0P[Tina Pe]Inci

OP[TINA RUMA

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA GRABOVCI

Februar, 2013. godine

JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E "PLAN" OP[TINA RUMA I PE]INCI

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA GRABOVCI

NARU^ILAC IZRADE PLANA : OP[TINA RUMA

Nosilac izrade plana: JUP “PLAN” RUMA

DIREKTOR JUP "PLAN" RUMA : TATJANA MARKOVI], dipl. pravnik

Odgovorni urbanista: BIQANA MILUTINOVI], dipl. in`.arh.

Obra|iva~: TAWA KOVA^EVI] dipl.in`.arh.

Saradnici: MARIJANA MANDI], dipl.in`.arh. PETAR \URI^I], dipl.in`.el. DRAGAN FILIPOVI], dipl. in`.gra|. MARIJA ZEC, dipl. in`. saob. JOVAN CVEJI], in`. geod. DRAGAN SIMI], struk.in`.geod. VALERIJA PEJAKOVI], pomo}.geod.

Ruma, Februar, 2013. godine

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA GRABOVCI SADR@I :

- 2 -

I TEKSTUALNI DEO:

UVOD……………………………………………………………………………………………………..…..6

POLAZNE OSNOVE

1. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PLANA…………………………………………………..…..6

2. PLANSKO PODRU^JE SA OPISOM GRANICE GRA\EVINSKOG PODRU^JA 2.1 GRANICA OBUHVATA PLANA………………………………………………..…………….…………6 2.2 GRANICA GRA\EVINSKOG PODRU^JA NASEQA GRABOVCI…………….……….…………6 2.3 GRANICA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA IZVAN GRANICA GRA\EVINSKOG PODRU^JA NASEQA GRABOVCI…..…………………………………..…………………………………….…………7

3. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA I DRUGIH RAZVOJNIH DOKUMENATA……………………………………….…………....7

4. ANALIZA I OCENA POSTOJE]EG STAWA 4.1 POLO@AJ, KARAKTERISTIKE, ULOGE I ODNOS PODRU^JA PLANA SA OKRU@EWEM………………………………...... ……...... ………..…..11 4.2 PRIRODNE KARAKTERISTIKE..……………………………………………………………………14 4.3 STVORENE VREDNOSTI……………………………..……………………………...………………15 4.4 OCENA POSTOJE]EG STAWA…………………………………………..………...………………..20 4.5 OCENA RASPOLO@IVIH PODLOGA……………………………………...…………….………..21

5. IZVOD IZ KONCEPTA PLANA…………………………………………………………….21

PLANSKI DEO

6. PRAVILA URE\EWA 6.1 KONCEPCIJA URE\EWA I TIPOLOGIJA KARAKTERISTI^NIH GRA\EVINSKIH ZONA I KARAKTERISTI^NIH CELINA …………………………………………………………………...….25 6.2 URBANISTI^KI USLOVI ZA URE\EWE I IZGRADWU POVR[INA I OBJEKATA JAVNE NAMENE I MRE@E SAOBRA]AJNE I DRUGE INFRASTRUKTURE…………………………...…..30 6.3 STEPEN KOMUNALNE OPREMQENOSTI GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA PO CELINAMA I ZONAMA KOJI JE POTREBAN ZA IZDAVAWE LOKACIJSKE I GRA\EVINSKE DOZVOLE…………………………………………………………....…………………………………….….39 6.4 OP[TA PRAVILA URE\EWA PROSTORA, PRAVILA I USLOVE USMERAVAJU]EG KARAKTERA I OSTALE USLOVE URE\EWA PROSTORA ZA DAQU PLANSKU RAZRADU..……………………………………………………………………………….…………………….40 6.5 ZONE ZA KOJE SE OBAVEZNO DONOSI PLAN DETAQNE REGULACIJE SA PREDVI\ENIM ROKOVIMA ZA IZRADU PLANA DETAQNE REGULACIJE SA OBAVEZNO PROPISANOM ZABRANOM GRADWE NOVIH OBJEKATA I REKONSTRUKCIJE POSTOJE]IH OBJEKATA DO USVAJAWA PLANA…………………………………………………………………....…40 6.6LOKACIJE ZA KOJE SE OBAVEZNO RADI URBANISTI^KI PROJEKAT……………..…..…40 6.7 LOKACIJE ZA KOJE JE OBAVEZA RASPISIVAWA JAVNIH ARHITEKTONSKIH ILI URBANISTI^KIH KONKURSA……………….……………………………………………………...…....41 6.8 OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE PRIRODNOG I KULTURNOG NASLE\A, @IVOTNE SREDINE I @IVOTA I ZDRAVQA QUDI………………………...…....41 6.9 POPIS OBJEKATA I LOKACIJA ZA KOJE SE PRE OBNOVE ILI REKONSTRUKCIJE MORAJU IZRADITI KONZERVATORSKI RADOVI ILI DRUGI USLOVI ZA PREDUZIMAWE MERA TEHNI^KE ZA[TITE…….…………..……………………………………………………….…....48 6.10 POSEBNI USLOVI KOJIMA SE POVR[INE I OBJEKTI JAVNE NAMENE ^INE PRISTUPA^NIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM…………………………………...……...…....49 6.11 PRAVILA PARCELACIJE, PREPARCELACIJE I ISPRAVKE GRANICA PARCELA...... 49 6.12 MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZGRADWE ………………………………………….....50 6.13 STRATE[KA PROCENA UTICAJA PLANSKOG DOKUMENTA NA @IVOTNU SREDINU...52

7. PRAVILA GRA\EWA

- 3 - 7.1 VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJI SE MOGU GRADITI U POJEDINA^NIM ZONAMA I VRSTA I NAMENA OBJEKATA ^IJA JE IZGRADWA ZABRAWENA U DATIM ZONAMA ……………………………………………………………………………………………….....………….……55 7.2 USLOVI ZA PARCELACIJU, PREPARCELACIJU I FORMIRAWE GRA\EVINSKE PARCELE, KAO I MINIMALNU I MAKSIMALNU POVR[INU GRA\EVINSKE PARCELE.……………………………………………………………………………...……………………...57 7.3.POLO@AJ OBJEKTA U ODNOSU NA REGULACIJU I U ODNOSU NA GRA\EVINSKE LINIJE………………………………………………...………………………………………………….…..58 7.4 NAJVE]I INDEKSI ZAUZETOSTI I IZGRA\ENOSTI GRA\EVINSKE PARCELE…...59 7.5 NAJVE]A DOZVOQENA VISINA I SPRATNOST OBJEKATA…...…………...…………..…..59 7.6 USLOVI ZA IZGRADWU DRUGIH OBJEKATA NA ISTOJ GRA\EVINSKOJ PARCELI…………………………………………………………………...…………………………….…..60 7.7 USLOVI ZA[TITE SUSEDNIH OBJEKATA……………………...………………....………….…..61 7.8 ARHITEKTONSKI USLOVI………………………………………...………………….………….…..61 7.9 USLOVI I NA^IN OBEZBE\IVAWA PRISTUPA PARCELI I PROSTORA ZA PARKIRAWE……………………………..…………………………………………...………………….…..65 7.10 POSEBNI USLOVI………………………………………………...……………………………...…..66

8. PODACI PRIBAVQENI OD NADE@NIH JAVNIH PREDUZE]A, INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA……………………………………………………………………………..67

II GRAFI^KI PRILOZI

1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OP[TINE RUMA 1. REFERALNA KARTA BR. 1………………………………..……………………………………………… 2. REFERALNA KARTA BR. 3b……………………………..………………………………………………

2. POSTOJE]E STAWE 3. POSTOJE]E STAWE SA GRANICOM GRA\EVINSKOG PODRU^JA…………….… R 1:5000

3. NACRT PLANA 4.PLAN NAMENE POVR[INA U GRANICAMA PLANA……………...………………...... R 1:20000 5. GRANICA PLANIRANOG GRA\EVINSKOG PODRU^JA NASEQA SA PLANIRANOM NAMENOM POVR[INA………………………………..………………………………...….... R 1:15000 6. SAOBRA]AJNO RE[EWE SA REGULACIJOM I NIVELACIJOM POVR[INA JAVNE NAMENE……………………………………….…….………………………………..…………….. R 1:5000 7. TRASE, KORIDORI I KAPACITETI ENERGETSKE, KOMUNALNE I DRUGE INFRASTRUKTURE………………………………………………………………………………… R 1:5000 8.ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA U GRANICAMA PLANA……………………………..……………………………………...……………………… R 1 :20000 9.ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA U GRANICAMA GRA\EVINSKOG PODRU^JA….……………………………………...………………………… R 1 :5000 10. SPROVO\EWE PLANA GENERALNE REGULACIJE………………………………….. R 1:5000

III TABELE

- 4 -

Tabela 1.1. Namena povr{ina prema Urbanisti~kom planu MZ Grabovci Tabela 2.1. Prirodno i mehani~ko kretawe stanovni{tva Tabela 2.2. Struktura stanovni{tva prema migracionim obele`jima u 2002. godini Tabela 2.3. Zaposlenost i dnevne migracije Tabela 2.4. Broj i struktura doma}instava Tabela 2.5. Starosna struktura stanovni{tva Tabela 2.6. Starosna struktura dobne grupe do 19 godina Tabela 2.7. Broj nepismenih stanovnika Tabela 2.8. Obrazovna struktura stanovni{tva Tabela 2.9. Ekonomska struktura stanovni{tva Tabela 2.10. Poqoprivredno stanovni{tvo Tabela 2.11. Projekcija ukupnog broja stanovni{tva Tabela 4.1. Podela gra|evinskog podru~ja na javno i ostalo Tabela 4.2. Podela gra|evinskog podru~ja na celine Tabela 5.1. Bilans povr{ina gra|evinskog zemqi{ta u granicama plana Tabela 5.2. Bilans povr{ina u granicama gra|evinskog podru~ja Tabela 6.2. Spisak pribavqenih uslova i saglasnosti od nadle`nih preduze}a

- 5 - PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA GRABOVCI ______

UVOD

Izradi NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA GRABOVCI pristupa se na osnovu obaveze proistekle iz zakona za dono{ewem planske regulacije, a sve u svrhu utvr|ivawa pravila i uslova za ure|ewe i izgradwu prema utvr|enim namenama prostora. Za izra|iva~a Plana generalne regulacije odre|en je : JUP "PLAN" OP[TINA RUMA I PE]INCI

1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA

1.) ZAKON O PLANIRAWU I IZGRADWI ("Sl. glasnik RS" br. 72/09, 81/09, 64/10 i 24/11) 2.) PRAVILNIK O SADR@INI, NA^INU I POSTUPKU IZRADE PLANSKIH DOKUMENATA ("Sl. glasnik RS" br. 31/10, 69/10 i 16/11) 3.) PROSTORNI PLAN PODRU^JA POSEBNE NAMENE SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE OBEDSKA BARA (Sl. list APV br. 8/06) 4.) PROSTORNI PLAN OP[TINE RUMA (Sl. list op{tina Srema br. 19/07) 5.) ODLUKA O IZRADI PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA GRABOVCI (Sl. list op{tina Srema br.19/11)

2. PLANSKO PODRU^JE SA OPISOM GRANICE GRA\EVINSKOG PODRU^JA

2.1 GRANICA OBUHVATA PLANA

Granica podru~ja obuhva}enog planom je KO Grabovci, ukupne povr{ine od oko 6465ha planiranog gra|evinskog podru~ja i gra|evinsko zemqi{te izvan granica gra|evinskog podru~ja.

2.2 GRANICA GRA\EVINSKOG PODRU^JA NASEQA GRABOVCI

Planirano gra|evinsko podru~je ima povr{inu od oko 200ha. Pro{irewe gra|evinskog podru~ja u odnosu na postoje}i iznosi oko 15 ha.

Granica gra|evinskog podru~ja, ima slede}i tok: Po~etna ta~ka 1 opisa granice definisana je na trome|i katastarskih parcela br. 1235, 2134 i 1044/4. Od ta~ke 1 granica ide u pravcu severa, prati isto~nu granicu kanala k.p.2134 u duìni od oko 539m do ta~ke 2 na me|i k.p.2134 i 1044/1. Od ta~ke 2 granica ide u pravcu istoka do trome|e k.p.1193, 1194 i 1191, potom prati severne granice k.p.1191,1186 i 1237 do ta~ke 3 na trome|i k.p. 1217, 1221 i 1220. Od ta~ke 3 granica ide u pravcu severa, prati zapadne granice k.p. 1221, 1220, 1225, 1227, 1229, 1230 i 2055 do ta~ke 4 na trome|i k.p.2055, 2056 i 2226. Od ta~ke 4 granica ide u pravcu istoka, prati severne granice k.p.2055, 2054 i 1231 do ta~ke 5 na trome|i k.p.1231, 1232 i 2248. Od ta~ke 5 granica ide u pravcu severa, prati zapadnu granicu lokalnog puta (L-6) k.p.2248 do ta~ke 6 koja se nalazi na trome|i k.p.2227, 2248 i 2061. Od ta~ke 6 granica ide u pravcu zapada, prati ju`nu granicu k.p.2061 u duìni od oko 100m do ta~ke 7 kojase nalazi na pomenutoj ju`noj granici k.p.2061. Od ta~ke 7 granica ide u pravcu severa, paralelno sa zapadnom granicom lokalnog puta (L-6) k.p.2248 do ta~ke 8 na severnoj granici k.p.2061. Od ta~ke 8 granica ide u pravcu istoka, prati severnu granicu k.p.2061 do ta~ke 9 koja se nalazi na trome|i k.p.2061, 2248 i 2239. Od ta~ke 9 granica se~e lokalni put L-6 (k.p.2248) u duìni od oko 30m, do ta~ke 10 koja se nalazi na trome|i k.p.2248, 1290/4 i 2082.

- 6 - Od ta~ke 10 granica ide u pravcu istoka, prati severnu granicu k.p.1290/4 do ta~ke 11 na trome|i k.p.1290/4, 2082 i 1290/9. Od ta~ke 11 granica ide u pravcu juga, prati isto~nu granicu k.p.1290/4 do ta~ke 12 koja se nalazi na granici k.p.1290/4, 1290/9 i 1290/10. Od ta~ke 12 granica ide u pravcu zapada do ta~ke 13 na me|i k.p.1290/4, 1290/1 i 2248. Od ta~ke 13 granica ide u pravcu juga, prati isto~nu granicu lokalnog puta L-6 (k.p.2248) do ta~ke 14 koja se nalazi na trome|i k.p.2248, 1554 i 2171. Od ta~ke 14 granica ide u pravcu severoistoka, prati severnu granicu k.p.1553 do ta~ke 15 koja se nalazi na trome|i k.p. 2171, 1553 i 1552. Od ta~ke 15 granica ide u pravcu juga, prati isto~nu granicu k.p.1553, potom se lomi i prati deo ju`ne granice 1553, zatim u pravcu juga prati isto~nu granicu k.p.2252 do ta~ke 16 koja se nalazi na trome|i k.p.2252, 1578/3 i 1555. Od ta~ke 16 granica ide u pravcu zapada, se~e atarski put 2252 do ta~ke 17 koja se nalazi na severoisto~nom temenu k.p.116. Od ta~ke 17a granica ide u pravcu juga, prati zapadnu granicu atarskog puta k.p.2252 i severnu granicu k.p.1233 (kanal Vraw) do ta~ke 17b koja se nalazi na severnom temenu k.p.36. Od ta~ke 17b granice ide u pravcu severoistoka, granica prati ju`nu granicu k.p.2078 (kanal Vraw) do ta~ke 18 na trome|i k.p.2078, 216 i 2245. O ta~ke 18 granica ide u pravcu juga, prati zapadnu granicu k.p.2245 i 2244 do ta~ke 19 na trome|i k.p.2244, 1240 i 473. Od ta~ke 19 granica ide u pravcu istoka, prati ju`nu granicu k.p.2244 do ta~ke 20 na severoisto~nom temenu k.p. 628. Od ta~ke 20 granica ide u pravcu juga, prati zapadnu granicu k.p.2206,1852, 1853, 1854, 1855, 1856, 1857, 1858, 1859, 1860, 1861, 1862 i 1863 do ta~ke 21 koja se nalazi na trome|i k.p.1863, 687 i 688/1. Od ta~ke 21 granica ide u pravcu istoka, prati ju`nu granicu k.p.1863 do ta~ke 22 na trome|i k.p.1863, 689 i 1864. Od ta~ke 22 granica ide u pravcu juga, prati zapadnu granicu k.p.2214 do ta~ke 23 koja se nalazi na trome|i k.p.2251/1, 2251/3 i 1971. Od ta~ke 23 granica ide u pravcu istok, prati ju`nu granicu k.p.2251/3, u du`ini od oko 123m do ta~ke 24a koja se nalazi na me|i k.p.1974/2 i 2251/3. Od ta~ke 24a granica ide u pravcu jugozapada, pravom linijom do ta~ke 24b koja se nalazi na trome|i k.p.1974/1, 1973 i 1974/4. Od ta~ke 24b ide u pravcu juga, prati isto~nu granicu k.p.1973 i 2251/2 do ta~ke 25 na ju`nom temenu k.p.2251/2 (put). Od ta~ke 25 granica ide u pravcu zapada, prati jugozapadnu granicu puta 2251/2 do ta~ke 26 koja se nalazi na trome|i k.p.2251/2, 698 i 2638. Od ta~~ke 26 granica ide u pravcu juga, prati severoisto~nu i isto~nu granicu k.p.698 do ta~~ke 27 koja se nalazi na ju`nom temenu k.p.698. Od ta~ke 698 granica ide u pravcu zapada, prati severnu granicu k.p.2077/1 do ta~ke 28 koja se nalazi na trome|i k.p.2077/1, 1233 (kanal Vraw) i 905. Od ta~ke 28 granica ide u pravcu zapada, prati ju`nu granicu k.p.1233 (kanal Vraw) do ta~ke 29 koja se nalazi na trome|i k.p. 2079 (kanal Vraw), 1233 (kanal Vraw) i 919. Od ta~ke 29 granica se nastavqa u pravcu zapada, prati severnu granicu kanala Vraw (k.p.2079) do ta~ke 30 koja se nalazi na trome|i k.p.2079, 1025 i 2134. Od ta~ke 30 granica ide u pravcu severa, prati isto~nu granicu kanala k.p.2134 do ta~ke 31 koja se nalazi na trome|i k.p.2134, 1027 i lokalnog puta (L-4) k.p.1235. Od ta~ke 31 granica ide u pravcu severa, prati zapadnu granicu k.p.1235 (put L-4) do ta~ke 1, tj po~etne ta~ke opisa granice.

- 7 - 2.2 GRANICA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA IZVAN GRA\EVINSKOG PODRU^JA NASEQA GRABOVCI

Gra|evinsko zemqi{te izvan granica gra|evinskog podru~ja ~ine:

 Kompleks ekonomije na k.p. br 1290/1 k.o. Grabovci, ~ija povr{ina iznosi 5,03ha.  Gra|evinsko zemqi{te stanovawa u ataru na k.p. br. 1626/1, ~ija povr{ina iznosi 0,17ha.  Gra|evinsko zemqi{te stanovawa u ataru na k.p. br. 1628/1, ~ija povr{ina iznosi 0,11ha.

3. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA I DRUGIH RAZVOJNIH DOKUMENATA

Planska dokumentacija od uticaja na planski prostor pa i gra|evinsko podru~je je slede}a:

PROSTORNI PLAN RUME

Prostorni plan Op{tine Ruma usvojen je od strane SO Ruma na sednici od 28.08.2007. ( Sl list op{tina Srema br.19/07) u kome su preuzete smernice i obaveze iz Prostornog plana podru~ja posebne namene specijalnog rezervata prirode Obedska bara (Sl. list APV br. 8/06).

Prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije, kao razrade Prostornog plana obavezno se moraju primewivati slede}a re{ewa utvr|ena ovim Planom, kao i planovima vi{eg reda (PPPPN SRP „Obedska bara“):

-granica Op{tine; -granice vikend zona; -granice planiranih radnih zona u ataru; -granica SRP „Obedska bara“; -granica za{titne zone SRP „Obedska bara“; -granica re`ima za{tite (II i III stepena); -granica „IBA“ podru~ja-me|unarodna za{tita; -granica „RAMSAR“ podru~ja-me|unarodna za{tita -granica zona zabrane i ograni~ewa gradwe.

Pored granice obavezno }e se po{tovati osnovne mreè infrastrukture- dràvne saobra}ajnice 1. i 2. reda, osnovna kanalska mreà, osnovna energetska i telekomunikaciona infrastruktura i dr.

Koncepcija prostorne organizacije, opremawa i ure|ewa seoskih naseqa zasniva}e se na:

-prilago|avawu prostorne organizacije naseqa specifi~nim prirodnim odlikama; -obezbe|ewu uslova za o~uvawe i razvoj estetskih i ambijentalnih vrednosti naseqa, o~uvawe istorijskog i stvarawe vlastitog identiteta (u organskoj sprezi sa prirodnim okruèwem); -kreirawu fleksibilnih prostornih re{ewa koja }e da omogu}e primenu predloènih pravila za ure|ewe i uslove za izgradwu; -uskla|ivawu prostornog razvoja naseqa sa razvojem wegovog stanovni{tva i planiranih aktivnosti, a u funkciji poboq{awa uslova ìvota i za{tite prirodnih resursa.

Prostorna rekonstrukcija naseqa pretpostavqa i potpunu infrastrukturnu i komunalnu opremqenost, {to podrazumeva:

- 8 - -savremenu mreù saobra}ajnica za motorni, biciklisti~ki i pe{a~ki saobra}aj, sa svim neophodnim prate}im sadràjima; -snabdevawe kvalitetnom pija}om vodom; -odvo|ewe atmosferskih i otpadnih voda adekvatnim sistemima naseqske kanalizacije; -formirawe sistema za snabdevawe naseqa odgovaraju}im vrstama energije; -formirae mreè telefonsko-telegrafskog saobra}aja, sa svim potrebnim prate}im objektima; -formirawe sistema kontinualnih, odgovaraju}e opremqenih ozelewenih prostora, koji }e biti sastavni deo naseqskog tkiva; -planirawe ostalih specijalnih komunalnih sadràja.

O~ekivani razvoj tercijarnih delatnosti, koji }e proiza}i iz brèg razvoja poqoprivrede, odnosno ve}eg ìvotnog standarda, kao i mogu}nost razvoja mawih industrijskih jedinica, kako u seoskim naseqima, tako i u atarima, pored ve} nagla{enog dobrog saobra}ajnog poloàja koji omogu}ava dnevne radne migracije, obezbe|uje i odre|uje intenzivniji razvoj ovih naseqa od dosada{weg. Osnovni planerski postupak koji }e biti primewen kod odre|ivawa budu}e prostorne organizacije naseqa je zonirawe, {to podrazumeva da }e se za svaku funkciju naseqa izdvojiti poseban prostor - zona. Pored tri osnovne zone-stanovawe, rad i rekreacija, u prostornoj strukturi treba rezervisati prostor za izgradwu (ili rekonstrukciju) objekata javnog sadràja, kao i zonu za potrebe komunalnih objekata i povr{ina. u svakoj od ovih zona pojavqiva}e se i ostale funkcije, ali kao komplementarni sadràji.

Izletni~ki turizam

U obuhvatu Prostornog plana ulazi i turisti~ka zona SRP „Obedska bara“ ozna~na kao zona Grabova~ko-Vitojeva~ko ostrvo koje se nalazi kod naseqa Grabovci. Turisti~ka staza se pruà du` {umskog puta koji povezuje Grabovce sa rekom Savom, naspram Oridske ade. U turisti~ku zonu ukqu~i}e se i krak puta koji vodi uz kanal Vraw do Save. Ure|enom stazom kroz {umsku proseku moè se pe{ice, biciklom ili zapregom (ko~ijom) do}i do Save. Obala }e se ovde urediti za potrebe izletni~kih aktivnosti. Uvo|ewem obale ostvaruju se vidici na drugu obalu Save i pruà se mogu}nost {etwe i posmatrawe pejzaà. Zato je pri ure|ewu ove zone neophodno:

-urediti prilaze do Save kroz {umske proseke prema merama za{tite iz Uredbe o za{titi SRP „Obedska bara“; -obele`iti glavne pravce kretawa; -organizovati ~uvarsku i vodi~ku slu`bu.

Naj~e{}i posetioci ovakvih punktova su |a~ke ekskurzije, pa je potrebno broj posetilaca (mesta za sedewe) prilagoditi prose~nom broju u~enika u jednom |a~kom autobusu (50). U to ure|ewe prostora spada „nadstre{nica“ sa stolovima i klupama za 50 korisnika kako bi se posetiocima omogu}io predah, zaklon u slu~aju nevremena i ru~ak u prirodi; ure|ena ~esma, poqski WC i prostor za prihvat sme}a.

Ribolovni turizam

Glavni lokaliteti ribolovnog turizma su na Savi kod Hrtkovaca, Klenka i kod Grabovaca, zatim na kanalau kod Klenka i Borkova~ko jezero. Najve}i deo turista ribolovaca su doma}i turisti iz okolnih ve}ih gradskih naseqa.

Op{tinski putevi

Planirane aktivnosti na op{tinskim putnim pravcima:

Broj puta Deonica Vrsta intervencije L-6 Grabovci-Granica Op{tine Pe}inci Izrada planske i projektne dokumentacije i izgradwa deonice

- 9 - SRP „Obedska bara“

U ciqu za{tite, o~uvawa i unapre|ewa prostornih celina sa zna~ajnim prirodnim vrednostima i pojavama, odre|eni su reìmi kori{}ewa i mere za{tite na podru~ju za{ti}enog prirodnog dobra (Referalna karta br. 4). Na podru~ju SRP „Obedska bara“ Uredbom o za{titi specijalnog rezervata prirode „Obedska bara“ (*Slu`beni glasnik RS*, br. 56/94) uspostavqeni su: -Reìm za{tite I stepena. Na podru~ju Op{tine Ruma nema povr{ina u ovom reìmu za{tite. -Reìm za{tite II stepena. Na podru~ju Op{tine Ruma, reìm za{tite II stepena obuhvata podru~je bara i greda „Grabova~ko-Vitojeva~kog ostrva“, Vitojeva~ke hrastove“ i kanal Vraw. Za prostor izme|u podru~ja sa reìmom za{tite II stepena i granice SRP „Obedska bara“ utvr|en je reìm za{tite III stepena. Zona za{tite „opasuje“ Rezervat i prostire se od granice rezervata do granice K.O. Graboci.

Poqoprivredno zemqi{te

Za podizawe ribwaka na poqoprivrednom zemqi{tu potrebna je saglasnost Ministarstva za poqoprivredu uz slede}e osnovne tehni~ke uslove:

-granice ribwaka moraju biti ozna~ene vidqivim oznakama; -ribwak mora da raspola`e ure|ajima za upu{tawe i ispu{tawe vode, ure|ajima za regulisawe nivoa vode, kao i ure|ajima koji spre~avaju prolaz riba, ribqe mla|i i ikre u ili iz ribwaka; -ribwak mora biti za{ti}en od poplava; -za uklawawe sme}a i {tetnih otpadaka iz ribwaka mora postojati ure|eno mesto ili izgra|en tehni~kih ure|aj, koji onemogu}ava zaga|ewe ribwaka i wegove okoline; -ukoliko je mogu}e ribwak treba da je ogra|en.

Na poqoprivrednom zemqi{tu je mogu}a izgradwa, adaptacija ili rekonstrukcija slede}ih objekata i kompleksa, bez naknade za promenu namene:

-porodi~ne stambene zgrade (poqoprivedno gazdinstvo), izgradwa ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poqoprivrednu proizvodwu; -objekata za primarnu poqoprivrednu proizvodwu, odnosno objekata koji su u funkciji primarne poqoprivredne proizvodwe a to su: objekti za sme{taj mehanizacije, repromaterijala i gotovih proizvoda, kao i staje za gajewe stoke, i dr. -pro{irewe postoje}eg grobqa ili odr|ivawe lokacije za novo grobqe; -izgradwa objekata koji slu`e za odbranu od poplava, za odvodwavae i navodwavawe zemqi{ta ili za ure|ewe bujica; -izgradwa i pro{irewe poqskih puteva koji doprinose racionalnijem kori{}ewu poqoprivrednog zemqi{ta; -po{umqavawe obradivog poqoprivrednog zemqi{ta VI, VII i VIII katastarske klase, ako je kroz osnove utvr|eno da }e se racionalnije koristiti ako se po{umi; -podizawe poqoza{titnih pojaseva; -podizawe rasadnika za proizvodwu reproduktivnog materijala vo}no-loznih i {umskih drvenastih vrsta.

Objekti u funkciji turizma, sporta i rekreacije, obrazovawa i kulture

U skladu sa Prostornim planom, mogu se graditi objekti ili kompleksi u funkciji turizma (izletni~ki, lovni, zdravstveno-rehabilitacioni), sporta i rekreacije (sportovi na vodi, streli{ta, jahali{ta, hipodromi, golf tereni i dr.) i obrazovawe i kulture ({kole u prirodi, parkovi skulpture, umetni~ke kolonije, letwe pozornice, amfiteatri i sl.) na planirani lokacijama.

