Priručnik Za Obuku Training Guide

Program Exchange Municipal obuke u Training Courses opštinama Project

PRIRUČNIK TRAINING ZA OBUKU GUIDE

Razumevanje Understanding institucija EU institutions Evropske unije i and pre-accession procesa priključivanja process and their kao i njegovog uticaja impact on Serbian na opštine u Srbiji municipalities

Projekat finansira Evropska unija preko EU funded project managed by the Evropske agencije za rekonstrukciju, a European Agency for Reconstruction sprovodi konsultantska kuća and implemented by Louis Berger SAS, Francuska Louis Berger SAS, France

Standing Conference of Towns and Municipalities

Stalna konferencija gradova i opština

Exchange – Program obuke u opštinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja kao i njegovog uticaja na opštine Understanding EU institution and pre-accession process and their impact on Serbian municipalities

Tiraž: 400

Ova publikacija ne predstavlja zvaničan stav Evropske komisije. Izdavač je isključivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji.

Projekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a sprovodi konsultantska kuća Louis Berger SAS

S A D R Ž A J

1 Prvo poglavlje ...... 13 Uvod u temu

2 Drugo poglavlje ...... 17

Kratak pregled teme

3 Treće poglavlje ...... 23

Teorija i praksa evropskih opština

4 Četvrto poglavlje ...... 29

Metodologija obuke

5 Peto poglavlje ...... 43

Primeri dobre prakse u Srbiji

6 Šesto poglavlje ...... 55

Primeri dobre prakse iz Evrope

7 Sedmo poglavlje ...... 58 Preporuke predavača

Dodatni izvori informacija i rečnik pojmova...... 58

Novi Bečej Novi Kneževac Novi Sad Odžaci Osečina Pećinci Plandište Prokuplje Ražanj Rekovac Ruma Sečanj Senta Sombor Srbobran Temerin Trstenik Ub Žitište Žitorađa Subotica Bačka Topola Mali Iđoš Kikinda Bela Crkva Lebane Trgovište Kuršumlija Zrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja Bela Crkva Kovin Zrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja Kovin Inđija Stara Pazova Sremska Mitrovica Šid Irig Batočina Lapovo Kragujevac Lajkovac Mionica Knić Čačak Kraljevo Kruševac Vrnjačka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi Malo Crniće Golubac Brus Novi Pazar Tutin Raška Sokobanja Aleksinac Zaječar Bor Knjaževac Svrljig Niš Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovačica Alibunar Titel Palilula Pantelej Niška Banja Jagodina Paraćin Ćuprija Čoka Žabalj Žitište Žitorađa Subotica Bačka Topola Krupanj Loznica Ljubovija Mali Zvornik Kosjerić Užice Topola Rača Batočina Lapovo Kragujevac Beograd Crna Trava Ćićevac Dimitrovgrad Odžaci Osečina Pećinci Leskovac Vrnjačka Banja Aleksandrovac Brus Novi Pazar Tutin Raška Surčin Mladenovac Negotin Kladovo Majdanpek Sokobanja Vladičin Han Stari Grad Vračar Kikinda Zrenjanin Pančevo Vršac Nova Crnja Kovin Opovo Kovačica Alibunar Titel Bač Bosilegrad Crna Trava Ćićevac Dimitrovgrad Doljevac Žabari Žagubica Ada Velika Plana Lebane Trgovište Stari Grad Vračar Despotovac Pirot Vranje Preševo Bujanovac Medveđa Lebane Trgovište Kuršumlija Leskovac Merošina Vladičin Han Stari Grad Vračar Grocka Barajevo Lazarevac Obrenovac Rakovica Sopot Surčin Mladenovac Negotin Kladovo Majdanpek Kučevo Svilajnac Požarevac Smederevo Smederevska Palanka Velika Plana Petrovac na Mlavi Malo Crniće Golubac Novi Bečej Novi Kneževac Novi Sad Odžaci Osečina Pećinci Plandište Prokuplje Ražanj Rekovac Ruma Sečanj Senta Sombor Srbobran Temerin Trstenik Ub Žitište Žitorađa Subotica Bačka Topola Mali Iđoš Kikinda Bela Crkva Lebane Trgovište Kuršumlija Zrenjanin Pančevo Vršac Bela Crkva Kovin Zrenjanin Pančevo Vršac Kovin Inđija Stara Pazova Sremska Mitrovica Šid Irig Beograd Lapovo Kragujevac Lajkovac Mionica Knić Čačak Kraljevo Kruševac Vrnjačka Banja Aleksandrovac Plana Petrovac na Mlavi Malo Crniće Golubac Brus Novi Pazar Tutin Raška Sokobanja Aleksinac Zaječar Bor Knjaževac Svrljig Niš Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovačica Alibunar Titel Palilula Pantelej Niška Banja Jagodina Paraćin Ćuprija Čoka Žabalj Žitište Žitorađa Subotica Bačka Topola Krupanj Loznica Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 5

Predgovor

Priručnik na temu Razumevanja institucija Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihovog uticaja na opštine jedan je od osam tematskih priručnika pripremljenih za Stalnu konferenciju gradova i opština u okviru Exchange - Programa obuke u opštinama, finansiranog od strane Evropske unije. Cilj aktivnosti koje su trajale godinu dana nije pravljenje ‘uputstva za upotrebu’, prikupljanje ili dupliranje već postojećih materijala, već pružanje pomoći lokalnim samoupravama u Srbiji pri rešavanju problema sa kojima se one u ovoj oblasti suočavaju i to na pragmatičan i efikasan način. Nadamo se da će ovaj priručnik biti od pomoći opštinama u daljem obučavanju i osposobljavanju zaposlenih za obavljanje ključnih aktivnosti vezanih za socio- ekonomski razvoj i da će doprineti napredovanju ka efikasnoj lokalnoj samoupravi u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Poglavlje 4 ovog priručnika sastoji se od kratkog opisa predložene metodologije obuka, bazirane na lekcijama naučenim tokom trajanja projekta, i odraz je znanja i iskustva grupe domaćih predavača, kao i preporuka dugoročnih i kratkoročnih eksperata iz Evrope. Sadržaj ovih priručnika uglavnom je baziran na doprinosu učesnika iz 105 opština koje su aktivno učestvovale na 36 radionica, istovremeno održavanih u periodu od maja do decembra 2007. godine u pet gradova u Srbiji: Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Subotici i Užicu. Za realizaciju ovog priručnika bila je neophodna svesrdna podrška zaposlenih na projektu, osoblja angažovanog od strane konsultantske kuće Louis Berger SAS, Valentine Milošević (Vanje), Aleksandre Vlahović (Saške), Radmile Đermanović (Rade) i Ljiljane Milivojević.

Učesnici radionica: Ime Prezime Opština SUBOTICA – PALIĆ 1 Duško Šarošković Sremska Mitrovica 2 Viera Mišković Bački Petrovac 3 Eva Ševenjhazi Čoka 4 Ljubomir Lilić Sombor 5 Timea Kljajić Kanjiža 6 Zoran Kovačević Irig 7 Ismet Ademovski Beočin 8 Mile Stevanović Šid 9 Slavka Anđelković Petrović Odžaci 10 Tomislav Ratković Novi Bečej 11 Zoran Kovač Bečej 12 Slobodan Tabački Sečanj 13 Zorica Bilić Kikinda 14 Nebojša Popovski SKGO

Exchange – Program obuke u opštinama 6 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

15 Meran Lukić SKGO 16 Ognjen Pivašević Bač 17 Slavica Medić Čoka 18 Csilla Goli Subotica 19 Robert Fejstamer Kanjiža 20 Ivana Veselica Irig 21 Romko Papuga Šid 22 Ilija Japundžić Odžaci 23 Svetlana Glavaški Novi Bečej 24 Mirjana Milović Vrbas 25 Dragan Ristić Bečej 26 Novak Zubac Sečanj 27 Zorica Urošević Novi Sad BEOGRAD 28 Dragana Stojković Malo Crniće 29 Biljana Koči Požarevac 30 Živoslav Lazić Veliko Gradište 31 Nenad Prelić Beograd - Savski Venac 32 Daša Stokić Golubac 33 Milutin Tomović Pančevo 34 Snežana Gligorić Šabac 35 Darko Milikić Beograd-Novi Beograd 36 Gordana Nedeljković Lazarevac 37 Trifu Livijus Alibunar 38 Sanja Božić Obrenovac 39 Nada Debeljački Beograd - Vračar 40 Svetlana Dobrosavljević Petrovac na Mlavi 41 Zora Petrović Titel 42 Jelena Sekulić Kruševac 43 Dragana Živanović Požarevac 44 Aleksandra Đorđević Veliko Gradište 45 Dragan Dragičević Ub 46 Sanja Isailović Vladimirci 47 Dejan Nešić Vladimirci 48 Dragana Todorović Pećinci 49 Aleksandar Mitrović Beograd - Novi Beograd 50 Miroslava Andrić Lazarevac 51 Saša Sremčević Obrenovac 52 Biljana Buzadžić Grad Beograd KRAGUJEVAC 53 Saša Obradović Žabari 54 Bojan Bogosavljević Svilajnac

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 7

55 Antonija Martinović Boljevac 56 Milić Radosavljević Ćićevac 57 Verica Milanović Kraljevo 58 Dragi Damnjanović Žagubica 59 Vesna Živković Ražanj 60 Gordana Lazović Kragujevac 61 Biljana Pantović Knić 62 Gordana Rodić Trstenik 63 Tanja Milanović Varvarin 64 Radiša Isailović Velika Plana 65 Jelena Stevanović Rača 66 Suzana Radovanović Bor 67 Gordana Granić Kladovo 68 Slaviša Paunović Vrnjačka Banja 69 Gordana Uzunović Vrnjačka Banja 70 Borislav Petrović Boljevac 71 Jasmina Vidović Paraćin 72 Snežana Kaplarević Kraljevo 73 Aleksandar Lazarević Smederevska Palanka 74 Dragiša Bogdanović Žagubica 75 Jovica Stojanović Žagubica 76 Velibor Brkić Ražanj 77 Ivan Petrašinović Trstenik 78 Slađana Milojević Varvarin 79 Jasmina Stevanović Rača 80 Ljubica Filipović Bor NIŠ 81 Ljiljana Mujagić Vladičin Han 82 Milutin Vuković Medveđa 83 Zoran Mitić Pirot 84 Urhan Šaidi Preševo 85 Ljilja Milenković Knjaževac 86 Mirjana Bjeletić Prokuplje 87 Predrag Branković Vranje 88 Violeta Miladinović Ćuprija 89 Slađana Ilić Niš - Pantelej 90 Hranislav Đorđević Merošina 91 Nebojša Vidić Žitorađa 92 Dimitar Asenov Niš-Crveni Krst 93 Vlastimir Radenković Bela Palanka 94 Mile Stanojković Lebane 95 Miroslav Krstić Gadžin Han 96 Svetlana Jovanović Grad Niš 97 Marija Žikić Sokobanja

Exchange – Program obuke u opštinama 8 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

98 Ankica Milenković Surdulica 99 Siniša Marinković Vladičin Han 100 Kosta Dimitrijević Medveđa 101 Saša Kostić Pirot 102 Anđica Tomić Knjaževac 103 Predrag Milošević Prokuplje 104 Slavica Bogdanović Ćuprija 105 Jelena Dinčić Niš - Pantelej 106 Živorad Stanisavljević Merošina 107 Ljubisav Pantić Niš - Crveni Krst 108 Radojica Ranđelović Bela Palanka 109 Dragutin Stojković Grad Niš 110 Suzana Đokić Sokobanja UŽICE 111 Savo Sredojević Bajina Bašta 112 Binela Toketić Novi Pazar 113 Dragana Bogdanović Ivanjica 114 Branko Radić Mali Zvornik 115 Vladimir Pantić Valjevo 116 Nenad Ostraćanin Raška 117 Slavica Maksimović Čačak 118 Snežana Nedović Nova Varoš 119 Biljana Milovanović Požega 120 Ljiljana Nikolić Loznica 121 Sead Ramišević Tutin 122 Nina Čehov SKGO 123 Goran Raonić Bajina Bašta 124 Vasvija Gusinac Novi Pazar 125 Predrag Milinković Ivanjica 126 Živana Živković Raška 127 Zorana Đeković Nova Varoš 128 Radovan Jakovljević Arilje 129 Zdravko Pantelić Tutin 130 Jelena Milosavljević Krupanj 131 Zdenka Dabić Čajetina 132 Radosav Cvijović Priboj

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 9

Predavači: ⇒ Dejan Pavlović, ⇒ Maja Kovačević, ⇒ Stanka Parać, ⇒ Marijana Trifunović.

Tim za praćenje: ⇒ Zoran Krtinić, ⇒ Katarina Milanović, ⇒ Mirjana Stanković.

I projektni tim Louis Berger-a sastavljen od dugoročnih i kratkoročnih eksperata. U ime Exchange projektnog tima, posebno se zahvaljujem svim ekspertima iz Srbije, Stalnoj konferenciji gradova i opština (naročito Centru za obuku), učesnicima obuka i opštinama iz kojih potiču (za presudan doprinos projektu), kao i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju na podršci u realizaciji samog projekta.

Richard W.L. Crofts Daniel P. SERAFIMOVSKI

Vođa tima Regionalni predstavnik i Koordinator projekta EXCHANGE - Program obuke u opštinama LOUIS BERGER SAS – Francuska

Exchange – Program obuke u opštinama 10 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Uvod

”Program obuke u opštinama” je komponenta većeg programa Exchange namenjena predstavnicima opština i sprovodi se u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO). Programom upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju, finansira ga Evropska unija, a sprovodi konsultantska kuća Louis Berger SAS. Projekat ima za cilj da pruži podršku Srbiji u procesu evropske integracije kroz jačanje kapaciteta opština, kao i približavanje postojeće dobre prakse u oblasti lokalne samouprave zemalja Evropske unije potrebama i inicijativama srpskih gradova i opština. Takođe, projekat je identifikovao i koristio iskustva opština koje su već razvile primere dobre prakse u Srbiji i omogućio im međusobnu razmenu takvih iskustava. Jedna od aktivnosti ovog projekta bila je izrada određenog broja priručnika za obuku za koje smatramo da će biti od pomoći opštinama. U njihovoj izradi učestvovali su opštinski predstavnici, lokalni predavači i konsultanti iz Evropske unije. Ključni element ovog projekta bila je identifikacija i korišćenje iskustava opštinskih službenika iz opština u kojima takvi modeli dobre prakse već postoje, ali i konsolidovanje i ojačavanje takvih iskustava zarad dobrobiti opština sa manje iskustva. Ovo je jedan od osam priručnika koji razmatraju sledeće teme: ⇒ Korporativno planiranje opštinskih usluga; ⇒ Profesionalna priprema predloga projekata za finansiranje; ⇒ Upravljanje projektnim ciklusom; ⇒ Ekonomski razvoj, uključujući ulogu opština u stimulisanju privatnog biznisa; ⇒ Razumevanje institucija Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihovog uticaja na opštine; ⇒ Opštinski marketing; ⇒ Rad opštinskih uslužnih centara; ⇒ Upravljanje imovinom. U ovom priručniku obrađena je peta od navedenih tema Razumevanje institucija Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihovog uticaja na opštine. Sami priručnici predstavljaju praktičan izvor materijala za buduće predavače i druga zainteresovana lica i organizacije koji bi se bavili razvojem odgovarajućih veština i ekspertiza službenika u srpskim opštinama. Priručnik je pisan u formatu pogodnom za dalje korišćenje i unapređivanje, a neka poglavlja lako mogu biti upotrebljena za organizovanje obuka. Sve Power point prezentacije takođe su dostupne i na CD-u priloženom uz priručnik. Opštine kojima je potrebna dodatna pomoć, van okvira ovog priručnika, mogu se obratiti: ⇒ Centru za obuku SKGO-a, ⇒ Stalnoj konferenciji gradova i opština.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 11

" Usredsredite se na pronalaženje rešenja, a ne na problem"

Džim Ron

Exchange – Program obuke u opštinama 12 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 13

Prvo poglavlje 1 Uvod u temu

Jedan od ciljeva lokalnih vlasti je pružanje kvalitetnih usluga građanima, što se neposredno odražava na kvalitet svakodnevnog života zajednice. Iskustva srpskih opština u korišćenju pretpristupnih fondova Evropske unije veoma su različita. Ista situacija bila je i u Bugarskoj i Rumuniji u periodu priključenja. Iako su neke opštine veoma angažovane i postoje primeri dobre prakse, oni još uvek predstavljaju izuzetak, a ne pravilo. Evropska unija nema uticaja na unutrašnje uređenje sistema centralne ili lokalne vlasti u državama članicama. Ovaj domen potpuno se nalazi u nadležnosti država članica. Savet Ministara, ipak, zahteva poštovanje standarda decentralizacije određenih funkcija vlasti, uvek uvažavajući različite potrebe država, njihove specifičnosti i postojeće tradicije. Određivanje prioritetnih mera i razvojnih ciljeva regiona i učešće u Strukturnim fondovima Evropska unija smatra nadležnošću svake države članice. Cilj Evropske unije je da obezbedi da države članice, kao i države kandidati za članstvo, razvijaju sopstvene kapacitete za dobro i efikasno korišćenje raspoloživih razvojnih fondova. U Srbiji postoji duga tradicija sistema lokalne vlasti, međutim ona je prekinuta tokom poslednje decenije 20. veka što je u značajnoj meri uticalo na sposobnost lokalne samouprave za sprovođenje svojih nadležnosti. Lokalna samouprava u Srbiji još uvek pokazuje znake slabosti u pogledu razvijenosti ljudskih resursa, finansiranja, rukovođenja i strateškog planiranja. Infrastruktura je zastarela i potrebna su velika ulaganja. Nažalost, lokalne vlasti nisu u dovoljnoj meri osposobljene, niti spremne da koriste raspoložive fondove i resurse. Na lokalne vlasti u Srbiji uticala je i preterana politizacija i birokratizacija od strane centralnih vlasti, što je dovelo do neefikasnosti u odlučivanju, neadekvatnog ili nedovoljnog korišćenja resursa, a u nekim slučajevima i do korupcije. Građani nisu zadovoljni radom rukovodioca u lokalnoj samoupravi, kao ni radom predstavnika centralnih vlasti, jer ovakav, nedovoljan stepen angažovanja čelnika u Srbiji, dovodi do ograničavanja učešća građana u procesu odlučivanja i utiče na kvalitet pružanja usluga. U procesu priključenja Srbije Evropskoj uniji, zabeleženi su sledeći problemi sa kojima su se suočavale lokalne samouprave u Srbiji (uz nekoliko veoma dobrih i ohrabrujućih izuzetaka). Predstavnici lokalnih vlasti uglavnom nemaju dovoljno znanja o Evropskoj uniji, njenim institucijama i mehanizmima funkcionisanja, i uglavnom su nedovoljno upoznati sa odnosima između Evropske unije i Srbije u pretpristupnom procesu.

Exchange – Program obuke u opštinama 14 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Komunikacija između opština i predstavnika Evropske unije u Srbiji je slaba ili gotovo ne postoji. Organizacione strukture lokalne vlasti su veoma centralizovane i pod uticajem političkih stranaka. U opštinama se relativno retko primenjuju mehanizmi poput korporativnog upravljanja, strateškog planiranja, transparentnosti odlučivanja ili obuke zaposlenih. Korišćenje raspoloživih fondova koji služe kao podsticaj ekonomskom razvoju, uključujući fondove Evropske unije, uglavnom je sporadično i delimično, a njihova realizacija se uglavnom odvija na inicijativu iz inostranstva. Posledice se ogledaju u nedostatku lokalnog vlasništva nad rezultatima projekata, odnosno nedovoljnosti i nepostojanju stvarnih posledica realizacije projekata i dobrog uticaja na lokalnu zajednicu. Sami opštinski službenici nisu motivisani za učešće u projektima realizovanim u saradnji sa stranim donatorima budući da im najčešće nije omogućena finansijska nadoknada za dodatni rad. Zbog nepoznavanja engleskog jezika i nedostatka praktičnih znanja u upravljanju projektnim ciklusom, lokalne samouprave su u velikoj meri upućene na angažovanje stranih konsultanata. Mali broj opština angažuje specijalizovane agencije za realizaciju projekata. Takav pristup onemogućuje kontinuitet u planskom korišćenju inostranih fondova podrške. Lokalne vlasti u Srbiji smatraju da je veoma teško prilagoditi se složenoj proceduri konkurisanja za EU fondove i uglavnom nerado ulažu napor u takve poduhvate. Jedan od razloga za takvo opredeljenje je i postojanje drugih donatora koji imaju daleko manje zahteve u pogledu ispunjavanja uslova za dobijanje finansijske podrške. Lokalne zajednice u našoj zemlji imaju poteškoća u ostvarivanju partnerstava i u prihvatanju regionalnog pristupa u korišćenju EU fondova kao i u samom definisanju strategija ekonomskog razvoja. Politička pitanja i konkurencija na lokalnom nivou pri raspolaganju resursima usporavaju svaki napredak u ostvarivanju regionalne saradnje ili saradnje sa susednim opštinama. Takav pristup ima za posledicu smanjenu iskorišćenost fondova što već, samo po sebi, predstavlja prepreku za saradnju opština. Paradoksalno je da ovakvo stanje u opštinama utiče i na smanjene mogućnosti lobiranja kod centralnih vlasti institucija Evropske unije. Istovremeno, otežavajuća okolnost je i ta da lokalne vlasti nedovoljno koriste usluge svoje asocijacije – Stalne konferencije gradova i opština – trenutno najvažnije organizacije sa ciljem da sprovede obuku, obezbedi informacije, koordinaciju zajedničkih aktivnosti i efikasno lobiranje u korist lokalnih zajednica. Lokalne samouprave u Srbiji nisu dovoljno upoznate sa standardima Evropske unije, što je od velikog značaja za njihovo dobro funkcionisanje. Između ostalog, to utiče na neadekvatan razvoj i primenu sektorskih strategija i politika, posebno u oblasti zaštite životne sredine, javnih finansija, zakona o konkurenciji, zaštiti potrošača, javnih nabavki i radu komunalnih preduzeća. Lokalne vlasti u zemljama Evropske unije imaju važnu ulogu u navedenim oblastima i poznavanje regulative je od presudnog značaja.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 15

" Ne možemo rešiti problem ako razmišljamo na isti način kao kad smo ga stvorili"

Albert Ajnštajn

Exchange – Program obuke u opštinama 16 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 17

Drugo poglavlje 2 Kratak pregled teme

EU INSTITUCIJE: PRETPRISTUPNI PROCES I ULOGA LOKALNIH VLASTI

Evropska unija - definicija Evropska unija (EU) je zajednica demokratskih država Evrope koje zajednički deluju u cilju poboljšanja života svojih građana i izgradnje boljeg sveta1. Evropska unija se sastoji od suverenih država članica koje su, na osnovu sporazuma, ujedinile svoj suverenitet kako bi postigle veću moć i uticaj u svetu, kakav pojedinačno ne bi mogle ostvariti. Prenos suvereniteta znači da države članice na osnovu sporazuma prenose deo svojih ovlašćenja na zajedničke institucije osnovane radi odlučivanja o pitanjima od zajedničkog interesa na evropskom nivou2.

Proširenje EU – Države članice i kandidati za članstvo u EU Proces formiranja EU započet je 1951. godine sporazumom sklopljenim između šest evropskih zemalja: Belgije, Nemačke, Francuske, Italije, Luksemburga i Nizozemske. Nakon šest talasa proširenja – 1973: priključenje Velike Britanije, Irske i Danske; 1981: Grčke; 1986: Portugalije i Španije; 1981: Austrije, Finske i Švedske; 2004: Češke, Kipra, Mađarske, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske, Slovačke i Slovenije; 2007: Bugarske i Rumunije, Evropska unija danas broji ukupno 27 država članica. Tri države imaju status “Kandidata za članstvo u Evropskoj uniji” (Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Turska), a četiri zemlje status “potencijalnog kandidata za članstvo u EU” (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija sa Kosovom). Njihov status definisan je na osnovu predloga Evropske Komisije dostavljenog Evropskom Parlamentu i Savetu, br. COM (2006) 649 u okviru dokumenta: Strategija proširenja i ključni izazovi 2006-2007.

Proces priključenja nove države Član 49 Ugovora o Evropskoj uniji (Treaty of European Union) predstavlja pravni osnov priključenja za svaku zainteresovanu državu. Odredbama ovog člana definisani su uslovi i sporazumi koje svaka zemlja koja želi da uđe u članstvo Evropske unije mora da ispuni. Prvi uslov je da država bude u sastavu Evrope, a drugi da poštuje zajedničke principe na kojima se zasniva Evropska unija, tj.

1 ***, “How the European Union works”, European Commission – Directorate General for Press and Communication Publications, Brussels 2005, page 3 2 ibidem

Exchange – Program obuke u opštinama 18 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

poštovanje principa slobode, demokratije, ljudskih prava i principa vladavine prava3. Svaka evropska država koja donese odluku o kandidovanju za članstvo u EU mora proći kroz sledeće faze: ⇒ Podnošenje Zahteva za pristupanje u članstvo predsedavajućem Evropske unije; ⇒ Razmatranje zahteva od strane Evropske komisije i donošenje mišljenja. Na osnovu mišljenja Evropske komisije, Savet Ministara donosi odluku o dodeljivanju statusa zemlje kandidata. Potom sledi potpisivanje bilateralnog “Evropskog sporazuma”; ⇒ Evropska komisija u narednoj fazi vrši procenu stanja države kandidata i priprema izveštaje o ispunjenju uslova koji su obavezni za proces priključenja. Ovi uslovi su opšte poznati pod nazivom Kriterijumi iz Kopenhagena (Copenhagen Criteria, 1993), a usvojeni su na sednici Saveta Ministara u Kopenhagenu 1993, i dopunjeni odlukom Saveta u Madridu 1995. Kriterijumi se mogu podeliti na: ⇒ Političke: podrazumevaju stabilnost demokratskih institucija, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i zaštitu prava manjina; ⇒ Ekonomske: zahtevaju razvijenu tržišnu ekonomiju, sposobnost prilagođavanja pod pritiskom konkurencije na tržištu Evropske unije; ⇒ Zakonodavne: podrazumevaju sposobnost države kandidata da preuzme obaveze proistekle iz pravnih i političkih tekovina Evropske unije (Acquis Communautaire) i da prihvati političke, ekonomske i monetarne ciljeve Evropske unije; ⇒ Administrativne: zahtevaju stvaranje preduslova za integraciju prilagođavanjem administrativnih struktura4; Na osnovu periodičnog izveštaja o ostvarenom napretku, Savet ministara može doneti odluku o početku pregovora o pristupanju sa državom kandidatom. Međutim, u tom pogledu nema automatizma. Navešćemo primer države Turske, koja ima status države kandidata od decembra 1999. godine. Pregovori su započeti oktobra 2005. godine i zasnivaju se na kriterijumima iz Acquis Communautaire kojim su obuhvaćene 33 posebne oblasti u okviru kojih se vode pregovori. Dalje, na osnovu predloga Evropske komisije, Savet ministara donosi dokument pod nazivom Partnerstvo o pristupanju kojim se definiše pregovarački okvir, uključujući i sam program pregovaranja, kao i finansijsku podršku reformama zemlje sa statusom kandidata. Pitanja o kojima se vode pregovori utvrđuju se na osnovu procene stanja za svaku oblast pojedinačno. Ovakvi, tzv. „posebni” pregovori smatraju se zaključenim po ispunjenju preduslova za svaku od ovih oblasti. Konačno, po završetku pregovora o

3 http://www.europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/l14536.htm 4 ibidem

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 19

svakoj pojedinačnoj oblasti, zaključuje se proces pristupanja i potpisuje „Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji” između država članica i zemlje kandidata. Hrvatska i Turska su, kao zemlje kandidati, otpočele ove pregovore o pristupanju u članstvo Evropske unije u oktobru 2005. Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija trenutno ima status kandidata, ali pregovori o njenom pristupanju još nisu otpočeli.

