DOCSLIB.ORG

Les Sоurces Écrites Sur Le Verre Et La Prоductiоn Verrière À Dubrоvnik

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Les Sоurces Écrites Sur Le Verre Et La Prоductiоn Verrière À Dubrоvnik СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ ПОСЕБНА ИЗДАЊА Књига 9 АРХИВСКА ГРАЂА О СТАКЛУ И СТАКЛАРСТВУ У ДУБРОВНИКУ (XIV - XVI ВЕК) Сабрала и уредила ВЕРЕНА ХАН БЕОГРАД 1979. www.balkaninstitut.com АРХИВСКА Г РАЪА О СТАКЛУ И СТАКЛАРСТВУ У ДУБРОВНИКУ Сабрала и у редила ВЕРЕНА ХАН www.balkaninstitut.com ACADEMIE S ERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUTES D ETUDES BALKANIQUES EDITIONS SPECIALES No 9 LES S OURCES ECRITES ESUR L VERRE ETA L PRODUCTION VERRIERE A D UBROVNIK (XIV" - X VI" siècles) Recueilli e t rédigé par V ERENA HAN Rédacteur R ADOVAN SAMARDZIC Membre c orrespondant de Г Académie Serbe des Sciences et des Arts, Professeur de Г Uni versité, Directeur de Г Institut des Etudes balkaniques Présenté à l a Séance du Conseil scientifique de Г Institut des Etudes balkaniques, le 29 de cembre 1978 et à la III. Séance de la Classe des Sciences Historiques de Г Académie, le 4 avril 1 979. BELGRADE 1 979 www.balkaninstitut.com СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ ПОСЕБНА ИЗДАЊА Књига 9 АРХИВСКА ГРАЂА О СТАКЛУ И СТАКЛАРСТВУ У ДУБРОВНИКУ (XIV - XVI ВЕК) Сабрала и уредила В ЕР ЕН А ХАН Уредник РАДОВАН САМАРЏИЋ Дописни члан Српске Академије наука и уметности, професор Универзитета, директор Балканолошког института САНУ Примл>ено на седници Научног већа Балканолошког института 29. децембра 1978. и на III седници Одел>ења историјских наука САНУ 4. априла 1979. БЕО ГРАД 1979. www.balkaninstitut.com Рецензента др Сима Ћирковић, дописни члан САНУ др Радован Самарцић, дописни члан САНУ www.balkaninstitut.com САДРЖАЈ П р ед го в о р .................................. 1 Скраћенице . .................................................................................... j j Д о кум ен ти ....................................................................................................13 Index n o m in u m ....................................................................................351 Index lo co ru m .........................................................................................371 Index rerum ..................................................................................................375 www.balkaninstitut.com www.balkaninstitut.com ПРЕДГОВОР I О стаклу и слакларслву у прошлосли Дубровника једва ла je дос- кора било uurra познало. Уопште, историографија о производњи ове блиставе и привлачне малернје за цело подручје Југославије још je доела скромна, као шло се, уослалом, у односу на слакло и сла- кларслво из пролеклих векова за Балканско полуослрво у целини нуде још многе леме за изучавање. Нису пролекле ни пуне лри деценије од кад су се у југословенс- кој библиографији појавили први наговешлаји о послојању произ- водње слакла у сларом Дубровнику. О ломе je лек последњих година у лемалски разнородним слудијама и написима нешло више речено. Међулим, још увек није написан један целовил приказ ислоријског развоја дубровачког слакларслва, јер за ло нису биле извршене по- лребне припреме, пре свега није била сислемалски испилана архивска грађа. За основу досадашњим чланцима и слудијама о дубровачком слаклу и слакларслву послужила je грађа из Хислоријског архива у Дубровнику. До ове збирке дубровачких списа сакуп.ъених на лу лему објав.гено je , ипак, свега двадеселак докуменала. Извесносл да у Хислоријском архиву у Дубровнику, у књигама бриж.ъиво вођене дубровачке админислрације, има много више пода- лака о слаклу и његовој производњи од грађе која je објав.гена, и да je њен значај много шири од локалног, полакла ме да започнем рад на сислемалском ислраживању дубровачких архивских фондова са ци.