- 10 - Za ove komplekse potrebna je izrada odgovaraju}eg urbanisti~kog plana uz dobijene saglasnosti nadle`nih organa i slu`bi za za{titu prirode, spomenika, vodoprivrede, energetike i dr.

Za mawe kapacitete, kao i pojedina~ne objekte na parcelama koje imaju direktan pristup na javni put, mo`e se izdati i akt o urbanisti~kim uslovima.

URBANISTI^KI PLAN MESNE ZAJEDNICE GRABOVCI

Urbanisti~ki plan MZ Grabovci usvojen je 1989. godine i objavqen u *Sl. list Op{tina Srema*, br.4/89, 23/03. Planom je odre|eno gra|evinsko podru~je ukupne povr{ine oko 185,5ha. Gra|evinsko podru~je je podeqeno na nekoliko zona koje se u ve}oj meri zadr`avaju i predstavqa osnov za izradu Plana, odnosno podelu na karakteristi~ne zone i urbanisti~ke celine.

Pored planske dokumentacije postoje i lokalni planovi za razvoj Op{tine Ruma pa i naseqa Grabovci, i to:

 Lokalni plan upravqawem otpadom  Program za{tite `ivotne sredine  Odluka o za{titi poqoprivrednog zemqi{ta, useva i zasada, poqskih puteva i kanala od poqske {tete i organizovawu poqo~uvarske slu`be na podru~ju Op{tine Ruma  podaci, informacije i uslovi pribavqeni od nadle`nih javnih preduze}a (vlasnika javne infrastrukture), institucija nadle`nih za izdavawe podataka i uslova po zakonskom osnovu i drugih u~esnika u planirawu kao {to su MZ GRABOVCI i nadle`ne slu`be SO Ruma ~ije potrebe, mi{qewe, mogu}nosti i sl. su od zna~aja za NACRT i realizaciju plana. Prikupqeni podaci prikazani su u Tabeli 1.1.

Na plansko podru~je, primewuju se usvojena zakonska akta, kao i usled specifi~nog geografskog polo`aja, primewuju se i posebna zakonska akta, i to:

 Zakon o upravqawu otpadom (Slu`beni glasnik RS, br. 36/09)  Zakon o za{titi ìvotne sredine (Slu`beni glasnik RS, br. 135/04)  Zakon o vodama (Slu`beni glasnik RS, br. 102/10)  Zakon o {umama (Slu`beni glasnik RS, br. 30/10)  Uredba o ekolo{koj mreì Srbije (Slu`beni glasnik RS, br. 102/10)  Uredba o za{titi specijalnog rezervata prirode ’Obedska bara’ (“Sl. list SRJ”, br. 56/98, “Sl.glasnik RS”, br. 81/08)  Pravilnik o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabdevawa (Slu`beni glasnik RS, br. 92/08), i dr.

4. ANALIZA I OCENA POSTOJE]EG STAWA

4.1 POLO@AJ, KARAKTERISTIKE, ULOGA I ODNOS PODRU^JA PLANA SA OKRU@EWEM

4.1.1 Polo`aj naseqa

Naseqe Grabovci sme{teno je u krajwem ju`nom delu op{tine Ruma, kojoj administrativno pripada. Podignuto je u Posavini, isto~no od Klenka, a severno su upu}eni na Vitojevce i daqe na Plati~evo, preko kojeg i ostvaruju èlezni~ki saobra}aj. Grabovci su od op{tinskog centra Rume, najudaqeniji i ta udaqenost iznosi 34km. Grabovci su bliì [apcu (preko Plati~eva) nego Rumi, i ta udaqenost iznosi 20km. Prema veli~ini spada u grupu ve}ih naseqa op{tine Ruma. Sa centrom op{tine Grabovci nemaju direktnu vezu, ve} se lokalnim putem Grabovci-Plati~evo povezuje na magistralni put M-21 (prema novoj kategorizaciji – dràvni put I reda B-13) za Rumu. - 11 - Geografski poloàj odre|en mu je :

- pru`awem lokalnih puteva : L-5 Klenak-Grabovci i L-6 Grabovci-Vitojevci- Plati~evo - ju`nim delom K.O.Grabovci pru`a se Specijalni rezervat prirode Obedska bara

Moè se konstatovati da je geografski poloàj Grabovaca dobar. Blizina reke Save stvara mogu}nosti za daqi pozitivan razvoj prostornih i ekonomskih sadràja naseqa.

4.1.3 Stanovni{tvo

Analiza demografskih kretawa u Op{tini Ruma izvr{ena je na osnovu podataka popisa stanovni{tva u periodu 1948-2002. godine.

Prirodno i mehani~ko kretawe stanovni{tva

Tabela 2.1. Prirodno i mehani~ko kretawe stanovni{tva Prose~na stopa Naseqe Ukupan broj stanovnika rasta 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011. Grabovci 1948/02 1981/02 1434 1712 1742 1728 1594 1487 1480 1193 0.06 0.35

U periodu 1948-2002. godine ukupan broj stanovnika Grabovaca raste po prose~noj godi{woj stopi od 0,06%, u periodu 1981-2002. godine stopa rasta iznosi 0.35%, {to ukazuje na neujedna~enu stopu rasta stanovni{tva.

Tabela 2.2. Struktura stanovni{tva prema migracionim obele`jima u 2002. godini Od Doseqeno ro|ewa Doseqeno Doseqeno Doseqeno u mesto stanuje u iz drugog iz druge iz druge Nepoznato Naseqe Ukupno stalnog istom naseqa op{tine, republike, naseqe stanovawa mestu ili republike dr`ave doseqewa stanovawa op{tine Grabovci 1480 648 832 83 391 171 3

Od ukupno 1480 stanovnika, ne{to malo mawe od polovine odnosno wih 648 je doseqeno u mesto stalnog stanovawa.

Tabela 2.3. Zaposlenost i dnevne migracije Radi u mestu Naseqe Ukupno stalnog Radi u drugom % Ukupne populacije zaposleni stanovawa mestu 2002. 1981. Grabovci 200 67 133 9,0 2,8

Ukupan broj dnevnih migranata se pove}ao u odnosu pre 20 (dvadeset) godina, wih 133, ~ine 9,0 % ukupne populacije.

Tabela 2.4. Broj i struktura doma}instava Prose~na Prose~na veli~ina stopa rasta Naseqe Broj doma}instava doma}instva veli~ine doma}instva 1948. 2002. prose~na 1948. 2002. Grabovci stopa rasta 352 499 0,65 4,1 3,0 -0,59

- 12 - U periodu 1948-2002. broj doma}instava raste po stopi od 0,65 dok u istom periodu prose~na veli~ina doma}instva opada po stopi od -0,59.

Tabela 2.5. Starosna struktura stanovni{tva Indeks Naseqe 0-19 20-39 40-59 60 i vi{e starewa broj % broj % broj % broj % Grabovci 345 23,3 375 25,3 379 25,6 381 25,7 1,1

Indeks starewa iznosi 1,1, odnosno starosna struktura je pribli`no izjedna~ena.

Tabela 2.6. Starosna struktura dobne grupe do 19 godina Ukupno Naseqe stanov. Starosna struktura dobne grupi do 19 godina

mawe od 1-3 od 4-6 od 7-14 od 15-19 % ukupne Grabovci od 1 god. god. god. god. god. populacije

1480 9 30 56 180 70 23,3

Starosna struktura dobne grupe do 19 godina je neujedna~ena, gde je najmawe zastupqena dobna grupa 0-1 godine, {to sse direktno odra`ava na projektovanu projekciju ukupnog broja stanovni{tva do 2022. godine (prikazano u Tabeli 2.11).

Tabela 2.7. Broj nepismenih stanovnika Ukupno stanovni{tvo Naseqe starije od 10 god. Broj nepismenih % Grabovci 1320 80 6,06

Tabela 2.8. Obrazovna struktura stanovni{tva Osn. Zavr{. Bez {kole {kola osn. Sredwe Vi{e Visoko Nepo- Naseqe Ukupno svega 1-7 obraz. obraz. obraz. obraz. znato razred % % % % Grabovci 1205 95 428 327 27,1 316 26,2 20 1,7 13 1,1 6

Tabela 2.9. Ekonomska struktura stanovni{tva Radni Aktivno Op{ta stopa Iskori{}enost Naseqe Ukupno kontigent stanovni{tvo aktivnosti u radnog stanovnovnika broj % broj % % kontigenta u % Grabovci 1480 870 58,78 620 41,89 41,9 71,3

U ekonomskoj strykturi stanovni{tva radni kontigent je zastupqen sa 58,78%, od ~ega iskori{}enost radnog kontigenta zastupqena u ve}oj meri, 71,3%.

Tabela 2.10. Poqoprivredno stanovni{tvo % od % od Naseqe ukupno ukupno % od aktivno aktiv. izdr`av. ukup. stan. poqopr. ukup.poqop. poqop. poqop. poqop. poqop. Grabovci 1480 474 32,0 284 59,9% 190 40,1%

Ukupno poqoprivreno stanovni{tvo zastupqeno je sa samo 32%, od ~ega se wih 59,9% aktivno bavi poqoprivredom osnosno 19,19% od ukupnog broja stanovni{tva.

- 13 - Tabela 2.11. Projekcija ukupnog broja stanovni{tva Stopa rasta Naseqe Godina 2002-2022.

2002. 2022. 0,0013 Grabovci 1480 1520

O~ekivana stopa rasta iznosi 0,0013, odnosno skoro ravnoj nuli.

Za zadovoqewe svojih potreba obavqaju se svakodnevne migracije stanovni{tva, javnim i li~nim prevozom, prema Rumi (administrativni, trgovinski, kulturni centar op{tine) i [apcu. U selu su slabo razvijeni oblici dru{tvenog `ivota, ~ak i kad postoje odre|eni sme{tajni kapaciteti : dom kulture, mesna ambulanta. Stanovni{tvo kao i kod ostalih vojvo|anskih sela ima u ve}ini zastupqene starije starosne grupacije, odnosno prirodni prira{taj je u opadawu. Najve}i deo povr{ine gra|evinskog подручја je zona porodi~nog stanovawa sa postoje}om parcelacijom, sa stambenim i pomo}nim objektima skromnih gra|evinsko arhitektonskih karakteristika, u funkciji poqoprivrednih doma}instava.

4.2 PRIRODNE KARAKTERISTIKE

Teritorija katastarske op{tine, odnosno naseqe Grabovci, se prostire po aluvijalnoj terasi. Naseqe uglavnom le`i na nadmorskoj visini od 81m.

Reqef je prouzokovao nepravilan oblik naseqa. Uslovqen je delom sa juga niòm aluvijalnom ravni, a delom i pravcem kanala Vraw. Naseqe Grabovci je udaqeno 3km od reke Save s tim da poplavne vode dopiru do naseqa. Nivo podzemnih voda je tako|e visok, {to nepovoqno deluje na gra|evinski fond. A kako naseqe nema odgovaraju}u atmosfersku ni fekalnu kanalizaciju nego se odvo|ewe otpadnih voda reguli{e putem septi~kih jama te je prekti~no ugroèn i prvi vodonosni sloj. Generalni pravac toka podzemne vode je od severa prema jugu, prema reci Savi. Prose~ni nivo oscilacije prve izdani je oko kote 75.50m a maksimalni nivo vode je oko 1.0m od povr{ine terena. Naseqe nije ugroèno od visokih podzemnih voda zahvaquju}i radu crpne stanice "Vraw".

Seizmika terena je u skladu sa seizmikom op{tine Ruma koja se nalazi u zoni maksimlanog trusnog pomerawa od 80MCS. U pogledu izgradwe ovaj stepen seizmi~nosti ne zahteva posebne za{titno-sigurnosne mere. Na obrazovawe zemqi{ta atara Grabovaca dominatan uticaj su imale podzemne vode pod ~ijim dejstvom je do{lo do ogajwa~ivawa ili osolo|ivawa (najzastupqeniji tipovi zemqi{ta u ataru su : aluvijalno zabareno zemqi{te 48.3%, zatim gajwa~a 14.0% i solo| 5.9%). Time su pogor{ane mehani~ke, hemijske i fizi~ke osobine osnovnih pedolo{kih tipova te je i proizvodna vrednost postoje}ih zemqi{ta umawena.

Osnovne klimatske karakteristike su da podru~je op{tine pa samim tim i KO Grabovci pripada pojasu umereno-kontinentalne klime sa velikim godi{wim kolebawima temeprature, usled ve}e otvorenosti vojvo|anskog prostora u celini prema severu i zapadu. Jeseni su toplije od prole}a, sa o{trijim temepraturnim prelazom od zime ka letu. Sredwa godi{wa temperatura vazduha iznosi 110C, mrazni dani prose~no su godi{we zastupqeni sa 22,2% a prose~na godi{wa zastupqenost ledenih dana iznosi 5,3%. U~estalost toplih i jako toplih dana (250C i 300C) iznosi prose~~no godi{we 25,3% odnosno 8%. Sredwa godi{wa temperatura u vegetacionom periodu (april- septembar) je vrlo povoqna i iznosi 17,60C. Umerena vla`nost vazduha je klimatska odlika ovog podru~ja, sa sredwom vla`no{}u od 77,4%. Relativna vla`nost vazduha opada idu}i od hladnijih ka toplijim mesecima. Obla~nost nije velika i u proseku iznosi - 14 - 53% pokrivenosti neba. Najvedriji mesec je avgust sa prose~nom obla~no{}u od 35%, a najobla~niji je decembar sa 70%. Padavinski re`im ima karakteristike sredwe- evropskog, podunavskog sa neravnomernom raspodele padavina toko letwih meseci. Sredwa godi{wa visina padavina iznosi 617,3mm sa najki{ovitijim mesecom - junom i najsuvqim septembrom, pri ~emu je prose~na visina u prvom mesecu 73,4mm, a u drugom 33,6mm. Prema vrednosti godi{wih pravaca vetrova i ti{ina mo`e se zakqu~iti da najve}u u~estalost na ovom podru~ju ima isto~ni vetar 242‰, zatim zapadni 173‰ i severozapadni 170‰, zatim po u~estalosti slede ti{ine sa 167‰ i na kraju ju`ni vetar sa 19‰ . Klimatske karakteristike ne deluju ograni~avaju}e na razvoj aktivnosti stanovni{tva u tom prostoru.

4.3 STVORENE VREDNOSTI

4.3.1 OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ I KULTURNO NASLE\E

Grabovci spadaju me|u mla|a naseqa Rumske op{tine. Zna~ajnije naseqavawe je obavqeno u vremenima srpske despotovine Vuka Brankovi}a, u Sremu krajem 15.veka. Godine 1756. Grabovci su bili veliko naseqe sa 80 domova. Tendenciju rasta imali su sve do 1921. godine kada se stanovni{tvo smawuje. Granicom obrazovanom 1747. godine teritorija Srema je bila podeqena na 2 dela : na vojnu granicu i provincijal. Grabovci tada jo{ nisu postojali ali su kasnijim formirawem pripli teritoriji vojne granice. Stanovni{tvo ove teritorije je imalo svoja posebna prava i bili su oslobo|eni svih feudalnih obaveza, jedino su svi bili vojni obveznici. Za sredinu 18.veka vezuje se i 1742. godina kada je podignuta srpska parvoslavna crkva Sv. velikomu~enika Georgija. Crkva je te{ko postradala u Drugom svetskom ratu. Tom prilikom je sru{ena do visine prozora, a uni{ten je sav mobilijar sa ikonostasom. Obnove koje su kasnije usledile nisu vratile objekat u prethodno stawe pre ru{ewa, nego su vidqivi tragovi pojednostavqewa konstrukcije i obrade, jer su se obnove odvijale verovatno minimalnim sredstvima. Grabovci su dali veliki broj boraca i `rtava fa{isti~kog terora u Drugom svetskom ratu, {to svedo~i spomenik u centru sela. Memorijalna plo~a na ku}i u Glavnoj ulici ~uva se}awe na osnivawe prve organizacije saveza komunista i prvu partizansku desetinu osnovanu 10.11.1941. godine, a prvi sekretar partijske organizacije bio je Trivun Prodanovi}.

NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

Dobra koja u`ivaju prethodnu za{titu :

a) Objekti narodnog graditeqstva : 1. Ambar i kotobawa, Ul. Glavna 68. 2. Ku}a, Ul. Glavna 132 3. Ambar i kotobawa, Kamenova 29 4. Ambar i kotobawa, Kamenova 3 5. Ku}a, Ul. Glavna 118. 6. Ambar i kotobawa, Ul. Glavna 116. 7. Ku}a, Ul. Glavna 114. 8. Ku}a, Ul. Glavna 112.

b) Memorijalni kompleksi, spomenici i spomen obele`ja

1. Spomenik palim borcima i `rtvama fa{isti~kog terora, postavqen u centru sela, preko puta Po{te.

- 15 - v) Arheolo{ki lokaliteti

U prostoru obuhva}enim planom evidentirana su tri arheolo{ka lokaliteta : 1. Potes ‘’Stari Grabovci’, ’Druga du`’ Potes ‘’Stari Grabovci‘’ nalazi se severno od sela, izme|u kanala Vraw i asfaltnog puta Grabovci-Plati~evo. Prilikom rekognoscirawa teran na parceli Zemqoradni~ke zadruge iz sela, konstatovani su na mestu zvanom ‘’Duga du`‘’ veoma retki nalazi atipi~ne praistorijske keramike. 2. Potes ‘’Rakita’’ Potes se nalazi severno od sela. Na lokalitetu je prona|en ve}i grumen crnog opsidijana. Mesto je situirano sa zapadne strane druma koji vodi za Dowi Tovarnik. 3. Potes ‘’Crnci’’ Potes Crnci je lokalni naziv. Nalazi se severno od potesa Stari Grabovci. Priliko rekognoscirawa terena konstatovani su povr{inski nalazi rimskih opeka, crepa, kamewa, kostiju i rimske fragmentovane keramike. Ovi nalazi se pojavquju po povr{ini sa cca 150h150 metara. Lokalitet se nalazi oko 1,5km severno od kanala Vraw i severne periferije sela. Lokalitet je situiran na mawem uzvi{ewu (gredi), koja se prema jugu spu{ta u depresiju, koja se zove Suvidol. ovde se verovatno radi o mawem nasequ (pagus) ili ve}oj villi.

4.3.2 ZA[TI]ENA PRIRODNA DOBRA, AMBIJETALNE CELINE I STANI[TA PRIRODNIH RETKOSTI

Naseqe Grabovci karakteri{e specifi~an geografski polo`aj, jer svojim ju`nim delom izlazi na reku Savu i u planskom obuhvatu nalaze se :

 ve}i deo katastarske op{tine nalazi se u podru~ju za{titne zone Specijalnog rezervata prirode ‘’Obedska bara’’ ;  u ju`nom delu nalazi se deo Specijalnog rezervata prirode ‘’Obedska bara’’ ;  potok Vraw je lokalni ekolo{ki koridor koji povezuje Za{ti}eno stani{te ’’Trskova~a’’ i stani{te za{ti}enih i strogo za{ti}enih vrsta RES04 sa SRP ’’Obedska bara’’ ;  stani{te za{ti}enih i strogo za{ti}enih vrsta od nacionalnog zna`aja i tipovi stani{ta PEC04 “Baradinci”, tip stani{ta: higrofilne {ume i `buwe, listopadne {ume suvih terena.

Gra|evinsko podru~je naseqa Grabovci nalazi se u blizini ekolo{ki zna~ajnog podru~ja Ekolo{ke mre`e Republike Srbije br. 19 Obedska bara (Uredba o ekolo{koj mre`i, *Slu`beni glasnik RS*, br. 102/10), koje obuhvata :

 za{ti}eno podru~je SRP ‘Obedska bara’ ;  Emerald podru~je SRP ’Obedska bara’ (podru~ja od posebnog interesa za ~uvawe, koja su identifikovana na osnovu Konvencije o o~uvawu evropske divqe flore i faune i prirodnih stani{ta-Bernska konvencija);  IBA podru~je SRP ’Obedska bara’ (odre|ena podru~ja definisana na osnovu me|unarodnih programa za identifikaciju zna~ajnih podru~ja za ptice). Deo podru~ja zalazi u gra|evinsko podru~je i to k.p. br. 629, 630, 631, 632, 633, 634, 635, 1864, 1865, 1866, 1974/3, 1974/4, 1975, 1973, 1972 i delovi 636, 1974/1, 2251/2, 1974/2, 1971, 2251/1, 1867, 696, 694, 689;  IPA podru~je “Obedska bara” (podru~je zna~ajno za biqke);  Ramsarsko podru~je obedska bara (podru~ja koja se nalaze na listi Konvencije o vla`nim stani{tima od me|unarodnog zna~aja).

4.3.3 ORGANIZACIJA NASEQA I JAVNE SLU@BE

Gra|evinsko podru~je naseqa je podeqeno na celine koje se nalaze izme|u povr{ina javne namene, pre svega saobra}ajnica i kanala Vraw.

- 16 - U Tabeli 1.1. prikazane su namene povr{ina koje se nalaze u gra|evinskom podru~ju i wihov bilans. Mo`e se re}i da posebnu celinu ~ine povr{ine za{titnog zelenila, koje je formirano prema SRP ’Obedska bara’.

Grabovci su naseqe u kome je zastupqeno uglavnom individualno stanovawe.

Od javnih funkcija zastupqeni su : {kolstvo (pred{kolsko i osnovna {kola), zdravstvo, kultura (dom kulture, dom penzionera i boraca i biblioteka), po{ta, mesna zajednica, sport i rekreacija.

Od komunalnih objekata postoji postoje}a deponija sme}a, izme{tena van granica gradskog gra|evinskog zemqi{ta u severoisto~nom delu katastraske op{tine Grabovci. Sto~no grobqe se tako|e nalazi u blizini naseqa, u isto~nom delu katastarske op{tine. Zona grobqa se nalazi u severozapadnom delu naseqa, i postoji potreba za pro{irewem ove zone.

Javno zelenilo je pre svega zastupqeno u okviru uli~nih gabarita, parkovskog zelenila, zelenila uz javne objekte, za{titno zelenilo, zelenilo sportsko- rekreativnih povr{ina, a utisku ve}eg zelenog fonda doprinosi zelenilo porodi~nih parcela.

U granicama postoje}eg gra|evinskog podru~ja prete`no se nalaze parcele namewene porodi~nom stanovawu , koje ugavnom izlaze "~elom" na naseqske ulice.

Parcele obi~no imaju predwu zonu namewenu stambenom i dvori{nim objektima (ekonomski, spremi{ta za ìtarice, za stoku, za poqomehanizaciju, garaè, i dr.), i stra`wi deo za ba{tu, povrtwak, vo}wak i wive. Povr{ine parcela su raznolike- od oko 300m² do oko 2000m² i vi{e, {to je zadovoqavalo potrebe i na~in ìvota prethodnih razdobqa. Objekti u okviru gra|evinskog podru~ja su razli~itog kvaliteta, vremena gradwe, arhitektonskog sklopa i vizuelnog izraza. Jo{ su prete`no, naj~e{}i objekti arhitekture nastali polovinom HH veka i ranije. Parcele su prete`no u privatnoj svojini (odnosno prava kori{}ewa nad zemqi{tem) sem onih sa objektima javnih namena :

-{kole ; -ambulante; -doma kulture; -MZ; -parkovske; -i uli~ne povr{ine.

Objekti su prete`no prizemni (P+0), pojedina~no P+1 i P+1+Pk.

Vaspitawe i obrazovawe

Nastava osnovnog i pred{kolskog obrazovawa je organizovana u okviru zasebnog objekta, sa prostornim kompleksom delom ozelewenim, a delom sa ure|enim sportskim terenima. Ukupno nastavu poha|a 106 u~enika od prvog do osmog razreda i 10 u~enika pred{kolskog uzrasta. Nastava se odvija u ~etiri specijalizovane u~ionice, tri kabineta, radionici za tehni~ko obrazovawe, letwoj u~ionici, fiskulturnoj dvorani i sportskim terenima u dvori{tu. Pored navedenih prostorija koriste se i slede}e u okviru {kolske zgrade: biblioteka, kuhiwa sa trpezarijom, nastavni~ka zbornica, kancelarija direktora {kole, kancelarija sekretara i administrativno-finansijskog radnika {kole, portirnica, ostava za u~ila, ostava za alat, hol sa binom i nastavni~kim sanitarnim ~vorom, kotlarnica sa podrumom, sanitarnim ~vorom i ostavom za alat i pribor. Postoje}i kapaciteti u potpunosti zadovoqavaju potrebe dece i zaposlenih, pa u tom smislu ne postoji potreba za dopunom istih, naro~ito kad se uzme u obzir ~iwenica da se broj u~enika koji upisuju {kolu iz godine u godinu smawuje. - 17 - Zdravstvo

Objekat zdravstvene za{tite naseqa Grabovci se nalazi u centralnoj zoni, u ulici Kamenovoj br.2. U okviru slu`be zdravstvene za{tite u nasequ je izveden tipski objekat u kojem je sme{tena ambulanta sa jednim slu`benim stanom. Postoje}i objekat zdravstvene stanice svojim prostornim i organizacionim kapacitetima zadovoqava postoje}e potrebe i u potpunosti ispuwava neophodne standarde.

Kultura

Gotovo sve funkcije u domenu kulture koriste prostor u okviru naseqskog doma kulture: za priredbe, razne vrste sve~anosti i bioskopske projekcije. Vi{enamenska sala je kapaciteta 300 mesta. Kvalitet ovog prostora i sadr`aji koji su organizovani u wemu trenutno, mogu se smatrati zadovoqavaju}im.

Sport i rekreacija

U nasequ od sportskih terena postoji teren za fudbal. Neophodno je, me|utim uz fudbalsko igrali{te planirati izgradwu odgovaraju}eg prate}eg objekta sa svla~ionicama, sanitarnim kabinama i minimalnim prostorom za ostale potrebe sportskih dru{tava. Nove javne sportske sadr`aje mogu}e je planirati na povr{inama namewenim za sport i rekreaciju, zonama za{titnog zelenila kao i na parceli {kolskog dvori{ta.

Trgovina

Kapaciteti trgovine na malo opslu`uju naseqe u delu svakodnevnih i povremenih potreba, me|utim postoji potreba za ure|ewem zelene pijace .

Privreda

Primarna delatnost na podru~ju K.O. Grabovci jeste poqoprivreda. Poqoprivredna proizvodwa u Grabovcima danas se odvija u okviru individualnog sektora. Postoji tendencija ka ukrupwavawu poseda i usmerewe ka organskoj poqoprivrednoj proizvodwi.

Komunalne delatnosti

Postoje}a deponija sme}a (k.p. br. 1534) se sve do izgradwe reginoalne deponije kao i sto~no grobqe (k.p. br. 2001), zadr`avaju na postoje}oj lokaciji, uz obaveznu sanaciju, rekultivaciju, unapre|ewe i monitoring.

4.3.4 MRE@A NASEQSKE INFRASTRUKTURE

Od postoje}e infrastrukture izvedena je elektroenergetska, vodovodna, gasovodna i telefonska mre`a. Fekalna kanalizacija ne postoji, ali se ovim planom planira weno uvo|ewe.

Vodovod

Naseqe Grabovci i Vitojevci se snabdeva vodom iz izvori{ta lociranog na ekonomiji tada{we “Agrorume”-“Polet-a”, na k.p. br. 1290. Izvori{te ~ini jedan bu{eni bunar iz 1985. godine, kpaciteta 7l/sek i hidroforsko postrojewe radi odràvawa potrebnog pritiska i ublaàvawa hidrauli~kih udara u mreì. Postoje}i kapacitet bunara nije dovoqan za sada{we potrebe vodosnabdevawa naseqa, a naro~ito za wihov daqi dru{tveni i privredni razvoj. Vodovodna mreà po ulicama uglavnom je ra|ena obostrano profila F50 do F150. Ukupna duìna vodovodne mreè, izgra|ene 1985. godine iznosi oko 12,0km.

- 18 - Vodovodna mre`a je stara, izvedena PVC cevima za pritiske od 6 bara, te su ~este havarije.

Gas

Na prostoru katastarske op{tine Grabovci izveden je razvodni ~eli~ni gasovod sredweg pritiska od Vitojevaca do MRS "Grabovci". MRS "Grabovci" se nalazi sa leve strane puta Vitojevci-Grabovci neposredno pre ulaza u selo i obezbe|uje odorisan gas za gasovod niskog pritiska u nasequ Grabovci. Planom se predvi|a pro{irewe gasovodne mre`e za potrebe budu}ih potro{a~a u novoplaniranim zonama.

Telekomunikacije

Naseqe Grabovci ima instaliranu digitalnu centralu, povezanu preko opti~kog kabla sa komutacionim centrom u Rumi. Pristupna mre`a je kapciteta 800 uvodnih parica, od ~ega je trenutno zauzeto 384Mre`a je gra}ena na drvenim stubovima.

Elektroenrgetska infrastruktura

Naseqe Grabovci snabdeva se elektri~nom energijom iz TS 35/20/10 KV/KV/KV "Grabovci" , preko izvoda 20 KV. Distribucija elektri~ne energije vr{i se preko stubnih trafostanica i nadzemne mreè, me{ovitih vodova i nikonaponske. Stubovi niskonaponske mreè su ve}im delom drveni. Javna rasveta je postavqena na stubovima NN i MV mreè.

