PETAR KAcAVENDA
Prilog pitanju odnosa Komande bosanskih cetnika i Vrhovne komande Draze Mihailovica (1942)
U ovom prilogи Ьiсе rec1 о organizacionim proЬlemima koji sи po stojali u odnosima izmedи komandi bosanskiћ ёetuickiћ jedinica i Vrhovne komande Draze Mihailovica. Bosanski cetnici su и toku rata 1941-1945. go dine Ьili sastavni deo cetniёkog pokreta Draze Mihailovica. Medutim, u orga nizac.ionom pogledн oni sн iшali odredenн samostalnost. Та saшostalnost se ogleda Ll naCinи postavljanja koшaпdanata cetnickih jedinica. Usposta vivsi kontakte sa Drazom Mihailov.icem i priznavsi ga za svog vrhovnog ko mandaпta, bosanski ёetnic i sи jedinstveno istиpaJi и zahtevima da i иЬиdисе oni sami оdlиснји tt izborи i postavljanjн svojih staresina, posebno koman clanata cetnickiћ jedinica и Bosni, kao sto sн to cinili i и v.reme kada jos пisи Ьili иspostavili veze sa cetnickom Vrhovnom komandom. Iz takve te znje komandanata cetnickih jedinica и Bosni i nastojanja Draze Mihailovica tla posredstvom S\10jih oficira, koje је kao delegate Vrhovne cetnicke ko mande slao u Bosnн, on оdlисије о postavljanjи komandanata i drиgih vojnih staresina cetnickih jettinica и Bosпi, iskrsao је srcdinom 1942. godine spor koji је sve do јнnа 1943. godine Ьiо prisutan и odnosima Komande bosan skih ёetnika i Vrhovпe kom~nde Draze Mihailovica.
Proccs povezivanja cetnickih jediнica ј stavljanje istih pod komandu Draze Mihailovica, otpoceo је istovreшeno sa njЉovim stvaranjem 1941. go dine. Posredstvom svojih oficiгa Milivoja Nedeljkovica i Perhineka, Draia Mihailovic је н decembru 1941. godine stиp i o u ''ezu sa grupom oficira Ьivse jнgoslovenske VOjske koji Sll ЬiJi predvideni za гukovodioce Cetniokog pokreta н Crnoj Gori. Nedeljkovic i Perhinek pгeneli sн direktoivno pismo Draze Mi l1ailovica generalн Вla zu Dнkaлo vicu, ofkirima Dordijи Lasicи i Pavlu Dиri-
257 sicи, kojim im је dato иpиtstvo kako da organizиju cetnicke jedinice. Ovim cetnickim koшandantima u februaru 1942. godine pridгtliio se i Вајо Stani sic, kao i znataп deo o(icira jugoslovenske vojske. Oni su u pocetku organi zovali cetnicke vojne jed,inice i drzali se pasivno рrеша okupatoru objasnja vajuCi пarodu da sн .i oni za ЬоrЬи protiv okиpatora, ali da za ЬоrЬи jos nije vreme. Usled porasta partizaпskih snaga krajem 1941. godine i sve sireg иticaja NOP и narodи , а narocito medи oшladinom, doslo је pocetkom 1942. godine do povezivanja cetnika sa okupatorom и Crnoj Gori i njihoye zajed nicke borbe protiv partizanskih snaga. U te.Zпji da шedи sobno poveze cetnicke jedinice и Crnoj Gori, Bosni i Hercegovin·i i njihovн aktivnost иsmer i u borЬi protiv NOP-a, Draza Miha ilovic је maja 1942. godine sa svojom Vrhovпom komandom dosao u San d.Zak na planinи Zlatar, gde ga ј е docekao oficir Petar Bacovic sa 300 cetnika iz Bosne. Iz Sandzaka Draza Millailovic је presao и okolinu s ahovica (Crna Gora). а zatim и Mojkovac, da Ьi 10. juna 1942. godine stigao и Podgoru kod ZaЬljaka. Ovaj риt DraZi Mihailovicи i Vrlюvnoj koшandi otvorio је oku pator drugom i trecom ofanzivom protiv Narodnooslobodilacke partizaпske i dobrovoljacke vojske Jиgoslavije. Dolazak и krajeve и kojima sи se и prvoj po lovini 1942. goctine odigravali najznacajniji dogadaji и Jи goslav ij.i, omogиCilo је Vrhovпoj cetnickoj komandi da st иpi и neposrednи vezи sa komandan tima cetпickih jedinica Crne Gore, Hercegovine i Bosne i da direktno иtice na sprovoctenje svoje politike и odnos-ima sa ok иpatoriшa i и ЬогЬi protiv NOP-a. U Podgorj se Draza Mihailovic zadrzao oko mesec dana, а zatim је 13. јиlа 1942. godine stigao n Hercegovinи и mesto Avtovac i smestio se и Zimonjica kиlи. Do dolaska Draie Mihailovica и Avtovac vec sи Ьili sklop ljeni sporazuшi izmedи cetnickih jedinica i italijanskih snaga о medиsobnoj saradnji protiv NOP-a. Sporazиm u Crnoj Gori od 24. јиnа 1942. godine pot pisali su gиvemer Crne Gore Pircio Biroli i komandant cetnickiћ jedinica Crne Gore Blazo Dukanovic, а pregovore о Iegalizaciji cetnickih jedinica и okupiranoj zoni ItaHje, vodili sи izaslanici Draze Mihailovica pri Halijanskim komandama.
