La Collection Fran

La collection française du Musée d’art contеmporain de Skopje aise du Musée d’art contеmporain de Skopje de contеmporain d’art Musée du aise ç La collection fran collection La

Француската колекција на Музејот на современата уметност во Скопје La collection française du Musée d’art contеmporain de Skopje

Француската колекција на Музејот на современата уметност во Скопје Editeur Издавач Editions “Magor”, Skopjе Издавачка куќа Магор ДОО Скопје

En collaboration avec : Во соработка со: Musée d’art contemporain de Skopje, Macédoine НУ Музеј на современата уметност – Скопје, Македонија Institut Français de Skopje Француски институт во Скопје

Auteur des textes et du choix des œuvres Автор на текстовите и избор на делата Sylvain Lecombre д-р Силвен Лекомбр

En collaboration avec Стручен соработник Zaharinka Aleksoska Bacheva, conservatrice Захаринка Алексоска Бачева, кустос советник

Traduction en macédonien Превод на македонски јазик Zoran Jovanovski Зоран Јовановски

Relecture du texte en langue macédonienne Лектура на македонски јазик Dejan Vasilevski Дејан Василевски

Photographies Фотографии Stanko Nedelkovski et documentation Станко Неделковски и фото документација photo du Musée d’art contemporain de Skopje на НУ МСУ-Скопје

Impression Печат Tabernakul Skopje Табернакул Скопје

Tirage Тираж 500 copies 500 примероци

CIP – Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“, Скопје

7.036/.037(44):7(069)(497.7) 7(069)(497.7)

ЛЕКОМБР, Силвен Француската колекција на Музејот на современата уметност во Скопје / [автор на текстовите и избор на делата Силвен Лекомбр; превод на македонски јазик Зоран Јовановски] = La collection française du Musée d’art contemporain de Skopje / [Auteur des textes et du choix des œuvres Sylvain Lecombre; traduction en macédonien Zoran Jovanovski]. – Скопје: Магор; Skopje: Magor, 2015. – 134 стр.: илустр.; 28 см; – Фусноти кон текстот

ISBN 978-608-223-443-4 I. Lecombre, Sylvain види Лекомбр, Силвен а) Модерна уметност – Современа уметност – Франција; б) Колекции – Музеи COBISS.MK-ID 98782986 Histoire d’une collection par Sylvain Lecombre

l est évidemment toujours indispensable de « de conception très moderne pouvant contenir rappeler que la très importante collection deux mille personnes, construite sur les plans de du Musée d’art contemporain de Skopje trois architectes bulgares avec des dons étrangers ». Ine s‘est constituée qu’au prix d’une terrible La communauté des artistes plasticiens se catastrophe : le tremblement de terre du 26 sentit aussi très vite concernée. Les associations juillet 1963 qui, en vingt secondes, à 5 heures qui les représentaient lancèrent des appels aux du matin, détruisit 80% de la ville, causa la dons qui, dans de nombreux pays, eurent un perte de plus de mille personnes et fit plus de grand retentissement. Elles trouvèrent à Skopje trois mille blessés. des interlocuteurs très compétents, animés Dans les mois qui suivirent, un comité d’une grande détermination pour mettre le plus de reconstruction fut créé pour organiser un possible en valeur les œuvres offertes. concours international auquel participa no- Dès février 1964, ceux-ci convainquirent tamment l’architecte japonais Kenzo Tange. la ville de Skopje de décider de la construction Soixante-dix-sept États apportèrent leur contri- d’un Musée d’art contemporain. Le talentueux bution pour venir en aide à la population et bâtir Boris Petkovski, qui joua le rôle le plus actif une nouvelle ville dont les nombreux chantiers dans les relations avec les donateurs, fut alors dureront jusqu’au début des années 1980. nommé directeur du futur établissement. Sans Ce puissant mouvement de solidarité in- attendre la construction de son bâtiment qui ternationale concerna aussi le domaine culturel sera inauguré sept ans plus tard, le musée af- après les appels d’éminentes personnalités in- firma déjà son existence par un remarquable tellectuelles comme Jean-Paul Sartre en France programme d’expositions. Les dons reçus du et Alberto Moravia en Italie. monde entier furent régulièrement montrés et En août 1965, le consul de France à Skopje firent l’objet de catalogues. informait son ambassadeur que « cette année, En juin 1965, une exposition fut consacrée les organisateurs des différentes manifestations aux œuvres données par les artistes italiens. Le commémoratives du séisme de Skopje se sont surtout mois suivant, dans celle qui portait sur les dons efforcés de prouver la renaissance de la ville ». Il reçus de juillet 1963 à juillet 1965, seize artistes rend compte, par exemple, de l’inauguration français étaient présents : Yves Alix, Jean Ba- de la Salle universelle, une salle de spectacle zaine, Alexander Calder, Hisao Domoto, Jacques

3 Doucet, Maurice Estève, Marcel Gromaire, ture du ressortissant français Lucien Hervé, artiste Etienne Hajdu, Hans Hartung, Alfred Manessier, photographe qui fut longtemps un collaborateur Jean Messagier, Pablo Picasso, Gustave Singier, intime du grand architecte Le Corbusier. » Cette Pierre Soulages, Victor Vasarely et Zao Wou Ki. dernière exposition venait en effet fort à propos Une note du 3 juillet du consul de France pour inspirer les architectes de la reconstruction. à Skopje fit alors savoir que « le Musée d’art La France fut particulièrement mise en moderne a reçu un don des peintres français d’une valeur à Skopje pendant cette année 1966. Du 15 valeur de 242 275 nouveaux francs. Il comprend au 26 avril, furent montrées les œuvres données 24 tableaux dont un de Picasso, 24 graphiques et par les artistes français. Du 26 juillet au 15 août une sculpture ». eut lieu une exposition de 65 tableaux du Salon Le 3 février 1966, une autre note donnait de Mai et, du 24 novembre au 10 décembre, une ces informations : « Le Musée d’art moderne de exposition consacrée à Hans Hartung et à son Skopje a reçu un nouveau don de Tchécoslovaquie, épouse Anna-Eva Bergman. œuvres de 42 artistes. L’ensemble des collections Comme l’annonçait le consul de France, dont le principal est constitué par les 135 tableaux la première de ces expositions fut inaugurée offerts par des artistes français sera exposé en avril par Jean Cassou, grande figure de la Résistance, prochain. L’écrivain Jean Cassou a accepté d’assister directeur du Musée national d’art moderne de au vernissage. Presque tous les jours de nouveaux 1945 à 1965 et membre du Comité d’honneur dons sont reçus et le musée dispose déjà de 811 du Salon de Mai et du Conseil d’administration œuvres, ce qui fait du Musée d’art contemporain de de la Biennale de Paris. Dans le discours qu’il Skopje une des plus grandes institutions culturelles prononça alors et qui se trouve reproduit dans de Yougoslavie. » le catalogue de l’exposition(*), il est intéressant Le consul informait enfin le 25 mars 1966 de remarquer qu’à l’art qui se faisait en France que : « Le 15 avril sera ouverte l’exposition des s’appliquait encore, tout naturellement pour œuvres offertes par la France. 140 tableaux de 50 lui, la dénomination d’École de Paris. « L’École peintres contemporains français seront exposés. de Paris, depuis le glorieux aîné Picasso jusqu’aux La préface de ce catalogue est écrite par l’éminent plus jeunes artistes des dernières avant-gardes, sera écrivain français Jean Cassou. Il se peut que ce soit largement représentée au Musée d’art contemporain M. Cassou lui-même qui assiste au vernissage de de Skopje. Une ville ressuscitée de ses cendres se cette exposition ainsi que M. Yves Chataigneau, sent avant tout impatiente de se retrouver dans ses actuel président du Comité national français pour bâtiments culturels : c’est en eux qu’est son âme. l’aide à Skopje. Le 21 avril, dans la nouvelle salle (…) Skopje, après le coup terrible qui l’a frappée, du Musée d’art contemporain, sera inaugurée une s’affirme vivante : elle a refait son musée. Et les exposition sur le thème L’Homme et l’architec- artistes français ont tenu expressément à participer

(*) Dans ce catalogue, la liste des artistes est la suivante : Yves Alix, René Allio, Jean-Marc Andrieu, George Ball, Jean Bazaine, Anna-Eva Bergman, Lars Bo, Paolo Boni, Bernard Buffet, Louis Cordesse, François Desnoyer, Jean Deyrolle, Hisao Domoto, Jacques Doucet, Maurice Estève, Paul Franck, Jeremy Gentilli, Roger-Edgar Gillet, Mar- cel Gromaire, Terry Haas, Etienne Hajdu, Hans Hartung, Philippe Hosiasson, Barbara Kwasniewska, Zygmunt Landau, Jules Lefranc, Fernand Léger, Jean Le Moal, Jean Lurçat, Alfred Manessier, André Marfaing, André Mas- son, Gregory Masurowsky, Jean Messagier, Lil Michaelis, Zoran Music, Enrique Peycere, Pablo Picasso, Edouard Pignon, Mario Prassinos, Jean-Claude Reynal, Ivan Sers, Esmeraldo Servulo, Gustave Singier, Pierre Soulages, Jeanne Spiteris (elle sera plus tard incluse parmi les artistes grecs) Zora Staack, Francois Stahly, Anna Staritsky, Léopold Survage, Victor Vasarely, Garcia Miguel Vivancos, Guy Weelen, Wostan, Jacques Yankel, Zao Wou Ki.

4 à ce recommencement, à cette reconstruction, à ce œuvre de trois architectes polonais, est d’une nouveau départ. (…) On y retrouve des artistes de remarquable qualité architecturale. Ses généreux toutes les générations, de toutes les tendances. De espaces intérieurs invitent à s’y déplacer avec toutes les origines aussi car la France c’est l’École plaisir, ses grandes baies largement ouvertes de Paris et l’École de Paris est internationale et sur le paysage lui donnent une belle luminosité comprend des artistes venus des points les plus dis- propice à la sculpture. tants de la planète comme par exemple le Japon. » En février 2014, le musée qui venait d’être Jean Cassou nous apprend aussi que Boris rénové fut entièrement consacré à une sélection Petkovski avait fait un séjour à Paris : « L’Associa- d’œuvres de sa collection permanente, ce qui tion France-Yougoslavie s’est fait un aimable devoir n’avait pas eu lieu depuis plus de vingt ans. d’aider mon excellent collègue Boris Petkovski dans Y étaient présentées 47 œuvres de 36 artistes ses promenades à travers les ateliers parisiens afin français. d’intéresser nos artistes à son entreprise d’édification Compte tenu de la façon dont elle a été d’un musée jeune et chargé de beaux messages. » constituée par un mouvement international de Boris Petkovski fit, quant à lui, une des- générosité, cette collection est probablement la cription très détaillée de l’ensemble des oeuvres plus diversifiée d’Europe. Des centaines d’ar- qui avaient été données, en distinguant d’une tistes de 65 pays y sont représentés. Les cinq façon très pertinente les différentes tendances premiers pays donateurs sont le Brésil, la France, représentées. A propos des anciens « jeunes l’Italie, la Pologne et la Croatie. peintres de tradition française », du nom de Des artistes de grande notoriété sont pré- l’exposition historique que Manessier, Pignon, sents dans cette collection : Enrico Baj, Alberto Bazaine, Singier, Estève et d’autres avaient orga- Burri, Mimmo Rotella, Giuseppe Capogrossi nisée en 1941, il signale que le Salon de Mai est pour l’Italie, David Hockney, Bridget Riley pour devenu leur tribune. Ce Salon qui, trois mois l’Angleterre, Jasper Johns, Calder, Sol Lewitt, plus tard, enverra quelques uns de ses artistes Christo, Alex Katz pour les Etats-Unis, Georg à Skopje pour une exposition, a joué un rôle Baselitz et Konrad Klapheck pour l’Allemagne, important dans le mouvement de générosité Matta pour le Chili, Zoltan Kemeny pour la des artistes français envers la Macédoine. La Suisse, Soto pour le Venezuela, Robert Jacob- plupart des donateurs y exposaient en effet sen et Richard Mortensen pour le Danemark, régulièrement. Créé dans son principe en 1943 Vladimir Velickovic pour la Serbie. mais n’ayant pu tenir sa première exposition Depuis son inauguration, le musée a conti- à Paris qu’en mai 1945, le Salon de Mai a été nué d’organiser de nombreuses expositions et à pendant les années 1950 et 1960 le plus ouvert enrichir sa collection par des achats, notamment aux différentes tendances en offrant le meilleur à des artistes macédoniens dont il est soucieux accueil aux nouvelles générations d’artistes et le d’assurer la promotion. plus désireux de nouer des relations avec d’autres pays. Il se manifestera encore à Skopje en 1972. En mai 2014, c’est avec une grande nostalgie qu’il a tenu sa dernière exposition à Paris. La collection française du Musée d’art contem- Quatre ans après la première présentation porain de Skopje a été constituée par les dons de d’œuvres venues de France, eut lieu l’inaugura- 152 artistes. Elle est assez fidèlement représen- tion du Musée d’art contemporain . Construit tative de la période pendant laquelle ces dons sur une colline dominant la ville, le bâtiment, se sont principalement effectués : la seconde

5 moitié des années 1960. Elle repose aussi sur toujours cette ville et à la tradition d’accueil un assez bon équilibre entre les grands aînés et des artistes du monde entier qui y est d’usage. les nouvelles générations. Y sont représentés des Nombreux parmi les artistes « français » artistes nés avant 1900, alors déjà considérés ayant donné au Musée de Skopje, étaient en comme historiques, et des artistes révélés entre fait nés dans une trentaine de pays aussi divers 1963 et 1967 par le Salon de Mai et la Biennale que les Etats-Unis, la Roumanie, l’Allemagne, de Paris réservée aux moins de 35 ans. Cuba, l’Uruguay, la Pologne, la Chine, le Ja- Les quatorze artistes nés avant 1900 fi- pon, la Hongrie, le Portugal ou l’Egypte. Une gurant dans la collection ont eu des parcours petite partie du monde vivait donc à Paris à divers. Yves Alix, François Desnoyer, Marcel cette époque et certains artistes qui, dans la Gromaire et Léon Zack, avant que celui-ci collection du musée, sont classés dans d’autres ne devienne après-guerre un peintre abstrait, représentations nationales auraient pu être inclus ont représenté un certain expressionnisme à la dans la section française puisqu’ils travaillaient française. Serge Charchoune, lui aussi devenu alors principalement en France. C’est le cas, par peintre abstrait après-guerre, a participé au exemple, de Matta (Chili), de Soto (Venezuela), mouvement Dada, Léopold Survage au mou- et de Calder (Etats-Unis) qui, dans l’exposition vement cubiste. Quatre grandes figures ayant des œuvres données de 1965, avait été inclus davantage compté sont présentes : Fernand parmi les artistes français puisqu’il vivait à Saché, Léger (mort en 1955) avec un dessin de 1933, près de Tours. André Masson, un des principaux peintres Mais la dénomination École de Paris a aussi surréalistes, Jean Lurçat, lui aussi proche du fini par désigner le style de peinture qui, au cours surréalisme avant de devenir le grand maître des années 1950, s’était imposé en France : l’art de la tapisserie et Pablo Picasso, alors fidèle abstrait sous ses différentes formes. Alors que chaque année au Salon de Mai, qui donne un cet art était apparu très tôt dans le vingtième beau portrait de femme tout récent. Marcel siècle, il n’avait jamais été en France un courant Lefranc et Vivancos font partie des peintres dominant comme il le fut après 1945. Il s’y dits naïfs. Quant à Philippe Hosiasson et Bram épanouit alors en de nombreuses personnalités Van Velde, ils ne seront véritablement révélés d’artistes se rattachant à trois grandes tendances. qu’après guerre en participant au grand courant La première est celle des peintres, eux de l’art abstrait. exclusivement français d’origine, qui, pendant L’ensemble le plus significatif et le plus co- la guerre, avaient voulu continuer à faire exister hérent de la donation est constitué par les œuvres une peinture vivante dans la continuité des deux des artistes s’étant imposés après la Seconde courants, selon eux, fondateurs de la peinture Guerre Mondiale. Paris, alors, reprend encore « française » moderne : le cubisme pour sa leçon pour quelques années son rôle triomphant de de composition rigoureuse et le fauvisme pour principale ville artistique du monde. son exaltation de la couleur. Six de ces peintres : A une première École de Paris qui s’était Jean Bazaine, Maurice Estève, Jean Le Moal, formée dans les années 1920 avec l’installation Alfred Manessier, Edouard Pignon et Gustave dans cette ville de nombreux artistes étrangers Singier figurent dans la collection du musée. dont Serge Charchoune, Léopold Survage, Léon A l’exception de Pignon qui resta attaché à un Zack mais aussi, par exemple, Modigliani, Sou- sujet reconnaissable, tous ces artistes évoluèrent tine, Foujita et… Picasso succède une seconde vers une peinture qui s’éloigna de la représenta- École de Paris due à la forte attraction qu’exerce tion directe de la réalité. Mais, sauf Estève qui

