ISSN 2334-6027 ISSN TOPSRBIJAwww.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI BESPLATAN PRIMERAK MAJ • DOGAĐAJIPRIVREDA 2013. • LJUDI BESPLATAN

TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE OBNOVLJENI CARSKI VINOGRAD MARCUS AURELIUS PROBUS NA ŠULJMANSKOJ GLAVICI Dobrodošli na stranice revije Welcome to the page of the review TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije TOPSRBIJA - The best from Serbia Mnogo je tema kojima bi mogao There are many topics that could be devoted to this issue da bude posvećen uvodnik časopisa of the magazine TOP SRBIJA - THE BEST OF SERBIA, but one TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE, ali, must admit that, at this point, the most fascinating topics are: priznaćete, u ovom trenutku jedna je the anniversary of the Novi Sad Fair and it’s 90 years, the In- ipak dominantna, a reč je o jubilejima ternational Agricultural Fair and it’s 80 years, and six decades Novosadskog sajma - 90 godina posto- of the Press Center of the Novi Sad Fair. Officially, the story janja i 80 godina održavanja Međuna- started in Novi Sad on the 14th of March, 1931. This date mar- rodnog poljoprivrednog sajma, te šest ked the opening of the first International Exhibition and Fair decenija rada Press centra na Novo- of Livestock Breeding and Agricultural Products, which was sadskom sajmu. the precursor of the International Agricultural Fair. There have Mihailo Berček Zvanično, sve je počelo u Novom been feedbacks that similar exhibitions were held even befo- Sadu, kada je 14. marta 1931. godine re the indicated date. The first vocational-industrial exhibition otvorena Prva međunarodna izložba i sajam priplodne stoke was held in 1875, followed by the one in 1883, and in 1888, the i poljoprivrednih proizvoda, preteča Međunarodnom poljopri- first exhibition of agricultural products took place in the Bo- vrednom sajmu. Ima podataka da su slične izložbe održavane i droska County. Since 1923, the fairs started being organized ranije. Prva zanatsko-industrijska izložba održana je 1875. godi- continuously. In the first exhibition cattle race, which was or- ne, zatim 1883. godine, a 1888. odražana je Prva izložba poljo- ganized by the stock-exchange company for exhibitions and privrednih proizvoda u Bačko-Bodroškoj županiji. fair samples of the institutions created by the Novi Sad Fair Za 1923. godinu se vezuje početak kontinuiranog orga- in 1931, the following were exposed: 1039 cattles (containing nizovanja sajmova. Na prvoj izložbi rasne stoke, koju je orga- pigs, stallions, sheep and goats), veterinary medications, cattle nozovalo Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka, od food, seeds, dairy products, equipment for pigs, etc. kojeg nastaje institucija Novosadski sajam, 1931. godine, bilo je Today, Novi Sad Fair covers the area of 300,000 m², izloženo: 1039 grla goveda, svinja, pastuva, ovaca i koza, za- where 60,000 m² are taken by the pavilions, where 30 events tim veterinarski lekovi, stočna hrana, semena, mlečni proizvodi, are being held during 10 different terms, counting 1.2 million aparati za ishranu svinja, elevatori… visitors each year. Novi Sad Fair has become the center of mo- Danas Novosadski sajam zauzima prostor od 300.000 m², dern trade shows, such as: Car Show, Finance Fair, which has od kojih su 60.000 m² paviljoni, sa 30 priredbi u 10 termina, sa grown into the Investment Fair, Furniture Fair, Education Fair... 1.200.000 posetilaca godišnje. Novosadski sajam je postao ste- The most renowned - International Agricultural Fair, became cište modernih sajmova, kao što su: Auto Show - Novi Sad, Sa- the agribusiness event of the region and the event with the jam finansija, koji je prerastao u Sajam investicija, Salon name- longest tradition. štaja, Sajam obrazovanja... Međunarodni poljoprivredni sajam, Driven by knowledge, passion and best intentions, Novi postao je agrobiznis događaj regiona, s najvećom i najdužom Sad Fair will certainly continue to be the symbol of Novi Sad, sajamskom tradicijom. Vojvodinas’ brand and institution with a reputation of the re- Vođen znanjem, ljubavlju i lepim željama, Novosadski sa- gional leader when it comes to this event. Novi Sad Fair has jam će sigurno i dalje biti obeležje Novog Sada, vojvođanski remained the “fortress” of promotion and a place of magical brend i institucija sa reputacijom regionalnog lidera, kada su energy that attracted millions of people these past years. The u pitanju sajamske priredbe. Novosadski sajam je bio i ostao credit for that belongs to people, the generations that inve- tvrđava promotivnosti, mesto magijske energije koji je uspevao sted themselves in order to make the Novi Sad Fair live and da svih prošlih godina privuče milione ljudi. Zasluga za to, pre grow, the people who did not consider their job a difficulty svega, pripada ljudima, onima koji su generacijama ugrađivali but rather a great challenge, with a goal to be a part of a svoj rad u postojanje Novosadskog sajma, ljudima koji ovde rad successful society, and who wish for the Novi Sad Fair to last ne doživljavaju samo kao posao, već kao jedan veliki izazov da as long as possible. budu u društvu uspešnih i Novosadski sajam će trajati dok god In order to celebrate the jubilee, a bilingual monograph se ta mreža bude granala. under the name “Only 90 years of the Novi Sad Fair” has Povodom jubileja, štampana je dvojezična monografija been printed (in Serbian and English). This book represents (na srpskom i engleskom jeziku) pod nazivom „Tek 90 godine the team work and a complete overview of the history of the Novosadskog sajma“. Ova knjiga je delo tima i predstavlja stu- development of the Novi Sad Fair, designed by Nenad Petrin. diozan prikaz od istorije do vizije razvoja Novosadskog sajma, The book is accompanied by a CD edition, which was created za koju je dizajn uradio Nenad Petrin. Knjigu prati i CD izdanje in collaboration with “Media-Roof”. In addition, the great con- nastalo u saradnji sa firmom „Media-Krov“, a veliki doprinos je tribution has also been provided by the Novi Sad Fair produc- dala i produkcija Novosadskog sajma, “Sajam InfoNet”. tion company - “Fair InfoNet.”

Mihailo Berček, Glavni i odgovorni urednik revije Mihailo Berček, Editor-in-Chief of TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE TOP SRBIJA- THE BEST OF SERBIA.

Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije Dizajn i tehničko uređenje: Izdavač: Marko Dobranić TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Fotografije: Glavni urednik Mihailo Berček. 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Mihailo Berček i materijali oglašivača -2013. Maj.- Novi Sad Web: www.topsrbija.com Štampa: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček E-mail: [email protected] Magyar Szo Lapkiado KFT DOO 2012. –Ilustr. ; 30 cm Direktor i Glavni i odgovorni urednik: OJ Štamparija Forum Novi Sad Dva puta godišnje. Mihailo Berček 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 ISSN 2334-6027 OBNOVLJENI CARSKI VINOGRAD MARCUS AURELIUS PROBUS NA ŠULJMANSKOJ GLAVICI Mob. 063/549-877 CIP-Katalogizacija u publikaciji COBISS.SR – ID 273937671 Urednik:Elizabeta Berček Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11) 4 2013. SADRŽAJ

Naslovna strana: Vozač Milan Gaković iz Kucure, grla 3 Napolitano Najevropljanin gradnja po visokim standardima ...... 33 Danica IV&2Maestoso MontenegraIII, suvozač Dalibor Dakić .....1 ARTIST SISTEMS Beograd d.o.o...... 34 Obnovljeni carski vinograd Marcus Aurelius Probus na Šuljman- Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad ....35 skoj glavici ...... 2 Pavle Tatić: Život na selu pruža više mogućnosti ...... 36 Dobrodošli na stranice revije Agrol Temerin, lider savremene poljomehanizacije ...... 37 TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE ...... 3 Prof. dr Dragan Tešanović, Hrana i vino brendovi Srbije ...... 38 Naš Taxi, Novi Sad ...... 4 Darko Marković, Srpski James Oliver ...... 39 TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE Sadržaj ...... 5 Prof. dr Ninoslav Nikićević, Srbija zemlja lepih rakija ...... 40 Srbija zemlja neiskorišćenih potencijala ...... 6 Vladan Nikolić, Ponosan sam na srpska vina ...... 41 Prof. dr Jovanka Lević, Biznis dama 2012. godine ...... 7 Srpska rakija od milion evra ...... 42 Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad ...... 8 Zanatska vina bolja od industrijskih ...... 42 Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad ...... 9 Milan Ubavić, Regionalna razvojna agencija Bačka, karika koja je nedostajala, Pinot Noir Tri sedmice novi brend Vinarije Vinum ...... 43 Novi Sad ...... 10 Sava Jojić, gospodin sa belim šeširom ...... 43 Opština Odžaci, opština budućnosti ...... 11 Vinarija Šijački, zadovoljstvo pretočeno u kvalitet ...... 44 Veliki potencijali opštine Žabalj ...... 11 Podrum Miljević, život u skladu sa Fruškom...... 45 Žarko Galetin: Timomed, slatki šampion, Knjaževac ...... 46 Klimatske promene najveći faktor rizika u poljoprivredi ...... 12 Gavrilo Botić, Produktna berza, Novi Sad ...... 13 Pionir potiskog vinogradarstva i vinarstva, Čurug...... 47 Velike mogućnosti saradnje Poljoprivrednog fakulteta sa lokalnom Zdravstvena ustanova MEDLAB Novi Sad ...... 47 samoupravom ...... 14 Žabalj u srcu Vojvodine ...... 48 Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu ...... 15 Rakije Šurlan, Novi Kozarci ...... 49 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad ...... 16 Minićeva kuća rakije, miris prirode Srbije, Donja Trepča ...... 50 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad ...... 17 Destilerija Zarić, rakije kraljevskog ukusa, Kosjerić ...... 50 BSC nezaobilazan činilac privrednog razvoja, Novi Sad ...... 18 PanaComp Zemlja Čuda Srbija ...... 51 BSC Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju, Aronia projekat porodice Milošević ...... 52 Novi Sad ...... 19 Aronia d.o.o. Stari Banovci ...... 53 Opština Kovačica, Vojvodina u malom ...... 20 ATP Irrigation d.o.o., Beograd ...... 54 Turistička ponuda opštine Kovačica ...... 21 ATP Irrigation d.o.o., Beograd ...... 55 Razvijeno zadrugarstvo je spas za srpsku poljoprivredu ...... 22 Jubilarnih 120 godina turizma na Zlatiboru ...... 56 Zemljoradnička zadruga Plugarul u Uzdinu za primer ...... 23 Hotel Olimp, vaš drugi dom, Zlatibor ...... 57 Univerzitet EDUCONS=Beskonačno mnogo razloga, Zlatiborski konak, provereno vrhunski, Zlatibor ...... 58 Sremska Kamenica ...... 24 Otkrijte Bačku Topolu ...... 59 Univerzitet EDUCONS, Studiraj na budžetu EDUCONS Univerzi- Etno park Majkin salaš, pravi izbor za odmor, Palić ...... 60 teta, Sremska Kamenica ...... 25 Specijalni rezervat prirode Zasavica, Prirodno matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam divljina okružena civilizacijom, Sremska Mitrovica ...... 61 i hotelijerstvo, Novi Sad ...... 26 Turistička organizacija Oplenac upotpunjuje sadržaje Topole ...62 Prirodno matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam VOYAGER bed&breakfast, decenija kvalitetnog smeštaja ...... 63 i hotelijerstvo, Novi Sad ...... 27 Andreja d.o.o., Otkrij snagu, Temerin ...... 64 Javno preduzeće Vojvodinašume, Petrovaradin ...... 28 Bean fest sve veći i sve bolji, Temerin ...... 65 Javno preduzeće Vojvodinašume, Petrovaradin ...... 29 Samba kafa, Vrbas ...... 66 Pravo je vreme za domaće, Agroekonomik šampionsko seme, Zlatiborac d.o.o. Beograd ...... 67 Padinska Skela ...... 30 FIMEK Uvitina hladno ceđena ulja iz Debeljače, ulja za zdravlje ...... 31 Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad ...... 68 Milorad Milošević, čovek koji menja Srem, Veliki Radinci ...... 32 Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad ...... 68

5 Srbija zemlja neiskorišćenih potencijala

u Beogradu ima 3.600 svršenih pravni- jativa. Ne postoji bolji projekat na koji ka i ekonomista koji ne mogu da nađu možemo da se oslonimo i da ostvari- posao, zato što niko neće da izgubi još mo sve svoje komparativne prednosti tri godine kako bi ih podučio kako da od onog vezanog za Dunavsku inici- ispune virman ili da napišu osnovnu jativu, Dunavsku strategiju, Dunavsku tužbu. Ne školujemo zanatsku radnu regiju. Još jedan izuzetan potencijal snagu, ne školujemo radno sposobne je reka Sava, evropska reka. Komora ljude za tržište i to nas sve dovodi do Beograda je po prvi put u istoriji na- nekonkurentnosti. pravila atlas reke Save, sa turističkim -Poreski sistem nije fleksibilan, ali performansama, sa kompletnim slivom mora da ima edukaciju, a on je u Srbiji reke, što je ušlo u Dunavsku inicijati- nema. Jedina ustanova u Srbiji koja ima vu. Šef Kancelarije Vojvodine u Brise- Milan Janković ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, lu, Predrag Novikov, otvorio je vrata protokol, gde se vrši edukacija privred- za sve potencijale koji postoje u Srbiji. Oslanjajući se na regionalne po- nika je Privredna komora sa poreskom Ta briselska agenda i ta priča koja se litike svi delimo isti cilj - da stvorimo upravom. Zato poreski sistem mora da zove potencijali i kapaciteti, ima dosta bolje uslove za investitore, nova radna se dograđuje, jer bez inspekcija, bez inicijativa i sredstava, ali mi to nismo mesta i rast, da doprinesemo pobolj- kontrola i bez unapređenja, nije vali- gotovo ništa iskoristili. Regionalna po- šanju kvaliteta života i standarda svih dan. vezanost je izuzetno važna, da koristi- građana. Prema istraživanju javnog -Perspektivan Zakon o radu i za- mo postojeće resurse, stečena znanja i mnjenja sačinjenog od strane Svet- pošljavanju??? iskustva. Kancelarija za regionalnu sa- skog ekonomskog foruma, najpro- Znate koliko je teško nekog zapo- radnju pri Privrednoj komori Beograda blematičniji faktori i neuralgične tačke sliti i sa koliko papira još teže otposliti? smatra da Ljubljana, Zagreb, Beograd, koje sprečavaju razvoj biznisa u Srbiji Koliko ima nepravde u odnosima pre- Priština, Sarajevo, Skoplje, Podgorica, su: korupcija, politička nestabilnost, ma radnicima? Stranci su to jako lepo moraju da sarađuju između sebe, jer je otežan pristup finansiranjima izvorima, uradili. Fleksibilno potpišete zaposlenje saradnnja osnova svega. glomazna birokratija državnog apara- i otposlenje i nikad niko od njih nije do- -Izuzetno je važno da onaj ko ta, visok stepen inflacije, organizovan šao da se žali. Oni to lako rešavaju, ali ima kapacitet i svest, može da izađe iz kriminal i krađa, nerazvijena radna eti- zato mi imamo milion nezaposlenih sa svog regiona, iz svog trgovačkog naj- ka i loša radna snaga. velikim probelmima. užeg centra, da pređe preko reke. Ali, Predsednik Privredne komore -Srbija ima problem siromašnog mi nismo prešli. Ne zato što nam nisu Beograda i potpredsednik Asocijacije javnog zdravstva. Stranci ne idu na bo- dali, nego zato što smo brendove koje dunavskih Komora, Milan Janković, na- lovanje, subotom ne okopavaju njive, smo imali pogubili, a one brendove veo je neke od problema koje Srbija ne dolaze bolesni sa godišnjeg odmo- koje smo mogli, nismo zadržali u go- pod hitno mora da premosti ako želi ra, da bi vizavi toga uzeli još 10 dana dinama koje su prošle. Srbija je najveća da uhvati korak sa razvijenim zemlja- bolovanja. zemlja na Balkanu. Ima onaj potencijal ma: -Dva potencijala koja se naslanjaju koji nema niko u regionu, a to su dve -Najveći problem Srbije je nedo- na Vojvodinu, a prolaze kroz Srbiju, su međunarodne reke i potencijalno veli- statak kvalitetne radne snage. Problem Dunav i sliv reke Save. Postoje Jadran- ko tržište kome se treba okrenuti – za- je i neobrazovana radna snaga. Samo sko-jonsku inicijativu i Dunavska inici- ključio je Milan Janković.

6 Biznis dama 2012. godine

rada, od istraživača saradnika do naučnog savetnika. Za uspeh i priznanja koje je dobila, kaže da su rezultat života posvećenog poslu koji voli i u kojem uživa. Trudi se da da svoj maksimalan doprinos pogotovo sada, kada je već na kraju karijere i kada je sa svojim saradnicaima uspela da iznese brojne međunarodne projekte, organizovane u okviru Instituta.

-Smatram da je jedan od mojih najvećih doprinosa taj, da onog momenta kada budem otišla iz ovog Institu- ta, da ću za sobom ostaviti čitavu plejadu osposobljenih mladih ljudi spremnih da nastave istraživački proces. S toga se trudim da im pomognem u ostvarivanju kontaka- ta sa privredom, ne samo u zemlji već i inostranstvu, da ih upoznam sa svima onima koje ja poznajem, da mogu da nastave saradnju i da idu napred, da ne moraju da kreću ispočetka - kaže dr Lević.

Uz pomoć dobijenih podsticajnih sredstava od Cen- tra za promociju nauke, u Centralno-evropski kongres hrane 2012. godine, koji je okupio oko 700 učesnika-na- Prof. dr Jovanka Lević učnih radnika iz celog sveta, aktivno je uključeno 40-ak srednjoškolaca i studenata, kako bi se dalje širilo znanje i interesovanje mlađe populacije, što je dobar znak za bu- riznanje Kluba privrednih novinara „Biznis i dućnost. Kao predstavnica naše zemlje u Programskom kreativne dame Srbije“, pod pokroviteljstvom komitetu u Briselu, opet u oblasti hrane, na svim frontovi- Ppredsednika Skupštine Republike Srbije Neboj- ma pokušava da da svoj maksimalan doprinos, da struka še Stefanovića, krajem marta 2013. godine je po četvrti nastavi da živi i u privredi i u nauci, i Evropi i u svetu. put dodeljeno ženama za uspeh na profesionalnom pla- nu tokom 2012. godine. Među slavodobitnicama je i prof. -Kada su me obavestili da sam dobila plaketu za dr Jovanka Lević, direktorica Instituta za prehrambene inovativnost u marketingu, bilo mi je veliko zadovoljstvo, tehnologije u Novom Sadu. Međutim, u slučaju dr Lević, ali sam i na dodeli istakla da ne osećam da je to priznanje na to zasluženo priznanje, osim prošlogodišnjih rezultata dodeljeno samo meni, već da je to priznanje svim žena- sigurno su uticale i godine rada. ma u našem kolektivu, u kojem su preko 70% žene, i da sam to doživela kao priznanje svim ženama u našem In- Prošle godine je Novi Sad i Institut za prehrambene stitutu, nego i koleginicama koje rade u toj oblasti - rekla tehnologije na čelu sa dr Jovankom Lević bio domaćin je dr Lević. uspešno organizovanog Centralno-evropskog kongre- sa hrane (CEFood), prvog takve vrste u Srbiji. Profesorka Prema navodima Kluba privredih novinara, tek jedna Lević je takođe bila koordinator i Prvog međunarodnog od 10 žena može se nazvati preduzetnicom, dok je među projekta u oblasti hrane, FP 7 (Framework Programme), muškom populacijom, na četiri muškarca jedan predu- vrednog milion evra, koje je po dobijanju, Institut uložio zetnik. u laboratorijsku opremu, postao bogatiji za mlade sarad- nike, uključujući i njihovu obuku. Prema izvoru Tanjuga, u Srbiji je od oko 110.000 pre- duzeća samo 25 odsto u vlasništvu žena, a od tog pro- Prof. dr Jovanka Lević je poslednje dve godine na centa 17 odsto fiktivno registrovano na ime dama, koje u mestu direktorice Instituta, a pre toga, praktično ceo rad- njima zapravo ne rade. ni vek, provela je u ovoj visokoškolskoj ustanovi (ranije Tehnološkom fakultetu), i prošla sve faze istraživačkg 7 8 9 Regionalna razvojna agencija Bačka, karika koja je nedostajala

za njegovo sprovođenje do početka 2014. godine. RRA Bačka već sada ima vrlo značajne rezultate i praktično je na polovini tog procesa koji treba da se sprovede. Pored toga, RRA je deo republičke mreže regionalnog razvoja i sprovodi mere dva nadležna ministarstva: Mini- starstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstva finansija i privrede. Od početka 2013. godine, kao i prošle i pretprošle godine, spro- vođen je standardizovani set usluga Ministarstva finansija i privrede tj. pret- hodnog Ministarstva ekonomije, koji je pre svega namenjen razvoju malih i srednjih preduzeća. Prošle godine je Srđan Vezmar kroz te programe podrške dodeljeno preko 20 miliona dinara bespovratnih Regionalna razvojna agencija i Centar za organsku proizvodnju iz sredstava za podršku privredi na po- Bačka je nastala na inicijativu 13 opšti- Selenče, kao i kompanije, Slovan pro- dručju Bačke. na sa prostora Bačke: Bač, Bačka Pa- gres-Selenča, Reciklažni centar „Braća RRA Bačka blisko sarađuje sa kan- lanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Ilić“ iz Bačke Palanke i „I2R“d.o.o. iz celarijom Vlade AP Vojvodne u Brise- Srbobran, Sremski Karlovci, Odžaci, Novog Sada, što je u skladu sa neguju- lu i zajedno sa njom učestvova je na Kula, Vrbas, Titel, Žabalj i Sombor, koje ćim principom o javno-privatnom par- „Open Days“, najvećoj manifestaciji lo- su 2010. godine prepoznale značaj i tnerstvu, i preporuci Evropske komisije, kalnih i regionalnih vlasti. Organizovala neophodnost udruživanja u jednu vr- ali i u skladu sa Zakonom o javnim i je nekoliko radionica i na njima aktivno stu organizacije, putem koje bi sprovo- privatnim partnerstvima koja će se tek učestvovala. Isto se priprema i za ovu dili zajedničke projekte i uticali na pla- razvijati u narednom periodu. godinu, a sve sa ciljem promocije inve- niranje razvoja ove regije, a time i AP Aktivnosti Agencije sprovode se sticionih mogućnosti i potencijala op- Vojvodine. Ta inicijativa je naišla na po- u četiri sektora: za razvoj malih i sred- ština na prostoru Bačke koji bi mogle dršku delegacija EU u Republici Srbiji njih preduzeća omladinskog i socijal- da budu interesantne potencijalnim koja je kroz komponentu 1 IPA izdvojila nog preduzetništva; za razvoj opština, investitorima što iz EU, Bliskog istoka, 250.000 evra za uspostavljanje admini- međuopštinsku saradnju i strateško Rusije ili drugih delova sveta. strativnih i tehničkih kapaciteta RRA u planiranje; za održivi razvoj i obnovlji- RRA Bačka je spremna za proces skladu sa procedurama EU, određena vih izvora energije i za međunarodnu i koji predstoji, pre svega u administra- sredstva su obezbedile opštine, tako međuregionalnu saradnju. Prava uloga tivnom smislu, ima ljude koji znaju da da su obezbeđena sredstva u iznosu agencije videće se kada počne prime- pišu dobre projekte, ali i znaju da spro- od oko 312.000 evra. na IPA3 i IPA4. IPA3 je namenjena za vedu velike infrastrukturne projekte od -Razvojna agencija je za manje regionalni razvoj i ona u sebi sadrži 50 do 100 miliona evra. Tu je potrebna od godinu dana opravdala svoje po- tri dela: sredstva namenjena za infra- velika komunikacija, a Razvojna agen- stojanje jer je u saradnji sa opštinama strukturu, za povećanje konkurentno- cija će pružeti svu neophodnu vrstu realizovala nekoliko projekata finansi- sti u privredi i zaštitu životne sredine stručne asistencije opštinama i rukovo- ranih od strane EU. U ovom trenutku i održivi razvoj. IPA4 je namenjena za diti tim procesom, jer je to uloga koja mi rukovodimo sa projektima uku- razvoj ljudskih kapaciteta. U pitanju su joj je poverena od strane delegacije EU pne vrednosti 1,6 miliona evra, što je projekti vredni više desetina miliona u Republici Srbiji i od strane Evropske za otprilike godinu dana operativnog evra. Da bi mogao da započne pro- komisije. rada, jer prvu godinu pisanja projeka- ces primene IPA3 i IPA4, potrebno je ta i pripremanja terena ne računamo, sprovesti čitav program aktivnosti u Regionalna razvojna agencija Bačka jako dobar rezultat – rekao je direktor svakoj opštini kako bi bile spremne da 21000 Novi Sad, RRA Bačka Srđan Vezmar i dodao da 2014/2015. godine počnu primenu IPA Bulevar Mihajla Pupina 20/II sprat, su pored 13 opština, Razvojnoj agen- komponenti. Za postizanje tzv. „Voj- Tel: + 381 21 557 781 cije pristupila i dva udruženja građa- vođanskog standarda“ Vlada Vojvo- E-mail: office©rda-backa.rs na: Evropski pokret u Srbiji-Novi Sad dine obezbedila je značajna sredstva Web: www.rda-backa.rs 10 Veliki potencijali opštine Žabalj Opština Žabalj u razvoju opštine se vidi u unapređenju laze Jegrička, Stara Tisa i je situirana u poljoprivredne proizvodnje. Preko Fon- reka Tisa, postoje izvanred- srcu Vojvodine da za razvoj poljoprivrede opština Žabalj ni uslovi za razvoj sportskog i jedna je od pomaže malim poljoprivrednim proizvo- ribolova. Udruženje sportskih ribolovaca onih koja tek đačima u obezbeđivanju sredstava, u „Mladost Jegrička“ značajno je podiglo treba da isko- pružanju tehničke i stručne pomoći u ra- nivo ponude odličnom promocijom ra- risti svoje stra- zvoju poljoprivrede i sela. Iz programskih zvoja sportskog ribolova i uređenjem teške prednosti, aktivnosti izdvajaju se: subvencionisanje obale Jegričke sopstvenim sredstvima. kaže Čedomir kamata na kratkorične kredite za setvu, Kao rezultat toga, na potezu Jegričke Božić predsed- žetvu, registraciju objekata, nabavku re- prema Čurugu mnogi pecaroši -„zaluđe- Čedomir Božić nik opštine Ža- promaterijala, stvaranje uslova za oču- nici“ u ovaj sport, po čitava popodneva balj. Pre svega vanje postojećih mešovitih gazdinstava, provode na ovom vodenom toku. to su geografski očuvanje postojećeg stanja (muznih A tu je i priča o vinima koja po- potencijali, jer se opština Žabalj nalazi u krava, teladi i svinja u tovu...) za stvara- slednjih dvadesetak godina doživljavaju samom centru Vojvodine, okružena veli- nje uslova vraćanja na stanje iz 2006. go- rehabilitaciju. Opština Žabalj, odnosno kim gradovima, Novim Sadom, Zrenjani- dine, zatim edukaciju poljopirvrednika, i Čurug, nekada su bili tradicionalni vino- nom, Beogradom i graničnim prelazima sve ono što može da doprinese jednom gradarski kraj. Na žalost ostalo je malo sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom ukupnom cilju, a to je razvoj intenzivne hektara pod vinogradima i samo dva vin- na samo 100 km. poljoprivredne proizvodnje. ska podruma u kojima se mogu probati Opština Žabalj raspolaže sa 45.000 Sve češće opština Žabalj se posma- odlična vina. U opštini je 10% površina ha poljoprivrednog zemljišta koje se na- tra i iz turističke perspektive. Ruralni tu- pod zasadima voća. Ali, sledeći primer slanja na prirodne vodotokove reka Tise, rizam jeste neiskorišćen potencijal ovog većeg broja, uslovno rečeno mladih ljudi, Jegričke i Stare Tise. To daje podršku kraja. U opštini Žabalj ima mnogo salaša koji su se okrenuli bavljenju voćarstvom i za razvoj intezivne poljoprivredne proi- koje je neophodno adaptirati i staviti u vinogradarstvom kako bi unapredili ovu zvodnje. S obzirom da u opštini ima oko funkciju. U sva četiri naseljena mesta ža- sredinu, u opštini Žabalj se 2011. godine 2.800 registrovanih poljoprivrednih gaz- baljske opštine razvijen je lovni turizam i rodila manifestacija „Nova vina Potisja“, dinstava i značajan broj pravnih lica čija je dobro su organizovana lovačka društva. zamišljena kao promocija vina ovog kra- osnovna delatnost poljoprivreda, šansa S obzirom da se na teritoriji opštine na- ja. Opština Odžaci, opština budućnosti

