Slu@Beni List Grada Beograda

ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Godina XLVII Broj 27 15. oktobar 2003. godine Cena 120 dinara

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 22. sep- Beograda mora opravdati tako {to }e se pove}ati privla~- tembra 2003. godine, na osnovu ~l. 36. i 54. Zakona o plani- nost za nove investicije i nove kulturne poduhvate. Ovo }e rawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, se posti}i: broj 47/2003) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda („Slu- – doslednom reformom politi~kog i ekonomskog mi- `beni list grada Beograda”, br. 18/95 – pre~i{}en tekst, qea koji }e garantovati sigurnost investicija; 20/95, 21/99 i 2/00), donela je – pa`qivom socijalnom politikom koja }e re{iti le- galne predispozicije za re{avawe stambenog pitawa, spre- GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021. ~avawe bespravne gradwe, razvoj mreè socijalnih usluga i sl.; 1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE BEOGRADA – mudrom kulturnom politikom koja }e prirodne i kulturne vrednosti grada Beograda umeti da postavi kao osnov 1.1. Evropska dimenzija ukupnog razvoja Beograda, potenciraju}i wegov identitet; – razvojnom politikom koja }e uspostaviti neophodnu U odnosu na period pre 1991. godine Beograd je u znat- ekonomsku i ekolo{ku ravnoteù u metropolitenskom pod- noj meri danas snizio rang na skali evropskih metropola. ru~ju Beograda koriste}i sve prirodne resurse na odrìv U ranijem periodu Beograd je tretiran kao evropska metro- na~in uz pomo} komunalnih sistema; pola, veoma zna~ajna za ~itav jugoistok Evrope. Danas je – usavr{avawem mehanizma upravqawa gradom Beogra- Beograd ocewen kao „glavni grad dràve” dok su Be~, Bu- dom kao jedinstvenom metropolitenskom celinom u kojoj dimpe{ta ili Solun evropske metropole u ovom regionu. vlada odre|en stepen me|uzavisnosti, uz razvoj kvalitetnog Prema „Studiji dunavskog podru~ja” Srbija, a sa wom i Be- informacionog sistema. ograd, nalazi se na perifernom delu Dunava uz obja{wewe Promenom politi~ke situacije sti~u se pretpostavke za na osnovu politi~kih kriterijuma. vra}awe Beograda u centar Podunavqa, podizawe wegovog Prema projektu ARGE DONAU, u kome zvani~no u~e- ranga u konstelaciji evropskih gradova, ali je perspekti- stvuje i Srbija, Beograd je kandidovan da bude jedan od lu~- va ekonomskog razvoja i umreàvawa Beograda sa drugim kih gradova u okviru zajednice lu~kih gradova tzv. Donau sli~nim metropolama Evrope, pre svega centralne, isto~- Hansa. ne i jugoisto~ne, i daqe neodre|ena. Izvan Evropske uni- U svakom slu~aju, Beograd danas ima druga~iju ulogu i je, korelaciju treba traìti sa Bratislavom, Budimpe- zna~aj od onog koji je imao u vreme SFRJ, {to zahteva pre- {tom, Bukure{tom i Sofijom, gradovima koji su vi{e ili ispitivawe strategije wegovog prostornog razvoja i novog mawe ozbiqno zakora~ili u proces evropskog regionalnog orijentisawa u odnosu na evropske metropole, posebno umreàvawa, a u Evropskoj uniji sa Be~om i Solunom, pre onih u centralnoj, isto~noj i jugoisto~noj Evropi. Dve ~i- svih. wenice su od bitnog zna~aja za Beograd: U svetlu ovog pitawa, kapitalnu ulogu ima poloàj Be- – Mreà evropskih metropola sve vi{e dobija osobine ograda na ukr{tawu dva od deset evropskih koridora, ko- dinami~ke klasifikacije, gde gradovi koriste konkurent- ridora âáá i koridora H. Koridor âáá ili „Dunavski ko- nu sposobnost da zauzmu odre|en poloàj u mreì. Intere- ridor” ima specifi~nu ulogu u odnosu na ostale jer mu je si i povezivawe interesa, pre svega ekonomskih, u tome su reka okosnica, a za Beograd ima kardinalni zna~aj jer ga presudni te se umreàvawe gradova sve vi{e vr{i na part- ekonomski, funkcionalno, kulturno pa i duhovno povezuje nerskoj interesnoj osnovi. Evropska unija u tom smislu sa Nema~kom, Austrijom, Ma|arskom i drugim dunavskim podsti~e umreàvawe gradova centralne, isto~ne i jugoi- zemqama, sa neslu}enim i do sada neiskori{}enim poten- sto~ne Evrope sa gradovima na zapadu, ali mreà se stal- cijalima razvoja na potezu Beograd – Smederevo – Veliko no mewa sa promenom interesa. Gradi{te. U tom pogledu posebno treba ista}i da se Dunav – Mreà evropskih saobra}ajnih koridora, definisa- u Evropi sve vi{e posmatra sa stanovi{ta transverzalnih na na konferenciji u Helsinkiju, pokriva sve zemqe Evro- veza, kao geografski longitudinalni element koji traì pe sa 10 koridora od kojih dva, koridor âáá i koridor H sa premo{}avawe i povezivawe. Primeri veza preko Dunava, dva kraka, prelaze preko Srbije, odnosno ukr{taju se u Be- Ma|arske i Slova~ke upu}uju na ideju o mostovima kao pri- ogradu. oritetu i u regionu Beograda, uz neophodne funkcionalne Koncepcija prostornog razvoja, ure|ivawa i za{tite i ekonomske dokaznice. grada Beograda, teritorije od 3.000 km², danas treba da se Koridor H Be~ – Zagreb – Beograd – Ni{ – Solun i zasniva na po{tovawu napred navedenih ~iwenica, ali, krak H1 Beograd – Budimpe{ta predstavqaju osnovnu ki~mu pre svega, podiù}i planskim i organizacionim re{ewi- razvoja Srbije, sa Beogradom kao epicentrom. Radi toga ma stepen privla~nosti urbanog podru~ja grada Beograda. ukr{tawe ova dva koridora u zoni Beograda treba posma- Naime, sam poloàj u mreì evropskih gradova mewa se trati sa stanovi{ta: promenom politi~ke i ekonomske konfiguracije, dok se – povezivawa na saobra}ajne i infrastrukturne mreè prednost dva koridora i izuzetnog geografskog poloàja gradskog i republi~kog zna~aja; Broj 27 – 902 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

– budu}eg Beograda kao potencijalno mo}nog multimo- `no urbano dru{tvo. Glavni akter na{e urbanizacije po- dalnog ~vora, gde se ukr{taju putni, èlezni~ki, re~ni i sle Drugog svetskog rata je dràva. Gradovi kao nosioci vazdu{ni saobra}aj; regionalnih i op{tinskih funkcija bili su razvojni fa- – rekonstrukcije i modernizacije postoje}e mreè pre voriti. U wima su gradsko gra|evinsko zemqi{te, privat- definisawa novih strate{kih pravaca; ne stambene zgrade i privredni objekti eksproprisani, – kori{}ewa zemqi{ta, pre svega oko magistralnih ko- konfiskovani i nacionalizovani. ridora u okviru administrativnog podru~ja Beograda, od- Industrijalizacija je bila prete`no zasnovana na nosno metropolitena Beograda. ekstenzivnom zapo{qavawu radne snage sa sela, {to je Kapitalne strate{ke zone u metropolitenu Beograda, uslovqavalo migracije i brojne cirkulacije (dnevne mi- kao {to su poqoprivredna zona u Zemunu, na Paliluli, u gracije). Osamdesetih godina migracije selo – grad opa- Grockoj ili Mladenovcu, zona Kolubarskog ugqenog base- daju, dok cirkulacije ja~aju. Jedan od rezultata ovakvih na u Lazarevcu i Ubu, zona termoenergetike u Obrenovcu i trendova jeste predimenzionsan i saobra}ajno neure|en Lazarevcu, ili zone strate{ke industrije u [apcu, Vaqe- grad. Sa druge strane, stihijske migracije selo – grad do- vu, Obrenovcu ili Pan~evu, treba strukturno redefinisa- vele su do ruralizacije Beograda, {to se vidi po wegovoj ti na ekonomsko-ekolo{koj osnovi. Jedan od prvih zadata- morfologiji i po socioprofesionalnoj, odnosno „polu- ka u ovoj fazi razvoja predstavqa analiza efekata zapo~e- tanskoj” pripadnosti. tih i planiranih objekata (industrija, saobra}aj, privre- Krizi urbaniteta doprinela je i ~iwenica da je u da, skladi{ta i sl.), kao i boqe kori{}ewe i moderniza- razvoju na{eg gra|anstva bilo drasti~nog diskontinui- cija postoje}ih sistema infrastrukture. teta, tako da je ono malobrojno i nestabilno i jo{ ne Koordinirano i sinhronizovano sa ovim treba organi- predstavqa dru{tveno konstituisan sloj. Relativno je zovati i pravce, kapacitete i dinamiku razvoja drugih mre- mali broj onih koji predstavqaju gradsko stanovni{tvo à infrastrukture. Ova tematika ima svoju transnacio- u drugom ili tre}em kolenu. Ovaj problem je posebno nalnu (elektro, gas, nafta), nacionalnu i regionalnu di- zao{tren devedesetih godina zbog priliva seoskog i po- menziju (TT, voda, otpad) i otvara zna~ajno pitawe za regi- lutanskog, naro~ito izbegli~kog stanovni{tva i in- onalni razvoj: pristupa~nost infrastrukturi. Od odgovo- tenzivnog odliva gradskog visokoobrazovanog stanov- ra na ovo pitawe zavisi budu}e uravnoteèwe razvoja APB, ni{tva. kao i odnos prema {irem regionalnom okruèwu. Poseb- Za postsocijalisti~ku transformaciju i tranziciju u no je zna~ajno da se gradske institucije koje brinu o voda- Beogradu moè se re}i da je, u pore|ewu sa centralnoe- ma i sanitaciji grada ukqu~e u evropske integracione vropskim dru{tvima i gradovima, bila usporena i bloki- projekte organizovane oko dunavskog sliva. rana. Prelazak sa jednog sistema na drugi odlikovao se Evropsku dimenziju Beograd }e u budu}nosti da afir- marginalizacijom privrede i dru{tva unutar podele svet- mi{e: skog ekonomskog sistema na centar, poluperiferiju i pe- – kori{}ewe prirodnih i stvorenih potencijala za riferiju, kao i podràvqewem velikog korpusa nekada- uskla|en ekonomsko-ekolo{ki razvoj; {we samoupravne dru{tvene svojine. – povezivawe u mreù evropskih gradova preko zajed- Sunovrat standarda pove}avao je jaz izme|u bogatih i ni~kih projekata obnove grada i modernizovawe urbanih i siroma{nih, poga|aju}i i pripadnike sredwe klase. Pau- ruralnih tehnologija; perizacija je vi{e pogodila gradove, odnosno urbano sta- – rehabilitovawe kulturnih staza, kompleksa i repera novni{tvo, tako da na prelazu dva veka postoji oko 40% si- od evropskog zna~aja, kao i prirodno-ekolo{kih sistema roma{nog stanovni{tva, oko 40% je na granici siroma- koji Beograd mogu da afirmi{u kao evropsku turisti~ku {tva, oko 15% moè se svrstati u sredwu klasu, dok je bo- destinaciju; gatih oko 5% (0,5% vrlo su bogati). Vrh dru{tvene lestvi- – uvo|ewe vi{e reda u kori{}ewe zemqi{ta u gradskom ce bogatstva svedo~i o rastu diferencijacije, a na dnu se gra|evinskom podru~ju, ali i u poqoprivrednom ataru, uz de{ava homogenizacija. nu`no zaustavqawe i regulisawe bespravne gradwe; Prostorne posledice, u oblasti organizacije naseqa – potencirawe elemenata i repera koji doprinose ani- vi{estruko su negativne: masovno polulegalno i ilegalno maciji duha i identiteta grada Beograda kao kompleksne dozi|ivawe i nadogradwa, predimenzioniranost postavqa- urbano-ruralne celine sa veoma specifi~nim i prepozna- wa „kioska”, podizawe nelegalnih stambenih (sirotiw- tqivim delovima prostorne strukture u gradovima i pri- skih i luksuznih) i drugih objekata, ukqu~uju}i i nove gradskom delu. gradske blokove i ~itava naseqa. Aktivirawem razvojnih potencijala grada Beograda, {to u velikoj meri zavisi od kvaliteta upravqawa gradom, 1.2.2. Perspektive dru{tvenog razvoja odnosno od aktivne upotrebe svih instrumenata kojima Perspektiva dru{tvenog razvoja Beograda vezuje se za grad raspolaè (normativni, ekonomski, finansijski, izgradwu novog dru{tva u celini sa ciqem da se obezbe- organizacioni, tehni~ki), Beograd u budu}nosti moè podi ukqu~ivawe na{e zemqe i grada u dru{tvo modernih novo da konkuri{e za kategoriju gradova evropskog zna~a- dràva, pre svega Evrope. Konstituisawe novog socio- ja konkurentan drugim metropolama na Dunavu (Be~, Bu- ekonomskog sistema, izgradwa pravnog poretka koji ga- dimpe{ta), odnosno u regionu centralne, isto~ne i jugoi- rantuje ostvarivawe osnovnih qudskih prava prihva}e- sto~ne Evrope kao {to su Prag, Bukure{t, Kijev, Solun nih u savremenom svetu, stvarawe konzistentnog privred- ili Atina. nog ambijenta, ukqu~ivawe u perspektivne svetske tokove, kao i uspostavqawe saradwe sa drugim zemqama iz 1.2. Dru{tvo okruèwa u svim domenima dru{tvenog delovawa – poli- 1.2.1. Dana{we stawe i problemi ti~kom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, humanitarnom itd. osnova su za integrisawe u me|unarod- U razvoju na{eg dru{tva sa aspekta urbanizacije, u nu zajednicu. prethodnom socijalisti~kom periodu, mogu se razlikovati Kori{}ewe kako postignutih rezultata na planu spoq- ruralno, industrijsko i urbano obele`je i dru{tva i grane politike na po~etku tranzicionih promena, tako i geo- da. Po stepenu urbanizacije na{e dru{tvo je i daqe na za- grafskih i drugih prednosti kojima Beograd raspolaè ~equ liste sredwoevropskih i isto~noevropskih zemaqa. preduslov su za ja~awe sopstvenog poloàja u krugu drugih U~e{}e gradskog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu gradova jugoisto~ne Evrope sa istim aspiracijama. Pri to- SRJ tek po~etkom devedesetih godina prema{ilo je polo- me bi orijentacija bila na izgradwi takvog imiya grada vinu (53%), kada smo, demografski gledano, postali prete- koji je privla~an za ulagawe stranog kapitala u svim we- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 903 govim pojavnim oblicima, i shodno tome, promovisawe ogledaju se u stalnom opadawu udela mladih uz istovreme- prednosti i pogodnosti ove sredine za potencijalna ula- no stalno i sve izraènije pove}awe udela starih. Prema gawa. procenama za 1999. godinu, broj stanovnika mla|ih od 20 Na unutra{wem planu, a s obzirom na sopstvene ras- godina i broj stanovnika starijih od 60 godina gotovo je poloìve potencijale, merama iz gradske nadle`nosti isti, odnosno svaki peti stanovnik mla|i je od 20 godina, neophodno je voditi politiku podsticawa razvoja pro- ali je i svaki peti stariji od 60 godina. Udeo lica stari- pulzivnih industrijskih grana i privrednih sektora, jih od 75 godina iznosi oko 5%. Promene u polnoj struktu- sticawa i primene savremenih znawa u proizvodnom i ri kretale su se u smeru pove}awa udela ènskog stanovni- radnom procesu uop{te. Grad tako|e treba da vodi ra~u- {tva, dok je udeo mu{kog gotovo stalno opadao. Tako je u na o za{titi op{teg interesa balansirawem odnosa iz- posmatranom periodu odnos mu{karaca i èna bio oko me|u op{tih i pojedina~nih interesa, odnosno raspode- 910:1000. U 2001. godini na teritoriji GP ìvelo je oko qivawem javno proizvedenog dobra izme|u vlasnika grad- 1.320.000 hiqada stanovnika, {to ujedno predstavqa osno- skog zemqi{ta i preduzetnika, izme|u lokalnih privred- vu za planirawe budu}ih vrednosti, kako demografskih, ta- nih aktera i nacionalnih i multinacionalnih kompani- ko i prostornih. ja, izme|u proizvo|a~a i stanovnika, izme|u stanovnika koji pripadaju razli~itim dru{tvenim slojevima, izme|u 1.3.2. Prognoza budu}eg kretawa stanovni{tva vlasnika i zakupaca itd. Izuzetan zna~aj razvoja stanovni{tva Beograda, ne samo Zapo~eta politika urbanih promena treba da bude kao demografskog nego i kao politi~kog, ekonomskog, kul- usmerena na dovr{ewe privatizacije stambenog i poslov- turnog i svakog drugog wegovog izraza, u prvi plan posta- nog prostora, adekvatnu komercijalizaciju gradskih isto- vqa pravilnu procenu tendencija wegovog budu}eg rasta. rijskih jezgara, zaokruìvawe rezidencijalnih celina, Me|utim, ovde se kao ozbiqno ograni~ewe pojavquje nepot- smawivawe rezidencijalne i komercijalne suburbaniza- puna i nedovoqno precizna analiti~ka osnova (po{to je cije i socioprostorne segregacije. U ciqu zaokruìvawa bio odloèn popis predvi|en za 2001. godinu) i zasnova- organizacije naseqa preduzima}e se mere za zaustavqawe nost prognoze na procewenom broju stanovnika sa oslon- poluilegalnog i ilegalnog dozi|ivawa i nadogradwe, po- cem na popis iz 1991. godine, kretawu vitalnih karakteri- dizawa „divqih” stambenih (sirotiwskih i luksuznih) i stika, migracija, kao i popisu izbeglih i raseqenih. Re- drugih zgrada, postavqawe privremenih, monta`nih obje- zultati popisa odrànog prole}a 2002. godine potvrdili kata i dr. su da nema bitnijih odstupawa u odnosu na u polazu predvi- Izgradwa novog identiteta Beograda odvija}e se na |eni broj stanovnika pretpostavke ove osnove. gradskom, nacionalnom i regionalnom nivou. Na gradskom Na prognozu budu}eg kretawa stanovni{tva od presud- nivou to podrazumeva revitalizaciju nasle|a predsocija- nog uticaja su dugoro~ne tendencije fertiliteta, mortali- listi~kog Beograda i izgradwu identiteta na prigradskom teta i migracija. [to se ti~e fertiliteta i mortaliteta, nivou ja~awem saradwe sa neposrednim gradskim i rural- o~ekuje se nastavqawe tendencija iz prethodnog perioda. nim susedstvom. Na nacionalnom nivou, Beograd kao me- Predvi|a se da stopa fertiliteta u 2021. god. dostigne ni- tropola svoj strate{ki identitet treba da formira na vo od 1,23 deteta po èni, a o~ekivano trajawe ìvota sa globalnoj dru{tvenoj integraciji koja obuhvata saradwu sa 70,5 god. kod mu{kog i 75,5 god. kod ènskog pola ostvare- ve}im i sredwim gradovima u zemqi i gradovima sa simbo- nog na kraju devedesetih godina dvadesetog veka produì li~nim ili istorijskim metropolskim obele`jima. Regi- na 73,3, odnosno 77,8 godina. Migraciona kretawa, pod onalni zna~aj Beograda povezan je sa potrebom isticawa uticajem doga|aja iz prethodnog perioda (ratni sukobi, po- wegovog identiteta kao internacionalnog, sredwoevrop- liti~ke promene itd.) i normalizovawa politi~ke i eko- skog ili balkanskog sredi{ta. nomske situacije u prvim godinama 21. veka, ponovo bi pro- movisala Beograd kao imigraciono podru~je sa ne{to iz- 1.3. Stanovni{tvo mewenom strukturom doseqavawa – pored migranata iz dru- 1.3.1. Dana{we stawe i problemi gih regiona zemqe, odvijao bi se i proces useqavawa stranih dràvqana. U periodu od 1948. do 1999. godine ukupno stanovni- U planskom periodu nastavio bi se proces ubrzanog {tvo Beograda pove}ano je preko 2,5 puta (sa 634.000 na starewa stanovi{tva, tako da }e na kraju perioda udeo sta- 1.621.000). Kao posledica natprose~nog demografskog rijih od 60 godina iznositi 27,3%, a mla|ih od 20 godina rasta, uzrokovanog pre svega doseqavawem, stalno je po- 19,5%, dok bi prose~na starost stanovni{tva bila pove}a- ve}avan udeo beogradskog u ukupnom stanovni{tvu cen- na na 43,6 godina. Prognoze „Centara za demografska is- tralne Srbije. Ono je 1948. godine iznosilo 15,3% od po- traìvawa”, zasnovane na prethodnim krakteristikama, pulacije centralne Srbije, a u 1999. godine pove}ano je pokazale su da }e, shodno o~ekivanim trendovima kretawa na 28,25%. stanovni{tva, na podru~ju GP u 2021. godini ìveti oko Stopa nataliteta iznosila je u 1999. godine 8,7 ‰, 1.322.000 stanovnika. Od presudne va`nosti za planirawe dok je stopa mortaliteta bila 11,9 ‰. To je razlog {to je je pravilno dimenzionisati broj lica koja }e po raznim stopa prirodnog prira{taja bila negativna (–3,2 ‰). osnovama boraviti u gradu. Stoga je, za ove potrebe, neop- Posledwa decenija dvadesetog veka predstavqa izuzetno hodno ra~unati sa ne{to ve}im od procewenog broja sta- sloèn period u demografskom razvoju Beograda. Stanov- novnika, odnosno potrebno je u kalkulaciju ukqu~iti i ni{tvo se nije obnavqalo prirodnim putem usled niskog privremene stanovnike Beograda (studenti, zaposleni u nivoa ra|awa (pad od 1,4 na 1,2 deteta po èni), tj. ferti- stranim predstavni{tvima, vojna lica i dr.). Sa druge litet je za 40% niì od nivoa neophodnog za prostu repro- strane, pove}awe broja stanovnika proiza{lo je i iz po- dukciju. Stanovni{tvo je prvenstveno uve}ano po osnovu trebe da se predvide dovoqne rezerve prostora namewene mehani~kog priliva, ~ime je ublaèn tempo smawivawa razli~itim gradskim sadràjima (stanovawe, poslovawe i stanovni{tva Beograda. U 1999. godini broj stanovnika dr.) za slu~aj nepredvi|enih okolnosti. S obzirom da sta- Beograda je po tom osnovu uve}an za oko 8.100 lica, ~ime je novni{tvo koje privremeno boravi u gradu, optere}uje sve ublaèn tempo smawivawa stanovni{tva. O~ekivano traja- socijalne, infrastrukturne i ostale fondove, u planer- we ìvota pri ìvoro|ewu kod mu{karaca ima tendenciju skim projekcijama se ra~unalo sa 1.400.000 stanovnika na stagnacije i iznosi 77,7 godina, dok kod èna beleì bla- podru~ju GP u 2021. godini. Mi{qewe je da pove}awe od gi pad sa prose~no 75, 8 godina. oko 5% u odnosu na projekciju stalnog stanovni{tva pred- Beogradska populacija moè se svrstati u grupu demo- stavqa zadovoqavaju}u meru osigurawa pri razli~itim grafski starih populacija. Promene u starosnoj strukturi prora~unima (stepen izgra|enosti i dr.). Broj 27 – 904 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Tabela 1: Projekcija broja stanovnika i broja – pad dru{tvenog proizvoda po stanovniku sa 3.400 na zaposlenih na podru~ju GP Beograda 1.780 evra; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – izmena privredne strukture: smawewe u~e{}a indu- Godine Broj stanovnika Broj zaposlenih strije u DP (sa 38,4% na 27,6%) i gra|evinarstva (sa 8,3% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na 6,5%), a pove}awe u~e{}a trgovine (sa 22,9% na 27,7%) 2001. 1.320.000 420.000 i sektora usluga; 2002. 1.328.000 422.000 – smawewe investicionih ulagawa sa 990 miliona na 2003. 1.336.000 430.000 420 miliona evra; 2004. 1.344.000 439.000 – opadawe broja zaposlenih za oko 140.000 (sa 563.000 na 2005. 1.352.000 448.000 420.000); 2006. 1.360.000 457.000 – pove}awe broja nezaposlenih lica za oko 30.000 (sa 2007. 1.363.000 465.000 73.000 na 103.000), {to se odrazilo na pove}awe stope ne- 2008. 1.365.000 474.000 zaposlenosti koja iznosi oko 24% i pojava vi{ka zaposle- 2009. 1.368.000 482.000 nih od oko 30%. 2010. 1.371.000 491.000 Ocena dostignutog nivoa rasta dru{tvenog proizvoda 2011. 1.373.000 499.000 obuhvata sve sektore svojine i tzv. sivu ekonomiju koja je za 2012. 1.376.000 505.000 ove potrebe ukalkulisana sa 20% vrednosti DP. Istovre- 2013. 1.379.000 511.000 meno, tako obra~unat DP predstavqa osnovu za prognozu 2014. 1.381.000 516.000 mogu}nosti budu}eg razvoja. 2015. 1.384.000 521.000 2016. 1.387.000 526.000 1.4.2. Perspektive ekonomskog razvoja 2017. 1.389.000 529.000 2018. 1.392.000 532.000 Perspektiva ekonomskog razvoja Beograda oslawa se na 2019. 1.395.000 536.000 Koncepciju privrednog razvoja Beograda u periodu 2002-2006- 2020. 1.397.000 540.000 2021. konsalting firme FAKTIS i razvojnu strategiju za- 2021. 1.400.000 545.000 snivanu na kori{}ewu realnih mogu}nosti. To zna~i da se –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– po{lo od dostignutog ukupnog nivoa razvoja, od postoje}e Iz projekcija stanovni{tva za podru~je GP i wegovog privredne strukture, kao i od specifi~nosti Beograda, po- u~e{}a u stanovni{tvu centralne Srbije proizilazi da }e sebno wegovog centralnog dela koji ima obele`ja admini- porasti u~e{}e stanovni{tva koje ìvi na teritoriji GP strativnog, obrazovnog i kulturnog sredi{ta. Imaju}i to u u stanovni{tvu centralne Srbije sa 22,6%, koliko je izno- vidu, kao i ispoqene tendencije u drugim evropskim gradovi- silo u 2001. godini, na preko 24% u 2021. godini. ma i glavnim gradovima zemaqa u tranziciji, o~ekuje se da }e do}i do postepene pozitivne promene privredne strukture. 1.4. Ekonomija Strategija sa kojom ra~una ovaj GP opredeqena je slede}im ~iwenicama: 1.4.1. Dana{we stawe i problemi a) op{ti nivo ekonomske aktivnosti u Beogradu egzoge- Privredni ambijent Beograda prethodne decenije u ekono je izazvan, {to zna~i da deo resursa, razvojne aspiraci- nomskoj sferi karakteri{u ista obele`ja koja su uticala na je i potro{a~ke navike stanovni{tva odgovaraju vi{em trendove i stawe u celoj zemqi. Uzroci pojava su spoqa{we i nivou dru{tvenog proizvoda po stanovniku od onog koji je unutra{we prirode. U prvoj grupi od presudne va`nosti su: zate~en na po~etku planskog perioda; – smawewe veli~ine dràvnog i trì{nog prostora, b) rast privredne aktivnosti u velikoj meri moè da se – ekonomske sankcije Evropske unije i Saveta bezbed- osloni na postoje}e resurse, kao {to su radna snaga, polo- nosti UN, àj grada i delom proizvodni i drugi objekti; – tranziciona kriza zemaqa biv{e isto~ne Evrope, v) navedeni faktori, kao i druga obele`ja ovda{we – zatvarawe trì{ta razvijenih zemaqa uslovqenih privrede (saobra}ajne veze, infrastrukturna opremqe- globalizacijom politi~kih i ekonomskih veza, nost, poznavawe trì{nog na~ina poslovawa i sl.), pre- – stagnacija svetske privrede i zao{travawe du`ni~ke dstavqaju osnovu za privla~ewe stranih investicija, ali uz krize. su{tinsku promenu zakonodavnog i op{teg privrednog i U drugoj grupi, grupi unutra{wih faktora koji su uti- dru{tvenog ambijenta; cali na oblikovawe dana{weg ekonomskog stawa, najkrup- g) vitalnost privatnog sektora sa fleksibilnim pro- niji su: izvodnim programima i wegov daqi organizovano spontan – nekonzistentnost i nedovr{enost privrednog ambijen- razvoj, predstavqa dodatnu mogu}nost sveukupnog razvoja. ta uz ~este promene institucionalnih uslova privre|ivawa, Opredeqivawe ciqeva razvoja u narednom periodu ba- – suprotstavqenost dva modela – samoupravnog i trì- zira se i na ~iwenici sporijeg tempa transformacije pri- {nog, vrede u odnosu na o~ekivawa, pre svega u domenu privatiza- – nestabilnost uslova privre|ivawa – kursa i cena, cije i transformacije dru{tvenih i dràvnih preduze}a, – ratno okruèwe, veliki priliv izbeglih i interno kao i na sporijem prilivu inostranih sredstava bez kojih raseqenih lica i odliv mladih stru~nih kadrova sa savre- nije mogu}e aktivirawe razvojnih potencijala, niti ostva- menim tehnolo{kim znawima. rivawe ciqnog nivoa produkcije, posebno ne u kratkom ro- U periodu od 1989. godine, kao godine nakon koje je na- ku. Shodno tome, o~ekuje se da }e razvoj privrede i}i u dva stupila erozija ekonomskih i socijalnih prilika i 2000. pravca. S jedne strane odvija}e se u pravcu prestrukturira- godine, izdvajaju se dva potperioda. Prvi, do 1994. godine, wa postoje}e proizvodwe, a s druge te}i }e proces brèg pratilo je produbqivawe ekonomske i socijalne krize. razvoja malih i sredwih (privatnih) preduze}a. Drugi je vezan za dono{ewe Programa rekonstrukcije mo- Polaze}i od zate~enog stawa i ocene mogu}nosti razvoja na netarnog sistema i strategije ekonomskog oporavka Jugo- teritoriji GP izdvajaju se dva dominantna strate{ka ciqa: slavije, koji je dao zapaène stabilizacione rezultate, 1. ubrzawe rasta dru{tvenog proizvoda tako da on sre- ali na strukturnom planu nije doveo do potrebnog pomaka. dinom planskog perioda dostigne nivo iz 1989. godine, Na po~etku novog planskog ciklusa, u 2000. godini, u {to zna~i iznos od oko 8,100 miliona evra i odnosu na 1989. godinu ekonomsku situaciju na podru~ju GP 2. dostizawe, do 2021. godine, privredne strukture obeleàvaju: sli~ne onoj u glavnim gradovima drugih evropskih zemaqa – pad ukupnog dru{tvenog proizvoda sa 4.400 miliona (gde dominira tercijarni sektor) i nivoa dru{tvenog prona 2.400 miliona evra; izvoda od oko 5.700 evra po stanovniku. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 905

Tabela 2: Projekcija dru{tvenog proizvoda po oblastima na podru~ju GP Beograda (u mil. evra) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Godine GDP Industrija Poqoprivred. Gra|evinarsto Saobra}aj Trgovina Ugostiteqstvo Usluge Ostalo DP po i {umarstvo i turizam stanovniku ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1989. 5.000 1.900 260 420 510 1.140 150 350 250 3.900 2000. 2.700 600 150 180 320 760 90 320 160 2.000 2002. 2.900 700 160 190 350 780 100 310 160 2.100 2003. 3.100 800 170 190 380 800 100 300 170 2.300 2004. 3.300 900 180 200 410 820 100 290 180 2.400 2005. 3.500 1.000 180 210 440 840 110 270 180 2.600 2006. 3.700 1.100 190 220 480 860 110 260 190 2.700 2007. 4.000 1.200 180 260 530 910 120 310 220 2.900 2008. 4.300 1.200 170 310 590 960 130 360 260 3.200 2009. 4.600 1.200 160 360 650 1.020 140 420 290 3.400 2010. 5.000 1.300 150 420 710 1.070 150 490 330 3.600 2011. 5.200 1.300 130 480 760 1.120 160 570 360 3.800 2012. 5.400 1.200 120 550 800 1.160 170 660 400 3.900 2013. 5.700 1.200 110 620 850 1.200 170 720 450 4.100 2014. 5.900 1.200 100 700 900 1.230 180 780 540 4.300 2015. 6.200 1.100 90 780 940 1.260 190 880 590 4.500 2016. 6.500 1.100 80 870 990 1.280 190 980 650 4.600 2017. 6.800 1.100 70 970 1.030 1.290 190 1.090 710 4.800 2018. 7.100 1.100 60 1.080 1.070 1.300 200 1.290 700 5.000 2019. 7.400 1.100 60 1.190 1.110 1.300 200 1.500 690 5.200 2020. 7.700 1.000 50 1.310 1.140 1.290 200 1.700 700 5.500 2021. 8.100 1.000 40 1.450 1.180 1.300 210 1.910 710 5.700 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– prose~. st. rasta 5,3 2,6 -6,0 10,5 6,4 2,6 3,9 8,9 7,5 5,2 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ostvarewe postavqenih ciqeva treba da obezbedi po- – elektroindustrija (telekomunikacioni, rashladni i rast dru{tvenog bogatstva, povratak beogradske privre- merni ure|aji), de na svetsko trì{te, vi{i nivo zaposlenosti i, kao – nemetali i gra|evinski materijal (blokovi i keramika), rezultat svega toga, podizawe li~nog standarda i dru- – industrija papira i grafi~ka delatnost i {tvenog blagostawa. U tim uslovima strukturu privrede – reciklaà sirovina. Beograda odlikovalo bi nisko u~e{}e industrije i vi- Pored pomenutih industrijskih grana, u propulzivne soko u~e{}e gra|evinarstva (ukqu~uju}i poslove sa neproizvodne sektore ubrajaju se saobra}aj i veze, ugostiteq- kretninama), finansijskih usluga i komunalnih delat- stvo i turizam, gra|evinarstvo i komunalne usluga. U ve}i- nosti. ni ovih oblasti postoje pogodnosti za ubrzawe razvoja, a te U tranzicionim uslovima otvara se prostor za brì pogodnosti proisti~u iz geografskog poloàja, mreè in- razvoj privatnog sektora, naro~ito malih i sredwih frastrukturnih i poslovnih objekata, kao i perspektivnih preduze}a. Proizvodni programi tako nastalih privat- potreba. nih preduze}a su fleksibilniji i omogu}avaju relativ- Strategija privrednog razvoja pretpostavqa takav rast no lako seqewe kapitala iz jedne industrijske grane u dru{tvenog proizvoda koji }e oko 2010/2011. godine da drugu ili iz jedne oblasti u drugu. Pored toga, u sekto- obezbedi dostizawe nivoa iz 1989. godine, tj. nivo pre ne- ru usluga ova preduze}a nude vi{i kvalitet i teè da go {to je zapo~elo devastirawe privrednih potencijala. zadovoqe potrebe razli~itih segmenata trì{ta (sta- Procewuje se da }e dru{tveni proizvod da raste po prose~- novni{tva sa ve}im dohotkom, trgovinu proizvodima noj godi{woj stopi od oko 5,5%, s tim {to bi na po~etku visoke tehnologije, {iri spektar finansijskih i dru- perioda porast bio brì (iznosio bi oko 7% prose~no go- gih usluga). di{we), a potom bi se usporavao (prose~ni godi{wi rast Prilikom opredeqivawa za oblike privrednog raz- iznosio bi oko 4,5%). U 2021. godini DP, u iznosu od oko voja vodilo se ra~una i o propulzivnosti pojedinih sek- 8.100 miliona evra, nadma{io bi onaj iz 2000. godine oko tora i industrijskih grana kako sa aspekta postoje}eg i tri puta. Dru{tveni proizvod po stanovniku rastao bi ne- perspektivnog nivoa doma}e tra`we, tako i sa aspekta {to sporije, odnosno po stopi od 5,2% godi{we, tako da mogu}nosti izvoza prilago|enog izmewenoj izvoznoj tra- bi nivo iz 1989. god. bio dostignut oko 2012. godine. Ta `wi. U okviru razvojnih podsticaja prednost }e imati stopa obezbe|uje dru{tveni proizvod po stanovniku na ni- upravo propulzivne industrijske grane i sektori. Na vou od oko 5.700 evra, {to je, u odnosu na 2000. godinu, 2,8 osnovu kriterijuma, kao {to su visok nivo prodaje na do- puta ve}i iznos. ma}em trì{tu, zainteresovanost stranih investitora, Na po~etku perioda najve}i doprinos privrednom o~ekivan visok rast izvoza i iskustva drugih zemaqa u razvoju poticao bi od industrije – prose~na stopa rasta tranziciji, kao propulzivne izdvajaju se slede}e indu- industrijske proizvodwe iznosila bi preko 8% u prvim strijske grane: godinama, a potom bi se smawivala tako da u proseku za – prehrambena industrija (industrija mleka, mesa, po- ceo period iznosi 2,9%. Dinami~an rast industrije mo- vr}a, konditorskih proizvoda i pi}a), gu} je jer u woj ima najvi{e neiskori{}enih resursa, a – hemijska industrija (farmaceutska industrija, bazna niska je i startna osnova. Orijentacija na industrijsku hemija, boje i lakovi, kozmetika, industrija gume, uqa i ma- proizvodwu potrebna je i zbog izgradwe neophodne baze ziva), za razvoj tercijarnih delatnosti u budu}nosti, s obzirom – metaloprera|iva~ka delatnost (kugli~ni leàjevi, na to da se razvoj tercijara intenzivira nakon dostiza- odlivci), wa odre|enog nivoa razvijenosti (nivo DP po stanovni- Broj 27 – 906 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. ku u rasponu od 3.500 do 4.500 evra). Pored toga, rast dru- Tabela 4: {tvenog proizvoda u industriji bio bi i rezultat dina- Zaposlenost po oblastima i delatnostima mi~nog rasta proizvodwe u propulzivnim granama, po- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sebno prera|iva~koj industriji. Kori{}ewe ovih pogod- Oblasti i delatnosti (sektori GP) 2001. 2021. nosti uticalo bi da na kraju projekcionog perioda –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– struktura industrije bude izmewena – propulzivne indu- Privredne delatnosti i privredne zone 148.600 160.000 strijske grane ~inile bi oko 90% ukupne industrijske Komercijalne zone i gradski centri 86.500 174.500 proizvodwe. Javne slu`be, javni objekti i kompleksi 124.500 124.500 Prose~na stopa rasta dru{tvenog proizvoda saobra}aja Sport i sportski objekti i kompleksi 1.300 1.500 i veza iznosila bi 6,4% i to kao rezultat izrazitog rasta Sistem zelenih povr{ina 500 700 fizi~kog obima usluga u drumskom, èlezni~kom i PTT Poqoprivreda i poqoprivredne povr{ine 5.800 2.200 saobra}aju. Kako je Beograd raskrsnica plovnih i drum- Aktivnosti na vodi i vodene povr{ine 350 500 skih puteva, razvoju saobra}aja treba dati visok prioritet, Saobra}ajni sistemi 38.000 61.000 a prvenstveno modernizaciji putne i èlezni~ke mreè i Infrastrukturni sistemi 14.500 20.000 razvoju lu~ke i pristani{ne infrastukture. PODRU^JE GP 420.000 545.000 Ugostiteqstvo i turizam ostvarivali bi godi{wu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stopu rasta dru{tvenog proizvoda od 3,9% po osnovu po- I pored brojnih nepoznanica u sferi dru{tvenog i ve}awa obima prometa, broja no}ewa i vanpansionske po- ekonomskog sistema, za potrebe ekonomske podr{ke pro- tro{we. Ubudu}e bi trebalo oja~ati turisti~ku ponudu stornom rasporedu, odnosno investirawa u daqe ure|iva- razvijawem tzv. biznis turizma, kao i {irewem regio- we, izgradwu i opremawe na podru~ju GP Beograda, pristu- nalne turisti~ke ponude. Teku}a turisti~ka ponuda mora pilo se projektovawu investicionih sredstava. Pri tome se u~initi raznovrsnijom – treba pove}ati ponudu hotel- se po{lo od o~ekivanih promena u oblasti privre|ivawa, skih usluga visoke kategorije (izgradwa hotela poznatih posebno u sferi podsticawa privatne inicijative i dava- svetskih kompanija) i luksuznih ugostiteqskih objekata. wa pogodnosti za strana ulagawa. Procena investicionih Tako|e, ona mora biti znatno boqe medijski predstavqe- sredstava data je na bazi o~ekivanog rasta dru{tvenog prona kako na konvencionalnim, tako i na interaktivnim izvoda i tendencija u zemqama koje su pro{le tranzicioni medijima. period. Predvi|a se da }e bruto investicije u osnovna Rast dru{tvenog proizvoda gra|evinarstva iznosio bi sredstva u 2021. godini iznositi 1,450 mlrd. evra {to je 10,5% prose~ne godi{we proizvodwe i bio bi rezultat iz- oko 2,5 puta vi{e nego 2000. godine. Taj nivo sredstava gradwe novih trgovinskih i poslovnih objekata, rekon- obezbe|uje stopa rasta od 4,3% prose~no godi{we, s tim strukcije putne mreè i razvoja novih usluga, prvenstveno {to bi ova sredstva prvih godina planskog perioda ostva- kompletnog opremawa pojedinih lokacija, izgradwe i pro- rivala u~e{}e od oko 22% u dru{tvenom proizvodu, dok bi daje poslovnog i stambenog prostora. na kraju perioda wihovo u~e{}e palo na oko 18%. U dvade- Pove}awe obima i kvaliteta usluga komunalnih delat- setogodi{wem periodu, procewuje se, za investicione po- nosti osnovni je preduslov za rast dru{tvenog proizvoda u trebe bilo bi mogu}e izdvojiti oko 21 mlrd. evra, od ~ega ovoj delatnosti, a predstavqa i osnovu za razvoj drugih oko 65% ili oko 13,5 mlrd. evra za potrebe privrede, a oko oblasti i izgradwu dobrog imiya Beograda. 35% ili 7,5 mlrd evra za neproizvodne delatnosti. Slede- Na kraju planskog perioda, privredna struktura na pod- }i dosada{wu praksu, oko 20% raspoloìvih sredstava bi- ru~ju GP bila bi slede}a: industrija bi ~inila oko 16%, lo bi usmereno na odràwe dostignutog nivoa postoje}ih poqoprivreda 0,5%, gra|evinarstvo oko 18%, saobra}aj i kapaciteta, odnosno sluì}e za revitalizaciju postoje}ih veze 14,5%, trgovina 16%, finansijsko-tehni~ke usluge objekata i prate}e opreme, a gro procewenih sredstava ula- oko 23,5% i turizam sa ugostiteqstvom 2,%. gao bi se u nove investicione programe. Projekcija broja zaposlenih bazira se na postoje}em stawu, planiranom sektorskom rastu dru{tvenog proizvo- Tabela 5: da i ostalim razvojnim pretpostavkama. U periodu do Bruto investicije u osnovna sredstva u milionima evra 2021. god. broj zaposlenih }e se pove}ati sa 420.000 na –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 545.000, {to je porast od 125.000. Planira se da ceo pri- Bruto investicije Kumulativ 2002–2021. U~e{}e rast bude ostvaren u privredi, dok bi u neprivredi, uz me- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– |usektorska pomerawa, uglavnom bio zadràn postoje}i Ukupno bruto investicije 21,000 100.0 nivo. Stopa rasta zaposlenosti iznosi}e 1,3% prose~no Investicije u privredu 13,500 65.0 godi{we, {to je znatno ispod rasta dru{tvenog proizvo- Investicije u neprivredu 7,500 35.0 da. To zna~i da }e ve}i doprinos stvarawu dru{tvenog –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– proizvoda dati pove}awe produktivnosti rada i tehni~- ko-tehnolo{ki progres. Predvi|eno kretawe broja zapo- Tabela 6: slenih dovelo bi do porasta wihovog u~e{}a u stanovni- Bruto investicije u neprivredu u milionima evra {tvu koje ìvi na podru~ju GP – to u~e{}e iznosilo bi –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– oko 39% i predstavqalo bi pove}awe od 7,5 strukturnih Bruto investicije u neprivredi Kumulativ 2002–2021. U~e{}e poena u odnosu na planski polaz. Posmatrano po sektori- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ma delatnosti, primarni sektor bi ~inio oko 0,5%, se- Invest. u stambenu izgradwu 2,600 35.0 kundarni 26% i tercijarni 73,5%. Inv. u komun. i saobra}. infrast. 4,100 55.0 Inv. u javne slu`.,dr`.org.i DPO 800 10.0 Tabela 3: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupna zaposlenost po sektorima delatnosti Ukupno 7,500 100.0 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Primarni Sekundarni Tercijarni Godina Ukupno Privreda Neprivreda U ovom planskom periodu predvi|a se zaokret u politi- sektor sektor sektor ci finansirawa neprivrednih investicija. Po{to je –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– osnovni problem u gradu dotrajala komunalna infrastruk- 2001. 420.000 293.000 127.000 5.900 138.200 275.900 tura, planira se da se u wenu revitalizaciju i pro{irewe 2021. 545.000 418.000 127.000 2.200 142.000 401.000 utro{i oko 55% raspoloìvih neprivrednih sredstava. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Istovremeno, ulagawa u ure|ivawe zemqi{ta i komunalnu Po oblastima i delatnostima broj zaposlenih dat je u infrastrukturu doprine}e realizaciji opredeqewa ka slede}oj tabeli: unapre|ewu kvaliteta i podizawu urbanog nivoa grada i na 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 907 taj na~in postati stimulans za wegov daqi ukupan razvoj. Kako inostrana iskustva govore da se razvoj svakog ve- Za realizaciju ciqeva razvoja neophodan je znatan obim likog grada bazira na nekom velikom doga|aju ili manife- investicionih ulagawa, ali to ipak ne zna~i da bi se budu- staciji koja se periodi~no ponavqa, treba jednom re~ju i }i razvoj odvijao samo {irewem i otvarawem novih privred- daqe podràvati postoje}e kulturne, sportske i druge ma- nih zona. Nove zone }e se formirati u skladu sa zahtevima, nifestacije i nastaviti, ali iskoristiti postoje}e popre svega, krupnih investitora. Investirawe u industriju, tencijale i za popularizaciju novih koje }e Beograd jasno pored ostalog, zna~i}e i ponovno kapitalno opremawe rad- razlikovati od drugih gradova u okruèwu i privu}i inve- nih mesta za ve} zaposlene radnike, uz ulagawa u radna mesta stitore i turiste. za nove radnike. Nakon 5–6 godina investirawa, promeni}e se oblik, opremqenost, a ~esto i vrsta radnog mesta gotovo 1.5. Gra|evinsko zemqi{te svih zaposlenih u industriji. U narednom periodu investi- Prethodni zakoni o gra|evinskom zemqi{tu prestali ra}e se prvenstveno u novu opremu onih postoje}ih industrij- su da vaè i zameweni su odredbama poglavqa áâ Zakona o skih preduze}a ~ija proizvodwa ima perspektivu, samostalno planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Sr- ili inkorporirana u sisteme me|unarodnih kompanija. bije”, br. 47/2003). Me|utim, dono{ewe odgovaraju}ih no- Objekti i infrastruktura preduze}a koji nemaju perspekti- vih propisa i akata tek predstoji, pa se i problemi i povu bi}e rekonstruisani i dobija}e nove namene. voqnosti u vezi sa ovim promenama moraju aktivno preva- Ubudu}e treba nastojati da se prvenstveno nastavi da- zilaziti i koristiti, a ~iwenice i podaci o dosada{woj qe ure|ivawe i infrastrukturno opremawe postoje}ih strukturi gra|evinskog zemqi{ta }e u tome biti vaàn ~i- privrednih zona u kojima }e se kao investitori javqati nilac. Gradsko gra|evinsko i gra|evinsko zemqi{te u du- najpre strani, a postepeno i sve vi{e, doma}i investito- èm periodu progla{avano je dru{tvenim, odlukama grada ri. Uporedo sa ovim potrebno je i otvarawe novih privred- i op{tina Beograda, ali jo{ ne postoji digitalizovana nih zona. Kod stranih ulagawa (ukqu~uju}i i ona koja }e predstava o poloàju tog zemqi{ta u GP. Tako|e, ne posto- imati oblik kupovine doma}ih dru{tvenih preduze}a) tre- ji jasno razdvojeno zemqi{te u javnom sektoru (po ulicama ba insistirati na po{tovawu propisa koji se odnose na i javnim objektima) od ostalog gradskog (dràvnog) gra|e- za{titu okoline, odnosno interesa drugih privrednih su- vinskog zemqi{ta. Ustav SRJ dozvoqavao je da gradsko bjekata i gra|ana. Zna~ajnija izgradwa u Beogradu moè se gra|evinsko zemqi{te bude u svim oblicima svojine, {to o~ekivati u okviru razvoja saobra}ajnih i tercijarnih de- Ustav SR Srbije nije tako definisao, te i Ustav Srbije i latnosti gde }e tako|e dominirati strane investicije. Iz- Zakon o gra|evinskom zemqi{tu gradsko gra|evinsko ze- gradwu novih poslovnih objekata – hotela, trgovinskih mqi{te tretiraju samo kao dràvno, pa se ne moè priva- objekata i sl. – po pravilu treba razvijati u gradskom tki- tizovati. Takva odredba onemogu}ava kvalitetno gazdova- vu, dok u privredne zone treba usmeravati izgradwu skla- we zemqi{tem i suàva okvire zemqi{ne politike. di{ta i celovitih distributivnih centara. Osnovni podaci o stawu zemqi{ta na teritoriji GP su: Kqu~ni preduslovi za strana ulagawa stvaraju se, pre – GP zahvata oko 77.600 ha sa 296.000 parcela, od ~ega je svega, na saveznom i republi~kom nivou i odnose se na li- 84% gradsko gra|evinsko – dràvno. Samo 1% je gra|evin- beralan trì{ni reìm, stabilnost novca i liberaliza- sko – me{ovite svojine, a 15% ostalo zemqi{te – negra|e- ciju spoqne trgovine, jednak tretman stranih i doma}ih vinske namene; ulaga~a, {to su uslovi koji se sve vi{e ostvaruju. Re{ava- – od 77.600 ha, op{tine koriste 6%, razne direkcije we pitawa privatizacije, a naro~ito omogu}avawe kupovi- 2%, grad 2% (ukupno grad 10%), @TP 2%, PKB 11%, dok ne gra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini, dodatno su ostalo razni dru{tveni i privatni korisnici koji ima- treba da doprinese privla~ewu stranog kapitala. ju pravo kori{}ewa kao status; Sam grad, sa svoje strane, treba da se orijenti{e na – od 77.600 ha, vodno zemqi{te je 5%, {umsko 7%, pod ure|ivawe privrednih zona i podizawe kvaliteta i efika- putevima je 5%, pod objektima 3%, dok je poqoprivredno, snosti komunalne privrede. U tom smislu treba maksimal- kao i prethodno, preklopqeno sa gra|evinskim i obuhvata no pojednostaviti na~in dodele lokacija i proceduru pri- 70% kori{}ewa; bavqawa gra|evinskih dozvola, a na~in dodele lokacija – kontinualno izgra|eno podru~je obuhvata oko 22.000 mora biti transparentan i javan. U pogledu budu}e stambe- ha, ili blizu 30% prostora GP; ne izgradwe, ocewuje se da je malo verovatno da }e biti po- – gra|evinskim zemqi{tem gazduje JP Direkcija za gra- trebne nove lokacije za masovniju stambenu izgradwu, jer |evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda u ime grada; se broj stanovnika prema demografskim prognozama vi{e – Direkcija za gra|evinsko zemqi{te delimi~no ure|u- ne}e uve}avati, mada se jedan deo wih mora obezbediti zbog je zemqi{te i ustupa ga korisnicima konkursom na neogra- promena u stambenoj tra`wi. Pored toga, u Beogradu se vi- ni~eni rok (u svetu se zemqi{te daje u zakup na 49, 99 ili {e ne}e razvijati delatnosti kojima je potrebna radna vi{e godina); snaga niìh kvalifikacija, a koja je ranije dolazila iz – grad Beograd, kao ni ostale lokalne samouprave u re- unutra{wosti. publici, nemaju pravo vlasni{tva nad gra|evinskim ze- Umesto {irewa stambenih podru~ja, u budu}nosti }e od mqi{tem po{to je ukupno zemqi{te (u ranijem statusu prvorazrednog zna~aja biti pitawe odràvawa postoje}ih dru{tveno) prevedeno u svojinu Republike Srbije, koja je i velikih stambenih zgrada za kolektivno stanovawe, po{to ukwièna kao vlasnik tog zemqi{ta; veliki broj tih zgrada ve} sada iziskuje znatne gra|evin- – javna komunalna preduze}a gazduju komunalnim fondo- ske intervencije. Na drugoj strani, novi privredni sistem vima, a odgovorna su gradskoj upravi; produkova}e na {irem planu nove socijalne razlike, tako Rezime stawa gra|evinskog zemqi{ta u GP upu}uje na da }e imu}nije stanovni{tvo u budu}nosti ispoqavati tra- brojne probleme, me|u kojima su najve}i: `wu za kvalitetnijim stanovawem. Na drugoj strani, po- – posle Drugog svetskog rata nacionalizacijom, konfi- trebno je razvijawe socijalnog i ekonomski pristupa~nog skacijom i drugim oblicima podràvqewa progla{en je stanovawa. Poseban sistem mera za ostvarewe strategije dràvnim veliki deo zemqi{ta u podru~ju GP, dok je Usta- razvoja odnosi se na promenu imiya grada i na~in wegovog vom zabraweno otu|ewe istog; predstavqawa u svetu. Osnovna mera u tom sklopu jeste iz- – crno trì{te, nedostatak zakupa zemqi{ta, simbo- gradwa i prezentacija novog imiya grada, ne samo kao li~ne cene komunalija i stanarina, administrativno ga- glavnog grada ve} i kao zna~ajnog grada jugoisto~ne Evro- zdovawe infrastrukturom, nepoznavawe rente, a posebno pe. U tom smislu je potrebna strategija koja u prvi plan neekonomski mehanizmi wenog zahvatawa, omogu}ili su stavqa kosmopolitski i evropski duh grada, uz zadràvawe privatizaciju ovih sredstava od strane korisnika, {to je tradicionalnih elemenata koji ga ~ine posebnim u odnosu uslovilo opstanak niskoprofitnih firmi u centru grada, na druge. posebno na najatraktivnijim lokacijama, zbog ~ega su gra- Broj 27 – 908 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

|evinsko zemqi{te i infrastruktura postali usko grlo vazduhu 2000. godine bile su ispod grani~nih vrednosti razvoja Beograda, sa brojnim negativnim posledicama; imisije (GVI) i kretale su se od 6 do 22 µγ/m³ sumpor-di- – u perifernim zonama GP i okru`ju vlasnici i kori- oksida, 13-57 µγ/m³ ~a|i i 12-45 µγ/µγ/m³ azot-dioksida. Na snici zemqi{ta neovla{}eno ga parceli{u i prodaju pri- ve}ini mernih mesta postoji opadaju}i trend. Emisija iz vatizuju}i rentu, ~ime podsti~u bespravnu izgradwu, {to je industrije stagnira zbog smawenog obima proizvodwe. poprimilo velike razmere; Ukupne talo`ne materije u posmatranom periodu iznose – nemogu}nost kapitalizacije zemqi{ta u postoje}em si- 142 – 313 µγ/m²/dan. Karakteristi~na je neujedna~enost kva- stemu oteàva doma}insko poslovawe jer svojina na gra|e- liteta vazduha na pojedinim delovima grada zavisno od vinskom zemqi{tu nije adekvatno re{ena, te predstoji veli- prisustnosti izvora emisije. Glavni zaga|iva~ vazduha i ki problem denacionalizacije i restitucije, {to }e biti izvor buke je drumski saobra}aj koji najvi{e ugroàva sta- neophodno hitno re{avati uz sve posledice koje to nosi; novni{tvo u centralnim zonama grada i u pojasevima magi- – nije afirmisan zakup zemqi{ta, niti brojne druge stralnih saobra}ajnica. Prose~ne godi{we koncentracije transakcije svojinskih prava – hipoteke i sl., {to sve SO (7,9 µγ/m³), NOh (125 µγ/m³) i olova (1,1 µγ/m³) ve}e su znatno umawuje pozitivne efekte koji se ina~e mogu reali- od GVI na glavnim gradskim raskrsnicama. Rezultati me- zovati aktivirawem ovih mogu}nosti; rewa komunalne buke na 16 mernih mesta u gradu pokazali – poseban problem je veliki broj lokacija koje je Di- su visoke vrednosti i dawu /56-80 dB(A)/ i no}u /53-73 rekcija za gra|evinsko zemqi{te ustupila investitorima dB(A)/, koje su znatno iznad dozvoqenih – 55 dB(A), odno- na podru~ju GP u posledwih pet godina (za preko 4 milio- sno 45 dB(A). na m² stambenog i poslovnog prostora, {to je veli~ina od Iako rezultati merewa posle 1991. godine pokazuju po- preko 50.000 stanova), a od toga je realizovano svega 18%, boq{awe, najzna~ajniji vodotoci grada, Sava i Dunav, no- dok je 82% nerealizovano, {to je jedan od razloga zbog ~e- minalno svrstani u vodotoke ááá klase, ne zadovoqavaju ga nema dovoqno slobodnih lokacija u Beogradu (prilog propisanu klasu kvaliteta u 51%, odnosno 75% uzoraka (u tabela ustupqenih a nerealizovanih lokacija po namenama 2000. godini). Kvalitet vode u malim rekama i kanalima je i op{tinama). van propisane klase. Vrednosti biolo{kih i fizi~ko-he- Osnovni ciq razvoja oblasti gazdovawa zemqi{tem mo- mijskih parametra kvaliteta voda ukazuju na prisustvo mi- è se ostvariti takvim modelom upravqawa zemqi{tem krobiolo{kih zaga|ewa, velike koli~ine otpadnih voda koji uvaàva trì{te, sa jedne i po{tuje princip poslo- bogatih organskim materijama, kao i intenzivnih erozio- vawa javnog sektora, sa druge strane. Op{ti interes i javnih procesa u slivu. U kanalima Pan~eva~kog rita kon- ni sektor su korektori trì{ta koje razvijaju neke strane stantno je veliko zaga|ewe organskim i mikrobiolo{kim zemqe gde ovaj sektor zahvata do 30% ekonomskog ìvota, materijama, amonijakom, nitratima i nitritima zbog otpa- dok u evropskim zemqama javni sektor zahvata od 40% – dinih voda sa farmi. Kontrola kvaliteta voda za pi}e po- 60%, {to ukazuje na model tranzicije sistema koji je Srbi- kazuje da oko 95% uzoraka vode iz centralnog vodovoda od- ji najbliì. U tom smislu strategija gazdovawa nekretni- govara propisanom kvalitetu i oko 80% uzoraka iz lokal- nama i zemqi{ne politike moè se definisati: nih vodovoda, dok kvalitet voda iz individualnih izvora – denacionalizacijom gra|evinskog zemqi{ta kao pija}e vode i javnih ~esama nije dobar, {to se moè pove- pretpostavkom razvijawa trì{ta u ovoj oblasti i brzim zati sa zaga|ewem zemqi{ta. O zaga|ewu zemqi{ta ne po- preobraàjem na{eg dosada{weg sistema gazdovawa ze- stoje sistematizovani podaci. Zapaèno je da do zaga|iva- mqi{tem u trì{ni; wa tla dolazi u mnogim delovima grada usled ispu{tawa – za{titom socijalnih kategorija gra|ana od trì{nog otpadnih voda iz doma}instava i privrednih organizacija, delovawa putem posebnih mehanizama; zbog brojnih divqih deponija ~vrstog otpada, kao i u kori- – afirmacijom potencijalne rente i uvaàvawem svih dorima magistralnih saobra}ajnica. Zaga|ivawu i degra- u~esnika u wenom efektuirawu (vlasnik zemqi{ta, gradi- daciji zemqi{ta znatno doprinose brojni bespravno po- teq, zakupac objekta i lokalna zajednica), {to }e omogu}i- dignuti objekti, kako zbog toga {to su podignuti na plod- ti doma}insko pona{awe; nim poqoprivrednim i zelenim povr{inama, tako i zbog – demetropolizacijom Beograda koja }e se posti}i po- nedostatka odgovaraju}e infrastrukture. Za grad su kri- sebnim merama, naro~ito realnim cenama i instrumentima ti~ni procesi zaga|ivawa zemqi{ta usled aktivnosti u gazdovawa zemqi{tem bez socijalizacije tro{kova kao do zoni za{tite izvori{ta vodosnabdevawa u Maki{u. sada, osim za kategorije gra|ana koji svojim ekonomskim Na teritoriji Beograda postoji vi{e desetina hazard- stawem stvarno to zahtevaju; nih industrija i postrojewa, koje koriste, skladi{te ili – razradom mehanizama za aktivirawe do sada ustupqe- proizvode opasne materije. Neke od wih se nalaze u grad- nih a nerealizovanih lokacija (kako bi se obezbedio dovo- skom tkivu („Duga”, „Galenika”, „Jugopetrol” – ûkarica qan broj parcela za novogradwu i rekonstrukciju grada); itd.). Na podru~ju grada, u periodu od 1991. do 2000. godine – razdvajawem javnog od ostalog gra|evinskog zemqi{ta dogodilo se oko 80 hemijskih udesa, od kojih je oko polovi- za koje se hitno mora stvoriti elektronska baza podataka; ne bilo tokom transporta opasnih materija. Veliki hemij- – zajedni~kom razvojnom, poreskom, urbanom i zemqi- ski kompleksi u Pan~evu i Bari~u, zbog svoje blizine {nom politikom grada i svih gradskih op{tina. predstavqaju znatnu, jo{ uvek nekvantifikovanu opasnost U ovom generalnom planu obra|eno je vi{e oblasti i za pojedine delove Beograda. Nepovoqan i do sada nepotpu- obezbe|eno je dovoqno po~etnih osnova za ispuwewe zakon- no identifikovan uticaj na ìvotnu sredinu vr{e brojni skih odredaba u propisanim rokovima datim za transfor- novi hemijski pogoni „male” privrede zastupqeni u stam- maciju i ure|ewe sistema gra|evinskog zemqi{ta, {to }e benim zonama, kako u rubnim naseqima, tako i u nekim de- omogu}iti organizaciju detaqnog i operativnog odre|iva- lovima centralnog podru~ja grada. Reaktori i privremena wa javnog gra|evinskog zemqi{ta, ostalog gra|evinskog deponija nuklearnog otpada u Institutu nuklearnih nauka zemqi{ta, gra|evinskih rejona, reprivatizacije i deek- „Vin~a” predstavqaju opasnost od nuklearne havarije, na- sproprijacije i formirawe racionalno ure|enog trì{ta ro~ito za susedna naseqa. gra|evinskog zemqi{ta u Beograd. Na osnovu prikaza stawa ìvotne sredine zakqu~uje se da su prioritetni problemi i wihovi neposredni uzroci 1.6. @ivotna sredina slede}i: Stawe ìvotne sredine Beograda odre|eno je wegovim – zaga|en vazduh i povi{eni nivo buke u centralnim zo- prirodnim uslovima, urbanom fizi~kom strukturom, pri- nama grada, vrednom aktivnostima, saobra}ajem i dru{tveno-ekonom- – degradiranost zemqi{ta zbog bespravne gradwe, skim procesima koji se odvijaju u gradu i wegovom okruè- – zaga|enost zemqi{ta otpadnim vodama i ~vrstim ot- wu. Sredwe godi{we koncentracije zaga|uju}ih gasova u padom, 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 909

– zaga|enost vodotoka usled upu{tawa nepre~i{}enih redo sa onim prvim, legalnim. Ure|eni i neure|eni grad voda iz kanalizacione mreè i me|usobno se dodiruju, prepli}u, ponegde podràvaju, pre- – rizik od udesa pri kori{}ewu i transportu opasnih laze jedan u drugi. materija u centralnim zonama grada. Iza sivog Beograda stoje isti takvi privredni tokovi, Treba naglasiti da su navedeni problemi bili i ra- dru{tvena struktura i socijalni odnosi. Danas, nakon de- nije identifikovani i da su prethodnim Generalnim ur- set godina uru{avawa dru{tva, moèmo da govorimo o ne- banisti~kim planom (1985) i Globalnim projektom za- koliko razli~itih lo{ih aspekata razvoja Beograda. Iako {tite ìvotne sredine Beograda (1991) bila ponu|ena wihova analiza nije izvr{ena – jer, jednostavno, decenija re{ewa i projekti za ve}inu navedenih problema, koji koja ih je kreirala nije, po prirodi stvari, ni mogla da ih nisu realizovani. Pored toga, urbani razvoj grada odvi- sagledava – oni se jasno uo~avaju: jao se izvan normi i standarda i ~esto u suprotnosti sa – slaba realizacija urbanisti~kih planova, odredbama Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i na- – stihijska i nelegalna stambena izgradwa, seqa, Zakona o za{titi ìvotne sredine i drugih. Tome – polulegalna stambena izgradwa, je doprinosio nezadovoqavaju}i sistem upravqawa ì- – dodeqeno, ali neizgra|eno gradsko zemqi{te, votnom sredinom koji nije obezbedio integrisawe poli- – nicawe siroma{nih gradskih ~etvrti i slamova, tike za{tite ìvotne sredine u sektorsko planirawe, za- – zamirawe postoje}ih industrijskih zona, tim neodgovorno pona{awe nadle`nih organa i pojedi- – {irewa „kiosk privrede”, naca i odsustvo demokratskog na~ina dono{ewa odluka – devastiranost saobra}ajnog sistema, od zna~aja za ìvotnu sredinu. – neregulisana gradska poqoprivreda, Nova koncepcija za{tite ìvotne sredine od zaga|iva- – enormno umnoàvawe nehigijenskih deponija sme}a, wa zasniva se na opredeqewu za odrìvi razvoj Beograda. – nedozvoqeno prikqu~ivawe na komunalne instalacije, Odrìvost se ne shvata kao vizija, niti kao neko poèq- – nesvesno ruèwe grada. no stawe grada, ve} kao kreativan proces uspostavqawa Na osnovu saznawa i iskustava kod nas i u svetu moè ravnoteè izme|u prirodnih resursa i urbanih funkcija se konstatovati da sprovo|ewe urbanisti~kih planova ima grada u partnerskom odnosu svih interesnih grupa u gradu. ograni~ene rezultate koji, zavisno od pristupa planirawu, Strategija odrìvog razvoja obezbe|uje {irok okvir za in- na~inu odlu~ivawa, finansirawa i drugih instrumenata tegrisawe aspekata za{tite ìvotne sredine u sve sekto- sprovo|ewa, mogu da variraju, ali su svakako delimi~ni i re plana, po~ev od namene zemqi{ta, preko zemqi{ne i mawi od o~ekivanih. Pra}ewe realizacije planova u nas i stambene politike, planirawa unapre|ewa saobra}aja, rezultata primene skop~ano je sa sistemskim nedostatkom upravqawa tokovima vode, energije, otpadaka itd. Pri iz- podataka i dokumentima koji nisu ra|eni za ove potrebe, radi i sprovo|ewu plana uspostavqa se aktivna politika nego za pra}ewe realizacije politi~kih odluka. Tradici- preventivne za{tite ìvotne sredine, koja podrazumeva onalni urbanisti~ki planovi su uglavnom stati~ne priro- procewivawe ekolo{kog u~inka svih planskih re{ewa, de, na~iweni prema scenariju sporog urbanog rasta i nema- programa i aktivnosti, {to nije samo uslov za unapre|ewe ju odgovor za mnogo dinami~niji planerski proces u kome kvaliteta ìvota, ve} i zna~ajan podsticajni faktor eko- prioriteti treba da se ocewuju kontinualno, kao i da se nomskog razvoja. kontinualno vr{i izmena ovih ocena u svetlu raspoloì- Osnovni ciqevi za{tite ìvotne sredine u planskom vih resursa. Urbanisti~ki planovi ne sadrè na~in i periodu su: etapnost izvo|ewa i finansirawa komunalne infrastruk- – smawewe zaga|enosti vazduha i nivoa buke u central- ture i saobra}aja. Nisu ra|eni sredworo~ni programi ure- nim zonama, |ivawa gra|evinskog zemqi{ta, a ovaj nedostatak dina- – efikasna za{titita izvori{ta vodosnabdevawa, zami~ke razrade doprineo je heterogenom razvoju grada, bez {ti}enih prirodnih i kulturnih dobara, jasno definisanih razvojnih pravaca. Sistem urbanog pla- – racionalno kori{}ewe prirodnih resursa, naro~ito nirawa razdvojen je od javnog investirawa i ekonomskog vode, energije i sirovina za gra|evinske materijale, planirawa od strane dràvnih i lokalnih vlasti. Najzad, – racionalno i kontrolisano kori{}ewe gra|evinskog privo|ewe nameni gra|evinskog zemqi{ta odvija se veoma zemqi{ta, usporeno sa nizom problema. – izbegavawe stvarawa ekolo{kih konflikata izme|u Stihijska i nelegalna stambena izgradwa prvi je put privrednih aktivnosti i saobra}aja sa jedne strane i sta- ozbiqnije zabeleèna sredinom sedamdesetih godina. U to novawa, rekreacije i za{ti}enih dobara sa druge, vreme je doìvqavana ne kao ozbiqna posledica neravno- pravnog stambenog sistema, ve} prvenstveno kao kriminal- – za{tita poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta; no pona{awe pojedinaca. Krajem osamdesetih godina u Be- – smawewe koli~ine otpada, pove}awe stepena recikli- ogradu je na teritoriji 10 op{tina evidentirano 23 loka- rawa i bezbedno deponovawe svih vrsta otpada i liteta sa preko 9.000 bespravno podignutih stambenih – smawewe rizika od hemijskih udesa u opasnim indu- objekata. Godine 1993. nakon privatizacije dru{tvenog strijskim postrojewima i pri transportu opasnih i otrov- stambenog fonda, stan postaje privatna stvar doma}instva nih materija. i pojedinca, gubi se iz nadle`nosti preduze}a, prestaje da biva dru{tvena briga. Uporedo sa ovom privatizacijom od- 1.7. Gradsko tkivo vija se i proces raspadawa Jugoslavije koji kroz nekoliko talasa dovodi u Srbiju, a time i u Beograd, ukupno oko 1.7.1. Glavni problemi dana{weg stawa 166.000 izbeglih i raseqenih lica. Nepostojawe stambene Ispitivawe urbanih procesa i dana{weg stawa Beo- politike spremne da prihvati ovaj priliv ostavqa veliki grada pokaza}e da je tokom posledwe decenije pro{log ve- deo tih porodica nezbrinutim. Deo wih po~iwe da gradi ka, pod udarom mnogih neda}a, beogradska zajednica izgu- svoje domove bez dozvola. Godine 1994. procewuje se da Be- bila kontrolu nad gradskim razvojem. Grad je, zajedno sa ograd ima oko 35.000 do 40.000 bespravno podignutih stam- wom, dospeo do vrlo niskog nivoa svakodnevnog funkcio- benih objekata, {to odgovara broju od oko 100.000 stanov- nisawa koji se na ne malom broju ta~aka grani~i sa haosom, nika. Godinu dana kasnije donosi se „Zakon o legalizaci- anarhijom ili kolapsom. Glavni uzrok postepenog erodi- ji” ~ija je namera bila da zaustavi nelegalnu izgradwu, ali rawa urbanog sistema jeste uporedo izrastawe jednog nere- koji taj zadatak nije uspeo da izvr{i. Beograd danas po gulisanog, na mnogim mestima stihijskog, neplanskog i ru- procenama na teritoriji 10 op{tina ima preko 22.000 bes- `nog Beograda. Danas prakti~no uz svaki sektor gradskog pravno izgra|enih objekata. Iako je taj fond vrlo raznovr- ìvota i uz svaku od urbanisti~kih struktura postoji i je- stan po svojim lokacijskim, aglomeracionim, gra|evin- dan, na nelegalnim osnovama izrastao tok, koji ìvi upo- skom, upotrebnom i drugim kvalitetima, izvesno je da je on Broj 27 – 910 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. postao tokom devedesetih jedan od dominantnih oblika reda pa do same ivice podru~ja Generalnog plana. Wihova {avawa stambenog problema. op{ta odlika je lo{a komunalna infrastruktura, nedo- Polulegalna stambena izgradwa nastala je kao posledi- voqne veli~ine parcela, skromne ku}e koje su neretko ca svesne institucionalne podr{ke stambenoj izgradwi stra}are, zaga|ena ìvotna sredina, nedostatak zelenila, bez kompletne dokumentacije. Re~ je o tome da je izgradwa nepostojawe javnih sadràja. Nepostojawe gradske strate- obavqana na osnovu vrlo razli~itih dokumenata koji jesu gije i politike re{avawa siroma{nih naseqa jo{ vi{e deo dokumentacije za dobijawe gra|evinske dozvole, ali ne oteàva ovaj problem. ~ine ukupnu dokumentaciju. Zapravo, vrlo je verovatno da Zamirawe industrije i propadawe proizvodnih indu- najve}i deo zgrada koje smo u prethodnom paragrafu ozna- strijskih zona je proces koji se nalazio u ìì privred- ~ili kao bespravno podignute, pripada ovoj drugoj katego- nog opadawa Beograda tokom devedesetih. Aktuelni pro- riji. Jedna analiza vrste dokumenata za gradwu izvedena blemi privrede negativno su se odrazili na industriju pa- 1993-94. godine u Orlovskom nasequ u Mirijevu, pokazala siviziraju}i, ili, u nekim slu~ajevima, potpuno zaustavqa- je da oko 73% bespravnih graditeqa poseduje neku vrstu ju}i wen ìvot i razvoj. Danas je stepen otpisanosti „dozvole”. Ova je praksa dugo vremena po~ivala na dozvola- osnovnih sredstava u beogradskoj industriji oko 72%. Pad ma komunalnih radnih organizacija za prikqu~ivawe na industrijske proizvodwe, pore|en sa 1990. godinom, izno- komunalne instalacije ku}a koje su bile podizane bez gra- si oko 54%, dok je pad zaposlenosti oko 44%. Proces zami- |evinske dozvole. Naime, ve}ina gradova u Srbiji, ukqu~u- rawa proizvodwe ostavqao je za sobom zapu{tene i neodr- ju}i i Beograd, bila je protiv ove prakse koja nije mogla da àvane industrijske objekte i prazne fabri~ke hale. Tre- se prekine zbog svojevremene odluke Ustavnog suda koja je }ina skladi{nog prostora bila je izdavana u zakup da bi potvrdila obaveznost komunalnih ku}a za izdavawe ovih se nekako preìvelo. Danas je najve}i broj industrijskih dozvola. Praksa je trajala sve donedavno. Na drugoj strani, zona Beograda ozbiqno o{te}en dugogodi{wim neradom. veliki korisnici gradskog gra|evinskog zemqi{ta ile- Ceni se da je oko 63% industrijskih povr{ina koje su ne- galno su prodavali razli~itim interesentima pravo kori- kada bile aktivne danas prepu{teno propadawu. Zakoro- {}ewa zemqi{ta. Ovakvi ugovori su naizgled osloba|ali vqene manipulativne platforme, derutni prilazni pute- kupca od dobijawa gra|evinske dozvole, daju}i mu izvesnu vi, od nekori{}ewa zar|ale èlezni~ke {ine, oronule sigurnost pred sudom koji je trebalo da donese odluku o ru- fasade i polupani prozori – sve to ulazi u realnu sliku {ewu wihovog bespravno podignutog objekata. U ovoj ska- jedne propale industrije. li je sasvim specifi~an slu~aj op{tine Zemun koja je u pe- [irewe „kiosk privrede” bio je normalan odgovor na riodu od 1995. do 2000. godine podelila veliki broj parce- propadawe proizvodwe i smawewe radnih mogu}nosti to- la za izgradwu, a da te podele nisu bile zasnovane na kom- kom devedesetih. Deo onih koji su iz razli~itih razloga pletnoj urbanisti~koj dokumentaciji. ostali bez posla prona{ao je novo radno mesto u skrom- Dodeqeno ali neizgra|eno gradsko zemqi{te jeste po- nim, mawe-vi{e privremenim, trgovinskim, uslu`nim i seban gradski problem. Naime, veliki broj lokacija koje je ugostiteqskim objektima. Monta`ni objekti (povr{ine Direkcija za gradsko gra|evinsko zemqi{te ustupila in- do 30 m²) i kiosci (povr{ine do 9 m²) sme{taju se na tro- vestitorima na podru~ju GP u skorije vreme, ostao je neiz- toarima najprometnijih ulica centra Beograda, stvaraju}i gra|en. U posledwih pet godina Direkcija je ustupila ze- jedan haoti~an i zatrpan ambijent sasvim neprimeren lo- mqi{te za izgradwu preko 4 miliona m² stambenog i po- kacijskim mogu}nostima ulica. Procewuje se da na podru~- slovnog prostora. Od ove brojke je izgra|eno svega 18%, ju deset gradskih op{tina ima oko 4.000 kioska i mawih dok je 82% nerealizovano. Mereno samo u broju stanova, monta`nih objekata i da je oko 75% wih locirano u cen- investitori danas drè zemqi{te na kome je mogu}e podi- tralnoj zoni grada. Ulice Sremska, Balkanska, Prizren- }i oko 50.000 stanova, {to odgovara broju od nekih 120.000 ska, Bulevar kraqa Aleksandra i ulica Kraqa Milana, zado 150.000 ekvivalentnih stanovnika. Imaju}i u vidu ovaj tim pe{a~ka Knez-Mihailova ulica, trgovi na Zelenom podatak, mogu}e je re}i da bi izgradwa na ovim lokacijama vencu, kod èlezni~ke stanice, Slavija, zona Sajmi{ta, za- bila dovoqna da prihvati prakti~no celokupan prirast tim Ulica 29. novembra, okretnica u ulici Salvadora stanovni{tva do 2021. godine. Ovo je ozbiqan argument ko- Aqendea, kod Bogoslovije, 27. marta, Glavna u Zemunu, Ma- ji govori u prilog teze da grad ne treba {iriti ve} da tre- ùrani}ev trg, Zemunski kej, Save Kova~evi}a, Prvomajska, ba unapre|ivati wegovu unutra{wost, wegov „enterijer”. na Novom Beogradu oko Merkatora, du` Jurija Gagarina, Deo ustupqenog zemqi{ta je neizgra|en, a deo se nalazi oko „Fontane” oko „buvqaka” i Centra „Sava”, zatim na pod razli~itim vrstama objekata koje tek treba sru{iti da ûkarici u Poè{koj i Trgova~koj ulici, u Rakovici u bi se na tim mestima zatim gradilo. îwenica da na 82% Borskoj ulici, na Kanarevom i Petlovom brdu, u ulici Pi- ustupqenog zemqi{ta nije gra|eno govori o finasijskoj lota Mihajla Petrovi}a, Ratka Vujovi}a ô~e i u Parti- nemogu}nosti investitora da ustupqeno zemqi{te pretvo- zanskoj, sve su to ambijenti naru{eni postavqawem ovih re u parcele za novu izgradwu. Iako postoji obaveza inve- objekata. Javni prostor, prete`no trotoari koje oni oku- stitora da u odre|enom roku zapo~ne izgradwu ili, u su- piraju, dug je oko 23 kilometra, a wegova povr{ina iznosi protnom, da vrati ustupqenu lokaciju, ona se ipak naj~e- oko 8 ha. Procewuje se da je oko 50% wih, zna~i u duìni {}e ne izvr{ava iz razli~itih razloga: otvoreno gradili- od oko 10 km, podignuto ili montirano bez dozvole. {te, delimi~no izvr{ene obaveze prema gradu i sl. To su Nesvesno ruèwe grada je proces u kome podjednako u~e- neki od momenata koji spre~avaju vra}awe ustupqenih i ne- stvuju skoro svi koji danas u Beogradu ìve. Napu{tawe izgra|enih lokacija. nekada{wih modela podele rada u razli~itim poslovima Nicawe siroma{nih gradskih ~etvrti i slamova pred- koji odre|uju gradski lik i prelazak na model „sam svoj stavqa relativno novi proces koji je bio skoro nepoznat majstor” u~inili su od Beograda popri{te neukusa i ki~a. Beogradu iz osamdesetih. U jednom istraìvawu iz 1996. Priterani sa jedne strane nema{tinom i sa druge potre- godine utvr|eno je da u Beogradu postoji oko 220 siroma- bom da se ipak u gradu i na wegovim zgradama pone{to i {nih gradskih podru~ja u kojima ìvi preko 120.000 sta- radi i odràva, qudi su se ve}inom oslawali na sopstve- novnika. Re~ je o podru~jima koja zauzimaju razli~iti tipo- no gra|evinarsko ume}e. Umesto nekada{weg razvijenog vi stambenog tkiva – od partaja, preko radni~kih koloni- niza u kome su u~estvovali investitor, urbanista, projek- ja, nehigijenskih naseqa, zapu{tenih periferijskih sela, tant, bankar, sekretarijat, korisnik i gra|evinar, tokom pa do slamova. Prema jednom drugom istraìvawu iz 2000. devedesetih formirana je upro{}ena {ema u kojoj nema me- godine, u Beogradu je registrovano oko 120 romskih naseqa sta za izdavawe uslova, za projektovawe, za podizawe kre- svih tipova, ~ija je zajedni~ka odlika da pripadaju siroma- dita, za profesionalno zidawe. Taj ispra`weni prostor {nim naseqima. U wima ìvi oko 40.000 Roma. Siroma- je ispuwen neuko{}u i neukusom. On se proteè od nepri- {na i romska naseqa se proteù od centralnih delova gra- hvatqivih kombinacija, poput neprirodne stilske veze 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 911 predratnog art dekoa sa planinskim kosim krovom {ezde- tralnoj zoni pokazuje da se samo 8% vozila parkira u gara- setih, pa do stilski neutana~enih i estetski neprihvatqi- àma, 2% na ure|enim otvorenim parkirali{tima, a 90% vih vila u najluksuznijim zonama Beograda. Svi krajevi na uli~nim frontovima. grada, od centra do periferije, podlo`ni su opasnom ru- Saobra}aj pred kolapsom je posledica sprege lo{eg si- èwu. Neki od popularnih primera pripadaju finansij- stema ulica, lo{eg javnog saobra}aja i jo{ gorih uslova skoj, medijskoj i nekada{woj politi~koj eliti zemqe. parkirawa. Broj registrovanih putni~kih automobila u pe- [irewe po poqoprivrednom zemqi{tu jedan je od sta- riodu od 1990. do 2001. godine na podru~ju grada Beograda rijih vidova rasta Beograda. Zapravo, ~itavu wegovu moder- (16 gradskih op{tina) kretao se u rasponu od 308.000 do nu istoriju obeleàva neprestani rast grada na ra~un 319.000. Stepen motorizacije za 2000. godinu dostigao je okolnog plodnog zemqi{ta. Ova osobina Beograda nije vrednost, za celo podru~je Beograda, od 200 PA/1.000 sta- druga~ija od one koja se sre}e u ostalim savremenim grado- novnika, a za 10 gradskih op{tina od 210 PA/1.000 stanov- vima. [irewe izgra|enog tkiva i, uporedo sa tim, unutra- nika. Stawe uli~ne mreè je takvo da, sa porastom stepena {we transformacije koje se {ire od centra ka periferi- motorizacije, pa i u slu~aju samo pove}anog stepena kori- ji i u kojima poslovawe prete`no tercijarnih delatnosti {}ewa putni~kog automobila, {to je danas vrlo prisutno potiskuje proizvodwu i stanovawe, dva su procesa koji se na beogradskim ulicama, ne}e biti u stawu da prihvati sve dobro uo~avaju na rastu Beograda du` Bulevara kraqa ve}e zahteve transportnog sistema. Od 617 km primarne Aleksandra. Ipak, zaposedawe poqoprivrednog zemqi{ta uli~ne mreè u gradu oko 67% je sa jednom trakom po sme- u posledwoj deceniji 20. veka umnogome je druga~ije od {i- ru. Pored neizgra|enosti i sistem upravqawa saobra}ajem rewa koje je Beograd ranije poznavao. Naime, dok su pret- zastareo je i ne odgovara saobra}ajnim zahtevima. Prose~- hodne ekspanzije bivale planski pripremane, dotle su ove na brzina u centralnoj zoni grada kre}e se u rasponu od 12- koje su se doga|ale u posledwoj deceniji, ili ne{to duè, 18 km/h, {to dovodi do vremenskih gubitaka koji na poje- izazvane stihijskom i neplaniranom gradwom. Tako je Be- dinim deonicama iznose i 45% od ukupnog vremena putova- ograd u pomenutom razdobqu izgubio oko 2.800 ha plodnog wa. Posledwih godina stawe u javnom gradskom saobra}aju zemqi{ta. To plodno zemqi{te je zaposednuto relativno sve je lo{ije. Vozni park je zastareo, ukinut je jedinstven malim brojem porodica koje ìve u naseqima ~ija gustina tarifni sistem, infrastruktura, posebno tramvajska, u iz- ne prelazi 20 do 30 st. po ha. Drugim re~ima, svo to stanov- uzetno lo{em je stawu, {to je sve zajedno uticalo na pad ni{tvo je moglo da bude prihva}eno i sa upola mawim gu- kvaliteta javnog prevoza. Beogradski javni saobra}aj oslo- bicima zemqi{ta, ~ak i sa svega jednom tre}inom. wen je na ~etiri podsistema: autobus, tramvaj, trolejbus Nerealni detaqni urbanisti~ki planovi su jedna od sa- i gradsko-prigradsku èleznicu. Danas prevoz u javnom svim logi~nih posledica planirawa socijalisti~kog peri- gradskom saobra}aju obavqaju javno preduze}e GSP „Beo- oda koje je verovalo da je mogu}e da se povezivawem efika- grad” i grupacija od oko 100 privatnih preduze}a ~ije je snog prognozirawa demografsko-ekonomske budu}nosti i angaòvawe u sistemu javnog prevoza zapo~eto 1997. godi- rigidnog sistema realizacije programa razvoja postigne ne. Vozni park GSP-a sastoji se od 206 zglobnih tramvaja, uspe{na planska izgradwa grada. Od ukupno 278 za potrebe 124 trolejbusa i 757 autobusa, dok privatni prevoznici ovog GP posebno pregledanih detaqnih i regulacionih raspolaù sa oko 620 autobusa od kojih oko 60% radi u vr- planova, koji su tokom godina sa~iweni za Beograd, utvr|e- {nim periodima. Treba ista}i da javni saobra}aj, osmi- no je da samo 52 mogu da budu predmet daqe realizacije bez {qen po modelu postoje}eg stawa, ne}e mo}i da prihvati i izmena. Razlog tome su pre svega razlike koje postoje u vred- zadovoqi sve ve}u potra`wu ukoliko se radikalno ne pro- nosnim sistemima planske dokumentacije i samog dru{tva. meni odnos prema wemu i u sistem ne uvedu savremeni grad- Naime, ve} od sredine osamdesetih postoji jako protivqe- ski kapacitetni {inski sistemi. we javnosti masovnim rekonstrukcijama u kojima se, koriste}i eksproprijaciju, ~itavi kvartovi relativno niskog 1.8. Prikaz i ocena dosada{wih planova Beograda tkiva zamewuju vi{espratnom stambenom izgradwom. Jedan Beograd je tokom svoje moderne istorije, po~ev od sre- od posledwih ovakvih poduhvata bila je rekonstrukcija du` dine 19. veka umnogome razvijan planski. Danas postoje dva ulice Vojislava Ili}a u kojoj je na povr{ini od oko 2 ha partajska i individualna izgradwa zamewena vi{espratni- kqu~na dokumenta – Prostorni plan Beograda iz 1981. go- cama. Nakon toga, ~itavu deceniju, ovakva praksa vi{e nije dine sa dopunom iz 1999. godine i GUP iz 1985. godine ko- mogla da bude sprovedena. Uprkos tome, planovi za obimne ji ~ine osnovu i za izradu ovog Generalnog plana i ovde rekonstrukcije i daqe su ~uvani bez ikakvog izgleda da }emo ih prikazati. Tu je tako|e i Prostorni plan Republi- ikada budu realizovani. Jedan od zadataka ovog GP je da ove ke Srbije kao dokument koji nudi zna~ajna usmerewa. nerealne detaqne planove stavi van snage. 1.8.1. Prostorni plan grada Beograda iz 1981. godine Centar bez ure|enog parkirawa je osobina dana{weg Beograda. Beogradski centar nikada se nije odlikovao re- Po dono{ewu GUP-a Beograda 1972. godine, ispoqene {enim sistemom parkirawa. Nekoliko garaà koje su iz- su potrebe i interesi Beograda za intenzivnijim prostor- gra|ene osamdesetih godina nisu bile dovoqne da zadovo- nim i funkcionalnim povezivawem sa {irim podru~jem qe potrebe ni u godinama u kojima su izgra|ene. Iako je u grada, Srbijom i zemqom u celini, i to u svim oblastima mnogim planovima, na vi{e razli~itih nivoa, bila pred- privrednog i dru{tvenog razvoja. Zakonom o planirawu i vi|ena izgradwa preko 30 garaà u centru, one nisu nika- ure|ewu prostora iz 1974. godine otvorena je mogu}nost za da izgra|ene. Problem sa zemqi{tem, opirawem stanara planirawe prostornog i ukupnog razvoja na celoj terito- susednih blokova da se u wihovoj sredini podigne masovno riji grada Beograda. Po ovim osnovama, Skup{tina grada parkirali{te, realni nedostatak novca, nepostojawe sve- Beograda donela je 1981. godine „Prostorni plan grada Be- sti o potrebi pravi~nog i ozbiqnog re{avawa parkirawa ograda” (PPGB) – kao dugoro~ni plan razvoja teritorije i sl., bili su realni problemi osamdesetih. Pri tom, kada 16 op{tina grada Beograda do 2000. i 2010. godine. je re~ o novoj izgradwi, ona nikada nije imala ozbiqnu Polaze}i od specifi~nosti Beograda – koje su bile iz- obavezu da se parkirawe izvede na parceli na kojoj se i raène sloèno{}u i zna~ajem metropolitenskog podru~- gradi. Nije postojala ni obaveza da se umesto parkirawa ja, kao najve}eg pola rasta u poratnom periodu i oblasti na sopstvenoj parceli izvr{i pla}awe neke vrste nadokna- najve}e koncentracije stanovni{tva i aktivnosti u zemqi de, sli~ne onoj koja postoji i sa obavezom finansirawa i, ujedno, funkcijama glavnog grada Srbije i DZ Srbije i javnih skloni{ta. Ovo nasle|eno stawe samo se pogor{a- Crna Gore – zadatak ovog prostornog plana bio je da usme- valo tokom devedesetih. Potrebe za parkirawem vozila vi- ri prostorni razvoj i integri{e interese na podru~ju 16 {estruko prema{uju danas ponu|ene kapacitete. Raspodela op{tina grada Beograda, usagla{eno sa odgovaraju}im po- parkiranih vozila u zavisnosti od mesta parkirawa u cen- trebama i interesima {irih prostora republike i SFRJ. Broj 27 – 912 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

