Da Vam Voda Poe Na Usta
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
Jedini sajt gde su gotovi seminarski, diplomski i maturski radovi besplatni . Seminarski, diplomski i maturski radovi iz svih oblasti. Ovde mozete pronaci seminarski iz svih oblasti, diplomski i maturski radovi u bazi su besplatni i slobodni za download. Seminarski, diplomski i maturski radovi za razmenu i izrada novih radova. WWW.SEMINARSKIRAD.ORG WWW.SEMINARSKIRAD.INFO WWW.MATURSKIRADOVI.NET WWW.MATURSKI.NET MaturskiRadovi.Net na Facebook-u Jelena Todosijevi ć DA VAM VODA PO ĐE NA USTA (NI NA SEVERU NI NA JUGU) 1 DA VAM VODA PO ĐE NA USTA (NI NA SEVERU NI NA JUGU) Svaka sli čnost sa stvarnim likovima je vrlo verovatna! Uvod Dragi prijatelji, želim da vam poklonim ovu knjigu, koja nije doživela da se i zvani čno otštampa i dobije pravi format. Nije bilo isplativo da je štampam, jer je bilo pitanje da li bi bila na nuli, a ovako sigurno jesam. Cilj mi je bio da ovo što sam napisala čitaju široke narodne mase i da se zabave, a to i postižem ovom prilikom, jer ću samo ja poslati ovaj primerak na minimum 2.000 e-mail adresa, a svima vama, kojima se dopadne maj rad, predlažem da prosledite svojim prijateljima. Ovo je knjiga o fudbalu i prolaznim stvarima u životu. Može da bude priru čnik za fudbalere, navija če, devojke i žene kojima klasi čno tra čarenje nije opsesija. I kao što nezadovoljni poljoprivredni proizvo đaci, ratari, sto čari, prose čni seljaci, prosipaju mleko i bacaju maline po putevima, nezadovoljni cenom otkupa koju je država propisala, tako i ja prosipam svoje misli do vas, sa jedne strane kao revolt, a sa druge kao orgomno zadovoljstvo, da vas zabavim, oraspoložim. Ovakvu knjigu nikada u životu niste pro čitali, niti ćete je ikada pro čitati! Ja sam spojila nespojivo! Uživajte! 2 09.jun 2006.god. Možda vam ovaj datum ne će ništa zna čiti u životu, ali ve ćini muškaraca svakako ho će. Setite se svih onih reklama za povoljne kredite i ponovnu štednju u poznatoj banci sa Markom Kraljevi ćem koga igra naš poznati rok muzi čar Rambo Amadeus- «...nekada davno broj igra ča u fudbalu je bio neograni čen, a danas...pa banka...pa krediti...pa fiksiran gol...pa zgodni fudbaleri...pa navija čice i manekenke...»!!! Da, manekenke, modeli...i ona na svetskom prvenstvu u fudbalu u Nema čkoj, nosi pehar sa Peleom! A Franc Bekenbauer, koji se ose ća kao malo dete kome su obe ćali i cirkus i sladoled, ostade bez po časnog govora. Zar da jedna žena iza đe i ponese svojim malenim ru čicama pehar za šampiona 2006.godine i to vredan oko 10 miliona eura. Sramota za jednog vrhunskog fudbalera. Da, ona. Ona ista koja je pre 10 godina boravila u maloj, ekološkoj i tada zavisnoj Crnoj Gori. Promovisala je turizam na tom malom ali veoma interesantnom par četu jadranske obale. Sada je Crna Gora zvani čno, ve ć 6 dana, nezavisna i slobodna, ekološka i spremna za Evropu i ostatak sveta, tj. svijeta. Klaudija Šifer, izme đu reklame u režiji poznatog novinara i svog verenika Dejvida Koperfilda. Kraj septembra i po četak oktobra 1996.godine na Svetom Stefanu i sve kako ide po redu: banketi, hilihopteri, promocije, fotografisanja i ostalo. U vili 92, jer je 118 bila zauzeta (okupirali su je Rusi bez trunke baruta, ali sigurno sa dnevnom cifrom oko 2.000 maraka + doru čak, ru čak i ve čera la cart) i sa dosta zgodnih telohranitelja oko nje. Kao u bajci o princezi na zrnu graška ili nekoj drugoj princezi sa ovih prostora, a bilo ih je i o njima se čulo do Rusije i malo dalje. Me đutim, ovo nije pri ča o tim princezama, ovo je pri ča o Danki i ona će biti glavni lik ove knjige a sve ostalo se dogodilo samo slu čajno u to vreme na tom mestu i nikada se nešto sli čno ne će ponoviti- nikada, ni u jednom od narednih života. Bi će vam potrebne papirne maramice dok budete čitali pojedine delove ove poduže pri če, ali ne da obrišete suze, ni o či, ve će usta, jer vam može po ći voda iz istih, pa da se ne uplaši neko ko sedi pored vas, jer ćete biti u prilici da reagujete potpuno druga čije. Ovo je knjiga koja može znatno uticati na vaša dosadašnja razmišljanja i zato dobro razmislite pre nego što po čnete da je čitate da li ste spremni da vaš mozak dovoljno opteretite mojim životom, tj, Dankinim dogodovštinama. Sre ćno i vidimo se na kraju. 