Dmitar Tasić, Miljan Milkić, Pregled Sadržaja Vojnoistorijskog Glasnika
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
Мр Дмитар Тасић Мр Миљан Милкић ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА ВОЈНОИСТОРИЈСКОГ ГЛАСНИКА 1950–2010 ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕГИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ВОЈНУ ИСТОРИЈУ БЕОГРАД, 2011. ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕГИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА За издавача Др Јованка Шарановић Приређивачи Мр Дмитар Тасић Мр Миљан Милкић ISBN 978-86-81121-08-5 УВОДНА РЕЧ Часопис Војноисторијски гласник основан је 1950. године као „орган Војноисторијског института“ и током 60 година његовог при- суства у југословенској и српској научној заједници објављена су 224 броја овог часописа. За претходних 60 година излажења, Војноисто- ријски гласник је доживео многе измене у вези са концепцијом, садр- жајем, дизајном и учесталошћу излажења. У периоду од 1950. до 1966. године Војноисторијски гласник је излазио шест пута годи- шње. Од 1967. до 2000. године објављивана су три броја годишње, од чега се повремено одступало па је Војноисторијски гласник у неко- лико случајева излазио као двоброј, а два пута (1999. и 2000. године) и као троброј. Поменуте измене последица су бројних промена у си- стему одбране и ван њега, а које су се посредно и непосредно одрази- ле и на развој научне и истраживачке делатности. Од 2001. године до данас Војноисторијски гласник излази два пута годишње. Од 1950. закључно са 1964. годином у Војноисторијском гла- снику су објављивани радови и на ћирилици и латиници, да би од 1965. до 2001. године био штампан искључиво латиничним пи- смом. Од 2002. године Војноисторијски гласник се штампа ћири- личним писмом. Закључно са 2004. годином, сви радови објављени у Војноисторијском гласнику имали су резимее на енглеском, ру- ском, немачком и француском језику. Од 2005. радове прате рези- меа на енглеском језику. Следећи критеријуме које је установило Министарство за науку Републике Србије, радове у Војноисториј- ском гласнику прати апстракт и кључне речи, док се за сваки чла- нак посебно врши и УДК. У тренутку када је Војноисторијски гласник основан, ФНРЈ се налазила на врхунцу кризе настале прекидом односа са СССР и дру- гим земљама „народне демократије“. У речи редакције истакнуто је да је проучавање догађаја из Народноослободилачког рата (НОР) имало много шири значај од пуког проучавања и објашњавања претходних историјских догађаја. НОР је представљао најславнији период историје народа Југославије и као такав дошао је под удар 3 пропаганде Информбироа (ИБ) која је негирала „револуционарне способности другим народима“ и истицала да је само Црвена армија могла да им донесе слободу. С обзиром да је на тај начин дошло до сукоба ових теоретских закључака и анализа са праксом НОР, ИБ је покренуо кампању „негирања и искривљивања историjских чиње- ница“.1 Ови разлози наведени су у уводној речи првог броја Војнои- сторијског гласника.2 Важност која је придавана часопису види се из чињенице да је Војноисторијски гласник имао редакцију која се формацијски налазила у оквиру института и све до 80-тих година уредник часописа уједно је вршио и функцију заменика начелника Војноисторијског института. Указом председника СФРЈ бр. 108 од 22. јуна 1970. године Војноисторијски гласник одликован је Орде- ном за војне заслуге са великом звездом. Одговорни уредници Војноисторијског гласника током 60 го- дина излажења били су: Аугустин Адамик (1 и 2/1950), Ђорђије Ро- ћен (3/1950), Слободан Лучић (од 4/1950 до 1/1954), Недељко Мак- симовић (од 2/1954 до 4/1955), Данило Јанковић (5/1955 до 5/1963), Владо Стругар (6/1963 до 1/1967), Абдулах Сарајлић (2/1967 до 3/1975), Урош Костић (1/1976 до 3/1983), Мирко Гутић (1/1984 до 1/1987), Милоје Пршић (2–3/1987 до 3/1990), Славко Вукчевић (1/1991 до 1–3/1992), Слободан Бранковић (1–2/1993 до 1/1995), Драган Ненезић (2–3/1995 до 1–3/2000), Велимир Иветић (1–2/2001 и 1–2/2002), Мирослав Лежајић (1–2/2003, 1–2/2004 и 1–2/2005) и Милан Терзић (од 1–2/2006).3 Током првих 40 година излажења највећи број радова био је посвећен темама из историје Другог светског рата,4 односно из На- родноослободилачког рата (НОР). Сви остали радови били су свр- стани у рубрике Из раније прошлости, Критике и прикази и Библио- графија.5 Наравно, посебно место заузимали су радови о Комуни- стичкој партије Југославије (КПЈ) и Јосипу Брозу Титу. Од 1980. године током периода попуштања партијске контро- ле почело је и постепено научно и стручно „ослобађање“ Војноисто- ријског гласника. Оно се огледало у томе што је временом растао број аутора-цивила подједнако из састава Војноисторијског инсти- 1 „Од редакције“, Војноисторијски гласник, 1/1950, стр. 3. 2 Далибор Денда, „Радови о учешћу совјетских трупа у ослобођењу Југосла- вије у часопису Војноисторијски гласник“, Ослобођење Београда 1944. Зборник ра- дова, Институт за новију историју Србије, Београд 2010, стр. 534–544. (У даљем тексту: Д. Денда, н. д) 3 Д. Денда, н. д, стр. 536. 