U tom smislu, osnovne postavke i opredeqewa PPGB ukupne dràvne politike, a time i gradske, ka nekim dru- kao dugoro~nog plana, kojim se uskla|uju sadràji i na~in gim ciqevima, a ne ka sistematskom urbanom napretku Beo- organizacije i ure|ivawa prostora, bile su uravnoteèwe grada. Svakako je tu, izme|u ostalog, bilo i nasle|eno sta- i integracija razvoja na celom podru~ju grada, humanizaci- we jedne relativno krute urbanisti~ke prakse, kao i nedo- ja uslova ìvota i rada, usagla{enost fizi~kih i prirod- voqno efikasan na~in realizacije planova. Nastale dru- nih struktura, infrastrukturno usmeravawe i saobra}ajno {tveno-politi~ke okolnosti devedesetih, sa nepotpuno de- povezivawe i dr. Uravnoteèwe razvoja kojim bi se obezbe- finisanom ulogom i mestom institucije planirawa, u no- dili uslovi i osnove za sprovo|ewe politike uskla|enog vim uslovimam dodatno su obezvre|ivale urbanizam. Ove kori{}ewa prostora, izgra|ivawe i opremawe naseqa, okolnosti, pod uticajem naglog mehani~kog priliva sta- ure|ivawe predela, o~uvawe i unapre|ivawe ìvotne sre- novni{tva – uzrokovanog burnim i vanrednim politi~kim dine na celoj teritoriji grada, planirano je u dve osnovne zbivawima i problemati~nim ekonomskim kretawima, do- ta~ke. To su funkcionalna i prostorna decentralizacija vele su u posledwoj deceniji planskog veka do pojave enorm- kompaktnog tkiva gradskog naseqa Beograd, kao i funkci- ne stihijske i neplanske, privremene i bespravne gradwe. onalna integracija naseqa na {irem podru~ju grada u zajednice naseqa. 1.8.3. Dopune Generalnog urbanisti~kog plana Beograda Ovaj plan, iako nikada nije sluìo za direktan proiz 1999. godine storni razvoj ukupnog administrativnog podru~ja Beogra- Kqu~ne postavke koje su sadràle Dopune GUP-a, kako da, ipak je imao zna~ajnu strategijsku usmeravaju}u i vred- bi bio sprovodiv, bile su: definisawe intervencija koje nosnu ulogu. Prilikom izrade planova nièg reda, zna~i se mogu izvoditi na osnovu plana i definisawe zona i na- i generalnog plana za sam Beograd 1985. godine, kao i pla- mena povr{ina u okviru teritorije GUP-a na kojima je mo- nova okolnih gradskih centara, ovaj plan je usmeravao in- gu}e sprovesti planirane intervencije, kao i definisawe sistiraju}i na vo|ewu ra~una o prirodi, ekolo{kim poja- zona za koje to nije mogu}e i za koje je neophodna izrada od- vama i procesima, ìvotnoj sredini, wenim segmentima, o govaraju}ih urbanisti~kih planova. te`wi ka distribuciji funkcija i stanovnika i sl. Tu je Za neposredno sprovo|ewe odredabi ovih dopuna u poje- ulogu on imao i prilikom izrade ovog generalnog plana. dina~nim slu~ajevima rekonstrukcije, nadzi|ivawa, do- 1.8.2. Izmena i dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine gradwe ili nove izgradwe, kada planovi uìh celina ne postoje ili ne odre|uju dovoqno podataka za odgovaraju}e Izmene i dopune GUP-a Beograda usvojene 1985. godine planirawe odnosa u neposrednom susedstvu, pristupalo se imale su za ciq da se na na osnovu analize neuskla|enosti izradi prethodnih urbanisti~kih analiza, kojima su se aktuelnog razvoja u odnosu na re{ewa iz GUP-a iz 1972. go- proveravali kvalitet promena prostornih i funkcional- dine utvrde takva planska re{ewa koja bi bila realnija za nih odnosa, optere}ewe prostora i infrastruktura, uskla- ostvarivawe. |enost radova sa namenama, parametrima i urbanisti~kim Koncepcijska opredeqewa ovih izmena i dopuna GUP-a pokazateqima utvr|enim planom iz 1985. godine, kao i zasnivala su se na osnovnim opredeqewima i smernicama uskla|enost sa op{tim i posebnim uslovqenostima utvr|e- prostornog plana grada Beograda i Nacrta Prostornog nim ovim planom. plana Srbije. Ova koncepcijska opredeqewa tako|e su se Najve}a primena ovih dopuna odvijala se u kombinaci- bazirala na analizama, istraìvawima i studijama za po- ji sa Zakonom o odràvawu stambenih zgrada („Slu`beni jedine oblasti koje su bile od zna~aja za razvoj grada. Naj- list grada Beograda”, broj 44/95). va`nija koncepcijska opredeqewa bila su slede}a: U periodu od 1999. godine do danas realizovano je oko – promene namena odre|enih i po pravilu nerealizova- 3.000 pojedina~nih zahteva za intervencije obuhva}enih nih povr{ina u bilansu povr{ina obuhva}enih GUP-om – ovim planom. smawene su povr{ine namewene za ure|ivawe i izgradwu urbanih struktura sa 43.904 ha na 29.147 ha, a pove}ane po- 1.8.4 Prostorni plana Republike Srbije (PPRS) vr{ine namewene za za{titno zelenilo, poqoprivredu i iz 1996. godine {ume za 14.757 ha; – izmene parametara i kategorija gustina naseqenosti Osnovno strategijsko opredeqewe PPRS je postizawe ve- u sedam tipova razli~ite gradwe; }eg stepena funkcionalne integrisanosti podru~ja Beogra- – promene u sistemu saobra}aja – uskla|ivawe mreè sada, kao i obezbe|ivawe uslova znatno ve}e saobra}ajne i eko- obra}ajnica sa izmewenom namenom povr{ina, uz zadràva- nomske integracije sa susednim funkcionalnim podru~jima. we koridora prve faze metro-sistema i ostavqawa otvore- U prostornom modelu mreè naseqa Srbije do 2010. go- nog pitawa za deonicu unutra{weg magistralnog prstena; dine predvi|a se: – promene u gradskom javnom prevozu, a naro~ito u in- – ja~awe funkcionalnih veza Beograda sa centrima u tenzivirawu razvoja tramvajskog saobra}aja u centralnoj okruèwu, naro~ito sa Pan~evom, Starom i Novom Pazo- zoni grada i ka Novom Beogradu; vom i dr.; – izmena namena i utvr|ivawe prostorno-radnih jedi- – ja~awe privrednih veza i infrastrukturnih sistema nica za razvoj industrije, gra|evinarstva, proizvodnog za- izme|u susednih gradova (Beograd – Pan~evo), kao i me|u- natstva i drugih delatnosti; sobna razmena usluga i organizovawe zajedni~kih aktivno- – promene u sistemu centara. sti u susednim gradovima i Ostvarivawe GUP predvi|eno je programima dru{tve- – demetropolizacija dislocirawem pojedinih tercijar- no-ekonomskog i prostornog razvoja i izgradwe Beograda i nih delatnosti republi~kog zna~aja iz Beograda u gradske DUP, saglasno etapnim akcijama razvoja. Me|utim, ni ovaj centre makroregionalnog zna~aja. znatno realniji i odre|eniji Generalni plan od prethod- U oblasti saobra}aja, autoputski koridori od zna~aja nih, nije realizovan u o~ekivanoj meri do 2000. godine, ia- za Beograd su: ko je sadràvao niz prioritetnih planskih re{ewa u urba- – granica Ma|arske – Subotica – Novi Sad – Beograd nom razvoju i funkcionisawu grada. Enormni pritisak (E-75) i daqe sa dva paralelna pravca (a) Beograd – Ni{ – razli~itih vidova pojedina~ne gradwe, druga~ije od neka- Skopqe – Atina (E-75) sa vezom Ni{-Dimitrovgrad – So- da{we masovne izgradwe, kao i zakonska mogu}nost direk- fija – Istanbul (E-80) i (b) Beograd – Ju`ni Jadran (E- tonog izdavawa urbanisti~kih uslova na osnovu GUP-a, do- 763) i trajektna veza sa Italijom (Bar – Bari); veli su 1999. godine do Dopuna GUP-a Beograda. Ova dopu- – koridor koji prati pravac me|unarodnog puta E-70 na imala je za ciq da se omogu}i neposrednija primena (Zagreb – Beograd – Vr{ac – granica Rumunije), odnosno planskih re{ewa GUP-a kako bi se zadovoqile obimne po- pravac magistralnih puteva M-1 (Zagreb – Beograd) i M-19 trebe gra|ana. Razlog tome je bilo, pre svega, okretawe (Beograd – Vr{ac – granica Rumunije); 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 913

– zapadnomoravski koridor koji se poklapa pravcem – novi dru{tveni sistem, koji se postepeno ra|a i koji evropskog puta E-761, odnosno magistralnog puta M-5, veza zahteva novi plan kojim }e se usmeravati gradski razvoj; Autoputa Beograd – Ni{ i budu}eg Autoputa Beograd – Ju- – postojawe realne potrebe da se na aktuelne privred- `ni Jadran (veza na poziciji â~ak – Poèga). Koridor ne i socijalne zahteve odgovori novim urbanisti~kim re- pravca za Ju`ni Jadran nagla{ava funkciju ove saobra}aj- {ewima i nice, a u GP Beograda potrebno je prona}i odgovaraju}e re- – tre}e, nu`no je da se preispitaju i ocene instrumen- {ewe poteza (koridora); ti sprovo|ewa Generalnog plana, da se aktuelizuju, srede, – vezni koridor Bato~ina – Kragujevac – zapadnomorav- ~ak i poni{te brojni detaqni planovi, razli~ite odluke ski region, povezuje Autoput Beograd – Ni{ sa zapadnomo- i postupci i da se prilagode ili uvedu novi koji odgova- ravskim koridorom i raju stvarnim potrebama privrede i gra|ana. – mreà magistralnih puteva predstavqena je severnom Sve ovo {to je prethodno nabrojano nije mogu}e bez pot- obilaznicom Beograda na poziciji Banovci – Padinska pune obnove, odnosno izrade novog generalnog plana Beo- Skela – PK „Beograd” – veza ka Pan~evu (E-75), {to ostaje grada. Skup{tina grada Beograda je, polaze}i od sagleda- kao jedno od otvorenih pitawa. ne potrebe za hitnim re{avawem niza zna~ajnih urbani- U oblasti èlezni~kog saobra}aja, pru`ni koridori sti~kih pitawa, na sednici 14. februara 2001. godine do- od zna~aja za Beograd su: nela Odluku o pristupawu izradi generalnog plana Beo- – Beograd – Stara Pazova – Ruma – [id (veza sa Hrvat- grada, a Izvr{ni odbor Skup{tine grada je svojim Zakqu~- skom) kom od 6. aprila 2001. godine dao pozitivno mi{qewe o – Beograd – Stara Pazova – Novi Sad – Subotica (veza Programu izrade generalnog plana. sa Ma|arskom) U okviru postoje}eg zakonskog okvira mogu}e je razvi- – Beograd – Lapovo – Ni{ – Pre{evo (veza sa Makedo- ti nekoliko tipova generalnih planova. Ovakvim re{e- nijom) wem data je mogu}nost svakom gradu da pronalazi sebi pri- – Beograd – Vaqevo – Podgorica meren osnovni urbanisti~ki dokumenat. Kakav }e on biti – Beograd – Pan~evo – Zrewanin – Kikinda (veza sa Ru- zavisi od konkretne gradske situacije i odlika grada. U munijom) slu~aju plana za Beograd opredeqewe je usmereno na kombi- – Batajnica – Ostru`nica – Beograd Ranìrna naciju vizije i operativnog dokumenta. – Beograd Ranìrna – Jajinci – Beli potok – Vin~a – Pan~evo. 2. PRAVNI OSNOV, CIQEVI, Razvoj re~nog saobra}aja planiran je sa ~etiri glavne METOD, KONCEPCIJA luke, i to u Beogradu, Pan~evu, Novom Sadu i Prahovu sa svojom infrastrukturom, pretovarnim i skladi{nim kapa- 2.1. Pravni osnov citetima. Vazdu{ni saobra}aj je planiran u smislu rekonstrukci- Generalni plan Beograda 2021. (u daqem tekstu Gene- je poletno-sletnih staza i rulnih pista, dogradwe druge ralni plan Beograda, Generalni plan i GP) jeste op{ti poletno-sletne staze i uvo|ewa novih tehnologija na aero- urbanisti~ki plan odre|en kao plan koji se donosi za grad dromu „Beograd”. Lokacije na kojima se ve} obavqaju neke Beograd Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`beni gla- aktivnosti, kao i pojedine nove lokacije sa ciqem da se snik Republike Srbije”, broj 47/2003) posebno u ~l. 2, 35, rezervi{e i sa~uva prostor za budu}e aerodrome, jesu Li- 36, 40, 41, 42, 43, 69, 169, 170, 173, pripremqen u saglasno- si~ji jarak i Batajnica. sti sa „Pravilnikom o sadrìni i izradi urbanisti~kog U oblasti industrijskog razvoja, uz neophodno prestruk- plana” („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj turirawe, daqe specijalizacije proizvodwe i privrednog 53/99), a na osnovu „Odluke o pristupawu izradi General- povezivawa sa drugim industrijskim centrima, Beograd i nog plana Beograda” Skup{tine grada Beograda („Slu`be- daqe ostaje okosnica razvoja. Osnovni dugoro~ni ciq je ni list grada Beograda”, broj 4 /2001). potpunije kori{}ewe resursa i uravnoteènija teritori- Po{to je priprema plana otpo~ela i Nacrt plana je jalna struktura. Posebni ciq je selektivnost u alokaciji utvr|en, stru~na rasprava i javni uvid okon~ani su do 27. pojedinih industrijskih grana i usmeravawe mawe efika- marta 2003. godine, a novi zakon je stupio na snagu 13. ma- snih i lokaciono fleksibilnih grana u druga podru~ja. ja 2003, to je Generalni plan po prethodnom zakonu nasta- Potencijalni pojasevi industrijskog razvoja sa indu- vqen, uskla|en i zasnovan i na vaè}em zakonu. strijskim centrima su: 2.2. Op{ti urbanisti~ki ciqevi Beograda – dunavsko-savski (Novi Sad, Beograd, Pan~evo, Smede- revo, Obrenovac); U ovom delu izloèn je najpre predlog op{tih urbani- – velikomoravski i ju`nomoravski (Beograd, Smedere- sti~kih ciqeva Beograda koji proizilaze iz ocene sada- vo, Poàrevac); {weg stawa i procene budu}eg razvoja. – pojas od Beograda, preko Pan~eva, Alibunara i Vr- {ca, do rumunske granice; 2.2.1. Beograd, grad na{e zemqe – ibarski (Beograd, Lazarevac) i Beograd je tokom istorije uspeo da zauzme mesto vode}eg – pojas Zaje~ar – Bor – Majdanpek – Poàrevac – Beo- grada u nekada{woj Jugoslaviji, a i u na{oj dana{woj ze- grad. mqi. To nije argument svekolike dominacije. Suprotno to- U smislu vodosnabdevawa, preko savsko-beogradskog me, Beograd treba, a to i moè, da svoje vo|stvo po veli~i- sistema }e sve beogradske op{tine do Mladenovca biti ni i neretko po kvalitetu, pretvori u pa`qivu podr{ku povezane u jedinstven sistem. gradovima na{e zemqe. Razmene na regionalnom nivou, U sferi turizma Beograd spada u i grupu prioriteta udruìvawa i saradwe mogu da budu osnov prenosa znawa, kao glavni turisti~ki centar Srbije i evropski tranzit- kulturnih obrazaca, gra|anskih i gradskih vrednosti i, nani i turisti~ki centar. ro~ito, privredne saradwe. Taj proces ne moè da ima jed- nosmerni karakter. Beograd je neretko u~io i preuzimao iz 1.8.5. Potreba za novim generalnim planom drugih sredi{ta kakva su Novi Sad, Ni{, Kragujevac ili Sada ulazimo u nov period dru{tvenog i ekonomskog Subotica, ali i mnogih drugih. razvoja koji }e traìti druga~ije urbanisti~ke odgovore Me|utim, kao i drugi na{i gradovi, Beograd ima obaveza prostorne zahteve, ali i druga~iji urbanizam koji }e na zu da podnese i teret op{teg siroma{tva, nezaposlenosti novi na~in reagovati na zate~ene i nasle|ene prostorne i privredne umrtvqenosti. Svoje nesumwive komparativne izazove Beograda. Tri osnovna razloga za pristupawe izra- prednosti Beograd ne sme da koristi za prebacivawu tere- di novog generalnog plana Beograda su: ta obnove u druge centre. Smi{qena regionalna politika Broj 27 – 914 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. sa visokim u~e{}em lokalne samouprave, svesno decentra- privredna zemqi{ta najvi{ih bonitetnih klasa, kao i ono lizovana u poqima koja se svuda u svetu ra~unaju za stvar opremqeno melioracionim kanalima, treba ~uvati u istoj mawih zajednica, treba da pomogne da se korak po korak iz- nameni. Treba, osim planskih, definisati i uvesti i dru- vu~emo iz te{ko}a. Beograd, susedni gradovi i udaqeniji ge mehanizme za o~uvawe poqoprivrednih, {umskih i slo- gradovi treba da se razvijaju na osnovama regionalizma. bodnih povr{ina, postoje}ih zelenih kompleksa, kao {to su Ratno ostrvo, leva obala Dunava, Zvezdara, Top~ider, 2.2.2. Beograd, evropska metropola Ko{utwak, Avala i drugi. Pre samo jedne decenije Beograd je bio sredi{te Bal- kana i jedan od va`nih evropskih gradova. Uru{avawe 2.2.5. Beograd, grad po meri odrìvosti ukupnog sistema te{ko je o{tetilo i urbani sistem Beo- Odrìvi razvoj je preduslov kvalitetnog ìvota u gra- grada. Danas su prisutne te{ko}e, od kulturne marginali- du. On podrazumeva identifikaciju, sanaciju i ~uvawe zacije i ekonomske neatraktivnosti, preko privredne i sa- neobnovqivih prirodnih resursa i stvarawe uslova za obra}ajne neefikasnosti, do naru{ene lepote i identite- formirawe kvalitetnog okruèwa dugoro~nim sagledava- ta grada. Op{ta urbana o{te}enost jedan je od dominant- wem tro{kova i koristi od razvoja pojedinih funkcija nih problema sa kojima }e Beograd da se sukobqava u nared- grada ili graditeqskih poduhvata. Efikasno upravqawe i nim godinama. Poseban aspekt ove te{ko}e je mogu}nost optimalno kori{}ewe pogodnosti i potencijala Beograda daqeg zaostajawa u odnosu na druge glavne gradove central- tako da se stvore uslovi za po{tovawe javne dobrobiti i ne i isto~ne Evrope. Beograd je evropska metropola koja uskla|ivawe op{tih i pojedina~nih interesa jeste jedan treba da iskoristi specifi~nosti i prednosti svog po- od va`nih ciqeva plana. Izgradwa grada je prvenstveno voqnog strate{kog poloàja u odnosu na ostale evropske usmerena ka postoje}em tkivu, zaokruìvawu postoje}ih i metropole, kao i blizinu va`nih me|unarodnih koridora. opremqenih stambenih i radnih zona, uz ograni~eno line- Ulogu metropole Beograd ostvaruje razvijawem funkcija i arno {irewe. Unapre|ewe uslova ìvota na prostorima delatnosti koje odgovaraju takvom rangu grada (usluge, ter- nelegalne stambene izgradwe, na privatnim parcelama, za cijarne delatnosti, turizam, nau~ni i obrazovni centri, koje se utvrdi da je to mogu}e, a javni interes nije ugroèn, re~ni saobra}aj, tranzitni saobra}aj itd.), a razvoj treba integrisawe ovih naseqa u tkivo grada, jedan je od zadata- da se zasniva na stvarnim komparativnim vrednostima, uz ka plana. Unapre|ewe uslova ìvota u siroma{nim nase- poboq{awe kvaliteta fizi~kih struktura i ìvotne sre- qima, utvr|ivawem specifi~nih uslova za wihovu tran- dine, kao i identifikacijom, afirmacijom i unapre|ewem sformaciju ili sanaciju, tako|e. specifi~nih elemenata identiteta grada. Kao jedan od va- `nih gradova Evrope, Beograd treba da u|e u mreè koje 2.2.6. Beograd, urbanisti~ki regulisan grad ovi gradovi danas formiraju, ali i u utakmicu sa wima na Obimna bespravna izgradwa, koja je do pre jedne dece- poqu presti`nosti, ekonomske efikasnosti i lepote. nije pokrivala samo periferne delove, pro{irila se na veliki deo gradskog tkiva, a zahvatila je i sam centar gra- 2.2.3. Dunavska orijentacija Beograda da. Znatne {tete ovakvog razvoja proteù se od {irewa ar- Poseban strategijski ciq GP jeste orijentacija Beo- hitektonskog neukusa i gra|evinske nevi~nosti, do ele- grada ka Dunavu koji je jedan od dva najzna~ajnija saobra- mentarnog nepo{tovawa i zaposedawa javnih prostora i }ajna koridora koji prolaze kroz na{ grad i zemqu. Ta ulica. Svi akteri izgradwe grada (nekoliko sekretarijata, orijentacija se ogleda u nizawu razli~itih privrednih, Direkcija za gradsko grad|evinsko zemqi{te i izgradwu maritimnih, turisti~kih, rekreativnih, ali i centralnih Beograda i Urbanisti~ki zavod) treba da izrade odgovara- i stambenih sadràja du` desne obale Dunava, kao i znaju}e procedure brèg reagovawa na zahteve graditeqa. Be- ~ajnijoj, raznovrsnoj izgradwi na levoj obali Dunava, po- ograd treba da se vrati urbanizmu kao jednom od stoèra ~ev od novog rekreativnog ostrva, pa zakqu~no sa novim prostornog regulisawa grada. pristani{tem. Novost u ovome planu jeste predlog smawewa industrijskih kapaciteta na podru~ju Ade Huje u korist 2.2.7. Beograd, grad sloènih uspomena centralnih delatnosti i predlog kompletirawa novih lo- Uvaàvawe urbane memorije Beograda i afirmisawe kacija u zoni Reve. Tu se planira izgradwa jednog novog ba- diferencirane kulturno-istorijske urbane matrice tri zenskog pristani{ta opsluènog industrijskim koloseci- osobena prostorna entiteta Beograda, Zemuna i Novog Be- ma iz stanice Ov~a. Protezawe novih centralnih sadràja ograda sa wihovim specifi~nim centralnim zonama, pred- sa desne obale Dunava dubqe ka unutra{wosti gradskog stavqa jedan od va`nih strate{kih okvira urbane obnove tkiva bi}e najdominantnije na Dor}olu i du` Ruzveltove i rekonstrukcije. Generalni plan, orijentisan na kori- ulice. {}ewe potencijala postoje}eg grada, treba da omogu}i mehanizme za brè, efikasnije i uravnoteènije ostvariva- 2.2.4. Beograd u dosluhu sa prirodom we uloge i zna~aja postoje}eg gra|evinskog fonda, prime- Nekontrolisani rast i zaostalost privredne osnove nom koncepcije integralne za{tite graditeqskog nasle|a. imali su za posledicu i postepen gubitak vrednih zelenih Afirmacija javnih prostora i ambijentalnih celina, prostora, po~ev od onih najmawih skverova, do parkova i isticawe i ~uvawe kvalitetnih vizura i silueta grada, {uma. Grad jeste ve{ta~ka struktura, ali su elementi pri- unapre|uju identitet Beograda i predstavqaju okosnicu rode zbog toga me|u najbitnijim. Postoje i negativni tren- kvalitetne transformacije gradskog okruèwa. dovi smawewa poqoprivrednih povr{ina, divqe gradwe na poqoprivrednom zemqi{tu, zauzimawe visokih boni- 2.2.8. Beograd, grad zaokruènog izgleda tetnih klasa zemqi{ta za industrijske objekte. Sve ovo po- Posledwa decenija je u~inila da fizi~ki izgled grada kazuje nedostatak svesti o va`nosti ovih prostora za eko- postane obeleèn atributima zapu{tenosti, nedovr{eno- sistem, klimatske uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvo sti, neodràvanosti, siroma{ke improvizovanosti, jef- u kome treba svi zajedno da uìvamo. Rekonstrukcija ove tinog izgleda, profiterskog neukusa. Postupno, sredstvi- svesti i obnova elemenata prirode u gradu ogleda se u ma urbanisti~ke regulacije, pravilima gra|ewa (ali i pra- afirmaciji postoje}ih ada i stvarawu novih, kao zelenih vilima za postizawe gradske lepote), odgovaraju}im mera- oaza u nasequ, provla~ewu zelenih klinova kroz gradsko ma gradske politike i angaòvawem svojih stanovnika, Be- tkivo, o~uvawu razli~itih vrsta biotopa: {uma, ritova ograd treba da oplemeni svoja zapu{tena zemqi{ta, da po- itd. Zelene zone treba raspodeliti ravnomerno, planirati pravi svoje ulice i instalacije, da obnovi svoje parkove i za{titno zelenilo oko postoje}ih i planiranih privred- zelene oaze, da okre~i svoje fasade i vrati ukrase, da ob- nih zona kao i prema poqoprivrednom zemqi{tu. Poqo- novi nadmetawa za „najlep{i balkon u kraju”. Lep izgled 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 915 grada, wegova upristojenost i uqu|enost su vrednosti koje kraja pretpro{log veka. U daqem procesu ostvarivawa nad- imaju i svoju nagla{enu materijalnu dimenziju, koje se u le`ne slu`be i gra|ani treba da prona|u prave dogovore skupu zna~ajnih gradova uvaàvaju. za otvarawe novih ulica i zaokruìvawe onih koje su zapo- ~ete pre vi{e decenija. 2.2.9. Beograd, grad privredne vitalnosti Generalni plan treba da pruì osnov za aktivirawe 2.2.12. Beograd, grad kulture postoje}ih proizvodnih potencijala i zaokruèwe postoje- Struktura sadràja Beograda treba da bude u skladu sa }ih radnih zona, kao i prostorni i urbano-tehni~ki okvir strukturom velikih evropskih gradova. Beograd treba da za perspektivne privredne aktivnosti koje su u skladu sa postigne strukturu javnih sadràja koju danas imaju grado- izabranom dru{tveno-ekonomskom strategijom razvoja Beo- vi wegove veli~ine i nacionalnog zna~aja. Potrebna je re- grada. Ve}e proizvodne privredne aktivnosti treba razvi- zervacija prostora za ove namene – od prostora Muzeja gra- jati du` Dunava (kao veze sa Severnim i Crnim morem), da, Opere, Filharmonije, do komercijalnih sportskih sa- nizvodno od grada, koriste}i postoje}e lu~ke kapacitete. dràja, kao {to su golf tereni, staze za auto-moto trke i Teì se ravnomernoj raspodeli radnih mesta kako u cen- sli~ni sadràji. Beograd moè i treba da bude ponovo kul- tralnim, tako i u ostalim privrednim zonama, koja odgova- turni centar Balkana, ~uvawem i daqim razvojem kultur- ra prostornoj distribuciji stanovni{tva, saobra}ajnoj do- nih specifi~nosti, ja~awem svog identiteta i prepozna- stupnosti, postoje}oj infrastrukturnoj opremqenosti, tqivosti. Postoje}e kulturne manifestacije, ~iji je zna~aj klimatskim i mikroklimatskim uslovima, uz postepeno pre{ao doma}e granice, moraju da imaju svoja utemeqena preno{ewe mawe zavisnih aktivnosti u prigradske op- mesta doga|awa, svoje prostore, zgrade kao simbole grad- {tine i ostale regione Srbije. Privredne aktivnosti tre- skih manifestacija. ba razvijati selektivno, tako da se izbegnu opasnosti ugro- àvawa ìvotne sredine. Zakonsku regulativu u domenu za- 2.3. Metod izrade plana {tite ìvotne sredine treba prilagoditi i usaglasiti sa jedinstvenim zakonima Evropske unije, primeniti pravila 2.3.1. Glavni koraci izrade GP o neophodnim za{titnim zonama u zavisnosti od vrste pro- Osnovne odlike metoda kojim je izra|en Generalni izvodwe i uvesti neophodni monitoring uz konkretne ak- plan su: transparentnost postupka i ukqu~ivawe velikog cione mere. Projekti za aktivirawe zna~ajnih lokacija i broja razli~itih zainteresovanih subjekata, profesional- programa, kao {to su, na primer, Savski amfiteatar, cen- ni rad sproveden u ~etiri ciklusa u kojima se insistira- tar Novog Beograda – novi poslovni city, reke i re~ne obalo na sintezi rezultata – urbanisti~kih re{ewa, znatno le, sastavni su deo GP-a. oslowene na savremene kompjuterske alate u re{avawu razli~itih zadataka tokom rada, timski rad sa nagla{enom 2.2.10. Beograd, grad za sve qude ulogom sinteznog tima, kao i stalna saradwa sa Sekreta- Prostorni i programski predlozi i re{ewa General- rijatom za urbanizam i Direkcijom za gradsko gra|evinsko nog plana saglasni su sa o~ekivanom transformacijom zemqi{te. upravqawa i kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta na tr- Metod rada za izradu Generalnog plana sastoji se iz ì{nim osnovama. Trì{na orijentacija treba da bude slede}ih radnih linija: pra}ena odgovaraju}om socijalnom politikom koja }e za- – rad na osnovnom bloku profesionalnih aktivnosti stupati potrebe mawe mo}nih i mawe privilegovanih. koji je dao Hipotezu, Koncepciju, Prednacrt i Nacrt pla- Definisawe dru{tveno prihvatqivih urbanisti~kih pa- na, kao glavne korake; rametara, standarda i normativa za trì{nu stambenu – ocewivawe me|uizve{taja od strane stru~nog saveta izgradwu, za dru{tveno finansirano stanovawe, sanaci- GP, politi~ara, stru~waka i gra|ana; ju slamova i nehigijenskih ~etvrti, za izgradwu prostora – saradwa sa gra|anima i op{tinama, kao i profesio- za javne sadràje, slobodnih povr{ina i javnog zelenila nalnom i kulturnom javno{}u; treba da bude zasnovano na efikasnoj kombinaciji trì- – saradwa sa sekretarijatima, zavodima, JKP i Direk- {nih i planerskih mera i instrumenata. Unapre|ivawe cijom za gra|evinsko zemqi{te; postoje}ih mreà i uskla|eno infrastrukturno oprema- – saradwa sa stranim konsultantom za saobra}aj; we prostora tehni~kim, komunalnim i saobra}ajnim si- – saradwa na dva posebna zadatka koji su uporedo ra|e- stemima nu`na je pretpostavka ostvarivawa prava na ni sa izradom GP – Prostornom planu Beograda i Regula- stan, zaposlewe, {kolovawe i zdravqe, a Beograd treba cionom planu centralne zone – Prostorna celina op{ti- da bude grad za sve qude, bez obzira na wihovo poreklo i ne Vra~ar. rasu, {kolovanost i materijalni status, uzrast i pol, ve- ru i uverewa. 2.3.2. Funkcionalni obuhvat Osnovna tematska podru~ja kojima se Generalni plan 2.2.11. Beograd, povezan i pristupa~an grad bavio definisana su Odlukom o pristupawu izradi plana. Saobra}ajni sistem Beograda treba obnoviti usposta- Ova tematska podru~ja sadrè odgovaraju}e potceline koje vqawem harmoni~nog odnosa kori{}ewa zemqi{ta i pre- Plan obra|uje. To su Priroda: morfologija, hidrologija, voznih zahteva i kapaciteta, kao i me|usobne uskla|enosti geologija, seizmologija, klima, pedologija; Dru{tvo: sta- u razvoju svih vidova daqinskog, regionalnog i unutar- novni{tvo, socijalne pojave i procesi, ekonomija, pravo; gradskog saobra}aja. On treba, pre svega, da se zasniva na Gradsko gra|evinsko zemqi{te: povr{ine, katastar, sta- efikasnom i racionalnom kori{}ewu raspoloìvih pre- tus svojine, status kori{}ewa, trì{te, zemqi{na poli- voznih kapaciteta ~ime se na dostupan i odrìv na~in po- tika; Gradsko tkivo: stanovawe, centri, komercijalni save}ava nivo usluge i bezbednosti saobra}aja. Sa druge stra- dràji, javne slu`be, privredne zone, javni prostori; ne, gradsko izgra|eno tkivo, sastavqeno od pojedina~nih Gradsko zelenilo i pejza`: elementi prirode, zeleni pro- parcela i zgrada, sa svojim pojedina~nim interesima, ne stori grada; Saobra}aj: javni, individualni, èlezni~ki, bi trebalo da bude ko~nica otvarawu mogu}nosti ve}e i vazdu{ni, re~ni, pe{a~ki, biciklisti~ki, saobra}ajnice, prirodnije prohodnosti. Kretawe iz dela u deo grada, da- ulice; Infrastruktura: energetska, telekomunikaciona, nas skoro blokirano u vr{nim ~asovima, moè se poboq- vodna, komunalna. {ati samo uvo|ewem ja~ih sistema javnog prevoza, pre sve- Veliki projekti i definisawe prioritetnih razvojnih ga {inskim sistemima. Ono treba i moè da bude pra}eno celina deo su plana. Generalni plan tako|e obuhvata i za- i daqim razvijawem i kompletirawem uli~ne mreè, koja {titu prirode, pitawa ìvotne sredine, kulturne ba{tina nekim delovima centralne zone po~iva na matricama s ne, odrìvog razvoja, racionalne upotrebe resursa itd. Broj 27 – 916 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

2.3.3. Vremenski obuhvat Generalnog plana Druga zamisao jeste razvoj Beograda preko velikih pro- Generalni plan daje predloge razvoja Beograda za dva jekata uz po{tovawe potrebe malih investitora da grade perioda. On je kombinacija vizije budu}nosti do 2021. go- prakti~no u skoro svakoj ta~ki gradskog tkiva. Veliki raz- dine i operativno zna~ajnih akcija, koje mogu po~eti ili vojni projekti definisani su za dva vremenska horizonta – za prvu fazu koju uslovno moèmo da odredimo kao peri- se realizovati do 2006. godine. od do 2006. i za daqi razvoj do 2021. godine. 2.3.4. Izvori za rad na Generalnom planu Tre}a zamisao jeste da svaka obimnija izgradwa obavezno mora da se oslawa na odgovaraju}u komunalnu i saobra- Re{ewa koja su ponu|ena formirana su na osnovu neko- }ajnu infrastrukturu, ~ime ne samo da se {titi sredina liko izvora. Na prvom mestu tu su doma}e ideje i na wima ve} se obezbe|uje da ona postane deo ukupnog sistema Beo- zasnovana iskustva o planirawu razvoja Beograda. Treba grada. Privredna, stambena, rekreativna, tercijarna i sl. pomenuti postoje}i Generalni urbanisti~ki plan iz 1985. obimna gradwa nije mogu}a bez uporedne gradwe potrebne godine i neka od re{ewa koja su razvijena u okviru rada na komunalne infrastrukture i odgovaraju}ih saobra}ajnica. Prostornom planu Srbije. Pojedina~ni koncepti i re{e- êtvrta zamisao dugoro~ne koncepcije je da se ostvari- wa, koja su tokom vremena dobila potvrdu profesionalne vawem ovog GP osigura sna`no povezivawe izgra|enog javnosti, tako|e su jedan od va`nih izvora za rad na ovom tkiva sa prirodnom podlogom na kojoj je grad iznikao. Ova planu. Pojedina re{ewa, saobra}ajna, fizi~ke strukture, zamisao sprovedena je u nekoliko razli~itih segmenata i zelenila i sl., koja su stvorena u okviru regulacionog pla- sektora. Sistem javnog zelenila, striktno izbegavawe nirawa u Urbanisti~kom zavodu, tako|e su vaàn izvor. gradwe na nepovoqnim terenima, zonirawe mogu}ih pri- Veliki broj radova u vezi sa planirawem i ure|ivawem vrednih delatnosti, jaka orijentacija ka rekama i pre sve- grada, iznetih na brojnim stru~nim i nau~nim skupovima, ga Dunavu, uputstva da se koriste lokalni vodni resursi, tako|e su bili u vidu prilikom ovog rada. Pored doma}ih organizovano uvo|ewe autonomnih izvora bioklimatske izvora, kori{}ena su i najva`nija dokumenta konferenci- energije, energije Sunca, vetra, geotermalnog potencijala, ja „Habitat áá” i „Istanbul plus 5”, koji daju najva`niji uz neophodne mere {tedwe kod doma}instava u zonama sa doktrinarni okvir za sagledavawe razvoja gradova u nared- niskim gustinama naseqenosti, najva`niji su delovi rea- nom periodu. Kori{}ene su i evropske poveqe i uputstva lizacije ove zamisli. za tretman gradova, kao {to je Evropska urbanisti~ka po- Peta zamisao jeste plansko ~uvawe za budu}nost tran- veqa ili dokumenti specijalizovanih profesionalnih or- sportnih koridora kao i zemqi{ta koje je pogodno za raz- ganizacija. li~ite namene. Povr{ine za gradske aktivnosti ve}e su od trenutnih potreba da bi se omogu}io razvoj grada i posle 2.3.5. Kvalitet ulaznih informacija ovog planskog perioda. Definisawem ovih podru~ja u GP Generalni plan Beograda zapo~eo je da se radi sa in- otvorena je mogu}nost da grad aktivira, pored planskih i formacionom osnovom kojom su Urbanisti~ki zavod i dru- druge oblike za{tite ovakvih terena (kupovina zemqi{ta, ge slu`be grada po~etkom 2001. godine raspolagale. U ci- eksproprijacija itd). qu osveàvawa informacione osnove dopuna podataka bi- Prethodno opisani razvojni zadaci ostvariva}e se u la je obavqena tokom izrade Plana u nekoliko navrata. Iz- uslovima koje name}e tranzicija dru{tva. Novi dru{tveni vr{eno je sakupqawe i obrada postoje}e statisti~ke gra|e okvir, trì{te i demokratski odnosi, postavqaju pred Ge- na nivou op{tina i statisti~kih krugova za 1971, 1981. i neralni plan nekoliko novih zahteva, a tri najva`nija su: 1991. godinu. fleksibilnost umesto krutosti, dinami~nost umesto sta- Stawe informacione osnove za infrastrukturu, sao- ti~nosti, kao i plan koji podràva procese umesto plana bra}aj, deo fizi~ke strukture Beograda, deo delatnosti koji podràva „sliku”. i funkcija, jeste relativno zadovoqavaju}e i dalo je mo- Imaju}i prethodno na umu, moèmo re}i da je, tako|e, gu}nosti da se sa radom na GP napreduje kao i da se on bitna zamisao da GP mora da bude otvoren za svaku inve- zavr{i. sticiju, pogotovo za one zna~ajne koje pokre}u i privredni ìvot i doprinose boqitku gra|ana. Ovaj GP zato posedu- 2.3.6. Ortofoto snimak R 1:5.000 i podloga u R 1:20.000. je visok stepen fleksibilnosti koja omogu}ava da se inve- sticioni zahtevi izvedu tako da zadovoqe privatne potre- Poseban problem, koji je na po~etku izrade Plana bio be, ali ne i da ugroze zajedni~ki i javni interes grada kao vrlo izraèn, bio je nedostatak aktuelne kartografske celine. podloge. Sredinom 2001. godine izra|en je ortofoto mate- Osnovne koncepcijske zamisli o prostornoj organiza- rijal u R 1:5.000. Ortofoto snimak je georeferencirana ciji i ure|ivawu grada date su u narednim ta~kama. Tu se podloga sa rezolucijom od 35 cm, {to daje mogu}nost pove- na saèt na~in iskazuje kako zami{qamo Beograd u godi- }awa i kontrole re{ewa do pribli`no R 1:2.500. Na osno- nama i decenijama koje dolaze. vu ortofoto materijala, formirana je Karta blokova kao Koncepcija GP do 2021. godine predstavqa sasvim pri- osnovna katrografska podloga za Generalni plan. rodni kontinuitet sa planom iz 1985. godine. Taj kontinuitet je ostvaren u slede}ih nekoliko osnovnih elemenata: 2.4. Dugoro~na koncepcija organizacije – uvaàvawu postoje}e izgra|enosti grada i realnih i ure|ivawa prostora procena fizi~kih mogu}nosti daqih intervencija u gradu; Dugoro~na koncepcija organizacije i ure|ivawa pro- – kontinuitetu u planirawu saobra}aja i infrastruk- stora koji pokriva Generalni plan Beograda zasnovana je ture u skladu sa postoje}im i planiranim namenama povr- na strategiji i odgovaraju}im planskim re{ewima i mera- {ina; ma koji su definisani u ovom GP kao odgovori na proble- – integraciji razli~itih sadràja, ukoliko se me|usob- me sa kojima se grad danas susre}e. no ne ugroàvaju, umesto wihovog razdvajawa; Glavna zamisao koja je ugra|ena u koncepciju organi- – planirawu za{tite i razvoja preostalih prirodnih zacije i ure|ivawa prostora ovog GP jeste unutra{wa zelenih masiva duboko urezanih u gradsko jezgro, kao i ne- transformacija gradskog tkiva uz odgovaraju}u spoqnu govawe unutargradskog zelenila; izgradwu za sektore za koje je oceweno da }e imati izra- Promene u odnosu na plan iz 1985. godine jesu slede}e: ènu potrebu za novim lokacijama. To su privreda kao – pove}awe planiranog izgra|enog podru~ja grada; pokreta~ razvoja, sistem javnog zelenila kao svojevrsni – promene u socijalnim i ekonomskim okolnostima bu- rekreativni resurs i ekolo{ka infrastruktura, kao i du}eg razvoja; nova stambena izgradwa kao odgovor na nove potrebe – planirawe nekoliko kqu~nih velikih razvojnih pro- stanovnika grada. jekata; 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 917

– planirawe povr{ina za individualnu izgradwu naro- do preseka sa grani~nom linijom izme|u kp 5370 i kp ~ito u kontinualno izgra|enom tkivu grada kao o~ekivanog 5369/1 KO Dobanovci. Ovde granica GP zalazi u KO Doba- dominantnog vida re{avawa stambenih potreba u budu}no- novci i ide pomenutom grani~nom linijom kp 5370 i kp sti; 5369/1 na sever, preseca put kp 5307/1 i stiè do grani~ne – intenzivnije ure|ivawe prigradskih naseqa po obodu linije kp 5368. Zatim granica GP skre}e na istok idu}i grada radi ravnomernijeg ukupnog razvoja; grani~nom linijom kp 5368 i puta kp 5307/1 stiè do zajed- – racionalnije planirawe intervencija u saobra}aju i ni~ke grani~ne linije izme|u kp 5368 i kp 5367, kp 5366/1, infrastrukturi; gde skre}e na severozapad, nastavqa pomenutom zajedni~- – isticawe tri kraka prirodnog koridora Dunava i Sa- kom granicom, preseca put kp 5506/3 i stiè do grani~ne ve sa Velikim ratnim ostrvom kao glavnog motiva prostor- linije kp 5506/3, kp 5382/1. Sada granica GP skre}e na ju- ne organizacije. gozapad prate}i grani~nu liniju izme|u kp 5382/1 i kp 5506/3 (put) do preseka sa grani~nom linijom kp 5381 i kp 3. GRANICE PLANA, PROSTORNIH CELINA I ZONA 5382/1 kojom nastavqa u pravcu severozapada, sve do preseka sa grani~nom linijom (isto~na) kanala Galovica kp 3.1. Povr{ina podru~ja Generalnog plana 6073. Isto~nom grani~nom linijom kanala Galovica granica GP skre}e na sever i ide do preseka sa produètkom Planska re{ewa odnose se na prostor unutar granice grani~ne linije kp 5404/3 i kp 5421/1 kojom nastavqa, kre- koja je ustanovqena prethodnim generalnim planovima Be- }u}i se na istok, prelazi preko kp 5421/2 i dolazi do gra- ograda i koja je obuhvatala 77.347 ha povr{ine, uz aktuelna ni~ne linije puta kp 6599. Zapadnom grani~nom linijom, precizirawa granice ~itavom duìnom i uz dodatak 255 ha levom stranom puta kp 6599, granica GP pravcem severoi- povr{ine u op{tinama Zemun i Grocka, koje su dodate ra- stok, ide sve do eksproprijacione linije puta A ááá Ba- di obezbe|ivawa jedinstvenog reìma planirawa i reali- tajnica – Progar (produètak ulice Mar{ala Tita). Eks- zacije u privrednim zonama u KO Dobanovci (199 ha) i KO proprijacionom linijom puta A ááá kp 5503, granica Vr~in (55 ha), tako da ukupna povr{ina podru~ja General- skre}e na severozapad, do preseka sa produètkom zapadne nog plana Beograda iznosi 77.602 ha. grani~ne linije ulice Beogradske kp 3454. Zapadnom grani~nom linijom ul. Beogradske kp 3454 granica GP ide na 3.2. Opis granice Generalnog plana sever, sve do ulice Zemunske kp 3448/1 koju preseca i pro- Granica podru~ja obuhva}enog Generalnim planom Beo- duàva daqe grani~nom linijom izme|u kp 4983 i kp 3430, grada (GP) obeleèna je na grafi~kim prikazima i obu- kp 3431 i kp 3453/1 (zavr{etak Ul. proleterske). Grani~- hvata grani~ne linije kako sledi: nom linijom Ulice proleterske kp 3453/1 i kp 4978/2, gra- Na istoku, po~ev od u{}a Dunavca u Dunav, pruà se nica GP, idu}i na severozapad, dolazi do puta kp 5020, ko- nizvodno Dunavom du` spoqnih granica KO Vin~a i KO jim skre}e na severoistok, ide grani~nom linijom pomenu- Ritopek, prema op{tini Pan~evo do KO Grocka. Ovde gra- tog puta kp 5020 i kp 4978/2 i 4978/1 KO Dobanovci do pre- nica GP izlazi na kopno i ide spoqnim granicama KO Ri- seka ove grani~ne linije i zapadne eksproprijacione li- topek, KO Bole~, KO Le{tane, KO Zuce do preseka sa za- nije pruge Ostru`nica – Batajnica i ide zapadnom ekspro- padnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd – prijacionom linijom ove pruge na sever do izlaska na gra- Ni{. Ovde granica GP zalazi u KO Vr~in, ide na jug za- nicu KO Dobanovci. Nadaqe ide spoqnom granicom KO padnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd – Dobanovci i KO Batajnica i, izlaze}i na granicu prema Ni{, sve do puta kp 8670/4 koji preseca i dolazi do wego- op{tini Stara Pazova, izbija na Dunav. Zatim granica GP ve grani~ne linije bliè Autoputu. Grani~nom linijom, ide nizvodno Dunavom du` spoqnih granica KO Batajnica levom stranom ovog puta, idu}i na jugoistok, granica GP i KO Zemun Poqe do u{}a Dunavca u Dunav. Ovde granica dolazi do grani~ne linije kp 3268, a zatim daqe nastavqa GP ponovo izlazi na kopno i najkra}im putem skre}e na se- na jugoistok grani~nim linijama kp 3268, kp 3243, kp 3242 veroistok u podru~je KO Kovilovo do najju`nije me|ne ta~- i kp 3270/15, tako da ove katastarske parcele ukqu~uje u ke kp 2110 KO Kovilovo. Daqe, me|nom linijom izme|u kp podru~je plana. U severoisto~noj me|noj ta~ki kp 3270/15 2110 i Dunavca, obuhvataju}i Dunavac, granica GP nasta- granica GP skre}e na jug, do grani~ne linije puta kp vqa na sever do kanala kp 2299. Grani~nom linijom izme|u 3270/9, prati tu grani~nu liniju u pravcu zapada, preseca kanala kp 2299, koji ukqu~uje i kp 2130 i kp 2131 koje is- put kp 8312, zatim nastavqa grani~nim linijama kp 3263/1, kqu~uje, granica GP nastavqa na severoistok obuhvataju}i kp 3262/1, kp 3262/2, kp 3262/3, kp 8616/2 (put) i obuhvataju- kanal kp 2299, skre}e na istok presecaju}i kanal kp 2299, }i navedene parcele granica GP dolazi do kp 3519/1. Daqe ide do izlomqene me|ne linije kp 2300. Grani~nom lini- granica GP pravcem jugozapad – zapad ide grani~nim linijom kp 2300 i kp 2518, koje iskqu~uje, granica GP preseca jama parcela koje obuhvata, i to: kp 3519/1, kp 3520/1, kp nasip kp 2460/1 me|nom linijom izme|u kp 2524, koju iskqu- 3520/3, kp 3520/4, kp 3520/6, kp 3520/5, kp 3524/1, kp 3526/2, ~uje i kp 2525, koju ukqu~uje, izlazi na put kp 2159. Levom kp 3168/1, kp 3167/4, kp 3167/3, kp 3167/2, kp 3166/4, kp stranom ovog puta, iskqu~uju}i kp 2158/1, granica GP do- 3166/3, kp 3164, preseca put kp 8516/1, a zatim nastavqa gra- lazi do preseka sa grani~nom zapadnom linijom kanala ni~nim linijama parcela kp 3159/4, kp 3159/3, kp 3159/2 i broj 2-123, kp 2576. Od ove prese~ne ta~ke granica GP na- kp 3159/1 i ukqu~uju}i ih u podru~je GP stiè do puta kp stavqa na sever zapadnom linijom kanala, ukqu~uju}i ka- 8466. Nastavqaju}i daqe, granica plana preseca put kp nal i dolazi do kanala 2-89, kp 2576. Severnom grani~nom 8466, skre}e na sever grani~nom linijom ovog puta do gra- linijom kanala 2-89 idu}i na istok, obuhvataju}i isti ka- ni~ne linije kp 3007/9, a zatim skre}e na severozapad, ide nal, granica GP dolazi do grani~ne linije izme|u Glav- grani~nom linijom ove parcele, koju obuhvata, sve do pre- nog kanala kp 2544, koji ukqu~uje i kp 2094, koju iskqu~u- seka sa eksproprijacionom linijom pruge Beograd – Poà- je. Granica GP daqe nastavqa na jugoistok grani~nom li- revac kp 8652 KO Vr~in. Isto~nom eksproprijacionom linijom Glavnog kanala, kp 2544, obuhvataju}i ga, sve do pre- nijom pruge, granica GP ide na sever do preseka sa grani- seka ove grani~ne linije sa grani~nom linijom kanala com KO Zuce i daqe nastavqa na zapad spoqnom granicom 4-29, kp 2581. Od ove prese~ne ta~ke, kre}u}i na severoi- KO Zuce. Zatim nastavqa spoqnim granicama KO Beli Po- stok izlomqenom grani~nom linijom kanala 4-29, kp 2581 tok, KO Pinosava, KO Ru{aw, KO Srem~ica, KO Velika i kanala 4-30, kp 2580 KO Kovilovo, ukqu~uju}i obe ove Mo{tanica i KO Rucka, do reke Save. Odatle granica GP parcele, granica GP dolazi do granice KO Bor~a, na zavodi nizvodno Savom du` spoqnih granica KO Rucka, KO padnoj obali kanala Vizeqa. Kre}u}i na sever, granica GP Umka, KO Pe}ani i KO Ostru`nica do KO Sur~in kod nastavqa spoqnom granicom KO Bor~a i KO Ov~a, izlaze}i èlezni~kog mosta kod Ostru`nice. Ovde granica GP pona granicu prema op{tini Pan~evo i ide daqe spoqnom novo izlazi na kopno i ide spoqnom granicom KO Sur~in granicom KO Ov~a i KO Krwa~a. Ovde granica GP izbija na Broj 27 – 918 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Dunav, prate}i granicu prema Pan~evu, kre}e uzvodno, pre- U spoqnoj zoni: Krwa~a (23); Privredna zona Krwa- seca Dunav, ulazi u Dunavac i prate}i spoqne granice KO ~a (24); Vi{wica (25); Mirijevo (26); Mali Mokri Lug Vi{wica i KO Veliko Selo, granica Generalnog plana (27); Veliki Mokri Lug (28); Kumodra`, Jajinci (29); Beograda dolazi do polazne ta~ke – u{}a Dunavca u Dunav. Resnik (30); Labudovo brdo (31); @eleznik (32); Veli- Povr{ina od 199 ha, koja se dodaje u katastarskoj op- ki Maki{ (33); Dr Ivan Ribar (34); Aerodrom zona Au- {tini Dobanovci i povr{ina od 55 ha, koja se dodaje u ka- toput (35); Zona Autoput, Zemun poqe (36); Altina, Ka- tastarskoj op{tini Vr~in obeleèna je na grafi~kim mendin (37). prikazima. U rubnoj zoni: Crvenka (38); Bor~a (39); Ov~a (40); Pri- vredna zona Pan~eva~ki rit (41); Slanci, Veliko selo 3.3. Gra|evinski rejoni i gradsko gra|evinsko zemqi{te (42); Vin~a, Ritopek (43); Kalu|erica (44); Bole~ (45); Zu- ce (46); Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47); Ru{aw 3.3.1. Gra|evinski rejoni (48); Srem~ica (49); Velika Mo{tanica (50); Pe}ani, Um- Gra|evinski rejoni unutar podru~ja Generalnog plana ka (51); Ostru`nica (52); Uzvodni Mali Maki{ (53); Leva obuhvataju javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te, i to kao obala Save (54); Naseqe Sur~in (55); Sur~in, Dobanovci jedan povezani gra|evinski rejon i vi{e mawih enklava (56); Batajnica (57). odvojenih zemqi{tem koje nije nameweno izgradwi, sa Granice Generalnog plana, prostornih zona i urbanisti~kih celina uskla|ene su sa statisti~kim krugovima ra- ukupno 53.940 ha. U gra|evinski rejon nije ukqu~en deo poqoprivrednog, di informati~ke organizacije planskih iskaza. {umskog i vodnog zemqi{ta, kao i koridori infrastruktura i puteva koji kroz wih prolaze, u delovima u kojima 3.6. Javno gra|evinsko zemqi{te neposredno kori{}ewe ovih povr{ina nije u funkciji U skladu sa ~lanom 41. stav 2. ta~ka 1. Zakona o plani- gradskih aktivnosti. Me|utim, ukqu~ene su one grani~ne rawu i izgradwi neophodno je planirati podelu zemqi{ta poqoprivredne i {umske povr{ine u kojima se nalaze gru- obuhva}enog Generalnim planom na javno i ostalo gra|e- pe objekata na koje se mogu posle izrade planova regulaci- vinsko zemqi{te. Javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata je pro{iriti granice susednih namena, za{ti}ena vodoi- sve javne povr{ine definisane ~lanom 2. istog zakona, od- zvori{ta i povr{ine reka i obala od posebnog zna~aja za nosno objekte i komplekse definisane propisima o eks- ure|ivawe Beograda na rekama. proprijaciji i drugim propisima. Granice gra|evinskih rejona prikazane su odgovaraju- U Generalnom planu Beograda te povr{ine i objekti }om linijom na grafi~kom prilogu 1. „Granice”. Poloàj planirani su u odgovaraju}im poglavqima teksta i prika- date linije moè se koordinatno odrediti i georeferen- zani na odgovaraju}im listovima grafi~kog prikaza Gene- cirati sa ta~no{}u svojstvenom razmeri 1:20.000, ali on je ralnog plana. usmeravaju}i a ne definitivan jer ga treba precizirati i Kao skup planiranog javnog gra|evinskog zemqi{ta, odrediti i posebnom gradskom odlukom u skladu sa zako- ove povr{ine date su na karti koja prikazuje granice i po- nom. dele podru~ja Generalnog plana – Planirano javno i osta- 3.3.2. Gradsko gra|evinsko zemqi{te lo gra|evinsko zemqi{te (2021). Javnim povr{inama u podru~ju Generalnog plana pri- Unutar podru~ja Generalnog plana nalazi se i prostor padaju planirane lokacije, kompleksi i prostori: za objek- gradskog gra|evinskog zemqi{ta koje je u 2001. godini ob- te i aktivnosti od op{teg interesa; za parkove i javno ze- uhvatalo 45.692 ha, i koji je prikazan na grafi~kom prilo- lenilo; za saobra}aj i saobra}ajne povr{ine; za vodne po- gu 1. „Granice”. Po{to je potrebno doneti niz gradskih vr{ine i retenzije, kao i sve postoje}e povr{ine za pret- odluka u vezi sa prestankom vaèwa ove kategorije zemqi- hodne namene koje su evidentirane i kwiène u skladu sa {ta, ovaj prikaz granice ima karakter informacije a ne propisima, a ~ije su dimenzije i suvi{e male za prikaz u planske odredbe. podlogama i razmerama Generalnog plana. 3.4. Prostorne zone 1. Skupu javnih povr{ina za objekte i aktivnosti od op- {teg interesa pripadaju slede}e namene prikazane i pla- U podru~ju Generalnog plana, ukupne povr{ine od nirane u prilozima Generalnog plana: 77.602 ha, definisane su ~etiri prostorne celine, koje ~i- ne glavne prostorno-funkcionalne, urbanisti~ko-arhi- – Komunalne delatnosti i infrastrukturne povr{ine tektonske i predeono-ekolo{ke zone Beograda u kojima se – Planirano kori{}ewe zemqi{ta (2021). mogu o~ekivati razli~ite intervencije u periodu primene – Sport, sportski objekti i kompleksi – Planirano ko- plana: ri{}ewe zemqi{ta (2021). – á centralna zona (3.206 ha); – Grobqa – Planirano kori{}ewe zemqi{ta (2021). – áá sredwa zona (8.532 ha); – Socijalno stanovawe – Planirano stambeno tkivo – ááá spoqna zona (21.962 ha); (2021). – áâ rubna zona (43.902 ha). – Ogledna poqoprivredna poqa – Planirano kori{}e- we zemqi{ta (2021). 3.5. Urbanisti~ke celine – De~je ustanove – Planirane javne slu`be, javni objek- Unutar prostornih zona odre|eno je 57 urbanisti~kih ti i kompleksi (2021). celina u kojima se posebne karakteristike jo{ bliè gru- – Osnovne {kole – Planirane javne slu`be, javni pi{u. objekti i kompleksi (2021). U Centralnoj zoni su: Varo{ u {ancu (1); Centar No- – Oblast obrazovawa standardni nivo – Planirane jav- vog Beograda (2); Centar Zemuna (3); Terazije, Slavija, ne slu`be, javni objekti i kompleksi (2021). Svetosavski plato (4); Luka Beograd (5); Grobqe, Bulevar, – Ustanove primarne medicinske za{tite – Planirane Neimar (6); Savski amfiteatar, Prokop (7); Prvobitni javne slu`be, javni objekti i kompleksi (2021). Novi Beograd (8); Veliko ratno ostrvo (9). U sredwoj zoni: Karaburma, Ada Huja (10); Zvezdara – Specijalizovana zdravstvena za{tita – Planirane (11); Lion, Ju`ni bulevar (12); Du{anovac, [umice, Ko- javne slu`be, javni objekti i kompleksi (2021). warnik (13); Vo`dovac (14); Bawica (15); Sewak, Dediwe, – Specijalizovani centri – Planirane javne slu`be, Top~ider (16); Rakovica (17); Banovo brdo (18); Ada Cigan- javni objekti i kompleksi (2021). lija (19); Posavski deo Novog Beograda (20); Beànija – Kultura – Planirane javne slu`be, javni objekti i (21); Gorwi Zemun (22). kompleksi (2021). 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 919

2. Skupu javnih povr{ina za parkove i javno zelenilo Tabela 7: Planirane namene i povr{ine zemqi{ta pripadaju slede}e namene prikazane i planirane u prilo- u 2001. i 2021. zima Generalnog plana: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Parkovi – Planirane zelene povr{ine (2021). Postoje}e Planirani Ukupno – Skverovi – Planirane zelene povr{ine (2021). 2001. prirast planirano – Zoolo{ki vrt i Botani~ka ba{ta „Jevremovac” – Pla- 2021–2001. (ha)(ha)(ha) nirane zelene povr{ine (2021). –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Gradske {ume – Planirane zelene povr{ine (2021). Stanovawe i stambeno tkivo 12.571,65 1.570,25 14.141,9 – Forland – Planirane zelene povr{ine (2021). Privredne delatnosti – [ume ada – Planirane zelene povr{ine (2021). i privredne zone 1.595,22 1.929,35 3.524,57 – Gradska {uma Avala – kompleks prigradskih {uma – Komercijalne zone Planirane zelene povr{ine (2021). i gradski centri 667,98 1.147,6 1.815,58 3. Skupu javnih povr{ina za saobra}aj pripadaju slede}e Javne slu`be, javni objekti namene prikazane i planirane u prilozima Generalnog plana: i kompleksi 1.123,1 275,04 1.398,14 – Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine – Planirano kori- Sport, sportski objekti {}ewe zemqi{ta (2021). i kompleksi 685,87 502.01 1.187,88 4. Skupu javnih povr{ina za vodene povr{ine i reten- Zelene povr{ine 11.365,27 9.044,64 20.409,91 zije pripadaju slede}e namene prikazane i planirane u Poqoprivredne povr{ine prilozima Generalnog plana: i objekti 39.657,32 -16.463,32 23.194,00 – Vodene povr{ine – Planirano kori{}ewe zemqi{ta Vodne povr{ine 4.071,05 101,16 4.172,21 voda (2021). Grobqa 344,69 144,51 489,2 – Retenzija – Planirani sistem kanalisawa atmosfer- Saobra}aj i saobra}ajne skih i otpadnih voda (2021). povr{ine 4.424,15 1.503,56 5.927,71 Daqa razrada i detaqnije opredeqewe za dono{ewe op- Komunalne delatn. {tinskih odluka o javnom gra|evinskom zemqi{tu zasniva i infrastrukturne povr{. 345,3 436,4 781,7 se na generalno definisanim povr{inama iz ovog plana i Neizgra|eno zemqi{te 750,39 -750, 39 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na detaqnijoj proveri i razgrani~ewu na nivou pojedina~- UKUPNO 77.602 77.602 nih kompleksa i parcela. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Iz prethodne tabele vidi se da }e najve}i prira{taj po- 3.7. Ostalo gra|evinsko zemqi{te vr{ina biti u sektoru zelenilo i da iznosi oko 9.000 ha. U okviru gra|evinskog rejona, kao i u prostorima van Stanovawe }e imati prirast od oko 1.600 ha. Privreda }e gra|evinskog rejona a u podru~ju Generalnog plana, zemqi- tako|e imati zna~ajan prirast i on je oko 1.900 ha. Tabela {te koje nije planirano za javne povr{ine opisane u pret- tako|e pokazuje da je najve}e smawewe zemqi{ta u poqo- hodnom delu teksta i dato na grafi~kim prilozima ovog privredi i da }e ono iznositi oko 16.400 ha. Najve}i deo plana predstavqa ostalo gra|evinsko zemqi{te. te povr{ine transformisa}e se u {umsko zemqi{te, a zna- Planirano ostalo gra|evinsko zemqi{te moè u slu~a- tan deo dana{weg poqoprivrednog zemqi{ta treba da pre- ju potrebe javnih slu`bi grada i republike da se pretvori |e u izgra|eno tkivo. U daqem tekstu prikazane su pojedi- u javno gra|evinsko zemqi{te, uz izradu odgovaraju}eg plana~ne namene koje se javqaju na podru~ju GP Beograda. na generalne ili detaqne regulacije (i po potrebi urba- 4.2. Definicije pokazateqa za odre|ivawe nisti~kog projekta) u skladu sa propisima. kapaciteta izgradwe Planirano javno gra|evinsko zemqi{te moè u slu~aju prestanka potrebe za kori{}ewem objekata i povr{ina U daqem tekstu bi}e prikazana planska re{ewa za po- kao javnih povr{ina i objekata od op{teg interesa da se jedine namene zemqi{ta. U tim opisima koriste se poka- pretvori u ostalo gra|evinsko zemqi{te u skladu sa pro- zateqi za odre|ivawe kapaciteta izgradwe. Radi preci- pisima i zakonom. znog razumevawa planskih re{ewa daju se definicije poj- Za javne povr{ine koje su u ovom planu ozna~ene kao mova koji se koriste. trajna dobra Beograda, potrebna je i izmena ovog General- Pokazateqi za odre|ivawe kapaciteta izgradwe, ~ije su nog plana. vrednosti date u osnovnim namenama prostora ovog GP, jesu slede}i: 4. OSNOVNA NAMENA OBUHVA]ENOG PROSTORA – stepen zauzetosti (Z), – indeks izgra|enosti (I). 4.1. Planirane namene i povr{ine zemqi{ta u 2001. Ovi pokazateqi primewuju se zajedno sa drugim pravi- i 2021. godini lima iz „Pravila gra|ewa”. Ta pravila se odnose na regulacije ulice, bloka, parcele, gra|evinske linije, visinu i Prostor koji pokriva ovaj GP planiran je za odre|eni poloàj objekta na parceli i u bloku, kapacitete za parki- broj namena, odnosno delatnosti i prostorno-fizi~kih rawe, zelene povr{ine. Wihovom primenom se kapacitet struktura koje im odgovaraju. Saobra}aj i saobra}ajnice, dobijen na osnovu pokazateqa definitivno odre|uje na kao i komunalne delatnosti i infrastruktura, imaju dve stvarni iznos za odre|enu lokaciju. vrste struktura – linijske i povr{inske. Ove druge su ta- Kod izrade detaqnijih urbanisti~kih planova ovi po- ko|e ukqu~ene u planirane namene prostora. kazateqi su za parcele orijentacioni i usmeravaju}i, pa se Ukupna povr{ina zemqi{ta unutar granice GP je pokazateqi na nivou pojedina~ne parcele mogu pove}ati 76.602 ha. Generalnim planom se predvi|a da }e se u 2021. tako da na nivou bloka, odnosno skupa blokova, ostanu u ra- godini najve}i deo ove povr{ine, ukupno oko 23.200 ha, ko- sponima datim u osnovnim namenama ovog GP. ristiti za poqoprivredu. Vodne povr{ine, me|u kojima do- Ostali usmeravaju}i pokazateqi za detaqniju plansku miniraju tokovi Save i Dunava, iznosi}e oko 4.200 ha. razradu su: Planirana povr{ina za grobqa je oko 500 ha. Zemqi{te – gustina stanovawa, predvi|eno za stanovawe bi}e oko 14.200 ha, a zemqi{te za – gustina zaposlenosti, privredu oko 3.500 ha. Gradski centri }e imati oko 1.800 – gustina korisnika, ha, javni objekti oko 1.400 ha, sportski objekti i komplek- – odnos BRGP stanovawa i komercijalnih delatnosti, si oko 1.200 ha. Saobra}ajni sistem i saobra}ajne povr{i- – normativi za slobodne i zelene povr{ine po stanov- ne zauzima}e oko 6.000 ha. niku ili u odnosu na povr{inu bloka. Broj 27 – 920 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Ovi pokazateqi daju se za nivo bloka ili prostorne ce- no{}u stanara, koji je gra|evinski stabilan i otporan, ade- line za svaki tip posebno i treba da usmere odluke prili- kvatno osvetqen i provetren, sa adekvatnom osnovnom in- kom izrade analiza i re{ewa tokom pripreme detaqnijih frastrukturom,... sa odgovaraju}im kvalitetima ìvotne planova. sredine i odgovaraju}im zdravstvenim ~iniocima... {to sve skupa mora da bude dostupno po prihvatqivoj ceni.” Za ova- 4.2.1. Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BRGP) kvo odre|ewe u ovom GP }e se koristiti izraz „stan”. Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BRGP) parcele (bloka) je zbir povr{ina i redukovanih povr{ina svih ko- 4.3.1 Postoje}e stawe risnih etaà svih zgrada parcele (bloka). U prora~unu Dana{wa stambena izgradwa unutar granica GP pode- potkrovqe se ra~una kao 60% povr{ine, dok se ostale nad- qena je u dva osnovna dela: prvi je kontinualno izgra|eno zemne etaè ne redukuju. Podzemne korisne etaè redukuju tkivo grada sa trendom {irewa du` postoje}ih saobra}aj- se kao i potkrovqe. Podzemne garaè i podzemne podstani- nih pravaca i srastawa sa naseqima u neposrednoj blizi- ce grejawa, kotlarnice, stanarske ostave, trafostanice ni. Drugi je rubna zona sa naseqima po obodu grada koja su itd., ne ra~unaju se u povr{ine korisnih etaà. Bruto raz- relativno samostalna u pogledu razvoja stanovawa, delat- vijena povr{ina etaè je povr{ina unutar spoqne kontu- nosti, centara i sl. re zidova, odnosno zbir povr{ina svih prostorija i povr- Na teritoriji GP, zakqu~no sa 2000. godinom, bilo je {ina pod konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubo- oko 426.500 stanova korisne povr{ine od oko 24.522.000 m². vi, stepeni{ta i sl). Odnos neto i bruto povr{ine se ra- Prose~na veli~ina stana iznosi oko 57,50 m² {to predsta- ~una kao 1 : 1,25, a detaqnijom razradom ovaj odnos moè se vqa blago pove}awe u odnosu na 1981. godinu kad je ona iz- i druga~ije definisati, u zavisnosti od prirode objekta. nosila oko 53,40 m². Dve tre}ine stambenog fonda ~inili su dvosobni (43%) i trosobni stanovi (22%). U~e{}e ovih 4.2.2. Neto razvijena gra|evinska povr{ina (NRGP) stanova u strukturi stambenog fonda postepeno se pove}ava- Neto gra|evinska razvijena povr{ina (NRGP) jeste velo (od oko 51% u 1972. god. na oko 65% u 2000). U odnosu na li~ina ograni~ena samo na upotrebu u planerske svrhe i period od pre 28 godina, smawivao se broj garsowera i jed- odnosi se na BRGP umawenu za spoqne i unutra{we zido- nosobnih stanova (od oko 43,5% na oko 25%), delom i u kove, zajedni~ke i pomo}ne prostorije i druge povr{ine korist ~etvorosobnih i vi{esobnih stanova (od oko 5,5% na je ne sluè za neposredno kori{}ewe. oko 10%). U odnosu na period od pre 28 godina znatno je unapre|ena opremqenost stambenog fonda. Stanovi kom- 4.2.3. Stepen zauzetosti (Z) pletno opremqeni instalacijama (struja, voda, kanalizacija, centralno grejawe) ~inili su oko 57% stambenog fonda Stepen zauzetosti (Z) iskazan kao % jeste koli~nik pona podru~iju GUP-a (241.000 stanova). Oko 98% stanova ima- vr{ine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objek- lo je struju, vodu i kanalizaciju. Oko 15% stanova je stari- ta na parceli i povr{ine parcele. je od 50 godina, {to upu}uje na potrebu wihove zamene. Planirani stepen zauzetosti parcele na uglu moè se Na teritoriji GP 2001. godine identifikovano je vi- uve}ati ukoliko je re~ o arhitektonskim akcentima u pro- {e tipova stambenih blokova i zona, i to zatvoreni bloko- storu. vi u starim delovima grada, otvoreni blokovi novih nase- U slu~aju da je postoje}i stepen zauzetosti parcele veqa iz druge polovine 20. veka, individualno stanovawe, }i od maksimalne vrednosti za taj tip izgra|enosti, zadr- koje je urbanisti~ki regulisano ali sa razli~itim odlika- àva se postoje}i, bez mogu}nosti uve}awa. ma, stanovawe u me{ovitim blokovima, blokovima ~ija je U slu~aju zamene objekta novim, stepen zauzetosti mora fizi~ka struktuira sastavqena od razli~itih kombinaci- biti definisan na osnovu vrednosti iz pravila. ja prethodnih tipova, stanovawe u blokovima sa partajama, 4.2.4. Indeks izgra|enosti (I) u prigradskim naseqima a nekada{wim selima, kao i stanovawe u sponatno nastalim naseqima, kao {to su besprav- Indeks izgra|enosti (I) za postoje}e objekte je koli~- no podignuta naseqa, ostaci starih sela. nik BRGP svih objekata na parceli (bloku) i povr{ine Analiza prethodne stambene izgradwe pokazala je da je parcele (bloka). Maksimalna BRGP planiranih objekata u okviru organizovanih formi (zadruge, izgradwa za trì- na parceli je proizvod planiranog indeksa izgra|enosti i {te, solidarna stambena izgradwa i sl.) dominiralo tako- povr{ine parcele. zvano kolektivno stanovawe. Organizovana i kontrolisa- Podzemne korisne etaè ulaze u obra~un indeksa izgra- na individualna stambena izgradwa prakti~no i nije po- |enosti, osim povr{ina za parkirawe vozila, podzemnih stojala jer planovima nije bila predvi|ena. Na drugoj garaà, sme{taj neophodne infrastrukture i stanarskih starni, velika potra`wa za stanovima u periodu devedese- ostava. tih, izazvana ozbiqnim dru{tvenim poreme}ajima, otvorila je masovnu izgradwu bez gra|evinskih dozvola, takozva- 4.3. Stanovawe i stambeno tkivo nu „divqu gradwu”. Ova namena prostora obuhvata u planu stanovawe kao Pored niza nere{enih dru{tvenih i ekonomskih pita- osnovnu funkciju, ali i sve druge delatnosti koje su sa wa vezanih za ovu oblast, Beograd }e se u narednom perio- stanovawem kompatibilne i koje se prirodno u stanovawu du sresti i sa tri krupna zadatka u stambenoj izgradwi: sa nalaze. To su de~je ustanove, {kole, zdravstvene ustanove, otvarawem mogu}nosti nove stambene individualne iz- prodavnice, mawi lokali za razli~itu zanatsku proizvod- gradwe na novim lokacijama, kao i u ve} formiranim pod- wu, preduze}a ~ija delatnost nije opasna po susedstvo, ru~jima i naseqima prete`no niè spratnosti, zatim sa usluge, kancelarijsko poslovawe i sl. Pored toga, u zona- te`wom dela stanovni{tva da kroz rekonstrukcije starih ma stanovawa prirodno se nalaze i saobra}ajne povr{ine, i centralnih delova grada dolazi do novih stanova i, naj- ulice, skverovi i sl. kao i komunalne infrastrukture i ze- zad, sa dru{tvenom potrebom da se stihijski nastali delo- lenilo. U ovom GP tereni koji imaju stambenu namenu jesu vi grada (sa zna~ajnim u~e{}em bespravne izgradwe) pre- oni u kojima preovla|uju stambene povr{ine nad drugim tvore u standardne krajeve grada sa individualnim stano- kompatibilnim namenama (vi{e od 50%). Parcele i zgra- vawem. de koje su namewene stanovawu i kompatibilnim namenama ~ine stambeno tkivo koje je podeqeno na gradske blokove. 4.3.2. Ciqevi Pod terminima stanovawe i stan podrazumevaju se oni Koncepcija razvoja stambenog tkiva i ciqevi koji se za koji su definisani Habitat Agendom. To je „... krov nad gla- to postavqaju u ovom GP zasnivaju se na pretpostavqenim vom... sa adekvatnom privatno{}u, adekvatnim prostorom, promenama koje se o~ekuju u narednom periodu. O~ekivane fizi~kom pristupa~no{}u, adekvatnom bezbedno{}u, sigur- promene su: 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 921

– celovita reforma stambenog sistema koja treba da ob- be za stanovawem u naseqima niìh gustina. Kako se sta- uhvati reformu svojinskih prava i privatizaciju, reformu novni{tvo Beograda ne}e znatnije uve}avati, to }e razvoj stambenog finansijskog sistema, reforma u pogledu odr- novih stambenih podru~ja biti prvenstveno zasnovan na po- àvawa i reprodukcije postoje}eg stambenog fonda; stepenom porastu standarda stanovni{tva. – reforma gradskog gra|evinskog zemqi{ta i sistema Na drugoj strani, kad je u pitawu rekonstrukcija, treba planirawa, uspostavqawe trì{ta zemqi{ta; o~ekivati da }e sa stabilizacijom trì{ta zemqi{ta i – uvo|ewe jasne stambene politike za socijalno, eko- uvo|ewem jasnih urbanisti~kih pravila postepeno rasti nomski i zdravstveno povredive kategorije u skladu sa interes za zamenu ruiniranog fonda koji je godinama bio evropskim standardima; zapu{tan. U tom smislu, ovim planom omogu}ava se zna~aj- – pojednostavqewe planerske procedure i prihvatawa na rekonstrukcija du` najva`nijih gradskih ulica i u pod- aktivnosti privatnog sektora na osnovu vlasni~kih prava. ru~jima koja ulaze u sastav Centralne zone. Predvi|a se U skladu sa ovim o~ekivawima, u ovom GP postavqeni transfromacija blokova niìh gustina, i sa slabijim su odgovaraju}i ciqevi. Deo wih je preuzet iz prethodnog fondom, u blokove nove izgradwe vi{ih gustina. GUP-a, ali sa druga~ijim mehanizmima za realizaciju. Ti Daqa izgradwa stanova u formiranim blokovima novih ciqevi se ti~u zdrave stambene sredine, izbora mesta i na- naseqa bi}e arhitektonski kontrolisana, {to zna~i da }e ~ina stanovawa, kao i pravilnog usmeravawa stambene iz- biti preispitivani programski kapaciteti, infrastruk- gradwe na prirodno i funkcionalno povoqne lokacije. tura, parkirawe, zelenilo i sl. kako se ne bi naru{ili Ciqevi koje ovde kao nove isti~emo su: prethodno postignuti standardi. – urbana obnova kao jedno od bitnih strate{kih opre- Ovim planom predvi|a se i uvo|ewe jedne sasvim nove deqewa i u tom smislu prihvatawe svake gra|evinske ini- stambene kategorije – socijalnog stanovawa, koja treba da cijative koja je u skladu sa ovim GP; pokrije potrebe mnogih grupa osoba koje su se na{le ili – promena povr{ina koje su svojevremeno bile planira- }e se na}i u nepovoqnom socijalnom i ekonomskom polo- ne GUP-om iz 1985; àju. – obuhvatawe povr{ina koje su u prethodnom periodu Re{ava}e se i problemi bespravne gradwe, nehigijen- bile predvi|ene za stambenu izgradwu, na kojima je zapo~e- skih naseqa i siroma{nih podru~ja grada. ta izgradwa ili su izvr{ene pripreme za izgradwu; – ukqu~ivawe evidentiranih zona bespravne gradwe 4.3.4. Tipologija stambenog tkiva pod uslovom da nisu u okviru postoje}ih i planiranih po- Tipovi stambenog tkiva – blokova – koji su obuhva}eni vr{ina od javnog interesa, postoje}ih i planiranih kori- u ovom GP definisani su na osnovu morfolo{kog krite- dora infrastrukturne i saobra}ajne mreè i objekata, kao rijuma. i pod uslovom da formiraju prostorno-funkcionalnu ce- Planirano je da se stanovawe razvija unutar nekoliko linu i da zadovoqavaju uslove stanovawa sa aspekta stabil- tipova blokova: nosti terena, kao i higijenskih i ekolo{kih parametara; – stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima, – zaokruìvawe izgra|enih stambenih celina u funk- – stanovawe u otvorenim gradskim blokovima, cionalnom pogledu, na osnovu odabranih ste~enih urbani- – individualno stanovawe, sti~kih obaveza i na pravcima {irewa izgra|enog tkiva; – stanovawe u prigradskim naseqima i – obezbe|ivawe povr{ina dovoqnih za stanovawe uko- – stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima. liko do|e do nepredvi|enog porasta potreba za stambenim Stanovawe }e se u ovim blokovima prvenstveno reali- fondom i mogu}nosti za wegovu realizaciju, odnosno uko- zovati putem razli~itih oblika rekonstrukcije, obnove, liko se ispoqi pove}ani interes za gradwu; revitalizacije, sanacije i sl. Nove stambene potrebe, no- – omogu}avawe razme{taja planiranih delatnosti i de- vi stanovi koji }e se tek graditi i za koje su planirane no- la radnih mesta u okviru povr{ina za stanovawe sa ciqem ve stambene zone u ovom GP, mogu da pripadaju prakti~no ostvarivawa me{ovitosti namena; svim planiranim tipovima. U ve}ini gore pomenutih ti- – omogu}avawe porodicama u rubnoj i spoqnoj zoni da pova blokova mogu}e je da se u budu}nosti na|e i socijalno popravqaju svoje stambene uslove postupno, u skladu sa i pristupa~no stanovawe. Pored ovoga predvi|ene su i no- planskom dokumentacijom; ve lokacije na kojima }e se podizati samo ovaj tip stanova- – kori{}ewe svake gra|anske intervencije, od formirawa sa specifi~nim mogu}nostima opreme, tako da je u da- wa ~itavih novih naseqa ili blokova, pa do malih adaptaci- qem tekstu prikazan i ovaj vid stanovawa. ja za poboq{awe kvaliteta grada u pogledu ìvotne sredine, kao i u socijalnom, ekonomskom i estetskom pogledu. 4.3.5. Planirane transformacije unutar stambenih tkiva 4.3.3. Koncepcija razvoja Predvi|eno je da se ve}ina dana{wih blokova koji ~i- ne stambeno tkivo Beograda postepeno unapre|uje i tran- Do 2021. godine predvi|ena je izgradwa oko 50.000 no- sformi{e u boqu sredinu. Taj proces }e biti spor i de{a- vih stanova sa oko 4.000.000 m² novog prostora. Do 2006. gova}e se jednovremeno na velikom broju lokacija u gradu. dine predvi|eno oko 10.700 stanova, sa oko 857.000 m² ko- Proces transformacije prikazan je u narednoj tabeli. Ko- risne povr{ine, {to je godi{wa proizvodwa od oko 2.500 mentar uz pojedine situacije je slede}i. Kompaktni stam- stanova. beni blokovi danas se nalaze uglavnom u centralnoj zoni Programske prose~ne veli~ine za 2021: grada. Predvi|eno je da se jedan mawi deo ovih blokova – veli~ina doma}instva 2,9 transformi{e u tipi~no centralne blokove, one u kojima – NRGP po ~lanu doma}instva 22 m²/~lanu }e skoro 1/2 povr{ine (bloka BRGP) biti nameweno cen- – odnos NRGP i BRGP 1,25 tralnim sadràjima. Drugi, ve}i deo ovih blokova, osta}e – prose~an stan NRGP (sa 22 m²/~lanu) ≈ 63,8 m² sa karakteristikama koje ima i danas, ali uz poboq{awe – prose~an stan BRGP ≈ 80,0 m² parkirawa i sl. Planom je predvi}eno da se partaje, u za- Stanovawe }e se razvijati prete`no na postoje}im i visnosti od pozicije u gradu, transfromi{u u kompaktne ve} isplaniranim povr{inama kako bi se kontrolisao blokove, individualne, me{ovite, trgova~ke i u blokove rast grada i sa~uvalo neizgra|eno zemqi{te. Lokacije ko- javnih namena. Blokovi sa individualnim ku}ama ili ostaje su isplanirane za novu stambenu izgradwu razli~itog ju u toj kategoriji ili se u svojim delovima transformi{u tipa nalaze se kako u kompaktno izgra|enom tkivu, tako i u javne namene, komercijalne zone ili male proizvodne pona periferiji grada. gone. Blokovi sa seoskim stanovawem ostaju u toj kategori- Izvesno je da }e biti potrebne nove lokacije, ali ne za ji, a mogu da se transformi{u u individualno stanovawe, masovu stambenu izgradwu, ve} da bi se zadovoqile potre- blokove javnih namena ili u blokove sa trgova~kim ulica- Broj 27 – 922 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. ma. Me{oviti blokovi, osim toga {to mogu da ostanu u ovoj boq{awem uslova stanovawa u objektima (nove instalaci- kategoriji, mogu da se transformi{u i u kompaktne, otvo- je, termo i zvu~na izolacija), kao kvalitetno poboq{awe rene, individualne, blokove sa centralnim funkcijama, infrastrukturnom opremqeno{}u blokova u celini i sva- blokove sa javnim namenama i blokove sa trgova~ikim uli- kog pojedina~nog objekta (kvalitetna elektri~na instala- cama. Spontano nastali blokovi transformisa}e se u blo- cija, kanalizacija vezana za gradski sistem, grejawe veza- kove sa individualnim ku}ama, blokove prigradskog i seo- no na sistem daqinskog grejawa, energetske sanacije, ko- skog stanovawa, socijalno stanovawe, blokove trgova~kih ri{}ewe alternativnih izvora energije i dr.). ulica i blokove sa javnom namenom, a mogu i da ostanu u Predi|eno je da se kompaktni blokovi sa jasno oform- stawu u kakvom su koje bi se donekle popravilo. qenom parcelacijom, gabaritima i celinom urbane matrice u centralnoj zoni grada i sredwem prstenu i daqe raz- Tabela 8: vijaju i unapre|uju kao kompaktni blokovi. Oni se na osno- Planirane transformacije unutar stambenih tkiva vu ovog GP mogu i transformisati u blokove sa central- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nim funkcijama, u blokove trgova~kih ulica ili u blokove sa javnom namenom ako se radi o javnim sadràjima nacionalnog zna~aja. Postoje}e Po svojoj formi kompaktni blokovi mogu da budu zatvoreni sa svih strana, mogu da imaju mawi procep, mogu da budu bez jedne strane ili da imaju neku drugu logi~nu formu koju utvrdi RP. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Planirano Kompaktni Otvoreni Individualni Prigradski Me{oviti Me{oviti blokovi, u kojima dominira kompaktno tki- Kompaktni O vo, sa mawim brojem objekata pojedina~nog porodi~nog sta- Otvoreni O novawa i partajama, prema ovom GP treba da se tranformi- Individualni O {u u kompaktni blok. Partaje u centralnoj zoni, u trgova~- Prigradski HO kim ulicama, ulicama á reda i magistralama, tako|e treba Me{oviti HHH O da se transformi{u u kompaktne blokove. Partaje H H H Koncepcija kompaktnog bloka omogu}uje bez ve}eg uti- Spontani HH caja na celinu i susedne objekte zamenu pojedina~nih obje- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kata, faznu izgradwu i rekonstrukciju, kao i transforma- h – mogu}a transformacija ciju namene objekata. U ciqu dovr{ewa i unapre|ewa bloka potrebno je omogu}iti izgradwu pojedinih zgrada na ne- 4.3.6. Stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima izgra|enim parcelama ili zamenu dotrajalih objekata. Kompaktni blokovi su skupovi pojedina~no izgra|enih Te`wa da se sve vi{e prostora pretvara u poslovni zgrada na odgovaraju}im parcelama koje po{tuju uslove me- prostor generalno je pozitivna, ali zadràvawe stanova- |usobne povezanosti i regulacije. Kompaktni blokovi oi- wa na nivou jednog bloka je poèqno. Op{te pravilo bi vi~eni su ulicama ili drugim javnim prostorima. Kompakt- bilo da se stanovawe u prizemqu sasvim iskqu~i, da se ni blok se u najve}oj meri pojavquje u centralnoj zoni gra- isto dogodi i sa stanovawem na prvom spratu, posebno u da, a delimi~no u sredwem prstenu. Objekti su izgra|eni po prometnim saobra}ajnicama. obodu bloka, a u odnosu na regulacionu liniju bloka posta- Problem parkirawa za potrebe bloka treba re{iti iz- vqeni su na wu ili paralelno sa wom. Po pravilu dvojno su gradwom novih javnih ili blokovskih garaà postavqenih uzidani sa retkim izuzecima kada je uspostavqeno odstoja- na regulaciji bloka, ili, izuzetno, ako za to postoje pro- we izme|u dva objekta. Svakom objektu pripada deo uli~nog storne i tehni~ke mogu}nosti, kao podzemne garaè u unu- fronta i deo zale|a sve do parcele susednih objekata. U tra{wem delu bloka. Krov garaè treba ozeleniti. Za iz- kompaktnim blokovima centralne zone grada izraèna je gradwu novog stambenog ili poslovnog objekta, rekon- izgra|enost i u dubini parcele prete`no stambenim i po- strukciju i dogradwu postoje}ih objekata, kada se formira mo}nim zgradama. Ovaj tip tkiva karekteri{e visok indeks novi stambeni ili poslovni prostor, parkirawe re{iti u izgra|enosti i stepen zauzetosti na parceli, neure|enost objektu, na parceli ili u garaì predvi|enoj posebnim re- unutra{wih delova bloka, nedostatak parking mesta kako {ewima. Neophodan parking, odnosno gara`ni prostor za stanovnike zgrada, tako i za korisnike poslovnog pro- mora se obezbediti istovremeno sa izgradwom objekta. stora i nedovoqna povr{ina pod zelenilom. Prilikom detaqnije regulacione razrade kompaktnih Ciq je da se s vremenom unapredi i znatno uve}a stan- stambenih blokova teìti ka obezbe|ivawu zajedni~kih dard kori{}ewa prostora kompaktnih blokova, i to iz- ozelewenih prostora u unutra{wosti bloka za decu i sta- gradwom garaà i parkinga, osloba|awem unutra{wosti nare bloka kao sukorisni~ke povr{ine ukoliko nije mogu- blokova gde god je to mogu}e i stvarawem novih zelenih po- }e ostvariti odgovaraju}e normative za zelene povr{ine vr{ina, boqim provetravawem i osvetqewem blokova, pona nivou pojedina~nih parcela.