Potro{wa elektri~ne energije u periodu 2001-2010 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2217 2061 2247 2081 2233 2269 2253 2233 2266 2397

Struktura potro{we mo`e se videti na primeru 2010 godine, na osnovu ~ega se mo`e zakqu~iti da se ve}i deo potro{we odnosi na doma}instva.

Doma}instvo Ostala potro{wa ukupno broj MWh % broj MWh % broj MWh % 448 1792 74.76 36 452 18.86 485 2397 100

U selu su raspore}ene distributivne trafo stanice nazivnog napona 20/0,4 KV/KV Naziv tip Mogu}a Trenutna Maksimalno Instalisana instalisana optere}ewe (%) snaga KVA snaga KVA Ekonomija STS 250 160 10 Grobqanska STS 160 160 100 Mar{ala Tita STS 250 160 90 Knez Ivo od .. STS 250 160 90 Centar STS 250 250 70 Kamenova STS 250 160 70 Vraw ZTS 630 450 20

Iz prethodne tabele se mo`e primetiti da je sem u slu~aju STS "Grobqanska" potro{wa elektri~ne energije takvog obima da se pove}awa potro{we mogu obezbediti izmenom trafoa na postoje}im stubnim trafostanicama.

- 19 - Saobra}aj

Naseqe Grabovci saobra}ajno je povezano op{tinom Pe}inci op{tinskim putem L-6 (Plati~evo-Vitojevci-Grabovci-granica Op{tine Pe}inci) i naseqem Klenak op{tinskim putem L-5 (Klenak-Grabovci). Okosnicu saobra}ajne mre`e ~ine ulice Vuka Karaxi}a, ulica Mar{ala Tita i ulica Grobqanska koje su deo op{tinskih puteva, asfaltirani su i {irina kolovoza je 6,0m. Mre`a ulica u nasequ je nepravilnog oblika i naslawa se na op{tinske puteve, kolovozi su ve}inom asfaltirani {irina 3-4,0m. Pe{a~ki saobra}aj odvija se na trotoarima koji su u centalnom delu naseqa betonirani {irine oko 1,0m, kao i u novim delovima, kao {to je ulica Kamenova. U ostalim delovima trotoari su poplo~ani opekom u {irini od oko 1,0m.

4.4 OCENA POSTOJE]EG STAWA

U prostoru plana ili bli`oj okolini nalaze se stvorene vrednosti koje predstavqaju veoma uticajne faktore u daqem {irewu i razvoju naseqa (gra|evinskog podru~ja i izgradwi bilo koje vrste), a to su:

 poloàj naseqa u odnosu na Obedsku baru i wen uticaj na naseqe, gde se gra|evinsko podru~je u celosti nalazi u podru~ju za{titne zone SRP “Obedska bara”, dok se jednim delom nalazi u zoni me|unarodne za{tite “IBA” podru~ja;  rekonstrukcija postoje}e infrastrukture i wihova za{tita, naro~ito vodovodne mreè, te neophodan razvoj, kao i nepostojawe fekalne kanalizacije usporavaju razvoj naseqa;  postoje}a kanalska mreà, naro~ito kanal Vraw koji predstavqa ekolo{ki koridor, u skladu sa uslovima za{tite prirode utvr|ene od Vodoprivredne zajednice, Zavoda za za{titu prirode i Zakonodavstva (Uredba o ekolo{kim koridorima) je bitan ograni~avaju}i faktor za daqe {irewe naseqa;  pored ekolo{kog koridora u planskom podru~ju naseqa nalaze se i ekolo{ki zna~ajna podru~ja Ekolo{ke mreè Republike Srbije br. 19 Obedska bara, koja podrazumevaju odre|ena podru~ja za{ti}ena me|unarodnim konvencijama, kao {to su ‘IPA’, ‘IBA’, ‘RAMSAR’ i ’EMERALD’ a koja zna~ajno uti~u na osnovnu delatnost koja se odvija u nasequ ;  u ataru naseqa nalaze se tri arheolo{ka lokaliteta (“Stari Grabovci”, “Crnci” i “Rakita”) kao i osam objekata koji uìvaju prethodnu za{titu i to objekti narodnog graditeqstva;  me|umesne saobra}ajnice lokalnog zna~aja ~ine kako pogodnosti tako i opasnosti nekontrolisane izgradwe uz puteve i ograni~avaju}i faktor {irewa;  naseqe Grabovci grani~i se sa teritorijom susednih op{tina [abac i Pe}inci kao i veza sa wima lokalnim putevima L-5 i L-6 pogoduje razvoju naseqa.  na osnovu podataka iz Prostornog plana Rume za naseqe Grabovci, vezano za stopu prira{taja stanovni{tva, zakqu~uje se da ne postoji potreba za uvo|ewem novih stambenih zona jer postoje dovoqni kapaciteti u stambenim zonama u postoje}em gra|evinskom podru~ju, tako da se ne planira pro{irewe stambene zone;  sumirawem potreba naseqa i analizom postoje}eg stawa dolazi se do zakqu~ka da postoji realna potreba za novim povr{inama (zonama) namewenim privrednim aktivnostima, usled ~ega se javqa potreba za pro{irewem gra|evinskog podru~ja. Zakqu~uje se da postoji potreba za uvo|ewem radne zone, kako bi se smawila svakodnevna migracija radno aktivnog stanovni{tva u okolna mesta, i istovremeno doprinelo razvoju samog naseqa.  na osnovu podataka o stanovni{tvu 0-19 godina starosti, zakqu~uje se da je postoje}e stawe obrazovnih kapaciteta zadovoqavaju}e te da nije potrebno pro{irewe istih.

- 20 -

Uticaji stvorenih vrednosti planskog podru~ja pa i cele katastarske op{tine Grabovci ne moraju nu`no biti ograni~avaju}i faktor {irewu i unapre|ewu naseqa, ve} iste pretvoriti u prednosti i u tom pravcu usmeriti razvoj naseqa (potencijalno turizam i to ekolo{ki i izletni~ki turizam, lovni i ribolovni turizam, rekreativni turizam, etno i ruralni turizam i dr., kao i poqoprivredna proizvodwa, a naro~ito organska proizvodwa.

4.5 OCENA RASPOLO@IVIH PODLOGA

Podloge za izradu Plana generalne regulacije naseqenog mesta Grabovci su preuzete iz Slu`be katastra nepokretnosti Op{tine Ruma u digitalnom obliku, odnosno skenirane i pretvorene u TIF format. Stru~na slu`ba nosioca izrade plana iste je precrtala odnosno formatizovala u DWG format. Na samoj podlozi nije jasno prikazana granica gra|evinskog podru~ja. Prikaz objekata ne odgovara stawu na terenu. Nisu prikazani trotoari i sl.

5. IZVOD IZ KONCEPTA PLANA

5.1 CIQEVI URE\EWA I IZGRADWE SA PROGRAMSKIM ELEMENTIMA

U Konceptu planskog re{ewa definisani su ciqevi ure|ewa i izgradwe naseqa sa programskim elementima, na osnovu ~ega je orijentaciono predvi|eno gra|evinsko podru~je sa preliminarnom podelom na urbanisti~ke celine i zone.

Ciqevi:

 definisawe prostorne organizacije naseqa kojom se stvaraju kvalitetniji ìvotni uslovi  o~uvawe prirodnih i stvorenih vrednosti naseqa  stvarawe novih vrednosti  o~uvawe poqoprivrede, ìvotne sredine kao i susednih naseqa i regiona uop{te  poboq{awe uslova ìvota i privrednog prosperiteta naseqa izvesnim prostornim re{ewima u samom nasequ  uskla|ivawe infrastrukturnih vodova, saobra}ajnih tokova i uop{te ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta

Ovi ciqevi treba da po~ivaju na osnovama realnih mogu}nosti prostora (prirodnih i stvorenih vrednosti):

 potrebama dru{tveno ekonomske zajednice (MZ i op{tine), kao i pojedina~nih subjekata, nosioca dru{tvenog i privredno-ekonomskog razvoja,  da bude u skladu sa planovima {ireg podru~ja ~iji parametri se uslovqavaju}e reflektuju na planski prostor, wegovu organizaciju, ure|ewe i izgradwu (Prostorni plan Rume, Prostorni plan podru~ja posebne namene Specijalnog rezervata prirode Obedske bare)  da bude u skladu sa principom uva`avawa kontinuiteta planova, sa UP MZ GRABOVCI (Sl. list op{tina Srema br.15/88, 23/03)  da bude u skladu sa planovima razvoja i uslovqenim faktorima nadle`nih javnih preduze}a, vlasnika javnih infrastrukturnih sistema, institucija (pribavqene informacije i uslovi ulaze u sastav PGR-e)  i drugim zakonskim aktima

Na osnovu zahteva MZ Grabovci zakqu~uje se:

 od postoje}e infrastrukture izvedena elektroenergetska, vodovodna, gasovodna i telefonska mreà. Za potrebe pro{irewa gra|evinskog - 21 - podru~ja planira se i pro{irewe postoje}ih mreà u planiranim zonama. Fekalna kanalizacija ne postoji, ali se ovim planom planira weno sprovo|ewe sa sistemom za pre~i{}avawe otpadnih voda.  lokacije postoje}e deponije sme}a (sve do izgradwe regionalne deponije) i sto~nog grobqa se zadràvaju u ataru, uz obaveznu sanaciju, rekultivaciju terena, kao i daqe unapre|ewe i monitoring.  postoji potreba za pro{irewem postoje}e zone grobqa.  zdravstvena stanica kapacitetima zadovoqava potrebe stanovni{tva, ali nedostaje stomatolog, savetovali{te za majku i dete i apoteka.  postoji potreba za uvo|ewem zone stanovawa sa poslovawem i radne zone  izgradwa novog bunara na lokaciji postoje}eg izvori{ta i uvo|ewe pojasa za{titnog zelenila – zona sanitarne za{tite, rekonstrukcija postoje}e vodovdne mreè i planska dogradwa nove mreè i povezivawe naseqa u Regionalni vodovod “Isto~ni Srem”.

5.2 PLANSKO I GRA\EVINSKO PODRU^JE SA PODELOM NA URBANISTI^KE CELINE I ZONE SA NAMENOM POVR[INA

Odre|eno je gra|evinsko podru~je naseqa u povr{ini od oko 205ha, koje se u ve}em delu poklapa sa postoje}om granicom, osim pro{irewa od oko 15 ha, u severnom delu. Odre|ene su povr{ine gra|evinskog zemqi{ta u vangra|evinskom podru~ju, i to povr{ine namewene stanovawu u ataru i ekonomija “Grabovci”. Odre|ene su povr{ine javne namene i ostalo gra|evinsko zemqi{te, gde je daqe gra|evinsko podru~je podeqeno na urbanisti~ke celine i zone. Urbanisti~ke celine ~ine povr{ine ostalog gra|evinskog zemqi{ta, odnosno blokovi. Plansko podru~je je podeqeno pored urbanisti~kih zona i celina, i na karakteristi~ne zone i podru~ja. Definisane su namene povr{ina u celinama, zonama, podru~ijama i povr{inama javne namene, i to:

 porodi~no stanovawe  porodi~no stanovawe sa poslovawem  radna zona  verski sadràji  centralni sadràji  sport i rekreacija  grobqe  {kolski kompleks  zona pre~ista~a  pijaca  parkovska povr{ina  za{titno zelenilo  letili{te  ribwak  ekonomija  zona hidrogeolo{kih istra`no-ekploatacionih radova  za{titan zona SRP “Obedska bara”  zona stroge za{tite prirodnih vrednosti  EMERALD podru~je  “IBA” podru~je  “RAMSAR” podru~je  zone mere sanacije  zona za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine  zona mere sanacije, revitalizacije i preventive  zona drugog stepena za{tite

- 22 -  zona tre}eg stepena za{tite  turisti~ka zona V Grabova~ko-viteojeva~ko ostrvo  zona “Ekolo{ko-rekreativnog centra”  zona specijalne namene  deponija i sto~no grobqe-zona sanacije i rekultivacije

Namene povr{ina se u zna~ajnoj meri zadràvaju prema postoje}em stawu, naro~ito u blokovima porodi~nog stanovawa, zonama objekata dru{tvenog standarda, zoni grobqa sa znatnim pro{irewem, zonama za{titnog zelenila. Zna~ajne promene u namenama povr{ina javqaju se formirawem radne zone na severu, zbog izraène potrebe lokalne uprave za ovim sadràjima, a u ciqu privrednog oìvqavawa ovog prostora i zadovoqewa potreba stanovni{tva, kao i formirawem zone poslovawa u centru naseqa. Objekti dru{tvenog standarda (osnovna {kola, ambulanta, dom kulture, lokalna administracija, po{ta) zadràvaju se na postoje}im lokacijama sa mogu}im intervencijama na objektima, prostoru ili nalaèwe nove lokacije u centralnoj zoni. Prioritet u infrastrukturnom opremawu je izgradwa kanalizacione mreè sa ure|ajem za pre~i{}avawe otpadnih voda.

5.3 PLANIRANI KAPACITETI MRE@A JAVNE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

Infrastukturni sistemi su preduslov za ekonomski i privredni razvoj naseqa i kvalitetnije ìvotne uslove, kao i za funkcionisawe novoformiranih blokova planiranih namena. Od postoje}e infrastrukture izvedena je elektroenergetska , vodovodna, gasovodna i telefonska mreà. Planira se pro{irewe elektroenergetske, vodovodne, telefonske i gasovodne mreè u novim zonama, kao i izgradwa fekalne kanalizacije sa sistemom za pre~i{}avawe.

Elektroenergetska infrastruktura

Planira se osavremewivawe distributivne mre`e. Postoje}a mre`a zadovoqava potrebe novih ve}ih potro{a~a.

Javno osvetqewe

Planira se rekonstrukcija mre`e javne rasvete i izgradwa u delovima gde nije obuhva}ena, u skladu sa uslovima nadle`nih preduze}a.

Telekomunikacije

Planira se kablirawe telekomunikacione mre`e. Mre`a zadovoqava potrebe mogu}eg pove}awa broja potro{a~a.

Vodovod

Postoje}a mre`a ne zadovoqava potrebe mogu}eg pove}awa broja potro{a~a, naro~ito velikih, te se planira rekonstrukcija postoje}e mre`e i izgradwa novog bunara do ispuwavawa uslova prikqu~ewa na Regionalni vodovod « Isto~ni Srem ».

Gas

Postoje}a mre`a gasovoda zadovoqava budu}e potrebe potro{a~a, naro~ito velikih, pod uslovom da se u radnoj zoni izvede gasovod niskog pritiska.

Kanalizacija

U Grabovcima je prioritet izgradwa mre`e fekalne kanalizacije sa sistemom za pre~i{}avawe. Planira se separatni tip kanalizacione mre`e. Kod ve}ih

- 23 - zaga|iva~a planira se primarno pre~i{}avawe otpadnih voda pre upu{tawa u javnu kanalizacione mre`e.

Atmosferska kanalizacija

Problem odvodwavawa atmosferskih voda u nasequ re{en je izgradwom uli~nih kanala. Planira se izgradwa uli~nih kanala u delu gde nisu obuhva}eni. Atmosferske vode, sa krovnih i nezaga|enih betonskih povr{ina i uslovno ~iste tehnolo{ke vode (rashladne), ~iji kvalitet odgovara IIb klasi vode, mogu se bez predtretmana ispu{tati u uli~ni kanal. Atmosferske vode sa zauqenih povr{ina mogu se ispu{tati u javnu kanalizacionu mre`u, uz prethodno pribavqene uslove nadle`nog komunalnog preduze}a.

SAOBRA]AJ

U nasequ je zastupqen drumski i pe{a~ki saobra}aj. Na terenu postoji prostor poqoprivrednog aerodrome koji nije u funkciji.

Vazdu{ni saobra}aj

Planira se ure|ewe postoje}e poletno-sletne staze u skladu sa novim standardima i normativima definisani zakonskim aktima. Ukoliko lokacija ne zadovoqava uslove, planira se izme{tawe u neposrednoj blizini.

Kolski saobra}aj

Planira se izme{tawe trase lokalnog puta L-6 u koridor nekategorisanog puta uz SRP “Obedska bara”. Planira se rekonstrukcija postoje}e saobra}ajne mre`e, odnosno kolovoza, u delu gde on ne zadovoqava potrebnu {irinu, i izgradwa u ulicama gde nije obuhva}en kao i u novoplaniranim koridorima ulica.

Biciklisti~ki saobra}aj

Planira se mre`a biciklisti~kih staza u zna~ajnijim koridorima i pravcima i to uz kanal Vraw i lokalne puteve.

Pe{a~ki saobra}aj

Planira se izgradwa trotoara u delu gde nisu izgra|eni, uz regulacione linije, u skladu sa va`e}om zakonskom regulativom.

- 24 - II PLANSKI DEO

6.PRAVILA URE\EWA

6.1 KONCEPCIJA URE\EWA I TIPOLOGIJA KARAKTERISTI^NIH GRA\EVINSKIH CELINA I KARAKTERISTI^NIH ZONA I PODRU^JA

Koncepcijom ure|ewa prostora, na osnovu tipologije karakteristi~nih gra|evinskih celina i zona, u granicama Plana }e se definisati pravila i uslovi na osnovu kojih }e se vr{iti parcelacija, ure|ewe i izgradwa, za{tita `ivotne sredine, i svi ostali uslovi potrebni za realizaciju Plana.

Prostor u granicama gra|evinskog podru~ja je prema koncepciji ure|ewa podeqen na :

6.1.1.ODVAJAWE POVR[INA ZA JAVNE NAMENE

a) POVR[INE JAVNE NAMENE Povr{ine javne namene sa~iwavaju koridori postoje}ih i planiranih ulica odnosno saobra}ajnica, trgovi, povr{ine za sport i rekreaciju, kanali, grobqe, {kolski kompleks, vodozahvat, pre~ista~, crpna stanica, objekti javne namene (mesna zajednica, dom kulture, ambulanta, po{ta) i za{titno zelenilo. Povr{ine javne namene su definisane regulacionim linijama, linijama razdvajawa povr{ina javne namene od povr{ina predvi|enih za druge javne namene i od ostalog zemqi{ta. Na sticawe, kori{}ewe i raspolagawe planiranim povr{inama za javne namene primewuju se odredbe Zakona o javnoj svojini (*Slu`beni glasnik RS*, br. 72/2011).

Spisak parcela javnih povr{ina u gra|evinskom podru~ju naseqenog mesta:

 cele katastarske parcele : 1236, 1044/3, 1237, 1235, 1244, 1233, 1239, 1243, 628, 629, 630, 631, 632, 633, 634, 635, 1242, 1241, 535, 619, 655, 670, 687, 2251/1, 1971, 1972, 787, 1240, 6, 3/1, 1/1, 1/2, 2, 153, 1233, 35/2, 37/2, 1231, 2054, 2055, 1238, 1023, 1024, 1025, 1026, 1027, 1030, 1001, 993, 998, 1000, 996, 999, 997, 995, 994, 919, 903, 900, 894/2, 894/1, 695/2, 893, 833, 882, 881, 886, 885, 887, 888, 889, 884, 878/1, 878/2, 875, 870, 719, 117, 1290/1, 907, 908, 909,906, 910, 911  deo katastarske parcele : 1044/6, 1044/4, 2251/2, 307/1, 310, 313, 315, 317, 319, 7, 4, 216, 209, 207, 205, 203, 201, 198, 195, 193, 191, 189, 188, 187, 185, 184, 183, 182, 181, 179, 178, 177, 176, 175, 174, 173, 172, 171, 170, 169, 167, 166, 165, 163, 162, 161, 159, 157, 155, 152, 149, 146, 144, 142, 139, 136, 133, 130,127, 125, 122, 2248, 1290/4, 2252, 1193, 1044/1, 1028, 1029, 992, 1019, 1018, 1015, 905, 899, 876

b) OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE Sa~iwavaju ga sve ostale povr{ine - povr{ine okru`ene regulacionim linijama, odnosno linijama koje predstavqaju linije razgrani~ewa povr{ina za javne namene od ostalog gra|evinskog zemqi{ta. Ostalo gra|evinsko zemqi{te unutar regulacionih linija jesu karakteristi~ne gra|evinske celine.

Tabela 4.1. Podela gra|evinskog podru~ja na javno i ostalo Povr{ina Povr{ina javnog Povr{ina ostalog gra|evinskog gra|evinskog zemqi{ta gra|evinskog zemqi{ta podru~ja naseqa ha % ha % ha Grabovci 200,53 41,52 20,71 159,01 79,29

- 25 - 6.1.2.TIPOLOGIJA KARAKTERISTI^NIH GRA\EVINSKIH CELINA Prostor u granicama gra|evinskog podru~ja je prema tipologiji karakteristi~nih gra|evinskih celina podeqen na 28 blokova. Celine odnosno blokovi su odre|eni jednom ili vi{e namena povr{ina. Unutar blokova, odnosno celina nalaze se povr{ine ostalog gra|evinskog zemqi{ta i sve povr{ine javne namene koje nisu u funkciji saobra}ajnica, odnosno ulica (za{titno zelenilo, pre~ista~, {kolski kompleks.

Tabela 4.2. Podela gra|evinskog podru~ja na celine Povr{ina Povr{ina ulica, puteva gra|evinskog i kanala Povr{ina pod blokovima podru~ja naseqa ha % ha % ha Grabovci 200,53 29,35 14,64 171,18 85,36

6.1.3.TIPOLOGIJA KARAKTERISTI^NIH GRA\EVINSKIH I URBANISTI^KIH ZONA

Prostor u granicama Plana je prema tipologiji podeqen i na karakteristi~ne gra|evinske i urbanisti~ke zone, sa posebnim pravilima kori{}ewa zemqi{ta, pravilima ure|ewa i pravilima gra|ewa. Karakteristi~ne zone zahvataju karakeristi~ne povr{ine sa odre|enom namenom prostora, i to:

 PORODI^NO STANOVAWE  PORODI^NO STANOVAWE SA POSLOVAWEM  ZONA CENTRALNIH SADR@AJA  RADNA ZONA  VERSKI SADR@AJI  ZA[TITNO ZELENILO  PARKOVSKA POVR[INA  EKONOMIJA  RIBWAK  SALA[

Tabela 5.1. Bilans povr{ina gra|evinskog zemqi{ta u granicama plana: POSTOJE]E PLANIRANO NAMENA POVR[INA ha % ha % Gra|evinsko podru~je 200,53 97,42 200,53 97,42

Ekonomija 5,03 2,44 5,03 2,44

Sala{ 0,28 0,14 0,28 0,14

UKUPNE VREDNOSTI 205,84 100 205,84 100 Bilans povr{ina gra|evinskog zemqi{ta izvan gra|evinskog podru~ja ostaje u istom iznosu.

- 26 - Tabela 5.2. Bilans povr{ina u granicama gra|evinskog podru~ja: POSTOJE]E PLANIRANO NAMENA POVR[INA ha % ha % Stanovawe (porodi~no) 143,97 77,23 140,83 70,23

Stanovawe sa poslovawem - - 0,89 0,48

Centralni sadr`aji 1,71 0,92 2,59 1,24 [kolski kompleks i pred{kolska ustanova 1,11 0,59 1,11 0,55 Verski sadr`aji - - 0,25 0,12

Ekonomija 1,13 0,61 - -

Radna zona - - 12,47 6,22 Sportsko-rekreativna zona 0,96 0,52 0,96 0,48 Za{titno zelenilo 11,25 6,06 12,48 6,22

Parkovske povr{ine - - 0,98 0,48

Zona pre~ista~a - - 0,54 0,27

Grobqe 1,56 0,84 2,95 1,47

Uli~ni koridori 22,75 12,12 23,42 11,71

Kanal Vraw 1,06 0,57 1,06 0,53

UKUPNE VREDNOSTI 185,50 ha 100 200,53 100

6.1.4.TIPOLOGIJA KARAKTERISTI^NIH ZONA I PODRU^JA U planskom podru~ju nalaze se i karaketristi~ne zone odnosno podru~ja, koja su definisana usled specifi~nog polo`aja naseqa Grabovci pored Specijalnog rezervata prirode Obedska bara. Karakteristi~ne zone i podru~ja se ~esto preklapaju sa urbanisti~kim zonama. Plansko podru~je a naro~ito gra|evinsko, u ovom slu~aju uti~e negativno na pomenute zone, te su za wih propisana pravila za{tite `ivotne sredine i mere za{tite, pravila delovawa i eventualne izgradwe.

 ZONA HIDROGEOLO[KIH ISTRA@NO-EKSPLOATACIONIH RADOVA

Zona hidrogeolo{kih istra`no-eksploatacionih radova je povr{ina namewena za izvo|ewe detaqnih hidrogeolo{kih istra`no-eksploatacionih radova, odobrena od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, a na zahtev JP ’’Vodovod’’ Ruma. Ovaj prostor je rezervisan za potrebe izgradwe novog bunara u nasequ Grabovci.

 ZA[TITNA ZONA SRP ’OBEDSKA BARA’

Naseqe Grabovci se celom svojom katastarskom op{tinom nalazi u za{titnoj zoni SRP ’Obedska bara’. Uredbom o za{titi Specijalnog rezervata prirode ’Obedska bara’, ustanovqena je za{titna zona u kojoj je propisan re`im za{tite, i to :

Dozvoqeno je :

- 27 - -svi vidovi kori{}ewa {uma, lov i ribolov ; -turisti~ko-rekreativne aktivnosti ; -kori{}ewe obale za utovar drveta, uz obavezu da se posle toga sidri{ta vrate u prvobitno stawe ; -svi radovi prema Pravilniku o analizi uticaja objekata, odnosno radova na `ivotnu sredinu (’Slu`beni glasnik RS’, br. 61/92 i 47/01).

Zabraweno je : -upu{tawe otpadnih voda ; -neplanska se~a {uma ; -nekontrolisana upotreba ve{ta~kih |ubriva ; -neplanska izgradwa objekata.

Na prostoru za{titne zone u neposrednom kontaktu sa SRP « Obedska bara » dozvoqena je izgradwa, izvan utvr|enih gra|evinskih podru~ja, samo objekata u funkciji turizma i rekreacije, kao i lova i ribolova u skladu sa lovnom, odnosno ribolovnom osnovom.

Kori{}ewe prirodnog dobra ne sme biti na {tetu o~uvawa prirodnih vrednosti, a kori{}ewe prirodnih resursa mora biti zasnovano na principima odr`ivog razvoja.

 ZONA STROGE ZA[TITE PRIRODNIH VREDNOSTI

Zona stroge za{tite prirodnih vrednosti nalazi se unutar granica SRP ’Obedska bara’. Gra|evinsko podru~je se svojom ju`nom granicom naslawa na zonu stroge za{tite prirodnih vrednosti, te je u gra|evinskom podru~ju prema toj granici formiran pojas zone za{titnog zelenila.

 EMERALD PODRU^JE

Emerald podru~je SRP ’Obedska bara’ je podru~je od posebnog interesa za ~uvawe, koja su identifikovana na osnovu Konvencije o o~uvawu evropske divqe flore i faune i prirodnih stani{ta (Bernska konvencija).

 IBA PODRU^JE

IBA podru~je SRP ’Obedska bara’ je podru~je definisano na osnovu me|unarodnih programa za identifikaciju zna~ajnih podru~ja za ptice. Ovo podru~je je zastupqeno na ve}em delu katastarske op{tine Grabovci, odnosno izuzima gra|evinsko podru~je i severnozapadni deo katastarske op{tine. Katastarske parcele br. 629, 630, 631, 632, 633, 634, 635, 1864, 1865, 1866, 1974/3, 1974/4, 1975, 1973, 1972 i delovi 636, 1974/1, 2251/2, 1974/2, 1971, 2251/1, 1867, 696, 694, 689 nalaze se u IBA podru~ju gra|evinskog podru~ja.

 RAMSAR PODRU^JE

Ramsarsko podru~je obedska bara je podru~je koje se nalazi na listi Konvencije o vla`nim stani{tima od me|unarodnog zna~aja. Ramsarsko podru~je zastupqeno je u mawoj meri katastarske op{tine Grabovci. Nalazi se na isto~nom delu naseqa i u najve}oj meri je zastupqeno u ju`nom delu {ume Lo{inci.

 ZONA MERE SANACIJE

Predmetno podru~je je utvr|eno Prostornim planom podru~ja posebne namene specijalnog rezervata prirode Obedska bara, koje je preneto u Prostorni plan Op{tine Ruma. Ovo podru~je se prostire znatnim delom katastarske op{tine Grabovci, na oko 2082 ha, i to od granice SRP Obedska bara pa do {ume Lo{inci i Baradinci. Mera sanacije utvr|ena je Zakonom o za{titi prirode (’Slu`beni glasnik RS’, br. 36/09) i podrazumeva mere koje se preduzimaju za zaustavqawe o{te}ewa prirode, poboq{awa stawa i funkcionalnosti. - 28 -

 ZONA ZA[TITE I UNAPRE\EWE @IVOTNE SREDINE

Predmetno podru~je je utvr|eno Prostornim planom podru~ja posebne namene specijalnog rezervata prirode Obedska bara, koje je preneto u Prostorni plan Op{tine Ruma. Ovo podru~je se prostire jednim delom katastarske op{tine Grabovci, na oko 727 ha, i to na podru~ju {ume Lo{inci i Baradinci. Mera za{tite i inapre|ewa prirode utvr|ena je Zakonom o za{titi prirode (’Slu`beni glasnik RS’, br. 36/09) i podrazumeva niz mera i aktivnosti usredsre|enih na spre~avawe o{te}ewa prirode, prirodnih vrednosti i prirodne ravnote`e, obnavqawe prirodnih stani{ta i populacija kako bi se oni doveli u povoqno prirodno stawe, kao i niz aktivnosti na revitalizaciji i sanaciji prirodnih ekosistema i predela.