6 s’engagea davantage dans une pure abstraction, compte pour les artistes qui l’inventent alors ils tinrent, avec une grande sensibilité, à gar- est la spontanéité du geste, l’élan de la main der un lien avec le paysage et les phénomènes et du corps, la pure expression vitale qui ne naturels ou, comme Manessier, à suivre une se soucie ni de l’harmonie des couleurs ni de voie de spiritualité. Ces peintres, comme nous l’élaboration d’une composition. C’est à partir l’avons déjà signalé, furent le groupe fondateur de 1947 qu’ont lieu les premiers regroupements du Salon de Mai. d’artistes travaillant dans ce sens comme Hans L’abstraction pure qui, elle, se fonde ri- Hartung et Camille Bryen, le premier s’étant goureusement sur une expression plastique montré particulièrement généreux en donnant totalement indépendante des multiples sujets, un bel ensemble d’œuvres. En mai 1949, Pierre déjà trop exploités, que peut offrir le monde Soulages, un autre important représentant de ce réel, va s’illustrer après-guerre sous deux formes courant, a sa première exposition personnelle opposées. En prolongeant l’œuvre de pionniers à Paris. comme Malevitch ou Mondrian, le premier Dans la collection du musée, René Du- de ces deux courants peut se réclamer d’une villier, Roger-Edgar Gillet, Victor Laks, André tradition. Il eut dans l’entre-deux-guerres ses Marfaing, Jean Messagier, Jaroslav Serpan et salons : Art concret, Cercle et Carré, Abstraction- Zao Wou Ki se rattachent à l’abstraction lyrique Création. Deux de ses principaux représentants qui va donner lieu à divers sous-courants : l’art d’après guerre, Victor Vasarely et Jean Dewasne informel, le tachisme qui, à partir de la notion qui ouvrit en 1950 un Atelier d’art abstrait, sont d’automatisme, entre en contact avec le surréa- présents dans la collection du musée. Activement lisme et enfin unart autre, titre du livre publié soutenus à Paris par la galerie Denise René qui en 1952 par le critique Michel Tapié qui élargit organisa, dès 1955, l’exposition Le Mouvement, ce mouvement à des artistes en partie figuratifs ce courant prendra une grande importance au comme Jean Fautrier et Jean Dubuffet, l’inven- cours des années 1960 en évoluant vers l’Op teur de l’art brut, mais réfractaires aux autres Art, le cinétisme, les grands environnements formes de peinture réaliste alors en vigueur et du Groupe de recherches d’art visuel qui pré- dont le comportement était plutôt une plongée sente à la Biennale de Paris de 1963 son Laby- dans la matière picturale. Cette formule même rinthe requérant la participation du spectateur. d’un art autre suggérait la possibilité de sortir Ce mouvement, à l’exception d’une œuvre de des catégories bien établies de l’art abstrait. Carlos Cruz-Diez, est assez peu présent dans la Outre les artistes précédemment cités, la collection française mais il est bien représenté collection du musée comprend les œuvres de au musée de Skopje par les dons d’autres pays plusieurs autres peintres appartenant à cette puisque le cinétisme se répandit largement dans période de l’art abstrait dominant : Geneviève toute l’Europe. Un artiste plus indépendant mais Asse, Claude Bellegarde, Anna-Eva Bergman lui aussi grand innovateur dans le domaine de la qui fit don d’un important ensemble d’œuvres, technologie et soucieux de l’intégration de ses Jacques Busse, Jean Deyrolle, Hisao Domoto œuvres dans l’espace public est présent dans la et Wostan, peintre d’origine polonaise un peu collection. Il s’agit de Piotr Kowalski. oublié aujourd’hui, dont la toile donnée à Skopje Le second courant de l’art purement abs- est d’une grande puissance plastique. trait est pour sa part une réelle création de l’après- Trois personnalités plus indépendantes guerre. Il s’agit de l’abstraction dite lyrique qui, mais bien représentatives du haut degré de elle, ne se revendique d’aucune tradition. Ce qui qualité picturale de l’Ecole de Paris figurent dans

7 la collection : le Slovène Zoran Music donateur Dans ce contexte, le phénomène le plus d’un bel ensemble d’œuvres inspirées par des spectaculaire est la brusque révélation dès 1947 paysages de Dalmatie et réalisées avant sa célèbre d’un peintre de 19 ans : Bernard Buffet. Son série des années 1970 Nous ne sommes pas les style très affirmé, très reconnaissable, accéda derniers relative à son internement au camp de d’emblée à une grande popularité. Ses êtres Dachau en 1944-1945, le Grec Mario Prassinos décharnés et dans le dénuement faisaient écho avec une belle toile très dense et très élaborée, le aux douloureuses épreuves de la guerre et de Cubain Wifredo Lam admiré par André Breton l’immédiat après-guerre. Il donna en 1966 au pour ses figures totémiques et l’un des derniers musée de Skopje un important ensemble de grands peintres associés au surréalisme. gravures. Il est important aussi de mentionner la Mais, c’est dans un tout autre état d’esprit présence de trois des plus importants sculp- qu’à partir du début des années 1960 une nou- teurs de cette période : Etienne Hajdu dont velle génération d’artistes, insatisfaite du pur les œuvres sont comme de fins dessins dans formalisme de l’art abstrait et constatant son l’espace, Marta Pan adepte des formes pures et progressif épuisement, voulut réintroduire sous François Stahly qui fut l’auteur de nombreuses de nouvelles formes du réel dans la peinture. Il œuvres monumentales. n’était pas question pour autant de revenir au Face à cet art abstrait aux multiples aspects « réalisme ». La plupart de ces peintres avaient qui tint le devant de la scène pendant les années retenu quelque chose de l’art abstrait, notam- 1950, l’art figuratif eut bien du mal à imposer ment la liberté du geste, la force expressive de des artistes de premier plan. Le plus radical la couleur et de la matière. adversaire de l’art abstrait fut à cette époque Le groupe Cobra dont firent partie Pierre le Parti communiste, alors très influent, qui Alechinsky et Jacques Doucet avait anticipé imposa à partir de 1948 la doctrine du réalisme dès 1948 cette nouvelle sensibilité en laissant socialiste au nom de laquelle fut très vivement libre cours à l’apparition d’êtres indéfinissables réprimandé Picasso quand, à la mort de Staline et en fondant sa pratique sur la plus grande en 1953, le journal Les lettres françaises publia le spontanéité. portrait jugé trop peu réaliste et trop désinvolte On a vu aussi qu’un art autre cherchait en qu’il fit du dictateur. 1952 à créer des liens entre l’abstraction lyrique Cette politisation de l’art d’un côté et le et une figuration instinctive, « brute », qui ne nécessaire épanouissement de l’art abstrait de se réduisait pas à la simple représentation du l’autre rendirent plus difficile pendant cette réel mais cherchait à manifester une vitalité plus période la visibilité d’artistes figuratifs. Il y en obscure, plus enfouie, plus primitive. eut pourtant qui surent faire preuve d’assez Ce courant s’affirme clairement en 1961 d’indépendance et d’originalité pour développer et 1962 avec deux expositions au titre très ex- une œuvre d’une grande authenticité et d’une plicite : Nouvelle figuration. La magie, le rêve, grande profondeur : les sculpteurs Alberto l’humour, la dérision, le monstrueux, l’esprit Giacometti et Germaine Richier, les peintres d’enfance, la cocasserie sont à l’œuvre dans les Balthus resté alors très discret, Jean Hélion productions des artistes qui y participent. En qui, lui, effectua après la guerre un mouvement 1964 la première exposition, restée historique, inverse en passant de l’abstraction à la figuration qui consacre véritablement cette nouvelle orien- et, bien entendu, Pablo Picasso qui ne peignit tation est celle des Mythologies quotidiennes dont jamais un tableau abstrait. quatre participants ont fait des dons au musée

8 de Skopje : René Bertholo, Atila, Samuel Buri d’autres représentants du même courant : Roy et Niki de Saint-Phalle. L’année suivante, cette Lichtenstein, James Rosenquist et Larry Rivers. tendance est encore confirmée et amplifiée par Pendant la même période, des relations se l’exposition La figuration narrative dans l’art nouent entre quelques pop artists américains et contemporain. Plusieurs des artistes révélés par le groupe français des Nouveaux réalistes animé ces expositions vont, par la suite, faire jouer à par le critique Pierre Restany. Les artistes de ce leurs œuvres un rôle de contestation politique. groupe fondé en 1960 sont alors les seuls à Paris Cette génération de la nouvelle figuration à se réclamer de la tradition de Marcel Duchamp. sous ses divers aspects est assez significativement Ces néo-dadaïstes ne cherchent leur voie ni dans représentée dans la collection du musée avec la peinture abstraite ni dans la peinture figurative des œuvres de Doroteo Arnaiz, Assadour, Louis mais utilisent les objets pour eux-mêmes (com- Cordesse, Bernard Dreyfuss, Lou Laurin Lam, pressions de César, accumulations d’Arman, Marcel Pouget , Joan Rabascall, Peter Stampfli, tableaux-pièges de Spoerri, empaquetages de Gérard Titus-Carmel, Peter Valentiner, Hugh Christo) ou tournent en dérision les pratiques Weiss. de la peinture (machines à dessiner de Tinguely, Il faut accorder une attention particulière peinture à la carabine de Niki de Saint Phalle, au parcours singulier de Pierre Dmitrienko, peintures monochromes d’Yves Klein, affiches mort à 49 ans en 1974. Il rompit en 1960 avec lacérées de Hains et Villeglé présentées comme le paysagisme abstrait qui lui avait fait d’abord des tableaux non-peints). Sauf Niki de Saint connaître le succès pour entreprendre une série Phalle, aucun des artistes de ce groupe ne figure de peintures où des corps torturés et des faces dans la collection du musée mais il est important bâillonnées de Fusillés et Massacrés occupent d’en faire mention pour rendre compte d’une toute la surface de la toile. façon complète de la situation artistique à Paris Si, en ce début des années 1960, La France pendant cette période. reste encore prépondérante dans le domaine Les peintres de l’abstraction lyrique avaient artistique, les prémices de son prochain efface- eux aussi noué des relations avec leurs quasi ment au profit des Etats-Unis commencent à se homologues américains de l’expressionnisme faire jour. Une même évolution a eu lieu dans abstrait. C’est ainsi, par exemple, qu’avait eu ce grand pays : à la génération de l’expression- lieu à Paris en 1952 une exposition de Jackson nisme abstrait a succédé celle du Pop Art qui fit Pollock. Mais le Pop Art eut un plus grand un brusque retour au réel en s’emparant d’une retentissement international et les marchands façon très directe de l’imagerie des magazines américains se montrèrent dorénavant très ef- et des objets de la vie quotidienne. La toile de ficaces pour promouvoir leurs artistes. Il ne Jasper Johns réduite à la seule représentation du manquait alors aux Etats-Unis que de devenir drapeau américain fit une grande impression à aussi prépondérants dans le domaine artistique la Biennale de Venise de 1958. que dans ceux de l’économie et de la politique. On s’intéressa vite en France à ce nouveau Le grand prix de la Biennale de Venise de 1964 courant qui va influencer une certaine partie des attribué, pour la première fois, à un artiste amé- artistes de la nouvelle figuration sans toutefois ricain : Robert Rauschenberg, consacrait leur leur faire perdre leur propre originalité. Le Sa- prise de pouvoir et mettait fin à l’Ecole de Paris. lon de Mai qui avait déjà accueilli Jasper Johns C’est donc dans ce contexte historique et Robert Rauschenberg en 1962 les présente que s’est constituée la collection du musée de à nouveau deux ans plus tard avec, cette fois, Skopje qui finalement résume assez fidèlement

9 une période d’une vingtaine d’années de la vie groupe Supports/Surfaces constitué en 1969. artistique française depuis les artistes qui se sont Louis Cane, Patrick Saytour et Claude Viallat imposés dans la seconde moitié des années 1940 ont alors cherché une nouvelle voie en libérant jusqu’aux nouveaux venus des années 1960 la toile du châssis et en réduisant les éléments S’il serait trop long de citer dans ce texte formels au minimum. chacun des 152 artistes de la collection, il convient cependant de porter attention à un nombre important d’artistes graveurs talentueux Parvenu au terme de cet examen des di- dont la plupart avaient exposé au Salon de Mai verses composantes de la collection française, et à la Biennale de Paris : Michèle Andal, Jean- il me reste à exprimer toute mon admiration Hubert Attali, Lars Bo, Elisabeth Guggenheim, pour tous ceux qui, depuis l’arrivée des premiers Terry Haas, Barbara Kwasniewska, François dons, ont pris soin des multiples ensembles Lunven (fulgurant artiste mort à 29 ans), Gre- d’œuvres parvenus du monde entier à Skopje et gory Masurowsky, Michelle Nédelec, Ivan Sers, qui continuent de les faire connaître. L’histoire Zora Staack, Michel Viot. de la constitution de sa collection internationale Enfin, plus tardivement, le musée reçut fait du Musée d’art contemporain de Skopje une des dons de trois peintres ayant fait partie du institution muséale unique en Europe.

Docteur en histoire de l’art du XXème siècle, Sylvain Lecombre intégra en 1980, comme conservateur, les musées de la Ville de Paris. Il fut successivement conservateur au Musée d’art moderne de la Ville de Paris, au musée Zadkine qu’il dirigea de 1988 à 1996, à la Direction des Affaires culturelles de la Ville de Paris et au Petit Palais. Il fut notamment commissaire des expositions “Cobra 1948-1951” et “1960, Les Nouveaux Réalistes” au Musée d’art moderne, des “Champs de la Sculpture I et II” (expositions internationales de sculpture sur les Champs-Elysées) et l’auteur du “Catalogue raisonné de l’oeuvre sculpté d’Ossip Zadkine” (1994).

10 Историја на една колекција Силвен Лекомбр

асна е неопходноста постојано да потсе- напор да ја покажат преродбата на градот“. туваме дека настанувањето на обемната На пример, тој известува за отворањето на Јколекција на Музејот на современата Универзалната сала, сала за културно-забавни уметност во Скопје се случи по цена на манифестации со многу модерна замисла што ” ужасна катастрофа: земјотресот од 26 јули може да собере двеилјадна публика, изградена 1963 година што, за дваесет секунди, во пет според нацртите на тројца бугарски архите- часот наутро, уништи 80% од градот и во кти со помош на странски донации“. кој загинаа над илјада, а беа повредени над Многу брзо и заедницата на ликовни три илјади лица. уметници чувствува потреба да помогне. Комитетот за обнова што беше форми- Сојузите што ја претставуваат, упатуваат ран неколку месеци потоа, имаше цел да орга- повици за донации, што имаат силен одек во низира меѓународен конкурс на кој особено голем број земји. Во Скопје тие наидуваат треба да се забележи учеството на јапонскиот на многу стручни соговорници со изразена архитект Кензо Танге. Седумдесет и седум решителност да сторат сѐ, за да им обезбедат земји дадоа свој придонес и му помогнаа на истакнато место на подарените дела. населението во изградбата на нов град, чии Уште од февруари 1964, го убедуваат многубројни проекти ќе бидат завршени градот Скопје да донесе одлука за изградба дури на почетокот на осумдесеттите години. на музеј на современа уметност. Даровитиот Оваа голема меѓународна солидарност Борис Петковски, кој има најактивна улога во имаше одек и во културната сфера, по повици- контактите со донаторите, тогаш е назначен те што ги упатија еминентни интелектуалци, за директор на идната институција. Без да како Жан-Пол Сартр во Франција и Алберто чека на изградба на зградата што ќе биде Моравија во Италија. свечено пуштена во употреба седум години Во август 1965 година, конзулот на подоцна, музејот уште тогаш го потврдува Франција во Скопје го информира својот своето постоење преку забележителна про- амбасадор дека оваа година, организато- грама на изложби. Добиените донации во ” рите на разни комеморативни настани по уметнички дела од целиот свет се редовно повод земјотресот во Скопје, вложиле особен покажувани и објавувани во каталози.