Tabela 9: Urbanisti~ki parametri za nivo bloka ili {ire celine u kompaktnim gradskim blokovima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– % zelenih i Odnos BRGP Maks. gustina Maks. gustina Maks. gustina nezastrtih De~ja igrali{ta Blok stanovawa stanovn. zaposlen. korisnika povr{ina uzrast 3–11 i delatnosti st/ha zap/ha (st+ zp) / ha u odnosu na god. m²/st P bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}i blokovi 50–90% / 400 – 800 500 1.000 10 % 1 m²/st. u centralnoj zoni 50–10% (najmawe 100 m²) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}i blokovi preko 70% / 250 – 450 200 500 20 % 1 m²/st. van CZ do 30% (vi{e od 100 m²) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Novi blokovi parametri zavise od polo`aja bloka u gradskom tkivu i uslova RP ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 923

Na 5,5 m² BRGP bloka u detaqnom urbanisti~kom Tabela 11: planu obavezno je obezbediti 1 m² neizgra|ene slobodne Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela povr{ine. i susednih objekata u kompaktnim gradskim blokovima

Tabela 10: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte Rastojawa gra|evinske linije objekta u kompaktnim gradskim blokovima od regulacione linije 0 m, 3 m ili 5 m (preporuka za nove objekte) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti parcele do 300 m² 3.5 Rastojawa objekta u neprekinutom nizu 0 –––––––––––––––––––––––––––––––––– m od bo~nih ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 400 m²3.5 –––––––––––––––––––––––––––––––––– granica parcele u prekinutom nizu merodavno je rastojawe do 500 m²3.5 izme|u objekta ali ne –––––––––––––––––––––––––––––––––– (novi i postoje}i) mawe od 1,5 m do 600 m²3 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––– u prekinutom nizu 1/5 vi{eg objekta, preko 600 m²3 h –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– novih objekata ali ne mawe od 2,5 m Indeks izgra|enosti ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ugaonih parcela I h 1,15 atrijumski 0 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti parcele do 300 m² 60% Rastojawe objekta u neprekinutom nizu 0 m –––––––––––––––––––––––––––––––––– od bo~nog ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 400 m² 55 % –––––––––––––––––––––––––––––––––– susednog objekta u prekinutom nizu 1/3 h vi{eg objekta, do 500 m² 50 % (novi i postoje}i) ali ne mawe od 4 m –––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 600 m² 45 % u prekinutom nizu –––––––––––––––––––––––––––––––––– prvi i posledwi 2/5 h, ali ne mawe od 5 m preko 600 m² 40 % –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – novoplanirani Stepen zauzetosti ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ugaonih parcela Z h 1,15 atrijumski 0 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Procenat ozelewenih postoje}i blokovi Rastojawe objekta Izgradwa unutar 1/3 h, ali ne mawe povr{ina na parceli u centralnoj zoni 10% do 20% od zadwe granice postoje}ih blokova od 5 m –––––––––––––––––––––––––––––––––– parcele ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– postoje}i blokovi Za objekte u novim 0,5–1,5 h, ali ne mawe van centralne zone 20% do 30% blokovima od 7 m –––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– novi blokovi 30% Atrijumski 0 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i poluatrijumski m Visina novih objekata u izgra|enom tkivu 1,5 {ir. ulice –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta Izgradwa unutar 2/3 , ali ne mawe (u odnosu na {irinu ulice) h u novim blokovima 1 {ir. ulice od naspramnog postoje}ih blokova od 10 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– objekta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj parking mesta Za objekte u novim 1–3 h, ali ne mawe za stanovawe 0,7–1,1 PM/ 1 stan blokovima od 14 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj parking mesta Atrijumski 0 za poslovawe 1 PM/ 80 m² BGP i poluatrijumski m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 12: Stepen infrastrukturne opremqenosti parcele (objekta) u kompaktnim gradskim blokovima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija Kanalizacija Elektro Toplovod Telefon Kablovska Topla Gasovod fekal. ki{na tel. voda ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}i blokovi u centralnoj zoni + + + + preporuka + preporuka preporuka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}i blokovi van CZ + + + + preporuka + preporuka preporuka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Novi blokovi + + + + preporuka + preporuka preporuka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za sve intervencije na parceli va`e op{ta pravila. Broj 27 – 924 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

4.3.7. Stanovawe u otvorenim gradskim blokovima jati sa istim konceptom, s tim {to se uz va`ne saobra- Otvoreni blokovi se karakteri{u slobodno postavqe- }ajne pravce mogu formirati trgova~ke ulice. nim vi{espratnim objektima koji su povu~eni u odnosu na Intervencije u postoje}im otvorenim blokovima, pla- regulacionu liniju bloka, izgra|eni na jedinstvenoj zajed- nom detaqnije razrade za blok u celini, definisa}e se moni~koj povr{ini bez parcelacije. Slobodni prostori ure- gu}nost dogradwe, nadgradwe ili izuzetno nove izgradwe, |eni su kao velike blokovske zelene povr{ine sa prosto- u kontekstu postoje}e visinske i horizontalne regulacije. rima za de~ju igru, sport i rekreaciju. Pri tom se posebno mora vodi ra~una o kompoziciji bloka, Otvoreni gradski blokovi se u najve}oj meri poja- ostvarenim prostornim vrednostima i kapacitetima, vquju na prostoru Novog Beograda i u novim delovima objektima javnih slu`bi i infrastrukture, parkirawu i grada nastalim na ranije neizgra|enim povr{inama postoje}em zelenilu. ili rekonstrukcijom gradskih tkiva niske gustine. U slobodnim parkovskim delovima otvorenih blokova ni- Gra|eni su masovno i brzo po unificiranim projekti- je dozvoqena izgradwa novih objekata. Prostori planirani ma i savremenim tehnologijama. Otvoren blok oivi~en za javne namene ne mogu se koristiti u druge svrhe. Ove povr- je jakim saobra}ajnicama sa uvo|ewem saobra}aja u unu- {ine, do privo|ewa zemqi{ta planiranoj nameni mogu se tra{wost bloka (stambene ulice, slepe pristupne ulice privremeno koristiti iskqu~ivo kao zelene povr{ine, de~ja i parkinzi). ili sportska igrali{ta, bez izgradwe ~vrstih objekata. Sve ovo uslovilo je da ovaj tip blokova zahvata ve}e U otvorenim blokovima, kad god je to mogu}e, potrebno prostore, sa urbanisti~kim parametrima koji su predsta- je planirati i dodatno parkirawe, ali tako da visoki ma- vqali ravnoteù izme|u izraèno velikog slobodnog pro- sivi zelenila ne smeju biti ugroèni. U tom kontekstu je stora i velike spratnosti objekata. mogu}e je da se izvr{i preparcelacija otvorenih blokova Otvoreni blokovi, prema ovom GP, ocewuju se kao ali uz po{tovawe logike samostoje}ih zgrada i wihovih vredan doprinos jednog perioda moderne arhitekture i potreba. urbanizma razvoju Beograda. Tokom vremena koncept Me{ovite blokove u kojima dominira tkivo otvorenih otvorenog bloka pokazao je mnoge prednosti. Stoga otva- blokova tretirati dvojako, iskqu~ivo u zavisnosti od ma- rawe blokova treba ~uvati i unaprediti. Otvoreni blo- krolokacijskih uslova (uticaj prostora u neposrednom kovi ne omogu}avaju velike promene u transformacio- okruèwu), interesa potencijalnih investitora i imovin- nom smislu, kako unutar bloka, tako i na obodu prema sa- sko-pravnih odnosa, i to: a) blok se daqom rekonstrukci- obra}ajnicama. Zna~ajna remodulacija prostora i obje- jom defini{e u otvoreni blok; b) deo bloka otvorenog ti- kata, koja bi naru{ila karakter otvorenih blokova, pa zadràva postoje}e stawe, a drugi deo bloka realizuje se ovim GP nije dozvoqena. Otvorene blokove treba razvi- u konceptu jednog od tipova planiranih tkiva.

Tabela 13: Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u otvorenim gradskim blokovima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– % zelenih i Odnos BRGP Maks. gustina Maks. gustina Maks. gustina nezastrtih Blok stanovawa stanovnika zaposlenih korisnika povr{ina i delatnosti st/ha zap/ha (st+ zp) / ha u odnosu na P bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blokovi u centralnoj zoni 50–90% / 50–10% 300 – 600 300 700 30% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Blokovi van centralne zone preko 70%/ do 30% 250 – 450 200 600 20 % ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Novi blokovi parametri zavise od polo`aja bloka u gradskom tkivu i uslova plana detaqnije razrade –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 14: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti u centralnoj zoni 1.2 do 2.2 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti van centralne zone 1.0 do 2.0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti blokova niske izgradwe, do P+4+Pk 35% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti u blokovima visoke izgradwe 30% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% do 40% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– De~ja igrali{ta (3–11 godina) 1 m²/stan (min. 100–150 m²) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina za nove stambene objekte P+6+(Ps)* ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina za nove poslovne objekte P+12+Ps (maks 43 m) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj parking mesta za stanovawe 0,7–1,1 PM/ 1 stan ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Ukoliko je na 6. spratu i povu~enom spratu stan tipa dupleks. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 925

Tabela 15: Rastojawa objekta od susednog objekta u otvorenim gradskim blokovima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U odnosu na fasadu sa stambenim prostorijama 1 h vi{eg objekta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U odnosu na fasadu sa pomo}nim prostorijama 1/2 h vi{eg objekta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 16: Stepen infrastrukturne opremqenosti otvorenog gradskog bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija Kanalizacija Elektro Toplovod Telefon Kablovska Topla Gasovod Ostalo fekal. ki{na televizija voda ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}i blokovi u centralnoj zoni + + + + preporuka + preporuka preporuka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}i blokovi van CZ + + + + preporuka + preporuka preporuka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Novi blokovi + + + + preporuka + preporuka preporuka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za sve intervencije na postoje}im objektima i na parceli va`e op{ta pravila.

4.3.8. Individualno stanovawe sti na parceli, ure|enost predwih i unutra{wih delova Blok sa individualnim stanovawem je skup pojedina~- parcele, sa parkirawem u objektu ili zasebnoj garaì na no izgra|enih zgrada na parcelama veli~ine prete`no od parceli i dovoqno zelenila. Veliki deo blokova sa individualnom stambenom iz- 300 m² do 600 m², a izuzetno i preko 2000 m², oivi~en je ulicama ili drugim javnim prostorima. Objekti su izgra- gradwom, koji su planirani u ovom GP, izgra|en je u |eni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu liniju prethodnim decenijama ili ~ak i pre Drugog svetskog ra- bloka postavqeni su na wu ili su povu~eni. Objekti su ta. Ne postoji razlog za strukturalnom i morfolo{kom stambene namene, sa jednim i vi{e stanova, prete`ne transformacijom blokova sa individualnim stanova- spratnosti Po(Su)+P+1+Pk (podrum ili suteren + wem. U centralnoj zoni, na magistralama ili ulicama á prizemqe + sprat + potkrovqe), izgra|eni kao slobod- reda, objekti ovog tipa mogu dobiti ve}u spratnost (Po nostoje}i objekti, retko kao dvojni ili zgrade u nizu. (Su) +P+2+Pk) i postati gradske vile. Mogu}e je da se Objekti postavqeni na regulacionoj liniji karakteri- u ovakvim blokovima podiù novi javni objekti, {kole, stika su naseqa u ravni~arskom delu grada, a sa povu~e- jasle i sl. nom gra|evinskom linijom za prostore ju`no od Save i Planirano je da jedan deo blokova i zona sa individu- Dunava. U ovom slu~aju izraèna je izgra|enost u pred- alnim stanovawem nastane u planskom periodu transfor- wem delu parcele. U dubini parcele prostor je ure|en macijom dana{wih mawe komfornih formi stanovawa – kao dvori{ni vrt. Na ovim delovima parcele ponekad se stihijsko stanovawe i partaje u pravo individualno stano- pojavquju mawi pomo}ni, a u posledwe vreme i mawi po- vawe. slovni objekti. Izraèna je tendencija transformacije U nekim delovima grada nu`no je racionalnije kori- naro~ito prizemnih i suterenskih delova objekata u po- {}ewe zemqi{ta i transformacija stambenog u poslovni slovni prostor. prostor, planirawe objekata javnih delatnosti u funkciji Blokovi sa individualnim stanovawem pojavquju se podizawa nivoa kvaliteta ìvota, kao i poboq{awe in- na {irokom prostoru grada od centralne zone grada, frastrukturnom opremqeno{}u pojedina~nih ili grupe preko sredweg prstena, sve do krajnih granica perifer- blokova i ~itavih naseqa. S druge strane, kvalitetne zelenih delova grada. Razvoj naseqa sa individualnim stano- ne povr{ine koje se nalaze unutar ovog tipa tkiva mogu da vawem zapo~iwe u periodu izme|u dva svetska rata (Zve- ublaè nedostatak javnih zelenih povr{ina. zdara, Vra~ar, deo Vo`dovca, deo Zemuna i dr.), a {ezde- Za izgradwu novog stambenog ili poslovnog objekta, re- setih godina 20. veka intenzivno i planski grade se no- konstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata, kada se for- vi veliki kompleksi na ju`nom delu gradskog prostora mira novi stambeni ili poslovni prostor, parkirawe re- na Banovom brdu, delovima Vo`dovca i Zvezdare, @ar- {iti iskqu~ivo na parceli, prema normativima za izgrad- kova, Petlovog brda, Belih voda i dr. Ovaj tip tkiva ka- wu novog objekta. Izuzetno je dozvoqeno parkirawe na rakteri{e nizak indeks izgra|enosti i stepen zauzeto- stambenim ulicama i ulicama áá reda.

Tabela 17: Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u individualnom stanovawu ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– % zelenih i Odnos BRGP Maks. gustina Maks. gustina Maks. gustina nezastrtih Blok stanovawa stanovnika zaposlenih korisnika povr{ina i delatnosti st/ha zap/ha (st+ zp) / ha u odnosu na P bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Preko 80% / do 20 % 100–300 50 300 30–70 % ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 27 – 926 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Tabela 18: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u blokovima sa individualnim stanovawem ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti na parceli (raspon podrazumeva maks. P+1+Pk do P+2+Pk kapacitete u zavisnosti od tipa individualnog stanovawa) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 300 m² maks. 0.8–1.2 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 400 m² maks. 0.75–1.05 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 500 m² maks. 0.7–1 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 600 m² maks. 0.65–0.9 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– preko 600 m² maks. 0.6–0.85 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– atrijumski i poluatrijumski maks. 1.2–1.5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti ugaonih parcela I h 1,15 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti parcele do 300 m² 50% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 400 m² 45% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 500 m² 40% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 600 m² 35% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– preko 600 m² 30% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– atrijumski i poluatrijumski 65% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z h 1,15 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina objekta u centralnoj zoni i du` magistralnih i ulica á reda maks 11,5 m (do kote venca) maks 15 m (do kote slemena) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina objekta van centralne zone i du` magistralnih i ulica á reda maks 8,5 m (do kote venca) maks 12 m (do kote slemena) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina pomo}nih objekata maks 5 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 19: Rastojawa objekta od regulacine linije, granica parcela i susednih objekata u individualnom stanovawu ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawa gra|evinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za nove objekte) 0 m, 5 m ili 10 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta od bo~nih granica parcele slobodnostoje}i objekti 1,5–2,5 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– dvojni objekti 4 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– u prekinutom nizu prvi i posledwi 1,5–4 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– atrijumski i poluatrijumski 0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta od bo~nog susednog objekta slobodnostoje}i objekti 4 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– dvojni 5,5 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– u prekinutom nizu prvi i posledwi 4 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– atrijumski i poluatrijumski 0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta od zadwe granice parcele predba{ta 5 m 1 h, ali ne mawe od 8 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– predba{ta ve}a od 5 m 1/2 h, ali ne mawe od 4 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– atrijumski i poluatrijumski 0–4 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta od naspramnog objekta 1–2 h, ali ne mawe od 8 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta od naspramnog objekta (atrijumski i poluatrijumski) 0–4 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 927

Tabela 20: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele za nove objekte na parceli u individualnom stanovawu ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Min. {irina parcele Min. povr{ina parcele ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za slobodnostoje}i objekat 12 m 300 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za dvojne objekte 20 m 400 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za objekte u nizu 6 m 200 (150) m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 21: Stepen infrastrukturne opremqenosti parcele (objekta) u individualnom stanovawu ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija Kanalizacija Elektro Toplovod Telefon Kablovska Gasovod Ostalo fekal. ki{na televizija ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Novi blokovi + + + + preporuka + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}i blokovi u centralnoj zoni + + + + preporuka + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Van centralne zone + + + + + preporuka sengrup* ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Do realizacije gradske kanalizacione mre`e na parcelama se za potrebe evakuacije otpadnih voda dozvoqava izgradwa pojedina~- nih ili zajedni~kih sengrupa (septi~kih jama) u svemu prema tehni~kim normativima propisanim za ovu vrstu objekata. Za sve intervencije na postoje}im objektima i parcelama va`e pravila gra|ewa.

4.3.9. Stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima naglo razvili Batajnica, Sur~in i Bor~a sa vojvo|anske, Pojedini blokovi, naro~ito u centralnoj zoni i prvom kao i Umka, Srem~ica, Ru{aw i Beli potok u {umadijskom prstenu gradskog tkiva, koji su u procesu rekonstrukcije, delu Beograda. To su sada mesta od 10.000 – 20.000 stanov- definisani su kao me{oviti. Me{oviti blokovi mogu bi- nika, sa promewenom strukturom stanovni{tva, a time i ti sastavqeni od slede}ih tkiva: stambenih potreba. – kompaktno + otvoreno, Blok u prigradskom i seoskom nasequ ~ine pojedina~no – kompaktno + partaje, izgra|ene zgrade na parcelama veli~ine od 600 m² do 1.000 – kompaktno + individualno stanovawe, m², izuzetno ve}im i od 3.000 m², na kojima se razvila spe- – otvoreni gradski blok + partaje, cifi~na me{avina ìvota gradsko-poqoprivrednog doma- – otvoreni gradski blok + individualno stanovawe, }instva. Objekti su izgra|eni po obodu bloka, a u odnosu – partaje + individualno stanovawe, na regulacionu liniju bloka postavqeni su na wu ili pa- – individualno stanovawe + stanovawe u prigradskim ralelno sa wom. Objekti su stambene namene, sa jednim i naseqima, vi{e stanova, prete`ne spratnosti Po(Su)+P+1+Pk (po- – spontano nastala naseqa + individualno stanovawe, drum ili suteren+ prizemqe+sprat+potkrovqe), izgra|e- – spontano nastala naseqa + stanovawe u prigradskim ni kao samostoje}i objekti, retko kao dvojni ili zgrade u naseqima. nizu. Objekti postavqeni na regulacionoj liniji karakte- Me{oviti blokovi su naro~ito vidni u prostoru prvog risti~ni su za naseqa u ravni~arskom delu grada, a sa po- prstena, gde su usled dru{tvene i ekonomske situacije za- vu~enom gra|evinskom linijom karakteristika je za nase- po~ete rekonstrukcije zaustavqene, tako da su mnogi blo- qa na prostoru ju`no od Save i Dunava. kovi ostali nedefinisani, ni niski ni potpuno rekon- U ovim blokovima izraèna je izgra|enost u predwem de- struisani u visoke. lu parcele, sa predba{tom ili bez we. U dubini parcele pro- Me{oviti blokovi su kombinacija drugih tipova stam- stor je ura|en kao dvori{ni vrt ili je u funkciji poqopri- benih blokova, pa za wih vaè svi parametri, urbanisti~- vrede sa ba{tom, vo}wakom, vinogradom i dr. Aproksimativ- ki pokazateqi i uslovi za odgovaraju}e tipove. Pri izra- ni odnos povr{ina na parceli ve}oj od 600 m² je 1 : 1 : 2 (ku}- di planova detaqnije razrade, kao i drugih dokumenata, mo- no dvori{te, ekonomski deo, oku}nica). Pri tom, ku}no dvora se voditi ra~una o sloènoj morfologiji ovih blokova, ri{te i ekonomski deo mogu biti maksimalne povr{ine po a parametre i uslove regulacije prilago|avati svakom po- 500 m² za parcele ve}e od 2.000 m². Za postoje}e parcele ve}e jedina~nom podtipu. od 2.000 m² mogu}a je izgradwa objekata (stambenog, pomo}- U novim kompleksima organizovane stambene izgradwe nih i ekonomskih) ukupne BRGP maksimalno do 750 m². Na mogu}e je planirati me{ovite blokove, u zavisnosti od ovim delovima parcele ponekad se pojavquju mawi pomo}ni ste~enih obaveza, odnosa prema makro i mikrolokacijskim poqoprivredni, a u posledwe vreme i mawi poslovni objek- uslovima i okruèwu. ti. Izraèna je tendencija transformacije prizemnih i su- Me{oviti blokovi u daqem razvoju re{avaju se na sle- terenskih delova objekta u poslovni prostor, kao i izgradwa de}e na~ine: a) blok se transformi{e u kompaktan, ili poslovnih objekata u prostoru izme|u regulacione i gra|e- poluotvoren, i b) zadràva se zate~eno stawe i svaki deo vinske linije. Posebnu specifi~nost, ali i problem, bloka razvija se u smeru svoje tipologije ili u okviru svo- predstavqaju {tale, staje, sviwci i sl. ekonomski objekti. jih razvojnih mogu}nosti, u zavisnosti od poloàja bloka. Navedene ekonomske objekte mogu}e je planirati pod uslovima da ekonomski objekat bude projektovan prema svim higi- 4.3.10. Stanovawe u prigradskim naseqima jenskim zahtevima i propisima za ovu vrstu objekata. Otpad- Nukleus razvoja prigradskih naseqa bila su mawa sela, ne vode iz staje, sviwca ili {tale oti~u u zatvorenu septi~- ~ija je nagla urbanizacija zapo~ela {ezdesetih godina 20. ku jamu, koja }e se redovno prazniti i da sve bude realizova- veka pred naletom velike potra`we za gradwom. Tako su se no u skladu sa propisima o za{titi ìvotne sredine. Broj 27 – 928 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Ovaj tip tkiva karakteri{e nizak indeks izgra|eno- Stanovawe u prigradskim naseqima moè da se razvija u sti i stepen zauzetosti na parceli i re{en problem par- istom tipu ili da preraste u stambene blokove gradskog iz- kirawa. Uli~ni koridori, vrtovi ispred objekata i u du- gleda i funkcije. Urbanizacija ovih prostora omogu}ena je bini parcele obiluju zelenim povr{inama. U delovima transformacijom u trgova~ke ulice ili u blokove sa javnom prigradskih naseqa nu`no je racionalnije kori{}ewe namenom u delovima naseqa gde je zapo~et proces stvarawa zemqi{ta i transformacija stambenog u poslovni pro- centralnih sadràja ili uz jake saobra}ajnice. Treba o~eki- stor, planirawe objekata javnih delatnosti u funkciji vati da }e veliki deo seoskih blokova na kojima su danas oku}- podizawa nivoa kvaliteta ìvota, kao i poboq{awe in- nice sa poqoprivrednim objektima postepeno da se transfor- frastrukturne opremqenosti pojedina~nih ili grupe mi{u u individualno stanovawe. U tom procesu mogu}e je da blokova i ~itavih naseqa, ali i ~uvawe zelenih povr{i- se parcele postepeno smawuju, a da se poqoprivredni objekti na, parcela i naseqa. zamewuju drugim ili tre}im stambenim objektom na parceli.

Tabela 22: Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u prigradskim naseqima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– % zelenih i Odnos BRGP Maks. gustina Maks. gustina Maks. gustina nezastrtih Blok stanovawa stanovnika zaposlenih korisnika povr{ina i delatnosti st/ha zap/ha (st+ zp) / ha u odnosu na P bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Preko 80% / do 20 % 60–200 30 200 30–50 % –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 23: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte za stanovawe u prigradskim naseqima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti na parceli do 400 m² 0.6 ( 0.8 za niz, atrij. i poluatrij.) do 500 m² 0.5 do 600 m² 0.4 preko 600 m² 0.35 preko 1.000 m² 0.3 preko 1.000 m² (sa poslovnim objektom) 0.5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti ugaonih parcela I h 1,15 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti parcele do 400 m² 40% do 500 m² 35% do 600 m² 30% preko 600 m² 30% preko 1.000 m² 25% preko 1.000 m² (sa poslovnim objektom) 40% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti ugaonih parcela Z h 1,15 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Procenat ozelewenih povr{ina na parceli 20% do 50% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina stambenih objekata maks. 8,5 m (do kote venca) maks. 12 m (do kote slemena) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina objekta uslu`nog zanatstva na parcelama vi{im od 1.000 m² prema uslovima za privredne objekte ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina pomo}nih objekata maks. 4 m (do kote venca) maks. 6 m (do kote slemena) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj parking mesta za stanovawe* 1 PM/ 1 stan ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Na parceli se moraju parkirati i ostala vozila i neophodna poqoprivredna mehanizacija.

Tabela 24: Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u prigradskim naseqima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawa gra|evinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za nove objekte) 0 m, 5 m ili 10 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawa gra|evinske linije objekta slobodnostoje}i objekti 1,5 – 2,5 m od regulacione linije –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– dvojni objekti 4 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– u prekinutom nizu prvi i posledwi 1,5–4 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 929

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta od bo~nog susednog objekta slobodnostoje}i objekti 4 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– dvojni 5,5 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– u prekinutom nizu prvi i posledwi 4 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta od bo~nog susednog objekta predba{ta 5 m 1 h –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– predba{ta ve}a od 5 m 1/2 h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe objekta od naspramnog objekta 1–2 h, ali ne mawe od 8 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 25: Dimenzija parcele za nove objekte na parceli u prigradskim naseqima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Min. {irina parcele Min. povr{ina parcele ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za slobodnostoje}i objekat 12 m 400 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za dvojne objekte 20 m 400 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za objekte u nizu 6 m 250 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Za kompaktne male jedinice (niz) 6 m 150 m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 26: Organizacija parcele seoskog doma}instva* u prigradskim naseqima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela Ku}no dvori{te Ekonomski deo Oku}nica BRGP ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– > 600 m² Maks. 250 Maks. 250 500 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– > 2000 m² Maks. 500 m² Maks. 500 m² 750 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Va`e op{ti uslovi za intervencije na parceli.

Tabela 27: Stepen infrastrukturne opremqenosti parcele (objekta) u prigradskim naseqima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija Kanalizacija Elektro Toplovod Telefon Kablovska Topla Gasovod Ostalo fekal. ki{na televizija voda ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– + + + + + preporuke sengrup –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za individualne objekte u prigradskim naseqima moè, ukupnom povr{inom od 1.982 ha. Preko polovine ove po- izuzetno, parcela da se organizuje i tako da se prihvate dva vr{ine nalazi se u tkivima koja su spontano nastala i porodi~na objekta na istoj parceli, ali je potrebno obez- ~ija je dana{wa gustina stanovawa izuzetno niska. Ne bediti prilaz do svakog objekta, kao i prilaz do ekonom- treba o~ekivati da }e u tim zonama (Krwa~a, Ov~a, de- skog dela i oku}nice. lovi Gorweg Zemuna i sl.) ove gustine pre}i bruto gusti- Za sve intervencije na postoje}im objektima i parcela- nu od 50 do 70 st/ha. U zonama koje se planiraju za orga- ma vaè op{ta pravila. nizovane oblike izgradwe (Savska i Jezerska terasa, lokacija „Trudbenik”, Lisi~iji potok, Slanci, i sl.) ne 4.3.11. Nove lokacije za stambenu izgradwu treba ra~unati na gustine preko 90 do 110. Imaju}i sve i nova kompleksna stambena izgradwa ovo u vidu, nove lokacije daju mogu}nost za naseqavawe jo{ oko 200.000 stanovnika. Ovim generalnim planom za novu stambenu izgradwu Svaka od ovih lokacija, bez obzira {to joj je osnovna planirani su delovi stambenih naseqa koji nisu reali- namena stanovawe, treba da bude izgra|ena kao kompletna zovani, a za koje postoje detaqni ili regulacioni plano- urbana celina, kao svojevrstan gradi} sa nagla{enom vi, kao i novi kompleksi. Lokacije koje pripadaju prvoj stambenom ulogom. Deo stanovawa treba da bude angaò- grupi realizova}e se na osnovu vaè}ih planova. Za lo- van za socijalne potrebe. Najva`nije lokacije za nove kacije za novu kompleksnu stambenu izgradwu potrebna je stambene komplekse su Lisi~iji potok, Savska terasa, izrada planova detaqne regulacije ili urbanisti~kih „Trudbenik”, Majdan i Bawi~ki vis. Za nove lokacije za projekata, na osnovu kojih }e se ovi kompleksi realizo- stambenu izgradwu primewuju se iz op{tih pravila i nor- vati. U GP planirano je ukupno 486 novih lokacija sa mativi i uslovi za pojedine primewene tipove stambenog Broj 27 – 930 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. tkiva, a novo stanovawe moè da pripada svim planira- pre|ivani stanovi u kojima dru{tvo podiè po~etnu jedinim tipovima i wihovim indeksima izgra|enosti i nicu a korisnik je daqe razvija. stepenu zauzetosti. Na~in aktivirawa do dono{ewa od- Osnovni kriterijumi za odre|ivawe lokacija za soci- govaraju}eg plana podrazumeva re{ewa koja obezbe|uju jalno stanovawe, koji su primeweni u ovom GP i koje tre- naknadni razvoj kompleksne stambene izgradwe na {iroj ba koristiti i u daqim postupcima su: lokaciji. – zdravo i za stanovawe prirodno prihvatqivo mesto, – lokacija u relativnoj blizini postoje}eg stanovawa, 4.3.12. Socijalno i pristupa~no stanovawe – relativno laka dostupnost javnom prevozu, Socijalno stanovawe je stanovawe koje je nameweno re- – postojawe mogu}nosti za povezivawe na odgovaraju}u {avawu stambenih potreba socijalno ugroènih i lako po- infrastrukturu, vredivih grupa. Socijalno ugroène i lako povredive gru- – postojawe osnovnih socijalnih servisa ({kola, de~ja pe kojima je potrebno pruìti posebnu pomo} pri obezbe- ustanova, snabdevawe, zdravstvena ustanova i sl.). |ivawu adekvatnih uslova stanovawa su: Ovim GP planira se da se za potrebe socijalnog stano- – mlade porodice sa prihodima nedovoqnim za nabavku vawa obezbede dve vrste lokacija. Jedna vrsta lokacija za stana, podizawe socijalnih stanova jeste unutar stambenih grupa- – samohrani roditeqi, cija koje su ve}e od 250 stanova u kojima treba obezbediti – porodice sa puno dece i sa niskim prihodima, od 5 do 8% stanova za ove potrebe. Planom detaqne regula- – izbeglice, cije treba jasno definisati zemqi{te nameweno socijal- – privremeno raseqena lica, nom stanovawu i zemqi{te nameweno obi~nom vidu stano- – Romi, vawu. Mogu}e je i da se unutar jedne zgrade ili lamele, ta- – ratni i mirnodopski invalidi, ko|e izvr{i me{awe socijalnog sa drugim stanovawem. – stare osobe i stara~ka doma}instva, Drugi vid organizovawa socijalnih stanova je na zasebnim – fizi~ki i mentalno hendikepirane osobe, lokacijama. U ovom GP one su razli~itih veli~ina, s tim – dugo nezaposleni bez prihoda i {to sve zadovoqavaju prethodno iznete kriterijume. Koje – druge dru{tveno rawive kategorije stanovnika. }e se lokacije koristiti za koje grupe korisnika zavisi od Svi pripadnici ovih grupa ne ulaze u kategoriju kojoj gradske politike. Spisak od 58 lokacija za socijalno staje potrebna pomo} pri re{avawu stambenog pitawa. U tu novawe, koji je dat u dokumentaciji ovog GP, treba i moè kategoriju spadaju samo oni pripadnici ovih grupa koji da bude dopuwavan i mewan. imaju izuzetne ekonomske, socijalne, etni~ke, zdravstvene îwenica da je stan mawe sobnosti, mawe prose~ne po- i dobne te{ko}e. Socijalni stan, prema ovom GP, mora da vr{ine i skromnije opreme i obrade jeftiniji od prose~- bude konstruktivno siguran, siguran sa zdravstvenog i sanog stana ~ini ga prihvatqivim i za druge, socijalno neu- nitetskog stanovi{ta, kao i pravno regulisan. Nià po- groène i teè povredive grupe stanovni{tva. Re~ je o vr{ina stana po osobi, skromnija op{ta i zajedni~ka grupama koje su bilo slabije ekonomske mo}i, bilo da su oprema koji su u sklopu {ire shva}enog stanovawa, kao i mla|e i jo{ uvek na putu stvarawa karijere. Stoga se u ovom jeftinija finalna obrada enterijera i eksterijera jesu delu GP predlaè da se vid stanovawa koji smo ovde defi- odlike socijalnog stana. U svom pojavnom vidu socijalni nisali organizuje i kao pristupa~no koje moè da zadovo- stan i zgrada mawe su komforni od prose~nog stana i zgra- qi potrebe mladih, onih kojima je potreban pristojan ali de. Pored mawe sobnosti, dozvoqena je i mawa prose~na skromniji stan i sl. povr{ina po stanovniku koja je u ovom planu utvr|ena kao Vrednosti indeksa izgra|enosti, stepena zauzetosti, raspon izme|u 5 i 15 m²/st. Mawa sobnost, mawa povr{ina maksimalnih visina objekata, spratnosti, kao i ostalih i skromnija obrada i oprema ~ine socijalno stanovawe elemenata kojima se reguli{e izgradwa na parceli za umnogome jeftinije od prose~nog. Posebnu mogu}nost u tip socijalnog stanovawa, preuzimaju se za odgovaraju}i ovoj grupi mogu da ~ine etapno gra|eni i postepeno una- tip tkiva.

Tabela 28: Uslovi za uli~nu mre`u* za socijalno stanovawe ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tip ulice [irina kolovoza / staze (m) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– min. maks. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Glavne ulice 10 15 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sporedne ulice 6 9 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pe{a~ke staze 1,5 4,5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Nije potrebno formirawe posebnih povr{ina za parkirawe ve} se parkirawe ostvaruje u glavnim i sporednim ulicama i unutar dvori{ta.

Tabela 29: Op{ta pravila parcelacije za socijalno stanovawe ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Veli~ina parcele za individualno socijalno stanovawe 80 m² do 150 m² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– [irina fronta parcele za individualno socijalno stanovawe 6 m do 10 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dubina parcele za individualno socijalno stanovawe 12 m do 15 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 931

Tabela 30: Stepen infrastrukturne opremqenosti parcele (objekta) za socijalno stanovawe –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Voda ~esme na 250 m Voda ~esme u svakom dvori{tu Voda u ku}i Komunalni punktovi Poqski nu`nik sa septi~kom jamom Kanalizacija Ulica makadam Tvrda podloga za glavne ulice, za ostale makadam Asfalt Drenaà otvoreni kanali Zatvoreni i otvoreni kanali Kanalizacija Lokacija opremqena osnovnom infrastrukturom + + + + + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Lokacija opremqena poboq{anom infrastrukturom u odnosu na osnovnu ++++ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Lokacija potpuno opremqena infrastrukturom + + + + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.3.13. Stanovawe u blokovima sa partajama rametre, uslove, kapacitete itd. tkiva i namena u koje se (koje se postepeno transformi{e partaje transformi{u. u druge oblike stanovawa) Izrazom partaja ozna~ava se uska i duboka stambena 4.3.14. Stanovawe u spontano nastalim naseqima parcela na kojoj se nalazi niz naj~e{}e prizemnih, re|e i (koje se postepeno transformi{e u druge oblike stano- spratnih ku}a, koje su podeqene na male stanove, sastavqe- vawa i nestaje) ne od sobe i kuhiwe, a koji se niù du` tesnog dvori{ta. Izrazom spontano nastala naseqa ozna~ava se jedan U predwoj zoni dvori{ta, po pravilu, nalazila se ~esma skup naseqa, stani{ta, zaselaka, mahala i sl. koji ima ne- zajedni~ka za vi{e stanova, a u dnu nu`nici i po koja {u- koliko zajedni~kih odlika koje dozvoqavaju da ih svrstamo pa. One su nastale prvenstveno u periodu izme|u dva svet- u jednu grupu. Te odlike su slede}e: autarhi~nost u nastan- ska rata kao odgovor vlasti na potrebe brzog i odgovaraju- ku i delimi~no u razvoju, odsustvo ili slaba oslowenost }eg re{avawa stambenih potreba siroma{nijih slojeva na pravni sistem Beograda, poloàj na aktuelnoj ili biv- stanovni{tva. Partaje formiraju gradske blokove koji se {oj periferiji, samogradwa naseqa (parcelacija, regula- u tkivu grada jasno prepoznaju po svojoj uskoj parcelaciji. cija, izgradwa ku}a, neretko infrastrukture i ulica), lo- Me|utim, partaje mogu da budu pome{ane i sa drugim obli- {a komunalna opremqenost, niske gustine i niska sprat- cima parcela – {irim – na kojima su podizane stambene nost, prete`no stambena namena pome{ana sa malom pri- slobodnostoje}e porodi~ne ku}e. Ukoliko je u~e{}e ovog vredom. Na parcelama je mogu}e da postoji ve}i broj obje- drugog tipa stambenog tkiva mawe, tada i takve blokove kata, stambenih ili i za druge namene. Objekti su mahom moèmo da ozna~imo kao partajske blokove. Ve}i broj blo- gra|eni u sopstvenoj organizaciji doma}instva i neretko kova partaja ~ini posebna i u gradskom tkivu sasvim pre- bez gra|evinskih dozvola. poznatqiva podru~ja, kao {to su ona na ûburi, na Leki- U prethodnom periodu razvoja Beograda nije postojala nom brdu, oko Crvenog krsta, u {iroj zoni du` Bulevara dru{tvena briga da se ova naseqa pretvore u pristojna me- kraqa Aleksandra, ili du` ulice Vojvode Stepe. U pret- sta stanovawa i ìvota. Ve}ina wih je umnogome na ilega- hodnim decenijama nije bilo dozvoqeno zna~ajnije unapre- lan na~in i u granicama mogu}nosti samogradwe unapre|i- |ivawe ovog oblika stambenih zgrada od dodavawa po koje vala svoju sredinu. To je razlog da su neka od wih, kao {to nu`ne ili sanitarne prostorije. Tokom vremena one su poje to slu~aj sa naseqem Vojni put u Zemunu, prerasla iz me- stepeno propadale i zgu{wavale se, tako da danas iziskuju kih u tvrde betonirane slamove. Na drugoj strani su nase- znatna sredstva za podizawe kvaliteta ìvota. qa u za~etku, niskih gustina, bez elementarne infrastruk- Ovim GP planirano je da se parcele i blokovi sa par- ture, koja ponekad nisu jo{ uvek ni nastawena, kao {to je tajama postepeno transformi{u u vrednije oblike stambe- slu~aj sa blokovima na Zrewaninskom putu. nog i stambeno-poslovnog tkiva, da dana{we partaje mogu Spontano nastala naseqa, posmatrano sa urbanisti~- da se transformi{u u parcele sa individualnim stanova- kog stanovi{ta, u fizi~kom, prostornom, ambijentalnom wem (niz, atrijum, poluatrijum i sl.), kao i da mogu da se smislu treba postepeno da prerastu u razli~ite tipove na- transformi{u u parcele sa vi{espratnim zgradama. Wi- seqa individualnog stanovawa. Jasno je da spontana nase- hov glavni resurs u toj transformaciji jeste wihova rela- qa ne mogu da dostignu kvalitete individulanih jer ni po- tivno presti`na lokacija u starom Beogradu, u wegovom lazna fizi~ka osnova tih naseqa nije ista. U tom smislu sredi{wem prstenu. Na drugoj strani, wihova osnovna ma- nadaqe }e biti predloèni diferencirani prostorni na jeste relativno mala parcela sa relativno velikim bro- standardi za daqu transformaciju ovih naseqa. Izvesna jem stanova. No, uprkos tome, proces transformacije par- spontano nastala naseqa mora}e da budu preseqena iz raz- taja ve} je uveliko zapo~et tako {to se zgrade ru{e i mesto li~itih razloga na nove lokacije gde tada treba primeni- wih podiù komfornije. Period transformacije moè da ti one urbanisti~ke pokazateqe koji odgovaraju i pristoj- se protegne na vi{e decenija tako da }e dana{wi blokovi nom ìvotu i ekonomskoj mo}i stanovni{tva. sa partajama u prelaznom periodu prerasti u blokove me- Osnovni principi na kojima se planira transforma- {ovitog tipa. U ovoj transformaciji treba koristiti pacija svih spontano nastalih podru~ja Beograda u skladu su Broj 27 – 932 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. sa principima i praksom koja je u nas proveravana na ne- teìna i vrsta problema u svakom od tipova nije ni pod- kim od lokaliteta i koja se preporu~uje od strane evrop- jednaka niti ista. Individualizirani pristup je nuàn s skih i me|unarodnih organizacija. Ti principi su slede}i: obzirom da je akcioni kapacitet u razli~itim podru~jima – Nu`no je pre zapo~iwawa bilo kakvog programa tran- razli~it. sformacije izvr{iti odgovaraju}a evidentirawa stvarnog – Programi treba da se zasnivaju na kombinaciji samo- stawa pojedinih naseqa (broj stanovnika, mesto stalnog finansirawa (sredstva doma}instava, samodoprinosi, boravka, bespravna gradwa, imovinsko stawe, socijalna krediti) i razumne finansijske pomo}i sa strane (raspo- karta i sl.). loìva sredstva dràve, grada, javni fondovi, sredstva – Sre|ivawe stawa spontano nastalih naseqa podrazu- fondacija i sl.). meva u mnogim slu~ajevima da }e pravni status tih naseqa – Kooperacijom razli~itih aktera potrebno je da se kao celine, kao i objekata u wima, morati da bude re{en. prona|u re{ewa za svaki konkretan slu~aj. Dosada{we sa- – U procesu sre|ivawa spontanih naseqa ne}e mo}i da mostalno delovawe bilo grada, bilo lokalne zajednice, budu legalizovani objekti podignuti na koridorima in- nije dalo dobre rezultate. frastruktura, saobra}ajnicama, kanalima, kulturno-isto- – Celovit program unapre|ewa spontanih naseqa, pogo- rijskim podru~jima, prirodno vrednim podru~jima, javnim tovo ako je re~ o siroma{nim podru~jima, zahteva odgova- povr{inama i parcelama javnih objekata, na zemqi{tima raju}u organizaciju za upravqawe koja }e ovaj proces vodi- ~iji je korisnik dràva, republika, grad, op{tina ili ne- ti. To podrazumeva ne samo odre|ivawe nadle`nog sekreta- ko privatno lice, kao i na svim onim mestima koja su od rijata i samo formirawe upravqa~ke grupe, ve} i razradu zna~aja za gradsku zajednicu i grad kao jedinstven organi- odgovaraju}ih formi udruìvawa gra|ana, kao i ukqu~iva- zam. wa postoje}ih i novih nevladinih i neprofitnih organi- – Potrebno je u re{avawu problema ovih podru~ja koor- zacija. dinirano delovawe ekonomskih i socijalnih programa, – Transformacija spontano nastalih naseqa nije jed- kao i programa unapre|ewa ìvotne sredine. nostavan posao, niti se moè re{iti u kratkom roku. On – Razli~ite kombinacije ovih programa i mere unutar je jo{ teì u uslovima kada je ukupno dru{tvo realno osi- wih treba da odgovaraju razli~itim tipovima podru~ja roma{ilo. Posmatrano u ovom svetlu, unapre|ewe siroma- imaju}i u vidu wihove odlike. Razlog za ovo je ~iwenica da {nih podru~ja treba prihvatiti kao dugoro~an zadatak.

Tabela 35: Pregled kqu~nih mera unapre|ewa u spontano nastalim naseqima U narednoj tabeli prikazani su osnovni programi u zavisnosti od tipa podru~ja i wegovog poloàja u Beogradu. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Slamovi i Siroma{ni Radni~ke kolonije Romska naseqa Retka ravni~arska nehigijenska delovi starih i ostala naseqa naseqa prigradskih sela ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Centralna zona integralno – ne postoje ne postoje – i podru~ja unapre|ewe magistralnih sa preseqavawem saobra}ajnica ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sredwi prsten integralno sanirano integralno obnova uz promenu – unapre|ewe u prethodnom unapre|ewe gustina i uvo|ewe sa ili bez periodu sa ili bez infrastrukture preseqewa preseqewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Periferija integralno obnova uz promenu integralno obnova uz promenu promena gustina unapre|ewe gustina i uvo|ewe unapre|ewe gustina i uvo|ewe i uvo|ewe sa ili bez infrastrukture infrastrukture infrastrukture preseqewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rubni predeo integralno sanirano integralno obnova uz promenu promena gustina unapre|ewe u prethodnom unapre|ewe gustina i uvo|ewe i uvo|ewe sa ili bez periodu infrastrukture infrastrukture preseqewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Obja{wewa izraza iz prethodne tabele su slede}a: {nih podru~ja. Ona treba da bude primewena odmah na Integralno unapre|ewe je proces u kome se kombinova- onim lokalitetima ~ije se strukture ne}e bitnije mewati. nim sredstvima podiè blagostawe qudi, wihova socijal- Promena gustina je mera koju je potrebno primeniti na sredina i wihova ìvotna sredina. Ova vrsta unapre|e- u slu~ajevima izuzetno niskih ili visokih gustina. Kod wa je odgovor na stawe svih slamova i velikog broja nehi- novih naseqa u ravni~arskim delovima gustine su niske gijenskih naseqa. i wih treba kroz novu izgradwu postepeno podizati. Preseqewe pojedinih naseqa je mera koja treba da bude Kod nekih starih naseqa gustine su prevelike i wih primewena u slu~ajevima kada se ona nalaze na izrazito treba postepeno, kroz rekonstrukciju, smawivati ukoli- nezdravim mestima ili, sa druge strane, na gradskim loka- ko je to mogu}e. cijama centralne zone i sredweg prstena koje su od vital- Obnova je proces u kome se postoje}e strukture ku}e, nog zna~aja za grad, ili, pak, koje }e u novim ekonomskim dvori{ta, radwe i sl., umerenim i skromnim sredstvima, okolnostima biti toliko skupe za kori{}ewe i eksploata- dovode ili u prethodno stawe, ili poboq{avaju, delimi~- ciju da siroma{ni slojevi ne}e mo}i da izdrè tro{kove no pro{iruju i sl. ìvota na takvim lokacijama. Delovi spontano nastalih naseqa kod kojih su mogu- Uvo|ewe infrastrukture je parcijalna, ali izuzetno }e intervencije mogu se rekonstruisati u tip blokova, i bitna mera o ~emu svedo~e podaci o problemima siroma- to: sa individualnim stanovawem, sa stanovawem u pri- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 933 gradskim naseqima, sa javnim namenama, mogu ostati u osnovu pravog stawa na terenu definisati supstandardna istom tipu, ili mogu biti tretirani kao socijalno sta- pravila i uspostaviti kriterijumi za mogu}e intervencije. novawe. Za potrebe izrade planske dokumentacije za rekonstrukciju spontano nastalih naseqa preuzimaju se 4.3.15. Op{ta pravila za stambeno tkivo sva pravila regulacije za jedan od predloènih tipova Urbanisti~ka pravila odnose se na zgrade u bloku i urbanog tkiva. ugaone zgrade, dok se za zgrade koje predstavqaju akcenat u Za delove spontano nastalih naseqa kod kojih se ne mo- prostoru podrazumeva provera i definisawe posebnih gu primeniti pravila planom detaqne regulacije }e se na uslova u skladu sa wihovim zna~ajem za {iri ambijent.

4.3.16. Dozvoqeni radovi Tabela 36: Dozvoqeni radovi za stambena tkiva u spontano nastalim naseqima –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kompaktni blokovi Otvoreni blokovi Individualno stanovawe Prigradsko i seosko stanovawe Me{oviti blokovi Spontano nastala naseqa Nadgradwa novih etaà/ krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice h - h h - h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Nadgradwa novih etaà/krova preko visine suseda h - - - h - ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovqa h h h o h o ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom sa korisnim potkrovqem h +- h h + - h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zamena postoje}eg krova novim radi dodavawa potkrovqa - - h h h h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Energetska sanacija fasade i/ili krova h h h h h h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zatvarawe prizemqa koja imaju stubove ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zatvarawe kolonada ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pregra|ivawe pasaà javnih prolaza u unutra{wost bloka ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Otvarawe podruma sa prilazom na sopstvenoj parceli h o h h h - ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dogradwa novog dela zgrade h h h h h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dogradwa vertikalnih komunikacija (stepeni{ta, liftovi) h * h h h h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dogradwa na otvorenim terasama - - - o - o ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Nadgradwa i dogradwa novih prostorija h h h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zatvarawe balkona, lo|a, terasa - h h h h o ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ru{ewa starog i izgradwa planiranog objekta h o h h h h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– O prakti~no nepostoje}e ili nemogu}e H prihvatqiva mera – neprihvatqiva mera +– uslovno neprihvatqiva (kada je sam objekt ili okruèwe sa takvim arhitektonskim karakteristikama da pojava kosih i mansardnih krovova naru{ava karakter objekta ili celine)

4.3.17. Rekapitulacija planiranih povr{ina wihov ukupan broj na nivou dana{weg. Druga va`na napome- po tipovima stambenih tkiva na jeste da partaje prakti~no nestaju i da se transformi{u U narednoj tabeli dat je pregled povr{ina koje se 2001. u razli~ite druge oblike. Taj proces transformacije ovog godine koriste za stanovawe, kao i onih koje su planirane tkiva uveliko je u toku. Zatim, treba o~ekivati da }e se broj za 2021. Prvo {to treba naglasiti jeste da u ovom trenutku blokova sa individualnim stanovawem pove}ati. nije mogu}e sastaviti ta~an pregled po tipovima stambenog Blokovi koji su spontano nastali treba da se transfor- tkiva, jer se u ovom trenutku ne zna kakvo }e stanovawe bi- mi{u u druge razli~ite tipove, tako da se ova vrsta u 2021. ti na nekoliko zna~ajnih lokacija. Uo~ava se da prakti~no godini i ne pojavquje. Blokovi prigradskog stanovawa pove- ne postoji promena u tipu kompaktnih blokova. Jedan broj }avaju se jer je to proces koji }e morati da se dogodi u ravni- ovih blokova transformi{e se u centralne blokove, ali se ~arskom delu Beograda. U odnosu na sada{we stawe, po prvi i jedan tip partaja pretvara u kompaktne blokove, tako da je put se ovde javqaju i blokovi sa socijalnim stanovawem. Broj 27 – 934 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Tabela 37: Preliminarni pregled povr{ina stambenih zona i drugih lokacija u 2001. i 2021. godini u ha ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2001. 2021. Tipovi stambenih blokova ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj blokova Povr{ina ha Broj blokova Povr{ina ha ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima 366 292 358 294 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stanovawe u otvorenim gradskim blokovima 667 1.636 765 1.813 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Individualno stanovawe 1.168 1.564 2.856 5.483 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stanovawe u prigradskim naseqima 1.088 3.128 1.386 3.780 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima 307 468 153 282 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Nove lokacije za kompleksnu izgradwu - - 486* 2.224 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Socijalno stanovawe - - 58 228 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stanovawe u blokovima sa partajama 163 143 - - ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stanovawe u spontano nastalim naseqima 2.408 5.343 - - ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 6.117 12.575 6.072 14.140 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Re~ je o blokovima koji su kao prostorna podela prikazani u Karti postoje}eg stawa, tako da }e budu}i broj blokova u ovoj vrsti biti znatno ve}i. 4.4. Privredne delatnosti i privredne zone sovnih oblika zabave tipa luna parkova. Namene koje se Privredne zone obuhvataju vrlo {irok spektar privred- mogu javiti u okviru privrednih lokacija, pored navedenih delatnosti po~ev od industrijske, manufakturne i zanat- nih delatnosti, jesu i pogoni i baze gra|evinskih pred- ske proizvodwe, objekata saobra}ajne privrede, preko skladi- uze}a, skladi{ta robe, gra|evinskog materijala, skladi- {tewa, prodaje na otvorenom, pa do onih oblika maloprodaje {ta te~nih i ~vrstih goriva, robni terminali i robno- koji zahtevaju velike prodajne prostore tipa hipermarketa. transportni centri, veliki kompleksi trgovine, poseb- Pri analizi podataka za proizvodne zone i wihovom ne vrste tr`nih i uslu`nih centara i sl., sa nagla{e- planirawu uzete su primarne i sekundarne delatnosti (in- nim obimnim saobra}ajem, velikom posetom, znatnijim dustrija, gra|evinarstvo, skladi{ta i proizvodno zanat- optere}ewem i sl. Tehnolo{ki parkovi, nau~no-istra- stvo) iz {ifarnika delatnosti, koje se u daqem tekstu po- `iva~ki kompleksi, slobodne zone i dr., tako|e su mogu- javquju pod zajedni~kim nazivom proizvodne zone, privred- }i u sastavu ovih zona, kao i minimalno u~e{}e stanova no-tehnolo{ke zone, pogoni ili proizvodwa. Na teritori- za slu`bene potrebe. ji GP ne predvi|a se obavqawe slede}ih privrednih delatnosti: elektroprivreda, proizvodwa hidroelektri~ne 4.4.1. Postoje}e stawe energije, proizvodwa termoelektri~ne energije, proizvod- Na teritoriji Generalnog plana popuwenost prostora wa nuklearne elektri~ne energije, proizvodwa ugqa, pre- namewenog za proizvodwu u 2001. godini iznosila je oko rada ugqa, proizvodwa nafte i zemnog gasa, proizvodwa 1.600 ha, od ~ega su proizvodne zone zauzimale 1.200 ha, dok derivata nafte, proizvodwa rude gvo`|a, crna metalurgije ostatak od 400 ha pripadao pojedina~nim privrednim i ja, proizvodwa ruda obojenih metala, proizvodwa obojenih proizvodnim pogonima. metala, prerada obojenih metala, proizvodwa nemetalnih Ukupnu zaposlenost u privredi ~ini 420.000 zaposle- minerala, prerada nemetalnih minerala, proizvodwa banih, od kojih u primarnim i sekundarnim delatnostima znih hemijskih proizvoda, a naro~ito proizvodwa i prera- 143.000 (34%), u industrijskim zonama 62.000 i 81.000 u da kancerogenih, mutagenih i teratogenih materija. privrednim pogonima u disperziji. Broj zaposlenih mo`e U privredne zone mogu da budu ukqu~eni i objekti vi- se uzeti kao relativan s obzirom na postoje}e stawe proiz- soko komercijalizovanih sportskih aktivnosti ili ma- vodwe i fiktivnu zaposlenost.

Tabela 38: Povr{ine zemqi{ta u ha, bruto razvijene gra|evinske povr{ine, stepen zauzetosti i broj zaposlenih u proizvodnim zonama u 2001. godini ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2001. Proizvodwa i proizvodne zone ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– PK/ha BRGP/m² % izgr. Broj zap. Zap/ha ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. GORWI ZEMUN 275 337.385 12,3 7.990 29 2. AUTOPUT 124 361.275 29,1 5.050 41 3. MALI MAKI[ 17 54.527 32,1 1.490 88 4. RAKOVICA 79 584.931 74,0 9.507 120 5. BOLE^ (NOVI) 31 57.000 18,4 930 30 6. VRÎN – BELI POTOK 7. PANÊVA^KI RIT 146 512.420 35,1 4.370 30 8. NOVI BEOGRAD 94 269.798 28,7 5.560 59 9. @ELEZNIK 48 113.202 23,6 4.300 90 10. SURÎN – DOBANOVCI 115 345.000 30,0 2.500 22 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 935

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2001. Proizvodwa i proizvodne zone ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– PK/ha BRGP/m² % izgr. Broj zap. Zap/ha ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 11. NOVI @ELEZNIK 6 11.710 19,5 420 70 12. BAWICA 15 45.083 30,1 850 57 13. KUMODRA@ 43 103.478 24,1 5.550 129 14. BATAJNICA 2 (nije realizovana ) 15. VRBIN POTOK (nije realizovana) 16. VRÎN 10 4.000 4,0 500 50 17. BEOGRAD – NI[ 25 9.020 3,6 340 14 18. VRÎN – BELI POTOK 19. LUKA BEOGRAD 84 199.821 23,8 12.870 153 20. ADA HUJA 71 396.913 55,9 2.750 39 21. SURÎN – RTC (CARGO) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO ZONE 1.112 3.008.650 27,1 62.227 56 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 22. POJEDINA^NE LOKACIJE 483,22 2.041.350 41,0 80.773 162 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 1.595,22 5.050.000 31,4 143.000 89 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Globalan raspored industrijskih zona pokazuje neraci- 4.4.3. Koncepcija razvoja onalno kori{}ewe i raubovawa zemqi{ta. To se posebno Prostor namewen privredi i proizvodwi u 2021. godi- odnosi na nasle|enu industriju u centralnim delovima ni planiran je na oko 3.500 ha, od ~ega 3.050 ha u proizvod- grada koja zauzima najboqe lokacije (skladi{ta u savskom nim zonama i oko 500 ha na pojedina~nim privrednim lo- pristani{tu, pivara u Cetiwskoj). Na drugoj strani posto- kacijama. Planirano je pro{irewe postoje}ih zona za no- ji nedostatak ponude slobodnih, opremqenih lokacija na vih 770 , kao i {est potpuno novih lokacija sa oko 1.100 razli~itim lokalitetima dovoqno fleksibilnih i pri- ha ha. Pove}awe povr{ina za razvoj proizvodwe planirano je hvatqivih za razli~ite vrste privrednih i proizvodnih de- prvenstveno u privredno-tehnolo{kim zonama. Pove}awe latnosti. Nasle|eni proizvodni pogoni i industrija zate- povr{ina namewenih za razvoj privredno-proizvodnih de- ~eni u centralnim podru~jima grada su u sukobu sa okoli- latnosti iznosi oko 1.100 , {to predstavqa oko 70% u nom („Duga”, IKL), jer zastarela tehnologija nepovoqno ha odnosu na postoje}e stawe. uti~e na ìvotnu sredinu. Neizvesnost sada{weg stawa privrede i o~ekivanih Neravnomeran prostorni raspored radnih mesta (odsu- trendova razvoja kako u strukturi, tako i u veli~ini i ob- stvo veze mesta rada i mesta stanovawa) jo{ je vi{e oteàn licima organizovawa, uticali su na to da su povr{ine na- industrijom zate~enom u centru, koja nepovoqno uti~e na mewene privredno-proizvodnim delatnostima planirane u saobra}ajno optere}ewe (Luka „Beograd”, „Beko”, Pamu~ni ve}em obimu nego {to su realne mogu}nosti za wihovu re- kombinat). Objekti i mreà infrastrukture ne zadovoqavaju potrebe savremene industrije: prevazi|ena koncepcija alizaciju. Ove povr{ine svesno su uve}ane i treba ih uze- razvoja (putna i èlezni~ka mreà), konstantno propada- ti alternativno, kao raznovrsnu ponudu lokacija na razli- we jednog dela infrastrukture (vodovod, deo elektromre- ~itim stranama i saobra}ajnim pravcima, posebno u kon- è), neusagla{en razvoj dràvnih sistema (èleznica, tekstu razvoja robnih terminala i robno-transportnih gas, elektrika). centara za koje postoje pretpostavke da imaju perspektivu u narednom periodu. 4.4.2. Ciqevi Realizacija projektovanog privrednog razvoja Beograda odvija}e se revitalizacijom privrede na postoje}im loka- U koncepciji dugoro~nog razvoja i razme{taja privrednih delatnosti i privrednih zona postavqeni su slede}i cijama i otvarawem novih privrednih zona. ciqevi: [irewe postoje}ih i formirawe novih privrednih zo- – revitalizacija i modernizacija postoje}ih i izgrad- na bi}e motivisano potrebom doma}ih i stranih investi- wa novih proizvodnih kapaciteta, tora da na ~istim lokacijama, onima koje nisu optere}ene – rast u~e{}a industrije u DP Beograda (po preporuci nedefinisanim vlasni~kim odnosima, starim zgradama i MMF predvi|en rast DP u po~etku je 5% godi{we a ka- dotrajalom infrastrukturom, zapo~nu nove privredne ci- snije 4%, dok je Svetska banka jo{ konzervativnija. U~e- kluse. Ovakvih lokacija danas u Beogradu prakti~no nema {}e industrije i rudarstva u DP Beograda 1999. godine iz- i one tek treba da se otvore. Ure|ivawe podru~ja autoputa nosilo je 23,72%), izme|u aerodroma i Beànije, poteza izme|u Gorweg Zemu- – minimalno pove}awe zaposlenosti u industriji ili na i Batajnice, zatim, na Banatskoj strani izme|u Krwa~e zadràvawe sada{we stope nezaposlenosti (u 2021. godini i Reve du` Pan~eva~kog puta, inicijalno otvarawe Veli- o~ekuje se povratak na nivo iz 1989. god.), koselskog rita, kao i otvarawe niza mawih zona oko novog – transformacija iz proizvodne u poslovnu delatnost zaobilaznog autoputa i na izvodnim pravcima iz grada ili stanovawe (izme{tawe odre|enih proizvodnih pogona (Ibarska magistrala, Autoput ka Ni{u, Smederevski put) u jednu od planiranih privrednih zona ~ime bi se oslobo- predstavqa formirawe glavnog dela ponude usmerenih lo- dio prostor za profitabilne centralne sadràje – kao kacija ka privredi. U ovom GP obuhva}ene su sve privred- {to su: Industrija obu}e „Beograd”, „Brodotehnika”, Pi- ne zone koje su kao potencijali prou~avane u razli~itim vara BIP, „Beko” konfekcija, Pamu~ni kombinat, IKL, studijama i planovima. Deo tih lokacija planira se da bu- Elektronska industrija i dr.), de aktiviran odmah, deo }e biti aktivan u periodu do 2021. – prilago|avawe veli~ine i strukture industrije stvar- Za o~ekivani razvoj robnih, robno-transportnih i dinim potrebama trì{ta. Teì{te bi trebalo da bude na stributivnih centara predvi|ene su nove lokacije sa loka- izgradwi malih i sredwih preduze}a u disperziji, posebno cionim prednostima, pre svega sa provereno dobrim sao- u gradskim i prigradskim naseqima, i bra}ajnim vezama. Predvi|a se izmena privredne strukture – obezbediti ponudu lokacija razli~itih veli~ina ra- ka novim tehnologijama, {to podrazumeva boqe opremawe di racionalnog kori{}ewa zemqi{ta i prilago|avawa komunalnom infrastrukturom i pove}awe ekolo{ke pou- potrebama potencijalnih investitora. zdanosti proizvodnih lokacija. Broj 27 – 936 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Da bi se ostvario razvoj, {to bliì jednoj optimisti~- Kategorija G – firme koje prema nivou ekolo{kog op- koj varijanti, potreban je veliki obim ulagawa u privredu tere}ewa mogu biti locirane na ve}em odstojawu od stam- Beograda. To podrazumeva i ulagawe u revitalizaciju dana- benog naseqa tako da wihova funkcija na tom rastojawu ne {wih preduze}a, ali i u {irewe postoje}ih i formirawe izaziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su metaloprera- novih privrednih zona. Objekti i infrastruktura preduze- |iva~ka industrija, pojedina~ni pogoni hemijske indu- }a koja nemaju perspektivu bi}e rekonstruisani i dobija}e strije, ve}e klanice, prehrambena industrija itd. Moraju nove namene. Investicije u industriju Beograda prakti~no se sprovoditi tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i orga- }e zna~iti velikim delom novo kapitalno opremawe rad- nizacione mere za{tite u skladu sa zahtevima Zakona o za- nih mesta za ve} zaposlene radnike i ulagawa u radna me- {titi ìvotne sredine; sta za nove radnike. Nakon pet-{est godina investirawa, Kategorija D – firme koje prema nivou ekolo{kog op- promeni}e se oblik, opremqenost, a ~esto i vrsta radnog tere}ewa mogu biti locirane na velikom odstojawu od mesta gotovo svih zaposlenih u industriji Beograda. stambenog naseqa tako da wihova funkcija na tom rastoja- Na teritoriji GP Beograda ne planiraju se nove loka- wu ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su ve}e in- cije tipa D. U privrednim zonama Gorwi Zemun i Autoput, dustrije bazne hemije, rafinerije nafte, petrohemija, ve}e zbog blizine velikih stambenih zona, pravca dominantnog industrije lekova i druge. Moraju se sprovoditi tehni~ko- vetra i op{tih klimatskih uslova, mogu}e je planirati sa- tehnolo{ke, urbanisti~ke i organizacione mere za{tite u mo delatnosti iz kategorija A, B i V. Me|utim, na terito- skladu sa zahtevima Zakona o za{titi ìvotne sredine. riji GP postoji izvestan broj preduze}a koja treba da Prilikom formirawa novih privrednih objekata i zona usklade svoju namenu zato {to se u wima obavqaju delatno- utvr|uju se urbanisti~ka pravila i uslovi za{tite ìvot- sti sa pove}anim ekolo{kim rizikom. ne sredine za odre|ene ekolo{ke kategorije preduze}a ko- Postoje}a privreda koja ima negativne uticaje na okol- ja se zasnivaju na minimalnim planskim povr{inama kru- no gradsko tkivo treba svoj rad da uskladi sa sredinom ili ga preduze}a i obaveznim za{titnim rastojawima izme|u da se preseli na drugu lokaciju. Spisak preduze}a sa pove- potencijalnih izvora opasnosti u krugu i stambenih nase- }anim ekolo{kim rizikom dat je u prilogu 5.6 Za{tita qa, kao {to sledi: ìvotne sredine. Postoje}e lokacije namewene privredi i proizvodwi generalno se mogu transformisati u sve pri- Tabela 39: vredne deletnosti koje su ekolo{ki povoqnije od postoje- Op{ta pravila za{tite ìvotne sredine }eg stawa, kao i u sve tercijarne delatnosti. Nove lokaci- Ekolo{ka kategorija preduze}a prema dokumentaciji je namewene privredi mogu da se projektuju i grade u skla- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– du sa odredbama ovog plana i drugih odgovaraju}ih propisa. KATEGORIJA Postoje}e privredne lokacije koje su u tkivu grada, a na PREDUZE]A* A B V G D Planu namene povr{ina prikazane crvenom i ùtom ta~kom, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– transformi{u se u komercijalne zone, odnosno stanovawe. ZA[TITNO ODSTOJAWE** <50 50–100 100–500 500–1000 >1500 Novoplanirane zone ve}e od 100 ha i povr{ine i zone na geolo{kim podlogama osetqivim na naknadno provla- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ìvawe (les), mogu se aktivirati tek po izgradwi osnovne Potrebna urbanisti~ka dokumentacija za za{titu komunalne infrastrukture. Industrijski pogoni sa tehno- ìvotne sredine*** - AU AU AU, PO AU, PO logijom kori{}ewa ve}e koli~ine vode ili sa dinami~- PO SPU SPU kim optere}ewem i velika podna skladi{ta moraju pro- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– blem fundirawa i za{titu lesnog tla posebno obraditi. * Kada ima vi{e rizika, kategorija preduze}a odre|uje se prema Prema potencijalnom ekolo{kom optere}ewu utvr|uje najve}em riziku. se pet kategorija privrednih preduze}a: ** Za{titna odstojawa izme|u industrije i stambenih naseqa. Kategorija A – male firme koje prema nivou ekolo{kog Po pravilu, za{titno odstojawe obezbe|uje se unutar granica optere}ewa mogu biti locirane unutar stambenog naseqa i privrednog objekta ili kompleksa. ne izazivaju neprijatnosti susednom stanovni{tvu, kao {to *** AU – analiza uticaja objekta na ìvotnu sredinu su pekarske i poslasti~arske radwe, tehni~ki servisi; PO – procena opasnosti od hemijskog udesa Kategorija B – male i sredwe firme koje prema nivou SPU – strate{ka procena uticaja kompleksa na ìvotnu ekolo{kog optere}ewa mogu biti locirane na rubnim de- sredinu lovima stambenog naseqa tako da wihova funkcija ne iza- 4.4.4. Planirane povr{ine privrednih zona ziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su ve}e elektromehani~ke radionice, skladi{ta gra|evinskog materijala, pre- U narednoj tabeli prikazane su postoje}e i planirane rada plasti~nih masa, fabrike hleba i drugo; povr{ine privrednih zona. Kao {to se iz tabele vidi, 17 Kategorija V – firme koje prema nivou ekolo{kog op- velikih zona imaju prirast od ukupno 1.159 ha u 2001. godi- tere}ewa mogu biti locirane na odre|enom odstojawu od ni na planiranih 2.949 ha u 2021. godini. Ovakav prirast stambenog naseqa tako da wihova funkcija na tom rastoja- treba da omogu}i veliki izbor ponude lokacija, ali u isto wu ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao {to su tr`ni vreme, zahvaquju}i o~ekivanoj zna~ajnoj koncentraciji centri i ve}a skladi{ta (bruto povr{ine ve}e od 5.000 m²), privrednih preduze}a, i sna`nu podr{ku za{titi sredine. prehrambena industrija, tekstilna industrija itd. Moraju Ostale lokacije, koje su rasute po ~itavom gradu i koje su se sprovoditi tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i orga- relativno male, imaju sasvim skroman prirast od 436 ha u nizacione mere za{tite ìvotne sredine; 2001. godini na 575 ha u 2021. godini. Tabela 40: Pregled povr{ina privrednih zona i drugih privrednih lokacija u 2001. godini i 2021. godini u ha ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2001. 2021. Naziv zone ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pk/ha BRGP/m² %izg. Broj zap. Zap/ha Pk/ha BRGP/m² % izg Broj zap. Zap/ha ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1.GORWI ZEMUN 283 337.385 11,9 7.789 28 437 1.182.000 30 11.075 28 2.AUTOPUT 138 361.275 26,2 4.923 36 597 1.323.000 30 13.536 31 3.SURÎN – DOBANOVCI 102 345.000 33,8 2.437 24 272 816.000 30 8.614 32 4.BATAJNICA 58 174.000 30 3.076 53 5.SURÎN – RTC 70 450.000 25 3.692 53 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 937

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2001. 2021. Naziv zone ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pk/ha BRGP/m² %izg. Broj zap. Zap/ha Pk/ha BRGP/m² % izg Broj zap. Zap/ha ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 6. NOVI BEOGRAD 77 269.708 35 5.420 70 70 196.000 28 4.922 70 7. BRODOGRADILI[TE 65 117.000 18 3.899 60 44 95.000 25 3.076 70 8. REVA 133 512.420 38,5 4.260 32 610 1.085.000 35 17.228 56 9. VELIKOSELSKI RIT 203 5.000 25 1.046 32 10. VRÎN 11 4.000 3,6 487 44 135 405.000 30 4.307 32 11. BOLE^ 19 57.000 30 907 48 112 336.000 30 1.477 13 12. @ELEZNIK 39 113.202 29 4.192 107 39 97.500 25 3.938 101 13. LUKA BEOGRAD 104 199.821 19,2 12.546 121 97 291.000 30 11.075 114 14. KUMODRA@ 54 103.478 19,2 5.410 100 56 168.000 30 6.153 110 15. RAKOVICA 76 584.931 77 9.268 122 72 500.000 30 10.460 145 16. ADA HUJA 58 140.000 24,1 2.681 46 38 300.000 30 2.461 65 17. STOJÎNO BRDO 39 80.000 30 2.461 77 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO ZONE 1.159 3.005.310 25,9 64.220 55 2.949 7.123.500 31,3 108.596 48 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 25. POJEDINA^NE LOKAC. 436 2.113.587 52,4 84.380 209 575 1.218.000 40 51.404 112 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 1.595 5.118.897 32,8 148.600 95 3.524 8.341.500 30,5 160.000 59 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.4.5. Vrste privrednih lokacija mogu da se transformi{u u ozbiqnije firme koje spadaju Unutar podru~ja GP identifikovane su i planirane u kategoriju B, pod uslovom da dobiju saglasnost na Anali- slede}e vrste privrednih lokacija: zu uticaja na ìvotnu sredinu. – mali proizvodni pogoni, – proizvodni pogoni, Tabela 41: – industrijske zone, i Urbanisti~ki parametri za nivo bloka – privredne zone. u malim proizvodnim pogonima –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.4.6. Mali proizvodni pogoni Stepen zauzetosti 50% –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Mali proizvodni pogoni su najmawe proizvodne jedi- Indeks izgra|enosti 0.35–1.0 nice koje se mogu locirati u sklopu stanovawa ili drugih –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– namena. To su kategorije A i B iz pravila za{tite ìvot- Minimalni procenat ozelewenih povr{ina ne sredine. Pod malim proizvodnim pogonima podrazume- na parceli (bez parkinga) 20% vaju se privredne lokacije veli~ine do 0,5 ha. Lokacije za –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– razvoj malih pogona nisu nazna~ene na karti. Visina objekta m 9 m Male proizvodne pogone mogu}e je podizati u op{tim –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– centrima, stambenim zonama, pogotovo ako pripadaju pred- Gustina zaposlenih / ha 50 – 200 uze}ima sa delatnostima iz kategorije A. Mali proizvod- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ni pogoni naj~e{}e su samostalni objekti locirani u Minimalno rastojawe gra|evinske sklopu drugih namena, naj~e{}e u okviru stambenog tkiva. od regulacione linije 5 m U malim proizvodnim pogonima dozvoqene su delatno- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sti iz klase A i B, kao na primer: male firme, pekarska i Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele 1/2 poslasti~arska proizvodwa, elektromehani~arske radio- h –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nice, mawa skladi{ta gra|evinskog materijala, prerada Nezastrte povr{ine – minimum 20 % plasti~nih masa, fabrike hleba i sl. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Transformacija postoje}ih pogona, posebno ukoliko su Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele u centralnoj zoni i sredwem prstenu, mogu}a je i poèqna –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ka tercijarnim delatnostima sa kojima su ovi pogoni naj- Dozvoqeni radovi na parceli: ru{ewe, izgradwa, ~e{}e u simbiozi, kao {to su trgovina, mawa skladi{ta, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, poslovawe, ugostiteqstvo i sl. Izuzetno, postoje}i pogo- adaptacija, promena namene + ni, ukoliko se nalaze na periferiji i u rubnom podru~ju, ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 42: Stepen infrastrukturne opremqenosti malih proizvodnih pogona ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Fekalna Ki{na Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehni~ka voda ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– + + + + + poèqno poèqno + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.4.7. Proizvodni pogoni zadovoqavaju kriterijume za{tite ìvotne sredine. Pro- izvodni pogoni, tako|e, mogu biti i delovi industrijskih Proizvodni pogoni su mawe proizvodne jedinice koje ili privrednih zona. U proizvodnim pogonima, ukoliko mogu postojati samostalno ili se grupi{u u privredne i egzistiraju samostalno, dozvoqene su delatnosti iz klase industrijske zone. Pod proizvodnim pogonima podrazume- A, B i V, kao na primer: male i sredwe firme, tr`ni cen- vaju se privredne lokacije veli~ine od 0,5 do 50 ha. tri, ve}a skladi{ta, prehrambena industrija, tekstilna Proizvodni pogoni su samostalne lokacije koje se mo- industrija i dr. Proizvodni pogoni iz klase G mogu}i su gu podizati pored stanovawa, centara i drugih namena ako samo u sastavu industrijskih i privrednih zona. Broj 27 – 938 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Postoje}i proizvodni pogoni u centralnoj zoni i sredwem Postoje}e industrijske zone u centralnoj zoni i sredwem prstenu mogu se transformisati u tercijarne delatnosti: po- prstenu planirane su za transformaciju ka tercijarnim de- slovawe, trgovinu, mawa skladi{ta, ugostiteqstvo i sl. Za no- latnostima: trgovina, skladi{ta, poslovawe, ugostiteqstvo ve pogone obavezna je saglasnost na Analizu uticaja na `ivot- i sl. Mogu}a je i transformacija samo pojedinih proizvod- nu sredinu. Samostalni proizvodni pogoni u rubnom podru~ju nih pogona u okviru industrijske zone (na primer, livnica u mogu se grupisati u industrijske i privredne zone kao skup sa- Rakovici i FOB Novi Beograd) u ekolo{ki povoqnije de- mostalnih firmi ili kao deo nekog tehnolo{kog lanca. latnosti.

Tabela 43: Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u proizvodnim pogonima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti 50 % ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti 0.35–1.0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli do 1 ha – bez parkinga 20% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli do 1–5 ha – bez parkinga 25% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli do > 5 ha – bez parkinga 30 –5 0% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina objekta m 12 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gustina zaposlenih / ha 50 – 200 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije 5 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele 1/2 h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dozvoqeni radovi na parceli: ru{ewe, izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene + –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 44: Stepen infrastrukturne opremqenosti proizvodnih pogona ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Fekalna Ki{na Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehni~ka voda ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– +++++poèqno poèqno poèqno + –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.4.8. Industrijske zone i u rubnom pojasu predvi|ene su za unapre|ivawe razli~i- tim prostorno-urbanisti~kim, arhitektonskim, gra|evin- Industrijske zone su proizvodno-tehnolo{ki kompleksi skim i komunalno-infrastrukturnim merama. U postoje- po pravilu me|usobno tehnolo{ki i proizvodno povezani, }im industrijskim zonama dozvoqene su delatnosti iz kla- obi~no istom ili sli~nom industrijskom granom. Indu- se A, B i V. Pojedini pogoni koji ulaze u klasu G moraju se strijske zone obuhvataju zemqi{te veli~ine od 50 do 100 ha. transformisati u ekolo{ki povoqnije kategorije ili Ovim generalnim planom ne planiraju se nove indu- preseliti. Lokacije industrijskih zona su Novi Beograd i strijske zone. Postoje}e industrijske zone na periferiji @eleznik. Tabela 45: Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u industrijskim zonama ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti 50 % ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti 0.35–1.0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1 ha 20% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1–5 ha 25% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do > 5 ha 30 – 50% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina objekta m 12 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gustina zaposlenih / ha 30 – 150 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije 5 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele 1/2 h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dozvoqeni radovi na parceli: ru{ewe, izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 939

Tabela 46: Stepen infrastrukturne opremqenosti u industrijskim zonama ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Fekalna Ki{na Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehni~ka voda ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– +++++poèqno poèqno poèqno + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.4.9. Privredne zone i rubnom pojasu. Pojedini pogoni koji ulaze u klasu G i D Privredne zone su ve}e lokacije namewene raznovrsnim moraju se transformisati u ekolo{ki povoqnije katego- privrednim aktivnostima u okviru kojih se mogu formira- rije ili preseliti, posebno u zonama zate~enim u central- ti industrijske zone, proizvodni i gra|evinski pogoni, nom pojasu i sredwem prstenu. Na teritoriji GP Beograda skladi{ta, robno-transportni centri i druge delatnosti ne planiraju se nove lokacije tipa D. pomenute u poglavqu Namena privrednih zona. Proizvodni Postoje}e privredne lokacije u centralnoj zoni i pogoni u okviru privrednih zona me|usobno mogu ali i ne sredwem prstenu planirane su za transformaciju ka ter- moraju biti tehnolo{ki povezani. Privredne zone obuhva- cijarnim delatnostima: trgovina, skladi{ta, poslova- taju zemqi{te veli~ine od 50 do 500 ha. U su{tini, to su we, ugostiteqstvo i sl. Obavezna je transformacija pravi privredni gradovi. Privredne zone, kao najva`nija onih proizvodnih pogona u sastavu privrednih zona u ko- radna podru~ja grada u ovom GP, imaju posebno mesto u smi- jima se obavqaju delatnosti sa pove}anim ekolo{kim slu otvarawa novih lokacija. rizikom. Nove privredne zone i one koje su planirane za pro{i- Privredne zone su planirane na slede}im lokacijama: rewe i intenzivan razvoj su: Gorwi Zemun, Autoput, Bole~, Gorwi Zemun, Autoput, Sur~in – Dobanovci, Batajnica, Pan~eva~ki rit, Sur~in – Dobanovci, Batajnica, Vr~in, Sur~in RTC, Brodogradil{te „Beograd”, Pan~eva~ki rit, Sur~in RTC. U postoje}im privrednim zonama dozvoqene Velikoselski rit, Vr~in, Bole~, Luka „Beograd”, Kumo- su delatnosti iz klase B, V i G, ukoliko su na periferiji dra`, Rakovica, Ada Huja i Stoj~ino brdo.

