.,"

1_( "

SOCIOLOŠKA BIBLIOTEKA dr CVETKO KOSTIĆ

sveska četvrta BOR I OKOLINA REDAKCIONI ODBOR dr Cvetko Kostić - sociološka ispitivanja d,' Radomir Lukić d,' Milan Milutinović Ilustruje: Rašković dr Vladimir Đorđe Andrejević - Kun dr Ilija Stanojčić

GLAVNI UREDNIK SAVREMENA ŠKOLA Beograd, 1962, dr RadomiT Lukić SADRŽAJ

PREDMET f METOD -- 7 I OD SELA DO GRADA - 23 .""T,. 1. Selo ----- 24 2. Rudnik i "čaršija" --'- 32 3. "Zatrovano područje" -- 41 4. Društvene borbe -- 46 5. Grad ----- 55 II OSNOVNE INSTITUCIJE 63 1. Zemljišna svojina -- 67 2. Radnički saveti -- . 70 3. Komuna ---- 76 III PRIMARNE GRUPE I DRUŠTVENI AGREGATI­ 88 L Porodica --- 88 2. Susedstvo ----- 95 3. Društveni agregati - ~ - 97 IV DRUŠTVENE KAT;EGORIJE -- 101 1. Seljaci ----- 102 2. Radnici ----- 106 3. Seljaci - industrijski radn~ci 110 4. Stručnjaci ---- 117 5. Zanatlije i trgovci -- ---'- 120 10 JUN ?nn4' 6. Penzioneri i invalidi rada -- 124 V DRUŠTVENI PROCESI - 127 1. Industrijalizacija -- 128 2. Urbanizacija -- 132 3. Akon;l.Odacija -- ...... -.. 138 4. Asimilacija -- 141 5. Sukobi --- 146 VI DRUŠTVENA PITANJA -- 151

,"" 1. Stambeno pitanje -- 152 2.' Vaspitanje 155 3. Dokolica - 160 4. Devijacije 163 ZAKLJUČAK - 170 <~'.>

PREDMET I METOD

., . Predmet ovoga rada je društvo .u mišem industrijskom gradu, a za konkretna istraživanja poslužilo je društvo u gradu Boru i njegovoj okolini. Na prvi pogled izgleda da su "osnovne dimenzije" ove sociološke studije sasvim određene. Ali nije sasvim tako; bolje reći, to vredi samo za neke od tih "dimenzija", i to za prostor i vreme, .dok za druge to nije sasvim slučaj, a za to postoje razlozi. Bot je naselje u istočnoj Srbiji i naročito je poznato po svom rudniku bakra. "Borski rudnik je danas najveći proizvo­ đač bakra u Evropi, a grad Bor prema broju stanovnika da­ leko prevazilazi. mnoge gradove u Srbiji. Osim toga on je najveći rudarski grad Balkanskog Poluostrva."l) Kao i druga· slična naselja, .i Bor je tesno povezan sa selima svoje oko­ line. Samo što je u ovom slučaju. ta veza svoje vrste, zbog zatrovanog ili "ugroženog" područja oko 'ovog' grada. To je onaj prostor koji već decenijama zasipaju otrovna isparenja iz rudnika, što veoma ugrožava floru i faunu okolnih naselja. Takav je prostor u kome je smeštena ova društvena za­ jednica. Razvoj rudnika je ostavio neizgladiv pečat i na društve• nom životu ovog naselja. Zbog toga se u ovom radu ·naročito < •• ,..,.. • proučava doba od 1903. godine, kada su ovde počeli rudarski radovi u značajnijem obimu, pa do početka 1962. godine, kada je završeno prikupljanje građe za ovaj rad. dvo je veoma . buran period u razvoju Bora, doba u kome se ovo naselje .... preobrazilo iz primitivnog sela u moderan grad. To je vreme u kome se proučava društvo u ovom radu.

1) Dr V. Simić, Istoriski razvoj našeg rudarstva, Beograd, 1951, 267

7 Ali tome treba dodati da u Boru sada živi "devetnaest ;,manju ili veću ,socijalnu ujednačenost na lokalnoj osnovi."1) nacionalnosti" i da se govori "sedam jezika". To kažu sami Neki drugi sociolozi otišli su i dalje, pa su na osnovu kon­ stanovnici ovoga grada, i u tome nema mnogo preteranosti. kretnih ispitivanja društva "srednjih gradova" i njihove oko­ Zbog složenog društvenog sastava i jakog uticaja industrije line pokušali da stvore izvesne teorijske zaključke :i utvrde i urbanizacije, Bor predstavlja ne samo naš tipičan industrij­ vrstu problema koje treba da obuhvati jedna sociološka stu­ ski grad već i "lonac za topljenje" u kome se različite etničke dija o društvu ovakve zajednice.2) i kulturne grupe prožimaju i prilagođavaju jedna drugoj ili Svakako, ovo su značajni napori, i oni pokazuju da je pretapaju jedna u drugu. S tim je skopčano i veoma mnogo sociologija u ovom pogledu napredovala, da sociološka ra­ drugih procesa, koji se ovde ukrštaju i prepliću, i u krajnjoj sprava ne znači "pisanje o svemu i svačemu, i još o poneče­ liniji daju društvenu fizionomiju ove lokalne zajedni~e. Sve mu", već ovakve studije imaju stvarno svoj p~edmet. Taj se to može biti predmet ispitivanja različitih naučnih disciplina. zaključak nameće i pored toga što su i metod i tehnika ispi­ Zbog toga se ovde odmah postaVlja pitanje šta je predmet tivanja današnjih "srednjih gradova" i monografija drugih sociološkog istraživanja u svemu ovome, šta je quid proprium naselja još opterećeni obiljem sociografskog materijala. To je sociologije prilikom proučavanja jedne ovakve "lokalne za­ i uzrok zbog koga čovek, kada pročita mnoge od ovih stu­ jednica", i šta su ostale "dimenzije" ovoga rada? dija, ostaje· prema njima prilično hladan. One svakako daju Odgovor. na ovo pitanje je dosta teško dati iz više povoda za razmišljanje, ali često ne qosežu ni do srca ni do razloga. razuma svojih čitalaca. Ovo je često samo registrovanje činje­ Pre svega, teškoću predstavlja već i sama činjenica što nica i odnosa po "srednjim gradovima", i tu se uloga istra­ u sociološkoj teoriji ni sam pojam ,;lokal:rie zajednice" nije živača svodi na ulogu fotografskog aparata koji u danom sasvim određen,niti se sociolozi slažu u pogledu obima i sadr­ trenutku treba da snimi društvene činjenice i da ih, po mo­ žine toga pojma. O tome postoje među njima mnoga, a često gućstvu, samo opiše. Tome osnovnom zadatku prilagođena je i oprečna shvatanja i stavovi:) i tehnika istraživanja. Prednost se daje instrumentima nepo­ Ali, s druge strane, ispitivanja lokalnih zajednica danas su srednog posmatranja i "kvantificiranju" društvenih pojava, veoma brojna; ona se vrše u svim zemljama u kojima je dok se instrumenti posrednog posmatranja zanemaruju ili im se daje sasvim skromno mesto. Zbog toga se u prvi plan sociologija razvijena; gotovo 'bi se moglo reči da su takva ispi-: tivanja danas "u modi" i da su se pokazala kao veoma korisna ističe ono što se· može registrovati u trenutku proučavanja, a sve Qno što je dovelo do stanja kada se izvršilo "snimanje" i za naučnu teoriju i za praksu. Osobito se proučava društvo· ostaje nekako po strani, i čitavom nasleđu kroz koje je prošlo. "srednjih gradova", a na osnovu rezultata takvih proučavanja neko društvo i koje je njime opterećeno ne daje se dovoljno· stvaraju se zaključci i o strukturi i procesima ti. širim "glo­ mesta ili se o njemu govori kao o kakvom dodatku. balnim društvima". Na primer, u Americi već postoje mnoga 30ciološka istraživanja "srednjih gradova", a sličnih istraži• Glavni uzrok svemu ovome je antiistorizam. mnogih ljudi vanja ima i u Francuskoj i u mnogim drugim zemljama.2) koji pristupaju ovakvoj vrsti istraživanja. Za njihove pojmove Uporedi li se metod i predmet tih studija u raznim zem­ i hipoteze bitno je da što pre dođu do nekih rezultata, da ti rezultati budu "kvantificirani" i da daju izgled egzaktnosti. ljama, uočiće se da među njima postoje značajne razlike, ali Na prvi pogled, sve ovo izgleda vrlo primamljivo i kod neu­ ima i sličnosti. Baš te sličnosti dale su povoda nekim sociolo­ pućenih stvara sliku goleme učenosti i naučnih napora. 'Ali zima da tvrde kako pri proučavanju ovih zajednica postoji uglavnom saglasnost o njihovoj prirodi i da one predstayljaju ako se čovek dublje upusti u analizu svega toga, doći će do zaključka da ovaj put daje samo faktografsku sliku društva I) V. Milić, Sociološko proučavanje društvenih zajednica, Ju­ u danom trenutku, a kada taj trenutak prođe, slika gubi svoju goslovenski časopis za filozofiju i sociologiju, 1, Beograd, 1957, 49. 2) Dr Cvetko Kostić, Perspektive sociologije grada, Sociologija l) R. Konig, Soziologie, Frankfurt, 1959, 73. l, 1961. ·2) J. T. Sanders, The Community, New York, 1958, 342.

8 9 aktivnost i postaje samo jedan istorijski ~o~ument ...~bog nitosti razvitka i da se objasne osnovni procesi. Kako je toga mnoge od ovih anketa, preduzete sa, vehki:m.. amblcIJa~a u ovom slučaju reč o jednom naselju veoma složene dru­ i troškovima imaju sudbinu vodenog cveta, kOJI se raZVIJa štvene strukture, i njegova idiografija mora biti dosta slo­ veoma brzo i' izgleda lepo, ali brzo ugine i ne ostavi nikakvog žena. To nameće potrebu da se prilikom obuhvatanja ovog traga. Kao i vodeni cvet, one na prvi pogled izgledaju veom~ ,društva i njegove strukture mora ući u prikupljanje činjenica lepo i primamljivo, ali dok se rijihovi podaci srede i r~~ultatI koje nisu samo sociološke, već su po svojoj suštini ekološke, ugledaju sveta, prilike u društvu o kome one gov~re oblCno se ekonomske ili neke druge prirode. Ali u drugom delu rada, zbog dinamike društvenog razvoja bitno izmene, l tako se one u njegovoj nomografiji, gde "kvantitet prelazi u kvalitet", odnose samo na nešto već prošlo, već uveliko "prevaziđeno". postupak se mora menjati. Tu moraju preovladavati potpuno Ali i bez ovih i sličnih primedaba, bilo bi naivno i po­ sociologija grada i njena naučna obeležja. grešno misliti da se "model" proučavanja ne~~g ."srednjeg Sociologija grada je posebna sociološka disciplina, i već grada" ili drugog naselja može sasvim pren,?tI IZ Jed~e ~re­ samo to obeležje daje obim i prirodu predmeta studije iz ove dine u drugu, iz jedne ze1TIlje u drugu, kao sto p~:mekI mIsle. oblasti. Ta stUdija mora da bude sociološka, a to znači da To se ne može učiniti ni u pogledu predmeta ru u pogledu obuhvati: strukturu, oblike, organizaciju, procese i odnose metoda proučavanja; takav postupak bi bio "jedna~enje" ne­ ljudi u lokalnoj zajednici. Sociologija grada je, dalje, "gene­ čega što se izjednačiti ne može, i on bi dao_sasvIm y~rubu ralizirajuća" disciplina, pa i nomografija jedne studije iz ove sliku sociološke problematike i stvarnog drustveno? ZIvota: oblasti mora da vodi o tome računa; ona mora ne samo odvo­ Taj prigovor vredi i pored činjenice što savreme::I pr~cesl jiti glavno od sporednog već i izdvojiti tipično u razvoju i ono urbanizacije i industrijalizacije imaju svuda dosta shcnog l ne­ osobeno po čemu se ova zajednica odvaja od drugih. Pojmovi, sumnjivo doprinose ujednačavanju ljudskih shv:~tan~a.i po­ definicije i terminologija u jednoj ovakvoj studiji moraju ta­ stupaka. Ali isto tako stoji i činjenica da se socIJaIru. sIster:n kođe odgovarati njenoj prirodi, tj. biti sociološki. Pri tome je neke zemlje, njeno istorijsko i kulturno nasleđe, kao l ~pec.I­ naročito važno naglasiti da društvene pojave u ovom gradu fičnosti konkretne zajednice koja se proučava veoma razhkuJu imaju istorijski karakter, tj. da su rezultat jednog procesa, pa od jedne sredine do druge, i baš to daje osnovnu dru.štvenu l}.jje dovoljno obuhvatiti samo njegov krajnji rezultat, već fizionomiju neke lokalne zajednice. Tu se, dakle, na.laze ~ ost~l~ treba proučiti i promene kroz koje je proces prošao da bi dimenzije" koje sociologija proučava u ovakVOJ zaJedrucI. dobio svoj sadašnji oblik i sadržinu i da bi se uočile perspek­ " Pored određenosti u prostoru i vremenu, društvo u lokal­ -tivenjegovog daljeg razyoja. noj zajednici se razlikuje i po nekim drugim osobi~ama,.~ ~aš Prvo je, dakle, trebalo odrediti prirodu proučavanja, te osobine mogu ga "iden,tifikova.ti" među drugl~ ~hc~m njegov cilj i značaj, pa tek onda konkretno prići proučavanju. društvima. Ono ima svoje funkcije i strukturu, mstItucIJe, Zbog toga, tek kada se bilo načisto s prirodom isadržinom ' Procese , kulturu , ~voJ'e vrednosti i devija'cije, u njemu kpostoje . ove studije, prišlo se radu na njenom ostvarenju. To je ta­ određeni odnosi komunikacije, modeli ponašanja i sL, ao l u kođe bio proces koji je obuhvatio nekoliko faza: izbor, kon­ drugim zajedni~ama, ali se sve to ipak donekle razlikuje od kretnog grada za proučavanje, izradu naučnog prOjekta, istra­ drugih zajednica. živanja na terenu, sređivanje građe i završetak stUdije. Ovo se može utvrditi i objasniti tek posle konkretnog Za temu proučavanja izabran je Bor kao primer jednog proučavanja, pa rad na ovakvoj stUdiji m~r~ ima:i dv,?: del~, našeg industrijskog grada. On je, dakle, ,,,slučaj" koji je tre­ o kojima treba voditi računa ne samo prilikom Istr~~IvanJ~ balo konkretno proučiti. Istina, Bor je po svojim ekološkim na terenu već i prHikom obrade prikupljenog materiJala. Tl " okvirima i svojstvima dosta atipiČna naše naselje, ali je u 'idiografija nomografija. U delovi su njegova i njegova prvom drugom pogledu dosta tipičan za naša društva po industrij'­ delu se prikupljaju različiti sociografski, statistički, istorio­ skim gradovima. U ,njemu se na konkretnom primeru vide grafski i drugi podaci o lokalnoj zajednici, a u drugom delu neki važni problemi koji su skopčani sa procesom industrija­ uoče se oni analiziraju, klasificiraju i nastoji se da se zako- lizacije i urbanizacije, a koji su od životnog značaja za čitavo

10 II Tek pošto je tema izabrana i pošto. se znalo šta treba naše društvo; na primer, pitanje kako se u jednoj zaostalo~ . a šta ne treba proveriti, pristupilo se izradi "naučnog pro·­ seoskoj sredini zasniva moderan industrijski grad i gradskl jekta". On je obuhvatio vreme, troškove ispitivanjal), tehniku način života šta od onoga staroga ostaje a šta se gubi pod istraživanja i slično. U početku to je bio .samo jedan "orijen­ uticajem n~glog razvoja proizvodnih snaga, zatim da li tacioni nacrt", koji je predstavljao grubu sliku istraživačkog stvarno velika industrija čupa iz.korena "društvenih preži- projekta, čijoj se izradi pristupilo tek posle p:ryog zahvata ili 2 . "globalnog kontakta" sa društvom u Boru. ) Zbog toga sam 1959. godine otišao u Bor i tu živeo neko­ liko nedelja. Cilj toga boravka bio je "rekognosciranje" ovoga naselja i društva u njemu, utvrđivanje "odnošajnih okvira" njegovih ljudi, upoznavanje sa običajima, dijalektima i..sl. 'To je značilo upoznavanje u opštim crtama osnovne društvene .'problematike .ove zajednice, kao i uspostavljanje veza sa va­ ZnIJlm predstavnicima raznih grupa i organizacija ovoga grada. Tek kada se tako stvorila izvesna osnova 'za dalja istraživanja i predstava o konkretnoj problematici, pristupilo se izradi "naučnog projekta", za koji su odabrani problemi koji će se naročito proučavati, metod i tehnika prikupljanja građe, rokovi izvođenja projekta itd. Osnov za ova proučavanja bilo je neposredno posmatranje i proučavanje ove društvene zajednice. Neposredno posma-' tranje se i inače pokazalo kao najbolja tehnika u ovoj vrsti proučavanja. Kao dokaz za ovo u teoriji se navode dela pozna-o tih sociologa koja su uopšte veoma cenjena svuda u svetu, a kojima je osnov pI:oučavanja bilo neposredno posmatranje. Zaista, ono se pokazalo kao "najplodonosnije" u ovoj grani sociologije.a) Uostalom, ovakva praksa istraživanja u inostran­ stvu samo potvrđuje misao našeg naučnika da "direktno po­ smatranje, posmatranje na licu mesta, daje više tačnijih re­ zultata u balkanskim zemljama nego u Zapadnoj Evropi, jer jugoslovensko stanovništvo nije obrađeno, modifikovano i po­ stalo gotovo jednolično pod uticajem civilizacije" .4) Dodu&e, sud u ovom obliku više odgovara seoskoj sredini nego sredini jednog industrijskog grada, koja je pod uticajem civilizacije Bor i okolina I) Osnovne troškove za ova istraživanja na terenu omogućio je' Etnografski institut Srpske akademije nauka. . velosti", kako se obično misli, šta se stvarno deš~va u ov~kv~~ 2) L. J. Lebert, L'enquete urbaine, l'analyse du quartier et de jednom "loncu za topljenje", kako s: ~:ocesl urba.nIZ~cIJe la ville, Paris, 1955, 9. odražavaju na osnovne društvene instituCIje u gradu l nJego­ 3) M. Duverger, Methodes de ~a science politique, Paris, 1959. 272, 328. . voj seoskoj okolini, kako se norme soc~ja~ističkog poretka 4) J. Cvijić, Ba~kansko Po~uostrvo i južnos~ovenske zemlje, II, odražavaju u ovoj sredini, kakve su perspektive ovakvog dru­ Beograd, 1931, 2. štvenog razvoja, itd. 13 12 već postala donekle jednolika i obrađena. Ali dr1:Ištvo II Boru, ponavljani u razmacima od godine dana. Pokazalo se da ovaj koje ima prilično dugu in4ustrijsku tradiciju i već dugo vre­ postupak koristi i utvrđivanju materijalne istine o izvesnim mena trpi različite uticaje urbanizacije, ima dobrim delon: spornim· Činjenicama. Prilikom ovih ispitivanja staralo se da stare društvene korene i oblike koji vuku poreklo sa sela l se postigne "reprezentativnost" na taj način što su se na planu. katkad su veoma žilavi. Oni se stvarno mogu ponajbolje pro­ Bora ucrt;ili. "statistički" i "popisni krugovi", koji služe pri­ učiti "direktnim posmatranjem, posmatranjem na. licu mesta", likom statističkih popisa. Oni sadrže podatke o broju popi­ Zbog toga sam u toku 1959, 1960. i 1961.. godine, u odre­ sanih stanova, broju domaćinstava i "članova u njima, pa na denim vremenskim razmacima i u razna godišnja doba, dola­ taj način daju solidnu osnovu prostornom rasporedu "totalne zio u Bor, tu živeo više nedelja, i na licu mesta pratio dru­ populacije". Prema tom rasporedu uzimani su i slučajevi koji štvene procese i promene, prikupljajući građu za ovu studiju. su po nečem bili tipični i koje je trebalo ispitati. Pored toga, To posmatranje "sa učestvovanjem" u društvenom životu upoređivanje sadržaja popisnih i statističkih krugova u raz­ zajednice predstavlja osnovni deo ovog istraživanja. Posma­ nim delovima· grada dopunilo je u znatnoj meri neposredna trač se mešao u život zajednice koju je proučavao; ponekad istraživanj a "socij alne analize prostora", koj om se nastoj ao je to posmatranje bilo više pasivno, jer je samo praćeno šta utvrditi razvoj naselja, odnosa između njegovih delova i iz­ se u zajednici dešava, ali je katkad bilo i dosta aktivno. vesni procesi "zoniranja" i spontanog prostornog razmeštaja U takvoj prilici u praksi su mogla nastupiti dva različita slu­ stanovnika. Čaja. U prvom, posmatrač se mešao među članove neke od­ Analiza dokumenata bila je takođe veoma važan izvor ređene grupe u zajednici da bi došao do potrebnih po~ata~a, za ova proučavanja. Ona je značajan izvor spoznaje već i zbog ali se po svemu znalo da on nije član ni lokalne zaJedmce samog karaktera ovoga društva. To društvo je istorijsko, po­ ni te grupe, za razlik"\.!. od drugog slučaja, kada se on toliko jave u njemu predstavljaju izvestan kontinuitet, ,i da bi se adaptirao" nekoj društvenoj grupi u Boru da se ni po izgledu· razumelo današnje stanje nužno je znati promene i evoluciju. ci po ponašanju nije mogao razlikovati od ostalih nje:p.ih čla­ kroz koje je ono prošlo od svog::t zasnivanja. To se može po­ nova. Na primer, treba razlikovati sl1!čaj kad se posmatrač stići samo posrednim posmatranjem, tj. analizom dokumenata kretao. u klubu Društva inženjera i tehničara u Boru, kad se koji govore o tim promenama u prošlosti. družio sa tehničkom inteligencijom, tu se hranio, učestvovao Ima dve vrste dokumenata:. prve). su već objavljeni. u oblicima rekreacije i sL, aU se znalo da je on tu samo gost, a druga oni tek pronađeni, koje niko ranije nije koristio u. od slučaja kada je izvesno vreme boravio u jamama rudnika, naučne svrhe. obučen u rudarsko odelo i sa rudarskim alatom, ili' kad je U prvu grupu spadaju: članci, knjige, uredbe, statuti. stanovao u radničkom bloku z'a samce i za to vreme se ni po fotografije, filmovi, umetnički crteži, planovi, statistički po­ čemu nije razlikovao od svojih suseda - nameštenika i rad.,. pisi i ankete i sl. Knjige i članci o Boru su relativno dosta nika. retki i nisu nimalo srazmerni njegovom značaju u ekonom­ Pored 'posmatranja, za to vreme vršeno je i ispitivanje skom i društvenom pogledu. Ono što je objavljeno spada u. konkretnih pojava u ovoj društvenoj zajednici saobraznom ., domen geografije, istorije, tehnologije ili ekonomije; soCiološki istraživačkom tehnikom. Već prema prirodi pojave koja se .'\;' problemi u tim radovima ostali su potpuno u senci. Jedan od proučava, korišćeni su "kestioneri" sa vezanim i slobodnim razloga za ovo je svakako i činjenica što je mnogo originalnih odgovorima, kao i "intervjui", individualni i grupni, sa pred­ dokumenata o Boru izgubljeno za vreme ratova, a ono što je stavnicima različitih grupa i. institucija. Upotrebljavan je i od njih ostalo velikim delom je odmah posle završetka dru­ ,;ponovljeni intervju.", tj. vrsta ispitivanja koja zahteva po­ gog svetskog rata u.ništeno kao "stara hartija." Na primer, stavljanje istih pitanja istim licima tl određenim vremenskim rudnik u Boru je preko četiri deceniJe eksploatisao strani razmacima. Na ovaj način može se donekle pratiti evolucija kapital, a o tome nije sačuvan gotovo nijedan originalan do­ stavova i mišljenja istih ličnosti. Pošto su ova ispitivanja kumenat. Svakako, neke dokumente je sakrio m još krije trajala tri godine, to su ovi "intervjui" po istom postupku strani kapitalista da bi zameo svoje tragov: .. iz nekih dru- * ~dq . 14 .,}' ~ 15 QJ ~:Po !-' ().O :::, o1: ..(,l:l: q.gHg već postala donekle jednolika i obrađena. Ali društvo u Boru, ponavljani u razmacima od godine dana. Pokazalo se da ovaj koje ima prilično dugu in4ustrijsku tradiciju i već dugo vre­ postupak koristi i utvrđivanju materijalne istine o izvesnim mena trpi različite uticaj e urbanizacije, ima dobrim delom spornim činjenicama. Prilikom ovih ispitivanja staralo se da stare društvene korene i oblike koji vuku poreklo sa sela i se postigne "reprezentativnost" na taj način što su se na plami. katkad su veoma žilavi. Oni se stvarno mogu ponajbolje pro­ Bora ucrtp.li "statistički" i "popisni krugovi", koji služe pri­ učiti "direktnim posmatranjem, posmatranjem na licu mesta". likom statističkih popisa. Oni sadrže podatke o broju popi­ Zbog toga sam u toku 1959, 1960. i 1961. godine, u odre­ sanih stanova, broju domaćinstava i 'članova u njima, pa na đenim vremenskim razmacima i u razna godišnja doba, dola­ taj način daju solidnu osnovu prostornom rasporedu "totalne zio u Bor, tu živeo više nedelja, i na licu mesta pratio dru­ populacije". Prema tom rasporedu uzimani su i slučajevi koji štvene procese i promene, prikupljajući građu za ovu studiju. su po nečem bili tipični i koje je trebalo ispitati. Pored toga, . To posmatranje "sa učestvovanjem" u društvenom životu upoređivanje sadržaja popisnih i statističkih krugova u raz­ zajednice predstavlja osnovni deo ovog istraživanja. Posma­ nim delovima grada dopunilo je u znatnoj meri neposredna trač se mešao u život zajednice koju je proučavao; ponekad istraživanja "socijalne analize prostora", kojom se nastojao je to posmatranje bilo više pasivno, jer je samo praćeno šta utvrditi razvoj naselja, odnosa između njeg?vih delova i iz­ se u zajednici dešava, ali je katkad bilo i dosta aktivno. vesni procesi "zoniranja" i spontanog prostornog razmeštaja U takvoj prilici u praksi su mogla nastupiti dva različita slu­ stanovnika. Čaja. U prvom, posmatrač se mešao među članove neke od­ Analiza dokumenata bila je takođe veoma važan izvor ređene grupe u zajednici da bi došao do potrebnih podata~a, za ova proučavanja. Ona je značajan izvor spoznaje već i zbog ali se po sv~mu znalo da on nije član ni lokalne zajedn.lce samog karaktera ovoga društva. To društvo je istorijsko, po­ ni te grupe za razliku od drugog slučaja, kada se on toliko jave u njemu predstavljaju izvestan kontinuitet, oi da bi se "adaptirao'" nekoj društvenoj grupi u ~oru da se. ni ~o ~gl;du razumela današnje stanje nužno je znati promene i evoluciju ni po ponašanju nije mogao razlikovah od ostalih nJeP1h ela­ . kroz koje je ono prošlo od svoga zasnivanja. To se može po­ nova. Na primer, treba razlikovati sl1!čaj kad se posmatrač stići samo posrednim posmatranjem, tj. analizom dokumenata kretao. u klubu Društva inženjera i tehničara u Boru, 'kad se koji govore o tim promenama u prošlosti. družio sa tehničkom inteligencijom, tu se hranio, učestvovao Ima dve vrste dokumenata: prva su već objavljeni~ u oblicima rekreacije i sL, aLi se znalo da je on tu samo gost, a druga oni tek pronađeni, koje niko ranije nije koristio u od slučaja kada je iz:vesno vreme boravio u jamama rudnika, naučne svrhe. obučen u rudarsko odelo i sa rudarskim alatom, ili kad je U prvu grupu spadaju: članci, knjige, uredbe, statuti, stanovao u radničkom bloku za samce i za to vreme se ni po fotografije, filmovi, umetnički crteži, planovi, statistički po­ čemu nije razlikovao od svojih suseda - nameštenika i rad­ pisi i ankete i sl. Knjige i članci o Boru su relativno dosta nika. retki i nisu nimalo srazmerni njegovom značaju u ekonom­ Pored 'posmatranja, za to vreme vršeno je i ispitivanje skom i društvenom pogledu. Ono što je objavljeno spada u I konkretnih pojava u ovoj društvenoj zajednici saobraznom il domen geografije, istorije, tehnologije ili ekonomije; sociološki istraživačkom tehnikom. Već prema prirodi pojave koja se .;' problemi u tim radovima ostali su potpuno u senci. Jedan od proučava, korišćeni su "kestioneri" sa vezanim i slobodnim razloga za ovo je svakako i činjenica što je mnogo originalnih odgovorima, kao i "intervjui", individualni i grupni, sa pred­ dokumenata o Boru izgubljeno za vreme ratova, a ono što je stavnicima različitih grupa i institucija. Upotrebljavan je i od njih ostalo velikim delom je odmah posle završetka dru­ "ponovljeni intervju", tj. vrsta ispitivanja koja zahteva po­ gog svetskog rata uništeno kao "stara hartija." Na primer, stavljanje istih pitanja istim licama u određenim vremenskim rudnik u Boru je preko četiri decenij"e eksploatisao strani razmacima. Na ovaj način može se donekle pratiti evolucija kapital, a o tome nije sačuvan gotovo nijedan originalan do­ stavova i mišljenja istih ličnosti. Pošto su ova ispitivanja kumenat. Svakako, neke dokumente je sakrio ili još krije trajala tri godine, to su ovi "intervjui" po istom postupku strani kapitalista da bi zameo svoje tragov.: .. iz ~ekih dru-

14 15 Ljudi koji u Boru imaju privatne a1·hive, gde bi se čuvali gih razloga, ali činjenica je da je veliki deo prosto bačen u dokumenti vredni pažnje, veoma su retki, ali se ipak nađe po otpatke kao stara hartija. neki. Takve arhive čuvaju po neko pismo, zabelešku, a kat­ Statistički podaoi su dosta kodšćeni, osobito kad. je t:e.­ kad su ti njima sačuvani i poneki važni dokumenti iz vremena balo obuhvatiti ovo društvo "u globalu". To su razm POPISI, pre "škartirimja stare hartije", koji se inače više nigde ne opšti i delimični, kao i razne statističke ankete o Boru i oko: mogu naći. Našlo se i prosvećenih pojedinaca koji su u ratnom lini.. Štaviše, ponekad se postavljalo pitanje šta treba ,o~abratl periodu i u periodu "škartiranja stare hartije" samoinicija­ iz toga mnoštva brojeva i tabela, i kako se tre~ba. !maCI k~da tivno sačuvali poneki dokumenat od znatne naučne vrednosti. su brojevi i dodaci koje pružaju razn~ statls!~cke .sluzbe Pošto je metod proučavanja ove zajednice bio usmeren " o istoj stvari različite. Na primer, podacI o svoJmsk~J str~­ na što intenzivnije ulaženje II njenu druš~venu stvarnost, nije kturi komune i o njenom "ugroženom" području kOJe daJu ! bilo stvarne potrebe za primenom ekstenzivnih tehnika pro­ statističke publikacije i službe, i oni koje o istim pitanjima f ... ··1 učavanja, iako sti neke od njih danas dosta uobičajene u ovim daje katastar ili razne stručne komisije, u više slučajeva ne vrstama istraživanja. Na primer, takva bi bila jedna globalna samo što se ne poklapaju već su i dosta različiti. Tu se mo­ anketa o ovom društvu sa velikim brojem pitanja čiji bi cilj ralo po heurističkim pravilima odabirati ono što je istinitije. bio da prikupi različite sociografske podatke. Pored toga što Neobjavljeni i dosad naučno nekorišć.eni doku:o::enti ..na­ to ne bi donelo neke naročite rezultate i što bi' se tim putem laze se u javnim i privatnim arhivama. Dokumenti kOJI se samo sakupljali već prikupljeni podaci, ovakav poduhvat je odnose na sam Bor, a čuvaju se tl javnim arhivama, odnose dosta skup i prevazilazi snage pojedinca. Zatim, u Boru su se uglavnom na noviji period, od 1952. godine, kad senaJ?~­ već razne organizacije na taj način prikupile različite podatk~ stila praksa "škartiranja" dokumenata kao stare hartiJe. o strukturi radne snage, o, oblicima dokolice, odnosima u po­ Takvi se dokumenti čuvaju u arhivama opštine, preduzeća, rodici itd. Ukoliko je drugim dokumentima potvrđeno da ovaj suda škola crkava, različitih 'društvenih organizacija i sl. To materijal ima neku stvarnu vrednost, on je korišćen svuda su r~zni iz;eštaji referati specijalne ankete, zapisnici sa sed­ gde je trebalo. Iako je istraživač bio svestan ograničenih mo­ nica itd. Neki od njih biii su . predmet javne diskusije ili su gućnosti "uzorka" za stvarna sociološka istraživanja, ipak je poslužili kao osnova za razne društvene akcije. Ovom mate­ pokušao neka ispitivanja s njim, i to osobito u pogledu stava rijalu mora se pokloniti osobita pažnja jer je autentičan. Tu ,prema religiji ljudi u ·ovom kraju. Na· primer, konstruisan ima materijala od trajne naučne vrednosti, koji su u neku je bio jeda,n "kvotni uzoraki, koji je obuhvatio 102 lica iz ruku u određenom vremenu bili hronika ove društvene za­ različitih društvenih slojeva i grupa, i različite starosti. Od­ jednice. Među takvim dokumentima se po svojoj naučnoj ređena su i tri anketaraj svaki je imao zadatak da ispita po važnosti ističu: Letopis Borske parohije i crkve, koji je vođen 34 lica. Pitanja su se oqnosila na predstavu o zagrohnom ži• od 1924-1945. godine, i Komisijski izveštaj o suzbijanju ero­ votu, odnos prema crkvi i praktikovanje verskih običaja zije i melioracije zemljišta okoline Bora zatrovanog gasovima (,;pomane", "privega", slave i sL). Iako je svaki od ova tri iz postrojenja Borskog rudnika, koji sadrži stručne nalaze anketara imao svoj sopstveni "mali plan"'u kome je bilo pre­ šest komisija, obrazovanih u različitim periodima od 1908 .. do cizirano kojim će l'!e licima obratiti i na koji način, l) ipak ne­ 1956. godine. Prvi dokumenat je inteligentno vođena hromka kog stvarnog uspeha nije bilo. Na primer, kad su odgovori događaja vezanih za Bor, il drugi stručna analiza njeg?vih prikupljeni i sređeni, uspostavilo se da u "kvoti" jednog an­ ekoloških okvira. Ne samo umetničku već i dokumentaclOnu ketara nema nijednog odgovora da neko lice pripada kakvoj vr'ednost imaju crteži Đ. Andrejevića-Kuna o Boru iz 1935. verskoj zajednici, da vrši neku versku praksu ili da se pri­ godinel). Neki od njih su uvršteni u ovu knjigu da bi ilustro­ država kakvih religioznih običaja, a svi su upadljivo nagla- vali život u ovoj zajednici. r i· 1) M. Duvergerr, Methcdes đl3 la science politique, Paris, l) Đ. Andrejević-Kun, Krvavo zlato, iz noćnih poseta Boru I 1959, 394. 1935. godine, 1936. " 2 Bor i okolina 17 16 šavali svoj ateizam, dok su u "kvoti" drugog anketara odgo­ 'nerazvijene'(1) Na taj način, pojave i institucije koje ,se porede vori bili nešto drukčiji: neki su tvrdili o zagrobnom životu su prostorno bliske, ali se odvijaju u društvenom pogledu u "d,a tu irp.a nešto", drugi su podvlačili "da nema ništa", neki dve različite sredine i zbog toga se njihove razlike reljefnije su opet naglašavali svoj ateizam, ali bi ipak poneko između ocrtavaju. Prirodno je da se pri tome moralo voditi računa ovakvih dodao da se pridržava izvesnih lokalnih običaja. o samoj tehnici poređenja i da se nije smelo preterivati, niti U "kvoti" trećeg anketara sve je ovo bilo bitno drukčije. Oči­ na silu tražiti sličnosti ili razlike. gledno je da je tako što nemoguće, jer sva ta lica obuhvaćena To sve treba imati u vidu, kao što treba imati u vidu i "uzorkom" žive u istoj sredini, izmešana su u istom prostoru. još neke stvar,i sa ovima u vezi. Greška nije bila ni u konstrukciji "uzorka" ni u izboru lica Ovo je ipak jedan skroman sociološki prilog proučavanju koja su njim obuhvaćena, već u nastupu samih anketara i nepoverenju sredine prema svim ispitivanjima u kojima se jedne naše lokalne zajednice. traže podaci o intimnijim stavovima i osećanjima. Naknad­ ...... '1 Razloga zbog kojih se u ovom radu nije moglo zahvatiti nim proučavanjem ovih pitanja zaista se utvrdilo da religija više t dublje ima nekoliko. Pre svega, društveni život Bora u ovom gradu kod nekih pojedinaca ,nema značaja, ali kod i njegove okoline je toliko složen i dinamičan da je pojedincu drugih ima, i da se nipošto ne srne uzimati kao istina deo gotovo nemoguće da ga potpunije sagleda i obuhvati. Za ovo umesto celine. Štaviše, naknadno je utvrđeno da u kvoti prvpg bi bili potrebni kolektivni napori čitave naučne ekipe, koja anketara, gde su svi isticali svoj ateizam i neverovanje, im~ bi raspolagala znatnim fjnansijskim sredstvima za istraži• ubeđenih"subotara", ali oni to kriju "kao zmija: noge". Zbog vanje ove vrste, ionako dosta skupim. Zatim, dosta skuplje­ toga je čitav ovaj materijal, kao neupotrebljiv, ,potpuno od­ nog materijala, koji je inače autentičan i odražava stanje u bačen. To je učinjeno i sa materijalima iz drugih izvora, samo dano)l1 trenutku, ovde nije uneto. To je učinjeno ili zbog ako je posumnjano da ne sadrže iskrene odgovore i stvarne ekonomije prostora u radu ili zbog toga što je dinamika raz­ podatke, pa ma ko da je sprovodio ~akva ispitivanja i ma kako voja u periodu kada su vršena ova ispitivanja bila tako burna \;la, su ona 'i;ja formalne strane izgledala ,pravilno izvedena. da je jedno stanje za veoma kratko vreme smenjivalo drugo, pa ,bi 'Se razradom takvog razvoja morale praviti mnoge su­ Uporedni metodu ovakvim istraživanjima ima takođe višne digresije. Bilo je i drugih subjektivnih i objektivnih svoje mesto. Štaviše, ima veoma poznatih sociologa koji snia~ razloga što se tako postupilo. Unošenje takvog materijala ne traju da je on "odličan instrumenat u soCiološkim istraživao:. nj,ima" i da je to dobro sredstvo za otkrivanje "socioloških samo što bi opteretilo rad još' većim "istorizrnom" i prikaZi­ val.o izvesna s~anja i stavove koji su već davno "prevaziđeni" zakona". Ali pri svem tom ne treba smetnuti suma ni teškoće njegove primene, koje odražava staro pravilo: Comparaison i zamenjeni novim, već bi mogli nastati izvesni nesporazumi n'est pas raison. Zbog toga se prilikom upotrebe' ovog metoda oko cilja i rezultata ispitivanja. Išlo se, dakle, za tim da se unese građa koja ima trajniju vrednost, koja govori o proce­ pošlo od klasičnog komparativnog metoda, po kome' se porede sima i odnosima već ustaljenim i koji su najkarakterističniji samo analogne stvari, a ne one koje' su potpuno identične ill potpuno razli~ite.l) Stvarno, primena ovog metoda u lokalnoj za ovu zajednicu, i to ne samo za njenu prošlost i s<;ldašnjost zajednici koja je predmet naše studije sastoji se u tome što već, po svoj prilici, i za njenu budućnost. Izostavljena je i se ovde na relativno maiom prostoru sretaju v:elike razlike građa koja govori o izvesnim ličnostima, a po kojoj bi se one mogle lako identifikovati. Takav postupak je već uobičajen i kod sličnih institucija i društvenih funkcija. Na primer, pored u inostranstvu u radovima ovakve vrste. Pazilo se takođe i samog grada Bora, koji je značajno industrijsko naselje, leži selo Bor, u 'kome još ima znatne zaostalosti, i uopšte ova ko­ Or·· na oblik i stil, i zbog toga se gledalo da se rad ne optereti suvišnim brojkama i statističkim tabelama, koje bi smetale muna "spada u razvijenije sa Borom, a bez njega u tipično

;··'i:·' , 1) Zapisnik Plenuma Opštinskog odbora SSRN, 13. oktobra l) M. Duverger, 'isto, 311. 1960, Arhiv SSRN, Bor, 6.

18 19 preglednosti i ne bi govorile same za sebe mnogo, već bi odvlačile pažnju na sporedne stvari. Ali se tu 'opet, možda, prešlo u drugu krajnost; možda je izlaganje u dosta slučajeva ispalo suviše fragmentarno i ogo­ ljeno, ili nisu pogođene srazmere koje je trebalo· dati u obradi pojedinih problema, prema njihovoj važnosti. Moglo bi se postaviti i pitanje o tome da li su pogođene baš one "dimen­ zije" ove lokalne zajednice koje jedna sociološka studija treba J...... da obuhvati. Već je rečeno da je to pitanje u sociološkoj teo­ riji veoma sporno, a i dosadašnji radovi iz ove oblasti u ino­ stranstvu daleko· su još od toga da nađu među sobom neki· čvršći "zajednički imenitelj". Zbog toga se autor jednog ova­ kvog rada, kad se već suoči sa problemom o tome šta njegov rad treba sve da obuhvati, nalazi uvek pred alternativom koju dosta dobro izražava ona narodna' izreka: "Ako uzmeš, ka­ r jaćeš se; ako ne uzmeš, kajaće.š se."

Na kraju se postavio i problem klasifikacije materijala, objašnjenja pojava i veza među njima, kao i problem kompo­ zicije samoga rada. Problem koji se raspravlja, kao i specifi­ čnost našega društvenog razvoja, ne dozvoljavaju ni u ovom pogledu za ovu vrstu ispitivanja kopiranje ili prenošenje go­ tovih modela iz inostranstva, tj. iz sredine koje se istorijski i društveno veoma razlikuju od ove. I ovde se moralo poći za predmetom i metodom samoga rada. Zbog toga su problemi izloženi prema svojoj genetičkoj vezi i značaju; oni se samo. tako mogu razumeti i objasniti. Pošto je u Boru društvo po­ stajalo sve složenije, potrebno je prvo ispitati kakvo je ono bilo pre nego što su· nastupili uzroci tih dubokih promena, a tek potom ispitati te uzroke i promene i samo to novo društvo.

l .1 ;t: OD SELA PO GRADA

Svako je društvo podložno stalnim promenama; one. su njegov sastavni deo. To vredi za sva društvena "jedinstva", počev od ličnosti· pa.' db "globalnih društava". Sve to ima svoj ;,životni ciklus" i menja se "od kolevke do groba". Društvo il jednoj lokalrioJ zajednici ne' predstavlja u tom pogledu ni­ kakav izuzetak Ono se menja u celini, a menjaju se i njegovi sastavni delovi: položaj i uloga ličnosti, oblici ponašanja, vred­ nosti,, kao i društvene· grupe i institucije. Ali brzma tih promen;;l nije uvek ista, niti je ispitivanje svih promena od istog značaja. Poznato je da u određenom vremenu i određenim uslovima promene nastaju naglo, i pro­ učavanje baš tih trenutaka je korisnije nego proučavanje ne':' kih drugih. Na primer, za sociologa je od posebnog značaja ispitivanje perioda, načina j uslova zbog kojih se "društv·ena atmosfera" u određenim ekološkim okvirima menja kvali­ tetno i prelazi iz stanja "zajednice" u stanje "društva". U naše doba, iskustvo je pokazalo da' su te izmenenajčešće i naj­ q.ublje baš u vremenu kad se neko naselje preobražava iz sela ii grad, kada napušta poljoprivredu i druga svoja ranija obe­ ležja i, pod uticajem :i,ndustrije ili nekih drugih okolnosti, menja svoju strukturu, oblike i organizaciju. Tada se u ta­ kvoj lokalnoj zajednici najdublje i najbrže vrši smena dru­ štvenih grupa i institucija, kao i drugih njenih socioloških ,obeležja: izmena normi, tradicije, podele rada itd.

~ Zato se i prilikom socioloških proučavanja Bora i njegove " -okoline mora' povući što jasnija granica između njegove ra­ nije, "ruralne", i kasnije, "urbane", sredine i utvrditi razlozi 'zbog .kojih je ova druga vremenom dobijala i dobija sve "dominantniji" položaj.

23 Kao i inače, promene u "ruralnoj" sredini uvek nos'e u duboka, da se niko od stanovnika u nju ne usuđuje da uđe."I) 2 sebi velikim delom karakter "stihije"; one se vrše na "pri­ Ali još pre toga o ovim starinama izveštava F.' Kanic ), a ne­ rodan" način i lagano. Najvećim svojim delom one nisu "pla­ što kasnije i J. M. Žujović3) govori o arheološkim nalazima nirane", i uloga čoveka u svemu tome je prilično skromna. "iz Bora", 'dok M. Valtrović zaključuje, na osnovu izvesnih Naprotiv, u gradskoj sredini preovlađuju racionalni elementi svojih nalaza u ovom kraju, "da je u našoj zemlji II preisto­ nad emocijama, uloga čoveka raste, on u dosta slučajeva rijsko vreme bilo jedno doba, kada se čist bakar uzimao za predviđa promene koje će nastupiti i prema tome podešava građenje raznoga oruđa".4) Starost ovih nalaza prvi je po­ svoje držanje. Zbog toga se i kaže da je selo "prirodna", kušao da utvrdi M. M. Vasić, izveštavajući naučnu javnost da a grad "tehnička" sredina. su u Boru "nađeni hodnici starog, preistorijskog rudarstva Prilikom proučavanja tih promena uv~k je lakše uočiti s fragmentima preistorijskog posuđa u njima'',5) a on je još od njihov tehnološki i materijalni deo. On se obično može merit! ranije verovao da ovi nalazi pripadaju "preistorijskom dobu, verovatno bronzanoj periodi".6) i oceniti vrednostima koje u najviše slučajeva nisu sporne i koje je prihvatila većina. Ali u drugim oblastima društvenog Kasnija ispitivanja o ovom gradu pokazala su da ovde ima života, osobito u oblastima "duhovne kulture", ove stvari nisu pr.ilično ostataka iz preistorijskog doba, kao što su: "jedan pre­ ni blizu tako jednostavne. Ovakve promene obično nije lako istorijski prsten za vreteno", "stari rudarski hodnici", "pre-, uočiti; veoma ih je teško pouzdano meriti, a često nemoguće istorijska keramika venčačkci-pločničkog tipa", "jedan frag­ mentovan bakarni čekić'" i izvestan "materijal bronzanog doba "kvantificirati"; ni ocena o njihovoj vrednosti nije obično u Boru itd.". Neki od ovih nalaza još se čuvaju u muzeju jedinstvena, već je sporna kod raznih ličnosti i ,društvenih ovoga mesta. Tako su na Tilva Rošu, između ostalog, otkriveni grupa. Zbog toga su obično neumesna i neprirodna poređe­ jedan "rimski !sarkofag" i "glinena rudarska lampa i novci". nja, kojima se inače tako često pribegava kada se izvesna Ti nalazi jasno svedoče o tome da je Borsko rudište eksploa­ materijalna ostvarenja i promene jednostrano prenose iz jedne tisano za vreme Rimljana, ali i to da se, "ovde radilo samo oblasti u drugu, ili k::j.da se promene u strukturi jedne insti­ na zlatu".7) To su potvrdila i druga proučavanja ovog terena. tucije automatski prenose i na promene u institucijama dru­ Stari' rudari su, naime, kopali tu rudarske jame ("pinge") i kčije strukture i kvaliteta. Svakako, neke veze i "interakcije" tražili zlato. "Takve pinge danas su već zarasle, odnosno već postoje, ali to tek treba ispitati i opisati, da bi se izveli pouz-: zaruŠene, ali su još dobro sačuvane na planinama Deli 'Jovan daniji zaključci o prirodi i suštini nastalih promena. i Crni Vrh (Tilva Bešina), gde je moguće posmatrati ih na Nosilac. svih' promena u ovom ekološkom prostoru bio stotine. .. Tragovi ostarih radova u Boru, u vidu velikih ra- je u novije vreme Bor. Zbog toga je potrebno prvo utvrditi stanje i "društvenu atmosferu" ovog naselja dok je još bilo l) M. Đ. Milićević, Kneževina Srbija, Beograd, 1886, 888. selo, a tek onda ispitati promene koje· su dovele do toga da 2) F. Kanitz, Serbien, historisch-ethnographische Reisen-studie aus dem Jahren 1859-1866, Leipzig, 1868, 408. . ono postane grad i osnova za današnju "društvenu atmosferu" 3) J. M. Zujović, Prilozi za paleontologiju srpskih 'zemalja, ove lokalne zajednice. Starinar, god. III, Beograd, 1886, 56. , 4) M. Valtrović, Bakarne i bronzane starine iz Srbije, Starinar, god. VII, Beograd, 1893, 73. 1. SELO 5) Dr M. M. Vasić, Žuto Brdo, prilozi za' poznavanje kulture gvozdenog doba u Dunavskoj dolini, Starinar, god. V, Beograd, 1912, 39. Od starina se na mestu današnjeg Bora nalazilo naselje. 6) Dr M. Vasić, Izveštaj o radu u arheološkom odeljenju To je zabeležio još 1886. godine M; Đ. Milićević rečima: "Na Narodnog muzeja u god. 1905, Godišnjak SKA, XIX, Beograd, 1906, 242. istočnoj strani sela Bora, na Crvenom brdu, imaju razvaline 7) Dr V. Simić, Istoriski razvoj našeg rudarstva, Beograd, od staroga gradića. Tu se nalazi usred grada jedna rupa, tako 1951, 268.

