Potencijali Privrednog Razvoja Grada Zaječara

Home , Bogovina, Borovac (Zaječar), Glogovica (Zaječar), Gradskovo, Grljan, Halovo

FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR

POTENCIJALI PRIVREDNOG RAZVOJA TIMOČKE KRAJINE

POTENCIJALI PRIVREDNOG RAZVOJA GRADA ZAJEČARA

ZAJEČAR, 2011.

1 FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR

POTENCIJALI PRIVREDNOG RAZVOJA TIMOČKE KRAJINE

Rukovodilac studije Prof. dr Mića Jovanović

Administrator Dragan Ranđelović

POTENCIJALI PRIVREDNOG RAZVOJA GRADA ZAJEČARA

Odgovorni rukovodilac Prof. dr Nedeljko Magdalinović

Saradnici Prof. dr Rodoljub Jovanović, dipl. inž. rud. Mr Nebojša Simeonović, dipl. ecc. Mr Miodrag Petković, dipl. ecc. Zvonko Mitrović, dipl. inž. rud. Života Dačić, dipl. inž. rud. Gabrijela Popović, master menadž.

Dekan Prof. dr Nedeljko Magdalinović

ZAJEČAR, 2011.

2 S A D R Ž A J:

U V O D ...... 5 1. OPŠTI PODACI O GRADU ZAJEČARU ...... 8 2. PRIVREDNO-EKONOMSKI RAZVOJ GRADA ZAJEČARA ...... 12 2.1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG RAZVOJA ...... 12 2.2. DINAMIKA I STRUKTURA PRIVREDNIH KRETANJA ...... 13 2.2.1. OSTVARENI DRUŠTVENI PROIZVOD I NACIONALNI DOHODAK ... 13 2.2.2 STRUKTURA NACIONALNOG DOHOTKA ...... 16 2.2.3. DOSTIGNUTI NIVO DRUŠTVENOG PROIZVODA I NACIONALNOG DOHOTKA ...... 18 3. OBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI ...... 26 3.1. ZEMLJIŠTE ...... 26 3.1.1 POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE ...... 31 3.1.1.1 STRUKTURA KORIŠĆENJA I TERITORIJALNI RAZMEŠTAJ POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA ...... 31 3.1.1.2 SVOJINSKA I POSEDOVNA STRUKTURA POLJ. ZEMLJIŠTA ...... 38 3.1.2 ŠUMSKO ZEMLJIŠTE ...... 45 3.2 VODE ...... 50 3.2.1 VODOSNABDEVANJE ...... 50 3.2.1.1 IZVORIŠTE „BELI TIMOK“ ...... 51 3.2.1.2 IZVORIŠTE „TUPIŽNICA“ ...... 51 3.2.1.3 IZVORIŠTE „GRLIŠTE“ ...... 51 3.2.2 JEZERA ...... 54 3.2.2.1 GLOGOVIČKO JEZERO ...... 54 3.2.2.2 GRLIŠKO JEZERO ...... 54 3.2.2.3 RGOTSKO JEZERO ...... 54 3.2.2.4 SOVINSKO JEZERO ...... 54 3.2.3 KORIŠĆENJE VODNIH RESURSA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE ...... 55 3.2.3.1 HIDROELEKTRANA „GAMZIGRAD“ ...... 55 3.2.3.2 HIDROELEKTRANA „SOKOLOVICA“ ...... 56 3.2.3.3 HIDROELEKTRANA „ZVEZDAN“ ...... 57 3.2.4 MINERALNE VODE ...... 58 3.2.4.1 GAMZIGRADSKA BANJA ...... 58 3.2.4.2 NIKOLIČEVSKA BANJA ...... 59 4. NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI ...... 62 4.1 METALIČNE MINERALNE SIROVINE ...... 62 4.1.1 LEŽIŠTE RUDE GVOŽĐA GAMZIGRAD ...... 62 4.1.2 NALAZIŠTA ZLATA I SREBRA ...... 62 4.2 NEMETALIČNE MINERALNE SIROVINE ...... 65 4.2.1 KVARCNE SIROVINE ...... 65 4.2.1.1 RUDNIK KVARCNOG PESKA SRBOKVARC RGOTINA ...... 65 4.2.2 KREDA ...... 66 4.3 GLINE ...... 66 4.4 UKRASNI KAMEN ...... 68 4.5 BARIT ...... 69 4.6 OSTALO ...... 69

3 4.7 UGALJ ...... 70 4.7.1 UGLJONOSNI BASEN „VRŠKA ČUKA“ ...... 70 4.7.1.1 POLOŽAJ BASENA ...... 70 4.7.1.2 GEOLOGIJA BASENA ...... 70 4.7.1.3 KVALITET UGLJA ...... 72 4.7.1.4 PROIZVODNJA I REZERVE UGLJA ...... 74 4.7.1.5 ANALIZA TRŽIŠTA – RAZVOJ RUDARSKE PROIZVODNJE I PRERADE ...... 75 4.7.1.6 OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIRODNIH USLOVA EKSPLOATACIJE ...... 78 4.7.1.7 ISTRAŽIVANJE BASENA ...... 79 4.7.1.8 OCENA PERSPEKTIVNOSTI ...... 79 4.7.2 LUBNIČKO-ZVEZDANSKI UGLJONOSNI BASEN ...... 80 4.7.2.1 POLOŽAJ BASENA ...... 80 4.7.2.2 GEOLOGIJA BASENA ...... 80 4.7.2.3 KVALITET UGLJA ...... 82 4.7.2.4 PROIZVODNJA I REZERVE UGLJA ...... 84 4.7.2.5 PRIRODNI USLOVI EKSPLOATACIJE ...... 86 4.7.2.6 OCENA PERSPEKTIVNOSTI LEŽIŠTA ...... 86 4.7.3 LENOVAČKO LEŽIŠTE LIGNITO-MRKOG UGLJA ...... 87 5. LJUDSKI RESURSI ...... 89 5.1 STANOVNIŠTVO OPŠTINE ZAJEČAR ...... 89 5.2 ZAPOSLENI NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA ...... 91 5.3 NEZAPOSLENI NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA ...... 92 6.1 MATERIJALNI RESURSI GRADA ZAJEČARA ...... 103 7. ANALIZA POTENCIJALA PRIVREDNOG RAZVOJA ZAJEČARA ...... 116

U V O D

Ekonomska stvarnost Timočke Krajine i svih opština na nje- nom području je veoma zabrinjavajuća. Privreda se nalazi u dubokoj recesiji. Od nadprosečno razvijenog područja (naročito u periodu 1975 – 1995. god.), po većini ekonomskih kriterijuma, posle- dnje dve decenije dospelo je na dno lestvice nerazvijenih u Srbiji. Industrijska proizvodnja je smanjena za 64,4 %, ratarska za 43,5 %, a stočarska za 53,2 %. U odnosu na Srbiju, investicije su smanjene za 85,8 %, zaposlenost za 39 %, nacionalni dohodak za 58,1 %. Timočka Krajina je od industrijskog postala agrarni region. U formiranju društvenog proizvoda, industrija učestvuje sa 29,1 %, a poljoprivreda sa 37,2 %. Na području Timočke Krajine nalaze se raznovrsni prirodni i materijalni resursi, čijim se aktiviranjem može pokrenuti novi razvoj u novim ekonomskim uslovima. Njihova održiva eksploatacija podsta- kla bi rast industrijske proizvodnje, zaposlenosti i standarda života na ovom području. Studija Potencijali privrednog razvoja grada Zaječara predstavlja separat u okviru obimne studije Potencijali razvoja Timočke Krajine. Studijom se, po prvi put, na jednom mestu evidentiraju i kvantitativno i kvalitativno iskazuju raspoloživi i, u odgovarajućoj meri, istraženi prirodni resursi, koji u narednom periodu mogu da imaju klj- učnu ulogu u pokretanju novog ciklusa razvoja grada.

5 Sadržaj studije se temelji na podacima iz projekata višedeceni- jskog istraživanja i valorizacije prirodnih resursa na području grada. Na kraju pojedinih poglavlja dat je popis korišćenih literaturnih izvora, što je od izuzetnog značaja za potpuniji i detaljniji uvid u znač- aj i perspektivnost pojedinih resursa. Sa takvim sadržajem, ona predstavlja naučno-stručno utemelj- en dokument za delovanje lokalnih subjekata i Vlade u podsticanju zainteresovanosti potencijalnih investitora za ulaganje kapitala na području grada Zaječara. Prirodni resursi su brojni i raznovrsni, ali ocenjujući njihovu kvalitativnu i kvantitativnu vrednost, nisu atraktivni niti značajno izdaš- ni. Objektivizirano imaju umerenu snagu, ali i kao takvi predstavljaju osnovni i prioritetni faktor razvoja, s obzirom na to da su značajno doprineli dosadašnjem razvoju, iako nisu optimalno korišćeni i valorizovani. Od posebne vrednosti su obnovljivi prirodni resursi (šume, poljoprivredno zemljište, vode, vetar…) i imaju prednost nad neo- bnovljivim (ugalj, nemetali…), jer se sa malim investicionim ulaganj- ima mogu aktivirati. Materijalni resursi su slabija strana razvojnih potencijala, koje karakteriše tehničko-tehnološko zaostajanje, što utiče na konkurentnu sposobnost proizvodnje. Jaku stranu materijalnih resursa predstavljaju neiskorišćeni i slobodni građevinski objekti i infrastruktura. Ljudski resursi, u prvom redu nezaposleni kao rezervna radna snaga, na kraći rok, predstavljaju najznačajniji resurs koji se uz pre- kvalifikaciju i edukaciju može najbrže aktivirati. Na duži rok, veliku pretnju za ljudske resurse predstavlja nepovoljna starosna struktura i negativni prirodni priraštaj.

OPŠTI PODACI O GRADU ZAJEČARU

1. OPŠTI PODACI O GRADU ZAJEČARU

Zaječar je geografsko, administrativno, privredno, kulturno-ob- razovno i političko središte Zaječarskog okruga, a u prošlosti u više navrata i Timočke Krajine. Zaječar je i glavna drumska i železnička saobraćajna raskrsnica Istočne Srbije. Teritorija grada Zaječara se nalazi na krajnjem istoku Srbije u središtu Timočke Krajine. Na istoč- noj strani graniči se sa Bugarskom, gde se nalazi granični prelaz “Vrška čuka”. Fizičko-geografske odlike, u zavisnosti od istorijskih i političkih činilaca, opredeljivale su i modifikovale kroz istoriju privredni, ekonomski i demografski razvoj Zaječara. Geografska lokacija ima veliki značaj za prostornu poziciju i dostupnost i opredeljuje ukupni prostorni razvoj. Grad Zaječar se nalazi u Zaječarskoj kotlini, između 22,07 i 22,42 stepena istočne geografske dužine, odnosno 43,54 i 43,42 stepena severne geografske širine. Nadmorska visina, na kojoj se nalazi teritorija Zaječara, se kreće između 115 m nadmorske visine Za- ječarske kotline i 692 m nadmorske visine planine Tupižnica. Zaječ- ar zauzima površinu od 1.069 km2, od čega je pod poljoprivrednim zemljištem 685 km2 ili 64,1 %, a pod šumama 318 km2 ili 29,7 %. Grad Zaječar leži na ušću Belog i Crnog Timoka i obuhvata 41 seosko naselje u okruženju u kojima, prema popisu iz 2002. god., ži- vi 65.969 stanovnika. Prema proceni RZSS od 30. 06. 2009. god. broj stanovnika je smanjen na 61.446 lica. Najveći broj stanovnika, koji je iznosio 76.681 lice, Zaječar je imao 1981. god. Demografsku sliku Zaječara karakteriše smanjenje prirodnog priraštaja, nepovoljna migraciona kretanja, starenje, smanjenje radno-aktivnog, posebno poljoprivrednog stanovništva, a sve to za negativnu posledicu ima demografsko pražnjenje ovog prostora.

8 POLOŽAJ GRADA ZAJEČARA u TIMOČKOJ KRAJINI

LEGENDA

Granica okruga Granica opštine Put I reda Put II reda Pruga NAMENA ZEMLJIŠTA naselja dr.antropog. pov. rudnici i kopovi poljop. zemljište vinogradi šume i šum.zemlj. goleti vode

9 Posebno obeležje Zaječara predstavlja istorijski spomenik, a sada i turistički potencijal, antički lokalitet “Felix Romuliana” - rimsko vojno utvrđenje iz IV veka p.n.e. Zemljišni fond, kao opšti prirodni resurs, čine poljoprivredne površine od 685 km2 ili 64,1 % ukupnih površina pogodnih za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju i šumske zemljišne površine obrasle raznim, ne tako kvalitetnim drvećem, koje obuhvataju 318 km2 ili 29,7 % Vodno bogatstvo je raznovrsno i sačinjavaju ga reke: Beli Tim- ok, Crna reka i Timok; jezera: Grliško, Rgotsko Glogovičko i Sovin- ac; i termalni izvori: Gamzigradska i Nikoličevska banja. Rudno bogatstvo Zaječara čine: nalazišta uglja od kojih se ek- sploatiše antracit u rudniku “Vrška Čuka” i lignita u rudniku “Lubni- ca”, zatim nemetali koji obuhvataju: kvarcni pesak, kaolin, krečnj- ak… od kojih se eksploatiše samo kvarcni pesak u Rgotini. Saobraćajnu infrastrukturu čini 493 km puteva, od čega na magistralne puteve otpada 89 km. Grad Zaječar je zrakasto povezan sa susednim gradovima Negotin, Knjaževac, Bor, Paraćin i Vidin (Bugarska). Železničkom prugom su pokriveni sledeći pravci: Zaječ- ar-Prahovo, Zaječar-Niš i Zaječar-Bor-Požarevac. Ukupna zaposlenost u 2009. god. je iznosila 13.475 lica ili 219 na 1.000 stanovnika, a nezaposleno je bilo 7.170 lica ili 117 na 1.000 stanovnika. Najveća zaposlenost od 25.096 lica bila je 1985. god., kada je bilo i najmanje nezaposlenih lica, čija je cifra iznosila 2.206 ili 30 nezaposlenih na 1.000 stanovnika. Privredni razvoj Zaječara pretežno je bio zasnovan na lokalnim potencijalima, među kojima su najveći udeo imali agro-industrijski kompleks i radno-intenzivna industrija. U periodu intenzivnog poslovanja privrede ostvaren je prosečan društveni proizvod i nacionalni dohodak, a zaposlenost je bila i iznad proseka Srbije. Dostignut je nivo srednje-razvijenog područja. Stepen razvijenosti Zaječara u periodu tranzicije i privatizacije je znatno opao i nalazi se ispod proseka Srbije. Po ostvarenom nacionalnom dohotku po stanovniku je na 95-om, a po zaposlenosti na 40-om mestu u rangu 162 opštine/grada u Srbiji.

PRIVREDNO – EKONOMSKI RAZVOJ GRADA ZAJEČARA

Obradio

Mr Miodrag Petković

2. PRIVREDNO-EKONOMSKI RAZVOJ GRADA ZAJEČARA

2.1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG RAZVOJA

Ekonomsku stvarnost Zaječara u prvoj deceniji XXI veka kara- kteriše ekonomska recesija i demografska depopulacija. To upućuje na nove dileme i izazove, kako pokrenuti novi privredni razvoj i kako dostići novi razvoj u proseku Republike Srbije. Osnovni zadatak Studije je da identifikuje i objektivizira sve najznačajnije faktore razvoja – prirodne, materijalne i ljudske i tako postavi temelj budućeg razvoja. Analiza ukazuje da su brojni prirodni, materijalni i institucionalni faktori presudno uticali na razvoj, od onih koji su bili velika šansa (poljoprivreda, prehrambena industrija i industrija nemetala) koji su omogućili razvoj u proseku Srbije, do onih koji su bili ograničavajući (privredno-sistemski i institucionalni), kao što je to faktor lokacije. Generalno ocenjujući, može se konstatovati da je u periodu intenzivnog razvoja dostignut prosečni nivo Srbije. Osnovna karakteristika privrednog razvoja je da je on, u prvom redu, baziran na raznovrsnim lokalnim potencijalima (poljoprivredno zemljište, nemetali, ugljevi…), tradicionalnoj industriji (koža, tekstil, metali…) i na oskudnom finansijskom kapitalu. Takav model razvoja oformio je veoma raznovrsnu privrednu strukturu u velikom broju delatnosti i sa brojnim privrednim subjektima. Sledeća njena karakteristika je radno-intenzivni karakter, koji je presudno uticao na visoku zaposlenost, a manje na dohodovnost. Karakteristična su dva perioda razvoja, prvi do 1990. god. koji odlikuje konstantni i stabilni privredni rast, u kojem je dostignut naj-

12 viši nivo razvoja i drugi, period tranzicije i privatizacije, u kome je do- šlo do naglog pada privrednih aktivnosti i nastanka privredne recesije. Na privredni i društveni razvoj Zaječara, značajan uticaj ima njegov geografski, komunikacioni i administrativno-politički položaj ka- o središta Timočke Krajine. Analiza privredno - ekonomskog razvoja u proteklom periodu treba da posluži kao praktično saznanje i iskustvo (intelektualni i isk- ustveni kapital) koji se mogu koristiti prilikom donošenja odluka i vrš- enja izbora Modela i Strategije novog privrednog i ekonomskog razvoja Zaječara. Prikaz privrednih i ekonomskih kretanja izvršiće se primenom i analizom ključnih ekonomskih kategorija: društveni proizvod, nacionalni dohodak, zaposlenost, investicije, osnovna sredstva i drugo. Na osnovu analize prikazaće se dostignuti nivo i stepen razvoja Zaječa- ra u odnosu na razvoj Republike Srbije i regiona Timočke Krajine.

2.2. DINAMIKA I STRUKTURA PRIVREDNIH KRETANJA

Valorizacija privrednih potencijala i stepen razvoja najrealnije i najvernije se ispoljavaju kroz iskazivanje obima, veličine i strukture društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, zaposlenosti, investicija, osnovnih sredstava, ekonomske strukure stanovništva i ostale ekonomske kategorije. Analiza dinamike i strukture privrednih kretanja pokazuje nam postojanje dva karakteristična perioda: Period kontinuiranog i stabilnog razvoja i rasta proizvodnje i zaposlenosti i period tranzicije i privatizacije koji označava stagnaciju i pad proizvodnje i zaposlenosti.

2.2.1. OSTVARENI DRUŠTVENI PROIZVOD I NACIONALNI DOHODAK

Materijalna proizvodnja svoje ekonomske efekte vrednosno iskazuje u stvaranju društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Ku- mulativno i po stanovniku “per capita” predstavlja merilo nivoa i stepena razvijenosti i opredeljuje obim i strukturu opšte, zajedničke, lične i investicione potrošnje. Kako u stvaranju društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka učestvuju sve privredne, proizvodne i uslužne

13 delatnosti, to se njima ujedno izražava privredna struktura i stepen razvijenosti Zaječara. Privredni razvoj Zaječara baziran je na aktiviranju lokalnih prirodnih potencijala (poljoprivrednog zemljišta, nemetala, uglja…) i formiranju velikog broja privredniih subjekata u mnogim delatnostima, koje karakterišu privrednu strukturu Zaječara. Najizrazitije delatnosti su: poljoprivredno- prehrambena industrija, rudarstvo uglja i nemetala, industrija nemetala, metalo-prerađivačka industrija, industrija ko- že i tekstila, građevinarstvo, trgovina i dr. Osnovna karakteristika svih ovih delatnosti je da su one radno-intenzivne, što je u slučaju nedostatka investicionog kapitala, a velikih rezervi radne snage bio opr- avdani model razvoja. Privredni razvoj do 2000. god. bio je konstant- an i ostvarivan je društveni proizvod u proseku Srbije, a niži od proseka Regiona (Tab. 2.1.).

Tab. 2.1 Društveni proizvod po stanovniku (Zaječar-Region-Srbija) tekuće cene u RSD Zaječar Region Srbija Godina iznos nivo iznos nivo iznos nivo 1973 8.790 84,6 12.623 121,6 10.384 100 1980 55.807 105,4 60.430 114,1 52.962 100 1990 25.757 93,7 30.942 112,5 27.495 100 2000 32.897 108,2 21.775 71,7 30.399 100 2002 58.644 81,6 46.771 65,1 71.848 100 2005 65.513 58,0 45.103 40,0 112.909 100 U periodu posle 2000. god., koji obeležava tranzicija i privatizacija, dolazi do velikog smanjenja stvorenog društvenog proizvoda Zaječara, koji je u 2005. god. iznosio 58 % od proseka Srbije. U nar- ednim godinama stvoreni društveni proizvod je ostao ispod navedenog nivoa(Sl. 2.1.).

Sl. 2.1 Nivo društvenog proizvoda po stanovniku (Zaječar - Region - Srbija) Smanjenje na nivo od 58 % je veliko, ali je manje nego u Regi- onu gde iznosi 40 % od proseka Srbije. Privredna struktura Zaječara je raznovrsna te se ekonomski udari različito rasprostiru na pojedine delatnosti. Raspodela društvenog proizvoda na nacionalni dohodak, kojim se finansira lična, opšta, zajednička i investiciona potrošnja i na amortizaciju, kojom se nadoknađuju utrošena osnovna sredstva, odnosno raspodela na novostvorenu i prenetu vrednost, pokazuje da privreda Zaječara ima viši organski sastav kapitala od proseka Srbije, a znatno niži od proseka Regiona (Tab. 2.2.).

Tab. 2.2 Proporcija raspodele društvenog proizvoda na nacionalni dohodak i amortizaciju

Zaječar Region Srbija

godina

Amort Amort

ohodak

Amort.

proizvod proizvod proizvod

dohodak dohodak d

Društveni Društveni Društveni

Nacionalni Nacionalni Nacionalni 1973 100 90,7 9,3 100 79,7 20,3 100 89,6 10,4 1980 100 90,2 9,8 100 83,3 16,5 100 90,8 9,2 1990 100 84,9 15,1 100 75,1 24,9 100 86,4 13,6 2000 100 87,7 12,3 100 71,8 28,2 100 85,0 15,0 2002 100 61,3 38,7 100 52,7 47,3 100 78,7 21,3 2005 100 67,3 32,7 100 60,5 39,5 100 84,1 15,9

15 Promena u raspodeli društvenog proizvoda, kojom je znatno uvećano učešće amortizacije na 32,7 % posle 2005. god., posledica je pada i smanjenja opšteg obima proizvodnje i njenog vrednosnog iznosa. U stvranosti realno je smanjen kako nacionalni dohodak tako i amortizacija (Sl. 2.2.).

Sl. 2.2 Raspodela društvenog proizvoda Promene u proporciji raspodele društvenog proizvoda na nacionalni dohodak i amortizaciju pokazuju realan pad obima ukupne potrošnje, pa time i društvenog standarda na jednoj strani, kao i op- adanje akumulativne i konkurentne sposobnosti privrede i razvojnih mogućnosti na drugoj strani.

2.2.2 STRUKTURA NACIONALNOG DOHOTKA

U stvaranju i formiranju nacionalnog dohotka Zaječara, s obzirom na njegovu ravnomernu privrednu strukturu po delatnostima, sve četiri grupe delatnosti sa preko 20 % učetvuju u strukturi i njegovom vrednosnom izrazu (Tab. 2.3.).

16 Tab. 2.3 Iznos i struktura nacionalnog dohotka po delatnostima tekuće cene u 000 RSD Godine 1973 1980 1990 2000 2005

Red. Iznos Delatnosti % Iznos nd % Iznos nd % Iznos nd % Iznos nd % Br nd

1 Ukupno 857.519 100 4.640.904 100 2.081.989 100 2.687.352 100 4.749.762 100

Poljoprivreda i 2 268.049 31,3 865.407 18,6 503.382 24,1 666.370 24,8 1.547.285 32,6 šumarstvo

Industrija i 3 231.184 27 1.801.791 38,8 523.350 25,1 1.225.692 45,6 1.054.441 22,2 rudarstvo

Trgovina i 4 161.492 18,8 1.039.562 22,4 505.923 24,3 246.090 9,1 1.019.725 21,5 ugostiteljstvo

Građevinarstvo 5 88.299 10,3 761.108 16,4 439.300 21,1 475.429 17,7 1.044.215 22,0 saobraćaj

Ostale 6 108.495 12,6 194.918 4,2 112.427 5,4 75.246 2,8 80.746 1,7 delatnosti U početnom periodu razvoja značajno mesto u strukturi zauzi- mala je poljoprivreda, pa je privreda imala agrarni karakter. U procesu ubrzanog privrednog razvoja između 1975. i 1995. god. izvršena je industrijalizacija, pa u privrednoj strukturi industrija i rudarstvo zauzimaju dominantno mesto i učestvuju u formiranju nacionalnog dohotka sa 45,6 %. To je period u kome je Zaječar ostvarivao realno najveći nacionalni dohodak. U periodu tranzicije i privatizacije i usled opšteg pada privrednih aktivnosti najveće posledice je pretrpela industrija čije učešće je prepolovljeno i iznosi 22,2 %. Privredna struktura je ponovo dobila oznake agrarne sa učešćem od 32,6 %, a sve to pri veoma smanje- nom fizičkom obimu industrijske i poljoprivredne proizvodnje i veoma niskom realnom ekonomskom nivou (Sl. 2.3.).

Sl. 2.3 Struktura nacionalnog dohotka po delatnostima

17 Struktura nacionalnog dohotka Zaječara ukazuje na značajno mesto koje u njegovom stvaranju zauzima građevinarstvo, saobrać- aj, trgovina i ugostiteljstvo. Ove delatnosti ukupno učesvuju sa 43,5 % i privrednoj strukturi i formiranju nacionalnog dohotka daju posebno obeležje.

2.2.3. DOSTIGNUTI NIVO DRUŠTVENOG PROIZVODA I NACIONALNOG DOHOTKA

Ostvareni duštveni proizvod i nacionalni dohodak i njihov iznos po stanovniku ukazuju na dostignuti nivo razvoja, obim potrošnje i nivo ličnog i društvenog standarda u Zaječaru. U periodu do 1990. god. Zaječar je ostvarivao nacionalni dohodak „per capita“ u proseku Srbije, a niži od proseka Regiona (Tab .2.4.).

Tab. 2.4 Nacionalni dohodak po stanovniku (Zaječar - Region - Srbija) tekuće cene u RSD Zaječar Region Srbija Godina iznos nivo iznos nivo iznos nivo 1972 9.605 98,2 10.537 107,7 9.784 100 1975 18.509 96,1 20.484 106 19.266 100 1980 60.507 105,8 60.342 105 57.167 100 1985 398.523 103,1 453.033 117,2 368.082 100 1990 27.760 91,4 30.118 99,2 30.372 100 1995 3.480 114,2 3.296 108,2 3.046 100 2000 39.117 110,2 30.491 83,5 35.492 100 2005 74.000 60,0 60.452 49,1 123.000 100 U vremenu od 1995. do 2000. god. nacionalni donodak po stanovniku u Zaječaru je bio iznad proseka Srbije i Regiona ( Sl 2.4.).

140 117 114 120 108 106105 108 110 98 103 100 83,5 SRBIJA 80 60 60 49,1 40 20 0 Zaječar 1972 1980 1985 1995 2000 2005 Region TK

Sl. 2.4 Nivo nacionalnog dohotka po stanovniku grada Zaječara i Regiona, Srbija=100

18 U periodu nakon 2000. god., usled naglog pada industrijske i poljoprivredne proizvodnje, nastanka ekonomske recesije i zbog dej- stva tranzicije i privatizacije dolazi do pada nacionalnog dohotka na 60 % od proseka Srbije, ali je njegov nivo iznad proseka Regiona.

2.2.4. KRETANJE ZAPOSLENOSTI I NEZAPOSLENOSTI

Kontinuirani i stabilni privredni razvoj Zaječara do 1985. god., s obzirom na razvoj radno-intenzivnih delatnosti: industrije nemetala, kože, tekstila, prehrambene industrije... imao je snažne efekte na zaposlenost koja je iznosila 25.096 lica (Tab. 2.5.).

Tab. 2.5 Kretanje broja zaposlenih i nezaposlenih na 1.000 stanovnika u Zaječaru, Regionu i Srbiji Zaječar Region Srbija

zaposleno nezaposleno zaposleno nezaposleno zaposleno nezaposleno Ukupno 15.384 999 60.455 5.862 1.614.305 157.951 1972 Na 1.000 220 11,8 174 26,1 189 23,6 st. Ukupno 17.495 2.206 67.605 10.080 1.806.488 284.617 1975 Na 1.000 236 30 193 28 206 32 st. Ukupno 23.102 2.375 84.166 10.750 2.201.203 409.969 1980 Na 1.000 301 31 240 31 238 44 st. Ukupno 25.096 2.779 96.905 9.875 2.460.386 495.541 1985 Na 1.000 328 36 278 28 256 51,5 st. Ukupno 24.388 2.322 97.914 12.519 2.543.558 633.865 1990 Na 1.000 325 31 285 36 256 64 st. Ukupno 20.358 4.705 86.098 17.045 2.241.736 1995 Na 1.000 285 66 282 56 225 st. Ukupno 19.606 5.331 79.366 20.558 1.907.633 731.320 2000 Na 1.000 285 78 247 69 246 94 st. Ukupno 16.757 8.063 65.487 29.221 2.068.964 895.607 2005 Na 1.000 261 125 240 107 278 120 st. Ukupno 13.475 7.170 53.245 26.896 1.889.085 730.372 2009 Na 1.000 219 117 207 105 258 100 st. Zaposlenost od 328 lica na1.000 stanovnika je iznad proseka Srbije sa 256 i Regiona sa 285 zaposlenih na1.000 stanovnika. Dinamika kretanja zaposlenosti i nezaposlenosti pokazuje dva razlčita perioda, period povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti do 1990. god. i posle toga, period naglog smanjenja zaposlenosti i povećanja broja nezaposlenih lica ( Sl. 2.5.).

19 30000

24388 25000 23102

19606 20000 16757 15384 15000 13475 zaposleno

10000 8063 nezaposleno 7170 5331 5000 2375 2322 999 0 1972 1980 1990 2000 2005 2009

Sl. 2.5 Broj zaposlenih i nezaposlenih u gradu Zaječaru U periodu od 1972. do 1990. god. broj zaposlenih lica je pov- ećan za 9.004 ili za 58,5 %. U periodu od 1990. do 2009. god. broj zaposlenih je manji za 10.913 lica ili za 81 %, tako da je zaposlenost manja nego na početku perioda za 1.909 lica. Nezapolenost ima su- protnu tendenciju, period smanjenja do 1990. god. i period poveća- nja do 2009. god. kada broj nezaposlenih lica iznosi 7.170. Tako izr- azite promene u broju zaposlenih i nezaposlenih lica u kratkom periodu uslovljen je jakom privrednom recesijom i krizom izazvanom tra- nzicijom i privatizacijom. Uporednom analizom zaposlenosti u Zaječaru, Regionu i Srbiji vidljive su raznovrsne tendencije i obeležja ( Sl. 2.6.).

