Оригинални научни рад UDC 316.722:341.218.2]:930.1(163.41(497.13) DOI 10.7251/HER1923095M

ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКИ, ЕТНОГЕОГРАФСКИ И ДРЖАВОТВОРНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ СРБА ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

Миленко Живковић1* и Мира Мандић1

1Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Бања Лука, Република Српска

Сажетак: Радом се дефинишу кључни историјско-географски процеси у развоју српске популације Западне Славоније, њена улога у Војној крајини и значај у формирању културног идентитета простора. Тежиште рада је на историјском, етничком и државотворном континуитету и субјективитету српског народа на посматраном геопростору, као дијелу српског етничког простора у данашњој Хрватској. Биолошки и етнодуховни (културни и национални) развој српског становништва у простору данашње Хрватске детерминисан је процесима вишевјековних културних и политичких асимилација, етноцида, и геноцида у новијој историји, проузрокујући његово биолошко слабљење, као и промјене у културном идентитету. На примјеру Западне Славоније могу се пратити укупни историјско-географски, геополитички, државно-правни, етнокултурни и демографски процеси унутар српског етничког простора у данашњој Хрватској и Хрватској уопште. Кључне ријечи: Западна Славонија, Војна крајина, културни идентитет, државотворност, етнодемографски процеси.

Original scientific paper

HISTORICAL-GEOGRAPHICAL, ETHNIC-GEOGRAPHICAL AND STATEHOOD INDIVIDUALITY OF THE WEST

Milenko Živković1* and Mira Mandić1

1University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathemtaics, Banja Luka, Republic of Srpska

Abstract: The paper defines fundamental historical-geographical processes during the growth of Serbian population in West Slavonia, their role in the Military Border and the pertinence in formation of cultural identity of the region. The focus is on the historical, ethnic and statehood continuity and subjectivity of the Serbian people within the observed geo- space, which represents a part of the Serbian ethnic space in modern day . The biological and ethnic-religious (cultural and national) development of Serbian population within the area of modern day Croatia has been determined by centuries of cultural and political assimilation as well as recent ethnocide and genocide causing biological attenuation and changes in the cultural identity. The example of West Slavonia accounts for the overall historical-geographical, geopolitical, statehood-wise, ethnic-cultural and demographic processes underwent by the Serbian population within their ethnic space in modern day Croatia and Croatia in general. Key words: West Slavonia, Military Border, cultural identity, statehood, ethno-demographic processes.

* Аутор за кореспонденцију: Миленко Живковић, Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Младена Стојановића 2, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: [email protected] Corresponding author: Milenko Živković, University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Mladena Stojanovića 2, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, , E-mail: [email protected]

95 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

УВОДНА РАЗМАТРАЊА INTRODUCTION

Од примарне славенске колонизације Serbian population in modern day Croatia Балканског полуострва и првих облика просторно- have been generating their material and функционалног организовања (економског, spiritual values and creating their national социјалног, политичког, територијалног, ...), identity ever since the Slavic colonization of практично све до данас, српско становништво the Balkan Peninsula and their pioneer forms у простору данашње Хрватске, ствара своје of spatial-functional organizations (economic, материјалне и духовне вриједности, изграђујући social, political, territorial, etc.). Hence, „the своје национално биће. Према томе, вјековно geospatial unity of cultural and religious стварано „геопросторно јединство културних values’ of the Serbian ethnos“ (Живковић, и духовних вриједности“ (Живковић, 2017, 2017, p. 562), which had been created for стр. 562) српског етноса јасно дефинише centuries, is precisely what defines their ethnic његову етнотериторијалност. У конкретном, territoriality. More specifically, the historical историјски и етнички простор српског народа and ethnic space of the Serbian people covers територијализован је у подручју историјско- the territories within the following historical- географских области: Славонији (Западна и geographical regions: Slavonia (West and Источна), Западном Сријему, Банији, Кордуну, East), West Srijem, Bania, Kordun, Lika and Лици и сјеверној Далмацији. Турбулентни North Dalmatia. The tumultuous historical- историјско-географски процеси уз политичке, geographical processes accompanied by културно-цивилизацијске, религијске и друге political, civilization, cultural, religious and утицаје, локалног, регионалног и савременог other local, regional and global impacts, have глобалног карактера, континуирано утичу been constantly affecting the formation of на укупно формирање националног бића и nationhood and ethnic territoriality within the етнотериторијалности дефинисаног српског defined Serbian historical and ethnic space in историјског и етничког простора на територији modern Croatia territory. Basically, there have данашње Хрватске. У принципу, ради се о been centuries of destructive processes which вјековним процесима деструктивног карактера have recently obtained evident elements of које детерминишу процеси етноцида (културна ethnocide (cultural and ethnic assimilation, и етничка асимилација, процеси унијаћења, Catholicization, Croatization, etc.) over the покатоличења, кроатизације и др.), у новијој Serbian population, their material goods and историји и геноцида над српским народом, religious values. његовим материјалним добрима и духовним General historical and geographical вриједностима. processes accounted for the historical, Укупни историјско-географски geographical, ethnic, and demographic identity процеси потврђују историјско-географски, and statehood of the Serbs within the defined етнодемографски и државотворни субјективитет ethnic space in modern day Croatia, including Срба у дефисаном српском етничком простору the territory of West Slavonia, which is one данашње Хрватске, те самим тим и српског of the primary goals of the paper. In this етноса у простору Западне Славоније, што јесте regard, the Military Border, which mostly један од основних циљева рада. У том контексту covered the Serbian ethnic space, played a Војна крајина, која је углавном захватала српски pertinent part. In addition, the paper points етнички простор, имала је посебну улогу и значај. out modern development processes, problems, Поред тога, радом се указује на савремене развојне and revitalization potential with reference to процесе, проблеме и могућност ревитализације the Serbian ethnic and historical space in West српског историјског и етничког простора Западне Slavonia and also addresses the position of Славоније и тим укупног српског историјског и Serbs in entire modern day Croatia. етничког простора у данашњој Хрватској.

96 ГЛАСНИК – HERALD 23

ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКИ КОНТЕКСТ HISTORICAL AND GEOGRAPHICAL ЕТНОДЕМОГРАФСКОГ СУБЈЕКТИВИТЕТА CONTEXT OF THE ETHNIC- СРБА ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ DEMOGRAPHIC IDENTITY OF WEST SLAVONIA SERBS

Славонија је историјско-географска Slavonia represents a historical- област смјештена у дијелу панонског простора geographical area located in a part of the у међурјечју Драве на сјеверу и Саве на југу, Pannonia region rimmed by the Drava River ријеке Илове на западу и сријемске области in north, the Sava River in south, the Ilova на истоку. Геопростор Славоније мијењао је River in west and Srijem region in east. Over у прошлости просторни обухват углавном the course of history, the Slavonia geo-space на западу. Данашња Славонија представља mostly expanded westwards so modern day дио некад знатно већег територија. Западна Slavonia is practically only a fraction of a граница била јој је на ријеци Сутли (граница once larger territory. The west borderline was са данашњом Словенијом). Простор западно along the Sutla River (present day Slovenia− од ријеке Илове називао се Горња Славонија Croatia borderline) and the entire space west (простор данашње сјеверне Хрватске), за from the Ilova River was referred to as Upper разлику од Доње Славоније, источно од Slavonia (present day north Croatia) and Илове. Уношењем хрватског елемента у should be distinguished from Lower Slavonia доминантну старосједилачку словинску и which was located east from the Ilova River. српску популацију и неке неславенске народе The constant settlement of Croats (15–18th Горње Славоније (Мађари, Нијемци, Чеси, centuries) and the their impact within the Талијани, ...), константним досељавањем dominant aboriginal Slavic and Serbian хрватског становништва (XV−XVIII вијек), populations and some non-Slavic peoples политичке власти Хабзбуршке монархије in Upper Slavonia (Hungarians, Germans, све чешће идентификују овај простор Czechs, Italians) led the politicians in the са Хрватском на југу (Грујић, 1996, стр. Austria-Hungary to identify this region with 14−15). На тај начин, током XVIII вијека, Croatia in south (Грујић, 1996, p. 14−15). устаљује се постепено назив Хрватска за Hence, name Croatia gradually became a Горњу Славонију. Појам Славонија остаје за regular name for Upper Slavonia in 18th простор Доње Славоније, источно од ријеке century. On the other hand, Slavonia remained Илове. Њен западни дио, као вјековни српски the name for Lower Slavonia east from the етнички простор, са доминантном српском Ilova River. Its west part, the centuries old популацијом до 90-их година прошлог вијека, Serbian ethnic space predominantly populated предмет је изучавања овог рада. by the Serbs up until 1990s, is the subject Појам Славонија датира вјековима, а matter of this paper. српски етнос у њеном простору, и у другом The term Slavonia has been present for српском етничком простору данашње centuries and the Serbian people populating Хрватске, са духовним, културним и the region and other parts of modern day материјалним вриједностима, развија се Croatia have constantly grown along with у континуитету од примарне славенске their religious, cultural and material heritage колонизације. Аутохтоност српског народа ever since the primary Slavic colonization. потврђују бројни историјски, картографски The autochthony of the Serbian people has и статистички извори: франачки, византијски, been corroborated by numerous historical, аустријски, угарски и др. У прилог томе cartographic, and statistical reports:

97 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

наводимо неколико историјских чињеница. Frankish, Byzantine, Austrian, Hungarian, Један од најстаријих познатих извора јe etc. Therefore, several historical facts will be „Спис о народима“ византијског цара и outlined. One of the oldest known sources is историографа Константина Порфирогенита „the Document on Peoples“ by Constantine VII, настао средином X вијека, на бази Porphyrogenitus, a Byzantine emperor and чијих података је француски картограф historian, dating back from 10th century, based Гијом Делил (Gijom De Lil) 1778. године on which cartographer Gijom De Lil published издао карту „Источна империја и сусједни a map „Eastern Empire and neighboring региони по Константину Порфирогениту“ regions of Constantine. Porphyrogenitus“ („Imperii Orientalis et circumjacentium („Imperii Orientalis et circumjacentium regionum fub Constantino Porphyrogenito et regionum fub Constantino Porphyrogenito et ejus praedecesforibus Descriptio“). Према ejus praedecesforibus Descriptio“) in 1778. наведеном извору, Срби на Балкану, између According to the source, the Serbs in the осталог, насељавају и простор сјеверно од Balkan Peninsula also occupied the region Саве који је назначен као Alba Serbia (Бијела north from the Sava River named Alba Serbia Србија), односно некрштена Србија (Сл. 1). (White Serbia), i.e. non-christened Serbia Сјеверно је Мађарска, на карти означена као (Fig. 1). In the map, Hungary was located Turcia због мишљења да су Мађари народ north from the Sava River and was referred турског поријекла (Грчић & Грчић, 2012, стр. to as Turcia as Hungarians were believed to 12). Дакле, Срби у том времену насељавају have had Turkish origins (Грчић & Грчић, простор Славоније што је супротно тези 2012, p. 12). Hence, it was back then that неких хрватских аутора о досељавању Срба the Serbs already populated Slavonia, which на ове просторе са турским освајањима. confronted the hypothesis of some Croatian У принципу, присуство српског етноса authors on Serbian occupation of the region у Славонији подударно је са примарном in time of Turkish conquest. Basically, the славенском колонизацијом о чему говоре presence of the Serbian ethos in Slavonia и историјска дјела Ф. Ваничека (Ваничек, matches the primary Slavic colonization as 1878), Р. Новаковића (Новаковић, 1981), Т. it was corroborated by relevant historical Богавца (Богавац, 1998), као и других домаћих works of F. Vanicek (Ваничек, 1878), R. и страних аутора, заснована на релевантној Novakovic (Новаковић, 1981), T. Bogavac историјској грађи. Генерално, наведени (Богавац, 1998) and other local and foreign извори потврђују аутохтоност српског народа authors. In general, these sources confirm the на много ширем простору од дефинисаног autochthony of the Serbs within a much wider српског етничког простора у данашњој space than the defined Serbian ethnic space in Хрватској, као и његову континуираност modern day Croatia as well as their constant постојања и конститутивност у развоју existence and growth within this geographical географског простора. space. Претходне констатације потврђују и турски These claims are deep-rooted in the пописи побрдског подручја Западне Славоније Turkish population censuses in highland (Мала Влашка), крајем XVI и почетком XVIII region of West Slavonia (Mala Vlaška) вијека, у којима се говори о насељености овог back in late 16th and early 18th centuries, простора са око 5,000 домаћинстава, од којих according to which there were 3,000 Serbian 3,000 српских (Pavičić, 1953). households out of 5,000 total households in the area (Pavičić, 1953).

98 ГЛАСНИК – HERALD 23

Сл. 1. Територијални размјештај српског народа у X вијеку према К. Порфирогениту на карти Гијом Де Лила (фрагмент карте) (Грчић & Грчић, 2012) Fig. 1. Territorijal distribution of the Serbian people in 10th century according to Constantine Porphyrogenitus as mapped by Gijom De Lil (map. fragment) (Грчић & Грчић, 2012) Поред Срба овај простор насељавају и Along with the Serbs, the region was Словинци. Ради се такође о старосједилачком populated by the Slovins, another aboriginal становништву, католичке вјероисповјести, које Catholic population identified as Croats by Каргер (Karger, 1963) поистовјећује с Хрватима. Karger (Karger, 1963). Their ethnic genesis Њихова етногенеза није дефинисана, премда has not been clearly defined although they се углавном повезује са раније поунијаћеним are usually connected with the previously и покатоличеним, али још некроатизованим, Catholicized but not yet Croatized Serbs. The Србима. Наведене чињенице, између осталог, aforementioned facts have been supported, имају одређено упориште и код Ваничека among other sources, by Vanicek (Ваничек, (Ваничек, 1878, стр. 1−2) и у стиховима 1878, pp. 1−2) and in the lines of Reljkovic’s Рељковићевог „Сатира“ (1762. година) који „Satira“ (1762): „Oh, thou, Slavonian lad you гласе: „ Ој Славонче, ти се врло вараш, Који are very wrong, you may think as you please,

99 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

год ти тако одговара, Ваши стари јесу књигу your old folk were very well read, as Serbian знали, Српски штили а српски писали.“ was the language of their own“ (Reljković, (Reljković, 1909, стр. 63). 1909, p. 63). Са више вјеродостојности о The official government statistics dating етнотериторијалности Срба у Западној back from mid-19th century add even more Славонији, Славонији уопште, српском authenticity to the ethnic territoriality of the етничком простору у Хрватској и Хрватској West Slavonia Serbs, Slavonia in general у цјелини, може се говорити на основу and, finally, about the Serbian ethnic space званичних државних статистика од средине in Croatia. The records display the number XIX вијека. Тако се за простор Славоније и of more than 1,100,000 Serbs in the territory Далмације, заједно са славонском Војном of Slavonia and Dalmatia along with the границом, наводи више од 1,100,000 Срба, Slavonia Military Border; on the other а са тадашњом Хрватском и хрватском hand, there were more than 1,750,000 Serbs Војном границом више од 1,750,000 occupying Croatia and Croatian Military настањеног српског живља (Pypin & Border back then (Pypin & Spasevič, 1880 Spasevič, 1880 како је наведено у Илић, аs cited in Илић, 1993, p. 29), which was 1993, стр. 29), што је у сваком случају certainly difficult to believe. There is a нереално. У конкретном, највјероватније је high possibility that, apart from Orthodox да су поред Срба-православаца, сви Словени Serbs, other Catholicized Slavs and Roman унијати и римокатолици рачунати као Catholics were registered as Serbian, which Срби, што додатно аргументује претходну serves as another argument to support the констатацију о етничком поријеклу Словена- aforementioned fact about the ethnic origins унијата и католика на овим просторима. of the Catholicized Slavs and Catholics in Водећи мађарски и аустријски научници the region. The distinguished Hungarian and и статистичари етничке Хрвате не налазе Austrian scientists and statisticians identified уопште или их налазе у малом броју на either few or no ethnic Croats in Slavonia, просторима Славоније, Далмације, Босне, Dalmatia, Bosnia, Herzegovina (Илић, 1993, Херцеговине (Илић, 1993, стр. 31), „што p. 31) „which corroborates the fact that the потврђује домицилност српског етничког Serbian ethnic corps were the domicile корпуса у Хрватској“ ... и ... „чињеницу о population in Croatia“ ... and ... „the fact српском геопростору западно од Дрине и that the geo-space west from the Drina and Дунава“ (Живковић, 2017, стр. 563). Бечки Danube rivers is Serbian“ (Живковић, 2017, професор статистике Брахели (Braсhelli, 1861) p. 563). It was Brachelli (Braсhelli, 1861), a наводи да на простору Хабзбуршке монархије Vienna statistics professor, who claimed there живи више Срба него Хрвата, које углавном were more Serbs than Croats living in Austria- наводи као Словено и Србо-Хрвате. Исти Hungary and who referred to Croats as Slavic извор наводи у Славонији и Далмацији, без Croats or Serbian Croats. The same source дијела њима припадајуће Војне крајине, преко reported more than 600,000 Serbs living in 600,000 Срба, не помињући Хрвате (Brachelli, Slavonia and Dalmatia, without the Military 1861). Напомињемо, да је у становништву Border territory, and the Croats were not Славоније појам Хрват непознаница до mentioned at all (Brachelli, 1861). We would друге половине XIX вијека, о чему говоре like to point out that the term Croat had been и хрватски ономастичари, кад сe Словинци unfamiliar among Slavonia population up until кроатизацијом претапају у нови етнос, the second half of 19th century as advocated Хорвате (мађарски појам), односно Хрвате by Croatian scientists in onomastics. It was (Šimunović, 1983). Изнесене чињенице указују in late 19th century that Croaticized Slovins

