Privredno društvo za usluge i trgovinu Water Logist d.o.o Prokupačka 1. Kragujevac 062 372 971; 064 2726725 [email protected]

Svetska fondacija za prirodu “Adria” - Srbija Đure Jakšića 4a/8 11 000 Beograd

Izveštaj o ekološkoj održivosti reka pod uticajem malih hidroelektrana

DIREKTOR

Marija Simić Savić

Kragujevac

2020

Izveštaj o uticaju hidroelektrana i malih hidroelektrana na sastav i strukturu zajednica hidrobionata

„Water Logist“ doo i Centar za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum, Institut za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet Kragujevac.

Učesnici istraživanja:

Prof. dr Vladica Simić, hidroekolog – ihtiolog

Prof. dr Snežana Simić, hidroekolog – algolog

Aleksandra Mitrović, student doktorskih studija – algolog

Predrag Simović, student doktorskih studija – bentolog

Marina Đoković, student doktorskih studija – ihtiolog

Izveštaj je rezultat analize Programa upravljanja ribarskih područja kao javnih dokumenata, i dodatnih istraživanja koja su sprovedena u Laboratoriji za hidroekologiju i zaštitu voda, Centra za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda, Instituta za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu.

Kragujevac, 25.09.2020. Универзитет у Крагујевцу University оf Kragujevac ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ FACULTY OF ФАКУЛТЕТ SCIENCE

Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац, Србија Radoja Domanovića 12, 34000 Kragujevac, Serbia

Svetska fondacija za prirodu “Adria” - Srbija Đure Jakšića 4a/8 11 000 Beograd

IZVEŠTAJ.

HIDROBIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA ALGI I MAKROBESKIČMENJAKA U REKAMA SRBIJE KOJE SU POD UTICAJEM MALIH HIDROELEKTRANA

Aleksandra Mitrović, PhD student (algolog) Predrag Simović, PhD student (zoobentolog)

Odgovorno stručno lice

dr Vladica Simić, redovni profesor

D E K A N

Prof. dr Marija Stanić

Kragujevac, 2020.

Uvodna razmatranja i radni zadaci

U poslednjih nekoliko godina broj projekata za izgradnju malih hidroelektrana (MHE) na brdsko-planinskim tekućicama raste iz razloga što je hidroenergetski potencijal na velikim rekama iskorišćen do krajnjih granica (Lange et al., 2018).

Ekonomski značaj MHE je nemerljiv kada se uzme u obzir njihov očigledan negativan efekat na životnu sredinu. Izgradnjom MHE nepovratno se uništavaju najdragoceniji prirodni resursi, presudni za održivi razvoj, zdravlje ljudi i prirode (Xiaocheng et al., 2008).

Koncept izgradnje MHE fundamentalno ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost akvatičnih ekosistema brdsko-planinskog područja. Način na koji MHE utiču na hidrobionte i promenu hidromorfoloških karakteristika se još uvek proučava. Međutim, generalno je poznato da:

- prilikom planiranja izgradnje MHE često se zanemaruju posledice na ekološke i evolucione procese, kao i kumulativni efekat do kojeg dolazi ukoliko se na reci nalazi više MHE; - fragmentacija staništa izazvana MHE utiče na kretanje i migraciju jedinki, tako da su njihove aktivnosti ograničene u jednom delu toka reke (mikrostanište), što može dovesti do smanjenja genetičkog diverziteta; - uticaj MHE treba posmatrati i procenjivati u sinergiji sa drugim antropogenim uticajima (Lange et al., 2018; Ristić et al., 2018). MHE predstavljaju negativnu pojavu jer usled njihove izgradnje dolazi do narušavanja prirodnih staništa (od tekućeg ekosistema nastaje stajaći, menjaju se količina, brzina i temperatura vode, koncentracija kiseonika, pH vrednost vode, koncentracija biogenih soli, zajednica hidrobionata; u procesu izgradnje MHE dolazi do krčenja šuma, erozije zemljišta, potencijalnog akcidentnog zagađenje gorivom i uljima i sl.). Pravljenjem vodozahvata, posebno na mestima gde su strme obale, javlja se rizik od odrona, koji su u manjoj meri izazvani talasima koji spiraju sitne čestice zemlje sa obale i koje se talože na dnu vodozahvata, a u većoj meri oscilacijama vode. Ako su oscilacije česte, može doći do odrona čitavih kompleksa u priobalju. Nagomilavanjem nanosa u vodozahvatu smanjuje se njegova zapremina, a takođe može doći i do povećavanja zapremine vode iznad vodozahvata, što može dovesti do uzvodnog plavljenja. Usled niza hemijskih i biohemijskih procesa, temperaturnih promena, smanjenja kiseonika, dolazi do pogoršanja kvaliteta vode u vodozahvatu. Usled raspadanja organske materije i intenziviranog truljenja, u vodozahvatu je usporen proces samoprečišćavanja, tako da su ove vode obično lošeg kvaliteta (Variščić, 2011).

Ispod brane vodozahvata MHE, u sušnim periodima godine, kada je količina vode u rečnom koritu značajno smanjena, uglavnom se propisan tkz. „biološki minimum“ ne ispušta u rečno korito, već sva voda cevima biva preusmerena u mašinsku zgradu u kojoj se koristi za dobijanje električne energije. U tom slučaju, rečno korito ispod brane vodozahvata delimično ili potpuno presuši, što ima fatalne posledice po živi svet (Ristić i sar., 2018). Prema Dugeon i saradnicima (2006), višedecenijska degradacija i fragmentacija staništa uzrokovala je drastičan pad, pre svega specijskog, ali i ekosistemskog i genetičkog, diverziteta kopnenih vodenih ekosistema (Lange et al., 2018). Osnovni cilj istraživanja za potrebe izrade ovog Izveštaja bio je da se prikaže uticaj izgrađenih MHE, kao i potencijalni uticaj planiranih hidroelektrana i MHE, na sastav hidrobiocenoza istraživanih lokaliteta Bistrice, Lima, Crnog Rzava, Prištavice, Velikog Rzava, Ivanjičke Moravice, Mlave, Resave, Jelašničke i Rupske reke.

Istraživanja su obuhvatila:

 Analizu fizičkih i hemijskih parametara vode istraživanih lokaliteta.

 Analizu zajednice bentosnih algi (kvalitativno-kvantitativan sastav), sa posebnim ostvrtom na strogo zaštićene vrste na nacionalnom nivou.

 Analizu zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka (kvalitativno-kvantitativan sastav i biomasa u g/m2 dna).

 Analizu zajednice riba (kvalitativno-kvantitativan sastav, biomasa, realna i potencijalna produkcija), sa posebnim osvrtom na zaštićene i strogo zaštićene vrste na nacionalnom i/ili međunarodnom nivou.

Procena ekološkog statusa izvršena je na osnovu zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka, a prema Pravilniku o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS“, br. 74/11). U okviru softverskog paketa Asterix ver. 3.1.1, izdvojeni su sledeći parametri na osnovu kojih se određuje kvalitet vode i stanje vodenog ekosistema: saprobni indeks (metoda Zelinka & Marvan), BMWP skor (Biological Monitoring Working Party), indeks diverziteta (metoda Shannon-Weaver), EPT indeks, kao i procentualno učešće Oligochaeta (Tubificidae) u zajednici akvatičnih makrobeskičmenjaka. Takođe, na osnovu zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka, a prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 74/11), izračunat je kvalitet vode korišćenjem Balkan Biotic Index (BNBI) (Simić & Simić, 1999).

1.1. Alge

Alge (lat. algae - „morska trava“) predstavljaju organizme koji u svojim ćelijama imaju hlorofil, pa stoga mogu da vrše fotosintezu. Veliki značaj algi ogleda se upravo u tome što kao fotosintetski organizmi imaju veoma važnu ekološku ulogu u procesu kruženja materije i prenosu energije ekosistema u kojem se razvijaju, s obzirom da se nalaze u osnovi lanca ishrane. Alge u tekućim vodenim ekosistemima predstavljaju osnovne, a često i jedine primarne producente organskih materija, ali i pogodno sklonište za razvoj mnogih životinjskih organizama. Mnogi predstavnici akvatične faune koriste alge u svojoj ishrani (Simić & Simić, 2012). Bentosne alge (fitobentos) prestavljaju zajednicu algi koje svoj životni ciklus, u potpunosti ili delimično, provode na dnu vodenog ekosistema. Alge koje naseljavaju bentos mogu biti jako sitne „mikroskopske“ (ne mogu se videti golim okom već samo pod mikroskopom), ili mogu formirati makroskopske agregacije vidljive golim okom. Na rast i razvoj bentosnih algi utiču brzina protoka vode, stabilnost supstrata na kojem se razvijaju, svetlosni intenzitet, temperatura, pH, koncentracija kiseonika i ugljendioksida, sadržaj i količina biogenih soli. Osim navedenih abiotičkih, na sastav zajednice bentosnih algi utiču i biotički faktori. Njihov uticaj se ispoljava kroz konkurentske odnose sa drugim algama, vaskularnim biljkama ili životinjskim organizmima (Cvijan & Fužinato, 2011).

Još jedna važna osobina algi jeste njihova bioindikatorska vrednost. Biomonitoring i korišćenje bioindikatora zasniva se na činjenici da neki organizmi, u zavisnosti od svojih preferencija i tolerancije prema određenim ekološkim faktorima, mogu da opstanu na nekom staništu, za razliku od drugih, koji ne mogu da se razvijaju na istom staništu. Alge su naročito pogodne za procenu kvaliteta vode, zbog svojih hranljivih potreba, brze stope reprodukcije, brze kolonizacije akvatičnih ekosistema i vrlo kratkog životnog ciklusa, što ih čini dobrim bioindikatorima kratkoročnih uticaja. Značajni su indikatori stanja ekosistema jer brzo reaguju na promene životne sredine kako sastavom vrsta, tako i gustinom populacija. Taksonomski sastav i biomasa algi su osetljivi i imaju predvidiv obrazac promene u skladu sa promenom mnogobrojnih ekoloških faktora (koncentracija nutrijenata, pH vrednost, elektroprovodljivost vode, organsko opterećenje), što je osnova za praćenje i procenu negativnog antropogenog uticaja (Denić i sar., 2015).

Kao posebno dobri bioindikatori kvaliteta vode izdvajaju se silikatne alge (Bacillariophyta), koje predstavljaju i najbrojniju grupu algi u vodenim ekosistemima. Silikatne alge su posebno bitne jer mogu da prežive nepovoljne životne uslove, što se pre svega odnosi na kolebanja nivoa vode (Stubbington et al., 2019). Za pouzdanu procenu kvaliteta vode i stabilnosti određenog ekosistema, neophodno je dugoročno praćenje ove grupe algi.

Pored silikatnih algi, značajan je i monitoring makroskopskih agregacija algi, i to pre svega crvenih algi (Rhodophyta) koje su posebno osetljive na promene uslova životne sredine. Zbog izrazite stenovalentnosti i osetljivosti na promene uslova životne sredine, ova grupa algi predstavlja odličan indikator za procenu stanja i stabilnosti akvatičnih ekosistema. U Srbiji je 10 vrsta crvenih algi strogo zaštićeno Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, Prilog 1 („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), upravo zbog njihove značajnosti u bioindikaciji, ali i malog broja nalaza na specifičnim staništima. Staništa ovih algi se nalaze pod velikim uticajem negativnih antropogenih aktivnosti, što u velikoj meri ugrožava njihov opstanak, pa i opstanak svih stenovalentnih organizama. U poslednjih nekoliko godina, staništa crvenih algi u Srbiji su posebno ugrožena izgradnjom malih hidroelektrana (MHE).

Uticaj MHE na zajednicu bentosnih algi je slabo proučavan. Istraživanja Wu i saradnika (2010) su dokazala da MHE u značajnoj meri utiču na promenu fizičkih i hemijskih uslova sredine, na promenu u sastavu zajednice bentosnih algi (smanjuje se raznovrsnost algi, ali se povećava njihova biomasa), kao i na povećanu koncentraciju hlorofila a (na mestima sa ustajalom vodom dolazi do prenamnožavanja algi). U promenjenim uslovima životne sredine, stenovalentne vrste često ne mogu da se prilagode, tako da vrlo često nestaju iz takvih staništa. Samo manji broj vrsta može da se rekonalizuje kada se protok vode nastavi (Sabater et al., 2017).

Na promenu nivoa vode alge su se adaptirale na različite načine: mnogi predstavnici modrozelenih algi (Cyanobacteria) imaju sluzave omotače koji ih štite od isušivanja, dok mnogi mogu obrazovati i spore, kao stadijum mirovanja, dok ne nastupe povoljni uslovi; neke zelene alge (Chlorophyta), kao što su predstavnici rodova Spirogyra, Mougeotia, Oedogonium i Zygnema, mogu da se razmnožavaju poliploidijom i formiraju na sušu otporne zigospore koje miruju dok ne nastupe povoljni uslovi; neke Bacillariophyta kao što su predstavnici rodova Cymbella, Encyonema i Gomphonema imaju galertne drške u kojima se nalaze ćelije zaštićene od isušivanja. Neke Bacillariophyta, kao što su vrste rodova Achnanthes, Achnanthidium, Fragilaria i Nitzschia, mogu se vezati za gole supstrate u trajanju od nekoliko dana. Ostali predstavnici silikatnih algi nisu u stanju da se odupru potpunom sušenju, već moraju migrirati iz površinskih u dublje sedimente, kako bi se zaštitile od prekomerne insolacije i zadržale u vlažnijoj sredini (Timoner et al. 2014; Sabater et al., 2017). Neke makroalge kao što su Hildenbrandia rivularis (Rhodophyta) i Gongrosira spp. (Chlorophyta), koje imaju debele ćelijske zidove i mogu čvrsto da se prikače za podlogu, su veoma otporne na sušu. Odmah nakon nastavljanja protoka vode sposobne su da veoma brzo povrate fotosintetsku aktivnost. Lemanea spp. (Rhodophyta) takođe može da preživi kratak vremenski period u presušenom koritu (Ledger et al., 2008; Sabater et al., 2017).

1.2. Makrobeskičmenjaci

Zajednica akvatičnih makrobeskičmenjaka predstavlja grupu organizama različitih formi koji deo ili ceo svoj životni ciklus provedu u vodenim ekosistemima. Pored raznovrsnosti, akvatični makrobeskičmenjaci odlikuju se i znatnom biomasom populacija, koja predstavlja važan element trofičke dinamike i protoka energije u jezerima, rekama i potocima u kojima su prisutni. Zajednica akvatičnih makrobeskičmenjaka je važna kariku u lancu ishrane, jer se nalazi između proizvođača (lišće, alge) i većih potrošača, poput riba, i ključni je pokazatelj biološkog integriteta u vodenim ekosistemima (Petrović, 2012; Tubić, 2016). Zajednica akvatičnih makrobeskičmenjaka je veoma važna komponenta akvatičnih biocenoza koja pouzdano reaguje na dugoročne promene uslova sredine i predstavlja veoma dobar indikator za procenu ekološkog statusa vodenih ekosistema. U pogledu indikatorskih osobina, makrobeskičmenjake karakteriše veliki broj vrsta i široka rasprostranjenost u različitim tipovima vodenih ekosistema, jasan položaj u trofičkom sistemu, relativno dug životni ciklus (često duže od jedne godine) i osetljivost velikog broja taksona u odnosu na faktore životne sredine. Zbog toga se makrobeskičmenjaci često koriste u biomonitorigu, jer oslikavaju kumulativno i istovremeno dejstvo svih ekoloških faktora, čije promene nekada nisu dovoljne jačine i učestalosti da bi mogle biti detektovane metodama analitičke hemije (Simić i Simić, 2009; Gerhartd, 2011; Parmar et al., 2016; Tubić, 2016). Praktični razlozi koji podržavaju trend intenzivnog korišćenja makrobeskičmenjaka u primenjenoj hidrobiologiji su relativno jeftine opreme pomoću kojih je moguće vršiti lako uzorkovanje, sortiranje i skladištenje. Kada su makrobeskičmenjaci u pitanju, taksonomija većine grupa dobro je proučena, a ključevi za identifikaciju su u većini slučajeva brojni i dostupni (Tubić, 2016). Danas su brojna slatkovodna staništa i njihovi stanovnici među najteže ugroženim ekosistemima u svetu, jer su njihove izmene u velikoj meri posledica antropogenog uticaja. Upravo, varijacije u populaciji makrobeskičmenjaka mogu ukazati na negativne promene nastale usled zagađenja u ekosistemu (Holzenthal et al., 2007). Uticaj MHE na prostornu distribucija makrobeskičmenjaka istraživali su brojni autori. Brojne studije pokazale su da MHE u značajnoj meri utiču na promenu fizičkih i hemijskih uslova sredine, a pored toga i na značajno smanjenje taksonomskog bogatstva, ukupne gustine i biomase makrobeskičmenjaka. Smanjenje životnog prostora tokom perioda sa malim protokom vode i taloženjem mulja tokom njenog povlačenja, menjaju sastav supstrata i heterogenost rečnog dna, što rezultira padom diverziteta. Takođe, potpuno preusmeravanje vodene struje pokazalo se jako štetnim za zaštitu raznolikosti makrobeskičmenjaka. U velikom broju slučajeva prilikom rada MHE ne poštuje se zakonski propisan biološki minimum vode, zbog čega dolazi do suše ispod brana, pri čemu se remeti opstanak i reprodukcija brojnih vrsta makrobeskičmenjaka [pre svega strogo zaštićenih vrsta, propisanih Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011)]. U promenjenim uslovima životne sredine, stenovalentne vrste često nestaju, a pojavljuju se nove, prilagođene izmenjenim uslovima (Curetean-Banaduc et al., 2015; Xiaocheng et al., 2008; Wangchuk et al., 2017).

1.3. Ihtiofauna

Za procenu stanja i kvaliteta voda, prema Okvirnoj Direktivi o vodama (WFD, 2000), kao biološki elementi kvaliteta koriste se fitoplankton, fitobentos, makrofite, makrozoobentos i ribe. Navedene grupe hidrobionata poseduju određene prednosti u procesu bioindikacije akvatičnih ekosistema. Prednosti riba, kao bioindikatora, pre svega se odnose na jednostavnu identifikaciju i dobro poznatu taksonomiju, kao i na činjenicu da značajno i predvidivo reaguju promene stanja životne sredine izazvane antropogenim pritiscima, kao što su eutrofizacija, acidifikacija, hemijsko zagađenje, regulacija rečnog korita, fragmentacija, eksploatacija i introdukcija (Simić i Simić, 2012; Denić i sar., 2015). Ribe, u odnosu na druge bioindikatore akvatičnih ekosistema, imaju dug životni ciklus, što ih čini dobrim indikatorima dugoročnih efekata u različitim tipovima staništa (Denić i sar., 2015).

2. Materijal i metode rada

Hidrobiološka istraživanja šest reka Zapadne Srbije (15 lokaliteta) i dve reke Istočne Srbije (5 lokaliteta) (Tabele 1-2, Slike 1-22) sprovedena su 20. 07., 21. 07., 22. 07. i 14. 08. 2020. godine, sa ciljem procene uticaja planiranih i izgrađenih hidroelektrana ili mini hidroelektrana na životnu sredinu. Takođe, za procenu uticaja MHE na životnu sredinu korišćeni su i podaci ranijih istraživanja ihtiofaune, sprovedenih 2011., 2016., 2017., 2018. i 2019. godine, za 13 lokaliteta i pet reka Zapadne Srbije (Lim, Crni Rzav, Prištavica, Veliki Rzav, Ivanjička Moravica); jedan lokalitet i jednu reku Istočne Srbije (Resava); 9 lokaliteta i dve reke Jugoistočne Srbije (Jelašnica i Rupska reka) (Tabele 1-2, Slike 19-22). Lokaliteti su izabrani u odnosu na poziciju planirane ili izgrađene hidroelektrane ili MHE, a uzorkovanje je vršeno uzvodno i nizvodno od vodozahvata, ili mašinske zgrade.

Tabela 1. Geografske koordinate i nadmorska visina istraživanih lokaliteta Zapadne Srbije Oznaka Geografske Nadmorska Ekosistem Lokalitet lokaliteta koordinate visina (m) 43°27'41.1'' N Draževići B1 829 19°45'46.4'' E uzvodno od mašinske zgrade MHE 43°28'12.3'' N Bistrica B2 796 „Crkvina” 19°42'22.7'' E nizvodno od mašinske zgrade MHE 43°27'59.9'' N B3 778 „Rečica” 19°40'22.1'' E 43°13'37.3'' N Brodarevo L1 498 19°43'28.1'' E Lim 43°33'40.1'' N Priboj L2 397 19°32'30.4'' E 43°39'31.6'' N Zlatibor, pored magistralnog puta CR1 951 19°42'24.4'' E uzvodno od mašinske zgrade MHE „Beli 43°42'18.7'' N Crni Rzav CR2 811 kamen“ 19°33'28.3'' E nizvodno od mašinske zgrade MHE „Beli 43°42'22.2'' N CR3 809 kamen“ 19°33'25.4'' E 43°44'32.9'' N uzvodno od vodozahvata MHE „Vrane” P1 662 19°54'54.6'' E 43°44'33.0'' N vodozahvat MHE „Vrane” P2 658 19°54'55.2'' E Prištavica 43°44'33.1'' N nizvodno od vodozahvata MHE „Vrane” P3 650 19°54'55.6'' E 43°43'59.1'' N selo Ravni P4 570 19°53'30.5'' E uzvodno od ušća Katušnice, uzvodno od 43°38’43.4'' N planirane izgradnje mašinske zgrade MHE VR1 961 Veliki 19°54’47.0'' E „Visoka“ Rzav Gureši, 500 m nizvodno od planirane 43°42’06.1'' N VR2 711 izgradnje mašinske zgrade MHE „Visoka“ 19°55’59.7'' E 43°40’06.0'' N uzvodno od brane MHE „Brusnik“ IM1 692 20°06’05.6'' E 43°40’11.4'' N nizvodno od brane MHE „Brusnik“ IM2 681 Ivanjička 20°07’27.3'' E Moravica 43°10'07.6'' N klisura Ivanjičke Moravice IM3 / 20°06'12.4'' E 43°44'48.7'' N Arilje bent IM4 / 20°06'62.2'' E

Tabela 2. Geografske koordinate i nadmorska visina istraživanih lokaliteta Istočne i Jugoistočne Srbije Oznaka Geografske Nadmorska Ekosistem Lokalitet lokaliteta koordinate visina (m) 44°13'45.0'' N Trška crkva M1 375 21°44'49.4'' E 44°11'51.0'' N Mlava Selo Ribare M2 233 21°39'18.9'' E 44°15'47.8'' N manastir Gornjak M3 400 21°32'36.9'' E uzvodno od mašinske zgrade MHE 44°05'05.1'' N R1 488 „Lisine“ 21°40'28.0'' E nizvodno od mašinske zgrade MHE 44°05'10.3'' N Resava R2 485 „Lisine“ 21°40'14.9'' E 44°05'05.2'' N Gornji tok reke, iznad Lisina R3 480 21°40'28.1'' E uzvodno od vodozahvata planirane 42.37.924'' N J1 778 MHE „Jelašnica“ 22.07.284'' E Jelašnica nizvodno od vodozahvata planirane 42.38.137'' N J2 771 MHE „Jelašnica“ 22.06.610'' E uzvodno od vodozahvata MHE RP1 / / „Porečje“ 1000 m nizvodno od vodozahvata MHE RP2 / / „Porečje“ uzvodno od vodozahvata MHE RP3 / / „Lanište“ Rupska 500 m nizvodno od vodozahvata MHE reka RP4 / / „Lanište“ 3,5 km nizvodno od vodozahvata MHE RP5 / / „Lanište“ planirani vodozahvat MHE „Besko“ RP6 / / planirana mašinska zgrada MHE RP7 / / „Besko“

Slika 1. Lokalitet B1 - Bistrica (Draževići) Slika 2. Lokalitet B2 - Bistrica uzvodno od mašinske zgrade MHE „Crkvina“)

Slika 3. Lokalitet B3 - Bistrica (nizvodno od mašinske zgrade MHE „Rečica“)

Slika 4. Lokalitet L1 - Lim (Brodarevo) Slika 5. Lokalitet L2 - Lim (Priboj)

Slika 6. Lokalitet CR1 - Crni Rzav Slika 7. Lokalitet CR2 - Crni Rzav (uzvodno od (Zlatibor, pored magistralnog puta) mašinske zgrade MHE „Beli kamen“)

Slika 8. Lokalitet CR3 - Crni Rzav (nizvodno od mašinske zgrade MHE „Beli kamen“)

Slika 9. Lokalitet P1 - Prištavica (uzvodno od Slika 10. Lokalitet P2 - Prištavica vodozahvata MHE „Vrane“) (vodozahvat MHE „Vrane“)

Slika 11. Lokalitet P3 - Prištavica (nizvodno od vodozahvata MHE „Vrane“)

Slika 12. Lokalitet VR1 - Veliki Rzav Slika 13. Lokalitet VR2 - Veliki Rzav (Gureši) (uzvodno od ušća Katušnice u Veliki Rzav)

Slika 14. Lokalitet IM1 - Ivanjička Moravica Slika 15. Lokalitet IM2 - Ivanjička Moravica (uzvodno od brane MHE „Brusnik“) (nizvodno od brane MHE „Brusnik“)

Slika 16. Lokalitet M3 - Mlava (pored manastira Gornjak)

Slika 17. Lokalitet R1 - Resava (uzvodno od Slika 18. Lokalitet R2 - Resava (nizvodno od mašinske zgrade MHE „Lisine“) mašinske zgrade MHE „Lisine“)

Slika 19. Lokalitet J2 - Jelašnica (nizvodno do Slika 20. Lokalitet RP2 - Rupska reka (1000 m vodozahvata buduće MHE „Jelašnica“ nizvodno od vodozahvata MHE „Porečje“)

Slika 21. Lokalitet RP4 - Rupska reka (500 m Slika 22. Lokalitet RP5 - Rupska reka (3,5 km nizvodno od vodozahvata MHE „Lanište“) nizvodno od vodozahvata MHE „Lanište“)

2.1. Metodologija istraživanja zajednice bentosnih algi

Na istraživanim lokalitetima sakupljeni su celi talusi makroskopskih agregacija algi, otkidanjem pincetom sa podloge. Bentosne perifitonske alge sakupljene su struganjem sa podloge, dok su uzorci epilitskih dijatoma (Bacillariophyta) sakupljeni prema metodologiji Okvirne direktive o vodama (WFD 2000) i standardu EN ISO 13946: 2015. Na lokalitetima je izabrano pet kamenova veličine šake i sa njih je metodom struganja četkicom po površini sakupljen algološki materijal. Svi sakupljeni algološki uzorci odmah su fiksirani i konzervirani u 4% rastvoru formaldehida.