24 25 1 skopina, mogli su se videti kako na Čoka Dulkamu, tako i skoj okružija Crnorečkoga" i imalo je 1836. godine ,,41 /2 pore­ u Tilva Rošu. Oni govore o tome da su stari iskorišćavali sku g!avu"1) Prema jednom dokumentu - "Protokolu načel­ zlato, a ne možda bakar, jer se nigde nije naišlo na šljaku."1) stva okružije Crnorečkog i:z; 1844", koji je uništen za vreme Veliko je pitanje još da li je ovde bilo i kasnije, u sred­ prvog svetskog rata - Bor je te godine "imao 58 kuća i 330 njem veku, kakvih rudarskih radova. "Da li je u ovom kraju stanovnika, od toga 157 žena i 173 muškarca"2) Prema stati­ postojalo sasko srednjevekovno rudarstvo, ne može se pouz­ stičkim podacima, on je 1876. godine imao 140 domaćinstava dano tvrditi.:. Izvesni radovi na Tilva Rošu kod Bora uka:­ i 563 stanovnika, a 1895. godine ima 150 domaćinstava i 717 zuju na to da ih je možda bilo, ali da se radilo samo na do­ J stanovnika. . bijanju zlata."2) V. Karić, opisujući 1887. godine Brestovačku banju i njenu Jedno je ipak sigurno: da je tokom vremena, za vreme okolinu, u kojoj se nalazi i Bor, kaže da ova banja "dolazi turske vladavine, prostor na kome se nalazi Bor potpuno u red sumporovodičnih, sulfatnih voda, i ne samo da ima opusteo i zarastao u šumu i šikare. Takav je ostao vekovima. osobito jako lekovito dejstvo, nego leži u udaljenome, i šu• Kako tvrdi tradicija, tek negde krajem sedamnaestog veka iz ,mom prekrivenome predelu. Iza venca od okolnih brda u sa­ sela Osanice u Homolju doselio se ovamo Petko Dulkan, koji moj neposrednoj okolini ove banje, pogled se zaustavlja na je prvi sahranjen u groblju u Boru i čiji su potomci odigrali slikama izvanredno živopisne lepote ... " Dalje, on tvrdi da . 'značajnu ulogu u životu ovoga naselja. Uskoro posle njegovog "ljudska ruka ni danas gotovo ništa nije učinila da dotera dolaska naselile su se ovde još četiri "vlaške" porodice iz i uredi neposrednu okolinu banje i da nju samu dobrim pute..: raznih krajeva. Sve su se one naselile po odobrenju turskog vima učini pristupačnom".3) U to vreme slične prilike vladale age iz sela Slatine, koji je na čitavo ovo pusto područje pola­ su u čitavom ovom kraju, poznatom po bespuću i primi­ gao pravo kao na svoj "čitluk". tivnosti. Tada je naselje dobilo ime, i to po visokim borovima koji Neke predstave o društvenom životu toga doba mogu se 3 su se nalazili na jednom brežuljku u njemu. ) steći iz svedočenja pojedinih pisaca koji su tada poseti1i Bilo je tada još dosta puste zemlje za "zahvatanje", i nju istočnu Srbiju ili u njoj vršili kakva proučavanja. Tako jedan je trebalo osvojiti u prostranim šumama gde su rasli: hrast, od njih piše 1866. godine za ove krajeve da je u njima "naJ­ cer, bukva, jasen, brest, lipa, vrba, leskovina, dren i jasika. glavniji zemljodelski rad", i da se utom radu "još i sada Samo .svoje naselje ti prvi doseljenici su podigli na' obalam~ narod nalazi u primitivnoj svojoj prostoći: plug, motika, ja­ Borske reke, u podnožju brda Čoka Dulkan, Tilva Mika (Malo ram, a tako i način radnje ostao je onaj isti, koji je u p'rade­ brdo) i Tilva Roš (Crveno brdo). Tu su im .kuće bile u za­ dova bio". Kuće su po ovim ,selima veoma neugledne i od sla­ vetrini, a tako su lakše mogli da čuvaju i svoje "zahyatine" bog materijala, a "kakve su seljačke kuće takav mu je i kućni od suseda iz ,sela Krivelja, koji su na njima pokušavali da nameštaj, prost i veoma siromašan, kakav je stari bio, tj. sve zasade konoplju. Oni su, dakle, još od početka zasnivanja na­ takve stvari koje se mogu u slučaju bekstva lako poneti ili selja uzn~miravali doseljenike u Boru na njihovim posedima. ostavljene pregoreti". Tek tih godina, ovaj se svet upoznao, Novo naselje je vremenom raslo; prirodnim priraštajem između ostalog, i sa bolnicom, a "glavni cel pri podizanju i doselj avanj em, ali prilično sporo. Njegovi .stanovnici su bili bolnice bio je da se istrebi bolest frenga, koja se u ovom "turska raja", ali su u svom šumom obraslom selu bili pri­ okrugu poodavno, i uopšte od godine 1809. izrodila ... što se lično zaklonjeni od njihovih zuluma. Oslobođeni su od 'Turaka' ova bolest u ovom kraju još nije istreb ila poglavito je uzrOk, kad i čitav ovaj kraj, 1833. godine. Posle toga, kao što se vidi iz dokumenata, selo Bor je pripadalo "kapetaniji Vraž~grn- l) Vl. Stojančević, Knez Miloš i Istočna Srbija, 1833-1838, \ Beograd, 1957, 240. j 2) Marinko Stanojević, Popis Crne Reke 1844, Letopis Timačke I) F. Drovenik, Razvoj rudnika Bor, zbornik »Bar 1903-1953«, j 1953, 19. . , eparhije, Zaječar, 1925, 32-33. Bor, '1, 2) F. Drovenik, isto, 19. '! 3) V. Karić: Srbija, opis zemlje, naroda i države, Beograd, 3) Spomenica Timočke eparhije (1834-1934), Zaječar, 1934, 77. 1887, 893. 26 27 neki u prostome narodu jako ukorenjeni strah od špitalja". To su bili, valjda, uzroci ali ovaj se običaj u ovom kraju tako Ova bolest "s oca na. sina nasleđuje se, a kad što i čitave ukorenio, da ga je vrlo teško izmeniti."l) familije gnusnom rugobomžigoše" . Ta je bolest "u svojim Drugi podaci pokazuju da je ovo vredelo i za sam Bor. posledicama dosta grozna", ali ona ipak "zbog vrlo sporog Nasledni sifilis ("frenga") u njemu će vladati još veoma dugo, svog napredovanja ne zadaje našem seljaku bog zna kakve sve do naših dana, a organizacija stanovanja između kuće brige, ni ga pobuđuje da za vreme potraži potrebnoga leka". u selu i pojate negde u ataru takođe se zadržala delom i do Isti izvor dodaje da u svim pravcima društvenog života po danas. Pored kuća ("kaza") u kojima su stanovali u selu na ovim selima tada vlada ~aostalost. "Samo nekoliko proizvoda {)balama Borske reke ispod Čoka Dulkana, obično je svako zemljodelstva (šljiva, žito i kudelja) prerađuje. seljak, sve domaćinstvo imalo u ataru, dosta daleko jedno od drugog, na druge radnje su u rukama varošana i stranaca. Iz šljiva, a i svojim posedima i svoje "pojate". U njima je veći deo godine, komine, gde je· ima, peče narod rakiju i ta se radnja tako čuvajuĆi stoku, provodio život jedan deo čeljadi, a 'tl selo je rasprostrla, da nema sela gde ne bi bilo poviše kazana."l) :odlazio samo s vremena na vreme, da uzme potrebne namir­ Ostala su i neka zanimljiva svedočanstva o porodičnom nice. Tako su u· ovom selu živeli seljaci, pa i oni koji su životu po selima ovoga kraja u ·to vreme. M. Stanojević je .sebe smatrali za bogatije. Tu je bilo samo nekoliko "kalauza", na osnovu jednog dokumenta iz 1844. godine o porodičnim koji su za račun gazda i stočnih trgovaca iz Žagubice i drugih zadrugama zaključio da su tada ovde "zadruge bile male (broj mesta, onih što su "trgovali s Peštom", otkupljivali stoku u se kreće od 5,21 do 7,54)" i da je "zadružno stanje, protivno Boru i okolnim selima; ukorenjenom verovanju, isto kako kod srpskog tako i rumun':' Ali pri kraju prošlog i u osvit ovog veka, i u Boru se skog stanovništva. Ali ipak nešto su brojnije zadruge po srp­ počelo ponešto menjati, kao i u njegovoj okolini. Zbog porasta skim selima".2) J. Mišković je takođe uočio neke činjenice broja stal".\ovništva i sve češćih deoba zemlje, život je postajao o životu ovih sela toga doba. Osobito je 'zanimljiva ona o orga­ sve teži. To Se odrazilo i na organizaciju i zasnivanje porodice nizaciji naselja i porodičnom životu. Tako se kod ovih seljaka kod ovih seljaka. Nastala su vremena kada se i ovde porod sreta jedna posebna organizacija naselja; onde "gqe mu je počeo "planirati", kao i u drugim selima ovoga kraja. Sve je stoka, livade, zabrani, tu mu se· nalazi kuća, onakva skoro češća pojava bila da se brakovi sklapaju samo da bi se uve­ ista, kako i ona u selu; tu mu je pojata (povata) i skoro ćalo imanje ili da bi se njima postigla neka druga ekonomska većina pokućstva. Tu mu je plevnja, staja u kojoj drži seno, :korist. Sve su češći, takođe, bili slučajevi da u porodicama slamu i šašu, da ne kisne". O porodičnom životu u selima ·ostane samo jedan naslednik, pa su neki počeli da zetove ovoga kraja, isti autor kaže ovo: "Momci se vrlo mladi žene, ·dovode u ku~u, i tako su se imanja spajala i vršila se njihova od 15-18 godina najdalje. Ostane li koji momak ne oženjen, ."koncentracija". Maloletnički brakovi postali su pravilo; kada a obuzme ga brada, onda se mučnp može da oženi s dobrom .su normalno muškarac i žena postajali sposobni za brak, ovde devojkom, jer je drt (star). Naprotiv, devojke se udaju vrlo .se sve više ukorenjivalo shvatanje da su oni već za to pre­ matore (drte); od 25 godina mlada je devojka koja se uda, stareli. Zbog toga su počeli venčavati decu ispod petnaest a udaju se i od 30 godina za decu od 15 godina .. Tih primera .godina. Priređivane su i svadbe "bez popa" ili svadbe "bez ima dosta. Ja držim, da je taj običaj uveden iz ekonomskih venčanja" , kada roditelji prosto sastave svoju decu "da žive". prizrenja: otac momkov ~oće da što skorije ima je-dnog rad­ U takvim prilikama je mlada bila obično sa vencem na glavi, nika više u kući, pa sina rano ženi; a otac devojački naprotiv, .kao i prilikom venčanja u crkvi, a tu su bili i kum, stari svat udaje kćer kasno, da bi fednog radenika duže u kući imao. i dever.· Pošto bi se mladenci prstenovali, nastalo bi veselje 1) stevan Mačaj, Građa za. poljoprivredu Okruga Knjaževačkog .sa pesmom i sviračima. Ova deca su tako "živela" zajedno (sa kartom), Glasnik Srpskog učenog društva, Beograd, 1866, knj. II, sv. XIX, 3;W, 325, 329, 331. I) Jovan Mišković, Knjaževački okrug (sa kartom), Glasnik . 2) M. stanojević, Popis Crne re/ce 1844. godine, Letopis Ti- . Srpskog učenog društva, knj. XLIX, Beograd, 1891, 98, 104. močke eparhije, Zaječar, 1929, 35.

28 29 dok ne poodrastu i ne postanu bračno punoletna, a onda bi ih njihov društveni život i shvatanja. Među njima treba naročito odvodili u crkvu da sklope "pravi brak". istaći veliko poštovanje predaka, običaje oko smrti i sl. Oni Ratarska i stočarska' proizvodnja ostale su u Boru veoma odmah padaju u oči svakome koji duže posmatra ovaj svet. dugo primitivne, ali je proizvodnja alkohola bila znatna, Već prilikom pogreba može se to lako zapaziti. Čuje o čemu svedoči i podatak da je u Boru pri kraju prošlog veka se jezivo zapomaganje i naricanje, a to izvode određene žene bilo ,,40 pivnica koje su se nalazile više sela i koje su noću koje idu grupisane u pogrebnoj povorci. One su po tome po­ seljaci čuvali". Ove pivnice su "razorene tek 1892 godine".l) znate: hvataju seza ruke pa, svrstane u jedan ili dva reda, Tada je selo imalo samo jednu kafanu i osnovnu školu.- Zabe­ idu ispred kovčega u kome je mrtvac. i nariču ("pevaju"), leženo je takođe da je 1899. godine ta "Borska škola imala određene i uvežbane pesme, moleći pokojnika da se u posled­ salUo dva odeljenja - žensko i muško - i dva učitelja".2) njem času vrati sa puta "sa koga se dosad niko nije vratio". To je tada bilo zabačeno selo "vlaškoga jezika i naravi", Pri tome ne plaču, i ovaj svoj posao obavljaju u "vidu zanata". u kome su vladali hajdučija i sujeverje. O tome svedoči i Je­ Dok one tako nariču, jedan od mUškaraca nosi ispred kovčega dan dokumenat koji govori o tom vremenu. "Vredno je na­ mladu šljivu iščupanu iz korena. O njene grane obešene ::lU pomenuti, da je i pre otvaranja rudnika, Bor spadao u moral­ marame i pramenovi različito obojene vune; to se drvo posadi nom i religioznom pogledu najgore od sviju gradova Srbije.'.' pored groba i često se primi, te zbog toga seoska groblja u li.če tr njemu je "bila nesigurnost takva, da II njemu ni jedan ovom kraju, pa i ono u Boru, veoma na neke šljivike. trgovac olako nije smeo da prenoći". Seljaci iz Bora "nisu Sve se ovo preduzin:ia samo ako je umrla mlađa osoba; ako hteli da pomognu podizanje hrama, pa ni kamen za to' da je u pitanju starije čeljade, pogreb je sasvim tih i običan. nose, i to zbog svoje religiozne indiferentnosti". Taj svet Za pokojnikom se nosi crnina dugo, obično godinama. Ve­ "crkvu slabo posećuje, iako ona od njega ništa ne traži, pa oma dugo daju se i pomeni, koji se ovde zovu "pomane" . Te ni običan crkveni tas se u crkvi ne iznosi, da se he bi time "pomane" daju se od dana smrti, mnogo godina, u različitim on odbijao i zazirao od crkve. A uzrok je tome njegov osobeni prilikama. Tako se odmah posle sahrane uveče daje "cara", mentalitet i njegovi osobeni običaji, kojih se pridržava. Tako, zatim se "pomane" daju posle sedam dana,' pola godine, godinu na primer; o velikim i najradosnijim hrišćanskim praznicima, dana, i kasnije za sedam godina. Ako je pokojnik poginuo, on mesto da žuri radosno u crkvu, voli da ostane kući,da daju mu se "pomane" i za devet godina. Z;a "pomanu" se u odaje pomen svojim umrlim, da pali sveće i deli podušja i da kući čine velike pripreme i ona traži znatne materijalne žrtve, plače. Zbog toga, o velikim hrišćanskim praznicima, ka.da se koje često nisu ni u kakvom· odnosu sa stvarnim mogućnostima sve raduje, kao o Božiću ili Uskrsu, selo Bor i Brestovac sa porodičnog budžeta. Tom prilikom se spremaju naročiti hle­ kuknjavom koja se razleže po kućama, daju izgled mesta koje bovi od čiste pšenice, prave kite cveća od testa, nabavljaju je snašla neka velika n.esreća". Njegovi stanovnici "o zadu­ posebne sveće i mnogo raznovrsnog jela, pa se sve to stavi šnicama. nikako crkvu .ne posećuju, niti sveštenika da spomene na dugačku trpezu oko koje su se okupili svojta i prijatelji. njihove mrtve ili da okadi njihove grobove pozivaju". Kad Ne zaboravi se ni da se na trpezu postavi poveći štap, i to sveštenik dođe u kuću "radi osvećenja uoči slave", dobija "ža• z~~g toga da se pokojnik na drugom svetu može njime "bra­ losnu nagradu"'i "ona se obično sastoji iz jednog jajeta, a ređe mtI" od drugih pokojnika, kojima njihovi potomci ne prire­ od 2-3 jajeta, ili jedne ili dve glavice crnog luka".3) đuju "pomanu", pa su zato zavidljivi i napadaju sve dne čiji Ali, ako su selj aci u Boru bili već tada "religiozno indife­ su srodnici na zemlji pažljiYiji prema svojim umrlim. Sve je rentni", oni su imali izvesne običaje veoma karakteristične za to protkanoposebnim i određenim ritualom, a kada se on . . završi, nastaje gozba, na kOjoj svak jede i pije ono što je l) Spomenica Timačke eparhije (1834-1934), Zaječar, 1934, 77. ispred njega,. što može rukama dohvatiti ne pomerajući se 2) Kolektiv, list Socijalističkog saveza radnog naroda -Barske' sa sedišta. Kada se gozba svrši, običaj je da oni koji su 11 njoj opštine, br. 30, 30. decembra 1958, 6. učestvovali mogu: poneti ostatke jela, ali opet .samo sa' onog 3) Letopis Barske parohije i crkve, 2, 3, 4, Arhiv pravoslavne crkve u Boru - rukopis. prostora koji mogu rukama dohvatiti. Staviše, ima slučajeva

30 31 da p~neki domaćin priredi sebi još za života bo~at~ "pomanu", kao da je "već umro". Ovo osobito biva u .slučaJe:'?T?~ k~da o~ Koncesiju za otvaranje ovog rudnika imao je Đorđe Vaj­ fert, industrijalac iz Beograda. Nekada se on slavio kao Ko- nije siguran da će posle njegove smrtI to l?-cImtI nJegoVI l b ~ " um o rudarstva i industrije" u Srbiji.l ) naslednici. . . li n~seg začetnik Onima koji su ostali bez "pomane". ili. kOjI ~u pogmu Ali dokumenti nesumnjivo pokazuju da se za rudno blago t u Boru znalo decenijama pre nego što se pristupHo eks­ u ratu, pa im se ne zna grob, selo je pnređIvalo. Jednu v~stu , već ploataciji samog rudnika, i zb\Jg toga "pronalazak rude 'nije kolektivne' "pomane". Ona se zove ,~priv~g". Veruje ~e, nalffie" t' 'I vezivati za jedan datum". ipak najverovatnije da su oni kojima se redovno ne pnređuJu "pomane , ~a d:';l­ moguće Biće mišljenje da su 1930 godine, ustanovljene prve gom svetu u mraku, pa .ih ~~~og .t~?a.' !~eba na neki na~l~ "početkom osvetliti i razveseliti. To Je cmilo l cml CIt~VO ~elo, kolek~lv male ali sigurne količine rude, dovoljne da se počnu ozbiljni ' radovi".2) Pri tome je bila što nim naporima. U određeni dan, izabrana !lca ls1a su k,~h~~ istraživački odlučna činjenica 'kroz selo i zaustavljala se pred svakom kućom, a domacm Ih je tada pronađena ruda bila veoma dobrog kvaliteta. "Sadr­ i" žina bakra u njoj iznosila je 6-:-25%. Ova ruda bila je, uglav­ domaćica ubacivali bi što Veće cepanice drva u ta ~~la. Od r- tih' drva bi se uveČe nasred sela, na glavnom raskrscu, na.­ nom, sulfidnog sastava. Pored, sumpora, sadržavala je silici­ juma, aluminijuma, bakra, antimona, arsenika, selena, pravila lomača i potpalila. Okolo su ~taja~i ž~?e i mušk~rcl, I gvožđa, telura, srebra, zlata i nešto platine. "3) koji su doneli sa sobom ponešto z~ J.el~ ~ p.l~e. Kada bl se vatra razgorela, oko nje bi poseda!!, JelI 1 Pl~~: a posle toga r - Zbog toga Vajfert nije bio mnogo nezadovoljan što je došli bi svirači i nastala igranka "do besvestI . " Sistek, tražeći zlato u Boru, našao bakar. Kao iskusan po­ Takve su bile prilike ovde u osvit. ovog~ veka. : . A t~da slovan čovek, on je odmah ocenio značaj ovog pronalaska. su u ovo ubogo selo počeli da navraćaJu nekI strancI:.'1:0 msu Ali se odmah, postavilo i pitanje finanSiranja investicija i I eksploatacije rUdnika. Sam Vajfert nije imao tada potrebnog bili ni hajduci ni marveni trgovci. ~ Istina, i ~':~. su !~aZlh zlato, kao i hajduci i trgovci, ali na nesto drugacIJI nacm. kapitala za ovo, pored ostalog i zbog toga što je već bio po­ trošio prilično novca tražeći rude na raznim stranama.4) Zbog toga je prvo pokušao da za eksploataCiju novog rudnika zain­ 2. RUDNIK I "CARSIJA" teresuje vlade u Beogradu i Beču. U tome nije uspeO,iako je u .Beogradu "imao iZUzetno lep ugled i položaj u dvoru", O otkrivanju rudnika u Boru na vrati~a njegovog. ~u­ a Isto tako dobro stajao je i na dvoru E Beču pošto je "baveći zeja stoje ove reči: "Idući za dugo~ andezltskom erupc~~o~, se svake godine preko leta u Išlu na odmoru, Vajfert koja se pružala u pravcu sever-jug, od Duna~a k.a NlsaVI, uspeo da preko svoga prijatelja barona Šisla šefa Dvorske bivši upravnik Kostolačkog rudnika, Ing. ~:a~]a Šlstek, ~o­ Bečke kancelarije, plasira sve ono što Je išlo Srbiji u korist". čev od 1900 godine, dolazio je redovno, godisn]: na ,nekol:ko Razlozi za ovaj njegov neuspeh bili su "više prirode", i to dana do Bor sela i vršio ispitivanja terena u nadl da ~e ID:0zda ekonomske i političke. Upravo, to su bila iZUzetno mutna vre­ otkriti bakarnu rudu. Tri godine vraćao se bez ikakVIh ~ez~!­ mena na Balkanu, koji je i inače u Evropi važio kao bure tata. Godine 1903 došao je s proleća i radio je mesec l VIse baruta". U Srbiji je vladala neverica u sopstvene snag~' kao dana. I kada je već prekinuo rad radnika i ~p~em~? se na i nestašica kapitala, a u Austriji je preovladavalo mišljenje put, ostao je dobrovoljno da radi još malo Mezdino~lC Pavl:, ?-a nemirno balkansko područje -u ekonomskom pogledu, pa dečak od 16 godina... I samo nakon s~ta. r~da,. pl]U~Om Je 1 u pogledu ruda, ne vredi mnogo. Zbog toga se Vajfert mo- udario u rudu, odvalio je parče i odneo Je mzenJeru Šl.steku: Ruda je pronađena u ~dnom sloju Coka, Dulk~n, .u Je~no] l) D~ Jovanović, Or et cuivre, Serbie Orientale Paris 1907 2) F. Drovenik, Razvoj rudnika Bor, zbornik, od tri naporedne pukotine kroz koje su se sleglI mmerahza- Bor, 1953, 19. "Bo~ 1903~1953'" torski elementi." . :ear, 3)1953, M. Mihailović,26. Od rude do bakra, zbornik "Bor 1903-1953".. To se desilo noću između 5. i 6. maja 1903. godme. 4) Industrijski 'Pregled, god. V, 1-15. februar 1937, 17.

32 3 Bor i okolina 33 rao obratiti na drugu stranu, i našao je finansijera u Parizu. Glavnu korist iz svega ovoga izvuklo je Francusko dru­ tim su bili obavešteni o istražnim radovima u Boru, francu­ štvo Borskih rudnika i Vajfert. Društvo je dobilo u eksploa­ ski kapitalisti su se zainteresovali za ovaj posao. To su učinili taciju rudnik sa izvrsnim sadržajem rude, a Vajfert je dobio i pre nego što je "pronađena~' ruda u :r: o.ći između 5. i 6. maja za prodatu koncesiju i druga prava ,,1250000 franaka u zlatu 1903. godine. Već ranije u Bor su dosh, 1902. godine, baron i 1750000 franaka u akcijama".l) Šistek i seljaci su dobili de Batsa posle 1903. godine Ferdinand Rabelaz, poznati fran­ "više nade" u blagostanje koje će nastupiti sa otvaranjem cuski stručnjak, i po njihovim izveštaj ima osnovana je banka rudnika nego kakve druge stvarne koristi. Istina, Šistek je Mirabaud, Peurariet Cie, 1904, koia je dala sredstva da s~ \. odmah u početku otvaranja rudnika dobio položaj "direktora", otvori rudnik i koja se kasnije nazvala "Francusko društvo ali je sa dolaskom francuskih stručnjaka ubrzo potisnut i pao Barskih rudnika - Sv. Đorđe - La Compagnie Frarl.~aise u zaborav. On se ipak nije dao; iako bolestan, naEltavio je da des mines de Bor - Saint Georges".l) istražuje okolna brda i da traži rudu. Umro je 1907. godine i Vajfert je prodao svoju rudarsku koncesiju u Boru i okol­ sahranjen je u Boru. Priča se da je v.eć u samrtnoj agoniji nim selima novom preduze ću. Tako je ovo društvo dobilo od po:verio nekima od svojih rudara da je pronašao "jednu novu države povlastice za 50 godina", počev od 30. septembra 1903. rudnu žicu, jaču od Bora", ali nije dospeo da kaže na kome godine ':,za kopanje, va~enje~ iSl?ira~j: i vizra~iiva.~je.ruda i s~ mestu ona nalazi, i tu je svoju tajnu odneo u grob. Seljaci kopova u opštini BorskoJ, KnvelJ~koJ 1 Ostre~Jsk~~ '. l to "na su bili još više razočarani. Verovali su da je u brdima njiho­ prostoru od 24 miliona kvadratruh metara, sto Cln1 240 ru­ vog sela pronađeno zlato i da' će se od njega svi obogatiti. darskih polja, računajući svako rudno polje po 100000".2) Pronalaskom bakra nisu bili naročito oduševljeni, ali su se Vlada Srbije donela je i naročito rešenje u kome su bile pre­ ipak II potaji nadali da će u novom rudniku bar naći posla cizirane ove ."poviastice" . Po tom rešenju, Francusko društvo za sebe, dok su oni bogatiji među njima mislili da se sa novim Borskih rudnika smatra se "kao jedini povlastičar sa svim redom stvari u selu neće nešto naročito izmeniti. pravima i obavezama po ovoj povlastici i ~o propisima Zakona Ali već na prvim koracima pošto je otvoren rudnik ra­ rudarskog". Društveni kapital "utvrđen Je na 5 500 000 fra­ zočaranja ·su počela da se nižu jedno za drugim. U samom naka' društveni kap~tal je u akcijama, koje su podeljene u početku, radovi na rudniku su se izvodili sporo i sa velikim jedn~ hiljadu akcionara od po 500 franaka". Rešenjem je ta­ teškoćama. Tako. u jednom izveštaju rudarskih vlasti iz aprila kođe propisano da se povlastičaru ustupa "po propisima Za­ 1904. godine stoji i ovo: "U terenu ove povlastice nema nika­ kona rudarskoga na besplatno uživanje, za rudarske i topio­ kvih investicij a ni građevina. .. Transport u potkopima vrši ničarske ciljeve, državna šuma na Crnom Vrhu. Ovaj šumski se po železničkim šinama ljudskom snagom. Dužina podzemne prostor iznosi svega 1 003 ha i 51,2 ara". Još mu se daje i železnice iznosi 650 metara, a nadzemne oko 300 m. "2) Teškoće "pravo upotrebe vode za rudarske ciljev~ za ~ve .vre:r:n~tra­ koje su vladale u to vreme' ističu i oni koji su iskorišćavali janja ove povlastice, a na rekama: BorskoJ, KnvelJskoJ l Bre­ ovaj rudnik. "Prvih godina teškoće su bile ogromne; nismo stovačkoj".3) U isto vreme je Compagnie Fran~aise des mines imali železničke veze, čak ni puteve, prvih šest god~na svi

de Bor - Concession Saint Georges overila kod suda u Pa­ .'., transporti mašina, materijala, uglja, bakra, vršeni su volov­ _o' I • rizu svoje statute (Statuts), u kojima stoji (art. 3) da je ona skim kolima do Dunava. Bor i okolina su bili nepoznati i 4 zabačeni stručne dobila ta prava. ) krajevi. Pored toga ma koliko da su analize dale najbolje rezultate, ipak u samom početku Društvo je 1) Industrijski pregled, god. V, 1-15. februar 1937, 17. imalo ogromnih teškoća, jer se odmah nisu mogla naći glavna 2) Spomenica 1936, 14. . . 3) Rešenje Vlade Srbije, R. br. 1070 ~~ 17. juna 1904; overen l) Dr V. Simić, Istorisk-i razvoj našeg rudarstva, Be.ograd, prepis se nalazi u arhivi Todora NaumovlCa, Bor. 1951, 271. 4) Compagnie Fran!;aise des mines de' Bor, Statuts, Paris, 2) Dr V. Simić, Istoriski razvoj našeg ruda-r:stva, Beograd, 1927, 4. 1951, 267.

34 3" 35 nalazišta bakra. To je pošlo za rukom tek 1906 godine .. "!) Još od otvaranja rudnika "Bor je bio malo rudarsko na­ Uostalom, to se vidi i po proizvodnji; ona je u početku bila selje, građeno na tipično kolonijalni način, sa malim rudnim dosta skromna. Tako je u toku 1904. i 1905. godine bilo pro­ jednolič~im kućama od bondruka, bez ikakvih sanitarnih ure­ izvedeno svega 5500 tona rud;e. Ali su strani kapitalisti znali đaja, bez uličnog osvetljenja ... Ali porastom preduzeća raste da su· napravili jedan sjajan posao. Njima je bilo jasno da j. i b~oj radni.k~, a sa tim rastu i njihove životne potrebe. To ovde ima rude u izobilju, da je ona izvrsnog kvaliteta, a radna ko~:ste raZnI spekulantski elementi i bogati seljaci iz okoline, snaga veoma jeftina. Trebalo je samo investirati kap"aal da kOJ,l dolaz~.u Bor i pored kolonije zidaju male, sitne neuredne ' I bi se to iskoristilo. Zbog toga su oni već 1905. godine u jednoj .."',; kuce. ~ kOJIma s:ne~~~j-~ raz~e ~rgovačke radnje. Tako počinje šupi organizovali hemijsku laboratoriju i na licu mesta otpo­ da nIce Borska carSIJa IZ kOJe Izrasta Bor, koji nije više mala čeli su da prerađuju rudu. Ta se prerada sastojala u izdva­ ruda~ska kolonija, ali još uvek nije ni grad, jer su mu ne­ janju bakra i plemenitih metala od ostalih primes a u rudi, dostaJale~~.a~~eustanove koje čine elemente jednog grada".i) Postepeno su uvođene i nove mašine i uređa:ji:"vater-žaketne "Ča:sslJa se u Boru stvarno' počela zasnivati· već sa do­ peći 1906, konvertorska hala .sa 4 mala konvertora i sl. po­ lasko~ Sisteko:,.ih rudar~. T.~ su bili radnici sa strime koji većao se i broj radnika. NapriII?-er, dok 1904 godine u ovom su .~e I radom, l stavom, l nacmom ponašarija duboko razliko­ rudniku nije radilo više od 100 radnika, njihov se broj 1906 'r ~ah od ub~gih i. za?stalih seljaka u Boru. Još je veća dru­ godine već popeo na 1 45.0. '(2) stvena :~zhka bIla Između ovih seljaka i Francuza, koji su u Rudnik se neprestano razvijao i pored svih teš~oća.Neke · B.or dosh da preuzmuuprav1i rudnika. Iako je njih u početku od njih su otklonjene tek povezivanjem Bora sa železnicom, bIlo s~mo "oko 50 duša", ubrzo su uzeli sve.u svoje ruke' nisu preko Metovnice. "Ova pruga koloseka- 76 cm odvaja se preko zauz~h samo sva važnija mesta u upravi rudnika već ~u za pruge Paraćin-Zaječar u stanici Metovnica. Izrađena je 1910 "maJstore" ~o:,odili svoje ljude, osobito Italijane. Svoj dolazak i 1911 godine za potrebe Borskih rudnika." Ona je bila "svo­ · u ..Bor. shvatih su kao dolazak u jednu veoma zaostalu kolo­ jina Francuskog društva Borskih rudnika i služila je isklju-:­ nIJu,.: odmah. su počeli da se ponašaju po već oprobanim čivo za prevoz raznog materijala i goriva u rudnik i bakra pravllI~a svoJe kolonijalne prakse. Iz sela Bora privukli su za izvoz u inostranstvo ..."3) . na s:'?Ju stranu neke uti~ajnije ljude, namestili ih u opštinu, Francuski kapitalisti su ipak bili veoma zadovoljni ova­ t~l;l-dIll se da B?r· dobije poštu i policijski komesarijat, i u kvim razvojem stvari. "Iz Bora, sirov bakar je izvožen preko nJl~~ .su p~~ocu korupcije stekli svoje ljude, a zatim su se Dubrovnika za Evropu (Hamburg itd.), kao i za Ameriku. On ~ac~h I n~ ~;renje katoličke religije u ovoj "verski indiferen­ je tražen i kupovan svuda, jer ima reputaciju odličnog bakra, t~oJ sre~ml.:. S~ njihovim dolaskom, . u tom kraju je ;istreb­ koji nije krt. Ono što je opravdavalo ·njegovu reputaciju, to lJena haJducIJa 1 nestalo je "marvenih trgovaca". . je da se on vadi iz naslaga u kojima leži sa srebrom i zla- ~ Ali o.v? ubogo "vlaško selo" nije moglo da primi u sebe tom.'(4) Zbog toga su .oni proširivali postrojenja u rudniku, toh~e doslJ~ke, pa su se Francuzi dali na posao ne samo da a počeli su da se bave i problemom smeštaja brojne radne ?OdlgnU nuzna ~ostrojenja u rudniku i za upravu nego i da snage, koja je iz svih krajeva nagrnula u ovaj rudnik .. lzgrade.,;stanove l za svoje osoblje. Već 1905. godine poČeli su Tu leže koreni zasnivanja "čaršije" u Boru. To je bila· ?a podizu nove zg.rade i stanove, iznad sela, i to je bio po­ jedna nova društvena kategorija, od· značajnih posledica za ce~a~ .novog~aselJa - Stare kolonije. Ali to više nisu bile ovaj kraj. primItIvne kuce "od bondruka", kao one dole u selu, već od. boljeg materijala i podignute "planski". No l) Spomenica, 1936, 3, 14. zgrad~ ~ešto . 2) M. Cojić, Životne prilike između 1903 i 1953 godine, zbor- . k~ko Je prilIv· n.?v~ radne snage bivao sve veći, nove su zgrade nik "Bor 1903-1953", Bor, 1953, 42. . .. -. nIcale u produzenJu Stare kolonije, sve dalje. do· sela, i to 3) D. Naumović, Saobraćaj u Timočkoj krajini, Spomenica Ti­ močke krajine, 1833-1933, Beograd, 1933, 106. · 1) Anketa o trgovini i U9ostit~rjstvu, Arhiv Opštine B 4) Spomenica, 1936, 6. 1961, 1. or,

36 37 "neplanski". Mnogi radnici koji nisu bili iz Bora i okolnih sela čanstvene zgradice za stanovanje, kao i fabrička odelj enj a", podizali su tamo za sebe kućice ili barake, gde je ko stigao i a krajem 1930. godine "doveden je u Bor vodovod i podignute kako je mogao. O tim stanovima i životu u njima postoji zapis su tri česme sa lepom planinskom vodom". U julu. 1932. go­ jednog očevidca. " ... Pokazaše mi njihove stanove. To su dine on kaže "da, je Francusko društvo podiglo opštinsku dugačke postavljene kuće, blizu :samih topionica, i tu sem pa­ zgradu i uzelo u zamenu staru opštinsku zgradu, kao i 15 ha tosa, nema ničeg drugog. Ova raja što dolazi umorna sa rada, površine na kamenom brdu Tilva Rošu".l) To je vreme kad obično se prostre po patosu, pokrije svojim kaputićem, koji je ponešto rađeno i za zabavu nove čaršije. Istina, u Boru je i je tanak, sirotinjski, jer oni koji imaju tople kapute i bunde ".... {. još od 1916. godine postojao bioskop, "koji su Nemci uveli, i ne dolaze da rade, i o'nda ležu bliže jedan drugom, te se ".' uglavnom za svoj živalj.... 1920 organizovan' je fudbalski ,tako zagrevajti. A kakav je tu vazduh od te mase, koja tu klub, a nešto docnije osnovan je i omladinski tim. Francuzi spava i diše, može se zamisliti. Kakva higijena.... Ona je su 1920 godine počeli da igraju i tenis, ali je ta igra uglav­ I ovde iz daljine doviknula: Zbogom. No zato treba videti, na­ , i . nom ostala ograničena na njihov krug" .2) suprot ovome, na drugoj strani stanove za Francuze, upravu Uporedo sa ovakvim razvojem i organizacijom naselja, i činovnike, kao i za njihove ljude - majstore. To su čiste, stvarao se i trgovački deo čaršije. Bor je dobio' svoju "staru lepe i male vile."l) čaršiju" još 1905. godine, i tu su seljaci iz okolnih sela i samog sela Bora iznosjli i prodavali svoje proizvode "došljacima". Pored Francuza i domaćih radnika, u Bor su vremenom Otvorile su se i krčme i prodavnice kolonijalne robe. Tako se pristizali i pripadnici drugih nacija. Još od samog početka nekoliko seljaka iz Bora počelo bogatiti. To je osobito postigao ti rudniku je radilo dosta Čeha, Mađara i Nemaca, a posle jedan od njih, koji je dobro stajao kod Francuza i ubrzo po- ' prvog svetskog rata i priličan broj nlskIh emig.ranata, "be­ stao "glava čaršije". On je vremenom osnovao: parni mlin, Već BO?'ski letopisac logardejaca". tada beleži da "crkveni ru­ strugaru, valj aru, vunovlačaru, i kamenolom. U samom Boru ,ski hor postoji u Boru od 1923. godine", da je on "odličan", je proširio svoju kafanu ("Simina kafana") i dućan, i nemilo~ da su pored' toga Rusi "otvorili i svoju osnovnu školu sa za­ srdno je počeo goniti svakoga koji bi pokuŠao' da mu kon­ bavištem, da ona vrlo dobro radi", da "imaju svoju kantinu kuriše. Dugo vremena je '!l tome uspevao, jer je bio predsedriik sa čitaonicom, i često priređuju koncerte sa pozorištem i pred­ opštine, i dobro je "stajao kod Francuza". Ali vremenom je stavama u korist svoje škole".2) i on dobijao konkurente, koje nije mogao slomiti. To su bili Ovo naselje se proširilo osobito posle 1928. godine, kada ljudi koji su dolazili iz drugih palanaka i ovde osnivali razne su otvorena nova ležišta ruda na Tilva Miki. Tada se pristu": "prčvarnice" u kojima su se hranili radnici. Ali to su počeli pilo izgradnji "Nove kolonije" iznad Borskog potoka. O to~e da rade i neki njegovi seljaci, koji su se obogatili prodajom letopisac kaže ovo: "Do septembra meseca 1928. godine, selo zemlje Francuzima, pa su i sami počeli ponešto da "promeću". Bor izgubilo je onaj živopisni izgled, koji je imalo nalazeći se na obalama Borske reke. Gotovo jedna polovina njegova pre­ Proširenje naselja i priliv nove radne snage posle prvog seljena je na brdo prema jugu ili je rasturena dalje. Tako svetskog rata privukao je i druge poslovne ljude. Iz Zaječara sad gde je bila glavna polovina s,ela, izgleda pusto, kao da .su došla dva brata i otvorila "bakalsku radnju", jedan aba­ džija iz Žagubice otvorio je svoju radnju, ali kako mu se nikad tu nije bujao život, i samo se s vremena na vreme čuje "više isplatio rad sa kafanomj', otvorio je zatim i kafanu. Ne­ odjek kamenl;l, koji lokomotive dovlače i bacaju u reku." On kolicina preduzimljivih ljudi iz Makedonije otvorila je "na­ dalje naročito podvlači da se "u drugom polugođu te godine , :;;..~ rodne kuhinje". Ovaj posao je išao naročito dobro, i oni su Borska radnička kolonija naglo podiže. Zidaju se u njoj veli- ..

l) Organizovani radnik, br. 9, 1925; v. S. Bosiljčić, Radnički I l) Letopis, 24, 36, 37, 51. pokret u Boru i okolini, Beograd, 1959, 47. 2) M. Cojić, Životne prilike između 1903 i 1953, zbornik "Bor 2) Letopis, 31, 32. 1903-1953", Bor, 1953, 44.

38 39 ubrzo mesto privremenih baraka podigli za sebe "kamene 3. "ZATROVANO PODRUČJE" . kuće". O tom procesu povećanja čaršije letopisac beleži ovo: Plodne naše njive ot'rovnim plinom uništene, "Čaršija se neprestano povećava, i već sred~nom 1928. godine U pakleno ždrela nužda nas gole goni; radnička u Boru ima: 6 pekarnica, 1 kantina, u kojoj je i po­ Iz mraka u mrak dizalica nas vraća izlomljene, sebnapekarnica.,. 1 kasina za Francuze, 5 kasapnica, 2 koba­ Iz krvi i.znoja našeg niču - za druge - milioni ... sičarnice, .3 manufakturne radnje, 5 kolonijalno-bakalskih J. Popović, 1936.1) dućana, 2 berbernice, 1 krojačnica, 2 obu6arnice, 1 narodna kuhinja, 1 kazandžinica, 1 ć).lrčijska radnja, 1 potkivačnica; Ove reči pesnikove samo odražavaju očajanje i bedu u 2 kovačnice, 1 mlekardžinica, 5 vinarskih podruma, 7 kafana koje je doveo seljaka iz Bora i okoline otrovni dim iz rudnika. ~ 4 piljarnice . " Osim toga postoji i 1 magacin Francuskog .Taj dim je vremenom stvorio jedno "zatrovano" , "ugroženo" a.ruštva Borskog rudnika gde se prodaje brašno na veliko, kao područje. u kome je uništio dobar deo flore i faune i doveo i sve što kolonijalno-bakalske radnje imaju."1) . I ~f . u pitanje i sam opstanak stanovnika toga područja. "Geograf­ Ovakav brz napredak naselja i čaršije pratile su i mnoge :::;ki ova površina leži između 19° 49, i 45" i 19° 52' i 50" isto­ promene u svakom pogledu. Među tim prOmE!l1ama dve su čno od Pariza i između 43° 59" i 30" i 44° 9' i 30" severne naročito bile izrazite - pojava alkoholizma i prostitucije. geografske širine. Oblik joj je uglavnom elipsast; duža oso­ U Boru je dosta ljudi, još odranije, u alkoholu tražilo vina elipse iznosi oko 21 km a kraća oko 13 km."2) Na tom prostoru, ili' u njegovoj neposrednoj blizini, nalaze se sela: olakšanje i utehu od tegobnog života. To su im omogućavale kafane i seljaci iz kraj inskog sela Sikola, koji su redovno Brestovac, Bučje, Donja Bela Reka, Zlot, Krivelj, Luka, Me­ Rgot~a donosili u svojim dugačkim buradima ("fučijama") i na sama,.. tovriica, Oštrelj, i Slatina. rilTIa svojih konja dosta jeftinog vina.' Sikolski "fučijari" su StvaranJe ovog područja počelo je od samog 1)očetka pre­ dolazili u grupama ("karavanima") i znali su one koji su "stali rade rude u Boru. To se tada izvodilo prženjem rude u "fu­ ha pjatu", pa su im davali vino i na kredit ako nisu imali runama" pod otvorenim nebom. "U tu svrhu, Francuzi su 1905 novca da ga odmah plate. Prostitucija se takođe širila .... godine n;:tčinili gomile oko 500 tona rude, kojih je moglo biti Borski letopisac u aprilu 1931. godine zabeležio je o njoj ovo: oko 50. Ove qldne gomile postavljene su na otvorenom polju "Kafane i podrumi su se ovde preterano namnožili,privlačeći i paljene bez ikakvih dimnjaka. Sumpor iz rude sagorevao radnike sa pićem i svirkom svirača i prazneći'im džepove čim je sam od sebe razvijajući gasove sumpor-dioksida koji su prime platu. Među kafanama i podrumima nastala je nesa­ nemilosrdno pustošili tadanja plodna polja .. Proces desulfuri­ vesna. konklJ.rencija. Tako je j(;!dan kafedžija, velike ali za­ zacije trajao je osam nedelja, podrazumevajući šest nedelja bačene, kafane, zvani ,čibuk', da bi privukao radnike k nje­ za prženje i dve nedelje za hlađenje.'(3) govoj kafani, otvorio u istoj javnu kuću - kuću bluda pod Dugo iskustvo pokazuje da najveća pustošenja izazvana vidom kelnerica ...." Za ovim primerom pošli su i drugi. Već gasovima nastaju u trenutku kada dim iz rudnika padne na krajem iste godine u ovom pogledu "stanje Borske kolonije biljku dok je još rosa. kad je lišće vlažno, ili kad dim pada je žalosno". U njoj ne samo što ima "mnogo kafana i podruma, zajedno sa kapljicama kiše. Prirodno je da ovi gasovi deluju i dućana raznih" već "kafane nažalost radi svoga opstanka i najubitačnije u vreme cvetanja biljaka, jer tada stradaju na­ usled međusobne konkurencije ne prezaju ni od najgorih . ročito oplodni organi, pa do oplođenja i ne dolazi. Posle za- sredstava za privlačenje radnika, - jer su nabavile pevačice i kroz njih postale mesto bluda. .. Tako se nemoral u Bor­ 3" skoj koloniji vrlo raširio" .2) 1) Predgovor slikarskom albumu D. Andrejević-Kuna "Kr­ vav:o zlato", iz noćnih poseta Boru 1935. 2) Komisijski izveštaji, 27. I) Letopis, 21. 3) M. Mihajlović, Od rude do bakra, zbornik "Bor 1903 do 2) Letopis, 44 1953", Bor, 1953, 26, 27.

40. 41 trovanja ovim dimom lišće dobija tipične mrlje i srebrnastu područje neprestano se širi. Poslednja po redu utvrdila je da boju. Međutim, iskustvo takođe pokazuje da sve biljke ne se: "površina ugroženog zemljišta: povećala na 18824 ha".i) To .stradaju podjednako od ubitačnog dima. Najosetljivije je po­ l je bila osma zvanična komisija od otkrivanja rudnika koja je vrće, ali se i kod njega može opaziti izvestan red otpornosti. utvrdila ubitačne posledice "belog dima" iz ovog rudnika. Najpre strada pasulj, pa paradajz i krompir, a onda ostalo J Nalazi ovih osam komisija, iskazani u brojevima, izgledaju povrće. Posle povrća najviše strada lucerka, pa onda žita: 1 ovako: .ovas, ječam, raž i pšenica. Kukuruz je dosta otporan i dobro se bori sa dimom, osobito ako se nalazi na dobro obrađenoj I i nađubrenoj zemlji. Od voća je najosetljivija šljiva, pa ja­ buka, koštičavo voće i kruška; plemenitije vrste vinove loze Komisija "Zatrovano" A t a i' i takođe stradaju. Ali dim napada i šumsko drveće (hrast, grab, godine područje u ha klen, divlja kruška, kupina, smreka i jasen), iako je ono prema njemu prilično otporno. Stoka strada posredno, uzimajući za­ 1908. 1250 Bor, Slatina trovanu biljnu hranu; ona često poboljeva, pobačaji su česti i dosta je kržljava. Neke životinje su gotovo sasvim iščezle iz ovog područja; tako su_ pčele prava retkost u njemu, a isto 1922. 2600 Bor, Slatina, Brestovlj.c, Kriveli tako i zmije i izvesne vrste ptica. Zbog svega ovoga, ovo je zemljište dobilo posebnu, fi­ 1927. - "Štete od dima uopšte nema." zionomiju i sastav. Najviše je oštećeno u ataru samoga Bora

i u atarima sela Brestovca, Bučja, Krivelja, Oštrelja i Sla­ ,t 1931. 11200 tine, dok su ostala sela u okviru zatrovanog područja manje . ·1 Bor i okolina izložena uticaju dima. Ima tu potesa koji su, prema stručnim nalazima, "potpuno oštećeni" ili gde je "oštećenje stoprocen­ 1934. 10500 Bor, Brestovac, Bučje, Krivelj, tno".l) Ali ima potesa na istom prostoru u kojima je ošte• Oštrelj, Slatina ćenje manje ili ga gotovo i nema. Na osnovu izvora ·može se 1935. Bor, Brestovac, Bučje, Krivelj, ipak jasno utvrditi da se zatrovano područje tokom vremena 15948 Oštrelj, . Slatina . samo povećavalq i oštećenje produbljivalo. Zbog toga je do­ lazilo do negodovanja seljaka, pa su vlasti preduzimale izve­ 1948. 15424 Bor i okolina sne· korake da to negodovanje nekako ublaže. Prva njihova briga bila je da utvr:de veličinu i prostranstvo zatrovanog prostora, pa su zbog toga u raznim vremenskim periodima 1954. 18824 Bor i okoIina2) . . obrazovane stručne komisije, kojima je bilo stavljeno. u za- o:' datak da ovo ispituju. Nalazi i izveštaj i tih komisija daju si­ gurne podatke o razvitku procesa trovanja dimom u ugro­ ženom području Bora i o menjanju ekoloških okvira njegovih Intezitet razvoja oštećenja na ovom području (na površini 3 i njegove okoline. u hektarima) vidi se iz ovih podataka: ) U periodu od 1908. do 1954. godine dolazilo je ovde više "državnih komisija". Sve se one slažu u jednom: zatro vano I) Komisijski izveštaji, 8. 2) Komisijski izveštaji, 35. I) Komisijski izveštaji, 27. 3) Komisijski izveštaji, 36.

