KROZ BEOGRAD

Razgledanje Beograda nikad nije bilo raznovrsnije. Pored tradicionalnog upoznavanja kroz laganu šetnju, možete da koristite i druga sredstva prevoza (tramvaj, autobus ili brod) i na taj način bolje sagledate beogradsku šarenolikost. Iako grad nije velik i širok kao neke druge metropole, u njemu se nalaze različite interesantne atrakcije koje možete da vidite i posetite.

Nemojte da propustite u uživannje u prijatnom letnjem vremenu dok šetate zidinama drevnog Kalemegdana ili duž Knez Mihailove ulice, najpopularnije šoping i šetačke zone u gradu. O istoriji i ljudima više možete da saznate ukoliko prošetate i starim ulicama Dorćola, Kosančićevog venca ili jednog od najstarijih delova grada, Zemuna.

Različiti gradski muzeji će vas uvesti u interesantnu, turbulentu i veoma burnu prošlost grada i pričaće vam priče o značajnim ljudima koji su kroz prošle vekove kreirali i uticali na sliku Beograda. Ukoliko vas interesuju Jugoslavija i njena istorija, posetite muzej i grobnicu Josipa Broza Tita, jednog od najuticajnijih predsednika posleratne ere ili saznajte više o intrigantnom životu i epohalnim otkrićima Nikole Tesle, jednog od najvećih svetskih naučnika i istraživača.

Više je načina da obidjete sve turističke atrakcije i znamenitosti koje Beograd ima da ponudi. Svakako da je najbolji predlog da pešice natenane upoznate grad, jer šetnja je, i te kako zdrava, ali na raspolaganju su vam i drugi organizovani obilasci Beograda.

Krenimo od pocetka. Vec smo pomenuli da se "LU1 DOO" nalazi na par koraka od ulice Bulevar Kralja Aleksandra, jedne od najprometnijih ulica srpske prestonice , za koju je potrebno najmanje dva i po sata laganog hoda kroz gužvu. Toliko je u stvari potrebno da se pređe 7, 5 kilometara koliko je ova ulica dugačka i prostire se od Trga Nikole Pašića do Smederevskog puta.

Sredinom 18. veka bulevarom je krivudao Carigradski drum, vremenom je prekršten u Sokače kod Zlatnog topa, zatim u Markovu džadu, a 1834. godine dobija ime Fišeklija, po drvenim dućanima u kojima se prodavao barut u fišecima. Krajem 19. veka postaje Ulica kralja Aleksandra Obrenovića, a nakon Drugog svetskog rata ova saobraćajnica nazvana je nakratko Bulevar oslobođenja, a potom Bulevar revolucije. To ime je zadržano nekoliko decenija, da bi s početka ovog veka vratili stari naziv Bulevar kralja Aleksandra.

Nekada je bulevar bio sedište zanatlija, a danas zanatskih radnji gotovo da nema. Tek neka je jedva primetna od sjaja mnogobrojnih izloga modernih trgovina. Brza hrana, garderoba, banke su samo deo onoga što je bacilo u zaobrav nekadašnji korzo. Ali poslastičarnica ”Pelivan”, jedna od najstarijih radnji Beograda, vešto odoleva vremenu već 163 godina.

Za neke sugrađane ovaj bulevar verovatno nije najlepši, ali je sigurno jedan od najprometnijih u gradu. Višegodišnje obeležje bulevara su do pre par godina bili ulični prodavci, koji domaću i stranu robu tradicionalno nude na haubama automobila, sušilima za veš ili kutijama. Protiv njih su se borili mnogi opštinski sazivi, pa se tako tek po neki mogao naći kod Depoa .Posle pozara preseljeni su na Djeram pijacu.

Kafane, zanatlije i butici nisu jedina obeležja Bulevara, iako su prani brojevi ulice rezervisani za te delatnosti, dužinom leve strane dominiraju kulturne institucije. Četiri fakulteta, Viša poslovna škola, pozorišta, biblioteke i studentski dom ”Kralj Aleksandar prvi”, simbolično smešten iza spomenika Vuku Karadžiću, vraćajući mladost nekadašnjem Carigradskom drumu.