100 ГЛАСНИК – HERALD 23

и на процесе вјештачких етногенеза и самим merged into a new ethnic group – Horvats тим етничко поријекло већег дијела хрватског (Hungarian) or Croats (Šimunović, 1983). становништва. These facts clearly indicate the processes of Наведене чињенице потврђују континуитет artificial ethnic genesis including the ethnic у развоју српског етноса и његову аутохтоност origin of a large part of Croatian population. у простору данашње Хрватске, односно These facts verify the continuity of Западне Славоније. Истовремено одвијају се the growth of the Serbian ethnos and their динамични, врло комплексни, етнодемографски autochthony in modern day Croatia, i.e. процеси деструктивног карактера по укупни West Slavonia. Concurrently, there have развој српског етничког бића. been dynamic, complex and destructive Српски етнос, и поред турбулентних ethnic-geographical processes affecting the демографских кретања, континуираних процеса development of the Serbian ethnicity. унијаћења, покатоличења и кроатизације, као Despite turbulent demographic shifts, и претрпљеног геноцида у XX вијеку, остаје continuous processes of Catholicization and доминантан на српском етничком простору у Croatization and the genocide suffered in 20th Хрватској све до 90-их година прошлог вијека. century, the Serbs had preserved domination Просторна хомогеност српског етноса углавном within the Serbian ethnic space in Croatia up је подударна с територијом Војне крајине (Сл. 2 until 1990s. The spatial homogeneity of the и Сл. 3). У периоду дезинтеграције Југославије Serbian ethnos largely matches the Military новоформирана хрватска држава протјерала Border territory (Fig. 2 and Fig. 3). During the је аутохтоно српско становништво и провела Yugoslavia disintegration process, the newly- етничко чишћење. formed Croatian state banished the Serbian Ради бољег разумијевања укупних, врло population and conducted ethnic cleansing. комплексних демографских процеса, неопходно In order to better understand the general је додатно појаснити одређене историјско- and complex demographic processes, it is географске појаве и процесе. Урушавање crucial to provide additional explanation of српског националног бића (биолошког, the historical and geographical phenomena укупног интегритета) детерминисано је низом and processes. The decline of the Serbian различитих процеса: етноцидом, геноцидом, national identity (biological and the overall миграцијама и ниским природним прираштајем integrity) was caused by a whole range of посљедњих деценија. Етноцидност је испољена different processes: ethnocide, genocide, различитим видовима асимилације (културна, migrations and low birth rates over the past етничка, ...), отуђењем и присвајањем културних few decades. By ethnocide we mean different и других вриједности српског етноса (језика, types of assimilation (cultural, ethnic, etc.), писма, историје, ...). Наглашавамо, најпогубније appropriation and misuse of cultural and other посљедице по нестанак српског нарoда имали values of the Serbian population (language, су процеси поунијаћења, покатоличења и script, history, etc.). It is pertinent to point кроатизације, континуирано спровођени од out that the most disastrous consequences стране католичке цркве, преко Аустрије и resulted from the processes of Catholicization Угарске, касније и Хрватске. Наведени процеси and Croatization which had been constantly присутни су и данас над преосталим дијелом conducted by the in Austria- српске популације у данашњој Хрватској. Сви Hungary and, finally, Croatia. These processes покатоличени Срби у другој половини XIX are evident even nowadays and keep affecting вијека прихватају хрватско име (Ивић, 1926, стр. the remaining Serbian population in Croatia. 180). Према попису становништва, 1910. године All catholicized Serbs adopted the Croatian у Хрватској и Славонији регистровано је 17,592 affiliation in second half of 19th century

101 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

Сл. 2. Територијални размјештај Срба у Хрватској по општинама 1991. године – процентуални удио (Републички завод за статистику Србије, 2009) Fig. 2. Territorijal distribution of the Serbs in Croatia per municipalities in 1991– population percentage (Републички завод за статистику Србије, 2009) грко-католика, односно унијата (Илић, 1993, стр. (Ивић, 1926, p. 180). According to the 32). Дакле, процеси унијаћења и покатоличења, 1910 population census, there were 17,592 односно вјерске асимилације, настављени Greek-Catholics (catholicized population) су и у новијој историји, све до данас. Према in Croatia and Slavonia (Илић, 1993, p. 32). томе, хрватска народност, њен етнокултурни Processes of Catholicization, i.e. religious и етнонационални простор углавном су assimilation, have been present up to now. посљедица наведених процеса. Конкретније Therefore, Croatian statehood and their речено, савремена хрватска државност почива ethnic-cultural and ethnic-national space у великој мјери нa процесима вјештачке are a direct result of these processes. More етногенезе из окриља српског етноса, његове specifically, the modern Croatian statehood етнокултуралности и етнотериторијалности largely rests upon the processes of artificial (Гњато & Станојевић, 2012, стр. 3). ethno-genesis suffered by the Serbian ethnos, Развојем националне свијести код Хрвата од ethnic culture and ethnic territoriality (Гњато XIX вијека долази и до појаве националистичко- & Станојевић, 2012, p. 3). шовинистичких идеја (Анте Старчевић) које се The rise of Croatian national awareness

102 ГЛАСНИК – HERALD 23

у датим историјским околностима манифестују in 19th century resulted in nationalist- геноцидом над српским народом и неким chauvinist ideas (Ante Starcevic) which другим народима (Јевреји, Роми). Геноцид над later on manifested through the genocide Србима испољава се у биолошком затирању и over the Serbs and some other populations физичком уништавању материјалних, културних (Jews, Roma). Croatian genocide over the и духовних вриједности. Геноцидност је Serbs targeted at the biological and physical наглашено испољена у вријеме Другог свјетског annihilation of material, cultural and religious рата. У том периоду у простору Западне values. The genocidal intentions reached Славоније уморено је на различите начине the climax during the World War II. During преко 19,500 становника српске националности that time, more than 19,500 Serbian people (Бјеловитић, 1995, стр. 39). Сав ужас наведених, were executed in different manners in West као и других страдања, превазилазе страдања у Slavonia (Бјеловитић, 1995, p. 39). The концентрационом логору Јасеновац. Одређени horror of these and other sufferings were видови геноцида поновљени су и у рату exceeded by the sufferings in the Jasenovac 1991−1995. године. concentration camp. Specific types of Негативним процесима нестајања српског genocide were repeated in 1991−1995 war. етноса на простору Хрватске, тиме и Западне Migrations also contribute to the negative Славоније, доприносе и укупна миграциона demographic processes in terms of the кретања. Процесима индустријализације Serbian ethnos in Croatia and West Slavonia. покренуте су миграције из српског етничког Industrialization triggered migrations from простора, углавним руралних одлика, ка the Serbian ethnic space, mostly rural areas, већим индустријским средиштима, што towards larger industrial centers which је утицало на бржу асимилацију Срба у only accelerated assimilation of the Serbs већинској хрватској средини. Поред социо- within the majority of Croatian population. економских на миграциона кретања значајно Apart from the social-economic factors, утичу и национално-политички фактори. there are also national and political factors Према званичним пописима, у периоду од which largely affect population migrations. завршетка Другог свјетског рата до 1981. године, According to the official census, during the миграциони биланс српског становништва period between World War II and 1981, there у Хрватској био је за око 300,000 мањи. Већи was a more than 300,000 people negative дио исељене српске популације одселио се migration balance among Serbian population на простор Србије (око 88 %). У контексту in Croatia. Most Serbian emigrants moved наведених општих миграционих кретања треба to Serbia (around 88 %). The Serbian ethnic посматрати и српски етнички простор у Западној space in West Slavonia should be discussed in Славонији. Емиграција српског етноса са овог the context of these general migrations. The простора добија на динамици непосредно Serbian emigration increased immediately послије Другог свјетског рата и послије after World War II and after political affairs политичких дешавања у Хрватској 1971. године. in Croatia back in 1971. The demographic Регресивности демографских кретања српске regression of the Serbian population is also популације доприноси и природно кретање. affected by the natural population statistics. Природни прираштај се од 1950-их година са 18 The birth rates were 18 ‰ back in 1950s ‰, своди на негативан крајем 1980-их година but they turned negative in late 1980s (Илић, 1993, стр. 123). Дакле, сви наведени (Илић, 1993, p. 123). To conclude, all these развојни процеси, деструктивни у својој основи, aforementioned development processes, детерминишу укупно савремено стање српског which were principally destructive, determine националног бића у оквиру српског етничког the current state of the Serbian nation within