Sporazumom izmcdu Italije i NDH, zakljucet1im tt Zagrebи 19. јиnа 1942. godine, I talija se obavezala da се napиstiti teritoriju NDH, kоји је driala pod okиpacijom; da се 10. јиlа 1942. godine u pola noci oivilnи vlast predati vlastima NDH i da се do kraja avgиsta iste godine svj njeпi garnizoni и Hercegovini napustiti оvи teritorijи, osim garnizona и Mostaru ~ jedne arti Ijerijske grиpe и Treblnju, koja се osigиravat i Dиbrovnik . sto se cetn.ika tice, zakljиёeno је da oni ruoraju priznati i postovati vrhovnи vlast NDH.') Ovaj spoгazum иbrzao ј е aktivnost cetnickih komandi sa teritorije koja se nalazila pod okиpacijom Italije da sto pre regиlisи svoje odnose sa Italija nima. U isto vreme sporazиm је uneo neшir medи cetnike i izazvao bojazan kod cetnickog vodstva, јег Ьi odlazak Italijana iz tih krajeva otezao rad cet nickih organizacija, koje s и nastale i izgradivale se uz pomoc italijan skЉ orиZanih snaga. О tome pise delegat Draze MiћailovJca za H ercegovinи i istoanu Bosnи Dobrosav Jevdevic komandantи Prvog bataljona Gatackog vojno-cetnickog odreda: ... »Ugovoroш s Italijom ostajemo i dalje и saradnji s njtihovom orиzanom snagom i imamo od njih pristanak da ·i dalje daju
1) Arhiv Vojnoistorijskog instituta - (u daljem tekstu А. V. 1. 1.). k. 228, 48/3-1; ВiН- Х - 55. 25!! snabdevanje za сеlи nasи trupu do 1 januara iduce godine. Da Ьi odпosi bili snosljivjji, mi cemo traiiti da se hrvatski garnizoni пе smiju pojacati, da Ustase ne smijи пi zavirJti и паsи zonu') ... а и zameпu mi smo spremпi da пе napadamo hrvatskи vojskи, da se dr.Zimo mirпo, da suzЬijamo komиni 3 zam i odrzavamo poredak. ..« )
U toku juna 1942. godiпe, cetпicka komaпda za Hercegovinu 1 istoc nu Bosnu ро nalogtt Draze Mihailovica otpocela је pregovore s Italijaпima u ciljtt potpune legalizacije cetnickih jednica. Izaslanici Draie Mihailovica pri italijanskim komaпdama i komandanti cetnickih jedinica: Dobrosav Jevdevic, Тlija T~ifиnovic-Bircanin, Petar Baco,•iC, Momcilo Dujic, Petar Samardzic i drиgi, sprovodili sи politiku saradnje cetnickog pokreta s italijanskim okи patorom. о svim razgovoгima koje su 0\li, а .i drugi cetпicki predstavnici, vodili s Italij aпima bio је upozпat Draza Mihailovic. Tako је о razgovorи Petra Bacovica s Italijanima Шја Trifuпovic и pismи od 16. јиlа 1942. gocline obavestio Drazи Mihailovica: ... »Vas izaslaпik, а moj prijatelj Pero Bacovic izvrsio је misiju koju ste nш poYerili na veoma spretaп, ozЬiljaп i savestaп пaCin. Zaista пiste mogli пасi podesпijeg za ovaj posao... <<') О pregovorima koje је vodio s Italijanima Petar Bacovic је oba,,estio Draiи Mihailovica pis пюm od 16. јипа 1942. godine: ... »Svi cetnicki odredi па teritoriji Hercego viпe Iegalizovaпi sи kod Italijaпa; dоЬiјаји hranи, orиzje i пн.юiсiји; platи пе primaju samo im se ро neki риt и vidи pomoci dodeljиju ma:nje svote поvса. Brojno staпjc orgaпizovaпih cetnika па teritoriji Hercegoviпe izпosi od 6-7 hiljada- пaoruzanje pusaka oko 6000 komada sa dosta aиtomatskog 5 orиija .. .« )
Do srediпe јипа 1942. godiпe i cetпicki odredi sa teritoгije Bosne sklo pili su иgovore sa vlastima NDH о medusobпoj saradпji protiv NOP-a.')
Dolaskom Draze Mihailovica u Avtovac, оdгzап је 13. jt.tla 1942. godine и Zimoпjica kuli sastaпak cetnlckih komandaпata, kome su prisustvovali: Ilija Trifunov·ic-Bircaпin, Petar Bacovic, Dobrosav Jevdevic, Pavle Durisic, Milorad Popovic, Рор PeriS.ic, Кареtап Ivanisevic, Milan ~aпtic i Zaharije Ostojic, пacelnik staba Vrlюvпe cetnicke komande. Као sto se vidi, o"·om sastaпkи su pr.isиstvovali gotovo svi najvazпiji cetnicki komaпdaпti. То је omogиblo Draii Мihailov.icu da postavi niz pitaпja koja sи Ьila и сепtrи aktivnosti cetпickog pokreta. Medu ·Пjima ро svom zпacaju za cet.nicki po kгet izbili su и prvi plan: dalji odпosi sa italijanskim okupatorom, borba protiv NOP-a i orgaлizaciona pitaпja. U vezi sa pomeпutim pitanjima jed noglasno је odluceno: da se пastavi sa orgaпizovaпjem i ucvrscenjem cetпic kЉ f.ormacija и cilju uspesпije borbe protiv partizana da svoje akcije koo.гdi пiraju Sa akcijama italijanskih okupatora .i da sto је moguce Ьо\је »iSkoristC« italijanske okupatore и borbl protiv partizana.