Obrada algološkog materijala izvršena je u laboratoriji za hidrobiologiju u okviru „Centra za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum“, Instituta za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Morfološki parametri algi analizirani su pod svetlosnim mikroskopom Motic BA310, uz korišćenje digitalne kamera Bresser 9MP i kompjuterskog softvera MicroCamLab. Identifikacija pronađenih taksona izvršena je pomoću odgovarajućih identifikacionih ključeva: Krammer & Lange-Bertalot (1986, 1988, 1991), Komárek & Anagnostidis (1999, 2005), John et al. (2002), Wehr & Sheath (2003) i Eloranta et al. (2011).

Apsolutne vrednosti brojnosti algi nisu procenjene, ali je data relativna brojnost taksona prema skali: + - prisutan, 1 - brojan, 2 - veoma brojan, 3 - dominantan takson. Svaki rang predstavlja procenu relativne brojnosti taksona za određeni lokalitet i period uzorkovanja.

Sličnost u kvalitativnom sastavu zajednice bentosnih algi između istraživanih lokaliteta pojedinačnih ekosistema određena je prema Sorensenovom indeksu sličnosti:

gde a predstavlja broj vrsta prisutnih na prvom lokalitetu, b broj vrsta prisutnih na drugom lokalitetu, dok c predstavlja broj zajedničkih vrsta za dva lokaliteta koji se porede. S vrednosti se kreću od 0 (odsustvo zajedničkih vrsta) do 100 (iste vrste na oba lokaliteta) (Sørensen, 1948).

2.2. Metodologija istraživanja zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka

Uzorkovanje akvatičnih makrobeskičmenjaka sprovedeno je standardnim biološkim postupcima, korišćenjem ručne Surber bentosne mrežice, napravljene od mlinarske svile, dimenzija 30x30 cm. Nakon prikupljanja materijala nepotrebni delovi su uklonjeni (kamenje, drveni ostaci, itd.), a uzorak je prosejan kroz sito promera okca 500 μm. Biološki uzorak je zatim prebačen u plastične teglice zapremine 200 ml, obeležen i fiksirani 4% formaldehidom.

Obrada sakupljenog materijala izvršena je u laboratoriji za hidroekologiju u okviru „Centra za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum“, Instituta za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Za analizu akvatičnih makrobeskičmenjaka korišćeni su binokularna lupa (Nikon SZM800) i mikroskop (Nikon Eclipse E100) i odgovarajući ključevi ili priručnici (Conci & Nilsen, 1956; Hynes, 1967; Еdington & Hildrew, 1981; Elliott et al. 1988; Fochetti R., 1994; Askew, 2004; Zwick, 2004; Sundermann et al., 2007; Holzenthal et al., 2007; Bauernfeind & Soldán, 2012).

Podaci o brojnosti taksona akvatičnih makrobeskičmenjaka u uzorku dobijeni su apsolutnim brojanjem individua svakog prisutnog taksona i preračunati na m2. Vlažna biomasa faune dna, izražena u g/m2, posebno je izmerena za svaki lokalitet. Nakon kvalitativne i kvantitativne analize, podaci su korišćeni za računanje odgovarajućih indeksa i parametara. Podaci o strukturi bentocenoza i kvalitetu vode dobijeni su i na osnovu „AQEM“ baze podataka i softerskog paketa „ASTERIX“ a u skladu sa Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) (Prilog 1).

U okviru softverskog paketa Asterix ver. 3.1.1, izdvojene su sledeće metode na osnovu kojih se određuje kvalitet vode i stanje vodenog ekosistema: saprobni indeks (metoda Zelinka & Marvan), BMWP skor (Biological Monitoring Working Party), indeks diverziteta (metoda Shannon-Weaver), EPT indeks, kao i procentualno učešće Oligochaeta (Tubificidae) u zajednici akvatičnih makrobeskičmenjaka. Takođe, na osnovu zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka izračunat je kvalitet vode korišćenjem Balkan Biotic Index (BNBI) (Simić & Simić, 1999), koji predstavlja kombinaciju indeksa biodiverziteta i karakterističnih dominantnih familija, rodova i samo karakterističnih vrsta. Na osnovu Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijsokg statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), na svakom lokalitetu odredjen je tip vodnog tela, a zatim i ocena ekološkog statusa na osnovu pomenutih parametara (Prilog 1).

2.3. Metodologija istraživanja zajednice riba

Istraživanja zajednice riba na dva lokaliteta i jednoj reci (Bistrica) Zapadne Srbije, sprovedena su 20.7.2020. godine i na pet lokaliteta i dve reke (Mlava i Resava) Istočne Srbije sprovedena su 14.8.2020. godine. Za potrebe Izveštaja korišćeni su i podaci iz prethodnih godina istraživanja ihtiofaune za 13 lokaliteta i pet reka Zapadne Srbije: Lim (L1-2019 i L2- 2017), Crni Rzav (CR1-2017, CR2 i CR3-2018), Prištavica (P1, P3 i P4-2018), Veliki Rzav (VR1-2018 i VR2-2016), Ivanjička Moravica (IM2 – 2016, IM3-2017, 2019 i IM4-2011); za jedan lokalitet i jednu reku Istočne Srbije: Resava (R1-2003, 2016) i za 9 lokaliteta i dve reke Jugoistočne Srbije: Jelašnica (J1 i J2-2019) i Rupska reka (RP1-RP7 – 2019). Lokaliteti su izabrani u odnosu na poziciju planirane ili izgrađene MHE ili HE, a uzorkovanje je vršeno uzvodno i nizvodno od vodozahvata ili mašinske zgrade. Uzorkovanje riba urađeno je aparatom za elektroribolov marke „Aquatech IGT 600“ i „Aqutech EN4000“.

U svrhe eksperimentalnog izlovljavanja riba dužina profila rečnog toka iznosila je 20 m u više sektora (reka Resava – lokalitet R1 i R2, Jelašnička i Rupska reka) i 50 m za sve ostale reke, osim za reku Lim gde je dužina profila iznosila 100 m. Identifikacija jedinki urađena je prema standardnim morfološkim karakterima. Za analizu ihtiofaune korišćeni su kvalitativno-kvantitativni podaci: naziv taksona, broj jedinki vrste u uzorku (N/uzorak), ukupan broj jedinki u uzorku, broj jedinki po km rečnog toka (N/km), procentualno učešće jedinki u uzorku (N%), masa jedinki vrste u uzorku (W(g)/uzorak) i procentualni maseni udeo jedinki u uzorku (W%).

Izračunata je procentualna zastupljenost uzrasnih klasa riba, biomasa po km rečnog toka (Wkg/km), kao i ihtioprodukcija koja je veoma važna zbog podataka o prirastu mase riba (Treer, 2003), a takođe ukazuje na strukturu i stanje populacije riba (Simić i sar., 2019).

Procena realne produkcije izvršena je prema Chapman (1971), a potencijalna prema metodi Leger-Huet (1964).

3. Rezultati rada

3.1. Osnovne fizičke i hemijske karkateristike vode istraživanih lokaliteta

Rezultati merenja osnovnih fizičkih i hemijskih parametara vode istraživanih lokaliteta prikazani su u Tabelama 3 i 4.

Tabela 3. Fizičko-hemijski parametri vode istraživanih lokaliteta (Zapadna Srbija)

)

3

Ekosistem/datum Lokalitet (°C) Temperatura pH Elektroprovodljivost (µS/cm (mg/l) vode Tvrdoća Koncentracija (mg/l) kiseonika kiseonika Saturacija (%) Bistrica B1 13,8 7,73 430 140 8,73 100 20. 07. 2020. B2 15,6 8,4 410 200 8,73 100 B3 17,8 8,3 390 190 9,72 108,8 Lim 22.7.2017. L1 20,8 6,7 280 140 9,31 116,3 20.07. 2020. L1 18 7,96 260 120 9,76 110,7 22.7.2017. L2 21 7,7 300 140 / / 20.07. 2020. L2 19,3 7,8 260 130 13,23 150 Crni Rzav CR1 17,8 7,9 260 130 9,74 114,8 21. 07. 2020. CR2 23,8 8,65 350 170 12,03 151,3 CR3 18,3 8,61 370 180 9,78 111 Prištavica P1 15,2 7,61 460 220 9,59 101,3 22. 07. 2020. P2 / / / / / / P3 18,3 7,83 410 210 10,5 118,6 05. 09. 2018. P4 14 8,2 400 200 / / Veliki Rzav 21. 07. 2020. VR1 13.1 8.16 310 140 9.97 103 22. 07. 2020. VR2 17,7 8,07 320 160 9,77 110,7 Golijska Moravica IM1 19.8 7.58 210 100 8.6 98.7 22. 07. 2020. IM2 20 7.7 210 100 8.7 100.1 23. 04. 2016. IM2 11,8 8,26 190 96 10,31 100,8 31. 08. 2017. IM3 14,2 7,8 140 80 / / 12. 09. 2019. IM3 14,8 7,6 150 100 / / 21. 06. 2011. IM4 15 8,13 227 227 10,20 107,7

Tabela 4. Fizičko-hemijski parametri vode istraživanih lokaliteta (Istočna i Jugoistočna Srbija)

)

3

Ekosistem/datum Lokalitet (°C) Temperatura pH Elektroprovodljivost (µS/cm (mg/l) vode Tvrdoća Koncentracija (mg/l) kiseonika kiseonika Saturacija (%) Mlava M1 13,1 7,84 410 200 / / 14.8.2020. M2 13,5 7,85 420 210 / / M3 14,1 7,9 430 210 / / Resava 10.5.2003. R1 14,3 7,81 260 130 / / 25.10. 2016. R1 10,5 7,9 290 150 10,61 99,8 R1 / / / / / / 14.8.2020. R2 / / / / / / Jelašnička reka J1 17,1 7,33 59 / 9,72 106,6 07. i 08. 2019. J2 17,7 7,32 65 / 9,74 106,2 Rupska reka RP1 14,6 7,16 47 / 9,92 106,6 03. 2019. RP2 14,4 7,24 48 / 9,94 105,7 RP3 14,6 7,46 53 / 10,13 107,6 06. 2019 RP4 14,8 7,54 58 / 10,44 107,9 RP5 17,1 7,76 88 / 9,08 103,4 RP6 17,6 7,22 66 / 9,71 106,1 07. 2019. RP7 20 7.39 65 / 9.31 106,5

Vrednosti dobijene merenjem abiotičkih parametara vode karakteristične su za reke brdsko-planinskog područja Srbije, i ukazuju na visok kvalitet vode istraživanih lokaliteta. Ono što se može izdvojiti jeste nešto povišena temperatura na lokalitetu CR2, kao i više vrednosti koncentracije i saturacije kiseonika na lokalitetima L2 i CR2, što predstavlja posledicu visoke primarne produkcije na datim lokalitetima.

3.2. Analiza zajednica hidrobionata

3.2.1. Analiza zajednice bentosnih algi

3.2.1.1. Bistrica

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Bistrice prikazani su u Tabeli 5.

Tabela 5. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Bistrice (+ - prisutan; 1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson) Lokalitet B1 B2 B3 Takson CYANOBACTERIA Leptolyngbya sp. 1 + + Leptolyngbya sp. 2 + + Phormidium sp. + Planktolyngbya sp. + BACILLARIOPHYTA Achnanthidium minutissimum + + Ach. saprophilum + + Amphora copulata + Cocconeis pediculus 1 1 C. placentula + 1 Cymbella sp. + Diatoma vulgaris + Encyonema silesiacum + Gomphonella olivacea 2 Gomphonema micropus + 2 G. minutum 1 Melosira sp. + Meridion circulare + Navicula cryptocephalla 1 1 N. cryptotenella + N. gregaria + 1 N. tripunctata 1 1 Nitzschia sp. + N. dissipata + + N. palea 1 1 N. sigmoidea + Odontidium mesodon + Reimeria sinuata + Surirella brebissonii + Ulnaria ulna 1 CHLOROPHYTA Cladophora glomerata 3 2 Gongrosira sp. 2 3 Microspora amoena 1 Ukupan broj taksona po 0 22 24 lokalitetima Ukupan broj taksona 32 Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi zabeležena su ukupno 32 taksona, svrstana u 3 razdela algi: Cyanobacteria (4 taksona), Bacillariophyta (25 taksona) i Chlorophyta (3 taksona) (Tabela 5). Na lokalitetu B1, kao posledica negativnog uticaja disturbancije izazvane velikim padavinama i bujicama, u sakupljenom uzorku perifitona nije detektovano prisustvo algi (Tabela 5). Najveći broj taksona zabeležen je na lokalitetu B3 (Tabela 5). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 25 taksona - 18 na lokalitetu B2 i 17 taksona na lokalitetu B3, dok su predstavnici razdela Cyanobacteria bili zastupljeni sa 4 taksona, odnosno sa tri taksona predstavnici razdela Chlorophyta (Tabela 5). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (4) i Nitzschia (4) (Tabela 5).

Na lokalitetima B2 i B3 zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika Chlorophyta. Zelena alga Cladophora glomerata (Slika 23) obrazovala je makroskopske agregaciju u vidu slobodnih, razgranatih filamenata, dok je zelena alga Gongrosira sp. (Slika 24) obrazovala makroskopske agragacije u vidu korastih zelenih prevlaka na kamenu.

Slika 23. Cladophora glomerata (Chlorophyta) Slika 24. Gongrosira sp. (Chlorophyta)

Na lokalitetu B3 uočene su i makroskopske agregacije silikatnih algi (Bacillariophyta) (Slike 25-26), sa dominacijom vrsta Gomphonella olivacea, Gomphonema micropus i G. minutum.

Slika 25. Makroskopske agregacije silikatnih algi Slika 26. Izgled makroskopske agregacije pod (Bacillariophyta) mikroskopom Vrednost Sorensenovog indeksa, dobijen upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice bentosnih algi na lokalitetima B2 i B3 iznosila je 63%, što ukazuje na značajno preklapanje zabeleženih taksona.

3.2.1.2. Lim

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Lim prikazani su u Tabeli 6.

Tabela 6. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Lim (+ - prisutan; 1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson) Lokalitet L1 L2 Takson CYANOBACTERIA Leptolyngbya floveolarum + + Oscillatoria sp. + RHODOPHYTA Paralemanea annulata 2 3 BACILLARIOPHYTA Achnanthidium macrocephalum + A. microcephalum + A. minutissimum + 1 Amphora copulata + + Cocconeis pediculus 1 + C. placentula 1 1 Cymbella excisa var. excisa + 1 Diatoma vulgaris + 2 Didymosphenia geminata + Encyonema caespitosum 1 1 E. silesiacum 1 1 Gomphonella olivacea + + Gomphonema parvulum + Gyrosigma attenuatum + Melosira varians 1 + Navicula capitatoradiata 1 + N. cryptocephalla + N. cryptotenella + N. lanceolata + N. tripunctata 2 + Nitzschia acicularis + + N. dissipata + + N. palea 1 1 N. vermicularis + Rhopalodia gibba + Surirella brebissonii + S. librile + Ulnaria ulna 1 + CHLOROPHYTA Cladophora glomerata 3 3 Gongrosira sp. 1 Monoraphidium contortum + Ukupan broj taksona po lokalitetima 29 24 Ukupan broj taksona 34

Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi zabeležena su ukupno 34 taksona, svrstana u 4 razdela algi: Cyanobacteria (2 taksona), Rhodophyta (1 takson), Bacillariophyta (28 taksona) i Chlorophyta (3 taksona) (Tabela 6). Veći broj taksona zabeležen je na loklitetu L1 (Tabela 6). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 28 taksona - 25 na lokalitetu L1 i 19 taksona na lokalitetu L2, dok su predstavnici razdela Chlorophyta bili zastupljeni sa tri taksona, Cyanobacteria sa dva taksona i Rhodophyta sa svega jednim taksonom (Tabela 6). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (5) i Nitzschia (4) (Tabela 6).

Na istraživanim lokalitetima zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika Rhodophyta i Chlorophyta. Crvena alga Paralemanea annulata i zelena alga Cladophora glomerata obrazovale su makroskopske agregaciju u vidu slobodnih filamenata.

Posebno je značajan nalaz strogo zaštićene crvene alge P. annulata (Slika 27) („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), koja je u Srbiji pronađena na svega 12 lokaliteta u 9 reka (Simić & Đorđević 2017). Ovi nalazi predstavljaju nove lokalitete za vrstu. Nalažena je na stenovitim i kamenitim podlogama brdsko-planinskih tekućica velike brzine vode, na osunčanim i mestima delimično zaštićenim od insolacije, na dubini do jednog metra. Razvija se u hladnim ili vodama umerene temperature, slabog alkaliteta i umerene mineralizacije. U Srbiji je nalažena u oligotrofnim i -mezosaprobnim vodama (Simić & Đorđević, 2017).

Prema članu 4. Pravilnika („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016) zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste i njihova staništa. Izgradnja brane hidroelektrane „Brodarevo 1“ neminovno će promeniti stanište ove strogo zaštićene crvene alge na reci Lim. Lokalitet L1 biće potopljen izgradnjom vodozahvata HE, usled čega će se promeniti fizički i hemijski parametri životne sredine, što se pre svega odnosi na brzinu vode, temperaturu, koncentraciju kiseonika, pH vrednost i koncentraciju biogenih soli. U ovakvim, za vrstu nepovoljnim uslovima, opstanak je nemoguć. Izgradnja HE „Rekovići“ preti da ugrozi opstanak ove strogo zaštićene vrste na lokalitetu L2, ukoliko propisan biološki minimum vode ne bude ispuštan u korito reke.

Vrednost Sorensenovog indeksa, dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice bentosnih algi na lokalitetima L1 i L2 iznosila je 72%, što ukazuje na veliku sličnost u sastavu zabeleženih taksona.

Slika 27. Paralemanea annulata (Rhodophyta)

3.2.1.3. Crni Rzav

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Crni Rzav prikazani su u Tabeli 7.

Tabela 7. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Crni Rzav (+ - prisutan; 1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson) Lokalitet CR1 CR2 CR3 Takson CYANOBACTERIA Leptolyngbya sp. 1 + + Leptolyngbya sp. 2 + L. floveolarum + Phormidium sp. + Pseudanabaena limentica + Tolypothrix sp. + BACILLARIOPHYTA Achnanthidium sp. + A. gracillimum + A. jackii + A. microcephalum + 1 A. minutissimum + 1 A. subatomus 1 Amphora copulata + + A. ovalis + Cocconeis placentula + + Cymbella cymbiformis + 1 C. excisa var. excisa 1 1 C. excisa var. procera + C. lanceolata + C. lange-bertalotii + C. tumida + Delicata delicatula + Denticula tenuis + Encyonema ventricosum 1 Epithemia adnata 1 E. smithii 1 E. sorex + Gomphonema parvulum + G. pumilum + Melosira varians + Navicula sp. 1 + Navicula sp. 2 + N. capitatoradiata 1 N. cryptocehalla + N. cryptotenella + N. radiosa + N. tripunctata + Nitzschia sp. + N. dissipata + N. linearis + N. palea 1 + Tryblionella sp. + T. apiculata + Ulnaria ulna + 2 CHLOROPHYTA Acutodesmus sp. + Ankistrodesmus arcuatus + Cladophora glomerata 1 Monoraphidium contortum + Mougeotia sp. 2 Oedogonium sp. 1 Scenedesmus quadricauda + Spirogyra sp. 3 1 Stigeoclonium tenue 1 Zygnema sp. 2 Ukupan broj taksona po 30 34 0 lokalitetima Ukupan broj taksona 54

Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi zabeležena su ukupno 54 taksona, svrstana u 3 razdela algi: Cyanobacteria (6 taksona), Bacillariophyta (38 taksona) i Chlorophyta (10 taksona) (Tabela 7). Na lokalitetu CR3, u sakupljenim uzorcima nije detektovano prisustvo algi (Tabela 7). Najveći broj taksona zabeležen je na lokalitetu CR2 (Tabela 7). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 38 taksona - 21 na lokalitetu CR1 i 24 taksona na lokalitetu CR2, dok su predstavnici razdela Chlorophyta bili zastupljeni sa 10 taksona, odnosno sa šest taksona predstavnici razdela Cyanobacteria (Tabela 7). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (7), Achnanthidium (6) i Cymbella (6) (Tabela 7).

Na lokalitetu CR1 zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika Chlorophyta, u vidu kratkih filamenata bez zajedničke sluzi (Slika 28), sa dominacijom Spirogyra sp. uz subdominaciju Mougeotia sp. i Zygnema sp. (Slike 29-31). Slika 28. Izgled makroskopske agregacije Spirogyra sp., Mougeotia sp. i Zygnema sp.

Slika 29. Spirogyra sp. Slika 30. Mougeotia sp. Slika 31. Zygnema sp.

Na lokalitetu CR2 uočeni su segmenti reke sa presušenim koritom, segmenti sa nešto nižim vodostajem i segmenti sa ustajalom vodom. Na mestima sa ustajalom vodom stepen primarne produkcije bio je veoma visok. Čitavo dno bilo je prekriveno makroskopskim agregacijama silikatnih algi (Slike 32-33), od kojih su dominirali predstavnici rodova Achnanthidium, Cymbella i Nitzschia (Tabela 7).

Vrednost Sorensenovog indeksa, dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice bentosnih algi na lokalitetima CR1 i CR2 iznosila je 31%, što ukazuje na veoma malo preklapanje zabeleženih taksona.