U opštini Od- jedini izvor egzistencije. položaj opštinu Odžaci čini privlačnom žaci smeštenoj Od ukupne površine poljopri- za strane investitore i strateški je dobra u Zapadno- vrednog zemljišta opštine 35.049 ha, kao logistička lokacija za tržište Evrop- bačkom okru- livade i pašnjaci zauzimaju 6,78%, nji- ske unije. Do sada su na geografske gu, živi oko ve 76,56%, voćnjaci i vinogradi 0,44%, benefite Odžaka i dobro isplaniranu i 31.000 stanov- ribnjaci 1,46%, šume 4,94%, vodene infrastrukturno opremljenu industrij- nika u devet površine 3,73%. Kako bi unapredili po- sku zonu odgovorile češka kompanija Vasil Nastoski naselja. Osim ljopirvrednu proizvodnju što je jedan “Magna Seating Chomutov” koja će opštinskog od prioriteta u razvoju opštine Odžaci, otvoriti 450 novih radnih mesta, au- središta Odžaka sa 9.021 stanovnika, osnovana je JP “Direkcija za poljopri- strijska kompanija “Grajner pekidžing” tu su: Bački Brestovac, Bački Gračac, vredu i ruralni razvoj”. (Greiner Packaging) koja planira otvo- Bogojevo, Karavukovo, Lalić, Ratkovo, Međudržavnim graničnim pre- ranje 150 radnih mesta i Kompanija Srpski Miletić i Deronje. lazom Bogojevo, opština Odžaci je “Standard gas” d.o.o. iz Novog Sada Istorija opštine Odžaci vezana je povezana sa Republikom Hrvatskom, koja predviđa zapošljavanje 50 do kudelju, na čijim temeljima je počet- od graničnog prelaza Bački Breg sa 60 radnika. Vasil Nastoski, zamenika kom XX veka privređivala Fabrika ka- Republikom Mađarskom udaljena je predsednice opštine Odžaci, kaže da napa i užarije, danas spomenik kulture. 65 km, od Koridora 10 samo 35 km, ozbiljnih interesenata za dalja ulaganja Sličnu sudbinu doživele su i druge fa- a Koridor 7 (reka Dunav) kroz opštinu u ovu opštinu ima i da će ona pozitiv- brike. Danas je iza tih velikih pogona prolazi u dužini od 10 km. Na Dunavu no odraziti, kako na buduća privredna ostao izuzetno kvalitetan i obrazovan kod graničnog prelaza Bogojevo nala- kretanja ovog kraja, tako i na standard radni kadar, kome je silom prilika po- zi se luka “Dunav- Bogojevo” koja ima njenih građana. ljoprivreda postala glavna delatnost i karakter međunarodne luke. Ovakav 11 Klimatske promene najveći faktor rizika u poljoprivredi

Novosadska Pro- Istorijski gledano, kroz jedan duži 47,30%. duktna berza ras- vremenski uzorak, sve primarne poljo- Sva predviđanja vodećih svetskih polaže sa jako privredne kulture imaju najnižu cenu u tržišnih analitičara idu u pravcu da dobrom bazom vreme žetve, odnosno berbe, kada je ćemo ubuduće imati ozbljne cenov- podataka, unazad pritisak ponude najveći. Prošle godine ne pikove. Tržište je to koje određuje 50 godina, ali tako se desilo upravo obrnuto. Cenovni pik cenu. Država može da odreaguje na specifična situacija kod kukuruza bio je najviši krajem sep- izvestan način, kao što je to odradila Žarko Galetin kao 2012. godine tembra, početkom oktobra, u vreme kod kukuruza, ali tržište uvek ima po- do sada nije za- kada je ponuda kukuruza bila najveća. slednju reč – zaključio je Žarko Galetin beležena. Prema Cena ove robe startovala je sa nivoa i poželeo srpskim poljoprivrednicima rečima direktora Produktne berze u 15,50 din/kg bez PDV, a svoju maksi- berićetnu godinu. Novom Sadu, Žarka Galetina, prvo po- malnu vrednost kukuruz je dostigao lugodište je bilo period stabilnih cena, sredinom septembra od 27,30 din/kg, a drugo naglih skokova kao posledica da bi na samom kraju godine pao na nezapamćene suše i bitno smanjenih nivo od 23,50 din/kg. Cena na zatva- prinosa, pre svega kod kukuruza, soje, ranju trgovanja ovom robom u 2012. u suncokreta i šećerne repe. odnosu na poslednju cenu trgovanja u -Početak godine nije nagovešta- 2011. godini, bila je veća za 51,60%. To vao da ćemo imati tako jednu neuobi- se isto desilo i kod tržišta soje. Cena je čajenu i turbulentnu godinu. Relativno u 2012. godini startovala sa nivoa 34,70 dobri prinosi u 2011. godini, učinili su din/kg bez PDV, dok je poslednja za- da smo startovali sa stabilnim cenama ključena cena iznosila 62,00 din/kg što na srednje visokom nivou. Kukuruz je je za 78,70% više od početne tržišne bio na nivou oko 15,5 dinara bez PDV- pozicije ove robe. Soja je u najvećem a, pšenica 19,5 do 20 dinara, soja oko jeku žetve, u septembru, na tržištu ko- 33 i 34 dinara po kilogramu, i ništa nije štala 72 dinara, odnosno oko 760$ po nagoveštavalo da bi tržište moglo da toni, što je apsolutni istorijski cenovni uđe u svojevrsnu krizu. U drugom po- maksimum od kada se ova kultura pra- lugodištu se desila suša, koja je uze- ti. Na cenu kukuruza, našeg izvoznog la veliki danak, kod useva kukuruza brenda, za koji smo imali izuzetno do- najviše, potom soje, nešto manje kod bru tržišnu poziciju, potom su utica- suncokreta i šećerne repe. Pšenica je le i razne priče, koje je na neki način u zadnji čas pobegla od te suše i to kreiralo javno mnenje. Posledica svega se direktno odrazilo na tržište tako što toga u krajnjoj liniji je bio pad cene ku- su cene otišle nebu pod oblake. Po- kuruza i tražnje uopšte. Tržište je pot- četkom četvrtog kvartala 2012. godi- puno stalo na nekoliko dana da bi već ne imali smo taj treći cenovni udar u sledećih dana krenulo trgovanje, ali po poslednjih 5 godina i to ne samo kod nižoj ceni. Ipak, ono što bi moglo da nas, već i na svetskim tržištima, što go- ima dugoročni negativni efekat jeste vori da se svet definitivno suočava sa narušavanje kredibiliteta naših izvo- problemom skupe hrane i bilansom znika jer izvoznu poziciju je jako teško osnovnih poljoprivrednih proizvoda, steći na svetskom tržištu. Lično veru- pre svega pšenice, kukuruza i soje, a jem da će izvoznici povratiti svoj ugled. to nas i u 2013. godini može uvesti u Pšenica je u protekloj godini ima- izvesne probleme. la najoptimalniji odnos na relaciji uku- Suša je bila ključni faktor zašto pan prinos - cenovna vrednost. Naime, se sve ovo desilo i u svetu i kod nas. I hlebno žito je za razliku od ostalih pri- uopšte, klimatski faktor postao je naj- marnih kultura imalo očekivani prinos. veći faktor rizika, što je do pre 10 go- Cena u protekloj godini se kretala od dina bilo nepojmljivo. Brzina klimatskih 18,60 din/kg bez PDV sa samog počet- promena iznenadila je čak i poljopri- ka godine, preko maksimalnih 29,00 vredno najrazvijeniju državu, SAD, koja din/kg krajem avgusta. Poslednja za- je doživele najveći podbačaj u toku ključena u 2012. u odnosu na cenu 2012. godine. zatvaranja iz 2011. godine je veća za 12 Produktna berza Novi Sad 21000 Novi Sad Bulevar oslobođenja 5 Tel.: 021/443-413 E-mail: [email protected] Web: www.proberza.co.rs Velike mogućnosti saradnje Poljoprivrednog fakulteta sa lokalnim samoupravama

fakultetu. Organska proizvodnja je je- nih istraživanja, tako da su ona znanja dan od poslednjih organizovanih stu- koja naši studenti ponesu sa fakulteta, dijskih programa koji se proučavaju na odmah primenjiva u praksi. Želimo da našem fakultetu – obavestio je dekan ostvarimo neposredne kontakte sa lo- Poljoprivrednog fakulteta u Novom kalnim samoupravama, gde bi mogli Sadu, prof. dr Milan Popović i sa po- dati neka konkretna rešenja u zavisno- nosom istakao da je za bezmalo šest sti od lokalne samouprave, njenih spe- decenija, sa Poljoprivrednog fakulte- cifičnosti, o daljim pravcima razvoja itd. ta proizašlo oko 10.000 što inženjera Stoga sve više odlazimo na teren, da agronomije, što diplomiranih inženje- u direktnim kontaktima sa predstavni- Prof. dr Milan Popović ra, blizu 1.000 magistara nauka i oko cima lokalnih zajednica i neposrednim 700 doktora nauka. poljoprivrednim proizvođačima stu- Poljoprivredni fakultet nije bez ra- -Nastava i obrazovanje su naša pimo u kontakt i uspostavimo tešnju zloga najstarija visokoškolska ustanova osnovna i prioritetna delatnost, ali na- saradnju na obostranu korist, naročito ove vrste na prostorima Vojvodine, uka nije manje bitna, već jednako važ- kada su u pitanju odgovarajući projekti odnosno Novosadskog univerziteta. na, jer nastava i nauka kada se sprovo- za koje je potrebno definisati akcenat Vojvodina je poljoprivredna regija i sa- de uporedo daju pravi proizvod, pravi programa razvoja u poljoprivredi. Mi svim je bilo prirodno da pre 59 godi- kvalitet. I u toj sferi imamo značajan smo ti koji će pomoći pri apliciranju za na, tadašnje generacije shvate da baš broj projekata, kako onih koji su finan- bilo koji poljoprivredni projekat, naro- ovoj regiji ovakav fakultet treba. Sle- sirani od strane države, Ministarstva, čito kada su u pitanju projekti iz evrop- deće 2014. godine, fakultet će obeležiti tako i od Pokrajine. Sve više apliciramo skih fondova. Kanalski i mrežni sistemi jubilej, šest decenija postojanja. Za to i za međunarodne projekte i tu imamo su ono u šta će i država najzad uložiti vreme, on je kao malo dete, rastao i solidan rezultat. Mislim da ćemo u bu- sredstva, gde bi, pošto imamo Depar- ravijao se. dućnosti morati još više da idemo na tman za uređenje voda, naše stručnja- -U početku smo krenuli sa neko- međunarodne projekte, jer će doma- ke mogli uključiti u ove programe i uči- liko tradicionalnih studijskih programa, ćih sredstava biti sve manje, a da bi bili niti ih zajedničkim. Zajednički možemo od biljne i stočarske proizvodnje, da uspešni na međunarodnim projektima aplicirati na programe agroturizma, sa- bi danas završili akreditaciju četrnaest moramo imati i stvarati dobre uslove. mozapošljavanja, individualnih i kućnih različitih studijskih programa, tako da Treća naša delatnost je saradnja radionica itd. Ima dovoljno prostora da gotovo nema poljoprivredne oblasti na svim nivoima, pa tako i saradnja osmislimo neke zajedničke projekte i koja nije pokrivena nekim od studijskih sa lokalnom samoupravama. Mi smo da budemo od koristi jedni drugima - programa koji se proučavaju na našem fakultet primenjene struke i primenje- zaključio je prof. dr Milan Popović.

14 Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, Tel: 021/4853-500; 450-355; Fax: 021//459761 E-mail: [email protected] Web: www.polj.uns.ac.rs ϕТН

ЈЕДАН ФАКУЛТЕТ МНОГО ПРИЧА

Илустрација приказује замишљен модел простора универзума у облику додекаедра, а на основу студије коју је објавила NASA 2003. Две и по хиљаде година раније, Платон је изнео једнаку тврдњу да свемир има коначне границе и да је у облику додекаедра. Универзитет у Новом Саду Услови уписа на Факултет техничких наука су завршена средња школа (IV степен) и положен Факултет техничких наука пријемни испит. У зависности од области полаже се: Математика за студијске програме: Трг Доситеја Обрадовића 6, 21000 Нови Сад енергетику, електронику и телекомуникације; 021/6.350.413, 021/4.852.222 рачунарство и аутоматику; анимацију у www.ftn.uns.ac.rs инжењерству; софтверско инжењерство и информационе технологије; софтверско инжењерство и информационе технологије (Лозница); електроенергетски софтверски инжењеринг; мерење и регулацију; биомедицинско инжењерство; мехатронику; саобраћај и транспорт; поштански Факултет техничких наука, основан саобраћај и телекомуникације; геодезију и 1960. године, једна је од најсавременије геоматику; грађевинарство; чисте енергетске организованих високообразовних институција технологије као и за основне струковне у региону. Факултет је данас научно-образовна студије: електроенергетику – обновљиве институција састављена од 13 департмана, изворе електричне енергије; електронику и 8 стручних служби и 31-ог научно-стручног телекомуникације; софтверске и информационе центра. Лоциран је у осам зграда на 33.000 технологије (Инђија); м2, са преко 1000 запослених и више од 11.000 студената. Факултет техничких наука Математика са логиком за студијске програме: изводи наставу на свим нивоима академских индустријско инжењерство; инжењерски и струковних студија из следећих области менаџмент; производно машинство; високог образовања: механизацију и конструкционо машинство; енергетику и процесну технику; техничку механику и дизајн у техници; 1. МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО Математика са провером склоности за студије 2. ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКО И РАЧУНАРСКО одговарајуће струке за студијске програме: ИНЖЕЊЕРСТВО графичко инжењерство и дизајн; инжењерство 3. ГРАЂЕВИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО заштите животне средине; инжењерство 4. САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО заштите на раду; управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара; 5. АРХИТЕКТУРА 6. ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО И Геометрија и математика са архитектонском ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ и општом културом; просторна композиција; слободноручно цртање за студијске програме: 7. ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ архитектуру; СРЕДИНЕ И ЗАШТИТЕ НА РАДУ 8. ГЕОДЕТСКО ИНЖЕЊЕРСТВО Геометрија и математика са архитектонском и општом културом, Испит провере посебних склоности и способности, Писани есеј на задату тему и Разговор са комисијом за ИНТЕРДИСцИПЛИНАРНЕ СТУДИЈЕ: студијске програме: Сценску архитектуру, технику и дизајн;

9. ГРАФИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО И ДИЗАЈН У складу са оним што се овде учи, са бројним 10. МЕХАТРОНИКА могућностима и високим процентом успешних, 11. ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА који су у професионални живот кренули управо одавде, визија ФТН-а гласи: „ВИСОКО МЕСТО 12. РАЧУНАРСКА ГРАФИКА У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ“ што потвђује став 13. ЛОГИСТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО комисије за акредитацију и проверу квалитета: 14. СцЕНСКА АРХИТЕКТУРА, ТЕХНИКА И „Факултет техничких наука Универзитета у ДИЗАЈН Новом Саду је у организационом, научном, 15. БИОМЕДИцИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО истраживачком и наставном погледу врхунска 16. ЕНЕРГЕТСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ институција која континуирано води рачуна о 17. УРБАНИЗАМ И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ квалитету и може служити као пример другим високошколским институцијама у земљи и 18. ТРЕТМАН И ЗАШТИТА ВОДА региону.” 17 NEZAOBILAZAN ČINILAC PRIVREDNOG RAZVOJA

drugim razvijenim tržištima, nađu faktor razvoja, napretka, jednom proizvodi koji ne zadovoljavaju rečju pozitivnog privrednog kreta- propisane standarde ili oni koji ne- nja, nije preterano zadovoljna: maju potrebne sertifikate, a upravo -Odziv ili reakcija na sve naše je program BSC usmeren na kvali- seminare još uvek nije na potreb- tet proizvoda u najširem značenju nom nivou i to nije problem za nas te reči: proizvod usaglašen sa za- u Centru koliko je to problem za htevima tzv. harmonizovanih teh- naše privrednu sredinu i privredno ničkih standarda, dobro dizajniran, okruženje. Bez kvalifikovanih i kom- upakovan i deklarisan, proizvod petentnih ljudi, koji treba da budu pogodan i bezbedan za upotrebu, i pokretači razvoja u svojim kom- bezbedan za uklanjanje posle upo- panijama i ovde, na ovom našem trebe. Tako kvalitet proizvoda nije području, neće se moći ići napred. samo tehničko pitanje proizvodnje, Situacija je takva da je ekonomska već predstavlja i ekonomski pro- kriza duboka i da se od tih silnih pro- blem koji se tiče ukupne efikasnosti blema koji su povezani sa nelikvid- privređivanja. nošću, nedostatkom obrtnih sred- Lista edukativnih seminara koje stava, privreda vrti u krug i nema organizuje BSC centar: Upravljenje tu snagu da učini kritični iskorak za projektima, Upravljenje rizicima, prevazilaženje postojećeg stanja i Marija Vujaković Obuka za QS menadžere, Usa- da sagleda šta je to novo što može glašenost tehničkih proizvoda sa da se uradi. Pošto smo mi osnovani Informativni centar za poslov- evropskim direktivama (CE znak), kao javna ustanova, neprofitabilna nu standardizaciju i sertifikaciju HACCP sistem administrator, Po- smo organizacija i mi ne radimo (BSC informativni centar) u Novom slovno ponašanje, Obuka za FSSC da bismo ostvarivali profit na bazi Sadu, osnovan je na inicijativu AP 22000 sistem administratora, Obu- ovoga što radimo, mi smo tu da Vojvodine, osnivačkim aktom Vlade ka za referente energetske efika- pomognemo. Naš cenovnik je sub- AP Vojvodine oktobra 2009. godi- snosti, Upravljanje otpadom, Obu- vencionisan i u tom smislu povoljni- ne, a zvanično je počeo sa radom ka za poslovođe, s tim što je Centar ji za sve one koji žele, ili kojima su januara 2011. godine. BSC je nastao maksimalno otvoren da na bazi za- potrebni sve ove obuke. BSC infor- kao rezultat realizacije programa hteva korisnika razvije svaku obu- mativni centar je organizacija koja “Shema poslovne standardizacije i ku za koju postoji interesovanje. je tu da pomogne pod povoljnijim sertifikacije” (Business Standardisa- Svi seminari i obuke realizuju se sa uslovima, a da korisnici usluga na tion and Certification Sceme-BSC), kvalitetnim, kompetentnim i licen- kvalitetu ne gube ništa - zaključila čiji je nosilac bio Pokrajinski sekre- ciranim predavačima, osobama od je direktorica Marija Vujaković. tarijat za privredu. Centar je osno- punog profesionalnog integriteta. van uz tehničku i finansijsku podrš- Realizacijom programa BSC centra ku Austrijske razvojne agencije i uz omogućava se veći stepen tržišne stručnu podršku Austrijskog Institu- slobode za domaće proizvođače. BSC Informativni centar ta za standardizaciju. za poslovnu standardizaciju Savladavanjem tehničkih barijera i sertifikaciju Delatnost Centra je pružanje omogućava se ostvarivanje veće 21000 Novi Sad, savetodavnih usluga i organizova- konkurentnosti domaće privrede. Bulevar oslobođenja 81/X sprat nje obuka za potrebe malih i sred- Tel.: 021/6615-473, 6624-005; Direktorica BSC-Informativnog Fax: 021/522-523 njih preduzeća, radi povećanog centra za poslovnu standardizaciju E-mail: [email protected] plasmana roba na evropsko tržište. i sertifikaciju Marija Vujaković, bez Web: www.bsccentar.rs Danas više nije moguće da obzira na veliki značaj i činjenicu se na tržištu Evropske unije, niti na da Centar predstavlja nezaobilazan 18 19 Kovačica – Vojvodina u malom