U Vasoj setnji naicice te na Dom narodne skupštine ili kratko Skupština, prepoznatljiviji je kao nekadašnje sedište parlamenta SFR Jugoslavije, Tasmajdanski park u cijoj se neposrednoj blizini nalazi Seizmoloskog zavoda (u dnu parka) , restoran Madera (sa druge strane parka) crkva Svetog Marka proglasena za spomenik kulture,hotel Metropol Palace,Spomenik Vuku Karadžiću, po kome je taj kraj Beograda dobio ime, podignut je 1937., u čast 150. godišnjice njegovog rođenja.Tu se nalazi i stanica beogradskog metroa.

Prilikom kopanja stanice "Vukov spomenik" za budući metro, pronađen je bunar. Izvesno je da su ga napravili Austrijanci u 18. veku tokom okupacije ovih krajeva. Objekt je tajanstven zbog svojih velikih dimenzija i udaljenosti od tadašnjeg grada. Nisu pronađene ni vodovodne cevi, možda je ostao nedovršen...

Setajuci dalje, na 15 minuta hoda od Skupstine grada moze se doci do

Trga republike.

Ukoliko vam vaši beogradski prijatelji predlože da se nađete u centru grada, tačnije kod Konja, onda oni zaista misle da treba da se sretnete kraj jednog konja. Ali nemojte da vas to zbuni, jer nije u pitanju neka gradska konjušnica, već vam oni žargonski govore da je vaše mesto sastanka glavni centralni trg na kojem se nalazi statua princa Mihaila koji jaše konja. Zato je i samo mesto od milošte prozvano Kod konja. Zvanični naziv je Trg Republike, a ova tačka predstavlja istinsko srce grada. Ovo je glavno mesto sastanka najrazličitijih vrsti, ovde možete da provedete lepo popodne dok ispijate kafu na blagom jesenjem suncu. Dok stojite ispred spomenika i posmatrate okolne zgrade, primetićete već na prvi pogled nekoliko značajnih i važnih zgrada i mesta. Sa vaše leve strane nalazi se Narodno pozorište, izgrađeno 1869. godine. U vreme otvaranja, pozorište je moglo da primi 714 gostiju. Međutim, tokom rekonstrukcije izgradjena su još dva sprata i današnji izgled zvanično je predstavljen 1898. godine. Levo od pozorišta nalazi se Plato Zorana Đinđića, prvog premijera koji je vodio demokratsku vladu formiranu krajem 2000. godine. Đinđić je ubijen 2003, te je plato nazvan u znak sećanja na njego delo i angažman na polju demokratizacije vlasti i društva.

Ukoliko pogledate preko svog desnog ramena, videćete Pozorište Boško Buha, prvo dečje pozorište u Srbiji. I na kraju, ali svakako ne manje značajno od ostalih građevina, iza vas se nalazi najvažnija kulturna institucija u zemlji - Narodni muzej. U njegovoj kolekciji nalazi se više od 200.000 slika, crteža, grafika i skulptura, ali nažalost usled nikada završene rekonstrukcije, većina tih dela nije dostupna javnosti. Najveći broj čuva se u podrumu muzeja, ali se s vremena na vreme neka dela ipak izlažu u atrijumu.

Trg Republike je centralna tačka grada. U njegovoj blizinu nalaze se glavna šoping/pešačka zona Knez Mihailova koja je krcata kafeima i restoranima, a tu su i Kalemegdan, Republička skupština i druge značajne znamenitosti. Trg predstavlja raskršće različitih puteva i mesto koje ne samo da ne smete, nego jednostavno ne možete da propustiti prilikom posete Beogradu.