Raznovrsnost taksona zajednice bentosnih algi najveća je upravo u ovom ekosistemu, u odnosu na sve istraživane, ali je vrednost Sorensenovog indeksa za lokalitete CR1 i CR2 ovog ekosistema najmanja. Preklapanje zabeleženih taksona je bilo veoma malo, što se pre svega može pripisati razlikama u konfiguraciji terena istraživanih lokaliteta, kao i ekoloških uslova na samim lokalitetima (razlika u geološkoj podlozi, temperaturi vode, pH, osunčanosti lokaliteta, stabilnosti u količini i brzini vode). Slika 32. Makroskopske agregacije silikatnih algi Slika 33. Izgled makroskopske agregacije pod (Bacillariophyta) mikroskopom

3.2.1.4. Prištavica

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Prištavice prikazani su u Tabeli 8.

Tabela 8. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Prištavice (+ - prisutan; 1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson) Lokalitet P1 P2 P3 Takson CYANOBACTERIA Phormidium sp. 1 2 3 1 Phormidium sp. 2 + XANTHOPHYTA Vaucheria sp. 3 3 Tribonema sp. + + BACILLARIOPHYTA Achnanthidium exiguum + A. macrocephalum 1 A. microcephalum 1 + 1 A. minutissimum 1 + 1 Amphora copulata + A. ovalis + A. veneta + Cocconeis pediculus 1 1 C. placentula 1 1 Cymbella cymbiformis + + + C. excisa var. excisa 1 1 Diatoma vulgaris + Diploneis oblongella + Encyonema caespitosum + E. prostratum + E. silesiacum + Gomphonella olivacea + + Gomphonema capitatum + + + G. micropus + G. parvulum + + Gyrosigma scalproides + Melosira varians + + Meridion circulare 1 1 Navicula capitatoradiata + N. cryptocephalla + N. cryptotenella + N. tripunctata 1 1 Nitzschia sp. + + N. acicularis + + N. dissipata + N. palea 1 1 1 Planothidium frequentissimum + Surirella angusta + + S. brebissonii + + Ulnaria ulna + + CHLOROPHYTA Ankistrodesmus arcuatus + Cladophora glomerata 2 Gongrosira sp. 1 Microspora amoena 1 M. tumidula 1 Oedogonium sp. + Ulothrix zonata 1 + + Ukupan broj taksona po 40 10 25 lokalitetima Ukupan broj taksona 46

Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi reke Prištavice zabeleženo je ukupno 46 taksona, svrstanih u 4 razdela algi: Cyanobacteria (2 taksona), Xanthophyta (2 taksona), Bacillariophyta (35 taksona) i Chlorophyta (7 taksona) (Tabela 8). Veći broj taksona zabeležen je na lokalitetu P1 (Tabela 8), dok je najmanji broj taksona zabeležen na lokalitetu P2. U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 35 taksona - 29 na lokalitetu P1, 7 na lokalitetu P2 i 22 taksona na lokalitetu P3. Predstavnici razdela Chlorophyta bili su zastupljeni sa 7 taksona, dok su predstavnici Cyanobacteria i Xanthophyta bili zastupljeni sa po 2 taksona (Tabela 8). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (4) i Nitzschia (4) (Tabela 8).

Na lokalitetima P1 i P2 zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika Cyanobacteria, Xanthophyta i Chlorophyta. Makroskopske agregaciju u vidu crne kožaste prevlake na kamenu (lokalitet P1) i samoj brani vodozahvata (lokalitet P2) formirali su trihomi cijanobakterije Phormidium sp. (Slike 30-31). Predstavnici rod Phormidium indikatori su oligosaprobne do -mezosaprobne vode. Jednoćelijska filamentozna alga Vaucheria sp. (Slike 34-35) obrazovala je jastučaste makroskopske agregacije na lokalitetima P1 i P2. Ova alga je indikator oligosaprobne do ß-mezosaprobne vode, a u samom vodozahvatu MHE (lokalitet P2) zabeležen je njen masovan razvoj (Slike 36-37). Zelena alga Cladophora glomerata obrazovala je makroskopske agregaciju u vidu slobodnih, razgranatih filamenata na lokalitetu P1, dok je zelena alga Gongrosira sp. obrazovala makroskopske agragacije u vidu zelenih prevlaka na kamenu, takođe na lokalitetu P1. Slika 34. Phormidium sp. (Cyanobacteria) Slika 35. Phormidium sp. (Cyanobacteria) (makroskopski izgled) (mikroskopski izgled)

Slika 36. Vaucheria sp. (Xanthophyta) Slika 37. Vaucheria sp. (Xanthophyta) (makroskopski izgled) (mikroskopski izgled)

Najveći diverzitet vrsta, zabeležen na lokalitetu P1, u odnosu na sve ostale lokalitete, može se objasniti činjenicom da je povećana količina organskih materija, poreklom iz ribnjaka stacioniranog uzvodno od istraživanog lokaliteta, omogućila intenzivniji rast i razvoj bentosnih algi.

Vrednosti Sorensenovog indeksa, dobijene upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice bentosnih algi na lokalitetima P1 i P2, i P2 i P3, iznosile su 40%, što ukazuje na neznatno preklapanje zabeleženih taksona. Vrednost Sorensenovog indeksa dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice bentosnih algi na lokalitetima P1 i P3 iznosila je 58%, što ukazuje na umereno preklapanje zabeleženih taksona.

3.2.1.5. Veliki Rzav

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Veliki Rzav prikazani su u Tabeli 9.

Tabela 9. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Veliki Rzav (+ - prisutan; 1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson) Lokalitet VR1 VR2 Takson CYANOBACTERIA Leptolyngbya sp. + Phormidium sp. + BACILLARIOPHYTA Achnanthidium macrocephalum + 1 A. minutissimum 1 1 Cocconeis pediculus + C. placentula + Diatoma vulgaris + Gomphonella olivacea 1 2 Gomphonema angustatum 1 G. parvulum 1 G. subclavatum + 2 Melosira varians + Navicula sp. + Nitzschia dissipata + N. palea + + Planothidium frequentissimum + Ulnaria ulna + + CHLOROPHYTA Cladophora glomerata 3 Ukupan broj taksona po 8 16 lokalitetima Ukupan broj taksona 18

Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi reke Veliki Rzav zabeleženo je ukupno 18 taksona, svrstanih u 3 razdela algi: Cyanobacteria (2 taksona), Bacillariophyta (15 taksona) i Chlorophyta (1 takson) (Tabela 9). Mali diverzitet zabeleženih taksona verovatno predstavlja posledicu jednoličnosti staništa na istraživanim lokalitetima. Veći broj taksona zabeležen je na lokalitetu VR1 (Tabela 9). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 15 taksona - šest na lokalitetu VR1 i 15 taksona na lokalitetu VR2 (Tabela 9). Predstavnici razdela Cyanobacteria bili su zastupljeni sa dva taksona, dok je razdeo Chlorophyta bio zastupljen sa jednim taksonom (Tabela 9). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodu Gomphonema (3) (Tabela 9).

Na lokalitetu VR2 zabeležene su makroskopske agregacije zelene alge Cladophora glomerata, kao i makroskopske agregacije silikatnih algi (Slika 38), sa dominacijom vrsta Gomphonella olivacea (Slika 39) i Gomphonema subclavatum (Slika 40).

Slika 38. Makroskopske agregacije silikatnih Slika 39. Gomphonella Slika 40.Gomphonema algi (Bacillariophyta) olivacea subclavatum

Vrednost Sorensenovog indeksa dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice bentosnih algi na lokalitetima VR1 i VR2 iznosila je 50%, što ukazuje na umereno preklapanje zabeleženih taksona.

3.2.1.6. Ivanjička Moravica

Rezultati analize zajednice bentosnih algi Ivanjičke Moravice prikazani su u Tabeli 10.

Tabela 10. Kvalitativna analiza zajednice bentosnih algi Ivanjičke Moravice (+ - prisutan; 1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson) Lokalitet IM1 IM2 Takson CYANOBACTERIA Leptolyngbya sp. + Phormidium sp. 1 RHODOPHYTA Bangia atropurpurea 1 BACILLARIOPHYTA Achnanthidium microcephalum + 1 A. minutissimum + 1 A. subatomus + 2 Amphora copulata + Cocconeis placentula + + Diatoma vulgaris + Encyonema caespitosum 1 + E. silesiacum + Gomphonella olivacea 1 + Gomphonema parvulum 1 + Navicula sp. + N. cryptocephalla + N. gregaria + N. lanceolata + N. tripunctata + 1 Nitzschia sp. + + N. acicularis + N. dissipata + N. palea 1 1 Planothidium frequentissimum + Reimeria sinuata + Surirella angusta + S. brebissonii + + Ulnaria ulna + + CHLOROPHYTA Cladophora glomerata 2 Ulothrix zonata 1 Ukupan broj taksona po 24 17 lokalitetima Ukupan broj taksona 29

Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi Ivanjičke Moravice zabeleženo je ukupno 29 taksona, svrstanih u 4 razdela algi: Cyanobacteria (2 taksona), Rhodophyta (1 takson), Bacillariophyta (24 taksona) i Chlorophyta (2 taksona) (Tabela 10). Veći broj taksona zabeležen je na lokalitetu IM1 (Tabela 10). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 24 taksona - 19 na lokalitetu IM1 i 17 taksona na lokalitetu IM2 (Tabela 10). Predstavnici razdela Cyanobacteria i Chlorophyta bili su zastupljeni sa po dva taksona, dok je razdeo Rhodophyta bio zastupljen sa jednim taksonom (Tabela 10). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (5) i Nitzschia (4) (Tabela 10).

Na lokalitetu IM1 zabeležene su makroskopske agregacije predstavnika Rhodophyta i Chlorophyta. Crvena alga Bangia atropurpurea formirala je makroskopske agregacije u vidu slobodnih filamenata svetlo-crvene boje. Zelena alga C. glomerata formirala makroskopske agregacije u vidu slobodnih, razgranatih filamenata bez zajedničke sluzi.

Posebno je značajan nalaz strogo zaštićene crvene alge B. atropurpurea (Slike 41-42) („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016) na lokalitetu IM1, koja je u Srbiji zabeležena na svega pet lokaliteta (Simić 1995; 2008; Andrejić et al. 2010). Ovaj nalaz predstavlja novi lokalitet za vrstu. Nalažena je na stenovitim i kamenitim podlogama brdsko- planinskih tekućica umerene brzine vode, na osunčanim i mestima delimično zaštićenim od insolacije, na dubini do 50 cm. Razvija se u hladnim ili vodama umerene temperature, slabog alkaliteta i umerene mineralizacije. Indikator je oligosaprobne vode, ali je u Srbiji nalažena i u ß-mezosaprobnim vodama (Simić 1995; 2008; Andrejić et al. 2010).

Prema članu 4. Pravilnika („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016) zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste i njihova staništa. Izgradnja brane MHE nizvodno od istraživanog lokaliteta preti da ugrozi opstanak ove vrste na datom staništu. Izgradnjom vodozahvata na reci od tekućeg ekosistema nastaće stajaći, i u potpunosti će se promeniti uslovi životne sredine na tom delu reke (brzina vode, temperatura, koncentracija kiseonika, pH, koncentracija biogenih soli, zajednica hidrobionata).

Slika 41. Bangia atropurpurea (Rhodophyta) Slika 42. Bangia atropurpurea (Rhodophyta) (makroskopski izgled) (mikroskopski izgled)

Na lokalitetu IM2 uočena je velika degradacija ekosistema. Obilne padavine i poplave kojima je ovaj deo zemlje bio pogođen nekoliko dana pre perioda uzorkovanja, uslovile su velike odrone i devastaciju priobalnog dela, kao i samog rečnog korita. Pored toga, radovi na izgradnji brane MHE „Brusnik“ par kilometara uzvodno od istraživanog lokaliteta, uslovile su veliko zamućenje vode.

Vrednost Sorensenovog indeksa dobijena upoređivanjem kvalitativnog sastava zajednice bentosnih algi na lokalitetima IM1 i IM2 iznosila je 59%, što ukazuje na umereno preklapanje zabeleženih taksona.

3.2.1.7. Mlava

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Mlave prikazani su u Tabeli 11.

Tabela 11. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Mlave (+ - prisutan; 1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson) Lokalitet M1 Takson CYANOBACTERIA Leptolyngbya sp. + Planktolyngbya sp. + Phormidium sp. + RHODOPHYTA Paralemanea catenata 2 XANTHOPHYTA Vaucheria sp. 2 BACILLARIOPHYTA Achnanthidium minutissimum + Amphora copulata + A. inariensis + A. ovalis + A. pediculus + Cocconeis placentula 2 Diadesmis confervacea + Diatoma moniliformis + D. vulgaris + Diploneis oblongella + Encyonema caespitosum + E. semilanceolatum + E. ventricosum + Gomphonella olivacea 1 Gomphonema micropus + G. parvulum 1 G. subclavatum 1 Gyrosigma scalproides + Melosira varians + Navicula sp. 1 N. gregaria 1 N. tripunctata 1 Nitzschia sp. + N. dissipata 1 N. palea 1 N. sigmoidea + Placoneis elginensis 1 Planothidium lanceolatum + Rhoicophenia abbreviata + Surirella brebissonii + S. librile + Ulnaria ulna + CHLOROPHYTA Cladophora glomerata 3 Ukupan broj taksona 37

Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi zabeleženo je ukupno 37 taksona, svrstanih u 4 razdela algi: Cyanobacteria (3 taksona), Rhodophyta (1 takson), Xanthophyta (1 takson), Bacillariophyta (32 taksona) i Chlorophyta (1 takson) (Tabela 11). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 32 taksona. Predstavnici razdela Cyanobacteria bili su zastupljeni sa tri taksona, dok su predstavnici razdela Xanthophyta, Rhodophyta i Chlorophyta bili zastupljeni sa po svega jednim taksonom (Tabela 11). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Amphora (4) i Nitzschia (4) (Tabela 11).

Na istraživanom lokalitetu zabeležene su makroskopske agregacije algi Paralemanea catenata (Rhodophyta), Vaucheria sp. (Xanthophyta) i Cladophora glomerata (Chlorophyta).

Prva istraživanja reke Mlave sprovedena su 1996. godine i tom prilikom su na lokalitetu kod manastira Gornjak zabeležene makroskopske agregacije P. catenata (kao Lemanea fluviatilis), Vaucheria sp. i C. glomerata (Simić, 2002). U istraživanjima sprovedenim 2004. godine, na istom lokalitetu, takođe su zabeležene makroskopske agregacije pomenutih algi (Simić & Đorđević 2017). Rezultatima našeg istraživanja potvrđeno je prisustvo ovih taksona na istraživanom lokalitetu, što ukazuje na to da tokom vremena nije bilo negativnih faktora koji bi uticali na rast i razvoj ovih algi. Posebno je značajan nalaz strogo zaštićene crvene alge P. catenata (Slika 43) („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), koja je u Srbiji pronađena na svega tri lokaliteta (Simić & Đorđević 2017). Nalažena je na stenovitim i kamenitim podlogama brdsko-planinskih tekućica velike brzine vode, na osunčanim i mestima delimično zaštićenim od insolacije, na dubini do 30 cm. Razvija se u hladnim ili vodama umerene temperature, slabog alkaliteta i umerene mineralizacije. U Srbiji nalažena u ß-mezosaprobnim vodama (Simić & Đorđević 2017).

Slika 43. Paralemanea catenata (Rhodophyta)

3.2.1.8. Resava

Rezultati analize zajednice bentosnih algi reke Resave prikazani su u Tabeli 12.

Tabela 12. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice bentosnih algi reke Mlave (+ - prisutan; 1- brojan; 2- veoma brojan; 3- dominantan takson) Lokalitet R1 R2 Takson CYANOBACTERIA Leptolyngbya sp. + Phormidium sp. 2 Planktolyngbya sp. RHODOPHYTA Bangia atropurpurea 3 2 BACILLARIOPHYTA Achnanthidium sp. + A. minutissimum + A. subatomus + A. thienemannii + Amphora pediculus + Cocconeis placentula + Gomphonella olivacea + Gomphonema subclavatum + Melosira varians 3 Navicula sp. + N. cryptocephalla 1 N. gregaria + N. lanceolata + N. linearis + N. tripunctata 1 N. viridula + Nitzschia sp. + N. dissipata + N. linearis + N. palea 1 Odontidium mesodon + Planothidium frequentissimum 1 P. lanceolatum 1 Reimeria sinuata + Surirella angusta + S. brebissonii 1 Ulnaria ulna 1 CHLOROPHYTA Cladophora glomerata 2 Cosmarium sp. + Ukupan broj taksona po 33 1 lokalitetima Ukupan broj taksona 33

Kvalitativnom analizom zajednice bentosnih algi reke Resave zabeležena su ukupno 33 taksona, svrstana u 4 razdela algi: Cyanobacteria (3 taksona), Rhodophyta (1 takson), Bacillariophyta (27 taksona) i Chlorophyta (2 taksona) (Tabela 12). Veći broj taksona zabeležen je na lokalitetu R1 (Tabela 12). U sastavu zajednice bentosnih algi kvalitativno su dominirali predstavnici Bacillariophyta, od kojih su zabeležena 27 taksona na lokalitetu R1 (Tabela 12). Predstavnici razdela Cyanobacteria i Chlorophyta bili su zastupljeni sa po tri, odnosno dva taksona, dok je razdeo Rhodophyta bio zastupljen sa jednim taksonom (Tabela 12). U okviru razdela Bacillariophyta, najveća raznovrsnost zabeležena je u rodovima Navicula (7), Achnanthidium (4) i Nitzschia (4) (Tabela 12).

Na lokalitetu R1 zabeležene su makroskopske agregacije svih zabeleženih razdela, dok su na lokalitetu R2 zabeležene samo makroskopske agregacije Bangia atropurpurea (Rhodophyta). Makroskopske agregaciju u vidu zelenih kožastih prevlaka na kamenu formirali su trihomi cijanobakterije Phormidium sp. (Slike 44-45). Crvena alga B. atropurpurea formirala je makroskopske agregacije u vidu slobodnih filamenata jarko crvene boje. Silikatna alga Melosira varians (Slike 46-47 ) obrazovala je makroskopske agregacije u vidu slobodnih filamenata. Zelena alga C. glomerata formirala makroskopske agregacije u vidu slobodnih, razgranatih filamenata bez zajedničke sluzi.

Slika 44. Phormidium sp. (Cyanobacteria) Slika 45. Phormidium sp. (Cyanobacteria) (makroskopski izgled) (mikroskopski izgled)

Slika 46. Melosira varians (Bacillariophyta) Slika 47. Melosira varians (Bacillariophyta) (makroskopski izgled) (mikroskopski izgled)

Posebno je značajan nalaz strogo zaštićene crvene alge B. atropurpurea (Slika 48) („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016) pronađene na lokalitetima R1 i R2. Ovaj nalaz predstavlja novi lokalitet za vrstu. Kako nema ranijih literaturnih podataka o prisustvu i brojnosti populacije ove vrste na istraživanim lokalitetima, ne može se donositi zaključak da li je izgradnja MHE uticala na ovu strogo zaštićenu crvenu algu.

Slika 48. Bangia atropurpurea (Rhodophyta) (makroskopski izgled) 3.2.2. Analiza zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka

3.2.2.1. Bistrica

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Bistrice prikazani su u Tabelama 13 i 14.

Tabela 13. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Bistrice Lokalitet B1 B2 Takson Oligochaeta Lumbriculidae 22 33 Hirudinea Erpobdela octoculata 44 11 Crustacea Gammarus balcanicus 122 1045 Insecta Ephemeroptera Baetis sp. 200 Heptagenia lateralis 89 Ephemerella ignita 33 44 Ephemera lineata Ecdyonurus submontanus 22 Ecdyonurus venosus 67 Trichoptera Hyrdopsyche instabilis 11 Sericostoma personatum 22 Diptera Simulium sp. 56 Psychoda sp. 11 11 Tabanus sp. 11 Tipula sp. 11 Cricotopus sp. 645 Eukiefferiella sp. 56 Orthocladinae 44 Polypedilium sp. 67 Rheocricotopus sp. 11 Ukupan broj taksona 15 11 Biomasa (g/m2) 30.4 16.2

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Bistrice zabeleženo je ukupno 20 taksona, svrstanih u 6 grupa: Oligochaeta (1), Hirudinea (1), Crustacea (1), Ephemeroptera (6), Trichoptera (2) i Diptera (9) (Tabela 13). Veći broj identifikovanih taksona akvatičnih makrobeskičmenjaka zabeležen je na lokalitetu B1. U sastavu zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka, na oba lokaliteta, kvalitativno su dominirali predstavnici grupe Diptera. Takodje, i biomasa uzorka makrobeskičmenjaka bila je gotovo 2 puta veća na lokalitetu B1. Na lokalitetu B1, kvantitativno dominantan takson bio je Cricotopus sp. (Slika 49), a pored njega veliku brojnost na kvadratnom metru imali su i taksoni Baetis sp. (Slika 50) i Gammarus balcanicus. Na lokalitetu B2 najveću brojnost imala je vrsta Gammarus balcanicus. Slika 49. Cricotopus sp. Slika 50. Baetis sp.

Tabela 14. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u softverskom paketu Asterix ver. 3.1.1. Metric B1 B2 Number of Taxa 15 11 Saprobic Index (Zelinka & Marvan) 1.925 1.61 Saprobic Valence - xeno [%] 0.816 1.605 - oligo [%] 1.524 5.767 - beta-meso [%] 2.177 5.673 - alpha-meso [%] 1.361 1.908 - poly [%] 0.653 0.238 - no data available [%] 93.469 84.809 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 12.5 10.569 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 23.333 37.962 - alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 20.833 12.559 - xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 14.118 8 100%) - oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 27.647 29.333 100%) BMWP Score 56 50 Diversity (Shannon-Wiener-Index) 1.796 1.056 Diversity (Margalef Index) 1.839 1.382 - Oligochaeta [%] 1.089 2.376 - EPT-Taxa 5 4 BNBI 3 3.25

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 74/11) reka Bistrica pripada Tipu 4 – mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini iznad 500 m, sa dominacijom krupne podloge.

Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 15.

Tabela 15. Klasa ekološkog statusa reke Bistrice na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka B1 B2 Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) II I BMWP skor III III-IV Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) II IV Ukupan broj taksona II-III III Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I EPT indeks V V BNBI indkes III III Klasa ekološkog statusa III III Ocena ekološkog statusa umeren umeren

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na lokalitetu B1 iznosi 1,95 što odgovara II klasi, odnosno dobrom ekološkom statusu. Na lokalitetu B2, on iznosi 1,61, što prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 74/11) odgovara odličnom ekološkom statusu, odnosno prvoj klasi voda. Lošija ocena ekološkog status na lokaliteu B1, u odnosu na lokalitet B2, može se objasniti činjenicom da je povećana količina organskih materija, poreklom iz ribnjaka stacioniranog uzvodno od istraživanog lokaliteta dovela do izmenjenih uslova u rečnom toku. Jedan od indikatora promenljivih ekoloških uslova jeste i prisustvo vrste Erpobdella octoculata (Hirudinea), koja je tokom istraživanja zabeležena na pomenutom lokalitetu. Vrsta je indikator alfamezosaprobnih voda, tj. voda koje su opterećene organskim materijama. - Vrednost BMWP scora iznosi 56 na lokalitetu B1, a 50 na lokalitetu B2, što ukazuje na umeren ekološki status na prvom lokalitetu, odnosno umeren do slab ekološki status na drugom lokalitetu. - Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na B1 lokalitetu ukazuje na dobar ekološki status (II klasa), a na lokalitetu B2 na slab ekološki status (IV klasa). - Na istraživanim lokalitetima nije zabeleženo prisustvo Tubificidae, što odgovara prvoj klasi voda. - Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je voda na oba lokaliteta ocenjena sa lošim ekološkim statusom (V klasa). Preovladavajuća saprobna valenca na prvom lokalitetu ukazuje na beta-mezosaprobnu, a na drugom na granici između beta-mezo i oligosaprobne klase vode. Međutim, na istraživanim lokalitetima pojedinačno su bili uočeni i taksoni koji su indikatori zagadjenih voda: Erpobdella octuculata (Slika 51), Cricotopus sp. i Psychoda sp. (Slika 52). - Prema rezultatima BNBI indeksa, reka Bistrica ocenjena je kao umereno zagadjena voda, što odgovara III klasi voda (Tabela 15).

