DOCSLIB.ORG

Dmitar Tasić, Miljan Milkić, Pregled Sadržaja Vojnoistorijskog Glasnika

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Dmitar Tasić, Miljan Milkić, Pregled Sadržaja Vojnoistorijskog Glasnika Мр Дмитар Тасић Мр Миљан Милкић ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА ВОЈНОИСТОРИЈСКОГ ГЛАСНИКА 1950–2010 ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕГИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ВОЈНУ ИСТОРИЈУ БЕОГРАД, 2011. ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕГИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА За издавача Др Јованка Шарановић Приређивачи Мр Дмитар Тасић Мр Миљан Милкић ISBN 978-86-81121-08-5 УВОДНА РЕЧ Часопис Војноисторијски гласник основан је 1950. године као „орган Војноисторијског института“ и током 60 година његовог при- суства у југословенској и српској научној заједници објављена су 224 броја овог часописа. За претходних 60 година излажења, Војноисто- ријски гласник је доживео многе измене у вези са концепцијом, садр- жајем, дизајном и учесталошћу излажења. У периоду од 1950. до 1966. године Војноисторијски гласник је излазио шест пута годи- шње. Од 1967. до 2000. године објављивана су три броја годишње, од чега се повремено одступало па је Војноисторијски гласник у неко- лико случајева излазио као двоброј, а два пута (1999. и 2000. године) и као троброј. Поменуте измене последица су бројних промена у си- стему одбране и ван њега, а које су се посредно и непосредно одрази- ле и на развој научне и истраживачке делатности. Од 2001. године до данас Војноисторијски гласник излази два пута годишње. Од 1950. закључно са 1964. годином у Војноисторијском гла- снику су објављивани радови и на ћирилици и латиници, да би од 1965. до 2001. године био штампан искључиво латиничним пи- смом. Од 2002. године Војноисторијски гласник се штампа ћири- личним писмом. Закључно са 2004. годином, сви радови објављени у Војноисторијском гласнику имали су резимее на енглеском, ру- ском, немачком и француском језику. Од 2005. радове прате рези- меа на енглеском језику. Следећи критеријуме које је установило Министарство за науку Републике Србије, радове у Војноисториј- ском гласнику прати апстракт и кључне речи, док се за сваки чла- нак посебно врши и УДК. У тренутку када је Војноисторијски гласник основан, ФНРЈ се налазила на врхунцу кризе настале прекидом односа са СССР и дру- гим земљама „народне демократије“. У речи редакције истакнуто је да је проучавање догађаја из Народноослободилачког рата (НОР) имало много шири значај од пуког проучавања и објашњавања претходних историјских догађаја. НОР је представљао најславнији период историје народа Југославије и као такав дошао је под удар 3 пропаганде Информбироа (ИБ) која је негирала „револуционарне способности другим народима“ и истицала да је само Црвена армија могла да им донесе слободу. С обзиром да је на тај начин дошло до сукоба ових теоретских закључака и анализа са праксом НОР, ИБ је покренуо кампању „негирања и искривљивања историjских чиње- ница“.1 Ови разлози наведени су у уводној речи првог броја Војнои- сторијског гласника.2 Важност која је придавана часопису види се из чињенице да је Војноисторијски гласник имао редакцију која се формацијски налазила у оквиру института и све до 80-тих година уредник часописа уједно је вршио и функцију заменика начелника Војноисторијског института. Указом председника СФРЈ бр. 108 од 22. јуна 1970. године Војноисторијски гласник одликован је Орде- ном за војне заслуге са великом звездом. Одговорни уредници Војноисторијског гласника током 60 го- дина излажења били су: Аугустин Адамик (1 и 2/1950), Ђорђије Ро- ћен (3/1950), Слободан Лучић (од 4/1950 до 1/1954), Недељко Мак- симовић (од 2/1954 до 4/1955), Данило Јанковић (5/1955 до 5/1963), Владо Стругар (6/1963 до 1/1967), Абдулах Сарајлић (2/1967 до 3/1975), Урош Костић (1/1976 до 3/1983), Мирко Гутић (1/1984 до 1/1987), Милоје Пршић (2–3/1987 до 3/1990), Славко Вукчевић (1/1991 до 1–3/1992), Слободан Бранковић (1–2/1993 до 1/1995), Драган Ненезић (2–3/1995 до 1–3/2000), Велимир Иветић (1–2/2001 и 1–2/2002), Мирослав Лежајић (1–2/2003, 1–2/2004 и 1–2/2005) и Милан Терзић (од 1–2/2006).3 Током првих 40 година излажења највећи број радова био је посвећен темама из историје Другог светског рата,4 односно из На- родноослободилачког рата (НОР). Сви остали радови били су свр- стани у рубрике Из раније прошлости, Критике и прикази и Библио- графија.5 Наравно, посебно место заузимали су радови о Комуни- стичкој партије Југославије (КПЈ) и Јосипу Брозу Титу. Од 1980. године током периода попуштања партијске контро- ле почело је и постепено научно и стручно „ослобађање“ Војноисто- ријског гласника. Оно се огледало у томе што је временом растао број аутора-цивила подједнако из састава Војноисторијског инсти- 1 „Од редакције“, Војноисторијски гласник, 1/1950, стр. 3. 2 Далибор Денда, „Радови о учешћу совјетских трупа у ослобођењу Југосла- вије у часопису Војноисторијски гласник“, Ослобођење Београда 1944. Зборник ра- дова, Институт за новију историју Србије, Београд 2010, стр. 534–544. (У даљем тексту: Д. Денда, н. д) 3 Д. Денда, н. д, стр. 536. 