Instrumenti pretpristupne podrške za države kandidate Za države kandidate, Evropska unija izdvaja sredstva finansijske podrške za proces priključenja, odnosno za mere koje je potrebno sprovesti kako bi se ispunili postavljeni kriterijum za pristupanje u Evropsku uniju. Grupa od 12 novih država članica je, tokom pretpristupnog perioda, na raspolaganju imala tri finansijska instrumenta podrške, sada zamenjena jednim novim Instrumentom za pretpristupnu podršku – IPA, a to su:

PHARE (Poland and Hungary Aid for Reconstruction of the Economy) osnovan je Odlukom Saveta (Council Regulation –EEC, No. 3906/89 ) za podršku jačanja institucionalnih kapaciteta javne uprave i državne administracije, investicije na planu razvoja infrastrukture i privrednog razvoja, uz unapređenje ekonomske i socijalne kohezije, odnosno podršku ključnim oblastima regionalnog razvoja.

ISPA (Instrument za podršku strukturnim promenama u pretpristupnom periodu - Instrument for Structural Policies for Pre-Accession) osnovan Odlukom Saveta Ministara (European Council Regulation – EC, No. 1297/99) za podršku nacionalnim investicijama u prilagođavanju standardima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine, kao i investicijama u transportnu infrastrukturu i putnu mrežu u okviru Trans-evropske mreže.

SAPARD (Poseban Program podrške za poljoprivredu i ruralni razvoj - Special Pre- Accession Programme for Agriculture and Rural Development) uspostavljen Odlukom Saveta Ministara (Council Regulation –EC, No. 1268/89) za podršku reformama u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za podršku zemljama Balkana, 2000. godine osnovana je Evropska Agencija za Rekonstrukciju (EAR – European Agency for Reconstruction) za potrebe Republike Srbije, uključujući i Kosovo, Crnu Goru i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju. Osnovni instrument podrške u okviru EAR-a je program pod nazivom CARDS (Podrška EU za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju - Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation). Poslednji projekti u okviru CARDS Programa biće realizovani tokom 2008. godine, kada će EAR i prestati sa radom, a njegove funkcije i nadležnosti preuzeće Delegacija Evropske komisije (European Commission Delegation) u Republici Srbiji. Period od 2007. do 2008. godine biće obeležen prenosom obaveza i nadležnosti Evropske agencije za rekonstrukciju na Delegaciju Evropske komisije. Sadašnje tri države kandidati i potencijalni kandidati, uključujući Srbiju, nalaze se u režimu podrške u okviru novouspostavljenog Instrumenta IPA. Ovaj mehanizam osnovan je u skladu sa Odlukom Saveta ministara (Council Regulation – EC, No

Exchange – Program obuke u opštinama 20 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

1085/2006 ) i predstavlja novi finansijski instrument pretpristupne podrške namenjen pomenutim zemljama u okviru novog programskog perioda od 2007. do 2013. godine. IPA će zameniti programe podrške PHARE i CARDS. Za Republiku Srbiju u navedenom periodu predviđeno je oko 1,5 milijardi evra iz IPA fondova.

IPA (Instrument for Pre-accession Assistance) sastoji se od pet komponenti, od kojih se svaka odnosi na prioritete definisane u skladu sa potrebama država korisnika fondova. Dve komponente zajedničke za sve države su: “podrška tranziciji i izgradnji institucija” i “prekogranična saradnja”. Svrha ovih komponenti je finansiranje podizanja kapaciteta institucija, razvoj prekogranične saradnje, međudržavne i regionalne, kao i saradnje sa zemljama Evropske unije. Preostale tri komponente odnose se samo na države kandidate5 što znači da trenutno nisu primenjive na Republiku Srbiju.

Uloga lokalnih vlasti Opštine imaju ključnu ulogu u procesu tranzicije, izgradnji institucija i prekograničnoj saradnji i zbog toga je i predviđeno da one budu korisnici programa podrške tranziciji i izgradnje institucija, odnosno prekogranične saradnje u IPA programu. Svrha ovog priručnika, kao i celokupnog Exchange - programa obuke u opštinama upravo je u pružanju pomoći opštinama u Srbiji kroz blagovremeno informisanje, identifikaciju najadekvatnijih pristupa i pronalaženju mehanizama za unapređenje lokalnih kapaciteta. Istovremeno, ovaj priručnik treba da posluži i za bolje razumevanje procesa pristupanja fondovima IPA i njihovu efikasniju upotrebu.

5 http://www.europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/e50020.htm

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 21

" Jedini problem u slučajevima kada ne radite ništa je to što ne znate kada ćete završiti"

Bendžamin Frenklin

Exchange – Program obuke u opštinama 22 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 23

Treće poglavlje 3 Teorija i praksa evropskih opština

Završetak procesa pristupanja novih država članica u članstvo Evropske unije istovremeno predstavlja proširenje geografskih granica Evropske unije, to jest tzv. “horizontalnu integraciju”. Ovaj proces odvija se uporedo sa procesom tzv. “vertikalne integracije” koja podrazumeva jačanje institucija na nivou države članice u skladu sa Acquis Communautaire. Ovo praktično podrazumeva usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, što opet dovodi do progresivnog proširenja i produbljivanja oblasti saradnje između država članica. Tokom pretpristupnog perioda obezbeđuje se podrška državama kandidatima i potencijalnim kandidatima u oblasti “vertikalne integracije”. Posebne potrebe pojedinih zemalja u postizanju vertikalne integracije definisane su dokumentom “Partnerstvo za pristupanje”, koji se potpisuje između Saveta ministara i države kandidata ili potencijalnog kandidata i primenjuje se tokom pretpristupnog procesa, a njime se regulišu sledeće oblasti: ⇒ Utvrđivanje reformskih prioriteta u pripremi za pristupanje u članstvo; ⇒ Finansijska podrška realizaciji projekata iz dogovorenih prioritetnih oblasti; ⇒ Principi upravljanja procesom primene Sporazuma o partnerstvu. Sporazum o partnerstvu sa 12 novo-primljenih država članica prestaje da važi nakon njihovog prijema u punopravno članstvo Evropske unije. Za države zapadnog Balkana definisan je i jedinstveni okvir za pristupanje u članstvo Evropske unije pod nazivom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, formulisan na samitu održanom u Zagrebu novembra 2000. godine. Njime su uspostavljene tri ključne stvari: proces stabilizacije i efikasna tranzicija ka tržišnoj ekonomiji, unapređenje regionalne saradnje i perspektive EU integracija. Program predviđa i podršku zemljama u regionu u izgradnji administrativnih kapaciteta za usvajanje i primenu EU standarda, uključujući i Acquis Communautaire, ali i druge međunarodne standarde. Ovaj dokument je kasnije potvrđen i dopunjen na samitu u Solunu juna 2003. godine (Thesaloniki Agenda - June 2003), pri čemu je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju postao osnova za dalje sporazume o partnerstvu u okviru kojih Evropska unija obezbeđuje kombinovane trgovinske olakšice, ekonomsku i finansijsku podršku i ugovorne odnose. Najznačajniji instrument u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jeste sporazum pod nazivom Evropsko partnerstvo (ekvivalent Sporazumima o partnerstvu za pristupanje u članstvo za zemlje van Balkana). Prva grupa evropskih partnerstava odobrena je tokom 2004. godine. Identifikacijom kratkoročnih i dugoročnih prioriteta za pojedine zemlje, uključujući Srbiju, Sporazumom o evropskom partnerstvu definisane su oblasti

Exchange – Program obuke u opštinama 24 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

podrške zemljama zapadnog Balkana u sprovođenju reformi i pripremama za njihovo buduće članstvo u Evropskoj uniji. Plan primene Sporazuma o evropskom partnerstvu za Srbiju usvojen je u aprilu 2006. godine. Videti vebsajt: http://ec.europa.eu/enlargement/serbia/key_documents_en.htm Januara 2006. godine, Evropska komisija je usvojila saopštenje pod nazivom Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji: konsolidovanje stabilnosti i prosperiteta (The Western Balkans on the road to the European Union: consolidating stability and raising prosperity). Videti vebsajt: http://ec.europa.eu/enlargement/key_documents/index_en.htm#western_balkans Saopštenje sadrži procenu napretka ostvarenog nakon samita u Solunu i utvrđuje dalje konkretne mere u cilju jačanja politike i instrumenata podrške Evropske unije zapadnom Balkanu. Novembra 2006. godine Evropska komisija usvojila je Dokument o strategiji proširenja i Izveštaj o napretku ostvarenom u Srbiji. Videti vebsajt: http://ec.europa.eu/enlargement/key_documents/reports_nov_2006_en.htm Ovim dokumentom otkazani su pregovori o stabilizaciji i asocijaciji u kontekstu procene Evropske unije o neispunjavanju obaveza Srbije u saradnji sa Haškim tribunalom. Dokument sadrži brojne pozitivne, ali i negativne procene napretka ostvarenog u Srbiji u periodu od održavanja samita u Solunu do novembra 2006. godine. Pregovori u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nastavljeni su 8. juna 2007. godine nakon pozitivne procene napretka ostvarenog u pogledu ispunjavanja obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.

Uloga lokalnih vlasti Tokom pretpristupnog procesa, Republika Srbija, kao i ostale države kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, dobija finansijsku podršku Evropske unije za reformu zakonodavstva, razvoj privrede i unapređenje javne uprave. Instrument podrške IPA i komponente koje će biti primenjive u Srbiji donose i niz novih pravila i procedura koje će neminovno uticati na uspostavljanje nove kulture organizacionog upravljanja. U tom smislu, opštine će biti u prilici da budu korisnici, ali i aktivni učesnici procesa promene. Direktive Evropske unije biće primenjene u nacionalnom zakonodavstvu u cilju usklađivanja domaćih zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije (Acquis Communautaire). Međutim, ovi zakoni, iako usvojeni na nacionalnom nivou, uticaće u najvećoj meri na lokalnu samoupravu. Za lokalne vlasti Republike Srbije najznačajniji će biti zakon o opštinskoj imovini i upravljanju imovinom, zakon o organizovanju lokalnih samouprava i zakon o lokalnim izborima. Na srednjeročnom planu, jedna od bitnih promena za opštine odnosi se na korišćenje programa finansijske podrške Evropske unije i striktnog poštovanja postupaka i procedura javnih nabavki shodno propisanim pravilima Evropske unije. Koristan izvor informacija su smernice Praktičnog priručnika za ugovorne procedure Evropske komisije u oblasti pružanja međunarodne podrške (PRAG -

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 25

Practical Guide to Contract procedures for EC External Actions), koji se odnosi na sve ugovore putem kojih se angažuju finansijska sredstva Evropske unije. Videti vebsajt: http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/index_en.htm Oblasti privrede i javnih uprava uglavnom su u domenu nadležnosti nacionalnih vlasti, ali Evropska unija, naročito putem Komiteta Regiona (Committee of the Regions – videti vebsajt: http://www.cor.europa.eu/En ), takođe podstiče jačanje uloge regionalnih vlasti u ovim oblastima. U ovom segmentu, značajnu ulogu imaju i lokalne vlasti, posebno u pogledu projekata obnove lokalne infrastrukture i programa ekonomskog razvoja. Fondovi podrške Evropske unije u pretpristupnoj fazi značajni su i za unapređenje ekonomske i socijalne kohezije zbog čega opštine u Srbiji mogu delovati kao: ⇒ Partneri regionalnih i nacionalnih vlasti u realizaciji velikih projekata finansiranih u okviru fondova IPA, u obezbeđivanju transportnih usluga (magistralne saobraćajnice, drumski i rečni saobraćaj), izgradnji infrastrukture, unapređenju zaštite životne sredine (upravljanje otpadom, prečišćavači, sistemi za snabdevanje pijaćom vodom od regionalnog ili nacionalnog interesa); ⇒ Direktni korisnici sredstava finansijske podrške reformama i modernizacije uprave; U tom smislu opštine mogu biti u funkciji: ⇒ Partnera u okviru većih projekata realizovanih na nacionalnom ili regionalnom nivou, korisnika programa podrške tehničkog razvoja ili razvoja institucija; ⇒ Glavnih nosioca manjih projekata, u slučajevima direktne podrške samim opštinama.

Razmena dobre prakse i iskustava iz EU Veći deo programa obuke odnosi se mere koje se u opštinama u Srbiji mogu primenjivati u interesu građana i u cilju njihovog što boljeg upoznavanja sa mogućnostima koje donose pretpristupni fondovi podrške, a zatim i sa članstvom u Evropskoj uniji. Lokalne vlasti u zemljama EU razvile su brojne mehanizme i institucije za saradnju sa Evropskom unijom. Ukoliko se radi o većoj opštini, osnivaju se interne službe za EU koje se, pored ostalog, bave lobiranjem i istraživanjem mogućnosti finansiranja projekata iz EU fondova. U većini opština, bez obzira na veličinu, razvijena je praksa formalnih ili neformalnih regionalnih partnerstava u cilju realizacije dogovorenog investicionog poduhvata koji je dovoljno atraktivan da privuče pažnju Evropske komisije ili njenih predstavnika. Program obuke obuhvata praktične primere iz dosadašnje prakse opština iz zemalja Evropske unije. Kroz vežbe i rad u grupama, učesnicima obuke iz srpskih opština pružane su potrebne informacije kako bi i sami mogli primenjivati ova znanja u praksi.

Exchange – Program obuke u opštinama 26 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

U primeru studije slučaja obrađenom kasnije u ovom priručniku, a koji se odnosi na pogranično područje između Rumunije i Bugarske, ilustrovan je način korišćenja sredstava pretpristupne podrške za ostvarivanja ciljeva “vertikalne integracije” u zemlji koja je tek odnedavno član EU. Pogledati primere navedene u šestom poglavlju ovog priručnika (naročito studije slučaja 1 i 2).

Primeri dobre prakse u korišćenju EU fondova u opštinama u Srbiji Exchange - Program obuke u opštinama doprineo je razmeni iskustava između predstavnika lokalnih samouprava (zaposlenih u opštinskoj upravi i izabranih funkcionera) koji su naveli primere dobre prakse korišćenja EU fondova i prethodnih programa finansijske podrške u sledećim oblastima: ⇒ Osnivanje Službe za EU integracije u opštini; ⇒ Obuka zaposlenih u opštinskoj upravi i funkcionera u oblasti evropskih integracija, vrednosti, regulative i standarda; ⇒ Izgradnja kapaciteta opštinske uprave i njenih zaposlenih, naročito u oblasti pružanja usluga građanima i njihove informatičke osposobljenosti; ⇒ Razvijanje kampanja za jačanje svesti, edukaciju i informisanje građana o EU integracijama; ⇒ Osnivanje i osposobljavanje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj; ⇒ Priprema strategija lokalnog razvoja i/ili izrada planova održivog razvoja; ⇒ Podrška privatnoj inicijativi i unapređenje privatno-javnog partnerstva; ⇒ Rad u partnerstvu na regionalnom nivou i unapređenje principa subsidijarnosti; ⇒ Profesionalizacija i reforma javne uprave; ⇒ Primena EU standarda; ⇒ Osnivanje timova/službi za upravljanje projektima; ⇒ Uvođenje elektronske uprave ( “e-government”); ⇒ Unapređenje participativnog modela odlučivanja uz učešće građana i nevladinih organizacija; ⇒ Saradnja sa opštinama iz zemalja Evropske unije kao i razmena iskustava i dobre prakse. Pogledati primere navedene u petom poglavlju ovog priručnika.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 27

" Pesimista vidi problem u svakoj ukazanoj šansi, a optimista nalazi šansu u svakom problemu"

Vinston Čerčil

Exchange – Program obuke u opštinama 28 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 29

Četvrto poglavlje 4 Metodologija obuke

Ovo poglavlje sadrži ukupan materijal za obuku sačinjen u prvoj fazi Exchange – Programa obuke u opštinama, a konkretno se odnosi na saradnju opština sa institucijama Evropske unije. U početnoj fazi programa Exchange učestvovala je grupa eksperata iz Evropske unije koja je sastavila program seminara i definisala sadržaj obuke. Nakon toga, u izradi detaljnog programa učestvovao je ekspertski tim iz Srbije. U samoj realizaciji projekta Exchange učestvovali su predstavnici 120 opština iz Srbije koji su dali svoj doprinos razvoju ovog priručnika, naročito u kontekstu dosadašnjih iskustava u saradnji sa institucijama Evropske unije i procesu priprema za članstvo u Evropskoj zajednici. Osnovni cilj obuke je primena kombinovanog metodološkog pristupa koji obuhvata: ⇒ Primenu metode razmene dobre prakse i iskustava u zemljama EU; ⇒ Analizu prakse u Srbiji kroz prizmu realizacije projekata; ⇒ Visok stepen interakcije među učesnicima. Svaki seminar organizovan je u 5 centara za obuku (u Subotici na Paliću, u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i u Užicu u Sirogojnu i Šarganskoj osmici), u trajanju od po šest dana podeljenih na dva bloka (jedan od četiri radna dana, a drugi od dva). Između dva bloka od učesnika je traženo da pripreme podatke ili evidenciju o realizovanim projektima u svojim opštinama. Rezultati njihovih istraživanja i prikupljenih podataka predstavljeni su na tematskim radionicama u okviru dvodnevnog bloka obuke. Programom obuke predviđeno je vreme za prezentacije i analizu stvarnih studija slučaja, kao i za vežbe simulacije u okviru kojih su učesnici pripremali planove razvoja i rešavali pojedinačne probleme upotrebom radioničarske tehnike igre uloga (role-play). Predavači su odvojili vreme za pružanje podrške učesnicima obuke u razvijanju i realizaciji strategija primene znanja u svojim opštinama. U okviru Exchange – Programa obuke u opštinama izrađen je vebsajt i interaktivni forum putem kojeg je učesnicima omogućena komunikacija i razmena informacija nakon završetka obuke. Materijal sa seminara i radionica, prezentacije i vežbe treba da pomognu u usvajanju teorije i evropske prakse od strane lokalnih samouprava.

Exchange – Program obuke u opštinama 30 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

RADIONIČARSKE TEHNIKE KORIŠĆENE NA OBUKAMA:

Diskusija Diskusije predstavljaju dobar način da učesnici obuka otkriju svoje stavove o određenim pitanjima. Kao jedna od često korišćenih radioničarskih tehnika veoma je korisna za razmenu mišljenja između učesnika i njihovo međusobno upoznavanje. Učenici tokom diskusije sami istražuju i analiziraju probleme. Vesti, posteri i analize pojedinačnih slučajeva predstavljaju korisna sredstva za podsticanje diskusije. Počnite pitanjem „Šta vi mislite o...?“.

Grupne zujalice Ovaj metod naročito je koristan u slučajevima kada postoje teškoće u iznošenju ideja tokom diskusije u kojoj su uključeni svi učesnici. U tom slučaju od učesnika se traži da minut-dva razgovaraju na datu temu u parovima, a zatim svoje ideje podele sa ostatkom grupe.

Rad u malim grupama Rad u malim grupama razlikuje se od rada sa celom grupom. To je metod koji podstiče svakoga na učešće, pomaže razvijanje saradnje između učesnika obuke i uspostavlja timski rad. Veličina grupe zavisi od praktičnih pitanja kao što su ukupan broj učesnika i veličina prostora u kome se obuka održava. Malu grupu mogu sačinjavati dva ili tri učesnika, ali je najbolje raditi u grupi sa osam do deset učesnika. Rad u malim grupama može trajati petnaest minuta, sat ili ceo dan u zavisnosti od postavljenog zadatka. Retko kada je produktivno jednostavno reći učesnicima da „porazgovaraju o problemu“. Šta god bila tema, od suštinske je važnosti da rad bude jasno definisan kao i da učesnici obuke budu skoncentrisani na rad u cilju pružanja povratne informacije čitavoj grupi. Na primer, postavite zadatak u obliku problema koji treba rešiti ili pitanja koje zahteva odgovor.

Organizovanje problema u klastere i "oblake" Svrha dijagnoze problema je definisanje jasne hijerarhije ciljeva i postavljenih zadataka. Ovi ciljevi i zadaci treba da se odnose na probleme vezane za određenu, stvarnu ili izmišljenu, situaciju. Navedeni problemi se uočavaju i prikazuju u fazi identifikacije problema. Do tog trenutka oni još uvek nisu međusobno povezani, to je svrha "oblaka problema" koji se utvrđuju u fazi dijagnoze problema. Svi pojedinačni problemi organizuju se u oblake, u (manje ili više) adekvatne grupe sa specifičnim naslovima. Pošto su učesnici već upoznati sa problemima od njih se očekuje da predlože način grupisanja problema. Predavači zatim pripremaju kartice za naslove "oblaka" koje učesnici radionice određuju, a onda započinju diskusiju u cilju utvrđivanja ovih "oblaka". Predavači treba da vode računa o tome da ne bude formiran suviše veliki broj "oblaka problema". Važan oblak problema je tzv. "kovčeg sa blagom", koji je namenjen svim idejama čije mesto ili vrednost u sveobuhvatnom kontekstu nije odmah jasno.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 31

Vežba se nastavlja dok svi problemi ne budu sortirani bilo u jedan od oblaka problema, bilo u "kovčeg sa blagom". Predavači uvek moraju pronaći ravnotežu između kvaliteta procesa (koji zavisi od nivoa pažnje učesnika) i zahteva koje postavlja radna satnica i koja može zahtevati "požurivanje". Problemi mogu biti reorganizovani u kasnijoj fazi (kada celokupni "oblaci" mogu biti spajani ili razdvajani od drugih oblaka) i kada se dodatno raspravlja o njihovom odnosu. Tokom utvrđivanja i analize problema javljaju se dve osnovne teškoće: ⇒ Neadekvatno određivanje problema u slučaju kada problem nije dovoljno detaljno određen kako bi izražavao pravu prirodu problema. ⇒ Netransparentna rešenja se odnose na probleme koji ne opisuju trenutnu negativnu situaciju.

DRVO PROBLEMA I DRVO CILJEVA Drvo ciljeva i drvo problema predstavljaju veoma korisne alate za uspostavljanje hijerarhije ciljeva, ali i za utvrđivanje njihove usklađenosti sa višim ciljevima i to su najčešće korišćene tehnike na radionicama u organizaciji Exchange – Programa obuke u opštinama.

Drvo problema

Nesigurnost u Niska Napuštena Posledice proizvodnji primanja polja

Niski prinosi

Opadajuća plodnost Ključni zemljišta problem

Nedostatak Redovne Nedostatak prirodnog đubriva žetve veštačkog đubriva

Usitnjavanje Nedostatak Gubitak Nedovoljno Siromaštvo Loše zemlje zemlje Uzroci radne životinja snabdevanje

Drvo problema predstavlja grafički prikaz glavnog problema sa svim njegovim potproblemima, uzrocima i posledicama. Jednom sastavljeno, drvo problema predstavlja zbirnu sliku postojeće negativne situacije. Nakon što učesnici obuke odluče o pitanju izvodljivosti konstruisanja drveta problema od postojećih "oblaka", prvi korak predstavlja utvrđivanje centralnog ili "suštinskog" problema za svaki oblak (samo u posebnim slučajevima moguće je naći "suštinski problem" prisutan u svim "oblacima" i tako konstruisati samo jedno

Exchange – Program obuke u opštinama 32 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

"drvo" problema). Ovi problemi smatraju se "stablom" drveta problema. Od učesnika se traži da diskutuju o vezi ostalih problema sa "suštinskim problemom", tj. da utvrde da li je određeni problem uzrok ili posledica suštinskog problema? U odnosu na grafičku prezentaciju drveta, da li je određeni problem jedan od "korena" koji vodi ka stablu ili radije predstavlja jednu od grana koja izrasta iz stabla? Praktično to znači da učesnici uzimaju kartice sa njihovog trenutnog mesta u jednom od "oblaka" i reorganizuju ih prema logici drveta u praznom delu stola. Učesnici ne treba da se obeshrabre ukoliko naiđu na poteškoće u kreiranju "kompletnog" drveta problema. Često se dešava da postoje dobri argumenti za svrstavanje određenog problema u uzroke (koren) drugog problema, kao i to da se argumenti svrstavaju u posledice (grane).

Drvo ciljeva

Obezbeđene Viši Ekonomski održive farme zalihe hrane prihodi Posledice

Poboljšani prinosi

Opšti Povećana cilj plodnost

Plodored Upotreba veštačkog Upotreba prirodnog Specifični cilj đubriva đubriva

Privremene Povećan Razrešen Racionalizacija Privremene Eksterna subvencije broj grla problem subvencije nabavka zemljišta Rezultati Vlade stoke vlasništva Vlade

Jednom sastavljeno, drvo ciljeva predstavlja zbirnu sliku željene buduće situacije, uključujući indikativne načine kojima se mogu postići željena stanja. Drvo ciljeva predstavlja „pozitivan odraz“ drveta problema. Rešenja problema i potproblema drveta problema preformulacijom prelaze u opšte i specifične ciljeve drveta ciljeva. Ono predstavlja grafički prikaz ciljeva koji daje sliku budućnosti, tj. stanja nakon otklanjanja problema. Ono, takođe, omogućava sagledavanje hijerarhije i međusobne veze ciljeva što podrazumeva preformulaciju problema u ciljeve. Drvo ciljeva može biti zamišljeno kao (ogledalo) pozitivna slika drveta problema. Važno je pronaći jasne ciljeve koji se odnose na svaki od ’’ključnih problema’’ koje su učesnici obuka već identifikovali u prethodnoj vežbi, a onda treba, u jednoj jasnoj rečenici, opisati situaciju u kojoj određeni ključni problem nije više prisutan ili je umanjen u značajnoj meri.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 33

Analiza rizika Analiza rizika je metod kojim se utvrđuje koliko je željeni cilj, unapred definisan od strane učesnika, realan, i kolike su realne šanse za njegovo ostvarenje. Za svaku pretpostavku učesnicima stoje na raspolaganju dva parametra: ⇒ Šteta naneta cilju kojem se teži ukoliko se pretpostavka ispostavi pogrešnom; ⇒ Verovatnoća da se pretpostavka ispostavi pogrešnom. Pretpostavke sa "visokim uticajem" i "visokom verovatnoćom" zaslužuju posvećivanje vremena za razmatranje alternativa.

Berza ideja Berza ideja (brainstorming) je način da se uvede nova tema, ohrabri kreativnost i za kratko vreme dođe do brojnih ideja. Može da se koristi za rešavanje specifičnih problema ili za dobijanje odgovora na određeno pitanje. Uputstva: ⇒ Izaberite temu koju želite razmatrati i formulišite pitanje sa više mogućih odgovora; ⇒ Zapišite pitanje na jasno vidljivom mestu; ⇒ Zamolite učesnike da iskažu svoje ideje i zapišite ih na jasno vidljivom mestu. Ideje treba da budu formulisane u obliku jedne reči ili kratke fraze; ⇒ Prekinite razmatranje kad ponestane ideja i zatim prođite kroz sve predloge tražeći komentare. Napomene: ⇒ Zapišite SVAKI novi predlog. Često su najkreativniji predlozi najkorisniji i najzanimljiviji!; ⇒ Niko ne treba da komentariše ili ocenjuje ono što je zapisano sve do samog kraja, kao što ne treba ni ponavljati već izrečene ideje. ⇒ Ohrabrite svakog da pruži svoj doprinos. ⇒ Svoje ideje iznesite samo ako je potrebno da podstaknete učesnike. ⇒ Ako je predlog nejasan, zatražite pojašnjenje.

Pisanje po zidu Ovo je jedan oblik tehnike berze ideja. Učesnici zapisuju svoje ideje na malom parčetu papira i lepe ih o zid. Prednost ove metode je u tome što učesnici mogu da sednu i mirno razmisle pre no što ideje drugih mogu imati uticati na njih, i u tome što papiri kasnije mogu biti razmešteni u cilju razvrstavanja ideja i njihovog grupisanja na određen način.