Knez Mihailova Ulica

Knez Mihailova ulica je omiljena šetačka štrafta koja se prostire od Terazija do Kalemegdana. Takođe je i glavno mesto za sastajanje i rastajanje, i lako je dostupna iz svih delova grada. Kao epicentar kulture i istorije, Knez Mihailova je prozvana jednom od najlepših pešačkih zona u Istočnoj Evropi. Na početku ulice nalazi se restorani, a nešto dalje naići ćete na veoma važnu zgradu - Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU). Deo prizemlja Akademije je pretvoren u izložbenu galeriju u kojoj se održavaju koncerti i izložbe, a ispred same zgrade nalazi se i jedna piramida. Na njoj su upisane koordinate Beograda, a postavljena je u čast nauke. Na samom kraju Knez Mihailove nalazi se Gradska biblioteka, na mestu na kojem se nekada nalazio najmoderniji hotel u Beogradu, Srpska kruna. Pored pomenutih zgrada, ovde su svoje mesto "pod suncem" našli i kulturni centri Francuske, Španije i Nemačke, kao i Zepterov muzej. Nedaleko su smeštene dve institucije od izuzetnog značaja - Narodni muzej i Narodno pozorište, kao i brojni bioskopi, hoteli i hosteli. Do pre nekoliko godina, Knez Mihailova je bila glavna šoping zona. Iako danas većina Beograđana provodi vreme u tržnim centrima, i dalje postoji nešto posebno u vezi sa ovom ulicom i trošenjem para u njoj. Primetićete kako vas dok šetate ulicom prosto mame i dozivaju radnje raznih poznatih brendova kao što su Gap, Max Mara, Zara, Diesel, Mis Sixty, Bata, Springfield...

Kalemegdan

Tokom boravka u Beogradu, imaćete posebnu privilegiju da posetite jednu od najstarijih i najjedinstvenijih tvrđava na svetu. Beogradska trvđava je najveća besplatna atrakcija u gradu i njegove kapije su otvorene non-stop, tokom cele godine. Tu vas čekaju prijatno okruženje, mnogo istorije, kulture, zabave i mesta za opuštanje i sve to bez čuvara i ograničenja u kretanju. Istorija govori da je više od šest miliona ljudi poginulo u bitkama za prevlast nad tvrđavom. Beogradska tvrđava je bila predmet svađa i rasprava, iritirala je i napadače i branioce, a njena struktura je kroz brojna pregrađivanja, jačanja zidina i uništenja menjana na svakih nekoliko decenija. Srećom, utvrđenje nikada nije srušeno skroz do zemlje, te danas možemo da uživamo u njegovom okruženju. Među najvažnijim istorijskim svedocima prošlosti nalaze se Kula Nebojša i ostaci Mitropolitske palate u Donjem gradu, kao i Rimski bunar, Stambol, Zindan i Sahat kapije i mnoge druge znamenitosti u Gornjem gradu. Vojni muzej zauzima posebno mesto unutar kalemegdanskog kompleksa. Turisti se najviše oduševljavaju muzejskom kolekcijom na otvorenom koja se sastoji od topova i tenkova iz skoro svakog mogućeg rata u kojem su Srbija i Jugoslavija učestvovale u 20. veku. Turisti naročito vole kada im se pruži prilika da se popnu na tenkove. Međutim to je moguće samo ukoliko u okolini nema obezbeđenja, jer je zvanično ta "aktivnost" zabranjena. Bez obzira na koju stranu krenete, pre ili kasnije ćete sigurno stići do simbola grada, spomenika Pobedniku. Ovu statuu je izvajao slavni jugoslovenski skulptor Ivan Meštrović 1928. godine, a posvećena je pobedi Srbije u Balkanskim ratovima (1912 - 1913), tj. konačnoj pobedi nad Turskom imperijom. Za Pobednika koji je u potpunosti nag, vezane su brojne kontroverze. Gradske vlasti su želele da ga postave na Terazije, međutim stanovnici Beograda su smatrali da ovakvom spomeniku nije mesto u centru grada, te su tražili da se on stavi na neko udaljeno mesto, daleko od očiju javnosti. Nakon više rasprava spomenik je postavljen na Kalamegdanu, u tom trenutku najudaljenijoj tački, ali nakon svega nekoliko decenija postao je simbol grada i glavna turistička atrakcija. Terazijski trg

Na samo 5 minuta hoda od Trga Republike dolazimo do Terazijskog trga ili od milja Terazije , jos jednog od najpopularnijih mesta za sastanak i svakako jedna od najprometnijih raskrsnica, koja povezuje skoro sve delove grada. Od trenutka kad je Beograd počeo da se razvija, pa sve do danas, smatra se srcem grada i prilikom posete Terazije morate da obiđete ili bar prođete pored trga. Zaštitni znak trga je Terazijska fontana/česma koja je zamenila jednu jednostavnu česmu po nalogu Miloša Obrenovića 1859. godine. Fontana poznata po četiri lavlje glave iz čijih usta teče hladna voda je jedan od najpoznatijih simbola grada. U nekom trenutku fontana je bila premeštena u Topčiderski park i zaboravljena, ali je onda nakon 65 godina restaurirana i vraćena na svoju orginalnu lokaciju, na mesto kojem pripada i stoji do danas. Međutim, ova fontana kao centralna tačka trga ne služi samo za sastanke, već i kao mesto na kojem i mladi i stari tokom leta razmenjuju najrazličitije sličice za svoje albume.