 ZONA MERE SANACIJE, REVITALIZACIJE I PREVENTIVE

 ZONA DRUGOG STEPENA ZA[TITE U SRP ’OBEDSKA BARA’

Jedan deo povr{ina u okviru SRP ’Obedska bara’, a na katastarskoj op{tini nalazi se pod re`imom za{tite II stepena, koja je definisana Uredbom o za{titi Specijalnog rezervata prirode ’Obedska bara’, ustanovqeno je:

Zabraweno je : -promena sastava {umskih sastojina i wihova eksploatacija ; -po{umqavawe bara i livada -vr{ewe svih delatnosti koje mewaju uslove ìvota u biotopima, zaga|ivawe voda, izvo|ewe zemqanih radova, promena vegetacije i sl. ; -lov i ribolov, osim kada je to potrebno radi ~uvawa optimalne brojnosti ìvotiwa i za{tite od zaraznih bolesti ; -sakupqawe i kori{}ewe za{ti}enih biqnih i ìvotiwskih vrsta ; -kretawe qudi bez posebnih dozvola.

Obezbe|uje se : -planska sanitarna se~a stabala, uzgojni radovi za {umske sastojine, ko{ewe livada posle 15. jula svake dve do tri godine, prezentacija za{ti}enih podru~ja, pra}ewe stawa prirodnih vrednosti i uspostavqawe monitoringa za nau~no- istra`iva~ki rad.

 ZONA TRE]EG STEPENA ZA[TITE U SRP ’OBEDSKA BARA’

Najve}i deo povr{ina u okviru SRP ’Obedska bara’, a na katastarskoj op{tini nalazi se pod re`imom za{tite III stepena, koja je definisana Uredbom o za{titi Specijalnog rezervata prirode ’Obedska bara’, ustanovqeno je:

Zabraweno je : -pro{irivawe povr{ina pod euro-ameri~kim topolama ; -se~a pojedinih stabala i grupa stabala autohtonih topola i vrba starijih od 30 godina ; -tretirawe {uma hemijskim sredstvima avio-metodom, osim u izuzetnim slu~ajevima neophodnim za za{titu specijalnoj rezervata ’Obedska bara’ ; -na mestima gne`|ewa orla belorepana i crnih roda se~a stabala u krugu od 100m ; -ribolov ispred upusno-ispusnih kanala u polupre~niku od 100m od upusta, odnosno ispusta.

Obezbe|uje se :

- 29 - -ispa{a stoke prema planu pa{arewa, izvo|ewa hidrotehni~kih radova radi trajnog napajawa rezervata vodom, aktivnosti na poboq{awu i odr`avawu ekolo{kih uslova, razvoj turizma, izgradwa objekata u tradicionalnom stilu u ciqu prezentacije osnovnih vrednosti podru~ja.

 TURISTI^KA ZONA

Nalazi se u granicama SRP ’Obedska bara’, na Grabova~ko-Vitojeva~kom ostrvu i zauzima povr{inu od oko 178 ha. Ure|ewe i izgradwa u tim zonama vr{i}e se u skladu sa pravilima utvr|enim Prostornim planom podru~ja posebne namene specijalnog rezervata prirode Obedska bara, Prostornim planom Op{tine Ruma, kao i uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode.

 EKOLO[KO-REKREATIVNI CENTAR GRABOVCI

Nalazi se u granicama SRP ’Obedska bara’, na Grabova~ko-Vitojeva~kom ostrvu i zauzima povr{inu od oko 2 ha. Ure|ewe i izgradwa u toj zoni vr{i}e se u skladu sa pravilima utvr|enim Prostornim planom podru~ja posebne namene specijalnog rezervata prirode Obedska bara, Prostornim planom Op{tine Ruma, kao i uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode.

 ZONA SPECIJALNE NAMENE

Zona specijalne namene utvr|ena je u Prostornom planu Op{tine Ruma, a koju je definisalo Ministarstvo odbrane i zahvata povr{inu od oko 35 ha, najvi{e u delu [ume Lo{inci.

 DEPONIJA I STO^NO GROBQE-ZONA SANACIJE I REKULTIVACIJE ZEMQI[TA

Povr{ina namewena za deponiju i sto~no grobqe su postoje}e na k.p. br 1534 i koriste se do izgradwe Transfer stanice i Regionalne deponije. Do tada otpad je potrebno odlagati u skladu sa va`e}im Pravilnicima i Nacionalnom strategijom. Nakon izgradwe Transfer stanice i Regionalne deponije i organizovanog odvo`ewa otpada, potrebno je pristupiti sanaciji terena, gde }e se mere utvr|ivati nakon ispitivawa stepena zaga|ewa. Kona~na mera na tom zemqi{tu je rekultivacija odnosno podizawe zasada u skladu sa uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode.

6.2 URBANISTI^KI USLOVI ZA URE\EWE I IZGRADWU POVR[INA I OBJEKATA JAVNE NAMENE I MRE@E SAOBRA]AJNE I DRUGE INFRASTRUKTURE

6.2.1. ULI^NI KORIDORI I SAOBRA]AJ

Uslovi za ure|ewe i izgradwu povr{ina i objekata javne namene primewuju se pre svega za uli~ne koridore, kanalsku mre`u, zelene i parkovske, povr{ine za sport i rekreaciju, grobqe, vodozahvat, pre~ista~ kao i za centralnu zonu u kojoj se nalaze postoje}i i gde je mogu}a izgradwa novih objekata javne namene. U uli~nim koridorima sme{teni su saobra}ajnice za kolski saobra}aj, putni kanali, trotoari, biciklisti~ke staze, zelene povr{ine kao i komunalna infrastruktura. Najmawa {irina uli~nog koridora u nasequ mora iznositi 16,0m, dok u radnim zonama ona mora iznositi najmawe 20,0m.

PRAVILA URE\EWA I IZGRADWE VAZDU[NOG SAOBRA]AJA (POLETNO-SLETNE STAZE )

Pravila ure|ewa i izgradwe poletno-sletne staze }e utvrditi Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, koja }e se detaqno razra|ivati Planom detaqne regulacije.

- 30 - PRAVILA URE\EWA I IZGRADWU ZA KOLSKI SAOBRA]AJ

Kolovoze za kolski saobra}aj planirati dvosmerne najmawe {irine 6,0m sa jednostranim ili dvostranim popre~nim nagibom od 2,5%, u zavisnosti od uslova na terenu. Kolovoznu konstrukciju izvoditi kvalitetno od odgovaraju}ih materijala odre|ene nosivosti (putni~ki automobile, teretna vozila, traktori i kombajni) i otpornosti na proklizavawe. Nove saobra}ajnice planirati i stare rekonstruisati sa kolovozom najmawe {irine od 6,0m i kolovoznom konstrukcijom dimenzionisanom za sredwe saobra}ajno optere}ewe. Pored kolovoza planirati i ostale elemente saobra}ajnice, kao {to su bankine i putni kanali. -Planira se rekonstrukcija i asfaltirawe ulice Vuka Karaxi}a , za koju postoji dozvola i projektna dokumentacija-Glavni projekat br. GP-71/10 projektantske ku}e “ANDZOR engenering” doo iz Novog Sada. -Planira se izgradwa kolovoza u ulici Kujavi~ki sokak {irine 6,0m. -Planira se Pro{irewe kolovoza u ulici Kamenovoj i Fru{kogorskoj za 2,0m. -Planira se pro{irewe kolovoza u ulici Proleterskoj za 3,0m, u duìni od oko 765m kao i asfaltirawe ju`nog kraka u duìni od oko 974m. -Planira se pro{irewe kolovoza ulice Kneza od Semberije za 3,0m u duìni od 355m, i asfaltirawe u duìni od oko 942m. -Planira se asfaltirawe sokaka u duìni od 197m; -Planira se uvo|ewe nove saobra}ajnice, koja bi predstavqala produètak ulice Proleterske i omogu}ile vezu sa ulicom Vuka Karaxi}a. Kolske prilaze planirati za stambene objekte {irine do 3,0m, dok za poslovne ve}e od 3,0m, sa mogu}no{}u izgradwe manipulativnog prostora na javnoj povr{ini u skladu sa pojedina~nim potrebama objekata. Parkirawe za objekte javne namene planirati u okviru parcele , gde za to ima uslova:

 dimenzije jednog parking mesta planirati u skladu sa vaqe}im standardima i propisima;  na parkirali{tima uz poslovawe planirati prema zakonu i pravilniku odre|en broj parking mesta za invalidna lica;  najmawa {irina mesta za parkirawe vozila sa posebnim potrebama u prostoru iznosi 350cm;  uz objekte za javno kori{}ewe i ve}e stambene zgrade, planirati najmawe 5% mesta od ukupnog broja mesta za parkirawe za invalidna lica;  na parkirali{tima sa mawe od 20 mesta koja se nalaze uz apoteku, prodavnicu prehrambenih proizvoda obezbediti najmawe jedno mesto za parkirawe invalidnih lica.

Nivelacione kote raskrsnica ulica i povr{ina javne namene kao i regulacija povr{ina javne namene prikazane su na Grafi~kom prilogu br. 6. i one su postoje}e. Planirane nivelacije kota }e se utvr|ivati prilikom izrade projektne dokumentacije za izgradwu nove kolovozne konstrukcije ili rekonstrukcije postoje}e, pri ~emu nova vertikalna nivelacija (najni{i deo kolovoza uz bankinu) ne sme biti vi{a od 5cm od kote terena.

PRAVILA URE\EWA I IZGRADWE ZA BICIKLISTI^KI SAOBRA]AJ

Za razvoj izletni~kog i rekreativnog turizma u nasequ potrebna je i odgovaraju}a infrastruktura, pa se tako planira uvo|ewe biciklisti~ke staze. Staza }e se planirati tamo gde to prostorni uslovi i uslovi za{tite prirode to dozvoqavaju. Biciklisti~ka staza se planira du` ulica Grobqanske, Mar{ala Tita i Vuka Karaxi}a, lokalnog puta L-5 sve to Grabova~ko-Vitojevakog ostrva, du` {umskog puta do pla`e. Biciklisti~ka staza se planira i du` kanala Vraw u gra|evinskom podru~ju. Povr{ine za biciklisti~ki saobra}aj je potrebno planirati i graditi u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobra}aja na putevima (*Slu`beni glasnik RS*, br. 41/2009). Staze za biciklisti~ki saobra}aj planirati jednosmerne {irine 1,5m

- 31 - izuzetno 1,0m (optimalno 1,3m) u u`im ulicama i dvosmerne {irine 2,5m izuzetno 2,0m (optimalno 2,10m) u {irim ulicama, odnosno gde za to postoje uslovi. U pojasu za{titnog zelenila kanala Vraw staza mo`e maksimalno iznositi do 1/3 {irine zelenog pojasa ({irina van vodnog zemqi{ta), do 2,0m prema uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Biciklisti~ke staze izvoditi kvalitetno od odgovaraju}eg materijala, odgovaraju}e nosivosti i otpornosti na proklizavawe. Popre~ni nagib biciklisti~ke staze treba da iznosi 2,5%.

PRAVILA I USLOVI ZA IZGRADWU PE[A^KOG SAOBRA]AJA

Trotoare i ostale pe{a~ke povr{ine planirati u javnom prostoru uz regulacionu liniju najmawe {irine od 1,80m gde je to mogu}e kod postoje}ih koridora ulica, izuzetno 1,20m sa podlogom otpornom na proklizavawe, sa popre~nim nagibom prema javnom prostoru od 2,5%. Povr{ine za pe{a~ki saobra}aj je potrebno planirati i graditi u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobra}aja na putevima (*Slu`beni glasnik RS*, br. 41/2009) i Pravilnikom o tehni~kim standardima pristupa~nosti (*Slu`beni glasnik RS*, br. 19/2012):

 trotoari i pe{a~ke staze, pe{a~ki prelazi, mesta za parkirawe, kao i pristupi objektima i druge povr{ine u okviru ulica, trgova, {etali{ta, parkova i igrali{ta po kojima se kre}u lica sa posebnim potrebama u prostoru su me|usobno povezani i prilago|eni sa nagibima koji ne mogu biti ve}i od 5% (1:20), a izuzetno 8,3% (1:12);  najvi{i popre~ni nagib uli~nih trotoara i pe{a~kih staza upravno na pravac kretawa iznosi 2%;  radi nesmetanog kretawa lica u invalidskim kolicima {irina uli~nih trotoara i pe{a~kih staza iznosi najmawe 180cm, a izuzetno 120cm;  na svim pe{a~kim prelazima visinsku razliku izme|u trotoara i kolovoza neutralisati zako{enim ivi~wacima, sa {irinom zako{enog dela od najmawe 45cm i maksimalnim nagibom zako{enog dela od 20% (1:5).  savladavawe visinske razlike izme|u pe{a~ke povr{ine i objekta vr{i se rampama za visinsku razliku do 76cm i spoqnim stepenicama, stepeni{tem i podiznim platformama za visinsku razliku ve}u od 76cm;  najve}a dozvoqena ukupna duìna rampe (koje mogu biti jednostrane i dvostrane) u posebnom slu~aju iznosi 15m; rampe duè od 6m, a najvi{e 9m razdvajaju se odmori{tima najmawe duìne 150cm, dok je najmawa {irina 90cm, sa odgovaraju}om podlogom, ivi~wacima i rukohvatima na visini od 70cm;  stepenice i stepeni{ta treba da su najmawe {irine 120cm, sa {irinom gazi{ta 30cm a visinom stepenika 15cm, za blago zako{enim ~elom, opremqeno odgovaraju}om podlogom i rukohvatima na visini od 70cm;  sve povr{ine i tokovi za kretawe lica sa posebnim potrebama treba da su uo~qivi (kori{}ewe kontrasta) ravni, ~vrsti i otporni na proklizavawe.

Objekti javne namene kao {to su objekti socijalne i zdravstvene za{tite, kulture, obrazovawa, mesne kancelarije, komunalne delatnosti, sport i rekreaciju i drugih razvija}e se na osnovu potreba naseqa Grabovci i na osnovu razvojnih i drugih planova i programa op{tine Ruma. Dogradwa, rekonstrukcija i adaptacija postoje}ih objekata vr{i}e se na osnovu pravila i uslova datim Planom. Izgradwa novih objekata javne namene mogu}a je u centralnoj zoni uz izradu Urbanisti~kog projekta za objekte ve}eg kapaciteta (povr{ine ve}e od 500m2 ili vi{e od 20 qudi) i na osnovu uslova i pravila iz Plana za objekte maweg obima.

6.2.2. KOMUNALNA INFRASTRUKTURA

Infrastukturni sistemi su preduslov za funkcionisawe novoformiranih blokova planiranih namena. Planira se pro{irewe postoje}e elektroenergetske, vodovodne, gasovodne i telefonske infrastrukturne mre`e u novim zonama.

- 32 - Fekalna kanalizacija ne postoji, ali se planira weno sprovo|ewe sa sistemom za pre~i{}avawe otpadnih voda.

ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA

Osavremewavawe distributivne mreè podrazumeva pre svega zamenu drvenih stubova, kao i zamenu rasvetnih tela. Povezivawe, novih ve}ih potro{a~a mogu}e je i preko sredweg napona, sa postoje}eg sredwenaponskog voda iz pravca Vitojevaca. Nova podzemna mreà uvek zadràva trasu postoje}e nadzemne mreè.

Trafostanice (monta`no-betonske, zidane i stubne) se mogu graditi na javnim povr{inama, za to formiranim parcelama, na parcelama gde su i stambeni ili poslovni objekat, kao i u okviru poslovnih objekata, pri ~emu minimalna povr{ina rezervisana za trafostanicu je 6h6 m ( ne odnosi se na stubnu trafostanicu koja se radi u trasi nadzemne mreè), na najmawoj udaqenosti od najblièg objekta 3,0m. Trafostanica mora da ima pristupni put {irine 3,0m. Trafo stanice svojim poloàjem ne smeju da ugroàvaju susedne objekte kao i preglednost na raskrsnicama. Vodove elektroenergetske mreè postavqati u zemqu, gde god je to mogu}e na dubini najvi{e 1,60m i najmawe 0,60m. Nadzemne elektroenergetske vodove voditi paralelno sa kolovozom na najmawem odstojawu od 1,0m i na najmawem odstojawu od objekta 3,0m.

Najmawe horizontalno odstojawe od ostale infrastrukture :  od vodovodne mre`e i objekata 1,0m;  od fekalne kanalizacije i objekata 0,5m do 35 kV i 1,0m za 110 kV;  od ki{ne kanalizacije 0,5m do 35 kV i 1,0m za 110 kV;  od drugih elektroenergetskih vodova za 0,2m do 35 kV i 0,5m za 110 kV;  od telekomunikacione mre`e 3,0m za 1 kV, 3,5m za 35 kV i 4,0 za 110 kV;  od toplovoda 2,0m;  od gasovoda pritiska do 1,0 bar 1,0m i pritiska vi{e od 1,0 bar 2,0m.

Prikqu~ewe na elkroenergetsku mre`u, odnosno mesto prikqu~ewa, na~in i tehni~ke uslove prikqu~ewa, mesto i na~in merewa elektri~ne energije, rok prikqu~ewa i tro{kove prikqu~ewa odre|uje nadle`no preduze}e - JP *Elektrodistribucija* Ruma, a prema ~lanu 53. Zakona o energetici (*Slu`beni glasnik RS*, br. 57/2011).

JAVNO OSVETQEWE

Javno osvetqewe je potrebno rekonstruisati i izgraditi u delovima gde nije obuhva}eno. Prilikom rekonstrukcije, planirawa i izgradwe mre`e javnog osvetqewa potrebno je voditi ra~una o odgovaraju}oj tehnologiji u skladu sa standardima i zahtevima energetske efikasnosti. Javnu rasvetu planirati u javnom prostoru u zelenom pojasu izme|u pe{a~ke odnosno biciklisti~ke staze i kolovoza. Javna rasveta treba da osvetqava javni prostor u skladu sa potrebama osnovne vidqivosti u saobra}aju i pod uslovom da se izbegne svetlosno zaga|ewe neba.

TELEKOMUNIKACIJE

Kako je telekomunikaciona mreà izgra|ena na drvenim stubovima, potrebno je weno kablirawe. Trase kablova bi zadràle sada{we trase nadzemne mreè, a razvodni ormari}i bi se postavili pored trotoara , na zelenoj povr{ini. Mreù TT, KDS i mobilne telefonije planirati u javnom prostoru odnosno u uli~nom koridoru i to polagawem u zemqu-podzemni vodovi. Vodove mreè planirati paralelno sa kolovozom i to najmawem odstojawu od kolovoza 1,0m.

Najmawe horizontalno odstojawe od ostale infrastrukture :

 od vodovodne mre`e i objekata 0,5m;  od fekalne kanalizacije i objekata 0,5m;

- 33 -  od drugih TT, KDS vodova za 1,0m;  od elektroenergetske mre`e 3,0m za 1 kV, 3,5m za 35 kV I 4,0 za 110 kV;  od gasovoda pritiska do 1,0 bar 1,0m i pritiska vi{e od 1,0 bar 1,5m.

Objekti za sme{taj telekomunikacionih ure|aja, mobilne telekomunikacione mreè i opreme za RTV i KDS, mobilnih centrala , baznih radio stanica, radiorelejnih stanica, antene i antenskih nosa~a, mogu se postaviti u zoni privredne delatnosti u okviru objekta ili na slobodnom prostoru. Objekat za sme{taj telekomunikacione i RTV opreme moè biti zidan ili monta`ni, ili sme{ten na stubu, postavqen na javnom prostoru ili u okviru parcele predvi|ene za sme{taj stambenih ili poslovnih objekata, kao i na drugim slobodnim povr{inama. Kompleks za sme{taj telekomunikacione opreme mora biti ogra|en i imati pristupni put {irine 3 m koji vodi do najbliè javne saobra}ajnice. Telefonske govornice mogu se postaviti na javnom prostoru, pored trotoara, ili na objektima (uz prethodnu saglasnost vlasnika).

VODOVOD

Zbog smawenog kapaciteta postoje}eg bunara koji je vi{e puta regenerisan, neophodno je bu{ewe i opremawe novog bunara. Projektom detaqnih hidrogeolo{kih istra`no-eksplatacionih radova predvi|en je novi bunar na lokaciji postoje}eg izvori{ta, i to 100m severno od postoje}eg. Prostor istra`no-eksplatacionih radova rezervisati u planskom podru~ju. Izdavawe Pravila i uslova gra|ewa u ovom delu naseqa Grabovci mora biti u skladu sa Zakonom o vodama i Pravilnikom o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabdevawa kao i Zakonom o za{titi ìvotne sredine. Planiran kapacitet bunara je 10l/s. Izra|en je Elaborat o zonama i pojasevima sanitaarne za{tite izvori{ta koji je na verifikaciji u Ministarstvu zdravqa radi ishodovawa Re{ewa o zonama sanitarne za{tite. Kona~no re{ewe vodosnabdevawa naseqa je povezivawe na Regionalni vodovod ’’Isto~ni Srem’’. Za nove, neopremqene lokacije, izgraditi vodovodnu mreù, prema stawu postoje}ih cevovoda, u profilima budu}ih ulica i to PVC F100. Ovi radovi se moraju definisati odgovaraju}om projektnom dokumentacijom na osnovu koje }e se vr{iti produètak mreè i budu}a prikqu~ewa.

Dogradwa vodovodne mre`e vr{i}e se u javnom prostoru u uli~nom koridoru, kao i izgradwa eventualno crpnih i buster stanica (podzemno), ili na posebno formiranim parcelama. Snabdevawe vodom mogu}e je i putem sopstvenih bunara do prve bezdani. Na parcelama radnih kompleksa gde kvalitet vode ne zahteva visoke sanitarno-higijenske kriterijume mogu}a je izgradwa sopstvenih bunara za potrebe tehnolo{ke vode, pod uslovom da se ne ugrozi re`im voda u {iroj okolini i uz prethodno pribavqene uslove JP Vode Vojvodine.

Najmawe horizontalno odstojawe od ostale infrastrukture :  od elektroenergetske mre`e i objekata 1,0m;  od fekalne kanalizacije i objekata 1,5m;  od ki{ne kanalizacije 1,5m, za profile ve}e i jednake 300mm trba da iznosi 2,0m;  od drugih vodovodnih vodova za profile mawe od 300mm 0,7m, za profile izme|u 400-1000mm 1,0m i profile ve}e od 1000mm treba da iznosi 1,5m;  od telekomunikacione mre`e 1,5m;  od toplovoda 0,5m;  od gasovoda pritiska do 1,0 bar 1,0m i pritiska vi{e od 1,0 bar 1,5m.

Vodove vodovodne mre`e polagati u zemqu najdubqe 1,80m a najmawe 0,80m. Prikqu~ewe na vodovodnu mre`u planirati preko jednog ili vi{e prikqu~aka (parcele sa zastupqenim poslovawem).

- 34 - [aht sa prikqu~om sme biti udaqen od regulacione linije najvi{e 2,0m i udaqen od susedne parcele najmawe 1,5m. Prikqu~ak, odnosno vodomer postaviti u odgovaraju}i {aht, izgra|en od tvrdog materijala, svetlog otvora u skladu sa dimenzijom prikqu~ka (za prikqu~ak profila F50 1,5h2,2m, za prikqu~ak profila F80 1,5h2,5m).

KANALIZACIJA

Fekalna kanalizacija u nasequ ne postoji, ali se planira weno sprovo|ewe, sa sistemom za pre~i{}avawe otpadne vode. Do izgradwe javne kanalizacije, sanitarno- fekalne otpadne vode se mogu upu{tati u vodonepropusne septi~ke jame, bez upijaju}eg bunara, uz odgovraju}i predtretman. Odvo|ewe otpadnih voda sanitarno higijenskog porekla planirati zacevqenom mreòm do vodonepropusne septi~ke jame dok se ne izvede naseqska mreà fekalne kanalizacije. Septi~ke jame moraju biti udaqene najmawe 5,00m od sopstvenih objekata i 10,00m od objekata na susednim parcelama. Predvideti separatni tip kanalizacione mreè za sakupqawe uslovno ~istih atmosferskih i tehnolo{kih voda, posebno za sanitarno-fekalne i posebno za zauqene atmosferske vode. Za tehnolo{ke vode, ukoliko je potrebno u skladu sa Uredbom o grani~nim vednostima emisije zaga|uju}ih materija u vode i rokovima za wihovo dostizawe (*S. glasnik RS*, br. 67/11), predvideti odgovaraju}e predtretmane da bi kvalitet ovih voda zadovoqio sanitarno-tehni~ke uslove za izpu{tawe otpadnih voda u naseqsku kanalizaciju. Za objekte tipa benzinske pumpe, odre|ene proizvodwe, klanice, odvo|ewe otpadnih i upotrebqenih voda re{iti sa odgovaraju}im primarnim tretmanom. Parametri za dimenzionidawe primarnog tretmana, osim hidrauli~kih, moraju biti i pokazateqi biolo{kog optere}ewa. Ovim planom se planira prostor za postavqawe ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih i fekalnih voda, na k.p. 910 i k.p.911, uz ju`nu granicu gra|evinskog podru~ja naseqa Grabovci. Lokacija je uslovno odre|ena, a ostavqena je mogu}nost i za druga, povoqnija re{ewa kao rezyltat prethodnih istra`nih radwi (nakon izrade Studije).

Naseqsku mre`u fekalne kanalizacije planirati u javnom prostoru, odnosno u sklopu uli~nog koridora, i to:

Najmawe horizontalno odstojawe od ostale infrastrukture :  od elektroenergetske mreè i objekata 0,5m do 35 kV i 1,0m za 110 kV;  od vodovodne mreè i objekata za profile mawe od 300 mm 1,5m, za profile ve}e od 300 mm 2,0m;  od ki{ne kanalizacije 0,4m;  od drugih vodova fekalne kanalizacije 0,4m;  od telekomunikacione mreè 1,0m;  od toplovoda 0,5m;  od gasovoda pritiska do 1,0 bar 1,0m i pritiska vi{e od 1,0 bar 2,0m.

Prikqu~ewe na kanalizaciju planirati preko jednog prikqu~ka. [aht sa prikqu~om sme biti udaqen od regulacione linije najvi{e 2,0m i udaqen od susedne parcele najmawe 1,5m. Prikqu~ak, smestiti u odgovaraju}i {aht, izgra|en od tvrdog materijala, svetlog otvora u skladu sa dimenzijom prikqu~ka.

ATMOSFERSKA KANALIZACIJA

Atmosfersku kanalizaciju planirati u vidu putnih otvorenih kanala u uli~nom koridoru. Atmosfersku kanalizacionu mre`u daqe prikqu~iti u najbli`e meliracione kanale. Atmosferske vode, sa krovnih i nezaga|enih betonskih povr{ina i uslovno ~iste tehnolo{ke vode (rashladne), ~iji kvalitet odgovara II b klasi vode po Uredbi o kategorizaciji vodotoka i Uredbi o klasifikaciji voda (*Slu`beni glasnik SRS* br.

- 35 - 5/68), mogu se bez pre~i{}avawa, ispu{tati u atmosfersku kanalizaciju putem ure|enih ispusta koji su osigurani od erozije. Atmosferske vode sa zauqenih povr{ina kao i tehnolo{ke otpadne vode mogu se ispu{tati u kanalizacionu mre`u upotrebqenih voda-fekalnu kanalizaciju, uz prethodno pribavqene uslove nadle`nog komunalnog preduze}a. Ukoliko se planira ispu{tawe ostalih otpadnih voda u otvorene kanale, moraju se kompletno pre~istiti (primarno i sekundarno) tako da zadovoqavaju kriterijume II klase vode. Tako|e se moraju po{tovati odredbe Pravilnika o opasnim materijama u vodama (*Slu`beni glasnik SRS*, br. 31/82).

