2003 XXII JDZZ Petrovac
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
JUGOSLOVENSKO DRUŠTVO ZA ZAŠTITU OD ZRAČENJA XXII SIMPOZIJUM JDZZ Petrovac n/m 2003, 29. septembar – 1. oktobar Beograd 2003. ZBORNIK RADOVA XXII SIMPOZIJUM JDZZ Petrovac n/m, 29. septembar – 1. oktobar 2003. Izdavači: Institut za nuklearne nauke „Vinča“ Jugoslovensko društvo za zaštitu od zračenja Za izvršnog izdavača: Prof Dr Dragoslav Petrović Urednik: Mr Milojko Kovačević ISBN 86-7306-061-3 Institut za nuklearne nauke „Vinča“ Tehnička obrada: Zoran Hadžić Štampa: Štamparija Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, Beograd Tiraž: 150 primeraka Štampa završena septembra 2003. 2 XXII SIMPOZIJUM JUGOSLOVENSKOG DRUŠTVA ZA ZAŠTITU OD ZRAČENJA Petrovac n/m, 29. septembar – 1. oktobar 2003. Organizatori: JUGOSLOVENSKO DRUŠTVO ZA ZAŠTITU OD ZRAČENJA INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE „VINČA“ Laboratorija za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine „Zaštita“ CENTAR ZA EKOTOKSIKOLOŠKA ISPITIVANJA CRNE GORE Organizacioni odbor: Predsednik: Milojko Kovačević Članovi: Ranko Kljajić Perko Vukotić Milan Pavlović Jagoš Raičević Ana Mišurović Tomislav Anñelić Gordana Pantelić Željka Ilić Slobodanka Stanković Dragoslav Nikezić Redakcioni odbor: Dr Marko Ninković Dr Gordana Joksić Dr Milan Orlić 3 Organizaciju su pomogli: ⇒ Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i zaštitu životne sredine Republike Srbije ⇒ Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije ⇒ Ministarstvo zdravlja Republike Srbije ⇒ Ministarstvo zaštite životne sredine i ureñenja prostora Crne Gore ⇒ Centar za ekotoksikološka ispitivanja Crne Gore ⇒ Institut za nuklearne nauke Vinča ⇒ Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad ⇒ Sineks labaratory, Beograd ⇒ Aqualab, Beograd 4 Ovaj Zbornik je zbirka radova saopštenih na XXII Simpozijumu Jugoslovenskog društva za zaštitu od zračenja koji je održan od 29. septembra do 1. oktobra 2003. godine u Petrovcu na moru. Radovi su razvrstani po sekcijama. Mada su svi radovi u Zborniku recenzirani od strane Redakcionog odbora za sve iznesene tvrdnje i rezultate odgovorni su sami autori. Organizacioni odbor se zahvaljuje svim autorima radova na uloženom trudu. Posebno se zahvaljujemo sponzorima koji su pomogli održavanje Simpozijuma i štampanje Zbornika. Organizacioni odbor 5 6 1.OSNOVNI PRINCIPI ZAŠTITE I REGULATIVA 7 8 РАЗВОЈ ОСНОВНИХ КОНЦЕПЦИЈА ЗАШТИТЕ ОД ЗРАЧЕЊА ОД ТОЛЕРАНТНЕ ДО КОНТРОЛИСАНЕ ДОЗЕ (Предавање по позиву) М. М. Нинковић Институт за нуклеарне науке Винча, Београд САДРЖАЈ Савремене концепције заштите од зрачења инициране су публикацијом ICRP- 60 из 1990. године и потом дограђиване у протеклом периоду. Током неколико претходних година уочена је потреба сумирања граничних вредности које су препоручене у десетак нових ICRP - публикација. На основу анализе тренутног стања дошло се до закључка да је потребно формулисати једноставнију филозофију заштите која би се спроводила током 21. века. Сматра се да нису неопходне радикалне промене већ кохерентна формулација постојећих концепција и поједностављење њихове примене. Уз анализу текућих активности, на разради претстојећих концепција, у раду је дат приказ кључних догађаја у развоју основа филозофије заштите од зрачења током XX века као што су: дефиниција прве граничне вредности; скретање пажње на стохастичке ефекте и разрада новог приступа заштити од зрачења током педесетих година; прихватање LNT-хипотезе и постављање нових основа средином седамдесетих, и продубљивање и заокруживање нових концепција почетком деведесетих година. УВОД Актуелне препоруке Међународне комисије за заштиту од зрачења (ICRP) усвојене су 1990. и публиковане 1991. године. У њима је скренута пажња руководствима држава и корисницима извора зрачења да су одговорни за успостављање система и стандарда заштите. Од тада ICRP је издала додатне препоруке штампане у девет публикација. Тиме је новоприхваћени систем заштите постао веома сложен и у неким случајевима тешко применљив у специфичним условима коришћења извора зрачења. То је био повод да ICRP поново размотри постојећи систем заштите и донесе одлуку да покуша да га поједностави и учини разумљивијим. У том смислу ICRP је пре неколико година започела разраду нових препорука које планира да усвоји 2005. године. У тим препорукама пооштрава се нагласак на заштити појединаца, проширење концепта граница доза додавањем акција и нивоа изнад којих конкретне акције треба да буду предузете, разликовање акција које се односе на изворе зрачења и путеве до индивидуалних доза, боља 9 дефиниција дозиметријских величина и постављају оквири за заштиту нехуманих организама. Нове препоруке могу се схватити као консолидација постојећих и покушај да се оне учине једноставнијим и разумљивијим. Оне истовремено треба да помогну: а) даљу разраду и побољшање националних инфраструктутра за