Igra uloga Igru uloga (role–play) čini kraći dramski prikaz u izvođenju učesnika radionice. Iako ljudi crpe ideje za igru uloga iz sopstvenog životnog iskustva, ovde se uglavnom radi o improvizaciji. Cilj je oživljavanje situacija ili okolnosti nepoznatih učesnicima. Igra uloga može poboljšati razumevanje situacije i podstaći saosećanje prema onima koji

Exchange – Program obuke u opštinama 34 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

su u nju uključeni. Vrednost igre uloga leži u tome što se njome imitira stvaran život, a može dovesti do pitanja na koja nema jednostavnih odgovora. Da bi se postigao što bolji uvid korisna je tehnika zamene uloga. Igru uloga treba pažljivo koristiti. Na prvom mestu, od suštinske je važnosti da učesnicima bude dato vremena da po završetku izađu iz uloge. Na drugom mestu, svako treba da poštuje osećanja pojedinaca i socijalnu strukturu grupe. Takođe, vodite računa o stereotipima. Igra uloga izvlači iz učesnika njihovo mišljenje o drugim ljudima kroz njihovu „sposobnost“ da ih glume ili imitiraju. Upravo je to ono što ovu tehniku igre uloga čini zabavnom. Može biti od koristi da problem preispitate postavljanjem pitanja „da li mislite da su ljudi koje ste upravo glumili zaista takvi?“. Uvek je poučno da učesnici shvate potrebu za stalnim kritičkim osvrtom na informacije. Stoga možete upitati učesnike o poreklu informacije na kojoj su zasnovali razvoj lika.

SWOT analiza Ova metoda je široko primenjiva i uvek rado korišćena zbog svoje jednostavnosti i verodostojnosti rezultata koji se njome postižu. Dobila je naziv po početnim slovima engleskih reči: ⇒ Strengths – Snage (prednosti) , ⇒ Weaknesses - Slabosti, ⇒ Opportunities – Mogućnosti (šanse), ⇒ Threats – Pretnje (prepreke). SWOT analiza omogućava dobijanje odgovora na pitanja o tome gde se u sadašnjoj situaciji organizacija, u ovom slučaju opština, nalazi, koje su joj glavne prednosti (snage) i slabosti, kakve su joj šanse (mogućnosti), i koje su prepreke (pretnje) u stizanju do planiranih ciljeva u budućnosti. Prilikom primene SWOT analize smatra se da se snage i slabosti odnose na opštinu i njene potencijale u odnosu na okolinu, pre svega konkurenciju i potrošače, tj. korisnike usluga, dok se mogućnosti i pretnje odnose na okolinu i moguće pozitivno i negativno delovanje raznih okolnosti i faktora iz okruženja na samu opštinu. SWOT analiza može biti primenjena na opštinu u celini, na neki njen deo ili organizacionu jedinicu. Zatim, analiza može biti izvršena za određeni projekat, za određene konkurente, ali i za određeno tržište ili deo tržišta, i sl. SWOT analiza se vrši u tri glavne faze i to su: ⇒ Evidentiranje svih internih snaga i slabosti i eksternih šansi i pretnji; ⇒ Traženje načina na koje snage mogu biti iskorišćene za prevazilaženje identifikovanih slabosti i šanse mogu biti iskorišćene za smanjenje slabosti; ⇒ Formulisanje strategija za pravljenje poboljšanja.

SWOT analiza pomaže da svoje aktivnosti usredsredite na oblasti koje su vam “jake” i gde imate najviše “mogućnosti”, kao i da na vreme uvidite “slabosti” i izbegnete “pretnje” koje vas okružuju.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 35

Analiza sila u polju Analiza sila (Force Field Analysis) koje deluju za i protiv predstavlja kvalitetnu metodu za stvaranje sveobuhvatnog pregleda različitih 'sila' koje mogu delovati na potencijalnu politiku, odnosno pitanje, kao i za procenu njihovih izvora i snaga.

Gantov dijagram Gantovi dijagrami su korisna sredstva za planiranje i pravljenje rasporeda projekata. Izradom ovog dijagrama moguće je proceniti koliko dugo će projekat trajati, odrediti neophodne resurse, kao i uspostaviti redosled izvršavanja zadataka. Kada je projekat u toku, Gantovi dijagrami su korisni za praćenje njegovog napretka. Iz njih se može videti šta treba postići u određenom periodu, kao i šta se može preduzeti za vraćanje projekta na pravi put ukoliko neka od navedenih aktivnosti nije ispunjena. Izrada Gantovog dijagram doprinosi uspešnoj realizaciji projekta.

Studija slučaja Studija slučaja (Case Study) je veoma često korišćena metoda u zapadnim zemljama, naročito u Americi, u većini aspekata ljudskih aktivnosti. Ova metoda predstavlja jedinstven način učenja i sticanja novih znanja na osnovu rešavanja realnog problema iz prakse, a potiče iz poslovne škole u Harvardu i poslednjih godina se sve češće sreće kao obrazovni model na evropskim univerzitetima. Studija slučaja predstavlja studiju određenog preduzeća, proizvoda ili usluge, brenda, grane, oblasti, ekonomije, situacije u nekom preduzeću, nekog menadžera, rukovodioca i sl. sa nekog određenog aspekta ili u celini. Ovo obično pretpostavlja i obuhvatanje dotične teme u određenom vremenskom periodu. Studija slučaja treba da bude analiza nekog aspekta poslovanja, strategije, ili nekog problema ili specifičnosti u poslovanju. Ova radioničarska tehnika koristi događaje, tj. različite strategije i aktivnosti sprovođene sa nekom poslovnom svrhom, kao i njihove rezultate, radi davanja praktičnih primera uspešnih i neuspešnih kampanja i projekata. Na osnovu toga izvode se mogući pravci akcije u sopstvenom slučaju i vrši se izbor najboljeg pravca. Veoma je važno da studije slučaja ne budu preslikane, već prilagođene konkretnoj situaciji i uslovima. Vrlo je redak slučaj potpunog poklapanja dve situacije, a čak i u slučaju poklapanja postoje mnogi nepredvidivi faktori koji ne dozvoljavaju primenu studije slučaja u izvornom obliku.

Exchange – Program obuke u opštinama 36 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

PROGRAM RADA OBUKE NA TEMU RAZUMEVANJA INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE I PROCESA PRIKLJUČIVANJA EU

Ovaj blok obuke organizovale su dve grupe predavača, a sama obuka trajala je šest dana, podeljenih na dva bloka od četiri i dva dana sa nedelju dana pauze između. Sledeći raspored održavanja obuke i prezentacije korišćene na radionicama pružaju okvir po kojem se mogu struktuirati buduće obuke na ovu temu. Prvi dan Nakon registracije učesnika, na početku radionice definisani su ciljevi obuke i kroz prezentaciju date su osnovne informacije o institucijama EU i procesu integracije (videti Aneks 1). Prikazani su počeci EU, od pljačke svetskih ratova XX veka, "Tragedije Evrope...”6 i želje za stvaranjem ‘Evropske porodice’ koja bi obezbedila političku i ekonomsku stabilnost u odnosu na ostale glavne političko-ekonomske blokove toga doba (SSSR i SAD) do ‘Šumanove deklaracije’ (1950) kojom je predložena ekonomska integracija kao najefektivniji način za ostvarivanje ciljeva političke integracije. Zatim su navedeni najvažniji koraci u razvoju Evropske unije, kao što su: Pariski ugovor (osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik - ECSC) iz 1951. godine i Rimski ugovor (osnivanje Evropske ekonomske zajednice - EEZ) iz 1957. godine, zatim spajanje evropskih zajednica 1967. do prvog ‘proširenja’ 1973. godine kada su se Danska, Velika Britanija i Irska priključile Evropskoj zajednici. Proširenje je nastavljeno ulaskom Grčke (1981), Španije i Portugalije (1986). Jedinstvenim evropskim aktom’ 1986. godine ustanovljena su načela četiri slobode kretanja: kapitala, ljudi, robe i usluga, a 1992. godine, Mastrihtskim ugovorom osnovana je Evropska unija, pri čemu EEZ zvanično postaje Evropska unija (EU) i biva uspostavljen princip subsidijarnosti. Evropskoj uniji su se 1995. godine priključile Austrija, Finska i Švedska, a tokom 1990. godine uklonjene su pasoške kontrole na unutrašnjim granicama na evropskom kopnu. U XXI veku 12 država članica je formiralo ‘monetarnu uniju’ – tzv. Evro zonu. Proširenje je nastavljeno ulaskom 10 novih država koje su se priključile maja 2004. godine, računajući i Rumuniju i Bugarsku koje su postale članice januara 2007. godine. Radionica je nastavljena detaljnim objašnjenjem procesa odlučivanja u EU: Evropska komisija predlaže zakone o kojima se raspravlja i postiže dogovor u Evropskom parlamentu, a zatim ih usvaja Savet ministara sastavljen od vlada država članica. Aktivnosti ova dva tela su usaglašene jer Evropski parlament i Savet nijedan akt ne mogu usvojiti samostalno. Učesnicima je predstavljen i budžet za 2007-2013 – koji iznosi oko €864 milijardi, i razmotreni su budući izazovi: ⇒ Ekonomske, socijalne i političke posledice članstva 12 novih država;

6 Govor Vinstona Čerčila na ciriškom univerzitetu 19. septembra 1946.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 37

⇒ Buduće proširenje – Srbija i druge države koje imaju potencijal da postanu članice EU; ⇒ Potreba za novim Ustavom za Evropu – kako pomiriti razlike i interese 27 država članica; ⇒ Razočarenje među građanima EU. Ovaj deo radionice je završen diskusijom u četiri grupe: evro-optimisti, evro- pesimisti, predstavnici EU i predstavnici Republike Srbije. Optimisti i pesimisti su razmatrali temu "Koji je pravac daljeg razvoja EU?", a preostale dve grupe temu “Da li i kada će Srbija postati član EU?”. Tokom diskusije i debate, kojom je završen prvi dan, od učesnika je traženo da popune upitnik o procesu integracije.

Drugi dan Drugi dan je započet prezentacijom (videti Aneks 2) kojom je razmatran odnos Srbije i EU, kao i proces stabilizacije i integracije. Na početku je organizovan ‘Kviz o EU’ kako bi se utvrdio prethodan nivo znanja učesnika radionice o EU. Zatim je sačinjen pregled planiranja i pripreme budžeta EU tokom sedmogodišnjeg ciklusa programiranja i njegove strukture, a predstavljeni su i izvori finansiranja u formi dijagrama onih članova koji su programirani da budu ‘neto doprinosioci’ i onih koji su ‘neto potrošači’. Konačno, dat je pregled BDP EU (2005) i poređenje BDP drugih država kako bi EU bila prikazana u svetskom kontekstu. U daljem toku obuke razmatran je proces stabilizacije i pridruživanja EU. Naročito je značajna EU strategija za zemlje zapadnog Balkana (Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru) koja je lansirana u junu 1999. godine u cilju stabilizacije regiona kroz: ⇒ Potencijalno članstvo u EU kao podstrek reformama; ⇒ Podsticanje regionalne saradnje; ⇒ Stvaranje političkih i ekonomskih uslova koji treba da budu zadovoljeni u cilju poboljšanja procesa pridruživanja. Definisani su ciljevi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) i osnovni elementi procesa SAA. Nakon objašnjavanja procesa pridruživanja EU kao podrške svemu prethodno rečenom napravljen je pregled napretka Srbije u periodu od 2002. do sadašnjeg trenutka (početak 2008.) u kojem je SAA iniciran i čeka potpisivanje. Zatim su definisane ključne odgovornosti Srbije u oblasti trgovine i reforme statuta nakon formalnog potpisivanja SAA, koje će takođe otvoriti vrata formalnoj aplikaciji za članstvo u EU. Data je dijagramska prezentacija faza koje treba slediti nakon tog momenta, preko statusa ‘kandidata’ i pregovora o Sporazumu o pridruživanju do aktuelnog članstva u EU. Zatim su razmatrani ‘Acquis Communautaire”, osnivački statut, regulativa i ugovorni principi koje bi svi članovi trebalo da prihvate pre nego što razmotre ulogu i odgovornost lokalnih vlasti ili jedinica ‘lokalne samouprave’, naglašavajući da se

Exchange – Program obuke u opštinama 38 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

preko 70% pravnih normi EU primenjuje na lokalnom nivou. Nakon ovoga, usledila je diskusija na temu "Kako možemo da se pripremimo za ulazak u EU?". Nakon diskusije, u periodu do pauze za ručak, izložena je Regionalna politika EU i instrumenti finansijske podrške lokalnom razvoju, definisanjem scene regionalne politike – jedne od najznačajnijih politika EU – na koju odlazi skoro polovina ukupnog budžeta Unije, oko 213 milijardi evra u periodu od 2000. do 2006. godine i preko 308 milijardi evra planirano za period od 2007. Do 2013. godine. Preko mapa je ilustrovana prostorna situacija i model pomoći EU. Obuka je nastavljena razgovorom o ‘Komitetu regiona’. Komitet regiona (CoR – Committee of Regions) je formiran Mastrihtskim ugovorom 1992. godine, i predstavlja konsultativno telo za Komisiju i Savet i političku skupštinu koja daje lokalnim i regionalnim vlastima glas u srcu Evropske unije. Počiva na tri glavna principa: 1. Princip subsidijarnosti; 2. Princip blizine (blizine građanima); 3. Princip partnerstva. Njegova uloga dobro je objašnjena u prezentaciji dostupnoj na sledećoj internet adresi: http://www.cor.europa.eu/document/powerpoint/en.swf Zatim su razmatrani ciljevi regionalne politike EU, i to svaki od njih ponaosob: konvergencija (prvi cilj), regionalna konkurentnost i zapošljavanje (drugi cilj) i evropska teritorijalna saradnja (treći cilj). Kod konvergencije, određuje se uloga EUROSTAT-a i statističkih jedinica 'NUTS' u planiranju merenja ove velike investicije. Ova pomoć se programira i sprovodi kroz nacionalne ekonomske planove "Nacionalni strateški referentni okviri" i operativne programe, koji funkcionišu tokom sedmogodišnjih ciklusa planiranja (sadašnji ciklus 2007. – 2013.) i vode se pregovori između zemalja članica i Evropske komisije. Dat je i osvrt na prethodni period (2000. – 2006.) i 'Inicijative Zajednice' koje su sada integrisane u tri prioriteta programiranja, uz istovremeno osvrtanje na iskustvo i lekcije posebno naučene iz preko-graničnih inicijativa. Razmatrani su finansijski instrumenti regionalne politike (koji se generalno nazivaju Strukturni fondovi) i definisane njihove ključne karakteristike pre razgovora o instrumenatima pretpristupanja i postavljena neka ključna pitanja učesnicima radi stimulisanja diskusije: ⇒ Da li ste imali iskustva sa regionalnim finansijskim instrumentima EU (na primer, INTERREG)? ⇒ Da li ste imali iskustva u zajedničkom povezivanju pograničnih regiona? ⇒ Ako ste sarađivali, ko je započeo inicijativu? ⇒ Koliko ste zadovoljni korišćenjem dostupnih sredstava? ⇒ Šta je u toj saradnji bilo najkorisnije za vašu opštinu? ⇒ Šta je, po vašem mišljenju, najveći problem ovog oblika saradnje? Poslepodnevni deo obuke bio je fokusiran na poslovne slučajeve. Prvi se odnosio na Vels kao region Velike Britanije i ulogu velških lokalnih vlasti u ovom procesu

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 39

uključujući i razvoj Ruralnog ekonomskog akcionog programa (REAP - Rural Economy Action Programme) i njegovu implementaciju kroz niz projekata. Drugi se odnosio na grad Birmingem (Birmingham), najveću lokalnu upravu u Velikoj Britaniji i drugu po značaju statističku oblast prema NUTS, koji je uspeo da privuče oko €550 miliona investicija EU između 1984. i 2002. godine i na taj način uspeo da se kompletno transformiše. Uspeh je postignut kroz identifikaciju problema ovog grada: ⇒ Pad industrijske proizvodnje: o Nezaposlenost; o Zanemarena zemlja. ⇒ Zagađeni i pretrpani gradski centar; ⇒ Rasipanje/odlazak sektora usluga i bankarstva iz gradskog jezgra; ⇒ ‘Betonski prsten’ oko kružnog puta; ⇒ Nedostatak kulturnih/turističkih prostora i sadržaja. Ovi problemi su rešeni uz pomoć dobro formulisane strategije sa integrativnim pristupom i posmatranjem dobrog partnerskog aranžmana u radu sa vladinom regionalnom kancelarijom i Briselom.

Treći dan Treći dan obuke je započet prezentacijom o lokalnom iskustvu u saradnji sa Evropskom unijom. Prezentacijom (videti Aneks 3) su sagledani mehanizmi dostupni lokalnim vlastima za komunikaciju sa institucijama EU i vršenje uticaja na njih. U Srbiji je za to trenutno zadužena Evropska agencija za rekonstrukciju, ali tokom 2008. godine ova uloga će biti prenesena na proširenu Delegaciju EK u Srbiji. Zatim je podvučena uloga partnerstva kao važnog činioca, naročito tzv. 'spoljašnje' partnerstvo sa drugim opštinama radi postizanja 'kritične mase' zastupljenosti i uticaja, kao i značaj 'unutrašnjeg' partnerstva sa lokalnim činiocima u cilju jačanja kredibiliteta opštine. Usledilo je razmatranje različitih opcija i zaključeno je da, u cilju efektivnosti na svim nivoima ili sa svakim partnerom, opština treba da bude jasna u pogledu svojih potreba i svog kapaciteta, a treba da izgradi i oblasti od zajedničkog interesa i prevaziđe sve postojeće razlike. Ovaj deo radionice je završen grupnim vežbanjem na izradi jednog akcionog plana za zajedničku zastupljenost interesa pred centralnim vlastima i nad Delegacijom Evropske komisije. Nakon kraće pauze, predstavljen je koncept partnerskog rada i stvaranja partnerstava i počelo se sa uvođenjem ‘optimističkih’ i ‘pesimističkih’ stanovišta o partnerstvu: Optimistično (pozitivno) partnerstvo smatra sebe "Jednom koalicijom organizacija i pojedinaca iz nekoliko sektora, koji se dogovorili o radu na realizaciji zajedničkog cilja

Exchange – Program obuke u opštinama 40 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

uz upravljanje zajedničkim resursima, sa zajedničkom odgovornošću, saglasnošću i međusobnom podrškom.” Pesimističko (negativno) partnerstvo radi na “suzbijanju međusobne netolerancije kako bi se ostvario neki cilj”. U stvarnosti partnerstva su često negde između ova dva ekstrema, ali da bi partnerstvo bilo uspešno, treba obezbedi sledeće: ⇒ Visok nivo poverenja među partnerima; ⇒ Spremnost na zajednički rad; ⇒ Konsultacije sa zajednicom (okruženjem) i korisnicima date usluge; ⇒ Obavezu razmene informacija da bi se izbegla međusobna sumnja; ⇒ Jednakost partnera – da bi se izbegle nepotrebne reference na lični status, osim kada je to u interesu donošenja neke odluke; ⇒ Fleksibilniji pristup – otvorenost za nove ideje i načine razmišljanja. Treba da postoje i jasni zajednički ciljevi, pozitivno učešće i jasna odgovornost partnera, jasno dogovoren formalni pristup u ključnim oblastima, dobra uprava i međusobno poštovanje. Generalno, formiranje efektivnih partnerstava zahteva vreme i predanost uspehu. Ova prezentacija završena je predlozima za vežbu u kojoj se traži izrada jednog akcionog plana zasnovanog na sledećim parametrima: EAR je ponudila sredstva u iznosu od 600.000 evra za realizaciju jednog projekta koji će podržati povećanje tranzitnog turizma od grada Niša do makedonske granice. ⇒ Kako planirate da upotrebite taj novac? ⇒ Koje partnere nameravate da uključite u projekat i na koji način? Na kraju dana od učesnika je traženo da iznesu svoje utiske i stavove o temama obrađenim ovog dana.

Četvrti dan Poslednji dan prve faze obuke započeo je razmatranjem teme „usaglašavanja sa standardima EU na lokalnom nivou“ (videti Aneks 4), a na samom početku su predstavljene neke oblasti u kojima će to biti slučaj. Zatim se razgovaralo o pitanjima zaštite životne sredine, kapitalnim investicijama u javnim komunalnim preduzećima, posebno o upravljanju vodom i otpadom, vazdušnom zagađenju i buci, socijalnoj brizi i zapošljavanju i svim ostalim važnim pitanjima reforme državne administracije i izgradnje kapaciteta. Na kraju je napravljen uvod u ‘državnu pomoć’ (državna podrška poslovnom sektoru) kao i zaštitu potrošača, nakon čega su učesnici diskutovali o formulisanju jednog akcionog plana za implementaciju standarda EU u lokalnu samoupravu. Nakon pauze, radionica je nastavljena razmatranjem dostupne pomoći u pretpristupnom periodu, uključujući CARDS i IPA fondove, i načina na koje se njima može pristupiti. Definisan je i okvirni plan za period 2007. - 2010. i kalendar godišnjeg programiranja, a takođe su utvrđeni i mogući korisnici pomoći.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 41

Dat je bliži prikaz specifičnih karakteristika instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), projektovanog kao jedinstvena zamena za svih ostale instrumente u fazi pretpristupanja, a koji nastoji da, što je moguće više, oponaša principe Strukturnih fondova. Obuka je nastavljena pregledom nekih pitanja, preduslova i potencijalnih problema sa kojima se možemo suočiti tokom implementacije instrumenta IPA i završena vežbom pripreme 15-minutne prezentacije prioritetnih projektnih ideja za finansiranje iz IPA fondova. Ovom vežbom i diskusijom učesnika završen je prvi blok obuke.

Peti dan Poslednja dva dana obuke su realizovana nakon pauze od nedelju dana tokom koje je od učesnika traženo da prikupe i donesu relevantne primere iz svojih opština, koji se mogu analizirati i o kojima cela grupa može diskutovati. Radionica je započeta prezentacijom (videti Aneks 5) nekih primera razmene iskustava i dobre prakse u projektima finansiranim od strane EU, koji su implementirani na lokalnom nivou, a završena primerom iz Španije o pripremi za korišćenje sredstava EU. Preostali deo petog dana obuke bio je ispunjen interaktivnim radionicama koje su se odnosile na iskustva lokalnih vlasti u okviru Programa razmene i prelaženje sa lokalnih/regionalnih problema na projektna rešenja.

Šesti dan Poslednji dan obuke započeo je pripremom ‘Projektnih rešenja’, a nakon pauze, su razmatrane povratne informacije i urađena je procena ovih rešenja. Poslepodnevni deo obuke započet je navođenjem korisnih izvora informacija o EU, nakon čega su usledili komentari i zaključci i konačna procena obuke.

Exchange – Program obuke u opštinama 42 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 43

Peto poglavlje 5 Primeri dobre prakse u Srbiji

GRUPACIJA MALIH OPŠTINA ZAPADNE SRBIJE

Opštine Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Lajkovac, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Mionica, Osečina i Ub dogovorile su saradnju sa izgledima za postizanje održivog razvoja i zajedničkog nastupa prema lokalnim, regionalnim, nacionalnim i međunarodnim partnerima. Predsednici jedanaest opština složili su se da uspostave Grupaciju malih opština zapadne Srbije kao funkcionalni region i usvojili su Protokol o saradnji. Na sednici Stalne konferencije gradova i opština predložili su uspostavljanje specijalizovanog tela zaduženog za razvoj malih opština. Grupacija je organizovala sastanke sa UNOPS-om, Regionalnom privrednom komorom Valjeva, nevladinim organizacijama i predsednicima Mačvanskog i Kolubarskog okruga radi razmatranja mogućnosti korišćenja italijanskog iskustva u regionalnoj organizaciji. Odlučeno je o osnivanju Agencije za socijalno-ekonomski razvoj kao operativnog tela, određene su aktivnosti i zaduženja Agencije, i zatražena je tehnička i finansijska podrška programa “Grad gradu”. U par navrata, Grupacija je kontaktirala Vladu Srbije predlažući zajedničke aktivnosti uglavnom vezane za infrastrukturne probleme. Grupacija se finansira iz opštinskih budžeta, dok će Agencija za socijalno- ekonomski program biti finansirana iz programa “Grad gradu”.

Exchange – Program obuke u opštinama 44 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

VEĆE ZA REGIONALNI RAZVOJ ZLATIBORSKOG OKRUGA

U maju 2007. godine na inicijativu Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Zlatibor (RCD Zlatibor), predstavnici opština Zlatiborskog okruga uspostavili su saradnju u promovisanju privrednog razvoja Zlatiborskog okruga organizovanjem dvodnevne donatorske konferencije. Ova inicijativa preduzeta je tek nedavno i rezultati se tek očekuju, ali ovakav jedan projekat može predstavljati polaznu tačku jedne plodne saradnje. Opštine Arilje, Bajina Bašta, Čajetina, Kosjerić, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Požega, Sjenica, Užice, RCD Zlatibor i Regionalna privredna komora Užice potpisali su Protokol o saradnji kao prvi korak ka uspostavljanju institucionalne saradnje na regionalnom nivou. Partneri su se dogovorili da finansijsko učešće opština treba da bude zasnovano na procentualnom broju stanovnika svake opštine u odnosu na ukupan broj stanovnika same opštine Zlatiborskog okruga, i procentualnom udelu opštinskog budžeta u odnosu na zbir budžeta svih deset opština. Korišćenje finansijskih resursa biće kontrolisano od strane Veća za regionalni razvoj Zlatiborskog okruga. Veće za regionalni razvoj Zlatiborskog okruga sačinjeno je od po jednog predstavnika iz svake od partnerskih opština (predsednik opštine, potpredsednik ili menadžer opštine), predstavnika RCD Zlatibora i predstavnika Regionalne privredne komore Užica. Ovo Veće treba da bude odgovorno za definisanje razvojnih prioriteta, identifikaciju zajedničkih problema i inicijative za njihovo rešavanje, kao i za uspostavljanje zajedničkih programa i prioriteta regionalnog razvoja, na koordinisani i institucionalizovani način. Sastanci Veća treba svaki put da budu organizovani u drugoj opštini, najmanje jednom svaka dva meseca. Odluke treba da budu usvajane koncenzusom. Programska komisija treba da pomogne implementaciju aktivnosti prema odluci Veća za regionalni razvoj. Nju čini po jedan predstavnik svakog od partnera.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 45

JAČANJE PARTNERSTVA PRIMER OPŠTINE ŠABAC (SRBIJA) I GRADA KRALUPA (ČEŠKA REPUBLIKA)

Projekat sa Češkom započet je 22. maja 2006. godine i trajao je do 22. marta 2007. godine. Grad Kralupa ima sličan geografski položaj kao opština Šabac, a isto tako poseduje i razvijenu hemijsku industriju. Cilj projekta je unapređenje rada lokalne samouprave putem uvođenja informacionih tehnologija i novih metoda u poslovanju lokalnih kancelarija.

Dobrobit stečena kroz partnerstvo: ⇒ Iskustvo u opštinskim procedurama u zemljama EU; ⇒ Znanje u domenu informacionih tehnologija; ⇒ Upoznavanje sa opštinskim procedurama i dokumentima; ⇒ Razmena u oblasti kulture – kontakti opštinskih pozorišta Šapca i Kralupa; ⇒ Organizovanje turističkih poseta opštinskih službenika Češkoj Republici; ⇒ Saradnja u okviru različitih novih projekata – dva su već pripremljena.

Projektni rezultati: ⇒ Sprovedena obuka za zaposlene i opremanje lokalnih kancelarija – 30 službenika prošlo obuku; ⇒ Pojednostavljen postupak izdavanja dokumenata građanima : dokumenti mogu biti dostavljeni na kućnu adresu; ⇒ Podstaknuto sticanje poverenja građana u organe lokalne samouprave : prema sprovedenoj proceni 99,52% građana je zadovoljno; ⇒ Povećana dostupnost informacija od opšteg i lokalnog značaja građanima na teritoriji opštine: do informacija se može doći u svim mesnim kancelarijama; ⇒ Iskustvo iz ovog projekta je primenjivo na opštine u Srbiji; ⇒ Postignuto motivisanje građana za uključivanje u rad lokalnih tela: razgovori sa građanima su sprovedeni u svim mesnim zajednicama; ⇒ Realizovana savremena internet prezentacija opštine sa glasačkim spiskom, opštinskim uredbama itd. u bazi podataka.