MELIORACIONI KANALI

Unutar gra|evinskog podru~ja nalazi se melioracioni kanali Vraw. Planirati o~uvawe slobodnog proticajnog profila i postoje}eg reìma kanala, stabilnost dna i kosina kanala, nesmetanu rekonstrukciju i redovno odràvawe kanala te{kom mehanizacijom. Od ivice kanala predvideti pojas za radon- inspekcione staze melioracionih kanala u {irini 5,0m. Ovaj pojas mora biti stalno prohodan za te{ku saobra}ajnu mehanizaciju koja stalno radi na odràvawu kanala i ne mogu se graditi nadzemni objekti. Ukoliko se planira postavqawe linijskih instalacija u zoni kanala potrebno je iste voditi po samoj liniji eksproprijacije, odnosno na minimalnom odstojawu od iste, pri ~emu u kanalskom pojasu nije dozvoqena izgradwa nadzemnih objekata ({ahtovi, ventili i sl.). Ukr{tawa instalacija sa kanalima potrebno je predvideti pod uglom 900. Saobra}ajne povr{ine planirati izvan zone eksproprijacije kanala. Prelaze (propuste-mostove) za povezivawe parcela sa obe strane kanala treba isprojektovati u skladu sa o~ekivanim saobra}ajnim re{ewem i tako da se omogu}i potreban proticaj u profile planiranog propusta-mosta. Tehni~ko re{ewe propusta-mosta mora obezbediti postoje}i vodni reìm i odràvati stabilnost dna i kosina kanala. Zabraweno je ispu{tati nepre~i{}ene otpadne vode, osim uslovno ~istih atmosferskih voda. Ukoliko se planira ispu{tawe ostalih otpadnih voda, iste se moraju kompletno pre~istiti (primarno i sekundarno), tako da kvalitet ispu{tenih voda mora da odgovara II b klasi vode po Uredbi o kategorizaciji vodotoka (*Slu`beni glasnik SRS* br. 5/68), da zadovoqavaju odredbe Pavilnika o opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode (*Slu`beni glasnik SFRJ* br. 3/66 i 7/66) i da se usklade sa Uredbom o grani~nim vrednostima emisije zaga|uju}ih materija u vode i rokovima za wihovo dostizawe (*Slu`beni glasnik RS* br. 67/11). Uslovno ~iste atmosferske vode sa krovnih i ~istih betonskih povr{ina, kao i uslovno ~iste tehnolo{ke vode (rashladne) ~iji kvalitet odgovara II klasi vode, mogu se bez pre~i{}avawa upu{tati u kanale putem ure|enih ispusta koji su osigurani od erozija. Za atmosferske vode sa zauqanih i zaprqanih povr{ina (manipulativne povr{ine, benzinske pumpe, parkinzi i sl.), pre ispusta u ricipijent predvideti odgovaraju}i predtretman (separator uqa i talo`nik), tako da euflent obezbedi odràvawe II klase vode u ricipijentu. Za eventualno uklawawe ili sadwu vi{egodi{weg zasada na vodnom zemqi{tu, neophdno je pribaviti posebnu saglasnost JVP Vode Vojvodine. Promena namene i granica vodnog zemqi{ta na koje pravo kori{}ewa, odnosno pravo upravqawa ima JVP Vode Vojvodine Novi Sad, ne mogu se mewati bez saglasnosti. Za{titni pojas potoka Vraw treba da ima travnu vegetaciju koja se odràva redovnim ko{ewem i koja ne moè biti zasen~ena drvoredom. Radi unapre|ewa koridora, po spoqnom rubu vodnog zemqi{ta obezbediti podizawe ìve ograde od `bunastih vrsta. Zabraweno je uzurpirati za{titni pojas koridora preoravawem, izgradwom objekata i sl. Na lokacijama, na kojima ne postoje uslovi za formirawe pojasa za{titnog zelenila (saobra}ajnice i sl.), obalu vizuelno odvojiti od prostora qudskih aktivnosti zelenilom visine 1-3 m; tokom planirawa za{titnog zelenila objekata/blokova, uz me|ne linije parcela koje se grani~e sa obalnim pojasem navedenih vodotoka, formirati vi{espratno za{titno zelenilo minimalne {irine 3- 5,0m (u zavisnosti od veli~ine parcele/bloka). Odstraniti prisutne samonikle jedinke invazivnih vrsta i obezbediti redovno odràvawe zelenih povr{ina.

- 36 - Poplo~avawe i izgradwu obala vodotoka Vraw svesti na neophodan minimum. Poplo~ane ili izgra|ene deonice na svakih 100-200m (optimalno na 50m) prekidati mawim zelenim povr{inama koje su sastavni deo za{titnog zelenila. Poplo~ani ili betonirani delovi obale ne mogu biti strmiji od 45%, izuzev pristana, a struktura wihove povr{ine treba da omogu}i kretawe ìvotiwa malih i sredwih dimenzija. Tokom rekonstrukcije postoje}ih obaloutvrda, prekidati ih mawim prostorima koje ublaàvaju negativne osobine izmewene obalne strukture (grubo hrapava povr{ina obaloutvrde, nagib mawi od 45% i mala oaza prirodne vegetacije) i na taj na~in omogu}iti kretawe vrsta kroz izmewene deonice reke. Obezbediti otvorenost vodotoka po celoj duìni (odstraniti postoje}e cevovode). Izbegavati direktno osvetqewe obale i i primeniti odgovaraju}a tehni~ka re{ewa u skladu sa ekolo{kom funkcijom lokacije (tip i usmerenost svetlosnih izvora, minimalno osvetqewe) u skladu sa potrebama javnih povr{ina

Pribaviti posebne uslove za{tite prirode od ovog Zavoda za izgradwu tehni~ke dokumentacije regulacije vodotoka, poplo~avawa i izgradwe obala, izgradwe ili obnavqawa mostova i saobra}ajnica.

GAS

Na prostoru katastarske op{tine Grabovci je izveden razdvodni ~eli~ni gasovod sredweg pritiska od Vitojevaca do MRS "Grabovci" sa kojeg je mogu}e izvr{iti prikqu~ewe potencijalnih potro{a~a u kapacitetu uobi~ajnom za planiranu namenu (gas u ovom gasovodu nije odorisan tako da se mo`e koristiti samo za potrebe grejawa putem kotlarnica i tehnolo{ke potrebe uz odgovaraju}u detekciju), dok se iz MRS "Grabovci" obezbe|uje odorisan gas za gasovod niskog pritiska u nasequ Grabovci. Za potrebe budu}ih potro{a~a (za novoplaniranu radnu zonu) potrebno je planirati koridor du` puta Vitojevci-Grabovci, obostrano, za sme{taj gasovoda niskog pritiska.

Najmawe horizontalno odstojawe od ostale infrastrukture :  od elektroenergetske mreè i objekata 1,0m gasovoda pritiska do 1,0 bar-a i 2,0m gasovoda pritiska preko 1,0 bar-a;  od vodovodne mreè i objekata 1,0m gasovoda pritiska do 1,0 bar-a i 1,5m gasovoda pritiska preko 1,0 bar-a;  od fekalne kanalizacije objekata 1,0m gasovoda pritiska do 1,0 bar-a i 1,5m gasovoda pritiska preko 1,0 bar-a;  od telekomunikacione mreè objekata 1,0m gasovoda pritiska do 2,0 bar- a i 1,5m gasovoda pritiska preko 4,0 bar-a;  od toplovoda objekata 1,0m gasovoda pritiska do 1,0 bar-a i 1,5m gasovoda pritiska preko 1,0 bar-a;  od drugih vodova gasovoda pritiska 0,5m.

Vodove gasovoda polagati u zemqu na dubinu najvi{e 1,40 i najmawe 0,80m. Prikqu~ewe na gasovod planirati preko jednog ili vi{e prikqu~ka (parcele sa zastupqenim poslovawem). Prikqu~ewe na gasovod izvesti u skladu sa prethodno pribavqenim uslovima i saglasnostima nadle`nog preduze}a.

PRAVILA ZA OZELEWAVAWE JAVNOG PROSTORA

Planira se formirawe sistema javnog zelenila, u skladu sa uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, i povezati ga sa prostornim celinama od zna~aja za o~uvawa biolo{ke raznovrsnosti u obuhvatu Plana. Potrebno je pove}ati procenat zelenih povr{ina, broja i raznovrsnosti postoje}ih kategorija javnog zelenila i odr`avati ga u blisko prirodnom stawu. O~uvati zelene povr{ine unutar stambenih blokova, u zoni porodni~nog stanovawa i blokova sa stanovawem kao preovla|uju}om namenom i povezati ih u celinu.

- 37 - U postoje}im ulicama gde za to postoje uslovi i u novoplaniranim ulicama planirati zasad dvostranog drvoreda. U~e{}e autohtonih drvenastih vrsta treba da bude minimalno 30% i optimalno 50%, a primenu ~etinarskih vrsta (maksimum 20%) ograni~iti samo na intezivno odr`avanim zelenim povr{inama sa nagla{enom estetskom namenom. Preporuka za sadwu drvenastih vrsta je drve}e sredweg rasta pre svega zbog za{tite infrastrukture i podzemne i nadzemne. Drve}e saditi na osnom razmaku od najmawe 5,0m. Drve}e je potrebno redovno odr`avati orezivawem i to uklawawem trulih grana ili stabala i stilizovano oblikovawe (kuglasto, kupasto, prirodno i sl.).

ZA[TITNO ZELENILO

Koncept formirawa za{titnog zelenila, radi za{tite biodiverziteta agrarnih povr{ina, o~uvawa kvaliteta vazduha, zemqi{ta, povr{inskih i podzemnih voda, ure|ewe prostora planirane radne zone i grobqa (radne zone, zona stanovawa i dr.) planirati u skladu sa uslovima izdatim od Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode :

-na grani~nom delu planiranih radnih povr{ina i okolnih oranica, -na grani~nom delu planiranog (i postoje}eg dela) grobqa sa stambenom zonom i poqoprivrednim povr{inama, -du` granice predmetnog prostora prema saobra}ajnici (u pravcu naseqa Plati~evo).

Povr{ine namewene zatitnom zelenilu na povr{inama javne namene, namewene su pre svega podizawu zelenog zasada. Pored zelenila na tom prostoru mogu da se formiraju povr{ine za sport i rekreaciju (biciklisti~ke staze, trim staze i sl.), na prostoru gde uslovi to dozvoqavaju. Koncept formirawa za{titnog zelenila i ozeqewavawa naseqa planirati u skladu sa uslovima izdatim od Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Na parcelama sa namenom za{titno zelenilo mogu}a je i izgradwa objekata u funkciji tih povr{ina ili sa namenom odràvawa tih povr{ina. Ulogu za{titnog zelenila ima i zelenilo u okviru saobra}ajnica i to u vidu drvoreda. Drvorede uz saobra}ajnicu du` puta Plati~evo-Grabovci planirati izbegavawem sadwe vrsta sa jestivim plodovima koje bi privukle ìvotiwe i pove}ale wihov mortalitet, a parking prostore ravnomerno pokriti visokim li{}arima, u skladu sa uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Obezbediti o~uvawe i redovno odràvawe pojaseva travne i drvenaste vegetacije vodnog zemqi{ta kod crpne stanice, ~iji prostor pripada ekolo{kom koridoru i treba omogu}iti migraciju sitnim vrstama travnih i {umskih stani{ta. Na parcelama gra|evinskog zemqi{ta mogu}e je podizawe za{titnog zelenila, i to u delu gde nije mogu}a, odnosno nije obavezuju}a eksproprijaca. Podizawe za{titnog zelenila i ure|ewe te zone }e se vr{iti u skladu sa uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode.

Za{titno zelenilo Ekolo{kog koridora kanala Vraw

Priobaqe ekolo{kog koridora kanala Vraw nameniti zelenilu posebne namene sa ulogom o~uvawa i za{tite biolo{ke raznovrsnosti, {irini do 6,0m, a prema uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Pojas javnog zelenila treba da sadrì kontinuirani zeleni pojas vi{espratnog zelenila, a moè da sadrì i ve{ta~ku ili trim stazu. Ure|ewem kontinuiranog pojasa vi{espratnog za{titnog zelenila , o~uvati pojas priobalne vegetacije (vrbaka i mo~varne vegetacije) na {to ve}oj duìni obale vodotoka i obezbediti {to ve}i procenat (najmawe 50%) autohtonih vrsta plavnog podru`ja (topole, vrbe, panonski jasen, brest, hrast lu`wak itd.) koji je neophodno obogatiti `bunastim vrstama plavnog podru~ja. Zabraweno je sa|ewe invazivnih vrsta, koje su nabrojane u podnaslovu Za{tita flore, a prema uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode Novi Sad. Na prostoru izvan zona stanovawa, zabrawena je izgradwa objekata ~ija namena nije direktno vezana za obalu vodotoka sa funkcijom ekolo{kog koridora na rastojawu mawem od 50m od obale staja}ih voda, odnosno linije sredweg vodostaja vodotoka.

- 38 - 6.3 STEPEN KOMUNALNE OPREMQENOSTI GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA PO CELINAMA I ZONAMA KOJI JE POTREBAN ZA IZDAVAWE LOKACIJSKE I GRA\EVINSKE DOZVOLE

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi (*Sl.glasnik RS*,,br.72/09, 81/09, 24/11) ~lan 54, Lokacijska i Gra|evinska dozvola se izdaju za gra|evinske parcele, odnosno parcele sa pristupom u javni prostor. Da bi se pristupilo izdavawu Lokacijske dozvole i Gra|evinske dozvole, odnosno izradi projektno-tehni~ke dokumentacije potrebno je da gra|evinsko zemqi{te ima stepen komunalne opremqenosti u skladu sa namenom i delatnosti koja treba da se obavqa na parceli. U nasequ pored putne infrastrukture potrebno je obezbediti odgovaraju}u fekalnu kanalizaciju, usled neposredne blizine SRP “Obedska bara” i polo`aja K.O. Grabovci u za{titnom pojasu SRP “Obedska bara”.

STANOVAWE

Gra|evinske parcele sa osnovnom namenom stanovawa zahtevaju najve}i stepen komunalne opremqenosti da bi se obezbedio odgovaraju}i komfor, i to:

 Elektri~na energija  Vodovod  Fekalna kanalizacija  Opciono gasovod, u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kog re{ewa zagrevawa stambenog prostora

SALA[

Za potrebe stanovawa u ataru iskazana je poteba za odre|enim stepenom komunalne opremqenosti, i to:  Opciono elektri~na energija, alternativni na~ini dobijawa el. energije (fotonaponske }elije, vetrewa~a)  Opciono vodovod, mogu}a je izgradwa sopstvenog bunara  Fekalna kanalizacija

POSLOVAWE, STANOVAWE SA POSLOVAWEM

Na parcelama gde se obavqa poslovawe, odnosno vrste poslovawa zavisi i stepen komunalne opremqenosti:

a) Sa ve}im stepenom komunalne opremqenosti delatnosti kao {to su poslovni objekti iz oblasti administracije i trgovina, delatnosti sa potrebom za ve}im stepenom sanitarno-higijenskim uslovima kao {to je proizvodwa hrane, organske proizvodwe, i sl.:  Elektri~na energija  Vodovod  Kanalizacija otpadnih voda  Opciono gasovod, u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kog re{ewa zagrevawa stambenog prostora

b) Delatnosti sa potrebama za mawim stepenom komunalne opremqenosti kao {to su skladi{ta, tekstilna industrija, konfekcija i sl. delatnosti:  Elektri~na energija  Vodovod  Kanalizacija otpadnih voda

OBJEKTI JAVNE NAMENE I SPORT I REKREACIJE

Objekti javne namene kao i sporta i rekreacije zahtevaju visok stepen komunalne opremqenosti, i to:

- 39 -  Elektri~na energija  Vodovod  Fekalna kanalizacija  Opciono gasovod, u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kog re{ewa zagrevawa stambenog prostora

6.4 OP[TA PRAVILA URE\EWA PROSTORA, PRAVILA I USLOVE USMERAVAJU]EG KARAKTERA I OSTALE USLOVE URE\EWA PROSTORA ZA DAQU PLANSKU RAZRADU

Naseqe Grabovci je u ve}oj meri izgra|eno, sa namenom povr{ina porodi~nog stanovawa. Op{ta pravila ure|ewa prostora odnose na rekonstrukcije, adaptacije i dogradwe, kao i ru{ewe i nove izgradwe koja su data ovim Planom. Planom se predvi|aju povr{ine za daqu urbanisti~ku razradu, kojima }e se detaqno analizirati prostor na pojedinim lokacijama i utvr|ivati posebna pravila ure|ewa i izgradwe:

 Planom detaqne regulacije  Urbanisti~kim projektom urbanisti~ko arhitektonske razrade i  Projektom parcelacije ili preparcelacije

6.5 ZONE ZA KOJE SE OBAVEZNO DONOSI PLAN DETAQNE REGULACIJE SA PREDVI\ENIM ROKOVIMA ZA IZRADU PLANA DETAQNE REGULACIJE SA OBAVEZNO PROPISANOM ZABRANOM GRADWE NOVIH OBJEKATA I REKONSTRUKCIJE POSTOJE]IH OBJEKATA DO USVAJAWA PLANA

Plan detaqne regulacije }e se izra|ivati za lokacije gde je potrebno utvrditi novu regulaciju povr{ina javne namene, odnosno odvajawe povr{ina za javne namene kao {to su deo bloka 13, blokovi 8, 10, 24, 26, i dr. Pored navedenih blokova gde }e se planovima regulacije utvr|ivati nova horizontalna regulacija i ure|ewe ulica, Planom se predvi|a i :

 Lokacija planirane pijace (k.p. br 3/1, 1/2, 1/1) je predvi|ena za daqu urbanisti~ku razradu Planom detaqne regulacije,  lokacija planirane poletno-sletne staze (k.p. br. 2061),  ure|ewe priobaqa kanala Vraw;  ure|ewe turisti~ke zone Grabova~ko-Vitojeva~ko ostrvo;  ure|ewe i izgradwa Ekolo{ko-rekreativnog centra Grabovci.

Na lokacijama planiranih radnih zona }e se utvr}ivati pojedina~no, u zavisnosti od potreba investitora i analizom prostora (mawe ili vi{e slo`eni procesi) potreba za izradom Plana detaqne regulacije.

6.6 LOKACIJE ZA KOJE SE OBAVEZNO RADI URBANISTI^KI PROJEKAT

Urbanisti~ki projekat se izra|uje za lokacije na kojima se planiraju sloèni sadràji, bilo po sloènosti tehnolo{kog postupka ili organizacije vi{e objekata na parceli. Urbanisti~kim projektom }e se detaqnije analizirati prostorna organizacija na parceli, uslovi ure|ewa i izgradwe. Planom se predvi|a Urbanisti~ki projekat:

 urbanisti~ko-arhitektonske razrade Ekonomije “Grabovci” na k.p. br. 1290/1,  lokaciji planiranog tematskog parka na prostoru “Dudare” (k.p. br. 1171)  lokacija pre~ista~a otpadnih voda (k.p. br. 910 i 911).

- 40 - Na lokacijama planiranih radnih zona }e se utvr}ivati pojedina~no, u zavisnosti od potreba investitora i analizom prostora (mawe ili vi{e slo`eni procesi) potreba za izradom Urbanisti~kog projekta urbanisti~ko-arhitektonske razrade.

6.7 LOKACIJE ZA KOJE JE OBAVEZA RASPISIVAWA JAVNIH ARHITEKTONSKIH ILI URBANISTI^KIH KONKURSA

Javni arhitektonski ili urbanisti~ki konkursi }e se raspisivati prema potrebama i mogu}nostima Mesne zajednice Grabovci i Op{tine Ruma. Kriterijumi na osnovu kojih }e se utvr|ivati za koje je obaveza raspisivawe javnih arhitektonskih ili urbanisti~kih konkursa propisani su ~lanom 4. Pravilnika o na~inu i postupku za raspisivawe i sprovo|ewe urbanisti~ko-arhitektonskih konkursa (*Slu`beni glasnik RS*, br. 58/12).

6.8 OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE PRIRODNOG I KULTURNOG NASLE\A, @IVOTNE SREDINE I @IVOTA I ZDRAVQA QUDI

ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I ZDRAVQA QUDI

Uop{teno mere za{tite ìvota i zdravqa qudi obuhvataju mere za{tite od negativnog dejstva prirodnih faktora (vetra, atmosferskih padavina, sun~evog zra~ewa, geopateogena zra~ewa, kosmi~ka zra~ewa i seizmi~kih uticaja) i negativnog slu~ajnog i namernog dejstva qudskog faktora u miru (tehni~ka zra~ewa, zaga|ewa u procesu prerade i proizvodwe i sl.) i ratnim okolnostima (nemara koji za posledicu ima: havarije, mehani~ka i hemijska o{te}ewa, poàre, hemijska i radioaktivna i druga {tetna zra~ewa, isparewa i mirise, namerna - razne sabotaè, razarawa u vreme ratnih dejstava iz vazduha i sa tla, i sl.). Upotrebom atestiranih gra|evinskih materijala otpornih na vatru, primena kvalitetne, atestirane opreme, opremawe odgovaraju}im instalacijama, tako|e pravilnim rasporedom objekata na pojedina~nim lokacijama (poloàj u odnosu na Hartmanovu i Kerijevu mreù, podzemne vode, poloàj u odnosu na druge objekte, poloàj u odnosu na izvor zaga|ewa) , elimini{u se ili se ublaùju negativni uticaji, samim tim se zabrawuje primena gra|evinskih materijala koji imaju poja~ano radioaktivno zra~ewe, nedovoqnu nosivost, nedovoqnu otpornost na poàr i veliki koeficijent toplotne provodqivosti. Zastupqenost zelenila tako|e doprinosi smawewu {tetnih uticaja. Pre svega po{tovawem i primenom svih zakonskih normi, propisa, tehni~kih uslova i standarda, novih dostignu}a postignuta istraìvawima kao i ste~ena prethodna iskustva, sva negativna dejstva svode se na minimalnu meru.

ZA[TITA ZEMQI[TA I VODE

Земљишта код којих постоји могућност загађења, у обавези је спроводити праћење квалитета подземних вода изградњом контролних пијезометара. Привремено депоновање комуналног отпада са појединачних локација, предвиђено је у контејнере и у сопствене канте за смеће које ће се у сарадњи са комуналним предузећем одвозити на сеоску депонију. Складиштење сировина и готових производа на отвореном простору у радној зони мора бити заштићено од негативних утицаја атмосферија (ветра, кише). Одређени готови производи који се складиште на отвореном простору, морају бити тако ускладиштени да не долази до стварања емисије дифузне прашине. Проблем отпада, који настаје као последица будућих активности у радној зони и његовог даљег третмана, решавати кроз сакупљање, транспорт, третман, рециклажу, поновну употребу и правилно одлагање. Пре почетка извођења радова на изградњи неопходно је уклонити хумусни слој и засебно га депоновати и обезбедити од разношења. Хумус након окончања радова искористити за санацију сваке локације на којој је предвиђена изградња.

- 41 - У циљу очувања квалитета земљишта потребно је водити рачуна о неконтролисаном одлагању отпадне амбалаже од средстава за заштиту биља, прекомерној употреби средстава за заштиту биља и другим материјама које могу загадити земљиште. Забрањено је у мелиоративне канале или друге отворене канале испуштати непречишћене отпадне воде, осим атмосферских и условно чистих расхладних вода . Заштита водотокова спроводиће се редовним одржавањем, обезбеђењем проточности и одговарајућег квалитета односно категорије воде, забраном упуштања отпадних вода и примарно непречишћених вода из насељске атмосферске канализације и појединих наслањајућих корисника, спречавањем загаћивања водотокова, обезбеђењем имовинско-правног и техничког коридора за приступ и одржавање. У границама обухвата плана основна превентивна мера је забрана делатности које могу да угрозе земљиште, надземне и подземне воде, односно код којих то не може да се предупреди одговарајућим техничким и другим мерама или је то нерационално.

ZA[TITA VAZDUHA I ZA[TITA OD JONIZUJU]EG ZRA^EWA

Заштита ваздуха од загађивања спроводиће се као интегрални део стратегије, услова и мониторске мреже контроле квалитета ваздуха. Сваки технолошки процес у радној зони мора имати техничко–технолошке мере за смањење емисије загађења у атмосферу. За сваки конкретан пројекат производње у радној зони, у оквиру техничке документације и потребних студија, биће строго третирани услови емисије гасова из процеса, и даће се конкретна решења за смањење емисије и елиминисање штетних утицаја на атмосферу. Обавезна је анализа могућих утицаја на стање и квалитет ваздуха ( имисија, емисија) за планираnu радну зону; и процена еколошког капацитета, са аспекта утицаја на квалитет ваздуха при реализацији појединачних Пројеката; Заступљеност зеленила такође доприноси смањењу штетних утицаја. Мерама биолошке заштите (озелењавање, пејзажно уређење) формирање зона и појасева са приоритетном функцијом заштите; и техничко-технолошким мерама заштите (уградња и постављање уређаја за пречишћавање ваздуха-ефикасних филтерских система за објекте (технологије) изворе аерозагађења. Формирањем заштитне зоне еколошког коридора канала Vraw zаштитна зона еколошког коридора износи око 200м. У заштитној зони забрањено је:  сађење инвазивних врста, а током уређења зелених површина, одстранити присутне самоникле јединке инвазивних врста и обезбедити редовно одржавање зелених површина;  одлагање отпада и свих врста опасних материја, складиштење опасних материја (резервоари горива и сл.) и нерегуларно одлагање отпада. Планом предвидети могућност формирања система јавног зеленила, повећања процента зелених површина, броја и разноврсности постојећих категорија зеленила. Јавне површине под зеленилом одржавати у блиско природном стању са учешћем аутохтоних дрвенастих врста минимално 20% и оптимално 50% а примену четинарских врста (максимум 20%) ограничити само на интезивно одржаваним зеленим површинама са наглашеном естетском наменом. Избегавати примену инвазивних врста током уређења зелених површина и подизања заштитног зеленила. У циљу заштите ваздуха, неопходна је и стална контрола емисије, праћење квалитета односно степена спроводиће се првенствено забраном односно избегавањем градње садржаја који таква зрачења могу да емитују.

- 42 - ZA[TITA OD BUKE I VIBRACIJA

Бука и вибрације настају углавном од саобраћаја, производних процеса, али и деловањем неких других људских активности. Дозвољени ниво буке не сме да прелази вредности предвиђене одговарајућим прописима (Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини, СГРС, 54/92). Бука и вибрације настале неким другим човековим активностима (напр. прегласна музика у угоститељским и другим објектима ) морају се свести у дозвољене границе надзором и другим административним мерама. Различитим техничким решењима могуће је умањити ниво буке који потиче од машина. Раднике у индустрији који су изложени буци неопходно је опремити опремом која ће их штитити од буке. Бука у индустријским погонима негативно утиче на здравље и опште стање људи који раде у близини извора буке. Контролу звука је могуће постићи на следеће начине: редуковањем извора буке, умањењем звучног извора или заштитом реципијента (пријемника).

ZA[TITA FLORE I FAUNE

Покрајински завод за заштиту природе је утврдио услове заштите природе odnosno flore i faune, за потребе израде Плана генералне регулације насeqenog mesta Grabovci.

Za{tita faune

Na osnovu uvida u Registar za{ti}enih prirodnih dobara koji vodi Pokrajinski zavod za za{titu prirode i druge dokumentacije, utvr|eno je obuhvat Plana u za{titnoj zoni SRP “Obedska bara”, da je u obuhvatu Plana deonica lokalnog ekolo{kog koridora potoka Vraw koji (preko meliorativnog kanala na isto~nom delu za{ti}enog podru~ja) povezuje Za{ti}eno stani{te “Trskova~a” i stani{te za{ti}enih i strogo za{ti}enih vrsta PEC04 sa SRP “Obedska bara”, obezbe|uju}i povezanost subpopulacija sitnih ìvotiwskih vrsta {umskih, livadskih i mo~varnih stani{ta (zelena krasta~a (Pseudepidalea viridis), gatalinka (Hyla arborea), {umska àba (Rana dalmatina), belou{ka (Natrix natrix), lasica (Mustela nivalis), mo~varna rov~ica (Neomys anomalus)); i da se u blizini naseqa nalaze ekolo{ki zna~ajno podru~je Ekolo{ke mreè Republike Srbije utvr|eno Uredbom o ekolo{koj mreì 05 broj 110-9411/2010-3 od 24.12.2010. (“Sl. glasnik RS” br. 102/2010) i stani{te za{ti}enih i strogo za{ti}enih vrsta od nacionalnog zna~aja PEC04 “Baradinci” registrovano u skladu sa kriterijumima Pravilnika o progla{ewu i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih divqih vrsta biqaka, ìvotiwa i gqiva broj 110-00-18/2009-03 od 20.01.2010. (“Sl. glasnik RS”, br. 5/2010) kao stani{te za{ti}enih {umskih vrsta, od kojih treba napomenuti kunu zlaticu (Martes martes), jastreba (Accipiter gentilis) i zlatnu ùnu (Oriolus oriolus).

U skladu sa Konvencijom o biolo{koj raznovrsnosti, du`ni smo da spre~avamo uno{ewe i kontroli{emo ili iskorewujemo “one strane vrste koje ugro`avaju prirodne ekosisteme, stani{ta ili (autohtone) vrste”. Na na{im podru~jima smatraju se invazivnim slede}e:

 ribqe vrste: babu{ka (Carassius auratus gibelio), sun~anica (Lepomis gibbosus), cverglan odnosno trepan ili patuqasti ameri~ki somi} (Ictalurus nebulosus), crni patuqasti ameri~ki somi} (Ictalurus melas), amurski ~eba~ok ili bradavi~arka (Pseudorasbora parva), amurski spava~ (Perccottus glenii), velikousti bas (Micropterus salmoides), sve vrste roda – Neogobius i kratkokquno {ilce (Syngnathus abaster), sivi tolstolobik (Arystichtys nobilis) i beli tolstolobik (Hypophthalamihtys molitrix), amur (Ctenopharingodon idella).