103 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

простора и уопште простора данашње Хрватске. the Serbian ethnic space and in modern day Деструктивни развојни процеси, уз Croatia. негативни миграциони биланс и низак The destructive development processes, природни прираштај посљедњих деценија, negative migrations and low birth rates over посљедично утичу на све мањи апсолутни и the past few decades consequently caused процентуални удио српске популације у укупном the decreasing percentage of the Serbian становништву српског етничког простора у population among the total population within Западној Славонији, као и у Хрватској уопште, the Serbian ethnic space in West Slavonia and све до његовог свођења на националну мањину Croatia in general. The result were Serbs as и незнатни процентуални удио 2011. године, од a national minority with only 4.4 % of total свега 4.4 % у укупном становништву Хрватске Croatian population back in 2011 (Državni (Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, zavod za statistiku Republike Hrvatske, 2013). Према званичној статистици, српска 2013). According to the official statistics, the апсолутна већина у српском етничком простору Serbian absolute majority in West Slavonia Западне Славоније (1910. године око 90,000 (round 90,000 Serbs in 1910 and around и 1931. године око 110,000 Срба) своди се на 110,000 in 1931) became a relative majority релативну већину 1991. године (62,500 или 43 in 1991 (62,500 or 43 % Serbian citizens). % становника српске националности). Generally, these destructive processes Генерално, наведени деструктивни resulted in the absolute percentage increase развојни процеси резултирали су апсолутним of Croatian population and weakening of и процентуалним увећањем хрватског Serbian population, which threatens their становништва и осипањем српске популације, biological survival and ethnic territoriality. доводећи у питање њен биолошки опстанак и In 1910−1991 periods, the total Croatian етнотериторијалност. У периоду 1910−1991. population increased per 38 % whereas године укупно становништво Хрватске увећало Serbian population decreased per 4.8 % се за 38 % уз истовремено смањење српске (Илић, 1993, p. 121). популације за 4.8 % (Илић, 1993, стр. 121).

ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКИ КОНТЕКСТ HISTORICAL AND GEOGRAPHICAL ДРЖАВОТВОРНОГ СУБЈЕКТИВИТЕТА CONTEXT OF THE SERBIAN СРПСКОГ НАРОДА ЗАПАДНЕ STATEHOOD IDENTITY IN WEST СЛАВОНИЈЕ SLAVONIA

„Појам Славонија постоји вјековима не „Throughout history, the term Slavonia само као историјско-географска категорија, was used not only as a historical-geographical већ и као геополитичка са одређеним облицима category but as a geopolitical one with its државно-правног својства“ (Живковић, 2001, specific state and legal characteristics“ стр. 11). Дакле, кроз више вјекова Славонија (Живковић, 2001, p. 11). In other words, је историјско-географска категорија која у Slavonia had had its geopolitical and геополитичком и државно-правном смислу statehood autonomy and authenticity for има своју аутономност и аутентичност. centuries. It should be pointed out that, during Треба нагласити дa је у највећем дијелу свог its historical and geographical development, историјско-географског развоја потпуно Slavonia had been fully independent of независна од државно-правног система the Croatian government and legal system Хрватске, док данас представља само but nowadays it represents nothing but a географски појам (одредницу унутар Хрватске geographical term (a unit within the Croatian

104 ГЛАСНИК – HERALD 23

државе). Компарацијом историјских извора, од state). Historical-geographical terms of Константина Порфирогенита у раном средњем Croatia and Slavonia have been defined as вијеку, бројних њемачких и угарских извора completely separate notions through the (неких већ навођених у раду) до хрватске comparison of the historical sources, ranging историчарке Наде Клаић у XX вијеку (Klaić, from Constantine Porphyrogenitus in early 1990), јасно су разграничени историјско- Middle Ages, many German and Austrian- географски појмови Хрватске и Славоније. Hungarian sources (aforementioned in the Унутар феудалне просторно-функционалне paper) to Nada Klaic, a Croatian historian организације Угарске, највећи дио Западне from 20th century (Klaić, 1990). Славоније, од XI вијека, као засебне политичко- In 11th century, most West Slavonia (an територијалне цјелине, у саставу је жупе independent political-territorial unit) became Светачје. У XIII вијеку Славонија има своје a part of the parish of Svetacje within a larger законе, порески систем и новац (куна), са feudal spatial-functional organization of државном ковницом (Пакрац) у једном периоду Hungary. By 13th century, Slavonia had its (Crkvenčić, 1974, стр. 36; Грујић, 1996, стр. 140). own laws, taxation, currency (kuna), and state Славонија од XII до XVI вијека има свој сабор mint () (Crkvenčić, 1974, p. 36; Грујић, у склопу Угарске и бана (половином XII вијека 1996, p. 140). Between 12th to 16th centuries, Белош, син српског жупана Уроша, био је Slavonia had its own parliament and governor славонски бан), као и статус краљевине у једном within Hungary (in mid-12th century, Belos, периоду (Грујић, 1913, стр. 155; Krleža, 1988, son of Serbian county prefect Uros, was стр. 18; Владисављевић, 1939, стр. 24). Дио Slavonian governor) and had the status of a Западне Славоније, одлуком Матије Корвина kingdom for a short period (Грујић, 1913, p. 1469. године, у посједу је српског деспота Вука 155; Krleža, 1988, p. 18; Владисављевић, Бранковића (Змај Огњени Вук) са сједиштем у 1939, p. 24). By the decision of Matija Белој Стени (данас насеље Бијела Стијена). Овај Korvin, it was in 1469 that the control over a дио Западне Славоније у посједу је српских part of West Slavonia was transferred to Vuk деспота све до пада под турску власт (1543). Brankovic (Zmaj Ognjeni Vuk), a Serbian Простор је насељен Србима-православне и despot, and had its headquarters in Bela Stena Словинцима-католичке оријентације. Због све (modern day town of Bijela Stijena). This part доминантнијег српског етноса у Славонији, још of West Slavonia had been ruled by Serbian 1309. године у Будиму на засједању католичке despots until the Turkish colonization (1543). цркве један од закључака био је да треба The region was populated by Orthodox Serbs свим римокатолицима забранити женидбу с and Catholic Slovins. Due to the growing невјерницима, са нагласком на Раце, односно Serbian domination, the Catholic Church Србе и још неке народе (Грујић, 1989, стр. assembly (Budim, 1309) adopted a conclusion 20), чиме се указује на велику подијељеност that all Roman Catholics should be banned хришћанске популације. Због изражене from wedding infidels (particularly Rasci), доминантности српског етноса Западне i.e. the Serbs and some other peoples (Грујић, Славоније, овај вјековно хомоген српски 1989, p. 20); this fact indicated a large етнички простор називан је у периоду XVI− presence of the Orthodox Serbs as well as XVIII вијека и у разним географским картама the Christian disunion. It was because of the назначаван као Рашка (Rascia), односно Мала intense Serbian domination in West Slavonia Влашка (асоцијација на Србију), како су Турци that this ancient homogeneous Serbian ethnic називали побрдски дио Западне Славоније, space was referred to as Rascia in 16th−18th од Пожешке котлине до ријеке Илове. Под century periods, or Little Rascia (implication турском управом Славонија је била више од 150 to Serbia) which was the Turkish name for the