Skadarlija

Jos jedno omiljeno mesto beogradjana udaljeno 10 min. od Trga republike. Skadarska ulica ili Skadarlija, kako Beograđani vole da je zovu, bila je i ostala boemsko srce grada. Ukoliko želite da se proveselite na staromodan srpski način sa dosta rakije, dobre hrane i žive muzike koju sviraju tamburaši, onda morate da posetite Skadarliju. Ona oživljava duh druženja i veseo noćni život, onakav kakav je nekad bio. Iako je danas Skadarlija komercijalizovana više nego što bi mnogi voleli, ona i dalje predstavlja duh davno nestalog, beomskog Beograda. Ova ulica dugačka nepunih 400 metara uspela je da održi stari izgled sa kaldrmisanim asfaltom, manje više identičnom fasadom i kafanama koje stoje na istom mestu već više od 150 godina.

Ulica je dobila ime po albanskom gradu Skadru i postala je popularna krajem 19. veka, nakon što je zatvorena čuvena kafana Dardaneli na Trgu Republike. Tako je Skadaralija postalo glavno mesto okupljanja srpskih pesnika, umetnika, slikara i svih onih koji vole da piju, raspravljaju o politici i uživaju u atmosferi kafana. Skadarlija je prihvatala sve, od bogatih ljudi i umetnika do zanatlija i ministara. Kako su mnogi od njih živeli u okolnim ulicama, odlazak u obližnje kafane je bio kao odlazak u dnevnu sobu na piće. Nema puno razlike između Skadarlije 21. veka i nekadašnje od pre stotinak godina. Samo su ljudi drugačiji. Štaviše, svakog dana broj onih "drugačijih" ljudi (čitaj posetilaca) raste s obzirom da je Skadarlija danas neizostavna gradska atrakcija. Najposećenije su, naravno, kafane dekorisane u srpskom stilu koje nude našu tradicionalnu kuhinju - Dva bela goluba, Tri šešira, Šešir moj, Zlatni bokal, Ima dana, Dva jelena i Putujući glumac. Dok se lagano spuštate niz ulicu proći ćete pored kuće čuvenog srpskog pesnika Đure Jakšića. Kuća prepoznatljiva po njegovoj statue, služi kao mali izložbeni prostor u kojem se održavaju koncerti, književne večeri i izložbe. Slobodno zaviriti kroz prozor ili još bolje, slobodno svratite ukoliko se nešto dešava unutra, jer ulaz je uvek slobodan.

Nešto dalje nalazi se zgrada nekadašnje pivare BIP koja je nekada pripadala bogatoj beogradskoj porodici Bajloni. Na samom kraju ulice naići ćete na fontanu Sebilj, repliku fontane koja se nalazi u Baščaršiji u Sarajevu. Iako Skadarlija nije naročito pogodna za visoke štikle i teturanje, i dalje je veoma privlačna za posetioce svih dobi.