2) Ce tлickom zoлotn u italijиnskoj intc1·esnoj zoлi smatrala •с S\'a te1ito•ija isto~nu ud J iл iic Stolac- Nevesinje-Ulog-Kalinovik. Pos~bпim ugovorom izmedu cetлika i lta!ijana zakljuceno ј е da u ovu zonu ле mogu uJa7.iti ni ustase лi Jomobt·ani (Л. V. I. I .. BiH - Х - 6055}. 1) А. V. I. I., BiH- 55. •} lzdajnik i ratni zlоблас D•-afa Mihajlovic pred sudom, Stenografske belc~ke , Bcugt·ad, 1946, 435 (u daljem teks tu: Izdajлil< D. М . pre Pitanje postavljanja i smenjivanja staresina bosanskiћ cetnickil1 od reda prvi риt је и pocetnoj i лedovoljno defiпisanoj formi posta,rljeno po cetkom јипа 1942. godine. U vezi sa novom s itиacijom , koja је nastala posle potpisivanja sporazиma sa vlastima NDH i organizacionim pitanjima о koji ma је rec, odriana је 7. juna 1942. godine и s. Javorani, srez Kotor Varos, konterencija predstavnika cetnickiћ odгeda sa leve i desne strane reke V;rba sa, kojoj sи prisиstvovali: komandant odreda »Borija« Radosav Radic sa na celnikom staba Svetom Mitrov1cem, Vladan Vidovic, Milan Stanlcovic, bata ljon »Petar MrkonjiC«, Dragoljиb Satora bataljon »Karadoл1e«, Stanko Gra bovac bataljon »Tankosic«, koшandant odreda »Manjaca« Vиkasin Marcetic, Jovan Mitic, Branislav Lazicic, Vojjn Jovic, komandant bataljona »Kocic« Uros Drenovic, komandant »Gvozdenog bataljona« Mitar Trivиncic i koman· dant bataljona »0Ьilic« Lazar Tesanovic, koji је kao doшacin otvorio kon ferencijи.•) Referat о razvojи borbe protiv partizana i о ce tnicko-иstaskim spo razиmima podneo је advokatski pгipravnik Branislav Lazicic, koji је иpoznao skиp sa do tada potpisanim sporazиmima sa vlastima NDH. Posle izlagaпja i diskusije о ovoj tacki, doneta је odlиka da i ostali cetnicki odredi sklope sporazвme sa NDH cime је skвp в Javoranima ozлacio pocetak organizova ne saradnje cetnickih organizacija sa иstasaшa. Na ovom sastankи reseno је da se sledeca konferencija odrii 21. јипа 1942. godine l1 Josavci, na kojoj Ьi иcestvovali i pl·edstavnici cetnickih odreda sa Ozrena i Majevice i >> ••• da se prepis zapisnika posalje VrlюYnoj 7) Izdajnik D. М. pred S\1dom, 30, 31. •) А. V. I. I., BiH -Х - 511, Zapis11ik sa ko11{e>·e11cije. 260 cetпickuj komaпtli и Srblju sa rcfcra toш о nasiш problemima, а ujedno da sc zatraze iz Srblje ljudi sposobni za vojne instrukto гe i to prvenstveno ро redu iz Bosanskc kгajne ...« ') Navedenom odlukom koшandanti cetnickih jedinica zapadne Bosne prizпali su Vгhovnи komandu Draze Mihailovica, а sebe i svoje odrede sma t гali su sastavnim delom cetпickog pokrcta Dгaze Mihailovica. Medutim, и saglcdavanju odnosa komaпdi bosanskih cetnika i VJ"hovne koшantle Draze Mihailovica, karakteristican ј е deo citirane udluke, kojom se Lraze sposobni ljudi iz Srblje za \'Ojne .instrukturc sa zahtcvoш tla prvenstveno budu iz Bosaпskc krajiпc, а zatiш iz drugih delova Воsпе i Jиgoslavije. Stav da poslati оПсiгi budu Bosaпci, proizisao ј е , izшedu ostalog, iz teznje cetпi ckih ko maпcl:шat a tla obezbede autoп oпшost н vodeпju politike па svojoj terit oriji, stu Ьi im obezbedilo ойrzапј е stccenih pozicija, od kojih su imali velike liёne, prv en s tvcпo matcгijalne koristi Ocekivali s u istovremeno da uspostav ljanjem bшzoaske vlasti posle rata iшaju obezbedene polozaje i veCi нticaj и VOOelljU drzavne pulitike. Naime, bosanski cetnici su idejnu te:bli takvoj srpskoj clгzavi, н kojuj Ьi Bosna imala svoju autonomijн sa gospodarenjem bosaпskЉ S1·ba и toj aнtonoшij i. Takvu velikosгpsku politiku zagoYarali Stl gotoYo svi koшandaпti cetnickih odreda и Bosпi. Та svoja shvatanja jasnije su foгnшlisali krajem 1942. godine о сешu се Ьiti reCi. Fo ш1iranj em Glavnog staba b osaпskih cetnika па konferenciji koja је otlrzaпa 21. jula 1942. godine u шestu Josavka istocno od Banja Lиke, kojoj SL1 prisustvovali predsta\1 Пi c i cetnickih odreda Bosanske krajiпe i centralne Bosne, Ьilo је otvorcno pitanje nadleznosti prilikom postavljanja l sшcnji y;шja cetnickil1 staresina. Za komandanta ovog .S taba izabгan је Radosav Ractic, а za Claпove : Luka Radic, koшaпdant pozadine, Vasilije Lalic. poшoc r,ik koшancl~шta , Mii'ko Tatic, Mirko Dzoшblc, Ј ovo Lakic, dг Bгэюis l av Lazicic i d1· Mihajlo Stakic.") Ка о sto se vidi, Glav.ni stab bosaпskil1 cetnika