vačica je uvek kukuruz, koji se već decenijama javlja kao vo- deća poljoprivredna kultura na ovim prostorima. I ove godine kukuruz će biti posejan na oko 17.000 hektara. Razlog za to je što kukuruz može da se sačuva u ambarima i da se čeka po- voljna prodajna cena. Kultura broj dva je suncokret, koji će biti posejan na oko 6.000 hektara. Proizvodnja suncokreta je po prinosu znatno iznad proseka u Vojvodini i predstavlja najpro- duktivniju kulturu, što govori u prilog većem gajenju ove kulture u budućnosti. Soja bi trebalo da bude posejana na oko 4.000 hektara. Najbolji rejon za setvu soje je katastarska opština De- beljača, gde je pogodnije zemljište za proizvodnju ove kulture. Predsednik opštine Kovačica Miroslav Krišan Na nekoliko stotina hektara biće posejano krmno bilje, dok se za setvu uljane repice malo ko opredeliti. Treba reći i to da se U pitomoj ravnici na jugu Banata na površini od 419km2 poslednjih nekoliko godina setva šećerne repe (za koju je po- prostire se opština Kovačica, kao i lep i gostoljubiv istoimeni trebno dosta znanja i ulaganja da bi se dobio finalni proizvod, grad. Opština Kovačica se na jugu graniči sa područjem grada - pogodniji zemljišni uslovi, duboka obrada i zaštita u početnoj Pančeva, na istoku sa opštinom Alibunar, na severu sa opšti- fazi) obavlja na oko 3.000 hektara. Ne retko, vođeni interesom, nom Sečanj i područjem grada Zrenjanina, a na zapadu sa op- proizvođači šećerne repe plasiraju svoj proizvod u susedne še- štinom Opovo. Opština Kovačica ima 25.259 stanovnika, koji ćerane, a samim tim je i repe manje za šećeranu u Kovačici. žive u osam naselja: Kovačica,Crepaja, Debeljača, Idvor, Padi- Tako da od tržišnih uslova i otkupne cene koja se ugovara sa na, Putnikovo, Samoš i Uzdin. Kao i u prošlosti i danas Kovači- poljoprivrednim proizvođačima, zavisi i obim proizvodnje še- ca sa okolinom predstavlja multietničku sredinu međusobnog ćerne repe na terenu. Uz to valja naglasiti da u opštini Kovačica uvažavanja. Sastav stanovništva je višenacionalan. Uz poštova- povrtarske kulture pokrivaju oko 1.200 ha obradivih površina. nje ljudskih prava, tradicije i različitosti bez obzira na versku, na- Krompir se seje oko 400 hektara, šargarepa na 300 hektara, cionalnu pripadnost, ovde žive građani srpske, slovačke, ma- zelen 200 hektara, kupus 150 hektara, pasulj oko 100 hektara, đarske, rumunske i drugih nacionalnih pripadnosti. Zbog toga ali da voćnjaci pokrivaju oko 43 hektara što čini samo 0,11% se za Kovačicu kaže da je ona „Vojvodina u malom“. Svako obradivih površina. mesto u opštini ima nešto što ga ističe i odlikuje. Kovačica ima Opština Kovačica u 2012. godini velika sredstva uložila u Galeriju naivne umetnosti i nazivaju je još metropolom svetske rekonstrukciju pijaca po naseljenim mestima, obdaništa, škola, naive. Kovačica je našoj a i široj javnosti poznata pre svega po zgrade Centra za socjalni rad. Izgradnja kanalizacije u naselje- naivnom slikarstvu - ona je rodno mesto ove umetnosti, a iz nje nom mestu Kovačica nalazi se u završnioj fazi. Takođe, značaj- su put sveta odaslate slike panonskih sela okupanih suncem u na je inicijativa Opštine kod organizovanja raznih manifestacija bojama bundeve, sa svojim čudesnim likovima i isto tako čude- (Kovačički oktobar, Crepajački fijaker, Bostanijada u Idvoru idr.). snim perspektivama. U partnerstvu Instituta Tamiš i Opštine Kovačica realizovan Na teritoriji opštine, poljoprivreda je najdominantnija gra- je projekat pod nazivom „Prodaja povrća poznatog porekla i na privrede, poljoprivredom se bavi više od 60% stanovništva kontrolisanog kvaliteta na tezgama posebno obeleženim za (bilo kao primarnom ili sekundarnom delatnošću). Od ukupne tu namenu“. Trajao je godinu dana obuhvatajući 20 poljopri- površine Opštine, poljoprivredne površine zauzimaju 36.368 vrednih proizvođača sa teritorije opštine Kovačica. Konstatovan hektara što iznosi 89.33% teritorije Opštine. Od ukupnih poljo- je povoljan odziv potrošača krajnjih kupaca koji kupuju takve privrednih površina 92.63% su obradive površine. Kvalitet ze- poljoprivredne proizvode na pijaci, gde su mogli da vide ko mljišta je izuzetan jer je 82% černozem odličnih morfoloških prodaje povrće iz konstrolisane proizvodnje i kupe proizvode i hemijskih osobina pogodan za poljoprivrednu proizvodnju. za koje znaju da su tretirani hemijom, tj. aktivnim materijama, Najveći deo obradivog zemljišta otpada na oranice i bašte, ali preparatima koji nisu toliki štetni za organizam i kod kojih odnosno na gajenje žita, industrijskog bilja, povrća i krmnog je ispoštovan rok tolerancije karence. Potrošači su sa takvih, bilja. Većina poljoprivrednog zemljišta je u privatnom sektoru, obeleženih tezgi, kupovali radije robu, što naravno doprinosi a nešto manje od 3000 hektara je zemljište u državnoj svojini. većoj zainteresovanosti poljoprivrednih proizvođača za takav Opština ima oko 3.400 registrovanih porodičnih poljoprivred- vid bavljenja povrtarstvom na našoj teritoriji i da se u nekom nih gazdinstava, koji predstavljaju nosioce poljoprivredne proi- narednom periodu priključe većem broju u taj projekat, ukoliko zvodnje. Prema preliminarnim rezultatima popisa poljoprivrede bude mogućnosti i sredstava za to i na taj način da stimulišemo u 2012. godini prosečna veličina takvog gazdinstva iznosi oko proizvodnju povrtarstva na teritoriji opštine Kovačica. 5ha. Na teritoriji opštine Kovačica registrovano je nešto više od Opština je od 2012. godine uvela poljočuvarsku slubu,koja 40 firmi, zemljoradničkih zadruga, pravnih lica koje se bave pri- je opremljena sa motorima i terenskim vozilima, dvogledima i marnom poljoprivredom i koje predstavljaju okosnicu u snab- fotoaparatima. Pored svoje primarne funkcije sprečavanja kra- devanju poljoprivrednika sa repromaterijalom (seme, đubrivo, đa na poljima, ova služba ima i preventivnu ulogu ekologa, da sredstva za zaštitu itd.) neophodnih za obavljanje poljoprivred- kontrolišu da se ne baca otpad ili da se ne oru atarski putevi. ne proizvodnje. Takođe navedeni pravni subjekti vrše i otkup U nedalekoj budućnosti se očekuje da će na poljima op- proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. štine Kovačica niknuti vetrenjače, kao rezultat najveće investicije Što se tiče prolećne setve, na prvom mestu u opštini Ko- u Kovačici, koju sprovodi firma „Elektrowinds“ iz Belgije. 20 Turistička ponuda opštine Kovačica

Javno Preduzeće Turističko Naselje “Relax” 26210 Kovačica, Vinogradska 2 tel.:013/660-480 fax:013/660-454 E-mail: [email protected] Web: www.relax-kovacica.com

Galerija naivne umetnosti 26210 Kovačica, Masarikova 65 tel.: 013/661-157 mob.: 063/856-74-93 E-mail: [email protected] Web: www.naivnaumetnost.com

Zadužbina Mihajla Pupina u Idvoru Kontakt: tel.: 013/676-335 mob.: 062/256-341 ili 064/404-86-02 kontakt osoba: Kapunac Steva

21 Razvijeno zadrugarstvo je spas za selo i poljoprivredu jednički grade svoju tržišnu i ekonom- sku silu. Zadruge sa svojim članstvom, predstavljaju treću svetsku ekonomsku silu. Povezani u Međunarodni zadružni savez, jači su od većine država i multi- nacionalnih kompanija. To seljaci uvek teba da imaju na umu kada su u dilemi da li im treba zadruga ili ne, podvukao je Bugarin. Rešenje za opstanak malih gazdinstava u Srbiji, kojih je i najveći broj, nalazi se u udruživanju u zadru- ge. Samo udruženi kroz zadruge selja- ci mogu imati racionalno poslovanje, koje podrazumeva smanjenje troškova uz povećanje prinosa. Time se postiže i cenovna konkurentnost robe i bolja tržišna pozicija. O stanju i perspektivama zemljo- radničkog zadrugarstva u Srbiji govo- rio je profesor Poljoprivrednog fakul- Rešenje za opstanak malih gaz- je politička volja i usklađenost na svim teta u Zemunu Miladin Ševarlić, koji dinstava u Srbiji, kojih je i najveći broj, nivoma, od mesnih zajednica do Vlade je naglasio da je opstanak malih gaz- nalazi se u udruživanju u zadruge. i Skupštine Srbije. Jer, razvijeno zadru- dinstava koji čine i većinu (čak preko Samo udruženi seljaci mogu imati raci- garstvo je spas za selo i poljoprivredu. 80 odsto srpske poljoprivrede) moguć onalno poslovanje, koje podrazumeva Ono omogućava da se poveća poljo- jedino ako se organizuju u zadruge. smanjenje troškova uz povećanje pri- privredna proizvodnja, konkurentnost U suprotnom neće opstati. On je po- nosa i poboljšanje konkurentnosti i izvoz hrane. Ovo je između ostalog krenuo i pitanje restitucije zadružne zaključeno za “Okruglim stolom” na imovine. Jer, ovaj sektor je oštećen za Godinama se u Srbiji smanjuje temu “Zadruga – faktor održivog ra- više od dve milijarde evra po osnovu proizvodnja žitarica, prazne se obori, zvoja poljoprivrede i sela u Srbiji”, koji oduzetih zemljišnih površina i imovine zemljoradnici nemaju kome da ponude je održan u Kragujevcu, koji je organi- širom Srbije. i ono malo viškova robe, nemaju novca zovao Odbor za selo Srpske akademije da kupe đubrivo, seme. Uzrok svih ovih Za “okruglim stolom” promovisa- nauka i umetnosti uz podršku Privred- nedaća je što nema kvalitetnih zadru- no je i devet uspešnih zemljoradničkih ne komore Srbije, uz prisustvo više od ga u Srbiji. Dodatni problem je što je u zadruga u Srbiji. Svojim radom istakle sto zvanica. Srbiji veoma malo uspešnih zadruga (u su se zadruge u Azanji, Prva ženska zemlji ima oko 2.000 zadruga, od čega Govoreći o teškom stanju u srp- zadruga u Vojvodini “Ruže Srema”, je oko 1.300 poljoprivrednih) dok je u skom selu akademik Dragan Škorić je Udruženje odgajivača goveda simen- zapadnoj Evropi posao farmera bez naglasio da se od 4.600 sela u Srbiji talske rase “Šumadija” u Kragujevcu, njih nezamisliv. Već niz godina se čeka u fazi nestajanja nalazi, svako četvrto “Zelena bašta” u Saraorcima, “Agro- donošenje novog zakona o zadruga- ili oko 1.200 njih, da je više od 50.000 dunav” u Karavukovu, zatim “Agronor” ma. Bez njega selo najviše trpi, a mlađi kuća napušteno i da je oko 500.000 u Gornjem Milanovcu, “Beška” u Beš- radno sposobni meštani gube motiv hektara obradivih površina u parlogu. koj, “Stubal” u istomenom mestu i “Srb da se i dalje bave zemljoradnjom. Za Sa razvojem zadrugarstva zaustaviće med” u Vladimirovcima. uspešniji razvoj zadrugarstva potrebna se nestanak sela, povećati proizvodnja i krenuti u ravnomeran razvoj svih re- giona u Srbiji, rekao je Škorić. Za “Okruglim stolom” promo- visana je i publikacija SANU “Zašto i kako se organizovati u zadruge”, au- tora Đorđa Bugarina, Danila Tomića i Branislava Gulana. Predstavljajući pu- blikaciju Đorđe Bugarin, je naglasio da u svetu ima oko 800 miliona ljudi koji posluju preko svojih zadruga. Preko 90 miliona članova evropskih zadruga, za- 22 Zemljoradnička zadruga Plugarul u Uzdinu za primer

Zemljoradnička zadruga“Plugarul” kom 2012. godine upela da obezbedi u Uzdinu je nastala 2008. godine, kao sve potrebne impute, počev od seme- pravno lice spajanjem dve bivše zadruge, na: pšenice, kukuruza i suncokreta, zatim „Uzdin“ i „Plugarul“ u novo pravno lice sa herbcide, đubriva (azotnih i kompleksnih imenom „Plugarul“. Trenutno zapošljava đubriva), uz mogućnost plaćanja kako na 14 radnika i svi organi upravljanja odlično poček, tako i u ratama, ili na neki drugi funkcionišu, počevši od Skupštine zadru- način. gara, Upravnog odbora, nadzora i direk- Do sada učinjenim, ZZ “Plugarul” je tora. potvrdila svoju uspešnost u poslovanju i Gospodin Todor Gertenišan, direk- nametnula se kao preka potreba Uzdin- tor zadruge istakao je da je ZZ ”Plugarul” Todor Gertenišan čana. Njenim uspostavljanjem zadovoljni jedna od retkih zadruga koja je uspela da su i zadrugari i svi oni koji u zadruzi rade. u maratonskom sudskom sporu od 2001. do 2007. godine, O tome najbolje govori i podatak da je ZZ „Plugarul“ za izdejstvuje imovinu i svu nepokretnost koja je nekada pripa- četiri godine deset puta povećala prihode, da je solventna fir- dala zadruzi „Plugarul“. Radi se konkretno o 560 ha zemljišta ma, tako da ako neko preda danas robu, sutra ili tokom istog i objektima u krugu zadruge, iako je prethodna firma, koja je dana može da očekuje nadoknadu tj. novac. bila u posedu, ostavila izuzetno velike neizmirene obaveze. A planovi za 2013. godinu? Pre svega da se završi sušara, Poslednje četiri godine novonastala ZZ ”Plugarul” radi “pu- kako bi bila zaokružena prva faza razvoja, koja bi u potpuno- nom parom“, i 24 sata 365 dana u godini je na usluzi zadru- sti ispunila odluku Skupštine zadrugara, da ovo bude mesto garima (90 članova se vode u APR-u). Za protekle četiri godi- osposobljeno za prijem žitarica i drugih poljoprivrednih proi- ne zemljoradnička zadruga je uspela da obezbedi novu vagu, zvoda. U drugoj razvojnoj fazi planira se nabavka mehaniza- da posle osamnaest godina osposobi benzinsku pumpu da cije, traktora i poljoprivrednih mašina za sopstvenu obradu služi na korist svim meštanima, da adaptira sve objekte u sklo- zemljišta. Zemlja je data u zakup licitacijom, uglavnom zadru- pu zadruge i da izgradi jedan silos, hangar, kapaciteta 500 garima, kao i firmi „Jednota“ iz Kovačice, koja posluje u sklopu vagona, sa svom opremom, počevši od kompanije “Matijević”. Sve to uz redovnu kip rampe, usitnog koša sa relevatorima Zemljoradnička zadruga nabavku repromaterijala za zadrugare i i transporterima i ceo proces mehanizu- pomoć za ostvarenje što boljeg plasma- je. Uz to, kupljen je viljuškar, ult mašine i “Plugarul” Uzdin na, ukazuje da je ZZ “Plugarul” opravdala ostala oprema uz važnu napomenu, da je osnovni cilj zadrugarstva, a to je unapre- sve obezbeđeno iz sopstvenih sredstava, 26216 Uzdin, Trg Oslobođenja br.1 đenja ekonomskih i drugih interesa putem bez i jednog dinara kredita. Tel. 013/673-550, 063/8687-547; unapređivanja poljoprivredne proizvod- Gospodin Gertenišan naglašava da je Fax: 013/673-550 nje, povećanja produktivnosti rada i us- postojala dilema o tome kojim pravcima www.zz.plugarul.com pešnijeg organizovanja proizvodnje. treba da krene razvoj ove zadruge. Prema [email protected] odluci zadrugara, odlučeno je da se ze- mlja da u zakup, a da se prvo osposobe postojeći objekti, da bi i meštani i zadru- gari imali jedan važan punkt za prijem ži- tarica i drugih poljoprivrednih kultura. To se ispostavilo kao ispravna odluka, jer je u toku 2012. godine, zadruga uspela da ot- kupi i uskladišti skoro 1.000 vagona robe, tj. poljoprivrednih proizvoda: pšenice, ku- kuruza, suncokreta, ječma od zadrugara. Svojim članovima, zadruga je to-

23 Univerzitet Educons = Beskonačno mnogo razloga

niverzitet EDUCONS iz ce nastavnika, istraživača, umetnika (Alliance of Central Eastern European Sremske Kamenice je i studenata, je razvoj obrazovanja, Universities (ACEU-http://www.aceu- moderna visokoškolska usklađenost nastavnih programa s edu.org). Alijansa Univerziteta Central- ustanova, koju čini osam evropskim iskustvima i trendovima, no-istočne Evrope okuplja privatne i fakulteta:U Fakultet za uslužni biznis-FA- atraktivnost i konkurentnost nastavnih državne univerzitete iz Rumunije, Ma- BUS, Fakultet poslovne ekonomije, Fa- programa na nacionalnom i internaci- đarske, Slovačke, Slovenije, Makedo- kultet zaštite životne sredine, Akademi- onalnom nivou, kao i dostizanje visoke nije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ja klasičnog slikarstva i Fakultet ekološke obrazovne i naučne pozicije u zemlji i Ukrajine, Slovenije, Albanije. Alijansa poljoprivrede. Od 1.10.2011. godine, u inostranstvu. Studijski programi pruža- Univerziteta Centralno-istočne Evrope sastavu Univerziteta EDUCONS nalazi ju studentima mogućnost horizontalne direktno utiče na podizanje nivoa kva- se i Fakultet za sport i turizam- TIMS, i vertikalne pokretljivosti. Horizontalna liteta studija kako na EDUCONS Uni- a od 2012.godine i Fakultet za prime- pokretljivost podrazumeva kompati- verzitetu tako i na svim univerzitetima njenu bezbednost. Prepoznajući po- bilnost s ostalim srodnim studijskim koji su članovi Alijanse, i omogućuje trebe na tržištu obrazovanja i rada, od programima u zemlji i inostranstvu, a studentima iz Srbije i drugih zemalja školske 2012/2013, Univerzitet Educons vertikalna mogućnost upisa na master i da u pravom smislu budu deo Evrop- je svoju obrazovno-uslužnu ponudu doktorske studije. EDUCONS ostvaruje skog obrazovnog prostora. Studenti obogatio i novim studijskim programi- saradnju s privredom, profesionalnim kroz programe ove organizacije imaju ma poput Digitalne produkcije (studij- asocijacijama i udruženjima privredni- mogućnost da svoje studije nastave na ski program osnovnih i master studi- ka i menadžera, kao i s javnim institu- bilo kom univerzitetu koji je član Alijan- ja), Zelene ekonomije (međunarodne cijama na republičkom, pokrajinskom i se ili ukoliko žele da se zaposle u nekoj master akademske studije), Globalne i lokalnom nivou. od država centralno-istočne Evrope, regionalne energetske politike (master pruža im se mogućnost direktnog pri- akademske studije) i Logistike (novi Prepoznajući potrebu za punom znavanja diplome za studijske progra- smer na osnovnim i master studijama implementacijom Bolonjskog proce- me u zajedničkom izvođenju, koja je Fakulteta poslovne ekonomije). sa, EDUCONS univerzitet je inicirao stečena na bilo kom univerzitetu koji je formiranje organizacije visokoškolskih član Alijanse. Misija univerziteta EDUCONS-a ustanova pod imenom „Alijansa Uni- kao integrisane akademske zajedni- verziteta Centralno-istočne Evrope“

UNIVERZITET EDUCONS, Vojvode Putnika 85-87, 21208 Sremska Kamenica Kontak: tel.021/489-36-10, e-mail:[email protected], web stranica: www.educons.edu.rs 24 25 UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo 26 Studijski programi

• Osnovne akademske studije geografije − Diplomirani profesor geografije − Dipomirani geograf (moduli: Geoinformatika, Geoekologija) • Osnovne akadamske studije turizma − Diplomirani turizmolog (moduli: Turizam, Organizator hotelijerske delatnosti, Or- ganizator gastronomske delatnosti i Organizator lovno turističke delatnosti) • Master akademske studije geografije − Master profesor geografije − Master geograf (moduli: Geoinformatika, Geoekologija) • Master akademske studije turizma − Master turizmolog (moduli: Turizam, Hotelijerstvo, Lovni turizam) • Master akademske studije dvopredmetne nastave prirodnih nauka, matematike i ra- čunarstva (Geografija - informatika i Biologija - geografija) • Doktorske studije − Doktor nauka – geonauke − Doktor nauka – geonauke (turizam) − Doktor metodike nastave prirodnih nauka – geografija

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU TURIZAM I HOTELIJERSTVO Trg Dositeja Obradovića 3, 21000 Novi Sad tel: 021/450-105; fax: 021/459-696 www.dgt.uns.ac.rs www.facebook.com/groups/dgth.pmf.uns/ Javno preduzeće “Vojvodinašume” osnovano je 2002. godine sa ciljem da integralno gazduje šumama i upravlja zaštićenim prirodnim dobrima i lovištima. U prvih deset godina postojanja Preduzeća, uloženi su veliki napori da se una- prede svi segmenti poslovanja, a sve to u skladu sa principima šumarstva, održivog razvoja i profitabilnosti. Pored toga se od samog osnivanja vodilo računa o povećanju šumovitosti i unapređenju postojećeg šumskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Preduzeće sa preko 1650 zaposlenih svoju javnu i privrednu misiju obavlja preko pet ogranaka koji čine četiri šumska gazdinstva i „Vojvodinašume-Lovoturs“. Po principima međunarodne FSC standardizacije gazduje na površini većoj od 129.000 ha vodeći pri tome računa o ostalim prirodnim resursima u šumskim područjima među kojima se nalazi šesnaest zaštićenih područja na površini većoj od 70.000 ha.

Sa svojim lovištima i savremenim lovačkim kućama za smeštaj turista, uzgajalištima divljači i stručnim kadrovima, Javno preduzeće „Vojvodi- našume“ predstavlja lovno-privredni subjekat u Autonomnoj pokrajini Vojvodine i Republici Srbiji, a time i neizostavni činilac u planiranju ukupnog razvoja lovstva.

U septembru 2012. godine, u Kaćkoj šumi kod Novog Sada, Preduzeće je otvorilo prvu izvoznu hladnjaču za divljač u Srbiji. Tu će biti skladišteno meso koje će se izvoziti u Evropsku uniju i zhvalju- jući tome će po prvi put nakon 20 godina stranim lovcima biti omogućeno da divljač koju odstrele u Vojvodini i izvezu.

Veliki značaj daje se zaštiti životne sredine, očuvanju i nezi postojećih šuma, kao i podizanju novih. Da bi se ovo postiglo veliki trud se ulaže kako bi se podigla svest društva o važnosti postoja- JP „Vojvodinašume“ - Lovište „Kozara“ u Bačkom Monoštru nja šuma i prirode u svakodnevnom životu svih nas. Bez međusobne podrške zaposlenih, organa osnivača, medija, civilnih organizacija, naučnih i obrazovnih institucija, ovo u velikoj meri ne bi bilo ostvarivo.

Shodno osnovnoj delatnosti, profesionalnoj odgovornosti i društveno odgovornom poslovanju, svake godine se u cilju pomoći i podrške izdvaja adekvatna suma novca u okviru donacija i ostalih društveno odgovornih projekata. 2012. godine započeta su četiri velika međunarodna projekta koja će imati dugoročni uticaj na razvoj različitih delova privrede u zemlji.

Javno preduzeće „Vojvodinašume“ želi budućim generacijama da ostavi najlepše šume koje će svojim ambijentom pružiti uslove za lepši i zdraviji život.