Dorćol

U srcima Beograđana za Dorćol je uvek rezervisano posebno mesto. Kao jedna od najstarijih gradskih četvrti, uvek se isticala među ostalim delovima grada. Dorćolska istorija nas često podseća na nekadašnji kosmopolitski Beograd u kojem je u isto vreme živelo u miru i slozi nekoliko različitih nacija. Svako ko je nekada živeo ili još uvek živi u Beogradu, bar jednom je poželeo da ima svoj stan ovde. Ponekad ćete čuti ljude koji idu toliko daleko da Dorćol nazivaju Menhetnom Beograda, ali ipak hajde da ne preterujemo. Za neke Dorćol je statusni simbol poput torbice Louis Vuitton ili mantila Burberry. Dorćol je jedna od najmanjih gradskih četvrti i prostire se između Beogradske tvrđave, Studentskog trga, Bulevara Despota Stefana Lazarevića i reke Dunav. Deli se na donji i gornji deo, međutim stari Beograđani pravim Dorćolom smatraju isključivo donji deo koji se nalazi između ulice Cara Dušana i Dunava. Dorćol zaista može da posluži kao knjiga istorije jer je prepun priča, mitova i legendi. Nažalost, iako su mnoge nacije, koje su glavni akteri tih priča, do početka Drugog svetskog rata živele u ovom delu grada, danas jedva da ima nekog od njihovih potomaka koji bi ih prepričavao "iz prve ruke". Dorćol je ime dobio po turskom izrazu Dörtyol, što znači četiri puta. I zaista, u vreme Turaka na uglu ulica Kralja Petra, Cara Dušana i Dubrovačke nekada se nalazila velika raskrnica četiri trgovačka puta koja su vodila ka Istanbulu, Vidinu (Bugarska), Beču i Dubrovniku. Shodno tome, Dorćol se razvio u centar trgovine u regionu. Veliki broj sefardskih Jevreja došao je i naselio ovaj kraj u 15. i 16. veku. Tokom austrougarske vladavine, i mnoge nemačke porodice su se doselile. U periodu pre Drugog svetskog rada Dorćol je imao veliku populaciju koja je bila sastavljena najviše od jevrejskih i nemačkih porodica koje su ovde živele i poslovale. Nažalost, rat je uništio ovo jedinstveno multinacionalno okruženje, ali je Dorćol ipak uspeo da zadrži titulu najpoželjnijeg mesta za život u Beogradu. U posleratnim godinama, razvio se u moderniji kraj koji je uglavnom uspeo da zadrži duh starih dana.

Donji Dorćol je veoma dugo bio najprivlačniji za život, verovatno zbog blizine reke. Stari stanovnici još uvek smatraju najlepšim delom Dorćola upravo kraj koji se prostire duž reke i šetališta - naročito tokom proleća i jeseni kada čitajući novine ili ispijajući popodnevnu kafu možete da uživate na suncu. Kod pomena šetališta valjalo bi podsetiti na posetu Kuli Nebojši i Spomeniku oslobodiocima Beograda, ili na jednu partiju tenisa na terenima Novak gde se svakog proleća održava i turnir Serbia Open. Do Drugog svetskog rata, gornji Dorćol je bio pretežno naseljen jevrejskom zajednicom. Nažalost, danas je od celokupne jevrejske imovine ostao samo Jevrejski muzej u ulici Kralja Petra 71A. U istoj zgradi nalazi se i sedište Jevrejske zajednice Beograda. Odmah iza ugla leži jedina preostala džamija u gradu. Istorijski podaci ukazuju na činjenicu da je grad nekada imao preko stotinu džamija, koje su tokom vremena uništavane. Jedina koja je preživela nalazi se u Gospodar Jevremovoj ulici. Nedaleko odatle podignut je spomenik "Čukur česma" posvećen borbi za nezavisnost od Turaka. Na ovom mestu Turski vojnici su ubili jednog srpskog dečaka, a to je rezultiralo u velikom beogradskom ustanku protiv turske vlasti. Nasuprot ovom "zategnutom" koji je planiran u budućnosti, "izborani" Dorćol takođe ima veliku dozu šarma. Kao jedan od najstarijih delova Beograda, on još uvek čuva tragove starih vremena. Najstariji svedok je Beogradska tvrđava, ali ne smemo zaboraviti ni najstariju kuću u gradu, smeštenu u ulici Cara Dušana 10, izgrađenu u baroknom stilu 1727. godine. A dok ste još uvek ovde, možete da posetite i Beogradski zoološki vrt koji je smešten unutar kalemegdanskih zidova. Duž ulice Cara Dušana naići ćete na Prvu beogradsku gimnaziju, jednu od najznačajnijih obrazovnih ustanova u 19-vekovnoj Srbiji. U njoj su se školovale sve buduće diplomate, ministri i univerzitetski profesori iz doba Kraljevine SHS ili kasnije SFR Jugoslavije. Nedaleko od gimnazije nalazi se Muzej nauke i tehnike, kulturna institucija koja je posvećena očuvanju našeg naučnog nasleđa i popularizaciji nauke i njenih savremenih dostignuća. Muzej sadrži više od 5.000 različitih objekata. U neposrednoj blizini stoji crkva Aleksandra Nevskog koja je izgrađena 1929. na mestu nekadašnje vojne crkve ruske vojske tokom srpsko-turskog rata krajem 19. veka. Samo nekoliko koraka dalje naići ćete na Bajlonijevu pijacu na kojoj možete da kupite sveže voće, povrće i mlečne proizvode direktno od proizvođača. Pored pijace, u zgradi nekadašnje Evangelističke crkve nalazi se sedište avangardnog pozorišta i centrala Međunarodnog pozorišnog festivala BITEF. Nasuprot ovoj zgradi primetićete Guarnerius, centar finih umetnosti koji vodi renomirani violinista Jovan Kolundžija. U ovom centru izuzetne akustike redovno se održavaju koncerti, ali uvek se nađe mesta i za predavanja, master časove, pozorišne predstave, itd. Ovaj deo grada i dalje ostaje među najposećenijim lokacijama za dobar noćni provod. Možete da birate između Skadarlije i Dorćola koji predstavljaju kontrast između starog i novog, tradicionalnog i modernog, staromodnog i savremenog. Mi vam predlažemo da probate oba, bez obzira na lična opredeljenja. Ukoliko više volite moderno, onda prvo posetite ulicu Strahinjića bana. Ova ulica se popularno naziva i Silikonskom dolinom jer privlači većinom mlađe devojke sa dosta "plastičnih delova" koje traže momka (žargonski sponzora). Ali bez brige, ovde ćete naići i na mnogo "normalnih" ljudi koji dolaze zbog dobre muzike i atmosfere koja obećava odličnu zabavu. Samo upitajte gde se nalaze Pastis, Insomnia, Kandahar...

