DOCSLIB.ORG

Institucionalni Okvir I Strategija Održivog Razvoja Regiona

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Institucionalni Okvir I Strategija Održivog Razvoja Regiona STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA ŠPUMADIJE I OMORAVLJA 2011 - 2021 JANUAR 2011. GODINE . STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA ŠUMADIJE I POMORAVLJA Sadržaj Recenzija 5 1 UVOD 7 Regioni kao kreatori politika 9 Koncept održivog razvoja u procesu izrade regionalne strategije 11 Institucionalni okvir i Strategija održivog razvoja regiona 13 Metodologija izrade Strategije održivog razvoja 15 Faze procesa izrade regionalne strategije 18 2 SOCIO - EKONOMSKA ANALIZA ŠUMADIJE I POMORAVLJA 21 Socio-ekonomska analiza Šumadije i Pomoravlja 23 Osnovni geografski i istorijski podaci 25 Životna sredina 35 Stanovništvo 46 Ljudski resursi 53 Ekonomija 60 Poljoprivreda 78 Infrastruktura 96 Turizam i kultura 114 Obrazovanje 123 Zdravstvo i socijalna zaštita 130 Sport 137 Informisanje 142 3 SWOT ANALIZE 147 SWOT analize 149 Bodovanje SWOT analiza 161 4 VIZIJA REGIONA 165 Vizija regiona 167 5 REGIONALNI RAZVOJNI PRIORITETI 169 Regionalni razvojni prioriteti 171 6 STRATEŠKI I OPERATIVNI CILJEVI 173 Strateški i operativni ciljevi 175 7 PROJEKTNE IDEJE I PROGRAMI 185 Projektne ideje i programi 187 Pregled projektnih ideja i razvojnih programa 189 8 PREPORUKE ZA REALIZACIJU STRATEGIJE 257 Preporuke za relizaciju strategije 259 Operational Grant for Regional Economic Development Agency for Sumadija and Pomoravlje 3 EU funded project managed by Delegation of the European Union to the Republic of Serbia . STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA ŠUMADIJE I POMORAVLJA RECENZIJA Regionalne strategije razvoja i, na njima zasnovani, regionalni planovi razvoja predstavljaju ključne instrumente regionalnog razvoja u svim zemljama članicama EU i zemljama kandidatima za članstvo u EU. Slično EU, Srbija je u svojim najvažnijim srateškim dokumentima iz oblasti regionalnog razvoja, a to su, pre svega, Strategija regionalnog razvoja Srbije 2007-2012. i Zakon o regionalnom razvoju Srbije (2009.), istakla strategije regionalnog razvoja kao osnovne instru- mente savremene politike regionalnog razvoja. Cilj Strategije održivog razvoja Šumadije i Pomoravlja 2011-2021. je razvoj opšteg strateškog pla- na regije Šumadija i Pomoravlje u kome će se definisati najvažniji strateški ciljevi i pravci razvoja, kao i podsticaji za razvoj u narednom desetogodišnjem periodu. Strategija počiva na principima održivog razvoja, odnosno na zahtevu da se obezdedi dugoročno zadovoljavanje društveno- ekonomskih potreba i interesa građana Šumadije i Pomoravlja, uz istovremeno otklanjanje pretnji i šteta po širu okolinu do kojih taj razvoj može da dovede. Strukturu Strategije čini osam međusobno skladno, sadržinski i logičko-metodološki, povezanih celina. Prvi deo je uvodnog karaktera i u njemu se razmatraju polazna opredeljenja Strategije, kao što su uloga regiona u procesu regionalnog razvoja i koncet održivog razvoja, i obrazlaže metodološki postupak korišćen u pripremi ovog dokumenta. Drugi deo, pod naslovom Socio- ekonomska analiza, sadrži detaljan prikaz i analizu stanja u svim relevantnim oblastima društve- nog i ekonomskog života Regiona, počev od njegovih geografskih i demografskih karakteristika, preko prikaza opšteg stepena ekonomskog razvoja i analize najvažnijih privrednih grana, pa sve do prikaza i analize šire socijalne sfere Regiona. Na osnovu Socio-ekonomske analize, za srodne oblasti obuhvaćene ovom analizom, u trećem delu Strategije (SWOT analiza) izvršena je analiza najvažnijih internih (snage i slabosti) i eksternih (šanse i pretnje) faktora uspeha. U nastavku trećeg dela izvršena je klasifikacija i priori- tetizacija slabosti i snaga za svaku od identifikovanih oblasti razvoja, što je predstavljalo osnovu da se u četvrtom delu definiše vizija Regiona. U petom delu identifikovano je šest regionalnih pri- oriteta, kao strateških pravaca razvoja koji treba da doprinesu ostvarivanju vizije razvoja. To su: razvoj sporta i turizma, ruralni razvoj, unapređenje sistema obrazovanja i kulture, unapređenje zdravstvenog i socijalnog sistema zaštite, razvoj privrede i preduzetništva i unapređenje infra- strukture i zaštita