Prilog Pitanju Odnosa Komande Bosanskih Cetnika I Vrhovne Komande Draze Mihailovica (1942)
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
PETAR KAcAVENDA Prilog pitanju odnosa Komande bosanskih cetnika i Vrhovne komande Draze Mihailovica (1942) U ovom prilogи Ьiсе rec1 о organizacionim proЬlemima koji sи po stojali u odnosima izmedи komandi bosanskiћ ёetuickiћ jedinica i Vrhovne komande Draze Mihailovica. Bosanski cetnici su и toku rata 1941-1945. go dine Ьili sastavni deo cetniёkog pokreta Draze Mihailovica. Medutim, u orga nizac.ionom pogledн oni sн iшali odredenн samostalnost. Та saшostalnost se ogleda Ll naCinи postavljanja koшaпdanata cetnickih jedinica. Usposta vivsi kontakte sa Drazom Mihailov.icem i priznavsi ga za svog vrhovnog ko mandaпta, bosanski ёetnic i sи jedinstveno istиpaJi и zahtevima da i иЬиdисе oni sami оdlиснји tt izborи i postavljanjн svojih staresina, posebno koman clanata cetnickiћ jedinica и Bosni, kao sto sн to cinili i и v.reme kada jos пisи Ьili иspostavili veze sa cetnickom Vrhovnom komandom. Iz takve te znje komandanata cetnickih jedinica и Bosni i nastojanja Draze Mihailovica tla posredstvom S\10jih oficira, koje је kao delegate Vrhovne cetnicke ko mande slao u Bosnн, on оdlисије о postavljanjи komandanata i drиgih vojnih staresina cetnickih jettinica и Bosпi, iskrsao је srcdinom 1942. godine spor koji је sve do јнnа 1943. godine Ьiо prisutan и odnosima Komande bosan skih ёetnika i Vrhovпe kom~nde Draze Mihailovica. Proccs povezivanja cetnickih jediнica ј stavljanje istih pod komandu Draze Mihailovica, otpoceo је istovreшeno sa njЉovim stvaranjem 1941. go dine. Posredstvom svojih oficiгa Milivoja Nedeljkovica i Perhineka, Draia Mihailovic је н decembru 1941. godine stиp i o u ''ezu sa grupom oficira Ьivse jнgoslovenske VOjske koji Sll ЬiJi predvideni za гukovodioce Cetniokog pokreta н Crnoj Gori. Nedeljkovic i Perhinek pгeneli sн direktoivno pismo Draze Mi l1ailovica generalн Вla zu Dнkaлo vicu, ofkirima Dordijи Lasicи i Pavlu Dиri- 257 sicи, kojim im је dato иpиtstvo kako da organizиju cetnicke jedinice. Ovim cetnickim koшandantima u februaru 1942. godine pridгtliio se i Вајо Stani sic, kao i znataп deo o(icira jugoslovenske vojske. Oni su u pocetku organi zovali cetnicke vojne jed,inice i drzali se pasivno рrеша okupatoru objasnja vajuCi пarodu da sн .i oni za ЬоrЬи protiv okиpatora, ali da za ЬоrЬи jos nije vreme. Usled porasta partizaпskih snaga krajem 1941. godine i sve sireg иticaja NOP и narodи , а narocito medи oшladinom, doslo је pocetkom 1942. godine do povezivanja cetnika sa okupatorom и Crnoj Gori i njihoye zajed nicke borbe protiv partizanskih snaga. U te.Zпji da шedи sobno poveze cetnicke jedinice и Crnoj Gori, Bosni i Hercegovin·i i njihovн aktivnost иsmer i u borЬi protiv NOP-a, Draza Miha ilovic је maja 1942. godine sa svojom Vrhovпom komandom dosao u San d.Zak na planinи Zlatar, gde ga ј е docekao oficir Petar Bacovic sa 300 cetnika iz Bosne. Iz Sandzaka Draza Millailovic је presao и okolinu s ahovica (Crna Gora). а zatim и Mojkovac, da Ьi 10. juna 1942. godine stigao и Podgoru kod ZaЬljaka. Ovaj риt DraZi Mihailovicи i Vrlюvnoj koшandi otvorio је oku pator drugom i trecom ofanzivom protiv Narodnooslobodilacke partizaпske i dobrovoljacke vojske Jиgoslavije. Dolazak и krajeve и kojima sи se и prvoj po lovini 1942. goctine odigravali najznacajniji dogadaji и Jи goslav ij.i, omogиCilo је Vrhovпoj