Сажетак: , (1917–1921. ), . , , . (1884–1947)
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
УДК 725/728(497.1)"1884/1947" 72.071.1 Лукомски В. В. РАД АРХИТЕКТЕ ВИКТОРА ЛУКОМСКОГ У КРАЉЕВИНИ СХС/ЈУГОСЛАВИЈИ 18841947 ВАЛЕНТИНА СТАНОЈЕВИЋ сажетак: Велики број руских градитеља дошао је након Октобарске револуције, крајем друге и почетком треће деценије (1917–1921. године), у Краљевину СХС. Међу њима, као један од најплоднијих руских архитеката емиграната, пронашао је своје место и Виктор Лукомски. Рад архитекте Виктора Лукомског (1884–1947), и поред изузетног значаја, није целовито сагледан у савременој културној историографији. Стога, овај рад представља покушај да се његова делатност у Краљевини Срба, Хрвата, Словенаца, односно Kраљевини Југославији, свеобухватније расветли и презентује стручној јавности, да се истакне његов значај, а тиме и подстакну даља проучавања доприноса руских емиграната српској међуратној архитектури. кључне речи: Викор Лукомски, емирани архиеки из Русије, ржавни архиека, ср– ско-визанијски сил, сакрално раиељсво, ороичне виле међурано ериоа, самбена ар- хиекура, Паријаршија СПЦ у Беорау abstract: A large number of Russian architects came to the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes as emigrants in the aÁermath of the October Revolution (1917–1921), in the late second and early third decade of the 20th century. Among them was Victor Lukomsky, one of the most proliÆc Russian emigrant architects. Despite its extraordinary signiÆcance, the work of architect Victor Lukomsky (1884– 1947) has not been comprehensively understood in contemporary cultural historiography. »erefore, this paper is an attempt to shed light and present details on his activities in the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes / Yugoslavia to the professionals and highlight its importance, thus encouraging further research and interpretation of the contribution of Russian emigrants to the Serbian interwar architecture. Keywords: Victor Lukomsky, Russian emigrant architects, state architect, Serbo-Byzantine style, sacred architecture, interwar family villas, residential architecture, the Patriarchal Seat building in Belgrade ½¸ валентина станојевић иктор Лукомски заузео је своје место у срп- чне Европе током прве две деценије двадесетог ској међуратној архитектури као један од века. У Краљевину СХС је дошао 1920, са супру- плоднијих архитеката емиграната из Ру- гом Зинаидом Федченко. Убрзо потом, у јуну исте Всије. Различити стилови који су се преплитали у године, пронашао је запослење у Министарству међуратном периоду, попут академизма, нацио- грађевина у Београду, као привремени архитект налног стила и модерних идеја, прожимали су и Архитектонског одељења, у којем се стручно афир- дела Лукомског. Руски архитекти су у Краљевини мисао.5 Лукомски је 1930. године нострификовао Југославији због лакшег налажења посла желели диплому инжењера-архитекте на Техничком фа- углавном да се настане и раде у Београду, који по- култету у Београду. У то време, отворио је и само- сле Првог светског рата постаје престоница нове стални архитектонски биро. Заправо, мањи број државе Краљевине СХС, или су то хтели да учи- руских градитеља је имао самостални или сарад- не бар у великим градовима. Имајући то у виду, и нички биро. У његовом архитектонском бироу је у његов опус у највећој мери везан је за престони- периоду од 1933. до 1936. године радио архитекта цу. Краљ Александар Карађорђевић показивао је Алексеј Васиљевич Стерлигов.6 посебну наклоност према руским емигрантима.1 На југословенским просторима, пре свега у Ипак, сачувани подаци о Виктору Луком- Београду, развијен је најплоднији период ствара- ском углавном су непотпуни. Његов рад није био лаштва Лукомског. У његовом опусу највише су предмет темељитих монографских истраживања. се истакле једнопородичне резиденције и виле, У ретким историографским прегледима српског вишеспратне стамбене зграде и црквене грађе- међуратног градитељства, помињан је као иста- вине. Био је активан члан руске уметничке групе кнути архитект емигрант из Русије. У склопу „Круг“ (1930–1934), и удружења „Коло југосло- синтетичких огледа, приказана су и анализирана венских ликовних уметника“ (1930).7 На колек- његова поједина дела. Његов архитектонски рад тивним изложбама руских уметника излагао је позитивно је коментарисан и у стручној перио- од 1928. године. дици и дневној штампи. Такође, његова дела и Као државни архитекта, Виктор Лукомски је биографски подаци помињани су у сажетим ен- сарађивао са дворским градитељем Живојином циклопедијским одредницама односно лексикон- Николићем. Такође, остварио је сарадњу и с архи- ским јединицама. Мемоарска грађа, заоставшти- тектом Иваном Риком.8 Био је запослен и као ар- на, као ни сећања архитекте, нажалост нису хитекта у предузећу за електрификацију „Исток“.9 сачувани, као ни довољно пројектантске