foпniran .ie 22 dana pre postavljauja Bircanina za .komandanta cetnickih odreda Dalmacije, Like i Bosnc. Iz toga proizlazi tla su cctnicki od.redi па teritor.iji zapadne Bosne u isto ''remc bili pod komantlom Radicevog i Bircaninovog staba. Тim se rostavljalo pitanje ko је nadlezan da postavlja komandaпte i clanove staba pojetli.nih jednica, da li Glavni stab bosanskЉ cetnika ili Vrhovna koшanda D1-aze Millailovica. Ovo pitanje ј е i najvise uzbudivalo komandante cetnickih odгeda u Bosni, jer su od nacina njegovog геsепја zavisili i njihovi polo zaji i stecene pozicije i шateг.ijaln e koristi. Jlu s tгacije radi .navescemo sапю neke podatke iz kojiћ se vidi koli kн s u materijalnu korist imali ce tniбk i koшandanti ud ekon oш ske saгadnje sa NDH i Ncmcima. Pored vojnih akcija, и kojiшa su posle sklapanja spo razиш:t otvoreno -ucestvovali zajedno sa пemackim i ustacko-domobranskiш sпаgаша, cetnici su za racun Nemaca i NDH vrs.ili otkup stocne llrane, zivot пih namiгnica , obczbeaivali pиtcve, mostove, eksploataciju dгveta i obavljali dгuge poslove. Svi ti poslovi isИ su preko Glav.nog staba bosanskЉ cetnika, koji је uz рошос komandanta odreda i svojih predstavnika ispunjavao zah- 9) Isto. ••) А. V. I. 1., К. 78, R. br. ~1 / 9-1 ; BiH - Х - 521 , 573. 261 teve i molЬe Nemaca i ustasa. Tako su Radosav Radic, Uros Drenovic, Vu kasin Marcetic· Lazar Tesanovic i drugi па svojim terHoгijama, na zahtjev Nemaca i vlasti NDH, v,rsili otkup zobi i druge stocne hrane.") Osim toga, MarcetiC је obezbedio radnu snagu i izvestan broj struc njaka koji su za racun ustasa uspostavljali telefonsko-telegrafske linije Ba njaluka-Sitnica-Кljuc"), а vojvoda majevicki, Radivoje Kerovic, na zahtev Nemaca, obezbedio је put Bijeljina-Zvornik. U pismu Drinskom cetnickom bataljonu od 8. avgusta 1942. godine Kerovic nareduje, izmedu ostalog: »Misljenja sam da bi hitno trebalo za sada osloboditi put Bijeljina-Zvornik i popraviti poruseni most, jer taj је put potreban Nemcima koji kategoricki traze da se to u interesu mira odmah ucini. Radi toga pozivam vas da ini najdalje do nedelje 9. о. т. podnesete izvestaj о ucinjenom kako Ьi mogao Ыagovremeno izvestiti -nemacku komandu«.") Osim tih usluga, cetnici su pruzali ustasama i Nemcima pomoc i 'pri likom eksploatacije drveta. Posle prvih neuspelih pregovora, voёienih u av gustu i septembru 1942. godine sa predstavпiciшa NDH, posredstvom Nema ca postigпut је sporazum izmedu Glavnog staba bosanslcih cetnika i vlasti NDH о isporuci drveta iz rejona Teslica.") О ovom sporazumu Radosav Ra dic је obavestio komandanta Bataljona >>Tankosic«, cij.i su cetnici Ьili odre deni da obezbede eksploataciju drveta: >>Potpisanim ugovorom izmedu cetni cke komande >>Borja<< sa jedne i hrvatskih vojnih vlasti i uprave destilacije drveta s druge strane, u tacki 5 predvideno је da Komanda bosanskih cet nickih odreda izda odobrenje da li da se drvo pusti iii ne, te na osnovu toga naredujem: 1. Destilaciji drveta saopstite da se za svaki prostomi metar drveta prilikom izvoza iша da plati za balvane 30 kuna (trideset kuna), а za cepa.nice ро 20 kuna.«") Na trazenje Nemaca i komandant cetnickog odreda >>KoC:ic«, UJ:"os Drenovic, pruZio је pomoc drvarskom trgovcu u Banjaluci Viti Laticu da isporuCi 3000 kubnih metara okruglog drveta, koje su kod njega narucili Nemci.'•) I Stab ozrenskih cetnickih odreda na pregovorima u komandi Ne macke feldzandarmerije u Sarajevu sporaz!.Ы1leo se sa firmom >>Holzbauwerke 17 Zavidovici« о isporuci drveta. ) Za sve te usluge cetnici su dobijali novac, oruije i municiju u ma njim kolic:inama. Posto је naoruzanje Ьilo jedan od osnovnih proЬlema sa koj.im su se cetnioi suocavali, jer је u prvom redu zavisilo od pomoci Ne maca i NDЊ Radosav Radic је zahtevao u uputstvima koje је slao potcinje nim komandama da u radu i saradnjl sa Nemcima i NDH insistiraju uglav пom na tome >>da se prvenstveno doblje oru:lje i mtmicija, je.r im је potreb 18 na za borbu protiv part:izana (komunista)«. ) Neosporno је da su Nemci pru zali cetniciшa pomoc, Ьilo direktno, Ьilo posredstvom NDH, ali sve do izvesne 11) А. V. I. 1., BiH- Х -711; ВiН- Х- 557, Pismo kapetana V 1•} А. V. I. 1., ВјН- Х- 534. "') Istorijski aтl1iv КРЈ, t. 1, knj. 2, 367 ј 368. 