ъем да сакупим грађу за ислорију дубровачког слакларслва и њего- вих веза са зем.ъама у залеђу. Наслојања да се писана грађа о једном заналу, доела ексклузив- ном, липично градском, релко негованом и много цењеном у прошло- сли, нису локом рада била увек успехом награђена. Taj мучан посао понекад се сводио на упорно и вишедневно, али безуспешно прелисла- вање архивских књига, док се најзад не би појавио неки запис според- ног значаја или понеки докуменл који би својом садржином бацио више свеллосли на слакларску делалносл у граду и дао нове подсли- цаје за да.ъи рад. Прве весли о слаклу и слакларслву у Дубровнику поличу с по- челка XIV века, а последњи подаци који сведоче о пропадању произ­ водив слакла у граду забележене су у последњим деценијама XVI века. www.balkaninstitut.com 8 Иако а рхивска грагЈа о стаклу и стакларству у Дубровнику у це- лини није нарочито обимна, пошто тај занат овде и није никад досе- гао степен развијености неких других, на пример сликарства, зла- тарства или производње сукна, подаци неједнаког значаја, раштрканн по административним књигама дубровачких институција, једном са- гледани као целина допуњују се, тумаче, мегЈусобно објашњавају и повезују у логични историјски след, којим се јасно оцртавају обриси тровековног развоја који је текао од скромних почетака до пуног цве- тања и од постепеног назадовања до коначног замирања. ГраТ)а о с таклу и стакларству у Дубровнику садржи преписе до- кумената из четрнаест систематски испитаних серија архивских књига. Исписивани су још и документи из неких других серија у слу- чајевима је на њих упупивала административна веза. Збирка не пред- ставл,а избор грагЈе, јер су у њој садржани безмало сви списи који су на било који начин или у било којој вези важни за познавање развоја стакларства у Дубровнику и оних непосредних или посредних манифе- стација које га прате. У обзир су такогје узимани документи у којима се помињу личности повезане за материју која се изучава, као и списи са наводима о предметима од стакла без ознаке одакле су пореклом. Потоњи документи били су нарочито важни за познавање врста ста- клених предмета, за стицање знања о стакларској терминологији и о ширини кориштења појединих врста стакларије у самом Дубровнику и на његовом ширем подручју. Текстови с вих важнијих докумената дати су у целини, а само мањи број у изводу, и то најчешпе они у којима се наводе предмети од стакла, јер би доношење целог садржаја у том случају оптеретило Гра1)у безначајним појединостима. Изводи из документа са наводима о стакленим предметима уврштени су у општи хронолошки ток свих исписа, што је пре свега важно за доношење извесних закл,учака, зас- нованих било на учесталости јавл,ања тих предмета у одре1)еном пе- риоду или пак на малобројности таквих навода. Приликом и списивања докумената и њихове обраде за објавл,и- вање поштивана су основна начела која је академик Јорјо Тадип при- менио у својој Гра1)и о сликарској школи у Дубровнику, првој у Југо- славији објавл,еној архивској збирци о једном нашем средњовеков- ном занату. II Ова Г ра1)а открива Дубровник као стакларски центар, један од ретких на Балкану уопште, а колико се до сада зна, и са најдужом поз- натом историјом. Развој с такларства у Дубровнику био је под јачим или слабијим утицајима млетачко-муранске производње, зависио је понекад од му- ранских стаклара, а посебно од сировина, више или мање квалитет- них, довожених с разних страна Средоземл,а. Дубровачка в лада, заинтересована за развој стакларства, потпо- магала је стакларску делатност подизањем радионица или издавањем општинских зграда, позивањем страних мајстора кад би понестало www.balkaninstitut.com домапих л »уди, давањем зајмова стакларима за набавку