Tabela 47: Urbanisti~ki parametri za nivo bloka u privrednim zonama ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti 50 % ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti 0.35–1.0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1 ha 20% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1–5 ha 25% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do > 5 ha 30 – 50% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina objekta m 12 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gustina zaposlenih / ha 30 – 150 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije 5 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele 1/2 h ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj potrebnih parkinga, prema normativima za svaku delatnost, a prose~no jedno parking mesto na m² 100 (1/3 zaposlenih) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Dozvoqeni radovi na parceli: ru{ewe, izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 48: Stepen infrastrukturne opremqenosti u privrednim zonama ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Fekalna Ki{na Elektro Telefon Toplovod Gasovod Produktovod Tehni~ka voda ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– +++++poèqno poèqno poèqno + ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.5. Komercijalne zone i gradski centri ju gradske prostore visokog stepena javnosti i komuni- Centri su kompleksni gradski prostori javnog karakte- kativnosi, naro~ito u sredi{wim podru~jima grada. To ra na niìm etaàma, jasnog identiteta, koji pored komer- su trgovina, ugostiteqstvo i turizam, zanatstvo (uslu- cijalnih sadràja, zavisno od funkcije, zna~aja i mesta, sa- `ni deo) i poslovne i finansijske usluge, i drugi po- drè u velikoj meri i druge javne objekte (kultura, visoko slovni prostor. Komercijalne zone sadrè i druge kom- {kolstvo, razli~ite uprave, verski objekti itd.) i javne po- patibilne namene (definisane u tabeli kompatibilno- vr{ine (trgovi, parkovi) uz mogu}e stanovawe na vi{im sti namena u „Pravilima gra|ewa”). Delatnosti koje spratovima. Iako i javni sadràji, stanovawe i komerci- ugroàvaju ìvotnu sredinu zaga|ewem vazduha ili bu- jalni sadràji ~ine specifi~nu me{avinu centara, u ovom kom, stare fabrike u centru, koje generi{u veliki obim poglavqu je akcenat na komercijalnom aspektu. Javni sadr- kretawa i zahtevaju direktan pristup automobilom i àji i stanovawe obra|eni su u zasebnim poglavqima. promet kabastom robom (kao na primer skladi{ta, pro- Komercijalne zone su koncentracije poslovnog prodaja name{taja), sve ~e{}e se iseqavaju iz centralnih stora prete`no komercijalnih delatnosti koje zauzima- komercijalnih podru~ja. Broj 27 – 940 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

4.5.1. Postoje}e stawe 4.5.3. Koncepcija razvoja Beograd je u 2001. godini u komercijalnim delatnosti- Glavna koncepcija razvoja gradskih centara i komerci- ma raspolagao sa oko 3.000.000 m² poslovnog prostora i jalnih delatnosti obuhvata nekoliko poqa aktivnosti. 113.000 zaposlenih. GUP-om iz 1985. godine u komercijal- Jedno je afirmacija i razvoj Centralne zone, koja je u pret- nom delu tercijarnog sektora planirano je 3.290.000 m² sa hodnom periodu, usled nedostatka kapitala i smawene tra- oko 150.000 zaposlenih u 2000. godini. U~e{}e sektora ko- `we robe vi{eg kvaliteta i cena, pretrpela odliv veli- mercijalnih delatnosti u dru{tvenom proizvodu na pod- kog dela prometa. Wena atraktivnost, me|utim, nije sma- ru~ju GP danas iznosi 43%, a u broju zaposlenih 27%. wena i ona predstavqa osnov za zna~ajne projekte. Za razliku od {ezdesetih i sedamdesetih godina, kada Formirawe ve}eg broja centara gradskih potcelina, je Beograd teìo izuzetno jakoj centralizaciji sadràja, daqi razvoj lokalnih centara koji izrastaju iz nekada- u novijem periodu uo~ena je pozitivna promena u decen- {wih centara mesnih zajednica, kao i oblikovawe nekih tralizaciji poslovnog prostora na podru~ju grada. Rela- sasvim posebnih centralnih poteza – du` sada{weg auto- tivno u~e{}e trgovine na malo u samom jezgru (Stari puta, ili du` svih gradskih trgova~kih ulica, dopuni}e grad, Savski venac i Vra~ar) opalo je sa 38% na 31%, u sistem komercijalnih i komplementarnih lokacija. U prvom pojasu oko jezgra (Vo`dovac, Zvezdara i Palilula) privrednim zonama treba o~ekivati ve}i interes za iz- stagnira sa oko 25% i raste u sekundarnim jezgrima – û- gradwu skladi{ta i celovitih distributivnih centara, karica i Rakovica sa 12% na 15% i, posebno, Zemun i velikih trgovinskih jedinica poput hipermarketa, poseb- Novi Beograd sa 22% na 29%. Nedostatak kapitala i sma- nih trgovinskih i uslu`nih centara i sl. Kod ove izgrad- wena tra`wa robe vi{eg kvaliteta imaju za posledicu we mogu}e je o~ekivati dominiraju}i interes stranih in- {irewe poslovawa na otvorenim atraktivnim delovima vestitora. grada (Bulevar kraqa Aleksandra, OTC) ili nekontro- Ovim generalnim planom se tako|e predvi|a obimna iz- lisanu izgradwu (na potezima Prvomajska, Vi{wi}ka, gradwa na ulaznim pravcima u Beograd. Zona autoputa sa autoput, Partizanski put, Zrewaninski put), postavqawe severa i juga, pojas uz novu obilaznicu i wihova ukr{tawa velikog broja kioska na javnim povr{inama (oko 3.000 u sa mreòm nièg reda pruàju vi{e izuzetno atraktivnih centralnoj zoni). Istovremeno, postoje}i poslovni pro- lokacija za izgradwu velikih kapaciteta (kao {to su tr- stori u centru grada, a pre svega robne ku}e, nisu dovoq- `ni centri, hipermarketi itd.). no iskori{}eni. Turisti~ka ponuda Beograda je u ovom GP planirana Osnovni ekonomski problemi komercijalnih delatno- kao osnova za ekspanziju mnogih grana privrede u celi- sti u Beogradu su danas: nedostatak kapitala, zastarelost ni. Planirani prostori za komercijalne sadràje, raz- objekata, opreme i tehnologije rada, nedostatak sopstvenog voj specijalizovanih slu`bi – vanstandardnih i unikat- poslovnog prostora, s obzirom da je blizu 60% poslovnog nih sadràja, posebno razvoj sadràja uz reke, mreà ma- prostora u reìmu zakupa, usitwenost poslovnog prostora rina, omogu}i}e razvoj ove privredne grane. Gradski i tehnolo{ka inferiornost, naro~ito kod trgovine, gde prostori primarne turisti~ke vrednosti u Beogradu ve- samo jednu tre}inu ~ine veliki, moderni, prodajni, skla- zuju se za stara jezgra Beograda i Zemuna. Planira se eko- di{ni i poslovni kapaciteti. Delimi~no je obavqen pro- nomski opravdano i kulturno-istorijski svrsishodno ces privatizacije, s obzirom da 90% preduze}a u privatnoj ure|ivawe Beogradske tvr|ave i Gardo{a, pristani{ta svojini ~ine mala preduze}a, koja obavqaju mawe od 30% na Savi i pro{irewe pe{a~kih zona. U tom kontekstu, a ukupnog poslovawa. Daqe, evidentni su nedefinisanost oslawawem na standardni i poslovni turizam, treba ra- turisti~ke ponude, niska konkurentnost turisti~kog pro- ~unati i na ozbiqno unapre|ewe mreè hotela sa akcen- izvoda i zapu{tenost sme{tajnih kapaciteta, predimenzi- tom na malim sme{tajnim jedinicama porodi~ne organi- oniranost finansijskih organizacija i wihov mali kre- zacije, uz nekoliko velikih hotela iz poznatih svetskih ditni potencijal, kao i veliki deficit skladi{nog pro- mreà. Ure|ivawe obala i ada, marina i nauti~ki turi- stora u gradu. zam ostaju specifi~no obele`je Beograda. Tu se, tako|e, misli na privredno aktivirawe podru~ja kao {to su oba- 4.5.2. Ciqevi le Save i Dunava, Adu Ciganliju, Ko{utwak, Top~ider i Koncepcija razvoja gradskih centara i komercijalnih Avalu. Oni se moraju potpuno komunalno urediti, mora delatnosti zasnovana je na slede}im ciqevima: se ista}i wihov karakter kao delova grada o~uvane prirode, a moraju se obogatiti i novim sadràjima tako da – Sa pove}awem ekonomske mo}i grada komercijalne de- turisti~ka ponuda bude kompletna. latnosti }e imati pokreta~ku ulogu u promeni privredne Poseban, a svakako centralni beogradski motiv, ~ine strukture i pribliàvawu stepenu razvoja u Evropi. u{}e Save u Dunav i Veliko ratno ostrvo. Ono ima prirod- – Formirawe kvalitativne i realne prostorne organi- ni, vizuelni, naturisti~ki, kulturni, ekolo{ki i kupali- zacije za dinami~an privredni razvoj tercijarnog komer- {ni karakter i funkciju i jedan je od najzna~ajnijih iden- cijalnog sektora i za policentri~an sistem koji }e sma- tifikacionih i simboli~kih elemenata Beograda. îtavo witi tro{kove komunicirawa i funkcionisawa u gradu i podru~je U{}a bi}e formirano kao velika akvatorija po- omogu}iti potpuni spektar aktivnosti na ~itavom prosto- godna za razvoj sportova, rekreacije i turizma na vodi. Iz- ru grada. gradwom kanala koji je planiran na levoj obali uz nasip – Uravnoteèn razvoj na ~itavom prostoru grada podr- ka Krwa~i i formirawem novih ada i vodenih povr{ina àvawem procesa decentralizacije poslovnog prostora da- stvori}e se novi turisti~ki motivi. Novo ostrvo „âpqa”, qim razvojem centara gradskih potcelina na ulaznim prav- koje }e se formirati na ovaj na~in, planirano je podjedna- cima grada i ja~awem lokalnih centara u okolnim samo- ko za turizam i rekreaciju. Arheolo{ki motiv Vin~e pro- stalnim naseqima. movisa}e se novim turisti~kim centrom sa marinom. Inostrana iskustva govore da se razvoj svakog velikog – Pove}awe atraktivnosti i pristupa~nosti starih je- grada bazira na nekim velikim doga|ajima ili manifesta- zgara Beograda i Zemuna poboq{awem dostupnosti javnim cijama koje imaju tradiciju. U tom smislu treba maksimal- gradskim saobra}ajem i novom politikom parkirawa i no iskoristiti postoje}e kulturne i sportske aktivnosti, smawewa motornog saobra}aja u wima. a i neke nove manifestacije, koje }e Beograd jasno razli- – Potreba ograni~ewa individualnog motornog saobra- kovati od drugih gradova u okruèwu i privu}i investito- }aja i znatno poboq{awe uslova pe{a~kog i biciklisti~- re i turiste. Zavr{avawe nekoliko sportskih objekata i kog saobra}aja pre svega u gradskim jezgrima nu`na je tim Beogradske arene u skladu je sa ovom idejom. pre {to ova unapre|ewa ne traè velika ulagawa u uslovi- Osim pomenutih hotelskih kapaciteta, planiraju se i ma ograni~enih ekonomskih mogu}nosti. sme{tajni kapaciteti uz marine, a posebno na Adi Huji, na 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 941 levoj obali Dunava – novo ostrvo „âpqa“ i na desnoj oba- vim naseqima i lokalni centri u samostalnim naseqima li Dunava kod arheolo{kog nalazi{ta Vin~a i u ostalim izvan kontinualno izgra|enog tkiva. komercijalnim zonama, posebno u centralnoj zoni i u cen- U sastavu sistema centara nalaze se slede}e celine i trima gradskih potcelina. tipovi zona i kompleksa: – Centralna zona i glavni gradski centar (centar Beo- 4.5.4. Planirane povr{ine novih gradskih centara grada, centar Zemuna, centar Novog Beograda), Rast u komercijalnom sektoru do 2021. godine realizo- – centri gradskih potcelina, va}e se izgradwom novog poslovnog prostora, zatim rekon- – poslovno-trgova~ke ulice, strukcijom i promenom namene postoje}ih prostora pri- – zone ulaznih pravaca u grad, vrednih preduze}a i stanovawa, kao i osloba|awem novih – posebni poslovni kompleksi, lokacija u centru grada ru{ewem neadekvatnog fonda. Za – centri u novim naseqima, razvoj novih komercijalnih sadràja planirano je ukupno – centri samostalnih naseqa, i oko 1.231 ha zemqi{ta. Od toga je oko 500 ha planirano na – pojedina~ni sadràji u tkivu. ~etiri lokacije za veletr`nice i distributivne centre Op{ti centri zadovoqavaju potrebe vi{eg nivoa i po- (povr{ine ukupno oko 100 ha), za 10 hipermarketa gradskih vremene potrebe stanovnika grada i {irih podru~ja. Lo- i vangradskih u centrima gradskih potcelina (ukupno oko kalni centri zadovoqavaju svakodnevne potrebe lokalnog 100 ha), za 15 lokacija u centralnoj zoni i izvan we za {o- stanovni{tva. ping molove i ve}e trgovinske centre (ukupno oko 100 ha), U svim tipovima centara komercijalne zone imaju raz- za ve}e hotele oko 10 ha, za tri zabavna parka oko 40 ha i li~itu gustinu poslovnog prostora i mogu biti: za lokacije planirane za transformaciju neodgovaraju}ih – blokovske – kada je dominantna namena ~itavog bloka namena u prete`no komercijalne zone oko 50 ha. Pored na- za poslovawe, predstavqeno u planu povr{inom; vedenog, na ve}em broju lokacija na oko 250 ha planirani – linearne – kada je du` ulica i bulevara ve}ina obje- su poslovni kompleksi razli~itih namena iz oblasti trgo- kata na regulaciji poslovna, odnosno najmawe jedna (pri- vine, turizma i ugostiteqstva i poslovawa u naj{irem zemna) etaà je poslovna, predstavqeno u planu linijom smislu. Najve}e lokacije u Centralnoj zoni grada su Sav- du` odgovaraju}e ulice; ski amfiteatar, a u Novom Beogradu Blok 26 i blok izme- – punktalne – kada su poslovni kompleksi deo bloka |u mosta „Gazela” i mosta kod èlezni~ke stanice. Pojedi- ili zone neke druge namene, {to je predstavqeno u planu na~ne jedinice zauzima}e jo{ oko 200 ha. Ukoliko se poka- povr{inom. Detaqnija struktura i karakteristike pojedi- è potreba, postoji raspoloìva rezerva od oko 110 ha za nih komercijalnih zona ili wihovih skupova odre|ene su u razvoj prete`no komercijalnih sadràja i u privrednim okviru sistema centara. zonama. Planira se razvoj receptivnog turizma – izgradwom 10 novih ve}ih hotela i velikog broja malih hotela. 4.5.6. Centralna zona i Glavni gradski centar Ovakav rast u poslovnom prostoru pratilo bi i pove}awe Centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo broja zaposlenih u ovom sektoru sa pribli`no 113.000 na Novog Beograda – koji je danas jo{ u formirawu – najva- oko 174.500. Da bi planirani rast bio ostvariv, potrebna `niji su delovi Centralne zone Beograda. Ova tri central- su nova ulagawa od oko 1,3 milijarde evra, odnosno prose~- na jezgra, sa planiranom novom gradwim na obe obale Save, no godi{we oko 70 miliona evra, {to se moè smatrati izme|u Beograda i Novog Beograda, ~ini}e jedno od najmo}- dosti`nim, s obzirom na atraktivnost i isplativost ovih nijih centralnih podru~ja Beograda i zemqe. U istorijskom, investicija za doma}e i strane ulaga~e. funkcionalnom i ambijentalnom smislu ova tri jezgra su posebni entiteti. Oni poseduju razli~ite razvojne mogu}no- 4.5.5. Planirani sistem centara Beograda sti. Daqi razvoj i unapre|ewe ove zone zahvata}e i one we- Prema zna~aju i poloàju u gradu, funkciji i karak- ne delove koji su danas nestrukturirani, zapu{teni ili teru, gustini poslovnog prostora, veli~ini i odnosu neodgovaraju}e namene. Realizacija saobra}ajnog sistema i prema susedstvu, komercijalne zone, zajedno sa kompati- sistema za parkirawe, infrastrukture i kapacitetnog {in- bilnim namenama, formiraju sistem centara u Beogradu. skog sistema pretpostavke su za potpunu realizaciju plani- Sistem centara obuhvata op{te i lokalne centre. Op{ti ranu unapre|ewima i transformacijom Centralne zone. centri su: glavni gradski centar (sme{ten u Centralnoj Centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo No- zoni), centri gradskih potcelina i pojedini ulazni vog Beograda detaqnije su obrazloèni u delu koji obra|uje pravci i poslovni kompleksi. Centralna zona obuhvata urbanisti~ke celine. U narednoj tabeli dati su osnovni ur- dva stara jezgra Beograda i Zemuna i centar Novog Beo- banisti~ki parametri i uslovi koje treba primewivati u grada. Lokalni centri su centri mesnih zajednica u no- daqoj detaqnijoj urbanisti~koj razradi centra.

Tabela 49: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u Centralnoj zoni i glavnom gradskom centru ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Centar Beograda Centar Zemuna Centar Novog Beograda ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti (I) 3.5 (izuzetno 4.5) 2 (izuzetno 2.5) 3.5 (izuzetno 5) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti (Z) 75% 65% 60% (izuzetno 80%) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina slemena (spratnost) 22 (25) (P+6 do P+6+Pk) 12 m 32 (P+8+Pk) (u zoni visokih objekata izuzetno 32 (p+8+Pk) nije limitirana visina) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Na~in parkirawa* garaè na obodu jezgra garaè na obodu jezgra posebni parkinzi i garaè i u jezgru i podzemne u jezgru van ulice ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zelenilo drvoredi, parkovi drvoredi; javno drvoredi, parkovi i dr. forme zelenila i zelenilo na parceli i blokovsko zelenilo ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe. Broj 27 – 942 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

4.5.7. Centri gradskih potcelina objektima, potezi sa intenzivnim javnim i individualnim Centri gradskih potcelina su po pravilu poslovno-tr- saobra}ajem velikog kapaciteta i dometa. Bulevari u tragova~ke ulice koje se formiraju na glavnim radijalnim dicionalnim delovima grada sa formiranom ili delimi~- pravcima od centralne zone do spoja radijalnih pravaca i no formiranom matricom kompaktnih i me{ovitih bloko- veznih saobra}ajnih poluprstenova. va i partaja imaju ne{to mawi popre~ni profil (Dimi- Planira se osam centara gradskih potcelina, i to: po- trija Tucovi}a, Bulevar kraqa Aleksandra, Ustani~ka...). tez Ugrinova~ke i Prvomajske ulice u Zemunu, Bulevar Ju- Bulevari ne moraju uvek imati komercijalnu dominantu ve} rija Gagarina u Novom Beogradu, Poè{ka ulica na Bano- mogu imati reprezentativni javni karakter (Nemawina, vom brdu, Bulevar kraqa Aleksandra, Vojvode Stepe – Ba- Kneza Milo{a...). wica, Vi{wi~ka ulica, Rakovica i Krwa~a. Kod pojedinih ulica u odre|enoj meri u budu}nosti mogu se o~ekivati povremena ograni~ewa i smirivawe indi- 4.5.8. Poslovno-trgova~ke ulice vidualnog motornog saobra}aja (Kraqa Milana, Glavna...). Poslovno-trgova~ke ulice su komercijalni potezi iz- To se postiè segregacijom uli~nog prostora za sve vido- me|u atraktivnih ta~aka u gradu (Kalemegdan i Slavija, ve- ve saobra}aja ili smawewem brzine motornih vozila, uz za- liki trgovi, veliki terminali, zna~ajni javni objekti, pi- dràvawe prednosti direktnog pristupa automobilom. jace, parkovi). Po pravilu, to su ulice sa velikom gusti- U postoje}im objektima planira se transformacija prizemqa, suterena i prve etaè u poslovne i javne sadr- nom poslovnog prostora preko 10 m²/m¹ ulice, sa zna~ajnim objektima kulturno-istorijskog i arhitektonskog nasle|a àje. Nova izgradwa na pojedina~nim parcelama podrazu- i intenzivnim javnim gradskim saobra}ajem. meva i izgradwu ~isto poslovnih objekata, koji treba da Ovaj tip ulica je po pravilu oformqen u tradicional- budu gra|eni kao arhitektonsko-urbanisti~ke celine. Sti- no oblikovanim delovima grada sa prete`no formiranom mulisa}e se dogradwa solidnih postoje}ih zgrada do visi- matricom kompaktnih blokova, ali i dana{wih partaja i ne suseda, dovr{avawe, ure|ivawe i promena neodgovaraju- me{ovitih blokova sa prete`no formiranom parcelaci- }e strukture trgova~kih ulica, kroz celovite rekonstruk- jom, regulacijom ulica i zgrada i ne{to ve}im popre~nim cije (Bulevar kraqa Aleksandra, Cara Du{ana, Kara|or|e- profilom. Pored trgova~kih ulica, koje su razvijane u stava, Balkanska; u Zemunu: Zmaj-Jovina, Beànijska i dr.). rim gradskim jezgrima (Kraqa Milana, Glavna, Cara Du- Nove poslovno-trgova~ke ulice planirane su du` Vi- {ana, Kara|or|eva...), postoje i ulice u centrima gradskih {wi~kog bulevara (preko ulice 29. novembra) i Ruzvelto- potcelina kao osovina razvoja komercijalnih sadràja na ve, kojima treba da se poveù tradicionalni centar Beo- uvodno-izvodnim pravcima grada (Poè{ka, Bulevar kra- grada sa novim centrom Ada Huja na obali Dunava. Du` qa Aleksandra...). Zona ovih ulica obuhvata, pre svega, planirane saobra}ajnice izme|u Jezerske i Savske terase u objekte i pripadaju}e parcele ivi~ne izgradwe, ali na po- regulacionoj razradi treba predvideti odgovaraju}e cen- jedinim deonicama i ~itave kontaktne blokove uz ulicu. tralne sadràje koji }e tako biti postavqeni da oblikuju Bulevari su prete`no komercijalni potezi velike gu- novu trgova~ku ulicu. Blagovremenom izradom planova sa stine poslovnog prostora (preko 30 m²/m¹ ulice) i velikog lokacijama prilago|enim po nameni i veli~ini strukturi popre~nog profila. U centru Novog Beograda i prete`no realne tra`we, organizovanom pripremom i opremawem u novim delovima grada razvijaju se veliki centralni po- lokacija u koordinaciji sa privatnim inicijativama ove tezi – bulevari u formiranoj matrici otvorenih blokova ulice }e dobijati postepeno svoj karakter. sa slobodnostoje}im objektima jednostavne geometrijske Za organizaciju razvoja trgova~kih ulica preporu~uju se forme (kula i trakt). To su potezi velikog popre~nog pro- prostorno-programska istraìvawa u okviru {irih funk- fila sa velikim javnim reprezentativnim i poslovnim cionalno-prostornih celina.

Tabela 50: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u poslovno-trgova~kim ulicama ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Glavni bulevari Poslovno-trgova~ke ulice ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti (I) 3.5 (izuzetno 5) 3.5 (izuzetno 4.5) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti (Z)) 60% (izuzetno 80%) 75% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina slemena (spratnost) 32 (P+8+Pk) (u zoni visokih objekata 22 (25) (P+6 do P+6+Pk) nije limitirana visina) izuzetno 32 (p+8+Pk) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Na~in parkirawa* posebni parkinzi i gara`e van ulice uli~no parkirawe ili ivi~ne gara`e na 800 – 1.500 m ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zelenilo min. 2 drvoreda u profilu min. 1 drvored u profilu ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe.

Kolski pristup za snabdevawe (utovar i istovar robe) vu konkretnih uslova i limitirana je vizurama i siluetom na glavnim trgova~kim ulicama po pravilu re{ava se di- Beograda kao trajnim gradskim vrednostima. rektno sa ulice, pri ~emu je mogu}e vremensko ograni~ewe. Parkirawe na javnim prostorima trgova~kih ulica i pe- 4.5.9. Zona ulaznih pravaca u grad {a~kim zonama treba planirati samo za posebno registro- Na spoju glavnih radijalnih pravaca ka centralnoj zovana vozila lokalnih korisnika (prvenstveno stanovni- ni i veznih saobra}ajnih poluprstena razvija se poslovawe ka), za parkirawe vozila za snabdevawe sa fiksnim vremena ulaznim pravcima grada. Danas su to naj~e{}e potezi u nom zadr`avawa i za parkirawe bicikla. formirawu kao smederevski, batajni~ki, ibarski, pan~e- U okviru ovih istra`ivawa mogu}e je da se du` buleva- va~ki, zagreba~ki, ni{ki, zrewaninski. U podru~jima izra planiraju vrlo visoki objekti, koji su, po pravilu, repe- van sredweg prstena zona poslovawa na ulaznim pravcima ri u gradskom tkivu. Wihova spratnost se odre|uje na osno- se poklapa sa privrednim zonama na istom podru~ju. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 943

U zonama ulaznih pravaca u grad tipi~ne namene su spe- oblik slu`benog stanovawa u funkciji osnovne namene po- cijalizovane velike prodavnice odre|enih vrsta robe, ser- slovawa, koje ne podrazumeva socijalne infrastrukture – visi, skladi{ta sa direktnom prodajom na malo i veliko i snabdevawe, {kole, obdani{ta itd.). PPK sa ve}im u~e- poslovawe bilo koje posebne vrste. U ovim zonama mogu se {}em javnih sadràja i dobrim poloàjem u gradskom tkivu locirati turisti~ki sadràji za potrebe tranzita. Stano- moè postati i gradski centar za to podru~je. PPK se, po vawe u delu prema glavnoj komunikaciji se ne preporu~uje, pravilu, nalaze van centralne zone, a po poloàju dele se na dok je u povu~enom delu mogu}a i takva namena ukoliko je u gradske i vangradske i mogu u ambijentalnom smislu biti skladu sa poslovawem. posebne celine u odnosu na kontaktne zone. Na ulaznim pravcima autoputa treba organizovati loka- Posebni kompleksi mogu biti: cije za ve}e korisnike zemqi{ta i ve}i spektar mogu}ih de- – prete`no distributivni (distributivni centri), latnosti (hipermarketi, {oping molovi, veletr`nice i dru- – prete`no u funkciji trgovine na veliko (veletr`ni- gi veliki posebni poslovni kompleksi). Osnovna ograni~e- ce, skladi{ta, kvanta{ke pijace – prelazni oblik), wa u ovim zonama postavqaju se u funkciji za{tite ìvotne – prete`no u funkciji saobra}aja (prate}i sadràji sredine i nekompatibilnost sa susednim delatnostima. autoputa: motel, kamp, pumpa, parkirawe kamiona), To su, po pravilu, veliki komercijalni objekti sa trgo- – prete`no u funkciji trgovine na malo (hipermarke- vinom kao dominantnom funkcijom, kombinovanom sa nizom ti, {oping centri i {oping molovi, pijace, otvoreni tr- prate}ih funkcija. Mogu biti gradski i vangradski. Zahte- `ni centri – prelazni oblik, pijace starih stvari), vaju lokacije velikog stepena komunikativnosti koje se po – prete`no kancelarijsko-istraìva~ki (poslovni pravilu nalaze na preseku uvodnih pravaca u grad i obila- parkovi), znih poluprstenova. Ukoliko su u gradskom tkivu mogu da za- – prete`no zabavni (zabavni parkovi, planetarijumi, uzimaju ~itav blok, a za centralnu zonu potrebno je posebno veliki akvarijumi, rolerkoster, kuglane...), ispitivawe uticaja ovog sadràja na okolno tkivo zbog izu- – prete`no izlo`beni (sajmovi), zetne saobra}ajne frekvencije koju generi{e ova namena. – postoje}i kompleksi u transformaciji u prete`no ko- Planira se takva transformacija koja }e u budu}nosti mercijalne sadràje (vojni objekti, napu{tena saobra}ajna in- omogu}iti racionalno kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, frastruktura i komunalni objekti, industrijski objekti...), i plansko formirawe blokova i organizovano infrastruktur- – me{oviti (ostali). no dopremawe spontano zapo~etih pravaca (Smederevski put, Gradski posebni poslovni kompleksi naj~e{}e }e svoju Zrewaninski put) i infrastrukturno opremawe planiranih fizionomiju ostvariti transformacijom postoje}eg nestam- i delimi~no realizovanih lokacija (Batajni~ki drum). benog prostora, bilo da se radi o rekonstrukciji i promeni Planirane nove zone poslovawa na ulaznim pravcima su namene postoje}ih privrednih preduze}a, ili drugih namena Autoput, Ibarska magistrala, Krwa~a (planirana povr{i- koje zbog tehnolo{kog progresa, nepoèqnog uticaja na oko- na izme|u postoje}eg i novog mosta na Dunavu u kontekstu linu ili malog stepena iskori{}enosti zemqi{ta ne mogu nove luke u zoni i dunavske orijentacije Beograda), Vr~in – vi{e zauzimati gradske lokacije (industrijska, saobra}ajna kru`ni put. i infrastrukturna postrojewa, lokacije vojnih i dràvnih Tabela 51: ustanova). Mogu}nost transformacije kre}e se od zadràva- Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte wa i rekonstrukcije postoje}ih objekata za novu namenu do u zonama ulaznih pravaca u grad potpune zamene objekata novom strukturom u skladu sa budu- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }om namenom. Iako su ovo posebni kompleksi u odnosu na Indeks izgra|enosti (I)) 0.5–1 okolno tkivo, wihova namena, volumen, saobra}ajni pristup i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– potrebe za parkirawem ne smeju ni na koji na~in da ugroze Stepen zauzetosti (Z)) 50% kontaktnu zonu. Ve} formiran gradski kompleks kod koga se –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina slemena (spratnost) u skladu sa zonom u kojoj se nalazi o~ekuju samo mawe transformacije u kontekstu povezivawa sa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– budu}im centrom u Savskom amfiteatru je Beogradski sajam. Na~in parkirawa* parking prema ulici Veliki kompleksi su i neizgra|eni blokovi van centralne –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zone na Novom Beogradu, planirani za prete`no komercijal- Zelenilo min. 20% i ozelewen parking ne namene (kao {to su blokovi 41, 41a i drugi). –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vangradski posebni poslovni kompleksi su uglavnom blo- * Broj parking mesta za poslovawe prema Pravilima za parkirawe. kovi ili kompleksi oivi~eni jakim saobra}ajnicama, za koje treba definisati program, prostornu organizaciju i bliè 4.5.10. Posebni poslovni kompleksi odre|enu namenu. To su, po pravilu, lokacije rezervisane za Posebni poslovni kompleksi (u daqem tekstu PPK) jesu vangradske hipermarkete, {oping molove, veletr`nice. No- vi{efunkcionalni kompleksi razli~ite veli~ine od 2 do vi poslovni kompleks na Adi Huji, izme|u lokoteretne sta- 40 ha sa dominantnom komercijalnom namenom koja moè sa- nice i obale Dunava, ima mogu}nost da, sa odgovaraju}im sa- dràti ostale kompatibilne namene (prema Tabeli kompa- dràjem, postane centar ovog dela grada sa posebnom ulogom tibilnosti u pravilima gra|ewa) kao sekundarne, ukqu~uju- unapre|ewa izgleda grada sa Dunava. Visinska regulacija ne }i i poslovno stanovawe (poslovno stanovawe je poseban sme da ugrozi siluetu Zvezdare u pozadini.

Tabela 52: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u posebnim poslovnim kompleksima ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Posebni poslovni kompleksi u CZ Posebni poslovni kompleksi van CZ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Indeks izgra|enosti (I)) 3.5 (izuzetno 5) 0.5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stepen zauzetosti (Z) 60% (izuzetno 75%) 50% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina slemena (spratnost) 32 maks (P+8+Pk) 12 (P+1) 18 (maks P+3) u zonama planiranim za visoke objekte ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Na~in parkirawa na svojoj parceli u gara`i parkinzi na svojoj parceli ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zelenilo 10 % i ozelewen parking min. 20% i ozelewen parking ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe. Broj 27 – 944 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

4.5.11. Centri u novim naseqima cifi~ne turisti~ke ponude, koja je sve aktuelnija u nase- Lokalni centri obuhvataju koncentracije sadràja ko- qima u blizini velikih gradova, u lokalnim centrima po- ji omogu}avaju lokalno snabdevawe i usluge u centrima me- sebno je va`no negovati specifi~ne delatnosti konkret- snih zajednica i glavnim ulicama u novoizgra|enim stam- nog prostora (zanati, doma}a radinost, ugostiteqstvo) i benim zonama, ali i sadràje koji zadovoqavaju potrebe time unapre|ivati identitet i samostalnost naseqa. Ob- osnovnog obrazovawa, de~je za{tite, osnovne zdravstvene likovawe ovih centara treba uskladiti sa tradicional- potrebe i potrebe kulture i zabave gravitiraju}eg stanov- nim elementima arhitektonskog pristupa. ni{tva. Tabela 54: Ovi centri imaju tipi~an sadràj centara mesnih za- Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte jednica, koji obuhvata komercijalni deo i deo koji zadovo- u centrima prigradskih naseqa qava javne potrebe lokalnog nivoa. Komercijalne namene –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– su samo u prizemqu, dok su na spratu mogu}e javne namene Indeks izgra|enosti (I) 1-2 zavisno od stambenog tkiva (biblioteka, vi{enamenska sala), ali i stanovawe. Poè- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– qan je kontinuitet trgova~kih radwi i zanatskih lokala u Stepen zauzetosti (Z) 50% prizemqu. Servisi koji su bu~ni nisu dozvoqeni. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Potrebno je postoje}e centre oblikovno zavr{iti i sa- Visina slemena (spratnost) 12 (P+1+Pk) dràjno dopuniti savremenim uslugama koje zadovoqavaju –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– potrebe gradskog stanovni{tva u funkciji slobodnog vre- Na~in parkirawa* parkinzi mena, zabave, sporta i rekreacije. Oblikovawe ovih centa- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ra uskladiti sa ve} formiranim elementima arhitekton- Zelenilo ozeleweni parking skog pristupa. i javno zelenilo –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 53: * Broj parking mesta za poslovawe prema Pravilima za Urbanisti~ki pokazateqi za parcele parkirawe. i objekte u centrima novih naseqa U svim vrstama gradskog tkiva planirani su mawi ko- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– mercijalni i srodni sadràji. Wihov dana{wi raspored Indeks izgra|enosti (I) 1-2 zavisno od stambenog tkiva uglavnom je usagla{en sa potrebama okolnog stanovni{tva –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ili korisnika. Takav raspored o~ekuje se i u budu}nosti. Stepen zauzetosti (Z)) 50% Gustina ovih sadràja u centralnoj zoni dvostruko je ve}a –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nego izvan centralne zone. Visina slemena (spratnost) 12 (P+1+Pk) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tabela 55: Na~in parkirawa* parkinzi Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– koji postoje kao pojedina~ni sadràji u tkivu Zelenilo min. 20 %, ozeleweni –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– parking i javno zelenilo Indeks izgra|enosti (I) prema okolnom tkivu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Broj parking mesta za poslovawe prema Pravilima za Stepen zauzetosti (Z) prema okolnom tkivu parkirawe. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Visina slemena (spratnost) prema okolnom tkivu 4.5.12. Centri prigradskih naseqa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i pojedina~ni sadràji u tkivu Na~in parkirawa* na parceli Lokalni centri prigradskih naseqa obuhvataju mawe i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ve}e koncentracije sadràja lokalnog snabdevawa i uslu- * Broj parking mesta za poslovawe prema Pravilima za ga u glavnim ulicama. Pored komercijalnih, obuhvataju i parkirawe. javne sadràje – {kole, de~je ustanove, usluge socijalne i Na pojedina~nim lokacijama komercijalnih i central- zdravstvene za{tite, sadràje kulture, verske objekte. Ve- nih sadràja mawih od 0,5 ha, planiranih u okru`ju drugih li~ina ovih centara je u funkciji veli~ine naseqa. Re~ je namena u istom bloku, mogu}e je planirati i graditi i te prvenstveno o naseqima Batajnica, Dobanovci, Sur~in, preovla|uju}e i wima kompatibilne namene kao osnovne. @eleznik, Ostru`nica, Srem~ica, Umka, Mo{tanica, Ru- {aw, Resnik, Zuce, Kalu|erica, Bole~, Bor~a, Ov~a i dru- 4.5.13. Turizam gim mawim naseqima. Na osnovu pravila transformacije i kompatibilne na- Tipi~ne delatnosti u mawim lokalnim centrima su ra- mene, turisti~ki kapaciteti mogu se razvijati u privred- zne prodavnice, kafane i restorani, kao i razne zanatske nim zonama, uz stanovawe, javne objekte, sportske objekte i usluge koje zadovoqavaju lokalne potrebe. Tipi~ne komer- komplekse, zelene povr{ine, saobra}ajne povr{ine i ter- cijalne delatnosti su i mala robna ku}a, pijaca, poslovni minale uz arheolo{ka nalazi{ta a pre svega u komercijal- prostor za prodaju specifi~ne robe poput name{taja i za- nim zonama i gradskim centrima. bave i razonode. Komercijalne namene su samo u prizemqu, Ovim planom predvi|a se i transformacija velikih dok je na spratu stanovawe. Poèqan je kontinuitet trgo- privrednih, administrativnih, saobra}ajnih i drugih kom- va~kih radwi. Bu~ni servisi nisu dozvoqeni. U ve}im lo- pleksa koji su izgubili svoju funkciju u centralnoj zoni kalnim centrima {iri je raspon trgovine i poslovnih grada, u komercijalne zone i gradske centre od kojih zna- usluga koje opsluùju {iru stambenu zonu, ali i sadràja ~ajan deo moè biti u funkciji ugostiteqstva, turizma i koji zadovoqavaju javne potrebe lokalnog stanovni{tva. zabave. Takav razvoj o~ekuje se na prostoru Starog sajmi- Lokalni centri su izraz koncepta decentralizacije. Za {ta, na prostoru Savskog amfiteatra, na Dor}olu, u sklo- aktivno unapre|ewe stawa u prigradskim naseqima na pu novog centra gradske podceline na Adi Huji i na dru- obodu kontinualnog gradskog tkiva potreban je organizo- gim privla~nim lokacijama. vaniji pristup nego do sada. Izgradwom novog poslovnog Zna~ajni kapaciteti ugostiteqsko-turisti~kog karak- prostora planira se izjedna~avawe uslove ìvota i rada u tera o~ekuju se u budu}im velikim vi{efunkcionalnim malim sredinama u kojima su uslova ìvotne sredine neu- centrima u posebnim poslovnim kompleksima. poredivo boqi nego u velikom gradu. Pri tom treba isko- Kao nove inicijative koje }e u prostoru grada dobijati ristiti sve prednosti naseqa na domaku velikog grada i prete`no turisti~ko-ugostiteqski karakter do 2021. godi- smawiti nepotrebna kretawa prema gradu. U funkciji spe- ne su: 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 945

– potez autoputa od Aerodroma „Beograd“ do petqe „La- Pravila za parkirawe sta”, kao gradska avenija koja ve} sada objediwuje najzna~aj- Kod ve}ih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgrad- nije turisti~ke kapacitete i gradske terminale, moè se wa podzemnih garaà u bloku mogu}a je u funkciji garaè formirati kao jaka koncentracija zabavnih funkcija i po- za korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da je slovawa; dominantna namena bloka poslovawe, da je ukupna povr{i- – vodeni bulevari Beograda – Dunav i Sava posebno u na zajedni~kog dvori{ta velika i da je pristup mogu} iz centralnoj zoni (sa restoranima, kulturnim, sportskim i sporedne ulice. Mogu}e je da garaà u sredi{tu bloka bu- zabavnim manifestacijama i revijalnim programima na vode podzemna a izuzetno do 2,5 m iznad zemqe. Na ivici blo- di, uz razvoj re~nog gradskog putni~kog i taksi saobra}aja; ka i na regulaciji bloka garaè po pravilu treba da budu – tranzitni nauti~ki centri na Evropskom koridoru vi{espratne. Krovne povr{ine podzemnih garaà moraju âáá Dunav – rukavci Dunava sa velikim marinama van plov- se urediti kao pe{a~ke povr{ine sa znatnim u~e{}em spe- nog puta; cijalnog krovnog zelenila. Vi{eeta`ne nadzemne garaè – tranzitni turisti~ki centar na koridoru H u zoni treba graditi kao ivi~ne objekte koji se ne mogu graditi u Bubaw potoka. Ovaj turisti~ki centar se oslawa direktno unutra{wosti kompaktnih blokova, osim kada je blok je- na Zu~ko poqe i belopoto~ke padine Avale kao memorijal- dinstvena organizaciona celina. ni, izletni~ki i rekreativni kompleks Beograda i kao Za novoizgra|ene objekte potrebno je obezbediti po jed- najzna~ajniji prostor za prihvat tranzitnih turista (sa sano parking mesto na povr{ini (zoni, bloku, kompleksu, dràjima: etnokompleks Srbije, autokamp „Avala”, ì~ara parceli) na koju se odnosi plan. za Avalu, termoakvati~ki kompleks za potrebe rekreacije, Uslovi za izgradwu parking mesta odre|uju se po slede- omladinski prihvatni centar, kompleks „ârapi}evog }oj tabeli. bresta” sa sportskim zabavnim centrom, turisti~ka stajali{ta regionalne èleznice u Belom potoku i Bubaw po- Tabela 56: toku, turisti~ko-apartmanski kompleks sa vezom na de~je Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti odmarali{te na [upqoj steni; (za novoizgra|ene objekte) – park minijatura kao muzej – Srbija kroz prostor i vre- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– me, za {ta treba uraditi istraìvawe najpogodnije lokacije; Namena 1 parking mesto na m² – turisti~ka biciklisti~ka transferzala od Ade Ci- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ganlije preko Top~idera, Jelezova~kim potokom do Spo- Trgovina 50 m² prodajnog prostora menparka „Jajinci” i tranzitnog turisti~kog centra Avala. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Nove lokacije za ve}e hotele planirane su u starim je- Administrativno- zgrima (okretnica u Raji}evoj ulici, „Tri lista duvana”), -poslovni objekti 60 m² neto eta`ne povr{ine uz obale reka (Kara|or|eva ulica, Kosan~i}ev venac, dor- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }olska marina, Savski amfiteatar, centar na Adi Huji, ze- Ugostiteqski objekti 2 postavqena stola sa ~etiri stolice munsko jezgro, Blok 12), uz velike terminale (Aerodrom –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– „Beograd”, èlezni~ka stanica Novi Beograd, èlezni~ka Hoteli 2–10 kreveta zavisno od kategorije stanica „Centar”) i uz sportske i zabavne objekte. Mawi –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sme{tajni kapaciteti, koji nedostaju Beogradu, kao kom- Šoping molovi, plementarni sadràji mogu se razvijati na ~itavom pro- hipermarketi 50 m² prodajnog prostora storu grada. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pored rekonstrukcije i kompletirawa sadràja u postoje}im velikim marinama, planirane su i druge marine u Pravila za arhitektonsko oblikovawe toku i bazenske marine (beànijski zimovnik, ~ukari~ki Osnovni princip oblikovawa kod izgradwe novih po- rukavac, marina „Dor}ol”, rukavac Ade Huje, u{}e Bole~i- slovnih objekata u komercijalnim zonama u centru Beo- ce, uz planirane mostove na levoj obali Dunava, na novoj grada i pe{a~kim ulicama jeste prilago|avawe postoje- adi „âpqa” i druge). }oj fizi~koj strukturi bloka i zadràvawe formirane Planirana su nova i pro{irena kupali{ta i izleti- parcelacije i regulacije zgrada. Ovde se daju samo speci- {ta na rekama (Veliko ratno ostrvo, Veliko blato, Koà- fi~na pravila za poslovne objekte, a za sve ostalo vaè ra, Beqarica, Ada Ciganlija, Maki{, Ostru`nica i Um- pravila za blokove u delu pravilnika koji se odnosi na ka, Duboko). Odre|ene su lokacije za tri zabavna parka, od stanovawe. kojih dve na {umadijskom i jedna na banatskom delu grada Oblikovawe objekta prilago|ava se karakteru ambijen- (ju`no od toplane „Cerak”, u Rakovici i u Krwa~i). Pla- ta. Za ve}e objekte preporu~uje se da se idejno re{ewe do- nirane su tri lokacije za ve}e golf terene od kojih su ta- bija konkursom. ko|e dve u {umadijskom i jedna na banatskom delu grada Za izloge koji su na izrazito osun~anoj strani preporu- (Resnik, Umka i Crvenka). ~uje se otvarawe kolonada, nadstre{nice ili povla~ewe sa Raznovrsna ponuda nacionalnih restorana upotpuni}e regulacione linije (arkade, kolonade). se razvojem brodova restorana na vodi koji, pored ugostiteqske, treba da prihvate i kulturne, sportske i zabavne 4.6. Javne slu`be, javni objekti i kompleksi namene. Planiraju se ~etiri nova auto-kampa od kojih dva u {u- Ova namena obuhvata skalu razli~itih tercijarnih de- madijskom delu, uz obilazni autoput a po jedan na banat- latnosti koje su zna~ajne za dru{tvo u celini. Javne slu- skom i sremskom delu grada. `be i wihovi objekti formiraju u gradu mreè koje se kombinuju sa ostalim vrstama sadràja i funkcija i javnih 4.5.14. Op{ta pravila za komercijalne delatnosti zgrada. Zahvaquju}i tome, zavre|uju da budu prepoznate kao javne zgrade i ve}e grupacije koje su u ovom GP ozna~ene Pravila za stepen zauzetosti (Z) kao specijalizovani centri. Parcela poslovawa moè biti izgra|ena i 100% pod Po zakonskom odre|ewu, javne slu`be su ustanove u ko- posebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada je jima se obezbe|uje ostvarivawe prava, odnosno zadovoqewe potpuno usagla{ena sa svim susedima, kada zauzima celu potreba i interesa gra|ana i organizacija u oblastima povr{inu bloka ili ako se naslawa na postoje}e (ili pla- obrazovawa, u~eni~kog i studentskog standarda, nauke, kul- nirane) kalkane susednih zgrada na zajedni~kim me|ama. ture, fizi~ke kulture, zdravstva i socijalnog osigurawa, Visina delova objekta na zajedni~kim me|ama moè se raz- socijalne za{tite, dru{tvene brige o deci i zdravstvene likovati za 1 m za isti nivo. za{tite ìvotiwa. Broj 27 – 946 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Povr{ine namewene za javne slu`be (ustanove) obu- 4.6.3. Koncepcija razvoja hvataju obrazovawe, nauku kulturu i informacije, zdrav- Javne slu`be se razvijaju u okviru drugih gradskih po- stvenu za{titu i dru{tvenu za{titu dece i omladine i vr{ina sa kojima su u funkcionalnoj vezi, kao i u okviru socijalnu za{titu, objekte dràvnih organa i lokalne specijalizovanih centara. U sektor javnih slu`bi u Gene- samouprave, udruèwa i komore, organizacije i udruè- ralnom planu uvr{}ene su i verske ustanove, koje nisu ob- wa gra|ana. uhva}ene prethodnim Generalnim planom. Javne slu`be svrstane su u tri grupe: 4.6.1. Postoje}e stawe – obavezne/osnovne, Postoje}a prostorna distribucija javnih slu`bi (usta- – standardne, i nova) je slede}a: u centralnoj zoni ostvarena je zadovoqa- – elitne (specifi~ne, nestandardne, jedinstvene, uni- vaju}a koncentracija svih tipova javnih slu`bi, od obave- katne). znih do elitnih; u formiranim podru~jima na osnovnim U obavezne i standardne ustanove spadaju: pred{kolska pravcima razvoja (zone Banovo brdo, Du{anovac, Vo`do- za{tita dece, osnovno obrazovawe, osnovna zdravstvena i vac, deo Novog Beograda, Zemun i Karaburma) formirana socijalna za{tita i osnovni kulturno-zabavni sadràji, su jezgra – zone javnih slu`bi koja uz mawe korekcije u ste- sredwe obrazovawe, ustanove kulture gradskog nivoa, usta- penu opremqenosti i kapacitetima mogu da zadovoqe oba- nove socijalne za{tite, sakralne gra|evine i sli~ne. vezne i standardne potrebe gravitacionog podru~ja; novo- Elitne, specifi~ne ustanove i centri su javne slu`be ko- razvijeni pravci i zone (Beànijska kosa, deo Novog Beo- je prevazilaze karakter gradskog a grad ~ine kompetetiv- grada, Mirijevo, Rakovica i ûkarica), zbog ubrzanog raznim na nacionalnom i me|unarodnom nivou. voja, nisu uspeli da razviju osnovne i standardne javne slu- U granicama GP wihova prostorna distribucija je tro- `be, a postoje}i objekti i kapaciteti nisu dovoqni da bi jaka: podmirili potrebe novodoseqenog stanovni{tva; u peri- – u centrima (prema nazna~enim hijerarhijskim ni- fernim zonama Beograda, koje su posledwih decenija ima- voima); le intenzivan razvoj i ekspanziju stanovni{tva (naseqa – u kompleksima specijalizovanih centara (strukture leve obale Dunava, Kalu|erica, Altina), nedostaju objekti koje koncentri{u objekte jedne delatnosti ili su prostor- i slu`be elementarnog dru{tvenog standarda (55% od pona sinteza srodnih i komplementarnih funkcija); trebnih kapaciteta osnovnih {kola, pred{kolskih usta- – ravnomerno raspore|ena mreà sadràja naseqskog nova, ustanova primarne zdravstvene za{tite i naseqskih programa. dru{tvenih centara). Namena javnih sadràja kompatibilna je sa drugim na- Osnovno obele`je razvijenosti javnih slu`bi (ustano- menama i moè se javiti u okviru povr{ina tih namena. va) na podru~ju GP jeste ~iwenica da posledwih 15 godina Planskim re{ewem se postoje}i kapaciteti zadràvaju, uz nije izgra|en gotovo nijedan objekat ovog tipa, a samo ne- obavezu wihovog daqeg razvoja i unapre|ivawa. Kada se ra- znatan broj je pretrpeo mawa unapre|ewa u opremqenosti i di o postupku transformacije i privatizacije objekata i kapacitetima. kompleksa javnih slu`bi po organizovanim programima dràvne uprave i kompleksi i objekti javnih slu`bi mogu 4.6.2. Ciqevi se transformisati i u poslovne, uz po{tovawe wihovog Ciqevi socijalnog razvoja moraju se dovesti u vezu sa zna~aja za ambijent, tradiciju i potrebe grada kojima tre- ekonomskim mogu}nostima i redefinisanim socijalnim i ba dati prioritet. kulturnim pravima. Obavezne i standardne ustanove javnih slu`bi }e se, Treba o~ekivati da }e se obezbediti kvalitetnije u okviru stambenih naseqa, realizovati i daqe pro{i- ostvarivawe zagarantovanih prava, dok }e ostala socijalna rivati. Ranije planirane lokacije su, gde je bilo mogu- i kulturna prava biti ostvarivana srazmerno ekonomskim }e i planski realno, zadràne i ~ine bitan prostorni mogu}nostima korisnika i drugih aktera (lokalna i cen- resurs, a izradom novih regulacionih planova defini- tralna vlast, me|unarodne institucije, nevladin sektor, sa}e se i potrebne nove lokacije. Predvi|ena je izgrad- donacije itd.). wa novih oko 500.000 m² neto obaveznih i standardnih O~ekivane promene u politi~kim i dru{tvenim odno- javnih slu`bi. sima, redefinisana zakonska regulativa, svakako }e prou- Specifi~ni centri i sedi{ta unikatnih i nestan- zrokovati promene i na planu organizacije javnih slu`bi, dardnih aktivnosti, kao i sve prostorne celine, treba da ali i wihovog prostornog rasporeda. dobiju poseban status u prostoru grada. Re~ je o Klini~kom Imaju}i u vidu o~ekivane promene u razradi ove obla- centru i specijalizovanim bolnicama, fakultetskim kom- sti, u okviru GP postavqeni su slede}i ciqevi: pleksima, najvi{im nau~nim ustanovama, Narodnoj bibli- – poboq{awe (prostorne) dostupnosti javnih slu`bi za oteci Srbije, muzejima, pozori{tima, itd. Ovim general- gra|ane, odnosno sprovo|ewe koncepta wihove decentrali- nim planom predvi|a se obnova i rekonstrukcija postoje- zacije; }ih duhovnih objekata kako bi se poboq{ao kvalitet uslu- – fleksibilna organizacija i modaliteti organizova- ga i pove}ao kapacitet ovih sadràja. Rekonstrukcije i wa javnih slu`bi, odnosno ukidawe monopolske pozicije adaptacije, me|utim, ne zna~e prekomerno kori{}ewe pro- dràvnih ustanova u javnim slu`bama; stora. Zbog toga }e biti potrebno da se otvore nove loka- – pribliàvawe normama i kriterijumima organizaci- cije za ovu vrstu sadràja, koje treba da poseduju reprezen- je javnih slu`bi u Evropskoj uniji; tativnost i ekskluzivnost prostora. Za razvoj specijalizo- – uskla|ivawe organizacije javnih slu`bi sa prostor- vanih centara i javnih objekata od najvi{eg nacionalnog no-fizi~kim obele`jima podru~ja, {to podrazumeva napu- zna~aja predvi|eno je vi{e lokaliteta, kao {to su mikro- {tawe uniformnih modela organizacije i uvaàvawe dru- lokacije u Savskom amfiteatru, Starom sajmi{tu, Bloku gih kriterijuma, kao {to su gustina naseqenosti, tipovi 26, Dowem gradu, Kosan~i}evom vencu, na Terazijskoj tera- izgra|enosti, starosna struktura stanovni{tva, sociopro- si, Trgu Republike, na prostoru Stare centrale, u zoni Bo- fesionalna struktura, obele`ja doma}instava i sl.; goslovije, Vra~arskog platoa, na vrhu Zvezdare, u Vin~i – podsticawe ulagawa u javne slu`be putem fondacija, itd. Za razvoj ovih slu`bi planirano je novih oko 100.000 dobrovoqnog i dobrotvornog rada i priloga, podràvawem m² neto prostora. neprofitnog sektora, razvijawem samoinicijativa gra|a- Postoje}i objekti dràvne, republi~ke i gradske admi- na i udruèwa gra|ana, povezivawem javnih slu`bi sa tre- nistracije mogu promeniti namenu. O~ekuje se poboq{awe }im sektorom itd. (poreske i druge olak{ice, beskamatni i re{avawe sme{taja (posebno u kategoriji kulturnih inili subvencionirani krediti, pogodnosti prilikom dava- stitucija) preuzimawem objekata iz fonda republi~kih i wa prostora u zakup, itd.). saveznih organa. Objekti javnih slu`bi lokalnog zna~aja i 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 947 drugi koji se grade u namenama stanovawa i gradskim cen- intenzivne izgradwe u op{tinama: ûkarica (u objektima trima prilago|avaju se tim preovla|uju}im namenama, a je 67% vi{e dece od normiranog), Palilula i Novi Beo- prema normativima i programima koje donose institucije grad (49%), Zemun (46%) i Vo`dovac (44%). Privatizaci- nadle`ne za wihov razvoj. Mreà (prostorni raspored) ja ovog segmenta obaveznih javnih slu`bi je u povoju, a go- objekata koji pripadaju grupi „obaveznih“ (osnovne {kole tovo nijedan od ovih punktova nije registrovan. i ustanove primarne zdravstvene za{tite, socijalna i Za lokacije novih de~jih ustanova koristiti one lokaci- pred{kolska za{tita dece) prilikom regulacione razrade je koje su ve} utvr|ene vaè}om planskom regulativom sa pro- novih stambenih naseqa mora biti adekvatno zastupqena. verom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo gde je ve- Za nove stambene komplekse, planirane na neizgra|enom liki priliv novih stanovnika (nova naseqa i blokovi u rub- terenu, opremawe naseqa objektima obaveznog nivoa izvr- nim zonama). Za nove stambene komplekse planirane na neiz- {iti prema maksimalnim normativima. ga|enom terenu, opremawe naseqa pred{kolskim ustanovama Prostori definisani ovim planom za javne namene od- izvr{iti prema maksimalnim normativima. U objektima de- re|ene kategorije, kao ste~ene obaveze prethodne regulaci- ~jih ustanova dozvoqene su iskqu~ivo namene vezane za de~je one razrade, ukoliko naknadne provere to pokaù, mogu ustanove propisane zakonom i drugim propisima. promeniti prvobitnu namenu ali iskqu~ivo u okviru gru- Objekti de~jih ustanova mogu se transformisati u pe javnih slu`bi. Izgradwa objekata javnih slu`bi koje objekte iste ili sli~ne namene u kategoriji javnih slu`bi finansira privatni sektor mogu}a je i izvan utvr|ene pod uslovom da se ne umawuju dostignuti standardi de~je mreè. Ostali objekti iz kategorije standardnih i unikat- za{tite na tom podru~ju. nih ustanova (sredwe obrazovawe, ustanove kulture grad- Veli~ina de~je ustanove (kapacitet) ograni~en je na skog nivoa, ustanove socijalne za{tite, sakralni objekti 270 mesta. Objekat i parcela treba da zadovoqe normative i prostori i dr.), kao i sadràji koji se razvijaju u okvi- 6,5–7,5 m² BGP/detetu, a parcela 15,0–18,0 m² zemq./detetu ru specijalizovanih centara (visoko obrazovawe, nauka i pri ~emu }e se raditi na uskla|ivawu sa normativima EU. zdravstvo, duhovni centri, kompleksi sporta i rekreacije) U ciqu boqe opsluènosti predlaù se depandansi DU grade se i ure|uju prema posebnim programima, a razra|uju (grupe do 80 dece sa obezbe|enom slobodnom povr{inom od urbanisti~kim projektima ukoliko se radi o ve}im objek- 8,00 m²/detetu) u bliskom okruèwu, u okviru stambenih tima i kompleksima. blokova i drugih odgovaraju}ih zelenih povr{ina blokova. Parkirawe i garaìrawe obezbediti van kompleksa pred- 4.6.4. Lokacije i kompleksi javnih slu`bi {kolske ustanove, a prema op{tim uslovima za parkirawe U GP identifikovane su i planirane slede}e lokaci- za javne slu`be. Uslovqava se ograni~avawe spratnosti na je i kompleksi za javne slu`be: maks. P+1. Sastavni deo funkcije i likovnosti objekata – de~je ustanove, je ozelewavawe kompleksa. Za kompaktne blokove u cen- – osnovne {kole, tralnoj zoni treba preispitati navedene normative defi- – oblast obrazovawa – standardni nivo, nisane zakonom u smislu wihovog smawivawa – zbog ogra- – ustanove primarne medicinske za{tite, ni~enih prostornih mogu}nosti. – ustanove socijalne za{tite, – specijalizovana zdravstvena za{tita, Tabela 57: – specijalizovani centri, Rekapitulacija potrebnih kapaciteta – ambasade, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – verski objekti i wihovi centri, i Objekat m²/korisniku 6,5–7,5 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – kultura – rejonski (naseqski) sadràj. Kapacitet maks. 270 dece 4.6.5. De~je ustanove –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela m²/korisniku 15–18 De~je ustanove su objekti organizovanog boravka, vaspi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– tawa, obrazovawa i zdravstvene za{tite dece pred{kol- Spratnost P+1 skog uzrasta. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Iako na teritoriji Generalnog plana Beograda ima 211 van parcele objekata de~jih ustanova (45% kombinovanih ustanova, 30% Parking mesto na m² objekta ili zap. –––––––––––––––––– vrti}a i 25% jaslica), uo~en je mawak kapaciteta i preop- 100 tere}enost postoje}ih ustanova. Najugroènija su podru~ja ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 58: Stepen infrastrukturne opremqenosti objekta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija ki{na Elektro Telefon Toplovod ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– + + + +++ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.6.6. Osnovne {kole neretko na vi{e mesta, {to vaì i za sportsko-rekreativ- Osnovne {kole su vaspitno-obrazovne devetogodi{we ne prostore uz objekte obrazovawa. ustanove koje treba da obezbede potpuni obuhvat mladih od U okviru mreè postoje}ih {kola izvr{iti preraspo- 7 do 14 godina u pribli`no istim uslovima nastave i bo- delu kako bi se za uzrast á–áâ razreda obezbedila pe{a~ka ravka dece. Planira se da do 2006. godine celodnevnim bo- distanca (300–600 m), dok bi se stariji razredi upisivali ravkom bude obuhva}eno 30%, a do kraja planskog perioda u {kole na ve}oj udaqenosti. Mogu}a je dogradwa sala za najmawe 66% u~enika. fizi~ko vaspitawe, otvorenih terena, kao i dogradwa jed- Na teritoriji Generalnog plana Beograda postoje 143 ne etaè radi poboq{awa uslova nastave i ostvarenih osnovne {kole, od ~ega je 35 specijalnih. Ve}ina objekata normativa. nije modernizovana niti tehni~ki prilago|ena zahtevima Za locirawe novih {kola treba koristiti one loka- savremenog obrazovawa. Interesovawe za pojedine struke i cije koje su utvr|ene vaè}om planskom regulativom sa zanimawa je promeweno. Nastava se odvija u vi{e smena i proverom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo Broj 27 – 948 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. gde je veliki priliv novih stanovnika (nova naseqa i na- povr{ina za fizi~ke aktivnosti, {kolski vrt i deo tere- seqa u rubnim zonama). Za nove stambene komplekse, plana rezervisan za neophodno pro{irewe kapaciteta {kole. nirane na neizgra|enom terenu, opremawe naseqa objek- Za potrebe zaposlenih i posetilaca u granicama parcele tima osnovnih {kola izvr{iti prema maksimalnim vred- obezbediti parkinge za 10% radnika. nostima normativa. Za kompaktne blokove u centralnoj zoni treba preispi- Prema vaè}im zakonskim propisima, optimalan kapa- tati navedene normative definisane zakonom, u smislu citet {kole je 24 odeqewa, {to se za uslove Beograda sma- wihovog smawivawa, zbog ograni~enih prostornih mogu}- tra minimumom (raspon je 24 do 40 odeqewa). Zemqi{te se nosti, tj. prilagoditi normative i kapacitete novim prora~una sa 20–25 m²/u~eniku u smeni (2,15–2,7 m²/po stanov- menama u vaspitno-obrazovnom sistemu (devetorazrednoj niku gravitiraju}eg prostora), {to obezbe|uje izgradwu O[, sredwoj {koli u transformaciji)...

Tabela 59: Rekapitulacija potrebnih kapaciteta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekat: m²/korisniku 6,5–7,5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekat: m²/stanovniku gravitiraju}eg podru~ja 0,4 – 0,64 (1,5 smena) 0,6 – 0,96 (1 smena) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Kapacitet 24 – 40 odeqewa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela m²/korisniku min. 25 m² /u~eniku u jednoj smeni ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela m² /stanovniku gravitiraju}eg podru~ja 1–2 (1,5 smena) 1,5–3,0 (1 smena) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Spratnost P+2 (P+3) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parking mesto na m² min. broj zaposlenih na parceli za 10% zaposlenih –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 60: Stepen infrastrukturne opremqenosti objekta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija ki{na Elektro Telefon Toplovod ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– + + + +++ –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.6.7. Oblast obrazovawa – standardni nivo specijalizovanih visoko{kolskih centara mogu}e i po- Na nivou standardnih javnih slu`bi oblast obrazovawa èqne i druge kompatibilne namene: nau~no-istraìva~- ~ine ustanove sredweg obrazovawa i vaspitawa osnovane ke ustanove, studentski domovi i internati, sportsko-re- kao gimnazije, sredwe i umetni~ke {kole (u trajawu od kreativni poligoni i prate}i komercijalni, ugostiteq- ~etiri godine), stru~ne {kole (u trajawu od tri godine) i ski i zabavni sadràji. vi{e {kole (od dve do tri godine {kolovawa), specijali- Postoje}e lokacije vaspitno-obrazovnih ustanova mogu zovane javne ustanove visoke {kole u sastavu Beogradskog se transformisati u okvirima iste delatnosti ukoliko se univerziteta i grupacije AAOM. pri tome zadovoqe osnovni urbanisti~ko-tehni~ki para- Na teritoriji GP ima 45 sredwih {kola, 16 vi{ih metri i propisi utvr|eni zakonskom regulativom. {kola od kojih samo 10 imaju svoje objekte i tri univerzi- Pod pretpostavkom da }e 50–80% populacije od 7 do 15 teta koji koriste 35 objekata. Izme{tawe nekih od fakul- god. poha|ati sredwe {kole, utvr|ene su i potrebe za pro- teta na nove lokacije nije realizovano (Elektrotehni~ki, storom: deo biv{eg Prirodno-matemati~kog fakulteta i Veteri- – pod u~ionicama 2 m²/u~en. narski fakultet), a i daqe ostaje aktuelna ideja formira- – ukupno izra|enog m² BGP 10–12 m²/ u~en. u smeni wa univerzitetskih centara na lokacijama na Novom Beo- – {kolski kompleks 15–30 m²/u~en. u smeni gradu i u zonama nau~no-istraìva~kih centara. Kod dimenzionisawa novih i rekonstrukcije postoje- Za planiranu izgradwu novih obrazovnih kompleksa }ih visoko{kolskih centara primewiva}e se normativ od treba preispitati lokacije javnih namena koje su utvr|ene 14 do 18 m²/studentu korisnog izgra|enog prostora. vaè}om planskom dokumentacijom, a koje nisu realizova- Kod dimenzionisawa parcele fakulteta javqaju se dva ne. Ukoliko se pokaè da je mogu}a prenamena, koristiti osnovna tipa: ih za komplekse koji nisu teritorijalno uslovqeni. Na te- a) lokacije u kompaktno izgra|enom tkivu, gde }e se po- ritoriji Generalnog plana, a posebno Novog Beograda, po- {tovati urbanisti~ki pokazateqi te zone i stoji vi{e slobodnih lokacija ovog tipa. Mreù sredwih {kola treba ravnomerno distribuirati b) u novoformiranim centrima i re|e nasle|enim de- na ekspanzivnim pravcima prostornog razvoja grada (zona lovima grada, gde se moè primeniti standard 35–40 Trgova~ke i Kneza Vi{eslava, Cerak i Vidikovac, prosto- m²/studentu. ri Zemuna – Gorweg grada, blokovi uz ulicu Jurija Gagari- Zavisno od toga da li je lokacija u gusto izgra|enom de- na na Novom Beogradu, stambena zona Mitrovo brdo, potez uz lu grada sa dobrom opsluèno{}u JP, ili je organizovana stambenu aglomeraciju Kalu|erica -Vin~a – Le{tane). na periferiji, planira se 1 PM na 5–10 (20) studenata. U okviru kompleksa {kola treba predvideti propisi- Parkirawe obezbediti sa 40% potrebnih mesta u okviru ma utvr|ene sadràje, s tim {to su u granicama kompleksa svoje parcele. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 949

Tabela 61: Rekapitulacija potrebnih kapaciteta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sredwe {kole Visoko{kolske ustanove ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekat m²/korisniku 10 – 12 m²/u~eniku u smeni 14 – 18 m²/studentu ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Kapacitet 16–32 * ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela m²/korisniku 15–30 m²/ u~eniku u smeni 35 – 40 m²/studentu ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Spratnost P – P+3 * ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 40% na parceli Parking mesto na m² objekta ili zap. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5–10 (20) studenata ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Volumen, spratnost i pripadaju}e zemqi{te diktirani su prostorno-programskim faktorima u dru{tvenim okru`ewima i potrebama.

Tabela 62: Stepen infrastrukturne opremqenosti ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija ki{na Elektro Telefon Toplovod ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– + + + +++ –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4.6.8. Ustanove primarne medicinske za{tite – za objekte 0,003–0,09 m² BGP po stanovniku grav. podru~ja, Ove ustanove sprovode osnovnu zdravstvenu za{titu za – za parcelu 0,05–0,12 m² PP po stanovniku grav. pod- sve kategorije stanovni{tva preko timova lekara – speci- ru~ja. jalista za oblast op{te medicine, pedijatrije, ginekolo- Rasponom se kontroli{e stepen pokrivenosti kako bi gije, medicine rada i stomatologije, a formirane su od: je- se obezbedio pribli`no jednak komfor pruàwa usluga dinice doma zdravqa (opsluùje podru~je op{tina sa svim stanovnicima podru~ja GP. Veli~ina doma i wegovog 30.000–80.000 stanovnika u radijusu 2–2,5 km), zdravstvene ogranka }e zavisiti u budu}nosti od demografske i pato- stanice (locirane u ve}e ili od centralnog objekta udaqe- lo{ke strukture i planirawa zdravstvene za{tite na ma- nije mesne zajednice), ambulante u re|e izgra|enim delovi- kronivou. Za nove stambene, kao i radne komplekse, plani- ma grada i jedinice medicine rada vezane za pojedine rad- rane na neizgra|enom terenu, opremawe naseqa objektima ne zone ili grupacije delatnosti. ustanova primarne za{tite izvr{iti prema maksimalnim Mreà objekata osnovne zdravstvene za{tite (135 normativima. Unutar parcele obezbediti prostor za punktova) relativno ravnomerno pokriva gradsku teri- 20–25% parking mesta u odnosu na broj zaposlenih. toriju, ali postoji potreba poboq{awa opremqenosti i pove}awa kapaciteta u zonama koje su posledwih deceni- Tabela 63: ja imale intenzivan razvoj i ekspanziju stanovni{tva. Rekapitulacija potrebnih kapaciteta Postoje}i objekti domova zdravqa i drugih objekata pri- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– marne za{tite mogu se, u ciqu postizawa boqeg funkci- Objekat m²/gravitiraju}eg stanovnika 0.003–0,09 onisawa, transformisati i unaprediti. Kao jedan od –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– vidova moè se obezbediti formirawe mobilnih zdrav- Kapacitet P+1 – P+2 * stvenih ekipa u perifernim delovima niskih gustina –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– naseqenosti. Parcela m² /stanovn. gravitiraju}eg podru~ja 0,05–0,12 Za lokacije novih ustanova primarne medicinske za- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– {tite treba koristiti one lokacije koje su utvr|ene vaè- Spratnost P+1 – P+2 }om planskom regulativom za javnu namenu, sa proverom ka- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– paciteta, a prioritet u realizaciji je tamo gde je veliki na parceli Parking mesto na m² objekta ili zap. ––––––––––––––––––– priliv novih stanovnika (nova naseqa i blokovi u rubnim 20–25% zaposlenih zonama) i u postoje}im naseqima sa velikim optere}ewem –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ustanova primarne medicinske za{tite. * Volumen, spratnost i pripadaju}e zemqi{te diktirani su Dimenzionisawe doma zdravqa i wegovih organizacio- prostorno-programskim faktorima u dru{tvenim okruèwima nih jedinica je preko standarda: i potrebama.

Tabela 64: Stepen infrastrukturne opremqenosti ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija ki{na Elektro Telefon Toplovod ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– + + + +++ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 27 – 950 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

4.6.9. Ustanove socijalne za{tite Potrebno je pove}awe kapaciteta i poboq{awe uslova sme{taja u ustanovama socijalne za{tite, raznovrsnost mo- Ustanove socijalne za{tite podrazumevaju objekte za sme- daliteta i ponude prostornog organizovawa za ekonomski {taj dece bez roditeqskog starawa, domove za stare, {kole i razli~ite kategorije korisnika, organizovawe sistema ustanove za retardirana lica, centre za socijalni rad, ko- centara za socijalni rad na perifernim zonama, sa niìm lektivne centre i izbegli~ke kampove, dnevne centre i sl. tro{kovima izgradwe, jeftinijim tro{kovima ìvqewa, Najve}i deficit je u ustanovama za za{titu starih, nepo- ekolo{ki pogodnijih, uz ja~awe specijalizovanih zdrav- kretnih lica, kao i u ustanovama za sme{taj invalidne dece, stvenih slu`bi na tim podru~jima. a potrebe se mogu re{iti samo izgradwom novih kapaciteta U sadràjima lociranim u tri gradska jezgra i drugim jer trenutni kapacitet, broj od 36 punktova (~etiri de~ja, 14 gusto izgra|enim delovima centralne zone propisana ve- op{tih, 10 dnevnih, osam za stara lica) i kvalitet prostora li~ina kompleksa po korisniku moè se smawiti na real- na teritoriji Beograda ne odgovaraju potrebama. no dostupnu meru.

Tabela 65: Rekapitulacija potrebnih kapaciteta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Punktovi socijalne za{tite Domovi socijalne za{tite ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekat m²/korisniku 3 m²/korisniku 20 – 25 m²/korisniku ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Kompleksa m²/korisniku 5 m²/korisniku 40 – 50 m²/korisniku ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Spratnost P – P+3 * –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 66: Stepen infrastrukturne opremqenosti ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija ki{na Elektro Telefon Toplovod ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– + + + +++ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.6.10. Specijalizovana zdravstvena za{tita objekata stacionarne zdravstvene za{tite. U fazi struktu- Ovom kategorijom standardnih javnih slu`bi u zdrav- ralnih transformacija na lokacijama se mora zadràti stvu obuhva}ene su: op{te bolnice, specijalne bolnice, primarna namena eventualno dopuwena sadràjima koji klinike, medicinski centri, specijalni zavodi, insti- funkcionalno zaokruùju delatnost zdravstvene ustanove. tuti i klini~ko-bolni~ki centri. Na teritoriji Gene- U celini posmatrano za Beograd bi vaìli slede}i ralnog plana Beograda ima sedam klini~ko-bolni~kih standardi: centara i 25 specijalizovanih bolnica i instituta, ~ije – 9–12 boln. posteqa/000 stanovnika bi kapacitete i opremqenost trebalo poboq{ati. Kli- – 25–40 m² BGP/1 bolesn. posteqi ni~ki centar Srbije i kompleks specijalizovane zdrav- – 80–150 m² PP/1 bolesn. posteqi stvene ustanove VMA pripadaju ovoj grupi, ali su zbog ve- Spratnost i arhitekturu objekata vratiti u humane li~ine i posebnog karaktera izdvojeni u specijalizova- srazmere kako u pogledu unutra{weg prostora, tako i kod ne zdravstvene centre. organizacije parcele. Prema u praksi primewivanim Po vaè}im propisima svrstane su u dve grupe: standardima, za op{ti tip specijalizovanih zdravstve- – bolnice, zavodi, klinike, instituti, zdravstveni cen- nih ustanova 20% parcele je pod zgradama, 15% su komu- tri, klini~ko-bolni~ki centri, Klini~ki centar Srbije nikacije i dvori{ta, 60% su parkovske povr{ine, 5–10% i apotekarske ustanove, i za potrebe rehabilitacije i pro{irewa kapaciteta. Unu- – drugi oblici obavqawa zdravstvene delatnosti (pri- tar kompleksa ve}ih stacionarnih zdravstvenih centara vatna praksa): dispanzeri i klinike. treba obezbediti 1 PM na 4–6 bolni~kih posteqa. Obez- Dono{ewem novih organizacionih mera i wihovom bediti prikqu~ewe na vodovod, kanalizaciju, elektro i primenom rekonstruisa}e se i poboq{ati postoje}i fond TT mreù i grejawe.

Tabela 67: Rekapitulacija potrebnih kapaciteta ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekat m²/korisniku 25 – 40 m²/bol. post. 9–12 bol. posteqa/1000 stanovnika ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela m²/korisniku 80 – 150 m² /bol. posteq. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela m² /stanovn. gravitiraju}eg podru~ja 0,05 – 012 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Spratnost * ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na parceli Parking mesto na m² objekta ili zap. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4 – 6 bol. posteqa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pod objektima 20% parcele ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Komunikacije 15% parcele ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zelenilo 60% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rezerva 5% ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Volumen, spratnost i pripadaju}e zemqi{te diktirani su prostorno-programskim faktorima u dru{tvenim okru`ewima i potrebama. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 951

Tabela 68: Stepen infrastrukturne opremqenosti ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vodovod Kanalizacija fekal. Kanalizacija ki{na Elektro Telefon Toplovod ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– + + + +++ ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.6.11. Specijalizovani centri – Zemun – Kara|or|ev trg, Glavna ulica sa svojim ogran- Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalne cima, celine koje koncentri{u objekte jedne delatnosti, ali mo- – blokovi du` Bulevara Jurija Gagarina – gde dolazi do gu predstavqati i skup srodnih komplementarnih funkci- preplitawa i javnih slu`bi i funkcija komercijalnih de- ja makroregionalnog i republi~kog zna~aja kao {to su: latnosti. – visoko{kolski centri u kombinaciji sa nau~nim 2. Istorijsko-kulturni centri ustanovama, – za{ti}eni kompleks Beogradske tvr|ave se rekonstru- – specijalizovani zdravstveni centri – kompleksi spe- i{e i dobija sadràje namewene kulturno-obrazovnim i cijalisti~ko-konsultativne i stacionarne zdravstvene za- zabavnim manifestacijama sa prate}im programom, {tite sa srodnim institucijama socijalne za{tite. – Spomen-park „Jajinci”, Ovi prostori imaju status javnih povr{ina a ve}ina je – kompleks arheolo{kog nalazi{ta „Vin~a”, od op{teg interesa. Ne iskqu~uje se mogu}nost formira- – Staro sajmi{te, wa ovih centara i kao privatnih preduze}a sa povr{inama – kompleks etnoparka na Avali. kompleksa koje nemaju javni karakter, ali po pravilu izvan centralne zone grada. Specijalizovani centri razvija}e se 3. Visoko{kolski vaspitno-obrazovni centri u okviru postoje}ih i planom predvi|enih kompleksa a u Zadràvaju se u svojim granicama postoje}i univerzi- skladu sa programima razvoja pojedinih oblasti. tetski i fakultetski kompleksi utopqeni u tkivo op{te- Generalnim planom planirano je vi{e lokacija za spe- gradskih funkcija: SC „Studentski trg”, „Bulevar – Vukov cijalizovane centre, bez blièg odre|ivawa wihove pri- spomenik”, „Zemun – Centar”, Banovo brdo – Ko{utwak, zo- rode. Namena specijalizovanog centra kompatibilna je sa na Vojvode Stepe – Jove Ili}a i Botani~ka ba{ta „Jevre- stanovawem, komercijalnim centrima, proizvodnim zona- movac”. Daqe se kompletiraju ili grade novi: ma i moè se u planskoj razradi planirati i na povr{ina- – kompleks „Torlak”, uz Avalski put, ma ovih namena. – Blok 39, izme|u ul. Omladinskih brigada, Bulevara Specifi~no organizovani i usmereni specijalizovani umetnosti i Bulevara Arsenija ârnojevi}a u Novom Beo- centri mogu da se organizuju i u okviru zona za sport i re- gradu, kreaciju, saobra}ajne i komunalne zone, poqoprivredne – Blok 32 (naspram wega), interpolacija fakultetskog povr{ine i druge povr{ine ukoliko je wihov karakter i kompleksa uz postoje}e blokove stanovawa, intenzitet kori{}ewa prostora takav da poboq{ava – Blok 67 na Novom Beogradu. osnovnu namenu. Novim visoko{kolskim centrima mogu}e je prikqu~i- 4. Nau~ni centri ti vi{e i sredwe {kole i sadràje |a~kog i studentskog U okviru ve}ih koncentracija nau~nih ustanova formi- standarda (internate, domove, sportske terene), kao i ma- raju prostorno se zaokruèni nau~ni centri. Oni sadrè we nau~ne – proizvodne jedinice srodne delatnosti. i potrebne elemente za edukaciju, eksperimentalne i pro- Planirane namene }e se graditi i ure|ivati prema po- motivne aktivnosti za svoje specifi~ne oblasti, sa nu- sebnim programima. Ure|ivawe kompleksa treba da bude `nim sadràjima internatskog ili drugog dopunskog pro- prilago|eno osnovnoj funkciji centra. Poèqno je da se grama: po obodu na|u atraktivni op{tegradski sadràji da bi se – kompleksna celina Zemun poqa (batajni~ki razvojni obezbedila kompaktna struktura grada. Pri formirawu pravac); novih specijalizovanih centara optimalno u~e{}e zele- – kompleks Instituta za nuklearne nauke „Vin~a“; nih povr{ina je 40% od ukupne povr{ine kompleksa, pri – Institut „Mihajlo Pupin” i opservatorija „Zve- ~emu ih treba prilagoditi raspoloìvom prostoru i vrsti zdara”; specijalizovanog centra. – Institut „Jaroslav êrni” u Pinosavi; Planirati visok procenat zelenih povr{ina i univer- – Vojnotehni~ki institut u @arkovu; zitetskog kampusa pri istraìva~kim centrima, u sredwoj – kompleks „Torlak”, Vo`dovac; i perifernoj zoni grada, uz domove starih, verske objekte – kompleksi novih centara na Novom Beogradu (Blok 67-a). u specijalizovanim zdravstvenim centrima. Uz pomo} zele- Ve}e koncentracije ustanova prostorno se integri{u u nila i bioinèwerskih mera treba re{avati vizuelne linearne centre du` ul. Vojvode Stepe, Bulevara vojvode konflikte sa susednim namenama, kao i za{titu od pra{i- Mi{i}a, Du{anove u Zemunu itd. ne i buke. Parkirawe i garaìrawe re{ava}e se na parce- 5. Klini~ko-bolni~ki centri li kao otvorena ili pokrivena povr{ina za stacionarni saobra}aj. Normativi kojima se ra~unaju wihovi kapacite- Ovi subregionalni zdravstveni centri razvijaju se kao ti bi}e predmet programa celine specijalizovanog centra. moderni, savremeno organizovani, sa objediwenom poli- Postoje}i i planirani specijalizovani centri su: klini~kom i stacionarnom zdravstvenom slu`bom u okviru gravitacionih celina: 1. Dràvna uprava, odbrana, dru{tvene, verske i poli- – Klini~ki centar Srbije na Vra~aru, ti~ke organizacije – KBC „Zvezdara”, – Trg Nikole Pa{i}a, Pionirski park (Dvorska ba- – KBC „Dediwe”, {ta), Bulevar kraqa Aleksandra do Pravnog fakulteta, – KBC „Beànijska kosa”, – potez Slavija – Bulevar JNA – Vra~arki plato, – KBC „Zemun”, – Savski amfiteatar sa koridorima Nemawine i Kne- – novi SZC za podru~je ibarskog razvojnog pravca u zo- za Milo{a ul., ni atara @eleznika, – Sajmi{te – Sewak, – novi gerontolo{ki centri u okviru kompleksa odre- – Novi Beograd – zone poslovnih i javnih funkcija u |enih za primarnu ili specijalizovanu zdravstvenu za{ti- centralnom jezgru (blokovi 31, 32), tu, kao prioritet u otklawawu deficita. Broj 27 – 952 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

4.6.12. Ambasade centu vernika najzastupqenija, iskazala je svoje potrebe za Ambasada je zvani~ni predstavni~ki sadràj jedne dr- povr{inom objekata oko 0,10 m² po stanovniku gravitaci- àve u drugoj, u kojoj se obavqaju osnovne diplomatske ak- onog podru~ja parohijske op{tine i parcelom od 0,3–0,5 tivnosti. Pored prostora namewenog ambasadoru i zapo- m²/stanovniku. Ukoliko je to sedi{te vi{eg reda u verskoj slenom osobqu, ona obezbe|uje povr{ine za posetioce, ce- hijerarhiji, povr{ina parcele se pove}ava za 120–150% u remonijalne funkcije, poslovne funkcije i druge, sa ve- odnosu na nivo parohije. }im stepenom bezbednosti. Kompleks ambasade moè da Zavisno od makropoloàja lokacije i zahteva pojedinih ukqu~i i rezidencije ambasadora i stanove zaposlenih. konfesionalnih zajednica u pogledu organizacije pripa- [irim pojmom diplomatske aktivnosti obuhva}ene su daju}eg prostora, potrebe za povr{inama stacioniranog osnovne grupe: saobra}aja re{ava}e se pojedina~no po zahtevima, ali oba- – konzularna odeqewa, koja se bave javnim kontaktima vezno u kompleksu. i uslugama, Prioritet u sprovo|ewu Generalnog plana treba da bu- – komercijalna (trgovinska) odeqewa koja promovi{u de priprema studijskog i planskog dokumenta koji bi de- poslove svoje mati~ne zemqe, finisao posebnu mreù postoje}ih verskih objekata svih – kancelarije koje se bave politi~kim i odbrambenim zna~ajno zastupqenih konfesija, a imaju}i posebno u vidu problemima i pitawima. odre|ivawe lokacije za verske objekte i grobqa ili deo Prema iskustvenim normama, pri dimenzionisawu lo- grobqa Islamske verske zajednice. kacije se mogu grupisati na: Zemqi{te na kome se nalaze verski objekti i objekti iz – male rezidencije sa povr{inom zgrade do 300 ² na wihovog sastava ne spada u javno gra|evinsko zemqi{te, m nego pripada ostalom gra|evinskom zemqi{tu. parceli do 3.000 m², – rezidencije ~ija se korisna povr{ina kre}e u raspo- 4.6.14. Kultura nu od 300 do 800 m² na parceli do 10.000 m², – velike rezidencije ~ija je gra|evinska parcela ve}a Objekti od op{teg interesa u oblasti kulture i umetnosti (finansiranie sredstvima Republike Srbije) jesu: od 10.000 m². Pitawa lokacija novih ambasada re{avaju se u skladu sa Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Narodni muzej, propisima i posebnim sporazumima nadle`nih institucija Istorijski muzej Srbije, Etnografski muzej, Muzej savre- na raspoloìvom javnom ili ostalom zemqi{tu svih kompa- mene umetnosti, Muzej primewene umetnosti, Prirodwa~- tibilnih namena osim na javnim zelenim povr{inama (parki muzej, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture, kovi, skverovi, zeleni koridori, posebni zeleni komplek- Jugoslovenska kinoteka, Narodno pozori{te, Beogradska si) i povr{inama koje na~in i stepen za{tite iskqu~uje. filharmonija i Ansambl narodnih igara „Kolo”. Ove i Zemqi{te na kome se nalaze ambasade i kompleksi i objek- druge institucije od op{teg interesa zadràvaju postoje- ti iz wihovog sastava ne spada u javno gra|evinsko zemqi- }e lokacije. Posebni programi razvoja nadle`nih repu- {te, nego pripada ostalom gra|evinskom zemqi{tu. bli~kih organa realizova}e se na teritoriji Generalnog plana na prostorima planiranim za te namene. 4.6.13. Verski objekti i wihovi centri Ustanove kulture koje finansira grad su: pet pozori{ta (Pozori{te na Terazijama, BDP, JDP, „Zvezdara teatar”, Verske gra|evine pripadaju kategoriji javnih sadràja „Ateqe 212”, „Bo{ko Buha”, „Du{ko Radovi}”, „Pu`”, „Bi- u kojima religiozni deo stanovni{tva ispuwava duhovne tef-teatar” i „Pinokio”), „Jugokoncert”, Kulturni centar potrebe u skladu sa konkretnom konfesijom, ali istovre- Beograd, De~iji kulturni centar, Ustanova kulturno-obrza- meno treba da budu mesta pruàwa kulturno-obrazovnih ovnih delatnosti Dom omladine Beograda, pet muzeja (Muzej programa i usluga socijalnog starawa za stanovnike u svo- grada Beograda, Pedago{ki muzej, Muzej Nikole Tesle, Mu- jim sredinama i da se prilagode savremenim obavezama u zej afri~ke umetnosti, Muzej automobila), Zavod za za{titu svojoj oblasti delovawa. Mreà postoje}ih sakralnih gra- spomenika kulture Beograda, Prodajna galerija „Beograd”, |evina i wihovih pro{irenih prostora treba da se tran- Centar za likovno obrazovawe, ~etiri bibliote~ke ustanove sformi{e, zavisno od propisivawa utvr|enih mera i pro- (Biblioteka grada Beograd, „Milutin Boji}”, „Vlada Aksen- grama samih konfesionalnih zajednica. tijevi}”, „Dimitrije Tucovi}”) i Centar za kulturu i obraz- Na teritoriji Generalnog plana registrovane su broj- ovawe Rakovica. Planira se zadràvawe i wihov daqi razne lokacije namewene sakralnim objektima odre|ene pret- voj i unapre|ivawe kako bi se obezbedila: hodnom regulacionom razradom. Nove lokacije }e se defi- – boqa dostupnost kulturnih dobara, aktivnosti i nisati budu}om regulacionom razradom ili urbanisti~- stvarala{tva kroz funkcionalno primeren prostorni kim projektom na osnovu slede}ih funkcionalnih, lokaci- razme{taj institucija kulture na svim nivoima: od centa- onih i ambijentalnih uslova: ra stambenih aglomeracija do unikatnih (elitnih) sadr- – generalna podobnost mesta (broj i koncentracija ver- àja lociranih u delovima istorijskog jezgra Beograda i nika, gravitaciono podru~je, veza sa sadràjima centara, Zemuna, saobra}ajna pristupa~nost), – odrìvost sadràja kulture u centralnim zonama, bez – karakter funkcionalnog okruèwa (mesta gde se su- obzira na pritisak komercijalizacije, sti~u kretawe i interes ìteqa, u blizini sadràja koji – mogu}nost transformacije postoje}ih sadràja u im po tradiciji, funkciji i obele`ju pripadaju), okvirima istih kategorija, – povezanost sa ambijentalnim i prirodnim celinama, – fleksibilnost u kori{}ewu postoje}ih kapaciteta, – vizure i sagledivost u slici kraja. ukqu~uju}i i sportsko-rekreativne i turisti~ko-zabavne U sastavu parcele verskog objekta, pored bogomoqe, tre- objekte i prostore, i ba obezbediti prostor za izgradwu prate}ih sadràja: – mogu}nost razvoja svih oblika samodelatnosti na ni- upravno-administrativnih sadràja, dru{tvene prostori- vou {kola, centara lokalne samouprave i poslovno-pri- je u centrima sa ve}im gravitacionim zale|em (30.000– vrednih zona. 50.000 stanovnika) i sedi{tima arhijerejskog namesni- U razdobqu do 2021. prioritet dobijaju: {tva, biskupskih sedi{ta i sl. Sadràje kompletirati sa – dogra|ivawe postoje}ih i formirawe novih poliva- obrazovno-kulturnim, rezidencijalnim i prate}im (komer- lentnih struktura u okviru gradskih centara, cijalnim) izgra|enim prostorom i slobodnim povr{inama – formirawe muzejsko-kompleksnih celina i obezbe- za odmor i rekreaciju. |ivawe adekvatnih depoa za sme{taj eksponata, Normativi za dimenzionisawe povr{ina za sakralne – izgradwa objekata opere i baleta, i ustanove, centre i objekte zavise od toga o kojoj se konfe- – kori{}ewe starih privrednih, komunalnih i vojnih sionalnoj zajednici radi. Pravoslavna crkva, koja je u pro- objekata za transformaciju u sadràje kulture. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 953