4 Драган Ненезић, „Војноисторијски гласник 1950-2000 (50 година излаже- ња)“, Војноисторијски гласник, 1–3/2000, стр. 17. 5 Исто. 4 тута и изван њега. Уз то, научни радници са цивилних факултета и института постајали су чланови редакције Војноисторијског гла- сника. У тематском погледу и аутори из редова војске и они из ци- вилства усредсредили су своју пажњу на теме које се не баве само периодом Другог светског рата. Поред тога, овај период почели су да обрађују са већом дозом историјске критике. Све отвореније су се користили страни и емигрантски извори и литература и напу- штала се периодизација по „офанзивама“. Личност и дело Јосипа Броза, постепено, али спорије него у другим установама и часописи- ма, почињу да се обрађују критички. Са друге стране, занимљива је појава да је временом услед еко- номске кризе узроковане ратним сукобима у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и агресијом НАТО 1999. године, као и због економских санкција међународне заједнице, дошло до квантита- тивног смањења броја годишњих издања и физичког обима бројева Војноисторијског гласника, а да су истовремено, радови почињали да добијају на квалитету. Следећи ранија издања прегледа садржаја Војноисторијског гласника који су објављени 1960, 1970, 1980. и 2002. године, пово- дом 60 година излажења часописа објављујемо овај преглед садр- жаја. Преглед објављујемо у недостатку библиографије Војноисто- ријског гласника чијом би израдом и објављивањем овај часопис потврдио висок степен уважавања од стране научних кругова у си- стему одбране и изван њега. Преглед садржаја чине преглед по бро- јевима и преглед по ауторима. У посебном смислу овај преглед представља и омаж Војноисторијском институту. Војноисторијски институт основан је далеке 1876. године и под називом Историјско одељење Главног ђенералштаба постојао је у војскама Кнежеви- не и Краљевине Србије и Краљевине СХС/Југославије. Уочи Другог светског рата, 6. марта 1940. године Историјско одељење преимено- вано је у Војноисторијски институт.6 Војнички слом Краљевине Ју- гославије у Априлском рату 1941. године означио је крај Војноисто- ријског института у том облику. Међутим, при крају рата, у марту 1945. године, у оружаним снагама социјалистичке Југославије обно- вљен је његов рад, овога пута под називом Одељење историјско и за ратне опите. Оно је функционисало у оквиру Генералштаба Југо- словенске армије. У наредним годинама дошло је до неколико про- мена. Прво је 1946. године из састава одељења издвојено Одељење за ратне опите, док је Одељење историјско преименовано у Исто- ријски институт Југословенске армије. Наредне, 1947. године, ин- 6 Slavko Vukčević, „Sto dvadeset godina Vojnoistorijskog instituta“, Vojnoistorijski glasnik, 3/1996, стр. 222. (У даљем тексту: S. Vukčević, н.д) 5 ститут је поново преименован, овога пута у Војнонаучни и изда- вачки институт да би 1949. године добио назив који ће се најдуже одржати у употреби – Војноисторијски институт.7 У том тренутку Војноисторијски институт функционисао је у оквиру Главне поли- тичке управе. Од 1954. године институт је претпочињен непосред- но Генералштабу ЈНА.8 Кроз целокупни период постојања у соција- листичкој Југославији Војноисторијски институт и његови делатни- ци борили су се да главна детерминанта у њиховом раду не буде по- литичко-пропагандна утилитарност већ научност. У тој борби има- ли су мање или више успеха. Најбољи показатељ таквог настојања представљају странице Војноисторијског гласника и издавачка де- латност института. Таква ситуација наставила се и током 90-тих го- дина прошлог века да би 2006. године, после 130 година постојања, одлуком тадашњег министра одбране Зорана Станковића, Војнои- сторијски институт био укинут. Ова одлука је донешена упркос апе- ла стручне и научне јавности да се једна институција таквог значаја и традиције постојања не укида.9 Припадници Одељења за научнои- страживачки рад и Војног архива ушли су у састав новоформираног Института за стратегијска истраживања. Одељење за војну исто- рију Института за стратегијска истраживања наставило је да ба- штини традиције Војноисторијског института. У том смислу најве- ћи помак учињен је у уређивању и објављивању Војноисторијског гласника који је наставио да излази и у великој мери унапредио своје квалитете. Војноисторијски гласник данас има међународну редакцију и према категоризацији Министарства за науку и технологију Републи- ке Србије спада у водеће научне часописе националног значаја (М 51). Приређивачи 7 S. Vukčević, н. д, стр. 222. 8 S. Vukčević, н. д, стр. 224. 9 „130 ГОДИНА ОРГАНИЗОВАНИХ ВОЈНОИСТОРИЈСКИХ ИСТРАЖИВАЊА У СР- БИЈИ – Избор излагања са округлог стола о решавању статуса Војноисторијског института (фебруар 2006)“, Војноисторијски гласник, 1–2/2006, стр. 9. 6 Преглед садржаја Војноисторијског гласника по бројевима 1950–2010 Број 1/1950. Страна Od redakcije ................................................................................................................