životne sredine. U šestom delu Strategije, pod naslovom Strateški i operativni ciljevi, razvijen je hijerarhijski ure- đen sistem ciljeva, tako što je za svaki od šest prioriteta razvoja definisano tri do četiri strateška cilja, a za svaki strateški cilj definisan je određen broj operativnih cilja. Da bi se ovi ciljevi mogli realizovati, u procesu strateškog planiranja razvijene su projektne ideje, koje treba da posluže kao osnova za bliže definisanje projekata kojima će se u budućnosti ostvarivati postavljeni ciljevi. U sedmom delu Strategije – Projektne ideje i programi, navedena je lista od 301 regionalne pro- jektne ideje, 81 međuopštinske projektne ideje i 133 projektne ideje iz oblasti infrastrukture, sa osnovnim elementima koji nešto bliže određuju svaku projektnu ideju. Grupisanjem projektnih ideja prema sličnosti došlo se do skupa programa u okviru svakog prioriteta. Time se od velikog broja projektnih ideja došlo do manjeg broja programa, što pogoduje njihovoj kasnijoj realizaciji. Poslednji, osmi deo Strategije, posvećen je razmatranju osnovnih principa na kojima treba da po- čiva proces njene implemetacije. Neposrednoj izradi Strategije održivog razvoja Šumadije i Pomoravlja 2011-2021. prethodile su ozbiljne metodološke (izrada Vodiča kroz proces izrade regionalne strategije održivog razvoja, Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, 2009.) i organizacione pripreme (formiranje radnih ili tematskih grupa), a sam proces izrade Strategije rezultat je dobro planiranog i organizovanog, intenzivnog participativnog procesa, koji je obuhvatio širok krug svih relevantnih aktera u Regionu. Operational Grant for Regional Economic Development Agency for Sumadija and Pomoravlje 5 EU funded project managed by Delegation of the European Union to the Republic of Serbia STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA ŠUMADIJE I POMORAVLJA Zahvaljujući tako pripremljenom i vođenom procesu relno je očekivati da Strategija integriše sve relevantne društvene grupe u Regionu, poveže ih oko zajedničkih ciljeva i mobiliše ih da istrajno deluju u pravcu njihove realizacije. Razvojni ciljevi usaglašeni u participativnom procesu izrade Strategije dobijaju legitimitet autetntičnih ciljeva društene zejednice Regiona. Po svojim izvornim opredeljenjima, ciljevima čijoj relizaciji teži i instrumentima operacionalizacije, Strategija održivog razvoja Šumadije i Pomoravlja 2011-2021. je u potpunosti usaglašena sa svim relevantnim republičkim dokumetima, a pre svega sa: Strategijom regionalnog razvoja Srbije 2007-2012., Zakonom o regionalnom razvoju Srbije, statističkoj regionalizaciji Srbije, Prostornom planu Srbije 2011-2020., ali i sa drugim sektorskim strategijama i dokumetima. Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da Strategija održivog razvoja Šumadije i Pomoravlja 2011-2021. predstavlja dobru osnovu za dalje vođenje politike regionalnog razvoja, razvoja nižih administrativnih jedinica, kao i implemetaciju politike regionalnog razvoja. Stoga sa zadovoljstvom preporučujem nadležnim organima da usvoje Strategiju održivog razvoja Šumadije i Pomoravlja 2011-2021., kako bi se na njenim osnovama moglo pristupiti izadi operativnih planova razvoja i dizajniranju drugih instrumenata regionalnog razvoja. U Beogradu, 31. januara 2011. godine Prof. dr Blagoje Paunović Operational Grant for Regional Economic Development Agency for Sumadija and Pomoravlje 6 EU funded project managed by Delegation of the European Union to the Republic of Serbia UVOD . STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA ŠUMADIJE I POMORAVLJA REGIONI KAO KREATORI POLITIKA Za uspešnu realizaciju procesa evropske intagracije Republike Srbije kritičnu ulogu ima admini- strativni aparat u zemlji. Postavljanje uslova vezanih za odgovarajuće administrativne kapacitete posledica je identifikovanih potreba za prevazilaženjem problema u sprovođenju i koordinisanju javnih politika, koje se uvode u skladu sa standardima Evropske unije (u daljem tekstu, EU). Naime, standardi EU koji se implementiraju u nacionalno zakonodavstvo jedne zemlje u tranziciji i u procesu pridruživanja EU, veoma često zahtevaju pojačani vid kontrole sprovođenja. Potreba za dodatnom kontrolom može često da rezultira i u stvaranju novih institucija koje će se