Ograničenja u okviru partnerstva: ⇒ Nedostatak kadra u opštini koji bi mogao da se bavi međunarodnom saradnjom i izradom projekata; ⇒ Nedostatak političke volje predstavnika opštine i nizak nivo motivacije građana; ⇒ Budžetska ograničenja – ne postoje raspoloživi fondovi za dalje jačanje saradnje sa inostranim partnerima; ⇒ Jezička prepreka.

Exchange – Program obuke u opštinama 46 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Rešenja: ⇒ Imenovanje osobe/a zaduženih za međunarodnu saradnju (kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima tri zaposlena); ⇒ Uspešno vođeni projekti jačaju poverenje kod građana, kao i među najvišim predstavnicima vlasti; ⇒ Problem sredstava može delimično biti rešen tako što će se izraditi projekti visokog kvaliteta koji mogu da obezbede potrebna sredstva; ⇒ Angažovanjem osoba koje dobro poznaju strane jezike mogu se prevazići problemi u komunikaciji.

Budući projekti Naziv projekta: ‘Iskustvo i znanje članica EU nakon prvog kruga finansiranja : Češka Republika i Srbija’ ⇒ Korisnik: Opština Šabac; ⇒ Vrednost projekta: 18.220 $; ⇒ Projekat je finansiran od strane Fonda za otvoreno društvo.

Naziv projekta: “Upravljanje javnim otpadom u seoskim mesnim zajednicama u opštini Šabac’’ ⇒ Korisnik: Opština Šabac; ⇒ Vrednost projekta: 150.000.00 €; ⇒ Investitor: Vlada Češke Republike 75.000,00 €; ⇒ Ko - investitor: Javno komunalno preduzeće “Stari Grad” – 35.000,00€; ⇒ Opština: 40.000,00 €.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 47

FORMIRANJE AGRO-INFORMATIVNOG CENTRA U ĆUPRIJI

Projekat realizovan u okviru programa Exchange. Partneri ⇒ Opština Celje, Slovenija-pobratimska opština; ⇒ Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Budžet: 25.000 evra. Opština Ćuprija učestvuje sa platama zaposlenima, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede učestvuje u delu finansiranja obuke. Opšti cilj: Obezbediti edukativno-informativnu podršku poljoprivrednim proizvođačima opštine Ćuprija u skladu sa Evropskim standardima.

Poseban cilj: Uspostaviti centar za edukaciju i informativnu podršku farmera opštine Ćuprija. Rezultati: ⇒ Osnovan Agro-informativni centar Ćuprija; ⇒ Iznajmljivanje prostorija; ⇒ Prostorije renovirane i opremljene; ⇒ Edukovano 150 i praktično obučeno 50 poljoprivrednih proizvođača; ⇒ Kreirana agro-informativna baza podataka; ⇒ Urađen internet sajt.

Aktivnosti: ⇒ Osnivanje i promocija Agro Informativnog centra ; ⇒ Edukacija i trening; ⇒ Organizovanje posete Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, obilazak uspešnih poljoprivrednih kompanija i sličnih centara u Vojvodini; ⇒ Organizovanje posete jednom od međunarodnih poljoprivrednih sajmova u regionu; ⇒ Prikupljanje, obrada i pružanje informacija o agroproizvodnji, poslovnom okruženju, marketingu i tržištu; ⇒ Odražavanje agro-informativne baze; ⇒ Dvomesečno publikovanje brošura i publikacija; ⇒ Planiranje, izrada i postavljanje sajta.

Exchange – Program obuke u opštinama 48 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

PUTEVIMA MEDA KA EU SUSEDSKA SARADNJA GRADA NIŠA I OPŠTINA CRVENI KRST, PANTELEJ I GADŽIN HAN SA BUGARSKIM OPŠTINAMA Vrednost: 55.000 evra.

Cilj projekt: Edukacija postojećih i budućih proizvođača meda o standardima EU u proizvodnji meda, kontroli kvaliteta, potrebnih sertifikata, akreditacije radi plasmana proizvoda od meda na tržište EU. Stvaranje međunarodne mreže i međunarodne asocijacije medara na lokaciji Stare planine.

Očekivani rezultati: ⇒ Formirano međususedska asocijacija pčelara Srbije i Bugarske na lokaciji Suve planine; ⇒ Izrađen vebsajt međunarodne asocijacije pčelara Suve planine; ⇒ Izrađena brošura o EU standardima o proizvodnji meda; ⇒ Izrađena brošura o uzgajanju pčela po standardima EU; ⇒ Medijska pokrivenost.

Planirane aktivnosti: ⇒ Formiranje projektnih timova u Nišu i Perniku; ⇒ Organizovano Međususedsko udruženje pčelara Srbije i Bugarske na lokaciji Stare planine; ⇒ Priprema detaljnog plana aktivnosti za realizaciju obuke pčelara; ⇒ Sprovođenje zajedničke obuke; ⇒ Izrada brošure o EU standardima u proizvodnji meda, ⇒ Brošura o uzgajanju pčela po EU standardima. ⇒ Emitovanje specijalizovanih emisija o pčelarstvu na lokalnim medijima; ⇒ Obezbeđenje besplatnog reklamiranja proizvoda u Srbiji i Bugarskoj.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 49

IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA SOCIJALNE ZAŠTITE U OPŠTINI ČOKA

Ideja projekta: ⇒ Unapređenje sistema socijalne zaštite u opštini Čoka; ⇒ Unapređivanje partnerstva i saradnje lokalne vlasti, državnih institucija, nevladinih organizacija i socijalne zaštite; ⇒ Inoviranje i proširivanje usluga socijalne zaštite u skladu sa potrebama korisnika.

Projektne aktivnosti Formiranje koordinacionog odbora za socijalnu politiku (KOSP).

KOSP čine predstavnici: ⇒ Lokalne samouprave Čoka; ⇒ Centra za socijalni rad; ⇒ Korisnika usluga centra za socijalni rad; ⇒ Civilnog društva; ⇒ Privatnog sektora.

Anketiranje korisnika usluga socijalne zaštite Istraživanje i analiza: ⇒ Identifikacija potreba korisnika; ⇒ Analiza prikupljenih podataka.

Najveći problemi prilikom realizacije: ⇒ Formiranje projektnog tima; 1. Mladost u odnosu na iskustvo; 2. Nedovoljan kapacitet male opštine.

PODELA ULOGA Otpor promenama.

Rezultati projekta: ⇒ Izrađen strateški dokument razvoja na osnovu identifikovanih potreba građana; ⇒ Opremljene i renovirane prostorije Centra za socijalni rad; ⇒ Osposobljeni kadrovi za primenu novih stručnih standarda i organizacije u socijalnoj zaštiti.

Exchange – Program obuke u opštinama 50 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 51

Šesto poglavlje 6 Primeri dobre prakse iz Evrope

STUDIJA SLUČAJA 1

PHARE PROJEKAT, REALIZOVAN U GRADU KLUŽ NAPOK, U RUMUNIJI

Naziv projekta: Ekonomski razvoj zapadnog dela Kluž-Napoka: Izgradnja industrijskog parka za moderne tehnologije. Korisnik: Tetarom S.A. (privatna kompanija koju su kao deoničarsko društvo osnovale lokalne vlasti Kluž-Napoka i regiona Kluž. Deoničar sa najvećim udelom, preko 98%, je županijski savet Kluža). Ukupna vrednost projekta: 5,188,674 evra od kojih iznos od 3,362,261 evra čini donaciju iz programa PHARE, 1,120,754 evra je izdvojeno iz budžeta vlade Rumunije, a 705,659 evra potiče iz lokalnog budžeta. Cilj projekta je izgradnja industrijskog parka (pod nazivom Tetarom I) na raspoloživoj parceli od preko 26ha u opštini Kluž Napok. Projekat je odobren za finansiranje u februaru 2002. godine, a industrijski park je bio spreman za upotrebu u novembru 2005. godine. Park u čijem su sastavu izgrađeni multifunkcionalni proizvodni objekti veličine 4,960m2 i 27 parcela za izdavanje, ukupne veličine 19ha, danas zainteresovanim klijentima može da pruži svu potrebnu infrastrukturu, kao i neophodne službe poslovne podrške. Tetarom I Park izuzetno je uspešan u privlačenju velikog broja konkurentnih preduzeća, uglavnom u oblasti informacionih tehnologija i inženjerstva. Danas je celokupan raspoloživ prostor u upotrebi što je prevazišlo sva očekivanja sa početka projekta zbog čega je kompanija Tetarom S.A (preduzeće koje upravlja industrijskim parkom) donela odluku o podnošenju dva nova projekta za finansiranje (Tetarom II, koji je već u funkciji i Tetarom III, koji je u fazi izgradnje).

Videti vebsajt: http://www.nord-vest.ro/detaliiProiect.aspx?pid=3 Opšte informacije o projektu: www.tetarom.ro

Exchange – Program obuke u opštinama 52 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

STUDIJA SLUČAJA 2

PHARE CBC (PREKOGRANIČNA SARADNJA) REALIZOVAN U POGRANIČNOM PODRUČJU KALARAŠ (RUMUNIJA) I SILISTRA (BUGARSKA)

Naziv projekta: granični prelaz Kalaraš (Rumunija) – Silistra (Bugarska). Korisnik projekta: Županijski savet Kalaraša i opština Silistra kao lokalni korisnici uz podršku rumunskog i bugarskog ministarstva za razvoj i javne radove.

Ukupna vrednost projekta: ukupno ulaganje sa rumunske strane iznosilo je preko 7.7 mil. evra, donacija iz PHARE programa iznosi oko 3.3 mil. evra, Županijski savet Kalaraša doprineo je realizaciji projekta sa 2.75 mil. evra, a preostali deo izdvojen je iz državnog budžeta.

Cilj projekta je izgradnja infrastrukture za novi granični prelaz i terminala za trajekte koji bi povezivao dve opštine na obalama Dunava. Projektom je predviđena izgradnja terminala za trajekte na rumunskoj i bugarskoj strani obale, jedne zgrade na rumunskoj strani granice (carinska služba, pogranična policija) i popravka puta u dužini od 5 km kojim bi bio povezan sa autoputem. Partneri su obezbedili i dva feribota koji su počeli da saobraćaju u oktobru 2007. godine. (radovi na izgradnji objekta počeli su u januaru 2004. godine)

Detalji o projektu: http://www.calarasi.ro/index-eng.aspx?page=doc&docID=275

Pogledati i primere navedene u prezentacijama i komentarima predavača, koje su dodatak ovom priručniku (primeri Birmingema, Velsa, Palma de Majorke...).

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 53

" Jedini put kada sam zaista bio obeshrabren je onda kada sam pomislio na sve one stvari koje bih voleo da uradim i na ono malo vremena koje imam za to"

Tomas Edison

Exchange – Program obuke u opštinama 54 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 55

Sedmo poglavlje 7 Preporuke predavača

Izrada programa obuke o razumevanju integracionog procesa EU, njenim politikama i institucijama, predstavljala je više od izazova za tim predavača i konsultanata. Naš glavni cilj bio je da se zadovolje potrebe, kako lokalno izabranih, tako i postavljenih savetnika koji rade, ili će uskoro raditi, na predlozima projekata koje finansira EU. Zbog toga je glavno obrazloženje bilo da se uradi jedan program obuke sa izbalansiranim pristupom između ogromne količine dostupnih informacija i potreba za obukom učesnika različitog nivoa znanja, a koji dolaze iz različitih opština. Na mnogo načina, komponente programa obuke predstavljaju odraz takvog jednog fleksibilnog pristupa, koji se sastoji iz sledećih tematskih elemenata: ⇒ Istorijat integracije EU; ⇒ Razumevanje institucija EU; ⇒ Širenje EU i Zapadni Balkan; ⇒ EU i Srbija: Proces stabilizacije i pridruživanja; ⇒ Prioriteti EU 2007-2013, IPA; ⇒ Regionalna politika EU – pristup razmene dobre prakse; ⇒ Rad sa EU – pristup razmene dobre prakse. Metodologija obuke bila je drugi važan izazov koji je trebalo zadovoljiti i zato je primenjen kombinovan pristup sastavljen od kratkih prezentacija predavača i široke lepeze tematskih radionica i vežbi za animaciju učesnika. Važno je napomenuti da je postignut visok stepen interakcije između učesnika svake od grupa, a nakon toga su uspostavljene akcije i projektna partnerstva. Ovo je pomoglo predavačima da integrišu mnogo povratnih informacija učesnika, a od samog početka sadržaj i metodologija bili su fokusirani na velikom broju fundamentalnih pitanja, koja se mogu javiti prilikom pripreme predloga projekata koje finansira EU: ⇒ Razvoj projektnog sadržaja; ⇒ Izgradnja tima i partnerstva; ⇒ Finansijski resursi; ⇒ Veštine komunikacije i prezentacije, ⇒ EU terminologija. Bolje razumevanje integracionog procesa EU podrazumeva potrebu za istovremenim radom i učenjem opštinskih kadrova koji su predani tom poslu. Akcenat je stavljen na rad u timovima i učenje u grupama, kao neizbežne procese izgradnje kapaciteta kojem su, i kojem će mnoge opštine tek biti sve više izložene. Da bi se učesnici podstakli na razmišljanje van ustaljenih okvira i na bolje razumevanje logičkog

Exchange – Program obuke u opštinama 56 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

okvira, obuka je poslužila kao mogućnost za jačanje veština za razvoj zajedničkih predloga, razmenu sugestija/nagoveštaja o tome kako formulisati i koristiti specifičnu EU terminologiju, ali isto tako i kao mogućnost za komunikaciju i razmenu informacija ljudi na istom položaju. Nakon niza održanih obuka, mogu biti izvedena neka zaključna opažanja.

Razumevanje EU integracija Lokalne samouprave imaju važnu ulogu u integraciji EU i stoga treba da budu dobro opremljene znanjem i veštinama kako bi razumele koja je institucija odgovorna za određene odluke, procedure kojima se treba baviti, koji fondovi i druga sredstva pomoći su na raspolaganju u različitim fazama integracionog procesa EU. Drugi imperativ za sve nivoe uprave, uključujući i lokalnu, jeste svest o evropskim standardima u raznim oblastima, jer će većina tih standarda biti sprovedena na lokalnom nivou uprave. Bolje informisani imaće veće šanse da shvate najpogodniji instrument kao rešenje za svoje probleme ili razvojne potrebe.

Izgradnja kapaciteta za integraciju u EU Lokalnim samoupravama se savetuje da ulože više napora u sistematsku profesionalnu obuku svojih opštinskih, administrativnih kadrova o pitanjima vezanim za integraciju u EU i sektorske politike EU relevantne za lokalni nivo. Ključni preduslovi za uspešnu primenu i sprovođenje predloga projekata EU su zadovoljavajući administrativni kapaciteti za obavljanje zadataka u timovima i partnerstvima. Takođe, znanje engleskog jezika, razumevanje EU procesa i razvoja projekata i veština upravljanja predstavljaju sine qua non uslov uspeha u efektivnom korišćenju mogućnosti EU finansiranja. Nekoliko lokalnih uprava već je osnovalo specijalizovane kancelarije/timove za razvoj projekata vezanih za proces integracije u EU i ne iznenađuje činjenica da su te lokalne uprave ostvarile mnogo veći uspeh u korišćenju razvojnih mogućnosti vezanih za EU.

Kontakti i partnerstva za EU integraciju Lokalne uprave treba da izgrade svoje odnose kako sa susednim lokalnim upravama, tako i sa drugim potencijalnim partnerima, na nacionalnom/ regionalnom i međunarodnom nivou. Partnerstva obezbeđuju bolji protok informacija, bolje ljudske resurse i često predstavljaju formalan preduslov za prijavljivanje za raspoloživa sredstva EU. Jedna od konkretnih preporuka lokalnim upravama je da traže partnere u cilju rešavanja zajedničkih problema ili rada na zajedničkim razvojnim mogućnostima. Priprema i potpisivanje pisma o razumevanju i, na ugovornoj osnovi, pravljenje liste zadataka i odgovornosti svih strana može da bude preporučeni pristup. Važno je napomenuti da su kvalitet i sadržaj dugoročnih partnerstava među važnim prioritetima u skoro svim finansijskim instrumentima EU, za period 2007. - 2013.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 57

U Srbiji već ima nekih dobrih iskustava u ovom smislu, kao što su, na primer, regionalni sistemi za upravljanje otpadom, partnerstva za regionalni ekonomski razvoj, osnivanje poslovnih inkubatora.

Lobiranje i EU Lobiranje kod institucija EU još uvek je sporadično na nivou lokalnih uprava u Srbiji. Čvrsto se savetuje negovanje jednog pro-aktivnijeg pristupa u pogledu vršenja pritiska i lobiranja za opštinske projekte i razvojne potrebe. Široki dijapazon evropskih organizacija, mreža i regionalnih partnerstava aktivno je uključen u lobiranje kod institucija EU, dok će Delegacija Evropske komisije u Srbiji preuzeti vodeću ulogu u budućim pitanjima vezanim za integraciju u EU. Lobiranje takođe treba da bude usmereno na sektorska ministarstva i druge relevantne nacionalne (regionalne) institucije, u zavisnosti od vrste problema koje lokalne uprave žele da razreše. Takođe, lokalne uprave treba da koriste više usluga koje pruža Stalna konferencija gradova i opština, koja ima bolji pristup relevantnim institucijama. Postoje i posebno projektovane obuke za poboljšanje veština lobiranja za lokalne zvaničnike.

Exchange – Program obuke u opštinama 58 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Dodatni izvori informacija

Tema Institucija Adresa

Evropski parlament www.europarl.eu.int/ Evropska komisija www.europa.eu.int/comm/

Evropski savet www.ue.eu.int Evropska banka za www.ebrd.com/ obnovu i razvoj PRETPRISTUPNI PHARE (2000-2006) http://europa.eu.int/comm/enlarg FONDOVI ement/pas/phare/

CARDS (2000-2006) http://europa.eu.int/comm/europe aid/projects/cards/index_en.h tm

IPA (2007-2013) http://www.europa.eu.int/comm/e nlargement/ipa_en.htm DRUGI FONDOVI Strukturni fondovi www.europs.be/en/progsf.htm EVROPSKE UNIJE http://europa.eu.int/comm/region al_policy/index_en.htm Evropski socijalni fond www.europa.eu.int/comm/dg05/ef s/en/index.htm

Evropski fond za www.europa.eu.int/comm/agricult upravljanje i garancije u ure/fin/index_en.htm poljoprivredi Evropska agencija za www.eea.eu.int/ zaštitu okoline Evropska fondacija za www.etf.it/ obrazovanje Evropska fondacija za www.eurofound.eu.int/ poboljšanje životnih i radnih uslova Evropski centar za razvoj www.cedefop.gr/ stručnog usavršavanja Evropska informaciona www.eis.be/ služba

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 59

PROPISI EU OD REGIONALNOG I LOKALNOG ZNAČAJA

JAVNE NABAVKE ⇒ Direktiva Saveta 93/36/EC od 14. juna 1993. o usaglašavanju postupaka za dodelu ugovora za javne isporuke; (http://eurlex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnum doc&lg=EN&numdoc=31993L0036&model=guichett) ⇒ Direktiva Saveta 93/37/EC od 14. juna 1993. o usaglašavanju postupaka za dodelu ugovora za javne radove; (http://eurlex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnum doc&lg=EN&numdoc=31993L0037&model=guichett) ⇒ Direktiva Saveta 93/38/EC od 14. juna 1993. o usaglašavanju postupaka za javne nabavke preduzeća koja posluju u sektorima vodosnabdevanja, energetike i telekomunikacija; ⇒ Preporuka Komisije o principima koji se primenjuju na tela odgovorna za vansudsko rešavanje sporova u oblasti zaštite potrošača (98/257/EC: Commission Recommendation of 30 March 1998 on the principles applicable to the bodies responsible for out-of-court settlement of consumer disputes (31998H0257); (http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdo c&lg=EN&numdoc=31998H0257&model=guichett) ⇒ Preporuka Komisije o principima za vansudska tela uključena u sporazumno rešavanje sporova u oblasti zaštite potrošača (2001/310/EC: Commission Recommendation of 4 April 2001 on the principles for out-of-court bodies involved in the consensual resolution of consumer disputes (32001H0310); (http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdo c&numdoc=32001H0310&model=guichett&lg=en) ⇒ Direktiva 98/6/EZ o zaštiti potrošača isticanjem cena proizvoda ponuđenih potrošačima (Directive 98/6/EC on consumer protection in the indication of the prices of products offered to consumers), (http://eurlex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnum doc&lg=EN&numdoc=31998L0006&model=guichett)

⇒ Direktiva 374/85 o odgovornosti proizvođača za robu s greškom (Council Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 concerning liability for defective products), (http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdo c&lg=EN&numdoc=31985L0374&model=guichett) ⇒ Direktiva Saveta 84/450/EEZ koja se odnosi na obmanjujuće reklamiranje (Council Directive 84/450/EEC concerning misleading advertising);

Exchange – Program obuke u opštinama 60 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdo c&lg=EN&numdoc=31984L0450&model=guichett)

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE ⇒ Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004); (http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=183 &t=Z) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 135/2004) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004); (http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_detalji. asp?Id=182&t=Z)

UPRAVLJANJE OTPADOM ⇒ Okvirna direktiva za postupanje sa otpadom (75/442/EEC sa izmenama 91/156/EEC); (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=CELEX:31975L0442:EN:HTML) ⇒ Direktiva za postupanje sa opasnim otpadom (91/689/EEC); (http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELE Xnumdoc&lg=EN&numdoc=31991L0689&model=guichett)

KVALITET VODE - VODA ZA PIĆE, OTPADNE VODE ⇒ Direktiva 2000/60/EC (Okvirna direktiva za delovanje Zajednice u oblasti zaštite voda), (http://ec.europa.eu/environment/water/water-framework/index_en.html) ⇒ Direktiva o podzemnim vodama (80/68/EEC) (http://eur-lex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod! CELEXnumdoc&lg=en&numdoc=31980L0068&model=guichett) ⇒ Direktiva o vodi za piće (98/83/EC); (http://eur-lex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod! CELEXnumdoc&lg=en&numdoc=31980L0068&model=guichett) KVALITET VAZDUHA ⇒ Direktiva 96/62/EC o proceni i upravljanju kvalitetom vazduha u životnoj sredini, poznata i pod nazivom „Okvirna direktiva o kvalitetu vazduha“ uspostavlja osnovne principe jedinstvene strategije kojima se definišu i utvrđuju ciljevi za kvalitet vazduha u EU kako bi se izbegle, smanjile ili sprečile štetne posledice po zdravlje ljudi i na životnu sredinu u celini, ocenjuje kvalitet vazduha u državama članicama na osnovu zajedničkih metoda i kriterijuma, garantuju odgovarajuća upozorenja javnosti kada zagađenost dostigne granične vrednosti ;

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 61

(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELE Xnumdoc&lg=EN&numdoc=31996L0062&model=guichett) ⇒ Direktiva 2002/3/EC (Prisustvo ozona u vazduhu) utvrđuje dugoročne ciljeve u vezi sa sadržajem ozona o vazduhu koji treba da budu ostvareni do 2010. a koji ograničavaju emisiju gasova. U slučaju nepoštovanja datih gra- ničnih vrednosti, države članice su dužne da izrade planove i programe za smanjenje emisije, koji moraju da budu dostavljeni Komisiji i stavljeni na uvid javnosti. (http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELE Xnumdoc&lg=en&numdoc=32002L0003&model=guichett)

Exchange – Program obuke u opštinama 62 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

Rečnik pojmova

ACQUIS To je francuski izraz, koji u osnovi znači “pravna COMMUNAUTAIRE ILI tekovina EU”, drugim rečima, podrazumeva prava i PRAVNA TEKOVINA obaveze koje preuzimaju zemlje po stupanju u EU punopravno članstvo. "Acquis" čine svi ugovori i pravni akti Evropske unije, deklaracije, rezolucije, direktive, međunarodni sporazumi o pitanjima EU, kao i presude Evropskoga suda. Čine ga i mere koje zajednički preduzimaju države članice u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao zajedničke spoljne i bezbednosne politike. "Prihvatanje pravne tekovine" stoga znači prihvatanje Unije upravo onakve kakva ona jeste. Zemlje kandidati dužne su da usvoje "acquis" pre pristupanja Uniji, a shodno tome pravo Unije učine delom svog nacionalnog zakonodavstva.

EUROBAROMETAR Posebna Služba Komisije, osnovana 1973. godine, uz pomoć koje se obavljaju istraživanja, procene i analize trendova javnog mnjenja u svim zemljama članicama i zemljama kandidatima. Imajući u vidu značaj javnog mnjenja u postupku donošenja novog zakonodavstva, ali i prilikom donošenju odluka u Komisiji, kao i pri ocenjivanju njenog rada, Eurobarometar se služi metodama ispitivanja, anketama kao i praćenjem tzv. Fokus-grupa. Istraživanja Eurobarometra objavljuju se svake godine u više od 100 izveštaja. Za više informacija videti vebsajt: http://ec.europa.eu/public_opinion/index_en.htm

EUROKRAT Pojam “eurokrate”, izveden iz termina “birokrate”, označava hiljade državljana Evropske unije koji su zaposleni u institucijama EU (Parlamentu, Savetu, Komisiji itd.), posebno u Briselu.

EVROPSKA Svake godine Evropska komisija (često u saradnji sa GODINA… Savetom Evrope), u nameri da promoviše i ojača svest građana o zajedničkim evropskim temama, inicira organizovanje posebnih programa i sadržaja na tu temu. Tako na primer 2007. godina bila je proglašena Evropskom godinom jednakih mogućnosti za sve, a 2008. je Evropska godina interkulturalnosti.

KRITERIJUMI IZ Na sastanku Evropskog Saveta u Kopenhagenu juna KOPENHAGENA 1993. godine, postavljeni su Kriterijumi iz Kopenhagena koji su države kandidati dužne ispuniti ukoliko žele postati članice EU. Prvi uslov je politički i zahteva stabilnost institucija koje osiguravaju

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 63

demokratiju, princip vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava, kao i političkih ciljeva Unije. Pored toga uslovi se odnose na postojanje efektivne tržišne ekonomije i sposobnost tržišta da podnese konkurenciju koja vlada unutar EU. Pravni preduslov podrazumeva usvajanje ukupne pravne tekovine Unije. Taj uslov uključuje sposobnost preuzimanja svih obveza koje proizlaze iz članstva, uključujući adminstrativne kapacitete za sprovođenje ciljeva političke, ekonomske i monetarne Unije. EU zadržava pravo donošenja odluke o tome da li zemlja kandidat ispunjava svaki od kriterijuma, odnosno kada će je prihvatiti kao novu državu članicu.

LISABONSKA Evropski Savet je na svojoj sednici održanoj u Lisabonu STRATEGIJA u martu 2000. postavio cilj da EU do 2010. postane "najdinamičnija i najkonkurentnija ekonomija na svetu, zasnovana na znanju, inovativnim tehnologijama, osposobljena za održivi razvoj, sa brojnijim i boljim radnim mestima, očuvanom životnom sredinom i većom socijalnom kohezijom”. Čelnici EU takođe su usvojili detaljnu strategiju za postizanje tih ciljeva. „Lisabonska strategija“ obuhvata oblasti poput nauke i istraživanja, obrazovanja, profesionalne edukacije, pristupa internetu, onlajn poslovanja, kao i programa finansijske podrške za njihovo unapređenje.

SAVET EVROPSKE Savet Evropske unije ili Savet ministara EU predstavlja UNIJE najvažnije telo EU, koje ima zakonodavne i izvršne nadležnosti. Savet EU čini po jedan ministar iz svake države članice, i to u zavisnosti od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu Saveta. Savet je nadležan za donošenje odluka radi ostvarivanja Ugovorom utvrđenih ciljeva, donošenje propisa, usaglašavanja ekonomskih politika država članica itd. U Savetu se odluke donose jednoglasno ili kvalifikovanom većinom.