Load more

Recommended publications
  • (1389) and the Munich Agreement (1938) As Political Myths
    Department of Political and Economic Studies Faculty of Social Sciences University of Helsinki The Battle Backwards A Comparative Study of the Battle of Kosovo Polje (1389) and the Munich Agreement (1938) as Political Myths Brendan Humphreys ACADEMIC DISSERTATION To be presented, with the permission of the Faculty of Social Sciences of the University of Helsinki, for public examination in hall XII, University main building, Fabianinkatu 33, on 13 December 2013, at noon. Helsinki 2013 Publications of the Department of Political and Economic Studies 12 (2013) Political History © Brendan Humphreys Cover: Riikka Hyypiä Distribution and Sales: Unigrafia Bookstore http://kirjakauppa.unigrafia.fi/ [email protected] PL 4 (Vuorikatu 3 A) 00014 Helsingin yliopisto ISSN-L 2243-3635 ISSN 2243-3635 (Print) ISSN 2243-3643 (Online) ISBN 978-952-10-9084-4 (paperback) ISBN 978-952-10-9085-1 (PDF) Unigrafia, Helsinki 2013 We continue the battle We continue it backwards Vasko Popa, Worriors of the Field of the Blackbird A whole volume could well be written on the myths of modern man, on the mythologies camouflaged in the plays that he enjoys, in the books that he reads. The cinema, that “dream factory” takes over and employs countless mythical motifs – the fight between hero and monster, initiatory combats and ordeals, paradigmatic figures and images (the maiden, the hero, the paradisiacal landscape, hell and do on). Even reading includes a mythological function, only because it replaces the recitation of myths in archaic societies and the oral literature that still lives in the rural communities of Europe, but particularly because, through reading, the modern man succeeds in obtaining an ‘escape from time’ comparable to the ‘emergence from time’ effected by myths.
    [Show full text]
  • Članovi Društva Matematičara Srbije
    Članovi Društva matematičara Srbije Red. br. Br. čl. karte Prezime Ime Škola Mesto škole Podružnica Tekuća uplata 1 1 Mićić Vladimir POČASNI ČLAN DMS Beograd DMS 2 2 Kadelburg Zoran POČASNI ČLAN DMS Beograd BEOGRAD 3 3 Marjanović Milo POČASNI ČLAN DMS Beograd DMS 4 4 Tošić Ratko POČASNI ČLAN DMS Novi Sad DMS 5 5 Dimitrijević Radoslav POČASNI ČLAN DMS Niš DMS 6 110001 Jovanović Milan Matematički fakultet Beograd BEOGRAD 7 110002 Lipkovski Aleksandar Matematički fakultet Beograd BEOGRAD 8 110003 Mladenović Pavle Matematički fakultet Beograd BEOGRAD 9 110005 Babić Milica Društvo matematičara Srbije Beograd BEOGRAD 10 110006 Pavlićević Ružica OŠ "Drinka Pavlović" Beograd BEOGRAD 11 110007 Pavlićević Dragana OŠ "Ruđer Bošković" Beograd BEOGRAD 12 110008 Stojanović Mirjana OŠ "Drinka Pavlović" Beograd BEOGRAD 13 110009 Đelić Biljana OŠ "Drinka Pavlović" Beograd BEOGRAD 14 110010 Jevremović Olivera OŠ " Dr Arčibald Rajs" Beograd BEOGRAD 15 110011 Lukić Dušica OŠ "Dr Arčibald Rajs" Beograd BEOGRAD 16 110012 Lalović Željka OŠ "Vasa Pelagić" Beograd BEOGRAD subota, 27. mart 2021. Page 1 of 181 Red. br. Br. čl. karte Prezime Ime Škola Mesto škole Podružnica Tekuća uplata 17 110013 Milivojčević Miroljub Viša građ.-geodetska škola Beograd BEOGRAD 18 110014 Jordanov Stojanka OŠ "Vožd Karađorđe" Beograd BEOGRAD 19 110015 Kadžibanov Vera OŠ "Branislav Nušić" Beograd BEOGRAD 20 110016 Ljubić Javorka OŠ "Branislav Nušić" Beograd BEOGRAD 21 110017 Belča Jelena OŠ "Branislav Nušić" Beograd BEOGRAD 22 110018 Ljubičić Gordana Penzioner Beograd BEOGRAD 23 110019