350 325 301 300 285 285277 278 256 261 258 240238 247 241 250 220 219207 189 200 174 Zaječar 150 Region TK Srbija 100

0 1972 1980 1990 2000 2005 2009 Sl. 2.6 Zaposlenost na 1.000 stanovnika

20 Najbitnija obeležja i karakteristike su: 1. Zaječar je u celom periodu imao veću i nadprosečnu zaposlenost u odnosu na Region i Srbiju (osim posle 2000. god.). 2. Dinamika porasta i pada zaposlenosti u Zaječaru i u Regio- nu je istovremena i paralelna. 3. U periodu privrednog razvoja Zaječar i Region imaju brži rast zaposlenosti od Srbije, a u periodu tranzicije i privatizacije nagli pad zaposlenosti i povećanje nezaposlenosti.

2.2.5. STRUKTURA ZAPOSLENOSTI PO DELATNOSTIMA

Struktura zaposlenosti po delatnostima pokazuje da je najviše zaposlenih u industriji, i do 44 %, a zatim u građevinarstvu oko 14 %. Karakteristično je da je usled jake privredne recesije došlo do velikog pada zaposlenosti u privredi, posebno u industriji i da u ukupnoj strukturi zaposlenosti vanprivredne i neproizvodne delatnosti uče- stvuju sa 57,4 % (Tab.2.6.).

Tab. 2.6 Struktura zaposlenih po ključnim delatnostima u opštini Zaječar 1973 1980 1990 2000 2009 zaposlen zaposlen zaposlen zaposlen Delatnosti % % % zaposleno % % o o o o 1 Ukupno 16.017 100 23.024 100 24.177 100 19.606 100 10.141 100 2 Poljoprivreda 779 4,8 794 3,4 1.286 5,3 781 4,0 399 3 Industrija i 3 6.618 41,3 10.121 44 10.412 43,2 6.766 34,5 2.929 21,8 rudarstvo Trgovina i 4 1.416 8,8 2.345 10,2 2.966 12,3 1.680 8,5 879 6,5 ugostiteljstvo Građevinarstvo 5 2.050 12,8 2.780 12,1 4.004 16,6 2.867 14,6 1.524 11,3 i saobraćaj 6 Ostalo 5.173 32,3 6.976 30,3 5.450 22,6 7.528 38,4 5.820 57,4

Za razliku od privrednih i proizvodnih delatnosti, gde je zaposlenost i apsolutno i relativno opala, u vanprivrednim i neproizvodnim delatnostima ona je i apsolutno i relativno povećana, što je znak velike krize i strukturnih disproporcija (Sl.2.7.).

21 Sl. 2.7 Struktura zaposlenosti po delatnostima u gradui Zaječaru Treba istaći da je promenom vlasničke strukture povećana zaposlenost kod poslodavaca u malim i srednjim preduzećima. Strukt- ura zaposlenosti po delatnostima u 2009. god. pokazuje sve posledice tranzicije i privatizacije i negativno ispoljavanje privredne recesije. Zaposlenost, kao kompleksna ekonomska kategorija, izražava potencijal ljudskog resursa, vezuje se za produktivnost i proizvodno- st ljudskog rada u smislu opredmećenog rada u materijalnoj proizvodnji i od višedimenzionalnog je značaja. U prvom redu, postojanje velikog kontingenta rezevne radne snage koja nije proizvodno anga- žovana predstavlja veliki ekonomski gubitak, a zatim to je i veliki društveno-ekonomski problem sa socio-ekonomskim obeležjima.

2.3 EKONOMSKA STVARNOST GRADA ZAJEČARA

Dinamika i struktura privrednog razvoja u pojedinim periodima bila je različitog intenziteta zavisno od mnogobrojnih objektivnih i su- bjektivnih faktora, a u prvom redu od kadrovskog potencijala. U privrednom razvoju Zaječara karakteristična su dva perioda, period intenzivnog, kontinuiranog i stabilnog razvoja do 1990. god., u kome je ostvaren dinamičan privredni rast i period tranzicije i privatizacije u kome je došlo do drastičnog pada svih privrednih i ekonomskih aktivnosti, kraće rečeno do privredne recesije. Privredni razvoj Zaječara ostvarivan je na lokalnim privrednim potencijalima i aktiviranju lokalnih prirodnih i materijalnih resursa. Ni-

22 je bilo strateških programa koji bi pokrenuli ukupni razvoj, već je to činjeno velikim brojem raznovrsnih malih programa u različitim delatnostima. To je proizvelo izgradnju raznovrsne privredne strukture sa sporijim razvojem i orijentacijom na radno-intenzivne delatnosti. Koli- ko je to u početnoj fazi razvoja značilo zaostajanje u razvoju, toliko je to bilo od značaja za održivost takve privredne strukture. Ona je kasnije u ekonomskim i finansijskim krizama bila fleksibilnija i lakše je amortizovala i prilagođavala se nametnutim uslovima poslovanja . Dostignuti nivo i stepen privrednog i ekonomskog razvoja naj- verodostojnije se izražava preko dve kompleksne vrednosti: nacionalnog dohotka i zaposlenosti ( Sl. 2.8.).

140 116 126 127 116 120 106 108 99 91 94 100 85 80 61 60 49 40 20 nacionalni dohodak 0 zaposlenost 1972 1980 1990 2000 2005 2009

Sl. 2.8 Stepen razvijenosti grada Zaječara prema nacionalnom dohotku „ „per capita“ i zaposlenosti (Srbija=100) Nacionalni dohodak po stanovniku do 2000. god. je bio na nivou ili iznad proseka Srbije. U aktuelnoj fazi tranzicije i privatizacije, usled privredne recesije dolazi do smanjenja društvenog proizvoda pa samim tim i pada nacionalnog dohotka ispod proseka Srbije. Kretanje zaposlenosti u periodu do 2000. god. bilo je znatno iznad proseka Srbije, a najviši dostignuti nivo je 27 % iznad proseka. U periodu tranzicije i privatizacije i zaposlenost je pala ispod proseka Srbije, ali znatno manje od nacionalnog dohotka. U 2009. god. nacionalni dohodak je 49 %, a zaposlenost 85 % ispod proseka Srbije. Stepen razvijenosti Zaječara meren visinom nacionalnog dohotka i brojem zaposlenih obezbeđivao je visoki rang ( Tab. 2.7.).

23 Tab. 2.7 Rang mesto grada Zaječara Rang među 162 opštine Srbije 1995 2000 2005 Nacionalni dohodak 52 42 95 Zaposlenost 34 21 40 Među 162 opštine/grada Zaječar se po rangu razvijenosti do 2002. god. nalazio među 50 razvijenih, a posle ovog perioda među 100 razvijenih. Osvrt na privredno- ekonomski razvoj Zaječara, ističe neke karakteristike koje mogu biti od značaja za budući razvoj, izradu i izbor Strategije razvoja: 1. Privredno-ekonomski razvoj Zaječara uslovljen je mnogobrojnim faktorima, od prirodnih resursa, preko privredno-sistemskih mera do geografsko-istorijskog i administrativnog položaja i statusa. 2. Na području Zaječara ne postoje strateški i atraktivni prirodni resursi i potencijali. Početni privredni razvoj zasnivao se prvenstv- eno na raspoloživim lokalnim prirodnim resursima i sirovinama (poljoprivredno zemljište, nemetalne sirovine, ugalj….) i na njima je usp- ostavljena i razvijana poljoprivredno-prehrambena industrija, industrija nemetala, rudarstvo uglja… 3. Privredni razvoj odvijao se postepenim ali stabilnim i kontin- uiranim tempom usled oskudnih investicionih sredstava. To je uslov- ljavalo razvoj radno-intenzivnih delatnosti, jer su rezerve radne snage bile raspoloživi proizvodni faktor, što je omogućilo visoku stopu zaposlenosti, ali nisku akumulativnost i dohodovnost. 4. Geografski i administrativni položaj Zaječara imao je uticaja na razvoj tercijernih delatnosti i društvenih delatnosti i institucija, što je pogodovalo i potenciralo ukupni razvoj i dostizanje stepena srednje razvijene opštine/grada. 5. Procesi tranzicije i privatizacije imaju veoma negativne posledice na privredni razvoj, jer je industrijska i poljoprivredna prizvod- nja u recesiji i formirane su velike rezerve radne snage. Posle pet decenija privrednog rasta, sada na početku druge decenije XXI veka, Zaječar se ponovo nalazi u poziciji donošenja odluka i Strategije novog privrednog razvoja sa izmenjenim potencijalima razvoja.

OBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

Obradio

Mr Nebojša Simeonović

3. OBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

3.1. ZEMLJIŠTE

Zemljišni resursi opštine Zaječar su poljoprivredno, šumsko, građevinsko i ostalo zemljište. Zemljišni reursi opštine mogu da budu potencijali razvoja jer poljoprivredno zemljište zauzima 64,6 % teritorije grada, šumsko 28,9 %, dok 6,5 % čine neplodna zemljišta. (tab.3.1)

Tab. 3.1 Struktura zemljišnih površina na području grada Zaječara

Ukupna Učešće Način korišćenja površina u hektarima %

Poljoprivredno zemljište 68.950,78 64,6 šume 30.884,82 28,9 neplodno 6.972,21 6,5

UKUPNO 106.807,81 100,0 S obzirom na činjenicu da najveće površine zauzima poljoprivredno zemlljište, poljoprivreda može biti razvojni potencijal. Na osnovu konfiguracije poljoprivrednog zemljišta 69 % pripada ravničarsk- om, a 31 % brdsko-planinskom zemljištu. Veliki žitni reoni nalaze se u dolinama Crnog, Belog i Velikog Timoka i u okolini Salaša. Povrtarski reoni su pored Belog Timoka, gde se posebno izdv- aja Veliki Izvor kao najveći snabdevač Zaječara povrtarskim proizvo- dima.

26 Vinogradarstvo je zastupljeno na celoj teritoriji opštine, uglavnom na sitnim privatnim posedima. Voćarstvo je koncentrisano na pl- antažama Poljoprivrednog dobra “Zaječar”, a manjim delom i Poljop- rivrednog dobra “Salaš“ kao i na privatnim posedima. Na osnovu pedološke karte definisano je preko 50 tipova zem- ljišta, ali osnovu čine najvećim delom smonice, smeđe kiselo zemlji- šte i aluvijalna zemljišta u dolinama reka. Osnovne karakteristike zemljišta na području opštine su : - Smonica je plodno zemljište, teškog mehaničkog sastava, reakcije zemljišta 5-6 Ph, siromašno fosforom, srednje obezbeđeno kalijumom i dobro obezbeđeno humusom. - Smeđe kiselo zemljište je lako zemljište, plitko, siromašno NPK, kisele reakcije zemljišta. - Aluvijalna zemljišta su laka za obradu, dobro obezbeđena hr- anljivim sastojcima i pogodna za proizvodnju intenzivnih kultura. Zaječarska opština se nalazi u kontinentalnom klimatskom po- jasu. Klima je vlažno umerena, sa toplim i suvim letom i umereno hl- adnom zimom, što ukazuje da opština ima umereno kontinentalnu klimu. U korišćenju poljoprivrednog zemljišta na području opštine naj- veći problem su demografska kretanja i nedostatak radno aktivnog stanovništva u selima za bavljenje poljoprivredom. Zbog navedenog je veliki deo poljoprivrednog zemljišta zaparložen i ne obrađuje se. Jedan od velikih problema opštine je degradacija poljoprivrednog zemljišta u dolini Timoka kao posledica ispuštanja otpadnih voda od strane RTB Bor, čime je zapirićeno i ugroženo 3.000 ha najp- lodnije zemlje. U periodu od 40 godina, na području opštine Zaječar godišnje sume padavina variraju od 426 mm – 926 mm, a u vegetativnom periodu od 170 mm – 683 mm. Ovi podaci govore o prisustvu velike varijabilnosti količina padavina, kako između godina, tako i između meseca u okviru godine. Analiza podataka u periodu od 40 godina pokazuje da na području Zaječara 50 % godina su sušne, a 50% godina su sa dovoljnim količinama padavina. Prema istim istraživa- njima, u periodu vegetacije od aprila do septembra poljoprivredne kulture su veliki potrošači vode, dok se u periodu van vegetacije (od oktobra do marta) stvaraju rezerve vode u zemljištu, koje su neophodne za vegetacioni period. Pored padavina, temperatura vazduha

27 je, takođe, važan faktor u proizvodnji svih proizvodnih kultura. Za ukupnu dužinu vegetacije i za pojedine faze razvoja biljaka potrebna je određena suma toplotnih jedinica. Prosečno trajanje vegetacionog perioda je 246 dana. U poslednjoj deceniji klima se znatno promenila tako da nema više preciznog vremenskog perioda u kome traje zima ili leto. Sada su letnji meseci izuzetno žarki sa dnevnim temperaturama koje dost- ižu i do 40°C, dok zime mogu da budu blage i sa malo padavina, ali u pojedinim periodima se temperatura spušta i preko 15°C ispod nu- le.

28 PREGLEDNA KARTA Katastarskih opština na području GRADA ZAJE ČAR A

29 Tab. 3.2 Karakteristike katastarskih opština na području grada Zaječara Broj Površina Katastarska opština parcela u ha 1 Borovac 8.291 1.168,05 2 Brusnik 8.648 2.372,23 3 Veliki Izvor 14.653 6.235,25 4 Veliki Jasenovac 4.324 1.546,71 5 Velika Jasikova 7.933 3.462,88 6 Vražogrnac 11.152 2.807,81 7 Vratarnica 7.664 3.948,06 8 Vrbica 9.595 1.286,46 9 Gamzigrad 4.681 2.252,29 10 Glogovica 6.058 3.173,24 11 Gornja Bela Reka 7.989 2.961,14 12 Gradskovo 4.879 2.325.64 13 Grlište 10.512 2.861,25 14 Grljan 8.353 3.533,33 15 Dubočane 4.786 3.228.05 16 Zagrađe 5.872 1.771,55 17 Zaječar 12.261 5.100,48 18 Zvezdan 8.544 3.460,98 19 Jelašnica 1.786 738,82 20 Klenovac 3.602 1.060,61 21 Koprivnica 8.442 3.408,52 22 Lasovo 11.016 4.745,51 23 Lenovac 8.956 3.556,37 24 Leskovac 4.008 1.137,70 25 Lubnica 7.305 2.918,06 26 Mali Izvor 14.257 3.910,33 27 Mali Jasenovac 3.120 1.176,63 28 Mala Jasikova 2.996 1.253,61 29 Marinovac 11.102 2.811,09 30 Metriš 7.131 2.677,41 31 Nikoličevo 5.481 2.684,72 32 Planinica 6.123 2.564,46 33 Prlita 2.796 1.568,97 34 Rgotina 12.737 4.786,86 35 Salaš 7.474 2.876,34 36 Selačka 7.344 2.109,46 37 Tabakovac 1.601 734,67 38 Trnavac 4.205 1.354,11 39 Halovo 6.190 2.517,58 40 Šipikovo 4.130 1.595,81 41 Šljivar 2.992 1.124,76 Ukupno Opština Zaječar 290.989 106.807,81 Izvor podataka: Republički geodetski zavod

30 3.1.1 POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE

Ukupne zemljišne površine na području grada Zaječara iznose 106.807,81 ha, od kojih poljoprivredne površine čine 68.950,78 ha, što čini 64,6 % ukupne površine grada Zaječara.

3.1.1.1 STRUKTURA KORIŠĆENJA I TERITORIJALNI RAZMEŠTAJ POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

U strukturi korišćenja poljoprivrednog zemljišta na području grada Zaječara najveće učešće imaju njive sa 69,7 %; pašnjaci sa 14,1 %; livade sa 10,5 %; vinogradi sa 3,1 %, voćnjaci sa 2,3 % i vrtovi sa 0,4 % (Tab. 3.3).

Tab. 3.3 Struktura korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Zaječar Površina Struktura Kulture u % ha njive 48.050,26 69,7 vrtovi 254,75 0,4 voćnjaci 1.551,65 2,3 vinogradi 2.145,40 3,1 livade 7.238,03 10,5 pašnjaci 9.710,68 14,1 Ukupno grad Zaječar 68.950,78 100,0 Poljoprivredno zemljište (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade i pašnjaci) obuhvata 68.950,78 ha, što čini 64,6 % ukupnih površ- ina na području grada Zaječara. Obradive površine (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi i livade) obuhvataju 59.240,10 ha što čini 55,46 % ukupnih površina na podr- učju grada Zaječara.

31 Tab. 3.4 Teritorijalni razmeštaj poljoprivrednog zemljišta po Katastarskim opštinama i struktura korišćenja % u odnosu na Površina r.b. Katastarska opština Kultura ukupnu u hektarima poljoprivrednu površinu K.O. njive 608,47 79,06 vrtovi 3,65 0,47 voćnjaci 27,17 3,53 1 Borovac vinogradi 29,05 3,77 livade 19,97 2,60 pašnjaci 81,32 10,57 Ukupno K.O 769,65 100,00 njive 1.236,29 74,65 vrtovi 6,14 0,37 voćnjaci 30,17 1,82 2 Brusnik vinogradi 103,52 6,25 livade 158,69 9,58 pašnjaci 121,21 7,32 Ukupno K.O 1.656,.03 100,00 njive 3.613,98 78,91 vrtovi 37,33 0,82 voćnjaci 99,79 2,18 3 Veliki Izvor vinogradi 109,49 2,39 livade 327,49 7,15 pašnjaci 391,73 8,55 Ukupno K.O 4.579,80 100,00 njive 726,73 76,19 vrtovi 1,55 0.16 voćnjaci 10,71 1,12 4 Veliki Jasenovac vinogradi 48,31 5,06 livade 82,65 8,67 pašnjaci 83,91 8,80 Ukupno K.O 953,87 100,00 njive 1.841,10 76,87 vrtovi 8,85 0,37 voćnjaci 33,48 1,40 5 Velika Jasikova vinogradi 59,60 2,49 livade 208,85 8,72 pašnjaci 243,14 10,15 Ukupno K.O 2.395,02 100,00 njive 1.523,43 75,11 vrtovi 9,18 0,45 voćnjaci 74,19 3,66 6 Vražogrnac vinogradi 102,70 5,06 livade 178,00 8,78 pašnjaci 140,85 6,94 Ukupno K.O 2.028,36 100,00 njive 868,16 48,97 vrtovi 3,82 0,22 voćnjaci 23,36 1.32 7 Vratarnica vinogradi 32,70 1,84 livade 352,82 19,90 pašnjaci 492,09 27,76 Ukupno K.O 1.772,95 100,00

32 % u odnosu na Površina r.b. Katastarska opština Kultura ukupnu u hektarima poljoprivrednu površinu K.O. njive 716,75 76,33 vrtovi 10,55 1,12 voćnjaci 45,06 4,80 8 Vrbica vinogradi 45,37 4,83 livade 24,78 2,64 pašnjaci 96,51 10,28 Ukupno K.O 939,02 100,00 njive 1.049,53 67,77 vrtovi 3,99 0,26 voćnjaci 37,87 2,45 9 Gamzigrad vinogradi 34,19 2,21 livade 284,70 18,38 pašnjaci 138,30 8,93 Ukupno K.O 1.548,58 100,00 njive 1.026,39 44,98 vrtovi 5,06 0,22 voćnjaci 37,20 1,63 10 Glogovica vinogradi 13,80 0,60 livade 268,96 11,79 pašnjaci 930,48 40,78 Ukupno K.O 2.281,88 100,00 njive 1.007,25 66,96 vrtovi 6,12 0,41 voćnjaci 21,35 1,42 11 Gornja Bela Reka vinogradi 17,91 1,19 livade 112,00 7,45 pašnjaci 339,56 22,57 Ukupno K.O 1.504,20 100,00 njive 964,74 70,09 vrtovi 6,79 0,49 voćnjaci 35,13 2,55 12 Gradskovo vinogradi 55,92 4,06 livade 82,44 5,99 pašnjaci 231,50 16,82 Ukupno K.O 1.376,52 100,00 njive 1.748,54 84,62 vrtovi 25,83 1,25 voćnjaci 33,43 1,62 13 Grlište vinogradi 48,61 2,35 livade 59,77 2,89 pašnjaci 150,06 7,26 Ukupno K.O 2.066,25 100,00 njive 1.619,91 71,64 vrtovi 13,67 0,60 voćnjaci 67,37 2,98 14 Grljan vinogradi 119,51 5,29 livade 181,22 8,01 pašnjaci 259,58 11,48 Ukupno K.O 2.261,27 100,00

33 % u odnosu na Površina r.b. Katastarska opština Kultura ukupnu u hektarima poljoprivrednu površinu K.O. njive 970,22 49,66 vrtovi 4,97 0,25 voćnjaci 40,36 2,07 15 Dubočane vinogradi 33,01 1,69 livade 247,67 12,68 pašnjaci 657,61 33,66 Ukupno K.O 1.953,85 100,00 njive 945,39 73,46 vrtovi 7,10 0,55 voćnjaci 22,45 1,74 16 Zagrađe vinogradi 60,53 4,70 livade 86,14 6,69 pašnjaci 165,28 12,84 Ukupno K.O 1.286.88 100,00 njive 2.692,27 79,10 vrtovi 11,95 0,35 voćnjaci 72,65 2,13 17 Zaječar vinogradi 167,53 4,92 livade 261,33 7,68 pašnjaci 198,11 5,82 Ukupno K.O 3.403,84 100,00 njive 1.459,99 69,55 vrtovi 4,75 0,23 voćnjaci 37,02 1,76 18 Zvezdan vinogradi 67,11 3,20 livade 384,25 18,30 pašnjaci 146,17 6,96 Ukupno K.O 2.099,30 100,00 njive 396,10 80,83 vrtovi 0,86 0,18 voćnjaci 7,44 1,52 19 Jelašnica vinogradi 12,06 2,46 livade 46,79 9,55 pašnjaci 26,80 5,47 Ukupno K.O 490,05 100,00 njive 666,25 81,50 vrtovi 2,78 0,34 voćnjaci 11,20 1,37 20 Klenovac vinogradi 62,53 7,65 livade 31,29 3,83 pašnjaci 43,45 5,31 Ukupno K.O 817,49 100,00 njive 1.657,01 77,09 vrtovi 1,71 0,08 voćnjaci 34,47 1,60 21 Koprivnica vinogradi 56,95 2,65 livade 237,89 11,07 pašnjaci 161,55 7,52 Ukupno K.O 2.149,58 100,00

34 % u odnosu na Površina r.b. Katastarska opština Kultura ukupnu u hektarima poljoprivrednu površinu K.O. njive 1.516,62 52,18 vrtovi 6,71 0,23 voćnjaci 99,99 3,44 22 Lasovo vinogradi 35,92 1,24 livade 520,29 17,90 pašnjaci 727,26 25,02 Ukupno K.O 2.906,78 100,00 njive 1.416,36 70,17 vrtovi 2,57 0,13 voćnjaci 51,54 2,55 23 Lenovac vinogradi 34,42 1,71 livade 262,49 13,00 pašnjaci 251,16 12,44 Ukupno K.O 2.018,53 100,00 njive 573,19 82,02 vrtovi 7,63 1,09 voćnjaci 10,26 1,47 24 Leskovac vinogradi 17,78 2,54 livade 10,69 1,53 pašnjaci 79,26 11,34 Ukupno K.O 698,82 100,00 njive 1.561,09 69,22 vrtovi 1,79 0,08 voćnjaci 111,32 4,94 25 Lubnica vinogradi 56,47 2,50 livade 359,88 15,96 pašnjaci 164,60 7,30 Ukupno K.O 2.255,16 100,00 njive 747,73 41,58 vrtovi 17,28 0,96 voćnjaci 52,14 2,90 26 Mali Izvor vinogradi 44,38 2,47 livade 121,99 6,78 pašnjaci 814,89 45,31 Ukupno K.O 1.798,41 100,00 njive 738,20 80,96 vrtovi 0,17 0,02 voćnjaci 15,88 1,74 27 Mali Jasenovac vinogradi 46,04 5,05 livade 65,95 7,23 pašnjaci 45,60 5,00 Ukupno K.O 911,84 100,00 njive 702,02 78,75 vrtovi 3,93 0,44 voćnjaci 14,42 1,62 28 Mala Jasikova vinogradi 18,81 2,11 livade 76,91 8,63 pašnjaci 75,35 8,45 Ukupno K.O 891,44 100,00

35 % u odnosu na Površina r.b. Katastarska opština Kultura ukupnu u hektarima poljoprivrednu površinu K.O. njive 742,34 53,97 vrtovi 4,67 0,34 voćnjaci 21,68 1,58 29 Marinovac vinogradi 28,25 2,05 livade 125,19 9,10 pašnjaci 453,37 32,96 Ukupno K.O 1.375,50 100,00 njive 1.508,40 75,66 vrtovi 3,36 0,17 voćnjaci 18,10 0,91 30 Metriš vinogradi 42,84 2,15 livade 268,97 13,49 pašnjaci 151,88 7,62 Ukupno K.O 1.993,55 100,00 njive 1.245,49 65,94 vrtovi 1,53 0,08 voćnjaci 18,57 0,98 31 Nikoličevo vinogradi 65,89 3,49 livade 313,19 16,58 pašnjaci 244,26 12,93 Ukupno K.O 1.888,93 100,00 njive 1.564,93 76,59 vrtovi 0,36 0,02 voćnjaci 58,91 2,88 32 Planinica vinogradi 41,97 2,05 livade 203,97 9,98 pašnjaci 173,12 8,47 Ukupno K.O 2.043,26 100,00 njive 504,06 63,09 vrtovi 0,99 0,12 voćnjaci 29,03 3,63 33 Prlita vinogradi 37,33 4,67 livade 97,32 12,18 pašnjaci 130,28 16,31 Ukupno K.O 799,01 100,00 njive 1.925,43 62,02 vrtovi 8,05 0,26 voćnjaci 39,61 1,28 34 Rgotina vinogradi 123,74 3,99 livade 526,83 16,97 pašnjaci 480,74 15,49 Ukupno K.O 3.104,40 100,00 njive 1.402,88 71,28 vrtovi 4,49 0,23 voćnjaci 38,10 1,94 35 Salaš vinogradi 32,31 1,64 livade 281,80 14,32 pašnjaci 208,44 10,59 Ukupno K.O 1.968,03 100,00

36 % u odnosu na Površina r.b. Katastarska opština Kultura ukupnu u hektarima poljoprivrednu površinu K.O. njive 567,76 59,19 vrtovi 7,05 0,73 voćnjaci 59,29 6,18 36 Selačka vinogradi 34,36 3,58 livade 54,85 5,72 pašnjaci 235,90 24,59 Ukupno K.O 959,22 100,00 njive 327,98 75,17 vrtovi 1,37 0,31 voćnjaci 7,12 1,63 37 Tabakovac vinogradi 16,29 3,73 livade 25,46 5,84 pašnjaci 58,07 13,31 Ukupno K.O 436,30 100,00 njive 683,99 73,06 vrtovi 1,05 0,11 voćnjaci 10,23 1,09 38 Trnavac vinogradi 43,08 4,60 livade 72,19 7,71 pašnjaci 125,72 13,43 Ukupno K.O 936,25 100,00 njive 1.232,08 80,70 vrtovi 3,32 0,22 voćnjaci 42,78 2,80 39 Halovo vinogradi 47,11 3,09 livade 121,14 7,93 pašnjaci 80,36 5,26 Ukupno K.O 1.526,78 100,00 njive 1.055,75 83,82 vrtovi 0,88 0,07 voćnjaci 24,37 1,93 40 Šipikovo vinogradi 75,77 6,02 livade 42,96 3,41 pašnjaci 59,79 4,75 Ukupno K.O 1.259,52 100,00 njive 695,43 82,33 vrtovi 0,91 0,11 voćnjaci 26,43 3,13 41 Šljivar vinogradi 22,23 2,63 livade 48,24 5,71 pašnjaci 51,43 6,09 Ukupno K,O 844,67 100,00

37 3.1.1.2 SVOJINSKA I POSEDOVNA STRUKTURA POLJ. ZEMLJIŠTA Tab. 3.5 Površine poljoprivrednog zemljišta po oblicima svojine po K.O u ha r.b. K.O Kultura Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo njive 590,10 7,76 10,61 0,00 0,00 vrtovi 3,61 0,05 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 26,76 0,41 0,00 0,00 0,00 1 Borovac vinogradi 28,90 0,15 0,00 0,00 0,00 livade 19,87 0,03 0,07 0,00 0,00 pašnjaci 77,80 3,51 0,01 0,00 0,00 Ukupno K.O 747,04 11,92 10,69 0,00 0,00 njive 1.109,09 123,25 3,95 0,00 0,00 vrtovi 5,88 0,26 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 29,60 0,58 0,00 0,00 0,00 2 Brusnik vinogradi 97,54 5,89 0,10 0,00 0,00 livade 146,28 12,17 0,04 0,00 0,20 pašnjaci 75,63 45,58 0,00 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.464,02 187,72 4,09 0,00 0,20 njive 3.023,77 274,04 312,86 0,00 3,31 vrtovi 36,73 0,25 0,35 0,00 0,00 voćnjaci 91,33 5,86 2,07 0,00 0,53 Veliki 3 vinogradi 101,59 1,36 6,53 0,00 0,00 Izvor livade 280,85 15,46 31,18 0,00 0,00 pašnjaci 188,57 194,28 8,87 0,00 0,00 Ukupno K.O 3.722,86 491,25 361,85 0,00 3,84 njive 722,98 3,75 0,00 0,00 0,00 vrtovi 1,49 0,06 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 10,71 0,00 0,00 0,00 0,00 Veliki 4 vinogradi 48,13 0,18 0,00 0,00 0,00 Jasenovac livade 81,86 0,79 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 35,95 46,86 0,00 0,00 1,09 Ukupno K.O 901,12 51,65 0,00 0,00 1,09 njive 1.824,96 12,50 2,62 0,00 1,02 vrtovi 8,76 0,09 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 33,45 0,00 0,03 0,00 0,00 Velika 5 vinogradi 59,49 0,11 0,00 0,00 0,00 Jasikova livade 207,68 1,08 0,09 0,00 0,00 pašnjaci 181,08 56,31 3,31 0,37 2,07 Ukupno K.O 2.315,42 70,09 6,05 0,37 3,09 njive 1.272,29 50,14 196,97 0,00 4,03 vrtovi 8,95 0,23 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 66,20 6,84 1,15 0,00 0,00 6 Vražogrnac vinogradi 89,19 2,69 10,83 0,00 0,00 livade 160,30 8,49 9,21 0,00 0,00 pašnjaci 92,74 47,00 1,11 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.689,67 115,39 219,27 0,00 4,03 njive 824,62 43,35 0,19 0,00 0,00 vrtovi 3,54 0,28 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 23,01 0,35 0,00 0,00 0,00 7 Vratarnica vinogradi 32,29 0,41 0,00 0,00 0,00 livade 332,11 20,48 0,23 0,00 0,00 pašnjaci 231,64 260,26 0,08 0,00 0,12 Ukupno K.O 1.447,21 325,12 0,49 0,00 0,12