U našoj studiji, na osnovu analiza odabranih indeksa, ekološki status reke Bistrice mogao bi se oceniti kao umeren (III klasa) (Tabela 15).

Slika 51. Erpobdella octuculata Slika 52. Psychoda sp.

3.2.2.2. Lim

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Lim prikazani su u Tabelama 16 i 17.

Tabela 16. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Lim Lokalitet L1 L2 Takson Gastropoda Amphimelania holandri 89 Ancylus fluviatilis 67 656 Aplexa hypnorum 223 Lymnea auricularia 22 Lymnea peregra 202 Theodoxus danubialis 266 356 Bivalvia Pisidium sp. 22 11 Oligochaeta Nais sp. 22 33 Hirudinea Erpobdela sp. 11 Crustacea Gammarus balcanicus 44 1322 Ephemeroptera Baetis sp. 11 Caenis macrura 11 Ecdyonurus dispar 32 Ecdyonurus venosus 11 Ecdyonurus sp. 11 11 Ephemerella ignita 44 55 Ephemera lineata 11 Plecoptera Leuctra hippopus 43 Trichoptera Goera pilosa 11 Goera sp. (kućica) 22 Hydropsyche instabilis 44 122 Hydropsyche sp. Polycentropus flavomaculatus 56 Diptera Antocha vitripenis 56 Chironomus sp. 44 Orthocladiinae 22 33 Tanypus sp. 22 22 Coleoptera Elmis sp. 11 Ukupan broj taksona 20 18 Biomasa (g/m2) 109,4 91,3

Kvalitativno-kvantitativnom analizom zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Lim zabeleženo je ukupno 28 taksona, svrstanih u 10 grupa: Gastropoda (6), Bivalvia (1), Oligochaeta (1), Hirudinea (1), Crustacea (1), Ephemeroptera (7), Plecoptera (1), Trichopter (5), Diptera (4) i Coleoptera (1) (Tabela 16). Broj identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjaka na oba lokaliteta bio je gotovo ujednačen (Tabela 16). Grupa Gastropoda bila je glavna komponenta zajednice obzirom na brojnost, pri čemu su dominirale vrste Theodoxus danubialis (Slika 53), Ancylus fluviatilis (Slika 54), Aplexa hypnorum, Lymnea peregra (samo na lokalitetu L2) i Amphimelania holandri (samo na lokalitetu L1). Na lokalitetu L2 zabeležena je i velika brojnost vrste Gammarus balcanicus.

Slika 53. Theodoxus danubialis Slika 54. Ancylus fluviatilis

Tabela 17. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u softverskom paketu Asterix ver. 3.1.1. Metric L1 L2 Number of Taxa 19 18 Saprobic Index (Zelinka & Marvan) 1.71 1.668 Saprobic Valence - xeno [%] 1.488 2.303 - oligo [%] 13.87 11.163 - beta-meso [%] 21.174 13.398 - alpha-meso [%] 6.532 6.38 - poly [%] 0 0 - no data available [%] 56.935 66.755 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 3.455 6.928 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 32.208 33.58 - alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 15.169 19.19 - xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 4.118 4.074 100%) - oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 31.471 35.185 100%) BMWP Score 83 85 Diversity (Shannon-Wiener-Index) 2.519 1.855 Diversity (Margalef Index) 2.649 2.092 - Oligochaeta [%] 1.23 0.651 - EPT-Taxa 9 6 BNBI 3.3 3.2

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), reka Lim pripada Tipu 2 – velike reke, dominacija srednjeg nanosa, izuzev reka područja Panonske nizije.

Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 18.

Tabela 18. Klasa ekološkog statusa reke Lim na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka L1 L2 Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) I I BMWP skor I I Indeks diverziteta (Shannon-Weaver) I II Ukupan broj taksona I I Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I EPT indeks I II BNBI indeks II II Klasa ekološkog statusa II II Ocena ekološkog statusa dobar dobar

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na lokalitetu L1 iznosi 1,7, a na lokalitetu L2 1,67, što odgovara odličnom ekološkom statusu, odnosno I klasi voda (oligosaprobna voda). Vrednosti saprobnih valenci ukazuju da u reci Lim preovladavaju β-mezosaprobni bioindikatori, što ukazuje na umereno do malo prisutno organsko zagadjenje. Slične rezultate potvrdili su i Marković i saradnici (2012). - Vrednost BMWP scora iznosi 83 na lokalitetu L1, a 85 na lokalitetu L2, što ukazuje na odličan ekološki status. Marković i saradnici (2012), u svojon studiji evidentirali su tendenciju smanjenja vrednosti BMWP skora na lokalitetu nizvodno od Brodareva, u blizini dotoka otpadnih voda. - Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na lokalitetu L1 ukazuje na odličan ekološki status (I klasa vode), a na lokalitetu L2 na dobar ekološki status (II klasa vode). - Nije zabeležena zastupljenost Tubificidae na istraživanim lokalitetima, što odgovara I klasi voda, odnosno odličnom ekološkom statusu (oligosaprobna voda). - Ukupan broj taksona u periodu istraživanja ukazuje nam na odličan ekološki status na oba lokaliteta. - Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je kvalitet vode na lokalitetu L1 odličan (I klasa), a na lokalitetu L2 dobar (II klasa). Na lokalitetu L2 zapaženo je blago zagadjenje usled dotoka otpadnih voda. - Dobijeni rezultati na osnovu BNBI indeksa ukazuju na umereno zagađenje vodenog toka reke Lim, što odgovara III klasi voda (Tabela 18).

U našoj studiji, na osnovu analiza odabranih indeksa, ekološki status reke Lim mogao bi se oceniti kao dobar na oba lokaliteta (Tabela 18).Vrednosti saprobnih valenci ukazuje da u reci Lim dominiraju β-mezosaprobni bioindikatori. Smanjenje vrednosti određenih indeksa (Indeks diverziteta i EPT indeksa) na lokalitetu L2 ukazuje na postepeno pogoršanje ekološkog statusa na ovom potezu reke. Na osnovu toga naglašava se potreba za daljim terenskim istraživanjima, sa povećanim dometima uzorkovanja.

3.2.2.3. Crni Rzav Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Crni Rzav prikazani su u Tabelama 19 i 20. Tabela 19. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Crni Rzav Lokalitet CR1 CR2 CR3 Takson Gastropoda Ancylus fluviatilis 11 Oligochaeta Stylodrilus heringianus 22 Insecta Ephemeroptera Baetis rhodani 44 Baetis sp. 11 33 Baetis subalpinus 22 Caenis macrura 56 11 Caenis lactuosa 11 22 Ecdyonurus dispar 44 11 Ecdyonurus submontanus 11 Ecdyonurus sp. 11 Ephemerella ignita 11 Ephemera lineata 11 Habrophlebia fusca 22 Odonata Onychogomphus forcipatus 123 22 33 Plecoptera Leuctra sp. 44 Perla burmeisteriana 22 Perla marginata 11 Trichoptera Athripsodes sp. 45 Notidobia ciliaris 22 Polycentropus flavimaculatus 56 Plectronemia geniculata 11 Rhyacophila fasciata 11 Diptera Polypedilium sp. 110 67 Procladius sp. 11 Tanytarsus sp. 22 33 22 Tanypodinae 22 Coleoptera Oulimnius sp. 11 Limnius sp. 22 Hydroacarina 100 11 Ukupan broj taksona 20 13 6 Biomasa (g/m2) 19,45 5,67 3,28

Kvalitativno-kvantitativnom analizom zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Crni Rzav zabeleženo je ukupno 29 taksona, svrstanih u 9 grupa: Gastropoda (1), Oligochaeta (1), Ephemeroptera (11), Odonata (1), Plecoptera (3), Trichoptera (5), Diptera (4), Coleoptera (2) i Hydroacarina (1) (Tabela 19). Najveći broj identifikovanih taksona akvatičnih makrobeskičmenjaka (20) zabeležen je na lokalitetu CR1, a najmanji (6) na lokalitetu CR3 (Tabela 19).

Takođe, najveća biomasa zabeležena je na lokalitetu CR1 (19,45 g/m2), a najmanja na lokalitetu CR3 (3,22 g/m2) (Tabela 19). U odnosu na lokalitete CR1 i CR2, na lokalitetu CR3 uočeno je značajno smanjenje taksona, pre svega larvi iz grupa Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera. Na lokalitetu CR1 kvantitativno dominantna vrsta bila je Onychogomphus forcipatus (Odonata) (Slika 55) dok je na lokalitetima CR2 i CR3 kvantitativno dominantnan takson bio Polypedilium sp., uz značajno učešće Hydroacarina na lokalitetu CR2.

Na lokalitetu CR2 zapažen je nizak vodostaj i veoma visok stepen primarne produkcije, što je potencijalno uticalo na smanjenje biomase i brojnosti beskičmenjaka u odnosu na lokalitet CR1. Na osnovu zatečene situacije, uočen drastičan pad diverziteta na lokalitetu CR3 može biti posledica fluktuacije nivoa vode na istraživanom delu toka (izazvane ipuštanjem ili neispuštanjem vode iz mašinske zgrade MHE). Prilikom istraživanja sprovedenih tokom 2018. godine na lokalitetima CR2 i CR3 zabeleženo je prisustvo vrste potočnog raka (Austropotamobius torrentium) (Slika 56), koji se prema IUCN Crvenoj listi smatra ugroženim (https://www.iucnredlist.org/species/2431/121724677). Tokom jednodnevnog ovogodišnjeg terenskog istraživanja potočni rak na istraživanim lokalitetima nije pronađen. Izgradnja MHE „Beli kamen“ preti da uništi stanište strogo zaštićene vrste potočnog raka, stenovalentnog organizama koji brzo reaguje na promene izazvane antropogenom aktivnošću.

Slika 55. Onychogomphus forcipatus Slika 56. Austropotamobius torrentium

Tabela 20. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u okviru softverskog paketa Asterix ver. 3.1.1. Metric CR1 CR2 CR3 Number of Taxa 20 13 6 Saprobic Index 1.927 1.807 1.9 (Zelinka & Marvan) Saprobic Valence - xeno [%] 1 1.026 1.25 - oligo [%] 13.6 6.41 8.125 - beta-meso [%] 26.4 9.744 14.375 - alpha-meso [%] 11 3.333 7.5 - poly [%] 0 0 0 - no data available [%] 48 79.487 68.25 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 1.923 5 4 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 26.154 31.25 26 - alpha-meso [%] (scored taxa = 21.154 16.25 24 100%) - xeno [%] (abundance classes) 4.545 5 3.33 (scored taxa = 100%) - oligo [%] (abundance classes) 26.364 30 26.667 (scored taxa = 100%) BMWB score 106 68 18 Diversity 2.686 2.203 1.635 (Shannon-Wiener-Index) Diversity (Margalef Index) 4.857 3.276 1.803 Oligochaeta [%] 0 0 0 EPT-Taxa [%] 14 8 1 BNBI index 3,75 3 2,75

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), reka Crni Rzav pripada Tipu 4 – mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini većoj od 500 m, sa dominacijom krupne podloge.

Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 21.

Tabela 21. Klasa ekološkog statusa Reke Crni Rzav na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka CR1 CR2 CR3 Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) II II II BMWP skor I III V Indeks diverziteta (Shannon-Weaver) I I II Ukupan broj taksona I III IV Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I I EPT indeks II IV V BNBI indeks III III IV Klasa ekološkog statusa II III IV Ocena ekološkog statusa Dobar Umeren Slab

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na istraživanim lokalitetima kreće se u granicama od 1,8 do 1,92 što odgovara dobrom ekološkom statusu, odnosno II klasi vode. Saprobna valenca sa najvećom vrednošću na sva tri lokaliteta ukazala je na prisustvo velikog broja taksona koji su indikatori beta-mezosaprobnih voda. - BMWP score kreće se od minimalnih 18 (lokalitet CR3) do maksimalnih 105 (lokalitet CR1). Na lokalitetu CR1 rezultati ukazuju na odličan ekološki status, što odgovara prvoj klasi voda (oligosaprobna voda). Na lokalitetu CR2 rezultati BMWP scora ukazuju na umeren ekološki status koji odgovara III klasi, a na lokalitetu CR3 rezultati ukazuju na loš ekološki status, što odgovara V klasi voda. - Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na lokalitetimima CR1 i CR2 ukazuje na odličan, a na lokalitetu CR3 na dobar ekološki status. - Na svim lokalitetima, zastupljenost Tubificidae nije zabeležena, što ukazuje na odličan ekološki status. - Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da voda na lokalitetu CR1 pripada II klasi. Rezultati ovog indeksa ukazuju nam na se na lokalitetima CR2 i CR3 smanjuje brojnost i biomasa makrobeskičmenjaka, pre svega larvi iz grupa Ephemeroptera, Plecoptera i Trihoptera, zbog čega voda na lokalitetu CR2 pripada četvrtoj, a na lokalitetu CR3 petoj klasi. - Rezultati Balkan Biotic Index (BNBI) ukazuju nam da je na lokalitetima CR1 i CR2 voda ocenjena sa umerenim ekološkim statusom, što prema Pravilniku („Službeni Glasnik RS“, br. 74/2011) odgovara III klasi voda. Na lokalitetu CR3 vrednosi BNBI indeksa ukazuje na slab ekološki status, što odgovara IV klasi voda (Tabela 21).

Na osnovu prikazanih rezultata ekološki parametri za ocenu ekološkog statusa Crnog Rzava ukazuju da je lokalitet CR1 ocenjen sa dobrim ekološkim statusom (II klasa vode), na lokalitetu CR2 sa umerenim ekološkim statusom (III klasa), a lokalitetu CR3 sa slabim ekološkim statusom (IV klasa) (Tabela 21).

3.2.2.4. Prištavica

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Prištavice prikazani su u Tabelama 22 i 23.

Tabela 22. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka Prištavice Lokalitet P1 P3 Takson Turbelaria Planaria gonocephala 44 Gastropoda Ancylus fluviatilis 11 Oligochaeta Eiseniela tetraedra 11 11 Stylodrilus heringianus 289 33 Hirudinea Erpobdela octoculata 22 11 Crustacea Gammarus balcanicus 1244 811 Insecta Ephemeroptera Baetis rhodani 311 22 Baetis sp. 188 Ecdyonurus sp. 33 Ephemerella ignita 22 Ephemera lineata 11 Plecoptera Leuctra sp. 33 Trichoptera Hydropsyche sp. 11 Limnephilus sp. 44 Odontocerum albicorne 22 11 Rhyacophila vulgaris 22 Rhyacophila sp. 11 Sericostoma personatum 11 Sericostoma sp. 91 Sericostoma sp. (kućice) 67 Potamophylax cingulatus 44 Megaloptera Sialis fuliginosa 11 Diptera Antocha vitripennis 11 Orthocladinae 110 Microtendipes sp. 33 Simulium sp. 977 Polypedilium sp. 67 Tanypodinae 11 Coleoptera Helichus substriatus 44 Limnius sp. 11 Ukupan broj taksona 22 15 Biomasa (g/m2) 51 124,3 Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Prištavice zabeleženo je ukupno 30 taksona, svrstanih u 11 grupa: Turbellaria (1), Gastropoda (1), Oligochaeta (2), Hirudinea (1), Crustacea (1), Ephemeroptera (5), Plecoptera (1), Trichoptera (9), Megaloptera (1), Diptera (6) i Coleoptera (2) (Tabela 22). Veći broj identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjaka (22) zabeležen je na lokalitetu P1. Međutim, biomasa uzorka na lokalitetu P2 bila je veća (što je posledica većeg broja taksona iz grupe Trichoptera). U sastavu zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka, kvantitatvno je dominirala vrsta Gammarus balcanicus (Slika 57). Na lokalitetu P1, veliku brojnost imao je takson Simulium sp. (Slika 58), a zatim i vrste Baetis rhodani i Stylodrilus heringianus (Tabela 22).

Slika 57. Simulium sp. Slika 58. Gammarus balcanicus

Tabela 23. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u softverskom paketu Asterix ver. 3.1.1. Metric P1 P3 Number of Taxa 22 15 Saprobic Index (Zelinka & Marvan) 1.906 1.443 Saprobic Valence - xeno [%] 1.502 2.75 - oligo [%] 4.961 5.301 - beta-meso [%] 9.073 6.02 - alpha-meso [%] 5.741 2.089 - poly [%] 0.191 0.273 - no data available [%] 78.532 83.567 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 6.999 16.734 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 23.109 32.261 - alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 26.743 12.714 - xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 10.667 11.724 - oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 29 31.034 BMWP Score 104 65 Diversity (Shannon-Wiener-Index) 1.924 1.407 Diversity (Margalef Index) 2.577 1.972 - Oligochaeta [%] 8.35 3.633 - EPT-Taxa 12 5 BNBI 3.5 3

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), reka Prištavica pripada Tipu 4 – mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini iznad 500 m, sa dominacijom krupne podloge.

Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 24.

Tabela 24. Klasa ekološkog statusa reke Prištevice na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka P1 P2 Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) II III BMWP skor I III Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) II III Ukupan broj taksona I II-III Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I EPT indeks III V BNBI III III Klasa ekološkog statusa II III Ocena ekološkog statusa dobar umeren

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan iznosi 1,9 na lokalitetu P1, što ukazuje na dobar ekološki status, što odgovara II klasi voda, a 1,44 na lokalitetu P2, što odgovara umerenom ekološkom statusu, odnosno III klasi voda. Prema saprobnoj valenci najveći broj identifikovanih vrsta na oba lokaliteta pripada indikatorima beta- mezosaprobnih voda. Povećana količina organskih materija, poreklom iz ribnjaka stacioniranog uzvodno od istraživanog lokaliteta dovela do izmenjenih uslova u rečnom toku, što se posebno osetilo na lokalitetu P1. Zbog toga je na lokalitetu P1 uočen i znatni procenat vrsta koji su prema saprobioloskoj listi (Sladacek, 1956) bioindikatori alfa-mezosaprobnih voda koje su opterećene organskim materijama (Tabela 23). - Vrednost BMWP scora na lokalitetu P1 ukazuje na odličan ekološki status, dok je na lokalitetu P2 ta vrednost niža i odgovara III klasi voda, odnosno umerenom ekološkom statusu. - Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na P1 lokalitetu ukazuje na dobar ekološki status (II klasa), a na lokalitetu P2 na umeren ekološki status (III klasa). - Na istraživanim lokalitetima nije zabeleženo prisustvo Tubificidae, što odgovara prvoj klasi voda. - Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je voda na lokalitetu P1 ocenjena sa umerenim ekološkim statusaom. Na lokalitetu P2 zabeležen je značajan pad diverziteta taksona iz grupa EPT usled čega je kvalitet vode ocenjen sa lošim ekološkim statusom, što odgovara V klasi voda (Tabela 24). - Prema rezultatima BNBI indeksa, reka Prištavica ocenjena je kao umereno zagadjena voda, što odgovara III klasi voda (Tabela 24).

Na osnovu analiza odabranih indeksa, ekološki status reke Prištevice mogao bi se na lokalitetu P1 oceniti kao dobar (II klasa voda). Značajno smanjena vrednost određenih indeksa na lokalitetu P2 ukazala je na pogoršanje kvaliteta vode, zbog čega je i ekološki status ocenjen umeren, što ukazuje da voda pripada III klasi (Tabela 24).

3.2.2.5. Veliki Rzav

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka Velikog Rzava prikazani su u Tabelama 25 i 26.

Tabela 25. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka Velikog Rzava Lokalitet VR1 VR2 Takson Turbelaria Planaria gonocephala 11 Gastropoda Ancylus fluviatilis 11 Viviparus sp. 288 Crustaceae Gammarus balcanicus 11 Insecta Ephemeroptera Baetis rhodani 44 22 Baetis sp. 122 Ecdyonurus torrentis 11 Ecdyonurus venosus 11 Ecdyonurus sp. 78 11 Ephemerella ignita 11 33 Ephemera lineata 22 Habrophlebia sp. 11 Plecoptera Amphinemura sp. 22 Dinocras sp. 44 Perla marginata 22 Protonemura sp. 56 Trichoptera Agapetus sp. 22 Hydropsyche instabilis 22 Limnephilus sp. 11 Potamophylax cingulatus 33 Rhyacophila fasciata 11 Rhyacophila pubescens 11 Rhyacophila tristis 11 Rhyacophila sp. 11 Sericostoma personatum 78 33 Sericostoma sp. (kućica) 78 Silo sp. (kućica) 11 Diptera Atherix ibis 44 22 Chironominae 11 Prodiamesa olivacea 11 Simulium sp. 11 Tanypodinae 11 Wiedemannia sp. 11 Coleoptera Elmis sp. 22 Limnius volcmari 44 33 Riolus subviolaceus 33 Ukupan broj taksona 23 20 Biomasa (g/m2) 90,5 61,9

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Veliki Rzav zabeleženo je ukupno 37 taksona, svrstanih u 8 grupa: Turbelaria (1), Gastropoda (2), Crustacea (1), Ephemeroptera (8), Plecoptera (4), Trichoptera (11), Diptera (6) i Coleoptera (3) (Tabela 7). Veći broj identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjak (23) zabeležen je na lokalitetu VR1, a manji (20) na lokalitetu VR2 (Tabela 25). Biomasa uzorka takođe je bila veća na lokalitetu VR1. Od ukupnog broja identifikovanih, čak 22 taksona su uglavnom stenovalentne oksifilne vrste makrobeskičmenjaka koje su prilagođene na veliku brzinu vode, relativno nisku temperaturu, kao i visoku koncentraciju kiseonika (vrste iz grupe EPT i larve dvokrilaca). Veliki diverzitet ovih taksona zabeležen je u grupama Trichoptera (VR1 – 7, VR2- 5), Ephemeroptera (VR1 - 7, VR2 - 4) i Plecoptera (VR1 - 2, VR2 - 2 taksona) (Slika 59).

1. 2. 3. 4.

Slika 59. Predstavnici EPT grupa pronadjeni u Velikom Rzavu: Dinocras sp. (1); Protonemura sp. (2); Ecdyonurus sp. (3); Sericostoma personatum (4)

Tabela 26. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u softverskom paketu Asterix ver. 3.1.1. Metric VR1 VR2 Number of Taxa 23 20 Saprobic Index (Zelinka & Marvan) 1.337 1.569 Saprobic Valence - xeno [%] 6.721 2.687 - oligo [%] 14.008 9.009 - beta-meso [%] 14.737 11.853 - alpha-meso [%] 3.266 3.003 - poly [%] 0 0.316 - no data available [%] 61.269 73.132 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 17.352 10 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 36.167 33.529 - alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 8.432 11.176 - xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 18.286 10 - oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 34.571 32.593 BMWP Score 98 102 Diversity (Shannon-Wiener-Index) 2.81 2.289 Diversity (Margalef Index) 3.329 2.903 - Oligochaeta [%] 0 0 - EPT-Taxa 17 11 BNBI 4 3.75

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11), reka Veliki Rzav pripada Tipu 4 – mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini iznad 500 m, sa dominacijom krupne podloge.

Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 27.

Tabela 27. Klasa ekološkog statusa reke Veliki Rzav na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka

VR1 VR2 Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) I I BMWP skor I I Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) I I Ukupan broj taksona I I Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I EPT indeks II III BNBI II III Klasa ekološkog statusa II II Ocena ekološkog statusa dobar dobar

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na istraživanim lokalitetima iznosi 1,337 (lokalitet VR1) i 1,569 (lokalitet VR2), što odgovara odličnom ekološkom statusu, odnosno I klasi voda (oligosaprobna voda). - Vrednost BMWP scora iznosi 98 na lokalitetu VR1 , a 102 na lokalitetu VR2, što ukazuje na odličan ekološki status na oba lokaliteta. - Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na oba lokaliteta ukazuje na odličan ekološki status (prva klasa vode). - Nije zabeležena zastupljenost Tubificidae na istraživanim lokalitetima, što odgovara prvoj klasi voda, odnosno odličnom ekološkom statusu (oligosaprobna voda) - Dobijeni rezultati na osnovu EPT indeksa ukazuju da je voda na lokalitetu VR1 ocenjena sa dobrim ekološkim statusom (II klasa). Na lokalitetu VR2 zapaženo je smanjenje EPT larvi zbog čega je voda ocenjena sa umerenim ekološkim statusom (III klasa). Beta-mezo i oligosaprobna valenca na prvom lokalitetu imaju najveće vrednosti usled prisustva velikog broja stenovalentnih organizama. Preovladavajuća saprobna valenca na lokalitetu VR2 je beta-mezo, sa znatnim učešćem vrsta koji su indikatori oligosaprobnih voda. - Rezultati BNBI indeksa na lokalitetu VR1 ukazuju na dobar ekološki status, a na lokalitetu VR2 na umeren ekološki status (Tabela 27).