дрва, сиро- вина и градњу пепи. Документи обавештавају о младипима који су се оспособл,авали за занат, о предметима које су израг)ивали домапи за- натлије или странци, најчешпе стаклари из Мурана, затим сведоче о трговини стаклом у граду или о гранању те трговине преко мег^а Репу- блике, или још дал,е, чак преко мора, говоре о учешпу вдастеле у тој трговини, о друштвима која су организована ради промета стаклом и другом. Од к раја XV до шездесетих година XVI века стакларска произ- водња у Дубровнику имала је своје »златно доба«. Трговина стаклом се разгранала, па је производња расла. У петој и шестој деценији XVI века дубровачка стакдена роба извози се у знатним количинама у Турску и на известан начин постаје конкурентна млетачко-муранској роби. У последњим деценијама истог столепа, ме1)утим, дубровачки стаклари готово да се и не баве више производњом стакла, веп се окрепу трговини разном робом. Занат заостаје и пропада. У то време су муранске радионице и њихови уметнички производи постали нај- више цењени у Европи, а посебно на Оријенту. Кад је крајем XVI века отворена сплитска скела и кад се преко ње почела превозити разна мдетачка роба у унутрашњост Балкана, и дал,е на Исток, улога Дубровника кас произво1)ача стакла или посредника у трговању мле- тачко-муранским стаклом много је изгубила од свога значаја и важно- сти. III Историјске о колности довеле су до тога да ниједан од досад поз- натих центара производње стакла на Балкану у прошлости не распо- лаже тако обимном писаном гравом о развоју овог заната као Дубров- ник. Стога је значај Гра1)е о стаклу и стакларству у томе граду знатно шири од наслова књиге у којој се она објавл,ује. Поред чињенице што доприносе најширем могупем познавању самог стакларског за- ната у Дубровнику и свега онога што ову делатност посредно или не- посредно прати, архивске вести о стаклу и стакларству уклапају се у општу привредну историју овог града, проширују сазнања о етнич- ком саставу његових становника, о њиховој материјалној култури или цивилизацији уопште, а уз то доприносе проучавању друштвених прилика, начина живота појединих слојева становништва и односа ме1)у њима, дају податке о правним институцијама и другом. Поштоу с дубровачки стакларски производи били предмет трго- вине у балканским просторима, Гра1)а о стаклу и стакларству
Load more

Recommended publications
  • Palača Luccari Na Pustijerni: Obnova Dubrovačke Stambene Arhitekture
    Peristil 56/2013 (127–142) Katarina Horvat-Levaj, Relja Seferović: Palača Luccari na Pustijerni Katarina Horvat-Levaj Palača Luccari na Institut za povijest umjetnosti, Zagreb Relja Seferović Pustijerni: obnova Zavod za povijesne znanosti HAZU, Dubrovnik dubrovačke stambene Izvorni znanstveni rad / Original scientific paper UDK / UDC: 728.3.034.5(497.5 Dubrovnik) arhitekture nakon 4. 11. 2013. potresa 1667. godine u svjetlu novih arhivskih istraživanja Ključne riječi: Dubrovnik, Pustijerna, vlasteoska obitelj Luccari, palača, renesansa, obnova nakon potresa 1667. godine Key words: Dubrovnik, Pustijerna, Luccari family palace, Renaissance, restoration after the 1667 earthquake Palača u Bandurevoj ulici 3 na Pustijerni, tradicionalno pripisivana vlasteoskoj obitelji Kaboga, pripada među najkvalitetnija ostvarenja renesansne stambene arhitekture u Dubrovniku, te je kao takva bila građevinski i restauratorski istražena 1980-ih godina. Novootkriveni dokumenti o njezinoj obnovi nakon potresa 1667. godine u Državnom arhivu Dubrovnika ne samo da su pokazali nove pojedinosti o povijesti gradnje same palače nego su otkrili da je u prošlosti pripadala vlasteoskoj obitelji Luccari (čiji grb, krivo tumačen kao Kabogin, obilježava njezine pročelne portale). Troškovnik obnove, vođene od 1670. do 1674. godine, donoseći imena majstora, ujedno svjedoči da je u kontekstu obnove dubrovačke stambene arhitekture neposredno nakon potresa, palača Luccari, u stanovitim elementima, poput formiranja otvorenog prostora s paviljonom, imala i svojevrsno prototipsko
