Мешовита Грађа (Miscellanea) 31 (2010), 147
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
ME[OVITA GRA\A Miscellanea NOVA SERIJA Kw. XXXII ISSN 0350-5650 INSTITUTE OF HISTORY MISCELLANEA NEW EDITION Vol. XXXII Editorial board BILJANA MARKOVIĆ, NEDELJKO V. RADOSAVLJEVIĆ, RADOMIR J. POPOVIĆ, VLADIMIR JOVANOVIĆ, BOJANA KATIĆ-MILJKOVIĆ, LUDMILA KUZMICHEVA, GABRIELLA SCHUBERT, LILIANA SIMEONOVA Editor-in-chief NEDELJKO V. RADOSAVLJEVIĆ Belgrade 2011 ISSN 0350-5650 ISTORIJSKI INSTITUT ME[OVITA GRA\A MISCELLANEA НОВА СЕРИЈА Kњ. XXXII Редакциони одбор БИЉАНА МАРКОВИЋ, НЕДЕЉКО В. РАДОСАВЉЕВИЋ, РАДОМИР Ј. ПОПОВИЋ, ВЛАДИМИР ЈОВАНОВИЋ, БОЈАНА КАТИЋ-МИЉКОВИЋ, ЉУДМИЛА КУЗМИЧЕВА, ГАБРИЕЛА ШУБЕРТ, ЛИЛИАНА СИМЕОНОВА Одговорни уредник НЕДЕЉКО В. РАДОСАВЉЕВИЋ Beograd 2011 Ovaj broj Me{ovite gra|e - Miscellanea {tampan je uz finansijsku pomo} Ministarstva prosvete i nauke Vlade Republike Srbije САДРЖАЈ Сима Ћирковић СТУДИЈЕ О ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ 2. Удвојени, раздељени и фрагментарни чланови Раковачког рукописа 9 Драгић М. Живојиновић АКТ ХИЛАНДАРСКОГ БРАТСКОГ САБОРА О ПРОДАЈИ АДЕЛФАТА 39 Биљана Марковић ЧЛАН О ШКОЛСТВУ У РУКОПИСИМА МЛАЂЕ РЕДАКЦИЈЕ ЈУСТИНИЈАНОВОГ ЗАКОНА 51 Ђуро Тошић, Невен Исаиловић БОГОЈЕ РАДИНЧИЋ ИЗ ГАЦКА – ДОМАЗЕТСТВО ИЗМЕЂУ СЛУЖБЕ (SERVITIUM) И ПОСИЊЕЊА (AFFILIATIO) 75 Марица Маловић Ђукић DEFORIS (DE FORIS) У КОТОРУ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ (15. ВЕК) 87 Невен Исаиловић ДВЕ ЋИРИЛСКЕ ИСПРАВЕ ИВАНА VI (АНЖА) ФРАНКОПАНА ОМИШАНИМА 101 Александар Крстић ДОКУМЕНТИ О УГАРСКИМ ПОСЕДИМА ДЕСПОТА ЂУРЂА ДАТИМ У ЗАЛОГ ЈОВАНУ ХУЊАДИЈУ 1444. ГОДИНЕ 125 Татјана Катић, Гордана Гарић Петровић ПОПИС ЗЕАМЕТА И ТИМАРА ОБЛАСТИ БРВЕНИК ИЗ 1477. ГОДИНЕ 157 Александар Јаковљевић ОСМАНСКА ТАПИЈА (TAPÛNÂME) МАНАСТИРА ВОЉАВЧА ИЗ 1538/9. ГОДИНЕ – ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ МАНАСТИРА 191 Срђан Катић, Драгана Амедоски ЗАКУПИ БЕОГРАДСКЕ И СМЕДЕРЕВСКЕ СКЕЛЕ И КАРЛОВАЧКОГ ХАСА СЕДАМДЕСЕТИХ И ОСАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 16. ВЕКА 205 Татјана Катић, Срђан Катић ЗИМОВАЊЕ ОСМАНСКЕ ВОЈСКЕ У РУМЕЛИЈИ 1686/87. ГОДИНЕ 219 Исидора Точанац Радовић РЕЗОЛУЦИЈА ЦАРА КАРЛА VI ИЗ 1720. ГОДИНЕ 243 Владан Гавриловић ПОПИС ПОТИСКЕ ВОЈНЕ ГРАНИЦЕ ИЗ 1748. ГОДИНЕ 255 Недељко В. Радосављевић ДИПЛОМА МИТРОПОЛИТА ПАВЛА НЕНАДОВИЋА О ПРАВУ ДЕЧАНСКИХ МОНАХА НА ПРИКУПЉАЊЕ МИЛОСТИЊЕ ИЗ 1755. 281 Jелена Илић ОФИЦИРИ БАНАТСКЕ ЗЕМАЉСКЕ МИЛИЦИЈЕ 1757. ГОДИНЕ 289 Александра Вулетић СТАНОВНИЦИ ШАПЦА 1819. ГОДИНЕ 311 Мирјана Маринковић, Јована Шаљић ТУРСКА ПИСМА КНЕГИЊИ ЉУБИЦИ 325 Радомир Ј. Поповић ДВЕ БЕЛЕШКЕ ИЛИЈЕ ГАРАШАНИНА О РУСКИМ КОНЗУЛИМА У СРБИЈИ ДАНИЛЕВСКОМ И ЛЕВШИНУ 337 Јелена Пауновић – Штерменски ДВА БРИТАНСКА ДОКУМЕНТА ИЗ ЦАРИГРАДА О ПРОМЕНИ НА ПРЕСТОЛУ СРБИЈЕ 1860. ГОДИНЕ 349 Данко Леовац МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПРЕ И ПОСЛЕ ПРОМЕНЕ НА СРПСКОМ ПРЕСТОЛУ 1860. ГОДИНЕ 369 Милош Ковић БРИТАНЦИ И ХАЏИ-ЛОЈИНА РЕВОЛУЦИЈА: КОНЗУЛ ЕДВАРД ФРИМЕН О ПОБУНИ И ОКУПАЦИЈИ САРАЈЕВА 1878. 