38 r.b. K.O. Kultura Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo njive 709,51 7,24 0,00 0,00 0,00 vrtovi 10,55 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 44,41 0,65 0,00 0,00 0,00 8 Vrbica vinogradi 45,36 0,01 0,00 0,00 0,00 livade 24,49 0,02 0,00 0,00 0,27 pašnjaci 70,81 25,64 0,00 0,07 0,00 Ukupno K.O 905,14 33,55 0,00 0,07 0,27 njive 1.015,58 31,29 2,67 0,00 0,00 vrtovi 3,85 0,14 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 37,73 0,01 0,13 0,00 0,00 9 Gamzigrad vinogradi 34,09 0,10 0,00 0,00 0,00 livade 274,41 10,07 0,22 0,00 0,00 pašnjaci 127,39 10,22 0,69 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.493,05 51,83 3,70 0,00 0,00 njive 998,57 25,62 0,30 0,00 1,91 vrtovi 5,06 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 37,12 0,08 0,00 0,00 0,00 10 Glogovica vinogradi 13,52 0,27 0,00 0,00 0,00 livade 266,08 2,88 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 899,96 22,54 4,18 0,00 3,79 Ukupno K.O 2.220,31 51,40 4,48 0,00 5,70 njive 967,99 39,02 0,23 0,00 0,00 vrtovi 6,07 0,05 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 21,18 0,18 0,00 0,00 0,00 Gornja Bela 11 vinogradi 17,75 0,16 0,00 0,00 0,00 Reka livade 106,40 5,60 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 262,45 76,05 1,07 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.381,84 121,06 1,30 0,00 0,00 njive 953,25 11,40 0,09 0,00 0,00 vrtovi 6,71 0,05 0,03 0,00 0,00 voćnjaci 34,17 0,93 0,03 0,00 0,00 12 Gradskovo vinogradi 55,72 0,20 0,00 0,00 0,00 livade 82,06 0,36 0,01 0,00 0,00 pašnjaci 116,04 113,46 2,00 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.247,96 126,40 2,16 0,00 0,00 njive 1.557,94 187,10 2,69 0,00 0,81 vrtovi 25,36 0,47 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 30,77 2,65 0,00 0,00 0,00 13 Grlište vinogradi 47,99 0,62 0,00 0,00 0,00 livade 53,87 5,89 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 135,74 12,00 0,00 0,00 2,32 Ukupno K.O 1.851,68 208,74 2,69 0,00 3,13 njive 1.470,75 117,93 29,15 0,08 2,00 vrtovi 12,51 0,06 0,98 0,00 0,13 voćnjaci 64,98 1,18 1,17 0,00 0,03 14 Grljan vinogradi 113,65 5,69 0,18 0,00 0,00 livade 179,66 1,56 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 101,24 156,88 0,00 1,47 0,00 Ukupno K.O 1.942,78 283,29 31,48 1,55 2,16

39 r.b. K.O. Kultura Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo njive 836,60 93,90 39,44 0,00 0,27 vrtovi 4,92 0,02 0,03 0,00 0,00 voćnjaci 39,78 0,51 0,07 0,00 0,00 15 Dubočane vinogradi 32,08 0,53 0,40 0,00 0,00 livade 244,84 2,47 0,37 0,00 0,00 pašnjaci 550,67 91,38 15,56 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.708,90 188,81 55,86 0,00 0,27 njive 913,50 29,99 1,90 0,00 0,00 vrtovi 7,09 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 21,67 0,78 0,00 0,00 0,00 16 Zagrađe vinogradi 59,92 0,44 0,17 0,00 0,00 livade 84,61 1,39 0,14 0,00 0,00 pašnjaci 82,39 82,84 0,06 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.169,17 115,45 2,26 0,00 0,00 njive 1.981,64 572,34 137,48 0,00 0,81 vrtovi 1,41 10,49 0,00 0,00 0,05 voćnjaci 39,53 32,85 0,18 0,00 0,10 17 Zaječar vinogradi 123,72 41,62 1,87 0,00 0,32 livade 211,93 45,84 3,56 0,00 0,00 pašnjaci 32,64 165,06 0,41 0,00 0,00 Ukupno K.O 2.390,87 868,19 143,50 0,00 1,28 njive 1.373,76 82,25 2,86 0,00 1,13 vrtovi 4,70 0,05 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 36,60 0,32 0,01 0,00 0,09 18 Zvezdan vinogradi 64,34 2,77 0,00 0,00 0,00 livade 372,51 11,30 0,24 0,00 0,20 pašnjaci 74,90 70,85 0,43 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.926,81 167,53 3,54 0,00 1,42 njive 393,66 2,25 0,19 0,00 0,00 vrtovi 0,86 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 7,41 0,02 0,00 0,00 0,00 19 Jelašnica vinogradi 11,92 0,15 0,00 0,00 0,00 livade 46,20 0,59 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 21,68 4,73 0,38 0,01 0,00 Ukupno K.O 481,73 7,74 0,57 0,01 0,00 njive 613,21 51,95 1,09 0,00 0,00 vrtovi 2,61 0,17 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 11,03 0,17 0,00 0,00 0,00 20 Klenovac vinogradi 62,41 0,12 0,00 0,00 0,00 livade 27,99 3,29 0,01 0,00 0,00 pašnjaci 10,56 32,85 0,04 0,00 0,00 Ukupno K.O 727,80 88,55 1,15 0,00 0,00 njive 1.540,13 33,61 83,17 0,00 0,10 vrtovi 1,71 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 34,40 0,06 0,00 0,00 0,00 21 Koprivnica vinogradi 56,80 0,12 0,03 0,00 0,00 livade 232,60 2,26 3,03 0,00 0,00 pašnjaci 131,08 27,20 3,27 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.996,72 63,26 89,49 0,00 0,11

40 Katastarska r.b. Kultura opština Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo njive 1.420,64 95,91 0,00 0,00 0,06 vrtovi 6,66 0,05 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 99,25 0,73 0,00 0,00 0,00 22 Lasovo vinogradi 35,55 0,37 0,00 0,00 0,00 livade 432,35 87,22 0,57 0,00 0,15 pašnjaci 674,58 51,11 0,00 0,00 1,56 Ukupno K.O 2.669,04 235,39 0,57 0,00 1,78 njive 1.271,14 141,43 3,46 0,00 0,33 vrtovi 1,77 0,80 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 49,90 1,56 0,07 0,00 0,00 23 Lenovac vinogradi 33,80 0,34 0,29 0,00 0,00 livade 244,84 17,47 0,00 0,00 0,19 pašnjaci 215,86 35,07 0,22 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.817,31 196,66 4,04 0,00 0,52 njive 541,77 30,84 0,09 0,00 0,50 vrtovi 6,28 1,32 0,00 0,00 0,04 voćnjaci 9,64 0,62 0,00 0,00 0,00 24 Leskovac vinogradi 17,29 0,49 0,00 0,00 0,00 livade 10,20 0,45 0,00 0,00 0,04 pašnjaci 69,26 9,71 0,00 0,00 0,30 Ukupno K.O 654,44 43,42 0,09 0,00 0,87 njive 1.399,76 157,97 2,52 0,00 0,84 vrtovi 1,79 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 108,56 2,48 0,28 0,00 0,00 25 Lubnica vinogradi 54,75 1,72 0,00 0,00 0,00 livade 340,12 19,76 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 162,25 2,24 0,10 0,00 0,00 Ukupno K.O 2.067,23 184,18 2,90 0,00 0,84 njive 741,87 5,46 0,04 0,00 0,36 vrtovi 17,11 0,17 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 51,38 0,62 0,00 0,00 0,14 26 Mali Izvor vinogradi 44,26 0,12 0,00 0,00 0,00 livade 119,48 1,88 0,64 0,00 0,00 pašnjaci 657,48 157,32 0,00 0,00 0,09 Ukupno K.O 1.631,58 165,56 0,68 0,00 0,58 njive 654,03 84,06 0,00 0,00 0,10 vrtovi 0,17 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 15,62 0,07 0,00 0,00 0,19 Mali 27 Jasenovac vinogradi 46,04 0,00 0,00 0,00 0,00 livade 65,22 0,72 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 15,93 29,67 0,00 0,00 0,01 Ukupno K.O 797,01 114,53 0,00 0,00 0,30 njive 659,30 12,34 30,38 0,00 0,00 vrtovi 3,93 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 14,31 0,11 0,00 0,00 0,00 28 Mala Jasikova vinogradi 18,20 0,16 0,44 0,00 0,00 livade 76,21 0,31 0,40 0,00 0,00 pašnjaci 57,91 16,05 1,38 0,00 0,00 Ukupno K.O 829,86 28,97 32,61 0,00 0,00

41 Katastarska r.b. Kultura opština Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo njive 736,57 5,77 0,00 0,00 0,00 vrtovi 4,59 0,09 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 21,38 0,29 0,00 0,00 0,00 29 Marinovac vinogradi 27,96 0,30 0,00 0,00 0,00 livade 123,03 2,16 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 357,65 95,72 0,00 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.271,18 104,32 0,00 0,00 0,00 njive 1.387,37 56,15 9,59 10,09 45,19 vrtovi 3,31 0,06 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 17,28 0,67 0,00 0,16 0,00 30 Metriš vinogradi 41,39 1,45 0,00 0,00 0,00 livade 253,08 8,46 0,03 0,00 7,40 pašnjaci 126,21 23,96 0,02 0,00 1,69 Ukupno K.O 1.828,64 90,74 9,65 10,25 54,28 njive 1.047,96 190,97 5,96 0,60 0,00 vrtovi 1,50 0,03 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 18,53 0,05 0,00 0,00 0,00 31 Nikoličevo vinogradi 64,37 1,16 0,35 0,00 0,00 livade 293,36 19,58 0,00 0,24 0,00 pašnjaci 96,73 147,52 0,00 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.522,46 359,31 6,32 0,84 0,00 njive 1.322,02 213,87 29,04 0,00 0,00 vrtovi 0,36 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 56,15 2,76 0,00 0,00 0,00 32 Planinica vinogradi 39,09 2,88 0,00 0,00 0,00 livade 193,05 9,43 1,49 0,00 0,00 pašnjaci 97,84 75,13 0,07 0,00 0,08 Ukupno K.O 1.708,52 304,07 30,59 0,00 0,08 njive 463,74 40,32 0,00 0,00 0,00 vrtovi 0,99 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 28,73 0,31 0,00 0,00 0,00 33 Prlita vinogradi 36,87 0,46 0,00 0,00 0,00 livade 95,30 1,30 0,72 0,00 0,00 pašnjaci 76,40 53,88 0,00 0,00 0,00 Ukupno K.O 702,02 96,27 0,72 0,00 0,00 njive 1.452,84 269,03 202,70 0,00 0,87 vrtovi 7,40 0,42 0,23 0,00 0,00 voćnjaci 36,49 2,04 1,03 0,00 0,06 34 Rgotina vinogradi 111,15 6,57 6,02 0,00 0,00 livade 384,11 72,43 70,20 0,00 0,09 pašnjaci 216,05 227,83 33,49 0,00 3,36 Ukupno K.O 2.208,04 578,32 313,66 0,00 4,38 njive 1.359,48 32,57 10,83 0,00 0,00 vrtovi 4,49 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 37,01 1,10 0,00 0,00 0,00 35 Salaš vinogradi 31,73 0,36 0,23 0,00 0,00 livade 257,67 11,50 12,64 0,00 0,00 pašnjaci 156,73 45,53 6,11 0,00 0,06 Ukupno K.O 1.847,11 91,05 29,82 0,00 0,06

42 Katastarska r.b. Kultura opština Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo njive 547,08 6,99 0,78 0,00 12,92 vrtovi 6,52 0,24 0,00 0,00 0,29 voćnjaci 57,45 1,11 0,00 0,00 0,73 36 Selačka vinogradi 33,35 0,89 0,00 0,00 0,12 livade 49,63 4,23 0,00 0,00 1,00 pašnjaci 62,43 168,03 0,00 0,00 5,45 Ukupno K.O 756,46 181,48 0,78 0,00 20,50 njive 323,36 4,63 0,00 0,00 0,00 vrtovi 1,37 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 7,08 0,04 0,00 0,00 0,00 37 Tabakovac vinogradi 16,29 0,00 0,00 0,00 0,00 livade 24,97 0,49 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 12,01 46,07 0,00 0,00 0,00 Ukupno K.O 385,07 51,23 0,00 0,00 0,00 njive 577,22 25,06 81,71 0,00 0,00 vrtovi 0,95 0,09 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 9,30 0,93 0,00 0,00 0,00 38 Trnavac vinogradi 35,06 0,62 7,40 0,00 0,00 livade 63,51 5,33 3,35 0,00 0,00 pašnjaci 20,26 91,34 14,11 0,00 0,00 Ukupno K.O 706,31 123,38 106,56 0,00 0,00 njive 1.214,50 14,96 0,00 0,00 2,62 vrtovi 3,31 0,01 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 42,28 0,18 0,00 0,00 0,33 39 Halovo vinogradi 47,11 0,00 0,00 0,00 0,00 livade 119,86 0,75 0,00 0,00 0,52 pašnjaci 66,29 13,92 0,00 0,00 0,15 Ukupno K.O 1.493,35 29,82 0,00 0,00 3,62 njive 988,06 67,69 0,00 0,00 0,00 vrtovi 0,88 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 24,12 0,25 0,00 0,00 0,00 40 Šipikovo vinogradi 75,64 0,13 0,00 0,00 0,00 livade 42,95 0,02 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 18,16 41,63 0,00 0,00 0,00 Ukupno K.O 1.149,80 109,72 0,00 0,00 0,00 njive 662,32 33,11 0,00 0,00 0,00 vrtovi 0,91 0,00 0,00 0,00 0,00 voćnjaci 26,26 0,16 0,00 0,00 0,00 41 Šljivar vinogradi 22,23 0,00 0,00 0,00 0,00 livade 48,24 0,00 0,00 0,00 0,00 pašnjaci 49,04 2,39 0,00 0,00 0,00 Ukupno K.O 809,01 35,66 0,00 0,00 0,00 Izvor podataka: Republički geodetski zavod

43 Tab. 3.6 Površine poljoprivrednog zemljišta po oblicima svojine u opštini Zaječar, u hektarima Broj Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo Ukupna Kulture parcela njive 43.464,93 3.289,84 1.205,54 10,77 79,19 48.050,26 vrtovi 236,65 15,98 1,61 0,00 0,51 254,75 voćnjaci 1.472,57 70,50 6,22 0,16 2,19 1.551,65 vinogradi 2.028,54 81,59 34,84 0,00 0,44 2.145,40 livade 6.673,79 415,51 138,43 0,24 10,06 7.238,03 pašnjaci 6.710,04 2.879,62 96,98 1,91 22,14 9.710,68 Ukupno 60.586,53 6.753,03 1.483,62 13,07 114,52 68.950,78 Grad Zaječar, je jedna od prvih opština u Srbiji koja je osam- desetih i devedesetih godina prošlog veka iskoristila podsticaje drža- ve i ukrupnila posede putem komasacija u 13 katastarskih opština. (tab. 3.6.1). U pojedinim katastarskim opštinama (Selačka, Mali Izv- or) pre komasacije je bila najsitnija parcelacija u Srbiji. Putem arondacije ukrupnjeni su posedi dva velika poljoprivredna dobra (Salaš i Zaječar).

Tabela 3.6.1 Pregled izvršene komasacije po Katastarskim opštinama R.br. Katastarska Komasirana Broj Prosečna veličina opština površina KO u ha parcela parcele u ha 1. Borovac 124,87 249 0,50.16 2. V. Izvor 1.488,68 2.616 0,56.91 3. V. Jasenovac 302,79 385 0,78.65 4. Vratarnica 508,48 822 0,61.86 5. Vrbica 132,13 249 0,53.07 6. Grlište 1.037,62 2.184 0,47.51 7. Grljan 1.161,56 2.022 0,57.45 8. M. Izvor 508,71 824 0,61.74 9. M. Jasenovac 237,05 153 1,54.94 10. Prlita 264,62 299 0,88.51 11. Selačka 489,69 1.027 0,47.69 12. Halovo 378,05 534 0,70.80 13. Šipikovo 507,07 693 0,73.17 Ukupno: 7.141,32 12.057 0,59.28

Podaci ukazuju da je na području opštine komasirano 7.141,32 ha, od ukupno 59.240,10 ha, obradivog zemljišta (12 %). Kako bi se poljoprivredno zemljište još bolje valorizovalo kao resurs razvoja opštine, u narednom periodu treba nastaviti sa aktivn- ostima ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta.

3.1.2 ŠUMSKO ZEMLJIŠTE

Tab. 3.7 Površine pod šumama po oblicima svojine po Kat. opštinama (ha) R.b Katastarska Privatno Državno Društveno Zadružno Ostalo Ukupno opština 1 Borovac 311,35 1,06 0,00 0,00 0,00 312.40 2 Brusnik 565,80 38,71 1,63 0,00 0,00 606.13 3 Veliki Izvor 1.230,76 46,45 37,78 0,00 0,26 1.315.25 4 V.Jasenovac 475,58 7,13 0,00 0,00 0,00 482.71 5 V. Jasikova 895,52 5,87 0,09 0,00 1,34 902.83 6 Vražogrnac 414,54 30,87 9,43 0,00 0,09 454.93 7 Vratarnica 1.270,65 502,10 3,63 0,00 0,64 1.777.03 8 Vrbica 247,38 13,44 0,00 0,00 0,00 260.83 9 Gamzigrad 530,47 49,04 5,69 0,00 0,00 585.20 10 Glogovica 778,48 9,84 1,73 0,00 0,77 790.83 Gornja Bela 11 Reka 1.012,81 265,16 1,79 0,00 0,00 1.279.76 12 Gradskovo 655,53 44,59 2,02 0,00 0,00 702.13 13 Grlište 572,08 38,34 0,00 0,00 3,68 614.11 14 Grljan 833,66 131,67 0,09 0,00 0,00 965.43 15 Dubočane 1.202,48 3,03 2,04 0,00 0,00 1.207.55 16 Zagrađe 404,30 18,38 0,17 0,00 0,00 422.85 17 Zaječar 474,82 342,29 3,40 0,00 1,71 822.22 18 Zvezdan 1.073,66 57,26 2,48 0,00 0,00 1.133.39 19 Jelašnica 163,56 44,28 0,68 0,00 0,00 208.52 20 Klenovac 186,57 13,22 0,07 0,00 0,00 199.87 21 Koprivnica 932,64 143,58 3,83 0,00 0,00 1.080.05 22 Lasovo 1.223,00 326,37 0,00 0,00 0,00 1.549.38 23 Lenovac 1.097,80 307,93 0,77 0,00 0,07 1.406.57 24 Leskovac 335,69 42,77 0,00 0,00 0,69 379.15 25 Lubnica 505,76 35,50 1,35 0,00 0,00 542.61 26 Mali Izvor 1.242,52 492,34 0,00 0,00 0,00 1.734.86 27 M.Jasenovac 211,94 0,57 0,00 0,00 0,00 212.50 28 M. Jasikova 308,08 3,02 1,22 0,00 0,00 312.32 29 Marinovac 841,00 355,69 0,00 0,00 0,00 1.196.69 30 Metriš 591,52 12,75 0,52 0,00 3,40 608.18 31 Nikoličevo 677,17 28,32 0,64 0,00 0,00 706.12 32 Planinica 381,46 60,54 0,91 0,00 0,00 442.91 33 Prlita 571,18 126,74 0,43 0,00 0,00 698.35 34 Rgotina 1.147,31 115,22 125,59 0,00 0,48 1.388.59 35 Salaš 692,98 46,42 10,48 0,00 2,66 752.54 36 Selačka 304,84 680,50 0,00 0,00 4,26 989.60 37 Tabakovac 205,86 34,93 0,00 0,00 0,00 240.79 38 Trnavac 238,80 28,56 3,73 0,00 0,00 271.10 39 Halovo 830,42 5,16 0,08 0,00 1,18 836.84 40 Šipikovo 259,87 1,69 0,00 0,00 0,00 261.55 41 Šljivar 199,05 31,10 0,00 0,00 0,00 230.14 Ukupno grad 26.098.87 4.542,43 222,28 0,00 21,24 30.884,82 Zaječar Izvor podataka: Republički geodetski zavod

45 Na području grada Zaječara površine pod šumama su na 30.884,82 ha, što predstavlja 28,9 % od ukupne površine opštine. Od ukupnih površina pod šumama u privatnom vlasništvu je 26.098,87 ha (84,50 %), u državnom vlasništvu je 4.542,43 ha (14,71 %), u društvenoj svojini je 222,28 ha (0,72 %), a ostale vrste svojine obuhvataju 21,24 ha (0,07 %). Po podacima iz ,,Opšte osnove gazdovanja šumama za Timo- čko šumsko područje za period 2004. – 2013. godina“, stanje šuma je sledeće (Tab. 3.8):

Tab. 3.8 Površine šumskog područja u gradui Zaječaru ŠUME I ŠUMSKO ZEMLJIŠTE OSTALO ZEMLJIŠTE Ukupno Vlasništvo/ UKUPNA Šumske Za ostale Svega Šuma šumsko Svega Neplodno Zauzeće Poli. Opš. POVRŠINA kulture svrhe zemljište ha ha ha ha ha ha ha ha ha Državne šume 5.066,02 4.622,39 4.077,68 275,99 268,72 443,63 143,14 300,49 13,12 Privatne šume 25.587,00 25.587,00 25.587,00 Grad Zaječar 30.653,02 30.209,39 29.664,68 275,99 268,72 443,63 143,14 300,49 13,12 Državnim šumama na području grada Zaječara gazduje Šum- ska uprava „Zaječar“ i površine na kojima gazduje ne poklapaju se sa granicama opštine. Površina šuma i šumskog zemljišta u državnom vlasništvu kojom gazduje Šumska uprava „Zaječar“ iznosi 5.066,02 ha. Od toga šume i šumsko zemljište zauzimaju 4.622,39 ha ili 91,2 %, a ostalo zemljište zauzima 443,63 ha ili 8,8 %. Šume zauzimaju površinu od 4.077,68 ha, a šumske kulture (veštački podignute sastojine starosti do 20 godina), zauzimaju povr- šinu od 275,99 ha, odnosno ukupno obrasla površina u državnom vl- asništvu iznosi 4.355,67 ha. Ukupna neobrasla površina u državnom vlasništvu iznosi 712,35 ha, od toga 268,72 ha je šumsko zemljište koje treba privesti šumskoj kulturi (pošumiti), a 443,63 ha predstavlja ostalo zemljište (zemljište za ostale svrhe i neplodno zemljište). Površina šuma u privatnom vlasništvu sa kojom gazduje šum- ska uprava „Zaječar“ iznosi 25.587,00 ha. Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta nad kojom gazduje šumska uprava „Zaječar“ iznosi 30.653,02 ha. Državne šume obuhvaćene su gazdinskim jedinicama i to:

46 - Gazdinska jedinica "Vrška Čuka - Baba Jona - Treći Vrh" - Gazdinska jedinica "Šaška – Studena - Selačka Reka" (Tab. 3.9).

Tab. 3.9 Šumsko i ostalo zemljište po gazdinskim jedinicama ŠUME I ŠUMSKO ZEMLJIŠTE OSTALO ZEMLJIŠTE Ukupno Za Gazdinska UKUPNA Šumske Svega Šuma šum. Svega Neplodno ostale jedinica POVRŠINA kulture zemlj. svrhe ha ha ha ha ha ha ha V.Čuka- B.Jona- 3.136,72 2.752,29 2.244.01 275.99 232.29 381.43 121.73 259.70 T.vrh Šaška- Studena- 1.929,40 1.867,20 1.833,67 33.53 62.20 21.41 40.79 S.reka Državne 5.066,02 4.622,39 4.077,68 275,99 268,72 443,72 143,14 300,49 šume Privatne 25.587,00 25.587,00 25.587,00 - - - - - šume Š.U. 30.653,02 30.209,39 29.664,68 275,99 268,72 443,72 143,14 300,49 Zaječar

Gazdinska jedinica ,,Vrška Čuka – Baba Jona – Treći Vrh“

Ova gazdinska jedinica se prostire na teritoriji tri opštine. To su opština Zaječar (3.015,4 ha), Bor (48,66 ha) i Boljevac (72,56 ha). Njome gazduje Š.U. „Zaječar“. Ukupna površina ove gazdinske jedinice iznosi 3.136,62 ha što čini 3,8 % od ukupne površine šumskog područja u državnoj svojini. Od toga je obraslo 2.520 ha (80,34 %), neobraslo 616,62 ha (19,66 %), od čega ukupno šumskog zemljišta ima 235,19 ha. Ukupna zapremina iznosi 98.567,7 m3, što čini 1,3 % od ukupno utvrđene zapremine koja se nalazi na teritoriji celog šumskog po- dručja u državnoj svojini. Ukupan tekući zapreminski prirast iznosi 2.608,9 m3, što čini 1,4 % od ukupnog tekućeg zapreminskog prirasta na teritoriji celog šumskog područja u državnoj svojini. Prosečna zapremina iznosi 39,1 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 1,0 m3/ha, a procenat zapreminskog prirasta je 2,6 %. Najveće učešće u drvnoj zapremini, na području ove gazdinske jedinice, imaju sledeće drvenaste vrste: bukva, cer, sladun i crni bor.

47 Očuvane sastojine zauzimaju 24,3 %, razređene 13,5 %, devastirane 13,5 %, a šikare i šibljaci 48,6 % ukupne obrasle površine ove gazdinske jedinice. Čiste sastojine rasprostiru se na površini od 560,20 ha, a meš- ovite na 735,34 ha. Debljinska struktura na području ove gazdinske jedinice pokazuje najveće učešće I i II debljinskog razreda u ukupnoj drvnoj zapremini.

Gazdinska jedinica ,,Šaška – Studena – Selačka Reka“

Gazdinska jedinica „Šaška – Studena – Selačka reka“ se celom svojom površinom prostire na teritoriji grada Zaječara i njome gazduje Š.U. ,,Zaječar“. Ukupna površina gazdinske jedinice ,,Šaška – Studena – Sel- ačka reka“ je 1.929,40 ha, što je 2,3 % od ukupne površine šumskog područja u državnoj svojini. Obraslo je 1.833,67 ha (95,04 %), a neobraslo 95,73 ha (4,96 %), od čega ukupno šumsko zemljišta obuhvata 33,53 ha. Ukupna zapremina iznosi 272.609,1 m3 što čini 3,6 % od utvrđene zapremine koja se nalazi na teritoriji šumskog područja u državnoj svojini. Tekući zapreminski prirast iznosi 7.980,1 m3, što čini 4,2 % od ukupnog tekućeg zapreminskog prirasta šumskog područja u držav- noj svojini. Prosečna zapremina u gazdinskoj jedinici je 148,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 4,2 m3/ha, a procenat zapreminskog prirasta je 2,9 %. Najveće učešće u drvnoj zapremini, na području ove gazdinske jedinice, imaju sledeće drvenaste vrste: bukva, crni bor , cer i kit- njak. Očuvane sastojine zauzimaju 26,7 %, razređene 53,3 %, devastirane 3,7 %, a šikare i šibljaci 16,3 % ukupne obrasle površine ove gazdinske jedinice. Čiste sastojine rasprostiru se na površini od 1.039,38 ha, a mešovite na 441,01 ha. Debljinska struktura na području ove gazdinske jedinice pokazuje najveće učešće I, II i III debljinskog razreda u ukupnoj drvnoj zapremini.

48 Tab. 3.10 Zapremina i zapreminski prirast za državnih i privatnih šuma na području grada Zaječara

Zapremina Zapreminski prirast Vlasni- štvo Bukva Hrast Ostalo Svega Bukva Hrast Ostalo Svega m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Državno 213.713,37 95.990,5 61.472,9 371.176,77 5.024,9 2.500,77 3.063,27 10.588,94

Privatno 146.080 2104.490 86.190 2336.760 1.540 26.636 941 29.117 Ukupno 359.793,37 2200.480,5 147.662,9 2707.936,8 6.564,9 29.136,8 4.004,27 39.705,94 Stanje privatnih šuma po poreklu, strukturnom obliku, mešo- vitosti, očuvanosti, smesi i zdravstvenom stanju je sledeće: Poreklo: po poreklu su zastupljene izdanačke (91 %), visoke (7 %) i veštački podignute sastojine i šibljaci (2 %). Najzastupljenije su izdanačke sastojine. Strukturni oblik: kod visokih sastojina, strukturni oblik je jednodobni, približno jednodobni i raznodobni, kod izdanačkih sastojina strukturni oblik je jednodobni ili približno jednodobni i kod veštačkih podignutih sastojina strukturni oblik je, takođe, jednodobni. Očuvanost: u svim katastarskim opštinama sastojine su uglavnom razređene i devastirane, dok je manji deo očuvan (uglavnom visoke sastojine tvrdih lišćara). Mešovitost: po mešovitosti zastupljene su čiste i mešovite sastojine (stablimična i grupimična smeša). Sklop: najveći deo sastojina je razređen, sklop se kreće izme- đu 05 i 07. Visoke sastojine tvrdih lišćara na većoj površini imaju potpun sklop (08-09). Zdravstveno stanje: zdravstveno stanje je loše do srednje. Za- paženo je sušenje hrasta, ugroženost od požara, a u manjoj meri ugroženost od čoveka, stoke i divljači.

LITERATURA 1. Republički geodetski zavod 2. Program zaštite, uređenja i korišćenja polj. zemljišta 3. Opšta osnova gazdovanja šumama za Timočko šumsko područje za period 2004. – 2013. god.