Ukoliko više volite kafiće koji nisu pretrpani, na Dorćolu ćete pronaći pregršt odličnih mesta za slušanje džeza, odličnog roka ili savremene muzike uz koju možete da se opustite i uživate.

Kosancicev venac

Kosančićev venac ili kratko Kosančić je najstariji urbani deo grada. Nadvija se nad rekom Savom, a okružuju ga Kalemegdan, s jedne i Brankov most, s druge strane. Sa svojim kaldrmisanim ulicama i starim porodičnim kućama, Kosančić je verovatno najlepši deo Beograda. Srbi su u prvoj polovini 19. veka izgradili ovo naselje u želji da budu što bliže Sabornoj crkvi, ali da u isto vreme budu i kontrateža turskom utvrđenju na dunavskoj obali. Međutim, Kosančićev venac je prave obrise urbanog naselja dobio tek nakon nekoliko decenija, kada su Turci konačno i zauvek napustili grad. U prvo vreme kuće su građene oko crkve, ali su kasnije počele da se šire sve dalje i dalje. Kosančić je u 19. veku bio centar društvenog, kulturnog i poslovnog života Beograda.

Iako je danas više svedok nekih davno prošlih dana i spomenik kulture, nego centar gradskog života, Kosančićev venac nikada nije izgubio na popularnosti, naročito među starijim Beograđanima.

Sama četvrt, kao i glavna ulica, nazvane su po srpskom epskom junaku Ivanu Kosančiću. Legenda kaže da je on stradao u Kosovskom boju 1389. godine. Danas u ulici nazvanoj po njemu, u znak spomena, stoji bista Kosančiča koja je rad skulptora Petra Ubavkića.

Pravoslavna saborna crkva svetog Mihaila Arhangela bila je i ostala centar Kosančića. Ova crkva je izgrađena 1840. godine,a još uvek je otvorena za službu i može da se poseti svakog dana. Odmah pored katedrale nalazi se jedno mesto namenjeno svima onima koji bi radije da popiju čašicu dobrog pića. Najstarija kafana u Beogradu "Znak pitanja" ili "?" dobila je ovako jednostavan naziv zbog neodlučnosti njenog gazde da odabere odgovarajuće ime. A kako su svi veoma brzo usvojili ovaj naziv, kasniji vlasnici nisu želeli da ga menjaju, te je ono ostalo do danas. Nasuprot kafane nalazi se Konak kneginje Ljubice, nekada dom prve dame Srbije, a danas muzej. Jedan od neprolaznih simbola ostaje i ruševina Narodne biblioteke, koja je izgorela do temelja tokom nemačkog bombardovanja 1941. godine. Tokom tog požara, u svega nekoliko minuta nestala je skoro sva pisana reč u Srba. Jedan od najlepših primera art nuvoa na Kosančiću je kuća Mihajla Petrovića Alasa. Po vokaciji bio je profesor matematike i pravi genijalac kada je ona u pitanju, a zahvaljujući tome sa svega 32 godine postao je i jedan od najmlađih članova Srpske akademije nauka i umetnosti. Javnost ga je bolje znala po njegovim drugim strastima, violini i pecanju. Redovno je svirao po beogradskim kafanama, a slobodno vreme je provodio i sa ribarima (alasima) na Dunavu, te je otuda i dobio nadimak Alas. Bio je strastveni putnik koji je dva puta išao na polarnu ekspediciju i kasnije pisao o tome.