11 Изложбата во јуни 1965 година им е пос- 50 современи француски сликари. Предговорот ветена на делата подарени од италијанските во каталогот е напишан од еминентниот уметници. Следниот месец, на изложбата што француски писател Жан Касу. Можно е дури ги опфаќа добиените дела од јули 1963 до јули и г. Касу лично да присуствува на свеченото 1965 година, присутни се шеснаесетмина отворање на оваа изложба заедно со г. Ив Французи: Ив Аликс, Жан Базен, Александер Шатењо, сегашниот претседател на Фран- Калдер, Хисао Домото, Жак Дусе, Морис цускиот национален комитет за помош на Естев, Марсел Громер, Етјен Ажди, Ханс Скопје. На 21 април, во новата сала на Музејот Хартунг, Алфред Манесје, Жан Месажје, на современата уметност ќе биде отворена Пабло Пикасо, Гистав Сенжие, Пјер Сулаж, изложба на тема ’Човекот и архитектура- Виктор Вазарели и Зао Ву Ки. та‘, на францускиот државјанин Лисјен Ерве, Во нотата од 3 јули, францускиот конзул уметнички фотограф што долго време бил во Скопје јавува дека Музејот на современа- близок соработник на големиот архитект ” та уметност добил донација од француски Ле Корбизие“. Всушност, последнава излож- сликари во вредност од 242.275 нови франци. ба се случува во мошне згоден момент за да Таа се состои од 24 слики, меѓу кои и една од послужи како инспирација на архитектите Пикасо, 24 графики и една скулптура“. за обновата на градот. На 3 февруари 1966 година, во друга Во текот на таа 1966 година, Франција нота се содржани овие информации: Му- има особено истакната улога во Скопје. Од 15 ” зејот на современата уметност во Скопје до 26 април изложени се делата подарени од примил нова донација од Чехословачка, дела француските уметници. Од 26 јули до 15 август на 42 уметници. Целокупната колекција, чија организирана е изложба на 65 дела од Мајски- главнина е составена од 135 подарени слики от салон, а од 24 ноември до 10 декември се од француските уметници, ќе биде изложена одржува изложба посветена на Ханс Хар- во април. Писателот Жан Касу се согласи да тунг и на неговата сопруга Ана-Ева Бергман. присуствува на свеченото отворање. Речиси Како што соопштува францускиот кон- секојдневно пристигнуваат нови донации и зул, првата од овие изложби е отворена од музејот веќе располага со 811 дела, што го Жан Касу, значајно име на францускиот от- вбројува меѓу најголемите културни инсти- пор, директор на Националниот музеј на со- туции во Југославија“. времената уметност од 1945 до 1965 година и Конечно, на 25 март 1966 година, кон- член на почесниот комитет на Мајскиот салон зулот информира дека: На 15 април ќе биде и на Управниот совет на Париското биенале. ” отворена изложба на подарените дела од Во тогаш одржаниот говор што е објавен и Франција. Ќе бидат изложени 140 слики на во каталогот на изложбата(*), интересно е да

(*) Ова е листата на уметници во каталогот: Ив Аликс, Рене Алио, Жан-Марк Андрие, Жорж Бал, Жан Базен, Ана-Ева Бергман, Ларс Бо, Паоло Бони, Бернар Бифе, Луј Кордес, Франсоа Деноаје, Жан Дејрол, Хисао Домото, Жак Дусе, Морис Естев, Пол Франк, Жереми Жантили, Роже-Едгар Жиле, Марсел Громер, Тери Хас, Етјен Ажди, Ханс Хартунг, Филип Озиасон, Барбара Квашњевска, Зигмунт Ландо, Жил Лефран, Фернан Леже, Жан Ле Моал, Жан Лирса, Алфред Манесје, Андре Марфен, Андре Масон, Грегори Мазуровски, Жан Месажје, Лил Микаелис, Зоран Мушич, Енрике Пејсере, Пабло Пикасо, Едуар Пињон, Марио Прасинос, Жан-Клод Рејнал, Иван Серс, Есмералдо Сервуло, Гистав Сенжие, Пјер Сулаж, Жана Спитерис (таа подоцна ќе биде вброена меѓу грчките уметници), Зора Стак, Франсоа Стали, Ана Старитски, Леополд Сирваж, Виктор Вазарели, Гарсија Мигел Виванкос, Ги Велен, Востан, Жак Јанкел, Зао Ву Ки.

12 се забележи дека за уметноста што се создава те уметници на изложба во Скопје, одигра во Франција, тој на многу спонтан начин сѐ важна улога во поттикнување на чувството уште го користи називот Париска школа. на великодушност на француските уметници Париската школа, почнувајќи од нејзиниот кон Македонија. Имено, најголемиот дел од ” постар славен претставник Пикасо, па сѐ до донаторите редовно изложуваа во рамките најмладите уметници од последната аван- на Салонот. Начелно формиран во 1943 гарда, ќе биде богато застапена во Музејот година, но во можност да ја одржи својата на современата уметност во Скопје. Градот прва изложба во Париз во мај 1945 година, што изникна од пепелта е нетрпелив да се Мајскиот салон во педесеттите и шеесеттите пронајде во своите културни зданија: всуш- години беше најотворен за разните уметнич- ност, во нив се наоѓа неговата душа. (...) По ки правци, прифаќајќи ги на најдобар начин страшната несреќа што му се случи, Скопје новите генерации уметници и покажувајќи потврдува дека е живо: го обнови музејот. На најголема желба да се поврзе со други земји. француските уметници им беше особено важно Тој во Скопје ќе биде повторно присутен да учествуваат во овој повторен почеток, и во 1972 година. Со голема носталгија, во оваа обнова, во овој нов старт. (...) Тука својата последна изложба ја одржа во мај среќаваме уметници од сите генерации, од сите 2014 година во Париз. уметнички правци. Исто така и од различно Четири години по првото претставување потекло, затоа што Франција е Париска- на делата од Франција беше свечено отворен та школа, а таа има меѓународен карактер Музејот на современата уметност. Изграден и опфаќа уметници што потекнуваат од на ритче што го надвишува градот, зданието, најоддалечените точки на планетата, како дело на тројца полски архитекти, е со извон Јапонија, на пример“. реден архитектонски квалитет. Движењето Од Жан Касу дознаваме исто така дека низ неговиот широк внатрешен простор Борис Петковски престојувал во Париз: исполнува со задоволство, а големите про- Здружението Франција-Југославија си презеде зорски стакла со широката отвореност кон ” убава обврска да му помогне на мојот извонре- околниот пејзаж му даваат убава осветленост, ден колега Борис Петковски во посетите на соодветна за вајарски дела. париските ателјеа, во намера да ги заинтере- Во февруари 2014 година, штотуку сира нашите уметници за своите преземени реновираниот музеј организира изложба активности околу изградбата на млад музеј што е целосно посветена на избрани дела што ќе испраќа убави пораки“. од колекцијата, првпат по повеќе од дваесет Борис Петковски, од своја страна, многу години. Изложени се 47 дела од 36 францу- детално ги опишува подарените дела, умесно ски уметници. правејќи разлика меѓу разните застапени Со оглед на тоа што беше создадена уметнички правци. Во врска со поранешните како плод на меѓународна солидарност, млади сликари од француска традиција“, оваа колекција е веројатно најразновидна ” според името на историската изложба што во Европа. Во неа се претставени стотици Манесје, Пињон, Базен, Сенжие, Естев и уметници од 65 земји. Најголемите пет до- другите ја организираа во 1941 година, тој натори се Бразил, Франција, Италија, Полска посочува дека Мајскиот салон станал нивна и Хрватска. говорница. Истиот салон што, три месеци Во колекцијата се наоѓаат дела на многу подоцна, ќе испрати неколкумина од свои- познати уметници: Енрико Бај, Алберто

13 Бури, Мимо Ротела, Џузепе Капогроси од 1933 година; Андре Масон, еден од главните Италија, Дејвид Хокни, Бриџит Рајли од надреалистички сликари; Жан Лирса, и тој Англија, Џаспер Џонс, Калдер, Сол Ле Вит, исто така близок на надреализмот, пред Кристо, Алекс Кац од САД, Георг Базелиц и да стане голем мајстор на таписеријата Конрад Клапек од Германија, Мата од Чиле, и Пабло Пикасо, тогаш редовен учесник Золтан Кемени од Швајцарија, Сото од Вене- на Мајскиот салон, кој подарува убав и цуела, Роберт Јакобсен и Рихард Мортенсен сосема скоро изработен портрет на жена. од Данска, Владимир Величковиќ од Србија. Марсел Лефран и Виванкос се вбројуваат Од своето отворање, музејот постојано меѓу таканаречените наивни сликари. Кога организира многубројни изложби и ја збо- станува збор за Филип Озиасон и Брам ван гатува својата колекција со откуп на дела, Велде, нивните имиња ќе станат познати по пред сѐ од македонски уметници, за чија војната, преку учество во славното движење промоција води посебна грижа. на апстрактната уметност. Највпечатливата и најповрзана целина на донацијата ја сочинуваат делата на умет- ниците што се наметнаа по Втората светска Француската колекција на Музејот на совре- војна. Париз тогаш повторно ја презема на мена уметност во Скопје ја сочинуваат по- неколку години својата триумфална улога дарените дела од 152 уметници. Таа е многу на главен уметнички град на светот. верен одраз на периодот во кој тие донации На првата Париска школа, основана во главно биле направени: втората половина дваесеттите години од 20 век, со доаѓањето од шеесеттите години. Во неа постои многу на многубројни странски уметници во овој изедначена присутност на постарите и на град, меѓу кои и Серж Шаршун, Леополд поновите генерации. Застапени се уметници Сирваж, Леон Зак, но исто така, на пример, родени пред 1900 година, што уште тогаш Модилјани, Сутин, Фуџита и... Пикасо ѝ се се сметаат за дел од историјата, и уметници надоврзува втора Париска школа, што се што во периодот помеѓу 1963 и 1967 годи- должи на силната привлечност што ја има на се афирмираат преку Мајскиот салон и овој град и на неговата традиција на при- Париското биенале за уметници помлади фаќање на уметници од целиот свет. од 35 години. Голем број од француските“ уметници ” Четиринаесеттемина уметници родени што подарија дела за Музејот во Скопје, пред 1900 година што се дел од колекцијата, всушност беа родени во триесетина различни имаат различни уметнички патишта. Ив земји, како САД, Романија, Германија, Куба, Аликс, Франсоа Деноаје, Марсел Громер и Уругвај, Полска, Кина, Јапонија, Унгарија, Леон Зак, пред овој да стане апстрактен сли- Португалија или Египет. Може да се рече кар по војната, беа претставници на извесен дека во тоа време во Париз живееше све- експресионизам во француски стил. Серж тот во мало и одредени уметници што, во Шаршун, кој исто така станува апстрактен колекцијата на музејот се класирани како сликар по војната, учествува во дадаистич- претставници на други земји, би можеле кото, а Леополд Сирваж во кубистичкото да бидат вклучени во француската секција, движење. Присутни се и четири славни бидејќи тогаш главно работеа во Франција. имиња од уште поголема важност: Фернан Таков е, на пример, случајот со Мата (Чиле), Леже (починал во 1955 година) со цртеж од Сото (Венецуела), Калдер (САД), кој на из-

14 ложбата на подарените дела во 1965 година војната преку две спротивставени форми. беше претставен како француски уметник, Продолжувајќи го делото на пионерите бидејќи живееше во Саше, близу градот Тур. како Малевич или Мондријан, првиот од Но, со називот Париска школа подоцна овие два правца може да се повикува на од- почна да се нарекува и стилот во сликарство- редена традиција. Меѓу двете војни одржува то што во Франција се рашири во текот на свои салони: Конкретна уметност, Круг педесеттите години: апстрактната уметност и коцка, Апстракција-креација. Двајца од во своите разни форми. Иако оваа уметност неговите главни претставници по војната, се појави многу рано во дваесеттиот век, во Виктор Вазарели и Жан Деван, кој во 1950 Франција никогаш не постоеше доминантен година отвора Работилница за апстрактна правец како што беше случај по 1945 година. уметност, се претставени во колекцијата на Тогаш, таа доживува процут кај голем број музејот. Активно поддржани во Париз од уметници што се поврзани со три главни галеријата Дениз Рене“, што во 1955 годи- ” тенденции. на ја организира изложбата Движење, овој Првата ја сочинуваат уметници што правец ќе стекне големо значење во текот се исклучиво од француско потекло и што на шеесеттите години, еволуирајќи кон оп во текот на војната сакаат да го продолжат артот и кинетичката уметност, големите опстојувањето на живо сликарство во кон- опкружувања на Групата за истражување тинуитетот на двата правца, што според нив во визуелната уметност, што на Париско- се во основата на модерното француско“ то биенале во 1963 година го претставува ” сликарство: кубизмот заради својата стро- својот Лавиринт, што бара активно учество га композиција и фовизмот заради својата на гледачот. Ова движење, со исклучок на егзалтација на бојата. Шестмина од овие едно дело на Карлос Круз-Диез, е многу сликари: Жан Базен, Морис Естев, Жан малку присутно во француската колекција, Ле Моал, Алфред Манесје, Едуар Пињон и но е добро застапено во музејот во Скопје Гистав Сенжие се наоѓаат во колекцијата на преку донациите од други земји, бидејќи музејот. Со исклучок на Пињон, кој останува кинетичката уметност се шири насекаде приврзан на препознатлива тема, сите овие низ Европа. Во колекцијата е претставен и уметници еволуираат кон сликарство што се еден посамостоен уметник, инаку исто така оддалечува од директното претставување на голем иноватор во сферата на технологијата реалноста. Но, освен Естев, кој подлабоко и внимателен во однос на интеграцијата на навлегува во чистата апстракција, тие се своите дела во јавниот простор. Неговото обидуваат, со голема сензибилност, да ја име е Пјотр Ковалски. задржат врската со пејзажот и со природ- Вториот правец на чисто апстрактната ните појави или, како Манесје, да следат пат уметност е реална творба на поствоени- на духовност. Овие сликари, како што веќе от период. Станува збор за таканаречена посочивме, ја претставуваат групата што го лирска апстракција што не се повикува на основа Мајскиот салон. никаква традиција. Важно за уметниците Чистата апстракција, што од своја стра- што тогаш ја создаваат е спонтаноста на на строго се заснова на ликовниот израз што гестот, полетноста на раката и на телото, е потполно независен од многубројните, веќе чистиот животен израз што не се грижи премногу обработувани теми што може да за хармонија на боите или за изработка на ги понуди реалниот свет, ќе се прослави по одредена композиција. Првите групирања

15 на уметници што работат во оваа насока Зоран Мушич, донатор на убава збирка дела како што се Ханс Хартунг и Камиј Бријан инспирирани од пејзажите на Далмација и се случуваат во 1947 година, при што овој реализирани пред неговата славна серија од првиот се покажал особено великодушен, седумдесеттите години, Ние не сме последни- подарувајќи убава збирка свои дела. Пјер те, што се однесува на неговото интерни- Сулаж, друг значаен претставник на овој рање во логорот Дахау во 1944-1945, Гркот правец, ја одржува својата прва индивиду- Марио Прасинос, со убаво, многу густо ална изложба во Париз, во мај 1949 година. и многу разработено платно, Кубанецот Во колекцијата на музејот, Рене Дивије, Вилфредо Лам, еден од последните големи Роже-Едгар Жиле, Виктор Лакс, Андре Мар- сликари поврзан со надреализмот на чии фен, Жан Месажје, Јарослав Серпан и Зао тотемски фигури им се восхитува Андре Ву Ки, се поврзуваат со лирската апстрак- Бретон. ција од која ќе се изродат разни потправци: Важно е исто така да се спомене при- енформелот, ташизмот што, тргнувајќи од суството на тројца од најзначајните скулпто- поимот автоматизам, стапува во контакт ри од тој период: Етјен Ажди, чии дела личат со надреализмот и на крајот уметност од на фини цртежи во просторот, Марта Пан, поинаков вид, наслов на книгата што во 1952 приврзаник на чистите форми и Франсоа година ја објавува критичарот Мишел Тапие, Стали, автор на многубројни монументални кој во ова движење ги сместува и делумно дела. фигуративните уметници, како што се Жан Наспроти оваа апстрактна уметност со Фотрие и Жан Дибифе, креаторот на тер- многубројни аспекти што преовладува на минот Арт брут, но кои не ги прифаќаат уметничката сцена во текот на педесеттите другите тогашни силно изразени форми на години, фигуративната уметност има големи реалистична уметност и чие однесување тешкотии да наметне уметници во прв план. повеќе личи на своевидна пловидба низ Најрадикалниот противник на апстрактната сликарската материја. И самата формула- уметност во тоа време била Комунистич- ција уметност од поинаков вид ја навестува ката партија, тогаш многу влијателна, која можноста за напуштање на јасно утврдените од 1948 година ја наметнува доктрината категории на апстрактната уметност. на социјалистичкиот реализам во чие име Освен претходно спомнатите умет- многу жестоко е прекорен Пикасо кога, на ници, колекцијата на музејот содржи дела смртта на Сталин во 1953 година, весникот од повеќе други сликари што му припаѓаат Ле Летр Франсез“ објавува негов портрет на ” на овој период на доминантната апстракт- диктаторот што е оценет како многу малку на уметност: Женевјев Ас, Клод Белгард, реалистичен и премногу слободен. Ана-Ева Бергман, која подари голем број Оваа политизација на уметноста од дела, Жак Бис, Жан Дејрол, Хисао Домото една страна и неопходниот процут на апс и Востан, денес малку подзаборавен сликар трактната уметност од друга, ги прават од полско потекло, чија подарена слика на фигуративните уметници во тој период Скопје поседува голема ликовна моќ. многу тешко забележливи. Сепак, меѓу нив Три понезависни, но сосема претста- има такви што умеат да покажат особена вителни личности на високиот степен на независност и оригиналност во развивањето сликарски квалитет на Париската школа на дело со голема автентичност и голема се вбројуваат во колекцијата: Словенецот длабочина: скулпторите Алберто Џако-