42 43 % izvršenog . glavnih razloga zbog kojih se zvanični podaci često ne slažu 1908. 1922. 1934. 1935. 1948. ·1954. oštećenja u rezultatu oštećenja zemljišta, jer se "odnos između proiz­ vodnog fneproizvodnog zemljišta stalno menja", pa se "jedno od 100-80 550 900 1198 1935 9930 10002 stanje vodi u katastru, a stvarno stanje neplodnog zemljišta je drukčije, tj. ima ga više ..... " Kao primer za ovo navodi -- se što' "pb. katastru je neplodno samo 11,8 % ili 3 223 hektara, od 79-60 1300 551 1261 1700 3450 a po anketi. u 1954. godini neplodno je ~O 841 hektara,. Dakle,

-_>O." postoji razlika od 7618 hektara". Stručnjaci ipak tvrde da "ova površina nije .ustvari apsolutno neplodna, već ona pred- od 59-40- 300 400 650 2000 .2154 2380 . stavlja samo iznurene i degradirane oranice, vinograde, voć­ njake, livade, pašnjake, usled oštećenja otrovnim gasom".I) od 39-20 400 1345 6707 764 1490 Isto tako, i razne vode koje su se lučile iz rudnika uticale su na izmenu ovog područja. "Iz Borskih rudišta ističu svake go­ dine velike količine voda koje u svojim rastvorima nose manje od 20 6485 4406 400 670 bakarne soli. Ima dve vrste ovih voda: plava sa većom sadr­ žinom bakra i kisela sa manjom. "2) Obe ove vrste voda "za­ muljuju i štete" zemljište kuda prođu. .- Ovakav razvoj prilika na zatrovanom području snažno je Izmene u strukturi obradivih površina na zatrovanom. uticao na stanovništvo. U prvom redu, to' se vidi po gustini l području između 1908. i 1954. godine bile su ovakve: ) naseljenosti i strukturi poseda. Na primer, 1953. godine uku­ pna površina ugroženog područja zatrovanog dimom u raznim stepenima iznosila je 214 km2, a na tom prostoru živelo je svega 21 650 stanovnika, ili prosečno 79 stanovnika na jedan (u hektarima) kvadratni kilometar. Tu je uračunat i sam Bor, a ako se on :tl izuzme, onda gustina naseljenosti u selima "ugroženog pod­ o 'u OI .. a metar. Zbog toga na ovom prostoru seljacima pripada znatno ::> o ~ ~ :> ;S ll< Z"

46 47 ili su "suvu hranu" donosili sa sobom na rad. Ali kada su došli Nesumnjivo, to· su· bile· izvesne tekovine, ali· je. nezado­ "samci iz udaljenijih krajeva i kada. je postalo neophodno voljstvo i dalje. tinjalo kako među rapnicima u Boru tako i da se živii . blizu radilišta, radnicI ·su morali da organizuju među seljacima u. 9kolini. To nezadovoljstvo je dovelo do neku vrstu zajedničke ishrane ... " Oni sa većim nadnicama prvog štrajka u BorskoIn rudniku· 1907. ·godine. Taj· štrajk· je hranili su se II kafani, a oni slabije plaćeni "hranili su se na .trajao nekolikonedelja,·i nije suvišno napomenuti da mu je pečalbarskf način". Neki su' se opet "udruživali, kUP9vali za­ .·povod bio verske prirode. Jedan od giavIiih začetnik.a· ove jednički namirnice, pa jedni za druge sami kuvali; dok bi .;,pobune" i!;;pričao je.o ovome, mnogo kasnije, oyo: "Ja sam jedna smena radila, oni iz druge smene spremali bi hranu · u Bor došao za paroha 1906 godine. Francuzi su već uveliko za njih i obratno" .1) To je bilo vreme "kad je radpik više od .eksploatisali rudu. Ali se oni nisu zaustavljali samo na tome polovine plate trošio samo na hranu". A pošto su većinu .već su bili doveli sobom jednog fratra, koji je držao misu pod sačinjavali oni koji su sami živeli u Boru, a porodice im osta­ r · otvorenim· nebom i pozivao narod. da pređe u katoličanstvo. j ale u udaljenim mestima, to su oni "od. ostatka nadnice mo­ ! ··Kad sam video da uprava rudnika pomaže ovog fratra i kaporp rali ne samo da se odenu i obuj u, nego i da· pošalju kući. :i šakom; ja obavestim komesara policije da ću sazvati zbor Dok su plate sve do Prvog ,svetskog rata ostale iste, razumljivo .jda ću protestovati protiv toga. Na zbor dođoše· seljaci i rad- je . da cene nam1rnica nisu ostale iste onakve kao upočetku, r nici; bilo je :više govornika i svi osudismo i fratra i direktora i kada je u Boru živelo oko 100 radnika. Potražnja se povećala, : r.udnika. ,Malo zatim pridruži nam se još više radnika. Tako \ a i barski dim je pustošio okolne njive, što je dovelo doskaka :ja govorim,·a iza meneon.i razviše crveno barjače .... Rad­ cena i veoma se oštro odrazilo na ionako nizak standard bar­ .'hici su tražili povišenje· nadnice, seljaci: otštete za uništenu skih radnika". 2) .. zemlju od dima,a ja da se prestane sa katoličkom propagari­ To je bilo i vreme stvaranja i delovanja prvih radničkih . dom i podmićivanjem. Rezultat sepela,. Alisv:akj, se pojavio ponovo dim, 1. juna, seljaci su pokušali da pređa­ o:vakav pokušaJ nail:a:r;io' je . na· qšt~r otpor .ljudi .iz čaršije; šnjim svojim manevrom' obustave rad il topionici, ali nisu upravo na otpor onog dela njenog koF ije smatr:~o da mu se:­ ni stigli do fabrike, a žandarmerija ih je goloruke rasterala to ne bi "isplatilo".. Razlog zr ovo .l?!O je u ton::. sto su p~:e:?il vatrenim' i hladnim oružjem ranivši. nekolicinu, od kojih je i takse po tadašnjim .zakommablli znatnq.p.1z1 u r asel,Jlma, jedan živeći u, $oru, a rođeri li Krivelj1J., Ilija T. Dragulavić, seoskog tipa nego po gra~ovima. Ali taj otpor vreIl).enom je. zemljodelac, umro i sahranjen u Boru 6. juna 1935. godine .... morao da se savlada, jer je Bor zaista !ll.enjao ~vakiIp. elanom l tako seljak danas rezignirano gleda čas u dimnjake topio­ sve više' svoj lik. '$taviše, strani kapitaJisti s1,1. tvrdi1iv d~ ,,~or~. nice; čas, ].l pustoŠ koji mu prĆlu~;J;"okuje dim iz. njih .... Dokle ske instalacije i podigI:!-utezgrad~ pn;)dst,avljaJu 1:1 nasoJdrzavl, će ovako ponašimje prema našem seljaku? I čemu vodi ovakvo jedan kutak bogatstva i lepote, u .k9j!. je kult~:n~ ruk~ čoveka ponašanje ....?"1) . unela sve da oni koji tamo 'rade, .zive pod hIgIjenskIm uslo,-. Tako. se pitao borski letopisa<;:,Ta pitanja u očajanju po- vima. Ko~p'anija: 'Borskih rudnika gotovo' svake g?dine podiže: stavljali su i drugi. . . . moderne stanove .za svoje radnike, a isto tako' i škole .. Po­ "Vlaška" buna i način njenog likvidiranja ostavili su dignuta je i bolnica. Tako svi lj~di koJi rade u 'rudniku imaju, veoma neprijatne tragove u narodu. Slični se sukobi ipak viš~ sve što im je potr'ebno i njihovim. porodicama ..."2); nisu desili, i to iz nekoliko razloga. Uprava rudnika je bila od Istina 'tu ,~idilu" kvarila je pustoš . stvarana dimom iz . tada znatno obazrivija sa seljaci:rp.;;l; a:p:dbližayao se i rat te je rudničkih'postrojenja, ali ni u tom pogled·u,.po, njihovo~mi-' i proizvodnja u rudniku r~sla, pa su i mogućnosti zapošljava• nja bile veće. No, za svaki slučaj ipak je oko rudnika podignut . 1) Bor.~ki kolektiv.' uprfL,vlja ,1950-1957,.. ~eograd, 1957, 9; , . , 2) Spomenica, 1936, 5 . . 1) Letopis, 59, 60. 55: 54 šljenju, stvari ne stoje tako rđavo. ;,Skpro svako rudarsko pre­ .rena na 20000 tona". Vlada' u Beogradu je smatrala da je duzeće naročito topioriica, pravi štete okolnim usevirria. Tu podizanje ovog objekta "pitanje narodne privrede i zemaljske štetu uprava Francuskog društva Borskih rudnika uvek je. ' odbran€!" i nadala se da će "proizvodnjom elektrolitnog bakra priznavala i ~rudila se da to nadoknadi. Kako sa svojim radni­ naša privreda dQbiti uslovnu podlogu za podizanje onih pre­ cima, tako i sa susedima, uprava je uvek živela u dobrim duzeća, kojima bakar služi kao 'sredstvo za preradu". Pored i. prijateljskim' odnosima, jer je .svesna toga da kapitalisti. toga, njeno podizanje trebalo je 'da predstavlja "jednu novu imaju vrlo velikih dužnosti prema sugrađanima i državi i da stranicu u ekonomskoj istoriji našeg naroda". Koristi od toga samo pošten i' ozbiljan rad može da stvori zadovoljstvo narodu. bile s,u zaista neposredne, jer je iz Bora iz godine u godinu i napr~dak u državi."1) Ove reči su bile izgovorene samo neko..,. "ogromno bogatstvo slato napolje, da ga tuđe ruke prerade liko meseci posle izl;>ijanja "vlaške bune" u Boru, u vreme i da ga uz maksimalnu korist prodadu nama kako hoće i pošto kada je samovolja i eksploatacija stvarnih kapitalista bila' već, hoće". Navodio se i primer da "Borski rudnici daju dvogubo prešla ovde svaku meru. To je uviđala i ondašnja vlada iz ;:;;1 ~lato: bakar :koji se prodaje samo za zlato i čisto zlato", kojim , Beograda, pa je preduzela izvesne mere da bar ograniči neke Je "borska ruda bogata", jer "ona daje preko 4%, bakra finoće najdrastičnije vidove te eksploatacije i "zadovoljstva'" koja, je' 99,5%; a pore~ toga ta: ruda sadrži 54 grama' zlata i 150 činila kompanija i svojim radnicima i državi. Koliko je bila grama,srebrap,Q toni". To je dalje značilo da je pored bakra paradoksalna ova situtacija, vidi se iz reči jednoga člana' ta­ godišnje "izvoženo IZ naše zemlje oko 2 000 kg zlata i 6 000 kg dašnje vlade, "Jugoslavija spada u retke sre6ne zemlje, da se srebra, u isto. vreme dok je naŠa Narodna banka brinula tešku u njoj nalazi jedan od svetskih rudnika bakra i da se iz nje­ 1?rigu da održi podlogu naše novčanice i dok su' se milioni gove rude proizvodi godišnje oko 2000' kilograma zlata i 6000:, i,?:davalj inostranstvu za uveženo zlato i srebro" .1) srebra. Ali ta: ista Jugoslavija mora da uvozi iz inostranstva' , :' ,Rafinerija za elektrolizu bakra je napokon, završena i le", svaki kilogram' bakra, koji joj je' potreban, jer ga II zemlji, topisac je 'zabeležio da je ,,2. jula 1938.' godine izvršeno osve­ nema iz jednostavnog razloga što je sirovom bakru potreban' Ćenje post:rojenja za elektrolizu bakra u Boru" .2) Tom prili­ još svega Jedan proces u proizvodnji, pa da se kao bakar može kom glavni predstavnik francuskog kapitala je tvrdio da je' upotrebljavati;"!!) Koliko je poslovanje stranih kapitalista bilo~ ona "po!;llednja reč tehnike", a zatim je dodao: "Ona je jedin­ zaista naopako; može pokazati još jedan primer, Samo u toku stvena.i nigde na svetu ne postoji slična instalacija. Razna ,,1935 godine izvezeno je bakra u vrednostr od 340 miliona qsavršavanja novih metoda, koja su zahteviila dugo, prou ča­ dinara, a zlata i srebra u vrednosti od 120 miliona dinara; to v~nje i saradnju mnogobrojnih inženjera i liferanata, učinila se, izvozilo kao nuzproizvod. Blisterbakar izvožen je' po ceni su od nje jedinstven primer u Evropi. ,Jugoslavija može da od 8500 dinara za 1000 kilograma; a' posle njegove prerade bude ponosna što ima takav nakit na svome tlu." Nije se pri u inostranstvu, bez zlata i srebra, on se delom kao rafinirani tome mogla sakriti činjenica da ova elektroliza 'može samo bakar vraćao po ceni od 17408 dinara".3) , "godišnje preraditi 12 000 tona elektro-bakra i bakra blistera" , Francuzi su popustili, i to ne zbog ovako' očiglednih Či­ koji je za poslednje 34 godine bio jedini proizvod ovog rud­ njenica, već zbog toga što je u to vreme njihov politički uticaj nik;a".3) Te su reči praktično značile da su se nade vlade iz u Beogradu bio prilično oslabio. Zbog toga se pristupilo pre­ Beograda u pogledu elektrolize bakra u Boru samo delimično govorima, koji su okončani 1936. godine i po kojima su se oni ostvarile, jer je 'ona mogla da preradi samo oko trećinu pro­ obavezali da podignu u Boru "elektrolizu bakra, kapaciteta izvodnje blister-bakra, dok je ostala proizvpdnja, sa zlatom, .12000 tona godišnje, koja je docnije trebalo da bude proši- srebrom i drugim metalima, morala i dalje radi prerade da se

1) Spomenica, 1936, 14. l) Spomenica, i936, 16, 28, 30. 2) Spomenica, 1936, 18. 2) Letopis, 66. 3) M. Mihailović, Od rude do bakra, zbornik "Bor 1903 do 3) E. Miraband, Le president de la Compagnie fran(;aise des 1953", Bor, 1953, 30. mines de Bor, Discours, Spomenica, 1958, 11.

56 57 izvozi u inostranstvo, kao i ,do tIlda. Ali i ono što je posti­ nike da ga oprave. P()stavili.su na položaje u opštini i rudnik~ gnuto bilo je nesumnjivo uspeh" i posledice bi s~ brzo ose,tile svoje ljude i dovukli nove mašine. OkupaGiji rudnika dali su. još više da nije uskoro izbio drugi svetski rat. i·pravnll ~ormupošto su "otkupili" akGije od Francuza, izvršili, Borski letopisac beleži da.je 1. septembra 1939. godine su inventarisanje ,imovine i uveli svoj red. Posl~ nekoliko i nastalo ' sudbonosno 'vreme". To je bio početak rata.. i to se me~eci uporn9g rad!,! pošlo im j~ za rujwm d,!,!, izvr~enajIlu- , odmah ~setilo i u Boru, pošto "ovakvo stvoreno stanje ima žn,ije opravke, i već 18. oj;ttobra ,1941. godin~ nekoliko rudnič- , neprjjat;nog uticaja na poslove 'Francuskog društva Bors~ kih pogona otpočelo je sa radom. rudnika". Ali prava nesreća je tek dolazila. "U sreduj 9. aJ;>rila ,To je vreme kada' se stanovništvo opet prikupilo u 'na..i I 1941. godine uveče 'odstupila je Jugoslovenska vojska, ii iz­ selje. Tako je' brojno stanje stalnog stanovništva,' po 'verskoj među 22 30 i 24 čas~, odstupni vojni odredi minirali su rudnik pripad;no~ti, na dan L d~cembra 1941. godine izgledalo ovako: u Boru, 'ito: okno, fabi:iku sa toplonicom,' elektrolizu, perja­ nicu i termičku centralu,' koja je davala gradu osvetljenje D uš a električno a rudri.ičkim instalac;ijama pogon. Eksplozije su bile veoma jake - da su se kuće tresle," prozori su polomljeni Religija' Domova muških že;nskih ' svega., svuda sem u Novoj koloniji 'i ria periferiJi Stare kolonije. Sre-, Pravo,slavnih 3347 4349 1769 P lUlJ, (!om, ljudskih žrtava nije bilo.... Kada je osvanulo jutro Katolika 320 312 265 577 10. aprila, u četvrtak,radništvo i'građanstvo, koje' b:roji 13.~~0" Evangelista 8 10 4 ' 14 ljudi, žena i dece, bilo je strašno deprimirano pr~orom ~OJl ~e' Reformista 1 1 1 2 videlo. Rudnik, koji je dotle hranio toliko mnostvo, lezao Je Starokatolika 2 2' " 2, M!,lslimana 35 42 25 67 kao bez života. Dotle su veselo svirale sirene pozivajući rad­ Bez vere ,l 1. 1 nike na rad, a od toga dana nije se čuo nikakav znak života iZ' fabrike. Ovakvo rđavo raspoloženje je pojačano držanjem 'UKUPNO: ,·3715 4718 2055 6773 razbijenih vojnika, koji su išli bez svojih starešina, razbili francuski činovnički magacin namirnica i počeli nositi svojim To je bilo "brojno stanje" Bora toga daha. I) kućama u okolna sela sve odreda što god bi im došlo do ruke, Potom su nastali teški dani okup~cjje. "U leto 1942; godine' ne pitajući se da li 'to mogu upotrebitL Tako, naprimer, se-' dovođeni su radnici ,iz raznih krajeva Srbije, i ,bil~ zapošlja• ljaci su nosili rezervne delove mašina za rudarske instalacije, vani na ,rudniku Borskomi na putu f željezničkoj pru?:i, koju iako im nisu mogli biti ni od kakve koristi .... Pijani vojnici su poČeli da' rade od Bora do p'etrovca na MlavL Broj radri.ika, , su išli kroz Bor povlačeći se bez reda ka Boljevcu."I) Zatim kod rudnika je bio do, 10000 ljudi, a kod Organizacije TOT, 1lU nastala četiri strašna dana u Boru". Naselje je opustelo; bilo je nešto manje. Mnogi od radnika le napuštalo po~ao, j~r,' od 13000 stanovnika" spalo je na 8000. Neki radnici bili su još je bio bez odela i obuće ... : U toku 1943. godine, osobito pri ' u vojsci ili zarobljeni, neki su pobegli svojim kućama. Na kraju, broj radnika Srba je opao, pošto su dovedeni Jevreji iz'. ulici je bilo teško videti čoveka u zreloj dobi. Dolazili su dani Mađarske i zarobljenici ---.: !talijani. " ."2) Tada je zabeleženo,' kada ljudi nisu imali "šta da jedu i obuku i kad su nosili da je u Boru bilo ,;16 logora, i 21 nacionalnost".3) Nemci su drvene cipele" .2) . bili, dakle, ovamo zgrnUli radnu snagu iz svih krajeva okupi­ Nemci su ušli u Bor 14. aprila 1941. godine. Zatekli su rane Evrope i držali je pod svojom surovom stegom. rudnik prilično porušen, ali su odmah mobilisali seljake i rad- Ali ni na gnev pokorenog naroda nije ,trebalo dugo čekati. ' Još ,,1 maja 1941 godine, Bor je preplavljen prvomajskim I) Letopis, 70, 79, 80. I) A,rhiv l\iIilorada stojanovića, paroha 'u Boru., ' 2) Cojić, Životne prilike između 1903 i 1953 godine, M. zbor­ :) Letopis, 83, 8,7. , , ,'., '. ' ' 1903~1953", 1953, 45. nik "Bor Bor, 3) Arhiv Milorada stoj anovića, paroha u Boru.

58 59 vedeni na rad u Borski rudnik ... "I} Tada se ovde "zavijorila l~tcima .... Već u prvim danima ustanka grupa od 15 naoru­ 'Crvena zastava" kao simbol promena koje su dolazile. "BorslP žanih' radnika-komunista poŠla je u novoformirani partizanski rudnik -ležao je kao ogroman div, pritajen, delimično razrušen, odred. Bio je to prvi -odziv -BQrskog proletarijata na oružanu ,ali kao da očekuje burne dane. . .. Opet je oživeo trg usred borbu. Niko i ničim nije mogao ugasiti taj plamen koji je Bora. Danonoćno su trajali mitinzi; otpremane su nove i nove goreo u srcima rudara. Ni streljanje, n,i vešanje 52 zarobljena ,grupe boraca na front .... Kao nezadrživ ogroman talas kre­ partizana, ujesen 1941 godine, izv):,šeno, usred grada. Ni na­ ,nuli suradnici Bora na nov posao, rešeni da ono što su izvoje­ silja, ni odmazde, ni masQvna hapšenja, ni, pretvaranje Bora vali nikad više ne ispušte' iz svojih ruku, da pet stotina palih u 'stravični kon~entr,acioni logo~;... U prq.leće 1942 godine drugova' na raznim bojištima narodiiooslobodilačkeborbe ši• opet su izvršene smele sabotaže u jami, u 'mašinskoj radionici. rom zemlje, 500 života borskih rudara, uzidanih u temelje Za ovu akciju sprovedene su teške rePresal~je; Bor je. postao 'nove Jugoslavije, ne budu uzaludne žrtve. Počela je višeme• logor strave ... Ul) , :sečna nadčovečanska borba i već aprila 1945 godine iz1ivene ,Tako ~~ u Boni bilo za sve vreme okupacije u drugom .su prve tone bakra.... Sledeće godine počela je raskrivka svetskom ratu. "Nemačka okupacija je znatno unaza'dila })or­ rude nE\. površinskom kopu Tilva Mike, opravljeno ~ 18 ba­ sko preduzeće. Nemci su, u' želji da za svoje ratne potrebe gera. Zatim je izgrađena žičara do flotacije i drobilica rude; brzo dobiju veće količine bakra, vadiU bogatu rudu i u znat­ 1948 godine proširen je kapacitet elektrocentrale ...."2} Leto­ noj meri oštetili rudnik: N~' jedan značajniji objekat, sem, pisac je takođe zabeležio da je "od 1. aprila 1947. godine, Bor početka dnevnog kopa i dalekovoda, nije izgrađen. Prilikom proglašen za grad" i da je "radni elan u ovim godinama bio povlačenja nemačka vojska je minirala rudnik, centralnu ra­ veliki". Toga dana je II samom naselju "bio broj stanovnika dionicu, 'a ponela delove sa električne centrale i tako one­ . 12000, a odbor je postao gradski".3} mogućila rad. Za celo vreme okupacije naselje je dobilo ne­ koliko ružnih kuća u nemačkom stilu i dosta ba:raka u :/{ojima su· bili smešteni konceritracioni logori. Svi problemi i teškoće sa kOjima se Bor kao naselje borio pre rata naročito 'Su se zaoštrili za vreme okupacije, kada je Bor bio pun zarobljenika ikoncentradonih logora. ; .. (2) , Napokon je i okupaciji došao kraj. "Dana 2., oktobra 1944 .. godine od i6-17 časov~ naišla je jedna sovjetska eskadrila aviona ~ bombardoval~ vojne objekte i kasarne u Boru. :{3ombe su bile zapaljive i nije bilo ni jedne žrtve ljudske. Sutradan, 3. oktobra 1944. godine, nemačka vojska je minirala kompre­ 'sore na rudniku,'magacine municije i namirnica, Organizaciju TOT na ,Četvrtom kilometru' i tehničko odeljenje glavne ra­ dionice, a zatim napustila Bor. U 22' časa posle podne ušao je u Bor jedan manji odred narodnooslobodilačke 'vojske, a u 24 časa ušao je jedan manji odred ruske vojske, praćen muzikom italijanskih vojnih zaro~ljenika, koji su od Nemaca bili do-

. l) Borski kolektiv 'Upravlja 1950-1957, Bor, 1957, 10. l) Letopis, BB. , 2) D. Gligorijević, ,Referat na svečanoj sednici. NO BO,ra po­ ~) Borski kolektiv 'Upravlja 1950-1957, Bor, 1957, 10, 12. vodom l5-godišnjice oslobođenja Bora, Kolektiv, br. 40, 9. oktobar 3) Letopis, 88. 1959, 1. 60 l

I II OSNOVNE INSTITUCIJE I Broj institucija u nekom društvu može biti veoma razli­ čit. Ali dosadašnja sociol<;>ška isgaživanja pokazuju da ih ima l "šest :v:n~ta, i ,to su: ekonom~ke,političke, porodične, vaspitne, [ religijske i rekreativne. Smatra se takođe da u svakom dru­ štvu s?-mo neke od .ovih vrsta mogu Imati, "dominantan" polo­ žaj, fzbog toga su to osnovne' institucije, dok .ostale ,imaju l spqrednije uJoge i položaje. ) Slično se može' reći i za dru­ štvene organizilCije; one mogu biti takođe razllovrsne i mno­ gobrojn,e, 'ali, su među njima, u, odre,đenim' periodinia, saino neke "dominantne". , ," . . Bilo' je, :1 još uvek ima, društava II kojima' porodične i relfgijske institucije i organizacije imaju dominantan položaj. To osobito vredi za one sred~ne u kojima, preovladavaju od­ ,nosi "zajednice'" i obeležja koja njt!. prate" Ali sa prodorom , i,ndtistr~je menjal?e i položaj i' dominacija: ~nstituCija i orga­ nizacija.,. pa, mesto porodičr.tih i religijskih, dominantan polo­ žaj sve više,zauzimaju ekonomske i političke institucije i orga­ :riiz~dje. Merilo za upoznavanje stepena "dominaCije" neke institucije i organizacije u određenom društvu p.ijetoliko veli:" č;ina njenje ;rasprostranjenosti ili broj' njenih' pripadnika koliko "društvena moć'" tj. onaj uticaj koji su institucija, organiza­ cija ili njihovi pripadnici kadri da vrše na ličnosti i odnose u toin društvu. Između' ostalog, od prirode i odnosa među institucijama i organizacijama ti. društvu dobrim deloin zavise i dva veoma važna sociološka' elementa - položaj i uloga ličnosti. ' ,Svaka ličnost ima izvesno mesto ili položaj u društvu kome pripada. ,Ali taj položaj' ne zavisi od toga šta sama lič-

I) F. H. FIchter, Sociology, Chicago, 1959, 247.'

,63 nost m~s1i. o sebi, već od toga kako je drugi u tom društvu po­ i rudarstva koristio je strani kapital; a zemlja je o,stajala sma~:.a~u l cene. Činioci koji utiču na ovu ocenu mogu biti nerazvijena i siromašna. razh~ltI:.poreklo~ doba života, bogatstvo, funkcija, obrazova­ Ali posle završetka 'drugog svetskog rata i u Bor~, kao nost 1 shcno. Va":,nost tih činilaca se menja od jednog društva i u čitavoj Jugoslaviji, nastale su veoma duboke. drustven~ do ~rugog, kao sto se vremenom menja i u okvirima istog promene. Zemlja je imala da rešava mnoge. probl~me,. ah dr~~tv~. Pored toga, svaka ličIlost je član više različitih insti­ među njima su se isticala dva. "Dv.a su. ~.ard~nalna lst~n~~a ~uclJa 1 org.~~acija; ona iml:). u svakoj od njih svoj· položaj zadatka koji danas dominiraju naporlma l cItaVlm unutraSnjIm l ul.ogu! moraju biti jednaki, niti moraju biti kOJ~ mk~~o n~ društvenim životom savremene Jugoslavije. Prvi zaq.atak mo: ~a IstOj c~m u oCIma Javnog mnjenja. Obično je u praksi za gao bi se svesti na sledeći cilj: izvući zemlju iz. z~ostalostI ~avno mnJe~je najvažniji položaj i uloga koji neka ličnost' i izgraditi najneophodniju ekonomsku bazu, bez ~oJ~ Je. nemo­ , lmav u "dom~nantnoj" vinstituciji ili organizaciji konkretnog gućno zamisliti poboljšanje životnih uslova radmh lJudI, a po­ .~rustva . .'1:0 Je. ve,~~a cesto njen "ključni" položaj i uloga; to gotovu ne dalje razvijanje socijalističkih oblika društveno.g v glavm ,r:aJ.vecl vkroz koji to društvo gleda na tu J: ~ ,~p~~zor" života. Drugi zadatak je izgradnja takvog demokratskog polI­ hcn.os~ .. ~Jucm polozaJ 1 drustvena uloga, tj. ono što ta ličnost tičkog sistema koji će odgovarati socijalno-ekonomskim us.l.o­ : radi Ih sto dr~štvo misli da ona treba. da radi, 6bično su , veoma povezam. vima u kojima se danas razvija socijalistička J.ugoslavIJ~, bolje rečeno, koji će organski rasti iz ~je .."I) Ustav)e POt:r~~l~ v Sv~ se ova pita~ja posta~ljaj~ i prilikb~ sociološkpg pro­ izvršene društvene promene u ZemljI "l zaokruzIO pohtIckl ~ca",::anJ~ ovoga drustva. Dati odgovor na njih je u isto vreme državni sistem koji odgovara tim promenama, naročito osno­ ,I tesko 1 lako.. Osnovna dolazi otuda što Bor i nje­ teškoća vama celog političkog i društvenog sistema. Te osnove su: go~a oko1in~ "u dr?štvenon; P?gledu .ni,kako ne. čin~ homog~n'u društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, samouprav­ cel:nu. Št.avl~e, r:~ s~ samnr: gradom Borom to nije· slučaj. ljanje proizvođača u pr~vredi i samoupraVljanje radnog naroda ,~aznost, InStItucIJa, l orgamzacija ovde' dobrim delom va- u komunalnim zajednicama".2) ,', vec tome da li je b njegovom "r,udarEikom" ,~l.va, pr~~a reč Zakonskim propisima, kao što su propisi o nacionalizaciji ,~li ,:ur~~nom. delu. U prvom slučajU je, još uvek ja~ uticaj i eksploataciji, o agrarnoj reformi i kolonizaciji, pr?pisi~a InstitUCIja kOJe ~u. kar~kteristične za društvenu "zajednicu", o "poljoprivrednom zemljišnom fondu opšt~nar~dne I~movl!~e ,a sve dominantniji položaj zauzimaju one ~ ~~ugom sl~~aJu i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim orgamzacIJama , propI­ kOJ; CIne obele~J~ "društva". Ali ova lokaln~zajednica se n~ sima o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zem­ . moze posma!rah :~olovano:n; ona je pomoću. bezbroj nIti pove~ ljišta" gradovima, i drugim odredbama s!vorena su .. tri zana sa ~.voJom ~:r~m .ceIInom, tj. sa "globalnim društvom" ;0 oblika svojine: dyuštveni, privatni i ,lični. Drustvena, svoJIna Jug.oslavlJe. prilikom raspravljanja pi­ T~ c~Je~ICa. ?dlučuje obuhvata sva sredstva za proizvodnju, osim sredstava za tanJa.o os.nov~~ .ms~ItucIJama i organizacijama i u ovoj 10- kal~oJ zaJedmcI, Jer Je ona smeštena u okvirima globalnog ~roizvodnju za lič~i rad seljaka i zana:tlija". ~rivat:na sv:oji~a drustva", držaye. " postoji "u privatnom' zanatstvu, kao l u pnvatn?J polJoprI­ vredi" dok ličnu svojinu imaju građani "nad razmm predme- , . . .. -,. Zbog toga je potrebno Qsvrnuti se, makar i ovlaš na tima potrošnje i upotrebe, od kojih Z~V~Sl sve razvI~e~Jl ,~snovne savremene institucije i organizacije globalnog 'dru­ i udobniji život građana".3) Drugim propISIma "o upravljanJU ~tva" ~ugo.~la~ije, kOje su u isto vreme osn~vne institucije 1 orgamzaCIJe love lokalne zajednice. I) E. Kardelj, Savremena JugosLavija, zbornik "Deset godina .. SUdb~na .Bora bila je tipična i za čitavu staru Jugosla­ nove Jugoslavije", Beograd, 1955, 7. I VIJU. ~o Je ~llo. bogato rudno nalazište; koje su eksploatisa1i 2) Dr J. ĐorđeVić, Društveno-politički i ustavni razvitak, "De­ s~ra~cI, . a kOJe Je ostalo siromašno i zapušteno. Sličan slučaj set godina nove Jugoslavije", Beograd, 1955, 28. bIO Je I sa starom Jugoslavijom; deo njene industrije 3) Program Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1958, veći 134, 137 i 138. 64 5 Bor i o}mlina 65 državnim privrednim preduzećima i VISIm privrednim udru­ osim sredstava za proizvodnju za lični rad seljaka i zanatlija". ženjima od strane radničkih kolektiva" i propisima "o komu­ Tu nema ničega spornog, sve je dosta jasno. Treba se ipak nalnom sistemu" dati su okviri za uređenje odnosa u rad­ osvrnuti na pitanje zemljišta, koje je jednim delom postalo ničkim savetima i komunama, koji imaju zadatak "d~ društveno, a drugim delom ostalo privatno. Zbog toga treba usklađuju pojedinačne interese građana S opštim interesima prvo o njemu nešto reći, a posle i o ostalim institucijama. društva, da razvijaju privredu i da se staraj u o svim ostalim društvenim poslovima, kao i o izvršenju zakona".l) 1. ZEMLJIŠNA SVOJINA Ove promene su najtešnje povezane sa stvaranjem "tak­ vog demokratskog političkog sistema koji odgovara socijalno­ Pre rata je u Boru najvažniji objekat ~ rudnik bakra ekonomskim uslovima u kojima se danas razvija sOcijalistička - eksploatisao strani kapital, a zemlja i ostala dobra bila su Jugoslavija, bolje rečeno, koji organski rastu iz nje".2) U tom u privatno] svojini. Veličina svojine u privatnim rukama pije pogledu su tri organizacije odigrale i imaju i dalje izuzetno ."., tada bila pravno ograničena,. dok su se posle. rata odnosi važnu ulogu. To su: Savez komunista, Socijalistički savez rad­ u ovom pogledu sasvim izmenili, i to ne samo II pogledu svo­ nog naroda i Savez sindikata Jugoslavije. Od osobitog značaja jine već 1 u pogledu agrarnih kultura. To je bio čitav jedan i važnosti je uloga Saveza komunista, ali i ostale dve organi­ proces promena, koji je trajao godinama, da bi se na kraju zacije imaju, svaka na svoj način, važnu ulogu i položaj ovi 'odnosi ipak. prilično stabilizovali. u ovom društvu. "Zahvaljujući specifičnostima razvitka revo.:. . Gradski deo Bora ima posebnu svojinsku strukturu. U tom lucionarnih procesa u našoj zemlji, u kojima se Komunistička pogledu važe propisi po kojima njegov "uži gr l1 đevinski rejon partija Jugoslavije, odnosno Savez komunista Jugoslavije po­ može obuhvatiti samo ono područje koje. je već urbanisti::!ki kazao kao jedina realna snaga okupljanja širokih masa u borbi izgrađeno i koje će prema planiranoj stambenoj i komunalnoj za slobodu i društveni napredak - Savez komunista je ste": izgradnji biti izgrađeno u doglednom vremenu" .1) U samom kao i zadržao specifičnu rukovodeću ulogu u sistemu narodne Boru primenom ovih propisa stvoren je "uži građevinski rejon vlasti u Jugoslaviji."3) Socijalistički savez predstavlja "najade­ koji obuhvata 232 hektara 18 ara i 52 m 2". Od toga prostora kvantniji oblik političkog povezivanja stvarnih društvenih no­ je već "urbanistički izgrađeno 153 hektara, 10 ara i 72 m 2, dok socijalističke silaca demokratije u Jugoslaviji", a njegova je ostalo na početku 1960. godine još neizgrađeno 64 hektara osnova je "koncepcija o neophodnosti izgradnje socijalizma, i3 ara i 60 :rn2 zemljišta u privatnim rukama i 14 hektara u odbrani tekovina Rev.olucije i društvene svojine nad sred~' 64 ara i 20 m2 u društvenim" .2) stvima za proizvodnju" .4) Savez sindikata je "dobrovoljna dru­ Od "stambenog fonda li Boru se u društvenoj svojini po štvena politička organizacija radničke klase; po svom mestu' vrednosti zgrada nalazi 88 a u privatnoj svega 12 .3) \ %, . %" u društvu i po svojim funkcijama ima veoma značajnu ulogu U. okolnim .selima je takođe dosta velika površina zemlje u sistemu radničkog i društvenog samoupravljanja i sastavni u društvenoj svojini. je deo sistema. socijalističke neposredne demokratije".Z) '"U našoj opštini socijalistički sektor ima 7,1% od orani': Već je prilično izloženo o tome kako se ovde promenila 11,3% 23,3% svojina nad velikim delom proizvodnih sredstava. To je naro­ čnih površina, od poljoprivrednih površina i od ukupne. površine. Ovako visoko učešće socijalističkog sektora čito slučaj za sve ono št,o "obuhvata' sredstva za proizvodnju, . obezbeđeno je u prvom redu time što je proces razvlačenja

1) Dr R. Lukić, Komunalno uređenje, zbornik "Deset godina bivših komunalnih pašnj aka i .. šuma u našoj opštini' bio nešto nove Jugoslavije", Beograd, 1955, 38. . 2) E. Kardelj, isto, 7. l) čl. 34. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građe­ 3) Program Saveza komunista' Jugoslavije, Beograd, 1958. vinskog zemljišta, Služb. list FNRJ, 54/58, Beograd. 334, 335. , 2) Izveštaj, 1960, 3. .. 4) Isto, :240. Arhiv Opštine Bor, 5) Isto, 242. 3) Izveštaj, stanje 1.' januara 1960, Arhiv Opštine Bor, 1960, 2.

66 5" 67 SpOrIJ1, tako da je kraj rata zatekao opštinu sa o~o 93OO. he­ v To znači da ,,18,4 %. seoskih domaćinstava ove Opštine ktara komunalnih šuma, 2500 hektara komunalmh pasnJaka. imaju ispod pola hektara obradive zemlje, što praktično znači Osim toga, sprovođenje Zakona o agrarnoj reformi, Zakona da imaju samo okućnice". Posledica toga je njihova "znatna o poljoprivrE!dnom zemljišnom fondu, i konfiskacijom, a do­ p.otražnja za zemljom u samom selu", a ta potražnja se dalje brim delom i otkupom upropašćenog zemljišta od rudnika,. "manifestuje u još uvek visokom procesu Qbrade ~emlje u ukupne površine u opštenarodnoj imovini popele su' se na napolici"i u tome što "ova domaćinstva daju i dovoljno radne 18047 hektara ili 23,3 % od ukupnih površina opštine." Ali snage za obradu zemlje .onim domaćinstvima koja sopstvenom veliki deo ove površine je pod šumom' ili je sasvim "neplo­ radnom snagom ne mogu da je obrade",I) ili ta snaga mora dan", tako da na "poljoprivredne površine otpada svega 4 427 da traži izvore opstanka izvan sela - u industriju. hektara ili 11,3 % od ukupnih poljoprivrednih površina Op­ štine".1) Dokumenti dalje pokazuju da je na području ove Ovakav razvoj i struktura privatne zemljišne svojine opštine organizovano "jedno poljoprivredno dobro ,Džanovo uticali su i na strukturu poljoprivredne proizvodnje. Ona se polje', koje je do 1956. godine postojalo kao Stanica za selek­ ogleda "u manje-više' težnji' svih domaćinstava da sopstvenom ciju stoke". Pored toga, na teritoriji ove opštine ,,9 zemljorad­ proizvodnjom podmire sve svoje potrebe, a u prvom redu po­ ničkih zadruga imaju svoje ekonomije i aktivno se bave po:­ trebe u predmetima ishrane, a potom u ogrevu i odeći .... ljoprivrednom proizvodnjom".2) Te zadruge imaju ,,2000 hek­ o nekoj specijalizaciji, ili. bar orijentaciji ka specijalizaciji, tara obradive površine, 43 traktora, sa priključnim mašinama, u proizvodnji kod ovih domaćinstava uopšte se ne može go':' 10 vršalica i 2 kombajna. One imaju 6 zadružnih domova i 30 voriti. Ako tome dodamo i činjenicu da je veličina ionako ekonomskih zgrada" .3) malog poseda iseckana na prosečno 20 malih parcela, potom Struktura privatnog seoskog poseda u ovoj opštini izgleda uticaj i konfiguraciju terena, onda je jasno zbog čega prete­ 4 ovako: ) žnim delom ovih domaćinstava dohodak iz poljoprivrede pred­ stavlja manJe-više .. dopunski prihod" .2) . ------_._-----.------..,._- -_._- Do 0,5 Dd 2,5 Do 4 Do 6,0 Preko 6 Broj Broj To naročito važi za "ugroženo područje" koje je "postal<~ Selo Doma- u l ćinstava ha broj ha bro; ha bro; ha broi ha broi parcela parc. neplodno sa uništen.om vegetacijom, ili je pak teško oštećeno domać. domać. domać. bomać. . domać. u selu domać. i zatrovano i jako ugroženo erozijom. U njemu su šume naj­ Bor 333 186 68 33 22 24 5600 16 većim delom zatrte; preostali deo predstavljaju vrlo prore đene Brestovac 563 89 142 122 67 143 13000 23 i oštećene hrastove i cerove šume. Biljni pokrivač na livadama Bučje 212 15 82 64 27 24 10300 48 D. B. ~eka 399 86 113 83 54 61 11700 24 i pašnjacima u potpunosti je izmenjen, a jako i stalno dejstvo Zlot 1195 191 392 216 167 185 30300 25 dima prouzrokovalo je i toksičnost tog pokrivača i pojavu tzv. Krivelj 666 118 250 149 76 73 20400 30 ,kisele bolesti' kod stoke, tj. trovanja acidičnom hranom; Luka 366 92 87 75 62 50 14520 39 Usled toga, stočarstvo je u njemu praktično svedeno na svega Metovnica 410 34 94 88 68 126 10700 26 Oštrel; 186 21 37 28 28 72 5600 30 1/7 od broja stoke iz 1906. godine. Smanjenje krmne baze uti­ Rgotina 734 172 153 126 104 179 calo je i u pravcu degradacije stoke, a specijalno ovaca". Slatina 314 30 47 .48 56 113 9800 31 U ovom području"voćnjaka praktično i nema više, iako je Sarbanovac 643 • 75 239 136 106 87 18200 28 selo Slatina nekada .];Jila dosta poznati proizvođač voća. Voć­ . _ .. -._. __._----- njaci su skoro svi zatrti, tako da se samo po okućnicama na­ Svega: 6021 1108 1706 1213 837 1157 ·_'.___ .0 '.'_.'.0_ laze pojedina stabla". Stanje oranica je takođe "veoma loše", 1 : , a površina' "pod goletima· se iz godine u godinu povećava ..... I) Elaborat Perspektivnog plana, I, 45. Ove goleti se danas nalaze u stanju izrazite erozije. Teren je 2) Isto, 45. 3) Kolektiv, br. 41, 16. oktobra 1959,2. I) Elaborat Perspektivnog. plana, I, 5. 4) Elaborat Perspektivnog plana., I, 6a. 2) Isto, I, 5. 68 69 prošaran velikim. brojem suvih i dubokih jaruga, koje idu do ciju pirita, zlato, srebro i' selen, ali su analize takođe ·pokazi­ same andezitne geološke osnove".1) vale da se sadržaj rude vremenom menjao i postajao sve si­ Takva zemlja ne može biti "nada" većini seljaka, niti romašniji. Na primer, 1939. godine,da bi se "dobila jedna tona solidna osnova za opstanak. Zbog toga oni već poodavno traže bakra trebalo je preraditi 23,6. tona rude, a 1956. godine zbog druge i sigurnij e osnove. jedne tone bakra trebalo je preraditi čitavih 59,3 tona rude; sadržaj metala u toni rude u vreme otvaranja rudnika bio je preko 12%, da bi se 1953. godine spustio· na samo 2,94%, 2. RADNIČKI SAVETI a 1956. godine i na 1,83%".1) To je iziskivalo ne saDio veću preradu i proizvodnju rude već i veće troškove, ako se želelo Radnički saveti su u Boru organizovani rano, među pr­ da se visina "finalnih proizvoda .održi na ranijem nivou ili čak vima u zemlji. Na primer, na upravnoj zgradi Borskog rud­ i da se poveća". Pored . toga, sumpor iz dimnjaka rudnika i I nika stoji zapis: "U staroj Jugoslaviji Borski rt~dnik je bio ~.' dalje je "izlazio u vazduh i trovao vegetaciju na širem pod- svojina inostranog francusl5:og kapitala. Pobeda naše Narodne . ručju", a naknadno je utvrđeno i to da .ima "tl topioničkoj socijalističke revoludje učinila je kraj eksploataciji od strane šljaki visok procenat gvožđa, koje se može eksplo atis ati, i domaćeg i stranog kapitala. Danas, 3: IX. 1953 godine, mi da ruda bakra u Boru pored ostalih sastojaka sadrži i germa­ radni<;!i preuzimamo Borski rudnik u svoje ruke." Samo tri nijum, čija je eksloatacija od posebnog značaja za našu pri­ dana· pre toga kolektiv ovog preduzeća izabrao je svoj prvi vredu'<,2) Sve je to tražilo podizanje novih objekata i nove radnički savet, II koji je ušlo 120 članova: 88 radnika, 2 :in­ investicije. Zbog toga je sastavljen jedan smeo· investicioni ženjera, 4 tehničara i 7 službenika. Već na svojoj prvoj sednici program, koji je obuhvatio rekonstrukciju topionice bakra, ovaj radnički savet je izabrao svoj upravni odbor od 10 čla­ izgradnju fabrike sumporne kiseline, izgradnju fabrike supei­ nova.2) Potom su postepeno formirani radnički saveti i u . fosfata u Prahovu, kao i objekata koje treba podići u vezi sa ostalim preduzećima, kao što je to zakon predviđao, tako da ovom izgradnjom: novog izvoznog okna, industrijskog vodo­ je na kraju 1959. godine na području borske opštine bilo voda, pruge Vražogrnac-Bor, pristaništa 'Prahovo, termoeIe;.. "petnaest radničkih saveta i isto toliko upravnih odbora, ktrane sa dalekovodom na Rtnju, dalekovoda Bor-Prahovo, a ovom broju treba dodati i osam pogonskih radničkih saveta kao i "izgradnju rudnika Majdanpek, koji će proizvoditi rudu II rudniku, kao i tri pogonska radnička saveta građevinskih do koncentrata i ovaj upućivati Boru na dalju· preradu do. preduzeća čije se centrale nalaze u Beogradu".3) finalnog proizvoda".3) Pred sve ove radnič!l:e savete postavljali su se slični pro­ Radnički kolektiv rudnika upravlja neposredno svojim blemi. Jedan od najglavnijih je bio - kako u novim uslovima preduzećem preko svojih predstavničkih organa - radničkog organizovati proizvodnju. Taj je problem bio od posebhog saveta i upravnog odbora, i to u nekoliko vidova: "Izborom značaja baš za radnički savet Borskog rudnika. i to ne. samo radničkog saveta kao svog pretstavničkog organa, donošenjem zbog važnosti samog preduzeća već i iz drugih razloga. Između važnijih odluka putem referenduma, davanjem predloga na ostalog, ovaj rudnik ne samo što je imao buran razvoj već su. zborovima birača i opozivanjem članqva radničkog saveta".4) se u njemu vremenom izvršile znatne ekološke promene. Isku­ . Jedno od najglavnijih pitanja kojima se neprekidno bavi ovaj stvo je pokazivalo da se pred radnički savet postavljaju teški radnički savet· jeste problem produktvinosti rada u rudniku, problemi koji se nisu mogli više odgađati. Istina, rudnik je i a "iz koga proizlaze i mnogi drugi". On se takođe bavi pro­ dalje proizvodio: anodni bakar, elektolički bakar, koncentra- blematikom "podizanja društvenog standarda radnika i slu­ r~, žbenika, problemima dz oblasti higijenskotehničke zaštite, za- 1) Elaborat Perspektivnog plana; I, 11, 41, 42. 2) Borski kolektiv upravlja 1950-1957, uredio Đ. RanisavIje­ l) Elaborat Perspektivnog plana, II, 2. vić, Beograd, 1957, 15, 16. 2) Isto, 1. . 3) Izveštaj o radu Opštinskog sindikalnog veća za 1959. godinu, 3) Isto. n, 6. Bor, 1960, 14, Arhiv Sindikalnog veća, Bor. 4) Barski kolektiv upravlja 1950-1957, Beograd; 1957, 21, 22.

70 ·71 I J. I" f'

tim brigom za razvoj fis kulture, kuJturno-zabavnog života, srazmerno više ... Može se slobodno reći da preko 80% od brigom o godišnjem odmoru radnika i službenika itd.".l) preostalog broja lokala nije odgovarao u pogledu uslova koje Od interesa sli i iskustva ovog kol.ektiva sa 1'eferendu­ savremena' trgovina zahteva". S druge strane, stoji i činjenica mima. Već za prvi referendum, 21. oktobra 1952. godine, kada "da najveći deo potrošača, pa i ranijih organizacija, raspo­ .su "radnici prve smene prišli glasačkim kutijama među ru­ ložen je da trgovinu posmatra ne kao granu privred~ na koju darima, topioničarima, floterima, mašincima 1. radnicima osta-o se odnose opšti principi poslovanja privrednih organizacija, tj. lih pogona vladalo je za referendum veliko interesovanje, što rentabilnost i akumulativnost, već kao delatnost koja je dužna dokazuje i činjenica da je glasalo više radnika nego što ih je ~. da sve svoje interese potčini interesima borskog tržišta. Otuda toga dana bilo na poslu u sve tri smene" . Dalje iskustvo je dolazi pojava da, iako obavlja obim prometa, trgovinska mreža . pokazalo da je~ referendum "pogodna' forma za učešće celog nije u stanju da stvori značajnu akumulaciju iz koje bi fi­ kolektiva pri rešavanju pojedinih pitanja, kao što su otuđi­ nansirala potrebe u nabavci opreme, podizanju magacina, lo­ vanje osnovnih sredstava,' raspodela fondova, poboljšanje kala i sL, ili u nabavci inventara".I) Zbog toga se kao veoma društvenog stand'arda i dr." .2) hitan problem pred trgovinu u Boru postavilo "rešenje pitanja Pored "centralnog" ili "preduzetnog" radničkog saveta, U magacinskog prostora, modernizacija i izgradnja novih savre­ nekim velikim preduzećima, kao što je rudnik, formirani su i menih lokala, rešenje pitanja kadrova u trgovini, rešenje pi­ "pogonski" radnički 'saveti, koji se brinu o problemima svojih tanja opreme trgovine savremenijim inventarom i uređajima, pogona. "U celini, dosadašnji .rezultati pogonskih radničkih izvesne specijalizacije pojedinih prodavnica ili radnji, i naj­ saveta, i pored konstatovanih nesumnjivih slabosti, znače zad rešenje potrebnih obrtnih sredstava za nesmetani rad u dovoljnu afirmaciju da se njom~ opravda njihovo postojanje. trgovini" .2) . O ovome govori i problematika o kojoj su pogonski radnici Slični problemi su se postavili i u ugostiteljstvu. "Ako se u savetu diskutovali na svojim sednicama. Među problemima uzme u obzir da je pre rata na području grada radilo 38 pri­ nalaze se i pitanja: tarifne politike, pitanje ispunjenja· plana, vatnih ugostiteljskih radnji, koje su sve bile dosta renta,bl1ne, higijensko-tehničke zaštite, radne discipline' itd.". Pošto se postavlja se pitanje: zašto posle oslobođenja, kada je grad po­ prešlo "na nagrađivanje po kompleksnom učinku" formirane rastao skoro četiri puta, ugostiteljstvo nije u stanju da stvori su "ekonomske jedinice umesto ranijih pogona, čime se isto­ bilo kakvu značajniju akumulaciju, koja bi obezbedila for':' vremeno teži da se postigne još veća decentralizacija uprav­ miranje značajnih fondova i na taj način izvesnu proširenu ljanja, a u novim okvirima radnički. s.aveti. ekonomskih jedi­ reprodukciju". Jedan od razloga za ovo· je i činjenica što je nica su .nastavak pogonskih radničkih saveta".3) "promet alkohola od Oslobođenja pokazivao stalnu tendenciju Zbog toga što je ovde "čaršija" u toku ra~a i revolucije brzog opadanja; usled toga, u ukupnom prometu ugostiteljstva iščilela, od interesa je i problem trgovine j ugostiteljstva u u gradu promet a,lkohola danas predstavlja tek 70% od ukup­ Boru i iskustva radničkih saveta u ovoj oblasti. . nog prometa nasuprot 95 % pre rata. Ali to ipak ne znači da Na prvom mestu, tu se postavio problem lokala za. trgo­ se alkohol u Boru manje troši nego ranije, iz prostog razloga vine, jer sve "do 1956. godine, trgovina u Boru nije. dobila ni što je činje'nica da se veliki broj potrošača snabdeva alkoho­ jedan jedini novi lokal, niti pak novi magacin, što znači da lom sa, pijace, pa štaviše da je nedozvoljeno točenje alkohola su kapaciteti trgovine ostali na istom nivou na kome su bili od strane pojedinih privatnih lica uzelo zabrinjavajuće raz­ pre rata,. dok se njen obim u pogledu prometa povećao ne- mere".3) Treba takođe naglasiti i činjenicu da "ugostiteljstvo ima jaku konkurenciju u radničko-službeničkim restoranima, 1) B. Jovanović, Sedrnogoclišnja iskust1)a radničkog saniouprav­ tako da se praktičnim problemom društvene ishrane ne može ljanja u B01'skorn rudniku, "Razvitak", časopisi za društvena i kulturna pitanja, br. 1, Zaječar, 1957, 17. l) Elaborat Perspektivnog plana, II, 17, 18 . . 2) Đ.' RanisavIjević,. Pet b01'skih referendurna, "Kolektiv", br. 26-27, 2 . .iul. 1960, 5. 2) Isto, 17, 18. 3) Kolektiv, br. 21, 27. maj 1960. 3) Isto, II, 28, 29.