isključivo baviti upravo nadgledanjem novousvojenih pravila, a to zahteva da centralne, regionalne (ukoliko postoje) i lokalne vlasti, kao i stručne službe zakonodavnih organa, budu sposobne da ispune navedene obaveze. Državni aparat treba da bude osposobljen za obavljanje brojnih kompleksnih zadataka na putu ka evropskim inegracijama. Sve ovo nameće potrebu za reorganizacijom administrativnog aparata, odnosno, stvaranjem odgovarajućih administrativnih kapaciteta koji će biti sposobni da nose teret promena i obaveza koje su predviđene u procesima pristupanja, a kasnije samog članstva u EU. Kao jedno od glavnih pitanja administrativnih struktura Republike Srbije javlja se regionalni ili srednji nivo vlasti i stvaranje regiona kao jednog od kreatora politika i odlučivanja. Naime, regionalne strukture nisu najpreciznije definisane, već postoje kao sistem teritorijalne statističke klasifikacije, predviđene od strane regionalne politike EU i kreiranja tzv. NUTS (objašnjenje u daljem tekstu) regiona1, iako je standard definisan samo za zemlje članice. Evrostat2 je definisao postojanje tri nivoa NUTS-a: Nomenklatura teritorijalnih jedi- nica za statističke potrebe Nivo Minimalno stanovnika Maksimalno stanovnika (NUTS) (eng. Nomenclature of NUTS 1 3.000.000 7.000.000 Territorial Units for Statistics) NUTS 2 800.000 3.000.000 je standard Evropske
Load more

Recommended publications
  • Average Annual Daily Traffic - Aadt in 2019
    NETWORK OF IB CATEGORY STATE ROADS IN REPUBLIC OF SERBIA AVERAGE ANNUAL DAILY TRAFFIC - AADT IN 2019 Section Section A A D T No S e c t i o n length Remark Mark (km) PC BUS LT MT HT TT Total Road Number: 10 1 01001/01002 Beograd (štamparija) - Interchange Pančevo 5.2 22 054 250 444 556 450 1 696 25 450 INT 2 01003/01004 Interchange Pančevo - Border APV (Pančevo) 3.0 12 372 70 278 384 196 1 389 14 689 PTR 2077/78 3 01005/01006 Border APV (Pančevo) - Pančevo (Kovin) 4.9 12 372 70 278 384 196 1 389 14 689 INT 4 01007/01008 Pančevo (Kovin) - Pančevo (Kovačica) 1.3 5 697 78 131 138 60 471 6 575 INT 5 01009 Pančevo (Kovačica) - Alibunar (Plandište) 31.8 4 668 79 108 100 39 329 5 323 PTR 2009 6 01010 Alibunar (Plandište) - Ban. Karlovac (Alibunar) 5.2 2 745 27 70 66 25 229 3 162 PTR 2033 7 01011 Ban. Karlovac (Alibunar) - B.Karlovac (Dev. Bunar) 0.3 no data - section passing through populated area 8 01012 Banatski Karlovac (Devojački Bunar) - Uljma 11.6 3 464 78 83 70 30 237 3 962 PTR 2035 9 01013 Uljma - Vršac (Plandište) 14.9 4 518 66 92 55 33 185 4 949 INT 10 01014 Vršac (Plandište) - Vršac (Straža) 0.7 no data - section passing through populated area 11 01015 Vršac (Straža) - Border SRB/RUM (Vatin) 12.5 1 227 11 14 6 4 162 1 424 PTR 2006 Road Number: 11 91.5 12 01101N Border MAĐ/SRB (Kelebija) - Subotica (Sombor) 12.8 undeveloped section in 2019 13 01102N Subotica (Sombor) - Subotica (B.Topola) 4.9 1 762 23 46 29 29 109 1 998 PTR 14 01103N Subotica (B.Topola) - Interchange Subotica South 6.0 2 050 35 50 35 35 140 2 345 INT 23.7 Road 11 route
    [Show full text]
  • 13 Autobus Vreme Planiranih Dolazaka, I Mapa Trasa Linije
    13 autobus vreme planiranih dolazaka i mapa linije 13 Grošnica (Iz Trmbasa) Pogledaj U Režimu Web Sajta Linija 13 autobus line (Grošnica (Iz Trmbasa)) ima 2 trasa. Za redovne radne dane, linija saobraća između: (1) Grošnica (Iz Trmbasa): 5:00 - 21:00 (2) Trmbas (Iz Grošnice): 5:20 - 22:15 Koristi Moovit aplikaciju da pronađeš sebi najbližu 13 autobus stanicu i da pogledaš kada sledeća 13 autobus linija dolazi. Smer: Grošnica (Iz Trmbasa) 13 autobus vreme planiranog reda vožnje 29 stajališta Grošnica (Iz Trmbasa) red vožnje trase: POGLEDAJ PLANIRANI RED VOŽNJE LINIJE ponedeljak 5:00 - 21:00 utorak 5:00 - 21:00 Trmbas (Okretnica) sreda 5:00 - 21:00 Trmbas (Prodavnica) četvrtak 5:00 - 21:00 Trmbas 1 petak 5:00 - 21:00 Trmbas - Raskrsnica subota 4:55 - 20:55 Teferičko Groblje nedelja 6:30 - 20:00 Trafo Bresnica (Most) 13 autobus informacije Mlin Smernice: Grošnica (Iz Trmbasa) Stajališta: 29 Trajanje trase: 40 min. Samoposluga Rezime linije: Trmbas (Okretnica), Trmbas (Prodavnica), Trmbas 1, Trmbas - Raskrsnica, Brioni Teferičko Groblje, Trafo, Bresnica (Most), Mlin, Samoposluga, Brioni, Pivara 1, Viš, Pijac, Mala Vaga, Pivara 1 Šest Topola, Arsenal, Zvezda Čvor, Stanovo, Grošnica