- 43 - Drvorede uz saobra}ajnicu du` puta Plati~evo-Grabovci planirati izbegavawem sadwe vrsta sa jestivim plodovima koje bi privukle `ivotiwe i pove}ale wihov mortalitet.

Za{tita flore

U obuhvatu plana nalazi se IPA podru~je SRP “Obedska bara”-zna~jno botani~ko podru~je, te skladu sa Konvencijom o biolo{koj raznovrsnosti, du`ni smo da spre~avamo uno{ewe i kontroli{emo ili iskorewujemo “one strane vrste koje ugro`avaju prirodne ekosisteme, stani{ta ili (autohtone) vrste”. Na na{im podru~jima smatraju se invazivnim slede}e:

 biqne vrste: cigansko perje (Asclepias syriaca), jasenolisni javor (Acer negundo), kiselo drvo (Ailanthus glandulosa), bagremac (Amorpha fruticosa), zapadni koprivi}(Celtis occidentalis), dafina(Eleagnus angustifolia), pensilvanski dlakavi jasen (Fraxinus pennsylvanica), trnovac (Gledichia triachantos), `iva ograda (Lycium halimifolium), petolisni br{qan (Parthenocissus inserta), kasna sremza(Prunus serotina), japanska falopa (Reynouria syn. Fallopia japonica),bagrem (Robinia pseudoacacia), sibirski brest (Ulmus pumilia).

Na granici predmetnog prostora sa okolnim oranicama po`eqno je izbegavati vrste drve}a i `buwa koje predstavqaju prelazne doma}ine odre|enih parazita poqoprivrednih kultura ili vo}aka. To su vrste Berberis sp., Cotoneaster sp., Pyracantha sp., Sorbus sp., Acer negundo i sl.

Delovi geolo{kog i palentolo{kog nasle|a, kao i biolo{ka dokumenta koji imaju izuzetan nau~ni, obrazovni i kulturni zna~aj, mogu se {tititi kao pokretna za{ti}ena prirodna dokumenta. Pokretna za{ti}ena prirodna dokumenta mogu biti: svi primerci holotipova, sintipova i genotipova fosila, kao i tipske vrste fosila, svi pojedina~ni minerali i/ili kristali i mineralne druze na le`i{tu, svi holotipovi i sintipovi fosila, tipske vrste fosila pojedina~nih minerala i kristala, mikolo{ke, botani~ke i zoolo{ke zbirke, kao i pojedina~ni konzervirani preparati organskih vrsta, wihovi holotipovi i sintipovi. Zabraweno je sakupqawe i/ili uni{tavawe pokretnih prirodnih dokumenata kao i uni{tavawe ili o{te}ivawe wihovih nalazi{ta (za izgradwu objekata). ^lanom 23. Zakona, “ Za{tita geolo{ke raznovrsnosti pri kori{}ewu i ure|ewu prostora ostvaruje se sprovo|ewem mera o~uvawa prirode, geolo{kih i palentolo{kih dokumenata, kao i objekata genasle|a…”, a na osnovu ~lana 37. Zakona, zabraweno je “…sakupqawe i/ili uni{tavawe pokretnih prirodnih dokumenata kao i uni{tavawe ili o{te}ivawe wihovih nalazi{ta.”.

MERE ZA[TITE OD POPLAVA I KI[E

Redovnim odràvawem kanalske mreè (putne i meliorativne) moè se preduprediti pojava poplava i izliva povr{inskih voda. Za{tita od povr{inskih voda obezbe|uje se odvo|ewem voda u atmosfersku kanalizaciju. Vodu sa krovova objekata pravilno dimenzionisanim olu~wacima sprovesti do ricipijenta bilo rigolama ili zacevqenom kanalskom mreòm. Parterne povr{ine projektovati sa odgovaraju}im padovima (2,5%) do rigola ili direktno do ricipijenta (bunari, kanali), otpornim na proklizavawe. Za{titi ulaze u objekte nadstre{nicama, denivelacijom u donosu na okolni teren i drenaòm povr{ina oko objekta. U objektu obezbediti propisanu hidro-izolaciju objekata, pogotovo podruma i suterena budu}ih objekata.

MERE ZA[TITE OD VETRA, LEDA, SNEGA, GRADA I ATMOSFERSKOG PRA@WEWA

Mera za{tite od vetra samog naseqa ili odre|enih lokacija jeste sadwa drvenastih vrsta, odnosno formirawem zelenih za{titnih masa i drvoreda, kao i pravilnim postavqawem novoplaniranih ulica u odnosu na ru`u vetrova..

- 44 - Mere za{tite od vetra, snega i grada jeste pravilna dispozicija ulaza u objekte, izgradwa vetrobrana (stambeni, poslovni i javni objekti), pokrivawe objekata odgovaraju}im pokriva~ima otpornim na vetar, sneg, ki{u i grad kao i pravilno konstruisawe krovne konstrukcije. Na prozore je potrebno ugraditi zastore za za{titu prozorskog stakla (roletne, {alokatre i sl.). Na krovu je potrebno pravilno projektovati odvodwavawe vode i postavqawe snegobrana na krovni pokriva~. Za{tita od udara groma obezbedi}e se izgradwom gromobranske instalacije, koja }e biti pravilno i kvalitetno projektovana i izvedena, kao i pravilno uzemqena.

MERE ZA[TITE OD PODZEMNIH I POVR[INSKIH VODA

Kvalitet zemqi{ta predstavqa osnovu za daqi privredni razvoj ovog podru~ja. Vodni reìm, povr{inske i podzemne vode, ~esto je nepovoqan, pa predstavqa ograni~avaju}i faktor razvoja. Za{tita od podzemnih voda treba da se sprovodi, zbog niskog nivoa podzemnih voda koji se javqaju upravo u ravni~arskom delu kojem pripada istra`no podru~je, zato je neophodno da se:  poqoprivredno zemqi{te za{titi od suvi{nih voda rekonstrukcijom, dogradwom i odràvawem sistema melioracionih kanala  vr{iti osmatrawe nivoa podzemnih voda preko osmatra~ke mreè (pijezometara, bunara) i izgradwom melioracionih kanala i blagovremeno drenirawe prostora koji su ugroèni  u zonama porodi~ne stambene gradwe, neophodno je pri organizaciji i izgradwi i upotrebi raznih poqoprivrednih doma}instava (bunari, septi~ke jame, skladi{ta hrane, objekti za dràwe doma}ih ìvotiwa, |ubri{ta i dr.), sprovoditi stalne sanitarno-higijenske mere  u okviru radnih zona zabrawena je izgradwa investicionih objekata koji u svom proizvodnom procesu ili pruàwu usluga, koriste ili produkuju hemikalije koje se svrstavaju u kategoriju opasnih i {tetnih materija za podzemne i povr{inske vode.

Za{tita od podzemnih voda treba da se sprovodi, zbog niskog nivoa podzemnih voda koji se javqaju upravo u ravni~arskom delu kojem pripada istra`no podru~je, zato je neophodno da se za{tita od uticaja podzemnih voda obezbe|uje se projektovawem i izvo|ewem propisne hidroizolacije s odgovaraju}im materijalima. Shodno tome ne preporu~uje se izgradwa podruma ili suterena. Ukoliko se ipak ove eta`e grade, potrebno je ispuniti sve potrebne tehni~ke uslove za maksimalno obezbe|ewe objekta od negativnog uticaja podzemnih voda. Pre projektovawa privrednih, javnih, poslovnih , pa i porodi~nih objekata, vr{iti geomehani~ka ispitivawa tla lokacije, kao osnove za projektno-stati~ka re{ewa i izvo|ewe planiranih objekata, kao i stati~ku i drugu za{titu naslawaju}ih drugih objekata.

MERE ZA[TITE OD ZEMQOTRESA

Eliminisawe negativnih dejstava ili svo|ewe na minimalne uticaje seizmi~kih sila posti`e se prvenstveno primenom pozitivnih zakonskih propisa, normi i tehni~kih uslova u projektovawu, izgradwi (gra|evinskih propisa naro~ito kod izbora konsruktivnog sklopa i fundirawa objekata, a za seizmi~ke uticaje do 8º MCS skale). Prilikom projektovawa novih objekata neophodno je primeniti Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima (Sl.list SFRJ, br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90) radi obezbe|ewa za{tite od maksimalnog o~ekivanog udara do 8º MCS.

MERE ZA[TITE OD EKSPLOZIJE I PO@ARA

Naseqe Grabovci karakteri{e nekoliko postoje}ih i planiranih lokacija koje su ugroène ili mogu biti ugroène od dejstava poàra i/ili eksplozije. Javni objekti gde boravi ve}i broj qudi, kao {to su {kole, kulturni centar i sli~no objekti su sa potencijalnim rizikom od poàra. Prilikom planirawa, izgradwe, rekonstrukcije i dogradwe voditi ra~una o poloàju objekta gde je potrebno obezbediti dostupnost protivpoàrnih vozila, o indeksu izgra|enosti i spratnosti objekta, ugradwom kvalitetnog i vatrootpornog materijala, kvalitetnim - 45 - funkcionalnim re{ewima gde je potrebno planirati protivpoàrno stepeni{te, ugradwu protivpoàrnih sistema i unutra{we hidrantske mreè. Privredni objekti i radne zone zbog raznih delatnosti, tehnolo{kih procesa i skladi{tewa raznog zapaqivog materijala se smatraju potencijalno ugroènim podru~jima od poàra i dejstava eksplozije. Prilikom planirawa i izgradwe privrednih objekata voditi ra~una o indeksu izgra|enosti, visini objekta, poloàju objekta, ugradwom kvalitetnog i vatrootpornog materijala, dostupnosti protivpoàrnih vozila kao i obezbe|ewe hidranteske mreè. Poqoprivredna doma}instva sa ve}im brojem objekata i gustinom izgra|enosti, delatnosti i skladi{tewa poqoprivrednih proizvoda i silaè su tako|e potencijalno ugroèna podru~ja od poàra. Mere za{tite od poàra su pravilan raspored objekata na parceli, odvajawe ekonomskog dela od stambenog, prilikom planirawa i izgradwe objekata voditi ra~una o indeksu izgra|enosti, ugradwa kvalitetnog i vatrootpornog materijala, dostupnosti protivpoàrnih vozila i eventualno planirati hidrantsku mreù. Gusto izgra|ena naseqa, stara gusta izgradwa, nova izgradwa u blokovima sa mawim parcelama i zone sa vi{eporodi~nim objektima mogu}a su podru~ja ugroèna od dejstva poàra. Pravilnim poloàjem objekta na parceli, stepen izgra|enosti, ugradwa kvalitetnog i protivpoàrnog materijala i obezbe|ewe protivpoàrnog prolaza u {irini od najmawe 3,0m u dno parcele mere su za{tite od poàra (Pravilnik o sadrìni i na~inu izrade tehni~ke dokumentacije za objekte visoko gradwe *Slu`beni glasnik RS, br. 15/08). Mera za{tite od poàra koja vaì za planirawe i izgradwu svih objekata jeste da je objekte potrebno graditi od negorivih materijala (opeka, beton, i sl.), konstrukcija objekata treba da bude propisane seizmi~ke otpornosti i elementi konstrukcije treba da imaju odre|eni stepen vatrootpornosti koji odgovara poàrnom optere}ewu (JUS.U.J1.240). Mere za{tite od dejstava poàra je potrebno sprovesti i u javnom prostoru gde je potrebno obezbediti dostupnost protivpoàrnim vozilima, planirati i graditi saobra}ajnice odgovaraju}e {irine i nosivosti za nesmetan prolaz vatrogasnih vozila i wihovo manevrisawe za vreme ga{ewa poàra, planirawem parking prostora grupisanim za 5-7 vozila sa obezbe|ewem razmaka za prolaz protivpoàrna vozila, planirawem protivpoàrnih prolaza, ulica, internih ulica (Pravilnik o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata pove}anog rizika od poàra *Slu`beni list SRJ*, br. 8/1995). Prilikom planirawa i izgradwe javne garaè za putni~ka vozila pridràvati se Pravilnika o tehni~kim zahtevima za za{titu garaà za putni~ke automobile od poàra i eksplozije (*Slu`beni list SCG*, br. 31/2005). Pored saobra}ajne infrastrukture potrebno je planirati i odgovaraju}u komunalnu infrastrukturu, odnosno potrebno je obezbediti kapacitet vodovodne mreè koji obezbe|uje dovoqne koli~ine vode za ga{ewe poàra kako u javnom prostoru tako i na parceli, a u skladu sa vaè}im propisima (Pravilnik o tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe poàra *Slu`beni list SFRJ*, br. 30/91).

MERE ZA[TITE OD INTERESA ZA ODBRANU

JP “Skloni{te” iz Beograda je propisalo da prilikom izgradwe objekata u funkici porodi~nog stanovawa u javnoj poslovnoj i proizvodnoj zoni naseqa Grabovci, da je za{titu stanovni{tva potrebno planirati u zaklonima ili drugim pogodnim objektima koji }e se graditi, odnosno prilago|avati za upotrebu u neposrednoj ratnoj opasnosti. Sistem komunalne infrastrukture mora biti planiran, odnosno prilago|en i za vanredne situacije pa i mogu}ih ratnih dejstava, naro~ito sistem vodosnabdevawa i fekalne kanalizacije. Vodosnabdevawe mora imati pored naseqskog vodozahvata-izvori{ta i alternativna re{ewa poput razvoja mre`e subarterskih bunara sa ispumpavawem vode ru~no ili putem agregata kao i obezbe|ivawe autocisterni za vodu. Postoje}i bunari moraju se ~uvati od uni{tewa i zaga|ewa. Sistem fekalne kanalizacije je osetqiv kao potencijalni izvor zaraze i epidemije te se prilikom planirawa sistema fekalne kanalizacije moraju predvideti sanitarno-higijenske mere i uslovi za izgradwu i ure|ewe masovnih, grupnih i pojedina~nih sanitarnih punktova.

- 46 - ZA[TITA KULTURNOG NASLE\A

U Polaznim osnovama u poglavqu 4.3.1 dat je pregled evidentiranih i za{ti}enih objekata, spomenika kulture i ambijetalne celine. Uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice dati su uslovi ~uvawa, odr`avawa i kori{}ewa kulturnih dobara i dobara koja u`ivaju prethodnu za{titu i mere za{tite.

1. Op{ti uslovi za{tite nepokretnog kulturnog nasle|a u zoni PGR Grabovci

Op{ti uslovi za{tite se odnose na za{titu arheolo{kog nasle|a u zoni obuhva}enoj PGR Grabovci :

1.1 obavezno pra}ewe zemqanih radova od strane stru~ne slu`be ; 1.2 ukoliko se prilikom izvo|ewa zemqanih radova nai|e na arhitektonske ostatke obavezno izvo|ewe zemqanih radova nastaviti ru~no ; 1.3 ukoliko se prilikom izvo|ewa zemqanih radova nai|e na arheolo{ka nalazi{ta ili arheolo{ke predmete od izuzetnog zna~aja, investitor je u obavezi da obustavi radove radi istraìvawa lokacije ; 1.4 investitor je u obavezi da obezbedi sredstva za pra}ewe, istraìvawe, za{titu i ~uvawe prona|enih ostataka, koji uìvaju prethodnu za{titu, a prema programu i predra~unu za arheolo{ka istraìvawa ; 1.5 investitor je duàn da blagovremeno, a najkasnije 8 (osam) dana pre po~etka zemqanih radova iste prijavi nadle`noj ustanovi za{tite.

2. Posebni uslovi za{tite nepokretnog nasle|a u zoni PGR Grabovci

Posebni uslovi za{tite nepokretnog nasle|a su definisani u konteksu ranije odre|enih nivoa nepokretnog nasle|a valorizovanih u podru~ju obuhva|enom PGR Grabovci. Posebni uslovi za{tite su :

2.1 nivo-ograni~ena za{tita (odnosi se na objekte kao evidentirane nepokretnosti, kao i pripadaju}e parcele) -o~uvawe karakteristi~nih eemenata arhitekture, konstruktivnih i dekorativnih elemenata eksterijera i enterijera, karakteristi~ne materijalizacije i mobilijara; -zabrawuju se radovi koji mogu ugrozitit stati~ku stabilnost objekta; -dozvoqava se obnova, sanacija, rekonstrukcija i revitalizacija, kao i promena namene delova i celine, a koja ne}e ugrozitit spomeni~ka svojstva objekta; -dozvoqava se dogradwa objekata sa dvori{ne strane sa apsolutnim o~uvawem postoje}e spratnosti koja ne}e ugroziti spomeni~ka svojstva objekta; -dozvoqava se podizawe objekata u funkciji evidentirane nepokretnosti i delatnosti u qoj u okviru pripadaju}e parcele maksimalne spratnosti P+1; -zabraweno organizovawe delatnosti koje zahtevaju deponovawe hemijskih, {tetnih i zapaqivih materija u okviru evidentiranih objekata, novih objekata ili u okviru preipadaju}ih parcela; za sve intervencije obavezni su pojedina~ni uslovi slu`be za{tite.

2.2 nivo- spomen-obele`ja (odnosi se na spomen-obele`ja kao evidentiranu nepokretnost i pripadaju}u parcel) -dozvoqava se zamena postoje}eg spomen-obele`ja novim; -dozvoqava se dislokacija postoje}eg spomen-obele`ja na ogdovaraju}u lokaciju dostupnu posetiocima uz prenamenu postoje}e povr{ine u funkciji javnog prostora uz obavezno zadr`avawe javne funkcije prostora -nije dozvoqena izgradwa na postoje}oj lokaciji-pripadaju}oj parceli; dozvoqva se urbanisti~ko i hortikulturno opremawe pripadaju}e parcele koje ne}e ugroziti spomeni~ka svojstva objekta evidentirane nepokretnosti.

- 47 - ZA[TITA PRIRODE

U Polaznim osnovama u poglavqu 4.3.2 dat je pregled za{ti}enih prirodnih celina i prirodnih dobara. UREDBAOM O ZA[TITI SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE "OBEDSKA BARA" i PROSTORNIM PLANOM PODRU^JA POSEBNE NAMENE SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE OBEDSKA BARA odre|eni su re`imi kori{}ewa i mere za{tite na podru~ju prirodbog dobra SRP “Obedska bara” (Poglavqe 3 podnaslov SRP “Obedska bara” i Poglavqe 6.1.4.). Uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode iz Novog Sada dati su uslovi ~uvawa, odr`avawa i kori{}ewa prirodnih dobara – lokalnog ekolo{kog koridora kanala Vraw.

Na podru~ju za{titne zone SRP “Obedska bara”zabraqeno je upu{tawe otpadnih voda, neplanska se~a {uma i {umskih povr{ina, nekontrolisana upotreba ve{ta~kih |ubriva kao i neplanska izgradwa objekata. Novi objekti ne smeju biti izgra|eni ukoliko ne postoji mogu}nost prikqu~ewa na kanalizacioni system ili ne obezbe|uju individualno pre~i{}avawe otpadnih voda. Najzna~ajniji negativni uticaj na ìvotnu sredinu moè imati skladi{na tehnologija (odlagawe sirovina, pomo}nih materijala i privremeno odlagawe industrijskog otpada), pa se mora posvetiti posebna pa`wa locirawu ovih sadràja i planirawu mere za{tite okruèwa. U prostoru ekolo{kog koridora kanala Vraw u zoni neposrednog uticaja {irine do 200 m od koridora, zabraweno je odlagawe otpada i svih vrsta opasnih materija, skladi{tewe opasnih materija (rezervoari goriva i sl.) i neregularno odlagawe otpada. Obezbediti o~uvawe i redovno odràvawe pojaseva travne i drvenaste vegetacije vodnog zemqi{ta kod crpne stanice, ~iji prostor pripada ekolo{kom koridoru i treba da omogu}i migraciju sitnim vrstama travnih i {umskih stani{ta. Ispod mostova kao i na mestima ukr{tawa asfaltnih puteva sa ekolo{kim koridorom, predvideti posebne prolaze i prelaze za ìvotiwe prilikom izgradwe ili rekonsrukcije navedenih objekata. Izbegavati direktno osvetqewe obale i primeniti odgovaraju}a tehni~ka re{ewa u skladu sa ekolo{kom funkcijom lokacije (tip i usmerenost svetlosnih izvora, minimalno osvetqewe) u skladu sa potrebama javnih povr{ina. Radi za{tite biodiverziteta agrarnih povr{ina, o~uvawa kvaliteta vazduha, zemqi{ta, povr{inskih i podzemnih voda, ure|ewe prostora planirane radne zone i grobqa treba da obuhvati i podizawe za{titnog zelenila:

- na grani~nom delu planiranih radnih povr{ina i okolnih oranica, - na grani~nom delu planiranog (i postoje}eg dela) grobqa sa stambenom zonom i poqoprivrednim povr{inama, - du` granice predmetnog prostora prema saobra}ajnici (u pravcu naseqa Plati~evo).

Izbegavati kori{}ewe invazivnih (agresivnih alohtonih) vrsta. Izolovawem funkcije saobra}aja prilikom formirawa za{titnog zelenila du` granice predmetnog prema frekventnoj saobra}ajnici (u pravcu naseqa Plati~evo) izbegavati sadwu vrsta sa jestivim plodovima koje bi privukle `ivotiwe i pove}ale wihov mortalitet, a parking prostore ravnomerno pokriti visokim li{}arima.

6.9 POPIS OBJEKATA I LOKACIJA ZA KOJE SE PRE OBNOVE ILI REKONSTRUKCIJE MORAJU IZRADITI KONZERVATORSKI RADOVI ILI DRUGI USLOVI ZA PREDUZIMAWE MERA TEHNI^KE ZA[TITE

U Polaznim osnovama u poglavqu 4.3. dat je pregled evidentiranih i za{ti}enih objekata, spomenika kulture. Objekti koji u`ivaju prethodnu za{titu su objekti narodnog graditeqstva :

1. Ambar i kotobawa, Ul. Glavna 68. 2. Ku}a, Ul. Glavna 132 3. Ambar i kotobawa, Kamenova 29

- 48 - 4. Ambar i kotobawa, Kamenova 3 5. Ku}a, Ul. Glavna 118. 6. Ambar i kotobawa, Ul. Glavna 116. 7. Ku}a, Ul. Glavna 114. 8. Ku}a, Ul. Glavna 112.

Na lokacijama arheolo{kih lokaliteta, prikazani na grafi~kom prilogu br. 8, je potrebno prilikom radova obavestiti Zavod za za{titu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice i obezbediti prisustvo nadle`nih lica. Na K.O. Grabovci nalaze se slede}i arheolo{ki lokaliteti:

1. Lokalitet « Crnci » 2. Lokalitet « Stari Grabovci » 3. Lokalitet « Rakita »

6.10 POSEBNI USLOVI KOJIMA SE POVR[INE I OBJEKTI JAVNE NAMENE ^INE PRISTUPA^NIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Javne povr{ine (trotoari, pe{a~ke staze, pe{a~ki prelazi, prilazi objektima i sl.), moraju obezbediti uslove za nesmetano kretawe dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim standardima pristupa~nosti (*Slu`beni glasnik RS*, br. 19/2012), kao i drugim propisima i standardima koji reguli{u ovu oblast: - trotoari i pe{a~ke staze, pe{a~ki prelazi, mesta za parkirawe, kao i pristupi objektima i druge povr{ine u okviru ulica, trgova, {etali{ta, parkova i igrali{ta po kojima se kre}u lica sa posebnim potrebama u prostoru su me|usobno povezani i prilago|eni sa nagibima koji ne mogu biti ve}i od 5% (1:20), a izuzetno 8,3% (1:12); -najvi{i popre~ni nagib uli~nih trotoara i pe{a~kih staza upravno na pravac kretawa iznosi 2%; -radi nesmetanog kretawa lica u invalidskim kolicima {irina uli~nih trotoara i pe{a~kih staza iznosi najmawe 180cm, a izuzetno 120cm; -na svim pe{a~kim prelazima visinsku razliku izme|u trotoara i kolovoza neutralisati zako{enim ivi~wacima, sa {irinom zako{enog dela od najmawe 45cm i maksimalnim nagibom zako{enog dela od 20% (1:5); -na parkirali{tima uz poslovawe planirati prema zakonu i pravilniku odre|en broj parking mesta za invalidna lica; -najmawa {irina mesta za parkirawe vozila sa posebnim potrebama u prostoru iznosi 350cm; -uz objekte za javno kori{}ewe i ve}e stambene zgrade, najmawe 5% mesta od ukupnog broja mesta za parkirawe; na parkirali{tima sa mawe od 20 mesta koja se nalazw uz apoteku, prodavnicu prehrambenih proizvoda najmawe jedno mesto za parkirawe; -savladavawe visinske razlike izme|u pe{a~ke povr{ine i objekta vr{i se rampama za visinsku razliku do 76cm i spoqnim stepenicama, stepeni{tem i podiznim platformama za visinsku razliku ve}u od 76cm; -najve}a dozvoqena ukupna duìna rampe (koje mogu biti jednostrane i dvostrane) u posebnom slu~aju iznosi 15m; rampe duè od 6m, a najvi{e 9m razdvajaju se odmori{tima najmawe duìne 150cm, dok je najmawa {irina 90cm, sa odgovaraju}om podlogom, ivi~wacima i rukohvatima na visini od 70cm; -stepenice i stepeni{ta treba da su najmawe {irine 120cm, sa {irinom gazi{ta 30cm a visinom stepenika 15cm, za blago zako{enim ~elom, opremqeno odgovaraju}om podlogom i rukohvatima na visini od 70cm; -sve povr{ine i tokovi za kretawe lica sa posebnim potrebama treba da su uo~qivi (kori{}ewe kontrasta) ravni, ~vrsti i otporni na proklizavawe.

6.11 PRAVILA PARCELACIJE, PREPARCELACIJE I ISPRAVKE GRANICA PARCELA

Prema Zakonu o planirawu i izgradwi (*Sl.glasnik RS*,,br.72/09, 81/09, 24/11) Projektom preparcelacije mo`e se obrazovati na ve}em broju katastarskih parcela

- 49 - jedna ili vi{e gra|evinskih parcela pod uslovima utvr|enim u planu. Projektom parcelacije mo`e se na jednoj katastarskoj parceli obrazovati ve}i broj gra|evinskih parcela uslovima utvr|enim ovim planom. Planom su definisana pravila za formirawe gra|evinskih parcela u poglavqu 2.2., u zavisnosti od celine i zone u kojoj se nalazi, kao i planirane namene na parceli. Ukoliko ne postoje uslovi za formirawe gra|evinske parcele prema uslovima datim ovim Planom, izuzetno za zone porodi~nog stanovawa mogu}e je formirawe parcela u skladu sa Pravilnikom o op{tim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradwu (*Slu`beni glasnik RS*, br. 51/11). Planom su definisane minimalne {irine javnih povr{ina, odnosno uli~nih koridora u poglavqu 1.2., a koje se formiraju Projektom parcelacije ili Projektom preparcelacije, za potrebe formirawa novih ulica i uskla|ivawe regulacije sa ovim planskim dokumentom. Ispravka granice susednih parcela Projektom preparcelacije, vr{i se ispravka granice parcele, pripajawem gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini postoje}oj parceli, radi formirawa gra|evinske parcele. Ispravka granice vr{i}e se za objekte koji se delom nalaze u javnom prostoru, zatim za re{avawe problema parcele ambulante i sl.