грађе. Живео је у тешким условима током нацистичке Историографи нису били сагласни у вези с окупације. Становао је у Улици Вука Караџића местом и датумом његовог рођења. На основу ле- 11, у Београду, одакле је морао да се исе ли у Узун гитимације Команде града, која је издата 15. јула Миркову 5. Након ослобођења, вратио се у свој 1945. године, сазнаје се да је Виктор Викторович стан, у згради за чије je пројекте и сам био заду- Лукомски рођен у Калуги 8. јануара 1884. годи- жен.10 Станодавац му је била породица Глушче- не.2 Међутим, изношени су подаци и да је рођен вић, која је у то време била сопственик, након по- у Санкт Петербургу 24. новембра 1884. године.3 родице Стаменковић. У том стану је и преминуо О томе говори и пријава боравишта. Као година 15. јуна 1947. године. Према сећању савременика, његовог рођења, навођена је и 1895.4 Име је до- умро је од последица срчаног удара.11 био по оцу. Један од првих сачуваних и изведених проје- Дипломирао је на Институту грађевинских ката Виктора Лукомског био је пројекат за гим- инжењера „Цар Николај Први“ у Санкт Петербур- настичку салу гимназије у Пироту, потписан 10. гу, који је био средиште неокласицизма у руској септембра 1920. године. Еклектички архитектон- архитектури и један од највећих ауторитета исто- ски облици грађевине засновани су на принци- ¾º рад арХитекте виктора лукомског у краЉевини сХс/југославији (1884–1947) пима ренесансе. Богате је пластичне декорације. један од првих значајнијих радова Виктора Лу- Темена архиволти изнад прозора наглашена су комског. Иако се неретко у литератури истиче украсним конзолицама. На бочним ризалити- улога Живојина Николића као главног пројек- ма истичу се тимпанони, с акротеријама на врху. танта, Лукомски је оставио свој печат у облико- Улазни део зграде истакнут је дорским стубовима вању дворског комплекса. Николај Краснов и који су смештени између прозора. Бочне фасаде Сергеј Смирнов, библиотекар и инжењер Дво- карактеришу гирланде и плитки пиластери. Обје- ра, били су задужени за послове у изради фасад- кат је приземан и правоугаоне основе. Највећи них детаља и ентеријера. Ангажовани су и Едуард део простора заузима сала за вежбање. Поседује Андре и декоратер Бернард Лудвиг.19 и део за гардеробу и галерије.12 Двор је био пројектован за потребе краљеве Своју даровитост Лукомски је исказао и на породице као приватна резиденција, у мирнијем конкурсу за палату Министарства шума и руд- амбијенту који је краљ желео.20 Грађен је од 1925. ника, пољопривреде и вода освојивши трећу на- до 1929. године, док су радови на ентеријеру из- граду, крајем 1921. године, с радом под шифром вођени од 1929. до 1934.21 Сазидан је у српско-ви- Два конценрична круа.13 За оба министар- зантијском стилу, у који су уткани и трагови ства биле су предвиђене засебне зграде, орган- руске империјалне архитектуре, чиме је подра- ски повезане, с централним улазом у оба мини- жаван укус владара. Нацрте објеката у дворском стар ства. У потоњим пројектима, Лукомски се комплексу Николић и Лукомски су израђивали уда љио од духа строге монументалне руске им- од фебруара до јула 1925. године. Двор је имао перијалне архитектуре.14 и значајну функцију државне институције. Сто- У првим послератним годинама извође- га је у обликовању његовог визуелног идентитета на су проширења и дограђивања појединих јав- важну улогу имао сам краљ.22 Радови на репре- них грађевина. Међу тим зградама подигнут је и зентативном ентеријеру двора урађени су крајем други спрат на старој згради Државног савета и 1933. године, у модернизованом српском стилу, с Главне контроле, коју је 1889. године пројектовао елементима руског националног стила у декора- Душан Живановић.15 Од 1921. до 1924, настаја- цији салона сутерена.23 ли су пројекти проширења Главне контроле, на Вила има сутерен, приземље, први спрат и углу Гепратове и Кнеза Милоша. Из тог раздобља мансарду. Лучни отвори, стубови и декоративни потиче и пројекат Лукомског за проширење ове елементи указују на одлике српског средњовеко- зграде (1921–1924). Потписао га је Виктор Луком- вног градитељства у обликовању здања. Простор- ски, док је на плану Душан Живановић потписан не целине су функционално организоване према као назорни инжињер. На згради Главне контро- намени.24 У сутеренским просторијама, за интим- ле помоћник надзорног архитекте био је Василије нији пријем, осећа се дух руских градитеља. На Олејников, што се сазнаје и на основу планова.16 спрату су смештене приватне просторије.25 Чвр- На конкурсу за обнову Ловћенске капеле, 14. ста, слојевита, симетрична композиција дворских фебруара 1922. године, иако је првобитно усвоје- фасада, остварена доследном академском поде- на скица Светомира Лазића – изабран је нацрт лом зона, оживљена разиграном пластиком тра- капеле Виктора Лукомског, израђен писаљком у диционалних облика, ослањала се на балканску боји, који није сачуван.17 Ипак,