Косовска, Kragujevac Ž. Stanica, Kapija Vojna, Raskrsnica, Spomenik, Vodenica, Crkva, Radosavljevića Kuća, Dom, Viš Čargova Kuća, Adžine Livade, Vodajaža Pijac 3 Кнеза Михаила, Kragujevac Mala Vaga Гружанска, Kragujevac Šest Topola Павла Вуковића, Kragujevac Arsenal Zvezda Čvor Stanovo Grošnica Ž. Stanica Kapija Vojna Raskrsnica Владе Недељковића, Kragujevac Spomenik Vodenica Crkva Radosavljevića Kuća Dom Čargova Kuća Adžine Livade Vodajaža Smer: Trmbas (Iz Grošnice) 13 autobus vreme planiranog reda vožnje 27 stajališta Trmbas (Iz Grošnice) red vožnje trase: POGLEDAJ PLANIRANI RED VOŽNJE LINIJE ponedeljak 5:20 - 22:15 utorak 5:20 - 22:15 Porta sreda 5:20 - 22:15 Prodavnica četvrtak 5:20 - 22:15 Mezijska Raskrsnica petak 5:20 - 22:15 Рамска, Kragujevac subota 5:35 - 22:10 Kućni Br.65 nedelja 5:20 - 19:15 Dom Preko Puta K.
    [Show full text]
  • Herein Are Those of the Author and Do Not Necessarily Reflect the Views of the UN High Commissioner for Refugees Contents
    Support for IDPs in Serbia Consolidated Report and Programme Strategy Richard Allen [email protected] April 2016 The views expressed herein are those of the author and do not necessarily reflect the views of the UN High Commissioner for Refugees Contents Foreword �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 14 1 Introduction ........................................................................................................................................................................ 18 1.1 Purpose �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 18 1.2 Background ........................................................................................................................................................................ 18 1.3 Methodology �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 20 PART I – SITUATION ANALYSIS OF INTERNALLY DISPLACED PERSONS 24 2 Population and Locations ........................................................................................................................................ 24 2.1 How Many IDPs? ...........................................................................................................................................................
    [Show full text]
  • On Meadows in the Kragujevac Basin
    Acta entomologica serbica, 1999, 4 (1/2): 35-47 UDC 595.768 (497.11) BIODIVERSITY OF WEEVILS (CURCULIONOIDEA) ON MEADOWS IN THE KRAGUJEVAC BASIN S. PE{I} Faculty of Science, P.O. Box 60, YU-34000 Kragujevac Adult weevils were collected in the Kragujevac basin on valley meadows, damp meadows, swampy meadows, upland meadows, artificial meadows, meadows with shrubs, uncultivated land, and ruderal vegetation over several years of work (primarily during the period 1987- 1995). There were 1453 weevil finds in 180 registrations. Altogether 3061 specimens (includ- ing 1457 males) were collected, and 278 species of the families Attelabidae, Apionidae, and Curculionidae were identified. After detailed comparison, weevils found in the indicated meadow biotopes were separat- ed into assemblies linked with the biotopes. In addition to a comparative survey of quantitative indices (number of registrations con- sidered, number of finds, number of recorded species, number of specimens by sex and over- all), diversity was also analyzed on the basis of life forms and the spectrum of nutrition. The Shannon biodiversity index was used as the indicator of assembly stability. Assemblies adhered to the following order: valley meadows, damp meadows, uncultivated land, ruderal vegetation, meadows with shrubs, artificial meadows, upland meadows, swampy meadows. The order of assemblies with respect to biodiversity as expressed through the Simpson index was a little different: uncultivated land, valley meadows, meadows with shrubs, damp meadows, artificial meadows, upland meadows, ruderal vegetation, swampy meadows. KEY WORDS: Curculionoidea, biodiversity, meadows, Kragujevac, Serbia. INTRODUCTION The enormous diversity of forms of weevils (it is freely estimated that more than 60,000 species have been described to date) enables them to exist in nearly all of our planet's ecosystems where plants live (except the oceans) (BURRINI et al., 1988; ZIMMERMAN, 1991-1993; CALDARA & O’BRIEN, 1995).
