Srpska Baština 2 2020.Pdf
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
Издавач Институт за српску културу За издавача Доц. др Будимир Алексић Уређивачки одбор Доц. др Будимир Алексић, Никшић Академик Зоран Лакић, Подгорица Проф. др Генадиј Филипович Ковалев, Воронеж, Русија Проф. др Ашот Галстјан, Јереван, Јерменија Доц. др Александр Николаевич Сквозников, Самара, Русија Др Катина Димитрова, Велико Трново, Република Бугарска Проф. др Љубомир Милутиновић, Бања Лука Проф. др Александар Стаматовић, Источно Сарајево Проф. др Драга Мастиловић, Источно Сарајево Проф. др Михаило Шћепановић, Београд Проф. др Дејан Микавица, Нови Сад Проф. др Горан Васин, Нови Сад Проф. др Далибор Елезовић, Косовска Митровица Проф. др Мирослав Додеровић, Никшић Доц. др Дмитриј А. Шевченко, Ростов на Дону, Русија Др Душан Игњатовић, Никшић Др Миодраг Чизмовић, Никшић Др Радисав Маројевић, Никшић Главни уредник Др Никола Маројевић Гостујући уредник Доц. др Екатерина Боженко, Ростов на Дону, Русија Штампа Арт–Графика, Никшић Тираж 500 Адреса издавача Булевар 13. јула 21/3, 81400 Никшић, Црна Гора Часопис је индексиран у: Штампање овог броја омогућила је Влада Републике Србије. година V, 2 Никшић 2020 Упутство ауторима Рукописе (до 60 000 знакова) и приказе (до 12 000 знакова) треба слати у електронској форми (са коришћеним фонтовима) на CD-y на поштанску адресу: Институт за српску културу, Булевар 13. јула 21/3, 81400 Никшић, Црна Гора, или на e-mail: [email protected]. Комплетан рукопис садржи: пуно име и презиме аутора, пуни наслов рукописа, комплетан списак коришћене литературе, контакт адресе аутора, сажетак (до 150 ријечи) и 5–10 кључних ријечи на језику аутора и једном од свјетских језика. Цитате који имају три и више редова треба издвојити у тексту увлачењем са лијеве маргине и за једну величину мањим словима. Наслови наведених књига и периодике треба да буду итализовани, а текстове из периодике и зборника треба означавати двоструким наводницима („“), осим у случају да се ради о наводу унутар навода («). При упућивању на литературу и при цитирању треба користити харвардски начин: упути се налазе у самом тексту, у (облим) заградама, гдје треба навести презиме аутора, годину издања текста и број странице (годину и број странице треба раздвојити двотачком), а затим, у списку литературе навести све податке за библиографску јединицу. Приложени рукописи не смију бити претходно објављивани у цјелини. Рукописе рецензирају два анонимна рецензента. Instructions for the authors Manuscripts (to 60 000 characters) and reviews (to 12 000 characters) should be sent in electronic form (together with the used fonts), on a CD, to the following mailing address: Institut za srpsku kulturu, Bulevar 13 jula 21/3, 81400 Niksic, Crna Gora, or by e-mail to [email protected]. A complete manuscript should contain the author’s full name, the full title of the manuscript, a complete list of references, the author’s contact details, an abstract (up to 150 words) and 5-10 key words in the author’s native language as well as in one of the world languages. The quotations of or exceeding three lines should be separated form the rest of the text by pulling the left margin in and by a font one size smaller from the rest of the text. The titles of the cited books and periodicals should be italicised and the articles from the periodicals and collections should be placed under double quotations („“), unless in those cases in which there is a quotation within a quotation («). While referring to the literature and citing sources the authors should apply Harvard referencing style: referencing should be done in the text itself, inside the (round) brackets in which case one should quote the author’s surname, publication year and page number (the year and the page number should not be separated by column). When composing a list of references one should quote all the details for each bibliographical unit. The submitted manuscripts must not be previously published in full. The manuscripts are read by two anonymous reviewers. СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу V/2 (2020) 1–288 ISSN 2337–0939 https://dx.doi.org/ Садржај Језик и књижевност Радмило маРојевић, Реконструкција рефлексâ јата у критичком издању Шћепана Малог“ 9–72 Историја и историографија далибоР ПетРовић, Свети Василије Острошки у Старој Херцеговини 75–82 будимиР алексић, Књаз Никола Петровић и Херцеговачки устанак (1875–1878) 83–94 даРко бакић, Црна Гора (Зета) и Османско царство од краја XIV вијека до Берлинског конгреса 95–115 васиљ јововић, Патријарх Гаврило Дожић у свом времену (1881– 1950) 116–128 свјетлана Ж. самаРџија, Зетска митрополија у доба Балшића 129–146 весна о. милојевић, Активности Посланства Краљевине Србије у Бечу (1903–1904) 147–158 Политикологија, економија, философија миРослав додеРовић, Литванија геополитички аспекат 161–195 аРтем диденко/наталија н. муРавјева/ЗвеЗдана м. елеЗовић, Создание глобальной культуры 196–202 јаков севРјук/јекатеРина боЖенко, Политические аспекты процесса глобализации современного мира 203–210 миодРаг ЧиЗмовић, Есхатолошко осјећање живота Владимира Соловјова (1853–1900) 211–217 Радисав маРојевић, Јасперсов концепт слободе 218–224 Прикази, научна критика будимиР алексић, Огледи о српским ствараоцима 227–228 будимиР алексић, Индивидуалном иницијативом до квалитетног међународног стручног часописа 229–231 ЖаРко лековић, Занимљива слика живота у ратним условима 232–235 дРаган јаковљевић, „Светла сен те руке над нама ...