105 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

година (XVI–XVII вијек), међутим тај период highland parts of West Slavonia, covering the није оставио трагове на културни идентитет area between Pozega basin and the Ilova River. становништва и простора. У том периоду, Slavonia was under the Turkish rule for more Западну Славонију карактеришу динамичне than 150 years (16th−17th centuries) but the миграције и просторно преразмјештање cultural identity of the population and space становништва из овог простора у подручје was not affected. During the period, Slavonia данашње сјеверозападне Хрватске. На наведено witnessed dynamic migrations characterized указују и кајкавском дијалекту прилагођени by population redistribution towards modern топоними више села (нпр. Ширинци и Цаге day north-west Croatia. We find evidence to у Западној Славонији, односно Ширинец и support this fact in toponyms of many villages Цагинци у сјеверозападној Хрватској). Више which adjusted to the kajkavian speech података о претходној констатацији може се (Sirinci and Cage in West Slavonia versus пронаћи у историјским документима Војне Sirinec and Caginci in north-west Croatia). крајине, радовима бројних аутора (Грујић, Even more evidence may be found in the 1913, 1996; Pavičić, 1953), архиву Музеја historical documents of the Military Border, православне цркве и др. Турски период у works of many authors (Грујић, 1913, 1996; Западној Славонији датира од пада утврде Бела Pavičić, 1953), Archives of the Orthodox Стена 1543. године до ослобођења Градишке Church Museum, etc. The Turkish period in (Стара Градишка, пр. аут.) и Пакрачког West Slavonia started in 1543 upon the fall краја 1691. године. Јединствени териториј of the Bela Stena fortress and ended with Славоније подијељен је између Турске и the liberation of Gradiska (Stara Gradiska, Аустрије на Горњу Славонију (аустријску) authors’ comment) and Pakrac area in 1691. и Доњу Славонију (турску), те су се на оба The once united Slavonia territory was простора формирале Војне крајине насељене divided between Turkey (Lower Slavonia) and претежно Србима. У опустјеле крајеве Турци Austria (Upper Slavonia) while the Military насељавају ново становништво, углавном Border mostly populated by the Serbs were Србе, у различитим изворима мартолози, formed in both regions. The Turks settled Власи, Раци, шизматици (Smičiklas, 1891, deserted areas with new population, mostly стр. 37, 86, 148). Потискивањем Турака јужно Serbs, differently referred to by different од Саве 1691. године и Сремскокарловачким sources (Martolosi, Vlasi, Rasci, schismatics) миром 1699. године граница између Аустрије (Smičiklas, 1891, p. 37, 86, 148). It was in и Турске устаљена је на ријеци Сави. Сјеверно 1691 that the Turks were banned south from од ње простире се Војна крајина, са Славонијом the Sava River and the Treaty of Karlowitz као њеним дијелом, у функцији одбране from 1699 set the borderline between Austria Хабзбуршке монархије, односно хришћанске and Turkey along this river. North from the средње и западне Европе (Сл. 3). Sava River was the Military Border including Новом просторно-функционалном Slavonia as its part, the purpose of which was организацијом, послије више реорганизација, to defend Austria-Hungary, i.e. Christians in формирана је Посавска крајина (генералат) с central and west Europe (Fig. 3). три пуковније: градишка (Западна Славонија), After multiple reorganizations, the new бродска и петроварадинска. У формирању spatial-functional organization resulted in Градишке (њем. Friedrichsdorf, данас Нова formation of the Posavina Military Border Градишка, пр. аут.), као новог насеља и (generalat) with three regiments: Gradiska средишта пуковније у склопу Војне крајине, (West Slavonia), Brod and Petrovaradin. There учествује 30 српских и 10 њемачких породица were 30 Serbian and 10 German families (Pavičić, 1953). Хрватско становништво participating in the formation of Gradiska

106 ГЛАСНИК – HERALD 23

Сл. 3. Војна крајина у XVIII вијеку (Вулетић, 1996) Fig. 3. The Military Border in 18th century (Вулетић, 1996)

се не помиње. Бечки професор статистике (Friedrichsdorf, Germ. Modern day Nova Брахели наводи да је средином XIX вијека у Gradiska, authors’ comment), which was a простору славонске Војне границе настањено new settlement in the regiment center within 310,964 становника српске народности the Military Border (Pavičić, 1953). There was (Brahelli, 1861), други народи се не наводе. no record of Croatian population. Brachelli, Дио Западне Славоније, односно Посавина a Vienna professor of statistics, inferred that с јужним дијелом побрђа улази у састав 310,964 Serbs occupied Slavonia Military Војне крајине, а сјеверни побрдски простор Border in mid-19th century (Brahelli, 1861), егзистира у феудалној организацији (Сл. but was no mention of other populations. 3). Према томе, културолошки јединствен A part of West Slavonia, i.e. Posavina and простор и становништво Западне Славоније south highland areas, belonged to the Military подјељени су у два различита друштвена Border whereas north highland area remained система и различите системе просторно- a part of the feudal organization (Fig. 3). функционалне организације. Ова подјела Therefore, the culturally unique space and the

107 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

утицала је на различит социјални статус population of West Slavonia were divided into становништва и његов укупни друштвени two different social systems and two different положај, неуједначен културни развој и даљњу systems of spatial-functional organization. етногенезу. Простор славонске Војне крајине, The division resulted in the stratified social као и Војне крајине уопште, под директном је status, the population position in general, the управом Беча, строгом војном организацијом, unbalanced cultural development and further гарантованом слободом вјероисповјести и ethnic-genesis. The Slavonia Military Border другим колективно гарантованим слободама and the Military Border in general were under и правима (Ваничек, 1878). У простор Војне direct Austrian jurisdiction; the military крајине константно се досељава српско organization was strict, the religious freedom становништво укључујући се у њен војно- was guaranteed as well as collective freedom привредни систем. Истовремено, унаточ and rights (Ваничек, 1878). The Military Влашким статутима ( 1630. Border region was constantly being settled године) и другим повељама загарантованим by the Serbian population who participated in правима слободе вјероисповјести и статуса the military and commercial systems. At the слободних сељака, одвијала се константна same time, despite Statuta Valachorum (1630) борба српског православног становништва and other acts which guaranteed religious за очување вјероисповјести, националног freedom and other rights to the free peasants, бића и социјалног статуса. Под константним there was a constant fight of the Orthodox притисцима католичке цркве и државних Serbs for the preservation of their religious структура одвијали су се постепено affiliation, national being and social status. процеси унијаћења и покатоличења српског The regular pressure by the Church of Rome православног становништва, а крајем XIX and government bodies resulted in gradual вијека кроатизације која укључује и дио processes of Catholicization of Orthodox других етноса наведеног простора. Ови Serbs. The end of 19th century witnessed the процеси мијењали су однос у бројности и process of Croatization, which included not просторном размјештају етничких група, only Serbs but some other population as well. односно српског становништва и новонасталог These processes impinged on the population хрватског. Генерално, српско православно and spatial distribution of ethnic groups, i.e. становништво у Западној Славонији битно је, Serbs and newly-formed Croats. Generally, између осталог, сагледавати и с аспекта крајње it is crucial to observe the Serbian Orthodox западне границе српског етничког простора и population in West Slavonia as the ending западне границе православља с одређеним west borderline of the Serbian ethnic space државотворним елементима. and the west borderline of Orthodoxy which Укидањем Војне крајине 1881. године at the time had its specific statehood elements. мијења се укупни статус наведеног The abolishment of the Military Border геопростора (геополитички, правни, in 1881 completely changed this geo- друштвени и економски). У промјенама space (geopolitically, legally, socially, and унутрашње политичке и територијалне economically). The new internal political организације, дефинисани геопростор доведен and territorial organization put this region је у положај политичког надметања између into a position of being a subject of појединих политичких актера с наглашеном competition among different political actors; тежњом Банске Хрватске да га политички the Banovina of Croatia displayed strong интегрише. У том периоду Хрватска се ambition to politically integrate the whole простире на подручју кајкавског и чакавског region. In that period Croatia covered areas