21) Isto. 22) lstorijski arhiv КРЈ, t. 1., knj. 2, 283-284. • 23) Na sastan!tu u zgradi Velike zupe u Banjaluci, 15. juna 1942. godine, zamenjk komandaпta cctшckog puka •МаnЈЗСа« Branko Petrovic u pгjsustvu dt· Oskara Turinc opunomoeenika vlade NDH dr Petra G~ozdica, velik'?g ~upana Velike Z_upe S~ne ј Lukc, stozcrnika' Мн·kа Beljaoa. \:'jktora No: vaka, orШmckog pukovшka, Jako,•a DZala, 1 zaslaшka Usta~ke nadzomc sl u?.Ь e i Ivana RaJiCa natpo· rucnika, dao је izjavu i predloge koji glase: •Mi strogo rюstupamo protjv partizana ј svakog koga uhvatimo .2fi4 Stevana Botica i bili stt ga pozvali па konfereпcijtt kojoj sаш pristtstvovao i ја sa шajorom Vranjeseviceш. Na toj konferenciji oni stt se saglasili da neka ostane i glavпi stab ciji се reon Ьiti Trebava, Ozren i Borja, а isto tako da ostane i Glavni stab ciji reon neka ostane isto6na Bosna. Zatiш се Ste,,an Botic prikиpiti svoje pristalicc komandante bataljona, а glavni stab svoje, te се izabrati jedinstveni stab, kome се Ьiti komandюlt Ш Stevan BotiC ili Rade Radic, а jedan od лјiћ koji пе Ьиdе izabran za komandanta Ьiti се poslat kao savetnik g. ministrи za bosanske stvari. I glavni stab priznaje g. ministгa, ali sшatraju da g. ministar nema pravo da sam postavlja koшan danre, nego tek ро njihovoш predlogu i to шоgи Ыti sапю bosanci. Posle te konferencije Stevan Botic se vratio sa majorom Vranjeseviceш и Civcije... Cla.novi Glavnog staba osiш dr Lazicica iz Baпj aluke i dr. Stakica nisu od пikakve vrednosti. Komandaпt Rade Radic Ьivsi partizanski koшandir Josav ske cete, poklao је pю·tizane u Josavci i prisao cetniciшa. 1•) Covek seoski trgo vac, пiske kulture.. ,<<") Као sto se vidi iz dcla izvestaja dг Milana Dиkica· na sastanku u Lipjtt Ыlо је odluceno da Stevaп Botic i Radc Radic formiraju jedinstveп stab. То formiranje trebalo је da se izvrsi na zajednickoj konfeгeпciji, kojoj Ы prisustvovali pгedstavnici cet.nickih odreda pod komandom Stevaпa Bo tiCa i predstavn.ici oniћ cetпickih odгeda koji su se пalazili pod komandom RadiCevog staba. Medutim, predvidena konferencija nije mogla da se odгZi, kako је Ьilo dogO\Юreno, ра, prema tоше, ni forщiranje jedinstveriog staba usled tcske situacije u kojoj su se nasli c~ t nicki odredi u Bosni и jesen 1942. godine. Na оvощ sasta.nku u Lipju, u vezi s odnosima Glavnog staba bosan skill cetпika i Vrlюvne komande Draze Miћailoviea, Rade Radic је Milaвu Dukicu izja,т io da clanovi Glavnog staba boэanskih cetnika priznaju ministra »jugoslovenske vojske u otad:ZЬini«, ali smatraju da bez njihove saglasnosti Draza Mihailovic nema pravo da sam postavlja komandante i da postavljeпi komaпdaпti obave:z.no moraju Ьiti Bosanci. Ovim stavom su clanovi Glavnog staba pгiznali pravo Dra:Zi Mihailovicu da postavlja komandante, ali su isto нcmeno stavili do zпanja da bez njЉove saglasnosti ne moze Ьiti nikakvih proшena u rиkovodstvu cetnickih orgaпizacija и Bosni. Saslaнak и Lipju је poslednji saslanak na kome је istica.n ovaj stav, jer kasпija gledista bosaн skЉ cetnickih komaпdanata u шnogome su se razlikovala od ovi\1 iznetЉ и Lipjи. Posle sastanka n Lipju, na razпe polozajc и cetnickim vojпim orgaпi zacijaшa oficiri su postavljeni posredstvom Komande bosaпskill cetnickih odreda.") Ilustracije radi navescemo dokиmeпat jz kojeg se vidi nacin postav ljanja oficira koje је Draza MЉajlovic slao u Bosнu sa zadaLkoш da UreclЬu ••) Apa·ila шеsсса 1942 . gudiпe Ra Da major brat VranjeseviC, а и vezi sa danasnjom situacijom, treba odmah da uzme pod svoju komandu grири odreda »Manjaca<< i »Kocic<< i da sa njima sada tamo predиzme akcije (protiv partizaпa - РК). U svome гadu on se mora osloniti na pomoc i saradnju svih potci njenih komandira grиpe manjackog puka i odreda »Kocic<<, а ovim koman dirima naredujem da moraju njegove naredbe da izvrsavaju. Ovo vazi za sve jedinice koje se nalaze na ovoj operativnoj teritoriji а takode i za pojedme grupe jedinica dok operacije traj,u, а u koliko one пisи и sastavи puka »Manjaca<< i odreda >>Kocic«. Major brat Vтanjesevic duian је da redovno salje izvestaje ovoj koman di, kojoj је on potcinjen, (podv·ukao-PK), i duzan је da se stara da odredi »Manjaca« i »Kocic« budи upoznati sa svim 'naredenjima koja daje ova komanda«.'') Iz navedenog dokumenta jasno se vidi da је Ьivse jugoslovenske oficire koje је Draza Miha.