    [Show full text]
  • Kratka Povjesnica Srba Od Postanja Srpstva Do Danas
    Kratka povjesnica Srba od postanja srpstva do danas Napisao Sima Lukin Lazić (Vrač Pogađač) Izdanje piščevo ZAGREB ŠTAMPARIJA KARLA ALBREHTA 1894 Riječ dvije. Istorija je grčka riječ, a srpski se to kaže povjest ili povjesnica iliti pametarnica — sve je to jedno isto. Poslije čitanja, pisanja, računanja i očenaša, svakome čovjeku rodoljubu najpreče je znanje: povjesnica roda i naroda njegovog. Čovjek, koji ne zna, a neće da pozna povjesnicu svoga naroda, to je nesvjesno čeljade bez roda i imena, bez ljubavi i ponosa. Takvo čeljade liči na siroče nahodče sa ulice, koje ne zna: ni kako je ni otkuda je došlo na svijet, ni ko mu je bio otac, đed i prađed. Povjesnica narodna, dakle, uči se za to: da poznamo svoj rod i porjeklo svoje; da znamo, ko smo, čiji smo i otkale smo; da znamo, ko su i kakvi su nam bili naši preci, naši stari, pa ili da se ponosimo njima i da se ugledamo na njih, ili da se poučimo njihovom patnjom, pa da se čuvamo, pogrješaka njihovih. Prošlost je vodilja budućnosti svakome pametnom i razboritom čovjeku, Tako i narod, koji poznaje i ljubi svoju prošlost— svoju povjesnicu — pouzdano ide na susret budućnosti, jer će tako moći da izbjegne one pogrješke, sa kojih je patio u prošlosti. Kad znamo povjesnicu svoga naroda, i duhom smo jači, ne osjećamo se sirotni i samohrani, jer onda znamo, da imamo u svijetu još puno braće svoje, pa čisto osjećamo, kako nad nama vazda stražare veliki dusi slavnih nam predaka i čuvaju nas, da nam u srcu nikad ne ugasne sveti oganj rodoljublja, zajedničkog srodstva i ljubavi bratinjske.
    [Show full text]
  • Hivatalos Lapja
    A POSTAKÖLTSÉG NYOMTATVÁNY MEGTÉRÍTVE A 24000 SZABADKA POSTÁN SZABADKA VÁROS HIVATALOS LAPJA 22. SZÁM XLVII. ÉVFOLYAM KELT: 2011. május 25. ÁRA: 87,00 DIN. A helyi közösségekr ől szóló rendelet (egységes szerkezetbe foglalt szöveg) 22. és 26. szakasza (Szabadka Város Hivatalos Lapjának 17/2009- egys. szerkezet ű szöveg és 26/2009 száma) és a helyi közösségek közgy űlési választásainak lebonyolítására vonatkozó utasítás 24. szakasza (Szabadka Város Hivatalos Lapjának 12/2011 száma) alapján Szabadka Város Választási Bizottsága a 2011. május 25-én megtartott ülésén meghozta az alábbi ÖSSZESÍTETT JELÖLTLISTÁT A SÁNDOR HELYI KÖZÖSSÉG KÖZGY ŰLÉSI TAGJAINAK MEGVÁLASZTÁSÁRA I A Sándor Helyi Közösség közgy űlési választásainak összesített jelöltlistája a 2011. június 05-én megtartandó választásokra a következ ő jelöltlistákból áll, az alábbi jelöltekkel: 1.) Jelöltlista neve: DEMOKRATA PÁRT – BOŽIDAR KRSTI Ć Listaállító: Demokrata Párt Jelöltek: 1. Božidar Krsti ć, 1953., villamosmérnök, Szabadka, Vladimir Rolovi ć u. 22. 2. Danijel Horvat, 1984., okl. közgazdász, Szabadka, Jovan Pa ču u. 43. 3. Jadranka Vukovi ć, 1957., éretts. gimnazista, Szabadka, Aksentije Marodi ć u. 62. 4. Slobodan Bukvi ć, 1974., matem. progr. munkatárs, Szabadka, Josip Licht u. 13. 5. Vlado Nim čevi ć, 1964., mez őgazdasági technikus, Szabadka, Kamenica u. 16. 6. Ljiljana Majlat, 1962., közgazdász technikus, Szabadka, Josip Licht u. 64. 7. Dragoljub Vesi ć, 1942., nyugdíjas, Szabadka, Pajo Jovanovi ć tér 3. 8. Savo Mar četi ć, 1961., könyvel ő, Szabadka, Vojislav Ili ć u. 67. 9. Judit Radakov, 1969., egészs. techn.-nővér, Szabadka, Josip Licht u. 54. 10. Vjekoslav Šar čevi ć, 1984., egyetemista, Szabadka, Jelena Čovi ć u. 69. 11. Miroslav Obradovi ć, 1972., okl.