SPORAZUM O Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je STABILIZACIJI I međunarodni ugovor između evropskih zajednica i PRIDRUŽIVANJU njihovih država članica i države zapadnog Balkana (SSP) kojim se utvrđuje program reformi koje država potpisnica treba da sprovede kako bi stekla zvaničan status kandidata za članstvo u EU. SSP je zasnovan na poštovanju demokratije i ljudskih prava, vladavine prava i tržišnoj ekonomiji. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju uspostavlja se pravni okvir kojim se utvrđuju odnosi države potpisnice i EU u pitanjima slobodnog prometa roba, radnika, usluga i kapitala,

Exchange – Program obuke u opštinama 64 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

pravosuđa i unutrašnjih poslova, konkurencije, finansijske saradnje, usklađivanja zakona itd. Sprovođenjem SSP, država potpisnica počinje postepeno da usvaja acquis communautaire u prioritetnim oblastima i da razvija zonu slobodne trgovine sa EU. EU je do sada sklopila SSP sa Makedonijom, Hrvatskom i Albanijom, a otpočeti su pregovori sa Srbijom, BiH i Crnom Gorom.

STUDIJA Studija izvodljivosti izražava procenu spremnosti IZVODLJIVOSTI određene države da započne pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na osnovu zaključka studije koji podnosi komisija EU, Savet EU donosi odluku o početku pregovora.

SUD PRAVDE Evropski sud (European Court of Justice, osnovan EVROPSKIH 1952.) institucija koja se od 1989. godine sastoji iz dva ZAJEDNICA / suda: Sud pravde EZ (Court of Justice of the European EVROPSKI SUD Communities) i Prvostepenog suda (Court of First Instance). Osnovna uloga Evropskoga suda kao institucije je da obezbedi poštovanje evropskog prava u primeni i tumačenju Osnivačkog ugovora. Iako sud ima ograničene nadležnosti, bio je od izuzetne važnosti pri uobličavanju pravnog poretka Unije. Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora EU. Stoga Evropski sud nema u Uniji samo pravosudnu, već i važnu političku ulogu. Sud pravde evropskih zajednica jedini je ovlašćeni tumač odredaba osnivačkih ugovora EU. Sud je nadležan za primenu prava Zajednice i za tumačenje odredbi prava EU. Sud može odlučivati u slučajevima koje podnose države članice, institucije Zajednice, kao i pravna i fizička lica. U okviru postupka prethodnog tumačenja prava Zajednice, pokrenutog na zahtev suda države članice, Sud obezbeđuje jedinstveno tumačenje prava Zajednice. Sud pravde Evropskih zajednica ima po jednog sudiju iz svake države članice ( 27 ) i devet opštih pravobranilaca. Sedište Suda nalazi se u Luksemburgu.

UGOVOR IZ Ugovor iz Amsterdama dopunjuje i menja osnivačke AMSTERDAMA ugovore (Ugovor o EU i Ugovor o EZ). Ugovor iz Amsterdama rezultat je rada Međuvladine konferencije u Torinu 1996. godine. Ugovor su potpisali ministri država članica EU oktobra 1997. godine, a na snagu je stupio 1. maja 1999. godine.

UGOVOR IZ Ugovorom iz Mastrihta (potpisanim 1992., MASTRIHTA/ ratifikovanim 1993. godine) izvršena je do tada

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja 65

UGOVOR O EU najradikalnija reforma EZ. Ovim ugovorom stvorena je Evropska unija, čime je nastala čvršća unija naroda Evrope i započeta nova era u procesu evropske integracije. Ugovorom o EU postavljeni su jasni ciljevi: ostvarivanje ekonomske i monetarne unije, uvođenje jedinstvene valute, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, zajedničke odbrambene politike, a zatim i odbrana, uvođenje državljanstva EU, kao i saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova.

UGOVOR IZ NICE Ugovor iz Nice dopunjuje i menja osnivačke ugovore (Ugovor o EU i Ugovor o EZ). Ugovor je usvojen krajem 2000. godine, a stupio je na snagu 1. februara 2003. godine. Ugovor predviđa značajne institucionalne reforme EU sa ciljem stvaranja institucionalnog okvira za proširenje EU, koje se desilo 2004. godine. Reforme koje sadrži ugovor iz Nice predviđaju izmene sastava i načina rada Komisije EU, izmene u odmeravanju glasova u Savetu, napuštanje prava veta i mehanizam ojačane saradnje koji omogućava državama članicama, koje su dostigle određeni stepen ekonomskog razvoja, brže stupanje u proces integracije.

UGOVOR IZ PARIZA - SR Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Luksemburg i UGOVOR O Holandija potpisale su 18. aprila 1951. godine Ugovor o OSNIVANJU osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Ugovor je EVROPSKE potpisan na pedeset godina, i omogućio je da se ZAJEDNICE ZA celokupna proizvodnja uglja i čelika država potpisnica UGALJ I ČELIK stavi pod nadnacionalni nadzor tzv. Visoke vlasti. Ovaj ugovor predstavljao je početak novog oblika međunarodne saradnje. Njegov ključni princip bio je nadnacionalnost. Države potpisnice obavezale su se da će izvršavati odluke Visoke vlasti. Principi demokratičnosti i saradnje ostvarivani su kroz zajednička tela: Visoka vlast (devet članova izabranih na šest godina), Sud pravde (sedam nezavisnih sudija), Savet ministara (šest ministara spoljnih poslova) i zajednička Skupština (78 poslanika). Po isteku Pariskog ugovora, 23. jula 2002. godine, EZUČ je prestala da postoji, a proizvodnja i promet uglja i čelika prešli su u nadležnost Evropske zajednice, i sada se tretiraju kao i svaka druga industrijska roba na tržištu EU.

UGOVORI IZ RIMA Rimskim ugovorima, potpisanim 1957. godine, osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM). Ugovorima je ustanovljena carinska unija između

Exchange – Program obuke u opštinama 66 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključenja

država članica Evropske zajednice za ugalj i čelik - EZUČ (SR Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg) i postavljeno je kao cilj stvaranje jedinstvenog tržišta unutar kojeg bi se obezbedilo slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Cilj EVROATOM-a bio je zajednički razvoj u oblasti korišćenja atomske energije u civilne svrhe u šest država članica. Rimski ugovori i Ugovor o EZUČ (1951) predstavljaju osnivačke ugovore Evropskih zajednica.

UNAPREĐENI STALNI Unapređeni stalni dijalog (USD), predstavlja DIJALOG mehanizam zajedničke saradnje EU i Srbije u procesu pridruživanja. Uspostavljen je jula 2003. godine kako bi se vreme do početka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju iskoristilo za dodatne pripreme. U okviru USD periodično se održavaju stručne konsultacije u vezi sa trenutnim stanjem i kapacitetima u različitim sektorima privrede i državnoj administraciji. Rezultat ovih sastanaka su zajedničke preporuke od čije primene zavisi spremnost Srbije za pregovore i sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

ZAJEDNIČKA Zajednička spoljna i bezbednosna politika ustanovljena SPOLJNA I je Ugovorom o EU kao viši stepen do tada postojeće BEZBEDNOSNA Evropske političke saradnje (1970) među državama POLITIKA članicama i kao tzv. drugi stub EU. Razvoj savremenih međunarodnih odnosa uslovio je stvaranje zajedničke spoljne politike država članica EU. Glavni zadaci navedene politike jesu: očuvanje osnovnih spoljnopolitičkih interesa, nezavisnosti i bezbednosti EU, očuvanje mira, jačanje demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Sve odluke iz oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike donosi Savet EU.

ŠUMANOV PLAN Francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman predstavio je 9. maja 1950. godine plan kojim je započet proces integracije država osnivača Evropske zajednice za ugalj i čelik. Njime je bilo predviđeno pomirenje različitih interesa zemalja u oblasti proizvodnje uglja i čelika, omogućavanje zajedničkog upravljanja ovim resursima i sprečavanje eventualnih novih sukoba. Ovaj datum (9. maj) slavi se i kao Dan Evrope.

Exchange – Program obuke u opštinama

Exchange – Program obuke Exchange – Municipal u opštinama Training Courses Project

Makedonska 22/IX 22, Makedonska St 11000 Beograd 11000 Belgrade Tel.: 011 /3221208 Phone: 381 11 3221208 Veb sajt: www.skgo.org Web site: www.skgo.org

Konsultantska kuća Luj Consulting company Louis Berže SAS, Francuska berger SAS, France

Hilandarska 23/ 3 3, Hilandarska St 11000 Beograd 11000 Belgrade Tel.: 011 / 3344593 Phone: 381 11 3344593 Veb sajt: Web site: www.louisberger.com www.louisberger.com

Stalna konferencija Standing Conference of gradova i opština (SKGO) Towns and Municipalities (SCTM)

Makedonska 22/VIII 22, Makedonska St Tel.: 011 /3223446 Phone: 381 11 3223446

Veb sajt: www.skgo.org Web site: www.skgo.org

Evropska agencija za European agency for rekonstrukciju ( EAR) reconstruction

Vasina 2 - 4 2 – 4, Vasina St 11000 Beograd 11000 Belgrade Tel.: 011 /3023400 Phone: 381 11 3023400

Veb sajt: www.ear.eu.int Web site: www.ear.eu.int

Radna sveska sa prezentacijama i vežbama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 3

Prvi dan

10:30 - 11:00 Registracija 11.00 - 12.00 Uvod – cilj obuke i međusobno upoznavanje učesnika 12.00 - 13.00 Prezentacija: Evropska unija – institucije i proces integracije (1) 13.00 - 14.00 Ručak 14.00 - 15.00 Prezentacija: Evropska unija – institucije i proces integracije (2) 15.00 – 15.15 Pauza 15.15 – 16.30 Radionica 1 – diskusija i provera znanja o procesu evropskih integracija kroz popunjavanje upitnika 16.30 – 17.00 Zaključci Drugi dan 09.30 – 10.00 Radionica 2 – pregled institucija Evropske unije 10.00 – 11.00 Prezentacija: - Srbija i Evropska unija: proces stabilizacije i pridruživanja 11.00 – 11.15 Pauza 11.15 – 11.45 Radionica 3 - diskusija 11.45 – 13.00 Prezentacija: Regionalna politika Evropske unije i instrumenti finansijeske podrške lokalnom razvoju 13.00 -14.00 Ručak 14.00 – 15.30 Radionica 4 – studija slučaja i diskusija 15.30 – 15.45 Pauza 15.45 – 16.00 Zaključci

Exchange – Program obuke u opštinama 4 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Treći dan

09.30 – 10.00 Radionica 5 – iskustva lokalne samouprave i saradnja sa Evropskom unijom 10.00 – 11.00 Prezentacija: Saradnja lokalnih vlasti sa institucijama Evropske unije 11.00 - 11.15 Pauza 11.15– 12.00 Prezentacija: Stvaranje partnerstva 12.00 – 13.00 Radionica 6 – partnerstvo i umrežavanje 13.00 – 14.00 Ručak 14.00 – 15.00 Radionica 6 – nastavak prezentacija po grupama 15:00 – 15:15 Pauza 15.15 – 15.45 Komentari 15.45 – 16.00 Zaključci

Četvrti dan

09.30 – 10.45 Prezentacija: Usklađivanja sa standardima Evropske unije na lokalnom nivou 10.45 – 11.30 Radionica 7 - diskusija 11.30 – 11.45 Pauza 11.45 – 13.00 Prezentacija: Finansijska podrška Evropskoj uniji u pretpristupnom periodu - IPA 13.00 – 14.00 Ručak 14.00 – 14.45 Radionica 8 - similacija planiranja pretpristupne pomoći

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 5

14.45 – 15.00 Pauza 15.00 – 15.45 Prezentacija simulacije 15.45 – 16.00 Zaključci Peti dan

10:30 - 11:00 Registracija učesnika 11.00 – 11.15 Uvod 11.15 – 12.15 Prezentacija iskustava i rezultata međunarodnih projekata sprovedenih na lokalnom nivou

12.15 – 12.30 Pauza 12.30 – 13.00 Radionica: pregled iskustava lokalne samouprave u okviru Exchange programa 13.00 – 14.00 Ručak 14.00 – 16.00 Radionica: od lokalnih /regionalnih problema do projektnih rešenja

Šesti dan

09.30 – 11.00 Radionica – nastavak pripreme projektnih rešenja 11.00 – 11:15 Pauza 11.15 – 12.30 Radionica – prezentacija projektnih ideja 12.30 – 13.00 Ocena predstavljenih zadataka 13.00 – 14.00 Ručak 14.00 – 14.30 Korisni izvori informacija o Evropskoj uniji

Exchange – Program obuke u opštinama 6 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

14.30 – 14.45 Pauza 14.45 – 15.30 Zaključci i komentari 15.30 – 16.00 Evaluacija održane obuke

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 7

Razumevanje institucija EU

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 8 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 9

Aneks 1

Evropska unija – integracija u zajednicu evropskih zemalja, njihova uzajamna saradnja i partnerstvo za očuvanje mira i veći prosperitet.

Evropska integracija: Prenos dela suvereniteta sa država članica Odluke o pitanjima od zajedničkog interesa mogu biti demokratski usvojene na evropskom nivou

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко 2 Европскеагенциј езареконструкциј у

RAT

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко 3 Европскеагенциј езареконструкциј у

“Dozvolite mi da danas kažem nešto o tragediji koja je zadesila Evropu. (...) Uprkos svemu, postoji rešenje koje bi kao čudo moglo da izmeni sve, za nekoliko godina učinilo veći deo Evrope slobodnim i prosperitetnim kao što je Švajcarska danas. Koje je to osnovno rešenje? To je ponovna izgradnja Evropske porodice, bar u meri u kojoj je to moguće, i stvaranje strukture u kojoj će trajati u miru, sigurnosti i slobodi. Moramo graditi neku vrstu Sjedinjenih Država Evrope. Prvi korak na tom putu mora biti uspostavljanje partnerstva između Francuske i Nemačke.” Vinston Čerčil Govor na Univerzitetu u Cirihu 19.septembar 1946.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 10 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Ključni istorijski razlozi integracije

¾ Posleratna Evropa – politički i ekonomski oslabljena u odnosu na SAD i SSSR ¾ Dosta je bilo ratovanja! (neophodnost sporazuma između Francuske i Nemačke); ¾ Opšta želja za stvaranjem slobodnijeg, pravičnijeg i prosperitetnijeg kontinenta.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Šumanova Deklaracija (1950)

¾ Ambicija –politička integracija u okviru nove federalne države. ¾ Usvajanje principa –najefikasniji način ostvarivanja tog cilja je putem ekonomske integracije

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко 6 Европскеагенциј езареконструкциј у

Istorijski koraci

¾ 1951: Pariski ugovor - osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC) sa 6 država potpisnica (Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija) ¾ 1957: Rimski ugovori - osnivanje Evropske ekonomske zajednice (EEC) zasnovane na jedinstvenom tržištu za širok spektar roba i usluga, i Euratoma (Evropske zajednice za atomsku energiju)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко 7 Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 11

Istorijski koraci

¾ 1967: stupanje na snagu odluke o spajanju institucija tri Evropske zajednice ¾1973: prvo proširenje: priključuju se Danska, Irska i Velika Britanija. ¾1981-1986: novo proširenje Evropskih zajednica: Grčka (1981), Španija i Portugal (1986)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко 8 Европскеагенциј езареконструкциј у

Istorijski koraci

¾ 1986: Jedinstveni evropski akt (principi o četiri slobode kretanja: kapital, ljudi, roba, usluge) ¾ 1992: Ugovor iz Mastrihta, kojim se osniva Evropska unija. EEZ postaje EZ

- Jedinstveno trž ište: uklanjanje trgovinskih barijera -Ekonomska i politička integracija: zajedničke sektorske politike

¾ 1995: novi talas proširenja: Austrija, Finska i Švedska ¾ Tokom 90-tih uklanjanje carinske i pasoške kontrole na većini unutrašnjih granica u okviru EU.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко 9 Европскеагенциј езареконструкциј у

Istorijski koraci

¾2002: Monetarna unija: uvođenje jedinstvene valute EURO u 12 zemalja članica, “euro- zona” ¾ Maj 2004.: najveći talas proširenja: 10 država, uključujući i zemlje bivšeg istočnoevropskog bloka, EU broji 25 država članica ¾ 2006: predloženi nacrt Ustava EU nije usvojen na referendumu u tri države članice, brojna pitanja budućnosti EU i dalje otvorena; ¾Januar 2007: Bugarska i Rumunija, EU 27 država članica

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 12 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Proces odlučivanja EU Evropska Komisija

Predlaž e regulativu Evropski Savet Evropske unije Parlament

Usvajaju regulativu

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Najvažnije procedure za usvajanje EU regulative ¾ Saodlučivanje – Evropski parlament i Savet ne mogu jedan bez drugoga usvojiti akt ¾ Saradnja – Savet može, ali ne mora usvojiti stav Parlamenta ¾ Konsultovanje – Savet ne mora usvojiti mišljenje Parlamenta ¾ Davanje saglasnosti

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Novi finansijski okvir

2007-2013

Ukupan budž et: preko 864 milijardi Eur

Održivi razvoj (382.1 milijardi Eur) Očuvanje i upravljanje prirodnim resursima (uključujući poljoprivredu) (371.3 milijardi Eur) Građanstvo, slobode, bezbednost, pravda (10.7 milijardi Eur) EU kao globalni akter (49.5 milijardi Eur)

Administracija (49.8 milijardi Eur)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 13

Novi finansijski okvir

2007-2013

Ukupan budž et za 2007.: preko 120 milijardi Eur

Održivi razvoj (51.3 milijardi Eur) Očuvanje i upravljanje prirodnim resursima (uključujući poljoprivredu) (55 milijardi Eur) Građanstvo, slobode, bezbednost, pravda (1.2 milijardi Eur) EU kao globalni akter (6.2 milijardi Eur)

Administracija (6.6 milijardi Eur)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Evropska unija:

Novi izazovi u budućnosti...

¾Ekonomske, socijalne i političke posledice učlanjenja 12 novih država; ¾ Buduće proširenje – Srbija i druge države koje imaju težnju da postanu članice EU; ¾ Neophodnost novog Ustava za Evropu – kako pomiriti različite potrebe i interese 27 država članica; ¾Razočaranost među građanima pojedinih država u odnosu na EU.

EXCHANGE–Програм обуке у општинама Пројекат финансира Европска унија преко 15 Европске агенције за реконструкцију

Zadatak

Panel diskusija po grupama: 1. Evro – optimisti 2. Evro – pesimisti 3. Predstavnici EU 4. Predstavnici RS

EXCHANGE–Програм обуке у општинама Пројекат финансира Европска унија преко Европске агенције за реконструкцију Učesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici

Exchange – Program obuke u opštinama 14 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Zadatak

Teme: Grupe 1 i 2:

“U kom pravcu će se dalje razvijati EU?”

Grupe 3 i 4: “Da li će i kada Srbija postati članica EU?”

EXCHANGE–Програм обуке у општинама Пројекат финансира Европска унија преко Европске агенције за реконструкцију

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 15

PRVI DAN OBUKE

Cilj dana je upoznavanje polaznika sa programom obuke i njegovim ciljevima, kao i proučavanju strukture jednog dela institucija EU i njihovog načina rada. Prvi dan obuke podrazumeva primenu sledećih znanja i mehanizama: ⇒ Prezentacija: Istorija i struktura EU; ⇒ Rasprava; ⇒ Prezentacija: Institucije EU, finansiranje i izazovi u budućnosti; ⇒ Rasprava; ⇒ Grupni rad: Igra uloga (roll play); Materijali za obuku su u prilogu.

PREZENTACIJA: Istorija i struktura Evropske unije

Napomene: ⇒ Uvodni deo programa obuke sadrži osnovne informacije koje se odnose na istorijski kontekst i faze razvoja evropskih integracija, pregled ključnih institucija Evropske unije, njihovih uloga i nadležnosti u procesu izgradnje institucionalne arhitekture današnje Evropske unije, što opet predstavlja preduslov za bolje razumevanje posleratnog toka procesa integracije u zajednicu evropskih zemalja, njihove uzajamne saradnje i temeljnih vrednosti na kojima ona počiva. ⇒ Proces je započet u periodu nakon završetka Drugog svetskog rata i trajao do 1951. godine uz podršku i zalaganje najistaknutijih vizionara ujedinjene Evrope i državnika poput Konrada Adenauera, Vinstona Čerčila i Roberta Šumana. Svoju punu afirmaciju doživeo je usvajanjem Šumanove deklaracije 9. maja 1950., i predlogom o osnivanju Zajednice za ugalj i čelik. Datum 9. maj danas se obeležava kao Dan Evrope, a 1951. godina, (Pariski ugovor) je godina zvaničnog ustanovljavanja Zajednice za ugalj i čelik čiji su osnivači šest zemalja: Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg i Nemačka. Time su do tada ključne sirovine za ratne sukobe stavljene pod kontrolu zajedničkih institucija i u funkciju ekonomskog prosperiteta. Već 1957. godine, proces je nastavljen potpisivanjem Rimskog ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM). ⇒ Godina potpisivanja Rimskog ugovora danas se obeležava kao godina osnivanja moderne Evropske unije, odnosno smatra se godinom u kojoj je proces evropske integracije dobio puni zamah. Ključni istorijski koraci na tom putu vodili su ka stvaranju nove institucionalne arhitekture kako u pravcu jačanja i produbljivanja procesa integracije, tako i u pravcu proširenja Evropske unije. Temeljni principi (jedinstveno tržište, vladavina prava, saradnja među narodima, unapređenje jedinstva, očuvanje različitosti)

Exchange – Program obuke u opštinama 16 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

afirmisani su i ugrađivani u ključne sporazume usvojene na nivou Zajednice i koji prema Ugovoru iz Mastrihta (1993) počivaju na tri stuba:

I stub: Komunitarni stub koga čine zajedničke institucije jedinstvenog tržišta, ekonomska i monetarna unija, kao i institucije zajednički utvrđenih sektorskih politika. II stub: Međuvladina saradnja u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike. III stub: Međuvladina saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Ključni koraci na putu ka punoj afirmaciji temeljnih principa: 1967. Stvaranje Evropske ekonomske zajednice (EEZ). 1973. Priključenje u EEZ Danske, Velike Britanije i Irske. 1981. Priključenje Grčke. 1986. Priključenje Španije i Portugala. 1986. Jedinstveni Evropski Akt (principi četiri slobode: kretanja ljudi, kapitala, roba, usluga). 1993. Ugovor u Mastrihtu, osnivanje Evropske zajednice, proširenje oblasti saradnje na međuvladinom nivou, jedinstveno evropsko tržište, uklanjanje trgovinskih barijera. 1995. Priključenje Austrije, Finske i Švedske. 2002. Osnivanje monetarne unije (Evro zona, EU 12). 2004. Istorijsko proširenje i prijem 10 novih država - EU 25 (Češka, Slovačka , Poljska, Mađarska, Slovenija, Letonija, Estonija, Litvanija, Malta i Kipar). 2007. Pristupanje Bugarske i Rumunije (EU 27).

Evropsku uniju i dalje očekuju brojni izazovi među kojima su svakako: ⇒ Ekonomske i društvene posledice istorijskog proširenja. ⇒ Proširenje Evropske unije na zapadni Balkan. ⇒ Neophodnost donošenja novog Ustava i pronalaženje načina za usaglašavanje različitih interesa i potreba 27 država članica. ⇒ Razočarenje građana pojedinih država Evropskom zajednicom.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 17

PREZENTACIJA: Institucije EU, finansiranje i izazovi u budućnosti

TEMATSKA RADIONICA – GLAVNI IZAZOVI U BUDUĆNOSTI Cilj radionice je podsticanje rasprave među učesnicima na temu ključnih pitanja u vezi sa integracijom u EU. Materijal: Prezentacija trenera o institucijama EU, slajdovi u ppt formatu sa uputstvima za grupni rad, flipčart tabla.

Opcija 1 Bez prezentovanja slajdova o izazovima pristupa EU Učesnici su podeljeni u grupe (od 3 do 5 članova)

Zadatak – od učesnika se traži da naprave spisak mogućih izazova koji predstoje ulasku u EU i da o njima raspravljaju. Nakon prezentacija o listama izazova može započeti živa rasprava, upoređivanje lista, uočavanje sličnosti i razlika. Zaključne primedbe predavača usmerene su ka različitim viđenjima građana zemalja EU u pogledu budućeg proširenja, uz poređenje sa drugim evropskim zemljama; visokim očekivanjima u pogledu pristupanja EU itd. Kao zaključak rasprave, predavač prikazuje slajd sa ranije pripremljenim spiskom izazova i traži dodatna poređenja i komentare o mogućim razlikama, ukoliko one postoje.

Opcija 2 Slajd o izazovima pristupanja EU Učesnici su podeljeni u grupe (od 3 do 5 članova)

Zadatak – od učesnika se traži da pogledaju listu izazova prikazanu na slajdu, raspravljaju o njoj i zatim dopune, skrate ili izmene datu listu. Nakon prezentacije slaganja/neslaganja sa listom izazova može započeti živa rasprava, upoređivanje lista, uočavanje sličnosti i razlika. Zaključne primedbe predavača usmerene su ka različitim viđenjima građana zemalja EU u pogledu budućeg proširenja, uz poređenje sa drugim evropskim zemljama; visokim očekivanjima u pogledu pristupanja EU itd. Trajanje: 30 – 45 minuta

Exchange – Program obuke u opštinama 18 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

TEMATSKA RADIONICA - EU-SKEPTICI PROTIV EU-OPTIMISTA - SRBIJA NASPRAM EU

Cilj je podsticanje učesnika na raspravu o ključnim pitanjima u vezi sa integracijom u EU Materijal: Prezentacija predavača na temu EU institucija, slajdovi u ppt formatu sa uputstvima za grupni rad, flipčart tabla Učesnici su podeljeni na 4 grupe ( 4 do 5 članova) Aktivnost: Od svake grupe se traži da preuzme svoju ulogu – ili su predstavnici EU- skeptika, EU optimista, EU zvaničnika ili zvaničnika srpske vlade. Na osnovu obe prezentacije članovi svake grupe raspravljaju o svojim ulogama i pripremaju izjave (ili prave crteže) na flipčart tabli kako bi dali odgovore na sledeća pitanja: ⇒ Za EU-skeptike i EU-optimiste: kakva je budućnost EU? ⇒ Za srpske i EU zvaničnike: kada će se Srbija pridružiti EU, i da li će? Nakon prezentacija EU-optimista i EU-skeptika, predavač podstiče panel raspravu (šta vi mislite? kako biste vi komentarisali izjave grupa? koje dodatne argumente biste vi izneli kako biste dodatno podržali svoj stav?) Nakon prezentacije EU i srpskih zvaničnika, predavač podstiče panel raspravu (šta vi mislite? kako biste vi komentarisali izjave grupa? koje dodatne argumente bi koristili? kada će se Srbija pridružiti EU? šta svi mi treba da radimo da bi se to ostvarilo?).

