Grada Beograda

ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Godina XLVI Broj 28 16. decembar 2002. godine Cena 120 dinara

Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 13. de- 1.8. Regulacioni plan bloka izme|u ulica: cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 9. Odluke o gra|evin- 14. decembra, Maksima Gorkog, skom zemqi{tu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/96 [umatova~ke i ^uburske – Kikevac i 26/01) i ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni (utvr|ivawe predloga i dono{ewe list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je plana) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– SVEGA 1: 1.900.000 REBALANS PROGRAMA Rebalans svega 1: 2.312.100 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– URE\IVAWA GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQI- [TA I IZGRADWE OBJEKATA KOMUNALNE 2. PLANOVI KOJI SU U FAZI INFRASTRUKTURE I FINANSIJSKOG PLANA IZRADE NACRTA ZA 2002. GODINU 2.1. Regulacioni plan SRC „Ko{utwak” (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, á – PROGRAM PRIPREMAWA GRADSKOG predloga i dono{ewe plana) GRA\EVINSKOG ZEMQIŠTA 2.2. Regulacioni plan podru~ja izme|u ulica: Kneza Vi{eslava, Petra 1. PRIBAVQAWE URBANISTI^KIH Martinovi}a, Beogradskih bataqona i PLANOVA @arkova~ke – lokacija Mihajlovac (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, A. PLANOVI LOKACIJA predloga i dono{ewe plana) 160.000 Rebalans: 137.500 1. PLANOVI KOJI SU U POSTUPKU 2.3. Regulacioni plan Umke (izrada DONOŠEWA nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i 1.1. Regulacioni plan naseqa „Mirijevo” dono{ewe plana) 3.925.000 (utvr|ivawe predloga Rebalans: 3.279.900 2.4. Regulacioni plan Bulevara revolucije i dono{ewe plana) 635.000 – blok D6 (izrada nacrta, utvr|ivawe Rebalans: 656.600 nacrta) 235.000 1.2. Regulacioni plan radne zone Sur~in – Rebalans: 498.000 Dobanovci (utvr|ivawe predloga i 2.5. Regulacioni plan Bulevara revolucije dono{ewe plana) 555.000 – blokovi B12, B13, B14, B18, B19 i B29 Rebalans: 478.900 (izrada nacrta plana, utvr|ivawe 1.3. Regulacioni plan Bulevara revolucije nacrta, predloga) 1.025.000 – blokovi C4, C5, C10, C17 Rebalans: 1.499.000 (utvr|ivawe nacrta, predloga i 2.6. Regulacioni plan Bulevara revolucije dono{ewe plana) 500.000 – blokovi B15, B16, B21, B22, B23, C18, Rebalans: 583.600 C22, C23, C24, C25, C26 i C30 (izrada 1.4. Regulacioni plan Bulevara revolucije nacrta, utvr|ivawe nacrta) 2.050.000 – blokovi C19 i C20 (utvr|ivawe Rebalans: 2.413.200 nacrta, predloga i dono{ewe plana) 160.000 2.7. Regulacioni plan ~etiri MZ op{tina Rebalans: 173.700 Zvezdara i Vo`dovac, naseqe „Padina” 1.5. Regulacioni plan blokova izme|u (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 400.000 Trga Slavija, ulica: Svetog Save, 2.8. Regulacioni plan dela stambene zone Kru{edolske, Tir{ove, Kati}eve i u Gorwem Zemunu izme|u saobra}ajnica Bulevara JA (utvr|ivawe nacrta, Bulevar Lewina, T-6, Ju`nog bulevara predloga i dono{ewe plana) i T-8, nasewe „Altina” (izrada nacrta, 1.6. Regulacioni plan bloka 34 u Novom utvr|ivawe nacrta) 190.000 Beogradu (utvr|ivawe nacrta, predloga 2.9. Regulacioni plan naseqa „Bawica” i dono{ewe plana) (pribavqawe podloga, izrada nacrta) 5.600.000 Rebalans: 377.000 Rebalans: 3.977.500 1.7. Regulacioni plan bloka izme|u ulica: 2.10. Regulacioni plan dela bloka izme|u Blagoja Parovi}a, @arkova~ke, Mire ulica: Borivoja Stevanovi}a, Bra}e Popare i Petra Lekovi}a, na Banovom Simi} i Vojislava Ili}a – naseqe brdu (utvr|ivawe predloga i Medakovi} ááá (izrada nacrta, dono{ewe plana) 50.000 utvr|ivawe nacrta, predloga i Rebalans: 42.400 dono{ewe plana) Broj 28 – 774 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

2.11. Regulacioni plan á MZ u @arkovu 2.26 Regulacioni plan za podru~je Torlaka – „Julino brdo” (izrada nacrta, uz ulicu Vojvode Stepe u Kumodraù utvr|ivawe nacrta) 1.200.000 (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta i Rebalans: 1.364.500 predloga) 450.000 2.12. Regulacioni plan starog jezgra Zemuna Rebalans: 977.900 (izrada nacrta) 5.800.000 2.27 Regulacioni plan bloka 67 u Novom Rebalans: 7.980.700 Beogradu (pribavqawe podloga, izrada 2.13. Regulacioni plan bloka izme|u ulica: nacrta, utvr|ivawe nacrta) 900.000 Save Kova~evi}a, Vojvode Dragomira, Rebalans: 1.476.000 14. decembra i Boìdara Axije 2.28 Regulacioni plan dela bloka 69 u (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, Novom Beogradu (izrada nacrta, predloga i dono{ewe plana) 130.000 utvr|ivawe nacrta, predloga i Rebalans: 127.500 dono{ewe plana) 710.000 2.14. Regulacioni plan ~etiri bloka uz Rebalans: 633.600 Poè{ku ulicu na Banovom brdu 2.29 Regulacioni plan privredne zone (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, „Gorwi Zemun” (izrada koncepta i predloga i dono{ewe plana) 270.000 utvr|ivawe koncepta) 3.600.000 2.15. Regulacioni plan dela MZ Rebalans: 5.199.000 „Ko{utwak” u Rakovici 2.29.1. Regulacioni plan privredne zone (izrada nacrta) 2.000.000 „Gorwi Zemun” – á faza (pribavqawe Rebalans: 2.972.200 predloga, izrada nacrta) 8.700.000 2.16. Urbanisti~ki projekat pravoslavnog Rebalans: 11.060.200 hrama sa prate}im objektima na 2.30. Regulacioni plan kompleksa izme|u podru~ju ûkarice (izrada nacrta, ulica: J. Kuburovi}a, Novogradske, utvr|ivawe nacrta, predloga i Ugrinova~ke i Ivi}eve u Zemunu dono{ewe plana) 1.500.000 (pribavqawe podloga, izrada nacrta) 1.800.000 Rebalans: 921.600 Rebalans: 2.063.400 2.17. Regulacioni plan dela MZ „Sportski 2.31. Regulacioni plan za centralnu zonu i centar” na teritoriji op{tine zone centara gradskih potcelina na ûkarica (izrada nacrta, utvr|ivawe teritoriji GUP-a nacrta, predloga i dono{ewe plana) 2.31.1. Regulacioni plan za centralnu zonu Rebalans: 1.896.600 izme|u ulica: Strahiwi}a Bana, Cara 2.18. Regulacioni plan á i áá MZ Dor}ol – Uro{a, Cara Du{ana i Rige od Fere blokovi 10 i 13 (izrada i utvr|ivawe (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, nacrta) 650.000 predloga i dono{ewe plana) 850.000 Rebalans: 560.000 Rebalans: 916.400 2.19. Regulacioni plan bloka 51u Novom 2.31.2. Regulacioni plan za deo centralne Beogradu (pribavqawe podloga, zone uz ul. Narodnog fronta izrada koncepta, utvr|ivawe (pribavqawe podloga, izrada nacrta, koncepta) 3.200.000 utvr|ivawe nacrta) 1.850.000 2.19.1. Regulacioni plan bloka 51 na Novom Rebalans: 2.070.900 Beogradu – á faza (izrada i 2.31.3. Regulacioni plan za deo centralne utvr|ivawe nacrta) 1.250.000 zone – op{tina Vra~ar (izrada 2.20. Regulacioni plan dela privredne zone koncepta i utvr|ivawe koncepta) 9.600.000 u Krwa~i (izrada nacrta, utvr|ivawe Rebalans: 10.260.000 nacrta i predloga) 445.000 2.32. Regulacioni plan bloka 45 u Novom Rebalans: 434.600 Beogradu (pribavqawe podloga, izrada 2.21. Regulacioni plan pet blokova izme|u nacrta) 3.100.000 ulica: Uzun Mirkove, 7. jula, Rebalans: 1.400.000 Gospodar Jevremove i Tadeu{a 2.33. Regulacioni plan bloka 70 u Novom Ko{}u{ka (pribavqawe podloga, Beogradu (pribavqawe podloga, izrada nacrta) 870.000 izrada nacrta) 3.100.000 Rebalans: 755.700 Rebalans: 1.650.000 2.22. Regulacioni plan za izgradwu 2.34. Regulacioni plan podru~ja izme|u kompleksa zgrada na gra|evinskoj ulica: Virpazarske, Pqevaqske, parceli 44-5 celine „Lisi~iji potok” Velizara Kosanovi}a, U~iteqske, u okviru Regulacionog plana Mar~anske, Zage Malivuk i Opatijske prostorne celine Dediwe (izrada (pribavqawe podloga, izrada nacrta, nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga utvr|ivawe nacrta, predloga i i dono{ewe plana) dono{ewe plana) 2.600.000 2.23. Regulacioni plan dela bloka 22 u Rebalans: 3.589.900 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Novom Beogradu (izrada i utvr|ivawe SVEGA 2: 71.720.000 nacrta) Rebalans svega 2: 78.519.900 2.24. Regulacioni plan izme|u ulica: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Strumi~ke, Vojislava Ili}a, Kraqa Ostoje, Ba~vanske i Rada Neimara 3. STEÊNE OBAVEZE I KONA^NI (pribavqawe podloga, izrada nacrta) 910.000 OBRAÛNI Rebalans: 1.146.400 3.1. Regulacioni plan bloka izme|u ulica: 2.25. Regulacioni plan blokova 41a, 41 i Dobrovoqa~ke, Ugrinova~ke, dela bloka 43 u Novom Beogradu S. Jovanovi}a i Dobanova~ke u Zemunu (izrada nacrta) 2.650.000 – „Omorika” – k.o. (utvr|ivawe Rebalans: 1.947.700 predloga i dono{ewe plana) 60.000 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 775

3.2. Regulacioni plan za grobqe na 1.2. Regulacioni plan za podru~je gradske Beànijskoj kosi (dono{ewe plana) 190.000 potceline – Bawica – Tro{arina –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– (pribavqawe podloga, izrada nacrta) 800.000 SVEGA 3: 250.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rebalans: 370.000 UKUPNO A: 73.870.000 1.3. Regulacioni plan za podru~je gradske REBALANS UKUPNO A: 81.082.000 potceline – Cerak (pribavqawe –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– podloga, izrada nacrta) 2.480.000 B. PLANOVI SAOBRA]AJNIH Rebalans: 2.710.800 POVR[INA, KOMUNALNE 1.4. Regulacioni plan za deo centralne INFRASTRUKTURE I OBJEKATA zone – potcelina 11 blokova izme|u ulica: Francuske, \.\akovi}a, 1. PLANOVI KOJI SU U POSTUPKU Kneòpoqske i Lu~kog podru~ja DONO[EWA (pribavqawe podloga, izrada nacrta, 1.1. Regulacioni plan deponije sme}a na utvr|ivawe nacrta) 1.240.000 desnoj obali Dunava – Vin~a Rebalans: 803.500 (dono{ewe plana) 1.5. Regulacioni plan za deo centralne 1.2. Regulacioni plan vodovoda od „Zu~ke zone – potcelina izme|u ulica: 29. kapije” do naseqa Kalu|erica novembra, V. Dobrwca, \.\akovi}a i (utvr|ivawe nacrta, predloga i Cviji}eve (pribavqawe podloga, dono{ewe plana) 230.000 izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 920.000 Rebalans: 948.000 Rebalans: 866.000 1.3. Regulacioni plan Maki{ – 1.6. Regulacioni plan za deo potceline Mladenovac Vra~ar – bl. izme|u ulica: Wego{eve, Rebalans: 368.000 Knegiwe Zorke, Krunske i Kursuline –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– (pribavqawe podloga, izrada nacrta, SVEGA 1: 230.000 utvr|ivawe nacrta, predloga i Rebalans svega 1: 1.316.000 dono{ewe plana) 1.040.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rebalans: 630.000 2. PLANOVI KOJI SU U FAZI 1.7. Regulacioni plan za deo potceline IZRADE Vra~ar – blokovi izme|u ulica: 2.1. Regulacioni plan saobra}ajnice na Neboj{ine, Lamartinove i Brani~evske (pribavqawe podloga, potezu Slavija – @i~ka (izrada izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 640.000 nacrta i utvr|ivawe nacrta) 390.000 1.8. Regulacioni plan za deo potceline Rebalans: 800.000 Vra~ar – blok 1 i blok 9, MZ „Franc 2.2. Regulacioni plan za izgradwu grobqa Rozman Stane” (pribavqawe podloga, za ku}ne qubimce (izrada nacrta, izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, utvr|ivawe nacrta i predloga) 320.000 predloga i dono{ewe plana) 720.000 Rebalans: 689.000 Rebalans: 723.600 2.3. Regulacioni plan za izgradwu KCS 1.9. Regulacioni plan za deo potceline „Pristani{te” (izrada nacrta, Vra~ar – izme|u ulica: G. Vu~i}a, utvr|ivawe nacrta i predloga) 182.000 M. Gorkog i Maruli}eve (izrada 2.4. Regulacioni plan za izgradwu nacrta, utvr|ivawe nacrta) 1.520.000 objekata vodovodnog sistema za Rebalans: 2.239.400 naseqe Pinosavu i Beli potok 1.10. Regulacioni plan saobra}ajnice (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, Partizanski put (pribavqawe podloga, predloga i dono{ewe plana) 712.000 izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, Rebalans: 55.000 predloga i dono{ewe plana) 4.480.000 2.5. Regulacioni plan saobra}ajnice Rebalans: 1.911.800 2a-2a od ul. To{in bunar do ul. Jurija 1.11. Regulacioni plan mreà benzinskih Gagarina (izrada nacrta, utvr|ivawe stanica na teritoriji GUP-a Beograda nacrta, predloga i dono{ewe plana) 316.000 (pribavqawe podloga, izrada nacrta, Rebalans: 516.000 utvr|ivawe nacrta, predloga i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– dono{ewe plana) SVEGA 2: 1.920.000 1.12. Novi urbanisti~ki planovi za koje }e Rebalans svega 2: 2.242.000 se odluke donositi tokom 2002. godine –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– po inicijativama iz ranijih planskih UKUPNO B: 2.150.000 perioda i novim inicijativama 6.500.000 REBALANS UKUPNO B: 3.558.000 Rebalans: 5.510.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1.12.1. Regulacioni plan dela centralne zone – prostorna celina izme|u ulica: V. IZRADA NOVIH M. Petra, M. Kova~evi}a, Partizanskog URBANISTI^KIH PLANOVA puta, ^. âplina Rebalans: (1.150.000) 1. URBANISTI^KI PLANOVI ZA 1.12.2. Regulacioni plan mreè javnih KOJE SU ODLUKE O garaà na teritoriji GUP-a PRIPREMAWU U IZRADI ILI 1.12.3. Regulacioni plan dela á MZ Jajinci U POSTUPKU DONO[EWA 1.12.4. Regulacioni plan za izgradwu biciklisti~ke staze od Dor}ola do 1.1. Regulacioni plan za deo centralne Ade Ciganlije zone – potcelina dela op{tine Rebalans: (2.000.000) Vo`dovac (izrada koncepta i 1.12.5. Plan parcelacije za blok 32 A3 uz ul. utvr|ivawe koncepta) 2.640.00 Vojvode Stepe Rebalans: 3.038.000 Rebalans: (200.000) Broj 28 – 776 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

1.12.6. Regulacioni plan prostora izme|u 8. Analiza {ire zone slivnog podru~ja Mirijevskog bulevara i ul. budu}eg kolektora na Slana~kom putu M. Gregoran (analiza) Rebalans: (600.000) Rebalans: 220.000 1.12.7. Regulacioni plan dela centralne zone 9. Izvori{te Klenak – Jarak (generalni – blok izme|u ulica: Takovske, D. projekat) Pavlovi}a, \u{ine, Dalmatinske Rebalans: 3.000.000 1.12.8. Regulacioni plan bloka izme|u ulica: 10. Saobra}ajnica UMP od Jurija Cviji}eve, Ruzveltove, Albanske Gagarina do Autoputa (generalni spomenice projekat) Rebalans: (260.000) Rebalans: 12.300.000 1.12.9. Koncept Regulacionog plana 11. Ekolo{ka karta áá i deo ááá faze Karaburma, prostor izme|u ulica: Rebalans: 4.200.000 Vi{wi~ke, Vojvode Micka, Marijane 12. Optimizacija saobra}aja na primarnoj Gregoran i Mirijevskog bulevara uli~noj mreì Beograda – u~e{}e u Rebalans: (200.000) projektu Sekretarijata za saobra}aj 1.12.10. Regulacioni plan dela bloka 37 u na temu Transportni model Beograda Novom Beogradu Rebalans: 3.000.000 Rebalans: (300.000) 13. Anketni konkurs za urbanisti~ko 1.12.11. Regulacioni plan bloka 5 u Novom re{ewe javnih prostora u starom Beogradu jezgru Zemuna Rebalans: (800.000) Rebalans: 1.289.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 14. U~e{}e u razvoju informacionog UKUPNO V: 22.980.000 sistema Beograda i dr. REBALANS UKUPNO V: 19.443.100 Rebalans: 10.000.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 15. Ostali tro{kovi (podzemna garaà UKUPNO URBANISTI^KA „Pionirski park”, Regulacioni plan DOKUMENTACIJA (A+B+V): 99.000.000 JA – Bokeqska – Neboj{ina i dr.) REBALANS UKUPNO (A+B+V): 104.083.100 Rebalans: 2.700.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– G. IZRADA POJEDINIH STUDIJA, UKUPNO G: 35.000.000 ANALIZA, EKSPERTIZA I REBALANS UKUPNO G: 70.828.400 KONKURSA ZA POTREBE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– RE[AVAWA SPECIFI^NIH PRIBAVQAWE URBANISTI^KIH PROSTORNIH, PLANOVA INFRASTRUKTURNIH I UKUPNO: 134.000.000 dinara DRUGIH PROBLEMA REBALANS UKUPNO 174.911.500 dinara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. Ki{na i fekalna kanalizacija za podru~je „starog jezgra” Zemuna 2. IZGRADWA I PRIBAVQAWE (generalni projekat, prethodna analiza STANOVA I DRUGOG PROSTORA uticaja objekata i radova na ìvotnu I RE[AVAWE IMOVINSKIH sredinu) ODNOSA Rebalans: 619.000 Naziv lokacije Planirana 2. Infiltraciono izvori{te na levoj sredstva obali Save – á faza, lokacija 1. MZ „Starina Novak”, obj. L (lam. 1, 2. „Zidine” (generalni projekat i 3) (45 stanova) infiltracionog izvori{ta sa – Planirani radovi: istra`nim radovima, idejni projekat Objekat u Dalmatinskoj ul. 84 (lamela eksploatacionog infiltracionog 1) – pribavqawe upotrebne dozvole; izvori{ta, prethodna analiza uticaja Objekat u Dalmatinskoj ulici 78-80 objekata i radova na ìvotnu sredinu (lamela 3) – pribavqawe gra|evinske Rebalans: 11.200.000 dozvole i po~etak izgradwe; 3. Vodovodni sistem na levoj obali Objekat u Dalmatinskoj ul. 82 (lamela Dunava (istra`ni radovi, generalni 2) – re{avawe imovinsko-pravnih projekat, prethodna analiza uticaja poslova 5.000.000 objekata i radova na ìvotnu sredinu) Rebalans: 2.500.000 Rebalans: 14.800.400 2. ûkari~ka padina, obj. A3 i A4; B1, 4. Izgradwa bunara 54, 55 i 56 sa B2 i B4 (436 stanova) cevovodima na U{}u (ekspertna – Planirani radovi: analiza) Objekat B2 – zavr{etak izrade Rebalans: 5.730.000 tehni~ke dokumentacije i re{avawe 5. Generalno re{ewe BKS-a do 2002. imovinsko-pravnih poslova; godine (podloge za izradu Objekat B4 – pribavqawe urbanisti~ke matemati~kog i simulacionog modela dozvole i re{avawe imovinsko- – áá faza, izrada digitalnih karata) -pravnih poslova; Rebalans: 1.420.000 Objekti A3, A4 i B1 – re{avawe 6. Istovari{te za autocisterne (studija imovinsko-pravnih poslova 3.000.000 sa analizom uticaja na ìvotnu 3. H MZ „Janko Lisjak”, blokovi Bâáá, sredinu) BHá, BHááá i BHâáá (278 stanova) 7. Prevo|ewe voda iz Savskog u Dunavski – Planirani radovi: sliv (kolektor „Hitna pomo}” – ul. Blok BHâáá – re{avawe imovinsko- \. \akovi}a) – (studija) -pravnih poslova, pribavqawe gra|. Rebalans: 350.000 dozvole i po~etak izgradwe; 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 777

Blok BHááá – zavr{etak izrade áá – PROGRAM OPREMAWA GRADSKOG tehni~ke dokumentacije za objekte 1, GRA\EVINSKOG ZEMQIŠTA 2, 2a, 3 i 4 i re{avawe imovinsko- -pravnih poslova za objekte 1, 2a i 3, 1. IZGRADWA OBJEKATA I MRE@E pribavqawe gra|. dozvole i po~etak VODOSNABDEVAWA izgradwe obj. 3 i 4; Blok Bâáá – izrada tehn. dokumentacije 1.1. IZVORIŠTA i re{avawe imovinsko-pravnih poslova 1. Revitalizacija postoje}ih Blok BHá – re{avawe imovinsko- reni bunara utiskivawem -pravnih poslova 100.000.000 drenova (10 drenova) Rebalans: 155.000.000 – Planirani radovi: Istra`ni hidrogeolo{ki 4. Denkova ba{ta, objekti C4, C5, B10, radovi, izrada tehni~ke B13, B14, B7, B8 i B9 (204 stana) dokum. i izvo|ewe radova – Planirani radovi: – Planirana sredstva: 5.000.000 dinara Objekti C4 i C5 – zavr{etak – Rebalans: ne planiraju se sredstva izgradwe; 2. Regeneracija 15 reni Objekat B13 i B14 – nastavak bunara sa nabavkom izgradwe; el. ma{inske opreme Objekat B10 – zavr{etak izrade – Planirani radovi: Izrada teh. dokumentacije tehni~ke dokumentacije, pribavqawe i izvo|ewe radova. Regene- gra|evinske dozvole i po~etak racija 10 reni bunara i izgradwe; nabavka elektroma{inske Objekti B7, B8, B9, B11, B12, C6, C7 i opreme za 37 bunara C8 – pribavqawe urb. dozvole, izrada – Planirana sredstva 20.000.000 dinara tehni~ke dokumentacije i re{avawe – Rebalans 130.000.000 dinara imovinsko-pravnih poslova 9.000.000 3. Pouzdanost napajawa Rebalans: 32.000.000 bunara na LOS 5. á i áá MZ Dor}ol – blok 4, poslovni – Planirani radovi: Zavr{etak izrade studije objekat u Solunskoj ulici 15 áá za poboq{awe pouzdano- – Planirani radovi: sti i kontinuiteta napa- Pribavqawe urbanisti~ke dozvole, jawa el. energijom dela re- zavr{etak tehni~ke dokumentacije, ni bunara na LOS; izrada pribavqawe gra|evinske dozvole i gl. projekta rekonstr. 10 po~etak izgradwe 2.000.000 kâ postrojewa za 26 r. bu- Rebalans: 6.000.000 nara, pribavqawe gra|. do- 6. Obezbe|ivawe novih stanova i drugog zvole; izrada gl. projekta prostora izgradwom na drugim zemqospojnog prekida~a sa lokacijama i nabavkom putem ugradwom i izrada gl. kompenzacija sa investitorima po proj. svo|ewa 10 kâ napaja- osnovu naknade za ure|ivawe wa dela r. bunara u TS zemqi{ta, popravke, ostali tro{kovi 110/10 kâ i po~etak iz- i dr. 7.000.000 gradwe Rebalans: 129.000.000 – Planirana sredstva: 9.800.000 dinara – Rebalans 4.000.000 dinara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4. Daqinsko upravqawe UKUPNO 1–6: 126.000.000 (18+15+15 na levoj REBALANS UKUPNO 1–6: 327.500.000 obali Save) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Planirani radovi: Izvo|ewe radova na insta- lacijama za daqinski pre- 3. Sanacija zemqi{ta i nos signala, monta`a me- infrastrukturnih objekata, ra~a protoka i rekonstruk- izme{tawe instalacija i dr., naknada cija KKM na 3. filterskoj po osnovu eksproprisane i oduzete instalaciji imovine po izvr{nim re{ewima – Planirana sredstva: 20.000.000 dinara – Planirana sredstva: 6.000.000 – Rebalans 25.000.000 dinara – Rebalans: planirana su sredstva u 1.2. POGONI ZA PRE^I[]AVAWE okviru ta~ke á.2. VODE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. Postrojewe „Maki{” – IZGRADWA I PRIBAVQAWE rekonstrukcija STANOVA I DRUGOG PROSTORA, – Planirani radovi: Izrada tehn. dokumentaci- RE[AVAWE IMOVINSKIH je za skladi{tewe, pripre- ODNOSA I SANACIJA mu i dozirawe kre~a i gl. ZEMQI[TA projekta za deferizaciju UKUPNO: 132.000.000 sirove vode; zamena po- REBALANS UKUPNO: 327.500.000 strojewa za proizvodwu, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– difuziju i destrukciju PROGRAM PRIPREMAWA ozona; rekonstrukcija po- GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA strojewa za visokotempera- UKUPNO: 266.000.000 turnu regenaraciju GAU; REBALANS UKUPNO: 502.411.500 ugradwa rezervne linije –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ozona na filterskom po- Broj 28 – 778 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

strojewu „Jezero”, rekon- 1.4. CRPNE STANICE strukcija sistema za neu- 1. CS „Beànija B” tralizaciju hlora; rekon- – Stepen izgra|enosti Deo zavr{enih radova pre- strukcija gromobrana na dat na odràvawe JKP delu objekta; remont elek- „BVK” tro-energetskih postroje- – Planirani radovi: Nastavak gra|evinskih i wa; nabavka aktivnog ugqa elektroma{inskih radova 1000 m². – Planirana sredstva: 1.000.000 dinara – Planirana sredstva: 70.000.000 dinara – Rebalans: 5.000.000 dinara – Rebalans 93.500.000 dinara 2. Rekonstrukcija CS 2. PPV „Beànija” – „Ripaw” i dohlorna rekonstrukcija stanica na popisu – Stepen izgra|enosti: Zavr{ena rekonstrukcija Ripaw 3. filterske instalacije i – Stepen izgra|enosti 80% aeratori na 1. i 2. filter- – Planirani radovi: Dopuna tehn. dokumentaci- skoj instalaciji je i pribavqawe gra|. do- – Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-prav- zvole (elektroradovi na nih poslova, pribavqawe CS); pribavqawe urb. do- urb. i gra|. dozvole za zvole (UTU), izrada teh- objekat rekuperacije, na- ni~ke dokumentacije za do- stavak radova na 1. i 2. hlornu stanicu filters. instalaciji, re- – Planirana sredstva: 5.600.000 dinara konstrukcija gromobranske – Rebalans: 1.000.000 dinara instalacije 3. Rekonstrukcija CS – Planirana sredstva: 29.000.000 dinara „@eleznik” – Rebalans 19.000.000 dinara – Svrha izgradwe: Poboq{awe snabdevawa 3. PPV „Banovo brdo” vodom naseqa Srem~ica, – rekonstrukcija Barajevo, Guncati i dr. – Stepen izgra|enosti: 80% – Planirani radovi: Zavr{etak izrade tehn. do- – Planirani radovi: Kompletirawe tehn. dokum. kumentacije i pribavqawe za centralno hlorisawe; gra|evinske dozvole zavr{etak izrade tehn. do- – Planirana sredstva: 14.000.000 dinara kumentacije za rekonstr. – Rebalans: 600.000 dinara TS i dizel agregata i pri- 4. Rekonstrukcija CS bavqawe gra|. dozvole; sa- „Top~ider 1 i 2” nacija konstrukcije i iz- – Planirani radovi: Zavr{etak izrade tehn. do- rada nove hidroizolacije kumentacije i pribavqawe krova; aeracija 1, 2. i 3. gra|. dozvole filterske instalacije, iz- – Planirana sredstva: 6.500.000 dinara gradwa hidrantske mreè, – Rebalans: 1.000.000 dinara gra|evinski radovi i pri- 5. Priprema za po~etak stupni put izgradwe – Planirana sredstva: 25.600.000 dinara – Planirana sredstva: 12.400.000 dinara – Rebalans 34.000.000 dinara – Rebalans: 500.000 dinara 4. Priprema za po~etak – Rekonstrukcija CS (izrada tehn. izgradwe „Bele vode 1a i 1b” dokumentacije) – PPV „Maki{ áá” (inovirawe idejnog pro- – Rekonstrukcija CS (izrada tehn. jekta za procesnu opremu i „Dediwe” dokumentacije) idejnog projekta za postro- – CS „Vra~ar 2” sa (izrada glavnog projekta i jewe) cevovodom φ 1300 mm do re{avawe imovinsko- – Planirana sredstva: 3.100.000 dinara razdelnog {ahta -pravnih poslova) – Rebalans 4.500.000 dinara – CS „@eleznik – nova” (pribavqawe urb. dozvole 1.3. REZERVOARI i izrada glavnog projekta) 1. Priprema za po~etak 1.5. DISTRIBUTIVNA izgradwe MRE@A – Planirana sredstva: 6.750.000 dinara 1. Aktivirawe veznog – Rebalans 4.510.000 dinara tunela T1-T2 sa objektima – Rezervoar „Kalu|erica” (pribavqawe urbanisti~ke – Stepen izgra|enosti: 95% (tunel) (4 h 2.500 m²) dozvole – UTU) – Planirani radovi: Ugradwa elektroma{inske – Rezervoar „Rakovica” (pribavqawe urbanisti~ke opreme u {ahtovima; izvo- (2 h 5.000 m²) dozvole – UTU, prikupqawe |ewe radova na hidroteh- saglasnosti, re{avawe imo- ni~kom ~voru „Julino br- vinsko-pravnih poslova) do” – á faza; sanacija spoj- – Rezervoar „Top~iderska (urbanisti~ka dozvola, gl. nica u tunelu, izvo|ewe zvezda” – 10.000 m² sa projekat za rezervoar) radova na zatvara~nici ZZ cevovodima na PPV „Banovo brdo”, na- – Rezervoar (zavr{etak gl. projekta i bavka cevnog materijala i „Mokrolu{ko brdo” – tehn. kontrola) po~etak radova na cevovodu dogradwa – 20.000 m² od CS „Maki{” do hidro- – Rezervoar „Vi{wica á” (geotehn. istraìvawa, tehni~kog ~vora „Julino i dovodni cevovod φ 500 urb. dozvola i nastavak brdo”, po~etak radova na mm izrade tehn. dokum. za rezervoaru „Julino brdo” – rezervoar) á faza 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 779

– Planirana sredstva: 150.000.000 dinara l=3800 m – Rebalans: 500.000.000 dinara – Cevovodφ 1000 mm, (urban. dozvola, zavr{etak 2. Cevovod od tunela „Beli l=1200 m do rezervoara izrade glavnog projekta) potok” do Zu~ke kapije „@eleznik” (od – Stepen izgra|enosti: Pripremni radovi na ce- postoje}eg u ulici vovodu Stevana Filipovi}a) – Tehni~ke – Cevovod od CS „Vra~ar (novelirawe tehni~ke karakteristike: φ 1200 mm, l=4.560 m 2” – razdelni {aht do dokumentacije i re{avawe – Planirani radovi: Nastavak radova na á deo- ulice Ko~e Kapetana imovinsko-pravnih poslova) nici cevovoda, l=2200 m; – Rekonstrukcija (izrada elaborata o stawu re{avawe imovin. pravnih cevovoda na mostovima radova na svim mostovima i poslova, pribavqawe urb. pribavqawe urb. dozvole – i gra|evinske dozvole za áá UTU za rekonstrukciju ce- deonicu, nabavka cevnog vovoda na Brankovom mostu) materijala i po~etak rado- – Cevovod CS „Beànija (urban. dozvola, tehni~ka va na áá deonici u duìni –Konzum”, φ 1000 mm, dokumentacija, re{avawe od l=2740 m i radovi u tu- φ 1200 mm , l=4446 m imovinsko-pravnih poslova) nelu „Beli potok” u duì- – Snabdevawe Mirijeva (urbanisti~ka dozvola) ni od l=854 m vodom – áâ visinska – Planirana sredstva: 183.000.000 dinara zona; i dr. – Rebalans: 441.600.000 dinara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 3. Cevovod CS „Dediwe” – OBJEKTI I MRE@A Torlak, l=5276m VODOSNABDEVAWA – Stepen izgra|enosti: l=2300m – Tehni~ke UKUPNO: 706.050.000 dinara REBALANS UKUPNO: 1.488.030.000 dinara karakteristike: φ 600 mm , l=5276m – Planirani radovi: Re{avawe imovin. pravnih –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poslova, pribavqawe gra|. dozv., zavr{etak preosta- 2. IZGRADWA OBJEKATA I MRE@E lih radova áá i ááá faze i KANALIZACIJE po~etak radova na áâ fazi, l=1323 m 2.1. KANALIZACIONE – Planirana sredstva: 69.000.000 dinara CRPNE STANICE – Rebalans: 66.500.000 dinara 4. Cevovod φ 700 mm; φ 900 m 1. Rekonstrukcija KCS od Bulevara umetnosti do („ûkarica”, „Zemun Studentskog grada poqe á”, „Kara|or|ev trg”, – Stepen izgra|enosti: φ 700 mm, l=1050 m (od „Batajnica”) ulice Proleterske soli- – Stepen izgra|enosti: KCS „ûkarica” (90%), darnosti do Bulevara umet- KCS „Zemun poqe” (90%), nosti) KCS „Kara|or|ev trg” – Tehni~ke (50%) karakteristike: φ 700 mm, l=1350 m KCS „Batajnica” (30%) φ 900 mm, l=2900 m – Planirani radovi: Zavr{etak preostalih ra- – Planirani radovi: Zavr{etak radova na deo- dova na KCS „Zemun poqe” nici od Bulevara umetno- i KCS „Batajnica” sti do Omladinskih briga- – Planirana sredstva: 40.000.000 dinara da, φ 700 mm, l=350 m i – Rebalans: 37.000.000 dinara nastavak radova na polaga- 2. Ste~ene obaveze i wu cevovoda φ 900 mm od kona~ni obra~uni Omladinskih brigada do – Planirana sredstva: 200.000 dinara ul. Joèfa [}urle, 3. Priprema za po~etak l=2985 m izgradwe – Planirana sredstva: 57.000.000 dinara – Planirana sredstva: 26.650.000 dinara – Rebalans: 135.000.000 dinara – Rebalans: 3.050.000 dinara 5. Cevovod u Novogradskoj ul. – Rekonstrukcija KCS (pribavqawe urb. dozvole, – Stepen izgra|enosti: l=680 m „@eleznik” kompletirawe tehn. dokum. – Planirani radovi: Zavr{etak preostalih ra- i re{avawe imovinsko- dova u duìni od 75 m -pravnih poslova) – Planirana sredstva: 2.500.000 dinara – KCS „Dor}ol” – (pribavqawe urbanisti~ke – Rebalans: 9.650.000 dinara rekonstrukcija dozvole, izrada tehni~ke 6. Ste~ene obaveze i dokumentacije, saglasno- kona~ni obra~uni sti i gra|evinska dozvola) – Planirana sredstva: 150.000 dinara – KCS „Pristani{te” (zavr{etak izrade idejnog – Rebalans: 1.000.000 dinara projekta) 7. Priprema za po~etak – KCS „U{}e” (zavr{etak izrade idejnog izgradwe projekta) – Planirana sredstva: 13.800.000 dinara – KCS „Krwa~a á” sa (izrada gl. projekta) – Rebalans: 11.670.000 dinara potisnim vodom – Cevovod Zu~ka kapija – (urbanisti~ka dozvola i – PPOV „Krwa~a á” (izrada idejnog projekta) Kalu|erica; φ 800 mm, prikupqawe saglasnosti) – KCS „Batajnica áá” (pribavqawe urbanisti~ke l=3750 m, φ 600 mm, dozvole – UTU) Broj 28 – 780 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

2.2. KANALIZACIONA – Tehni~ke MRE@A ZA karakteristike: 70/125, l=150 m ODVO\EWE – Planirani radovi: Pribavqawe urb. dozvole, ATMOSFERSKIH I izrada gl. projekta, gra|. FEKALNIH VODA dozvola i sprovo|ewe po- 1. Kolektor „@eleznik – stupka ustupawa radova Sava” – Planirana sredstva: 7.000.000 dinara – Stepen izgra|enosti: 70% – Rebalans: 500.000 dinara – Planirani radovi: Zavr{etak ugovorenih deo- 8. Kolektor φ 400 mm nica sa prodorima kroz (rasteretni kanal) u trup autoputa i èlezni~- Gandijevoj ulici kih pruga, izgradwa zahvat- – Tehni~ke ne gra|evine i veza sa Pa- karakteristike: φ 400 mm, l=390 m dinskim kanalom i re{a- – Planirani radovi: Pribavqawe urb. dozvole vawe imovinsko-pravnih i izrada glavnog projekta á poslova i áá faze – Planirana sredstva: 110.000.000 dinara – Planirana sredstva: 5.000.000 dinara – Rebalans: 187.000.000 dinara – Rebalans: 160.000 dinara 2. Novi Mokrolu{ki 9. Kolektor u Severnom kolektor od Pre{ernove bulevaru – áá deonica do Du{anova~ke ulice – Tehni~ke – Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-prav- karakteristike: φ 1000 mm, l=509 m nih poslova, zavr{etak – Planirani radovi: Pribavqawe urb. dozvole, ugovorenih radova na deo- izrada tehn. dokumentaci- nici od Pre{ernove do je, gra|. dozvola i po~etak ulice M. Jovanovi}a, izgradwe l=566 m – Planirana sredstva: 1.700.000 dinara – Planirana sredstva: 160.000.000 dinara – Rebalans: 10.000.000 dinara – Rebalans: 154.000.000 dinara 3. Aktivirawe kolektora u 10. Dvojni kolektor na Ada Kara|or|evoj ulici Huji 2hφ 1200 mm – Planirani radovi: Zavr{etak preostalih ra- – sanacija dova (~i{}ewe kolektora – Planirani radovi: Izvo|ewe radova na sana- i prevezivawe prikqu~a- ciji postoje}ih poliester- ka) skih kolektora – Planirana sredstva: 6.000.000 dinara – Rebalans: 20.000.000 dinara – Rebalans: 2.600.000 dinara 11. Priprema za po~etak 4. Prelivne gra|evine izgradwe u Oblakovskoj ulici – Planirana sredstva: 27.000.000 dinara – Planirani radovi: Zavr{etak izgradwe dveju – Rebalans: 24.900.000 dinara prelivnih gra|evina sa od- – Ki{ni kolektor (pribavqawe urbanisti~ke govaraju}im intervencija- φ 1500 mm, l=583 m od saglasnosti i gra|evinske ma na kanalizacionoj mre- Proleterske dozvole za KCS) ì (na nizvodnim deoni- solidarnosti do Dunava cama sliva) i KCS u bloku 13 – N. – Planirana sredstva: 21.000.000 dinara Beograd – Rebalans: 7.250.000 dinara – Kolektor 90/135 du` (pribavqawe urb. dozvole 5. Sanacija starog Zrewaninskog puta UTU, izrada tehni~ke Mokrolu{kog kolektora l=1800 m dokumentacije) – Tehni~ke – Ostru`ni~ki (urb. dozvola, izrada karakteristike: 300 h 190, l=650 m kanalizacioni sistem idejnog projekta) – Planirani radovi: Zavr{etak izrade glavnog (PPOV Ostru`nica) projekta, pribavqawe gra|. – Odvo|ewe voda sa (zavr{etak izrade tehn. dozvole i sprovo|ewe po- podru~ja ul. Partizanski dokumentacije za sanaciju stupka ustupawa radova i put – zona klizi{ta klizi{ta i izrada idejnog po~etak izgradwe projekta za saobra}ajnicu) – Planirana sredstva: 30.000.000 dinara – Interceptor od ul. (novelirawe tehn. – Rebalans: 10.400.000 dinara \ure \akovi}a do dokumen.) 6. Kolektor „Duboki potok” tunela „Vi{wica” – Tehni~ke – Upravqawe (nabavka merne opreme) karakteristike: 225/225, l=1800 m kanalizacion. sistemom – Planirani radovi: Dopuna glavnog projekta i – Kolektor visoke zone (re{avawe imovin. pribavqawe gra|. dozvole ûkari~ka padina – áá pravnih poslova i dopuna za deonicu ispod autoputa, faza gl. projek.) re{avawe imovinsko-prav- – Regulacija (re{avawe imovin. nih poslova i po~etak iz- @arkova~kog potoka pravnih poslova i pribav- gradwe deonice u duìni qawe gra|. dozvole) od l=265 m – Kumodra{ki kolektor (zavr{etak izrade idejnog – Planirana sredstva: 30.000.000 dinara projekta) – Rebalans: 17.000.000 dinara – Ki{ni kolektor Zemun (urb. dozvola – UTU, 7. Izme{tawe i izgradwa poqe – Dunav izrada glavnog projekta, primarnog kolektora u re{avawe imovinsko- nasequ „Bra}e Jerkovi}” -pravnih poslova) 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 781

– Dvojni kolektor (zavr{etak izrade gl. produètku ul. 2 h φ 1200 mm projekta, saglasnosti i Proleterske na Adi Huji gra|. dozvola) solidarnosti sa prate}im – Hidrotehni~ko (zavr{etak izrade idejnog saobra}ajnic. re{ewe ure|ewa naseqa projekta) – Planirani radovi: Pribavqawe urbanisti~ke Krwa~a i gra|. dozvole, kompleti- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– rawe tehni~ke dokumenta- OBJEKTI I MRE@A cije i po~etak izgradwe KANALIZACIJE – Planirana sredstva: 280.000.000 dinara UKUPNO 462.850.000 dinara – Rebalans: 125.500.000 dinara REBALANS UKUPNO 474.060.000 dinara 6. Petqa na ukr{tawu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Trgova~ke ulice i Savske magistrale 3. IZGRADWA – Stepen izgra|enosti: Izveden kompletan dowi SAOBRA]AJNICA stroj mosta 1. Ulica To{in bunar – Planirani radovi: Nastavak izgradwe (od autoputa do – Planirana sredstva: 30.000.000 dinara Gandijeve) – Rebalans: 70.000.000 dinara – Stepen izgra|enosti: 70% 7. Ste~ene obaveze i – Planirani radovi: Nastavak radova na deoni- kona~ni obra~uni: 2a-2a ci od IMT-a do Gandijeve (od T3 do T4); Gandijeva ul. u duìni oko 430 m i (od T3 do T4); T4 (od po~etak radova na izgrad- 2a–2a do Gandijeve), i dr. wi leve trake od autoputa – Planirani radovi: Izvo|ewe radova na sema- do ul. N. Dobrovi}a u du- forskoj signalizaciji ìni od 800 m. Re{avawe – Planirana sredstva: 3.000.000 dinara preostalih imov. pravnih – Rebalans: 30.000.000 dinara poslova (za deonicu od 8. Priprema za po~etak ulice N. Dobrovi}a do izgradwe ulice Vladimira Nazora i – Planirana sredstva: 23.000.000 dinara raskrsnicu Gandijeva, Ze- – Rebalans: 10.503.000 dinara munska, Vojvo|anska) – Saobra}ajnica T7 (obnavqawe saglasnosti i – Planirana sredstva: 80.000.000 dinara (raskrsnica sa urb. saglasnost) – Rebalans: 194.000.000 dinara Batajni~kim i 2. Ulica {panskih boraca Novosadskim putem) (od Bulevara AVNOJ-a do – Saobra}ajnica T6 (kompletirawe tehni~ke autoputa), l=754 m (od Vojvo|anske do dokumentacije, – Stepen izgra|enosti: l=754 m saobra}ajnice sa autoputa) urbanisti~ka saglasnost) pripadaju}om infrastruk. – Vojvo|anska ulica (re{avawe imovinsko- – Planirani radovi: Zavr{etak preostalih ra- (raseqavawe) -pravnih poslova, pribav- dova na vertikalnoj i ho- qawe urb. dozvole – UTU rizontalnoj signalizaciji za deonicu od Gandijeve – Planirana sredstva: 8.500.000 dinara ul. do jugozapadne granice – Rebalans: 11.800.000 dinara naseqa Dr Ivan Ribar) 3. Tre}i bulevar – Bulevar AVNOJ-a (urbanisti~ka saglasnost) (od To{inog bunara do (od ulice Narodnih Proleterske heroja do To{inog solidarnosti) bunara) – Stepen izgra|enosti: l=570 m saobra}ajnice sa – Trgova~ka ulica (urbanisti~ka dozvola – pripadaju}om infrastruk. (od ul. Solunskih boraca UTU) – Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-prav- do ul. Pilota M. nih poslova i zavr{etak Petrovi}a) preostalih radova na deo- – Bulevar revolucije (kompletirawe tehni~ke nici od Narodnih heroja (od Ustani~ke do SMT-a) dokumentacije i do To{inog bunara i po~e- l=2,8 km utvr|ivawe op{teg tak radova jedne trake od interesa) [panskih boraca do Mi- – Saobra}ajnica á – á (urbanisti~ka dozvola – lentija Popovi}a, u duì- (od Trgova~ke ulice do UTU za celu trasu, ni od l=1000 m obilaznice), l=8500 m l=17,5km – Planirana sredstva: 70.000.000 dinara – Denivelisana (kompletirawe tehni~ke – Rebalans: 127.000.000 dinara saobra}ajna veza grobqa dokumentacije) 4. Pe{a~ki prolaz (ispod „Orlova~a” i autobaze ulice Vojvode Mi{i}a) „Vrbin potok” sa kod Beogradskog sajma, Ibarskom magistralom l=60 m – Saobra}ajnica na (pribavqawe saglasnosti – Planirani radovi: Pribavqawe gra|. dozvole potezu Slavija – @i~ka na idejni projekat saobra- i po~etak i zavr{etak iz- }aj. sa pripadaju}om in- gradwe frastruk.) – Planirana sredstva: 86.000.000 dinara – Most ûkarica – (pribavqawe urbanisti~ke – Rebalans: 89.700.000 dinara centar dozvole, privremeni UTU 5. Denivelisana petqa i kompletirawe tehni~ke iznad autoputa u dokumentacije) Broj 28 – 782 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

– Rekonstrukcija (kompletirawe tehni~ke 5. Mirijevo Bulevara JA (od trga dokumentacije i – Planirani radovi: Mirijevski bulevar (od Dimitrija Tucovi}a pribavqawe saglasnosti) Karaburme do Kara|or|eve do autoputa), l=1200 m ulice) – pribavqawe urb. – Rekonstrukcija starog (pribavqawe urbanisti~ke dozvole (UTU) puta – produètak ul. dozvole – UTU) – Planirana sredstva: 5.000.000 dinara Straàrske kose, – Rebalans: 200.000 dinara l=500 m 6. Dor}ol – blok 4 – Trnska ulica (od ul. (pribavqawe urbanisti~ke – Planirani radovi: Pribavqawe urb. dozvole Proleterskih brigada dozvole – UTU) (UTU) i izrada gl. projek- do Bulevara revolucije ta ure|ewa slob. povr{ina – Lift za bicikliste – (pribavqawe urbanisti~ke uz obj. Sibiwanin Janka – Brankov most dozvole – UTU) 11-13; re{avawe imovin- – Ulica Vojvode Stepe (pribavqawe urb. dozvole sko-pravnih poslova od Tro{arine do – UTU, izrada tehni~ke – Planirana sredstva: 1.000.000 dinara raskrsnice sa ul. Gowak dokumentacije) 7. Denkova ba{ta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– SAOBRA]AJNICE – Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-prav- UKUPNO: 580.500.000 dinara nih poslova; zavr{etak iz- REBALANS UKUPNO: 658.503.000 dinara rade gl. projekta vodovoda –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– u ul. Qube Davidovi}a i 4. SEKUNDARNO pribavqawe gra|. dozvole URE\IVAWE za prilaz objektima B13 i ZEMQI[TA B14 (ul. Vojvode Mom~ila); 1. Beànijska kosa áá MZ pribavqawe gra|. dozvole – Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-prav- i po~etak izgradwe pot- nih poslova i zavr{etak porne konstrukcije uz obje- preostalih radova na iz- kat B10; zavr{etak radova gradwi saobra}. i ure|ewu na izgradwi Topalovi}eve slob. povr{ina oko bloka ul. sa pripadaju}om in- 30 (lam. 4, 5 i 6) u grupaci- frast. ji „F” – Planirana sredstva: 21.000.000 dinara – Planirana sredstva: 4.500.000 dinara 8. Severni deo industrijske 2. Beànijska kosa ááá MZ zone Autoput á – Zemun – Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-prav- – Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-pravnih poslova. Pribavqawe nih poslova gra|. dozvole na gl. proje- – Planirana sredstva: 15.000.000 dinara kat ure|ewa slob. povr{ina – Rebalans: 2.000.000 dinara za blokove 5, 8, 16, 17 i 18 9. Dediwe Pribavqawe urb. dozvole – Planirani radovi: Pribavqawe urbanisti~ke za zonu za{titnog zeleni- dozvole – UTU za sve celi- la. Novelirawe teh. doku- ne (Sewak, Lisi~iji po- ment. za ul. Du{ana Vukaso- tok, Top~idersko brdo i vi}a i utvr|ivawe op{teg Bawi~ki venac); zavr{etak interesa za deo ulice. Na- izrade gl. projekta saobra- stavak radova na izgradwi }ajnica sa pripadaju}om saobra}ajnica sa pripadaju- infrastrukt. (vodovod, ka- }om infrastruk. oko blo- nalizacija, jav. osvetqewe) kova 2, 3, 4 i 5 Zavr{etak i izrada gl. projekta javnog preostalih radova oko blo- osvetqewa saobra}ajnih ka 1 i po~etak radova na povr{ina za sve celine ure|ewu slobod. povr{ina u blok. 16, 17 i 18 – Planirana sredstva: 37.000.000 dinara – Planirana sredstva: 145.000.000 dinara – Rebalans: 14.000.000 dinara – Rebalans: 49.500.000 dinara 10. Podru~je DUP-a Knez 3. ûkari~ka padina Mihailove – Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-prav- – Planirani radovi: Zavr{etak izrade glavnog nih poslova (ulica Lazara projekta ure|ewa dela Ra- Kujunxi}a, Karpo{eva i ji}eve ulice i ulice Cara dr). Zavr{etak izrade Lazara glavnog projekta javnog – Planirana sredstva: 25.000.000 dinara osvetqewa saobra}ajnica u – Rebalans: 500.000 dinara nasequ (oko obj. A i B) 11. Linearni centar uz – Planirana sredstva: 400.000 dinara Ibarsku magistralu – Rebalans: 2.500.000 dinara – Planirani radovi: Pribavqawe urbanisti~ke 4. HMZ „Janko Lisjak” – dozvole – UTU áá etapa – Planirana sredstva: 1.000.000 dinara – Planirani radovi: Zavr{etak izrade gl. pro- – Rebalans: 400.000 dinara jekta javnog osvetqewa sao- 12. MZ „Pero Popovi} Aga” bra}ajnica i utvr|ivawe i MZ „ûkur ~esma” op{teg interesa za saobra- – Planirani radovi: Po~etak radova na izgrad- }ajnicu (ul. Nikole Stefa- wi vodovoda φ 150 mm od novi}a, Janka Lisjaka, Gro- ul. Rige od Fere do ul. Ka- ~anska, Prespanska i dr) petan Mi{ine u duìni – Planirana sredstva: 500.000 dinara od 430 m 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 783

– Planirana sredstva: 12.000.000 dinara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Rebalans: ne planiraju se sredstva PROGRAM OPREMAWA 13. Kneèvac – Kijevo GRA\EVINSKOG (Obodna ul. i veza na ZEMQI[TA Partizansku ulicu) UKUPNO: 2.077.400.000 dinara – Planirani radovi: Zavr{etak izrade tehni~ke REBALANS UKUPNO: 3.272.293.000 dinara dokumentacije, prikupqa- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– we saglasnosti, pribavqa- ááá – PROGRAM IZGRADWE NEDOSTAJU]E we urbanisti~ke dozvole – KOMUNALNE INFRASTRUKTURE UTU i izrada ekspropri- U POSTOJE]IM NASEQIMA jac. elaborata 1. Ste~ene obaveze – Planirana sredstva: 700.000 dinara 1.1. Cevovod φ 400 mm od PPV 14. Blok 65 – Novi Beograd „Vin~a” do Smederevskog – Planirani radovi: Izrada tehn. dokumentaci- puta (kona~ni obra~un) je za saobra}ajnicu sa pri- – Planirana sredstva: 750.000 dinara padaju}om infrastruk. i 1.2. Program sanacije (zavr{etak izrade glavnog izrada eksproprijac. ela- objekata JKP „BVK” po projekta rekonstrukcije borata nalozima inspekcijskih gromobranske instalacije – Planirana sredstva: 900.000 dinara organa za kompleks objekata u po- 15. Blokovi 52 i 53 – Novi gonu „Karaburma”, pribav- Beograd (saobra}ajnice qawe gra|evinske dozvole á-á, áá-áá, ááá-ááá) i izvo|ewe radova) – Planirani radovi: Pribavqawe urb. dozvole – Planirana sredstva: 120.000 dinara (UTU) – Rebalans: 2.400.000 dinara – Planirana sredstva: 10.000.000 dinara 1.3. Rekonstrukcija vodovodne – Rebalans: ne planiraju se sredstva mreè 16. Bulevar revolucije – – Planirana sredstva: 16.180.000 dinara blok A14 – Golsvordijeva – Rebalans: 121.020.000 dinara ulica – Obrenova~ka ulica (zavr{etak preostalih ra- – Planirani radovi: Pribavqawe urb. dozvole dova – popravka kolovoza) (UTU) – Pu{kinova ulica (zavr{etak preostalih ra- – Planirana sredstva: 4.000.000 dinara dova na asfaltirawu i – Rebalans: sredstva su planirana u ozelewavawu) okviru ta~ke áá.3.8. – Ulica 13. oktobar u (pribavqawe urb. dozvole, 17. Sportski centar – ulica Resniku, φ 150 mm, izrada gl. projekta, Ratka Mitrovi}a (od ul. l=900 m pribavqawe gra|. dozvole Nike Stugara do D. i izvo|ewe radova) Avramovi}a), l=500 m – Ulica Ace (izgradwa cevovoda) – Planirani radovi: Izgradwa saobra}ajnice sa Joksimovi}a, φ 150 mm, pripadaju}om infrastrukt., l=170 m re{avawe imovinsko-prav- – Kontrolna merna mesta (izvo|ewe radova na nih poslova i ugradwa kontrolnih vodovodnoj mreì Jakovo – – Planirana sredstva: 19.000.000 dinara mera~a protoka Boqevci – Progar, {ahto- 18. Beànijska kosa á MZ, vi i mreà, kontrolna me- Slavija, Retenzija, Dr sta 69 kom. i izgradwa 14 Ivana Ribara, Vi{wi~ka {aht. za elektromagnet. me- bawa, Medakovi} ááá i dr. ra~e protoka sirove vode) – Planirani radovi: Re{avawe imovin. pravnih – Banatska ulica (kona~ni obra~un) poslova 1.4. Sanacija kanalizacione – Planirana sredstva: 6.000.000 dinara mreè – Rebalans: 10.000.000 dinara – Planirana sredstva: 22.000.000 dinara 19. Ste~ene obaveze i KO – Rebalans: 23.205.000 dinara – Planirana sredstva: 20.000.000 dinara – Ulice: Trnavska, (zavr{etak radova na – Rebalans: 35.000.000 dinara Kladovska i Lovranska izgradwi kanalizacione mreè φ 300 mm i φ 400 mm, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i popravka kolovoza) SEKUNDARNO – Vi{wi~ka ulica (zavr{etak radova na sana- URE\IVAWE ciji kanalizacione mreè ZEMQI[TA φ 500 mm, l=10 m i iz- UKUPNO 328.000.000 dinara gradwa 5 komora na kolek- REBALANS UKUPNO: 161.700.000 dinara toru φ 1200 mm) – Ulica Dalmatinske (pribavqawe urb. i gra|. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zagore, Batajnica – dozvole i izvo|ewe radova) Zemun, φ 250 mm, l=551 m 5. OBAVEZE PO OSNOVU 1.5. Pro{irewe mosta preko (urbanisti~ka dozvola – RASKIDA UGOVORA Top~iderske reke na UTU, tehni~ka SA KORISNICIMA poziciji Vare{ke ulice – dokumentacija, ZEMQI[TA Rakovica gra|evinska dozvola) – Obaveze nastale na osnovu donetih re{ewa o oduzima- – Planirana sredstva: 950.000 dinara wu lokacija investitorima koji nisu zemqi{te priveli na- – Rebalans: 700.000 dinara meni, a platili su ranijih godina, delimi~no ili u celini 1.6. Lipovi~ki put âá – (pribavqawe urbanisti~ke naknadu za ure|ivawe gradskog gra|evinskog zemqi{ta Ripaw dozvole – UTU) – Rebalans: 490.000.000 dinara – Rebalans: 1.100.000 dinara Broj 28 – 784 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