16 мети и Жермен Ришје, сликарите Балтус, Овој правец ќе добие јасна потврда тогаш многу дискретен, Жан Елион, кој во 1961 и 1962 година со две изложби што по војната се движи во спротивен правец, имаат многу експлицитен назив: Нова фигу- минувајќи од апстракција во фигурација рација. Магијата, сонот, хуморот, потсмевот, и, секако, Пабло Пикасо, кој никогаш не монструозното, детскиот дух и смешното наслика апстрактна слика. се предмет во делата на уметниците што Во овој контекст, најспектакуларен учествуваат на нив. Првата изложба во 1964 настан е неочекуваната појава на еден де- година што ќе остане запаметена и што во ветнаесетгодишен сликар во 1947 година: вистинска смисла ѝ е посветена на оваа нова Бернар Бифе. Неговиот многу афирмиран и ориентација, е онаа за Секојдневните мито- многу препознатлив стил веднаш доживува логии; четворица од нејзините учесници ќе голема популарност. Неговите слабникави му подарат свои дела на Музејот во Скопје: голи суштества претставуваат ехо на бол Рене Бертоло, Атила, Самуел Бури и Ники ните искушенија на војната и на времето де Сен Фал. Следната година, оваа тенден- непосредно по војната. Во 1966 година тој ција е повторно потврдена и продлабочена на Музејот во Скопје ќе му подари голема преку изложбата Наративната фигурација збирка графики. во современата уметност. Повеќемина од Но, на почетокот од шеесеттите го- уметниците што се афирмираат на овие из- дини, нова генерација уметници со сосема ложби, своите дела понатаму ќе ги користат поинаква состојба на умот, незадоволна од како средство на политичко оспорување. чистиот формализам на апстрактната умет- Оваа генерација на новата фигурација ност и констатирајќи ја нејзината постепена во своите различни аспекти е многу значајно исцрпеност, сака низ нови форми повторно претставена во колекцијата на музејот со да ја воведе реалноста во сликарството. Не дела на Доротео Арнаиз, Асадур, Луј Кордес, дека тоа требаше да значи повторно враќање Бернар Драјфус, Лу Лорен Лам, Марсел на реализмот“. Најголемиот дел од овие Пуже, Хоан Рабаскал, Петер Стамфли, ” сликари имаа задржано нешто од апстракт- Жерар Титис-Кармел, Петер Валентинер, ната уметност, особено слободата на гестот, Иг Вајс. изразната сила на бојата и на материјата. Посебно внимание треба да му се пос- Групата Кобра“, во која членуваат Пјер вети на Пјер Дмитриенко и на неговиот ” Алешински и Жак Дусе, уште во 1948 година необичен уметнички пат, кој во 1974 година ја имаше антиципирано таа нова сензибил- починува на 49 години. Во 1960 година тој ност, преку ослободување на појавата на раскрстува со апстрактниот пејзажизам, недефинирачки суштества и засновајќи ја преку кого се стекнува со успех и почнува својата практика врз најголема спонтаност. серија слики на кои измачувани тела и лица Видовме исто така дека уметноста од со затната уста во Стрелани и Масакрирани поинаков вид во 1952 година се обидуваше да ја заземаат сета површина на сликата. воспостави врска меѓу лирската апстракција Иако на почетокот од шеесеттите го- и одредена инстинктивна фигурација во дини Франција сѐ уште е надмоќна во умет- сурова форма“, што не се сведуваше само ничката сфера, веќе почнуваат да се наѕираат ” на просто претставување на реалноста, почетоците на нејзиното идно повлекување туку се обидуваше да покаже помрачна, пред Соединетите Американски Држави. позатскриена, попримитивна виталност. И оваа голема земја помина ист еволутивен

17 пат: генерацијата на апстрактниот експре- И сликарите на лирската апстракција сионизам ја замени онаа на поп артот, што имаа воспоставено врски со своите туку- прави неочекувано свртување кон реалноста речи американски истомисленици од ап- и на многу директен начин ги искористува страктниот експресионизам. На тој начин, сликите од списанијата и од предметите од на пример, во 1952 година во Париз беше секојдневниот живот. Платното на Џаспер одржана изложба на Џексон Полок. Но, Џонс, на кое е претставено американското поп артот доживува поголема меѓународна знаме, остави голем впечаток на Биеналето слава и американските трговци оттогаш во Венеција во 1958 година. покажуваат голем успех во промоцијата Во Франција многу бргу ќе биде проја- на своите уметници. На САД тогаш им вен интерес за ова ново движење што ќе из- преостана да ја остварат својата надмоќ врши влијание врз извесен број уметници од и во уметничката сфера, по примерот на новата фигурација, без притоа да им ја одземе економијата и политиката. Големата на- нивната лична оригиналност. Мајскиот салон града на Биеналето во Венеција во 1964 на кој во 1962 година веќе учествуваа Џаспер година првпат му беше доделена на еден Џонс и Роберт Раушенберг, повторно ги американски уметник: Роберт Раушенберг претставува две години подоцна, овој пат во го потврди нивното устоличување на врвот друштво со други претставници на истото и стави крај на Париската школа. движење: Рој Лихтенштајн, Џемс Розенквист Значи, во таков историски контекст и Лари Риверс. беше создадена колекцијата на музејот во Во истиот период се воспоставуваат Скопје, што е особено верен приказ на врски меѓу неколку претставници на амери- дваесетгодишен период од францускиот канскиот поп арт и француската група Нови ликовен живот, почнувајќи од уметниците реалисти, чиј предводник е критичарот Пјер што се наметнаа со своето присуство во Рестани. Уметниците од оваа група, основана втората половина на четириесеттите години, во 1960 година се тогаш единствените во па до новопојавените во шеесеттите години. Париз што се повикуваат на традицијата на Иако би зафатило голем простор во Марсел Дишан. Овие неодадаисти својот овој текст да се спомене секој од 152-те пат не го бараат во апстрактното или во уметници од колекцијата, сепак е корисно фигуративното сликарство, туку ги користат да им се посвети внимание на големиот предметите сами за себе (компресиите на број талентирани ликовни творци, од кои Сезар Балдачини, акумулациите на Арман, повеќетемина имаа изложувано во Мајски- сликите-стапици на Споери, пакувањата на от салон и на Париското биенале: Мишел Кристо) или ги исмеваат сликарските прак- Андал, Жан-Ибер Атали, Ларс Бо, Елизабет тики (цртачки машини на Тенгели, сликање Гугенхајм, Тери Хас, Барбара Квашњевска, со карабин на Ники де Сен Фал, монохромни Франсоа Линван (блескав уметник, умира слики на Ив Клајн, искинати плакати на Енс на 29 години), Грегори Мазуровски, Мишел и Вилегле претставени како ненасликани Неделек, Иван Серс, Зора Стак, Мишел Вио. слики). Освен Ники де Сен Фал, ниеден На крајот, многу подоцна, музејот ги од уметниците од оваа група не се наоѓа добива подарените дела од тројца сликари во колекцијата на музејот, но важно е да се што беа дел од групата Supports/Surfaces“ ” споменат за да се прикаже на целосен начин основана во 1969 година. Луј Кан, Патрик уметничката состојба во Париз во тој период. Сејтур и Клод Вијала тогаш бараа нов пат,

18 воздржувајќи се да го распнуваат платното те донации, се грижат за многубројните на рамка и сведувајќи ги формалните еле- збирки дела што во Скопје пристигнале менти на минимум. од целиот свет и што продолжуваат да ги Стигнувајќи на крајот од овој пре- прават достапни за јавноста. Начинот на кој глед на разните делови од кои е составена е создадена неговата меѓународна колекција француската колекција, ми преостанува го прави Музејот на современата уметност уште да го изразам својот восхит кон сите во Скопје единствена таква институција оние што, од пристигнувањето на први- во Европа.

Господин Силвен Лекомбр e доктор по историја на уметност на XX век и од 1980 година работи како кустос во музеите на градот Париз. Последователно станува кустос во Музејот на модерната уметност на градот Париз, во Музејот Задкин“ со кој ќе раководи ” од 1988 до 1996 година, во Дирекцијата за култура на градот Париз и во музејот Пети Пале“. ” Исто така, тој е кустос на изложбите Движењето Кобра 1948- ” 1951“ и Новите реалисти, 1960“ во Музејот на модерната уметност, ” на Полиња на скулптура 1 и 2“ (меѓународни изложби на скулптура ” на Шанзелизе) и автор е на исцрпниот каталог Скулпторското дело на Осип Задкин (1994).

19 Choix de lettres d’artistes adressées Избор на писма на уметници упатени en 1969 au Musée d’art contemporain во1969 до Музејот на современата de Skopje autorisant la reproduction уметност во Скопје со кој даваат дозвола de leurs oeuvres en vue d’éditer un за репродукција на нивните дела со цел calendrier да се издаде календар

(Projet de l’usine de produits chimiques (Проект на фабриката ОХИС OHIS aujourd’hui disparue) која денес е затворена)

H. Hartung 17-6-1969 Х. Хартунг 17.06.1969 P. Soulages 26-6-1969 П. Сулаж 26.06.1969 P. Alechinsky 30-6-1969 П. Алешински 30.061969 P. Dmitrienko 6-6-1969 et 7-10-1969 П. Дмитриенко 6.06.1969 и 7.10.1969 R. Duvillier 19-6-1969 Р. Дивије 19.06.1969 M. Pan 12-5-1970 М. Пан 12.05.1970 V. Vasarely 23-6-1969 В. Вазарели 23.06.1969 W. Lam 12-6-1969 В. Лам 12.06.1969 C. Bryen 20-5-1969 K. Бријан 20.05.1969

20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Oeuvres choisies de la collection Избор на дела од француската française du Musée d’art колекцијата на Музејот на современата contemporain de Skopje уметност во Скопје