HRAM SVETOG SAVE

U setnji po Beogradu nikako netreba propustiti obilazak Hrama Svetog Save koji se nalazi na 30 min. pesacenja od samog centra grada Hram svetog Save, najveći pravoslavni gram na Balkanu, izgrađen je u srpsko-vizantinskom stilu i zajedno sa krstom na vrhu kupole visok je 82 metra. Hram je i dalje u izgradnji, iako su krupni radovi završeni 2004. godine. Izgradnja crkve traje više od 80 godina jer je bila zaustavljana brojnim ratovima i nemaštinom, kao i opstruisana komunističkim režimom. Crkva je toliko velika da u nju može da stane 10.000 ljudi u isto vreme. Hram svetog Save je poznat po svojim polifoničnim zvonima koja se oglašavaju na svaki pun sat, zato vam preporučujemo da planirate svoju posetu upravo tad kako biste čuli njihov zanimljiv zvuk. Iako je hram još uvek u izgradnji, ulaz je dozvoljen do večernjih časova. Veruje se da su Turci na mestu na kojem se nalazi hram spalili kosti Svetog Save, te je iz tog razloga hram i nazvan po njemu (skorašnja istorijska otkrića su dokazala da je ovo ipak netačno). Sveti Sava ili Rastko Nemanjić bio je sin srpskog vladara Stefana Nemanje i osnivač manastira Hilandar na Svetoj gori, u Grčkoj. Godine 1219, nakon što je izvojevao autonomiju od Vizantije, osnovao je Srpsku pravoslavnu crkvu. Sveti Sava se smatra srpskim učiteljem, svecem i zaštitnikom škola i obrazovnih ustanova.

MILOŠEV KONAK

Milošev konak ili Rezidencija princa Miloša, izgrađen 1831. godine, nalazi se u predivnom okruženju Topčiderskog parka. U početku je princ sa svojom porodicom živeo u centru grada, nedaleko od Kalemegdana. Međutim, zbog blizine Turaka koji su još uvek držali tvrđavu pod opsadom, Miloš Obrenović je odlučio da se preseli nešto dalje od centra grada. Tako je dao naređenje da se izgradi konak u Topčiderskom parku, u koji se po završetku izgradnje i preselio. Žena i deca ostali su u gradu, u kući koja je danas poznata kao Konak kneginje Ljubice i služi kao muzej.Prinčevska rezidencija izgrađena je u otomanskom stilu, a bila je tek treća kuća koju su Srbi podigli u Beogradu. U to vreme ovakve vile bile su impresivne i privlačile su veliku pažnju lokalnog stanovništva. Iako sam konak nije prevelik, svojim enterijerom uspešno je imitira raskoš i luksuz originalnih turskih kuća. Njegovoj lepoti doprinosi i razgranati platan koji je star više od 160 godina. U Miloševom konaku se danas nalazi muzej u kojem su prikazane postavke u vezi sa životom u Srbiji u prvoj polovini 19. veka, o kraljevskoj porodici Obrnović i o Drugim srpskim ustankom koji je Miloš Obrenović poveo protiv turske imperije 1815. godine