cetnickoj komandi da st иpi и neposrednи vezи sa komandan tima cetпickih jedinica Crne Gore, Hercegovine i Bosne i da direktno иtice na sprovoctenje svoje politike и odnos-ima sa ok иpatoriшa i и ЬогЬi protiv NOP-a. U Podgorj se Draza Mihailovic zadrzao oko mesec dana, а zatim је 13. јиlа 1942. godine stigao n Hercegovinи и mesto Avtovac i smestio se и Zimonjica kиlи. Do dolaska Draie Mihailovica и Avtovac vec sи Ьili sklop ljeni sporazuшi izmedи cetnickih jedinica i italijanskih snaga о medиsobnoj saradnji protiv NOP-a. Sporazиm u Crnoj Gori od 24. јиnа 1942. godine pot pisali su gиvemer Crne Gore Pircio Biroli i komandant cetnickiћ jedinica Crne Gore Blazo Dukanovic, а pregovore о Iegalizaciji cetnickih jedinica и okupiranoj zoni ItaHje, vodili sи izaslanici Draze Mihailovica pri Halijanskim komandama. Sporazumom izmcdu Italije i NDH, zakljucet1im tt Zagrebи 19. јиnа 1942. godine, I talija se obavezala da се napиstiti teritoriju NDH, kоји је driala pod okиpacijom; da се 10. јиlа 1942. godine u pola noci oivilnи vlast predati vlastima NDH i da се do kraja avgиsta iste godine svj njeпi garnizoni и Hercegovini napustiti оvи teritorijи, osim garnizona и Mostaru ~ jedne arti Ijerijske grиpe и Treblnju, koja се osigиravat i Dиbrovnik . sto se cetn.ika tice, zakljиёeno је da oni ruoraju priznati i postovati vrhovnи vlast NDH.') Ovaj spoгazum иbrzao ј е aktivnost cetnickih komandi sa teritorije koja se nalazila pod okиpacijom Italije da sto pre regиlisи svoje odnose sa Italija nima. U isto vreme sporazиm је uneo neшir medи cetnike i izazvao bojazan kod cetnickog vodstva, јег Ьi odlazak Italijana iz tih krajeva otezao rad cet nickih organizacija, koje s и nastale i izgradivale se uz pomoc italijan skЉ orиZanih snaga. О tome pise delegat Draze MiћailovJca za H ercegovinи i istoanu Bosnи Dobrosav Jevdevic komandantи Prvog bataljona Gatackog vojno-cetnickog odreda: ... »Ugovoroш s Italijom ostajemo i dalje и saradnji s njtihovom orиzanom snagom i imamo od njih pristanak da ·i dalje daju 1) Arhiv Vojnoistorijskog instituta - (u daljem tekstu А. V. 1. 1.). k. 228, 48/3-1; ВiН- Х - 55. 25!! snabdevanje za сеlи nasи trupu do 1 januara iduce godine. Da Ьi odпosi bili snosljivjji, mi cemo traiiti da se hrvatski garnizoni пе smiju pojacati, da Ustase ne smijи пi zavirJti и паsи zonu') ... а и zameпu mi smo spremпi da пе napadamo hrvatskи vojskи, da se dr.Zimo mirпo, da suzЬijamo komиni 3 zam i odrzavamo poredak. ..« ) U toku juna 1942. godiпe, cetпicka komaпda za Hercegovinu 1 istoc nu Bosnu ро nalogtt Draze Mihailovica otpocela је pregovore s Italijaпima u ciljtt potpune legalizacije cetnickih jednica. Izaslanici Draie Mihailovica pri italijanskim komaпdama i komandanti cetnickih jedinica: Dobrosav Jevdevic, Тlija T~ifиnovic-Bircanin, Petar Baco,•iC, Momcilo Dujic, Petar Samardzic i drиgi, sprovodili sи politiku saradnje cetnickog pokreta s italijanskim okи patorom. о svim razgovoгima koje su 0\li, а .i drugi cetпicki predstavnici, vodili s Italij aпima bio је upozпat Draza Mihailovic. Tako је о razgovorи Petra Bacovica s Italijanima Шја Trifuпovic и pismи od 16. јиlа 1942. gocline obavestio Drazи Mihailovica: ... »Vas izaslaпik, а moj prijatelj Pero Bacovic izvrsio је misiju koju ste nш poYerili na veoma spretaп, ozЬiljaп i savestaп пaCin. Zaista пiste mogli пасi podesпijeg za ovaj posao... <<') О pregovorima koje је vodio s Italijanima Petar Bacovic је oba,,estio Draiи Mihailovica pis пюm od 16. јипа 1942. godine: ... »Svi cetnicki odredi па teritoriji Hercego viпe Iegalizovaпi sи kod Italijaпa; dоЬiјаји hranи, orиzje i пн.