Ustanove od najvi{eg zna~aja za razvoj kulture u Beo- 28. zona @elezni~ki trg (bolnica „Sveti Sava”), gradu i Srbiji (nacionalni muzeji, pozori{ta, opera, ba- 29. zona „Mostara”, let, biblioteke, kinoteke, nacionalne galerije, Muzej sa- 30. zona „ [e}erane”, vremene umetnosti i druge nove uporedive institucije), 31. zona Dediwe á, mogu da se unapre|uju i grade na povr{inama svih namena, 32. zona Sewak á, ukqu~uju}i i zelenilo, uz odgovaraju}e stru~ne i javne pro- 33. zona hale „Pionir”, vere, pogodnosti lokacije i re{ewa. 34. zona Staro sajmi{te, U dimenzionisawu ukupnih potreba primewuju se slede- 35. zona centralnih blokova 25 i 26 u Novom Beogradu, }e orijentacione vrenosti: 36. zona okoline Bloka 9a u Novom Beogradu, 37. zona okoline Bloka 39 u Novom Beogradu, Tabela 69: 38. zona 66 i 67 Novi Beograd â (blokovi 66, 67, 67a i Kapaciteti objekata kulture okolina), –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 39. zona Beànijska kosa, Normativ 40. zona Gardo{ – kula i letwa pozornica, Kategorija ––––––––––––––––––––––––––––––––– 41. zona Zemun – Tvorni~ka ulica, Kapacitet na 1.000 stan. m² gr.pov./kapac. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 42. zona Zemun – Kej oslobo|ewa, á. Polifunkcionalni 43. zona Stara kapetanija, kulturno-obrazovni 44. zona Top~ider, centar 10 sedi{ta 4,6 m² 45. zona Zvezdara, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 46. zona Dunava – novo ostrvo na levoj obali, i áá. Bioskopi i pozori{ta 14 sedi{ta 5 m² 47. zona Avala. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ááá. Biblioteke 4.7. Sport i sportski objekti i kompleksi i ~itaonice 2.000 kwiga 0,012 m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sport je definisan kao: sportsko obrazovawe (obu~avawe u fizi~kom ve`bawu, razvoj fizi~kih sposobnosti i Zbog izraène centralne funkcije treba da su zadovo- sticawe sportskih navika); takmi~arski sport (aktivno- qeni visoki kriterijumi u arhitekturi i uspostavqen dosti usmerene na postizawe sportskih rezultata); rekrea- bar odnos sa neposrednim gra|evinskim okruèwem. Povr- tivni sport (sportske aktivnosti usmerene na rekreaciju {ine stacionarnog saobra}aja re{avati na svojoj parceli koja se izvodi samostalno ili u sportskim i drugim orga- ili na za to namenski rezervisanim povr{inama u sused- nizacijama, kao i {kolska sportska takmi~ewa (sportska nim blokovima. takmi~ewa u~enika i studenata). Za pozori{ta, bioskope i koncertne dvorane treba Sportski objekat je gra|evina, odnosno prostor (gra|e- obezbediti jedno parking mesto (25–30 m) na sedam sedi- {ta, a za druge institucije kulture projekcije }e se radi- vinski objekat, odnosno wegov deo ili ure|ena povr{ina), ti zavisno u kojoj se zoni grada nalaze. namewen za sportske aktivnosti, koji moè da ima prate- U granicama kompleksa dozvoqeni su svi radovi, kao i }i prostor (sanitarni, garderobni, spremi{ni, gledali- na povr{inama sa drugim namenama (ru{ewe, izgradwa, do- {ni i drugi) i ugra|enu opremu (gra|evinsku i sportsku). gradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptaci- 4.7.1. Postoje}e stawe ja), uz strogo po{tovawe uslova i programa razvoja nadle- `nih institucija za ovu delatnost (ministarstva, zavodi Materijalnu bazu i potencijal za daqi razvoj, kako ama- za za{titu spomenika i sl.). terskog i vrhunskog sporta, tako i sportsko-rekreativnih aktivnosti gra|ana svih uzrasta, na teritoriji 16 beograd- 4.6.15. Primarne zone za razvoj javnih objekata izuzetnog skih op{tina ~ini 17 sportsko-rekreativnih centara, oko gradskog i nacionalnog zna~aja (pregled lokacija ozna~enih 600 objekata i oko 1.000 terena i borili{ta za razli~ite u Generalnom planu na karti) jesu: sportove. Ukupna povr{ina sportskih objekata i terena kra- 1. zona Mawe`, jem 1996. godine u Beogradu iznosila je oko 2.046.300 m². Po 2. zona Cvetni trg, vrstama sportskih aktivnosti najvi{e su zastupqeni fud- 3. zona Trg republike, balski tereni (20%) i tereni za tenis (20%), a slede tereni 4. zona Terazijska terasa, za ko{arku (18%). Od svih vrsta podloga najvi{e je zastu- 5. zona Slavija, pqena trava (74%). Tehni~ka opremqenost postoje}ih sport- 6. zona Svetosavski plato, skih objekata uglavnom ne zadovoqava potrebne standarde jer 7. zona Kosan~i}ev venac – gorwi plato, je najve}i broj sportskih centara i objekata izgra|en do 8. zona Kosan~i}ev venac – dowi plato, 1976. godine. Stawe sportskih terena i objekata izraèno u 9. zona pristani{te na Savi („Beton hala”), m² po pojedinim op{tinama ne zadovoqava potrebe potenci- 10. zona Pariske ulice, jalnih korisnika. Od ostalih sportskih povr{ina, postoji 11. zona Raji}eve ulice, 211 sportskih sala u sastavu {kolskih ustanova, {to, prema 12. kompleks „Beko” na Dor}olu, raspoloìvim podacima, ukazuje da oko 22% {kola nemaju 13. zona marina „Dor}ol” i Stara centrala, svoju sportsku salu, te imaju potrebu za kori{}ewem raspo- 14. kompleks GSB na Dor}olu, loìvih sportskih objekata u najblièm okruèwu. 15. zona Cviji}eve ulice, Izuzimaju}i izgradwu nekoliko objekata u privatnom 16. zona Crveni krst, sektoru i sportske hale „Limes” na Novom Beogradu, moè 17. zona Skadarlija (Stara pivara), se zakqu~iti da je u proteklom vi{egodi{wem periodu ne- 18. zona Kara|or|eve ulice, povoqna ekonomska situacija onemogu}ila izgradwu zna- 19. kompleks Kneza Milo{a – Takovska, ~ajnih i sportskih objekata (atletski stadion, velodrom, 20. zona Nemawina – gorwi deo, autodrom, golf tereni, potrebne sportske hale i dvorane i 21. zona Nemawina – dowi deo, dr.), a rezultirala je uru{avawem prostorne, funkcional- 22. zona Kneza Milo{a uluce, ne i tehni~ke opremqenosti postoje}ih sportsko-rekrea- 23. zona Savsko pristani{te, á deo, tivnih objekata tako da su na gotovo svim zna~ajnim objek- 24. zona Dowi Kalemegdan, tima potrebne mawe ili ve}e opse`ne intervencije da bi 25. zona Savski amfiteatar á deo, se u skladu sa me|unarodnim standardima doveli u stawe 26. zona Savski amfiteatar áá deo, spremnosti za odràvawe vrhunskih takmi~ewa, treninga 27. zona Klini~ko-bolni~ki centar, i kondicionih priprema. Broj 27 – 954 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

4.7.2. Ciqevi li~itim vidovima rekreacije i sportova na vodi. Planira Osnovni ciqevi su: se i organizacija SRC u zale|u Maki{kog poqa, SRC na – obezbe|ivawe mreè raznorodno opremqenih i ure|e- Mili}evom brdu, mogu}eg prostora rezervisanog za golf nih sportskih objekata i prostora za masovnije ukqu~iva- izme|u planirane obilaznice i naseqa Ru{aw i izme|u na- we stanovnika u sportsko-rekreativne aktivnosti, seqa Kote` i Bor~a (ukupno 200 ha, koji su prikazani kao – wihova ravnomernija distribucija u prostoru, povr{ine za sport i rekreaciju), atletskog kompleksa i – ja~awe komparativnih prednosti Beograda unapre|i- SRC u Novom Beogradu (iza naseqa u ul. Dr Ivana Ribara) vawem kvaliteta prirodnih potencijala ({ume, jezera, le- i turisti~ko-rekreativnog kompleksa Srema~ki rt (28 ha). kovite vode, kulturno-istorijski sadràji i dr.) za razno- U prvom planskom periodu razvoj sportsko-rekreativ- vrsne oblike rekreativnih aktivnosti (lov, ribolov, turi- nih objekata treba usmeriti ka rekonstrukciji, obnovi, do- zam, {kole sportova, kampusi i sl.), gradwi postoje}ih kapaciteta i to tako da objekti koji ve} – o~uvawe, pro{irewe i revitalizacija, podizawe ni- imaju za to preduslove dovedu do standarda propisanih za voa kvaliteta i tehni~ke opremqenosti postoje}ih sport- me|unarodna takmi~ewa, a ostali da pruè mogu}nost kva- skih objekata, centara, terena, igrali{ta i sadràja u litetnih treninga, priprema, lokalnih takmi~ewa i raz- objektima, a svuda gde je to mogu}e postizawe nivoa koji li~itih sportskih kao i rekreativnih aktivnosti. Prena- omogu}ava me|unarodna takmi~ewa, i menom „napu{tenih” ili neaktivnih industrijskih hala – usagla{enost sa regulativom zemaqa Evropske unije. ili hangara dobili bi se prostori za borila~ke sportove, gimnasti~ke sale i sale za stoni tenis, kuglawe i drugo. U Zna~ajni zadaci su: istom periodu treba stvoriti planske preduslove za iz- – o~uvawe, rekonstrukcija i vra}awe u funkciju svih gradwu novih sportsko-rekreativnih centara i kapitalnih postoje}ih objekata i terena de~jih igrali{ta u okviru sportskih objekata (atletski kompleks, kuglana, vesla~ki drugih namena (u okviru stambenih blokova, zona poslova- kompleks na Adi Ciganliji i dr.). wa, specijalizovanih ustanova i centara), – zavr{etak zapo~etih objekata, 4.7.4. Vrste prostora namewenih sportu – realizacija novih objekata i sadràja koji imaju za U ovom GP postoje, posmatrano sa morfolo{kog stano- ciq pravilan razvoj dece i omladine, daqu afirmaciju vr- vi{ta, dve osnovne vrste fizi~kih struktura koje su name- hunskog sporta, a pri tome su ekonomski isplativi, wene sportu. Jedno su sportski objekti i kompleksi u grad- – usmeravawe razvoja novih sportskih centara i objeka- skom tkivu u kome dominiraju izgra|ene strukture (stadio- ta ka kori{}ewu prirodnih resursa i wihovom daqem una- ni, sportski centri, sportske dvorane, kompleksi bazena i pre|ewu, i sl.), a drugo su kompleksi u kojima dominira zelenilo (kao – ukqu~ivawem obala reka i jezera afirmisati razvoj {to su Ko{utwak, Ada Ciganlija i sl.). sportova i rekreaciju na vodi. Sportski objekti se u ovom GP dele, po tipu organizovawa sportskih aktivnosti, na: 4.7.3. Koncepcija razvoja – rekreativne sportske objekte, Ovim planom se zadràvaju postoje}i sportski objekti – takmi~arske sportske objekte, i i kompleksi, uz mogu}nost rekonstrukcije i pove}awa teh- – {kolske sportske objekte. ni~ke i prostorne opremqenosti, u skladu sa me|unarodnim pravilima i propisima za pojedine kategorije sport- 4.7.5. Rekreativni sportski objekti skih objekata. Planskim re{ewem formirana je mreà U zavisnosti od oblika rekreativne, odnosno sportske sportsko-rekreativnih objekata i centara na op{tinskom aktivnosti gra|ana (potencijalnih korisnika), ovi objek- i gradskom nivou koji treba relativno ravnomerno da poti dele se u dve kategorije: kriju teritoriju grada i omogu}e omasovqavawe rekreativ- – sportske povr{ine za aktivnosti usmerene na rekre- nog, takmi~arskog i {kolskog sporta. Ukupno su planira- aciju koja se izvodi samostalno – spontana rekreacija: na oko 32 sportska centra sa ukupnom povr{inom od oko {etwa, zabava, igra, razonoda, odmor u prirodi, plivawe i 2003 ha. Ovde se mora napomenuti da su ura~unati i speci- sun~awe i sl., i fi~no veliki prostori zelenila i akvatorije koje zauzi- – sportske povr{ine za aktivne oblike rekreacije, od- maju ostrvo „âpqa” (oko 580 ha), sportsko-rekreativni nosno sporta, koji se odvijaju u sportskim i drugim orga- centar „Veliko blato” (oko 250 ha), kao i tri planirana nizacijama ili za to posebno ure|enim povr{inama, pro- golf terena ukupne povr{ine od oko 300 ha i novi hipo- storijama i objektima. drom od oko 50 ha. U prvu kategoriju spadaju one sportske povr{ine i pro- Nove sportske povr{ine i objekti, kao i de~ja igrali- stori koji ne iziskuju posebno izgra|ene i opremqene po- {ta, planiraju se u okviru prostora posebno opredeqenih vr{ine i objekte. Ove aktivnosti odvijaju se u okviru: jav- za tu namenu, kao i uz sve budu}e de~je ustanove, {kolske nih zelenih povr{ina, {uma, parkova, rezervata prirode, objekte, stambene zone, zone delatnosti i treba ih obezbe- izleti{ta u rubnoj i vangradskoj zoni, priobaqu, obalama diti regulacionim planovima i uslovima za ure|ivawe reka i jezera. Po pravilu se ne normiraju. Za sve navedene prostora. prostore imperativ je o~uvawe prirode. Za potencijalne Specijalizovani sportsko-rekreativni centri i objek- korisnike stepen atraktivnosti kvalitativno se uve}ava ti predstavqaju kategoriju specijalizovanih prostora pla- pa`qivo odabranim sadràjima koji bi se inkorporirali niranih za takmi~arski sport, koji imaju gradski i repu- ili afirmisawem zate~enih prirodnih potencijala koji bli~ki zna~aj, a mogu biti polivalentni, sa vi{enamen- bi se u~inili lako dostupnim: vidikovci i osmatra~nice, skim sportskim objektima ili specijalizovani za pojedi- pe{~ane plaè, tereni za lov i ribolov, kaptirani izvo- ne grane sporta (atletski kompleks, nova ledena dvorana, ri, lekovite vode, istorijski i etnografski zna~ajna me- autodrom, kartodrom, golf tereni, streli{ta i velodrom, sta, spomenici prirode, trim staze, staze zdravqa, staze za dvorane za male sportove i drugo). rekreativni biciklizam, nacionalni restorani, plani- Nedostatak sportsko-rekreativnih centara u gradskom narski i lova~ki domovi, ure|eni kampovi. Za ovaj oblik prostoru na desnoj obali Save i Dunava nadoknadi}e se na sportsko-rekreativnih aktivnosti posebno su zna~ajni banatskoj strani formirawem novih zna~ajnih zona, kao {umski kompleksi. Od gradskih {uma posebno su zna~ajne: {to je formirawe sportsko-rekreativnog centra na loka- Manastirska {uma, Bawi~ka {uma, Top~ider, Ko{utwak, ciji „Veliko blato” kojim bi se afirmisali prirodni sa- Zvezdarska {uma, {ume u priobaqu Save i Dunava, a od pri- dràji za sve oblike neorganizovane rekreacije, stvarawe gradskih {uma za rekreaciju i sport posebno treba aktivi- turisti~ko-rekreativnog kompleksa „âpqa” na levoj oba- rati Lipovi~ku {umu, Srema~ki rt, Stepin gaj, {umu Go- li Dunava, kao i aktivirawem priobaqa Save i Dunava raz- rica kao i podru~je Avale. [ume u dubqem zale|u Beograda 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 955 podesne su za sportski, privredni i turisti~ki lov (Gube- Normativi su dati na nivou preporuka za minimalne reva~ke {ume...). standarde i odnose se na prate}e rekreativne sadràje U drugu kategoriju spadaju sportski objekti, sportska stambenih celina. igrali{ta, fitnes centri i sale, teretane i prostori za rekreaciju, obu~avawe, treninge, pripreme za takmi~ewa, 4.7.6. Takmi~arski sportski objekti kao i takmi~ewa na lokalnom nivou ili op{tinska, grad- Takmi~arski sportski objekti, odnosno prostori ili ska i me|ugradska. Mogu biti otvoreni, zatvoreni, speci- kompleksi, dele se u dve podvrste specijalizovanih objeka- jalizovani za odre|eni sport ili polivalentni. Mogu bi- ta, odnosno kompleksa, i to: ti u okviru sportsko-rekreativnih centara ili drugih na- – specijalizovane sportske komplekse na otvorenom mena (stanovawe, delatnosti) i sadrè igrali{ta za fud- prostoru koji zahtevaju velike ure|ene komplekse koji omo- bal, ragbi, hokej, tenis, ko{arku, rukomet i sl., sportske gu}avaju sportske i takmi~arske aktivnosti, ali ne zahte- hale, bazene, objekte za gimnastiku, borila~ke sportove, vaju velike posebno ure|ene prostore za publiku, i stoni tenis, kuglawe i drugo. Sportsko-rekreativni cen- – specijalizovane sportske objekte za organizovawe tri su u funkciji sportskih aktivnosti gra|ana, treninga, sportskih takmi~ewa i sportskih manifestacija na naci- priprema i takmi~ewa sportista, nastave fizi~kog obra- onalnom i internacionalnom nivou, koji zahtevaju veliki zovawa i sportske {kole, korektivne gimnastike, sportske kapacitet prostora za publiku i sloène gra|evine i in- akcije i manifestacije i zdravstvene za{tite za korisni- frastrukturu. ke sportskih centara. Mogu ih osnivati pravna ili fizi~- U prvu kategoriju spadaju: golf tereni, streli{ta, loka lica, a imaju javni ili selektivni (klupski) reìm kovi{ta, akvatorije za nauti~ke sportove i sl. ri{}ewa. Ove jedinice mogu se kombinovati sa svim vrsta- Golf tereni su predvi|eni na lokaciji izme|u naseqa ma namena i objekata. Resnik i Ru{aw, na lokaciji Pe}ani – Umka i levoj obali Postoje}i sportsko-rekreativni centri se zadràvaju. Dunava, izme|u naseqa Kote` i Bor~a. Imaju}i u vidu da su Planirani sportsko-rekreativni centri na nivou op{ti- golf tereni prevashodno zelene povr{ine, podizawe i na normiraju se sa minimumom ukupne povr{ine 4 m² po ure|ivawe ovih terena moè se vr{iti i u okviru drugih stanovniku i 1,2 m² po stanovniku korisne povr{ine, a odgovaraju}ih zelenih povr{ina koje }e se naknadno utvr- preporu~uje se i vi{e, ukoliko se ukaè potreba, interes diti izradom posebnih studija podobnosti. ili mogu}nosti. Streli{ta. Zadràva se postoje}e streli{te kod Careve Dozvoqava se ru{ewe dotrajalih objekata, izgradwa }uprije. Postoje}e streli{te u Mirijevu zadràva se i pred- novih objekata, dogradwa, nadgradwa, rekonstrukcija, vi|a potpuna obnova i osavremenivawe uz uslove ostvariva- adaptacija, upotpuwavawe potrebnim sportskim sadrà- wa maksimalnih mera bezbednosti. Centralno streli{te u jima – otvorenim ili zatvorenim sportskim objektima. zoni izme|u {ume Srema~ki rt i Ibarske magistrale treba Na lokacijama predvi|enim za sportske komplekse ili da zadovoqi sve oblike sportskih i takmi~arskih zahteva. objekte ne dozvoqava se privremena izgradwa objekata Akvatorije i pristani za nauti~ke i motonauti~ke druge namene koja nije u funkciji sporta. Do privo|ewa sportove (veslawe, kajaka{tvo, jedrewe jedrilicama, jedre- kona~noj nameni na lokacijama za sport i rekreaciju mo- we na dasci, skijawe na vodi, jet-ski) formira}e se ure- gu se privremeno ure|ivati i graditi samo sportska igra- |ivawem priobalnog pojasa Zemuna, Novog Beograda, Dor- li{ta i objekti. }ola, Vi{wi~ke bawe i daqe prema Grockoj. Postoje}e sportsko-rekreativne povr{ine i de~ja igra- Sportski ribolov odvija}e se u okviru kanala u rubnoj li{ta u okviru ure|ivawa stambenih blokova zadràvaju se zoni grada na postoje}im jezerima i Savi i Dunavu. i ne dozvoqava se wihova prenamena u druge namene. Po- Ovi kompleksi se normiraju i defini{u prema sport- stoje}e sportske povr{ine i de~ja igrali{ta ili one koje skim propisima i pravilima za datu kategoriju sportskih su planirane vaè}im planskim dokumentima a nisu rea- borili{ta u skladu sa pravilnicima nadle`nih sportskih lizovane, treba definisati u okviru javne ili posebne organizacija, nacionalnih i me|unarodnih saveza u obla- parcele sa javnim reìmom kori{}ewa. Dozvoqeni su iz- sti datog sporta. gradwa, rekonstrukcija, adaptacija i popravka de~jih i Svojom organizacijom, sadràjima i na~inom kori{}e- sportsko-rekreativnih igrali{ta u stambenom bloku. wa ne smeju ugroziti ili pogor{ati ìvotnu ili prirod- Omogu}ava se i izgradwa sportskih terena u privatnom nu sredinu (npr. za streli{ta je obavezna izrada balisti~- vlasni{tvu (fitnes klubovi, teniski tereni, kuglane, ba- kih projekata overenih od nadle`nih institucija, za golf zeni i dr.). U zavisnosti od potreba potencijalnih kori- igrali{te analiza uticaja na ìvotnu sredinu). snika, mogu}e je sportske terene i objekte realizovati i u Sadràj, veli~ina, kapacitet, oprema i sl. za planira- okviru komercijalnih zona, radnih zona ili kompleksa, tu- ne sportske objekte defini{u se na osnovu Zakona o spor- risti~kih objekata i kompleksa i dr. tu, sportskim propisima i pravilima nadle`nih sportskih organizacija, nacionalnih, odnosno me|unarodnih sa- Tabela 70: veza u oblasti date kategorije sporta. Objekti i komplek- Pregled minimalnih standarda za de~ja igrali{ta si moraju biti snabdeveni odgovaraju}om infrastruktu- i sportske povr{ine u zoni kolektivnog stanovawa rom, povr{inama za parkirawe ili garaìrawe. Zelenilo –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– u kompleksu iznosi minimum 40% od ukupne povr{ine. Ovo Maksimalno Minimalno pravilo vaì za nove sportske centre sa prete`no otvore- Naziv povr{ine udaqewe potrebna nim sportskim terenima. povr{ina Dozvoqeni radovi na postoje}im objektima i parceli –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– su: ru{ewe neodgovaraju}ih objekata, izgradwa novih obje- mm²/stan. kata, rekonstrukcija, adaptacija i popravka, nadzi|ivawe –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– objekata, dogradwa postoje}ih objekata, izgradwa otvore- Igrali{ta za decu od 3 do 6 god. 50 – 300 0,40 nih sportskih terena, ure|ivawe zelenih povr{ina, iz- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Igrali{ta za decu od 6 do 11 god. 50 – 500 0,60 gradwa podzemnih garaà ili parkinga. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Specijalizovani sportski objekti koji zahtevaju sloè- Igrali{ta i sportske povr{ine ne gra|evine i infrastrukturu jesu: stadioni za atletiku, za decu od 11 do 14 god. 100 – 1.000 1 fudbal, ragbi, hokej na travi, tenis i sl., dvorane i pala- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– te sportova za ko{arku, rukomet, odbojku, stoni tenis, gim- Igrali{ta i sportske povr{ine nastiku, borila~ke sportove i drugo, veledromi, autodro- za uzrast iznad 14 god. 1.000 – 1.500 4 mi, hipodromi, piste za karting, olimpijski bazeni, lede- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ne dvorane i drugo. Broj 27 – 956 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Predvi|eni novi specijalizovani objekti i kompleksi su: kowi~ki sport i trke planirana je na banatskom pravcu u Atletski kompleks – specijalizovani kompleks za raz- zoni Sportsko-rekreativnog kompleksa „Veliko blato”. voj vrhunskog sporta – atletike (na lokaciji zapadno od ulice Dr Ivana Ribara), sadrì: atletski stadion, pomo}- 4.7.7. [kolski sportski objekti ni teren sa atletskom stazom, bacali{te, halu za atletiku, Uz osnovne, sredwe i visoke {kole planirane su po- hotel i sve potrebne sadràje u funkciji sporta; krivene i otvorene povr{ine za {kolski sport. Nova ledena dvorana i kuglana – na lokaciji u delu Izrazit je deficit sportskih objekata u okviru visoko- Bloka 67, pored {kolskog centra u Novom Beogradu; {kolskih ustanova. Studenti za sport i rekreaciju koriste Autodrom – mawi kompleks staza za trke automobila i objekte u Sportskom centru „Ko{utwak” za koji se plani- razvoj automobilskog i motociklisti~kog sporta mogu}e je ra izgradwa, dogradwa, rekonstrukcija i pro{irewe sadr- organizovati u zoni izme|u Aerodroma „Beograd” i autopu- àja. Postoje}i Studentski centar na Beànijskoj kosi ta, u okviru kompleksa predvi}enog za sport i rekreaciju. planira se za pro{irewe do ulice To{in bunar, uz mogu}- U okviru kompleksa, mogu}a je izgradwa kartodroma, kao i nost izgradwe otvorenih i zatvorenih sportskih objekata staza za ostale auto-moto trke sa svim prate}im sadràji- i prate}ih sadràja u funkciji sporta. ma prema propisanim standardima. Sportski kampovi se planiraju u podru~ju kvalitetne Za formirawe kompleksa autodroma ranga evropskih i ìvotne sredine ({umskih kompleksa, obala reka, podru~ja svetskih takmi~ewa najvi{e klase potrebno je odrediti i sa termalnim i lekovitim vodama i sl.). U funkciji su opremiti lokaciju izvan podru~ja Generalnog plana Beo- sportskog obrazovawa, kondicionih priprema sportista, grada, a u okviru podru~ja grada Beograda, ukoliko se pru- rekreacije, rekreativnog turizma i sl. Mogu biti specija- ì mogu}nost za preuzimawe i ovog nivoa. lizovani za odre|ene sportske discipline ili polivalent- Kartodrom – jedna od lokacija je u okviru specijalizo- ni. Mogu imati lokalni ili regionalni zna~aj. Dozvoqena vanih centara kod Aerodroma „Beograd”. Druga lokacija je izgradwa sportskih objekata, terena i prate}ih sadràja: u okviru planiranog SRC na Adi Huji. medicinski centar, hotel, centar za snabdevawe i sl. Velodrom – biciklisti~ka pista mogu}a je na lokciji [kolski objekti se tako normiraju da omogu}e redovno od- SRC „Vidikovac” ili u okviru drugog sportsko-rekreativ- vijawe nastave fizi~kog vaspitawa. U skladu sa kapacitetom nog centra gde za to postoje prostorne mogu}nosti; {kole (broja razreda), minimalna pokrivena povr{ina za fi- Centar za kowi~ki sport i trke – zadràva se postoje- zi~ku kulturu mora da se sastoji iz prostora za ve`bawe mi- }i hipodrom kod Careve }uprije. Lokacija drugog centra za nimum 32 h 18 h 7 m visine i prate}ih pomo}nih prostorija.

Tabela 71: Rekapitulacija povr{ina planiranih sportsko-rekreativnih centara ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Red. br. Naziv lokacije SRC Namena Povr{. ha Napomena ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. Kamendin Polivalentni sadràj 26 Naseqski SRC 2. Belarica Marina, sport. na vodi 0,8 Naseqski SRC 3. Blok 44 Polivalentni sadràj 7 Naseqski SRC 4. Zapadno od ulice Dr Ivana Ribara Polivalentni sadràj 34,6 Gradski SRC 5. Sur~in Polivalentni sadràj 28,3 Naseqski SRC 6. Pregrevica Polivalentni sadràj 3,8 Naseqski SRC 7. @eleznik Polivalentni sadràj 33 Gradski SRC 8. Srema~ki rt Polivalentni sadràj 28 Gradski TSRC 9. Cerak Polivalentni sadràj 6,3 Naseqski SRC 10. Vidikovac Polivalentni sadràj 47 Gradski SRC 11. Miqakovac Polivalentni sadràj 15 Naseqski SRC 12. Srem~ica Polivalentni sadràj 8 Naseqski SRC 13. Kumodra` – Torlak Polivalentni sadràj 7,7 14. Resnik – akumulacija Polivalentni sadràj 10 15. Ada Huja Motonauti~ki centar, marina i sl. 10 Specijaliz. SC 16. Mili}evo brdo Polivalentni sadràj 46,4 Gradski SRC 17. Rakovica – Skojevska Polivalentni sadràj 9 Naseqski SRC 18. Rakovica Polivalentni sadràj 3,5 Naseqski SRC 19. Ostru`nica Polivalentni sadràj 4 Naseqski SRC 20. Umka Polivalentni sadràj 5 Naseqski SRC 21. Ru{aw – Resnik Golf teren 9o Specijaliz. SC 22. Pe}ani – Umka Golf teren 116 Specijaliz.SC 23. Kote` – Bor~a Golf teren 103 Specijaliz.SC 24. Kote` Polivalentni sadràj 12 Naseqski SRC 25. Streli{te Srema~ki rt Sportsko streli{te 28 Specijaliz. SC 26. Radmilovac Polivalentni sadràj 1,4 Turist.-rekr. cen. 27. Ov~a Polivalentni sadràj 16 Gradski SRC 28. Bor~a Polivalentni sadràj 20 Naseqski SRC 29. Veliko blato Rekreacija 350 Gradski SRC 30. Ostrvo âpqa Polivalentni sadràj 582 Gradski TSRC 31. Krwa~a Centar za kowi~ki sport i trke 51,6 Specijaliz. SC 32. Blok 67 Ledena dvorana 5 Gradski SRC ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 957

Osim pomenutih lokacija i planiranih sportsko-re- stvarni odnos niì od obra~unatog usled izgradwe pri- kreativnih centara, veliki potencijal za razvoj sporta i vremenih i trajnih objekata na wima, {to zbog nedostatka rekreacije planiran je u sportsko-rekreacionim zonama na pouzdanih podataka nije uzeto u obzir. Tako|e, u central- velikom broju lokacija. Po{to u ovim zonama dominira ze- nim delovima grada taj odnos je znatno niì. Na op{tini lenilo u raznim oblicima, one su kao povr{ine prikazane Vra~ar, na primer, ima svaga 2,41 m²/st. zelenih povr{ina. i bilansirane u okviru zelenila, ali su posebnom oznakom na grafi~kim prilozima ozna~ene kao sportsko-rekrea- 4.8.2. Ciqevi tivne zone u sektorskoj karti. Planirano je 15 ovakvih lo- Op{ti ciqevi razvoja sistema zelenila su: kacija sa ukupno 2.003 ha a najzna~ajnije i najkarakteri- – za{tita unutargradskih zelenih povr{ina i vangrad- sti~nije su: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo, Ada Hu- skih {uma u wihovim postoje}im granicama, ja, novo ostrvo „âpqa”, Veliko blato izme|u Krwa~e i – za{tita {uma forlanda i re~nih ada, Ov~e, zone sa obe strane autoputa, zona u Batajnici, Resni- – za{tita ostataka mo~vara, bara i vla`nih podru~ja, ku i na Savskoj terasi. Lokacije predvi|ene za mogu}e – povezivawe postoje}ih {uma u zeleni prsten oko grada, golf terene prikazane su u ovoj kategoriji povr{ina. – ostvariti vezu prstena sa uòm teritorijom grada, – ostvariti umreèni sistem zelenih povr{ina kori- 4.8. Sistem zelenih povr{ina {}ewem linijskih veza izme|u postoje}ih i planiranih ze- Poseban sistem, koji je predloèn u Generalnom planu lenih povr{ina, – povezati sistem gradskog zelenila sa regionalnim Beograda, jeste sistem zelenila. Wega ~ine delovi u razli- {umama, ~itom vlasni{tvu, po~ev od prigradskih {uma, privatnih – izdvojiti nova podru~ja za{tite prirode, {uma i {ikara, gradskih {uma, gradskih ba{ta, preko – u podru~jima intenzivne poqoprivrede predvideti gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama. Za raz- po{umqavawa u funkciji vetroza{tite, za{tite od emisi- liku od mnogih drugih gradskih sektora, ~iji su finansi- ja i integralne za{tite prirode, rawe i izgradwa regulisani razli~itim merama, sistem – u zonama vodoza{tite posti}i visok procenat po{u- javnog zelenila, mada predstavqa klimatsku infrastruktu- mqavawa, ru, nema iza sebe ni finansijske ni pravne mehanizme re- – revitalizovati male gradske vodotoke uz wihovo vi- alizacije. U tom smislu, Beograd }e morati da donese niz {efunkcionalno kori{}ewe (retenzije, zelene veze sa re- propisa kako bi se obezbedila realizacija ovog sistema. kreacionim podru~jima u okolini grada i dr.), Realizacija dela sistema moè da bude na komercijalnoj – sanirati {ire priobalno podru~je Save i Dunava, uz bazi, ali jedan deo mora da bude ugra|en u razli~ite prav- osloba|awe od neodgovaraju}ih namena i sadràja i for- ne i finansijske procedure grada. mirati kontinualno linijsko zelenilo na delovima obale Ova namena definisana je prvenstveno sa stanovi{ta gde je to mogu}e, zemqi{nog pokriva~a – zelenila, a ne sa stanovi{ta ak- – na uòj teritoriji grada urbanom obnovom formira- tivnosti koje se na tim zemqi{tima obavqaju. U tom smi- ti nove mawe zelene povr{ine i linijsko zelenilo, i slu je ova namena druga~ija od ostalih koje u sebi spajaju i – gradske neure|ene povr{ine koje nisu namewene iz- odre|enu delatnost i odre|ene fizi~ke strukture koje toj gradwi urediti kao javne zelene povr{ine. delatnosti sluè. 4.8.3. Koncepcija razvoja 4.8.1. Postoje}e stawe Ukupno se planira oko 9.000 ha novih zelenih povr{i- Broj~ani podaci postoje}ih zelenih povr{ina su slede- na, od ~ega parkova oko 86 ha, gradskih {uma oko 2.432 ha, }i: samostalnih gradskih zelenih povr{ina ima oko 1.557 grobqa oko 90 ha, zelenila du` putne mreè oko 50 ha, pri- , od ~ega parkova oko 311 , skverova oko 19 , zoovrt i ha ha ha gradskih {uma oko 3.802 ha i za{titnih {uma oko 5.644 ha. botani~ka ba{ta 9 ha, gradskih {uma oko 748 ha i grobaqa Broj~ani podaci postoje}ih i novoplaniranih zelenih po- oko 470 ha. Zelenilo du` putne mreè zauzima povr{inu vr{ina su slede}i: samostalnih gradskih zelenih povr{i- od 554 . Drugih prigradskih i vangradskih zelenih povr- ha na planira se oko 4.165 ha, od ~ega parkova oko 397 ha, skve- {ina ima oko 9.655 , od ~ega rasadnika oko 152 , pri- ha ha rova oko 19 ha, zoovrt i botani~ka ba{ta 9 ha, gradskih {u- gradskih {uma oko 3.610 , {uma i {ikara oko 2.462 , za- ha ha ma oko 3.180 ha i grobqa oko 560 ha. Zelenilo du` putne {titnih {uma oko 729 , {uma forlanda oko 1.466 , {u- ha ha mreè zauzima}e povr{inu od 600 ha. Drugih prigradskih ma ada oko 518 ha, neure|enog zemqi{ta, kopova, deponija i vangradskih zelenih povr{ina, zajedno sa postoje}im, oko 398 ha i zamo~varenog zemqi{ta oko 320 ha. Prema bi}e oko 16.102 ha, od ~ega rasadnika oko 87 ha, prigrad- broj~anim podacima JKP „Zelenilo” – Beograd, zelenila skih {uma oko 7.412 ha, za{titnih {uma oko 6.373 ha, {u- stambenih naseqa ima oko 1.082 ha, drvoredi su zastupqe- ma forlanda oko 1.715 ha i {uma ada oko 518 ha. ni u 576 ulica, a uli~ni travwaci u 143 ulice. Najve}i procenat novopodignutih zelenih povr{ina i Koncepcija i organizacija dana{weg sistema zelenih {uma predvi|a se u {umadijskom delu Beograda, gde je pla- povr{ina grada postavqena je prethodnim generalnim ur- nirano podizawe oko 5.143 ha ili 57%. U banatskom delu banisti~kim planovima. Realizacija ovih planova odvija- Beograda novoplanirane zelene povr{ine zauzimaju oko 406 la se veoma neujedna~eno, tako da do danas nije ostvaren ha ili 4,5%, a u sremskom delu Beograda 2.670 ha ili 29,6%. planovima predvi|en celoviti sistem zelenih povr{ina U priobaqu Dunava i Save planirano je novih oko 803 ha grada. Postoje}i sistem karakteri{e usitwenost, nepove- ili 8,9 %. U Centralnoj zoni grada, pored planiranih par- zanost i neravnomeran raspored zelenih povr{ina. Prodo- kova, predvi|a se podizawe novih drvoreda, zelenih veza, mari zelenila u grad nemaju veze sa {umama u zale|u, a i same wih zelenih povr{ina, ure|ivawe pe{a~kih zona i dr. {ume u zale|u nisu me|usobno povezane. Tako|e, u dugom pe- Koncepcija i organizacija sistema zelenih povr{ina, riodu zapostavqeno je wihovo odràvawe i podizawe. Iz- koja je postavqena u prethodnim generalnim planovima, u gradwa trajnih i privremenih objekata gotovo na svim po- ovom GP podràna je i pro{irena. Naime, formirawe si- stoje}im ili planom predvi|enim zelenim povr{inama stema zelenih povr{ina, za razliku od nekih drugih sekto- ima za posledicu wihovu degradaciju i gubitak {anse za ra, zahteva decenije usmerenog rada. Glavna odlika zami- realizaciju celovitog sistema zelenila grada, {to je pret- sli ure|ivawa sistema zelenila jeste formirawe za{tit- postavka za ostvarivawe wegovih mnogobrojnih funkcija. nog zelenog prstena oko grada i wegovo povezivawe, preko U Beogradu danas ima 18,45 m²/st. zelenih povr{ina. zelenih prodora, sa zelenim povr{inama uè teritorije Obra~unom m²/st. obuhva}eni su parkovi i skverovi, zele- grada. Planskim re{ewem predvi|eno je povezivawe posto- nilo stambenih naseqa i zelenilo sa rekreacijom u odno- je}ih zelenih povr{ina i wihovo dopuwavawe u ciqu for- su na 1.320.000 stanovnika Beograda. Pretpostavka je da je mirawa sistema zelenila grada. Broj 27 – 958 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Nova po{umqavawa van kontinualno izgra|enog dela – druge prigradske i vangradske zelene povr{ine (pod- grada predvi|ena su na erodiranim, strmim, neplodnim, ru~ja za{tite prirode, poqoza{titni pojasevi, rasadnici). nestabilnim i terenima zna~ajnim za podizawe vetroza- U GP Beograda identifikovani su i planirani slede- {titnih pojaseva, kao i na pravcima divqe izgradwe. Po- }i tipovi zelenih povr{ina koje ulaze u jednistven si- stoje}e {ume dobijaju status gradskih i prigradskih {uma stem: sa prioritetnom za{titnom i rekreacionom funkcijom. U – re~na ostrva ili ade, severnim ravni~arskim podru~jima predvi|eno je formi- – mo~vare, rawe mreè poqoza{titnih pojaseva, za{titnih pojaseva – parkovi, du` saobra}ajnica i oko industrijskih zona. Du` obala – skverovi, Save, Dunava i krune zemunskog lesnog odseka, gde je to mo- – drvoredi, gu}e, planiraju se novo linijsko zelenilo i zeleni kori- – zeleni koridori, dori. U zonama za{tite voda predvi|eno je podizawe novih – {ume, za{titnih {uma. Du` dolina malih gradskih vodotoka – grobqa, planirani su prodori zelenila sa vi{enamenskim kori- – posebni zeleni kompleksi, {}ewem. – neure|ena zemqi{ta, kopovi, deponije sa posebnim U okviru kontinualno izgra|ene teritorije grada ne- stawem zelenila, ravnomerni raspored zelenih povr{ina delimi~no }e se – tretman komunalnog ~vrstog otpada sa posebnim oba- uravnoteìti urbanom obnovom i prenamenom prostora – vezama rekultivacije. formirawem novih parkova, skverova, mawih zelenih povr- {ina, linijskog zelenila, kao i objediwavawem i ure|iva- 4.8.5. Re~na ostrva ili ade wem unutra{wih dvori{ta zatvorenih blokova. Gradske Pod re~nim ostrvima ili adama podrazumevaju se obli- neure|ene povr{ine, koje nisu namewene izgradwi ili }e ci nastali nagomilavawem re~nog nanosa u koritima rav- u dugom periodu biti neizgra|ene, uredi}e se kao javne zeni~arskih reka. Na teritoriji Generalnog plana, u koritu lene povr{ine. Dunava i Save, nalazi se vi{e takvih ostrva: Planom je predvi|eno da kategorija {uma i {ikara dobi- – Veliko i Malo ratno ostrvo (u statusu prethodne zaje status prigradskih, gradskih ili za{titnih {uma. Neure- {tite kao rezervat i/ili predeo izuzetnih odlika); |eno zemqi{te dobija nove namene. Zamo~varena zemqi{ta – Ada Ciganlija – rekreaciono podru~je grada (eviden- nalaze se u kategoriji forlanda i za{titnog zelenila. tirana povr{ina od strane Zavoda za za{titu prirode Sr- Stawe degradacije sistema zelenih povr{ina grada na- bije kao podru~je sa prirodnim vrednostima od zna~aja za me}e potrebu sprovo|ewa urgentnih mera kao {to su: ukla- o~uvawe kvaliteta ìvotne sredine); wawe privremenih objekata i divqih deponija sa svih ka- – Ada Me|ica – rekreaciono podru~je grada (evidenti- tegorija zelenih povr{ina, revitalizacija i nega ve} po- rana povr{ina od strane Zavoda za za{titu prirode Srbi- stoje}ih gradskih zelenih povr{ina, pripreme za sprovo- je kao podru~je sa prirodnim vrednostima od zna~aja za |ewe mera nege i konverzije izdana~kih {uma u vi{i uzgoj- o~uvawe kvaliteta ìvotne sredine); ni oblik, sanirawe klizi{ta, po{umqavawe na pravcu di- – Ada Huja – deo ade deponija sa industrijom i deo pod vqe izgradwe i po{umqavawe u zanama za{tite voda. U pr- autohtonom vegetacijom (evidentirana povr{ina od strane vom planskom periodu planirano je podizawe 1.000 ha no- Zavoda za za{titu prirode Srbije kao podru~je sa prirod- vih za{titnih i rekreacionih {uma. nim vrednostima od zna~aja za o~uvawe kvaliteta ìvotne Realizacija sistema zelenih povr{ina podrazumeva sredine); promenu wihovog statusa od podre|ene u primarnu gradsku – ostale ade na Savi i Dunavu (evidentirana povr{ina infrastrukturu. Pored normativa koji kontroli{u sistem od strane Zavoda za za{titu prirode Srbije kao podru~je sa planirawa, neophodna je izrada gradske „zelene regulati- prirodnim vrednostima od zna~aja za o~uvawe kvaliteta ve”. Koncepcija i organizacija sistema zelenih povr{ina ìvotne sredine). realizova}e se daqim planskim razradama, detaqnim stu- Predloèno je da Malo i Veliko ratno ostrvo dobiju dijama, snimawem i valorizacijom postoje}ih i potenci- status predela izuzetnih odlika (u saglasnosti sa statusom jalnih zelenih povr{ina i stawa ìvotne sredine. wegove prethodne za{tite). Ograni~eno je {irewe plaè i prate}ih objekata na ostrvu. Na Adi Ciganliji zadrà- 4.8.4. Tipovi zelenih povr{ina vaju se postoje}i sportski objekti i tereni, uz mogu}nost Zelene povr{ine grada obuhvataju vrlo {iroki spektar delimi~nog {irewa sportskih sadràja. Ada Me|ica zadr- tipova. U razvijenim urbanim sredinama ti razli~iti ti- àva postoje}e namene. Na Adi Huji planira se izgradwa povi me|usobno su povezani tako da ~ine jedinstvenu mreù centra za motonauti~ke sportove, kartodroma, mawe mari- gradskog zelenila. Pored ovih, mawe ili vi{e javnih pro- ne i dr. Ostale ade na Savi i povremene na Dunavu zadrà- stora, postoje i vrlo zna~ajne zelene povr{ine koje su veza- vaju se u prirodnom stawu i wihovoj prirodnoj dinamici. ne za stanovawe, industriju, specijalizovane centre, op{te Planom je predvi|eno i formirawe novog ostrva na levoj gradske centre, sportske objekte, saobra}aj i poqoprivre- obali Dunava sa sportskim, zabavnim i rekreacionim sadu. Tu su tako|e i posebni zeleni kompleksi u koje ulaze zo- dràjima. olo{ki vrt, Botani~ka ba{ta „Jevremovac” kao ogledna po- Pri planirawu re~nih ostrva ili ada, kao i novog vr{ina Biolo{kog fakulteta, rasadnici, izlo`be cve}a, ostrva, vaè slede}i uslovi: arboretum [umarskog fakulteta, ostale ogledne povr{ine Malo i Veliko ratno ostrvo – predvideti mere obnove Biolo{kog fakulteta i Instituta za kukuruz i sl. postoje}ih bara i mo~vara (produbqivawe i spajawe sa Duna- Planirani sistem zelenih povr{ina grada organizuje vom), za{tititi postoje}u priobalnu vegetaciju, re{iti prese tako|e i uz pomo} drugih tipova zelenih povr{ina koje ~i{}avawe otpadnih voda sa objekata kupali{ta na samom se nalaze uz neki od osnovnih gradskih sektora: mestu izliva odgovaraju}im sistemima za pre~i{}avawe. – zelene povr{ine uz objekte kolektivnog i individu- Ada Ciganlija i Ada Me|ica – pove}ati atraktivnost alnog stanovawa, ade u zimskom periodu, {umu obnavqati vrstama koje pri- – zelene povr{ine uz javne slu`be, specijalizovane padaju dana{woj potencijalnoj vegetaciji ade, re{iti pro- centre i objekte, blem otpadnih voda. – zelene povr{ine uz komercijalne delatnosti i op{te Ada Huja – za{tititi postoje}u autohtonu vegetaciju ade. gradske centre, Novo ostrvo „âpqa” – prilikom formirawa novih na- – zelene povr{ine uz industrijske i proizvodne zone, mena maksimalno zadràti i za{tititi postoje}u autohtonu – zelene povr{ine du` kolskog, pe{a~kog i bicikli- vegetaciju i postoje}e barske i mo~varne ekosisteme, {umu sti~kog saobra}aja, obnavqati vrstama koje pripadaju dana{woj potencijalnoj 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 959 vegetaciji forlanda, za{tititi postoje}u vegetaciju for- – postoje}e bare, mo~vare i ritove zadràti i za{titi- landa u maksimalno mogu}oj {irini kako bi se zadrào dati u najve}em mogu}em obimu, na{wi izgled leve obale Dunava, predvideti postepenu za- – ukoliko do|e do smawewa povr{ina, obavezno je for- menu plantaà topola vrstama dana{we prirodne potenci- mirati nove vla`ne biotope kao kompenzaciju za razorene, jalne vegetacije, planirati minimalni odnos povr{inama – predvideti odgovaraju}e mere za{tite bara i mo~vara pod {umom i slobodnim povr{inama od 60: 40 %. (npr. od otpadnih voda, intenzivne poqoprivrede i dr.), i Na postoje}im i novoplaniranim re~nim ostrvima ili – prema potrebi predvideti sisteme za pre~i{}avawe adama mogu}a je rekonstrukcija, modernizacija i delimi~- voda kojima se bare i mo~vare prihrawuju. na izgradwa novih sportskih objekata (Ada Ciganlija i Dozvoqeni radovi na postoje}im lokalitetima bara, Ada Huja). Tehni~ke intervencije (npr. produbqivawe i mo~vara i ritova jesu: formirawe prirodnih ribwaka, iz- ~i{}ewe zaraslih bara) obavqati iskqu~ivo u funkciji lov ribe iz prirodnih mrestili{ta saglasno Zakonu o ri- wihovog odràvawa i za{tite (odstrawivawe bagremca barstvu, ukoliko se ne radi o posebno za{ti}enim prirod- Amorpha fruticosa). Dozvoqeno je ure|ivawe saglasno pred- nim dobrima, produbqivawe kubika i wihovo povezivawe vi|enoj nameni i opremawe objektima iskqu~ivo u funk- radi obezbe|ivawa proto~nosti i otvarawa ribqeg puta i ciji za{tite, rekreacije i odràvawa. Ostali uslovi de- odstrawivawe bagremca (Amorpha fruticosa). Dozvoqeno je fini{u se odgovaraju}im planskim aktom. ure|ivawe saglasno predvi|enoj nameni i opremawe objektima iskqu~ivo u funkciji za{tite, rekreacije i odrà- 4.8.6. Mo~vare, bare i ritovi vawa. Tehni~ke intervencije (npr. produbqivawe i ~i{}e- Pod barama se podrazumevaju staja}e vode u kojima nije we zaraslih bara) obavqati iskqu~ivo u funkciji wihovog izraèna dubinska zona. îtava povr{ina moè da bude odràvawa, za{tite i eventualne prenamene u rekreativne naseqena vegetacijom litorala. Bare su postojane i samo svrhe. Preporu~uje se postepena konverzija plantaà topo- izuzetno delimi~no ili potpuno presu{uju. Pod mo~varama la sa vrstama prirodne potencijalne vegetacije. Ostali se podrazumevaju zemqi{ta ~iji su gorwi slojevi, usled uslovi defini{u se odgovaraju}im planskim aktom. prisustva staja}e ili sporoteku}e vode, stalno vla`ni. U wima se razvija specifi~na higrofilna vegetacija prila- 4.8.7. Parkovi go|ena ìvotu u uslovima veoma vla`ne i anaerobne pod- Pod pojmom parka obuhva}ene su zelene povr{ine koje loge. Pod ritovima se podrazumevaju povr{ine koje su sa- se nalaze u izgra|enom gradskom tkivu, veli~ine su preko mo povremeno pod vodom. U stvari, ritovi pripadaju plav- 1 ha i koriste se za odmor, {etwu i igru. Na osnovu veli- nim livadama na kojima se razvija zemqi{te sa vrlo izra- ~ine, stila i vremena nastanka mogu}e je izdvojiti vi{e zitim humusnim akumulativnim slojem. tipova parkova: U vodoplavnim nizijskim podru~jima Dunava i Save da- – tip gradskog parka s kraja HáH i po~etka HH veka, re- nas se nalaze samo ostaci nekada{wih bara, mo~vara i ri- {en u klasi~nom stilu, sa de~jim igrali{tima i mestima za tova, kao {to su: odmor – Akademski park (1,5 ha), Kara|or|ev park (2,8 ha), – Veliko blato, mo~varna depresija u trouglu izme|u park Mawe` (2,65 ha) ili Gradski park u Zemunu (7,72 ha); Ov~e, Bor~e i Krwa~e, ostatak Pan~eva~kog rita povr{i- – parkovi nastali krajem HáH veka, me{avina klasi~- ne 200 ha. Mo~vara je pretvorena u ribwak i prihrawuje se nog i pejsa`nog stila sa bogatim kulturno-istorijskim sa- vodom iz stalnih dovodnih kanala; dràjima – Kalemegdanski park (60,5 ha) i Top~iderski – bara Reva nalazi se isto~no od Krwa~e, ostatak Pan- park (12,83 ha); ~eva~kog rita. Prihrawuje se vodom iz obli`wih kanala i – Hajd park podignut tridesetih godina HH veka – da- podzemnih voda. Bara je okruèna plantaàma topola povr- nas sli~an park-{umi; {ine oko 33 ha; – tip rezidencijalnih parkova – park oko Starog dvora – bare i mo~vare u forlandu leve obale Dunava, jo{ – Pionirski park (3,02 ha), danas gradski park; o~uvani mo~varni biotopi. Te bare i mo~vare tokom leta – tip gradskih parkova podignutnutih pedesetih godina presu{uju; HH veka u pejsa`nom stilu, u Centralnoj zoni grada, sa – kubici, nekada{wa pozajmi{ta zemqi{ta za podiza- mreòm {etnih staza, de~jim igrali{tima, restoranima i we odbrambenih nasipa, pruàju se celom duìnom nasipa kulturno-istorijskim sadràjima, kao {to je Ta{majdan- u forlandu leve obale Dunava, dubine do 2 m; ski park (10,96 ha), ili sa mnogo skromnijim sadràjima – Galija{ka bara, mo~varna depresija na Velikom rat- kakav je park Terazijska terasa (1,5 ha); nom ostrvu povr{ine 24 ha; – parkovi u priobaqu Dunava i Save, podignuti {ezde- – melioracioni kanali i depresije u nizijskim podru~- setih do osamdesetih godina HH veka sa kulturnim i re- jima Save i Dunava, obrasli trskom i {evarom. kreacionim sadràjima, re{eni u pejsa`nom stilu i veli- Planom je predvi|ena delimi~na prenamena ovih pro- kih dimenzija – Park prijateqstva (41 ha), ili park Kej na stora. U zoni mo~varne depresije Veliko blato predvi|a Novom Beogradu (18,5 ha); se formirawe sportsko-rekreativnog centra sa razli~i- – tip spomen-parka, kao {to je Spomen park Jajinci (57 tim oblicima neorganizovane rekreacije. Deo forlanda, ha) podignut {ezdesetih godina HH veka, pejsa`no obli- na levoj obali Dunava, preko puta Ratnog ostrva, formi- kovan, ve}im delom pod {umom. ra se u novo ostrvo sa turisti~ko- sportskim sadràjima Lokacije za nove parkove u Centralnoj zoni grada treba na vodi. Na podru~ju bare Reve planom je predvi|eno for- obezbediti prenamenom prostora, kao {to su èlezni~ki i mirawe pristani{ta u industrijskoj zoni uz formirawe industrijski pogoni i bolni~ki kompleksi. U Sredwoj i nove bare u forlandu ju`no od postoje}e. Galija{ka bara Spoqnoj zoni lokacije za nove parkove planirati u sklopu na Ratnom ostrvu ovim planom bi}e sa~uvana. Planom je hidrotehni~kih regulacija malih gradskih vodotoka, prena- predvi|eno da se zarasli melioracioni kanali o~iste i menom prostora vojnih objekata, ure|ivawem neure|enih ze- prodube. lenih povr{ina i u okvirima planiranih novih naseqa. Sve navedene bare, mo~vare i ritovi predstavqaju zna- Kod rekonstrukcije parkova vaè slede}i uslovi: ~ajne biotope za raznoliku faunu ptica koje ìve na pro- – sa~uvati park u postoje}im granicama; storu Velikog ratnog ostrva, Malog ratnog ostrva i prio- – ukloniti privremene objekte; balnim delovima Dunava i Save. Kubici i mo~vare for- – izgradwa novih objekata nije dozvoqena; landa su zna~ajna mrestili{ta ihtiofaune. Ovim planom – rekonstruisati park u stilu u kojem je podignut. trajno se zadràva namena navedenih lokaliteta jer pred- Kod podizawa novih parkova vaè slede}i uslovi: stavqaju posebne prirodne vrednosti. Ukoliko se proceni – potrebno je da postoji projekat parka u odgovaraju}oj da je neophodno izvesti odre|ene intervencije, potrebno je razmeri sa precizno odre|enom granicom parka, unutra- uvaìti slede}e uslove: {wim saobra}ajnicama i parkovskim objektima; Broj 27 – 960 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

– zelenilo treba da bude reprezentativno; sadwa, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, – planirati mesta za postavqawe spomenika; rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje}ih objekata, – planirati vodene povr{ine (ve{ta~ka jezera, fontane); podizawe novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podiza- – sadràji treba da budu koncentrisani (miran odmor, we fontana, rekonstrukcija i popravka de~jih igrali{ta, igra, sportski objekti i dr.); ogra|ivawe skverova. Skverove treba opremiti standard- – sadràj sportskih objekata treba da obuhvati sve sta- nom infrastrukturom i, prema potrebi, sistemom za navod- rosne grupe; wavawe. – u parku mogu da budu podignuti slede}i objekti: ugostiteqski sa otvorenim ba{tama, prate}i objekti sport- 4.8.9. Drvoredi skih sadràja, objekti u funkciji odràvawa parka, objek- Pod pojmom drvoreda podrazumeva se linijski oblik ze- ti kulture, mawi otvoreni amfiteatri za kulturne mani- lenila ~iji je osnovni gradivni element drvo. Na terito- festacije i infrastrukturni objekti od op{teg interesa riji grada postoje razli~iti tipovi drvoreda: po poloà- utvr|eni na osnovu zakona; ju (jednostrani, dvostrani, drvoredi sredinom saobra}aj- – mogu}a je izgradwa mawih pojedina~nih javnih ili ko- nice), po strukturi (jednoredni, dvoredni i vi{eredni), mercijalnih objekata u kompleksima zelenila na osnovu po broju vrsta u drvoredu (homogeni i heterogeni), po kom- planova detaqnije razrade. Pri tom treba voditi ra~una o poziciji (drvoredi sa travnim ba{ticama i drugim biq- veli~ini zelene povr{ine, mikrolokaciji, wenom zna~aju nim elementima). Drvoredi Beograda poti~u iz razli~itih za prostornu celinu ili grad, statusu trajnog dobra i dru- perioda, ali je najvi{e drvoreda podignuto izme|u dva gim uticajnim ~iniocima. svetska rata. U postoje}im parkovima dozvoqeni su slede}i radovi: Postoje}e drvorede treba zadràti uz postepenu zamenu sanitarna se~a stabala, rekonstrukcija cvetwaka, nova prestarelih i suvih stabala. U ulicama Centralne i Sred- sadwa, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, we zone, gde je to mogu}e, treba pro{iriti mreù drvore- rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje}ih objekata, da. Du` saobra}ajnica u novim naseqima planirati drvo- podizawe novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podiza- rede. we fontana, rekonstrukcija i popravka raznih objekata i Kod obnove drvoreda vaè slede}i uslovi: de~jih igrali{ta, ogra|ivawe parka. Parkove treba opre- – drvorede obnavqati vrstom drve}a koja dominira u dr- miti standardnom infrastrukturom i sistemom za navod- voredu ukoliko se pokazala adekvatnom u datim uslovima; wavawe. – predvideti sadwu {kolovanih sadnica (visina sadnica 3,5 m, stablo ~isto od grana do visine od 2,5 m i prsnog 4.8.8. Skverovi pre~nika najmawe 10 cm). Pod pojmom skvera obuhva}ene su zelene povr{ine koje Kod podizawa novih drvoreda u Centralnoj i Sredwoj se nalaze u izgra|enom gradskom tkivu, veli~ine ispod 1 ha zoni vaè slede}i uslovi: i koriste se za pe{a~ki tranzit, kratkotrajan odmor i – profil ulice preko 12 m, igru. Skverovi u Centralnoj zoni grada datiraju od sre- – sadwu uskladiti sa orijentacijom ulice, dine HáH veka. Me|u najstarijima su skver „Prole}e” (kod – izbor vrsta prilagoditi visini zgrada, hotela „Palas”) 0,37 ha i skver kod Centralnog doma voj- – sagledati mogu}nost sadwe u jednosmernim ulicama, ske SCG (0,09 ha). – sagledati mogu}nost sadwe u pe{a~kim ulicama i zo- Razlikuje se vi{e tipova skverova: skver u administra- nama, tivno-poslovnom centru grada, skver ispred javnih objeka- – sagledati mogu}nost formirawa travnih ba{tica sa ta, skver u stambenim naseqima, skver u okviru saobra}aj- drvoredima, nica i dr. U odnosu na na na~in ozelewavawa mogu da bu- – sadwu usaglasiti sa sinhron planom, du: parternog tipa (travwaci, cvetwaci), poluotvoreni – najmawe rastojawe izme|u sadnica prilagoditi vrsti (parterni prostori sa sadnicama drve}a i `buwa) i zatvo- drve}a u drvoredu i stani{nim uslovima, reni (gde preovla|uju visoko drve}e i {ibqe). – predvideti sadwu {kolovanih sadnica (visina sadni- Lokacije za nove skverove treba obezbediti u sklopu pe- ca 3,5 m, stablo ~isto od grana do visine od 2,5 m i prsnog {a~kih zona, novih saobra}ajnih re{ewa, ure|ivawem neu- pre~nika najmawe 10 cm). re|enih prostora grada, prenamenom gra|evinskog bloka Kod podizawa drvoreda u novim naseqima vaè slede}i ili gra|evinske parcele u sklopu rekonstrukcije delova uslovi: grada. – prioritet dati vi{erednim drvoredima sa travnim Kod rekonstrukcije skverova vaè slede}i uslovi: ba{ticama, – sa~uvati skver u postoje}im granicama, – najmawe rastojawe izme|u sadnica je 5 m, – ukloniti privremene objekte, – predvideti sadwu {kolovanih sadnica. – rekonstruisati skver u stilu u kojem je podignut i Dozvoqeni radovi u postoje}im drvoredima su: uklawa- – uvaàvati pravce pe{a~kog kretawa. we suvih i bolesnih stabala, uklawawe stabala u slu~aju Kod podizawa novih skverova vaè slede}i uslovi: kada to zahteva op{ti interes utvr|en na osnovu zakona, – uvaàvati pravce pe{a~kog kretawa, sadwa novog drve}a i standardne mere nege stabala. U Cen- – staze, platoi mogu da zauzimaju do 35 % teritorije tralnoj i Sredwoj zoni grada potrebno je postaviti {tit- skvera, nike oko debla i za{tititi sadne jame. Prema potrebi po- – poèqno je da izbor materijala i kompozicija zasto- staviti instalacije za podzemno navodwavawe i prihranu. ra bude reprezentativna, – objekti mogu da zauzmu do 5% teritorije skvera, 4.8.10. Zeleni koridori – na skveru mogu da budu podignuti ugostiteqski objek- Pod zelenim koridorima ozna~ene su {ire trake zele- ti i infrastrukturni objekti od op{teg interesa utvr|e- nila, koje u sistemu zelenih povr{ina grada treba da obez- ni na osnovu zakona, bede povezivawe zelenih povr{ina. Zeleni koridori mogu – planirati de~ja igrali{ta saglasno tipu skvera, da sadrè pe{a~ke i biciklisti~ke staze sa prate}om – zelenilo treba da bude reprezentativno, opremom i objektima. U zavisnosti od prostornih mogu}- – planirati u~e{}e cvetnih povr{ina od 2 do 4%, nosti, oni mogu da sadrè sportske objekte, retenzije ili – planirati vodene povr{ine (fontane, kaskade i dr.), niz parkovski ure|enih povr{ina i drugo. Popularnost – vrtno-arhitektonske elemente i mobilijar skvera ovog tipa zelenih povr{ina u velikim gradovima sveta ra- prilagoditi tipu skvera. ste s obzirom na ograni~ene mogu}nosti izdvajawa velikih Dozvoqeni su slede}i radovi u postoje}im skverovima: povr{ina za zelenilo, naro~ito u izgra|enim centralnim sanitarna se~a stabala, rekonstrukcija cvetwaka, nova delovima grada. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 961

Ovaj tip zelenih povr{ina jo{ je uvek nedovoqno zastu- vom brdu, {ume u jarugama beogradskog pobr|a i dr. Plan- pqen na teritoriji Beograda. Zelene povr{ine na zemun- taè topola koje se nalaze u vodoza{titnim {umama pri- skom keju su primer jednog tipa zelenog koridora. Posto- padaju tako|e ovom tipu {uma. Privatne {ume su {ume u je}e biciklisti~ke staze uz obalu Dunava i Save, van par- privatnom vlasni{tvu i zauzimaju povr{inu ve}u od 5 ari. kova i sportsko-rekreativnih centara, gotovo da nemaju Nove {ume podizati na terenima ugroènim erozijom i prate}ih zelenih povr{ina. klizi{tima, na zemqi{tima lo{ijih bonitetnih klasa Zelene koridore mogu}e je postaviti du` odseka i oba- (âá i âáá), u vodoza{titnim zonama i drugim GP odre|e- la Dunava i Save, du` saobra}ajnica, du` malih gradskih nim podru~jima. Pri rekonstrukciji i podizawu novih {u- vodotoka, kanala u sremskom i banatskom delu Beograda. ma sa prete`no rekreacionom funkcijom vaè slede}i Budu}a mreà pe{a~kih i biciklisti~kih staza treba da principi: funkcionalno ra{~lawavawe, pristupa~nost i koristi postoje}e kao i planirane zelene koridore. vrsta vegetacije. Kod rekonstrukcije postoje}ih zelenih koridora vaè Funkcionalno ra{~lawavawe. Gradske i prigradske slede}i uslovi: {ume mogu da sadrè slede}e zone: – sa~uvati zelene koridore u postoje}im granicama, – zonu pasivne rekreacije udaqenu od zone aktivne re- – ukloniti privremene objekte i kreacije i od glavnih saobra}ajnica najmawe 250–300 m. U – uvaàvati pravce pe{a~kog i biciklisti~kog kre- ovim zonama planirati samo osnovnu opremu (npr. {etne i tawa. planinarske staze, rekreacione livade i dr.). Dozvoqeni Kod podizawa novih zelenih koridora vaè slede}i kapacitet podru~ja je 1–3 posetioca/ha. Maksimalno u~e- uslovi: {}e zastrtih i izgra|enih povr{ina je 2,5 %; – kod vi{enamenskog kori{}ewa zelenog koridora iz- – zonu aktivnog odmora koja moè da sadrì dodatnu bor vrsta i na~in sadwe prilagoditi primarnoj nameni opremu (npr. jaha}e staze, biciklisti~ke staze, trim staze, (za{titni pojasevi, za{titne {ume, nizovi parkova i dr.). igrali{ta za decu, golf, mini-golf, restorane, kamping U novim zelenim koridorima dozvoqeni su slede}i ra- placeve i dr.). Dozvoqeni kapacitet u ovim zonama je 5-9 dovi: sadwa, provla~ewe pe{a~kih i biciklisti~kih sta- posetilaca/ha. Maksimalno u~e{}e zastrtih i izgra|enih za, podizawe prate}ih objekata (mesta za odmor, ugostiteq- povr{ina je 5% ukupne povr{ine zone; skih objekata, nadstre{nica i dr.) na povr{ini do 5% po- – zonu sa teì{tem rekreacionih aktivnosti (npr. zo- vr{ine koridora, izgradwa sportskih objekata, izgradwa ne sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni bazeni, retenzija i podizawe parkova. Zelene koridore treba opre- zone kupali{ta, restorani, hoteli, marine, sport na vodi miti standardnom infrastrukturom i, prema potrebi, si- i dr.). Dozvoqeni kapacitet je 100 posetilaca / ha. Ova zo- stemom za navodwavawe. na ne moè da zauzme vi{e od 5% od ukupne teritorije predmetne {ume sa odnosom zastrtih, izgra|enih povr{ina 4.8.11. [ume i zelenih povr{ina, unutar ove zone, od 60:40%. Pod {umama se podrazumeva zemqi{te povr{ine preko Deo {ume moè da bude parkovski ure|en. 5 ari koje je obraslo {umskim drve}em. Pod op{tekori- Pristupa~nost. Potrebno je obezbediti laku pristupa~- snim funkcijama {uma podrazumeva se pozitivan uticaj nost iz grada, parkirali{ta locirati na glavnim prila- {uma na ìvotnu sredinu, a naro~ito za{titne, hidrolo- zima {umi, teìti da kroz kompleks {ume bude obezbe|eno {ke, klimatske, higijensko-zdravstvene, turisti~ko-rekre- samo pe{a~ko kretawe, za locirawe novih staza koristiti ativne, privredne, nastavne i nau~no- istraìva~ke funk- postoje}e {umske puteve i progale, mreà puteva treba da cije. Pod {umskim zemqi{tem smatra}e se zemqi{te na omogu}ava kru`no kretawe razli~itih duìna sa primar- kojem se gaji {uma ili zemqi{te na kojem je zbog wegovih nim, sekundarnim i tercijarnim stazama i obezbediti neo- prirodnih osobina racionalnije da se gaji {uma, kao i phodne staze za snabdevawe objekata. zemqi{te koje je ovim GP nameweno za podizawe novih Vegetacija. Formirati progale i livade unutar ve}ih {uma. podru~ja pod gradskim i prigradskim {umama. Teìti Na teritoriji grada u odnosu na poloàj, prioritetne slede}im odnosima: otvorene povr{ine 15–20%, poluo- funkcije, vlasni{tvo i na~in gazdovawa {umama razliku- tvorene 10–15 % i zatvorene povr{ine 65–70; teìti ju se slede}i tipovi {uma: formirawu strukturno raznorodnih, vi{espratnih sasto- – gradske {ume, jina; planirati duè trajawe ophodwe; izbor preovla|uju- – prigradske {ume, }ih vrsta drve}a i {ibqa treba da odgovara prirodnoj po- – za{titne {ume, i tencijalnoj vegetaciji; du` staza, progala i na rekreaci- – privatne {ume. nim livadama koristiti raznovrsniji izbor vrsta drve}a Gradske {ume predstavqaju prostorni segment grada i i {ibqa; na mestima gde je to mogu}e formirati vizurne nalaze se u Sredwoj i Spoqnoj zoni grada. Po pravilu, ga- ta~ke (iz {ume i unutar {ume); planirati stepenastu, har- zdovawe ovim {umama ima za ciq prioritetno rekreacio- moni~no izgra|enu unutra{wu i spoqa{wu ivicu {ume sa no kori{}ewe. Pored rekreacionih funkcija, zna~ajan je velikim u~e{}em listopadnog drve}a i {ibqa, naro~ito wihov pozitivan uticaj na poboq{awe gradske ìvotne cvetnih vrsta, vrsta sa jestivim plodovima i vrsta sa bo- sredine. Ovom tipu pripadaju Zvezdarska {uma, Ko{utwak, gatim prole}nim i jesewim koloritom; planirati proga- Top~iderska {uma, Manastirska {uma, Bawi~ka {uma, no- le i livade {irine od dvostruke do desetostruke visine vobeogradske {ume dr. Prigradske {ume nalaze se u Spoq- okolnog drve}a; u sklopu {ume mogu da se zadrè ili pla- noj i Rubnoj zoni grada i predstavqaju va`na bliska pod- niraju vo}waci i vinogradi. Pri rekonstrukciji i podi- ru~ja rekreacije. Po pravilu, gazdovawe ovim {umama, kao zawu novih za{titnih {uma planirati sadwu pionirskih i kod gradskih {uma, ima za ciq rekreaciono i za{titno vrsta na klizi{tima i erodiranom zemqi{tu; planirati kori{}ewe. Rekreaciono kori{}ewe je sa ne{to slabijim postepenu zamenu ovih pionirskih vrsta vrstama koje od- intenzitetom u odnosu na prethodnu kategoriju {uma. Po- govaraju prirodnoj potencijalnoj vegetaciji stani{ta; red ovih funkcija, one treba da predstavqaju „branu” za da- plantaè topola postepeno zameniti vrednijim vrstama i qe {irewe naseqa. Ovom tipu {uma pripadaju Avala, Ste- vrstama koje odgovaraju prirodnoj potencijalnoj vegeta- pin gaj, Gorica, Srema~ki rt, Lipovi~ka {uma i dr. Za- ciji stani{ta. {titne {ume su {ume ~ija je prioritetna funkcija za{ti- Kr~ewe {uma je dozvoqeno u slede}im slu~ajevima: ta (za{tita forlanda, za{tita podzemnih voda, protivero- – radi promene vrsta drve}a ili uzgojnih oblika, ziona za{tita, za{tita od vetra, rekultivacija jalovi{ta – otvarawa rekreacionih livada, i odlagali{ta). Ovom tipu pripadaju forland leve obale – otvarawa vizura, Dunava i Save, vodoza{titne {ume u vodoizvori{tima, kao – izgradwe razli~itih tipova staza, {to je Maki{ka {uma, {umski za{titni pojas na Mili}e- – izgradwe objekata koji sluè gazdovawu {umama, Broj 27 – 962 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

– izgradwe objekata koji obezbe|uju unapre|ivawe kori- stima. Kremacija se vr{i jedino na grobqu „Le{}e” a sme- {}ewa svih funkcija {uma (rekreacionih objekata, reten- {taj urni, za sada, na svim grobqima u odgovaraju}e kolum- zija i dr.), barijume i rozarijume i u vrt se}awa, s tim {to su na gro- – sprovo|ewa komasacije i arondacije poqoprivrednog bqima zatvorenog tipa kapaciteti ograni~eni. Ve}a grad- zemqi{ta i {uma, i ska grobqa zatvorenog tipa opsluùju celu teritoriju gra- – u slu~ajevima kada to zahteva op{ti interes utvr|en da a mawa {ire gravitaciono podru~je. Nova gradska gro- na osnovu zakona. bqa opsluùju {ire gravitaciono podru~je a sahrane se vr- Sanitarne se~e {ume podrazumevaju se kao mera nege {e kako u nova, tako i u postoje}a grobna mesta. {ume. Sahrawivawe }e se na teritoriji grada obavqati pr- Radi obnove postoje}eg i stvarawa novog fonda poèq- venstveno na postoje}im i ve} planiranim povr{inama za ne su slede}e intervencije: sahrawivawe, a na novoplaniranim grobqima obezbedi}e – pretvarawe monokultura u me{ovitu {umu, se dodatni kapaciteti dovoqni za sahrawivawe do 2021. – sadwa `buwa, naro~ito na ivici {ume, i godine. – sadwa dekorativnog drve}a i {ibqa (na ivici {ume, Radi {to ravnomernije pokrivenosti teritorije grada, na okukama puta, na livadama kao pojedina~ni primerci odnosno upotpuwavawa decentralizovanog sistema gradili grupe). skih grobaqa i wihovog racionalnijeg kori{}ewa, po- Uslovi za izgradwu objekata: trebno je otvoriti nova gradska grobqa na sremskom i – izgradwa novih objekata u funkciji prioritetnog ko- avalskom pravcu, kao i u isto~nom podru~ju grada i seoska ri{}ewa, grobqa za potrebe naseqa Kalu|erica i Le{tane, Ritopek, – postoje}i pojedina~ni stambeni i poqoprivredni Batajnica i Sur~in. objekti na {umskom zemqi{tu, osim u park-{umama, zadr- Radi racionalnog kori{}ewa postoje}ih kapaciteta i àvaju se ali nije dozvoqeno wihovo pro{irewe, smawewa broja i povr{ina novih grobaqa, u svakom pojedi- – popravka i dogradwa postoje}ih sportskih i sme{taj- nom slu~aju treba sagledati mogu}nosti optimalnog pro- nih objekata i {irewa postoje}ih grobaqa. – u slu~aju kr~ewa {ume, za podizawe novih ili dograd- U ciqu zadovoqavawa potreba grada dovoqnim kapaci- wu postoje}ih sportskih i sme{tajnih objekata, pla}a se tetima za sahrawivawe do 2021. godine potrebno je plani- jednokratna naknada za iskr~enu {umu u visini deseto- rati slede}e: struke vrednosti {ume. Nadoknada se upla}uje na ra~un jav- – Na Novom beànijskom grobqu realizova}e se plani- nog preduze}a koje gazduje {umom. ranih 10.000 novih grobnih mesta. U zoni parkovski ure|enih povr{ina i teì{ta rekre- – Za sremsko podru~je grada otvori}e se novo grobqe na acionih aktivnosti, {ume treba opremati standardnom in- povr{ini od oko 60–70 ha. Lokacija novog grobqa obuhva- frastrukturom. ta lesni plato sa kotama od 77.585 mnv. Nivo podzemne vode je u intervalu od 5–10 m i pripada povoqnim terenima 4.8.12. Grobqa bez ograni~ewa. Grobqem se smatra zemqi{te koje je odgovaraju}im ur- – Na grobqu „Le{}e” zapo~e}e se realizacija oko 4.000 banisti~kim planom ili odlukom skup{tine op{tine od- novih grobnih mesta u toku 2009. godine. re|eno za sahrawivawe umrlih (Zakon o sahrawivawu i – Za isto~no podru~je grada otvori}e se novo grobqe na grobqima, „Slu`beni glasnik RS”, br. 20/77, 24/85, 53/93, povr{ini od oko 20 ha, koje treba da po~ne s radom 2013. 67/93, 48/94). godine. Lokacija novog grobqa obuhvata teren sa nagibom U zakonu se pomiwe da se sahrawivawe umrlih moè vr- 5–100, nivo podzemne vode je mawi od 5 m. Teren je uslov- {iti samo na grobqu, a da se van grobqa mogu izvr{iti sano stabilan. hrane samo u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom – Na avalskom pravcu grada otvori}e se novo grobqe na ili na zakonu zasnovanom odlukom skup{tine op{tine. povr{ini od oko 15–20 ha. Lokacija novog grobqa pripada Me|utim, imaju}i u vidu obi~ajno pravo, mogu}e je i sahra- povoqnim terenima. Obuhvata zaravweni teren nagiba do wivawe pri verskim objektima, u hramu, u porti ili na 50. Teren je sa nivoom podzemne vode ve}im od 5 m. grobqu odre|enom za ìteqe manastira, i to izuzetno za – Izme|u naseqa Kalu|erica i Le{tane otvori}e se no- lica koja dobiju odobrewe po izri~itoj odluci uprave ma- vo grobqe na povr{ini od oko 5 ha. Lokacija novog grobqa nastira ili hrama. pripada uslovno povoqnom terenu. Teren je nagiba 5–100, Pruàwe pogrebnih usluga i odràvawe gradskih gro- nivo podzemne vode je mawi od 5 m i teren je uslovno sta- bqa i krematorijuma obavqa javno komunalno preduze}e ko- bilan. Kori{}ewe ovog terena uslovqava nivelaciono je je osnovano za obavqawe te komunalne delatnosti, drugo prilago|avawe prirodnim uslovima. preduze}e ili samostalni preduzetnik kome su ti poslovi – Za potrebe naseqa Ritopek otvori}e se novo grobqe povereni. Postupak poveravawa poslova reguli{e se pona povr{ini od oko 2 ha. Lokacija novog grobqa pripada sebnim aktom Skup{tine grada Beograda (Odluka o sahra- uslovno povoqnom terenu. Teren je nagiba 5–100, a nivo wivawu i grobqima, „Slu`beni list grada Beograda”, br. podzemne vode je oko 5 m. 22/90, 15/91, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 20/94, 2/95, 6/99). – Za potrebe naseqa Sur~in otvori}e se novo grobqe na Beograd ima decentralizovani sistem od {est starih povr{ini od oko 2 ha. Lokacija novog grobqa, sa inè- grobaqa – zatvorenog tipa (Novo grobqe u ~iji sastav ula- wersko-geolo{kog aspekta pripada uslovno povoqnim tezi i Jevrejsko, Centralno, Top~idersko, Zemunsko, Staro renima, koji uslovqavaju odre|ena ograni~ewa pri kori- beànijsko i Bawi~ko) i ~etiri nova gradska grobqa (No- {}ewu ovog prostora (nivo podzemne vode je na oko 5 m). vo beànijsko, „Orlova~a”, „Le{}e” i „Zbeg”), koja su rav- Nalazi se na delovima lesne zaravni od kote 77.5–85.0 mnv. nomerno raspore|ena na teritoriji grada. Jedino avalski – Za potrebe naseqa Batajnica otvori}e se novo grobqe pravac grada u gravitacionom podru~ju nema gradsko gro- na povr{ini od oko 10 ha. Lokacija novog grobqa, sa in- bqe ve} svoje potrebe za sahrawivawem zadovoqava na gro- èwersko-geolo{kog aspekta pripada najpogodnijim tere- bqima „Le{}e” i „Orlova~a”, kao i na pripadaju}im gro- nima, bez ograni~ewa u kori{}ewu. Nalazi se na lesnoj za- bqima seoskog karaktera. ravni iznad kote 85.0 mnv. Teren je sa nivoom podzemne vo- Na deset gradskih grobaqa godi{we se obavi oko de ve}im od 10 m. 12.000 sahrana. Od ovog broja oko 17% su kremacije, oko U prvom planskom periodu neophodno je preduzeti sle- 33% sahrana obavi se na starim grobqima dok se oko 50% de}e: na Novom beànijskom grobqu aktivirati u toku sahrana obavi na novim gradskim grobqima. Sahrane na 2002. godine minimum 2.000 novih grobnih mesta (prva fa- grobqima zatvorenog tipa vr{e se uglavnom u postoje}a za od ukupno planiranih 10.000 novih grobnih mesta za- grobna mesta i u mawem broju na ekshumiranim grobnim me- kqu~no sa 2006. godinom). Za sremsko podru~je grada otvo- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 963 riti novo grobqe na povr{ini od oko 60–70 ha koje bi tre- – ba{tu planirati tako da je mogu}a etapna realizaci- balo da po~ne s radom 2006. godine. Na grobqu „Le{}e” ja i pro{irewe. planirati realizaciju oko 5.600 novih grobnih mesta do Zoolo{ki vrt: 2006. godine. – ure|ivawe vrta prilagoditi osnovnim ciqevima po- Kao poseban sadràj koji postoji u ve}ini evropskih dizawa zoolo{kog vrta, a to su: edukacija, nauka, rekreaci- gradova potrebno je obezbediti i mesto za sahrawivawe ja i za{tita prirode; ìvotiwa – ku}nih qubimaca. Lokacija novog grobqa za – planirati procentualno u~e{}e od ukupne povr{ine: ku}ne qubimce predvi|ena je u Bloku 51 u Novom Beogradu izlo`benog dela 50–60 %, parka 30–40% i ekonomsko-ad- na povr{ini od oko 4 ha. Sa inèwersko-geolo{kog ministrativnog dela 10 %; aspekta pripada najpovoqnijim terenima, bez ograni~ewa – zoolo{ki vrt planirati tako da je mogu}a etapna re- u kori{}ewu. alizacija i pro{irewe; Lokacije za sto~na grobqa }e se, u skladu sa potrebama, – planirati prirodne prepreke, kao {to su: rovovi, vo- a u saradwi sa relevantnim institucijama, razmatrati na da, mreè u kombinaciji sa ìvim ogradama i dr. nivou op{tina ili naseqa. Dozvoqeni su slede}i radovi (Botani~ka ba{ta, Zoolo- Pre izrade planske dokumentacije za novoplanirana {ki vrt, Arboretum): grobqa potrebno je, u skladu sa vaè}om zakonskom regula- – ure|ivawe saglasno predvi|enoj nameni i opremawe tivom, izraditi prethodnu analizu uticaja grobqa na ì- objektima iskqu~ivo u funkciji odràvawa, istraìvawa votnu sredinu. i edukacije, – rekonstrukcija i obnova postoje}ih staza i objekata, Tabela 72: – sanitarna se~a stabala, Osnovni elementi za dimenzionisawe povr{ina – rekonstrukcija i podizawe novih vrtno-arhitekton- za sahrawivawe skih elemenata i opreme, i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – ogra|ivawe. Vrste grobnica Dimenzija (m) Bruto povr{ina U rasadnicima je dozvoqeno podizawe objekata koji su –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– u funkciji rasadni~ke proizvodwe. Posebne zelene kom- Grobnice – dvojne 2,50 h 2,75 oko 12 m² plekse treba opremiti standardnom infrastrukturom i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sistemom za navodwavawe. Grobovi u nizu 2,20 h 1 i 2,30 h 1,10 oko 5 m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4.8.14. Neure|ena zemqi{ta, kopovi, deponije sa posebnim Grobovi za urne oko 1,2 m² stawem zelenila –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pod neure|enim zemqi{tima u Generalnom planu podrazumevaju se napu{teni povr{inski kopovi, napu{tene 4.8.13. Posebni zeleni kompleksi deponije sme}a, zaparloèna zemqi{ta koja nisu privede- Pod pojmom posebnih zelenih kompleksa u Generalnom na nameni i drugo. Na teritoriji grada nalazi se vi{e po- planu obuhva}ene su botani~ke ba{te, zoolo{ki vrtovi, vr{inskih kopova gline i kamena od kojih su neki jo{ ak- arboretumi, rasadnici, izlo`be cve}a. Botani~ke ba{te tivni. Odlagawe sme}a na napu{tenim, kao i na aktivnim predstavqaju nau~ne i kulturne ustanove u kojima se nala- deponijama, bilo je, a i sada je neadekvatno. Na teritori- ze nau~ni centri botani~kih disciplina. Zoolo{ki vrto- ji grada, pa i u samom centru, ima dosta zaparloènog ze- vi, kako im samo ime kaè, pre svega su mesta gde se ~uvaju mqi{ta. Planom je predvi|ena nova namena na podru~jima ìvotiwe. Oni su, pored toga, zna~ajni edukativni i is- ve}ih povr{inskih kopova, kao {to su kopovi gline iznad traìva~ki centri. Arboretumi su zbirke dendroflore na Vi{wice ili povr{inski kop kamena Straèvice. Mawe otvorenom, dok su rasadnici pogoni za proizvodwu sadnog povr{inske kopove treba rekultivisati. Zaparloèna ze- materijala. mqi{ta novim planom dobijaju novu namenu. Jedan deo ovih Botani~ka ba{ta „Jevremovac”, koja je za{ti}ena kao zemqi{ta namewen je za nove parkove ili za za{titno ze- spomenik prirode botani~kog karaktera, jedina je botani~- lenilo. ka ba{ta u Beogradu. Zoolo{ki vrt se nalazi na Beogradskoj Na neure|enom zemqi{tu dozvoqena je sanacija deponija, tvr|avi, u okviru nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog sprovo|ewe mera rekultivacije, sadwa i podizawe objekata. zna~aja. Arboretum [umarskog fakulteta poseduje vrednu zbirku dendroflore. Na teritoriji grada postoji ve}i broj 4.8.15. Tretman komunalnog ~vrstog otpada sa posebnim rasadnika u dru{tvenom i privatnom vlasni{tvu. obavezama rekultivacije Generalnim planom su predvi|ene dve lokacije za novu Postoje}i sistem upravqawa komunalnim ~vrstim ot- botani~ki ba{tu: kamenolom Straèvica i Top~ider. Kao padom (KÔ) Beograda svodi se, gotovo iskqu~ivo, na mogu}e lokacije za novi zoolo{ki vrt predlaù se dve lo- wegovo sakupqawe i deponovawe. Kqu~ni problemi ovog kacije: Veliko blato i Jelezovac. Planom nije predvi|ena sistema su: nedovoqna reciklaà (oko 5% ukupne koli- nova lokacija za arboretum. Ve}ina rasadnika se zadràva ~ine KÔ, koja se uglavnom sprovodi izvan komunalnog sa mogu}no{}u podizawa novih na lokacijama koje su name- servisa grada), nehigijensko odlagawe otpada na grad- wene zelenim povr{inama. Izlo`be cve}a (lokalne i me- skoj deponiji „Vin~a”, nelegalno deponovawe otpada {i- |unarodne) mogu}e je organizovati na nekoj od lokacija no- rom grada i neregulisane obaveze otkupqiva~a recikla- vih parkova ili u sklopu postoje}ih (npr. park na U{}u bila prema gradu. ili park Kej izme|u dva mosta na Savi). Do 2021. godine planira se odrìvi sistem upravqawa U kompleksima Botani~ke ba{te „Jevremovac” i Zoolo- KÔ Beograda na principu „sakupqawe – reciklaà – de- {kog vrta dozvoqeno je ure|ivawe saglasno predvi|enoj ponovawe”. To podrazumeva organizovano sakupqawe, pre- nameni, kao i opremawe i izgradwa objekata iskqu~ivo u radu i prodaju sekundarnih sirovina (reciklabila) i saku- funkciji odràvawa, istraìvawa i edukacije, a u skladu pqawe i deponovawe preostalog integralnog KÔ. Time sa kategorijom wihove za{tite. Za podizawe novih speci- se, osim za{tite ìvotne sredine i prirodnih resursa, jalnih zelenih kompleksa vaè slede}i uslovi: ostvaruje dobit od reciklaè i smawuje koli~ina otpada Botani~ka ba{ta „Jevremovac“: za odlagawe, {to produàva vek trajawa deponije. – obezbediti dobru spoqnu pristupa~nost Botani~koj U ciqu obezbe|ivawa dugoro~ne pouzdanosti u tretmanu ba{ti; KÔ neophodno je istraìti lokaciju za deponiju na levoj – {irine staza prilagoditi mehanizovanoj nezi sadnica; obali Save. Lokacija potencijalne deponije treba da zado- – mogu}e su slede}e namene: izlo`beni deo, parcele za voqi uslove iz Pravilnika o kriterijumima za odre|ivawe eksperimente, rasadnik, oranèrija i ekonomski deo; lokacije i ure|ewe deponije otpadnih materija („Slu`beni Broj 27 – 964 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. glasnik RS” broj 54, 1992. god.) i treba da predstavqa re- Postoje}e i planirano stawe u Beogradu: zervat za daqi razvoj sistema deponovawa otpada. – Na podru~ju GP Beograda formirane jesu 34 zone stva- Otvarawem nove lokacije produìo bi se vek trajawa rawa otpadaka (ZSO). deponije „Vin~a” i smawili tro{kovi transporta otpada. – Na lokaciji „Vin~a” planirana je tzv. „urbana depo- Planirana deponija bila bi regionalnog karaktera, jer bi nija” i „urbano postrojewe” za obnavqawe materijalnih se na woj deponovao i otpad prikupqen na teritorijama su- resursa iz KÔ i deponovawe ostatka otpada. Lokacija sednih op{tina i najverovatnije bi bila locirana van te- „Vin~a” udaqena je prose~no 20 km od 34 ZSO. ritorije GP. – Centri za dono{ewe reciklabila (sekundarnih siro- Organizovano sakupqawe profitabilnih reciklabila vina) planirani su u svakoj ZSO u okviru zelenih pijaca i (papir, metal i staklo) posredstvom gradskog komunalnog pored ve}ih samousluga. servisa vr{i}e se sukcesivno, do maksimalno mogu}e koli- – Lokacija deponije „Vin~a” je na padini Dunava u za- ~ine od oko 21% u odnosu na ukupnu koli~inu KÔ. Pred- klowenoj kotlini, povr{ine 200 ha, ~iju osnovicu ~ini vi|ena su tri na~ina sakupqawa reciklabila: 30% siste- postoje}a deponija povr{ine 40 ha. mom dono{ewa u otkupne stanice ravnomerno raspore|ene – Raspoloìvi kapacitet lokacije „Vin~a” je za preko 80 u tkivu grada, 30% sa gradske deponije i 40% „od vrata do godina deponovawa otpadaka, a planirana je za 20 godina. vrata”. Otkupne stanice za odre|ene reciklabile locira- – Lokacija „Vin~a” je na udaqenosti od 1,6 do 2,7 km od }e se u okviru zelenih pijaca i pored ve}ih samousluga, dok okolnih naseqa. }e za druge biti odre|ena posebna mesta i mreà stanica – Lokacija „Vin~a” je na udaqenosti od 0,75 km od za prijem i otkup. O{qanske bare u Velikoselskom ritu. Obrada prikupqenih reciklabila predvi|a se u ure|aju – Lokacija „Vin~a” je na udaqenosti od 1,3 km od Dunava. za obnavqawe materijalnih resursa (OMR) niske tehnolo- – Geolo{ka podloga deponije sastavqena je od pra{i- gije sa preovla|uju}im manuelnim radom, kapaciteta 300 nastih glina debqine 20 , vodopropusnosti K 1h10-5 do -7 m tona na dan na lokaciji deponije „Vin~a”. Deponovawe 1h10 cm/sec. preostalog otpada nakon reciklaè planirano je na loka- Za sprovo|ewe predloènog koncepta upravqawa KÔ ciji postoje}e deponije „Vin~a” koja nehigijenski radi neophodno je, do 2006. godine, dono{ewe gradske odluke o posledwih 25 godina formiraju}i depo sme}a na povr{i- sprovo|ewu reciklaè kojom bi se, pored ostalog, reguli- ni od 40 ha. Kori{}ewe ove lokacije za budu}e potrebe Be- sale i finansijske i druge obaveze postoje}ih i budu}ih ograda uslovqeno je wenom sanacijom i pro{irewem na otkupqiva~a i prera|iva~a reciklabila prema gradu u smi- ukupnu povr{inu od 70 ha. slu pla}awa naknade (deoba dobiti) za pravo na recikla- Prioritetni sanacioni radovi postoje}e deponije ù, kao i usvajawe plansko-projektne dokumentacije za de- „Vin~a” jesu realizacija objekata za{tite ìvotne sre- poniju sme}a „Vin~a” i za druge elemente sistema za reci- dine od proizvedenih gasova i procedne vode iz deponi- klaù. je. Sistem degazacije deponije podrazumeva izgradwu 17 bunara za kontrolisano odvo|ewe deponijskih gasova. 4.9. Poqoprivredne povr{ine i objekti Sistem za pre~i{}avawe procedne vode iz deponije pod- Poqoprivredno zemqi{te obuhvata sve povr{ine koje razumeva izgradwu drena`ne mreè duìne 1.200 m, ok- su neposredno namewene proizvodwi biqnih, a posredno i sidacione lagune povr{ine 5.000 m² i podloge za uzgoj sto~nih proizvoda, radi obezbe|ewa hrane, agrarnih siro- akvati~ne vegetacije povr{ine 10.000 m². Treba izvr{i- ti i sukcesivnu izgradwu ostalih objekata za za{titu vina i drugih proizvoda biolo{kog porekla. ìvotne sredine i za normalno funkcionisawe pro{i- Ova namena u GP obuhvata prvenstveno vangradske, pre- rene deponije (potporna gra|evina, obodni kanal, putna deone prostore, kao i zone neposredno uz prigradska sela. i komunalna infrastruktura, otvarawe pozajmi{ta ze- U ovom GP poqoprivredna zemqi{ta su izme{ana u van- mqe za prekrivawe sme}a, formirawe za{titnih zelenih gradski predeo sa drugim prirodi bliskim sistemima kao pojaseva, dogradwa degazacionih bunara, izgradwa prate- {to su {ume, mo~vare, zalenila na forlandima i sl. sa ko- }ih objekata itd.). Tako|e je potrebno sanirawe nelegal- jima ~ine jedinstven poqoprivredni predeo. nih deponija {irom grada uz preduzimawe adekvatnih me- Pod primarnom biqnom proizvodwom (na osnovu Zako- ra za wihovo suzbijawe, prvenstveno uvo|ewem regular- na o poqoprivrednom zemqi{tu ~l. 10–12) smatra se: ranog servisa za sakupqawe KÔ na celom podru~ju GP Be- tarska, vo}arsko-vinogradarska, povrtarska i rasadni~ka ograda, pa i {ire. proizvodwa, zatim proizvodwa lekovitog, aromati~nog i Osnovna prostorna jedinica za planirawe upravqawa ukrasnog biqa, proizvodwa gqiva i proizvodwa |ubriva. KÔ je zona stvarawa otpadaka (ZSO) ~ija koli~ina ne prelazi 3–4% od ukupno godi{we sakupqenog otpada. 4.9.1. Postoje}e stawe Prag racionalnosti transporta otpadaka vozilima za U~estvuju}i sa 62,3% u ukupnim povr{inama, poqopri- wihovo sakupqawawe je 20 km do tzv. „urbane deponije” i vredno zemqi{te ~ini jednu od glavnih komponenti uskla- „urbanog postrojewa”. Preko te granice uvode se preto- |ivawa ekonomskih, ekolo{kih i socijalnih aspekata raz- varne stanice za prevoz otpada vozilima velikog kapaci- voja podru~ja Plana na principima odrìvosti. Od ukup- teta do „regionalne deponije” i „regionalnog postroje- no 39.500 ha poqoprivrednih povr{ina, na oranice i bawa”. Otkupni, odnosno prihvatni centri za reciklaù, {te otpada 85,6%, vo}wake 4,9%, vinograde 1,6%, livade lociraju se u okviru svake ZSO na visokofrekventnim 2,6%, pa{wake 4%, ribwake 0,4%, bare i trstike 0,9%. mestima. Zastupqenost navedenih kategorija pokazuje visoku pro- Kqu~ne norme za lokaciju deponije (Pravilnik o depo- stornu diferencijaciju, u zavisnosti od stepena urbanizo- niji, „Slu`beni glasnik RS”, broj 54/92) jesu: vanosti, reqefa i pedolo{kih uslova. Struktura kori- – oblik reqefa lokacije deponije po pravilu je u uva- {}ewa oranica i ba{ta tako|e je neujedna~ena. Primetno lama zaklowenim bo~nim reqefom; je prilago|avawe trì{nim pogodnostima i lokalnim na- – vek trajawa deponije je 20 godina; u~no-istraìva~kim i tehnolo{kim kapacitetima za pro- – udaqenost geomorfolo{ki zaklowene deponije od na- izvodwu semenskog i rasadnog materijala. Prema podacima seqa je minimum 400 m; statistike, koja primewuje kriterijum kori{}ewa po – udaqenost deponije od staja}ih voda je minimum 0,5 km; osnovnim organizacionim oblicima, danas se 68,9% ukup- – udaqenost deponije od teku}ih voda – reka je mini- nih poqoprivrednih povr{ina Plana nalazi u individu- mum 0,5 km; alnom sektoru ([umadija – 86,3%; Banat – 53,4%, Srem – – geolo{ka podloga deponije vodopropusnosti ispod K 51,1%). Ostali oblici kori{}ewa obuhvataju dru{tveni 1h10-5 cm/sec, minimalne debqine 2 m. sektor (poqoprivredne organizacije – 26,7% i zadruge – 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 965