Na osnovu prikazanih rezultata, vidi se da najvažniji ekološki parametri za ocenu ekološkog statusa reke Veliki Rzav ukazuju na dobar ekološki status, što prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) odgovara II klasi voda (Tabela 27). Prilikom planiranja daljih aktivnosti na ovoj reci, neophodno je uzeti u obzir i rezultate istraživanja zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka, pri čemu bi istraživanja trebalo sprovoditi sezonski.

3.2.2.6. Ivanjička Moravica

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka Ivanjičke Moravice prikazani su u Tabelama 28 i 29.

Tabela 28. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka Ivanjičke Moravice Lokalitet IM1 IM2 Takson Ephemeroptera Baetis sp. 44 Ephemerella ignita 56 33 Trichoptera Hydropsyche instabilis 100 134 Hydropsyche sp. 11 Rhyacophila vulgaris 11 11 Diptera Atherix ibis 11 Orthocladinae 11 Polypedilium sp. 11 45 Ukupan broj taksona 7 5 Biomasa (g/m2) 14,7 21,6

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Ivanjičke Moravice zabeleženo je ukupno 8 taksona, svrstanih u 3 grupe: Ephemeroptera (2), Trichoptera (3) i Diptera (3) (Tabela 28). Broj identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjaka zabeleženih na lokalitetu IM1 približno je jednak broju vrsta zabeleženih na lokalitetu IM2. Međutim, veća biomasa uzorka zabeležena je na lokalitetu IM2 (Tabela 28). Na oba lokaliteta, kvantitativno najdominantnija vrsta bila je Hydropsyche instabilis (Slika 60).

Slika 60. Hydropsyche instabilis Tabela 29. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u okviru softverskog paketa Asterix ver. 3.1.1. Metric IM1 IM2 Number of Taxa 7 5 Saprobic Index (Zelinka & Marvan) 1.608 1.505 Saprobic Valence - xeno [%] 5.451 7.137 - oligo [%] 22.787 27.607 - beta-meso [%] 33.32 37.094 - alpha-meso [%] 6.885 4.231 - poly [%] 0 0 - no data available [%] 31.557 23.932 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 7.964 9.382 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 33.293 36.292 - alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 10.06 5.562 - xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 11.818 11.667 - oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 32.727 33.333 BMWP Score 28 24 Diversity (Shannon-Wiener-Index) 1.571 1.2 Diversity (Margalef Index) 1.091 0.733 - Oligochaeta [%] 0 0 - EPT-Taxa 5 3 BNBI 3 3

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) reka Ivanjička Moravica pripada Tipu 3 – mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini do 500 m, sa dominacijom krupne podloge.

Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 30.

Tabela 30. Klasa ekološkog statusa reke Ivanjičke Moravice na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka IM1 IM2 Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) I I BMWP skor V V Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) II III Ukupan broj taksona IV IV Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I EPT indeks IV V BNBI indeks III III Klasa ekološkog statusa III III Ocena ekološkog statusa umeren umeren

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na istraživanim lokalitetima iznosi 1,5 (lokalitet IM2) i 1,6 (lokalitet IM1), što odgovara odličnom ekološkom statusu, odnosno prvoj klasi voda (oligosaprobna voda). - Vrednost BMWP scora na lokalitetu IM1 iznosi 28, a na lokalitetu IM2 24, što ukazuje na loš ekološki status reke Ivanjičke Moravice. - Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na lokalitetu IM1 ukazuje na dobar ekološki status (II klasa vode), a na lokalitetu IM2 na umeren ekološki status (II klasa vode). - Nije zabeležena zastupljenost Tubificidae na istraživanim lokalitetima, što ukazuje da voda pripada I klasi. - Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da se voda na istraživanim lokalitetima nalazi između IV i V klase, što je ocenjeno slabim do lošim ekološkim statusom. - Vrednosti Balkan Biotic Index (BNBI) ukazuju da su istraživani lokaliteti umereno zagadjeni, što odgovara III klasi voda (Tabela 30).

Na osnovu prikazanih rezultata istraživani lokaliteti na Ivanjičkoj Moravici pripadaju III klasi vode, što prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) ukazuje na umeren ekološki status (Tabela 30).

Izgradnja brane MHE „Brusnik“ na Golijskoj Moravici, kao i obilne padavine kojima je ovaj deo Srbije bio pogodjen nekoliko dana pre sprovedenih istraživanja, dovele su do izmene toka i erozije tla, zbog čega se Golijska Moravica izlila i najpre odnela deo obale, a zatim i deo magistralnog puta između Arilja i Ivanjice. S obzirom na to da su meterološki uslovi i obilne padavine ove godine povećali nivo vode u rečnom koritu, time možemo objasniti male razlike u diverzitetu i biomasi između lokaliteta IM1 i IM2. Vremenske prilike nisu dozvolile da uzorak beskičmenjaka na istraživanim lokalitetima bude reprezentativan, a samim tim ni dobijena ocena ekološkog statusa na osnovu njihove analize. Na osnovu toga, ovo jednokratno istraživanje nije bilo dovoljno za pravu procenu stanja, zbog čega je neophodno ponoviti izlazak na teren i sakupljanje uzoraka u periodu niskih voda, kada ne postoje činioci koji bi mogli uticati na valjanost uzoraka (poplava, padavina ili suša). Pored toga, treba pratiti da li se zakonski propisan biološki minimum vode prilikom rada MHE ispušta u rečno korito.

3.2.2.7. Mlava

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Mlave prikazani su u Tabelama 31 i 32.

Tabela 31. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Mlave Lokalitet M1 M3 Takson Turbellaria Planaria gonocephala 55 33 Gastropoda Amphimelania holandri 122 Fagotia esperi 267 Lymnaea peregra 33 Oligochaeta Stylodrilus sp. 87 Lumbriculus variegatus 11 Crustacea Gammarus balcanicus 823 589 Ephemeroptera Baetis alpinus 67 33 Baetis rhodani 422 144 Baetis sp. 133 56 Ephemera lineata 11 Ecdyonurus sp. 11 22 Ephemerella ignita 44 11 Oligoneuriella rhenana 156 Rhitrogena semicolorata 67 Plecoptera Perla marginata 22 Perla sp. 11 Trichoptera Drusus sp. 22 Limnephilus sp. 11 Hydropsyche angustipensis 11 Rhyacophila sp. 11 Sericostoma personatum 22 Diptera Culicidae 11 Orthocladius sp. 56 Polypedilum sp. 44 66 Simulium sp. 167 Tanytarsini 78 Coleoptera Hydraena gracilis 11 22 Elmis maugetii 22 Elmis sp. 33 22 Limnius sp. 44 11 Ukupan broj taksona 23 21 Biomasa (g/m2) 37,88 82,67

Kvalitativno-kvantitativnom analizom akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Mlave zabeležen je ukupno 31 takson, svrstan u 9 grupa: Turbellaria (1), Gastropoda (3), Oligochaeta (2) Crustacea (1), Ephemeroptera (8), Plecoptera (2), Trichoptera (5), Diptera (5) i Coleoptera (4) (Tabela 31). Broj identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjak na oba lokaliteta bio je približno jednak. Gammarus balcanicus bila je kvantitativno najdominantnija vrsta na oba lokaliteta. Na istraživanim lokalitetima, veliku brojnost imale su vrste iz grupe Ephemeroptera, pre svega takson Baetis sp., uz značajno učešće vrste Oligoneuriela rhenana (Slika 61) na lokalitetu M2. Na lokalitetu M2 beleži se veliki broj vrsta Amphimelania holandri i Fagotia esperi iz grupe Gastropoda. Veliki broj pomenutih vrsta na lokalitetu M2, rezultirao je i povećanom biomasom u odnosu na biomasu uzoraka prikupljenih na lokalitetu M1 (Tabela 31).

Slika 61. Oligoneuriella rhenana

Tabela 32. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u softverskom paketu Asterix ver. 3.1.1. Metric M1 M3 Number of Taxa 23 21 Saprobic Index (Zelinka & Marvan) 1.928 1.81 Saprobic Valence - xeno [%] 0.851 0.706 - oligo [%] 8.138 7.059 - beta-meso [%] 15.532 16.176 - alpha-meso [%] 7.819 3.647 - poly [%] 0.106 0.059 - no data available [%] 67.553 72.353 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 2.623 2.553 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 25.082 25.532 - alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 24.098 13.191 - xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 4.286 4.667 - oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 100%) 30 27.333 BMWP Score 90 70 Diversity (Shannon-Wiener-Index) 2.142 2.376 Diversity (Margalef Index) 4.201 3.894 - Oligochaeta [%] 0 0 - EPT-Taxa 11 9 BNBI 3.6 3.1

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS.“ br. 74/11) reka Mlava pripada Tipu 3 – mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini ispod 500 m, sa dominacijom krupne podloge. Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 33.

Tabela 33. Klasa ekološkog statusa reke Mlave na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka M1 M3 Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) II II BMWP skor I II Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) II I Ukupan broj taksona I I Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I EPT indeks II III BNBI III III Klasa ekološkog statusa II II Ocena ekološkog statusa dobar dobar

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na istraživanim lokalitetima ukazuje na dobar ekološki status na oba lokaliteta, što odgovara II klasi voda. - Vrednost BMWP scora iznosi 90 na lokalitetu M1, a 70 na lokalitetu M2, što ukazuje na odličan (M1), odnosno dobar (M2) ekološki status. - Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na prvom lokalitetu ukazuje na dobar (II klasa vode), a na drugom na odličan ekološki status (I klasa vode). - Nije zabeležena zastupljenost Tubificidae na istraživanim lokalitetima, što odgovara prvoj klasi voda, odnosno odličnom ekološkom statusu (oligosaprobna voda) - Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je voda na lokalitetu M1 ocenjena sa dobrim ekološkim statusom (II klasa), a na lokalitetu M2 sa umerenim ekološkim statusom (III klasa). Vrste koje su indikatori beta-mezo saprobnih voda imaju najveći provcenat učestalosti na oba lokaliteta. - Rezultat Balkan Biotic Index (BNBI) ukazuje da je reka Mlava ocenjena sa umerenim ekološkim statusom, što odgovara III klasi voda (Tabela 33).

U našoj studiji, na osnovu analiza odabranih indeksa, procena stanja reke Mlave mogla bi se oceniti kao dobra (II klasa), što odgovara beta-mezo saprobnom tipu vode. Prilikom planiranja daljih aktivnosti na ovoj reci, neophodno je uzeti u obzir rezultate istraživanja zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka, pri čemu bi istraživanja trebalo sprovoditi sezonski.

3.2.2.8. Resava

Rezultati analize zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka reke Resave prikazani su u Tabelama 34 i 35.

Tabela 34. Kvalitativno-kvantitativna analiza makrobeskičmenjaka reke Resave Lokalitet R1 R2 Takson Crustacea Gammarus balcanicus 110 22 Ephemeroptera Baetis alpinus 67 98 Baetis rhodani 193 133 Baetis sp. 67 56 Ephemera lineata 11 Ecdyonurus sp. 33 56 Habrophlebia fusca 33 Plecoptera Dinocras cephalotes 134 56 Protonemura meyeri 22 33 Trichoptera Agapetus fuscipes 156 67 Agapetus sp. 11 Philopotamus montanus 33 67 Potamophylax sp. 11 Oecismus sp. 11 Sericostoma personatum 22 Diptera Atherix ibis 89 67 Orthocladius sp. 22 33 Polypedilum sp. 33 Simulium sp. 236 423 Tanytarsus sp. 11 11 Coleoptera Hydraena gracilis 33 Elmis sp. 22 22 Limnius volckmari 11 22 Ukupan broj taksona 19 18 Biomasa (g/m2) 36.55 22.9

Kvalitativno-kvantitativnom analizom zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka reke Resave zabeleženo je ukupno 23 taksona, svrstanih u 6 grupa: Crustacea (1), Ephemeroptera (6), Plecoptera (2), Trichoptera (6), Diptera (5) i Coleoptera (3) (Tabela 34). Broj identifikovanih vrsta akvatičnih makrobeskičmenjak na oba lokaliteta bio je približno jednak. Od ukupnog broja identifikovanih, čak 16 taksona su uglavnom stenovalentne oksifilne vrste makrobeskičmenjaka koje su prilagođene na veliku brzinu vode, relativno nisku temperaturu, kao i visoku koncentraciju kiseonika (vrste iz grupe EPT i larvi Coleopterta). Biomasa uzorka bila je veća na lokalitetu R1 u odnosu na lokalitet R2. Na lokalitetu R2 zabeležen je blagi pad brojnosti vrsta iz grupe Trichoptera (Dinocras cephalotes i Agapetus fuscipes (Slika 62), a povećanje taksona Simulium sp. (Slika 63) (Tabela 34).

Slika 62. Agapetus fuscipes Slika 63. Simulium sp.

Tabela 35. Pokazatelji kvaliteta vode (ekološkog statusa) na osnovu seta metoda u softverskom paketu Asterix ver. 3.1.1. Metric R1 R2 Number of Taxa 19 18 Saprobic Index (Zelinka & Marvan) 1.418 1.5 Saprobic Valence - xeno [%] 6.68 3.8 - oligo [%] 13.235 8.853 - beta-meso [%] 12.884 10.287 - alpha-meso [%] 4.77 3.268 - poly [%] 0 0 - no data available [%] 62.432 73.792 - xeno [%] (scored taxa = 100%) 17.78 14.5 - oligo [%] (scored taxa = 100%) 35.228 33.781 - alpha-meso [%] (scored taxa = 100%) 12.697 12.469 - xeno [%] (abundance classes) (scored taxa = 17.083 15 100%) - oligo [%] (abundance classes) (scored taxa = 37.917 36.25 100%) BMWP Score 91 84 Diversity (Shannon-Wiener-Index) 2.517 2.35 Diversity (Margalef Index) 2.515 2.392 - Oligochaeta [%] 0 0 - EPT-Taxa 12 10 BNBI 4 3.8

Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“ br. 74/11), reka Resava pripada Tipu 3 – mali i srednji vodotoci na nadmorskoj visini ispod 500 m, sa dominacijom krupne podloge.

Rezultati procene kvaliteta vode i ocene ekološkog statusa na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka prikazani su u Tabeli 36.

Tabela 36. Klasa ekološkog statusa reke Resave na osnovu analize zajednice makrobeskičmenjaka R1 R2 Saprobni indeks (Zelinka &Marvan) I I BMWP skor I II Undeks diverziteta (Shannon-Weaver) I I Ukupan broj taksona I-II II Učešće Oligochaeta (Tubificidae) I I EPT indeks II II BNBI II III Klasa ekološkog statusa II II Ocena ekološkog statusa Dobar Dobar

- Saprobni sistem prema metodi Zelinka & Marvan na istraživanim lokalitetima ukazuje na odličan ekološki status, što odgovara prvoj klasi voda (oligosaprobna voda). - Vrednost BMWP scora iznosi 92 na lokalitetu R1 , a 84 na lokalitetu R2, što ukazuje na odličan ekološki status na lokalitetu R1, odnosno dobar ekološki status na lokalitetu R2. - Indeks diverziteta (Shannon-Wiener-Index) na oba lokaliteta ukazuje na odličan ekološki status (I klasa vode). - Nije zabeležena zastupljenost Tubificidae na istraživanim lokalitetima, što odgovara prvoj klasi voda, odnosno odličnom ekološkom statusu (oligosaprobna voda) - Dobijeni rezultati na osnovu EPT indexa ukazuju da je voda na oba lokaliteta ocenjena sa dobrim ekološkim statusom (II klasa). Na lokalitetu R1 pokazano je prisustvo većeg broja taksona koji su indikatori oligosaprobnih voda, dok se na lokalitetu R2 beleži blago povećanje taksona koji su indikatori beta-mezosaprobnih voda, pri čemu postoji i značajno učešće indikatora oligo-saprobnih voda. - Rezultat Balkan Biotic Index (BNBI) koji na lokalitetu R1 iznosi 4, pokazuje dobar ekološki status, što ukazuje na II klasu voda, dok je njegova vrednost na lokalitetu R2 3,8, što ukazuje na III klasu voda, odnosno umeren ekološki status (Tabela 36).

U našoj studiji, na osnovu analiza odabranih indeksa, procena stanja reke Resave mogla bi se oceniti kao dobra, što odgovara drugoj klasi voda. Na lokalitetu R2 zapaženo je blago smanjenje gubitka brojnosti i biomase stenovalentnih, oksifilnih organizama koje pripadaju grupama EPT, zbog čega se naglašava potreba za daljim terenskim istraživanjima u slučaju planiranja daljih aktivnosti na ovoj reci koje mogu uticati na promenu zajednice makrobeskičmenjaka.

3.2.3. Analiza zajednice riba

3.2.3.1. Bistrica

Na reci Bistrici prvi put je urađeno eksperimentalno izlovljavanje riba za potrebe Izveštaja. Podaci iz prethodnih perioda istraživanja o ihtiofauni reke Bistrice ne postoje. Ni na jednom istraživanom lokalitetu nije ulovljena riba. 3.2.3.2. Lim

Rezultati analize ihtiofaune reke Lim prikazani su u Tabeli 37. Na istraživanim lokalitetima zabeleženo je ukupno 8 vrsta: Barbus balcanicus (potočna mrena), Alburnoides bipunctatus (dvopruga ukljeva), Gobio gobio (krkuša), Chondrostoma nasus (skobalj), Squalius cephalus (klen), Barbatula barbatula (brkica), Carassius gibelio (babuška) i Pseudorasbora parva (amurski čebačok).

Tabela 37. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Lim (lokaliteti L1 i L2) Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa (g) W% W/uzorak L1 Barbus balcanicus 5 41 4,5 51 2,80 Alburnoides bipunctatus 111 925 79,3 1300,5 71,40 Gobio gobio 2 16 1,45 17 0,93 Barbatula barbatula 9 69 7,25 36 1,98 Chondrostoma nasus 7 58 7,5 147 8,07 Squalius cephalus 6 50 4,29 270 14,83 Ukupno 140 1159 100 1821,5 100 L2 Barbus balcanicus 8 80 9,38 190 14,43 Gobio gobio 7 70 9,21 63 4,79 Barbatula barbatula 1 10 1,14 3 0,22 Chondrostoma nasus 5 50 6,58 10 0,76 Squalius cephalus 19 90 25 921,5 69,9 Carassius gibelio 34 340 44,74 124 9,42 Pseudorasbora parva 2 20 3,95 5 0,48 Ukupno 76 660 100 1316,5 100

Na istraživanim lokalitetima reke Lim zabeležena je dominacija ciprinidnih vrsta riba. U pogledu brojnosti najviše je bilo jedinki A. bipunctatus, C. gibelio i S. cephalus. Dominantne vrste riba su predstavnici donjeg ritrona. Na lokalitetu L1 brojnošću i biomasom dominirala je vrsta A. bipunctatus (Slika 64). Alburnoides bipunctatus nastanjuje manje i veće vodotokove sa brzom i dobro aerisanom vodom (Kottelat & Freyhof, 2007). Njeno prisustvo takođe je uočeno u mirnijim delovima čistih reka sa šljunkovitim i peskovitim dnom (Vostradovsky, 1973). Hrani se faunom dna, silikatnim algama i račićima (Kottelat & Freyhof, 2007). Mresti se u brzim i plitkim delovima reka na šljunkovitom dnu tokom maja i juna meseca (Simonović, 2001).

Na lokalitetu L2 dominirala je invazivna vrsta C. gibelio (Slika 65). Carassius gibelio živi u stajaćim vodenim ekosistemima i nizijskim rekama, u delovima obraslim makrofitskom vegetacijom. Eurivalentna je u pogledu koncentracije kiseonika i zagađenja vode (Kottelat & Freyhof, 2007). Prisustvo C. gibelio nije karakteristično za istraživani lokalitet, stoga pretpostavljamo da su jedinke poreklom iz Potpećke akumulacije. Više od 2/3 ukupne biomase u uzorku činila je biomasa S. cephalus. Obilje faune dna i amfipodnih račića koji predstavljaju glavnu hranu juvenilnim predstavnicima, kao i zastupljenost sitne ribe kojom se hrane adultni predstavnici S. cephalus, doprinela je njihovoj velikoj biomasi. Squalius cephalus je vrsta koja se mresti na kamenitom i šljunkovitom dnu u mirnijim delovima reka obraslim vegetacijom (Simonović, 2001), a na istraživanom lokalitetu kamenje je obraslo makroskopskim agregacijama zelene alge Cladophora glomerata i crvene alge Paralemanea annulata.

Slika 64. Alburnoides bipunctatus (dvopruga ukljeva)

Slika 65. Carassius gibelio (babuška)

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Lim (uzrasne klase riba, biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabelama 38 i 39.

Tabela 38. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Lim - (lokalitet L1) Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase % W Realna Potencijalna 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km L1 Barbus 20 60 20 / / 0,43 0,45 1,49 balcanicus Alburnoides 27,03 34,23 38,74 / / 10,83 5,34 37,43 bipunctatus Gobio gobio 50 50 / / / 0,14 0,006 0,02 Barbatula 100 / / / / 0,3 / 1,03 barbatula Chondrostoma / 100 / / / 1,23 / 4,25 nasus Squalius / 100 / / / 2,7 / 9,33 cephalus Ukupno 15,63 5,8 54

Odnos realne i potencijalne produkcije na lokalitetu L1 je bio nepovoljan. Lokalitet L1 obuhvaćen je prostornim planom za izgradnju buduće HE „Brodarevo 1“. Obzirom na činjenicu da dobijeni rezultati ukazuju na nepovoljno stanje ihtioprodukcije na lokalitetu koji se nalazi u uskoj zoni uticaja buduće HE, očekivan je pad biodiverziteta i biomase riba, kao i lošiji odnos realne i potencijalne produkcije.

Tabela 39. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Lim (lokalitet L2) Lokalitet Riblja Uzrasne klase % W Realna Potencijalna vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km L2 Barbus 50 50 / / / 1,9 1,18 9,77 balcanicus Gobio gobio 100 / / / / 0,63 / 3,24 Barbatula 100 / / / / 0,03 / 0,15 barbatula Chondrostoma 100 / / / / 0,1 / 0,51 nasus Squalius 42,11 26,31 31,58 / / 9,22 6,97 47,4 cephalus Carassius 76,47 23,53 / / / 1,24 0,93 6,37 gibelio Pseudorasbora 100 / / / / 0,005 / 0,03 parva Ukupno 13,13 9,33 67,5

Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune na lokalitetu L2 je takođe bio nepovoljan. Lokalitet L2 je obuhvaćen širom zonom uticaja HE „Rekovići“.

Ukoliko bi se na reci Lim izgradile prostornim planom predviđene HE „Brodarevo 1“ i HE „Brodarevo 2“, reka Lim bi dužinom toka od Brodareva do Priboja bila fragmentisana pet puta (uzimajući u obzir već izgrađene HE „Bistrica“ i „Potpeć“, kao i HE „Rekovići“ koja je u izgradnji), što bi imalo veoma negativne posledice po zajednicu riba.

3.2.3.3. Crni Rzav

Rezultati analize ihtiofaune reke Crni Rzav prikazani su u Tabeli 40. Na istraživanim lokalitetima zabeleženo je ukupno četiri vrste: B. balcanicus (potočna mrena), A. bipunctatus (dvopruga ukljeva), Phoxinus phoxinus (pijor) i S. cephalus (klen).