Нovic slao 'u Bosnu .и ciljи organizovanja bosan skih cetnika u redov,ne vojne jedinice ,i pruzanja strucne vojne pomoCi cetnic kiщ odredima na pojedina rиkovodeca mesta postavljao komandant Koman de bosanskih cetnickih odreda. Ovo pitanje postavljanja cetnickih staresina, а posebno komandanata cetnickih odreda, temeljitije је pretresano na Pr voj meduodredskoj konferenciji bosanskih cetnickih odreda, koja је odrza na od 1. do 11. decembra 1942. godine u selu Kulasima, srez Prnjavor. Pobede Narodnooslobod:ilacke vojske u drиgoj polovini 1942. godine, stvaranje velike oslobodene teritorije, sazivanje AVNOJ-a i osuda cetnika Draze Mihailovica i izbeglicke jиgoslovenske vlade, koju su izrekli u Bihacu narodni predstavnici, zatim uspesi antihitlerovske koalicije i povoljni razvoj dogadaja u svetu иbrzali su proces izolovanja cetnika od ~naroda. I zaostalo seljastvo u planinskim predeliшa vec је moglo da se uveri u to da је politika cetnickog vodstva izdajnicka. Dobrovoljno prilazenje NOP-u iz onog dela se ljastva koje је Ьilo pod cetнickim uticajem sve је viSe sиZavalo bazu cetnic kom pokretu, koji је krajem 1942. u Bosni prezivljavao dukobu krizu. Odraz toga stanja Ьila је konferencija cetnickih odreda Bosne u Kulasima. Prema dnevnom redu, konferencija је trebalo da posveti paznju mnogim proЬiemi ma koji su postojali u cetnickoj organizaciji Bosne. Konferenciji u Kulasi ma p.risustvovali su gotovo svi komandanti odreda i vecina clanova ~taba komande bosanskih cetnickih odreda: Radosav Radic, komandant Komande ") А. V. I. I., BiH - Х - 573, Zapisнik sa konferel!cije 11 Kt~la.§ima. 266 bosanskih cetn.ickih odreda; Luka Radic, komandant pozadine; Vasilije Lalic, pomocnik komandanta, clanovi staba komande bosanskih cetnickih odreda; Mirko TopiC, Mirko DzomЬic, Jovo Lakic i Branislav Lazicic. Od koma.ndanata odreda prisustvovali su: prota Savo Bozic, komandant odreda- »Trebava«, Lazar Tesanovic, komandant odreda »OЬilic«, major Slavko Vranjesev.ic, vojni stru6njak, Rajko MisiC, oficir za vezu izmedu Draze Mihailovica i Komande bosanskih cetnickih odreda, Ilija Malic, delegat odreda »Borja<<, Stevan Bo tic, delegat odreda »Trebava<<, Mirko Dukanovic i Branko Jeremic predstav nici cetnickog odreda »Majevica«, Mihailo Stakic, delegat Zenickog cetnic kog odreda, Vidovic, pravni referent odreda »Borja«. Komandanta odreda »Manjaca« Vukasina Ma.rcetica zastupao је :na sastanku Branislav LaziciC. Cvti jetin Todic, koma.ndant odreda »Ozren« nije prisustvovao zbog situacije na pl. Majevici i borbe sa partizaniшa. Konferencijи је otvorio Radosav Radic.") Diskus.ije i predlozi komandanata i zakljucci konferencije istakli su borbu proti•• NOP-a, odnose cetnika i ustasa i organizaciona pitanja kao osnovna tri proЬlema о kojima se najvise raspravljalo. О иzrocima poraza i neuspe sima и borЬi protiv partizana pojedini komanda.nti sи iznosili i prave raz loge. Izmedи ostaJ.og, Ьilo је ovakvih misljenja: »Vrlo је nezgodna borba pro tiv komиnista, jer nas covek, tezak, cesto puta kaze kako cu se ја boriti protiv brace?<<. 1 dalje: »Mi cetnici demoralisani .smo kao saveznici ustasa i Nemaca, а to tako da i London sam llvali partizane, а ne nas cetnike. Mi smo silom prilika sklopili иgovore о primirjи ...« Ucesnici konferencije sи isticali, takode, kao razlog neиspeha cetnicke organizacije bezbrizan zivot dohrog dela cetnickih staresina, koji sи posle potpisivanja sporazиma Sa иs tasama veci deo vremena provodili и gradи i setnji sa иstasama. Pojedinci sи smatrali da neиspehe treba traziti i и potoinjava.nju cetnickih jedinica nema ckim komandama. Zbog svega toga Lazic, Lazicic i drиgi neki komandanti predlagali su da se :revidira od-nos sa иstasama .i Nemcima. Izmedи ostalog, Lazicic је о tome rekao .