СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ ПОСЕБНА ИЗДАЊА Књига 9 АРХИВСКА ГРАЂА О СТАКЛУ И СТАКЛАРСТВУ У ДУБРОВНИКУ (XIV - XVI ВЕК) Сабрала и уредила ВЕРЕНА ХАН БЕОГРАД 1979. www.balkaninstitut.com АРХИВСКА Г РАЪА О СТАКЛУ И СТАКЛАРСТВУ У ДУБРОВНИКУ Сабрала и у редила ВЕРЕНА ХАН www.balkaninstitut.com ACADEMIE S ERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUTES D ETUDES BALKANIQUES EDITIONS SPECIALES No 9 LES S OURCES ECRITES ESUR L VERRE ETA L PRODUCTION VERRIERE A D UBROVNIK (XIV" - X VI" siècles) Recueilli e t rédigé par V ERENA HAN Rédacteur R ADOVAN SAMARDZIC Membre c orrespondant de Г Académie Serbe des Sciences et des Arts, Professeur de Г Uni versité, Directeur de Г Institut des Etudes balkaniques Présenté à l a Séance du Conseil scientifique de Г Institut des Etudes balkaniques, le 29 de cembre 1978 et à la III. Séance de la Classe des Sciences Historiques de Г Académie, le 4 avril 1 979. BELGRADE 1 979 www.balkaninstitut.com СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ ПОСЕБНА ИЗДАЊА Књига 9 АРХИВСКА ГРАЂА О СТАКЛУ И СТАКЛАРСТВУ У ДУБРОВНИКУ (XIV - XVI ВЕК) Сабрала и уредила В ЕР ЕН А ХАН Уредник РАДОВАН САМАРЏИЋ Дописни члан Српске Академије наука и уметности, професор Универзитета, директор Балканолошког института САНУ Примл>ено на седници Научног већа Балканолошког института 29. децембра 1978. и на III седници Одел>ења историјских наука САНУ 4. априла 1979. БЕО ГРАД 1979. www.balkaninstitut.com Рецензента др Сима Ћирковић, дописни члан САНУ др Радован Самарцић, дописни члан САНУ www.balkaninstitut.com САДРЖАЈ П р ед го в о р .................................. 1 Скраћенице . .................................................................................... j j Д о кум ен ти ....................................................................................................13 Index n o m in u m ....................................................................................351 Index lo co ru m .........................................................................................371 Index rerum ..................................................................................................375 www.balkaninstitut.com www.balkaninstitut.com ПРЕДГОВОР I О стаклу и слакларслву у прошлосли Дубровника једва ла je дос- кора било uurra познало. Уопште, историографија о производњи ове блиставе и привлачне малернје за цело подручје Југославије још je доела скромна, као шло се, уослалом, у односу на слакло и сла- кларслво из пролеклих векова за Балканско полуослрво у целини нуде још многе леме за изучавање. Нису пролекле ни пуне лри деценије од кад су се у југословенс- кој библиографији појавили први наговешлаји о послојању произ- водње слакла у сларом Дубровнику. О ломе je лек последњих година у лемалски разнородним слудијама и написима нешло више речено. Међулим, још увек није написан један целовил приказ ислоријског развоја дубровачког слакларслва, јер за ло нису биле извршене по- лребне припреме, пре свега није била сислемалски испилана архивска грађа. За основу досадашњим чланцима и слудијама о дубровачком слаклу и слакларслву послужила je грађа из Хислоријског архива у Дубровнику. До ове збирке дубровачких списа сакуп.ъених на лу лему објав.гено je , ипак, свега двадеселак докуменала. Извесносл да у Хислоријском архиву у Дубровнику, у књигама бриж.ъиво вођене дубровачке админислрације, има много више пода- лака о слаклу и његовој производњи од грађе која je објав.гена, и да je њен значај много шири од локалног, полакла ме да започнем рад на сислемалском ислраживању дубровачких архивских фондова са ци.ъем да сакупим грађу за ислорију дубровачког слакларслва и њего- вих веза са зем.ъама у залеђу. Наслојања да се писана грађа о једном заналу, доела ексклузив- ном, липично градском, релко негованом и много цењеном у прошло- сли, нису локом рада била увек успехом награђена. Taj мучан посао понекад се сводио на упорно и вишедневно, али безуспешно прелисла- вање архивских књига, док се најзад не би појавио неки запис според- ног значаја или понеки докуменл који би својом садржином бацио више свеллосли на слакларску делалносл у граду и дао нове подсли- цаје за да.