0,7%) i tzv. neorganizovanu zemqi{nu svojinu (3,7%), koja 4.9.3. Koncepcija razvoja se javqa na jednoj tre}ini pa{waka (oko 650 ha) i 80% ba- Poqoprivredno zemqi{te je integralni resurs koji se, ra i trstika (oko 320 ha). pored pedolo{kog sloja i drugih elemenata biosfere, sa- Prema popisu 1991, udeo ~isto poqoprivrednih gazdin- stoji i od stvorenih dobara u vidu hidrotehni~kih ure|aja, stava iznosio je svega 3,6%, a prose~no gazdinstvo imalo je putne mreè, za{titnog zelenila, pomo}nih zgrada i dru- 1,08 ha obradivog zemqi{ta i 0,1 aktivnog poqoprivred- gih objekata od zana~aja za wegovo budu}e kori{}ewe. Bit- nika, starosti 57,6 godina, dok je broj dràne stoke bio no je da se u procesima intenzifikacije poqoprivredene daleko ispod potencijala krmne baze. Izvesne razlike po proizvodwe po{tuje ne samo prag ekeonomske rentabilno- naseqima bitnije ne mewaju nepovoqnu sliku osnovnih re- sti ve} i ekolo{ki prag supstitucije, ~ime se spre~ava sursa porodi~nih gazdinstava. Tokom posledwe decenije smawewe obnovqivog potencijala poqoprivrednog zemqi- stawe u ovoj oblasti se jo{ vi{e pogor{alo o ~emu govo- {ta, a ujedno obezbe|uje i o~uvawe ekolo{ke ravnoteè na ri: sukcesivno smawivawe obradivog zemqi{ta, uglavnom {irem prostoru. usled {irewa divqe gradwe, preovla|ivawe negativnih Polaze}i od kriterijuma poloàja u odnosu na osnovne trendova u sto~arstvu, naro~ito govedarstvu, primetna za- tipove gradskog tkiva, s jedne, i prirodnih socioekonom- pu{tenost znatnog dela wiva, vo}waka, vinograda i seoskih uslova poqoprivredne proizvodwe, s druge strane, od- skih dvori{ta i gotovo patolo{ko okretawe mla|ih ~la- re|uje se slede}a klasifikacija poqoprivrednog zemqi- nova poqoprivrednih doma}instava od obra|ivawa zemqe i {ta i drugih agrarnih resursa po osnovnim podru~jima obavqawa drugih poslova na gazdinstvu. Beogradu je po- grada: trebna nova vizija poqoprivrede, kao delatnosti koja pru- – poqoprivredno-ruralne enklave oko gradskog jezgra, à ekonomski prosperitet, dru{tveni ugled i li~nu sa- – banatski i sremski deo rubnog pojasa, i tisfakciju. – {umadijski deo rubnog pojasa. U okviru poqoprivredno-ruralnih enklava oko grad- 4.9.2. Ciqevi skog jezgra i drugih prete`no stambenih zona, prioritet Plan kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta ima eliminisawe zaparloènih i neobra|ivanih povr{i- podre|en je poboq{awu ekonomskih uslova poqoprivredne na, podsticawe planskog ure|ivawa oku}nice, osnivawe proizvodwe, pove}awu ambijentalne i pejza`ne vrednosti vo}waka, vinograda, rasadnika cve}a i drugih vi{egodi- poqoprivredno-ruralnog podru~ja i unapre|ewu ekolo- {wih zasada, odnosno sejanih livada i pa{waka. Posebnu {kih i socijalnih uslova ìvqewa na celom podru~ju gra- podr{ku treba obezbediti izradom programa za osnivawe da Beograda. Ostvarivawe ovih zadataka zasniva}e se na zajedni~kih gradskih ba{ta, podeqenih na sitne parcele razradi kompleksnih programa ure|ivawa poqoprivrednog za vi{egodi{we individualno kori{}ewe. U pojedina~- proizvodnog prostora u me|uzavisnosti sa {umama i izgra- nim slu~ajevimam, tako|e, na osnovu posebnih programa i |enim tkivom na nivou naseqa, odnosno prema principu je- dozvola, podràva}e se podizawe mawih sto~arskih farmi dinstva naseqa i atara, a prema slede}im op{tim princi- ukoliko to doprinosi oboga}ivawu ambijentalnih, ekolo- pima: {kih, etnolo{kih ili istorijskih sadràja pojedinih delova grada (na primer, farme ponija, jaha}ih kowa, retkih – uspostavqawe ekolo{ki optimalnih odnosa izme|u sojeva goveda, nekih egzoti~nih ili starih autohtonih vr- poqoprivrednih, {umskih i drugih zelenih povr{ina; sta stoke i ìvine i sl.). – uskla|ivawe ekonomskih interesa korisnika / vla- U banatskom i sremskom delu rubnog pojasa grada prio- snika pojedinih zemqi{nih parcela sa èqama i intere- ritno je trajno o~uvawe visoke prirodne plodnosti preo- sima lokalnih zajednica na nivou naseqa i grada u celi- vla|uju}eg dela poqoprivrednog zemqi{ta poboq{awem ni; ekolo{kih uslova poqoprivredne proizvodwe sa osloncem – obezbe|ivawe materijalne podr{ke za sprovo|ewe na slede}e mere: ograni~ewe primene hemijskih sredstava, programa iz javnih fondova, inostranih finansijskih in- promovisawe metoda integralnog prihrawivawa i za{tite stitucija i drugih izvora; biqa, na izradu i sprovo|ewe programa osnivawa poqoza- – obavezuju}i kriterijum racionalnog kori{}ewa po- {titnih pojaseva, uz istovremeno o~uvawe prirodnih ili qoprivrednog zemqi{ta predstavqa uvaàvawe tesnih me- poqoprivrednih enklava (bare, mo~vare, {umarci, zabrani |uzavisnosti u razvoju biqaka i sto~arske proizvodwe. i sl.) na podru~jima naro~ito intenzivne poqoprivrede, Za unapre|ewe stawa ure|enosti i na~ina kori{}ewa na pove}awe stepena divezivikacije poqoprivredne proiz- poqoprivrednog zemqi{ta na nivou grada, naseqa i poje- vodwe primenom raznovrsnijih plodoroda i plodosemena, dina~nih gazdinstava / preduze}a, potrebno je: agrotehni~ke melioracije kiselih, sabijenih i drugih de- – inovirati katastarski premer i aùrirati podatke o gradiranih zemqi{ta, na osnivawe i racionalno kori{}e- kori{}enim povr{inama po katastarskim kulturama i we savremenih sistema za navodwavawe, prema ekolo{ki bez- vlasnicima zemqi{ta, bednim i ekonomski rentabilnim tehnolo{kim re{ewima. U {umadijskom delu rubnog pojasa grada prioriteno je: – obezbediti zakonske garancije za dugoro~ni zakup potpunije i efikasnije iskori{}avawe prirodnih i tr- zemqi{ta, kao jednog od osnovnih modaliteta poboq{a- ì{nih pogodnosti za intenzivirawe proizvodwe odgova- wa agrarne strukture, ukrupwavawem kori{}ene povr{i- raju}ih vrsta i sorti kontinentalnog vo}a, stonog i vin- ne na ekonomski i biolo{ki vitalnim porodi~nim ga- skog gro`|a, sveèg povr}a, lekovitog biqa i drugih po- zdinstvima, qoprivredno-prehrambenih proizvoda, mestimi~no prime- – obezbediti informati~ku i stru~nu podr{ku poqo- nom metoda organske, odnosno biodinami~ke proizvodwe, privrednicima pri izradi investicione dokumentacije za zatim poboq{awe tehnolo{kih i ekonomskih uslova poqo- osnivawe vi{egodi{wih zasada, sto~nih farmi i drugih privredne proizvodwe, ukrupwavawem poseda i parcela ga- proizvodnih objekata, ukqu~uju}i i pripremu tipskih mo- zdinstava sposobnih za prilago|avawe promenama na trì- dela optimizacije poqoprivredne proizvodwe, {tu i socioekonomskom okruèwu, spre~avawe erozije, po- – uspostaviti redovno ispitivawe i kontrolu kvalite- boq{awe prirodne plodnosti zemqi{ta i o~uvawe pejza- ta zemqi{ta, vode i drugih elemenata ìvotne sredine, `nih vrednosti primenom odgovaraju}ih poqoprivrednih – uspostaviti sistem aùrnih informacija i prognoza i {umskih operacija. o stawu na trì{tu pojedinih poqoprivredno-prehrambenih proizvoda i 4.9.4. Planirana namena poqoprivrednog zemqi{ta – uspostaviti sistem poqoprivrednog ra~unovodstva na Osim primarne poqoprivredne proizvodwe, na po- porodi~nim gazdinstvima, prema re{ewima koja se prime- qoprivrednom zemqi{tu mogu se graditi i slede}i wuju u zemqama Evropske unije. objekti primarne poqoprivredne proizvodwe: magacini Broj 27 – 966 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. za repromaterijal (seme, ve{ta~ka |ubriva, sadnice i sl.), – umereno i kontrolisano kori{}ewe hemijskih sred- objekti za proizvodwu povr}a u zatvorenom prostoru (sta- stava, prema principima integralne za{tite i prihrawi- klenici), objekti za proizvodwu gqiva, glistewaci, trese- vawa biqa; ti{ta, aerodromi za poqoprivrednu avijaciju, prosecawe – o~uvawe me|a, ìvica i drugih prirodnih stani{ta poqskih puteva, ribwaci i objekti u sto~arstvu (sto~ne divqe flore i faune, destimulisawe intenzivnog kori- farme, ergele, hipodromi i sl.) kao i objekti od op{teg {}ewa marginalnih oranica iznad 6. katastarske klase, interesa utvr|eni na osnovu zakona. koje su prirodno predisponirane za po{umqavawe ili za- Za{titno odstojawe izme|u stambenih objekata i orani- travwavawe. ca, odnosno planta`nih vo}waka koji se intenzivno tretiraju ve{ta~kim |ubrivom i pesticidima je najmawe 800 m. 4.9.7. Vi{egodi{wi zasadi U za{titnom pojasu izme|u granice poqoprivrednih par- Jedan od osnovnih planskih prioriteta je o~uvawe, ob- cela i obale vodotoka od 10 m nije dozvoqeno kori{}ewe nova i osnivawe novih zasada na tradicionalnim vo}ar- pesticida i ve{ta~kih |ubriva. Minimalna za{titna od- skim i vinogradarskim podru~jima grada. Pri tom }e se stojawa izme|u granice kompleksa sto~nih farmi i objeka- naro~ito podsticati: ta u susedstvu su: od stambenih zgrada 200 m, od magistral- – osnivawe vinograda na poloàjima od posebne pejza- nih puteva 200 m, od re~nih tokova 200 m i od izvori{ta `no-istorijske vrednosti, vodosnabdevawa 800 m. Navedena rastojawa mogu biti i ve- – osavremewavawe sortimenata pojedinih vrsta vo}a }a ako to pokaè „Analiza uticaja na ìvotnu sredinu” za prema otpornosti na bolesti i {teto~ine, vremenu sazre- farme sa preko 500 uslovnih grla, kao i objekti od op{teg vawa, pogodnosti za transport i zahtevima potro{a~a, interesa utvr|eni na osnovu zakona. – primena metoda integralne za{tite i prihrawiva- Kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta za druge namene wa, i dozvoqeno je samo za podizawe za{titnih {uma i drugog – proizvodwa radno intenzivnih vrsta vo}a za izvoz ra- zelenila, kao i za zaokruèno ure|ivawe stambenih, pri- di ublaàvawa problema nezaposlenosti na ~itavom pod- vrednih i infrastrukturnih objekata na lokacijama koje ru~ju grada. su definisane odgovaraju}im planskim re{ewima. Na poqoprivrednom zemqi{tu dozvoqeni su svi radovi koji do- 4.9.8. Trajni travwaci prinose pove}awu wegove vrednosti kao faktora poqopri- Pove}awe proizvodnog potencijala livada i pa{waka vredne proizvodwe, pod uslovom strogog po{tovawa ekolo- predstavqa osnovni element delovawa unapre|ewa krmne {kih ograni~ewa za trajno o~uvawe biokapaciteta ukupnog baze za rentabilnu proizvodwu goveda, ovaca, koza, kowa i prostora, a naro~ito: drugih preìvara. Travni pokriva~ ima, tako|e, veliku an- – sprovo|ewe hidrotehni~kih melioracija na bazi od- tierozivnu mo} i ekolo{ko-pejza`nu vrednost u mozai~noj govaraju}ih programa koji su uskla|eni sa vodoprivrednim strukturi predela tipi~nih za {umadijskom pobr|e. Jedno osnovama, od ograni~ewa za plansko ure|ivawe ove kategorije poqo- – umreàvawe poqoprivrednog zemqi{ta u razne vido- privrednog zemqi{ta ~ine nedovoqno precizirana vla- ve za{titnog zelenila, {to se ne odraàva na smawewe po- sni~ko-korisni~ka prava i obaveze nad delom pa{waka. vr{ina kori{}enih u poqoprivredne svrhe, Potrebno je da se pravila ure|ivawa i kori{}ewa ovih po- – opremawe poqoprivrednog zemqi{ta putnom mre- vr{ina jasno defini{u u sklopu kompleksnih programa òm i drugim vidovima tehni~ke infrastrukture u ure|ivawa poqoprivredno-{umskog prostora na nivou na- funkciji unapre|ewa ekonomskih uslova poqoprivredne seqa. proizvodwe, – promena namena kori{}ewa pojedinih kategorija po- 4.9.9. Ribwaci, trstici i bare qoprivrednog zemqi{ta na osnovu detaqnog ispitivawa prirodnih i trì{nih pogodnosti i ograni~ewa, Ekolo{ki imperativ je da se o~uvaju postoje}i trstici, – podizawe sto~arskih farmi i drugih ekonomskih bare i drugi mo~varni tereni. U procesima poqoprivred- zgrada na poqoprivrednim povr{inama u skladu sa sani- ne proizvodwe oni mogu da budu kori{}eni za osnivawe tarnim standardima i drugim uslovima utvr|enim zakonom, toplovodnih ribwaka. U sklopu osposobqavawa {irih – postoje}i pojedina~ni stambeni objekti na poqopri- podru~ja za sport i rekreaciju, dozvoqena je wihova tran- vrednom zemqi{tu se zadràvaju. sformacija u ve{ta~ka jezera, sa prate}im infrastrukturnim sadràjima. 4.9.5. Tipovi poqoprivrednih povr{ina 4.9.10. Plastenici i staklenici U GP identifikovane su i planirane, prema na~inu kori{}ewa, slede}e poqoprivredne povr{ine: Proizvodwa u staklenicima i plastenicima predsta- – oranice i ba{te (ukqu~uju}i oku}nice, plantaè le- vqa jedan od va`nijih vidova supstitucije poqoprivred- kovitog i vi{egodi{weg biqa, vo}no-lozne rasadnike, ranog zemqi{ta, kojim se obezbe|uje visoka produktivnost sadnike cve}a i ukrasnog {ibqa, staklenike i plastenike, kori{}enog prostora i qudskog rada. Osnovno pravilo je mawe skupine {umskog drve}a na oranicama, poqoza{tit- da se objekti te vrste mogu podizati iskqu~ivo izvan podne pojaseve, me|e, ugare i sl.), ru~ja od posebne kulturno-istorijske, pejza`ne, ambijen- – vi{egodi{wi zasadi (vo}waci i vinogradi), talne i religijske vrednosti, i to na terenima posebno na- – trajni travwaci (livade i pa{waci), mewenim u te svrhe, odnosno na osnovu posebnih dozvola – ribwaci, trstici, bare i odgovaraju}ih komunalnih slu`bi. – plastenici i staklenici. 4.10. Vodne povr{ine i objekti 4.9.6. Oranice i ba{te Vodne povr{ine u GP ozna~ene su na jedinstven na~in. Osnovna pravila kori{}ewa su: Unutar wih postoje posebni delovi koji su nameweni za – primena plodoreda i plodosemena u skladu sa prirod- razli~ite vrste kori{}ewa, kao {to su plovni putevi, oba- nim uslovima i trì{nom tra`wom, redovno organsko |u- la i priobalne zone za razli~ite rekreativne i druge ak- brewe stajwakom, a u izuzetnim slu~ajevima zaoravawem ze- tivnosti i sl. lene mase; 4.10.1 Postoje}e stawe – uskla|ivawe na~ina obrade zemqi{ta sa stepenom erodabilnosti zemqi{ta, uz obaveznu konturnu obradu i Plovni put je pojas reke u zoni matice sa obezbe|enim sprovo|ewe drugih za{titnih mera na terenima sa nagibom dubinama od 2,5–3,5 m pri najniìm plovidbenim vodo- iznad 15%; stajima. [irina plovnog puta za Dunav je 200 m, a za Savu 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 967

80-100 m. Prose~na {irina Dunava kod Beograda je oko 550 Treba obezbediti saobra}ajne prilaze i parking mesta m, a Save 200–300 m, a preostali deo van saobra}ajnog ko- u neposrednom zale|u obale, uz istovremenu zabranu kol- ridora na Dunavu oko 350 m, odnosno 100–200 m na Savi. skog prilaza na ure|ene staze i nasipe do reke. Uz samu Gradske obale su brawene i nebrawene. Brawene obale su obalu planirane su pe{a~ka i biciklisti~ka staza u kon- ure|ene (gradske obaloutvrde) i neure|ene (forlandi is- tinuitetu (biciklisti~ke staze se planiraju odvojeno od pred nasipa). Objekti za pristajawe plovila su mesta na pe{a~kih), planira se veza re~nim saobra}ajem sa okolnim obalama sa robnim i putni~kim terminalom, snabdeva~kim lokacijama (uvo|ewe re~nih tramvaja), a za dopremawe robe punktom i remontom za brodove (Savsko pristani{te, Lu- i odno{ewe otpada planira se samo interna kolsko-pe- ka „Beograd”, operativne obale, Brodogradili{te, plovna {a~ka staza. U zoni stepeni{ta nema stacionirawa kako radionica, desna obala Save – 2 km i „Brodotehnika” na bi se obezbedio slobodan pristup i sa teritorije i sa 12 km toka Save). akvatorije. Infrastrukturnu opremu na neure|enim obala- Uz obale Save i Dunava privezano je preko 100 restora- ma treba re{iti instalacijom du` nasipa, a u okviru iz- na na vodi, u vi{e od 20 privezi{ta ~uva se preko 3.000 ~a- gra|enih obaloutvrda re{avati urbanisti~kim aktima za maca i privezano je oko 900 rekreativnih splavova. Posta- pojedine lokacije i grupe objekata. vqeno je preko 600 sojenica, a uz obale je usidreno ili pri- Uslovi za kori{}ewe uè zone priobaqa su slede}i: vezano mno{tvo brodova, bagera, tegqa~a, barì i drugih obala treba da bude dostupna u svakom gradskom segmentu plovnih objekata beogradskih preduze}a, kao i desetak pon- (pe{a~ka i biciklisti~ka staza) a ukoliko se na dowem tona ili stepenica za pristup ~amaca prevoznika. Obala je nivou obaloutvrde nalaze sportski tereni, visina wihovih okupirana mnogim drugim neadekvatnim i ekolo{ki ne- elemenata (ograda) ne sme pre}i visinu gorweg nivoa oba- prihvatqivim sadràjima (pretakali{ta, deponije peska i loutvrde. Oblikovawe obaloutvrda usaglasiti sa detaqni- {qunka, asfaltne baze, skladi{ta rasutog tereta, divqe jom namenom i ambijentom kontaktnog podru~ja. Sa~uvati deponije sme}a, istakali{ta gradske kanalizacije i izli- karakter i autenti~ni izgled pojedinih segmenata postoje- vi kolektora). Iako takvo stawe traje ve} decenijama, u pe- }ih kejova, prilikom neophodnih rekonstrukcija radi po- riodu realizacije GP neophodno je ure|ivawem posti}i stizawa jedinstvenog stepena za{tite (Staro jezgro Zemu- puno kori{}ewe beogradskih obala. Od izuzetnog zna~aja na, Pristani{e, zona Savskog amfiteatra). Delove obala je revitalizacija Zemunskog pristani{ta (Kapetanija), re- u kontaktu sa ve}im zelenim povr{inama, gde je to mogu}e, konstrukcija Savskog pristani{ta, kao i etapno unapre|e- treba naturalno urediti, uz ~uvawe autohtone vegetacije we Luke „Beograd” na Dunavu. (od hotela „Jugoslavija” do U{}a itd.). Kontinuirano urediti prelaze preko rukavaca i marina i omogu}iti prela- 4.10.2. Koncepcija razvoja zak biciklisti~ke i {etne staze (kao na planiranom re- Obale Save i Dunava mogu se koristiti za slede}e po- {ewu ispred Toplane i Brodogradili{ta na Novom Beo- trebe: gradu). Predvi|a se uklawawe objekata od mostova uzvodno/nizvodno 100/50 i obalnih rampi 50/50 . Nije do- – re~ni saobra}aj (pretovar, manevrisawe, rastavqawe, m m zvoqeno postavqawe brodova restorana ispred Starog sastavqawe konvoja, privez plovnih objekata u tranzitu, sajmi{ta. pristajawe plovila, zimovnici i sidri{ta), – lokalne potrebe vezane za saobra}aj, sport, rekreaci- 4.10.3 Tipovi objekata priobalne zone ju, odmor (privez plovnih objekata, eksploatacija materijala iz re~nog korita, marine, restorani i sportovi na vo- Za kori{}ewe vodenih povr{ina u GP planirani su di, splavovi itd.). slede}i tipovi objekata: Izgradwom obaloutvrda i ure|ivawem priobalnih po- – marine, vr{ina u gradskom jezgru planira se ostvarewe urboeko- – vezovi u toku, nomskog potencijala atraktivnih i profitabilnih loka- – brodovi restorani, cija grada na rekama. Planira se da se objekti na vodi – rekreativni splavovi i (brodovi restorani, splavovi, sojenice) zadrè, uz potrebu – sojenice. posebnog ure|ivawa tih prostora. Potrebno je da se maksimalno sa~uvaju prirodni kvaliteti, a istovremeno prate 4.10.4 Marine potrebe razvoja grada, pa se planira kori{}ewe priobal- Marina je osnovni objekat nauti~kog turizma i speci- ne akvatorije i postavqawe objekata na vodi i u priobaqu jalizovana turisti~ka luka na obali sa sadràjima name- kao ujedna~en i jednoobrazan tretman. Ure|ivawe obala i wenim plovnim objektima za rekreaciju i potrebe nauti~- ada, marine i nauti~ki turizam treba da postanu speci- kih turista, sa skupom objekata, ure|aja i opreme na vode- fi~no obele`je Beograda. Novi sme{tajni kapaciteti noj i kopnenoj povr{ini. planiraju se uz marine, a posebno na Adi Huji i na novoj Postoje}e marine su: adi na levoj obali Dunava, kao i izletni~ki hotel i mari- – Zemun do U{}a: Klub „[iroka staza”, Klub „Radec- na kod arheolo{kog nalazi{ta u Vin~i. ki”, Kajak-kanu klub „Zemun”, Vesla~ki klub „Galeb”, Nau- Gradski prostori primarne turisti~ke vrednosti u Be- ti~ki klub „Gardo{”, Motonauti~ki klub „Zemun”, Sport- ogradu su stara jezgra Beograda i Zemuna, privredne i re- sko-ribolova~ki klub „Dunav”, Udruèwe prijateqa Save kreativne zone, ali wihova vrednost, kao i nove mogu}no- i Dunava; sti i potrebe, vezuju se naro~ito za prostore uz obale Save – „4. jul”, pristan. „Sv. Nikola” (10 klubova); i Dunava. Planira se ure|ivawe Kalemegdana i Gardo{a, – U{}e do Vi{wice: Motonauti~ki klub „Dor}ol 1” i pristani{ta na Savi i pro{irewe pe{a~kih zona. Kon- „Dor}ol 2”, Udruèwe ribolovaca „Mika Alas”, „7. jul” i takt novih gradskih zona sa re~nim obalama treba realizo- „Karaburma”, Klub „Ada Huja” i Alasko dru{tvo (sedam vati u Gorwem Zemunu, kod Brodogradili{ta u Savskom am- klubova) sa desetak ve}ih lokacija za privez plovila u fiteatru, na Starom sajmi{tu, u Kara|or|evoj ulici ispod funkciji marina, od kojih su dve bazenskog tipa (Marina Kosan~i}evog venca, na Kalemegdanu (Dowi grad), u dunav- „Dor}ol” i rukavac Ade Huje); skom centru na Dor}olu (marina, Stara centrala, prostor – Marina „Gemaks”, Kajaka{ki klub „Brodarac”, Mari- èleznice i stovari{ta), u novom dunavskom centru na na „Sava”, Klub „Savski Biser” i jo{ pet pojedina~nih lo- Adi Huji, u privrednoj zoni Velikoselski rit, kod arheo- kacija (oko devet klubova) sa oko pet mawih lokacija za lo{kog centra u Vin~i, u novoj privrednoj i pristani{noj privez plovila; zoni „Reva” na levoj obali Dunava i u novom centru u Kr- – Sportsko-ribolova~ko dru{tvo „Stenka”, Jedrili- wa~i, kao i na novoj dunavskoj adi „âpqa” naspram Veli- ~arski klub „Brodarac”, ribolova~ki klubovi u ~ukari~- kog ratnog ostrva i Novog Beograda. kom rukavcu, na Maki{u i Ribolova~ki klub „@elezni~ar” Broj 27 – 968 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

(oko 11 klubova), sa oko tri ve}e lokacije za privez plovi- Prema elementima osnovnih sadràja koje marina is- la u funkciji marina, od kojih jedna u rukavcu Ade Cigan- puwava moè se ustanoviti vi{e kategorija po uslugama lije. (standardne, luksuzno-ugostiteqske, rekreativno-sport- Osnovni element marine je usidreni plovni objekat sa ske) i veli~ini (prvog reda sa kapacitetom preko 300 ~a- grupom osnovnih sadràja (uprava, ~uvawe, odràvawe ~a- maca, drugog reda za 100–300 i tre}eg reda za oko 100 ~a- maca i motora, sanitarni ~vor) oko kojih se formiraju zo- maca). ne za organizovano sidrewe sa odgovaraju}im vodenim pri- Akvatorija marine koristi se povr{inski i zavisi od lazima i prolazima, a u neposrednoj vezi su i ostali objek- prirodno stvorenih preduslova i broja predvi|enih plovi- ti i delatnosti pro{irenih funkcija marine. la koja se vezuju upravno na obalu. Plovila se vezuju za ga- Rang marine propisuje nadle`ni dràvni organ (naci- tove (elementi za vezivawe: oko 2 m {irine za 100 m duì- onalna kategorizacija) i u zavisnosti od kategorije pone) koji mogu biti: stabilni (ako su oscilacije vode mawe) trebni su razli~iti sadràji od dru{tvenih, preko rekre- i plivaju}i. ativnih, uslu`nih, trgova~kih i administrativnih delat- Osnovni uslovi prilago|eni beogradskim marinama: nosti: – pristup marini potpuno ure|en u saobra}ajnom smislu – prihvatawe, ~uvawe, otpremawe i rentirawe plovila uz obezbe|eno parkirawe srazmerno wenom kapacitetu; sa servisnom slu`bom – snabdevawe gorivom, rezervnim – potpuno opremqena infrastrukturno (vodovod, kana- delovima i popravka plovila; lizacija, elektri~na energija / rasveta, telefon); – carinska, policijska, zdravstvena, radio i meteoro- – baza sidri{ta (obi~no {lep) treba da bude privezan lo{ka slu`ba, mewa~nice, banke, PTT usluge, turisti~ke sa obalom pokretnim mostom tako da ne ometa kori{}ewe agencije; niìh platoa na obaloutvrdi i zonu prilaza du` obalou- – hotelsko-ugostiteqske usluge sa trgovinom (prodaja tvrde; nauti~ke i sportske opreme, ~amaca); – u slu~aju formirawa vi{e marina du` obale predvi- – dru{tveno-klupske i nauti~ke promotivne delatnosti deti jednu rampu za opsluìvawe susednih marina sa odgo- vezane za nauti~ki sportski klub i sportsko-rekreativne i varaju}om {irinom vodenog prilaza. zabavne sadràje. Marine na re~nim tokovima formiraju se u dva tipa: 4.10.5. Vezovi u toku a) bazenska marina, i Vezovi u toku predstavqaju povr{ine du` re~nog toka b) marina u toku. namewene vezivawu mawih plovnih objekata. U ovom delu U Generalnom planu predvi|eno je da se odrì ve}ina definisani su jo{ i: postoje}ih marina i klubova za dràwe ~amaca, ali i iz- – zimovnici, gradi ve}i broj novih u razli~itim visokim kategorijama. – sidri{ta, i Postoje}e lokacije marina ostaju i daqe aktivne, ali – pristajali{ta. ih treba uskladiti sa propisanim uslovima. U sada{wem trenutku vezovi u toku postoje na mno{tvu Bogatstvo sada{wih klubova koji su pristupa~ni gra|a- malih lokacija du` obala Save i Dunava, {to ukazuje na nima Beograda i sa skromnim ekonomskim mogu}nostima hitnost re{avawa organizovanih pristajali{ta i marina. treba odràti uz nu`ne promene i unapre|ewa, ali je zna- Uo~qiv je nedostatak planiranih zona sa ugra|enim vezo- ~ajno uvesti na vi{e mesta nove savremene marine ve}eg vima na obali, {to dovodi do pojavqivawa vezova i tamo kapaciteta i visokog standarda usluge radi ukqu~ewa u me- gde ih nikako ne bi smelo biti. Na akvatoriji postoji |unarodni turisti~ki sistem na Dunavu. {est gradskih pontona pristana (predvi|enih za gradski Mesta prirodno za{ti}enih bazena sa dobrim pristu- re~ni saobra}aj) od kojih tri sluè za pristan, dva za tea- pom gradskom centru (re~ni rukavci i zimovnici) bi}e is- tar i jedan za restoran. Ima i nekoliko privatnih prista- kori{}eni za izgradwu ili rekonstrukciju bazenskih mana sa vezovima u toku. rina. Planirane lokacije bazenskih marina u prostoru GP Zimovnici mogu biti mesta du` reke pogodna za bezbe- jesu: beànijski zimovnik, ~ukari~ki rukavac, marina dan boravak plovila u toku zime, tj. akvatorija za{ti}ena „Dor}ol”, rukavac Ade Huje i u{}e Bole~ice, kao i mogu}e od leda sa dovoqnom dubinom pri svakom vodostaju (naj~e- lokacije na levoj obali Dunava u vezi sa koridorima pla- {}e re~ni rukavci). Zimovnici su na Dunavu rukavac Ade niranih mostova i naro~ito na novoj adi, gde su mogu}e no- Huje, bazen Luke „Beograd” i Dunavac, a na Savi beànij- ve marine na vi{e mesta, velikog kapaciteta i kvaliteta. ski zimovnik i ûkari~ki rukavac, kao i neka za{ti}ena Podrazumeva se odràvawe i unapre|ivawe pomenutih mesta pored obala. Kao nove lokacije zimovnika treba ak- postoje}ih i izgradwa novih marina na desnoj obali Duna- tivirati neure|ene rukavce forlanda i uz minimalno ure- va u Batajnici, SRC „13. maj” spojen sa lokacijom vila „Vu- |ivawe uvesti u funkciju zimovnika na levoj obali Duna- koj~i}”, lokacija „Gove|i brod” i ve}i broj novih punktova (preko puta Batajnice, Gove|eg broda, u Crvenki i preva na levoj i desnoj obali Save. ko puta Vi{wice). Gradske rukavce privremenim ure|iva- Za razli~ite veli~ine ~amaca potrebno je predvideti wem treba planirati kao zimovnike do privo|ewa nameni slede}e dimenzije vezova (povr{ina veza – minimalna ure|enog pristani{ta (Ada Huja, Mala ada, Ada Ciganli- povr{ina koju zauzima plovilo u najnepovoqnijim pri- ja i Jocina ada). Mala ada planirana je kao sastavni deo likama): zimovnika (kupali{ta, bazeni, umetni~ke kolonije, park skulptura i letwa pozornica). Tabela 73: Sidri{ta su vodene povr{ine za stacionirawe plovi- Dimenzije vezova la bez sopstvenog pogona dok ~ekaju na pretovar ili ponovnu plovidbu. Lokacije za sidri{ta odre|uje kapetani- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ja. Postoje}a sidri{ta su na Dunavu kod Ade Huje i Vi- Duìna ~amaca Dimenzije veza (m) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– {wice (od 1.162–1.166 km) i na Savi (na 2–3 km). Posto- do 4,5 m 5,7 h 3 je}a sidri{ta zadràvaju se ukoliko zadovoqavaju propi- (50% zastupqenosti na na{im rekama) sane uslove. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do 6,5 m 7,5 h 3,7 Pristajali{ta su vodene povr{ine za privremeno sta- (36% zastupqenosti na na{im rekama) cionirawe mawih re~nih plovila, koje se vr{i vezivawem –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– za ponton u vodi ili vezova na obali. Predvideti lokaci- do 7,5 m 9,3 h 4,3 je za vezivawe ~amaca ispred pojedina~nih urbanih celina (12% zastupqenosti na na{im rekama) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kojima nisu predvi|eni drugi vidovi vezivawa plovila. preko 7,5 m (2% zastupqenosti na na{im rekama) Wihova mesta treba locirati blizu mesta stepeni{ta i na –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– propisanoj udaqenosti od susednih plovnih objekata. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 969

4.10.6. Restorani na vodi |ena za ~esto preme{tawe, a sadrè platforme za sun~awe Restorani na vodi (brodovi – restorani) su plove}i ob- i kabinu za sme{taj opreme i rekreacioni boravak qudi. jekti (plove}a postrojewa) na vodi, koji nisu predvi|eni Veli~ina splavova kre}e se od 4 h 4 m do 9 h 9 m, nekad za ~esta preme{tawa, a ~ija je osnovna namena pruàwe i na dva nivoa. Gustina varira u odnosu na lokaciju i naj- ugostiteqskih usluga. Oko 110 brodova restorana nalazi ve}a je na Adi Ciganliji i Adi Me|ici. Sa ekspanzijom se du` obala Save i Dunava: na desnoj obali Dunava – od rekreativnih splavova raste ugroènost okruèwa u „Radeckog” u Zemunu do U{}a oko 20 restorana i od U{}a funkcionalnom i ekolo{kom smislu, jer ne postoje odgo- do Vi{wice oko 5; na levoj obali Save – od U{}a do blo- varaju}i uslovi za postavku i opremawe splavova, te su di- kova oko 25 restorana i du` blokova 24 restorana; na de- rektni zaga|iva~i voda. snoj obali Save – od U{}a do ûkari~kog rukavca devet re- Na obalama Dunava i Save ima oko 900 splavova i pre- storana i do nizvodnog vrha Ade Ciganlije jo{ 25 resto- te`no se nalaze na desnoj i levoj obali Save u uèm pod- rana. ru~ju grada. Rekreativni splavovi zauzimaju oko 20 km oba- Odlikuje ih siroma{nost i jednoli~nost sadràja i le Save, od toga: Ada Ciganlija oko 6 km, Veliki Maki{ oko 9 , Ada Me|ica celim obodom ostrva oko 2,2 , sa prevelika bliskost i gustina koja onemogu}ava neposredan km km mawim brojem u zoni Ostru`nice i Umke. Du` novobeo- vizuelni i fizi~ki kontakt sa rekom, a dovodi do stvara- gradskih blokova su pojedina~ni splavovi (oko 2 ) i na wa sprudova i naplavina. Evakuacija otpadnih voda (su- km lokaciji Jocina ada (1,8 u kontinuitetu). protno propisima) ide direktno u reku bez pre~i{}avawa, km Na Savi u zonama neposredne i uè sanitarne za{tite a snabdevawe, skladi{tewe ambalaè i ~vrstih otpadaka izvori{ta (gde nisu dozvoqene aktivnosti koje ugroàva- ugroàva obalu. Za saobra}ajne potrebe koriste se pe{a~- ju vodozahvate i reni bunare) treba iskqu~iti oko 3,5 ke povr{ine, bez kolskih i parking prostora. Infra- km duìne obale za vezivawe splavova, a nove lokacije mogu strukturne instalacije improvizovano su prikqu~ene na da se organizuju na potezu od Ostru`ni~ke ade do Umke, javnu rasvetu i hidrante, bez kanalizacionih odvoda. Fik- Ade Huje i Ade Vojna ba{ta. sirawe prilaznog mosta ~esto je proizvoqno, uz nedostatak Definitivna namena i organizacija pojedinih deoni- vezova i ni{a za vezivawe objekta a ugroàva {eta~e i ca proistica}e iz regulacionog plana obala za pojedine obaloutvrdu. Uprkos nedostacima, planira se zadràvawe vrste objekata posle sinhronizacije sa ostalim namenama postoje}ih deonica na Savi i Dunavu (uz ispuwavawe uslo- u GP, uz propisivawe uslova i standarda u pogledu kori- va prema planu i pravilniku postavqawa ovih objekata, ko- {}ewa obale, priveza, izgleda, veli~ine, tehni~kih eleme- je donosi Skup{tina grada), s tim {to su nove lokacije na nata, potrebne infrastrukture, sanitarnih, uslova pristu- istim deonicama vodotoka, ali uz smawivawe broja plovi- pa i dr. la, podizawe kvaliteta, preorganizaciju mesta vezivawa Uslovi za postavqawe rekreativnih splavova: prema istim uslovima i re{avawe problema u postoje}em – planira se da lokacija rekreativnog splava u proseku stawu na svim pozicijama. obuhvata oko 20 m vodenog ogledala po duìni toka, oko 30 Planira se pro{irewe namena brodova na kulturne m obale u zale|u obale sa prose~nom duìnom zauze}a oba- (kamerna pozori{ta, izlo`beni prostori...), turisti~ke le od 15 m; (kulturno-revijske manifestacije, hoteli), sportske (re- – splavove planirati u me|usobnom osovinskom razmaku kreativni centri i klubovi...), kao i kombinovane namene. od 30 m; Brodovi – restorani moraju imati neophodne estetske – prose~na veli~ina je 6 h 6 m, sa jednom etaòm u od- kvalitete. Postavqawe i izgled brodova – restorana po- nosu otvoreno / zatvoreno 2:1; sebno su uslovqeni za odre|ewe prostorne zone: – obezbediti organizovanu evakuaciju ~vrstog otpada u – U zonama sa posebnim kulturno-istorijskim vredno- zale|u; stima mogu se postaviti samo restorani sa brodskim kori- – za sanitarno upotrebqene vode koristiti monta`ne tom i nadgradwom prema uslovima Zavoda za za{titu spo- sanitarne ~vorove sa samorazgradwom. menika kulture. – U zonama bez posebnih istorijskih i kulturnih vred- 4.10.8. Sojenice nosti mogu}e je postavqawe brodova – restorana i sa dru- Sojenice su drveni objekti uz obalu ili iznad vode, re- gim konstruktivnim karakteristikama sa nadgradwom pri- kreativne namene, podignuti na stubove radi za{tite od merenom ambijentu. poplava. – Nije dozvoqeno postavqawe brodova restorana is- Ve}inom su locirane pored otvorenog toka i kanala u pred Starog sajmi{ta i uè zone Zemunskog keja. forlandu ispred odbrambenog nasipa, i to: od Bloka 45 Uslovi za postavqawe restorana na vodi su: do ostru`ni~kog mosta (preko 100 objekata); du` Ade – planirana maksimalna veli~ina restorana na vodi je Me|ice, uzvodni deo Ade Ciganlije i u Velikom Maki{u 250 m² sa razmakom izme|u objekata od minimum 15 m; u dva reda u zale|u, a na Ostru`nici i Umki (oko 200 – dubina vode pri postavqawu restorana mora biti ve- objekata); uz naseqe „Crvenka” (od 1.171–1.173 km leve }a od dubine gaza pri minimalnom vodostaju; obale Dunava); u najstarijem nasequ „Mika Alas” u Jojki- – na lokacijama uz plovne puteve postaviti deplasman- }evom rukavcu na izvodnom kanalu MCS Bor~a (oko ske objekte tako da ne ugroàvaju bezbednost plovidbe; 1168,5 km) i u nasequ „âpqan” (1.159 km), oko 250 obje- – prilaz objektu preko pristupnog mosta koji je sa oba- kata. Na desnoj obali Dunava sojenice su postavqene sa- lom vezan zglobnom vezom, a sajle i podupira~i ne smeju mo u delu Ritopeka. ometati kretawe obaloutvrdom; Na najugroènijim lokacijama, od kanala Galovica do – za privez plovila neophodne bitve i ni{e za za{titu ostru`ni~kog mosta i na Velikom ratnom ostrvu planira obale od o{te}ewa; se potpuno uklawawe niza sojenica i sli~nih objekata iz – sve pristupne staze moraju biti potpuno osvetqene; zone za{tite izvori{ta. Na lokaciji nove ade na levoj – obezbediti prikqu~ke za vodu, struju i telefon; obali Dunava nije dozvoqena izgradwa novih sojenica do – restorani moraju da poseduju ure|aj za pre~i{}avawe izrade odgovaraju}ih planova razvoja i ure|ivawa, kada }e otpadnih voda (sanitarnih i fekalnih) ili nepropusni se re{iti i tretman postoje}ih. Postoje}e lokacije }e se tank koji mora da ispuwava vaè}e sanitarno-tehni~ke koristiti uz prethodna ograni~ewa i smawewa, na osnovu uslove. privremenog statusa kori{}ewa, uz unapre|ewe za{tite okoline i za{tite vode od zaga|ewa. 4.10.7. Rekreativni splavovi Uslovi za postavqawe sojenica su: Rekreativni splavovi su stacionirana plovila sasta- – planirani gabarit sojenice je oko 20 m² sa minimal- vqena od plutaju}ih tela sa malim gazom, koja nisu predvi- nim razmakom od 10 m, Broj 27 – 970 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

– planirati monta`ne sojenice od prirodnog materija- – povr{ine privrednih delatnosti i privrednih zona la (iznad kote plavqewa), koje se transformi{u u komercijalne delatnosti i grad- – planirati jednu etaù i zastupqenost zatvorenih i ske centre (ili drugu kompatibilnu namenu), otvorenih prostora u odnosu 2:1. – namene zemqi{ta koje }e se odrediti nakon uskla|i- vawa postoje}ih namena sa posebnim propisima i 4.11. Daqi tretman neizgra|enih gradskih povr{ina – podru~ja za detaqnu analizu uticaja i postoje}ih na- Ovde je re~ o terenima koji se nalaze unutar gradskog mena i objekata na uù zonu za{tite izvori{ta. tkiva, ali nisu angaòvani ni za kakvu posebnu namenu. U Generalni stav je da je eksploatacija nemetalnih siro- izvesnim slu~ajevima, kao na Novom Beogradu, re~ je o po- vina, zbog neminovne erozije izgleda i kvaliteta zemqi- vr{inama na kojima se o~ekuje relativno skora izgradwa. {ta i pejzaà u neposrednoj okolini, nepoèqna na teri- Ove povr{ine pojavquju se samo u postoje}em stawu, dok ih toriji Generalnog plana Beograda. u planiranom stawu nema. 5. ZA[TITA PROSTORA 4.12. Daqi tretman povr{ina i objekata razli~itih Po{to su u narednom periodu mogu}e mawe promene namena neuskla|enih sa okolinom Generalnog plana ili izmene propisa sa pojednostavqe- Na vi{e mesta na teritoriji Generalnog plana Beo- nim procedurama za izmene i promene plana – izdvajaju se grada postoje razli~ite povr{ine i objekti ~ija delat- prostori, objekti i uslovi koji ne mogu biti predmet ta- nost ili samo postojawe nisu uskla|eni sa okolinom, sa kvih izmena. To su prostori koji su definisani kao fik- osnovnom delatno{}u te okoline ili sa nekim bitnim sni elementi ili trajne vrednosti grada: graditeqsko wenim svojstvima. Povr{ine i objekti koji nisu uskla|e- nasle|e (kulturna dobra, ambijentalne celine i prostori ni sa okolinom pripadaju razli~itim, prakti~no svim zna~ajni za identitet grada, objekti moderne arhitektu- namenama koje su prethodno prikazane. Postoji znatna pore), prirodne vrednosti, zelene povr{ine. U ovom planu treba za uskla|ivawem takvih neuskla|enih namena bilo }e se definisati preporuke i uslovi za ova dobra, s obzi- tako {to }e se takvi sadràji ukloniti, izvr{iti izve- rom na karakter koji imaju: negde nije dozvoqena gradwa sne transformacije u samoj okolini, bilo tako {to }e se (na primer, na Velikom ratnom ostrvu), a negde je upravo transformacijom neuskla|enih namena ili wihovim iz- kapacitet za gradwu vrednost prostora (na primer, na me{tawem, izvr{iti smawewe rizika. U ovom GP identi- prostoru Savskog amfiteatra). Isto tako, postoji jedan fikovane su i locirane slede}e povr{ine i objekti koji broj infrastrukturnih, saobra}ajnih i srodnih gradskih su neuskla|eni sa svojom okolinom i prema odredbama elemenata koji su do te mere vredni za grad da se moraju ovog plana treba da se u procesu implementacije plana us- ra~unati kao fiksni. klade ili uklone: – povr{ine i objekti stanovawa, op{tih gradskih cen- 5.1. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara tara, specijalizovanih centara, privrede, sporta i saobra- Vrednost istorijskog Beograda sadràna je u materi- }aja i drugog u podru~ju izvori{ta na Maki{u, a koji su jalnom svedo~ewu wegovog graditeqskog nasle|a, tragovi- podignuti bez dozvole (grafi~ki definisano); ma i znacima vi{e istorijskih perioda, specifi~nim so- – povr{ine i objekti stanovawa, rekreacije, sporta, po- cijalnim, kulturnim, antropolo{kim, geografskim vezama qoprivrede, saobra}aja i drugog u podru~ju izvori{ta u zo- i kontinuitetom ostvarenim izme|u pojedina~nih istorij- ni kanala Galovica na levoj obali Save, koji su podignu- skih gra|evina i urbanog konteksta. Istorijska stratigra- ti bez dozvole (grafi~ki definisano); fija, harmonija stvarana tradicionalnim gra|evinskim – povr{ine i objekti stanovawa, rekreacije, saobra}a- materijalima i metodama gra|ewa – deo su wegove auten- ja i drugog u podru~ju izvori{ta na Koàri, na levoj oba- ti~nosti koji mora biti po{tovan. S obzirom da se radi o li Dunava, koji su podignuti bez dozvole (grafi~ki defi- jednom multifunkcionalnom organizmu, koji ima reziden- nisano); cijalne, socijalne, politi~ke i ekonomske aktivnosti, – povr{ine i objekti stanovawa i razli~itih delatno- prostori sa valorizovanim nasle|em su definisani, raz- sti u za{titnoj zoni aerodroma Beograd koji su podignuti matrani i tretirani sa ciqem identifikovawa autenti~- bez dozvole (grafi~ki definisano); nih istorijskih gra|evina i prostora ali i wihovih mo- – povr{ine i objekti stanovawa i razli~itih delatno- dernih transformacija. sti na aktivnim i potencijalnim klizi{tima na razli~i- Zabrinutost za sudbinu graditeqskog nasle|a ukazuje na tim lokacijama u granicama GP, koji su podignuti bez do- potrebu za aktivnim, blagovremenim i profesionalnim zvole (nije grafi~ki definisano); ukqu~ivawem sektora za{tite u procese razvoja. To podra- – povr{ine i objekti stanovawa, privrede, saobra}aja i zumeva u~e{}e u procesima planirawa, ure|ivawa okoline, drugih delatnosti u podru~ju park-{ume Zvezdara i drugih novim odnosima izme|u javnog i privatnog sektora, novoj vrednih zelenih prostora grada koji su podignuti bez do- argumentaciji i stavovima prema planirawu uop{te. U na- zvole (nije grafi~ki definisano); stojawu obezbe|ivawa dugoro~nih rezultata projekti inte- – povr{ine i objekti industrijskih preduze}a ~ija je grativne konzervacije izvode se u dobro koordiniranoj i delatnost visokorizi~na za okolinu, jer svoje proizvodne funkcionalnoj interdisciplinarnoj saradwi planera i procese nisu modernizovali prema aktuelnim propisima o konzervatora, uz jasne zakonske okvire. za{titi ìvotne sredine (identifikovani posebnim spi- Osnovno polazi{te Generalnog plana je afirmacija skom); urbanog kontinuiteta, tokom kojeg se graditeqsko nasle|e – povr{ine i objekti stanovawa i drugih delatnosti postavqa kao neobnovqivi resurs i stimulans razvoja. koji su podignuti bez dozvole unutar zone zabrane izgrad- Planom se, zato, {tite i promovi{u spomenici kulture, we oko Instituta „Vin~a” (grafi~ki definisano); prostorne kulturno-istorijske celine, arheolo{ka nala- – povr{ine i objekti stanovawa i drugih delatnosti zi{ta i znamenita mesta, prirodni preseci terena sa koji su podignuti bez dozvole na trasama primarnih grad- istorijski potvr|enim i estetski vrednovanim izgra|enim skih saobra}ajnica (grafi~ki definisano). reperima, vizurama i siluetama, sa ciqem da se o~uva duh i Za svaku od neuskla|enih situacija potrebno je da se iz- karakter urbanog prostora, trajno nazna~e i prezentuju svi radi odgovaraju}a studija koja }e odgovoriti na pitawe na vredni elementi gradske strukture i defini{u putevi us- koji na~in }e se izvr{iti uskla|ivawe. Takve studije su postavqawa kontinuiteta sa onim aspektima grada koji da- osnov za daqu urbanisti~ku razradu u regulacionim plano- qe rastu i razvijaju se. vima. Zato se planskim re{ewima èli posti}i: U planu namene povr{ina za 2021. godinu prikazane su – o~uvawe kulturne ba{tine i zaustavqawe daqe degra- tri posebne vrste povr{ina iz ove grupe: dacije postoje}ih prostora i fizi~ke strukture, 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 971

– uskla|ivawe politike razvoja za{tite kulturno-isto- {tita (horizontalna i visinska regulacija, ~uvawe silue- rijskog nasle|a sa kompleksnim razvojem grada u celini, ta i vizura, primena materijala, boje i arhitektonskih ele- – uskla|ivawe programa iz oblasti za{tite kulturno- menata kojima se defini{e i prepoznaje prostor i fizi~- istorijskog nasle|a sa programima drugih oblasti koje ka struktura odre|enog podru~ja). Pod odre|enim uslovima, u~estvuju u planirawu, kako bi se stvorili optimalni definisanim Zakonom o kulturnim dobrima, podrazumeva uslovi za integrativnu konzervaciju i urbanu obnovu u po- se i preraspodela namene u korist ekonomski isplativih, jedinim delovima grada, a za graditeqsko nasle|e najprihvatqivijih oblika. – uskla|ivawe programa iz oblasti za{tite kulturno- U saradwi sa institucijama za{tite i uslovima za{ti- istorijskog nasle|a sa zahtevima i tempom savremenog raz- te nepokretnih kulturnih dobara, ovi prostori moraju se u voja i uslovima dru{tveno-ekonomskih promena dru{tva u estetskom i funkcionalnom smislu dovr{iti u ciqu po- tranziciji, stizawa op{teg ìvotnog sklada i likovno-ambijentalnog – obezbe|ivawe ravnomerne realizacije programa za- kontinuiteta novog (koje }e biti u mawoj meri) i starijeg {tite kulturno-istorijskog nasle|a u etapama, ~ime se (postoje}e – dominantno). stvaraju uslovi za delovawe od op{teg i trajnog dru{tve- Prostorne kulturno-istorijske celine i spomenici nog interesa. kulture izuzetnog zna~aja, pojedine prostorne kulturno- – definisawe smernica za podizawe kvaliteta ìvot- istorijske celine i spomenici kulture velikog zna~aja, ne sredine u prostornim kulturno-istorijskim celinama, kao i najve}i broj kulturnih dobara, koncentrisani su na – definisawe metoda i postupaka rada na urbanoj kon- podru~jima na kojima se primewuje integrativna konzerva- zervaciji i obnovi u konkretnim slu~ajevima. cija (prilog lista). Prostorna re{ewa u Generalnom planu teè zaokruì- Svi projekti i sve intervencije (nova gradwa, prerade vawu, dopuwavawu i korekciji postavki kojima su se odre- postoje}ih zgrada, urbanisti~ke, saobra}ajne, infrastruk- |eni delovi Beograda formirali kao prepoznatqive i za turne promene) u okviru prostornih kulturno-istorijskih ìvot grada dragocene strukture. U {irokom spektru ob- celina i nepokretnih spomenika kulture podleù konzer- lika zastupqenih u graditeqskom nasle|u prioritet se da- vatorskim uslovima, prema Zakonu o kulturnim dobrima: za je izrazito vrednim i atraktivnim urbanim strukturama. Beogradsku tvr|avu i Top~ider obavezna je izrada regula- One su kroz istoriju Beograda trajno opstale i predsta- cionog plana posebne namene uz odgovaraju}e prethodne vqaju prostorne kulturno-istorijske celine izuzetnog i studije; podru~je Knez Mihailove ulice, podru~je oko Do- velikog zna~aja, kulturna dobra ili dobra koja uìvaju sitejevog liceja obuhva}eni su regulacionim planom Cen- prethodnu za{titu, odnosno delove sa karakteristi~nim tralne zone Beograda; za Kosan~i}ev venac i Staro jezgro svojstvima po kojima se grad pamti. Zemuna u toku je izrada planova detaqne regulacije kojima Da bi se to ostvarilo, Generalnim planom se defini- se po{tuju metode integrativne konzervacije. {u granice podru~ja sa razli~itim kategorijama vrednosti Pravilo se odnosi na: nepokretnih kulturnih dobara u okviru kojih se planirane – Beogradsku tvr|avu (ome|enu Dunavom i Savom, ulica- aktivnosti moraju sprovoditi uz posebne mere opreza i u ma Pariskom, Tadeu{a Ko{}u{ka i Dowogradskim buleva- saradwi sa institucijama za{tite spomenika kulture. rom); (Grafi~ki prilog: Trajna dobra) – podru~je Knez Mihailove ulice (ome|eno ulicama Graditeqsko nasle|e Beograda {titi se primenom me- Uzun Mirkovom, Vasinom, Kolar~evom, Obili}evim ven- ra definisanih Zakonom o kulturnim dobrima („Slu`be- cem, Gra~ani~kom, Pariskom i Tadeu{a Ko{}u{ka); ni glasnik Republike Srbije”, broj 71/1994) i urbanisti~- – podru~je oko Dositejevog liceja (izme|u ulice Kraqa kom za{titom koja se, tako|e, stara da ukupno urbanisti~- Petra, Gospodar Jovanove, Vi{wi}eve i Bra}e Jugovi}a); ko i arhitektonsko nasle|e bude, u onoj meri koja odgovara – podru~je Top~idera; wegovoj vrednosti, integrisano u savremene tokove ìvo- – Kosan~i}ev venac (sa potezom Kara|or|eve ulice, iz- ta grada kao faktor wegovog ukupnog razvoja. me|u Save, Pariske, Sime Markovi}a, Pop Lukine i Bran- Planom se predvi|aju mehanizmi za{tite u okviru za- kove); konskih instrumenata. Generalni plan teì uravnoteè- – Staro jezgro Zemuna; nom kompromisu izme|u za{tite i obnove graditeqskog na- – Belo brdo u Vin~i. sle|a, svakodnevnih ìvotnih potreba i zakonitosti ekonomskog razvoja. Takva za{tita kulturnog nasle|a pretpo- 5.1.2. Podru~ja op{te obnove stavqa postepeno stvarawe onoga {to se civilizacijski Pod op{tom obnovom podrazumeva se kombinovana pri- prepoznaje kao „kulturno dru{tvo” u kojem se ovaj segment mena integrativne konzervacije, urbane obnove i ure|iva- prepoznaje i kao ekonomski isplativ. wa prostora, usagla{ena prema obimu i nivou vrednosti Analizom postoje}eg stawa i vrednovawem svih raspo- graditeqskog nasle|a. loìvih podataka definisana su podru~ja sa ~etiri razli- Ovo je {iroka zona koja obuhvata delove urbano-arhi- ~ita nivoa tretmana graditeqskog nasle|a. tektonskog tkiva Beograda i Zemuna koji su nastajali do Osnovni uslov za tretman nepokretnih kulturnih doba- 1941. godine na bazi tradicionalisti~kog pristupa u obra u Generalnom planu Beograda jeste po{tovawe wihovih likovawu i organizaciji prostora. Radi se o {iroj zoni vrednosti i statusa prema Zakonu o kulturnim dobrima. starog Beograda u kojoj bi slu`ba za{tite imala intere- U Generalnom planu Beograda nepokretna kulturna do- sa da traì progla{ewe pojedinih ulica, blokova, gru- bra dele se na: spomenike kulture, prostorne kulturno- pacija objekata i sl. Ovo bi dovelo do cepawa urbanog istorijske celine, arheolo{ka nalazi{ta i znamenita me- prostora na za{ti}ene enklave i me|uprostor i kao posta. Oni su razvrstani u tri kategorije: kulturna dobra od sledicu imalo bi neuravnoteèn i neravnomeran tret- izuzetnog zna~aja, kulturna dobra od velikog zna~aja i kul- man prostora, {to svakako nije interes efikasne urbane turna dobra. Kulturna dobra koja uìvaju prethodnu za{ti- politike. tu po Zakonu o kulturnim dobrima imaju isti tretman kao Prakti~ni okvir postupaka konzervacije i obnove de- i progla{ena kulturna dobra. finisa}e odgovaraju}i programi, urbanisti~ki planovi posebne namene i prate}i pravilnici o pona{awu i oba- 5.1.1. Podru~ja integrativne konzervacije vezama u prostoru. Pod integrativnom konzervacijom podrazumeva se skup metoda kojima se koristi slu`ba za{tite spomenika kul- Pravila za podru~je op{te obnove ture prema odredbama Zakona o kulturnim dobrima (teh- Podru~je op{te obnove obuhvata prostore na kojima je ni~ka konzervacija, rekonstrukcija, restauracija, revita- koncentrisan ve}i broj kulturnih dobara, kao i celine ko- lizacija) kao i metoda kojima se koristi urbanisti~ka zaje uìvaju prethodnu za{titu (prilog lista). Broj 27 – 972 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Sve intervencije na progla{enim kulturnim dobrima no mo`da je prvi osetio Emilijan Josimovi}, koji je imao podleù konzervatorskim uslovima. Nove gra|evine, urba- evropske urbane ambicije svoga vremena, ali po{tuju}i i nisti~ka, saobra}ajna i infrastrukturna re{ewa rade se umnogome ugra|uju}i urbano-genetske elemente starog gra- u skladu sa principima urbanisti~ke za{tite, uz primenu da u {ancu u novu prostornu strukturu. Tako je Josimovi}e- metoda integrativne konzervacije na osnovu planova deva regulacija zadràla i time dala snaàn impuls na prav- taqne regulacije i urbanisti~kih projekata. cima ulica: Kneza Mihaila prema Terazijama i ulice Ca- Pravilo se odnosi na: ra Du{ana ka Paliluli i Zvezdari i otvorila izlaz za ure- – Kopitarevu gradinu, izme|u ulica Hilandarske, |ewe varo{i u Savamali. Pokazalo se i u budu}nosti da su Yorya Va{ingtona, Vlajkovi}eve i Palmoti}eve; se na ovim potezima, ranije putnim pravcima, razvijali – Skadarliju, izme|u ulice 29. novembra i Yorya Va- najvredniji urbani elementi grada, gradili najzna~ajniji {ingtona; objekti, na ovim osovinama odvijala se urbano-kulturna – stari Beograd, ome|en ulicama Dunavskom, Cviji}e- istorija, a povremeno i politi~ka drama Beograda. vom, Takovskom, Draè Pavlovi}a, Starine Novaka, 27. Ove ~iwenice se ne zanemaruju s obzirom da se pokla- marta, Bulevarom kraqa Aleksandra, Golsvordijevom, Ba- paju i nadovezuju sa dobrim idejama iz prethodnih general- ba-Vi{winom, Katani}evom, Kru{edolskom, Bulevarom Ju- nih planova, {to podrazumeva plansko o~uvawe park-{uma goslovenske armije, Bulevarom Fran{e d’Eperea, obalom Ko{utwaka, Top~idera, Zvezdare, Ade Ciganlije, Velikog Save i Dunava i ulicom Tadeu{a Ko{}u{ka do Dunavske; ratnog ostrva i priobalnog zelenila oko U{}a, u kojima – Sewak – Top~idersko brdo – Dediwe, ome|eno ulica- se prethodno navedene osovine utapaju vezuju}i, simboli~- ma: Bulevar vojvode Mi{i}a, granica prostorne celine no, gradski skelet za wegov prirodni biolo{ki okvir. Top~ider, Bawi~kih `rtava, Pu{kinova, @upana âslava, Mila Milunovi}a, severnom granicom prostorne celine Pravila za podru~ja usmerene urbane obnove Top~ider do ulice Teodora Drajzera, Bulevar mira, Mihaj- Na podru~jima usmerene urbane obnove nalazi se mawi la Avramovi}a, Krupawska, [olina, Mladena Stojanovi- broj kulturnih dobara i kulturnih dobara koja uìvaju }a, Neznanog junaka do granice parcele u pravcu ulice prethodnu za{titu fragmentarno raspr{enih u okviru po- Mladena Stojanovi}a, zatim do ulice Heroja Milana Te- stoje}eg gra|evinskog fonda. pi}a, Qutice Bogdana, Pukovnika Baci}a, Sime Luke La- Sve intervencije na progla{enim kulturnim dobrima zi}a, Ruì}eva, Maglajska, Bulevar mira, trasa èlezni~- podleù konzervatorskim uslovima. Obnova i ure|ivawe ke pruge u Prokopu, Vase Pelagi}a, Sewa~ka, Vojislava prostora planiraju se prema op{tim pravilima General- Vu~kovi}a, Laze Simi}a, Ruska, Viktora Igoa, zatvaruju}i nog plana i urbanisti~ke za{tite, uz usagla{avawe aktiv- prostor ponovo Bulevarom vojvode Mi{i}a; nosti sa slu`bom za{tite samo u neposrednom okruèwu – Vra~arski plato, ome|en ulicama: Neboj{ina, Jovana kulturnih dobara. Skerli}a, Bore Stankovi}a i Katani}eva; Pravilo se odnosi na karakteristi~ne gradske poteze – Profesorsku koloniju (ome|ena ulicama: Draè Pa- koji polaze iz centra, Beogradske tvr|ave, a identifikuje- vlovi}a, Cviji}eva, Zdravka êlara, Mitropolita Petra, mo ih kao elemente urbane strukture u epicentralnim ko- Sterijina, 29. novembra do Cviji}eve); ridorima izvan zona integrativne konzervacije: – Kote` Neimar u okviru ulica: Internacionalnih – terazijskog grebena, brigada, Janka Veselinovi}a, Mitrovi}a, Ju`ni bulevar i – vidinske osovine, Neboj{ina; – savsko-varo{ke osovine. – potez Krunske ulice, sa pripadaju}im parcelama na Kao posebne elemente identifikujemo popre~ne osovi- obe strane ulice od Kneza Milo{a do raskrsnice Save Ko- ne starog Beograda i novobeogradsku osovinu. va~evi}a i Maksima Gorkog; – stambeni blok u Smiqani}evoj ulici izme|u Wego{e- Popre~ne osovine su: ve, Kraqice Zorke i Krunske sa katastarskim parc. 537/1,2, – ulica Kraqa Petra Prvog, 536, 534,533, 532 u ulici Kraqice Zorke (osim kat. parc. – ulica Brankova, 521, 520, 522 i parcela 308, 309, 310, 311, 312, 313, 314, 316 – potez Terazijske terase, du` Smiqani}eve); – ulica Balkanska, – Centralna zona Novog Beograda sa blokovima 21, 22, – ulica Nemawina, 23, 24, 25, 26, 28, 29 i 30; – ulica Kneza Milo{a – Takovska, – Podru~je Zemuna sa modernisti~kom arhitekturom na- – ulica 29. novembra, stalom izme|u dva svetska rata (izme|u ulica: 22. oktobra, – Ulica Cviji}eva – Dimitrija Tucovi}a, Kara|or|evog trga, Kara|or|eve, Nikolaja Ostrovskog i – Ulica Ruzveltova – Mije Kova~evi}a, i trga JNA); – Beogradska – Bulevar JA – Avalski put. – Prostor starog aerodroma „Beograd” iz 1927. godine, ome|en ulicama Milutina Milankovi}a, Omladinskih 5.1.4. Podru~ja povremenih usagla{enih intervencija brigada, To{in bunar i èlezni~kom prugom; u gra|enom tkivu – Prostor novog Beogradskog sajma sa priobaqem na po- Pod povremenim usagla{enim intervencijama u gra- tezu izme|u Bulevara vojvode Mi{i}a i Save; |enom tkivu podrazumevaju se konsultacije i usagla{ava- – Industrijsko-privredna zona starog Beograda na Du- we stavova slu`be za{tite spomenika kulture i urbani- navu; sti~kih slu`bi oko radova u neposrednom okruèwu kul- – Prostor Starog sajmi{ta na Novom Beogradu. turnih dobara koja se nalaze izvan tri prethodno navedena podru~ja. 5.1.3. Podru~ja usmerene urbane obnove Na podru~jima na kojima se primewuju povremene usa- Pod usmerenom urbanom obnovom podrazumeva se progla{ene intervencije u gra|enom tkivu nalaze se uglavnom gramsko objediwavawe akcija iz domena za{tite, obnove i kulturna dobra ruralnog karaktera, znamenita mesta i de- ure|ivawa prostora kao i metodolo{ko-plansko usagla{a- lovi urbanih matrica ili poteza koji svedo~e o razvoju vawe aktivnosti u realizaciji urbanisti~kih planova ko- prigradskih i seoskih naseqa. ji proisti~u iz Generalnog plana. Odre|ene zone, potezi, osovine, ~vori{ta, ispoqavaju na razli~ite na~ine duh Pravila za podru~ja povremenih usagla{enih intervencija grada i ~ine wegovu su{tinu. Planirane intervencije u prostoru, nova izgradwa, sa- Prostorno povezivawe postoje}ih vrednosti u logi~ne obra}ajnice i infrastruktura, projektuju se prema op{tim kulturno-funkcionalne celine, u kojima vlada urbani pravilima, osim u neposrednom okruèwu kulturnih doba- sklad, moraju rezultirati doìvqajem lepote. Ne{to sli~- ra, gde se re{ewa postiù usagla{avawem stavova nadle- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 973

`ne slu`be za{tite spomenika kulture i urbanisti~kih frastrukture (lok. „Belo brdo” u Vin~i, „Ramadan” u Vi- slu`bi. Su{tina usagla{avawa je ~uvawe izvornih svoj- {wici i sl.). Budu}i da su naj~e{}e u pitawu neistraè- stava kulturnih dobara i prostornih celina kojima se deni lokaliteti, preliminarnim arheolo{kim istraìva- fini{u prepoznatqive karakteristike arhitekture i pro- wima mogle bi im se preciznije odrediti granice raspro- storne strukture odre|enih tipova naseqa. stirawa, {to bi bilo od zna~aja i za daqe urbano planira- Pravilo se odnosi na: we („Ad Octavum” i „Ramadan” u Vi{wici). – naseqe Ov~a – glavna sredi{wa komunikacija sa gu- Neophodno je da se za{ti}ena arheolo{ka podru~ja ob- sto izgra|enim nizovima uz obe strane ulice, uhvate prostornim planirawem bilo kao zeleni pojas bez – naseqe Umka – stari administrativno-poslovni cen- sa|ewa visoke vegetacije, ili parkovska povr{ina u okvi- tar, ru novog naseobinskog kompleksa. Pri tom treba izbe}i – naseqe Kumodra` – prostor oko torla~ke crkve i sta- ponavqawe negativnog iskustva sa lokacije „Usek” na Ba- re osnovne {kole, wici, gde je u planskim dokumentima lokalitet ukqu~en – naseqe Batajnica – prostor centra sa crkvom, {kolom kao zelena povr{ina unutar novog naseqa, dok je u stvarno- i kafanom, sti ostao iskqu~en, neure|en i izloèn divqoj gradwi. – gradska i seoska grobqa koja su progla{ena kultur- Poseban problem u smislu za{tite predstavqaju loka- nim dobrima ili uìvaju prethodnu za{titu – manastiri liteti na urbanizovanom podru~ju, gde svaki novi gradi- Rakovica, Rajinovac, kao i sve sakralne gra|evine koje su teqski zahvat neminovno vodi ka uni{tavawu arheolo- prgla{ene za kulturna dobra ili uìvaju prethodnu za{ti- {kih tragova. U takvim slu~ajevima preostaju jedino pret- tu (prema listi u priloènom spisku), hodna za{titna arheolo{ka istraìvawa, kao {to je to ja- – arheolo{ka nalazi{ta „Ramadan” i „Ad Octavum” u sno zakonski definisano i ugra|eno u dosada{wa planska Vi{wici i dokumenta. Naàlost, sve to se u praksi retko sprovodi pa – Spomenik neznanom junaku na Avali. bi tu problematiku trebalo re{avati striktnijom kontro- lom i u procesu izdavawa gra|evinskih dozvola. Me|utim, 5.1.5. Arheolo{ko spomeni~ko nasle|e kada je re~ o za{ti}enim zonama anti~kih naseobina, po- Tokom protekle tri decenije rezultati istraìvawa sebna pa`wa morala bi se posvetiti prostorima sa nepo- nisu bitno izmenili saznawa o stawu arheolo{kog nasle- vre|enim arheolo{kim kulturnim slojevima koji bi se mo- |a na podru~ju grada Beograda. U tom smislu, arheolo{ka gli sa~uvati za budu}nost. U okviru urbane zone rimskog faktografija stawa na terenu ostaje ista, te se svi mate- Singidunuma to je prostor Studentskog parka i dela isto- rijali te vrste, koji su kori{}eni prilikom rada na rani- imenog trga, kao i parka izme|u ulica Carice Milice, To- jem GUP, mogu koristiti i prilikom izrade novog plan- pli~inog venca i Vuka Karayi}a. U zoni anti~ke nekropo- skog dokumenta. Ograni~i}emo se stoga i posebno ista}i le za trajno ~uvawe mora se izdvojiti prostor oko Savezne samo neka bitna opredeqewa koja su ugra|ena u novi GP skup{tine, ukqu~uju}i parkove prema Takovskoj i Vlajko- Beograda. vi}evoj ulici. U Zemunu to bi bio prostor pijace – trga is- Na podru~ju grada Beograda evidentirana su ukupno 674 pred katoli~ke crkve, gde se mogu o~ekivati o~uvani sloje- arheolo{ka lokaliteta, i to: preistorijskih 155, anti~kih vi sa tragovima rimskog Taurunuma. Na ovim mikrolokaci- 327, sredwovekovnih 81, iz poznog sredweg veka 40, dok je jama za{ti}enih lokaliteta u planskim dokumentima mora 26 lokaliteta hronolo{ki neodre|eno. Ova hronolo{ka se jasno za{tititi podzemqi{te, {to iskqu~uje ukopavawe podela moè se prihvatiti samo uslovno, budu}i da su broj- infrastrukture ili gradwu podzemnih objekata poput ga- ni lokaliteti vi{eslojni, te obuhvataju arheolo{ke ostat- raà i sl. Isti tretman trebalo bi primeniti i na ceo ke iz vi{e razli~itih epoha. Me|u evidentiranim lokali- prostor parka Ta{majdan gde, pored tragova anti~ke ne- tetima 20 ih je progla{eno za kulturna dobra, odnosno sta- kropole, postoji i staro beogradsko grobqe iz 19. veka. vqena su pod za{titu, dok su dva – Beogradska tvr|ava sa U novom planskom dokumentu Beogradska tvr|ava sa Ka- Kalemegdanom i „Belo brdo” u Vin~i, u kategoriji kul- lemegdanom mora se posebno tretirati budu}i da predsta- turnih dobara od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju. vqa spomeni~ki kompleks sa najvi{im stepenom za{tite. Od za{ti}enih lokaliteta u zoni novog GP nalazi se Ceo kompleks predstavqa arheolo{ki rezervat, {to is- osam, i to: kqu~uje bilo kakvu gradwu na prostorima gde postoje sa~u- – lokacija „Belo brdo” u Vin~i, op{tina Grocka, vani arheolo{ki kulturni slojevi. Za{titna arheolo{ka – lokacija „Usek” na Bawici, op{tina Vo`dovac, iskopavawa u ciqu osloba|awa pojedinih lokacija za novu – lokacija preistorijska Karaburma, op{tina Pali- gradwu, {to se u zate~enoj realnosti mogu vr{iti u urba- lula, nizovanom podru~ju grada, na prostorima Beogradske tvr- – lokacija Beogradska tvr|ava sa Kalemegdanom, op{ti- |ave neprimewiva su i protivna osnovnim interesima zana Stari grad, {tite spomeni~kog nasle|a. Uz izvo|ewe sistematskih ar- – lokacija rimski Sindigunum (naseqe i nekropola) heolo{kih iskopavawa tu se mora posebno voditi ra~una o op{tine Stari grad, Vra~ar, Savski venac, Palilula, ~uvawu nepovre|enih slojeva za daqa istraìvawa u bu- – lokacija rimski Taurunum, op{tina Zemun, du}nosti. Ovde vaqa napomenuti da je jedan od bitnih – lokacija utvr|ewe „Ad Octavum” u Vi{wici, op{ti- elemenata za{tite arheolo{kog nasle|a adekvatno ure- na Palilula, i |ivawe Beogradske tvr|ave u skladu sa wenim istorij- – lokacija „Ramadan” u Vi{wici, op{tina Palilula. skim zna~ajem. Treba napomenuti da se dobar deo lokacije rimskog Prezentacija arheolo{kog nasle|a u urbanom tkivu gra- Singidunuma nalazi u okviru za{ti}enih prostornih kul- da predstavqa atraktivnu obavezu. Kada su u pitawu prei- turno-istorijskih celina Knez Mihailove ulice i Kosan- storijska nalazi{ta, to naj~e{}e nije izvodqivo. Izuzetak ~i}evog venca. predstavqa arheolo{ki kompleks u Vin~i, kao nalazi{te U uslovima kada se arheolo{ki lokaliteti nalaze na evropskog zna~aja, gde je mogu}e formirati zna~ajan arhe- urbanizovanom podru~ju ili prostorima ka kojima se pla- olo{ki park sa muzejskom zgradom i prate}im programom. nira {irewe grada, pristup wihovoj za{titi mora biti Za prezentaciju anti~kih urbanih ostataka mogu}nosti su prilago|en realnim uslovima i specifi~nostima koje se veoma ograni~ene. Prezentaciju na otvorenom prostoru u odnose na svako za{ti}eno ili potencijalno nalazi{te. na{im klimatskim uslovima, ali imaju}i u vidu i struktu- Za lokalitete na jo{ neurbanizovanim podru~jima, bez ru eventualnih ostataka gra|evina, ne bi trebalo planira- obzira da li su progla{eni za kulturna dobra ili ne, poti. Na to ukazuje negativno iskustvo sa iskopinama u Stu- stoji mogu}nost pune za{tite i izradom planskog dokumen- dentskom parku, koje su bile prezentovane i ure|ene, a po- ta. Na tim prostorima, a to je bilo opredeqewe i ranije, tom, usled nemogu}nosti ~uvawa, zatrpane. Eventualna mo- ne moè se planirati nikakva gradwa niti ukopavawa in- gu}nost postoji u okviru novopodignutih ili adaptiranih Broj 27 – 974 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. zdawa, kao {to to pokazuje dobar primer Rimske dvorane u lovitih sklopova graditeqskog nasle|a, preko skladnih Biblioteci grada Beograda. Na osnovu dosada{wih sazna- sklopova elemenata razli~ite starosti i karaktera, do am- wa o arhitekturi anti~kih gradova Singidunuma i Tauru- bijenta naru{enog bilo planskim intervencijama u drugoj numa, ona je minimalna. Rusti~ni, slabo gra|eni ostaci polovini 20, bilo haoti~nom izgradwom posledwe deceni- malih objekata nemaju zna~ewe nasle|a koje bi zavre|ivalo je. U ovom posledwem periodu je i javni urbani prostor, a prezentaciju, niti bi bili atraktivni savremenim poseti- posebno neka wegova va`na ~vori{ta, zakr~en neprimere- ocima. nim privremenim objektima i bespravnim intervencijama. Poseban problem sa kojim se suo~avaju slu`be za{tite Podru~je starog Zemuna ima znatno mawu, ali konzi- spomeni~kog nasle|a predstavqaju indikativne lokacije stentnu i raznovrsnu mreù javnih urbanih prostora – na kojima usled nedovoqne istraènosti za sada nije mo- uli~ne poteze, splet trgova, stari kej – {etali{te, koji su gu}e jasno definisati arheolo{ke lokalitete. Takav slu- razvijeni u tradicionalnom tkivu sa mirnijim elementi- ~aj je sa {irom lokacijom na Zvezdari, gde se mogu o~eki- ma tipi~nim za vojvo|anske gradove, mestimi~no naru{e- vati ostaci zna~ajnog keltskog opiduma – utvr|ewa, koje bi nom planskim intervencijama u drugoj polovini 20. veka, hronolo{ki i funkcionalno bilo u neposrednoj vezi sa kao i razli~itim dogradwama posledwe decenije. Tada je i za{ti}enim lokalitetom na Karaburmi. Sli~no je i sa sam javni urbani prostor bio izloèn devastaciji zbog di- utvr|ivawem pravaca anti~kih komunikacija na prilazima vqe izgradwe i privremenih objekata. Singidunumu, kao i lokaliteta koji ih prate. Novoizgra|eno, funkcionalisti~ki koncipirano urba- Grafi~ki prikaz arheolo{kih lokaliteta nalazi se na no tkivo (Novi Beograd, kao i skoro sva nova naseqa van karti trajnih dobara. Svaki lokalitet ima svoj broj koji Centralne zone) ima ukrupwenu mreù glavnih saobra}aj- odgovara spisku „âá Arheolo{ka nalazi{ta”, a nalazi se u nica koje formiraju velike otvorene blokove sa krupnim okviru spiska „Kulturno-istorijskog nasle|a” u dokumen- visokim objektima postavqenim u slobodnom prostoru ne- taciji GP. izdiferenciranom na javni i prate}i uz odre|ene sadrà- je. Stoga tu nema tradicionalnih oblika javnog urbanog 5.2. Za{tita i ure|ivawe zna~ajnih javnih prostora (lokalnih ulica, trgova, skverova...), kao ni odgo- urbanih prostora varaju}ih ambijentalnih okvira koji nude primerene sadr- Mreà javnih urbanih prostora predstavqa jedan od àje i vizuelni doìvqaj dovoqno prepoznatqiv i u meri bitnih ~inilaca u konstituisawu urbanog identiteta Beo- individualne percepcije. Me|utim, {iroko koncipirani grada i u ostvarivawu neposrednog kontakta qudi sa wego- slobodni prostori i nedovoqno artikulisano gradsko vim likovno-ambijentalnim karakterom. U principu, ona prizemqe nude dovoqno mogu}nosti za restrukturirawe u obuhvata: zone reprezentativnih dràvnih objekata, uli~ne ciqu ugra|ivawa tradicionalnih oblika javnog urbanog poteze, trgove, skverove, parkove, raskr{}a, kejove – {eta- prostora. li{ta, kao i neke prostore sa specifi~nim reìmom ko- Podru~je Novog Beograda, formirano u prostranoj alu- ri{}ewa: otvorene pijace, botani~ki i zoolo{ki vrt, kom- vijalnoj ravni Save u drugoj polovini 20. veka doslovnom plekse nekih sakralnih objekata. Javni urbani prostori ja- primenom funkcionalisti~ke doktrine Le Korbizjea, sa vqaju se u vidu jednostavnih ili sloènih ambijentalnih veoma ukrupwenim, {ematizovanim elementima fizi~ke sklopova, koji obuhvataju primarni, nose}i sadràj i pra- strukture, ima danas javni urbani prostor sveden na {iro- te}e delove obodnih saobra}ajnica, ograni~ene fizi~kim ke saobra}ajne poteze, na kejove – {etali{ta i na blokov- strukturama okolnih blokova. ske slobodne i zelene povr{ine bez prave urbane artiku- Zna~ajni postoje}i javni urbani prostori Beograda na- lacije, a ne sadrì tradicionalne elemente u meri ~oveka laze se uglavnom u sklopu wegove Centralne zone, koja ob- – ulicu, trg, skver, gradski park. Ovo podru~je je tokom po- uhvata tradicionalno, istorijski nastalo tkivo jezgara sledwe decenije tako|e bilo izloèno izvesnim interven- Beograda i Zemuna i centralni deo Novog Beograda. Spe- cijama gra|ewa van konteksta zna~ajnih arhitektonskih cifi~nost prirodnih uslova (konfiguracija terena, od- ostvarewa koja se nalaze u wegovom okviru. nos prema rekama), kao i osobenosti dosada{weg kultur- Specifi~nost Beograda da u samom sredi{tu, svojoj no-istorijskog razvoja ova tri konstitutivna dela Cen- Centralnoj zoni, izme|u dva istorijski razvijana, veoma tralne zone Beograda uslovili su i postoje}i karakter wi- stara grada, sadrì potpuno novo tkivo, ~iji je {ematizam hovnih javnih urbanih prostora, wihove probleme, potrebe i doslovna primena Le Korbizjeove doktrine omogu}en i i mogu}nosti budu}eg razvoja. podstaknut potpuno ravnim terenom, pruà mogu}nost da se Tradicionalno, istorijski formirano urbano tkivo koordiniranim akcijama istraìvawa, planirawa i rea- (stari Beograd, izgra|en do 1941. godine, stari Zemun) ima lizacije na|e put do wihovog uzajamnog prilago|avawa i raznovrsnu artikulaciju mreè javnih urbanih prostora, objediwavawa u svojevrsnu zanimqivu celinu mawe ili vi{e nepravilnu i nestandardnu, koja na zani- mqiv na~in odslikava individualitet pojedinih delova 5.2.1. Preporuke za planske intervencije u ambijentalnim grada. Tu se javqaju, poloèni u sklopu razli~itih uli~- sklopovima najzna~ajnijih urbanih prostora nih rastera, nepravilni, ~esto nedovoqno definisani tr- Planerske, projektantske i graditeqske intervencije u govi, parkovi i skverovi raznih oblika i veli~ina, {eta- ciqu afirmacije ambijentalnih potencijala javnih urba- li{ta na kejovima razli~ite starosti i konfiguracije, nih prostora u skladu sa wihovim karakterom, zna~ajem i raskr{}a po nekoliko uli~nih pravaca, pristupi sa re~- ulogom u ukupnoj slici grada trebalo bi u narednom peri- nih mostova, denivelisane raskrsnice. êsto neure|eni, odu da se kre}u u domenu wihovog osloba|awa od parazit- zakr~eni parazitskim strukturama privremenih objekata, skih struktura, opremawa primerenim elementima ure|iva- nezavr{enih ili neodgovaraju}ih ambijentalnih okvira, wa slobodnih zelenih, pe{a~kih i kolskih povr{ina, kao ovi prostori predstavqaju podsticaj u tragawu za pravim i u domenu odgovaraju}ih intervencija na fizi~koj struk- korenima i odgovaraju}im formama. turi u okolnim blokovima, uz obavezno opremawe odgovara- Podru~je starog Beograda odlikuje se najprostranijom, ju}im elementima komunalne infrastrukture. Takve inter- najsloènijom, ali i najraznorodnijom mreòm svih vrsta vencije trebalo bi da budu zasnovane na svestrano razmo- javnih urbanih prostora, ~iju okosnicu ~ine krupni, isto- trenim i pa`qivo definisanim programsko-prostornim rijski zasnovani uli~ni potezi, podràni uli~nom mre- re{ewima za pojedina ~vori{ta, poteze ili podru~ja, uz òm razli~itih tipova. Ovde se, u sasvim osobenim forma- verifikaciju u odgovaraju}im planskim dokumentima. ma, koje ~esto nisu dovedene do potpunog izraàja, javqaju Ovde date preporuke odnose se na potrebne, mogu}e i i trgovi, i skverovi, i parkovi, i drugi tipovi ovih pro- poèqne intervencije vezane za najzna~ajnije postoje}e i stora, pa ~ak i ure|eni kejovi – {etali{ta. Fizi~ki okvir potencijalne javne urbane prostore i zone u Centralnoj zo- ovih javnih urbanih prostora veoma je raznovrstan: od ceni Beograda, koje, zajedno sa uslovima datim u poglavqu 2.4 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 975