    [Show full text]
  • El Prezente MENORAH
    El Prezente Studies in Sephardic Culture vol. 7 MENORAH Collection of Papers vol. 3 Common Culture and Particular Identities: Christians, Jews and Muslims in the Ottoman Balkans Editors: Eliezer Papo • Nenad Makuljević December 2013 Ben-Gurion University of the Negev Center Moshe David Gaon for Ladino Culture Faculty of Philosophy Menorah University of Belgrade El Prezente, Editorial Committee: Tamar Alexander, Ben-Gurion University of the Negev; Yaakov Bentolila, Ben-Gurion University of the Negev Editorial Council: Rifat Bali, Albert Benveniste Center of Studies and Sefardic Culture, EPHE, Sorbonne, París, and The Ottoman-Turkish Sephardic Culture Research Center, Istanbul; David M. Bunis, The Hebrew University of Jerusalem; Winfried Busse, Freie Universitӓt. Berlin; Paloma Díaz-Mas, CSIC, Madrid; Oro Anahory-Librowicz, University of Montreal; Alisa Meyuhas Ginio, Tel Aviv University; Laura Minervini, University of Napoli ‘Federico II’; Aldina Quintana, The Hebrew University of Jerusalem; Rena Molho, Pantheon University, Atens; Shmuel Refael, Bar-Ilan University; Aron Rodrigue, University of Stanford; Minna Rozen, University of Haifa; Beatrice Schmid, University of Basel; Ora (Rodrigue) Schwarzwald, Bar-Ilan University; Edwin Seroussi, The Hebrew University of Jerusalem; Michael Studemund-Halévy, University of Hamburg Menorah, Editorial Council: Vuk Dautović, Jelena Erdeljan, Nenad Makuljević, Department of History of Art, Faculty of Philosophy, University of Belgrade; Svetlana Smolčić Makuljević, Metropolitan University, Belgrade;
    [Show full text]
  • 9-Knjiga-Ix-Deo-Ima-Praznih-Stranica
    4. CABPEMEHH CHHMIJ;H H3 ABHOHA 155. Juţna Morava izme|u dva Stalaća 156. Ćićevac, centar 661 661 157. Ćićevac, Impregnacija 158. Ćićevac, Sportski centar 662 662 5. MOJCUlbCKA CBETUJIUfilTA II 159. Crkva Sv. Arhangela, Grad Stalać 160. Crkva Sv. Nedelje, Mojsinjske planine 663 663 ć • • I J:; T '/ '/ ( d r j' 664 161. Crkva Sv. Trojice, Gornji Adrovac 162. Crkva Sv. Pantelejmona, Luĉina 665 163. Crkva Sv. Save, Braljina (raţanjska) 164. Crkva Sv. Jovana, Maćija 666 165. Crkva Sv. Trojice, Pretrkovac 166. Crkva Sv. Save, Ćićevac 167. Crkva Sv. Bogorodice, Mrzenica 168. Konak manastira Sv. Bogorodice, Mrzenica 667 667 Autor Miroslav D. Gagić sa suprugom, sinom i snajom Autorove unuke Ana (11) i Mina (9) 668 668 AUTOR MIROSLAV D. GAGIĆ SA SARADNICIMA Miroslav D. Gagić Рођен 1940. године у Мађеру од мајке Босиљке, рођене Ристић и Данила Гагића. Основну школу завршио у Мађеру ( прва четири разреда ) а осмолетку у Ражњу. Учитељску школу завршио у Крушевцу, вишу педагошку ( група физика и ОТО ) у Нишу. Дипломирао на Природно-математичком fakul- тету на Катедри за физику и добио звање profe- сора. Једну годину је учитељовао у Босни ( општина Шековићи ), кратко време у Витошевцу предавао фискултуру, а затим, када се указало празно место прешао у Пардик у неподељену школу и ту остао осам година. После дипломирања на ВПШ прелази у staropa- зовачку гимназију и после кратког времена долази у Београд у основну школу „ Веселин Маслеша “ на Вождовцу у којој као наставник остаје до 1978. године . Због постигнутих резултата на републичком и савезном нивоу ( имао је неколико првака на такмичењима из технике), преузима га Гелошка и хидрометеоролошка школа на Вождовцу у којој је радио до краја радног века као професор.