Javno preduzeće „Vojvodinašume“ Preradovićeva 2 21 131 Petrovaradin Republika Srbija Tel: +381 21 431 144 www.vojvodinasume.rs

28 29 Pravo je vreme za domaće, Agroekonomik šampionsko seme

ci i s pravom se svrstava u red lidera srpskog semenarstva. Mi smo zastupljeni ne samo na domaćem tržištu, već predstavljamo i veliki izvoznike semena u sve zemlje u okruženju i neke zemlje Evropske unije. Nama je posebno drago da smo poslednjih go- dina registrovali par hibride kukuruza i šest sorata za tržište EU, da radimo na registracji sorata u Turskoj i u Africi, tako da polako ali sigurno krećemo uzlaznom linijom. Institut PKB Agro-ekonomik d.o.o. je prošle godine obe- ležio jubilej - 50 godina postojanja. Osnovan radi razvojnih po- treba matične kompanije Poljoprivredne korporacije Beograd, Institut se vremenom izdvojio u samostalno pravno lice i sada predstavlja jednu semenarsku kuću srednje veličine, koja je pri- sutna i na domaćem i na inostranom tržištu. Institut trenutno ima oko 50 zaposlenih, 42. je u rangu inženjera, magistara i doktora nauka, što predstavlja potencijal za ustanovu takvog, relativno malog obima. Posluje u okviru nekoliko zavoda: Zavod za ratar- stvo i povrtarstvo, Zavod za voćarstvo i vinogradarstvo, Zavod za Mr Nenad Đurić sa šampionskim peharom stočarstvo, kao i pratećih službi. Zavod za ratarstvo i povrtarstvo radi selekciju pšenice i kukuruza, ima 26 priznatih sorti pšenica Institut PKB Agroekonomik iz Padinske skele dostavio je Ko- u Srbiji, jednu sortu ječma, jednu sortu tritikalea i 30 hibrida ku- misiji za ocenjivanje kvaliteta semenskog materijala biljnog pore- kuruza. U EU ima 4 priznata hibrida kukuruza i 6 sorti pršenice. kla 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Pored ratarstva Institut se bavi selekcijom u voćarstvu, proizvod- 10 uzoraka i osvojio 5 Srebrnih, 1 Zlatnu i 1 veliku zlatnu medalju, njom sadnica, i na tom polju se svrstava u velike proizvođače a za visok kvalitet semenskog materijala kukuruza i pšenice, na- sadnica svih vrsta voća. Zavod za stočarstvo se bavi pružanjem građen je sa Srebrnim Šampionskim peharom. Mr Nenad Đurić, usluga u razvoju stočarskih gazdinstava, farmi, genetike, ishra- direktor Instituta, ne krije zadovoljstvo ostvarenim rezultatom. ne, posebno u govedarstvu. Svi navedeni poslovi se obavljaju -Nama je jako drago da smo u ovoj jubilarnoj godini Sajma i za komercijalna poljoprivredna gazdinstva u okviru porodične osvojili šampionski pehar. Mi smo poslali na analizu pet uzoraka poljoprivdene službe uz punu saradnju sa domaćim i inostranim kukuruza, i pet sorata pšenice. Nikada do sada nismo izlazili sa institutima i fakultetima. Svi zavodi obavljalju poslove na projek- sortama pšenice na Novosadskom sajmu. Ove godine smo to po tima sufinansiranim od strane Ministarstva nauke i zaštite životne prvi put učinili i svi uzorci su nagrađeni. Posebno nam je drago sredine i Ministarstva poljoprivrede RS, precizirane ugovorima. što su svi uzorci, i kukuruza i pšenice, nagrađeni i što smo dobit- -Naš moto je: „Pravo je vreme za domaće seme“. Tom slo- nici šampionskog pehara za visok kvaliteta semena, jer moram ganu bih dodao i reč – uvek. Mi se ne zaustavljamo na posti- priznati da je konkurencija bila izuzetno jaka, s obzirom da su gnutom. Cilj je da unapređujemo selekciju. Klimatske promene tu bili svi naši domaći instituti i strane kompanije. Učešće velikog uticale su da neki stari hibridi ne mogu da izdrže ovakve vre- broja proizvođača semenskog materijala pokazuje opredeljenost menske uslove. Stoga je naš zadatak stvaranje nekih genotipova domaćih brendova ovom sajmu, što mi stalno propagiramo, ali koji to mogu da podnesu mnogo bolje, a isto tako i nastupi na isto tako odražava jedan kvalitet naših proizvoda. inostranom tržištu, na čemu posebno insistiram, jer smatram da Institut PKB Agroekonomik, poslednjih godina napreduje srpsko semenarstvo može biti ozbiljan brend ove naše države – velikim koracima kada je reč o semenerstvu, selekciji i geneti- naglasio je mr Nenad Đurić. Institut PKB Agroekonomik Padinska Skela, 11213 Begrad, Industrijsko naselje b.b., Telefoni: 011/8871-175; 8871 550 Fax: 011/8871-125; 061/8207-102 E-mail: [email protected], [email protected]; Web: www.pkbae.rs

30 Uvitina hladno ceđena ulja iz Debeljače jutro uzeti kafenu kašičicu nekog od ovih ulja. Ono ne valja da se ULJA ZA ZDRAVLJE prži, dok u sirovom stanju odra- žava i štiti zdravlje. A čoveku je zdravlje, ili bi bar trebalo da bude, na prvom mestu.

seju suncokret, soju, lan, osnovne kultu- re koje upsevaju u Vojvodini. Godišnje otkupi oko 300.000kg suncokreta, što je kapacitet za godinu dana. Ostale uljari- ce, kao što su susam, kikiriki, nalazi po veleprodajama u Beogradu koje su iz- Ištvan Mohači vrsno snabdevene raznoraznim egzo- tičnim semenkama. Firma “Uvita” DOO, koju je 2001. Gospodin Ištvan planira da proširi godine registrovao Ištvan Mohači proizvodnju, jer je potražnja za hladno (Istvan Mohacsi), u južnobanatskom ceđenim uljima sve veća. “Uvitini” pro- selu Debeljača, u opštini Kovačica, da- izvodi mogu se naći u dve prodavnice nas proizvodi dvanaest vrsta hladno zdrave hrane u Debeljači i Kovačici. Za ceđenih ulja: suncokretovo, ulje od sada, najveći plasman se odvija preko lana, od bundevinih semenki, pšeničnih veleprodaje zdrave hrane, ali roba iz i kukuruznih klica, od susama (svetlo), ovog preduzeća obskrbljuje tržišta Bo- hladno ceđeno ulje od badema (slatko), sne i Hercegovine, Makedonije i Crne ulje od kikirikija, soje, konoplje i mlinske Gore. Najnoviji proboj Uvitinih ulja je proizvode, kao što su pšenično i ražano izvoz u Slovačku, i ako se napravi po- integralno brašno, pšenične mekinje i voljan aranžman, ova ulja kreću na oz- pšenične klice. Ulja dobijena mehanič- biljniji put u EU. Gospodin Ištvan Mohači kim presovanjem (ceđenjem) iz semen- ne sumnja da će ulja iz njegove kompa- ki ili orašastih plodova, odnosno delova nije “proći” sve sertifikate i provere koje biljke, uljarice, ovim postupkom zadrža- se u zemljama EU podrazumevaju, jer vaju sve korisne supstance. Postupak se se od početka insistiralo na odličanom izvodi bez primene visokih temperatura kvalitetu proizvoda. Potvrda za to su i i raznih rastvarača, bez dodavanja sta- brojne, uglavnom zlatne medalje na bilizatora i aditiva. ocenjivanju kvaliteta na Novosadskom Ištvan Mohači je proizvodnju Međunarodnom poljoprivrednom saj- hladno ceđenih ulja započeo sa svojim mu. ocem, koji je po struci bio tehnolog, i sa Na pitanje, koje je ulje najtraženije kojim je radio u mlinskoj industriji, 1996. na tržištu, gospodin Ištvan kaže: godine, kada je na Poljoprivrednom saj- -Sva naša ulja su tražena. Ima sve mu u Novom Sadu kupio prvu presu. više ljudi koji paze na ishranu i okreću Prva ulja isceđena na toj mašini bila su se prema zdravoj hrani i ja preporuču- suncokretova, a kasnije su proizvodnju jem da ljudi na vreme krenu da paze Društvo za proizvodnju ulja nadovezali i sa ostalim zrnima. na svoje zdravlje, a ne kada već dođe Danas, “Uvita” DOO raspolaže sa do bolesti, jer onda je kasno. Mi smo UVITA DOO 4 prese kapaciteta 50 kg na sat, za sat se potrudili da, što se tiče cena, bude- 26214 Debeljača, Borisa Kidriča 60 vremena proizvede 200 litara ulja, a za mo pristupačni kupcima-rekao je Ištva jedan dan nešto manje od 5 tona. Tre- Tel.: 013/664-972; 665-380; Mob.: Mohači. 063/8911-064; Fax: 013/665-380 nutno firma zapošljava 14 radnika, što u “Uvitina” ulja su polusirova, i ona proizvodnom programu, što u pripre- su prilikom filtriranja očišćena, bistra i E-mail: uvitadebeljaca@hotmail. mi sirovina, raspoređenih u tri smene. uglavnom, kada se koriste, važno je da com; Web: www.uvita.ls.rs Firma ima oko 80 do 100 kooperanata, se u organizam unose u sirovom stanju, uglavnom poljoprivrednika sa lokala koji preko salata. Dobro je, takođe, svako 31 Milorad Milošević, čovek koji menja Srem Kada je sa četrnaest godina Milorad Milošević napustio Ve- vog Sada, SRP Zasavice za vikend dobro upakovanog programa, like Radince, selo u sremskomitrovačkoj opštini, i on i selo bili su garantuje vrhunski turistički proizvod. siromašni. Posle dosta godina, gospodin Milorad Milošević se, Gospodin Milošević je vlasnik kompanije „Panonija agrar sada kao ostvaren poslovan čovek i privrednik vratio u svoje selo, MM“ koja sprovodi razne projekte. Osim proizvodnje ratarskih još uvek siromašno, rešen da svetu, Evropi, ali i nama samima kultura kukuruza i pšenice na oko 220 hektara, gospodin Milo- predoči sve potenicijale ovog kraja, prebogatom istorijom, tradi- šević je kao član Udruženja voćara, jedna od osnivača Zadruge cijom, zemljom i dobrim ljudima. „Prva Fruškogorska“ u Grgurevcima sa 69 voćara i vinogradara, Istorijsku činjenicu prvog zasada vinove loze na Šuljmanskoj koji obrađuju preko 300 ha zemlje. Namera zadrugara je uspo- glavici, Milorad Milošević je rešio da materijalizuje i da mu ona stavljanje dogovora sa državom radi ustupanja na 99 godina sta- bude prvi korak u ostvarivanju njegovog nauma. Kako bi sprečio re grgurevačke zadruge sa ciljem da se napravi ogledni centar, propadanje vinograda na Apeninskom posluostrvu ugroženih hladnjača, proizvodnja gajbica, rasadnik, prodavnica đubriva... razvojem vinogradarstva u tadašnjim rimskim provincijama Galije U Velike Radince gospodin Miloševič je „doneo“ i Poljopri- i Panonije, Domicijan je uveo zabranu bavljenja vinogradarstvom vredni sajam, koji će se ove godine održati do 6. do 8. septem- i vinarstvom u Panoniji, koja je bila na snazi dva veka, a koju bra, i na kojem se očekuje učešće bar 100 izlagača i naravno je ukinuo car poreklom iz Grgurevaca, Marcus Aurelius Probus. prisustvo gostiju iz Komende, Slovenija, po čijem uzoru je ovaj Stari zapisi potvrđuju da je prvi čokot zasađen upravo na Šulj- sajam i osmišljen. Novine za ovu godinu je dovršena dvorana manskoj glavici, potezu iznad sela Šuljam, 280. godine i da se aerodroma u Velikim Radincima, izgrađenom je još u vreme Kra- iz Šuljama vinova loza proširila na ostali deo kontinenta i tako ljevine Jugoslavije, a grad Sremska Mitrovica je pomogao u na- postala “majka svih vinograda”. bavci opreme, za promocije, predavanja i edukaciju. Dolaskom Oko 1.730 godina kasnije, gospodin Milorad Milošević sa gospodina Miloševića pokrenita je inicijativa za njegovo potpuno čvrstim istorijskim činjenicama i još čvršćom voljom rešava da za- preuređenje i bezbedno sletanje aviona do 20 putničkih sedišta. sadi vinograd na mestu starog, da priča o Probu postane osnov Gospodin Milorad Milošević nije samo čovek sa vizijom već za privredni, a pre svega turistički i vinski preporod ovog kraja. i čovek koji je ispunio sve što je obećao. Jer, kako sam voli da Počeo je od hektara i nešto, skoro dva, sada ima oko se- kaže: -Ovo je jedna jedinstvena lokacija: Sremska Mitrovica ili dam hektara sa sortama Merlot, Chardonnay, Rajnski Rizling, Ita- Radinci ili ovaj deo Srema je na 6 km od auto puta, Beograd je lijanski Rizling, nešto Vranca, ostavljenog prostora za Tamjaniku, na 60, a Novi Sad na 40 km, imamo lokalni aerodrom. Imamo Traminac i naravno Probus. Sledeće, 2014. godine očekuje se i dosta hrane, vrednih ljudi, lepih polja... . Približavanjem Evropi, prvo vino i otvaranje Rimskog podruma. Prošle 2012. godine, na cena zemlje će rasti. Šta će biti 2017. godine kada bude slobodna Preobraženje i dan rođenja cara Proba 19. avgusta, priređena prodaja strancima? Ovakve zemlje nema nigde. Ovom zemljom je svetkovina uz veliki broj zvanica, prijatelja i ljudi iz kraja, a tik možeš đubriti zemlju koju imaju drugi. Samo da imamo što ma- uz mlade zasade vinove loze otkrivena je bista sa carevim likom nje smeća na njivama, da ga odnosimo tamo gde mu je mesto, i početak medijskog otkrivanja značaja svega onoga što ovaj da ne trujemo ovu zemlju, ne zbog nas, već zbog generacija koje kraj pamti. Ove 2013. godine Probov rođendan će se obeležiti u dolaze. Ovo je „Mala Toskana“ i može da se poredi sa najvećim nedelju, dan ranije. Planirano je da se na vinogradu napravi još svetskim poljoprivrednim centrima, a ja ću dati sve od sebe da veće, svečanije, veselije druženje, da se poveže i sa XVII vekova pokažem Evropi šta mi sve imamo, naglasio je gospodin Milorad Milanskog edikta, a tome će doprineti i biciklistička trka, sa name- Milošević. rom da preraste u tradicionalnu manifestaciju. -Ako to dobije odgovarajući značaj, ceo kraj će doživeti Panonija - Agrar MM jednu novu ekspanziju. Mi se približavamo Evropi, Evropa dola- 22211 Veliki Radinci, Vinogradarska 17 zi k nama. Ako budemo znali da sprovedemo ovu priču onako Telefoni: Milorad Milošević: +381 (0)22 660-308, kako je istorija priča i kako se prenosila s kolena na koleno, to će 063 10 66 757, +386 31 316 623 izazvati jedan veliki turistički bum, uveren je gospodin Milošević. Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275, Da bi se priča zaokružila, nedaleko od vinograda planira- na je izgradnja etno-sela, a onda boravak u carskom vinogradu, +381 (0)64 88 94 690. obilazak Carske palate, sedamnaest manastira Fruške gore, No- Mail: [email protected]; Web: www.sajamradinci.rs 32 Najevropljanin gradnja po visokim standardima Građevinska kompani- pleksa, u okviru kojeg se nalazi stam- -Bitno nam je da naši objekti budu ja „Najevropljanin“ svojim bena zgrada i teniski tereni sa svlačio- prepoznatljivi po lepim fasadama spo- načinom poslovanja pomera nicama. Podloga na teniskim terenima lja, po kvalitetnim materijalima i rado- granice komfornog stanovanja u je tipa Nova Cushion, proizvođača vima, po visokim standardima komfora prostor gde uživanje u svakodnev- “Nova Sports U.S.A.”, koja se koristi za i po uređenju dvorišta koja će biti ople- nom životu, privatnost i potreba za le- profesionalne teniske terene, kao i na menjena zelenilom. Zato vodimo raču- pim imaju apsolutna prava u svakom većini teniskih turnira. na o svakom detalju. U to će se najpre detalju enterijera i brižljivo osmišljenog uveriti kupci stanova, a potom njihovi i uređenog okruženja. rođaci, prijatelji, poznanici i – po princi- pu „dobar glas se daleko čuje“, postaće to naš zaštitni znak. Kada „Najevroplja- nin“ stoji iza nekog projekta, znaće se da je u zgradu ugrađen najbolji mate- rijal, da su radili vrhunski majstori i da je sproveden čitav postupak od upo- trebne dozvole, do tehničkog prijema i uknjiženja zgrade i stanova – izjavio je prof. dr Marko Carić. Građevinska kompanija „Najevro- pljanin“ privodi kraju izgradnju porodič- no-stambenog objekta u Šarplaninskoj Najevropljanin DOO 42, a istovremeno započinje izgradnju stambenog objekta u Bolmanskoj 18 i 21000 Novi Sad, Ul. Ise Bajića 4 20 u Novom Sadu. Takođe, u planu su E-mail: [email protected] i stambeno-poslovni objekti u Adi En- +381 (0) 21 523124 drea 42 i Petefi Šandora 168, koji izlaze +381 (0) 63 - 531 839 na Somborski bulevar.

Prema rečima generalnog di- rektora građevinske kompanije „Naje- vropljanin“, prof. dr Marka Carića, be- skompromisnim poštovanjem nekoliko principa, kao što su vrhunski kvalitet materijala i izvođenja radova, inovativ- na i funkcionalna arhitektonska rešenja i apsolutna sigurnost, obezbeđen je kvalitet iznad proseka što je svakako novina na našem tržištu po kojoj će „Najevropljanin“ biti poznat.

Građevinska kompanija „Najevro- pljanin“ je godišnjicu svog uspešnog poslovanja obeležila otvaranjem kom- 33

35 Život na selu pruža više mogućnosti a tradicionalnom konkur- upotrebi ono što ima, i osmisli jednu posebnu, svoju salašar- Nsu za izbor najuspešnijih sku priču. Prvi gosti na salašu se očekuju ovog leta, sa zavr- poljoprivrednih gazdinstava u šetkom prve faze uređenja ovog postora. Za smeštaj gostiju Srbiji - ProAgro Lider 2012, po- planirana je izgradnja zasebnih bungalova, a njena realizacija bedio je salaš u vlasništvu poro- se očekuje naredne godine. Dotle, salaš, koji jednim delom dice Tatić, tačnije Pavla Tatića iz izlazi na Veliki bački kanal i ima sopstvenu plažu i splav, pru- Turije kod Srbobrana, u oblasti ža mogućnosti kupanja, vožnje čamcima i druge rekreativne obnovljivih izvora energije. Pavle aktivnosti. U sklopu salaša se na ½ hektara pruža ribnjak, gde Tatić je veliki problem, nedostatka se vrši uzgoj šarana, a sa jednog hektara vinograda, sa 5.000 električne energije na svom sa- čokota vinskih sorti, proizvodi se vino za sopstvene potrebe Pavle Tatić lašu rešio postavljanjem solarnih i potrebe gostiju. Na salašu ima više od 500 stabala razno- panela, solarnog sistema snage vrsnog voća od kojeg domaćini kuvaju pekmeze, džemove, 9kW. Ceo sistem daje tzv. „zelene“ prave sokove, peku rakiju... U planu da se napravi mini farma kilovat-časove. Pored solarnih panela postavljena su i dva sa konjima i stokom, koja bi doprinela autentičnosti salaša. vetrogeneratora, tako da se kombinacijom ova dva sistema Porodica Tatić je osnovala Opštu zemljoradničku za- obezbeđuje dovoljna količina potrebne električne energije za drugu “Tera nova” 2002. godine, pre svega zarad svojih domaćinstvo. potreba, da bi se dobili povoljniji uslovi za korišćenje radnih –Leti, shodno broju sunčanih dana, imamo maksimalni imputa. Danas rade oko 500 hektara zemlje zasejane repom, kapacitet iskorišćenja od 100%, dok je zimi nešto slabiji. Me- kukuruzom, sojom i nešto pšenicom, koju obrađuju najsavre- đutim, na salašu se zimi ne koriste frižider i rashladni uređaji, menikom mehanizacijom. Pavle Tatić smatra da je budućnost pa je i potrošnja struje manja, a leti ima dovoljno za sve i Vojvodine u vinogradarstvu, voćarstvu, povrtarstvu i ribar- to nam govori da sistem tokom cele godine može da radi. stvu, zato što se na manjim površinama može doći do većeg Ovaj sistem ne podrazumeva priključivanje nikakvih grejnih profita. Kao mlad čovek opredelio se za selo, jer život na selu tela. Zato smo se vezali za plinski šporet, imamo kolektore za ima prednosti u odnosu na grad, koji je uzgred rečeno, vrlo grejanje vode (što je različito od solarnih panela koji proizvo- blizu. Ono što bi promenio je odnos države, lokalne zajed- de struju, kolektori zagrevaju vodu), i grejemo se na proste, nice, društva u celini prema seljacima, da se više vrednuje i kaljeve, seljačke peći. Ceo sistem nas je koštao 12.000 evra, ali stimuliše njihov rad i bavljenje poljoprivredom. važnije od toga je da imamo svoju struju. Dovođenje struje Pavle Tatić se bavi i uvozom, prodajom i montažom so- do salaša, podrazumevalo bi postavljanje trafo-stanice, voda, larnih panela, kolektora, vetrogeneratora, regulatora, pretva- kablova i bandera, što bi koštalo oko 50.000 evra, a i dalje to rača, akumulatora i ostale opreme za solarne sisteme reno- ne bi bila naša struja, već stuja EPS-a, koju bi morali da pla- miranih svetskih proizvodjača po veoma povoljnim cenama. ćamo - dodao je Pavle Tatić. Imamo sve vrste i veličine solarnih Razgovor s povodom vrlo brzo SUN&WIND ENERGY d.o.o. panela, a cene za panele A-klase, sa je prerastao u divljenje neverovat- 21215 Turija, Salaš 138, visokim punjenjem kreću već od o,9 nom krajoliku, mestu čiste prirode Tel. prodaja: 060/7-33-54-55; eur/W, sa PDV-om su najpovoljnije okružene vodom, tišinom a na korak Tel. servis: 060/1-31-01-151 na srpskom tržištu. Za veće sisteme od uzavrele civilizacije. Već nekoliko Fax.021/2237-121 od nekoliko KW, pa nekoliko desetina generacija Tatića živi na i od salaša. E-mail: [email protected]; KW, cena su drastično manje i postoji Najmlađi, Pavle Tatić, odlučio je da Web: http://www.sunwindsrbija.rs mogućnost dogovora. shodno savremenim trendovima,

36 Agrol Temerin, lider savremene poljomehanizacije U sve zahtevnijem svetu savremene poljomehanizacije jektovanje, isporuku materijala i postavljanje protivgradnog i poljoopreme Agrol d.o.o. iz Temerina je postao lider u sistema. oblasti snabdevanja vrhunskom uvoznom opremom u Sr- Druga važna oblast delovanja Agrola su linije za sorti- biji, ali i u regionu. ranje, pri čemu je zastupljena holandska firma Greefa, svet- Agrol d.o.o. je trenutno angažovan u tri važna sektora ski lider u sortiranju jabuke. Za poslednje tri godine postav- rada: projektovanje voćnjaka sa isporukom sadnog materi- ljeni su vrhunski sistemi: u PDM “Agro fruit d.o.o” Pudarci, u jala, protivgradnih mreža i isporukama linija za sortiranje i firmi “Ćirić agrar” u Titelu, u Kneževim vinogradima u Hrvat- pakirnim linijama i oprema za skladištenje. skoj. Slični projekti su realizovani u Makedoniji, Crnoj Gori, Mr Vladislav Princip, vlasnik firme kaže da je Agrol bio te se Agrol definiše kao firma osposobljena za regionalnu pionir u ovom poslu, jer je prve protivgradne mreže posta- isporuku opreme. vio još 2004. godine u saradnji sa svetskim liderom u ovoj U ponudi ove firme su i linije za pakovanje za koje po- oblasti, kompanijom Frustar, i od tada kontinuirano snab- stoje referentni projekti sa mašinama za paletizaciju i laberi- deva tržište sa protivgradnim sistemima. Prošle godine je ranje koje na svaki pojednični plod stavljaju male nalepnice ova firma je projektovala sisteme, isporučila sadni material sa znakom i porukom firme, u čemu su zastupnici američke i natrkila protivgradnim mrežama oko 80 hektara voćnjaka, firme Sinclair. što su inostrani partneri ocenili najboljim ocenama, a Agrol Ne smemo zaboraviti i na uvoz vrhunskog sadnog proglašen za najboljeg stranog partnera u 2011. godini, od materijala iz najpoznatijih evropskih rasadnika kao što su strane Frustara. Na osnovu tih rezultata u 2012. godini Agrol rasadnici iz Italije, Holandije i Kneževih vinograda, “Baranjski je od ino-partnera dobio sertifikaciju za samostalno pro- voćnjaci d.o.o.”, najsavremeniji na teritoriji bivše Jugoslavije.

37 Hrana i vino brendovi Srbije

istraživanja, između ostalih i o jelima u mu zaštićeno, dakle zaštićen sremski ugostiteljstvu Srema, regiji od davnina proizvod, nemamo u jelovniku koji je čuvene po dobroj hrani. isto što i etiketa. Ništa bolja situacija nije ni u Vojvodini. Istražujući strukturu sla- Neka od njegovih zapažanja od- nih predjela u jednom našem elitnom nose se na tvrdnju da mi stalno pričamo hotelu, kao temu diplomskog rada, vi- o kvalitetu hrane, a zapravo ne znamo deli smo da nema ni jednog hladnog koliko je ona stvarno kvalitetna. Kod predjela u jelovniku, osim vojvođan- nas je simptomatična situacija da jedan ske zakuske- rekao je prof. Tešanović. restoran odlično radi sve dok u njemu Često govorimo da su naša vina u ran- radi odličan kuvar. Onog momenta gu evropskih, što verovatno i jesu, ali u kada taj kuvar iz nekog razloga napusti strukturi vina u elitnim hotelima domi- restoran, u njemu se više ne služi do- niraju strana, crnogorska, makedonska, bra hrana. Postavlja se logično pitanje, italijanska vina. Domaća se pojavljuju tek kako kuhinja jednog restorana može da ponegde. Gde je problem? Problem je, zavisi od jednog kuvara ili šefa kuhinje pre svega, u edukaciji osoblja. Eduka- i kako je moguće da se u prestižnim cija, osposobljavanje, međusobna uve- svetskim restoranima, ili čak restorani- zanost je nešto na čemu se mora raditi. ma tipa McDonalds unapred zna kakva Ako odete u Zimbabve, ješćete skakav- Prof. dr Dragan Tešanović hrana se može očekivati? ce zato što svi tamo jedu skakavce, ako ništa, iz znatiželje. Gost, kada dođe kod Značaj autentične hrane u razvoju -Odgovor je jednostavan, zato što nas, hoće da ponose autentičan miris i kulinarskog turizma je česta tema ra- postoji standard, tačna procedura kako ukus sredine koju je posetio, a mi toga sprava mnogih skupova. U maju će se, se radi. Stalan kvalitet podrazumeva nemamo ili je to toliko skromno da nije sa ovog aspekta hrane, govoriti bar na definisan standard. Mi nememo dokaza vredno pomena. Na kvalitet hrane, ne tri velika međunarodna skupa - Poljo- da je to što imamo dobro i kvalitetno. samo Srema, Vojvodine, nego i čitave privrednom sajmu u Novom Sadu, u Mi samo pričamo da je to tako–izjavio Srbije, može da se primeni Hipokratovo Opatiji, gde će se održati konferencija je dr Tešanović i dodao: načelo: ”Neka ti hrana bude lek, a lek koja će se baviti novim trendovima u hrana”. Iako mi nemamo dokaza da je turizmu i ugostiteljstvu, te krajem mese- -Uzmimo primer Slovenije. Nji- naša hrana dobra, a dobra je, ne samo ca, opet u Novom Sadu, za vreme Cen- ma je gastronomski turizam bio naci- zato što smo retko industrijski naselje- tralno-evropske konferencije, odnosno onalni projekat u kojem su učestvovali na zemlja i nemamo mnogo zagađiva- na Kongresu hrane. tehnolozi, enolozi i razni drugi profili ča, već i što imamo veliki broj sunčanih stručnjaka. Oni su istražili svako selo u dana koji daju ukus i slast našem voću i Prof. dr Dragan Tešanović, van- Sloveniji da bi utvrdili koja su njihova povrću. Zato ta priča o našoj hrani pod- redni predavač na Departmanu za ge- stara, tradicionalna jela i potom oda- seća na devojku u zatvorenoj sobi, lepa ografiju, turizam i hotelijerstvo Prirod- brali desetak, koja su zaštitili u EU. Da je, ali je niko ne vidi i zato je krajnje vre- no matematičkog fakulteta u Novom li je to moguće uraditi u Sremu? Zašto me da uradimo neke pomake, da se na Sadu je sa ekipom saradnika radio više da ne. Mi čak i ono što imamo u Sre- tom planu nešto popravi.