108 ГЛАСНИК – HERALD 23

дијалекта. Територијално проширење of kajkavian and cakavian dialect. The остварује 1881. године интегрисањем Војне territorial extension took place in 1881 as крајине у оквиру Хабзбуршке монархије, the Military Border became an integral part затим 1939. године у склопу административно- of Austria-Hungary; other expansions took територијалне подјеле Краљевине Југославије place within the administrative-territorial и 1945. године у саставу социјалистичке division of the Kingdom of Yugoslavia in Југославије. Послије укидања Војне крајине, 1939 and within socialist Yugoslavia in 1945. одређени државотворни елементи на простору Once the Military Border was abolished, Славоније и Далмације сачувани су, што some statehood elements were preserved потврђује и више законодавних уредби in Slavonia and Dalmatia and the evidence Аустроугарске монархије којима се наводи may be found in several legal decisions of да се именоване уредбе односе на земље Austria-Hungary which referred to countries Хрватске, Славоније и Далмације. Између of Croatia, Slavonia and Dalmatia. This only осталог тиме се потврђује да не постоји confirms that there was no legal statehood правна државотворна цјеловитост Хрватске, unity of Croatia (as advocated by modern како то данас хрватска историографија тврди, Croatian historiography) but only several већ више политичких субјективитета унутар different political subjects within Austria- Аустроугарске монархије. Hungary. Завршетком Првог свјетског рата, Once the World War I ended, Austria- нестајањем Аустроугарске монархије и Hungary ceased to exist and the Kingdom of оснивањем Краљевине, Срба, Хрвата и Serbs, Croats and Slovenians (the Kingdom Словенаца (Краљевина Југославија од 1929. of Yugoslavia from 1929) was created. As a године), Срби у тадашњој Хрватској су result, the Serbs in Croatia were a constitutive државотворни народ. Правно-политичка nation. The Serbs lost their constitutional равноправност Срба с Хрватским народом rights during the World War II within the прекинута је за вријеме Другог свјетског Independent State of Croatia (1941−1945), рата у оквиру Независне државе Хрватске which was a fascist entity responsible for (1941−1945), као фашистичке творевине, у the largest exile and holocaust of the Serbs којој се одвијао највећи прогон и уништење in history. In SFR Yugoslavia, the Serbs Срба у историји. У социјалистичкој reclaimed their constitutional rights in Југославији поново је успостављена Croatia. The fact that the Serbs in Croatia конститутивност српског народа у Хрватској. participated in the anti-fascist movement Учешће Срба у антифашистичкој борби, gave this country an anti-fascist status у простору данашње Хрватске, даје јој despite the clear fascist affiliation of the легитимитет антифашистичке државе унаточ Croats during the war. Legally, in modern day фашистичког опредјељења у рату. Правни Croatia Slavonia has the status of a region статус Славоније у савременој Хрватској and has no statehood elements. The modern замијењен је регионалним идентитетом, regionalization and administrative-territorial те нема државотворне елементе. У division of Croatia does not recognize the савременој регионализацији Хрватске и у term Slavonia and only uses it to refer to the административно-територијалној подјели regional-cultural values. The Serbs finally појам Славонија нестаје, а приликом употребе lost their constitutional status in Croatia in потенцира се у смислу регионалнокултурног 1990 and they have been a national minority идентитета. Конститутивност Срба у Хрватској ever since. The 1990 events resulted in a укинута је 1990. године, преименовањем referendum and proclamation of the Republic

109 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

српског народа у националну мањину. То је of Srpska Krajina within the historical and резултирало референдумом и проглашењем ethnic Serbian areas that mostly matched Републике Српске Крајине на српском the Military Border territory. The Serbian историјском и етничком простору, углавном Autonomous Region of West Slavonia existed подударном са границама Војне крајине. within Republic of Srpska Krajina (which Унутар Републике Српске Крајине, која comprised of several constitutional historical- има неколико конститутивних историјско- geographical regions) from 1991 to 1995 географских области, у периоду 1991−1995. (Fig. 4). In 1991, the Serbian Autonomous године, егзистирала је Српска аутономна Region of West Slavonia had the population област Западна Славонија (Сл. 4). Простор of 145,132 people of which 62,500 (43.3 %, Српске аутономне области Западне Славоније relative majority) were the Serbs and more настањивало је 1991. године 145,132 than 6,000 declared themselves as Yugoslavs становника, од чега 62,500 или 43.3 % Срба who were mostly of Serbian origin (Savezni (релативна већина) и преко 6,000 Југословена zavod za statistiku SFRJ, 1991). (Savezni zavod za statistiku SFRJ, 1991), углавном српског поријекла.

Сл. 4. Српска аутономна област Западна Славонија (“Српска аутономна област Западна Славонија,” 1993) Fig. 4. Serbian Autonomous Region of West Slavonia (“Српска аутономна област Западна Славонија,” 1993)

110 ГЛАСНИК – HERALD 23

Почетком ратних сукоба 1991. године As the war started 1991, Serbian простор Српске аутономне области Западна Autonomous Region of West Slavonia was Славонија сведен је на подручје Окучанско- narrowed down to Okucani-Pakrac area пакрачког краја (Сл. 4) и посљедња је фаза у (Fig. 4) which represented the final step нестајању државотворности Срба Западне towards the abolition of statehood of the Славоније. Војном интервенцијом у мају 1995. Serbs in West Slavonia. During the May 1995 године Хрватска је насилно, кршећи норме military intervention, Croatia violently broke међународног права, интегрисала овај простор international legal norms and integrated the у државно-правни систем Хрватске прогонећи region into its own state and legal system after око 20,000 преосталих Срба. Систематским prosecuting around 20,000 surviving. The етничким чишћењем српског историјског и systematical ethnic cleansing of the historical етничког простора Западне Славоније и других and ethnic Serbian space of West Slavonia дијелова данашње Хрватске, „девастацијом, and other parts of modern day Croatia as отуђењем и присвајањем материјалних и well as „the devastation, dispossession културних добара, вјековно ствараних од and appropriation of material and cultural српског народа, урушава се српско национано Serbian heritage impair the Serbian national биће, његов идентитет и етнотериторијалност“ being, their identity and ethnic territoriality“ (Живковић, 2017, стр. 567) у савременој (Живковић, 2017, p. 567) in Croatia Хрватској. nowadays.

СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВА СРПСКОГ THE CONDITION AND PERSPECTIVE НАРОДА У СРПСКОМ ИСТОРИЈСКОМ OF THE SERBIAN POPULATION IN И ЕТНИЧКОМ ПРОСТОРУ ЗАПАДНЕ THEIR HISTORICAL AND ETHNIC СЛАВОНИЈЕ SPACE IN WEST SLAVONIA

Губитком политичко-правног статуса и The loss of their political-legal status of државотворности положај српског народа у a constituent people essentially altered the данашњој Хрватској суштински је измијењен. position of Serbs in modern day Croatia. Немогућност довољне заштите националних The inability to protect their national интереса посљедично је манифестована interests resulted in a whole range of низом проблема (политичко-правним, социо- problems (political, legal, social-economic, економским и културолошким) што у крајњем and cultural) which eventually caused продукује урушавање националног идентитета deterioration of Serbian national identity и етнотериторијалности. Наведени проблеми and ethnic territoriality. All these problems детерминисани су у основи историјско- are primarily determined by the historical- географским развојем, али и савременим geographical growth as well as modern factors развојним факторима, који одређују стварност which define the Serbian ethnic being and the битисања српског етноса, условно и people’s perspective. перспективу његовог националног бића. The modern administrative-territorial Српски етнички простор Западне differentiation divides Serbian ethnic space Славоније, у савременој административно- in West Slavonia into several counties with територијалној диференцијацији, подјељен је на Croatian ethnic majority which annuls више жупанија са хрватском етничком већином Serbian ethnic territoriality in West Slavonia чиме се ниподаштава етнотериторијалност and threatens the position and perspective of српског народа у Западној Славонији, доводећи Serbs and their national existence. у питање положај и перспективу његовог националног бића.

111 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

Укупни савремени демогеографски процеси The overall demographic and geographical српског етноса у подручју српског етничког processes which the Serbs undergo within their простора у данашњој Хрватској, односно ethnic space in West Slavonia and Croatia српског етничког простора Западне Славоније, nowadays are characterized by the following те Хрватске уопште, карактеришу: features: –– крајња демографска угроженост српског –– the urging demographic threat to the Serbs народа − питање биолошке одрживости, whose national biological existence is on –– културна и етничка асимилација, the verge of sustainability, –– отуђење и присвајање врло вриједне –– cultural and ethnic assimilation, културне, материјалне и духовне баштине, –– expropriation and usurpation of extremely –– девастирање вјековно ствараних историјско- valuable cultural, material and religious културних вриједности и материјалних heritage, добара. –– devastation of historical-cultural and Према званичним резултатима посљедњег material goods generated for centuries. пописа становништва у Хрватској је 2011. According to the latest official population године живјело 186,633 становника српске census results in Croatia (2011), the Serbian националности, односно мање од једне трећине population was 186,633 people which meant српске популације у односу на 1991. годину. less than one third of the 1991 Serbian Иако се ради о званичним пописима, наведене population. Despite the fact that these are податке о настањеним Србима у Хрватској треба official records, the data on the number узети с великом резервом. Истраживања више of Serbs in Croatia should be taken with различитих институција и организација показују precaution. Namely, studies run by many да у Хрватској живи знатно мање припадника different institutions and organizations српског народа, с чиме су сагласни и аутори inferred a much lesser number of Serbs living рада. У прилог томе говоре и подаци хрватске in Croatia, which is also an opinion shared владе, по којима од 130,220 регистрованих Срба by authors of this paper. This conclusion повратника, сваки трећи живи у Хрватској is supported by the fact that out of 130,220 (Mesić & Bagić, 2011). Дакле, у Хрватској Serbian returnees registered by the Croatian егзистира око 95,000 Срба, односно упола government every third of them lives in the мање од података које презентују званични country (Mesić & Bagić, 2011). Therefore, статистички извори. Разлика у представљеним the real number of Serbs living in Croatia is подацима је у формалном пријављивању around 95,000 or less than half presented in the мјеста сталног боравка Срба „повратника“ official records. The disparity in the figures is ради остваривања основних грађанских права caused by the formal permanent residence of (регулисање имовине, радног стажа, пензионог many Serbs who are trying to materialize their и здравственог осигурања, ...). У контексту basic civil rights (property ownership, years наведених демографских кретања треба of service, retirement and health insurance, посматрати и српски етнички простор у Западној etc.). The Serbian ethnic space in West Славонији. У наведеном простору егзистира Slavonia should be analyzed in terms of this свега неколико хиљада Срба (око 6,000), односно demographic statistics. The region is populated сваки десети становник у односу на 1991. годину. by only several thousand Serbs (around 6,000), Присутно становништво је изразито високе i.e. every tenth citizen when compared with старосне доби, више од просјечне старости 1991 statistics. The population in question укупне српске популације у Хрватској (Сл. 5) comprises people of extremely old age (Fig. која прелази 53 године (Državni zavod za statistiku 5) who are above the average age of Serbs Republike Hrvatske, 2013a). in Croatia (53) (Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 2013a).