2. Udruìvawe sredstva sa MZ i op{tinama za izgradwu realizacije) Pribavqawe nedostaju}e sekundarne infrastrukture u postoje}im nase- urbanisti~ke dozvole – qima uz prethodno obezbe|ewe sredstva od strane korisni- UTU i zavr{etak izrade ka u visini od najmawe 50% od vrednosti radova glavnog projekta central- – Planirana sredstva: 15.000.000 dinara ne sabir. mrtva~nice. – Rebalans: 10.666.000 dinara – Planirana sredstva: 35.000.000 dinara – Kanalizacija u (urb. dozvola, – Rebalans: 44.000.000 dinara Mrakovi~koj ulici – kompletirawe tehni~ke 4. Grobqe na levoj obali Rakovica dokumentacije, Dunava – „Zbeg” gra|evinska dozvola) – Planirani radovi: Izgradwa 360 gr. mesta i – Kanalizacija u (urbanisti~ka dozvola – pristupnih saobra}aj. sa Jelezova~koj ulici, UTU) pripadaj. infrastrukturom Resnik – Rakovica i izgradwa novih 240 g.m. – Ulica Riste (kompletirawe tehni~ke na parcelama 22 i 23 sa Stefanovi}a, Jajinci – dokumentacije, izrada pristupnim saobra}aj. i Vo`dovac eksproprijac. elaborata) pripadaju}om infrastruk- – KCS u nasequ „Mali (udruìvawe sredstava) turom. Pribavqawe gra|e- zbeg” – Palilula vinske dozvole na glavne – Izgradwa ki{ne i (udruìvawe sredstava) projekte: ure|ewa sl. povr- fekalne kanalizacije u {ina za á etapu realizaci- ulicama: I. Milutinovi}a, je, rekonstrukciju dalekovo- S. [olaje i F. Pre{erna da (sa izme{tawem daleko- u Zemunu voda 2 h 35 kv) i komemorat. – Izgradwa fekalne (udruìvawe sredstava) obj. Zavr{etak preostalih kanaliz. u ulicama: K. radova na pristupnoj sao- Ostoje, M. Svilara i bra}ajnici sa parkingom. dela Ba~vanske – – Planirana sredstva: 12.000.000 dinara Vo`dovac – Rebalans: 25.000.000 dinara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5. Eksproprijacija PROGRAM IZGRADWE zemqi{ta za izgradwu NEDOSTAJU]E novih grobnih mesta KOMUNALNE – Planirana sredstva: 5.000.000 dinara INFRASTRUKTURE U – Rebalans: 30.000.000 dinara POSTOJE]IM –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– NASEQIMA PROGRAM IZGRADWE UKUPNO: 55.000.000 dinara GROBNIH MESTA REBALANS UKUPNO: 159.841.000 dinara UKUPNO: 120.000.000 dinara –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– REBALANS UKUPNO: 205.000.000 dinara áâ – PROGRAM IZGRADWE GROBNIH MESTA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. Grobqe „Orlova~a” â – REBALANS FINANSIJSKOG PLANA – Planirani radovi: Izgradwa 2.100 gr. mesta na parcelama P7 i P12 sa Razlozi za izradu rebalansa finansijskog plana su: pripadaju}om infrastruk., 1. znatno ve}a naplata naknade za ure|ivawe gradskog gra|evinskog zemqi{ta u odnosu na planiranu osnovnim zavr{etak radova na drena- finansijskim planom; ì i nasipawu parcela P7 2. finansirawe radova na objektima iz Programa u iz- i P12, izgradwa staze br. 1 mewenim iznosima u odnosu na prvobitno planirana sred- – Planirana sredstva: 33.000.000 dinara stva, {to je uslovqeno: boqim materijalnim okvirima, in- – Rebalans: 57.000.000 dinara vesticiono-tehni~kom dokumentacijom i ~iwenicom da su 2. Grobqe „Le{}e” prvobitno planirana sredstva na ve}em delu objekata bila – Planirani radovi: Izgradwa 1.648 gr. mesta potcewena u odnosu na potrebna zbog neophodnosti uravno- na parcelama 26 i 29 i teèwa ukupnih bilansa Direkcije; pristupnih saobra}ajnica 3. regulisawe finansijskih obaveza Direkcije po zasa pripadaju}om infra- kqu~enim ugovorima o raskidu sa korisnicima gradskog strukturom. Zavr{etak ra- gra|evinskog zemqi{ta za oduzete lokacije. dova na ozelewavawu par- Pri izradi rebalansa finansijskog plana po{lo se od: cela 27 i 28. Pribavqawe 1. realizacije prihoda i rashoda u periodu od 1.1. do urbanisti~ke dozvole – 30.9.2002. godine; UTU za pro{irewe gro- 2. planirane naplate naknade za ure|ivawe gradskog bqa, po~etak izrade tehn. gra|evinskog zemqi{ta i drugih prihoda Direkcije u áâ dokumentacije za izgradwu kvartalu 2002. godine i gr. mesta sa saobra}ajnica- 3. stawa ugovorenih obaveza za radove na objektima iz ma i pripadaju}om infra- Programa i planiranih radova i ulagawa po tim ugovori- strukt. i re{avawe imo- ma u áâ kvartalu 2002. godine, kao i procene obaveza za ra- vinsko-pravnih poslova. dove koji }e se ustupiti, ugovoriti i realizovati u áâ Izgradwa vodovodnog pri- kvartalu 2002. godine. kqu~ka φ 150 mm, l=300 m Rebalansom finansijskog plana za 2002. godinu utvr|u- – Planirana sredstva: 35.000.000 dinara ju se ukupni prihodi, odnosno ukupni rashodi u iznosu od – Rebalans: 49.000.000 dinara 4.537.545.500 dinara. U odnosu na osnovni finansijski 3. Grobqe „Beànijska kosa” plan, koji je bio utvr|en u iznosu od 2.806.000.000 dinara, – Planirani radovi: Izgradwa 3.140 gr. mesta to zna~i pove}awe za 1.731.545.500 dinara ili za 62%. izme|u konhi GN4 i GN1 Rebalansom finansijskog plana utvr|ena je struktura sa pripadaj. infrastruktu- prihoda po izvorima sredstava i struktura rashoda i ula- rom. Pribavqawe urbani- gawa po programima i vrstama objekata. Osnovni princi- sti~ke dozvole – UTU pre- pi i uslovi finansirawa u rebalansu su nepromeweni u ma donetom RP (á i áá faza odnosu na osnovni finansijski plan. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 785

REBALANS PLANA PRIHODA Sredstva su planirana za: Rebalansom finansijskog plana planiraju se prihodi u 1. izgradwu mreè i objekata vodosnabdevawa u iznosu iznosu od 4.537.545.500 dinara, {to u odnosu na planirano od 1.488.030.000 dinara; osnovnim finansijskim planom predstavqa pove}awe za 2. izgradwu mreè i objekata kanalizacije u iznosu od 474.060.000 dinara; 1.731.545.500 dinara ili za 62%. Struktura rebalansiranih 3. izgradwu saobra}ajnica u iznosu od 658.503.000 dinara; prihoda je slede}a: prihodi koje ostvaruje Direkcija plani- 4. sekundarno ure|ivawe zemqi{ta u iznosu od raju se u iznosu od 3.480.984.168 dinara ili 77% ukupnih pri- 161.700.000 dinara; hoda, a prihodi koji se ostvaruju iz buxeta grada Beograda iz- 5. obaveze po osnovu raskida ugovora sa korisnicima nose 1.056.561.332 dinara ili 23% ukupnih prihoda. Priho- gra|evinskog zemqi{ta za oduzete lokacije u iznosu od di koji se prenose iz buxeta ostali su na nivou prvobitno 490.000.000 dinara. planiranih, dok su prihodi koje direktno ostvaruje Direk- Ove obaveze nastale su na osnovu donetih re{ewa o od- cija pove}ani rebalansom za 99% u odnosu na osnovni plan. uzimawu lokacija investitorima koji nisu zemqi{te pri- Prihodi su planirani iz slede}ih izvora: veli nameni, a platili su ranijih godina, delimi~no ili 1. Naknada za ure|ivawe gradskog gra|evinskog ze- u celini, naknadu za ure|ivawe gradskog gra|evinskog zemqi{ta planirana je osnovnim finansijskim planom u mqi{ta. Direkcija ove obaveze izmiruje pod uslovom da je iznosu od 1.600.000.000 dinara, a rebalansom u iznosu od naplatila naknadu od novih korisnika tih lokacija ili 3.175.000.000 dinara, odnosno za 1.575.000.000 dinara ili putem kompenzacije za imovinu Direkcije ili obaveze tih za 98% vi{e u odnosu na osnovni plan. investitora na drugim lokacijama. Ove obaveze ne uti~u na Planirawe naplate naknade u skoro duplo ve}em izno- likvidnost Direkcije, ali bitno pove}avaju bilansne po- su od prvobitnog plana, rezultat je naplate naknade u pr- zicije Direkcije i na strani prihoda i na strani rashoda vih devet meseci teku}e godine u kojima je ostvaren utvr|e- su zato planirane rebalansom. ááá – Program izgradwe nedostaju}e komunalne in- ni godi{wi naplatni zadatak, kao i procene o~ekivanog frastrukture u postoje}im naseqima – planiran je fi- priliva u áâ kvartalu. nansijskim planom u iznosu od 55.000.000 dinara, a reba- Bròj i ve}oj naplati naknade u 2002. godini od plani- lansom finansijskog plana u iznosu od 159.841.000 dinara. rane osnovnim planom doprinele su uspe{no sprovedene Finansirawe ovog programa vr{i se iz namenskih sred- licitacije novih lokacija, uvo|ewe sukorisni{tva na ra- stava iz buxeta grada Beograda. nije dodeqenim lokacijama kao i dodele lokacija Skup- áâ – Program izgradwe grobnih mesta – planiran je {tine grada Beograda za izgradwu stanova. finansijskim planom u iznosu od 120.000.000 dinara, a re- 2. Sredstva iz buxeta grada Beograda po osnovu otpla- balansom finansijskog plana u iznosu od 205.000.000 di- te dugova, planirana su u iznosu od 608.561.332 dinara. Re- nara. Finansirawe ovog programa vr{i se iz namenskih balansom se ta sredstva utvr|uju na istom nivou. sredstava iz buxeta grada Beograda. 3. Sredstva iz buxeta grada Beograda za realizaciju Pregled objekata i radova po svim napred navedenim Programa izgradwe objekata vodosnabdevawa, kanaliza- pozicijama detaqno je sadràn u Rebalansu programa ure- cije i grobnih mesta planirana su u iznosu od 448.000.000 |ivawa gra|evinskog zemqi{ta i izgradwe objekata komu- dinara. Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o buxetu pla- nalne infrastrukture. nirana sredstva nisu mewana, tako da se i rebalansom â – Prate}i tro{kovi realizacije programa (tro- utvr|uju na istom nivou. {kovi poslovawa Direkcije) – planirani su finansij- 4. Prihodi od prodaje stambenog i poslovnog prostora skim planom u iznosu od 287.600.000 dinara, a rebalansom planirani su finansijskim planom u iznosu od 100.000.000 u iznosu od 398.000.000 dinara. Pove}awe ovih tro{kova, pre svega, rezultat je odobrenih donacija za {kole, bolni- dinara, a rebalansom u iznosu od 256.000.000 dinara. Pove- ce i sl., u iznosu od 90.000.000 dinara, kao i ve}ih obaveza }awe ovih prihoda, rezultat je kompenzacionih aran`mana Direkcije po osnovu poreza na dobit, imovinu i sl. sa Vojnogra|evinskom direkcijom – Beograd za vra}ene lo- Sredstva za bruto zarade i ostala primawa zaposlenih, kacije na Denkovoj ba{ti i ûkari~koj padini. naknada za rad Upravnog i Nadzornog odbora i drugi tro- 5. Ostali prihodi planirani su finansijskim planom {kovi poslovawa odobreni za rad stru~ne slu`be Direk- u iznosu od 49.438.668 dinara. cije nisu pove}ani rebalansom finansijskog plana. Obra- ~un i isplatu zarada i ostalih li~nih primawa Direkcija REBALANS PLANA RASHODA I ULAGAWA vr{i u skladu sa normativnim aktima koji su usagla{eni sa Zakonom o radu. Finansijskim planom utvr|eni su rashodi i ulagawa u Ovi tro{kovi obuhvataju: iznosu od 2.806.000.000 dinara, odnosno u visini planira- – bruto zarade i ostala li~na primawa zaposlenih u iz- nih prihoda i sredstava. Rebalansom finansijskog plana nosu od 170.000.000 dinara; utvr|uju se rashodi i ulagawa u iznosu od 4.537.545.500 di- – naknadu za rad Upravnog i Nadzornog odbora u izno- nara, odnosno u visini rebalansiranih prihoda. su od 2.500.000 dinara; Rashodi i ulagawa planirani su kroz slede}e programe: – materijalne i nematerijalne tro{kove (nabavka kan- á – Program pripremawa gradskog gra|evinskog ze- celarijskog materijala, tro{kovi energije, goriva, maziva, mqi{ta sa prvobitno planiranih 266.000.000 dinara, re- rezervnih delova, ~asopisi i publikacije, tro{kovi odr- balansom finansijskog plana utvr|uje se u iznosu od àvawa sredstava za rad, osigurawe sredstava za rad i za- 502.411.500 dinara ili za 89% vi{e. poslenih, zdravstvene usluge, PTT tro{kove i sl.) u izno- U okviru ovog programa planirani su rashodi i ulaga- su 26.500.000 dinara; wa za: – nabavku osnovnih sredstava u iznosu od 28.000.000 di- 1. pribavqawe urbanisti~kih planova u visini od nara; 174.911.500 dinara, – poreze, tro{kove platnog prometa i sl. u iznosu od 41.000.000 dinara; 2. izgradwu i pribavqawe stanova i drugog prostora, – tro{kove reklame i propagande u iznosu od 16.000.000 re{avawe imovinskih odnosa i sanaciju zemqi{ta u izno- dinara; su od 327.500.000 dinara. – tro{kove reprezentacije u iznosu od 3.000.000 dinara; áá – Program opremawa gradskog gra|evinskog zemqi- – sponzorstva, donatorstva, humanitarne pomo}i i sl. u {ta planiran je finansijskim planom u iznosu od iznosu od 90.000.000 dinara; 2.077.400.000 dinara, a rebalansom finansijskog plana u – kredite za re{avawe stambenih pitawa zaposlenih u iznosu od 3.272.293.000 dinara ili za 57% vi{e. Finansi- iznosu od 12.000.000 dinara; rawe ovog programa vr{i se iz naknade za ure|ivawe grad- – ostale tro{kove (sudske i administrativne takse, skog gra|evinskog zemqi{ta i namenskih sredstava iz bu- tro{kove ve{ta~ewa, revizije, oglasa i sl.) u iznosu od xeta grada Beograda. 9.000.000 dinara. Broj 28 – 786 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

REBALANS FINANSIJSKOG PLANA ZA 2002. GODINU ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Red. PRIHODI I SREDSTVA PLAN ZA 2002. god. REBALANS ZA INDEKS broj 2002. god. POVE]AWA (4/3) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 1 Naknada za ure|ivawe gradskog gra|evinskog zemqi{ta 1.600.000.000 3.175.000.000 198,44 2 Sredstva iz buxeta Grada Beograda po osnovu otplate dugova 608.561.332 608.561.332 100,00 3 Sredstva iz buxeta Grada Beograda za realizaciju Programa izgradwe objekata vodosnabdevawa, kanalizacije i grobnih mesta 448.000.000 448.000.000 100,00 4 Prihodi od prodaje stambenog i poslovnog prostora 100.000.000 256.000.000 256,00 5 Ostali prihodi (zakup, usluge, kamate i sl.) 49.438.668 49.984.168 101,10 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO PRIHODI I SREDSTVA: 2.806.000.000 4.537.545.500 161,71 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Red. RASHODI I ULAGAWA PLAN ZA 2002. god. REBALANS ZA INDEKS broj 2002. god. POVE]AWA (4/3) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– á PROGRAM PRIPREMAWA GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQIŠTA 1 Pribavqawe urbanisti~kih planova 134.000.000 174.911.500 130,53 2 Izgradwa i pribavqawe stanova i drugog prostora, re{avawe imovinskih odnosa i sanacija zemqi{ta 132.000.000 327.500.000 248,11 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno á: 266.000.000 502.411.500 188,88 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– áá PROGRAM OPREMAWA GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQIŠTA 1 Izgradwa mreè i objekata vodosnabdevawa 706.050.000 1.488.030.000 210,75 2 Izgradwa mreè i objekata kanalizacije 462.850.000 474.060.000 102,42 3 Izgradwa saobra}ajnica 580.500.000 658.503.000 113,44 4 Sekundarno ure|ivawe zemqi{ta 328.000.000 161.700.000 49,30 5 Obaveze po osnovu raskida ugovora sa korisnicima gra|evinskog zemqi{ta 490.000.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno áá: 2.077.400.000 3.272.293.000 157.52 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ááá PROGRAM IZGRADWE NEDOSTAJU]E KOMUNALNE INFRASTRUKTURE U POSTOJE]IM NASEQIMA 55.000.000 159.841.000 290,62 áâ PROGRAM IZGRADWE GROBNIH MESTA 120.000.000 205.000.000 170,83 â PRATE]I TROŠKOVI REALIZACIJE PROGRAMA (TROŠKOVI POSLOVAWA DIREKCIJE) 287.600.000 398.000.000 138,39 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNI RASHODI I ULAGAWA: 2.806.000.000 4.537.545.500 161,71 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * * * u Novom Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 4/01) Ovaj rebalans programa objaviti u „Slu`benom listu i Zakon o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`be- grada Beograda”. ni glasnik RS”, br. 44/95, 16/97 i 46/98). Planski osnov za iz- Skup{tina grada Beograda radu ovog regulacionog plana sadràn je u Generalnom urba- Broj 463-629/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine nisti~kom planu Beograda („Slu`beni list grada Beograda, br. 17/72, 31/83, 2/85, 28/87, 14/97, 2/99 i 13/00). Predsednik Radmila Hrustanovi}, s. r. POLO@AJ Deo bloka 69 se nalazi u ju`nom delu Novog Beograda uz Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 13. decem- ulicu Jurija Gagarina. Ograni~en je ulicom Jurija Gagari- bra 2002. godine, na osnovu ~lana 35. Zakona o planirawu i na (sa severa), ulicom Proleterske solidarnosti (sa zapa- ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni glasnik RS”, br. 44/95, da), privremenim pristupnim putem za kompleks brodogra- 16/97 i 46/98) i ~l. 11. i 24. Statuta grada Beograda („Slu`be- dili{ta (sa istoka) i samim kompleksom brodogradili- ni list grada Beograda”, br. 18/95, 29/95 i 21/99), donela je {ta (sa juga). Granica Regulacionog plana su navedene ulice, a na ju- REGULACIONI PLAN `noj strani uvodi se nova saobra}ajnica, uz granicu kom- DELA BLOKA 69 UZ ULICU JURIJA GAGARINA U pleksa brodogradili{ta (ul. Savski nasip), {to je nasle- NOVOM BEOGRADU |ena obaveza iz prethodnog DUP-a. Postoje}i prostor je neizgra|en, ravan, povr{ine oko PRAVNI I PLANSKI OSNOV 2,60 ha. Duìna prostora obuhva}enog planom iznosi oko Pravni osnov za izradu ovog plana je Odluka o priprema- 550m, a {irina se kre}e od 75 do 50 m (gledano sa zapada wu regulacionog plana dela bloka 69 uz ul. Jurija Gagarina ka istoku). 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 787

USLOVQENOSTI DRUGIM PLANSKIM AKTIMA dràj ove industrije zna~ajno uti~u na kvalitet ìvotne – STEÊNE OBAVEZE sredine. Iz tog razloga preporu~uje se izrada studije za- {tite ìvotne sredine, sa detaqnom analizom svih utica- Prema Generalnom urbanisti~kom planu Beograda ja. Van granice plana, a mawim delom unutar we, nalazi se („Slu`beni list grada Beograda” br. 17/72, 31/83, 2/85, grupacija stambenih objekata. Nekolicina je izgra|ena na 28/87, 14/97, 2/99 i 13/00), deo bloka 69 u Novom Beogradu trasi planirane ulice Savski nasip i planirano je wiho- nalazi se na povr{inama namewenim za industriju, proizvo uklawawe (objekti na katastarskim parcelama br. vodno zanatstvo, gra|evinarstvo i skladi{ta. 2283/1, 2283/2, 2284/1, 2284/2, 2285/1 i 2286). Za podru~je bloka 69 izra|en je DUP Brodogradili{ta „Tito” (Izmene i dopune, „Slu`beni list grada Beogra- da”, br. 17/83 i 9/88). Deo prostora koji se tretira novim DISTRIBUCIJA NAMENA planom, pomenutim DUP-om, namewen je saobra}ajnim povr{inama i za{titnom zelenilu van kompleksa. Defini- Planom su obuhva}ene slede}e namene, tj. povr{ine: san je poloàj novoplanirane saobra}ajnice ul. Savski na- – javne povr{ine namewene saobra}aju, sip, neposredno uz ogradu kompleksa brodogradili{ta. – javne slobodne (zelene) povr{ine (iznad podzemnih Preostali deo se nalazi van granice pomenutog DUP-a i infrastrukturnih koridora), tretiran je planskom dokumentacijom koja se odnosi na – povr{ine namewene izgradwi poslovnih objekata. planove za infrastrukturne vodove: DUP prikqu~nog ga- Potreba za „aktivirawem” prostora na delu bloka 69 sovoda od GMRS „Novi Beograd” u bloku 58 do granice ogleda se u izgradwi uslu`no-servisnog centra. Preporu- DUP-a blokova 19 i 20 u Novom Beogradu („Slu`beni list ~uje se me{ovita namena objekata u okviru navedene kate- grada Beograda), br. 28/áâ/89), DUP kablovskog voda gorije, {to obuhvata objekte za prodaju i servisirawe, 110 KW od TS „Toplana” do planirane TS 110/10KW u blo- sa prate}im skladi{nim i kancelarijskim prostorom. ku 20 u Novom Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, Poèqni su i sadràji poput mawih ugostiteqskih loka- br. 18/90), DUP toplifikacije podru~ja na desnoj obali la. Prema inicijativama dostavqenim Direkciji, postoji Save („Slu`beni list grada Beograda”, br. 7/89). interesovawe za poslovnim prostorom od 200–2000 m², maksimalne spratnosti P+2 za namene kao {to su proizvodwa i prodaja name{taja, medicinske opreme, {kolskog pribo- POSTOJE]E STAWE: PRIRODNI UTICAJI ra, sanitarne opreme, bele tehnike, auto-delova i automo- I IZVEDENE STRUKTURE bila, diskontne robe, usluge osigurawa, {tampe i sl. Namene koje nisu dozvoqene na prostoru obuhva}enom pla- Za ovo podru~je vaè isti klimatski uslovi kao i u dru- nom su pre svega stanovawe, a u planiranim poslovnim gim nizinskim delovima beogradskog podru~ja. Postoji ve}a objektima ne smeju se obavqati delatnosti koje u redovnim izloènost severozapadnim nego jugoisto~nim vetrovima. uslovima tehnolo{kog procesa mogu da kontaminiraju @ivotna sredina prostora obuhva}enog planom ugroèna je ìvotnu sredinu iznad dozvoqenih granica. Nije dozvoqe- izduvnim gasovima i bukom motornih vozila koja se kre}u ul. no pretvarawe tavanskog prostora u potkrovqe, bez obzira Jurija Gagarina i kompleksom industrije u okruèwu. na namenu. U Urbanisti~kom zavodu Beograda izra|ena je analiza Postoje}i infrastrukturni koridori i saobra}ajnice (februar–mart 2002) koja je sa aspekta saobra}aja i izvede- se zadràvaju, uz uvo|ewe novih. Infrastrukturni vodovi ne fizi~ke strukture, za potrebe izrade ovog regulacionog za snabdevawe planiranih objekata su postavqeni du` no- plana i planova za blok 67, 41, 41a i dela bloka 43, obra- ve ulice Savski nasip. Zbog navedenih ograni~ewa, iz- dila {iru lokaciju, tj. ceo potez ulice Jurija Gagarina. gradwa objekata je mogu}a samo na uskom potezu izme|u pla- Tako|e je izra|ena urbo-ekonomska analiza izme{tawa po- nirane saobra}ajnice Savski nasip i koridora infra- stoje}ih infrastrukturnih vodova na istom podru~ju. strukture. Prema normativima vaè}eg GUP-a i konceptu Deo bloka 69, definisan granicama plana, nalazi se uz plana za ovaj prostor, potrebno je obezbediti odgovaraju}i ulicu Jurija Gagarina, kojom je vezan sa {irim gradskim broj parking mesta. podru~jem. Bo~no su ulica Proleterske solidarnosti i in- Koncept insistira na pojasu zelenila du` ul. Jurija terna saobra}ajnica. U neposrednoj je blizini OTC „Novi Gagarina, koje doprinosi atraktivnosti celog prostora i Beograd”, koji generi{e veliki broj posetilaca. U sistemu umawewu negativnih uticaja na okolinu. Planirani objek- rangirawa uli~ne mreè grada, sa funkcionalnog aspekta, ti i slobodna zelena povr{ina povezani su pe{a~kim to- ul. Jurija Gagarina predstavqa saobra}ajnicu prvog reda sa kovima. tri saobra}ajne trake po smeru sa razdelnim ostrvom na sredini, a ulice Proleterske solidarnosti, Savski nasip i interna saobra}ajnica predstavqaju saobra}ajnice nièg URBANISTI^KI POKAZATEQI reda, lokalnog karaktera. Autobuske linije br. 95 i 60 (trase du` ul. Jurija Gagarina, Proleterske solidarnosti i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– interne saobra}ajnice), direktno opsluùju deo bloka sa Urbanisti~ki pokazateqi izvedenim stajali{tem autobusa. U blizini se nalaze trase i stajali{ta tramvaja na liniji 7, 9 i 11. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tehni~ka infrastruktura koja je planirana i izvedena Bruto povr{ina plana 2,60 ha u okviru granica plana predstavqa ograni~ewe u kori{}e- Neto povr{ina plana 1,80 a wu prostora. Koridori primarnih vodova i potrebna za- h {titna zona uslovqavaju poloàj i vrstu budu}e izgradwe. Javna parkovska povr{ina 14.950 m² Na podru~ju bloka 69 zati~emo slede}e infrastrukturne Saobra}ajne povr{ine 8.000 m² sisteme: gasovod, toplovod, vodovod, fekalnu i ki{nu ka- Povr{ina namewena za izgradwu 3.050 ² nalizaciju i TT kanalizaciju. Za{titna zona u kojoj je za- m brawena izgradwa objekata suprastrukture iznosi dva me- BRGP – poslovawe (nadzemno) 9.150 m² tra kanala od toplovoda, tj. tri metra od gasovodne cevi. Koeficijent izgra|enosti „k” maks. 4 Na ovim povr{inama mogu}e je planirati zelene povr{i- ne ili interne saobra}ajnice sa miruju}im saobra}ajem uz Stepen iskori{}enosti % preduslov oja~awa infrastrukturnih cevi za{titnim plo- na nivou gra|evinske parcele maks. 85 ~ama ili cevima. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Kompleks brodogradili{ta sa svim prate}im strukturama nalazi se van granice novog plana, ali blizina i sa- Tabela 1: urbanisti~ki pokazateqi na nivou RP Broj 28 – 788 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BRGP Broj lokala Oznaka Povr{ina Spratnost Namena ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– prosek grupacije parcela Podrum Prizemqe 1+2 Nadzemno Ukupno 50 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 1011 Po+P+2 Po=magac. 805 805 1610 2415 3220 48 B 809 Po+P+2 P=lokali 610 610 1220 1830 2440 37 V 601 Po+P+2 1,2=lokali, 395 395 790 1185 1580 24 G 544 Po+P+2 poslovawe 440 440 880 1320 1760 26 D 495 Po+P+2 370 370 740 1110 1480 22 \ 536 Po+P+2 430 430 860 1290 1720 26 Ukupno 3996 / / 3050 3050 6100 9150 12220 183 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 2: ostvarene BRGP na nivou grupacija

GRANICE PODRU^JA PLANA SA POPISOM Izdan sa slobodnim nivoom podzemne vode registrovan KATASTARSKIH PARCELA na koti 68,9 mnv, formiran je slojevima aluvijalnih nano- KO Novi Beograd: sa reke Save. delovi parcela: 2122/2, 2118/2, 2118/1, 2117/2, 2117/1, Prema vaè}im seizmi~kim kartama za povratni peri- 2116/2, 2116/1, 2115/2, 2115/1, 2364/5, 2364/1, 2114, 2113, od od 50–500 godina za objekte projektovane do 50 god. tra- 2262/2, 2263/2, 2264/2, 2111, 2265/2, 2110, 2266/2, 2109, 2267/1, jawa uzet á=70MCS, za vi{e od 50 god. á=80MCS. 2267/2, 2268/1, 2268/2, 2269/1, 2269/2, 2270/1, 2270/2, 2271/1, Ista`ni teren je povoqnih geotehni~kih karakteri- 2278/1, 2103, 2102, 2079/1, 2371/4, 2079/2, 2077/2, 2271/2, 2280, stika za izgradwu poslovnih i ostalih prate}ih objekata 2281/2, 2282/2, 2283/2, 2284/2, 2285/2, 2285/1, 2286, 2287/1, uz jedan broj ograni~avaju}ih faktora. 2288/2, 2289/2, 2290,2292/1, 2291, 2112. Pri projektovawu i izvo|ewu objekata (a naro~ito is- cele parcele: 2262/1, 2263/1, 2264/1, 2265/1, 2266/1, kopa) na ovoj lokaciji treba voditi ra~una o stawu podzem- 2079/3, 2371/7, 2281/1, 2282/2, 2283/1, 2284/1, 2287/2, 2278/2. ne vode (koja je konstantovana na koti 66,50–67,20 mnv, tj. nivo podzemne vode registrovan je na dubini od 4,4–7,0 m²). PRAVILA PARCELACIJE Problemi se mogu javiti jo{ u toku temeqnog iskopa. Is- kop za temeqe mora se obavezno raditi uz propisanu za{ti- Postoje}a parcelacija ne zadovoqava, te se pristupa tu iskopa podgrade. Ukoliko se sa kotom fundirawa ide novoj, u granicama plana. Parcelacija prostora je u skladu ispod nivoa podzemne vode i ukoliko postoje dve ili vi{e sa posebnim uslovima za kori{}ewe, tj. odnosi se na kate- podzemnih etaà, neophodno je predvideti adekvatnu hi- gorije prostora (javne povr{ine namewene saobra}aju: droizolaciju. parcela br. 4, javne slobodne – zelene povr{ine: parcele Za postavqawe linijskih objekata infrastrukture (vo- br. 1, 2 i 3 i povr{ine namewene izgradwi poslovnih obje- dovodne i kanalizacione cevi, PTT i elektrokablovi i kata: parcele br. A, B, V, G, D i \). sl.) preporuka je da se stavqa u tehni~ki rov sa fleksibil- Javne slobodne (zelene) povr{ine (iznad podzemnih in- nim vezama. Za sve vrste saobra}ajnica (ulice, parkirawe, frastrukturnih koridora), predstavqaju jedinstvenu par- pe{a~ke staze i sl.), mora se izvr{iti zamena tla materi- celu. Uslovi kori{}ewa odnose se na nemogu}nost izgrad- jalom stabilizovanim za potrebne vrednosti fizi~ko-me- we, stalni pristup nadle`nih slu`bi infrastrukturnim hani~kih parametara. vodovima, definisanim poloàjem zona za parkirawe i U daqeoj fazi projektovawa za svaki pojedini objekat pe{a~ke staze, obaveze ure|ivawa i odràvawa itd. uraditi detaqna geolo{ko-geotehni~ka istraìvawa, a Na povr{inama namewenim za izgradwu poslovnih sve u skladu sa zakonom o geolo{kim istraìvawima objekata veli~ina planiranih parcela je ujedna~ena. Pla- („Slu`beni glasnik RS”, br. 44/95). nirano je grupisawe objekata u {est celina (A–\). Data je mogu}nost usitwavawa parcela u okviru grupacije (npr. PRAVILA IZGRADWE OBJEKATA A1–A5), s tim {to je {irina ograni~ena na minimum od 12,50 m² (modul inicijalne parcele), a dubina zavisi od ge- Horizontalna regulacija ometrije bloka. Uslovi kori{}ewa predvi|aju mogu}nost Regulaciono re{ewe uslovqeno je ve} navedenim ogra- izgradwe objekata i puno pravo kori{}ewa, do gra|evin- ni~ewima. Horizontalna regulacija postavqena je u odno- ske linije, tj. do za{titnog koridora infrastrukture. Na su na ulicu Savski nasip i na minimalno udaqewe od in- preostalom delu parcele ka parkovskoj povr{ini, od gra- frastrukturnog koridora (gledano prema ul. Jurija Gaga- |evinske linije do granice parcele, oko dva metra, predvi- rina). Prema ul. Savski nasip predvi|eno je poklapawe re- |en je trotoar u funkciji prizmeqa objekta. gulacione i gra|evinske linije, {to je definisano kao Za objekte infrastrukture (trafo-stanice i toplotne maksimalni kapacitet izgradwe. Odstupawe gra|evinske podstanice) planirane su zasebne gra|evinske parcele. linije od regulacione u osnovi prizmeqa, u smislu povla- ~ewa ka unutra{wosti parcele nije predvi|eno, ali se da- IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI je mogu}nost formirawa kolonade stubova na gra|evinskoj U morfolo{kom pogledu predmetno podru~je pripada liniji i pe{a~kog toka du` izloga, kao pro{irewa troto- aluvijalnoj ravni reke Save. Izvr{eno je nasipawe terena ara, minimalno jedan metar. Pretpostavqa se da }e i inte- pra{inasto-peskovitim materijalom od nekada{wih kota res korisnika biti maksimalna iskori{}enost parcele. 69–70 mnv na sada{we 75,5–76 mnv. Gra|evinska linija podzmenih etaà poklapa se sa nad- Geolo{ku gra|u terena izgra|uju slede}i sedimenti: zemnom gra|evinskom, tj. regulacionom linijom, uz dozvo- aluvijalni nanos reke Save koji se javqa u vidu barskih qeno odstupawe od 0,15 m radi izrade stopa temeqa i sl. glina – facija mrtvaja, pra{ina i pra{inastih peskova – Dozvoqeni su ispadi na fasadi objekta u vidu nadstra- facija povodwa i peskovi sa muqevitim proslojcima i {nica, konzolnih terasa i sl., i to: na etaàma iznad pri- {qunkovitog peska. Podinu ovih sedimenata izgra|uju alu- zemqa prema ul. Savski nasip, ~ije horizontalne projekci- vijalno-jezerski sedimenti, „Maki{ki slojevi” predsta- je ne prelaze 1,20 m, ili na nivou prizemqa i vi{ih etaà vqeni {qunkom i peskom u povlatnom i peskovitom {qun- prema ul. Jurija Gagarina, maks. dva metra. Ne dozvoqava se ku u podinskom delu. Ispod maki{kih slojeva zaleè kom- formirawe „erkera” i sli~nih pro{irewa osnova objekta. pleks glina i laporovitih glina neogene starosti. Ovo je detaqnije obja{weno u okviru „Oblikovawa”. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 789

Vertikalna regulacija ti, koji ne}e uticati na pove}awe BRGP. Tako|e je mogu}e „po- Broj i visina etaà (podruma, prizemqa i spratova) u vla~ewe” na vi{im etaàma od osnovnog korpusa, tj. gra|evin- okviru propisanog volumena objekta defini{e se u odno- ske linije do 1,20 m. Formirawe erkera kao re{ewa za pove- su na namenu, tj. tehni~ko-tehnolo{ki proces i funkcio- }awe povr{ine etaà iznad prizemqa, nije dozvoqeno. nalne zahteve korisnika, uz po{tovawe zadatih parametara Za namene kojima je neophodan neizgra|en prostor u vi- (maksimalna spratnost, nadzemna visina objekta i podzem- du ekonomskog dvoiri{ta daje se mogu}nost formirawa na dubina). Maksimalan broj etaà ograni~en je na sprat- istog u okviru grupacije objekata, ali uz obaveznu izradu nost P+2. Namena objekata, BRGP tj. potreban broj par- fasade u vidu maske – ograde slobodnog prostora, u skladu king mesta i racionalnost fundirawa, odlu~uju}i su fak- sa jedinstvenim arhitektonskim re{ewem. Minimalna vi- tori za ograni~ewe spratnosti. Data je mogu}nost izgrad- sina ove maske iznosi tri metra. we podzemne etaè, za magacinski prostor, u skladu sa in- Visina objekta ve}a od propisnih 12 m (do venca) toleri- èwersko-geolo{kim uslovima. {e se na repernim pozicijama, a postiè se arhitektonskim Kota prizemqa (±0.00) izjedna~ena je sa niveletom uli- konstruktivnim ili stilskim elementima, kao {to su stepe- ce. Podzemne etaè se mogu formirati maksimalno do du- ni{ne kule, nadstre{nice, re{etkaste konstrukcije, „bil- bine pojave podzemnih voda na koti 66,50. Ukupna visina bord” panoi i sl. Krov moè biti ravan, ili u blagom nagi- objekta od kote terena do venca ograni~ena je na maks. 12 bu, sa mogu}no{}u „skrivawa” iza atike, pokriven odgovaraju}im materijalom. Daje se sloboda u formirawu geometrije m. Ve}a visina objekta dozvoqava se na mestima koja treba da se isteknu u celokupnom korpusu (na uglovima, krajevi- krova, tj. ravni mogu biti jednovodne, dvovodne ili vi{evod- ma niza, na sredini, mestu su~eqavawa ulica i sl.). Ova vi- ne, vode}i ra~una o susedu. Dozvoqava se faznost izgradwe (u sina ne sme da pre|e 2,50 mereno od venca. Krovne ravni okviru grupacije, ili na nivou celog plana), uz obavezno po- m {tovawe jedinstvenih uslova propisanih na nivou plana. Fa- su minimalnog nagiba, do maksimalno 200. Ovo je detaqni- zna izgradwa pojedina~nih objekata u okvuru grupacije zahte- je obja{weno u okviru „Oblikovawa”. va izradu dilatacija i prilago|avawe konstrukcije objekta. Oblikovawe REGULACIJA SAOBRA]AJNIH POVR[INA îwenica da je u pitawu duga~ak i monoton niz objeka- Severnu granicu podru~ja predstavqa ulica Jurija Gagari- ta niske gradwe, postavqen kao zidno platno sa perfora- na. Regulacija {irine 60 (planirana sve do petqe sa Bule- cijama izme|u brodogradili{ta i ul. Jurija Gagarina, tra- m varom Arsenija ârnojevi}a) sadrì razdelnu traku {irine ì uslove za „dinami~nije” oblikovno re{ewe. 14 , dve saobra}ajne trake po smeru {irine 10,5 , obostra- Objekti su „uzidani” u neprekinutom nizu. Nije predvi- m m no ivi~no zelenilo {irine 6,5 i trotoare po {est metara. |ena mogu}nost slobodnostoje}ih objekata na parceli, van m Zapadna granica je ul. Proleterske solidarnosti sa re- planiranih gabarita grupacija, izme|u ostalog i zbog {i- gulacijom {irine 41,4 , koja sadrì razdelnu traku {i- rine inicijalne parcele (minimalni modul = 12,50 ). m m rine 5,4 m, dve saobra}ajne trake po smeru {irine 10,5 m, Svaka „grupa” objekata A–\ realizuje se u skladu sa urba- obostrano ivi~no zelenilo {irine po tri metra, trotoare nisti~ko-tehni~kim uslovima, tj. preporu~uje se jedinstve- po tri i bankine po metar i po. no (ujedna~eno) arhitektonsko re{ewe. Sa isto~ne strane predmetnog kompleksa je interna sa- Obe fasade, prema ul. Savski nasip i Jurija Gagarina, obra}ajnica á. Po realizaciji ul. Jurija Gagarina celom tj. zelenoj povr{ini, imaju podjednak tretman. Preporu~u- duìnom u planiranom profilu zadràti prikqu~ak in- je se moderan arhitektonski izraz i upotreba savremenih terne saobra}ajnice kao uliv – izliv. gra|evinskih materijala, u skladu sa novobeogradskim am- Predmetno podru~je se na ju`noj strani oslawa na kom- bijentom (ukqu~uju}i i industrijsku arhitekturu u nepo- pleks brodogradili{ta. Du` ograde brodogradili{ta je srednom okruèwu). planirana nova ul. Savski nasip sa kolovozom {irine Ulazi u objekte – lokale postavqaju se sa ul. Savski na- {est metara, parking povr{inama uz kolovoz za upravno, tj. sip, u nivou trotoara, ali je poèqno da se ostvare i ula- podu`no parkirawe, trotoarom {irine tri metra do pla- zi – izlazi ka ul. Jurija Gagarina, tj. parkovskoj povr{i- niranih objekata, a do ograde brodogradili{ta trotoarom ni. Pomo}ni i slu`beni ulazi mogu se formirati i na i bankinom {irine metar i po. Iz ove ulice pristupa se bo~nim stranama objekata koji se nalaze na kraju niza. U objektima, vr{i snabdevawe i opsluìvawe. okviru prizemqa objekata mogu}e je ostvariti pe{a~ke Raskrsnicu ulica Savski nasip i Proleterske soli- prodore, kojima se dodatno povezuju ul. Savski nasip i slo- darnosti i prikqu~ak interne saobra}ajnice na ul. Jurija bodna zelena povr{ina. Gagarina opremiti odgovaraju}om saobra}ajnom signali- U prizemqima je predvi|eno formirawe izloga sa la- zacijom kojom je dat prioritet prolaska vozilima JGS-a. kim nadstre{nicama (pergolama, perdama, tendama ili Potrebno je predvideti i intervenciju van granica plana, konzolnim reklamama). Obezbe|en je olak{an pristup sa i to skra}ivawem razdelnih ostrva na kolovozu ulica Juri- trotoara, sa obe strane objekta. ja Gagarina i Proleterske solidarnosti, radi nesmetanog Preporu~uje se da se ba{te ugostiteqskih lokala otva- levog skretawa – prilaza bloku. raju ka parkovskoj povr{ini. Ogra|ivawe objekata nije planirano. Kori{}en normativ: BRGP h 0,7 = neto Dozvoqeni ispadi na fasadi, na etaàma iznad prizemqa, Magacin 80 m² neto/PM pruàju mogu}nost da se u arhitektonskom izrazu pojave na pr. Lokali 50 m² neto/PM „nagnute” fasadne ravni (npr. zid-zavese) ili drugi elemen- Poslovawe 60 m² neto/PM ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Grupa objekata BRGP podrum Broj p. m. BRGP prizemqe Broj p. m. BRGP 1,2 sprat Broj p. m. Ukupan broj – magacin lokali – poslov. parking mesta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A 805 7 805 12 1610 19 B 610 6 610 9 1220 15 V 395 4 395 6 790 9 G 440 4 440 6 880 10 D 370 4 370 5 740 9 \ 430 4 430 6 860 10 Ukupno 3050 29 3050 44 6100 72 145 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 3: potreban broj parking mesta Broj 28 – 790 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Za potrebe planiranih sadràja potrebno je obezbedi- Neophodno je obezbediti minimalno rastojawe od pet ti minimum 145 parking mesta. Du` ul. Savski nasip (no- metara od ivice cevovoda do planirane gra|evinske lini- vi) ovim predlogom re{ewa ostvaruje se ukupno 202 par- je. U neposrednoj blizini kompleksa prolazi primarni ce- king mesta. Na samostalnim parkinzima u okviru predmet- vovod sirove vode Ø1000 mm koji je usmeren ka kompleksu nog bloka ostvareno je 75 parking mesta, a na parking po- postrojewa za pre~i{}avawe sirove vode Beànija. U povr{inama uz ul. Savski nasip 127 parking mesta. Pristup pre~noj ulici u odnosu na ulicu Jurija Gagarina postoji i parkinzima je sa ul. Savski nasip preko upu{tenog ivi~- cevovod á visinske zone pre~nika Ø600 mm. Snabdevawe waka i oja~anog trotoara. Parking povr{ine uraditi od vodom planiranih objekata predvideti sa postoje}e di- elemenata beton-trava i obavezno osen~iti odgovaraju}om stributivne vodovodne mreè Ø150 mm, uz proveru kapaci- vrstom drve}a. teta za sanitarne i protivpoàrne potrebe. Tehni~ku do- Sa aspekta JGS-a predmetno podru~je je opsluèno posto- kumentaciju za prikqu~ak i internu mreù raditi prema je}im segmentom mreè tramvajskog i autobuskog podsistema vaè}im propisima i uslovima nadle`nog JKP-a. du` ulica Jurija Gagarina i Proleterske solidarnosti. Kanalizacija REGULACIJA SLOBODNIH I ZELENIH POVR[INA Kanalizaciona mreà na {iroj lokaciji objekta ~ija se gradwa planira, pripada Centralnom kanalizacionom A. Javne zelene povr{ine sistemu, delu koji je predvi|en da se kanali{e po separa- Na podru~ju regulacionog plana bloka 69 predvi|a se iz- cionom sistemu. U bliòj okolini kompleksa postoji pri- gradwa javnog zelenila na povr{ini od oko 15.000 m², kao i marni kanal Ø140/160 sm za odvo|ewe otpadnih voda, koji podizawe drvoreda na planiranim parking prostorima. gravitira ka CS „Galovica”, kao i ki{ni kolektor Ø500 Ovim planom daju se osnove kori{}ewa, a detaqe re{a- mm za odvo|ewe atmosferskih otpadnih voda. Planirani vati u okviru projekta ure|ewa zelenih povr{ina. Javno ze- blok nalazi se u {iroj „A” zoni za{tite izvori{ta za vo- lenilo obuhvata zelene povr{ine du` ul. Jurija Gagarina, dosnabdevawe grada. Kao recipijente za odvo|ewe sanitar- linearno zelenilo du` planirane ul. Savski nasip i dr- nih upotrebqenih i atmosferskih otpadnih voda za plani- vorede na parkinzima. rane objekte koristiti postoje}u infrastrukturnu mreù u okviru bloka. Potrebnu tehni~ku dokumentaciju raditi u A1. Javno zelenilo du` ul. Jurija Gagarina skladu sa vaè}im standardima i normativima JKP „Beo- Ovu povr{inu oblikovati parkovskim re{ewem, geome- gradski vodovod i kanalizacija”. trijskim ili slobodnim pejsa`nim stilom, odnosno formirati linearni park izme|u regulacije postoje}e ulice i Elektroenergetska mreà planiranih objekata. Kompoziciono re{ewe vegetacije Maksimalna jednovremena snaga za planirani objekat prilagoditi poloàju potoje}ih podzemnih instalacija. U procewena je na oko Pj=580 kW. Analizom postoje}e DE- okviru parkovske povr{ine dozvoqena je izgradwa sadrà- EM za predmetno konzumno podru~je i na osnovu ove maks. ja koji su u funkciji ove namene, i to: zelene povr{ine, pe- jednovremene snage, zakqu~no je: {a~ke staze, prostori za odmor, kao i odgovaraju}i vrtno- – izgraditi transformatorsku stanicu TS10/0,4 kapa- arhitektonski elementi: fontana, ~esma, skulptura, mawa citeta 1.000 kVA, snage transformatora 630 kVA, vodena povr{ina, prate}i urbani mobilijar, rasveta i sl. – istu izgraditi kao slobodnostoje}i objekat, sa polo- àjem prema grafi~kom prilogu, u skladu sa uslovima iz A2. Uli~no linearno zelenilo oblasti distribucije elektri~ne energije i propisima ne- Du` ju`ne strane trotoara planirane ulice Savski na- posrednog isporu~ioca, sip, predvideti linearnu traku zelenila {irine metar i – istu prikqu~iti na postoje}i kablovski vod 10 KW po, i u woj formirati drvored sastavqen od li{}ara viso- veza TS10/0,4 (us. br. Z-639) i TS10/0,4 (us. br. Z-1345) na kog rasta. principu „ulaz – izlaz”. – od planirane TS izgraditi odgovaraju}u mreù 0,4 KW A3. Drvoredi na parkinzima za napajawe potro{a~a. Na parking prostorima predvideti zastor od betonskih raster elemenata sa zatravqenim spojnicama. Za zasenu TT mreà parking mesta primeniti drvoredne sadnice visokih li- Predmetni objekat pripada podru~ju glavnog TT kabla {}ara. N0-37, ATC Beànija. Za predmetne objekte neophodno je obezbediti oko 280 telefonskih prikqu~aka. Sa ovog ka- USLOVI ZA[TITE KULTURNO-ISTORIJSKOG NA- bla iz okna br. 240, 242, 243, 244 izvesti prikqu~ke do pred- SLE\A metnih objekata, u skladu sa grafi~kim prilogom. Od Za potrebe izrade Regulacionog plana za deo bloka 69 istih do predmetnih delova objekata izvesti privodnu ka- uz ulicu Jurija Gagarina u Novom Beogradu nisu potrebni nalizaciju kapaciteta jedne TT cevi, kroz koju postaviti konzervatorski uslovi Zavoda za za{titu spomenika kultu- izvodni kabl kapaciteta 40h4h0,4 mm. U svakom od pred- re grada Beograda, pomenuta lokacija ne pripada prostoru metnih objekata predvideti unutra{wi ku}ni izvod kapa- koji je Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda citeta 70h2 telefonske parice. Privodnu TT kanalizaci- ozna~io kao zonu za koju postoji interes za{tite (na osno- ju postaviti ispod trotoarskog prostora na minimalnom vu mi{qewa o planskom dokumentu Zavoda za za{titu spo- rastojawu 80 sm izme|u kote trotoara i gorwe ivice cevi, menika kulture grada Beograda „Izmena i dopuna General- a ispod kolovoza na minimalnom rastojawu 110 sm izme|u nog urbanisti~kog plana Beograda do 2000.”, koji je aktom kolovoza i gorwe ivice cevi. br. 980263 od 27. 3. 1998., Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda dostavio Skretarijatu za urbanizam Toplovodna mreà Beograda). Predmetni blok pripada grejnom podru~ju toplane „No- vi Beograd” ~ija toplovodna mreà radi u temperaturnom REGULACIJA MRE@E INFRASTRUKTURE reìmu 140/750S sa pritiskom NP25. Shodno urbanisti~kim parametrima datim ovim uslo- Vodovod vima izvr{ena je detaqna analiza toplotnog konzuma po- Vodovodna mreà predmetnog podru~ja pripada á visin- trebnog za grejawe planiranih povr{ina i on je posluìo skoj zoni beogradskog vodovoda i pod hidrauli~kim je uti- kao osnov za prora~un cevne mreè i odre|ivawe kapaci- cajem CS Beànija i CS Studentski grad. teta planiranih toplotnih podstanica. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 791

Potreban konzum, kao i na~in grejawa dat je po grupa- – preporu~uje se izrada studije za{tite ìvotne sredi- cijama tabelarno: ne, sa detaqnom analizom svih uticaja kompleksa brodo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– gradili{ta; GRUPACIJA IZVOR NAPAJAWA TOPLOTNI – obezbediti provetrenost. OBJEKATA (TOPLOTNA KONZUM (KW) PODSTANICA) MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– VE]IH NEPOGODA I PROSTORNO-PLANSKI A, B, V PS1 735 USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU G, D, \ PS2 245 U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa- UKUPNO 1310 snosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa mora –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– biti sprovedena uz primenu odgovaraju}ih preventivnih Tabela 4: toplotni konzum po grupacijama objekata prostornih i gra|evinskih mera za{tite. Prilikom izgradwe predmetnih grupacija voditi ra~u- Radi za{tite od potresa planirani objekti moraju bina o minimalno dozvoqenom rstojawu objekata suprastruk- ti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o teh- ture od magistralnog toplovoda Ø622/9 mm, a koje iznosi ni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u dva metra mereno od spoqwe ivice cevi. seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, Predmetne grupacije prikqu~iti na postoje}i magi- 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). stralni toplovod Ø622/9 mm u komori KO-1, u ulici J. Ga- Radi za{tite od poàra predmetni kompleks mora bi- garina. Toplovodne prikqu~ke za planirane toplotne pod- ti realizovan prema odgovaraju}im tehni~kim protivpo- stanice voditi podzemno u zelenom pojasu. Wihove trase àrnim propisima, standardima i normativima: odre|ene su optimalno u odnosu na raspored planiranih – objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù, objekata. Ta~an broj i dispozicija toplotnih podstanica koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i pro- moè se mewati izradom i overom daqe tehni~ke dokumen- jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za tacije, u skladu sa dinamikom gradwe. spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra Od toplotnih podstanica planirati sekundarne toplo- („Slu`beni list SFRJ”, br. 39/91); vodne prikqu~ke do svih grupacija. Toplotne stanice mo- – objektima mora biti obezbe|en pristupni put za varaju imati obezbe|ene pristupno kolsko-pe{a~ke staze i trogasna vozila shodno Pravilniku o tehni~kim normati- prikqu~ke na vodovod, elektri~nu energiju i gravitacionu vima za pristupne puteve („Slu`beni list SRJ”, br. 8/95), kanalizaciju. Dimenzije toplotnih podstanica su za PS1 po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m od 6,5/5,5/2,6 m, a za PS2 6/7/2,6 m. Na~in ventilirawa i zvu~- gabarita objekta. Postoje}e i planirane saobra}ajnice za- nu izolaciju projektovati prema standardima JKP Beo- dovoqavaju navedene uslove; gradske elektrane. – objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil- nikom za elektroinstalacije niskog napona („Slu`beni Gasovodna mreà list SRJ”, br. 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata od Na predmetnom prostoru izvedeni su i u fazi eksploa- atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, br. 11/96). U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra tacije gradski gasovod pre~nika Ø219 mm, koji je poloèn u koridoru ul. J. Gagarina i prikqu~ni gasovod pre~nika („Slu`beni glasnik SR Srbije”, br. 37/88) investitor mora pribaviti saglasnost na tehni~ku dokumentaciju objek- 88.9 mm, koji se pruà prema MRS vBrodogradili{te. Ø ta od MUP-a Srbije, SUP-a Uprave protivpoàrne poli- Oba ova gasovoda su pritiska =6/12 bara, {to zna~i da p cije u Beogradu. je wihova za{titna zona u kojoj je zabrawena svaka gradwa U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa objekata suprastrukture po tri metra mereno sa obe strane skloni{ta u skladu sa ~l. 74. Zakona o odbrani („Slu`be- gasovodne cevi. ni glasnik RS”, br. 45/91), {to je zbog stepena tajnosti Prilikom projektovawa i izvo|ewa predmetnih objeka- „poverqivo” (planirawe za{titnih objekata) definisano ta na mestima ukr{tawa gasovoda i planiranih saobra}aj- posebnim elaboratom: „Prilogom mera za{tite od elemen- nica predvideti dodatnu za{titu za gasovode, sve u skladu tarnih nepogoda i prostorno-planskim uslovima od inte- sa „Uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe i resa za odbranu”, koji je sastavni deo predmetnog urbani- izgradwu gradskog gasovoda” („Slu`beni list grada Beo- sti~kog planskog akta. grada”, br. 14/77, 19/77, 18/82, 26/83 i 6/88). SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA Uslovi za neometano kretawe invalidnih lica Ovaj regulacioni plan predstavqa pravni i planski Pri izradi tehni~ke dokumentacije primeniti pozi- osnov za izradu Urbanisti~ko-tehni~kih uslova i izdava- tivne propise koji se odnose na predmetnu problematiku. we urbanisti~ke dozvole za izgradwu objekata, saobra}ajnih povr{ina, ure|ewe zelenila, kao i svih prostora u Uslovi za evakuaciju otpadaka okviru plana, a prema pravilima iz ovog plana, u skladu sa Koristiti postoje}u tehnologiju evakuacije otpadaka, Zakonom o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu- du` ul. Savski nasip postaviti kontejnere zapremine 1100 `beni glasnik RS” br. 44/95, 16/97 i 46/98). DUP Brodo- litara (dim. 1,45 h 1,37 h 1,20 m), ukupno 20 komada (1 kon- gradili{ta „Tito” (Izmene i dopune, „Slu`beni list tejner na 600 m²) korisne povr{ine poslovawa). Sudove za grada Beograda” br. 17/83) prestaje da vaì u granicama prikupqawe otpada postaviti u nivou kolovoza, tako da bu- ovog regulacionog plana. du lako dostupni korisnicima i komunalnim vozilima. Sastavni deo regulacionog plana su i: Saobra}ajnica Savski nasip je {irine kolovoza {est metara, {to zadovoqava uslove kretawa komunalnih vozila u GRAFI^KI PRILOZI: dvosmernom reìmu saobra}aja. 1. Plan namene povr{ina R=1:1000 sa izvodom iz Generalnog urbanisti~kog Uslovi za za{titu ìvotne sredine plana Beograda i aerofoto snimkom Sa stanovi{ta za{tite ìvotne sredine potrebno je: iz jula 2001. godine R=1:20000 – definisati nedozvoqene namene koje kontaminiraju 2. Plan regulacije, nivelacije, parcelacije ìvotnu sredinu iznad dozvoqenih granica i za koje nema i analiti~ko-geodetski elementi za odgovaraju}ih uslova (npr. stanovawe); obeleàvawe R=1:1000 – urediti i ozeleniti sve slobodne povr{ine, parking 3. Plan mreà infrastrukture mesta i pe{a~ke staze zasen~iti nasadima; – sinhron plan R=1:1000 Broj 28 – 792 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

DOKUMENTACIJA: 3. Granice podru~ja plana Tekstualni deo: Granicama Regulacionog plana obuhva}ena je povr{ina 1. Odluka o pripremawu RP dela bloka 69 uz ul. Jurija od 11,7 ha i nalazi se u prostoru ograni~enom ulicama Bu- Gagarina u Novom Beogradu levar kraqa Aleksandra, Vjekoslava Kova~a, Milana Raki- 2. Izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi }a, Cara Jovana Crnog, Hektorovi}eve i Batutove. 3. Obrazloèwe Sekretarijata za urbanizam Sve katastarske parcele koje obuhvata ovaj plan pripa- 4. Urbo-ekonomska analiza izme{tawa infrastruk- daju KO Zvezdara, i to: turnih sistema u ulici Jurija Gagarina 4231/14-deo, 4231/15-deo, 4254, 4255/109, 4255/110, 5. Saobra}ajna analiza ulice Jurija Gagarina 4255/112, 4255/114, 4255/115, 4255/116, 4255/92, 4255/94, 6. Uslovi i podaci ovla{}enih institucija, organa, 4270/1-deo, 4272/2, 4274/2, 4275/2, 4276/2, 4277/2, 4278/2, organizacija i preduze}a 4280/1, 4280/2, 4280/3, 4291, 4292, 4293, 4294, 4295, 4296, 4297, Grafi~ki deo: 4298, 4299, 4300, 4303, 4304, 4305, 4306, 4307, 4308, 4309, 1. Topografski plan R=1:1000 4310, 4311, 4312, 4313, 4314, 4315, 4316, 4317, 4318, 4319, 2. Katastar podzemnih instalacija R=1:1000 4320, 4321, 4322, 4323, 4324, 4325, 4326, 4327, 4328, 4329, 3. Kopija plana R=1:1000 4330, 4331, 4332, 4333, 4334, 4335, 4336, 4337, 4340, 4341, 4. Inèwersko-geolo{ka karta R=1:1000 4343/1, 4343/2, 4344/1, 4378/2-deo, 4379/2, 4392, 4392/2, 4392/3, 4392/5, 4392/7, 4393/1, 4393/12, 4393/13, 4393/14, 4393/15, Regulacioni plan stupa na snagu osam dana od dana 4393/16, 4393/17, 4393/18, 4393/6, 4394, 4395, 4396, 4397, 4398, objavqivawa u „Slu`benom list grada Beograda”. 4399, 4400, 4401, 4402/1, 4402/2, 4403, 4404, 4405, 4406, 4407, Skup{tina grada Beograda 4408, 4409, 4410, 4411/1, 4411/2, 4412, 4413/1, 4413/2, 4414, Broj 350-617/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine 4415, 4416/1, 4416/2, 4417, 4418, 4419, 4420, 4421, 4422, 4423/1,4423/2, 4424, 4425/1, 4425/2, 4426, 4427, 4428/1, 4429, Predsednik 4429/2, 4430, 4431/1, 4431/2, 4432, 4433/1, 4435, 4471/5-deo, Radmila Hrustanovi}, s. r. 4491/2-deo, 4562/2-deo, 4563/1-deo, 4563/3, 4563/4, 4563/5, 4568/1, 4568/2, 4569/1, 4569/2, 4569/3, 4570/1, 4570/2, 4571/1, 4571/2, 4572, 4573/1, 4573/2, 4573/3, 4574/1, 4574/3, 4575, 4576, 4577, 4578, 4579, 4581, 4582, 4583, 4584, 4585, 4586, 4592, Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 13. de- 4593, 4594, 4595, 4596, 4597, 4600, 4601, 4602, 4603, 4604, cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 35. stav 2. Zakona o 4605, 4614, 4615, 4616, 4617, 4618, 4619, 4620, 4621, 4622, planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni gla- 4623, 4624, 4625, 4626, 4627, 4636, 4637, 4638, 4639, 4641, snik RS”, br. 44/95, 16/97 i 46/98), a u vezi sa ~lanom 11. ta~- 4642/1, 4642/2, 4643/1, 4643/2, 4644/1, 4644/2, 4645/1, 4645/2, ka 3. i ~lanom 27. ta~ka 3. Statuta grada Beograda („Slu`be- 4646/1, 4646/2, 4647/1, 4647/2, 4648/1, 4648/2, 4649, 4650/1, ni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je 4650/2, 4651/1, 4652/1, 4653, 4654/1, 4654/2, 5133, 5157-deo, 5158-deo, 7791/4-deo, 7799-deo. REGULACIONI PLAN U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela i podru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao predmet ovog BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA ZA BLOKOVE regulacionog plana vaì granica utvr|ena u grafi~kim IZME\U ULICA BULEVAR KRAQA ALEKSANDRA, listovima „Geodetska podloga sa granicom plana” i „Ka- VJEKOSLAVA KOVAÂ, MILANA RAKI]A, CARA tastarska podloga sa granicom plana” koje se nalaze u do- JOVANA CRNOG, HEKTOROVI]EVE I BATUTOVE kumentaciji plana.