73 ni da bavi", a to potiče otuda što je "pitanju društvene ishrane ljava tendencija \Ogovaranja, pa i nezdrava diskusija, pa bilo posvećena velika pažnja, tako da se problem iste može do­ da se radi o radniku, službeniku ili rukovodiocu preduzeću".1) nekle smatrati rešen na zadovoljavajući način .... Rešenju Kod nekih se, opet, preduzeća pred njihovim radničkim ovog problema u znatnoj meri doprinose i privatne ugosti­ savetima: pojavljuje problem odnosa između raznih pogona i teljske radnje, i to specijalno za radnike muslimane, koji još radilišta. Na primer, u jednom građevinskom preduzeću "na 'uvek imaju posebne zahteve u pogledu načina kuvanja".l) sastancima organa upravljanja došlo se do zaključka da po­ Sve su to krupni problemi sa kojima su se morali baviti, J jedina radilišta teže samo za svojim uspehom. Ovo bi možda .ili se bave, radnički saveti u trgovinskim i ugostiteljskim bilo i pravilno da ta radilišta često puta ne zaboravljaju ko­ preduzećima u Boru. lektiv' kao celinu, ima slučajeva da se materijal, alat i radna snaga, iako momentalno sve to nije potrebno na jednom ra­ Jedan deo problematike i teškoća na koje nailaze radnički dilištu, ljubomorno čuva dok drugo radilište oskudeva baš za '.saveti u. svome radu vidi se iz dokumenata kojima se anali­ tim".2) U jednom drugom preduze ću "najveća je teškoća oko .zira njihov rad. Na priiner, za "jedan broj radničkih saveta ·okupljanja ljudi; naš pogon stalno radi u sve tri smene, pa je :karakteristično je da nemaju dovoljno inicijative, već se ona nemoguće okupiti svo članstvo, a druga je teškoća u' tome što očekuje od sindikalnih podružnica. Mali je broj onih koji pre je veća polovina našeg članstva sa sela, koja takoreći uopšte .. sednice prouČe sav materijal i aktivno 'učestvuju u donošenju i ne učestvuje u radu po političkim i društvenim pitanjima, zaključaka. Ima primera da pojedini članovi radničkih. saveta pa se slabo interesuje i za rad radničkog saveta, a i deo čla­ od svoga izbora do danas još nijednom nisu učestvovali u nova samog radničkog saveta ne učestvuje u diskusiji po bilo :diskusiji", a pored toga "za skoro sve organe upravljanja u kom pitanju na sednicama i time se ćutke donose važne .Borskoj opštini karakteristično je da nijedan od njih u pro­ odluke".3) ,šloj godini nije podneo biračima izveštaj otromesečnom ili . U nekim. radničkim $avetima članovi neće da diskutuju .pak polugodišnjem radu". Isto tako, i sami "pogonski radnički "da se ne bi nikome zamerili", a ponegde se postavlja -i pi- :saveti se žale da se njihove diskusije i predlozi ne razmatraju . tanje: "da li je neki radnički savet diskutovao o radu di­ ·od strane radničkog saveta preduzeća ili upravnog odbora .... rektora? Možemo da kažemo da toga do sada nije bilo ... I najzad, ima slučajeva da: se odluke organa upravljanja u A činjenica je da su se mnogi radnički saveti još uvek u ve­ likoj meri orijentisali na proizvodne i privredne probleme, 'pogonima ne sprovode U· život od strane privrednih rukovo­ dok uslovima rada i standarda ne poklanjaju pažnju". Pro­ dilaca" .2) blem je i učešće žena u radu radničkih saveta. "Nesumnjivo Neke od tih teškoća dolaze i od samih radnika i službe• je da' se učešće žena i njihov rad u organima radničkog i nika. Na primer, u. izveštaju o radu radničkog saveta jednog društvenog samoupravljanja negativno odražava. na ·optere­ trgovinskog preduzeća stoji "da dolazi do toga da jedan deo ćenost žena. Ponekad je to i opravdanje za zaobilaženje žene radnika i službenika nisu mogli sasvim da svate samostalnost prilikom biranja u društvene organe. Nailazi se i na 'pojavu 'našeg preduzeća i da od rada i ostvarenja proizvodnih zada­ taka isključivo zavisi naša egzistencija ... Pitanje je: da li ovi 1) Izveštaj o radu Radničkog saveta Trgovinskog preduzeća "Kolektiv" za poslovnu 1959/1960, Arhiv Opštinskog sindikalnog radnici smatraju preduzeće kao svoje?" Pored toga, još uvek veća, Bor. ~,postoji izvestan broj radnika kod kojih se uopštenju ispo- 2) Izveštaj Radničkog saveta Građevinskog preduzeća Rad" za period od 1. januara 1958. do 19. maja 1960., Arhiv Opiltinskog sindikalnog veća, Bor, 16. 1) Isto, II, 29, 30. 3) Zapisnik sa sednice Izvršnog odbora Sindikalne podružnice "T~1'moelektrane", 1. mart 1960, Arhiv Opštinskog sindikalnog 2) Kolektiv,. hr. 14, lO, april 1959, 2. veca, Bor. 75 -" .. ~.--;--::. ---..--: .. -- __ da se žene u organe ra9.ničkog samoupravljanja biraju samo :Naselje 'Broj doma- Površina u stanovnika :;f(ii'n).alno da bi se' zadovoljili principi."l) ćil1stava ha - ' na 1km2 ,-,-. ------_.__ ._-----:---.-.'.'._- , Vremenom' ,su otklonjeni mnogi od ovih nedostataka u ------' ,.Bor ,5.833 3.160 45,1 radu radničkih saveta. Tako je ustaljena praksa da se "ma­ -Brestovac 572 7.435 32;4 terijal članovima radničkih saveta i upravnih odbora za sed­ Bučje 209 3.068 33,0 nice dodstavlja u pismenoj formi"; ali ipak, bilo je i posle toga "Gorrijane 481 -, 9.035 23,5 Donja Bela Reka 342 4.056 slučajeva kod izvesnih radničkih saveta da se "sednice zaka­ 32;5 Zlot 1.275 22.984 24,6 zuju i preko oglasne table, pa je sasvim normalno što je rad -Krivel~ 627 10.360 26,5 ovih radničkih saveta znatno slabiji i rezultati manji". Ovaj 'Luka 257 4.498 24,3 nedostatak je naknadno ispravljen i "nema više slučajeva da Metovnica 463 4.412 47,3 Oštrelj se sednice zakazuju preko oglasne table". Ove i druge mere 185 2.111 40,5 Ji,gotina 599 4.786 48,7 učinile l'lU vremenom da je "sadržina rada radničkih saveta i 'Slatina 327 4.351 31,7 upravnih odbora postala raznovrsnija i sveobuhvatnija u 'Tanda 156 4.076 17,0 Boru".2) Topla 58 1.041 25,6 $arbanovac 625 - ---..:~. ___ • __ • ___ -- '"o .. ------_.-.-5.040 55,2 SVEGA: 1 12.009 90.413- 45,4 ) 3. KOMUNA 'Broj stanovnika komune i njegov noviji razvoj pokazuje Borska komuna,pored Bora" obuhvata još i 14 sela: Bre­ ova tabela: stovac, Bučje, Gornjane, Donja Bela Reka, Zlot, Krivelj, Luka" Metovnica,Oštrelj, Rgotina, Slatina, Tanda, Topla, i Šarba• STA Broj stanovnika na 100 domaćinstava novac. Sve je to "gravitaciona zona Bora", a od nje znatan Nas~lje indeks 1953= -, 1953. 1961. razlika deo čini njegovo "zatrovana područje". 100,0 1953. 1961. Ovo je dosta brdovit kraj, a najviši su mu visovi: Crni --'_.-."--- -._------, Bor 14.244 -----,---- vrh (1027 m), Veliki krš (1148 m) i Sto (1180 m). Sam Bor 18.612 4.368 130,7 244 263 Brestovac 2.409 2.!i39 130- 105,3 421 352 ima nadmorsku 'visinu 398 m, a srednja količina atmosferskih Bučje 1.012 1.059 47 104,6 484 467 3 Gomjane taloga iznosi 718,8 mm ). Klima je ovde umereno kontinental­ 2.126' 2.093 -33 98,5 442 415 'D. B. Reka na, sa žarkim letima i dosta .surovim zimama. Sredja godišnja 1.318 1.359 41 103,1 385 354 Zlot 5.661 5.533 -128 97,7 temperatura iznosi 10;1 DC;' U samom Boru leti se temperatura 444 406 D D Krivelj 2.741 2.863 122 104,5 437 398 može popeti i do 37 C, a zimi se spušta i do -19,5 C.4) Taj je Luka 1.093 1.022 -71 93,5 425 401 Metovnica prostor ispresecan sa više rečica, -od kojih neke za vreme leta 2,086 2.157 71 103,4 451 451 presušuju. Među njima najveće su Crni Timok i Zlotska reka, Oštrelj 855 912 ' 57 106,7 462 456 'Rgotina a ne presušuje ni Kriveljska ni Bela reka. Sam, Bor se jednim 2.331 2.538 207 108,8 389 365 Slatina 1.381 1.561 ' delom nalazi u dolini Borskog potoka. --- 180 113,0 422 361 Tanda 693 720 27 103,9 444 444 Pregled domaćinstava, površine zemljišta i n~seljenosti Topla 266 247 -19 92,9 459 418 2 po l, km u' naseljima ove komune izgleda ovako: Šarbanovac 2:783 2.758 -25 99,1 445 438 SVEGA: 45.973 4.974 112,1 341 331') 1) Zapisnik sa proširenog plenuma Opštinskog sindikalnog veća 25. mart 1960, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. 2) Izveštaj o radu Opštinskog sindikalnog veća za 1959, Arhiv I) Zavod za statistiku NO sreza Zaječar. Polugodišnji stati- Opštinskog sindikalnog veća, 1960, Bor, 15. ,tistički pregled, Zaječar, 1960, 3. . 3) Komisijski izveštaj, 18. , 2) ZaVlOd za statistiku NO sreZJa Zaječa!!.', Prvi rezultati popisa 4) Elaborat Petogodišnjeg plana I, 1. stanovništva od 31. marta 1961, Zaječar, 1961, 1. '

76 \ 77 ...... Jedna od osnovnih karakteristika ove komune jeste ve­ ... ::> iS lika razlika, u svakom pogledu, između samog Bora i njegove ~ ...g; ·.. o~.~"'''' ~:t -J ",::> okoline; Bor je snažan industrijski centar, a okolna sela su. Q.~ ::. Cl-J >c III :o'" III dosta zaostala. Ovakvi ekološki okviri, ."kulturno nasleđe" i. ;;: ~ podela rada uslovili su i rad ove komune. N a nju su pali ~2 veoma teški i odgovorni zadaci, sa kojima se ona nosi još od. ... ~ ~ ~ ~ ~ o~ - e ~ C: >c ~ li! svoga osnivanja. li! 2 ... ~ ~ w ~ ..., ~ ~15 ~ ::> g, ::. o~ Sama organizacija rada u komuni prilagođena je zakon­ ~ ... !!:~ ii) ~ ... ~ ~ "' I ~ ~ o 2 .,~ ...- lili;! o u) skim propisima i konkretnim lokalnim potrebama. Njene razne' ~ III o ii: ~ : - o ...- ~~ :; :t .. :. ::. ~ službe i odeljenja smešteni su u samom Boru, dok su po se­ X l§ 5 ~st ... :t ~ cš ~ ~~ o. ~ C: t:\ ~ i:! lima "radi svršavanja administrativniJ:t poslova osnovane me­ ~ ~~ il !š ~~ ~ ~ o~ :g sne kancelarije kao istureni upravni organi opštine; po zakonu ~ ::~ cr: ~::. . ., lt ClC: oni vode matične knjige, knjige državljana, biračke spiskove' ...... : ...... : .....! : ...... l ...... ,f • •••• : ~ O't ...... ~ i izdaju stočne pasoše, obavljaju poslove za mesni odbor. pri­ "''''~lll ,. o maju razne molbe i žalbe građana i s1.".l) . ~ 2 Uključivanje građana u rad komune vrSl se u raznim: a::: c:( <: i::. ~~ o .u : 't .U) ·z · 0:), oblicima, a važno mesto među tim oblicima čine: zborovi bi,,: CD c:( .... ~~ ~ ::> e Q ~ rača, "koji se sazivaju po važnijim pitanjima iz delokruga: wO ~~ .. ~ o o t!g ~ -J ~ o rada komune", zatim saveti građana i odborničke komisije 'U> ~ii: '!'\ · ~. WN tl w:· ~ Z .~ "koje takođe pripremaju razne nacrte odluka pre njihovog: e >0 w: ~ !il .., <::l ex: z a: ... ~ . o .0 ~ stavljanja na diskusiju".2) o... .. ~ . ()J ex:: . W •• w .: ...... : .; u) a:. .'" Borska komuna morala je da rešava i neke svoje posebne' .~ O· . !s:: ~ <::l: probleme. Među njima bilo je i potiskivanje "koncepcije da. o W . W l!;! ... ~ :::s::: ex: li! -J i:i lu . o je sudbina ovog grada vezana samo za postojanje rudnika",. :::s:: U)w o... ~ ..J: ~1ll9 .""~ cf) z·u ...~ ...cl .. ::'''=IIl' <::l a koja je učinila "da se grad Bor i pre rata i nekoliko godina. ill :li:O:!~ N . :z j::W ~~ .0 o f111l ."" ::>9 C: ~ posle rata razvijao samo kao kolonija rudnika u kojoj su ži~ i= .U) > cl 't- <::l o... cr: o w: ... ou veli radnici". Zbog toga je u tom periodu "grad Bor ostao bez: o ~~ "- '::e '"~ OI najnužnijih komunalnih objekata i objekata društvenog stan'­ o ~ ~ darda". Sa formiranjem komune preovladalo je drugo shva-· . o; ~ tanje, po kome sudbinu ovog grada i njegove okoline ne treba u) !g ...... ' ~ vezivati samo za rudnik, već je potrebno "razvijati i ostale : .... ! .... : z ,. ::> ii: ~~ o: grane privrede za koje u ovom delu Srbije postoje i uslovi i o ~ §:t) ...'" il w ... cr: ~ ... nužna potreba".3) Drugi problem bio je pitanje "zapošljavanja ... > i;! :Ii: o o. ~9 ~~ I~ o li! ~U) ~.~ ženske radne snage", jer je to "za Bor poseban problem, poštO' ~ Z .'t ~ -J'U) ~~ ::. .., ~ IIllr o lu ·w ~ j:! -J z ~ i;! ... lil • tI) Q! .. - su u rudniku poslovi takve prirode da se' ne može uposliti :~ ~ ~~ u) ~ :o .. ~.lI] ::a.; .U) -it ~ g; ... I ::::> ~ cr: ~ ~ "~.~ ~ tJ: ~ ~ 0::'0 :~ ~'" LU ~ g, ~ C:" .0 oit~ Z 't::' . 1) Kolektiv, br. 25, 26. jun 1959, 3. cš ~ ~ "'..'t ... ·x C: ll: cl Z ~ ~ o _Il! ~ 2) Izveštaj o politici Narodnog odbora komune .za period il ~ cr: ~ ~ ::::> cl.. ~ ~ 1957-1959, Arhiv Opštine, Bor, 4. ::::> ~ 5!~ o 3) Izveštaj o politici Narodnog odbora komune za period ~ i!C ~ 1957-1959, Arhiv Opštine, Bor, 2. g: ::> ... .. ~ il: ...... 2~ ~ l!;! "t ..,~ cl- ~ ~~ 78 ~~ ~ ~§ N ženska radna snaga,odnosno može samo mali broj". Zbog toga potrošnja i potražnja pirita je porasla. On služi za proizvodnju sei moralo prići "osnivanju takvih preduzeća koja bi bar do­ sumporne kiseline, od koje se prave eksplozivi i ostala h.e::­ ilekle ublažila problem nezaposlenih žena".l) Veoma težak i mijska 'jedinjenja na bazi sulfata. Posle oslobođenja mi smo, važan problem ove komune jeste i "sprovođenje socijalističke zbog potražnje, odmah počeli da proizvodimo, piritni koncen­ politike na selu, njeno usmeravanje ti pravcu stalnog jač~mja trat, i izgradili smo svojim sopstvenim snagama filtraciju pd­ poljoprivrednih organizacija i stvaranje uslova za povećanje rita." Podignuta je takođe i cijanizacija, a to je "fabrika zlata

proizvodnje u poljoprivredi". Problem je teži zbog "činje,nice i srebra". Tada se ozbiljno postavilo i pitanje otrovnih gasov8J veoma niske produktivnosti rada li poljoprivredi naše opštine", koji već decenijama truju okolinu i stvaraju ugroženo pod-, a to je bio "rezultat zastarelih navika gazdovanja, rascepka­ ručje oko Bora. "Računa se da ovi gasovi nanose godišnje nosti parcela i nedovoljne zastupljenosti intenzivnih kultura preko 420 miliona štete. Ali' to nije sve. Nasledstvo kapitalisti­ u proizvodnji". Postavio se i važan zada tak "organizacion;og i čkog kolonijalnog rada dovelo je do toga da još i danas kroz materijalnog jačanja zemljoradničkih zadruga i njihovog te­ borske dimnjake odlazi' u vazduh oko 260 tona sumpora za hničkog opremanja, kao i potpunog ili delimičnog sprovođ'enja 24 sata, koji bi se mogao korisno upotrebiti za proizvodnju arondacije zemljišnih površina u svojini socijalističkog sek­ 'sumporne kiseline, Qdnosno veštačkog đubriva."I) tora".2) Kolike su teškoće sa kojima se u tom pogledu trebalo Ovo su bili razlozi što je Bor posle završenog rata ubrzo boriti vidi se još iz nekih podataka. Na primer, pri kraju 1960 .• izmenio svoj lik. Tako je u njegovom rudniku otvoren "mo­ godine po selima borske komune "oko 1 500 seosk>ih gazdin-' deran dnevni kop i počela je njegova eksploatacija", a zatim stava ni danas nema ni najosnovnije oruđ~ za obradu :zemlje : 4 je "rekonstruisan pogon jame, proširena flotacija, električna - plug, a savremenih sprava uopšte nema ili ima tri sejalice' . ,! centrala, podignuta, je moderna mašinska r.adionica, izgrađena i deset žetelica na 600Q domaćinstava, što pokazuje tačnost i je cijanizacija .... Već prvih dana počela je izgradnja vodo­ konstatacije o nerazvijenosti proizvodnih .snaga našega sela".3) I voda, izgrađeno je oko 70 stanova, podignute su srednja te­ '-"'-'-Za-~područJe-koje-obuhvata'-borska-komurra-p-()stOjeipak'-'·---~·l.,-:-· hnička i industrijska škola sa internatima, proširena je bol-:­ dva problema koji se po svojoj važnosti izdvajaju od ostalih. 'nica, izgrađen radnički restoran, izgrađeno 38 zgrada za samce Prvi je rudnik i njegov odnos prema ovom prostoru, a drugi i 2000 ležaja itd. Već tih prvih dana, Bor je dobio i ustanove ,J·e izvlačenJ·e ,okolnih sela iz nJ·ihove zaostalosti. 1 neophodne njegovim građanima za normalno obavljanje svo­ Posle drugog svetskog rata, rudnik ne samo što je pro:" I jih poslova: banku, socijalno osiguranje, sud, dom narodnog menio vlasnika već je doživeo i mnoge druge promene ""- '] zdravlja i gimnaziju'''.2) promene od velikog značaja za komunu. U ovim uslovima 'I Posle toga za izvesno vreme nastala je stagn~cija u iz­ bile su potrebne i nove investicije, i to tim pre što je kvalitet ~ gradnji ovog naselja, jer su se pronele "alarmantne vesti da borske rude bivao sve lošiji. Još od ,,1945. godine sadržajI su borske rudne rezerve pred iscrpljenjem i postavilo se pi­ bakra u siromašnijoj rudi stalno je opadao, tako da je u 1952. 1 tanje: da li Bor treba dalje investirati ili ne, da li Bor ima godini dostigao 2,5 %". Ovo j e bio j edan od razloga da se . perspektivu ili ne, da li Bor kao grad treba razvijati ili će pristupi i :Korišćenju izvesnih sporednih proizvoda o, kojima se on kroz nekoliko godina ugasiti zajedno sa rudnikoi:n". Ta se ranije nije vodilo računa, jer je ruda bila mnogo bogatija. neizvesnost je "zaustavila celokupna investiranja" za nekoliko "Pored bakra i siromašne rude' u flotaciji se dohija kao' nuz- godina i "tek kad je 1956 godine, posle utvrđivanja da će proizvod koncentrat pirita. Često, zbog njegove ,niske cene, on rudne rezerve Bora istrajati za još punih 25 godina potpune nije bio interesantan za proizvodnju, pa ga zato Francuzi nisu ; eksploatacije, doneta je odluka o krupnim investiranjima li ni prerađiva1i. Međutim, naročito za vreme ratne psihoze oi rata, t' izgradnju Bora". To je bilo vreme kada je diskusija o buduć- l) Isto, 3. 2) Isto, 6, 7. l) M. Mihailović, Od rude do bakra, zbornik "Bor 1903-1953" 3) O nekim pitanjima iz rada zadruga zadružnih saveta Bor 1953, 29, 32. Opštine Bor, 1960, Arhiv SSRN, Bor, 2.' 2) Kolektiv, br. 41, ,16. oktobra 1953, 2,

80 6 Bor i okolina 81 nosti ovog naselja postala "iluzorna" i zbog toga što su tada drugih"l) Ovo je zaista postao grad "U kome fabričke sirene pronađena nalazišta bakra na Crnom vrhu i zbog toga što su i motori, tutnjava kamiona i autobusa po betoniranim i asfal­ "izvršene velike investicije u rudnik Majdanpek, čija će se tiran4n ulicama sve više narušavaju mir i spokojstvo gra­ ruda prerađivati u Boru".1) đana", a tome se "pridružuje i vika ljudi, kao što su ulični Od tog vremena počela je nova izgradnja, sa još više po­ 'prodavci novina".2) leta i plana. Tako su izgrađeni: "nova pekara, moderna klao­ Ali to nije slučaj u svakom delu ovog naselja; upravo, ono nica, dom odmora u Brestovačkoj Banji, dečije letovalište, 16 ima svoj gradski i svoj seoski deo; tu se grad i selo nalaze velikih lokala, 2' r~storana, sportski stadion, plivački basen smešteni u istom ataru.' Selo Bor je ostalo na obroncima po­ , itd.". Pored vodovoda "izgrađeno je 13,5 km ulica, od čega red Borske reke, tamo gde je nekad otpočelo vađenje rude, 7,5 km asfaltnog i betonskog kolov\>za. Započeta je izgradnja a grad Bor se prostro u produženju od njega ka Četvrtom kanalizacije .... Započeta je izgradnja komunalnih 'objekata, kilometru. Ta dva dela ~u i dalje, i u ekološkom i u 'dr,uštve• p'odizanje zgrade za razne ustanove, zatrpavanje pot9ka i iz­ .':1\...... nom pogledu, ostala dosta različita. Ali i u .gradsko,m delu gradnja parka, izgradnja novih lokala, izgradnja tri' centra I Bora ima izvesnih pojava koje još podsećaju na seosku sre;.. pojedinih delova grada, zatim železničke stanice, zgrada' za dinu. "Ima ll' našem Boru stvari koje čovek može teško da društvene organizacije i biblioteku, izgradnja novih škola i objasni; ima nečeg zbog čega se Bor može meriti sa velikim 'zdravstvenih stanica ...." Na bazi sirovina kojima se raspo­ gradovima, ali tu; odmah pored toga, može se naći štošta čega laže u Boru je predviđena dalja izgradnja velikih objekata; ni na selu nema .... Bor izrasta u moderan grad; niču velike tako je "projektovana izgradnja čeličane za 100000 tona če:" građevine; na Drugom kilpmetru niklo je čitavo naselje sa lika; fabrika sumpora za 30000 tona na bazi 'korišćenja pirita, novim građevinama. U njima se može naći i kupatilo i ele­ valjaonica bakra za 5000 tona godišnje, i prerađivačka in:" ktrični šporet i kaljevi1 peć i Qojler i plakar i ima svetlo sa dustrija na bazi bakreriih legura; u fazi izgradnje je: krečana svih' strima."3) Ali u naselju je, "na 'žalost, još uvekpriiičan za 50000 tona hidrisanog kreča, konfekcija koja će zaposliti broj i svinjaea, koji su 'ostali nesrušeni", štaviše, i u "centru 200 radnika, štamparija koja takođe treba da zaposli oko 180 grada, čim malo poodmakne veče; počne orgijanje pasa iz radnika, i to većinom žena .... Obzirom na položaj Bora, ve­ dosta brojnih dvorišta".4) ćina tih preduzeća je locirana prema Četvrtom kilometru, tako Drugi složen problem sa kojim se susreće komuna u Boru da će taj deo grada u perspektivi izrasti u novo naselje sa jeste izvlačenje okolnih sela iz zaostalosti i njihovo približa• preko 10000 stanovnika';.2)' ' vanje gradu. Već su navedeni brojni podaci o ovoj zaQstalosti; Takav razvoj je učinio da Bor ne samo poraste već i do­ problem je u tome kako se ona može savladati. To se može bije izgled pravog'a grada. To nije više bilo naselje "ni' grad postići u prvo.m redu kolektivnim naporima samih seljaka. ni selo" niti "grad pečalbara", već je postalo naselje "starih Zbog toga se velike nade polažu u razne oblike zadrugarstva. stanovnika i najveći broj radnika, koji rade po njegovim pre­ , Te su nade porasle od 1957. godine,tj. od vremena "od kada duzećima i ustanovama, želi da stalno ostane u njemu" . Tu zadruge više nisu ustanove koje se pretežno bave prometom, je bilo "sve više interesenata među radnicima i službenicima ,.'. prodajom industrijske robe, već su po.stale nosioci poljopriv­ za podizanje individualne stambene izgradnje". Već na dan redne proizvodnje i faktor za razvijanje društveno-,ekonom- 3. oktobra 1959. godine, to je bio "grad sa oko 19 500 stanov­ skih odnosa na selu".5) . nika" u kome je bilo "zaposleno 13'800 radnika i službenika". Još je važno napQmenut{ jedno: ovde više nije "rudnik bio 1) Kolek.tiv, br. 41, 16. oktobar 1959, 3. jedino središte gde se može mići rada, već je bilo i dosta 2) Kolektiv, br. 5, 6: februar 1959, 4. 3) Kolektiv, br. 6, 12. februar 1960, 3. 4) Kolektiv, br. 1, 8. janll'aJra 1960, 4 1) Kolektiv, br. 28 i 41, 1959. 5) O nekim pitanjima iz rada. zadruga zadružnih saveta 2) Kolektiv, br. 44, 16. oktobar 1959, 2. Opštine Bor, 1961, Arhiv SSRN, Bor, 4.

82 83 Zadruge imaju svoje zadružne savete; oni su "o:r.gani neki drugi razlozi. ·Tako se iz jednog drugog izveštaja vidi da društvenog upravljanja u zadrugama". Na svojim sednicama po ovim selima"neki seljaci vole male zadruge, gde bi za-': ti saveti: "raspravljaju o raznim pitanjima koja su značajna druga mogla da ustupa mašinski park u prvom redu prijate­ za rad zadruge; najviše se pretresaju sledeća pitanja: priv­ ljima i rođacima", a u nekim selima "nedeljom zadrugari, redni planovi, akcioni programi, kooperacije, otkupi i cene, I umesto da oru, igraju o'dbojku pod izgovorom da je pukla rad mašinskog parka, periodični obračuni, završni računi, in­ osovina na traktoru" .1) vesticije i manjkovi"~ Sami zadaci zadruga su veoma obimni, Kooperacija zadruga sa individualnim gazdinstvima ta­ .a među njima se ističu ovi: "oformljenje solidnog zemljišnog kođe nailazi na prilične teškoće. Kooperacija ovoga tipa je poljoprivrednog fonda, koji može poslužiti zadrugama za or­ značajna mera, jer je "ona ime za svaki oblik proizvodne sa­ ganizovanje sopstvene proizvodnje u ratarstvu i stočarstvu; radnje socijalističkih privrednih organizacija - poljoprivred­ organizovanje zajedničke proizvodnje sa individuIanim poljo­ nih dobara, seljačkih radnih zadruga, opštih zemljoradničkih privrednim proizvođačima kroz razne vidove kooperacije; zadruga i njihovih ekonomija, a u određenim slučajevima čak mogućnosti da svojim oruđima za rad zahvate i obradu pri. 'T i mdustriskih i trgovinskih organizacija - s individualnim vatnog poseda uz odgovarajuću naknadu, s obzirom da poljo­ i seljačkim gazdinstvima, koja priprema, uspostavlja, započinje privredni proizvođači naše opštine nemaju savremenih oruđa ili razvija elemente društvenog procesa proizvodnje, na dru­ za rad na mašini; mogućnost da zadruge na selu preko svojih I štvenoorganizovanim i za takav proizvodni proces priprem­ pogona vrše razne uslužne delatnosti; obavljanje prometa ljenim komkleksima zemlje i koja omogućuje da II takvom reprodukcionim materijalom i vršenje otkupa poljoprivred­ I procesu, na bazi društvenih Ulaganja i društvenih osnovnih nih proizvoda".1) Uspesi ovakvog rada nisu izostali. Po ovim I sredstava za proizvodnju, socijalističke proizvodne organizacije I selima su podignuta nova prasilišta, tovilišta, šupe za mašine, i postanu nosioci proširene reprodukcije".2) staje, koševi, ovčarnici i sl. Sprovedeni su u život razni pro­ I Glavni ciljevi ovakve kooperacije jesu:. saradnja između grami o povećanju mašinskog parka, organizaciji setve, se­ socijalističkih organizacija i individualnog' seljaka, gde su menskoj službi iveštačkom đubrenju. socijalističke organizacije nosioci proizvodnje i proširene re­ .- Ali zadruge po ovim selima naišle su još od na I početka i produkcije; stvaranje prostranije proizvodne baze na većim izvesne teškoće. Pored objektivnih, među njima je bilo .i komplt::;ksima zemljišta i veća ulaganja i modernija proizvod­ nekih drugih, kao što su ove: "rascepkanost društvenog fonda nja na selu. Zbog ovoga su stvorene "i stanice za unapređenje poljoprivrednog zemljišta i njegova raznolika prethodna poljoprivrede" i povećan je broj tehničke inteligencije u ovom obrada; slab subjektivni faktor na početku rada naših zadruga, kraju. Praktično, kooperacija u borskim selima sprovodi se nedovoljan kadar i njegova nedovoljna sprema da organizuje I najviše između "stanica za unapređenje poljoprivrede i za­ sve mogućnosti zadruga; nedostatak stalne radne snage da druga". Ali, prema jednom izveštaju, "korišćenje usluga sta­ - I organizuje proizvodnju, nedostatak iskustva i razrađene me­ , nica za unapređenje poljoprivrede u Zaječaru je još retko" od todologije u oblasti rada zadruga; zastarele navike stečene iz I strane borskih sela. Isti izveštaj dalje kaže: ,;Došlo je do ne­ L, . stare zadružne prakse i zastarele radne navike". Zadružna -"-::'$.", .. ' gativnih rezultata u kooperaciji između zadruga i individual­ zemlja ne samo što je rascepkana već godinama po izvesnim nih gaZdinstava zbog subjektivnih slabosti. Nije se vodilo selima "nije uvođena u zemljišne knjige, niti identificirana i računa: o veličini ponuđenih parcela, o njihovoj udaljenosti ne zna se koliko je ima", pa se zbog toga dodaje u jednom od zadruge, o kvalitetu zemljišta, o prekulturi koja je bila izveštaju da su "sve zadruge ove opštine, izuzev Zlotske, po­ na ponuđenom zemljištu, kao ni o tome da li se na parceli slove sa gubitkom u 1960. godini".2) Ali za ovo postoje i ','"! 1) Zapisnik Plenuma Opštinskog odbora SSRN, 13. oktobar 1) Isto, 5. 1960, Arhiv SSRN, Bor; 3. 2) O nekim -pitanjima iz rada zadruga i zadružnih saveta 2) E. Kardelj, Problemi socijalističke politi.ke na selu, Beograd, Opštine Bor, 1961, Arhiv SSRN Bor, 8, 9. 1959, 151.

84 85 duže zadržava voda uproleće. Mašinski park nije bio sasvim spreman. Čak ni psihološki, ljudi, koji su provodili setvu, nisu bili pripravni i nisu znali kakvi napori treba da se učine da bi se to ostvarilo." Svemu tome je doprinela i doprinosi i "se­ ljačka agrotehnika" ovoga kraja. "Loše pripremljeno zemlji­ šte, kasna setva, mesto 'vrtačke', setva 'omaške', davanje hranljivih materija od oka, bez analize zemljišta, ili čekanje da se ore kad padne kiša, upotreba nekvalitetnog semena i drugi primitivizam."l) Po ovim selima zasnovana su tri oblika ovakve koope­ ! racije: "proizvodna saradnja", "delimično učešće" i "servisi­ .j ranje". Kod prvog oblika saradnje između zadruge i indivi­ ~ dualnog seljaka, "zadruge garantuju prinos i, .ako on podbaci, one nadoknađuju iz svog magacina". Kod drugog oblika seljak je "dužan da plati mašinske usluge i reprodukcioni materijal, bez obzira na rezultate koje je postigao u proizvodnji; ovde treba da dođe do izražaja stručna služba zadruga, da se pri­ menjuje što potpunija agrotehnika, da se mašinski radovi obavljaju kvalitetno". Ali pored ova dva oblika postoji i treći - servisiranje, "tamo gde zadruge imaju kapacitete i ukoliko ima zahteva proizvođača o tome da se učine usluge; tu se prvo izvrši uplata, pa se izdadu nalozi mašinskom parku da vrši usluge. Pored rada na proizvodnji, ovde zadruge vrše i druge . vrste servisiranja: prevoz cigle, kamena i dr.".2) Pored koope­ racije u ratarstvu, ona postoji i u stočarstvu. Ali, u ovom pogledu, ona ovde "nije dala dobre rezultate". Zbog toga se nllsli "da treba razvijati stočarstvo na zadružnim ekonomi­ jama". Dosadašnje iskustvo takođe pokazuje da naročito "ču-. vanje priplodnih krava i junica ne treba davati na kredit individualnim proizvođačima; samo odlučenu prasad treba davati individualnim proizvođačima uz naplatu da ih· oni tove .svojom hranom ili da im daju potrebne koncentrate".3)

i 1 I) Izveštaj o kooperaciji, Arhiv SSRN, Bor, 1961, 1. 2) Isto, 5. a) Isto, 6. ovde sretaju svi važniji tipovi ivarijeteti ,porodica koji se 1 mogu sresti u našoj zemlji. ) Ali se ipak može reći da je ba-: zična .tzv. seljačka porodica "timočkog tipa", koja je u Boru i njegovoj okolini pretrpela znatne modifikacije. To je poro­ dica autohtonog stanovništva, koja je ovde postojala do otva­ ranja rudnika 1903. godine; ona i danas gotovo sasvim preo­ vladava u okolnim selima, a u samom Boru u ovakvoj porodici ·i žIvi prilično seljaka iz sela Bora, onih koji se prilikom raznih " popisa iskazuju kao "seljaci", kao i veliki broj doseljenika iz okoline. Njeno poreklo i društveni razvitak udarili su poseban III PRIMARNE GRUPE I DRUŠTVENI AGREGATI 'pečat ovome tipu porodice, a najvažnije njegove odlike jesu­ "planiranje poroda" i odanost tradiciji. Pored toga, ova po­ To su one društvene grupe čiji se članovi nalaze "lice u rodica ima i neke druge odlike: rano sklapanje brakova, ve­ lice", i koje povezuje osećanje solidarnosti i verovanja u iste liki uticaj materijalnih činilaca na njeno osnivanje i održa• i slične društvene vrednosti.' Primarne grupe su od osnovnog vanje, veliki uticaj žene u porodici, i sl. značaja za ličnost, jer ona u njima stiče prva iskustva i do­ Ostale grupe, a to su sve davnašnji ili skoriji doseljenici brim delom formira se kao društvena ličnost; ona se u njima imaju porodice na koje je kultura grupe kojoj pripadaju na vaspitava i živi "od kolevke do groba". Ovo su obično prisne svoj način udarila pečat. Ali to ipak nije slučaj sa svim gru­ grupe ljudi koji se, po pravilu, vole, imaju jedni u druge pama u istoj meri. Istina, u tom pogledu teško je što određe­ poverenja i uzajamno se poštuju. One su "primarne" i u tom' nije reći, iako izvesne razlike nesumnjivo postoje. Na primer, ličnost način, tj. smislu što u njih ulazi na. "originalni" bez može se sa izvesnošću tvrditi da neke etničke i regionalne svoga izbora, dok su druge grupe "sekundarne" po tome što grupe više "drže" među sobom nego druge, tj. kod jednih su u njih ljudi ulaze obično po svojoj volji i izboru, kao što je veze unutrašnje solidarnosti više razvijene i bolje se čuvaju slučaj kod raznih udruženja. Društveni. agregati su prava nego kod drugih. Ranije su ovde ruske izbeglice, "belogar­ suprotnost primarnim grupama; u njima nema nikakve pri­ dejci", bili poznati po svojim međusobnim vezama, štitili su među članovima, snosti niti su oni spojeni kakvim bližim jedan drugoga i često istupali kao celina prema drugim gru­ vezama, vec su samo' povezani prostorno. pama. Danas se to može zapaziti kod Šiptara i doseljenika i,z Najvažnije primarne grupe su porodica i susedstvo. Svaka dinarskih i južnih krajeva. Oni znatno češće i više "drže" od ovih grupa ima u Boru izvesna posebna sociološka obe.,.. među sobom, češće imaju isti stav prema nekom problemu ležja, koja valja posebno ispitati. i sL Kod njih su drukčiji i odnosi u porodici; uloga oca i sta­ rijih osoba je znatno veća nego kod drugih. S druge strane, asti ekološki okviri, proces industrijaliza­ 1. PORODICA cije i urbanizacije, društveni sistem, novo zakonodavstvo, uti­ Ovde se teško može govoriti o nekom jedinstvenom ili caj novih sredstava "komunikacija" i sl. čine svoje i u ovom pogledU. Oni, naime, utiču u pravcu stvaranja izvesnih istih bar ujednačenom tipu porodice, koji bi imao zajednička socio­ i sličnih oblika ponašanja u porodici i ujednačavaju njenu loška obeležja u pogledu njenih članova, u pogledu vrednosti strukturu i funkcije. Zbog toga se kod jednog dela borskih i normi ponašanja, pa, štaviše, i ujednačene poglede o poro­ ...... stanovnika u znatnoj meri već stvorila gradska vrsta poro­ dičnim ~unkcijama i ciljevima. To je sasvim razumljivo kada dice, sa izvesnim tipovima i varijetetima koje formiraju pro- se ima. na umu da je ovo društvo "mešavina" raznih etničkih i kulturnih grupa i uticaja, da je ono tek u stvaranju i da u .) Dr Cv. Kostić, ObLici naših porodica, Glasnik Etnografskog njemu još nisu završeni izvesni osnovni procesi. Zbog toga se instituta Srpske akademije nauka, VII, Beograd, 1958, 38.

88 89 dične izopačenosti. Na primer, neki se brakovi razvode zbog fesija, vIsma l Izvor porodičnog dohotka;. ekološki ok,:iri. i sl: Kulturno nasleđe pripadnika i ovde vrsl. određen uticaJ, ah toga što "muž živi sa usvojenicom", a poneko na suđenju taj uticaj ipak slabi, a ponekad se i gubI. Tek z~ ovu :rrstu prizna "da je muž svoje usvojenice".I) porodice moglo bi se reći da ima izvesne nove ?dhke, k~Je su Pošto se tu žene i udaju veoma mladi, "bračni staž" je .za sociologiju od velikog interesa. Tako se u OVlm poro~~cama veoma dug, pa zato neki posle nekoliko decenija braka dovode usvajaju norme ponašanja koje su svojstvene mdu~trI~skom "drugu ženu u kući". Ona prv;:t tada traži razvod, miraz koji društvu i čiji je izvor više racionalan i for~alan. TraJa~Je ove je donela, prilikom stupanja u brak i još svoju "zaslugu". To porodice je znatno kra~e nego one kod kOJe p~eo:rlađuJ~. tra­ je ona količina novca koja bi joj, 'po njenom mišljenju, pri­ dicionalni odnosi i ciljevi. Kod nje SU i slucaJevI "socIJalne pala, da je "radila kod muža". U sudskim dokumentima se takvi zahtevi obrazlažu time što bi žena "za 30 godina braka patologije" ređi. Zbog svega toga porodica i porodični život prilično se služila i nešto bi stekla". Navode se i slučajevi da mladi zet .razlikuju u samom Boru i u okolnim sel!ma. ." .. koji se ,,;prizetio" kod tasta, kad odraste, istera iz "rođene Na selu je porodica čistijeg "timockog :lpa .' k~Ja Ima kuće" i tasta i taštu i njihovu kćer, tj. svoju ženu, pa dovede neku drugu. Ako se neki seljak zaposli u gradu, "povede izvesne posebne osobine u pogledu strukture l oblIka l ~v '~o­ joj svojina zemlje igra neobično važnu ulogu u J?orodICnl~ ponekad ženu sa sobom i sa njom uhvati beli svet, a decu odnosima, pa je dosta česta pojava da se b~akovl sklapaJU ostavi njenom ocu" .2) Na vanbračnu decu ne gleda se katkad samo da bi se uvećalo imanje ili da bi se postigla neka druga kao na neki naročiti greh i problem. Ona se :t;"ađaju po "poja­ ekonomska korist. Če.sto se gleda na ek~no~sku snagu tama" i u "divljim brakovima" maloletnih roditelja. Ponekad, onoga sa kojim se namerava sklopiti b~ak; mlr~z. Je oba;-,ezan kad deca odrastu roditelji su već raskinuli brak i ona su ostala i on se računa "u danima oranja, stOCI, sp:eml.l novcu . T~ nezbrinuta. Na primE7r, iz dokumenata se mogu videti iskazi je za one bogatije, a siromašniji se zadovolJava l ,,~pre~om 1 malo letne majke o tome kako je živela nevenčano i "izro­ novcem.". Ovde je veoma raširena i pojaya "plan:ranJa po: dila dvoje maloletne dece, a kasnije je morala da napusti roda" i ranih brakova". Redovno se desava, naIme, da l kuću, jer je u nju došla druga žena i sad su joj ostala deca . muškarc'i i žene stupaju u brak iako ne~aju broj g~din~ na vrat, a njihov otac ne doprinosi uopšte ništa njihovom izdržavanju, iako ima v~še od 8 hektara zemlje, od čega je koji se po pozitivnom zakonu smatra dav Je potrebno.vlmatI da bi se sklopio brak. Tek kasnije, i to cesto posle vIse. go­ više od polovine obradivo, a pored toga zaposlen je i u Boru dina bračnog života, ispunjavaju se zakonske fo.rmah:ostI da gde ima dobru platu". Ni "brakovi na probu" nisu ovde retka 3 bi se brak "doveo u red". Uostalom, to omogucava l usaI?-­ pojava. ) ljenički život po "pojatama", daleko ~d seoskog ~aselJ~. Isto tako nisu retkosti ni pobačaji koje vrše razne seoske Dosta često mladić koj,i se' ženi "prizet1 se s~ ~a ::nanJe babe i vračare ("trljanje"), i to po određenoj "tarifi". Na pri­ roditelja svoje žene'l. Zbog toga se ovde vm~gu cutI. r~Cl "do: mer, prema jednoj medicinskoj anketi vidi se da je ogromnom vedi zeta u svoju kuću, a sina šalji.~ :~n:~~ ku~u. NekI broju seoskih žena koje su zaposlene u industriji Bora, 1,1 punoj smatraju da se u porodici onda "mirnlJe ZIVI l ~a Je "mno~o snazi, umanjena radna sposobnost zbog neve što izvršenih po­ manje sukoba". Na polni život pre braka nek: n.e gledaJU bačaja. Tom prilikom medicinski je utvrđeno da je ko~ oko kao na neku naročitu bračnu smetnju. "Ne pItaJ me, ne dve trećine ovakvih žena izvršen u toku života nestručan pitam te šta je pre bilo", to je kao neko nepisano pravilo abortus. Ova anketa je takođe pokazala da je jedna trećina u odnosima između onih kpji stupaju u bn:k. NekI ~ma­ pregledanih žena, većinom seljanki, bila onesposobljena za traju da bi "bilo glupo" raspitivati se za tako sto. ~udskl. do­ dalje rađanje ili im je u velikoj meri bila umanjena radna kumenti pokazuju' da se priličan broj žena po 'OV1m selIma, dok im je muž odsutan u vojsci ili na nekom vdrugom ~es~~, ~ Arhiv Sreskog suda u Boru, Ks. br. 604/59 itd. "vucara" sa drugim, a on po povratku "ne~a. sta vd~ prImetI . 2) Kolektiv, br. 7, 19, februar' 1960, 3. Ti isti dokumenti pokazuju da ima i druglh slucaJeva poro- 3) Arhiv Sreskog suda u Boru, R-8/60 itd. 91 ~90 sposobnosti zbog nevešto i nestručno izvršenih pobačaja "tr­ kovi. Devojka od dvadeset godina već se smatra za vrlo staru; ljanjem".!) one. Re udaju i pre petnaeste godine. Zbog toga su žene U ovdašnjoj seljačkoj porodici uloga žene je ,inače dosta zakržlj~le, sitne i niske rastom.... Razvodi brakova su vrlo velika, tako da neki učeniji ljudi govore i o "matrijarhatu" . .česti. Ovde nisu isključeni brakovi ni među srodnicima, kao ni Ona radi sve poslove u kući i van nje, nosilac je porodične brakovi među maloletnicima. Prilikom zahteva za ozakonje­ tradicije, odlučuje o broju dece. Pošto je bila veoma dugo njem maloletničkih brakova, sud ih odobrava u 90% ·sluča­ društveno zapostavljena, udaljena od škole i od svakog javnog jeva, jer su supružnici već živeli u divljem braku i očekuju života, ona se povlačila u "kazu" i "pojatu" i živela onako dete ... U ovom kraju u nekim selima mortalitet je veći od kako se vekovima tu živelo. Ali ipak, može se opaziti pri­ nataliteta. Zbog težnje da se ne deli imanje, postoji sistem lično jasna razlika u porodičnim odnosima između "srpskih" jednog deteta u braku. Zbog toga poneka sela polako odu­ . i "vlaških" seoskih porodica u okolini Bora. Tako "u srpskim miru; ova pojava se u narodu zove ,bela kuga' .... Na dru­ selima ženska omladina nastavlja školovanje i posle završene štvenu aktivnost ženske omladine veliki ·uticaj vrše roditelji, osmogodišnje škole, dok je u vlaškim selima još retka pojava naročito u srpskim selima, gde još postoji shvatanje o devojci da žensko dete nastavi školovanje, iako ima slučajeva da su da treba da bude ,skromna i utegnuta'."!) i Vlahinje završile neku .stručnu školu, uglavnom učiteljsku U samom Boru prUike u ovom pogledu su drukčije. Ali . ili medicinsku. U većini slučajeva; ženska deca posle osmogo­ ni ovde se ne može govoriti o nekoj jedinstvenosti porodičnih dišnje škole prekidaju dalje školovanje zbog udaje; u celom oblika i shvatanja. Tu su izmešane seoska porodica, sa kraju je česta pojava da se devojke vrlo mlade udaju .... svojim tipovima, i gradska, u kojoj se takođe opažaju izvesne I u odnosima u porodici ovde postoji razlika· između ,Srba' razlike i nijanse. Znatno su zastupljeni varijeteti i tzv. pe­ i ,Vlaha'. Dok je kod ,Srba' glava porodice muž i on odlučuje I čalbarske i nepotpune porodice, u kojoj su odnosi prilično po­ i o svemu, pa i kod samih žena postoji. shvatanje da se ustru­ I remećeni, .kao i brojne maloletničke porodice. Ima i mnogo čava ispred muža jer je muž taj koji više i bolje zna, dotle samaca, koji su ostavili porodicu li svojim selima ili su došli je u porodicama ,Vlaha' položaj žene u kući sasvim drukčiji. I neženjeni, pa se ovde saživeli sa drugim ženama, a zanema­ Ona potpuno samostalno vodi domaćinstvo; žena ,Vlahinja' je I rili svoje porodice po selima i druge obaveze. Svi ovi tipovi samostalnija i u odlučivanju, bilo. kad se radi o stupanju u ko­ i varijeteti porodica prilagođavaju se, razume se, jedni dru- operaciju,bilo kad se radi o· njenom kretanju i izlaskl1 iz gima u novoj sredini. . kuce .... Pri sklapanju braka postoji velika razlika između Jedan od najsigurnijih· puteva za to prilagođavanje ';;u muške i ženske dece. Muškarac može slobodno· da bira ženu tzv. mešoviti brakovj, tj. brakovi između lica različitih naCija koju želi, a kod devojaka to čine roditelji. Ali· li poslednje i religija, ali se ovde sretaju i neke druge pojave koje su vreme i tu nastupaju izvesne promene, pa devojka donekle retke po drugim industrijskim središtima. Na primer, prili­ može sama. sebi da izabere bračnog druga; ali s tim da se čan je broj sklopljenih brakova između muškaraca iz grada roditelji. moraju bar saglasiti sa njenim izborom. Zato sada Bora, koji inače nisu odatle rodom, sa seljankama iz. okoline. ima sve manje slučajeva da devojka pobegne sa svoje svadbe, U matičnim knjigama one se vode u rubrici "domaćice". Do­ što se ranije događalo vrlo· često. . .. Kod sklapanja braka kumenti iz arhiva i sprovedene ankete pokazuju takođe da' se miraz ima uticaja kod skoro polovine sklopljenih brakova. i onima koji su došli ovamo iz drugih krajeva, pa l krajeva Utkaj miraza bio je ranije mnogo veći; roditelji spremaju gde je natalitet još visok i gde se strogo gleda na odnose devojci pored nameštaja i novac. Težnja je roditelja .sve više u braku, dopadnu lokalni običaji, kao što je "planiranje po­ da im ćerka ne ostane na selu, već da ide u grad i da se uda roda", pa se i od njih može čuti pitanje: ,,$ta će siromahu za onoga koji ima platu .... Ovde su veliki problem rani bra- deca?" ili ovakva: "Koji muž nema ,švalerke' i žena ,švalera',

1) Anketa Medicinskog fakulteta u Boru i okolini, Arhiv Medi­ !) Materijal za referat "Uloga i aktivnost ženske omladine 'u cinskog fakulteta, Beograd, 1954. društvenom životu,", 25. marta 1961. godine, Arhiv SSRN, Bor.

93 ti ne vrede mnogo." Dosta se brakova razvodi, ali razvedeni se "pitanju društvene ishrane u Boru poklanja posebna pa­ veoma brzo sklapaju nove brakove. Iz matičnih knjiga takođe žnja". Prema sprovedenim anketama, ovde se ljudi hrane' se vidi da ima prilično dece "rođene vanbračno", a kasnije je "u porodici, menzama, kantinama, restoranima, još postoje i tri dodato da je "otac priznao dete za svoje i izjavio želju da privatne kuhinje, koje prosečno dnevno daju oko 500 obroka". nosi 'nejgovo porodično ime, sa čime je i majka saglasna".l) Jedna privatna kuhinja "sprema jelo na· ulju za šiptarsku Neke osobenosti brakova u Boru mogu se uočiti i pri pre­ nacionalnu manjinu". Neka preduzeća imaju "organizovanu gledu matičnih knjiga u periodu 1955-1959. godine. Tu se društvenu ishranu, gde se prosečno dnevno hrani po 900 rad­ pokazuju ove osobenosti novih brakova: nika i gde se redovno priprema 6 do 10 vrsta jela, a količina, hrane po porciji iznosi 800 grama i prosečna kalorična vred- 'nost jednog obroka je 1595 kalorijaf'.l) Te ankete takođe po­ Od sklopljenih brakova bilo je kazuju da "ishrana radnika koji se hrane sa familijama brak II Boru može se računati prema prosečnoj zadruzi", a da oni Sklopljeno mešo- oboje stu- razve- jedno oboje raz- ,," Godina brakova paju 'prvi razve- vedeno ili vitih putu brak denih deno udovo "koji se hrane u Boru sa porodicama, a koji povremeno žene lica šalju kućama radi obrade imanja ili da pomažu rodbini, spre­ maju hranu sami i u toj hrani nije zastupljena neka naročita 1955. 161 33 101 60 35 25 kaloričnost, jer u njoj nema dovoljno ni vitamina ni masr;taće". 1956. 152 29 96 56 29 27 1957. 153 23 107 49 27 22 Ove analize su takođe pokazale "da ti pogledu ishrane nije 1958. 132 21 80 52 33 19 nimalo zadovoljavajući položaj onih koji sami spremaju: 1959. 168 33 108 60 41 19 hranu".2) SVEGA: 766 139 492 277 165 112

2. SUSEDSTVO Različiti uticaji na porodicu vide se donekle i po njenoj strukturi. Na primer,na kraju 1960. godine u Boru je bila Susedstyo može biti i primarna grupa i društveni agregat., 4301 porodica sa 17 328 članova domaćinstava. 2) Struktura U prvom slučaju, kod njega se ličnosti nalaze među sobom porodica po broju članova izgledala je, ovako:: "lice u lice" i povezane su mnogim nitiIp.a ne samo prostorno već i društveno. To su "komšije" od kojih se malo šta krije sa 1 članom 150 porodica i sa kojima se odnosi uređuju "neformalno" i po običajima. sa 2 člana 468 porodica Ali u poslednje vreme pojavljuju se i neki drugi oblici sused­ sa 3 člana 1125 porodica stva, u kojima su ličnosti povezane više prostorno, a ukoliko sa 4 člana 1482 porodice imaju i ,nekih drugih' veza, one se uređuju "formalniIn pro­ sa 5 članova 571 porodica pisima". 6 članova 323 Društvene grupe u Boru imaju svoja nešto posebna shva-, sa porodice i '! tanja i o susedstvu; kod nekih od njih susedske veze su daleko U isto vreme, samacll je u Boru bilo l 805, a od toga jače naglašene nego kod drugih. Na eve veze naročito paze broja se "hrane u menzama 900, hrane se po privatnim men­ oni kod kojih preovlađuje "seljački mentalitet". Kod njih ima zama i kuhinjama 150, a sami kuvaju 755".3) Ali ishrana nije, još dosta izreka o tome da se "sused prvi nađe u nevolji"" problem samo za samce već i za druga domaćinstva. Zbog toga "da je on najbliži i najbolji", da pred njim "nema tajni" ili da on zna šta se "i u mom loncu kuva". Oni znaju ko im l) Knjiga rođenih i umrlih, Arhiv Opštine Bor. 2) Anketa o prodici i stambenom pitanju, 1961, Arhiv Opštine' 1) Anketa o trgovini i ugostiteljstvu, 1960, Arhiv Opštine' Bor. Bor, 7. 3) Analiza ishrane radnika, 1960, Arhiv SSRN, Bor, 1960. 2) Analiza ishrane radnika, Arhiv SSRN, Bor. 94 95 je bliži a ko dalji sused, i kakav stav i ponašanje treba Ima još i drugih problema sa kojima se ovde moraju da prema njemu zauzeti. Ali ukoliko se ova sredina više urbani­ bore stambene zajednice i komunalne službe.. Jedan je od njih zuje, i ovakve veze susedstva sve više labave. Došljaci iz i pitanje čistoće po kućama za stanovanje i II njihovim dvo­ rištima: Taj se problem postavlja naročito kod zgrada koje nekih industrijskih krajeva, osobito stručnjaci, na veze "tradi­ cionalnog susedstva" ne polažu gotovo ništa. Ima ih koji žele su ranije sagrađene za radnike, a koje su "u lošem stanju", da žive sami "kao panjevi" i da ne održavaju gotovo nikakve zatim kod zgrada za samce ,i izvesnih zgrada privatnog susedske odnose. . . sektora, kao i kod stambenih baraka. Postavlja se. pitanje svinJ'aca kokošinjaca i neuglednih šupa, koje se ne ruše, već Jedna vrsta "organizacionog i formalnog"· susedstva su " , di v l . se i nove podižu. -.... Naročito poslednjih go na po ce a Je tzv. s·t a m b e n e z a j e d n ice. "Pri osnivanju ovih stambe­ nagla izgradnja svinjaca i kokošarnika i okolina bliža centru nih zajednica imala su se u vidu područja koja treba. da grada pomalo se pretvara u farme raznih životinja, kao predstavljaju prostornu, urbanističku i komunalnu celinu i da, i bašte sa povrćem, koje se vrlo često zalivaju i otpadnom obzirom na veličinu područja, broj stanovnika i materijalne vodom. Sve ovo skupa, a naročito svinjci i kokošinjci, čini da uslove, budu u mogućnosti da ostvare zadatke koji stoje pred se u toku letnjih dana oseća smrad, a u ponekim ulicama njima. Za relativno kratko vreme svoga postojanja, zajednice nekih dana prozori na stambenim zgradama ne mogu se otvo- su organizovale i unapredi1e službe koje neposredno služe . riti usled širenja zadaha. Treba još dodati da je kod nas vrlo porodici, domaćinstvu i radnom čoveku u zadovoljavanju po­ veliko vazdušno zagađenje, koje potiče od borskog dima, koji 'treba njihovog svakodnevnog života. Njihova aktivnost se po­ je takoreći uništio zelene površine u okolini grada i ako mu sebno ogleda u organizovanju pomoći zaposlenoj ženi i poro­ se još doda i širenje zadaha od svinjaca, onda je jasno koliko dici, u podizanju i vaspitanju dece, u organizovanju i unapre­ mi čistog vazduha udišemo".l) đenju svih vrsta delatnosti koje pomažu vođenje domaćinstva, Ove i slične stvari ponekad doprinose da se odnosi među zatim u pružanju stručne pomoći kućnim savetima i građa­ nima u poslovima upravljanja zgradama i njihovim fondo;.. "komšijama" pomute i da iskrsnu sporovi, koji se zatim godi­ vima. Sve ove zadatke stambene zajednice sprovode preko . nama vuku po sudovima. izvesi:lih servisa kao što su: stolarski, bravarsko-limarski, zatim servis za raznošenje mleka i hleba, električarski, čišće~ 3. DRUŠTVENI AGREGATI nje ·zajedničkih prostorija itd.".l) Ali tom prilikom dolazi do izvesnih nesporazuina između stanara i radnika koji izvode Ličnosti se nalaze u određenim međusobnim odnosima te usluge. Na primer, radnici se pitaju "kad čine usluge sta­ i vezama. Ti odnosi i veze mogu biti veoma prisni, kao kod narima u vreme kad je kiša, snegovi i drugo, da li je zaista primarnih grupa, osobito porodice, ali se često ljudi nalaze potrebno u vezi opravke; da se pri ulazu moraju izuvati i biti povezani samo'u nekom fizičkom prostoru, i osim te fizičke bosi, kako bi izvršili opravke unutra u stanu? Oni se dalje bliskosti njih ne povezuje međusobno ništa drugo. To mno­ žale da im to oduzima vremena, a stanari misle da se usluge štvo ljudi koji se nalaze. u istom prostoru, ali bez· ikakvih od strane ovih majstora moraju vršiti bez obzira na vremen­ drugih veza među sobom; čini "društvene agregate". Oni su ske nepogode i da bi ipak tu i tamo trebalo izuti obuću pri karakteristični za društvo u gradu, njih donose neminovno sa ulasku u stan" .2) sobom industrija i urbanizacija, i oni su u neku ruku ,suprot­ nost primarnim grupama i grupama ruralnog društva, gde se I) Izveštaj o radu kadrovske službe u periodu od 1. januara odnosi zasnivaju na drukčijim normama i vrednostima. Zbog do 31. decembra 1959. godine, Arhiv Opštinskog sindikalnog -veća, toga je problem' odnosa primarnih grupa i društvenih agregata B~ . veoma značajan za sva društva koja se industrijaliziraju i ur- 2) Zapisnik godišnje skupštine Sindikalne podružnice sta'm,­ benih zajed1}ica na teritoriji grada Bor, 8. februara 1960, Arhiv I) Godišnji izveštaj zdravstvene stanice, 1959, Arhiv RTB. Opštinskog sindikalnog veća, Bor. 7 Bor i okolina 96 97 gande katolicizma u vreme prvog dolaska Francuza ovamo, .baniziraju. Između ostalog, tu leže velikim delom i koreni a "otuđenja" ličnosti u modernom društvu i mnoge druge nje­ preko "vlaške bune", do raznih rr:an~fe~t~:ija i, mitin~a :r: gove devijacije. Zato ovom problemu treba pokloniti pažnju, kojima, se brane ili napadaju neke IdeJe: l,lcnost,l: pu~hka Je jer je to problematika našeg, "globalnog društva" isto Irao 'ovde takođe čest društveni agregat. U nJoJ 13U l1cnostl pove­ . ' zane samo utoliko što na isti "auditivan ili vizuelan" način l onog u Boru, gde se ona može konkretno videti i pratiti. "prate' neki program. Tako su ličnosti više posmatrači i sl~­ U suštinu društvenih agregata nije lako ući; upravo to je jedan od spornih problema savremene socijalne psihologije 'šao'ci. 'Na 'primer, publiku čine posetioci bioskopa, fudbalsklh i sociologije. Zbog toga se pre analize ove pojave' u Boru { drugih utakmica, gledaoci raznih 'parada, kao i slušaoci raz­ treba osvrnuti na još neke karakteristike i vrste društvenih lih diskusija. Trg u centru Bora nije samo zborno mesto za manifestacije masa nego i pogodno mesto za skuplja­ agregata. Na prvom mestu, može se reći da su ličnosti koje različite nje publike koja sluša ili gleda tu razne "programe", Jedan čine neki društveni agregat među sobom obično anonimne, vi~ one su strane jedna drugoj. Agregati nisu'organizovane celine, publike predstavljaju i čitaoci v razl~č~ti~ l,istovv~' ~o~acI u njihovoj- strukturi nema neke hijerarhije u položaju i funk­ o tome pokazuju da se ovde prosecno lISLOVI dosta cIta]U l da je ovakva "pubiika" brojna. Ali ipak pada u da cijama ličnosti. Po svojoj prirodi mogu biti teritorijalni i vre­ prilično oči se listovi i časopisi koji se bave, različitom tehničkom proble­ menski;kod prvih se ličnosti nalaze u fizičkoj blizini pošto matikom relativno manje nego što bi se moglo su smeštene na istom delu teritorije; ,u drugom slučaju one čitaju očeki­ vati, a da se prilično čitaju politički listovi i časopisi iz pre­ .su samo vremenski povezane na taj .,način što zajednički stonice, kao i oni koji donose sportske vesti i razne konkur~e posmatraju nešto ili učestvuju u nečemu" a kad god hoće mogu slobodno da izađu iz jednog takvog agregata i uđu lepote. Lokalna i provincijska štampa se čita daleko manJe ~ dru,gL Samo stvaranje Bora, kao i drugih sličnih naseija, i teže nalazi svoju publiku. ' Jeste Jedna "agregac:ija", a isto tako d stvaralije tzv. stambenih Dosta česta i važna pojava za Bor su i tzv. rezidencijalni zajednica u njemu. Bitna za tu agregaciju. je ista teritorijama agregati; ta se pojava 'inače sreta sve češće kod velikih grad­ osnova. Ali ovde ima društvenih agregata i druge vrste. ' skih aglom~racija. Tako. se i u Boru ve.ć sretaju i.zvesni agre­ U sociologiji je već postala klasična podela društvenih gati ove vrste, a oni su tu' bili, tl začetku,'još od otvaranja. agregata na: gomile, mase, publiku i razne rezidencijalne samog rudnika. Tu je u pitanju izdvajanl~,određenih ličnosti agregate. Sve su to važne karakteristike modernog grada i njihovo smeštanje u određene prostorne okvire. Tak:o se stva­ i gradskog života, a sve je to od značaja i za Bor. raju izvesni "funkcionalni agregati", ili "zone" gqe su sme­ . Gomila je skup ličnosti na određenom mestu, ali ličnosti štene zgrade ili ljudi koji obavljaju iste ilisličn~ poslove, kOJe su se sakupile bez "nekog posebnog cilja; ona zauzima a koji se po nečemu razlikuju od drugih. Za. ovo naselje su samo određeni fizič1ti prostor i ne vrši neku posebnu i opštu karakteristične u ovom pogledu razne "stambene' kolonije", funkciju. Tipičan. primer za ovo su susreti raznih ličnosti na "zgrade za samce" ili "zgrade za familijarne ljude" u koje su ulici ili na "korzou". Toga ima' dosta i u .Boru, i njegov useljavali ili se sada useljavaju ljudi S:;l raznih strana i sa "korzo" pre podne redovno zauzimaju penzioneri i drugi pro­ različitom prošlošću i kulturnom pripadnošću. U poslednje laznici, a uveče se na njemu skuplja omladina. Masa je ta­ vreme u Boru se' zidaju velike zgrade, koje imaju sve odlike kođe skup ličnosti, ali ličnosti koje su m'eđu sobom povezane i probleme "radn,ičkih hotela"; u njima stanuju stalno rad­ izvesnim jačim ili slabijim osećanjima. Tu ličnosti teže nešto nici i nameštenici različitog porekla -i kvalifikacija. U takvim da promene, ili žele nešto da zadrže., ili hoće da iskažu neko stambenim agregatima oni su obično anonimni jedni za druge; sv:oje uverenje, ili žele nešto da :tmi.ne. To je .takođe tipična to često traje dosta dugo vremena, pa se ponegde takvo stanje poja,va gradskog života, i ukoliko je Bor više postajao grad, i zadrži. To povlači za sobom i druge posledice; sporo uspo­ utohko su bili češći različiti oblici manifestovanja masa. Na stavljanje bližih društvenih dodira i odnosa, društvenu izdvo­ primer, tu bi došao dosta širok raspon iskazivanja različitih jenost i sivilo svakidašnjeg života. osećanja njegovih ljudi, od "verskog štrajka" protiv propa- 99 98 7' -;

Funkcionalni agregati, tj. zgrade ili posebni delovi pro­ stora u gradu koji su namenjeni za smeštanje ličnosti sa od­ ređenim funkcijama i na određenoj teritoriji takođe su ovde sve češći. Zbog toga se u Boru već postavio, a 'ubuduće će se sv.e češće postavljati, i problem "zoniranja grada.". Na izve­ stan način, još od samog stvaranja rudnika ovde su se stvorile "rudnička zona" i "zona upravnih zgrada". Ali vremenom su došle i druge "zone", i ukazala se potreba da se planski pri­ :' .- stupi "zoniranju". Na primer, već su u ovom gradu izdvojene "zone" koje su namenjene trgovini i prometu, upravi, školama, IV DRUŠTVENE KATEGORIJE kao i neke druge.

