Tuta Absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae) НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Зорица Ђурић БИОЕКОЛОШКА ПРОУЧАВАЊА МОЉЦА ПАРАДАЈЗА – Tuta absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae) НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА Бања Лука, 2019. UNIVERSITY OF BANJA LUKA FACULTY OF AGRICULTURE Zorica Đurić BIOECOLOGICAL STUDY OF TOMATO LEAFMINER – Tuta absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae) IN THE REPUBLIC OF SRPSKA REGION DOCTORAL DISSERTATION Banja Luka, 2019 ИНФОРМАЦИЈЕ О МЕНТОРУ И ДИСЕРТАЦИЈИ Ментор: Проф. др Сњежана Хрнчић, редовни професор, Биотехнички факултет, Универзитет Црне Горе Наслов докторске дисертације: Биоеколошка проучавања мољца парадајза – Tuta absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae) на подручју Републике Српске Резиме Прелиминарана истраживања у циљу потврде присуства мољца парадајза (Tuta absoluta Meyrick) (Lepidoptera: Gelechiidae) спроведена су у септембру 2010. године. У периоду од 2011. до 2013. године спроведена су истраживања распрострањености, бројности и интензитета напада штеточине у 8 локалитета у Републици Српској (РС). За утврђивање присуства и динамике популације коришћене су феромонске клопке. Утврђивање симптома оштећења вршено је прегледом биљних дијелова на 20 случајно одабраних биљних органа, на 5 мјеста на сваком локалитету. Оцјена интензитета напада је извршена у локалитетима гдје су примјећена оштећења. У току 2012., 2015. и 2016. године на подручју Бања Луке, у лабораторијским условима, спроведена су морфолошка и молекуларна истраживања штеточине, док су биолошка истраживања спроведена у ентомолошким кавезима, у условима пластеника. Биолошка истраживања, која су подразумијевала праћење циклуса развића, фекундитета женки и симптома оштећења штеточине, су спроведена у току 2012., 2015. и 2016. године на парадајзу, односно 2015. и 2016. године на кромпиру и плавом патлиџану. Присуство мољца парадајза је 2010. године по први пут потврђено на подручју РС. У периоду од 2011. до 2013. присуство је констатовано на свим праћеним локалитетима. У локалитетима у јужном дијелу РС је констатована виша бројност, ранија појава у току сезоне и већи проценат минираних листова. На основу резултата о бројности ухваћених имага и процента активних мина интензитет напада се оцјењује као слаб. Током истраживања је врста презимила у стадијуму лутке и имага. На парадајзу су формиране 4 генерације 2012. и 2015. године, односно 6 генерација 2016. године. На кромпиру и плавом патлиџану су формиране 2 генерације 2015. године, док је у 2016. години на кромпиру формирано 5, а на плавом патлиџану 2 генерације. Просјечан фекундитет по женки је био највиши на парадајзу 84,17, затим на кромпиру 51,82 и најнижи на плавом патлиџану 37,83. Резултати анализе генетске варијабилности упућују да није дошло до промјене генома врсте након интродукције у РС. Кључне ријечи: мољац парадајза, парадајз, Бања Лука, интензитет напада, циклус развића Научна област: Пољопривредне науке Научно поље: Биљне науке Класификациона ознака за научну област према CERIF шифрарнику: B 250 Ентомологија, паразитологија биљака UDK: 635.64-265.782 (497.16 RS) (043.3) Тип одабране лиценце Креативне заједнице: Ауторство - некомерцијализовано INFORMATION ABOUT MENTOR AND DISSERTATION Mentor: PhD Snježana Hrnčić, full time professor, Biothenical faculty, University of Montenegro Title of doctoral dissertation: Bioecological study of tomato leafminer – Tuta absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae) in the Republic of Srpska region Abstract The preliminary study to confirm the presence of the tomato leafminer (Tuta absoluta Meyrick) (Lepidoptera: Gelechiidae) was conducted in September 2010. Distribution, population dynamic and infestation rate of the pest were studied from 2011 to 2013 at 8 sites in Republic of Srpska (RS). Pheromone traps were set up in order to determine the presence and population dynamic. At all sites 20 random plant organs were inspected for symptoms in 5 randomly chosen spots in the crop. The infestation rate was evaluated at sites where symptoms were observed. Morphological and molecular surveys were conducted during 2012, 2015 and 2016 in the Banja Luka region under laboratory conditions. A biological survey was conducted inside a greenhouse using entomological cages. Biological studies included life cycle, female fecundity and damage analysis. These were conducted in 2012, 2015 and 2016 on tomato and in 2015 and 2016 on potato and eggplant. The presence of tomato leafminer was confirmed for the first time in 2010 in RS. During a survey period from 2011 to 2013, the presence was confirmed at all inspected sites. Higher population, earlier establishment of the pest and higher infestation were confirmed at locations in the south of RS. The number of trapped adults and percentage of active mines indicated that infestation