38 Srpski James Oliver

astonomija bi se mogla definisati i kao umešnost kori- praksa. U to sam se uverio kada sam upozano izvanrednog šćenja hrane u svrhu proizvođenja endorfina, enzima kuvara, koji je bio školovani kamenorezac. Opet, „Asocijacija Gsreće. Kreativci su u hrani pronašli kvalitete za koje šefova restorana“ omogućava svakom svom članu praćenje niko nije ni pretpostavljao da su tu, tako što su sjedinili sa- najnovijih svetskih kretanja u kulinarstvu, jer su u nju uklju- stojke koji se nikada ranije nisu mešali. Kvalitet hrane dolazi čeni kuvari koji rade i u inostranstvu: Švajcarskoj, Francuskoj, još više do izražaja ako se zadovolji i onaj estetski faktor, Rusiji... Trenutno je kod mene u gostima kolega iz jednog umeće i veština prezentovanja iste. beogradskog restorana, a ja često gostujem kod njega. Na

Darko Marković

Jedan od takvih gastro-umetnika je i kuvar Darko Mar- taj način razmenjujemo iskustva, dolazimo do novih reše- ković, šef kuhinje u Vinskoj kući “Kovačević“ u Irigu, i član nja, na opšte zadovoljstvo naših gostiju. A kada su gosti „Asocijacije šefova kuvara Srbije”, koja je u februaru 2013. zadovoljni, naša misija je ispunjena - kaže Darko Marković. godine, na Internacionalnom festivalu gastronomije u Ista- nbulu, najvećem festivalu ovog tipa u svetu, u konkurenciji Današnja razmišljanja u ovoj oblasti otišli su i dalje, 30 zemalja osvojila petnaest zlatnih, devet srebrnih i osam pa se velika pažnja posvećuje slaganju vina i hrane. To je bronzanih medalja, ukupno 32 odličja. U ekipi „zlatne“ re- izuzetno zahtevno, jer od kuvara traži odlično poznavanje prezentacije nalazilo se 25 takmičara iz Srbije, a Darko Mar- hrane i odlično poznavanje vina, i taj pravac ima sve više ković je bio deo tima koji se okitio srebrnom medaljom. pobornika. A da bi se hrana i vino ispravno uvezalo, Darko Marković dodaje da “kuvari obavezno sve moraju da ispro- Ovo je bilo prvo učešće Darka Markovića na jednoj baju prvo na sebi”. ovakvoj smotri najboljih šefova sveta. Kod nas pak, ovo je početak jednog novog, sveobuhvatnijeg, savremenog poi- Mada je kuhinja uvek predstavljala dušu restorana do- manja ove profesije, koja podrazumeva putovanja, razme- nedavno su kuvari bile samo “čike iza zatvorenih vrata”, a nu iskustava i stalno dokazivanje. komunikacija na relaciji kuvar-gost sasvim isključena. Danas se to promenilo. Kuvari se upoznaju sa gostima restorana, Mlađani Darko Marković je danas šef kuhinje u prestiž- razgovaraju sa njima, ponekad se razmenjuju i recepti i, ima nom restoranu Vinske kuće “Kovačević”, zadovoljan razu- li šta lepše od toga da vam šef kuhinje priča kako je jelo mevanjem i pomoći koja mu stiže od izuzetnog poznava- nastalo, i na koji način se ono uklapa sa određenim vinom?! oca vina i velikog gurmana Miroslava Kovačevića, vlasnika Jer, kako kaže Darko: -Kada su gosti zadovoljni i ja sam za- Podruma “Kovačević” i istoimene Vinske kuće: dovoljan.

-Bitno je voleti ono što radite i da možete da osetite posao, a da bi se on i dobro obavljao morate da pratite vladajuće trendove. Međutim, u kulinarstvu je najvažnija

39 SRBIJA ZEMLJA LEPIH RAKIJA

Ove godine, prof. dr voćne rakije. Imamo prelepe šljive prepečenice, jabukovače, Nikićević sa Poljoprivred- rakije viljamovke, prelepe rakije od dunja. Niko još u svetu nog fakulteta u Beogradu, nije zaštitio rakiju od dunja. Pojavljuju se rakije od ribizle, pridružio se sajamskim jubi- maline, kupine... Srbija je još uvek eko-sredina. Ali, na free lejima obeležavajući 30 go- shop-u se još uvek ne mogu naći pića „Made in Serbia“, jer dina neprekidne saradnje sa nismo još ništa od tih rakija zaštitili, a trebalo bi, prvenstveno Novosadskim sajmom, što voćne i grožđane rakije. Neophodno je da zaštitimo tehno- ga stavlja na čelo stručnjaka logiju, jer kada nju zaštitimo, onda je lako zaštititi brendove. za ocenjivanje sa najdužim U poslednjih desetak godina mnogi naši proizvođači stažom na ovoj prestiž- su počeli da proizvode jabukovače tipa kalvados (Calvados), noj sajamskoj manifestaciji. čuvenog alkoholnog pića iz Francuske. Međutim, jabuko- Prvo je 11 godina bio sekre- vače, mogu biti veoma lepe i ako se ne rade po kalvados tar, pa 9 godina član komi- postupku. Normalno da će uvek kalvados biti bolji, ali ... sije, od 2001. do 2005. go- Zlatno pravilo je da jabukovače, treba proizvoditi samo od Prof. dr Ninoslav Nikićević dine povremeni, a od tada vrhunskih sorti jabuka, kao što su Crveni Delišes, Jonagold, i stalni predsednik Komisije Jonathan.... za ocenjivanje kvaliteta jakih pića, tako da je Novi Sad jedan Na ovogodišnjem ocenjivanju je bilo 9 ili 10 prelepih od njegovih omiljenih mesta na kojima radi. uzorka bezbojnih šljivovica (bezbojnih rakija bez uticaja bu- Utisci o ovogodišnjim uzorcima jakih pića prof. dr Ni- reta, tj. drveta). Nikada do sada, za mojih trideset godina kičević su jako povoljni. Od 48 pristiglih šljivovica sve, osim koliko sam u ocenjivačkim komisijama, nisu bile bolje, odu- jedne, bile su jačine od 40 do 45 volumnih procenata, što je ševljeno je konstatovao prof. dr Ninoslav Nikićević, a on je veliki uspeh. Uzorcima sa većim procentom alkohola se ne čovek, stručnjak, kome se u potpunosti može verovati. može osetiti miris, aroma, flair, bouquet, a ne valja ni iz me- Srbija je zemlja rakije, ali moramo se potruditi da tako i dicinskog aspekta piti tako jaka pića, jer imaju loš uticaj na ostane. Kvalitet smo, po oceni stručnjaka postigli, sada nam centralni nervni sistem, polne funkcije, želudac, jetru... Nig- treba priznanje sveta da je ona zaista naša i da nam pripada. de u svetu nećete naći konjak (Cognac) preko 40, kalvados (Calvados) preko 42,43, te pravi škotski viski (Scotch whisky) preko 43 volumnih procenata. Izuzetak su jedino šljivovice, dunjevače, lozovače i breskovače, koje mogu da idu do 46. Sva ostala jaka alkoholna pića treba budu od 40 do 45 volu- mnih procenata. Naši ljudi moraju polako da se privikavaju i menjaju loše navike i da proizvode i konzumiraju, te šalju na tržište uzorke koji neće biti sa velikom stepenažom. Profesor Nikićević smatra da Srbija može svetu da podari izuzetno kvalitetna, jaka alkoholnih pića, pre svega,

40 Ponosan sam na srpska vina

Na “Velikom blind testu najboljih prati, naročito manje vinarije, koje su se srpskih vina“ u organizaciji somelijera, počele pojavljivati pre desetak, petnae- tehnologa, enologa, trgovaca, vinara, stak godina, u kojima je po njegovom ljubitelja i drugih poznavaoca vina, sa mišljenju učinjen ogroman napredak i ciljem dolaska do merodavnih parame- dodaje da je ponosan na to da danas tara o kvalitetu srpskih vina, kao najbolje Srbija ima izuzetno dobra vina u za- ocenjeno bilo je, iz grupe crvenih vina, visnosti od regije i da mnoga od njih vino “Rodoslov Reserve”, autorsko mogu biti konkurentna najboljim svet- delo gospodina Vladana Nikolića, sa skim vinima. osvojenih 90,75 poena. Osim kreiranja novih ukusa, svoj Dipl. ing. Vladan Nikolić Za njegovo ime se čulo i u avgustu rad Vladan Nikolić je bazirao i na edu- 2011.godine, kada je na najprestižnijem kaciji. Trenutno se bavi aktuelnim svet- Dipl. ing. Vladan Nikolić je savet- svetskom ocenjivanju vina “MUNDUS skim fenomenom globalnog zagre- nik i enolog nekolicine vinarija, stručni Vini” u Nemačkoj, u konkurenciji među vanja, drži predavanja sa željom da konsultant i šef za zemlje istočne Evro- 5.000 uzoraka, sa svojom kreacijom, vi- vinarima podeli suštinu problema i kako pe prestižne kompanije “Lallemend”, nom “Donska čaša” za vinariju “Veder- ono utiče na vinogradarsku i vinarsku kreator mnogih čuvenih i nagrađivanih nik” iz Krasnodora, napravljenu od au- proizvodnju. visokokvalitetnih vina, zvanični enolog tohtone gruzijske sorte grožđa rkatsiteli Na ovu temu, u saradnji sa prof. dr vodeće srpske vinarije, Podrum “Alek- (rkah-tsee-tely) osvojio zlatnu medalju Slobodanom Jovićem, sa Poljoprivred- sandrović”, zahvaljujući kojoj se Srbija za kvalitet, a “Donska čaša” proglašena nog fakulteta u Beogradu, i Aleksan- ponovo nalazi na vinskoj mapi sveta. za najbolje rusko vina ikada. Danas je drom Petrovićem, njegovim asistentom,

U vinskom svetu informacija, da su ono zvanično vino Kremlja. Vladan Nikolić je u Poljopirvrednom najveći broj poena na nekom svetskom Preko 23 godine Vladan Nikolić je kalendaru 2012. godinu (Dnevnik Hol- takmičenju u ocenjivanju kvaliteta vina, u ovom poslu, koji, po njegovim reči- ding AD, Dnevnik Poljopirvrednik AD), osvojila vina iz Podruma “Aleksandro- ma, traži permanentno ulaganje, pre objavio svoja zapažanja na temu “Glo- vić”, ne predstavlja iznenađenje. U timu svega u znanje, edukaciju, praćenje no- balno zagrevanje-izazov savremenoj je sa Božidarom Aleksandrovićem, vla- vih trendova, i onda uvek zavisite još od enologiji”. Jer, vinogradarima i vinarima snikom srpskog vinskog brenda, “Tri- prirode, od sezone, a od vas se očeku- je pomoć neophodna u još jednoj trci, u jumf” od 2002. godine. Uz nesebičnu jete da uvek imate kontinuitet kvaliteta. mnoštvu nametnutih, trci sa prirodom, pomoć Pierre Yves Bourneriasa, eno- To u ovom poslu nimalo nije lako ali, sa a reč stručnjaka je ne samo važna i ne- loga iz Enološkog instituta u Šampanji, jednim velikim iskustvom i radom može zaobilazna, već često i jedina na koju se Vladan Nikolić je Srbiji podario „Trijumf“ se mnogo postići. oni, profesionalno okrenuti ovoj poljo- - prvo srpsko penušavo vino izrađeno Na pitanje o mestu srpskih vina u pirvrednoj grani, mogu osloniti. po šampanj tehnologiji odnosu na svet, Vladan kaže da pomno

41 SRPSKA RAKIJA OD MILION EVRA Komisija nikad stručnijeg sastava, stroga, ali pravedna, sa vrhunskim kriterijumima pri ocenjivanju. Generalno, rakije nikad bolje. Pre svih, šljivovica je ocenjena kao najbolja, lozovače odlične, a dunjevače sve bolje. Više se očekivalo od kruško- vača i kajsijevača, koje su podbacile. Velikim šampionskim peharom nagrađeni su Udruže- nje proizvođača rakije Srpska rakija, Beograd i BMB Delta, Gradiška, Bosna i Hercegovina, za visok kvalitet i širok asor- timan ocenjenih voćnih rakija. Voćar Kopaonik, Brus; Srpski pravoslavni manastir Sv. Arhangel, Kovilj; Promont Group, Novi Sad i Braća Toma- šević, Prijepolje, nagrađeni su Srebrnim šampionskim pe- harom za visok kvalitet i asortiman ocenjenih voćnih rakija. Prof. dr Ninoslav Nikićević sa Poljoprivrednog fakul- Nagrađeni proizvođači rakija teta u Zemunu, najavio je skori izlazak iz štampe obimne knjige o rakiji, koja će umnogome doprineti da srpska rakija To je, u najkraćem, izveštaj sa ocenjivanja kvaliteta na budućim ocenjivanjima generalno dobije zlatnu, jer je stručne komisije jakih alkoholnih pića industrijskog i zanat- prema mišljenju ovog vrhunskog stručnjaka, koji u Komisiji skog tipa proizvodnje, koje je organizovano povodom 80. za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića radi pune tri Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Pred stručnom ko- decenije neprekidno, srpska rakija vredna bar milion evra i misijom Novosadskog sajma našla su se 173 proizvoda, 76 ona može da bude uzdanica srpske poljoprivrede i budžeta učesnika iz Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, BiH, Republike. Republike Srpske i Srbije. ZANATSKA VINA BOLJA OD INDUSTRIJSKIH Prosek ocena za sva vina je 81,07, što bi u vinskom remete kvalitet belih vina, posebno kod proizvođača indu- ocenjivačkom žargonu bila srebrna medalja. strijskih vina, koji imaju više problema sa organizacijom pro- Ove, kao i prethodnih nekoliko godina, mnogo je više izvodnje, berbom i drugim, nego “mali” proizvođača. “Mali” “malih” proizvođača iz zanatskog tipa proizvodnje dalo proizvođači, koji su dobri, imaju konsultante, koriste savre- svoja vina na ocenjivanje, koji su imali bolja vina od indu- mena saznanja iz enologije i to je ono što je jako značajno strijskih. i očitava se u nagradama. Ipak, jasno je da mali proizvođači Povodom održavanja 80. Međunarodnog poljopri- koji imaju po pola hektara, hektar, još nisu dovoljno upu- vrednog sajma, ocenjivana su vina u dve kategorije, u za- ćeni u proizvodnju i rade kako su njihovi preci radili, te da natskom i indistrijskom tipu proizvodnje. ukoliko žele da imaju vrhunska vina, to mogu postići samo U kategoriji zanatskih vina bilo je 50 učesnika, ocenje- stalnom edukacijom. Više nego iko, pojedini vinari su skep- no je 108 uzoraka vina, dva su dobila šampionsko zvanje tični i nepoverljivi prema savremenoj tehnologiji, ali primena u grupi, dodeljeno je 29 zlatnih, 49 srebrnih i 23 bronznih takve tehnologije je neminovnost. medalja. Veliki šampionski pehar dobio je Fruškogorski kla- Uostalom, to je pre svega na dobrobit njihovu, ali i za ster vinara i vinogradara ALMA MONS, Novi Sad, za organi- poboljšanje kvaliteta srpskih vina. zovani nastup i najviši kvalitet ocenjenih belih i crvenih vina. Srebrni šampionski pehar pripao je Udruženju vinogradara i vinara Srbije VIVIS,, Beograd i Zadužbini kralja Petra I Kara- đorđevića, Oplenac, Topola, dok je Vinarija Veritas, Sremski Karlovci, je za visok kvalitet ocenjenog asortimana vina, na- građena je Peharom Novosadskog sajma. Što se tiče industrijskih proizvođača, bilo je osam uče- snika, sa 40 ukupno uzoraka. U ovoj kategoriji dodeljeno je 13 zlatnih, 27 srebrnih, a dva vina su proglašena šampioni- ma kvaliteta. Veliki šampionski pehar otišao je u vitrine “13. Jul – Plantaže”, Podgorica, Crna Gora - za kvalitet ocenjenih belih, crvenih i penušavih vina. Pehar Novosadskog sajma pripao je Vinariji Stobi AD, Skopje, Makedonija. Prilikom svečane dodele priznanja istaknuto je da glo- balne klimatske promene, jako utiču na brzinu sazrevanja Nagrađeni proizvođači u kategoriji vina grožđa, degradaciju kiselina, prikupljanje alkohola i da jako 42 Pinot Noir Tri sedmice novi brend Vinarije Vinum (berba 2009.), vina koja su osvojila dve proizvede 40-50.000 litara vina, ali je još srebrne medalje na selekciji vina u Parizu uvek problem vinski podrum, pa Milan 2004. i 2010. godine. Nagrada iz 2004. razmišlja o proširenju starog ili izgradnji godine je bila prva koju je osvojilo vino novog i ide na smanjivanje količine roda iz jedne privatne vinarije sa ovih prostora grožđa da vino bude što kvalitetnije. S posle 73 godine. druge strane, to ima i svojih prednosti, –I Chardonny nam je fenomena- jer su “Vinumova” vina sve traženije, kako lan, jedino što ga nemamo mnogo. Mi u Novom Sadu tako i širom Vojvodine. se medijski ne eksponiramo, jer nemamo Dok se stvari oko novih ideja, za- Milan Ubavić dovoljne količine i to je problem - žali sada i podruma “krčkaju”, Milan Ubavić Pre sedam godina Milan Ubavić je se gospodin Ubavić i dodaje da ni na- je kao jedan od petorice članova Udru- bio tek “mladi vinar koji obećava”. Kada građeni Sovinjon Blanc, ni Chardonnay, ženja osmislio prvu novosadsku vinoteku je prošle godine na studijskom putova- njegov tihi favorit, nisu najprodavanija „Naša vina“ u Dunavskoj ulici broj 31, u nju, u trajanju od sedam dana u Napa vina Vinarije “Vinum”, već je to trenutno Novom Sadu, u samom centru grada, i valley, Kalifornija u jednoj vinariji, kako vino “Viner”, kupaža Traminca, Zlatnog u bašti, u prikladnom ambijentu, mirnoj je zamišljao da treba da izgleda njego- i Italijanskog Rizlinga, Seminion-a, Char- atmosferi, uz zvuke tamburaške muzike va idealna vinarija, saznao da je izvrstan donnay-a i Muskata Žutog. (svakog petka uveče), uživa u ovoj no- Pinot Noir koji je probao, od istog onog Otkud jedan doktor, uz naporan i voj, prošlogodišnjoj priči, siguran u njen klona kojeg on gaji u svom vinogradu, zahtevan laboratorijski rad nalazi vreme uspeh. u Sremskim Karlovcima, klona tri sedmi- i motiv za uspešno bavljenje vinarstvom, ce, znao je šta mu je činiti. Iz Amerike je gospodin Ubavić kaže da bez ljubavi ne poneo tri, a pošto su mu na carini uze- kreće ni u jedan posao. -Meni je i “Med- li, doneo kući jednu bocu Pinot Noir-a, lab” ljubav, samo je ona prva, koja se ro- VINUM d.o.o. dovoljnu da oseti ukus onog kakvog on dila pre dvadeset godina. A vino mi je 21000 Novi Sad, Ilje Ognjanovića 1 hoće da napravi. I napravio je, siguran da bila neka ideja, što zbog ljubavi prema Tel/Fax: 021/6619-924 će to vino biti novi brend njegove vina- vinu, ali i želje za dokazivanjem. E-mail: [email protected] rije iz koje su već izašla vina poput Fran- Vinarija “Vinum” na, za sada, 9 hek- Web: www.vinum.co.rs kovke (berba 2002.) i Sauvignon blanc tara, i još 3 hekatara u pripremi, može da Sava Jojić, gospodin sa belim šeširom vina u skladu sa motom kuće: ZNATI PITI, Božole, Italiju Nuovo, a kod nas Portugizer, ZNATI ŽIVETI! ili “Svatovac”, jer se uvek pije u jesen, baš Gospodin Sava Jojić je kao vitez Vin- u vreme kad su se momci ženili, domaćini skog viteškog reda “Sveti Georgije” obučen slave slavili i razna druga veselja priređiva- u sremačku nošnju i okićen sa tri medalje: la. Privilegiju da prvi probaju Mlado vino medaljom Evropskom vinskog viteškog imali su do sada samo Novosađani, a od reda „Sveti georgije“, medaljom Srpskog ove godine planirano je da preko Beogra- vinskog viteškog reda „Sveti Georgije“ i da, Mlado vino osvoji celu Srbiju. medaljom Svetskog kongresa vinara i vi- Isečak iz života gospodina Save Jojića tezova vina, imao čast i zadovoljstvo da u opisan je i u vojvođanskim pričama: “Vre- svom vinogradu, na potezu Ružaš, zajed- me koje se nikad više ponoviti neće” našeg no sa svojom porodicom, ugosti vitezove- književnika Vanje Čobanova (2012). U priči učesnike 47. Svetskog kongresa Udruženja o Savinim precima Ćiri, Todoru i Savi, pod vinskih vitezova (F.I.C.B.) iz celog sveta. nazivom “Treći četvrtak u novembru” otac Alfa i omega Vinarije „Mačkov po- Vinarija „Mačkov podrum“ je jedna Save Jojića, takođe Sava razmišlja:”Pred drum“ iz Iriga, gospodin Sava Jojić, vlasnik od pet Vinarija, koje su krajem 2012. go- očima su mu bili vinogradi. Razmišljao je o više od 30 hektara vinograda u najlepšem dine osnovale prvu Vinoteku vojvođanskih toj zemlji koja je za njega bila mit. Vjeruju u delu Fruške gore, poznat je u vinskim kru- vina u Dunavskoj ulici. Udruženje “Naša život. Poreklo. Privilegija. Posedovanje ze- govima kao veliki gospodin koji ume da vina” uz Vinariju “Mačkov podrum” čine mlje, što mu je davni predak Ćira omogu- napravi dobra vina: bela - Traminac miri- još: Departman za vinarstvo i vinogradar- ćio. Na taj deo kosmosa svi imaju jednako savi, Incognito, Sauvignon Akacia, Char- stvo Poljoprivrednog fakultea u Novom pravo, ali ga mnogi nisu ostvarili”. Gospo- donnay, crvena - Camerlot, Merlot, Pinot Sadu, Vinarija “Vindulo” iz Temerina, Vina- din Sava Jojić ne mora o tome da brine. Noir i Portugizer. rija “Vinum” i Vinarija “Đurđić” iz Sremskih Vinogradarstvo i vinarstvo učio je od Karlovaca. Vinarija Mačkov podrum svog dede, pa od svog oca, ali je proširio Gospodin Sava Jojić je pre šest godi- 22406 Irig, Zanatski centar bb vinograde, ustalio proizvodnju vina, podi- na uveo praksu proslavljanja Dana mladog Tel.: 022/462-492, 021/6261-611 gao vinariju i Mačkovu vinsku kuću - Se- vina svakog trećeg četvrtka u novembru, E-mail: [email protected], nicu i Vinotoču, smeštenu u kompleksu po ugledu na Francusku, gde se proslavlja Web: www.mackovpodrum.co.rs vinarije, spremnu da primi prave uživaoce 43 Vinarija Šijački, zadovoljstvo pretočeno u kvalitet

za još 2,5 hektara, čime bi se Ivane Šijački. Danas prevas- zaokružila i optimalizovala hodno u ulozi menadžera, proizvodnja i prerada grož- Ivana Šijački, diplomirani đa. Na njima se gaje od belih enolog, prati i svetske tren- sorti: Italijanski Rizling, Rajn- dove u tehnologiji proizvod- ski Rizling i Chardonnay, od nje vina. Mada se tim Šijačkih crvenih dominantna je sorta trudi da svake godine unese Merlot i Frankovka, i Muskat po neku novinu i osavreme- Hamburga i Cabertnet Sa- ni proizvodnju, po Ivaninom uvignon, od kojih se pravi priznanju njihova vinarija je čuveni Rose sa Ivaninim pot- još uvek polu-tradicipnalne, pisom i osmehom na etiketi. polu-savremene proizvod- Na novim površinama Šijački nje, što je pokazalo da i ta- planiraju da svoje vinograde kva „roba ima svoje kupce“, podmlade Neoplantom, no- pa i one koje su joj verni po Milan Šijački vostvorenom sortom i time Ivana Šijački nekoliko desetina godina, što isprave trend dominacije in- je potvrda činjenice da teh- Milan Šijački done- ternacionalnih sorti, koje dik- familias Šijačkih kaže da je to nologija utiče na samu proi- davno osnivač i vlasnik tira tržište. osnovni cilj. Porodica svakog zvodnju i prodaju vina samo Vinarije„Bononija“ u Bano- Vinarija „Šijački“ dalje dana, iz godine u godinu, na- delimično, jer je neki lični pe- štoru, odnedavno iste, ali planira da okonča radove lazi u ovom poslu neku novu čat izuzetno značajan. pod imenom Vinarija „Šijač- oko podruma kapaciteta inspiraciju. Npr. inspiracija je Svi hvale vina Vinarije ki“, kaže da se ništa, osim 100.000 litara, opremanje i kada se podižu novi vino- “Šijački“, ali koje su zamisli imena, neće promeniti: podruma i da intenzivira rad gradi, i kada su u rodu, pa u daljem razvoju, Ivana kroz -Vino ćemo i dalje pra- na imidžu i imenu firme. To kada ih berbe. Vrhunac sve- osmeh odgovara: -Da svi viti od našeg grožđa iz na- konkretno podrazumeva ar- ga toga je u podrumu, kada hvale vino Vinarije „Šijački“, ših vinograda, i biće onoliko hiviranje, barikiranje vina, pre se to Bogom dano grožđe, i dodaje u maniru ove sjajne kvalitetno koliko ćemo se svega crvene sorte Merlot i preradi i pretoči u neko vino, porodice: mi, moja supruga Ksenija i bele Chardonnay. prepoznatljivo, a opet sa ne- -Naš cilj je da se ne za- deca Ivana i Milenko truditi, I mada su vina Vinarije kim novim momentom, ne- vrši samo na ovoj generaci- a trudićemo se kao i do sada „Šijački“ dobila brojna pri- kim novim tonom, u čemu su ji, nego da i naredne četiri mnogo. znanja, najveće priznanje je do sadaŠijački uspevali. generacije mogu da žive od Banoštorci važe za uvek što su svi članovi porodice Svi kažu da Vinarija „Ši- proizvodnje dobrih vina. zadovoljne ljude, i kada se uključeni u njen rad i sve to jački“ ne bi bila toliko lepa da ogrozde vinogradi i kada fantastično funkcioniše. Pater nije tako lepog lika i osmeha se grožđe pretoči u vino. Jer, pozicija Banoštora, na obroncima Fruške koja se baš tu uliva u Dunav, koje greju dva sunca, jedno pravo i ono koje se ogleda u reci i isijava bar sat duže svakog dana, utiče da grožđe bude sla- đe nego u drugim delovima Srema. Zima 2012/2013. je bila blaga, toliko da se slične niko u ovom kraju i ne seća, pa se očekuje izuzetna godi- na i u vinogradima, a posle i u bocama, što daje razlog za dodatno zadovoljstvo. Vinogradi porodice Ši- jački prostiru se na 8,5 hek- tara, a planirara se proširenje 44 Podrum Miljević, život u skladu sa Fruškom