6.12 MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZGRADWE

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi ~lana 26. stav 14. (*Sl.glasnik RS*,,br.72/09, 81/09, 24/11) poterbno je propisati mere energetske efikasnosti. Energetska efikasnost podrazumeva kvalitetno kori{}ewa raznih vidova energije, stvarawem odrìvih re{ewa izbegavawem (smawewe) gubitaka energije bez naru{avawa standarda ìvota ili ekonomske aktivnosti. Energetska efikasnost se moè realizovati u oblasti proizvodwe, potro{we (energije, materijala...) i odràvawa. Obezbe|ivawe energetske efikasnosti podrazumeva sprovo|ewe niza mera, u projektovawu, ure|ewu, izgradwi, kori{}ewu i odràvawu gra|evinskog zemqi{ta naseqa i objekata.

a) Mere energetske efikanosti u planirawu i izgradwi naseqa su:

 Utvr|ivawem pravilne matrice ulica u odnosu na strane sveta i ru`u vetrova;  Pravilnim grupisawem objekata i odre|ivawem optimalnog odstojawa izme|u objekata;  Uvo|ewem ve}eg broja zelenih povr{ina, ozelewavawem uli~nih koridora, kao i samih gra|evinskih parcela;  Izgradwa energana ili postrojewa koji koriste ~istu energiju (sun~eva i energija vetra) i proizvode obnovqive vidove energije (biogas, biomasa), s obziroma na delatnosti koje se obavqaju u nasequ;  Kori{}ewe obnovqivih vidova energije (biogas, biomasa, sun~eva energija, energija vetra, geotermalni izvori i sl.) s obzirom da naseqe obiluje sirovinom;  Izbegavati fosilna goriva za zagrevawe objekata;  Optimizovati javnu potro{wu energije ugradwom {tedqivih sijalica;  Optimizovati potro{wu u doma}instvima i poslovawu ugradwom kvalitetnih niskoenergetskih ure|aja (ure|aji najmawe klase D, {tedqive sijalice i sl.)

b) Mere za postizawe energetske efikasnosti u projektovawu i izgradwi objekata date su Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada (“Slu`beni glasnik RS”, br. 61/2011) i to:

 Orijentacija i funkcionalni koncept zgrade gde je potrebno poloàj objekta prilagoditi nameni i klimatskim uslovima (insolacija i ruà vetrova);  Oblik i kompaknost zgrade gde je potrebno gabarit objekta prilagoditi tehnolo{kim procesom i potrebom za zadràvawem toplote ili potrebom za brìm hla|ewem objekta ili dela objekta;

- 50 -  Toplotno zonirawe zgrade, gde je potrebno odrediti funkcionalni koncept objekta, zonirati prostorije u odnosu na strane sveta, toplotnim zahtevima i komfora i me|usobnu vezu sa drugim prostorijama (podela na hladne i tople prstorije i veza izme|u wih);  Maksimalno kori{}ewe prirodnog osvetqewa i osun~awa, gde je povoqna ju`na orijentacija, orijentacija istok-zapa, kao i severna orijentacija za delatnosti koje zhtevaju konstantno osvetqewe u vremenu i intezitetu (galerije, ateqei i sl.);  Optimizacija sistema prirodne ventilacije za hla|ewe objekata , izbegavati elektri~ne ure|aje (klima ure}aji), u sklopu zidova izvesti ventilacione kanale da dovodo|ewe i odvo|ewe vazduha-prirodna ventilacija, a veli~inu i broj kanala prora~unski odrediti u odnosu na veli~inu i namenu objekata, odnosno prostorija.;  Optimizacija strukture zgrade;  Kori{}ewe pasivnih (Trombov zid, i drugi fasadni sistemi) i aktivnih sistema (solarne plo~e na krovnim ravnima i zidovima, i sl.).;  Uslovi za kori{}ewe voda. Ukoliko je mogu}e optimizovati potro{wu sanitarno-higijenske vode i uvesti i tehnolo{ke vode za kupawe, toilet i sl. Gde je to mogu}e vodu zagrevati obnovqivim vidovima energije (solarne plo~e). ukoliko postoje geotermalne vode koristiti za zagrevawe objekata.;  Pravilnom upotrebom (ra~unska) materijala i elemenata u izgradwi u skladu sa klimatskim uslovima i planiranim ili potrebnim nivoom komfora i dr. Klimatskim uslovima kojima naseqe Grabovci pripada odnosno klimatskoj zoni je potreban prora~un za koeficijent toplotne provodqivosti za pomenutu zonu, kao i upotrebom dvostrukih najvi{e trostrukih vakumskih prozora sa u`om ili {irokom kutijom (drvene konstrukcije, kombinacija drvo-aluminijum, ukoliko je konstrukcija od profila tada je potrebno u profile stavqati termoizolaciju). Upotreba stabilnih paropropustqivih izolacionih materijala u izgradwi ili obnovi postoje}ih objekata ( izolacija spoqa{wih ili unutra{wih zidova , izolacija krova, izolacija krovne tavanice i sl.). Kao i upotreba drugih materijala (konstruktivni elementi, obloge i drugo) koji }e doprineti u{tedi energije kako u samom procesu proizvodwe materijala tako i primenom pomenutih materijala.

Odredbe ovog pravilnika se ne primewuju na zgrade za koje se ne izdaje gra|evinska dozvola, zgrade koje se grade na osnovu privremene gra|evinske dozvole kao i na zgrade koje se grade na osnovu gra|evinske dozvole za pripremne radove, radionice, proizvodne hale, industrijske hale koje se ne greju i klimatizuju, zgrade koje se privremeno koriste tokom zimske ili letwe sezone. Pored energetske efikasnosti potrebno je i ispuniti i druge uslove komfora u zavisnosti od namene prostorija:  Vazdu{ni komfor’;  Toplotni komfor;  Svetlosni komfor;  Zvu~ni komfor;

Gore navedene mere energetske efikasnosti ne odnose se samo na budu}e objekte ve} i na postoje}e objekte u dogradwi, rekonstrukciji i adaptaciji. Mere energetske efikasnosti treba da ispune i usklade sa novim normama postoje}i radni i industrijski objekti i kompleksi koji neracionalno upravwaju energijom, i to:  kogeneracija-spregnuta proizvodwa toplotne i elektri~ne energije;  trigeneracija-spregnuto grejawe, hla|ewe i proizvodwa elektri~ne energije;  ugradwu savremenih kotlova (kontrolni ure|aji, ekonomajzer, poboq{ana izolacije, ugra|eni regenerativni gorionici, automatsko odmuqivawe i sl.);

- 51 -  zamena starih kotlova na gas novim kondenzacionim kotlovima;  rehabilitacija sistema za razvod pare;  ugradwa sistema za rekuperaciju;  iskori{}ewe otpadne toplote iz tehnolo{kih procesa;  rehabilitacija sistema komprimovanog vazduha;  rehabilitacija sistema za razvod elektri~ne energije (zamena starih ili predimenzionisanih transformatora i ugradwa kondenzatora sa ciqem da se smawi potro{wa reaktivne elektri~ne energije i sl.).

6.13 STRATE[KA PROCENA UTICAJA PLANSKOG DOKUMENTA NA @IVOTNU SREDINU

Strate{kom procenom dati su op{ti i posebni ciqevi u pogledu za{tite ìvotne sredine u drugim planovima i programima, ciqeva za{tite ìvotne sredine utvr|enih na nivou Republike i me|unarodnom nivou kao i prikupqawem podataka o stawu ìvotne sredine, a prema Zakonu o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Slu`beni glasnik RS”, br. 88/10). Strate{kom procenom dati su mogu}i uticaji na ìvotnu sredinu u planskom podru~ju kao i mere za spra~avawe i otklawawe postoje}ih i potencijalnih zaga|iva~a.

Op{ti ciqevi

Op{ti ciqevi striate{ke procene na osnovu vi{ih planskih dokumenata su:

 Suzbijawe neplanske gradwe i nenamenskog kori{}ewa prostora;  Aktivirawe novih radnih zona za privre|ivawe uz po{tovawe kriterijuma za{tite ìvotne sredine;  Uravnoteèno kori{}ewe prostora;  Optimalno upravqawe i kori{}ewe prirodnih resursa;  Podizawe i ja~awe ekolo{ke svesti, informisawa i obrazovawa stanovni{tva o ekolo{kim problemima ukqu~ivawem javnosti u dono{ewu odluka u pogledu mera za{tite ìvotne sredine;  Sagledavawe i smawewe zaga|ewa ìvotne sredine saglasno op{tim tendecijama u svetu.

Posebni ciqevi

Na osnovu nvedenih op{tih ciqeva strate{ke procene, planiranih namena povr{ina koje su definisane ovim planom, proizilaze posebni ciqevi:

 Za{tita zemqi{ta;  Efikasna za{tita podzemnih voda;  Kontrolisano postupawe sa otpadom;  Za{tita vazduha od zaga|ewa;  Kontrolisano kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta u kontekstu za{tite `ivotne sredine,  Smawewe rizika od mogu}ih udesa u skladi{tima, proizvodnim postrojewima i drugim objektima i pri transportu tj. dopremi sirovina ili otpremawu proizvoda.

- 52 - Ciqevi strate{ke procene

Na osnovu gore navedenih op{tih i posebnih ciqeva za{tite `ivotne sredine kao i planiranim daqim razvojem koji omogu}uje ovaj dokument dati su i ciqevi strate{ke procene:

 Smawewe imisije-koncentracije zaga|uju}ih materija u vazduhu;  Smawewe zaga|ewa povr{inskih i podzemnih voda;  O~uvawe i racionalno kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta;  Pove}awe povr{ina pod {umama;  Unapre|ewe tretmana i deponovawa otpadom, smawewem koli~ine i ponovnom upotrebom-reciklaòm;  Unapre|ewe prikupqawa i uspostavqawe tretmana otpadnih voda pre upu{tawa u ricipijent;  Upravqawe opasnim otpadom;  O~uvaw i adekvatan tretman predela, stani{tai ìvog sveta;  Obezbe|ewe za{tite zdravqa;  Smawewe izloènosti buci i vibracijama;  Smawewe rizika od udesa;  Smawewe rizika od poplava;  Smawewe rizika od {umskih poàra;  Investirawe u za{titu ìvotne sredine  Monitoring vazduha, vode, bike i vibracija

Mogu}i uticaji na `ivotnu sredinu

U planskom podru~ju mogu}i su negativni uticaji na `ivotnu sredinu koji mogu nastati kao posledica planiranih delatnosti i aktivnosti:

 Zaga|ewe vazduha, tla i podzemnih voda radom proizvodnih i drugih objekata koji nisu u skladu sa va`w}im tehni~kim normativima za izgradwu uz primenu tehnologija i procesa koji ne ispuwavaju propisane standard za{tite `ivotne sredine;  Zaga|ewe podzemnih voda usled neadekvatne opremqenosti lokacije i objekata komunalnom infrastrukturom i nekontrolisanog prihvata atmosferske vode sa svih saobra}ajnica i manipulativnih povr{ina;  Zaga|ewe vazduha, zemqi{ta i podzemnih voda usled neadekvatnog i neodgovaraju}eg skladi{tewa sirovina, poluproizvoda i proizvoda i neadekvatnog na~ina prikupqawa otpada;  Pove}awe nivoa buke radom vozila na manipulativnim internim saobra}ajnim povr{inama i radom proizvodnog postrojewa.

Mere za spre}avawe i otklawawe uzroka zaga|ivawa

U ciqu spre~avawa i ograni~avawa negativnih uticaja planiranih sadràja na ìvotnu sredinu, predvi|ene sun eke od mera za spre~avawe i otklawawe postoje}ih i potencijalnih uzroka zaga|ivawa ìvotne sredine:

 Objekti kod kojih dolazi do stvarawa ve}ih koli~ina otpadnih voda (tehnolo{kih, sanitarno-fekalnih, zauqanih atmosferskih) i drugih otpadnih materija, moraju imati re{en problem pravilnog odlagawa otpada i pre~i{}avawe otpadnih voda pre ispu{tawa u ricipijen;  Potrebno je uvesti zelene javne povr{ine u centru naseqa u vidu parka;  Dozvoqeni nivo buke ne sme da prelazi vrednosti predvi|ewe odgovaraju}im propisima (Pravilnik o dozvoqenom nivou buke u `ivotnoj sredini, SGRS, 54/92);  Nije dozvoqena izgradwa objekata za deponovawe opasnog otpada niti bilo kakva druga delatnost koja u sebi sadr`i opasan otpad;

- 53 -  Sve mere predvi|ene uslovima javnih preduze}a moraju biti obuhva}ene predmetnim planom.

Program pra}ewa stawa `ivotne sredine u toku sprovo|ewa plana - Monitoring

Prilikom realizovawa konkretnog projekta u okviru obuhvata plana za koji se ustanovi da }e na bilo koji na~in ugroàvati ìvotnu sredinu mora se u okviru Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu predvideti i monitoring, odnosno pra}ewe stawa ìvotne sredine u neposrednoj okolini. Studijom o proceni uticaja na ìvotnu sredinu }e se definisati:

 Sistematsko i kontinualno pra}ewe;  Merna mesta;  U~estalost merewa;  Ostali tehni~ki detaqi od zna~aja za uspostavqawe monitoring sistema (metodologija i tehnologija).

- 54 - 7.PRAVILA GRA\EWA

7.1 VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJI SE MOGU GRADITI U POJEDINA^NIM ZONAMA I VRSTA I NAMENA OBJEKATA ^IJA JE IZGRADWA ZABRAWENA U DATIM ZONAMA

U gra|evinskom podru~ju naseqa kao i na pojedinim zonama u ataru mogu}a je izgradwa objekata, i to:

Porodi~no stanovawe

U gra|evinskom podru~ju povr{ine namewene porodi~nom stanovawu su zastupqenije. U zoni stanovawa mogu}e je graditi objekte porodi~nog stanovawa sa pomo}nim objektima, gde je glavni objekat stambeni, dok su pomo}ni objekti (ostave, letwa kuhiwa, garaà, pu{nice, pekare i sl.) u funkciji stambenog objekta. Na parceli porodi~nog stanovawa mogu}e je formirawe poqoprivrednog doma}instva, gde je glavni objekat stambeni sa pomo}nim objektima i poqoprivredni objekti maweg kapaciteta, u skladu sa Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i dràwe kopitara, papkara, ìvine i kuni}a (Slu`beni glasnik RS, br. 81/06). Na parceli porodi~nog stanovawa, na posebnim parcelama, mogu}a je izgradwa zanatskog objekta, za preradu i skladi{tewe mesa, proizvoda od mesa, mleka i proizvoda od mleka i meda namewenih za javnu potro{wu, pod uslovom da svojim radom ne ugroàva okolinu, ili da je u sklopu ugostiteqskog objekta, u skladu sa vaè}im zakonskim propisima. Ovi objekti ne mogu biti u sklopu stambenih objekata, niti ulaz u ove prostorije moè biti kroz stambeno dvori{te.

Porodi~no stanovawe sa poslovawem

Na parcelama sa namenom povr{ina porodi~no stanovawe sa poslovawem mogu}e je graditi objekat jednoporodi~nog stanovawa koji je i glavni objekat na parceli, pomo}ni objekti stambenog objekta, objekat male privrede, preduze}a prerade ili proizvodwe.

Radna zona

Povr{ine namewene radnoj zoni planiraju se u pro{irenom delu gra|evinskog podru~ja, na severu. Na parcelama poslovawa mogu}a je izgradwa objekata male privrede, odnosno proizvodne jedinice maweg kapaciteta koje svojim funkcionisawem ne}e ugroàvatu ìvotnu sredinu. U radnim zonama planira se igradwa objekata i kompleksa magacina, prerade, proizvodwe, objekti i pogoni energetike (naro~ito biogas i biomasa). Na parceli poslovawa je mogu}a izgradwa i stana. U radne zone usmeravati kapacitete sa ve}im prostornim zahtevima, kapacitete sa istim ili sli~nim zahtevima u pogledu infrastrukturne opremqenosti i kapacitete sa specifi~nim lokacijskim zahtevima (potencijalni zaga|iva}i). Na rubovima naseqa, se pored objekata male privrede, mogu graditi i industrijski objekti mawih kapaciteta ~ija tehnologija rada i obim transporta ne uti~u negativno na ìvotnu sredinu. Za sve objekte koji mogu imati negativnog uticaja na ìvotnu sredinu potrebno je izraditi Studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu. U nasequ se moè, na posebnim parcelama, dozvoliti izgradwa zanatskog objekta (u skladu sa Pravilnikom o uslovima koji moraju da ispuwavaju objekt za klawe ìvotiwa, obradu, preradu i skladi{tewe proizvoda ìvotiwskog porekla-*Slu`beni list SFRJ *, br. 53/89) za preradu i skladi{tewe mesa, proizvode od mesa, mleka i proizvoda od mleka i meda namewenih za javnu potro{wu, pod uslovom da svojim radom ne ugroàva okolinu, ili da je u sklopu ugostiteqskog objekta. U zoni stanovawa mogu}a je izgradwa radnih objekata ~ija delatnost nije u suprotnosti sa namenom u okruèwu, odnosno koji svojim radom i tehnologijom ne ugroàva susedne objekte.

- 55 - Centralni sadr`aji

U zoni centralnih sadr`aja mogu}e je graditi objekte porodi~nog stanovawa, poslovne objekte (tercijarne delatnosti) i objekti javne namene. U centralnoj zoni je zabrawena izgradwa radnih objekata prerade i proizvodwe.

Sport i rekreacija

Na povr{inama sporta i rekreacije mogu}a je izgradwa objekata, opreme i ure|ewe povr{ina samo u funkciji raznih sportskih aktivnosti.

Za{titno zelenilo

Uz obalu na javnim povr{inama, mogu biti sme{teni objekti vezani za aktivnosti na uvid (npr. molovi) na taj na~in da ne prekidaju kontinuitet koridora kanala Vraw, a u pojasu vi{espratnog zelenila planirati objekte koji ne zahtevaju ve{ta~ku podlogu i osvetqewe (npr. trim staza, de~ije igrali{te, ure|ena zelena povr{ina).

Grobqe

Na povr{inama namewenim za grobqe mogu}a je izgradwa kompleksa grobqa. Kompleks grobqa mogu ~initi pored osnovne funkcije i slede}i objekti: aleje, park, povr{ine namewene za grobna mesta, kapela, spomenik, mauzolej i drugi tematski sadr`aji. Prostorije za potrebe odr`avawe grobqa, (kao {to su ostave, ~uvarska ku}a, cve}ara) planirati u sklopu jednog objekta, bilo u vidu kapele, kapije i sl.

Zona pre~ista~

Zona pre~ista~a planira se na k.p. br. 910 i 911, na ju`noj granici gra|evinskog podru~ja. Na tom prostoru planira se izgradwa objekta infrastrukture i to pre~ista~a otpadnih voda (atmosferskih i fekalnih).

[kolski kompleks

Povr{ina sa osnovnom namenom {kolski kompleks, k.p. br. 900, namewena je za objekte vaspitawa i obrazovawa. Pored glavnog objekta na parceli mogu se graditi i prate}i objekti u wegovoj funkciji. Na parceli {kolskog kompleksa je mogu}e urediti povr{ine kao i izgradwa objekta namewenih sportu i rekreaciji.

Parkovska povr{ina

Povr{ina namewena parku nalazi se na zapadnom delu gra|evinskog podru~ja u zoni stanovawa, na k.p. br. 1171. Lokacija je poznata kao ’Dudara’, i na woj se nalaze stari zasadi dudova, koji su u veoma dobrom stawu. Parkovska povr{ina mo`e se planirati i kao tematski park i u wemu je mogu}a izgradwa objekata i opreme za opslu`ivawe i funkcionisawe takvog prostora (letwikovci, senici, volijeri, peskarnik, ribwak, klackalice, quqa{ke, pewalice…). Parkovske povr{ine mogu se formirati i u okviru parcela saobra}ajnica koje imaju ve}u {irinu (ulica Kamenova i Kujavi~ki sokak), u vidu linijskog parka.

Pijaca

Deo parcele ekonomije ’Grani~ar’, na k.p. br. 3/1 Povr{ina namewen je za pijacu ili tr`nicu. Planira se ure|ewe parcele za potrebe zelene pijace i oprema sa tezgama i potrebnom infrastrukturom. Na parceli je mogu}a izgradwa i tr`nice za potrebe prodaje proizvoda za koje moraju da se ispune sanitarni uslovi.

- 56 - Verski sadr`aji

Verski sadr`aji planiraju se u centralnoj zoni, na katastarskoj parceli br. 898, na kojoj se nalazi seoska crkva. Na parceli je mogu}a izgradwa, pored ve} postoje}e crkve, i drugih prate}ih objekata kao {to su parohijski dom, porodi~ne ku}e, {kole, i drugih, kao i ure|ewe povr{ine parcele u vidu parka.

Ekonomija

Povr{ine namewene ekonomiji jeste povr{ina postoje}e Ekonomije Grabovci, koja se nalazi u ataru na k.p. br. 1290/1 i namewen je primarnoj poqoprivrednoj proizvodwi, odnosno uzgoju stoke. Na prostoru ekonomije se mogu planirati i druge privredne delatnosti, ukoliko lokacija ispuwava uslove.

Ribwak

Povr{ina namewena za ribwak locirana je na k.p. br. 1625/2 i 1627. Na lokaciji planiranoj za ribwak mogu}a je izgradwa prate}ih objekata za potrebe ribwaka (mrestili{ta i sl.) kao i objekat ugostiteqstva kao dopunska delatnost.

Sala{

Definisane su dve lokacije na kojima postoje stambeni objekti sa ekonomskim objektima za poqoprivrednu proizvodwu. Na ovakvim povr{inama mogu}a su doma}instva samo sla{arskog tipa u skladu sa Prostornim planom Op{tine Ruma. Postoje}i sala{i mogu prerasti u turisti~ki kompleks. Osim stanovawa na tim povr{inama mogu}a je i izgradwa objekata etno-turizma i ugostiteqstva, kao vid dopunske delatnosti. Uslovi za izbor novih lokacija namewenih sala{arskom vidu proizvodwe i uslovi za izgradwu objekata i prostornu organizaciju sala{a }e se primewivati iz Prostornog plana Op{tine Ruma.

7.2 USLOVI ZA PARCELACIJU, PREPARCELACIJU I FORMIRAWE GRA\EVINSKE PARCELE, KAO I MINIMALNU I MAKSIMALNU POVR[INU GRA\EVINSKE PARCELE

U zavisnosti od planirane namene na parceli dati su minimalni uslovi za formirawe novih parcela, i to:

Porodi~no stanovawe

 Nepoqoprivredna doma}instva slobodnostoje}eg objekta, minimalne povr{ine parcele 360m2, najmawa {irina uli~nog fronta 12,0m;  Izuzetno, na postoje}im parcelama mogu}a je izgradwa dvojnog stambenog objekta za nepoqoprivredna doma}instva gde minimalna povr{ina parcele treba da iznosi 300m2, najmawa {irina uli~nog fronta 10,0m;  Poqoprivredna doma}instva minimalne povr{ine parcele 1000m2, najmawa {irina uli~nog fronta 20,0m;  Stambeni objekat sa objektom malog porodi~nog privrednog preduze}a, najmawa povr{ina parcele 1000m2, {irina uli~nog fronta najmawe 20,0m;  Privredni objekat prerade i proizvodwe, najmawa povr{ina parcele 1000m2, {irina uli~nog fronta najmawe 20,0m.

Porodi~no stanovawe sa poslovawem

 Stambeni objekat sa objektima malog ili sredweg privrednog preduze}a, najmawa povr{ina parcele 1000m2, {irina uli~nog fronta najmawe 20,0m.

- 57 - Poslovawe

 Najmawa povr{ina parcele u radnim zonama i iznosi 1500m2, dok {irina parcele treba da iznosi najmawe 25,0m.  Za ve}e radne komplekse povr{ina parcele 3000m2 i vi{e {irina parcele treba da iznosi najmawe 50,0m.

Objekti javne namene

 Veli~ina parcele i {irina uli~nog fronta }e se utvr|ivati pojedina~no prilikom izra`enih potreba za novim objektom javne namene u zavisnosti od namene samog objekta, veli~ine i kapaciteta.

Sala{i

 Kod postoje}e parcelacije povr{ina parcele za izgradwu kompleksa sala{a ne mo`e biti mawa od 1000m2, a {irina parcele najmawe 25,0m, odnosno postoje}e parcele ne mogu se daqe usitwavati;  Mogu}a je preparcelacija u vidu ukrupwavawa povr{ine, gde nova parcela za kompleks sala{a ne mo`e biti mawa od 5000m2, u skladu sa odredbama Prostornog plana Op{tine Ruma.

7.3.POLO@AJ OBJEKTA U ODNOSU NA REGULACIJU I U ODNOSU NA GRA\EVINSKE LINIJE

U zavisnosti od planirane namene povr{ina u datoj zoni kao i vrste objekata koji se gradi dati su uslovi za postavqawe objekata u odnosu na regulaciju:

Porodi~no stanovawe i stanovawe sa poslovawem

 Predwa gra|evinska linija-objekti se postavqaju na ve} utvr|enu regulaciju naseqa Grabovci, odnosno na regulacionu liniju, izuzetno novi objekti u izgra|enim ulicama se mogu postaviti do 5,0m od regulacije. Ukoliko se planira garaà ispred stambenog objekta gra|evinska linija se postavqa na 6,0m. Po izri~itoj èqi vlasnika mogu}e je locirawe mah do 10,0m od R.L. ukoliko mikrolokacijski uslovi to dozvoqavaju - ne sme biti ugroèn odnos stambenog sa pomo}nim objektima na vlastitoj i susednim parcelama, tj.stambeni objekat ne moè biti lociran u zonu *prqavih * i poqoprivrednih objekata).  Poloàj objekta u odnosu na daqeg suseda-bo~na gra|evinska linija je 2,5m.  Poloàj objekta u odnosu na blièg suseda-bo~na gra|evinska linija je 0,5m.  Privredni objekat na parcelama stanovawa postavqa se na najmawe 5,0m od regulacije.  Privredni objekat na parcelama stanovawe sa poslovawem postavqa se na najmawe uz zadwu gra|evinsku liniju stambenog objekta, i optimalno do zone obru{avawa.  Objekti poqoprivrede postavqaju se na 15,0m od zadwe gra|evinske linije stambenog objekta (odnosi se i na susedne stambene objekte).

Poslovawe i radne zone

 Objekat poslovawa u centralnoj zoni postaviti na regulacionoj liniji ili najvi{e 5,0m od regulacione linije. Bo~na gra|evinska linija prema daqem susedu postavqa se na 4,0m i 0,5m prema bli`em susedu.  Objekat na parcelama radne zone postaviti na 10,0m od regulacione linije i 4,0m prema granicama susednih parcela.

- 58 - Objekti javne namene

 Objekti javne namene postavqaju se na regulacionu liniju ili najvi{e 10,0m od regulacione linije.  Objekat u odnosu na granice bo~nih susednih parcela postaviti na najmawe 1,0m, optimalno 4,0m.  Za objekte posebne namene kao {to su pre~ista~ i drugi, gra|evinske linije }e se posebno utvr|ivati, prema uslovima Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode i drugih nadle`nih slu`bi.

Sala{

 Predwa gra|evinska linija za postoje}e objekte se poklapa sa regulacijom, odnosno predwom granicom parcele.  Predwa gra|evinska linija za novi objekat se postavqa na 5,0m, od nekategorisanog puta.  Bo~ne gra|evinske linije postavqaju se na najmawe 0,5m prema granicama susednih parcela-obradive povr{ine.  Gra|evinska linija ekonomskih objekata se postavqa na 15, 0m od zadwe gra|evinske linije stambenog i/ ili ugostiteqskog objekta.

7.4 NAJVE]I INDEKSI ZAUZETOSTI I IZGRA\ENOSTI GRA\EVINSKE PARCELE

U zavisnosti od planirane namene povr{ina u datoj zoni kao i vrste objekata koji se gradi na parceli dati su najve}i indeksi izgra|enosti i zauzetosti:

Porodi~no stanovawe

2  Za parcele nepoqoprivrednog doma}instva veli~ine najmawe 360m , kz=50% i ki=1,0;  Za parcele poqoprivrednog doma}instva veli~ine i parcele na kojima su 2 pored stambenog i poslovni objekat najmawe 1000m , kz=40% i ki=0,8; 2  Za parcele poslovawa u zoni stanovawa povr{ine najmawe 1000m , kz=50% i ki=0,5.

Stanovawe sa poslovawem

 Kz=50% i ki=1,0.

Poslovawe

2  Za parcele veli~ine do 1500m , kz=50% i ki=1,0 i za upravne objekte do ki=1,5; 2  Za parcele ve}e od 3000m , kz=30% i ki=0,6;

 Za parcele za staklenike, plastenike i sl. Kz=75% i ki=0,75.

Objekti javne namene

 Kz=60% i ki=2,0

Sala{

 Kz=50% i ki=0,6

- 59 - 7.5 NAJVE]A DOZVOQENA VISINA I SPRATNOST OBJEKATA

U zavisnosti od zone kao i vrste objekata koji se gradi dati su uslovi za vertikalnu regulaciju objekata, odnosno najve}u dozvoqenu visinu i spratnost objekta:

Porodi~no stanovawe

 Slobodnostoje}i i dvojni objekti P+1+Pk;  Pomo}ni objekti P, izuzetno za objekte nespecifi~ne spratnosti kao {to je ambar, pu{nica i sl. P+1;  Ekonomski objekti P, izuzetno sa tavanom;  Poslovni objekat P;

Stanovawe sa poslovawem

 Stambeni objekat P+1+Pk;  Pomo}ni objekti P, izuzetno za objekte nespecifi~ne spratnosti kao {to je ambar, pu{nica i sl. P+1;  Poslovni odnosno radni objekat P, eventualno prizemni sa galerijom, izuzetno ukoliko tehnologija to zahteva P+1.

Poslovawe

 Poslovno administrativni objekat P+1 u radnoj zoni i izuzetno P+2 u centralnoj zoni;  Radni objekat P, eventualno prizemni sa galerijom, izuzetno ukoliko tehnologija to zahteva P+1;  Pomo}ni objekti P.

Objekti javne namene

 P+1.

Sala{

 P ili P+Po, izuzetno objekti turizma i ugostiteqstva P+1.

7.6 USLOVI ZA IZGRADWU DRUGIH OBJEKATA NA ISTOJ GRA\EVINSKOJ PARCELI

U poglavqu 7.1. navedeni su objekti koji se mogu graditi na parcelama u pojedina~nim celinama i zonama kao i objekti koji su zabraweni za izgradwu u datim zonama.

Porodi~no stanovawe

 Pomo}ne objekte tipa ostave, gara`e, letwe kuhiwe, pu{nice planirati na udaqenosti od najmawe 4,0m od glavnog stambenog objekta ili slepqeni uz glavni stambeni objekat, ali se preporu~uje izvo|ewe zida kalkana izme|u.  Ekonomski objekti moraju se graditi na udaqenosti od najmawe 15,0m od glavnog stambenog objekta.  Poqski klozeti i |ubrewaci moraju biti udaqeni najmawe 25,0m od glavnog stambenog objekta.  Poslovni odnosno radni objekat mora biti udaqen optimalno 10,0m od glavnog stambenog objekta.