4 Драган Ненезић, „Војноисторијски гласник 1950-2000 (50 година излаже- ња)“, Војноисторијски гласник, 1–3/2000, стр. 17. 5 Исто. 4 тута и изван њега. Уз то, научни радници са цивилних факултета и института постајали су чланови редакције Војноисторијског гла- сника. У тематском погледу и аутори из редова војске и они из ци- вилства усредсредили су своју пажњу на теме које се не баве само периодом Другог светског рата. Поред тога, овај период почели су да обрађују са већом дозом историјске критике. Све отвореније су се користили страни и емигрантски извори и литература и напу- штала се периодизација по „офанзивама“. Личност и дело Јосипа Броза, постепено, али спорије него у другим установама и часописи- ма, почињу да се обрађују критички. Са друге стране, занимљива је појава да је временом услед еко- номске кризе узроковане ратним сукобима у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и агресијом НАТО 1999. године, као и због економских санкција међународне заједнице, дошло до квантита- тивног смањења броја годишњих издања и физичког обима бројева Војноисторијског гласника, а да су истовремено, радови почињали да добијају на квалитету. Следећи ранија издања прегледа садржаја Војноисторијског гласника који су објављени 1960, 1970, 1980. и 2002. године, пово- дом 60 година излажења часописа објављујемо овај преглед садр- жаја. Преглед објављујемо у недостатку библиографије Војноисто- ријског гласника чијом би израдом и објављивањем овај часопис потврдио висок степен уважавања од стране научних кругова у си- стему одбране и изван њега. Преглед садржаја чине преглед по бро- јевима и преглед по ауторима. У посебном смислу овај преглед представља и омаж Војноисторијском институту. Војноисторијски институт основан је далеке 1876. године и под називом Историјско одељење Главног ђенералштаба постојао је у војскама Кнежеви- не и Краљевине Србије и Краљевине СХС/Југославије. Уочи Другог светског рата, 6. марта 1940. године Историјско одељење преимено- вано је у Војноисторијски институт.6 Војнички слом Краљевине Ју- гославије у Априлском рату 1941. године означио је крај Војноисто- ријског института у том облику. Међутим, при крају рата, у марту 1945. године, у оружаним снагама социјалистичке Југославије обно- вљен је његов рад, овога пута под називом Одељење историјско и за ратне опите. Оно је функционисало у оквиру Генералштаба Југо- словенске армије. У наредним годинама дошло је до неколико про- мена. Прво је 1946. године из састава одељења издвојено Одељење за ратне опите, док је Одељење историјско преименовано у Исто- ријски институт Југословенске армије. Наредне, 1947. године, ин- 6 Slavko Vukčević, „Sto dvadeset godina Vojnoistorijskog instituta“, Vojnoistorijski glasnik, 3/1996, стр. 222. (У даљем тексту: S. Vukčević, н.д) 5 ститут је поново преименован, овога пута у Војнонаучни и изда- вачки институт да би 1949. године добио назив који ће се најдуже одржати у употреби – Војноисторијски институт.7 У том тренутку Војноисторијски институт функционисао је у оквиру Главне поли- тичке управе. Од 1954. године институт је претпочињен непосред- но Генералштабу ЈНА.8 Кроз целокупни период постојања у соција- листичкој Југославији Војноисторијски институт и његови делатни- ци борили су се да главна детерминанта у њиховом раду не буде по- литичко-пропагандна утилитарност већ научност. У тој борби има- ли су мање или више успеха. Најбољи показатељ таквог настојања представљају странице Војноисторијског гласника и издавачка де- латност института. Таква ситуација наставила се и током 90-тих го- дина прошлог века да би 2006. године, после 130 година постојања, одлуком тадашњег министра одбране Зорана Станковића, Војнои- сторијски институт био укинут. Ова одлука је донешена упркос апе- ла стручне и научне јавности да се једна институција таквог значаја и традиције постојања не укида.9 Припадници Одељења за научнои- страживачки рад и Војног архива ушли су у састав новоформираног Института за стратегијска истраживања. Одељење за војну исто- рију Института за стратегијска истраживања наставило је да ба- штини традиције Војноисторијског института. У том смислу најве- ћи помак учињен је у уређивању и објављивању Војноисторијског гласника који је наставио да излази и у великој мери унапредио своје квалитете. Војноисторијски гласник данас има међународну редакцију и према категоризацији Министарства за науку и технологију Републи- ке Србије спада у водеће научне часописе националног значаја (М 51). Приређивачи 7 S. Vukčević, н. д, стр. 222. 8 S. Vukčević, н. д, стр. 224. 9 „130 ГОДИНА ОРГАНИЗОВАНИХ ВОЈНОИСТОРИЈСКИХ ИСТРАЖИВАЊА У СР- БИЈИ – Избор излагања са округлог стола о решавању статуса Војноисторијског института (фебруар 2006)“, Војноисторијски гласник, 1–2/2006, стр. 9. 6 Преглед садржаја Војноисторијског гласника по бројевима 1950–2010 Број 1/1950. Страна Od redakcije ................................................................................................................