381 Петар В. Крестић ПИСМА ТОДОРА СТЕФАНОВИЋА ВИЛОВСКОГ СА ПУТОВАЊА У ДАЛМАЦИЈУ И ЦРНУ ГОРУ 1880. ГОДИНЕ 415 Момир Самарџић, Сара Самарџић ХАЈМЕРЛЕОВ ПРОЈЕКАТ ТАЈНЕ КОНВЕНЦИЈЕ ИЗ 1881. ГОДИНЕ 451 Сузана Рајић ПИСМА КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ КОМОРНИКУ СИМОНОВИЋУ ИЗ 1891. И 1892. ГОДИНЕ 473 Биљана Вучетић ШКОЛОВАЊЕ ПИТОМАЦА МИНИСТАРСТВА ИНОСТРАНИХ ДЕЛА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 1891. ГОДИНЕ 491 Ненад Миленовић ИЗВЕШТАЈИ ДЕЛЕГАЦИЈE СРБИЈЕ СА ДРУГЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ МИРА У ХАГУ 1907. ГОДИНЕ 507 Биљана Стојић ПОМОЋ БЕЛГИЈСКОГ ЦРВЕНОГ КРСТА КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ ТОКОМ БАЛКАНСКИХ РАТОВА 529 Божица Младеновић, Милић Ј. Милићевић О БОРАВКУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ НА КРФУ 1916. ГОДИНЕ 543 Божица Младеновић, Милић Ј. Милићевић КАЗИВАЊА РАДОША НИКОЛИЋА О ТОПЛИЧКОМ УСТАНКУ 553 Биљана Вучетић, Срђан Рудић ИЗ ПРЕПИСКЕ ВАТРОСЛАВА ЈАГИЋА И ВЛАДИМИРА ЋОРОВИЋА II ДЕО (1918-1921) 561 УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ 581 INSTRUCTIONS FOR CONTRIBUTORS 583 МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXII стр. 9-38 MISCELLANEA, vol. XXXII pp. 9-38 УДК : 34(497.11)"13"(091) Сима ЋИРКОВИЋ САНУ Београд СТУДИЈЕ О ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ 2. Удвојени, раздељени и фрагментарни чланови Раковачког рукописа* Апстракт: У раду се анализирају неке особене појаве у Раковачком рукопису Душановог законика – удвојени чланови, фрагментарни чланови, поремећај редоследа чланова у једном делу рукописа, преглед садржине Законика. Чланови- дупликати, груписани у завршном делу рукописа, идентификују се и пореде с основном верзијом. Такође, идентификују се преломи у тексту појединих чланова (између 59. и 108), настали услед постојања рукописа поремећеног редоследа листова међу претходницима Раковачког и реконструише се првобитни текст и редослед тих чланова. Поређење бројева и наслова чланова у прегледу садржине и у тексту Душановог законика показује слагање и подржава уверење да је већ преписивач предлошка или једног од предложака Раковачког рукописа озаконио нумерацијом и насловима поремећен редослед листова. Анализа наведених особености указује на постојање бар два предлошка у основи текста Душановог законика у Раковачком рукопису. Кључне речи: Душанов законик, Раковачки рукопис, удвојени чланови Душановог законика, редослед чланова Душановог законика, преглед садржаја Душановог законика, предложак Раковачког рукописа. Захваљујући издањима Магарашевића (1828), Кухарског (1838), Шафарика (1851), Миклошића (1856), а касније и других, ученом свету постао је приступачан Раковачки рукопис Душановог законика, који је у уском кругу тада познатих рукописа садржао чланове који се код других * Допунио и за штампу приредио Ђорђе Бубало. Текст је пронађен у рукописној заоставштини академика Симе Ћирковића. Угластим заградама означене су допуне. 9 Сима Ћирковић не јављају.1 Показало се, такође, да он, поред тих јединствених чланова, има и, истина окрњену, пропратну цареву реч о законодавној радњи, која је или претходила или следила тексту Законика. Но, док су уникатни чланови запажени и узети у обзир приликом реконструкције текста Закона, за цареву повељу се веома дуго веровало да је фалсификат.2 Сасвим је разумљиво зашто је Раковачки рукопис (неко време је називан Новосадски) привлачио посебну пажњу. Приказујући рукописе пред својим другим издањем Законика, Стојан Новаковић га је високо оценио: „...