49 3.2 VODE

Grad Zaječar se nalazi na ušću Crnog i Belog Timoka. Slivno područje ovih reka je veliko i bogato. Klimu na ovom području karak- terišu duge i snežne zime, što daje mogućnost da se vodni potencijali mogu racionalno koristiti, pa se pored potreba vodosnabdevanja koriste i za navodnjavanje poljoprivrednih površina. U budućnosti će to biti ostvarljivo izgradnjom vodosistema ,,Bogovina“ koji je planiran u svim strateškim dokumentima (Regionalni prostorni plan i Prostor- ni plan Republike Srbije). Na području grada pored reka (Crnog i Belog Timoka), postoji nekoliko jezera (Glogovičko, Grliško, Rgotsko, Sovinačko,) koja predstavljaju vodne potencijale grada. Ne treba zanemariti i potencijale termomineralnih voda u Gam- zigradskoj i Nikoličevskoj banji.

3.2.1 VODOSNABDEVANJE

Do druge polovine dvadesetog veka (do Drugog svetskog rata) grad Zaječar se snabdevao vodom iz arterskih česama kojih je u jednom periodu bilo preko 70. Poznata je činjenica da grad leži na nekoliko nivoa podzemnih jezera. U nivou preko 300 m javljaju se vode sa mineralnim svojstvima. Danas oko 50 česama daju samoizlive malih izdašnosti. Četrdeset seoskih naselja na području opštine pitanje vodosnabdevanja rešavalo je izgradnjom lokalnih izvorišta i kaptaža. Grad Zaječar od 1957. god. počinje planski i organizovano da rešava pitanje vodosnabdevanja. Danas spada u opštine koja je du- goročno rešila pitanje vodosnabdevanja grada i seoskih naselja. U ovom periodu izgrađena su tri izvorišta i to: izvorište „Beli Ti- mok“, izvorište „Tupižnica“ i izvorište „Grlište“ izgradnjom akumulacije, brane i fabrike vode, što se smatra kapitalnom investicijom za grad i opštinu Zaječar.

50 3.2.1.1 IZVORIŠTE „BELI TIMOK“

Zahvatanje vode iz aluviona Belog Timoka, odnosno eksploatacija izvorišta „Beli Timok“ započela je od 1957. god. Taj period predstavlja početak organizovanog snabdevanja vodom u Zaječaru. Si- stem zahvatanja vode je iz kopanih bunara sa nategama, koje iz svih bunara na izvorištu dovode vodu do sabirnog bunara. Na izvorištu je izgrađena i opremljena crpna stanica „Beli Timok“ iz koje se voda potiskuje u distributivnu vodovodnu mrežu i rezervoar „Kraljevica“. Kapacitet izvorišta varira u zavisnosti od nivoa vode u Belom Timo- ku i kreće se od 50 lit/sec, u periodu niskog vodostaja na Timoku, do 75 lit/sec pri visokom vodostaju. Ovo izvorište je nadograđivano tokom svog eksploatacionog perioda sa mogućnošću nalevanja infiltra- cionih bazena vodom iz Belog Timoka i podizanja kapaciteta izvoriš- ta na 90 lit/sec. Inače, kapacitet crpne stanice je znatno viši od izda- šnosti izvorišta i iznosi 125 lit/sec. Ovo izvorište je u jednom kraćem periodu bilo napušteno, ali se pokazalo da može da pomogne u sna- bdevanju vodom i da služi kao rezerva u slučaju planskog ili havarij- skog isključenja glavnog izvorišta „Grlište“.

3.2.1.2 IZVORIŠTE „TUPIŽNICA“

Ovo izvorište se nalazi u krečnjačkom masivu planine Tupižni- ca i predstavlja karstno vrelo u kanjonu Lasovačke reke. Izdašnost izvorišta sa samoizlivom varira u rasponu od Q =25 lit/sec do 2.500 lit/sec. Voda sa ovog vrela transportuje se gravitacionim cevovodom dužine 26 km i prečnika Ø 300 i Ø 350 mm, do distributivne mreže u Zaječaru i rezervoara „Kraljevica“. Izdašnost izvorišta i kapacitet ce- vovoda nisu usaglašeni tako da navedeni cevovod može da propusti samo 60 lit/sec. Voda na izvorištu „Tupižnica“ je izuzetnog kvaliteta, pa se na izvorištu vrši samo blago hlorisanje vode bez ikakve potrebe za tretmanom.

3.2.1.3 IZVORIŠTE „GRLIŠTE“

Ovo izvorište je u funkciji vodosnabdevanja grada Zaječara od 1990. god. Svojim kapacitetom i performansama predstavlja okosni- cu vodosnabdevanja grada Zaječara. Navedeno izvorište je, u stvari, akumulacija koja je formirana izgradnjom brane „Grlište“ na Grliškoj reci, zapremine 12 106 m3 vode sa mogućnošću izravnanja proticaja od Qsr = 550 lit/sec. Projektom sistema „Grlište“ bila je predviđena

51 brana sa kotom krune brane višom za 19 m, od sada izgrađene brane i zapreminom akumulacije od 40 106 m3 vode sa moguć- nošću izravnanja proticaja Qsr = 1,55 lit/sec. Inače, na profilu Grlište protekne oko 50 106 m3 vode godišnje, što se u sadašnjim uslovima u najvećem delu prelije preko preliva i ode nekontrolisano Grliškom rekom do Timoka. Zbog male zapremine akumulacije nije moguća transformacija poplavnih talasa, a pored osnovne namene ove akumulacije za vodosnabdevanje, ista se koristi i za sportski ribolov. Od akumulacije „Glište“ do Zaječara, izgrađen je čelični cevovod dužine 12,5 km, prečnika 914 mm, za transport vode kapaciteta 800 lit/sec. Treći segment ovog vodovodnog sistema, odnosno izvorišta, je Postrojenje za preradu vode „Kraljevica“ čiji je kapacitet 600 lit/sec. Za tretman vode primenjena je savremena tehnologija i opre- ma koja tehnološki pripada 80-tim godinama.

Sl. 3.1 Proces prerade vode u fabrici vode U procesu pripreme vode primenjuje se sledeći tehnološki proces: Uzimajući u obzir kvalitet sirove vode iz akumulacije „Grlište“ i njenih pritoka, koja pokazuje nezadovoljavajuću mutnoću i boju, po- većanu koncentraciju organskih materija, amonijaka, nitrita, povrem- eno gvožđa, mangana u letnjim mesecima, nedostatak fluora, prisut- no bakteriološko zagađenje, neregulisanu evakuaciju tečnog i čvrst- og otpada u naseljima u slivu akumulacije, kao i vrlo povoljnu sredinu za razmnožavanje algi, sirova voda neizbežno mora biti podvrgn- uta tehnološkom tretmanu, kako bi finalna voda posedovala sve par- ametre određene Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

52 Postrojenje za prečišćavanje vode za piće sadrži: . Prethodno hlorisanje . Koagulaciju i flokulaciju . Taloženje . Dezinfekciju ozonom . Filtriranje . Dezinfekciju hlorom . Fluorisanje Na Postrojenju su izgrađeni rezervoari zapremine 3.000 m3 što omogućava izravnanje potreba za vodom u toku 24 časa. Iz rezervoara čiste vode voda se zahvata i potiskuje u distributivnu vodovodnu mrežu i rezervoar „Kraljevica“, a kapacitet crpne stanice je 450 lit/sec. U svim dugoročnim planovima razvoja grada predviđeno je da se na vodosistem ,,Grlište“ priključe sva naseljena mesta na celoj teritoriji grada. Taj proces je započeo u prošloj deceniji i u skladu sa ekonomskim potencijalom grada moguće ga je realiziovati do kraja ove decenije. Vodosistem ,,Grlište“ je trajno rešenje pitanja vodosnabdevanja grada i opštine, jer postoji mogućnost za nadogradnjom brane na Grliškoj reci, čime bi se kapaciteti jezera povećali sa 12 na 40 106 m3. U sadašnjem ekonomskom i privrednom trenutku postoji problem ,,viška vode“.

Izvor podataka: JKP,, Vodovod“ Zaječar

53 3.2.2 JEZERA

3.2.2.1 GLOGOVIČKO JEZERO

Glogovičko jezero nalazi se kod Salaša, a zovu ga još i Dubo- čanska brana. Jezero je nastalo za potrebe navodnjavanja PK ,,Salaš”, podizanjem brane na Glogovačkoj reci. Površina jezera je oko 10 ha, a doseže dubinu do 17 m. Na samoj lokaciji nema izgr- ađenih objekata. 3.2.2.2 GRLIŠKO JEZERO

Grliško jezero je veštačko jezero smešteno u dolini između sela Grlišta i sela Leskovac. Nastalo je 1989. god. pregrađivanjem Grl- iške reke radi snabdevanja Zaječara pijaćom vodom. Površina Grliš- kog jezera je oko 100 ha, a dubina ide i do 28 m. Kod sela Leskovac u jezero se ulivaju Lenovačka i Gornjobelorečka reka. Nema izgrađenih objekata koji bi mogli služiti kao podloga za razvoj turizma, ali je veoma bogato ribom.

3.2.2.3 RGOTSKO JEZERO

Rgotsko jezero se nalazi kod sela Rgotine, 11 km od Zaječara. Nastalo je kao posledica vađenja kvarcnog peska za potrebe rudnika ,, Srbokvarc”. Jezero je nastalo od podzemnih izvora, a kako mu je dno peskovito, voda u jezeru je izuzetno bistra i visoko providna. Površina jezera je oko 30 ha, a maksimalna dubina oko 40 m. Na jezeru nema izgrađenih turističkih kapaciteta.

3.2.2.4 SOVINSKO JEZERO

Jezero Sovinac nalazi se na magistralnom putu Zaječar – Ne- gotin, kod Salaša. Jezero je nastalo za potrebe navodnjavanja kompleksa PK "Salaš" 1988. god. pregrađivanjem potoka Sovinac bran- om visokom 14 m. Dužina jezera je oko 1.200 m, najveća širina iznosi oko 110 m, a najveća dubina 12,5 m. Jezero se nalazi na nadm- orskoj visini od 293 m. Obalska linija, koja je duga 3 km, je slabo razuđena. Jezero se snabdeva vodom iz potoka Sovinac i iz sublakustrijskih izvora. Na lokaciji ima malih izgrađenih kapaciteta za razvoj turizma.

54 3.2.3 KORIŠĆENJE VODNIH RESURSA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE

Na području grada na Crnom Timoku i Timoku izgrađene su tri male elektrane (Gamzigrad, Sokolovica, Zvezdan).

3.2.3.1 HIDROELEKTRANA „GAMZIGRAD“

Na 11. km od Zaječara, u Gamzigradskoj banji, na Crnom Tim- oku, 1909. god. izgrađena je hidroelektrana ,,Gamzigrad“. S obzirom na činjenicu da je izgrađena početkom prošlog veka, svrstava se u prve elektrane u Srbiji. Ideju o izgradnji elektrane dao je prof. Đorđe Stanojević, a elektranu su izgradili ,,Uroš Milošević i sinovi“. Hidroelektrana je u energetskom sistemu i više od jednog veka proizvodi električnu energiju.

Tab. 3.11 Tehničke karakteristike Hidroelektrane ,,Gamzigrad“ OPŠTI PODACI Naziv male elektrane HE Gamzigrad Mesto Gamzigradska Banja Opština Zaječar Godina puštanja u rad 1909. HIDROLOŠKI PODACI Naziv sliva Timočki Naziv vodotoka Crni Timok Površina sliva do pregradnog mesta 2 1213 (km ) Srednji godišnji proticaj vodotoka 3 17,1 (m /sec) Proticaj biološkog minimuma 3 0,17 (m /sec)

TEHNIČKI PODACI Tip elektrane (pribranska, derivaciona) Derivaciona Tip brane (betonska, nasuta ) Betonska Visina brane (iznad terena) (m) 6 Dužina brane (m) 64 Dužina derivacionog kanala (m) 261 Bruto pad (m) 9 Neto pad (m) 8,5 Broj agregata 2 Godina puštanja u rad agregata HA1 (1921.), HA2 (1924.); (po agregatu) TEHNIČKI PODACI Tip turbine Francis (dvostruko radno kolo), (po agregatu) horizontalno vratilo Proizvođač turbina „Voith“ Instalisani protok turbine(m3/sec) HA1 (2.1) i HA2 (2.1); (po agregatu) Broj obrtaja turbine (ob./min) HA1 (300) i HA2 (300); (po agregatu)

55 Tip turbinskog regulatora (centrifugalni, elektronski) Centrifugalni (po agregatu) Tip generatora Sinhroni (sinhroni, asinhroni) Proizvođač generatora „Simens“ Ukupna prividna snaga elektrane 320 (kVA) Ukupna aktivna snaga elektrane (kW) 224 Srednja godišnja proizvodnja elektrane (kWh) 1 171 000 (zadnjih 10 godina) Planirana godišnja proizvodnja 1 000 000 elektrane (kWh)

3.2.3.2 HIDROELEKTRANA „SOKOLOVICA“

Hidroelektrana ,,Sokolovica“ nalazi se na Timoku kod sela Čo- konjara. Izgrađena je 1948. god. kao prva hidroelektrana posle Dru- gog svetskog rata.

Tab. 3.12 Tehničke karakteristike Hidroelektrane ,,Sokolovica“ OPŠTI PODACI Naziv male elektrane HE Sokolovica Mesto Čokonjar Opština Zaječar Naziv Ogranka Zaječar Godina puštanja u rad 1948. HIDROLOŠKI PODACI Naziv sliva Timočki Naziv vodotoka Reka Timok Površina sliva do pregradnog mesta 2 3945 (km ) Srednji godišnji proticaj vodotoka 3 27,8 (m /sec) Proticaj biološkog minimuma 3 2,1 (m /sec)

TEHNIČKI PODACI Tip elektrane (pribranska, derivaciona) Pribranska Tip brane (betonska, nasuta ) Betonska Visina brane (iznad terena) (m) 17,8 Dužina brane (m) 99,3 Korisna zapremina akumulacije (m3) 630 000 Kota gornje vode (mnm) 97,8 Kota donje vode (mnm) 95,8 Bruto pad (m) 8,5 Neto pad (m) 12 Broj agregata 3 Godina puštanja u rad agregata HA1 (1948.), HA2 (1951.), HA3 (po agregatu) (1953);

56 TEHNIČKI PODACI Tip turbine HA1 (Francis), HA2 ( Kaplan), (po agregatu) HA3(Kaplan)

Proizvođač turbina HA1 („Voith“), HA2 („Litostroj“), HA3 („Litostroj“) Instalisani protok turbine(m3/sec) HA1 (8), HA2 (16), HA3 (16) (po agregatu) HA1 (214), HA2 (300); Broj obrtaja turbine (ob./min) HA3(300) (po agregatu)

HA1 („BBC“), HA2 („Končar“), Proizvođač generatora HA3 („Končar“)

Ukupna prividna snaga elektrane 5205 (5400) (kVA) Ukupna aktivna snaga elektrane (kW) 3724 (3880)

Srednja godišnja proizvodnja elektrane (kWh) 10 177 000 (zadnjih 10 godina) Planirana godišnja proizvodnja 10 000 000 elektrane (kWh)

3.2.3.3 HIDROELEKTRANA „ZVEZDAN“

Mala hidroelektrana na Crnom Timoku pored sela Zvezdan iz- građena je 2007. god. Hidroelektranu je izgradio Miroljub Jevtić. Instalisani kapacitet elektrane je 95 kw i u energetskom sistemu je od 2010. god. Na osnovu studija Ministarstva energetike i JP ,,Jugoistok“ Niš, na području grada Zaječara obrađeno je još 6 lokacija na kojima se mogu graditi mini hidroelektrane koje bi sa postojećim mogle da imaju ukupnu snagu 18 MW.

Izvor podataka: JP ,,Jugoistok“ doo Niš, Elektrotimok Zaječar

57 3.2.4 MINERALNE VODE

3.2.4.1 GAMZIGRADSKA BANJA

Gamzigradska banja nalazi se pored puta Paraćin-Zaječar, sa obe strane kompozitne doline Crnog Timoka, okružena Kučajem sa zapada, Deli Jovanom sa severa, Starom planinom sa istoka i Tupi- žnicom sa juga. Ovakav okvir visokih planina određuje osnovne karakteristike ovog balneološkog centra duge tradicije. Na delu Gamzi- gradske banje, dolina Crnog Timoka je predisponirana rasedom, sa slikovitim terenom i izvorima termomineralnih voda položenih uz sa- mu obalu reke. Prvi pisani podaci o Gamzigradskoj banji potiču iz 1835. god., kada je baron Herder, istražujući rudno bogatstvo Srbije, ukazao na lekovite izvore kod sela Gamzigrad. Slične beleške postoje iz 1863. god. od grupe profesora Liceja koji su se kretali po istočnoj Srbiji. Za postojanje i lekovitost termalnih izvora znalo se i ranije, jer je na samo nekoliko kilometara odatle u IV veku Galerije rimski imp- erator sagradio carsku palatu ,,Feliks Romulijana” danas poznat ka- snoantički lokalitet koji je svrstan u svetsku baštinu. Na lokalitetu su pronađene keramičke cevi i ostaci rimskih kupatila što dokazuje da se i tada koristila termalna voda. Prva lečenja počinju 1890. god., a sprovodi ih profesor Lozan- ić, koji banju svrstava u indiferentne hiperterme sa zemnoalkalnim vodama. Kaptaža izvora urađena je 1925. god., a uz izvore i bazene počeli su da se grade objekti za smeštaj posetilaca. Tek 1954. god. počinje planski razvoj banje, a 1965. god. usvojen je generalni urba- nistički plan razvoja. Procvat je banja postigla 1976. godine, kada je izgrađen i osnovan Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju bolesti perifernih krvnih sudova i vibracione bolesti, jedinstven te vrste u Srbiji. Za Gamzigradsku banju je karakteristično pet termalnih izvora temperature 32, 41 i 6°C i jedan izvor pitke vode temperature 17°C. Izdašnost izvora je 5 l/s. U vodi ima radioaktivnoh elemenata radiju- ma i urana. Reakcija vode je 7,2, te se ubraja u neutralne i ne utiče na kiselost u organizmu. Ukupna mineralizacija je neznatna, uz ods- ustvo gvožđa, sa povećanim sadržajem hlora, kalcijuma i natrijuma.

58 Lekovita svojstva su u sadržaju rubidijuma, barijuma, fosfora, bakra i fluora, kao i u povišenoj temperaturi. U koritu reke izvori su izdašnosti 2,5-2,8 l/s, temperature 41°C i mogu se jedino koristiti pri niskom vodostaju. Izvori na obali reke su izdašnosti 2,5-5,5 l/s, temperature 37-40°C, na kojima je podignuto kupatilo, koje Crni Timok plavi posle većih padavina, pa se moraju bazeni čistiti posle povlačenja reke. Ovi izvori se ne koriste za zagrevanje prostorija zbog agresivnih voda. Korišćenje prirodnih komponenti za lečenje bolesti i povreda u Gamzigradskoj banji njena je prva i najvažnija funkcija. Potencijali Gamzigradske banje su veoma veliki kada je u pitanju razvoj banjskog i zdravstvenog turizma. Izgrađeni kapaciteti u okviru ugostiteljskog preduzeća ,,Romul- ijana“ obuhvataju: 150 ležajeva u komfornim jednokrevetnim i dvokr- evetnim sobama i apartmanima, ukupan restoranski kapacitet od 600 mesta i izgarđene kapacitete u okviru Zavoda za rehabilitaciju, sa oko 200 ležajeva, sa zatvorenim termalnim bazenima, gde se pr- užaju usluge smeštaja i lečenja pacijentima iz cele zemlje. Kada je u pitanju korišćenje termalnih voda na području banje, po idejnim projektima urađenim pre jedne decenije, postoje indicije da se na dubinama od preko 500 m, može doći do izdašnosti izvora od 20 l/s, temperature 80 do 100°C. Te vode u budućnosti se mogu koristiti za zagrevanje, izgradnju bazena i toplih leja za proizvodnju povrća, cveća i sl., što bi u svakom slučaju doprinelo razvoju banje i opštine u celini.

3.2.4.2 NIKOLIČEVSKA BANJA

Prirodni izvori termomineralnih voda, slabe izdašnosti, nalaze se u selu Nikoličevu, u okviru tzv. ,,Timočke eruptivne oblasti”, na 7– 8 km severoistočno od Zaječara. Nikoličevska banja se nalazi na na- dmorskoj visini od 114 do 210 m. Termomineralne vode egzistiraju u okviru kompleksne karstno-pukotinske izdani, formirane u okviru do- njokrednih krečnjaka i gornjokrednih vulkano-klastičnih stena, a pre- dispoziciju za njihovo formiranje (duboku cirkulaciju) čine rasedi. Dv- ema istražnim bušotinama iz 1972. god., dubine 106 i 220 m, konst- atovane su izvanredne kvantitativne i kvalitativne karaktetistike: su- marna izdašnost od 17 l/s (samoizlivom) i temperatura vode od 34– 35°C. Režimskim osmatranjima sprovedenim u periodu avgust

59 2000. – februar 2002. god., ustanovljeno je da je, usled procesa starenja bunara i, verovatno, delimične iscrpljenosti “rezervoara” termalnih voda, izdašnost opala za 80 % i iznosi 2,9–3,2 l/s, dok je temperatura voda, zbog usporenije vodozamene (manjeg isticaja) povišena na 35,5–37°C. Stabilne veličine izdašnosti i temperature, merene u periodu 2000. – 2002. god., ukazuju da ne postoji osetan uticaj meteorološkog ciklusa na režim voda. Prema hemijskom sastavu, koji se za navedeni 30-godišnji period može oceniti kao stabilan, vode se svrstavaju u natrijum-hidrokarbonatne fluoridne oli- gomineralne izoterme, sa širokim spektrom mogućnosti korišćenja. U cilju efikasnijeg korišćenja ovog izvanrednog resursa, potrebno je sanirati postojeće i izraditi nove vodozahvate odgovarajućih konstruktivnih karakteristika. Banja je u zapuštenom stanju i nema izgrađene kapacitete. U strateškim dokumentima opštine predviđena je mogućnost izgradnje raznih sadržaja na razvoju banjskog turizma.

LITERATURA 1. Dokmanović P., Dragišić V., Špadijer S., Termomineralna voda Nikoliče- vske Banje, Geološki anali Balkanskoga poluostrva, br. 68, str. 91-96, 2007 2. Protić, D., Mineralne i termalne vode Srbije, Geoinstitut,Beograd., 1995

NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

Obradili

Prof. dr Rodoljob Jovanović Zvonimir Mitrović, dipl.inž.rud. Života Dačić, dipl.inž.rud. Gabrijela Popović, master. menadž.

4. NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

4.1 METALIČNE MINERALNE SIROVINE

4.1.1 LEŽIŠTE RUDE GVOŽĐA GAMZIGRAD

Prema literaturnim podacima (1) pored Gamzigrada i prema Metovnici, nalazi se nalazište rude gvožđa, koje pripada oolitskom periodu, a procene su da u ležištu ima nekoliko miliona tona rude sa prosečnim sadržajem gvožđa od 33,5 %. Dominantni minerali su ge- tit i drugi oksidni minerali gvožđa. Pored gvožđa koga u rudi ima od 26-41 %, ruda sadrži 0,75 % P; 0,03 S; 15-24 % SiO2; 6-9,5 % Al2O3 i 15-17 % CaO.(Janković S.1982.- Yugoslavia. - Southeast Europe. Dunning FW, Mykura W, and Slater D (Eds), Mineral, Soc. p. 143-202.).

4.1.2 NALAZIŠTA ZLATA I SREBRA

4.1.2.1 RUDNO POLJE DELI JOVAN

Zlatonosna oblast Deli Jovana privukla je pažnju rudarskih str- učnjaka i istraživača još daleke 1888. god., a nakon nesporno utvrđ- enih podataka o postojanju zlata na ovim terenima, posebno oko sela Glogovica, "Koncesija Sv. Ana" dodeljena je Đorđu Vajfertu, odnosno prostor između Rusmana i Ginduše.(2) Na tom lokalitetu pro- nađeni su rudarski radovi još iz antičkog doba. Deli Jovan je gabro-peridotski masiv, a nalazi se severoistoč- no od Bora i to južni deo masiva oko 15 km vazdušne linije i severni na oko 20 km. Istočni deo masiva je ograničen naseljima Popovica,

62 Sikole, Salaš, Mala Jasikova, a zapadni naseljima Tanda, Luka i Du- bočane. Glogovica je selo koje se nalazi u podnožju planine Deli Jo- van. U neposrednoj blizini sela nalazi se i selo Dubočane. Do regio- nalnog puta Zaječar–Negotin dolazi se preko Salaša, a razdaljina je 5 km. Od Zaječara Glogovica je udaljena 35 km. Zlatonosne kvarcne žice grupisane su u tri rasedne zone, a lo- kaliteti Rusman i Ginduša se nalaze u zapadnoj zoni, dugačkoj nekoliko kilometara. Moćnost kvarcnih žica varira od nekoliko centimet- ara do 2-3 m, a najćešće od 0,5 do 1 m. Sadržaj zlata je vrlo prome- nljiv i kreće se od tragova do 800 g/t rude. Posebno su bile bogate kvarcne žice u Ginduši sa 50-80 g/t, dok je u Rusmanu sadržaj neš- to niži. Od sulfidnih minerala u ovim žicama se sreće pirit i to u vidu uprskanja, impregnacija ili masivnih nagomilanja. Pored pirita čest je i halkopirit, dok su kovelin, halkozin i bornit znatno ređi, a ponekad se sreću galenit i sfalerit. Samorodno zlato se relativno često sreće i to u vidu slobodnih polja kroz kvarc ili kroz sulfidne minerale, pre svega pirit. Pored Rusmana i Ginduše, u rudnom polju Deli Jovana postoji više drugih lokalnosti, a najvažnije su: - Perina Čuka, gde je vršena eksploatacija rude pre Drugog svetskog rata. Sadržaj zlata varira od 6 do 250 g/t rude; - Selište, koje je takođe eksploatisano pre Drugog svetskog rata i u antičko doba, a sadržaj zlata je bio 47 g/t; - Pavlov Potok, kvarcna žica sa sadržajem zlata 29 g/t rude; - Soko Perić, kvarcna žica sa sadržajem zlata 29 g/t; - Latovo, kvarcna žica debljine 0,8 m sa sadržajem zlata 40 do 50 g/t. U novije vreme, Kanadska državna kompanija ("Reservoir Capital Corp. or the "Company") je od 2007. godine vršila nova istra- živanja područja Deli Jovana, koja su obuhvatala površinu od oko 69 km2. U sklopu tih radova izvršeno je kartiranje površine terena, uzorkovanje svih starih i antičkih radova, pri čemu je utvrđeno da je srednji sadržaj zlata u tim uzorcima bio 32 g/t, sa podučja Ginduše, dok je maksimalni sadržaj zlata bio 47,50 g/t. Prilikom podzemnih istražnih radova revitalizovano je oko 1.038 m starih podzemnih hodnika i prolaza na koti +550 m u Gindu- ši i izvršeno je sistematsko uzorkovanje mineralizovanih zlatonosnih

63 kvarcnih žica na tri područja prethodnih podzemnih radova, (H- 10/560, H-5/6 i H-4, a rezultati analiza uzoraka su prikazani u tabeli 4.1:

Tab. 4 1 Sadržaji zlata u žicama Deli Jovana(2) Dužina Mesto Dužina Dužina Prosečni Zlato uzorka Broj uzorkovanja žice uzorka sadržaj (g/t) u žici uzoraka zone H (m) (m) (g/t) (m) 48,5 1,0 - - - - - 209 0,6 H - 6 38 8 0,3 - 1,0 9,71 48,9 0,5 H - 4 30 5 0,4 - 0,5 10,57 33,4 0,5 uključeno 10 3 0,4 - 0,5 17,15 30,5 0,5 H - 10 17 5 0,5 - 1,0 18,82 Na lokalitetu Rusman su na koti +560 i dužini od 103 m izuze- ta tri uzorka mineralizovane kvarcne žice, u kojima su sadržaji zlata bili 98,8 g/t, 84,6 g/t i 30,6 g/t. Rudne rezerve nisu utvrđene.(2)

4.1.2.2 RUDNO POLJE VRATARNICA

Istočno od Vratarnice i Malog Izvora, na obodu Stare Planine, nalazi se lokalitet Mijin kladenac. Na ovom lokalitetu ima više parale- lnih kvarcnih žica, a najveća je širine 1-2 m i dužine oko 400 m. Od minerala dominiraju kvarc i pirit, a potom galenit, sfalerit i halkopirit. Zlato se javlja kao samorodno u kvarcu i piritu i u vidu telurida u gal- enitu. Ležište je ranije istraživano i eksploatisano, a sadržaj zlata varira od 0,2 do 17 g/t rude.(9)

64 4.2 NEMETALIČNE MINERALNE SIROVINE

4.2.1 KVARCNE SIROVINE

4.2.1.1 RUDNIK KVARCNOG PESKA SRBOKVARC RGOTINA

Kvarcni peščari su sedimentne stene, koje se u osnovi sastoje od zaobljenih, uglastih ili malo zaobljenih kvarcnih zrna, veličine 0,1- 2 mm. Ostatak mase čine zrna feldspata, liskuna, gline i drugih minerala. Cementna masa može biti silicijska, karbonatna, glinovita, gv- ožđevita ili drugog sastava. U tehnološkom pogledu, to su obično slabo vezani peščari koji malom udarnom ili pritisnom silom prelaze u pesak. Ležište Oblaci u neposrednoj blizini sela Rgotina, predstavlja sirovinsku bazu na ovom području, kao zamenu za već iscrpljeno le- žište Poljana. Nalazi se u okviru formacije lijaskih peščara sa slab- om glinovito-karbonatnom cementnom vezom, tako da je deo rezervi delimično preveden u pesak.