Ј ovo: >>Trebalo bi da mi revidiramo svoj odnos pre ma Hrvatima i Nemcima. Ako Ьi saveznicke trupe иskoro dosle ·U nase lcr-a jeve, moglo Ьi se da prigovori da smo mi Ьili saveznici i saradnici neprijate lja, vec saшim tim sto ih nismo napali, nama је cilj da u casu sloma imade mo sto viSe orиzja и svojim rиkama ра Ьi Ьilo potrebno da vec sada pocne mo razoruzavati manje hrvatske posade i odиzimati od nj.ih oruzje, jer се ga oni u protivnome slисаји prosto predati u ruke komuпista«. Ovom mis ljenjи pridruzio se i Mirko Dukanovic, ali је napomenиo da Ьi morali cekati »ako Ьi radili u duhи naredenja brata Draze Mihailovica<<. Protiv razorиzanja manjih domobranskih posada Ьiо је i prota Savo Bozic, koji је naglasio da Ьi takav poduhvat и tom casu znacio avantиrи, jer Ьi Nemci sigurno reago vali, posto је njima и intercsu da odrze NDH, koja im prиza pomoc za istocni front. Na osnovu tih i drugih mШjenja, Radosav Radic је predlozio »da se ostavi Glavnoj komandi da ona о ovome odlиci prema prilikama u danome momentи<<."-') Predlog Radica иcesnici kQПferenoi.je jednoglasno sи usvojili. Time su se razlicita шisljenja i pokusaji da se revidiranjem odnosa sa иstasama nade izlaz i resi tezak polozaj cetnickih organizacija sveli na jedno: da se nastavi saradnja sa иstasama i Nemcima и borЬi protiv narod nooslobodilackog pokreta. '") Svi navedeni podaci о t-adu konfeгencije u Kulasima ttzeti su iz zapisnika te kun[erencijc. 267 Na konfeгenciji и Kulasiшa роsеЬпа paznja Ьila је posvecena oclno sima Komande bosanskih cetnickih odreda i Draze Mihailovica. Pomocnik glavnog koшandanta Lalic istakao је »da vojsku и Bosni valja organizovati ро domacim pгavilima«. Isto misljenje zastupao је i delegat »Trebave« Ste van Botic, koji је rekao с\а је Ьiо ti vezi sa Drazom i da је Draza slao svoje oficire н istocnи Bosnи, od kojih је poginиlo 28, а ostali sи se vratili tt SгЬiju. Ti Dгazini oficiri, istakao је Botic, »ћteli Ьi da b-udн па~i komandanti« i da im је on kazao cta oni »ne mogu Ьiti gospodari Воsве« i da bosanski cctnici 1юёе da oni и buducnosti геsаvаји pitanje иredenja svoje drzave. О oficirima koje је Dгaza slao и Bosnи Botic је dalje геkао »... Nama oficiri trebajи kao vojnicki strиcnjaci и stabovima, ali koшandanti koje је izabгao naгod i \ТOjska treba da ostanи na svojim шеstшш. Dra:lina narcdba о or gaп i zaciji vujske moze se provesti samo na papiгu kao pripгemna radnja ali cetпicki odrcdi tгеЬа cla ostanн ...« Sa Boticeviш шisljenjeш saglasio se i delegat Majevice Mirko f)иkanovic, koji је, izmedи ostalog, rekao: » ...da sи oni imali vrlo rda\'0 iskиstvo sa oficirima kuji dolaze i tгaze da im bиdu komandaнti ...« Komandant pozadine Lиka Radic istakao је cla »Sve vode naseg нstanka tгеЬа da оstапи na s\rome mestu. Тоше se niko ne moze pгo tiviti, ра пi Dгaza ...« о pretvaranju cetnickih jeclinica u prave vojne formacije govorio је samo Drazin oficir major Slютko Vranjesevic, koji је imao zadatak da spro vcde vojnи organizacijи шеdи cetnickim jedinicama н ·Bosni. Prema zapisni kи, koji citirimo, major Slavko Vranje~evic је izneo: » ... da је gla\rni гazlog za neuspehe u dosadasnjim borbama и tome sto mi nismo vojnicki organi zovan i. Ovo је dobrovoljacka vojska u kojoj nije uvek lako uspostaviti red. Nasi пeиspesi dolaze samo zbog stare~ina koji se sa svojom vojskom ne na laze na polozajima i nisll dorasli da budи staresine. Odnos izmedи stare~ina i njilю\rih potCinjenih nije ni malo vojnicki. Klld god sam prolazio, сио sam kako staresine nagla~avajи: Ја i nюја vojska! -Ја smat1·am da пета »moja« i »tvoja« vojska nego је sve ovo vojska srpskog naroda. Jedini staresina, koji је па svoш mestи, је brat Lazar Tesaпovic i zato njegov odred i valja. Kod ostalil1 staresina postoji pгavilo da, dok se borci bore, oni se ~etaju. Desa vajи se slucajevi krajnje nedisciplinosti, а postoJe i trvenja izmedll pojedi nih oclreda(\. Posle diskиsije о ш·ganizjacioniш pitanjiшa, na predlog predstaVil1ika cetnickog odreda »Majevica« Mirka Dukanovica, konfercncija и Kulasiшa је zakljllcila da se da ovlascenje koшandantu Koшande bosanskih cetnickih Odreda da 011 postavlja nacelпike i druge claпove staba, а da UZ saglaSПOSt Draze Miћailovica jedtпi 011 iша ргаvо da postavlja koшandan1.e. Zatim је jedпoglasno odluceno da treba prizпati Drazи Mi11ailovica kao vгhovnog ko mandanta, uspostaviti sto tesnj.u vezи sa njiш i ро mogucnosti poslati stal nog predstavnika Komande bosanskih cetnickih odгeda и stab Draze Mi hailovica. Konferencijom и Kиlasima re~eno је pitanje ko ima pravo da pos ta,rlja komandante. Као sto se vidi iz diskusije i zakljиcaka sa konferencije, р гаv.