    [Show full text]
  • Huius... Est Omnis Reipublicae Potestas: Dubrovnik's
    Z.Dubrovnik Zlatar, Huius... Annals est 6 (2002): omnis reipublicaepp. 45-65 potestas... 45 Original paper UDC 929.7(497.5 Dubrovnik) "1440/1460" UDC 321.15(497.5 Dubrovnik) "1440/1460" UDC 94(497.5 Dubrovnik) "1440/1460":32 HUIUS... EST OMNIS REIPUBLICAE POTESTAS: DUBROVNIK’S PATRICIAN HOUSES AND THEIR PARTICIPATION IN POWER (1440-1640) ZDENKO ZLATAR ABSTRACT: This study is an analysis of the share that each patrician house had in the exercise of the most important functions in government (the Rec- tor, the member of the Minor Council, the Senator, the Guardian of Justice), and the ratio of these houses in the Major Council. Some houses secured more offices than they were entitled to according to their numerical strength in the Major Council (Gradi/GradiÊ, Gondola/GunduliÊ, Georgi/–ureviÊ, Cerva/ CrijeviÊ, Menze/MenËetiÊ, Zamagno/DæamanjiÊ, Resti/RastiÊ, Bona/BuniÊ), while others did not get their fair share (Caboga/Kaboga, Sorgo/SorkoËeviÊ, Pozza/PuciÊ, Ragnina/Ranjina, Bobali/BobaljeviÊ, Gozze/GuËetiÊ). Despite these differences, one cannot talk of an oligarchy within Dubrovnik’s ruling class. Introduction The patriciate held the monopoly of power in the Republic of Dubrovnik for four and a half centuries, i.e. from the departure of a Venetian Rector Zdenko Zlatar is Reader in Slavic History at The University of Sydney. Address: Department of History, The University of Sydney, Sydney, N.S.W. 2006, Australia This article has already been published in Croatian under the following title: ≈Huius... est omnis reipublicae potestas: sudjelovanje vlasteoskih rodova u vlasti (1440-1640).« Anali Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku 40 (2002): pp.
    [Show full text]
  • Dubrovački Zemljišnik Diobe Zemlje U Stonu I Pelješcu Iz God. 1336
    Josip Lučić NAJSTARIJA ZEMLJIŠNA KNJIGA U HRVATSKOJ — DUBROVAČKI ZEMLJIŠNIK DIOBE ZEMLJE U STONU I PELJEŠCU IZ GOD. 1336. Dubrovačka komuna je 1326. osvojila i zaposjela Ston i Stonski rat (Pelje­ šac). Nekoliko godina kasnije car Dušan je poveljom 22. I. 1333. odobrio stje­ canje davši joj čitav poluotok sa Stonom (i drugim zemljištem) »u baš­ tinu i djeci njihovoj i unučadi«. Zauzvrat dubrovačka vlada mu je pla­ tila 8000 perpera i obvezala se isplaćivati svake godine 500 perpera. Isto je tako postupio i bosanski ban Stjepan II. Kotromanić koji u povelji 15. II. 1333. piše: »dasmo i darovasmo u vijeke vijekova u baštinu i plemenito ljudima dubrovačkim i našim dragim prijateljima sav Rat i Ston i Prevlaku i otoke«. Dubrovačka vlada je otada isplaćivala bosanskom banu najam (tribut) od 500 perpera.1 Dubrovačka vlada je tim poveljama dobila juridičko priznanje do­ tadašnjeg osvojenja postala je vlasnik čitavog poluotoka koji je njen feud (»in feudo«),2 uz obvezu plaćanja tributa. Ona je nov gospodar ne samo ze­ mljišta, voda, drveća, šuma, pašnjaka i svega ostalog što raste i postoji na zemlji nego i ljudi, dotadašnjih stanovnika, njihovih kuća, gospodarskih zgrada i sl., jer su dotad bili ekonomski i politički podložnici na imanjima srpskog cara, crkve ili pojedinih uglednika, a bilo je i slobodnih odnosno poluslobodnih (poluovisnih i ovisnih seljaka). Vlada se međutim našla pred pitanjem: kako postupiti prema starosje­ diocima, njihovoj zemlji, nekretninama, pokretninama, te bivšim vladarskim i crkvenim posjedima; kako organizirati vlast i sl.? To je naime bio prvi slu­ čaj u njezinoj povijesti da je na taj način stekla nov komunalni, državni prostor.