- 60 - Stanovawe sa poslovawem

 Poslovni objekti tipa kancelarije i trgovine mogu}e je planirati u sklopu stambenog objekta u vidu stambeno-poslovnog objekta.  Na parceli pored stambenog objekta mogu}e je planirati radni objekat udaqen od stambenog optimalno 10,0m.  Pomo}ne objekte tipa ostave, gara`e, letwe kuhiwe, pu{nice planirati na udaqenosti od 4,0m od glavnog stambenog objekta ili slepqeni uz glavni stambeni objekat, ali se preporu~uje izvo|ewe zida kalkana izme|u.

Poslovawe

 Pored glavnog upravnog objekta na parceli planirati radne objekte na udaqenosti od glavnog za zonu obru{avawa odnosno ½ visine vi{eg objekta, ali ne mawe od 4,0m.  Ukoliko se glavni upravni objekat i radni objekta planiraju jedan uz drugi, predvideti kalkanski zid izme|u.  Pomo}ne objekte tipa ostave, gara`e, alatnice i sl. na udaqenosti od najmawe 4,0m od poslovnih objekata ili slepqeni uz objekat, ali se preporu~uje izvo|ewe zida kalkana izme|u.

Objekti javne namene

 U sklopu objekta obezbediti prostor za ostavu za potrebe odr`avawe objekta i parcele kao i ostave za kontejnere za deponovawe komunalnog otpada.

Sala{

 Na parceli pored glavnog objekta-stambenog objekta mo`e se planirati i ugostiteqski objekat ili objekat etno-turizma (restoran, sme{tajni kapaciteti) i to u sklopu glavnog objekta ili odvojenog objekta.  Ekonomski objekti moraju se graditi na udaqenosti od najmawe 15,0m od glavnog stambenog objekta.  Poqski klozeti moraju biti udaqeni najmawe 25,0m od glavnog stambenog objekta.

7.7 USLOVI ZA[TITE SUSEDNIH OBJEKATA

Izgradwom novog objekta ne sme se na bilo koji na~in ugroziti susedni objekti na susednim parcelama (u stati~kom smislu i po pitawu namena koje deluju ugroàvaju}e na postoje}e objekte). Za obezbe|ewe za{tite susednih objekata od obru{avawa i ru{ewa pridràvati se minimalnih odstojawa i to ½ visine ve}eg objekta, ali ne mawe od 4,0m. Septi~ke jame graditi na 10,0m od objekata na susednim parcelama. Stope temeqa, kao i drugi delovi objekta (podzemni ili nadzemni) ne mogu prelaziti granicu parcele prema susednim parcelama. Ukoliko se objekti naslawaju, investitor novog objekta je duàn da preduzme sve gra|evinske mere i primeni propise za za{titu postoje}ih temeqa i nose}e konstrukcije, odnosno za za{titu celokupnog postoje}eg objekta. Kod vezanih objekata, podu`nih objekata i objekata sa poàrnim odeqcima (odeqci sa posebnom tehnologijom) obezbe|ewe od poàra obezbediti izgradwom kalkanskih protivpoàrnih zidova. Primeniti sve tehni~ke mere za{tite susednog postoje}eg objekta. Poèqno je formirawe za{titnog zelenila prema susednom objektu (ìva ograda, grupacija drve}a ili `buwa, drvored i sl.). Otvori na fasadama novog objekta prema postoje}em susednom objektu mogu biti samo sa visokim parapetima (1,8m).

- 61 - Nije dozvoqeno, prema susedu niti javnom prostoru, ispu{tawe neprijatnih mirisa i zaga|enog vazduha, naro~ito izbacivawe putem tehni~kih sprava (kaloriferima, ventilatorima i sl.).

7.8 ARHITEKTONSKI USLOVI

Stanovawe

Objekti porodi~nog stanovawa treba da su u skladu sa neposrednim ambijentom. Oblik i gabarit stambenog objekta treba da prati niz i ritam u okruèwu odnosno ulici u kojoj se nalazi. Objekte projektovati u obrisima i konturama vojvo|anske ku}e i arhitektonskog nasle|a (zabat, erker, kibic fenster, trem, gonak, i sl.) ali izraèna modernim arhitektonskim jezikom (jednostavnim i svedenim linijama i materijalizacijom savremenim materijalima). Posebni uslovi: Planom su predvi|eni uslovi za faznost izgradwe na parceli i to pod uslovom da je u zoni stanovawa glavni objekat stambeni i poslovni objekat ne moè se graditi bez stambenog. Uslovi za dogradwu na parceli odnosno kompleksu mogu}i su do maksimalnog dozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra|enosti i spratnosti. Dogradwa stambenog objekta odobrava}e se do dozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra|enosti i spratnosti. Rekonstrukcija objekata i instalacija odobrava}e se u svrhu poboq{awa stabilnosti i sigurnosti objekta, poboq{awa funkcionalno-tehni~kih karakteristika objekta, mewawe konstruktivnih elemenata, mewawe spoqnog izgleda objekta, pove}awa broja funkcionalnih jedinica. Rekonstrukcija objekta moè se po zahtevima odobriti u vi{e navrata. Adaptacija objekata }e se odobravati u svrhu izvo|ewa gra|evinskih i drugih radova na postoje}em objektu kojima se vr{i promena organizacije prostora u objektu, zamena ure|aja, postrojewa, oprema i instalacija, kojima se uti~e na stabilnost i sigurnost objekta, ne mewaju konstruktivni elementi, ne mewa spoqni izgled i ne uti~e na bezbednost susednih objekata, saobra}aja i ìvotne sredine. U okviru adaptacije je dozvoqeno pretvarawe stambenog u poslovni prostor, veli~ine, sadràja i opreme za delatnost koja je dozvoqena, odnosno nije zabrawena u okviru porodi~ne stambene gradwe. Adaptacija tavana u potkrovqe moè se vr{iti na slede}i na~in: -ako je osnova objekta ve}a, odnosno sam tavan prostraniji, min. nadzidak 1,2m odnosno maksimalno od 1,8m moè biti povu~en od obodnog zida pri ~emu se ne mewa konstrukcija krova; -ako u okviru tavana ne mogu da se re{e potrebe investitora, vr{i se delimi~na rekonstrukcija objekta u smislu propisanih nadzi|ivawa obodnih zidova uz rekonstrukciju krova; -ako su nadzici ve} izvedeni a prostor se tretirao kao tavan, isti se pretvara u potkrovqe na osnovu projekta adaptacije: prostorije, otvori i instalacije. Pretvarawe poslovnog u stambeni u stambemno odnosno stambeno-poslovnom objektu se dozvoqava. Adaptacija pomo}nih objekata u stambeni prostor nije preporu~qiva ali je mogu}a ukoliko se adaptacijom moè dobiti kvalitetan stambeni prostor. Dogradwa, rekonstrukcija, sanacija i adaptacija u okviru radova na jednom objektu i u okviru prethodno navedenih uslova, mogu se kombinovati, a mogu se odobriti u vi{e navrata sve dok su ispo{tovani parametri (najve}a dozvoqena spratnost, dozvoqeni stepen zauzetosti i izgra|enosti i dr.). Dogradwa, rekonstrukcija, sanacija i adaptacija ne mogu se odobriti na objektima koji su bespravno izgra|eni ili na objektima koji su po bilo kom osnovu predmet spora sa vlasnicima odnosno korisnicima objekata i prostora na sopstvenoj i susednim parcelama. Ru{ewe postoje}ih objekata odobri}e se u svrhu izgradwe novih objekata odnosno ure|ewa prostora predvi|eno planom. Ograda: Ograda prema susednim parcelama moè biti do 2,0m, i to zidana, drvena, transparentna, ìva ograda. Zajedni~ke parcele (kompleksi) se ne ogra|uju, ve} za eventualno ogra|ivawe koristiti pejza`ni element-ìva ograda bilo od ~etinara ili listopada. Otpad: Na gra|evinskoj parceli, odnosno sopstvenoj parceli predvideti prostor sa odgovaraju}im posudama za deponovawe ku}nog sme}a, bilo da je u sklopu - 62 - objekta ili nezavisno od wega, a trajna evakuacija vr{i se na gradsku deponiju, preko nadle`nog preduze}a. Prostoru ili objektu za deponovawe sme}a mora de se omogu}i kolski pristup, sa tvrdim zastorom, za vozila za odvo|ewe sme}a.

Sala{

Arhitektonska obrada objekta treba da bude prilago|ena neposrednom ambijentu i okolnom pejza`u. Delovi zgrada, odnosno strukturalni sklop treba da je od uticaja na oblikovawe i vizuelni izgled (prozori, strehe, dimwa~ke kape, tremovi) moraju biti u duhu vojvo|anske ku}e i arhitektonskog nasle|a ovog podru~ja. Ograda oko parcele mora da bude od `ivice, maksimalne visine 1,4m.

Poslovni-administrativni objekti

Op{ti uslovi: Gabarit i oblik objekta definisati u skladu sa namenom objekta, savremenog arhitektonskog izraza. Kota poda prizemqa treba da bude 0,20-0,50m, najvi{e 1,2m. Kota poda prizemqa moè da bude izjedna~ena sa kotom terena ukoliko se tehni~kim re{ewima prevazi|e problem prodirawa podzemnih i atmosferskih voda (drenaà ili polagawem re{etke ili drugih elemenata preko rigola). Sve povr{ine treba da su ravne, ~vrste i otporne na proklizavawe. Denivelaciju od najvi{e 1,2m re{iti stepeni{tem dimenzionisanim u skladu sa spoqa{wim stepenicama 33h13cm ili rampama. Ne preporu~uje se nenatkriveno spoqno stepeni{te. Ukoliko je iskazana potreba za spoqa{wim stepeni{tem broj stepenika ne treba da prelazi {est visina. Stepenice i stepeni{ta treba da su najmawe {irine 120cm, za blago zako{enim ~elom, opremqeno odgovaraju}om podlogom i rukohvatima na visini od 70cm. Ispred ulaznih vrata planirati ravan pe{a~ki plato najmawih dimenzija 1,5h1,5m. Kod upravnih i poslovnih objekata obavezno je izvo|ewe propisanih rampi za savladavawe visinske razlike za lica sa invaliditetom. Nagib rampe ne moè biti ve}i od 5% (1:20), a izuzetno 8,3% (1:12). Najve}a dozvoqena ukupna duìna rampe (koje mogu biti jednostrane i dvostrane) u posebnom slu~aju iznosi 15m; rampe duè od 6m, a najvi{e 9m razdvajaju se odmori{tima najmawe duìne 150cm, dok je najmawa {irina 90cm, sa odgovaraju}om podlogom, ivi~wacima i rukohvatima na visini od 70cm. Ulaz u zgradu treba da bude natkriven, bilo uvla~ewem u objekat ili postavqawem nadstre{nice. Ulaz poslovnog objekta re{iti vetrobranom. Dimenzija ”dubine” vetrobrana treba da bude najmawe {irini krila vrata uve}anoj za 91cm. Visina poslovnih prostorija treba da je najmawe 3,0m. [irina hodnika treba da iznosi najmawe 90cm. Dimenzije otvora uskladiti sa planiranom namenom objekta ili prostorija. Svetla {irina vrata treba da iznosi najmawe 90cm. Instalacije projektovati u skladu sa va`}im normativima, tako da budu vidqivi i dostupni usled mogu}ih kvarova i drugih akcidenata. Celokupno ure|ewe zelenih povr{ina treba da je u skladu sa arhitektonskim izrazom kompleksa objekata ili samo poslovnog objekta. Posebni uslovi: Planom su predvi|eni uslovi za faznost izgradwe na parceli. Uslovi za dogradwu na parceli odnosno kompleksu mogu}i su do maksimalnog dozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra|enosti i spratnosti. Na parceli su dozvoqeni adaptacija i rekonstrukcija objekta u skladu sa novim potrebama investitora. Na parceli je mogu}e ru{ewe objekta za potrebe izgradwe novog objekta a u skladu sa planiranom namenom prostora. Ozelewavawe: Nivo ozelewenosti bloka, odnosno pojedina~no parcele, jeste minimalno polovina slobodnih povr{ina, odnosno najmawe 25% pojedina~ne gra|evinske parcele. Prilikom planirawa i izgradwe zelenih povr{ina mogu}e je koristiti sve elemente i objekte pejza`ne arhitekture (klupe, osvetqewe, senila, pergola, letwikovci i dr.). Ispred ili oko administrativno-poslovnog ili upravnog objekta urediti dekorativnim zasadom. Od zasada koristiti jednogodi{we, vi{egodi{we, `bunaste, drvenaste i druge vrste. Koristiti pre svega autohtoni listopadni zasad, eventualno dekoratvni zimzeleni zasad u mawoj meri. Drvenaste

- 63 - vrste saditi na najmawoj udaqenosti od 1,0m od podzemnih vodova infrastrukture i 3,0m od vodova nadzemne infrastrukture. U okviru parkinga putni~kih vozila planirati drvored. Otpad: Na gra|evinskoj parceli, odnosno sopstvenoj parceli predvideti prostor sa odgovaraju}im posudama za deponovawe komunalnog otpada, bilo da je u sklopu objekta ili nezavisno od wega, a trajna evakuacija vr{i se na gradsku deponiju, preko nadle`nog preduze}a. Prostoru ili objektu za deponovawe sme}a mora de se omogu}i kolski pristup, sa tvrdim zastorom, za vozila za odvo|ewe sme}a.

Poslovni-prera|iva~ki, proizvodni i skladi{ni objekti

Op{ti uslovi: Gabarit i oblik objekta definisati u skladu sa namenom, odnosno tehnolo{kim procesom i funkcionalnom organizacijom, a u savremenom arhitektonskim izrazom. Kota poda prizemqa treba da bude okvirno 0,20m. Kota poda prizemqa moè da bude izjedna~ena sa kotom terena ukoliko se tehni~kim re{ewima prevazi|e problem prodirawa podzemnih i atmosferskih voda (drenaà ili polagawem re{etke ili drugih elemenata preko rigola. Ukoliko funkcionalna organizacija (zona utovara i istovara) i/ili tehnologija to zahteva kota poda prizemqa moè iznositi do 1,3m (izjedna~en sa nivoom prikolice teretnog vozila), izuzetno i vi{e. Visinu objekta odnosno prostorija treba uskladiti sa tehnolo{kim procesom, funkcionalnom organizacijom kao i dimenzijama pogona ili opreme. Otvori se projektuju u skladu sa funkcionalnom organizacijom, tehnolo{kog procesa i poloàja objekta na parceli, s tim da se ne ugroàva okolina. Instalacije projektovati u skladu sa va`}im normativima, tako da budu vidqivi i dostupni usled mogu}ih kvarova i drugih akcidenata. Skladi{ta i magacini mogu biti zatvornog, otvorenog i poluzatvorenog tipa, i to u vidu platformi, platoa, nadstre{nica ogra|enih ili bez ograde i sl. Pomo}ni, prate}i objekti, ure|aji i oprema jesu svi objekti koji opsluùju kompleks objekata pogona kao {to su portirnica, oprema za su{ewe i druge komore kao i pogoni koji stoje na otvorenom bilo da su nasloweni na objekat ili stoje nezavisno. Ovi objekti su ve}inom monta`ni, koji imaju odgovaraju}u proizvo|a~ku projektnu dokumentaciju, a u skladu su sa vaè}im normativima i tehni~kim osobinama. Objekti se postvqaju na betonsku podlogu, okvirno kota poda treba da iznosi 0,1m, u zavisnosti od vrste opreme. Za pogone na otvorenom podloga treba da je odgovaraju}e nosivosti, ukoliko to tehnologija zahteva potrebno je izvesti odgovaraju}i fundament. Opremu tipa agregata i sli~nih, koja je lako dostupna, treba za{titi odgovaraju}om ogradom odnosno re{etkom (tipa kaveza). Objekti poqoprivredne prerade, proizvodwe poqoprivrednih proizvoda i proizvodwe organske hrane zbog svoje specifi~nosti }e se graditi prema drugim standardima HACCP i drugi, te }e se svaka lokacija posebno analizirati. Posebni uslovi: Planom su predvi|eni uslovi za faznost izgradwe na parceli. Uslovi za dogradwu na parceli odnosno kompleksu mogu}i su do maksimalnog dozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra|enosti i spratnosti. Na parceli su dozvoqeni adaptacija i rekonstrukcija objekta u skladu sa novim potrebama i zahtevima tehnologija a na zahtev investitora. Na parceli je mogu}e ru{ewe objekta za potrebe izgradwe novog objekta a u skladu sa planiranom namenom prostora. Ozelewavawe: Ozelewavawe povr{ina unutar pojedina~nih radnih kompleksa treba da favorizuje utohtone drvenaste i `bunaste vrste kao i primerke egzota za koje je potvr|eno da se dobro adaptiraju datim uslovima sredine a, po mogu}nosti, ne spadaju u kategoriju invazivnih. U skladu sa urbanisti~kim parametrima za odgovaraju}i nivo ozelewenosti bloka u privrednim zonama, preporuka u vezi minimalne zastupqenosti ozelewenih povr{ina (bez parking) na prostoru predvi|enom za razvoj poslovnih delatnosti (lokacije veli~ine 0,5-50 ha) treba da bude: 20% na parceli do 1 ha, 25% na parceli 1-5 ha i 30-50% na parceli od 5 ha. Celokupno ure|ewe zelenih povr{ina treba da je u skladu sa arhitektonskim izrazom kompleksa objekata ili samo poslovnog objekta.

- 64 - Prilikom planirawa i izgradwe zelenih povr{ina mogu}e je koristiti sve elemente i objekte pejza`ne arhitekture (klupe, osvetqewe, senila, pergola, letwikovci i dr.). Pristupne staze, platoi i druge parterne povr{ine izvesti od betonskih, opekarskih, kamenih ili drugih elemenata na odgovaraju}oj podlozi, u skladu sa arhitektonskim izrazom. Parterne povr{ine izvesti sa popre~nim padom od 2%. Re{iti problem odvodwavawa odnosno slivawa atmosferskih voda sa parternih povr{ina rigolama, drenaòm i sl. Ostale zelene povr{ine u okviru kompleksa pogona zatraviti. Poèqno je formirawe za{titnog zelenila prema susednim parcelama. Ograde: Ogradu kao element oblikovawa uskladiti sa celokupnim arhitektonskim izrazom. Ogradu prema susednim parcelama planirati na sopstvenoj parceli, gde fundament ne moè prelaziti granicu susedne parcele. Ograde mogu biti:  industrijska visine do 2,2m, zidana ili monta`na;  ìva ograda {irine do 0,8m, visine najvi{e 2,5m;  ì~ana u visini 2,2m u kombinaciji sa drvoredom;  I druge u skladu sa namenom kompleksa.

Ograda mora biti izvedena od ~vrstih materijala, stati~ki stabilna, otporna na spoqne uticaje kao {to su vetar i sneg. Otpad: Otpad iz tehnolo{kog procesa deponovati na za to predvi|enom mestu (plato, nadstre{nica) ili odlagati u odgovaraju}e kontejnere. Otpad sa parcele evakuisati putem nadle`ne slu`be ili u sopstvenoj re`iji. Otpad je mogu}e koristiti za daqu preradu i proizvodwu, te se u tom slu~aju predvi|a odlagawe na odgovaraju}em mestu u sklopu radnog kompleksa, u zavisnosti od funkcionalne organizacuje tehnolo{kog procesa.

Objekti javne namene

Op{ti uslovi: Objekte javne namene projektovati u skladu sa savremenim tokovima u funkcionalnom, oblikovnom smislu i materijalizaciji, a prema zahtevima i potrebama naseqa Grabovci. Posebni uslovi: Planom su predvi|eni uslovi za faznost izgradwe na parceli. Uslovi za dogradwu na parceli odnosno kompleksu mogu}i su do maksimalnog dozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra|enosti i spratnosti. Postoje}e objekte mogu}e je adaptirati i uskladiti sa savremenim potrebama, rekonstruisati i dograditi, pod uslovima da se ne naru{i postoje}i arhitektonski izraz, da se redizajnira postoje}i arhitektonski izraz. Objekat javne namene je mogu}e sru{iti da bi se izgradio novi objekat u potpuno svremenom duhu. Ukoliko je mogu}e da se u novi objekat javne namene ugradi neki arhitektonski elemenat prethodnog objekta da bi se obezbedila veza i kontinuitet arhitektonskog toka u vremenu i prostoru. Ozelewavawe: Nivo ozelewenosti bloka, odnosno pojedina~no parcele, jeste minimalno polovina slobodnih povr{ina, odnosno najmawe 25% pojedina~ne gra|evinske parcele. Prilikom planirawa i izgradwe zelenih povr{ina mogu}e je koristiti sve elemente i objekte pejza`ne arhitekture (klupe, osvetqewe, senila, pergola, letwikovci i dr.). Ispred ili oko administrativno-poslovnog ili upravnog objekta urediti dekorativnim zasadom. Od zasada koristiti jednogodi{we, vi{egodi{we, `bunaste, drvenaste i druge vrste. Koristiti pre svega autohtoni listopadni zasad, eventualno dekoratvni zimzeleni zasad u mawoj meri. Drvenaste vrste saditi na najmawoj udaqenosti od 1,0m od podzemnih vodova infrastrukture i 3,0m od vodova nadzemne infrastrukture. U okviru parkinga putni~kih vozila planirati drvored. Otpad: Na gra|evinskoj parceli, odnosno sopstvenoj parceli predvideti prostor sa odgovaraju}im posudama za deponovawe komunalnog otpada, bilo da je u sklopu objekta ili nezavisno od wega, a trajna evakuacija vr{i se na gradsku deponiju, preko nadle`nog preduze}a. Prostoru ili objektu za deponovawe sme}a mora de se omogu}i kolski pristup, sa tvrdim zastorom, za vozila za odvo|ewe sme}a.

- 65 - 7.9 USLOVI I NA^IN OBEZBE\IVAWA PRISTUPA PARCELI I PROSTORA ZA PARKIRAWE

Svaka gra|evinska parcela mora imati obezbe|en direktan pristup u javni prostor-ulicu ili posredno preko druge parcele prema ugovoru o slu`benosti prolaza. Kolski pristup mora biti izveden sa tvrdim zastorom otpornim na proklizavawe. Kolski pristup mora biti obezbe|en u dno parcele. Prelaz preko putnog ili melirativnog kanala mora se obezbediti zacevqewem istog u skladu sa nadle`nim upravqa~em kanala. Kolski pristup za parcele porodi~nog stanovawa treba da je najmawe {irine 2,5m. Kolski pristup za parcele poqoprivrednih doma}instava treba da je najmawe {irine 4,0m. Kolski pristup za parcele na kojima se odvija poslovawe treba da je najmawe {irine 5,0m ukoliko se koristi kao ulaz-izlaz i 3,0m kod zasebnih ulaza ili izlaza (prstenasta jednosmerna interna saobra|ajnica). Uslove i na~in prikqu~ewa gra|evinske parcele utvrdi}e nadleqno preduze}e za svaku parcelu pojedina~no a na zahtev Investitora. Parkirawe vozila planirati na sopstvenoj parceli, izuzetno na parcelama javnih objakata koji za to nemaju uslove parkirawe obezbediti u javnom prostoru. Za objekte javne namene prilikom izrade Urbanisti~kog projekta predvideti parkirawe na parceli. Parkirawe za javne objekte i objekte poslovawa parkirawe je mogu}e obezbediti i u objektu sopstvene gara`e ili javne gara`e. Na parcelama radnih kompleksa broj parkirnih mesta }e se utvr|ivati posebno za svaku lokaciju urbanisti~kim uslovima Lokacijskom dozvolom i Urbanisti~kim projektom.

7.10 POSEBNI USLOVI

Posebni uslovi se odnose na Uslove kojima se objekti ~ine pristupa~nim osobama sa invaliditetom, koji pojedini objekti moraju da ispuwavaju. Pored Javnih povr{ina i objekata ove uslove moraju da ispuwavaju i poslovno-administrativni objekti odnosno objekti sa vi{e spratova. Prilikom planirawa i izgradwe navedenih objekata potrebno je pridr`avati se Pravilnika o tehni~kim standardima pristupa~nosti (*Slu`beni glasnik RS*, br. 19/2012).

 Obavezno je izvo|ewe propisanih rampi za savladavawe visinske razlike za lica sa invaliditetom. Nagib rampe ne moè biti ve}i od 5% (1:20), a izuzetno 8,3% (1:12). Najve}a dozvoqena ukupna duìna rampe (koje mogu biti jednostrane i dvostrane) u posebnom slu~aju iznosi 15m; rampe duè od 6m, a najvi{e 9m razdvajaju se odmori{tima najmawe duìne 150cm, dok je najmawa {irina 90cm, sa odgovaraju}om podlogom, ivi~wacima i rukohvatima na visini od 70cm.  Ulaz u zgradu treba da bude natkriven, bilo uvla~ewem u objekat ili postavqawem nadstre{nice. Ulaz objekta re{iti vetrobranom. Dimenzija ”dubine” vetrobrana treba da bude najmawe {irini krila vrata uve}anoj za 91cm;  Najve}a dozvoqena ukupna duìna rampe (koje mogu biti jednostrane i dvostrane) u posebnom slu~aju iznosi 15m; rampe duè od 6m, a najvi{e 9m razdvajaju se odmori{tima najmawe duìne 150cm, dok je najmawa {irina 90cm, sa odgovaraju}om podlogom, ivi~wacima i rukohvatima na visini od 70cm;  Stepenice i stepeni{ta treba da su najmawe {irine 120cm, sa {irinom gazi{ta 30cm a visinom stepenika 15cm, za blago zako{enim ~elom, opremqeno odgovaraju}om podlogom i rukohvatima na visini od 70cm;  Svetla {irina vrata treba da iznosi najmawe 90cm;  [irina hodnika treba da iznosi najmawe 90cm;  Sve povr{ine i tokovi za kretawe lica sa posebnim potrebama treba da su uo~qivi (kori{}ewe kontrasta) ravni, ~vrsti i otporni na proklizavawe, i dr.

- 66 - 8.PODACI PRIBAVQENI OD NADLE@NIH JAVNIH PREDUZE]A, INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA

Od nadle`nih JP koja upravqaju odre|enim infrastrukturama za izradu PGR-e su pribavqene saglasnosti i tehni~ki uslovi i isti se ugra|uju u plan kroz pravila i uslove za ure|ewe i izgradwu, kao i kroz mere za{tite.

Tabela 6.1. Spisak pribavqenih uslova i saglasnosti od nadle`nih preduze}a Redni INSTITUCIJA Delovovdni broj i Napomena broj datum 1. JP "Gas Ruma" Ruma br.32.49.1 od dana 12.12.2011. 2. TELEKOM SRBIJA br. 5035-392372/1 Izvr{na jedinica SM Od dana 14.12.2011. 3. MINISTARSTVO UNUTRA[WIH POSLOVA br. 217-1037/11 Sektor za vanredne situacije u SM od dana 15.12.2011. Odsek za preventivnu za{titu 4. Op{tinska uprava, Odeqewe za dru{tevene br.slu`beno/2012 delatnosti, Ruma od dana 09.01.2012. 5. Repububli~ki hidrometeoroli{ki zavod, Beograd br.92-III-1-124/2011 od dana 21.12.2011. 6. JAVNO PREDUZE]E ZA GRA\EVINSKO ZEMQI[TE I br. 967/2011 PUTEVE RUMA od dana 22.12.201. 7. REPUBLIKA SRBIJA br.3971-5/2011. Slu`bena MINISTARSTVO ODBRANE od dana 13.01.2012. tajna SEKTOR ZA MATERIJALNE RESURSE 8. Pokrajinski zavod za za{titu prirode, Novi Sad br.03-2050/2 od dana 16.01.2012. 9. Zavod za za{titu spomenika kulture br.418-08/11 Sremska Mitrovica od dana 16.01.2012. 10. Elektrovojvodina, ED "Ruma" br.UTD-350/2011 Ruma od dana 17.01.2012. 11. POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POQOPRIVREDU, br. slu`beno VODOPRIVREDU I [UMARSTVO od 26.1.2012. 12. JVP Vode Vojvodine, Novi Sad br.I-1524/6-11 od dana 30.01.2012. 13. Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i br.350-01-49/2011- vodoprivrede, Sektor poqoprivredne inspekcije 04 od dana 02.03.2012. 14. JP SKLONI[TA br.42-67/12-1 od dana 12.04.2012. 15. MINISTARSTVO ODBRANE br.3971 -5/2011 SEKTOR ZA MATERIJALNE RESURSE od dana 13.01.2012. UPRAVA ZA INFRASTRUKTURU Odeqewe za pripremu nepokretnosti po Master planu 16. POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POQOPRIVREDU, br.104-325- Re{ewe o VODOPRIVREDU I [UMARSTVO 1162/2011-01 vodnim od dana 03.08.2012. uslovima 17. MESNA ZAJEDNICA GRABOVCI br. slu`beno Anketa od dana 11.09.2012. 18. JP “Vodovod” Ruma br. 2406/1 od dana 25.09.2012. 19. JP “Vojvodina{ume” br. : 03-2902 [umsko gazdinstvo “SREMSKA MITROVICA” od dana 09.11.2012.

- 67 -