Istražene su velike rezerve A+B+C1 kategorije. U rovnom stanju peščar sadrži oko 88 % SiO2, 7-12 % feldspata i oko 3 % glinenih komponenti. Prema podacima(3) bilansne rezerve peščara u ležištu Oblaci iznose 33.316.381 t, od čega je 31.450.663 eksploatabilno, a ima i 972.401 t vanbilansnih rezervi. Ležište Oblaci se nalazi pored samog puta Bor-Zaječar. Rgoti- na se nalazi severno od Zaječara i od centra udaljena je 14 km. Žel- ezničkom prugom, koja prolazi kroz samo selo, povezana je sa železničkom mrežom Srbije. Tehnološkim postupcima dezintegracije i mokro-mehaničke separacije rovnog peščara, potpuno se oslobađaju mineralna zrna. Primenom gravitacionih metoda, u hidrauličnim klasifikatorima, dobi- ja se ceo spektar komercijalnih proizvoda, razvrstanih po klasama krupnoće, koji se koriste u industriji stakla, livačkoj industriji, industriji keramike i porcelana, hemijskoj industriji i dr. Rudnik kvarcnog peska "Srbokvarc" ima širok asortiman proizvoda: suvi, vlažni i obloženi kvarcni pesak, kvarcno brašno, vatrosta- lne mase i dr. U 2004. god. izvršena je privatizacija ovog rudnika, nakon čega je rudnik prešao u vlasništvo kompanije "Kaolin". Rudnik ima status radne jedinice u okviru D.O.O. "Jugokaolin" iz Valjeva. Prema literaturnim podacima(1,4) godišnja proizvodnja iznosi oko 155.000 t.

65 4.2.2 KREDA

Kalcijum karbonatni mulj - kreda zapažen je kod Rgotine. Poj- ave se nalaze u blizini sela, ali nisu detaljno istraživane. Zapaženi su izdanci na površini prekriveni tankim slojem humusa. Hemijski sastav krede kod Rgotine je sledeći:

SiO2 3,10 % MgO 0,54 % Al2O3 0,85 % S 0,21 % Fe2O3 1,20 % CO2 40,80% CaO 51,80 % Rezerve nisu utvrđene usled nedostatka dovoljnog broja podataka, a kreda bi se u vidu brašna mogla koristiti za kalcifikaciju zemlji- šta.(5)

4.3 GLINE

Najpoznatije nalazište kaolinskih vatrostalnih glina je Metriš kod Salaša, gde je jedno vreme vršena i eksploatacija, a 1990. god. su na izložbi u Parizu bili izloženi uzorci kaolina. Kaolinska glina je uglavnom korišćena za izradu jednostavnih grnčarskih proizvoda. Ozbiljnije interesovanje za nalazište odvijalo se u periodu od 1950. do 1954. god., sve do 1982. kada su utvrđene rezerve i izvršene detaljne analize fizičko-hemijskih svojstava, koje su dale zadovoljavaj- uće rezultate. Kaolinske gline kod Metriša su eksploatisane za potrebe Fabrike porcelana u Zaječaru, Fabrike vatrostalnog materijala „Šamot“ Aranđelovac i RTB-a Bor, za oblaganje topioničkih peći.(7) Moćnost kaolinskog sloja dostiže i do 5 m, ali u proseku iznosi oko 1,5 m. Dužina duže ose sočiva iznosi oko 130 m i kraće oko 36 m, a istraživana je površina od 14.000 m2. Pored minerala glina, gde je kaolinit dominantan, susreću se još i kvarc, ortoklas i plagioklas, a re- đe ostali minerali. Hemijske analize uzoraka su pokazale da ove gline sadrže u osnovi: SiO2 48,54 do 64.4 % Fe2O3 1,53 do 2,40 % Al2O3 22,80 do 35,50 % CaO 0,13 do 1,10 % Ispitivanja vatrostalnosti su pokazala da bi se neke od ovih glina mogle upotrebjavati u vatrostalnoj industriji. Obračunate rezerve metriške gline iz 1956. god. iznose 11.687 t i svrstane su u A kategoriju rezervi.

Istraživanja su nastavljena 1982/83. god. u atarima sela Me- triš i otkrivene su interesantne pojave i na lokalitetu Čapljinac, čije se rezerve procenjuju na oko 2.000.000 t. Od minerala se u ovom nalazištu susreću kaolinit, kvarc i ostali minerali glina. U tabeli 4.2 prikazane su osnovne hemijske karakteristike glina lokaliteta Čapljinac:

Tab. 4.2 Osnovne hemijske karakteristike glina lokaliteta Čapljinac(8) Hemijski sastav (%) I IV Hemijski sastav (%) I IV Gubitak žarenjem 13,56 11,26 - - - SiO2 45,30 58,05 CaO 0,36 0,53 Al2O3 28,90 23,58 MgO 1,25 1,17 Fe2O3 9,58 3,31 Na2O 0,12 0,24 TiO2 0,41 0,82 K2O 0,32 0,90 Kod ovih glina se oko 72 % mase nalazi u klasama krupno- će ispod 10 m. U tabeli 4.3 prikazani su osnovni tehnološki parametri glina lokaliteta Čapljinac.

Tab. 4.3 Tehnološki parametri glina lokaliteta Čapljinac(8) Osnovni tehnološki parametri J. mere I IV Voda za plastičnu obradu % 46,00 40,20 Indeks plastičnosti % 50,90 44,20 Skupljanje sušenjem % 9,16 8,14 Savijna čvrstoća N/cm2 4,85 250,00 Oblast sinterovanja C 1195-1245 1040-1085 Vatrostalnost SK 26 27 Koeficijent adsorpcije metilen plavog - 50 65 Metriš je ravničarsko ratarsko-stočarsko seosko naselje, zbi- jenog tipa, na dolinskim stranama Sikolske reke (leve pritoke Tim- oka). Smešteno je 3 km istočno od puta Zaječar-Negotin, a 35 km severoistočno od Zaječara.

4.4 UKRASNI KAMEN

Od magmatskih stena kao ukrasni kamen mogu se koristiti gabro, granit, sijeniti i monconiti. Najveće pojave gabra nalaze se na Deli Jovanu, a delimična ispitivanja ovih stena kao arhitek- tonskog kamena u nekim lokalitetima, izvršena su 1978. god. Gabro-peridotitski kompleks Deli Jovan predstavlja ostatke ofiolita, odnosno ranopaleozojskih i/ili prepaleozojskih okeanskih prostora i njihovo pružanje se može dalje pratiti na sever u Rum- uniji i na jugoistok u Bugarskoj. Do sada je na zadovoljavajućem nivou objašnjena jedino petrografija ovih stena, pri čemu je utvrđ- eno prisustvo različitih facija gabrova, dijabaza i podređeno perid- otita i granitoidnih stena. Radiometrijske odredbe starosti, koje su objavljene od strane bugarskih geologa, svedoče o kasno preka- mbrijskoj starosti ovih ofiolita, pri čemu se njihovo poreklo dovodi u vezu sa panafričkim okeanskim domenom.(6) Gabro je stena hipidiomorfno zrnaste strukture, ponekad i ofitske, kao i teksture koja je najčešće masivna ili planparalelna. U pogledu mineralnog sastava razlikujemo nekoliko varijeteta, a gabro u užem smislu sastoji se od bazičnog plagioklasa (labrador, bitovnit) i monokliničnog piroksena (augit, odnosno dijalag). Ukoli- ko sadrži olivin, onda je to olivinski gabro. Boja ovih stena je najčešće tamnozelena ili sivozelena, kat- kad sa plavičastim odsjajem koji je posledica prisustva labradora (ovo plavičasto svetlucanje nazivamo „labradorizacijom"). Zbog in- teresantnih i postojanih boja, kao i dobrih fizičko-mehaničkih kara- kteristka, gabro je veoma cenjen kao arhitektonski kamen, naroči- to za izradu skulptura i nadgrobnih spomenika. Rezultati fizičko-mehaničkih ispitivanja su pokazali da ove stene zadovoljavaju važeće tehničke propise, ali nisu izvršena ispitivanja postojanosti na mrazu i otpornosti ivica na udar. Rudne rezerve nisu definisane.(5)

4.5 BARIT

Pojave barita nalaze se na oko 2 km, severno od sela Kopri- vnica, koja se nalazi 19 km severoistočno od grada Zaječara. Istr- aživanja na ovom lokalitetu vršena su u više navrata 1908., 1912., 1934., za vreme Drugog svetskog rata, 1949. (Timbas-Knjažev- ac), 1953. (RTB Bor), 1962. (Industrija i rudnici nemetala-Zaječar) i 1984. (Georad-Zaječar). Barit se koristi u proizvodnji papira i gume, a koristi se takođe i u radiologiji. Kada je usitnjen, koristi se za spravljanje isplake na naftnim i gasnim bušotinama. Nakon svih izvršenih istraživanja može se zaključiti da su baritske žice nestalne, male debljine, a rezerve nedovoljne za eksploataciju.(5)

4.6 OSTALO

Posebnu pažnju treba posvetiti lokalitetu između Avramice i Vratarnice gde su evidentirane rezerve krečnjaka sa visokim sadr- žajem kalcijuma i nižim sadržajem gvožđa, jer je njihova primena široka u mnogim granama privrede: u industriji kreča, industriji gume, u staklarskoj i livačkoj industriji, za proizvodnju stočne hrane i mineralnih đubriva, kao i u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Rezerve nisu utvrđene.(7,10)

LITERATURA

1. http://www.mineralinfo.org/Cartes/Serbie/SerbiaOreDeposits.pdf 2. http://www.reservoircapitalcorp.com/s/DeliJovan.asp 3. http://www.mpo.cz/kalendar/download/71524/priloha001.pdf 4. http://www.ekoplan.gov.rs 5. "Studija potencijalnosti nemetaličnih mineralnih sirovina za potrebe RBN- a" - Institut za bakar Bor, 1992. godine 6. http://www.mkpg.rgf.bg.ac.rs/petrologija/petrology/paleozoik/paleozoik02. html 7. http://www.zajecar.info/sr/download/Zasvenajednom.pdf 8. "Domaće nemetalične mineralne sirovine za primenu u privredi", ITNMS, 1998. 9. "Dugoročni program razvoja proizvodnje zlata u RTB Bor", Bor, 1995. 10. http://www.slglasnik.info

4.7 UGALJ GEOLOGIJA I RAZVOJNO PROIZVODNI POTENCIJALI

Na teritoriji grada Zaječara egzistiraju dva aktivna rudnika koji posluju u sastavu Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja – Resavica: . Rudnik antracita „Vrška Čuka“ – Avramica u ugljonosnom basenu Vrške čuke; i . Rudnik lignita „Lubnica“ u lubničko – zvezdanskom ugljonosnom basenu. Pored ovih rudnika obrađen je zatvoreni rudnik „Hajduk Velj- ko“ u Lenovcu koji je nastavak Lubničko – Zvezdanskog basena. Svi prikupljeni i sistematizovani podaci su autentični i autoru su bili dostupni uz veliku pomoć rukovodstva oba rudnika.

4.7.1 UGLJONOSNI BASEN „VRŠKA ČUKA“ AKTIVNI RUDNIK ANTRACITA „VRŠKA ČUKA“ - AVRAMICA

4.7.1.1 POLOŽAJ BASENA

Produktivni ugljonosni basen Vrške Čuke nalazi se 10 km jugoistočno od Zaječara na krajnjem severnom obodu Stare Planine, između bugarske granice na istoku i desne obale Belog Timoka na zapadu. U basenu dominira planinski vrh Vrška čuka (672 m). Aktivni rudnik „Vrška Čuka“ – jama Avramica nalazi se u naselju Avramica koje je povezano na magistralni put Zaječar – Niš, a industrijskim kolosekom, koji trenutno nije u funkciji, sa prugom Zaječar – Niš.

4.7.1.2 GEOLOGIJA BASENA

Stratigrafija

Prvi podaci o ugljonosnosti basena datiraju od 1870. god. da bi 1878. - 1877. došlo do prvih rudarskih radova. Zajedno sa eksplotacijom i istraživanjem basena geolozi su se bavili istraživanjem starosti i genezom ležišta.

Ugljonosna serija je smeštena u sedimentima Jure. Konstat- ovani su u jurskim sedimentima lijas, doger i malm. U sedimentima lijasa javljaju se sve produktivne pojave uglja. Krovinu cele serije čine glinoviti pešćari, peščari i peskoviti krečnjaci dogera.

Prostiranje i tektonika

Vrška Čuka predstavlja deo velikog balkanskog antiklinoriju- ma koji se pruža od Crnog mora preko Bugarske, Belogradčika, Vrške Čuke, (tone ispod tercijera u dolini Timoka) i javlja se ponovo u reonu Dunava. Antiklinorijum Vrške Čuke je veoma složen, jer je rasedima raskomadan u blokove, što je uzrokovalo i veliki broj eksplotacion- ih revira. Tri velika raseda – raseline, (Grande Faille) – velikoraselina koja prati sa zapadne strane greben Vrške čuke, drugi rased prati istočnu stranu Vrške Čuke i kod sela Prlita seče prethodni rased i treći veliki rased ide upravno na prethodne, dolinom Belog Timoka odvajajući Malu Čuku od krečnjačkog platoa. Ovim velikim raselinama blokovski je basen podeljen na tri velike celine: Ugljonosni reon Vrška Čuka – Velika čuka sa ugašenim ugljenokopima Stara čuka, Barbara, Katarina, Augusta i Burdelj koji je uglavnom iscrpljen. Ugljonosni reon Krečnjački plato je malo istražen, a rezerve se procenjuju na oko 1,8·106t. Ugljonosni reon Mala Čuka sa ugašenim ugljenokopima Ma- la Čuka, Rajmonda, Jelena, Staljingrad, Danica i aktivnom jamom Avramica. U sklop reona Male Čuke može se ubrojati i Kantarisko brdo koje je eksploatisano potkopom Srpski Balkan. Pored ovih reona može se izdvojiti jedan ograničeni blok KRAVORNIK koji je iscrpljen istoimenim ugašenim ugljenokopom.

Ugljonosnost

Produktivna ugljonosna serija lijasa koja je nosilac kvalitetnog uglja antracitskog tipa gradi jedan ugljonosni horizont sa tri složena sloja:

I ugljonosni nivo je debljine 1 – 10 m, u kome je ugljeni sloj debljine od 0,4 - 3m, koji se na prostoru Male Čuke eksploatiše dugi niz godina. II ugljonosni nivo nalazi se na 15 – 40 m od prvog ugljonosnog nivoa i debljine je 2 – 20 m. U njemu se nalazi produktivni drugi sloj debljine od 1,8 m i regularniji je od I ugljenog sloja. U ovom se sloju javlja karbonizirani proslojak uglja „BRAND“ debljine 0,1 – 0,5 m. III ugljonosni nivo nalazi se na 10 – 40 m iznad drugog ugljonosnog nivoa, debljine od 20 – 40 m. Ovaj nivo je slabije razvijen – nije regularan na pojedinim delovima basena. Moćnosti je od 0,1 - 0,6 m sa pojavom u nekoliko grana. Zbog intenzivne tektonike pored velikih raseda javlja se i veliki broj manjih koji su ležište raskomadali, a slojevi su pretrpeli deformacije u moćnosti tako da mogu iskliniti ili povećati moćnost u vidu sočiva do 10 m.

4.7.1.3 KVALITET UGLJA

Kvantitativna maceralna analiza pokazuje sledeće:

Naziv sadržaj%

vitrinit 70-74 inertinit 16-21 refleksija na vitrinitu – R% 2,2-2,6 mineralne primese 9-10

Mineralne primese u uglju uglavnom su: glina, pirit, kalcit i mestimično kvarc. Visok stepen metarmofizma ukazuje na započetu grafitizaci- ju ugljene materije, a visok stepen refleksije na mali sadržaj volati- la, što ovaj ugalj ubraja u grupu posnih antracitskih ugljeva sa sle- dećim karakteristikama:

Tehnička analiza Analiza pepela Sa vlagom Sa Bez u Bez dostavnom vlage i Sastojci % analitičkom vlage vlagom pepela uz Vlaga % 1,54 SIO2 Pepeo % 9,63 9,78 Fe2 O3 Sumpor 1,55 1,57 Al O ukupni % 2 3 Sumpor u 0,41 0,42 CaO pepelu % Sumpor 1,14 1,15 1,27 MgO sagorljiv % Koks % 90,15 91,56 90,65 SO3 C-fix % 80,52 81,78 90,65 P2 O5 Isparljivo% 8,31 8,44 9,35 TiO2 Sagorljivo% 88,83 90.22 100,0 Na2 O Toplota K O sag.goriva 2 gornja 32.012 32.510 36.035 kJ/kg donja kJ/kg 31.317 31.840 35.295 7.646 7.765 8.607 Jako 7.480 7.605 8.430 Reakcija kisela

Elementarna analiza Ugljenik ukupni % 32,20 83,49 92,54 Vodonik % 3,21 3,26 3,61 Sumpor sagorljiv 1,14 1,15 1,27 % Azot % 2,28 2,32 2,58 Kiseonik %

Topivost pepela Oksidaciona atmosvera Redukciona atmosfera Početak 920 Tačka omekšav. 1.040 Tačka polulopte 1.300 Tačka razlivanj. 1.340

Zbog visokog stepena metamorfizma i intenzivne tektonike, ugalj je veoma krt, trošan, tako da se kao rovni ugalj nalazi u sled- ećem gronulometriskom sastavu - srednji uzorak bez selektivnog otkopavanja:

klasa krupnoće masa % pepeo %

+ 40 mm 42,87 71,50 - 40 + 20 mm 15,94 50,55 - 20 + 5 mm 14,11 50,37 - 5 + 0,5 mm 18,72 28,47 -0,5 + 0 mm 8,36 22,54 100,00 53,03

Kod selektivnog otkopavanja uglja manji su učinci, ali je zato kvalitet povoljniji. Rovni ugalj selektivno otkopavan:

klase krupnoće masa % pepeo % mm + 30 16,77 30,00 - 30 + 5 10,54 27,00 - 10 + 5 9,08 27,00 - 5 + 0,5 39,67 16,20 - 0,005 + 0 7,84 28,00 100 21,66

Ovi uzorci su dati da bi se stekla slika o kvalitetu uglja koji se može razlikovati od sloja do sloja, od lokacije do lokacije. Zaje- dnička karakteristika svih uzoraka je da se ugalj nalazi u sitnijim klasama – 50 mm.

4.7.1.4 PROIZVODNJA I REZERVE UGLJA

Ne postoje sasvim pouzdani podaci o početku proizvodnje uglja, zato što su se pre toga izvodili istražni rudarski radovi iz kojih se duže proizvodilo, u razdoblju od 1870 – 1880 god. Prvi rudnik pod nazivom „Vrška Čuka“ otvoren je 1876. god. u selu Prlita. Ovaj teren Velike čuke ekploatisan je do 50-tih godina prošlog veka i za to vreme je otkopano između 1,5 - 2∙106 t uglja. Pravi radovi na otvaranju jame Avramica započeti su 1959. god. iz naselja Avramica u reonu Male Čuke, gde je ranije iz Avra- mičkog potoka otkopavan ugalj iz potkopa Danica i potkopa Sveti Đorđe. Iz ovog reona do danas otkopano je oko 2∙106 t uglja.

Ukupno iz basena Vrška Čuka otkopano je između 3,5 i 4∙106 t uglja, uz godišnju proizvodnju od 20.000 do 70.000 t iz više jama. Prema poslednjim podacima iz 2011. god. stanje rezervi u rudniku „Vrška Čuka „ – Avramica je sledeće:

Stanje rezervi na dan 31.12. 2010. Geološke rezerve Kategorija Bilansne Vanbilansne „A“ 22.520 / „B“ 687.370 50.000 „C“ 1.624.608 300.000 ukupno 2.334.498 350.000 potencijalne „C“ 6.041.600 „D“ 241.000 Procene nekih naših eminentnih geologa da će se rudnik zbog iscrpljenih rezervi zatvoriti još šezdesetih godina prošlog veka, nisu bile tačne zbog nedovoljne istraženosti ležišta u to vreme. Ležište Vrška Čuka po složenosti ležišta pripada III grupi i trećoj podgrupi slojevitih ležišta, odnosno na granici sa neslojevitim ležištima, pa je potrebno više istražnog bušenja da bi se dokazale rezerve. Stepen istraženosti ležišta je oko 35 %, a stepen otvorenosti oko 10 %, što ukazuje na potrebu daljih istraživanja, jer se svakako radi o ležištu sa najkvalitetnijim ugljem na ovim prostorima.

4.7.1.5 ANALIZA TRŽIŠTA – RAZVOJ RUDARSKE PROIZVODNJE I PRERADE

Najveće količine proizvedenog uglja do 30 – tih godina proš- log veka izvožene su u industrijske zemlje zapadne Evrope koje su bile vlasnici rudnika. U tom cilju izgrađena je železnička pruga početkom prošlog veka od Zaječara do Dobre na Dunavu. Sa industrijalizacijom zemlje ugalj je počeo da se koristi za topionice, cementare i železnicu za čije potrebe je izgrađena brik- etnica u Grljanu.

Posle Drugog svetskog rata do 80–tih godina prošlog veka ugalj se prodavao RTB – Bor Topionica cca 40 %, cementarama 30 %, a ostalo topionici Zenica i ciglarskoj industriji. 80–tih godina prošlog veka nastaje prekretnica u razvoju Rudnika jer se suočio sa: . otkopavanjem slojeva uglja sa velikim sadržajem pepela, i . sve rigoroznijim zahtevima tržišta u pogledu kvaliteta uglja. Iz ovih je razloga urađen Investicioni program, a zatim i teh- nička dokumentacija po kojoj je 90–tih godina prošlog veka u rad pušteno savremeno postrojenje za gravitacijsku koncentraciju uglja. Postrojenje se sastoji iz dva dela: dela za gravitacijsku koncentraciju koje je završeno i dela za flotacijsku koncentraciju koje nije pušteno u rad. Gravitacijska koncentracija sa suspenzijom magnetita omo- gućava dobijanje kvaliteta sa sadržajem pepela u dijapazonu od 2-10 %. Analiza uglja jednog od proizvoda je sledeća:

Tehniča analiza Analiza pepela % sastojci % uloga 1,17 SiO2 40,62 pepeo 2,81 Fe2 O3 2,32 s – ukupni 1,68 AlO s – sagorivi 1,41 CaO s – u pepelu 0,27 MgO koks 91.29 SO C – fix 87,83 PO isparlj 9,54 T sagorljivo 96,02 GTV kj/kg 36.107 DTV kj/kg 35.018

Elementarna analiza Topivost pepela Sastojak % oksiolociona atmosfera o C Ugljenik 86,28 početak sinterovanja 850 Vodonik 3,41 Tačka omekšavanja 1170 Sumpr sagorljiv 1,41 Tačka polulopte 1280 Azot kiseonik 4,27 Tačka razlivanja 1360

Uporedo sa koncentracijom uglja rađeno je i na iznalaženju mogućnosti upotrebe kvalitetnog uglja kao tehnološke sirovine. a – Od instiuta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda 1989. god. urađen je programski zadatak: „Studija proizvodnje uglja na bazi antracita „Vrška Čuka“, za potrebe hemijske i drugih industrija u okviru razvoja i proizvodnje novih materijala RTB – Bor“. Studija je obuhvatila sledeće proizvode: . proizvodnja ugljeničnih – grafitnih elektroda . proizvodnja keramike i vatrostalnog materijala . industrija kalcijum i silicijum karbida . industrija gume i gumenih proizvoda . proizvodnja pomoćnih livačkih sredstava . ostali domeni primene u hemijskoj industriji koja je pokazala mogućnost široke primene antracita. b – Uporedo sa izradom studije Hemijska industrija „Miloje Zakić“ radi na primeni antracita Vrške Čuke da bi se saradnja posle privatizacije samo održavala. c – RTB - Bor je 1982. god. formirao grupu za razvoj i investicije koja obuhvata potencijale ne samo RTB - Bor već i preduze- ća u kojima je RTB - Bor „akcionar“ kao što je u „Vrškoj Čuki“. Izrađen je investicioni program i izvršena poluindustrijska proba u Nemačkoj. Rezultati probe bili su veoma dobri, a silicijum karbid proizveden na bazi uglja iz Vrške Čuke i peska iz Rgotine dobrog kvaliteta. Na bazi ovih istraživanja urađen je investicioni program proizvodnje silicijum korbida sa firmom ECK koja je kasnije odustala zbog tadašnjih prilika u zemlji. d – U toku 2002 – 2003. god. po nalogu Stručnog saveta EPS–a urađena je Studija „Primena antracita „Vrške Čuke“, kao filtraciono – sorpcionog sredstva za prečišćavanje otpadnih voda koje sadrže ulje i mazut.“ Laboratorijska istraživanja u I delu studije dala su veoma dobre rezultate tako da je 2005. i 2006. god. urađen drugi deo studije u kojima su dati rezultati prečišćavanja zauljenih voda na pilot postrojenju u TETO – Zrenjanin i TE Kostolac sa sledećim zaključ- kom:

„Na osnovu rezultata dobijenih u realizaciji prve faze, doma- ći antracit iz Rudnika „Vrška Čuka“ može da se iskoristi za efikas- no uklanjanje ulja i mazuta iz zauljenih i zamućenih otpadnih voda nastalih radom termoelektrana. Sagledane su mogućnosti zame- ne pri prečišćavanju zauljenih i zamućenih otpadnih voda primenom skupog inostranog aktivnog uglja domaćim antracitom iz rudnika „Vrška Čuka“.“ U toku druge faze istraživanja, u uslovima poluindustrijskih i industrijskih proba potvrđena je tehička i ekonomska opravdanost korišćenja antracita za prečišćavanje zauljenih i zamućenih otpadnih voda. Na osnovu ovih proba obezbeđene su neophodne te- hnološke podloge za projektovanje budućih postrojenja za prečiš- ćavanje zauljenih i zamućenih otpadnih voda, a izvršena tehno– ekonomska analiza je pokazala i dokazala ekonomsku opravdanost izgradnje ovakvog postrojenja. Studiju je uradilo holding preduzeće „Institut za opštu i fizičku hemiju a.d. – Beograd“ 2006. god.

4.7.1.6 OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIRODNIH USLOVA EKSPLOATACIJE

Ugljonosni revir „Mala Čuka“ u kom se danas rudari sa rezervama evidentnim za rudarenje preko 50 godina u tektonskom smislu, veoma je komplikovan sa velikim brojem raseda što ovo lež- ište svrstava u atipična slojevita ležišta koja se nalaze na granici sa neslojevitim rasutim ležištima. To je, svakako, ograničavajući faktor u primeni načina i tehnologije istraživanja, otvaranja i eksploatacije i upućuje na veći obim istraživanja, veće koeficijente otvaranja i pripreme i malu produktivnost metoda otkopavanja. U krovini i podini slojeva nalaze se stabilne stene, peskoviti ili glinoviti peščari i glinci pogodni za stabilne prostorije i otkope. Odvodnjenost ležišta je veoma mala i iznosi oko 1,2 % l/s, te se može svrstati u suve jame. Sva voda ležišta odvodi se gravi- tacijski, potkopom i hodnikom TH-1 na koti 206 m, kojima je ležište otvoreno. Ležište je metansko sa pojavama metana koji se eksploata- cijom oslobađa iz uglja i pratećih stena. Gasni kapacitet slojeva iznosi 10,5 – 18 m3 /t za nenačetu sredinu i 5,77 – 6,7 m3/t za nače-

tu sredinu. Metanoobilnost, zavisno od proizvodnje, kreće se od 8 – 20 m3 /t proizvedenog uglja. Ugalj nije samozapaljiv, a ugljena prašina u sistemu sa 2,5% CH4 nije eksplozivna.

Ugljena prašina je agresivna, jer sadrži od 0,5 – 20 % SO2 .

4.7.1.7 ISTRAŽIVANJE BASENA

Značajne potencijalne rezerve uglja upućuju na to da se za basen Vrške Čuke mora uraditi „Program dugoročnih osnovnih is- traživanja“ koji bi se realizovao po etapama i obezbedio prevođe- nje kategorija C2 rezervi u višu kategoriju. Takođe je neophodno da rudnik zbog složenosti ležišta u godišnjim planovima ima plan detaljnog istražnog bušenja i istražnih radova za prevođenje kategorija C2 u višu kategoriju, a istovremeno omogućio dokazivanje novih kategorija C2 rezervi. Takođe je neophodno da rudnik, zbog složenosti ležišta, u godišnjim planovima ima plan detaljnog istražnog bušenja i istraž- nih radova za prevođenje rezervi iz C1 u B i B u A rezerve.

4.7.1.8 OCENA PERSPEKTIVNOSTI

Na osnovu prikazanih rezervi, kvaliteta uglja koji se može dobiti obogaćivanjem u separaciji rudnika, očigledno je da će se budući rad rudnika zasnivati na dve osnovne činjenice: Blizina HE – Đerdap i kvalitetnih kvarcnih peskova i peščara omogućava proizvodnju silicijum karbida koji je strateška industrijska sirovina. Kvalitet uglja iz separacije rudnika omogućava punjenje svih postrojenja za prečišćavanje otpadnih i pitkih voda. Ova činjenica sama po sebi otvara izuzetne proizvodne kapacitete rudnika, a posebno usvajanjem proevropskih zakona o zaštiti prirode po kojima će svi zagađivači morati da imaju postrojenja za prečišćavanje voda. Uz pomoć nadležnih ministarstava neće biti teško zainteresovati strane ulagače za ovako atraktivne i strateški važne proizvode, što rudniku uz relativno malu proizvodnju od 15 -25.000 t uglja (5000 t kao tehnološka sirovina i 10 -15.000 t za industriju kao go-

rivo) na godišnjem nivou može obezbediti stabilno poslovanje dugi niz godina. Ukoliko se JPPEU i resorno ministarstvo ne izbori za ovu pr- oizvodnu orijentaciju rudnika, već se ugalj proizvodi za industriju kao gorivo, to direktno vodi ka sudbini mnogih rudnika – zatvara- nju.

LITERATURA

1. Fondovska dokumentacija Rudnika „Vrška Čuka“ 2. Dr Predrag Nikolić, dr Dimitrije Dimitrijević „Ugalj Jugoslavije“ Beograd 1990. 3. Dr Nikola Pantić, dr Predrag Nikolić “Ugalj“ Naučna knjiga Beograd 1973. 4. Zavod za regionalnu geologiju i paleontologiju Univerziteta u Beogradu „Geologija Srbije“ knjiga VII Kaustobioliti, Beograd 1975. god.

4.7.2 LUBNIČKO-ZVEZDANSKI UGLJONOSNI BASEN AKTIVNI RUDNIK LIGNITA „LUBNICA“

4.7.2.1 POLOŽAJ BASENA

Na prostoru zapadno i oko 15 km jugozapadno od Zaječara, između Belog i Crnog Timoka, preko Zvezdana, Lubnice do Leno- vca, prostiru se tercijerni ugljonosni sedimenti koji karakterišu ovaj ugljonosni basen lignito - mrkog uglja. Pojave uglja, koje su otkopavane ili se otkopavaju, najvećim delom skoncentrisane su u tri ležišta: Zvezdan, Lubnica i ležište i nekadašnji rudnik „Hajduk Veljko“ kod „Lenovca. Neposredno uz ležište Lubnica nalazi se rasedima odvojeno ležište „Osojno“ u kome se sada rudari. Selo i rudnik Lubnica povezani su putem i žičarom koja nije u funkciji sa prugom Niš-Beograd u Grljanu gde je urađena ranžirana stanica i separacija – klasirnica uglja.