    [Show full text]
  • Ragusa (Dubrovnik) and the 1590-91 Crisis1
    Dubrovnik Annals 14 (2010): 71-98 71 Original paper UDC 339.564(497.5Dubrovnik)ˮ15ˮ:94 338.1(4)ˮ15ˮ PER CONSERVARE LA CITTÀ TRIBUTTARIA ET DIVOTA: RAGUSA (DUBROVNIK) AND THE 1590-91 CRISIS1 STEFANO D’ATRI ABSTRACT: Within the broader context of the 1590 grain shortage crisis, for many historians the main food crisis that had struck Mediterranean in the sixteenth century, the author focuses on the continual problem of grain supply in the Republic of Dubrovnik. The pattern of government intervention is reconstructed not only in the face of famine, but also in relation to the system of food administration taken as a whole. The aim of this article is to highlight the political genius and commercial enterprise with which Dubrovnik managed to secure its demands for cereals through a privileged relationship with the Ottoman Empire, here defined as Ragusa’s ‘corn diplomacy’. Key words: famine, corn, shortage, Rupe granary, privileges, Levant, Albania, Republic of Dubrovnik, Ottoman Empire, sixteenth century The Mediterranean society, according to Braudel, “never lived under the sign of affluence”.2 Famine, in other words, represented “normality” in a general situa- tion in which “the Western man had to adapt himself to a constant dearth of food”,3 1 I wish to thank Nenad Vekarić, Director of the Institute for Historical Sciences of Croatian Academy of Arts and Sciences in Dubrovnik for his hospitality and Vesna Miović, who first suggested I should write this article and whose esteem and constant help throughout all these years have been—and still are—of fundamental importance for my research.
    [Show full text]
  • Huius... Est Omnis Reipublicae Potestas: Dubrovnik’S Patrician Houses and Their Participation in Power (1440-1640)
    View metadata, citation and similar papers at core.ac.uk brought to you by CORE Z.Dubrovnik Zlatar, Huius... Annals est 6 (2002): omnis reipublicaepp. 45-65 potestas... 45 Original paper UDC 929.7(497.5 Dubrovnik) "1440/1460" UDC 321.15(497.5 Dubrovnik) "1440/1460" UDC 94(497.5 Dubrovnik) "1440/1460":32 HUIUS... EST OMNIS REIPUBLICAE POTESTAS: DUBROVNIK’S PATRICIAN HOUSES AND THEIR PARTICIPATION IN POWER (1440-1640) ZDENKO ZLATAR ABSTRACT: This study is an analysis of the share that each patrician house had in the exercise of the most important functions in government (the Rec- tor, the member of the Minor Council, the Senator, the Guardian of Justice), and the ratio of these houses in the Major Council. Some houses secured more offices than they were entitled to according to their numerical strength in the Major Council (Gradi/GradiÊ, Gondola/GunduliÊ, Georgi/–ureviÊ, Cerva/ CrijeviÊ, Menze/MenËetiÊ, Zamagno/DæamanjiÊ, Resti/RastiÊ, Bona/BuniÊ), while others did not get their fair share (Caboga/Kaboga, Sorgo/SorkoËeviÊ, Pozza/PuciÊ, Ragnina/Ranjina, Bobali/BobaljeviÊ, Gozze/GuËetiÊ). Despite these differences, one cannot talk of an oligarchy within Dubrovnik’s ruling class. Introduction The patriciate held the monopoly of power in the Republic of Dubrovnik for four and a half centuries, i.e. from the departure of a Venetian Rector Zdenko Zlatar is Reader in Slavic History at The University of Sydney. Address: Department of History, The University of Sydney, Sydney, N.S.W. 2006, Australia This article has already been published in Croatian under the following title: ≈Huius... est omnis reipublicae potestas: sudjelovanje vlasteoskih rodova u vlasti (1440-1640).« Anali Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku 40 (2002): pp.