Ličnosti koje čine jednu društvenu kategoriju ne moraju među sobom imati nikakvih dodira, odnosa ili "komunikacija". One imaju samo jednu ili više karakteristika koje su im za- . jedničke. Na primer, takve su kategorije: muškarci, žene, o,ženjeni, neženjeni i sl. Tih kategorija· ima mnogo, ali za r strukturu nekog društva, a onog u Boru pogotovu, od osobitog su značaja tzv. profesionalne kategorije. Društvo u Boru je mlado i još u formiranju, i jedna od osnovnih društv:enih I podela je ona po zanimanju. Ta zanimanja su kategorije koje povezuju ljude u izvesno jedinstvo. Pošto ;imaju isto zanima­ nje, oni su po tome slični, iako u svemu ostalom mogu biti različiti. Kao i kod drugih društvenih kategorija, tako i kod ovih ljudi koji ,imaju istu profesiju ili sličan izvor za život ne moraju održavati među sobom nikakve društvene dodire ili biti u kakvom društvenom saobraćaju. Osobina ovih katego­ rija je još i to što njihovi članovi mogu biti izbroj ani i one se mogu "kvantificirati". Ta njihova osobina je od značaja osobito za statistiku, ali ona ima i za sociologiju izvestan zna:" čaj, iako se savremena sociologija više ne zadovoljava samo "brojanjem noseva" u nekoj zajednici. Brojčani podaci se mo­ raju potkrepiti i drugim nalazima da hi se utvrdili kvalita­ -l. tivni :odnosi u zajednici, i samo tako "profesionalne kategorije" dobijaju stvaran značaj .. za sociološka istraživanja; inače one ostaju samo mentalne konstrukcije, bez nekog sociološkog zna­ čaja. Samo tako one mogu poslužiti za objašnjenje drugih 1 pojava; osobito onih u vezi sa društvenim položajem i ulo­ gama ličnosti. J U Boru i njegovoj okolini ima više profesionalnih kate­ gorija.

101 /

1. SELJACI -nih odlika toga života jeste način na koji je organizovano nji­ hovo gazdinstvo i domaćinstvo. Oni, naime, još i danas žive Ovde se kao "seljaci" prilikom raznih popisa, i inače, iska­ "pojatarski". Ta organizacija malo se razlikuje od one kakva zuju ne samo stanovnici okolnih sela već i znatan deo ljudi je ovde bila ranije, kakva je bila u prošlom veku, kada je iz Bora, osobito onih iz "Bor sela". To su ljudi koji se izdrža• zabeleženo da ovi seljaci imaju "kuću u selu", a na drugom vaju od poljoprivrede i žive "seljački". Zaista, kad dođe u mestu, tamo "gde su im stoka, livada i zabrani" imaju "po­ ovaj grad, čovek se začudi - otkuda ovim ljudima .tolika vate". To imaju seljaci ne samo po okolnim selima već i oni upornost da ostanu "seljaci" u jednom naselju koje je tipično J iz "Bor sela". ,Pojate se podižu u polju, blizu vode, i tamo industrijsko i sa znatnom industrijskom tradicijom? Već više odakle se najbolje može koristiti imanje, a u selo se dolazi od pola veka ovi ljudi slušaju sa svoga kućnog praga mine i samo po potrebi: da se obiđe bolesnik, da se odnese hrana, i tutnjavu mašinerije jednog modern9g rudnika, a ipak to kap, sl. Mnogi od njih veći deo života provedu po "povatama"; neki da ih se ne tiče. Zbog čega industrija tako dugo nije mogla ne znaju reći' šta je za njih .važnije, "kaza" ili;,povata,i, dok iščupati ove ljude iz njihovog seljačkog korena? Ovo je,~amo će drugi bez dvoumljenja odgovoriti da im je ova druga za jedno, od pitanja koje se postavlja u vezi sa njima,. Zbog,toga život važnija i da radije u njoj borave. Pojate su im daleko u je ,potr:ebno podropnije se zadržati na njihovim društvenim poljima, Udaljene jedna od druge, izolovane društveno, i uti­ odlikama. , ,,' caj iz grada do njih sporo dolazi. To daje odgovor na: mnoga '- Prema podacim;l, "na teritoriji ove Opštine živi :24 276, pitanja i probleme ovoga društva. Ovo je' jedan od razloga' seoskih, ptanovnika", od kojih je razume se, samo o<;lr~đeni de9: zbog kojih je "kulturno nasleđe" ovih seljaka više nego' te­ ,;privrednoaktivan". Od ovih je "uposleno u poljQPrivredi ško. Oni su vekovima bili prepušteni sami sebi. 13 07S!?) i to, po selima izgleda ovako: lIU selima Borske opštine, kojih ima 10, postojalo je pre Drugog svetskog 'rata dvanaest četvorogodišnjih osnovnih Selo seoskih· privredno' stalno uposleno škola sa 37 učitelja .... Sela su bila bez električnog osvetlje­ stanovnika ' aktivnih u poljoprivredi nja, bez puteva i udaljena od kulturnih centara, a razume­ vanje ljudi za' nešto što je bilo i malo naprednije gotovo nije B,~r ' ,640 423 254 i ni postojalo. Stanovništvo ovog kraja je posebno tretirano, Brestovac, n06 1627 1060 Bučje'·' , 1011 683 533 Izmišljani su:n,e samo pogrdni nazivi već su ,Vlasima' pri­ D.B .. Reka 1316 1389 781 pisivane i najnegativnije osobine. Kod ovih ljudi počelo je da Zlot 5-644 3812 78 se stvara osećanje' niže vrednosti. Zato su ohi postajali nepo­ ,2742 1852 1252 Kriveij., verljiviji, povlačili se u sebe i živeli sami sa svojim proble­ Luka' ' 1259 923 847 mima i teškoćama .... U kući su živeli vrlo primitivno. Kul­ Metčivi:iica 2085- 1423 1085, " O~trelj , ,-, 855; 578 ' 416 turne tekovine bile su im nepoznate, a najosnovniji principi 1593 Rgotina " 2152 1862 higijene malo poznati ... Daščani pod je bio retkost, posebne -1381 933' 589 sI-ati.na sobe za starce, decu i odrasle takođe. Postojala je obično jedna Sarbariovac : ' 2785 1881, 1480 'o,;,. spavaća soba bez obzira na broj i uzrast članova porodice~ 24276 16'877 13078 Kreveta najčešće nije bilo, već se spavalo na skupnom ležaju. Nisu retki slučajevi da je sa ljudima u istoj prostoriji spa­ _:', Ovi seljaci' 'Žive pos~bniII). životom, koji se prilično razli- vala i stoka, a vrlo se često tu našlo i malo jagnje, tele ili J" " • oo. • • , •• ". kuje ne. samo od života ljudi drugih zanimanja u gradu Boru kvočka sa pilićima .... Često je dolazilo do raznih epidemija veĆ i 'od života seljaka u drugim krajevima. Jedna od m;nov- većih razmera; najčešće su se u. vidu epidemije pojavljivale dizenterija, šarlah, difterija i dr. Bilo je raznovrsnih metoda ',' l) Elaborat Perspektivnog plana razvoja privrede na području lečenja, ali su najrasprostranjeniji bili sledeći: bajanje; čitanje Opštine Bor u periodu 1957-1961, Bor, I, 4. molitve kod sveštenika; stavljanje rogova posle puštanja krvi;

1,:0,2 103 posle ujeda psa u cilju zaštite od besnila vršeno je sečenj~ se i korišćenje radnog vremena jako razlikuje po selima .... vena ispod jezika; crni prišt je lečen na više načina: bajanjem, Prividno se pokazuje da Krivelj, Oštrelj, Slatina i Brestovac vezivanjem na ranu testisa od uštrojenog psa, vezivanjem na imaju po jednom aktivnom stanovniku, koji radi samo u po­ ranu prepolovijene nepečene kokoši zajedno sa creviina i nji­ ljoprivredi, iskorišćeno od 250 do 260 radnih dana u godini. hovom sadržinom; kod zapaljenja očiju i grla vršeno je ispi­ Stvarno iskorišćavanje je daleko manje i u proseku iznosi do ranje ovih organa mokraćom; u cilju lečenja dizenterije pre­ 180 dana. Ovo iskorišćenje radnog vremena potiče uglavnom poručivano je pored mnogih drugih sredstava i da se pije veća otuda što je redovna pojava da seosko stanovništvo, koje je količina tucanog crvenog kamena; u slučaju većih teškoća' kod inače uposleno van poljoprivrede, redovno učestvuje u sezoni porođaja pomoć se ukazivala tzv. istres anj em. Žena je hva­ poljoprivrednih radova i u radovima na svojim imanjima. tana za ruke podignute u vazduh da bi što lakše iz nje izišao S obzirom da ovi ljudi obavljaju istovremeno i najteže po­ plod .. " Problem ,za sebe predstavljao je endemični sifilis slove, kao što je, na primer, oranje, košenje, žetva i sL, oni koji je vekovima vladao u ovom kraju. Može se slobodno reći se nerado rešavaju na bilo kakve izmene u strukturi proiz­ da on nije ni lečen, jer su vrlo retko preduzimane mere od vodnje, jer bi u protivnom u sezom radova bili u nemoguć­ tadašnjih organa ostajale potpuno bez rezultata. Prema po­ nosti da sami obrade svoje površine .... U selima koja usled dacima sa kojima se raspolaže, 7% od ukupnog broja stanov­ udaljenosti od Bora nisu u stanju da uposle srazmerno isti broj nika bolovalo je od ove opake, bolesti. U pojedinim selima radnika kao i bliža sela, iskorišćavanje radnog vremena po ovaj procenat je išao i do 10% (Zlot). Deca su dolazila na svet . aktivnom stanovniku je manje-više ujednačeno i kreće se od sa urođenim sifilisom, sa raznim defektima i unakažena za 123 dana kod Luke do maksimum 170 radnih dana kod Zlota.... ceo život."l) Glavni subjektivni faktor koji onemogućuje povećanje poljo­ Svakako, da je industrija u Boru počela snažno da utiče privredne proizvodnje jes~e relativno niski kulturni nivo na ovakvu sredinu. Tradicija rada seljaka u Borskom rudniku stanovništva i načiI). i struktura lične potrošnje, koja se lako podmiruje iz sopstve:q.e proizvodnje. Sve novčane potrebe pod­ je već d.osta velika. Ali i ovakav rad ima u ovim društvenim i ekološkim okvirima svoje speCifične odlike. "Blizina Bora i miruju se uglavnom prodajom stoke, a u manjem redu pro­ dajomstočnih proizvoda ii prodajom drva. Usled takvih navika mogućnost zaposlenja uticala je na to da se veliki broj seo­ skih domaćinstava orijentiše na stalno zaposlenje pojedinih i usled toga što u tim selima još uvek nije stvorena odgova­ rajuća s,\/,oj.i.h članova u preduze ću, te prihodima iz radnog odnosa potražnja, potencijalni tržni viškovi mahom ostaju najvećim neiskorišćeni podmiruje potrebe novčanim sredstvima." Zbog toga se u in­ neprodati, a delom gotovo od samih dustriji upošljava stanovništvo koje je za rad naj sposobnij e, poljoprivrednih proizvođača, kao što je slucaj sa kravljim pa su u ovim selima poljoprivredne radove "preuzele žene; mlekom, voćem i drugim .... Ogroman fond radnog vremena deca iznad 15 godina, starci i iznemogli ljudi". Otuda je ka­ u toku godine se izgubi na razne verske praznike. Prosečno računato rakteristično ii to da "smanjeni posed domaćinstva uopšte nije po aktivnom seoskom stanovniku, samo se usled ver­ uticao u pravcu gajenja kultura koje zahtevaju intenzivnu skih praznika i raznih daća izgube godišnje oko 33 radna dana. obradu i daju visoke dohotke. Orijentišući se na to da nov­ N'esreća je u tome što većina verskih praznika pada 'u sezoni najvećih čana sredstva dobija iz radnog odnosa van poljoprivrede i poljskih radova, tako da ovo praznovanje ima veliki podešavajući proizvodnju na posedu u pravcu podmirenja uticaj i na visinu prinosa, jer usled toga se znatan broj' useva sopstvenih potreba II ishrarii, ogrevu i ode'H, većina domaćin­ obrađuje sa zakašnjenjem. Karakteristično je i to da članovi stava se zadovoljava onim iskorišćenjem vremena koje je domaćinstva koji su zaposleni van poljopr.ivrede u celini re- . moguće postići u postojećoj strukturi proizvodnje. Usled toga dovno rade na svojim radnim mestima u sve dane verskih praznika, dok na sopstvenom imanju to ne rade. Štaviše, li takve dane oni rado odlaze na rad i na poljoprivredne radove l) V. L. Milošević, Promene u selima Barske opštine i uticaj kod raznih. naprednijih domaćinstava ili na državnim i za­ Bora, "Razvitak", časopis za društvena i kulturna pitanja, Zaječar, br. 1, 1957, 55, 56, 57. . družnim imanjima, dok na svojim ne rade.... Sličan slučaj

104 105 je i sa korišćenjem fonda radnog vremena zaprežne stoke, gde 'njegovoj neposrednoj okolini i nema drugog izvora prihoda se godišnje iskorišćenje po jednoj zaprezi kreće od minimuma osim svoga rada. Rad inženjera, tehničara, a pogotovo rad raz­ 60 radnih dana do maksimuma 126 radnih dana. Navika da nih činovnika, takođe jeu neku ruku "rad", jer i t,: treba sopstvenom zaprežnom stokom po svaku cenu podmiri sve svoje "zapeti", ali ipak to je rad lakši i druge vrs~e, o~ njIhovog. potrebe dovodi često do toga da stoka. ne daje ni 30% ekonom­ On ne daje: ni tako vidne rezultate kao onaJ pn kome se skih koristi koje može da d~L To je naročito slučaj sa kori­ ,stvarno fizički "zapne". šćenjem 'krava za rad na teškim poljoprivrednim radovima, Radnici se prema stručnosti dele u četiri kategorije: viso­ gde se mleko smanjuje za preko 70% samo usled to'ga što ista .kokvalUikovani, kvalifikovani, polukvalifikovani i nekvalifi­ služi godišnje po šezdesetak dana kao zaprežna stoka" .1) , kovan!. Ali jedno je struČhost "po platnom spisku", a drugo Iako je u poslednje vreme u ovom pogledu mnogo šta .stručnost "po stvarnim kvalifikacijama". Tu razlike mogu biti izmenjeno i otišlo se napred, može se ipak reći da 'je ostalo još veoma osetne, i to je jedna od karakterističnih pojava. Na dqsta i onog starog. Tako se u jednom lekarskom izveštaju primer, stvarna stručna sprema radnika u industriji izgleda konstatuje "da u pogledu higijene uopšte u našim selima, mi ovako! visokokvalifikovan 91, kvalifikovanih 2268, polukva­ 1 sa istom ne možemo biti zadovoljni s obzirom da u pojedinim lifikovanih 885 i nekvalifikovanih 3214. ) Po "platnom spisku" selima kod domaćinstava nema' uopšte nužnika, a stajsko se stručnost izgleda drukčije; po tom kriterijurim radna snaga, đubre kod većine poljoprivrednih gazdinstava rasipa po celom naime, ovde "zadovoljava", ali po onom prvom nikako "ne za­ dvorištu, pa ga svinje i kokoši raznose i to predstavlja žarište dovoljava", naročito u pogledu visokokvalifikovanih radnika i za' razne crevne i druge bolesti. Stanovi su dosta prljavi, još stručnih službenika.2) Zbog toga mnoga važna mesta ovde u se hrana kuha na ognjištu, a ponegde se mogu naći i telad i industriji nisu stvarno "pokrivena" radnicima sa stručnim jaganjci da zajedno stanuju sa ljudima. U selima gde postoji kvalifikacijama koja zahtevaju ta mesta. "Ako se pretpostavi javni vodovod, isti nije zaštićen, niti se o njemu ko stara, ,da ~u tarifnim pravilnikom pravilno okarakterisana radna a šahte su po pravilu otvorene i sva prljavština dolazi u pi­ mesta, onda na mestima na kojima treba da rade visokokv;;tli­ jaću vodu .... Veliki je napredak učinjen u suzbijanju endem­ fikovani radnici radi svega 16,7% sa odgovarajućim stvarnim skog sifilis a, ali se još vodi evidencija 338 slučajeva oVih kvalifikacijama; na radnim mestima kvalifikovanih radnika oboljenja. Akcije su pokazale odlične rezultate, tako da od nedostaje ,19,3%,' pol1.lkvalifikovanih 47,8%, dok nekvalifiko­ 1955 godine nije zabeležen nijedan' novi slučaj ove bolesti vanih radnika ima skoro 2,5 puta više."3) Te razlike u stru­ niti je pak ustanovljen kod novorođene dece neki znak obo­ čnosti "po platnom spisku" i "po stvarnim kvalifikacijama" ljenja roditelja od luesa. Mi smatramo da će se do 1961 godine padaju u oči' i samim radnicima, i zbog toga oni tim činovni­ ova bolest na našem području iskoreniti ...".2) čkim podelama i lie pridaju neki naročiti značaj. Te su po­ dele samo za to "da se odredi p~ata", a inače one ne odgo­ varaju stvarnosti. Ali zato oni imaju svoju podelu radnika po 2. RADNICI stručnosti i znanju na radu, za koju misle da je mnogo bliža istini. Tako će oni za nekog svoga druga reći da je "propisan Radnik je onaj koji proizvodi u industriji i sličnim gra­ nama i koji "zapinje" na radu; to je ovde ukorenjeno mišlje• majstor", "maj-stor", "priučen radnik" ili "prost radnik", već prema tome kakvom stvarnom spremom i znanjem raspolaže. nje među samim radnicima. Istina, i radnici sa sela "zapinju", ali oni imaju pored zarade u preduzeću i prihode od imanja , Po industrijskim preduzećima, koja su u pogonu preko na selu, pa zbog toga nisu pravi radnici i "proleteri". Prema cele godine, radna snaga je ustaljenija nego kod onih drugih. tome, po njihovom mišljenju pravi radnik stanuje u Boru ili 1) Elaborat Perspektivnog plana, II, 3. l) Elaborat Perspektivnog plana, I, 6, 7. 2) Godišnji izveštaj Zdravstvene stanice za 1958, 10, Arhiv 2) Elaborat Perspektivnog plana, II, 4. RTB, 3) Isto, 4.

106' 107 Ti su radnici vezani s'a svojim preduze ćima mnogim vezama. onda ako se dobro prouči sa radnicima na koje se odnosi, li ne Pored ostalog, mnogi od njih se, u Boru ožene, zasnuju poro­ samo !iko je ,istaknut na zidovima".1) dicu .i smire se. Tu dođu i do stana; mnogi više vole da žive PrHi.v radile ,snage ,u Bor je veliki. Dolazi dosta radnika u malim prizemnim zgradama nego u onim velikim, kako ih sa strane, tj. izvan Bora i njegove okoline,a uz to i bolja or­ ponekad nazivaju, "kasarnama". To mahom pravdaju time što ganizacija i mehanizacija rada oslobađa izvesnu radnu snagu te male zgrade imaju dvorišta, a tu se može držati lli kokoš kao suvišni1. Zbog toga se postavlja kao stalan problem­ i prase". Ponekad se među onima koji rade na sličnim radnim kako postupati u takvim slučajevima" jer bi onda trebalo I otpustiti radnike. po .prinoipu korisnosti za preduzeće. Ali mestima razviju i druge društvene veze, koje nisu samo pro­ ! fesionalnog karaktera. Zovu jedan drugoga na razne proslave u tom slučaju neki radnici, osobito žene i bolesni, ostali iii s vremena na vreme "srefene" da zajednički izvedu neki bi bez posla. Zbog .toga se pojavljuje socijalni mom.enat koji posao. Svega ovoga nema, ili ima u daleko manjoj meri, kod zahteva da se ne 'ide tim putem i shvatanje da "ekonomski I računi" nisu odlučujući u svemu ovome. U takvim slučajevima "prolaznih radnika", tj. onih koji u Bor dođu samo na izvesno vreme i sa određenim zadatkom. To je naročito' slučaj kod, oqično se izrod-i "sukob ekonomskog i socijalnog principa", koji se u praksi rešava kompromisom. Suvišni radnici za koje građevinskih radnika. "Građevinarstvo je prilično specifična privredna grana; u njemu još uvek nemamo ni idealnu kom­ se nađe da je pravično da se i dalje zadrže na radu svrstaju se u "zelene brigade", pa tako i dalje ostaju n'a' platnom spi­ paktnost radnog kolektiva. Pored ostalih radnika, ima povre­ sku, rade neke lakše poslo-ye i sl. Često se ,za njih otvaraju menih a ima i takvih koji češće menjaju preduzeća, ima i i nova radna mesta, iako ona po racionalnoj organizaciji rada zanatlija ... .'>1) nisu potrebna. Tu su koreni "socijale" i problema koje ona Važan je i postupak kojim se dolazi do kvalifikacija na donosi u svim oblastima' života preduzeća i komune.' radu. lIU školama i na kursevima se pretežno školuju kadrovi Veliki deo radnika, tj. oni koji ovde ,žive od svojih ruku, za metalno-prerađivačku industriju, tako da proble~u školo• smatra sebe zaslužnijim za ovo društvo i za društveni. napre­ vanja rudara, topioničara, flotera i dr~ treba posvetiti posebnu dak od drugih grupa u njemu. U tom pogledu rado ističu pažnju."2) U nekim preduzećima radnici se prvo primaju na svoje "dostojanstvo i zasluge" i kritikuju svaku "samovolju" "probni rad".3) Tendencija je inače svuda da se radnici pri­ ako im se ne iziđe u susret. Osobito kritikuju "samovolju'" likom primanja na posao "prethodno upoznaju sa organizaci­ onih koji, po njihovom mišljenju, nisu toliko zaslužni za pro­ jom rada; procesom proizvodnje i zaštitnim merama na radu". mene u ovom društvu kao oni i ne zaslužuju mesto na koje Ali se dešava lIda u praksi to, delimično' ne sprovode neka su se popeli. Oni se ne ustručavaj u da katkad kritikuju i po­ preduzeća, tako da novi radnici počnu stvarno' da rade na ' l jedine članove radničkog saveta i n.jihove zaključke, pa srna:.. vlastiti rizik". U dosta preduzeća postoji "radpi red koji je I traju da ti "saveti treba da rešavaju kako radnici hoće i da izrađen za pojedina odeljenja i radionice, sa opisom pravilnog f saveti treba da su mnogo jači od direktora", da isključivo sa­ ·i izvođenja raznih operacija, upotrebe tehničkih, zaštitnih j i veti treba da "dele ,fondove plata" i da se lIza komunalne ličnih sredstava; ali je svakako ovakav radni red korisniji l poslove od dobitLpreduzeća ne daje više od 10%". Osetljivi su takođe na suvišno otvaranje novih "upravničkih mesta" i na "raspon" plata. između radnika i činovnika. l) Izveštaj saveta "Rad" Radničkog Građevinskog preduzeća Prilično se kolebaju pri davanju odgovora na pitanje u za period od i. januara 1958. do 19. maja 1960, Arhiv OpŠtinskog sindikalnog veća, Bor, 2. anketama: da li žele da i njihova deca budu radnici. Upravo, 2) Elaborat, II, 4. to je složen problem, ,i socijalna kategorija "radnika" u tom. 3) Izveštaj Radničkog saveta" Građevinskog preduzeća "Rad" za period, od 1. januara 1958. do 19. maja 1960, Arhiy, Opštinskog l) Zapisnik sa proširenog plenuma Opštinskog sindikalnog sindikalnog veća, Bor, 16. veća, 25. mart 1960, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor, 4.

108 109 pogledu je daleko od toga da ima isti 13tav. Radnici koji sta- drži još i danas, čuvao svoju zemlju i svt>ju tradiciju. On je . nuju u Boru, koji su napustili selo i raskinuli bliže veze sa sa visine gledao na one koji su dolazili da rade u rudnik i krajem odakle potiču, običnb ne žele da im deca budu ono· nazivao ih "došljacima" i "barabama". Izbegavao ih je i mJe 'što su i oni. Osobito to ne žele rudari, i kao razlog navode želeo nikakve bliže dodire s njima. Štaviše, i oni od ovih težinu ovoga poziva i činjenicu što retko koji među' njima seljaka koji su sticajem okolnosti došli da rade u rudniku ,;dočekaju' penziju". Oni će mahom još reći da je sve "bolje smatrali su to kao nešto nametnuto i privremeno, ili su došli biti nego rudar". Zbog toga se trude da njihova deca uče· tu da bi nešto zaradili i tako se izvukli iz nekih novčanih ne­ školu i budu nešto drugo, osobito tehničara. U ovom pogledu priiika. Tome su dosta doprrnosili i razni glasovi koji su znatno se razlikuje stav nidnika koji su još povezani sa selom, kružili po ovim selima o nestašici rude i o raznim zlima koje j to ne samo "polutana", kao i "sezonskih i povremenih", već' je doneo rudnik. i onih' koji su kvalifikovani i koji stvarno još samo' stanuju Ali vremenom su taj otpor i ti glasovi bivali sve slabiji na selu. Po "l'adničkim selima" oni žele u velikom broju' da. i tiši. Sve je' manje bilo onih koji su tvrdili "da bi bilo bolje ostanu ono što jesu, tj. nasledni radnici "koji putuju';, onak;o· da rudnik nije ni otvaran" ili da će u njemu brzo nestati rude. kil.O što je već tradicija ovde da "rudarski zanat prelazi sa oca. Preovladavalo je mišljenje, da će u Borskom rudniku biti ba­ na sina". Kao veoma uspelo rešenje za budućnost svoga' sina. kra "dok je sunca i meseca", i ukoliko je vremenom šteta od mnogi među njima smatraju da on treba da postane "prizetak" otr:ovnih gasova iz njegovih topionica bivala veća, tako da se na selu, tj. da se oženi uz miraz i tako dobije kuću i nešto· prinos od obrade zemlje sve više smanjivao (a u nekim selima "zatrovanog područja" zemlja je postala neupotrebljiva, pa se imanja, ali da i dalje obavlja "službu" uborskim predllze6ima. Takvo im rešenje izgleda veoma solidno, i oni ga ne bi rado, nije više isplaćivalo obrađivati je), to je broj onih koji su se menj aJi za neko drugo. uključivali "u proizvodnju" bivao sve 'veći. Vremenom su organizovana i druga preduzeća u Boru i javile su se druge , lWeđu radnicima se opažaju ,i znatne razlike u ,stavovima. mogućnosti zapošljavanja, pa je priliv iz okolnih sela radne o pitanju "promene radnog mesta". Obično pravi radnici ne snage rastao; tak'o da je kod ovih seljaka vremenom preovla­ vole da menjaju svoja radna mesta. Osobito to vredi za one­ davalo suprotno shvatanje od onog ranijeg; oni danas u koji sebe smatraju' kao majstore za izvesne poslove i .speci-· ogromnoj većini smatraju da se od rada oko zemlje ne može jalne grane. Ali ima ih dosta kod kojih to nije slučaj: Ta:k'vi živeti, i da je jedini spas "u plati". Zbog toga je sve više onih "pri nastupanju sezone podnose ostavku radi prelaska II druga. koji za rad na svome seoskom gazdinstvu koriste "domaću preduzeća; uzroci ovome leže u trci za većom zaradom, kao­ snagu" ukućana, a sami odlaze u Bor na rad, pa se ili tamo što su terenski dodaci i s1.".I) stalno presele ili tanio danju rade, a dolaze u selo da noći­ vaju. Zbog toga se ovde kao karakteristika za nekog kaže: "Ima službu, ima kuću", i time smatra da je ovaj veoma 3, SELJACI' INDUSTRIJSKI RADNICI uspešno rešio svoj životni opstanak. Najviše njih ipak radi u rudniku, ali ih ima i po drugim industrijskim preduzećima, Ov'de ih obično zovu "radnici koji putuju". To su oni koji kao što ih ima i po drugim ,;službama". Znatan je broj onih napuštaju svoja imanja na selu 'zbog rada na nekom drugom koji se samo "povremeno" bave nekim zanimanjem nepoljo­ 'mestu, ali se ipak stalno vraćaju kući i pomažu pri obradi privrednog karaktera. Uostalom, to se najbolje vidi iz ovog zemlje. Ovu pojavu je doneo ovim seljacima društveni razvi­ pregleda seoskog stanovništva koje se ne bavi isključivo tak u njihovom kraju. Nekada je taj seljak, a poneki se toga poljoprivredom, tj. koje nije "čist seljak":I)

lj Izveštaj R,q,dničkog saveta Građevinskog preduzeća "Rad" Arhiv Opštinskog sindikalnog veća; Bor, 1959, 16. ' I) E~aborati Perspektivnog plana, I, 4.'

110 111 &···.'.' pogledu je daleko od toga da ima isti s.tav. Radnici koji sta- I drži još i danas, čuvao svoju zemlju i svoju tradiciju. On je . nuju u Boru, koji su napustili selo i raskinuli bliže veze sa. r sa visine gledao na one koji su dolazili da rade u. rudnik' i krajem odakle potiču, obično ne žele da im deca budu ono· [: nazivaQ ih "došljacima" i "barabama". Izbegavao ih je i mJe li želeo nikakve bliže dodire s njima. Štaviše, i. oni od ovih 'što su i oni. Osobito to ne žele rudari, i kao razlog navode· i težinu ovoga poziva i činjenicu što retko koji među' njima j: seljaka koji su sticajem okolnosti došli da rade u rudniku . smatrali su to kao nešto nametnuto i privremeno, ili su došli ,;dočekaju' penziju". Oni će mahom još reći da je sve "bolje· ,f" biti nego rudar". Zbog toga se trude da njihova deca uče· tu da bi nešto zaradili i tako se izvukli iz nekih novčanih ne- školu i budu nešto drugo, osobito tehriičarL U ovom pogledu prilika. Tome su dosta doprinosili i raini glasovi koji su . 'znatno se razlikuje stav radnika koji su još povezani sa selom, kružili po ovim selima o nestašici rude i o raznim zlima koje je doneo rudnik. .. i. to ne samo "polutana", kao i "sezonskih i povremenih", već' i onih' koji su kvalifikovani i koji stvarno još samo stanuju Ali vremenom su taj otpor i ti glasovi bivali sve slabiji na selu. Po "radničkim selima" oni žele u velikom broju' da. i tiši. Sve je' manje bilo onih koji su tvrdili "da bi bilo bolje ostanu ono što jesu, tj. nasledni radnici "koji putuju", onako· da rudnik nije ni otvaran" ili da će u njemu brzo nestati rude. kao što je već tradicija ovde da "rudarski zanat prelazi sa oca Preovladavalo je mišljenje. da će u Borskom rudniku biti ba": na sina". Kao veoma uspelo rešenje za budućnost svoga' sina kra "dok je sunca i meseca", i ukoliko je vremenom šteta od mnogi me'đu njima smatraju da on treba da postane "prizetak" otr:ovnih gasova iz njegovih topionica bivala veća, tako da se na selu, tj. da se oženi uz miraz i tako dobije kuću i nešto· prinos od obrade zemlje sve više smanjivao (a u nekim selima "zatrovanog područja" zemlja je postala neupotrebljiva, pa se . imanja, ali da i dalje obavlja "službu" uborskim predllzećima. Takvo im rešenje izgleda veoma solidno, i oni ga ne bi rado· nije više. isplaćivalo obrađivati je), to je broj onih koji su Se menja.1i za neko drugo. uključivali "u proizvodnju" bivao sve ·veći. Vremenom su organiiovana i druga preduzeća u Boru i javile su se druge Među radnicima se opažaju'i znatne razlike u .stavovima. mogućnosti zapošljavanja, pa je priliv izokolnih sela radne o pitanju "promene radnog mesta". Obično pravi radnici ne snage rastao; tak'o da je kod ovih seljaka vremenom preovla­ vole da menjaju svoja radna mesta. Osobito .to vredi za one-' davalo suprotno shvatanje od onog ranijeg; oni danas u koji sebe smatraju kao majstore za izyesne poslove.i speci­ ogromnoj većini smatraju da se od rada oko zemlje ne može jalne grane. Ali ima ih dosta kod kojih to nije slučaj: Takvi živeti, i da je jedini spas "u plati". Zbog toga je sve više onih "pri nastupanju sezone podnose ostavku radi prelaska u druga. koji za rad na svome seoskom gazdinstvu koriste "domaću preduzeća; uztQci ovome leže u trci za većom zaradom, kao. snagu" . ukućana, a sami odlaze u Bor' na rad, pa se lli tamo što su terenski dodaci i s1.".I) stalno presele ili tamo danju rade, a dolaze u selo da noći­ vaju. Zbog toga se ovde kao karakteristika za nekog kaže: "Ima službu, ima kuću", i time smatra da je ovaj veoma 3. SELJACI' INDUSTRIJSKI RADNICI uspešno rešio svoj životni opstanak. Najviše njih ipak radi u rudniku, ali ni ima i po drugim industrijskim preduzećima, : Ovde ih obično ZQvu "radnict koji putuju". To su oni koji kao što ih ima i po drugim "službama". Znatan je broj onih napuštaju svoja imanja na selu zbog rada na nekom drugom koji se samo "povremeno" bave nekim zanimanjem nepoljo­ mestu, ali se ipak stalno vraćaJu kući i pomažu pri obradi privrednog karaktera. Uostalom, to se najbolje vidi iz ovog zemlje. Ovu pojavu je doneo ovim seljacima društveni razvi­ pregleda seoskog stanovništva koje se ne bavi isključivo tak u njihovom kraju. Nekada je taj seljak, a poneki se toga poljoprivredom, tj. koje nije "čist seljak":I)

l) Izveštaj R.q,dničkog saveta Građevinskog pr'eduzeća .. Rad" Arhiv Opštinskog sindikalnog veća; Bor, 1959, 16. l) Elaborati Perspektivnog plana, I, 4.

110 111 ------_. --_._.. Za osleno u Selo Broj radnika trgovini Selo indu- zanatstvu i ugosti- službe- povreme- koji putuje s~riji telj stvu nika nih radnika Bor 150 8 3 2 17 Šarbanovac 375 Brestovac 450 20 15 12 70 Metovnica 466 Bučje 120 7 5 3 15 Slatin? 222 D. B. Reka 76 9 5 3 15 Zlot 500 72 36 26 31 Brestovac 333 Krivelj 510 37 13 10 30 Zlot 108 Luka 22 7 5 4 33 D.B. Reka 58 Metovnica 280 27 6 10 Krivelj Oštrelj 142 4 6 4 6 414 Rgotina 150 35 17 12 55 Oštrelj 153 Slatina 300 14 7 3 22 Bučje 149 Šarbanovac 340 35 12 5 Rgotina 10 3040 275 130 94 263 Luka i Topla 12 Gotnjane 6 Broj radnika "koji putuju" iz pojedinih sela zavisi uglav­ Laznica 46 nom "od udaljenosti preduzeća od sela i povoljnih komuni-_ Ostala 449 kacija za redovan odlazak na posao". Ali sigurno je da na to utiču i neki drugi elementi, kao što je "relativno loš kvalitet Svega 2701 zemljišta i niska površina zemljišnog poseda seoskih doma­ ćinstava".l) Može se ipak reći da u "industrijsku zonu" Bora spadaju sva sela koja čine njegovu opštinu, a osobito ona iz Iz ove analize vidi se da naročito veliki broj radnika daju "ugroženog" područja. Sve su to "radnička sela i iz njih radi sela: Šarbanovac, Metovnica, Slatina, Brestovac, Zlot, Krivelj, uborskim preduzećima masa seljaka". Udaljenost radnog me­ 2 Oštrelj i Bučje. Ona se ovde smatraju za tipično "radnička sta od njJ.hovih kuća je različita. ) Tako se može videti iz, pregleda "Dnevne migracije radne snage" rudnika u Boru da sela". Sela kao što su Donja Bela Reka, Rgotina, Luka, Topla su jednog dana od 1 661 radnika "koji putuju" stanovalo na i sl. su- samo "mešovita". Savesrio izvršena analiza iz ove an­ udaljenosti od 10 km od svoga radnog mesta 872 radnika i kete izlaže ukratko stanje "radnika koji putuju" u ovakvom službenika, na udaljenosti do 25 km 395, a bilo ih je koji sta- zaključku: "Svakodnevno putovanje negativno se odražava 3 , nuju daleko i preko 45 km. ) Prema jednoj analizi i izveštaju na produktivnost' rada. Radnici koji putuju zamoreni su od ,,0 radnicima koja stanuju van Bora, a koji svakodnevno do­ putovanja i rade na svojim posedima, naročito u letnjim pe­ laze na posao u Bor vozom, biciklom, mopedom: i pešice iz riodima, te u preduzećima na radnim mestima ne mogu po­ raznih sela i koji rade u raznim preduzećima i ustanovama na stići zadovoljavajući učinak. Zamorenost se naročito odražava teritoriji 'Bora i okoline", stanje izgleda ovako: kod onih koji putuju iz dalekih sela. Kod njih su česta obo­ ljenja vena i mišića, a naročito kod onih koji putuju pešice. 1) Elaborat Perspektivnog plana, I, _5. 2) o.d centra Bora, sela u njegovoj okolini udaljena su kilo­ Usled putovanja umanjena je i pažnja na radnom mestu, što metrima: Krivelj 6, Oštrelj 6, Slatina 9, Bresotvac 9, Šarbanovac češće dovodi do povreda na radu, a još više do povreda na 19, Metovnica 20, D. B. Reka 21, Zlot 23, Bučje 30, Topla 32, Luka .j putu prilikom dolaska na posao. Ovo je naročito slučaj kod 34 itd. 3) Dnevne migracije radne snage, 31. oktobar 1959, Arhiv radnika koji na rad dolaze biciklom ili mopedom ~ sudari, RTB, Bor. padovi itd.". Dalje se navodi da od 2701' radnika - putnika

112 li Bor i okolina 113 železnicom putuje njih 743, dok ostali putuju "mopedom, odnose u društvu, u prvom redu na produktivnost rada. Tako biciklom ili pešice" .1) je praksa pokazala da bi njihov prevoz "do mesta rada i na­ Među ovim radnicima nailazimo na mnoge tipove i va­ trag do.bro bilo organizovati autobusima". Zaista, nekoliko rijetete koji se sretaju kod ove kategorije radne snage i po godina posle drugog svetskog rata troškove takvog prevoza 2 drugim našim većim industrijskim preduzećima. ) Tako su snosila su preduzeća, a kasnije je određeno "da radnici iz Sla­ među njima na prvom mestu seljaci industrijski radnici i nji­ tine i Brestovca plaćaju pun tarifni stav za prevoz", dok rad­ hove kategorije, "polutani" i sezonski radnici, a svaka od ovih nici iz Zlo ta i drugih udaljenih sela "imaju izvestan popust kategorija ima i neke svoje varijetete. "Polutani" i ovde imaju za prevoz". Za one pak koji putuju "da se presvuku" odre­ stalan radni odnos sa industrijskim preduzećima u Boru; ~ji­ đeno je da "radnicima iz Donje Bele Reke preduzeće obezbe­ hov porodični budžet sastavljen je od dve vrste prihoda -:­ ·đuje stanove i omogući im da četiri puta mesečno odlaze svo­ plate u preduzećima i prihoda od obrade zemlje u selu. Rad jim kućama, a da prevoz kamionima plaćaju u punom u rudniku i drugim industrijskim preduzećima već je u ovim iznosu".1) . selima postao tradicija, i prelazi sa kolena na koleno. Zbog Ima i nekih drugih problema u vezi sa njima. Tako nji­ toga ovde ima dosta "naslednika radnika" sa sela. Ti su se hova hrana "nije dobra" s obzirom na to da je uvek suva i radnici ponekad specijalizovali u izvesnim radovima i u iz­ jednolična; radnik na putu od kuće do preduzeća izgubi "pro­ vesnim preduzećima, i to im je već postala navika. Na primer, sečno oko 3 sata dnevno"; a ako se tome doda još i to da selo Slatina daje dobre topioničare ("bakračare"). Taj posao oni pored redovnog rada u preduzeću rade i kod kuće, onda oni su naučili iskustvom "kao locovi na Dunavu svoj zanat", je jasno zbog čega se njihova radna sposobnost smanjuje. pa im i drugi to priznaju. Seljaci iz Zlota najviše rade u rud~ "Posledice ovako defektne ishrane .su: rahitis, pelagra i druge ničkoj jami, iz Oštrelja u flotaciji, a Krivelj daje solidne avitaminoze. Onda nije ni čudo zbog čega se tako veliki broj električare. Uostalom, to se vidi i iz !iokumenata koji daju ovih lica javlja i za lekarsku pomoć."2) podatke "da seljaci iz istog sela žele da rade u istim pogo­ Ovde ima i dosta "sezonskih" radnika iz okolnih sela. Oni nima". Na primer, jednog dana u rudničkim pogonima radilo rade po preduzećima koja su i sama sezonskog kraktera, i je: iz sela Brestovca u "dnevnom kopu" 128 radnika, u topio­ kada se.u njima završi po,sao, posle nekoliko nedelja ili nici 18, u flotaciji 23, iz sela Bučja u "dnevnom kopu" 79,·u meseci, oni se opet vraćaju selu i radu na svome imanju. Za flotaciji 2, u top-ionici 13, dok je iz sela Zlota toga dana u vreme rada u preduzećima, kod ove kategorije radne snage jami radilo 133 radnika, a iz Oštrelja svega 2, ili iz Brestovca pojavljuju se i neki posebni problemi. Na primer, u izveštaju S svega 41, a iz Bučja samo 1, itd. ) . jednog preduzeća gde većinom rade sezonski radnici iznosi Postoji i izvestan broj radnika iz ovih sela koji putuju se da oni "traže kao minimum tri stvari: sigurnost i obezbe­ samo s vremena na vreme, obično nedeljom; oni idu svojim đenost na poslu, osećaj da ih u kolektivu smatraju svojim kućama "da se presvuku", a inače rade i stanuju u samom punopravnim članovima i pravično primanje za obavljeni rad, Boru. Odlazak i dolazak svih kategorija ovih radnika pred­ uključivši i odgovarajuće napredovanje". Oni takođe sma­ stavlja priličan problem ne samo za njih već i za preduzeća traju "da je sve to stalnim radnicima obezbeđeno i da· su oni u kojima rade. Postavlja· se pitanje troškova tolikih putova­ zbog toga u boljem položaju od sezonskih".3) Pošto su predu­ nja, a zatim i uticaja takvog načina života na sve njihove zećima koja i sama imaju ,sezonski karakter ovakvi radnici potrebni samo za. neko vreme, to se sa njima "sklapa ugovor . I) Izveštaj o radnicima koji stanuj11: ,?an Bora, 11: kaji. sva!:':o­ dnevno dolaze na posao u Bor vozom, bwtklom, mopedom t peswe za mesec i više dana, tj. dok se poslovi ne završe, a po zavr- iz raznih sela i koji. rade po raznim predllzećima i ustanovama na teritoriji Bora i okoline, 30. april 1961, Arhiv SK, Bor. 1) Kolektiv, br. 311, 29. januar 1957. 2) ev. Kostić, Seljaci indus.triski radnici, Beograd, 1955, 81 i sl. 2) Godišnji izveštaj Zdravstvene stanice, Arhiv RTB 1959 6. 3) Zapisnik sa godišnje skupštine Sindikalne 3) Izveštaj o radu kaQ-rovske službe, 31. decembar 1959, Arhiv podružni~e Gr~d­ ske uprave za šumarstvo i zelenilo u Boru, 31. januar 1960 Arhiv RTB, Bor. Opštinskog sindikalnog veća, Bor. '

114 8" 115 · šenom poslu sledi otkaz po sili zakona". Zbog toga se po zayr­ se slobodno može reći da je kalorična vrednost njihove ishrane šetku radova redovno "počne govoriti i o otpuštanju radnika, ispod proseka". 1) a to nezgodno zvuči, i onda oni koji nisu dobro obavešteni Iako se kategorije radnika "koji putuju" među sobom u govore kako se radnici maltretiraju i otpuštaju samovoljom mnogo čemu razlikuju, i u pogledu odnosa prema preduzeću upravnika .... Zaboravlja se da su ovo sezonski radnici i da i u pogledu odnosa prema selu, ipak kod njih 'ima i ponešto su primljeni pod uslovom, tj. privremeno dok se radovi ne slično. I pravi radnici i pravi seljaci kažu za njih da, se oni završe. O tome je radnik prilikom potpisivanja ugovora oba­ t "varaju sa preduzećima", a to znači da gledaju da izvuku što vešten i podrobno je upoznat s tim, te'nije "prevaren da samo L· više koristi od njih. To donekle potvrđuju i neki dokumenti. potpiše ugovor, već je detaljno upoznat sa karakterom rada r "Radnici koji stanuju na selu, i posle radnog vremena koriste i dužinom zaposlenja".l) Ali sa njima ima i teškoća druge f za rad u poljoprivredi: radno odelo čizme mantile i ostalo' vrste. Ponekad oni "samovlasno napuštaju privredne organi­ tako da se ta zaštitna sredstva poce~aju i ~re isticanja ';ek~ zacije bez otkaznog roka, ne vodeći nimalo računa o proiz­ ! trajanja. Takvim korišćenjem radnik pocepa svoja zaštitna dnim zadacima privrednih organizacija. Ovakvih slučajeva r, sredstva pre vremena i onda se na radu pojavljuje sa pocepa­ ima naročito u građevinarstvu i ciglarstvu, gde su radnici ,f, nim radnim odelom ili čizmama, što daje ružnu sliku." Neki preko noći grupno napuštali posao i na taj način dovodili t od ovakv.ih radnika se za vreme radnog vremena šetkaju do prilične materijalne štete" .2) ( više od vremena, t, 6bav~jaju doručak određenog ,n'~puštaj~ Od "sezonskih radnika" sa sela razlikuju se "povremeni radno mesto ranije, a kasnije stupaju na posao".2)U jednom radnici", koji dolaze ,u Bor preko cele godine i tu rade odre­ drugom izveštaju o njihovoj radnoj disciplini kaže se ovo: đeno vreme, pa se opet vraćaju svojim kućama. To su veći­ "Radna disciplina je najviše kršena neopravdanim izostan­ nom seljaci sa Kosova, iz Vranja ili drugih južnih krajeva. cim'a i to u većini slučajeva Qd strane nestalnih radnika i onih Oni 'obično ovde žive, dok su na radu "kao samci", tj. odvojeni koji pored uposlenja obrađuju i svoju zemlju ...."3) od svojih porodica, koje i dalje žive u njihovim selima. Pošto im je glavno da što više zarade, kako bi od uštede što više poslali porodićama u selu, oni žive veoma skučeno; ovde se 4. STRUČNJACI to kaže "pečalbarski". Neki sami kuvaju bez mesa i masti i tako "varaju sebe", kako kažu ostali. "U menzi dvojica jedu Za seljake i radnike, službenici ili činovnici su svi oni jednu porciju", tvrdi se u nekim dokumentima, i zbog toga koji su učill neku školu i na radu ne moraju "da zaplllJu mnogi od njih "pate od raznih oboljenja". Njihova "ishrana fizički", već "nešto pišu". Takvi su ovde dosta brojni. Među je defektna naročito po sastavu životnih namirnica. U njoj službenicima se izdvajaju stručnjaci. To su oni koji raspolažu najčešće nema dovoljno životinjskih belančevina - mleka, nekim posebnim znanjem ili veštinom i od toga crpu doho­ mesa, j aj a, kao i mineralnih soli, kalcij uma: i raznih vitamina. dak koji je znatno veći od prosečnog. Obično su to lekari i Poseban je problem neumešnost u spremanju hrane samaca tehničari; oni pored redovne plate imaju i razne "honorare". sa sela ..... Od 1805 samaca u menzama se hrani 1. 050, Zbog visine svoga dohotka neki od njih su oporezovani i po­ a sami kuvaju hranu 7,55. Radnici koji se l1.rane po menzama sebnim porezima na dohodak.4) Ostalo su činovnici; oni se bave većinom uzimaju po dva obroka, dok treći obrok koristi veoma mali brOj. Ovde treba napomenuti da među ovim sam­ I) Godišnji izveštaj Zdravstvene stanice, Arhiv RTB, 1959, ,Bor. cima ima dosta pečalbara, koji većinom jedu suvu hranu: hleb, _ 2) IZveštaj o radu ·Si.ndikalne podružnice komunalne ustan~ve sirće i luk, jer većinu zarade šalju svojim kućama, tako da "Cistoća", Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor, 1959.' 3) .Izveštaj R;adničkog saveta Građevinskog preduzeća "Rad" I) Zapis'nik sa godišnje skupštine Sindikalne podružnice Grad­ za perwd od 1. Januara 1958. do 19. maja 1960. 'godine 16 Arhiv ske uprave za šumarstvo i zelenilo u Boru, 31. januar 1960, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. ' , Opštinskog sindikalnog veća, Bor. ' ~) Takvih j? u Boru 1959. godine bilo u priličnom brOju, oko 2) Izveštaj br. 397/59, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. 150 hca. Kolektw,' br. 11, 18. mart 1960,' Bor.