10.jun 2006.god. Šta? Niste kupili dovoljno piva za ve čerašnje tri utakmice. Pa to je smešno. Pored toliko prelepih reklama, banke, piva, pa malo ven čanje i bidermajer, pa opet pivo, pa TV u frižideru i na kraju drvose ča i drvo u zagrljaju kada padne gol ili go ili obu čen 3 muž a ljubavnik izlazi iz šifonjera i svi se grle, piju Coca Colu i gledaju fudbal koji spaja sve ljude ovog sveta i poru čuje da prekinete ili da prekinemo sa rasizmom. Baš lepa poruka iz bivše nacisti čke Nema čke. I Nemci su nau čili šta je red, jer da nisu možda bi se svetsko prvenstvo održavalo na Balkanu da im pokažemo šta je gostoljubivost i kako se vole balkanska bra ća kad je fudbal u pitanju. Da im pokažemo kako držimo svetski rekord u broju navija ča na tribinama, čak i kada je ulaz besplatan. Osim ako ne ra čunamo ve čiti derbi, kada se nešto i zaradi od prodaja ulaznica i reklame sponzora. SCG i dalje postoji a odvojili smo se jer je polovina Crnogoraca tako htjela a druga polovina se uplašila da će nas proterati iz Nema čke i uvesti nam sankcije kao za pesmu/pjesmu Evrovizije. Ali se složismo, jer ovde nije važilo: «daj bože da se Srbi slože», jer su Crnogorci Crnogorci. Pitagorina teorema je ovde bila primenljiva, jer su katete bile podjednake, pod pravim uglom a hipotenuza je bio deka od Cipke Lipke. Nadam se da ste čuli za tu pesmu, a i ako niste ima ćete prilike da je nau čite do kraja ove pri če. Dobro! Sada se vi sigurno pitate zašto samo o fudbalu, a ženski roman, pa maramice, pa kao nema suza, pa ta voda iz usta nikako da procuri. Pa zar vi ne volite fudbal. Kao, vas uopšte ne interesuju tra čevi o Viktoriji i Dejvidu Bekamu. Nikada se niste zapitali ni na čuli koliko zara đuje jedan prose čan, a da ne pominjem vrhunskog, fudbalera. Niste ili možda jeste!? Nije ni bitno, ako niste, ne morate ni znati. Ja ne ću nabrajati te cifre. Samo da znate da Danki nije fudbal jedina, nije ni najvažnija, ali daleko od toga da je sporedna stvar na svetu. Da je sre će i ostale žene, devojke, gospo đe i gospo đice bi tako nekako razmišljale. Ja razumem da muškarci gledaju odbojkašice, rukometašice, atleti čarke, ali da ih privla či igra fudbalera, to samo mogu da uporedim sa kompleksima. Oni su od malena maštali da šutiraju loptu pred ogromnim brojem navija ča koji izgovaraju samo njihovo ime, pa se talasaju tribine sa podizanjem i spišatanjem njihovih tela, pa semenke i pivo...opet ja na pivo naleteh, k'o da mi je neko platio. Žene i fudbal. Možda je tako trebala da se zove ova knjiga, ali nije. Nisam ja trener lokalnog fudbalskog kluba pa da znam šta se radi u svla čionicama i posle utakmice. Piju i oni pivo, ono što se najviše reklamira. Ne zato što su naivni, nego zato što znaju da prepoznaju kvalitet. Daleko od toga da su naivni, znaju oni šta su tra čevi, žuta štampa, izmišljeni intervjui i ponude iz inostranstva o kojima maštaju celog života. A odakle ja to znam? Pa znam, eto, tako... videla sam, čula, na čula, predvidela pomo ću zvezda i astroloških kombinacija. Ne verujete mi? Pitajte....pitajte nekog kapitena... ako mi ne verujete da li više voli svoju devojku ili kapitensku traku, sa kim češ će spava i koga više sanja...pitajte ih slobodno, ako mi ne verujete... Ako ste se na po četku pitali zašto ovaj roman nosi naziv : «Ni na severu, ni na jugu», pa to je samo zbog onih žena koje se još nisu odlu čile da li da navijaju za Partizan ili za Red Star (šta je to?...pa zvezda koja malo lepše zvu či da ne odudara od Partizana, da ne pomisli neko dok čita da sam, ne daj Bože pristrasna). Ovo nije poziv ženama da ostave kutla če i igle za pletenje i da krenu na stadione. Ma ne, samo je signal upozorenja, apel da se malo okrenu i da se ne predaju pre prvog životnog poluvremena. Ovde su ura čunate i sve one žene i devojke koje žive u centralanoj Srbiji ili bolje re čeno u Šumadiji, a koje nisu, dakle ni sa severa ni sa juga republike, pardon novonastale države. One ne znaju pravilno da naglašavaju re či. Ja na primer pri čam sve nešto 4 izmešano i kada neko po čne da poga đa prvo mi kaže da sam iz Bosne ili tako nekako iz Užica, ako nikada nije bio u tom gradu- na primer. Kragujevac, ma kakvi tamo se ne pri ča tako, tamo se mešaju jagodinski i niški akcenat, a Leskov čani su svima smešni. Zašto? Pa tako! Zbog Tike i Đoše a niko sem njih tako u stvari ne pri ča u životu, to je samo gluma i komedija. I mi centralne do đemo k'o neki DJ za srpski jezik. Ali da se vratim na fudbal. Šta je tu je, ko vam je kriv kad ste po čeli da čitate takvu knjigu- nema vam spasa.