    [Show full text]
  • 01 Kuncevic 2015.Indd
    Dubrovnik Annals 19 (2015): pp. 7-56 7 Original paper UDC: 327(497.5 Dubrovnik)“16” 94(497.5 Dubrovnik)“16” VENICE AND DUBROVNIK DURING THE GREAT EARTHQUAKE OF 1667* LOVRO KUNČEVIĆ AND DOMAGOJ MADUNIĆ ABSTRACT: The article examines the Venetian-Ragusan relations during one of the most dramatic moments in Dubrovnik’s history―the first few weeks after the Great Earthquake of 1667. This large-scale crisis which not only destroyed the city physically, but also its socio-political order, had a profound impact on the relations between the two Adriatic republics. Starting from the assumption that the situations of crisis allow a privileged insight into the nature of historical phenomena, this text centres on the microfactography of this dramatic period. On the one hand, it reconstructs various diplomatic contacts, speculations and plans in Venice itself, among which the most intriguing was the initiative for the union between the two republics and their patriciates. On the other hand, the article traces the situation in the surroundings of Dubrovnik, where general governor Cornaro made recurrent attempts at pressuring the remaining nobility into aggregation with the Most Serene Republic. Keywords: Venice, Ragusa (Dubrovnik), earthquake, 1667, diplomacy, Caterino Cornaro, Miho Sorgo Bobali, Frano Bobali * This work has been fully supported by the Croatian Science Foundation, under the project number 5106. Lovro Kunčević, member of the Institute for Historical Sciences of the Croatian Academy of Sciences and Arts in Dubrovnik. Address: Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, Lapadska obala 6, 20 000 Dubrovnik, Croatia. E-mail: [email protected] Domagoj Madunić, historian.
    [Show full text]
  • Amatus Lusitanus E Didaco Pirro: Due Ebrei Portoghesi E Cerchia Umanistica Di Dubrovnik Autor(Es): Lupis, Vinicije B
    Amatus Lusitanus e Didaco Pirro: due ebrei portoghesi e cerchia umanistica di Dubrovnik Autor(es): Lupis, Vinicije B. UA Editora - Universidade de Aveiro; Imprensa da Universidade de Publicado por: Coimbra; Annablume URL persistente: URI:http://hdl.handle.net/10316.2/35707 DOI: DOI:http://dx.doi.org/10.14195/978-989-26-0941-6_21 Accessed : 9-Oct-2021 03:22:10 A navegação consulta e descarregamento dos títulos inseridos nas Bibliotecas Digitais UC Digitalis, UC Pombalina e UC Impactum, pressupõem a aceitação plena e sem reservas dos Termos e Condições de Uso destas Bibliotecas Digitais, disponíveis em https://digitalis.uc.pt/pt-pt/termos. Conforme exposto nos referidos Termos e Condições de Uso, o descarregamento de títulos de acesso restrito requer uma licença válida de autorização devendo o utilizador aceder ao(s) documento(s) a partir de um endereço de IP da instituição detentora da supramencionada licença. Ao utilizador é apenas permitido o descarregamento para uso pessoal, pelo que o emprego do(s) título(s) descarregado(s) para outro fim, designadamente comercial, carece de autorização do respetivo autor ou editor da obra. Na medida em que todas as obras da UC Digitalis se encontram protegidas pelo Código do Direito de Autor e Direitos Conexos e demais legislação aplicável, toda a cópia, parcial ou total, deste documento, nos casos em que é legalmente admitida, deverá conter ou fazer-se acompanhar por este aviso. pombalina.uc.pt digitalis.uc.pt Verificar dimensões da capa/Lombada. Pantone 463C Verificar dimensões da capa/Lombada. Pantone
    [Show full text]
  • Osobine Srednjovjekovnog Latiniteta U Dubrovačkom "Liber De Maleficiis" Iz 1312./1313
    Osobine srednjovjekovnog latiniteta u dubrovačkom "Liber de maleficiis" iz 1312./1313. godine Šušak, Marin Master's thesis / Diplomski rad 2019 Degree Grantor / Ustanova koja je dodijelila akademski / stručni stupanj: University of Zagreb, University of Zagreb, Faculty of Humanities and Social Sciences / Sveučilište u Zagrebu, Filozofski fakultet Permanent link / Trajna poveznica: https://urn.nsk.hr/urn:nbn:hr:131:077686 Rights / Prava: In copyright Download date / Datum preuzimanja: 2021-10-05 Repository / Repozitorij: ODRAZ - open repository of the University of Zagreb Faculty of Humanities and Social Sciences Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu Odsjek za klasičnu filologiju OSOBINE SREDNJOVJEKOVNOG LATINITETA U DUBROVAČKOM „LIBER DE MALEFICIIS“ IZ 1312./1313. GODINE Diplomski rad Marin Šušak Zagreb, rujan 2019. Mentor: dr. sc. Vlado Rezar, izv. prof. Sadržaj 1. Uvod ................................................................................................................................... 