116 117 · pisanjem raznih akata i vrše druge radnje koristeći se ma­ da su n~ke klupske prostorije "pretvorene u mesta za igranje stilom, pa ih poneki ovde nazivaju i "mastiljavci". U samoj karata i trošenje alkoholnih pića", a poneki članovi "često stvari, to je široka skala raznih: savetnika, upravnika, refere­ su skloni da sipaju predloge i ideje kao iz rukava, ali su nata itd. Za neke od njih se čuje da su dosta "kruti", da neće mnogo manje skloni da te ideje praktično primene " .".1) da prime stranku iako je stvar hitna, pa čovek "mora da Slične pritužbe na račun pojedinih stručnjaka mogu se uzme odsustvo da dođe do njih". čuti i u razgovoru sa ovdašnjim radnicima i seljacima. Radnici Stručnjaci imaju i svoja udruženja, u kojima se okup­ cene među njima jedino one "koji nešto pronađu", dok oni koji ljaju. "Društvo inženjera i tehničara ima 120 članova; UQ.ru­ samo pišu ili sastavljaju kakve statistike nisu mnogo cenjeni. ženje ekonomista 48; Podružnica pravnika 24; Podružnica Cene i one koji su sa njima na radnom mestu, u .potkopima, Srpskog lekarskog društva 35; Društvo medicinskih radnika topionici i sl. ali dodaju da takvih nema mnogo, osobito u 60, i Podružnica udruženja knjigovođa ima svoje članstvo, ali jami, a ako ih ima, onda oni rade samo "u prvoj smeni". Šta• ova podružnica nije izvršila reviziju svoga poslovanja, pa se više, ovde se čuje i izreka: "Nema inženjera u drugoj smeni", i ne zna stvaran broj njenih članova."l) a o trećoj i da se ne govori. Za ponekog lekara se reče da Veoma je važna činjenica da se ovde ne pridaje neki na­ koristi svoj položaj i da "muze", da je u Boru samo kao u ročiti značaj samom nazivu i tituli službenika i "stručnjaka". "prolaznoj stanici", i glavno mu je da skupi što više riovca pa Mnogo je važnija visina njegovog dohotka, ono što neko da ga što pre napusti. Osobito su nesimpatične osobine u "mesečno prima". Oni sa velikim dohotkom, a to su obično i stručnjaka nadmenost i "dizanje nosa". Protiv takvog· čovek oni sa velikim ovlašćenjima, šire su ruke i ne moraju da gle­ je gotov da negoduje i čitav kolektiv, čak i kad on obavlja daju "na svaki dinar", mogu da se izdvoje i da posećuju bolje dobro svoj posao, samo ako "dolazeći na posao nikome se ne i skuplje lokale i mesta za zabavu, dok niži činovnici i oni sa javlja, niti hoće da govori sa nekim".2) Mnogo ne mare ni one sličnim prihodima gotovo se u tom pogledu i ne razlikuju od koji se "prave mnogo pametni" pa o svemu imaju svoje mi­ "prostih radnika". Ali ima i nešto drugo po čemu se stručnjaci, šljenje, stalno govore šta su videli u inostranstvu ili ističu osobito inženjeri i lekari, izdvajaju od ostalih. Često se, naime, svoje poznavanje života u velikom gradu, kao ni orie koji ovde u javnosti čuju razni prigovori i na račun pojedinaca i često idu po privatnim kućama "na igranku", tj. na kartanje. na račun njihovih udruženja. Tako se tvrdi da je "ukorenjeno Među stručnjacima ima zaista onih koji ne kriju ove svoje kod izvesnog broja njihovih članova odvajanje struke od po­ osobine i shvatanja. Na primer, u jednoj anonimnoj anketi, na litike; a pod politikom podrazumevaju svaku društvenu aktiv­ pitanje o tome šta ih je dovelo u Bor neki su odgovorili: nost".2) Dalje se prigovara što njihova udruženja katkad odr­ "pare" ili "samo pare", a neki su se čudili što postoji još ka­ žavaju skupštine "u strogo pover1jivoj atmosferi", pa "ni lo­ h[v motiv, navodeći da je osim "novca sve drugo mlaćenje kalnom novinaru nije bio dozvoljen pristup, već je na jedan prazne slame". .

vrlo vešt način onemogućen i pristup drugovima iz društvenih I Zaista je ovde veliki problem i "pitanje o tome kako pre­ i i političkih organizacija koji su bili zainteresovani za rad t duzeća koriste postojeće svoje stručnjake". Odgovor na ovo društva".3) Kada jereč o odnosu između članova društva kao nije lako dati niti je on zadovoljavajući. "Bez preterivanja celine i o odnosu članova jednih prema drugim, tvrdi se (da .l se može reći da 60 % radnog vremena visokokvalifikovanog "postoji izvesna linija nezameranja, kada je u pitanju kriti­ službenika otpada na poslove koje mogu da obave lica sa kovanje pojedinih članova zbog njihovog stava, rada, odnosa srednjom stručnom spremom, pa čak i administratori. Bez prema društvu i prema pojedincima".4) Iznose se i prigovori sumnje, bi postojeći broj inženjera bio dovoljan ukoliko bi se r rasporedili na takve poslove i preuzeli poslovi za koje su na 1) Referat o aktivnosti društvenih organizacija, Arhiv SSRN, r Bor, 1961, 30. . Kolektiv, 2) Kolektiv, br. 5, 7. februar 1958. 1) br. 15, 15. april 1960. 3) Kolektiv, br. 318, 19. mart 1954. 2) Zapisnik sa proširenog plenmna Opštinskog sindikalnog veća, 25. 1960, veća, 4) Kolektw, br. 2, 17. januar 1958. mart Arhiv Opštinskog sindikalnog Bor.

118 119 fakultetima osposobljeni. Navika i praksa da inženjer bude . jer nisu u "mogućnosti da odgovore državnim potrebama. svuda i na svakom mestu, te da donosi meritorne odluke i Samo u toku jedne godine odjavljena je 21 privatna zanatska o stvarima kao što je, primera radi, popravka klozeta i još radnja'?) Dok je, prema drugom izvoru, "u toku zadnjih če­ sitniji tekući problemi, zahteva naravno sve veći broj inže• tiri godine kroz Bor pro.šlo preko 105 privatnih zanatlija, koji njera, ali se efekat brojnog stanja istih ne odražava usled toga su otvorili radnje i nakon kraćeg ili dužeg roka iste odjavili ni na produktivnost ni na ekonomičnost proizvodnje."I) i otišli iz Bora".2) Kakve protivrečnosti nastaju između društvenog i privat­ nog zanatstva u Boru, pokazuju neki primeri iz života ovoga 5. ZANATLIJE I TRGOVCI grada. "Posmatrano uopšte, postojanje više pekara u jednom gradu, bez obzira što su neke privatne, samo bi trebalo da Zanatlije rade u socijalističkom ili privatnom sektoru. ilJi povoljno utiče na kvalitet njihovih proizvoda, a eventualno i njih u Boru nema mnogo, jer "na području opštine ukupno na cenu. Međutim, situacija koja je sada nastala govori o tome 333 lica je uposleno u socijalističkom, ili u privatnom sektoru da postojeće privatne pekare na neki način koče i guše rad zanatstva, i obavlja razne zanatske usluge".2) Dugo vremena parne pekare. Radi se o tome da Boru dnevno treba oko 6 000 i posle završetka drugog svetskog rata zanatstvo je ovde "ma­ kilograma hleba. Privatne pekare ne peku svakodnevno iste nje-više po obimu usluga ostalo na. istom nivou na kome je količine, zbog čega ni parna pekara ne može da odredi stalnu . bilo i pre rata", iako su "usled naglog porasta grada, potrebe količinu svoje dnevne proizvodnje. Privatni pekari ispeku za zanatskim uslugama porasle jako mnogo". Ali ipak nije danas svega 300 kilograma hleba, a sutra se pojave sa 1 000 ista situacija u svim granama zanatstva; mnogo je teža kod i više kilograma. Polazeći od toga da je juče ispečeno u pri~ proizvodnih nego kod uslužnih grana zanatstva, jer "proizvo­ vatnim pekarama 300 kilograma hleba, parna pekara ispeče đačkog· zanatstva Bor nikada nije ni imao, a ·uslužno zanat­ danas ostatak potreban da zadovolji potrebe grada. Međutim, stvo u Boru je uvek imalo dovoljno posla" .3). danas su pekari ispekli 1 000 kilograma, i jasno, parna pekara Socijalistički sektor ti zanatstvu je mnogo JacI nego pri­ nije u stanju - pekara kao javni komunalni objekt i priv­ vatni. U njemu se nalazi više "zanatskih or·ganizacija sa sred­ redno preduzeće --..:.. da svoje količine proda. Ovakvo stanje stvima u društvenoj svojini". Te organizacije su tokom vre­ dovodi parnu pekaru u veoma težak položaj, s obzirom na mena veoma često menjale svoj obim i sadržinu rada, tako da njene obaveze ti pogledu opšte uloženih sredstava."3) je u sklopu nekih poslovalo ponekad i po ,,14 zanatskih gra­ . Ima i drugih primera ove vrste. Još je veća teškoća lli na, a između ostalih bili su obuhvaćeni: berberi, građevinari, tome što izvesne grane zanatstva nisu zastupljene ni u jed­ stolari, limari, kovači, bravari itd.".4) Ali su kasnije izdvojene nom sektoru, a za njima se oseća velika potreba. "Takve su pojedine grane ,i stvorene n~ve zanatske organizacije. Između zanatlije: jorgandžije, tapetari, moleri i farbar.~, stakloresci, proizvođačkog i uslužnog zanatstva ima i nekih drugih" razlika. ženski frizeri, stolari, parketari, precizni mehaničari, radio­ Tako je kod prvoga "niska produktivnost rada" i ovo zanat­ tehničari itd. Ove struke zanatstva nisu mogle da se razviju stvo ima "jaku konkurenciju u privatnom sektoru", dok drugo od Oslobođenja na dalje najvećim delom usled toga što nismo "radi rentabilno, i u odnosu na broj zaposlenih radnika ima bili u stanju da zanatlijama obezbedimo ni stanove niti od­ daleko veći dohodak od privatnog sektora zanatstva". Isto govarajuće lokale. S druge strane, poreskom politikom često tako, zapaža se proces neprestanog smanjivanja privatnog smo uticali na zatvaranje. privatnih zanatskih radnji svih zanatstva. Mnoge privatne zanatlije su otkazale svoje radnje, struka."4)

I) Elaborat Perspektivnog plana razvoja privrede na pod-ručju 1) Kolektiv, br. 38, 26. septembar 1958. Opštine Bor u periodu 1957-1961, Bor, II, 4. 2) Elaborat Perspektivnog plana, II, 39. 2) Elaborat Perspektivnog .plana, II, 38. 3) Isto, 38. ' 3) Kolektiv, br. 3, 24. januar 1958, 2. 4) Kolektiv, br. 16, 22. april 1960, 3. 4) Elaborat Perspektivnog plana, II, 38. 120 121 Zbog toga su u Boru dosta česti slučajevi da se zanatske . Ode popraviti radio-aparat, gde dati odelo na hemisko či­ usluge obavljaju "divlje", da bi se tako "smanjili nedostaci šćenje, gde na brzinu naći majstora da opravi sitne kvarove zanatskih usluga". Tusu, naime, najčešće u pitanju st'ručni na česmi u kuhinji, na električnoj instalaciji u sobi? To su ;radnici, osobito iz raznih rudničkih pogona, koji se "u vidu .samo neka od mnogobrojnih pitanja koja nas svakodnevno dopunskog radnog odnosa bave pružanjem zanatskih usluga", muče."l) a najviše se traže usluge mehaničara, zidara, mol era, farbara, Slično je bilo i sa trgovinom i sa trgovcirna. kao i usluge "za opravku radio-aparata i raznih uređaja za . "Pred sam rat, Bor je imao 15 raznih malih privatnih domaćinstvo". Ovakav rad, premda izgleda neophodan, stvara mešovitih radnji i 2 magacina Francuskog 'društva za snabde­ izvesne probleme. To su' radnici koji već imaju svoj stalan vanje njihovih ljudi. U toku rata, okupator nije ulagao ~i­ odnos, a ove zanatske poslove obavljaju samo u slobodnom kakva sredstva u izgradnju ili. proširenje trgovačke mreze. vremenu, pa se pojavljuje pitanje njihovog odmora i kvali­ Otuda je oslobođenjem Bora praktično nasleđeno ono što je teta rada na redovnom poslu, pošto ovakav nijhov dvostruki postojalo i pre rata. Ceo razvojni put Bora kao grada, po rad čini da se oni premaraju. Pored toga, sigurno je da je oslobođenju, odvijao se u tesnoj vezi.sa razvojem rudnika. "veoma teško kontrolisati visinu prihoda iz dopunskog rad­ U prvim posleratnim godinama' sve raspoložive snage bile su nog odnosa ovakvih radnika, a pogotovu kad se radi o pru­ uložene u to da se obnovi, ojača i omogući razvoj rudnika. žanju usluga individualnim domaćinstvima, pa većina ovih U tom vremenskom periodu je u okviru Borskog rudnika bilo lica ostaje praktično neopterećena porezom. Usled toga su organizovano snabdevanje njegovih radnika prehrambenim i njihove usluge niže od usluga zanatskih radnji i organizacija, industrijskim artiklima, kroz službu radničkog snabdevanja. te se isti pojavljuju kao jaki konkurenti bilo privatnom bilo Prema tome, zadatak trgovine je bio da obezbeđuje snabde­ socijalističkom sektoru zanatstva". Ne samo što je suzbijanje vanje radnika i njihovih porodica. Ovakav način snabdevanja ovakvog "dopunskog radnog odnosa u praksi često nemo­ ostaje sve do 1950. godine. Ukidanjem službe radničkog sna- guće" već se postavlja i pitanje da li je to. uopšte ispravno . bdevanja praktično počinje razvoj trgovačke mreže u Boru "pošto kapaciteti zanatskih organizacija nisu u stanju da po­ po oslobođenju .. , Ali tek od 1957. godine stvorne su realne kriju prazninu koja bi se usled toga ;pojavila". mogućnosti da se trgovini pomogne u rešavanju njenih pro­ Ovde ima i primera bespravnog bavljenja zanatstvom. To blema kroz izgradnju lokala, nabavku nove moderne opreme, najčešće rade krojačice koje se bave "ovom delatnošću u vidu izgradnju skladišnog prostora i s1.".2) dopunskog zanimanja i to rade kod svojih kuća". Neke od Tada su organizovana nova trgovinska preduzeća socija­ njih nemaju nikakvih stručnih kvalifikacija, a "tek nekoliko lističkog sektora, koja su u prvom redu imala da reše "osnovni od njih su u stanju da daju odgovarajući kvalitet izrade".') problem našeg grada, a to je snabdevanje voćem i povrćem. To je sve posledica činjenice što je u Boru bilo, i još ima, S obzirom na pas.ivnu okolinu, zbog štetnog dejstva dima, Bor "struka u kojima nije zastupljen ni socijalistički ni privatni je upućen u· nabavci voća i povrća na proizvođačke organi­ .sektor zanatstva". Ovo je osobito slučaj "u pogledu građevin­ zacije van teritorije opštine, pa čak i sreza. Loše saobraćaj ne skog zanatstva", i zbog toga su većinu ovakvih radova "obav- . mreže i pretovar u Zaječaru otežavaju dovoz kvalitetnog voća ljale, uglavnom, zanatske organizacije iz drugih' gradova". i povrća". Zbog toga u snabdevanju grada voćem i povrćem, Zbog toga ovamo dolaze "prolazne zanatlije i radnici koji pored trgovina socijalističkog sektora, učestvuju i "individu­ obavljaju ove poslove i koji su za njih dobro plaćeni".2) Ali alni poljoprivredni proizvođači na zelenoj pijaci", tj. seljaci sve je to ipak još nedovoljno. "U Boru nedostaje koje čega iz bliže i dalje okoline. "Odnos proizvoda koje donose indi­ što jedan grad čini savremenim .... Tako smo u pogledu sit- vidualni proizvođači, u odnosu na nabavljene količine preko . nih ali neophodnih svakidašnjih usluga zanatstva dosta lišeni. 1) K~lektiv, br. 3, 24. januar 1958. ') Elaborat Perspektivnog plana, II, 39. 2) Anketa o trgovini i ugostiteljstvu, Arhiv Opštine Bor, 2) Isto, 40. 1960, 1. 122 123 . " d 'k 'vene" Za njih su izvesna mesta po preduze­ socijalističkog sektora, kretale su se u normalnim prilikama starIJe ra m e l z 'v d mesta na silu ,. blokl'rana" a dosta cesto ta su "ra na 45% prema 55% u korist socijalističkog sektora."I) CIma" ' U Boru poseban problem predstavljaju kadrovi u trgo­ i izmišljena".I). ' . invalidima rada ima prilično i neg- Među penzwnerIma l , ' t knu ravo vini. "Naš prodavački kadar je slab, a ništa bolji nije i ko­ .r mercijalni kadar u našim trgovinskim privrednim organiza-· dašnjih seljaka~indus~~ijskih radmka: ~:~ ~:ck~l~u i ta po- cijama. To utiče na to da, i pored napora koji se čine na ~enziju, neki old nJl~ na~~t~i~:o~~Og školovanja dece ili rodlcom se prese e u or. . "h . ovde po­ izgradnjom lokala, nabavkom savremene opreme i sL, naša .zbog nekih svojih posebnih računa .. ~ekl od n]l l 'u mleko trgovina još uv~kne zadovoljava u pogledu asortimana rohe, nešto privređuju; nabave koju kozu Ih ovcu~ ~~::;~~ ili daju kvaliteta i usluga. To se vidi i po ·uređenju trgovinskih rad­ nji,' kako unutrašnjem tako i spoljašnjem. Još uvek je pojava ili zadrže nešto imanj a na s~i~ič;~ fa ;:::~ičnih penzionera", da se nabavlja i ona roba koja ne odgovara za naše tržište, ko;e su~~~~~ ~:~~P;a~~~~ i službe~ika koje uživaju ~~nz~je odnosno ne odgovara zahtevima naših potrošača. Ovo naročito dolazi do izražaja kod industrijskih prodavnica čija su sedi­ :VO~i~lUmuže:ra, p~~to mnol~i °l~ć~,!h ;J~~gid~~e~~i~ P;:~~I~~~:~ šta van Bora, koja smatraju da' je Bor pogodno tržište za su .im dim l prasma uze.l p . . enzionera i invalida imaju i svoje kuće. Na prImer, "od broJa :. t r V' kao za­ plasman celokupne nekurentne robe."2). rada žive u sopstvenim kućama 597, do os a l zlve kUPC&'~~oru se penzioneri sretaju svud~: na ul~c~, na trgu ili 6. PENZIONERI I INVALIDI RADA f i Druže se jedan sa drugim i obnavljaju uspomene u ka an' k . nekad bilo". Osobito oko prvoga k ~ mesec~, Bor je dugo vremena bio samo "prolazna stanica", gde o tome" a o Je.. 'v' Od b . kih penzwnera Je se radilo izvesno vreme; a pošto nešto zarade, ljudi su odlazili kada primaju penZIJU, om OZlve .. " ors t Svi o mali broj onih koji čekaju poštara u svom. s anu. . iz njega, i to nepovratno. Oni su tu bili samo došljaci ili ~~~li presreću ga na ulici ili ga čekaju u kafam. Takv: Je "stranci". Ali vremenom su se promenile i ekološke i dru­ oštar .isplaćuje penziju, onako s nogu, a uru štvene prilike u Boru, pa su se izmenili i planovi mnogih od prak sa .... P ovih došljaka, koji su ovde namera vali samo privremeno da poručuje penzioner.,,3) rade i nešto zarade, pa da onda napuste ovu "prolaznu sta­ nicu". Takvih je vremenom bivalo sve više, a to se može videti i po sve većem broju penzionera koji su se rešili da ovde ostave kosti. Tako "Udruženje penzionera" ima 1 426 članova.a ) Ima ovde dosta penzionera i po selima, osobito onim "radničkim". Na primer, samo u selu Zlotu ima. ih 114.4) Ali u Boru ima i prilično invalida rada. Oni su se une­ srećili na svome radnom mestu, pa im je umanjena radna spo­ sobnost i ne mogu više da obavljaj!1 svoj redovan posao kao nekada. Poneke od njih i posle udesa zadrže u preduzeću na nekom lakšem poslu, onom koji je namenjen "za invalide rada,

I) Anketa o trgovini i ugostiteljstvu, Arhiv Opštine Bor, 3. 2) Isto, 6. 3) Referat ° aktivnosti društvenih organizacija, Arhiv SSRN, I) Kolektiv, br. 1, 10. januar 1958.. 1961. Bor, 1961, 5. 2) Izveštaj, Arhiv Udružen~a penzIOnera, Bor, . 4) Izveštaj, Arhiv Udruženja penzionera, Bor, 1961. 3) Kolektiv, br. 19, 16. maJ 1958.

124

;,: . V DRUŠTVENI PROCESI

Među ljudima u lokalnoj zajednici postoje mnogobrojni odnosi i veze uzajamnosti i zavisnosti. Njihovo stvaranje je posledica društvenih procesa, koji- približavaju ili odvajaju ličnosti i grupe jedne od drugih. Sastav i kvalitet tih procesa zavisi od više uzroka, a na prvom mestu od samih ličnosti i njihovih motiva, tj. da li one preduzimaju nešto iz egoističkih ili altruističkih razloga. Sigurno je ipak da i osnovne dru­ štvene institucije i organizacije, kao i primarne grupe, dobrim delom daju okvire procesima, a samim tim daju i smer kre­ tanja konkretnog društva. Društveni procesi i njihov smer u ovoj lokalnoj zajednici imaju i neka posebna obeležja, i to iz više razloga. Jedan od njih je složenost samoga društva, kao j promene kroz koje je ono prošlo i kroz koje prolazi. Te promene su velikim delom nosile i nose osobenosti ove . sredine, kako njenih ekoloških okvira tako i kulturnog nasleđa. Zbog toga se oni razlikuju od istih i sličnih procesa u drugim lokalnim zajednicama; ali isto tako je činjenica i to da su osnovne društvene institucije i organizacije ovde iste kao i u našem "globalnom društvu" u okvirima države, i da ta činjenica, sa svoje strane, usmerava procese u određenom pravcu i ujednačuje ih sa onima u dru­ I gim lokalnim zajednicama. Zahvaljujući tome, i ovde su se neki procesi pojačali, a neki su smanjili svoj uticaj; negde su otklonjene smetnje za razvoj jednih, dok su, naprotiv, stav­ ljene izvesne brane za razvoj drugih. Zbog ovakvog razvoja u ovoj lokalnoj zajednici mogu se ipak neki društveni procesi izdvojiti kao glavni. Takvi su procesi na primer, industrijalizacija i urbanizacija. Već duže vremena oni su osnova dinamike ovoga kraja i snažno proži• maju sve elemente njegove "društvene atmosfere". Međutim,

127 ti procesi izazivaju i neke druge, koji mogu da idu u istom je stvorena čitava jedna društvena kategorija, tzv. seljaci smeru kao i ova dva glavna procesa, ali se mogu kretati i 'industrijski radnici, koja je ovde veoma brojna. Drugi oblik obrnuto. Najvažniji od takvih procesa u Boru i njegovoj oko­ migracije su stalna doseljavanja u Bor. Samo "za poslednjih lini jesu akomodacija, asimilacija i sukobi. f deset godina došlo je u Bor novih stanovnika mehaničk,im i Svaki od tih procesa treba posebno raspraviti. prirodnim priraštajem 3 984, a to iznosi U' proseku godišnje oko 400 novih stanovnika".]) Prilikom doseljavanja iz udalje­ I nijih krajeva, ovakvi doseljenici sretaju se ovde -i s izvesnim 1. INDUSTRIJALIZACIJA teškoćama ekološke prirode. One se ne sastoje toliko u nji­ hovom prilagođavanju novoj klimi, tzv. akliJ:,n.atizaciji, jer je Proces industrijalizacije neminovno dovodi do mešanja klima ovde dosta pogodna i zdrava, već naročitu teškoću pred­ ličnosti, grupa .i kultura: To je industrija donela i ovde; pod I stavlja prilagođavanje organizma "belom dimu" i drugim njenim uticajem nastalo je mnoštvo promena u svakom po­ isparenjima iz rudnika. To je zaista dosta teško podneti, ali gledu. Od njih su svakako najvažnije: ekološke, ekonomske i kroz to mora da prođe svaki doseljenik u Bor, iako ne uvek sociološke. One. su među sobom povezane, ali se ipak ne pre­ . sa istim uspehom. Mnogi se, naime, 1;>rzo naviknu i dim im nose automatski jedne na druge. mnogo ne smeta, ali ima još više onih koji ga teško podnose, U ekološkom pogledu, od promena koje je donela indu­ a nekima je tako nesnosan da nikako ne mogu da se na njega strija sigurno je naj 'l!ažnij e: prerastanje sela Bora u gradsko ·'naviknu. naselje i stvaranje "zatrovanog" područja. Obe ove promene Pored prostorne, u Boru je veoma značajna i društvena išle su nekako uporedo, al~ se nisu razvijal~ i jednako brzo. pokretljivost stanovništva. Njome se menja položaj ličnosti ili Druga je dobila svoja osnovna obeležja još u trenutku kad grupe na društvenoj lestvici; neke od njih se na toj lestvici se ovde počela topiti bakrena ruda, dok je stvaranje grada bio 'dižu,a neke spuštaju, Na primer, ovde su vremenom izvesne jedan usporen proces.. Slično bi se moglo reći ,i za ekonomske i društvene grupe nastale, pa su zatim potpuno iščilele ili je sociološke promene, koje je doneia i donosi industrija. One njihov uticaj sveden na najmanju meru: To vredi ne samo za su dosta različite: usavršavanje proizvodnih sredstava, veća predstavnike stranog kapitala i "strane majstore" već i ,za podela rada, stvaranje novih grupa i kategorij'a, kao i novih čitavu "čaršiju", čijoi se ostaci ovde još samo pominju. Napro­ vrednosti i oblika ponašanja. Ali nastanak i razvoj tih pro­ tiv, radnička klasa se uzdigla i zauzela "dominantan" položaj. mena nije išao niti ide jednako brzo, a uz to sve one nisu od Industrijalizacija je izazvala i izaziva mnoge promene i iste važnosti. U sociološkom pogledu, po svome značaju među , II pogledu ,,:socijalne kontrole" i u pogledu vrednosti ovoga njima bi se mogle izdvojiti nekolike: mobilnost stanovništva, društva. ' promene u pogledu "socijalne kontrole" i vrednosti, kao i ne­ "Socijalna kontrola" se sastoji u uticaju društvenih grupa posredne promene koje je industrija izvršila po okolnim i institucij a na ličnost da ona nešto učini ili ne učini. Ali pri selima. tome ne treba zaboraviti da i uticaj pojedinih "rukovo9,ilaca" Proces industrJjalizacije u ovom prostoru je izazvao i ili "autoritativnih ličnosti" može biti u ovom pogledu zna­ neprestano izaziva značajnu pokretljivost stanovništva. To je tan, kao što se može desiti i da jedna bolje, organizovana proces kojim se pomera neka ličnost ili grupa u prostoru ili grupa ili organizacija kontroliše niže i slabije. Načini na koje II društvenoj strukturi. Zbog toga se razlikuje prostorna i se vrši "socijalna kontrola" mogu biti veoma različiti, kao društvena pokretljivost stanovništva. i sankcije koje je ,prate. Tako ona može biti "formalna" ili Migracije, ili prostorna pokretljivost stanovništvlii, zapo­ "neformalna", već prema tome da li su oblici ponašanja lič­ čele su u Boru još od samog otvaranja rudnika. One su nekad nosti propisani zakonom, uredbom, statutom, pravilnikom, ili bile' jače a nekad slabije, već prema prilikama, ali uvek su su regulisani običajem. U ovom poslednjem slučaju ona može bile brojne. Najvažniji njihov oblik jesu "dnevne migracije" iz okolnih sela Bora u grad, i -iz grada u selo. Na primer, tako l) Elaoorat Petogodišnjeg plana, I, 58.

128 9 Bor i okolina 129 biti dosta efikasna, pošto je regulišu propisi "koje svak zna" . novih vrednosti i novih oblika društvene .kontrole, kojih ovde i koji su srasli sa sredinom. Ali tu mogu da nastupe i izvesne ranije nije bilo, već i u pogledu stvaranja izvesnog "društve• teškoće. Problem se, naime, sastoji u tome što ~ndustrija ne nog minimuma na višem nivou", koji je zajednički svima pri­ trpi nikakvu bolećivost i "neformalne" propise svodi na što padnicima ove zajednice. Ta se kontrola i vrednosti smatraju je mogućno manju meru. Ona je racionalna organizacija pro­ kao prihvaćene od društva i svako odstupanje od njih je izvodnje i života, koja teži da sve proračuna i predvidi, pa i "devijacija". Sticajem društvenih prilika ovde je "kodeks ponašanje ljudi i kontrolu nad njima. Takva nastojanja se normi i ponašanja" bio ranije dosta nizak, i tek industrijali­ ovde neminovno sukobljavaju sa različitim običajima i odno­ zacija ga je prilično podigla. Ono što se ranije smatralo kao s'ima zasnovanim na emocijama, a to utiče na mnoge ličnosti, uobičajeno i normalno u ovom društvu danas to već nije, pa osobito one sa sela koje su se na ma koji način uplele u pro­ može, izgledati i smešno. Na primer, "frenga" više ne izgleda ces industrijalizacije, da se do izvesne mere "podvoje", pa da kao nešto normalno i obično u očima ove sredine, a izmenili se kod njih i duplira socijalna kontrola. One, naime, moraju su se nabolje i postupci protiv tuđe imovine, ka:o što·se mnogo da se ravnaju i da trpe sve oblike kontrole koje iziskuje in­ l štošta izmenilo najbolje i u pogledu shvatanja o odnosima iz­ dustrija i red stvari koja ona donosi, jer im od toga u dosta među polova i u pogledu ponašanja na radnom mestu i u slučajeva zavisi opstanak; ali u isto vreme oni, voljno ili ne­ r kući. voljno, moraju da se upravljaju i po mnogim "neformalnim" Industrija je našla svoje "kanale" da izvrši snažan uticaj propisima sredine u kojoj su odrasli, jer će se u protivnom od i na okolna sela. Od njih su možda najznačajniji povećanje nje "otuđiti'" i neminovno izgubiti u njenim očima. Otuda se dohotka u njima i njihovo približavanje Boru preko tržišta. i dešava da se neko u ~ndustrijskom· preduzeću pokorava Prema konkretnim ispitivanjima, povećanje dohotka se­ svima "formalnim propisima" koji vrede za tu sredinu i u ljaka u okolini Bora naročito se odrazilo na: "nabavku indu­ njenim očima važi kao dobar i savesan radnik, a u isto vreme striske robe za povećanje· standarda iznad proseka (radio­ u svojoj primarnoj grupi učestvuje na "pomanama". . aparati, nameštaj, štednjaoi, svileno rublje i čarape), potom za U ovom pogledu još su možda osetljivija i teža pitanja razne izdatke vezane za narodne i verske praznike (svadbe, koja proces industrijalizacije izaziva u pogledu društvenih slave, pomane i dr.), i na kraju u pripremi materijala bilo za vrednosti ovoga kraja. Vrednosti - tj. ono u šta se veruje, što stambenu izgradnju bilo za izgradnju ekonomskih zgrada", se smatra korisnim da se unidi, ili za šta se treba žrtvovati dok pon.ešto ovi seljaci i "tezaurišu". Ali podaci takođe poka­ - mogu biti lične, društvene i kulturne. Prve zavise od oso­ .zuju da: "nažalost, nisu u istoj srazmeri porasli izdaci sela bina i shvatanja same ličnosti, društvene vrednosti obično za nabavku industrisldh proizvoda za obezbeđenje proizvod­ zavise od 'institucija i organizacija koje u društvu imaju "do­ nje u ratarstvu i stočarstvu, kao naprimer: veštačka đubriva, minantan" položaj, a pored toga i svaka kulturna grupa ima plavi kamen, sredstva za zaštitu bilja itd. Ukupni izdaci naših svoj poseban sistem vrednosti. Ove različite vrste vrednosti sela u ove svrhe iznose svega 1% od izdataka za nabavku mogu da se poklapaju, ali i ne moraju; štaviše, one ponekad jndustriske robe" .1) mogu ići u raskorak. Na primer, ono što je propisano ili važi Industrija je dalje svojim razvojem stvorila ovde ,;za samu kao vrednost u nekoj instituciji ili organizaciji, što treba poljoprivrednu proizvodnju jedno od najpovoljnijih tržišta u učiniti ili ne učiniti, što "valja" ili "ne valja", može kod lič­ zemlji. Ovo novostvoreno Jržište je u velikoj meri uticalo nosti ili kulturne grupe da ima obrnutu vrednost, pa da je pozitivno na razvoj poljoprivrede i izmenu strukture poljo­ "pravilno" uraditi upravo suprotno od toga. Ova i slična pi­ privredne proizvodnje". Između ostalog, ojačale su ili su se tanja su od značaja, jer od sistema vrednosti i socijalne kon­ pojavile nove kulture, koje su ranije "pokazivale izričito na- trole dobrim delom zavise ne samo oblici ponašanja već i

"društvena atmosfera". . I) V. Milošević, Promene u selima BOl'ske opštine i uticaj Bora, Značaj procesa industrijalizacije u ovom pogledu je za ovu ,~Razvitak," časopis za društvena i kulturna pitanja, br. 1, Zaje­ lokalnu zajednicu osobit, i to ne samo u pogledu stvaranja car, 1957, 59, 60.

130 ~. 131 biti dosta efikasna, pošto je regulišu propisi "koje svak zna" novih vrednosti i novih oblika društvene kontrole, kojih ovde i koji su srasli sa sredinom. Ali tu mogu da nastupe i izvesne ranije nije bilo, već i u.pogledu stvaranja izvesnog "društve• teškoće. Problem se, naime, sastoji u tome što .industrija ne nog minimuma na višem nivou", koji je zajednički svima pri­ trpi nikakvu bolećivost i "neformalne" propise svodi na što padnicima ove zajednice. Ta se kontrola i vrednosti smatraju je mogućno manju meru. Ona je raCionalna organizacija pro­ kao prihvaćene od društva i svako odstupanje od njih je izvodnje i života, koja teži da sve proračuna i predvidi, pa i "d~vijacija". Sticajem društvenih prilika ovde je "kodeks ponašanje ljudi i kontrolu nad njima. Takva nastojanja se normi i ponašanja" bio ranije dosta nizak, i tek industrijali­ ovde neminovno sukobljavaju sa različitim običajima i odno­ zacija ga je prilično podigla. Ono što se ranije smatralo kao sima zasnovanim na emocijama, a to utiče na mnoge ličnosti, uobičajeno i normalno u ovom društvu danas to već nije, pa osobito one sa sela koje su se na ma koji način uplele u pro­ može, izgledati i smešno. Na primer, "freng a" više ne izgleda ces industrijalizacije, da se do izvesne mere "podvoje", pa da .kao ne~to normalno i obično u očima ove sredine, ft izmenili se kod njih i duplira socijalna kontrola. One, naime, moraju :su se nabolje i postupci protiv tuđe imovine, kao što se mnogo da se ravnaju i da trpe sve oblike kontrole koje iziskuje in­ štošta izmenilo -najbolje i u pogledu shvatanja o odnosima iz­ dustrija i red stvari koja ona donosi, jer im od toga u dosta među polova i u pogledu ponašanja na radnom mestu i u slučajeva zavisi opstanak; ali u isto vreme oni, voljno ili ne­ kući. voljno, moraju da se upravljaju i po mnogim "neformalnim~' Industrija je našla svoje "kanale" da izvrši snažan uticaj propisima sredine u kojoj su odrasli, jer će se u protivnom od i na okolna sela. Od njih su možda najznačajniji povećanje nje "otuđiti'" i nemi.novno izgubiti u njenim očima. Otuda se dohotka u' njima i njihovo približavanje Boru preko tržišta. i dešava da se neko u dndustrijskom preduze ću pokorava Prema konkretnim ispitivanjima, povećanje dohotka se­ svima "formalnim propisima" koji vrede za tu sredinu i u ljaka u okolini Bora naročito se odrazilo na: "nabavku indu­ njenim očima važi kao dobar i savesan radnik, a u isto vreme striske robe za povećanje standarda iznad proseka (radio­ . u svojoj primarnoj grupi učestvuje na "pomanama". . aparati, namešta j , štednjaci, svileno rublje i čarape), potom za U ovom pogledu još su možda osetljivija i teža pitanja razne izdatke vezane za narodne i verske praznike (svadbe, koja proces industrijalizacije izaziva u pogledu društvenih slave, pomane i dr.), i na kraju u pripremi materijala bilo za vrednosti ovoga kraja. Vrednosti - tj. ono u šta se veruje,što stambenu .izgradnju bilo za izgradnju ekonomskih zgrada", se smatra korisniIn da se uni.di, ili za šta se treba žrtvovati dok pon,ešto ovi seljaci i "tezaurišu"., Ali podaci takođe poka­ - mogu biti lične, društvene i kulturne. Prve zavise od oso­ ,zuju da: "nažalost, nisu u istoj srazmeri porasli izdaci sela bina i shvatanja same ličnosti, društvene vrednosti obično za nabavku industrisldh proizvoda za obezbeđenje proizvod­ zavise od 'institucija i organizacija koje u društvu imaju "do­ nje u ratarstvu i stočarstvu, kao naprim'er: veštačka đubriva, minantan" položaj, a pored toga i svaka kulturna grupa ima plavi kamen, sredstva za zaštitu bilja itd. Ukupni izdaci naših svoj poseban sistem vrednosti. Ove različite vrste vrednosti sela u ove svrhe iznose svega 1 % od izdataka za nabavku mogu da se poklapaju, ali i ne moraju; štaviše, one ponekad industriske robe".1) , mogu ići u raskorak. Na primer, ono što je propisano ili važi Industrija je dalje svojim razvojem stvorila ovde "za samu kao vrednost u nekoj instituciji ili. organizaciji, što treba poljoprivrednu proizvodnju jedno ,od najpovoljnijih tržišta u učiniti ili ne učiniti, što "valja" ili "ne valja", može kod lič­ zemlji. Ovo novostvoreno tržište je u velikoj meri uticalo nosti ili kulturne grupe da ima obrnutu vrednost, pa da je pozitivno na razvoj poljoprivrede i izmenu strukture poljo­ "pravilno" uraditi upravo suprotno od toga. Ova i slična pi­ privredne proizvodnje". Između ostalog, ojačale su ili su se tanja su od značaja, jer od sistema vrednosti i socijalne kon­ pojavile nove kulture, koje' su ranije "pokazivale izričito na- trole dobrim delom zavise ne samo oblici ponašanja već i "društvena atmosfera". I) V. Milošević, Promene u seLima Barske opštine i uticaj Bora, Značaj procesa industrijalizacije u ovom pogledu je za ovu "Razvitak," časopis za društven~ i kulturna pitanja, br. 1, Zaje­ lokalnu zajednicu osobit, i to ne samo u pogledu stvaranja r čar, 1957, 59; 60. 130 131 I turalni karakter, dok danas čine veliki procenat u strukturi dine "tehničkom". To, dalje, znači formalizovanje društvenih' ·formiranja dohotka" ovih seljaka. Tu posebno spadaju: živi• od~?sa, mehanizacij~ svih vidova materijalnog života, zamep.u. narstvo, svinj arstvo, proizvodnj a kr:t'nnog bilj a i sl. To sve socIJalJ?-e kontrole 1 vrednosti' onima koji su karakteristični "pretstavlja nove grane koje su se razvile skoro 1sključivo za "društvo" mesto onih koje su osnova "zajednici". Neki iz pod uticajem tržišta ili stvorenih novih navika stanovništva t?ga ~alj.e izvlače zaključak da pod uticajem ovog procesa u pogledu sopstvene ishrane," a svemu tome je uzrok proces ljudskI ŽIVot postaje "više izveštačen, a manje prirodan". Svi industrijalizacije. Na primer, pre zasnivanja industrije ovde se slažu i u tome da je to veoma značajan proces' štaviše' neki se proizvodio uglavnom kukuruz i pšenica, a gajili su se ovce sociolozi smatraju da "proces .urbanizacije rur~lnog d;uštva i goveda. Ti proizvodi su "sačinjavali 95% čistog dohotka . stvara novu epohu u ljudskoj istoriji i jedan je od najvećih stanovništva", dok mu se osnoyna ishrana sastojala "od bra­ z~okreta. u kulturnoj .is~or,iji i institucijama čovečanstva". I) šna i mleka". Ali vremenom se ovo stanje znatno izmenilo. S~gurno. Je, tak~đe,daJe Jedan od glavnih i najlakše uočljivlh "Koliki je uticaj izmenjenih navika seoskog stanovništva naj­ VIdova l pos~edI~~ ovog 'procesa racionalnija organizacija pro­ bolje se vidi po tome što u proseku za ishranu jednog seoskog sto:.a; ~rban:~acIJa .menJastrukturu i odnose u naselju na taj stanovnika sada otpada godišnje: 3,68 kg mesa od ~ivine, nacI~ ~to tezI da vnJeg~.;re ~le~ente podes! i izgradi "popular­ 7,15 kg mesa od prasadi i nazimadi, 17,07 kg mesa od tovlje­ nost, I da tako sto VIse ljudI stane na sto manje prostora. nika, 2,53 kg prerađenog mesa, 2,57 kg ovčijeg mesa i 5,67 kg Z~og .toga ona svakom naselju donosi. ne samo nove zgrade, jagnjećeg mesa, ili ukupno po stanovniku 38,67 kg mesa." ulIce l ~,stambene zo~.e i bl~kove", već i projektovanje novih Međutim, ove promene nisu išle ravnom erno u svim pravcima. delova l rekonstrukCIjU star:th. Ona' donosi sa sobom i civili­ "Istbvremeno, godišnja potrošnja masnoća po jednom stanov­ zac.i?u, tj. ~~mene u tehnologiji rada i u drugim oblicima ma­ niku iznosi 11,81 kg, dok potrošnja mleka i mlečnih proizvoda. terIJalnog ZIvota. Sve to ima snažnog uticaja i na odnose među dostiže 87 kg po stanovniku. Ali u strukturi ishrane rela.tivno lj.~dima; kao 'i na njihove grupe i institucije. Ali se urbaniza­ su malo zastupljeni ·industriski proizvodi, kao naprimer: še• CIJa ;na tome s.voI?e putu neminovno sreta sa "prirodnom" ćer čija potrošnja iznosi svega 1,3 kg, zejtin čija je potrošnja Sre?I:r:o~ .~ela l njegovog društva, koje ima ne saI710 drukčiju 1 !itar .... Struktura ishrane stanovništva sadrži danas i či­ org~~I~~CIJU pr~~tora. već' i drukčija sociološka obeležja• tav niz proizvoda gotovo ranije neupotrebljivanih, kao što su pO~dzaJ 1 ulog~. hcnost! -:- ,i drukčije "kulturno" nasleđe. Zbog proizvodi iz oblasti povrtarstva".l) togazamena Jedne sredme drugom, one prirodne tehničkom Proces industrijalizacije ipak nije imao jednak uticaj na ne biva nik~d ~:~st~ i ne. ide glatko, niti se u tom pogled~ sva sela u okolini, pa ni na ona koja se nalaze u "gravitacionoj mqgu brzo Izvr~It! Izmene nekim propisom, pa ma sp. koje strane. on dolazIO. zoni" Bora. U tom pogledu može se tvrditi da visina dohotka seoske porodice, kao i druge promene, "opadaju srazmerno . Sv~ S~ to .vidi i na pri~eru. Bora; proces urbanizacije u . udaljenosti pojedinih sela od Bora".2) Isti je slučaj i sa pro­ njemu. 1 o~o njega ne samo sto Ima d

132 133 >i ,f Francuza zidane su zapadno od njih, u brdu, zgrade za "strane zgrade sa svim potrebama udobnog stanovanja u svim nase­ majstore" i činovnike rudnika. Zbog dolaska sve većih masa ljima, gde je to moguće".I) radnika bilo je potrebno da se stvore i nove "kolonije" za njih. Pošto je bilo dosta prostora, a zidalo se. dugo vremena bez Tako je nastalo Severno naselje, a ono je "izgrađeno sasvim ikakvog ·plana i kako je ko hteo i mogao, Bor se prilično· pro­ primitivno i gusto naseljeno". Vremenom se oko ovog naselja tegao i dobio oblik koji ne odgovara savremenom razvoju gradskih naselja. Iz toga je kasnije

134 135 Ali, i pored tih i sličnih teškoća, nisu se žalili napori da ima svega 20 domaćinstaya "bez svojih zgrada", a' u svega Bor dohije stvarno izgled grada. U njemu se planski izgrađuju 23 Islučaja "živi više" porodica u jednom stanu.l ) Ali ova sela, novd delovi i rekonstruišu stari. Istina, ima velikih razlika u ne samo u' pogledu zgrada i materijala od koga su. naprav­ izgradnji i uređenju pojedinih njegovih deiova; u nekima su ljene' već i u drugom pogledu, ni,su podjednako zahvaćena od njih zgrade i ulice kao u nekom velikom gradu, dok u raznim vidovima urbanizacije. Prema tome u kojoj su meri drugima nisu to ni izbliza. To je i bio jedan od razloga, oso­ njome zahvaćena, ona bi' se mogla podeliti u tri kruga. bito l,l poslednje vreme, što se ovde sreta jedna specifična Prvi čine radnička sela, kao što su: Krivelj, Oštrelj, Sla­ pojava, tzv. stambene migracije. Izvesni delovi stanovništva, tina i Brestovac. U njima se veliki deo seljaka "orijentiše na naime, idu iz jednog dela grada u drugi menjajući stanove, motor i pokućstvo" i rade po borskim pteduzećima kao. "po­ i to se obično sele iz starijih "stambenih zona i blokova" u li ! lutani", tj. rade u industriji, a imaju i kuće u selima. Po tim ona novija i iz starijih zgrada u one koje su kasnije podi­ selima "već odavno je uobičajeno da se stambene zgrade po­ gnute, jer su one obično bolje smeštene i imaju modernije dižu od tvrdog materijala; zgrade od bondruka prava su ret­ uređaje. U tim novim stambenim naseljima i stambeni prostor' kost".2) U njima se "zapaža veliko interesovanje seljaka za stanova je znatno veći. Na primer, jedna anketa je utvrdila sva komunalna i stambena pitanja".S) Pored toga, urbaniza­ da prosečan prostor stana u raznim delovima Bora izgleda cijom su zahvaćeni i drugi oblici života i kulture, i to se 2 2 2 ovako:' Sever 32 m , Centar 35 m ,Novonaselje 36 m i Staro ogleda kako u nameštaju tako i u načinu ponašanja i prome­ 2 selište 42 m • Pored toga, ova anketa je pokazala da je "stam­ njenim navikama, običajima i vrednostima. Drugi krug čine beni fond dotrajao u star'ijim delovima grada, a da su zgrade s~la:Zlot, Šarbanovac, Rgotina i sl., u kojima imadosta se­ u novijim' delovima građene posle rata, od kvalitetnijeg ma­ ljaka koji se "orijentišu i na zemlju". Mnogi od ovih, iako su terijala i sa mnogo boljom opremom".!) Ovde je u dosta slu­ zaposleni u preduzećima II Boru, rade to kao sporedni posao čajeva reč još o jednoj činjenici, koja je vezana isključivo za da bi što zaradili ii tako "zaokruglili" svoja imanja na selu. Bor i njegov rudnik. Stariji delovi grada su obično više izlo­ Zbog toga u ovim selima ima gazdinstva razne vrste. Na pri­ ženi dimu iz rudničkih postrojenja, kao i različitim drugim mer, ima ih dosta koja su po svome karakteru nepoljopriv­ .isparenjima, nego oni koji se pružaju prema periferiji, osobito redna i čiji "članovi stalno rade van gazdinstva", i to po prema Četvrtom kilometru, a koji su podignuti u novije pravilu u industrijskim preduzećima u Boru. Takvi se članovi 2 vreme. ) Zbog toga oni koji imaju neke mogućnosti za to rado "orijentišu na motor i pokućstvo", kao i oni iz prv.og kruga napuštaju stanove izložene uticaju "belog dima" i sele, se u sela. Ali u ovim ,selima postoji dosta i mešovitih gazdinstava, druge, gde toga dima nema iH ga ima manje. koja imaju "članova zaposlenih van gazdinstva i članova koji Slično procesu industrijalizacije, i proces urbanizacije je rade kao poljoprivrednici isključivo na sopstvenom gazdin­ obuhvatio i obuhvata i okolinu Bo'ra. To se može .videti kako stvu". Takvi se "orijentišu manje na motor i pokućstvo, a više po načinu i materijalu od koga su u ovom prol,ltoru zgrade na zemlju". Ali pored nepoljopdvrednih i mešovitih, ovde zidane, tako i po izvesnim "komunalnim objektima, i načinu dma i čisto poljoprivrednih gaZdinstava, koja "nemaju čla­ života". nova stalno zaposlenih vangazdinstva".4) Ovo su sela udalje­ Po' selima bo.rske komune ima 6 934 stambene zgrade, nija od Bora, pa je i uticaj urbanizacije, u svim svojim obli­ koje su podignute od različitog materijala, i to: 1 322 od tvr­ cima, u njima manji nego u selima prvoga kruga. Upravo, dog, 1.073 od mešovitog, 3379 od bondruka, a 1153 su brv­ možda baš zbog toga u njima najviše dolazi do prožimanja i nare. Električno osvetljenje ima 3950 zgrada. Svega 66 zgrada je "opštenarodna imovina", dok u svima ovim selima 1) Elaborat Perspektivnog plana, II, 87. 2) V. Milošević, Promene u selima Borske opštine i uticaj Bora, 1) Anketa o porodici i stambenom pitanju 1960, Opštinski "Razvitak", I, Zaječar, 1957, 59. arhiv 'Bor, 2. 3) Elaborat Perspektivnog plana, II, 89. 2) M. Lutovac, Rudnik i naselje Bor, Glasnik Sl1pskog geo­ 4) Savezni zavod za statistiku; Popis individualnih poljopri­ grafskog društva, XXIII,l, Beograd, 1953, 50. vrednih gazdinstava, 25. novembra 1960., Beograd, 1960.