112 ГЛАСНИК – HERALD 23

Сл. 5. Старосна структура укупног становништва Хрватске и српског становништва у 2011. години (Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 2013b) Fig. 5. Age structure of overall Croatian population and Serbian population in 2011 (Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 2013b) Развојни процеси одвијају се у правцу Currently, there is a tendency of aging старења и изумирања српске популације у and extinction of the Serbian population српском етничком простору Западне Славоније within their ethnic space in West Slavonia и уопште српском етничком простору данашње and Croatia in general. Hence, we may infer Хрватске. Дакле, може се закључити да српски that the Serbian ethnos in Croatia is affected етнос у Хрватској карактерише демографска by demographic depression and weakened депресија, као посљедица ратних збивања political, legal, social and cultural positions, (1991−1995), те свеукупног политичког, правног, which is a consequence of 1991−1995 war. социјалног и културног положаја Срба. Disrespect of basic human rights of the Губљењу националног идентитета Serbs, who are along with the Roma the most (језик, писмо, вјероисповјест, ...) доприноси marginalized and socially excluded group, непоштовање основних грађанских и leads towards a loss of national identity националних права Срба, који уз Роме, (alphabet, language, religion) (Gjenero, представљају највише маргинализоване и 2012). Processes of assimilation and different социјално искључене друштвене групе (Gjenero, types of pressure, along with hatred speech, 2012). Процеси асимилације и различити видови are constantly present. притисака на српско становништво, уз говор Different aspects of globalization мржње, континуирано су присутни. present in South-East Europe only add to the Различити аспекти процеса глобализације, alienation and loss of national identity, which све присутнији на геопростору Југоисточне in turn fastens the aforementioned processes Европе, доприносе однарођавању и убрзаном faced by the Serbian population. It is crucial губљењу националног идентитета, додатно for the nation’s perspective in general to turn подстичући наведене процесе у српској back to religious practice as the national популацији. Духовни развој и надградња, те religious affiliation has always been a bond укупна саборност српског националног бића у between the people. The perspective of the српском геопростору, претпоставка је његове Serbs in modern day Croatia should also be перспективности. У том контексту потребно је regarded from this point of view. посматрати и српску популацију у данашњој The position of Serbs in Croatia is Хрватској. nowadays threatened by severe material

113 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

Укупни положај Срба у савременој devastation of Serbian settlements, Хрватској угрожен је размјерама разарања demolition and expropriation of property, српских насеља, уништавањем и отуђењем cultural and religious heritage (churches, српске имовине, уништавањем, девастирањем museums, libraries, cemeteries, monuments), и отуђењем културних, духовних и материјалних which represents an attempt to conceal their добара српског народа (цркве, музеји, historical presence and contribution to this библиотеке, гробља, споменици), чиме се затире geo-space. The expropriation of cultural историјско присуство и допринос српског народа heritage and modification of historical facts развоју изучаваног геопростора. Отуђењем и weaken the Serbian national being and присвајањем културних добара и прекрајањем strengthen Croatian national identity. All историјских чињеница слаби српско национално these types of destruction are evident within биће, а надограђује се и јача хрватски идентитет. the Serbian historical and ethnic space in Наведени видови деструкције наглашено су West Slavonia. As the civil war started, 129 испољени у српском историјском и етничком villages were burned to the ground in West простору Западне Славоније. Почетком Slavonia (Маслић, 1993, p. 344). Speaking грађанског рата порушено је и спаљено 129 of religion, the cultural identity was impaired западнославонских села (Маслић, 1993, стр. by the demolition of many religious facilities 344). У духовном погледу културни идентитет along with the library of Eparchy of Pakrac- нарушен је, између осталог, разарањем вјерских Slavonia, which was one of the most valuable објеката и уништавањем библиотеке Пакрачко- treasuries of the славонске епархије, једне од највриједнијих (Fig. 6). ризница Српске православне цркве (Сл. 6).

Сл. 6. Славонска епархија – порушени и девастирани вјерски православни објекти у периоду 1991−1992. године (Милеуснић, 1997, стр. 197) Fig. 6. The – demolished and devasted Orthodox facilities in the 1991−1992 periods (Милеуснић, 1997, p. 197)

114 ГЛАСНИК – HERALD 23

У складу с важећим европским To a certain extent but not nearly законодавством и захтјевима у поштовању adequately, Croatia hypothetically operates људских права, хрватска држава одређеним in order to improve life conditions for the законским уредбама (Закон о подручјима Croatian Serbs in line with the existing посебне државне скрби, реституција European legislation and demands on власништва, дјелимична обнова порушених human right protection through certain legal кућа, обновa појединих српских националних regulations (the Law on Areas of Special институција и организација) у одређеној State Concern, ownership restitution, мјери, ни приближно довољној, често само partial reconstruction of devastated декларативно, дјелује у правцу побољшања households, renovation of some Serbian услова живота Срба у Хрватској. Развој national institutions and organizations). The политичко-правних и других националних development of political-legal and other институција претпоставка је опстанку и national institutions is a condition for the одрживом развоју српског националног бића, survival, preservation and sustainable growth очувања идентитета и етнотериторијалности. of Serbian nationhood, identity and etnical Проблеме српског етноса у Западној territoriality. Славонији и Хрватској није могућe рјешавати Problems encountered by the Serbs in без сагледавања српског националног питања West Slavonia and Croatia cannot be solved у цјелини, као кључног геополитичког и without taking into consideration the Serbian културног развојног фактора Балкана, о чему је national question which represents a crucial својевремено писао и Јован Цвијић. Уважавањем geopolitical and cultural development factor релевантних актуелних и потенцијалних of the Balkans as was advocated by Jovan фактора развоја, унутрашњег и спољашњег Cvijic. Appreciation of relevant existing карактера, могуће је рјешење бројних проблема and potential development factors, both српског народа у његовом етничком простору internal and external, might help solve и тиме његове ревитализације. Дефинисање many Serbian problems within their ethnic српског етничког простора, чување и space, which would eventually lead to the развијање националног идентитета и чврсти nation’s revitalization. Prerequisites for односи националне матице и српске дијаспоре the national development are the definition претпоставка су националном развоју of Serbian ethnic space, preservation and (Мандић, 2013). У конкретном, успостављање strengthening of national development, културне аутономије српског народа у and strong connection between the national његовом историјском и етничком простору у homeland and diaspora (Мандић, 2013). данашњој Хрватској и трансграничне сарадње More specifically, the starting points for српског етничког простора у Хрватској са solving Serbian national issues are the cultural Србијом и Републиком Српском почетни су и autonomy within the historical Serbian ethnic неопходни кораци у претпоставци рјешавања space in Croatia as well as the cross-boundary наведених проблема српског народа и његове cooperation among the Serbian ethnic space етнотериторијалности. Генерално, централно in Croatia, the Republic of Srpska and Serbia. питање српске политичке праксе, између More generally, all these facts represent the осталог, је и у наведеним констатацијама. central issue of Serbian political practice.