Etno domaćinstvo Dragana Milje- ovde mogu naći retki proizvodi poput vića u Starim Ledincima za nepune tri kozjeg mleka, jogurta i surutke, kao i sir godine je svojim pionirskim i pre svega od kozjeg mleka: običan i dimljeni tra- pažljivo planiranim aktivnostima “u skla- pist, te trapist sa vlašcem. du s prirodom”, postalo prepoznatljivo Verovatno identitet ovom doma- mesto odmora, relaksacije, istraživanja ćinstvu daje i Podrum Miljević, u kome i avanturizma u okruženju, Srbiji, a sve se sa samo 2 ha vinograda ubire grožđe više ga otkrivaju i gosti iz Evrope i dolaze od kojeg je Miljevićima pošlo za rukom na konačište. Šta je to tako posebno što (ili znanjem) da naprave prepoznatljiva se vezuje za ovu složnu šestočlanu po- vina: Traminac mirisni, belo vino od mu- rodicu, Draganovu suprugu Miu, decu skatnog grožđa, sa nešto manje kiselina, Vuka, Inu, Taru i Saru? omiljeno posebno kod vinoljubaca-po- Možda je odgovor u pokušaju po- četnika i dama; Italijanski Rizling, koji se vratka prirodi u punom smislu reči, kroz odomaćio u Fruškogorju, pitak i sa više aktivnosti i upoznavanja, kako sa tragovi- kiselina; već tradicionalno vino iz ovog ma i spomenicima kulture, tako i biljkama Podruma, Pinot Noir; a prošle godine i njihovim plodovima, kojih u Fruškoj gori kao novina, a po ugledu na sve ostale ima u izobilju. Možda je tajna doma- vinarije u Fruškoj gori, potekao je i prvi ćinstva Miljević u paralelnom praćenju Bermet. Ove godine pridodato je vino savremenih trendova i njihovim uskla- Pinot Rose (od Burgundca crnog) jedno đivanju sa tradicionalnim, domaćinskim izvanredno lagano, lepršavo vino, ideal- načinom života. Domaćinstvo Miljević je no kao osveženje u vrele dane, koje se jedno od retkih na kojem se odvija raz- slaže sa piletinom i laganijim jelima, po- mena sa prirodom, po principu uzimanja sebno interesantno uz jaretinu. sezonske hrane sa našeg prostora. Tu se Uspeh domaćinstva Miljević leži i u kuvaju čorbe i prave pite od tek uzbrane stalnom pronalaženju novih sadržaja ve- mlade koprive, salate i pite od sremuša, zanih za neotkrivene blagodeti Fruške i salate od mladog maslačka, bokvice, zaboravljenim aktivnostima. Trenutno su cikorije… Domaćinstvo Miljević brižljivo Miljevići angažovani oko obeležavanja osmišljava vikend programe organizova- biciklističkih staza, za koje su zaintereso- nih šetnji po prirodi, uključujući kurseve vani posebno stranci, a za koje ova pla- sa upoznavanjem lekovitih i jestivih bilja- nina pruža velike mogućnosti. Uskoro će ka. Početkom maja organizovan je “tihi se na njihovom sajtu naći mapa sa obe- lov” na gljivu u narodu poznatu kao Đur- leženim mountain bike stazama Fruške đevača. U skladu sa „ona nam daje, a mi gore. koristimo“, organizovane su i radionice Porodica Miljević je povezana sa na kojima se od sakupljenih gljiva i bilja- prijateljima,„Aktivna Fruška“, sa kojima ka kuva čorba, gulaš i paprikaš. U ovom ima saradnju vezanu za šetnje i školu ja- domaćinstvu se mesi domaći hleb „a la hanja, kao i sa Draganom Đorđevićem, Miljević“ (mešavine brašna od celog zrna koji ima izvanredni med i čajeve, takođe pšenice i spelte) i služi domaća hrana. sa Fruške gore, ali pre svega ova porodi- Ali, da vas to ne zavara, jer etno ca je povezana među sobom i sigurno je domaćinstvo Miljević je svoju aktivnost to energija koja je pokreće i čini je uspeš- počelo sa farmom koza, pa se uz ko- nom, jedinstvenom i prepoznatljivom. zje meso i prerađevine od kozjeg mesa,

Etno domaćinstvo Miljević 21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41 Tel.: 021/2986-268, 2986-181; Mob. 063/7188-546 E-mail: [email protected] Web: www.podrum-miljevic.co.rs 45 Timomed, slatki šampion koji je osnovni proizvod, “Timomed” je na tržištu prisutan i sa drugim pčelinjim proizvodima. Tako se u trgovinama ši- rom zemlje nalaze propolis kapi, polen, Dijetmel (proizvod koji predstavlja zame- nu za šećer), Dijetbet (med sa hromom), Dijetbet 2 (namenjen dijabetičarima), Efermded i Efermel (dijetetski proizvodi obogaćeni organski vezanim gvožđem). Iz programa čvrste hrane za pčele izdva- jamo pogače Apitimo O i Apitim S. Svoju razvojnu strategiju “Timo- med” bazira na prirodnim bogatstvima sa ekološki čistog područja Stare planine koje pokriva, sopstvenim proizvodnim kapacitetima i potrebama domaćeg i inostranog tržišta. “Timomed” radi na osvajanju proizvodnje novih dijetetskih i drugih proizvoda na bazi meda i leko- vitog bilja, ali i na programu parafarma- Srbislav Vasiljević, vlasnik knjaževačkog Timomeda sa unucima kologije i kozmetičkih preparata, kao i na Veliki šampionski pehar u kategoriji deće godine svi vidimo na jednom ova- povećanju broja košnica u pčelinjaku Pčelinji proizvodi i oprema za pčelarstvo kvom skupu, ali isto tako bi pozvao da Pčelinjak “Timomed”–a prerastao na ocenjivanju organizovanom povodom učestvuju sve oni koji ove godine nisu je u Centar za selekciju i reprodukciju 80. Međunarodnog poljoprivrednog saj- bili, neka se pridruže ovom takmičenju matica. U okviru centra vrši se i veštačka ma, ponovo se našao u rukama Srbislava na kojem će dokazati da i oni imaju pro- oplodnja matica. Ispitivanje, unapredenje Vasiljevića, vlasnika i direktora knjaževač- izvode sa kojima mogu da se ponose – i kontrola kvaliteta proizvoda obavlja se kog “Timomeda”. Svi uzorci imali su vr- rekao je Srbislav Vasiljević. po najvišim svetskim standardima u sop- hunski kvalitet, a uz to asortiman meda, Knjaževački “Timomed” prisutan stvenoj laboratoriji iu laboratorijama Ve- preparata na bazi meda i drugih pčelinjih je na srpskom tržištu od 1989. godine i terinarskog instituta u Zaječaru, Instituta proizvoda, pčelarske opreme i pribora, za to vreme je od Osnovne organizacije za higijenu i tehnologiju meda u Beogra- bio je najraznovrsniji. Pored 19 Velikih kooperanata sa 3 zaposlena, izdržao sva du, kao i u akreditovanim laboratorija- zlatnih medalja, knjaževački “Kardio med” iskušenja i uspešno prerastao u Društvo ma za tržište EU u Nemačkoj. Za dobar proglašen je šampionom kvaliteta gru- sa ograničenom odgovornošću, sa 23 kvalitet pčelinjih proizvoda neophodno pe proizvoda. Višestrukom pobedniku i zaposlena i godišnjom preradom od je korišćenje pravilne apitehnike i skladi- šampionu Novosadskog Međunarodnog preko 500 t meda. Organizuje proizvod- štenje meda u odgovarajućim uslovima. poljoprivrednog sajma, Srbislavu Vasilje- nju primarnih pčelinjih proizvoda: meda, Zbog toga “Timomed” od svog osnivanja viću iz knjaževačkog “Timomeda”, pripa- voska, propolisa, polena, matičnog mle- vrši edukaciju pčelara. Predavači su emi- la je čast da se prilikom dodele priznanja ča, obezbeđuje repromaterijal i hranu nentni stručnjaci iz naše zemlje i sveta. Novosadskog sajma u ime svih nagra- za pčele. Na sopstvenom pčelinjaku ima Razvojni program i usvajanje najsavre- đenih zahvali, pre svega komisijama na preko 500 košnica, a ostalo kod pčelara menijih poslovnih, marketinških, organi- ocenjivanju kvaliteta, kao i organizatoru. kooperanata. Količine primarnih pčelinjih zacionih i tehnoloških rešenja pružiće da- -Ova priznanja zaslužena u veoma proizvoda koje su potrebne za angažo- lji prosperitet i budućnost “Timomed”–a. teškim uslovima privređivanja ohrabruju vanje celokupnih proizvodnih kapaciteta nas da i u takvim uslovima možemo da nabavljaju se i otkupom od ostalih pčelara TIMOMED d.o.o. postignemo značajne rezultate sa našim koji nisu direktni kooperanti, sa područja za proizvodnju i preradu meda dobrim proizvodima. U godini jubileja opština Knjaževac, Zaječar, Sokobanja i 19350 Knjaževac, Novosadskog sajma, ova prizananja ima- Negotin. Prikupljeni med se u pogonima ul. Kej Veljka Vlahovića 7A ju posebnu težinu za sve nas nagrađene, “Timomed”–a klasifikuje (šumski, livadski, Tel. 019/732-330, 732-872, ali isto tako ova priznanja nas i obavezuju bagremov, lipov, cvetni med), preradi i u 730-721; Fax: 019/732-485 da nastavimo ovu tradiciju ocene kvali- različitim pakovanjima plasira na doma- E-mail: [email protected]; teta, da i sledeće godine učestvujemo i ćem i inostranom tržištu. Osim meda, Web: www.timomed.co.rs dokažemo da su naši proizvodi trenutno najbolji i najkvalitetniji na domaćem tr- žištu. Siguran sam da sa ovakvim kvali- tetom proizvoda možemo biti ne samo ponosni, nego da ćemo naći kupce kako na našem prostoru tako i u izvozu i kva- litetom dokazati naše srpske proizvode. Uz još jednu zahvalnost, želja da se i sle- 46 Pionir potiskog vinogradarstva i vinarstva šine zasada vinograda bile su između darstva na potezu Čurug-Žabalj, una- dva rata i do 50-tih godina prošlog zad dvadeset godina. Prvi zasad imao veka, kada se u ovom kraju površina sam na Bisernom ostrvu 1991. godine, pod vinogradima kretala oko 400 ju- Portugizer i Burgundac crni, ali zbog tara. Čurug je bio ograđen „poljima“ određene vlage i mikroklime ovo po- vinograda i voćnjaka. Moj pradeda Di- dručje nije naklonjeno tim sortama, pa mitrije imao je oko 2,5-3 jutra vinogra- sam zasadio Sovinjon beli, Semijon i da, i voćnjak između, tako da u mom Chardonnay, i to se pokazalo kao do- slučaju, što se tiče tradicije, ima nešto bar potez. Na potezu imeđu Čuruga i i u genima. Žablja zasadio sam stone sorte Muskat, Karmen, Grožđanku, nešto Burgundca crnog. Zahvaljujući pozitivnom finansij- kom efektu sa te površine, zasadio sam nepuna dva hektara Frankovke 80%, Cabernet-Sauignona, Merlota, Ca- bernet Frana i Game bojadisera, što se pokazalo kao odlična kombinacija. Da sam bio u pravu pokazalo se i na prvoj Gavra Botić „smotri“ potiskih vina u Žablju, jer su i degustatori i prisutni najviše ocene dali inarija „Biserno“ Gavrila Bo- Roseu, Frankovki i Sovinjonu belom, a tića iz Čuruga, za sada je usledila su i brojan druga priznanja u Vjedina u žabaljskoj opštini, I tada, kao i kasnije, bilo je i uspo- Novom Sadu, Vršcu, Temerinu... mada za to ne postoji valjan razlog. na i padova u gajenju vinograda ali, ne Gavra Botić razmišlja da proširi vi- Vina ovog kraja imaju tradiciju, podne- slučajno 60-tih godina, za samo 10 go- nograd za još dva hektara sortom So- blje je pogodno za gajenje belih sor- dina iskrčeni su svi vinogradi u opštini vinjon beli, ali sa sadnim materijalom, ti vina i garantuju budućnost svakom Žabalj. Posle 90-tih godina, do nas su klonovima, isključivo iz Francuske ili vrednom čoveku. Gospodin Botić ima 3 doprla prva saznanja što se tiče čistih VCR Raushedo, vrhunskim proizvođa- hektara pod vinogradom, nepun hek- vina Italijanskog rizlinga, Burgundca, čem lozno-sadnih kalemova iz Italije. tar stonih sorti, a vinskih sorti oko dva i drugih i tada nastupa interesovanje Kako će to i kada biti, daće Bog zdrav- hektara. Smatra da ovaj region, kao i mlađeg sveta za vino i vinsku kulturu. lja i tržišta, jer kaže Gavra, vreme vina sva porečja u Vojvodini, Srbiji i Evropi, Kada je stasala naša generacija i prvi tek dolazi, ljudi praktično tek otkrivaju pogoduju uzgoju vinogradarstva i vo- put probala sortna vina, postavili smo vina sa potiskog područja koje je izu- ćarstva, ali naglašava da se mora biti logična pitanja: “Šta smo mi to dosad zetno povoljno za gajenje belih sorti uporan i istrajan, jer rad i trud moraju pili? Gde smo mi živeli, kada nismo grožđa i vina. biti kad tad nagrađeni. imali gde da probamo takva vina?“ -Ovaj kraj ima kulturu proizvodnje - Počeo sam sa sadnjom stonih Vinarija Biserno, Gavre Botića, i grožđa i vina. Potez Čurug-Žabalj, bio sorti, pošto je to bio „brz dinar“, pa i je poznat po vinogradarstvu i vinarstvu 21238 Čurug Petra Konjovića 29, danas imam rane sorte. Od tog hek- Tel.: 021/833-042; od 1710. godine, o čemu svedoče pi- tara vinograda izdržavao sam porodi- sani dokumenti. U to vreme Žabalj je Mob.: 064/9310-209 cu i podigao skoro dva hektara vinskih E-mail: [email protected] imao 210 hektara pod vinogradima, a sorti. Ja sam jedan od pionira vinogra- Čurug oko 100 hektara. Najveće povr-

Zdravstvena ustanova MEDLAB Zavod za laboratorijsku dijagnostiku 21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1 tel: 021/422-332; 065/4422 -32 E-mail: [email protected] Web: www.medlab.rs

47 Žabalj u srcu Vojvodine

Opština Žabalj se nalazi u geografskom centru Vojvo- dine, na nešto više od 90 km od Beograda, 25 km od Novog Sada i 30 km od Zrenjanina. U njoj živi 27.000 stanovnika i obuhvata četiri naselja: Žabalj, Đurđevo, Čurug i Gospođin- ce. Poslednju deceniju je više spominjana po tome što se u njenoj blizini, na površini od 45 hektara, urađen po najvišim svetskim standardima, nalazi Golf Club „Centar“, najveći ra- zlog dolaska u ove krajeva.

Međutim, danas, svi oni koji dolaze u Žabalj, mogu birati između dva parka prirode sa brojnim sadržajima za lovce i ribolovce, Parka prirode “Jegrička”, koji sa 250 m uređenom obalom i 40 mesta sa pontona za pecanje u ne- taknutoj prirodi, koji nazivaju “rajem za sportske ribolovce”, i Parka prirode ”Stara Tisa”, čija je obala prekrivena trskom sa mnoštvom pontona i mesta za pecanje neke od 23 vrsta ribe i lovišta u kojem se mogu loviti srne, divlje svinje, faza- ni, zečevi, patke, prepelice….

TO Žablja je akcenat svog delovanja stavila na proširi- vanje smeštajnih kapaciteta u domaćoj radinosti, u čemu je opština oskudevala. Čarda “Debeli lad”, restorani “Grand” i “Odiseja”, Villa “Diiva” i seosko turističko domaćinstvo “Ba- bin salaš” su jedini objekti koji raspolažu smeštajnim kapa- citetima dok je prijatnih gostiona, pizzeria i caffea i etno- restorana sa specijalnim ponudama u izobilju.

U Žablju se godišnje održava dvadesetak manifestaci- ja: Žabaljski dani, Ovčarski dani, Čuruška regata, Nova vina Potisja, Svetski dan zdrave hrane, Škembijada, Džipijada, Zlatni kotlić-Čurug, likovne kolonije, rok koncerti i dr. Direk- torka TO Žablja Marija Čupić kaže da se broj manifestacija neće povećavati, ali će se raditi na obogaćivanju program- skih sadržaja svake postojeće.

U toku prošle godine, deset organizovanih grupa obišlo je opštinu Žabalj, a za ovu godinu turistički radnici se nadaju većoj poseti, jer ovo mesto bogato istorijskim spo- menicima, tragovima prošlih vremena, intersantnim prirod- nim resursima i nadasve ljubaznim Žabljanima, zavređuje mnogo veću pažnju.

Turistička organizacija opštine Žabalj 21230 Žabalj, Trg Svetog Save br. 3 Tel./Fax: 021/831-688 E-mail: [email protected]; Web: http://www.zabalj-tourism.org

48 49 Minićeva kuća rakije, miris prirode Srbije Stanimir Minić Cane poznati proi- -Za bavljenje ovim poslom, zvođač rakije iz sela Donja Trepča kod čovek mora imati sreće da se Čačka, proizvodnjom rakije se bavi od rodi u Trepči na južnim padi- 1980. godine isključivo zato što to voli. nama planine Vujan (Bukovik, Rakija se u ovoj familiji peče una- Ostrica) i da su mu za otkup zad nekoliko pokolenja, od deda Ma- voća blizu Suvobor i Rudnik, a teje, preko oca Branka, kojeg je baba za dren, oskorušu i krušku takišu Stanimir Minić sa priznanjima Natalija rodila pored kace, kada se Goč, kaže Stanimir Minić. Novosadskog sajma nadnela da vidi da li je prevrela šljiva Iako imaju 90 ari sopstvenih ranka. Ovu ljubav nastavili su potomcvi zasada raznih sorti voća, bave se ljea 212, a dobar deo se i izvozi. Ali, i danas “Minićeva kuća rakije” proizvo- otkupom isključivo od proizvođača čiji neponovljiv doživljaj kada dođete do di 25 vrsta rakija od starih, autohtonih se voćnjaci nalaze iznad 600 metara Donje Trepče, bilo koga iz sela priupi- sorti: dunje, kruške takiše, kruške vilja- nadmorske visine, gde nema zagađi- tate za Minićevu kuću rakije, na “rad- movke, kajsije, breskve, trešnje, višnje, vača, strogo vodeći računa o geograf- nom stolu” će vas uvek dočekati uzorci i možda jedinstvenih u svetu rakija od skm poreklu svakog kupljenog ploda. svih vrsta, a na vama je da izaberete vinogradske šeptelije, dinje, drenjine, Šljivovica se ovde pravi od kombina- onu koja vam se u tom trenutku najviše trnjine pa kupine, orahovače, jabuke, cije starih sorti: Madžarka, Požegača, dopadne. banana, travarice. Trnovača, Ranka... Sve rakije se prave Prva Minićeva rakija bila je šljivo- od zdravih jestivih plodova kojima je vica, od koje je nastala “ekselencija” prethodno otklonjena koštica i sve su Minićeva kuća rakije danas zvanično brend čačanskog kra- osim šljivovice, „damske“ rakije, idealne 32215 Donja Trepča, Čačak, ja, Srbije i najbolja rakija svih vremena, za spravljenje koktela. Tel.: 032/824 193; 063/746-246, na 75. Međunarodnom poljoprivred- Minićeve rakije se mogu naći u E-mail: [email protected] nom sajmu u Novom Sadu ocenjena restoranima u Čačku i na Rudniku, u Web: www.miniceva.info fantastičnom ocenom 19,20. beogradskoj „Srpskoj kafani” kod Ate- Destilerija Zarić, rakije kraljevskog ukusa

skom tradicijom, Destilerija “Zarić” je na “Medena”, “Povlenka”, “Nirvana” i “No- dobrom putu da postane najsavremenija stalgija” srebrne medalje za kvalitet. Sli- destilerija rakije u jugoistočnoj Evropi. čan uspeh postignut je i ove godine, a Godišnje se u Destileriji “Zarić” proi- za visok kvalitet ocenjenih voćnih rakija, zvede 3 miliona litara rakije, od različitog uz tri zlatne i 1 srebrnu medalju, firma je voća (šljive požegače, ranke i trnovače, dobila i Plaketu Novosadskog sajma. te kleke, maline, dunje i kruške), koje us- Priznanja nisu izostala ni na me- peva u okolini Kosjerića. Za potrebe de- đunarodnoj sceni. Tako su na manife- stilerije, u kosjerićkom kraju je angažova- staciji “Zlatni destilat Dunava” održanoj u Milan Zarić sa Plaketom i no 1.500 porodica koje se bave uzgojem Slovačkoj 2011. godine, rakije Destilerije medaljama Novosadskog sajma voća i koje su za potrebe proizvodnje “Zarić” osvojile pet zlatnih medalja: “Kra- rakije povećale zasade, čime se direktno ljica”, “Opsesija”, “Nostalgija”, “Nirvana” i “Opsesija” (rakija od malina), “Me- utiče i na povećanje standarda voćara i “Povlenka”, a “Medena” je zbog jednog dena” (šljiva prepečenica od meda, me- ekonomski razvoj celog kraja. Poslovna boda manje, osvojila srebrnu medalju. dovača), “Povlenka” (prepečenica od politika destilerije je da otkupljuje isklju- Međunarodna priznanja omogućili su šljiva), “Nostalgija” (rakija od dunja), “Ni- čivo voće prve klase. U samoj destileri- ovoj destileriji da najveće količine svojih rvana” (rakija od krušaka), “Klekovača”, a ji, na poslovima od obrade voća, preko rakija izveze: u Nemačku, Austriju, Slove- pre svih i iznad svih “Kraljica” (šljivovica- destilacije do punjenja, zaposleno je 45 niju, Ameriku, Kanadu i Australiju, a jedan prepečenica sa zaštićenim geografskim stručnjaka. deo se može naći u prodavnicama kva- poreklom), jedina rakija u Srbiji sa ozna- Destilerija “Zarić” osvojila je do sada litetnih alkoholnih pića, kao i u hotelima i kom zaštićenog geografskog porekla, veliki broj priznanja. Na 78. Međunarod- restoranima viših kategorija širom Srbije. znak su prepoznavanja Destilerije “Zarić” nom poljoprivrednom sajmu u Novom Destlerija Zarić iz Kosijerića. Izrasla na bogatoj tradiciji Sadu, za kvalitet i asortiman ocenjenih 31260 Kosjerić, Maksima Markovića 42 ovog voćarskog kraja, istrajna u nameri voćnih rakija Destileriji “Zarić” je pripao Tel.: 011/8409-604; da pomiri vrhunsku tehnologiju i savre- pehar Novosadskog sajma. Rakije “Op- E-mail: [email protected] mena naučna dostignuća sa starom srp- sesija” i “Kraljica” dobitnice su zlatne, a Web: www.destilerijazaric.com 50 Panacomp Zemlja Čuda Srbija ta”, koju dodeljuje Turistička organizacija Srbije. Brojne “standardne” aktivnosti ova agencija je tokom prošle godine “začinila” sa nekoliko specijaliteta, a mi izdvajamo neke:

- TA PANACOMP ZE- MLJA ČUDA je učestvovala u izradi i promociji englesko- srpskog “Rečnika za seoska domaćinstva” u cilju kon- kretne pomoći i unapeđenja turističke ponude domaćini- ma u ruralnim područjima;

-TA PANACOMP ZE- MLJA ČUDA, zvanično je potvrdila saradnju sa Udru- ženjem „Mladi za turizam“. Saradnja sa mladima je dru- PANACOMP ZEMLJA u njoj, a domaćim gostima naših gostiju - ističe Ivanka ga priča, drugi nivo energi- ČUDA je turistička agencija da otkriju ono što još nisu Tasić. je, a posvećenost mladima iz Novog Sada zanimljivog videli, doživeli, znali. vraća se stostruko, uverena naziva i još zanimljivijeg Na tom pionirskom je Ivanka Tasić; opredeljenja, jedna od ret- TA PANACOMP ZE- putu u zemlji bez turističke kih koja je svoje poslovanje MLJA ČUDA je specijalizova- tradicije, svesni značaja tu- -Po preporuci Am- bazirala na receptivnom tu- na za kulturne ture, poslovne rizma za podsticanje razvo- basade Velike Britanije, TA rizmu, na dovođenju stranih turističke usluge, kongresni ja mnogih privrednih grana, PANACOMP ZEMLJA ČUDA gostiju u našu zemlju. Izazo- turizam, konferencije i sku- poljoprivrede, ugostiteljstva, je ugostila grupu od 400 vu, koji prihvataju samo oni pove, avanturizam i seoski starih zanata, male privrede, navijača iz Škotske, koja je najhrabriji, TA PANACOMP turizam, edukativne progra- TA je okupila oko sebe pre- došla da bodri svoju repre- ZEMLJA ČUDA, na čelu sa me u Srbiji, kao i lobiranje za ko 2.000 saradnika, prevo- zentaciju u kvalifikacijama Ivankom Tasić, odlučila je da tematska /turistička/ ulaga- znika, vinara, predstavnika za Svetsko prvenstvo 2014. odgovori znanjem, kvalite- nja u Srbiju. Raznorodnim muzeja, galerija i manastira, godine, a po preporuci Ve- tom i posvećenošću. turističkim aranžmanima istoričara umetnosti, vodiča, lšana koji su gostoprimstvo obuhvaćeno je i bogato kul- i uspostavila odnos uzaja- i sigurno vođenje od strane PANACOMP ZEMLJA turno nasleđe, arhitektura, mnog poverenja, jer ono je ove agencije iskusili godinu ČUDA predlaže više od 160 etnologija, muzika, autentič- za ovakvu vrstu rada najvaž- dana ranije. jedinstvenih turističkih aran- na gastronomija, verovanja nije. žmana u Srbiji i na Balkanu, i upoznavanje stanovnika I ako zaista želite da od upoznavanja prirode, Srbije i Balkana, kao i mnogi TA PANACOMP ZE- Srbiju doživite kao Zemlju eko i ruralnog turizma, kul- primamljivi doživljaji i avan- MLJA ČUDA je dobitnik naj- Čuda prepustite se iskusnoj turnih i istorijskih tura, or- ture za pamćenje, sa kojima većeg turističkog priznanja i vrednoj ekipi TA PANA- ganizovanim jednodnevnim je moguć susret samo u Sr- za 2012. godinu u oblasti COMP-a, jer oni to umeju, i višednevnim grupnim turi- biji i na Balkanu. turizma, “Turističkog cve- hoće i mogu. stičkim programima u Srbiji, kao i posebnim multi-Balkan -Svaki od redovnih PA- PANACOMP ZEMLJA ČUDA turističkim aranžmanima. NACOMP turističkih aran- PANACOMP WONDERLAND TRAVEL Shvativši koliko je ulog veli- žmana - programa je mo- 21000 Novi Sad, Bulevar Cara Lazara 96 ki, a posledice dalekosežne i guće prilagoditi posebnim značajne, svoj rad zaposleni željama, što je veliko zado- Tel.: +381 21 466-075; 466-076; 466-077 u TA su shvatili kao privile- voljstvo našeg posvećenog E-mail: [email protected], [email protected], giju, da strancima pokažu tima, jer time direktno ispu- [email protected] našu zemlju, ono najvrednije njavamo očekivanja i želje Web: www.panocomp.net 51 Sreten Milošević primio je pregršt priznanja za proizvode od Aronije. Sreten Milošević primio je pregršt priznanja za proizvode od Aronije. VEĆ 14 GODINA USPEŠNO REŠAVAMO VAŠE PROBLEME U NAVODNJAVANJU VOĆA I POVRĆA PROTIVGRADNE MREŽE I KIŠNE KAPE ATP IRRIGATION iz Beograda je u proteklih 14 Jedan od programa ATP IRRIGATION su protivgradne godina pokazao praktično da će rešiti navodnjavanje i mreže i kišne kape za zasade trešnje i/ili maline. terenima za koje su do sada mnogi mislili da je to Rešavamo sve komplet od projektovanja do montaže. tehnički nemoguće. Jedan sjajan primer imamo u Ugrađujemo italijanske mreže od 45 ili 50 g/m2 sa Duboni kod Mladenovca. Taj sistem funkcioniše već rokom trajanja 10-12 ili 22-24 godine, predlažemo 5 godina a savladana je visinska razlika od 180m i drvene stubove impregnirane po celom preseku sa rastojanje od bunara do plantaže voća je 2.5km – garancijom od 25 godina a možemo isporučiti i betonske pozovite, rešićemo svaki Vaš problem navodnjavanja. stubove. U svakom slučaju tehnološki su bolji drveni Distribuiramo italijanske sisteme kap po kap firme impregnirani stubovi. Sa kišnim kapama ubrzavate rod ATP S.r.l. iz Barlette koja postoji od 1967. Godine. trešanja i malina za min 10 dana i plodovi ne pucaju u slučaju kiše – investicije nisu male ali su 100% isplative. Kada je u pitanju navodnjavanje voćnjaka najbolje rešenje su čvrsta creva sa ugrađenim kapljačima za ravan ili teren u nagibu (PC-kapljač). Raspored kapljača (korak kapanja) zavisi od rastojanja biljaka u redu, vrste podloge, strukture zemljišta i dužine redova, u principu kreće se od 15-150cm.

HOLANDSKE FRIGO SADNICE JAGODA, PROLEĆNA SADNJA DONOSI PROFIT!

Kod čvrstih creva bitno je voditi računa o debljini U saradnji sa holandskim rasadnikom RAPO imamo zida creva. Ako su u pitanju novi zasadi svakako treba bezvirusne frigo sadnice jagoda. U ponudi je 14 sorti od ići na crevo sa debljim zidom jer ona u praksi najranijih do najkasnijih i 2 stalnorađajuće sorte. Jagodu funkcionišu i po 15-20 godina uz normalno možete da sadite tokom cele godine, ali ko želi da mu održavanje. proizvodnja jagoda bude profitabilna i ko nema višak Za povrtare preporučujemo PLUVIO® trake kap po vremena i višak para, predlažemo da radi ranu prolećnu kap. One spadaju u grupu traka kod kojih se kapanje sadnju. Na taj način posle 8 nedelja sadnice stižu na rod i ostvaruje kroz fabrički ugradjen kapljač. U Srbiji su taj rod je za kategoriju sadnica A500 na nivou 7-8 t/ha i se u prethodnih 14 godina dokazale kao trake koje su prvi rod isplaćuje oko 50-60% uloga za 3 meseca od NAJOTPORNIJE NA ZAPUŠAVANJE, čak i sadnje. Ako se sadi sadnica A250 prvi rod je na nivou kada u vodi ima dosta i gvožđa i kamenca. Na takvim 12-15t/ha i prvi rod isplaćuje oko 80-90% uloga. Posle terenima (Srem, Južni Banat, srednja i severna prvog roda sadnica ima dovoljno vremena da se Bačka), PLUVIO® trake imaju rok trajanja min dva regeneriše i uđe maksimalno razvijena u period od puta duži u odnosu na trake bez kapljača i kada se polovine septembra do kraja oktobra kada diferencira uporedi cena trake od 200 mikrona i njen rok trajanja rodni potencijal za narednu sezonu. Samo u ovakoj od 4-6 godina dobija se da PLUVIO® traka košta oko varijanti narednog proleća možete ostvariti prinos od 1.50-2.00 dinara godišnje, što je najjeftinije na 800 g do 1.2 kg/sadnici, odnosno 35- 45 t/ha, što smo u tržištu. Tajna leži u specijalno konstruisanom kapljaču prethodne 2 godine na našim oglednim poljima dokazali koji obezbeđuje veliki protok, izvrsnu ravnomernost da je tačno. kapanja a oblik lavirintskog sistema daje otpornost na Upis sadnica za narednu sezonu kreće od 1. oktobra. zapušavanje.

Za detaljnje informacije oko našeg programa dovoljno je ATP IRRIGATION, Beograd, Bul. oslobođenja 172, posetiti naš sajt, a biće nam zadovoljstvo ako nas pozovete 011/266 6662; 011/ 266 1857; 063/80 37 132, ili posetite od 8:00-16:00 na adresi: www.atpdoo.rs, Email: [email protected]. 54 ČVRSTA CREVA ZA VOĆARSTVO

Duplo rodnija od Clery! Zarada je 30-50% veća u odnosu na letnju sadnju! 55 Jubilarnih 120 godina turizma na Zlatiboru ve godine Zlatibor obeležava 120 go- Zlatibor da bi rekao da je bio na Zlatiboru, da dina organizovanog turizma. Za po- jede, spava i da se vrati kući. Sve više ljudi želi Očetak turizma na Zlatiboru smatra se da otkrije Zlatibor i tim povodom su obeleže- 20. avgust 1893. godine, kada je kralj Alek- ne i biciklističke i pešačke staze. Prave se dži- sandar I Obrenović posetio ovaj kraj, što je i pijade, postoje idealni uslove za paraglajding, zapisano na spomen česmi u centru naselja. organizuju razni izleti u prirodi... Zlatibor je Činjenica, da Zlatibor beleži preko milion no- zbog lošeg gazdovanja u poslednjem perio- ćenja godišnje je obavezujuća, pa Zlatiborci du bio relativno siromašan sa divljači. S toga ovaj jubilej dočekuju okrenuti budućnosti. se Lovačko udruženje „Zlatibor“ potrudilo da Obeležavanje jubilarne godine započe- divljač vrati na ovu planinu i da oživi i taj vid to je na 35. Međunarodnom sajmu turizma turizma, i rezultati su već vidljivi. u Beogradu, biće nastavljeno u junu orga- Zlatibor ima svoje prirodne lepote, kli- nizacijom velikog naučnog skupa na temu matske preduslove, a ljudski faktor je tu da Zlatibora, kao i nizom kulturnih manifestacija, to nadogradi i ispromoviše. Stoga zaposleni koncerata, izložbi i večeri, a sve u duhu ovog u TO Zlatibor neumorno nastavljaju sa pro- velikog jubileja. U ovoj godini se planira osni- motivnim kampanjama po Srbiji u regionu, u vanje Društva prijatelja Zlatibora sa sedištem čemu imaju punu podršku opštine Čajetina, u Beogradu, koje broji oko 200 potencijalnih koja će ove godine kroz mnoge infrastruk- članova, istaknutih umetnika, privrednika, turne projekte, u velikoj meri finasijski pomoći sportista, profesora, javnih ličnosti, koje su, da Zlatibor izgleda drugačije nego prethod- svaka u svojoj oblasti, doprinele afirmaciji nih godina. Planirano je uređenje parkova, Zlatibora, da postane najposećeniji turistički izgradnja dve ili tri zgrade i rekonstrukcija centar u Srbiji. Za ovu godinu planirano je ulica i trotoara, tako da će ovog leta Zlatibor otvaranje vrhunski opremljenog auto-kam- izgledati lepše, umivenije nego ranije. pa, sa 60 kamp jedinica u blizini centra, koji Zlatibor se naslanja na Taru, Bajinu Ba- će upotpuniti onaj segment turističke ponu- štu, Perućac i Mokru i Jelovu goru, na Uvac, de koji je nedostajao dugi niz godina. na novovaroški i zlatarski deo, Ivanjicu i Arilje. Ustaljena praksa organizovanja be- Sve je to okolina sa kojom postoji tesna sa- splatnih koncerata, dešavanja, raznih pro- radnja i sa kojom se zajednički pravi jedan je- slava i prigoda na Kraljevom trgu, u proseku dinstven turistički proizvod. Od kada je prošla dva puta nedeljno tokom cele godine, se pruga do Višegrada, pridružio im se i Andri- nastavlja. Otvaranjem ski centra „Tornik“, Zla- ćev grad, sa ciljem da se očuva nivo poseta tibor je postao i skijaški zimski centar, a od uz dalje podizanje nivoa usluga. iduće sezone ukupna dužina staza iznosiće 10 kilometara, i uz četvorosedežnicu, dva ski TURISTIČKA ORGANIZACIJA lifta i sistem za veštačko osnežavanje, biće ZLATIBOR stvoreni uslovi za vrhunski zimski doživljaj. Za letnju sezonu se planira izgradnja jedne 31315 Zlatibor, Miladina Pećinara 2 bob i nekoliko zabavnih staza, pa će taj ski Tel.: 031/841-646, 848-015, 848-415 centar živeti i leti. Opština ove godine plani- E-mail: [email protected]; ra da započne, a u naredne dve i da završi, izgradnju gondole, koja će povezivati centar Web: www.zlatibor.org.rs Zlatibora sa vrhom Tornika, što će dati jedan Info centar: +381 31 845-103 novi imidž celom kraju. E-mail: [email protected] Turiste je zahvatio vladajući trend aktiv- Skajp: turisticka.organizacija.zlatibor nog turizma i više ne može neko da dođe na 56 Hotel Olimp, vaš drugi dom

Zbog visokog nivoa usluga koje pruža, položaja i jedin- otvaranja hotela. Mada stranci vole da probaju nešto novo, ne- stvenog pogleda na planinske vrhove Čigotu i Tornik, topline što autentično, svakodnevno se pripremaju i internacionalna i ljubaznosti 28 zaposlenih, Hotel “Olimp” je bio i ostao vodeći jela. Restoran je modernog enterijera ima 140 mesta. Iz njega hotel u konkurentnoj zlatiborskoj turističkoj ponudi.Stopljen sa se uvek čuje prijatna muzika, a nikada nije gužva. Toj toploj ambijentom u neraskidivu celinu i varljivo dremljivog izgleda, atmosferi doprinosi izvanredan tim konobara, koji godinama Hotel “Olimp” je spreman da odgovori svih potrebama i naj- radi zajedno i koje bi svaki priručnik za konobare mogao da zahtevnijih gostiju. uzme za primer dobre prakse. Otvoren 2000. Godine, prvenstveno za smeštaj vrhunskih Hotel “Olimp” pruža odlične mogućnosti za razne oblike sportista i sportskih reprezentacija, hotel “Olimp” je u potpu- poslovnih sadržaja. U tu svrhu na raspolaganju su Velika kon- nosti prilagođen njihovim potrebama. U njegovoj neposrednoj gresna sala namenjena stručnim seminarima, predavanjima, blizini nalazi se sportska hala i sportski tereni različitih name- kapaciteta 100 mesta i opremljena svom potrebnom prezenta- na. O visokim standardima za ovaj profil delatnosti najbolje cionom video-tehnikom, funkcionalna sala sa 30 mesta i više- su odgovorili sportisti i sportske ekipe: košarkaške, fudbalske, namenski VIP salon. rukometne reprezentacije Srbije svih uzrasta u ženskoj i muš- Hotel “Olimp” u svom sastavu ima bazene, olimpijski i dečji, koj konkurenciji, brojni domaći klubovi, ali i KK Panathinaikos koji su u funkciji tokom celog leta, a voda se redovno kontro- Athens, KK Dinamo Moskva, KK CSK Moskva, FC Asante Koto- liše. ko-Gana, Ženska košarkaška reprezentacija Crne Gore, Škola Gostima je na raspolaganju fitness, wellness i spa centar… za licence FSS, KK Universitet Surgut-Rusija, FK Guan-Kina, FK Sva javna mesta i sobe su nepušačke zone i sve je prilagođeno Ergotelis-Krit, FK Dalian Shide-Kina. osobama sa invaliditetom. Hotel “Olimp” je idealno mesto i za porodični odmor. Ka- U saradnji sa TA “Zlateks”, vodećom u organizaciji izlet- paciteta od 100 ležaja u sobama, apartmanima ili rezidenciji, i ničkih tura na Zlatiboru i okolini, svojim gostima nudi različite površini od 60m2 po osobi, što za 10m2 premašuje propisanu sadržajne programe u skadu sa njihovim željama, predlaže ak- kvadraturu za hotele sa pet zvezdica, uz kamin salu, bar, bibli- tivnosti i povezuje. oteku, dečje igralište, doprinosi stvaranju ležerne i opuštene Hotel “Olimp” ima i porodične atmosfere. sopstveni izvor sa najkva- Hotel OLIMP Zlatibor Ono što daje poseban pečat jednom hotelu i što ga odvaja litetnijom vodom na Zlati- 31315 Zlatibor, od svih ostalih jesu njegova kuhinja i restoran. Hotel “Olimp” boru, koja se odnedavno, Miladina Pećinara 1 je poznat po fantastičnoj kuhinji, koja se temelji na specijalite- uz pomoć toplotnih pum- Tel.: 031/842-555; 848-054; tima užičkog kraja, prirpemanim u zemljanim loncima iz Zla- pi koristi za grejanje ho- Faks: 031/841-953 kuse. Istrajavajući na domaćoj hrani, kvalitetu namirnica, sve- tela, što ga svrstava u red [email protected] žem povrću i voću, mesu i mesnim prerađevinama, u hotelu prvih ekološki odgovornih www.hotelolimp.com ne menjaju ni personal, vrsne kuvare koji su tu od prvog dana ugostiteljskih objekata.

57 ZLATIBORSKI KONAK, provereno vrhunski Sve ono što Zlatibor, najveći turistički planinski centar Srbije sa svojom izuzetnim klimatskim poten- cijalima i raskošnom prirodom pruža svojim gostima, uvezano sa svim onim što su Zlatiborci postavili kao standard u turizmu Srbije, besprekorno opremljene sobe sa vrhunskom uslugom, sve to i još mnogo više svojim gostima pruža “Zlatiborski konak”. Apartmani Turističke agencije “Zlatiborski konak” nalaze se u samom srcu Zlatibora, naslonjeni na Kraljev trg i borovu šumu, sa pogledom na jezero. Impozan- tna zgrada u kojoj se apartmani nalaze čest je motiv razglednica sa Zlatibora. Podignuta 2001. godine ona predstavlja jednu od najlepših građevina ovog turistič- kog mesta. Apartmani Turističke agencije “Zlatiborski konak” idealni su za mlade “bez obaveza”, namerne da svoj boravak na ovoj planini provedu u zabavi i provodu. Apartmani Turističke agencije “Zlatiborski konak” idealni za porodice kako sa malom tako i sa starijom decom, jer smeštaj u savršeno nameštenom prostoru od 45 do 65m2 daje nepogrešiv osećaj kućne atmos- fere. Ovi apartmani su idealni i za nešto starije, jer ako ste u centru onda ste u srcu zbivanja i da ne idete nig- de ništa ne propuštate. Sve je tu, na trgu, na kojem se tokom dvanaest meseci odvija bogat kulturno-umet- nički program različitog sadržaja. Apartmani Turističke agencije “Zlatiborski konak” nalaze se na samo pet minuta od mesne autobuske stanice, isto toliko od nezaobilazne zlatiborske pijace, uz tržni centar i jezero, poštu, banku i čuvanu spomen česmu Aleksandru I Obrenoviću. Turistička agencija “Zlatiborski konak” nudi razno- vrsne aranžmane, obilje sadržaja i sve vrste informacija. Osoblje recepcije vam može pomoći pri organi- zovanju izleta do obližnjih atrakcija. U krugu od 20 km od objekta možete posetiti Stopića pećinu, Ski centar Tornik, Vodopad Gostilje i Muzej na otvorenom Siro- gojno. Na svega 25 km od Zlatibora nalazi se Specijalni rezervat prirode “Uvac” i na 40 km čuvena „Šarganska osmica“ i etno-selo „Drvengrad“ („Mećavnik“). Osoblje recepcije će vam pomoći pri organizo- vanju rekreativnih, sportskih i avanturističkih sadržaja, pešačkih tura i uvek vas iznenaditi nečim novim i nena- danim. O trivijalnostima, poput toga kojih sve sadržaja ima u sobi, kuhiji, satelitske TV, DVD, bežičnog inter- neta, mogućnostima i pogodnostima, parking, ovde se više ne govori, ovde se to podrazumeva. Agencija Zlatiborski konak Zlatibor Na Zlatiboru se, takođe, o hrani ne priča, već se licenca: OTP 113/2010 ona konzumira. 31315 Zlatibor, Tržni centar bb (Kraljev trg) “Zlatiborski konak” ima sve što je potrebno za mi- Тel.: 031/848-488, 064/19-400-19; Fax: 031/848-088 ran ili dinamičan, ali uvek komotan i udoban odmor ili E-mail: [email protected] provod ili nešto treće. Potrebna je samo Vaša želja da Web: www.zlatiborskikonak.com; www.acimovic.rs u inspirativnom ambijentu odmorite dušu i telo, da sa Zlatibora odete sa lepim utiscima i da se ovde uvek vraćate sa zadovoljstvom. 58 OTKRIJTE BAČKU TOPOLU Opština Bačka Topola se nalazi Zobnatičkog jezera kao putokaz stoji Srba u Vojvodini „Našem rodu i po- u severnom delu Bačke, u dolini reči- Vetrenjača, simbol ovog kraja. tomstvu“, Festival naroda u Vojvodini ce Krivaje na brežuljcima Bačke lesne Dvorac “Krivaja” podigao je ve- i dr., a Turistička organizacija Bačka zaravni. Njenu istoriju pisali su Sarmati, leposednik Balint Fernbah krajem XIX Topola čini sve da ponudu ovoga kraja Huni, Germani, Avari, Sloveni, Mađari, veka. Naselje Krivaja podseća na svoje- učini još primamljivijom. Turci... Danas ova opština obuhvata 23 vrsan park i omiljeno je mesto izletnika, naselja u kojima živi 34.088 stanovnika, sa mogućnošću priprema sportista u 20 nacija i u upotrebi su četiri jezika: hotelu “Krivaja”. Turistička organizacija opštine srpski, mađarski, rusinski i slovački. Dvorac „Panonija“ nalazi se na BačkaTopola Naseljavanje bačkotopolske pu- istoimenom poljoprivrednom dobru, 24300 Bačka Topola stare vezuje se za 1750-tu godinu, koja u blizini mesta Bajša. Da je nekad ovo već 1806. godine dobija status varoši- bila grofovija podseća Kaštel, kojeg je Glavna ulica 12, , Srbija ce, pre svega zahvaljujući porodici Krai sagradio grof Falcione 1846. godine i Tel/fax: +381 (0) 24 711 020; (Kray). Krai Pal je podigao Kaštel, da- park koji ga okružuje. U neposrednoj E-mail: [email protected]; nas Muzej 1805. godine. Počasno me- blizini nalazi se hotel „Biser“. Web: www.backatopola.org.rs; sto u Muzeju zauzima dr Janoš Had- Ukupna lovna površina u opštini Facebook: www.facebook. ži (Hadzsy János) koji je dao zamaha Bačka Topola je 60.000 ha, podeljena com/toobackatopola procvatu naselja, i za čije se ime vezuje u 6 lovišta i sa malom pošumljenošću regulisanje rečnog toka Krivaje krajem pruža gotovo idealne uslove za lov na XIX veka, kopanje bunara, osnivanje srndaća, zeca, fazane i prepelice. Tu se Vatrogasnog doma. O prošlosti ovog nalaze i 5 veštačkih jezera, koje obiluju kraja “govore” i Zavičajna kuća i Kovač- šaranom, smuđem, štukom... ko-kolarska radionica. „Vinski putevi“ obuhvataju posetu U centru grada nalazi se katolič- najmodernijoj u okolini Vinariji „Brin- ka crkva Bezgrešne device Marije, sa dza“, zatim Udruženju vinogradara, najvišim tornjem u zemlji (72,7 metara). voćara i povrtara „Kadarka“ iz Bajše, Osim Kaštela Krai, u opštini Bač- Udruženju „Rizling“ iz Stare Moravice. ka Topola podignuta su još tri dvorca. Seoski turizam je sve prisutniji, a tradici- Dvorac porodice Terlei (Törley) sa ni- ja rukotvorina u Bajši je dobro „upako- zom pratećih objekata na poljoprivred- vana“ sa aktivnim odmorom: biciklistič- no-turističkom kompleksu “Zobnatica” kim i pešačkim turama i posmatranjem izgradio je spahija Đula Terlei 1882. go- ptica. dine. Đula Terlei se bavio uzgajanjem Opštine Bačka Topola poznata je konja i poljoprivredom te se i danas tu po brojnim manifestacijama: Varošari- nalazi, preko dvesto godina stara er- jada i karneval meda, Top-Expo sajam gela uz koju je smešten hipodrom sa poljoprivrede, industrije i vašar zanata, pokrivenim manježom. Deo komplek- Kamp tolerancije mladih podunavskih sa čine hotel i restoran “Jadran”. Gosti regija i gradova, Festival ovčarstva, mogu da posete i jedinstven muzej Markovdanski susreti dece i pesnika, konjarstva u obliku potkovice, uživaju Bajšansko prelo, Festival duhovnog u jahanju ili vožnji fijakerom. Na obali i materijalnog stvaralaštva dinarskih ETNO PARK MAJKIN SALAŠ, PRAVI IZBOR ZA ODMOR