136 137 sukoba između novina koje donosi urbanizacija i vrednosti Prvo takvo područje je "gradsko jezgro", tj. onaj deo stare kulture. Treći krug čine sela kao što su: Tanda, Gor­ Bora ~~ji čini njegov Cent~r i vr:aselj~ koja. su p.odignuta "po njane i sl. To su udaljena sela u kojima su gazdinstva mahom planu 1 potpuno na gradsIn nacm. Ta] deo lzgublo je ne samo sva čisto poljoprivredna" i gde se uticaj Bora gotovo i ne "seljačku" već i "palanačku" fizionomiju" i ima arhitektonske opaž~. Kuće u njima su veoma retko od tvrdog materijala, već i sociološke karakteristike pravoga grada. Njegovi stanovnici se grade od bondruka, ćerpiča, ili su običnebrvnare. Za ta ,su najvećim delom došli iz drugih krajeva, a ukoliko su po­ sela je "karakteristično da znatan broj do~aćinsta~a nema reklom odavde, izmešali su se sa ostalima i nastoje da se od [zgrađerie nužnike a ni đubrišta za stočno l ~om~ce đ~bre, njih ni po čemu ne razlikuju. Odnosi i obeleŽja stanovnika bunari su slabo os[gurani od nečistoće, nepokrIveru su l ne­ jednoga grada i "tehničke sredine" vrede i za njih. Drugi deo ozidani; drvored~ pokraj puteva skoro i nema".l) Istina, ~va­ čini "selo" u Boru i njegova starija naselja, koja su nastala kvih i sličnih pojava ima i po selima prva dva kruga, ah su stihijski 1. u kojima se još zadržalo dosta "seljačkog" i "pala­ one daleko rasprostra.njenije u se1ima trećeg kruga. načkog". Pored ostalog, to se odražava u susedskim odnosima, Još jedna crta, koja je velikim delom zajednička svima rasporedu i izgledu zgrada, i životu u njima. Njima je 'slična ovim selima i predstavlja znatnu prepreku njihovoj urbani­ periferija Bora i zaseoci koji povezuju Bor sa radničkim se­ zaciji, a utiče i na organizaciju drugih oblika dru~tvenog. ži~ Lima u njegovoj neposrednoj okolini. Iz ovog područja samo vota u njima, jeste "pojatarski sistem" stanovanJa. On Je l pojedinci imaju po ataru svoje "pojate". Treći deo čine pri­ danas rešen po ovim selima, još uvek u njima 2 541 doma­ gradska sela, tj. radnička sela koja su mnogim nitima pove­ ćinstv0 2) irna ,;pojate i živi u njima", tj. daleko od naselja zana sa Borom; a naročito time što daju znatnu radnu snagu i saobraćaja, upućeno samo na sebe. Štaviše, i neka radnička njegovoj industriji. U tom prostoru nalazi se više sela na sela kao što su: Zlot, Krivelj, Brestovac, Šarbanovac i Me-, raznoj 'udaljenosti od Bora, pa se može reći da na njih tov~ica, još se uporno drže svojih pojata. Istina, .i u. tim nji­ industrijalizacija i urbanizacija nisu podjednako uticale. Ona hovim pojatama" opaža se poneka promena kOJu Je donela bi se samo'u tom pogledu mogle_podeliti na izvesne "krugove", urbani;~cija. Na primer, tu irna prilično pojata sa električnim već prema jačini toga uticaja. Cinjenica je ipak da taj uticaj osvetljenjem, ali je u njima ostalo još dosta onoga starog., postoji, da je on jak, i da daje svima ovim selima zajedničku fizionomiju, u kojoj irna 'dosta gradskih elemenata, ali još više onih seoskih. Četvrto područje čine "čista sela", gde se uticaj 2. AKOMODACIJA grada gotovo i ne opaž~; ona žive potpuno ,;seljačkim" ži• votom. Proces industrijalizacije i urbanizacije su uticali i nepre­ Ova područja imaju izvesne svoje sociološke osobenosti stano utiču u pravcu povećanja složenosti društva u ovoj 10- pa se postavlja pitanje o odnosu tih osobenosti i nJihovom ,kalnoj zajednici. To se vidi ne samo u pogledu raznih oblika uzajamnom uticaju. Između ostalog, tu· se postavlja i pitanje materijalne kulture već i u pogledu oblika duhovne kulture. akomodacije tih osobenosti između sebe. Ali ni taj uticaj nije jednak, ni na pojedine delove pro,stora ni Akomodacija je takav društveni proces u kome ličnosti na pojedine grupe u njemu. Štaviše, ni uticaj ~:r:dustrijal~zacije ili grupe nastoje da se prilagode jedne drugima da bi pred­ ni uticaj urbanizacije ne idu uvek uporedo ruti se saSVIm po­ V1idele, isključile ili svele na najmanju meru nesporazume i klapaju; prvi obično ide ispred drugog i obuhva~a širi prosto:. sukobe među sobom; one nastoje da mirno "koegzistiraju" Područje borske komune o torne daje dosta prImera; ono Je među sobom. Akomodacija se najčešće zasniva na principu nejednako ne samo u ekološkgm pogledu već i u ekonomskom "daj da dam", tj. svaka strana nastoji dil preinači svoje oblike i sociološkom. Prema "društvenoj atmosferi" ono bi se moglo ponašanja ako to učini i ona druga. Ali se pri torne ne ,može podeliti na četiri "sociološ~e zone" ili područja. tačno izmeriti šta je jedna strana dala, a šta je primila. Ovo vredi tim pre za ovakvu lokalnu zajednicu gde postoje četiri l) Elaborat Perspektivnog plana, II, 89. prilično jasno izdvojena područja u pogledu uticaja indu- 2) Isto, 88.

138 139 skije i .grada, a u nekima od njih, osobito u prva dva a do- . 'stario stvara nešto novo u kultur-nom pogledu; što je zajed­ nekle i u trećem, izmešane su ličnosti koje pripadaju razli- ničko svima. čitim kulturnim krugovima. . Proces akomodacije je preduslov za neke druge procese, Zbog toga se postavlja ne samo pitanje kako se u ti~. pa i proces asimilacije. ~?dručjima ličnosti akomodiraju jedna drugoj, već kako to - , :me D?-eđu sobom i pojedine kulture. Te kulture mogu biti. l stvarno jesu dosta različite, ali se one nalaze u istom pro­ 4, ASIMILACIJA storu komune i u ištom društvu, pa zbog toga moraju da se prilagode jedna drugoj. Takva akomodacija u Boru i nje­ Kod ovog procesa dve ili više ličnosti ili društvenih govoj okolini može imati, uglavnom tri oblika. grupa uzajamno usvajaju izvesne ili sve modele ponašanja Prvi je paralelizam između kultura. One postoje i razvi­ jedna od druge, Zbog toga, iako se govori da je jedna grupa jaju se naporedo, i to nezavisno ili veoma malo utičući jedna asimilovala" drugu, nikad se ne dešava da se to izvrši jed­ na drugu. To se ovde može dosta jasno pratiti u pogledu uti­ ~ostrano i Ba neka od njih nametne potpuno svoje oblike caja pojedinih kulturnih oblika između sela i grada, kao i u ponašanja drugoj, a da od nje ne usvoji ništa. samon: Boru, između kultura pojedinih društvenih grupa. Bor je na prvom mestu mešavina etničkih grupa. Pre Na pnmer, ovde se može videti kako istu tehnološku novinu otvaranja rudnika 1903. godine nIje bilo tako; do tada je on ili radnu naviku na dosta različit način primaju razne kul­ bio čisto "vlaško selo". Ti "Vlasi" su se ovamo dose1il~ "iza turne grupe. Ali to je možda još jasnije u pogledu različitih. -planine", imali su svoj jezik i svoje običaje. Ali posle otva­ obliika "duhovne" kulture. Naime, neke se· grupe još uvek. ranja rudnika, za veoma kratko vreme, sa njima su se u ovom uporno drže svojih običaja, među kojima ima dosta prežive• .naselju izmešali ljudi iz raznih' naših krajeva, a takođe lih, a neke ih lako napuštaju. Može se primetiti i različit i stranci: Francuzi, Nemci,· Italijani, Česi, Mađari, potom Rusi stepen unutrašnje solidarnosti među kulturnim grupama' ona i predstavnic,i raznih balkanskih nacionalnosti. Istina, u njemu se odražava u stavu prema promenama i u raznim oblicima je bilo i "nacija" od svega nekoliko predstavnika, ali bilo je društvene aktivnosti. i takvih koje su imale svoje "kolonije". Tokom vremena odnos Dru~i oblik je kulturna difuzija, koja se sastoji u mešanju . između etničkih grupa se menjao; neke su se odseljavale ili kultura l u procesu usvajanja modela ponašanja jedne kul­ smanjivale, a u nekih se broj povećavao. "Vlasi" su se asimi­ turne grupe od strane druge. Jedan od značajnih primera za lovali sa Srbima; istina u kući još govore svojim jezikom, ali OV? je odnos :r:>rema "planiranju poroda". Posmatranje ove sve ređe, dok su im svest i tradicija srpske. pOJave pokazuJe da većina doseljenika, pa i onih iz krajeva Naročito se posle drugog svetskog rata nag~6 izmenila et­ gde je ova pojava sasvim nepoznata i gde se deca još uvek nička slika Bora. Neke' etničke grupe i pojedini njihovi pripad­ smatraju za "blagoslov božji", prihvataju polako gledište da nici su se prilagodili ovoj sredini i novim prilikama, dok su je o~r.aničenje rađanja dece "pametna stvar". Oni su to pri­ druge odavde iščezle. Na primer, nije ostalo gotovo nikakvog hvatih od domaćeg stanovništva, kojemu je ovakvo gledište traga od Francuza, a štaviše, ni od njihovih "majstora". Go­ već postalo tradicija.' . tovo bi se isto to moglo reći i za majstore italijan.ske narodno­ Treći oblik kulturne akomodacije je sticanje nove kulture. sti. Ostali su samo izvesni tragovi u mešovitim brakovima, i to To se ovde postiže ili spajanjem izvesnih kulturnih oblika je sve. Dosta predstavnika stranih nacija je napustilo Bor. To koji već postoje u nekim grupama, ili sticanjem novih kul­ se desHo i sa ruskim "belogardejcima", a i sa pripadnicima ~urnih .~bl~ka, kojih ranije ovde nije bilo, a koje donose nemačke i mađarske narodnosti, dok su se oni češke narodnosti mdu~tnJahzacija i urbanizacija. Na primer, sa stvaranjem dobrim delom prilagodili i asimilovali, a zadržali su samo rudm~a u 'Boru je došlo do čitave invazije došljaka različite svoj a stara prezimena. Ali to j e vreme kada su ovamo došli ku.lt1.~rne pripadnosti, ali ujednačen tehnološki proces i život ',predstavnici drugih nacija, Hi se povećao broj nekih koje su u Istim ekološkim okvirima doprineli su da· se stvori i nepre- ovde i odranije bile poznate. 140 141 Prema -popisu od 31. marta 1953. godine, etnička struk­ Toga dana u Boru je bilo 10 269 muških i 8 227 ženskih tura Bora izgledala je ovako: stanovnika. 1) Srbi 10968 U Boru ima i prilično Cigana, ali se oni prilikom stati­ Hrvati 320 stičkih popisa iskazuju kao pripadnici drugih nacionalnih Slovenci 260 grupa, iako imaju svoj jezik i prilično se razlikuju od ostalih Makedonci 402 po načinu života i oblicima ponašanja. Crnogorci 207 Ovde je proces asimilacije od posebnog značaja pri me­ N eopredeljEmi 48 šanju raznih etničkih grupa. Pošto takvih grupa ima dosta, to Šiptari 193 su i oblici ovoga procesa prilično brojni. Ali dubina ovog pro­ Bugar~ 56 cesa, kao i obično, zavisi od više činilaca: razlike u jeziku, u Vlasi 203 religiji; u vaspitanju, itd. Turci 19 Iako se za Bor-kaže da se u njemu govori "sedam jezika", Ostali Sloveni 155 jezik ne predstavlja u stvari neki osobit problem na putu Ostali nesloveni 1413 asimilacije. Jedan od razloga za ovo je i činjenica što u Bor dolaze ljudi sa raznih strana, koji govore razne jezike, ali SVEGA: 14244 imaju slične ciljeve - da tu nađu svojim radom izvor za opstanak. Postoji jedna posebna terminologija na radu sa Toga dana u Boru je bilo 8 204 muška i 6 040 ženskih stanov- nika. l )- - mašinama i istim oruđima, koju svi brzo nauče i prihvate. To su reči stručne, i veliklim delom ostale su još od prvih Međutim, prema popisu od 31. marta 1961. godine, etnička struktura Bora izgledala je ovako: majstora koji su se ovde doselili sa otvaranjem rudnika. Ka­ snije su drugi "majstori" dodavali ovom stručnom fondu nove Srbi 15768 reči, koje su se takođe odomaćile. U poslednje vreme mnoge Hrvati 284 strane reči se gube i zamenjuju domaćim preko nove tehničke Slovenci 226 inteligencije, koja je potpuno potisnula "stare majstore". Makedonci 622 Religija ovde ima dosta malu ulogu. To nije nikakva nova Crnogorci 179 pojava. Domaće stanovništvo je po tome poznato od davnina, Muslimani 253 a razvoj prilika samo je išao u prilog te pojave. "Vlasi" su Jugosloveni 48 bili i ostali više verni svojim običajima nego crkvi. Ta Činje­ Šiptari 271 Iiica nije bez značaja za to što, i pored svih nastojanja, kato­ Mađari 80 lička crkva među njima nije imala baš nikakvog uspeha. Turci 23 Štaviše, i najmanji potez njenog prozelitizma izazivao je ovde Slovaci 24 sumnje i ogorčen otpor. To je bio slučaj nekad sa francuskim Rumuni 4 eksploatatorima rudnika, koji su dovodili posebne sveštenike - Bugari 283 sa zadatkom da šire katoličku veru, a to je i kasnije bio, pa Italijani 20 i sada, slučaj sa katoličkim "časnim sestrama". Na primer, kad Česi 14 one poslužujući u bolnici nekome bolesniku koji je V. agoniji Ostali 397 stave ikonu ili kakvu drugu katoličku oznaku u ruke, to re­ SVEGA: _ 18 496 dovno izaziva uznemirenost i komentare o tome kako da se ljudi spasu od ove napasti. . I) Za;rod za stat~st!ku NO sreza Zaječar, Stanovništvo po­ p~s,"!enost~, na:.?dnost~ t vrstama delatnosti - konačni rezultati 1) Savezni zavod za statistiku, Rezultati popisa od 31. marta POPIsa stanovmstva od 31. III 1953. godine, br. 2, Zaječar, 1957, 7_ 1961. (u obradi), Beograd. 142 143 Sa porastom naselja i industrije 11 njemu,' uticaj religije gledu jezika. "Vlasi" Se kod svojih kuća drže obično svoga je nesumnjivo još više ·opadao. Taj proces se ubrzano na­ jezika,. a u razgovoru će inače goto'vo svi uvek reći: "Mi smo stavio posle drugog svetskog rata,' kada je crkva potpuno Srbi, ali nam je maternji jezik vlaški." U samoj stvari, taj odvojena od države. Ali ipak to nije bio' u podjednakoj meri se jezik ovde prilično petrificirao, i neki oVdašnji stručnjaci slučaj sa sve tri religije; mnogo je jače opao uticaj. J?r~vo­ tvrde da on ne broji više od trista reči. . slavne crkve i islama nego katoličke crkve. To se vIdI l po J edan od veoma 'efikasnih oblika kroz koji' naročito do­ različitom broju "verujućih" i "indiferentnih", kao i '"ateista", lazi do izražaja proces asimilacije jesu tzv. mešoviti brakovi. 'koje predvode njihovi· predstavnici. Kod pravoslavnih i mu­ tj. brakovi između pripadnika različitih religija i narodnosti: 'slimana, i to kod onih "verujućih", ovo se naročito manifestuje Takvi su brakovi ti samom Boru dosta česti. Ranije je njima prilikom smrti i običaja u ve'zi·s njom, dok priličan broj kato­ lika obavlja i druge verske radnje po propisima svoje crkve. stajala na putu verska forma braka, tj. crkveni brak, ali se usvajanjem građanskog braka, posle drugog svetskog rata, ova' Neobično je ipak to što·u ovakvoj, religiozno indiferentnoj, sredini sekta "subotara" ,ima izvesnog uspeha i pokazuje pri­ smetnja otklonila. Ti brakovi su jedan od pouzdanih mostova da se mnoge kulture i druge razlike između pripadnika raznili ličnu aktivnost. Oni se udaljuju od zvaničnog hrišćanstva time verskih, etničkih i kulturnih grupa izglade. što su odbacili mnoge njegove dogme i tajne; ne rade subo­ tom, i osuđuju upotrebu sile. Ovaj uticaj je došao ovamo preko Dunava iz VOJ'vodine i tu J'e našao za sebe prilično pogodnu 5. SUKOBI sredinu." "Subotar-i" održavaju dosta žive odnose sa om. ma u Zaječaru, gde postoji njihova "zbornica", kao i sa "subota­ Položaj ličnosti' i u ovom društvu zavisi od VIse čini1aca, rima" u drugim mestima. U Boru kriju svoje učenje i sa­ a među njima su značajni: njene biološke odlike, poreklo, stanke, ali se njihovo pnsustvo i delovanje nesumnjivo oseća. ekonomska sredstva, funkcije, obrazovanje itd. Neke od ovih Tako oniprotestuju protiv rada subotom, toga dana deca ne osobina, u očima javnog mnjenja utiču na društveni položaj idu u školu, i sl. Ovde je još dosta rašireno i sujeverje. Beleže ličnosti više, neke manje, a neke opet ne utiču nikako. Pored se slučajevi odlaska raznim vračarama u selo Bor ili u druga ostalog, tu leže i koreni izvesnih sukoba u ovom društvu. sela po okolini, a zabeleženi su i slučajevi smešnih vradžbina Pol i starost utiču samo donekle na položaj ličnosti. Iako koje vračare nameću svojim žrtvama, i to ne samo kad ove je žena. u pravima potpuno izjednačena sa muškarcem, kod traže od njih pomoć u slučaju· bolesti, već i prmkom lečenja neklh društvenih grupa u Boru ona je jo~ donekle zapostav- svojih "ljubavnih jada". K njima ne idu samo oni koji do­ ljena. Tako žena ne može da obavlja izvesne poslove u rud­ laze ovamo iz raznih krajeva, već i poneko od onih koji su niku, ne samo zbog svojih bioloških osobenosti već i zbog ras­ u Boru odavno i koji inače tvrde da u ovako nešto nikako prostranjenog mišljenja i predrasuda rudara da im žena u jami ne veruju. donosi nesreću. Zbog' toga im je tamo pristup zabranjen, i u To sve donekle usporava proces asimilacije, kao što· ga tom pogledu svi su rudari istog mišljenja. Žena je opterećena usporavaju i razlike u vaspitanju između pojedinih grupa. Na inače i' dvostrukim radom, tj. ne radi samo u preduze ću ili primer, kod nekih od njih ima dosta nepismenih, pa su nji­ na njivi već i u domaćinstvu. Tu su zatim razne bolesti i po­ hovi pripadnici nepristupačni uticaju štampe, koja u ovom rođaji, i to je uzrok što ih mnogi nerado primaju na posao procesu ima značajnu ulogu. To osobito vredi za žene, koje ili što njihov rad prilično potcenjuju. su nosioci porodične tradicije, a u porodici se odvija proces Odnos prema omladini i starcima zavisi dobrim delom od .socij alizac~je H.čnosti. kulturnog; kruga kome oni pripadaju. Kod nekih grupa, na Najvažniji oblik asimilacije u ovom prostoru ipak je asi­ primer, Siptara i pripadnika koji dolaze iz južnijih krajeva, milacija između Srba i "Vlaha". U etničkom pogledu to više starci se još dosta cene i poštuju. Ceni. se osobito njihovo ži• nije nikakav problem. I jedni i dTugi su Srbi, ali postoje ipak votno iskustvo. Ali kod nekih grupa u samom Boru stvar stoji izvesne kulturne razlike, koje dolaze do izražaja naročito u po- obrnuto; više se ceni mladost i mladalački elan. Porodični i re-

144 10 Bor i okolina 145 ligiozni položaj neke ličnosti ne igra u ovom dr~štvu ~ikakvu "priličan broj radnika". Ali stručnjaci su u ovom pogledu ulogu. Ono je mlado, još prilično nepovezano, l u nJemu se čvrsti i mnogo se ne osvrću na sve to, pa se ističe i razlog "da, ceni ono što se vidi i što se ima u danom trenutku, a ne vred­ ako bi se iz primanja ovih ljudi isključila primanja u obliku nosti koje su prošle ili neke uspomen~. o~ koji~ se ne ži~i. premija; onda se može očekivati da će oni reagovati, jer se Ali zato funkcija koju neko obavlja, kao l matemJalno stanJe verovatno neće pomiriti sa tim da im se primanja umanjuju, ličnosti ima ovde veliki značaj. Naročito se cene pozivi struč­ a drugi će se pomeriti u druga preduzeća, i to u prvom' redu njaka, ~sobito inženjera i lekara. Iako se izvesne njihove mane inženjeri." Zbog toga je to problem, pošto "potrebe preduzeća kritikuju, ipak su ova zvanja neobično cenjena, i .~o se. p~­ za stručnim kadrovima još uvek nisu zadovoljene. Taj je pro­ kazuje u raznim vidovima; a jedan od razloga za to Jeste l Vl~ blem utoliko ozbiljniji što su ljudi od momenta uvođenja pre­ sina primanja. "Raspon plata po tarifnim pravilnicima ..reg~­ mij skog sistema, kao takvog, navikli da na njega gledaju kao lisan je tako što su postavljeni odnosi između kategoriJa Vl­ na sastavni deo primanja."I) sokokvalifikovanih radnika i nekvalifikovanih radnika kao Oni koji postavljaju takva pitanja i koji se ne slažu sa' 22:1 odnosno službenika prve kategorije i nekvalifikovanih ovakvim razlozima obično to čine "sa pozicija čoveka koji se 'r~dnika kao 33:1." Pp tom "ključu" se uglavnom vrši i "ras­ nalazi u najamnom radnom odnosu, sa. pozicija čoveka koji podela viška, 'ekstra-viška i premije između četiri kategorije oseća da prema sebi ima neku vlast, od koje kao od svake radnika i službenika".l) vlasti treba uzeti veću platu i izboriti se za bolje uslove ži• Ali to ipak ne znači da.su u vezi s ovim važnim pitanjem vota." To dalje navodi na zaključke da "iako je najvažnije ujednačena mišljenja u Boru. Štaviše, u tom pogledu .~o.sto~e ukinuti bazu najamnog radnog odnosa u proizvodnji, to još različita shvatanja čiji su koreni· dosta duboki. "Po mIsiJenJU ne znači ukinuti i najamni radni odnos kao shvatanje, kao ne malog broja radnika - sve što je kancelarija, pisanje, op­ ideološki i psihološki stav". Takav stav se obično .sreta kod šta organizacija itd.ocenjuje se kao nešto nepotrebno ili ~a.o radnika sa manjim dohocima, a to su nekvalifikovani i polu­ nešto ne mnogo značajno. Kod kvalifikovanih i visokokvahfl­ kvalifikovani radnici koji se još nalaze i "pod uticajem izve­ kovanih radnika ovaj odnos se izražava u drukčijem vidu snih situacija koje mogu da pothranjuju shvatanja tipična za u vidu priznanja potrebe i značaja ra<;la službenika i struč­ najamni radni odnos. Pre svega, oni osećaju da su u kolektiv njaka, ali i u zahtevu. za izjednačenjem vred~osti ~j-i.hovog uneli tako malo znanja i stručne veštine da ih je vrlo lako za­ rada sa radom stručnjaka - pa primer, zahteVI kvaliflkova­ menitidrugim radnicima. To kod njih izaziva osećaj nesigur­ nih radnika da se izjednače u zaradama sa tehničarima." nosti. Zatim, to su ljudi koji u stvarnim proizvodnim odnosima Mnogi su takođe ubeđeni da postoje "privilegije stručnjaka najčešće imaju prema sebi ne radnički savet, nego predrad­ koje katkad deformišu odnose u kolektivu. Tu ~e. obično ~e . nika, nadzornika ili poslovođu. To su pak ljudi koji često vrše radi samo o platama već i o privilegovanom polozaJu na SVlm svoJe funkcije na dosta surov i grub način." Kod onih među linijama. Navešćemo samo neke privilegije službenika, koje se ovakvima koji imaju svoj posed na selu taj činilac dobrim kritikuju kroz pitanja radnika: službenici nikad ne čekaju na delom "objašnjava održavanje ovakvih shvatanja. Na .svom lekarski pregled; i za njih i za članove njihovih porodica nema . posedu oni rade samostalno; u društvenu proizvodri.ju, bar teškoća da dobiju banjsko lečenje; mogu uvek da napuste u prvim fazama rada, oni ulaze da skupe što više dopunskih ~adno mesto zbog privatnih poslova, idu na odmor isključivo sredstava za poboljšanje ličnog standarda, pa se tako i po­ u letnjoj sezoni; na izlazu iz preduzeća niko ih ne pretresa stavljaju - traže mnogo više: platu, odelo, mantile, čizme itd. i. t. sl.'(2) Još je naročito "predmet kritike premijs~i sistem i kritikuju sve one koji im to ne daju. "2) koji obuhv.ata· oko 300 ljudi u Boru", i takav stav zaUZIma ovde

1) Referat o aktivnosti društvenih organizacija, 1960, Arhiv, 1) Referat o aktivnosti društvenih organizacija, 1960, Arhiv SSRN, Bor, 5. SSRN, Bor, 4. . . 2)' Isto, 4. 2) Isto, 6, 7.

lO' 146 147 · Razlika u društvenom položaju zasnovana na stručnosti Ova teorija se u krajnjoj liniji svodi na izvesnu "uravnilovku" i funkoiji pojavljuje se i u drugim oblicima. "Kod nekih pri­ u nagrađivanju ne samo između raznih kategorija-radnika već vrednih organizacija vrši se otpuštanje radnika pod raznim' i između njih i tehničke inteligencije. Nasuprot ovima, ima motivima, u stvar,i, to je osveta zbog suprotstavljanja izve­ dosta pristaHca i "teorije kreativnog rada", koje ističu značaj snim .lošim postupcima: pojedina:ca u preduzeću. U većini slu­ kvaliteta i vrednosti rada. čajeva, dati otkazi sa formalne strane su zakoniti, ali njihovi Priličan broj radnika čuva svoje "dostojanstvo" i o tome motivi, kada se stvarno analiziraju, ne idu u prilog ni zako­ govori sa izvesnim patosom. Evo, na primer, kako u jednom nitosti ni čovečnosti, jer su ovakvi otkazi često odraz samo­ kolektivu običan radnik kritikuje postupke svoga upravnika: :ro~je i nehumanih postupaka pojedinaca. Pored toga, ima slu­ "Upravnik u ovom našem kolektivu odnosi se prema radni­ caJeva da se na radnike vrši pritisak zbog toga što su se oni cima kao da mi ne živimo u sklopu radničkog upravljanja naše suprostavili izvesnim nepravilnostima u preduzeću, te stručni zajednice, i kao da se kod nas ne izgrađuje socijalizam, i kao rukovodioci, koristeći se svojim položajem, takve radnike pre­ da ova naša sloboda radnog čoveka nije koštala mnogo žr• meštaju sa jednog posla na drugi pod mnogo gorim uslovima tava, da bi se on oslobodio eksploatatora i bezdušnika radni­ i sa manjim tarifnim stavom, tako da su pojedinci usled tak­ čke klase. Ovakvi postupoi jednog rukovodioca nisu svojstveni vog.odn.osa bili prinuđeni da sami raskinu radni odnos. U gra­ našem društvenom uređenju; ovo se' činilo prema radniCima đevmskIm preduzećima ima takođe pojava da se otkazi daju u vremenu kada su sredstva za proizvodnju bila u vlasništvu radnicima li vreme kada nastupa puna sezona u građevinar­ privatnika i kapitalista, a mi znamo da su kod nas, sredstva stvu, navodno zbog toga što se ukidaju izv esna radna mesta, za J?roizvodnju ,opšta društvena svojina. Nestalo je eksplo­ a sutradan se traži nova radna snaga ...."1) , , atacije čoveka nad čovekom u našoj zemlji, nestala sila ma­ , ~li ima nep~avilno~ti ne samo, kod privrednih organizacija nj,ine nad većinom, naš radnik ne zavisi od vlasnika privatne vec 1 kod radmka. "Cesti neopravdani iz ostanci pojedinih proizvodnje; zakon prirode vlada i kaže da manjina mora da radnika oi nedisciplinovanost u radu znatno utiču na blagovre­ se pokori većini ..." Na istoj toj sednici, drugi radnici toga meno i pravilno stvarenje proizvodnih zadataka i obaveza kolektiva tvrde' da je "rukovodilac došao pijan u preduzeće", a samim tim remete i normalne odnose u kolektivu. Pored da je "legao da spava onako u napitom stanju", i da je malo nediscipline, nekorektnog odnosa prema društvenoj imovini zatim "bdo u dubokom snu". Jedan opet tvrdi da mu je ru­ zakašnjavanja na posao, nepridržavanja higijenskih itehni~ kovodilac pre ovog "spavanja" rekao da "u ovom preduzeću čkih propisa na radnom mestu, izazivanje svađa sa ostalim nema mesta za njega dok je on upravnik i da traži mesto gde članovima kolektiva imaju za posledicu remećenje unutrašnjih zna". Neki su opet izneli da je upravnik prema njima postu­ odnosa u kolektivu."2) pao "nečovečanski", da im je "pretio silom", pa je jednome Sve ankete preduzeća u cilju ispitivanja ,ovih oi sličnih i oca vređao i nazvao ga, "budalom", iako je "moj otac uče­ odnosa pokazuju da je veština sa kojom se neki posao obavlja stvovao u štrajkovima za vreme stare Jugoslavije, gde su mu osnova za određivanje visine plate, pa i položaja u društvu. čupati nokte žandari, te upravnik i postupa prema meni tako U tome se gotovo ,svi slažu, ali se ipak dosta često smatra da jer njega ova sloboda i demokratija ništa i ne košta".I)' , su svi radnici u izvesnoj meri jednaki, jer imaju "iste sto­ make", pa prema tome i iste biološke potrebe. Tu leže koreni Ali nisu samo razlike u platama razlog za raspre i sukobe. shvatanja da i razlike u izvorima za život ne bi trebalo da Ima i drugih stvari koje se kritikuju i osuđuju.' Na primer, ~u m~ogo velike. Zbog toga se uvek prilikom diskusija ili re­ osobito se lako kritikuju i veoma su nesimpatičnE: osobine kod savanJa o tarifnim pravilnicima ili kakvom nagrađivanju u nekih stručnjaka: nadmenost i "dizanje nosa". Protiv takvih znatnom broju pojavljuju branioci "teorije jednakih stomaka". je gotov da negoduje čitav kolektiv, pa i onda kad oni obav­ ljaju dobro svoj posao, samo ako tom prilikom "dolazeći ni- I) Izveštaj o radu Opštinskog sindikalnog veća za 1959, Bor, 1960, 24, 25. I) Zapisnik sednice Sindikalne konferencije u Boru, 4. marta 2) Isto, 26. 1959, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor, 2, 3. 148 149 kome se ne javljaju, niti hoće da govore sa nekim" .1) Mnogo ne mare ni one koji se prave "mnogo pametni", pa o svemu imaju svoje· mišljenje, stalno govore šta su videli "u inostran­ stvu" ili ističu svoje poznavanje života u velikom gradu.i otmenom svetu. Među stručnjacima ima ih prilično koji mno­ go ne kriju ove svoje osobine i shvatanja. Dosta su česte i ra.spre oko "honorarnog rada" i menjanja stanova. Mnogi smatraju da u tom pogledu nisu u istom položaju sa struč­ njacima i onima "koji su povlašćeni".2) VI DRUŠTVENA PITANJA

Svaka lokalna zajednica ima svoja društvena pitanja i ta pitanja u njoj imaju uvek nečega posebnog, zbog čega treba iznalaziti potrebne mere da bi se ona rešila. Tako je i u Boru. Na primer, u njemu je jedno od pitanja zapošljavanje ženske radI).e snage. To dolazi otuda što su ovde razvijene uglavnom one industrijske grane koje traže mušku' radnu snagu, a pri­ liv takve radne snage je uvek znatan i iz okolnih sela i iz drugih krajeva. Zbog toga su od najvećeg značaja "ulaganja u lokalnu industriju da bi se na taj način rešilo pitanje za­ pošljavanja žena, invalida rada i radnika koji su iscrpeni te­ škim fizičkim radom i ne mogu da daju odgovarajući dopri-­ nos u Borskom rudniku, već im više odgovara zaposlenje II lokalnoj industriji". I) Drugo takvo pitanje je sprovođenje u život "smernica da se pridošli radnici prethodno upoznaju sa organizacijom rada, procesom proizvodnje.i zaštitnim merama na radu". To nije nimalo lako, iako tako možda izgleda nil prvi pogled, i to zbog toga "što· neka preduzeća te smernice ne sprovode u život, tako da novi radnici počnu stvarno da rade na vlastiti riz,ik, a pogotovu kada se uzme u obzir da dobrim delom nova radna snaga potiče sa sela. .Ali i da nije sa sela, sama promena radne sredine ima svoga odraza l).a radnu sposobnost čoveka".2) Sličnih pitanja sa izvesnim "lokalnim koloritom" ima ovo društvo veoma mnogo. Ali razume se, ona za njega nisu sva od iste važnosti. Nekq. se od njih pojavljuju češće, neka ređe,

1) Zapisnik sa proširenog plenuma Opštinskog sindikalnog I) Kolektiv br. l, 9. januar 1959, 3. veća, 25. mart 1960, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. 2) Zapisnik sa proširenog plenuma Opštinskog sindi1i:alnog veća 2) Izveštaj o radu kadrovske službe u periodu od 1. januara u Boru, 25. marta 1960, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. ,do 31. decembra 1958, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. 151 dok su druga poneka, opet, stalna briga ove zajednice. Od tih usvaja nove navike u organizaciji rada u kući, u načinu ishra­ stalnih problema ipak se svojom težinom i važnošću ističu ne i obavljanju drugih poslova. Nepoverljiva je prema novina- pojedini, koje posebno treba ispitati. 'ma i, č~sto i neproveravajući ih, rasipa svoju energiju radeći na stari način. Odnos članova porodice prema poslovima u do­ maćinstvu još nosi pečat starih navika i obličaja. Stara podela, l. STAMBENO PITANJE pokojoj je obavljanje kućnih poslova isključivo dužnost žene, zadržala se u najvećem broju domaćinstava, i kad žena pri­ Problem stanovanja u Boru je dosta težak. , vređuje, nije retka pojava da joj je muž gost u kući.',I) Prema jedl.loj anketi na kraju 1960. godine, grad je i~ao Zgrade su u Boru većinom prizemne; takVih ima: 885 ili 4301 porodicu; te su porodice koristile 3870 stanova, po;rrsme preko 88 %, dok jednospratnih ima svega 115, a dvospratnih i 131670 m 2• Ovo je bio "ukupan stambeni fond bez obzlra na trospratnih svega 8. Starost kuća je različita, i to se vidi QZ sektor svojine, a prosek po jednom stanovniku iznosio je ovog pregleda: 8,1 m 2 stambene površine". Ova anketa je takođe' pokazala da je u Boru tada bilo: Godina zidanja Broj stanova stanova % 1. Posebnih soba 617 koje koristi 69t porodica; 2. Jednosobnih stanova 1988 koje koristi 2086 porodica; 1901 - 1940. 1.984 56,54 3. Dvosobnih stanova 1 064 koje koristi 1 268 porodica; 1941 - 1945. 391 10,27 4. Trosobnih stanova 202 koje koristi 256 porodica; 1946 - 1957. 1.157 33,19 Ukupno: 3.527 100 To j~, dalje, značilo da je ve6i broj porodica nego sta­ nova, tj. 431 porodica stvarno nema stana. Te su porodice bile u "sustanarskim i podstanarskim odnosimll prema davaocima To, dalje, znači da je najveći broj kuća podignut u vreme stanova", a najviše ih je bilo u jednom odeljenju ili u jedno­ kad je u Boru "gospodario' strani kapital". Te zgrade ne samo sobnim stanovima. Anketa je dalje pokazala lIda samci koji su što su najstarije već je "stambeni fond izgradnje od 1901. do zauzeli porodične stanove, kao li dobar broj porodica, uzimaju 1941. godine vrlo primitivno i slabo građen, tako da je jedan podstanare na uštrb komoditeta svojih porodica ....." Izda­ deo zgrada izgrađen od starog materijala, od zgrada koje su vanje stanova u zakup od strane privatnih vlasnika pred­ seljene iz Borske Reke". Oko polovine tih zgrada ;,ne odgo­ stavlja poseban problem. Izvesne lokalne okolnosti dovele su varaju za stanovanje i dotrajale su, te bi opravke više koštale do toga da su privatni vlasnici vršili "naplatu visokih stana­ nego njihova .sadašnja vrednost".2) rina". Pored toga, podstanari, koji su prinuđeni na takvo Ali st~mbeno pitanje se ne postavlja podjednako za sve rešenje stambenog pitanja, izloženi- su nezgodama u vezi sa stambene kategorije. "U jednosobnim stanovima smeštaj E!ta­ održavanjem higijene i ostalim potrebama, jer se "radi o zgra­ novnika je veoma kritičan''', u njima "prosek korisne stambene 2 dama zastarelog tipa, kojima vlasnici poklanjaju slabu površine na jednog stanovnika iznosi svega 3,03 m ". Većina pažnju". ovakvih stanova je "građena ranije i bez potrebnih nuzpro­ Dalje je ova anketa pokazala i druge nezgode stambenog storija" I u njima se "broj članova porodice stalno uvećava", ,pitanja: "Nedovolj'an stambeni prostor, slaba funkcionalnost a "im;;t dosta i sustanarskih odnosa". Štaviše, ima predgrađa stanova, nedostatak elektDičnih uređaja, glomazan i neprakti-.- u Boru gde na njih otpada "jedna trećina od ukupnog broja čan nameštaj, to sve objektivno otežava vođenje domacm- stva i uslovljava povlačenje žene sa pozicija koje bi mogla l) Anketa o prodici i stambenom pitanju, 1960, Opštinski da zauzme u privatnom i društvenom životu. Međutim, za ovo arhiv, 2, 3. postoje i neki drugi razlozi. Dešava se da i sama žena teško 2) Elaborat Perspektivnog plana, II, 55.

152 153 članova".I) Cinjenica je takođe da u "stanovima iz nužde, po­ radnici još uvek koriste više rešoa na jednoj liniji radi raznih sebnim sobama i jednosobnim stanovima žive brojnije poro­ kuhinja, te tako može doći do kratkog' spoja, a time i do po­ dice, tj. veće porodice stanuju u manjim stanovima i so"' :žara u barakama."I) bama".2) Sve to pokazuje da u pogledu stambenog pitanja 'u Boru Stambeno pitanje ovde otežava ne samo priliv novog. ima priličnđ problema, koje treba rešiti. Štaviše, neka od njih stanovništva već i sama [zgradnja Bora i "samovlasna u.se­ su veoma hitne prirode, kao što je "rešenje pitanja stanovnika ljavanja". "Nove zgrade se podižu na mestima gde su već po­ koji su smešteni u drvenim barakama", zatim "iseljavanje po­ stojale zgrade, a koje su zbog dotrajalosti, a i' prem~ urbani: rodica koje stanuju po sobama sa samcima", kao i' iseljavanje stičkom planu, morale da se ruše, pa su se stanoVI morah stanara iz baraka i zgrada "od bondruka" ili iz zgrada koje. prvenstveno obezbedili stanovništvu iz porušenih zgrada." treba rušiti da bi se na njihovom mestu izgradile nove 2 N eki su smešteni "i po šupama i podrumima, dok se te zgtade zgrade. ) Ima i drugih problema, kao što su: "sustanarski od­ ne završe", ili kad dođu u Bor i ne mogu se bolje smestiti nosi", nehigijenski stanovi, "stanovi iz nužde", a problem su već "sa porodicom stanuju u po jednom odeljenju bez ikakvih takođe i "samački stanovi". Problem predstavljaju i navike pomoćnih prostorija." Drugi ope "stanuju U, samačkim zgra­ pojedinih kategorija 'stanovnika koji "čuvaju drva i ugalj u dama u zajednici sa samcima, gde nemaju potrebnog odmora spavaćim sobama" ili "cepaju drva u sobi i hodniku'?) i to u i komoditeta ni radnica, ni samci, niti pak porodice. Veći broj novim zgradama. ()vih radnika samovlasno se uselili u samačke sobe, a nemaju nikakvog rešenja za useljavanje". Malo su bolje stambene prilike onih doseljenika "koji su se naselili u okolnim selima 2. VASPITANJE u privatnim zgradama od kojih većina ne odgovaraju ni po Problem vaspitanja podmlatka u samom Boru dosta je prostoru ni po higijenskim uslovima".3) složen, već i zbog toga što je njegovo stanovništvo sastavljeno Ali pojedini stanari i svojim navikama i nehatom dopri­ "od svih naših nacija i nacionalnih manj-ina, koje ipak imaju nose pogoršanju stambenih prilika. To je naročito sl~~aj s~ neke osobenosti u pogledu mentaliteta, navika i socijalnog stambenim barakama, u kojima stanuju mahom radIll:cI kO]1 sastava", a u njemu ima još i prilično stranaca. Pored toga, su f,na prolazu i privremeno" u Boru. "Za smeš~a~ oVIh .~ad­ pre rata je ovde bilo veoma malo škola, čak i osnovnih, pa su nika ne može se reći da je dobar, jer nam radmcI stanuJu u se "domaći školovani ljudi mogli na prste izbrojati". Zbog već dotrajalim barakama. Istina, u raspoloživim mogućnostima toga se ovde, kada je reč o školstvu, uvek ističe da se u po­ čistoća samih prostorija održava se ,dosta dobro, ali kad bi gledu vaspitanja omladine posle drugog svetskog rata "mo­ svaki naš radnik poveo V'iše računl,l i o ličnoj higijeni, onda ralo poći od početka i da prilike od kojih se pošlo nisu bile bi imali još bolji smeštaj. Sve barake se redovno kreče, po­ - nimalo ružičaste .... Od stare Jugoslavije današnja komuna dovi peru, posteljina se menja na vreme, ogrev za samce je je nasledila jedino 14 četvo:rorazrednih osnovnih škola, bez obezbeđen ali bi sami radnici trebalo da povedu više računa dovoljno školskih prostorija, učila i nastavnog kadra. Sam Bor o krugu o'ko barake, da isti ne zagađuju izmetima i raznim je imao jednu jedinu četvororazrednu osnovnu školu sa svega 'otpacima, kad već za to postoje određene prostorije. Kako su 6 učitelja. U njemu od ostalih škola i kulturno-prosvetnih naše barake već dotrajale, od drveta su, time je takođe do­ ustanova stvarno nije bilo ni traga, sem jednog bioskopa".4) trajala i elektro-instalacija. I pored upozorenja, neki naši 1) Izveštaj o radu Sindikalne podružnice Građevinskog predu­ zeća "Rad" u vremenu od 1. novembra 1958. do 1. decembra 1959 .1) Isto, 57. Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. ' 2) Elaborat Perspektivnog plana, II, 61. 2) Isto, 60. 3) Kolektiv br. 315, 26. februar 1954, 2. 3) Izveštaj radu kadrovske službe u periodu 1. januara o od .1) Izveštaj o stanju i problemima školstva i prosvete na po­ ·do 31. decembra 1959, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. dručju Opštine za 1960, Arhiv Opštine Bor, l. 154 155 Ali usled- vremena i ratnih razaranja prqpalo je mnogo šta teke služi kao ostava za odela i sportske rekvizite .... ; M~đi.l': i od ovoga. "Pojedine školske zgrade propale su i ,razrušen,e, tim, ima biblioteka koje su pogodno smeštene i koje raspolažu a druge su ostale bez inventara, nedovoljno učila i stručJ;l,og ,osnovnir,n mogućnostima za rad, kao na primer,' biblioteka u ~adra; školska mreža je bila nerazgranata ·i nepristupačna OštreIju, Zlotu i KriveIju". Dalje se u ovom izveštaju komisije svoj dorasloj školskoj deci, sela u mraku, bez elektri~nog tvrdi da je "književni fond ponegde dotrajao i da je najviše Qsvetljenja, bez puteva, narodnih knjižnica i čitaonica, bez ,zastupljena oblast beletristike, koja nije dovoljno sistemati­ ikakvog kulturnog života."'1) zovana, ima manje naučnih i popularnih knjiga, a poljopriv- Zbog toga se posle rata moralo zaista "poći, iznova, jer , redna literatura, iako je ima u izvesnoj meri, nedovoljno se koristi".1) , n.ovo društvo, socijalističko, društvo, traži građane, širih, vi­ dika, bogatijeg znanja i šire lmlture".2) To je vreme kada se Po školama su' formirane i đačke zadruge a to je jedan ovde prtstupilo izgradnji "školske mreže", gde se "vodilo ra­ sasvim nov oblik đačke organizacije, koji rdnogo do~!'inosi čuna da ona ima takav raspored da deca do osnovnih škola .stvaranju radnih navika kod' učenika, stvaranju kolektivno': ne prelaze više od 4 km."3) Vremenom je ovde "mreža osnov-o sti, stvaranju saznanja i nav*a o' čuvanju narodne ,imovine ... nih škola uspela da obuhvati svu doraslu decu od 7 do 11 go­ Osnova' im je ~ proizvodnja i društveno korisni rad; ove za­ dina obaveznim školovanjem".4) Otvorene su i druge škole: druge imaju svoja pravila, svoje uprave i nadzorne odbore ... stru~ne i škole za odrasle, tako da je "broj odeljenja u školama Učenici učestvuju u pošumljavanju goleti i stvaranju omla­ kao i broj učenika i nastavnika u njima u stalnom porastu".5) dinske i pionirske šume, zatim u skupljanju lekovitog bilja i Osnovane su i druge kulturno-prosvetne ustanove, kao raznog šumskog semenja, u branju kukuruza na zadružnim parcelama" .2) što su ,,9 kulturno-prosvetnih i umetničkih društava, od kojih 3 u gradu i 6 na selu, radnički univerzitet u Boru, narodni Ponid "školskog sistema" postoji i "vanškolski sistem univerzitet u Boru i' 5 narodnih univerziteta u selu, jedan obrazovanja" za lica koja redovno ne pohađaju školu a ko­ bioskop u Boru i četiri na selu, jedna biblioteka u Boru sa jima je potrebno da povećaju svoje obrazovanje. To se' obično svojim filijalama na Drugom kilometru, Starom Selištu i Se­ "odvija kroz razna predavanja, cikluse predavanja, usmene veru, i 13 narodnih knjižnica i čitaonica na .selu".6) Rad i sme­ novine, književne večeri, literarne sastanke seminare kurseve štaj biblioteka i knjižnica vidi se i iz izveštaja jedne komisije i druge kulturno-prosvetne manifestacije:'. U tom' pogle'du "koja je izvršila obilazak svih sela i koja je konstatovala da ima izvesne specijalizacije. Na primer, u okviru "zdravstvenog gotovo svuda postoje honorarno plaćena lica koja vode bi­ prosvećivanja organizuju se predavanja iz oblasti higijene blioteke, ali da je knjižni fond pojedinih biblioteka mali, da ishrane, higijene rada, higijene usta i zuba, o profesiomllni~ je negde suviše mali broj članova biblioteka i da su biblioteke oboljenjima, produkciji i radnoj sposobnosti".3) Osobita se u nekim selima smeštene u vrlo nepovoljnim prostorijama. pažnja ovde poklanja "ideolško-po1itičkom, ekonomskom i Na primer, biblioteka u Rgotini raspolaže vrlo oskudnim in­ stručnom obrazovanju radnika". Tu se polazi od postavke da ventarom - nedostaje joj orman za knjige; u Slatini nema "ideološko-politički rad predstavlja putokaz za izgradnju so­ pogodne prostorije za biblioteku - ista je smeštena u jednoj cijalističko..;društvenih odnosa, podizanje socijalističke svesti prostoriji Mesne kancelarije; u Brestovcu prostorija biblio- i obrazovnog nivoa naših ljudi, i da ubrzani razvitak, napre­ gnuti tempo, tehnička opremljenost naše privrede, kao i po'· 1) Isto, 2. trebe i korišćenje pojedinih dostignuća tehnike i nauke u 2) Školstvo kulturno-prosvetni rad u Borskoj opštini, Arhiv Opštine Bor, 2. 1) Izveštaj o radu Opštinskog sindikalnog veća za 1959, Bor 3) Isto, 3. 1960, 29, 30. 4) Brojni pregled škola na području Opštine Bor, 1961, Arhiv , .2)' B1'~j~i pregled školstva na području Opštine Bor, 1960, Opštine Bor, 6. ArhIV Opstme Bor, 10. 5) Elaborat Perspektivnog plana, II, 98. O) Izveštaj o stanju i problemima školstva i prosvete na po­ . 3) Izveštaji o radu Opštinskog sindikalnog veća za 1959. go- dmu, Bor, 1960, 26, 27. dručju Opštine Bor za 1960, Arhiv Opštine Bor, 4. 156 157 svetu, zahtevaju specijalnu brigu za stručno i tehničko obra­ tom koji su izučavali. Mnoga preduzeća izbegavaju i nastoje zovanje radnika, negovanje i razvijanje kulture rada".l) na sve načine da se učenika oslobode čim završe zanat ... U ot­ Ali za tako nagli priliv učenika i onih koji su želeli da se kazu se navodi kao glavni razlog ,slaba stručnost', iako je obrazuju nije se mogao pribaviti· i potreban "školski prostor",. učenik li dotičnom preduzeću izučavao zanat tri godine. još: pa izvesne škole u istim prostorijama "rade u dve ili tri je teže ovo pitanje kod privatnih poslodavaca, pošto je tamo smene". Zbog toga "ovakav rad ima odraza i na sam kvalitet prekršaj vrlo teško ustanoviti jer se učenici ne žale, pa ni nastave i na samo zdravlje učenika, jer se katkad mora da onda kad inspektor rada vrši pregled radionice.... To pri­ radi u nedovoljno pooišćenim i provetrenim prostorijama". Po krivaju i sami roditelji, koji se često prilikom zaključivanja selima problem otežava i činjenica što I3U ova sela "jako raz­ ugovora o učenju usmeno sporazum~vaju sa privatnikom da bijenog tipa, a pitanje školskog ·prostora naročito je akutno i im dete primi na zanat pod uslovom da za to ne plaća ni­ teško i u samom Boru, jer se tu priliv učenika naglo pove­ kakvu nagradu". No ponekad je krivica i do samih učenika. ćava".2) Postavljana su tu i neka druga pitanja, "sitna i kru­ "Ima pojava nepravilnog odnosa učenika prema poslodavcu pna", u vezi sa školskom omladinom. Na primer, jedno od njih i kvalifikovanom radniku. Nije .redak slučaj da učenici od­ je i pitanje "doručka i užine" dosta velikog broja učenika. biju poslušnost starijem, da se slabo interesuju za izučavanje Tako u jednoj "zgradi na Drugom kilometru smešteno je ne­ zanata, što se loše odražava na njihovu stručnost."l) koliko škola: industriska, osmogodišnja, gimnazija, ženska Svakako je u ovom pogledu drukčiji položaj onih učenika stručna i ·dr. Veliki deo učenika ne donosi sobom doručak ili u privredi "koji ne izučavaju zanate kod privatnih posloda­ užinu, već spremi novac da nešto kupi za vreme odmora - vaca". Naime, oni su "dovoljno zaštićeni na svom radnom kiflu, burek, pogačice i sL Zbog toga se često pred ovom ško• mestu, osobito u rudniku, gde je zasad najveći broj ovakvih lom viđaju lica koja deci prodaju takve stvari. Tu se radi učenika, dobijaju zaštitna sredstva, odela, rukavice, zaštitne o privatnim licima, uglavnom ženama koje umese ili ispeku ·naočare itd., i to ako ne direktno, onda od svojih' majstora, male ko!i.čine kifli i dr., pa to prodaju učenicima. Naravno,. jer su oni ti koji su odgovorni za njihovu bezbednost na rad­ takvih žena ima priličan broj i njihovo poslovanje nije pod­ nom mestu". Ukoliko je u pitanju njihovo učenje na ovim vrgnuto nikakvoj kontroli, pa ni sanitarnoj".3) mestima "onda se slobodno može reći da u tom pogledu nema . Postavlja se i pitanje školovanja učenika u privredi. De­ nekih posebnih teškoća, ali još ni danas mi ne možemo kazati .šava se, naime, da ovi učenici "redovno zakašnjavaju u školu da smo uspeli da se obračunamo sa pogrešnim shvatanji1na samo stoga što kod poslodavca rade prekovremeno. Zatim, kod nekih starih majstora, koji često primenjuju one metode koje njih ima dosta kršenja propisa u vezi sa davanjem odmora,. su se primenjivale u vreme kada su oni bili· učenici. Oni i kao i prisiljavanja učenika kod privatnih poslodavaca da .danas misle da naš učenik mora da donese doručak, da je on obavljaju razne kućne poslove, koji nem.aju nikakve veze sa majstor koji može na učenika da se izgalami itd."2) njihovim izučavanjem zanata. Kako u privatnom tako i u Problemi higijenskog i tehničkog vaspitanja "u privred­ socijalističkom sektoru, kvalifikovani radnici suviše malo nim organizacijama na području Opštine Bor, zbog svoje spe­ obraćaju pažnju stručnom osposobljavanju učenika, tako da ~ifičnosti, imaju poseban značaj". Iako se "uzevši u celini, oni za vreme praktičnog obučavanja služe kvalifikovanim stanje higijensko-tehničke zaštite u privrednim organizacijama radnicima kao pomoćna radna snaga da bi oni izvršili normu. na našem području iz godine u godinu poboljšava, ipak je Posledice ovakvog odnosa jesu da učenici po završenom za­ izvršenim pregledom privrednih organizacija utvrđeno da još: natu, zbog slabe stručnosti, ne mogu dobiti zaposlenje, pa se ima nerešenih problema, a da ti problemi nisu rešeni delom zapošljavaju na poslovima koji nemaju nikakve veze sa zana-o I) Izveštaj o organizacionim i kadrovskim pitanjima na teri­ I) Izveštaj o radu Opštinskog. sindikalnog veća za 1959. godin'U~ toriji Opštinskog sindikalnog veća u Boru za 1959, Arhiv Opštin- Bor, 1960, 28. 29. . skog sindikalnog veća, Bor. . 2) Elaborat Perspektivnog plana, 100. 2) Izveštaj o materijalnim problemima učenika u privredi 3) Kolektiv br. 3, 24. januar 1958. u Boru, Arhiv Opštinskog komiteta SK, Bor, 3.

