Vodic Kroz Beograd Document
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
KROZ BEOGRAD Razgledanje Beograda nikad nije bilo raznovrsnije. Pored tradicionalnog upoznavanja kroz laganu šetnju, možete da koristite i druga sredstva prevoza (tramvaj, autobus ili brod) i na taj način bolje sagledate beogradsku šarenolikost. Iako grad nije velik i širok kao neke druge metropole, u njemu se nalaze različite interesantne atrakcije koje možete da vidite i posetite. Nemojte da propustite u uživannje u prijatnom letnjem vremenu dok šetate zidinama drevnog Kalemegdana ili duž Knez Mihailove ulice, najpopularnije šoping i šetačke zone u gradu. O istoriji i ljudima više možete da saznate ukoliko prošetate i starim ulicama Dorćola, Kosančićevog venca ili jednog od najstarijih delova grada, Zemuna. Različiti gradski muzeji će vas uvesti u interesantnu, turbulentu i veoma burnu prošlost grada i pričaće vam priče o značajnim ljudima koji su kroz prošle vekove kreirali i uticali na sliku Beograda. Ukoliko vas interesuju Jugoslavija i njena istorija, posetite muzej i grobnicu Josipa Broza Tita, jednog od najuticajnijih predsednika posleratne ere ili saznajte više o intrigantnom životu i epohalnim otkrićima Nikole Tesle, jednog od najvećih svetskih naučnika i istraživača. Više je načina da obidjete sve turističke atrakcije i znamenitosti koje Beograd ima da ponudi. Svakako da je najbolji predlog da pešice natenane upoznate grad, jer šetnja je, i te kako zdrava, ali na raspolaganju su vam i drugi organizovani obilasci Beograda. Krenimo od pocetka. Vec smo pomenuli da se "LU1 DOO" nalazi na par koraka od ulice Bulevar Kralja Aleksandra, jedne od najprometnijih ulica srpske prestonice , za koju je potrebno najmanje dva i po sata laganog hoda kroz gužvu. Toliko je u stvari potrebno da se pređe 7, 5 kilometara koliko je ova ulica dugačka i prostire se od Trga Nikole Pašića do Smederevskog puta. Sredinom 18. veka bulevarom je krivudao Carigradski drum, vremenom je prekršten u Sokače kod Zlatnog topa, zatim u Markovu džadu, a 1834. godine dobija ime Fišeklija, po drvenim dućanima u kojima se prodavao barut u fišecima. Krajem 19. veka postaje Ulica kralja Aleksandra Obrenovića, a nakon Drugog svetskog rata ova saobraćajnica nazvana je nakratko Bulevar oslobođenja, a potom Bulevar revolucije. To ime je zadržano nekoliko decenija, da bi s početka ovog veka vratili stari naziv Bulevar kralja Aleksandra. Nekada je bulevar bio sedište zanatlija, a danas zanatskih radnji gotovo da nema. Tek neka je jedva primetna od sjaja mnogobrojnih izloga modernih trgovina. Brza hrana, garderoba, banke su samo deo onoga što je bacilo u zaobrav nekadašnji korzo. Ali poslastičarnica ”Pelivan”, jedna od najstarijih radnji Beograda, vešto odoleva vremenu već 163 godina. Za neke sugrađane ovaj bulevar verovatno nije najlepši, ali je sigurno jedan od najprometnijih u gradu. Višegodišnje obeležje bulevara su do pre par godina bili ulični prodavci, koji domaću i stranu robu tradicionalno nude na haubama automobila, sušilima za veš ili kutijama. Protiv njih su se borili mnogi opštinski sazivi, pa se tako tek po neki mogao naći kod Depoa .Posle pozara preseljeni su na Djeram pijacu. Kafane, zanatlije i butici nisu jedina obeležja Bulevara, iako su prani brojevi ulice rezervisani za te delatnosti, dužinom leve strane dominiraju kulturne institucije. Četiri fakulteta, Viša poslovna škola, pozorišta, biblioteke i studentski dom ”Kralj Aleksandar prvi”, simbolično smešten iza spomenika Vuku Karadžiću, vraćajući mladost nekadašnjem Carigradskom drumu. U Vasoj setnji naicice te na Dom narodne skupštine ili kratko Skupština, prepoznatljiviji je kao nekadašnje sedište parlamenta SFR Jugoslavije, Tasmajdanski park u cijoj se neposrednoj blizini nalazi Seizmoloskog zavoda (u dnu parka) , restoran Madera (sa druge strane parka) crkva Svetog Marka proglasena za spomenik kulture,hotel Metropol Palace,Spomenik Vuku Karadžiću, po kome je taj kraj Beograda dobio ime, podignut je 1937., u čast 150. godišnjice njegovog rođenja.Tu se nalazi i stanica beogradskog metroa. Prilikom kopanja stanice "Vukov spomenik" za budući metro, pronađen je bunar. Izvesno je da su ga napravili Austrijanci u 18. veku tokom okupacije ovih krajeva. Objekt je tajanstven zbog svojih velikih dimenzija i udaljenosti od tadašnjeg grada. Nisu pronađene ni vodovodne cevi, možda je ostao nedovršen... Setajuci dalje, na 15 minuta hoda od Skupstine grada moze se doci do Trga republike. Ukoliko vam vaši beogradski prijatelji predlože da se nađete u centru grada, tačnije kod Konja, onda oni zaista misle da treba da se sretnete kraj jednog konja. Ali nemojte da vas to zbuni, jer nije u pitanju neka gradska konjušnica, već vam oni žargonski govore da je vaše mesto sastanka glavni centralni trg na kojem se nalazi statua princa Mihaila koji jaše konja. Zato je i