    [Show full text]
  • Date De Contact Ale Autorului
    Date de contact ale autorului E-mail: [email protected] Facebook: ilijasfera Armanii din Serbia Cel mai timpuriu document istoric care pomeneste despre existenta vlahilor, este un vechi manuscris rusesc "Povest vremjonih ljet", scris in veacul al XII-lea, care descrie anul 898, venirea si cucerirea Panoniei de catre unguri, pomeneste concret si de existenta vlahilor. "Venisera ugri (unguri) din rasarit si s-au napustit peste muntii inalti si au inceput sa se razboiasca cu vlahi si sloveni...” Un alt zapis din anul 1066, scris de catre autorul bizantin Kekaumenos, de origine armean din Tesalia, aminteste deasemenea despre o intelegere dintre vlahi, greci si slavi pentru a protesta impotriva unor dari noi impuse de bizantini. Majoritatea istoricilor sunt de parere ca denumirea de vlah a aparut in Eviul Mediu, ca a fost data de catre triburile germanice sau de catre slavi, denumire pentru bastinasi traco-iliri romanizati din peninsula balcanica. Eu consider ca acest termen de vlah, este mult mai vechi si deriva din timpuri stravechi, de la cultul zeului Val, Bal, Moloh…etc, una si aceiasi denumire cu Armis la traci si Hermes la greci. De aici provine si numele antic Sarmisegetuza, capitala geto-dacilor, dar si numele de Arman, al macedo-vlahilor (https://talcuireapocalipsa.wordpress.com/2017/10/07/sarmisegetuzadenumiresi mbolica-marcul-viteazul/). Dupa batalia de la Pydna (168 I.Hr), Macedonia este cucerita si ocupata de Imperiul Roman si inceteaza sa mai existe ca stat independent. Dupa spusele multor autori, o alta mare lovitura, nu doar pentru macedo-vlahi, ci si pentru vlahi nord dunareni va fi navalirea popoarelor slave in veacul VI si VII, care treptat vor desparti legaturile dintre vlahi de nord si sud.
    [Show full text]
  • Članovi Društva Matematičara Srbije
    Članovi Društva matematičara Srbije Red. br. Br. čl. karte Prezime Ime Škola Mesto škole Podružnica Tekuća uplata 1 1 Mićić Vladimir POČASNI ČLAN DMS Beograd DMS 2 2 Kadelburg Zoran POČASNI ČLAN DMS Beograd BEOGRAD 3 3 Marjanović Milo POČASNI ČLAN DMS Beograd DMS 4 4 Tošić Ratko POČASNI ČLAN DMS Novi Sad DMS 5 5 Dimitrijević Radoslav POČASNI ČLAN DMS Niš DMS 6 6 Andrić Vojislav POČASNI ČLAN DMS Beograd VALJEVO 7 7 Popović Branislav POČASNI ČLAN DMS Kragujevac KRAGUJEVAC 8 110001 Jovanović Milan Matematički fakultet Beograd BEOGRAD 9 110002 Lipkovski Aleksandar Matematički fakultet Beograd BEOGRAD 10 110003 Mladenović Pavle Matematički fakultet Beograd BEOGRAD 11 110004 Baljošević Sandra OŠ"Ujedinjene nacije" Beograd BEOGRAD 12 110005 Babić Milica Društvo matematičara Srbije Beograd BEOGRAD 13 110006 Pavlićević Ružica OŠ "Drinka Pavlović" Beograd BEOGRAD 14 110007 Pavlićević Dragana OŠ "Ruđer Bošković" Beograd BEOGRAD 15 110008 Stojanović Mirjana OŠ "Drinka Pavlović" Beograd BEOGRAD 16 110009 Đelić Biljana OŠ "Drinka Pavlović" Beograd BEOGRAD sreda, 22. septembar 2021. Page 1 of 181 Red. br. Br. čl. karte Prezime Ime Škola Mesto škole Podružnica Tekuća uplata 17 110010 Jevremović Olivera OŠ " Dr Arčibald Rajs" Beograd BEOGRAD 18 110011 Lukić Dušica OŠ "Dr Arčibald Rajs" Beograd BEOGRAD 19 110012 Lalović Željka OŠ "Vasa Pelagić" Beograd BEOGRAD 20 110013 Milivojčević Miroljub Viša građ.-geodetska škola Beograd BEOGRAD 21 110014 Jordanov Stojanka OŠ "Vožd Karađorđe" Beograd BEOGRAD 22 110015 Kadžibanov Vera OŠ "Branislav Nušić" Beograd BEOGRAD 23 110016 Ljubić Javorka OŠ "Branislav Nušić" Beograd BEOGRAD 24 110017 Belča Jelena OŠ "Branislav Nušić" Beograd BEOGRAD 25 110018 Ljubičić Gordana Penzioner Beograd BEOGRAD 26 110019 Slijepčević Vesna OŠ "Nikola Tesla" Vinča BEOGRAD 27 110020 Vučetić Katarina OŠ "Milan Đ.