Komercijalne zone i gradski centri, predstavqaju osnov 5.3.4. Nagrade, priznawa i afirmativni prikazi budu}e planske razrade. u publicistici U starom Beogradu najzna~ajniji javni urbani prostori Pri vrednovawu mnogih objektata i urbanih celina uze- i posebne zone bitne za karakter i lik grada javqaju se du` to je u obzir da su ta dela ili wihovi autori za wih dobi- tri geografsko-istorijske osovine, koje se radijalno pru- li nagrade i priznawa strukovnih organizacija ili drugih àju od jezgra Beogradske tvr|ave sa Velikim ratnim ostr- institucija, kao {to su: Velika nagrada SAS, Sedmojulska vom (terazijski greben, savska osovina i dunavska osovina). nagrada, Oktobarska nagrada, Godi{wa nagrada SAS, na- U starom Zemunu ovi prostori nalaze se uglavnom u Sta- grade i priznawa Salona arhitekture. Tako|e su uzeti u ob- rom jezgru Zemuna razvijenom oko ose Glavne ulice. zir i afirmativni prikazi u stru~noj i ostaloj publici- Kako su podru~je Beogradske tvr|ave i Starog jezgra Ze- stici i u medijima. Ovaj kriterijum, kao dodatni, nije po- muna, kao kulturna dobra od izuzetnog, odnosno od velikog sebno indeksiran poput gore navedenih. zna~aja, predmet posebnog razmatrawa, konzervatorskih uslova i planerskog tretmana, preporuke koje se ovde navo- 5.3.5. Definicije pojmova de obuhvataju samo podru~je starog Beograda, van komplek- Reìm potpune za{tite za objekte podrazumeva o~uva- sa Beogradske tvr|ave i podru~ja Novog Beograda. we izvorne arhitekture objekta. Ne iskqu~uje se mogu}nost 5.3. Za{tita i tretman moderne arhitekture delimi~ne izmene namene unutar objekta, uz uslov o~uvawa autenti~nosti i arhitektonskih kvaliteta objekta. Moderna arhitektura u Beogradu predstavqa kategoriju Reìm delimi~ne za{tite za objekte podrazumeva mo- materijalne i kulturne ba{tine. Ona je predstavqena ni- gu}nost izvesnih intervencija na objektima, koje ne bi zom objekata, kao zna~ajnim potencijalom koji nosi pe~at ugrozile osnovne prepoznate vrednosti samog objekta i we- autorskog ostvarewa, koji su vrednovani dru{tvenim pri- govog okruèwa. znawima ili imaju ambijentalni zna~aj. Ona obuhvata ranu Reìm potpune za{tite za arhitektonsko-urbani- modernu, zrelu modernu, kasnu modernu postmodernu, neo- sti~ke celine podrazumeva o~uvawe izgra|enog fonda u ce- modernu, kao i prelazne oblike ka modernoj. U ovom planu, losti, bez ikakvih intervencija. Ne iskqu~uje se mogu}- poseban akcenat je stavqen na pojedina~na dela, grupe nost delimi~ne izmene namene unutar pojedina~nih obje- objekata i ansamble, sa preporukama za wihov daqi tret- kata u okviru celine uz uslov o~uvawa autenti~nosti i ar- man. hitektonskih kvaliteta objekta. Reìm delimi~ne za{tite arhitektonsko-urbani- 5.3.1. Kriterijumi za vrednovawe moderne arhitekture sti~kih celina podrazumeva o~uvawe postoje}ih vrednosti Za izbor objekata i arhitektonsko-urbanisti~kih celi- urbanisti~ko-arhitektonskog koncepta i wegovo daqe una- na definisane su dve osnovne grupe kriterijuma: op{te pre|ivawe u smislu remodelacije i poboq{awa standarda vrednosti dela i posebne vrednosti dela. komplementarnih sadràja stanovawa, obavezno po{tuju}i autenti~ne vrednosti urbanizma i arhitekture moderne. 5.3.2. Op{te vrednosti dela Kriterijumi za izbor objekata i arhitektonsko-urbani- Objekti: sti~kih celina, arhitektonska pravila za eventualne in- – primeran i kvalitetan odnos prema kontekstualnoj tervencije na objektima i urbanisti~ke preporuke za in- situaciji – odnos prema prirodnim i stvorenim odredni- tervencije u okviru arhitektonsko-urbanisti~kih celina cama mesta u urbanoj, semiurbanoj ili prirodnoj sredini dati su uz spisak objekata i arhitektonsko-urbanisti~kih (K-1); celina. – visoki kvaliteti na planu estetike, forme, funkcije Poseban tretman neposrednog okruèwa primewuje se i konstrukcije objekata (K-2); za pojedina~ne objekte moderne arhitekture koji se nalaze – specifi~an doprinos oblasti arhitekture (K-3). u uli~nom nizu. Takvi objekti ne treba da budu ugroèni Urbanisti~ko-arhitektonske celine i ambijenti: izgradwom susednih objekata. – visoke ambijentalne vrednosti – prostor izme|u objekata sadrì kvalitativne atribute relacije objekata i me- 5.3.6. Urbanisti~ke preporuke za pojedine celine |uprostora kao i duha mesta (K4); u reìmu delimi~ne za{tite – jasan identitet u mentalnoj mapi grada i u wegovoj Urbanisti~ke preporuke za daqi tretman vrednih urba- memoriji ili u~estvovawe u veduti grada (K-5); nisti~ko-arhitektonskih celina koje treba delimi~no – specifi~an doprinos oblasti ( K-6). {tititi ugra|ene su u odgovaraju}e delove teksta. Ovde se daju preporuke za slede}e celine: 5.3.3. Posebne vrednosti dela Staro sajmi{te, Novi Beograd – K-5; afirmacija me- Objekti: morije mesta. Rekonstrukcija urbane matrice u smislu ho- – stilska reprezentativnost – objekat je reprezent od- rizontalne i vertikalne regulacije. Revitalizacija posto- re|enog stilskog perioda u okviru epohe moderne (ranomo- je}ih objekata i izgradwa novih objekata savremenog sadr- derna, zrelomoderna, kasnomoderna, postmoderna, neomo- àja i oblikovawa. derna, kao i prelazni oblici ka modernoj) (K-7); Centralna zona Novog Beograda – blokovi 21-26 i 28-30 – ambijentalna vrednost – objekat zna~ajno odre|uje kva- – K-6; K-11; o~uvawe i unapre|ewe autenti~nih vrednosti litetni gradski ambijent ili sudeluje svojim stilskim urbanizma i arhitekture moderne. Obavezan javni anketni vrednostima u karakterizaciji lokalnog ambijenta (K-8); urbanisti~ko-arhitektonski konkurs za idejno program- – autorska arhitektura – objekti koje karakteri{e ori- sko-prostorno re{ewe. ginalni autorski izraz i prepoznatqivost, a izmi~u kla- Blok 16 na Novom Beogradu (palata „U{}e”) – K-5; K- sifikaciji odre|ene stilske grupe (K-9); 11; o~uvawe karaktera bloka sa objektom repernog zna~aja – unikatnost dela – objekti koje odlikuje autenti~nost uz mogu}nost dogradwe aneksnog dela. Obavezan javni urba- i jedinstvenost arhitektonskog izraza u celini, po osno- nisti~ko-arhitektonski konkurs za idejno re{ewe. vu specifi~nog programa ili po pojavnosti u prostoru Potez ulice Jurija Gagarina – K-5; uobli~avawe karak- (K-10). tera gradskog bulevara. Obavezan javni anketni urbani- Urbanisti~ko-arhitektonske celine i ambijenti: sti~ko-arhitektonski konkurs za idejno programsko-pro- – stilska reprezentativnost (K-11); storno re{ewe. – ambijentalna vrednost – posebne vrednosti i speci- Blokovi 44, 45 i 70 u Novom Beogradu – K-4; K-5; K-11; fi~nosti, osim onih vrednosti koje su navedene pod K-4 o~uvawe postoje}ih vrednosti urbanisti~ko-arhitek- (K-12). tonskog koncepta i wegovo daqe unapre|ivawe u smislu Broj 27 – 976 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. remodelacije i poboq{awa standarda komplementarnih Za razliku od drugih tipova predela, predeli ovog bioma sadràja stanovawa obavezno po{tuju}i autenti~ne vred- obiluju raznovrsno{}u, izrazitim vizurama i kontrastima. nosti urbanizma i arhitekture moderne. Stepen modifikacije prirode i predela na podru~ju Sredi{wi pojas blokova 61-64 u Novom Beogradu – K-12; GP Beograda name}e potrebu primene savremeno shva}ene park sa javnim sadràjima u sredi{wem delu blokova. Oba- za{tite prirode, tj. integralne ili integrisane za{tite vezan javni anketni urbanisti~ko-arhitektonski konkurs prirode. Wen zadatak je profilisati, odnosno uticati na za idejno programsko-prostorno re{ewe. sve namene prostora, u smislu integracije mera za{tite Radni~ko naseqe u @elezniku – K-11; K-12; o~uvawe ur- prirode i za{tite ìvotne sredine. Formirawe sistema bane matrice uz revitalizaciju postoje}ih objekata. slobodnih i zelenih povr{ina jedan je od zna~ajnih in- Beogradski sajam – K-5; K-6; K-12; o~uvawe postoje}ih strumenata integralne za{tite prirode na nivou grada. arhitektonsko-urbanisti~kih vrednosti i nastavak izgradwe u paviqonskom sistemu. 5.4.1. Za{ti}ena prirodna dobra Kompleks astronomske opservatorije na Zvezdari, K-1; Prema podacima iz Centralnog registra za{ti}enih K-10; K-8; o~uvawe postoje}ih arhitektonsko-urbanisti~- prirodnih dobara, saglasno Zakonu o za{titi ìvotne kih vrednosti i nastavak izgradwe u paviqonskom sistemu. sredine („Slu`beni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93, Filmski grad u Ko{utwaku – K-6; o~uvawe postoje}ih 67/93, 48/94, 23/95 i 53/95) na teritoriji grada za{ti}eni arhitektonsko-urbanisti~kih vrednosti, uklawawe dela su slede}i objekti: gra|evinskog fonda i nastavak izgradwe u paviqonskom – Spomenici prirode. Botani~kog karaktera: Savski ve- sistemu. nac (12 lokaliteta sa za{ti}enim pojedina~nim stabli- înovni~ka kolonija, Bulevar JA – K-1; K-4; K12; o~uva- ma), Stari grad (sedam lokaliteta sa za{ti}enim pojedi- we postoje}ih arhitektonsko-urbanisti~kih vrednosti i na~nim stablima i Botani~ka ba{ta „Jevremovac”) Vra~ar intervencije sa po{tovawem autenti~nosti autorske arhi- (dva lokaliteta sa za{ti}enim pojedina~nim stablima), tekture individualne izgradwe. Zemun (jedan lokalitet sa za{ti}enim pojedina~nim sta- U ovom generalnom planu predloèno je 128 objekata blima); Geolo{kog karaktera: Savski venac (jedan lokali- epohe moderne u reìmu potpune za{tite i 14 objekata tet), Stari grad (jedan lokalitet), Palilula (jedan loka- epohe moderne u reìmu delimi~ne za{tite, kao i 14 ur- litet). banisti~ko-arhitektonskih celina epohe moderne u reì- – Rezervati prirode: ûkarica (2 rezervata prirode). mu potpune za{tite i 11 urbanisti~ko-arhitektonskih – Prostorne kulturno-istorijske celine: dve celine. celina epohe moderne u reìmu delimi~ne za{tite. – Za{ti}ena okolina nepokretnog kulturnog dobra: pet Da bi se sa dovoqnom pouzdano{}u koristili estetski za{ti}enih okolina. kriterijumi u okviru ovih arhitektonskih dela, uveden je i dodatni kriterijum obavezne vremenske distance od 10 go- 5.4.2. Evidentirane lokacije za koje nisu doneta re{ewa dina za primenu kriterijuma za{tite. U 2002. godini, po- o za{titi sledwa godina iz koje se dela vrednuju i {tite je 1993. godina, a ima ukupno 126 dela. Pored za{ti}enih prirodnih dobara, evidentirane su Spisak objekata (koji je dat u dokumentaciji General- prirodne vrednosti za lokacije / objekte koji se nalaze na nog plana, deo 7) nije kona~an nego inicijalan. Mogu}e je teritoriji GP, za koje jo{ nisu doneta re{ewa o za{titi. da, na osnovu kriterijuma postavqenih u ovom planu, kako – Spomenici prirode. Geolo{ko-morfolo{kog karak- vreme bude proticalo, u spisak budu uneti i novi objekti. tera: Geolo{ki profili (ûkarica sedam lokaliteta, Vo- `dovac ~etiri lokaliteta, Grocka jedan lokalitet, Savski 5.4. Za{tita prirode i prirodnih dobara venac dva lokaliteta, Zemun jedan lokalitet, Novi Beograd Na podru~ju Generalnog plana Beograda nalazi se rela- jedan lokalitet, Rakovica ~etiri lokaliteta); Pe}ine tivno mali broj prirodnih specifi~nosti i retkosti ko- (Srem~ica jedan lokalitet, ûkarica jedan lokalitet); Je- je, prema klasi~nom gledi{tu o za{titi prirode, treba zera (Srem~ica, jedan lokalitet); Botani~kog karaktera: staviti pod za{titu. Ova konstatacija navedena je jo{ Stari grad (dva lokaliteta sa za{ti}enim pojedina~nim 1970. godine u Studiji o za{titi prirode i prirodnih stablima), ûkarica (dva lokaliteta sa za{ti}enim poje- objekata na uèm i {irem podru~ju grada Beograda, koju je dina~nim stablima), Vra~ar (dva lokaliteta sa za{ti}e- izradio Republi~ki zavod za za{titu prirode SR Srbije. nim pojedina~nim stablima). Naime, tri velike ekolo{ke grupe predela – bioma, ~ija – Rezervati i / ili predeo izuzetnih odlika: ~etiri lo- podru~ja obuhvata teritorija GP, danas su visoko modifi- kaliteta. kovane. 5.4.3. Evidentirane povr{ine sa posebnim prirodnim U biomu stepa i {umostepa, u severnom ravni~arskom vrednostima delu gradskog podru~ja, zastupqene su ratarske kulture intenzivne poqoprivrede. Od izvorne vegetacije, posebno – Park-{ume: Palilula (jedan lokalitet), Vo`dovac {umske, gotovo da nema nikakvih ostataka. Pejza` je jedno- (jedan lokalitet), Zvezdara (jedan lokalitet), Savski venac li~an i ima srazmerno malo elemenata koji ga bar donekle (devet lokaliteta), ûkarica (~etiri lokaliteta). oìvqavaju. – Parkovi: Stari grad (tri lokaliteta), Palilula Biom ju`noevropskih listopadnih {uma vodoplavnog i (jedan lokalitet), Zvezdara (dva lokaliteta), Vra~ar (tri nizijskog tipa, u nizinama pored reka, u znatnoj meri je lokaliteta), Vo`dovac (~etiri lokaliteta), Savski venac modifikovan. Pre izgradwe nasipa i izvo|ewa meliora- (10 lokaliteta), Novi Beograd (tri lokaliteta), Zemun cionih radova ovi predeli su najve}im delom predstavqa- ({est lokaliteta). li ritove i bare, ostatke starih re~nih korita i rukavaca – Ritovi: tri lokaliteta. (mrtvaje i stara~e) sa mo~varnom i barskom vegetacijom i – Ade: tri ade i mawe ade na Savi. faunom. Melioracionim radovima su u najve}em delu ospo- Gotovo svi navedeni za{ti}eni i evidentirani objek- sobqeni za intenzivnu poqoprivredu, ~ime je izgubqen ti kartirani su u Karti trajnih dobara Beograda. Spisak wihovi izvorni karakter. sa nazivima lokaliteta i vrstom dobra dat je u dokumenta- U biomu submediteranskih {uma sa hrastom sladunom ciji plana. i cerom, u ju`nom delu gradskog podru~ja, razvijena je gusta Prirodna dobra, koja su danas pod za{titom, razli~i- mreà naseqa. Dominira usitwen posed i ekstenzivna po- tog su zna~aja i neujedna~enog stepena o~uvanosti. Bez ob- qoprivreda. U niìm podru~jima zastupqeno je ratarstvo zira na stepen o~uvanosti, utvr|eni na~in i mere za{tite i vo}arstvo, a delimi~no i vinogradarstvo. Na zemqi{ti- moraju se konsekventno sprovoditi za svako pojedina~no ma nepovoqnim za poqoprivredu zadràle su se {ume. dobro. Posebno treba obezbediti dodatne uslove za{tite 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 977 za ona prirodna dobra koja su ugroèna raznim spoqnim 5.5. Za{tita vizura uticajima. Ovo se odnosi na ve}e prostorne celine gde se S obzirom na dana{wu, veoma realnu mogu}nost vizuel- ose}a uticaj drugih korisnika istog prostora i gde se vi- nog naru{avawa, pa i potpunog uni{tavawa ambijenata {enamensko delovawe odraàva trajno na stawe i vitalno- bitnih za sliku grada, izdvojene su najva`nije ta~ke sa ko- sti prirodnog dobra. jih se ti ambijenti doìvqavaju. Beograd je grad sa jasno prepoznatqivom kombinacijom reqefa i vodenih povr{i- 5.4.4. Strate{ko opredeqewe za{tite prirode na. Savremena izgradwa, sa visokim objektima koji mogu U kontekstu metropolitenskog podru~ja Beograda stra- potpuno da uni{te i sliku Beograda kao i sliku bilo kog te{ko opredeqewe za{tite prirode i predela odnosi se drugog grada, zahteva odgovaraju}a ograni~ewa. Dosada{we na za{titu nizijskih, mo~varnih i vla`nih predela Save i zapostavqawe za{tite bitnih gradskih panorama dovelo je Dunava, kao i {umovitog podru~ja centralne {umadijske do toga da je samo puka slu~ajnost {to se, na primer, ba- grede. U budu}nosti se o~ekuju daqa optere}ewa urbo-indu- wi~ki soliteri nisu na{li ispred Avale, a i {to se ne- strijskih i agrarnih ekosistema, te }e stoga ovi predeli, {to sli~no „Beogra|anki” nije na{lo u zale|u Saborne sa jo{ uvek visokim u~e{}em prirodi bliskih ekosistema, crkve. Zbog toga neosporno i odre|ene uli~ne vizure zahte- biti nosioci efekata regulacije i uspostavqawa ekolo- vaju za{titu. Na primer, vizura pravcem ulice Resavske ka {ke ravnoteè na podru~ju metropolitena Beograda. Shod- crkvi Svetog Marka. U ovoj fazi rada uli~ne vizure nisu no usvojenoj strategiji, na uèm podru~ju Beograda plani- tretirane, nego je prednost data onim panoramama kojima rano je izdvajawe novih podru~ja pod ograni~enim reì- je prirodni okvir, pre svega reqef, osnovna odrednica. mom za{tite: U slede}em spisku navedene su stajne ta~ke koje obave- Predeo izuzetnih odlika: Veliko ratno ostrvo. Katego- zno zahtevaju za{titu kao vidikovci, kao i glavni pravci rija za{tite predela izuzetnih odlika obuhvata zakonom i uglovi vizura sa wih: za{ti}en predeo koji se {titi radi odràvawa wegove je- 1. Kalemegdan „Pobednik” (kota 113,4); alternativno: dinstvenosti, rekreacionih i turisti~kih potencijala. bastion na zavr{etku bedema od Sahat-kule ka Savi (kota Spomenik prirode geolo{ko-geomorfolo{kog karakte- 124). Najva`niji od svih beogradskih vidikovaca, sa sagle- ra: Zemunski lesni odsek. davawem dveju klasi~nih gradskih panorama. Prva je pano- Park prirode: Planom je predloèno i izdvajawe ve}eg rama Savskog amfiteatra, sa Sabornom crkvom na levoj podru~ja, po~ev od Stepinog luga, Jajinaca preko Lipovi- strani i Savom na desnoj, do zelenila Top~iderskog brda ce i Gubereva~kih {uma do Sopota, kao Parka prirode. i Ko{utwaka i do Avale. Druga panorama je u{}e Save sa Deo planiranog parka prirode nalazi se na teritoriji Malim i Velikim ratnim ostrvom, reprezentativnim i ze- GP. Kategorija Parkova prirode obuhvata podru~ja sa vi- lenim prostorom Novog Beograda i Zemunom u pozadini. S sokim potencijalima za turizam i rekreaciju. obzirom na svoj izuzetan zna~aj, ova lokacija zahteva odgo- Predloge za stavqawe ovih podru~ja pod odre|enu vrstu varaju}e intervencije u parkovskoj obradi neposredne oko- za{tite treba preispitati putem naknadne inventarizaci- line vidikovca. je stawa i valorizacije potencijala za za{titu. 2. Zemun – Gardo{ (kota 111). Najva`niji od vidikovaca u delu grada levo od Save, sa pogledom preko Sta- 5.4.5. Integralna za{tita prirode rog jezgra Zemuna (spomeni~ka celina) na Dunav i Beo- grad iza wega i sa Zvezdarom i vi{wi~kim brdima u po- Integralna za{tita prirode na nivou GP realizova}e zadini. se primenom slede}ih principa: 3. Top~ider – ugao Bulevara vojvode Putnika i napu{te- – umreàvawem za{ti}enih prirodnih dobara i vredne trase tramvaja za Dediwe (pribli`no kota 122). Pogled nih prostornih celina i wihovim integrisawem sa siste- na top~idersku dolinu i okolna uzvi{ewa, sa dvorom na mom slobodnih i zelenih povr{ina grada, Dediwu. Nesvakida{wi ambijent nadomak centra grada, – integracijom mera za{tite prirode i ìvotne sredi- potpuno nalik na brdovit i {umom obrastao predeo, tipi- ne u sve namene prostora, ~an za mnogo daqe {umadijsko zale|e. – sprovo|ewem interesa za{tite prirode na svim nivo- 4. Banovo brdo – ski staza iznad Top~iderskog grobqa. ima planirawa. Pogled na beogradsku centralnu kotu sa wenim najtipi~- Sva za{ti}ena prirodna dobra i evidentirane prirod- nijim delovima: Kalemegdanom, novobeogradskom stranom ne vrednosti za lokacije/ objekte za koje jo{ nisu doneta i sa rekama do Zemuna, zatim na Zvezdaru. U prvom planu je re{ewa o za{titi, predstavqaju fiksne elemente GP i posebno ìvopisan ambijent top~iderskog brda. uneti su u Kartu trajnih dobara grada Beograda. Kao fik- 5. Ko{utwak – kafana „Rubin” kod Filmskog grada. sni elementi nazna~ena su i podru~ja koja su GP predloè- Pogled na rakovi~ku dolinu, Manastirsku {umu, Avalu i na za stavqawe pod za{titu. Iako izdvojena kao fiksni Kosmaj. elementi, za{ti}ena podru~ja ne smatraju se izolovanim 6. Dediwe – Lisi~ji potok (po~etak ulice Mihaila entitetima. Ona su ekolo{ki, ekonomski i kulturno pove- Avramovi}a, kota oko 200). Pogled na Avalu preko Mana- zana sa okolinom. Zbog toga upravqawe za{ti}enim pod- stirske {ume, sa bo~nih strana zatvoren uzvi{ewima, {to ru~jima mora biti inkorporirano i podràno u usvojenoj lokalitetu daje posebnu intimnost. Mesto je ina~e jako de- politici razvoja {ireg podru~ja. gradirano izgradwom zanatskih radwi i drugih objekata. Pored za{ti}enih i evidentiranih prirodnih dobara 7. Zvezdara – kota 237 (kafane „Beli bagrem” i novija od strane Zavoda za za{titu prirode, kao fiksni elemen- „Vrh Beograda”). Lokalitet izuzetno vaàn i kao visinska ti ozna~eni su u ovom GP i ostali parkovi, skverovi, pri- dominanta. Pogled na Dunav. gradske i za{titne {ume, tj. zna~ajni elementi sistema ze- 8. Mili}evo brdo (kota 279). Izuzetna panorama Duna- lenih povr{ina grada. Za{tita ve} postoje}ih, formira- va sa visine od 200 m naro~ito uzvodno ka Zemunu i daqe, nih zelenih povr{ina u wihovim postoje}im granicama od ali isto tako i ka jugu, ka okolini Manastira Slanci, sa vitalnog je zna~aja upravo za ìvot qudi u gradu. tipi~no {umadijskim smewivawem obradivih povr{ina i Urbanisti~kim pravilnikom dati su parametri i pla- po{umqenih delova na uzvi{ewima. nirani uslovi za integraciju zelenih povr{ina u sve na- 9. Prevoj na autoputu Beograd – Ni{ iznad tzv. „mokro- mene prostora, kao i parametri, planerski uslovi i dozvo- lu{kih pumpi”. Zanimqiva granica izme|u intenzivno ur- qeni radovi za {ume, bare, mo~vare i ritove, ade, neure|e- banizovane gradske teritorije i {umom obrasle, jasno de- na zemqi{ta, kopove i deponije, parkove, skverove, zelene finisane predeone celine Bubaw potoka (Stepin lug). veze – koridore, drvorede, grobqa i posebne zelene kom- Pogled je podjednako atraktivan i na jednu i na drugu stra- plekse (zoolo{ke vrtove, botani~ke ba{te, rasadnike, iz- nu, ka severu i ka jugu, sa poznatim „faktorom iznena|e- lo`be cve}a, arboretume i dr.). wa”, naro~ito kada se iz grada silazi u Bubaw potok. Broj 27 – 978 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

10. Avala sa ve} poznatim kvalitetima vidika, neometa- ugroàvawa kvaliteta ìvotne sredine u tom podru~ju, sa nog bilo na koju stranu da se gleda. predlozima za utvr|ivawe novih zona za{tite izvori{ta, 11. Lokalitet vidikovca utvr|en DUP-om poteza du` mera za{tite ìvotne sredine od prisutnih zaga|iva~a i ulice Vojvode Stepe. obezbediti uspostavqawe sistema monitoringa kvaliteta zemqi{ta i podzemnih voda. 5.6. Za{tita ìvotne sredine Zona neposredne za{tite izvori{ta ogra|uje se odgova- Strategija za{tite ìvotne sredine u ovom planu za- raju}im tipom ograde i du` ograde postavqaju se table sa sniva se na na~elima integralnosti i prevencije prili- tekstom upozorewa. Dozvoqeno je da se pojas neposredne za- kom privo|ewa prostora nameni i izgradwe novih objeka- {tite zaseje travom i rastiwem plitkog korena, bez upo- ta na osnovu procene uticaja na ìvotnu sredinu svih glav- trebe hemijskih sredstava i ve{ta~kih |ubriva. nih planskih re{ewa, programa, projekata i aktivnosti za Obavezno je ure|ivawe i odràvawe uè zone za{tite sprovo|ewe plana, naro~ito u odnosu na racionalnost ko- izvori{ta koje obuhvata: ri{}ewa resursa, mogu}e ugroàvawe ìvotne sredine i – povr{insko ure|ivawe terena, efektivnost sprovo|ewa mera za{tite. – uklawawe nehigijenskih objekata, Mere za smawewe zaga|enosti ìvotne sredine utvr|u- – rekonstrukciju, dogradwu ili izme{tawe postoje}ih ju se putem integralnog planirawa namene zemqi{ta u ci- stambenih, infrastrukturnih i privrednih objekata radi qu prostornog razdvajawa zaga|iva~a i osetqivih namena, obezbe|ivawa potrebnog stepena za{tite okoline izvori- primenom zakonske regulative iz oblasti za{tite ìvot- {ta, ne sredine u ciqu primene ~istijih proizvodnih tehnolo- – zabranu gra|ewa novih investicionih objekata koji gija i smawewa emisije otpadnih materija, poboq{awem nisu u funkciji vodosnabdevawa, efikasnosti kontrole kvaliteta ~inilaca ìvotne sredi- – zabranu skladi{tewa ~vrstog, industrijskog i opa- ne i ukqu~ivawem javnosti u dono{ewe odluka po pitawi- snog otpada, ma za{tite ìvotne sredine. – zabranu transporta opasnih i {tetnih materija, – zabranu upotrebe ve{ta~kih |ubriva i hemijskih sred- 5.6.1. Za{tita vazduha i za{tita od buke stava u poqoprivrednoj proizvodwi, i – redovnu kontrolu namenskog kori{}ewa zemqi{ta. Lokacije za razvoj privrednih delatnosti planirane su Na podru~ju {ire zone za{tite vodoizvori{ta usposta- utvr|ivawem za{titnih odstojawa izme|u stanovawa i pri- vqa se reìm selektivnog sanitarnog nadzora i za{tite vrednih zona za potrebe industrije, gra|evinarstva, sao- od zaga|ivawa ìvotne sredine primenom slede}ih pre- bra}ajnih usluga, skladi{tewa i drugih delatnosti koje u ventivnih mera: ve}oj meri mogu negativno uticati na ìvotnu sredinu. Za – nije dozvoqena izgradwa objekata koji na bilo koji konkretne objekte obavezna je izrada detaqne procene uti- na~in mogu zagaditi vodu ili zemqi{te, ili ugroziti bez- caja na ìvotnu sredinu, a za privredne zone strate{ka ku- bednost cevovoda i vodoprivrednih objekata; mulativna procena uticaja na ìvotnu sredinu u okviru – zabrana izgradwe industrijskih i drugih objekata ~i- dokumentacije za regulacioni plan zone. je otpadne materije mogu zagaditi vodu i zemqi{te; Smawewe zaga|enosti vazduha i nivoa buke planira se – ostale vrste privrednih objekata mogu se graditi pod izgradwom autoputske obilaznice oko grada, isto~ne tan- uslovom da se u wihovom projektovawu i izvo|ewu obezbedi gente unutra{weg magistalnog prstena, novog prelaza pre- kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sa ko Save i isto~ne deonice spoqwe magistralne tangente. standardima propisanim zakonom; U okviru regulacionih planova i urbanisti~kih projekata – postoje}i industrijski objekti moraju u skladu sa za- za nove ili rekonstruisane deonice autoputeva, magistral- konom obezbediti kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih nih puteva i sabirnih ulica prvog reda, kao i za nove tra- voda; se {inskih linija, obezbediti za{titne pojaseve i druge – u podru~ju {ire zone za{tite dozvoqena je izgradwa mere za{tite na osnovu procene uticaja saobra}aja na ì- objekata namewenih za rekreaciju i turizam, pod uslovima votnu sredinu. za{tite ìvotne sredinim propisane zakonom; Nastavkom realizacije programa toplifikacije i ga- – ~vrsti otpad sakupqati samo na vodonepropusnim po- sifikacije obezbediti smawewe emisije iz individual- vr{inama, a trajno odlagawe otpada obezbediti na sani- nih loì{ta. Posebnim programom {tedwe i efikasni- tarnim deponijama izvan {ire zone za{tite; jeg kori{}ewa energije u doma}instvima i zgradama – nije dozvoqena intenzivna upotrebe pesticida, her- obezbediti uslove za razvoj proizvodwe kvalitetnih izo- bicida i ve{ta~kih |ubriva na zemqi{tu koje se koristi lacionih materijala i gra|evinske stolarije, ukqu~uju}i u poqoprivredne svrhe; i podsticajne uslove za wihovu nabavku i ugradwu u po- – zabrawuje se transportovawe i skladi{tewe opasnih stoje}e i nove zgrade. i otrovnih materija. Uskladiti standarde za kvalitet vazduha sa evropskim U pojasu za{tite {irine 2,5 m sa svake strane du` ce- standardima. Posebnim projektom obezbediti uslove za me- vovoda sirove vode zabrawuje se izgradwa objekata i druge todolo{ko i tehnolo{ko unapre|ewe sistema monitorin- aktivnosti koje mogu zagaditi zemqi{te ili ugroziti bez- ga kvaliteta ìvotne sredine u skladu sa evropskom prak- bednost cevovoda. som i standadima. Na podru~jima grada bez gradske kanalizacione mreè Na osnovu lokalnih potencijala za kori{}ewe obno- za prikupqawe otpadnih voda koristiti vodonepropusne vqivih oblika energije (Sun~eva energija, geotermalna septi~ke jame. Pri izdavawu akta o urbanisti~kim uslovi- energija, vetar) odgovaraju}im programima treba stimuli- ma, odnosno izvoda iz plana, dimenzije svake pojedina~ne sati upotrebu ovih izvora energije kao bitnu komponentu jame odrediti na osnovu potro{we vode i kapaciteta ras- odrìvog razvoja grada. poloìvih cisterni za odvoèwe otpadnih voda. Poseb- nom studijom definisati lokacije za istovar cisterni sa 5.6.2. Za{tita voda i zemqi{ta otpadnim vodama. Zemqi{te i vodene povr{ine u podru~ju za{tite izvo- Posebnim programima sanacije re{iti problem di- ri{ta vodosnabdevawa, u skladu sa ~lanom 45. Zakona o vo- vqih deponija komunalnog, gra|evinskog i industrijskog dama, moraju biti za{ti}eni od namernog ili slu~ajnog za- otpada. Planom detaqne regulacije i projektom sanacije ga|ivawa i drugih uticaja koji mogu nepovoqno delovati deponije u Vin~i obezbediti ispuwewe doma}ih i evrop- na izda{nost izvori{ta i zdravstvenu ispravnost vode. skih propisa i standarda za gradske deponije i za{titu Zbog brojnih zaga|iva~a na podru~ju uè i {ire zone za- zemqi{ta, voda i vazduha u {irem podru~ju lokacije de- {tite izvori{ta, posebnim programom utvrditi probleme ponije. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 979

5.6.3. Za{tita od hemijskih udesa i jonizuju}eg zra~ewa Unapre|ewe upravqawa rizikom od udesa ve}ih razmera Za{titu od hemijskih udesa i zaga|ivawa ìvotne sre- obezbediti izradom studije za integralnu procenu rizika dine pri proizvodwi, prevozu i skladi{tewu opasnih ma- od udesa pri skladi{tewu, prevozu i kori{}ewu opasnih i terija u postoje}im i novim postrojewima i instalacijama {tetnih materija na teritoriji grada, ukqu~uju}i i izradu ostvariti preventivnim merama koje obuhvataju: izbor ade- planova za{tite od udesa ve}ih razmera na nivou grada i kvatne lokacije koja zadovoqava uslove za za{titno odsto- op{tina. jawe, primenu tehnologija sa mawe toksi~nim materijama, Izraditi studiju o radijacionoj i hemijskoj opasnosti poboq{awe tehnolo{ke pouzdanosti i sigurnosti postro- po okolinu iz Instituta za nuklearne nauke u Vin~i i u jewa, izradu analize opasnosti i plana za{tite od udesa. okviru we odrediti zone ugroènosti ìvotne sredine, Primenom standarda JUS-ISO 14000 obezbediti unapre|e- mere za smawewe radijacione i hemijske opasnosti i uslo- we ekolo{ke politike u preduze}ima, u okviru koje treba ve za{tite ìvotne sredine i zdravqa qudi pri izradi ur- re{avati i probleme upravqawa ekolo{kim rizikom u re- banisti~ke i tehni~ke dokumentacije za igradwu objekata gularnim uslovima proizvodwe i u slu~aju hemijskih udesa. unutar kompleksa instituta i izgradwu objekata u zonama Re{avawe problema upravqawa ekolo{kim rizikom ugroènosti izvan instituta. pri transportu opasnih materija kroz Beograd zavisi}e od dinamike privo|ewa industrijskih zona nameni, te }e se 5.6.4. Privredne lokacije sa pove}anim rizikom trase prevoza opasnih materija utvr|ivati posebnim odlu- Privredne lokacije sa pove}anim rizikom treba da us- kama u skladu sa novim lokacijama rizi~nih pogona i po- klade svoju delatnost sa okolinom. To su prvenstveno pri- strojewa, te izgra|enosti novih magistralnih saobra}aj- vredni pogoni iz kategorija G i D iz kategorizacije Zajed- nica na uli~noj mreì. U na~elu, za prevoz opasnih i ni~kih pravila ìvotne sredine. U ovu grupu spadaju pri- {tetnih materija dozvoqeno je koristiti deonice autopu- vredne zone i proizvodni pogoni, bez obzira na veli~inu teva i magistralnih puteva koji prolaze kroz podru~ja ni- i strukturu, koje su u Centralnoj zoni i sredwem prstenu. è gustine naseqenosti. Ovo ograni~ewe se ne odnosi na Grupa privrednih lokacija zate~enih u uòj zoni za{tite prevoz naftnih derivata u cisternama kapaciteta do 10 tona. beogradskog izvori{ta, razmatra}e se posebnom studijom Posebnim programima obezbediti uslove za re{avawe koja je predloèna ovim GP za celokupan prostor postoje- problema tretmana i odlagawa opasnog i medicinskog otpada. }e uè zone za{tite.

Tabela 74: Preduze}a i delatnosti sa pove}anim ekolo{kim rizikom (postoje}e stawe) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Naziv Op{tina Lokacija Ekolo{ki rizik Tip Napo- del. mena –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. JAT N. Beograd Sur~in buka, toksi~ne mater. D 2. Institut NN „VINÂ” Grocka Vin~a r-zra~ewe, r-otpad D* 3. Deponija „VINÂ” Grocka Vin~a poàr, zag. voda G* 4. DUGA Palilula Viline vode poàr, ekspl., toks. m. G * 5. GALENIKA Zemun Batajni~ki drum poàr, ekspl., toks. G* 6. JUGOPETROL – ûkarica Savski venac Radni~ka poàr, ekspl. zag. voda G ** 7. TOPLANA Novi Beograd N. Beograd Savski nasip poàr, ekspl. zag. voda G 8. TOPLANA Dor}ol Stari grad Dor}ol poàr, ekspl. zag. voda G 9. TEHNOGAS Rakovica R. Vujovi}a poàr i eksplozija G 10. BEOPETROL – Ostru`nica ûkarica Savska poàr, ekspl. zag. voda G 11. GRME^ Zemun Autoput poàr, ekspl., toks. m. G 12. Rafinerija nafte „BGD” Palilula Pan~eva~ki put poàr, ekspl., toks. m. G * 13. GRME^ – Balkan Palilula Pan~eva~ki put poàr, ekspl., toks. m. G + 14. TEHNOHEMIJA Palilula Viline vode poàr, ekspl., toks. m. V * 15. FOB N. Beograd Savski nasip toksi~ne materije V* 16. BIP – Mostar Savski venac Bul. V. Putnika toks. mat. (amonijak) V ** 17. BIP – Skadarlija Stari grad Cetiwska toks. mat. (amonijak) V ** 18. REKORD Rakovica Patr. Dimitrija poàr, ekspl., toks. m. V * 19. Beogradski vodovod ûkarica Maki{ toks. mat. (hlor) V 20. Beogradski vodovod N. Beograd Beànija toks. mat. (hlor) V 21. Beogradski vodovod ûkarica Banovo brdo toks. mat. (hlor) V 22. [e}erana – Vrewe Savski venac Radni~ka zag. voda, toks. mat. V ** 23. Petrolgas Palilula Ov~a poàr i eksplozija V 24. F. hartije Avala – Ada Palilula Ada Huja zaga|ivawe voda V 25. Hempro Zemun Autoput poàr, ekspl., toks. m. V 26. Bukuqa Zvezdara V. Kosanovi}a poàr, ekspl., toks. m. V ** 27. Ranìrna stanica ûkarica Maki{ poàr, ekspl., toks. m. V * 28. @el. stanica Dunav Palilula Viline vode poàr, ekspl., toks. m. V * 29. @el. stanica, Bgd. Savski venac Savski most poàr, ekspl., toks. m. V * 30. @el. stanica, Ov~a Palilula Ov~a poàr, ekspl., toks. m. V 31. @el. stanica, Zemun Zemun Zemun poàr, ekspl., toks. m. V 32. Kafilerija, krematorijum Palilula Ov~a mirisi, toks. mat. V* –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Uskladiti delatnost sa zakonskim odredbama za za{titu ìvotne sredine. ** Preme{tawe delatnosti na ekolo{ki povoqniju lokaciju. Broj 27 – 980 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

5.7. Geotehni~ki aspekti za{tite prirodne sredine 5.8. Ograni~ewa urbanog razvoja u odnosu na vodozahvatna podru~ja i wihove za{titne zone Geotehni~ki uslovi za{tite prirodne sredine odnose se pre svega na za{titu tla i podzemnih voda od zaga|ewa, Izme|u ostalih problema, najbitniji problemi vezani zatim fizi~ke degradacije tla (pod uticajem kako tehnoge- su za izvori{ta Beograda i kontaktna podru~ja: nih, tako i prirodnih procesa) i za{tite qudi i materi- – izvori{ta pokazuju sve znakove preterane eksploata- jalnih dobara od dejstva endogenih i egzogenih procesa. cije; Problemi ugroàvawa i naru{avawa prirodne sredine – kvalitet sirove vode pribliàva se kvalitetu re~ne intenzivniji su u urbanim sredinama nego bilo gde drugde vode; i u wima, osim najgu{}e naseqenosti stanovni{tva, dola- – u slu~aju izuzetnih situacija (udarnih zaga|ewa) u Sa- zi i do superponirawa uticaja tehnogenih i prirodnih vi i Dunavu, grad nema mogu}nost da aktivira neko rezer- procesa. Prirodni procesi pod uticajem urbanizacije mo- vno izvori{te; gu biti intenzivirani, ali i zaustavqeni, ili se mogu ja- – postoje}a izvori{ta vode za pi}e izrazito su ugroè- viti na sasvim novim lokacijama. Na taj na~in dolazi do na nekontrolisanom izgradwom industrijskih pogona, di- promena u geolo{koj sredini koje mogu biti fizi~kog, he- vqom gradwom, {irewem smetli{ta i drugim negativnim mijskog ili dinami~kog karaktera. Ovim promenama su pre uticajima iz neposredne i {ire urbane u suburbane zone. svega zahva}ene povr{ine terena, plitko podzemqe i pod- Gradske vode, pogotovo one koje se koriste za vodosnab- zemne vode, a savremenim zahtevima urbanizacije i dubqi devawe iz podzemnih i povr{inskih izvori{ta, moraju se delovi terena. posmatrati kao resurs i kao indikator zdravqa gra|ana Promene u geolo{koj sredini koje su posledica urba- grada Beograda. nizacije ilustruju brojni primeri. êsto dolazi do ak- Kori{}ewe i za{tita voda koje sluè za vodosnabdeva- tivirawa klizi{ta, kako fosilnih, tako i novih. Tipi- we pokriva zakonska regulativa od republi~kih zakona i ~an primer je Dunavska padina sa brojnim primirenim propisa do gradskih, i to: klizi{tima, koja su intenzivnom izgradwom ponovo ak- Zakon o vodama („Slu`beni glasnik RS”, broj 46/91) tivirana (klizi{ta u Mirijevu, na Karaburmi, u Vi- Ovaj zakon u ~lanu 9. definii{e oblast koju ure|uje, a {wici i dr.). Dotrajala vodovodna i kanalizaciona to je: za{tita od {tetnog dejstva vode, kori{}ewe i upra- mreà je uzrok ne- kontrolisanog upu{tawa ve}ih koli- vqawe vodama kao dobrima od op{teg interesa, uslove i ~ina vode u tlo, {to za posledicu ima neravnomerno sle- na~in obavqawa vodoprivredne delatnosti, organizovawe gawe terena, naro~ito u lesu (propadawe laguma u Zemu- i finansirawe vodoprivredne delatnosti i nadzor nad nu, propadawe objekata u centralnom delu grada u ulici sprovo|ewem ovog zakona. Zmaj Jovinoj – {tedionica „Beobanke” i na Kosan~i}e- Odredbe ovog zakona odnose se na sve povr{inske i vom vencu – Saborna crkva, kao i ve}i broj stambenih podzemne vode, ukqu~uju}i vodu za pi}e, termalnu i mine- objekata u gradu). Na prostoru lesnog odseka registrova- ralnu vodu. ni su odroni i osetqivost lesa na visok vodostaj Duna- Pravilnik o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona i pova. Izgradwa se ne dozvoqava 50 m od Dunava i 20 m od jaseva sanitarne za{tite objekata za snabdevawe vodom ivice lesnog odseka u gradskom podru~ju. Ukoliko se za pi}e („Slu`beni glasnik RS”, broj 33/78) planira gradwa u neposrednoj blizini ovih granica, de- Ovaj pravilnik u ~l. 1, 2, 5. i 6. bliè propisuje na~in taqanim istraìvawima definisati uslove gradwe. La- odre|ivawa i odràvawa zona i pojaseva sanitarne za{ti- gumi, koji su registrivani kao za{ti}eni objekti u od- te objekata za snabdevawe vodom za pi}e. seku ili su napu{teni, obavezuju poseban reìm i uslo- U ciqu za{tite vode za pi}e od namernog ili slu~ajnog ve gradwe. zaga|ivawa, kao i od drugih {tetnih dejstava koja mogu Urbanizacija je dosta uticala i na promenu reìma trajno uticati na zdravstvenu ispravnost vode za pi}e i iz- i kvaliteta podzemnih voda. Na promenu reìma utica- da{nost izvori{ta, odre|ene su zone i pojasevi sanitarne li su: crpewe vode, izgradwa podzemnih objekata, duboko za{tite: fundirawe. Kvalitet vode su oslabili mnogi zaga|iva- – zona neposredne za{tite (zona strogog nadzora), ~i, prvenstveno industrijski otpaci, zatim kanalizaci- – uà zona za{tite (zona ograni~ewa), ja, povr{inska voda koja je puna nafte, te{kih metala i – {ira zona za{tite (zona nadzora), i masti i drugo. Zato je kvalitet vode doveden do granice – pojas za{tite. upotrebqivosti. U dubqim izdanima voda je hemijski ~i- Zona neposredne za{tite sa svim objektima, postro- sta. Tehnogeni uticaji na urbanom prostoru mogu da do- jewima i instalacijama obezbe|uje se ogra|ivawem. U vedu i do stihijskih ili akcidentnih promena, koje na- ovoj zoni za{tite dozvoqen je pristup samo licima zapo- staju kao posledica havarije ili gre{ke na objektima slenim u vodovodu koji su pod zdravstvenim nadzorom. ili instalacijama, kao {to je slu~aj izlivawa opasnih Ova zona moè se koristiti samo kao senokos, ali bez materija u aluvijalne sedimente Save nadomak beograd- upotrebe |ubriva, pesticida i herbicida, ~ija upotreba skog izvori{ta Maki{, ili ispu{tawe piralena na Be- moè zagaditi vodu. àniji. Osim ovih, postoje i pozitivni uticaji urbani- Uù zonu za{tite ~ini povr{ina zemqi{ta pod spe- zacije na razvoj prirodnih procesa. Nestabilne padine cijalnim nadzorom na kojoj nije dozvoqena izgradwa obje- saniraju se izgradwom za{titnih objekata i drenirawem kata, postavqawe ure|aja i vr{ewe radwi koje mogu na bi- terena, {tetni uticaji podzemnih voda ublaàvaju se na- lo koji na~in zagaditi vodu i mora biti vidno ozna~ena. sipawem terena i eksploatacijom voda bunarskim siste- U uòj zoni za{tite, koja se ne ogra|uje, zemqi{te se mima i izradom betonskih povr{ina i saobra}ajnica, moè koristiti u poqoprivredne svrhe. U ovoj zoni moè erozija se zaustavqa izgradwom obaloutvrdne mreè i se ograni~iti upotreba pojedinih vrsta |ubriva, pestici- nasipima. da i herbicida. Geolo{ka sredina u urbanim prostorima je, moè se Re{ewem o odre|ivawu zona i pojaseva sanitarne za- zakqu~iti, izloèna brojnim i vrlo intenzivnim uti- {tite za izvori{ta koja se koriste za snabdevawe vodom za cajima, koji je u mawoj ili ve}oj meri degradiraju. Zbog pi}e na podru~ju grada Beograda („Slu`beni list grada toga weno kori{}ewe, ali i mere za{tite, moraju biti Beograda”, broj 44/88) defini{u se zone i pojasevi sani- adekvatno pripremqene i primewene. Uslov uspe{ne tarne za{tite beogradskog izvori{ta – opisno i preko za{tite i unapre|ewe geolo{ke sredine je u organizo- brojeva parcela. vanom istraìvawu, evidentirawu i kontroli (monito- Re{ewe o na~inu i merama za{tite u uòj zoni sani- ring) procesa koji se u woj doga|aju ili na wu deluju tarne za{tite izvori{ta beogradskog vodovoda („Slu- kao spoqni agensi. `beni list grada Beograda”, broj 8/86) 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 981

Ovim re{ewem odre|uje se na~in odràvawa i mere za- U zoni poja~anog nadzora zabrawuje se proizvodwa naf- {tite u uòj zoni sanitarne za{tite za izvori{ta koja se kote i naftnih derivata, proizvodwa i prerada crne i obo- riste za snabdevawe vodom za pi}e na podru~ju grada Beograda. jene metalurgije, proizvodwa lekova, farmaceutskih hemi- U ovoj zoni sanitarne za{tite izvori{ta zabraweno kalija i ostalih hemijskih proizvoda, skladi{tewe opa- je gra|ewe svih investicionih objekata, skladi{tewe ~vr- snih materija, izgradwa deponija i odlagali{ta muqa iz stih otpadaka, jalovine, te~nih goriva i maziva, otrova i ure|aja za pre~i{}avawe, upu{tawe otpadnih voda, izgrad- drugih {tetnih materija (kiseline, baze, soli, razre|ivawa farmi bez posebnih mera za{tite i drugo. ~i i sl.) koje mogu zagaditi povr{inske ili podzemne vo- Analiziraju}i postoje}e stawe izgra|enosti teritori- de, sidrewe plovnih objekata za prevoz opasnih materija je grada Beograda pri izradi GP uo~en je veliki broj van sidri{ta koja su za reku Savu odre|ena u skladu sa Za- uglavnom privrednih objekata po celoj teritoriji uè zo- konom o unutra{woj plovidbi i Odlukom kapetanije pri- ne za{tite. Ovi objekti na lokacijama sagra|eni su u raz- stani{ta, iskqu~ivo za sidrewe tih plovnih objekata, is- li~itim periodima, ~ak i u neposrednoj pro{losti. pu{tawe i prosipawe materija koje su po svom sastavu opa- Tako sa jedne strane imamo strogu zakonsku regulativu, sne i {tetne za podzemnu vodu i otvorene vodotoke, izgrad- a sa druge veliki broj objekata visokog rizika sa stanovi- wa senkrupa, drena`nih i infiltriraju}ih bazena i buna- {ta mogu}nosti zaga|ewa izvori{ta (u tabeli dato 39 lo- ra, kao i ispu{tawe otpadnih voda i drugih materijala kacija sa 47 korisnika, bez kanalizacionih ispusta na ovoj opasnih za zaga|ivawe podzemnih voda i re~nih tokova, is- teritoriji). pu{tawe otpadnih voda i materijala iz medicinskih i dru- S obzirom da je problem evidentan, predlaèmo da se gih organizacija koje koriste radioizotope, zatim ispu- izradi detaqna analiza uticaja ovih objekata na izvori- {tawe voda iz klanica, fabrika koà i tutkala, voda iz {te, sa sanacionim programom za{tite izvori{ta i pred- industrije crne i obojene metalurgije i proizvodwe i pre- logom redefinisawa postoje}e zakonske regulative, a u rade nafte, hemijske industrije, industrije papira i celu- skladu sa zakonima Evropske unije. loze i elektroindustrije, tekstilne industrije i indu- Detaqna analiza uticaja objekata na uù zonu za{tite strije gume i brodogradwe, kao i voda iz industrijske pro- izvori{ta trebalo bi da sadrì: izvodwe i prerade nemetala, skladi{tewa {qunka i pe- – uporednu analizu kvaliteta sirove vode za period u ska, kopawe i odvoèwe pokrovnog sloja zemqe kao i zame- kome se merewe i kontrola vr{i, i to za vodu u Savi i za na {qunkovitih i pe{a~kih slojeva zemqom ili drugim sirovu vodu na izvori{tu, tj. na mestima crpqewa; materijalom, proizvodwa i prerada hemijskih proizvoda na – kvalitet sirove vode u neposrednoj blizini pomenu- zanatski i industrijski na~in, pruàwe usluga upotrebom tih objekata – lokacija; hemikalija, upotreba pesticida koji sadrè slede}e aktiv- – popis svih izgra|enih objekata na lokacijama u uòj ne supstance: aldikarb, endosulfan, cinkfosfid, HCH, zoni za{tite, kao i onih na samoj granici uè zone, sa DDT i jediwewa na bazi ìve, zatim garaìrawe i servi- opisom tehnolo{kih procesa za svaku pojedina~nu lokaci- sirawe motornih vozila i ma{ina sa pogonom na naftu i ju. Podaci o lokacijama morali bi da sadrè koli~inu i naftne derivate, gajewe stoke i pernate ìvine na indu- kvalitet ispu{tenih voda, tehnolo{kih, sanitarnih i za- strijski na~in, prerada mesa i ìvotiwskih otpadaka, sa- prqanih atmosferskih, kao i na~in i mesta evakuacije hrawivawe i zakopavawe uginulih ìvotiwa. istih; Zabrana iz prethodnog stava ne odnosi se na objekte – mogu}nost akutnog i trajnog zaga|ewa izvori{ta u sportskog-rekreacionog centra za dnevni boravak na Adi vanrednim, havarijskim, situacijama, kao i drugih analiza Ciganliji izgra|enih u skladu sa DUP i rekonstrukciju potrebnih za sagledavawe problema. postoje}ih objekata u ciqu poboq{awa tehnolo{kog pro- Sanacioni program trebalo bi da sadrì, pored osnov- cesa i obezbe|ivawa uslova za za{titu povr{inskih i pod- nih mera za{tite izvori{ta, i stav prema svakoj pojedina~- zemnih voda od zaga|ivawa, bez prostornog {irewa posto- noj lokaciji, sa merama za{tite koje garantuju sigurnost ka- je}ih kompleksa i uz prethodno sprovo|ewe pojedina~nih ko u redovnim, tako i u vanrednim situacijama, ukoliko se mera za{tite (odnosi se na postoje}e objekte u vreme dono- predlaè zadràvawe objekata u ovoj zoni za{tite. {ewa ovog pravilnika). Stavovi i zakqu~ci iz analize postoje}eg stawa i sana- Postoje}i objekti koji su prikqu~eni na gradski kana- cionog programa za{tite izvori{ta trebalo bi da budu lizcaioni sistem moraju ugraditi ure|aje za pre~i{}ava- osnov za redefinisawe vaè}e zakonske regulative, koja u we otpadnih i atmosferskih voda. svom kona~nom obliku mora uvaàvati stavove zakonske re- Re{ewe o na~inu odràvawa i merama za{tite u {i- gulative Evropske unije. Kona~ni zakqu~ci i stavovi, do- roj zoni sanitarne za{tite izvori{ta Beogradskog vodo- bijeni detaqnom analizom ovog problema, bili bi elemen- voda („Slu`beni list grada Beograda”, broj 29/87) ti za urbanisti~ko sagledavawe prostora uè zone za{ti- [ira zona za{tite prema ovom pravilniku defini{e te i postali sastavni deo Generalnog urbansiti~kog pla- se dvema zonama – zonom poja~anog nadzora koja se grani~i na Beograda. U slede}oj tabeli dati su izgra|eni objekti – sa uòm zonom za{tite i zonom nadzora. lokacije u uòj zoni sanitarne za{tite izvori{ta.

Tabela 75: Izgra|eni objekti u u`oj zoni sanitarne za{tite izvori{ta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. Naziv lokacije Pre~i{}avawe Recipijent Br. K. lok. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. „KOMGRAP” – Tarolit, Ostru`nica, Savska 26 biolo{ko preko kanala u teren 16 2. Skladi{te „JUGOLABORATORIJE”, Savska bb reka Sava 17 3. Deponija {qunka, Ostru`nica, Obrenova~ki drum bb u teren 19 4. GRO „KOMGRAP” – autobaza i remont, Maki{ hemijsko+biolo{ko kanal HMS Maki{ 21 5. Ran`irna stanica Maki{ hemijsko+biolo{ko kanaliz.+septi~ka jama 25 6. INOS-PAPIR, Lazareva~ki drum kanalizacija 27 7. SEME – Skladi{te poqoprivrednih proizvoda, Bore Stankovi}a 8, Maki{ HMS Maki{ 30 8. UNIELEKTRO – Skladi{te, Bore Stankovi}a 4, Maki{ HMS Maki{ 31 Broj 27 – 982 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Br. Naziv lokacije Pre~i{}avawe Recipijent Br. K. lok. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 9. JUGOLEK – Skladi{te, Bore Stankovi}a 2, Maki{ HMS Maki{ 32 10. BRODOTEHNIKA – Remont plovila, Obrenova~ki put 10 hemijsko reka Sava 33 11. Deponija {qunka, Obrenova~ki put bb reka Sava 34 12. Gara`a SIV-a i Saveznog SUP-a, Obrenova~ki put 77 i 79 HMS Maki{ 35 13. Radio-stanica, Obrenova~ki put 66 septi~ka jama 36 14. Deponija {qunka, Obrenova~ki put 66 reka Sava + teren 3715 15. RO BEOGRAD – Drvna industrija „Maki{”, OOUR Komgrap, Obrenova~ki put bb HMS Maki{ 38 16. Stambeno naseqe Maki{ka kolonija (stanovnika) septi~ka jama 39 17. Radio-stanica TANJUG, Maki{ HMS Maki{ + sept. jama 40 18. GP JUGOREKLAM, Obrenova~ki put bb HMS Maki{ + sept. jama 42 19. Restoran „Lova~ka pri~a”, Obrenova~ki put bb biolo{ko HMS Maki{ + sept. jama 43 20. Restoran „Jezero”, Ada Ciganlija biolo{ko kanal 3 – reka Sava 48 21. Kupali{te „Beograd”, Ada Ciganlija reka Sava + sept. jama 49 22. Vikend zona stanovawe (stanovnika), Ada Ciganlija teren + septi~ka jama 50 23. Restoran „U{}e”, Bulevar u{}e bb biolo{ko reka Sava 73 24. GRP „KOMGRAP”, Savski nasip 1-3 mehani~ko reka Sava 77 25. GRO „TRUDBENIK”, Savski nasip 1-3 mehani~ko reka Sava 78 26. GRO „RATKO MITROVI]”, OOUR „Niskogradwa”, Savski nasip 1-3 mehani~ko reka Sava 79 27. GRO „MOSTOGRADWA”, Savski nasip 5 mehani~ko reka Sava 80 28. GRO „PLANUM”, Savski nasip bb mehani~ko reka Sava 81 29. GRO „PARTIZANSKI PUT”, Sav. nasip bb mehnai~ko reka Sava 82 30. GRO „KOLORIT”, Savski nasip bb mehani~ko reka Sava 83 31. GRO „CRNA TRAVA”, Savski nasip bb mehani~ko reka Sava 84 32. JRB „BRODOREMONT”, Savski nasip 7 reka Sava 85 33. Brodogradili{te „Beograd”, Sav. nasip 7 mehani~ko reka Sava + kanalizacija 88 34. GRO „RAD”, Savski nasip 9a mehani~ko reka Sava 89 35. GRO „NAPRED”, OOUR „Proizvodwa”, Savski nasip 9 reka Sava 90 36. Beogradske elektrane „TOPLANA” mehani~ko reka Sava 91 37 Deponija {qunka kod tramvajske okretnice, Blok 45 reka Sava 99 38. PKB „BRATSTVO”, Remont poqoprivredne opreme, preko kanala Sisevac i Sur~in, Dowe poqe Petrac u reku Savu 106 39. BMG [tamparija Stovari{te Fabrika betona Skladi{te PVF „BOGI” – Trans Stovari{te Hemijska industrija „1. MAJ” SORAK – Stilski name{taj VEST – Hemija (stovari{te) ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6. SAOBRA]AJ I INFRASTRUKTURA zitet saobra}aja na radijalnim pravcima i oteàno snabdevawe sadràja u centru; 6.1. Saobra}ajni sistem – neadekvatno i nedovoqno razvijena mreà glavnih saobra}ajnica: deficit kapaciteta primarne mreè, poseb- 6.1.1. Postoje}e stawe no u periodima vr{nih optere}ewa; Pokazateqi stawa saobra}ajnog sistema u Beogradu u – tehnolo{ka zastarelost ure|aja i opreme za svetlosnu protekloj deceniji beleè stalan pad, delom kao posledi- kontrolu i upravqawe saobra}ajem: ugroèna bezbednost, ca op{te dru{tvene i politi~ke krize koja je zadesila ze- porast vremenskih gubitaka i pad nivoa usluga; mqu, ali i kao rezultat dugogodi{we eksploatacije u re- – me{awe lokalnog saobra}aja sa tokovima tranzitnog ìmu minimalnog ili nikakvog odràvawa, pogre{nih i ciqnog teretnog saobra}aja na najkriti~nijim delovima investicija i zapostavqawa strate{kih planova razvoja primarnog uli~nog sistema: pove}ani tro{kovi eksploa- saobra}aja. Istovremeno, mawe planski, vi{e van kontro- tacije i porast buke i emisije {tetnih gasova u osetqivim le, u Beogradu se gradilo, grad se razvijao i prostorno i delovima grada; funkcionalno, {to je jo{ vi{e ispoqilo nesklad izme|u – nedostatak kapacitetnih vidova javnog prevoza na naj- mogu}nosti saobra}aja i potreba gradskih funkcija. optere}enijim koridorima: nizak nivo prevozne usluge u Osnovni problemi saobra}aja u Beogradu i wihove posle- javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika; dice danas jesu: – mawak javnih i namenskih kapaciteta za parkirawe: – monocentri~ni razvoj sa visokom koncentracijom zakr~enost saobra}ajnih povr{ina automobilima i ugro- radnih mesta u centralnoj zoni i disperzija glavnih zona àvawe osnovnih funkcija uli~ne mreè – neometano i stanovawa u obodnim delovima grada: prenagla{en inten- bezbedno kretawa vozila i pe{aka; 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 983

– nere{eno pitawe beogradskog èlezni~kog ~vora i da se ostvari izme|u 20% i 25% unutargradskih putovawa, te`wa da se zanemari svojevremeno osnovni motiv izgrad- a izme|u 5% i 10% dnevnih putovawa ostvari}e se bici- we novog ~vora – izme{tawe èlezni~ke infrastrukture i klima, taksi vozilima i tzv. paratranzitom, odnosno ko- postrojewa iz Savskog amfiteatra: investicija koja }e i u lektivnim vidovima prevoza na vi{em nivou usluge i kom- budu}nosti zahtevati velika sredstva; fora (kolektivni taksi, dial-a-bus, linijski prevoz hendi- – zapostavqen re~ni putni~ki i teretni saobra}aj: i kepiranih i sl.). pored izuzetnih prirodnih i geografskih, pogodnosti put- Ra~unaju}i sa ovim odnosima u vidovnoj raspodeli, u ni~ki re~ni saobra}aj ne postoji, robni je u stalnom opa- sistemu javnog prevoza o~ekuje se relativno blag porast dawu i ve}inom se koristi za prevoz gra|evinskog materi- broja prevezenih putnika od oko 1,5 % prose~no godi{we jala i naftnih derivata; za period do 2021. godine, {to na kraju planskog perioda iznosi oko 775 miliona prevezenih putnika u toku godine. – problemi u vazdu{nom saobra}aju nastali su uglavnom Op{ti ciqevi razvoja saobra}ajnog sistema Beograda kao rezultat politi~ke situacije: Aerodrom „Beograd" iz- jesu: gubio je primat koji je imao u mreì aerodroma u ovom delu Evrope; – ukqu~ivawe Beograda u mreù evropskih multimodalnih saobra}ajnih ~vorova, – odsustvo jedinstvene saobra}ajne politike kako na – stvarawe uslova za razvoj saobra}aja kao zna~ajne pri- nivou republike, tako i na nivou grada: nedefinisan me- vredne delatnosti Beograda, hanizam upravqawa sistemom saobra}aja, neusagla{enost interesa, podela odgovornosti na vi{e subjekata, nerazra- – me|usobno povezivawe (interno i eksterno) mreà |en sistem finansirawa. svih vidova saobra}aja, – me|usobno uskla|en razvoj svih vidova saobra}aja, 6.1.2. Ciqevi – optimalno povezivawe svih gradskih funkcija, Izvesno je da }e u budu}nosti saobra}aj u Beogradu bi- – efikasno i racionalno kori{}ewe prevoznih kapa- ti intenzivniji. Porastom standarda mewa}e se i navike citeta, stanovnika, {to }e uticati na promene karakteristika pu- – pove}awe nivoa usluge i bezbednosti saobra}aja, tovawa i saobra}aja u celini. U prvom redu, do}i }e do po- – smawewe obima saobra}aja na putnoj i uli~noj mreì, rasta mobilnosti, koja }e prema pokazateqima evropskih – pove}awe privla~nosti javnog u odnosu na putni~ki gradova najverovatnije dosti}i nivo izme|u 2,5 i 2,7 puto- automobilski saobra}aj, vawa po stanovniku na dan. Zbog toga }e i pored blagog porasta broja stanovnika na podru~ju Generalnog plana (oko – vra}awe osnovne funkcije ulicama – neometano i bez- 1.400.000 stanovnika u 2021), ukupan broj putovawa dosti}i bedno kretawe pe{aka i vozila, pribli`no 3,5 miliona putovawa na dan. Pri stepenu za- – smawewe {tetnih uticaja saobra}aja na qude i ìvot- poslenosti od oko 40%, koliko se planira u 2021. godini, nu sredinu i prirodno i kulturno-istorijsko nasle|e i u~e{}e putovawa sa svrhom odlaska na posao iznosi}e iz- – racionalno kori{}ewe materijalnih i finansijskih me|u 15% i 16% (1984. god. – 18%) ukupnog dnevnog broja resursa. putovawa, odnosno oko 530.000 radnih putovawa na dan. Dnevne neravnomernosti saobra}aja }e se postepeno sma- 6.1.3. Putna i uli~na mreà wivati. U~e{}e vr{nih optere}ewa iznosi}e 8-9% ukup- Generalno, predloèno re{ewe putne i uli~ne mreè nog dnevnog saobra}aja tako da }e u periodima najve}eg vr- zasniva se na realizaciji tangencijalnih i prstenastih {nog optere}ewa broj putovawa iznositi oko 300.000 saobra}ajnih pravaca sa zadatkom vezivawa primarnih ra- putovawa po satu. Za stepen motorizacije procewuje se dijalnih pravaca na obodu centralnog i kontinualno izda }e u proseku iznositi jedan putni~ki automobil po gra|enog podru~ja. Time }e se stvoriti uslovi za boqe raz- doma}instvu. dvajawe i raspodelu saobra}ajnih tokova, kao i mogu}nost Planirani odnosi izme|u vidova saobra}aja kojima }e alternativnog me|usobnog povezivawa pojedinih delova se realizovati budu}a putovawa predstavqaju va`nu kompo- grada bez prolaska kroz centralno podru~je. Pored izgrad- nentu plana saobra}aja. Imaju}i u vidu mogu}nosti razvoja we novih putnih i uli~nih pravaca, na primarnoj mreì uli~ne mreè i sistema parkirawa u centralnoj zoni Beo- planira se i izgradwa i rekonstrukcija onih deonica grada, proceweno je da u~e{}a putovawa putni~kim automo- uli~ne mreè koje }e omogu}iti da se delom ve} izgra|eni bilom treba zadràti na nivou izme|u 25 i 30%, a da javni potezi me|usobno poveù kontinualnim profilima u prevoz mora da obezbediti visok nivo usluge i kapacitete- funkcionalne celine. U tabeli je prikazana duìna put- te kojima }e se realizovati 45% do 50% dnevnih putovawa. ne i uli~ne mreè po funkcionalnim rangovima, kao i du- Stvarawem uslova za ugodno i bezbedno kretawe pe{aka, ìna planirana za izgradawu i rekonstrukciju za period {to je veoma va`no za uspe{an plan, pe{a~ewem }e mo}i do 2021. godine.

Tabela 74: Primarna putna i uli~na mre`a na podru~ju Generalnog plana –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Rang Du`ina Planirano za Planirano za Ukupno za izgradwu/ saobra}ajnica (km) izgradwu (km) rekonstrukciju (km) rekonstrukciju (km) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gradski autoput 32,2 – – – Obilazni autoput 53,4 30,6 – 30,6 Magistrale 233,3 50,2 22,0 72,2 Ulice á reda 212,4 21,6 50,4 72,0 Ulice áá reda 275,1 29,1 2,6 31,7 Koridori 56,6 – – – –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 863,0 131,5 75,0 206,5 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 27 – 984 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Prvu prstenastu saobra}ajnicu ~ini obilazni autoput Vra~ar planiran je, za razliku od ranijih re{ewa ovog po- od Batajnice preko Dobanovaca, Ostru`nice, @eleznika teza, saobra}ajnicama u postoje}im regulacijama i u reì- i Belog potoka do Bubaw potoka, sa koridorom preko Vin- mu jednosmernih ulica sve do Trnske ulice koja se spaja sa ~e i novim mostom na Dunavu za vezu sa me|unarodnim pu- Bulevarom kraqa Aleksandra. tem E-70 preko Pan~eva i Vr{ca za Rumuniju. Ova saobra- Tako|e je predvi|eno povezivawe Bulevara kraqa Alek- }ajnica }e me|usobno povezati sve me|unarodne i magi- sandra sa ulicom Dimitrija Tucovi}a prodorom pored stralne putne pravce koji se sti~u u Beogradu, {to }e omo- Cvetkove pijace i spajawem sa îngrijinom ulicom, ~ime gu}iti rastere}ewe gradske mreè od tranzitnog, naro~i- }e se rasteretiti Bulevar kraqa Aleksandra na delu izme- to teretnog saobra}aja, kao i neposredniju distribuciju |u Cvetkove pijace i Batutove ulice. izvorno-ciqnog saobra}aja. Sa ciqem za{tite Starog jezgra Zemuna od tranzitnog Unutar kontinualno izgra|enog gradskog podru~ja, saobra}aja formira}e se magistralni pravac koji predsta- predvi|eno je formirawe unutra{weg magistralnog polu- vqa produètak Bulevara Mihaila Pupina ka Vrtlarskoj prstena (UMP) oko Centralne zone koju ~ine staro jezgro ulici i daqe, preko Ugrinova~ke ulice, kao veza sa novim Beograda, budu}i centar u Savskom amfiteatru, stari i no- novosadskim putem (saobra}ajnicom T6). S obzirom na iz- vi centar na Novom Beogradu i staro jezgro Zemuna. Trasa gra|en prostor, kao i na ste~ene i stvorene uslovqenosti ovog poteza, sa podru~ja Novog Beograda od magistralnog u koridoru preloènog magistralnog poteza, potrebno je u pravca T6, pruà se novom ulicom 2a-2a ju`no od èle- fazi detaqnije razrade u planskoj i tehni~koj dokumenta- zni~ke pruge, prelazi Savu u zoni nizvodnog {pica Ade ciji razmotriti mogu}nost alternativne veze sa novim no- Ciganlije, ulazi u pravac Bulevara vojvode Mi{i}a, oda- vosadskim putem preko Prvomajske ulice kako bi se na{lo kle po prolasku sewa~ke padine u zoni „Rasadnika" ulazi najprihvatqivije saobra}ajno i prstorno re{ewe. u tunel i tunelskom deonicom ide do stare Autokomande, Na podru~ju Zemuna od primarnih saobra}ajnih pravaca odakle se novom trasom ju`ne saobra}ajnice pruà do no- planiran je produètak magistralne saobra}ajnice T6 na ve petqe „[umice" na postoje}em autoputu. Od petqe „[u- sever prema ulici Cara Du{ana, odakle je predvi|en kori- mice", ovaj pravac usmerava se na sever, ka Pan~eva~kom dor za prelazak preko Dunava na banatsku stranu i zatim u mostu, i to koridorima ulica Gr~i}a Milenka, Pop-Stoja- pravcu severoistoka prema Pan~evu – severna tangenta. novom, Tr{}anskom i Severnim bulevarom. Ovim unutra- Ovaj deo mreè dopuwen je produètkom saobra}ajnice T6 {wim magistralnim prstenom stvori}e se uslovi alterna- u pravcu juga, od veze sa gradskim autoputem do ulice To- tivnog me|usobnog povezivawa delova grada obodom cen- {in bunar. tralnog podru~ja, ~ime }e se {tititi centralno podru~je Sur~inski put, u rangu ulice prvog reda se, od ukr{ta- od lokalnog tranzitnog saobra}aja. U vezi sa ovim pote- ja sa saobra}ajnicom T6 preko Beànijske kose, uvodi u zom, a u ciqu objediwavawa Top~iderskog parka u jednu ce- gorwi Zemun, gde se spaja sa ulicom Cara Du{ana. linu, izme{tena je deonica Rakovi~kog puta sa pozicije U produètku ulice Pariske komune formira se sao- pored Konaka kneza Milo{a na novu trasu uz postoje}u è- bra}ajnica u rangu ulice drugog reda, uz magistralnu èle- lezni~ku prugu. zni~ku prugu, koja se pruà do naseqa Zemun poqe. Saobra}ajnica koja ima zadatak da za{titi staro jezgro U zoni Batajnice planirane su dve ju`ne obilaznice, Beograda od teretnog saobra}aja je pravac koji ~ini isto~- jedna u rangu magistrale ~ija trasa prati sa severne strana deonica spoqne magistralne tangente (SMT), na delu ne trasu èlezni~ke pruge i druga u rangu ulice á reda ko- od postoje}eg gradskog autoputa (Velikog Mokrog Luga) do ja povezuje privrednu zonu Batajnice i novoplaniranu lo- Rospi-}uprije, odakle se ovaj pravac novom Dunavskom uli- koteretnu stanicu sa obilaznim autoputem. com kroz podru~je Ade Huje povezuje sa Pan~eva~kim mo- U zoni Sur~ina planirana je severna obilaznica u ran- stom. Na ovom potezu u zoni Ade Huje nazna~en je koridor gu ulice drugog reda. novog mosta za prelazak na levu obalu Dunava, odakle ovaj Na pravcu ulice Jurija Gagarina, u produètku ulice koridor prolazi kroz podru~je Pan~eva~kog rita i ide na Vladimira Popovi}a, planira se probijawe ovog poteza ka sever gde se povezuje sa novoplaniranim koridorom sever- Bulevaru Mihaila Pupina. ne tangente. Delovi koji upotpuwuju sistem primarne uli~ne mreè Na ju`nom podru~ju grada izgradwom i rekonstrukcijom i omogu}uju realizaciju sadràja planiranih Generalnim pojedinih delova uli~ne mreè formira}e se ju`na deoni- planom jesu: saobra}ajnice u privrednoj zoni du` autoputa ca SMT-a koja povezuje Ibarsku magistralu sa gradskim au- u Zemunu, u nasequ Altina, planiranom nasequ Savska te- toputem u ~voru „Lasta". Deonice planirane za izgradwu rasa, prodor Kumodra{ke ulice prema novom i starom su: deo nove ulice Patrijarha Dimitrija u Rakovici od Avalskom putu, saobra}ajnice u nasequ Padina, produè- Ulice oslobo|ewa do ulice Pere Velimirovi}a, deonica tak Mirijevskog bulevara do naseqa Mirijevo i wegovo koju ~ine pravci Crnotravska, Save Ma{kovi}a, Kru`ni povezivawe sa SMT i Slana~kim putem i povezivawe Ov~e put, Bra}e Jerkovi} i veza ovog poteza sa gradskim autopu- sa Pan~eva~kim putem. tem u petqi „Lasta" i isto~nom deonicom SMT. U funkciji boqe me|usobne povezanosti primarne U Centralnoj zoni starog Beograda ve} danas egzisti- uli~ne mreè du` gradskog autoputa predvi|ene su nove ra potez koji predstavqa distributivni prsten oko naju- denivelisane raskrsnice za Aerodrom „Beograd", u pri- èg centralnog podru~ja. Wega ~ini postoje}i sistem uli- vrednoj zoni u Zemunu, kod hale „Limes" sa ulicom Prole- ca, i to: 29. novembra, Du{anova, Tadeu{a Ko{}u{ka, Ka- terske solidarnosti, petqa „[umice" sa UMP, za povezi- ra|or|eva, Nemawina, Tolbuhinova, 14. decembra, Vojisla- vawe sa SMT u zoni Velikog Mokrog Luga, kao i rekon- va Ili}a, Gospodara Vu~i}a, îngrijina i Dimitrija Tu- strukcija petqe „Trans{ped" za vezu sa planiranom pri- covi}a. Pojedine deonice ovog poteza potrebno je daqom vrednom zonom „Zuce" i podru~jem Avale. planskom razradom, rekonstrukcijom i izgradwom dovesti Od primarne uli~ne mreè planira se rekonstrukcija u planiranu funkciju. i delimi~na izgradwa poteza Slavija – @i~ka, Ju`nog bu- U Centralnoj zoni starog Beograda planirana je iz- levara, Bulevara kraqa Aleksandra od Gospodara Vu~i}a gradwa Kara|or|eve ulice, u rangu magistrale, po novoj do Malog Mokrog Luga, Trgova~ke ulice od grobqa u @ar- trasi od Brankovog mosta do veze sa ulicom Slobodana Pe- kovu do grobqa „Orlova~a" i potez saobra}ajnice á-á od nezi}a, kao i izgradwa drugog kolovoza u ulici Slobodana Lazareva~kog puta do Srem~ice. Penezi}a do Mostarske petqe. Predloèna funkcionalna kategorizacija uli~ne i Za vezu èlezni~ke stanice „Centar" u Prokopu sa cen- putne mreè na podru~ju Generalnog plana uskla|ena je sa tralnim gradskim prostorom predvi|ena je saobra}ajnica vaè}om kategorizacijom magistralne i regionalne putne prvog reda od Bulevara mira, preko autoputa, Deligrad- mreè republi~kog zna~aja, a re{ewa su prilago|ena po- skom ulicom do Tir{ove ulice. Wen prodor kroz op{tinu trebama planirane uli~ne mreè. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 985

6.1.4. Javni gradski i prigradski prevoz putnika garina, Gorwem Zemunu, Banovom brdu, Rakovici, Vo`dov- Plansko re{ewe zasniva se na revitalizaciji i reha- cu, Karaburmi i Mirijevu. Redosled uspostavqawa povr- bilitaciji postoje}ih vidova javnog saobra}aja i postepe- {inskih deonica kapacitetnog {inskog sistema zavisi}e nom uvo|ewu mreè savremenog gradskog {inskog sistema od dinamike razvoja pojedinih planiranih uli~nih pravaca i objekata. tipa LRT. Predloèni koncept javnog prevoza za 2021. godinu predvi|a tri vida {inskog saobra}aja: (1) gradsku (i Tramvajska mreà u postoje}em stawu ima duìnu od prigradsku) èleznicu (2) kapacitetni {inski sistem oko 45 km i ona }e se u zavisnosti od dinamike razvoja (LRT) i (3) tramvaj. LRT, na trasama gde se te dve mreè preklapaju, zamewiva- Gradsko-prigradska èleznica na podru~ju Generalnog ti kolosecima {irine 1.435 mm. Jedna od prvih zamena me- plana ima duìnu trasa od oko 104 km. Osnovnu aktivnost tarskog koloseka, kada do|e do realizacije LRT na pravcu u narednom planskom periodu, koja se odnosi na èlezni~- Vukov spomenik – èlezni~ka stanica Novi Beograd, usle- ki prigradsko-gradski saobra}aj, treba usmeriti ka iz- dila bi na pravcu Bulevara kraqa Aleksandra (Vukov spo- gradwi novih i osposobqavawu postoje}ih stanica i staja- menik – Ustani~ka, duìne 4 km), kao i na pravcu ulice Ju- li{ta za prihvat putnika. U fazama razvoja èlezni~ke rija Gagarina (od depoa do Bloka 45, duìne oko 5 km). infrastrukture bi}e potrebno obezbediti uslove da se ta Krug tramvaja „dvojka" uz odgovaraju}u rekonstrukciju pru- infrastruktura moè koristiti i od strane gradskih ge, sistema napajawa, uvo|ewa elektronskog sistema kon- {inskih sistema (Track sharing). trole i upravqawa i nabavku novih vozila, bi}e zadràn Duìna predloènih trasa LRT iznosi 24,3 km i u re- sa metarskim kolosekom. alizaciji mogu se podeliti u nekoliko etapa: Trase trolejbuskog podsistema zadràvaju se kao u po- – Prva etapa podrazumeva izgradwu tunela od Vukovog stoje}em stawu. Ostavqa se mogu}nost wihovog pro{ire- spomenika do Pop Lukine ulice (3 km), gde trasa izlazi na wa gde je to tehnolo{ki i ekonomski opravdano u ciqu novu mostovsku konstrukciju, nizvodno od postoje}eg Bran- zamene autobusa, vode}i ra~una o celovitosti trolejbu- kovog mosta, zatim po prelasku preko reke Save ide povr- ske mreè. {inski izdvojenom trasom du` Bulevara Mihaila Pupina Autobuski podsistem javnog prevoza }e i ubudu}e imati do ulice [panskih boraca, kojom nastavqa prema èle- va`nu ulogu. Razvoj ovog vida prevoza }e se usagla{avati zni~koj stanici Novi Beograd do postoje}eg tramvajskog sa uvo|ewem kapacitetnog {inskog sistema, a u principu, depoa koji preuzima ulogu depoa za LRT u prvoj fazi. U ko- on treba da opsluì sekundarne koridore du` kojih ne sana~nom re{ewu lokacija depoa planira se u Laudonovom obra}aju {inski sistemi, kao i da preuzme ulogu opsluì- {ancu. vawa gradske i prigradske èleznice i LRT kao tzv. napoj- – Druga etapa je {irewe ovog sistema u starom delu Be- ni sistem. ograda, du` Bulevara kraqa Aleksandra. Od Ustani~ke Depoi koji su u funkciji javnog saobra}aja i zadràva- ulice do Vukovog spomenika trasa novog {inskog sistema ju se na postoje}im lokacijama uz odgovaraju}u reorganiza- ide povr{inski i sme{ta se u izdvojenu „ba{ticu" u sre- ciju i koncentraciju prostora jesu: Dor}ol, Karaburma, dinu kolovoza. Ovo }e zahtevati temeqnu rekonstrukciju Novi Beograd i Kosmaj (petqa „Lasta"). Lokacije na koji- Bulevara kraqa Aleksandra. ma se nalaze depoi „Zemun" i „Gorwi depo" u Bulevaru kra- – Tre}a etapa je razvoj ovog sistema na novobeogradskoj qa Aleksandra izme{taju se i taj se prostor prenamewuje. strani, povr{inskim vo|ewem od ulice [panskih boraca, Umesto lokacije „Zemun", predloèna je lokacija u indu- Bulevarom Mihaila Pupina prema zgradi Skup{tine op- strijskoj zoni „Gorwi Zemun". Pored ovog, planirani su {tine Novi Beograd i zatim do Tvorni~ke ulice u Zemunu. depoi i na lokacijama „Vrbin potok" i „Laudonov {anac", Svaka od etapa ovog sistema je funkcionalno nezavi- a za sme{taj sadràja operative mogu}a je lokcija u Bloku sna, a etape á i áá ~ine liniju duìne oko 11 km gde je oko 58 koji je namewen komunalnim sadràjima. 27% duìne trase u tunelu, oko 9% na mostovskoj kon- Na vi{e mesta izgradi}e se komplementarni vidovi strukciji i oko 64% duìne na terenu. prevoza, kao {to su uspiwa~e, uli~ni liftovi, pokretna Prilikom izrade prve i tre}e etape LRT-a potrebno je stepeni{ta, ì~are i sl. Na taj na~in saobra}ajni sistem uzeti u obzir i mogu}nost ispitivawa alternative vo|ewa Beograda dobi}e novi kvalitet kojim }e se omogu}iti bo- dela trase -a pravcem Bulevara AVNOJ-a, kao alterna- LRT qa pristupa~nost najatraktivnijim delovima grada (savska tivno re{ewe delu trase koji ide Bulevarom Mihajla Pu- obala, kalemegdanski plato, Kosan~i}ev venac, Terazijska pina. Tako|e, alternativno re{ewe traba traìti i na terasa, Ko{utwak, Ada Ciganlija, itd.) i unaprediti turi- pravcu prema èlezni~koj stanici Novi Beograd, i to posti~ka ponuda Beograda. sebno u delu prelaska autoputa u zoni sportske hale „Li- mes". Sama trasa LRT-a bi}e predmet daqe razrade GP-a 6.1.5. Parkirawe prilikom izrade generalnog projekta, pri ~emu }e se po svim aspektima definisati efekti sistema, poloàj tra- Re{ewe problema parkirawa predstavqa jedno od cen- se, poloàj i dubina tunela, na~in gradwe, tro{kovi iz- tralnih pitawa saobra}ajnog sistema Beograda. Na osnovu gradwe i sli~no. prognoziranih veli~ina mobilnosti, prostorne i vidovne Daqi pravci razvoja kapacitetnog {inskog sistema raspodele putovawa, procewuje se da }e broj jednovremenih usmereni su ka ju`nim delovima grada: zahteva za parkirawem u Centralnoj zoni iznositi oko – ~etvrta etapa – tunelska deonica od Pravnog fakul- 20.000. teta, preko Slavije do èlezni~ke stanice „Centar" u Osnovni zadaci na re{avawu ovih zahteva moraju biti Prokopu; usmereni ka: – peta etapa – tunelska deonica ispod Sewaka, od èle- – razvoju efikasnog, pouzdanog i komfornog sistema zni~ke stanice „Centar" do Sajma; javnog saobra}aja, – {esta etapa – od Sajma do Banovog brda sa tunelskom – ograni~avawu automobilskog saobra}aja u Centralnoj deonicom u zoni Poè{ke ulice; zoni, – sedma etapa – uspostavqawe {inske veze izme|u ûka- – ukidawu postoje}e prakse izdavawa rezervacija za rice i Banovog brda sa jedne i Novog Beograda sa druge parkirawe (i uklawawe fizi~kih prepreka koje se u tu strane planiranom vezom preko reke Save u zoni nizvodnog svrhu koriste), {pica Ade Ciganlije. – uvo|ewu nove tarifne politike koja podrazumeva vre- Mreà dvokolose~nih pruga na ovim trasama predsta- mensko ograni~avawe trajawa parkirawa, odgovaraju}i mo- vqa}e okosnicu visokokapacitetnog gradskog {inskog si- nitoring i efikasno sankcionisawe prekr{aja, stema, od kojih }e se u daqim fazama razvoja granati kra- – primeni odgovaraju}e regulative za korisnike pro- ci prema: novobeograskim blokovima du` ulice Jurija Ga- stora i investitore, Broj 27 – 986 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