115 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

ЗАКЉУЧАК CONCLUSION

Српски етнички и духовни простор In late 20th century, Serbian ethnic and је крајем XX вијека значајно смањен, а religious space was evidently narrowed укупни положај српског народа, у европској down and the position of the Serbs in modern савременој историји, склоној прекрајању, European history, inclined to customization, was политички маргинализован. Дезинтеграцијом politically marginalized. The disintegration of СФР Југославије проблематизован је SFR Yugoslavia raised the issue of the Serbian национални статус Срба изван Србије. national status outside the Serbia borders. Hence, Тиме је нужно констатовање историјских it is crucial to put forward the historical facts, чињеница, потенцирање доприноса Срба у stress out the contribution of the Serbs in the укупном историјско-географском развоју, као overall historical-geographical development, и преиспитивање укупног положаја српског as well as to revise position of the Serbs in the народа у новонасталим државама и перцепцији newly-formed states and the perception of the међународне политичке јавности. У контексту nation held by the international political public. наведеног је и положај Срба у Хрватској и In this regard, the position of the Serbs in Croatia Западној Славонији. Из наведених разлога and West Slavonia should be observed. Based on неопходно је констатовати: the aforementioned, the following observations –– Западна Славонија је српски домицилни и are made: вјековни етнички простор; –– West Slavonia is a Serbian domicile and –– Српско становништво је аутохтоно, centuries old ethnic space; ненасилно насељено, демографски –– The Serbian population is autochthonous; they већинско до краја XX вијека; settled in peace and represent demographic –– Српско становништво је кључни фактор majority by the end of the 20th century; историјско-географског развоја Западне –– The Serbian population is a key factor of the Славоније; historical-geographical development of West –– Водећи је конститутивни и државотворни Slavonia; елемент током историје Западне Славоније; –– The nation has been a constituent and –– Нестаје из Западне Славоније процесима statehood element during the history of West етноцида и геноцида. Slavonia; –– Наведене констатације потврђују историјске –– The nation vanished from West Slavonia чињенице и на њима засноване бројне during the processes of ethnocide and историјске изворе. genocide. Опстанак и ревитализација српског –– These facts corroborate historical facts and етничког простора и српског националног бића historical sources based on them. у Хрватској је у правним и општеприхваћеним The survival and revitalization of the Serbian цивилизацијским вриједностима, јединству ethnic space and national being in Croatia lie in the српског националног бића, у чему важну legal and generally accepted civilization values, улогу има Српска православна црква, и јасном the unity of the Serbian national being governed дефинисању националног програма у реалним by the Serbian Orthodox Church, and finally, in геополитичким приликама и савременим a clearly defined national program within the развојним процесима. framework of current geopolitical circumstances and modern development processes.

116 ГЛАСНИК – HERALD 23

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES

Бјеловитић, М. (1995). Западна Славонија. Грујић, Р. (1989). Апологија српског народа у Земља и људи: Популарни научни зборник, Хрватској и Славонији. Београд, Србија: 45, 36−41. Просвета. Богавац, Т. (1998). Нестајање Срба. Ниш, Грујић, Р. (1996). Споменица о српском Србија: Просвета. православном владичанству пакрачком Brachelli, H. F. (1861). Handbuch der Geographie (према истоименом дјелу 1930). Београд, und Statistik des Kaiserthums Oesterreich. Србија: Музеј Српске православне цркве. Leipzig, Oesterreich: Hinrichs. Илић, Ј. (1993). Број и размјештај Срба на Crkvenčić, I. (Ur.). (1974). Geografija SR територији авнојске Хрватске. У Ј. Илић Hrvatske, Središnja Hrvatska (Knj. 2). & В. Б. Рудић (Ур.), Срби у Хрватској , Hrvatska: Školska knjiga. – насељавање, број и територијални размјештај (стр. 7−172). Београд, Србија: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. Географски факултет Универзитета у (2013a). Popis stanovništva, kućanstava Београду. i stanova 2011: Stanovništvo prema državljanstvu, narodnosti, vjeri i materinjem Ивић, А. (1926). Миграције Срба у Славонији jeziku (Statističko izvješće 1469). Zagreb, током 16, 17. и 18. столећа. Суботица, Hrvatska: Autor. Србија: Српска краљевска академија. Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. Karger, A. (1963). Die entwicklung der siedlungen (2013b). Stanovništvo prema narodnosti, im westlichen Slawonien – Ein Beitrag starosti i spolu, popis 2011. Preuzeto sa http:// zur Kulturgeographie des Save−Drau− www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/ Zwischenstromlandes. Wiesbaden, Germany: htm/H01_01_18/H01_01_18.html Franz Steiner Verlag. Gjenero, D. (2012). Ostvarivanje prava na Klaić, N. (1990). Hrvatska u srednjem vijeku. zapošljavanje pripadnika nacionalnih Zagreb, Hrvatska: Globus. manjina u javnim službama i osiguravanje Krleža, M. (Ur.). (1988). Enciklopedija Jugoslavije rodne ravnopravnosti u 2012. godini. Zagreb, (Knj. 5). Zagreb, Hrvatska: Jugoslovenski Hrvatska: Srpski demokratski forum. leksikografski zavod. Гњато, Р., & Станојевић, М. (2013). Мандић, М. (2013). Српски етнички геопростор Геополитичке посљедице вјештачких и национална свијест између перцепције етногенеза на простору бивше СФР и стварности. У Р. Гњато (Ур.), Зборник Југославије. Гласник, 16, 1−24. doi:10.7251/ радова обиљежавања 20. годишњице HRLD1316001G Географског друштва Републике Грчић, М., & Грчић, Љ. (2012). Први насељени Српске (стр. 37−47). Бања Лука, Босна градови покрштене Србије X вијека према и Херцеговина: Географско друштво К. Порфирогениту на карти Гијом Делила. Републике Српске. Гласник српског географског друштва, Маслић, А. (Прир.). (1993). Злочин је злочин 92(2), 1−13. doi:10.2298/GSGD1202001G прећутати: Избор докумената највиших Грујић, Р. (1913). Најстарија српска насеља по државних органа Југославије о ратним сјеверној Хрватској до 1597. год. Гласник злочинима геноцида и другим страдањима српског географског друштва, 2(2), српског народа у Хрватској и Босни и 153−166. Херцеговини 1991−1992. Нови Сад, Србија: Мегилот.

117 МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ И МИРА МАНДИЋ MILENKO ŽIVKOVIĆ AND MIRA MANDIĆ

Mesić, M., & Bagić, D. (2011). Manjinski povratak Šimunović, P. (1983). Najbrojnije hrvatsko u Hrvatsku – Studija otvorenog procesa. prezime Horvat − Zbornik za narodni život Zagreb, Hrvatska: UNHCR. i običaje Južnih Slavena. Zagreb, Hrvatska: Милеуснић, С. (1997). Духовни геноцид Jugoslovenska akademija znanosti i − Преглед порушених, оштећених, umjetnosti. обесвећених цркава, манастира и других Ваничек, Ф. (1878). Историја Војничке крајине црквених објеката у рату 1991−1995. или Историја васцелог српског народа са Београд, Србија: Музеј Српске православне ове и оне стране Дунава, Саве, Уне, Врбаса цркве. тако и приморја (од 1538 до 1873), по Новаковић, Р. (1981). Где се налазила Србија од изворима и изворним делима. Нови Сад, 7. до 12. века. Београд, Србија: Историјски Србија: Штампарија А. Пајевића. институт, Народна књига. Владисављевић, М. (1939). Хрватска Pavičić, S. (1953). Podrijetlo hrvatskih i srpskih аутономиjа под Аустро-Угарском. Београд, naselja i govora u Slavoniji. Zagreb, Србија: Политика. Hrvatska: Jugoslovenska akademija znanosti Вулетић, Д. (1996). Војна граница. Београд, i umjetnosti. Србија: Завод за заштиту споменика Reljković, M. A. (1909). Satir iliti Divji čovik. културе Сремска Митровица. Zagreb, Hrvatska: Književna izdanja Живковић, М. (2001). Западна Славонија Društva hrvatskih srednjoškolskih profesora – окучанско-пакрачки крај – s potporom Kraljevske hrvatsko-slavonsko- регионалногеографски приступ. Бања Лука, dalmatinske vlade. Босна и Херцеговина: Географско друштво Републички завод за статистику Србије. Републике Српске. (2009). Становништво према Живковић, М. (2017). Демогеографски процеси националној припадности и површина и проблеми обнове српског етничког насеља. Преузето са http://pod2.stat. простора у Републици Хрватској. У Р. gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/ Гњато & А. Г. Дружинин (Ур.), Зборник G19914018.pdf радова међународне научне конференције Savezni zavod za statistiku SFRJ. (1991). Popis „Геополитички процеси у савременом stanovništva Republike Hrvatske 1991: евроазијском простору“ (стр. 561−574). Stanovništvo Hrvatske prema narodnosti po Бања Лука, Босна и Херцеговина: naseljima. Beograd, Srbija: Autor. Географско друштво Републике Српске, Асоцијација руских друштвених географа, Smičiklas, T. (1891). Dvjestogodisnjica Природно-математички факултет oslobodjenja Slavonije. Zagreb, Hrvatska: Универзитета у Бањој Луци. Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti. Српска аутономна област Западна Славонија. (1993, септембар). Војска Крајине, 1(6), 39−40.

118