4.7.2.2 GEOLOGIJA BASENA

Stratigrafija

Sedimenti Lubničko–Zvezdanskog basena u širem smislu pripadaju naslagama slatkovodnih tvorevina iz sastava Timočkog zaliva PARATETISA, a većim delom jezerskim naslagama, koje

su stvarane na širokom prostranstvu dolinom Timoka, sve do Knj- aževca i dalje prema Svrljigu. Prema fauni, koja je nađena u ovim sedimentima, ugljonosna serija Lubničko–Zvezdanskog basena pripada tortonu, a delom i sarmatu. U povlati ugljonosnog miocena Lubnice vidno mes- to zauzimaju sedimenti miopliocena, predstavljeni peskovitim glinama i laporcima. Zahvaljujući pojavama uglja u naslagama miocena Lubnič- ko-Zvezdanskog basena, izvršena je podela serije na tri horizonta: . donji ili podinski deo, debljine od 5 – 50 m . srednji ili ugljonosni deo, debljine od 60 – 80 m . gornji ili povlatni deo, debljine od 10 – 100 m Svi ovi sedimenti tortona i delom sarmata, leže diskordantno i transgresivno preko vulkanogeno-sedimentne formacije predsta- vljene andezitskim stenama i piroklastičnim materijalom.

Ugljonosnost

Može se reći da Lubničko-Zvezdanski basen predstavlja jednu izduženu sinklinalu sa pravcem pružanja ISI - ZJZ, koja je rasedima poremećena i blago zatalasana, tako da se može odv- ojiti zvezdanski deo i ležište „Osojno“, koje je rasedom odvojeno od Lubnice i u kome se sada rudari. Celo ležište karakteriše pojava tri ugljena sloja. I ugljeni sloj je debljine od 5 - 9 m. Na više mesta ovaj sloj je podeljen proslojkom belog peščara na dva dela. Debljina donjeg dela se kreće od 1,6 – 3 m, a debljina gornjeg od 4 – 6 m. U većem delu ležišta donji deo I sloja nije eksploatisan jer je zbog boljih ekonomskih efekata ležište „raubovano“ i tako je ostavljeno preko 2·106 t uglja. II ugljeni sloj je prosečno 60 - 80m iznad I i od njega je odv- ojen laporcima i glinama, promenljive debljine i kvaliteta. Takođe je ekonomski isplativ bio samo u centralnom delu ležišta, gde je moćnosti od 1,5 – 5 m debljine. III ugljeni sloj je takođe nestabilne moćnosti i kvaliteta. Nala- zi se na 8 -10 m iznad II sloja, moćnosti do 5 m.

Iz svega navedenog I ugljeni sloj je glavni sloj na kome se zasnivala proizvodnja u svim poljima. Tektonika, osim glavnih – većih raseda nije posebno istraže- na, ali je indikovana u toj meri da onemogućava primenu metoda mehanizovanog otkopavanja.

4.7.2.3 KVALITET UGLJA

Ugalj iz Lubnice, a uglavnom će biti izneti podaci iz jame „Osojno“ koja je u eksploataciji, pripada grupi kvalitetnih lignita, odnosno prelaznim lignito-mrkim ugljevima sledećeg kvaliteta:

Tehnička analiza – srednje vrednosti bušotina „Osojno“ % - Vlaga 24,92 - Pepeo 14,29 - isparljivi sastojci 32,49 - sagorljivi sastojci 60,80 - koks 42,60 - C-fix 28,31 - sumpor ukupni 2,15 - sumpor u pepelu 0,96 - sumpor sagorljivi 1,19 - Gornja toplota vrednost KJ/kg 16.598 - Donja toplotna vrednost KJ/kg 15.254

Elementarnom analizom određen je procentualni sadržaj ukupnog ugljenika, vodonika, sagorljivog sumpora, azota i kiseonika. Za „Osojno“ je urađeno 77 analiza i srednji sadržaj po slojevima je prikazan u tabeli 4.4.

Tab. 4.4 Srednji sadržaj ugljenika, vodonika, sagorljivog sumpora, azota i kiseonika u jami „Osojno“ Ugljeni sloj Sastojci % I II III IV Ugljenik-ukupni 37,81 31,83 37,40 29,69 Vodonik 3,34 4,46 3,12 2,70 Sumpor- 1,41 1,85 1,70 1,90 sagorljivi Azot 14,52 13,37 14,27 11,77 Kiseonik

Petrografski sastav uglja iz jame „Osojno“ utvrđen je na pet uzoraka. Rezultati mineraloške petrografske analize prikazani su u tabeli 4.5.

Tab. 4.5 Rezultati mineraloško- petrografske analize Sadržaj u % po uzorku Sastav U-1 U-2 U-3 U-4 Humarelinit -trekstinit 10,0 15,0 9,0 - - ulminit 52,0 45,0 35,0 36,0 Humodetrinit 7,0 10,0 9,5 - Gelinit 2,0 4,0 1,5 15,0 Liptinit 1,0 2,0 1,0 - Inertinit - 1,0 1,0 - Densinit - - - 4,5 Mineral mat. - glina 24,5 21,5 41,0 41,0 - pririt 3,5 1,5 2,0 3,0 Analiza pepela je rađena kroz ispitivanja hemijskog sastava pri čemu se određivala procentualna zastuplenost SiO2, Fe2O3, Al2O3, CaO3, SO3, P2O5, TiO2, Na2O i K2O. Reakcije su se kretale od slabo baznih do jako kiselih. Urađeno je 40 hemijskih analiza pepela.

Tab. 4.6 Srednji sadržaji sastojaka elementarne analize Ugljeni sloj Sastojci % I I III IV SiO2 34,91 38,76 24,01 48,79 Fe2O 3 10,47 11,39 12,66 6,55 Al2O 3 13,47 14,94 11,87 10,07 CaO 16,64 15,60 21,52 15,28 MgO 3,78 3,45 4,75 3,42 SO3 17,22 12,84 23,52 14,61 P2O 2 0,20 0,11 0,16 0,08 TiO2 0,39 0,47 0,52 0,33 Na2O 1,83 0,94 0,45 0,35 K2O 0,92 0,98 0,57 0,55 Termotehničke osobine pepela određene su sa 38 analiza urađenim u oksidacionoj atmosferi, pri čemu su određene temperature početka sinterovanja, tačke omekšavanja, tačke polulopte i tačke razlivanja.

Tab. 4.7 Termotehničke osobine pepela Ugljeni sloj Parametri 0C I II III IV Početak sinterovanja 891 915 1.026 994 Tačka omekšavanja 1.031 1.040 1.145 1.095 Tačka omekšavanja 1.212 1.209 1.315 1.209 Tačka razlivanja 1.239 1.236 1.339 1.249

4.7.2.4 PROIZVODNJA I REZERVE UGLJA

Proizvodnja uglja u Lubničko-zvezdanskom basenu započe- ta je najpre u Zvezdanu 70-ih godina 19. veka, gde je za celokup- no vreme rada proizvedeno oko 350.000 t uglja. Početkom 20. veka otvara se ležište Lubnica koje i dalje radi. Godine 2007. zatvara se stara jama Lubnica i otvara nova jama „Osojno jug“ u kojoj se sada eksploatiše ugalj. Za svo vreme eksploatacije iz ovog ležišta proizvedeno je između 4,5 i 5·106 t uglja. Proizvodnja se kretala u rasponu od 1.000 t do Drugog svetskog rata, a zatim u rasponu od 100 - 200.000 t/god., da bi se sada ustalila na oko 70.000 t/god. Procentualno učešće komercijalnih klasa u proizvodnji uglja za 2010. i 2011. god. iznosi: Asortiman 2010. god. 2011.god. % % komad 20,57 22,58 kocka 16,86 16,78 orah 24,31 22,80 sitan 38,26 37,84 Plasman uglja za ove količine je osiguran i to: . Sitan ugalj se sav, po ugovoru, isporučuje termoelektrani „Morava“ u Svilajncu, . orah industriji i toplanama, a . kocka i komad za široku potrošnju. Klasiranje i ručni probir uglja obavljaju se na klasirnici u Gr- ljanu gde se vrši i utovar uglja u vagone i kamione. Zbog zahteva tržišta za kvalitetnijim asortimanima vrši se i pranje uglja i to kocke i oraha na separacijama u Bogovini i Vrškoj Čuki. U tabeli 4.8 dati su prepisi sertifikata o kvalitetu uglja za prodaju.

Tab. 4.8 Prepisi sertifikata o kvalitetu uglja za prodaju Trgovački kocka orah komad kocka orah sitan naziv pranja prah sortiman + 60 -80 +40 -60 +40 -40 +20 -40 +20 -20 +0 sadržaj 8,3 8,3 7,3 9,22 9,22 - podzrna % vlaga % 31,20 29,68 32,41 33,70 33,59 31,10 ugljenik % 43,39 36,52 36,54 36,37 36,30 28,10 C-fix % 30,20 25,58 25,20 20,40 22,40 18,50 vodonik % 3,47 2,89 2,33 3,02 2,32 2,49 sagorljivo % 63,19 60,56 59,13 47,15 55,01 42,21 isparljivo % 32,99 33,52 33,93 26,69 32,61 23,18 koks % 35,81 36,80 33,96 39,61 33,80 45,72 sumpor 0,78 0,89 0,93 0,84 0,81 0,89 ukupni % sumpor 0,66 0,57 0,58 0,67 0,62 0,67 sagorivi % azot + 16,33 13,20 12,18 12,22 12,25 10,93 kiseonik % pepeo % 5,61 9,76 8,46 19,15 11,40 26,85 topivost pepela početak sinterovanja 890 870 880 885 885 900 0C tačka 1060 1050 1030 1055 1055 1040 omekšavanja 0C tačka 1140 1180 1200 1160 1160 1200 polulopte 0C tačka 1200 1240 1265 1230 1230 1270 razlivanja 0C GTV KJ/kg 17941 17390 16578 12908 15439 10950 DTV KJ/kg 16506 16112 15353 11511 14189 9630 Stanje bilansnih i geoloških rezervi po kategorijama i slojevima rudnika Lubnica na dan 31.12. 2008. god. iznosi: Polje II ugljeni sloj I Ugljeni sloj (T) (t) „Osojno“- Kategorija A B C V sever 2.257.353 „Osojno“- 323.612 364.598 centar „Osojno“-jug 292.200 1.806.825 „Stara jama“ 360.028 305.364 506.079 Centralno i 1.822.198 istočno polje Ukupne rezrve po 652.228 6.515.352 506.079 3.392868 kategorijama Napomena: Ukupno („A“ +“B“ + C1“) = 7.673.659 t Ukupno I ugljeni sloj + II ugljeni sloj = 11.066.527 t

4.7.2.5 PRIRODNI USLOVI EKSPLOATACIJE

Za razliku od eksploatacije u „Staroj jami“ Lubnica uslovi eksploatacije su nepovoljniji u eksploatacionom polju „Osojno“, iako je ono nastavak stare jame, spuštene za nekoliko metara. Veći broj raseda podelio je ovo polje na blokove koji zahtevaju posebno otvaranje, povećan koeficijent pripreme, radove u jalovini i primenu uskočelnih metoda otkopavanja sa obaranjem krovnog uglja, što dovodi do povećanih gubitaka: Prilivi vode su uvećani samo u kišnim periodima i uspešno se rešavaju. Jama radi u metanskom režimu. Poseduje sistem za kontrolu ventilacije i merenje gasno-ventilacionih parametara. Ugalj je sklon samoupali, ali se disciplinovanim otkopavanjem i izolacijom starih radova uslovi za stvaranje endogenih poža- ra drže pod kontrolom. U rasednim zonama koje su praćene kapajućom vodom dolazi do bubrenja glinovitih sastojaka i veće manifestacije pritisaka na podgradu rudarskih prostorija.

4.7.2.6 OCENA PERSPEKTIVNOSTI LEŽIŠTA

Na osnovu iznetih podataka o ležištu Lubnica, može se zaključiti sledeće: . Lignito-mrki ugalj ležišta Lubnica veoma je kvalitetan i ima tra- dicionalno dugogodišnje tržište na područjima: Niš, Kladovo, Paraćin i Kruševac. . Dugoročnim ugovorom za isporuku sitnog uglja termoelektrani „Morava“ u Svilajncu rešen je problem plasmana sitnog uglja koji je bio dugo godina problematičan. . Rezerve uglja su ograničene, ali se dodatnim istraživanjima mogu povećati i prevesti u više kategorije. . Uz rešenje dugogodišnjeg problema cena uglja, iznalaženja optimalnog kapaciteta rudnika i rešenja stabilnih subvencija za perspektivne rudnike, kao u zemljama zapadne Evrope, rudnik Lubnica može u narednih trideset godina biti stabilno rudarsko preduzeće koje će sigurno snabdevati svoje tržište ugljem.

LITERATURA

1. Fondovska dokumentacija rudnika Lubnica 2. Dr Predrag Nikolić, dr Dimitrije Dimitrijević „Ugalj Jugoslavije“ Beograd 1990. 3. Dr Nikola Pantić, dr Predrag Nikolić “Ugalj“ Naučna knjiga Beograd 1973. 4. Zavod za regionalnu geologiju i paleontologiju Univerziteta u Beogradu „Geologija Srbije“ knjiga VII Kaustobioliti, Beograd 1975. god.

4.7.3 LENOVAČKO LEŽIŠTE LIGNITO-MRKOG UGLJA

U nastavku Lubničko – zvezdanskog basena lignito-mrkog uglja, na oko 15 km jugozapadno od Zaječara, na levoj obali Lenovačke reke nalazi se malo ležište lignito-mrkog uglja. Ležište se nalazi u glinovito–peskovitim jezerskim sedimentima srednjeg miocena (tortona). Sreće se ugljeni sloj debljine do 8 m. Ugalj pripada prelaznom lignito-mrkom tipu ugljeva. Sličan je uglju iz susednog lubničkog ležišta, sa kojim je svakako predstav- ljao jednu sedimentacionu celinu. Mala proizvodnja uglja započeta je 1930. god. u rudniku „Hajduk Veljko“, a prekinuta je 1950. god. Za to vreme isprekidan- og rada proizvedeno je oko 110.000 t uglja. Pouzdanih podataka o rezervama koje su preostale ne postoje (zbog malog obima istraživanja) osim konstatacije „da je ležiš- te uglavnom iscrpljeno“. Svakako, ovo područje između Lubnice i Lenovca zahteva ozbiljniju analizu i eventualno istraživanje dubin- skim bušenjem.

LJUDSKI RESURSI

Obradio

Mr Nebojša Simeonović

5. LJUDSKI RESURSI

5.1 STANOVNIŠTVO OPŠTINE ZAJEČAR

Stanovništvo je “vrelo radne snage” i to kako proizvođača koji stvaraju materijalna dobra, tako i potrošača koji ih koriste. Ot- uda su ljudski resursi zajedno sa prirodnim i materijalnim resursima ključni faktori proizvodnog procesa. Broj stanovnika u gradu Zaječaru, njihova polna, starosna, kvalifikaciona i ekonomska struktura predodređuje ulogu i značaj ljudskog resursa u privrednom i društvenom razvoju. Najveći broj stanovnika Zaječar je imao po popisu iz 1981. god. kada je evidentiran 76.681 stanovnik. Za razliku od Zaječara u većini opština Timočke Krajine najveći broj stanovnika dostignut je po popisu iz 1971. god., a onda je nastupio proces smanjenja prirodnog priraštaja i demografska depopulacija. Na porast stan- ovništva u Zaječaru uticala su migraciona kretanja sa jugo-istoka Srbije zbog ekonomske i urbane privlačnosti i socio-ekonomskih pogodnosti (Sl. 5.1.).

100000 76681 80000 73148 72763 62887 65969 61446 60000

40000

20000

0 1948 1971 1981 1991 2002 2009

Sl. 5.1 Stanovništvo opštine Zaječar po popisima

U periodu posle 1981. god. nastaje tendencija smanjenja broja stanovnika, kako zbog pada prirodnog priraštaja tako i zbog odliva stanovništva . Po popisu iz 2002. god. evidentirano je 65.969 stanovnika ili za 10.712 manje od najvećeg dostignutog broja u 1981. god. Prema proceni RZS Republike Srbije od 30. 06. 2010 god. procenjeni broj stanovnika iznisio je 61.446 ili za 4.523 stanovnika manje od poslednjeg popisa, a za 15.235 manje od najvećeg broja stanovnika. Ekonomska struktura stanovništva je kvantitativno-kvalitativ- na slika i izražava stanje kretanja stanovništva i demografskih promena, a ujedni je i faktor privrednog razvoja (Tab. 5.1.)

Tab. 5.1 Ekonomska struktura stanovništva grada Zaječara Godina 1971 1981 1991 2002 2009 Stanovništvo ukupno % ukupno % ukupno % ukupno % ukupno % Ukupno 73.148 100 76.681 100 72.763 100 65.969 100 61.446 100 Radno 48.725 60,6 50.480 65,8 44.421 61,1 43.217 65,5 40.201 65,4 sposobno Radno aktivno 44.172 60,4 43.749 57,0 36.415 50,0 28.411 43,1 Poljoprivredno 34.229 46,8 22.569 29,4 12.818 17,6 4.915 7,5 Aktivno 27.621 37,8 19.609 25,6 11.298 15,5 3.661 5,5 poljoprivredno izdržavano 25.091 34,3 24.405 31,8 22.953 31,5 20.308 30,8 Struktura stanovništva prema aktivnosti sa aspekta radne angažovanosti iskazuje sledeće socio-ekonomsko stanje: 1. Radno-sposobno stanovništvo (muškarci 15-65 god , že- ne 15-59 god.) u apsolutnom broju smanjeno je od 50.480 na 40.201 lice, a relativno samo za 0,4 % u ukupnom stanovništvu. 2. Radno aktivno stanovništvo, koje predstavlja proizvodni kontingent smanjeno je u apsolutnom broju sa 44.172 lica na 28.411 ili za 15.761, a relativno za 14,3 %. 3. Poljoprivredno stanovništvo od 34.229 lica ili 46,8 %, smanjeno je na 4.915 lica sa učešćem u ukupnom stanovništu od 7,5 %. 4. Aktivno poljoprivredno stanovništvo od 27.621 lica ili 37,8 %, smanjeno je na 3.661 lice ili na 5,5 % ukupnog stanovništva. 5. Izdžavano stanovništvo u apsolutnom broju smanjeno je za 4.783 lica ili za 3,5 %. Stanje ekonomske strukture stanovništva, iz godine u godi- nu ima sve nepovoljniju tendenciju, kako iz demografskih tako i ekonomskih razloga. Kada se zna da se smanjuje kontingent mla-

de generacije, a povećava stara generacija, onda demografska slika ima obeležja depopilacije. Takođe, kada se izrazito smanjuju kontingenti radno-sposobnog i radno-aktivnog stanovništva, a time i broj proizvođača i kada slabe proizvodni resursi i faktori proizvodnje, onda se ukupno smanjuju proizvodni potencijali Zaječa- ra.

5.2 ZAPOSLENI NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA

Tab. 5.2 Struktura zaposlenih na području grada Zaječara Broj zaposlenih na 1000 Zaposleni Preduzetnici, Zaposleni u stanovnika lica koja privrednim Zaposleni u samostalno društvima, privrednim obavlajju Opština % ustanovama, društvima, Ukupno delatnost i žena zadrugama i Ukupno ustanovama, zaposleni kod organizacijama zadrugama i njih organizacijama Zaječar 14.895 35,.2 11.029 3.866 240 178 Izvor: Republički zavod za statistiku - Godišnjak 2009.

Napomena: 1 Godišnji prosek izračunat je na bazi dva stanja 31. 03. i 30. 09. 2 Obuhvaćeni su:zaposleni u privrednim društvima, ustanovama, zadrugama i organizacijama i preduzetnici i lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih. 3 Obuhvaćeni su:zaposleni u privrednim društvima (do 50 zaposlenih), koji su obuhvaćeni redovnim polugodišnjim istraživanjem.

Tab. 5.3 Struktura zaposlenih na području grada Zaječara po oblastima Zaposlenost po oblastima Broj zaposlenih 1. Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda 424 2. Vađenje ruda i kamena 578 3. Prerađivačka industrija 2424 4. Proizvodnja elek.energije, gasa i vode 400 5. Građevinastvo 830 6. Trgovina na veliko i malo 928 7. Hoteli i restorani 57 8. Saobraćaj, skladištenje i veze 965 9. Finansijsko posredovanje 159 10. Poslovi s nekretninama 203 11. Državna uprava i socijalno osiguranje 715 12. Obrazovanje 1052 13. Zdravstveni i socijalni rad 1792 14. Druge komunalne i lične usluge 505 UKUPNO ZAPOSLENIH 11.029 Napomena: 1 Obuhvaćeni su:zaposleni u privrednim društvima, ustanovama, zadrugama i malim privrednim društvima (do 50 zaposlenih). 2 Godišnji prosek izračunat je na bazi dva stanja 31. 03. i 30. 09.

5.3 NEZAPOSLENI NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA

Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja za pod- ručje Zaječarskog okruga sa stanjem u septembru 2011. god. na području grada Zaječara bilo je 7.455 nezaposlenih lica. Podaci o nezaposlenima prikazani su u tab. 5.4 i 5.5.

Tab. 5.4 Nezaposleni po stepenu stručne spreme Stepen Ukupan stručne Broj Žene spreme nezaposlenih I 2.555 1.280 II 383 180 III 1.897 850 IV 1.849 1.076 V 31 12 VI1 343 205 VI2 67 46 VII1 321 176 VII2 7 2 VIII 2 1 Ukupno 7.455 3.828

Tab. 5.5 Nezaposleni po zanimanjima i stepenu stručne spreme

ukupno žene NEZAPOSLENI 7.455 3.828 Ukupno u I stepenu stručne spreme 2,555 1,280 I Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS - NK ) 2,555 1,280 Ukupno u II stepenu stručne spreme 383 180 Pomoćnik ratara - povrtara 1 0 Poljoprivredni traktorista 2 0 Pomoćnik stočara 1 1 Pomoćnik mlinara žitarica 1 0 Pomoćnik pekara 2 1 Pomoćni - priučeni prerađivač i obrađivač drveta ( II SSS i PK ) 6 0 Pomoćni stolar 3 0 Poslužilac postrojenja podzemne eksploatacije 1 0 Pomoćnik rudara površinske eksploatacije 1 0 Pomoćnik minera 1 0 II Poslužilac postrojenja za proizvodnju kablova i provodnika 2 0 Pomoćni - priučeni obrađivač metala ( II SSS i PK ) 4 0 Poslužilac podešenih strugova 5 0 Pomoćnik gravera 2 2 Pomoćnik bravara 15 0 Pomoćnik limara 1 0 Pomoćnik autolimara 1 0 Pomoćnik kovača 1 0 Poslužilac uređaja za elektrozavarivanje 3 0 Poslužilac uređaja za zavarivanje i rezanje gasom 5 0 Pomoćnik vodoinstalatera 2 0

Pomoćni - priučeni mehaničar, mašinista ( II SSS i PK ) 5 0 Pomoćnik mehaničara 2 0 Pomoćnik automehaničara 11 0 Ložač parnih kotlova 17 0 Pomoćni - priučeni elektromonter ( II SSS i PK ) 2 0 Nerazvrstani elektroenergetičari II kategorije složenosti 1 0 Elektromotač 1 0 Pomoćnik autoelektričara 6 0 Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera 1 0 Pomoćni proizvođač keramike i građevinskog materijala ( II SSS i 2 1 PomoćnikPK ) knjigovesca 2 1 Pomoćni tekstilni radnik ( II SSS i PK ) 2 1 Pomoćnik tkača 1 1 Pomoćnik bojadisara tekstila 1 0 Pomoćni konfekcionar ( II SSS i PK ) 10 9 Pomoćnik konfekcionara 11 11 Šivač tekstila 21 21 Pomoćni obućar i kožni galanterista ( II SSS i PK ) 1 0 Pomoćnik molera - farbara 2 0 Pomoćnik armirača 1 0 Pomoćnik tesara 2 0 Pomoćnik zidara 6 0 Pomoćni rukovalac jednostavnih građevinskih mašina 12 0 Vozač lakih motornih vozila 5 0 Nerazvrstana zanimanja drumskog saobraćaja II kategorije 2 0 Saobraćajnosloženosti - transportni pomoćnik 16 0 Ložač parnih lokomotiva 1 0 Čuvar pruge 1 0 Pomoćni transportni vozač ( II SSS i PK ) 2 0 Vozač viljuškara 13 0 Vozač utovarivača 1 0 Rukovalac robom - pomoćni prodavac ( II SSS i PK ) 22 20 Pomoćni ugostitelj ( II SSS i PK ) 4 0 Servir 1 0 Pomoćni kuvar 11 5 Pomoćnik poslastičara 1 0 Pomoćni administrativni radnik ( II SSS i PK ) 1 0 Pomoćni daktilograf 35 34 Nerazvrstani administratori II kategorije složenosti 1 0 Pomoćni vatrogasac 7 1 Gerontodomaćin 1 1 Pomoćnik manikira - pedikira 3 3 Pomoćni ženski frizer 64 63 Pomoćni muški frizer 8 1 Pomoćni kozmetičar 3 3 Ukupno u III stepenu stručne spreme 1,897 850 Voćar 2 1 Rukovalac poljoprivrednih mašina 2 0 Uzgajivač stoke i živine ( III SSS i KV ) 2 1 Prerađivač hrane i pića ( III SSS i KV ) 9 6 Pekar 12 10 Mlekar 9 7 III Mesar 5 0 Rukovalac uređaja za proizvodnju pića 4 0 Rukovalac uređaja za proizvodnju alkohola, kvasca i kiselina 2 1 Prerađivač duvana ( III SSS i KV ) 1 1 Šumar ( III SSS i KV ) 1 0 Prerađivač i obrađivač drveta ( III SSS i KV ) 5 2 Proizvođač primarnih proizvoda od drveta 1 1

Stolar za montažu, opravke i održavanje 1 0 Rukovalac jednostavne rudarske mehanizacije 1 0 Rukovalac metalurških postrojenja ( III SSS i KV ) 1 1 Rukovalac postrojenja za preradu bakra i aluminijuma topljenjem 3 3 Rukovalaci livenjem postrojenja za preradu plemenitih metala 1 1 Livački jezgrar - kalupar 1 0 Livac lakih i obojenih metala 1 0 Rukovalac postrojenja za proizvodnju kablova i provodnika 3 0 Obrađivač metala ( III SSS i KV ) 10 0 Metalostrugar 90 10 Metaloglodač 11 5 Graver 1 0 Bravar 80 1 Limar 1 0 Autolimar 6 0 Rukovalac mašina za izradu reznog alata 1 0 Kovač 1 0 Elektrozavarivač 6 0 Monter - instalater ( III SSS i KV ) 1 0 Vodoinstalater 7 0 Instalater grejanja 13 1 Mašinski tehnički crtač 1 0 Mehaničar, mašinista, mašinbravar ( III SSS i KV ) 20 0 Mašinski mehaničar 20 1 Mehaničar za alatne mašine 7 0 Automehaničar 141 0 Mehaničar za šinska vozila 3 0 Mehaničar za poljoprivredne mašine 3 0 Mehaničar za mašine duvanske proizvodnje 2 2 Precizni mehaničar 2 1 Mašinista termoenergetskih postrojenja 2 0 Mašinista za parne kotlove 3 0 Mehaničar za rashladne uređaje 45 0 Elektromonter - instalater ( III SSS i KV ) 26 0 Elektromonter energetskih mašina i uređaja 1 0 Elektroinstalater 29 1 Elektromonter instalacija i mašina 33 1 Izrađivač kablovskog pribora i priključaka 43 19 Nerazvrstani elektroenergetičari III kategorije složenosti 2 1 Elektromehaničar ( III SSS i KV ) 34 1 Izrađivač električnih mašina i opreme 4 1 Izrađivač električnih proizvoda za domaćinstvo 25 0 Izrađivač električnih mernih instrumenata i sklopova 1 0 Elektromehaničar pogona 7 2 Autoelektričar 40 0 Nerazvrstani elektromehaničari III kategorije složenosti 1 0 Izrađivač - monter elektronskih proizvoda ( III SSS i KV ) 1 0 Radio i TV mehaničar 6 1 Izrađivač hemijskih proizvoda ( III SSS i KV ) 5 4 Rukovalac hemijskih laboratorijskih uređaja 1 1 Gumar i plastičar ( III SSS i KV ) 1 0 Proizvođač keramike i građevinskog materijala ( III SSS i KV ) 90 72 Rukovalac mašina i uređaja za preradu nemetala 38 34 Gipsomodelar 4 2 Nerazvrstani proizvođači keramike i građevinskog materijala III 4 3 Staklarkategorije ( III složenost SSS i KV )i 1 0 Rukovalac mašina i uređaja za proizvodnju stakla 1 1 Stakloduvač 2 0 Obrađivač stakla 3 3

