Tokovi Istorije 3 2017 21022018.Indd
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
1 ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 3/2017. 2 ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ Часопис Института за новију историју Србије 3/2017. CURRENTS OF HISTORY Journal of the Institute for Recent History of Serbia 3/2017 ИНИС Београд, 2018. 3 ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 3/2017. ИНСТИТУТ ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA За издавача Др Миле Бјелајац Главни и одговорни уредник Editor-in-chief Др Слободан Селинић Редакција – Editorial board Др Драган Богетић, Институт за савремену историју, Београд Проф. др Дубравка Стојановић, Филозофски факултет, Београд Проф. др Александар Животић, Филозофски факултет, Београд Проф. др Стеван Павловић, Универзитет у Саутемптону Проф. др Јан Пеликан, Карлов универзитет, Праг Др Јелена Гускова, Институт за славистику РАН, Москва Др Диана Мишкова, Центар за научна истраживања, Софија Др Владимир Гајгер, Хрватски институт за повијест, Загреб Др Александар Раковић, Институт за новију историју Србије, Београд Др Весна Ђикановић, Институт за новију историју Србије, Београд Секретар редакције – Editorial secretary Др Срђан Милошевић Лектура и коректура – Editing and proofreading Биљана Рацковић Превод и редактура текстова на енглеском – English translation, editing and proofreading Сања Николић Техничка обрада текста – Text editing Мирјана Вујашевић УДК 949.71 ISSN 0354-6497 (Штампано изд.) ISSN 2560-547X (Online) Издавање часописа Токови историје финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Токови историје налазе се на ERIH PLUS листи. Часопис излази три пута годишње. Адреса Редакције Трг Николе Пашића 11, 11000 Београд, тел.: 011/3398-613 http://tokovi.istorije.rs/; e-mail: [email protected] 4 CONTENTS Садржај 3/2017 ARTICLES Чланци Игорь КРЮЧКОВ СЕРБИЯ И СЕРБЫ ВЕНГРИИ В ДОНЕСЕНИЯХ ГЕНЕРАЛЬНОГО КОНСУЛЬСТВА РОССИИ В БУДАПЕШТЕ В НАЧАЛЕ ХХ ВЕКА (1901–1909 гг.) Игор КРЈУЧКОВ Србија и угарски Срби у извештајима Генералног конзулата Русије у Будимпешти на почетку 20. века (1901–1909) .................................................... 11 Péter VUKMAN POLITICAL ACTIVITIES OF IBEOVCI EMIGRANTS IN HUNGARY 19481953 Петер ВУКМАН Политичке активности емиграната-ибеоваца у Мађарској (1948–1953) ..................................................................................................... 35 Jelena ĐUREINOVIĆ REINTERPRETATION OF 7 JULY: FROM THE DAY WHEN THE FIRST INSURGENT RIFLE FIRED TO THE DAY OF THE OUTBREAK OF THE CIVIL WAR Јелена ЂУРЕИНОВИЋ Реинтерпретација 7. јула: Од првe устаничкe пушкe до почетка грађанског рата ................................................................................................ 59 Nataša MILIĆEVIĆ AUSWEIS, GUARDS AND BORDERS: TRAVELLING OF THE MIDDLE CLASS IN OCCUPIED SERBIA 1941–1944 Наташа МИЛИЋЕВИЋ Аусвајси, страже и границе: путовања грађана у окупираној Србији 1941–1944. ...................................................................................... 85 Драган ЦВЕТКОВИЋ ХОЛОКАУСТ У СРБИЈИ (НЕМАЧКО ОКУПАЦИОНО ПОДРУЧЈЕ) – НУМЕРИЧКО ОДРЕЂЕЊЕ И КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА Dragan CVETKOVIĆ Holocaust in Serbia (German Occupation Area) – Numerical Determination and Quantitative Analysis ................................................ 111 5 ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 3/2017. Nenad LAJBENŠPERGER PRESENTING AND ESTABLISHING THE NUMBER OF YUGOSLAV CASUALTIES OF WORLD WAR II FROM LIBERATION UNTIL 1951 Ненад ЛАЈБЕНШПЕРГЕР Представљање и утврђивање броја југословенских жртава Другог светског рата од ослобођења до 1951. године ..................................... 143 IN MEMORIAM Проф. др Ђорђе Станковић (1944–2017) ................................................................. 169 Проф. др Душан Батаковић (1957–2017) ................................................................ 173 REVIEWS Прикази Михаил БЕЛОВ Србиjа и руска револуциjа 1917. Нове теме и изазови, тематски зборник радова. Београд: Институт за новиjу историjу Србиjе, Институт славяноведения Российской академии наук, 2017. .................. 183 Перица ХАЏИ-ЈОВАНЧИЋ Stephen G. Gross. Export Empire: German Soft Power in Southeastern Europe, 1890–1945. Cambridge University Press, 2015. ........ 188 Смиљана ЂУРОВИЋ Др Зоран Лакић. Духовне вертикале Црне Горе. Цетиње: Светигора, 2016. .................................................................................................. 195 Зоран ЈАЊЕТОВИЋ The Balkan Wars from Contemporary Perception to Historic Memory, eds Katrin Boeckh, Sabine Rutar. London: Palgrave Macmillan, 2017. ......... 200 Зоран ЈАЊЕТОВИЋ Mirna Zakić. Ethnic Germans and National Socialism in Yugoslavia in World War II. Cambridge: Cambridge University Press, 2017. ........................ 204 Сања ПЕТРОВИЋ ТОДОСИЈЕВИЋ Момчило Исић. Основно школство у крушевачком крају 1914–1941. Београд: Институт за новију историју Србије, 2017. ........................................ 