    [Show full text]
  • Socio-Еconomic Transformation of Šumadija District (Serbia)
    www.gi.sanu.ac.rs, www.doiserbia.nb.rs J. Geogr. Inst. Cvijic. 2021, 71(2), pp. 163–180 Original scientific paper UDC: 911.3:330(497.11) https://doi.org/10.2298/IJGI2102163D Received: April 12, 2021 Reviewed: June 28, 2021 Accepted: July 15, 2021 SOCIO-ЕCONOMIC TRANSFORMATION OF ŠUMADIJA DISTRICT (SERBIA) Маrija Drobnjaković1*, Gordana Petrović2, Darjan Karabašević2, Svetlana Vukotić2, 2 1 Vuk Mirčetić , Vladimir Popović 1Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, Belgrade, Serbia; e-mails: [email protected]; [email protected] 2University Business Academy in Novi Sad, Faculty of Applied Management, Economics and Finance, Novi Sad, Serbia; e-mails: [email protected]; [email protected]; [email protected]; [email protected] Abstract: The paper starts from the hypothesis that the examined area is characterized by a process of intensive functional transformation accompanied by certain population changes. The transformation of the settlement structure is shown in the area of Šumadija district. The trend of demographic and economic development was observed with a historical overview. It was upgraded with quantitative analyzes (chain index, population change index, functional classification, index of specialization and localization) for the period 1971–2011. The aim was to determine the degree of socio-economic transformation of Šumadija district and the regularities according to which these changes took place. Industrialization generally brings changes in the functional orientation and redistribution of the population. The deagrarianization was one of the main features, with parallel emigration of the rural population. These changes were intensive in 1961–1981, when the peak of employment in secondary activities was registered.
    [Show full text]
  • Spisak Gradova U Republici Srbiji
    Redni broj Naseljeno mesto Katastarska opština 123 1. Valjevo Babina Luka Babina Luka Balinoviæ Balinoviæ Baèevci Baèevci Beliæ Beliæ Beloševac Beloševac Beomueviæ Beomueviæ Blizonje Blizonje Bobova Bobova Bogatiæ Bogatiæ Brangoviæ Brangoviæ Brankovina Brankovina Brezovica Brezovica Bujaèiæ Bujaèiæ Valjevo Valjevo Veselinovac Veselinovac Vlašèiæ Vlašèiæ Vragoèanica Vragoèanica Vujinovaèa Vujinovaèa Gola Glava Gola Glava Gornja Bukovica Gornja Bukovica Gornja Grabovica Grabovica Grabovica Gornje Leskovice Gornje Leskovice Deguriæ Deguriæ Divci Divci Divèibare Divèibare Donja Bukovica Donja Bukovica Donje Leskovice Donje Leskovice Draèiæ Draèiæ Dupljaj Dupljaj abari abari Zabrdica Zabrdica Zarube Zarube Zlatariæ Zlatariæ Jovanja Jasenica Jasenica Joševa Joševa Kamenica Kamenica Klanica Klanica Klinci Klinci Kovaèice Kovaèice Kozlièiæ Kozlièiæ Jazovik Kotešica Kotešica Kunice Kunice Leliæ Leliæ Redni broj Naseljeno mesto Katastarska opština 123 Loznica Loznica Lukavac Lukavac Majinoviæ Majinoviæ Milièinica Milièinica Mrèiæ Mrèiæ Oglaðenovac Oglaðenovac Osladiæ Osladiæ Paklje Paklje Paune Paune Petnica Petnica Popuèke Popuèke Goriæ Prijezdiæ Prijezdiæ Prièeviæ Prièeviæ Rabas Rabas Ravnje Ravnje Raðevo Selo Raðevo Selo Rebelj Rebelj Mijaèi Rovni Rovni Sandalj Sandalj Sedlari Sedlari Sitarice Sitarice Sovaè Sovaè Stanina Reka Stanina Reka Stapar Stapar Strmna Gora Strmna Gora Stubo Stubo Suvodanje Suvodanje Sušica Sušica Taor Taor Tubraviæ Tubraviæ Tupanci Tupanci 2. Vranje Aleksandrovac Aleksandrovac Babina Poljana Babina Poljana Barbarušnice
    [Show full text]
  • Zoogeographic Analysis of Weevils' Fauna
    105 Kragujevac J. Sci. 24 (2002) 105-110. ZOOGEOGRAPHIC ANALYSIS OF WEEVIL FAUNA (COLEOPTERA, CURCULIONOIDEA: RHYNCHITIDAE, APIONIDAE, NANOPHYIDAE, CURCULIONIDAE, RHYNCHOPHORIDAE) IN KRAGUJEVAC BASIN (SERBIA) Snežana Pešić Faculty of Science, University of Kragujevac, P.O.Box 60, 34000 Kragujevac, Yugoslavia (Received March 5, 2001) ABSTRACT. Zoogeographic analysis of 355 weevil species registered in Kragujevac basin from 1987 to 1995 was carried out. The examined fauna mostly is European-Asian-Mediterranean mixture that fully correspondens to the floristic situation. According to the data available so far, the overal zoogeographic picture of the weevil fauna in Kragujevac basin differs significantly from the Central European fauna - the Slovak fauna, for example - where Holarctic and Palaearctic forms predominate, or from Italian fauna, where every fourth species is an endemic. It most closely resembles the Bulgarian fauna, in which European species are numerically dominant, followed by Mediterranean and Eurosiberian species. The only one cosmopolitan species was registered Sitophilus granarius (Linnaeus, 1758), well known pest in grain storehouses. For the interesting blind species Ubychia holdhausi Ganglabauer, 1903 the new data of distribution are given. INTRODUCTION Curculionoidea superfamily includes the largest animal’s family Curculionidae represented by 500.000 species in the world (only 50.000 have been described) (LYAL and KING, 1996). The number of the described weevils species is greater when we include other related families (Rhynchitidae, Apionidae, Nanophyidae etc.). For the people especially interesting are the forest and agricultural weevil pests. This phitophagous insects have been incompletely and only periodically investigated in Yugoslavia. The first larger study of Serbian insects (included weevils) was conducted on the Majdanpek (East Serbia) forest reserve (ŽIVOJINOVIĆ, 1950).