Trajanje: 80 – 90 minuta

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 19

Regionalna politika EU i instrumenti finansijske podrške lokalnom razvoju

Exchange – Program obuke u opštinama 20 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 21

Regionalna politika EU

¾Regionalna politika - jedna od najznačajnijih politika EU ¾Čini gotovo polovinu ukupnog budžeta Unije ¾213 milijardi EUR u periodu 2000-2006. ¾Preko 308 milijardi EUR u periodu 2007-2013.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 22 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Uloga Komiteta regiona

¾ Sastav (344 člana): 9 24 Nemačka, Francuska, Italija i VB 9 21 Španija i Poljska 9 15 Rumunija 9 12 Austrija, Belgija, Bugarska, Grčka, Mađarska, Holandija, Portugal, Češka i Švedska 9 9 Danska, Finska, Irska, Litvanija i Slovačka 9 7 Estonija, Letonija i Slovenija 9 6 Kipar i Luksemburg 9 5 Malta

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Ciljevi Regionalne politike EU 2007-2013

¾ Konvergencija ¾ Regionalna konkurentnost i zapošljavanje ¾ Evropska teritorijalna saradnja

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Konvergencija

¾ Pomoć najmanje razvijenim regionima da dostignu EU prosek ¾ Oblasti finansiranja 9 Infrastruktura 9 Ljudski resursi 9 Društvo zasnovano na znanju 9 Inovacije 9 Prilagodljivost promenama 9 Zaštita životne sredine 9 Efektivna administracija

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 23

Konvergencija

¾ Preko 251 milijardi EUR (81,5%) ¾ Pravo imaju regioni (NUTS II nivo) u kojima je GDP per capita ispod 75% proseka EU ¾ Sredstva za regione čiji se položaj promenio nakon proširenja ¾ 70-85% vrednosti finansira EU

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

NUTS – Klasifikacija teritorijalnih jedinica

Minimum Maksimum Nivo populacije populacije NUTS 1 3 miliona 7 miliona

NUTS 2 800 000 3 million

NUTS 3 150 000 800 000

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Regionalna konkurentnost i zapošljavanje

¾ Podsticanje konkurentnosti i zapošljavanja u regionima koji su razvijeniji od regiona konvergencije, ali i dalje zaostaju za prosekom EU ¾ 49 milijardi EUR (blizu 16%) ¾ EU finansira 50% vrednosti projekata (do 85% za najzaostalije regione)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 24 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Evropska teritorijalna saradnja ¾Zasnovana na INTERREG inicijativi ¾Blizu 8 milijardi EUR (oko 3%) 974% za prekograničnu saradnju 921% za transnacionalnu saradnju 95% za među-regionalnu saradnju

¾EU finansira 75% vrednosti projekta

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Sprovođenje ¾Svaka zemlja članica priprema Nacionalni referentni strateški okvir za 2007-2013 ¾Zemlje članice pripremaju Operativne programe 2007- 2013 za svaki od tri prioriteta

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Inicijative EU u prethodnom periodu

¾ INTERREG III: prekogranična, transnacionalna i međuregionalna saradnja ¾ URBAN II: oporavak gradskih područja koja se nalaze u krizi ¾ LEADER+: ruralni razvoj kroz inovativne lokalne projekte ¾ EQUAL: borba protiv diskriminacije i nejednakosti na tržištu rada.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 25

Prethodna iskustva: INTERREG III ¾ INTERREG III A – prekogranična saradnja između pograničnih regiona ¾ INTERREG III B – transnacionalna saradnja koja uključuje nacionalne, regionalne i lokalne organe vlasti i ima za cilj da promoviše veću integraciju unutar EU kroz formiranje velikih grupa evropskih regiona ¾ INTERREG III C – međuregionalna saradnja koja ima za cilj da poveća efektivnost regionalnih razvojnih politika i instrumenata kroz široku razmenu informacija i iskustava putem umrežavanja

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Prethodna iskustva: INTERREG III B-CADSES ¾ Program CADSES (Jadranski, dunavski, i prostor Jugoistočne Evrope) - preko 237 miliona EUR ¾ Prioriteti Programa: 9 Unapređenje prostornog planiranja i socijalna i ekonomska kohezija (64 miliona EUR) 9 Efikasni i održivi transportni sistemi (56 miliona EUR) 9 Zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa (49 miliona EUR) 9 Zaštita prirode i upravljanje resursima (53 miliona EUR) 9 Tehnička pomoć (16 miliona EUR)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Finansijski instrumenti regionalne politike EU (2007-2013)

¾ Evropski fond za regionalni razvoj ¾ Evropski socijalni fond ¾ Kohezioni fond

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 26 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Evropski fond za regionalni razvoj

¾European Regional Development Fund (ERDF) 9Proizvodne investicije 9Infrastrukturni projekti 9Razvoj malih i srednjih preduzeća

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Evropski socijalni fond

¾European Social Fund (ESF) ¾Mere za unapređenje zaposlenosti 9Obrazovni sistemi 9Profesionalne kvalifikacije 9Pomoć u zapošljavanju

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Kohezioni fond

¾ Namenjen onim državama članicama u kojima GDP per capita iznosi manje od 90 % od proseka EU 25 ¾ Češka, Estonija, Grčka, Kipar, Letonija, Litvanija,Mađarska, Malta, Poljska, Portugal, Slovenija, Slovačka (Španija do kraja 2013.) ¾ Zaštita životne sredine i razvoj transportne infrastrukture

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 27

Pretpristupni fondovi ISPA i SAPARD

¾ Nastali 1999. godine sa ciljem pripreme tadašnjih 10 zemalja kandidata Centralne i Istočne Evrope za članstvo u EU ¾ Do 2003. godine, godišnji budžet ISPA za deset zemalja kandidata je iznosio 1.1 milijardu €, SAPARD 560 miliona € ¾ Poslednji put primenjivani u Bugarskoj i Rumuniji 9 ISPA 452 miliona € u 2004 9 SAPARD 225 miliona € u 2004

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Pretpristupni fondovi ISPA i SAPARD

¾ Pretpristupni instrument za strukturne politike – ISPA: finansiranje krupnih infrastrukturnih projekata u oblastima zaštite životne sredine i transporta ¾ Specijalni pristupni program za poljoprivredni i ruralni razvoj – SAPARD: priprema za buduće učešće u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Prekogranična saradnja – Program novog susedstva

¾Mađarska ¾Bugarska

¾Italija ¾Rumunija ¾CADSES ¾Nacrt Programa sa Hrvatskom

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 28 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

9 Da li ste imali iskustva sa regionalnim finansijskim instrumentima EU (INTERREG na primer)? 9 Da li ste imali iskustva u međusobnom povezivanju pograničnih regiona? 9 Ako je saradnje bilo, ko je pokrenuo inicijativu?

9 Kako ste zadovoljni korišćenjem raspoloživih fondova?

9 Šta je za vašu opštinu bilo najkorisnije u ovoj saradnji?

9 Koji je, po vama, najveći problem u ovim oblicima saradnje?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Vels: Region EU

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Opština Vels i EU

9 Asocijacija opština Velsa – kancelarija u Briselu osnovana 2003; 9 Vels podeljen na 11 regiona; 9 Opštine u partnerstvu sa regionima; 9 Opštine uključene u rad EU institucija kroz regione, Asocijaciju opština (WLGA) i Skupštinu Velsa

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 29

Akcioni plan za razvoj ruralnog Velsa (REAP)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

REAP Ciljevi 9 Održive ruralne zajednice u Velsu. 9 Visok kvalitet usluga u ruralnom području uz izgradnju odgovarajućih objekata. 9 Bolji pristup i komunikacija između stanovništva i poslovnog sektora. 9 Unapređenje održivog ruralnog privređivanja i veća zaposlenost. 9 Unapređenje položaja: mladih, žena, Velšana koji govore samo velški, osoba sa invaliditetom, starijih, etničkih manjina; 9 Održivost i unapređivanje posebnosti i raznolikosti okruženja ruralnog područja

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Akcioni plan ruralnog ekonomskog razvoja 9 Osnovni fond od 4.3 mil. Evra za podršku obnove ruralnih zajednica. 9 Organizacije civilnog sektora pravo na 100% finansiranje javni sektor – 50%

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 30 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Akcioni plan ruralnog ekonomskog razvoja Projekti: ¾ Strategije lokalnog ekonomskog razvoja; ¾ Finansiranje strateških projekata; ¾ Podrška lokalnim zajednicama, socijalnom preduzetništvu za novo zapošljavanje, pružanje osnovnih lokalnih usluga, podsticaj mladima na povratak/ostanak u svojim zajednicama;

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Akcioni plan ruralnog ekonomskog razvoja 9 Podrška zelenom turizmu u lokalnim zajednicama; 9 Unapređenje usluga javnog saobraćaja i povezivanje udaljenih i zabačenih zajednica, 9 Festivali marketinške promocije seoskih zajednica.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Zeleno more – zajednički projekti

Efekti realizacije projekta – 39 obnovljenih plaža – 50 plaža označenih Plavom zastavom – Upravljanje i redovno održavanje objekata na plažama – Nacionalni fondovi, ali uz uvažavanje lokalnih prioriteta

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 31

Zeleno more – zajednički projekti

¾ 5.5 miliona Evra ¾ 10 opština Velsa, plus Turistička organizacija ¾ Finansijski paket: 9 EU = 46% 9 Turistička org. Velsa = 25% 9 Opštine = 29%

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Studija slučaja

Birmingham, UK

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

1984 - 2002

550 milliona Eura

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 32 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

“Kako“ je jednom gradu uspelo da dobije tako velike EU donacije”?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Pitanje je pogrešno!

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

“Kako“ je jednom gradu pošlo za rukom da se toliko transformiše koristeći EU fondove”?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 33

Ovo pitanje je na mestu!

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Grad Birmingem je postigao uspeh time što je identifikovao 5 ključnih problema shvativši da je neophodno nešto preduzeti u cilju njihovog rešavanja!

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Ključni problem(i) Birmingema ¾ Pad industrijske proizvodnje: 9 Nezaposlenost; 9 Zapušteno zemljište. ¾ Zagađeno i zakrčeno gradsko jezgro; ¾ Osipanje/odlazak uslužnog & bankarskog sektora iz centra grada; ¾ ‘betonski okovratnik’ gradskog kružnog puta ¾ Nedostajući kulturni/turistički objekti i sadržaji

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 34 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Rešenja?

Niz projekata kojim se rešava svaki problem ponaosob?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

NE! Već iznalaženje celovitog rešenja: Strategija razvoja kojom se na sveobuhvatan način pristupa rešavanju problema jednog grada

EU fondovi samo su deo ove strategije.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

U početku...

Strategija ekonomskog razvoja 9 Vizija 9 Jasni ciljevi 9 Politički prioriteti (ni Rim nije izgrađen u jednom danu!) 9 Strateška perspektiva razvoja grada, a ne izolovani/pojedinačni projekti. 9 Hrabrost u celovitom urbanom planiranju razvoja.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 35

Konkretne odluke

9Rešenja za zagađeno urbano jezgro 9Proširivanje centra grada. Strategija očuvanja kvartova 9Diversifikacija privrednih sadržaja, t.j. obezbeđivanje lokacija pogodnih za investicije i razvoj

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Realizacija dogovorenog

¾ Investicije u zemljište, imovinu, ljudske resurse, inovacije, ideje i akciju. ¾ Uravnotežen pristup između novog zapošljavanja i edukacije/ obuke građana i lokalnih zajednica za znanja i veštine potrebne za nova radna mesta

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Finansiranje rešenja

9 Usmeravanje gradskog 9 EU fondovi za budžeta u bolji kvalitet popunjavanje obrazovanja nedostajućih 9 Uspostavljanje sredstava mehanizama i institucija 9 EU gradovi partneri zaduženih za (Lion, Milano, Lajpcig planiranje/dizajniranje i Frankfurt) i konkretnih projekata razmena dobre obnove prakse. 9 Javno/ privatna partnerstva

Exchange – Program obuke u opštinama 36 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Odnosi sa Briselom

¾ Podrška predstavništvu regiona “West Midlands in Europe” iz kancelarije u Briselu; ¾ Efikasno zastupanje prioriteta Birmingema u okviru regionalne kancelarije, kroz: 9 Regionalni pristup i partnerstva; 9 Uspostavljanje efikasne komunikacije sa timom konsultanata u kancelariji u Briselu.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Efekti

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 37

Aneks 2 - DRUGI DAN OBUKE

Cilj dana je razmena mišljenja o politici Evropske unije i pretpristupnom procesu za zemlje zapadnog Balkana, kao i upoznavanje učesnika radionice sa regionalnom politikom Evropske unije, i njenim uticajem na Srbiju. Drugog dana obuke primenjuju se sledeći materijali i mehanizmi:

1. EU i Zapadni Balkan Prezentacija: Rasprava o procesu stabilizaciju i pristupanju zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Radionica: Prezentacije ličnih iskustava učesnika u radu sa institucijama EU.

2. Regionalna politika EU Prezentacija: Regionalna politika Evropske unije Primeri najbolje prakse iz Ujedinjenog Kraljevstva (Birmingem i ruralni deo Velsa), Španije, Irske i Italije.

Materijal za obuku je u prilogu.

TEMATSKA RADIONICA: KVIZ O EU

Cilj: Vežbe zagrevanja / izvođenje zaključaka sa rasprava vođenih prethodnog dana

Zadatak: Učesnici rade u parovima i popunjavaju Upitnik koji sadrži 10 pitanja u vezi sa ključnim istorijskim koracima u procesu integracije u EU. Nakon završetka zadatka, predavač deli Ključ za pitanja kako bi oni sami mogli uporediti rezultate i napraviti neku vrstu samo-procene. Maksimalan broj bodova je 10 i svaki od parova izveštava o broju osvojenih bodova dok obrazlaže svoje odgovore.

Trajanje: 20 – 30 minuta

IN TOT File – EU Quiz -na CD-u

EU i Zapadni Balkan: Proces stabilizacije i pridruživanja Proces stabilizacije i pridruživanja EU zemalja Zapadnog Balkana ima za cilj stabilizaciju regiona putem potencijalnog članstva u EU kao podsticaja reformama, regionalnoj saradnji, ispunjavanju političkih i ekonomskih uslova kako bi se unapredio proces pridruživanja. Osnovni instrumenti ove politike su Autonomne trgovinske mere, Programi finansijske pomoći CARDS/IPA, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Srbija je proces stabilizacije i pridruživanja započela već krajem 2000. godine ukidanjem carina za izvoz za preko 95% proizvoda i uključivanjem u program finansijske pomoći CARDS-a. Već 2001. godine, tadašnja SRJ je započela pripreme za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju koji su zvanično započeti u oktobru 2005.

Exchange – Program obuke u opštinama 38 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

godine. Do kraja 2007. godine se očekuje parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. U međuvremenu, Hrvatska i Makedonija su dobile status kandidata za članstvo u EU dok je Hrvatska u oktobru 2005. godine započela pregovore o članstvu sa Evropskom unijom. Albanija i Crna Gora su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, dok je u slučaju BiH tehnički deo pregovora završen, ali se parafiranje i potpisivanje tek očekuju.

TEMATSKA RADIONICA: PRIPREMA ZA EU

Cilj radionice je upoznavanje učesnika sa pripremnim merama države u cilju integracije u Evropsku uniju. Materijal: Prezentacija predavača na temu SAP, EU programa pomoći za zemlje zapadnog Balkana; slajdovi u ppt formatu sa opisom zadatka, flipčart tabla. Aktivnost: Učesnici su podeljeni na 4 grupe (4 do 5 članova) i međusobno raspravljaju o merama koje treba uspostaviti u cilju uključenja države u EU: Razmatra se na koji način bi Srbija trebalo da se pripremi za ulazak u EU? Svaka od grupa pravi prezentaciju sa spiskom neophodnih mera i preduslova, dok nakon svake prezentacije (od kojih svaka traje 5 do 10 minuta) predavač podstiče komentare i pitanja: Šta vi mislite? Koje druge mere biste vi dodali? Možete li napraviti poređenje liste mera sa aktivnostima implementiranim u drugim zemljama u regionu?

Trajanje: 60 –70 minuta.

TEMATSKA RADIONICA: PREZENTACIJE LIČNIH ISKUSTAVA UČESNIKA U RADU SA EU INSTITUCIJAMA

Svrha ove vežbe je motivisati učesnike da se “otvore” tako što će podeliti svoje lično iskustvo u radu sa institucijama EU. Treba ih podstaći na kritikovanje i davanje prigovora, kao i podrške. Uloga predavača je da raznolika iskustva i zapažanja oblikuje u generalne poruke podložne daljoj raspravi.

PREZENTACIJA: Regionalna politika Evropske unije

Regionalna politika Evropske unije Regionalna politika predstavlja jednu od najznačajnijih sektorskih politika Evropske unije (oko 35% ukupnog budžeta EU) koja od samog početka, sredinom sedamdesetih godina, ostvaruje dvojaku funkciju, to jest promoviše uravnotežen regionalni razvoj na nivou čitave Zajednice i obezbeđuje dodatna sredstva državama članicama kako bi se brže uključile u proces integracije. Osnovni ciljevi regionalne politike sadržani u principima definisanim sredinom 50-tih godina su obezbeđenje uravnoteženog, održivog ekonomskog razvoja na čitavoj teritoriji Zajednice, uz adekvatne mere finansijske podrške i izgradnju odgovarajućih institucija koje su tokom proteklih decenija evoluirale možda u većoj meri nego u drugim sektorima.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 39

Posebno značajna uloga ostvarena je u oblasti prekogranične saradnje i povezivanja regiona u pograničnim oblastima zemalja članica. U tom smislu, najznačajnije institucije finansijske podrške su Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF), Evropski kohezioni fond (ECF), Evropski socijalni fond (ESF) i Evropska investiciona ado Razvoj strukturnih fondova podrške regionima zasnovanim na principima a)programiranja, b)koncentracije, c) dodavanja i d) partnerstva, danas predstavlja osnov za uspostavljanje brojnih programa podrške u okviru Komunitarnih inicijativa, poput Interreg Programa. Komitet regiona danas je jedno od najuticajnih savetodavnih tela na nivou Evropske unije, a zadužen je za praćenje realizacije i planiranje regionalne politike u čijem sastavu su predstavnici iz preko 250 regiona država članica, koji su pored toga uključeni u brojne organizacije povezivane na regionalnom nivou. Regionalna politika Evropske unije je od velikog značaja za proširenje EU i predstavlja mogućnost uključivanja lokalnih-regionalnih vlasti Srbije kroz različite programe podrške.

PREZENTACIJA: Regionalizacija i najbolja praksa EU

Exchange – Program obuke u opštinama 40 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 41

Budžet EU

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 42 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 43

Formiranje budžeta

¾Planiranje na 6 godina (2007 – 2013) ¾Rebalans na 3 godine ¾Za svaku tekuću godinu utvrđuje se plan trošenja sredstava

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Priprema budžeta

¾Evropska komisija u konsultacijama sa zemjama članicama priprema predlog budžeta ¾Savet ministara ga usvaja ¾Zatim se dostavlja Parlamentu na usvajanje

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Struktura budžeta

¾ Tradicionalni izvori — uvozne carine za države koje nisu članice EU ¾ PDV – procenat od jedinstvenog PDVa u državama članicama ¾ Procenat od BDP države članice (0.73 - 1%) ¾ Prosečno 293 Evra po stanovniku EU

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 44 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Kako se prikuplja novac

PDV BDP

Tradicionalni izvori

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Specifičnosti

• Velika Britanija, Holandija, Nemačka, Austrija i Švedska imaju posebno prilagođene kalkulacije za davanja u budžet EU. • Švedska – plaća oko 25 milijardi Kruna a 2007. će iskoristiti 15 milijardi

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Odnos davanja i korišćenja budžeta

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 45

BDP EU 2005.

DRŽAVA BDP u jedinicama kupovne moći US 35 600 JP 25 900

EU-25 23 400

RU 8 100 CN 4 500

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 46 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 47

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA EU

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 48 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 49

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA EU

¾ Strategija EU za zemlje zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora) ¾ Lansirana u junu 1999. godine ¾ Motiv – stabilizacija regiona putem: 9 Potencijalnog članstva u EU kao podsticaja reformama 9 Podsticanje regionalne saradnje 9 Političkih i ekonomskih uslova koji se moraju ispuniti kako bi se unapredio proces pridruživanja

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Ciljevi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

¾ Razvijanje političkog dijaloga EU i države potpisnika ¾ Početak usklađivanja zakonodavstva ¾ Unapređenje ekonomskih odnosa ¾ Stvaranje zone slobodne trgovine ¾ Razvoj regionalne saradnje

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

OSNOVNI ELEMENTI PSP-a

¾ Autonomne trgovinske mere ¾ Program finansijske pomoći CARDS/IPA ¾ Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 50 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

AUTONOMNE TRGOVINSKE MERE

¾ Mere odobrene za čitav region ¾ Preko 95% proizvoda se može izvoziti na tržište EU bez carine ¾ Problemi u izvozu proizvoda: 9Posebni režimi za određene kategorije proizvoda (meso, tekstil) 9Tehnički standardi

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

PROGRAM CARDS

¾2000-2006: 4.65 milijardi Evra za region

¾Za Srbiju: 2002 – 172 miliona 2003 – 220 miliona

2004 - 202 miliona

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Proces pristupanja EU

¾ Studija izvodljivosti

¾ Pregovori o stabilizaciji i pridruživanju

¾ Potpisivanje Sporazuma

¾ Status države članice

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 51

Srbija u procesu stabilizacije i pridruživanja

¾ Konsultativna radna grupa (juli 2001 – juli 2002) ¾ Kraj 2001 – mart 2002. Pregovori o Beogradskom sporazumu ¾ Decembar 2002. - usvajanje Ustavne povelje ¾ Mart 2003. - Izbor Saveta ministara ¾ Jun 2002 – avgust 2003. pregovori o Akcionom planu o harmonizaciji privrednih sistema

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Srbija u procesu stabilizacije i pridruživanja

¾ Od jula 2003. sastanci Unapređenog stalnog dijaloga ¾ Septembar 2004. Pristup dvostrukog koloseka ¾ April 2005. Pozitivna Studija o izvodljivosti ¾ Oktobar 2005. Savet Ministara odobrio otvaranje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju ¾ Maj 2006. Prekid pregovora ¾ Mart 2007. Crna Gora i EU parafirale Sporazum

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Obaveze Srbije nakon potpisivanja SSP

• Zona slobodne trgovine –ukidanje svih carina i količinskih ograničenja u određenom roku koji je predmet pregovora (6 do 10 godina) – sa izuzetkom nekih proizvoda u poljoprivredi i ribarstvu

• Usklađivanje zakonodavstva (konkurencija, državna pomoć, intelektualna svojina, javne nabavke, prava potrošača, diskriminacija žena, itd)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 52 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Acquis Communautaire

¾Pravne tekovine zajednice – komunitarno pravo ¾Obuhvata načela i političke ciljeve EU kao i zakonodavstvo EU i odluke Evropskog suda pravde ¾Svaka država kandidat mora prihvatiti osnivačke ugovore EU i usvojiti Acquis

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Uloga lokalne samouprave

• ¾ zakonskih normi EU se primenjuju na lokalnom nivou •Učešće predstavnika lokalnih vlasti u radu Komiteta regiona • Konkurisanje za sredstva iz strukturnih i kohezionih fondova (40% budžeta EU) • Kofinansiranje projekata iz EU fondova • Uticaj u pregovorima centralnih vlasti sa EU

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 53

Diskusija

Kako da spremni dočekamo ulazak u EU?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Učesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici.

Exchange – Program obuke u opštinama 54 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 55

Saradnja sa EU institucijama

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 56 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 57

Kako iz male opštine kontaktirati veliki svet?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Kako iz male opštine uticati na veliki svet?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU ¾ Do 2006, Evropska Agencija za Rekonstrukciju (EAR) odgovorna je za obezbeđivanje podrške EU za Srbiju. ¾ Počev od 2007, ovu funkciju preuzima Delegacija Evropske Komisije u Srbiji.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 58 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Delegacija Evropske Komisije u Srbiji

Podrška reformi

Pristupanje Prati pravni okvir pridruŽivanja

Daje zamah procesu pridruž ivanja

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Preporuka Razvijati efikasno saradnju sa EU putem komunikacije sa

Delegacijom Evropske Komisije!

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Opcije koje stoje na raspolaganju malim opštinama: zajedničko delovanje!

Da li je regionalni pristup efikasan? i Verujete li da region mož e istinski da zastupa vaše interese?

Učešće u Partnerstvo sa finansiranju sličnim opštinama i regiona koji će zajedničko vas zastupati u zastupanje u Beogradu Beogradu

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 59

Opcije na raspolaganju

Osnivanje kancelarije 1. U Briselu? 2. Beogradska kancelarija sa jakim vezama u EU preko Delegacije EK u Beogradu? 3. Partnerstvo sa sličnim opštinama u osnivanju EU kancelarije u Beogradu? 9 Po kom kriterijumu? 9 Geografska blizina? 9 Veličina? Etnička struktura? 4. Korišćenje postojećih inicijativa? (SKGO?)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Mreža evropskih organizacija/ zajedničko lobiranje

9Bliske veze sa Delegacijom EK

9 Umrežavanje/pristupanje u već formirane partnerske mreže

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Saradnja sa EU institucijama: Najbolje opcije za nas?

¾Znamo li kakva je naša vizija/ koji su naši ciljevi i prioriteti? ¾Koliko sredstava možemo izdvojiti za saradnju sa EU institucijama? ¾Koje su najbolje opcije za nas? ¾Ko su naši partneri u regionu?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 60 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Najpovoljnije opcije za male opštine Ključni elementi:

¾ Određivanje sopstvenih prioriteta u odnosu na region/ međuopštinska partnerstva. Šta se time dobija? ¾ Koji su samo vaši problemi? U kakvom su odnosu sa problemima ostalih opština? ¾ Kako region/ međuopštinska partnerstva mogu kontrolisati/uticati na rad svoje EU Kancelarije u Beogradu? ¾ Kako se vrši procena/analiza promene prioriteta?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Opasnosti!

Opština ¾ Nema jasno definisanih ciljeva/prioriteta

Opšt. ¾ Neiskusan/ nije uključen u EU procese odlučivanja u opštini Služ ba ¾ Ne odražava interese opštine Region ¾ Slab menadžment/ nedostatak EU fokusiranosti na projekte kancelarija u Beogradu

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Solucije

EU prioriteti VAŠI prioriteti 9 Kakva je vizija 9 Važeći prioriteti strateškog razvoja Delegacije EK? opštine? 9 Koje su ciljevi 9 Koji su vaši aktuelnih politika? prioriteti? 9 Ko su njihovi 9 Kako ih možete ugraditi u glavni akteri? zajedničke projekte 9 Gde se donose sa regionalnim ključne odluke? partnerima 9 Grupisanje prioriteta...

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 61

Solucije

EU Prioriteti VAŠI Prioriteti •Važeći prioriteti • Kakva je vizija Delegacije EK? strateškog razvoja opštine? • Koje su ciljevi aktuelnih politika? •Koje suvašiprioriteti? • Ko su njihoviKombinovanje glavni ovih akteri? •Kako ih možete ugraditi prioritetau zajedničke projekte • Gde se donose= postizanje ključne najboljih odluke? sa regionalnim efekata za vašupartnerima opštinu • Grupisanje prioriteta...

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Vežba

Sačinite plan aktivnosti za zajedničko zastupanje interesa pred centralnim vlastima i Delegacijom Evropske komisije

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у Učesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici

Exchange – Program obuke u opštinama 62 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Aneks 3 - TREĆI DAN OBUKE

Cilj trećeg dana obuke je podsticanje rasprave o mogućem načinu na koji bi opštine trebalo da sarađuju sa institucijama Evropske unije. Primenjivani su sledeći materijali i mehanizmi: ⇒ Prezentacija: opštine koje sarađuju sa EU institucijama; ⇒ Rasprava o najboljoj lokalnoj praksi; ⇒ Prezentacija: partnerstva i umrežavanje ; ⇒ Rasprava o najboljoj lokalnoj praksi.

Materijal za obuku dat je u prilogu.

Saradnja lokalnih samouprava sa EU Jedna od prepoznatih slabosti, kada je u pitanju efektivno korišćenje pomoći koju pruža EU preko svojih predstavnika, jeste neadekvatna komunikacija lokalnih samouprava sa odgovarajućim telima Evropske unije. U ovom poglavlju razmatraćemo najpovoljnije mogućnosti koje su na raspolaganju lokalnim samoupravama u ostvarivanju dobrih odnosa sa domaćim i EU institucijama relevantnim za unapređenje njihovog rada. Razgovaramo i o prednostima i slabostima individualnog i grupnog delovanja lokalnih samouprava sa zajedničkim interesima, boljem iskorišćavanju podrške koju pruža i može da pruži Stalna konferencija gradova i opština, unapređenju organizacione strukture lokalnih samouprava i osnivanje specijalizovanih jedinica za bavljenje EU integracijama.