32 LEGER, Fernand / ЛЕЖЕ, Фернан (1881–1955) Racine de poirier, 1933 Корен на круша

33 MASSON, André / МАСОН, Андре (1896–1987) Rêve d’un désert futur, 1942 Сон за една идна пустина

34 LURÇAT, Jean / ЛИРСА, Жан (1892–1966) Soleil, 1961 Сонце

35 SURVAGE, Léopold / СИРВАЖ, Леополд (1879–1968) Taormina, 1969 Таормина

36 GROMAIRE, Marcel / ГРОМЕР, Марсел (1892–1971) Nu, 1963 Акт

37 SOULILLOU, Albert / СУЛИЛУ, Албер (1905–1967) Bombardement de Barcelone, 1937 Бомбардирање на Барселона

38 ALIX, Yves / АЛИКС, Ив (1890–1969) La fuite, околу 1960 Бегство

39 LEFRANC, Jules /ЛЕФРАН, Жил (1887–1972) La maison du peintre, 1953 Куќата на сликарот

40 MASUROWSKY, Gregory / МАЗУРОВСКИ, Грегори (1929– 2009) Flore, 1963 Флора

41 ALIX, Yves / АЛИКС, Ив (1890–1969) A travers les arbres, 1960 Низ дрвјата

42 STAHLY, François / СТАЛИ, Франсоа (1911–2006) Poisson, 1959 Риба

43 DAYEZ, Georges / ДАЈЕ, Жорж (1907–1967) Gorges du Loup,1961 Волчји грла (клисура)

44 PIGNON, Edouard / ПИЊОН, Едуар (1905–1993) Bataille, 1963 Битка

45 LAM, Wifredo / ЛАМ, Вифредо (1902–1982) Quatre mains pour un être, 1965 Четири раце за едно суштество

46 PICASSO, Pablo / ПИКАСО, Пабло (1881–1973) Tête de femme, 1963 Глава на жена

47 BUFFET, Bernard / БИФЕ, Бернар (1928–1999) Poisson, après 1960 Риба, после 1960

48 BUFFET, Bernard / БИФЕ, Бернар (1928–1999) Papillon 1, après 1960 Пеперутка 1, после 1960

49 ARNAIZ, Doroteo / АРНАИЗ, Доротео (1936) Un couple, 1965 Пар

50 ALECHINSKY, Pierre / АЛЕШИНСКИ, Пјер (1927) Une dernière gorgée, 1963 Последна голтка

51 BO, Lars / БО, Ларс (1924–1999) Rochers éternels, 1961 Вечни карпи

52 LUNVEN, François / ЛИНВАН, Франсоа (1942–1971) Le triomphe de l’entropie, 1967 Триумф на ентропијата

53 SERS, Ivan / СЕРС, Иван (1935) Mélancolie, 1965 Меланхолија

54 VIOT, Michel / ВИО, Мишел (1941) Hommage à Goya N° 3, 1968 Во чест на Гоја бр. 3

55 POUGET, Marcel / ПУЖЕ, Марсел (1923–1985) La voiture tout confort, 1965 Комфорен автомобил

56 ATILA / АТИЛА (1931–1987) Hommage à Pouget, 1964 Во чест на Пуже

57 MUSIC, Zoran / МУШИЧ, Зоран (1909–2005) Terres dalmates, 1959 Далматинска земја

58 PRASSINOS, Mario / ПРАСИНОС, Марио (1916–1985) Bessy, 1963 Беси

59 MANESSIER, Alfred / МАНЕСЈЕ, Алфред (1911–1993) Haute Provence, 1959 Горна Прованса

60 BAZAINE, Jean / БАЗЕН, Жан (1904–2001) Paysage de montagne, 1961 Планински пејзаж

61 LE MOAL, Jean / ЛЕ МОАЛ, Жан (1909–2007) Paysage, 1961 Пејзаж

62 ESTEVE, Maurice / ЕСТЕВ, Морис (1904–2001) Rouge et bleu, 1963 Црвено и сино

63 BUSSE, Jacques / БИС, Жак (1922–2004) Antiquités, 1966 Старини

64 VAN VELDE, Bram / ВАН ВЕЛДЕ, Брам (1895–1981) Sans titre, 1964 Без наслов

65 MESSAGIER, Jean / МЕСАЖЈЕ, Жан (1920–1999) Peinture, 1962 Слика

66 HARTUNG, Hans / ХАРТУНГ, Ханс (1904–1989) N° 32, 1957 Бр. 32

67 68 HARTUNG, Hans / ХАРТУНГ, Ханс (1904–1989) T-1962-RТ, 1962 T-1962-РТ

69 ZACK, Léon / ЗАК, Леон (1892–1980) Sans titre, 1964 Без наслов

70 ASSE, Geneviève / АС, Женевјев (1923) Paysage de Bretagne, 1966 Пејзаж во Бретања

71 MARFAING, André / МАРФЕН, Андре (1925–1987) Mars 64.5, 1964 Марс 64.5

72 ZAO WOU KI / ЗАО ВУ КИ (1920–2013) 27.04.65, 1965

73 DOMOTO, Hisao / ДОМОТО, Хисао (1928) Solution de continuité, 1964 Решение за континуитет

74 CHARCHOUNE, Serge / ШАРШУН, Серж (1889–1975) Concert en la mineur, 1962 Концерт во А-moll

75 BRYEN, Camille / БРИЈАН, Камиј (1907–1977) Peinture 10, 1961 Слика бр. 10

76 SOULAGES, Pierre / СУЛАЖ, Пјер (1919) Peinture, 1964 Слика

77 MUSIC, Zoran / МУШИЧ, Зоран (1909–2005) Enclos, 1961 Ограда

78 SINGIER, Gustave / СЕНЖИЕ, Гистав (1909–1984) Visite à Nefertiti, 1963 Посета на Нефертити

79 DOUCET, Jacques / ДУСЕ, Жак (1924–1994) Hiver, 1964-1965 Зима

80 BELLEGARDE, Claude / БЕЛГАРД, Клод (1927) Masque contemporain, 1966 Современа маска

81 GILLET, Roger-Edgar / ЖИЛЕ, Роже-Едгар (1924–2004) Paysage, 1960 Пејзаж

82 CONDE, André / КОНДЕ, Андре (1920–2004) Rotation interne, 1967-1970 Внатрешна ротација

83 WOSTAN, Stanislav / ВОСТАН, Станислав (1915–1989) Personnage de roman, 1963 Личност од роман

84 HOSIASSON, Philippe / ОЗИАСОН, Филип (1898–1978) Chaleur, 1965 Топлина

85 KWASNIEWSKA, Barbara / КВАШЊЕВСКА, Барбара (1931) Un oiseau du Nil, 1964 Птица на Нил

86 LAKS, Victor / ЛАКС, Виктор (1924–2011) Dressé, 1967 Исправен

87 GUGGENHEIM, Elisabeth / ГУГЕНХАЈМ, Елизабет (1924) Végétation II, 1964 Вегетација II

88 WEELEN, Guy / ВЕЛЕН, Ги (1919–1999) Sans titre, 1965 Без наслов

89 SERPAN, Jaroslav / СЕРПАН, Јарослав (1922–1976) Peinture N° 820, 1967 Слика бр. 820

90 DUVILLIER, René / ДИВИЈЕ, Рене (1919– 2002) Uranus 2, 1966 Уран 2

91 BERGMAN, Anna-Eva / БЕРГМАН, Ана-Ева (1909–1987) N°3 – 1964, 1964 Бр. 3 – 1964

92 BERGMAN, Anna-Eva / БЕРГМАН, Ана-Ева (1909–1987) Mur, 1963 Ѕид

93 DEYROLLE, Jean Jacques / ДЕJРОЛ, Жан Жак (1911–1967) Etienne, Opus 558, 1958 Етјен, Опус 558

94 HENRY, Maurice / АНРИ, Морис (1907–1984) Vénus au radar, 1960 Венера со радар

95 ANDAL, Michèle / АНДАЛ, Мишел (1931) Portrait, 1965–1966 Портрет

96 DMITRIENKO, Pierre / ДМИТРИЕНКО, Пјер (1925–1974) Le fusillé, 1967 Стреланиот

97 HAJDU, Etienne / АЖДИ, Етјен (1907–1996) Biljana, 1964 Билјана

98 PAN, Marta / ПАН, Марта (1923–2008) Sculpture 93, 1965 Скулптура 93

99 DEWASNE, Jean / ДЕВАН, Жан (1921–1999) Sans titre, 1969 Без наслов

100 VASARELY, Victor / ВАЗАРЕЛИ, Виктор (1906–1997) IOL, 1958

101 PROSI, Henri / ПРОЗИ, Анри (1936) Découpage estival, 1970 Летна поделба

102 CRUZ-DIEZ, Carlos / КРУЗ-ДИЕЗ, Карлос (1923) Induction chromatique, 1980 Хроматска индукција

103 BURI, Samuel / БУРИ, Самуел (1935) C’est une affiche du Salon de Mai, 1969 Ова е плакат од Мајскиот салон

104 TITUS-CARMEL, Gérard / ТИТИС-КАРМЕЛ, Жерар (1942) Nourritures culturelles, 1969 Културна храна

105 VALENTINER, Peter / ВАЛЕНТИНЕР, Петер (1941) Détective-Aventure 1, 1969 Детектив-Авантура 1

106 STAMPFLI, Peter / СТАМФЛИ, Петер (1937) Grand Prix, 1969 Гранпри

107 RABASCALL, Joan / РАБАСКАЛ, Хоан (1935) Foule et objet, 1969 Толпа и предмет

108 RABASCALL, Joan / РАБАСКАЛ, Хоан (1935) Hommage au Black Power, 1969-1970 Во чест на Црната сила

109 BERTHOLO, René / БЕРТОЛО, Рене (1935–2005) Coucher de soleil, 1967 Зајдисонце

110 KOWALSKI, Piotr / КОВАЛСКИ, Пјотр (1927–2004) Avec un très léger déplacement de la tête, 1974 Со многу мало поместување на главата

111 ASSADOUR / АСАДУР (1943) Frontière, 1977 Граница

112 CANE, Louis / КАН, Луј (1943) Lotus, 1971 Лотоси

113 SAYTOUR, Patrick / СЕЈТУР, Патрик (1935) Composition, 1968 Композиција

114 VIALLAT, Claude / ВИАЛА, Клод (1936) Hommage répété à H.B., 1970 Повторена почит кон Х.Б.

115 SAINT-PHALLE, Niki de / СЕН-ФАЛ, Ники де (1930–2002) Rêve sous le cactus, 1980 Сонување под кактусово дрво

116 Liste des artistes et des œuvres Список на уметниците и делата de la collection française du од француската колекција на Musée d’art contemporain Музејот на современата уметност de Skopje во Скопје

ADAM, Henri-Georges (Paris, 1904 – Perros-Guirrec, 1967) АДАМ, Анри-Жорж (Париз, 1904 – Перос-Гирек, 1967) Sans titre, 1960 1 Без наслов, 1960 lithographie, 75x49 cm литографија, 52/54, 75х49 см (1942)

ALDINE, Abdellatif (Le Caire, 1917 – 1992) АЛДИН, Абделатиф (Каиро, 1917 – 1992) Récif, 1969 2 Гребен, 1969 huile sur toile, 116x89 cm масло на платно, 116х89 см (1814)

ALECHINSKY, Pierre (Bruxelles, 1927) АЛЕШИНСКИ, Пјер (Брисел, 1927) Une dernière gorgée, 1963 3 Последна голтка, 1963 huile sur papier, 150x148 cm масло на хартија, 150х148 см (1233)

ALIX, Yves (Fontainebleau, 1890 – Paris, 1969) АЛИКС, Ив (Фонтенбло, 1890 – Париз, 1969) A travers les arbres, 1960 4 Низ дрвјата, 1960 huile sur toile, 49x63 cm масло на платно, 49х63 см (576) Pampillons, 1962 5 Пеперуги, 1962 aquarelle, 28x40,5 cm акварел, 28х40,5 см (622) Femmes à la plage, 1957 6 Жени на плажа, 1957 gravure sur cuivre, 39x58cm. бакрорез, 39х58 см (614) Baigneuses, vers 1960 7 Капачки, околу 1950 gravure sur cuivre, 38x26cm. бакрорез, 38х26 см (612) Paysage imaginaire, vers 1960 8 Имагинарен пејзаж, околу 1960 gravure sur cuivre, 28x38 cm бакрорез, 28х38 см (613) Soir sur le port de Saint-Tropez, vers 1960 9 Вечер во пристаништето на Сен-Тропе, околу 1960 gravure sur cuivre, 48x39 cm бакрорез, 48х39 см (615) Nature morte marine, vers 1960 10 Мртва природа–Марина, околу 1960 gravure sur cuivre, 33x61 cm бакрорез, 33х61 см (616) Jardinier à Saint-Tropez, vers 1960 11 Градинарот од Сен-Тропе, околу 1960 gravure sur cuivre, 56x38 cm бакрорез, 56х38 см (617) Trois pêcheurs du port de Saint-Tropez, vers 1960 12 Тројца рибари на пристаништето Сен-Тропе, околу 1960 gravure sur cuivre, 57x38 cm бакрорез, 57х38 см (618) La fuite, vers 1960 13 Бегство, околу 1960 gravure sur cuivre, 38x56 cm бакрорез, 38х56 см (619) Métro, vers 1960 14 Метро, околу 1960 gravure sur cuivre, 32x50 cm бакрорез, 32х50 см (620) La ravaudeuse de filets, vers 1960 15 Крпачка на мрежи, околу 1960 gravure sur cuivre, 38x56 cm бакрорез, 38х56 см (621)

ALLIO, René (Marseille, 1924 – Paris, 1995) АЛИО, Рене (Марсеј, 1924 – Париз, 1995) Paysage imaginaire, 1961 16 Имагинарен пејзаж, 1961 huile sur toile, 96x193 cm масло на платно, 96х193 см (611)

ANDAL, Michèle (Paris, 1931) АНДАЛ, Мишел (Париз, 1931) Portrait, 1965–1966 17 Портрет, 1965–1966 huile sur toile, 146x114 cm масло на платно, 146х114 см (1195) Portrait et lumière II, 1967 18 Портрет и светлина II, 1967 eau-forte et aquatinte, 63,5x50 cm бакропис и акватинта, 62, 5х47 см (1281)

119 Portrait et lumière III, 1967 19 Портрет и светлина III, 1967 eau-forte et aquatinte, 62,5x47 cm бакропис и акватинта, 62, 5х47 см (1282) Portrait et lumière IV, 1967 20 Портрет и светлина IV, 1967 eau-forte et aquatinte, 62,5x51 cm бакропис и акватинта, 62, 5х51 см (1283) Portrait et lumière V, 1967 21 Портрет и светлина V, 1967 eau-forte et aquatinte, 62,5x47 cm бакропис и акватинта, 62, 5х47 см (1284)

ANDRIEU, Jean-Marc АНДРИЕ, Жан-Марк Nature morte, 1949 22 Мртва природа, 1949 huile sur toile, 65x51 cm масло на платно, 65х51 см (579)

ARNAIZ, Doroteo (Madrid, 1936) АРНАИЗ, Доротео (Мадрид, 1936) Un couple, 1965 23 Пар, 1965 huile sur masonite, 80x100 cm масло на лесонит, 80х100 см (1357) Un couple, 1965 24 Пар, 1965 lithographie, 60,5x46 cm литографија, 60,5х46 см (1355) Les nouveaux locataires, 1965 25 Новите станари, 1965 eau-forte, 56,5x45,5 cm бакропис, 56,5х45,5 см (1356)

ASSADOUR (Beyrouth, 1943) АСАДУР (Бејрут, 1943) Frontière, 1977 26 Граница, 1977 gravure sur cuivre, 56,5x76 cm бакрорез, 56,5х76 см (3506) Le géomètre, 1982 27 Геометар, 1982 gravure sur cuivre, 50,5x66 cm бакрорез, 50,5х66 см (3504) Reconstitution d’un paysage, 1982 28 Реконструкција на пејзаж, 1982 gravure sur cuivre, 50,5x56 cm бакрорез, 50,5х66 см (3503) Repères, 1983 29 Репери, 1983 gravure sur cuivre, 50,5x88 cm бакрорез, 50,5х88 см (3505)

ASSE, Geneviève (Vannes, 1923) АС, Женевјев (Ван, 1923) Paysage de Bretagne, 1966 30 Пејзаж во Бретања, 1966 huile sur toile, 100x100 cm масло на платно, 100х100 см (1553)

ATILA (Budapest, 1931 – Paris, 1987) АТИЛА (Будимпешта, 1931 – Париз, 1987) Hommage à Pouget, 1964 31 Во чест на Пуже, 1964 huile sur toile, 161x129 cm масло на платно, 161х129 см (1701)

ATTALI, Jean-Hubert (Casablanca, 1937) АТАЛИ, Жан-Ибер (Казабланка, 1937) Sans titre, 1967-1968 32 Без наслов, 1967-1968 huile sur toile, 116x89 cm масло на платно, 116х89 см (1926) Sans titre, 1970 33 Без наслов, 1970 eau-forte, 76x56 cm бакропис, 76х56 см (1927) Sans titre, 1970 34 Без наслов, 1970 eau-forte, 90x63 cm бакропис, 90х63 см (1928) Sans titre, 1970 35 Без наслов, 1970 eau-forte, 90x63 cm бакропис, 90х63 см (1929)

BAJAN, Serge (Paris, 1936) БАЈАН, Серж (Париз, 1936) Le monde bleu, 1970 36 Син свет, 1970 huile sur toile, 97x146 cm масло на платно, 97х146 см (1899) Des orgues d’usine, 1968 37 Фабрички оргули, 1968 dessin, 64x50 cm цртеж, 64х50 см (1918)

BALL, George (San Francisco, 1929 – Paris, 2010) БАЛ, Жорж (Сан Франциско, 1929 – Париз, 2010) Marché aux puces, 1960 38 Пазар, 1960 eau-forte, 57x76 cm бакропис, 57х76 см (360)

120 BAZAINE, Jean (Paris, 1904 – Clamart, 2001) БАЗЕН, Жан (Париз, 1904 – Кламар, 2001) Paysage de montagne, 1961 39 Планински пејзаж, 1961 lithographie, 45,5x58cm. литографија, 45, 5х58 см (527)

BELLEGARDE, Claude (Paris, 1927) БЕЛГАРД, Клод (Париз, 1927) Masque contemporain, 1966 40 Современа маска, 1966 huile sur toile, 60x73 cm масло на платно, 60х73 см (1662)

BERGMAN, Anna-Eva (Stockholm, 1909 – Grasse, 1987) БЕРГМАН, Ана-Ева (Стокхолм, 1909 – Грас, 1987) N°3 – 1964, 1964 41 Бр. 3 – 1964, 1964 huile sur toile, 195x57 cm масло на платно, 195х57 см (584) Gravure n°8, 1953 42 Графика бр. 8, 1953 eau-forte, 66x50 cm бакропис, 66х50 см (566) Gravure n°19 A, 1955 43 Графика бр. 19А, 1955 eau-forte, 66x50 cm бакропис, 66х50 см (563) Gravure n°19B, 1955 44 Графика бр. 19Б, 1955 eau-forte, 66x50 cm бакропис, 66х50 см (564) Gravure n°1, 1957 45 Графика бр. 1, 1957 gravure sur bois, 66x50 cm дрворез, 66х50 см (569) Gravure n°2, 1957 46 Графика бр. 2, 1957 gravure sur bois, 60x50 cm дрворез, 66х50 см (570) Gravure n°10, 1957 47 Графика бр. 10, 1957 gravure sur bois, 48,5x66 cm дрворез, 48, 5х66 см (567) Gravure n°16, 1957 48 Графика бр. 16, 1957 gravure sur bois, 65x 51 cm дрворез, 65х51 см (568) Gravure n°22, 1957 49 Графика бр. 22, 1957 gravure sur bois, 77x57 cm дрворез, 77х57 см (562) Lithographie n°7, 1963 50 Литографија бр. 7, 1963 lithographie, 76,5x56 cm литографија, 76, 5х56 см (559) Mur, 1963 51 Ѕид, 1963 lithographie, 57x70 cm литографија, 57х70 см (560) Mur de montagne, 1963 52 Планински ѕид, 1963 lithographie, 76x57 cm литографија, 76х57 см (561) Gravure n°33, 1958 53 Графика бр. 33, 1958 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65х50 см (565)

BERTHOLO, René (Alhandra, Portugal, 1935 БЕРТОЛО, Рене (Алхандра, Поругалија, 1935 – Vila Nova da Cacela, Portugal, 2005) – Вила Нова да Касела, Португалија, 2005) Coucher de soleil, 1967 54 Зајдисонце, 1967 sérigraphie, 65x50,5 cm сито-печат, 65х50,5 см (1660)

BERTRAND, Michel (Montpellier, 1935 – Perpignan, 2009) БЕРТРАН, Мишел (Монпелје, 1935 – Перпињан, 2009) Chemin, 1971 55 Пат, 1971 objet, 850x100 cm објект, 850х100 см (1963)

BO, Lars (Kolding, Danemark, 1924 – Paris 1999) БО, Ларс (Колдинг, Данска, 1924 – Париз, 1999) La grande chasse, 1960 56 Големиот лов, 1960 eau-forte, 66x51cm. бакропис, 66х51 см (524) Rochers éternels, 1961 57 Вечни карпи, 1961 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65х50 см (525) Rivage lointain, 1961 58 Далечен брег, 1961 eau-forte, 64x49 cm бакропис, 64х49 см (526) Les ornithologues, 1964 59 Орнитолози, 1964 eau-forte, 28,5x76 cm бакропис, 28, 5х76 см (523)

121 BOKCHAN, Kossa (Berlin, 1925 – Belgrade, 2009) БОКШАН, Коса (Берлин, 1925 – Белград, 2009) Abondance, 1964 60 Изобилство, 1964 huile sur toile, 89x116 cm масло на платно, 89х116 см (1670)