    [Show full text]
  • Spisak Najvećih Dužnika - Preduzetnici Na Dan 30.11.2019
    SPISAK NAJVEĆIH DUŽNIKA - PREDUZETNICI NA DAN 30.11.2019. RB PIB NAZIV MESTO DUG NA DAN 30.11.2019. 1 2 3 4 5 SAMOSTALNA ZANATSKO GRAĐEVINSKA RADNJA SWM Лапово 1 105871403 121,409,489 LJUBOMIR OPINA PR LAPOVO (VAROŠICA) (варошица) 2 104133888 "МЕТАЛИЈУМ" С.Т.З.Р. МИОДРАГ ЈЕРИНИЋ Ћуприја 120,052,374 SZTR ZA UZGOJ TOVNIH PILIĆA ALMANDA GORAN LATINOVIĆ PR 3 103928722 Нови Сад 103,925,814 NOVI SAD JOVANA SABLJIĆ PREDUZETNIK RADNJA ZA PROIZVODNJU 4 108225046 Јагодина 101,803,419 DRVENE AMBALAŽE I TRGOVINU JOVANA STILET JAGODINA SRĐAN KOSTIĆ PR, NESPECIJALIZOVANA TRGOVINA NA VELIKO 5 104744562 Гроцка 86,072,325 OFERT GROCKA MESARSKO TRGOVINSKA PREVOZNIČKA RADNJA BERO BERAT 6 103646955 Нови Пазар 82,252,970 VEJSELOVIĆ PREDUZETNIK NOVI PAZAR 7 101640137 "ЈЕЛЕНА - ГРАДЊА" С.З.Р. ЈЕЛЕНА ИВАНОВИЋ Нови Сад 81,569,022 "СЛАКИ ТРЕЈД" РАДЊА ЗА ПРОМЕТ РОБЕ НА ВЕЛИКО, 8 104104816 Ниш (Пантелеј) 80,809,966 ЗВОНИМИР ЂОКИЋ GRADEVINSKO ZANATSKA RADNJA PLAN SLAVIŠA LEPOJEVIĆ 9 100921222 Власотинце 78,110,751 PREDUZETNIK VLASOTINCE DEJAN ĐOKIĆ PR RADNJA ZA POPRAVKU RAČUNARA NITRON 10 105586977 Ужице 76,682,100 UŽICE DRAGAN ORNJAKOV PREDUZETNIK ARHITEKTURA I GRAĐEVINA 11 107577371 Србобран 74,179,897 AGP PROJEKT SRBOBRAN SAMOSTALNA GRAĐEVINSKA RADNJA NEŠIĆ PREDRAG 12 102940785 Завидинце 73,503,485 PREDUZETNIK ZAVIDINCE "ГРАДЊА ИНЖЕЊЕРИНГ" ГРАЂЕВИНСКА РАДЊА, ЈАСМИНКА 13 101861277 Ниш (Пантелеј) 67,075,002 РАДИСАВЉЕВИЋ "ПЕТРО МЕТАЛ" ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО ОТПАДА И ОСТАЦИМА 14 105155132 Ћуприја 65,091,595 ОД ГВОЖЂА, МИЛОШ ПЕТРОВИЋ ПР Београд 15 100097772 "МОНТИНГ" СТУДИО,
    [Show full text]
  • Indeks Rasta Broja Stanovnika Po Naseljenim Mestima 2002-2011
    Indeks rasta broja stanovnika po naseljenim mestima 2002-2011. godine KELEBIJA ĐALA HORGOŠ BAČKI VINOGRADI SUBOTICA PALIĆ MARTONOŠ RABE SRPSKI KRSTUR HAJDUKOVO LJUTOVO LEGENDA MAJDAN MALI PESAK ŠUPLJAK SIGET MALE KANJIŽA PIJACE FILIĆ DONJI TAVANKUT MALA GORNJI BANATSKO ARANĐELOVO BOSNA TAVANKUT ZIMONIĆ NOVI KNEŽEVAC NOVO PODLOKANJ SELO BIKOVO VELEBIT VRBICA MIŠIĆEVO ADORJAN pad broja stanovnika RIĐICA OROM BAJMOK SANAD CRNA TREŠNJEVAC BARA RASTINA ĐURĐIN TOTOVO ALEKSA VIŠNJEVAC SELO BANATSKI ŠANTIĆ MONOŠTOR STANIŠIĆ STARI NOVI DOLINE ŽEDNIK ŽEDNIK ČOKA BAČKI BREG GAKOVO ČANTAVIR SENTA PAČIR MOKRIN BOGARAŠ BAČKO DUŠANOVO porast broja stranovnika KOLUT JAZOVO MALI BEOGRAD TORNJOŠ SVETOZAR MILETIĆ OSTOJIĆEVO GORNJI BREG NAKOVO STARA MORAVICA BAČKI SOKOLAC KARAĐORĐEVO ZOBNATICA BEZDAN ČONOPLJA SAJAN KEVI NOVO TOMISLAVCI MIĆUNOVO ORAHOVO PADEJ BANATSKO KRIVAJA GORNJA VELIKO SELO ROGATICA SVETIĆEVO