Partnerstva Jedna od važnih preporuka lokalnim samoupravama u pogledu efektivne saradnje sa EU institucijama jeste i udruženo delovanje, sagledavanje i rešavanje problema na regionalnom nivou. Broj lokalnih samouprava u EU se izražava u desetinama hiljada i postoji ozbiljan problem u pojedinačnom pristupu. Regionalni pristup je koncept koji dominira kada je u pitanju Evropska unija i njen odnos prema lokalnim samoupravama koje bi trebalo na vreme da prilagode svoje strateško planiranje i rešavanje lokalnih problema u cilju iskorišćavanja raspoloživih fondova i drugih vidova pomoći koje nudi EU.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 63

PREZENTACIJA: Opštine koje sarađuju sa institucijama EU

TEMATSKA RADIONICA: RAZMENA DOBRE LOKALNE/REGIONALNE PRAKSE

STUDIJA SLUČAJA – Region Vels, grad Birmingem (UK)

Cilj radionice je da se učesnicima približi dobra lokalna/regionalna EU praksa u pristupanju programima podrške regionalnog finansiranja i realizacije razvojnih strategija. Materijal: prezentacija predavača o regionu Vels i gradu Birmingemu. Aktivnost: Učesnici daju komentare i postavljaju različita pitanja u vezi sa prezentovanim studijama slučaja, u pogledu očiglednih razlika i potencijalnih sličnosti sa srpskim opštinama kojih su predstavnici. Od njih se traži da prokomentarišu celokupni pristup lokalnih samouprava u Birmingemu i Velsu u vezi sa: ⇒ Strateškim prioritetima; ⇒ Postojećim lokalnim/regionalnim strukturama; ⇒ Principima finansijske podrške EU; ⇒ Razvijenoj saradnji i partnerstvima. U otvorenoj raspravi, učesnici, kroz panel diskusiju, razmenjuju gledišta i temeljno raspravljaju o svakom od aspekata.

Trajanje: 30 minuta

TEMATSKA RADIONICA - KAKO JEDNO VEOMA MALO MESTO MOŽE KOMUNICIRATI SA JEDNIM VELIKIM MESTOM?

Cilj ove radionice je upoznavanje učesnika sa delotvornim pristupima i alatima za obaveštavanje regionalnih/centralnih vlasti, institucija EU o potrebama manjih opština, pomaganju u njihovom efikasnijem korišćenju raspoloživih izvora informacija i baza podataka na raznim vebsajtovima, odgovarajućim sajtovima Europewide i regionalnih mreža. Materijal: Prezentacija predavača, flipčart tabla Aktivnost: Učesnici su podeljeni u grupe od po 4, 5 članova i razvijaju odgovarajuće strategije komunikacije za jednu od opština iz koje dolaze. Na osnovu ponuđenih informacija i ličnih iskustva iz opština u kojima rade, pripremaju spisak mera i aktivnosti koje njihova opština treba da preduzme. Spisak obuhvata: ⇒ Određivanje sektora prioriteta; ⇒ Najefikasnije alate komunikacije; ⇒ Ustanovljavanje saradničkih/partnerskih pristupa, korišćenje postojećih i dostupnih resursa;

Exchange – Program obuke u opštinama 64 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

⇒ Odgovarajuće ciljne grupe; ⇒ Stručno osoblje. Nakon prezentacije svake od grupa, predavač podstiče raspravu sa komentarima učesnika i dodatnim merama koje bi mogle biti uvedene.

Trajanje: 50 - 60 minuta

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 65

Zajednički rad

Partnerstvo i saradnja u međunarodnom okruženju

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 66 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 67

Partnerstvo: moguća definicija

“ Koalicija organizacija i pojedinaca iz više sektora koji su se sporazumeli da rade na ostvarivanju zajedničkog cilja raspolažući zajedničkim resursima, uz zajedničku odgovornost, saglasnost i uzajamno podržavanje.” ili

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Partnerstvo: ali drugačije definisano

“ Potisnuti uzajamnu netrpeljivost u drugi plan zarad ostvarenja cilja”

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Za uspešno partnerstvo potrebni su:

¾ Visok stepen uzajamnog poverenja među partnerima ¾ Spremnost na zajednički rad ¾ Konsultovanje sa zajednicom (okruženjem) i korisnicima usluge ¾ Obaveza razmene informacija kako bi se izbegla uzajamna sumnjičenja ¾ Ravnopravnost učesnika - kako bi se izbeglo nepotrebno pozivanje na lični status, izuzev kada je to u interesu odlučivanja ¾ Fleksibilan pristup - otvorenost za nove ideje i načine razmišljanja

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 68 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

1. Jasni ciljevi

¾ Jasni zajednički ciljevi ¾ Realističan plan aktivnosti ¾ Jasna vizija - fokusiranost na ključne očekivane rezultate ¾ Identifikacija motiva svakog partnera za učešće u projektu ¾ Procena kvaliteta odabranih ciljeva i njihova stalna provera ¾ Jasno utvrđene obaveze i odgovornosti ¾ Definisanje projektnih zadataka svakog učesnika

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

2. Preuzimanje odgovornosti Partneri su obavezni da: ¾ Imenuju osobu koja ih predstavlja na partnerskim sastancima; ¾ Obezbede učešće kompetentnog predstavnika; ¾ Ovlaste svog predstavnika da učestvuje u odlučivanju na sastancima

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

3. Formalni pristup

¾ Posebno u slučajevima kada su u pitanju novac ili pravna sigurnost ¾ Projektni zadaci (sta je čija obaveza, rokovi izvršenja, procedure); ¾ Jasno utvrđene obaveze partnera u slučaju rizika i stepen rizika koji svaki od partnera preuzima na sebe ¾ Jasno definisane nadoknade za svakog partnera (uglavnom u zavisnosti od rizika) ¾ Kaznene odredbe ¾ Uslovi napuštanja partnerstva

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 69

4. Sastanci

¾ Obezbediti atmosferu uvažavanja stavova svih učesnika podjednako ¾ Dopustiti dovoljno vremena za diskusiju ¾ Skoncentrisanost na relevantna pitanja uz jasno definisanje tematskog okvira ¾ Dobra organizacija sastanaka, kompetentno predsedavanje, blagovremeno i adekvatno predstavljanje informacija ¾ Planiranje i dogovor o održavanju narednih sastanaka i informisanje svih partnera

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Rad u partnerstvu

1. Formiranje 4.Delanje

Rezultati rada

2. Ustanovljavanje

3. Normiranje Vreme

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у Formiranje – tipično okarakterisano nesigurnošću i nervozom. Svi su ljubazni tako da su performanse dobre i početna motivisanost na visokom nivou Ustanovljavanje – dolaze do izražaja prirodnije ličnosti – može doći do sukoba pošto se pojedinci bore za pozicije i uticaj. Najčešće ne postoje „norme“ niti dogovoreni načini za rad. Normiranje – tim počinje da se organizuje i razvija pravila za dogovoreni način rad Delanje – visok nivo performansi pošto svi shvataju uloge i način rada. Tipično okarakterisano visokim stepenom podrške i preuzimanjem rizika

Vežba

Sačinite plan akcije:

EAR vam je ponudio sredstva u iznosu od 600.000 evra za realizaciju projekta kojim bi se podržalo unapređenje tranzitnog turizma od Niša do granice sa Makedonijom. 9Kako planirate da iskoristiti novac? 9Koje partnere nameravate da uključite u projekat i kako?

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 70 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Učesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici.

PREZENTACIJA: Partnerstva i umrežavanje

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 71

Aneks 4 - ČETVRTI DAN OBUKE

Cilj ovog dana radionice je razmena uticaja sektorske politike Evropske unije na lokalne samouprave kao i započinjanje proaktivne rasprave o mogućoj primeni i korišćenju IPA mehanizama finansiranja. Ovoga dana obuke korišćeni su sledeći materijali i mehanizmi:

1. Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnu samoupravu Prezentacija: Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnu samoupravu Rasprava: Najbolja praksa iz lokalne samouprave

2. Instrument pretpristupne pomoći EU (IPA)

PREZENTACIJA: Instrument pretpristupne pomoći 2007-2013 IPA: Mogućnosti za srpske opštine

Simulaciona vežba: razvoj IPA projekta putem grupne saradnje

Trening materijali su dati u nastavku teksta.

Ispunjavanje standarda Evropske unije na lokalnom nivou Članstvo u zajednici kakva je Evropska unija, osim brojnih pogodnosti i pristupa određenim fondovima, takođe povlači i obaveze, odnosno dostizanje postavljenih ciljeva i obezbeđivanje kvaliteta u pojedinim sektorima javne politike. Iako odgovornost za dostizanje standarda prevashodno imaju centralne vlasti, čija je obaveza da neophodne akcije pretoči u zakone i odgovarajuće podzakonske akte, veliki broj obaveza praktično se prenosi na niže nivoe vlasti. To naročito podrazumeva ispunjavanje standarda u domenu zaštite životne sredine (kvalitet vode, vazduha, tretman otpada i kanalizacija), ali i sistema javnih nabavki, zaštite potrošača, politike subvencioniranja (naročito u domenu javnih komunalnih preduzeća), lokalne javne uprave i finansija, kao i socijalne zaštite i zapošljavanja. Uloga lokalne samouprave ne sastoji se samo u ispunjavanju standarda Evropske unije, već i u informisanju i edukaciji građana u pogledu značaja i dobrobiti zadovoljavanja ovih standarda.

PREZENTACIJA: Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnom nivou

PREZENTACIJA: Instrument za pretpristupnu pomoć EU – IPA

Exchange – Program obuke u opštinama 72 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Instrument za pretpristupnu pomoć EU – IPA Kao deo novog ciklusa finansiranja Evropske unije, koji će trajati od 2007. do 2013. godine, Evropska komisija je dala predlog Parlamentu i Savetu da se, počevši od 2007. godine, nekoliko fondova koji su stajali na raspolaganju državama kandidatima ili potencijalnim kandidatima (PHARE, ISPA, SAPARD, CARDS) zamene jednim fondom za podršku ovim državama u pripremi za članstvo u EU. Savet ministara Evropske unije usvojio je 17. jula 2006. godine regulativu kojom je ustanovljen Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA kao finansijski instrument podrške Evropske unije državama kandidatima i potencijalnim kandidatima, uključujući i Srbiju. Kako bi podržala ključne prioritete svake od država korisnica sredstava, IPA je podeljena u pet glavnih komponenti. Ovaj instrument finansijske podrške EU uspostavlja i nove mehanizme upravljanja sredstvima koja su odobrena za realizaciju projekata i zahteva. Prvi je da država koja koristi IPA fond ima dovoljne kapacitete za administraciju i upravljanje sredstvima. Na ovaj način, Srbija će u narednom periodu uspostavljati mehanizme za upravljanje znatno većim finansijskim sredstvima koja će joj biti na raspolaganju nakon ulaska u Evropsku uniju.

PREZENTACIJA: Instrument pretpristupne pomoći 2007–2013 IPA: Mogućnosti za srpske opštine

TEMATSKA RADIONICA: IZGRADNJA LOKALNIH STRUKTURA ZA INTEGRACIJU U EVROPSKU UNIJU

Cilj ove radionice je upoznavanje učesnika sa potrebom uspostavljanja odgovarajućih opštinskih struktura sposobnih za zadovoljavanje uslova potrebnih za integracije u Evropsku uniju. Materijal: Prezentacija predavača. Aktivnost: Predavač podstiče raspravu kroz postavljanje pitanja vezanih za postojeće kapacitete na lokalnom nivou potrebne za dalju integraciju u Evropsku uniju. Učesnici opisuju trenutno stanje u svojim opštinama čime podstiču dalju raspravu o efikasnosti lokalnih struktura, rukovođenju i iskustvima u saradničkom razvoju projekta kroz rad različitih odeljenja. U ovoj radionici obrađene su sledeće teme: ⇒ Rukovodilački kapaciteti; ⇒ Lokalno finansiranje; ⇒ Saradnja između različitih odeljenja; ⇒ Horizontalna i vertikalna saradnja; ⇒ Razvoj ljudskih resursa; ⇒ Međusektorska saradnja; ⇒ Oprema, korišćenje savremene informacione tehnologije.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 73

Ova vežba ima za dodatni cilj neposrednu razmenu iskustava i mogućih saradničkih aktivnosti.

Trajanje: 30 - 40 minuta

TEMATSKA RADIONICA - STUDIJA SLUČAJA: UDRUŽENJE MALIH OPŠTINA U ZAPADNOJ SRBIJI

Cilj ove radionice je upoznavanje učesnika sa postojećim dobrim lokalnim i regionalnim praksama srpskih opština uključenih u programe saradnje. Materijal: Studija slučaja predstavljena od strane predavača Aktivnost: Učesnici raspravljaju o mogućnostima međuopštinskih programa saradnje uz podršku različitih međunarodnih donatorskih akcija: ⇒ Ustanovljavanje regionalnih struktura saradnje; ⇒ Sprovođenje ugovora o saradnji; ⇒ Nadovezujuće aktivnosti; ⇒ Lokalno vlasništvo i održivost oformljenih mehanizama. Raspravlja se o drugim, postojećim primerima opštinskog umrežavanja.

Trajanje: 30 – 40 minuta.

TEMATSKA RADIONICA - SIMULACIONA VEŽBA: PREGOVARANJE O PRIORITETIMA U IZGRADNJI REGIONALNIH PARTNERSTAVA ZA RAZVOJ

Cilj ove radionice je uvođenje učesnika u dalja saznanja o procesu pregovaranja i prioriteta u programu partnerske saradnje. Materijal: Prezentacija predavača, studija slučaja – podeljeni materijal, flipčart tabla. Aktivnost: Učesnici su podeljeni u grupe, prema uputstvima datim u podeljenom materijalu. Predstavnici opština različite veličine određuju tri zajednička prioriteta i sastavljaju njihovo rangiranje. Nakon postizanja dogovora o glavnim prioritetima, učesnici raspravljaju o ostalim aranžmanima, uključujući regionalne saradničke strukture kao i izvore finansiranja. Grupna rešenja se zatim predstavljaju svim učesnicima i nastavlja se rasprava u panel diskusiji.

Trajanje: 50 - 60 minuta.

Exchange – Program obuke u opštinama 74 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Ispunjenje EU standarda na lokalnom nivou

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 75

Exchange – Program obuke u opštinama 76 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Ispunjenje standarda EU na lokalnom nivou

¾ Životna sredina ¾ Lokalna javna uprava ¾ Socijalna zaštita i zapošljavanje ¾ Lokalne finansije ¾ Javne nabavke ¾ Državne subvencije ¾ Zaštita potrošača

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Zaštita životne sredine

¾ Obezbeđivanje pijaće vode ¾ Rad i održavanje sistema kanalizacije ¾ Tretiranje otpadnih voda ¾ Sakupljanje i odlaganje čvrstog otpada ¾ Zagađenje vazduha i buka ¾ Harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima i procedurama u pogledu zaštite životne ¾ Podizanje ekološke svesti stanovništva

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Troškovi kapitalnih investicija u oblasti komunalija

¾ U praksi dolazi do izražaja potreba za značajnim kapitalnim investicijama u cilju ispunjavanja standarda EU ¾ Ove investicije padaju na teret lokalnih samouprava!!! ¾ Prosečni godišnji iznos kapitalnih investicija, rada i održavanja sistema koji podležu evropskim standardima o zaštiti životne sredine u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj iznosi između 2% i 4% BDP-a.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 77

Sektor voda

¾Štiti se kvalitet pojedinih tipova klasa vode i ograničava emisija određenih supstanci ¾Najvažnija od brojnih direktiva je “Okvirna direktiva o vodama”

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Upravljanje otpadom

¾ Principi: Minimizacija stvaranja otpada, reciklaža kad god je to moguće, obavezno postojanje sistema za otklanjanje otpada i kontrola čitavog procesa; ¾ Ciljevi su: obezbediti da zagađivač snosi trošak uklanjanja otpada, prevencija zagađivanja i uklanjanje otpada što bliže mestu nastanka; ¾ Okvirna direktiva o otpadu (’75) i Direktiva o opasnom otpadu (’91);

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Kvalitet vazduha i zaštita od buke

¾ “Okvirna direktiva o kvalitetu vazduha” (’96) ima za cilj sprečavanje/smanjenje posledica štetnih po zdravlje ljudi i životne sredine u celini. Uspostavljeni su kriterijumi na osnovu kojih se ocenjuje kvalitet vazduha u državama članicama i obezbeđuju mehanizmi obaveštavanja građana u slučaju proboja granice dozvoljne zagađenosti. ¾ U pogledu zaštite od buke EU obavezuje države članice da mapiraju nivoe buke i pripreme akcione planove za tzv. mirne zone, kao i naselja i saobraćajnice.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 78 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Socijalna zaštita i zapošljavanje

¾ Podela nadležnosti između država članica i EU (EU nema pravo da direktno utiče na nacionalne politike u oblasti socijalne zaštite i zapošljavanja, uz izuzetak slobode kretanja radne snage). ¾ Harmonizacija zakonodavstva u oblasti rodne ravnopravnosti u pogledu zapošljavanja, kao i zdravstvenih i bezbednosnih uslova na radu.

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Evropski socijalni fond i Evropska strategija zapošljavanja

¾ Funkcionišu na principu partnerstva na svim nivoima, uključujući lokalni i regionalni. ¾ Lokalne samouprave imaju važnu ulogu u vezi sa zapošljavanjem (kroz unapređenje uslova za obrazovanje i obuku pojedinih kategorija lica, pospešivanjem preduzetništva, ali i davanjem primera dobrog poslodavca – moderna organizacija i jednakost pristupa zapošljavanju)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Javna uprava

¾ EU tretira lokalnu upravu kao državnu upravu, tako da lokalni propisi moraju biti harmonizovani sa EU zakonodavstvom. ¾ Funkcije i procedure lokalne javne uprave se definišu nacionalnim zakonodavstvom, uz jedan jedini uslov po pitanju odnosa centralnih i necentralnih organa – subsidijarnost (Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (1985). ¾ Ključno je ispunjenje standarda u domenu lokalnih finansija, javnih nabavki, državnih subvencija i zaštite potrošača

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 79

Unapređenje administrativnih kapaciteta lokalne samouprave

¾ “Pametna” lokalna samouprava će se uključiti u kreiranje javne politike i štititi svoje “lokalne” interese (npr. korišćenjem strukturnih fondova) ¾ Unapređivanje kvaliteta lokalne administracije u pogledu upravljačkih kapaciteta i svesti o ključnim pitanjima i pravcima evropskih integracija (uspostavljanje sistema za obuku službenika, usvajanje sistema korporativnog upravljanja, uspostavljanje i unapređivanje partnerstava sa privatnim i nevladinim sektorom )

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Lokalne finansije

¾ Države članice definišu sistem lokalne samouprave, EU nema uticaj ¾ Doprinos budžetu EU u odgovarajućem delu pada na teret lokalnih samouprava ¾ Lokalne vlasti podležu i monetarnim pravilima EU, tako da deficit ne sme premašiti 3% nacionalnog bruto društvenog proizvoda ¾ Uticaj EU na lokalnu poresku politiku

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Javne nabavke

¾ Zabrana diskriminacije ponuđača prema poreklu (pod uslovom da je iz EU) ¾ Propisima o javnim nabavkama podležu one usluge koje premašuju 200.000 evra i javni radovi čija cena premašuje 5.000.000 evra. Tender! ¾ Javna komunalna preduzeća i energetika podležu ovim pravilima za usluge koje premašuju 400.000 evra

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 80 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Državne subvencije

¾ Problem subvencija u odnosu na konkurenciju između privrednih subjekata država članica ¾ Mnoge članice su se tradicionalno značajno oslanjale na subvencije ¾ Kompromis? ¾ Značajan uticaj Evropske komisije i Evropskog suda pravde ¾ De minimis pravilo omogućava da države članice (bilo koji nivo vlasti) nisu obavezne da informišu Evropsku komisiju o pojedinačnim subvencijama koje ne prelaze 100.000є u periodu od 3 godine. ¾ Komisija je ovlašćena da pokrene istragu o državnim subvencijama u pojedinim slučajevima, a lokalne vlasti mogu davati mišljenja kada se radi o subjektu na njihovoj teritoriji. EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Zaštita potrošača

5 ključnih pravila: ¾ Pravo na sigurnost i zdravlje ¾ Pravo na žalbu i nadoknadu u slučaju štete ¾ Pravo na zaštitu ekonomskih interesa ¾ Pravo na potpunu informaciju o proizvodu ¾ Pravo na predstavljenost

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Zaštita potrošača II

¾ Države članice su ovlašćene da primenjuju više standarde zaštite potrošača od standarda EU ¾ Cilj je da se, kroz kontrolu kvaliteta i načina prodaje robe i vršenje usluga, zaštite potrošači u sporovima koji su suviše male vrednosti (gornja granica u EU je 60є) za obraćanje sudu. ¾ Lokalne vlasti u EU imaju važnu ulogu u informisanju građana o njihovim pravima, kao i u pružanju pomoći lokalnim udruženjima za zaštitu potrošača

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 81

Vežba

Sačinite plan akcije za sprovođenje standarda EU u lokalnoj samoupravi

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у Učesnicima dajemo prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj zajednici.

Exchange – Program obuke u opštinama 82 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Aneks 5 - PETI DAN OBUKE Cilj petog dana obuke je kratak prikaz aktivnosti i rezultata programa Exchange i razvoj novih ideja o mogućim lokalnim i regionalnim strategijama razvoja. Korišćeni su sledeći materijali i mehanizmi: ⇒ Prezentacija: program Exchange EU za srpske opštine; ⇒ Rasprava: lokalna najbolja praksa; ⇒ Prezentacija: razvoj lokalnih i regionalnih strategija razvoja; ⇒ Rasprava: lokalna najbolja praksa; ⇒ Vežba simulacije: određivanje regionalnih prioriteta.

Materijali korišćeni u radionici dati su u nastavku teksta.

TEMATSKA RADIONICA - SPROVOĐENJE SEKTORSKE POLITIKE EVROPSKE UNIJE NA LOKALNOM NIVOU: AKCIONI PLAN ZA LOKALNU IMPLEMENTACIJU EU STANDARDA Cilj ove radionice je upoznavanje učesnika sa ulogom lokalnih vlasti u implementaciji standarda Evropske unije. Materijal: Prezentacija predavača, flipčart tabla Aktivnost: Učesnici podeljeni u malim grupama razvijaju Akcionog plana za implementaciju EU standarda na lokalnom nivou uključujući institucionalne aranžmane i mere koje treba preduzeti u cilju ispunjenja preporuka koje su sastavni deo prezentacije predavača. Nakon prezentacije svake grupe ostali učesnici, koji su na ovaj način uključeni u vrednovanje akcionih planova, komentarišu i postavljaju pitanja.

Trajanje: 50 - 60 minuta.

TEMATSKA RADIONICA - RAZVOJ USPEŠNE IPA PONUDE - PRIPREMA PRIORITETNIH PROJEKTNIH IDEJA ZA FINANSIRANJE IZ IPA Učesnici su podeljeni u manje grupe. Tokom prethodne prezentacije, upoznati su sledećim dokumentima: ⇒ Evropsko partnerstvo; ⇒ Potrebe Republike Srbije za međunarodnom pomoći. Učesnicima radionice se daje zadatak da, na osnovu prioriteta datih u strateškim dokumentima i prioriteta njihove opštine ili regiona, pripreme 15-minutnu prezentaciju projektnih ideja za finansiranje iz IPA fondova.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 83

Za pripremu projektnih ideja, polaznici koriste postojeći formular: „Uputstvo za definisanje prioriteta na lokalnom nivou” koji je pripremljen od strane Ministarstva finansija, obraćajući posebnu pažnju na: ⇒ Širi kontekst u kome se rešava problem; ⇒ Ciljeve; ⇒ Aktivnosti

UPUTSTVO ZA DEFINISANJE PRIORITETA NA LOKALNOM NIVOU Kratak opis trenutne situacije na lokalnom nivou na nivou sektora. 1.1 Prioritetni sektori i strateški okvir U okviru ovog dela, neophodno je definisati lokalne prioritete koji odgovaraju zahtevima sadržanim u strateškim dokumentima Evropske unije. Strateški okvir se zasniva na sledećim dokumentima koji su međusobno povezani: ⇒ Strategija za proširenje Evropske unije (Enlargement Strategy); ⇒ Evropsko partnerstvo; ⇒ Instrumente za pretpristupnu pomoć (IPA) Evropske komisije. 1.2 Kontekst U okviru konteksta neophodno je izneti sledeće : ⇒ Kratak opis postojećih problema; ⇒ Analizu potencijalnih ograničenja i izazova za rešavanje identifikovanih problema. Ukoliko u okviru definisanih prioritetnih sektora postoje već definisani strateški projekti, koje je potrebno navesti. 1.3 Stečena iskustva (po sektoru) Stečena iskustva bi trebalo da obuhvataju rezultate prethodnog rada u datom sektoru, kao i njegove nedostatke, pozitivna iskustva i preporuke prethodno sprovedenih projekata, i drugih aktivnosti u datom sektoru. Precizno utvrđivanje i opis stečenih iskustava predstavlja osnov za uspešno određivanje daljih koraka u sprovođenju reformi u jednom sektoru. 1.4 Nacionalni strateški prioriteti U ovom delu neophodno je prikazati jasnu vezu između ciljeva sadržanih u okviru strateških dokumenata Republike Srbije i ciljeva i prioriteta definisanih na lokalnom nivou. Strateški dokumenti Republike Srbije obuhvataju preporuke koje predstavljaju odgovor Republike Srbije na zahteve postavljene Procesom stabilizacije i pridruživanja. Naravno, u obzir treba uzeti i sve lokalne razvojne planove koji već postoje ili su u izradi.

Exchange – Program obuke u opštinama 84 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

1.5 Analiza zainteresovanih strana Ovaj deo dokumenta bi trebalo da sadrži listu svih zainteresovanih strana za učešće u procesu planiranja i definisanja prioriteta na lokalnom nivou sa veoma kratkim opisom njihovih potreba/interesa i uloge koju imaju u samom sektoru. Zainteresovana strana ili stejkholder (stakeholder) može biti bilo koji pojedinac, grupa ili organizacija koja ima neki interes u radu institucije, bilo da se koristi njenim uslugama, učestvuje u njenom radu, sarađuje sa institucijom ili direktno ili indirektno oseća uticaj aktivnosti te institucije. U ovom delu treba obratiti posebnu pažnju na mogućnost saradnje sa susednim opštinama koje bi mogle imati slične prioritete. 1.6 Ciljevi Opšti cilj je na najvišem hijerarhijskom nivou i opisuje buduću promenjenu situaciju ili stanje koje u određenom periodu opština želi da dostigne. Najčešća greška se javlja prilikom definisanja opšteg cilja jer se on često definiše preopširno i nije dovoljno koncizan. Opšti cilj bi trebalo definisati na nivou na kojem je moguće proveriti da li se predviđene promene i poboljšanja dešavaju po planu i da li se postiže predviđeni rezultat. Opšti cilj trebalo bi definisati tako da: ⇒ Doprinosi ostvarivanju opštih strateških prioriteta Republike Srbije; ⇒ Ne bude previše opšteg karaktera niti previše ambiciozan; ⇒ Bude iskazan tako da ukazuje na ciljne grupe; ⇒ Bude iskazan kao željeno promenjeno stanje, ne kao proces. Ukoliko postoje već izrađeni planovi lokalnog razvoja, kojima su definisani i prioritetni projektni predlozi po sektoru, potrebno je definisati i specifične ciljeve čije je postizanje planirano sprovođenjem ovih projekata. Specifični cilj projekta opisuje stanje koje projekat pokušava da dostigne i čije ostvarenje zavisi isključivo od planiranih i ostvarenih projektnih aktivnosti i postignutih rezultata. On takođe prikazuje beneficije koje direktni korisnici ostvaruju korišćenjem usluga ili proizvoda koji se ostvaruju tokom trajanja samog projekta. Specifični cilj ili ciljevi projekta uvek su deo šireg konteksta, tj. izvedeni su iz opšteg cilja i predstavljaju njegov logički nastavak. Definisanje specifičnih ciljeva projekta zahteva prethodno definisanje dužine trajanja projekta. Upravljačke strukture projekta odgovorne su za ostvarivanje specifičnih ciljeva projekta, iako su delimično van njihove kontrole, s obzirom da nije ni moguće ni poželjno kontrolisati ponašanje direktnih korisnika. Specifični cilj ili ciljeve projekta trebalo bi definisati tako da: ⇒ Ukazuje na neposredni razlog identifikacije prioriteta u okviru navedenog sektora; ⇒ Identifikuje ciljne grupe; ⇒ Značajno doprinosi ostvarenju opšteg cilja projekta;

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 85

⇒ Bude realističan, odnosno očekivan u trenutku kada se proizvedu željeni rezultati projekta, kao i da bude precizno i proverljivo definisan; ⇒ Bude iskazan kao željeno promenjeno stanje, ne kao proces. 1.7 Očekivani rezultati i planirane aktivnosti Planirane aktivnosti predstavljaju način na koji će se stvoriti uslovi koji bi doveli do očekivanog rezultata. One bi trebalo da: ⇒ Budu grupisane prema odgovarajućim rezultatima; ⇒ Odgovaraju datom prioritetu (realno sagledati mogućnosti sprovođenja prioriteta); ⇒ Direktno doprinose očekivanim rezultatima; ⇒ Budu iskazane kao proces, a ne kao promenjeno stanje. Planirane aktivnosti predstavljaju krajnje željene ishode u datom sektoru. Njima se opisuju konkretna poboljšanja koji će nastati kao rezultat rada u datom sektoru. Očekivani rezultati projekta trebalo bi da: ⇒ Predstavljaju posledicu planiranih aktivnosti; ⇒ Budu poređani tako da prate redosled aktivnosti; ⇒ Budu takvi da se mogu realizovati; ⇒ Budu precizno definisani, tako da se mogu vezati za indikatore; ⇒ Budu definisani tako da se prikaže njihovo (okvirno) vremensko izvršavanje i ⇒ Budu iskazani kao željeno promenjeno stanje, ne kao proces. 1.8 Rizici i pretpostavke Rizici ili prepreke predstavljaju potencijalne smetnje za dostizanje očekivanih rezultata. To su spoljni faktori na koje akteri nemaju direktnog uticaja. Ukoliko se pokaže da ovi faktori zaista utiču na postizanje željenih ciljeva, trebalo bi da predstavljaju osnovu za redefinisanje prioriteta. Pretpostavke su spoljni faktori koji mogu da imaju potencijalni uticaj ili čak u potpunosti odrede uspeh reformi. To su takođe faktori na koje akteri nemaju direktnog uticaja, tj. nalaze se izvan kontrole aktera. 1.9 Sprovođenje (budžet i kalendar) U budžetu treba prikazati po stavkama potrebna finansijska sredstva za predviđene aktivnosti u sektorima koji su definisani kao prioritetni. Prilikom definisanja kalendara projektnih aktivnosti potrebno je uzeti u obzir ograničenost vremena trajanja projekta koji se finansiraju iz fondova Evropske unije. Ukoliko korisnik ne potroši sredstva u datom periodu, ona se vraćaju u budžet Evropske unije. Stoga planirani vremenski okvir ne sme biti duži od tri godine. Takođe, potrebno je definisati vremenski okvir (godina početka i kraja) u kome se planiraju aktivnosti na sprovođenju definisanih prioriteta u svakom od sektora.