á – OP[TI DEO 4. Uslovqenosti iz plana vi{eg reda Osnovne uslovqenosti iz planova vi{eg reda vezane su 1. Pravni osnov za dva dokumenta: Izradi Regulacionog plana Bulevara kraqa Aleksan- – Izmena i dopuna Generalnog urbanisti~kog plana Be- dra izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, Vjekoslava ograda do 2000. godine („Slu`beni list grada Beograda”, Kova~a, Milana Raki}a, Cara Jovana Crnog, Hektorovi}e- br. 2/85, 28/87, 14/97). Na osnovu ovog dokumenta ura|eni su ve i Batutove pristupilo se na osnovu Odluke o priprema- Prostorno-programski uslovi za Bulevar kraqa Aleksan- wu detaqnog urbanisti~kog plana podru~ja Bulevara kraqa dra, Zavod za planirawe 1993; Aleksandra („Slu`beni list grada Beograda”, broj 6/93). – Generalni plan Beograda – dopune Generalnog urba- Prostor obuhva}en navedenim ulicama definisan je u nisti~kog plana Beograda („Slu`beni list grada Beogra- Prostorno-programskom re{ewu zone regulacionog plana da”, broj 2/99). Bulevara kraqa Aleksandra (u daqem tekstu PPR). 5. Izvod iz GUP-a 2. Povod i ciq izrade plana Sa stanovi{ta GUP-a, ovaj potez je planiran prete`no Ovaj regulacioni plan predstavqa etapu u planirawu u ááá i âáá tipu izgra|enosti, odnosno „Stanovawe sa de- celokupne zone Bulevara od Trga Nikole Pa{i}a do spoqne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od oko latnostima u nasle|enim centralnim delovima grada” i „Stanovawe u delovima grada retke izgra|enosti”. Inter- 300 ha gradskog gra|evinskog prostora. Radi se o intenzivno izgra|enom gradskom prostoru ko- vencije u ovoj zoni treba bazirati na slede}im pokazate- ji ima zna~ajan rentni potencijal i veliki broj preklo- qima: pqenih funkcija. – indeks izgra|enosti 1,6–3 za ááá tip i do 0,8 za âáá tip Na ovom prostoru potrebno je planom izna}i re{ewa za izgra|enosti, nekoliko bitnih tema: – odnos stanovawa i delatnosti gre}e se do 70%:30% za 1. re{avawe konflikta izme|u vi{espratne izgradwe ááá tip i preko 80% do 20% za âáá tip, na frontu Bulevara i individualnog stanovawa u zale|u, – gustina naseqenosti oko 450–700 st/ha za ááá, odnosno 2. saobra}ajno re{ewe dela veze ulica Gospodara Vu~i- do 200 st/ha za âáá tip izgra|enosti. }a i îngrijine (uspostavqawe distributivnog prstena) Preporuke u smislu planirane intervencije su: rekon- kao i re{ewe okretnice javnog gradskog saobra}aja u uli- strukcijom, sanacijom i izgradwom prostora treba razvija- ci Vjekoslava Kova~a (blok â, odnosno C17 iz PPR-a). ti sadràje delatnosti du` uli~nog fronta Bulevara sa Planskom dokumentacijom bi se obezbedili neophodni proìmawem u ulicama paralelnim sa wim. Stanovawe uslovi za izradu tehni~ke dokumentacije, ~ime bi bila razvijati u zale|u Bulevara kraqa Aleksandra u okviru omogu}ena rekonstrukcija ove zone. mirnijih celina. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 793

U zgradama za individualno stanovawe treba predvide- 7. Podloge za izradu plana ti mogu}nost obavqawa delatnosti, uz uslov neometawa Ovaj regulacioni plan radi se na slede}im podlogama: osnovne funkcije – stanovawa i uz po{tovawe uslova za- – Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog ori- {tite ìvotne sredine. ginala, Prostor za stacionirawe vozila, u zonama sa zgradama Republi~ki geodetski zavod, Centar za katastar nepo- izgra|enim na zasebnim parcelama, po pravilu treba obez- kretnosti Beograd, bediti na parceli. U drugim zonama mesta za stacionira- – Digitalizovani katastar, radni original 1:1000, we vozila treba obezbediti i na otvorenim parkinzima i Republi~ki geodetski zavod, Centar za katastar nepo- u garaàma. Potreban broj mesta treba da iznosi najmawe kretnosti Beograd, 70 mesta na 100 stanova za ááá tip, odnosno 110 mesta na 100 – Geodetski plan vodova 1:1000, digitalizacija radnog stanova za âáá tip izgra|enosti originala. Slobodna povr{ina po stanovniku ne treba da bude ma- Republi~ki geodetski zavod, Centar za nepokretnosti wa od 18 m². Beograd. Kori{}en je i nedigitalizovani katastar – Gradska ge- 6. Ste~ene urbanisti~ke obaveze odetska uprava, 1994. godina. Prilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada ste- áá – PRAVILA GRA\EWA ~ene urbanisti~ke obaveze proistekle po osnovu izdate ur- 1. Tretman postoje}ih objekata banisti~ke dokumentacije. Za sve objekte koji zalaze u planirane nove regulacije Osnovni dokument koji prethodi ovom regulacionom ulica i trgova ili prelaze novoplanirane gra|evinske li- planu je Prostorno-programsko re{ewe zone regulacionog nije vaì slede}e: plana Bulevara kraqa Aleksandra (usvojenog na KIO gra- – na osnovu ovog plana, dozvoqeno je teku}e, investicio- da od 6. 11. 96.) no odràvawe ovakvih objekata do wihove zamene, ukoliko ne DUP saobra}ajnice od ~vora Autokomanda – Bulevar postoji drugi zakonski osnov za ru{ewe (bespravna gradwa). Crvene armije, Gospodara Vu~i}a, îngrijine do Batutove – nije dozvoqena rekonstrukcija, dogradwa niti adap- („Slu`beni list grada Beograda”, broj 19/79) u granicama tacija potkrovqa. Regulacionog plana stavqen je van snage. Za gra|evinske parcele na kojima postoje}i objekti ne DUP Bulevar kraqa Aleksandra („Slu`beni list gra- zalaze u novoplanirane regulacije data su op{ta i posebna da Beograda”, broj 15/73) u granicama Regulacionog plana pravila za gra|ewe u poglavqu 5 ovog regulacionog plana. stavqen je van snage. Tretman postoje}ih objekata prikazan je u grafi~kom pri- DUP saobra}ajnog poteza Batutova – Stanislava Srem- logu „Postoje}a namena povr{ina” u dokumentaciji plana. ~evi}a („Slu`beni list grada Beograda”, broj 13/76) u gra- Tabela 1: Urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa na nicama regulacionog plana stavqen je van snage. nivou plana bez saobra}ajnih povr{ina: POVR[INA PARCELE POVR[INA POD OBJEKTOM SLOBODNE I ZELENE POVR[INE % STANOVAWA % DELATNOSTI BRGP – STANOVAWA BRGP – DELATNOSTI BRGP – UKUPNO BROJ STANOVNIKA BROJ STANOVA PROCENA BROJA ZAPOSLENIH KOEFICIJENT IZGRA\ENOSTI STEPEN ISKORI[]ENOSTI GUSTINA STANOVAWA SLOBODNA POVR[INA PO STANOVNIKU m² m² m² m² m² m² st/ha m²

uk. 101.138 29.459 71.679 92 8 77.492 7.026 84.518 2.835 945 281 0,8 29,1 280 25

2. Namena povr{ina 2.2. Povr{ine ostalih namena Planirane namene povr{ina definisane su kroz dve Povr{ine ostalih namena ~ine povr{ine namewene grupe osnovnih namena: stanovawu ili komercijalnim delatnostima, i to u okviru 1. povr{ine javnih namena, ááá i âáá tipa izgra|enosti. 2. povr{ine ostalih namena – ~ine ih povr{ine namewene stanovawu ili komercijalnim delatnostima. Uporedni prikaz parametara iz GUP-a i planiranih kapaciteta za ááá i âáá tip izgra|enosti –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2.1. Povr{ine javnih namena Indeks izgra|enosti Gustina stanovawa Povr{ina ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Povr{ine za objekte javnih namena: zone m² – diplomatska predstavni{tva, orijentaciono plan GUP plan GUP –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – javna uprava, ááá tip 2,8 ha 2 3 580 700 – komunalne povr{ine. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– âáá tip 8,8 ha 0,7 0,8 200 200 Slobodne i zelene povr{ine: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – zelenilo – povr{ine namewene prvenstveno zelenilu i internom saobra}aju sa parkirawem, Zastupqene su slede}e povr{ine ostalih namena: – javna slobodna povr{ina sa podzemnom garaòm – po- – stanovawe visokih gustina sa delatnotima (pripada vr{ine namewene prvenstveno izgradwi podzemnih gara- ááá tipu izgra|enosti – stanovawe sa delatnostima u nasle- à uz uslov da je parter za javno kori{}ewe. |enim delovima grada); Saobra}ajne povr{ine: gustina stanovawa do 750 st/ha. Odnos stanovawa i de- – kolske saobra}ajnice (kolske saobra}ajnice i inte- latnosti kre}e se izme|u 80%:20% i 20%:80%. Preporuka grisane ulice). je da taj odnos teì 50%:50%; Broj 28 – 794 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

– stanovawe sredwih gustina; Parcele za izgradwu objekata javne namene gustina stanovawa do 400 st/ha. Moè se predvideti do 20% poslovawa (pripada zoni âáá tipa izgra|enosti – sta- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– novawe u delovima grada retke izgra|enosti); Broj Namena Povr{ina – stanovawe niskih gustina; gra|evinske parcele parcele gustina stanovawa do 200 st/ha; moè se predvideti do parcele orijentaciono m² 20% poslovawa. (pripada zoni âáá tipa izgra|enosti – sta- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– novawe u delovima grada retke izgra|enosti); 3 javna uprava 907 – Terminal JGS „Zvezdara”; u okviru terminala predvi- 26 komunalna povr{ina 78 |ena je izgradwa objekta namewenog osobqu JGS i putnici- 85 komunalna povr{ina 2.535 ma (terminus JGS-a), lokali uslu`nih delatnosti i gara- 105 diplomatsko à za zaposlene i korisnike; predstavni{tvo 489 – poslovawe – komercijalni sadràji: trgovina, ugo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stiteqstvo, turizam, zanatstvo, usluge, poslovawe i dr; od- UKUPNO 4.009 nos poslovawa i stanovawa kod ovako definisane namene –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– moè biti 80%:20%. 3.2. Pa r c e l e o s t a l i h n a mena ~ine: 3. Pravila parcelacije i preparcelacije Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa Ceo prostor Regulacionog plana podeqen je na urbanisti~ke parcele javnih i ostalih namena, prikazane u gra- Parcele za izgradwu objekata stanovawa, poslovawa fi~kom prilogu „Plan parcelacije”. ili me{ovitih namena (u okviru ovih grupa namena)

3.1. Parcele javnih namena ~ine: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Namena Povr{ina Parcele za saobra}ajnice gra|evinske parcele parcele orijentaciono m² Parcele van regulacionih linija blokova za saobra}aj- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nice. 4, 83, 147 poslovawe 5.140 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj Namena Povr{ina 1, 5, 6, 9, 10, gra|evinske parcele parcele 11, 12, 13, parcele orijentaciono m² 14, 15, 16, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 17, 18, 19, 165 ulica Cara Jovana Crnog 368 20, 21, 22, 166 ulica Div~ibarska 417 23, 24, 25, 167 ulica Ger{i}eva 1.525 28, 29, 30, 168 ulica Spase Garde 1.078 31, 32, 33, 169 ulica Bukure{ka 1.056 34, 35, 36, 170 ulica Vojvode Dovezenskog 1.393 37, 38, 39, 171 ulica Brsja~ka 928 40, 41, 42, 172 ulica Brsja~ka 889 43, 47, 49, 173 ulica Brsja~ka 1.279 50, 51, 52, 176 ulica Batutova 1.757 54, 55, 56, 177 ulica Milana Raki}a 5.490 58, 60, 61, stanovawe niskih gustina 42.719 178 ulica Nova 2-2 (okretnica) 2.209 62, 63, 64, 179 ulica Hektorovi}eva 5.300 65, 66, 67, 180 ulica Ger{i}eva 1.240 68, 69, 72, 181 ulica Bukure{ka 1.274 77, 78, 79, 182 ulica Cara Jovana Crnog 951 80, 81, 86, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 87, 88, 89, UKUPNO 27.154 90, 91, 92, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 94, 95, 96, 97, 98, 101, Parcele slobodnih i zelenih povr{ina 102, 109, 111, 112, 113, 114, Parcele unutar regulacione linije blokova namewene 115, 116, 118, zelenilu i javnim slobodnim povr{inama sa podzemnom 119, 120, 121 gara`om. 123, 124, 125, 128, 129, 130, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 131, 132, 133, Broj Namena Povr{ina 134, 135, 136, gra|evinske parcele parcele 137, 138, 139, 140, 141, 142, parcele orijentaciono m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 143, 144 161 javna slobodna povr{ina –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sa podzemnom gara`om 1.224 2, 7, 8, 44, 162 zelenilo i interni 45, 46, 57a, saobra}aj 14.243 57b, 57c, 59, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 70, 71, 73, UKUPNO 15.467 74, 75, 76, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 76a, 93, 99, stanovawe sredwih gustina 15.365 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 795

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 3. Gra|evinska linija Broj Namena Povr{ina Gra|evinska linija utvr|uje se ovim regulacionim pla- gra|evinske parcele nom u odnosu na regulacionu liniju i predstavqa liniju na parcele orijentaciono m² kojoj se gradi objekat. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekti zate~eni ispred gra|evinske linije u trenutku 100, 106, 107, izrade plana ne mogu se rekonstruisati ili nadzi|ivati, 108, 148, 149, ve} samo sanitarno odràvati. Svaka gra|evinska aktiv- 150, 151, 152, nost na ovakvoj parceli svodi se na prilago|avawe plani- 153, 154, 155, ranoj regulaciji, {to zna~i adaptacija postoje}eg objekta 156, 157, 158, da bi se na{ao na planiranoj gra|evinskoj liniji ili we- 159 govo uklawawe, {to }e biti procena investitora. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gra|evinske linije nisu definisane sa unutra{we 103, 146 stanovawe visokih gustina strane i u tom slu~aju objekte postaviti u skladu sa pravi- sa delatnostima 6.937 lima za gra|ewe objekata na urbanisti~kim parcelama a –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– prema dozvoqenim urbanisti~kim parametrima. UKUPNO 69.320 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4. Gra|evinska linija prizemqa Gra|evinske linije prizemqa utvr|uju pozicije plani- 3.3. Principi formirawa ranih kolonada ili pasaà i prikazane su u grafi~kom gra|evinskih parcela prilogu „Regulaciono-nivelaciono re{ewe”. Formirawe novih urbanisti~kih parcela izvr{eno je Gra|evinska linija prizemqa vaì samo uz Gra|evin- na osnovu postoje}eg katastra pri ~emu su po{tovani uslo- sku liniju (glavnu) i defini{e odstupawa prizemqa od vi zate~eni na terenu. Izmene u postoje}oj parcelaciji ra- pozicije glavnog korpusa objekta. Van ove linije mogu se |ene su u slu~aju formirawa nove regulacione linije a pre- nalaziti konstruktivni elementi – stubovi. ma urbanisti~kom re{ewu ili prema zahtevu korisnika. 5. Podzemna gra|evinska linija Poloàj parcela predvi|enih za gra|ewe utvr|en je re- Podzemna gra|evinska linija definisana je samo za gulacionom linijom u odnosu na javne povr{ine, granicom objekte podzemnih garaà na parcelama za javno kori{}e- gra|evinske parcele prema susednim parcelama i potreb- we i data je kao pozicija koja }e se proveriti izradom ur- nim analiti~ko-geodetskim elementima. Sve gra|evinske banisti~ko-tehni~kih uslova. parcele imaju obezbe|en pristup najavnu povr{inu direkt- Gra|evinske linije podzemnih etaà novih objekata, ko- no ili u {irini od najmawe 3.0 m. Svi pasaì planom de- je ovim planom nisu posebno definisane (podrumske pro- finisani kao kolski ili pe{a~ki pristupi javnoj povr- storije ili garaè), mogu se po potrebi utvrditi urbani- {ini unutar bloka tako|e su javne povr{ine. sti~kom dozvolom i u pojasu izme|u regulacione i gra|evin- Dozvoqeno je ukrupwavawe parcela po inicijativi ko- ske linije, kao i u unutra{wem dvori{tu izvan gabarita risnika ukoliko su ispuweni uslovi iz poglavqa 5. ovog objekta, ukoliko to ne predstavqa smetwu ve} izgra|enoj plana „Pravila izgradwe objekata na gra|evinskim parce- ili planiranoj komunalnoj mreì. Za ove slu~ajeve urbani- lama”. Ukrupwavawe gra|evinske parcele u tom slu~aju sti~kom dozvolom utvr|uje se podzemna gra|evinska linija. utvr|uje se urbanisti~kom dozvolom. 6. Visinska regulacija Za parcele namewene izgradwi objekata javne namene Visinske regulacije definisane su ozna~enom sprat- zabrawena je preparcelacija. no{}u na svim objektima gde se jedan nivo ra~una u prose~- Plan parcelacije sa analiti~ko-geodetskim elementi- noj vrednosti od tri metra. ma prikazan je na grafi~kom prilogu „Plan parcelacije” (list 4). 4.2. Pravila za definisawe 4. Pravila za regulaciju i nivelaciju povr{ina sistema nivelacija Okosnica sistema nivelacije bazira se na postoje}oj 4.1. I n s t r u menti za definisawe osnovnog nivelaciji uli~ne mreè. Nove ulice, kao i novi platoi i sistema regulacija trgovi vezuju se za kontaktne, ve} nivelaciono definisa- 1. Urbanisti~ki blok ne prostore. Prostornu celinu plana ~ine urbanisti~ki blokovi, á, Pre svega planom je definisana nivelacija javnih po- áá, ááá, áâ i â oivi~eni ulicama: Bulevar kraqa Aleksan- vr{ina iz koje proizilazi i nivelacija prostora za iz- dra, Vjekoslava Kova~a, Milana Raki}a, Cara Jovana Cr- gradwu objekata. nog, Hektorovi}eva i Batutova. Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elemen- Urbanisti~ki blok á oivi~en je Hektorovi}evom, Batu- ti za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobi- tovom, Bulevarom kraqa Aleksandra i ulicom Vjekoslava jaju interpolovawem. Kova~a (u PPR-u blokovi C4, C5, C10, C11 i C12). Nivelacija svih povr{ina je generalna, naime kroz iz- Urbanisti~ki blok áá oivi~en je Hektorovi}evom, Ger- radu projektne dokumentacije ona se moè preciznije i {i}evom, ulicom Milana Raki}a i Cara Jovana Crnog (u ta~nije definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re- PPR-u blok C14). {ewima. Urbanisti~ki blok ááá oivi~en je Hektorovi}evom, Nivelacija povr{ina data je u grafi~kom prilogu „Re- Ger{i}evom, ulicom Milana Raki}a i Bukure{kom (u gulaciono-nivelaciono re{ewe”. PPR-u blok C15). Urbanisti~ki blok áâ oivi~en je Hektorovi}evom, Bu- 5. Pravila za gra|ewe objekata kure{kom, ulicom Milana Raki}a i novom ulicom prema na gra|evinskim parcelama planiranom terminalu JGS-a (u PPR-u blok C16). Urbanisti~ki blok â ~ini planirani terminal JGS-a 5.1. O p { t a p ravila izgradwe (u PPR-u blok C17). Izgradwa se vr{i na definisanim gra|evinskim lini- 2. Regulaciona linija jama. Prostor je regulacionim linijama razgrani~en na po- Objekte graditi u skladu sa definisanim kapacitetima vr{ine javnih i ostalih namena. Regulaciona linija de- datim za svaku parcelu, posebno u tabeli Posebna pravila. finisana je u grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivelaci- Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni, ulazne nad- ono re{ewe”. stre{nice sa i bez stubova i sl.) na nivou prvog i vi{ih Broj 28 – 796 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002. spratova mogu da pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidu osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije is- tzv. „kapa” sa prepustima. pada) najvi{e: Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa (mo- – 0,6 m, za udaqenost od suseda mawe od 12 m. gu}e je, u slu~aju kada to geometrija krova dozvoqava, for- – 0,9 m, za udaqenost od suseda 12 m i vi{e. mirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu korisnu Istureni deo fasade (erker) ne moè biti ve}i od 50% povr{inu). ukupne povr{ine fasade. Dozvoqeno je umesto potkrovqa graditi povu~enu po- Ukoliko istureni deo fasade zalazi u javnu povr{inu, sledwu etaù i u tom slu~aju ona moè imati punu spratnu mora biti najmawe na ~etiri metra od kote nivelete javne visinu, ali nije dozvoqena mogu}nost izgradwe korisnih povri{ine i u saglasju sa drugim propisima. povr{ina nad wom, ve} plitak krov kao pokriva~. Posled- Otvorene spoqne stepenice koje savla|uju visinu do wu etaù povu}i min. 1,20 m od fasade objekta. 0,90 m, mogu se postaviti ispred gra|evinske linije samo Ukoliko se vr{e intervencije na postoje}im objektima u slu~ajevima kada je gra|evinska linija povu~ena u odnosu (nadzi|ivawe ili dogradwa), obavezno proveriti stati~ku na regulacionu. stabilnost objekta, kao i eventualnu za{titu autorskih prava. Objekti ~ija je spratnost definisana kao P+2 mogu izradom urbanisti~ko-tehni~kih uslova dobiti potkrovqe kao Ograde korisnu povr{inu. U tom slu~aju bruto povr{inu potkrovne Gra|evinske parcele objekata visokih gustina stanova- etaè ra~unati kao 70% od povr{ine osnove objekta. wa i poslovnih objekata se ne ogra|uju. Gra|evinske parce- Me|usobna udaqenost porodi~nih stambenih objekata le objekata niskih i sredwih gustina stanovawa, kao i utvr|uje se prema slede}oj tabeli: objekata javne namene (javna uprava, ambasada i komunalni objekti) mogu se ogra|ivati uz uslove utvr|ene ovim planom: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – postoje}e kvalitetne ograde treba zadràti; Vrsta objekta Minimalna udaqenost (m) – nove ograde podizati u skladu sa ve} oformqenim ka- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– rakterom ograde ka ulici; slobodnostoje}i 4 – parcele se ogra|uju zidanom ogradom do visine od 0,90 dvojni 4 m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogra- u neprekinutom nizu 0 dom do visine od 1,60 m; u prekinutom nizu 4 – zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regula- poluatrijumski 0 cionu liniju prema protokolu regulacije, i to tako da –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj par- Za izgra|ene porodi~ne stambene objekte ~ija me|usob- celi koja se ogra|uje; na udaqenost iznosi mawe od tri metra, u slu~aju rekon- – ograde na delu susednih gra|evinskih parcela ukoli- strukcije ne mogu se na susednim stranama predvi|ati ko se ogra|uju treba da budu zelene – ìve ograde koje se sa- otvori stambenih prostorija. de u osovini granice gra|evinske parcele ili transpa- Na jednoj parceli moè biti izgra|en samo jedan obje- rentne ograde do 1,60 m koje se postavqaju prema katastar- kat. Urbanisti~kom dozvolom moè se utvrditi i izgrad- skom planu i operatu, i to tako da stubovi ograde budu na wa pomo}nog objekta ukoliko ukupna vrednost urbanisti~- zemqi{tu vlasnika ograde; kih parametara ne prelazi maksimalno dozvoqenu datu u – ograde objekata na uglu ne mogu biti vi{e od 0,90 m, tabeli Posebna pravila izgradwe. Pomo}ni objekti na ra~unaju}i od kote trotoara, zbog za{tite vizuelne pre- parceli moraju biti udaqeni od glavnog objekta na parce- glednosti raskrsnice; li ili glavnog objekta suseda najmawe ~etiri metra. – vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se dodi- izvan regulacione linije; ruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva – zate~ene ograde koje odstupaju od navedenih pravila na drugi objekat. mogu se poru{iti u ciqu za{tite op{teg interesa (bezbed- Za postoje}e objekte niskih gustina stanovawa (poro- nost, estetski izgled, higijena naseqa i sl.). di~ni stambeni objekti) dozvoqena je dogradwa i nadgrad- Za gra|evinske parcele od broja 156 do broja 159 nije wa do grani~nih vrednosti parametara kori{}ewa zemqi- dozvoqeno ogra|ivawe prema regulaciji poteza Gospodara {ta, uz prethodnu stati~ku proveru stabilnosti objekta. Vu~i}a – îngrijina. Za postoje}e objekte sredwih gustina stanovawa dozvo- 5.2. Posebna pravila qena je adaptacija tavanskog prostora u skladu sa Op{tim pravilima za izgradwu potkrovqa, pod uslovom da se ne na- Tabela posebnih urbanisti~ko-tehni~kih pravila sadr- ru{ava stabilnost objekta i standard stanovawa ostalih ì slede}e podatke: stanara. Obaveze investitora prilikom svih intervencija 1. oznaka bloka, su: ne mewati stilske karakteristike objekata i renovira- 2. broj gra|evinske parcele, ti fasadu objekta u celini. 3. namena parcele; {ifre u koloni „Namena parcele” Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, te- zna~e slede}e: POSL. – poslovawe, SVG – stanovawe viso- rasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|evinske kih gustina, SSG – stanovawe sredwih gustina, SNG – sta- intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni~- novawe niskih gustina, KOM – komunalne povr{ine, JU – kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa. javna uprava, DP – diplomatsko predstavni{tvo, PG – pod- U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu repre- zemna garaà sa javnim kori{}ewem povr{ine nad wom, zentativni, uklopqeni u ambijent i to sa kvalitetnim ma- ZEL – zelenilo, TZ – Terminal „Zvezdara” sa uslu`no-tr- terijalima, savremenim arhitektonskim re{ewima i dr. `nim centrom, Ne dozvoqava se primena tipskih projekata, ve} je oba- 4. broj etaà, vezna autorska arhitektura. 5. stepen iskori{}enosti zemqi{ta gde „s” – predstavqa odnos povr{ine pod objektom i povr{ine gra|evinske Op{ta pravila za izgradwu potkrovqa parcele izraèn je u procentima. Za sve gra|evinske parcele ~ija je namena Stanovawe ni- Visina nazitka potkrovne etaè iznosi najvi{e 1,80 skih gustina, stepen iskori{}enosti dat je prema maksi- m, ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do ta~ke pre- malnoj spratnosti (P+1+Pk). Za ove objekte vaì slede}e: loma krovne kosine. ukoliko se urbanisti~ka dozvola izdaje na objekat niè Mansarda ili potkrovqe svojom povr{inom ne smeju spratnosti, stepen iskori{}enosti moè biti do 50%. biti ve}i od osnove doweg sprata, odnosno kosina man- Za sve gra|evinske parcele ~ija je namena Stanovawe sardnog krova mora svojom dowom ivicom po~eti u ravni sredwih gustina stanovawa stepen iskori{}enosti dat je fasadnog zida. kao maksimalan. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 797

Ukoliko se urbanisti~ka dozvola izdaje za objediwene maksimalan koeficijent utvrditi najve}i od pojedina~no parcele, ~ija je pojedina~na zauzetost razli~ita, stepen za- uslovqenih. uzetosti obra~unati kao prose~an. 7. Napomena – specifi~ni uslovi za pojedine parcele 6. Koeficijent izgra|enosti „k” – predstavqa odnos ili grupu parcela. bruto razvijene gra|evinske povr{ine svih eta`a korisnog prostora i povr{ine parcele. Ukoliko se urbanisti~ka dozvola izdaje za objediwene 5.3. Postignuti urbanisti~ki parcele, ~iji su pojedina~ni koeficijenti razli~iti, kao parametri i bilansi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– OZNA- BROJ NAMENA BROJ STEPEN KOEFI- NAPOMENA KA GRA\EVINSKE PARCELE ETA@A ISKORIŠ- CIJENT BLOKA PARCELE ]ENOSTI IZGRA- ZEMQIŠTA \ENOSTI ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– á 105 DP P+1+Pk 27 0,5 Ambasada Nigerije 85 KOM. P+2 42 1,3 Telefonska centrala ATC Zvezdara 161 PG 0,7 Ulaz u garaù ostvariti iz Hektorovi}eve. Obaveza ure|ivawa de~ijeg igrali{ta iznad garaè. 147 POSL. P+3 do P+5 57 4 Slobodnu povr{inu parcele tretirati kao javnu sa posebnom parternom obradom. Nije dozvoqeno ogra|ivawe. Potrebe za parkirawem re{iti u granici parcele. Lokacija predloèna za javni konkurs. 86, 87, 89, 90, 91, 92, 94, SNG P+1+Pk 30 0,8 95, 96, 97, 98, 102, 109, 111, 112, 113, 114, 116, 118, 120, 121, 122, 123, 124, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 140, 142, 143, 144 101 SNG P+1+Pk 32 0,9 139, 88, 119, 125 SNG P+1+Pk 37 1 115, 141 SNG P+1+Pk 40 1,1 99, 106 SSG P+2 30 0,9 93, 107 SSG P+2 33 1 100 SSG P+2 39 1,2 108 SSG P+2 42 1,3 148, 149, 150, 154, 156, SSG P+2 40 1,6 Sprovo|ewe je mogu}e nakon 157, 151, 152, 153, 155, definisawa saobra}ajnog re{ewa 158, 159 poteza Gospodara Vu~i}a – îngrijina (kao posledwa etapa realizacije plana). Objekte orijentisati prema novoj regulaciji poteza Gospodara Vu~i}a – îngrijina. Preporuka je da se u postupku sprovo|ewa plana objediwuju najmawe po dve gra|evinske parcele radi racionalnije i kvalitetnije izgradwe. U Dokumentaciji plana prikazana je mogu}nost rekonstrukcije (grafi~ki prilog D-10 – Kompozicioni plan) za sve formirane gra|evinske parcele i unutra{wa gra|evinska linija kao preporuka. Broj 28 – 798 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 146 SVG P+3 do P+8 100 7 103 SVG P+3 do P+8 7,3 162 ZEL. Izradom Urbanisti~ko-tehni~kih uslova obezbediti 124 parking mesta u granici parcele a za potrebe stanovnika bloka. Provera prostornih mogu}nosti data je ilustrovano u Dokumentaciji plana (grafi~ki prilog D9).

áá 3 JU P do P+3 48 1,3 SUP Zvezdara 26 KOM. 34 0,3 Trafo stanica 4 POSL. P 40 0,4 1, 5, 9, 10, 12, 14, 15, 18, SNG P+1+Pk 30 0,8 20, 21, 23, 29, 30, 31, 32, 34, 35, 37 22, 13, 16, 25, 33, 24 SNG P+1+Pk 33 0,9 11, 6, 19, 36 SNG P+1+Pk 37 1 17, 28 SNG P+1+Pk 40 1,1 7 SSG P+2 30 0,9 8 SSG P+2 33 1 2 SSG P+3 48 1,9

ááá 38, 39, 40, 41, 42, 43, 50, SNG P+1+Pk 30 0,8 51, 54, 55, 56 52 SNG P+1+Pk 32 0,9 47, 49 SNG P+1+Pk 38 1,2 58 SNG P+1+Pk 44 1,2 59 SSG P+2 33 1 45, 57a SSG P+2 33 1,3 Novoplaniran stambeni objekat. Potrebe za parkirawem re{iti u granici parcele. 44, 46 SSG P+2 37 1,5 Novoplaniran stambeni objekat. Potrebe za parkirawem re{iti u granici parcele. 57b, 57c SSG P+2 40 1,6 Novoplaniran stambeni objekat. Potrebe za parkirawem re{iti u granici parcele.

áâ 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, SNG P+1+Pk 30 0,8 67, 68, 69, 78, 79, 81 72 SNG P+1+Pk 33 0,9 77 SNG P+1+Pk 35 1 80 SNG P+1+Pk 45 1,2 73 SSG P+2 37 1,1 74 SSG P+2 30 1,2 75 SSG P+2 35 1,4 70, 71, 76, 76a SSG P+2 37 1,5 Novoplaniran stambeni objekat. Potrebe za parkirawem re{iti u granici parcele.

â 83 TZ P do P+1 34 1,1 U okviru uslu`nog tr`nog centra obezbediti terminusne objekte JGS-a. Kao sastavni deo tehni~ke dokumentacije obezbediti saglasnost GSP „Beograd”. Obaveza izgradwe gara`e op{teg tipa sa minimumom 60 mesta. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 799

Postignuti urbanisti~ki parametri i bilansi na nivou blokova ² m ² m ²) m OZNAKA BLOKA POVRŠINA BLOKA PROSE^NA SPRATNOST BGRP – UKUPNO SLOBODNE ZELENE POVRŠINE PROCENAT STANOVAWA (%) PROCENAT DELATNOSTI (%) SLOB. POVRŠ. PO STANOV. POTREBAN BROJ PARKING MESTA STEPEN ISKORIŠ]ENOSTI ZEMQIŠTA INDEKS IZGRA\ENOSTI BROJ STANOVA (stan 82 BROJ STANOVNIKA (porod. 3 ~lana) GUSTINA STANOVAWA áá 17.402 2,522 3422 0,82 13.532 10.645 852 152 138 415 235 262 172 ááá 12.249 2,822 3322 0,92 10.411 7.577 952 52 121 363 295 212 127 áâ 11.115 2,822 3322 0,82 9.159 6.871 902 102 107 321 288 222 113 â 2.261 2,822 3522 0,72 1.583 1.470 02 1002 0 0 0 02 26 á 55.538 4,822 3322 1,42 77.798 33.343 802 202 782 2.346 422 142 847 UKUPNO 94.293 3,822 3322 1,22 112.483 59.906 832 172 1.230 3.445 362 182 1.286 PLAN 6. Pravila gra|ewa i posebni uslovi Drugu ~ine tzv. kolsko-pe{a~ke ulice sa punim stepenom za saobra}ajne povr{ine integracije motornog saobra}aja u kretawu i mirovawu uz zajedni~ko kori{}ewe povr{ina pod uslovima prihvatqivim 6.1. Uli~na mreà za pe{ake. Ove ulice su nastale od postoje}ih i u prostornoj Koncept uli~ne mreè na prostoru Regulacionog plana koncepciji predstavqaju jedinstvenu pe{a~ko-kolsku komu- zasnovan je na postavkama GUP-a iz 1985. Predmetnu loka- nikaciju kroz blokove. Brsja~ka ulica ~ini uzdu`nu komuni- ciju okruùju magistralni pravac Bulevara kraqa Alek- kaciju kroz blokove áá, ááá i áâ, a ostale ~ine popre~ne komu- sandra, sabirne ulice Batutova i Vjekoslava Kova~a i uli- nikacije u bloku á koje povezuju kolsko-pe{a~ke povr{ine u ca Milana Raki}a. zale|u bulevarskih stambenih objekata visokih gustina sa Profil Bulevara kraqa Aleksandra definisan je pre- Hektorovi}evom ulicom. To su deo ulice Cara Jovana Crnog, ma studiji „Prostorno–programsko re{ewe zone RP Bule- Div~ibarska, deo Ger{i}eve, Spase Garde, deo Bukure{ke, vara”. Saobra}ajno re{ewe ulice Bulevar kraqa Aleksan- Aradska i Vojvode Dovezenskog. Kolska veza „zale|a” ostva- dra dato u ovom planu tretirati samo ilustrativno i kao rena je sa Div~ibarskom, Ger{i}evom i ulicom Spase Gar- preporuku obra|iva~a. de, a sa ostalim je povezana pe{a~kim komunikacijama. Uli- Batutova ulica, na delu koji obuhvata plan, ostaje neiz- ca Vojvode Dovezenskog kroz prolaz u okviru planiranog mewena, sa dve kolovozne trake od 6 , razdelnim ostvom objekta ima kolsku vezu sa Bulevarom. [irina regulacije m ovih ulica nije precizno „zacrtana” i prati lokaciju obje- {irine 1,5 m i trotoarima minimalne {irine dva metra. Iako ulica Nova 1-1 nije u prostoru obuhvata plana, defi- kata u okruèwu. „Integrisana” ulica svojim parternim re- nisana je wena trasa i profil prema rangu koji joj pripada {ewem treba da „smiri” kolski saobra}aj, omogu}i na odgo- (kao deo primarne mreè u rangu saobra}ajnice prvog reda u varaju}im mestima stacionirawe vozila i prvenstveno omo- vaè}em GUP-u Beograda iz 1985. god. i nacrtu GP-a 2021) i gu}i nesmetano kretawe pe{aka koji u svakoj prilici imaju nespornom uticaju na sadràje u okruèwu. Saobra}ajno re- apsolutnu prednost. Smirivawe saobra}aja prvenstveno po- {ewe ulice Nova 1-1 dato je ilustrativno kao preporuka ob- sti}i postavqawem blagih (niskih) rampi na ulazu u ulicu i organizacijom naizmeni~nog parkirawa jednom pa drugom ra|iva~a. U dokumentaciji plana, grafi~ki prilog broj D7, stranom ulice, ~ime se ostvaruje „meandrirawe” pri kreta- dato je idejno re{ewe saobra}ajnice koja povezuje îngrijinu wu vozila. Trotoari i „kolovoz” nisu me|usobno visinski sa ulicom Gospodara Vu~i}a kao provera planskog re{ewa izdvojeni. Sve „integrisane” ulice koje nisu slepe, poèq- ulice Nova 1-1, zasnovanog na re{ewu iz DUP-a saobra}ajni- no je da imaju jednosmeran tok saobra}aja. Projektnom doku- ce od ~vora „Autokomanda” – Bulevar Crvene armije, Gospoda- mentacijom definisati reìm saobra}aja na posmatranom ra Vu~i}a, îngrijine do ulice Batutove (Zavod za planirawe prostoru (smer kretawa vozila, restriktivan pristup vozi- razvoja grada Beograda, 1979. god.) i Glavnog projekta poteza la). Preporu~uje se pristup vozilima stanovnika i zaposle- îngrijina – Gospodara Vu~i}a sa okretnicom JGS (JKP nih u bloku i vozilima za snabdevawe (ako postoji potreba). „Beograd put” – Biro za studije i projektovawe, 1979. god.). U zoni „integrisane” ulice obezbediti prohodnost komu- Ulica Milana Raki}a ostaje u postoje}oj regulaciji nalnog i interventnog vozila ostavqawem slobodnog pro- (kolovoz od 7 i trotoar od min. dva metra ka unutra{wo- m fila {irine 3,5 m u kontinuitetu. Izlaz, odnosno ulaz u sti plana, a sa naspramne se zadràva do postoje}e regula- „integrisane” ulice izvesti preko trotoara popre~ne ulice cije) sem u zoni terminala JGS „Zvezdara” i raskrsnice sa sa oborenim ivi~wakom uz oja~awe konstrukcije trotoara. ulicom Novom 1-1, gde je profil pro{iren da obezbedi Unutar bloka á, izme|u dve po tipu razli~ite stambene pun program veza u zoni ukr{tawa. zone, kolektivne uz Bulevar i individualne uz Hektorovi- Sekundarnu uli~nu mreù ~ine sve ostale ulice na pro- }evu, planirana je rekonstrukcija postoje}ih internih storu regulacionog plana. Po rangu su to lokalne ulice ulica prvenstveno namewenih pe{acima ali i za „lokal- podeqene u dve funkcionalno razli~ite grupe. ni” prilaz i stacionirawe vozila. U prvu, koje predstavqaju klasi~ne stambene ulice ni- Ovakvom koncepcijom omogu}en je pristup vatrogasnih èg ranga, spadaju Hektorovi}eva, i delovi ulica Cara Jo- vozila svakoj vi{espratnici uz Bulevar (kao objektima viso- vana Crnog, Ger{i}eve i Bukure{ke izme|u Milana Raki- kog rizika od poàra) i iz „zale|a” preko pe{a~kih i kol- }a i Hektorovi}eve. Ove ulice ostaju u postoje}oj regula- sko-pe{a~kih staza, minimalne {irine 3,5 m. Na mestima ciji sa minimalnom {irinom kolovoza od 5,5 m, kako bi se gde nije omogu}eno kretawe vatrogasnih vozila u kontinui- sa~uvao drvored du` ulica i trotoarom od min. 1,5 m. Geo- tetu bar u jednom smeru, planirane su povr{ine za okretawe metrija svih raskrsnica sekundarne mreè se rekonstrui- i intervenciju na zelenim povr{inama. Ure|ewe tih povr- {e sa minimalnim polupre~nikom krivine od pet metara. {ina treba da je takvo da onemogu}i pristup i parkirawe Broj 28 – 800 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002. vozila odgovaraju}im preprekama a prema postoje}im pravil- Planirane su dve garaè, jedna na parceli 161 uz oba- nicima. Na definisanim okretnicama zabraweno je posta- vezan uslov za izgradwu da se po zavr{etku gradwe parter vqawe bilo kakvih prepreka ili zasa|ivawe visokog zasada. uredi kao de~ije igrali{te i druga u okviru uslu`no-tr- Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnica `nog centra na terminalu „Zvezdara” kao op{ta garaà dati su u odgovaraju}em grafi~kom prilogu (list P2a – ~iji kapacitet treba da zadovoqi potrebe sem planirane Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina, popre~ni i namene i drugih korisnika prostora. podu`ni preseci). Podzemne garaè graditi u okviru podzemnih gra|evin- Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom skih linija datih na graf. prilogu br. 3. Prikaz gara`nih i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izve- mesta i broj nivoa dat je kao minimum koji se prilikom denih saobra}ajnica sa primerenim padovima. projektovawa garaè mora ispo{tovati. Garaè mogu biti Kolovoznu konstrukciju novih i rekonstruisanih sao- i ve}eg kapaciteta, {to zavisi od tehni~kih i investici- bra}ajnica utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}e- onih mogu}nosti. wu i strukturi vozila koja }e se wome kretati. Kolovoznu Pri projektovawu garaà u podzemnim etaàma novoi- konstrukciju saobra}ajnica koje se zadràvaju revitalizo- zgra|enih objekata po{tovati slede}e elemente: vati tamo gde je potrebno. – {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m; Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskih – slobodna visina garaè min. 2,3 m; voda u sistem ki{ne kanalizacije. – dimenzije parking mesta min. 2,3 h 4,8 m; – podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene 6.2. Parkirawe i 15% za pokrivene. Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkciji Povr{ine za miruju}i saobra}aj na otvorenim parkira- planiranih namena. li{tima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od pre- Parkirawe u okviru granica plana planirano je u gara- fabrikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od kon- àma i na otvorenim prostorima (u okviru parcela gde za cepcije parterne obrade. to postoje prostorne mogu}nosti i na delovima trotoara uz Uli~ne parkinge oivi~iti. ulicu a da se time ne ometa kretawe pe{aka). Na otvorenim, povr{inskim parkinzima, svuda gde ne Zate~eno nasle|eno tkivo posmatrane lokacije, naro- postoji, drvored kombinovati sa parkinzima. ~ito u bloku á, u zoni stanovawa visokih gustina, ne mogu- Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa }ava primenu radikalnih zahvata u re{avawu problema dimenzijama 2,3 h 5 m min. 4,8 m, a za paralelna sa dimen- parkirawa. Postoje}i parkinzi u okviru bloka su ve} zijama 5,5 h 2 m. oformqeni a sve slobodne povr{ine su mahom ure|ene i Za nove objekte i objekte koji se rekonstrui{u ili do- bogato ozelewene. Saobra}ajnice sekundarne mreè, gra|uju uslov za izgradwu je obezbe|ivawe potrebnog broja uskih profila, samo su delimi~no u mogu}nosti da pri- parking mesta na pripadaju}oj parceli prvenstveno u pod- hvate uli~no parkirawe u okviru regulacije. zemnim etaàma objekta ili na slobodnoj povr{ini parce- Visoku deficitarnost u broju mesta za parkirawe u po- le prema datom normativu. stoje}em stawu, uglavnom stvara blok á, odnosno objekti vi- Normativ primewen za prora~un potrebnog broja par- sokih gustina stanovawa uz Bulevar, sa ukupno potrebnih king mesta izveden je iz postavki GUP-a za ááá i âáá tip iz- 651 parking mestom. gra|enosti: Jedine mogu}e intervencije pri re{avawu parkirawa – za postoje}e stanovawe 0,7 PM po stanu vozila stanovnika i zaposlenih odnose se na redefinisa- – za novo stanovawe 1 PM po stanu we parkinga uz kolski prolaz u „zale|u” ovih objekata i – za delatnosti 1 PM na 60 m² neto eta`ne povr{ine. intervencije ispod povr{ine zemqe kako bi se zadràlo Numeri~ki pokazateqi za parkirawe zbirno po blokovi- ve} oformqeno postoje}e stawe i sa~uvalo zelenilo. ma dati su u tabeli – Numeri~ki pokazateqi za parkirawe. Numeri~ki pokazateqi za parkirawe ²) m OZNAKA BLOKA POVRŠINA BLOKA BRGP DELATNOSTI BROJ STANOVA (stan 82 POTREBAN BROJ PARKING MESTA – STANOVAWE POTREBAN BROJ PARKING MESTA – DELATNOSTI POTREBAN BROJ PARKING MESTA – UKUPNO OSTVARENO PARKING MESTA (na otvorenom i u garaàma) OSTVARENO PARKING MESTA NA OBODNIM ULICAMA SUFICIT – DEFICIT NAPOMENA UKUPNO BLOK á 55.538 14.310 769 607 238 845 688 102 –158 Deficit postoje}ih stambenih vi{espratnica pokriva se uli~nim parkirawem uz Bulevar. UKUPNO BLOK áá 17.402 2.639 136 136 44 180 159 –21 Deficit postoje}ih objekata na parcelama 2, 3 i 4 UKUPNO BLOK ááá 12.249 623 120 120 10 130 130 0 Zona porodi~nog stanovawa UKUPNO BLOK áâ 11.115 946 104 104 16 120 120 0 Zona porodi~nog stanovawa UKUPNO BLOK â 2.261 1.583 0 0 26 26 67 41 Terminal „Zvezdara” UKUPNO PLAN 98.564 20.101 1.129 966 335 1.301 1.163 102 –36 U ostvaren broj PM ura~unato je i uli~no parkirawe od 102 PM uz Bulevar. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 801

Potreban broj parkinga planiran je na nivou celog pla- U dokumentaciji plana, na grafi~kom prilogu D8 pri- na, s tim {to je prora~un ra|en za svaku parcelu posebno. kazana je {ema kretawa vozila JGS u okviru trolejbusko- Ostvaren broj parkinga obuhvata sva mesta za stacioni- autobuskog terminala „Zvezdara”. rawe vozila: na otvorenom, u podzemnim garaàma i u okviru parcela za izgradwu objekata visokogradwe. 7. Pravila gra|ewa za tehni~ku infrastrukturu U prora~unu za ostvaren broj parking mesta po{lo se od i zelenilo pretpostavke da svi objekti porodi~nog stanovawa imaju obavezu da obezbede potrebno parkirawe na svojoj parceli. 7.1. Vodovod Beogradski vodovodni sistem sastoji se iz pet visin- 6.3. Pe{a~ki saobra}aj skih zona koje su formirane prema topografskim karakte- Povr{ine rezervisane za kretawe pe{aka planirane su ristikama terena. uz sve primarne i sekundarne saobra}ajnice uli~ne mreè, Zone predstavqaju jedinstvene, zasebne celine, odgova- trotoarima, obostrano, min. {irine za primare dva metra raju}e vodovodne mreè. a sekundare metar i po. Prva visinska zona obuhvata podru~je grada koje se, vi- U okviru bloka á, na ure|enim pe{a~kim povr{inama sinski, nalazi na kotama terena od 75 – 125 m.n.m., druga je sa zelenilom zadràti sve postoje}e staze i prolaze. Pe- od 125 – 175 m.n.m., a tre}a od 175 – 225 m.n.m. itd. {a~ke staze moraju biti min. {irine dva metra. Na kol- Kote terena predmetnog regulacionog plana kre}u se od sko-pe{a~kim povr{inama apsolutni prioritet u kretawu 178 – 197 m.n.m, {to }e re}i da ono pripada tre}oj visin- imaju pe{aci u odnosu na motorna vozila. skoj zoni vodosnabdevawa Beogradskog vodovodnog sistema. Kroz ovo podru~je prolaze i dva primarna cevovoda áá JGS zone vodosnabdevawa: ∅ 800 mm ulicom Vjekoslava Kova~a Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnim i ∅ 800 mm Hektorovi}evom ulicom. saobra}ajem preko linija tramvajskog, trolejbuskog i auto- Stawe izgra|enosti vodovodne mreè na ovom podru~ju buskog saobra}aja koje prolaze ulicama Bulevar kraqa nije zadovoqavaju}e. Potrebna je dogradwa i izgradwa nove. Aleksandra, Vjekoslava Kova~a i Nova 1-1. Iako nisu u granicama plana, dati su osnovni elementi za funkcioni- Postoje}e stawe sawe javnog saobra}aja u navedenim ulicama, ukqu~uju}i i novoplanirani terminal JGS. Tre}a visinska zona snabdevawa Beogradskog vodovod- Za realizaciju programa JGS-a potrebno je obezbediti nog sistema na podru~ju Regulacionog plana Bulevara kra- slede}e osnovne prostorno-tehni~ke i saobra}ajne uslove qa Aleksandra (Kraqa Aleksandra) obuhvata teritoriju za regularno odvijawe i funkcionisawe segmenata mreè koja je sa jedne strane ograni~ena ulicama: Batutovom, Mi- linija JGS-a: lana Raki}a, Bulevarom kraqa Aleksandra i Gvozdi}evom, – u okviru regulacije Bulevara kraqa Aleksandra omo- a sa druge Bajdinom ulicom. gu}iti sme{taj povr{inske dvokolose~ne tramvajske pruge Stawe primarne vodovodne mreè je zadovoqavaju}e za sa prate}om kontakt-mreòm na stubovima u sredini izme- sada{wu potro{wu. |u koloseka i tramvajskim prolaznim stajali{tima u oba Sekundarna – distributivna mreà je, me|utim, u lo{em smera u tramvajsku ba{ticu minimalne {irine 7,8 m i di- stawu: nije izgra|ena u svim ulicama, a u mnogim ulicama menzijama stani~nih frontova 60 h 3 m; su cevi malog pre~nika („bela mreà”), ispod ∅ 100 mm. – izgradwa i formirawe novog trolejbusko-autobuskog Treba predvideti ukidawe „bele mreè” (olovne uli~- terminala na prostoru u zoni raskrsnice ulica Milana ne cevi) i onih cevi ~iji je unutra{wi pre~nik mawi od Raki}a i Nove 1-1; terminal projektovati kao okretnicu sa ∅100 mm odnosno od ∅80 mm. jednosmernim reìmom kretawa vozila JGS. U okretnici Ina~e unutar kompleksa ove visinske zone nalazi se obezbediti: rezervoar „Zvezdara” (áá zona) i crpna stanica „Zvezdara” – dve saobra}ajne trake za trolejbuse {irine 3,5 m po (ááá zona). traci, Preko ovog rezervoara i CS „Zvezdara” vr{i se poti- – posebnu traku za autobuse {irine 4 m, skivawe vode u konzumno podru~je ááá visinske zone vodo- – odvojena stajali{ta za svaki vid prevoza {irine 3 m, snabdevawa kome pripada i teritorija predmetnog regula- – trotoare min. {irine 2,5 – 3 m za ugradwu stubova cionog plana. trolejbuske kontaktne mreè, I crpna stanica i rezervoar „Zvezdara” locirani su – posebnu traku za levo skretawe iz produètka Hekto- van granica ovog regulacionog plana, ali se nalaze u we- rovi}eve ulice u ulicu Novu 1-1 namewenu iskqu~ivo za govoj blizini. trolejbuski saobra}aj, Magistralnim cevovodima ∅400 mm i ∅700 mm deo – terminusni objekat min. povr{ine 36 m² u okviru pitke vode upu}uje se prema rezervoaru „Stoj~ino brdo” (ááá planiranog uslu`no-tr`nog centra; visinska zona). U uslovima maksimalne potro{we vode, – formirawe uslu`no-tr`nog centra sa podzemnom ga- ovaj rezervoar ima zna~ajnu ulogu i pokriva deo predmet- raòm na terminalu „Zvezdara” definisati izradom teh- nih blokova. ni~ke dokumentacije uz obaveznu saglasnost GSP „Beograd”; Dakle distributivna mreà podru~ja predmetnog plana – zadràvawe svih postoje}ih autobuskih linija i uskla- uglavnom je dotrajala i nedovoqnog je pre~nika. Izuzetak je |ivawe wihovih trasa i lokacija prolaznih autobuskih sta- ulica Ger{i}eva u kojoj je izgra|en cevovod ∅200 , dok jali{ta sa novim prostornim re{ewem uli~ne mreè; mm je u svim ostalim ulicama mreà pre~nika ispod ∅100 . – {irina saobra}ajne trake u uli~noj mreì za autobu- mm U postoje}oj vodovodnoj mreì ovoga podru~ja vladaju se i trolejbuse treba da iznosi 3,5 m (min. 3 m); – prolazna autobuska stajali{ta na trotoaru planirati radni pritisci od P=6,3 – 9,7 bara. Ovi podaci bi}e merodavni za dimenzionisawe nove vodovodne mreè. sa dimenzijama 45 h 3 m; – stajali{ta za vozila JGS na uli~noj mreì projekto- Na situaciji u razmeri 1:1000, prikazana je postoje}a vana su detaqnije samo na lokacijama na kojima postoji po- mreà uli~nog vodovoda, zajedno sa planiranom mreòm za vr{inski tramvaj, a autobuska stajali{ta nazna~ena su lo- ovaj regulacioni plan. kacijski pa ih projektnom dokumentacijom definisati; – zadràvawe i uskla|ivawe svih segmenata JGS koji Planirano re{ewe tangiraju zonu regulacionog plana sa novim prostornim 1. Planirani primarni objekti za {ire podru~je (van re{ewem uli~ne mreè; granica i plana) – uvo|ewe novih kablova jss 1 kâ du` trotoara ulice Na {irem podru~ju, tj. van granica predmetnog plana, Nove 1-1 i dela ulice Milana Raki}a od postoje}e IS „Zve- ve} su pomenuti neki primarni postoje}i objekti. [to se zdara” ili iz nove IS „Kara|or|eva” u ulici Vitezova. ti~e kapitalnih objekata vodovoda, planira se izgradwa Broj 28 – 802 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002. nove crpne stanice „Vra~ar áá”, kao i rekonstrukcija CS 7.2. Kanalizacija „Crveni krst”, sa ciqem pouzdanog snabdevawa Vra~arskog Predmetno podru~je plana nalazi se na teritoriji Cen- platoa sa Bulevarom kraqa Aleksandra. tralnog gradskog kanalizacionog sistema, na delu gde je U pripremnoj fazi je i izgradwa magistralnog cevovo- formiran op{ti sistem kanalisawa. da áá (druge) zone ∅900 – ∅800 mm, du` auto-puta od CS Zona Bulevara kraqa Aleksandra nalazi se na vododel- Vra~ar áá do veze sa postoje}im cevovodom ∅800 mm u uli- nici dva najve}a sliva Centralnog sistema: Bulbulderskog ci Vojislava Ili}a. To je veza izme|u rezervoara „Zvezda- i Mokrolu{kog. ra” i rezervoara „Mokrolu{ko brdo”. Ovim se stvaraju Vododelnica prolazi, pribli`no, izme|u ulica Brsja~- uslovi za boqi rad rezervoara „Zvezdara” koji pruà mo- ke i Milana Raki}a, tako da ve}i deo teritorije Regulaci- gu}nost boqeg snabdevawa vodom konzuma áá visinske zone, onog plana pripada Mokrolu{kom slivu, jer se kanaliza- a preko crpne stanice „Zvezdara” do konzuma ááá zone. cione vode iz Bulevara kraqa Aleksandra, kolektorom OB Stawe primarne mreè vodovoda za ovo gradsko podru~- 60/110 uvode u kolektor OB 60/110 u ulici Stanislava je za sada{wu potro{wu je zadovoqavaju}e. Treba naglasi- Srem~evi}a (Mokrolu{ki sliv – ûburski podsliv). ti da postoji potreba za obezbe|ewem nove dodatne koli~i- Kanalisawe Mokrolu{kog kao i Bulbulderskog sliva ne vode od Q=400–500 l/s. U tom ciqu zapo~eta je izgradwa pro{irewa postroje- izvr{eno je prema op{tem sistemu kanalisawa. wa PP Maki{, za proizvodwu dodatnog „kubika vode”: Stawe izgra|enosti uli~ne kanalizacione mreè na =1,0 m kao i izgradwa novih reni-bunara na levoj oba- teritoriji ovog plana nije zadovoqavaju}e, jer u nekoliko Q ²/s, ulica kanalizacija ne pstoji. li Save prose~ne izda{nosti Q=70 – 100 l/s. 2. Planirana uli~na vodovodna mreà (u granicama re- Potrebna je dogradwa postoje}e i izgradwa nove uli~- gulacionog plana) ne kanalizacije u svim ulicama u kojima ona ne postoji. Re~eno je ve} da uli~na mreà postoji u gotovo svim ulicama ovog plana, ali da ne zadovoqava u pogledu veli~ine Postoje}e stawe pre~nika cevi („bela mreà”) u ulicama pojedinih blokova. Kanalizaciona mreà predmetne teritorije Regulaci- Predmetna teritorija plana u potpunosti pripada ááá onog plana, kao {to je navedeno, jednim, mawim delom pri- (tre}oj) visinskoj zoni vodosnabdevawa Beogradskog vodo- pada Bulbulderskom, dok drugim, ve}im, pripada Mokrolu- vodnog sistema. {kom slivu, odnosno ûburskom podslivu. Ovo idejno re{ewe vodovodne mreè za predmetni re- Vododelnica, koja prolazi iznad ulice Hektorovi}eve, gulacioni plan koji obuhvata blokove á (C4, C5, C10, C11, deli predmetnu teritoriju plana na deo koji gravitira C12), áá (C14), ááá (C15), áâ (C16) i â (C17) radi se za Bulbulderskom i na deo koji gravitira Mokrolu{kom sli- spoqnu uli~nu distributivnu mreù, i to na osnovu teh- vu (ûburski podsliv). ni~kih uslova JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” Kanalizaciona mreà je zasnovana po op{tem princi- pr. Broj 300-361 od 3.2.2000. i na osnovu usvojenog elabora- pu kanalisawa. ta „Analiza postoje}e i nove vodovodne mreè za realiza- Kanalizaciona mreà koja gravitira uli~nom kanalu u ciju programsko-prostornog re{ewa DUP-a Bulevara kra- ulici Milana Raki}a, koji se zatim prikqu~uje na kolek- qa Aleksandra” – CEP – 1995. god. tor OB 60/110 cm u Batutovoj ulici, a ovaj na glavni kolek- Kako se radi o mreì koja je u pojedinim ulicama nedo- tor – recipijent Bulbulderskog sliva OB 120/180 u ulici voqnog pre~nika i dotrajala, to se ovi idejnim re{ewem Dimitrija Tucovi}a, pripada, dakle, Bulbulderskom slivu predvi|aju nove cevi, odgovaraju}eg pre~nika, na uli~nim (mawi deo teritorije plana). deonicama gde je „bela mreà” ili gde je pre~nik cevi ma- Drugi, ve}i deo kanalizacione mreè plana, pripada wi od ∅80 mm. Mokrolu{kom slivu (ûburski podsliv sa recipijentima Zbog blizine CS „Zvezdara” u mreì su visoki priti- – kolektorskim sistemom u Ju`nom Bulevaru (raniji naziv sci, pa je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” sagla- Bulevar Crvene Armije), jer se kanalizacione vode sa ve- san da se zadrè svi postoje}i cevovodi ∅80 mm, a da „belu }eg dela predmetne teritorije odvode u kolektorski si- mreù” treba zameniti cevima pre~nika minimum ∅100 mm. stem u Ju`nom Bulevaru, preko postoje}eg kolektora op- Vodovodna mreà ovog regulacionog plana, predvi|ena {teg sistema OB 60/110 u Bulevaru kraqa Aleksandra od- je kao prstenasta, bez slepih krajeva, kako je zahtevano od nosno u ulici Stanislava Srem~evi}a. JKP BVK, a u ulici Milana Raki}a predvi|en je cevovod Kolektor OB 60/110 u Bulevaru kraqa Aleksandra jedini ∅100 mm. je kolektorski odvodnik u Mokrolu{kom delu sliva Bulevara. Merodavni parametri za dimenzionisawe predmetne Hidrografija kanalizacione mreè Bulbulderskog vodovodne mreè su: ~as=47,50 , P=6,3 – 9,7 bara, Q max/ l/s sliva {ireg kompleksa Bulevara kraqa Aleksandra, sasto- gde je ~as – maksimalan ~asoviti proticaj (potro- Q max/ ji se u dovo|ewu kanalizacionih, ki{nih i otpadnih voda, {wa), P – radni pritisak u mreì. Kroz teritoriju ovog plana, dakle, ne predvi|a se iz- mreòm uli~nih kanala i kolektora op{teg sistema do gradwa primarnih cevovoda. glavnih kolektora – recipijenat sliva: kolektorskog si- [to se ti~e sekundarnih cevovoda predvi|eni su novi stema u ulici Cviji}evoj – Dimitrija Tucovi}a. cevovodi u slede}im blokovima: Kolektor OB 60/110 u ulici Batutovoj ima deo koji gravitira kolektoru Bulbulderskog sliva OB 120/180 u ulici – Blok á: ∅150 mm u Bulevaru kraqa Aleksandra, ∅150 u ul. Vojvode Dovezenskog, ∅150 u Novoj Saobra}aj- Dimitrija Tucovi}a i deo koji se ukqu~uje na kolektor OB mm mm 60/110 u ulici Stanislava Srem~evi}a (Mokrolu{ki sliv). nici, ∅150 mm u ul. Vojvode Dovezenskog, ∅150 mm u ul. [to se ti~e opremqenosti postoje}ih ulica predmet- Vjekoslava Kova~a, ∅150 mm u ul. Vojvode Dovezenskog, nog plana gradskom kanalizacionom mreòm, stawe nije u ∅150 mm u ul. Hektorovi}evoj, ∅150 mm Nova Saobra}ajni- potpunosti zadovoqavaju}e jer u nekim ulicama ili delo- ca, ∅150 mm u ul. Bukure{koj, ∅150 mm. u ul. Ger{i}evoj – Blokovi áá, ááá, áâ, â: ∅150 mm u ul. Hektorovi}evoj, vima ulica ne postoji gradska kanalizaciona mreà. To je ∅150 mm u ul. Bukure{koj, ∅150 mm u ul. Vojvode Dovezen- slu~aj u slede}im ulicama: skog, ∅150 mm u ul. Vjekoslava Kova~a. – u ul. Ger{i}evoj na deonici od ul. Milana Raki}a do Na situaciji u razmeri 1:1000 date su trase i pre~nici ul. Hektorovi}eve – ne postoji uli~na kanalizacija novoplanirane mreè u svim ulicama gde je ona predvi|e- – na deonici ul. bukure{ke od ulice Milana Raki}a do na, a prema gore navedenoj listi. Mreà koja se ovim pla- ul. Hektorovi}eve – tako|e ne postoji kanalizacija nom ukida nije prikazana u grafi~kom prilogu br. 5 datoj – ulica Vojvode Dovezenskog – Aradska celom svojom du- situaciji, jer se zamewuje novim cevovodima odgovaraju}eg ìnom, od Bulevara kraqa Aleksandra do ul. Milana raki- pre~nika. Za potrebe izgradwe planirane sekundarne vodo- }a – nema kanalizaciju. vodne mreè ovog regulacionog plana treba uraditi inve- U svim ostalim postoje}im ulicama ovog regulacionog sticiono-tehni~ku dokumentaciju. plana kanalizaciona uli~na mreà op{teg sistema postoji. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 803