STERIJINO KIKINDA IĐOŠ UTRINE BAČKI ADA BAČKA TOPOLA KAVILO stagnacija broja stanovnika MONOŠTOR SOMBOR KLJAJIĆEVO POBEDA TELEČKA OBORNJAČA BAJŠA NJEGOŠEVO BOGARAŠ OBORNJAČA SREDNJI SALAŠ NOVI GUNAROŠ BOČAR KOZARCI MOL PANONIJA BAGREMOVO KUPUSINA BAČKO PETROVO SELO RUSKO SRPSKA SELO CRNJA LIPAR MALI IĐOŠ RADOJEVO SIVAC MILEŠEVO NOVO MILOŠEVO bez stanovnika NOVA CRVENKA BANATSKA TOPOLA LOVĆENAC PRIGREVICA TOBA STAPAR VOJVODA STEPA CRVENKA HETIN SVILOJEVO FEKETIĆ APATIN NOVA BEČEJ CRNJA BAŠAID NOVI BEČEJ ALEKSANDROVO KRUŠČIĆ KULA BAČKI BRESTOVAC nepopisano područje Kosova i Metohije DOROSLOVO SRBOBRAN SONTA TORDA RADIČEVIĆ VRBAS SRPSKI ITEBEJ BAČKI
    [Show full text]
  • Kvalitet Vodosnabdevanja Grada Kragujevca* - Alternativni Izvori Vodosnabdevanja
    KVALITET VODOSNABDEVANJA GRADA KRAGUJEVCA* - ALTERNATIVNI IZVORI VODOSNABDEVANJA - QUALITY OF WATER SUPPLY OF KRAGUJEVAC -ALTERNATIVE WATER SOURCES – dr Ljiljana Čomić 1) dr Jelka Ranković,2), dr Aleksandar Ostojić 3), dr Svetlana Ćurčić4) Rezime: Stanovništvo Kragujevca se snabdeva vodom za piće iz sledećih izvorišta: vodovodni sistem Gruža, vodovodni sistem Grošnica, Moravski vodovodni sistem i alternativni izvori za vodosnabdevanje. Alternativne izvore vodosnabdevanja, koje koristi16,46% stanovništva, čine: 301 lokalni vodovod, 3100 bunara, 230 izvora i 44 javne česme. Utvrdjeno je da se većina alternativnih izvorišta nalazi van sistema kontrole kvaliteta vode, a veliki deo onih izvorišta čija se voda kontroliše ne ispunjava potrebne kriterijume higijenske ispravnosti. U cilju unapredjenja kvaliteta vodosnabdevanja neophodno je kreirati i realizovati monitoring sistem za alternativna izvorišta, definisati i realizovati program zaštite i revitalizacije objekata, razviti program edukacije i savetodavni servis za rad sa lokalnim stanovništvom. Ključne reči: vodosnabdevanje, alternativni izvori, kvalitet vode Abstract: The population of Kragujevac is supplied with dinking water from the following sources: water supply sistem Gruža, water supply sistem Grošnica, water supply sistem Morava and from alternative water sources. Alternative water supply sources, which are used by 16.46% of the population, include: 301local water supplies systems , 3100 wells,230 springs and 44 public . Most alternative water supply sources are not included into monitoring of water quality, and most of those included have low hygienic state. In order to improve the quality of water suplly it is necessary to create andrealize monitoring system for alternative sources, to define and realize programme for protection and revitalization of these objecta, to develop education programmeand advice servise for local inhabitants.