BONI, Paolo (Vicchio di Mugello, Italie, 1926) БОНИ, Паоло (Викјо ди Муџело, Италија, 1926) Hors de la mêlée, 1965 61 Надвор од метежот, 1965 lithographie, 75,5x104,5 cm литографија, 75,5х104,5 см (810)

BRASSEL, Gérard (Nancy, 1940 – Paris 1984) БРАСЕЛ, Жерар (Нанси, 1940 – Париз, 1984) Le manteau de Marie, 1982 62 Капутот на Мари, 1982 empreinte sur toile, 324x209 cm печат на платно, 324х209 см (3407)

BRYEN, Camille (Nantes, 1907 – Paris 1977) БРИЈАН, Камиј (Нант, 1907 – Париз, 1977) Peinture 10, 1961 63 Слика бр. 10, 1961 huile sur toile, 62x50 cm масло на платно, 62х50 см (1554)

BUFFET, Bernard (Paris, 1928 – Tourtour, 1999) БИФЕ, Бернар (Париз, 1928 – Туртур, 1999) Papillon 1, après 1960 64 Пеперуга 1, после 1960 lithographie, 54,5x74 cm литографија, 54, 5х74 см (693) Papillon 2, après 1960 65 Пеперуга 2, после 1960 lithographie, 54,5x74 cm литографија, 54, 5х74 см (694) Papillon 3 , après 1960 66 Пеперуга 3, после 1960 lithographie, 55x74 cm литографија, 55х74 см (696) Papillon 4, après 1960 67 Пеперуга 4, после 1960 lithographie, 74x54,5 cm литографија, 74х54,5 см (967) Papillon 5, après 1960 68 Пеперуга 5, после 1960 lithographie, 54,5x74 cm литографија, 54, 5х74 см (698) Insecte 7, après 1960 69 Инсект 7, после 1960 lithographie, 53,5x74,5 cm литографија, 53,5х74,5 см (700) Bourdon, après 1960 70 Бумбар, после 1960 lithographie, 74,5x53,5 cm литографија, 74,5х53,5 см (695) Insecte 6, après 1960 71 Инсект 6, после 1960 lithographie, 74,5x53,5 cm литографија, 74, 5х53,5 см (699) Poisson, après 1960 72 Риба, после 1960 lithographie, 54,5x74 cm литографија, 54, 5х74 см (703) Oiseau, après 1960 73 Птица, после 1960 lithographie, 54,5x74 cm литографија, 54, 5х74 см (704) Tête de femme, après 1960 74 Глава на жена, после 1960 lithographie, 72x52,5 cm литографија, 72х56,5 см (701) Portrait, après 1960 75 Портрет, после 1960 gravure sur cuivre, 76x56,5 cm бакрорез, 76х56,5 см (702)

BURI, Samuel (Tauffelen, Suisse, 1935) БУРИ, Самуел (Тауфелен, Швајцарија, 1935) C’est une affiche du Salon de Mai, 1969 76 Ова е плакат од Мајскиот салон, 1969 lithographie, 59,5x74,5 cm литографија, 59,5х74,5 см (1941)

BUSSE, Jacques (Vincennes, 1922 – Paris, 2004) БИС, Жак (Венсен, 1922 – Париз, 2004) Antiquités, 1966 77 Старини, 1966 huile sur toile, 100x80 cm масло на платно, 100х80 см (1236)

CAILLERE, Patrick (Genêts, 1947) КАЈЕР, Патрик (Жене, 1947) Fleurs et couronne, 1969 78 Цвеќе и венец, 1969 huile sur toile, 93x88 cm масло на платно, 93х88 см (1925)

CAIROLE, Ivan (Bordeaux, 1935) КЕРОЛ, Иван (Бордо, 1935) Diptyque, 1971 79 Диптих, 1971 huile sur toile, 97x130 cm масло на платно, 97х130 см (1930)

122 CANE, Louis (Beaulieu-sur-mer, 1943) КАН, Луј (Болје-сир-мер, 1943) Lotus, 1997 80 Лотоси, 1971 huile sur toile, 120x120 cm масло на платно, 120х120 см (3950)

CANTELOUP, Michel (Paris, 1947) КАНТЕЛУ, Мишел (Париз, 1947) Paysage foudroyé, 1969 81 Пејзаж погоден од гром, 1969 huile sur toile, 116x89 cm масло на платно, 116х89 см (1924)

CEVRAN, Stéphane СЕВРАН, Стефан Films in appartments , 1996-1997 82 Филмови во станови, 1996-1997 six videos шест видеа (4067) Keep in touch, 2001 83 Ќе бидеме во контакт, 2001 video видео (4068)

CHAMBRIN, Jack (Rambouillet, 1919 – Paris 1983) ШАМБРЕН, Жак (Рамбује, 1919 – Париз, 1983) Congrès scientifique, 1962 84 Научен конгрес, 1962 huile sur toile, 130x130 cm масло на платно, 130х130 см (1968)

CHARCHOUNE, Serge (Bougourouslan, Russie, 1889 ШАРШУН, Серж (Бугуруслан, Русија, 1889 – Villeneuve-Saint-Georges, 1975) – Вилнев-Сен-Жорж, 1975) Concert en la mineur, 1962 85 Концерт во А-moll, 1962 huile sur toile, 49x71 cm масло на платно, 49х71 см (1395)

CONDE, André (La Chaux-de-Fonds, Suisse, 1920 – 2004) КОНДЕ, Андре (Ла Шо-де-Фон, Швајцарија, 1920 – 2004) Rotation interne, 1967-1970 86 Внатрешна ротација, 1967-1970 résine, 175x120x70 cm смола, 175х120х70 см (1979)

CORDESSE, Louis (Marseille, 1938 – Paris 1988) КОРДЕС, Луј (Марсеј, 1938 – Париз, 1988) Emeute, 1965 87 Побуна, 1965 huile sur toile, 196x260 cm масло на платно, 196х260 см (604)

CRUZ-DIEZ, Carlos (Caracas, Venezuela, 1923) КРУЗ-ДИЕЗ, Карлос (Каракас, Венецуела, 1923) Induction chromatique, 1980 88 Хроматска индукција, 1980 sérigraphie, 70x70 cm сито-печат, 70х70 см (3477)

DANIL (Pyrgos, Grèce, 1924) ДАНИЛ (Пиргос, Грција, 1924) Avril 1967 n°10, 1967 89 Април 1967 бр. 10, 1967 objet, 74x104x23 cm објект, 74х104х23 см (1883)

DARWICHE, Sayed (Le Caire, 1949) ДАРВИШ, Саид (Каиро, 1949) Sans titre, 1995 90 Без наслов, 1995 huile sur toile, 135x115 cm масло на платно, 135х115 см (3932) L’enfant et la bicyclette, 1994 91 Дете со велосипед, 1994 dessin et aquarelle, 21x15 cm цртеж и акварел, 21х15 см (3931) Objet-peinture, 1995 92 Објект-слика, 1995 bois et métal, 80x20x7 cm дрво и метал, 80х20х7 см (3933)

DAYEZ, Georges (Paris, 1907 – 1967) ДАЈЕ, Жорж (Париз, 1907 – 1967) Gorges du Loup, 1961 93 Волчји грла (клисура), 1961 huile sur toile, 197x97 cm масло на платно, 197х97 см (1396)

DELAMONT, Hervé (Poitiers, 1946) ДЕЛАМОН, Ерве (Поатје, 1946) Esquisses pour une sculpture pour 94 Скици за скулптура за градот Прилеп la ville de Prilep en Macédoine, 1979 во Македонија, 1979 six dessins à l’encre et à l’acrylique, 85x63 cm (×6) шест цртежи со туш и акрил, 85х63 см (×6) (2725-2730)

123 DER’VEN, Claude (Landerneau, 1948) ДЕРВЕН, Клод (Ландерно, 1948) Séparation, 1995 95 Разделба, 1995 huile sur toile, 128x95,5 cm масло на платно, 128х95,5 см (3934)

DESNOYER, François (Montauban, 1894 ДЕНОАЈЕ, Франсоа (Монтобан, 1894 – Saint-Cyprien, 1972) – Сен-Сиприен, 1972) Vallée d’El Omar, Algérie, 1948 96 Долината на Ел Омар, Алжир, 1948 huile sur toile, 33x42 cm масло на платно, 33х42см (573)

DEWASNE, Jean (Lille, 1921 – Paris 1999) ДЕВАН, Жан (Лил, 1921 – Париз, 1999) Sans titre, 1969 97 Без наслов, 1969 lithographie, 60x69 cm литографија, 60х69 см (1938)

DEYROLLE, Jean Jacques (Nogent-sur-Marne, 1911 ДЕJРОЛ, Жан Жак (Ножан-сир-Марн, 1911 – Toulon, 1967) – Тулон, 1967) Etienne, Opus 558, 1958 98 Етјен, Опус 558, 1958 (592) tempera sur toile, 130x104 cm темпера на платно, 130х104 см Sans titre, 1956 99 Без наслов, 1956 lithographie, 59x43 cm литографија, 59х43 см (528) Sans titre, 1959 100 Без наслов, 1959 lithographie, 65x50,5 cm литографија, 65х50,5 см (530) Sans titre, 1962 101 Без наслов, 1962 lithographie, 59x43 cm литографија, 59х43 см (529)

DIAZ, Gérard (Mostaganem, Algérie, 1938) ДИАЗ, Жерар (Мостаганем, Алжир, 1938) Un discours, 1969 102 Говор, 1969 huile sur toile, 74x116 cm масло на платно, 74x116 см (1879)

DJIAN, Jean-Pierre ЏИАН, Жан-Пјер Cubes rouges, 1970 103 Црвени коцки, 1970 huile sur toile, 268x196 cm (×2) масло на платно, 268x196 см (×2) (1892)

DMITRIENKO, Pierre (Paris 1925 – 1974) ДМИТРИЕНКО, Пјер (Париз 1925 – 1974) Le fusillé, 1967 104 Стреланиот, 1967 huile sur toile, 162x130 cm масло на платно, 162x130 см (1782)

DOMOTO, Hisao (Kyoto, Japon, 1928) ДОМОТО, Хисао (Кјото, Јапонија, 1928) Solution de continuité, 1964 105 Решение за континуитет, 1964 huile sur toile, 94x75 cm масло на платно, 94x75 см (585)

DORNY, Bertrand (Paris, 1931) ДОРНИ, Бертран (Париз, 1931) La Balme, 1969 106 Балма, 1969 techniques mixtes, 76x57 cm мешана техника, 76x57 см (1825)

DOUCET, Jacques (Boulogne-Billancourt, 1924 – Paris, 1994) ДУСЕ, Жак (Булоњ-Бијанкур, 1924 – Париз, 1994) Hiver, 1964-1965 107 Зима, 1964-1965 peinture et collage sur papier, 76x59 cm боја и колаж на хартија, 76x59 см (593)

DREYFUS, Bernard (Clermont-Ferrand, 1941) ДРEЈФУС, Бернар (Клермон-Феран, 1941) Lapins-télévision, 1968 108 Зајаци-телевизија, 1968 huile sur toile, 100x81 cm масло на платно, 100x81см (1904)

DUSSAULX, Richard (Pforzheim, Allemagne, 1948) ДИСО, Ришар (Пфорцхајм, Германија, 1948) Peinture n°7019, 1970 109 Слика бр. 7019, 1970 huile sur toile, 101x80 cm масло на платно, 101x80 см (1978)

124 DUVILLIER, René (Oyonnax, 1919 – Paris, 2002) ДИВИЈЕ, Рене (Ојонакс, 1919 – Париз, 2002) Uranus 2, 1966 110 Уран 2, 1966 huile sur toile, 190x250 cm масло на платно, 190x250 см (1397)

ESTEVE, Maurice (Culan, 1904 – 2001) ЕСТЕВ, Морис (Килан, 1904 – 2001) Enthousiasme, 1958 111 Ентузијазам, 1958 lithographie, 79x54,5 cm литографија, 79x54 ,5 см (539) Rouge et bleu, 1963 112 Црвено и сино, 1963 lithographie, 64,5x49,5 cm литографија, 64,5x49,5 см (540)

FRANCK, Paul (Gryon, Suisse, 1918 – Colombes, 1989) ФРАНК, Пол (Грион, Швајцарија, 1918 – Коломб, 1989) Agonie de Jésus-Christ, 1943 113 Агонијата на Исус Христос, 1943 huile sur papier, 149x100 cm масло на хартија, 149x100 см (708) Violence, 1964 114 Насилство, 1964 huile sur toile, 95,5x128,5 cm масло на платно, 95,5x128,5 см (711) Agonie, 1963 115 Агонија, 1963 dessin, 60x73 cm цртеж, 60x73 см (709) Combat, 1963 116 Борба, 1963 dessin, 59x73 cm цртеж, 59x73 см (710) Tête de soldat, 1964 117 Глава на воин, 1964 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65x50 см (706) Torse, 1964 118 Торзо, 1964 combiné technique, 69x49 cm комбинирана техника, 69x49 см (712) Effroi, 1965 119 Ужас, 1965 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65x50 см (707) Rocher, 1965 120 Карпа, 1965 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65x50 см (705)

GAMARRA, Jose (Montevideo, Uruguay, 1934) ГАМАРА, Хозе (Монтевидео, Уругвај, 1934) Peinture P 64101, 1964 121 Слика П 64101, 1964 huile sur toile, 73x60 cm масло на платно, 73x60 см (1394)

GENTILLI, Jeremy (Londres, 1926) ЖЕНТИЛИ, Жереми (Лондон, 1926) Bouteille, vers 1964 122 Шише, околу 1964 aquatinte, 65x50, 5 cm акватинта, 65x50,5 см (658) Geae (Terre) , vers 1964 123 Geae (Земја) , околу 1964 aquatinte, 50x65 cm акватинта, 50x65 см (659) Totem d’amour, vers 1964 124 Љубовен тотем, околу 1964 aquatinte, 52x20 cm акватинта, 52x20 см (660)

GERARD, Michel (Paris, 1938) ЖЕРАР, Мишел (Париз, 1938) Stratification, 1969 125 Стратификација, 1969 objet, 65x60x45 cm објект, 65x60x45 см (1959)

GILLARD, Jean-Pierre (Sèvres, 1948) ЖИЈАР, Жан-Пјер (Севр, 1948) La démarche infinitésimale rouge, 1969 126 Бескрајно мал црвен потег, 1969 huile sur toile, 91x73 cm масло на платно, 91x73 см (1902)

GILLET, Roger-Edgar (Paris, 1924 – Saint-Suliac, 2004) ЖИЛЕ, Роже-Едгар (Париз, 1924 – Сен-Силиак, 2004) Paysage, 1960 127 Пејзаж, 1960 huile sur toile, 69x94 cm масло на платно, 69x94 см (594)

GOY, Philippe (Argerolles, 1942) ГУА, Филип (Аржерол, 1942) Feu, 1963 128 Оган, 1963 eau-forte et aquatinte, 56x75 cm бакропис и акватинта, 56x75 см (1896) La clé des songes, 1966 129 Клуч за соништата, 1966 eau-forte et aquatinte, 65x50 cm бакропис и акватинта, 65x50 см (1897)

125 GROMAIRE, Marcel (Noyelles-sur-Sambre, 1892 – Paris, 1971) ГРОМЕР, Марсел (Ноајел-сир-Самбр, 1892 – Париз, 1971) Nu, 1963 130 Акт, 1963 dessin, 52x24cm. цртеж, 52x24 см (522)

GUGGENHEIM, Elisabeth (Saint-Gall, Suisse, 1924) ГУГЕНХАЈМ, Елизабет (Сен-Гал, Швајцарија, 1924) Végétation II, 1964 131 Вегетација II, 1964 eau-forte et aquatinte, 69x39 cm бакропис и акватинта, 69x39 см (1278)

HAAS, Terry (Cesky Tesin, République Tchèque, 1923) ХАС, Тери (Чешки Тесин, Република Чешка, 1923) Sans titre, 1964 132 Без наслов, 1964 gouache sur papier, 49x32 cm гваш на хартија, 49x32 см (680) Sans titre, 1965 133 Без наслов, 1965 gouache sur papier, 49x32 cm гваш на хартија, 49x32 см (681) Sans titre, 1965 134 Без наслов, 1965 gouache sur papier, 20x49 cm гваш на хартија, 20x49 см (682)