Postoje}a uli~na kanalizaciona mreà prikazana je u Izliv ovog kolektora u Dunav predvi|en je ne{to niz- grafi~kom prilogu, na situaciji u razmeri 1:1000, zajedno vodno od Pan~eva~kog mosta, nedaleko od postoje}g glavnog sa planiranom kanalizacionom mreòm. izliva. Izgradwa ovog kolektora je neophodna jer se sliv u zoni Bulevara kraqa Aleksandra intenzivno urbanizuje i Planirano re{ewe predstavqa uslov za daqu izgradwu svih blokova Bulevara kraqa Aleksandra koji se nalaze na Bulbulderskom slivu. 1. Planirani primarni objekti {ireg podru~ja (van granica plana) 2. Planirano re{ewe kanalizacije Prema ranijem DUP-u Bulevara i uslovima JKP „Beo- (u granicama regulacionog plana) gradski vodovod i kanalizacija”, na {irem podru~ju Bule- Planirano re{ewe uli~ne kanalizacije ovog regulaci- vara kraqa Aleksandra zadràva se, za budu}i period, op- onog plana bazira se na dogradwi kanala na onim deoni- {ti sistem kanalisawa ove teritorije. cama gde ih nema i wihovom povezivawu sa postoje}om mre- [ire podru~je, kao i predmetni plan, pripadaju dvema òm gradske kanalizacije. pomenutim slivovima: Bulbulderskom i Mokrolu{kom Kako je na ovoj teritoriji zasnovan op{ti sistem kanali- (ûburski podsliv). sawa, to }e minimalni pre~nici uli~nih cevnih kanala biti. Oba sliva pripadaju teritoriji Centralnog gradskog Ovim planom predvi|eni su uli~ni kanali op{teg si- kanalizacionog sistema. stema u slede}im ulicama: Shodno navedenom, i problematika primarnih kanali- – ∅300 mm ul. Cara Jovana Crnog – novoprojektovana zacionih objekata bi}e izloèna u dva nezavisna dela, od- deonica u duìni od L=85 m, nosno sliva. – ∅300 mm u ul. Ger{i}evoj na deonici od ul. Hekto- Mokrolu{ki sliv (ûburski podsliv) najve}i je sliv rovi}eve do ul. Milana Raki}a, u duìni od L=200 m, Centralnog gradskog kanalizacionog sistema. Glavni od- – ∅300 mm u ul. Vojvode Dovezenskog – Aradska – nova vodnici kanalizacionih voda su „stari” Mokrolu{ki ko- regulacija ulice, od Bulevara kraqa Aleksandra do ul. Mi- lektor op{teg sistema i „novi” Mokrolu{ki kolektor za lana Raki}a, ki{ne vode, kome je recipijent reka Sava. Ina~e, ovi ko- – u ul. Vjekoslava Kova~a predvi|en je novi uli~ni ka- lektori poloèni su dolinom Mokrolu{kog potoka, pored nal ∅500 mm koji zatim ide ulicom Gospodara Vu~i}a po- autoputa Beograd – Zagreb. ve}avaju}i pre~nik na ∅1000 mm i produàva daqe Ju`nim Mokrolu{ki novi kolektor nije izveden do kraja, kako bulevarom, kao novi, tre}i kolektor rekonstruisanog koje projektom predvi|eno, te bi se dovr{ewem ovog kqu~nog lektorskog sistema ûburskog sliva (∅1000 mm je van gra- kapitalnog objekta Beogradske kanalizacije definitivno nice ovog plana). Navedeni cevni kanal – kolektor pred- re{ilo pitawe glavnog odvodnika Mokrolu{kog sliva. vi|en je u okviru DUP-a saobra}ajnice Ju`ni Bulevar – Mokrolu{ki sliv ima vi{e podslivova ali je za pod- îngrijina (Zavod za urbanizaciju grada Beograda). ru~je Bulevara zna~ajan samo ûburski podsliv jer preko Za sve navedene planirane kanale proverene su mogu}- 80% kanalizacionih voda pripada ovom podslivu. nosti prikqu~ewa na postoje}u mreù i kapacitet, s obzi- Kanalizacione vode podru~ja ovog regulacionog plana rom na veli~inu slivne povr{ine koja im gravitira. koje pripadaju Mokrolu{kom slivu nalaze se, u potpuno- Za ove ulice postoji usvojena investiciono-tehni~ka sti, u ûburskom podslivu. ûburski podsliv treba da pre- dokumentacija za kanalizaciju koju treba aùrirati i do- trpi veliku rekonstrukciju u pogledu pove}awa kapaciteta puniti osim za kanal ∅500 mm u ul. Vjekoslava Kova~a za recipijenata – kolektorskog sistema u Ju`nom bulevaru, koji postoji samo planska dokumentacija, te treba uraditi tzv. „levi” i „desni” kolektor. i projektnu dokumentaciju. Predvi|ena je izgradwa novog rasteretnog kolektora Planirana i postoje}a uli~na mreà kanalizacije op{teg sistema podru~ja predmetnog plana prikazana je u grafi~kom najverovatnije kru`nog popre~nog preseka ∅1100 mm – prilogu ovog elaborata na situaciji u razmeni 1:1000. ∅1500 mm, za {ta postoji Idejni projekt kompletnog re- {ewa kanalizacije. Kao najuzvodniji deo ovog kolektora 7.3. Elektromreà i javno osvetqewe predvi|en je wegov najuzvodniji nastavak dim. ∅500 mm u ulici Vjekoslava Kova~a. [to se ti~e {ireg podru~ja plana, za Bulbulderski Postoje}e stawe sliv sliv i izgradwu primarnih objekata na wemu, moè se Postoje}i potro{a~i u okviru predmetnog plana snab- re}i slede}e: za urbanizaciju i daqu izgradwu na slivu deva}e se elektri~nom energijom iz pet transformator- osnovni uslov je kompletna izgradwa kolektora u ul. Ri- skih stanica 10/0,4 kâ. fata Burxevi}a dim. 60/110 – 120/180 – 140/210 i 150/225 cm Tri transformatorske stanice 10/0,4 kâ su instalisa- koji je trasiran ulicama Rifata Burxevi}a i Ruzveltovom ne snage 1 h 1000 kâ (reg. br. B-41, B-112 i B-261) jedna je gde ide kao tunel do recipijenta – Dunava. instalisane snage 630 kâA (B-72) i jedna je instalisane Ovaj budu}i kolektor sluì kao rastere}ewe postoje}eg snage 400 (kâA). kolektorskog sistema i predvi|eno je da, kao i kanaliza- Sve transformatorske stanice izgra|ene su u sklopu ciona mreà ovog podru~ja, bude op{ti. gra|evinskog dela objekta osim TS B-261, koja je izgra|ena Zbog nagle urbanizacije sliva i pove}awa nepropusnih kao zidani slobodno stoje}i objekat. povr{ina zao{trili su se hidrolo{ki uslovi na Bulbul- 10 kâ mreà izgra|ena je kablovskim vodovima posta- derskom slivu, i to na levoj i desnoj padini uz ulicu Cvi- vqenim ispod trotoarskog prostora du` postoje}ih sao- ji}evu – Dimitrija Tucovi}a, pa je potrebno izgraditi jo{ bra}ajnica. jedan kolektor kao rasteretni. Za ovaj kolektor ura|ena je Du` dela ulice Bulevara kraqa Aleksandra i Batutove investiciona – tehni~ka dokumentacija na nivou idejnog poloèni su 35 kâ kablovski vodovi. Nisko naponska mre- projekta (Institut „Jaroslav êrni” – Beograd 1978. god.). à 1 kâ delom je izgra|ena kao podzemna, a delom kao nad- Od tada se problem oticawa sa sliva jo{ vi{e zao- zemna u individualnom delu naseqa. {trio intenzivnom urbanizacijom ovog prostora. Usvojena varijanta trase iz Idejnog projekta ide ulica- Obrazloèwe re{ewa i uslovi ma Rifata Burxevi}a, Dimitrija Davidovi}a, Hayi-Musta- Da bi se prihvatili mali potro{a~i elektri~ne ener- finom, Vojvode Savatija, Vojvode Brane, Ruzveltove i daqe gije, potrebno je u okviru predmetnog plana izgraditi jo{ du` Ruzveltove u Dunav. Tunelska deonica kolektora je sedam transformatorskih stanica 10/0,4 kâ. dim. D=3250 mm, na delu raskrsnice od ul. Dimitrija Tu- Planirane transformatorske stanice gradi}e se u covi}a duìne je L=1990 m, a zavr{na deonica bi bila u blokovima: áá (TS-1); á (TS-2 i TS-7); ááá (TS-3 i TS-4); i otvorenom iskopu. u bloku â (TS-5 i TS-6). Broj 28 – 804 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Sve transformatorske stanice su kapaciteta 1h1000 Uslovi kâA a snaga ugra|enih transformatora moè biti 400, 630 Da bi se prihvatili planirani pretplatnici, u okviru ili 1000 kâA. predmetnog plana potrebno je izvr{iti preraspodelu ka- Transformatorske stanice grade se u sklopu planira- blovskih podru~ja, odnosno smawiti povr{inu kablovskog nih objekata osim TS-1 i TS-7 koje }e se graditi kao slo- podru~ja glavnog kabla Nº-5. Granica novog kablovskog bodnostoje}i poseban objekat. podru~ja kabla Nº-5 poklapala bi se sa granicom predmet- Planirane transformatorske stanice moraju imati nog plana. Preraspodelom kablovskih podru~ja stvara se minimalno dva odvojena odeqewa, i to jedno odeqewe za rezerva na kablu Nº-5 koja }e se koristiti za nove pret- sme{taj transformatora i jedno odeqewe za sme{taj ni- platnike. Nove pretplatnike prikqu~iti tako {to je od skog i visokog napona. Svako odeqewe mora imati direk- najbliìh TT okana do objekta potrebno izgraditi pri- tan pristup spoqa. vodnu TT kanalizaciju kapaciteta dve cevi. Kroz privodnu Planirane transformatorske stanice 10/0,4 kâ prikqu~i}e se na poseban vod 10 kâ izme|u TS35/10 kâ „6. mu- TT kanalizaciju postaviti izvodne TT kablove koje treba {ka” i TS 110/10 kâ „Obili}” u tom smislu je predvi|ena zavr{iti na unutra{wim ku}nim izvodima. U objektima da se od TS 110/10 kâ „Obili}” poloì 10 kâ vod do TS predvideti unutra{we ku}ne izvode sa dowom vrstom tele- 35/10 kâ „6. mu{ka” i na isti na principu ulaz – izlaz pri- fonske koncentracije. Kapacitet izvodnih TT kablova i kqu~e planirane TS 10/0,4 kâ. unutra{wih ku}nih izvoda dimenzionisati za krajwe po- TS 10/0,4 kâ prikqu~i}e se na 10kâ mreù tek po rea- trebe TT korisnika. Distributivne TT vodove ~iji kapa- lizaciji i pu{tawe u pogon TC110/10 kâ „Obili}”. citet ne zadovoqava zameniti novim ve}eg kapaciteta. Da bi se omogu}ilo prikqu~ewe novih TT pretplatni- Uslovi ka na ATC „Zvezdaru” istoj je potrebno pove}avati kapaci- Za snabdevawe elektri~nom energijom planiranih po- tet ugradwom nove komutacione opreme. tro{a~a u okviru predmetnog plana izgraditi sedam TS Sve TT kablove, TT kanalizaciju i drugo {to je ugro- 10/0,4 kâ kapaciteta 1 h 1000 kâA. èno izgradwom objekata i saobra}ajnica izmestiti na Transformatorske stanice TS-1 i TS-7 izgraditi kao bezbednu lokaciju. slobodno stoje}e zasebne objekte, a TS–2, TS-3, TS-4, TS-5 i TS-6 izgraditi u sklopu planiranih objekata. 7.5. Toplovod Pristup objektima TS 10/0,4 kâ obezbediti izgradwom Uslovi snabdevawa toplotnom energijom pristupnog puta najmawe {irine 3,00 m do najbliè javne saobra}ajnice. Prostor blokova á (C4, C5, C10, C11, C12), áá (C14), ááá Prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kâ moraju da budu u ni- (C15), áâ (C16) i â (C17) pripada grejnom podru~ju topla- vou okolnog terena. Obezbediti sigurnu i toplotnu izola- ne Kowarnik i napaja se toplotnom energijom – vrelom vo- ciju prostorije za sme{taj transformatora. Planirane TS dom 150/75 C, NP 25, preko magistralnog toplovoda du` 10/0,4 kâ prikqu~i}e se na principu ulaz-izlaz na planira- neparne strane Bulevara kraqa Aleksandra. nom, povezani vod izme|u TS 110/10 kâ „Obili}” i TS 35/10 Tokom dosada{we realizacije toplovodne mreè u zoni kâ „6. mu{ka”. Planirani kablovi polaù se ispod troto- ovih blokova izvr{eno je produèwe postoje}eg magi- arskog prostora i slobodnih povr{ina, a u rov dubine 0,8 m stralnog toplovoda du` neparne strane Bulevara kraqa {irine u zavisnosti od broja kablova. Niskonaponsku mre- Aleksandra. ù izvesti kablovskim vodovima 1 kâ poloènim slobodno Tokom dosada{we realizacije toplovodne mreè u zoni u zemqu ispod slobodnih povr{ina i trotoarskog prostora. ovih blokova izvr{eno je produèwe postoje}eg magi- Na prelazima ispod kolovoza saobra}ajnica kablovi 1 stralnog toplovoda kod Cvetkove pijace u dva pravca i to i 10 kâ polaù se iskqu~ivo kroz kablovsku kanalizaciju. niz Bulevar kraqa Aleksandra do blokova na uglu sa uli- Postoje}e kablove koji su ugroèni izgradwom objekata i com Milana Raki}a i ulicom Vjekoslava Kova~a, Milana soabra}ajnica izmestiti na bezbednu trasu. Sve saobra}aj- Raki}a i Belopalana~kom u pravcu Gradske bolnice, ~ime nice opremiti instalacijom javne rasvete i pritom posti- su obezbe|eni tehni~ki uslovi za prikqu~ivawe na sistem }i zadovoqavaju}i nivo fotometrijskih veli~ina. novih potro{a~a na {irem prostoru. Na podru~ju obuhva}enom ovim planom na toplovodnu 7.4. T T mreà mreù su prikqu~eni vi{espratni stambeno-poslovni Obrazloèwe re{ewa objekti du` Bulevara kraqa Aleksandra, dok ve}ina postoje}ih objekata u zale|u do sada nije bila prikqu~ena na si- Da bi se odredio potreban broj telefonskih prikqu~a- stem daqinskog grejawa. ka kori{}en je usvojen princip: Na toplovodnu mreù prikqu~uju se postoje}i stambeni – stambeni objekat: svaki stan jedan telefonski pri- objekti i planirani stambeno-poslovni objekti a sve pre- kqu~ak; ma tabeli toplotnog konzuma. – poslovni objekat: na svakih 30 ² korisne povr{ine m Toplovod se vodi u slede}im ulicama: Vojvode Dovezenskog, jedan telefonski prikqu~ak. Aradskom, Hektorovi}evom, Bukure{kom, Ger{i}evom, Div~i- Na bazi usvojenog principa i veli~ine urbanih jedini- barskom, Cara Jovana Crnog, Brsja~kom i Milana Raki}a. ca do{lo se do stava da je za potrebe postoje}ih i planiranih korisnika u okviru predmetnog plana potrebno obez- Sve planirane toplotne podstanice se indirektno pri- bediti ukupno oko 1.300 telefonskih prikqu~aka. kqu~uju na toplovodnu mreù. Sekundarni razvod tople vo- Predmetni kompleks pokriva kablovsko podru~je glav- de 90/70º, NP 6, od toplotnih podstanica do podstanica u nog kabla Nº-5 ~ije su granice i {ire od predmetnog pla- pojedinim objektima vodi}e se po pravilu kroz podrumske na, to se do{lo do stava da je potrebno izvr{iti preraspo- i gara`ne prostore. delu okolnih kablovskih podru~ja, odnosno smawiti teri- Nova toplovodna mreà }e se montirati u plitko polo- toriju glavnog TT kabla Nº-5 kako bi se obezbedila rezer- ènim betonskim kanalima ili sa predizolovanim cevima va koja }e se koristiti za male pretplatnike. Planirani sa minimalnim nadslojem do kote terena od 80 cm. pretplatnici prikqu~i}e se tako {to }e se od najbliìh Prilikom izgradwe novoplaniranih objekata na gra|e- TT okana do objekata izgraditi privodna TT kanalizacija vinskim parcelama 147, 71 i 70 voditi ra~una o poloàju kapaciteta dve cevi. postoje}e magistralne mreè koja se mora za{tititi ili Kroz privodnu TT kanalizaciju postavi}e se izvodni izmestiti na propisano rastojawe od objekta. TT kablovi koji }e se zavr{avati na unutra{wim ku}nim Prostorije za sme{taj toplotnih podstanica moraju bi- izvodima. Unutra{we ku}ne izvode sa dowom vrstom tele- ti minimalnih dimenzija 5h6 m i visine 2,6 m sa direkt- fonske koncentracije postaviti kod ulaza u objekat. nim ulazom spoqa i kolsko-pe{a~kom stazom do najbliè Kapacitet distributivne TT mreè na pojedinim deo- saobra}ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirod- nicama }e se pove}avati da bi se prihvatili mali TT pret- no osvetqewe i ventilaciju, elektri~nu rasvetu, ~esmu, ja- platnici. mu za hla|ewe i odvod otpadne vode u kanalizaciju. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 805

Prilikom projektovawa instalacija centralnog greja- nog podru~ja toplane Kowarnik izgra|enog du` Bulevara wa u objektima neophodno je u maksimalnoj meri koristi- kraqa Aleksandra i Vjekoslava Kova~a. Toplovodna mreà ti metode racionalnog kori{}ewa i u{tede energije. je ve} izgra|ena u blizini svih blokova. Za procenu potrebne instalisane snage kori{}eni su Obrazloèwe slede}i normativi: Svi objekti na razmatranom prostoru prikqu~i}e se na – za postoje}e i planirane stambene objekte ~iste visi- sistem centralizovanog snabdevawa toplotnom energijom ne prostorija 2,6 m i termi~ke za{tite objekata u skladu kako bi se obezbedili kvalitetni uslovi stanovawa i po- sa JUS.U.J500 u iznosu od 120 W/m² do 180 W/m² slovawa, optimalno koristila energija i za{titila ì- – za postoje}e i planirane poslovne objekte ~iste visi- votna sredina. ne 3,2 m i termi~ke za{tite objekata u skladu sa Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instali- JUS.U.J500 u iznosu od 150 W/m² do 200 W/m². sano toplotno optere}ewe postoje}ih i novoplaniranih Instalisana toplotna snaga potro{a~a obra~unata je potro{a~a u bloku obezbedi}e se iz vrelovoda 150/75º grej- prema slede}oj tabeli:

BRGP BRGP BRGP OZNAKA BLOKA Q (KW) Q (KW) Q (KW) UKUPNO m² stanovawe m² delatnosti m² stanovawe delatnosti UKUPNO áá 13.532 11.462 2.639 1.481 396 1.876 ááá 10.411 9.938 623 1.284 93 1.377 áâ 9.159 8.513 946 1.100 142 1.242 â 1.583 0 1.583 0 237 237 á 77.798 63.067 14.310 8.146 2.146 10.293 UKUPNO PLAN 112.483 92.980 20.101 12.010 3.015 15.025

8. Pravila za ure|ivawe slobodnih i zelenih povr{ina Na novoplaniranim parking prostorima predvideti sadwu visokih li{}ara, otpornih na izduvne gasove, buku, Ovim regulacionim planom obuhva}ene su slede}e kate- vibraciju kao i vrste bez te{kih i so~no-mesnatih plodova. gorije zelenih povr{ina: Vrste treba da su sa {irokim i gusto formiranim kro{wa- 1. linijsko zelenilo (du` saobra}ajnica, integrisanih ulica, parking prostora), ma, a razmak sadwe je definisan odabranom vrstom i kre}e 2. zelenilo na parcelama slobodnih povr{ina sa pod- se od 6 do 8 m, {to podrazumeva skoro 3-4 parking mesta. zemnom garaòm, 2. Zelenilo na parcelama slobodnih povr{ina sa podzem- 3. zelenilo na slobodnim povr{inama uz Bulevar kraqa nom garaòm (gra|evinska parcela br. 161) Aleksandra, 4. zelenilo uz stanovawe niskih i sredwih gustina, Zelenilo na povr{inama sa podzemnom garaòm dopu- 5. zelenilo uz objekte javnih namena i poslovawa. niti drvorenim sadnicama sa visoko formiranim kro- Planirawe zelenih i slobodnih povr{ina uraditi na {wama, a de~ije igrali{te iznad podzemne garaè rekon- osnovu snimka postoje}g stawa vegetacije, prirodnih uslo- struisati. va, nivelaciono-regulacionog re{ewa terena i uslova dobijenih od JKP „Zelenilo – Beograd”. 3. Zelenilo na slobodnim povr{inama (gra|evinska parcela br. 162) 1. Linijsko zelenilo Blokovsko zelenilo uz ul. Kraqa Aleksandra predsta- Svi registrovani drvoredi tretiraju se kao posebna vqa ure|enu zelenu povr{inu bogatu kvalitetnim parkov- gradska kategorija javnog zelenila koji se ovim regulaci- skim vrstama drve}a i `buwa kao {to su Betula sp. (breza), onim planom zadràvaju ili popuwavaju. Obolele ili osu- Acer sp. (javor), Tulia sp. (lipa), Pica sp. (smr~a), a najve}i {ene primerke ukloniti i zameniti novim sadnicama sta- deo povr{ine pokriven je Cotonsaster horizontals (duwari- rosti 8–10 god. Ovim se postiè kontinuitet u ulicama: com). Neophodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe – Ger{i}eva (Acer pseudoplatanus – javor, Acer platano- novih grupacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime se ides – mle~), dowi deo ulice je integrisan; ostvaruje dinamika prostora. S obzirom da su ovi prosto- – Brsja~ka (Acer pseudoplatanus – javor, Acernegundo – ri u dubokoj zaseni, zastore obloìti razli~itim gra|e- pajavac, Tilia parvifolia – lipa, Aesculus hippocastanum – di- vinskim materijalima (behaton, kamen, klinker, kulije) vqi kesten); raznih oblika kao i tipskim ivi~wacima. Dotrajale ele- – Bukure{ka (Acer platanoides – mle~, Acer pseudoplata- mente kao {to su klupe, korpe za otpatke, kandelabri i nus – javor), dok je dowi deo ulice integrisan; druge zameniti novim ili rekonstruisati. Izradom urba- – Milana Raki}a (Acer pseudoplatanus – javor, Acer pla- nisti~ko-tehni~kih uslova obezbediti uslovqen broj par- – mle~); tanoides king ili gara`nih mesta, pri ~emu treba voditi ra~una o – Bul. Kraqa Aleksandra ( – platan); Platanus acerifolia postoje}im drvorednim sadnicama. – Hektorovi}eva (Acer pseudoplatanus – javor, Acer ne- gundo – pajavac, Tilia parvifolica – lipa); 4. Zelenilo uz stanovawe niskih i sredwih gustina – Vjekoslava Kova~a – postoje}i drvored od Platanus ace- Na parcelama predvi|enim za kolektivno stanovawe rifolia (platan) celom duìnom ugraditi u novoplaniranu razdelnu traku (ostrvo). (sredwe gustine stanovawa) predvideti ukrasno {ibqe Ulice Spase Garde, Ger{i}eva, Bukure{ka, ul. Vojvode (zimzeleno i listopadno) sa razli~itim fenofazama li- Dovozenskog, Aradska i Div~ibarska su integrisane i ove stawa, cvetawa ili plodono{ewa. Ove vrste su sa mini- ulice obraditi reprezentativno u parteru uz primenu raz- malnim zahtevima oko odràvawa, pa je wihova zastupqe- li~itog materijala (klinker, behaton, kulie i dr.), kao i nost i ekonomi~nost opravdana. postavqawem svih neophodnih mobilijar elemenata (klupe, Na parcelama predvi|enim za porodi~no stanovawe korpe, kandelabri i dr.). Tamo gde prostorne mogu}nosti (niske gustine stanovawa) koristiti sredwe i nisko ra- dozvoqavaju, postaviti kasetirano drve}e ili àrdiwere stiwe li{}arskih i ~etinarskih vrsta kao i poleglo zim- sa dekorativnim sadnim materijalom. zeleno {ibqe. Broj 28 – 806 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

5. Zelenilo uz objekte javnih namena i poslovawa – hidrogeolo{ki kolektori: Zelenilo uz objekte centralnih delatnosti (poslovawe, a) nasuto tlo predstavqa izrazite hidrogeolo{ke ko- telefonska centrala, SUP-a, tr`nog centra, ambasada i dr.) lektore – sprovodnike; Ove objekte ozeleniti parternim stilom uz visoko u~e- b) eolske naslage u svom povlatnom delu predstavqaju {}e poleglih zimzelenih i ~etinarskih vrsta kao perena- hidrogeolo{ke kolektore-sprovodnike, a u podinskom de- ma i sezonskim cve}em. lu, na kontaktu sa deluvijalnim glinama hidrogeolo{ke akumulatore. Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina c) deluvijalno-proluvijalne gline i izmeweni deo gli- Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ- novito-laporovitih sedimenata predstavqaju hidrogeolo- acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin- {ke kolektore akumulatore. hron plana. – Hidrogeolo{ki izolatori: Pre izrade projekta visokovrednovanu postoje}u vegeta- a) sivi neizmeweni glinovito-laporoviti sedimenti. ciju {tititi i tretirati kao sastavni deo projekta. U terenu je formirana jedinstvena izdan sloènog ti- Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti pa. Minimalni nivo izdani je u letwem periodu na dubini ìvotni prostor i poboq{awe mikroklimata. Za odràva- od 10,80 – 11,90 m i nalazi se u podini lesnih naslaga, na we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi- kontaktu sa deluvijalnim glinama. Maksimalni nivo izda- drantsku mreù. Pored postoje}e vegetacije predvideti do- ni nalazi se na dubini oko 8 m. Ova izdan je slabe izda- punu sadnica staru 10-12 god, sadwom zimzelenog i listo- {nosti, i najzna~ajnije koli~ine vode akumulirane su u de- padnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, zele- gradiranim laporima i laporovitim glinama. Prihrawi- nilo pored svoje osnovne biolo{ke funkcije sluì i za vawe izdani vr{i se ponirawem atmosferskih padavina, i razgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog de- to sa znatno {ireg prostora koji se nalazi u zale|u podru~- la od komunalnog prostora. ja obuhva}enog ovim regulacionim planom, kao i vodama iz Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve po- dotrajale infrastrukture. Ovo tim pre jer je samo podru~- trebne mere za za{titu stabala, drvoreda, kao i svog viso- je koje pokriva ovaj regulacioni plan uglavnom urbanizo- kovrednovanog postoje}eg zelenila. vano pa se povr{inske vode kontrolisano prihvataju. Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pra- Pra`wewe ove izdani, jednim delom vr{i se difuznim vilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostoru gravitacionim oce|ivawem prema najbliòj erozionoj ba- ka slivnicima i rigolama. zi, odnosno Bulbulderskom potoku i drugim znatno mawim Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod- delom ka Dubokom potoku. zemnih instalacija. 1.4. Litolo{ke i fizi~ko-mehani~ke karakteristike Sve gra|evinske kao i {umarske radove izvoditi prema zastupqenih sredina. Osnovu ispitivanog terena ~ine pa- vaè}im propisima. nonski jezerski sedimenti predstavqeni neizmewenim si- vim laporima (M² ) i laporovitim glinama (M² ), pre- ³ L ³ GL ko kojih naleù kvartarni sedimenti. Lapori (M² ) se pojavquju u podini glinovito-laporo- 9. Ostali uslovi za izgradwu i kori{}ewe prostora ³ L vitih sedimenata na dubinama preko 20,50 m od povr{ine 9.1. Geotehni~ki uslovi terena, a konstatovani su u istra`nim bu{otinama Bz-4 i za kori{}ewe prostora S-3. Povlatni deo ovog kompleksa ~ine fizi~ko-hemijski izmeweni lapori, ùtosive boje, koji su neravnomerno Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija je ura|ena na ba- izdeqeni sistemom prslina i pukotina, dok podinski deo zi rezultata analizirane postoje}e geolo{ke dokumenta- ~ine sveì, neizmeweni, homogeni, kompaktni i vodone- cije i ekspertnog pregleda terena. propusni sivi lapori. Laporovite gline (M² ) se pojavquju uglavnom na ³ GL 1. Inèwersko-geolo{ke odlike terena celom ispitivanom prostoru i nalaze se u podini kvar- 1.1. Geomorfolo{ke odlike terena. [ire podru~je ob- tarnih sedimenata. Dubina pojavqivawa im je razli~ita i uhva}eno regulacionim planom u morfolo{kom pogledu iznosi od 16,50–18 m od povr{ine terena, pri ~emu su predstavqa deo vododelnice izme|u reka Dunava i Save, naj~e{}e neutvr|ene debqine. Povlatni deo serije koji je dok sam prostor ovih blokova predstavqa vododelnicu iz- zahva}en fizi~ko-hemijskim promenama („kora raspadawa”) me|u Bulbulderskog i ûburskog potoka, i nastao je kao poje debqine 3 m ù}kaste boje, bogat sadràjem SaSO3 u vi- sledica geolo{kog sastava i procesa koji su se odvijali u du so~iva i praha, kao i hidroksidima Fe i Mn u vidu skra- pro{losti kroz veliki niz godina. ma i pega, dosta izmewen i izdeqen prslinama i pukotina- Apsolutne kote u pojasu obuhva}enih blokova kre}u se u ma, zasi}en vodom, heterogenih fizi~ko-mehani~kih karak- granicama od 177 m.n.v. do 195 m.n.v. i generalno padaju u po- teristika. Laporovite gline su povoqna sredina za teme- du`nom smislu od ulice Vjekosalva Kova~a ka Batutovoj qewe, ali su sklone promeni volumena, osetqive na higro- ulici. U popre~nom smislu kote terena blago padaju od uli- skopiju, i zato se obavezno moraju {tititi u iskopima, a ce Milana Raki}a ka Bulevaru kraqa Aleksandra. Nagib rad u wima, posebno sa ve}im nagibima i dubokim iskopi- terena, u podu`nom pravcu, kre}e se u granicama od 1–5º, ma, mora se obavqati veoma brzo i oprezno, naj~e{}e uz za- dok se isti u popre~nom pravcu kre}e u granicama od 2–4º. {titu, i po mogu}nosti u su{nom periodu. Sa aspekta fun- 1.2. Geolo{ki sastav terena. U osnovi, teren je izgra- dirawa novoprojektovanih objekata, a imaju}i u vidu wihov |en od tercijarnih sedimenata predstavqenih laporovi- prostorni poloàj, kao i poloàj u konstrukciji terena, tim kompleksom koji se pojavquje na dubinama preko 16 m. ova sredina ne bi trebalo da ima nekog ve}eg zna~aja. Preko wih leè kvartarni sedimenti koji su predstavqe- Kvartarni sedimenti su debqine od 15–18 m, javqaju se ni eolskim, deluvijalnim i deluvijalno-proluvijalnim u faciji pra{inasto-peskovitih glina i pra{ine. Ovi se- tvorevinama. dimenti sa stanovi{ta regulacionog plana imaju zna~ajnu Na znatnom delu prostora registrovan je nasip (zemqa- ulogu jer }e se u wima najve}im delom odvijati svi radovi ni materijal pome{an sa gra|evinskim {utom) debqine od vezani za fundirawa budu}ih objekata. Razli~itog su po- 0,0–1,90 m. stanka: deluvijalno-proluvijalnog, deluvijalnog i eolskog. Deluvijalno-proluvijalni sedimenti ( g) predsta- 1.3. Hidrogeolo{ke odlike terena su u zavisnosti od Q1dpr pozornosti stenske mase i wenog prostornog poloàja u vqaju podinu kvartarnim sedimentima i konstatovani su u sklopu terena. Na prostoru ovog regulacionog plana mogu jednom mawem broju istra`nih bu{otina vezanih uz Bule- se izdvojiti stenske mase koje imaju razli~ite hidrogeolo- var kraqa Aleksandra. Pojavquju se na dubinama od 12,70 – {ke funkcije i to: 14 m. Debqina kompleksa je naj~e{}e neutvr|ena, sem u 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 807

slu~aju jedne istra`ne bu{otine gde im debqina iznosi Rejon á1 zastupqen je na ~itavom prostoru regulacionog 2,50 m. U sastav ovog kompleksa ulaze pra{inasto-peskovi- plana. Obuhvata uglavnom delove terena nagiba 1º – 5º, a te gline, lokalno {qunkovite, masivne do so~ivaste tek- lokalno i preko 5º. Osnovu terena izgra|uju prakti~no ne- sture, tvrdo plasti~ne, sredwe do slabo vodopropusne, sti{qivi sedimenti kompleksa M² i M² . Povlatne ³ GI ³ L sredwe do slabo sti{qive, ù}kaste do tamnobraon boje, delove terena izgra|uju lesne naslage debqine preko 10 m, karakteri{e ih smawena ~vrsto}a na smicawe, {to ~ini u ~iji sastav ulaze sredwe sti{qivi sedimenti i Q2I, Q2pz da je stenska masa nestabilna pri zasi}ewu, odnosno mogu- neujedna~ene debqine. Lesne naslage su dobro pro- Q1d1, }a su mawa odlamawa i {koqkawa u otvorenim iskopima cedne i lako ocedive. Me|utim, lokalno je mogu}e formi- ukoliko se isti drè otvoreni duì vremenski period. rawe slabe izdani na kontaktu sa slabo vodopropusnim se- Deluvijalni sedimenti ( i ) nalaze se nepo- dimentima panona. Generalno, moè se kazati da se nivo Q1dg Q2dl sredno ispod lesa, a na delovima terena gde on izostaje, podzemne vode nalazi na preko 8,50 m od povr{ine terena ovi sedimenti su na povr{ini terena. U konstrukciji te- i varira na kontaktu deluvijalnih sedimenata i lesnih na- rena ovi sedimenti se naj~e{}e javqaju na dubini preko slaga. Naime, u vi{im delovima terena, odnosno iznad Bu- 5,90 m. Debqina ovog kompleksa se kre}e u granicama od kure{tanske ulice registrovan je nivo deluvijalnih glina 1,50 – 7,50 m, a sa~iwavaju ga pra{inasto-peskovite gline sa tercijernim glinovito-laporovitim kompleksom. ù}kasto-braonkaste do tamnobraon boje, sa sadràjem Sa- Mikrorejon je povoqan za urbanizaciju uz uslov da se SO3 u vidu skrama i konkrecija. Ovi sedimenti su vodo- na~in i dubina temeqewa u lesu prilagode wegovoj struk- propusni, provlaèni, sredwe do sti{qivi i po pravilu turnoj ~vrsto}i i osetqivosti na provlaàvawe. nisu osetqivi na naknadna provlaàvawa. Imaju}i u vidu da prostor obuhva}en ovim regulacio- Les ( ) je registrovan na ~itavom prostoru padine i nim planom u zoni angaòvawa sadejstva objekta i terena, Q2L pojavquje se u vi{e slojeva koji su me|usobno razdvojeni slo- izgra|uju sedimenti kvartara: les ( ); pogrebena zemqa Q2OI jevima pogrebene zemqe. Nalazi se neposredno na povr{ini ( ) i deluvijalna glina ( ), to }e u daqem tekstu bi- Q2pz Q2d1 terena ili ispod sloja nasipa, odnosno humusa. Masivne je ti date osnovne karakteristike ovih sredina. teksture, makroporozan, vodopropustan, zasi}en vodom gubi strukturna svojstva. Ne{to ve}a vla`nost izraèna je u podini usled kapilarnog pewawa, pa je stoga les u ovoj zoni Fizi~ko-mehani~ke karakteristike ovih sredina su: mawe osetqiv na dopunsko slegawe u uslovima zasi}ewa. Prema GN-200 normama ova sredina pripada áá katego- les (Q I) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 riji zemqi{ta, u kojoj se moè vr{iti oslawawe temeq- γγ ϕ nih konstrukcija. U zasecima visine 2 – 3 m drì se sko- d n c Ms 0,5-3 ro vertikalno, dok ve}e zaseke treba obezbe|ivati. (kN/m²)(kN/m²) (%) (º) (kN/m±)(kN/m±) „Pogrebena zemqa” ( ) predstavqa pra{inasti se- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Q2pz –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– diment sa pove}anim sadràjem glinovite frakcije i 15,43-17,60 13,66-14,46 42,50 17º-19º 8-57 2420-8560** predstavqa jedan hijatus u fazi nastanka lesa. Konstatova- 1452-3694** na je uve}em broju istra`nih radova u vi{e nivoa, pri ~e- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– mu joj debqina varira u granicama od 0,70 – 3,60 m. * – prirodno vlaàn Prema GN-200 normama ova sredina pripada áá katego- ** – provlaèn riji zemqi{ta u kojoj se moè vr{iti temeqewe objekata. Nasip (n) predstavqa ve{ta~ku tvorevinu koja pokriva pogrebena zemqa ( ) padinu u velikom delu angaòvanog prostora. Heterogenog je Q2pz litolo{kog sastava, pri ~emu su naj~e{}e slede}e komponen- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– te: glina i les sa gra|evinskim {utom, podre|enije {qaka i γγd ϕ c Ms 0,5-3 organske materije. Promenqive je debqine ali ne ve}e od (kN/m²)(kN/m²) (º) (kN/m±)(kN/m±) 1,90 m. Neujedna~eno zbijen, nepovoqnih fizi~ko-mehani~- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kih karakteristika, suv. Nije pogodan za oslawawe temeqa 17,30-19,05 13,92-15,46 17º-18º 10-35 4700-7500 objekata, a ni kao podloga za saobra}ajnice, zbog ~ega ga tre- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ba ostraniti i po potrebi zameniti drugim materijalom. 1.5. Geodinami~ki procesi i pojave. Do sada sprovedenim istraìvawima terena, kao i neposrednim rekogni- deluvijalne gline (Q dl) scirawem, na prostoru obuhva}enom ovim regulacionim ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 planom nisu utvr|eni bilo kakvi tragovi savremenih geo- γγd ϕ c Ms 0,5-3 dinami~kih procesa i pojava. Naime, imaju}i u vidu samu (kN/m²)(kN/m²) (º) (kN/m±)(kN/m±) morfologiju terena na prostoru koji obuhvata ovaj regula- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– cioni plan nisu registrovani nikakvi znaci koji bi uka- 17,80-19,50 15,00-17,00 16º-23º 30-50 6000-11000 zivali na nestabilnost terena. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Na osnovu svega napred iznetog moè se dati op{ti zakqu~ak da je prostor obuhva}en ovim regulacionim planom, stabilan u prirodnim uslovima i kao takav pogodan za bi- 3. Seizmi~ke karakteristike terena lo koji vid urbanizacije. Rezultati saveremenih seizmolo{kih osmatrawa, kao i mnogobrojni arhivski podaci sa sigurno{}u ukazuju da je 2. Inèwersko-geolo{ka rejonizacija terena {iri prostor obuhva}en regulacionim planom pod uticajem seizmogenih zona: Krupaw, Lazarevac, Brus, Rudnik, Na znatno {irem ispitivanom podru~ju terena, nego {to Svetozarevo, Golubac i drugih. je prostor koji pokriva ovaj regulacioni plan, izvr{ena je Da bi se procenio seizmi~ki rizik, potrebno je za stvo- inèwersko-geolo{ka rejonizacija terena na osnovu sli~- renu sredinu po wihovim funkcijama oceniti povredqi- nih morfolo{kih, geolo{kih, hidrogeolo{kih odlika i vost za pojedine seizmi~ke stepene i taj sagledani rizik geolo{kih pojava. Ispitivano podru~je odgovara jednom re- preduzetim merama svesti na prihvatqivu meru, uz uslov jonu, s tim {to su unutar wega, na osnovu odre|enih svojsta- elasti~nog pona{awa terena pod dinami~kim optere}e- va, izdvojeni mikrorejoni. Sa aspekta ovog regulacinog pla- wem nastalim zemqotresom. na, ovde }e biti opisan samo rejon á1, s obzirom na to da je Osnovni zadatak je izrada zemqotresne dokumentacije isti zastupqen na celom prostoru regulacionog plana. koja se odnosi na koncepciju re{ewa regulacionog plana. Broj 28 – 808 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Ovim regulacionim planom posebno se ure|uje deo saobra- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }aja, regulacije i izgradwe koji je obra|en u daqem tekstu. Seizmi~ki stepen áHº âáááº âááº Polaze}i od ovako postavqenog zadatka i uvaàvaju}i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– funkciju objekata u urbanisti~kom planirawu, za objekte Vrsta zidanih konstrukcija koji su u funkciji stanovawa, prema kategorizaciji obje- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kata koja je navedena u Pravilniku o tehni~kim normati- Sa vertikalnim serklaìma P+2 P+3 P+4 vima za izgradwu objekata visokogradwe i wegovim kasni- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– jim izmenama i dopunama, ovi objekti spadaju u objekte dru- Armirane P+7 P+7 P+7 ge kategorije, {to prakti~no zna~i da bi za wih kao pola- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zna oleata bila oleata seizmolo{ke karte koja se odnosi na vremenski period od 500 godina. Tokom istraìvawa ura|eni su elementi analize (pro- 4. Za{tita tla i podzemne vode cene) potencijalnih seizmodeformabilnosti zastupqenih Pri planirawu prostora ovog regulacionog plana za modela, u odnosu na âááá seizmi~ki stepen koji je naveden bilo koji vid gra|evinske aktivnosti, u ili na wemu, po- u oleati seizmolo{ke karte koja se odnosi na povratni sebnu pa`wu treba posvetiti za{titi geolo{ke sredine, vremenski period od 500 godina. Pored toga, ovakvi ele- odnosno za{titi vode i tla, kao zna~ajnom faktoru ìvot- menti analize (procene) ura|eni su i za zastupqene procene sredine, a sve sa jasnim ciqem za: se i pojave na terenu u svetlu navedene seizmi~nosti. – racionalno planirawe, projektovawe i izgradwu Zemqotresna analiza terena predmetnog podru~ja ra|e- objekata bilo koje vrste i namene, na je na podlozi inèwersko-geolo{ke rejonizacije. Po – bezbednosti ìvota qudi u zoni izgradwe. ovoj rejonizaciji op{ta karakteristika u gra|i terena na ovom podru~ju je: povr{inski deo sa zastupqenim sti{qi- 9.2. U s l o v i z a{tite od elementarnih vim sedimentima ispod kojih se nalaze sredwe sti{qivi nepogoda i za{tite od interesa za odbranu sedimenti koji naleù preko prakti~no nesti{qivih sedimenata. Red veli~ine fizi~ko-mehani~kih karakteri- U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebama stika za geostati~ke prora~une u sredwe sti{qivim za{tite od elementarnih nepogoda, poàra i potreba zna- ~ajnih za odbranu, ukukpna realizacija odnosno planirana sredinama su: u= 18kN / m³; ϕ=20º; s=10KN/m²; Ms(100-200) = 2300 – 7500 kN/m². Analiza pona{awa ove sredine u di- izgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ih nami~kim uslovima (oscilacija nastalih saobra}ajem i ze- prostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sa mqotresima) pokazuje wihovu veliku osetqivost, pa je za zakonskom regulativom iz te oblasti. wihovo kori{}ewe u ovakvim uslovima potrebna primena Radi za{tite od potresa novoplanirane sadràje rea- odgovaraju}ih tehni~kih mera, kako za potrebe niskograd- lizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativi- we tako i za potrebe visokogradwe. ma za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim pod- U koncepciji re{ewa regulacionog plana kao posta- ru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj 52/9). vqeni zadatak istaknuto je slede}e: saobra}aj, regulacija i Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privreme- izgradwa. nim tehni~kim normativima za izgradwu objekata koji ne Ozbiqniju intervenciju na saobra}ajnoj mreì ~ini spadaju u visokogradwu u seizmi~kim podru~jima („Slu- planirani terminal JGS-a kao sastavni deo produètka `beni list SFRJ”, broj 39/64). ulice Gospodara Vu~i}a koja prolazi do îngrijinove uli- Za{titu od poàra za predmetne sadràje izvesti tako ce (nije u granici plana). Sekundarna mreà se uglavnom da se preventivno obezbedi nemogu}nost {irewa poàra, a zadràva, uz rekonstrukciju ili mawa pro{irewa regula- u skladu sa Zakonom o za{titi od poàra („Slu`beni gla- cije uz zamenu ili rekonstrukciju infrastrukturne mreè. snik SRS”, broj 37/88). Planom su obezbe|eni pristupi Navedenom intervencijom saobra}aj u predmetnom delu protivpoàrnim vozilima svim gra|evinskim parcelama. trase dobija na zna~aju, dok se planirano pro{irewe odnosi Na obuhva}enom prostoru mora biti realizovana odgo- na geometriju. Posledice ovog pro{irewa potrebno je oceni- varaju}a hidrantska mreà prema odredbama Pravilnika o ti sa aspekta dinami~kog optere}ewa saobra}ajem na temeq- tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe no tlo objekata i definisati prostirawe ovog optere}ewa u poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj 3/91). prostoru. U skladu sa dobijenim rezultatima potrebno je iz- U skladu sa ta~kom 2. i 6. Odluke o vrstama investicio- vr{iti procenu ovog uticaja na tehni~ko stawe objekata u denih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna~aj- finisanom prostoru, kao i eventualno pogor{awe uslova nih za odbranu zemqe („Slu`beni list SRJ”, broj 39/95), stanovawa zbog eventualnog pove}anog nivoa vibracija. obave{teno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovog U delu zadatka koji se odnosi na izgradwu planira se regulacionog plana – interni broj 25-5 od 13. 7. 1998. g. zamena postoje}eg lo{eg fonda prema postoje}oj parcela- Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo- ciji. Tako|e se planira wihova izgradwa, gde je mogu}e, na da i prostorno-planskih uslova od interesa za odbranu ze- dva ili tri nivoa pod zemqom, {to je uglavnom povoqno sa mqe definisane su posebnim prilogom. aspekta smawewa seizmi~kog hazarda. [to se ti~e spratnosti, one se kre}u od P+1+Pk do 9.3. U s l ovi za{tite ìvotne sredine P+5. Ovde treba ista}i da za zidane objekte prema Pravil- Uslovi za za{titu ìvotne sredine su odre|eni od niku o tehni~kim uslovima gradwe objekata visokogradwe Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, ugra|eni su u program- u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj ska, prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pri daqoj 31/81) prema ~lanu 111. postoji ograni~ewe spratnosti i to razradi u ciqu za{tite ìvotne sredine obavezno pridr- za pojedine zidane konstrukcije koje su date u tabeli koja àvati se datih re{ewa, koja se pre svega odnose na dispo- je daqe navedena u tekstu: ziciju poslovnih i komercijalnih sadràja. U sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditi ra- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ~una o slede}im zahtevima: Seizmi~ki stepen áHº âáááº âááº – pri kombinovawu poslovnih i stambenih sadràja vo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– diti ra~una da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteqstva Vrsta zidanih konstrukcija ne smeju da ugroàvaju funkcije kao {to je stanovawe; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – pri projektovawu objekata planirati posebne urbani- Obi~ne / P+1 P+2 sti~ke i arhitektonsko-gra|evinske mere za za{titu od –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– preterane insolacije i vetra; 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 809

– za evakuaciju otpadaka predvideti kontejenere u ni- i saglasnosti komunalnih preduze}a, zavoda i institucija {ama uz kolovoz na ra~un trotoara ili zelenih povr{ina; ukqu~enih u izradu plana, i slede}e grafi~ke priloge: – za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wosti blokova potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju, GRAFI^KI PRILOZI DOKUMENTACIJE PLANA i to po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije ne zadrà- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– vaju u unutra{wosti bloka; D1. Izvod iz GUP-a 1:1000 – pri izdavawu uslova za ure|ewe prostora za pojedine D2. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000 sadràje ili objekte obavezno je u wih ugraditi i posebne D3. Katastarska podloga sa granicom plana 1:1000 uslove Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, {to predsta- D4. Geolo{ka i hidrolo{ka karta 1:1000 vqa osnov za stvarawe kvalitetne ìvotne sredine u okvi- D5. Postoje}a namena povr{ina 1:1000 ru tretiranog podru~ja. D6. Katastar podzemnih instalacija 1:1000 D7. Idejno re{ewe saobra}ajnice 9.4. Uslovi za kretawe invalidnih lica od îngrijine do Gospodara Vu~i}a sa trolejbusko-autobuskim terminalom „Zvezdara” 1:1000 Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeni- D8. Trolejbusko-autobuski terminal „Zvezdara” ti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometa- [ema kretawa vozila JGS 1:1000 no i kontinualno kretawe i pristup u sve sadràje kom- D9. Provera prostornih mogu}nosti pleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za parkirawa na gra|evinskoj parceli br. 162 1:1000 planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim D10. Kompozicioni plan 1:1000 kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97).

10. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana * * *

Regulacioni plan predstavqa pravni i urbanisti~ki Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od da- osnov za izradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova i izdavawe na objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. urbanisti~ke dozvole saglasno odredbama Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni glasnik Skup{tina grada Beograda RS”, broj 44/95). Broj 350-618/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine Urbanisti~ke dozvole izdaju se za svaku pojedina~nu parcelu, grupu parcela ili deonicu saobra}ajnice odnosno Predsednik dela mreè infrastrukture. Radmila Hrustanovi}, s. r. Urbanisti~ka dozvola je pravni osnov za izradu tehni~- ke dokumentacije i izdavawe urbanisti~ke saglasnosti saglasno ~l. 46. citiranog zakona. Realizacija gra|evinskih parcela od broj 148 do broja Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 13. de- 159 mogu}a je nakon definisawa saobra}ajnog re{ewa i cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 35. stav 2. Zakona o regulaciono-nivelacinoih elemenata poteza Gospodara planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni gla- Vu~i}a – îngrijina kao posledwa etapa realizacije pla- snik RS”, br. 44/95, 16/97 i 46/98), a u vezi sa ~lanom 11. ta~- na. Preporuka je da se u postupku sprovo|ewa plana objedi- ka 3. i ~lanom 27. ta~ka 3. Statuta grada Beograda („Slu`be- wuju po najmawe dve gra|evinske parcele radi racionalni- ni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je je i kvalitetnije izgradwe. Za gra|evinske parcele od broja 156 do broja 159 prepo- REGULACIONI PLAN ruka je da se niz objekata predvi|enih na navedenim parcelama tretiraju kao celina (oblikovna i ambijentalna). U BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA ZA BLOKOVE tom smislu, prilikom dodele zemqi{ta voditi ra~una da IZME\U ULICA BULEVAR KRAQA ALEKSANDRA, se kapaciteti na toj lokaciji realizuju pod jedinstvenom SIN\ELI]EVE, PO@AREVA^KE, KNEZA IVE OD koordinacijom. SEMBERIJE, @ARKA ZREWANINA I STARCA VUJADINA

* * * á – OP[TI DEO 1. Pravni osnov Sastavni deo plana ~ine slede}i grafi~ki prilozi: Izradi Regulacionog plana Bulevara kraqa Aleksan- dra izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, Sin|eli}eve, Poàreva~ke, Kneza Ive od Semberije, @arka Zrewanina GRAFI^KI PRILOZI PLANA i Starca Vujadina pristupilo se na osnovu Odluke o pri- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– premawu detaqnog urbanisti~kog plana podru~ja Bulevara 1 Plan namene povr{ina 1:1000 revolucije („Slu`beni list grada Beograda”, broj 6/93). 2 Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina 1:1000 Prostor obuhva}en navedenim ulicama definisan je u 3 Regulaciono i nivelaciono re{ewe 1:1000 Prostorno-programskom re{ewu zone regulacionog plana 4 Plan parcelacije 1:1000 5 Plan vodovoda 1:1000 Bulevara revolucije (u daqem tekstu PPR). 6 Plan kanalizacije 1:1000 7 Plan elektro-snabdevawa 1:1000 2. Povod i ciq izrade plana 8 Plan tt mreè 1:1000 Ovaj regulacioni plan predstavqa etapu u planirawu 9 Plan toplifikacije 1:1000 celokupne zone Bulevara od Trga Nikole Pa{i}a do spoq- 10 Urbanisti~ko re{ewe zelenih povr{ina 1:1000 ne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od oko 11 Sinhron plan instalacija 1:1000 300 ha gradskog gra|evinskog prostora. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Radi se o intenzivno izgra|enom gradskom prostoru ko- Sastavni deo elaborata je i dokumentacija plana koja ji ima zna~ajan rentni potencijal i veliki broj preklo- sadrì izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi, uslove pqenih funkcija. Broj 28 – 810 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Planskom dokumentacijom bi se obezbedili neophodni – Eventualna nova stambena izgradwa treba da se bazi- uslovi za izradu tehni~ke dokumentacije, ~ime bi bila ra na pove}anom nivou standarda stanovawa u pogledu ve- omogu}ena rekonstrukcija ove zone. li~ina stambene povr{ine, kao i zelenih povr{ina po stanovniku. 3. Granice podru~ja plana – Potrebno je planirati postepeno iskqu~ivawe stambene funkcije, pogotovu iz frontalnog dela uz Bulevar, Granicom Regulacionog plana obuhva}ena je povr{ina prenamenom prizemqa i niìh etaà u poslovni prostor. od 11 ha i nalazi se u prostoru ograni~enom ulicama Bule- – Objekte dru{tvenog standarda planirati tako da se var kraqa Aleksandra, Sin|eli}eve, Poàreva~ke, Kneza zadovoqe standardi dati Generalnim planom i re{avati Ive od Semberije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina. ih u sistemu objekata utvr|enim za zonu u celini, i to po Katastarske parcele koje obuhvata ovaj plan pripadaju pravilu sa povr{inom parcele za osnovnu {kolu ne mawom KO Vra~ar i KO Zvezdara. od 15 m² po u~eniku u smeni, 10 m² parcele po detetu za de~- je ustanove i 0,05 m² po stanovniku za potrebe osnovne KO Vra~ar pripadaju slede}e parcele: zdravstvene za{tite. 900, 1305, 1310, 1311, 1312, 1313/1, 1314, 1315, 1316, – Potrebe za stacionarnim saobra}ajem u slu~ajevima 1317/2, 4926/1, 793, 794, 795, 796, 797, 798, 799/1, 799/2, 800, nove izgradwe treba re{avati prvenstveno u garaàma no- 801, 802, 803, 804, 805, 806, 807, 808, 809, 810, 811/1, 811/2, vih objekata, 811/3, 812/1, 812/2, 813/1, 813/2, 813/3, 814/1, 814/2, 815/1, – Slobodne povr{ine po stanovniku treba realizovati 815/2, 816, 817, 818/1, 818/2, 818/3, 818/4, 819/1, 819/2, 819/3, u meri koju omogu}ava blok, ali ne mawe od 7 m² po stanov- 820, 821, 822, 823/1, 823/2, 823/3, 824/1, 824/2, 824/3, 825/1, niku. Nedostatak slobodnih povr{ina kompenzova}e se u 825/2, 825/3, 825/4, 826, 827/1, 827/2, 828, 829/1, 829/2, 831/1, parkovima i sportskim centrima. Ure|ene javne gradske 831/2, 832/1, 832/2, 833/1, 833/2, 836, 837, 838, 839/1, 839/2, zelene i parkovske povr{ine treba zadràti i planirati 840/1, 840/2, 840/3, 844, 845/1, 845/2, 846, 847, 848/1, 848/2, wihovo daqe odràvawe i ure|ivawe. 848/3, 848/4, 848/5, 849, 850, 851, 852/1, 852/2, 854, 855, 856, 857, 858, 859, 860/1, 860/2, 864, 865, 866, 867, 868, 869, 870, 871, 872, 873, 874/1, 874/2, 875, 876, 877/1, 877/2, 877/3, 878/1, 6. Ste~ene urbanisti~ke obaveze 878/2, 878/3, 880, 881/1, 881/2, 882/1, 882/2, 883/1, 883/2, 884, Prilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada ste- 885, 886, 887, 888, 889, 890, 891, 892, 893, 894, 895, 896, 897, ~ene urbanisti~ke obaveze proistekle po osnovu izdate ur- 898, 899, 901, 902, 903, 904, 905, 906, 907. banisti~ke dokumentacije. KO Zvezdara pripadaju slede}e parcele: – Osnovni dokument koji prethodi ovom RP je Prostor- 6956, 6957, 6958, 6959, 6960, 6961, 6962, 6963, 6964, 6965, no-programsko re{ewe zone regulacionog plana Bulevara 6966, 6967, 6968, 6969, 6970, 6971, 6972, 6973, 6974, 6975, revolucije (usvojenog na KIO grada od 6. 11. 96). 6976, 6977, 6978, 6979, 6980, 6981, 6982, 6983, 6984, 6985, – Regulacioni plan dela á7 mesne zajednice Vra~ar 6986, 6987, 6988, 6989, 6990, 6991, 6992, 6993, 6994, 6995, („Slu`beni list grada Beograda” br. 14/95) tretira se 6996, 6997, 6998, 6999, 7000, 7001, 7002, 7003, 7004, 7005, kao ste~ena obaveza u delovima gde je plan u proceduri 7006, 7007, 7008, 7009, 7010, 7011, 7012, 7121, 7122, 7123, sprovo|ewa. 7127. – DUP Bulevara revolucije („Slu`beni list grada Be- ograda”, br. 15/73) u granicama Regulacionog plana sta- U slu~aju neslagawa navedenih brojeva parcela i pod- vqen je van snage. ru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao predmet ovog regulacionog plana vaì granica utvr|ena u grafi~kim listo- 7. Podloge za izradu plana vima „Geodetska podloga sa granicom plana” i „Katastar- ska podloga sa granicom plana” koje se nalaze u dokumen- Ovaj regulacioni plan radi se na slede}im podlogama: taciji plana. – Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog originala, 4. Uslovqenosti iz plana vi{eg reda Republi~ki geodetski zavod Centar za katastar nepokretnosti Beograd, Osnovne uslovqenosti iz planova vi{eg reda vezane su – Digitalizovani katastar, radni original 1:1000, za dva dokumenta: Republi~ki geodetski zavod Centar za katastar nepo- – Izmena i dopuna Generalnog urbanisti~kog plana Be- kretnosti Beograd, ograda do 2000. godine („Slu`beni list grada Beograda”, – Geodetski plan vodova 1:1000, digitalizacija radnog broj 2/85, 28/87 i 14/97). Na osnovu ovog dokumenta ura|eni originala, su Prostorno-programski elementi uslovi za Bulevar re- Republi~ki geodetski zavod Centar za nepokretnosti volucije, Zavod za planirawe 1993. Beograd. – Generalni plan Beograda – dopune Generalnog urbanisti~kog plana Beograda („Slu`beni list grada Beogra- da”, br. 2/99). áá – PRAVILA GRA\EWA

5. Izvod iz GUP-a 1. Tretman postoje}ih objekata Sa stanovi{a GUP-a, ovaj potez planiran je u ááá tipu Za sve objekte koji zalaze u planirane nove regulacije izgra|enosti „Stanovawe sa delatnostima u nasle|enim ulica i trgova ili prelaze novoplanirane gra|evinske li- centralnim delovima grada”. Intervencije u ovoj zoni tre- nije va`i slede}e: ba bazirati na slede}im pokazateqima: – na osnovu ovog plana dozvoqeno je teku}e, investici- – Indeks izgra|enosti „i” = 1,6 – 3, ono odr`avawe ovakvih objekata do wihove zamene, ukoli- – Odnos stanovawa i delatnosti 50–90% : 50–10%, ko ne postoji drugi zakonski osnov za ru{ewe (bespravna – Gustina naseqenosti 450–700 st/ha, gradwa), – Nova izgradwa treba da se uklopi u postoje}u matri- – nije dozvoqena rekonstrukcija, dogradwa niti adap- cu grada, u skladu sa formiranom horizontalnom i visin- tacija potkrovqa. skom regulacijom prostora. Za gra|evinske parcele na kojima postoje}i objekti ne – Visina novih zgrada }e po pravilu biti do P+6, od- zalaze u novoplanirane regulacije data su op{ta i posebna nosno maksimum 22 metra. pravila za gra|ewe u poglavqu 5 ovog regulacionog plana. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 811

Urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa nivou plana bez saobra}ajnih povr{ina: Blok Katastarska op{tina Povr{ina bloka Povr{ina pod objektom % Stanovawa % Delatnosti BRGP stanovawa BRGP delatnosti Ukupno BRGP Indeks izgra|enosti Stepen zauzetosti Broj stanova Broj stanovnika Slobodna pov. po stanovniku Gustina stanovawa B12 Vra~ar 12.250 7.175 52 48 4.952 4.613 9.565 0,8 59 60 181 28 148 B13a Zvezdara 9.071 5.631 83 17 7.664 1.553 9.217 1,1 62 93 280 12 309 B13b Vra~ar 5.929 4.086 87 13 5.386 786 6.172 1,1 69 66 197 9 332 B14 Zvezdara 8.505 5.584 79 21 5.895 1.562 7.457 0,9 66 72 216 14 254 B14b Zvezdara 24.793 12.831 30 70 5.756 13.456 19.212 0,8 52 70 211 57 85 B18 Vra~ar 7.545 4.438 94 6 10.984 728 11.712 1,6 59 134 402 8 533 B18b Vra~ar 5.244 3.855 84 16 9.615 1.842 11.458 2,2 74 117 352 4 671 B19 Vra~ar 8.873 4.607 99 1 16.571 125 16.696 1,9 52 202 606 7 683 B20 Vra~ar 6.612 3.632 98 2 7.986 168 8.154 1,2 55 97 292 10 442 UK. PLAN 88.823 51.839 75 25 74.810 24.833 99.643 1,1 58 912 2.737 14 308

2. Namena povr{ina 2.2. Povr{ine ostalih namena Planirane namene povr{ina definisane su kroz dve – Stanovawe (razli~itih gustina) – odnos stanovawa i grupe osnovnih namena: poslovawa do 80:20 1. povr{ine javnih namena – Stanovawe sa delatnostima – odnos stanovawa i po- 2. povr{ine ostalih namena – ~ine ih povr{ine name- slovawa izme|u 80:20 i 20:80 wene stanovawu, poslovawu, komercijalnim delatnostima, – Poslovawe i komercijalne delatnosti: trgovina, ugo- sportu, garaìrawu u okviru nadzemnih garaà. stiteqstvo, turizam, zanatstvo, usluge, poslovawe i dr – Posebno va`nu ulogu imaju pravila kojima se reguli{u odnos stanovawa i poslovawa do 20:80. odnosi odre|enih sadràja u neposrednoj blizini ili se – Sport preklapaju kao me{ovite namene. Pri odre|ivawu konkret- – Nadzemne garaè nih namena po{tovati slede}e: Napomena: – Sve aktivnosti moraju da budu u skladu sa najstroìm Odnos namena stanovawa i poslovawa na nivou parcele sanitarnim propisima za tu vrstu delatnosti. moè se kroz sprovo|ewe mewati u zavisnosti od potreba trì{ta, uz uslov da se zadovoqe prose~ni parametri na – Pri obavqawu aktivnosti moraju se primewivati i nivou bloka. Odnos stanovawa i poslovawa za svaku poje- po{tovati svi zakonski i podzakonski propisi iz ove dina~nu parcelu, kao i ostali parametri koji se defini- oblasti. {u u zavisnosti od namene (parkirawe, spratna visina i Za lokacije i aktivnosti za koje je po Zakonu o za{titi sl.) utvrdi}e se izradom Urbanisti~ko-tehni~kih uslova. ìvotne sredine to predvi|eno („Slu`beni list RS”, broj 66/92) potrebno je izraditi analizu uticaja na ìvotnu 3. Pravila parcelacije i preparcelacije sredinu. Prostor Regulacionog plana podeqen je na urbanisti~- Za sve aktivnosti namene i sadràje za koje zakon ne ke parcele javnih i ostalih namena, prikazane u grafi~- predvi|a izradu analize uticaja potrebno je u okviru pro- kom prilogu „Plan parcelacije” jektne dokumentacije izraditi poseban separat koji obra- |uje posebno: opis aktivnosti koja }e se obavqati, tehno- 3.1. Parcele javnih namena logiju predloène delatnosti, spisak opreme koja }e se Parcele ulica koristiti, obim i ja~ina eventualnog emitovawa buke, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– obim i ja~ina aero zaga|ewa, obim zaga|ewa vode i zemqe. Broj parcele Nazivi ulica u granici plana Povr{ina Potrebno je dokazati da su sva od ovih zaga|ewa ispod za- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– konom dozvoqenih kao i definisati opremu koja se mora 158, 159, 160, Sreda~ka, @arka Zrewanina, 22.583 ugraditi u smislu ekolo{ke za{tite prostora. 161, 162, 163, û~uk Stanina, Vatroslava Jagi}a, 164, 165, 166, Starca Vujadina, Kneza Ive 2.1. Povr{ine javnih namena 167, 168 od Semberije, Lozni~ka, – Ulice Qubostiwska, Poàreva~ka, – Kolsko – pe{a~ke povr{ine Ni{ka – Javna slobodna povr{ina sa podzemnom garaòm –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – [kolstvo Parcele za kolsko pe{a~ki saobra}aj, parkirawe i ze- Napomena: lenilo unutar bloka Namena „[kolstvo” na teritoriji plana podrazumeva –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– dve postoje}e {kole posebnog programa i to: Muzi~ka {ko- Broj parcele Namena Povr{ina la i ispostava Geografskog fakulteta. Postoje}e zgrade parcele su gra|evinski i funkcionalno devastirane te im je po- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– trebna rekonstrukcija. 21, 85, 112, 117, 140 kolsko-pe{a~ke povr{ine 3.915 Mogu}e je pro{irewe kapaciteta {kole, u slu~aju pro- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– mene programa, u smislu izgradwe potkrovqa iznad objek- 38, 76 podzemna garaà 2.182 ta, a nova izgradwa, u okviru namene obrazovawe, defini- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sa}e se u skladu sa parametrima GUP-a kroz izradu urbani- UKUPNO 6.097 sti~ko-tehni~kih uslova. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 28 – 812 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Parcele za objekte javnih namena 4. Pravila za regulaciju i nivelaciju povr{ina Gra|evinska parcela br. 154 sa namenom „[kolstvo” ukupne povr{ine od 7445 m² 4.1. Instrumenti za definisawe osnovnog sistema regulacije 3.2. P arcele ostalih namena ~ine: Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa namewe- 1. Urbanisti~ki blok ne za izgradwu objekata stanovawa, poslovawa ili me{ovi- Urbanisti~ki blokovi koji pripadaju KO Vra~ar: tih namena – Blok B12 – oivi~en ulicama Bulevar kraqa Aleksan- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– dra, Sin|eli}eva, Ni{ka i Sreda~ka Broj parcele Namena Povr{ina – Blok B13b – oivi~en ulicama @arka Zrewanina, Ni- parcele m² {ka i Sreda~ka –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Blok B18a – oivi~en ulicama Poàreva~ka, Sin|eli- 90 podzemno-nadzemna }eva, Ni{ka i Qubostiwska garaà 1.250 – Blok B18b – oivi~en ulicama Poàreva~ka, Qubo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stiwska, Ni{ka i Sreda~ka 152 sport 4.166 – Blok B19 – oivi~en ulicama Poàreva~ka, Sreda~ka, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ni{ka i Lozni~ka 5, 6, 95, 132, 156 poslovawe 10.308 – Blok B20 – oivi~en ulicama Poàreva~ka, Lozni~ka, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ni{ka, @arka Zrewanina i Kneza Ive od Semberije 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, stanovawe 45.646 Urbanisti~ki blokovi koji pripadaju KO Zvezdara: 16, 17, 18, 19, 22, 23, 24, 25, – Blok B13a – oivi~en ulicama Bulevar kraqa Aleksan- 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, dra, @arka Zrewanina i û~uk Stanina 34, 35, 36, 37, 40, 41, 42, 43, – Blok B14a – oivi~en ulicama Bulevar kraqa Aleksan- 44, 45, 46, 47, 48a, 49, 50, 51, dra, û~uk Stanina, @arka Zrewanina i Vatroslava Jagi}a 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, – Blok B14b – oivi~en ulicama Bulevar kraqa Aleksan- 60, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, dra, Vatroslava Jagi}a, @arka Zrewanina i Starca Vujadina. 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 86, 88, 2. Regulaciona linija 89, 91, 92, 93, 94, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, Regulaciona linija razgrani~ava povr{ine javnih na- 111, 118, 119, 120, 121, 122, mena od ostalih namena. Regulacijom zemqi{ta na ovaj na- 123, 124, 125, 126, 127, 128, ~in obezbe|uje se za{tita javnog interesa i rezervacija po- 129, 130, 139, 141, 142, 143, vr{ina za javne namene ~ime se obezbe|uje neometano odvi- 144, 145, 146, 147, 148, 149, jawe delatnosti od op{teg interesa. Regulaciona linija 150, 151 definisana je u grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivela- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ciono re{ewe”. 1, 2, 3, 4, 48, 96, 99, 100, 101, stanovawe 3. Gra|evinska linija 102, 113, 114, 115, 116, 131, sa poslovawem 10.072 133, 134, 135, 136, 137, 138 Gra|evinska linija utvr|uje se ovim planom u odnosu na –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– regulacionu liniju i predstavqa liniju na kojoj se gradi UKUPNO 71.442 objekat. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukoliko gra|evinska linija u unutra{wosti parcele 3.3. Principi formirawa nije definisana, objekat postaviti u skladu sa Pravilima gra|evinskih parcela za gra|ewe objeakta na gra|evinskim parcelama (poglavqe Formirawe novih urbanisti~kih parcela izvr{eno je 5 ovog plana). na osnovu postoje}eg katastra, pri ~emu su po{tovani uslo- Objekti zate~eni ispred gra|evinske linije u trenutku vi zate~eni na terenu. Izemene u postoje}oj parcelaciji izrade plana ne mogu se rekonstruisati ili nadzi|ivati, ra|ene su: ve} samo investiciono odràvati. Svaka gra|evinska ak- tivnost na ovakvoj parceli svodi se na prilago|avawe pla- – u slu~aju da je u unutra{wosti bloka planiran pro- niranoj regulaciji, {to zna~i adaptacija pstoje}eg objek- stor za javno kori{}ewe i izgradwu podzemnih garaà ta da bi se na{ao na planiranoj gra|evinskoj liniji ili – u slu~aju formirawa nove regulacione linije a pre- wegovo uklawawe, {to }e biti procena investitora. ma urbanisti~kom konceptu – u slu~aju da na postoje}oj katastarskoj parceli nije 4. Gra|evinska linija prizemqa mogu}e ispo{tovati minimum uslova izgradwe datih ovim Gra|evinske linije prizemqa defini{u povla~ewe pri- planom. zemqa od pozicije glavnog korpusa objekta i utvr|uju pozici- Poloàj parcela predvi|enih za gra|ewe utvr|en je regu- je planiranih kolonada ili pasaà. Prikazane su u grafi~- lacionom linijom u odnosu na javne povr{ine, granicom kom prilogu „Regulaciono-nivelaciono re{ewe”. Van ove gra|evinske parcele prema susednim parcelama i potrebnim linije mogu se nalaziti konstruktivni elementi – stubovi. analiti~ko-geodetskim elementima. Sve gra|evinske parce- Svi pasaì definisani kao kolski ili pe{a~ki pristu- le imaju obezbe|en pristup na javnu povr{inu direktno ili pi javnoj povr{ini unutar bloka moraju biti javna povr{ina. u vidu kolskog pristupa u {irini od najmawe tri metra. Analiti~ko-geodetski elementi za parcele javnih na- 5. Podzemna gra|evinska linija mena i za novoformirane gra|evinske parcele dati su u Podzemna gra|evinska linija definisana je samo za Dokumentaciji plana. objekte podzemnih garaà na parcelama za javno kori{}e- Dozvoqeno je objediwavawe parcela po inicijativi kori- we i data je kao pozicija koja }e se proveriti izradom ur- snika ukoliko su ispuweni uslovi iz poglavqa 5. ovog plana banisti~ko tehni~kih uslova. „Pravila za gra|ewe objekata na gra|evinskim parcelama”. Gra|evinske linije podzemnih etaà novih objekata, Za parcele namewene izgradwi objekata javne namene koje ovim planom nisu posebno definisane (podrumske zabrawena je preparcelacija. prostorije ili garaè) mogu se po potrebi utvrditi korz Plan parcelacije prikazan je na grafi~kom prilogu urbanisti~ku dozvolu i u pojasu izme|u regulacione i gra- „Plan parcelacije” (list 4) sa potrebnim analiti~ko-geo- |evinske linije, kao i u unutra{wem dvori{tu izvan gaba- detskim elementima. rita objekta, ukoliko to ne predstavqa smetwu ve} izgra|e- 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 813 noj ili planiranoj komunalnoj mreì. Nije dozvoqeno iz- sednih postoje}ih (koji se zadràvaju) ili planiranih laèwe iz nivoa terena na slobodnoj povr{ini parcele. objekata. Ukoliko je na susednoj parceli dozvoqena zamena Za ove slu~ajeve urbanisti~kom dozvolom utvr|uje se pod- postoje}eg fonda, unutra{wu gra|evinsku liniju defini- zemna gra|evinska linija. sati urbanisti~ko tehni~kim uslovima, a u skladu sa uslovima zauzetosti parcele. U Dokumentaciji plana prikaza- 6. Visinska regulacija na je mogu}nost rekonstrukcije (grafi~ki prilog D7 – Visinske regulacije definisane su ozna~enom spratno- Kompozicioni plan) za sve formirane gra|evinske parce- {}u i prikazane su na grafi~kom prilogu br. 3. „Regulaci- le i unutra{wa gra|evinska linija kao preporuka. ono-nivelaciono re{ewe”. Planirana spratnost predsta- Mogu}e je odstupiti od pravila ukoliko zadràni su- vqa maksimalnu spratnost do koje se moè izgraditi novi sedni objekti imaju legalne bo~ne otvore prostorija. objekat ili nadzidati postoje}i. Uz ovaj uslov neophodno je – Nije dozvoqeno zatvarati svetlarnike postoje}ih obje- uklopiti se u visinsku regulaciju susednih objekata. kata, ve} formirati iste u novoprojektovanim objektima. Ukoliko je planom definisana spratnost bez potkor- – Ukoliko je novi objekat udaqen od postoje}eg mawe od vne etaè (npr: P+4, P+5 i sl.), nije dozvoqeno graditi ~etiri metra, nije dozvoqeno sa te strane novog objekta korisne povr{ine iznad posledweg sprata ve} kosi krov kao pokriva~. predvi|ati otvore stambenih prostorija. Tako|e za ve} po- Za objekte ~ija je spratnost definisana sa potkrovnom stoje}e stambene objekte ~ija me|usobna udaqenost iznosi etaòm vaè pravila gra|ewa iz poglavqa 5.2. ovog plana. mawe od tri metra, u slu~aju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija. 4.2. Pravila za definisawe sistema nivelacija Pravila za izgradwu ugaonih objekata Okosnica sistema nivelacije bazira se na postoje}oj – Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu ugaonih obje- nivelaciji uli~ne mreè. Nove ulice kao i novi platoi i kata i wihovom uklapawu u gra|evinske linije susednih trgovi vezuju se za kontaktne, nivelaciono ve} definisa- objekata pri ~emu se moraju po{tovati svi stavovi iz pret- ne prostore. hodnih pravila. Pre svega planom je definisana nivelacija javnih po- – Gra|evinsku liniju prizemqa oblikovati u zavisno- vr{ina iz koje proizlazi i nivelacija prostora za izgrad- sti od {irine trotoara. wu objekata. Ukoliko je trotoar mawi od tri metra prizemqe na Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elemen- uglu obavezno povu}i (radi boqe preglednosti raskrsnice ti za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobijaju interpolovawem. i prirodnijeg toka kretawa pe{aka). Nivelacija svih povr{ina je generalna, naime kroz iz- – Potrebno je, ukoliko to konkretni uslovi lokacije radu projektne dokumentacije ona se moè preciznije i dozvoqavaju, da ugaoni objekti, u skladu sa beogradskom ar- ta~nije definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re- hitektonskom tradicijom, poseduju dominantni gra|evin- {ewima. Nivelacija povr{ina data je u grafi~kom prilo- ski element na uglu. gu „Regulaciono-nivelaciono re{ewe”. Spratnost i visina objekata (visinska regulacija) 5. Pravila za gra|ewe objekata na gra|evinskim Planom je definisana maksimalna spratnost za svaku parcelama pojedina~nu parcelu. Na objektima gde planom nije definisana izgradwa 5.1. Op{ta pravila izgradwe novih objekata potkrovqa (spratnosti P+3, P+4 i sl.) posledwa etaà se moè graditi kao: puna etaà, potkrovqe ili povu~en Postavqawe objekata u odnosu na javne povr{ine sprat, uz uslov da nije dozvoqena izgradwa korisnih povr- – Objekte graditi iskqu~ivo u okviru definisanih {ina iznad posledwe definisane etaè. Preporuka je da gra|evinskih linija. Nije dozvoqeno odstupawe od date planirani objekti uz regulaciju Bulevara kraqa Aleksan- gra|evinske linije. dra imaju povu~enu posledwu etaù. – Povla~ewe prizemqa objekata obavezno je u delu gde je Uskla|ivawe visinskih regulacija, kako sa uli~ne tako i to definisano gra|evinskom linijom prizemqa kao pozi- sa dvori{ne strane ostvariti na osnovu slede}ih pravila: cijom koja se mora po{tovati. – ako se novi objekat gradi izme|u dva postoje}a visi- – Gra|evinske linije prizemqa oblikovati tako da se nom se treba vezati za kotu venca vi{eg suseda. zatvore kalkani postoje}ih susednih objekata. U slu~aju ve- – Nije dozvoqeno ostavqawe neure|enih zabatnih zido- zanih kolonada (kroz vi{e lamela) nivo prizemqa i pla- va. Sve vidne zabatne zidove projektovati ili rekonstrui- fona kolonade mora biti kontinualan bilo da je u pitawu sati kao ure|eni deo fasade bez otvora. novi niz objekata ili nadovezivawe novog objekta na ve} postoje}i. Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu pasaà, Ogra|ivawe kolonada i wihovoj materijalizaciji. Minimalna visina Ogra|ivawe parcela na regulaciji ulice pasaà iznosi 3 m osim na mestima gde je predvi|en pro- Planom su definisane predba{te na regulaciji Poà- laz protivpoàrnih vozila gde je visina 4,5 m. reva~ke, Lozni~ke i û~uk Stanine, Starca Vujadina, – Ukoliko postoji potreba za izdignutim nivoom pri- @arka Zrewanina i Ni{ke (grafi~ki prilog br. 3 Regu- zemqa na gra|evinskim parcelama (zbog podzemne garaè i laciono-nivelaciono re{ewe). sl.), stepeni{te po pravilu postaviti u okviru definisa- Na osnovu zate~enog principa ure|ewa prostora (u kon- nih gra|evinskih linija. U tom slu~aju nivo prizemqa ne tekstu {ireg podru~ja od posmatranog), dozvoqeno je ogra- moè biti vi{i od jednog metra u odnosu na niveletu jav- |ivawe na regulaciji Poàreva~ke, Lozni~ke i dela @ar- nog puta. ka Zrewanina (od gra|evinske parcele 149 do parcele 154 – U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu re- – blok B14b). prezentativni, uklopqeni u ambijent i to sa kvalitetnim Nije dozvoqeno ogra|ivawe parcela na regulaciji û- materijalima, savremenim arhitektonskim re{ewima i sl. ~uk Stanine, Starca Vujadina, @arka Zrewanina i Ni{ke (blokovi B13a i B14a i B12), ve} ure|ivawe zelenih pred- Postavqawe objekata u odnosu na susedne objekte ba{ti ili parking prostora. U unutra{wosti parcele, na mestima gde nije defini- Za nove ograde vaì slede}e: sana gra|evinska linija, vaè slede}a pravila: – Postoje}e kvalitetne ograde treba zadràti. – Obavezno je gra|evinsku liniju novog objekta, koji je – Nove ograde podizati u skladu sa ve} oformqenim ka- u neprekinutom nizu, nadovezati na gra|evinsku liniju su- rakterom ograda ka ulici. Broj 28 – 814 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

– Parcele se ogra|uju zidanom ogradom do visine od – Ovi objekti se mogu u potpunosti zameniti novim {to 0,90 m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom }e biti procena investitora i u tom slu~aju objekat posta- ogradom do visine od 1,60 m. viti u skladu sa dozvoqenim kapacitetima, pravilima iz- – Zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regula- gradwe i drugim propisima. U tom slu~aju obavezno je re- cionu liniju prema protokolu regulacije, i to tako da {iti potrebno parkirawe na parceli. ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj par- – Visina nadzidanog dela zgrade ne sme pre}i visinu celi koja se ogra|uje. suseda. – Ograde na delu susednih gra|evinskih parcela ukoli- – Parkirawe za dodatnu povr{inu obezbediti na slo- ko se ogra|uju treba da budu zelene – ìve ograde koje se sa- bodnoj povr{ini parcele. Ukoliko ne postoje tehni~ke mo- de u osovini granice gra|evinske parcele ili transpa- gu}nosti, investitor je u obavezi da finansijski u~estvuje rentne ograde do 1,60 m koje se postavqaju prema katastar- u izgradwi jedne od planiranih garaà u granici plana. skom planu i operatu i to tako da stubovi ograde budu na – U tabeli posebnih uslova dati su podaci o BRGP nad- zemqi{tu vlasnika ograde. zidanog dela koji nisu precizan uslov ve} }e se proverava- – Ograde objekata na uglu moraju biti transparentne i ti, u svakom konkuretnom slu~aju, izradom projektne doku- ne mogu biti vi{e od 0,90 m ra~unaju}i od kote trotoara, mentacije. zbog za{tite vizuelne preglednosti raskrsnice. – Pre zahteva za izradu uslova potrebno je proveriti – Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati stati~ku stabilnost objekta, geomehani~ka svojstva terena izvan regulacione linije. na mikrolokaciji kao i eventualni status za{tite. – Zate~ene ograde koje odstupaju od navedenih pravila – Obaveza je da se ovim intervencijama ne mewaju stil- mogu se poru{iti u ciqu za{tite op{teg interesa (bezbed- ske karakteristike objekta. nosti, estetski izgled, higijene naseqa i sl.). – Obavezno je prilikom ovih intervencija renovirati fasadu objekta u celini. Pravila za re{avawe parkirawa u okviru parcele – Potreban broj parking mesta re{iti u okviru gra|e- Adaptacije vinske parcele. Adaptacije postoje}ih prostora (tavana, potkrovqa, ve- – Garaè u podzemnim etaàma novih objekata mogu se {ernica i drugih zajedni~kih prostorija) u korisne, stambe- izvesti kao klasi~ne ili mehani~ke. ne ili poslovne povr{ine su dozvoqene na svim objektima – Ukoliko je gra|evinska linija povu~ena u odnosu na koji se zadràvaju u postoje}em obliku i formi, spratnosti regulacionu, rampa za ulaz u garaù moè se postaviti u niè od P+4 ali samo u okviru svojih gabarita. Izmena ge- pojasu izme|u gra|evinske i regulacione linije samo u slu- ometrije kosog krova je dozvoqena u slede}im slu~ajevima: ~aju da je dozvoqeno ogra|ivawe. – kada je potrebno zameniti postoje}u krovnu konstruk- – Za parcele na regulaciji û~uk Stanine, Starca Vuja- ciju zbog dotrajalnosti konstruktivnih elemenata krova, dina, Ni{ke i dela @arka Zrewanina (blokovi B12, B13a – ukoliko se time vr{i usagla{avawe sa krovovima su- i B14a) rampa za ulaz u garaù mora po~eti od definisane sednih objekta. gra|evinske linije. Korisna povr{ina, dobijena ovakvom intervencijom, nije precizirana u tabeli posebnih uslova i utvrdi}e se 5.2. Op{ta pravila za izgradwu potkrovqa izradom Urbanisti~ko-tehni~kih uslova. Za sve objekte na kojima je dozvoqena izgradwa potkro- Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, te- vqa vaì slede}e: rasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|evinske – Mansarda ili potkrovqe svojom povr{inom ne smeju intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni~- izlaziti iz horizontalnog gabarita objekta. kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa. – Maksimalna visina nazidka potkrovqa iznosi 1,80 m (ra~unaju}i od poda podkrovne etaè do preloma krovne Rekonstrukcija prizemqa postoje}ih objekata kosine). Provera visine dozvoqenog nazidka vr{i}e se Rekonstrukciju i prenamenu prizemqa postoje}ih obje- kroz UTU u zavisnosti od venaca susednih objekata i uslo- kata izvesti u skladu sa slede}im pravilima: va Zavoda za za{titu spomenika kulture. – Ulaze u planirane sadràje u prizemqu re{iti na – Preporuka je, umesto potkrovqa, graditi povu~enu po- pravcima glavnih pe{a~kih tokova i tako da budu u {to sledwu etaù i u tom slu~aju ona moè imati punu spratnu blièm kontaktu sa pe{akom. visinu ali nije dozvoqena mogu}nost izgradwe korisnih – Poloàj i oblik stepeni{ta kojim se ulazi u poslov- povr{ina nad wom, ve} plitak krov kao pokriva~. Posled- ni prostor mora biti takav da ne ugroàva kretawe pe{a- wu etaù povu}i min. 1.2 m od fasade objekta, odnosno od ka na trotoaru. Stepeni{te postaviti unutar objekta. definisane gra|evinske linije. – Adaptacija ovakvih prostora mora biti izvedena na – Preporu~uje se izgradwa mansardnih krovova, ali uz takav na~in da ni~im ne naru{i konstruktivne, oblikov- po{tovawe elemenata tradicionalne arhitekture i u zavi- ne i stilske karakteristike postoje}eg objekta. Svi novi snosti od stilskog obele`ja objekta. elementi vidni na fasadi moraju se bojom, materijalom i – Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidu formom uklopiti u zate~eni izgled. tzv. „kapa” sa prepustima. – Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa 5.4. Posebna pravila izgradwe (mogu}e je, u slu~aju kada to geometrija krova dozvoqava, formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu kori- Tabela posebnih urbanisti~ko-tehni~kih pravila sadr- snu povr{inu). ì slede}e podatke: – Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se do- 1. Oznaka bloka. diruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sli- 2. Broj parcele. va na drugi objekat. 3. Namena parcele. [ifre u koloni „Namena parcele” zna~e slede}e: PO – poslovawe, ST – stanovawe, STP – 5.3. Op{ta pravila za rekonstrukciju stanovawe sa poslovawem, [K – {kola, SP – sport, NG – postoje}ih objekata nadzemna garaà, PG – podzemna garaà sa javnim kori- {}ewem povr{ine nad wom, PU – pristupne ulice. Pravila za nadzi|ivawe postoje}ih objekata 4. Spratnost – Nadzi|ivawe je dozvoqeno samo na pojedinim objekti- Data je maksimalna spratnost na svakoj pojedina~noj ma koji su definisani u posebnim pravilima i to do pro- parceli bez definisawa broja podzemnih etaà. Broj pod- pisane visinske regulacije. zemnih etaà zavisi od potrebnog broja gara`nih mesta, – Za ove objekte vaè sva pravila izgradwe definisana prostornih mogu}nosti parcele i geolo{kih karakteri- u stavu 5.2. Op{ta pravila za izgradwu potkrovqa. stika terena i utvr|uje se izradom UTU. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 815

5. Status objekta ozna~ava slede}e: P – postoje}i objek- 6. Stepen iskori{}enosti zemqi{ta „s” – predstavqa ti koji se zadràvaju u sada{wem obliku i formi; N – odnos povr{ine pod objektom i povr{ine gra|evinske par- objekti kojima je dozvoqena nadogradwa do definisanih cele – izraèn je u procentima. parametara; D – objekti kojima je dozvoqena dogradwa i 7. Indeks izgra|enosti „i” – predstavqa odnos ukupne promena gabarita pod uslovima utvr|enim ovim planom; bruto razvijene gra|evinske povr{ine i povr{ine parce- bez oznake – planirana nova izgradwa i zamena postoje}eg le (nisu uzete u obzir podzemno izgra|ene etaè). gra|evinskog fonda. 8. Napomena – specifi~ni uslovi za pojedine parcele. OZNAKA BLOKA BROJ PARCELE NAMENA SPRATNOST STATUS OBJEKTA INDEKS IZGRA\ENOSTI ZAUZETOST (%) NAPOMENA B12 1 STP P+6 6,2 88 Preporuka – povu~en {esti sprat 2 STP P+6 4,2 60 Preporuka – povu~en {esti sprat 3, 4 STP P+6 4,5 65 Preporuka – povu~en {esti sprat 5 PO P+6 3 45 Instalacija u funkciji GSP-a (Ispravqa~ka stanica, trafo i dispe~er) uklopiti u novoplanirani poslovni objekat. Preporuka – povu~en {esti sprat. 6 PO P+4+Pk 3 50 Slobodnu pov. parcele urediti kao javnu do P+6 povr{inu – trga. Preporuka razrade putem konkursa. 7 ST P+4+Pk 2,8 50 8 ST P+5+Pk 5 75 Preporuka objediwavawa parcela radi realizacije jedinstvenog objekta. U tom slu~aju indeks moè biti do 4,5 a zauzetost do 75% 9 ST P+4+Pk do 3,7 60 Spratnost jedinstvenog objekta moè biti od P+5+Pk P+4+Pk do P+5+Pk. 10, 11, 12, 13, 14 ST P+4+Pk 3,5 60 15, 16, 17 ST P+4+Pk 3,2 55 18 ST P+4+Pk 3,7 65 19 ST P+3+Pk 3,5 75 Orijentaciona BRGP – nadzidanog dela objekta – 504 m². 21 PU Kolsko-pe{a~ka povr{ina B13a 95 PO P+4 do P+6 3,4 56 Slobodnu pov. parcele urediti kao javnu povr{i- nu trga. Obavezno uklapawe visinske regulacije prema Ulici @arka Zrewanina. Preporuka razrade putem konkursa. 96 STP P+4 do P+6 3,6 62 Preporuka – povu~en {esti sprat 99 STP P+4+Pk N 4,2 73 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 400 m². 100 STP P+6 3,9 56 Preporuka – povu~en {esti sprat 101 STP P+6 3,3 47 Preporuka – povu~en {esti sprat 102 STP O+4+Pk N 4,7 82 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 550 m². 103 ST P+4 1,9 37 104 ST P+3+Pk P 1,8 38 105 ST P+4 3,8 76 106, 107, 108 ST P+4 2,6 52 109 ST P+4 3,3 65 110, 111 ST P+4 2,7 54 112 PU Kolsko-pe{a~ka povr{ina B13b 48 STP P+5 4,8 80 Preporuka razrade putem konkursa 48a ST P+4+Pk 2,9 52 49 ST P+3+Pk N 4 85 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 540 m². Broj 28 – 816 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002. OZNAKA BLOKA BROJ PARCELE NAMENA SPRATNOST STATUS OBJEKTA INDEKS IZGRA\ENOSTI ZAUZETOST (%) NAPOMENA 50 ST P+3+Pk N 3,4 72 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 336 m². 51, 59 ST P+3+Pk 2,2 48 S obzirom na oblik bloka, prilikom 52 ST P+3+Pk 2,6 55 izdavawa urbanisti~ko-tehni~kih 53, 55 ST P+3+Pk 2,9 60 uslova, posebno voditi ra~una o 54 ST P+4 do P+5 3,5 64 unutra{woj gra|evinskoj liniji. 56 ST P+3+Pk 3 65 U Dokumentaciji plana (grafi~ki 57 ST P+3+Pk 2,7 57 prilog br. D7) data je unutra{wa 58 ST P+3+Pk 2,3 49 gra|evinska linija kao preporuka. 60 ST P+3+Pk do P+4+Pk 4,3 85 B14a 113 STP P+6 2,9 41 Preporuka – povu~en {esti sprat 114 STP P+6 4,1 58 Preporuka – povu~en {esti sprat 115 STP P+6 3,5 50 Preporuka – povu~en {esti sprat 116 STP P+4 do P+6 5,2 80 Preporuka – povu~en {esti sprat 117 PU Kolsko-pe{a~ka povr{ina 118, 119, 120, 121 ST P+4 2,5 50 122 ST P+3+Pk 2,5 40 123 ST P+3+Pk N 2,7 57 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 400 m² 124 ST P+4 2,4 47 125, 126 ST P+4 2,6 51 127 ST P+4 2,7 54 128, 130 ST P+4 2,1 43 129 ST P+4 2,4 47 131 STP P+4 do P+6 3,7 61 Preporuka – povu~en {esti sprat B14b 132 PO P+1 do P+4 D 2,1 63 Rekonstrukcija i dogradwa RK „Beta”. BRGP novog objekta iznosi 1.500 m². Prilikom rekonstrukcije na slobodnoj povr{ini unutar kompleksa obavezno je re{iti potrebno parkirawe (podzemnom garaòm i/ili povr{inskim parkingom). 133 STP P+6 4,0 57 Preporuka – povu~en {esti sprat 134, 135 STP P+6 4,3 61 Preporuka – povu~en {esti sprat 136, 137 STP P+6 3,3 47 Preporuka – povu~en {esti sprat 138 STP P+4 do P+6 4,6 70 Preporuka – povu~en {esti sprat 140 PU Kolsko-pe{a~ka povr{ina 141 ST P+1 P 0,7 36 142, 143, 144, 145, 146 ST P+4 2,2 43 147 ST P+3 1,9 46 148 ST P+3 1,7 43 149 ST P+3 2,7 68 150, 151 ST P+2+Pk 1,8 49 152 SP P+1 do D 1,4 67 Dogradwa i rekonstrukcija Sportskog centra P+2+Pk Radni~ki – nova BRGP pribli`no 3.000 m². Po- trebe za parkirawem re{iti na parceli. 154 [K P+1+Pk N 0,5 20 Rekonstrukcija {kolskog kompleksa u skladu sa parametrima GUP-a 156 PO P+4 do P+6 4 80 Preporuka – povu~en {esti sprat B18a 22 ST P+2+Pk P 1,6 44 23 ST P+3 P 2,7 67 24 ST P+3 P 1,6 41 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 817 OZNAKA BLOKA BROJ PARCELE NAMENA SPRATNOST STATUS OBJEKTA INDEKS IZGRA\ENOSTI ZAUZETOST (%) NAPOMENA 25 ST P+2+Pk P 2,6 71 26 ST P+4 2,2 44 27 ST P+4 2,1 42 28 ST P+4 P 3,9 68 29 ST P+3+Pk P 2,6 56 30 ST P+4+Pk P 3,4 60 31 ST P+4 2,3 50 32 ST P+3+Pk N 2,6 55 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 360 m². 33 ST P+3+Pk N 2,6 56 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –380 m². 34 ST P+6+Pk P 6,4 83 35 ST P+4 1,9 37 36 ST P+4 3,8 75 37 ST P+2+Pk P 2,2 60 38 PG Podzemna garaà u dva nivoa kapaciteta od 30 gm B18b 40 ST P+4+Pk do P 2,3 50 P+5+Pk 41 ST P+3+Pk N 3,3 70 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 340 m² 42 ST P+3+Pk N 2,3 49 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 240 m² 43 ST P+5+Pk N 4,8 79 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 430 m² 44 ST P+5+Pk 5,4 80 45 ST P+5+Pk 3,5 52 46 ST P+4+Pk P 3,4 60 47 ST P+3 P 2,9 73 B19 62, 84 ST P+3+Pk 2,1 45 63 ST P+3 do P+8 P 5,2 70 64 ST P+3+Pk P 1,5 32 65 ST P+3+Pk 1,7 37 66 ST P+3+Pk 1,8 39 Preporuka objediwavawa parcela. Indeks izgra|e- 67 ST P+3+Pk 1,5 31 nosti za objediwene parcele moè biti do 1,8, a zauzetost do 40% 68 ST P+4+Pk P 4,2 74 69, 70 ST P+4 2,6 52 71 ST P+3+Pk P 3,1 65 72 ST P+4 1,5 30 Preporuka objediwavawa parcela. Indeks izgra- 73 ST P+5 1,7 28 |enosti za objediwene parcele moè biti do 1,8 a zauzetost do 35%. 74 ST P+5 P 1,7 29 75 ST P+5 do P+8 P 5,5 70 76 PG Podzemna garaà u jednom nivou kapaciteta od 32 gm 78 ST P+5 P 4,5 76 79 ST P+3 P 2,1 54 80 ST P+3+Pk P 4,3 91 81 ST P+3 N 3,2 80 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 290 m² 82 ST P+3+Pk 4,2 87 83 ST P+3+Pk N 2,1 44 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 220 m² 85 PU Kolsko-pe{a~ka povr{ina Broj 28 – 818 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002. OZNAKA BLOKA BROJ PARCELE NAMENA SPRATNOST STATUS OBJEKTA INDEKS IZGRA\ENOSTI ZAUZETOST (%) NAPOMENA 86 ST P+5+Pk N 3,3 52 Orijetnaciona BRGP nadzidanog dela objekta – 550 m². Obavezno obezbediti za nove stanove parkirawe na parceli. 88 ST P+4 do P+5 3,5 61 B20 89 ST P+4+Pk 2,8 49 90 NG P+4 3,3 65 Vi{espratna garaà sa pribli`no 220 gm. Do- zvoqene su delatnosti u prizemqu. 91, 92, 93 ST P+4 2,7 55 94 ST P+4+Pk 2,4 42

Napomena: U Dokumentaciji plana dat je tabelarni prikaz orijentacionih podataka za svaku pojedina~nu parcelu (povr{ina parcele, BRGP, odnos stanovawa i delatnosti, povr{ina pod objektom i sl.).

5.5. Postignuti parametri na nivou plana – Sadràji su diferencirani na slede}i na~in: du` U odnosu na postoje}e stawe planirana je rekonstruk- Bulevara kraqa Aleksandra se planira intenzivnije raz- cija slede}ih razmera: vijawe komercijalnih delatnosti (kao prete`na namena – Od postoje}eg izgra|enog fonda (ukupne bruto povr- ili u kombinaciji sa stanovawem) dok se na parcelama u {ine od oko 99 700 m²), za zamenu je planirano oko 39.700 m², zale|u, prema Poàreva~koj ulici, razvija namena stanova- a preostalih pribli`no 60.000 ² se zadràva. m wa (s obzirom na wihov karakter – mirni stambeni bloko- – Ukupna planirana bruto povr{ina iznosi oko 210 000 m². – Ukupna bruto povr{ina dobijena nadzi|ivawem po- vi). O~ekuje se pove}awe kvadrata poslovawa na nivou pla- stoje}ih objekata iznosi oko 5.550 m². na pribli`no na 42.000 m² ({to iznosi 2,7 puta vi{e u od- – Planirana rekonstrukcija i dogradwa kompleksa nosu na postoje}e stawe), a kvadrata stanovawa na pribli- Sportskog dru{tva „Radni~ki” (parcela br 152) i Robne `no 68.000 m² (1,9 puta vi{e u odnosu na postoje}e stawe). ku}e „Beta” (parcela br. 132) iznosi ukupno 4.500 m². – Novoizgra|ene povr{ine (nastale zamenom postoje}eg – Stepen zauzetosti ra~unat je u odnosu na povr{inu fonda lo{eg kvaliteta) iznose oko 144.000 m². Odnos ru- bloka (bez obodnih saobra}ajnica) i o~ekuje se smawewe {ewe – izgradwa na nivou plana iznosi oko 1 : 3,6. zauzetosti na nivou plana za pribli`no 10%. Tabela planiranih kapaciteta ²/zap.) ²/stanu) m m 86 50 ≈ ≈ Procena broja stanova ( Procena broja stanovnika Slobodna povr{. po stanovniku Gustina stanovawa (bez obodnih saobra}ajnica) Broj bloka Povr{ina bloka Indeks izgra|enosti Zauzetost Pov. pod objektom % Stanovawa % Delatnosti BRGP - Stanovawa BRGP - delatnosti Ukupno BRGP Broj zaposlenih ( B12 11.698 3,1 51 5.950 49 51 17.798 18.718 36.515 374 207 621 9 531 B13a 9.090 2,8 51 4.522 69 31 17.801 8.118 25.919 162 216 648 7 713 B13b 5.074 3,2 64 3.230 84 16 13.750 2.528 16.278 51 160 480 4 945 B14a 8.277 2,6 48 3.969 82 18 17.964 3.871 21.835 77 213 639 7 772 B14b 24.080 1,6 42 9.977 44 56 16.401 20.836 37.237 417 191 572 25 238 B18a 7.423 2,3 47 3.473 90 10 15.556 1.728 17.284 35 200 599 7 806 B18b 5.016 3,1 60 2.987 90 10 14.167 1.574 15.742 31 156 468 4 933 B19 8.636 2,5 46 4.009 90 10 19.658 2.184 21.842 44 314 941 5 1.090 B20 6.030 2,9 52 3.106 69 31 11.958 5.412 17.369 108 132 395 7 655 UKUPNO 84.989 2,5 49 41.224 69 31 145.053 64.969 210.021 1.299 1.787 5.362 8 631 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 819

Napomena: Pristup vatrogasnih vozila svakoj zgradi u okviru poje- Indeks izgra|enosti dobijen je na osnovu BRGP bez dinih blokova omogu}en je iz ulica koje okruùju blok i iz podzemnih etaà. Pod pretpostavkom da se na svakoj parce- „zale|a” preko kolsko-pe{a~kih povr{ina u sredi{tu blo- li, na kojoj se predvi|a zamena postoje}eg fonda, gradi u ka. Pristup unutar bloka mora biti najmawe {irine 3,5 m. proseku 1,5 nivo pod zemqom uz zauzetost parcele od 80% (bez obzira na zauzetost iznad terena) koeficijent izgra- 6.2 Parkirawe |enosti na nivou plana (bez obodnih saobra}ajnica) bi iz- nosio pribli`no 3,2. Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkciji planiranih namena. Uporedni prikaz parametara iz GUP-a i planiranih Parkinzi na otvorenom locirani su na parcelama od kapaciteta za ááá tip izgra|enosti (stanovawe sa delatno- javnog interesa i to: stima u nasle|enim centralnim delovima grada) – u okviru blokova, na delu kolsko-pe{a~kih povr{ina – uli~no –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Povr{ine za miruju}i saobra}aj na otvorenim parkira- Povr{ina Indeks Gustipna Slobodna li{tima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od pre- plana izgra|enosti stanovawa povr{ina po fabrikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od kon- „i” (bez obodnih (st/ha) (sa stanovniku (m²) cepcije parterne obrade. saobra}ajnica) pripadaju}im Uli~ne parkinge oivi~iti. saobra}ajnicama) Na otvorenim, povr{inskim parkinzima, svuda gde ne –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– postoji, drvored kombinovati sa parkinzima. Plan GUP Plan GUP Plan GUP Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa di- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– menzijama 2,3 h 4,8 m a za paralelna sa dimenzijama 5,5 h 2 m. 10,7 ha 2,5 1,6-3 500 450-700 8 min 7 Za sve novoplanirane objekte obezbediti na pripadaju- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }oj parceli potreban broj parking mesta, dobijenih iz prora~una, definisanih na bazi normativa, prvenstveno u podzemnim etaàma objekta ili na slobodnoj povr{ini 6. Pravila gra|ewa i posebni uslovi parcele. Ukoliko je pri projektovawu novih objekata do- za saobra}ajne povr{ine {lo do promene bruto gra|evinske povr{ine u odnosu na planirane, broj parking mesta obezbediti prema datim 6.1. Uli~na mreà normativima za izmeweno stawe. Koncept uli~ne mreè na prostoru Regulacionog plana Za novu izgradwu, urbanisti~ko-tehni~kim uslovima zasnovan je na postavkama GUP-a iz 1985. definisati broj parking mesta prema slede}em normativu: Predmetnu lokaciju okruùju ulice Bulevar kraqa – za stanovawe 1,0 PM po stanu, Aleksandra, Sin|eli}eva, Poàreva~ka, Kneza Ive od – za delatnosti 1,0 PM na 60 m² neto eta`ne Semberije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina. povr{ine. Bulevar kraqa Aleksandra je u rangu gradske magistra- Za potrebe parkirawa postoje}ih i planiranih sadràja, le. Wen profil definisan je prema studiji „Prostorno- kao i ostalih korisnika prostora (s obzirom na frekvent- programsko re{ewe zone RP Bulevara”. Saobra}ajno re{e- nost podru~ja i planiran razvoj komercijalnih delatnosti) we ulice Bulevar kraqa Aleksandra dat u ovom planu tre- planirana je izgradwa pet garaà ve}ih kapaciteta i to: tirati samo ilustrativno kao preporuku obra|iva~a. – u okviru poslovno-komercijalnog centra u bloku B-12, U uli~noj mreì Beograda, ulice ranga drugog reda su na dva podzemna nivoa sa min. 250 PM (kapacitet garaè Jagi}eva, deo ulice @arka Zrewanina, Kneza Ive od Sem- planiran je da zadovoqi potrebe planirane namene i dru- berije, Poàreva~ka i Sin|eli}eva. gih korisnika prostora kao op{ta garaà), Sve ulice ovog ranga zadràvaju postoje}e trase uz pro- – podzemno-nadzemna garaà (sa 5 nivoa ili 9 polunivoa) {irewe kolovoza na 6 m sa obostranim trotoarom najmawe kapaciteta od 220 PM u okviru gra|evinske parcele br. 90, {irine 1,5 m. – tri podzemne garaè u centralnim delovima blokova Ostale ulice ~ine mreù lokalnih saobra}ajnica. Sve ispod javnih slobodnih povr{ina (u bloku B14b od 65 PM ulice zadràvaju postoje}e trase uz pro{irewe kolovoza na 6 m. u jednom nivou, u bloku 18a od 52 PM u tri polunivoa i u Sve ulice su sa obostranim trotoarima od najmawe 1,5 m. bloku B19 od 37 PM u jednom nivou). Ove garaè su u funk- Geometrija svih raskrsnica uli~ne mreè se rekon- ciji postoje}ih sadràja u okruèwu. strui{e sa minimalnim polupre~nikom krivine od 6 m. Garaè su planirane kao klasi~ne, sa rampama. Prepo- Postoje}a problemati~na raskrsnica Bulevara sa Sre- ruka obra|iva~a je da se umesto klasi~nih podzemnih gara- da~kom i @arka Zrewanina je u potpunosti rekonstruisa- à grade automatizovane mehani~ke garaè s obzirom na: na i izvedena kao dve trokrake raskrsnice. – boqe iskori{}ewe prostora za parkirawe (u{teda po Ulica Qubostiwska planirana je kao kolsko-pe{a~ka mestu i volumenu), ulica. Trotoari i kolovoz su nivelaciono izjedna~eni. U – potpunu kontrolu pristupa vozila (elektronska kon- zoni ulice obezbediti prohodnost komunalnog i inter- trola, iskqu~en „qudski faktor”), ventnog vozila ostavqawem slobodnog profila {irine – automatizovano vo|ewe vozila (nema prisustva qudi u 3,5 m u kontinuitetu ukoliko se elementima parterne ob- objektu), rade „umiruje” saobra}aj. – za{titu ìvotne okoline (bez izduvnih gasova), Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnica – niù cenu izgradwe po mestu parkirawa u odnosu na dati su u grafi~kom prilogu br. 02 (Urbanisti~ko re{ewe klasi~ne garaè. saobra}ajnih povr{ina). Povr{ine iznad podzemnih garaà u okviru bloka pla- Trase rekonstruisanih saobra}ajnica u situacionom i nirati kao slobodne pe{a~ke povr{ine kombinovane sa nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvede- zelenilom ili kao kolsko-pe{a~ke povr{ine. nih saobra}ajnica sa primerenim padovima. Podzemne garaè graditi u okviru podzemnih gra|evin- Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobra}ajni- skih linija datih na graf. prilogu br. 03. Prikaz gara- ca utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}ewu i `nih mesta i broj nivoa dat je kao minimum koji se prili- strukturi vozila koja }e se wome kretati. kom projektovawa garaè mora ispo{tovati. Garaè mogu Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskih biti i ve}eg kapaciteta, {to zavisi od tehni~kih i inve- voda u sistem ki{ne kanalizacije. sticionih mogu}nosti. Broj 28 – 820 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Pri projektovawu garaà u podzemnim etaàma novoi- objekte dati su po parcelama u tabeli – Numeri~ki pokaza- zgra|enih objekata po{tovati slede}e elemente: teqi za parkirawe. – {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m, Numeri~ki pokazateqi za parkirawe – slobodna visina garaè min. 2,3 m, – dimenzije parking mesta min. 2,3 h 4,8 m, Normativ primewen za prora~un potrebnog broja parking – podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene mesta izveden je iz postavki GUP-a za ááá tip izgra|enosti: i 15% za pokrivene. – za postoje}e stanovawe 0,7 PM po stanu, Numeri~ki pokazateqi za parkirawe i uslovi za iz- – za novo stanovawe 1 PM po stanu, gradwu parking i gara`nih mesta za nove i dogra|ene – za delatnosti 1 PM na 60 m² neto eta- `ne povr{ine. ²/stan) m 86 ≈ Broj bloka Povr{ina bloka BRGP - delatnosti Broj stanova ( Potrebno PM - stanovawe Potrebno PM - delatnosti Potrebno PM - ukupno Ostvareno PM na otvorenim parkin. u bloku i po obodnim saobra}aj. Ostvareno PM u op{tim garaàma Ostvareno PM na parceli Ostvareno PM - ukupno Suficit - deficit PM Napomena B12 11.698 18.718 207 204 312 515 554 554 38 Garaà podmiruje potrebe i komercijalnog centra B13a 8.828 8.118 216 203 135 338 6 289 295 -43 B13b 5.074 2.528 160 152 42 194 173 173 -22 B14a 8.277 3.871 213 208 65 273 14 260 274 1 B14b 24.006 20.836 191 190 237 427 88 359 447 20 B18a 7.423 1.728 200 160 29 188 30 91 121 -67 B18b 5.016 1.574 156 136 26 162 107 107 -56 B19 8.636 2.184 314 245 36 282 25 32 99 156 -126 B20 6.030 5.412 132 115 32 148 28 220 118 366 218 UKUPNO 84.989 64.969 1.787 1.613 915 2.528 161 282 2.049 2.492 -36