њему међу свим млађим преписима припада прво место после старијих до сада наведених преписа“.3 Образложио је то вредношћу „оригинала са кога је преписан“. У ствари, упркос касном настанку (1700. или 1701. године), његов значај увеличава вишак чланова у односу на све друге рукописе. У исто време тај препис намеће питање о репрезентативности целокупне рукописне традиције Душановог законика у стању у коме је дошла до нас. Не да се избећи закључак да су сви рукописи доспели у руке истраживача у ХIХ веку на известан начин окрњени. Неједнаки број чланова се код једног дела рукописа мора приписати фрагментарности кодекса, неки су очигледно физички оштећени, као Струшки, Студенички, па и Призренски, коме је отргнут крај. Али, неки међу очуваним рукописима имају формални завршетак, тзв. концувку (редови се сужавају образујући троугао), која није код свих на истом месту рукописа. Преписивачи, који су свој рад завршавали концувком морали су бити уверени да у своме предлошку имају заокружен текст! У настојању да се међу расположивим рукописима препознају верзије и редакције, да се реконструишу њихови међусобни односи, морала би се узети у обзир и њихова потпуност или непотпуност. По броју чланова и дужини текста не разликују се само групе старијих и млађих рукописа, него и старији рукописи међу собом. 1 О издањима Раковачког рукописа уп. Г. Радојчић-Костић, Библиографија о законо - давству цара Стефана Душана, Београд 2006; Н. Радојчић, Век и по проучавања Душанова законодавства, Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана I, Београд 1951, 207–268. 2 Аргументи у прилог аутентичности у: Н. Радојчић, Реч цара Стефана Душана уз његов Законик, Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, Београд 1960, 145– 162; Р. Грујић, Полошко-тетовска епархија и манастир Лешак, Гласник Скопског научног друштва 12 (1932) 33–77; S. M. Ćirković, Between Kingdom and Empire: Dušan’s State 1346–1355 Reconsidered, Byzantium and Serbia in the 14th Century, Athens 1996, 110–120; С. Марјановић-Душанић, Елементи царског програма у Душановој повељи уз „Законик“, Прилози КЈИФ 65–66 (1999–2000) 3–19. 3 С. Новаковић, Законик Стефана Душана цара српског 1349 и 1354, Београд 1898, стр. LХХIХ. 10 Студије о Душановом законику 2 . „Дупликати“ Овом приликом предмет нашег интересовања нису paragraphi unici Раковачког рукописа, већ једна друга појава, која је запажена, али није посебно проучавана. Новаковић је у издању наводећи чланове из других рукописа запажао да у Раковачком има „дупликата“, како је он назвао те чланове. Удвајање појединих чланова заслужује утолико већу пажњу што ти чланови нису један поред другог, нити су у групи, да би се могло мислити на писарску омашку, да су непажњом поново преписивали већ преписани члан. Подробније испитивање ових „дупликата“ потребно је не само ради тога да би се видело како је у њима пренет текст Законика и колико могу допринети општој реконструкцији Законика, него и ради тога да би се њиховим посредством стекао увид у структуру рукописа, да би се назрело шта се налазило у ланцу преписа пре претпостављеног Пахомијевог рада из 1700. године. Понављање чланова познатих из рукописне традиције, али са разликама у тексту, тешко се може друкчије објаснити него коришћењем неједнаких предложака. Већ је Новаковић примећивао да су издавачи, његови претходници, запажали листове којима је био поремећен редослед. Побркане листове имао је пред очима и преписивач оног текста који је дошао до нас. Он није био свестан тог недостатка свог предлошка, што се види по томе да је поремећени ред озакоњивао својом нумерацијом. Он је додавао члановима редне бројеве, сасвим различите од оних из Призренског