о postavljanja komaпdanata bosanski cetпici Sll zadrzali za sebe. Тiше su пјЉоvе zelje i tezшje Ьile ostvarone. U оdпоsн na prethodne stavove koje su bosanski cetnici isticali na sastaпkи u Lipju, zakljucci и Kulasima pred- 268 sta,•ljali su sustinsku promeпu. Dok su ranij~ cetnicki komandanti isticali da Dгaza MЉai!ovic ima pra,,o uz saglasпost Glavnog staba bosanskih cetnika cla postavlja komandante, na konferenciji u Kulasima to је pravo dato Ko lllandi bosanskill cetnickih odreda S tim da se О S\1]111 pitanjiшa konsultuje i saglasi sa Drazom Mihailovicem. 0\7akvo rcsenje najbolje је odgovaгalo ko шaпdantima ёetnickih odrcda i claпoviшa staba Komandc bosanskill cetnic kih odreda, јег iш је, izmedu ostalog, obezbcdivalo polozaje za koje su se toliko plasili. Sredinom 1943. godine, koшandovanjc cetnickim jec\inicama Ьilo је podeljeпo na >юperativno« i >>Opste«. Tacla su cetnicki odrcdi u Bosni i dalje ostali pod komandom svojih komandanata, а operativne zadatke su dobljali od >>Operativne koшande«, kojll је postavljao Draza Mihailovic, а nju su sa Cinjaval1 Drazini delegati koji sн se .nalazili uz cetnicke komande. Tom reor ganizacijom stvorena su tri bosaпsk~ korpusa: Bosanskokrajiski, Srec\njebo sanski, i Zapadnobosanski. Bosanskokrajiski cetnicki korpus formiгan је 3. јнnа 1944. godine na konfeгcnciji koшanclanata cetnickЉ oclreda »KoCic«, »Kralj Petar П « i »Ma пjacki « i Drazini11 oficira, УојnЉ instrukt01·a, koj i sн se nalazili pri tim oc\ t·cclima. Na konferenciji је оdlнсспо da se sva tri oclrcda spojc н jedan kor pus, koji се u svom sastavu -imati cl\1e brigade, sYaka brigada od cl\1a do tri bataljOШ.I, S\'aki bataljon tri cete, а svaka ceta tr-i voda. Za komandaпta kor pl!Sa Ьiо је izabran Uros Drenovic, а poшocnik koma.ndanta, adutaпt i пa cclnik staba Ьili su oficiri Draze MihailO\IiCa. Istu komandnu strukturи ј ru 29 kovodeCi kadar imali su i stabovi brigada. ) Na taj nacin komandanti cetпickih odreda u Bosn-i Ьili su и okYiru oficirskc komande Dгaze Mihailovica. Iz odnosa Komand~ bosanskih cetnickЉ odreda i Vrhovne komande Draze Miћailovica proizilazi da su bosanski cetnici i ро.гей toga sto sи sa mostalno odlиciva li u postavljanjп komandanata Ьili sastavn.i deo cetnickog pokrcta Draze MihailoYica. Опi sи isto kao i sve ostalc cetnicke jedin-ice for шirane u toku rata na teritoriji Jugoslavije saradivali sa okupatorima i nje goYiш сlошасiш saгadnicima и ЬогЬi pгotiv naгodnooslobodilackog pokreta. А SUPPLEMENT ТО ПIЕ QUESTION OF ТНЕ RELAТIONS BETWEEN CHETNIKS COMMAND IN BOSNIA AND ТНЕ SUPREME COMMAND OF DRA.ZA MIHAJLOVIc (1942) Sиmшагу Тће paper c\eals with the proЬleшs о[ organization existing duri.ng 1942 in the rela tions belween the Command of Chet-niks uni ts in Bosnia and The Supreme Command of Draza Mihajlovic. Thc Chetniks in Bosnia formed а part of thc Chetn-iks noyement of Draza Mihajlovic, but as regards organi zatio.n they had а certain independence iп the way they noшin ated comman- 269 ders of the Chetniks u.nits. After contacting Draza Mihajlovic and recognizing him as their Supreme Commander, the Chetniks in Bosnia deшanded further independent nomiпation of their superiors, parHcularly of commanders, as they did at the time they ћаd по contacts with the Supreme Chetniks Со. mmaпd. Such an aspiration of Cћetпiks units commaпders in Bosnia and the teпdency of Drafa Mihajlovic to decide ћimself upon the nomination of commanders and other superiors of Chetniks army units in Bosnia through ћis officers delegated Ьу the Supreme Command into Bosnia caused, Ьу the middle of 1942, а conflict in the relations between the Chetniks Command in Bosnia and The Supreme Command od Draza Mihajlovic that lasted up to June 1943. The proЬlem of nomination of commanders was solved at The Con ference of Chetniks detachements at Kulasi. The Chetniks of Bosпia reserved the right of nornination of commanders under tће condition to consult Draza Mihajlovic and get his accord about all questions. That was the beost solu tion for the Chetniks commanders of Bosnia for it providcd them, among other conveniences, important places and positions they had already taken bгinging them а consideraЬle profit. 270