Exchange – Program obuke u opštinama 86 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Ukoliko u određenom sektoru na nivou opštine već postoje definisani prioritetni projekti, potrebno je napraviti planirani vremenski okvir za svaki projekat.

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 87

Finansijska podrška EU u pretpristupnom periodu- IPA

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 88 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 89

PREDPRISTUPNI FONDOVI EU 2007 - 2013

Očekivana sredstva oko 12,9 milijardi evra

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU - EAR

¾ Mandat za programiranje do 2007. godine

¾ Mandat za sprovođenje projekata finasiranih iz CARDS do kraja 2008. god. ¾ IPA – nadležnost Delegacije Evropske komisije

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

IPA KOMPONENTE (2007 – 2013)

¾ Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (unapređenje institucija, Acquis Communautaire, državna uprava i sudstvo i dr.) ¾ Prekogranična saradnja (podrška prekograničnoj saradnji) Dostupni nama ¾ Regionalni razvoj (Fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond)

¾ Razvoj ljudskih resursa (programiranje, implementacija i upravljanje evropskim socijalnim fondom)

¾ Ruralni razvoj (programi ruralnog razvoja)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 90 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

IPA – KOMPONENTA 1

¾ Izgradnja administrativnih i pravosudnih kapaciteta za ispunjavanje uslova za članstvo u EU ¾ Obezbeđenje fondova za aktivnosti slične komponentama 3,4 i 5 potencijalnim kandidatima za članstvo (npr: regionalni i ruralni razvoj)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

IPA - KOMPONENTA 2

¾ Unapređenje održivog ekonomskog i socijalnog razvoja u pograničnim područjima ¾ Rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine, zdravlja i borbe protiv organizovanog kriminala ¾ Bezbednost granica ¾ Unapređenje pravne i administrativne saradnje ¾ Unapređenje uzajamne pomoći građana

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Okvirni finansijski plan: 2007-2010

Srbija Komponenta 2007. 2008. 2009. 2010.

Pomoć tranziciji i 178.5 179.4 182.6 186.2 izgradnja institucija

Prekogranična 8.2 11.5 12.2 12.5 saradnja

Ukupno 186.7 190.9 194.8 198.7

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 91

OKVIRNI KALENDAR GODIŠNJEG PROGRAMA

I II III IV Kvartal Kvartal Kvartal Kvartal Tekuća Odobravanje godina PROGRAMIRANJE od strane EK

Naredna Finansijski Sprovođenje godina sporazum projekta Počnite već sada sa pripremama za 2009!

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

KORISNICI

INDIREKTNI DIREKTNI ¾ Organizacije od javnog ¾ Ministarstva značaja ... uz pismenu saglasnost ¾ Posebne organizacije resornog ministarstva prema zakonu o ministarstvima ¾ Komisija za finansiranje lokalne samouprave ¾ Službe Vlade ... uz pismenu podršku ¾ Narodna skupština resornog ministarstva prema glavnim oblastima podrške ¾ NBS definisanim u višegodišnjem indikativnom programskom dokumentu

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

KOMISIJA ZA FINANSIRANJE LS

¾ Predsedavajući – koga imenuje Vlada RS ¾ 5 članova – koje imenuje Vlada RS

¾ 5 članova – iz SKGO-a

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 92 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Članovi Komisije za finansiranje lokalne samouprave

¾ Biserka Pavlović - Ministarstvo finansija ¾ Predstavnik ministarstava za kapitalne investicije, prosvete i zdravlja ¾ Dušan Bajec – Grad Beograd ¾ Neda Zrnić –Subotica ¾ Miroljub Ćosić – Kruševac ¾ Zoran Todosijević – Čačak ¾ Slavoljub Momčilović -Surdulica

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Karakteristike IPA

USLOV: Kofinansiranje!

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

IPA - STRATEŠKI OKVIR

EU REPUBLIKA 9 Strategija za proširenje EU SRBIJA 9 Strategijski dokument o zemlji 9 Evropsko partnerstvo ¾ Plan za sprovođenje (predviđa kratkoročne i prioriteta iz Evropskog srednjoročne prioritete) partnerstva (Usvojen 9 Višegodišnji indikativni u februaru 2007.) finansijski okvir EU – MIFF (za svaku zemlju i po ¾ Procena potreba komponentama na 3 godine) Republike Srbije za 9 Višegodišnji indikativni međunarodnom dokument za planiranje - pomoći MIPD (za svaku zemlju i po komponentama)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 93

Preduslovi za dobijanje IPA fondova

¾ Efikasno budžetsko planiranje ¾ Stroga finansijska disciplina ¾ Razumevanje posledica za neracionalno trošenje sredstava ¾ Prihvatanje odgovornosti za realizaciju od strane korisnika ¾ Postojanje sredstava za kofinansiranje (5 – 30%)

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

POTENCIJALNI PROBLEMI

¾ 80% sredstava se uplaćuje po odobrenju projekta a ostatak po okončanju ¾ Neophodna NUTS kategorizacija ¾ Upravljanje projektom zahteva značajan organizacioni kapacitet ¾ Centralno planiranje: resorna ministarstva i Ministarstvo finansija određuju prioritetne projekte

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

KAKO SE INFORMISATI O IPA PROGRAMU www.evropa.sr.gov.yu

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama 94 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

SIMULACIJA

Pripremite 15-minutnu prezentaciju prioritetnih projektnih ideja za finansiranje iz IPA fondova. Obratite pažnju na: ¾ Širi kontekst u kome se reševa vaš problem ¾ Ciljeve ¾ Aktivnosti

EXCHANGE–Програмобукеуопштинама Прој екатфинансираЕвропскауниј апреко Европскеагенциј езареконструкциј у

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 95

Prezentacija uspešnih projekata iz Vaše opštine

Exchange – Program obuke u opštinama 96 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 97

Razumevanje institucija EU

Razmena iskustava i dobre prakse

Korisni izvori informacija o EU

Razumevanje institucija EU Primeri dobre prakse u procesu priključenja

Države članice EU: Austrija ¾ Godina priključenja: 1995 ¾ Politički sistem: Federalna republika ¾ Glavni grad: Beč ¾ Površina: 83 858 km² ¾ Stanovništvo: 8.3 miliona ¾ Valuta: euro ¾ Zvanični jezik: nemački

Razumevanje institucija EU

Exchange – Program obuke u opštinama 98 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Primeri dobre prakse

¾ Ustavnim promenama iz 1962., utvrđuje se mesto i uloga opština i lendera (regiona) u federalnom uređenju države. Opštinama je garantovano pravo na autonomnost, potvrđen je princip subsidijarnosti

¾ Promene Ustava 1988., asocijacije opština (Austrijska asocijacija opština i Asocijacija austrijskih gradova i opština) stekle su ustavom definisano pravo i obavezu zastupanja interesa opština

¾ Opština definisana kao lokalna-regionalna samouprava u urbanim i ruralnim područjima, sa izvornim (pravo na imovinu, pravo na privređivanje,upravljanje lokalnim prihodima, usvajanje statutarnih akata i direktiva) i prenetim ovlašćenjima u skladu sa Ustavom

¾ Sistem lokalne samouprave u velikoj meri poslužio je kao primer za formulaciju temeljnih principa sadržanih u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi (Savet Evrope, 1985.)

Razmena iskustava i dobra praksa

¾ 1989. počele su intenzivne pripreme lokalnih vlasti:

¾ Asocijacije gradova i opština su glavni promoteri EU integracija i nosioci izrade ključnih dokumenata, jačanja saradnje među opštinama, osnivanja službi za EU integracije u regionima, obuke kadrova, otvaranja predstavništva u Briselu, umrežavanja sa gradovima EU

¾ Osnivanje Euro-point – regionalnih kancelarija za pridruživanje EU

Razmena iskustava i dobra praksa

¾ Koordinacija između Euro- ¾ Kontinuirano pointa, dve Asocijacije informisanje građana , gradova, privredne EU – stranica u svim komore i Ambasade u biltenima, Briselu ¾ Zastupljenost opština ¾ Izmene Ustava: opštinama putem dve asocijacije omogućeno pravo pristupa u Savet za EU informacijama/učešće u integracije, a od odlukama državnih organa 1992., u sve organe i po pitanjima EU komisije zadužene za integracija (Član 115-120) primenu sektorskih ¾ Uskladjivanje regionalne politika EU; politike sa EU standardima- osnivanje ¾ Učešće u imenovanju rezervnog fonda za 12 predstavnika u kofinansiranje EU Komitetu regiona projekata

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 99

Razmena iskustava i dobra praksa

Pripremne aktivnosti : ¾ Usklađivanje zakonodavstva (posebno u sledećim oblastima: ekologija, trgovina, poljoprivreda, javne nabavke, privreda, izborni sistem) ¾ Obuka kadrova (službe za EU integracije) posebno u većim gradovima i regionima, seminari u Briselu, učenje engleskog i francuskog jezika; ¾ Otvaranje zajedničkih kancelarija u Briselu (1992., sa Finskom i Švedskom)

Razmena iskustava i dobra praksa

Usklađivanje zakonodavstva: ¾ Obaveza konsultovanja opština po svim pitanjima značajnim za lokalni nivo ¾ Osnovano 8 regionalnih podružnica Asocijacije (2.346 opština) ¾ Unapređen sistem horizontalne koordinacije opština i regiona u cilju pristupanja Strukturnim fondovima, naročito u oblastima: obrazovanje i profesionalna obuka, istraživačko-razvojni programi, mala i srednja preduzeća, ekologija, turizam, socijalna politika i informatički razvoj

Razmena iskustava i dobra praksa

Problemi i dileme: ¾ Promene u sistemu nadležnosti lokalnih vlasti Burgenland Salzburg ¾ Ublažavanje posledica mogućih ograničenja nadležnosti i uključivanja Carinthia Styria u proces odlučivanja po pitanjima od značaja za lokalni/regionalni nivo ¾ Posledice po lokalni Upper Austria Tyrol budžet ¾ Izbor predstavnika u EU institucijama Lower Austria Vorarlberg ¾ Koordinacija sa nacionalnim i EU organima ¾ Transparentnost odlučivanja

Exchange – Program obuke u opštinama 100 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Razmena iskustava i dobra praksa

Zapažanja i preporuke: ¾ Obilje informacija ¾ Što pre pristupiti zahteva modernu konstruktivnom informatičku dijalogu sa svim tehnologiju i podršku institucijama nadležnim za EU integracije ¾ Jasno definisanje ciljeva u komunikaciji ¾ Izgradnja sa državnim organima međusektorskih zahteva kompetentne partnerstava na opštinske predstavnike lokalnom nivou se još uvek uči ¾ Proces pristupanja znači okruženje koga ¾ Što pre uvesti formalne determiniše samo i mehanizme i institucije jedino: stanje stalne za konsultovanje promene opština

Razmena iskustava i dobra praksa

Dileme tokom procesa Ključne reči danas: pristupanja: ¾ Planiranje strategije ¾ EU državljani kupuju razvoja zemljište u Austriji ¾ Saradnja i partnerstva gradova ¾ EU državljani i pravo ¾ Konkurentnost glasa na lokalnim razvojnih ciljeva izborima ¾ Ovo je proces promene ¾ EU subvencije i svesti narušavanje principa ¾ Otvorenost za saradnju tržišne konkurencije ¾ Uvek neophodni ¾ EU direktive u oblasti stručnjaci sa znanjem ekologije engleskog i francuskog ¾ Lokalni porezi i ¾ Nikad dovoljan broj finansije pravnika (!)

Razmena iskustava i dobra praksa Korisne kontakt adrese u Austriji

¾ Austrijska asocijacija opština ¾ www.gemeindebund.gv.at ¾ Austrijska asocijacija gradova i opština ¾ www.staedte.at ¾ Mreža gradova centralne i istočne evrope LOGON ¾ www.ceec-logon.net ¾ Austrijski Institut za državnu upravu i ¾ www.kdz.or.net lokalnu samoupravu ¾ Međunarodna zajednica opština ¾ www.icnw.org ¾ OECD, SIGMA – Program reforme javne ¾ www.oecd.org uprave i lokalne samouprave SEE

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 101

Razmena iskustava i dobra praksa ¾ Interreg III C: LOGON : Mreža gradova centralne i istočne Evrope, ¾ LOGON 1 (1998-2000) i LOGON 2 (od 2002): podrška stvaranju lokalnih struktura za saradnju sa EU,

¾ Priprema za ulazak u EU i analiza mogućih posledica po lokalnu samoupravu,

¾ Uspostavljanje efikasnog sistema know-how i ekspertske saradnje sa zemljama centralne i istočne Evrope,

¾ Definisanje zajedničke platforme za saradnju lokalnih i regionalnih vlasti,

Razmena iskustava i dobra praksa LOGON Ključne oblasti saradnje i stvaranja zajedničkih struktura u zastupanju interesa lokalnih vlasti su: ¾ nadležnosti lokalnih vlasti u kreiranju regionalnih institucija (prostorno planiranje, urbani razvoj) ¾ zaštita životne sredine (vodosnabdevanje, otpadne vode, odlaganje otpada, zagađenje vazduha), ¾ finansijska politika - lokalni porezi, budžetski deficit, javne nabavke, subvencije, komunalna preduzeća, ¾ druga pitanja od značaja za opštine (kupovina zemljišta, sloboda kretanja)

Razmena iskustava i dobra praksa ¾ Partneri LOGON - Asocijacije gradova: ¾ Estonija, Letonija ¾ Finska Litvanija ¾ Švedska, Poljska ¾ Velika Britanija, Češka ¾ Nemačka, Slovačka ¾ Austrija, Mađarska ¾ Italija, Slovenija ¾ Grčka, Rumunija, Bugarska, Kipar, Malta

Novembar 2006: LOGON Priručnik EU integracija i lokalna samouprava (na srpskom)

Exchange – Program obuke u opštinama 102 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Razmena iskustava i dobra praksa

¾ Članstvo u EU podrazumeva koristi ali i troškove ¾ Najveći troškovi proističu iz obaveze sprovođenja javnih politika, učešća u formulisanju novih, odnosno reviziji postojećih ¾ Pouzdana, efikasna javna uprava je glavno sredstvo postizanja ovako postavljenih ciljeva ¾ Usklađivanje zakonodavstva samo je prvi korak ka sprovođenju pravnih tekovina EU ¾ Sprovođenje podrazumeva novu insfrastrukturu državne uprave, adekvatna znanja i veštine, institucije i mehanizme ¾ Izgrađeni administrativni kapaciteti i upravljanje procesom priključenja nasuprot popularnom stereotipu o nadmudrivanju pregovarača

Razmena iskustava i dobra praksa

¾ Koordinacija unutar sistema vlasti je od ključnog značaja za dobru definiciju i predstavljanje nacionalnih interesa ¾ Osnovni cilj je da se vlastima zemalja u procesu pristupanja u članstvo EU postepeno prenosi više nadležnosti u planiranju budućih programa, kao opšteg okvira za upravljanje projektnim aktivnostima ¾ Razvijanje strategije pristupnih partnerstava, održavanje ravnoteže između brzine u sprovođenju reformi administrativnih kapaciteta i preuzimanja dodatnih evropskih nadležnosti

Razmena iskustava i dobra praksa

Kombinacija pet uslova za efikasnu reformu sistema u predpristupnoj fazi: ¾ Spoljni pritisak ¾ Unutrašnja nezadovoljstva ¾ Strategija reforme ¾ Mehanizmi upravljanja reformom ¾ Procena i praćenje njenih efekata

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 103

Razmena iskustava i dobra praksa u oblasti reforme sistema Primer 1: Irska ¾ Od 2000: EU integracija i strategija ubrzanog ¾ 2000-2006 u mil. Evra: lokalnog i regionalnog ¾ Infrastruktura: 855 razvoja ¾ Proizvodnja: 333 ¾ Regioni: ¾ Zapošljavanje i ljudski Border/Midland/Wester resursi: 901 n BMW region i Southern/Eastern SE ¾ Regionalni razvoj: 972 region ¾ Kohezioni fond: 576 ¾ Strategija regionalnog razvoja i upravljanja strukturnim fondovima 2000-2006

Razmena iskustava i dobra praksa u oblasti reforme sistema

Primer 2 : Italija ¾ Od 1999 u fazi ¾ Prisutni disparetiteti u intenzivnih reformi regionalnom razvoju i sistema regionalne vlasti dalje utiču na ¾ Zakonom iz 2001. korišćenje strukturnih Regionima garantovana fondova zakonodavna ovlašćenja ¾ Veći stepen finansijske ¾ Lombardija – GDP autonomije i redefinisanje 132% u odnosu na EU saradnje regiona na prosek međunarodnom i EU nivou ¾ Kalabria – 61% ¾ Institucionalne forme vertikalne i horizontalne koordinacije – nacionalne konferencije i saveti lokalnih vlasti

Razmena iskustava i dobra praksa u oblasti reforme sistema

Funkcionalne i uticajne asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti: ¾ ANCI – asocijacija opština (6.400), ¾ UNCEM – asocijacija opština brdsko- planinskog područja (4200 opština) ¾ UPI – asocijacija regiona (100 regiona, 14 gradova) ¾ AICCRE – Italijanska asocijacija gradova uključenih u evropske programe saradnje (80% regiona, više od polovine opština), članica Evropske mreže gradova i regiona

Exchange – Program obuke u opštinama 104 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Razmena iskustava i dobra praksa u oblasti reforme sistema

¾Savet Evropskih gradova i regiona (CoE), 1951, najveća asocijacija u Evropi, sa članstvom u 35 zemalja ¾CEMR: 42 nacionalne asocijacije gradova ¾http://www.ccre.org/site.html

Razmena iskustava i dobra praksa ¾ EurActiv.com ¾ EurActiv.com je elektronski informacioni sistem lansiran 2000. Sadrži informacije o EU politikama, programima. Diskusioni forum za lokalne i regionalne teme, dopuna zvaničnom sajtu EU. ¾ http://www.euractiv.com –engleska verzija ¾ http://euractiv.eon.si –slovenačka verzija ¾ http://www.dnevnik.bg/evropa -bugarska verzija ¾ http://euractiv.sk –slovačka verzija

Razmena iskustava i dobra praksa ¾ The Local Government Information NetworkLOGIN je informacioni sistem, koji sadrži bazu publikacija o reformi i modernizaciji sistema lokalne samouprave, za profesionalni razvoj zaposlenih u opštinama: ¾ Jermenija,Bugarska, Madjarska, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Makedonija, Poljska, Rumunija, Rusija, Srbija, Ukrajina ¾ http://www.logincee.org/

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 105

Razumevanje institucija EU Razmena dobre prakse Korisni izvori informacija:

Evropska unija www.europa.eu.int Savet Evrope (CLRA) www.coe.int ALDA – Agencije lokalne demokratije: www.alda-europa.eu

¾ U Srbiji: Kancelarija Vlade Republike Srbije za pridruživanje EU www.seio.sr.gov.yu Agencija za promociju izvoza: www.siepa.sr.gov.yu Privredna Komora Srbije www.pks.komora.net

Špansko iskustvo

Priprema za korišćenje fondova

¾Obuka na regionalnom nivou ¾Obuka predstavnika regiona u Briselu ¾Fleksibilan pristup organizovanju službi koje će regionima pružati podršku u prikupljanju sredstava ¾“Siromaštvo kao prednost”

Exchange – Program obuke u opštinama 106 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

Primer 1: Putevi za Evropu

1986. – Decentralizacija vlasti i prenos svih ključnih nadležnosti na lokalne zajednice ¾ Mreža puteva: 18 526 km of magistralnih puteva i 1 698 km autoputeva ¾ Jedna od najslabijih putnih mreža u Evropi po km2 zajedno sa Portugalijom i Grčkom ¾ Ekonomija se razvija Do 1992 Španija će: ¾ Se potpuno integrisati u jedinstveno tržište EU ¾ Organizovati Svetsku izložbu u Sevilji ¾ Olimpijske igre u Barseloni ¾ Madrid će biti evropska prestonica kulture ¾ U Granadi će se održati Svetski kup u skijanju

¾ Ministarstvo za javne radove priprema ogroman plan rekonstrukcije putne mreže

¾ Plan: Izgradnja 15 transportnih koridora, od kojih je 7 ključnih i vode od Madrida ka svim regionima

¾ Ukupna investicija: 1,3 milijarde pezeta

¾ Vlada se prijavljuje za finansiranje iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF) za izradu puteva koji povezuju regione

¾ U novembru 1988. Evropska komisija objavljuje da će u periodu 1989-1993 ERDF finansirati polovinu vrednosti ukupne investicije

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 107

Strateški pristup

¾ Paralelno – lokalne zajednice i okruzi konkurišu za finansiranje modernizacije regionalnih i lokalnih puteva iz Kohezionih fondova ¾ Projekat je za cilj postavio: Unapređenje dostupnosti nerazvijenih regiona ¾ Otvoreno je 45 000 privremenih radnih mesta

Primer 2: Agencija za lokalni razvoj

1992. Oblast Raiguer

¾ 60,000 stanovnika i 11 opština ¾ Locirana u centralnom delu Majorke ¾ Doživljava ozbiljnu krizu u ključnoj privrednoj grani – industriji obuće ¾ Majorka nema pravo da koristi Strukturne fondove – komponentu 2 (ne spada u grupu oblasti koje prolaze kroz proces industrijskog oporavka) ¾ Vlasti regiona Majorke, Oblast Raiguer, opštine i sve institucije i organizacije na lokalnom nivou lobiraju u Briselu za dodelu statusa koji obezbeđuje pristup Komponenti 2 Strukturnih fondova ¾ Paralelno se priprema plan za lokalni privredni oporavak

Rezultat

¾ Obezbeđuje se dostupnost fondova iz Komponente 2

¾ Formiran je Konzorcijum za ekonomski razvoj oblasti – 1994.

¾ Zaposleno je 5 osoba koje u okviru “uslužnog centra” pružaju pomoć u pripremi aplikacija za EU fondove i pronalaze sredstva koja mogu biti dostupna lokalnim preduzetnicima

Exchange – Program obuke u opštinama 108 Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU

¾ Konzorcijum radi na unapređenju kvaliteta proizvoda, pokreće inicijative za nove privredne aktivnosti, promoviše lokalnu privredu u US i Japanu ¾ Od 1998. Konzorcijum osniva Centar za inovativno preduzetništvo ¾ Stvoreno je 600 novih radnih mesta ¾ Obezbeđena podrška EU u oblasti prehrambene industrije, proizvodne obuće, trgovine i usluga u vrednosti od 7 mil. Evra

¾ Sagrađena je nova zgrada sedišta Konzorcijuma, zaposleno 10 novih službenika

¾ Za sve ovo je obezbeđena podrška ERDF u iznosu od 50% ukupnih ulaganja

Preporuke Evropske komisije za usklađivanje regionalne politike država kandidata Bugarska Češka Poljska Mađarska Rumunija Slovačka Slovenija Oblast Usklađivanje ● ● ● ● ● ● pravnog okvira Razvoj ● ● ● ● ● ● institucija Unapređenje ● ● ● ● ● ● ● koordinacije postojećih institucija Obezbeđenje ● ● ● ● ● ● finansijskih instrumenat a za regionalni razvoj Koordinacija ● ● ● ● ● ● ● korišćenja resursa Kontrola ● ● ● ● ● ● ● rada regionalnih institucija il ● ● ● ● ●

BDP u državama kandidatima u odnosu na EU prosek u %

Prosek po Najrazvijeniji Najnerazvijeniji Drž ava drž avi region region

Bugarska 28 34 25 (1995) Češka 65 120 49 (1996) Poljska 37 55 25 (1998) Mađarska 47 70 33 (1996) Rumunija 32 44 26 (1995) Slovačka 47 105 36 (1997) Slovenija 67 84 50 (1996)

Exchange – Program obuke u opštinama Razumevanje institucija Evropske unije i procesa priključivanja EU 109

ŠESTI DAN OBUKE

Cilj ovog dana obuke je upoznavanje učesnika sa najboljom praksom iz zemalja Evropske unije, korisnim izvorima informacija o funkcionisanju Evropske unije i osvrt na primere dobre prakse iz Srbije. U drugom delu dana sumirani su rezultati i znanja stečena na šestodnevnoj obuci organizovanoj od strane Exchange - Programa obuke u opštinama. U poslednjem satu radionice, nezavisni stručnjak, angažovan od strane Programa Exchange, razgovarao je sa svim učesnicima o kvalitetu, znanjima i primenjivosti metoda naučenim na radionici u lokalnoj samoupravi. Korišćeni su sledeći materijali i mehanizmi: ⇒ Prezentacija: EU primeri dobre lokalne i regionalne prakse; ⇒ Korisni izvori informacija o EU; ⇒ Grupni rad; ⇒ Zaključci.

Trening materijali su dati u nastavku teksta

PREZENTACIJA: Primeri dobre prakse iz zemalja Evropske unije i opština u Srbiji

TEMATSKA RADIONICA Cilj radionice upoznavanje učesnika sa uspešno sprovedenim projektima u okviru Exchange - Programa za srpske opštine. Materijal: Prezentacija predavača na temu Programa Exchange. Aktivnost: Učesnici predstavljaju projekat koji su sproveli u svojim opštinama i na ovaj način pomažu pri ostvarivanju interakcije i dijaloga na temu onoga što je određeno za glavni cilj projekta, njegovog efekta i uticaja u smislu poboljšanja postignutih u različitim oblastima intervencije. Svaka od prezentacija propraćena je konstruktivnom diskusijom između učesnika.

Trajanje: 50 - 60 minuta

Exchange – Program obuke u opštinama