Potreban broj parkinga prezentiran u tabeli dat je po Ovim planom predvi|ena je znatna izgradwa novih blokovima, s tim {to je prora~un ra|en za svaku parcelu stambenih objekata u svim blokovima kompleksa, postoje}a posebno. saobra}ajna mreà ulica ostaje nepromewena. Ostvaren broj parkinga na parceli izveden je prema normativu za planiranu namenu na parcelama i predstavqa Postoje}e stawe vodovoda zahtevani minimum za parking mesta. Postoje}a vodovodna mreà ovoga podru~ja, prema uslovima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” pripada áá 6.3. Pe{a~ki saobra}aj visinskoj zoni vodosnabdevawa. Povr{ine rezervisane za kretawe pe{aka planirane su U svim ulicama ovoga kompleksa postoji uli~na di- uz sve primarne i sekundarne saobra}ajnice, trotoarima, stributivna vodovodna mreà. Tako|e, kroz ovo podru~je obostrano, najmawe {irine 1,5 m. prolazi i nekoliko magistralnih cevovoda á i áá zone vo- Na kolsko-pe{a~kim povr{inama (prilazi parkirali- dosnabdevawa, jer se uz samu urbanisti~ku granicu kom- {tima i podzemnim garaàma) apsolutni prioritet u kre- pleksa nalazi vodovodni punkt sa rezervoarom „Glavni” i tawu imaju pe{aci u odnosu na motorna vozila. crpnom stanicom „Crveni krst”. Nagla{ava se da je postoje}i ceovod φ500 mm koji je po- 6.4 J G S loèn trasom ulica Sin|eli}evom i Poàreva~kom sve do Prostor regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnim crpne stanice „Crveni krst”, cevovod á visinske zone. Me- saobra}ajem preko linija tramvajskog saobra}aja u ulici |utim cevovod nije u funkciji od kako je izgra|en i za eks- Bulevar kraqa Aleksandra. ploataciju je, kao takav, potpuno nepouzdan. Trasa ovog cevovoda je zadràna za planiranu eksploataciju sa stanovi- 7. Pravila gra|ewa za tehni~ku infrastrukturu {ta potrebe budu}eg konzuma op{tine Vra~ar, tako da }e se wegova trasa i profil zadràti za magistralni cevovod áá 7.1. Vodovod (druge) visinske zone. Ovaj cevovod, ina~e, po~iwe od crp- Predmetno podru~je koje se ovim regulacionim planom ne stanice CS „Vra~ar áá” iz koje polazi sa pre~nikom od obra|uje, ograni~eno je slede}im ulicama: Bulevar kraqa φ700 mm, a zavr{ava se u zoni crpne stanice CS „Crveni Aleksandra, Sin|eli}eva, Poàreva~ka, Kneza Ive od krst” sa pre~nikom φ500 mm. Semberije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina. Prema uslovima dobijenim od JKP BVK moè se kon- Teritorija ovoga plana pripada áá visinskoj zoni Beo- statovati da u sada{wim okolnostima snabdevawa, posto- gradskog vodovodnog sistema. je}a mreà áá visinske zone radi punim kapacitetom i da 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 821 je u potpunosti iskori{}ena. Dakle, iz postoje}e mreè ne Za prikqu~ewe novih objekata na vodovodnu mreù po- mogu se obezbediti dodatne koli~ine vode. trebno je da se izgrade primarni objekti „Mokrolu{kog pod- Za prikqu~ewe ovim planom predvi|enih novih objeka- sistema” i to: Crpna stanica CS „Vra~ar” i potisni cevovod ta na vodovodnu mreù, potrebno je da se stvore uslovi na- od CS „Vra~ar” φ700mm – φ500 mm do CS „Crveni krst”. kon izgradwe primarnih objekata, vodovodnog sistema Rekonstrukciju postoje}e ili izgradwu nove tzv. sekun- „Mokrolu{kog podsistema”, kojem u {irem smislu pripa- darne vodovodne mreè potrebno je uraditi u slede}im da ovaj kompleks. blokovima: Postoje}i cevovodi predmetnog podru~ja prikazani su u Blok B12 – φ150 mm u ul. Ni{koj, φ150 mm u ul. Sreda~koj; grafi~kom prilogu elaborata na situaciji u razmeri Blok B13 – φ150 mm u ul. Ni{koj, φ150 mm u ul. û~uk 1:1000, zajedno sa planiranom ili mreòm predvi|enom za Staninoj, φ150 mm u ul. Sreda~koj; rekonstrukciju. Blok B 14 – φ150 mm u ul. û~uk Staninoj, φ150 mm u ul. Vatroslava Jagi}a, φ100 mm – φ150 mm u ul. @arka Zrewa- Planirano stawe nina, φ150 mm u ul. Starca Vujadina, φ150 mm u Bulevaru kraqa Aleksandra; Planirani objekti áá visinske zone ({ire podru~je) Blok B18 – φ150 mm u ul. Qubostiwskoj, φ150 mm u ul. Po- àreva~koj, φ150 mm u ul. Sreda~koj, φ150 mm u ul. Ni{koj; Beogradski vodovodni sistem sastoji se od pet visinskih Blok B19 – φ150 u ul. Ni{koj, φ150 u ul. Sreda~- zona koje su formirane prema topografiji terena, a svaka mm mm koj, φ150 mm u ul. Poàreva~koj, φ150 mm u ul. Lozni~koj; zona obuhvata visinsku razliku od 50 m. Zone su me|usobno Blok B20 – φ150 u ul. Lozni~koj, φ150 u ul. Po- povezane preko odgovaraju}ih rezervoara i crpnih stanica. mm mm àreva~koj, φ150 mm u ul. Ni{koj. Prva visinska zona vodosnabdevawa obuhvata podru~je Na situaciji u grafi~kom prilogu elaborata, u razme- sa kotama terena 75–125 m.n.m, druga zona je sa kotama od ri 1:1000, date su trase i pre~nici cevovoda planirane vo- 125–175 m.n.m., a tre}a je od 175–225 m.n.m. dovodne mreè u svim ulicama gde su predvi|eni, a prema Kompletno podru~je Bulevara kraqa Aleksandra obu- navedenom spisku. hvata delove á, áá i ááá visinske zone. Predmetna teritorija Regulacionog plana pripada u Etape realizacije potpunosti áá visinskoj zoni Beogradskog vodovodnog si- Nije mogu}e definisati ta~no uticaj izgradwe infra- stema. Weno vodosnabdevawe vr{i se preko primarnih i strukture na redosled i etapnost realizacije plana. Ipak, mo- sekundarnih cevovoda, a pod uticajem crpnih stanica „Vra- è se konstatovati da je izgradwa svakog bloka posebna etapa ~ar áá” i „Crveni krst”. izgradwe vodovodne mreè nezavisno od redosleda realizaci- Za sada na ovom podru~ju nema ve}ih problema u vodo- je blokova plana. Neophodno je kod svakog bloka planiranu vo- snabdevawu. dovodnu mreù izvesti u celosti, odnosno zatvoriti prsten. Postoje u ovoj zoni veliki, primarni cevovodi unutar i Kao obavezna etapa bila bi izgradwa planirane vodo- oko konzumnog podru~ja, ali je stawe sekundarne distribu- vodne mreè oko jednog ili vi{e blokova u zavisnosti od tivne mreè ve} takvo da se, usled urbanizacije ovog pro- obima gradwe i zatvarawe prstena. stora, mora oko mnogih blokova predvideti izgradwa no- Kao mogu}a etapa bila bi rekonstrukcija magistralnog vih cevovoda φ150 po sistemu prstenova. mm prstena cevovoda á visinske zone φ150 mm koji polazi od „Bela mreà” se ukida, jer ne bi mogla da podnese zah- rezervoara „Glavni” i ide ulicom Poàreva~kom (na teri- teve konzuma usled progu{}avawa gustine stanova. toriji ovog regulacionog plana) a zatim ul. Sin|eli}evom [to se ti~e primarnih objekata van granica ovog pla- do CS „Vra~ar”. na, potrebno je izgraditi novu crpnu stanicu „Vra~ar” (za koju postoji potrebna planska dokumentacija) sa ciqem da 7.2. Kanalizacija se obezbedi pouzdano vodosnabdevawe Vra~arskog platoa i podru~ja uz Bulevar kraqa Aleksandra. Predmetni kompleks blokova koji se ovim regulacio- Osnovni problem za veliki broj blokova u ovoj zoni vo- nim planom obra|uje je lociran izme|u ulica: Bulevar kra- dosnabdevawa bi}e da do wihove, planom predvi|ene rea- qa Aleksandra, Sin|eli}eva, Poàreva~ka, Kneza Ive od lizacije, ne moè do}i dok se ne izgradi odgovaraju}a se- Semberije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina, pripada kundarna mreà oko blokova. teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema. Za potrebe predmetno regulacionog plana ura|eno je Planirana vodovodna mreà unutar ovo idejno re{ewe kanalizacione mreè koje tretira podru~ja regulacionog plana uli~nu kanalizacionu mreù sa osnivnim objektima i ko- Ovo idejno re{ewe vodovodne mreè za predmetni re- je je wegov sastavni deo. gulacioni plan radi se na osnovu uslova JKP „Beogradski Ovim planom predvi|ena je urbanizacija predmetnog vodovod i kanalizacija” i Analize postoje}e i nove mreè prostora u svim blokovima, a namena je stanovawe sa loka- za regulaciju prostorno-programskog re{ewa DUP-a Bule- lima u prizemqu novih stambenih objekata. vara kraqa Aleksandra – CEP 1995. god. Sa stanovi{ta kanalizacione mreè relevantan podatak Vodovodna mreà, ve} je re~eno u poglavqu o postoje}em je da se ovim regulacionim planom zadràva u potpunosti sa- stawu, postoji u svim ulicama razmatranog podru~ja, ali ne obra}ajna mreà ulica sa postoje}om matricom i gabariti- zadovoqava u pogledu veli~ine pre~nika cevi („bela mre- ma kao i svim drugim tehni~kim karakteristikama ulica. à”) u pojedinim ulicama. Zbog toga je potrebno da se mre- à u tim ulicama, koja funkcioni{e kao distributivna Postoje}e stawe kanalizacije mreà, rekonstrui{e. Postoje}a (uli~na) kanalizaciona mreà predmetnog pod- Rekonstrukcija }e se vr{iti na svim deonicama cevovo- ru~ja, prema uslovima JKP „Beogradski vodovod i kanaliza- da gde su pre~nici mawi od φ150 mm. Ovo je uslov JKP „Be- cija”, nalazi se na teritoriji Centralnog gradskog kanali- ogradski vodovod i kanalizacija”. zacionog sistema, na delu na kome je kanalizaciona mreà Planirani cevovodi ne smeju se trasirati preko par- formirana prema op{tem principu (sistemu) kanalisawa. kinga. Dakle, u svim ulicama predmetnog kompleksa postoji Za ovo podru~je kote pijezometarskog pritiska su, min: uli~na kanalizaciona mreà. 185 m.n.m., i maks. 200 m.n.m. Recipijent za sve kanalizacione vode ovog podru~ja je U sada{wim uslovima vodosnabdevawa, postoje}i si- postoje}i betonski kolektor OB 90/140 cm, op{teg siste- stem áá visinske zone radi punim kapacitetom, i u potpu- ma, u Bulevaru kraqa Aleksandra i ulici 27. marta. nosti je iskori{}en, te se iz postoje}eg sistema ne moè Slivne povr{ine kompleksa razlikuju se od samog kom- obezbediti dovoqna koli~ina vode. pleksa i po povr{ini i po granicama sliva, tako da se mo- Broj 28 – 822 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

è konstatovati da granica sliva (grubo) prolazi u zoni Izgradwom navedenog kolektora kao kapitalnog objek- ulica: Mlati{umina, Save Kova~evi}a, Vojvode Dragomi- ta, re{ili bi se problemi evakuacije kanalizacionih vora, 14. decembra, Radivoja Kora}a i Jagi}eva. da i plavqewa u periodu ki{a, na Bulbulderskom slivu, Sve kanalizacione vode ovog sliva i ki{ne i fekalne posebno u nizvodnom delu sliva, gde se kolektorski sistem (otpadne), ukqu~uju se u recipijent OB 90/110 u Bulevaru kra- u Cviji}evoj ulici na ovaj na~in rastere}uje. qa Aleksandra preko dva odvodnika: betonskog kolektora Ovde se ne}e pomiwati drugi, zna~ajni planirani OB 60/110 cm u ulici Sreda~koj i kanala OK 400 od kerami~- objekti kanalizacionog sistema koji nisu u funkcional- kog materijala u Sin|eli}evoj (van granice ovog plana). noj vezi sa teritorijom predmetnog podru~ja plana i we- Podru~je predmetnog Regulacionog plana pripada tzv. nom kanalizacionom mreòm. „Bulbulderskom kanalizacionom slivu” ~iji su glavni od- Uslov za daqu urbanizaciju prostora DUP-a Bulevara kra- vodnici op{teg sistema u Cviji}evoj ulici. qa Aleksandra, prema uslovima JKP „Beogradski vodovod i U granicama predmetnog podru~ja, kanalisawe je izvr- kanalizacija”, koji pripada Bulbulderskom slivu, jeste iz- {eno u svim ulicama i to sa cevnim kanalima slede}ih gradwa novog, gore pomenutog rasteretnog kolektora. Pomenu- osnovnih karakteristika: ti planirani kolektor je van granica predmetnog Regulacio- – kanal OK 250 – OK 300 u ulici Poàreva~koj; nog plana i nije prikazan u grafi~kom prilogu elaborata. – kanal OK 250 – OK 400, tako|e u Poàreva~koj ulici; – kanal OK 350 u Qubostiwskoj ulici; Planirano stawe kanalizacije za predmetni – kanal Ok 250 u ulici Ni{koj koji se ukqu~uje u naju- regulacioni plan zvodniji (po~etni) {aht kolektora op{teg sistema OB Planirano re{we kanalizacije za podru~je ovog regula- 60/110 u istoj ulici; cinog plana ura|eno je na osnovu provere kapaciteta posto- – betonski kolektor OB 60/110 ~ija trasa je u Ni{koj je}e uli~ne mreè op{teg sistema, a na osnovu usvojenog ulici, a zatim sa istim dimenzijama popre~nog preseka „Idejnog projekta rekonstrukcije kanalizacione mreè u skre}e u Sreda~ku ulicu i ukqu~uje se u kolektor 90/140 u Bu- delu áâ „mesne zajednice na Vra~aru”, ra|enog u Slu`bi za levaru kraqa Aleksandra (van granice predmetnog plana); studije i projektovawe JKP „Beogradski vodovod i kanali- – kanal OK 400 u Sreda~koj ulici, koji prakti~no pred- zacija” i uslova JKP BVK za potrebe izrade ovog plana. stavqa uzvodnu deonicu – nastavak kolektora u toj ulici; Analizom propusne mo}i postoje}e kanalizacione mre- – kanal OK 250 – OK 350 u ulici Ni{koj, koji se ukqu- è ustanovqeno je koji sve uli~ni kanali ne zadovoqavaju ~uje u kolektor u Sreda~koj ulici u pogledu kapaciteta i koju vrstu re{ewa treba predvide- – kanal OK 250 u Lozni~koj ulici; ti obzirom na planiranu urbanizaciju prostora ovog regu- – kanal OK 250 u ulici Kneza Ive od Semberije; lacionog plana. – kanal OK 250 u ulici û~uk Staninoj; Na ovom podru~ju postoje}a kanalizacija je, kao {to je – kanal OK 400 u ulici Vatroslava Jagi}a; ve} nagla{eno, formirana prema op{tem sistemu (prin- – kanal OK 350 u ulici Starca Vujadina; cipu) kanalisawa i gravitira prema kolektoru op{teg si- – kanal OK 250 na najnizvodnijoj deonici ulice Kaj- stema OB 90/140 cm u Bulevaru revolucije, kao recipijentu, mak~alanske koji se ukqu~uje u: koji je, ina~e, van granice ovog regulacionog plana. – kanal OK 300 – OK 400 du` ulice @arka Zrewanina. Kqu~ni, planirani objekt kanalizacije, predi|en ovim Dispozicija navedenih postoje}ih cevnih kanala u uli- planom jeste projektovani rasteretni kanal φ500 mm u cama na podru~ju Regulacionog plana data je u grafi~kom Sreda~koj ulici, po~iwe od {ahta 4a i preuzima komple- prilogu ovog elaborata, na situacijama u razmeri 1:1000, tan proticaj iz pravca ulice Poàreva~ke (krak 3 – 4). zajedno sa planiranom kanalizacinom mreòm. Ovim rasteretnim kanalom znatno se rastere}uje postoje}i kolektor OB 60/110 cm u ulici Sreda~koj, koji time dobi- Planirano stawe ja znatnu rezervu u kapacitetu za budu}i planski period (puwewe post. kolektora – 70%). Planirani primarni objekti kanalizacije Rasteretni kanal φ500 mm ima po~etnu dubinu (po~et- za Bulbulderski sliv ({ire podru~je) ni {aht 4a) za 0,20 m ve}u od najpli}eg kanala 3 – 4 iz prav- Prostor DUP-a Bulevara kraqa Aleksandra, na celoj ca ulice Poàreva~ke, ~iji proticaj preuzima i transpor- wegovoj duìni, od Takovske ulice pa sve do Bajdine, pri- tuje do {ahta 19 na postoje}em kolektoru 60/110 cm u Sre- pada Centralnom gradskom kanalizacionom sistemu sa da~koj ulici. Spu{tawe dna {ahta 4a za 0,20 m u odnosu na mreòm kanala formiranom po op{tem principu (siste- dno {ahta 4, projektovano je radi prelivawa svih voda komu) kanalisawa. je prelaze 80% puwewa tranzitnog kanala. Tranzitni ka- Vododelnica dva zna~ajna gradska kanalizaciona sli- nal projektovan je sa padom J = 0,0175 (deonica od 4a – 6a) va: Mokrolu{kog i Bulbulderskog, prolazi pribli`no tako da se u {ahtu 6a ostvaruje dubina 2,75 m koja obezbe|u- pravcem ulica: Proleterskih brigada (Krunska), Save Ko- je nesmetano ukr{tawe sa postoje}im kanalom OK 350 iz va~evi}a, Vrawske, Hektorovi}eve, itd., i preseca Bulevar Ni{ke ulice. Na deonici 6a - 19a, tranzitni kanal je pro- kraqa Aleksandra u visini Batutove ulice. jektovan sa padom J = 0,023, i u {ahtu 19a spu{ta se sa du- Predmetna teritorija plana pripada u celini Bulbulder- bine 2,3 m na dubinu 2,9 m zbog prelaska ispod postoje}e skom kanalizacionom slivu, gde su glavni kolektori – reci- vodovodne cevi φ300 ulice @arka Zrewanina. pijenti sliva trasirani dolinom nekada{weg Bulbulderskog Ostale deonice uli~ne kanalizacije ovoga plana zadrà- potoka u ulici Cviji}evoj – Dimitrija Tucovi}a, kojima se vaju postoje}e stawe ili je na nekima predvi|ena rekonstruk- kanalizacione vode odvode u Dunav, kao krajwi recipijent. cija postoje}e mreè mreòm ve}eg popre~nog preseka cevi. Zbog intenzivne urbanizacije gradskog prostora, po- Planirana rekonstrukcija delova uli~ne kanalizacio- sebno Bulbulderskog sliva, na padinama uz ulicu Dimitri- ne mreè predmetnog Regulacionog plana, koji ne mogu da ja Tucovi}a treba izgraditi rasteretni kolektor. Za taj prihvate ra~unske koli~ine kanalizacionih voda, ki{nih novi kolektor ura|en je Idejni projekt (Jaroslav êrni – i fekalnih, svodi se na zamenu postoje}ih kanalizacionih 1978. god.) i odre|ena mu je trasa na potezu ulica Rifata cevi, novim cevima ve}eg popre~nog preseka, prema anali- Burxevi}a – Dimitrija Dudi}a – Vojvode Savatija – Vojvo- zi slivnog podru~ja i hidrauli~kom prora~unu mreè. de Brane – Ruzveltove i daqe u Dunav, u blizini Pan~eva~- Ova rekonstrukcija, vr{i}e se po postoje}oj trasi i kog mosta. Izliv je predvi|en nizvodno od Pan~eva~kog niveleti. Dakle, zadrà}e se postoje}i padovi kanala, po- mosta. Tunelska deonica kolektora dimenzija popre~nog stoje}i {ahtovi, kao i kote uliva kanala u {ahtove. preseka D=3250 mm, na deonici od raskrsnice sa ulicom Tako je predvi|ena rekonstrukcija kanalizacije u sle- Dimitrija Tucovi}a – uzvodno, duìne je L=1990 m. Niz- de}im ulicama: vodno od ove raskrsnice, zavr{na deonica bi bila u otvo- – u ulici Qubostiwskoj sa OK 350 na φ450 mm u duì- renom iskopu. ni od L=87,3 m. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 823

– u ulici Poàreva~koj sa OK 400 na φ500 mm u duìni – „Jagi}eva 3a, Eksportdrvo” (reg. br. B-107) snage 1000 od L=27,9 m zatim druga deonica kanala OK 400 na φ450 mm kâA; u duìni od L=97,6 m izme|u ulica Boìdara Axije i – „@. Zrewanina 31” (reg. br. B-851) snage 1000 kâA; Lozni~ke. TS B-581 i B-125 nalaze se u kompleksu tramvajskog de- Svi drugi kanali zadràvaju postoje}e stawe, jer zado- poa Bulevara kraqa Aleksandra br. 142. B125 je ispravqa~- voqavaju u pogledu propusne mo}i. ka stanica iz koje se tramvajska kontaktna mreà napaja Planirana uli~na kanalizaciona mreà ovog regula- elektri~nom energijom. cionog plana, prikazana je u grafi~kom prilogu, na situ- Distributivna mreà 10 kâ izgra|ena je podzemnim aciji u razmeri 1:1000, zajedno sa postoje}om. elektro-energetskim vodovima postavqenim ispod trotoarskog prostora. Niskonaponska mreà 1 kâ izgra|ena je Obrazloèwe re{ewa i etape realizacije delom podzemnim, delom nadzemnim elektroenergetskim Planirano re{ewe kanalizacione mreè za ovaj regu- vodovima. Du` parne strane Bulevara kraqa Aleksandra lacioni plan proisteklo je iz postoje}e tehni~ke dokumen- poloèn je 110 kâ kabl (TS Bgd. 17-TC Bgd. 28) tacije, kao i ranije planske dokumentacije koja se delimi~no odnosi na teritoriju ovog plana. Obrazloèwe re{ewa Prilikom izrade re{ewa kori{}ena je slede}a plan- Predvi|a se da se postoje}i i planirani potro{a~i ska i tehni~ka dokumentacija i drugi dokumenti: snabdevaju elektri~nom energijom tako {to }e se izgradi- Uslovi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” za ti slede}e TS 10/0,4 kâ: potrebe izrade regulacionog plana Bulevara kraqa Alek- – u Bloku B-12 TS-1 kapaciteta 2 h 1000 kâA, TS-2 ka- sandra za deonicu od ulice Sin|eli}eve do ulice Starca paciteta 1 h 1000 kâA; Vujadina (blokovi B12 – B14 i B18 – B20). – u Bloku B-13a izgraditi TS-7 kapaciteta 2 h 1000 Predlog regulacionog plana Bulevara kraqa Aleksandra kâA, IS 10/0,6 kâA, TS-8 kapaciteta 1 h 1000 kâA; („CEP” – Centar za urbano planirawe – Beogad 2002. god.). – u Bloku B-13b izgraditi TS-5 kapaciteta 1 h 1000 kâA DUP dela áâ mesne zajednice – Vra~ar izme|u ulica: i TS-6 kapaciteta 1 h 1000 kâA; Save Kova~evi}a, Kneza od Semberije, @arka Zrewanina, – u Bloku B-14a izgraditi TS-10 kapaciteta 1 h 1000 Ni{ke i Sin|eli}eve (Invest biro – Beograd 1991. god. – kâA i TS-11 kapaciteta 1 h 1000 kâA; idejno re{ewe kanalizacije). – u Bloku B-14b izgraditi TS-12 kapaciteta 1 h 1000 Glavni projekt rekonstrukcije spoqne kanalizacione kâA, TS-13 kapaciteta 1 h 1000 kâA i TS-14 kapaciteta 1 mreè u ulicama: Poàreva~koj, Qubostiwskoj i Sreda~- h 1000 kâA; koj u Beogradu – áâ mesna zajednica – Vra~ar (projektant: – u Bloku B-18a izgraditi TS-3 kapaciteta 1 h 1000 kâA; „Modul” – Beograd). – u Bloku B18b izgraditi TS-4 kapaciteta 1 h 1000 kâA; Planirano re{ewe je predvidelo izradu novog raste- – u Bloku B-20 izgraditi TS-9 kapaciteta 1 h 1000 kâA. retnog kanala φ500 mm u Sreda~koj ulici, jer je postoje}i Preporuka je da se kao prva etapa rekonstrukcije, grade kolektor u toj ulici preoptere}en, imaju}i u vidu sada- objekti sa planiranim trafo stanicama a zatim drugi pla- {we, a pogotovo budu}e stawe urbanizacije podru~ja. nirani objekti u bloku. Izrada ovog kanala je i uslov za daqu urbanizaciju ovog Sve planirane TS predvi|ene su da se izgrade u sklopu podru~ja, {to je dato u uslovima JKP BVK. novih objekata osim TS-9 i TS-13 koje su predvi|ene da se Rasteretni planirani kanal φ500 mm u Sreda~koj uli- rade kao slobodni objekti. ci graditi od najnizvodnije ta~ke – ukqu~ewa u postoje}i Transformatorske stanice 10/0,4 kâ TS-1, TS-2, TS-3, kolektor – uzvodno i to prema slede}im etapama: TS-5, TS-6, TS-7 i TS-8 predvi|eno je da se prikqu~e na 1. Izgradwa deonice kanala φ500 od ~vora 19–16a u mm kontaktni vod 10 kâ koji spaja TS-35/10 kâ Neimar i TS- duìni od =76,3 (od Bulevara kraqa Aleksandra do L m 35/10 kâ âá mu{ka. Trase planiranih kontaktnih vodova ulice Ni{ke). Izgradwa ove deonice neophodna je za rea- van granica predmetnog plana bi}e predmet posebnog urba- lizaciju blokova B12 i B13a. nisti~kog dokumenta. 2. Izgradwa deonice kanala φ500 od ~vora 6a–4a u mm Niskonaponska mreà u okviru predmetnog plana pred- duìni od L=86,95 m (od ulice Ni{ke do ulice Poàre- va~ke). Izgadwa ove deonice neophodna je za realizaciju vi|eno je da se izvede podzemnim elektroenergetskim vodo- blokova B18b i B19. vima, a nadzemna mreà }e se ukinuti. Predvi|ena rekonstrukcija uli~nih kanala u ulici Postoje}u ispravqa~ku stanicu zadràti ili u novo- Qubostiwskoj i ulici Poàreva~koj tako|e je proistekla planiranom objektu obezbediti novu. kao rezultat pove}anog stepena urbanizacije, koji je uslo- Postoje}i kabl 110 kâ zadràva se na postoje}oj trasi vio ve}e koli~ine otpadne (fekalne) vode kao i pove}ani i u wegovoj blizini ne smeju se izvoditi nikakvi radovi. koeficijent oticaja za ki{ne vode. Realizacija planira- Urbanisti~ko-tehni~ki uslovi ne rekonstrukcije kanala φ450 u Qubostiwskoj ulici potrebna je prilikom rekonstrukcije blokova B18a i B18b. Za snabdevawe planiranih potro{a~a elektri~nom U ostalim ulicama zadrà}e se postoje}e stawe kana- energijom u Bloku B-12 izgraditi TS-1 kapaciteta 2 h 1000 lizacione mreè, s obzirom da su analiza sliva i hidrau- kâA i TS-2 kapaciteta 1 h 1000 kâA. U Bloku B-13a izgra- li~ki prora~un pokazali da postoje}e deonice zadovoqava- diti TS-7 kapaciteta 2 h 1000 kâA i TS-8 kapaciteta 1 h ju po svome kapacitetu. 1000 kâA. U bloku B-13b izgraditi TS-5 i TS-6 kapacite- Sam Bulevar kraqa Aleksandra je van granica ovog pla- ta po 1 h 1000 kâA. U Bloku B-14a izgraditi TS-10 i TS-11 na i nije predmet obrade. Regulacioni plan same saobra- kapaciteta po 1 h 1000 kâA. U Bloku B-14b izgraditi TS- }ajnice Bulevar kraqa Aleksandra jo{ nije ura|en. 12, TS-13, TS-14 kapaciteta po 1 h 1000 kâA. U Bloku B-18a izgraditi TS-3 kapaciteta 1 h 1000 kâA. U Bloku B-18b iz- 7.3. Elektromreà i javno osvetqewe graditi TS-4 kapaciteta 1 h 1000 kâA. Planirane TS-1, TS-2, TS-3, TS-4, TS-5, TS-6, TS-7, TS-8, TS-10, TS-11, TS- Postoje}e stawe 12 i TS-14 izgraditi u sklopu planiranih objekata, a TS-9 Potro{a~i u okviru predmetnog plana snabdevaju se i TS-13 izgraditi kao slobodnostoje}e prizemne objekte. elektri~nom energijom iz sedam TS 10/0,4 kâ, i to: Transformatorske stanice 10/0,4 kâ predvi|ene da se – „Sin|eli}eva 7” (reg. br. B-265) snage 1000 kâA; grade u sklopu planiranih objekata kapaciteta 1 h 1000 – „Poàreva~ka 11” (reg. br. B-448) snage 1000 kâA; kâA moraju imati najmawe dva odeqewa, a kapaciteta 2 h – „Qubostiwska 2”, ulaz iz Ni{ke (reg. br. B-1710) sna- 1000 kâA. ge 630 kâA;_ Prostorije za sme{taj transformatorskih stanica mo- – „Poàreva~ka 29” (reg. br. B-756) snage 630 kâA; raju da zadovoqe propise i preporuke neposrednog isporu- – „Lozni~ka 19” (reg. br. B-415) snage 1000 kâA; ~ioca elektri~ne energije. Broj 28 – 824 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Svakoj transformatorskoj stanici obezbediti direkt- Kabl K1 IS „Mile{evo” prihvati}e pretplatnike u ni pristup izgadwom pristupnog puta do najbliè javne sa- bloku B14b. obra}ajnice {irine 3 m nosivosti 5 t. Kabl K2, IS „Mile{evska” prihvati}e pretplatnike u Obezbediti sigurnu zvu~nu i toplotnu izolaciju pro- blokovima B14a, B20 i u delu bloka B13a. storije za sme{taj transformatora. Planirani glavni TT kablovi postavi}e se kroz posto- Planirane transformatorske stanice 10/0.4 kâ pri- je}u TT kanalizaciju do svojih kablovskih podru~ja gde }e kqu~i}e se na elektroenergetsku mreù tako {to }e se od se ra~vati u distributivnu TT mreù. Distributivni TT TS-35/10 kâ Neimar poloìti 10 kâ kablovski vod na ko- kablovi ~iji kapacitet ne zadovoqava bi}e zameweni no- ji }e se prikqu~iti TS-6, TS-8, TS-7, TS-5, TS-2, TS-1 i vim ve}eg kapaciteta. Du` ulica u kojima ne postoji TT ka- TS-3 i daqe poloìti TS-35/10 kâ Tehni~ki fakultet. nalizacija izgradi}e se nova kapaciteta 2 cevi kroz koju Planirane TS 10/0,4 kâ prikqu~i}e se tako {to }e se od }e se postaviti distributivni TT kablovi. TS-35/10 kâ Neimar poloìti kablovski vod 10 kâ na ko- Od TT okana do postoje}ih i planiranih zgrada izgra- ji }e se prikqu~iti TS-4, TS-9, TS-10, TS-11, TS-14, TS- diti privodnu TT kanalizaciju. 13 i TS-12 i daqe poloìti K-TS-35/10 kâ âá mu{ka. Pla- nirani kablovi polaù se ispod trotoarskog prostora u Uslovi rov dubine 0,8 m i {irine 0,4 – 0,5 m. Na prelazima ispod kolovoza saobra}ajnica kablovi se polaù kroz za{titne Pretplatnici na podru~ju predmetnog plana pripadaju cevi, odnosno kroz kablovsku kanalizaciju. podru~ju postoje}e ATC „Krunski venac” ~iji je kapacitet Niskonaponska mreà 1 kâ izve{}e se podzemnim u potpunosti iskori{}en. Da bi se prihvatili novi kori- elektroenergetskim vodovima, tako|e postavqenim ispod snici, potrebno je pove}ati kapacitet komutacione opreme u ATC „Krunski venac” i izgraditi isturene stepene trotoarskog prostora, a rov dubine 0,8 m {irine u zavisnosti od broja kablova. „Mile{evska” i „Bulevar kraqa Aleksandra”. Saobra}ajnice u okviru predmetnog plana opremiti in- U granicama regulacionog plana izvr{iti preraspode- stalacijom javnog osvetqewa i pritom posti}i zadovoqa- lu kablovskih podru~ja tako da kab 1, ATC „Krunski ve- vaju}i nivo fotometrijske veli~ine. nac” prihvati delove blokova B12 i B18a i blok B18b; kabl 16, ATC „Krunski venac” prihvata blokove B13b, B19 i deo 7.4. T T instalacije bloka B13a; kabl K2, IS „Bulevar kraqa Aleksandra” prihvati deo bloka B12 i B18a; Kabl K1 IS „Mile{ev- Postoje}e stawe ska”prihvati blok B14b; kabl K2, IS „Mile{evska” pri- Du` dela Bulevara kraqa Aleksandra izgra|ena je TT ka- hvati blokove B14a, B20 i deo bloka B13a. nalizacija kapaciteta 3, 4 i 8 TT cevi; du` Sin|eli}eve uli- Planirani glavni TT kablovi postavi}e se kroz posto- ce izgra|eno je magistralna TT kanalizacija kapaciteta 14 je}u TT kanalizaciju. Distributivna TT mreà dimenzio- cevi; du` ulice Starca Vujadina kapaciteta 2 i 3 cevi; du` nisa}e se za krajwe potrebe pretplatnika na tom podru~ju. ulica V. Jagi}a, ^. Stane, Poàreva~ke i Sreda~ke izgra|e- Izvr{iti nadgradwu TT kanalizaciju tako da se omogu}i na je TT kanalizacija kapaciteta 2,3,4 TT cevi; du` ulica prikqu~ewe pretplatnika. U objektima predvideti unutra{we Sreda~ke, Ni{ke, Lozni~ke, Qubostiwske i Kneza Ive od ku}ne izvode sa dowom vrstom telefonske koncentracije. Semberije izgra|ena je TT kanalizacija 2,3,4,6 TT cevi. Od najbliìh TT okana do objekata izgraditi privod- Postoje}a TT kanalizacija postavqena je ispod trotoar- nu TT kanalizaciju kapaciteta dve cevi. Kroz istu posta- skih prostora du` navedenih ulica. Pretplatnici na ovom viti izvodne TT kablove ~iji kapacitet mora da zadovoqi podru~ju prikqu~eni su na ATC „Krunski venac” i pripada- krajwe potrebe pretplatnika na tom podru~ju. ju kablovskim podru~jima Nº14,16 i 17 ATC „Krunski venac”. Sve postoje}e TT objekte koji su ugroèni izgradwom Kapaciteti glavnih kablova u potpunosti su iskori- novih zgrada i saobra}ajnica izmestiti na novu trasu. {}eni i ne mogu da prihvate nove pretplatnike. Distribu- tivna TT mreà izgra|ena je uvla~nim TT kablovima po- 7.5. Grejawe stavqenim kroz postoje}u TT kanalizaciju armiranim TT kablovima postavqenim kroz privodnu TT kanalizaciju, Uslovi snabdevawa toplotnom energijom odnosno slobodnu zemqu. Prostor blokova B12-14 i B18-20 pripada grejnom pod- Distributivna TT mreà kapaciteta ne zadovoqava poru~ju toplane „Kowarnik” i napaja se toplotnom energijom trebe sada{wih pretplatnika na ovom podru~ju. – vrelom vodom 150/75º NP 25, preko magistralnog toplo- Obrazloèwe re{ewa voda du` ulice Save Kova~evi}a. Tokom dosada{we realizacije toplovodne mreè u zoni Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~a- ovih blokova izgra|eni su: magistralni toplovod u ulici ka kori{}en je princip: Save Kova~evi}a, primarni toplovod du` ulice Boìdara – stambeni objekat: svaki stan – jedan telefonski pri- Axije i sekundarni prikqu~ci u Poàreva~koj i Sreda~- kqu~ak, koj ulici sa rezervama u kapacitetima toplovodne mreè – prate}i sadràj: svaki lokal – jedan telefonski pri- ~ime su obezbe|eni tehni~ki uslovi za prikqu~ivawe na kqu~ak, odnosno na svakih 30 ² povr{ine jedan telefon- m sistem novih potro{a~a na {irem prostoru. ski prikqu~ak, Na podru~ju obuhva}enom ovim planom na toplovodnu – sportske delatnosti: na 50 – 200 m² povr{ine 1 telefonski prikqu~ak. mreù su prikqu~eni vi{espratni stambeno poslovni Na osnovu usvojenih principa i podataka o kapacitetu objekat u Sreda~koj i Poàreva~koj dok ve}ina postoje}ih planiranih namena izra~unat je potreban broj novih tele- objekata u okruèwu do sad nije bilo prikqu~eno na si- fonskih prikqu~aka na podru~ju predmetnog plana koji iz- stem daqinskog grejawa. nosi oko 2.900 telefonskih prikqu~aka. Na toplovodnu mreù prikqu~uju se postoje}i stambeni Ovaj broj telefonskih prikqu~aka obezbedi}e se tako objekti koji se zadràvaju i planirani stambeno poslovni {to }e se izvr{iti preraspodela kablovskih podru~ja objekti a sve prema tabeli toplotnog konzuma. glavnih kablova ATC „Krunski venac” i uvesti glavnih Prikqu~ivawe nove toplovodne mreè izvesti od pri- kablova iz isturenih stepena „Bulevar kraqa Aleksandra” marnog toplovoda u ulici Boìdar Axije i magistralnog i „Male{evska”. toplovoda u Save Kova~evi}a a preko primarnog toplovoda Kabl 2 iz isturenog stepena „Bulevar kraqa Aleksan- u ulici Radivoja Kora}a. Nova toplovodna mreà }e se gra- dra” prihvati}e postoje}e i planirane pretplatnike na diti prema situacionom re{ewu u grafi~kom prilogu ela- podru~ju pola bloka B12 i B18a. borata od predizolovanih cevi ili u plitko poloènim Kabl 1 ATC „Krunski venac” prihvati}e pretplatnika betonskim kanalima sa minimalnim nadslojem do kote te- preostalih delova blokova B12 i B18a i blok B18b. rena od 80 cm. Ta~na mesta prikqu~ewa pojedina~nih obje- Kabl 16 ATC „Krunski venac” prihvati}e pretplatni- kata na toplovodnu mreù definisa}e se u odnosu na wi- ke u blokove B19, B13b i u delu bloka B13a. hov redosled u realizaciji. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 825

Sve planirane toplotne podstanice se indirektno pri- tralizovanog snabdevawa toplotnom energijom kako bi se kqu~uju na toplovodnu mreù. Sekundarni razvod tople vo- obezbedili kvalitetni uslovi stanovawa i poslovawa, opti- de 90/70º NP 6, od toplotnih podstanica do podstanica u malno koristila energija i za{titila ìvotna sredina. pojedinim objektima vodi}e se po pravilu kroz podrumske Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instali- i gara`ne prostore. sano toplotno optere}ewe postoje}ih i novoplaniranih Prostorije za sme{taj toplotnih podstanica moraju bi- potro{a~a u bloku obezbedi}e se iz postoje}eg vrelovoda ti minimalnih dimenzija 5 h 6 m i visine 2,6 m sa direkt- 150/75ºS grejnog podru~ja toplane „Kowarnik” izgra|enog nim ulazom spoqa i kolsko-pe{a~kom stazom do najbliè du` ulice Save Kova~evi}a u blizini ovih blokova a pre- saobra}ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirod- ko postoje}eg primarnog toplovoda u ulici Boìdara Axi- no osvetqewe i ventilaciju, elektri~nu rasvetu, ~esmu, ja- je i planiranog u ulici Radivoja Kora}a. mu za hla|ewe i odvod otpadne vode u kanalizaciju. Za procenu potrebne istalisane snage kori{}eni su Prilikom projektovawa instalacija centralnog greja- slede}i normativi: wa u objektima, neophodno je u maksimalnoj meri koristi- – za postoje}e i planirane stambene objekte ~iste visi- ti metode racionalnog kori{}ewa i u{tede energije. ne prostorija 2,6 m i termi~ne za{tite objekata u skladu sa JUSU J500 u iznosu od 120W/m² Obrazloèwe – za postoje}e i planirane poslovne objekte ~iste visi- Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planski za- ne 3,2 m i termi~ne za{tite objekata u skladu sa JUSU dràvaju, kao i novoplanirani, prikqu~i}e se na sistem cen- J500 u iznosu od 150W/m². Instalisana toplotna snaga potro{a~a obra~unata je prema slede}oj tabeli:

BRGP BRGP BRGP BROJ BLOKA Q Q Q stanovawa delatnosti UKUPNO stanovawa delatnosti UKUPNO B12 17.798 18.718 36.515 1.780 2.340 4.119 B13a 17.801 8.118 25.919 1.780 1.015 2.795 B13b 13.750 2.528 16.278 1.375 316 1.691 B14a 17.964 3.871 21.835 1.796 484 2.280 B14b 16.401 20.836 37.237 1.640 2.605 4.245 B18a 15.556 1.728 17.284 1.556 216 1.772 B18b 14.167 1.574 15.742 1.417 197 1.614 B19 19.658 2.184 21.842 1.966 273 2.239 B20 11.958 5.412 17.369 1.196 676 1.872 UKUPNO 145.053 64.969 210.021 14.505 8.121 22.626

8. Pravila za ure|ivawe slobodnih i zelenih povr{ina – zelene povr{ine unutar parcela stanovawa i poslovawa, – zelenilo u okviru poslovnog kompleksa Depo, Pravila za ure|ivawe slobodnih – zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera (Mu- i zelenih povr{ina zi~ka {kola, Geografski fakultet, SD „Radni~ki” i ostalo), Na podru~ju Regulacionog plana sa rekonstrukcijom blo- – zelene povr{ine iznad planiranih podzemnih garaà. kova (B12a, B13a, B13b, B14a, B14b, B18a, B18b, B19, B20), in- Linijsko zelenilo ~ine drvoredi uz kolske ulice tenzivnom poslovno-stambenom i dru{tvenom izgradwom, (@arka Zrewanina, Vatroslava Jagi}a, deo Ni{ke i Po- kao i uvo|ewem otvorenih i zatvorenih (podzmenih i nad- àreva~ke) kao i kompoziciono re{ewe integrisane uli- zemnih garaà) parking prostora, predvi|eno je pribli`no ce (Qubostiwske) i parking prostora u Bloku 14a (parcela 117), u Bloku 14b (parcela 140) i u Bloku 20 (parcela 85). 3,8 ha slobodnih i zelenih povr{ina ({to iznosi oko 35% Ovu kategoriju zelenila treba formirati od {kolova- od ukupne povr{ine), i 2,8 ha povr{ina za saobra}ajnice. Prose~na povr{ina slobodnih i zelenih prostora po nih i zdravih drvorednih sadnica adaptiranih na vladaju}e uslove sredine. U pojedinim ulicama izvr{iti dopunu dr- stanovniku je 7,5 m², {to je na granici normativa datim u GUP-u. Imaju}i u vidu blizinu {uma – park „Zvezdara”, voreda i sprovesti intenzivne sanitarno-higijenske mere park „]irilo i Metodije”, kao i visoko formirani drvo- odràvawa (kresawe grana, uklawawe polomqenih, suvih i red u Bulevaru kraqa Aleksandra ove zelene i slobodne po- obolelih delova krune) kao i wihovo oblikovawe. U inte- vr{ine se mogu smatrati zadovoqavaju}im. grisanoj ulici (Qubostiwska) koristiti visoko dekora- Ovim planom predvi|eno je formirawe jedinstvenog tivno – estetske vrste, koje svojim koloritom, dimenzijom i homogenog sistema zelenila koje je me|usobno povezano u volumenom kro{wi postiù poseban efekat u prostoru. ravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophod- Na novoplaniranim parking prostorima formirati no o~uvati {to vi{e postoje}u vegetaciju i ugraditi u drvored na rastojawu od 5–7 m u zavisnosti od izabrane vr- gradsku strukturu, ~ime se formira sistem zelenila, obez- ste {to obuhvata 2–3 parking mesta. be|en odgovaraju}im merama nege, za{tite i odràvawa. Blokovsko zelenilo podrazumeva: Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje}im kva- – Zelene povr{ine unutar parcela stanovawa i poslo- litetnim vrstama prilago|enim nameni povr{ina. U~e- vawa {}e li{}arskih vrsta je dominantno i kre}e se 40–50%, Zelene povr{ine na ovim parcelama obuhvataju sve vi- ~etinarskih 10–15% dok je `bunastih vrsta 30–35%. soko vrednovane vrste iz snimka postoje}eg stawa vegeta- Prema nameni povr{ina i reìmu kori{}ewa razliku- cije. To su li{}arske vrste (divqi kesten, jasen, platan, ju se slede}e kategorije zelenila: lipa, breza, paulovnija, kiselo drvo, katalpa, pajavac, ba- – linijsko zelenilo ili drovoredi (ulice, integrisane grem) kao i ~etinarske (smr~a, tuja, crni bor), a zatim i vo- ulice, parking prostori), }arske (tre{wa, {qiva, orah, vi{wa, smokva) koje su sa vi- – blokovsko zelenilo, soko formiranim kro{wama i u punoj fizi~koj zrelosti. Broj 28 – 826 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Neophodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe novih nivoa. Na parceli br. 94. planira se vi{espratna garaà grupacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime se ostvaruje spratnosti –2+P+4. Na prostoru sada{weg objekta Depoa dinamika prostora. planira se izgradwa poslovno-tr`nog centra povr{ine od – Zelenilo u okviru poslovnog kompleksa Depo pribli`no 15.000 m² sa dvoeta`nom garaòm za 250 vozila. Parcele broj 6 i 95 su specifi~nog ure|ewa jer se slo- 1. Inèwerskogeolo{ke odlike terena bodne povr{ine parcela tretiraju kao javne. Ove povr{i- ne urediti kao javnu slobodnu povr{inu – trg. Ve}inu pro- 1.1. Geomorfolo{ke odlike terena. [ire podru~je ob- stora poplo~ati prirodnim materijalima i opremiti kva- uhva}eno regulacionim planom blokova B12–B14; B18–B20, litetnim urbanim mobilijarom. Osvetliti posebnim osve- u morfolo{kom pogledu predstavqa deo vododelnice izme- tqewem i postaviti neku prepoznatqivu oznaku trga u vi- |u reka Dunava i Save, dok sam prostor ovih blokova pred- du: ~esme, fontane ili skulpture. Minimum 20% slobodne stavqa vododelnicu izme|u Bulbulderskog i ûburskog po- povr{ine ozeleniti parternim zelenilom. toka, i nastao je kao posledica geolo{kog sastava i proce- – Zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera sa koji su se odvijali u pro{losti kroz veliki niz godina. (Muzi~ka {kola, Geografski fakultet, SD „Radni~- Apsolutne kote u pojasu blokova B12–B14; B18–B20, kre- ki”, RK „Beta”) }u se u granicama od 132 m.n.v. do 155 m.n.v. i generalno Ovaj tip zelenila ~ine sve visokovrednovane vrste iz padaju u podu`nom smislu od ulice Starca Vujadina ka snimka postoje}e vegetacije (divqi kesten, topola, platan, li- Sin|eli}evoj ulici. U popre~nom smislu kote terena pada- pa, katalpa, tuja). Ove primerke maksimalno zadràti i pri- ju od Poàreva~ke ulice, odnosno ulice @arka Zrewani- meniti sanitarno-higijenske mere. Glavne prilaze javnim na ka Bulevaru kraqa Aleksandra. Nagib terena, u podu- objektima re{iti parterno uz primenu dekorativnih vrsta. `nom pravcu kre}e se u granicama od 1–20, dok se isti u po- – Zelene povr{ine iznad planiranih podzemnih garaà pre~nom pravcu kre}e u granicama od 2–40. Iznad podzemnih garaà zelenilo uglavnom postaviti 1.2. Geolo{ki sastav terena. U osnovi, teren je izgra- u àrdiwerama. U àrdiwerama izvesti neophodnu drena- |en od tercijarnih sedimenata (laporovit kompleks) koji se ù i hidroizolaciju, a izbor vrsta bazirati na onim sa pojavquje na dubinama preko 5,50 m. Preko wih leè kvar- pli}im korenovima sistemom (`bunaste, nisko polegle po- terni sedimenti koji su predstavqeni eolskim, deluvijal- kriva~e tla, perene i sezonsko cve}e). Minimum tre}inu nim i deluvijalno-proluvijalnim tvorevinama. Na znatnom prostora nameniti povr{inama za igru dece (de~ja igrali- delu prostora registrovan je nasip (zemqani materijal po- {ta, mali sporstki tereni sl.). Posebnu pa`wu posvetiti me{an sa gra|evinskim {utom) debqine od 0,0–2,1 m. izboru mobilijar elemenata (quqa{ke, klackalice, pewa- 1.3. Hidrogeolo{ke odlike terena. U zavisnosti od po- lice, klupe, korpe i sl.). Ostalu povr{inu poplo~ati u roznosti i svog prostornog poloàja u sklopu istraìva- pravcima kretawa pe{aka, sa klupama du` tih staza. Obra- nog terena, stenske mase imaju razli~ite hidrogeolo{ke da zastora je od prirodnog materijala. funkcije i to: – hidrogeolo{ki kolektori: Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina a) nasuto tlo predstavqa izrazite hidrogeolo{ke ko- Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ- lektore – sprovodnike acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin- b) eolske naslage u svom povlatnom delu predstavqaju hron plana. hidrogeolo{ke kolektore-sprovodnike, a u podinskom de- Pre pristupa izrade projekta visoko vrednovanu postoje- lu, na kontaktu sa deluvijalnim glinama hidrogeolo{ke }u vegetaciju {tititi i tretirati kao sastavni deo projekta. akumulatore. Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti c) deluvijalno-proluvijalne gline i izmeweni deo gli- ìvotni prostor i poboq{awe mikroklimata. Za odràva- novito-laporovitih sedimenata („kora raspadawa”) pred- we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi- stavqaju hidrogeolo{ke kolektore akumulatore. drantsku mreù. Pored postoje}e vegetacije predvideti do- – hidrogeolo{ki izolatori: punu sadnica staru 4–6 god., sadwom zimzelenog i listo- a) sivi neizmeweni glinovito-laporoviti sedimenti. padnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, zele- U terenu je formirana verovatno jedinstvena izdan slo- nilo pored svoje osnovne biolo{ke funkcije sluì i za ènog tipa mada bi se, s obzirom na mawu vodopropusnost razgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog dela od komunalnog prostora. deluvijalnih glina i potpuno izmewenih laporovito-gli- Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve po- novitih sedimenata, moglo govoriti i o dve izdani u hidro- trebne mere za za{titu stabala, dvroreda kao i svog viso- geolo{kom smislu. Minimalni nivo izdani je u letwem pe- ko-vrednovanog postoje}eg zelenila. riodu na dubini od 6–8 m i nalazi se u podini lesnih na- Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pra- slaga, na kontaktu sa deluvijalnim glinama. Maksimalni vilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostoru nivo izdani nalazi se na dubini 4–6 m. Ova izdan je slabe ka slivnicima i rigolama. izda{nosti, i najzna~ajnije koli~ine vode akumulirane su Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod- u degradiranim laporima i laporovitim glinama. Prihra- zemnih instalacija. wivawe izdani vr{i se uglavnom na ra~un: Sve gra|evinske kao i {umarske radove raditi prema – padavina, i to sa znatno {ireg prostora nego {to je vaè}im propisima. podru~je obuhva}eno regulacionim planom blokova B12–B14; B18–B20, po{to je uè podru~je blokova uglavnom urbanizo- 9. Ostali uslovi za izgradwu i kori{}ewe prostora vano pa se povr{inske vode prihvataju kanalisano i – voda iz dotrajale infrastrukture (vodovodna i kana- 9.1. Geolo{ko-geotehni~ko stawe terena lizaciona mreà). Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija je ura|ena na ba- Pra`wewe ove izdani vr{i se difuznim gravitacio- zi rezultata analizirane postoje}e geolo{ke dokumenta- nim oce|ivawem prema najbliòj erozionoj bazi, odnosno cije i ekspertnog pregleda terena. Bulbulderskom ili ûburskom potoku. Regulacionim planom blokova B12-B14; B18-B20, odno- 1.4. Litolo{ke i fizi~ko-mehani~ke karakteristike sno u prosotru koji se nalazi izme|u ulica: Starca Vujadi- zastupqenih sredina. Osnovu ispitivanog terena ~ine pa- na, @arka Zrewanina, Kneza Ive od Semberije, Poàreva~- nonski jezerski sedimenti predstavqeni neizmewenim si- ke, Sin|eli}eve i Bulevara kraqa Aleksandra, globalno se ² ² vim laporima (M³L) i laporovitim glinama (M³GL), pre- planira zamena postoje}eg lo{eg fonda prema postoje}oj ko kojih naleù kvartarni sedimenti. parcelaciji, kao i izgradwa novih objekata. Za sve novopla- ² Lapori (M³L) se pojavquju u podini glinovito-laporo- nirane objekte obavezno je re{avawe parkirawa podzemnim vitih sedimenata na dubinama preko 23,8 m od povr{ine garaàma u okviru parcele, {to zahteva izradu mah. dva ni- terena, a konstatovani su samo u istra`noj bu{otini BL- voa pod zemqom. Pored toga na parcelama br. 38, 76 i 153 22. Povlatni deo ovog kompleksa ~ine fizi~ko-hemijski planirane su unutarblokovske podzemne garaà u mah. dva izmeweni lapori, ùtosive boje, koji su neravnomerno iz- 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 827 deqeni sistemom prslina i pukotina, dok podinski deo od 2,10 m. Neujedna~eno zbijen, nepovoqnih fizi~ko-meha- ~ine sveì, neizmeweni, homogeni, kompaktni i vodone- ni~kih karakteristika, suv. Nije pogodan za oslawawe teme- propusni sivi lapori. qa objekata, a ni kao podloga za saobra}ajnice, zbog ~ega ga ² Laporovite gline (M³GL) pojavquju se uglavnom na ce- treba odstraniti i po potrebi zameniti drugim materijalom. lom ispitivanom prostoru i nalaze se u podini kvartarnih 1.5. Geodinami~ki procesi i pojave. Ranije sprovedenim sedimenata. Dubina pojavqivawa im je razli~ita i iznosi istraìvawima terena, na prostoru obuhva}enom ovim re- od 5,60–21,60 m od povr{ine terena. Povlatni deo serije gulacionim planom blokova B12–B14; B18–B20, nisu utvr|e- koji je zahva}en fizi~ko-hemijskim promenama je debqine ni bilo kakvi tragovi savremenih geodinami~kih procesa 3–6 m („kora raspadawa”), ù}kaste boje, bogat sadràjem i pojava. Naime, imaju}i u vidu samu morfologiju terena na SaSO3 u vidu so~iva i praha, kao i hidroksidima Fe i Mn prostoru blokova B12–B14; B18–B20 nisu registrovani ni- u vidu skrama i pega, dosta izmewen i izdeqen prslinama kakvi zanci koji bi ukazivali na nestabilnost terena. i pukotinama, zasi}en vodom, heterogenih fizi~ko-meha- Na osnovu napred iznetog moè se doneti op{ti zakqu- ni~kih karakteristika. ~ak da je prostor obuhva}en blokovima B12–B14; B18–B20, Laporovite gline su povoqna sredina za temeqewe, ali stabilan u prirodnim uslovima i kao takav pogodan za bi- su sklone promeni volumena, osetqive na higroskopiju, i lo koji vid urbanizacije. zato se obavezno moraju {tititi u iskopima, a rad u wima, posebno sa ve}im nagibima i dubokim iskopima, mora se 2. Inèwerskogeolo{ka rejonizacija terena obavqati veoma brzo i oprezno, naj~e{}e uz za{titu, i po mogu}nosti u su{nom periodu. Sa aspekta fundirawa no- Na {ire ispitivanom podru~ju terena izvr{ena je in- voprojektovanih objekata, a imaju}i u vidu wihov prostor- èwerskogeolo{ka rejonizacija terena na osnovu sli~nih ni poloàj, kao i poloàj u konstrukciji terena ova sre- morfolo{kih, geolo{kih, hidrogeolo{kih odlika i geo- dina ne bi trebalo da ima nekog ve}eg zna~aja. lo{kih pojava. îtavo ispitivano podru~je odgovara jed- Kvartarni sedimenti su debqine od 0,5–16,5 m, javqa- nom rejonu s tim {to su unutar wega, na osnovu odre|enih ju se u faciji pra{inasto peskovitih glina i pra{ina. svojstava, izdvojeni mikrorejoni. Sa aspekta regulacionog Ovi sedimenti sa stanovi{ta regulacionog plana blokova plana blokova B12–B14; B18–B20, ovde }e biti opisan samo B12–B14; B18–B20 ima}e zna~ajnu ulogu jer }e se u wima, mikrorejon Ib, s obzirom da je isti zastupqen na celom uglavnom, odvijati svi radovi vezani za fundirawa budu- prostoru regulacionog plana. }ih objekata. Razli~itog su postanka: deluvijalno-proluvi- Mikrorejon Ib je zastupqen na ~itavom prostoru regula- jalnog, deluvijalnog i eolskog. cionog plana blokova B12–B14; B18–B20. Obuhvata uglav- Deluvijalno-proluvijalni sedimenti (Q1dpr) predsta- nom delove terena nagiba 1º–4º koji su u povr{inskom de- vqaju podinu kvartarnim sedimentima i konstatovani su lu izgra|eni od sredwe sti{qivih sedimenata Q2I, gotovo na ~itavom ispitivanom prostoru. Pojavquju se na i neujedna~ene debqine od 1–11 , prose~no Q2I1(pz) Q2dI, m dubinama od 4,70–11 m. Debqina kompleksa se kre}e u gra- od 1–4 m i koji leè preko prakti~no nesti{qivih sedi- nicama od 1–2,90 . U sastav kompleksa ulaze pra{inasto- m menata kompleksa M² GI i M² L. Nivo podzemne vode nala- peskovite gline, lokalno {qunkovite, masivne do so~iva- ³ ³ zi se na preko 5,50 m od sada{we povr{ine terena i vari- ste teksture, tvrdo plasti~ne, sredwe do slabo vodopropu- ra na kontaktu deluvijalnih sedimenata i lesnih naslaga. sne, sredwe do slabo sti{qive, ù}kaste do tamno braon Mikrorejon je povoqan za urbanizaciju uz uslov da se boje, karakteri{e ih snièna ~vrsto}a na smicawe {to ~i- na~in i dubina temeqewa u lesu prilagode wegovoj struk- ni da je stenska masa nestabilna pri zasi}ewu, odnosno mo- turnoj ~vrsto}i i osetqivosti na provlaàvawe. gu}a su mawa odlamawa i {koqkawa u otvorenim iskopima Imaju}i u vidu da prostor obuhva}en ovim regulacio- ukoliko se isti duì vremenski period drè otvoreni. Deluvijalni sedimenti ( ) nalaze se ispod lesa, a nim planom, u zoni angaòvawa sadejstva objekta i terena, Q2dl izgra|uju sedimenti kvartara: les ( ); pogrebena zemqa tamo gde on izostaje, na povr{ini terena. U terenu se naj- Q2I ~e{}e javqaju na promenqivoj dubini od 0,5–5,20 . De- (Q I1(pz)) i deluvijalna glina (Q dI) to }e u nastavku bi- m ti 2date osnovne karakteristike ovih2 sredina. bqina ovog kompleksa se kre}e u granicama od 0,60–2,20 m, a sa~iwavaju ga pra{inasto-peskovite gline, boje su ù}- Fizi~ko-mehani~ke karakteristike ovih sredina su: kasto-braonkaste do tamno braon, sa sadràjem SaSO u 3 les ( ) vidu skrama i konkrecija, vodopropusni, provlaèni, Q2I sredwe do sti{qivi i po pravilu nisu osetqivi na na- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– knadna provlaàvawa. γγd n ϕ c Ms 0,5-4 Les (Q2l) je definisan na ~itavom prostoru padine na ko- (kN/m²)(kN/m²) (%) (º) (kN/m±)(kN/m±) joj se nalaze blokovi B12–B14; B18–B20 i pojavquje se uglav- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nom u jednom kontinuiranom sloju ispod koga se naj~e{}e na- 17,0-20,71 13,0-17,48 42–50 17º-28º 10-32 4000-7500** lazi sloj pogrebene zemqe. Nalazi se neposredno na povr{i- 1500-3500** ni terena ili ispod sloja nasipa, odnosno humusa. Masivne –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– je teksture, makroporozan, vodopropusan, zasi}en vodom gubi * prirodno vlaàn strukturna svojstva. Ne{to ve}a vla`nost izraèna u podini ** provlaèn usled kapilarnog pewawa, pa je stoga les u ovoj zoni mawe osetqiv na dopunsko slegawe u uslovima zasi}ewa. pogrebena zemqa (Q I (pz)) Prema GN-200 normama ova sredina pripada áá katego- ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 1 riji zemqi{ta, u kojoj se moè vr{iti oslawawe temeq- γγd ϕ c Ms 0,5-4 nih konstrukcija. U zasecima visine 2–3 m drè se skoro vertikalno, dok ve}e zaseke treba obezbe|ivati. (kN/m²)(kN/m²) (º) (kN/m±)(kN/m±) „Pogrebena zemqa” (Q2I1(pz)) predstavqa pra{inasti –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sediment sa pove}anim sadràjem glinovite frakcije i 14,9-17,9 16,3-16,8 21º-23º 15 2.800-10.200 predstavqa jedan hijatus u fazi nastanka lesa. Konstatova- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na je u ve}em broju istra`nih radova na dubinama od 3,80–4,80 m. deluvijalne gline ( ) Prema GN-200 normama ova sredina pripada áá katego- Q2dl –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– riji zemqi{ta u kojoj se moè vr{iti temeqewe objekata. γγϕ Nasip (n) predstavqa ve{ta~ku tovrevinu koja pokriva pa- d c Ms 0,5-4 dinu u velikom delu angaòvanog prostora. Heterogenog je (kN/m²)(kN/m²) (º) (kN/m±)(kN/m±) litolo{kog sastava, pri ~emu su naj~e{}e slede}e kompoe- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nente: glina i les sa gra|evinskim {utom, podre|enije {qa- 19,6-20,7 15,7-17,3 20º-25º 25-54 6.600-10.800 ka i organske materije. Promenqive je debqine ali ne ve}e –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 28 – 828 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