Tabela 40. Kvalitativno-kvantitativni analiza zajednice riba reke Crni Rzav (lokaliteti CR1, CR2 i CR3) Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak CR1 Barbus balcanicus 6 120 9,38 111 2,22 Squalius cephalus 19 380 29,6 456 55,48 Alburnoides 27 540 42,18 207 25,18 bipunctatus Phoxinus phoxinus 12 240 18,75 48 18,75 Ukupno 64 1280 100 882 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak CR2 Barbus balcanicus 38 760 55,89 548 66,20 Squalius cephalus 2 40 16,3 135 16,3 Alburnoides 27 540 17,02 141 17,02 bipunctatus Phoxinus phoxinus 1 20 0,48 4 0,48 Ukupno 68 1360 100 828 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% CR3 (g) W/uzorak Barbus balcanicus 4 80 22,22 8 15,24 Phoxinus phoxinus 9 180 50 37 66,67 Alburnoides 5 50 27,78 7,5 18,09 bipunctatus Ukupno 18 310 100 52,5 100

Na istraživanom lokalitetu CR1 dominirale su A. bipunctatus i S. cephalus (Slika 65). Na lokalitetu CR2 dominantne vrste bile su B. balcanicus (Slika 66) i A. bipunctatus. Barbus balcanicus živi u brzim i hladnim vodama sa peskovitim dnom. Hrani se faunom dna, retko algama (Kottelat & Freyhof, 2007). Adultni primerci se hrane ikrom drugih riba. Migrira uzvodno u gornje delove reka u kojima se mresti u periodu od maja do jula na kamenitom dnu (Simonović, 2001). Na lokalitetu CR3 dominantna vrsta bila je Ph. phoxinus (Slika 67), koja nastanjuje bistre, hladne reke, i potoke s peščanim i šljunkovitim dnom. Gotovo uvek se sreće u velikim jatima (Simonović, 2001). Sve dominantne vrste su predstavnici zajednice srednjeg ritrona brdsko-planinskih reka (Simić i Simić, 2012).

Slika 65. Squalius cephalus (klen)

Slika 66. Barbus balcanicus (potočna mrena)

Slika 67. Phoxinus phoxinus (pijor)

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Crni Rzav (uzrasne klase riba, biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabeli 41.

Tabela 41. Uzrasne klase, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Crni Rzav Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase % W Realna Potencija- kg/km produkc lna 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ -ija produkcija kg/km kg/km CR1 Barbus 55,55 44,45 / / / 2,22 0,4 2,02 balcanicus Squalius 21,05 36,84 42,11 / / 9,12 3,43 8,32 cephalus Alburnoides 50 50 / / / 4,14 1,7 3,78 bipunctatus Phoxinus 50 50 / / / 0,94 0,9 0,86 phoxinus Ukupno 16,43 6,43 15 W Realna Potencija- kg/km produkc lna Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ -ija produkcija kg/km kg/km CR2 Barbus 36,84 57,89 5,26 / / 10,96 11,6 19,1 balcanicus Squalius / 50 50 / / 2,7 0,46 4,75 cephalus Alburnoides 96,3 3,7 / / / 0,46 1,11 0,8 bipunctatus Phoxinus / 109 / / / 0,08 / 0,14 phoxinus Ukupno 14,2 13,17 25 Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase W Realna Potencija- CR3 kg/km produkci lna -ja produkcija kg/km kg/km 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ Barbus 75 25 / / / 0,16 0,13 3,35 balcanicus Phoxinus 22,23 77,77 / / / 0,74 0,5 15,5 phoxinus Alburnoides 100 / / / / 0,15 / 3,14 bipunctatus Ukupno 1,05 0,63 22

Najveća biomasa ihtiofaune reke Crni Rzav zabeležena je na lokalitetu CR1, dok je najmanja biomasa zabeležena na lokalitetu CR3. Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune na lokalitetima CR1 i CR2 bio je umeren, dok je na lokalitetu CR3 bio nepovoljan. Drastičan pad biomase i ihtioprodukcije, zabeležen na lokalitetu CR3, direktna je posledica fragmentacije staništa, izmene hidromorfoloških karakteristika toka reke, konstrukcije neadekvatne riblje staze i promenljivog vodostaja.

3.2.3.4. Prištavica

Rezultati analize ihtiofaune reke Prištavice prikazani su u Tabeli 42. Na istraživanim lokalitetima zabeleženo je ukupno četiri vrste: Salmo trutta (potočna pastrmka), B. balcanicus (potočna mrena), Ph. phoxinus (pijor) i Oncorhynchus mykiss (kalifornijska pastrmka). Oncorhynchus mykiss je alohtona vrsta u vodama Srbije (Simonović, 2001) i reka Prištavica ne predstavlja njeno prirodno stanište, tako da je verovatno u nju dospela iz ribnjaka koji se nalazi uzvodno od lokaliteta P1.

Tabela 42. Kvalitativno-kvantitativni analiza zajednice riba reke Prištavice (lokaliteti P1, P3 i P4) Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak P1 Salmo trutta 24 480 63,85 1169,2 91,02 Barbus balcanicus 3 60 7,89 88 6,85 Phoxinus phoxinus 11 220 28,94 26 2,02 Ukupno 38 760 100 1283,2 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak P3 Salmo trutta 14 280 82,35 1307 71,15 Oncorhynchus 3 60 17,65 530 28,85 mykiss Ukupno 17 340 100 1837 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% P4 (g) W/uzorak Salmo trutta 4 80 44,45 46 25,7 Barbus balcanicus 5 100 55,55 133 74,3 Ukupno 9 180 100 179 100

Na lokalitetu P1 dominantne vrste bile su S. trutta (Slika 68) i Ph. phoxinus. Na lokalitetu P3 dominantna vrsta bila je S. trutta, dok je na lokalitetu P4 dominantna vrsta bila B. balcanicus. Zajednica ihtiofaune reke Prištavice odgovara srednjem ritronu brdsko-planinskih reka (Simić i Simić, 2012). Primetan je pad biomase ihtiofaune na lokalitetu P1 u odnosu na lokalitet P3.

Slika 68. Salmo trutta (potočna pastrmka)

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Prištavice (uzrasne klase riba, biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabeli 43.

Tabela 43. Uzrasne klase, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Prištavice (lokaliteti P1, P3 i P4) Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase % W Realna Potencijalna 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km P1 Salmo trutta 12,5 79,16 8,34 / / 23,38 24,3 20,5 Barbus 50 50 / / / 1,76 0,77 1,5 balcanicus Phoxinus 72,7 27,18 / / / 0,52 0,22 0,45 phoxinus 2 Ukupno 25,66 25,29 22,5 Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ W Realna Potencijalna kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km P3 Salmo trutta 35,7 7,14 57,15 / / 26,14 18,2 16 Oncorhynchus / 75 25 / / 10,6 11,66 6,5 mykiss Ukupno 36,74 29,86 22,5 Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ W Realna Potencijalna kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km P4 Salmo trutta 25 75 / / / 0,92 0,57 5,78

Barbus 40 20 40 / / 2,66 2,02 16,35 balcanicus Ukupno 3,58 2,59 22,5

Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune reke Prištavice na lokalitetima P1 i P3 bio je povoljan, dok je na lokalitetu P4 ocenjen kao nepovoljan. Primetan je pad biomase i realne produkcije riba na lokalitetu P1 u odnosu na lokalitet P3, ali ne drastično kao kada se uporede biomasa i realna produkcija riba lokaliteta P1 i P4. Iako je populacija ihtiofaune, u kojoj je dominirala potočna pastrmka na lokalitetima P1 i P3 bila stabilna, trebalo bi u budućnosti sprovoditi monitoring i pratiti promene staništa i zajednice riba.

3.2.3.5. Veliki Rzav

Rezultati analize ihtiofaune reke Veliki Rzav prikazani su u Tabeli 44. Na istraživanim lokalitetima zabeleženo je ukupno sedam vrsta: S. trutta (potočna pastrmka), B. balcanicus (potočna mrena), A. bipunctatus (dvopruga ukljeva), Cottus gobio (peš), Ph. phoxinus (pijor), S. cephalus (klen) i B. barbatula (brkica).

Tabela 44. Kvalitativno-kvantitativni analiza zajednice riba reke Veliki Rzav (lokaliteti VR1 i VR2) Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa (g) W% W/uzorak VR1 Salmo trutta 17 340 50 1391 72,56 Barbus balcanicus 8 160 23,52 420 21,9 Cottus gobio 5 100 14,7 60 3,13 Phoxinus phoxinus 3 60 8,23 9 0,46 Alburnoides bipunctatus 1 20 17,64 6 0,31 Ukupno 34 680 100 1917 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa (g) W% W/uzorak VR2 Salmo trutta 7 100 5,98 104 7,37 Barbus balcanicus 10 143 8,55 170 12,03 Alburnoides bipunctatus 73 104 62,4 315 22,3 Phoxinus phoxinus 15 214 12,82 30 2,14 Barbatula barbatula 4 57 3,41 7 0,49 Squalius cephalus 8 114 6,84 786 55,67 Ukupno 117 732 100 1412 100

Na istraživanim lokalitetima dominirale su vrste riba karakteristične za zajednicu srednjeg ritrona reka. Na lokalitetu VR1 dominantna vrsta bila je S. trutta, čija je biomasa u uzorku iznosila više od 2/3 ukupne biomase jedinki. Salmo trutta je litofilna vrsta koja se razmnožava na šljunkovitom dnu reka, a jaja polaže ispod kamenja i ne vodi brigu o potomstvu (Simić i Simić, 2012; Simonović, 2001). Period mresta potočne pastrmke je od oktobra do marta (Simić i Simić, 2012). Juvenilne jedinke se hrane faunom dna i beskičmenjacima, dok za adulte Cottus gobio (peš) predstavlja plen i najčešći obrok.

Salmo trutta prema IUCN kategorizaciji spada u najmanje zabrinjavajuće vrste kojima preti opasnost (eng. LC, Least Concern) (IUCN, 2020). Prema Simonoviću (2001), status ugroženosti u Srbiji poklapa se sa statusom IUCN kategorizacije. Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog II, S. trutta je zaštićena vrsta čiji su status i režim zaštite regulisani propisima ribarstva.

Na lokalitetu VR2 u pogledu brojnosti dominirala je vrsta A. bipunctatus, dok je najveća biomasa zabeležena kod vrste S. cephalus.

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Veliki Rzav (uzrasne klase riba, biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabelama 45 i 46.

Tabela 45. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Veliki Rzav (lokalitet VR1) Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase % W Realna Potencijal- 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km produkcija na kg/km produkcija kg/km VR1 Salmo trutta 11,76 35,29 23,52 29,41 / 27,83 16,5 23,98 Barbus 12,5 12,5 75 / / 8,4 5,27 7,24 balcanicus Alburnoides / 100 / / / 0,12 / 0,1 bipunctatus Cottus .gobio / 100 / / / 1,2 / 1,03 Phoxinus / 100 / / / 0,18 / 0,15 phoxinus Ukupno 37,73 21,77 32,5

Tabela 46. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Veliki Rzav (lokalitet VR2) Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase % W Realna Potencijalna 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km VR2 Salmo trutta 71,43 28,57 / / / 1,49 1,43 1,84 Barbus 40 60 / / / 2,43 0,77 3 balcanicus Alburnoides 56,16 43,83 / / / 4,5 1,5 5,56 bipunctatus Phoxinus 100 / / / / 0,48 / 0,59 phoxinus Barbatula 75 25 / / / 0,1 0,07 0,12 barbatula Squalius 37,5 12,5 50 / / 11,22 6,76 13,87 cephalus Ukupno 20,22 10,23 25

Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune na oba istraživana lokaliteta bio je umeren. Istraživani lokaliteti obuhvaćeni su prostornim planom za izgradnju MHE „Visoka“, čija izgradnja bi se negativno odrazila na stabilnost zajednice riba.

3.2.3.6. Ivanjička Moravica

Rezultati analize ihtiofaune Ivanjičke Moravice prikazani su u Tabeli 47. Na istraživanim lokalitetima zabeleženo je ukupno 11 vrsta: S. trutta (potočna pastrmka), Barbus barbus (rečna mrena), B. balcanicus (potočna mrena), A.s bipunctatus (dvopruga ukljeva), G. gobio (krkuša), Romanogobio kesslerii (govedarka), B. barbatula (brkica), Cobitis taenia (vijun), S. cephalus (klen), Ch. nasus (skobalj) i O. mykiss (kalifornijska pastrmka).

Tabela 47. Kvalitativno-kvantitativni analiza zajednice riba Ivanjičke Moravice (lokaliteti IM2, IM3 i IM4) Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak IM2 Alburnoides 33 660 70,21 225 37,3 bipunctatus Salmo trutta 2 40 4,26 66 10,94 Squalius cephalus 1 20 2,13 44,2 7,33 Barbus balcanicus 11 220 23,34 268 44,43 Ukupno 47 940 100 603,2 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak IM3 Barbus balcanicus 44 880 59,46 839 79 (2017) Alburnoides 24 480 32,43 162 15,25 bipunctatus Cobitis taenia 4 80 9,09 16 1,5 Barbatula barbatula 1 20 2,27 7 0,66 Squalius cephalus 1 20 2,27 38 3,59 Ukupno 74 1480 100 1062 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak IM3 Barbus balcanicus 16 160 14,29 720 48,78 (2019) Alburnoides 85 850 75,89 654 44,31 bipunctatus Gobio gobio 6 60 5,36 60 4,06 Barbatula barbatula 5 50 4,46 42 2,85 Ukupno 112 1120 100 1476 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak IM4 Squalius cephalus 44 880 32,12 2664 56,9 Barbus balcanicus 51 1020 37,23 1173 25 Gobio gobio 4 80 2,92 58 1,24 Alburnoides 25 50 18, 25 182 3,89 bipunctatus Salmo trutta 1 20 0,73 261 5,58 Oncorhynchus 1 20 0,73 134 2,87 mykiss Barbus barbus 1 20 0,73 68 1,45 Chondrostoma 1 20 0,73 98 2,09 nasus Cobitis taenia 6 120 4,38 36 0,77 Romanogobio 3 60 2,18 9 0,06 kesslerii Ukupno 137 2290 100 4677 100

Najveća raznovrsnost, biomasa i brojnost vrsta uočena je na lokalitetu IM4. Na svim istraživanim lokalitetima dominirale su ciprinidne vrste i to A. bipunctatus, B. balcanicus i S. cephalus. Ove vrste su predstavnici zajednice srednjeg i donjeg ritrona, a veoma su brojne u srednjim i donjim tokovima reka (Simić i Simić, 2012). Lokaliteti IM2 i IM4 obuhvaćeni su širom zonom uticaja MHE „Brusnik“. Obzirom da je izgradnja MHE „Brusnik“ počela 2018. godine, podaci o ihtiofauni lokaliteta IM2 i IM4 će nam značiti kao uvid u diverzitet i strukturu zajednice riba (originalno ili nulto stanje populacije) na staništu bez uticaja degradacije i fragmentacije, sedimentacionog zagađenja i sl. Na istraživanim lokalitetima IM3 i IM4 zabeleženo je prisustvo strogo zaštićene vrste C. taenia, dok je na lokalitetu IM4 takođe zabeleženo prisustvo strogo zaštićene vrste R. kesslerii.

Cobitis taenia, prema IUCN kategorizaciji, spada u najmanje zabrinjavajuće vrste kojima preti opasnost (eng. LC, Least Concern) (IUCN, 2020). Prema Simonoviću (2001), status ugroženosti u Srbiji poklapa se sa statusom IUCN kategorizacije. Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog I, C. taenia je strogo zaštićena vrsta riba. Članom 4. prethodno pomenutog Pravilnika zabranjeno je uništavanje i sprovođenje svih aktivnosti koje mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa.

Romanogobio kesslerii, prema IUCN kategorizaciji, spada u najmanje zabrinjavajuće vrste kojima preti opasnost (eng. LC, Least Concern) (IUCN, 2020). Prema Simonoviću (2001), status ugroženosti u Srbiji je DD (eng. data deficient). Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog I, R. kesslerii je strogo zaštićena vrsta riba. Članom 4. prethodno pomenutog Pravilnika zabranjeno je uništavanje i sprovođenje svih aktivnosti koje mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa.

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune Ivanjičke Moravice (uzrasne klase riba, biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabeli 48.

Tabela 48. Uzrasne klase, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Ivanjičke Moravice (IM2, IM3 i IM4) Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase % W Realna Potencijalna kg/km produkcija produkcija 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km kg/km IM2 Alburnoides 45,45 45,45 9,1 / / 4,5 2,8 13,14 bipunctatus Salmo trutta / 100 / / / 1,32 / 3,85 Squalius / 100 / / / 0,8 / 2,33 cephalus Barbus 72,72 9,1 18,18 / / 5,36 1,83 15,66 balcanicus Ukupno 11,98 4,63 35 Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ Biomasa Realna Potencijalna kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km IM3 Barbus / 44,72 52,28 / / 16,78 8,39 26,53 (2017) balcanicus Alburnoides 58,33 37,5 4,17 / / 3,24 2,61 5,12 bipunctatus Cobitis / 100 / / / 0,32 / 0,5 taenia Barbatula / 100 / / / 0,14 / 0,22 barbatula Squalius / 100 / / / 0,07 / 0,1 cephalus Ukupno 20,55 11 32,5 Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ W Realna Potencijalna kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km IM3 Barbus 56,25 6,25 37,25 / / 7,2 9,78 15,85 (2019) balcanicus Alburnoides 43,53 56,47 / / / 6,54 2,16 14,4 bipunctatus Gobio gobio 83,33 17,67 / / / 0,6 0,55 1,32 Barbatula 20 80 / / / 0,42 0,6 0,92 barbatula Ukupno 14,76 13,09 32,5 Lokalitet Riblja vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ W Realna Potencijalna IM4 kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km Squalius 59,1 15,9 25 / / 53,28 21,03 19,9 cephalus Barbus 54,9 31,37 13,73 / / 23,46 11,07 8,7 balcanicus Gobio gobio 50 25 25 / / 1,16 0,16 0,43 Alburnoides 44 52 4 / / 3,64 1,14 1,36 bipunctatus Salmo trutta / 100 / / / 5,2 / 1,94 O. mykiss 100 / / / / 2,68 / 1 Barbus / 100 / / / 1,36 / 0,5 barbus C. nasus / 100 / / / 1,96 / 0,73 C. taenia 100 / / / / 0,72 / 0,27 R. kesslerii 100 / / / / 0,18 / 0,06 Ukupno 93,64 33,4 35

Najmanja biomasa ihtiofaune zabeležena je na lokalitetu IM2. Na lokalitetu IM2 i IM3 odnos realne i potencijalne produkcije bio je nepovoljan, dok je na lokalitetu IM4 bio povoljan. Između istraživanih lokaliteta IM2 i IM4 nalazi se brana MHE „Brusnik“, čiji je uticaj potrebno dodatno ispitati, obzirom da su za analizu ihtiofaune korišćeni podaci iz prethodnih perioda istraživanja Centra za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda – Akvarijum, Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

3.2.3.7. Mlava

Rezultati analize ihtiofaune reke Mlave prikazani su u Tabeli 49. Na istraživanim lokalitetima zabeleženo je ukupno šest vrsta: S. trutta (potočna pastrmka), C. gobio (peš), B. balcanicus (potočna mrena), A. bipunctatus (dvopruga ukljeva), S. cephalus (klen) i Ch. nasus (skobalj).

Tabela 49. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Mlave (lokaliteti M1, M2 i M3) Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak M1 Salmo trutta 5 100 55,56 672 92,69 Cottus gobio 2 40 22,22 23 3,42 Barbus 1 20 11,11 23 3,42 balcanicus Alburnoides 1 20 11,11 7 0,47 bipunctatus Ukupno 9 180 100 725 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak M2 Salmo trutta 6 120 37,5 455 17,47 Barbus 5 100 31,25 180 6,9 balcanicus Alburnoides 1 20 6,25 10 0,38 bipunctatus Squalius 1 20 6,25 90 3,45 cephalus Chondrostoma 3 60 18,75 2033 78,01 nasus Ukupno 15 320 100 2606 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa W% (g) W/uzorak M3 Barbus 14 280 32,56 708 g 87,19 balcanicus Alburnoides 28 560 65,11 88 g 10,84 bipunctatus Squalius 1 20 2,33 16 g 1,97 cephalus Ukupno 43 860 100 812 g 100

U periodu istraživanja, na lokalitetu M1 dominirale su S. trutta i C. gobio (Slika 69). Posmatrajući dominantne vrste u uzorku ova zona reke odgovara gornjem ritronu (Simić i Simić, 2012).

Cottus gobio, prema IUCN kategorizaciji, spada u najmanje zabrinjavajuće vrste kojima preti opasnost (eng. LC, Least Concern) (IUCN, 2020). Prema Simonoviću (2001), status ugroženosti u Srbiji poklapa se sa statusom IUCN kategorizacije. Prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog I, C. gobio je strogo zaštićena vrsta ribe. Članom 4. prethodno pomenutog Pravilnika zabranjeno je uništavanje i sprovođenje svih aktivnosti koje mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa.

Slika 69. Cottus gobio (peš)

Na lokalitetu M2 dominirale su S. trutta i B. balcanicus, dok je najveću biomasu u uzorku imala vrsta Ch. nasus (Slika 70). Glavni izvor hrane za Ch. nasus predstavlja bogata fauna dna i velika brojnost zelene alge Cladophora glomerata, čije su makroskopske agregacije zabeležene duž Ribarsko-gornjačke klisure, a posebno na lokalitetu M3. Ovaj deo toka Mlave u pogledu dominantnih vrsta, kao i učešća drugih vrsta riba, posebno A. bipunctatus, odgovara srednjem ritronu.

Slika 70. Chondrostoma nasus (skobalj)

Na istraživanom lokalitetu M3 dominantne vrste bile su A. bipunctatus i B. balcanicus. Na istraživanom lokalitetu sa obale reke uočene su jedinke S. trutta i Ch. nasus.

U Ribarsko-gornjačkoj klisuri za sada postoji jedna MHE „Krepoljin“ koja se nalazi između lokaliteta M2 i M3 i određeno vreme je bila operativna, pa je njen rad zaustavljen. U gornjem toku reke Mlave planirana je i izgradnja MHE „Kozji grb“.

Rezultati analize populacione strukture ihtiofaune reke Mlave (uzrasne klase riba, biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabelama 50, 51 i 52. Tabela 50. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Mlave (lokalitet M1) Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase riba % W Realna Potencijalna 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km M1 Salmo trutta / 40 40 20 / 13,4 6,67 16,68 Cottus gobio / 50 50 / / 0,46 0,43 0,57 Barbus / 100 / / / 0,46 / 0,57 balcanicus Alburnoides 100 / / / / 0,14 / 0,17 bipunctatus Ukupno 14,46 7,1 12,5

Tabela 51. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Mlave (lokalitet M2) Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase riba % W Realna Potencija- 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km produkcija lna kg/km produkcija kg/km M2 Salmo trutta / 83, 17, / / 9,1 1,22 2,17 33 67 Barbus 20 60 20 / / 3,6 3,16 0,85 balcanicus Alburnoides / 100 / / / 0,2 / 0,05 bipunctatus Squalius / / 100 / / 1,8 / 0,43 cephalus Chondrostoma / / / 66, 33, 40,66 5,1 9,7 nasus 67 33 Ukupno 55,36 9,5 13,2

Tabela 52. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Mlave (lokalitet M3) Lokalitet Riblja vrsta Uzrasne klase % W Realna Potencijalna kg/km produkcija produkcija 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km kg/km

M3 Barbus 14,28 35,72 50 / / 14,16 7,5 13 balcanicus

Alburnoides 96,43 3,57 / / / 1,76 0,8 1,6 bipunctatus

Squalius 100 / / / / 0,32 / 0,3 cephalus

Ukupno 16,24 8,3 15 Najveća biomasa ihtiofune zabeležena je na lokalitetu M2. Na svim istraživanim lokalitetima odnos primarne i potencijalne produkcije ihtiofaune bio je umeren.

3.2.3.8. Resava

Rezultati analize ihtiofaune reke Resave iz avgusta meseca 2020. godine prikazani su u Tabeli 53. Na istraživanim lokalitetima zabeležene su ukupno dve vrste: S. trutta (potočna pastrmka) i C. gobio (peš).