210 6 Маја ЛУКАНЦ Jugoslavija i Poljska u XX veku, međunarodni tematski zbornik radova sa konferencije Jugoslovensko-poljski odnosi u XX veku. Beograd, 2017. ....... 214 Зоран ЈАЊЕТОВИЋ Mihael Antolović. Nemačka manjina u Vojvodini (1918–1941). Društvo i politika. Sombor: Pedagoški fakultet, 2017. .............................................. 219 INFORMATION ON CONFERENCES Информације о научним скуповима Ненад АНТОНИЈЕВИЋ, Бојан ЂОКИЋ Научни скуп Наука и стварност, Источно Сарајево, 20. 5. 2017. ................. 225 Владан ЈОВАНОВИЋ Конференција о миграцијама 2017, Универзитет Харокопио, Атина (Грчка), 23–26. 8. 2017. ......................................................................................... 226 Владан ЈОВАНОВИЋ Међународна конференција Динамика и политике предрасуда од 18. до 21. века, Универзитет Сапијенца, Рим, 23–24. 6. 2016. .................... 228 Слободан СЕЛИНИЋ Међународна научна конференција Polska i Jugoslawia w XX wieku. Polityka – spolecnzstwo – kultura, Uniwersytet Kazimierza Wielkiego w Bydgoszczy, Бидгошч (Пољска), 27–28. 9. 2017. ........................... 230 Слободан СЕЛИНИЋ Научнa конференцијa Сан о граду, Андрићев институт, Андрићград (Вишеград), 17–19. 11. 2017. ................................................................ 234 Сања ПЕТРОВИЋ ТОДОСИЈЕВИЋ Радионица „Space as a perspective for research of Yugoslavia / Простор као перспектива за истраживање Југославије“, Факултет за медије и комуникације, Београд, 7–8. 10. 2017. .......................... 236 Александар РАКОВИЋ Циклус дебата Срби и други народи у 20. и 21. веку: лекције из прошлости и савети за будућност, Љубљана, 26. 10. – 30. 11. 2017. ........ 237 7 ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 3/2017. 8 ARTICLES Чланци 9 ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 3/2017. 10 УДК 323.1(=163.41)(439)”1901/1909”(093.2) 94:327(470:497.11)”1901/1909”(093.2) 341.7(470:439)”1901/1909”(093.2) Оригинални научни рад Примљен: 20. 2. 2017. Прихваћен: 22. 12. 2017. Игорь КРЮЧКОВ Северо-Кавказский федеральный университет, заведующий кафедрой зарубежной истории, политологии и международных отношений, г.Ставрополь [email protected] Сербия и Сербы Венгрии в донесениях Генерального консульства России в Будапеште в начале ХХ века (1901–1909 гг.) Резюме: Данная статья посвящена восприятию диплома- тами генерального консульства России в Будапеште поло- жения сербов Венгрии и развития независимой Сербии. В ней анализируется политика наступления правитель- ства Венгрии на права сербов и причины этого явления. В статье отмечается тесная связь между борьбой Сербии за укрепление своих позиций на Балканах и взаимоотноше- ниями Будапешта с сербами Венгрии. Ключевые Слова: Сербы, Сербия, Венгрия, мадьяризация, православная церковь, автономия, собор, Нови Сад, Буда- пешт В начале ХХ в. донесения российских дипломатов, работав- ших в Австро-Венгрии являлись основным источником получения информации из империи Габсбургов для правящих кругов России. Частично некоторые донесения публиковались на страницах офи- циальных изданий, таких как «Вестник промышленности, торгов- ли и финансов», «Сборники консульских донесений» и др. Данные публикации в основном отражали различные стороны экономиче- ской жизни Австро-Венгрии и развития ее внешнеэкономической деятельности, они предназначались, прежде всего, для деловой эли- ты страны. В России в начале ХХ в. развернулась оживленная дис- 11 ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 3/2017. 11–33 куссия о необходимости развития внешней торговли страны и глав- ным образом с государствами Балканского полуострова и Ближнего Востока.1 В Санкт-Петербурге понимали, что без расширения эконо- мического проникновения в регион будет невозможно дальнейшее сохранение, тем более расширение политического влияния России на Балканах и Ближнем Востоке. Пример Австро-Венгрии представ- лялся наиболее востребованным и полезным для российских пред- принимателей и государственных структур, поскольку империя Габсбургов находилась примерно на одном уровне с Россией в об- ласти развития экономики, но при этом она достигла значительно больших результатов во внешнеэкономических связях с Сербией, Болгарией, Грецией, Румынией, Османской империей. Изучение ав- стро-венгерского опыта организации внешней торговли станови- лось одной из задач для российских дипломатов в Австро-Венгрии. Абсолютно секретными оставались донесения дипломати- ческого корпуса России о внутренней и внешней политике империи Габсбургов. На события, происходившие в Австро-Венгрии, россий- ские дипломаты смотрели через призму интересов России, ее взаи- моотношений с Веной, с другими великими державами и раскладом сил на международной арене в конце XIX – начале ХХ вв.2 Внутри- политические проблемы Австро-Венгрии отходили на второй план. Посольство России в Вене четко придерживалось данной линии при освещении положения дел, как в австрийской,