юiсiји; platи пе primaju samo im se ро neki риt и vidи pomoci dodeljиju ma:nje svote поvса. Brojno staпjc orgaпizovaпih cetnika па teritoriji Hercegoviпe izпosi od 6-7 hiljada- пaoruzanje pusaka oko 6000 komada sa dosta aиtomatskog 5 orиija .. .« ) Do srediпe јипа 1942. godiпe i cetпicki odredi sa teritoгije Bosne sklo pili su иgovore sa vlastima NDH о medusobпoj saradпji protiv NOP-a.') Dolaskom Draze Mihailovica u Avtovac, оdгzап је 13. jt.tla 1942. godine и Zimoпjica kuli sastaпak cetnlckih komandaпata, kome su prisustvovali: Ilija Trifunov·ic-Bircaпin, Petar Bacovic, Dobrosav Jevdevic, Pavle Durisic, Milorad Popovic, Рор PeriS.ic, Кареtап Ivanisevic, Milan ~aпtic i Zaharije Ostojic, пacelnik staba Vrlюvпe cetnicke komande. Као sto se vidi, o"·om sastaпkи su pr.isиstvovali gotovo svi najvazпiji cetnicki komaпdaпti. То је omogиblo Draii Мihailov.icu da postavi niz pitaпja koja sи Ьila и сепtrи aktivnosti cetпickog pokreta. Medu ·Пjima ро svom zпacaju za cet.nicki po kгet izbili su и prvi plan: dalji odпosi sa italijanskim okupatorom, borba protiv NOP-a i orgaлizaciona pitaпja. U vezi sa pomeпutim pitanjima jed noglasno је odluceno: da se пastavi sa orgaпizovaпjem i ucvrscenjem cetпic kЉ f.ormacija и cilju uspesпije borbe protiv partizana da svoje akcije koo.гdi пiraju Sa akcijama italijanskih okupatora .i da sto је moguce Ьо\је »iSkoristC« italijanske okupatore и borbl protiv partizana. 2) Ce tлickom zoлotn u italijиnskoj intc1·esnoj zoлi smatrala •с S\'a te1ito•ija isto~nu ud J iл iic Stolac- Nevesinje-Ulog-Kalinovik. Pos~bпim ugovorom izmedu cetлika i lta!ijana zakljuceno ј е da u ovu zonu ле mogu uJa7.iti ni ustase лi Jomobt·ani (Л. V. I. I .. BiH - Х - 6055}. 1) А. V. I. I., BiH- 55. •} lzdajnik i ratni zlоблас D•-afa Mihajlovic pred sudom, Stenografske belc~ke , Bcugt·ad, 1946, 435 (u daljem teks tu: Izdajлil< D. М . pre<l sudom). '} Isto, 435. •) Op~iшije о saradлji ёctпika i vtasti NDH vid. Petar Каса\•епdа, Saradnja cetnika i ustasa и Вош i 1942 godi11e, Vojnoistorijski glas~tik, br. 5/1966, 39- 54, 259 u cilju dalje organizacione izgradnje i povezivanja cetnickih vojnih formacija, na sastankи је izv!l"sena raspodjela rиkovodecih mesta na koja sи postavljeni najpoverljiviji Drazini komandanti. Za komandanta cetnickih je dinica Dalmacije, Like i zapadne Bosne postavljen ј е Ilija Trifиnovic-Birca nin, а kapetan Ivanisevic za nacelnika njegovog staba. Za komandanta cet nickih jedinica Hercegovine i istocne Bosne Petar Bacovic, za komandanta cetnickih jedinica Crne Gore do Niksica Pavle DиrШс, а za komanda:nta cet nickih jedinica koje sи se nalazile na teritoriji stare Crne Gore Вајо Stanisic. Durisic i Stanisic sи stavljeni pod komandи Blaia Dиkanovica, koji је jos krajem 1941. godine posta,rljen za komandanta svih cetnickih odreda Crne Gore.') Postavljanjem cetпickЉ komandanata za pojedine krajeve na sas tankи и Avtovcu, izvrseno је objedinjavanje i stavljanje cetnickiћ jedinica pod komandu Draze Mihailovica i data sи нpиt stva za daljи vojno-politickи aktivnost cetnickog pokreta и borЬi protiv NOP-a. Posta,rljanje Ilije Trifunovica-Bircanina za komandanta Dalmacijc, Likc ј zapadne Bosne znacilo је stavljanje svih cetnickih odreda koji sи sc nalazili па tim teritorijama pod komandи tog staba.