158 159 iz subjektivnih a delom ,iz objektivnih razloga". U tom pogledu v~~~ena p~tre~n.og za odmor i spavanje kod kuće, Kako rad­ čine se napori u dva pravca: "U ,pravcu što potpunijeg reša• nICI l nam~st~mcI u Boru provode to svoje "slobodno vreme"'! vanja higijensko-tehničke zaštite u preduzećima i opšteg pro­ ° tome ,1aJe lzv~sne podat~e, jedna sindikalna anketa, koja je' svećivanja ljudi u borbi za svestrano izvršenje propisa o si­ obu~va.h!av 42? h.ca "po slucajnom izboru". Njome su bili obu­ gurnosti na radu i korišćenju postojećih mogućnosti u pogledu h:,:acem mze~Jen~ tehničari, službenici i radnici, po kvalifika­ zaštite". U tom pravcu "sindikalne organizacije deluju među cIJ~~va. Na pItanJ:: ,,~ako koristite svoje slobodno vreme?", radnicima, vaspitavaju ih da se pridržavaju svih propisa, od­ najVISe odgovora Je bIlo: "Odlazim u bioskop" Odlazim na luka i uputstava o zaštiti na radnom mestu. I političkim ra­ .razne sastanke", "Odmaram se i ležim" Radim'" k "" R' . d' h '" B ' " U UCI,,, a­ dom treba se bODiti protivu primitivizma, ostataka starijih . lm onorarno,,, avim se sportom" PutuJ' em 'kUC'I'" . Ba'- navika i shvatanja koja se često izražavaju rečima: ,pa tako VIm. se pol·" Jopnvredom" itd. l) Karakteristično'" je to što'" je radim godinama i nije mi se ništa desilo', i tu stvarno treba .anketapokazala da određene kategorije provode svoje slobodno lomiti otpor pojedinih radnika prema odlukama, uputstvima v~~me na ~dređe~,:r:ačin. Tako, "rade u kući" obično službe• i zavesti čvrstu disciplinu na području zaštite na radu".!) mc!-? ,,~utuJ~ .kUCI l ~,bave se poljoprivredom" seljaci-indu­ ~tr:Js~: radmcI, a "baVI se sportom" i "radi honorarno" gotovo IskJluCIVO tehnička inteligencija. 3, DOKOLICA . ?~de postoji -izvesno organizovanje dnevnog, nedeljnog i go~hs::~eg od~ora za radnike i nameštenike. ° tome se u iz­ "Budžet vremena", tj. način na koji stanovnici Bora pro­ vestajima ~aze: "Postoje navike za korišćenje godišnjih od­ vode svoje vreme, raspoređen je između radnog mesta, poro­ mora radmk~, mada je orijentacija ljudi da odmor korist~ dice i lokala za zabavu". Ali J'e prilično teško izvući neki " d' : k~d.rođak_a .1. na moru,dok za korišćenje odmora u planin:'" "zajednički imenitelj" o tome gde ko, koliko ii. kako provo l s. m predeIirri~~ nem~ :r;nnogo interesa, mada bi mnog.im lju­ ili stručnjaci, vreme. Na primer, seljaci zanatlije, ka i imaju dima mnogo VIse konsv~lO odmor u planInskim predelima nego dosta različitu strul,duru "budžeta vremena" od radnika. ili na moru .... K~d :r:asl~v ljudi nema navika za korišćenjem seljaka-industrijskih radnika, a da se i ne govori o penzione­ odmora ~. okolmm :zletIstI~a. Sindikalna organizacija Bora, rima i o njihovom rasporedu vremena. Seljaci u Boru, kao i u saradnjI sa ostalIm drustvenim organizacij' ama u . , oni u njegovoj okolini, podešavaju svoje vreme prema godi­ sezone subot . d l' , vreme , ,om. l ne e Jom, organizuje neke izlete, koji su šnjem "ciklusu" radova na svojim imanjima. Najviše rade u maso~no pos~cenI.· Dok su autobusi prevozili izletnike do Bre­ proleće i jesen, kao i drugi seljaci. Seljaci-industrijski radnici stovacke. Banje, planinskog doma na Crnom Vrhu Ga:mzigrad­ znatno se odlikuju u tom pogledu. Njihov stan i radno mesto Zl?t!3ke dotle se neCi.eljom iz- su udaljeni jedno od drugog, pa zbog toga oni provode dosta ;~e .~:.nJe, pećine, o;ganiz~ju e mc l V.~ZOVI do Metovnice, radi kupanja Borčana na Ti­ vremena odlazeći na posao i vraćajući se sa njega. Kao i u moku, ~OJI su odlazili na jednodnevni izlet. U daljoj okolini drugim industrijskim centrima, oni l;'ade u preduzećima ali autobusIma se organizuju izleti do SokobanJ'e Kl d p' ho d' k ' , a ova, ra- u isto vreme obrađuju svoju zemlju, pa se kod ove kategorije va, ra: upanja u Dunavu, Vrela na Mlavi i Rtnju.,,2) Ali gotovo i ne može govoriti o nekom vremenu namenjenom do­ ~e samo ~to ne postoji "navika" da se u slobodnom vremenu kolici. Penzioneri opet imaju i suviše slobodnog vremena i IZađe na Izle,t, već tu ima i nekih drugih teškoća. "Kolektiviii obično ga provode kod svoje kuće, u svome udruženju ili po odlazak na Izlete zahteva dobru organizaciJ'U kao l' v . kafanama, pitanJ' a pr 'h d . v ,resenJe , eVOZnI sre. sta:v::, l riuzna finansiskasredstva." To Zbog toga, kada se ovde govori o nekom planiranju "bu­ Je razlog zbog koga se "Jos uvek jedan broj radnika nerado džeta vremena", misli se samo na radnike i nameštenike, i to na onu "stavku" koja ostaje posle rada po preduzećima i . I) ATLketa o slobodnom vremenu b 66 20' '. OPšt!nskpg, Sindikalnog veća, Bor, ' r, , .' Jun 1959, ArhiV l) Izveštaj o radu Opštinskog sindikalnog veća.za 1959, godinu, ,~) Za1?~~nik sa sindikalne konferenciJ'e, 4 Bor, 1960, 19, ArhIV Opstmskog sindikalnog veća, .Bor, ,mart 1959, godine, 160 11 Bor i okolina 161 odlučuje na korišćenje godišnjeg odmora van mesta boravka". pozno doba noći". Jedan očevidac opisuje ovakav prizor: "Ve­ pa i na odlazak na izlet nedeljom.!) seloga sveta napretek; posluga se razletela kao u doba turi­ Neka preduzeća su poklonila "punu pažnju pitanju kul­ stičke sezone na moru. Video sam čoveka koji je uzalud po­ turno-prosvetnog rada, pa su za svoje radnike otvorila: kutić kušavao da ustane, i čoveka koji je uzjašio stolicu, pa viče: sa bibliotekom, šah-garniturama, dnevnom štampom, radio­ ,Kelner, kelner' ... Jedan je pošao prema pevačici; odlazi da aparatima i ping-pongom. Naši omladinci koriste te moguć­ naruči pesmu, pomislio sam. Ali, to ne. Dok su ostali stigli da nosti u svom slobodnom vremenu. Članovi Sindikalne podru­ .. se okrenu, on čvrsto stisnu pevačicu i poljubi je, iako se ona žnice su dobrovoljnim radom izgradili odbojka-igralište, a tim I opirala. Zatim je mirno pošao svome stolu .... Kad je raspo­ se sportom bavi priličan broj omladinaca."2) Ali tamo gde su loženje dostiglo vrhunac, morao sam da se malo savijem da radnici "mahom sta,riji ljudi, pitanje fiskulture se i ne po­ mi komadići stakla ne bi uleteli u usta."1) , stavlja, ni izleta takođe, osobito ako su to ljudi sa sela, koji Ti i slični prizori navode neke da tvrde kako je "Bor me­ odlaze svojim kućama u vreme praznika" .3) sto sa izvanrednim radničkim tradicijama, ali da on nema ni­ Najradije I se posećuju fudbalske utakmice i priredbe sa kakv:ih kulturnih tradicija". Zbog toga je potrebno "umnogom narodnim pesmama i igrama. Bor ima svoje "navijače", koji vaspItno delovati na publiku, vaspitno u pogledu privođenja vole svoje ljubimce sa fudbalskih terena. Neki od ovih "lju­ radnih ljudi opštem kulturnom, pozorišnom, muzičkom i dru­ bimaca" prelaze u svakom pogledu granice pristojnog pona­ gom obrazovanju". Ali to ipak ne ide tako lako kao što se vidi šanja. "Javna je tajna da su fudbaleri povlašćeni sloj ljudi, iz jednog izveštaja po kome "izvesnu aktivnost' pokazuje samo njima se lako nađe posao, obezbedi stan, gleda im se kroz prste dramska sekcija, odnosno amatersko pozorište i jednim veoma za mnogo šta. Kad jedan fudbaler pogazi sve to i počne da malim delom muzička sekcija, dok se o ostalim vidovima de­ se ponaša kao neki kabadahija, onda to prelazi svaku latnosti ne može ni govoriti".2) meru ...."4) Na priredbama narodnih pesama i igara vrlo često izvesni posetioci pređu takođe meru u svom oduševlje• nju. "Karte za veče narodne i zabavne muzike puštene su bile 4. DEVIJACIJE II prodaju nekoliko dana ranije, i to onoliki broj koliko je mesta bilo u sali. Sve je bilo rasprodato . " Jedan broj ljubi­ Društvene devijacije se sastoje u "nenormalnom i neregu- telja ove muzike ostao je bez karata, ali su oni ipak došli na 1isanom" ponašanju pojedinaca ili njihovih grupa. Prema priredbu. . .. ,Ljubitelji' muzike bez karata stalno su prido­ tome, devijantne o~obe se ponašaju drukčije i ,;nenormalno" lazili i punili salu i hodnike. Kada je počeo program, došlo u odnosu na ostale, koje su usvojile izvesne uobičajene norme je do frenetičnog zviždanja, podvriskivanja i skakanja da je i' o~like pona~~nja u društvu. To odstupanje od "normalnog" to ličilo na sve drugo samo ne. na kulturnu zabavnu pri­ moze kod devIJantnih osoba da se iskazuje u nekoliko vidova redbu."S) i one se mogu podeliti u nekolike kategorije. ' Dosta ljudi II Boru "provodi svoje slobodno vreme i 1.1. Prvu kategoriju devijantnih osoba čine one koje su men­ kafanama i u krčmama". To vredi za sve kategorije stanovni­ talno ili psihički u nemogućnosti da se ponašaju normalno štva. Štaviše, po kafanama "ima čovek uvek šta da vidi u Kod ovih osoba se sreta mentalna zaostalost dosta širok~ skale - od raznih debilnih i imbecilnih osoba do idiota. 1) Isto, 11. Drugu kategoriju čine osobe sa nekim značajndm organskim .2) Izveštaj o radu SindikaLne pbdTUžnice Graaevinskog predu­ nedos~acima koji im smetaju da se ponašaju normalno. Tu zeća "Rad" od 1. novembra 1958. do 1. decembra 1959. godine, spadaJu gluvi, nemi, paralitičari ili oni sa ozbiljnijim tele­ Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. 3) Zapisnik sa skupštine SindikaLne podružnice stambenih za:­ snim oštećenjima. Obe ove kategOrije osoba su od izvesnog jednica, 8. februar 1960, 3, Arhiv ()pštinskog sindikalnog veća, Bor. 4) KoLektiv, br. 19; 13. maja 1959, 4. I) KoLektiv br. 7, 19. februar 1960, 6. 5) KoLektiv, br. 5, 6. februara 1959. 2) KoLektiv, br. 3, 24. januar 1958, 4. 162 163 posebnog znacaJa za ovo društvo, jer je Bor bio poznat ne dovode u napito stanje i pod takw.m okolnostima skloni su samo po svojim specifičnim ekološkim okvirima već i po na­ svađi i tuči." Neki su se u ovom poslu istakli i postali "spe­ sleđu "frenge". Treću' kategoriju društvenih devijanata u cijalisti".. pa ih razne evidencije svrstavaju u "istaknute po­ Boru čine oni koji su se odvojili od društva time što su se jedince, koji su skloni prekomernoj upotrebi aklohola, skloni na izvestan način "deklasirali", tj . izgubili svoj položaj u svađi i tuči i drugim ekcesima". Ali Ovakvih "istaknutih po­ društvenoj strukturi i time pali na teret društva. Tu spadaju jedinaca ima i po okolnim selima, samo što oni čine prekršaje osobe bez stana, skitnice, neradnici li prosjaci. Ovakvih ima najčešće za vreme versklih praznika i to većinom na područ­ , ' ovde prilično, i oni predstavljaju značajan društveni problem. \ jima sela Slatine' i ME':tovnice".I) Štaviše, u Boru postoje čitavi "slams"-ovi, tj. mesta gde se Tuče se naročito odigravaju po raznim krčmama, ali ima ovakvi ljudi skupljaju ili gde "stanuju" pod dosta bednim dve četvrti koje u ovom pogledu predstavljaju pravi "slams". uslovima, čeprkaju po otpacima i u njima traže što od vred­ To je Bor selo i kraj gde su p.aseljenlCi Cigani, u blizini cen­ nosti, ne žele da rade, već lutaju po ulicama, i sl. Ako se za­ .;, tra grada. Tamo se priređuju "narodne ligranke" i na njima, viri. u te njihove "stanove" čovek ponekad može da vidi. i u atmosferi uzavreloj od alkohola, bs.obito zbog "ženskih',' nešto što nikad ne bi očekivao. v:~.oma f!ept9 "rad~ nož". Iz izveštaj a se često vidi da j e neko Ali mnogo je značajnija kategorija različitih kriminalaca na>'lgrancl :"iidaren po:'glavi nožem nekoliko puta, od čega je ili delikvenata. Oni ne mogu da podnesu izvesne društvene pao na patos, zadobivši telesne povrede", ili "da su mu nanete norme ili žele da ih se oslobode, pa ih ,svesno ili nesvesno l!lke telesne povrede u pijanom stanju".2 To su ovde tipični krše. slučt;l.jevli, i izveštaji vlasti o njima su prilično česti. JoŠ od samog otvaranja rudnika, a .i pre toga, B9r nije Ali ovde ima i nekih :;;lučajeva društvene 'devijacije koji bio na dobrom glasu "u moralnom pogledu". O njemu su se su u neku ruku,naročito vezani za Bor i način života u njemu. čule priče gde su se pominjali hajduci, razne "krađe radi Ti su slučajevi obično u vezi sa rudnikom, "pojatama" u oko­ krađe''>, tuče, nasledni sifilis, utaje itd. Sa razvojem naselja, lini Hi raznim 9bičajima i navikama stanovnika. Na primer, oblici društvene patologije su se menjali. Hajdučije je odavno ima sluc;ajeva da neko ode "na planir dnevnog kopaj yelikim nestalo u ovom kraju, a i slučajevi naslednog sifilis a su sve­ (I maka?a~a iseče, trolej u težini od 77 kg i proda ga, li zatim deni na, najmanju meru, ali su, se javili neki novi oblici. To da uzme iz kruga tst6g preduzeća 54 kg bakarne žic::e i proda se vidi iz izveštaja sudskih vlasti po kome "najveći broj pri­ je".3) Ima takođe, ~užbi' zbog "psovanja pomane", zbog ,,<;tela java se odnosi na lake tele sne povrede, klevete i uvrede. Ima ~adri1ekarstva", zbog toga što se neko "predstavlja kao v,ra,~"­ nedopuštene trgovine, pustošenj a šuma, krađa društvene imo­ I' IH što "kupuje bakar koji potič'e iz preduzeća Borskih rud-' vine, ugrožavanja javnog saobraćaja, pronevere i samovlašća. nika, a zna da je ovaj bakar pribavljen krađom 'iz i~tog'pre..;' Opšte je mišljenje da je broj prijava za lake telesne povrede t dJ+zeća".4) Dosta su česte krađe po pojatama, kao. u shičaj1i zabrinjavajući i da Bor u tom pogledu stoji na prvom mestu l kad neko "ode na p()jatu, iskoristi priliku kad na pojatin~ma ,u republici ...."1) ,i \ ~kog.a, i zn~jući gde stoji ključ od vrata, isti uzme}. njinie: Tuče i lake telesne povrede ovde su zaista veoma česte. " ti '," otVOrI vrata od pojate, liđe unutra iz jedne torbe 6:kačenE~ Toga je ovde bilo još od samog otvaranja rudnika, ima ga i o zidu uzme novac, iz -jedne kutije uzme ručni sat sa kaiš~m : danas. ŠtaV'iše, broj ovakvih "povreda" se sa porastom grada a iz fijoke stola uzme jedan džepni sat, pa satove proda" i': samo povećava. Jedan od razloga za ovo je i "dolazak radnika novac potroši ....".5)' Ima dosta i ",sitnih parniČenja ili pahli~a' iz drugih preduzeća u Bor. Takvi su radnici u boljem mate­ - o-kokoši koja košta nekoliko hiljada dinara". Ta su parriiče~,: . .; rijalnom položaju zbog većih zarada, a pored toga - to su . većinom samci koji svoje slobodno vreme više provode u ka­ 'l) Izveštaj sudije za prekršaje Opštine Bor za 1960 1 2. fanama, upotrebljavajući veće količine alkohola, i time sebe 2) Ispo~tava unutrašnjih deLa u Boru, Arhiv br. 1051'/59, i sl. 'I' 3) Arhw Sreskog suda u Boru, Ks 410/59. " " J 4) Arhiv Sreskog suda u Boru, Ks 1/60, 447/59, 814/59, 128/56. l) KoLektiv, br. 8, 27. februara 1959, 5. 5) Isto, Kom. 2/58. 164 165 nja u Boru "čak vrlo česta i sud je nemoćan da bilo šta pre­ primali "akontaciju" svojih nadnica, onda su se u Bor znale duzme protiv onih koji zloupotrebljavaju pravo što im zakon sjatiti žene' i sa strane; one bi dolazile iz drugih gradova j daje".!) okolnih sela, a onda bi se izgubile kad radnicima nestane Ali, možda su ipak najozbiljniji pro~lemi: aLkoholizam i, , novca.' Posle drugog svetskog rata prostitucija je zabranjena, ali to ipak ne znači da izvesni njenI oblici ne žive ovde i donekle prostitucija. Ovde se traže "žestoka pića", i to "po rudarskom običaju", dalje "ilegalno". Kada se ovde primi plata ili kakva "nagrada", a to praktično znači "čaša duplo veća nego što se uzima obi­ obično se pojave i neke ženske prilike, često upadljivo ode­ čno". Time se "spira gar i prašina iz grla". Iz jednog izveštaja '-, vene. Ostanu tu nekoliko dana, 'pa nestanu nečujno kao što se vidi da "ima slučajeva da blagajnik za kasom bude pijan; S,U i došle. Neki podaci i ankete pokazuju da ima žena "koje zatim tu su svađe i psovke, osobito po kafanama i hotelima, primaju muškarce" i to imje kao neko "dopunsko zanimanje". asve to daje ružnu sliku. Zatim tuče .... Ima pojava da, rad­ Reč je, naime, o tome što takve žene imaju neko zanimanje nici zajedno sa predradnicima piju rakiju na radnim mestima, kao redovno, a prikrivena prostitucija im predstavlja "dopunu dežurni električar pije rakiju za vreme dežurstva, a radi sa prihoda". Ovaj problem svakako zaoštrava i priličan pI"iliv visokim naponom. Ima ljudi koji su dosta nedisciplinovani i ženske radne snage sa raznih strana, koja traži zaposlenje. pijanče, i baš oni predstavljaju najveće probleme i žale se."2) "Kod Zavoda se prijavilo 449 žena kao nezaposlene. Od toga Tradicija trošenja alkohola ovde je dosta stara i ukorenjena. broja kvalifikovane su 'samo 3, a 446 su nekvalifikovane; od Uoči drugog svetskog rata "u samom Boru je radilo 38 pri­ prijavljenih žena bile su u radnorp. odnosu 129, a ostale traže vatnih ugostiteljskih radnji, koje su sve bile dosta rentabilne". prvi put zaposlenje ...."1) Poznati su bili slučajevi "specijalista koji piju rakiju kroz Nisu nikakva retkost ni "slučajevi defektnih porodica" cevku, i povazdan su cevčili". Istina, posle rata "promet u kojima su odnosi veoma poremećeni, pa takvi slučajevi alkohola u preduzećima društvenog sektora pokazivao je ten-' predstavljaju "socijalne probleme prvoga reda". Uostalom, to denciju brzog opadanja". Analize su pokazale da se promenila pokazuju i neki primeri: "Otac je alkoholičar; 'zarađuje pri­ "i struktura potrošnje alkohola", jer se ranije najviše trošilo lično dobro, ali skoro čitava zarada ide na piće. Jednoga dana vino i rakija, a posle rata "oko polovine ukupnog prometa uzeo je godišnji odmor i otišao u neko drugo mesto; porodica ugostiteljstva predstavljao je promet piva". Ali to ipak ne je ostala skoro bez dinara. Nekako u to vreme, majka se raz­ znači da se potrošnja vina i rakije znatno smanjila. Razlog 'bolela od zarazne žutice, pa je morala da ode u bolnicu. Deca, je u tome što se njima dosta trguje na "seljačkoj pijaci" po­ njih troje, ostala su sasvim sama. U tesnoj maloj sobi na man­ što se "veliki broj potrošača snabdeva alkoholom na pijaci, 'sardi u ulici ,7 juli', bez hleba, ogreva, nege, deca nisu znala pa je štaviše nedozvoljeno točenje alkohola od strane poje­ ;šta da rade. Nije bilo nikoga da ih prihvati, osim ulice, i ona dinih privatnih lica uzelo zabrinjavajuće razmere."3) ih je prihvatila ..." U jed:q.om drugom slučaju: "U kući ih je Problem prostitucije takođe ne treba potcenjivati. On se bilo šestoro - majka alkoholičarka i petoro dece. Troje od pojavio čim je otvoren rudnik i stvorena "čaršija" u Boru. njih napustilo je svoj dom i pošlo u svet da traži hleba. De­ Najglavniji razlog za ovu pojavu je bio stalni "suvišak mu­ voj čica, koja je' ostala kod kuće, postala je majka u svojoj škaraca", a zatim, to je pojava koja redovno prati industrijska trinaestoj godini ...." "Majka je udovica, sumnjihog morala. naselja. Ranije se prostitucija praktikovala otvore:q.o ili su Kući dovodi mladiće, daje im novac i banči·sa njima. Deca, izmišljena razna sredstva da se prikrije. Na primer, najčešće dve devojčice i dva dečaka, gledala su šta im majka ~adi, su u razne krčme dovođene "pevačice", koje su se u stvari gledala i - gladovala. Rezultat je bio - jedna devojčica bavile prostitucijom. Ali kad su radnici u određene dane pobegla, a 'dva dečaka postali tapkaroši ...."2)

1) Kolektiv, br. 16, 22. mart 1960, str. 4. l) Izveštaj Zavoda za zapošljavanje radne snage, 25. novembra 2) Zapisnik proširenog pLenuma Opštinskog sindikalnog veća, 1961, Arhiv Zavoda. 25. marta 1960, Arhiv Opštinskog sindikalnog veća, Bor. 3) Elaborat Perspektivnog plana, II, 28, 29. 2) Kolektiv, br. 15, 15. mart 1960, 4.

166 167 Ali ima· r drukčijih primera o tome· "kakbroclitelji greši:! a deca plaćaju" i una prmčno "priča o deci koja su ostala bez roditelja, ·a roditelji su živi". Jedna devojčica, o· tome priča ovako: "Rođena sam 1944. godine; dve .gocline posl~ mog ro­ ~eii:ja, bio je kraj bračnog života mojih roditelja· i poČetak moga potucanja. Otac se oženio drugom ženom, majka našla drugog č6vekl:i, a ja sam ostala sama. Pet godina sam ·p:i'ovela kod očuha i devet godina kod babe u selu. : ... Qnda sam čula da mi. otac cipet živi u Boru; napisala sam mu pismo i molila da me primi. Uskoro sarh dobila odgovor: ;Dođi', pisao je otac. Pomagala' sam maćehi kod kuće; ali uskoro II kući· je nastao pravi pakao .. ~ .. Počeli su da me tuku, i dok su me otac i maćeha tukli; drugi suto koristili u podmukle svrh~ .... Naj~ zaCi, pre. neki' dan dtac mi je rekao da se gubiin iz ,kuće ...."1) 'To su, pored ostalog, razlozi što "U našem gradu sve je: ~išeonih dečaka i devojčica koji imaju jedan opšti naziv - bezprizorni".2) Rešavanje, ovih i sličnih slučajeva zadaje dru­ štvenim službama i organizacijama borske komune prilično posla; one na tori:J.zadatku rade sa dosta uspeha.

j

I) Kolektiv, br. 18, 8. mart 1960. 2) Kolektiv, br. 15, 15. april 1960 'konkretnih ekoloških okvira u kojima je društvo smešteno. Pod uticajem rudnika i rada u njemu, Bor i njegova okolina .su promenili svoju raniju prirodnu sredinu. vMe~to zeler:ila. i , idile zapuštenog i u šumu obraslog sela doslo ]e pustose:r:]e "belog dima" i otpadnih voda, erozija i raz?-e druge nedac:. Mnogo od toga se ovde još zadržalo, i tek Ima da se otkloru. A u Boru sada ima više kamena i sure zemlje negoli što ima ;'elenih površina. Poneko bagremovo drvo, malo trave i to je sve. Sada, jedan stanovnik Bora, tako bar statistički podaci pokazuju, prostorno koristi' 0,5 m 2 zelene površine. Više je 2 ZAKLJUČAK nema. A taj prosek trebalo bi da iznosi najmanje 6 m , tvrde I lekari. To bi bilo normalno .. ,."') Na." kraju se postavlja i pitanje o sociološkim osobenostima ~ Te su se promene u Boru izvršavale relativno brzo i ovoga društva "u globalu" i o njegovim budućim perspekti­ burno, Tako je u jednom zabačenom selu odjedanput otvoren vama. U čemu se one sastoje i kuda ovo društvo smera? rudnik koji je privukao znatnu radnu snagu iz bliže i dalje Ove osobenosti tesno su povezane sa' društvenim pro­ ,okoltn~, takođe i prilično stranaca; tako se mesto jedne etničke menama u samome Boru, a tu su one bile veoma česte i i kulturne celine ovde odjedanput stvorila jedna mešavina burne. Te promene obuhvataju i sredinu i ličnosti koje u njoj stanovništva, koja je vremenom postajala sve složenija. Pored :žive, ali se naročito odražavaju u tri vida, vremenskom, pro­ ostalog, to je imalo za posledicu ubrzanje ili otpočinjanje ra­ stornom i društ\renom. znih društvenih procesa. Vremenski vid -promena je večita i stalna "dimenzija" Posle 1945. godine mesto privatne svojine i stranog ka­ nekoga društva, pa: i ovog. Ali ona nije uvek ovde na isti pitala i u Boru su, kao i vU čitavoj ~emlji, u:':d.ene o~n.ovne način ii podjednako uticaIa na društvene promene; u tom po­ društvene institucije: drustvena svoJma, radmcb savett l ko­ gledu Bor ima izvesnih svojih prelomnih trenutaka, koje' su muna kao i nove društvene organizacije i druge promene. od posebnog značaja za društvo u njemu. Među njima bi se Bilo je promena i kod primarnih grupa, oso.bito porodice, a,li naročito mogle izdvojiti godine 1903, 1945. i 1956. U prvoj od su one ostale više formalne, tj. mesto crkvenog uveden ]e njih je otvoren rudnik, a to je bio početak burnih promena u građanski brak.. Od tada ~e ov~e povećao i ~roj ~ruštve.;Uh svim pravcima ove lokalne zajednice. To je bila godina u ko­ kategorija, osobito profesIonalruh. Pored selJaka 1 radruKa, joj je počelo da nestaje zaostalo seosko društvo u Boru, a da došle su ili su se naglo povećale i neke nove društvene kate­ se stvara gradsko društvo u njemu. Druga godina je označa­ gorije, kao što su seljaci-industrijski radnici, vdok su. ne~e ~~­ va:la zaokret, u Boru kao i u našoj zemlji uopšte, i kidanje nije, kao što je "čaršija", gotovo nest:le: Drustvene ~?-st1tuc:~e sa mnogim ukorenjenim stavovima i institucijama. Treća go­ su takođe izmenile svoj značaj i poloza]. Neke od n]lh, ranIJe dina predstavlja takođe veoma važan datum za sam Bor. To dominantne", a druge tek II začetku stvaranja, izn;:tenile su je godina kada je ovde "prevaziđena" misao da ovo naselje ''1 ~oložaje. Posle promena oci 1945. godine neobično je brzo po­ I nema budućnosti pošto je u njemu ruda bakra iscrpena, i da čeo da raste značaj ekonomskih i političkih institucija, raste ga prosto treba prepustiti njegovoj sudbini, da "odumre". i uloga vaspitnih i rekreativnih, nešto je umanjena uloga po­ Naprotiv, tada se uvidelo da je to pogrešna orijentacija i da rodičnih, dok je opao značaj religioznih institucija .. Sa -:az­ ona ne odgovara stvarnim činjenicama, pa su u Bor počela da o,) vojem naselja, ovde su se pojavili i d1'uštveni agregatt, pOJava se investiraju. značajna sredstva i on od tada neprestano raste za koju se ranije nije znalo. Njihov nagli porast i uloga po­ u svakom pogledu. kazuju ujedno i uspon ovoga grada i urbanizaciju društva u Prostorni vid promena u Boru je takođe jedna "dimenzija" ) od posebnog značaja za ovo društvo. Ona se odrazila u izmeni 1) Ko!.ektiv, br. 10, 11. mart 1960, 3.

170 171 njemu. U ovim agregatima ličnosti postaju anonimne jedna' II njemu ima mnogo. Već sam naNn kako je ono sastavljeno za drugu, prisnost staroga društva se gubi, i primarne grupe oi kako se "regrutuje" uslovljava to. Na prvom mestu, u 'njemu ustupaju svoj značaj udruženjima. Uloga društvenih agregata . je "ho:rizontalna" i "vertikalna" mobilnost veoma velika, ono i udruženja jeu Boru svakako veća nego' što bi se moglo za_o ima mnoštvo etničkih i kulturnih grupa, pa otuda proističe ključiti po broju nj~govog stanovništva i socijalnim kategori­ i značaj takvih procesa kao što su adaptacije, asimilacUe, ko­ jama u njemu.. ·operacije i sukobi. Sve ovo pokazuje da se u oy-om ~kološkom.Pfostoru nalaze ljudi ujedinjeni ~a razne načine' i u raznim oblicima. Zbog To, dalje, uslovljava i prirodu društvenih problema u toga se zaista može govoriti o društvu u Boru, društvu u jed­ .njemu. Od njih se neki posebno ističu. Osobito je osetijivo nom našem industrijskom graqu. To društvo ima izvesnih sli-' :pitanje vaspitanja omladine. To potiče ne toliko od ekoloških čnosti, kao što ima i razlika, i sa društVima u ostalim našim 'osobina ovog prostora koliko od mešavine njegovog stanovni­ industrijskim gradovima. Pre svega, Bor je imao sudbinu da .štva i slabe "startne baze" iz prošlosti. U ovom pogledu tre­ padne u ruke stranog kapitala, koji je dugo vremena crpao balo je zaista posle oslobođenja mnogo šta početi sasvim iz njegova bogatstva. To je pre 1945. godine bila sudbina i mno­ početka. Pre toga', naime, i Bor i njegova okolina bili su pot­ gih ?rugih naših industrijskih naselja. Zbog otvaranja rudnika, 'puno prepušteni sebi i zaboravljeni. Slobodno se može reći u nJemu su se u jednoj potpuno "prirodnoj" sredini kbncen­ ':da je u poslednje vreme u ovom pogledu dosta učinjeno: trisale proizvodne snage, koje su za relativno kratko vreIne' -qtvorene su i sagrađene mnoge škole, stvorena je jedna "pro­ ovu "prirodnu" sredinu preobratile u "tehničku", sa svim ',svetna mreža" o kakvoj s~ ranije nije moglo ni sanjati; Bor društvenim posledicama koje su sa takvim promenama skop": -je postao i fakultetski centar, a to je ono isto naselje u kome čane. U sociološkom smislu, od ovih promena su najznačajnije. . .su se još u početku ovoga veka pismeni ljudi mogli na prste one koje se' odnose na organizaciju prostora i podelu rada u .izbrojati. Ali ovde ima i drugih teškoća i osetljivih društvenih njemu. Mesto "sela" došao je "grad" a mesto slabe agrarne' .problema. Jedan je od njih i stambeno pitanje, koje se teško podele rada,sa malim brojem socijalnih' kategorija i odno­ .rešava već i zbog toga što .je priliv novog stanovništva stalan sima koje su regulisali običaji i primarne grupe, došla je in­ i veliki. Istina, u Boru se mnogo gradi, ali je"jošuvek priti"" dustrijska podela rada, sa znatno brojem društvenih' većim sak došljaka na stambeni fond veliki i pitanje se ne rešava kategorija i odnosima zasnovanim na znatno objektivnijim lako. Devijantna ponašanja su i ovde, kao ,i u svakoj drugoj normama. To je takođe bio put mnogih naših industrijskih na­ selja, koja su zasnovana pre ili kasnije i "prirodnoj" sredini lokalnoj zajednici ovoga tipa, problem za sebe. Ali se u Boru seoskog društva.. . taj problem postavlja možda u nešto oštrijoj formi zbog te­ Važno je ipak istaći da ovo društvo ima i izvesne svoje 'škog kulturnog nasleđa. osobenosti, koje ga karakterišu kao celinu i izdvajaju od osta­ Osnovni je problem pak: kako se ličnost u Boru uklapa lih. Tako, ono predstavlja jednu "totalnu populaciju" koja II njegovo društvo ili kako se ona socijalizira? se u istim ekološkim okvirima rađa, razvija, umire i obnav­ lja. Već ti okviri dozvoljavaju da se za neku ličnost kaže To je jedno od ključnih socioloških pitanja za svako dru­ da je "Borčanin" ili "Borčanka", i ti nazivi nemaju samo pro­ štvo, a pogotovo za društvo sa ovakvim osobenostima. Soci­ stornu.već i izvesnu društvenu sadržinu. Pored toga, iako ovo' jalizacijom ličnost, naime, prima izvesne "modele" ponašanja društvo, kao i druga, ima svoje osnovne društvene grupe i 4ruštva koje je okružuje ili se sama prilagođava promenama kategorije, kao d agregate, ipak je sve to obojeno izvE)snom u tome društvu. To znači da društvo u isto vreme utiče na lokalnom bojom. To dolazi do izražaja i u ostalim vidovima ličnost i ličnost se prilagođava tom uticaju, pa je to jedan d.ruštv~nog života - odnosu među ljudima, verovanjima, proces koji ima svoju objektivnu i svoju subj~ktivnu stranu ... SImbolIma - a odražava' se i na položaj i ulogu ličnosti. Sve To je, dalje, povezano sa problemom integracije ličnosti u to vredi i za društvene procese' u ovom društvu. Tih procesa .društvo i pitanjem oblika kulture u tome društ~u.

172 173 "Integracija" znači stvaranje kohezije i solidarnosti iz-­ ista ličnost socijalizira tl. isto vreme u razne institucije oba ova među članova; od toga kakav je odnos ličnosti prema društvu. društva, i "ruralnog" i "urbanog", koja se nalaze u istom i raznih grupa jedne prema drugoj. zavisi da li je neko dru­ ekološkom okviru, a te institucije su često ne samo među so­ štvo dobro ili slabo "integrisano", Integracija može biti: eko­ bom različite već po mnogo čemu i suprotne. loška, društvena i kulturna. Kod prve, ljudi se povezuju zbog Tako je u prvom, tj. ruralnom društvu, sprovedena ovde toga što ih na to goni isti prostor i isti ekološki okviri, a kod još uvek veoma mala podela rada: to je društvo i danas do- druge dve postoje izvesni preduslovi za integraciju. Na prvom . brim delom preindustrijsko i agrarno, iako je na prvi pogled mestu, to je ono što se u sociologiji naziva consensus mini­ zahvaćeno industrijom. U njemu su porodične veze još jako mum, tj .. saglasnost ličnosti o izvesnim osnovnim vrednostima I naglašene, tradicija se dosta poštuje. Položaj ličnosti još za­ društva. Samo ako one među sobom nađu izvestan zajednički visi dobrim delom od pola i starosti, a društvena "stratifika­ imenitelj" u ovom pogledu, ako nađu neke zajed~ičke vred­ I cija" nije oštro izvedena. Istina, još od dana otvaranja rud­ nosti u koje veruju, ako ih ove "motiviraju" na istu ili sličnu nika u Boru ovo je društvo postalo dosta mobilno, i jedan akciju, .kod njih će doći do izvesnog jednačenja. Pored toga, deo njegovih članova ~talno odlazi na rad u Bor ili se tamo na ovaJ proces utiče i vrsta i stepen kooperacije među lično- j naseljava. Tim i drugim putevima ovamo dolazi uticaj iz stima, kao i njihov broj i način na koji one učestvuju ili sU grada, pa i ovo društvo trpi značajne promene; one su vidljive ukopčane u raznim grupama i agregatima. To je, dalje, sve u lomljenju nekih starih oblika solidarnosti u selu i sused­ povezano sa kulturom i pripadnošću ličnosti određenoj kul­ stvu, i u slabljenju tzv. socijalne kontrole sela. Ali još uvek turnoj grupi. U sociološkom smislu, kulturu čine institucije i u njemu "dominantan" položaj nad ostalim institucijama oblici ponašanja neke grupe. Ličnosti dolaze i odlaze, ali imaju primarne grupe, osobito porodica. Kako se u porodici "kulturno nasleđe" grupa kojoj ličnost pripada ostaje. Ono še vrši nad ličnošću prva "socijalna kontrola" raznim običajima prenosi sa kolena na koleno, i njega svaka nova ličnost mora i tradicijama, tu ostaju i dalje stare vrednosti; njih uglavnom da uči i da se na njega navikava, a samim tim ona se inte­ prenosi žena, koja je nosilac tradicije, a ona je još uvek do­ grira i socijalizira u grupu i preko nje i u društvo kome pri­ brim delom ukopčana isključivo u domaćinstvo i dosta teško pada. Zbog toga, iako je ličnost stvaralac kulture, ona je isto pristupačna uticajima škole d. grada. tako i njena tvorevina, i veoma zavisi ne samo od ekoloških Sve je ovo znatno drukčije u "gradu" Boru. Ali tu reč već i od kulturnih okvira u koje je smeštena. grad ne treba shvatiti isključivo u ekološkom, već više u Bor u svemu tome ima zaista dosta posebnog. Ka~ što je sociološkom smislu, tj. u smislu sredine u kojoj preovladava on "mešavina" raznih etničkih i drugih grupa, tako je "me­ industrija i podela rada, gde primarne grupe ne vrše tako šavina" i raznih kulturnih uticaja. To povlači nejednaku ulogu jak uticaj, gde se položaj ličnosti manje zasniva na starosti i društvenih institucija i vrednosti u pojedinim njegovim kul­ polu, a više na drugim osobenostima, gde je veoma jaka ne turama, kao i nejednaka merila za određivanje položaja i samo "horizontalna" već i "vertikalna" mobilnost, gde preo­ uloge ličnosti. Na primer, kod nekih etničkih i kulturnih vladavaju udruženja i društveni agregati i gde se odnosi re­ grupa porodica još uvek ima veliki značaj, dok kod drugih to gulišu više formalnim putem. U tom pogledu sam Bor zaista < nije slučaj. To se isto može reći i za ulogu žene i rang koji ima ne samo odlike jednog :industrijskog "srednjeg grada" već imaju pojedine društvene vrednosti. U svemu tome u Boru i izvesne odlike "velikog grada". Uglavnom, to dolazi otuda se sretaju velike razlike. I što je on već prestao da bude "prolazna stanica", kuda se Proces socijalizacije i integracije ličnosti u ovom društvu dolazi samo da se nešto zaradi pa se opet ode; znatan deo postaje tim složeniji što se ista ličnost nalazi u isto vreme i .1 njegovog stanovništva već se "teritorijalizirao" i u njerp.u u istim okvirima pod uticajem različitih kultura i shvatanja. stalno nastanio, i takvih je svakim danom sve V1iše. To je Moglo bi se ::ipak reći da u tom pogledu ima razlike već prema imalo za posledicu da se društveni odnosi prilično ustale i da tome da li je reč o "ruralnim" ili "urbanim" grupama i kate­ se nađu izvesni "zajedničkđ. imenitelji" u normama ponašanja. gorijama. Ali problem postaje još teži time što se u stvarnosti Istina, to su bili doseljenici različitog porekla i iz različitih

174 175 .kulturnih krugova, pa zato tu postoje izvesne teškoće. Ali porodičnim odnosima suština još nije promenila, već samo uticaj mehanizacije, štampe, filma i u poslednje vreme tele­ forma - dakle, onaj koji bi iz toga zaključio da se to društvo vizije bio je u ovom pogledu veoma značajan. Preko njih su veoma ,sporo menj a, taj. bi više bio u pravu i bliže istini. stvoreni, ili se prenose iz velikog grada i dalekog sveta, iz­ Ova je činjenica od velikog značaja za sam proces socija­ vesni "modeli" ponašanja ili tipovi "junaka" kojima se treba lizacije ličnosti, pa i one ličnosti za koju taj proces tek na.:. diviti koje treba podražavati. Na primer, izvesni društveni staje. Istina, ona je izložena pr,itisku promena koje sobom agregati i udruženja u Boru su zaista sličniji onima po velikim dono~e grad i industrija, ali taj je pritisak nekako spoljne gradovima (upravo, u svojoj suštini se i ne razlikuju od njih) prirode i zbog toga sporije menja suštinu i red stvari. Na­ nego onima u "selu" Boru, pa i 'u okolnim gradovima, čak i protiv, u onom intimno11.l delu svoga života, u porodici, sused­ u onima znatno većim od njega. U njegovom "gradskom" delu stvu !ili u organizaCiji rada u domaćinstvu, uticaj grada i in­ nikako nemaju "dominantan" položaj primarne grupe (štaviše, dustrije je još manji nego što bismo mogli zaključiti površno njihov uticaj je daleko slabiji negoli što se može očekivati gledajući.' s obzirom na njegovu veličinu), već taj položaj imaju razne , Problem socijalizacije postavlja se i pred ličnosti koje političke i ekonomske grupe. dođu sa strane i nasele se u ovom gradu. Ulazeći u ovo dru-' N a taj način, u istim ekološkim okvirima na neke ličnosti štvo, one moraju da mu se adaptiraju i da usvoje njegove veći uticaj imaju razni oblici "neformalne" socijalne kontrole: norme i. vrednosti. Ali na njih ne utiču jednako '!l tom pogledu običaji, tradicija, navike i sL, pa ličnosti u njima ostaju pri­ "ruralni" i "urbani" deo toga društva. Uticaj onog' prvog je lično po strani od uticaja industrije i urbanizacije, i l1ko su im sasvim neznatan; ono je zatvoreno i ne prima lako u sebe prostorno blizu i te su ličnosti njlma obuhvaćene. Tako se ljude sa strane .. Sasvim je drukčiji slučaj sa onim drugim može objasniti činjenica što u "selu" Boru, a da se i ne govori delom, koji je otvoren, koji je i sam izv esna "mešavina" raznih o daljim selima, već prilično stara.i jaka industrija još ni kulturnih uticaja. U stvari, to je jedna nova kultura kultura do danas nije mogla iščupati, a to sigurno neće moći još za čija su osnova industrija i urbanizacija, a koja got~vo ništa. dugo vremena, izvesne društvene "preživelosti". Zbog toga se nije primila od uticaja lokalne ruralne kulture, sa kojom je može desiti da jedna ista ličnost koja se služi na.svome rad­ smeštena u istim ekološkim okvirima. Tako je ona postala po­ nom mestu u industriji modernom tehnikom prire(J:uje kod sebna kultura, vezana za ovaj grad i njegovo društvo. Oni koji 'kuće razne "pomane" i "privege". U stvari, ona živi dvostru­ sa strane dođu, a takvih je uvek dosta, lako se ovde "natura­ kim životom, i t.o jednim intimnim u svojim primarnim gru­ lizuju", jer je ova sredina nova i nije opterećena nikakvim pama i drugim 'još'njoj na neki način nametnutim i tuđim, u etničkim, rasnim, religioznim ili regionalnim predrasudama i raznim sekundarnirri. grupama u koje je ušla formalno, a kat- stere" na ceni čoveka onoliko koliko on stvarno ,kad i mimo svoje volje. . vredi i koliko doprinosi z'aJe nICl. o a dosta efi­ , To ruralno društvo pokazuje jednu neočekivanu vitalnost kasan "lonac za topljenje" u kome se razni procesi stvaraju i stalnost, jer je ono stvarno zatvoreno, iako na prvi pogl~d i prečišćavaju, gde dolazi do mešanja društvenih grupa i do izgleda da to nije slučaj. Onaj koji bi o njegovoj sociološkoj stvaranj a novih vrednosti. suštini sudio isključivo po "motoru i nameštaju" , po izmenama Zbog toga je ovo društvo još uvek u previranju. Ono je u dohotku, ili po usvajanju raznih oblika mehanizacije, i iz zahvaćeno korenitim promenama, i u njemu se mnogo šta iz toga zaključio da se 'ono u sociološkom smislu naglo prome­ osnova promenilo ili se menja. Ali se ipak ne treba čuditi ako nilo i menja, ne bi bio potpuno u pravu. Naprotiv, onaj koji ono' traži i nove puteve da bi se izvesni odnosi uobličili i došli bi pošao od činjenice da se oblici zemljišne svojine u ruralnim u ravnotežu. Kao i inače prilikom mnogih i naglih promena, grupama i kategorijama ovoga društva nisu bitno izmenili, da ponešto se zaboravi ili se ne postavi na svoje mesto, pa se zbog je ona ostala velikim delom privatna, iako postoji značajan toga kasnije trpe posledice. Ukoliko SU u pitanju materijalne društveni sektqr, da se još uvek zadržala organizacija stano­ v~ednosti, uvek je lakše ispraviti propuste i uspostaviti pra­ vanja kako u "kazi" u selu tako i u "pojati" u ataru, da se u VIlan red stvari. Ali u okvirima "duhovne" kulture ovi pro-

12 Bor i okolina 176 177

:~. J pusti se teže otklanjaju, i nije lako uvek naći pogodan put da situacijama neki se ravnaju po lakšem i "bližem", i pribega­ se stvari postave svaka na svoje mesto. . vaju postupcima koji se ne slažu sa.• O?što~ ,,~ruštye~om Zaista, ovde se dugo čekalo da se počne, ali kada se jed': atmosferom". To se dešava ne samo obIcnIm hcnostIma, onIma nom počelo, bnda se počelo "trčeći". Težnja je bila da se na­ koji u: društvenoj strukturi nemaju ~ikakav ista~nuti, položaj, doknadi izgubljeno. U tom pogledu se dobrim delom uspelo: već i onima sa kojima to nije slučaJ. Tako 6!= vIdoVI ovakve stvorene su institucije i vrednosti kakvih ranije nije bilo, vrste sukoba sretaju ne samo kada je u pitanju rasI?odela do­ aa nekima od njih se ranije nije moglo ni sanjati. Ali je u hotka po preduzećima ili l1stanovama. već. i inače. Stavi~e, :ti tom "trčanju" ponešto zahvaćeno ovlaš i na brzinu; ponegde sukobi mogu biti i intimne unutrašnJe prIrode, a tada Ih Je se zahvatilo suviše duboko, a ponegde nije. Otuda nekima iz­ veoma teško uočiti. Na primer, takvi slučajevi se mogu katkad gleda "da ni" nastale .promene nisu tako duboke kao što su one sresti i prilikom odlučivanja u radničkim sav:tima,i~i komuni. u·stvari, a poneki ne mogu da im još uvek vide ni pravac: ni Posmatrač ovde može videti kako je u takVIm prIlIkama po­ smisao. U tom pogledu treba imati strpljenja; solidna mate­ neka ličnost "podeljena" i ne zna kojim vrednostima u datom riJalna baza za ovo društvo je već izgrađena ili je u gradnji; trenutku da dade prevagu, jer se u njoj samoj one mešaju, ostalo je takođe· u izgradnji ili će· se izgraditi. U to ne može . te ona ,sama nije načisto s tim koje od njih da prihvati. Takva biti više sumnje, i zbog toga su perspektive ovoga' grada i se kolebanja najbolje mogu videti i najčešće se sretaju kod druŠtva u njemu povoijne. Sa"" jačom materijalnom bazom po­ radnika sa sela prilikom odlučivanja u raznim društvenim veći'lVaće se i broj· i vrste sekundarnih grupa, tj. onih u ko­ organima. Oni su katkad u položaju da odlučuju o pitanjima jima se odnosi regulišu na formalan i više racionalan način, i sporovima koji se tiču njih kao pripadnik/l nekog industrij­ a opaciaće uloga primarnih grupa i raznih društvenih "pre- skog kolektiva u kome rade i kao pripadnika sela u kome živelosti", koje se ponekad ovde još sretaju. " stanuju. Ali sličan se problem postavlja i pred mnoge dose­ NeŠto slično se dešava i sa društvenim vrednostima. One ljenike, koji se .ovde još nisu "okući1i" niti su ,sigurni da će su ovde brojne i različite, i idu od liČnih ,i lokalnih, pado to uopšte učiniti. Oni imaju mahom drukčije ciljeve i vred­ onih koje pred svoje članove postavljaju institucije i organi­ nosti od onih ljudi koji su reši1i da u Boru "sviju gnezdo" zacije "globalnog društva". Ni ovaj se problem ne može po­ i za koje je to "naš grad". smatrati uopšteno i shematizovano; to pogotovu. Na primer, Vreme i' društveni procesi ipak čine svoje. Između pri­ i u ovoj zajednici drukčije društvene vrednosti ima jedan ko­ padnika različitih društvenih kategorija i grupa, između ličnih, munist, drukčije pripadnik "stare čaršije", drukčije jedan grupnih i kulturnih vrednosti neminovno dolazi do akomoda­ "frontovac", "stručnjak"· ili "seljak". Zbog toga i ovde treba cije i asimilacije. Tako dolazi do uspostavljanja izvesnog "za­ razlikovati ličhe, grupne i kulturne vrednosti. jedničkog imenitelja" i "društvene sagla:mosti" o vrednostima 11 praksi se one mogu poklapati i biti jedne sa drugima i socijalnoj kontroli. Na taj način se postepeno stvorio i stvara u skladu, ali ima slučajeva kada' se to "ne dešava. To dovodi jedan "kodeks normi ponašanja" za ovu lokalnu zajednicu, do izvesnih "otuđenja" ili sukoba. Osnovu za takve 'slučajeve koji joj daje

12" 179 BELEŠKA UREDNIŠTVA

Objavljujući delo dr Kostića, "Sociološka biblioteka", d1"­ .žeći se smernica svog rada, želi da doprinese ispitivanju naše d1"uštvene stvarnosti. J edno od važnih pitanja našeg društva je nesumnjivo i ono koje obmđuje dr Kostić: obrazovanje no­ vog, industrijskog društva u jednoj sel,1ačkoj zaostaloj sredini. Ma koliko bilo jasno da pisac ovog rada nije pome·nuio pitanje mogao svestrano obmditi; čak ni u okvirima jednog industrij­ skog naselja, kakvo je Bor, ipak će njegovo delo nesumnjivo doprineti da. se podstakne dalji uid na ovom pitanju, kao što će i građa koju ono sadrži omogućiti njegovo kasnije potpu­ nije naučno objašnjenje. To je i razlog njegovog oo'javljiva.nja.