Grafičar ( III SSS i KV ) 2 0 Štamparski ručni slagač 1 0 Knjigovezac 5 3 Kartonažer 1 0 Tekstilni radnik ( III SSS i KV ) 3 3 Prelac 1 1 Pletač 6 6 Krojač i konfekcionar ( III SSS i KV ) 52 45 Krojač tekstila 20 15 Šivač konfekcije 18 13 Krojač 5 2 Obrađivač kože i krzna ( III SSS i KV ) 5 2 Kožar 5 5 Krznar 4 2 Izrađivač obuće i kožne galanterije ( III SSS i KV ) 3 3 Obućar 7 7 Izrađivač gornjih delova obuće 9 9 Izrađivač donjih delova obuće 3 0 Izrađivač kožne galanterije 6 5 Tašner 1 1 Tapetar 3 3 Moler - farbar 1 0 Zidar 1 0 Rukovalac jednostavnih građevinskih mašina 1 0 Građevinski laboratorijski pripremač 1 1 Nerazvrstani građevinari III kategorije složenosti 1 0 Građevinski keramičar 3 2 Teracer 1 0 Nerazvrstana zanimanja završnih građevinskih radova III 3 0 Vozačkategorije drum složenostiskog vozila ( III SSS i KV ) 46 1 Vozač putničkog automobila 6 0 Vozovođa 3 1 Kondukter u železničkom saobraćaju 5 1 Nerazvrstani železničari III kategorije složenosti 1 1 Prodavac ( III SSS i KV ) 78 66 Prodavac robe svakodnevne potrošnje 239 179 Prodavac u maloprodaji prehrambene robe 1 1 Prodavac u maloprodaji parfimerije, bižuterije i igračaka 1 1 Prodavac u maloprodaji autodelova 1 0 Prodavac u maloprodaji gvožđarske, metalne i tehničke robe 1 1 Prodavac u maloprodaji tekstila 4 3 Ugostitelj ( III SSS i KV ) 3 0 Kelner 106 37 Kuvar jednostavnih jela 118 73 Poslastičar jednostavnih poslastica 1 0 Nerazvrstana zanimanja ugostiteljstva i turizma III kategorije 1 0 Brojačsloženosti novca 1 1 Evidentičar utrošaka 3 2 Nerazvrstani ekonomisti III kategorije složenosti 1 1 Administrator 1 1 Daktilograf 64 60 Pedikir 1 1 Frizer za žene 89 85 Frizer za muškarce 3 3 Ukupno u IV stepenu stručne spreme 1,849 1,076 Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja ( IV SSS ) 52 21 IV Ratarsko - povrtarski tehničar 3 1 Voćarsko - vinogradarski tehničar 8 6 Poljoprivredni tehničar za uzgoj stoke i živine ( IV SSS ) 3 2

Veterinarski tehničar ( IV SSS ) 9 4 Prehrambeni tehničar i tehničar za biotehnologiju ( IV SSS ) 54 43 Tehničar proizvodnje hleba, peciva i testenina 1 1 Tehničar prerade mleka 2 2 Šumarski tehničar ( IV SSS ) 6 1 Tehničar prerade i obrade drveta ( IV SSS ) 3 1 Geološki tehničar ( IV SSS ) 1 1 Rudarski tehničar ( IV SSS ) 6 4 Rudarski tehničar pripreme i oplemenjivanja mineralnih sirovina 7 5 Metalurški tehničar ( IV SSS ) 8 7 Metalurški laborant 1 1 Tehničar proizvodnje bakra 1 1 Mašinski tehničar - kontrolor kvaliteta ( IV SSS ) 28 4 Univerzalni metalostrugar 2 0 Univerzalni metaloglodač 1 0 Univerzalni zavarivač 1 0 Tehničar - tehnolog obrade metala rezanjem 1 0 Mašinski tehničar za brodogradnju i metalne konstrukcije ( IV 1 1 MašinskiSSS ) tehničar - konstruktor ( IV SSS ) 138 33 Tehničar konstruisanja mašinskih elemenata 2 1 Mašinski tehničar - tehnolog ( IV SSS ) 1 1 Tehničar - tehnolog proizvodnje i održavanja energetskih mašina 1 0 Tehničari postrojenja - tehnolog proizvodnje i održavanja rashladnih uređaja 2 0 Mašinski tehničar - tehnolog održavanja mašina ( IV SSS ) 15 3 Servisni automehaničar 2 0 Nerazvrstani mehaničari i mašinisti IV kategorije složenosti 1 0 Elektrotehničar energetike ( IV SSS ) 112 31 Elektroenergetski tehničar 9 2 Elektromonterski tehničar instalacije i opreme 11 3 Elektrotehničar elektromehanike ( IV SSS ) 15 3 Elektromehaničarski tehničar proizvodnje mašina za domaćinstvo 1 0 Elektromehaničarski tehničar održavanja opreme proizvodnih 4 2 Elektromehaničarskimašina i pogona tehničar održavanja proizvoda za 5 0 Elektromehaničarskidomaćinstvo tehničar održavanja mernih instrumenata i 1 0 Elektromehaničarskisklopova tehničar održavanja opreme železničke vuče 2 0 Elektrotehničari vozila elektronike ( IV SSS ) 25 2 Tehničar održavanja elektronskih signalno - sigurnosnih uređaja 5 2 Tehničar održavanja elektronske opreme vazduhoplova 1 0 Elektrotehničar za računare ( IV SSS ) 31 4 Hemijsko - tehnološki tehničar ( IV SSS ) 32 23 Hemijski tehničar 6 5 Hemijski laborant 3 3 Polimerista 3 3 Tehničar za tehnologiju nemetala ( IV SSS ) 3 3 Tehničar prerade nemetala 1 1 Tehničar obrade optičkih elemenata 1 0 Tehničar grafičarske tehnologije ( IV SSS ) 1 1 Štamparski slagač montažer 3 3 Mašinista ravne štampe - ofset 2 0 Knjigovezački tehničar 1 1 Nerazvrstani grafičari IV kategorije složenosti 1 1 Tekstilni tehničar ( IV SSS ) 5 5 Konfekcijski tehničar ( IV SSS ) 18 18 Konfekcionar tekstila 16 15 Obućarski tehničar 2 0 Kožarski galanterista 5 5 Arhitektonski tehničar ( IV SSS ) 9 5 Tehničar visokogradnje 4 3 Građevinski tehničar ( IV SSS ) 23 9

Tehničar niskogradnje 12 5 Tehničar drumskog saobraćaja ( IV SSS ) 22 5 Vozač teretnog motornog vozila 1 0 Tehničar drumskog saobraćaja 2 0 Tehničar železničkog saobraćaja ( IV SSS ) 10 3 Mašinovođa dizel - vuče 8 1 Pregledač železničkih kola 1 0 Pomorski nautičar 1 0 Tehničar PTT saobraćaja ( IV SSS ) 4 2 Prodavac ( IV SSS ) 36 30 Prodavac tekstilne robe 1 0 Trgovinski aranžer 1 1 Komercijalni tehničar 12 4 Turistički i ugostiteljski tehničar ( IV SSS ) 3 0 Konobar 30 11 Kuvar 6 5 Recepcionar 5 0 Turistički tehničar 9 8 Ekonomski tehničar ( IV SSS ) 276 211 Knjigovođa 95 69 Bankarski tehničar 5 4 Carinski tehničar 2 1 Pravni tehničar ( IV SSS ) 77 60 Upravni tehničar 21 19 Birotehničar ( IV SSS ) 1 1 Računarski operater 10 3 Programer na računaru-kompjuteru 2 2 Statističar obrađivač 1 1 Administrativni tehničar ( IV SSS ) 11 7 Administrativno - tehnički sekretar 2 2 Nerazvrstani administratori IV kategorije složenosti 1 1 Milicioner 3 0 Mlađi oficir 2 0 Učitelj i saradnik u nastavi 4 4 Učitelj muzike 2 1 Maturant gimnazije jezičkog ili društvenog smera ( IV SSS ) 128 85 Maturant gimnazije matematičkog ili prirodnog smera ( IV SSS ) 92 56 Matematičko - tehnički saradnik 1 1 Matematičko - programerski saradnik 3 2 Meteorološki tehničar 1 1 Laborant biologije 14 12 Tehničar za zaštitu životne sredine 7 6 Tehničar za citologiju i citogenetiku 5 5 Tehničar likovnih i primenjenih umetnosti ( IV SSS ) 1 0 Tehnički dizajner grafike 3 2 Tehnički dizajner ambalaže 1 0 Tehnički dizajner industrijskih proizvoda 2 1 Tehnički dizajner tekstila 1 1 Likovni tehničar propagandista 1 0 Muzički izvođač 1 0 Novinarski reporter 3 2 Kulturološki tehničar ( IV SSS ) 3 3 Arhivar 3 3 Knjižar 1 0 Knjižničar 4 4 Inokorespondent 11 10 Nerazvrstana ostala zanimanja kulture, umetnosti i informisanja 2 2 MedicinskiIV kategorije tehničar složenosti ( IV SSS ) 1 0 Medicinska sestra 51 42

Medicinsko - laboratorijski tehničar 6 4 Pedijatrijska sestra 3 3 Ginekološko - akušerska sestra 15 15 Medicinsko - pedagoška sestra 3 2 Sanitarno - ekološka sestra 10 6 Fizioterapeutska sestra 14 8 Stomatološki - zubni tehničar ( IV SSS ) 1 0 Stomatološka sestra 6 6 Farmaceutski tehničar ( IV SSS ) 15 12 Biohemijsko - zdravstveni laborant 9 6 Maturant gimnazije ( IV SSS ) 26 18 Ukupno u V stepenu stručne spreme 31 12 Kuvar industrijskih jela - specijalista 1 1 Rudarski nadzornik površinske eksploatacije 1 0 Alatničar za alate u obradi deformisanjem, odvajanjem i livenjem 1 0 Mehaničar,- specijalista mašinista, mašinbravar - specijalista ( V SSS i VKV ) 1 0 Automehaničar za putnička vozila - specijalista 3 0 Mehaničar za termoenergetska postrojenja - specijalista 1 0 Elektroenergetičar - specijalista ( V SSS i VKV ) 1 0 Elektromonterski tehničar električnih mreža i postrojenja - 2 0 V Elektromehaničarspecijalista - specijalista ( V SSS i VKV ) 1 0 Elektromehaničarski tehničar održavanja opreme drumskih vozila 1 0 Modelari pokretnih konfekcije mašina 1 1 Građevinski tehničar mehanizacije visokogradnje - specijalista 1 0 Tehničar drumskog saobraćaja - specijalista ( V SSS i VKV ) 4 0 Procesni organizator nabavke, prodaje i skladištenja robe 1 1 Konobar - specijalista 5 3 Kuvar - specijalista 2 2 Sudsko - administrativni izvršitelj 1 1 Poslovni sekretar 3 3 Ukupno u VI-1 stepenu stručne spreme 343 205 Poljoprivredni inženjer za proizvodnju bilja ( VI - 1 SSS ) 3 1 Ratarski operativni tehnolog 1 1 Operativni tehnolog poljoprivredne mehanizacije 1 0 Poljoprivredni inženjer za stočarstvo i živinarstvo ( VI - 1 SSS ) 1 0 Stočarski operativni tehnolog 1 1 Inženjer prehrambene tehnologije ( VI - 1 SSS ) 1 1 Inženjer metalurgije ( VI - 1 SSS ) 3 0 Mašinski inženjer ( VI - 1 SSS ) 7 2 Operativni planer obrade metala 1 0 Nerazvrstani obrađivači metala VI - 1 kategorije složenosti 1 0 Mašinski inženjer - konstruktor ( VI - 1 SSS ) 1 0 Nerazvrstani mehaničari i mašinisti VI - 1 kategorije složenosti 1 0 Inženjer elektrotehnike za energetiku ( VI - 1 SSS ) 1 0 VI-1 Inženjer elektrotehnike za elektroniku ( VI - 1 SSS ) 6 1 Operativni organizator proizvodnje elektronskih proizvoda 1 0 Inženjer elektrotehnike za telekomunikacije ( VI - 1 SSS ) 3 0 Inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku ( VI - 1 SSS ) 1 0 Inženjer za hemijsku tehnologiju ( VI - 1 SSS ) 3 2 Hemijski operativni tehnolog 1 0 Inženjer tehnologije za nemetale ( VI - 1 SSS ) 1 0 Inženjer tehnologije tekstilstva ( VI - 1 SSS ) 1 1 Inženjer geodezije ( VI - 1 SSS ) 1 0 Inženjer građevinarstva ( VI - 1 SSS ) 8 1 Inženjer drumskog saobraćaja ( VI - 1 SSS ) 1 0 Inženjer železničkog saobraćaja ( VI - 1 SSS ) 3 1 Inženjer PTT saobraćaja ( VI - 1 SSS ) 1 1 Ekonomista za robni promet u trgovini ( VI - 1 SSS ) 13 8 Komercijalista 3 0

Organizator nabavnih i prodajnih poslova 1 1 Organizator carinsko - deviznih poslova 1 1 Ekonomista za turizam i viši ugostitelj ( VI - 1 SSS ) 8 7 Menadžer ( VI - 1 SSS ) 28 19 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo ( VI - 1 SSS ) 114 73 Organizator carinskih poslova 8 5 Pravnik ( VI - 1 SSS ) 47 29 Inženjer statistike i informatike ( VI - 1 SSS ) 3 1 Operativni programer automatske obrade podataka 1 0 Statističar 1 0 Viši podoficir 2 0 Vaspitač predškolske dece 24 24 Nastavnik razredne nastave 6 5 Nastavnik likovnog vaspitanja 2 2 Nastavnik matematike 1 0 Nastavnik geografije 1 1 Vaspitač u domovima 1 1 Operativni ekolog 1 1 Umetnički aranžer - dizajner ( VI - 1 SSS ) 1 1 Viša medicinska sestra ( VI - 1 SSS ) 3 3 Sanitarni ekolog 1 1 Medicinski dijetetičar 2 0 Fizioterapeut 10 7 Radni terapeut 1 1 Viši farmaceut ( VI - 1 SSS ) 1 1 Operativni trener za fudbal 2 0 Operativni trener za dizanje tegova i atletsku gimnastiku 1 0 Neraspoređena zanimanja VI - 1 kategorije složenosti 1 0 Ukupno u VI-2 stepenu stručne spreme 67 46 Inženjer poljoprivrede ( 3 godine studija ) 1 1 Inženjer mašinstva ( 3 godine studija ) 0 0 Inženjer elektrotehnike i računarstva ( 3 godine studija ) 0 0 Inženjer tehnologije ( 3 godine studija ) 1 1 Inženjer građevinarstva ( 3 godine studija ) 1 1 Strukovni inženjer građevinarstva 0 0 Inženjer saobraćaja ( 3 godine studija ) 0 0 Strukovni menadžer 3 3 Strukovni ekonomista 4 4 Ekonomista ( 3 godine studija ) 16 16 VI-2 Nerazvrstani ekonomisti VI - 2 kategorije složenosti 2 2 Pravnik ( 3 godine studija ) 4 4 Strukovni poslovni informatičar 1 1 Inženjer zaštite na radu ( 3 godine studija ) 0 0 Vaspitač ( 3 godine studija ) 1 1 Strukovni vaspitač 6 6 Strukovni dizajner 1 1 Strukovna medicinska sestra 2 2 Strukovni anestetičar 0 0 Strukovni sanitarno - ekološki inženjer 2 2 Farmaceut ( 3 godine studija ) 1 1 Ukupno u VII-1 stepenu stručne spreme 321 176 Diplomirani poljoprivredni inženjer za proizvodnju bilja ( VII - 1 SSS ) 4 4 Ratarski tehnolog 0 0 Inženjer poljoprivrede ( 4 godine studija ) 0 0 VII-1 Agroekonomista 1 1 Diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i živinarstvo ( VII - 1 SSS ) 2 2 Diplomirani inženjer prehrambene tehnologije ( VII - 1 SSS ) 1 1 Diplomirani inženjer šumarstva ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer 1 1 Inženjeršumarstva rudarstva - master ( 4 godine studija ) 0 0

Rudarski tehnolog pripreme i oplemenjivanja mineralnih sirovina 0 0 Diplomirani inženjer metalurgije ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer 2 2 Diplomiranimetalurgije -mašinski master inženjer ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer 2 2 Diplomiranimašinstva - mastermašinski inženjer - konstruktor ( VII - 1 SSS ) 0 0 Diplomirani mašinski inženjer za proizvodno mašinstvo ( VII - 1 SSS ) 0 0 Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku ( VII - 1 SSS ) 0 0 Diplomirani inženjer elektrotehnike za telekomunikacije ( VII - 1 SSS ) 0 0 Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku ( VII - 1 SSS ) - 0 0 Inženjermaster informacionih tehnologija ( 4 godine studija ) 0 0 Inženjer tehnologije ( 4 godine studija ) 1 1 Diplomirani inženjer tehnologije - master 1 1 Hemijski tehnolog za nemetale 1 1 Diplomirani inženjer arhitekture ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer 1 1 Inženjerarhitekture arhitekture - master ( 4 godine studija ) 1 1 Diplomirani inženjer pejzažne arhitekture - master 1 1 Diplomirani inženjer građevinarstva ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer 1 1 Inženjergrađevinarstva građevin - masterarstva ( 4 godine studija ) 1 1 Diplomirani inženjer saobraćaja - master 0 0 Inženjer saobraćaja ( 4 godine studija ) 0 0 Diplomirani ekonomista za unutrašnju i spoljnu trgovinu ( VII - 1 SSS ) 1 1 Diplomirani ekonomista za turizam i ugostiteljstvo i diplomirani turizmolog 4 4 Diplomirani( VII - 1 SSS ) menadžer ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani menadžer - master 6 6 Menadžer ( 4 godine studija ) 7 7 Menadžer za internacionalni biznis 0 0 Inženjer industrijskog inženjerstva ( 4 godine studija ) 1 1 Diplomirani inženjer za proizvodni menadžment 2 2 Inženjer menadžmenta ( 4 godine studija ) 2 2 Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije ( VII - 1 46 46 EkonomistaSSS ) ( 4 godine studija ) 4 4 Diplomirani pravnik ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani pravnik - master 5 5 Pravnik ( 4 godine studija ) 4 4 Informatičar / Diplomirani informatičar - master 0 0 Informatičar ( 4 godine studija ) 0 0 Nerazvrstani informatičari i statističari VII - 1 kategorije složenosti 1 1 Inženjer zaštite na radu ( 4 godine studija ) 1 1 Tehnolog protivpožarne zaštite 0 0 Kriminalist ( 4 godine studija ) 1 1 Profesor razredne nastave 12 12 Učitelj ( 4 godine studija ) 0 0 Profesor istorije 0 0 Profesor srpskohrvatskog jezika 1 1 Profesor češkog jezika 1 1 Profesor engleskog jezika 2 2 Profesor staroturskog i turskog jezika 1 1 Profesor opštenarodne odbrane i društvene samozaštite 0 0 Profesor defektolog za osobe s oštećenjima sluha 1 1 Diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta - master 1 1 Profesor fizičke kulture 3 3 Profesor fizičkog vaspitanja i sporta 0 0 Profesor geografije 3 3 Filozof ( 4 godine studija ) 1 1 Filolog ( srbista, anglista, slavista, germanista, romanista, komparatista, itd. 1 1 Klasični) ( 4 godine filolog studija ( 4 godine ) studija ) 1 1 Pedagog ( 4 godine studija ) 2 2 Psiholog ( 4 godine studija ) 4 4 Psiholog / Diplomirani psiholog - master 2 2 Sociolog / Diplomirani sociolog - master 2 2 Sociolog ( 4 godine studija ) 1 1 Defektolog ( 4 godine studija ) 1 1

100

Defektolog / Diplomirani defektolog - master 1 1 Inženjer organizacionih nauka ( 4 godine studija ) 0 0 Ekolog i inženjer zaštite životne sredine / Diplomirani ekolog - master 1 1 Hemičar ( 4 godine studija ) 1 1 Biolog ( 4 godine studija ) 2 2 Geograf ( 4 godine studija ) 3 3 Analitičar zaštite životne sredine ( 4 godine studija ) 0 0 Inženjer zaštite životne sredine ( 4 godine studija ) 1 1 Slikar 2 2 Diplomirani novinar / žurnalista - master 0 0 Konzervator - restaurator kulturnih dobara / Diplomirani konzervator i 1 1 Etnologrestaurator - master 0 0 Etnolog - antropolog ( 4 godine studija ) 0 0 Doktor medicine 14 14 Strukovni sanitarno - ekološki inženjer - specijalista 0 0 Doktor stomatologije 2 2 Diplomirani farmaceut ( VII - 1 SSS ) 1 1 Diplomirani pedagog za fizičku kulturu ( VII - 1 SSS ) 1 1 Ukupno u VII-2 stepenu stručne spreme 7 2 Tehnolog prerade mleka - specijalista 0 0 Magistar šumarstva ( VII - 2 SSS ) 0 0 VII-2 Magistar ekonomskih nauka za turizam i ugostiteljstvo ( VII - 2 SSS ) 0 0 Magistar vojnih nauka 0 0 Specijalista anestezije s reanimacijom 1 1 Magistar farmacije - specijalista 1 1 Ukupno u VIII stepenu stručne spreme 2 1 VIII Doktor poljoprivrednih nauka za proizvodnju bilja ( VIII SSS ) 0 0 Doktor nauka - biotehničke nauke 1 1

101

MATERIJALNI RESURSI GRADA ZAJEČARA

Obradio

Mr Miodrag Petković

102

6.1 MATERIJALNI RESURSI GRADA ZAJEČARA

Determinante privrednog razvoja i izgradnje materijalnih potencijala su mnogobrojne i raznovrsne. U ovom poglavlju identifik- ovaće se oni elementi proizvodnog kapitala koji čine deo opštih uslova za privredni razvoj, među kojima su izgrađeni proizvodni fondovi, osnovna sredstva i njihova tehnička struktura, zatim infrastruktura (saobraćaj, energetika, komunalna infrastruktura i dr.) Svakom stvaranju i izgradnji materijalnih resursa prethodi in- vesticiono ulaganje i izgradnja proizvodnih i infrastrukturnih kapaciteta, čime se dimenzionira obim i nivo tehničko-tehnoloških potencijala ekonomskog razvoja. Stvoreni i izgrađeni materijalni resursi predstavljaju onu generičku snagu koja determiniše budući privredni razvoj i ekonomski rast.

6.2 OBIM I NIVO INVESTICIJA

Dinamika i struktura privrednog razvoja zavisi od obima i nivoa investicija. Grad Zaječar je privredni razvoj otpočeo u teškim uslovima bez akumulacije i sa ne tako atraktivnim prirodnim boga- tstvom, ali sa mnogobrojnim programima razvoja i sa raznovrsnim prirodnim i ljudskim resursima. Privredni razvoj odvijao se na širo- kom frontu, sa brojnim i raznovrsnim programima, zasnivajući se na lokalnim potencijalima i iskazujući u brojnim delatnostima. Resursno uslovljeni razvoj i proizvodnja odvijala se u polj- oprivredi i prehrambenoj industriji, rudarstvu uglja, proizvodnji i pr- eradi nemetala i brojnim delatnostima radno-intenzivnog karaktera, koje su sa malo kapitala upošljavale veliki broj radnika (Tab .6.1.).

103

Tab. 6.1 Investicije po stanovniku i zaposlenom (Zaječar, Region, Srbija) tekuće cene u RSD. Zaječar Region Srbija Iznos Iznos Iznos investicija % investicija % investicija % godina u rsd u rsd u rsd Po 1.stanovniku 4.949 101,5 5.059 103,81 4.873 100 1975 Po 1.zaposlenom 21.118 87,5 26.529 109,94 24.130 100 Po 1.stanovniku 16.050 89,0 20.447 113,36 18.037 100 1980 Po 1.zaposlenom 53.985 70,1 85.342 110,89 77.027 100 Po 1.stanovniku 2.579 59,9 4.339 100,72 4.308 100 1990 Po 1.zaposlenom 7.374 43,1 15.769 92,28 17.088 100 Po 1.stanovniku 4.879 94,8 2.973 57,76 5.147 100 2000 Po 1.zaposlenom 18.420 83,3 13.081 59,16 22.111 100 Po 1.stanovniku 8.947 20,3 8.257 18,76 44.018 100 2005 Po 1.zaposlenom 31.867 20,1 34.327 21,68 158.304 100 Po 1.stanovniku 8.766 14,1 15.125 24,3 62.218 100 2009 Po 1.zaposlenom 39.974 16,6 72.974 30,3 241.114 100 U privrednom razvoju karakteristična su dva investiciona ciklusa. Prvi, do 1990. god. koji karakteriše intenzivno investiranje i veći obim investicija po stanovniku i zaposlenom. To je obezbeđi- valo realizaciju velikog boja investicionih programa i visoku stopu privrednog rasta. I u ovom periodu, koji predstavlja intenzivni investicioni ciklus, nivo investicija u odnosu na obim investicija u Srbiji i u Regionu, bio je za 20-40 % niži od proseka. Međutim, s obzirom na to da su investicije angažovane u radno-intenzivne delatnosti, njihov efekat na zaposlenost je posebno izrazit (Sl. 6.1.).

120 113 101104 101 95 100 89 80 60 58 Zaječar 60 Region tk 40 20 19 24 20 14 SRBIJA 0 1975 1980 1990 2000 2005 2009

Sl. 6.1 Nivo investicija po stanovniku (Zaječar-Region, Srbija=100) Drugi period karakteriše znatno smanjenje obima investicionih sredstava, do potpunog prestanka privrednih investicija, i iznose 80 % od proseka Srbije. Obim invsticija je i osnovni agregat razvoja, a njihova ekonomska efikasnost za rezultat ima rast društvenog proizvoda i za-

104

poslenosti, što se najizrazitije implicira u razvoju Zaječara. U aktivnom investicionom periodu Zaječar je dostigao nivo srednje-razvijenog područja, da bi se nakon prestanka investicija, ponovo naš- ao među područjima koja zaostaju u razvoju. Sadašnji period je bez privrednih investicija, privreda je u dubokoj recesiji, nezaposlenost je visoka, nema Strategije koja nudi novi privredni razvoj i izvore investicija koje to obezbeđuju. A bez novih programa i investicija nema ni novog razvoja.

6.3 MATERIJALNI RESURSI U SREDSTVIMA ZA PROIZVODNJU

Među faktorima proizvodnje osnovna sredstva, posebno sredstva rada i njihov tehničko-tehnološki nivo predstavljaju ključni faktor pivrednog razvoja, posebno u podizanju efektivnosti i efikasnosti proizvodnje i poslovanja. Privredni razvoj i ekonomska struktura Zaječara u početnom periodu razvoja, u prvom redu, uslovljen je lokalnim prirodnim resursima i rezervama ljudskih resursa, a ograničen akumulacijom, investicijama i programima razvoja. Zaječar je imao tu pogodnost da je raspolagao potencijalima koji su se mogli aktivirati sa manjim obimom investicionih sredstava. Pokrenut je privredni razvoj na širokom frontu privrednih delatnosti radno-intenzivnog karaktera. Razvoj privrednih delatnosti i izgradnja privrednih kapaciteta stvorila je raznovrsnu privrednu strukturu, sa osnovnim sredstvima čiji je iznos po zaposlenom od 70 % dostigao vrednosti u 1995. god. iznad proseka Srbije. U odnosu na Region taj nivo vrednosti je upola manji s obzirom na kapitalno-intenzivnu strukturu u oboje- noj metalurgiji i elektroenergiji. Uporedni pregled osnovnih sredstava po zaposlenom u Zaječaru, Regionu i Srbiji, prikazuje nivo i stepen tehničko-tehnološke opremljenosti rada zaposlenih u privredi Zaječara (Tab. 6.2.).

105

Tab. 6.2 Osnovna sredstva po zaposlenom (Zaječar, Region,Srbija) tekuće cene u RSD Zaječar Region .Srbija Iznos po % Iznos po % Iznos po % godina 1.zap 1.zap 1.zap 1973 80.543 68,2 225.994 216,9 118.013 100 1980 487.755 87,3 1.069.770 191,4 558.839 100 1991 126.803 89,1 257.085 180,7 142.241 100 2000 2.091.702 112,8 316.481 170,8 185.327 100 2003 4.698.331 122,6 3.831.932 195,9 3.831.932 100 Izgrađeni materijalni resursi predstavljali su jaku materijalnu, tehničku i tehnološku bazu industrijskog razvoja Zaječara, kao što su: rudnici uglja “Vrška Čuka” i “Lubnica”, agroindustrijski kompleks AIK ”Zaječar”, PD “Salaš”, “Klanica”, “Žitopromet”, “IMPAZ”, pivara “7 Septembar, „industrija “Nemetali”, rudnik “Kvarca-Rgoti- na”, „Porcelan”, “Kristal, industrija kože i tekstila “KTK-Zaječar“, metaloprerađivačka industrija, “Arsenije Spasić”, ”FKZ”, “FMT“, kapaciteti u građevinarstvu “Timogradnja“, u trgovini, ugostiteljst- vu, saobraćaju…Izgrađena je raznovrsna privredna struktura sa pretežno industrijskim kapacitetima i radno-intenzivnim karakter- om, koja obezbeđuje visoku zaposlenost. Nivo osnovnih sredstava po zaposlenom u privredi Zaječara je danas za 23 % iznad proseka u Srbiji iako ona nisu apsolutno povećana. To je posledica procesa tranzicije i privatizacije u kojoj je rapidno smanjen broj zaposlenih te su formirane rezerve radne snage od 7.170 lica (Sl.6.2.).

250 217 191 197 200 181 171 Zaječar 150 123 113 Region TK 100 87 89 68 50 Srbija 0 1973 1980 1991 2000 2003

Sl.6.2 Nivo osnovnih sredstava po zaposlenima (Zaječar- Region, Srbija=100)

106

Analiza strukture osnovnih sredstava po delatnostima u privredi Zaječara pokazuje neobičnu sliku o odnosima i dominantnom značaju između dva kompleksa industrije i rudarstva na jednoj strani i građevinarstva i saobraćaja na drugoj strani tokom posmatra- nog perioda (Tab.6.3.). U početnoj fazi privrednog razvoja građevinarstvo i saobrać- aj su imali veću vrednost osnovnih sredstava od industrije i rudarstva, a situacija je ista i sada kada je učešće 50 % . U periodu ve- ćeg obima investicija između 1975 – 1990. god. odnos je bio obrn- ut (Sl. 6.3.). Ako se analizira tehnička struktura osnovnih sredstava kao odnos između vrednosti građevinskih objekata i opreme – sredstava rada, onda se zaključuje da je vrednost građevinskih objekata uvek bila veća od vrednosti opreme.

Tab. 6.3 Vrednost i struktura osnovnih sredstava u gradu Zaječaru tekuće cene u 000 RSD

1975 1980 1991 2000 2003

% % % sred % %

osn.sred osn. osn.sred

Vrednost Vrednost Vrednost Vrednost Vrednost

osn.sred. osn.sred.