радијациону сигурност кроз програме стручне помоћи земљама у развоју; б) унапређење заштите професионалаца са нагласком на заштиту гравидних жена и њихове нерођене деце; в) пооштравање граница за испуштање радиоактивности у околину у циљу њене боље заштите; г) ефикаснијој заштити пацијената у процесима примене зрачења у сврхе дијагностике и терапије; д) побољшању сигурности и физичке заштите извора зрачења; ђ) учвршћивању међународне мреже у циљу боље приправности за предузимање акција у случајевима радијационих и нуклеарних акцидената ширих размера; е) сигурнијем транспорту радиоактивних материјала у актуелној међународној ситуацији; ж) ригурознијем поступању са заосталим радиоактивним материјалима по завршетку експлоатације радијационих и нуклеарних постројења, итд.. Истовремено, поред анилизе основа нових препорука оцењено је да је права прилика да се у овом раду прикажу кључни периоди у развоју концепција заштите од зрачења током практично целог претходног века. Другим речима у раду су приказани најважнији моменти од уочавања штеног деловања зрачења на самим почецима коришћења, преко дефиниције прве граничне вредности на основу еритема дозе, до најновијих актуелних и будућих основа заштите од зрачења. ЕРИТЕМА ДОЗА И ПРВА ТОЛЕРАНТНА ДОЗА Прва упозорења о могућем штетном деловању зрачења на људе потичу од T.A. Edison-a, W.J.Morton-a и Н.Тесле, који су независно запазили и саопштили марта 1896. године [1], само четири месеца по открићу, о појави надражаја очију при експериментима са Х-зрацима и флуоресцентним супстанцама. Иако ефекти на очима, о којима су извештавали тада у свету веома цењени научници, вероватно нису потицали од Х-зрачења, већ од напрезања очију или ултраљубичастог зрачења из флуоресценција, то је регистровано као прво упозорење на могућу опасност по људски организам од новооткривене, у то време још увек необјашњене природне појаве, каквим се тада сматрало Х-зрачење. Један од првих ефеката штетног деловања Х-зрачења, који је уочен при излагању руку, била је појава црвенила коже – е р и т е м а к о ж е. Доза зрачења која изазива црвенило коже послужила ја као основа за дефиницију прве т о л е р а н т н е д о з е з р а ч е њ а или максимално дозвољене границе излагања. Учинио је то Немачко-Амерички физичар Mutscheller 1925. године [2]. Дефиниција толерантне дозе у директном преводу гласи: Тако, изгледа да је под данашњим условима и усвојеним стандардима, п о т п у н о б е з о п а с н о ако оператор не прими, током сваких 30 дана рада, д о з у в е ћ у од 1 / 1 0 0 д е л а е р и т е м а д о з е, што се према данашњим достигнућим науке може сматрати т о л е р а н т н о м д о з о м з а све услове коришћења рендгенских цеви у рендгенографији, рендгеноскопији и терапији. Ову дефиницију Мачелер је иначе, исказао први пут као препоруку, на састанку Америчког друштва за рентгенско зрачење, годину дана раније. Независно од Мачелера исте године (1925) Шведски физичар Rolf Sievert дефинисао је т о л е р а н т н у д о з у као 10% од еритема дозе на кожи током године дана излагања 10 [1], што је практично једнако Мачелеровој граници. Вредност прве дефинисане границе, или максимално дозвољељне дозе зрачења, када се изрази у данашњим јединицама износи – 2 mSv/d, што је посматрано на годишњем нивоу око 30-пута већа вредност од данашње границе излагања за цело тело. Увођењем појма толерантне дозе прихваћена је претпоставка да постоји граница излагања за појаву црвенила коже. Међутим, истовремено се почело размишљати и о томе да су могуће и друге, сем еритеме, неуочљиве штетне повреде коже и других ћелија организма чак и при мањим дозама излагања. У почетку препоручени стандарди за ограничавање излагања зрачењу примењивани су само на излагање Х-зрачењу. Међутим, убрзо почели су да се примењују и на гама зрачење радијума, да би током II светског рата, ова граница сaмо двоструко нижа – 1 mSv/d, била коришћенa као стандард заштите за раднике који су радили на америчком програму конструкције атомске бомбе [3]. Атомске бомбе, које су током II светског рата конструисане да би зауставиле Немачку ратну машинерију, бачене су на Хирошиму и Нагасаки ради окончња рата. Ови катастрофални догађаји, који су проузроковали огромну људску патњу и демонстрирали силину разорне моћи новог оружја, изазвали су до тада невиђени отпор и страх код људи од јонизујућег зрачења. Праћење здравственог стања преживелих у Хирошими и Нагасакију пружило је нажалост, најпоузданије податке о карциногеним ефектима зрачења. Ти подаци су добијани из односа нивоа излагања зрачењу и учестаности појаве леукемије код преживелих. До тада ове кореалиције су истраживане на популацијама озрачиваних у процесима примене зрачења у медицини и копањa руде у рудницима урана, што није давало довољно поуздане податке. За заштиту од зрачења после II светског рата није било повратка на стање и услове какви су владали пре рата. Пре рата, основни