STARI DVOR

Stari Dvor je reprezentativno zdanje u Beogradu, na uglu Ulice Kralja Milana i ulice Dragoslava Jovanovića, čiji glavni ulaz gleda na Trg Nikole Pašića. Dvor, koji je podigao kralj Milan Obrenović u periodu 1881–1884, bio je rezidencija kralja Petra I Karađorđevića (u periodu 1903–1921) i kralja Aleksandra I (1921– 1922), a danas je sedište Skupštine grada Beograda. U duhu akademizma i sa renesansnom dekoracijom projektovao ga je Aleksandar Bugarski. To je veoma reprezentativno zdanje, koje su prvobitno krasile i dve velike kupole sa pozlaćenimkrunama na vrhu. Međutim, kako je zgrada Starog Dvora teško oštećena u oba Svetska rata, današnji izgled Dvora se delimično razlikuje od prvobitnog. U ovom Dvoru je bila zvanična Kraljevska Rezidencija, ali je palata povremeno korišćena i u druge svrhe. KONAK KNJEGINJE LJUBICE

Konak kneginje Ljubice podignut je po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1831. godine, kao privatna rezidencija njegove supruge kneginje Ljubice. Nalazi se u samom srcu Beograda, na Kosančićevom vencu. Po arhitekturi i rasporedu prostorija, zgrada pripada balkanskom stilu sa izvesnim zapadnjačkim baroknim elementima. U Konaku je postavljena stalna izložba ''Enterijeri beogradskih građanskih kuća 19. veka'' Sala pod svodovima u podrumu Konaka izuzetna je ambijentalna celina u kojoj Muzej grada Beograda organizuje izložbe, predavanja, muzičke večeri i promocije.

ADA CIGANLIJA

Ada Ciganlija - veštačko , takozvano beogradsko more, je kulturno-zabavni centar Beograda, posebno u letnjem periodu. Organizuju se brojne manifestacije u kojima učestvuju najpoznatiji književnici, dramski i estradni umetnici, kulturno- umetnička društva, horovi, orkestri i amateri iz raznih oblasti. Ugostiteljsku ponudu Ade čini više desetina restorana u rustik-stilu, splav-restorana i kućica na vodi, koji svojim sadržajem čuvaju i neguju boemsku tradiciju Beograda. Na ulazu su parking-prostor za hiljadu vozila i marina u Čukaričkom rukavcu, pogodna za pristajanje čamaca, jahti i manjih brodova. Posetiocima Ade Ciganlije stoje na raspolaganju i prodavnice, prostori za piknik, kuglana, mini-golf, kočije sa konjima, turistički vozić, pedaline i sandoline za vožnju jezerom, kao i eko-brod na električni pogon.

MOST NA ADI

Beograd je nedavno postao bogatiji za jednu novu znamenitost, u pitanju je Most na Adi. Mnogi Beograđani su veoma ponosni na monumentalnost samog mosta, s obzirom da je osmišljen tako da bude najveći viseći most sa jednim pilonom. Štaviše, njegova monumentalnost je privukla pažnju autora emisije "Extreme Engineering" na kanalu Diskaveri, te je snimljena i jedna epizoda o mostu. Pogledajte dokumentarac. Prvog januara 2012. godine novi most nazvan po rečnom ostrvu Ada Ciganlija, otvoren je za javni saobraćaj. U pitanju je viseći most koji spaja dve obale reke Save. Stub (pilon) mosta postavljen je na samom obodu ostrva koje je ojačano sa velikom količinom betona. Pre nego što je otvoren, most je građen pune tri godine. Osnovna ideja izgradnje mosta bila je da se smanji veliki obim saobraćaja koji je prolazio kroz centar grada i preko starog i istrošenog mosta Gazela. Most ima šest saobraćajnih traka, dve linije za metro/laku železnicu, kao i po dve staze za bickliste i pešake. Nikad kraja nabrajanju znamenitosi Beograda. Svakako treba obici Svamalu, Zemun, Kraljeve dvorove, Kucu cveca, NATO rusevine, beogradske crkve, Avalu , Košutnjak, Topčider.. Sve u svemu u Beogradu nikada nije dosadno.

Ujedno Vam preporučujemo sledeće linkove na Internetu: www.tob.rs www.beograd.rs www.planplus.rs www.nadlanu.com www.sajam.co.rs www.beg.aero (beogradski aerodrom) www.bginfobox.rs

Mi Vam zelimo prijatan boravak i ako su vam potrebne bilo kakve informacije mi smo tu da Vam pomogemo. s postovanjem

LU1 DOO