Tabela 53. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Resave (lokaliteti R1 i R2, 2020. godine) Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa (g) W% W/uzorak R1 Salmo trutta 11 550 100 702 100 Ukupno 11 550 100 702 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% Biomasa (g) W% W/uzorak R2 Salmo trutta 2 100 40 39 59,1 Cottus gobio 3 150 60 27 40,9 Ukupno 5 250 100 66 100

Na istraživanom lokalitetu R1 jedina zabeležena vrsta bila je S. trutta. Na lokalitetu R2 zabeleženo je prisustvo obe prethodno pomenute vrste, koje su predstavnici gornjeg ritrona (Simić i Simić, 2012). U pogledu brojnosti, vrsta C. gobio je dominirala u odnosu na vrstu S. trutta. Primetan je značajan pad biomase na lokalitetu R2 u odnosu na lokalitet R1.

Rezultati analize ihtiofaune reke Resave iz 2020. godine (uzrasne klase riba, biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabeli 54.

Tabela 54. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Resave (lokaliteti R1 i R2) Lokalitet Riblja Uzrasne klase % W Realna Potencijalna vrsta kg/km produkcija produkcija 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km kg/km R1 Salmo 54,55 27,27 18,18 / / 35,1 19,27 20 trutta Ukupno 35,1 19,27 20 Lokalitet Riblja Realna Potencijalna Uzrasne klase% W vrsta produkcija produkcija kg/km R2 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km kg/km Salmo 50 50 / / / 0,78 0,74 10,34 trutta Cottus 33,33 66,67 / / / 0,54 0,33 7,16 gobio Ukupno 1,32 1,07 17,5 Na istraživanim lokalitetima uočena je značajna razlika u biomasi, realnoj i potencijalnoj produkciji ihtiofaune. Odnos realne i potencijalne produkcije na lokalitetu R1 je bio povoljan, dok je na lokalitetu R2 bio nepovoljan.

Rezultati analize ihtiofaune gornjeg toka reke Resave iz maja meseca 2003. oktobra meseca 2016. godine na lokalitetu R1 prikazani su u Tabeli 55.

Tabela 55. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Resave (lokalitet R1 iz 2003. i 2016. godine) Biomasa (g) W% Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% W/uzorak R1 Salmo trutta 13 260 100 380 100 (2003) Ukupno 13 260 100 380 100 Biomasa (g) W% Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% W/uzorak R1 Salmo trutta 20 400 100 778 100 (2016) Ukupno 20 400 100 778 100

Jedina zabeležena vrsta na istraživanom lokalitetu R1 bila je S. trutta. Veća brojnost i biomasa S. trutta zabeležena je 2016. godine.

Rezultati analize ihtiofaune reke Resave iz 2003. i 2016. godine (uzrasne klase riba, biomasa kg/km rečnog toka, realna i potencijalna produkcija) prikazani su u Tabeli 56.

Tabela 56. Uzrasne klase riba, biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune reke Resave (lokalitet R1 2003. i 2016. godina)

Lokalitet Riblja Uzrasne klase % W Realna Potencijalna vrsta 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km R1 Salmo 92,3 7,7 / / / 7,6 4,4 22 (2003) trutta Ukupno 7,6 4,4 22 Lokalitet Riblja Realna Uzrasne klase % W Potencijalna vrsta produkcija kg/km produkcija kg/km R1 0+ 1+ 2+ 3+ 4+ kg/km (2016) Salmo 55 40 5 / / 15.5 10,8 22 trutta Ukupno 15,5 10,8 22

Na istraživanom lokalitetu R1 2003. godine biomasa i realna produkcija ihtiofaune bila je manja u odnosu na podatke dobijene tokom 2016. godine. Odnos realne i potencijalne produkcije bio je nepovoljan 2003. godine, dok je 2016. godine bio umeren.

3.2.3.9. Jelašnica

Rezultati analize ihtiofaune reke Jelašnice prikazani su u Tabelama 57 i 58. Na istraživanim lokalitetima zabeležene su ukupno dve vrste: S. trutta (potočna pastrmka) i B. balcanicus (potočna mrena).

Tabela 57. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba reke Jelašnice (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% J1 Salmo trutta 3 30 77 (jun) Barbus balcanicus 10 100 23 Ukupno 13 130 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% J1 Salmo trutta 3 30 20 (avgust) Barbus balcanicus 12 120 80 Ukupno 15 150 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% J2 Salmo trutta – 1 10 5,89 (jun) Barbus balcanicus 16 160 94,1 Ukupno 17 170 100 Lokalitet Riblja vrsta N/uzorak N/km N% J2 Salmo trutta 6 60 35,3 (avgust) Barbus balcanicus 11 160 64,7 Ukupno 17 220 100

Tabela 58. Uzrasna struktura ihtiofaune Jelašničke reke (modifikovano prema Simić i sar. 2019) Uzrasna struktura Salmo truta

Godište N/km % LS srednje (cm) 0+ 2 50 5,4 ≥ 3+ 2 50 23,1 Uzrasna i polna struktura vrste Barbus balcanicus Godište N/km % LS srednje (cm) 0+ Zabeleženo prisustvo ≤ 2+ 120 92,3 11,49 ≥ 3+ 10 7,69 21,75

Kvalitativno-kvantitativni podaci ihtiofaune Jelašničke reke dobijeni tokom jula i avgusta meseca 2019. godine, upotrebljeni su za izračunavanje biomase ihtiofaune po km rečnog toka i ihtioprodukcije. Rezultati su prikazani u Tabeli 59.

Tabela 59. Biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune Jelašničke reke (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Riblja Lokalitet: J1 (jun) Lokalitet: J1 (avgust) vrsta W kg/km Realna Potencijalna W kg/km Realna Potencijalna produkcija produkcija produkcija produkcija (kg/km) (kg/km) (kg/km) (kg/km) Barbus 2,02 1,03 25,25 6,74 9,22 37,88 balcanicus Salmo 1,84 - 22,88 1,8 - 9,27 trutta Ukupno 3,86 1,03 48 8,54 9,22 48 Riblja Lokalitet: J2 (jun) Lokalitet: J2 (avgust) vrsta W kg/km Realna Potencijalna W kg/km Realna Potencijalna produkcija produkcija produkcija produkcija (kg/km) (kg/km) (kg/km) (kg/km) Barbus 3,65 - 40,93 2,11 - 43,09 balcanicus Salmo 0,63 - 7,97 0,24 - 4,9 trutta Ukupno 4,28 - 48 2,35 - 48

Biomasa jedinki bila je veća na lokalitetu J1. Odnos realne i potencijalne produkcije na oba istraživana lokaliteta Jelašničke reke bio je nepovoljan. Realna produkcija izračunata je samo kod vrste S. trutta i to jedino na lokalitetu J1.

3.2.3.10. Rupska reka

Rezultati analize ihtiofaune Rupske reke prikazani su u Tabelama 60-71. U periodu istraživanja na delu Rupske reke koji je pod uticajem sistema izgrađenih MHE „Porečje“ i „Lanište“, kao i planirane izgradnje MHE „Besko“, ali i šireg uzvodnog i nizvodnog područja, zabeleženo je ukupno pet vrsta: B. balcanicus (potočna mrena), S. trutta (potočna pastrmka) i S. cephalus (klen). Tokom istraživanja ihtiofaune Rupske reke 2013. godine zabeležen je i P. phoxinus u pritoci pod nazivom Zelenički potok (Simić i sar., 2019).

Na svih istraživanim lokalitetima, u zoni šireg uticaja izgrađenih i planiranih MHE, dominirale su potočna mrena i potočna pastrmka (Simić i sar., 2019).

Tabela 60. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba Rupske reke na lokalitetima RP1 i RP2 (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Riblja Lokalitet RP1 Lokalitet RP2 vrsta N /uzorak N /km %N N/uzorak N/km W% Barbus 1 10 4 1 10 5,88 balcanicus Salmo 24 240 96 16 160 94,12 trutta Ukupno 25 250 100 17 170 100

Tabela 61. Uzrasna struktura ihtiofaune Rupske reke - lokalitet RP1 (modifikovano prema Simić i sar. 2019) Lokalitet RP1 Uzrasna struktura potočne pastrmke i potočne mrene Godište Salmo trutta (%) Barbus balcanicus (%) 0+ 19,1 - 1+ 33,3 - 2 + 20,8 100 ≥ 3+ 8,33

Tabela 62. Uzrasna struktura ihtiofaune Rupske reke - lokalitet RP2 (modifikovano prema Simić i sar. 2019) Lokalitet RP2 Uzrasna struktura potočne pastrmke i potočne mrene Godište Salmo trutta (%) Barbus balcanicus (%) 0+ 87,5 - 1+ - 100 2 + 12,5 - ≥ 3+ - -

Tabela 63. Biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune Rupske reke (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Riblja RP1 RP2 vrsta Biomasa Realna Potencijalna Biomasa Realna Potencijalna kg/km produkcija produkcija kg/km produkcija produkcija kg/km kg/km kg/km kg/km Barbus 0,32 - 0,96 0,17 - 3,14 balcanicus Salmo 12,11 22,2 36,53 1,45 - 26,85 trutta Ukupno 12,43 22,2 37,5 1,62 - 30

Na istraživanom lokalitetu RP1 odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune bio je umeren, dok je na istraživanom lokalitetu RP2 ocenjen kao nepovoljan. Realna produkcija B. balcanicus nije izračunata zbog postojanja samo jedne uzrasne klase.

Tabela 64. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba Rupske reke na RP3, RP4 i RP5 (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Riblja RP3 RP4 RP5 vrsta N N N% N N/km N% N/ N/km N% /uzorak /km /uzorak uzorak Barbus 9 90 30,00 2 20 5 24 240 72,2 balcanicus Salmo 21 210 70,00 38 380 95 10 100 27,8 trutta Ukupno 30 300 100 40 400 100 34 340 100

Tabela 65. Uzrasna struktura ihtiofaune Rupske reke - lokalitet RP3 (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Godište Salmo trutta (%) Barbus balcanicus (%) 0+ 66,6 - 1+ 19,04 - 2 + 9,52 100 ≥ 3+ 4,76 -

Tabela 66. Uzrasna struktura ihtiofaune Rupske reke - lokalitet RP4 (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Godište Salmo trutta (%) Barbus balcanicus (%) 0+ 100 0 1+ 100 2 + 0 ≥ 3+ 0

Tabela 67. Uzrasna struktura ihtiofaune Rupske reke - lokalitet RP5 (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Godište Salmo trutta (%) Barbus balcanicus (%) 0+ 100 4,16 1+ 75 2 + 12,5 ≥ 3+ 8,33

Tabela 68. Biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune Rupske reke (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Riblja RP3 RP4 RP5 vrsta Bioma Realna Poten.pr Bioma Realna Poten.pr Bioma Realna Poten.pr sa produk od. sa produk od. sa produk od. kg/km c. kg/km kg/km c. kg/km kg/km c. kg/km kg/km kg/km kg/km Barbus 3,69 - 14,1 0,36 - 9,64 7,86 11,13 26,91 balcanic us Salmo 5,45 11,68 20,9 0,76 - 20,35 0,9 - 3,09 trutta Ukupno 9,14 11,68 35 1,12 - 30 8,76 11,13 30

Odnos realne i potencijalne produkcije ni na jednom istraživanom lokalitetu nije bio povoljan. Na lokalitetu RP4 i RP5 realna produkcija potočne pastrmke nije izračunata.

Tabela 69. Kvalitativno-kvantitativna analiza zajednice riba Rupske reke na RP6 i RP7 (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Riblja vrsta RP6 RP7 N N/km N% N/uzorak N/km % /uzorak Barbus 26 260 83,87 37 370 80.4 balcanicus Salmo trutta 6 60 16,13 - - 0 Squalius - - - 1 10 2,17 cephalus Alburnoides - - - 7 70 15,2 bipunctatus Barbatula - - - 1 10 2,17 barbatula Ukupno 32 320 100 46 460 100

Tabela 70. Uzrasna struktura potočne pastrmke i potočne mrene na lokalitetu RP6 (modifikovano prema Simić i sar., 2019) Godište Salmo trutta (%) Barbus balcanicus (%) 0+ 66,66 11,53 1+ 65,38 2 + 19,23 ≥ 3+ 33,33 7,69

Riblja vrsta Lokalitet RP6 Lokalitet RP7 Biomas Realna Poten.p Biomas Realna Poten.p a kg/km produkc. rod. a kg/km produkc. rod. kg/km kg/km kg/km kg/km Barbus 7,93 15,6 25,5 14,43 12,21 41,25 balcanicus Salmo trutta 5,09 - 16,41 - - - Squalius 0,4 1,14 cephalus Alburnoides 0,5 1,42 bipuctatus Barbatula 0,06 0,17 barbatula Ukupno 13,02 15,6 42 15,39 44 Tabela 71. Biomasa kg/km, realna i potencijalna produkcija ihtiofaune Rupske reke (modifikovano prema Simić i sar., 2019)

Odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune na lokalitetima RP6 i RP7 ocenjen je kao nepovoljan. Za vrste S. cephalus, A. bipunctatus i B. barbatula realna produkcija nije mogla biti izračunata zbog malog broja jedinki u uzorku.

Na osnovu svih iznetih podataka i razmatranja koja su prikazana u ovom Izveštaju, mogu se doneti sledeći zaključci:

 Istraživanja bentosnih algi na 15 lokaliteta u šest reka Zapadne Srbije (Bistrica, Lim, Crni Rzav, Prištavica, Veliki Rzav i Ivanjička Moravica) i tri lokaliteta u dve reke Istočne Srbije (Mlava i Resava) vršena su jednokratno jula i avgusta meseca 2020. godine. Lokaliteti su izabrani u odnosu na poziciju planirane ili izgrađene hidroelektrane ili mini hidroelektrane i uzorkovanje je vršeno uzvodno i nizvodno od vodozahvata, ili mašinske zgrade.

 Prilikom uzorkovanja, situacija uočena na istraživanim lokalitetima je ukazivala na karakterističnu zajednicu bentosnih algi za ovakav tip reka. Dominantna grupa algi na svim istraživanim lokalitetima bile su silikatne alge (Bacillariophyta), što je uobičajeno za tekuće ekosisteme. Dominacija bentosnih silikatnih algi je rezultat njihove velike adaptabilnosti na promene variranja nivoa vode, pri čemu predstavnici nekih rodova mogu da opstanu i u uslovima potpune suše, u trajanju od nekoliko dana. U periodu istraživanja količina vode u rekama je bila dovoljna za razvoj bentosnih silikatnih algi, tako da su bile prisutne na različitim mikrostaništima u mulju, pesku, a obrazovale su i prevlake na kamenju.

 U reci Crni Rzav, na lokalitetu CR2 zabeležen je nešto niži vodostaj na pojedinim segmentima reke i tu je uočeno da je biomasa algi bila veoma velika (makroskopske agregacije silikatnih algi prekrivale su gotovo čitavo dno rečnog korita, a takođe i taluse prisutnih makroalgi). Upravo na ovom lokalitetu primećen najveći negativan uticaj MHE, smanjena količina vode koja je značajno uticala na promenu fizičkih i hemijskih uslova sredine, na pojavu različitih mikrostaništa neuobičajenih za ovaj tip reke (plitki delovi toka, sa ustajalom vodom), što se odrazilo na promenu u sastavu zajednice bentosnih algi (pojavili su se nekarakteristični taksoni za ritronske reke, povećana je biomasa prisutnih taksona). Promene nivoa vode mogu da utiču i na povećanje diverziteta, što ne mora nužno da znači i bolji kvalitet vode. Naime, kao posledica promene nivoa vode, formiraju se različita stalna ili privremena mikrostaništa na određenom segmentu reke. Osim lotičkih delova u kojima rastu i razvijaju se reofilne vrste algi, nastaju i lentički delovi u vidu malih barica u udubljenjima rečnog korita u kojima voda zaostaje i nakon smanjenog vodostaja. U ovakvim izolovanim mikrostaništima masovno se razvijaju psamofilne ili pelofilne alge, adaptirane na slabo strujanje vode. Do sličnih rezultata su došli u svojim istraživanjima Sabater i saradnici (2017).

 Na istraživanim lokalitetima duž izabranih reka zabeležene su i makroskopske agregacije algi predstavnika razdela Cyanobacteria, Rhodophyta, Xanthophyta, Bacillariophyta i Chlorophyta, od kojih je najčešće na kamenju nalažena končasta zelena alga Cladophora glomerata (Chlorophyta).

 Posebno značajni su nalazi strogo zaštićenih vrsta crvenih algi: Bangia atropurpurea (lokalitet IM1 na Ivanjičkoj Moravici, lokaliteti R1 i R2 u reci Resavi), Paralemanea annulata (na lokalitetima L1 i L2 u reci Lim) i P. catenata (na lokalitetu M1u reci Mlavi). Ove vrste su u Srbiji zabeležene na relativno malom broju lokaliteta, stenovalentne su u odnosu na veliki broj parametara životne sredine i dobri indikatori stabilnosti jednog ekosistema. Stoga, svaka promena uslova životne sredine, izazvana antropogenom aktivnošću (smanjenje protoicaja usled izgradnje MHE, kaptiranje izvora, krčenje šuma na obalama reka, erozija, razvoj infrastrukture, otpadne vode, čvrst otpad, spiranje slivnog područja atmosferskim padavinama i sl.) može dovesti do smanjenja brojnosti populacije crvenih algi ili do njihovog potpunog nestanka sa tog staništa.

 Članom 4. Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, Prilog 1 („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016) zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste i njihova staništa. Izgradnja MHE „Brusnik“ na Ivanjičkoj Moravici preti da ugrozi stanište strogo zaštićene vrste B. atropurpurea na lokalitetu IM1, dok će izgradnja HE „Brodarevo 1“ neminovno promeniti stanište strogo zaštićene vrste P. annulata na lokalitetu L1 u reci Lim. Izgradnjom vodozahvata od tekućeg ekosistema nastaće stajaći, doći će do promena uslova životne sredine (brzina vode, temperatura, kiseonik, pH, koncentracija biogenih soli), što će usloviti nestanak ovih vrsta sa datih staništa. Izgradnja HE „Rekovići“ preti da ugrozi opstanak ove strogo zaštićene vrste na lokalitetu L2, ukoliko propisan biološki minimum vode ne bude ispuštan u rečno korito. Kako nema ranijih literaturnih podataka o prisustvu i brojnosti populacije vrste B. atropurpurea na istraživanim lokalitetima reke Resave (uzvodno i nizvodno od mašinske zgrade MHE „Lisine“), ne može se donositi zaključak da li je izgradnja MHE uticala na ovu strogo zaštićenu vrstu.

 Upoređujući kvalitativan sastav zajednice bentosnih algi uzvodno i nizvodno od MHE, na istraživanim lokalitetima u periodu uzorkovanja uočeno je umereno do značajno preklapanje u prisustvu i brojnosti identifikovanih taksona. Vrednosti Sorensenovog indeksa sličnosti između izabranih lokaliteta istraživanih ekosistema su obuhvatale raspon od 0,31 do 0,72. Najmanja sličnost u kvalitativnom sastavu taksona zabeležena je na lokalitetima na Crnom Rzavu (CR1 i CR2), što pre svega predstavlja posledicu razlike u samoj konfiguraciji terena istraživanih lokaliteta, kao i ekoloških uslova na samim lokalitetima (razlika u podlozi, temperaturi vode, pH, osunčanosti lokaliteta). Najveća sličnost u kvalitativnom sastavu taksona zabeležena je u Limu, dok je u ostalim rekama preklapanje zabeleženih taksona bilo umereno.

 Istraživanja zajednica akvatičnih makrobeskičmenjaka vršena su na 17 lokaliteta (osam reka), izabranih u odnosu na poziciju izgrađene ili planirane MHE (uzvodno i nizvodno od vodozahvata ili mašinske zgrade) u cilju procene uticaja MHE na istraživane ekosisteme i zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka u njima.

 Podaci o strukturi bentocenoza i kvalitetu vode dobijeni su i na osnovu „AQEM“ baze podataka i softerskog paketa „ASTERIX“, a u skladu sa Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS“, br. 74/11).

 Kako ne postoje literaturni podaci o sastavu zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka na mnogim istraživanim lokalitetima pre izgradnje MHE, nemoguće je precizno doneti zaključak da li je izgradnja MHE uticala i u kojoj meri na sastav zajednice ove grupe hidrobionata.

 Podaci dobijeni analizom zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka sa pojedinih istraživanih lokaliteta u zoni uticaja MHE (nizvodno/uzvodno od vodozahvata i nizvodno/uzvodno od mašinske zgrade) ukazuju na zajednicu koja je zadržala povoljne strukturne karakteristike. Povoljna struktura zajednice ukazuje na to da je u periodu istraživanja, kao i u prethodnom periodu, na istraživanim lokalitetima nivo vode u rečnom koritu bio povoljan. Na osnovu kvalitativno-kvantitativnog sastava zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka na istraživanim lokalitetima u periodu uzorkovanja, uočeno je da je uticajem MHE najviše pogođena reka Crni Rzav (lokaliteti CR2 i CR3). Na lokalitetu CR2, prilikom jednokratnog istraživanja uočene su drastične promene staništa u smislu da je voda je bila plitka, a primarna produkcija algi visoka, što je moglo uticati na smanjenje bogatstva, brojnosti i biomase akvatičnih makrobeskičmenjaka. Na osnovu zatečene situacije, uočen je drastičan pad diverziteta na lokalitetu CR3 što može biti posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka. Posebno treba naglasiti da je na pomenutim lokalitetima 2018. godine zabeleženo prisustvo potočnog raka (Austropotamobius torrentium), koji se prema IUCN Crvenoj listi smatra ugroženom vrstom. Prilikom našeg jednokratnog istraživanja potočni rak na području Semegnjeva (lokaliteti CR2 i CR3) nije uočen. Kako bi populacija ugrožene vrste potočnog raka opstala, podatke o njegovom prisustvu treba uzeti prilikom planiranja daljih aktivnosti. Članom 4. Pravilnika zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste i njihova staništa.

 Najveća sličnost u kvalitativno-kvantitativnom sastavu taksona, na osnovu kojih je dobijena ocena ekološkog statusa, zabeležena je na lokalitetima reke Resave, Mlave, Crnog Rzava i Ivanjičke Moravice. Male razlike u diverzitetu i biomasi između lokaliteta uzvodno i nizvodno od brane MHE „Brusnik“ (lokaliteti IM2 i IM2) mogu se objasniti meterološkim uslovima i vremenskim nepogodama koje su nekoliko dana pre uzorkovanja dovele do erozije obala i povećanog nivoa vode na istraživanim lokalitetima. Na osnovu toga, ovo jednokratno istraživanje nije bilo dovoljno za pravu procenu stanja, zbog čega je neophodno ponoviti izlazak na teren i sakupljanje uzoraka u periodu niskih voda, kada ne postoje činioci koji bi mogli uticati na kvalitet uzoraka (poplava, padavina ili suša).

 Najvažniji ekološki parametri za ocenu ekološkog statusa Velikog Rzava, Resave i Mlave ukazuju na dobar ekološki status. Veliki broj identifikovanih taksona na ovima lokalitetima uglavnom je pripadao stenovalentnim, oksifilnim vrstama makrobeskičmenjaka koje su prilagođene na veliku brzinu vode, relativno nisku temperaturu, kao i visoku koncentraciju kiseonika (vrste iz grupe EPT i larvi Coleoptera). Prisustvo osetljivih taksona ukazuje da je prilikom planiranja daljih aktivnosti na ovim rekama neophodno uzeti u obzir rezultate istraživanja zajednice akvatičnih makrobeskičmenjaka.

 Na istraživanim lokalitetima reke Lim, Bistrice i Prištavice, koji spadaju u osetljive ekosisteme, uočeni su mnogobrojni intenzivni negativni antropogeni uticaji koji u velikoj meri ugrožavaju i narušavaju staništa i kvalitet vode, što dovodi do promena u sastavu zajednice bentosnih makrobeskičmenjaka. Posebno organsko zagadjenje uočeno je na reci Prištavici, pre svega na lokalitetu P1, na šta nam ukazuje i velika procentualna zastupljenost bioindikatorskih vrsta koji pripadaju alfa-mezosaprobnim vodama.