3. Seizmi~ke karakteristike terena Radi za{tite od potresa novoplanirane sadràje realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima Rezultati savremenih seizmolo{kih osmatrawa, kao i za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~ji- mnogobrojni arhivski podaci sa sigurno{}u ukazuju da je ma („Slu`beni list SFRJ”, broj 52/90). Treba postupiti u {iri prostor obuhva}en regulacionim planom blokova skladu sa Pravilnikom o privremenim tehni~kim normati- B12–B14; B18–B20 pod uticajem seizmogenih zona: Krupaw, Lazarevac, Brus, Rudnik, Svetozarevo, Golubac i drugih. vima za izgradwu objekata koji ne spadaju u visokogradwu u Prema kategorizaciji objekata koja je navedena u Pra- seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj vilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata vi- 39/64). Za{titu od poàra za predmetne sadràje izvesti sokogradwe u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list tako da se preventivno obezbedi nemogu}nost {irewa po- SFRJ”, broj 52/90) i wegovim kasnijim izmenama i dopuna- àra, a uskladu sa Zakonom o za{titi od poàra („Slu`be- ma, objekti na teritoriji plana spadaju u objekte druge ka- ni glasnik SRS”, broj 37/88). Planom su obezbe|eni pristu- tegorije, {to prakti~no zna~i da bi za wih kao polazna pi protivpoàrnim vozilima svim gra|evinskim parcela- oleata bila oleata seizmolo{ke karte koja se odnosi na ma. Na obuhva}enom prostoru mora biti realizovana odgo- vremenski period od 500 godina. varaju}a hidrantska mreà prema odredbama Pravilnika o Prema istraìvawima za potrebe re{avawa postavqe- tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe po- nog zadatka ura|eni su elementi analize (procene) poten- àra („Slu`beni list SFRJ”, broj 3/91). U skladu sa ta~- cijalnih seizmo deformabilnosti zastupqenih modela, u kom 2. i 6. Odluke o vrstama investicionih objekata i pro- odnosu na âááá seizmi~ki stepen koji je naveden na oleati stornih i urbanisti~kih planova zna~ajnih za odbranu ze- seizmolo{ke karte koja se odnosi na povratni vremenski mqe („Slu`beni list SRJ”, broj 39/95). Obave{teno je Sa- period od 500 godina. Pored toga, ovakvi elementi anali- vezno ministarstvo odbrane o izradi ovog regulacionog ze (procene) ura|eni su i za zastupqene procese i pojave na plana – interni broj 25-5 od 13. jula 1998. godine. terenu u svetlu navedene seizmi~nosti. Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo- Zemqotresna analiza terena predmetnog podru~ja ra|e- da i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu ze- na je na podlozi inèwersko-geolo{ke rejonizacije. Po mqe definisane su posebnim prilogom. ovoj rejonizaciji op{ta karakteristika u gra|i terena na ovom podru~ju je: povr{inski deo sa zastupqeni sti{qi- 9.3. U s l ovi za{tite ìvotne sredine vim sedimentima ispod koga se nalaze sredwe sti{qivi sedimenti koji naleù preko prakti~no nesti{qivih sedi- Uslovi za za{titu ìvotne sredine su odre|eni od menata. Red veli~ine fizi~ko-mehani~kih karakteristika strane Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, ugra|eni su u za geostati~ke prora~une u sredwe sti{qivim sredinama su: programska, prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pri daqoj razradi u ciqu za{tite ìvotne sredine obavezno γ=18kN/m³; ϕ=20º; c=10kN/²; Ms(100-200)=2300–7500kN/m². Analiza pona{awa ove sredine u dinami~kim uslovima pridràvati se datih re{ewa koja se pre svega odnose na (oscilacija nastalih saobra}ajem i zemqotresima) pokazu- dispoziciju poslovnih i komercijalnih sadràja. je wihovu veliku osetqivost, pa je za wihovo kori{}ewe u Pri sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditi ovakvim uslovima potrebna primena odgovaraju}ih tehni~- ra~una o slede}im zahtevima: kih mera, kako za potrebe niskogradwe tako i za potrebe – kod kombinovawa poslovnih i stambenih sadràja vo- visokogradwe. diti ra~una da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteqstva [to se ti~e spratnosti one se kre}u od P+2+Pk do ne smeju da ugroàvaju funkcije kao {to je stanovawe, P+8. Ovde treba ista}i da za zidane objekte prema Pravil- – pri projektovawu objekata planirati posebne urbani- niku o tehni~kim uslovima gradwe objekata visokogradwe sti~ke i arhitektonsko-gra|evinske mere za za{titu do u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj preterane insolacije i od vetra, 31/81) prema ~lanu 111. postoji ograni~ewe spratnosti i to – za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u ni{a- za pojedine zidane konstrukcije koje su date u tabeli koja ma uz kolovoz na ra~un trotoara ili zelenih povr{ina, je daqe navedena u tekstu: – za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wosti bloka potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– to po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije ne zadrà- Seizmi~ki stepen áHº âáááº âááº vaju u unutra{wosti bloka. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – pri izdavawu uslova za ure|ewe prostora za pojedine Vrsta zidanih konstrukcija sadràje ili objekte obavezno je u wih ugraditi i posebne –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– uslove Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, {to predsta- Obi~ne / P+1 P+2 vqa osnov za stvarawe kvalitetne ìvotne sredine u okvi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ru tretiranog podru~ja. Sa vertikalnim serklaìma P+2 P+3 P+4 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 9.4. U s lovi za kretawe invalidnih lica Armirane P+7 P+7 P+7 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeniti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometa- 4. Za{tita tla i podzemne vode (deo ìvotne sredine) no i kontinualno kretawe i pristup u sve sadràje kom- Pri planirawu prostora za bilo koji vid gra|evinske pleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za aktivnosti, u ili na wemu, posebnu pa`wu treba posvetiti planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim za{titi geolo{ke sredine, odnosno za{titi vode i tla, kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica kao zna~ajnom faktoru ìvotne sredine, a sve sa ciqem: („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97). – racionalnog planirawa, projektovawa i izgradwe objekata bilo koje vrste i namene, 10. Etapnost realizacije plana – bezbednosti ìvota qudi u zoni izgradwe. Za realizaciju planom predvi|enih sadràja neophodna su ulagawa u rekonstrukciju infrastrukturne mreè, sao- 9.2. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda bra}ajnica i raseqavawe. i za{tite od interesa za odbranu Etapnost realizacije svakog pojedinog bloka vezana je U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebama za realizaciju tehni~ke infrastrukture. za{tite od elementarnih nepogoda, poàra i potreba zna- Preporuka je da se u prvoj fazi realizacije plana izgra- ~ajnih za odbranu, ukupna realizacija, odnosno planirana di infrastrukturna mreà (posebno vodovod, kanalizacija izgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ih i toplovod) i objekti u kojima su planirane trafo stanice prostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sa i toplotne podstanice. Nakon toga mo}i }e se pristupiti zakonskom regulativom iz te oblasti. realizaciji ostalih infrastrukturnih podsistema. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 829

Realizacija planirane izgradwe na neparnoj strani Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 13. de- Ni{ke ulice uslovqena je rekonstrukcijom infrastruk- cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 35. stav 2. Zakona o turne mreè. planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni gla- Planiranu infrastrukturu Ni{ke ulice rekonstrui- snik RS”, br. 44/95, 16/97 i 46/98), a u vezi sa ~lanom 11. ta~- sati u dve faze, i to: ka 3. i ~lanom 27. ta~ka 3. Statuta grada Beograda („Slu`be- – u prvoj fazi izgraditi planiranu tehni~ku infra- ni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je strukturu i to u okviru postoje}e regulacije ulice, – druga i kona~na faza rekonstrukcije je pro{irewe REGULACIONI PLAN regulacije saobra}ajnice na 10m. Nakon realizacije prve faze obezbedi}e se uslovi za BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA ZA BLOKOVE IZ- izgradwu planiranih kapaciteta. ME\U ULICA BULEVAR KRAQA ALEKSANDRA, Druga faza (rekonstrukcije saobra}ajnice) mogu}a je STANISLAVA SREMÊVI]A, TONETA TOM[IÂ, tek nakon zamene svih postoje}ih objekata na neparnoj VRAWSKE I GVOZDI]EVE (blokovi C19 i C20) strani Ni{ke ulice. á – OP[TI DEO 11. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana 1. Pravni osnov Regulacioni plan predstavqa pravni i urbanisti~ki osnov za izradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova i izdavawe Izradi Regulacionog plana Bulevar kraqa Aleksandra urbanisti~ke dozvole saglasno odredbama Zakona o plani- izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, Stanislava Srem- rawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni glasnik ~evi}a, Toneta Tom{i~a, Vrawske i Gvozdi}eve (blokovi RS”, broj 44/95). C19 i C20) pristupilo se na osnovu Odluke o pripremawu Urbanisti~ke dozvole izdaju se za svaku pojedina~nu Detaqnog urbanisti~kog plana podru~ja Bulevara kraqa parcelu, grupu parcela ili deonicu saobra}ajnice, odno- Aleksandra („Slu`beni list grada Beograda”, broj 6/93). sno dela mreè infrastrukture. Prostor obuhva}en navedenim blokovima definisan je Urbanisti~ka dozvola je pravni osnov za izradu tehni~- u Prostorno programskom re{ewu zone regulacionog pla- ke dokumentacije i izdavawe urbanisti~ke saglasnosti sana Bulevara kraqa Aleksandra (u daqem tekstu: PPR). glasno ~lanu 46. citiranog zakona. Dozvoqeno je spajawe 2 – 3 gra|evinske parcele radi re- 2. Povod i ciq izrade plana alizacije jedinstvenog objekta. Urbanisti~ko-tehni~ki Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandra (blokovi uslovi za objediwene gra|evinske parcele izra|iva}e se u C19 i C20) predstavqa etapu u planirawu celokupne zone Bule- skladu sa pravilima plana. vara od Trga Nikole Pa{i}a do Malog Mokrog Luga koja obuhvata teritoriju od oko 300 ha gradskog gra|evinskog prostora. * * * Povod za izradu plana je prenamena dela poslovnog prosto- Sastavni deo plana ~ine slede}i grafi~ki prilozi: ra, predvi|enog Izmenama i dopunama DUP-a bloka Lipov lad izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, Gvozdi}eve, Vrawske, GRAFI^KI PRILOZI PLANA T. Tom{i~a i S. Srem~evi}a („Slu`beni list grada Beograda”, 01 Namena povr{ina 1:1000 br. 29/87) u stambeno-poslovni, s obzirom na te{ko}e u sprovo- 02 Plan saobra}aja 1:1000 |ewu i promenama u potra`wi novoizgra|enih povr{ina. 03 Regulaciono i nivelaciono re{ewe 1:1000 Kako se namene utvr|ene vaè}im detaqnim, odnosno re- 04 Plan parcelacije sa analiti~ko geodetskim gulacionim planovima ne mogu mewati, predloèna je izra- elementima 1:1000 da novog regulacionog plana za navedene blokove. Tako|e, po- 05 Plan vodovoda 1:1000 trebno je izna}i re{ewe za evidentan problem postoje}e vi- 06 Plan kanalizacije 1:1000 soke deficitarnosti u broju mesta za stacionirawe vozila. 07 Plan elektro-snabdevawa 1:1000 08 Plan tt mreè 1:1000 3. Granice podru~ja plana 09 Plan toplifikacije 1:1000 Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandra (blokovi 10 Urbanisti~ko re{ewe zelenih povr{ina 1:1000 C19 i C20) obuhvata povr{inu od 4,5 ha i nalazi se u pro- 11 Sinhron plan instalacija 1:1000 storu ograni~enom ulicama Bulevar kraqa Aleksandra, Stanislava Srem~evi}a, Vrawske i Gvozdi}eve. Sastavni deo elaborata je i dokumentacija plana koja sa- Plan obuhvata slede}e katastarske parcele, sve KO Zve- drì: izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi, uslove i zdara: 7314, 7316/1, 7316/2, 7316/3, 7317, 7318, 7319, 7320, saglasnosti javnih komunalnih preduze}a, zavoda i institu- 7321, 7322, 7323, 7324, 7325, 7326, 7327, 7328, 7329, 7330, cija ukqu~enih u izradu plana, i slede}e grafi~ke priloge: 7332, 7333, 7334, 7335, 7336, 7339, 7559, 7574, deo 7512, deo 7569, deo 7576, deo 7799. GRAFI^KI PRILOZI – DOKUMENTACIJE PLANA U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela D1. Izvod iz GUP-a 1:1000 i podru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao predmet ovog D2. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000 regulacionog plana vaì granica utvr|ena u grafi~kim D3. Katastarska podloga sa granicom plana 1:1000 listovima „Geodetska podloga sa granicom plana” i „Ka- D4. Geolo{ka i hidrolo{ka karta 1:1000 tastarska podloga sa granicom plana” koje se nalaze u do- D5. Postoje}a namena povr{ina kumentaciji plana. sa statusom objekata 1:1000 D6. Katastar podzemnih instalacija 1:1000 4. Uslovqenosti iz plana vi{eg reda D7. Kompozicioni plan 1:1000 Osnovne uslovqenosti iz planova vi{eg reda vezane su * * * za dva dokumenta: – Izmena i dopuna generalnog urbanisti~kog plana Be- Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od ob- ograda do 2000 godine („Slu`beni list grada Beograda”, javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. br. 2/85, 28/87, 14/97). Na osnovu ovog dokumenta ura|eni su Skup{tina grada Beograda Prostorno programski elementi i uslovi za Bulevar kra- Broj 350-619/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine qa Aleksandra, Zavod za planirawe 1993 – Generalni plan Beograda – dopune Generalnog urba- Predsednik nisti~kog plana Beograda („Slu`beni list grada Beogra- Radmila Hrustanovi}, s. r. da”, broj 2/99) Broj 28 – 830 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Sa stanovi{ta GUP-a, ovaj potez je planiran prete`no Tom{i~a i S. Srem~evi}a („Slu`beni list grada Beogra- u ááá tipu izgra|enosti, odnosno „Stanovawe sa delatnosti- da”, br. 29/87). Kao ste~ena obaveza preuzeto je planirano ma u nasle|enim centralnim delovima grada”. Intervencije nadzi|ivawe postoje}ih poslovnih objekata (spratnosti u ovoj zoni treba bazirati na slede}im pokazateqima: P+1) do spratnosti P+1+Pk, i postoje}ih stambenih – indeks izgra|enosti oko 1,6–3,0 objekata (spratnosti P+6) do spratnosti P+6+Pk, s obzi- – odnos stanovawa i delatnosti 50–90%: 50–10% rom da je ovo plansko re{ewe ve}im delom realizovano – gustina naseqenosti do 450-700 st/ha ili je u postupku realizacije. – Preporuke u smislu planirane intervencije su: rekon- – DUP saobra}ajnog poteza Batutova – Stanislava strukcijom, sanacijom i izgradwom prostora treba razvija- Srem~evi}a („Slu`beni list grada Beograda”, broj 13/76) ti sadràje delatnosti du` uli~nog fronta Bulevara sa u granicama regulacionog plana stavqen je van snage. proìmawem u ulicama paralelnim sa wim. Nova izgradwa treba da se uklopi u postoje}u matricu grada a visina no- 6. Podloge za izradu plana Ovaj regulacioni plan radi se na slede}im podlogama: vih objekata }e biti maksimum P+6, odnosno 22,0 m – Ure|ewe javne i zelene povr{ine treba zadràti i – Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog ori- planirati wihovo daqe odràvawe i ure|ivawe, kao i ginala, decembar 2000. godina formirawe novih, naro~ito u okviru namene stanovawa – Nedigitalizovani katastar podzemnih instalacija – – Prostor za stacionirawe vozila treba obezbediti na plan vodova 1:1000, Republi~ki geodetski zavod Centar za otvorenim parkinzima i u garaàma. Potreban broj mesta nepokretnosti Beograd, 1995. godina treba da iznosi najmawe 70 mesta na 100 stanova u zadrà- – Nedigitalizovani katastar – Gradska geodetska upra- nim zgradama i 90 mesta na 100 stanova u novim zgradama va 1994. godina – Slobodna povr{ina po stanovniku ne treba da bude áá – PRAVILA GRA\EWA mawa od 7 m² a treba teìti povr{ini od 15 m². 1. Postoje}e stawe i tretman zate~enih objekata 5. Ste~ene urbanisti~ke obaveze Blok je prete`no stambenog karaktera sa razvijenim Prilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada ste- poslovawem uz regulaciju Bulevara kraqa Aleksandra i ~ene urbanisti~ke obaveze proistekle po osnovu izdate ur- formiran je u periodu od 1964. do 1980. godine. Na terito- banisti~ke dokumentacije. riji koju obuhvata ovaj regulacioni plan, planirano je – Osnovni dokument koji prethodi ovom RP je Prostor- uklaqawe samo jednog objekta koji je privremenog karakte- no programsko re{ewe zone regulacionog plana Bulevara ra (prizemna baraka poslovne namene u Vrawskoj ulici, kraqa Aleksandra (usvojenog na KIO grada od 6.11.1996) kat. parc. 7322, KO Zvezdara) a za potrebe javnog parking – DUP Bulevara kraqa Aleksandra („Slu`beni list prostora u funkciji bloka. Do privo|ewa prostora name- grada Beograda”, broj 15/73 u granicama regulacinog plana ni dozvoqeno je teku}e, investiciono odràvawe ovog ob- stavqen je van snage. jekta ali ne i rekonstrukcija ili nadgradwa. – Izmene i dopune DUP-a bloka „Lipov lad” izme|u Osnovni urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa da- ulica Bulevar kraqa Aleksandra, Gvozdi}eve, Vrawske, T. ti su u slede}im tabelama: Tabela 1: Postoje}a izgra|enost BROJ KATASTARSKE PARCELE NAMENA PARCELE POVRŠINA PARCELE POVRŠINA POD OBJEKTOM SPRATNOST BRGP – STANOVAWA BRGP DELATNOSTI BRGP – UKUPNO m² m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7317 Delatnosti 528 528 P+Pk 0 792 792 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7318 Stanovawe visokih gustina 711 711 P+6+Pk 5.066 267 5.333 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7314 Stanovawe 605 250 P+2 750 0 750 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7319 Stanovawe visokih gustina 441 441 P+16 7.122 375 7.497 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7322 Delatnosti 300 300 P 0 300 300 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7316/3 Delatnosti 630 630 P+1 0 1.050 1.050 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7320 Stanovawe visokih gustina 716 716 P+6+Pk 5.102 269 5.370 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7331 Stanovawe visokih gustina 460 460 P+16 7.429 391 7.820 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7321 Delatnosti 638 638 P+1+Pk 0 1.470 1.470 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7323 Stanovawe visokih gustina 713 713 P+6+Pk 5.080 267 5.348 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7330 Stanovawe visokih gustina 431 431 P+15 6.551 345 6.896 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7332 Delatnosti 653 653 P+1 0 1.120 1.120 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7324 Stanovawe visokih gustina 720 720 P+6+Pk 5.130 270 5.400 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7326 Stanovawe visokih gustina 446 446 P+15 6.779 357 7.136 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7325 Delatnosti 650 650 P+1 0 1.130 1.130 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7334 Stanovawe sredwih gustina 147 147 P+1+Pk 294 74 368 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7327 Stanovawe visokih gustina 715 715 P+6 4.404 250 4.654 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7328 Stanovawe visokih gustina 438 438 P+14 6.242 329 6.570 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7316/2 Delatnosti 622 622 P+1+Pk 0 1.555 1.555 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7329 Stanovawe visokih gustina 718 718 P+6 4.426 251 4.677 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 11.282 10.927 64.375 10.862 75.236 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 831

Tabela 2: Urbanisti~ki parametri na nivou plana bez povr{ina grani~nih saobra}ajnica: POVRŠINA PARCELE SLOBODNE I ZELENE POVRŠINE % STANOVAWA % DELATNOSTI BRGP UKUPNO BROJ STANOVNIKA BROJ STANOVA PROCENA BROJA ZAPOSLENIH INDEKS IZGRA\ENOSTI STEPEN ZAUZETOSTI GUSTINA STANOVAWA SLOBODNA POVRŠ. PO STAN. POTREBNO UK. PARKING MESTA OSTVAREN BROJ PARKING MESTA DEFICIT m² m² m²%m² 40.424 26.747 86 14 75.236 2.355 785 434 1.9 27.0 583 11 731 280 451

Napomena: 3.1. Parcele javnih namena U slobodne i zelene povr{ine nisu ra~unati postoje}i Parcele saobra}ajnih povr{ina parkinzi unutar bloka. Parcele van regulacionih linija –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. Namena povr{ina Broj Naziv ulice Povr{ina parcele Planirane namene povr{ina definisane su kroz dve gra|ev. Orijentaciono (m²) grupe osnovnih namena: parcele 1. Povr{ine javnih namena –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. Povr{ine ostalih namena – ~ine ih povr{ine name- 27 Gvozdi}eva 922 wene stanovawu ili komercijalnim delatnostima. 28 Vrawska 3.689 29 Tone Tom{i~a 932 2.1. Povr{ine javnih namena 36 Parking prostor 1.419 Saobra}ajne povr{ine 37 Parking prostor 1.245 – Kolske saobra}ajnice 38 Parking prostor 1.375 – Parking prostori unutar bloka 39 Parking prostor 1.707 Slobodne i zelene povr{ine 40 Parking prostor 795 – Zelene povr{ine uz stambene i poslovne objekte, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Javne slobodne povr{ine sa podzemnom garaòm – po- Ukupno 12.084 vr{ine prvenstveno namewene izgradwi podzemnih gara- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– à sa javnim kori{}ewem povr{ine nad wima Povr{ine za objekte javne namene Parcele slobodnih i zelenih povr{ina – Komunalne povr{ine Parcele unutar regulacione linije –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2.2. Povr{ine ostalih namena Broj Namena parcele Povr{ina parcele – Stanovawe visokih gustina gra|ev. Orijentaciono (m²) Gustina stanovawa do 750 stanovnika/hektar. parcele Za novu izgradwu moè se predvideti do 20% poslova- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– wa a za postoje}e objekte do 5% poslovawa. 23 Zelenilo 3.382 – Stanovawe sredwih gustina 24 Zelenilo 535 Gustina stanovawa do 300 stanovnika/hektar. Moè se 25 Zelenilo 2.214 predvideti i do 20% poslovawa. 26 Zelenilo 2.728 – Komercijalne delatnosti: trgovina, ugostiteqstvo, 30 Zelenilo 3.184 zanatstvo, usluge, poslovawe i dr. 31 Zelenilo 2.742 Odnos poslovawa i stanovawa kod ovako defiisane na- 32 Zelenilo 929 mene moè biti najvi{e 80%:20%. 33 Javna slobodna povr{ina Uporedni prikaz parametara iz GUP-a i planiranih sa podzemnom garaòm 774 kapaciteta za ááá tip izgra|enosti (stanovawe sa delatno- 34 Javna slobodna povr{ina stima u nasle|enim centralnim delovima grada) sa podzemnom garaòm 671 35 Javna slobodna povr{ina –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sa podzemnom garaòm 1.189 Povr{ina Indeks Gustipna Slobodna –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– plana izgra|enosti stanovawa povr{ina po Ukupno 18.348 „i” (bez obodnih (st/ha) (sa stanovniku m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– saobra}ajnica) pripadaju}im saobra}ajnicama Povr{ine za objekte javne namene –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gra|evinska parcela br. 5 (povr{ine od oko 83 ²), Plan GUP Plan GUP Plan GUP m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– unutar regulacione linije, namewena za izgradwu transformatorske stanice 10/0,4 âA 4,5 ha 2,6 1,6-3 570 450-700 9 min 7 k –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 3.2. Parcele ostalih namena 3. Pravila parcelacije i preparcelacije Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa Ceo prostor regulacionog plana podeqen je na urbani- Parcele unutar regulacione linije bloka, namewene za sti~ke parcele javnih i ostalih namena, prikazane u gra- izgradwu objekata stanovawa, poslovawa ili me{ovitih fi~kom prilogu 4 „Plan parcelacije” namena (u okviru ovih grupa namena). Broj 28 – 832 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– je ili garaè) mogu se po potrebi utvrditi kroz urbanisti~- Broj Namena parcele Povr{ina parcele ku dozvolu i u pojasu izme|u regulacione i gra|evinske lini- gra|ev. Orijentaciono (m²) je, kao i u unutra{wem dvori{tu izvan gabarita objekta, uko- parcele liko to ne predstavqa smetwu ve} izgra|enoj ili planiranoj –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– komunalnoj infrastrukturi. Za ove slu~ajeve urbanisti~kom 1, 7, 10, dozvolom utvr|uje se podzemna gra|evinska linija. 13, 16, 20 Delatnosti 5.811 6. Visinska regulacija 2, 6, 8, 9, Visinske regulacije definisane su ozna~enom sprat- 11, 12, 14, no{}u na svim objektima gde se jedan nivo ra~una u prose~- 15, 18, 19, noj vrednosti od 3 m. 21, 22 Stanovawe visokih gustina 7.876 3, 4, 17 Stanovawe sredwih gustina 758 4.2. Pravila za definisawe –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sistema nivelacija Ukupno 14.445 Okosnica sistema nivelacije bazira se na postoje}oj –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nivelaciji uli~ne mreè. Pre svega, planom je definisana nivelacija javnih po- 3.3. Principi formirawa vr{ina iz koje proizlazi i nivelacija prostora za izgrad- gra|evinskih parcela wu objekata. Formirawe novih urbanisti~kih parcela izvr{eno je Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elemen- na osnovu postoje}eg katastra pri ~emu su po{tovani uslo- ti za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobi- vi zate~eni na terenu. Izmene u postoje}oj parcelaciji ra- jaju interpolovawem. |ene su u slu~aju formirawa nove regulacione linije a Nivelacija svih povr{ina je generalna. Kroz izradu prema urbanisti~kom re{ewu. projektne dokumentacije ona se moè preciznije i ta~nije Poloàj parcela predvi|enih za gra|ewe utvr|en je re- definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re{ewima. gulacionom linijom u odnosu na javne povr{ine, granicom Regulacija povr{ina data je u grafi~kom prilogu br. 3 gra|evinske parcele prema susednim parcelama i potreb- (Regulaciono nivelaciono re{ewe) nim analiti~ko-geodetskim elementima. Sve gra|evinske parcele imaju obezbe|en pristup na javnu povr{inu direkt- 5. Pravila za gra|ewe objekata no ili prilazom u {irini od najmawe 3 m. Planirana par- na gra|evinskim parcelama celacija sa potrebnim analiti~ko-geodetskim elementima prikazana je u grafi~kom prilogu br. 4 (Plan parcelacije). 5.1. O p { t a p ravila izgradwe

4. Pravila za regulaciju i nivelaciju povr{ina Op{ta pravila izgradwe – Izgradwa se vr{i na definisanim gra|evinskim li- 4.1. Instrumenti za definisawe osnovnog nijama sistema regulacije – Gra|evinski elementi na nivou prizemqa ne mogu 1. Urbanisti~ki blok pre}i gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabari- Prostornu celinu plana ~ini jedan urbanisti~ki blok ta objekta do horizontalne projekcije ispada). (u Prostorno programskom re{ewu blokovi C19 i C20) oi- – Nove objekte, kao i planirane dogradwe, graditi u vi~en ulicama: Buleva kraqa Aleksandra, Stanislava skladu sa definisanim kapacitetima datim u tabeli „Po- Srem~evi}a, Tone Tom{i~a, Vrawskom i Gvozdi}evom. sebni urbanisti~ko-tehni~ki uslovi izgradwe”. – U oblikovanom smislu novi objekti treba da budu re- 2. Regulaciona linija prezentativni, uklopqeni u ambijent i to sa kvalitetnim Regulaciona linija bloka razgrani~ava povr{ine sao- materijalima, savremenim arhitektonskim re{ewima i dr. bra}ajnica (javni interes) od povr{ina namewenih za iz- – Dozvoqeno je pokrivawe ravnog krova kosim svih gradwu i ure|ewe u unutra{wosti bloka. stambenih objekata spratnosti P+6 sa dobijawem kori- Regulaciona linija definisana je u grafi~kom prilo- snih povr{ina u potkrovqu a u skladu sa „Op{tim uslovi- gu br. 3 (Regulaciono-nivelaciono re{ewe) ma za izgradwu potkrovqa” i do maksimalne BRGP date u 3. Gra|evinska linija tabeli Posebni urbanisti~ko-tehni~ki uslovi izgradwe. Gra|evinska linija utvr|uje se ovim regulacionim pla- – Dozvoqena je izgradwa potkrovqa na svim poslovnim nom u odnosu na regulacionu liniju i predstavqa liniju na objektima spratnosti P+1 u Bulevaru kraqa Aleksandra u kojoj se gradi objekat. skladu sa „Op{tim uslovima za izgradwu potkrovqa” i do Gra|evinska linija u unutra{wosti parcele definisa- maksimalne BRGP date u tabeli „Posebni urbanisti~kona je za gra|evinsku parcelu br. 22 i utvr|uje maksimalan -tehni~ki uslovi izgradwe”. prostor u okviru koga je dozvoqeno graditi. – Adaptacije postoje}ih tavana i zajedni~kih prostorija dozvoqene su u svim objektima ukoliko ne dolazi do pro- 4. Gra|evinska linija prizemqa mene gabarita objekta ni u horizontalnom ni u vertikal- Gra|evinske linije prizemqa utvr|uju pozicije plani- nom smislu i pod uslovom da se ne naru{ava stabilnost ob- ranih kolonada ili pasaà i prikazane su u grafi~kom jekta i standard stanovawa ostalih stanara. prilogu 3 „Regulaciono-nivelaciono re{ewe”. – Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, Gra|evinska linija prizemqa vaì samo uz gra|evinsku terasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|e- liniju (glavnu) i defini{e odstupawa prizemqa od pozi- vinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih cije glavnog korpusa objekta. Van ove linije mogu se nala- zajedni~kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih ziti konstruktivni elementi – stubovi. organa. 5. Podzemna gra|evinska linija – Za sve vidove rekonstrukcije, adaptacija ili dograd- Podzemna gra|evinska linija definisana je samo za ob- we postoje}ih objekata potrebno je, pre zahteva za izradu jekte podzemnih garaà na parcelama za javno kori{}ewe uslova, proveriti stati~ku stabilnost objekta i geomeha- i defini{e maksimalan prostor unutar kojeg je dozvoqeni~ka svojstva terena na mikrolokaciji. no gra|ewe. Ta~an gabarit podzemne garaè utvrdi}e se iz- – Obavezno je za sve vidove rekonstrukcija, adaptacija radom urbanisti~ko-tehni~kih uslova. ili dogradwe postoje}ih objekata po{tovati odredbe iz Gra|evinske linije podzemnih etaà novih objekata, koje Zakona o autorskim i srodnim pravima („Slu`beni list ovim planom nisu posebno definisane (podrumske prostori- SRJ”, broj 24/98) 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 833

Op{ti uslovi za izgradwu podzemnih garaà – Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa – Podzemna gra|evinska linija, definisana za objekte (mogu}e je, u slu~aju kada to geometrija krova dozvoqava, podzemnih garaà, data je kao pozicija koja }e se proveri- formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu kori- ti izradom urbanisti~ko-tehni~kih uslova. snu povr{inu). – Prilikom izgradwe podzemnih garaà voditi ra~una – Pre zahteva za izradu uslova potrebno je po{tovati sve o poloàju postoje}e i planirane infrastrukturne mreè navedene uslove iz Op{tih pravila izgradwe koja se odno- koja se mora izmestiti ili formirati na propisanom ra- se na rekonstrukcije ili adaptacije postoje}ih objekata. stojawu od objekata. – Garaù projektovati tako da ne ugroàva stabilnost Op{ti uslovi za dogradwu poslovnih objekata objekata u blizini, tj. vr{iti obezbe|ewe temeqa susednih na gra|evinskim parcelama 7, 10, 13, 16 i 20 objekata. Ovo se mora dokazati projektom obezbe|ewa teme- – Dozvoqena je dogradwa poslovnih objekata na gra|e- qa kao sastavni deo tehni~ke dokumentacije. vinskim parcelama br. 7, 10, 13, 16 i 20 i to iskqu~ivo – Planiran broj parking mesta je minimum koji se pro- komunikacionog dela objekta (stepeni{te i lift), na jektnom dokumentacijom mora ispo{tovati. na~in koji ne}e ugroziti izgled i stabilnost objekta, uz obaveznu saglasnost autora kao i uz saglasnost JKP „Ze- Op{ti uslovi za izgradwu potkrovqa lenilo Beograd”. Prilikom ovih intervencija posebno se pridràvati uslova iz stava 9. i 10. Op{tih pravila – Maksimalna visina nazidka iznosi 1,8 m (ra~unaju}i od poda potkrovne etaè do preloma krovne kosine). Pro- izgradwe. vera visine dozvoqenog nazidka vr{i}e se kroz UTU u zavisnosti od stilskih karakteristika i namene objekta. Ograde – Na objektima sa radnim krovom preporuka je umesto – Gra|evinske parcele objekata visokih gustina i po- potkrovqa graditi povu~enu posledwu etaù i u tom slu~a- slovnih objekata se ne ogra|uju. ju ona moè imati punu spratnu visinu ali nije dozvoqena – Gra|evinske parcele objekata sredwih gustina stano- mogu}nost izgradwe korisnih povr{ina nad wom, ve} pli- vawa se mogu ogra|ivati zidanom ogradom do visine od 0,9 m tak krov kao pokriva~. Posledwu etaù povu}u min. 1,2 m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogradom od fasade objekta. do visine od 1,6 m. Nove ograde podizati u skladu sa ve} – Preporuka je da se najadekvatnije re{ewe planiranih oformqenim karakterom ograda ka ulici. Zidane i druge nadzi|ivawa i dogradwi poslovnih objekata uz Bulevar vrste ograda postavqaju se na regulacionu liniju prema obezbedi putem arhitektonskog konkursa (javnog ili po- protokolu regulacije, i to tako da ograda, stubovi ograde zivnog). i kapije budu na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje. Za- – Obaveza je da se ovim intervencijama ne mewaju stil- te~ene ograde koje odstupaju od navedenih pravila mogu se ske karakteristike objekata. poru{iti u ciqu za{tite op{teg interesa (bezbednost, – Obavezno je prilikom ovih intervencija renovirati estetski izgled, higijene naseqa i sl.). fasadu objekta u celini. – Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidu 5.2. Posebna pravila izgradwe sa tzv. „kapa” sa prepustima. postignutim urbanisti~kim parametrima

Tabela 1: Posebni urbanisti~ko-tehni~ki uslovi izgradwe: NAMENA PARCELE STEPEN ISKORIŠ]ENOSTI (%) BROJ GRA\EVINSKE PARCELE STATUS SPRATNOST INDEKS IZGRA\ENOSTI SPECIFI^NI USLOVI ZA POJEDINE PARCELE

1 DEL P P+Pk 0,6 40 0 7 DEL N P+1+Pk 1,6 65 BRGP novo – 510 m² Obezbediti 5 parking mesta na slobodnoj povr{ini parcele 10 DEL P P+1+Pk 1,7 67 Obezdediti 5 parking mesta na slobodnoj povr{ini parcele 13 DEL N P+1+Pk 1,6 68 BRGP novo – 510 m² Obezbediti 5 parking mesta na slobodnoj povr{ini parcele 16 DEL N P+1+Pk 1,9 75 BRGP novo – 510 m² Obezbediti 5 parking mesta na slobodnoj povr{ini parcele 20 DEL P P+1+Pk 1,9 75

33 JSP I Minimum 36 parking mesta Koeficijent izgra|enosti parcele (orijentaciono) iznosi 1,0 34 JSP I Minimum 31 parking mesto Koeficijent izgra|enosti parcele (orijentaciono) iznosi 1,0 Broj 28 – 834 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002. BROJ GRA\EVINSKE PARCELE NAMENA PARCELE STATUS SPRATNOST INDEKS IZGRA\ENOSTI STEPEN ISKORIŠ]ENOSTI (%) SPECIFI^NI USLOVI ZA POJEDINE PARCELE

35 JSP. I Minimum 100 parking mesta Koeficijent izgra|enosti parcele (orijentaciono) iznosi 2,0

3 SSG P P+2+Pk 1,4 39 4 SSG P P+2+Pk 1,5 43 17 SSG P P+1+Pk 2,5 100 2 SVG P P+6–Pk 7,5 100 6 SVG P P+16 16,8 99 8 SVG P P+6+Pk 7,5 100 9 SVG P P+16 17,0 100 11 SVG P P+6+Pk 7,5 100 12 SVG P P+15 15,4 96 14 SVG P P+6+Pk 7,5 100 15 SVG P P+15 15,7 98 18 SVG N P+6+Pk 7,5 100 BRGP novo – 690 m² 19 SVG P P+14 14,6 97 21 SVG N P+6+Pk 7,5 100 BRGP novo – 690 m² 22 SVG I P+3 do 3,3 55 Ostvariti potreban broj parking (gara`nih) mesta na parceli. P+5 Sa podzemnim eta`ama koeficijent izgra|enosti mo`e biti maks. 3,85

Napomena uz tabelu br. 1: P – postoje}e. Za postoje}e objekte dozvoqena je adapta- – Indeks d izgra|enosti predstavqa odnos ukupne cija tavanskog prostora (ukoliko postoji) i zajedni~kih BRGP objekta i povr{ine parcele (nisu uzete u obzir pod- prostorija u stambene ili poslovne jedinice. Za postoje}e zemne etaè) stambene objekte (spratnost P+13 i vi{e) nije dozvoqena – Za gra|evinske parcele br. 33, 34, 35 i 22, u koloni promena broja stambenih jedinica. „Specifi~ni uslovi za pojedine parcele” definisan je N – nadzi|ivawe. Objekti na kojima je dozvoqena iz- koeficijent izgra|enosti (odnos ukupne BRGP objekta gradwa potkrovqa u jednom nivou u skladu sa parametrima svih etaà korisnog prostora, ukqu~uju}i i podzemne, i datim u koloni 12 i „Op{tim pravilima izgradwe” datim povr{ine parcele) i to: za parcele javnih podzemnih gara- u stavu 5.1. à (br. 33, 34 i 35) podatak je orijentacion (ta~an koefi- I – nova izgradwa cijent izgra|enosti, kao i bruto povr{ina podzemne gara- – Šifre u koloni „Namena parcele” zna~i slede}e: è utvrdi}e se urbanisti~kom dozvolom), a za gra|evinsku DEL – delatnost, SVG – stanovawe visokih gustina, SSG parcelu br. 22 kao maksimalan. – stanovawe sredwih gustina, JSP – javna slobodna povr- – Status objekta ozna~en je {ifrom koja zna~i: {ina sa podzemnom garaòm Tabela 2. Postignuti urbanisti~ki parametri i bilansi na nivou bloka (bez grani~nih saobra}ajnica i otvorenih parking prostora) STEPEN INDEKS PARCELE OBJEKTOM POVR[INE ZAPOSLENIH STANOVNIKU DELATNOSTI BROJ STANOVA POVR[INE PO BRGP – UKUPNO IZGRA\ENOSTI PROCENA BROJA POVR[INA POD POVR[INA PLANA BROJ STANOVNIKA BROJ GRA\EVINSKE SLOBODNE I ZELEN SLOBODNE I ZELENE GUSTINA STANOVAWA ODNOS STANOVAWA I saobra}ajnih povr{ina) POVR[INA BLOKA (bez ISKORI[]ENOSTI (%)

m² m² m² % m² % st/ha m²

UKUPNO 45.026 32.942 11.353 21.589 84;16 82.394 2.410 846 521 2.6 34 570 9 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 835

Napomena uz tabelu 2: u ukupan bilans ostvarenih par- wa. Postoje}i parkinzi u okviru bloka su ve} oformqeni, king mesta ra~unato je 163 p.m. po obodnim ulicama. saobra}ajnice sekundarne mreè, uskih profila, nisu u mogu}nosti da prihvate uli~no parkirawe u okviru regula- 6. Pravila gra|ewa i posebni uslovi cije, sve slobodne povr{ine su mahom ure|ene i bogato oze- za saobra}ajne povr{ine lewene. Postoje}a visoka deficitarnost u broju mesta za staci- 6.1. Uli~na mreà onirawe vozila odrazila se i na mogu}nost wenog uspe- Koncept uli~ne mreè na prostoru Regulacionog plana {nog prevazilaèwa. Jedine mogu}e intervencije pri re- zasnovan je na postavkama GUP-a iz 1985. Predmetnu loka- {avawu parkirawa vozila postoje}eg stanovni{tva i zapo- ciju okruùju magistralni pravac ulice Bulevar revoluci- slenih odnose se na intervencije ispod ili iznad zemqe je i ulice sekundarne mreè: Gvozdi}eva, Vrawska, Tone kako bi se zadràlo ve} oformqeno postoje}e stawe i sa- Tom{i~a i Stanislava Srem~evi}a. ~uvalo postoje}e zelenilo. Sva saobra}ajna re{ewa ulice Bulevar revolucije data Kao najbezbolnije od mogu}ih re{ewa, planirana je iz- u ovom planu tretirati samo ilustrativno i kao preporuku gradwa tri klasi~ne podzemne garaè, ukupnog kapaciteta obra|iva~a. Profil Bulevara revolucije definisan je od 167 gara`nih mesta samo na lokacijama izme|u stambe- prema studiji „Prostorno programsko re{ewe zone RP Bu- no-poslovnih objekata, ~ija izgradwa ne}e drasti~no me- levara”. Trasa Bulevara se zadràva u {irini postoje}e wati postoje}e ure|ene zelene povr{ine. regulacije sa rekonstruisanim profilom koji sadrì dve Preporuka je da se umesto klasi~nih podzemnih garaà kolovozne trake od 7 m sa po dve saobra}ajne trake i tram- grade automatizovane mehani~ke garaè s obzirom na: vajskom ba{ticom od 7,8 m. Trotoar na strani ka predmet- – boqe iskori{}avawe prostora za parkirawe (u{teda nom planu je najmawe {irine od 3,1 m a sa naspramne pra- po mestu i volumenu), ti postoje}u regulaciju ulice i najmawe je {irine 2,7 m. – potpunu kontrolu pristupa vozila (elektronska kon- Parkirawe je dozvoqeno na trotoaru upravno na osu kolo- trola, iskqu~en „qudski faktor”), voza sa obe strane ulice. – automatizovano vo|ewe vozila (nema prisustva qudi u Sve ulice sekundarne mreè zadràvaju postoje}e trase objektu), uz rekonstrukciju kolovoza i trotoara na {irinu kolovoza – za{titu ìvotne okoline (bez izduvnih gasova), od 6 m i {irinu trotoara od min. 1,5 m obostrano. – niù cenu izgradwe po mestu parkirawa u odnosu na Geometrija svih raskrsnica sekundarne mreè se re- klasi~ne garaè. konstrui{e sa minimalnim polupre~nikom krivine od 6 m U Dokumentaciji plana su dati primeri automatizova- izuzev raskrsnice Gvozdi}eve i Vrawske gde je radi o~uva- nih mehani~kih garaà vode}ih svetskih proizvo|a~a sa wa postoje}ih kvalitetnih objekata raskrsnica planirana osnovnim tehni~kim karakteristikama. sa redukovanim radijusima. Povr{ine iznad podzemnih garaà u okviru bloka pla- Ulica Vrawska je produèna do ulice Toneta Tom{i~a nirati kao slobodne pe{a~ke povr{ine kombinovane sa kako bi se ostvarila kontinualna veza oko celog bloka i zelenilom. Pri parternom ure|ivawu tih povr{ina po- omogu}en neposredna pristup vatrogasnim vozilima svakoj {tovati zate~eno stawe (staze, igrali{ta travwaci). vi{espratnici u bloku. Gabariti podzemnih garaà nisu fiksirani nego je de- S obzirom da ulica Stanislava Srem~evi}a, prednacr- finisan prostor za izgradwu u granici parcele. Podzem- tom GP-a Beograda do 2021, pripada primarnoj (rang ulice ne instalacije vodova tehni~ke infrastrukture, postoje}e áá reda) a ne sekundarnoj mreì, trasa i profil ulice da- i planirane, ako prolaze kroz projektovanu podzemnu gara- ti su samo ilustrativno ({irina kolovoza 6 m sa obostra- ù izmestiti u skladu sa tehni~kom dokumentacijom. nim trotoarima od min 2 m) s tim da je regulacija bloka Za sve novoplanirane objekte obezbediti potreban broj povu~ena za 10 m od osovine ulice kako bi se rezervisao parking mesta na pripadaju}oj parceli, dobijenog iz pro- prostor za profil ulice vi{eg ranga {to }e definisati ra~una definisanog na bazi datog normativa, prvenstveno novi generalni plan Beograda. u podzemnim etaàma objekta ili na slbodnoj povr{ini Pristup vatrogasnim vozilima svakoj zgradi u okviru parcele. Ukoliko je pri projektovawu novih objekata do- bloka omogu}en je iz ulica koje okruùju blok preko pe- {lo do promene bruto gra|evinske povr{ine u odnosu na {a~kih i kolsko-pe~a{kih staza, minimalne {irine 3,5 m planirane, broj parking mesta obezbediti prema datim do okretnice „T” ili kru`nog oblika, locirane na slo- normativima za izmeweno stawe. bodnim ili zelenim povr{inama izme|u objekata pove}a- Pri projektovawu garaà u podzemnim etaàma novoi- nog rizika od poàra. zgra|enih objekata po{tovati slede}e elemente: Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnica – {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m; dati su u grafi~kom prilogu br. 2 – Urbanisti~ko re{ewe – slobodna visina garaè min. 2,3 m; saobra}ajnih povr{ina. – dimenzije parking mesta min. 2,3 h 4,8 m; Trase rekonstruisanih saobra}ajnica u situacionom i – podu`ni nagib pravih rampi, max. 12% za otkrivene nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvede- i 15% za pokrivene. nih saobra}ajnica sa primerenim padovima. Povr{ine za miruju}i saobra}aj na otvorenim parkira- Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobra}ajni- li{tima raditi zastorom od asfalt-betona ili od prefa- ca utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}enu i brikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od koncep- strukturi vozila koja }e se wome kretati. cije parterne obrade. Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskih Uli~ne parkinge oivi~iti. voda u sistem ki{ne kanalizacije. Na otvorenim, povr{inskim parkinzima, svuda gde ne postoji, drvored kombinovati sa parkinzima. 6.2. Parkirawe Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkciji dimenzijama 2,3 h 5 m min. 4,8 m, a za paralelna sa dimen- planiranih namena. zijama 5,5 h 2 m. Parkirawe u okviru granica plana planirano je u gara- Numeri~ki pokazateqi za parkirawe i uslovi za iz- àma i na otvorenim prostorima (u okviru parcela gde za gradwu parking i gara`nih mesta za nove i dogra|ene ob- to postoje prostorne mogu}nosti i na delovima trotoara uz jekte dati su po parcelama u tabeli – Numeri~ki pokazate- ulicu a da se time ne ometa kretawe pe{aka). qi za parkirawe. Zate~eno nasle|eno tkivo posmatrane lokacije, po na- Normativ primeren za prora~un potrebnog broja par- meni kolektivno stanovawe sa delatno{}u, ne omogu}ava king mesta je: primenu radikalnih zahvata u re{avawu problema parkira- – za postoje}e stanovawe 0,7 PM po stanu Broj 28 – 836 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

– za novo stanovawe 0,9 PM po stanu na trotoarima, obostrano, min {irine za primare 2 m a se- – za delatnosti 1,0 PM na 60 m² neto kundare 1,5 m. eta`ne povr{ine U okviru blokova, na ure|enim pe{a~kim povr{inama sa zelenilom zadràti sve postoje}e staze i prolaze. Pe- 6.3. Pe{a~ki saobra}aj {a~ke staze moraju biti min. {irine 2 m. Na kolsko-pe{a~kim povr{inama (prilazi parkirali- Po pravilu, najve}i broj kretawa u nekom prostoru oba- {tima i podzemnim garaàma) apsolutni prioritet u kre- vqa se pe{ice i zbog toga su pe{aci najbrojnija kategori- tawu imaju pe{aci u odnosu na motorna vozila. ja u~esnika u saobra}ajnom sistemu. U predloènom re{e- wu wima je dat poseban prioritet s obzirom da je u pitawu 6.4. J G S velika gustina stanovawa. Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnim Povr{ine rezervisane za kretawe pe{aka planirane su saobra}ajem preko linija tramvajskog saobra}aja u ulici uz sve primarne i sekundarne saobra}ajnice uli~ne mreè, Bulevar revolucije.

6.5. Nu m e r i ~ k i p o k a z a t e q i z a p arkirawe UKUPNO UKUPNO PARCELE STANOVAWE DELATNOSTI BROJ STANOVA UKUPNO ZA PLAN PO OBODU BLOKA OSTVAREN BROJ PM OSTVAREN BROJ PM BROJ GRA\EVINSKE BRGP – DELATNOSTI OSTVAREN BROJ PM – POVR[INA PARCELE POTREBAN BROJ PM – POTREBAN BROJ PM – POTREBAN BROJ PM – SUFICIT – DEFICIT

m² m²

UKUPNO 44.948 13.033 846 606 217 823 432 163 595 -228

Potreban broj parkinga definisan je na nivou celog – u ulici Gvozdi}evoj φ 100 mm tre}e visinske zone i plana s tim {to je prora~un ra|en za svaku parcelu poseb- φ 6/4” druge visinske zone no (Tabela 1: Posebni urbanisti~ko-tehni~ki uslovi iz- – u Vrawskoj ulici φ 100 mm tre}e visinske zone gradwe, poglavqe 5.2.). – u ulici T. Tom{i~a φ 100 mm tre}e visinske zone Ostvaren broj parkinga obuhvata sva mesta za stacioni- – u ulici S. Srem~evi}a φ 100 mm tre}e visinske zone. rawe vozila na nivou plana, odnosno na otvorenim parkin- Predmetni blok presecaju na vi{e mesta cevovodi zima, u planiranim podzemnim garaàma i u okviru parce- φ 100 mm tre}e visinske zone povezuju}i uli~ne cevovode la stambenih i poslovnih objekata. ~ine}i tako prstenastu mreù. Uslovi zate~enog stawa (postoje}a deficitarnost od Unutar blokova oko objekata izgra|ena je hidrantska 450 parking mesta, uz nedostatak prostornih mogu}nosti za mreà. locirawe novih povr{inskih parkinga) uzrokovali su po- javu mawka od 228 parking mesta za prostor obuhvata plana. Opis re{ewa Izgradwom automatizovanih mehani~kih podzemnih ga- Prema Generalnom re{ewu snabdevawa vodom Beograda raà deficit bi mogao biti znatno smawen. U Dokumenta- i topografskim podacima terena u okviru RP (oko 167–177 ciji plana dat je prikaz kapaciteta ovakvih garaà u zavi- mnm) distributivna mreà formalno pripada áá i ááá visnosti od tipa. sinskoj zoni vodosnabdevawa Beogradskog vodovoda. Kako se ova teritorija nalazi na granici áá i ááá visin- 7. Pravila gra|ewa za tehni~ku infrastrukturu ske zone ustanovqeno je re{ewe da se distributivna mre- à prikqu~i na cevovod ááá visinske zone tako da ovo pod- 7.1. Vodovod ru~je mreè funkcioni{e u ááá visinskoj zoni preko primarnog cevovoda φ 300 mm koji je izgra|en u Bulevaru kra- Postoje}e stawe qa Aleksandra. Tako su postignuti radni pritisci na Teritorija predmetnog RP u visinskom pogledu obuhva- ovom podru~ju od 5–7 BAR-a {to zadovoqava uslove i pra- ta terene od oko 167–177 mnm, {to u pogledu vodosnabde- vilnike protivpoàrne za{tite u pogledu zadovoqewa mi- vawa pripada drugoj i tre}oj visinskoj zoni beogradskog nimalnog pritiska od najmawe 2,5 BAR-a na najvi{em vodovoda. spratu objekta i dimenzija uli~nog cevovoda min φ 150 mm. Iz prakti~nih razloga kompletna uli~na mreà bloko- Za planiranu izgradwu ne bi bila neophodna po kapa- va C19 i C20 prikqu~ena je na mreù tre}e visinske zone. citetu rekonstrukcija postoje}e vodovodne mreè. Ipak, Snabdevawe vodom ovog podru~ja je cevovod φ 300 mm ááá uzimaju}i u obzir prikqu~ewa iz susednih blokova, potreb- v.z. u ulici Bulevar kraqa Aleksandra. Cevovod φ 300 mm no je izmestiti postoje}e trase cevovoda φ 100 mm, u uli- je lociran u delu trotoara na suprotnoj strani razmatra- cama Stanislava Srem~evi}a, Vrawskoj i Tone Tom{i~a, nog podru~ja. na poziciju trotoara uz novi kapacitet φ 150 mm, vode}i Postoje}a cev je pre~nika φ 100 mm i φ 150 mm, a izgra- ra~una o gra|evinskoj liniji objekata i potrebnom mini- |ena je za potrebe postoje}ih stambenih objekata u ovom malnom razmaku od 2 m. bloku i novijeg je datuma. Ina~e radni pritisak na ovom Na ovaj na~in vodovodna mreà se planira kao prstena- podru~ju je oko 5–7 BAR-a, odnosno kote pijezometara sta i to min. dimenzija φ 150 mm ~ime se zadovoqava stan- 197–210 mnm. Postoje}a vodovodna mreà je od liveno-gvo- dard kvalitetnog vodosnabdevawa svih potro{a~a. zdenih cevi i to: U skladu sa tehni~kim normativima za izgradwu pro- – u Bulevaru kraqa Aleksandra φ 400 mm druge visin- tivpoàrne mreè na distributivnoj mreì je predvi|ena ske zone i φ 150 mm tre}e visinske zone izgradwa nadzemnih protivpoàrnih hidranata. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 837