was low at all sites. The overwintering stages were pupa and adult. On tomato as host plant, four generations of the tomato leafminer were observed in 2012 and 2015 and six generations in 2016. On potato and eggplant, two generations were observed in 2015, however, in 2016 five generations on potato and two generations on eggplant. Average fecundity per female was highest on tomato (84.17), followed by potato (51.82) and lowest on eggplant (37.83). No change in the genotype has been identified in this pest since its introduction in RS. Key words: tomato leafminer, tomato, Banja Luka, infestation rate, life cycle Scientific area: Agricultural science Scientific field: Plant science Classification code for the scientific field under CERIF code book: B 250 Entomology, plant parasitology UDK: 635.64-265.782 (497.16 RS) (043.3) Type of selected licence Creative Commons: Authorship-non-commercial Захвалница Од самог почетка мог рада и усавршавања у пољу ентомологије уз мене је била моја професорица и ментор проф. др Сњежана Хрнчић. Велику захвалност јој дугујем за труд, критички приступ и подршку у мом напредовању, као и за многобројне животно корисне савјете који су ми помогли да будем испуњена приватно и пословно. Мојој пријатељици и колегиници проф. др Душки Делић се захваљујем на непресушном извору идеја и дугогодишњој, безграничној подршци, која је увијек била баланс између сурове реалности и наде у будућност. Захвалност дугујем мојим колегама доц. др Дејани Станић, проф. др Златану Ковачевићу и проф. др Види Тодоровић на указаном повјерењу и подршци при писању ове докторске дисертације. Не знам како би мој пут и спознавање ентомологије изгледао без великих ентомолога наших простора, проф. др Радославе Спасић и покојног проф. др Ненада Димића који су несебично подијелили своје знање и искуство самном од самог почетка моје каријере. Члановима Катедре за заштиту биљака, а посебно проф. др Синиши Митрићу и лаборанткињи Данијели Курузовић, дубоко се захваљујем на помоћи у реализацији ове докторске дисертације од њених почетака до коричења, али и ван тих оквира, на пријатељском приступу препуном подршке и позитивних емоција. Захваљујем се професорима и колегама са Пољопривредног факултета у Бањој Луци, особљу Студентске службе и мојим студентима Смјера за заштиту биљака који су оставили колегијални траг и несебично учествовали и помогли реализацију ове дисертације. На самом крају, наравно, највећу захвалност дугујем мојој породици, која ме одувијек помаже, подржава и вјерује у мене. Посебно и бескрајно сам захвална мом супругу који је дио сваког мог корака и мојим синовима без којих ова дисертација не би угледала свјетлост дана. Зорица Ђурић САДРЖАЈ ИНФОРМАЦИЈЕ О МЕНТОРУ И ДИСЕРТАЦИЈИ INFORMATION ABOUT MENTOR AND DISSERTATION ЗАХВАЛНИЦА 1. УВОД ..................................................................................................................... 1 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ ................................................................................. 5 2.1. СИСТЕМАТСКО МЈЕСТО ВРСТЕ........................................................... 5 2.2. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ И ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ ............................. 6 2.3. МОРФОЛОГИЈА ......................................................................................... 11 2.4. БИОЛОГИЈА ............................................................................................... 14 2.4.1. Циклус развића .............................................................................. 14 2.4.1.1. Осцилације у развићу у зависности од еколошких фактора .......................................................................... 15 2.4.1.2. Дужина развића по стадијумима развића .................. 16 2.4.2. КОПУЛАЦИЈА ............................................................................. 17 2.4.3. ОВИПОЗИЦИЈА ........................................................................... 19 2.5. РАЗВИЋЕ И ОПИС ОШТЕЋЕЊА НА РАЗЛИЧИТИМ БИЉКАМА ДОМАЋИНИМА ........................................................................................ 21 2.5.1. Биљке домаћини ............................................................................ 21 2.5.2. ОШТЕЋЕЊА ................................................................................. 23 2.5.2.1. Оштећења на биљкама парадајза ................................ 23 2.5.2.1.1. Утицај сортимента на интензитет оштећења ................................................... 25 2.5.2.2. Оштећења на алтернативним биљкама домаћинима 26 2.6. СУЗБИЈАЊЕ ................................................................................................ 27 2.6.1. Агротехничке мјере заштите ........................................................ 27 2.6.2. Механичке мјере заштите ............................................................