1 2. O Dubrovniku i njegovoj povijesti .................................................................................. 2 2.1. Politički ustroj ................................................................................................................ 5 2.2. Pravosuđe ....................................................................................................................... 6 2.3. Diplomatika i dubrovačka kancelarija ........................................................................ 9 3. Srednjovjekovni latinitet
    [Show full text]
  • The Closing of the Nobility and Council of Dubrovnik in the Political and Social Context of the Thirteenth and Fourteenth Century
    Dubrovnik Annals 23 (2019): 7-36 7 Original paper UDC: 929.7(497.5 Dubrovnik)“12/13“ DOI: 10.21857/9xn31crg8y Submitted: 10.10.2018 Accepted: 9.1.2019 THE CLOSING OF THE NOBILITY AND COUNCIL OF DUBROVNIK IN THE POLITICAL AND SOCIAL CONTEXT OF THE THIRTEENTH AND FOURTEENTH CENTURY ZDENKA JANEKOVIĆ RÖMER ABSTRACT: This article addresses the closing of the nobility and Major Council of Dubrovnik as a long-term process most clearly articulated in the course of the thirteenth and fourteenth century. Analysed are the criteria used for the definition of nobility and its closing before the actual closure of the council, while special attention has been given to the preserved lists of the Major Council membership from the mid-thirteenth and early fourteenth century, their purpose and effect. As the Venetian Serrata of the last decades of the thirteenth and first decades of the fourteenth century proved to have been a model and impetus for the closing of the Ragusan along with other Dalmatian councils, its meaning as well as different interpretations of this process are being thoroughly considered. The article compares the method and effects of the closing of the Ragusan council with those of other cities of the Eastern Adriatic. The interpretation of these processes as presented in Ragusan chronicles inaugurates the final assessment of the significance and consequences of the closing of the Major Council of Dubrovnik. Key words: Dubrovnik, commune, nobility, closing of the council, Serrata of Venice This article has already been published in Croatian under the following title: »Zatvaranje dubrovačkog plemstva i vijeća u političkom i društvenom kontekstu 13.
    [Show full text]
  • Ragusi(Nae) Eiusq(Ue) Optimatum Insignia
    ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LIII (2006) стр. 173-194 HISTORICAL REVIEW, Vol. LIII (2006) pр. 173-194 УДК : 929.6 (497.13 Дубровник) : 091 "17/18" Срђан РУДИЋ Историјски институт Београд REIP(UBLICAE) RAGUSI(NAE) EIUSQ(UE) OPTIMATUM INSIGNIA зборник знамења дубровачких породица У збирци ћириличних рукописа и старих штампаних књига Архива САНУ налази се и рукописна књига заведена под насловом Reipublicae Ragusinae eijusque optimatum insignia.1 Ради се о зборни- ку знамења који садржи више од 170 грбова дубровачких племићких и грађанских породица. Књигу је пронашао и 1856. године из Ду- бровника Друштву српске словесности (ДСС) послао Ђорђе (Геор- гије) Николајевић.2 Податак о пријему зборника налазимо у запи- снику са VIII редовног заседања ДСС одржаног 13. септембра 1856. 3 године. Сачувано је и писмо које је 28. августа 1856. године Ђорђе 1 Архив САНУ, Reipublicae Ragusinae eijusque optimatum insignia, Збирка ћирил- ских рукописа и старих штампаних књига XIII-XIX век, рукопис бр. 38. 2 Ђорђе Николајевић (1807-1896) је гимназију и богословију завршио у Карловци- ма, а филозофију у Пешти. Митрополит Стратимировић га је 1830. године послао у Дубровник, а три године касније постао је дубровачки парох. Године 1858. по- стао је професор богословије у Задру. У Сарајево одлази 1880. године и пет годи- на касније постаје митрополит дабро-босански. Друштво српске словесности иза- брало га је за дописног, а Српска краљевска академија за почасног члана. Основао је неколико фондова за школовање српске деце и улагао у изградњу цркава и шко- ли. Бавио се књижевношћу и науком. Старао се око прикупљања старина, прево- дио са немачког, италијанског и руског језика.