samo mesto od milošte prozvano Kod konja. Zvanični naziv je Trg Republike, a ova tačka predstavlja istinsko srce grada. Ovo je glavno mesto sastanka najrazličitijih vrsti, ovde možete da provedete lepo popodne dok ispijate kafu na blagom jesenjem suncu. Dok stojite ispred spomenika i posmatrate okolne zgrade, primetićete već na prvi pogled nekoliko značajnih i važnih zgrada i mesta. Sa vaše leve strane nalazi se Narodno pozorište, izgrađeno 1869. godine. U vreme otvaranja, pozorište je moglo da primi 714 gostiju. Međutim, tokom rekonstrukcije izgradjena su još dva sprata i današnji izgled zvanično je predstavljen 1898. godine. Levo od pozorišta nalazi se Plato Zorana Đinđića, prvog premijera koji je vodio demokratsku vladu formiranu krajem 2000. godine. Đinđić je ubijen 2003, te je plato nazvan u znak sećanja na njego delo i angažman na polju demokratizacije vlasti i društva. Ukoliko pogledate preko svog desnog ramena, videćete Pozorište Boško Buha, prvo dečje pozorište u Srbiji. I na kraju, ali svakako ne manje značajno od ostalih građevina, iza vas se nalazi najvažnija kulturna institucija u zemlji - Narodni muzej. U njegovoj kolekciji nalazi se više od 200.000 slika, crteža, grafika i skulptura, ali nažalost usled nikada završene rekonstrukcije, većina tih dela nije dostupna javnosti. Najveći broj čuva se u podrumu muzeja, ali se s vremena na vreme neka dela ipak izlažu u atrijumu. Trg Republike je centralna tačka grada. U njegovoj blizinu nalaze se glavna šoping/pešačka zona Knez Mihailova koja je krcata kafeima i restoranima, a tu su i Kalemegdan, Republička skupština i druge značajne znamenitosti. Trg predstavlja raskršće različitih puteva i mesto koje ne samo da ne smete, nego jednostavno ne možete da propustiti prilikom posete Beogradu. Knez Mihailova Ulica Knez Mihailova ulica je omiljena šetačka štrafta koja se prostire od Terazija do Kalemegdana. Takođe je i glavno mesto za sastajanje i rastajanje, i lako je dostupna iz svih delova grada. Kao epicentar kulture i istorije, Knez Mihailova je prozvana jednom od najlepših pešačkih zona u Istočnoj Evropi. Na početku ulice nalazi se restorani, a nešto dalje naići ćete na veoma važnu zgradu - Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU). Deo prizemlja Akademije je pretvoren u izložbenu galeriju u kojoj se održavaju koncerti i izložbe, a ispred same zgrade nalazi se i jedna piramida. Na njoj su upisane koordinate Beograda, a postavljena je u čast nauke. Na samom kraju Knez Mihailove nalazi se Gradska biblioteka, na mestu na kojem se nekada nalazio najmoderniji hotel u Beogradu, Srpska kruna. Pored pomenutih zgrada, ovde su svoje mesto "pod suncem" našli i kulturni centri Francuske, Španije i Nemačke, kao i Zepterov muzej. Nedaleko su smeštene dve institucije od izuzetnog značaja - Narodni muzej i Narodno pozorište, kao i brojni bioskopi, hoteli i hosteli. Do pre nekoliko godina, Knez Mihailova je bila glavna šoping zona. Iako danas većina Beograđana provodi vreme u tržnim centrima, i dalje postoji nešto posebno u vezi sa ovom ulicom i trošenjem para u njoj. Primetićete kako vas dok šetate ulicom prosto mame i dozivaju radnje raznih poznatih brendova kao što su Gap, Max Mara, Zara, Diesel, Mis Sixty, Bata, Springfield... Kalemegdan Tokom boravka u Beogradu, imaćete posebnu privilegiju da posetite jednu od najstarijih i najjedinstvenijih tvrđava na svetu. Beogradska trvđava je najveća besplatna atrakcija u gradu i njegove kapije su otvorene non-stop, tokom cele godine. Tu vas čekaju prijatno okruženje, mnogo istorije, kulture, zabave i mesta za opuštanje i sve to bez čuvara i ograničenja u kretanju. Istorija govori da je više od šest miliona ljudi poginulo u bitkama za prevlast nad tvrđavom. Beogradska tvrđava je bila predmet svađa i rasprava, iritirala je i napadače i branioce, a njena struktura je kroz brojna pregrađivanja, jačanja zidina i uništenja menjana na svakih nekoliko decenija. Srećom, utvrđenje nikada nije srušeno skroz do zemlje, te danas možemo da uživamo u njegovom okruženju. Među najvažnijim istorijskim svedocima prošlosti nalaze se Kula Nebojša i ostaci Mitropolitske palate u Donjem gradu, kao i Rimski bunar, Stambol, Zindan i Sahat kapije i mnoge druge znamenitosti u Gornjem gradu. Vojni muzej zauzima posebno mesto unutar kalemegdanskog kompleksa. Turisti se najviše oduševljavaju muzejskom kolekcijom na otvorenom koja se sastoji od topova i tenkova iz skoro svakog mogućeg rata u kojem su Srbija i Jugoslavija učestvovale u 20. veku. Turisti naročito vole kada im se pruži prilika da se popnu na tenkove. Međutim to je moguće samo ukoliko u okolini nema obezbeđenja, jer je zvanično ta "aktivnost" zabranjena. Bez obzira na koju stranu krenete, pre ili kasnije ćete sigurno stići do simbola grada, spomenika Pobedniku. Ovu statuu je izvajao slavni jugoslovenski skulptor Ivan Meštrović 1928.