U Vrawskoj ulici i u ulici Tone Tom{i~a rezervi{e se – u ulici Vrawskoj postoji kanalizaciona cev φ 250 mm prostor za izgradwu paralelnih cevovoda φ 150 mm tre}e vi- i u Gvozdi}evoj φ 250 mm – φ 300 mm sinske zone zbog uslova prikqu~ewa iz susednih blokova. Ovi – u ulici Stanislava Srem~evi}a postoji kolektor di- cevovodi se vezuju u prstenastu mreù sa postoje}im, ~ime ob- menzija OB 6/11 cm. razuju kvalitetno snabdevawe vodom tre}e visinske zone. Unutar bloka i oko postoje}ih objekata u ciqu odvod- [to se ti~e primarne vodovodne mreè, za uredno vodo- wavawa postoji niz sekundarnih kanala dimenzija φ 150 mm snabdevawe dosada{wih kao i planiranih potro{a~a potreb- – φ 250 mm. no je dograditi objekte Mokrolu{kog vodovodnog sistema. Dubina izgra|ene kanalizacije je oko 4–6 m. To podrazumeva izgradwu crpne stanice „Vra~ar-2” po- tisnog cevovoda φ 900/800 mm du` autoputa Beograd – Ni{ Opis re{ewa do veze na vodovod u ulici Vojislava Ili}a i dogradwu re- Prema planiranim potrebama na podru~ju RP-a zadrà- zervoarskog prostora „Mokrolu{ko brdo 2”. U {irem pro- vaju se sva re{ewa kanalizacije u okviru postoje}eg stawa, stornom smislu ovi primarni objekti vodovoda omogu}i}e jer su mogla da se primene i u izmewenim uslovima namena transport i plasman potrebnih, dodatnih koli~ina vode. povr{ina. Ve} izgra|ena mreà kanalizacije u saobra}ajnicama Pravilnik za izgradwu vodovodne mreè du` kojih su locirani blokovi C19 i C20 kao i urbani- Kompleks koji obuhvata predmetni regulacioni plan sti~ko re{ewe, uslovqavaju odvo|ewe upotrebqenih i ki- pripada ááá visinskoj zoni i kompletna vodovodna mreà {nih voda. postoje}eg stawa je ááá visinske zone {to treba ispo{tova- Izgra|ena kanalizaciona mreà je u mogu}nosti da ti i u planiranom stawu. primi dodatne koli~ine upotrebqenih i ki{nih voda, po- Snabdevawe tre}e visinske zone vr{iti iz cevovoda φ {to ista zadovoqava. 300 mm, koji je izgra|en na drugoj strani Bulevara kraqa Prema sprovedenoj analizi iz DUP-a blokova 65 i 66 Aleksandra, iz rezervoara i crpne stanice „Zvezdara”. kao ste~enoj obavezi deo kanalizacije φ 250 mm u Gvozdi- Planiranim re{ewem, postoje}u vodovodnu mreù di- }evoj ulici, sliv Bulevara kraqa Aleksandra ne zadovoqa- stributivnog sistema zadràti u najve}em obimu po{to za- va kapacitetom. dovoqava kapacitetom najmawe φ 100 mm i φ 150 mm. Na tom delu predvi|ena je rekonstrukcija postoje}e ka- Ure|ewem slobodnih povr{ina unutar bloka iznad po- nalizacije na φ 300 mm u duìni oko 6 m. stoje}ih cevovoda, predvideti kolske prilaze radi eventu- Delom ulice Vrawske odnosno Toneta Tom{i~a plani- alnog servisirawa cevovoda. ra se izgradwa kanalizacije φ 300 mm do prikqu~ka na ko- Rekonstrukciju vodovodne mreè izvr{iti putem defi- lektor OB 60/110 cm u ulici Stanislava Srem~evi}a. nisawa novih trasa tako da se vodovodna mreà na|e izvan Obezbe|eno je nesmetano funkcionisawe postoje}e i parking prostora uz saobra}ajnice, ispod kolsko-pe{a~- planirane kanalizacije, jer je du` wihovih trasa formi- kih staza i trotoara i u zelenom pojasu uz saobra}ajnice. ran kolski pristup. Kanalizacione cevi su locirane u osovini saobra}aj- Postoje}i cevovod φ 100 mm u ulici Vrawskoj i Tone Tom- {i~a rekonstruisati izme{tawem u trotoar saobra}ajnica. nica osim postoje}eg kanala φ 400 mm u Bulevaru kraqa Aleksandra koji je lociran u zelenoj povr{ini parkinga. Cevovod φ 100 mm u ulici Stanislava Srem~evi}a izmestiti iz kolovoza u trotoar bliè predmetnom bloku. Vode sa predmetne teritorije i slivno podru~je pred- Predvideti paralelni cevovod du` ulica Vrawske i metnog kompleksa gravitira delom prema Bulbulderskom Tone Tom{i~a na suprotnoj strani ulice zbog uslova pri- slivu, a delom prema ûburskom slivu. kqu~ewa postoje}ih i planiranih objekata. Deo teritorije koji gravitira Bulbulderskom slivu od- Nova vodovodna mreà treba da bude dimenzija φ 150 vodwava se kanalom φ 400 mm i daqe kolektorom OB 60/110 cm u Bulevaru kraqa Aleksandra. Zbog nagle urbanizacije mm, povezana u prsten sa postoje}im, planiranim cevovodima, postavqena van gra|evinskih linija u prostore ispod sliva i nedovoqnog kapaciteta u Cviji}evoj ulici neop- trotoara prema sinhron planu. Du` vodovodnih cevi pred- hodna je rekonstrukcija izgradwom novog kolektora du` videti na potrebnim mestima nadzemne poàrne hidrante, Ruzveltove ulice do izliva u Dunav. objekte i armature za weno normalno funkcionisawe. Deo teritorije koji gravitira ûburskom slivu odvod- Prema iskustvenim podacima radni pritisak je na ovom wava se kolektorom OB 60/110 cm u ulici Stanislava Srem~evi}a do kolektora OB 2h60/110 u Bulevaru Crve- podru~ju 5–7 BAR-a. cm [to se ti~e primarne vodovodne mreè, uslov za ured- ne Armije. no vodosnabdevawe dana{wih, kao i planiranih potro{a- Kolektorski sistem u Bulevaru Crvene Armije nema do- ~a je izgradwa novih objekata vodovoda, koji }e u {irem voqnih kapaciteta za prijem ki{nih voda ja~eg intenziteta {to uslovqava rekonstrukciju ili izgradwu novog ko- prostornom smislu omogu}iti transport i plasman dodat- lektora, za {ta su ura|ene sve potrebne analize, studije i nih koli~ina vode. istraìvawa i sada predstoji izrada idejnog projekta ko- To podrazumeva izgradwu crpne stanice „Vra~ar 2” po- lektora u Bulevaru Crvene Armije koji }e biti sastavni tisnog cevovoda pre~nika φ 900/800 do ulice Vojisla- mm deo RP-a ove saobra}ajnice. va Ili}a kao i pove}awe rezervoarskog prostora uz postoje}i rezervoar „Mokrolu{ko brdo 2”. Pravilnik za izgradwu kanalizacije 7.2. Kanalizacija Kanalizacija predmetnog regulacionog plana pripada teritoriji „Centralnog” kanalizacionog sistema, a nala- Postoje}e stawe zi se u neposrednom gravitiraju}em ûburskom i Bulbuder- skom slivu. Teritorija RP-a leì na dva velika gradska sliva koja Vode sa ove teritorije prihvataju kolektori ûburskog pripadaju „Centralnom” gradskom kanalizacionom siste- sliva 60/110 cm u ulici Stanislava Srem~evi}a i odvode mu. To su Mokrolu{ki-ûburski i Bulbuderski sliv sa ih do kolektora 2h60/110 cm u Bulevaru Crvene Armije, a krajwim recipijentima u slivu reka Save i Dunava. na drugoj strani kolektori Bulbulderskog sliva 6/11 cm u Na oba sliva i u okviru RP-a zasnovan je op{ti sistem Bulevaru kraqa Aleksandra i Dimitrija Tucovi}a kolek- kanalisawa. Unutar RP-a i du` ulica koje ga ograni~ava- tor dimenzija 120/180 cm. ju postoji izgra|ena kanalizaciona mreà. Recipijenti, kolektori u Bulevaru Crvene Armije i Kanalizacija postoji u slede}im ulicama i to: ulici Dimitrija Tucovi}a nemaju dovoqan kapacitet za – u Bulevaru kraqa Aleksandra okrugle, kerami~ke ka- prijem ki{nih voda ja~eg intenziteta u {irem slivnom nalizacione cevi pre~nika φ 300 mm i φ 400 mm koja se podru~ju {to uslovqava izgradwu i rekonstrukciju novih prikqu~uje nizvodno u kolektor OB 6/110 cm kolektora. Broj 28 – 838 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Planirana izgradwa ovih kolektora po trasi, obimu i (Kraqa Ostoje iza br. 26, Tekstilna {kola). Planirani kapacitetu predmet je posebnih planskih dokumenata za prikqu~ni kablovi 10 kV izve{}e se podzemno, a u rovu du- predmetno slivno podru~je. bine 0,8 m i {irine 0,5 m. Mreà 1 kV u bloku izve{}e se Kanalizaciju u okviru ovog regulacionog plana i sliv- tako|e podzemnim elektroenergetskim vodovodima posta- nog podru~ja re{avati prema op{tem sistemu kanalisawa. vqenom u rov potrebnih dimenzija ispod slobodnih povr- Postoje}a uli~na kanalizaciona mreà zadovoqava kapa- {ina i pe{a~kih staza. Na prelazu ispod kolovoza sao- citetom, tako da moè da primi planirano dodatno opte- bra}ajnice planirani kablovi 1 i 10 kV polaù se kroz re}ewe za ki{ne i upotrebqene vode i kao takva se zadràva za{titne cevi, odnosno kroz kablovsku kanalizaciju. Svi u funkciji osim dela postoje}e kanalizacije φ 250 mm u postoje}i kablovski vodovi i vodovi javnog osvetqewa (i Gvozdie}voj ulici. stubovi javnog osvetqewa) koji su ugroèni rekonstrukci- Na tom delu u duìni oko 60 m zameniti postoje}i ka- jom postoje}ih saobra}ajnica i izgradwom planiranih nal φ 250 mm na pre~nik φ 300 mm koji se nalazi u slivu objekata izmesti}e se na bezbedne trase. Prikqu~ewe pla- Bulevara kraqa Aleksandra sve do {ahta na postoje}em ka- niranih TS 10/0,4 kV bi}e mogu}e tek po izgradwi i pu- nalu φ 300 mm u Gvozdi}evoj ulici. {tawu u pogon TS 110/10 kV „Obili}”. Sve radove oko po- Delom ulice Vrawske i Toneta Tom{i~a planirati iz- stoje}eg kabla 110 kV na planiranim i drugim infra- gradwu uli~nog kanala φ 300 mm sa prikqu~kom na kolek- strukturama objektima izvoditi ru~no. tor 60/110 cm u ulici Stanislava Srem~evi}a. Na svim pozicijama gde se proteè javna gradska kana- 7.4. T T mreà lizacija mora se obezbediti kolski pristup vozilima JKP BVK i na poziciji revizionih {ahtova radi servisirawa Postoje}e stawe i obrazloèwe i teku}eg odràvawa. Predmetni blok pripada podru~ju Nº – 11 ATC „Zvezda- Predvideti visok standard odvodwavawa unutar bloka ra”. Kapacitet glavnog TT kabla iznosi 4h4 telefonske i iz objekata, kako dozvoqava slivno podru~je i nivelaci- parice. oni elementi kanala recipijenata. Du` Bulevara kraqa Aleksandra izgra|ena je TT kana- Ku}ne prikqu~ke sa gradskim kanalima ostvariti pre- lizacija kapaciteta 28 odnosno 20 cevi koja je galerijom ko revizionih silaza, kao i na spojevima kanala i pri pro- povezana sa ATC „Zvezdara”. Kroz TT kanalizaciju posta- meni pravca i pada. vqeni su uvla~ni TT kablovi. Od okana do objekata posta- Predvideti odvodwavawe svih slobodnih povr{ina naj- vqeni su armirani TT kablovi. Kapacitet TT mreè zado- pre slobodnim padom po terenu, kako se ne bi pojavilo za- voqava sada{we potrebe. Potreban broj novih telefon- barivawe. skih prikqu~aka odre|en je na bazi usvojenih principa: – stambeni objekat: jedan stan – jedan telefonski pri- 7.3. Elektromreà i javno osvetqewe kqu~ak, – poslovni objekat: na svakih 30 m² korisne povr{ine Postoje}e stawe – jedan telefonski prikqu~ak. Potro{a~i u okviru bloka snabdevaju se elektri~nom Na osnovu podataka iz tabele do{lo se do stava da je za energijom iz ~etiri postoje}eg TS 10/0,4 kV (reg. br. B-847, predmetni blok potrebno obezbediti oko 60 telefonskih B-828, B-1012, B-522). prikqu~aka. Sve su snage 630 kVA jedino je B-522 snage 2 h 630 kVA. Da bi se obezbedio ovaj broj telefonskih prikqu~aka Mreà 10 i 1 kV u okviru bloka izgra|ena je podzemnim vo- neophodno je izvr{iti zamenu glavnog TT kabla od 400h4h dovima 1 i 10 kV postavqenim slobodno u zemqu ispod tro- 0,4 novim glavnim TT kablom kapaciteta 500h4h0,4. toarskog prostora i slobodnih povr{ina. Zatim je potrebno na nekim deonicama zameniti i di- Du` ulice Stanislava Srem~evi}a izgra|en je poseban stributivnu TT mreù. Izvodni TT kablovi kao i unutra- vod 35 kV. {wi ku}ni izvodi u postoje}im objektima se zadràvaju. Du` ulice Toneta Tom{i~a, Vrawske i Gvozdi}eve po- loèn je kabl 110 kV. Postoje}i kabl zadràva se i u no- Uslovi vom re{ewu po istoj trasi. Da bi se planirani objekti prikqu~ili na postoje}u ATC „Zvezdara” potrebno je izvr{iti zamenu postoje}eg Uslovi glavnog TT kabla od 400h4h0,4 novim kapaciteta 500h4h0,4. Za snabdevawe elektri~nom energijom postoje}ih i pla- Planirani glavni TT kabl provu}i kroz postoje}u kanali- niranih potro{a~a u okviru bloka izgraditi dve tran- zaciju i TT galeriju od ATC „Zvezdara” do bloka. sformatorske stanice 10/0,4 kV. Zatim izvr{iti zamenu distributivnih TT kablova od Jednu transformatorsku stanicu TS-1 izgraditi kao okna H-1 do okna 337 i od okna 485 do okna 487. slobodno stoje}i objekat na parceli br. 5, a TS-2 izgradi- Postoje}i izvodni TT kablovi ~iji kapacitet ne zado- ti u sklopu stambeno poslovnog objekta na parceli br. 22. voqava, zameniti novim po istoj trasi od okana do unutra- Kapacitet planiranih transformatorskih stanica mora {wih izvoda. da bude 1000 kVA. Svaka transformatorska stanica mora Planirani objekat prikqu~i}e se tako {to }e se od imati dva odvojena odeqewa i to: odeqewe za sme{taj tran- najbliìh TT okana do objekata poloìti armirani TT sformatora i odeqewe za sme{taj niskog i visokog napo- kablovi potrebnog kapaciteta. Armirane TT kablove pona. Svako odeqewe mora imati nesmetan pristup spoqa. staviti slobodno u zemqu, odnosno kroz privodnu TT kana- Pristup prostorijama TS 10/0,4 kV obezbediti izgradwom lizaciju. pristupnog puta najmawe {irine 3,0 m do najbliè javne U objektima postaviti unutra{we ku}ne izvode ~iji ka- saobra}ajnice. Prostorije za transformatorsku stanicu pacitet mora da zadovoqi krajwe potrebe pretplatnika. predvideti u nivou terena. Obezbediti sigurnu zvu~nu izolaciju prostorije za sme{taj transformatora u transfor- 7.5. Toplovod matorskoj stanici sme{tenoj u objektu. Planirana TS-1 predvi|ena je da se prikqu~i na principu ulaz-izlaz na po- Uslovi snabdevawa toplotnom energijom stoje}i 10 kV kabl izme|u postoje}ih TS 10/0,4 kV reg. br. Prostor bloka C19 i C20 pripada grejnom podru~ju to- B-522 („Lipov lad, Bulevar kraqa Aleksandra 270) i TS plane Kowarnik i napaja se toplotnom energijom – vrelom 10/0,4 kV reg. br. B-357 (Du{ka Dugali}a – Bregalni~ka). vodom 150/75º NP25, preko magistralnog toplovoda du` Planirana TS-2 prikqu~i}e se na principu ulaz-izlaz na parne strane Bulevara kraqa Aleksandra. postoje}i 10 kV izme|u postoje}ih TS 10/0,4 kV reg. br. B-828 Tokom dosada{we realizacije ovih blokova izvr{ena (Bulevar kraqa Aleksandra 296) i TS 10/0,4 kV reg. br. B-481 je izgradwa magistralnog toplovoda koji na ivici bloka u 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 839

Stanislava Srem~evi}a ima pre~nik 355,6 mm kao i iz- 8. Pravila za ure|ivawe slobodnih i zelenih povr{ina gradwa sekundarne toplovodne mreè. Od centralne podstanice u objektu na parceli 19 celokupna toplovodna mre- Koncepcija sistema zelenih povr{ina à prema objektima na parceli 1 i 110/70º NP 16 na koju su Na osnovu detaqne analize povr{ina postoje}eg stawa prikqu~eni prakti~no svi postoje}i objekti u blokovima zelenila, na podru~ju Regulacionog plana slobodne i zele- nameweni kolektivnom stanovawu ili poslovawu osim ne povr{ine iznose oko 2,9 ha ili skoro 43% teritorije ko- objekata na parcelama 3 i 4. Na mreì postoje ograni~ene ju obuhvata plan. Prose~na povr{ina slobodnih i zelenih rezerve za dodatna prikqu~ivawa ~ime su obezbe|eni teh- prostora po stanovniku je pribli`no 12 m² {to je ispod ni~ki uslovi za prikqu~ivawe na sistem novih potro{a~a. normativa preprou~enim u GUP-u. Umaju}i u vidu blizinu Na toplovodnu mreù prikqu~eni su postoje}i objekti {uma park „Zvezdara” kao i visoko formirane drvorede u koji se zadràvaju na parcelama 1-2 i 6-21. Na toplovodnu glavnim kolskim saobra}ajnicama (Bulevar kraqa Aleksan- mreù prikqu~eni su postoje}i stambeni objekti na parce- dra, ul. Stanislava Srem~evi}a, Vrawska, Gvozdi}eva) ove lama 3 i 4 i planirani stambeni objekat na parceli 22. zelene povr{ine se mogu smatrati zadovoqavaju}im. Nova toplovodna mreà }e se montirati u plitko polo- Ovim planom predvi|eno je formirawe jedinstvenog ho- ènim betonskim kanalima sa minimalnim nadslojem do mogenog sistema zelenila, koje je me|usobno povezano u rav- kote terena od 80 cm. Obzirom na ograni~enu propusnost nomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophodno toplovodne mreè 110/70º prilikom izrade tehni~ke doku- o~uvati {to vi{e postoje}u vegetaciju i ugraditi u gradsku mentacije izvr{iti hidrauli~ku proveru mreè i po po- strukturu, ~ime bi se formirao sistem zelenila obezbe|en trebi izvr{iti rekonstrukciju pojedinih deonica. odgovaraju}im merama nege, za{tite i odràvawa. Sve toplotne podstanice su sa indirektnim prikqu~i- Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje}im kva- vawem na toplovodnu mreù. Sekundarni razvod tople vode litetnim vrstama prilago|enim nameni povr{ina. U~e- 90/70º NP 6 od toplotnih podstanica do podstanica u po- {}e li{}arskih vrsta je dominantan i kre}e se 60–70%, jedinim objektima vodi}e se po pravilu kroz podrumske i ~etinarskih 20–25%, dok `bunaste vrste zbog postoje}eg gara`ne prostore. gustog sklopa kro{wi su minimalno zastupqene 10–20% i Prostorije za sme{taj toplotnih podstanica moraju bi- to u rubnim delovima zelenih povr{ina. Prema nameni povr{ina i reìmu kori{}ewa razliku- ti minimalnih dimenzija 5h6 m i visine 2,6 m s direktnim ulazom spoqa i kolsko-pe{a~kom stazom do najbliè sao- ju se slede}e kategorije zelenila: bra}ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirodno – linijsko zelenilo i drvoredi osvetqewe i ventilaciju, elektri~nu rasvetu, ~esmu, jamu za – blokovsko zelenilo. hla|ewe i odvod otpadne vode i kanalizaciju. Linijsko zelenilo ~ine drvoredi uz kolske saobra}aj- Prilikom projektovawa instalacija centralnog greja- nice, pe{a~ke koridore i parking prostore. Ova kategori- wa u objektima neophodno je u maksimalnoj meri koristi- ja zelenila je ve} formirana od odraslih drvorednih vrsta u punoj fizi~koj zrelosti i neophodno je na pojedinim me- ti metode racionalnog kori{}ewa i u{tede energije. stima dopuniti ih novim, sprovesti intenzivne sanitarno-higijenske mere (kresawe dowih grana, uklawawe polo- Obrazloèwe mqenih, o{te}enih i obolelih delova krune). Na novopla- Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planski niranom parking prostoru u ul. Stanislava Srem~evi}a zadràvaju su ve} prikqu~eni osim objekata na parcelama formirati drvored na rastojawu od 7–9 m {to obuhvata za- 3 i 4. Ovi postoje}i objekti kao i novi koji se planira na sen~enost 2–3 parking mesta. parceli 22 prikqu~i}e se na sistem centralizovanog snab- Blokovsko zelenilo podrazumeva: devawa toplotnom energijom kako bi se obezbedili kvali- A) Zelenilo na javnim povr{inama unutar bloka uz ob- tetni uslovi stanovawa i poslovawa, optimalno koristi- jekte stanovawa i poslovawa (gra|evinske parcele br. 23, 24, 25, 26, 30, 31, 32). la energija i za{titila ìvotna sredina. Zelene povr{ine na ovim parcelama obuhvataju sve vi- Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instali- soko vrednovane vrste iz snimka postoje}eg stawa vegeta- sano toplotno optere}ewe postoje}ih i novoplaniranih cije (manuala valorizacije). To su li{}arske vrste (pla- 0 potro{a~a u bloku obezbedi}e se iz vrelovoda 150/75 grej- tan, javor, breza, lipa i dr.) kao i ~etinarske (kedar, crni nog podru~ja Kowarnik izgra|enog du` Bulevara kraqa bor, duglazija, tuja i dr.) koje su sa visoko formiranim Aleksandra. Toplovodna mreà je ve} izgra|ena u nepo- kro{wama i u punoj fizi~koj zrelosti. srednoj blizini novoplaniranih objekata. Neophodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe no- Za procenu potrebne instalisane snage kori{}eni su vih grupacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime se slede}i normativi: ostvaruje dinamika prostora. Postoje}i prostori na koji- – za postoje}e i planirane stambene objekte ~iste visi- ma su locirana de~ija igrali{ta za pasivan i aktivan od- ne prostorija 2,6 m i termi~ke za{tite objekata u skladu mor obavezno rekonstruisati, uvesti nove rekvizite od me- sa JUSU J500 u iznosu od 120 W/m². talnih cevi ili drvenih elemenata koji se zmijoliko pro- – za postoje}e i planirane poslovne objekte ~iste vla~e izme|u drve}a {to pruà raznovrsne mogu}nosti za visine 3,2 m i termi~ke za{tite objekata u skladu sa JUSU de~iju igru (od pewalice, quqa{ke, provla~nice, domi- J500 u iznosu od 150 W/m². nantne klupe, klackalice i dr.). Ovi rekviziti se mogu na Instalisana toplotna snaga novih potro{a~a obra~u- raznovrsne na~ine montirati, te se u zavisnosti od monta- nata je prema slede}oj tabeli: è dobijaju razli~iti oblici u prostoru. Oni se mogu razli~ito obojiti u zavisnosti od prostora, a za izbor boje obavezno treba konsultovati projektanta. S obzirom da su –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ovi prostori u dubokoj zaseni, zastore obloìti razli~i- Broj BRGP BRGP QQQtim gra|evinskim materijalima (behaton, kamen, klinker, parcele stano- delatno- stano- delatno- ukupno kulie) raznih oblika kao i tipskim ivi~wacima. Dotraja- vawe sti – vawe sti – (KW) le elemente kao {to su klupe, korpe za otpatke, kandela- orijenta- orijenta- (KW)(KW) bri, ~esme i druge zameniti novim ili rekonstruisati. ciono ciono Na gra|evinskoj parceli br. 24 (na kraju ul. Vrawske i (m²) (m²) u ul. Tone Tom{i}a) do{lo je do formirawa gustog sklo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– pa vegetacije, tako da je neophodno uklawawe niskog i 3 400 41 41 sredweg rastiwa koje je zakr`qalo i deformisano. Na 4 460 46 46 ovaj na~in omogu}ilo bi se prosvetqavawe ovih povr{ina 22 3.500 870 3.504 110 3614 ~ime su se stvorili optimalni uslovi za razvoj ostalih dr- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– venastih vrsta. Obavezno obnoviti travwake. Broj 28 – 840 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

B) Zelenilo na parcelama slobodnih povr{ina sa pod- – da se pri budu}oj urbanizaciji ne remeti postoje}i zemnom garaòm. nagib terena; Zelenilo na gra|evinskim parcelama br. 33, 34, 35, iz- – svi novoprojektovani objekti mogu se fundirati nad planiranih podzemnih garaà, prvenstveno urediti plitko na temeqima koji su najekonomi~niji za tu vrstu kao prostore za igru dece sa svim elementima mobilijara objekta, s tim ukoliko su u zoni lesa da moraju me|usobno navedenim u prethodnom stavu. Zelene povr{ine mogu biti biti povezani, a objekti obezbe|eni od naknadnog provla- u àrdiwerama izdignute za 50–60 cm u vidu kaseta. Ispod àvawa; nivoa terena tako|e je upu{tena krovna ravan garaè za 50 cm – da svi objekti u zoni lesa moraju imati trotoare {i- ~ime se postiè zemqi{ni supstrat oko 100 cm sa neop- rine min. 1 m; hodnim drena`nim slojem i hidroizolacijom. Ova dubina – dozvoqeno optere}ewe od novoprojektovanih objekata zemqe omogu}ava razvoj vrsta sa pli}im korenovim siste- ne treba da prelazi 150 kN/m²; mom koja ~ini osnovu za izbor sadnog materijala. To su pr- – primarnu infrastrukturnu mreù voditi du` saobra- venstveno `bunaste i nisko polegle vrste kao i raznovr- }ajnica i ista treba da bude na udaqenosti od objekata sne cvetne kulture i pokriva~i tla. min. 10 m; C) Zelenilo na parcelama stanovawa i poslovawa. – sekundarna kanalizaciona mreà treba da bude pove- Ure|ewe parcela stambenih i stambeno-poslovnih obje- zana najkra}im pravcima sa sekundarnom uz primenu flek- kata bi}e vezano i za na~in i kvalitet stanovawa. Po{to sibilne veze; se u ovoj zoni radi uglavnom o stanovawu visokog nivoa po- – pri nivelacionom re{avawu saobra}ajnica treba potrebno je parcele opremiti i luksuznim zelenilom. Neop- {tovati prirodne nagibe terena, a vodu sa kolovoznih i hodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe novih gru- drugih poplo~anih povr{ina voditi kontrolisano kroz pacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime se ostvaruje di- ki{nu kanalizaciju; namika prostora. – nivelaciju oko novoprojektovanih objekata treba uraditi tako da ista omogu}i brzo i kontrolisano odvo|ewe Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina povr{inskih voda i istu raditi u kontra nagibu. Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ- acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin- Geotehni~ki uslovi kori{}ewa prostora hron plana. Regulacionim planom, prostor koji se nalazi izme|u Pre pristupa izradi projekta visoko vrednovanu postoje- ulica Bulevara kraqa Aleksandra, Stanislava Srem~evi- }u vegetaciju {tititi i tretirati kao sastavni deo projekta. }a, Vrawske i Gvozdi}eve, predvi|en je za izgradwu jednog Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti broja novoprojektovanih objekata, razli~ite spratnosti i ìvotni prostor i poboq{awe mikroklimata. Za odràva- namene. we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi- Objekti su tako raspore|eni da se nalaze na slobodnom dransku mreù. Pored postoje}e vegetacije predvideti do- prostoru blokova C19 i C20 i to locirani uglavnom uz punu sadnica staru 1–12 god., sadwom zimzelenog i listo- Vraswu ulicu ili u wenom produètku. padnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, zele- Novoprojektovani objekti se mogu fundirati na plit- nilo pored svoje osnovne biolo{ke funkcije sluì i za kim temeqima, bilo da su oni trakasti ili pak samci. U razgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog de- zavisnosti od toga da li objekat ima prostorije ispod pola od komunalnog prostora. vr{ine terena ili ne, temeqi novoprojektovanih objekata Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve po- }e leàti u sloju lesa. Temeqi novoprojektovanih objeka- trebne mere za za{titu stabala, drvoreda kao i sveg viso- ta, bez podrumskih prostorija leà}e u sloju lesa, dok }e kovrednovanog postoje}eg zelenila. temeqi objekata u kojima su predvi|ene podzemne garaè, u Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pra- zavisnosti od hipsometrijskog poloàja tih prostorija, vilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostoru odnosno etaà, leàti u razli~itim sredinama, odnosno ka slivnicima i rigolama. delom u lesu, a delom u wemu sli~nim tvorevinama. Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod- Pri fundirawu novoprojektovanih objekata treba vodi- zemnih instalacija. ti ra~una da temeqi tih objekata ne ostanu u nasutom mate- Sve gra|evinske kao i {umarske radove raditi prema rijalu, koji pokriva veliki deo prostora blokova C19 i vaè}im prospisma. C20, i koji je sa geotehni~kog stanovi{ta nepogodan za bilo kakvo temeqewe. U slu~aju da je debqina nasutog materi- 9. Ostali uslovi za izgradwu i kori{}ewe prostora jala znatnija, neophodna je wegova zamena pri fundirawu. Usled heterogenog sastava mikrolokacije neophodno je 9.1. Geotehni~ki uslovi za kori{}ewe izvr{iti kontrolu nosivosti i slegawa tla, za svaki kon- prostora kretan slu~aj, a pri projektovawu predvideti za{titu objekata od {tetnog uticaja procednih voda. Iskope ~ija je du- Savremeni geolo{ki procesi i pojave bina ve}a od 2,0 m treba podgra|ivati zbog mogu}nosti lo- Ranije sprovedenim istraìvawima terena, na prosto- kalnih otkidawa i obru{avawa stenskih masa. Iz tih raz- ru obuhva}enom ovim regulacionim planom blokova C19 i loga pri izvo|ewu zemqanih radova neophodan je stalni ge- C20, nisu utvr|eni bilo kakvi tragovi savremenih geodi- otehni~ki nadzor koji treba da obavqa za to stru~no lice. nami~kih procesa i pojava. Naime, imaju}i u vidu samu Imaju}i u vidu da }e deo temeqa novoprojektovanih morfologiju terena na prostoru blokova C19 i C20 nisu objekata, najverovatnije leàti u sloju lesa, koji je ose- registrovani nikakvi znaci koji bi ukazivali na nesta- tqiv na naknadna provlaàvawa, to je neophodno oko ob- bilnost terena. jekata predvideti {ire trotoare, a tako|e, treba predvide- Na osnovu napred iznetog moè se doneti op{ti zakqu- ti i kanalisano odvo|ewe vode sa krovova i platoa. U su- ~ak da je prostor obuhva}en blokovim C19 i C20 stabilan u protnom ukoliko do|e do naknadnog raskva{avawa lesnog prirodnim uslovima i kao takav pogodan za urbanizaciju. materijala moè do}i do neèqenih deformacija na novo- Za budu}e kori{}ewe slobodnog prostora koji je obu- projektovanim objektima. hva}en ovim regulacionim planom od interesa je uvaìti Predloènim regulacionim planom blokova C19 i C20 slede}e preporuke: predvi|a se izgradwa novoprojektovanih objekata, spratno- – novoprojektovane objekte fundirati na dubini od sti od P+3 do P+5. Imaju}i u vidu geolo{ku gra|u tere- min. 1,50 m od sada{we povr{ine terena kako bi se izbe- na, kao i inèwerskogeolo{ke karakteristike izdvojenog glo temeqewe na nasutom materijalu ili pak u zoni humi- reona to }e pri realizaciji ove ideje biti potrebno pred- ficiranog lesa; videti odre|ene meliorativne mere na pojedinim delovi- 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 841 ma trase. Koje i kakve mere treba predvideti bi}e mogu}e 9.4. U s lovi za kretawe invalidnih lica preciznije odrediti nakon izrade dodatnih geotehni~kih Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeni- istraìvawa terena neophodnih za izradu glavnog gra|e- ti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometa- vinskog projekta. Ova istraìvawa bi se izvela po posebno i kontinualno kretawe i pristup u sve sadràje kom- nom Projektu, a pritom je neophodno definisati slede}e: pleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za – litolo{ki sastav mikrolokacije predvi|ene za iz- planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim gradwu objekta kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica – geotehni~ke uslove temeqewa novoprojektovanih obje- („Slu`beni glasnik RS”, br. 18/97). kata – uslove izvo|ewa zemqanih radova, kao i 10. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana – uslove odvo|ewa povr{inskih i podzemnih voda. Regulacioni plan predstavqa pravni i urbanisti~ki osnov za izradu urbanisti~ko tehni~kih uslova i izdavawe 9.2. Us l o v i z a { t i t e o d e l e m e n t a rnih urbanisti~ke dozvole saglasno odredbama Zakona o plani- nepogoda i za{tite od interesa za odbranu rawu i ure|ewu prostora i naseqa („Sl. glasnik RS”, br. U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebama 44/95). za{tite od elementarnih nepogoda, poàra i potreba zna- Urbanisti~ke dozvole izdaju se za svaku pojedina~nu ~ajnih za odbranu ukupna realizacija odnosno planirana parcelu, grupu parcela ili deonicu saobra}ajnice odnosno izgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ih dela mreè infrastrukture. prostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sa Urbanisti~ka dozvola je pravni osnov za izradu tehni~- zakonskom regulativom iz te oblasti. ke dokumentacije i izdavawe urbanisti~ke saglasnosti sa- Radi za{tite od potresa novoplanirane sadràje rea- glasno ~l. 46 citiranog zakona. lizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativi- Ukoliko se objekti javnih garaà realizuju kao meha- ma za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim pod- ni~ke (gra|evinske parcele br. 33, 34 i 35) u postupku spro- ru~jima („Sl. list SFRJ”, br. 52/9). vo|ewa obezbediti mi{qewe protivpoàrne slu`be. Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privreme- Na teritoriji koju obuhvata ovaj Regulacioni plan, pla- nim tehni~kim normativima za izgradwu objekata koji ne nirano je uklawawe samo jednog objekta koji je privremenog spadaju u visokogradwu u seizmi~kim podru~jima („Sl. list karaktera (prizemna baraka poslovne namene u Vrawskoj SFRJ”, br. 39/64). ulici, kat. parc. 7322, KO Zvezdara) a za potrebe javnog par- Za{titu od poàra za predmetne sadràje izvesti tako king prostora u funkciji bloka. Do privo|ewa prostora da se preventivno obezbedi nemogu}nost {irewa poàra, a nameni dozvoqeno je teku}e, investiciono odràvawe ovog u skladu sa Zakonom o za{titi od poàra („Sl. glasnik objekta ali ne i rekonstrukcija ili nadgradwa. SRS”, br. 37/88). Planom su obezbe|eni pristupi protivpo- * * * àrnim vozilima svim gra|evinskim parcelama. Na obuhva}enom prostoru mora biti realizovana odgo- Sastavni deo plana ~ine slede}i grafi~ki prilozi: varaju}a hidrantska mreà prema odredbama Pravilnika o GRAFI^KI PRILOZI PLANA tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poàra („Sl. list SFRJ”, br. 3/91). 1 Namena povr{ina 1:1000 U skladu sa ta~kom 2 i 6. Odluke o vrstama investicio- 2 Plan saobra}aja 1:1000 nih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna~aj- 3 Regulaciono i nivelaciono re{ewe 1:1000 nih za odbranu zemqe („Slu`beni list SRJ”, br. 39/95). Oba- 4 Plan parcelacije 1:1000 ve{teno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovog Re- 5 Plan vodovoda 1:1000 gulacionog plana – interni broj 25-5 od 13. 7. 1998. g. 6 Plan kanalizacije 1:1000 Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo- 7 Plan elektro snabdevawa 1:1000 da i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu ze- 8 Plan tt mreè 1:1000 mqe definisane su posebnim prilogom. 9 Plan toplifikacije 1:1000 10 Urbanisti~ko re{ewe zelenih povr{ina 1:1000 9.3. U slovi za{tite ìvotne sredine 11 Sinhron plan instalacija 1:1000 Uslovi za za{titu ìvotne sredine su odre|eni od –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– strane Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, ugra|eni su u Sastavni deo elaborata je i dokumentacija plana koja sa- programska, prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pri drì: izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi, uslove i daqoj razradi u ciqu za{tite ìvotne sredine obavezno saglasnosti javnih komunalnih preduze}a, zavoda i institu- pridràvati se datih re{ewa koja se pre svega odnose na cija ukqu~enih u izradu plana, i slede}e grafi~ke priloge: dispoziciju poslovnih i komercijalnih sadràja. GRAFI^KI PRILOZI DOKUMENTACIJE PLANA Pri sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditi –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ra~una o slede}im zahtevima: D1. Izvod iz GUP-a – kod kombinovawa poslovnih i stambenih sadràja vo- D2. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000 diti ra~una da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteqstva D3. Katastarska podloga sa granicom plana 1:1000 ne smeju da ugroàvaju funkcije kao {to je stanovawe. D4. Geolo{ka i hidrolo{ka karta 1:1000 – pri projektovawu objekata planirati posebne urbani- D5. Postoje}a namena povr{ina sti~ke i arhitektonsko-gra|evinske mere za za{titu od sa statusom objekata 1:1000 preterane insolacije i od vetra D6. Postoje}a infrastruktura 1:1000 – za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u ni{a- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ma uz kolovoz na ra~un trotoara ili zelenih povr{ina – za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wo- * * * sti bloka potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju i Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od ob- to po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije ne zadrà- javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. vaju u unutra{wosti bloka. – pri izdavawu uslova za ure|ewe prostora za pojedine Skup{tina grada Beograda sadràje ili objekte obavezno je u wih ugraditi i posebne Broj 350-620/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine uslove Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, {to predstavqa osnov za stvarawe kvalitetne ìvotne sredine u okvi- Predsednik ru tretiranog podru~ja. Radmila Hrustanovi}, s.r. Broj 28 – 842 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA I WIHOVIH ORGANA

MLADENOVAC ^lan 4. Nosilac izrade urbanisti~kog projekta je Javno predu- Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrànoj ze}e – Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene uslu- 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o re- ge, urbanizam i izgradwu „DIP Mladenovac” iz Mlade- ferendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnik novca. RS”, br. 48/94 i 11/98), ~lana 87. Zakona o lokalnoj samou- pravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02) i ~lana 15. Odlu- ^lan 5. ke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`be- Nosilac izrade je duàn da izradi urbanisti~ki proje- ni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 kat u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ove odluke. i 9/02), donela je ^lan 6. ODLUKU Sredstva za izradu urbanisti~kog projekta obezbe|uje O IZMENI ODLUKE O RASPISIVAWU REFEREN- investitor, Branislav Ran|elovi} iz Mladenovca, ul. Cr- DUMA RADI IZJAŠWAVAWA GRA\ANA MESNE ZA- kvena br. 13, po ugovoru, koji je duàn da u roku od 30 dana JEDNICE KOVAÊVAC O DONOŠEWU ODLUKE O od dana stupawa na snagu ove odluke zakqu~i sa JP Direk- SAMODOPRINOSU ZA TERITORIJU MESNE ZAJED- cijom za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, urbani- NICE KOVAÊVAC zam i izgradwu – DIP Mladenovac.

á – U odluci o raspisivawu referenduma radi izja{wa- ^lan 7. vawa gra|ana mesne zajednice Kova~evac o dono{ewu odlu- Nacrt urbanisti~kog projekta bi}e izlo`en na javni ke o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice Kova~e- uvid i o wemu }e se sprovesti stru~na rasprava o ~emu }e vac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 23/02), ta~ka áá se starati Komisija za javni uvid i stru~nu raspravu. mewa se i glasi: „Referendum }e se sprovesti na dan 8.12.2002. godine, u ^lan 8. vremenu od 7 do 20 ~asova.” Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- áá – Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Be- vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. ograda”.

Skup{tina op{tine Mladenovac Skup{tina op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-9/4/2002–á, 6. decembra 2002. godine Broj 9-006-1-9/2/2002, 6. decembra 2002. godine Predsednik Predsednik Zoran Kosti}, s. r. Zoran Kosti}, s. r.

Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lanova 23, 27. i 37. Za- 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lanova 23, 27. i 37. Za- kona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`be- kona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni glasnik RS”, br. 44/95, 23/96 i 16/97), ~lana 13. stav 2. ni glasnik RS”, br. 44/95, 23/96 i 16/97), ~lana 13. stav 2. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95 – pre~i{}en tekst i 21/99) i ~lanova 11. i 15. Od- br. 18/95 – pre~i{}en tekst i 21/99) i ~lanova 11. i 15. Od- luke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu- luke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu- `beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, `beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je 17/01 i 9/02), donela je ODLUKU ODLUKU O PRIPREMAWU URBANISTI^KOG PROJEKTA ZA O PRIPREMAWU URBANISTI^KOG PROJEKTA ZA IZGRADWU STAMBENOG OBJEKTA NA KP BR. 1780/3 IZGRADWU POSLOVNOG OBJEKTA STARA^KOG DO- KO SELO MLADENOVAC MA NA KP BR. 2335/2 KO JAGWILO ^lan 1. ^lan 1. Na zahtev investitora Aleksandra Lazarevi}a iz Mla- Na zahtev investitora Branislava Ran|elovi}a iz Mla- denovca pristupa se izradi urbanisti~kog projekta za iz- denovca pristupa se izradi urbanisti~kog projekta za izgradwu stambenog objekta na k.p. br. 1780/3 KO selo Mla- gradwu poslovnog objekta – Stara~kog doma na k.p. br. denovac. 2335/2 KO Jagwilo. ^lan 2. ^lan 2. Urbanisti~kim projektom iz ~lana 1. ove odluke raz- Urbanisti~kim projektom iz ~lana 1. ove odluke razra- radi}e se katastarska parcela br. 1780/3 KO Selo Mla- di}e se katastarska parcela br. 2335/2 KO Jagwilo. denovac.

^lan 3. ^lan 3. Urbanisti~ki projekat iz ~lana 1. ove odluke predsta- Urbanisti~ki projekat iz ~lana 1. ove odluke predstavqa}e osnov za utvr|ivawe urbanisti~ko-tehni~kih uslova vqa}e osnov za utvr|ivawe urbanisti~ko-tehni~kih uslova i izdavawe urbanisti~ke dozvole. i izdavawe urbanisti~ke dozvole. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 843

^lan 4. ^lan 5. Nosilac izrade urbanisti~kog projekta je Javno predu- Nosilac izrade je du`an da izradi urbanisti~ki ze}e – Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene uslu- projekat u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ove ge, urbanizam i izgradwu „DIP Mladenovac” iz Mlade- odluke. novca. ^lan 6. ^lan 5. Sredstva za izradu urbanisti~kog projekta obezbe|uju Nosilac izrade je du`an da izradi urbanisti~ki proje- investitori Milanka Pavlovi} i Velibor Pavlovi} iz kat u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ove odluke. Mladenovca, ul. \ure Salaja br. 37.

^lan 6. ^lan 7. Sredstva za izradu urbanisti~kog projekta obezbe|uje Nacrt urbanisti~kog projekta bi}e izloèn na javni investitor Aleksandar Lazarevi} iz Mladenovca, ul. Xu- uvid i o wemu }e se sprovesti stru~na rasprava o ~emu }e xina br. 29, po ugovoru koji je duàn da u roku od 30 dana se starati Komisija za javni uvid i stru~nu raspravu. od dana stupawa na snagu ove odluke zakqu~i sa JP Direk- cijom za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, urbanizam i izgradwu – DIP Mladenovac. ^lan 8. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- ^lan 7. vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. Nacrt urbanisti~kog projekta bi}e izloèn na javni uvid i o wemu }e se sprovesti stru~na rasprava o ~emu }e se starati Komisija za javni uvid i stru~nu raspravu. Skup{tina op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-9/6/2002–á, 6. decembra 2002. godine ^lan 8. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- Predsednik vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. Zoran Kosti}, s. r.

Skup{tina op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-9/5/2002–á, 6. decembra 2002. godine Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o re- Predsednik ferendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnik Zoran Kosti}, s. r. RS”, br. 48/94 i 11/98), ~lana 87. Zakona o lokalnoj samou- pravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02) i ~lanova 12. i 15. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu- `beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj 17/01 i 9/02), donela je 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lanova 23, 27. i 37. Za- kona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni glasnik RS”, br. 44/95, 23/96 i 16/97), ~lana 13. stav 2. ODLUKU Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95 – pre~i{}en tekst i 21/99) i ~lanova 11. i 15. Od- O RASPISIVAWU REFERENDUMA RADI IZ- luke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu- JAŠWAVAWA GRA\ANA MESNE ZAJEDNICE SELO `beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, MLADENOVAC O DONOŠEWU ODLUKE O SAMO- 17/01 i 9/02), donela je DOPRINOSU ZA TERITORIJU MESNE ZAJEDNICE SELO MLADENOVAC

ODLUKU á – Raspisuje se referendum radi izja{wavawa gra|a- O PRIPREMAWU URBANISTI^KOG PROJEKTA ZA na mesne zajednice Selo Mladenovac o dono{ewu odluke IZGRADWU STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA NA o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice Selo Mladenovac. KP BR. 4028/5 KO KOVAÊVAC áá – Referendum }e se sprovesti na dan 22. 12. 2002. go- ^lan 1. dine, u vremenu od 7 do 20 ~asova. Na zahtev investitora Milanke Pavlovi} i Velibora ááá – Na referendumu gra|ani }e se izja{wavati o sle- Pavlovi}a iz Mladenovca pristupa se izradi urbanisti~- de}em pitawu: kog projekta za izgradwu stambeno-poslovnog objekta na k.p. br. 4028/5 KO Kova~evac. „Da li ste za dono{ewe predloène odluke o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice Selo Mladenovac?” ^lan 2. áâ – Na glasa~kom listi}u gra|ani }e se izja{wavati Urbanisti~kim projektom iz ~lana 1. ove odluke razra- zaokruìvawem re~i „da” ili „ne”. di}e se katastarska parcela br. 4028/5 KO Kova~evac. â – Sredstva za sprovo|ewe referenduma obezbe|uju se ^lan 3. u buxetu op{tine Mladenovac. Urbanisti~ki projekat iz ~lana 1. ove odluke predsta- âá – Odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- vqa}e osnov za utvr|ivawe urbanisti~ko-tehni~kih uslova grada”. i izdavawe urbanisti~ke dozvole. Skup{tina op{tine Mladenovac ^lan 4. Broj 9-006-1-9/11/2002-á, 6. decembra 2002. godine Nosilac izrade urbanisti~kog projekta je Javno preduze- }e – Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, Predsednik urbanizam i izgradwu „DIP Mladenovac” iz Mladenovca. Zoran Kosti}, s. r. Broj 28 – 844 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj ^lan 2. 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o re- U ~lanu 15. stav 4. re~i: „Vlada Republike Srbije na ferendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnik predlog nadle`nog ministarstva i” i bri{u se. RS”, br. 48/94 i 11/98), ~lana 87. Zakona o lokalnoj samou- pravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02) i ~lanova 12. i 15. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu- ^lan 3. `beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, U ~lanu 16. posle re~i: „op{tine” stavqa se ta~ka, a re- 17/01 i 9/02), donela je ~i: „i Vlade Republike Srbije” bri{u se.

ODLUKU ^lan 4. U ~lanu 17. stav 1. re~i: „uz saglasnost Vlade Republi- O RASPISIVAWU REFERENDUMA RADI IZ- ke Srbije” bri{u se. JAŠWAVAWA GRA\ANA MESNE ZAJEDNICE VELI- ^lan 5. KA KRSNA O DONOŠEWU ODLUKE O SAMODO- PRINOSU ZA TERITORIJU MESNE ZAJEDNICE Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana obja- VELIKA KRSNA vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

á – Raspisuje se referendum radi izja{wavawa gra|ana Skup{tina op{tine Mladenovac mesne zajednice Velika Krsna o dono{ewu odluke o samo- Broj 9-006-1-9/16/2002-á, 11. decembra 2002. godine doprinosu za teritoriju mesne zajednice Velika Krsna. Predsednik áá – Referendum }e se sprovesti na dan 22. 12. 2002. go- Zoran Kosti}, s. r. dine, u vremenu od 7 do 20 ~asova.

ááá – Na referendumu gra|ani }e se izja{wavati o slede}em pitawu: Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrà- noj 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 13. Zakona „Da li ste za dono{ewe predloène odluke o samodo- o referendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni gla- prinosu za teritoriju mesne zajednice Velika Krsna?” snik RS”, br. 48/94 i 11/98) i ~lana 15. Odluke o orga- áâ – Na glasa~kom listi}u gra|ani }e se izja{wavati nizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`beni list zaokruìvawem re~i „da” ili „ne”. grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je â – Sredstva za sprovo|ewe referenduma obezbe|uju se u buxetu op{tine Mladenovac. REŠEWE âá – Odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”. O OBRAZOVAWU KOMISIJE ZA SPROVO\EWE RE- Skup{tina op{tine Mladenovac FERENDUMA RADI IZJAŠWAVAWA GRA\ANA ME- Broj 9-006-1-9/14/2002-á, 6. decembra 2002. godine SNE ZAJEDNICE SELO MLADENOVAC O DO- NOŠEWU ODLUKE O SAMODOPRINOSU Predsednik Zoran Kosti}, s. r. á – Obrazuje se Komisija za sprovo|ewe referenduma radi izja{wavawa gra|ana mesne zajednice Selo Mladenovac o dono{ewu odluke o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice Selo Mladenovac, u slede}em sastavu: Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrànoj Za predsednika: 11. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 8. Zakona o komunalnim delatnostima („Slu`beni glasnik RS”, br. 16/97 1. Milojevi} Zoran. i 42/98), a shodno odredbama Zakona o javnim preduze}ima Za ~lanove: i obavqawu delatnosti od op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00 i 25/02) i ~lana 15. Odluke o orga- 2. Milenkovi} Dejan i nizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`beni list 3. Sre}kovi} Srboqub. grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/2), donela je áá – Komisija za sprovo|ewe referenduma obavqa po- slove utvr|ene Zakonom o referendumu i narodnoj inici- ODLUKU jativi. ááá – Po odrànom referendumu, Komisija }e utvrditi O IZMENAMA ODLUKE O OSNIVAWU JAVNOG KO- i proglasiti ukupne rezultate referenduma, odnosno odlu- MUNALNOG PREDUZE]A ZA PROIZVODWU, DI- ku o samodoprinosu za teritoriju mene zajednice Selo STRIBUCIJU VODE, ODR@AVAWE HIGIJENE, Mladenovac i dostavi}e izve{taj o sprovedenom referen- GROBQA I ZELENILA dumu Skup{tini op{tine Mladenovac. áâ – Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”. ^lan 1. U Odluci o osnivawu Javnog komunalnog preduze}a za proizvodwu, distribuciju vode, odràvawe higijene, gro- Skup{tina op{tine Mladenovac bqa i zelenila (broj 06-57/89-á od 27. 6. 1989. godine „Slu- Broj 9-006-1-9/12/2002-á, 6. decembra 2002. godine `beni list grada Beograda”, br. 24/01), u ~lanu 12. stav 2. posle re~i „preduze}a” stavqa se ta~ka, a re~i: „uz sagla- Predsednik snost Vlade Republike Srbije” bri{u se. Zoran Kosti}, s. r. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 845

Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj áá – Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 13. Zakona o re- grada”. ferendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnik RS”, br. 48/94 i 11/98) i ~lana 15. Odluke o organizaciji Skup{tina op{tine Mladenovac organa op{tine Mladenovac („Slu`beni list grada Beo- Broj 9-006-1-9/20/2002-á, 11. decembra 2002. godine grada”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je Predsednik Zoran Kosti}, s. r. REŠEWE

O OBRAZOVAWU KOMISIJE ZA SPROVO\EWE RE- FERENDUMA RADI IZJAŠWAVAWA GRA\ANA ME- Skup{tina op{tine Mladenovac, na sednici odrà- SNE ZAJEDNICE VELIKA KRSNA O DONOŠEWU noj 11. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 27. stav 1. ODLUKE O SAMODOPRINOSU ta~ka 1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. á – Obrazuje se Komisija za sprovo|ewe referenduma ra- 25/00 i 25/02), ~lana 14. Odluke o osnivawu javnog preduze- di izja{wavawa gra|ana mesne zajednice Velika Krsna o }a za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, urbanizam i dono{ewu odluke o samodoprinosu za teritoriju mesne za- izgradwu Mladenovca („Slu`beni list grada Beogra- jednice Velika Krsna, u slede}em sastavu: da”, br. 5/96, 9/96, 9/99, 24/01 i 23/02) i ~lana 15. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`be- Za predsednika: ni list grada Beograda, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 1. Terzi} Zoran. 17/01 i 9/02), donela je Za ~lanove: REŠEWE 2. Vi}ovac Zoran i 3. Obradovi} Radoslav. O DAVAWU SAGLASNOSTI NA IZMENE I DOPUNE STATUTA JAVNOG PREDUZE]A DIREKCIJE ZA GRA- áá – Komisija za sprovo|ewe referenduma obavqa po- \EVINSKO ZEMQIŠTE, STAMBENE USLUGE, UR- slove utvr|ene Zakonom o referendumu i narodnoj inici- BANIZAM I IZGRADWU „DIP MLADENOVAC” – jativi. MLADENOVAC ááá – Po odrànom referendumu, Komisija }e utvrditi á – Daje se saglasnost na Izmene i dopune Statuta JP i proglasiti ukupne rezultate referenduma, odnosno odlu- Direkcije za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, ur- ku o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice Velika banizam i izgradwu „DIP Mladenovac”, Mladenovac, koje Krsna i dostavi}e izve{taj o sprovedenom referendumu je Upravni odbor JP „DIP Mladenovac” doneo na sedni- Skup{tini op{tine Mladenovac. ci odrànoj 11. 11. 2002. godine, pod brojem 3723. áâ – Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- áá – Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- grada”. grada”. Skup{tina op{tine Mladenovac Skup{tina op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-9/15/2002-á, 6. decembra 2002. godine Broj 9-006-1-9/18/2002-á, 11. decembra 2002. godine Predsednik Zoran Kosti}, s. r. Predsednik Zoran Kosti}, s. r.

Skup{tina op{tine Mladenovac, na sednici odrànoj 11. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 27. stav 1. ta~ka Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrà- 1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od noj 11. decembra 2002. godine, na osnovu ~l. 9. Odluke o op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00 i uslovima i na~inu postavqawa privremenih objekata na 25/02), ~lana 17. Odluke o osnivawu Javnog komunalnog javnim povr{inama u Beogradu („Slu`beni list grada preduze}a za proizvodwu, distribuciju vode, odràvawe hi- Beograda”, br. 23/94, 1/95, 6/99, 6/01, i 26/01), ~l. 16. Pla- gijene, grobqa i zelenila („Slu`beni list grada Beogra- na postavqawa privremenih objekata na javnim povr{i- da”, br. 24/01 i 23/02 i ~lana 15. Odluke o organizaciji or- nama na teritoriji op{tine Mladenovac („Slu`beni gana op{tine Mladenovac („Slu`beni list grada Beogra- list grada Beograda”, br. 6/01, 4/02 i 8/02), ~lana 15. Od- da, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je luke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu- `beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, REŠEWE 17/01 i 9/02) i ~l. 73. Poslovnika Skup{tine op{tine Mladenovac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 1/99 – O DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENA- pre~i{}en tekst) donela je MA I DOPUNAMA STATUTA JKP ZA PROIZVODWU, DISTRIBUCIJU VODE, ODR@AVAWE HIGIJENE, PLAN GROBQA I ZELENILA „MLADENOVAC” – MLADE- NOVAC O DOPUNI PLANA POSTAVQAWA PRIVREMENIH OBJEKATA NA JAVNIM POVRŠINAMA NA TERITO- á – Daje se saglasnost na Odluku o izmenama i dopuna- RIJI OPŠTINE MLADENOVAC ma Statuta Javnog komunalnog preduze}a za proizvodwu, distribuciju vode, odràvawe higijene, grobqa i zelenila „Mladenovac”, Mladenovac, koju je Upravni odbor JKP ^lan 1. „Mladenovac”, Mladenovac doneo na sednici odrànoj 11. U ~lanu 4. Plana postavqawa privremenih objekata na 12. 2002. godine, pod brojem 1105/7-2. javnim povr{inama na teritoriji op{tine Mladenovac Broj 28 – 846 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

(„Slu`beni list grada Beograda” br. 6/01, 4/02 i 8/02) iza ^lan 2. ta~ke 4. dodaje se nova ta~ka 5. koja glasi: Ovaj plan stupa na snagu danom dono{ewa i objavquje se u „Slu`benom listu grada Beograda”. r.br. lokacija tip objekta delatnost kom. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Skup{tina op{tine Mladenovac 5. u ulici Kraqa Petra „trideks” trgovina 1 Broj 9-006-1-9/19/2002-1, 11. decembra 2002. godine á br. 178, k.p. br. 178/1 Predsednik K.O. V. Mladenovac –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zoran Kosti}, s. r.

AKTI JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZE]A I DRUGIH ORGANIZACIJA Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o jav- ^lan 5. nim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg inte- U ~lanu 49. u ta~kama 3. i 12. bri{u se re~i: „I Vlade resa, Zakona o radu i Odluke o izmenama Odluke o osniva- Republike Srbije”. wu Javnog komunalnog preduze}a za proizvodwu, distribuciju vode, odr`avawu higijene, grobqa i zelenila „Mlade- ^lan 6. novac” Mladenovac i ~lana 49. Statuta Javnog komunalnog ^lanovi 58, 59, 60. i 61. bri{u se. preduze}a „Mladenovac” Mladenovac, Upravni odbor na svojoj sednici odr`anoj 11. decembra 2002. godine, razma- ^lan 7. traju}i Predlog odluke o izmenama i dopunama Statuta U ~lanu 62. umesto „ta~ke” stavqa se „zarez” i dodaju re- JKP „Mladenovac”, doneo je slede}u ~i: „Na predlog Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine”.

ODLUKU ^lan 8. O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA JAVNOG U ~lanu 64. stav 1. bri{e se, a u stavu 2. bri{u se re- KOMUNALNOG PREDUZE]A ZA PROIZVODWU, ~i: „Bez konkursa”. Dosada{wi stavovi 2, 3. i 4. postaju DISTRIBUCIJU VODE, ODR@AVAWE HIGIJENE, 1, 2. i 3. GROBQA I ZELENILA „MLADENOVAC” ^lan 9. – MLADENOVAC U ~lanu 100. stav 1. posle re~i: „Mladenovac” stavqa se ^lan 1. „ta~ka”, a re~i „I davawem saglasnosti Vlade Republike Srbije” bri{u se. U Statutu Javnog komunalnog preduze}a za proizvodwu, distribuciju vode, odr`avawe higijene, grobqa i ze- ^lan 10. lenila „Mladenovac” – Mladenovac („Slu`beni list grada Beograda” br. 16/02), u ~lanu 27. stav 1. re~i: „Vla- U ~lanu 102. posle re~i: „Mladenovac” stavqa se „ta~- da Republike Srbije na predlog nadle`nog ministarstva ka”, a re~i: „I Vlade Republike Srbije” bri{u se. i” bri{u se. ^lan 11. ^lan 2. Odluka o izmenama i dopunama Statuta stupa na snagu U ~lanu 35. re~i: „Vlada Republike Srbije”, zamewuju se osmog (8) dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu re~ima: „Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine”. grada Beograda”, po dobijawu saglasnosti Skup{tine op- {tine Mladenovac. ^lan 3. U ~lanu 42. alineja 1. bri{u se re~i: „Uz saglasnost Javno komunalno preduze}e za proizvodwu, Vlade Republike Srbije”. distribuciju vode, odr`avawe higijene, grobqa i zelenila „Mladenovac” Mladenovac ^lan 4. Broj 1105/7-2, 11. decembra 2002. godine U ~lanu 46. stav 2. posle re~i: „preduze}a” stavqa se „ta~ka”, a re~i: „A na koji je potrebno prethodno pribavi- Predsednik Upravnog odbora ti saglasnost Vlade Republike Srbije” bri{u se. Qiqana Nikoli}, s. r. 16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 847

SADR@AJ Strana Strana Rebalans programa ure|ivawa gradskog gra|e- Odluka o raspisivawu referenduma radi izja- vinskog zemqi{ta i izgradwe objekata komunalne {wavawa gra|ana mesne zajednice Selo Mladeno- infrastrukture i finansijskog plana za 2002. g. – 773 vac o dono{ewu odluke o samodoprinosu za terito- Regulacioni plan dela bloka 69 uz ulicu Jurija riju mesne zajednice Selo Mladenovac – – – – – – – 843 Gagarina u Novom Beogradu – – – – – – – – – – – – – 786 Odluka o raspisivawu referenduma radi izja- Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandra za {wavawa gra|ana mesne zajednice Velika Krsna o blokove izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, dono{ewu odluke o samodoprinosu za teritoriju Vjekoslava Kova~a, Milana Raki}a, Cara Jovana mesne zajednice Velika Krsna – – – – – – – – – – – – 844 Crnog, Hektorovi}eve i Batutove – – – – – – – – – – 792 Odluka o izmenama Odluke o osnivawu Javnog Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandra komunalnog preduze}a za proizvodwu, distribuciju za blokove izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksan- vode, odràvawe higijene, grobqa i zelenila – – – 844 dra, Sin|eli}eve, Poàreva~ke, Kneza Ive od Sem- Re{ewe o obrazovawu Komisije za sprovo|ewe berije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina – – – 809 referenduma radi izja{wavawa gra|ana mesne za- Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandra jednice Selo Mladenovac o dono{ewu odluke o sa- za blokove izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksan- modoprinosu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 844 dra, Stanislava Srem~evi}a, Toneta Tom{i~a, Re{ewe o obrazovawu Komisije za sprovo|ewe Vrawske i Gvozdi}eve (blokovi C19 i C20) – – – – 829 referenduma radi izja{wavawa gra|ana mesne zajednice Velika Krsna o dono{ewu odluke o samodoprinosu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 845 Akti skup{tina gradskih op{tina Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o iz- i wihovih organa menama i dopunama Statuta JKP za proizvodwu, distribuciju vode, odràvawe higijene, grobqa i ze- MLADENOVAC lenila „Mladenovac” – Mladenovac – – – – – – – – 845 Re{ewe o davawu saglasnosti na izmene i dopu- Odluka o izmeni Odluke o raspisivawu refe- ne Statuta javnog preduze}a Direkcije za gra|evin- renduma radi izja{wavawa gra|ana mesne zajedni- sko zemqi{te, stambene usluge, urbanizam i iz- ce Kova~evac o dono{ewu Odluke o samodoprinosu gradwu „DIP Mladenovac” Mladenovac – – – – – – 845 za teritoriju mesne zajednice Kova~evac – – – – – – 842 Plan o dopuni plana postavqawa privremenih Odluka o pripremawu urbanisti~kog projekta objekata na javnim povr{inama na teritoriji op- za izgradwu poslovnog objekta stara~kog doma na {tine Mladenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – 845 k.p. br. 2335/2 KO Jagwilo – – – – – – – – – – – – – – 842 Odluka o pripremawu urbanisti~kog projekta Akti javnih komunalnih preduze}a za izgradwu stambenog objekta na k.p. br. 1780/3 KO i drugih organizacija Selo Mladenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 842 Odluka o izmenama i dopunama Statuta Javnog Odluka o pripremawu urbanisti~kog projekta komunalnog preduze}a za proizvodwu, distribuciju za izgradwu stambeno-poslovnog objekta na k.p. br. vode, odràvawe higijene, grobqa i zelenila 4028/5 KO Kova~evac – – – – – – – – – – – – – – – – – 843 „Mladenovac” Mladenovac – – – – – – – – – – – – – – 846 Broj 28 – 848 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, áâ sprat – BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259 Pretplata: 3242-516

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg Nikole Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. @iro-ra~un 40806-638-2-8285. Odgovorni urednik ГРАДА БЕОГРАДА RADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa: JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15