    [Show full text]
  • The Ragusans in Venice from the Thirteenth to the Eighteenth Century
    L.Dubrovnik »oraliÊ, TheAnnals Ragusans 3 (1999): in Venice13-40 from the Thirteenth to the Eighteenth Century 13 Original Paper UDC 945-2 Venecija:929-054.6(497.13-2 Dubrovnik)≈12/17« THE RAGUSANS IN VENICE FROM THE THIRTEENTH TO THE EIGHTEENTH CENTURY LOVORKA »ORALIΔ ABSTRACT: Based upon the documents from Venetian archives, this study deals with the presence and activities of the Ragusans in Venice from the thirteenth to the eighteenth century with regard to their residence, occupation, and spiritual and everyday life, with particular insight into the activities of distinguished Ragusans in the province of culture, science, and art. The migration of the population from the eastern coast of the Adriatic to Venice taking place over the centuries, can be viewed as a complex process caused by the political, cultural, and trade links between the two neighbour- ing regions. Most of the towns along the eastern Adriatic coast share common histori- cal features, having all once been part of the Venetian Republic. Dubrovnik, however, managed to retain its independence as a city-republic, except for the period from 1205 to 1358, with a powerful economy founded on sea-borne commerce, and a cultural and scholarly life stirred to the greatest heights among the cities on the eastern shores of the Adriatic. Therefore, the migra- Lovorka »oraliÊ, member of the Croatian Institute of History in Zagreb. Address: Hrvatski institut za povijest, OpatiËka 10, 10000 Zagreb, Croatia. A longer version of this article has already been published in Croatian under the following title: ≈DubrovËani u Veneciji od XIII. do XVIII.
    [Show full text]
  • Dubrovnik Under French Rule (1810-1814)
    View metadata, citation and similar papers at core.ac.uk brought to you by CORE provided by Repository of University of Zagreb, Centre for Croatian Studies S.Dubrovnik ΔosiÊ, Dubrovnik Annals 4 (2000):under French pp. 103-142 Rule 103 Original paper UDC 949.75DUB:323.269.6≈1813/1814« DUBROVNIK UNDER FRENCH RULE (1810-1814) STJEPAN ΔOSIΔ ABSTRACT: The article hightlights the features of French administration in the Dubrovnik province in the context of the establishment and organization of the Illyrian provinces (1810-1814). It discusses the consequences of the fall of the old aristocratic regime and a series of administrative and social reforms initiated by the French. The Dubrovnik society vigorously opposed the new government policy, partly based bourgeois values. Far-reaching re- forms were hindered by the campaigns that prevailed throughout the short- term French rule. Particular attention is being drawn to the events taking place in the course of the 1813/1814 uprising against the French, the circumstances which led to the Habsburg annexation of Dubrovnik after the fall of Napo- leon. Within a year and a half of its establishment in 1808, the French admin- istration managed to construct a new and long-term organizational framework in Dubrovnik. Napoleon’s war campaigns and victories in central Europe led to closer relations between Dubrovnik and the French Empire. At the time, the Dubrovnik region was incorporated into the Illyrian Provinces, a French geo-strategic unit which primarily consisted of the subjugated countries of the Croat and Slovene ethnical territories. Considering that the circumstances Stjepan ΔosiÊ, member of the Institute for Historical Sciences of the Croatian Academy of Sciences and Arts in Dubrovnik.
    [Show full text]