ъи рад. Прве весли о слаклу и слакларслву у Дубровнику поличу с по- челка XIV века, а последњи подаци који сведоче о пропадању произ­ водив слакла у граду забележене су у последњим деценијама XVI века. www.balkaninstitut.com 8 Иако а рхивска грагЈа о стаклу и стакларству у Дубровнику у це- лини није нарочито обимна, пошто тај занат овде и није никад досе- гао степен развијености неких других, на пример сликарства, зла- тарства или производње сукна, подаци неједнаког значаја, раштрканн по административним књигама дубровачких институција, једном са- гледани као целина допуњују се, тумаче, мегЈусобно објашњавају и повезују у логични историјски след, којим се јасно оцртавају обриси тровековног развоја који је текао од скромних почетака до пуног цве- тања и од постепеног назадовања до коначног замирања. ГраТ)а о с таклу и стакларству у Дубровнику садржи преписе до- кумената из четрнаест систематски испитаних серија архивских књига. Исписивани су још и документи из неких других серија у слу- чајевима је на њих упупивала административна веза. Збирка не пред- ставл,а избор грагЈе, јер су у њој садржани безмало сви списи који су на било који начин или у било којој вези важни за познавање развоја стакларства у Дубровнику и оних непосредних или посредних манифе- стација које га прате. У обзир су такогје узимани документи у којима се помињу личности повезане за материју која се изучава, као и списи са наводима о предметима од стакла без ознаке одакле су пореклом. Потоњи документи били су нарочито важни за познавање врста ста- клених предмета, за стицање знања о стакларској терминологији и о ширини кориштења појединих врста стакларије у самом Дубровнику и на његовом ширем подручју. Текстови с вих важнијих докумената дати су у целини, а само мањи број у изводу, и то најчешпе они у којима се наводе предмети од стакла, јер би доношење целог садржаја у том случају оптеретило Гра1)у безначајним појединостима. Изводи из документа са наводима о стакленим предметима уврштени су у општи хронолошки ток свих исписа, што је пре свега важно за доношење извесних закл,учака, зас- нованих било на учесталости јавл,ања тих предмета у одре1)еном пе- риоду или пак на малобројности таквих навода. Приликом и списивања докумената и њихове обраде за објавл,и- вање поштивана су основна начела која је академик Јорјо Тадип при- менио у својој Гра1)и о сликарској школи у Дубровнику, првој у Југо- славији објавл,еној архивској збирци о једном нашем средњовеков- ном занату. II Ова Г ра1)а открива Дубровник као стакларски центар, један од ретких на Балкану уопште, а колико се до сада зна, и са најдужом поз- натом историјом. Развој с такларства у Дубровнику био је под јачим или слабијим утицајима млетачко-муранске производње, зависио је понекад од му- ранских стаклара, а посебно од сировина, више или мање квалитет- них, довожених с разних страна Средоземл,а. Дубровачка в лада, заинтересована за развој стакларства, потпо- магала је стакларску делатност подизањем радионица или издавањем општинских зграда, позивањем страних мајстора кад би понестало www.balkaninstitut.com домапих л »уди, давањем зајмова стакларима за набавку дрва, сиро- вина и градњу пепи. Документи обавештавају о младипима који су се оспособл,авали за занат, о предметима које су израг)ивали домапи за- натлије или странци, најчешпе стаклари из Мурана, затим сведоче о трговини стаклом у граду или о гранању те трговине преко мег^а Репу- блике, или још дал,е, чак преко мора, говоре о учешпу вдастеле у тој трговини, о друштвима која су организована ради промета стаклом и другом. Од к раја XV до шездесетих година XVI века стакларска произ- водња у Дубровнику имала је своје »златно доба«. Трговина стаклом се разгранала, па је производња расла. У петој и шестој деценији XVI века дубровачка стакдена роба извози се у знатним количинама у Турску и на известан начин постаје конкурентна млетачко-муранској роби. У последњим деценијама истог столепа, ме1)утим, дубровачки стаклари готово да се и не баве више производњом стакла, веп се окрепу трговини разном робом. Занат заостаје и пропада. У то време су муранске радионице и њихови уметнички производи постали нај- више цењени у Европи, а посебно на Оријенту. Кад је крајем XVI века отворена сплитска скела и кад се преко ње почела превозити разна мдетачка роба у унутрашњост Балкана, и дал,е на Исток, улога Дубровника кас произво1)ача стакла или посредника у трговању мле- тачко-муранским стаклом много је изгубила од свога значаја и важно- сти. III Историјске о колности довеле су до тога да ниједан од досад поз- натих центара производње стакла на Балкану у прошлости не распо- лаже тако обимном писаном гравом о развоју овог заната као Дубров- ник. Стога је значај Гра1)е о стаклу и стакларству у томе граду знатно шири од наслова књиге у којој се она објавл,ује. Поред чињенице што доприносе најширем могупем познавању самог стакларског за- ната у Дубровнику и свега онога што ову делатност посредно или не- посредно прати, архивске вести о стаклу и стакларству уклапају се у општу привредну историју овог града, проширују сазнања о етнич- ком саставу његових становника, о њиховој материјалној култури или цивилизацији уопште, а уз то доприносе проучавању друштвених прилика, начина живота појединих слојева становништва и односа ме1)у њима, дају податке о правним институцијама и другом. Поштоу с дубровачки стакларски производи били предмет трго- вине у балканским просторима, Гра1)а о стаклу и стакларству