HAJDU, Etienne (Turda, Roumanie, 1907 – Bagneux, 1996) АЖДИ, Етјен (Турда, Романија, 1907 – Бање, 1996) Biljana, 1964 135 Билјана, 1964 bronze, 68x43x13 cm бронза, 68x43x13 см (581)

HARTUNG, Hans (Leipzig, Allemagne, 1904 – Antibes, 1989) ХАРТУНГ, Ханс (Лајпциг, Германија, 1904 – Антиб, 1989) T-1962-RT, 1962 136 T-1962-РТ, 1962 huile sur toile, 58x250cm. масло на платно, 58x250 см (583) N°25, 1953 137 Бр.25, 1953 eau-forte, 50x66 cm бакропис, 50x66 см (472) N°26, 1953 138 Бр.26, 1953 eau-forte, 50x65 cm бакропис, 50x65 см (474) N°32, 1957 139 Бр.32, 1957 lithographie, 65x50 cm литографија, 65x50 см (473) N°38, 1958 140 Бр.38, 1958 lithographie, 75x56 cm литографија, 75x56 см (470) N°59, 1958m. 141 Бр.59, 1958m. lithographie, 65x50 cm литографија, 65x50 см (471) N°69, 1958 142 Бр.69, 1958 lithographie, 56x76cm. литографија, 56x76 см (469) N°100, 1963 143 Бр.100, 1963 lithographie, 76x56 cm литографија, 76x56 см (468) N°108, 1963 144 Бр.108, 1963 lithographie, 56x76 cm литографија, 56x76 см (467) N°112, 1963 145 Бр.112, 1963 lithographie, 56x76 cm литографија, 56x76 см (466) N°116, 1963 146 Бр.116, 1963 lithographie, 76x56 cm литографија, 76x56 см (465) N°123, 1964 147 Бр.123, 1964 lithographie, 56x76cm. литографија, 56x76 см (464) N°124, 1964 148 Бр.124, 1964 lithographie, 56x76cm. литографија, 56x76 см (463)

HELIAS, Serge (Paris, 1923 – 2007) ЕЛИАС, Серж (Париз, 1923 – 2007) De l’autre côté de la fenêtre, 1979 149 Од другата страна на прозорецот, 1979 huile sur toile, 150x150 cm масло на платно, 150x150 см (2731) L’aube, 1979 150 Зора, 1979 huile sur toile, 150x150 cm масло на платно, 150x150 см (2732)

HENRY, Maurice (Cambrai, 1907 – Milan, Italie, 1984) АНРИ, Морис (Камбре, 1907 – Милано, Италија, 1984) Vénus au radar, 1960 151 Венера со радар, 1960 huile sur toile, 66x92 cm масло на платно, 66x92 см (1731)

126 HOSIASSON, Philippe (Odessa, Ukraine, 1898 – Paris, 1978) ОЗИАСОН, Филип (Одеса, Украина, 1898 – Париз 1978) Chaleur, 1965 152 Топлина, 1965 techniques mixtes sur toile, 82x101 cm мешана техника на платно, 82x101 см (713)

JOUSSELIN François (Laval, 1926 – Vanves, 2009) ЖУСЛЕН, Франсоа (Лавал, 1926 – Ванв, 2009) Figures, 1961 153 Фигури, 1961 tempera sur papier, 162x130 cm темпера на хартија, 162x130 см (1552)

KOSKAS, Georges (La Marsa, Tunisie, 1926 – Paris, 2013) КОСКА, Жорж (Ла Марса, Тунис, 1926 – Париз, 2013) Printemps à Quimper, 1958 154 Пролет во Кемпер, 1958 huile sur bois, 72x72 cm масло на дрво, 72x72 см (1697)

KOWALSKI, Piotr (Lvov, Pologne, 1927 – Paris, 2004) КОВАЛСКИ, Пјотр (Лвов, Полска, 1927 – Париз, 2004) Avec un très léger déplacement de la tête, 1974 155 Со многу мало поместување на главата, 1974 sérigraphie, 59x60 cm сито-печат, 59x60 см (2855) Nymplaune Licornementale, 1977 156 Nymplaune Licornementale, 1977 sérigraphie, 100x65 cm сито-печат, 100x65 см (2856)

KWASNIEWSKA, Barbara (Varsovie, 1931) КВАШЊЕВСКА, Барбара (Варшава, 1931) Un oiseau du Nil, 1964 157 Птица на Нил, 1964 eau-forte, 66x50 cm бакропис, 66x50 см (804) Roseaux, 1964 158 Трски, 1964 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65x50 см (805) Altamira, 1964 159 Алтамира, 1964 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65x50 см (806) Composition 2, 1964 160 Композиција 2, 1964 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65x50 см (807)

LAFORCADE, Roland (Paris, 1925) ЛАФОРKАД, Ролан (Париз, 1925) Le sixième jour, 1966 161 Шестиот ден, 1966 eau-forte et aquatinte, 50x66 cm бакропис и акватинта, 50x66 см (1277)

LAKS, Victor (Châtillon, 1924 – 2011) ЛАКС, Виктор (Шатијон, 1924 – 2011) Dressé, 1967 162 Исправен, 1967 huile sur toile, 116x89 cm масло на платно, 116x89 см (1695)

LAM, Wifredo (Sagua la Grande, Cuba, 1902 – Paris, 1982) ЛАМ, Вифредо (Сагуа ла Гранде, Куба, 1902 – Париз, 1982) Quatre mains pour un être, 1965 163 Четири раце за едно суштество, 1965 huile sur toile, 93x83 cm масло на платно, 93x83 см (1781) Sans titre, 1967 164 Без наслов, 1967 lithographie, 73x52 cm литографија, 73x52 см (1939)

LAM, Lou Laurin (Stockholm, 1934 – Azay-sur-Cher, 2012) ЛАМ, Лу Лорен (Стокхолм, 1934 – Азе-сир-Шер, 2012) La gourmande, 1970 165 Гурманка, 1970 collage sur toile, 73x100 cm колаж на платно, 73x100 см (1957)

LAMY, Jacques (Paris, 1946) ЛАМИ, Жак (Париз, 1946) Nu, 1969 166 Акт, 1969 huile sur toile, 160x130 cm масло на платно, 160x130 см (1894)

LANDAU, Zygmunt (Lodz, Pologne, 1898 – Tel Aviv, 1962) ЛАНДО, Зигмунт (Лоѓ, Полска, 1898 – Тел Авив, 1962) Exodus, 1961 167 Егзодус, 1961 huile sur toile, 225x102 cm масло на платно, 225x102 см (714)

LECOMPTE, Sophie ЛЕКОНТ, Софи Quatre œuvres video, 2000 – 2001 168 Четири видео дела, 2000-2001 (3987)

127 LEFRANC, Jules (Laval, 1887 – Les Sables d’Olonnes, 1972) ЛЕФРАН, Жил (Лавал, 1887 – Ле Сабле д`Олон, 1972) La maison du peintre, 1953 169 Куќата на сликарот, 1953 huile sur toile, 63x35 cm масло на платно, 63x35 см (575)

LEGER, Fernand (Argentan, 1881 – Gif-sur-Yvette, 1955) ЛЕЖЕ, Фернан (Аржантан, 1881 – Жиф-сир-Ивет, 1955) Racine de poirier, 1933 170 Корен на круша, 1933 dessin, 45x40 cm цртеж, 45x40 см (715)

LE MOAL, Jean (Authon-du-Perche, 1909 ЛЕ МОАЛ, Жан (Отон-ди-Перш, 1909 – Chilly-Mazarin, 2007) – Шили-Мазарен, 2007) Paysage, 1961 171 Пејзаж, 1961 aquarelle, 32x60 cm акварел, 32x60 см (574)

LEROY, Jean-Pierre (Bulogne sur Seine, 1947) ЛЕРОА, Жан-Пјер (Булоњ на Сена, 1947) Environnement n°10, 1976 172 Опкружување бр. 10, 1976 sérigraphie, 60x58 cm сито-печат, 60x58 см (2875) Environnement n°15, 1978 173 Опкружување бр. 15, 1978 sérigraphie, 60x58 cm сито-печат, 60x58 см (2877) Environnement n°16, 1978 174 Опкружување бр. 16, 1978 sérigraphie, 60x58 cm сито-печат, 60x58 см (2876) Sans titre, 1978 175 Без наслов, 1978 sérigraphie, 60x58 cm сито-печат, 60x58 см (2874)

LEVEQUE, Yves (Boulogne-Billancourt, 1937) ЛЕВЕК, Ив (Булоњ-Бијанкур, 1937) Le chou, 1967 176 Зелка, 1967 huile sur toile, 115x88 cm масло на платно, 115x88 см (1696)

LIEBARD, Yann (Avranches, 1943) ЛИEБАР, Јан (Авранш, 1943) Dynamics, 1968 177 Динамика, 1968 huile sur toile, 150x152 cm масло на платно, 150x152 см (1895)

LIESSE, Jacques (Fresnay-sur-Escaut, 1945) ЛИЕС, Жак (Френе-сир-Еско, 1945) Sans titre, 1971 178 Без наслов, 1971 relief-objet, 150x110x40 cm релјеф-објект, 150x110x40 см (1958)

LONGUET, Karl-Jean (Paris, 1904 – Auray, 1981) ЛОНГЕ, Карл-Жан (Париз, 1904 – Оре, 1981) Tour, 1973 179 Кула, 1973 pierre, 102x31x31 cm камен, 102x31x31 см (2249)

LUNVEN, François (Paris, 1942 – 1971) ЛИНВАН, Франсоа (Париз, 1942 – 1971) Le triomphe de l’entropie, 1967 180 Триумф на ентропијата, 1967 eau-forte, 50x66 cm бакропис, 50x66 см (1675)

LURÇAT, Jean (Bruyères, 1892 – Saint-Paul-de-Vence, 1966) ЛИРСА, Жан (Бријер, 1892 – Сен-Пол-де-Ванс, 1966) Soleil, 1961 181 Сонце, 1961 lithographie, 57x45 cm литографија, 57x45 см (256) Entrée d’une ville, 1964 182 Влез на град, 1964 lithographie, 57,5x77 cm литографија, 57,5x77 см (255)

MANDRON, Catherine (1938) МАНДРОН, Катрин (1938) Sans titre, 2006 183 Без наслов, 2006 mosaïque, 30x21x5 cm мозаик, 30x21x5 см (4192)

MANESSIER, Alfred (Saint-Ouen, Somme, 1911 – Orléans, 1993) МАНЕСЈЕ, Алфред (Сент-Уан, Сома, 1911 – Орлеан, 1993) Haute Provence, 1959 184 Горна Прованса, 1959 dessin, 110x74 cm цртеж, 110x74 см (588)

128 MARELLI, Luc (Genf, Allemagne, 1958) МАРЕЛИ, Лик (Генф, Германија, 1958) Sans titre, 1995 185 Без наслов, 1995 huile sur toile, 50x50 cm масло на платно, 50x50 см (3935)

MARFAING, André (Toulouse, 1925 – Paris, 1987) МАРФЕН, Андре (Тулуз, 1925 – Париз, 1987) Mars 64.5, 1964 186 Марс 64.5, 1964 huile sur toile, 146x114 cm масло на платно, 146x114 см (587)

MASSABUAU, Gérard (Paris 1930 – 1972) МАСАБИО, Жерар (Париз 1930 – 1972) Peinture, 1969 187 Слика, 1969 huile sur toile, 162x130 cm масло на платно, 162x130 см (1900)

MASSON, André (Balagny-sur-Thérain, 1896 – Paris, 1987) МАСОН, Андре (Балањи-сир-Терен, 1896 – Париз, 1987) Rêve d’un désert futur, 1942 188 Сон за една идна пустина, 1942 eau-forte, 69x90 cm бакропис, 69x90 см (608)

MASUROWSKY, Gregory (New York, 1929 – Paris, 2009) МАЗУРОВСКИ, Грегори (Њујорк, 1929 – Париз, 2009) Flore, 1963 189 Флора, 1963 eau-forte, 60x41 cm бакропис, 60x41 см (654) Plante, 1965 190 Билка, 1965 eau-forte, 56x45 cm бакропис, 56x45 см (655)

MEISSNER, Andrzej (Lvov, Pologne, 1923 – 2008) МЕЈСНЕР, Анджеј (Лвов, Полска, 1923 – 2008) Sculpture, 1967 191 Скулптура, 1967 bois et fer, 254x40x48 cm дрво и метал, 254x40x48 см (1805)

MEJIAZ, Mauro (Venezuela, 1930 – Paris, 2000) МЕЖИАЗ, Мауро (Венецуела, 1930 – Париз, 2000) Engorgement, 1966 192 Затнатост 1966 huile sur toile, 195x342 cm масло на платно, 195x342 см (1685)

MESSAGIER, Jean (Paris, 1920 – Montbéliard, 1999) МЕСАЖЈЕ, Жан (Париз, 1920 – Монбелијар, 1999) Peinture, 1962 193 Слика, 1962 huile sur toile, 106x151 cm масло на платно, 106x151 см (607) Capture d’un après-midi, 1960 194 Доловување на едно попладне, 1960 pointe sèche, 34x56 cm сува игла, 34x56 см (543) La vallée des trois printemps, 1961 195 Долина на трите пролети, 1961 pointe sèche, 50,5x65 cm сува игла, 50,5x65 см (541) Illustration pour le livre « Jorge Luis Borges », 1964 196 Илустрација за книгата „Хорхе Луис Борхес“, 1964 lithographie, 38x56 cm литографија, 38x56 см (542)

MICHAELIS, Lil (1911 – 1987) МИКАЕЛИС, Лил (1911 – 1987) Le combat, 1962 197 Битка, 1962 eau-forte, 49,5x61,5 cm бакропис, 49,5x61,5 см (359)

MORISSON, Philippe (Deauville, 1924 – 1994) МОРИСОН, Филип (Довил, 1924 – 1994) Rechant 1, 1970 198 Повторно пеење 1, 1970 huile sur carton, 71x77 cm масло на картон, 71x77 см (1898)

MUSIC, Zoran (Bukovica, Slovénie, 1909 – Venise, 2005) МУШИЧ, Зоран (Буковица, Словенија, 1909 – Венеција, 2005) Enclos, 1961 199 Ограда, 1961 huile sur toile, 74x94 cm масло на платно, 74x94 см (591) Lumière naturelle, 1962 200 Природна светлина, 1962 huile sur papier, 50x65 cm масло на хартија, 50x65 см (531) Vent et soleil, 1958 201 Ветер и сонце, 1958 gouache sur papier, 50x70 cm гваш на хартија, 50x70 см (532)

129 Paysannes des îles, 1956 202 Селанки од островите, 1956 pointe sèche, 50x66cm. сува игла, 50x66см (535) Terres dalmates, 1959 203 Далматинска земја, 1959 eau-forte, 50x65,5 cm бакропис, 50x65,5 см (533) Motif dalmate, 1959 204 Далматински мотив, 1959 lithographie, 50x65 cm литографија, 50x65 см (534)

NEDELEC, Michelle (Angers, 1931) НЕДЕЛЕК, Мишела (Анже, 1931) Makarska 1, 1968 205 Макарска 1, 1968 aquatinte, 65x50,5 cm акватинта, 65x50,5 см (1676)

NEROT, Olivier (Versailles, 1931) НЕРО, Оливје (Версај, 1931) Structure chromolumineuse n°7, 1969 206 Хромолуминозна структура бр. 7, 1969 objet, 230x140x50 cm објект, 230x140x50 см (1960)

PAN, Marta (Budapest, 1923 – Paris, 2008) ПАН, Марта (Будимпешта, 1923 – Париз, 2008) Sculpture 93, 1965 207 Скулптура 93, 1965 bois, 21x33x60 cm дрво, 21x33x60 см (1871)

PECLARD, Alain (Bâle, Suisse, 1943) ПЕКЛАР, Ален (Базел, Швајцарија, 1943) Sculpture, avant 1979 208 Скулптура, пред 1979 métal, verre, 169x20x117 cm метал, стакло, 169x20x117 см (1903)

PEYCERE, Enrique (Buenos Aires, 1927 – 1988) ПЕЈСЕР, Енрике (Буенос Аирес, 1927 – 1988) Formes volantes 1, 1963 209 Летечки форми 1, 1963 gravure sur bois , 47x39 cm дрворез, 47x39 см (893) Formes volantes 2, 1963 210 Летечки форми 2, 1963 gravure sur bois, 49x40 cm дрворез, 49x40 см (894) Formes volantes 3, 1963 211 Летечки форми 3, 1963 gravure sur bois, 49x38 cm дрворез, 49x38 см (895)