    [Show full text]
  • Region Opština Mesto Broj Goveda (Živih) BEOGRAD BARAJEVO
    Region Opština Mesto Broj goveda (živih) BEOGRAD BARAJEVO ARNAJEVO 307 BACEVAC 101 BARAJEVO 281 BELJINA 268 BOŽDAREVAC 226 GUNCATI 133 LISOVIĆ 111 MANIC 71 MELJAK 48 ROŽANCI 301 VELIKI BORAK 282 VRANIĆ 267 ŠILJAKOVAC 36 BEOGRAD-SURČIN BEČMEN 36 BOLJEVCI 111 DOBANOVCI 507 JAKOVO 193 PETROVČIĆ 257 PROGAR 79 SURČIN 51 GROCKA BEGALJICA 40 BOLEČ 5 BRESTOVIK 4 DRAŽANJ 128 GROCKA 4 KALUĐERICA 11 KAMENDOL 28 LEŠTANE 1 PUDARCI 87 UMČARI 488 VRCIN 88 ZAKLOPACA 5 ŽIVKOVAC 7 LAZAREVAC ARAPOVAC 89 BAROŠEVAC 34 BARZILOVICA 102 BISTRICA 150 BRAJKOVAC 184 BUROVO 12 CVETOVAC 64 DREN 128 DUDOVICA 247 JUNKOVAC 46 KRUŠEVICA 34 LAZAREVAC 20 LESKOVAC 146 LUKAVICA 54 MALI CRLJENI 35 MEDOŠEVAC 9 MIROSALJCI 236 PETKA 46 PRKOSAVA 7 Region Opština Mesto Broj goveda (živih) BEOGRAD LAZAREVAC RUDOVCI 26 SOKOLOVO 94 STEPOJEVAC 107 STRMOVO 52 STUBICA 33 TRBUŠNICA 286 VELIKI CRLJENI 165 VRBOVNO 114 VREOCI 26 ZEOKE 11 ČIBUTKOVICA 100 ŠOPIĆ 91 ŠUŠNJAR 39 ŽUPANJAC 35 MLADENOVAC AMERIC 183 BELJEVAC 91 CRKVINE 108 DUBONA 62 GRANICE 26 JAGNJILO 914 KORAĆICA 555 KOVAČEVAC 595 MALA VRBICA 46 MARKOVAC 161 MEĐULUŽJE 336 MLADENOVAC (SELO) 109 MLADENOVAC (VAROŠ) 128 PRUŽATOVAC 482 RABROVAC 1,109 RAJKOVAC 93 SENAJA 8 VELIKA IVANČA 960 VELIKA KRSNA 918 VLAŠKA 350 ŠEPŠIN 77 NOVI BEOGRAD NOVI BEOGRAD 22 OBRENOVAC BALJEVAC 117 BARIČ 28 BELO POLJE 64 BROVIĆ 354 DRAŽEVAC 434 DREN 389 GRABOVAC 1,109 JASENAK 316 KONATICE 93 KRTINSKA 915 LJUBINIC 436 MALA MOŠTANICA 38 MISLODIN 135 OBRENOVAC 19 ORAŠAC 573 PIROMAN 292 Region Opština Mesto Broj goveda (živih) BEOGRAD OBRENOVAC POLJANE 220 RATARI
    [Show full text]
  • M* H a N E R O Y a MÈI E N« Nebst Den Diagnosen Einiger Neuer Arten
    © Zool.-Bot. Ges. Österreich, Austria; download unter www.biologiezentrum.at VERZEICHMSS der in Serbien wildwachsenden M* h a n e r o y a MÈI e n« nebst den Diagnosen einiger neuer Arten. Von Joseph Panicic« "*• D. Professor der Naturgeschichte und Agronomie am fürstl. Serb. Lyceum in Belgrad. VORWORT. Ich übergebe hiermit den Freunden der rumelischen Flora das Er- gebniss meiner mehrjährigen botanischen Forschungen in Serbien, einem in jeder Beziehung gesegneten, doch wenig gekannten, und zumal von Bota- nikern bis jetzt wenig oder nur flüchtig berührten Lande. Ich habe es durch zehn Jahre in den meisten Richtungen und zu wiederholten Malen •^gangen, nur eine kleine aber wichtige Parthie, die nämlich, wo die dina- nschen Alpen nach Serbien setzen, der Uäsicaer Kr., konnte noch nicht gehörig durchforscht werden, und diess ist die Ursache, dass ich mich in eMe naturhislorische Beschreibung des Gebietes und die Vergleichung seiner *egetationsverhältnisse mit andern europäischen Floren vor der Hand nicht Anlassen kann. Das Verzeichniss schliesst sich, gleichsam als ein Supplement, an das bekannte gediegene Werk Grisebach's: „Spicilegium Florae rumelicae et kythinicae" an, desswegen ist auch die darin befolgte Anordnung meist streng eingehalten, nur hier und da sind kleine Veränderungen, denen eine el>vas verschiedene Anschauung der Arten-Verwandtschaft zu Grunde liegt, v°rgenommen worden. Bei der Bestimmung der Arten hat mir ein ziemlich reichhaltiges Herbar Vo« Pflanzen, die ich in Ungarn, Siebenbürgen, Kroatien, Steiermark und © Zool.-Bot. Ges. Österreich, Austria; download unter www.biologiezentrum.at 476 Oesterreich selbst gesammelt und vor zehn Jahren im Wiener k k. botani- schen Museum verglichen habe« als Anhaltspunkt gedient.
    [Show full text]