    [Show full text]
  • Rb Mesto Gde Se Nalazi Apoteka Filijala
    Spisak privatnih apoteka i njihovih ogranaka sa kojim je RFZO sklopio ugovore - Sortirano po filijalama i nazivima apoteka Stanje na dan: 01.10.2021. godine Filijala RFZO kojoj Red.br. Mesto gde se nalazi Rb pripada sedište NAZIV Adresa ogranka iz Ogranak apoteke Adresa ogranka Kontakt telefon E-mail adresa apoteka apoteke ponude 1 Beograd Beograd Apotekarska ustanova "101 PHARM" Jovanke Radaković 50a 1 011/342-9761 [email protected] 2 Beograd Beograd Apotekarska ustanova "101 PHARM" 2 Zvezdara Bulevar Kralja Aleksandra 352 011/2426-468 [email protected] 3 Beograd Beograd Apotekarska ustanova "101 PHARM" 3 Palilula Uralska bb 011/2781-652 [email protected] 4 Čenta Beograd Apotekarska ustanova "101 PHARM" 4 Zrenjanin Čarnojevićeva broj 27 023/899-721 [email protected] 5 Perlez Beograd Apotekarska ustanova "101 PHARM" 5 Zrenjanin 2 Kneza Mihajla broj 2a 023/381-4252 [email protected] 6 Beograd Beograd Apotekarska ustanova "Adam i Eva" Venizelosova broj 46, lokal 4 1 011/400-2610 [email protected] 7 Smederevska Palanka Beograd Apotekarska ustanova "Adam i Eva" 2 Adam i Eva Selo Kusadak bb 026/410-3302 [email protected] 8 Beograd Beograd Apotekarska ustanova "Adam i Eva" 3 Adam i Eva Stojana Protića broj 27 011/3440-684 [email protected] 9 Azanja, S. Palanka Beograd Apotekarska ustanova "Adam i Eva" 4 Adam i Eva Radomira Lazića broj 6 026/400-604 [email protected] 10 Beograd Beograd Apotekarska ustanova "Adam i Eva" 5 Adam i Eva Mileševska broj 51 011/6302-606 [email protected] 11 Beograd
    [Show full text]
  • **L LA MONTENEGRINA, Kolonija U Argentini, U Severnoj Provinciji Čako, U Koju Su Crnogorci I Srbi Počeli Da Se Doseljavaju
    **L LA MONTENEGRINA, kolonija u Argentini, u severnoj provinciji Čako, u koju su Crnogorci i Srbi počeli da se doseljavaju 1904. Posle 1918. i 1945. pristižu ratne izbeglice i politički emigranti iz Crne Gore i Jugoslavije. Sredinom XX v. bilo ih je oko 2.500. Živeli su od poljoprivrede. Da bi sačuvali svoju kulturu, osnovali su dom „Durmitor“ i Crkvu Sv. Nikole u susednom selu Mačagaj. Poznate ličnosti su Mitar Mićunović, Lazar Kosanović, Mitar Milović i Eduardo Vuletić. LADIČORBIĆ, Zoran (Beograd, 1947), modni kreator. Diplomirao je arhitekturu na BU. Preselio se 1972. u SAD. Radio je različite poslove dok nije počeo da se bavi modnim dizajnom kod kreatorke Bari Skot. Od 1976. kreirao je za mnoge poznate ličnosti: Gloriju Vanderbilt, Kendis Bergen, Izabelu Roselini, Dženifer Hartli, Loren Haton, Tiper Gor i Žaklinu Kenedi Onazis i dr. Vlasnik je modnog studija FMD. Njegove kreacije, koje se obično nazivaju „zoranijans“ ili „zoranke“, prodaju se u SAD i u 30 zemalja Evrope i Azije. U januaru 2015. njegovi modeli su prikazani u časopisima Bazar i Mia. Živi u Njujorku. LAJFSON, Aleks (Ferni, 1953), muzičar, producent. Rođen je u srpskoj porodici kao Aleksandar Živojinović. Odrastao je i školovao se u Torontu. Završio je muzičku školu, Odsek za violu i gitaru. Osnivač je kanadske rok grupe „Rush“ (1968). Svira električne i akustične instrumente (gitaru, mandolinu, buzuki, pijano) i peva kao prateći vokal u živim nastupima. Snimio je 11 albuma i sa grupom održao 790 koncerata. Komponuje i slika. Autor je solo albuma Viktor (1996) i muzike za film Andromeda. Osnovao je grupu „Big Dirty Bend“ za potrebe snimanja video-filma Trailer Park Boys: The Movie.