Ivana Gabrić

edan od prvih salaša sa severa Bačke, Etno park „Majkin salaš“ uspeo je da se nametne kao vodeći Ji kao jedan od onih koji diktira standarde. Uređen je na bački, vojvođanski način sa mnogo ličnog stila i ukusa, ukratko, jedinstveno, salašarski. Etno park „Majkin salaš“ se prostire na površini od 30 hektara, od čega je 15 hekta- ra pod zasadom jabuke. Od te jabuke proizvodi se rakija i igralištu, da jašu konje, velike i male, da se provozaju fijake- vino, kao i ajvar, njihov specijalitet, kojem se za razliku od rom, a zimi je moguće sankanje u sankama sa upregnutim svih ostalih ajvara uz papriku dodaje najzdravija voćka na konjima. Mnogi naši gosti dolaze zbog pecanja. Naši gosti svetu – rajska jabuka. Pored voćnjaka, na imanju se nalazi ne moraju da se plaše da će im biti dosadno. Etno park smeštajni objekat „Cvetni salaš“, sa 15 soba, bazenom na „Majkin salaš“ se nalazi na 2,5 kilometara od turističkog me- otvorenom, galerijom slika, ergelom konja i ponija “Mae- sta i banje stare 160 godine, Palića, a u neposrednoj blizini stoso”... Specijalnog rezervata prirode Ludaško jezero, Parka priro- „Majkin salaš“ ima tradicionalni restoran kapaciteta 450 de Selevenjske pustare i Subotičke peščare i jezera Palić, mesta i domaću kuhinju u kojoj se mogu probati: krompira- Ludoš, Treset i Omladinsko, uz koje postoje nekoliko zani- ča, teleći perkelt sa domaćim testom i sirom, pevčiji paprikaš mljivih pešačkih i biciklističkih staza. Aktivni smo i na polju sa knedlama, salašarski pasulj, ovčiji paprikaš sa kupusom, organizacije seminara i savetovanja, te večera za velike gru- svinjski papci, pečena patka ili riblja čorba, pa fanke, do- pe i poslovne ljude. Izdvojila bih i naše manifestacije u toku maća štrudla, gomboce, kompoti.... Uz sve to, prisutna je godine: Uskršnju radionicu za decu, Radionicu za decu po- kvalitetna ponuda vina, domaće rakije od dunje, jabuke i vodom Dana bundeva krajem oktobra, te kožarske, likov- šljive. U sklopu „Majkinog salaša“ nalazi se seosko dvori- ne, slamarske i gipsarske radionice. Organizujemo i likovne šte, igralište za decu, ribnjak koji se prostire na 2 hektara kolonije, česti su nam gosti kulturno-umetnička društva i to površine, na kojem je, za goste, dozvoljen sportski ribolov sve u cilju očuvanja kulturno istorijskog nasleđa i unapređe- i gde se, nekoliko puta godišnje, organiziju takmičenja u nja turističke ponude-obavestila je Ivana Gabrić. pecanju. Pored toga, tu se nalazi i Muzej poljoprivrednih Etno park „Majkin salaš“ nosilac je mnogobrojnih pri- mašina, mnogo slobodnih životinja, uglavnom ptica i još znanja i nagrada, ali je najveća satisfakcija za Gabriće to što mnogo toga. se radi o porodičnom poslu, u kome svi ukućani podjedna- -Mi ove godine slavimo deset godina od otvaranja re- ko rade, ali i podjednako uživaju uz svoje brojne goste. storana - kaže Ivana Gabrić i nastavlja: - Tada smo bili među pionirima i bilo je teško, jer nije lako biti prvi i biti predvodnik u nečemu. Sada mnogi znaju za nas i za kvalitet koji nudi- mo, a mi smo zadovoljni njihovom posetom. „Majkin salaš“ Etno park Majkin salaš predstavlja mesto na kome se nudi jedan vid odmora, relak- 24413 Palić, Atile Jožefa 79, Salaš 294, sacije i uživanja. Ljudi prvenstveno dolaze zbog hrane, vole Tel: 024/753-276, 753-672; Mob.: 062/476-819 da probaju naše bačke, vojvođanske specijalitete, ali dolaze E-mail: [email protected] i zbog sadržaja i smeštaja. Popularna su letovanja, i ne mali Web: www.majkinsalas.rs broj porodica dolaze na pet, šest pa i deset dana tokom letnjih godišnjih odmora. Deci je zanimljivo da se igraju na 60 Specijalni rezervat prirode Zasavica, divljina okružena civilizacijom

O Specijalnom rezervatu a u Vojvodini ih nema više od 50, i ako ga budemo držali i prirode Zasavica, koliko god da razmnožavali, nadam se da ćemo uskoro imati dve rase ma- se priča i šta god da se napiše garaca u Srbiji. Drugi doktorant, sa Veterinarskog fakulteta u malo je da se obuhvate sve ak- Novom Sadu doktorsku tezu zasniva na komparaciji magara- tivnosti i dešavanja, da se dočara ca i konja, što je takođe nešto što nikada do sada nije rađeno Slobodan Simić atmosfera koja tamo vlada. Kada - kaže Slobodan Simić. je Pokret sremskomitrovačkih go- U SRP se nadaju da će rezultat njihovog nastojanja biti rana, na čelu sa Slobodanom Simićem 1997. godine, preuzeo taj da u narednih 10 godina magarac bude jedna poštovana staranje o rezervatu, niko nije mogao ni da pretpostavi kako životinja koja će izaći iz kritično malog broja i na opštu korist, će Zasavica izgledati šesnaest godina kasnije. Od osnovnog ući u jednu stabilnu populaciju. opredeljenja, zaštite i upravljanje rezervatom i čuvanje starih SRP Zasavica je jedinstvena u onome što se zove jedna genetičkih resursa, razvijen je prvi u Srbiji Vizitorski centar, dosledna ponuda. SRP Zasavica radi preko cele godine bez podignuti su objekti koji uz prirodu i besprekornu uređenost obzira na broj gostiju, jer žele da im osim turista dolaze i omogućili gostima drugačiji način boravka u prirodi kroz ra- istraživači, naučni radnici i svi ostali pravi ljubitelji prirode. zne sadržaje: vožnju brodom ili čamcem, pešačenje pašnja- kom Valjevac, istraživačke ture, bavljenje ribolovom, uživanje u vrhunskoj ponudi hrane i pića, kako leti tako i zimi. Na Za- savici se sprovode programi domaćih i međunarodnih radnih kampova, seminari za istraživače o unapređivanju prirode. Za samo dve godine od otvaranja Auto-kampa “Zasavica”, Kamp asocijacija Evrope postavila ga je na 43. od 28.000 evropskih kampova i proglasila za najbolji u regionu. SRP Zasavica je uz program za očuvanje mangulica i podolskog govečeta, pre četiri godine pokrenula novi pro- gram očuvanja balkanskog magarca, jedinstvene rase veza- ne za jugoistočnu Evropu. Trenutno na farmi ima 130 muznih magarica, a poslednje u nizu noviteta, koje nam stiže sa Za- savice je proizvodnja jedinstvenog i najskupljeg sira na sve- tu, sira od magarećeg mleka. Kilogram ovog sira košta 1.000 evra i za godinu dana sa ove farme može da izađe samo 100 kg ovog sira, što je uslovljeno brojem magarica. -Osnovni cilj čitavog našeg programa je očuvanje Bal- kanskog magarca, povećanje njegovog broja kako na našoj farmi tako i u domaćinstvima, jer svi oni koji su čuli našu priču i upoznati su sa našim programom pokušavaju da neotuđuju magarce, da ih razmnožavaju, neki i da muzu i piju to mle- ko, koje je izuzetan lek za bronhitis i astmu, pre svega kod dece i rekonvalescente. Zbog izuzetnih svojstava magarećeg mleka, najveće dragocenosti ove životinje, svedoci smo rasta interesovanja za ovu životinju, i mnogi ga kupuju kao kuć- nog ljubimca (u SAD ima 45.000 magaraca koji se drže na taj način). Magarice se sve više vraćaju i na manastirske eko- nomije. Iz ovog programa očekujemo da izađe niz naučnih Pokret gorana Sremska Mitrovica radova. Sa Veterinarskog fakulteta iz Beograda dolazi nam 22000 Sremska Mitrovica, Svetog Save 19 prvi doktorant, od čijeg rada očekujemo registrovanje “nove” Tel/Fax: 022/614-300 rase magaraca, kojih ima samo u Vojvodini, tzv. Vojvođan- E-mail: [email protected] ski magarac, i koji je tri puta veći od Balkanskog. Njega je u Web: www.zasavica.org.rs Vojvodinu dovela svojevremeno Marija Terezija, a služio je za špartanje vinograda. Kod nas se trenitno nalazi 15 komada, 61 Turistička organizacija Oplenac upotpunjuje sadržaje Topole

Turistička organizacija „Oplenac“, Topola, je 14. februara petu godinu trajanja. Ona predstavlja početak turističke sezo- 2013. godine na VI Susretu organizatora manifestacija u Pri- ne, kada gosti dolaze u značajnijem broju. vrednoj komori Srbije nagrađena prestižnom nagradom „Turi- Ono na čemu je TO Topola posebno radila poslednjih stička slagalica“ u kategoriji za najuspešniju tradicionalnu ma- godina je promena strukture poseta, što je rezultiralo izvesnim nifestaciju „Oplenačka berba“, kojom se po 49. put obeležen pozitivnim pomacima, o kojima direktorica Turističke organi- početak berbe u ovom vinskom kraju. Mada joj je “vino u krvi”, zacije opštine Topola Ljiljana Todorović kaže: Topola može i ima da ponudi mnogo više. Na prostoru opštine -Imamo povećanje ukupnih smeštajnih kapaciteta od Topola nalaze se dva spomenika kulture od izuzetnog značaja, hotelskog, restoranskog do smeštaja u domaćoj radinosti do proglašeni kao takvi još 1979. godine. To su Crkva Svetog Đor- 120%. Imamo hotel „Oplenac“ sa 100 ležaja, a sve ostalo su đa na Oplencu, građena kao hram i mauzolej vladarske poro- dodatni sadržaji ukupnog kapaciteta oko 450 ležajeva na teri- dice Karađorđević (1910-1912.) i Karađorđev grad (1811–1813.), toriji opštine Topola. Poslednje tri godine su bile značajne i za tj. ostaci utvrde vođe Prvog srpskog ustanka i prvog vladara razvoj seoskog turizma i od 300 noćenja na godišnjem nivou, obnovljene Srbije. Do danas je očuvan: restaurirani konak sa broj turista koji koriste smeštaj u domaćinstvima skočio je na kulom, crkva sa zvonikom i škola u kojoj se danas nalazi Na- 1.100 noćenja. To je ovom trenutku dovoljno, ali pokušavamo rodna biblioteka “Radoje Domanović”. Ovi lokaliteti su otvoreni da sa TO Aranđelovac napravimo neke zajedničke sadržaje i za turiste i već decenijama su povod za dolazak u Topolu. ponudu, zato što smo zajedno jači, interesantniji i atraktivniji. Ono na čemi TO radi jeste upotpunjavanje sadržaja i Hotel „Izvor“ pruža sve pogodnosti za turiste koji žele luksuz, pronalaženje načina za duže zadržavanje turista, što je jako a hotel „Oplenac“ je brend i neodvojivi deo zadužbine kralja važno i za razvoj turizma kao privredne grane i za budžet Petra I. Naša ciljna grupa su turisti iz Srbije. Danas su uobi- opštine. Pored muzejskog kompleksa zadužbine, turistima je čajene brze, kratke ture, da se za kraće vreme vidi što više. ponuđen jedan, uslovno rečeno, nov turistički proizvod, Vinski Statistika je pokazala da evropski turista „utroši“ 7 minuta po put Šumadije. Danas se na prostoru Topole nalaze dve velike lokalitetu. Iz razloga, da bi za kraće vreme imali da pokažemo vinarije: Vinarija „Aleksandrović“, koja iza sebe ima stogodišnju što više kvalitetnijih sadržaja moramo sarađivati, udruživati se tradiciju i vodeća je privatna vinarija u Srbiji, i „Kraljevska vina- i predstavljati ovu našu zemlju na jedan savremen i atraktivan rija”, osnovana 1931. godine, osam godina nakon što je kralj način - rekla je Ljiljana Todorović. Aleksandar počeo sa obnovom vinograda svojih predaka na Oplencu. Ona se nalazi u okviru zadužbinskog komleksa, ali Turistička organizacija „Oplenac“ Topola je interesantna i kao nezavisna turistička destinacija. Udruže- 34310 Topola, Kneginje Zorke 13, nje vinogradara i vinara ove opštine, koje je registrovano pre Tel.: 034/811-172, 814-027 šest godina, pruža snažnu podršku u organizaciji manifestacije E-mail: [email protected] “Đurđevdanski dani vina i rakije”, koja će ove godine obeležetiti Web: www.topolaoplenac.org.rs

62 Decenija kvalitetnog smeštaja VOYAGER bed & breakfast je prvi objekat ovakve vrste u Novom Sadu, otvo- ren 1. aprila 2003.godine. U svojoj ponudi ima 15 dvokrevetnih, četiri trokrevetne i lux apartman za maksimalno 5 osoba, sa ukupno 47 kreveta od kojih je 11 dužine 220cm. Sve sobe su prostrane, veličine od 26 do 67 m2, opremljene klima uređajem, PC računarom sa Wi-Fi internet konekci- jom, kablovskom TV, telefonom, elektron- skim sefom, frižiderom, terasom, sigurno- snim vratima. VOYAGER bed & breakfast se nala- zi na 500m od geografskog centra grada, 300m od Dunava, a u neposrednoj blizini Sportsko-poslovnog centra “Vojvodina” (SPENS), Univerzitetskog kampusa, uz odličnu saobraćajnu povezanost sa svim delovima grada. U blizini su banka, pošta, menjačnica, ATM, restorani, pekare, pice- rije, fast food, kafei, apoteka, tržni centar, teniski tereni, teretana, bazeni, putničke agencije, gradski prevoz i taksi… U prostoriji pored recepcije na raspo- laganju su 2 desktop računara sa 16 MB/s internet konekcijom kao i štampači, ske- ner, fax aparat, digitalni fotoaparat. Go- stima je omogućena organizacija prezen- tacija i sastanaka. Za ovakve potrebe na raspolaganju su audio-vizuelna oprema i kompjuteri. Objakat je prilagođen osobama sa invaliditetom. Poseduje sopstveni parking prostor sa video nadzorom. Doručak je organizovan na principu švedskog stola (buffet) u sali sa 30 mesta. Osim noćenja sa doručkom B&B nudi dodatne mogućnosti usluga: pranja i pe- glanja veša, kao i room servisa. Za visok kvalitet usluga VOYAGER B&B je nagrađen od strane Privredne ko- more Vojvodine.

VOYAGER bed&breakfast Stražilovska 16, 21000 Novi Sad Serbia, Tel: +381 21 453 711; Fax: +381 21 453 712; Web: www.voyagerns.co.rs E-mail: [email protected]; Skype:voyager.bb GPS: 45°14’53’’N 19°50’57’’E 63

Bean fest sve veći i sve bolji

Međunarodni IX “BEAN fest” ili Organizatori su ovoga puta mu- jednostavno Pasuljijada, održaće se se zičku poslasticu predvideli za petak, već tradicionalno prvog vikenda juna 7. juna, kada će se na tradicionalnom na Temerinskom Vašarištu, ove godi- rock koncertu predstaviti miljenici no- ne od 6 do 8. juna. Kao i prethodnih vosadske publike “Apsolutno roman- godina organizator je Udruženje gra- tično”, sarajevski bend neprolazne po- đana Ekocentar „Vodomar05“,čiji je cilj pularnosti “Crvena jabuka” i apsolutni promovisanje važnosti zaštite životne hit, najpopularnija grupa Srbije posled- sredine, u čega između ostalog spada i njih godina, “Van Gogh”. promovisanje turističkih, gastronomskih Centralna dešavanja su planirana i kulturnih vrednosti ovog područja. za subotu, 8. jun, kada će se u kuvanju Da pobednički tim ne treba me- pasulja galeba, dvadesetice, bisera, te- njati govori i činjenica da su orgnizatori tovca, trešnjevca, žutog ili belog sitnog, za samo devet godina uspeli da napra- panonskog gradištanca ili neke druge ve najveću manifestaciju u Vojvodi- od 70 priznatih vrsta pasulja, takmičiti ni, koja je i po kvalitetu i raznovrsnim brojne ekipe iz zemlje ali i inostranstva. sadržajima postala reper svim drugim Svoj dolazak potvrdile su ekipe iz Slo- feštama ovakvog tipa. venije, Makedonije, Hrvatske, BiH, Ma- Program ovogodišnje Pasuljija- đarske, Ukrajine, Rumunije, što je još de je izuzetno bogat i što se sadržaja jedna potvrda činjenice da je pasulj ne tiče, a i nagradnog fonda za najbolje samo zdravo već i izuzetno omiljeno skuvani pasulj, koji iznosi čak 200.000 jelo... Po već uhodanom scenariju sva- dinara. Domaćini su pripremili dobru ka ekipa će imati posebno mesto ispod zabavu uz “Ravničarske igre”, takmi- tende, set klupa i sto za osmočlanu čenje u igranju za koje se dobija i na- ekipu, drvo za loženje i poklon paket. grada, u bacanju starog bicikla u dalj, Međunarodni žiri iz godine u godinu brzom prenošenju pasulja, brzom ima sve teži posao, jer su skuvani pa- jedenju porcije pasulja, nadvlačenju sulji sve bolji. A da i takmičari i žiri budu konopca. Učesnici će se oprobati i u dobro raspoloženi na bini će kulturno tradicionalnim igrama, boćanju i stre- umetnička društva iz regije prikazati ličarstvu, a održaće se i međunarodni bogatstvo vojvođanske različitosti. turnir u Jadžentu. Interesantno će biti Organizatori obaćavaju da će 8. Udruženje građana i na štandovima “Etno sokaka” i “Slatke juna biti priređen doslovno najveći ru- Ekocentar Vodomar05 ulice”, delu festivala na kome se pro- čak na Balkanu, posle kojeg će se ra- 21235 Temerin, Vojvodina, Srbija movišu kultura, umetnost i tradicija, a zviti najveće kolo na Balkanu, a i šire. Tel.: +381 21 851 100; neće izostati ni izložba cveća i vina, “A kada se spusti veče onda pesma +381 62 8520970 dečje radionice te smotre jela od pa- nek’ poteče sviru bande na sred bine E-mail: [email protected] sulja, koje su postale neizostavni deo ispod bačke mesečine”. Web: www.vodomar05.org.rs dešavanja. 65 C M Y K

Samba kafu pripremamo na tradicionalan na~in koriste}i saznanja starih majstora.

Pa`ljivim pr`enjem najboljih vrsta sirove kafe i najfinijim mlevenjem `elimo da damo doprinos Va{oj sre}i. Ako i Vi `elite da Samba kafa bude Va{a kafa, mo`ete je kupiti u Novom Sadu u prodavnicama na Detelinarskoj pijaci, na Ribljoj pijaci i svim maloprodajnim objektima "Merkator-S".

4266 PRIVREDA Loristt латиборац д.о.о. је породична компанија из Србије која прави врхунске пршуте и Златиборац д.о.о. је породична компанија из Србије која прави врхунске друге сувомеснате деликатесе у селу пршуте и друге сувомеснате деликатесе у селу Мачкат на планини ЗМачкат на планини Златибор. Од оснивања Златибор. Од оснивања до данас, заузели смо доминантну позицију на до данас, заузели смо доминантну позицију на тржишту деликатесних сувомеснатих производа Србије. тржишту деликатесних сувомеснатих производа Србије. Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи у традиционалном рецепту сушења и димљења меса који датира још из у традиционалном рецепту сушења и димљења 1885. године. Пршуте, сланина, кобасице и саламе које производимо праве меса који датира још из 1885.године. Пршуте, се од пажљиво бираних комада меса и суше се на диму суве буковине и сланина, кобасице и саламе које производимо свежем ваздуху наше нетакнуте природе. Производни погон компаније праве се од пажљиво бираних комада меса и Златиборац налази се на 750 метара надморске висине, где вредне руке суше се на диму суве буковине и свежем вештих мајстора настављају традицију прављења деликатеса по ваздуху наше нетакнуте природе. оригиналном породичном рецепту који се преноси већ преко 120 година. Производни погон компаније Златиборац налази се на 750 метара надморске висине где Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди вредне руке вештих мајстора настављају хигијене у производњи и заштити животне средине. Поносни смо на брзо традицију прављења деликатеса по и ефикасно увођење три важна светска стандарда у производњи хране: оригиналном породичном рецепту који се ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет производа награђени смо бројним преноси већ преко 120 година. светским признањима, од којих посебно издвајамо златне медаље Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди хигијене у Немачког пољопривредног друштва које смо добили за изузетан квалитет производњи и заштити животне средине. наших традиционалних деликатеса. Поносни смо на брзо и ефикасно увођење три Златиборац производи продају се и широм нашег региона: на тржишту важна светска стандарда у производњи хране: Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, а од недавно успешно ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет пласирамо наше укусе и на тржишта Русије и Азербејџана. производа награђени смо бројним светским Златне медаље DLG признањима од којих посебно издвајамо Немачког Ham And Sausage златне медаље Немачког пољопривредног пољопривредног Quality Competition www.zlatiborac.com друштва 2012/2011/2009 друштва које смо добили за изузетан квалитет наших традиционалних деликатеса. Златиборац производи продају се и широм нашег региона: на тржишту Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, а од недавно успешно пласирамо наше укусе и на тржишта Русије и Азербејџана.

Златне медаље DLG Немачког Ham And Sausage пољопривредног Quality Competition друштва 2012/2011/2009 A: Cvećarska 2, 21000 Novi Sad A: Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad T: +381 (0) 21 / 400 484 T: +381.21.400.499 F: +381 (0) 21 / 469 513 T: +381.21.469.513 W: www.mek.edu.rs E: [email protected] E: info@mek.edu.rs W: www.pravni-fakultet.info

Osnovne akademske studije: Osnovne akademske studije: · Poslovna ekonomija i finansije · Opšte- pravni · Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija · Privredno- pravni · Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija · Poslovna ekonomija i finansije - studije na daljinu Školarina iznosi 1.500€ u dinarskoj · Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija - studije na daljinu protivvrednosti.

Školarina Osnovnih akademskih studija Master akademske studije: iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti. · Opšte- pravni Master akademske studije: · Privredno- pravni · Poslovna ekonomija i finansije · Ekonomsko-pravne studije Evropske unije Školarina iznosi 2.000€ u dinarskoj · Inženjerski menadžment u agrobiznisu protivvrednosti. Školarina za Master akademske studije iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti za sve studijske programe, a podrazumeva i prijavu i odbranu Doktorske studije: master rada, kao i izradu diplome. · Krivično- pravni · Privredno- pravni Doktorske studije: · Poslovna ekonomija · Inženjerski menadžment u agrobiznisu Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine iznosi 10.000€, a Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine za studijski podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske program Poslovna ekonomija iznosi 10.000€ u dinarskoj protivvrednosti, dok disertacije, kao i izradu diplome. za studijski program Inženjerski menadžment u biotehnologiji školarina iznosi 8.000€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome. Promotivne cene školarine za brucoše!

Školarina se može uplatiti u celosti ili u više rata!

U cenu školarine, uključeni su: Udžbenici (za svaku školsku godinu); Troškovi overa semestara; Troškovi prijava ispita; Izdavanja uverenja o statusu, kao i ostalih uverenja; Vannastavne sportsko-rekreativne aktivnosti (košarka, fudbal, teretana).