Industrija i 1 1.262.740 39,7 4.027.909 43,1 1.211.697 41,4 9.933.158 31,9 19.154.816 36,0 rudarstvo Poljoprivreda i 2 54.740 1,7 527.386 5,6 198.883 6,8 1.643.792 5,3 3.174.981 6,0 šumarstvo Građevinarstvo 3 1.429.505 44,9 3.833.550 41,0 127.292 38,5 15.684.938 50,3 26.634.198 50,0 i saobraćaj Trgovina i 4 206.937 6,5 573.444 5,7 229.282 7,8 2.074.464 6,7 2.983.886 5,6 ugostiteljstvo Ostalo 229.032 7,2 430.054 4,6 160.985 5,5 1.807.164 5,8 1.227.232 2,4 6 Ukupno 3.181.613 100 9.348.963 100 2.926.592 100 31.158.077 100 53.218.078 100

107

5,60% 1980 2003 5,70% 5,60% oljoprivreda i oljoprivreda i 6,00% šumarstvo šumarstvo industrija i industrija i rudarstvo rudarstvo građevinarstvo i građevinarstvo i saobraćaj saobraćaj trgovina i 41,00% trgovina i ugostiteljstvo ugostiteljstvo 43,10% 50,00% 36,00%

Sl. 6.3 Struktura osnovnih sredstava po delatnostima u gradu Zaječaru

6.4 IZGRAĐENI MATERIJALNI RESURSI

Izgrađeni materijalni resursi, proizvodni kapaciteti i infrastruktura i njihovo tehničko-tehnološko stanje, pouzdan su parametar njihove generičke snage u tekućim proizvodnim procesima. Zajednička karakteristika postojećeg stanja poizvodnih kapaciteta je: 1. Svi kapaciteti su izgrađeni i instalirani pre više od 20 godina i nedovoljno remontovani i tehnološki unapređivani, te su većim delom fizički amortizovani i tehničko-tehnološki zastareli; 2. Stepen amortizovanosti i otpisanosti osnovnih sredstava je preko 70 %; 3. Iskorišćenost tehničkih mogućnosti kapaciteta je ispod 50 %, a fizički obim proizvodnje smanjen je od 50-80%; 4. Efektivnost i efikasnost poslovanja su bitno narušeni, a poslovanje sa gubitkom i nelikvidnost ograničavaju ekonomiju poslovanja preduzeća. Međutim i pored navedenih negativnih karakteristika i stanja izgrađenih kapaciteta, oni danas predstavljaju jedini realni potencijal koji se revitalizacijom može brzo aktivirati i na kojima može ot- početi novi privredni razvoj Zaječara. U prvom redu treba istaći

108

građevinske objekte u svim delatnostima, poslovni prostor, opremljenost infrastrukturom i komunalno uređenje, znanje i iskustvo u radu, tradiciju i druge materijalne i intelektualne vrednosti. U izgrađene proizvodne kapacitete i materijalne i intelektualne vrednosti mogu se evidentirati sledeći potencijali: 1. AGRO-INDUSTRIJSKI KOMPLEKSI - koje predstavljaju AIK “Zaječar” i PD ”Salaš” sa ratarskim i voćarskim kompleksi- ma, stočarskim farmama, poljoprivrednom mehanizacijom i institucijama; individualna poljoprivredna gazdinstva sa zem- ljišnim i stočnim fondom; poljoprivredni prerađivački kapaciteti “IMPAZ”, “Žitopromet”, “Pivara”,” Klanica “ i dugi manji kapaciteti… 2. RUDARSTVO- VAĐENJE RUDA I UGLJA - rudnici uglja “Vrška Čuka” i “Lubnica” i rudnik kvarcnog peska “Kvarc-Rgotina” kao i vađenje kamena, peska… 3. INDUSTRIJSKI KAPACITETI PRERADE – „Fabrika kablova”, „Arsenije Spasić”, „FMT- Zvezdan”, „Porcelan”, „Kristal”, „KTK- Timočanka” , „Kožara” i TI „Zvezdan”, kao i veliki broj MSP… 4. GRAĐEVINARSTVO I GRAĐEVINSKI MATERIJAL - “Timogra- dnja”, ciglane „Zaječar” i „Salaš”, „Preduzeće za puteve Zaj- ečar”,”Vodogradnja”, AD „Put Zaječar”… 5. SAOBRAĆAJ - “TIMAS” “Južni kučaj”, Pošta, „Telekom”, Železnice… 6. TRGOVINA - sa velikim brojem trgovinskih subjekata i preduzetnika i za veliki broj i količine roba u svim delatnostima, sa velikim površinama poslovnog prostora… 7.UGOSTITELJSTVO I TURIZAM - ”Srbija-TIS”, “Gamzigradski kompleks”, „Romulijana”, veliki broj MSP i preduzetnika… 8. KOMUNALNA PRIVREDA… 9. INFRASTRUKTURNI OBJEKTI I KAPACITETI… 10. Slobodan i nedovoljno korišćeni poslovni prostor (industrijske hale „Porcelana”, „Kristala”, „Timočanke”, „Arsenija Spasića”, „Klanice”, trgovinski prostor „Zaječar-prometa”, „KTK” …) Ovi izgrađeni kapaciteti i drugi materijalni resursi i infrastruktura, koji su u nedavnoj prošlosti predstavljali materijalnu i proizvo-

109

dnu snagu Zaječara i stvarali društveni proizvod u proseku Srbije, sada su devastirani, a u novom privrednom razvoju Zaječara su embrioni razvojnih programa. Posebno treba istaći značajan poslovni i industrijski prostor i infrastrukturu koji nisu dovoljno iskorišć- eni ili su slobodni („Porcelan”, „Timočanka”, „Klanica”, „Arsenije Spasić”, „Kristal”…), a mogu privući interes investitora. Materijalni resursi, oslonjeni na lokalne prirodne i ljudske resurse, uz povoljne ekonomske razvojne uslove i stvaranje proizvodnog ambijenta, u novom privrednom razvoju Zaječara predstavlj- aće polazište za Strategiju razvoja.

6.5 MATERIJALNI RESURSI U INFRASTRUKTURI

Infrastruktura, kako opšta tako i komunalna, ima ključnu ulogu i funkciju u procesu reprodukcije kako u pogledu spajanja i pokretanja svih procesa proizvodnje, tako i u podsticanju efikasnosti i efektivnosti ukupnog privrednog razvoja. Infrastruktura je jedan od osnovnih elemenata i instrumenata integracije u šire okruženje i izražava stepen opremljenosti za iskorišćavanje komparativnih prednosti lokalnih resursa i potencijala. Sa stanovišta raznolikosti korišćenja infrastrukturnih kapaciteta, privreda Zaječara ima na raspolaganju ograničene mogućnosti. Izuzev vodenog i vazdušnog saobraćaja i gasa, ostalo je na raspolaganju i dostupno je korišće- nju i nije ograničavajući faktor razvoja.

6.5.1 SAOBRAĆAJ I SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

Saobraćajna infrastruktura ima poseban značaj za spajanje svih elemenata i faktora proizvodnje (predmeti rada, sirovine, radna snaga, prcesi, razmena…) u jedinstven proces reprodukcije i opšte mobilnosti faktora privrednog razvoja. S druge strane razvoj saobraćaja usko je povezan i uslovljen, u prvom redu, sa privrednim razvojem, posebno sa razvojem rudarsva i industrije i doprinosi smanjenju troškova transporta i ukupnoj efikasnosti ekonomije. St- epen razvijenosti i raznovrsnosti saobraćajne infrastrukture bitan je činilac i za alokaciju pojedinih proizvodnih kapaciteta i ukupne investicione aktivnosti.

110

Privreda Zaječara ima pogodnu dostupnost drumskom i žel- ezničkom saobraćaju. Mreža i dužina puteva pokazuje da Zaječar ima zadovoljavajuću putnu infrastrukturu (Tab. 6.4.). Tab. 6.4 Dužina puteva u 2008. godini

Zaječar Region Srbija

ina u km u ina

1000st 1000st

Ukupni Ukupni Ukupni

1000st.

Procen Procenat Procenat

Metara na na Metara na Metara na Metara

savremeni savremeni savremeni

Duž km u Dužina km u Dužina 1 ukupno 493 8.023 100 2.937 11.253 100 39.200 5.333 100 Savremeni kolovoz 378 6.152 76,7 2.099 8.042 71,5 25.426 3.459 64,9 2 svega 89 1.448 18,1 479 1.835 16,3 4.637 631 11,8 Magistralni savreme 89 1.448 100 454 1.739 94,7 4.458 606 96,1 ni 3 svega 210 3.418 42,6 1.055 4.042 35,9 10.400 1.415 26,5 Regionalni savreme 172 2.799 81,9 888 3.402 84,2 9.126 1.242 87,8 ni 4 svega 194 3.157 39,4 1.403 5.375 47,8 24.163 3.287 61,7 Lokalni savreme 117 1.904 60,3 757 2.900 54,0 11.842 1.611 49,0 ni 5 Dužina puteva u km/km² 2,17 2,43 2,29 Zaječar je središte i glavna raskrsnica-čvorište drumskh i že- lezničkih saobraćajnica Istočne Srbije – Timočke Krajine, što privredi pruža značajne pogodnosti. U Zaječaru se ukrštaju magistralni putevi Negotin-Niš i Paraćin-Vidin i železničke pruge Prahovo-Niš i Zaječar-Bor-Požarevac. Ukupna dužina puteva iznosi 493 km i sa 2,17 km puteva i 7,65 km po stanovniku Zaječar je ispod proseka i Srbije i Regio- na. U strukturi puteva magistralni čine 18,1 %, regionalni 42,6 %, lokalni 39,4 %, a pod savremenim kolovozom je 76,7 %, što je iznad proseka Srbije i Regiona. Postojeća saobraćajna infrastruktura je u osnovi nepovoljna, jer se nalazi između dve evropske transverzale koridora X i koridora IV, sa kojima nema dobru povezanost, ali to nije ključno ograničenje za privredni razvoj Zaječara.

6.5.2 ENERGETIKA I ENERGETSKA INFRASTRUKTURA

Energija u najširem smislu je osnovni, ključni i najsnažniji pokretač privrednog razvoja i proizvodnih procesa. Raznovrsnost energenata je bitna, jer je jedan od osnovnih parametara pri dono- šenju odluka o lokaciji kapaciteta i izboru tehničko-tehnoloških karakteristika opreme i kapaciteta. Privredi i stanovništvu Zaječara potrebne su sve vrste energenata za privredni razvoj i društveni standard. Zbog nepostojanja gasovoda, gas se ograničeno koristi,

111

dok su ostali energenti: elektroenergija, benzin i nafta, ugalj i drvo dostupni u potrebnoj količini i nisu ograničavajući faktor razvoja. Lokalni energenti, ugalj iz Lubnice i Vrške Čuke, nisu lokalno isko- rišćeni kao pogodnost za supstituciju drugih energenata, naročito kada se radi o toplifikaciji grada. U strukturi energenata elektroenergija ima najveću i najrasp- rostranjeniju dostupnost i korišćenje. Kapaciteti za prenos elektroenergije i lokalna distributivna mreža razvijali su se i širili uporedo sa potrebama privrednog razvoja i izgradnjom privrednih kapaciteta i nisu bili ograničavajući faktor tog razvoja jer su obezbeđivali visoki stepen pouzdanosti snbdevanja. Međutim, kada se radi o niskonaponskoj distributivnoj mreži, naročito na seoskom područ- ju, onda je sigurnost snabdevanja na nižem nivou. Nivo potrošnje električne energije po potrošačima i stanovniku je jedan od pokazatelja nivoa i stepena razvijenosti privrede i društvenog standarda područja ( Tab. 6.5.).

Tab. 6.5 Potrošnja električne energije u 2009. godini Zaječar Region Srbija Finalna potrošnja 219.484 Mwh 795.217 Mwh 27.321 Gwh Broj potrošača-kupaca 28.780 149.143 3.468.393 Potrošnja po 1.stanovniku u Kw 3.572 3.047 3.717 Nivo potrošnje Srbija=100 96,10 81,89 100 Sa prosečnom potrošnjom od 3.572 kw po stanovniku Zaje- čar je ispod proseka Srbije (96,1), a iznad proseka Regiona (81,89) u korišćenju elektroenergije.

6.5.3 KOMUNALNA INFRASTRUKTURA

Razvijenost, karakteristike i kvalitet komunalne infrastrukture, uzete u najširem smislu, predstavljaju jedan od značajnih osnova, kako privrednog razvoja, tako i društvenog standarda i kvaliteta života. Razvoj komunalne infrastrukture odvijao se uporedo sa privrednim razvojem, ali je uvek zaostajao za njim i nije zadovolja- vao neophodne potrebe. Izostajalo je komunalno uređenje i opre- manje gradskog prostora i industrijskih zona. Među brojnim komunalnim pitanjima vodosnabdevanje spada u najvažnije. Sa ukupno zahvaćenom količinom vode od 106,2 m3 po stanovniku, Zaječar je iznad proseka Srbije (91,7 m3), a ispod proseka Regiona (112,7 m3) ( Tab. 6.6.).

112

Tab.6.6 Javni vodovod 2008. (Zaječar-Region-Srbija)

Zaječar Region TK Srbija 1 Ukupno zahvaćene količine vode- u 000m³ 6.525 29.358 674.301 Ukupna količina vode po 1.stanovniku u m³ 106,2 112,7 91,7 2 Ukupno isporučene količine vode u 000 m³ 4.782 16.910 475.875 Isporučena količina vode po 1.stanovniku u 77,8 64,9 64,7 m³ 3 Broj domaćinstava priključenih na vodovodnu 18.586 70.645 1.996.350 mrežu Procenat priključenih domaćinstava 81,6 71,8 79,2 Prema ukupno isporučenim količinama vode, Zaječar sa is- porukom od 77,8 m3 po stanovniku je iznad proseka Srbije (64,7 m3) i Regiona (64,9 m3). Na vodovodnu mrežu priključeno je 18.586 domaćinstava ili 81 %, i to je iznad proseka Srbije (79,2 %) i Regiona (71,8 %). Međutim, Zaječar sa izgradnjom vodozahvata “Grliško jezero” i „Fabrike vode Zaječar”, ima mogućnosti i raspoložive količine vode za višedecenijsko snabdevanje dovoljnim količinama vode svih potrošača. Distributivna vodovodna mreža ne pokriva veliki broj seoskih naselja, u kojima je vodosnabdevanje najveći komunalni problem.

6.5.4 POŠTANSKE AKTIVNOSTI I TELEKOMUNIKACIJE

Komunikacija kao proces prenošenja poruka - informacija, bitna je za sporazumevanje i saznanje. Ona obezbeđuje informac- ije kao osnovni resurs u procesu donošenja odluka. Tradicionalnu verbalnu komunikaciju danas pretežno zamenjuje elektronska komunikacija, koja uspostavlja elektronsko poslovanje i upravljanje organizacionim procesima i poslovnim sistemima. Savremeno pr- eduzeće koristi informacionu tehnologiju u svim domenima poslovanja. Otuda je važno raspolagati mrežom i instalacijama sa savr- emenom i modernom tehnikom i tehnologijom. Stanje poštanskih delatnosti i telekomunikacija na području Zaječara ima poseban značaj, jer predstavlja središte ovih delatnosti u Timočkoj Krajini, te ima veću pogodnost i dostupnost za ko- risnike ( Tab. 6.7.).

113

Tab.6.7 Telekomunikacije 2008. godine (Zaječar-Region-Srbija) Zaječar Region Srbija Na 1.000 Na 1.000 Na 1.000 broj broj broj stanovnika stanovnika stanovnika Pošte 23 - 92 - 1.516 - Telefonskih 27.008 440,8 101.834 390,8 2.914.299 396,5 pretplatnika Ptt promet 517.000 8414 2.317.000 8891 29.305.700 3987 Poštanske aktivnosti, kao klasični oblik komunikacije, su ne- što izrazitije, kako u broju stanovnika koji koriste poštanske institucije, tako i po obimu prometa poštanskih aktivnosti u odnosu na stanje u Srbiji i Regionu. Telefonska mreža predstavlja najrasprostranjeniji i najviše korišćeni sistem komunikacije. Ovaj sistem koristi 27.008 telefonskih pretplatnika ili 440,8 telefonskih priključaka na 1.000 stanovnika što je povoljnije u odnosu na Srbiju sa 396,5 i Region sa 390,8 pretplatnika. Kapaciteti i mreža za elektronsku komunikaciju uspostavlje- na je u svim vrstama i dostupna je svim korisnicima i u proseku je sigurnosti i stabilnosti u Srbiji i Regionu.

Napomena Statistički podaci korišćeni u ovom poglavlju preuzeti su iz godišnjih publikacija Republičkog Zavoda za statistiku “Opštine u Srbiji” od 1973. do 2009 god.

114

ANALIZA POTENCIJALA PRIVREDNOG RAZVOJA ZAJEČARA

115

7. ANALIZA POTENCIJALA PRIVREDNOG RAZVOJA ZAJEČARA

U Studiji “Potencijali privrednog razvoja Zaječara” izvršena je identifikacija, kvantifikacija i objektivizacija prirodnih, materijalnih i ljudskih potencijala i resursa od značaja za privredni razvoj Za- ječara. Analizom ukupnih potencijala može se konstatovati da Zaje- čar ne raspolaže strateškim potencijalima koji bi izazvali poseban interes države za njihovo aktiviranje, već preovlađuju lokalni resursi. Analizom lokalnih resursa i potencijala može se konstatovati da oni imaju jaku generičku snagu, da ih ravnomerno poseduju svi faktori prozvodnje i da predstavljaju dobre mogućnosti za razvoj velikog broja delatnosti. Pri takvoj strukturi i snazi resursa Zaječar ima odgovarajuću komparativnu prednost. To se posebno odnosi na agroindustrijski kompleks i rudarstvo. Oni su u dosadašnjem razvoju imali odlučujuću ulogu za privredni razvoj Zaječara kada je dostignut razvoj u poseku Srbije, pa je Zaječar dostigao status srednje razvijenog područja. Međutim, u celini oni nisu optimalno valorizovani kroz adekvatnu privredno-razvojnu strukturu i konkre- tne programe na duži rok. Na osnovu identifikovanih kvalitativnih i kvantitativnih bilan- sa stanja i rezervi prirodnih uslova i resursa, koje čine mineralne sirovine, poljoprivredno i šumsko zemljište, termalne vode, kulturno-istorijski spomenici, materijalni i ljudski resursi može se konstatovati: 1. Prirodni resursi, kao različiti vidovi prirodnog bogatstva i pored teorije održivog razvoja kojom se ograničava i umanjuje njh- ov značaj u privrednom razvoju, za Zaječar će i u budućnosti sir-

116

ovine nemetala i rudnici uglja imati primarni značaj u privrednom razvoju ako se koriste na optimalan način. Strateški i ekonomski je opravdano da se ovi resursi efikasnije i efektivnije koriste u industriji prerade nemetala i dobijanju električne i toplotne energije. 2. Poljoprivredno zemljište koje obuhvata 68.523 ha, kao opšti kvantitativni i kvalitativni prirodni resurs, ostaje trajni i najzn- ačajniji resurs grada Zaječara za razvoj poljoprivrede i delatnosti povezanih sa tim. Poljoprivredni resursi posebno su povoljni za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, stočarastva i drugih usl- ovnih delatnosti. 3. Šumsko zemljište koje obuhvata 31.804 ha, iako nije poš- umljeno kvalitetnim drvetom, je značajan prirodni resurs koji do sada nije optimalno korišćen pa se mogu razvijati ekonomsko opr- avdane delatnosti. 4. Vode koje predstavljaju: Beli, Crni i Veliki Timok; jezera: Grliško, Rgotsko, Sovinac i Glogovičko i termalni izvori: Gamzigra- dska i Nikoličevska banja po svojim karakteristikama i količinama su resursi koji imaju veliki značaj za privredni i društveni razvoj Zaječara. 5. Romulijana kasnoantički spomenik iz IV veka p.n.e. je kulturno-istorijski spomenik koji predstavlja veliki turistički potencijal. 6. Materijalni resursi, pored raznovrsnih prirodnih resursa, su takođe dostupni. U vreme industrijskog razvoja Zaječara izgra- đeni su brojni industrijski kapaciteti, opšta i komunalna infrastruktura koji, iako su danas devastirani, predstavljaju snažne materijalne resurse. Iako su mnogi tehnički kapaciteti zastareli sa rekonstr- ukcijom i modernizacijom mogu se brzo aktivirati. Posebno znača- jnu vrednost predstavljaju građevinski objekti koji su komunalno i infrastrukturno opremljeni. 7. Ljudski resursi, kao jedan od tri ključna faktora proizvodnje, u procesu tranzicije postali su tehnološki višak sa velikim brojem nezaposlenih. Evidentirano je preko 7.500 nezaposlenih , što predstavlja stopu nezaposlenosti od 21 %. Veliki kontingent rezer- vne radne snage je neangažovani i neiskorišćeni ljudski potencijal, čijim aktiviranjem se rešavaju kako ekonomski tako i socijalni problemi. 8. Teritorijalni kapital, kao skup faktora prizvodnje teritorije koji privlači kapital i investitore, čini Zaječar interesantnim za

117

privredni razvoj. Analiza pokazuje da Zaječar raspolaže povoljnim, pogodnim i atraktivnim uslovima, da ima komparativne prednosti i privredni ambijent za pokretanje privrednog razvoja, a time i šan- se za privlačenje investitora. Prioritizacija, valorizacija i rangiranje vrednosti pojedinih razvojnih elemenata i značaja pojedinih potencijala, bitna je za izradu Strategije razvoja i izbora konkretnih planova i programa razvoja. To bi bila sledeća faza u razradi ove Studije. Radi prepoznavanja pozitivninih i negativnih faktora razvoja i uspostavljanja ravnoteže između internih i eksternih faktora i mo- gućnosti, koristićemo primenu Swot analize. U ovoj analizi ona će se primeniti kao opšta Swot analiza faktora i potencijala ključnih za privredni razvoj Zaječara.

118

SWOT ANALIZA

S. SNAGE - PREDNOSTI W. SLABOSTI - OGRANIČENJA Poljoprivredno zemljište 68.523 ha Nedefinisani privredni razvoj (pogodno za ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, lekovito bilje, stočarstvo, eko-hrana) Nedostatak sredstava za investicije i obrtni kapital (slaba akumulativnost i Šume 31.804 ha (drvna masa, šumski rentabilnost) proizvodi, divljač…) Nedostatak “Greenfield” investici- Vodni resursi (Beli, Crni i Veliki Timok, ja akumulacije, vodosnabdevanje navodnjavanje…) Nepovoljni ekonomski i sistemski Termomineralni izvori (Gamzigrads- uslovi za razvoj poljoprivrede (usit- ka,Nikoličevska banja, zdravstvo, turizam…) njenost poseda, stara mehanizacija, nedovoljna primena agrotehničkih mera, nedovoljni Jezera, (Grliško, Rgotsko, Sovinac…) državni podsticaji) Vetar i sunce (energija vetra i sunca…) Tehničko-tehnološko zaostajanje postojećih industrijskih kapaciteta Mineralne sirovine (ugalj, nemetali…) (visok stepen otpisanosti vrednosti opreme, Turistički motivi (“Romulijana”, banje, zastarelost opreme i tehnologije…) jezera…) Nedovoljna izgrađenost infrastruk- Postojeći industrijski kapaciteti turnih objekata i kapaciteta (slab kvalitet i pouzdanost mreže…) PPK (sa kompletnim prirodnim , materijalnim i ljudskim resursima) Demografsko pražnjenje i nepovoljna starosna i ekonomska struktu- Postojeća opšta infrastruktura ra stanovništva (posebno seosko podr- Ljudski resursi (angažovana i rezervna učje, negativna stopa prirodnog prirašta-ja…) radna snaga - nezaposleni, iskustvo, kadro- Teška socioekonomska situcija vi) (male zarade, nezaposlenost, siromaštvo…) Kulturne vrednosti i tradicija (doma- Zakonodavni i institucionalni prob- ća radinost, manifestacije …) lemi Socijalni kapital (povoljna investiciona klima, motivisanost, institucije) Subjektivne snage (nedovoljno angažo- vane i motivisane…) Fizičko-geografski položaj (središte Istočne Srbije - Timočke Krajine…)

119

O. ŠANSE - POGODNOSTI T. OPASNOSTI - PRETNJE Bolje korišćenje komparativnih pr- Posledice tranzicije i loše privatiza- ednosti (prirodni resursi, položaj i veličina cije (privredna recesija, nelikvidnost, nezap- prostora) oslenost, siromaštvo…) Efikasnije korišćenje stvorenih po- Nepripremljenost privrednih predu- tencijala (postojeći industrijski i poljoprivr- zeća za poslovanje u novonastalim edni kapaciteti…) uslovima Izrada plansko-razvojnih dokum- Neadekvatan privredni i ekonomski enata radi privlačenja investicija i sistem (nepovoljni uslovi privređivanja, ne- njihova implementacija (Prostorni pl- stimulativne ekonomske mere….) an, Strategija razvoja, planovi i programi razvoja…) Potpuna centralizacija investicionih sredstava i načina donošenja in- Korišćenje vodnog sliva Timok (vo- vesticionih odluka dosnabdevanje, akumulacije, navodnjavanje…) Velike razlike u stepenu ravoja op- Aktiviranje turističkih potencijala ština i nedostatak politike razvoja (Romulijana, sportski i zdravstveni turizam, nerazvijenih opština kulturno-istorijske manifestacije…) Nedostatak sredstava za investicije Podsticaji za razvoj poljoprivrede i opšta besparica Brži razvoj MSP (uređenje industrijskih Negativna migraciona kretanja i zona, akriviranje neiskorišćenih materijalnih i negativan prirodni priraštaj (pražnje- ljudskih resursa , iskustvo i tradicija…) nje područja, nepovoljna starosna i ekonoms- Priprema i edukacija preduzetnika ka struktura stanovništva) i kadrova za preduzetništvo Osećaj nesigurnosti i bezperspe- Nastup prema pristupnim fondov- ktivnosti (posebno mlade generacije…) ima EU i države radi pokretanja ra- Ekonomska kriza (domaća i svetska) zvoja Razvoj privrednih institucija radi efikasnije implementacije planira- nog razvoja

120

Swot analiza pojedinih premisa i komponenti privrednih potencijala i resursa u svim područjima i poljima mreže razvoja, ukazuje na jačinu i snagu, prednosti i slabosti internih faktora, ali i na velike šanse i pretnje eksternih faktora privrednom razvoju Zaječ- ara. Prirodni resursi su brojni i raznovrsni i predstavljaju vredno bogatstvo ovog područja. Ocenjujući njihovu kvantitativnu snagu oni su dovoljno izdašni, a kvalitativno su povoljni. Objektivno, oni predstavljaju jaku snagu i od prioritetnog su značaja za novi privredni razvoj. Mineralni resursi, kao što su nemetali i ugalj, od kojih su ne- ki i sada u eksploataciji, kvantitativno i kvalitativno imaju rezerve čija se eksploatacija može povećati i obezbediti ekonomski oprav- dana proizvodnja. Prirodni resursi (poljoprivredno zemljište, šume, vode, vetar, biodiverzitet, kulturno-istorijski i turistički motivi…) imaju održivu vrednost, jer su i obnovljivi i kao takvi su perspektivni potencijali. Oni u dosadašnjem razvoju nisu optimalno korišćeni, jer su bili u drugom planu u odnosu na mineralne sirovine. Aktiviranjem ovih resursa razvijaju se radno-intenzivne delatnosti, koje sa manjim investicijama obezbeđuju veću zaposlenost i dohotak. Materijalni resursi u izgrađenim privrednim kapacitetima, posebno rudarskim i industrijskim, i kompleks infrastrukture, predstavljaju vredan tehničko-tehnološki resurs. Oni su u dosadašnjem razvoju predstavljali odlučujući faktor ostvarenog fizičkog obima proizvodnje. Njihovo stanje danas je devastirano usled visokog stepena amortizovanosti, tehničko-tehnološke zastarelosti i izrabać- enosti. Međutim, uz neophodnu morernizaciju i rekonstrukciju, predstavljaju jezgra za oživljavanje proizvodnje. Građevinski deo osnovnih sredstava je značajniji deo, koji se može brže aktivirati. Sl- aba strana materijalnih resursa je tehničko-tehnološko zaostajanje koje se nepovoljno odražava na konkurentnu sposobnost proizvodnje. Jaku stranu materijalnih resursa čine neiskorišćenii slobodni kapaciteti u građevinskim objektima i privrednoj infrastrukturi. Ljudski resursi su najobilniji i najdostupniji proizvodni faktor. Veliki broj nezaposlenih i velike rezerve radne snage su potencijal koji se može najbrže aktivirati. Problem deficitarnih i potrebnih kv- alifikacija i stručne osposobljenosti može se brzo rešiti putem edu- kacije i prekvalifikacije. Perspektivno ovaj resurs je ugrožen i mo-

121

že postati deficitaran usled velikih demografskih promena u staro- snoj strukturi, migracijama i prirodnom priraštaju. Swot analiza pokazuje da Zaječar raspolaže povoljnim terit- orijalnim kapitalom osnovnih faktora proizvodnje i da prirodni, materijalni i ljudski resursi imaju objektivnu, kvantitativnu i kvalitativnu sposobnost za uspostavljanje proizvodnih procesa. Nedostaci, slabosti i pretnje su na subjektivnim komponentama. S obzirom na to da objektivne snage imaju prednost nad subjektivnim, pokretanje novog privrednog razvoja je na subjektivnim snagama. Swot analiza ističe mnogobrojne pogodnosti, mogućnosti i šanse za razvoj. Posebno je važno da se prilikom izrade Strategi- je razvoja za početni razvoj aktiviraju lokalni resursi i snage i inte- nzivnije i efikasnije koriste lokalni potencijali, koji se mogu brzo pokrenuti. Pokretačku snagu tom razvoju može dati investicioni kapital. Animiranje i promocija programa i projekata razvoja uz stimulativne ekonomske mere može zainteresovati investitore i pred- uzetnike za razvoj MSP na ovom području Swot analiza zabrinjavajuće ističe ograničenja i prepreke razvoju, koje pre svega potiču iz nedefinisanog koncepta i modela privrednog i ekonomskog razvoja, neprepoznavanja razvojnih mo- gućnosti, nestabilnih i nestimulativnih uslova za poslovanje i razvoj, centralizacija sredstava i drugo. S obzirom na to da se u Zaječaru nalaze privredni potencijali od značaja za razvoj ovog područja, realno je očekivati veću zai- nteresovanost investitora i njihovu ključnu ulogu u pokretanju novog investicionog i razvojnog ciklusa . Evidentirani su svi raspoloživi potencijali i njihova valorizacija tokom privrednog razvoja u prethodnom periodu, u kome je dostignut prosečni razvoj Zaječara. I sada kvantitativno stanje privrednih potencijala je, sa neznatnim promenama, isto. Takođe je nesporno da objektivni faktori razvoja imaju prednost nad subjektivnim snagama.To daje osnova da se generalno može zaključiti: Zaječar raspolaže kvantitativno i kvalitativno identifikov- anim raznovrsnim i vrednim privrednim potencijalima čijim aktiviranjem i valorizacijom se može ostvariti privredni razvoj na nivou proseka Republike Srbije.

122