    [Show full text]
  • Children's Art Ehibition of Small Format Mini Restart 2018
    Dečja likovna izložba malog formata | Children's Art Ehibition of Small Format Mini restART 2018. III KATEGORIJA 12-15 GODINA - III CATEGORY 12-15 years lista učesnika i izlagača | the list of participants and exhibitors UČESNIK USTANOVA | INDIVIDUALNI UČESNIK LIKOVNI PEDAGOG GRAD DRŽAVA - - AGE ORGANIZATION | INDIVIDUAL PARTICIPANT - - - PARTICIPANT UZRAST ART EDUCATOR CITY STATE 1. Ana Crnoglavac 15 Individualni I Individual - Počekovina Srbija 2. Mila Grubnić 12 OŠ “Ćirilo i Metodije” Tatjana Rosić Beograd Srbija 3. Tamara Volf 13 OŠ “Ćirilo i Metodije” Tatjana Rosić Beograd Srbija 4. Teodora Pereska 13 O.U. “Goce Delčev” Elena Gjorgjievska Demir Hisar Makedonija 5. Teodora Pereska 13 O.U. “Goce Delčev” Elena Gjorgjievska Demir Hisar Makedonija 6. Emilija Lazarevska 14 O.U. “Goce Delčev” Elena Gjorgjievska Demir Hisar Makedonija 7. Emilija Lazarevska 14 O.U. “Goce Delčev” Elena Gjorgjievska Demir Hisar Makedonija 8. Jovana Velevska 14 O.U. “Goce Delčev” Elena Gjorgjievska Demir Hisar Makedonija 9. Nikolina Jovanovska 14 O.U. “Goce Delčev” Elena Gjorgjievska Demir Hisar Makedonija 10. Veronika Balulovska 14 O.U. “Goce Delčev” Elena Gjorgjievska Demir Hisar Makedonija 11. Nikolina Jovanovska 14 O.U. “Goce Delčev” Elena Gjorgjievska Demir Hisar Makedonija 12. Jovan Prijović 14 OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Milena Štikovac Kovin Srbija 13. Marina Paskarević 12 OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Milena Štikovac Kovin Srbija 14. Marijana Nikolić 13 OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Milena Štikovac Kovin Srbija 15. Ksenija Fići 14 OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Milena Štikovac Kovin Srbija 16. Luka Mandić 13 OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Milena Štikovac Kovin Srbija 17. Petar Popović 12 OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Milena Štikovac Kovin Srbija 18.
    [Show full text]
  • Penavin Olga VUK STEFANOVIC KARADZIC ÉS KORA
    tginal scientific paper Penavin Olga VUK STEFANOVIC KARADZIC ÉS KORA Az idő, melyben élt és alkotott, vitázott és levelezett: a XVIII. század második fele és a XIX. század kétharmida. A felvilágosodás, majd a felvilágosodásból a romantikába hajló kor és a romantika kora. Mária Terézia és fia, a kalapos király, II. József ideje. A központ: Bécs. A mű­ velődés, a tudomány központja. Mint Bárczi Géza mondja A magyar nyelv életrajza c. kitűnő összefoglalásában: „Bécs az a kapu, melyen át a ma­ gyarság a nyugati műveltséggel érintkezik. ... Bécs vált művelődési góc­ cá, amelyben az európai kultúrával érintkeztek, a társas élet nyugati for­ máit elsajátították, az európai divathoz igazodtak. Bécsben ismerkednek meg a nyugati életformákkal, eszmeáramlatokkal és jutnak érintkezésbe a felvilágosodás mind erőteljesebben jelentkező hullámaival a XVIII. század idején." Vuk Stefanovic Karadzic számára is Bécs volt nemcsak család­ jának tartózkodási helye, hanem tanulóiskolája, barátjának, ösztönzőjének és tanítómesterének, Jernej Kopitarnak, a cenzornak és nagy tudósnak szolgálati helye, ahol, amelyen keresztül sokat, nagyon sokat kapott, s ahol egy egész életre szóló feladatra kötelezte el magát, arra, hogy a nemzet felemelésének eszközét, a nyelvet pallérozza, a közízlést kiművelje, a természetes, egészséges népi nyelv alapjaiból kiindult irodalmi nyelvet, az önállóság kivívásának eszközét megteremtse. Az irodalmi nyelv, az írott nyelv minőségi változása pedig magával hozta az egységes helyesírás szükségét. Márpedig „Az egységes helyesírás a nyelv egységének legfontosabb egyengetője, biztosítéka." (Bárczi) A nyelv ugyanakkor nemcsak az iro­ dalom megújításának eszköze, hanem ebben a korban politikum is. Hogy az irodalmi nyelvet a megfelelő szintre emelhessék, a költők, írók, sok­ színűvé, hajlékonnyá, stilisztikailag is a kifejezendő tartalomhoz idomítsák, a népi költészetből mint az új művészet tiszta forrásából kell meríteniük, össze kell tehát gyűjteni a népköltészeti termékeket, hogy meríthessenek „a múltnak kútjából".
    [Show full text]