PICASSO, Pablo (Malaga, Espagne, 1881 – Mougins, 1973) ПИКАСО, Пабло (Малага, Шпанија, 1881 – Мужен, 1973) Tête de femme, 1963 212 Глава на жена, 1963 huile sur toile, 73x54 cm масло на платно, 73x54 см (571)

PIGNON, Edouard (Bully-les-Mines, 1905 ПИЊОН, Едуар (Били-ле-Мин, 1905 – La Couture-Boussey, 1993) – Ла Кутир-Бусе, 1993) Bataille, 1963 213 Битка, 1963 huile sur toile, 73x101 cm масло на платно, 73x101 см (582)

POUGET, Marcel (Oran, Algérie, 1923 – Paris, 1985) ПУЖЕ, Марсел (Оран, Алжир, 1923 – Париз, 1985) La voiture tout confort, 1965 214 Комфорен автомобил, 1965 huile sur toile, 230x145 cm масло на платно, 230x145 см (1881)

POYET, François (Courbevoie, 1948) ПОЈЕ, Франсоа (Курбевоа, 1948) Journal d’un hypergraphe, 1970 215 Дневникот на еден хиперграф, 1970 objet, 132x52x3 cm објект, 132x52x3 см (1893)

PRASSINOS, Mario (Istanbul, 1916 – Avignon, 1985) ПРАСИНОС, Марио (Истанбул, 1916 – Авињон, 1985) Bessy, 1963 216 Беси, 1963 huile sur toile, 93x74 cm масло на платно, 93x74 см (605)

PROSI, Henri (Metz, 1936) ПРОЗИ, Анри (Мец, 1936) Découpage estival, 1970 217 Летна поделба, 1970 huile sur toile, 99x99 cm масло на платно, 99x99 см (1901)

130 RABASCALL, Joan (Barcelone, 1935) РАБАСКАЛ, Хоан (Барселона, 1935) Mai 68, 1968 218 Мај 68, 1968 offset-lithographie, 56,5x47,5 cm офсет-литографија, 56,5x47,5 см (1861) Foule et objet, 1969 219 Толпа и предмет, 1969 offset-lithographie, 42,5x53 cm офсет-литографија, 42,5x53 см (1862) Hommage au Black Power, 1969-1970 220 Во чест на Црната сила, 1969-1970 objet, 210x97x15 cm објект, 210x97x15 см (1888)

RABY, Michel (Cognac, 1944) РАБИ, Мишел (Коњак, 1944) Le nocher de Saint Joakin Osogovski, 1995 221 Кормиларот на Свети Јоаким Осоговски, 1995 huile sur toile, 95,5x120 cm масло на платно, 95,5x120 см (3936)

REYNAL, Jean-Claude (Bordeaux, 1938 – 1988) РЕЈНАЛ, Жан-Клод (Бордо, 1938 – 1988) Illusion collective, 1965 222 Колективна илузија, 1965 eau-forte, 22,5x33,5 cm бакропис, 22,5x33,5 см (661)

ROUSSILLE, Guy (Castelculier, 1944) РУСИЈ, Ги (Кастелкилје, 1944) Sans titre, 1971 223 Без наслов, 1971 eau-forte, 56x76 cm бакропис, 56x76 см (1935)

SAINT-PHALLE, Niki de (Neuilly-sur-Seine, 1930 СЕН-ФАЛ, Ники де (Неји-сир-Сен, 1930 – La Jolia, Californie, 2002) – Ла Џолиа, Калифорнија, 2002) Sans titre, 1980 224 Без наслов, 1980 lithographie, 50x64,5 cm литографија, 50x64,5 см (3057) Rêve sous le cactus, 1980 225 Сонување под кактусово дрво, 1980 lithographie, 50x64,5 cm литографија, 50x64,5 см (3058)

SALAUN, Philippe (Plonévez-du-Faou, 1943) САЛАУН, Филип (Плоневе ди Фау, 1943) Tu Sam, 1977 226 Tu Sam, 1977 photographie, 20x29,5 cm фотографија, 20x29,5 см (3062)

SAYTOUR, Patrick (Nice, 1935) СЕЈТУР, Патрик (Ница, 1935) Composition, 1968 227 Композиција, 1968 empreinte sur toile, 215x275 cm печат на платно, 215x275 см (1964)

SERPAN, Jaroslav (Prague, 1922 – Disparu dans СЕРПАН, Јарослав (Прага, 1922 – исчезнат во le Massif des Pyrénées ariégeoises, 1976) Пиринеите, во областа Ариеж, 1976) Peinture n°820, 1967 228 Слика бр. 820, 1967 Huile sur toile, 150x150 cm масло на платно, 150x150 см (1923)

SERS, Ivan (Paris, 1935) СЕРС, Иван (Париз, 1935) Terre de légendes, 1965 229 Земја на легенди, 1965 eau-forte, 32,5x50 cm бакропис, 32,5x50 см (1272) Mélancolie, 1965 230 Меланхолија, 1965 eau-forte, 50x33 cm бакропис, 50x33 см (1273) Debout Achille, 1965 231 Стани Ахил, 1965 eau-forte, 50x32,5 cm бакропис, 50x32,5 см (1274) Arthur, 1965 232 Артур, 1965 eau-forte, 66x50 cm бакропис, 66x50 см (668) Spectre des îles, 1965 233 Островско сениште, 1965 eau-forte, 32,5x50 cm бакропис, 32,5x50 см (1275)

SERVULO, Esmeraldo (Brésil, 1929) СЕРВУЛО, Есмералдо (Бразил, 1929) Cible, 1965 234 Мета, 1965 aquatinte, 25x33 cm акватинта, 25x33 см (912) Fenêtres, 1966 235 Прозорци, 1966 aquatinte, 39x29,5 cm акватинта, 39x29,5 см (914)

131 SINGIER, Gustave (Warneton, Belgique, 1909 – Paris, 1984) СЕНЖИЕ, Гистав (Варнетон, Белгија, 1909 – Париз, 1984) Visite à Nefertiti, 1963 236 Посета на Нефертити, 1963 huile sur toile, 48x40 cm масло на платно, 48x40 см (589)

SOULAGES, Pierre (Rodez, 1919) СУЛАЖ, Пјер (Родез, 1919) Peinture, 1964 237 Слика, 1964 huile sur toile, 73x100 cm масло на платно, 73x100 см (586)

SOULILLOU, Albert (Chalon-sur-Saône, 1905 СУЛИЛУ, Албер (Шалон-сир-Сон, 1905 – Dijon, 1967) – Дижон, 1967) Sur la route de Lerida, Catalogne, 1936 238 На патот за Лерида, Каталонија, 1936 techniques mixtes sur papier, 13x16 cm мешана техника на хартија, 13х16 см (4021) Bombardement de Barcelone, 1937 239 Бомбардирање на Барселона, 1937 aquarelle, 20x23 cm акварел, 20х23 см (4020) Usine à papier, 1944 240 Фабрика за хартија, 1944 techniques mixtes sur papier, 16,5x16,5 cm мешана техника на хартија, 16,5x16,5 см (4023) Centre de ravitaillement, 1945 241 Народна кујна, 1945 techniques mixtes sur papier, 20x20 cm мешана техника на хартија, 20x20 см (4022) Défenseurs de Kamarag, 1948 242 Бранители на Камараг, 1948 techniques mixtes sur papier, 19,5x20,5 cm мешана техника на хартија, 19,5x20,5 см (4024) Montagne de l’Etoile vue de Galicie, 1949 243 Планината Ѕвезда видена од Галиција, 1949 techniques mixtes sur papier, 13,5x24 cm мешана техника на хартија, 13,5x24 см (4025)

STAACK, Zora (Kragujevac, Serbie, 1910 – 2001) СТАК Зора (Крагујевац, Србија, 1910 – 2001) Composition, 1955 244 Композиција, 1955 huile sur toile, 132x100 cm масло на платно, 132x100 см (577) Composition 1, 1963 245 Композиција 1, 1963 lithographie, 67x48,5 cm литографија, 67x48,5 см (536) Composition 2, 1963 246 Композиција 2, 1963 lithographie, 74x55 cm литографија, 74x55 см (537) Composition 3, 1963 247 Композиција 3, 1963 lithographie, 56x75 cm литографија, 56x75 см (538)

STAHLY, François (Constance, Allemagne, 1911 СТАЛИ, Франсоа (Констанц, Германија, 1911 – Meudon, 2006) – Медон, 2006) Poisson, 1959 248 Риба, 1959 bois, 64x60x55 cm дрво, 64x60x55 см (1063)

STAMPFLI, Peter (Deisswil, Suisse, 1937) СТАМФЛИ, Петер (Даисвил, Швајцарија, 1937) Festivité, 1965 249 Свеченост, 1965 lithographie, 74x54,5 cm литографија, 74x54,5 см (2861) Grand sport , 1966 250 Гран спорт, 1966 lithographie, 86x57,5 cm литографија, 86x57,5 см (2862) Grand Prix, 1969 251 Гранпри, 1969 lithographie, 56x90 cm литографија, 56x90 см (2860)

STARITSKY, Anna (Poltava, Ukraine, 1908 – Paris, 1981) СТАРИТСКИ, Ана (Полтава, Украина, 1908 – Париз, 1981) Prométhée, 1964 252 Прометеј, 1964 gouache et collage sur papier, 105x69 cm гваш и колаж на хартија, 105x69 см (258)

SURVAGE, Léopold (Moscou, 1879 – Paris, 1968) СИРВАЖ, Леополд (Москва, 1879 – Париз, 1968) Figures, vers 1930 253 Фигури, околу 1930 ean-forte, 28,5x22,5 cm бакропис, 28,5x22,5 см (626) Taormina, 1956 254 Таормина, 1956 gouache sur papier, 56x65 cm гваш на хартија, 56x65 см (572)

132 TACANOBU, Kiba (Fukushima, Japon, 1938) ТАКАНОБУ, Киба (Фукушима, Јапонија, 1938) Arbre, 1992 255 Дрво, 1992 dessin, 25x35 cm цртеж, 25x35 см (3937) Arbre, 1994 256 Дрво, 1994 dessin, 30x47 cm цртеж, 30x47 см (3938)

THINOT, Dominique (Paris, 1948) ТИНО, Доминик (Париз, 1948) Antiphonie, 1970 257 Антифонија, 1970 huile sur toile, 190x190 cm масло на платно, 190x190 см (1905)

TITUS-CARMEL, Gérard (Paris, 1942) ТИТИС-КАРМЕЛ, Жерар (Париз, 1942) Nourritures culturelles, 1969 258 Културна храна, 1969 techniques mixtes sur toile, 146x114x12 cm мешана техника на платно, 146x114x12 см (1931)

VALENTINER, Peter (Copenhague, 1941) ВАЛЕНТИНЕР, Петер (Копенхаген, 1941) Détective-Aventure 1, 1969 259 Детектив-Авантура 1, 1969 acrylique sur toile, 100 x100 cm акрилик на платно, 100x100 см (1921)

VAN VELDE, Bram (Zoeterwoude, Pays-Bas, 1895 ВАН ВЕЛДЕ, Брам (Зутервауде, Холандија, 1895 – Grimaud, 1981) – Гримо, 1981) Sans titre, 1964 260 Без наслов, 1964 lithographie, 74x49 cm литографија, 74x49 см (1940)

VASARELY, Victor (Pecs, Hongrie, 1906 – Paris, 1997) ВАЗАРЕЛИ, Виктор (Печуј, Унгарија, 1906 – Париз, 1997) IOL, 1958 261 IOL, 1958 huile sur toile, 130x89 cm масло на платно, 130x89 см (259) Sans titre, 1968 262 Без наслов, 1968 sérigraphie, 79x49,5 cm сито-печат, 79x49,5 см (1909) Hommage à Bartok, 1985 263 Во чест на Барток, 1985 sérigraphie, 70x50 cm сито-печат, 70x50 см (4210)

VERLON André (Zurich, Suisse, 1917 – Vienne, 1993) ВЕРЛОН Андре (Цирих, Швајцарија, 1917 – Виена, 1993) Age atomique, 1962 – 1963 264 Атомска доба, 1962-1963 huile et collage sur toile, 130x181 cm масло и колаж на платно, 130x181 см (1196)

VERMEERSCH, Pierre (Cannes, 1936) ВЕРМЕРШ, Пјер (Кан, 1936) Sans titre , 1969 265 Без наслов , 1969 objet, 40x30x18 cm објект, 40x30x18 см (1934)

VIALLAT, Claude (Nîmes, 1936) ВИАЛА, Клод (Ним, 1936) Hommage répété à H.B. , 1970 266 Повторена почит кон Х.Б., 1970 empreintes sur toile, 268x213 cm печатење на платно, 268x213 см (1933)

VIMARD, Jacques (Paris, 1942) ВИМАР, Жак (Париз, 1942) Nu, 1970 267 Акт, 1970 huile sur toile, 89 x116 cm масло на платно, 89x116 см (1878)

VIOT, Michel (Rouen, 1941) ВИО, Мишел (Руан, 1941) Hommage à Goya N° 3, 1968 268 Во чест на Гоја бр. 3, 1968 eau-forte, 64x50 cm бакропис, 64x50 см (1913) Le mal de vivre, 1968 269 Безнадежност, 1968 eau-forte, 65x50 cm бакропис, 65x50 см (1914)

VIVANCOS, Garcia Miguel (Mazarron, Espagne, 1895 ВИВАНКОС, Гарсија Мигел (Мазарон, Шпанија, 1895 – Cordoue, Espagne, 1972) – Кордоба, Шпанија, 1972) Vieille rue à Avallon, 1965 270 Стара улица во Авалон, 1965 huile sur toile, 50x51 cm масло на платно, 50x51 см (361)

133 WEELEN, Guy (Toulon, 1919 – Paris 1999) ВЕЛЕН, Ги (Тулон, 1919 – Париз 1999) Sans titre, 1961 271 Без наслов, 1961 fusain, 75,5x56,5 cm графит, 75,5x56,5 см (716) Sans titre, 1965 272 Без наслов, 1965 fusain, 75,5x56,5 cm графит, 75,5x56,5 см (717)

WEISS, Hugh (Philadelphie, Etats-Unis, 1925 – Paris, 2007) ВАЈС, Хју (Филаделфија, САД, 1925 – Париз, 2007) La mort en rose, 1965 273 Смртта во розово, 1965 huile sur masonite, 126x163 cm масло на мазонит, 126x163 см (1292)

WOSTAN, Stanislav (Kozmin, Pologne, 1915 – 1989) ВОСТАН, Станислав (Козмин, Полска, 1915 – 1989) Personnage de roman, 1963 274 Личност од роман, 1963 huile sur toile, 88x145 cm масло на платно, 88x145 см (610)

XENAKIS, Constantin (Le Caire, 1931) КСЕНАКИС, Константин (Каиро, 1931) Sans titre, 1967 275 Без наслов, 1967 collage sur papier, 43,5x36 cm колаж на хартија, 43,5x36 см (1961) Sans titre, 1967 276 Без наслов, 1967 collage sur papier, 36x43,5 cm колаж на хартија, 36x43,5 см (1962)

YANKEL, Jacques (Paris, 1920) ЈАНКЕЛ, Жак (Париз, 1920) Village de Labaume 277 Село Лабом huile sur toile, 104x103 cm масло на платно, 104x103 см (590)

ZACK, Léon (Nijni-Novgorod, Russie, 1892 – Vanves, 1980) ЗАК, Леон (Нижни Новгород, Русија, 1892 – Ванв, 1980) Sans titre, 1964 278 Без наслов, 1964 huile sur toile, 163x130 cm масло на платно, 163x130 см (1673)

ZAO WOU KI (Pékin, 1920 – Nyon, Suisse, 2013) ЗАО ВУ КИ (Пекинг, 1920 – Нион, Швајцарија, 2013) 27.04.65, 1965 279 27.04.65, 1965 huile sur toile, 46x50 cm масло на платно, 46x50 см (606)

134 L’Ambassade de France en Macédoine et Амбасадата на Франција и Францускиот l’Institut Français de Skopje ont l’honneur институт во Скопје имаат чест да им се de remercier les sociétés : заблагодарат на компаниите:

pour leur contribution au catalogue de за нивниот придонес за објавувањето на la collection française du Musée d’art каталогот на француската колекција на contemporain de Skopje, Музејот на современата уметност во ainsi quе M. Jacques Nassieu-Maupas sans Скопје, како и на господин Жак Насје l’aide duquel ce projet d’édition n’aurait Мопа, без чија поддршка овој издавачки pas été rendu possible. потфат ќе беше невозможен.