 Istraživanja zajednice riba na dva lokaliteta i jednoj reci (Bistrica) Zapadne Srbije i pet lokaliteta i dve reke (Mlava i Resava) Istočne Srbije vršena su jednokratno tokom jula i avgusta meseca 2020. godine. Za potrebe Izveštaja korišćeni su i podaci iz prethodnih godina istraživanja za 13 lokaliteta i pet reka Zapadne Srbije: Lim (L1-2019 i L2-2017), Crni Rzav (CR1-2017, CR2 i CR3-2018), Prištavica (P1, P3 i P4-2018), Veliki Rzav (VR1-2018 i VR2- 2016), Ivanjička Moravica (IM2 – 2016, IM3-2017, 2019 i IM4-2011); za jedan lokalitet i jednu reku Istočne Srbije: Resava (R1-2003, 2016); za 9 lokaliteta i dve reke Jugoistočne Srbije: Jelašnica (J1 i J2-2019) i Rupska reka (RP1-RP7 – 2019). Lokaliteti su izabrani u odnosu na poziciju planirane ili izgrađene MHE ili HE, a uzorkovanje je vršeno uzvodno i nizvodno od vodozahvata, ili mašinske zgrade.

 Prilikom uzorkovanja ihtiofaune tokom jula i avgusta meseca 2020. godine i obrade podataka iz prethodnih perioda istraživanja, zabeležene su vrste riba koje su karakteristični predstavnici gornjeg, srednjeg i donjeg ritrona brdsko-planinskih reka. Pored karakterističnih predstavnika ritronske zajednice, na određenim lokalitetima zabeleženo je prisustvo invazivnih i alohtonih vrsta riba. Na lokalitetu L2 zabeleženo je prisustvo C. gibelio (babuška) (invazivna vrsta) i P. parva (amurski čebačok) (alohtona vrsta). Obzirom da im reka Lim nije prirodno staništa, pretpostavlja se da su tu dospele iz akumulacije Potpeć. Na lokalitetima P3 reke Prištavice i IM4 Ivanjičke Moravice zabeležena je alohtona vrsta O. mykiss (kalifornijska pastrmka), za koju se pretpostavlja da je poreklom iz obližnjih ribnjaka.

 Na istraživanim lokalitetima zabeleženo je prisustvo strogo zaštićenih vrsta riba prema Pravilniku, Prilog I („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016): C. gobio (peš) (lokalitet VR1 na reci Veliki Rzav, lokalitet M1 na reci Mlavi i lokalitet R2 na reci Resavi), C. taenia (vijun) (lokaliteti IM3 i IM4 na reci Ivanjička Moravica) i R. kesslerii (govedarka) (lokalitet IM4 na Ivanjičkoj Moravici). Ove vrste riba zabeležene su u malom broju na istraživanim lokalitetima, indikatori su čistih voda i stenovalentne su u odnosu na brojne parametre životne sredine. Stoga, svaka promena uslova životne sredine izazvana antropogenom aktivnošću (krčenje šuma na obalama reka, sedimentacione zagađenje, razvoj infrastrukture, otpadne vode, čvrst otpad, spiranje slivnog područja atmosferskim padavinama i sl.) može dovesti do smanjenja brojnosti populacije ovih vrsta riba. Članom 4. Pravilnika zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste i njihova staništa. Stoga bi izgradnja MHE na Velikom Rzavu uticala na populaciju peša i ugrozila njegov opstanak. Na reci Mlavi, peš je zabeležen u gornjem toku reke uzvodno od postojeće MHE „Krepoljin“, u široj zoni uticaja iste. Ukoliko bi se dobila dozvola za izgradnju prostorno planiranih MHE, koje bi zonom uticaja obuhvatile i stanište peša, nesumnjivo je da bi takva fragmentacija staništa uticala i na populaciju peša. Na reci Resavi C. gobio (peš) je zabeležen na lokalitetu R2 dok njegovo prisustvo na lokalitetu R1 nije zabeleženo. Istraživani lokaliteti na Ivanjičkoj Moravici, IM3 i IM4 predstavljaju stanište strogo zaštićenih vrsta ihtiofaune C. taenia (vijun) i R. kesslerii (govedarka), koje je obuhvaćeno zonom uticaja MHE „Brusnik“. Podaci u kojima je zabeleženo prisustvo vijuna i govedarke na istraživanim lokalitetima datiraju iz 2011., 2017. i 2019. godine, stoga bi bilo neophodno sprovesti monitoring ihtiofaune na istim lokalitetima, kako bi se uticaj MHE „Brusnik“ mogao preciznije proceniti. Prilikom budućeg monitoringa, trebalo bi posebnu pažnju usmeriti na populaciju prethodno pomenutih vrsta riba.

 Na većini istraživanih lokaliteta zabeleženo je prisustvo S. trutta (potočna pastrmka), B. balcanicus (potočna mrena), A. bipunctatus (dvopruga ukljeva), S. cephalus (klen) i Ch. nasus (skobalj), koje su zaštićene vrste prema Pravilniku („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016), Prilog II. Njihov status i režim uređuju se propisima iz oblasti ribarstva. Članom 6. prethodno pomenutog Pravilnika zaštita zaštićenih divljih vrsta sprovodi se ograničenjem korišćenja, zabranom uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima se nanosi šteta vrstama i njihovim staništima, kao i preduzimanjem mera i aktivnosti na upravljanju populacijama, propisanih ovim pravilnikom i posebnim zakonom.

 Na reci Bistrici je prvi put urađeno eksperimentalno izlovljavanje riba u julu mesecu 2020. godine, a za potrebe ovog Izveštaja. Ne postoje podaci o ihtiofaune ove reke iz ranijih perioda istraživanja. Bistrica je reka koja u sušnim godinama jednim delom ponire što ne pogoduje razvoju i opstanku zajednice riba.

 Na lokalitetima L1 i L2 reke Lim razlika u biomasi ihtiofaune je bila neznata. Na oba istraživana lokaliteta zabeležen je veći procenat jedinki do dve uzrasne klase: 0+ i 1+ ili 1+ i 2+, što je uticalo na izračunavanje realne produkcije ihtiofaune. Odnos realne i potencijalne produkcije koji je bio nepovoljan ukazuje takođe i na nepovoljno stanje ihtiofaune. Lokalitet L1 obuhvaćen je prostornim planom za izgradnju HE „Brodarevo 1“, dok se lokalitet L2 nalazi nizvodno od vodozahvata MHE „Rekovići“, što će svakako uticati na strukturu i stanje zajednice riba negativno.

 Uticaj MHE „Beli kamen“ na reci Crni Rzav, na lokalitetu CR3, ogleda se kroz drastičan pad biomase, smanjenje brojnosti jedinki i nepovoljan odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune.

 Na reci Prištavici zajednica riba je stabilna što se ogleda kroz brojnost jedinki, biomasu i povoljan odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune. Lokalitet P4 je izuzetak, jer je primećen pad biomase , a odnos realne i potencijalne produkcije ribljih vrsta je nepovoljan.

 Na Velikom Rzavu zabeležen je povoljan odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune, što ukazuje na stabilnu strukturu i stanje zajednice riba. Deo toka Velikog Rzava koji pripada srednjem pastrmskom regionu, predviđen je prostornim planom za konstrukciju MHE. Na udaljenosti od 500 m od istraživanog lokaliteta VR2 nizvodno je planirana mašinska zgrada, dok se prvi istraživani lokalitet VR1 nalazi uzvodno od mašinske zgrade. Izgradnja MHE bi uticala nepovoljno na strukturu i stanje ihtiofaune.

 Na magistralnom putu između Ivanjice i Arilja na reci Ivanjička Moravica nalazi se MHE „Brusnik“. Podaci o sastavu, strukturi, realnoj i potencijalnoj produkciji ihtiofaune Ivanjičke Moravice su korišćeni iz prethodnih perioda istraživanja Centra za ribarstvo i konzervaciju kopnenih voda  Akvarijum, Prirodno-matematički fakultet, kao uvid u nulto stanje, odnosno stanje ihtiofonda pre izgradnje MHE. Za pouzdaniju procenu uticaja MHE „Brusnik“ potrebno bi bilo da se eksperimentalne analize ihtiofaune sprovedu na istim lokalitetima, kako bi mogla da se uradi komparacija pre i posle izgradnje MHE.

 U gornjem toku reke Mlave kojim su obuhvaćena tri istraživana lokaliteta zabeležen je umeren odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune, što ukazuje na jednu stabilnu zajednicu riba. Obzirom da se uzvodno od već postojeće MHE „Krepoljin“, koja se nalazi između lokaliteta M2 i M3, planira izgradnja MHE „Kozji grb“, na ihtiofaunu gornjeg toka reke Mlave bi se negativno odrazio uticaj fragmentacije staništa, degradacije rečnog korita i fluktuacije vodnog režima.

 U gornjem toku reke Resave nalazi se MHE „Lisine“. Uzvodno od mašinske zgrade MHE „Lisine“ (R1) zabeležena je veća biomasa i umeren odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune, dok je nizvodno od mašinske zgrade (R2) zabeležen pad biomase i nepovoljan odnos realne i potencijalne produkcije ihtiofaune.

 Na reci Jelašnici postoje dve MHE a u planu jer izgradnja veće brane i formiranje hidroakumulacije za vodosnabdevanje okolnih naselja. Na Rupskoj reci postoje 2 MHE koje su u pogonu od 2014. odnosno 2016. godine, a u planu je izgradnja još jedne. Na ovaj način više od 50% rečnog toka biće pod uticajem MHE. MHE na ovim rekama se nalaze u zoni gornjeg i srednjeg ritrona, gde je pretežno dominirala potočna pastrmka i/ili potočna mrena. Odnos realne i potencijalne produkcije riba bio je nepovoljan, dok se u Rupskoj reci beleži pad biomase potočne pastrmke nizvodno od vodozahvata od gotovo 80%. Osim pada biomase i produkcije u Rupskoj i Jelašničkoj reci zabeleženi su autohtoni haplotipovi potočne pastrmke (Simić i sar., 2019) čiji će se genetički diverzitet tokom vremena umanjiti kao posledica smanjenja brojnosti populacija. Posledice kumulativnog uticaja MHE na Rupskoj i Jelašničkoj reci, uticale su na hidromorfološke karakteristike reka, dolazi do presušivanje reka u delu ispod vodozahvata tokom perioda niskih voda što izaziva degradaciju i gubitak staništa. Kumulativni efekat dovodi do značajnog smanjenja biomase i pad brojnosti populacija, gubitak genetičkog diverziteta i nestajanje potočne pastrmke kao vrste iz njenih prirodnih staništa

 Na osnovu rezultata koji su iznešeni u ovom Izveštaju, konstatuje se niz negativnih uticaja MHE na rekama na kojima su izgrađene. Najači uticaj konstantovan je na populacije potočne pastrmke, ali i na prateće vrste kao što su C. gobio (peš) i Ph. phoxinus (pijor). Osim na S. trutta (potočna pastrmka), negativan uticaj odražava se i na sve druge riblje vrste. Dolazi do većeg ili manjeg smanjenja brojnosti, biomase i produkcije (od 40% do ≥ 80%). Dolazi do degradacije prirodnih plodišta i presecanja migratornih puteva. U slivnom području Lima posebna opasnost preti i populaciji Hucho hucho (mladica). Nove HE dodatno će povećati fragmentaciji staništa Lima ali i pritoka u kojima ova riblja vrsta migrira radi mresta. Posebno će se štetan efekat odraziti planiranom izgradnjom MHE na reci Poblaćnici koje je stalno prirodno plodište mladice.  Ove rezultate treba uzeti kao preliminarne i imati na umu da se leto 2020. godine odlikovalo velikom količinom padavina na istraživanom području. U rekama u vreme istraživanja (jul i avgust) nije zabeleženo potpuno suvo korito ili preterano nizak vodostaj (izuzev na lokalitetu CR2). Na pojedinim segmentima na lokalitetima B1 i IM2 voda je bila mutna zbog velikih padavina u periodu istraživanja. Zajednice bentosnih algi i akvatičnih makrobeskičmenjaka šest reka Zapadne Srbije (Bistrica, Lim, Crni Rzav, Prištavica, Veliki Rzav i Ivanjička Moravica) i reke Resave (Istočna Srbija) su po prvi put istraživane za potrebe ovog Izveštaja. U algološkoj literaturi ne postoje podaci o algama i makrobeskičmenjacima ovih reka iz ranijeg perioda, tako da nije moguće porediti zatečeno stanje sa stanjem iz prethodnih godina, a posebno pre izgradnje postojećih MHE. Jednokratna istraživanja nisu dovoljna za pravu procenu stanja ekosistema. Neophodno je planirati kontinuirani monitoring (najmanje četiri puta godišnje). Terenska istraživanja obavezno planirati i u periodu „niskih voda“. Algološke i bentološke analize bi trebalo da postanu obavezan deo hidrobioloških analiza pre planiranja i eventualnog izvođenja bilo kakvih intervencija na i u rečnim tokovima.

 Konstantovan je veoma jak i negativan utica MHE na zajednicu riba. Štetan efekat odražava se na sve riblje vrste, a posebno su pogođene populacije S. trutta (potočna pastrmka) i H. hucho (mladica). Neophodno je preduzimanje mera koje bi sprečile dalji negativan uticaj MHE na ihtiofaunu riba Srbije.

Literatura

Andrejić J., Cvijan M., Simić S. (2010): New record of endangered red alga Bangia atropurpurea (A. Roth) C. Agardh (Bangiales, Rhodophyta) in the Nisava River, Serbia. Arch. Biol. Sci. 62 (4): 1239-124. ISSN 0354-4664. Bauernfeind E., Soldán T. (2012): The Mayflies of Europe (Ephemeroptera). Apollo Books, Ollerup: 781 pp. Champan D.W. (1971): Production. In: Ricker W.E, (eds). Methods for assesment of fish production in fresh waters. Oxword: Blackwell: 199-214. Conci C., Nielsen C. (1956): Odonata. Fauna D'Italia, Vol. I. Sotto gli dell' Accademia Nazionale Iteliana di Entomologia e dell'Unione Zoologica Italiana. Bologna. Curtean-Banaduc A., Pauli S., Didenko A., Sender J., Marić S., Del Monte P., Khoshnood Z. and Zakeyuddin S. (2015): Environmental aspects of inpelementation of micro hydro power plants – a short review. Transylv. Rev. Syst. Ecol. Res. 17 (2): 179-189. Cvijan M., Fužinato S. (2011): Ekologija algi. Biološki fakultet Univerzitet u Beogradu i dr Mirko Cvijan. De Jalon D.G., Sanchez P., Camargo J.A. (1994): Downstream effects of a new hydropower impoundment on macrophyte, macroinvertebrate and fish communities. Regul. Rivers: Res. Manage. 9(4): 253–261. Denić LJ., Čađo S., Đurković A., Novaković B., Dopuđa-Glišić T., Veljković N., Stojanović Z., Milovanović J., Domanović M. (2015): Status površinskih voda Srbije. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Agencija za zaštitu životne sredine. Edington M.J., Hildrew G.A. (1981): A key to the caseless caddis larvae of the British Isles with notes on their ecology. Freshwater biological association scientific publication. 43: 11-59. Eloranta P., Kwandrans J., Kusel-Fetzmann E. (2011): Rhodophyta and Phaeophyceae. In: Büdel B., Gärtner G. Krienitz L., Preisig H. R., Schagerl M. (eds.): Süβwasserflora von Mitteleuropa, Spectrum Akademischer Verlag, Heidelberg 7: 1-155. Elliott M.J., Humpesch H.U., Macan T.T. (1988): Larvae of the British Ephemeroptera: a key with ecological notes. Freshwater biological association scientific publication No. 49: 42- 86. EN ISO 13946 (2015): Water quality – Guidance standard for the routine sampling and pretreatment of benthic diatoms from rivers. Institute for Standardization of Serbia. Fochetti R. (1994): Plecoptera. In: Minelli A, Ruffo S. La Posta S. (eds.), Checklist delle specie della fauna italiana Calderoni, Bologna. Gerhard A.L. (2011): Bioindicator Species and Their Use in Biomonitoring. Envir. Sci. 3(1): 56-64. Holzenthal R., Blahnik R. J., Kjer K. M. (2007): Order Trichoptera Kirby, 1813 (Insecta), Caddisflies. Zootaxa 1668: 639-698. Huet M. (1964): The evaluation of the fish productivity in fresh waters. Verch. Internat. Verein. Limnol. 15:524-528. Hynes B.H. (1967): A key to the adults and nymphs of the British Stoneflies (Plecoptera) with the notes on their ecology and distribution. Freshwater biological association scientific publication No. 7. pp. 42-49. IUCN Red list of Threatened Species (https://www.iucnredlist.org/search?query=salmo%20trutta&searchType=species) IUCN Red list of Threatened Species (https://www.iucnredlist.org/species/2431/121724677) John D.M., Whitton B.A., Brook A.J. (2002): The Freshwater Algal Flora of the British Isles. An Identification Guide to Freshwater and Terrestrical Algae. Cambridge University Press, New York. JP „Srbijašume“ (2019): Monitoring ribarskog područja „Južna Morava 1“ – Rupska reka. Komárek J., Anagnostidis K. (1999): Cyanoprokaryota 1. Teil: Chroococcales. In: Ettl H., Gärtner G., Heynig H., Mollenhauer D. (eds): Süßwasserflora von Mitteleuropa 19/1, Heidelberg, Berlin: Spektrum Akademischer Verlag; 548 рр. Komárek J., Anagnostidis K. (2005): Cyanoprokaryota 2. Teil: Oscillatoriales - In: Büdel B., Gärtner G., Krienitz L., Schagerl M. (eds): Süsswasserflora von Mitteleuropa 19/2, Stuttgart: Spektrum Akademischer Verlag; 759 рр. Kottelat M., Freyhof M. (2007): Handbook of European freshwater fishes. Publications Kottelat, Cornol and Freyhof, Berlin. 646 pp. Krammer K., Lange-Bertalot H. (1986): Bacillariophyceae 1, Teil: Naviculaceae. In: Ettl, H., Gerloff, J., Heynig, H., Mollenhauer, D. (eds.) Süβwasserflora von Mitteleuropa. Gustav Fischer Verlag, Jena 2/1: 876. Krammer K., Lange-Bertalot H. (1988): Bacillariophyceae. 2. Teil: Bacillariaceae, Epithemiaceae, Surirellaceae. In: Ettl H., Gerloff J., Heynig H., Mollenhauer D. (eds.): Süßwasserflora von Mitteleuropa. Gustav Fischer Verlag, Stuttgart & Jena 2/2: 596. Krammer K., Lange-Bertalot H. (1991): Bacillariophyceae. 4. Teil: Achnanthaceae. Kritische Ergänzungen zu Navicula (Lineolatae) und Gomphonema. In: Ettl, H., Gartner, G., Gerloff, J., Heynig, H. and Mollenhauer, D. (eds.) Süßwasserflora von Mitteleuropa. Gustav Fischer Verlag, Stuttgart & New York 2/4: 437. Lange K., Meier P., Trautwein C., Schmid M., Robinson T.C., Weber C., Brodersen J. (2018): Basin-scale effects of small hydropower on biodiversity dynamics. Front Ecol Environ, The Ecological Society of America, 1-3. Ledger M.E., Harris R.M.L., Armitage P.D., Milner A.M. (2008): Disturbance frequency influences patch dynamics in stream benthic algal communities. Oecologia. 155: 809-819. Marković V., Vasiljević B., Atanacković A., Tomović J., Zorić K., Tubić B. and Paunović M. (2012): Status Assessment of the Lim River Based on Macroinvertebrate Communities. Ohrid, Republic of Macedonia Parmar, T. K., Rawtani, D., Agrawal, Y. K. (2016): Bioindicators: the natural indicator of environmental pollution. Front. Life Sci. 9 (2): 110-118. Petrović A. (2012): Mogućnost korišćenja baze podataka u strategiji konzervacije biodiverziteta makrobeskičmenjaka kopnenih voda na nacionalnom nivou. Doktorska disertacija. Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija. Ristić R., Malušević I., Polovina S., Milčanović V., Radić B. (2018): Male hidroelektrane derivacionog tipa: beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta. Vodoprivreda. 50(294-296): 311-17. Sabater S., Timoner X., Bornette G., De Wilde M., Stromberg J.C., Stella J.C. (2017): The biota of intermittent rivers and ephemeral streams: algae and vascular plants. In: Datry T., Bonada N., Boulton A.J. (eds.): Intermittent Rivers and Ephemeral Streams: Ecology and Management. Elsevier, Amsterdam, the Netherlands: 189-216. Simić S. (1995): Bentosne zajednice algi Trgoviškog Timoka. Magistarski rad. Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija. Simić S. (2002): Makroalge u tekućicama brdsko-planinskih područja Srbije. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija. Simić S. (2008): New find of the rare and endangered species Bangia atropurpurea (Roth) C. Agardh (Rhodophyta) in Serbia. Arch. Biol. Sci., 60 (4): 727-731. ISSN 0354-4664. Simić S.B., Đorđević N.B. (2017): Morphology, distribution and ecology of the freshwater red algae Paralemanea (Batrachospermaceae, Batrachospermales, Rhodophyta) in Serbia. Arch. Biol. Sci. 69(1): 167–174. Simić V., Simić S. (2012): Ekologija kopnenih voda (Hidrobiologija I). Biološki fakultet, Beograd i Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac. 26-27, 114-115, 108-130, 248-249, 263-264. Simić V., Simić S., Petrović A., Mitrović A., Veličković T., Vlajković M., Matejić B. (2019): Prethodna studija uticija brane i akumalacije Jelašnica na ekosistem Jelašničke reke. Prirodno – matematički fakultet, Kragujevac. Simonović P. (2001): Ribe Srbije. NNK International, Zavod za zaštitu prirode Srbije i Biološki fakultet, Beograd. „Službeni glasnik RS“ (74/2011): Pravilnik o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda. „Službeni glasnik RS“ (5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016): Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Sørensen T. (1948): A method of establishing groups of equal amplitude in plant sociology based on similarity of species content. K. Danske Vidensk. Selsk. 5: 1-34. Sladaček V. (1973): System of water quality from the biological point of view. E. Schweizebatsche Verlagstbuchhondlung 7: 218. Sundermann A., Loshe S., Beck L. A., Haase P. (2007): Key to the larval stages of aquatic true flies (Diptera), based on the operational taxa list for running waters in Germany. Ann. Limnol. - Int. J. Lim. 43 (1): 61-74. Tubić B. (2016): Testiranje različitih metoda uzorkovanja makrobeskičmenjaka u vodenim ekosistemima i mogućnost standardizacije. Doktorska disertacija. Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija. Timoner X., Buchaca T., Acuna V., Sabater S. (2014): Photosynthetic pigment changes and adaptations in biofilms in response to flow intermittency. Aquatic Sciences. 76:565-578. Treer T. (2003): Ihtiologija II (procjena ribljeg stoka). Agronomski fakultet, Zagreb. 69- 70. Variščić M. (2011): Rijeka bez povratka, ekologija i politike velikih brana. Heinrich böll stiftung, Bosna i Hercegovina. Vostradovsky J. (1973): Freshwater fishes. The Hamlyn Publishing Group Limited, London. 252 pp. Zwick P. (2004): Key to the west palaearctic genera of stoneflies (Plecoptera) in the larval stage. Limnologica - Ecology and Management of Inland Waters. 34(4): 315–348. Wangchuk J., Yoezer D., Wangdi, N., Wangdi K., Singye R. and Dorji T. (2017): Macroinvertebrate and fish diversity in Mangdechhu Hydropower Plant, Trongsa Bhutan. Int. J. Envir. Biodivers. 8 (4): 335-342. Wehr J.D., Sheath R.G. (2003): Freshwater Algae of North America Ecology and Classification, Academic Press, USA. WFD (2000): Water Framework Directive - Directive of European Parliament and of the Council 2000/60/EC – Establishing a Framework for Community Action in the Field of Water Policy. Wu N.C., Jiang W.X., Fu X.C., Zhou S.C., Li F.Q., Cai Q.H., Fohrer N. (2010): Temporal impacts of a small hydropower plant on benthic algal community. Fundam. Appl. Limnol. 177(4): 257-66.