“ 236–238 момЧило голијанин, С пјесмом кроз историју 239–245 емило лабудовић, Ријечи које су издржале 246–247 александаР ћуковић, Скица за могући поглед на проблематику пишчевог дневника 248–252 In memoriam александаР вујовић, Воштаница за покој душе Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија Радовића 255–261 маРијан ПРемовић, In memoriam: Академик Миомир Дашић (Ровца код Берана 1930 – Подгорица 2020) 262–264 Информације ЂоРЂије алексић, Научни скуп: Осам вијекова Светосавља у Херцеговини 267–269 Архива слободан ШћеПановић, О поријеклу и коријенима предака Руђера Бошковића 273–282 иРена гРицкат-Радуловић, Српски језик у писмима Николе Тесле 283–287 Језик и књижевност Радмило Маројевић СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, V/2 (2020), 9–19 Реконструкција рефлексâ јата у критичком издању Шћепана Малог Сажетак: У овом раду1 разматрају се рефлекси прасловенског вокала јат (ѣ, курзивом ѣ) у спјеву у драмској форми Шћепан Мали у поређењу с другим Њего ше вим дјелима, прије свега с Горским вијенцем и Лучом микрокозма. Издвојено су обрађени рефлекси јата по слије тврдих сугласника т [т. 2], д [т. 3], с [т. 4], р [т. 5], л и н [т. 6] те уснених сугласника [т. 7]; прво, Проф. др Радмило уводно поглавље посвећено је ортографским ру сиз мима, хиперијекавизмима, једносложним рефлексима дугог јата Маројевић и судбини ре ф лек сâ јата послије сугласника з, док се у закључном, осмом поглављу обрађују примјери у којима се, послије меких сугласника, рефлекс јата појавио по анало ги ји или је сугласник секундарно умекшан. Универзитет у Београду, Кључне ријечи: Петар II Петровић ‑Његош, Шћепан Филолошки факултет, Мали, кри тичко издање, рефлекси јата, ортографски Београд русизми, хиперијекавизми, хаплологија. 0. ПристуП (1) У критичком издању Шћепана Малог, уз које се објављује и акце нат ско издање [Мар ојевић 2020], УДК 811.163.4’342 и претходно у основном издању Ње го ше вих спјевова УДК 821.163.4.09 Петровић Његош П. II [Мар ојевић 2018], требало је рјешавати бројна тексто лошка пи тања, па и практична пи тања ортографске и орто еп ске интерпретације реф лек са прасловенског во кала јат. (2) Историја питања о рефлексима јата у критич ким издањима Његошевих дјела отпочела је расправом Реконструкција рефлекса јата у критичком из дању Горског вијен ца [Мар ојевић 2002а: 5–65], која је потом објављена, као поглавље „9. Реконструкција рефлекса јата“ критичког издања спјева [Ма р ојевић 2005: 796– 852], а настављена је чланком с поднасловом Рефлекси ја та у Мажуранићевом спје ву Смрт Смаил ‑аге Ченгијића у поређењу с Њего шевим спјевовима Гор ски ви је нац и Луча микрокозма [Мар ојевић 2012: 237–258], који је укљу чен, као завршни, осми одјељак у поглавље „9. Рекон‑ 1 Рађено у оквиру научног пројекта „Пјесничка дјела Петра II Петровића ‑Ње гоша у ори ги на лу и рус ким преводима“ Ин сти тута [email protected] за славистику и филологију Пан ев роп ског универ зитета Апеирон у Бањој Луци. 10 РАДМИЛО МАРОЈЕВИЋ струк ци ја рефлекса јата“ критичког издања Луче микрокозма [Мар ојевић 2016: 487–527]. Није мијењан наслов поглавља „9. Рекон струк ци ја рефлекса јата“ ни у кри тичком издању Биљежнице [Мар ојевић 2017: 521–538], ни у припрем љеном за штампу критичком издању Шћепана Малог [Мар ојевић 2020: 733–796]. Глава 1. т екстологија р е фл е кса ј ата 1.1. Prvo pitawe kojim }emo otpo~eti najslo`eniju oblast u pri premi izdawa Wego{evih djela jesu o r t o g r a f s k i r u s i z m i (i prividni orto grafski ru siz mi). A to su primjeri u kojima pjesnik gra femu ï (курзивом: ѣ) upotrebqava prema ruskim uzorima. (1) Prvi primjer koji }emo razmotriti vezan je za rekonstrukciju ime nice predmet: gospodar od tri velike stolice koje su predmet za visti svijeh cara zemnih – ‰[M ‑1614, predmjet (s. 78)Š. Pret postav qamo da je oblik sam We go{ napisao sa jatom: predmïtã, ali se tako ime nica ne pi{e, ni vari jantno, u najautoritativnijem rje~niku iz toga vremena (Slovarâ cerkovno ‑sla vànskago i russkago àzáka), u ~ijoj je iz radi u~estvovao Vostokov [Во сто коВ и др. 1847/2001 III–IV]. Zato se mo`e uzeti da je oblik bio napisan po nekoj ana logiji s rije~ima iz tvorbenog gnijezda ime nice predmïstše. Bilo kako bilo, oblik je ispravqen ve} u drugom izdawu: predmet ‰Jо Ва но‑ Вићи 1881: 66Š, ali ispravku nije prihvatio Dragutin Ko s ti}: pred mjet ‰ко с- тић 1902: 90 (‑1648)Š. Milan Re{etar ponovo oblik ispravqa: pred met ‰Ре‑ шетаР 1926: 244 (II ‑771)Š s upu}ivawem na tekst pr vog izdawa: „pred mjet“ (nap.).