– izgradwi javnih parking garaà i vanuli~nih parki- uli~nih tezgi i sl.). Povr{ine koje koriste pe{aci u~i- rali{ta i ni}e se privla~nim, bezbednim i prigodnim za osobe sa – izgradwi garaà u blokovima za potrebe koje nisu po- specifi~nim potrebama (roditeqi sa malom decom, stare krivene na pojedina~nim parcelama. osobe, invalidi i sl.). Realizaciju aktivnosti u oblasti parkirawa treba Pored {irewa podru~ja Knez Mihailove ulice za raz- sprovesti primenom odgovaraju}ih mera, i to u dve faze: voj pe{a~kih zona – koridora, planiraju se: potez Kalemeg- – Prva faza podrazumeva utvr|ivawe i primenu norma- dan – Slavija, delovi ulica prema Kosan~i}evom vencu, po- tiva tokom izrade planske dokumentacije i ure|ivawe potez od Slavije do hrama Svetog Save, prostor od Trga Ni- stoje}eg stawa, {to podrazumeva definisawe reìma par- kole Pa{i}a ka Bezistanu i ka unutra{wosti bloka, na kirawa, trì{ta parking mesta, tarifnog sistema, kao i podru~ju Starog jezgra Zemuna i u drugim atraktivnim zona~ina kontrole i sankcionisawe prekr{aja, zatim iz- nama pojedinih gradskih potcelina. gradwu vanuli~nih parkirali{ta i parking garaà u Cen- Biciklisti~kom saobra}aju, koji je u svetu i kod nas u tralnoj zoni za stanovnike i javnu namenu. ekspanziji, potrebno je obezbediti uslove za bezbedno kre- – Druga faza podrazumeva razvoj i visok nivo usluge jav- tawe putem uspostavqawa odgovaraju}ih saobra}ajno-regu- nog gradskog i prigradskog prevoza, {to prouzrokuje sma- lativnih mera i/ili formirawem biciklisti~kih staza. wewe broja automobila u Centralnoj zoni i izgradwu gara- Mreà biciklisti~kih staza u postoje}em stawu prostire à i vanuli~nih parkirali{ta na obodu Centralne zone se du` leve i desne obale Save i desne obale Dunava, kao sa uvo|ewem sistema „Park and Ride". i centralnim podru~jem Novog Beograda u duìni od oko Prema za sada vaè}im normativima za zone stanovawa 32 km. Pored Novog Beograda, Zemuna i banatskog dela gra- predvi|a se obaveznost izgradwe kapaciteta za parkirawe da, koji imaju najpovoqnije uslove za razvoj ovog vida sao- u zavisnosti od planirane gustine stanovawa i vrste stam- bra}aja, mogu}nosti za izgradwu atraktivnih biciklisti~- benih objekata, uz uvaàvawe prognoziranog stepena moto- kih staza postoje i u {umadijskom podru~ju grada. Neke od rizacije od jednog putni~kog automobila po doma}instvu. tih trasa su na potezu od Avale paralelno sa trasom posto- Pri rekonstrukciji postoje}ih stambenih naseqa treba je}eg kru`nog puta, zatim pored manastira u Rakovici du` obezbediti 0,7 parking mesta po stanu, za nova naseqa 1,1 Top~iderske reke do wenog u{}a u ~ukari~ki rukavac, kao parking mesto po stanu, a za porodi~ne zgrade u okviru i na potezu od Petlovog i Labudovog brda, preko Vidikov- pripadaju}e parcele treba obezbediti minimalno jedno ca do Ko{utwaka, trasom stare „pionirske pruge" do Pio- parking mesto po doma}instvu. nirskog grada, prema sportskom centru u Ko{utwaku, a za- Za ostale namene predvi|a se obaveznost izgradwe kapa- tim i do restorana „Golf" i kampa u Ko{utwaku. citeta za parkirawe prema preporukama Jugoslovenskog Prema projektu Evropske unije o uspostavqawu evrop- dru{tva za puteve: za administrativne objekte treba obez- ske mreè biciklisti~kih staza planirano je da dve staze, bediti jedno parking mesto na 60 m² neto eta`ne povr{i- pro|u kroz Srbiju, koje bi se me|usobno povezale u podru~- ne, a za trgovinske sadràje na 50 m² prodajnog prostora. ju Beograda. Koridori koji se planiraju kao deo evropske Za ostale sadràje – ugostiteqske, sportske, kulturne i sl. biciklisti~ke mreè jesu: na banatskom podru~ju du` Zre- potrebno je izvr{iti odgovaraju}e analize potreba za par- waninskog puta, na sremskom podru~ju, obalom Dunava, do kirawem i na~in wihovog re{avawa. u{}a Save u Dunav, a na {umadijskom podru~ju du` Smede- U prvoj fazi ure|ivawa parkirawa Centralne zone revskog puta (alternativno, gde to terenski i prostorni predlaè se tehni~ko regulisawe uli~nih frontova u kru- uslovi omogu}uju obalom Dunava) i du` starog Avalskog gu „dvojke", {to bi obuhvatilo obeleàvawe oko 6.000 par- puta. Poloàj trasa i ostali tehni~ki elementi moraju bi- king mesta uz izvesne gra|evinske intervencije u regulati sagledani i definisani odgovaraju}om planskom i teh- cionim {irinama saobra}ajnica. ni~kom dokumentacijom. Realizacija javnih parking garaà u ovoj zoni planira se na lokacijama: 6.1.7. Me|ugradski i prigradski autobuski terminali – Obili}ev venac, dogradwa postoje}e garaè za oko Postoje}a lokacija me|ugradske autobuske stanice da- 200 parking mesta, nas odgovara ve}ini putnika jer se wihova odredi{ta – ispod cvetne aleje na prilazu Skup{tini grada, sa uglavnom nalaze u centralnoj zoni na desnoj obali, a tu se ulazom/izlazom iz/na ulicu Dragoslava Jovanovi}a, kapa- vr{i i koncentracija veza sa èleznicom i javnim grad- citeta oko 400 parking mesta, skim prevozom. U budu}em razvoju, te osobine }e se prene- – u ulici Kraqa Milana, izme|u Skup{tine Republike ti na zonu oko centra Novog Beograda pa se nova lokacija Srbije i Robne ku}e „Kluz" sa prilazom iz ulice Kosovke autobuske stanice predvi|a uz èlezni~ku putni~ku stani- devojke, kapaciteta oko 200 parking mesta; cu na Novom Beogradu. Do po~etka realizacije planiranih – Bajlonijeva pijaca, ispod pijace, kapaciteta oko 200 sadràja u Savskom amfiteatru i preseqewa stanica na parking mesta, novu lokaciju, postoje}e autobuske stanice funkcionisa}e – Slavija, izme|u ulica Kraqa Milana, Wego{eve, Be- na sada{wem mestu uz neophodne korekcije organizacije. ogradske i Kraqa Milutina, kapaciteta oko 550 parking Regulacionim planovima razradi}e se lokacije za pomo}ne mesta, stanice na glavnim izlaznim pravcima: autoput (zapad – ju- – kod crkve Svetog Marka, izme|u ulice Arhiepiskopa goistok), Pan~eva~ki put (sever), Ibarski put (jug) i dru- Danila i crkve Svetog Marka sa prilazom iz ulice Arhi- gi terminali me|ugradskog i regionalnog zna~aja. episkopa Danila, kapaciteta oko 300 mesta, Mreà prigradskih autobuskih linija sa gradskim li- – na svim trgovima i saobra}ajnicama na kojima posto- nijama ostvaruje veze na 12 prigradsko-gradskih terminusa je tehni~ki i drugi uslovi da se wihovo podzemqe iskori- lociranih na prigradskim pravcima u obodnoj zoni i presti za izgradwu podzemnih javnih garaà. ko autobuske stanice „Lasta" i prigradskog terminala kod Razvoj mreè javnih garaà kao samostalnih objekata, Glavne èlezni~ke stanice. Mreà prigradskih termina- kako u najuèm centralnom podru~ju, tako i na drugim lo- la i daqe }e se razvijati na terminusima i va`nijim sta- kacijama visokog stepena atraktivnosti, bi}e predmet iz- jali{tima planiranih {inskih sistema: tramvaja, novog rade posebne studijske i planske dokumentacije. kapacitetnog sistema i èleznice. Na ovaj na~in smawi}e se vreme obrta na prigradskim autobuskim linijama i po- 6.1.6. Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj ve}ati wihova prevozna sposobnost, uz niè tro{kove eks- Poboq{awe i unapre|ewe uslova za kretawe pe{aka ploatacije. posti}i }e se osloba|awem javnog prostora, koji je ina~e Prigradski autobuski terminali planirani u prethod- namewen pe{acima, od parkiranih automobila i planskim nom Generalnom planu egzistiraju i daqe na lokacijama: razme{tajem uli~nih sadràja (kioska, kafanskih ba{ta, Omladinski stadion, Ustani~ka ulica, Vo`dovac (Tro{a- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 987 rina), Kneèvac, Banovo brdo, èlezni~ka stanica Novi doma}eg turisti~kog saobra}aja. U gradskom re~nom sao- Beograd i u zoni raskrsnice Ugrinova~ke i saobra}ajnice bra}aju potencijalno postoje tri osnovna koridora kreta- T6 u Zemunu (u prvoj fazi na lokaciji Bulevar Mihaila Pu- wa putni~kih tokova koji bi pored zna~aja u javnom prevo- pina – Tvorni~ka). zu putnika mogli imati poseban zna~aj i za razvoj turizma u gradskom podru~ju: 6.1.8. @elezni~ki saobra}aj – Zapadni koridor: Savsko pristani{te – Sajmi{te – Konceptom razvoja èlezni~ke infrastrukture predlo- Ada Ciganlija – Blok 45 – Umka – Ostru`nica – Obreno- èno je da se novoizgra|ene pruge, pruge na kojima je zapo- vac – Boj~inska {uma – Progar; ~eta realizacija, kao i pojedine pruge starog ~vora na pod- – Severni koridor: Savsko pristani{te – Veliko rat- ru~ju Beograda, osposobe za transport u me|unarodnom i no ostrvo – Hotel „Jugoslavija" – Zemunski kej – Gorwi Ze- unutra{wem robnom i putni~kom i prigradsko-gradskom mun – Batajnica; putni~kom saobra}aju. – Isto~ni koridor: Savsko pristani{te – Karaburma – Do sada izgra|eni i planirani kapaciteti i objekti è- Vi{wica – Velikoselski rit – Forkontumac – Pan~evo – lezni~kog ~vora, uz izvesna pro{irewa i zadràvawe nekih Vin~a – Ritopek – Grocka. delova postoje}eg sistema, mo}i }e dugoro~no da zadovoqe po- – Na svim navedenim mestima potrebno je obezbediti trebe putni~kog i robnog saobra}aja na podru~ju Beograda. lokalna putni~ka pristajali{ta sa relativno jeftinim Aktivnosti u razvoju èlezni~kog saobra}aja u nared- plovnim pristanima. nom planskom periodu treba usmeriti ka: Jedno od strate{kih usmerewa razvoja transportnog si- – obnovi (izgradwi dvokolose~nog) èlezni~kog mosta stema Srbije i SCG jeste brè i efikasnije ukqu~ivawe preko Save kod Ostru`nice, u evropske integracione procese, odnosno razvoj tran- – izgradwi drugog koloseka na obilaznoj pruzi i elek- sportnog sistema koji }e zadovoqiti potrebe o~ekivanog trifikaciji tog pravca, privrednog rasta zemqe i biti kompatibilan sa evrop- – izgradwi drugog koloseka preko Pan~eva~kog mosta i skim. To ukazuje na potrebu razvoja sistema klasi~nog i prema Pan~evu, kombinovanog (integralnog) transporta gradwom mreè – dogradwi jo{ dva koloseka na deonici od Batajnice terminala odre|ene hijerarhijske strukture. do èlezni~ke stanice Novi Beograd (stanice „Centar" u Koncentracija multimodalnih, transportnih, skladi- Prokopu), {nih i pretovarnih kapaciteta na povoqnoj geografsko- – razvoju robnih terminala, lokoteretnih stanica na saobra}ajnoj lokaciji omogu}uje da Luka „Beograd" posta- lokacijama Batajnica, Ada Huja i Maki{ (koja je locirana ne najve}i i najzna~ajniji transportno-distributivni si- unutar kompleksa ranìrne stanice i koja se namewuje za stem na {irem geografskom podru~ju i da predstavqa oko- robu koja nije zaga|iva~), snicu i nosioca razvoja Beograda kao me|unarodnog robno- – potpunom ukidawu starog èlezni~kog ~vora u Sav- transportnog ~vori{ta. skom amfiteatru i na Dor}olu, dislokacijom sadràja è- Zahtevi za terminalima za mala plovila (marine za jah- leznice i smawewu broja koloseka u top~iderskoj dolini te, jedrilice, motorne ~amce i brodi}e) sve su izraèniji, i pretvarawu postoje}e èlezni~ke stanice u treminal {to ukazuje na potrebu rezervacije prostora i izgradwu gradsko-prigradske èleznice, ovih sadràja prema me|unarodnim standardima, u ciqu – nastavku izgradwe tehni~ko-putni~kih stanica u Ze- potpunijeg iskori{}ewa potencijala plovnog puta Save i munu i Kijevu, Dunava. Potencijalne lokacije za ove sadràje su Dor}ol, – nastavaku izgradwe stanice „Centar" u Prokopu, i zemunska akvatorija Dunava, Ada Huja, Vin~a, ûkari~ki stanice Novi Beograd, dogradwi postoje}ih i izgradwi rukavac i novoplanirana ada na levoj obali Dunava. Iz- novih stanica i stajali{ta i wihovo povezivawe sa drugim gradwa kanala na levoj obali Dunava izme|u ostrva âpqa saobra}ajnim sistemima i opremawe centralnim gradskim i banatske obale omogu}i}e odvijawe nauti~kog saobra}a- sadràjima, ja i rekreativno kori{}ewe priobaqa. – izgradwi pruge prema Aerodromu „Beograd", sa magistralne pruge iz TPS Zemun, kao i povezivawe Aerodroma 6.1.10. Vazdu{ni saobra}aj „Beograd" sa teretnom prugom iz stanice Sur~in, Aerodrom „Beograd" }e se zadràti na postoje}oj loka- – pro{irewu èlezni~kog ~vora prevashodno za teret- ciji. Mogu}nost za izgradwu jo{ jedne poletno-sletne stani saobra}aj, od stanice Beli potok prema Vin~i sa prelaze postoji tako da aerodrom ima povoqne prostorne uslove skom na levu obalu Dunava i povezivawem sa èleznicom da se razvija i ponovo postane zna~ajna me|unarodna vazdu- na teritoriji Pan~eva, {na luka jugoisto~ne Evrope. – izgradwi nadvo`waka i podvo`waka, i to: putnog U ciqu zadovoqewa kako transportnih potreba Beogra- prelaza kod „Careve }uprije", prilaza Sajmu, denivelisa- da, tako i mogu}nosti davawa transportnih usluga regionu, nog drumskog prelaza u Batajnici i denivelacije puta potrebno je da se u vezi sa Aerodromom „Beograd" nastavi @eleznik – Srem~ica, kao i na drugim mestima gde to zah- sa planirawem slede}ih mera: tevaju uslovi saobra}aja i ka – Za{tita postoje}e lokacije u pogledu bezbednosti, po- – poboq{awu uslova za kori{}ewe èleznice i èle- voqnog uticaja na okolinu, kao i za daqi razvoj u skladu sa zni~ke infrastrukture u gradskom i prigradskom saobra- usvojenim planskim dokumentima (DUP aerodroma). }aju (Track sharing). – Omogu}iti razvoj aerodroma sa dve poletno-sletne Postoje}a èlezni~ka stanica Beograd zadràva se u staze i prostorom za razvoj svih potrebnih sadràja (put- funkciji prigradskog i gradskog prevoza putnika sa ~eti- ni~ki kompleks, robni kompleks, JAT, itd.) i sklad sa ri koloseka, a weno re{ewe zavisi}e od re{ewa Savskog okolnim naseqima i sadràjima. amfiteatra uz odgovaraju}u denivelaciju svih koloseka i – Uspostaviti odgovaraju}u putnu i èlezni~ku mreù perona. za vezu aerodroma sa gradom i regionom. Za predloènu è- lezni~ku vezu potrebno je pristupiti izradi generalnog 6.1.9. Re~ni saobra}aj projekta trase i odgovaraju}e planske dokumentacije. Re~ni putni~ki saobra}aj u Beogradu usled povoqnih Razvoj helikopterskog saobra}aja podrazumeva izgradwu prirodnih uslova ima}e ve}i zna~aj u tzv. linijskom sao- heliporta, koji je namewen javnom saobra}aju i helidroma bra}aju (gradski, prigradski i me|ugradski prevoz putni- za sopstvene potrebe namewenih ustanovama, kao {to su ka). U narednom periodu predstoji razvoj gradskog, pri- bolnice, policija i sl. Tokom dosada{wih, preliminar- gradkog i me|ugradskog re~nog prevoza putnika. Glavno nih analiza, do{lo se do zakqu~ka da planirawe i izgrad- putni~ko pristani{te bi}e izgra|eno na postoje}oj loka- wa heliporta ima smisla samo ukoliko se nalazi u nepo- ciji, i to prevashodno u funkciji razvoja me|unarodnog i srednoj blizini (budu}eg) poslovnog i administrativnog Broj 27 – 988 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. centra Beograda. Predloèna je lokacija u blizini èle- êtiri grupe aktivnosti planiraju se u okviru uvo|ewa zni~ke stanice „Novi Beograd". koncepta integralnog upravqawa vodama grada Beograda: Da bi se obezbedila i sa~uvala lokacija za javni heli- zakonodavne, institucionalne, ekonomske i tehni~ke. port, potrebno je sa~initi odgovaraju}u dokumentaciju i Zakonodavne aktivnosti podrazumevaju postepeno pri- ugraditi je u urbanisti~ke planove grada. lago|avawe na{ih zakona, propisa i procedura jedinstvenom paketu pravnih dokumenata Evropske zajednice, koji je 6.1.11. Robno-transportni centri i logistika poznat pod imenom Acquis Communautaire. Problematika Centralni elementi logisti~ke mreè grada su robno- voda u Evropi svrstana je u domen brige o ìvotnoj sredi- transportni centri i robni terminali u kojima se vr{i ni, tako da Acquis ukqu~uje sve direktive, odredbe i odlu- sakupqawe, prerada, dorada i distribucija robnih tokova. ke koje su donete u EZ iz oblasti za{tite ìvotne sredi- Efikasna realizacija robnih tokova makro i mikrodi- ne na osnovu raznih ugovora, zakona, pravnih principa, stribucije nije mogu}a bez jedne kompaktno razvijene logi- pravnih interpretacija i me|unarodnih sporazuma koje je sti~ke mreè grada. Centralni elementi te mreè su rob- potpisala Evropska komisija. no-transportni centri i robni terminali u kojima se rob- Institucionalne aktivnosti podrazumevaju pripremu ni tokovi su~eqavaju, prelamaju i transformi{u. Za na- za transformaciju komunalnih preduze}a u gradu kao i da- redni planski period predlaè se razvoj kombinovanog qu podr{ku za razvoj ve} osnovane gradske institucije, a u centralizovano-decentralizovanog sistema logistike i ciqu dodeqivawa jednog novog mandata za upravqawe urba- robnog transporta Beograda, koji podrazumeva razvoj: nim vodama. Ova promena mandata omogu}i}e aktivirawe i – dva robno-transportna centra (Dobanovci i Vr~in), nekih ve} postoje}ih, ali nekori{}enih, mehanizama na- – dva robna terminala (podru~je Luke „Beograd" i pri- plate tih novih usluga. vredna zona „Gorwi Zemun"), Ekonomske aktivnosti podrazumevaju razvijawe i posto- – jednog robno-distributivnog centra (Ada Huja) i jawe ekonomski odrìvih mehanizama finansirawa uslu- – dva distributivna centra (zona „Autoput" i Bataj- ga vezanih za urbane vode. Upravqawe gradskim vodama ni- nica). je dru{tvena delatnost, ve} usluga koja ko{ta. Za uspostavqawe i razvoj predloènog re{ewa robnog Tehni~ke aktivnosti u nastupaju}em periodu podrazume- transporta i logisti~kog sistema Beograda neophodno je vaju ~etiri osnovna tipa akcija: sanaciju postoje}e infra- sprovesti niz postupaka i aktivnosti kojima bi se preci- strukture, zavr{etak zapo~etih kapitalnih investicija iz zno kvantifikovale i odredile wegove tehnolo{ke, pro- prethodnog perioda, izradu nedostaju}e planske dokumen- storne, ekonomske i ekolo{ke performanse. Postoje}e, tacije iz svih domena gradskih voda u skladu sa konceptom delimi~no razvijene robne i distributivne kapacitete integralnog upravqawa i, kona~no, realizaciju planova u grada potrebno je ukqu~iti u novi koncept logistike i skladu sa realnim mogu}nostima grada. robnog transporta Beograda. 6.2.1. Snabdevawe grada vodom za pi}e 6.2. Integralno upravqawe vodama Procewuje se da danas Beogradski vodovod snabdeva oko Pojmom integralno upravqawe vodama utvr|uje se 1.350.000 stanovnika, ve}i deo industrije i sve gradske in- osnovna strategija kori{}ewa voda, za{tita voda i za{ti- stitucije. Ukupna godi{wa proizvodwa vode pribliìla ta od voda ~iji je bazni dokument Vodoprivredna osnova se koli~ini od 250 miliona m³. Vodovodni sistem (BVS) Republike Srbije („Slu`beni glasnik RS", broj 11/2002). prostire se na oko 21.000 ha ukqu~uju}i, pored centralne Osnovni strate{ki ciq vodoprivredne osnove defi- gradske zone, i rubne delove prigradskih op{tina i pode- nisan je Zakonom o vodama („Slu`beni glasnik RS", br. qen je u geografskom smislu na {est podsistema: sremski, 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), kao: „Odràvawe i razvoj àrkova~ki, mladenova~ki, centralni, bole~ki i banat- vodnog reìma kojim se obezbe|uju najpovoqnija i najce- ski. U organizacionom smislu, vodovodni sistem sastoji lishodnija tehni~ka, ekonomska i ekolo{ka re{ewa za je- se od pet proizvodnih pogona gde se voda pre~i{}ava: „Ma- dinstveno upravqawe vodama, za{titu od {tetnog dejstva ki{", „Bele vode", „Banovo brdo", „Beànija" i „Vin~a", a voda, za{titu voda i kori{}ewe voda". potom upu{ta u distribucioni sistem. Vodama se mora gazdovati integralno, jedinstveno, kom- Izvori{te beogradskog vodovoda prostire se du` pri- pleksno i racionalno, a u sklopu integralnog ure|ivawa, obaqa Save na desnoj obali od u{}a do Ostru`nice (Ada kori{}ewa i za{tite svih resursa i potencijala. Za po~e- Ciganlija i Maki{, a na levoj obali Save do Kupinova). tak je potrebno prepoznati postojawe veza izme|u raznih Danas se u bilansu BVS-a zahvata 60% podzemne vode iz 47 pojavnih oblika voda u gradu i iz evropske prakse prihva- cevastih i 99 bunara sa horizontalnim drenovima i 40% titi termin urbane vode, kao polaznu osnovu za daqi rad. vode iz Save i Dunava. Snabdevawe grada uglavnom je oslo- Urbane vode ~ine: voda za pi}e (povr{inskog ili pod- weno na jedan vodotok – reku Savu. Na teritoriji op{tine zemnog porekla, proizvedena voda, potro{ena voda); indu- Palilula u granici GP nalazi se izvori{te vode za grad strijsko-tehni~ka voda (procesna voda, rashladna voda, Pan~evo sa slede}im lokacijama: izvori{te „Sibnica" ka- servisna voda); upotrebqena voda (sanitarnog, industrij- paciteta oko 70 l/s, izvori{te „Filter" kapaciteta oko skog ili poqoprivrednog porekla); atmosferska voda (ka- 100 l/s, izvori{te „Gradska {uma" kapaciteta oko 200 l/s, nalisana ili u slobodnom kretawu po povr{ini terena); „OB" bunari kapaciteta oko 70 l/s, ~ije se postoje}e stawe otpadne vode (upotrebqena voda pome{ana sa atmosfer- i pro{irewe respektuje. skom); povr{inska voda u vodotocima (bujice, vodoprijem- Raspoloìvi kapaciteti izvori{ta beogradskog vodo- nici); podzemne vode (procurne iz vodovodne i kanaliza- voda su: oko 5.000 l/s podzemne vode i 3.500 l/s re~ne vode, cione mreè, aluvijalne, arteske vode iz dubokih i dubqih {to daje ukupno 8.500 l/s. izdani); vode koje su element gradskog ambijenta ili se Ukupni kapaciteti postrojewa za pre~i{}avawe pod- jo{ koriste i za rekreaciju i sport. zemne vode („Bele vode”, „Banovo brdo” i „Beànija”) za- Integralno upravqawe urbanim vodama u jednom gradu dovoqavaju}i su, {to nije slu~aj i sa wihovim tehni~kim zna~i vremensko i prostorno upravqawe elementima vod- stawem, kao ni sa nivoom primewene tehnologije. Ukupni nog bilansa na nivou pripadaju}eg sliva, uvaàvaju}i in- projektovani kapacitet ova tri postrojewa je 8.000 l/s, rad- terakcije koje izme|u wih postoje. U najop{tijem smislu to ni kapacitet je 6.800 l/s, a realni samo 5.300 l/s. Ukupni ka- predstavqa upravqawe vodom u interakciji sa drugim ele- pacitet postrojewa za pre~i{}avawe re~ne vode („Bele vo- mentima ìvotne sredine, gde se pod ìvotnom sredinom de”, „Maki{”, „Jezero” i „Vin~a”) iznosi 3.580 l/s, {to je podrazumeva istovremeno, pored infrastrukture grada i jednako i ukupnom radnom kapacitetu. prirodnog ambijenta, i celokupan dru{tveni, privredni, Distributivni sistem beogradskog vodovoda zbog kon- pravni i institucionalni ambijent. figuracije terena podeqen je u pet visinskih zona, koje su 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 989 raspore|ene izme|u kota 70,00 i 325,00 mnm. Cela prva zo- wa i protoka informacija unutar BVS. U snabdevawu grana prstenasto je povezana u jedinstven sistem, a prostire da vodom, prioritetno i maksimalno bi}e kori{}ena lo- se od Batajnice do Kalu|erice, od Umke do Ov~e i od Sur- kalna izvori{ta podzemnih i povr{inskih voda iz aluvi- ~ina do Vi{wice. Druga zona je najve}im delom povezana u ona reka Save i Dunava, a sa oslawawem na izvori{ta ko- jednu celinu, izuzev delova barajevskog sistema i gorwih ja su zakonom za{ti}ena od zaga|ewa pravnom, urbanisti~- delova Umke. Tre}a, ~etvrta i peta zona zajedno ~ine oko kom i vodoprivrednom regulativom. Potrebne dodatne ko- 15% ukupnog sistema i pomo}u wih se vr{i snabdevawe li~ine bi}e obezbe|ene iz velikih sanitarno obezbe|enih najvi{ih delova grada. Tre}a zona sastoji se od tri podsi- izvori{ta, kao i uz kori{}ewe metoda ve{ta~kog prehra- stema: ko{utwa~kog (Kanarevo brdo, Petlovo brdo i Ko- wivawa. {utwak); dediwskog (Dediwe, Top~ider); zvezdarskog (Zve- Budu}e potrebe za vodom odre|iva}e se putem merewa i zdara, Kalu|erica, Mirijevo), a ~etvrta se razvila u dva bilansirawa stvarne potro{we, pogotovo u industriji. pravca: deo ju`nog sistema Kumodraà i peta Kumodra`. Voda za tehnolo{ke potrebe industrije bi}e zahvatana iz Beogradski vodovodni sistem raspolaè sa 20 crpnih vodotoka i bunara i regulisana na ponovnu upotrebu sa vi- stanica, jo{ 99 crpnih stanica reni bunara, sedam crp- {estrukim kori{}ewem u tehnolo{kim procesima. nih stanica postrojewa i 20 rezervoara ~iste vode. U nastavku je prikazan niz osnovnih indikatora BVS-a za 6.2.1.2. Koncepcija razvoja 2000. godinu. Re{ewe snabdevawa grada vodom zasnovano je na izgradwi kapitalnih objekata za snabdevawe vodom, uz obezbe- Tabela 76: |ivawe tehnolo{ke rezerve od 10-20%, ~ime se ostvaruje Osnovni indikatori BVS-a za 2000. godinu visok stepen sigurnosti snabdevawa grada vodom za dugo- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ro~ni period. Ti objekti su u prvom redu izvori{ni objek- Prose~na dnevna fakturisana ti, revitalizovana postrojewa za preradu podzemne vode, drugi tunelski dovod sa prate}im objektima, kao i dograd- potro{wa po korisniku (l/s/dan) 233 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– wa i rekonstrukcija distribucionog sistema. Prose~na mese~na fakturisana Optimalna re{ewa razvoja vodovodnog sistema treba da imaju visok stepen pouzdanosti rada i mogu}nost ukqu~ewa potro{wa po doma}instvu (m³/dom./mes.) 22,8 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– prigradskih op{tina na centralni gradski sistem izgradwom regionalnog sistema. Realizova}e se program revita- Duìna mreè po korisniku (m/kor.) 1,7 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– lizacije i modernizacije postoje}ih izvori{ta i postrojewa za pre~i{}avawe, izgradwa nove i revitalizacija i re- Duìna mreè po prikqu~ku (m/priklj.) 20 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– konstrukcija postoje}e mreè, objekata i opreme distribu- Zapremina rezervoarskog cionog sistema, sanirawa gubitaka vode, racionalizacija potro{we vode i izgradwa nerealizovanih kapitalnih prostora po korisniku (m²/kor.) 0,17 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– objekata BVS. Odnos zahvatawa podzemnih i re~nih voda zavisi}e od budu}ih potreba za vodom i tehnoekonomskih BVS se moè okarakterisati kao sistem koji je do sada, kriterijuma za odlu~ivawe. relativno pouzdano, snabdevao skoro 95% svojih potro{a- 6.2.1.3. Izvori{ta ~a vodom za pi}e. Ono {to se prepoznaje kao problem u ovom trenutku, kada se planira daqi razvoj BVS, jeste sle- Potrebne koli~ine vode neophodne za pra}ewe razvoja de}e: grada do 2006. godine, obezbedi}e se kori{}ewem slede}ih – posledwih godina 5% potro{a~a BVS, koji se nalaze izvori{ta: u najvi{im i perifernim delovima grada, redovno imaju probleme sa snabdevawem vodom tokom leta; a) Podzemne vode – sve vi{e se smawuje pouzdanost snabdevawa vodom velike ve}ine potro{a~a zbog nadeksploatacije izvori- Tabela 77: {ta podzemnih voda, gubitaka vode u starim cevima, ne- Podzemne vode dovoqne propusne mo}i glavnih distribucionih prava- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ca, crpne stanice u redovnom radu nemaju rezervne agre- Revitalizacija postoje}ih izvori{ta gate zbog zaostajawa u pro{irivawu zapreminskog pro- Maki{, Ada Ciganlija i priobaqe stora rezervoara, problema vezanih za postojawe nele- reke Save (vodozahvatnih objekata, galnih prikqu~aka i nenamenske potro{we vode, kao i korita i obala); 200 l/s problemi vezani za nepo{tovawe sanitarne za{tite iz- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– vori{ta; Revitalizacija Savskog jezera – oprema postrojewa PPV „Banovo brdo", „Bele vode" i kao infiltracionog jezera; „Vin~a" zastarela je i neadekvatna. Postrojewe PPV „Ba- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– novo brdo" neophodno je, {to pre, rekonstruisati i poboq- Izgradwa bunara na „U{}u" du` desne {ati ugradwom moderne opreme. Izgradwom novog postro- obale Dunava i leve obale Save ukoliko se jewa „Maki{ 2" ste}i }e se uslovi da se zatvore postroje- pokaè da su izda{nost izvori{ta wa „Bele vode" i „Vin~a"; i kvalitet zahva}ene vode dovoqni; 100-150 l/s – duga~ak je spisak planiranih a nerealizovanih kapi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– talnih objekata BVS-a, ~ija je uloga i veli~ina zna~ajna za Istra`ni radovi izvori{ta na nastupaju}i period. potezu Jarak-Klenak na levoj obali Save (realizacija u zavisnosti od 6.2.1.1. Ciqevi kvaliteta zahva}ene vode i izda{nosti Potreba je da se beogradski vodovodni sistem, jednim izvori{ta) 500-1.500 l/s {irim zahvatom, dovede do nivoa koji odgovara stvarnim –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zahtevima vo|ewa osnovnog proizvodnog procesa, kao i da se upravqawem obuhvati ceo vodovodni sistem. Namera je Rezervisa}e se i sanitarno za{tititi potencijalna izda se sistem tako postavi da moè da prati promene koje vori{ta na levoj obali Dunava, desnoj obali Save, aluvio- name}u razvoj vodovodnog sistema, kao i razvoj upravqa~- nu Drine i sistemi koji se navode u Vodoprivradnoj osno- kih metodologija i tehnika na osnovu istraìvawa, mere- vi Republike Srbije. Broj 27 – 990 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Prostor Velikog ratnog ostrva, Ada Ciganlija i pod- sistemom Pan~eva, a i povezivawe i pro{irewe na region ru~je Maki{a su podru~ja sa aktuelnom namenom prostora „isto~ni Srem”. Gradski vodovod dobija regionalni karak- i potencijali su za vodosnabdevawe. Prostori koje sada ter, {to je i strate{ko opredeqewe razvoja vodosnabdevawa koristi Beogradski vodovod jesu leva i desna obala Save, prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije. Ada Ciganlija i Maki{, dok prostor Velikog ratnog U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog vodovodnog ostrva tek treba aktivirati. sistema podrazumeva: otvarawe novih izvori{ta (na lokaciji „Zidine", na levoj obali Dunava, formirawe novog b) Povr{inske vode izvori{ta Jarak-Klenak i utvr|ivawe potencijala za izvo- Izgradwa druge faze postrojewa „Maki{" 2.000 l/s ri{te na Velikom ratnom ostrvu, uz o~uvawe pejza`nih vrednosti), izgradwu novih postrojewa za pre~i{}avawe v) Sanitarna obezbe|enost i izgradwa sistema vode za pi}e (tre}a faza „Maki{a", postrojewe Jarak-Kle- za infiltraciju na lokalitetu „Zidine" nak) i razvoj distributivne mreè (drugi tunelski dovod, i levoj obali Dunava sa objektima cevovodi, crpne stanice i rezervoari). i cevovodima 500 l/s 6.2.2. Kanalisawe atmosferskih i otpadnih voda Navedena izvori{ta razvija}e se ne samo na osnovu wi- Beogradska kanalizacija danas je razvijena na povr{i- hove izda{nosti ve} i na osnovu tehnoekonomskih krite- ni od preko 11.500 ha i obuhvata prostor starog Beograda, rijuma koji podrazumevaju upore|ivawe sa alternativnim Novi Beograd, Zemun i neka naseqa na levoj obali Dunava. re{ewima. Grad }e svoje potrebe za vodom prvenstveno re- Kanalizacijom se evakui{u atmosferske i upotrebqene {avati u svom okruèwu. Prognoze potrebnih koli~ina sanitarne vode i upotrebqene vode industrije, kao i deo vode za celokupni BVS (koji prevazilazi teritoriju GP) drena`nih voda i voda vodotoka. Kanalizacioni sistem pokazuju da je sredwa godi{wa potreba oko 8,2 m³/s u 2006. ima izlive u gradske vodotoke – Savu i Dunav i druge grad- god. i 9,0 m³/s u 2021. god. ske vodotoke bez ikakvog pre~i{}avawa. Kanalizacioni sistem je me{ovitog tipa – 40 % op{teg je tipa, a noviji 6.2.1.4. Postrojewa za preradu vode delovi grada kanalisani su po separacionom sistemu. Du- Povr{inske vode Save i Dunava pre~i{}avaju se na ~e- ìna mreè danas iznosi vi{e od 1.500 km. Oko 30% ko- tiri postrojewa, ~iji su proizvodni kapaciteti dostigli risnika gradskog vodovoda nema kanalizaciju. Stepen ka- vrednosti od 3,5 m³/s. Na lokaciji Maki{ }e se obezbedi- nalisanosti prikqu~ene teritorije Beograda u uòj grad- ti prerada 5 m³/s povr{inske vode iz Save („Maki{ á": 2 skoj zoni ne prelazi 80% za upotrebqene vode i 65% za at- m³/s, „Jezero": 1 m³/s i „Maki{ áá": 2 m³/s). Pored izgrad- mosfersku vodu. Kanalizacija se razvija u pet nezavisnih we druge faze „Maki{" i na drugim postrojewima bi}e iz- sistema od kojih je „centralni” sistem najrazvijeniji. vedene rekonstrukcije i dogradwe sa modernizovanom teh- Kao poseban problem isti~u se mnoga neplanski izgra- nologijom. |ena naseqa za koja nije ni generalno re{en na~in prihvatawa otpadnih voda. Za ova naseqa }e se u novom General- 6.2.1.5. Distributivni sistem nom projektu dati koncept re{ewa, a za naseqa gde je si- U proteklom periodu od dvadeset godina izgra|eni su stem ve} realizovan neophodno je prilago|avawe. ili su po~eli da se grade, va`ni hidrotehni~ki objekti. Oni su uzeti u obzir pri definisawu budu}eg razvojnog Kanalisawe otpadnih voda koncepta. Ki~mu distributivnog sistema grada treba da Najzna~ajnija karakteristika kanalizacionog sistema predstavqa drugi tunelski dovod. Po tom konceptu razvoja, je da skoro 25% stanovni{tva Beograda jo{ nije prikqu- voda }e se sa kompleksa „Maki{" potiskivati u dva prav- ~eno na kanalizaciju. Odre|eni broj ulica u samom grad- ca. Jedan deo vode bi}e usmeren prema naseqima u ju`nom skom tkivu (op{tine Vra~ar, Savski venac, Palilula, Vo- delu grada, ka rezervoaru „@arkovo" i daqe, prema regio- `dovac, Zvezdara, ûkarica, Zemun) nemaju kanalizaciju. nalnom sistemu Petlovo brdo – Mladenovac. Drugi, ve}i Poseban problem stvaraju prigradska naseqa, kao {to su deo vode, namewen za snabdevawe centralnih delova grada, Mali Mokri Lug, Kalu|erica, ve}i deo Kumodraà, Jajin- usmeri}e se ka drugom tunelskom dovodu. Postrojewa „Ma- ci, ve}i deo Batajnice, Krwa~a, Ov~a, Vin~a, Le{tane i ki{" i „Banovo brdo" dovode se u isti hidrauli~ki reìm, veliki broj neplanski izgra|enih naseqa. ~ime se ostvaruju uslovi da se u taj sistem u budu}nosti Stawe u gradskom kanalizacionom sistemu izuzetno je ukqu~i i postrojewe „Beànija". te{ko i moè se opisati na slede}i na~in: Rezervoarski kapacitet Beogradskog vodovoda danas – beogradski kanalizacioni sistem ima 24 izliva u predstavqa svega 30% maksimalne dnevne potro{we. Do- gradske vodotoke, Savu i Dunav, bez ikakvog prethodnog gradwa rezervoarskog prostora je neophodna tako da bi pre~i{}avawa; BVS trebalo da pove}a rezervoarski prostor do 50% od – najve}i broj od ukupno 37 crpnih stanica kanalizaci- maksimalne dnevne potro{we. Zbog toga se planira hitna onog sistema je u dotrajalom stawu, a neke od wih rade kao dogradwa postoje}ih i izgradwa novih rezervoara, sa re- u statusu „provizorijuma"; konstrukcijom i izgradwom crpnih stanica. – na Savi postoji 116, a na Dunavu 136 direktnih izli- Pored razvoja distributivnog sistema u centralnoj va otpadnih voda, kao i niz pojedina~nih i grupnih kana- gradskoj zoni, predvi|a se obezbe|ivawe vode i za prigrad- lizacija uvedenih u male vodotoke i melioracione kanale; ske op{tine putem izgradwe delova distributivnog siste- – zbog nezavr{avawa delova zapo~etih kapitalnih kana- ma prema periferiji. U pravcu Mladenovca zapo~eta je iz- lizacionih objekata nije sprovedena za{tita izvori{ne gradwa regionalnog vodovoda za snabdevawe vodom 23 na- zone „Maki{" od atmosferskih voda; seqa, duìne 52 km i pre~nika 1.200 mm do 800 mm. Po~e- – nije re{eno sanitarno ispravno istovarali{te auto- tak cevovoda je u rezervoaru „Petlovo brdo”, a zavr{etak cisterni sa sadràjem slivnika; na rezervoaru u Mladenovcu. Na drugoj strani, sistem na – nije izgra|eno nijedno od pet predvi|enih postrojewa levoj obali Save, u zapadnom delu van granica Generalnog za pre~i{}avawe otpadnih voda; plana, pro{irio se do naseqa Progar i Petrov~i}. – odràvawe slivnika na gradskim ulicama je neodgo- Na vodovodu ju`nog prigradskog pravca, koji danas snab- varaju}e jer je oteàno izraènom erozijom gra|evinskog deva deo op{tine ûkarica i ~itavu op{tinu Barajevo, pla- zemqi{ta, a i na~inom ~i{}ewa ulica; nirana je zna~ajna dogradwa, i to prikqu~ewe preostalih – nedostaju veliki kolektori, tuneli i crpne stanice; naseqa op{tine Barajevo i {irewe vodovoda daqe na jug, – nedostaju objekti za prebacivawe otpadne vode iz sav- ukqu~ewem u sistem obodnih sela u op{tinama Obrenovac i skog sliva u dunavski sliv, kao i kolektor – interceptor Lazarevac. Tako|e je predvi|eno povezivawe sa vodovodnim radi odvo|ewa svih gradskih voda na tretman. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 991

Kanalisawe atmosferskih voda ne vode. Na nekim od vodotoka nakon regulacije predvi|e- Nekada{wi potoci, kao {to su, primera radi, Mokro- ne su retenzije u uzvodnim delovima sliva radi zadràva- lu{ki, Kumodra{ki, Bawi~ki, Bulbulderski i ûburski, wa poplavnog talasa (Mirijevski, Mokrolu{ki, Jelezo- prekriveni su {irokim saobra}ajnicama, kao {to su auto- va~ki, @arkova~ki potok, Kumodra{ki potok, kao i na put prema Ni{u, Bulevar JA, Cviji}eva ulica i Ju`ni bu- @elezni~koj reci). levar, ~ime je promewen prirodni reìm oticawa atmos- Za{tita izvori{ta „Maki{" predvi|ena je izgrad- ferskih voda. Kanalisawe atmosferskih voda nepotpuno wom ki{nog kolektora „Padinski kanal", kolektora je realizovano jer izgradwu saobra}ajnica nije pratila re- „@eleznik-Sava" i „Obodni kanal" uz novi put Beograd alizacija potrebnih objekata za ki{ne vode. -Obrenovac. Atmosferske povr{inske vode koje nisu predvi|ene da Rastere}ewe Save od ulivawa otpadnih voda iz grad- se evakui{u podzemnim kanalizacionim sistemom (pozna- ske kanalizacije sa podru~ja Mokrolu{kog sliva, sliva te kao unutra{we vode) nekontrolisano se kre}u ulicama Top~iderske reke i sa poteza Srem~ica -@eleznik – i stvaraju plavne zone u najniìm delovima grada. @arkovo – Sewak planira se izgradwom kanalizacionih objekata, odnosno tunela „Hitna pomo} – \ure \a- 6.2.2.1. Ciqevi kovi}a", kao jedna od mogu}ih varijanti. Podru~je niske Osnovno strate{ko opredeqewe je stvarawe takvog ka- savske zone prebacuje se u dunavski sliv preko izgra|e- nalizacionog sistema koji }e obezbediti kontinuitet ne crpne stanice „@elezni~ka stanica" potezom do tu- funkcionisawa sistema u duèm periodu. Daqi razvoj be- nela „Balkanska – \ure \akovi}a". Otpadne vode zemun- ogradske kanalizacije treba da ide u pravcu prilago|ava- sko-novobeogradskog dela centralnog sistema dovode se wa postoje}e razvojne koncepcije realnim materijalnim do crpne stanice „U{}e" na kojoj je neophodno izvr{i- mogu}nostima grada i, saglasno tome, ka zavr{etku zapo~e- ti rekonstrukciju i pro{irewe. Prikupqene vode pre- tih a nezavr{enih objekata. bacile bi se na desnu obalu Save i daqe ka budu}em in- U ciqu primene savremenog koncepta re{ewa kanali- terceptoru kojim bi se vode odvele na postrojewe za pre- zacije planirati re{ewa po slivnim povr{inama, a time ~i{}avawe. i tretman voda pre ispu{tawa u prijemnike. Nastaviti Bole~ki podsistem predvi|eni razvoj kanalizacije u okviru autonomnih odvojenih sistema koji treba da predstavqa zaokruènu tehni~- Ovaj sistem zahvata preko 10.000 ha teritorije grada. ku celinu, koja se zavr{ava postrojewem za pre~i{}avawe Pokriva prostor naseqa Kalu|erica, Vin~a, Le{tane i otpadnih voda. Zbog toga je potrebno izmestiti glavne iz- bole~ku dolinu, zatim Beli potok, Zuce i Vr~in. To je u pr- live otpadnih voda van grada i otpadne vode savskog sliva voj fazi poseban kanalizacioni sistem sa postrojewem za prebaciti u dunavski sliv. Sprovesti za{titu izvori{ne pre~i{}avawe „Vin~a”, koje bi se izgradilo na obali Bo- zone „Maki{” od atmosferskih i spoqnih voda i program le~ice. U kona~noj fazi preispita}e se mogu}nost da se razvoja mreè i objekata ostru`ni~kog kanalizacionog sloèniji deo tretmana otpadnih voda i tretmana muqa sistema. obavi na drugom postrojewu. Kanalizacija je po separaci- Po pitawu utvr|ivawa bilansa otpadnih voda, usposta- onom sistemu. Ki{ne vode odvode se u Dunav i vodotoke. viti kontinualna merewa hidrolo{kih i hidrauli~kih ka- Upotrebqene vode dovode se do sabirnog kolektora koji rakteristika kanalizacionog sistema, kao i merewa kva- je planiran dolinom Zavojni~ke reke i Bole~ice, pa pre- liteta vode istovremeno na crpnim stanicama i ispusti- ko crpne stanice „Vin~a” idu na postrojewe za pre~i- ma, bilansirawe koli~ina i zaga|ewa, kao i matemati~ko {}avawe. modelirawe kanalizacionog sistema. Batajni~ki sistem 6.2.2.2. Koncepcija razvoja Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada. Ob- Planirano je da se kanalizacija grada razvija u okviru uhvata teritoriju severozapadno od naseqa „Galenika" sa pet velikih sistema od kojih bi svaki imao po jedno po- naseqima: Dobanovci, Ugrinovci, Batajnica, Zemun poqe, strojewe za mehani~ko, biolo{ko i u kona~noj fazi pre~i- radna zona Sur~in – Dobanovci, industrijska zona Gorwi {}avawe otpadnih voda sa tercijalnim pre~i{}avawem, Zemun i Sur~in. Otpadne vode ovih naseqa se sistemom ko- kako to propisuju standardi i na~ela direktiva Evropske lektora i crpnih stanica dovode na KCS „Batajnica" i unije u oblasti politike voda, u ~ijem kompleksu su i is- „Zemun poqe áá" i odatle na zajedni~ko postrojewe za pre- tovari{ta autocisterni. Predvi|eni su slede}i kanaliza- ~i{}avawe „Batajnica” na desnoj obali Dunava. Kanaliza- cioni sistemi: cija je po separacionom sistemu. Ki{ne vode odvode se u Dunav i melioracione kanale. Ispu{tawe ki{nih voda Centralni kanalizacioni sistem koje gravitiraju ka izvori{tu na levoj obali Save neophodno Centralni kanalizacioni sistem obuhvata znatnu teri- je predvideti sa pre~i{}avawem zbog za{tite izvori{ta i toriju starog Beograda izme|u Dunava i Save, do vododel- kanala Galovice. Neophodno je sanirati kanal Galovicu nice Kumodra`, Mali Mokri Lug i levu obalu Save, Novi koji danas predstavqa kolektor najgorih otpadnih voda sa Beograd i Zemun sve do industrijske zone. Kqu~ni objekat teritorije Sur~ina, aerodroma i dr. je interceptor – skupqa~ koji prihvata vode leve i desne obale Save i desne obale Dunava i odvodi ih u postrojewe Ostru`ni~ki sistem za pre~i{}avawe. Ki{ne vode ispu{taju se u Savu i Dunav, Ovaj sistem zahvata oko 6.500 ha teritorije grada. Po- odnosno u gradske vodotoke pripadaju}eg sliva. Ovaj si- kriva teritoriju ju`no od @eleznika sa naseqima Ostru- stem zahvata preko 31.000 ha teritorije grada. Centralni `nica, deo Srem~ice, Mo{tanice, Umke, sa postrojewem kanalizacioni sistem je sa me{ovitim sistemom kanaliza pre~i{}avawe otpadnih voda „Osturu`nica". Lokacija sawa, delom op{tim (staro jezgro grada) i delom separaci- se nalazi uzvodno od izvori{ta u Maki{u te je potrebno onim (Novi Beograd, Zemun i sva novija naseqa u {umadij- pre~i{}avawe otpadnih voda. Kanalizacija je po separaci- skom delu Beograda). onom sistemu. Ki{ne vode ispu{taju se u Savu i druge vo- Na delu gde je sistem kanalisawa zasnovan po op{tem dotoke. principu kanalisawa predvi|a se nastavqawe razdvajawa ki{nih od otpadnih voda sistemom prelivnih gra|evina. U Banatski sistem nekim delovima grada, kao npr. Dor}ol i staro jezgro Ze- Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada. Po- muna, predvi|eno je da postoje}a mreà kanala bude isko- kriva teritoriju sa naseqima na levoj obali Dunava, u de- ri{}ena za ki{ne vode, a da se gradi nova mreà za otpad- lu Banata, Padinska skela, Bor~a, Ov~a, industrijska zona Broj 27 – 992 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

„Pan~eva~ki rit” Krwa~a i Kote`. Kanalizacija je po se- 6.2.3.1. Ciqevi paracionom sistemu. Ki{ne vode se odvode na dva na~ina: U oblasti ure|ivawa slivova, regulacije vodotoka i me- sistemom kanala u lokalne melioracione kanale i ki{nom lioracionih kanalskih mreà prioritet }e imati rekon- kanalizacijom do crpne stanice „Reva", odakle voda se po- strukcija i dogradwa postoje}ih sistema, prilago|avawe tiskuje u Dunav. Otpadne vode se sistemom kanala – kolek- nameni i izgradwa najracionalnijih tipova sistema. tora i crpnih stanica dovode do postrojewa za pre~i{}a- Odbrana od poplava na malim vodotocima bi}e ostvarivawe „Krwa~a", odakle se pre~i{}ene potiskuju u Dunav. vana u okviru integralnih sistema aktivne odbrane preko Ovaj sistem je delimi~no realizovan. retenzija i akumulacija ublaàvawem talasa velikih voda Zbog niskih kota terena na prostoru leve obale Dunava, i pasivne odbrane izgradwom linijskih za{titnih siste- koji je izloèn visokom nivou podzemnih voda, neophodno ma. Na velikim vodotocima Savi, Dunavu i Tami{u odbra- je preduzeti hidrotehni~ke mere neravnomernog nasipawa na od poplava vr{i}e se rekonstrukcijom i izgradwom li- terena (minimalna kota 72,5-76 mnm), izgradwe drena- nijskih za{titnih sistema. Sprove{}e se mere za{tite i `nih hidrotehni~kih zavesa, ure|ivawa bare „Reva" i re- unaprediti kvalitet voda do nivoa propisanih klasa (áá A konstrukcije melioracionog sistema za prijem atmosfer- i áá B) kvaliteta povr{inskih voda i za{tita kvaliteta skih voda. Neophodno je redovno odràvawe funkcional- podzemnih voda. Prioritet u kori{}ewu voda ima racio- nosti kanalske mreè sa ostvarivawem kontakta sa vodo- nalizacija potro{we i vi{estruko kori{}ewe voda u teh- nosnim slojem do realizacije kona~nog re{ewa nasipa- nolo{kim procesima. Primeni}e se antierozivni radovi wem. na slivnim podru~jima u ciqu za{tite zemqi{ta i vodoprivrednih objekata, izvr{i}e se sanirawe i dovo|ewe u 6.2.3. Ure|ivawe vodotoka funcionalno stawe i revitalizova}e se objekti koji slu- Podru~je obuhva}eno Generalnim planom ~ine re~ni è za za{titu od erozija i bujica. tokovi Save i Dunava sa priobaqem ukupne povr{ine oko 10.000 ha, od ~ega je 6.800 ha priobaqa i oko 3.200 ha akva- 6.2.3.2. Koncepcija razvoja torija. Sava proti~e u duìni od oko 24 km i na teritori- Razvoj i izgradwa za{titnog sistema formira se u ciji grada prima vode iz osam pritoka sa jako razgranatom qu rekonstrukcije i dogradwe objekata za odbranu od po- hidrografskom mreòm, ukupne duìne oko 160 km. Dunav plava, priobaqa Save, Dunava i Tami{a od uticaja HE proti~e u duìni od oko 50 i na tom delu toka prima km „\erdap" u uslovima rada preko kote 69,50 mnm na delovi- vode iz osam pritoka, sa ukupnom hidrografskom mreòm ma priobaqa gde nije postignut odgovaraju}i stepen za- od oko 115 km. Reka Tami{ je grani~ni vodotok u duìni {tite. Uspostavqeni kriterijumi za dimenzionisawe od- od 2,5 km. brambenih objekata na podru~ju Beograda funkcionalni su Posebno su karakteristi~ne desna obala Save i Dunava pri pojavama velikih voda verovatno}e pojave jednom u sto ({umadijski deo), {to obuhvata nadmorske visine od 69 do godina (1%), s tim {to dodatna visina obezbe|uje za{titu 300 , jer kroz ovaj deo teritorije proti~e vi{e buji~- mnm i za povratni period od 500 do 1.000 godina (0,2 – 0,1%). nih tokova, razli~itih veli~ina i zna~aja. Oni predsta- Merodavni ra~unski nivo na u{}u je kota 76 . Nadvi- vqaju prirodne recipijente povr{inskih voda Beograda: mnm {ewe iznad merodavnog nivoa velike vode za odbrambene @elezni~ka reka, Top~iderska reka, Mirijevski potok, nasipe pored Dunava iznosi 1,50 – 1,70 , a za nasipe po- Manastirski potok, Kumodra{ki potok, reka Bole~ica i m red Save i Tami{a 1,20 – 1,50 . Za kejske zidove za{tit- dr. Na uèm podru~ju grada ki{ne vode se odvode sistemom m na visina kre}e se od 0,50 do 1,20 . kolektora, ~iji glavni pravci skoro potpuno odgovaraju m topografskim slivovima nekada{wih potoka. Tako i ko- U narednom planskom periodu zadrà}e se postoje}i lektori nose imena ovih potoka: mokrolu{ki, kumodra- kriterijumi za objekte sistema za{tite od velikih voda {ki, dubokopoto~ki, ~uburski i bulbulderski. Save, Dunava i Tami{a. Regulacione linije, definisane Na podru~ju GP, od oko 115 obala, izgra|eno je za malu vodu, zadràvaju se (uz eventualne minimalne ko- km rekcije), imaju}i u vidu da su formirane prate}i prirod- oko 29 km obaloutvrda i kejova sa teì{tem na uè gradsko podru~je. Na levoj obali Save, Dunava i Tami{a ne obale, izgra|ene objekte i plovni put, {to ne iskqu~u- recipijenti su mreà melioracionih kanala ~ije se vo- je primenu razli~itih varijanti urbanisti~kih re{ewa u de preko crpnih stanica prepumpavaju u Savu i Dunav. priobaqu. Glavni tokovi su: Galovica, Petrac, Vizeq, Kalovita i Prva regulaciona linija za malu vodu kojoj odgovara tra- Sibnica. jawe 290 dana godi{we u vremenskom pogledu odre|uje nive- Od regulacionih radova na malim vodotocima izvedena letu spoqne ivice krune noìce obaloutvrde na koti 70,50 su ure|ewa korita u slivu Top~iderske reke sa pritokama mnm. Druga, regulaciona linija usvojena je kao nivo kome (Kaqavi, Rakovi~ki, Kijevski, Pariguz, Bela reka, Bawi~- odgovara vodostaj trajawa 20 dana i odre|uje visinu prve ban- ki potok) Bole~ke, Ostru`ni~ke, @elezni~ke reke sa pri- kine obaloutvrde na koti 73,50 mnm. Tre}a regulaciona li- tokama (Kru{ik i Manastirine) i Mirijevskog potoka, u nija, linija za veliku vodu odbrane od poplava, prilago|ava se uslovima na odre|enom potezu, uz ostvarivawe kontinui- duìni od oko 55 km, sa malim akumulacijama na potoku Pariguz i Beloj reci. teta i funkcionalnosti prilikom odbrane od poplava. U vi- Preko 40% teritorije Beograda (novobeogradsko-ze- sinskom smislu kre}e se od 76,50 do 77,50 mnm. munska i beogradska kaseta) nalazi se u niìm delovima Kod ure|ivawa malih vodotoka predlaè se tako|e zadr- priobaqa Save i Dunava do kote 77 mnm i potencijalno je àvawe postoje}ih kriterijuma za dimenzionisawe profi- izloèno mogu}nosti plavqewa od katastrofalno velikih la za prihvatawe velikih voda zavisno od podru~ja koje se voda Save i Dunava. Grad Beograd nije u potpunosti za{ti- {titi. Povratni period je naj~e{}e sto godina za urbani }en od poplava. Stari nasipi, koji nisu rekonstruisani, i industrijski deo ili mawe (verovatno}e 2% ili 5%) za prema planiranom stepenu za{tite mogli bi kod velikih ostala podru~ja. voda propustiti ili biti preliveni i dovesti do kata- Za{tita, o~uvawe i unapre|ewe kori{}ewa vode iskqu- strofe grada velikih razmera. Niì delovi Zemuna, Novog ~ivo }e se planirati po prirodnim celinama, tj. po sliv- Beograda, Starog grada i Maki{a na{li bi se nekoliko nim povr{inama ili delovima sliva, uvaàvaju}i prirodu metara pod vodom, kao i ceo Pan~eva~ki rit. Jo{ nije kom- i wene tokove. Kao jedan od prioriteta urbane politike je pletno re{eno pitawe eliminacije negativnih uticaja o~uvawe prirodnih dolina malih vodotoka, odnosno wiho- uspora na priobaqe (potopqene su i ne mogu se koristiti va revitalizacija. U tom smislu treba teìti ka natural- niì plato obale du` Zemunskog keja i delimi~no na de- nom ure|ivawu korita vodotoka, uz potrebne biotehni~ke snoj obali Save, nisu izgra|eni sistemi za za{titu od pod- mere na slivnom podru~ju i formirawe malih retenzionih zemnih voda itd.). i vi{enamenskih akumulacionih prostora. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 993

6.2.4. O~uvawe i unapre|ewe kori{}ewa voda ru~ju karakteristi~na je prva izdan formirana u aluvijal- Vode Save i Dunava donose Beogradu zaga|ewe iz uzvodnim sedimentima du` tokova Save i Dunava dubine 30-40 no lociranih naseqa i industrija, a na teritoriji grada m, re|e i dubqe. Eksploatacioni objekti (cevasti a poseb- dodatno se optere}uju tehnolo{kim i sanitarnim upotre- no reni bunari) koji zahvataju vodu iz ove izdani ~ine oko- bqenim vodama, kao i atmosferskim vodama. Otpadne vode snicu vodosnabdevawa Beograda. grada izlivaju se u prirodne recipijente, naj~e{}e bez U okviru dubqih vodonosnih horizonata koji su tako|e prethodnog tretmana. U vodama Save i Dunava naj~e{}e od- konstatovani na ovom podru~ju i kaptirani mnogobrojni stupawe kvaliteta od propisanih vrednosti je u suspendo- vodozahvatni objekti do dubina i preko 150 m, mogu se vanim materijama i sadràju organskih zaga|ewa, kao po- obezbediti znatne koli~ine kvalitetnih voda. U zavisno- sledica intenzivnih erozionih procesa u slivu i velike sti od lokacije, broja i dubine vodonosnih horizonata ko- koli~ine otpadnih voda bogatih organskim materijama. ji se kaptiraju, kao i tehni~kih karakteristika vodono- Kvalitet vode u Top~iderskoj, @elezni~koj i Bole~koj snih objekata, mogu}e je zahvatiti izme|u 6-12 l/sec. Kvali- reci veoma je lo{ zbog otpadnih voda koje se u wih izli- tet voda koji se zahvataju na ovom podru~ju relativno je do- vaju. Kanal Galovica, u jugoisto~nom Sremu, koji prola- bar, pri ~emu je u zoni aluvijalnih sedimenata, pre svega u zi kroz uù zonu za{tite beogradskog izvori{ta, ve} du- zoni visokourbanih celina Novog Beograda i Zemuna, kon- è vreme optere}en je velikim mikrobiolo{kim i or- statovano naru{avawe kvaliteta vode. ganskim zaga|ewima. Kanali u Pan~eva~kom ritu (Kalo- Teren na levoj obali Dunava i teritorija severno od vita, Sibnica i Vizeq) pod direktnim su uticajem otpad- we, sve do granice GP, predstavqa aluvijalnu zaravan Du- nih voda PKB, a pove}ano je i izlivawe sanitarnih upo- nava i Tami{a. Na wemu dominiraju naseqa Ov~a, Bor~a i trebqenih voda. Krwa~a, kao i brojni poqoprivredni i industriski centri. Na ovom delu terena karakteristi~na je „prva" izdan Voda rekreativnog i izvori{nog kompleksa Ade Ci- formirana u okviru {qunkovitih – peskovitih sedimenta ganlije ne pokazuje odstupawa od dozvoqenih vrednosti za do dubine 25-45 . Izdan je bogata vodom i objekti koji je hemijska i mikrobiolo{ka zaga|ewa. Karakteristike pod- m zhvataju u proseku daju, u zavisnosti od lokacije i tipa vo- zemnih voda aluvijalnih naslaga Save uslovqene su kvali- dozahvata, 8-12 po objektu. tetom povr{inske vode, s obzirom na direktnu hidrauli~- l/sec Izme|u 40 i 120 dubine nalazi se nekoliko vodono- ku vezu re~nog korita sa priobaqem. Zbog preklapawa zona m snih horizonata razli~ite debqine iz kojih se mogu dobi- za{tite bunara sa uìm priobalnim pojasom i ranije iz- ti, u zavisnosti od lokacije i broja zahva}enih vodonosnih gra|enim saobra}ajnicama, velike razu|enosti izvori{ta horizonata kao i tipa vodozahvata, koli~ine vode od 5 i 8 i kolizije sa gradskim tkivom, pove}an je rizik od zaga|e- po objektu. wa podzemqa, uz ~iwenicu da se ne po{tuju mere za{tite l/sec U okviru „prve izdani" vode koje se zahvataju na ovom koje se zahtevaju za ovakva podru~ja. Mere koje stoje na prostoru po pravilu su lo{eg kvaliteta, {to je uslovqeno raspolagawu za upravqawe kvantitativnim i kvalita- pre svega postojawem brojnih zaga|iva~a na ovom podru~ju. tivnim bilansom urbanih voda, radi za{tite i unapre|e- Ove vode se tretmanom mogu dovesti na nivo kvaliteta kowa kori{}ewa voda na teritoriji Beograda, u budu}no- ji omogu}ava wihovo kori{}ewe za vodosnabdevawe, a ta- sti su kako strukturne (sanacione i razvojne), tako i or- ko|e, sa minimalnim tretmanom ili ~ak i bez wega, mogu ganizacione. koristiti kao tehni~ka voda u industriji ili za navodwa- Glavna strategija o~uvawa i unapre|ewa kori{}ewa vo- vawe prostranih poqoprivrednih povr{ina. da planiranog re{ewa: Za razliku od voda iz ove izdani, vode koje se zahvataju – Za{tita od zaga|ewa sprovodi se kao koncept koji iz dubqih vodonosnih horizonata dobrog su kvaliteta i podjednako po{tuje i zahteve o~uvawa recipijenta, povr- zbog geolo{kih uslova prakti~no nisu u opasnosti od za- {inskih i svih podzemnih voda i zahteve kontrole efluen- ga|ewa, {to zna~i da se, uz odgovaraju}i standardni tret- ta. Prva mera bila bi ~i{}ewe i za{tita terena od di- man, mogu koristiti za vodosnabdevawe. vqeg deponovawa otpada, ~i{}ewe i ure|ivawe prirodnih Prostor ju`no od Dunava i Save u hidrogeolo{kom vodotoka i otvorene kanalske mreè, izgradwa kanaliza- smislu dosta je kompleksan, kao i neravnomerno ispitan. cione mreè prvenstveno na prostorima gde usled visokog Samo gradsko jezgro uglavnom je gusto izgra|eno i nase- nivoa podzemne vode dolazi do me{awa sadràja septi~kih qeno, {to predstavqa glavni ograni~avaju}i faktor koji jama sa podzemnom vodom, zatim izgradwa ostale kanaliza- u ovom delu terena prakti~no onemogu}ava zahvatawe voda cione mreè sa postrojewima za pre~i{}avawe i ure|aji- za razli~ite potrebe. Hidrogeolo{ke karakteristike u ma za lokalno pre~i{}avawe otpadnih voda. ovom delu terena omogu}avaju zahvatawe znatnih koli~ina – Upravqawe vodama treba da se sprovodi po prirod- voda, {to je prakti~no u~iweno sa vi{e bunara koji zahva- nim slivnim celinama – vodnim podru~jima. taju vodu iz izdani formirane u okviru kre~wa~kih sedi- – Treba uspostaviti kontrolu nad uravnoteènim vod- menata za potrebe BIP – pivare „Mostar" i BIP „Skadar- nim bilansom u okviru koga bi se integralno upravqalo lija”, gde se zahva}ena voda fla{ira, {to dovoqno govori kori{}ewem i za{titom vodnih resursa, zasnovano na kon- o wenom kvalitetu. Kapaciteti ovih bunara iznose od dva ceptu odrìvog razvoja. do vi{e od 10 l/sec vode za pi}e. – Racionalno kori{}ewe voda treba da se defini{e Ju`no od Dunava i Save, na prostoru gde dominiraju kao zadovoqavawe minimalnih propisanih i higijenski- naseqa Vin~a, Kalu|erica, podavalska naseqa Srem~ica, sanitarno prihvatqivih zahteva korisnika vode po pitawu Umka i dr., na pojedinim delovima terena iz dubqih izda- koli~ina i kvaliteta, uz smawewe gubitaka. ni mogu se zahvatiti znatnije koli~ine vode, koja bi se mo- – U~e{}e javnosti podizawem javne svesti o potrebi gla koristiti za vodosnabdevawe ovog podru~ja, kao i u teh- {tedwe vode i wene za{tite od zaga|ewa; nolo{ke svrhe, odnosno za zalivawe poqoprivrednih povr- – Za{tita od voda, povr{inskih i podzemnih, treba da {ina. se unapredi uspostavqawem kriterijuma za{tite putem zo- U podru~ju @eleznika sa podru~jem ûkarice i Kijeva, nirawa potencijalno ugroènih podru~ja i regulisawa Kumodra{ki potok, zona Vi{wice i Le{tana utvr|eno je uslova i na~ina wihovog kori{}ewa. postojawe kre~waka. Na navedenim lokacijama ovi sedi- menti nabu{eni su na dubini od 100 m, a izrada bunara 6.2.5. Dopunsko vodosnabdevawe omogu}ila bi zahvatawe od tri do 10 l/sec vode. Podru~je zapadno od Save i Dunava karakteri{e pro- Du` Autoputa Beograd – Ni{, u dolini Zavojni~ke reke, stor lesnog platoa, kao i aluvijalne tvorevine gde domi- nizvodno od naplatne rampe, utvr|eno je postojawe pesko- niraju naseqa Novi Beograd, Zemun, Beànija, Sur~in i vitih sedimenata. Oni se nalaze na dubini ve}oj od 100 m. Batajnica. Sa aspekta zahvata podzemnih voda na ovom pod- Iz ove izdani mogu se izgraditi pojedina~ni vodozahvati Broj 27 – 994 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. kapaciteta od oko 3-5 l/sec. Kvalitet vode omogu}ava kori- prvom redu lignita, sinhronizovan razvoj centralizovanih {}ewe ove vode kako za vodosnabdevawe, tako i za tehnolo- sistema snabdevawa elektri~nom i toplotnom energijom i {ke svrhe. prirodnim gasom (popularno re~eno sklad „elektrifika- Prostor na desnoj obali Dunava, i to od u{}a Save do cije, toplifikacije i gasifikacije" grada), podizawe Ade Huje i aluvijalne naslage podru~ja Velikog sela, spe- efikasnosti kori{}ewa energije, weno racionalno kori- cifi~ne su ne po hidrogeolo{kim uslovima ve} po name- {}ewe, uz uvaàvawe ekolo{kih ograni~ewa koja name}e ni prostora koji ~ini industrisku zonu grada. Na ovom za{tita ìvotne sredine u gradu. podru~ju, u okviru aluvijalnih sedimenata, formirana je Imaju}i u vidu da Beograd raspolaè povoqnim uslovi- izdan bogata vodom, koja se za potrebe pojedinih industri- ma za intenzivnije kori{}ewe novih i obnovqivih vidova skih objekata zahvata eksploatacionim objektima. Takvi energije, posebno biomase i geotermalne energije, u nared- objekti daju izme|u pet i 10 l/sec u zavisnosti od lokacije nom periodu treba posvetiti ve}u pa`wu tim izvorima. i tehni~kih karakteristika. Aluvijalne naslage u zoni Ve- Polaze}i od toga da su svi potro{a~i u Beogradu pove- likog sela prostiru se do dubine od 20 m i pogodne su za zani za elektrodistributivni sistem i da pretvarawe zahvatawe podzemne vode koja bi se koristila kao tehni~- elektri~ne energije u toplotnu nije u principu energetski ka voda. Pretpostavqena izda{nost vodozahvata obezbe|i- opravdano, treba teìti da se wena potro{wa u toplotne vala bi 5-10 l/sec. svrhe zadrì u racionalnim granicama (u skladu sa mogu}- nostima i zahtevima energetskih sistema), dok bi osnovni 6.2.6. Pojava mineralnih, termalnih deo toplotnih potreba trebalo da prihvate druga dva siste- i termomineralnih voda ma – toplifikacioni i gasifikacioni. Pri tom se mora Posebnu pa`wu, pored problema vodosnabdevawa, na te- voditi ra~una u prvom redu o usagla{enosti razvoja topli- ritoriji grada Beograda treba obratiti i na rezultate vi- fikacije i gasifikacije {iroke potro{we. Pri uskla|i- {egodi{wih geotermalnih istraìvawa koja se izvode za vawu razvoja ova dva sistema za snabdevawe potro{a~a procenu geotermalne potencijalnosti terena uèg i {i- energijom za grejawe gra|ana i pripremu sanitarne tople reg podru~ja Beograda. Ono {to treba ista}i je to da su mi- vode mora se voditi ra~una o tehnolo{koj opravdanosti i neralne i termalne vode na ovom podru~ju jo{ nedovoqno potro{a~ima ponuditi najekonomi~nije re{ewe. Kao kraj- istraène. Na terenima koje obuhvata op{tina Zemun utvr- wi ciq, mogu}e je napu{tawe ~vrstih granica i me|usobno |eno je postojawe termalnih voda, u op{tini Stari grad proìmawe ova dva sistema. pojavquju se podzemne termalne vode, u op{tini Palilula postoji izvor mineralne vode u Vi{wi~koj bawi, u Ov~i 6.3.1. Elektroenergetika termomineralne vode slobodno oti~u i ne postoji organi- Na podru~ju Generalnog plana (u daqem tekstu: GP) po- zovano kori{}ewe, ve} ih koristi samo lokalno stanovni- tro{a~i se snabdevaju elektri~nom energijom preko pre- {tvo, u op{tini Vo`dovac pojava tople vode registrovana nosne mreè 400 i 220 kV, i to iz jedne TS 400/220 kV „Be- je u nasequ „B. Jerkovi}", voda slobodno oti~e i nije orga- ograd 8", tri TS 220/100 kV „Beograd 3", „Beograd 5" i „Be- nizovano kori{}ewe, u op{tini Grocka termomineralna ograd 17", preko mreè za raspodelu elektri~ne energije voda konstatovana je u Bole~u, Ritopeku, Le{tanima, Vin- 110 kV iz „TS Kolubara" i TS 400/110 kV „Pan~evo 2". ~i, Vr~inu, u dolini Zavojni~ke reke pored Autoputa Beo- Geografija konzumnog podru~ja je takva da teritoriju grad-Ni{, a u isto~nom podno`ju Avale registrovane su GP moèmo posmatrati kao tri konzumna podru~ja koja su pojave termalnih voda. povezana vodovima 110 i 35 kV, i to: sremsko (leva obala Save, desna obala Dunava do u{}a), banatsko (leva obala 6.3. Energetika Dunava) i {umadijsko (desna obala Save i desna obala Du- Na podru~ju grada nalaze se instalisane termoelektra- nava od u{}a). ne elektri~ne snage preko 3200 MWe, {to predstavqa vi- {e od 1/3 elektroenergetskih kapaciteta zemqe sa oko 50 Sremsko podru~je % ukupne proizvodwe elektri~ne energije. Kada se tome Potro{a~i u ovom delu grada snabdevaju se elektri~- dodaju kapaciteti za proizvodwu toplotne energije (preko nom energijom iz TS 220/110 kV „Beograd 5" instalisane 2400 samo u sistemu JKP „Beogradskih elektrana") MWt snage 900 MVA, koja je sa ~etiri dalekovoda povezana sa moè se re}i da se na podru~ju Beograda nalaze najzna~aj- TE „Obrenovac". Na ovom podru~ju izgra|ene su tri TS niji energetski kapaciteti u na{oj zemqi. 110/35 kV: „Beograd 5" (Sinst = 200 MVA), „Begrad 9" (Sinst Beograd danas tro{i najve}e koli~ine energije, oko 1/5 i „Toplana N. Beograd" ukupne potro{we energije u DZ Srbija u Crna Gora, ~emu = 126 MVA) (Sinst = 200 MVA), tri TS 110/10 kV: „Beograd 12" (Sinst = 63 MVA), „Beograd su doprineli raspoloìvi energetski potencijali, izgra- 27" i „Beograd 40" |eni proizvodni, prenosni i potro{a~ki kapaciteti na (Sinst = 80 MVA) (Sinst = 40 MVA). Transformatorske stanice 110/35 kV, napajaju {esna- teritoriji grada, kao i povezanost sa elektroenergetskim est TS 35/10 ~ije su lokacije u okviru GP, tri TS 35/10 i gasovodnim sistemom Srbije. Dominantan uticaj na kV, kV, koje su locirane van granice GP i tri TS 35/10 kV, ko- energetsku potro{wu Beograda imaju doma}instva i admi- je su na {umadijskom podru~ju. nistrativno- komercijalna potro{wa, a ne industrija, kao {to je to slu~aj sa ostalim glavnim gradovima evropskih Banatsko podru~je dràva. U Beogradu, i pored postojawa najve}eg centralizova- U ovom delu grada potro{a~i se snabdevaju elektri~- nog sistema snabdevawa toplotnom energijom u zemqi, po- nom energijom iz TS 400/110 kV „Pan~evo 2" (Sinst = 600 tro{wa elektri~ne energije, posebno u doma}instvima, u MVA) (548/1a), na koju je preko dva dalekovoda 110 kV pri- periodu devedesetih je intenzivno rasla, {to je bio rezul- kqu~ena TS 110/35 kV „Beograd 7" (Sinst = 12,6 MVA) tat sve ve}e primene elektri~ne energije za toplotne svr- (548/1a. he i wene neekonomske cene. Problem grejawa elektri~- Iz ove transformatorske stanice 110/35 kV napaja se nom energijom stambenog i ostalog prostora postao je je- sedam TS 35/10 kV, od kojih su tri na teritoriji, a ~etiri dan od najve}ih problema energetike Beograda, sa veoma te- van granice GP. {kim i dugoro~nim implikacijama na elektroenergetski [umadijsko podru~je sistem. Wegovo re{avawe mogu}e je samo daqim razvojem centralizovanog snabdevawa toplotnom energijom i in- Na ovom podru~ju izgra|ena je TS 400/220 kV „Beograd tenzivnijom gasifikacijom {iroke potro{we. 8" (Sinst = 800 MVA) i dve TS 220/110 kV: „Beograd 3" Strate{ki pravci razvoja energetike grada jesu ve}e (Sinst = 350 MVA) i „Beograd 17" (Sinst = 750 MVA). Tran- kori{}ewe raspoloìvih potencijala na podru~ju grada, u sformatorske stanice su 400 kV dalekovodima povezane sa 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 995

TS „Obrenovac" i HE „\erdap" i 220 kV dalekovodima sa prikqu~nim vodovima 400 kV i 110 kV i omogu}i prikqu- TE „Obrenovac" i HE „Bajina ba{ta". ~ewe novih TS 110/10 kV na {umadijskom delu konzuma. Potro{a~i na ovom delu grada snabdevaju se elek- Na mreì za raspodelu elektri~ne energije, ciq je da tri~nom energijom i preko 110 kV dalekovodom iz TE se u narednom periodu grade TS 110/10 kV „Centar", „Ze- „Kolubara". mun – Novi grad" i druge, kao i TS 35/10 kV, {to }e omogu- Na ovom podru~ju izgra|eno je: pet TS 110/35 kV: „Beo- }iti razvoj distributivne mreè. grad 1" (Sinst = 61,5 MVA), Beograd 2 (Sinst = 63 MVA), Razvoj distributivne mreè (izgradwa TS 10/0,4 kV i „Beograd 4" (Sinst = 249 MVA), „Beograd 6" (Sinst = 120 mreè 10 i 1 kV) ima za ciq da poboq{a snabdevawe elek- MVA) i „Beograd 11" (Sinst = 126 MVA), devet TS 110/10 tri~nom energijom postoje}ih i prihvati nove potro{a~e kV: „Beograd 1" (Sinst = 40 MVA), „Beograd 13" (Sinst = 63 na celom podru~ju GP (planske i neplanske). MVA), „Beograd 14" (Sinst = 80 MVA), „Beograd 15" (Sinst = 80 MVA), „Beograd 16" (Sinst = 63 MVA), „Beograd 19" 6.3.1.2. Koncepcija razvoja (Sinst = 80 MVA), „Beograd 28" (Sinst = 80 MVA), „Beograd Snabdevawe grada elektri~nom energijom i daqe }e se 33" (Sinst = 31,5 MVA) i „Beograd 38" (Sinst = 80 MVA,) vr{iti iz {ireg elektroenergetskog sistema Srbije, i to kao i TS 110/35/10 kV „Beograd 35" (Sinst = 63 MVA). Na iz TE „Obrenovac" i HE „\erdap", planirane TE „Kolu- ovom delu grada izgra|ene su dve TS 110/10 kV iz kojih se bare B" i drugih mawih elektrana. napajaju postrojewa tehni~kog instituta i vodovoda. U prethodnih dvadeset godina, na konzumu EDB vr{na Transformatorske stanice 110/35 napajaju 30 tran- kV snaga se pove}ala sa 891 MW na 1631 MW, {to odgovara sformatorskih stanica 35/10 kV ~ije su lokacije u grani- prose~noj stopi rasta od 3%, a potro{wa elektri~ne ener- cama GP i 2 transformatorske stanice 35/10 locirane kV gije je porasla sa 3858 GWh na 6552 GWh. van granica GP. Porast vr{ne snage prati}e pove}awe instalisane sna- Tri TS 35/10 napajaju se iz TS 110/35 koja je na kV kV ge i odgovaraju}a rekonstrukcija TS 220/110 kV „Beograd sremskom podru~ju, a jedna TS 35/10 napaja se iz TS kV 3" na 2 h 250 MVA, TS „Beograd 5" na 4 h 250 MVA i TS 110/35 ~ija je lokacija van granice GP. kV „Beograd 17" na 4 h 250 KVA (548/1a). Planirana je izgrad- U prethodnom desetogodi{wem periodu niske cene wa TS 400/110 „Beograd 20" sa razvodnim postrojewem elektri~ne energije (znatno niè od svetskih) uzrokova- kV 110 kV u kompleksu TS „Beograd 1" sa odgovaraju}im elek- le su razliku u paritetu energenata. Nedostatak nafte, troenergetskim vodovima 110 i 400 . Realizacijom TS neredovna isporuka gasa toplanama, zajedno sa poreme}e- kV „Beograd 20" omogu}i}e se izgradwa 110 kV mreè po utvr- nim paritetom cena, uzrokovali su da gra|ani masovno |enoj koncepciji i pove}ati sigurnost napajawa potro{a- po~nu da koriste elektri~nu energiju za zagrevawe pro- ~a elektri~nom energijom na kontinuirano izgra|enom storija, {to je dovelo do maksimalnog iskori{}ewa ka- podru~ju {umadijskog dela grada. paciteta elektroenergetske mreè na svim naponskim Da bi se obezbedio siguran rad TS 220/110 kV „Beograd nivoima. 17", potrebno je izgraditi jo{ jedan elektroenergetski vod Vi{egodi{we odlagawe realizacije TS 400/110 kV 220 kV od TS 440/220 kV „Beograd 8". „Beograd 20" i RP 110 kV u TS „Beograd 1" sa vodovima 110 Elektri~na mreà raspodele i distribucije elektri~- i 400 dovelo je do odstupawa od koncepcije napajawa TS kV ne energije i daqe }e se razvijati kao ~etvoronaponska 110/10 na strani visokog napona (na jednu petqu pri- kV (110-35-10-0,4 ) i tronaponska (110-10-0,4 ), s tim {to kqu~ene su tri TS 110/10 a predvi|eno je da se prikqu- kV kV kV, }e se tronaponska razvijati na uèm gradskom podru~ju i ~e dve TS 110/10 ), {to ima za posledicu smawivawe sna- kV na prostorima sa ve}om gustinom povr{inskog optere}e- ge u TS 110/10 i smawenu sigurnost snabdevawa elek- kV wa, a ~etvoronaponski na rubnom podru~ju grada, odnosno tri~nom energijom potro{a~a. van kontinualno izgra|enog podru~ja. Zbog nedostatka sredstava u proteklom desetogodi- {wem periodu kasni se sa realizacijom TS 110/10 kV Sremsko podru~je („Obili}" i dr.), {to je prouzrokovalo preoptere}ewe postoje}ih TS 35/10 a preko wih i TS 110/35 . U narednom periodu potrebno je da se pove}a instali- kV, kV sana snaga TS 110/10 „Beograd 40" ugradwom jo{ jednog Bespravna gradwa i nedovoqno ulagawe u TS 10/0,4 kV kV (zbog nedostatka sredstava) stvorili su probleme u snabde- transformatora od 40 MVA i izgradi elektroenergetski vawu elektri~nom energijom potro{a~a na najniìm navod 110 kV do izvori{ta 110 kV. U transformatorskim stanicama 35/10 izvr{i}e se ponskim nivoima. Izgradwa novih TS 10/0,4 kV je uspore- kV na jer je sve teè prona}i odgovaraju}u lokaciju zbog imo- zamena transformatora od 8 MVA transformatorima 12,5 vinsko-pravnih problema. KVA i izgradi}e se nove TS 35/10 kV na rubnom podru~ju. Bespravna gradwa na obodu kontinuirano izgra|enog Na ovom podru~ju planirana je izgradwa TS 110/10 kV podru~ja grada zauzela je slobodne prostore, {to je stvori- „Zemun – Novi grad", TS 110/10 kV „Blok 32" i TS 110/35/10 lo dodatne te{ko}e prilikom odre|ivawa trasa za nove da- kV „Sur~in" sa odgovaraju}im elektroenergetskim vodovi- lekovode i lokacija za transformatorske stanice. ma 110 kV.

6.3.1.1. Ciqevi Banatsko podru~je Osnovna strategija daqeg razvoja elektroenergetskog U narednom periodu (548/1a) pove}a}e se kapacitet po- sistema je da stvori optimalno re{ewe dovoqno sigurnog, stoje}ih TS 35/10 kV zamenom transformatora i izgradwa kvalitetnog i ekonomi~nog snabdevawa elektri~nom ener- novih TS 35/10 kV. gijom potro{a~a na podru~ju grada, ali uz racionalnu upotrebu elektri~ne energije i snage od strane potro{a~a. [umadijsko podru~je Ciq je da se omogu}i neometan razvoj bilo kog potro- Zavr{etkom gradwe i pu{tawem u pogon TS 110/10 kV {a~a na teritoriji grada u pogledu koli~ine elektir~ne „Obili}", ~ija je realizacija u toku, znatno }e se popravi- energije i snage. ti energetska situacija na ovom delu grada, jer }e se raste- Izgradwa elektroenergetskih objekata treba da prati retiti preoptere}ene TS 35/10 kV, a preko wih TS 110/35 izgradwu stambenih i drugih objekata, {to podrazumeva kV „Beograd 1" i „Beograd 4". Potrebno je ugraditi drugi blagovremenu izgradwu elektroenergetskih kapaciteta, transformator u TS 110/10 „Beograd 33" od 31,5 MVA, za- uva`avaju}i usvojenu koncepciju mre`e za raspodelu i di- tim pove}ati kapacitet postoje}ih TS 35/10 kV zamenom stribuciju elektri~ne energije. transformatora i izgraditi nove TS 35/10 kV. Glavni ciq je da se na najvi{em naponskom nivou po- U narednom planskom periodu predvi|ena je izgradwa boq{a energetska situacija izgradwom TS 400/110 kV sa TS 110/10 kV „Centar", „Autokomanda", „@eleznik", „M. Broj 27 – 996 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

M. Lug", „Padina" i „Savski amfiteatar" sa odgovaraju- Planira se uvo|ewe sistema daqinskog upravqawa po }im elektroenergetskim vodovima 110 kV. velikim toplotnim izvorima, mreàma i podstanicama, za- Potrebno je: tim {tedwa toplotne energije uvo|ewem mera~a toplote i – politikom cena energenata uspostaviti paritet i poboq{awem toplotne izolacije postoje}ih objekata, kao stvoriti uslove za {to racionalniju potro{wu elektri~- i uvo|ewem merewa isporu~ene energije preko mera~a pro- ne energije, toka. U ciqu {tedwe energije neophodno je poboq{ati – tarifnom politikom smawiti neravnomernost potro- termi~ku izolaciju stambenih objekata i vazdu{nu propu- {we elektri~ne energije, to jest uticati na poravnawe di- snost stolarije. Merama {tedwe i poboq{awem izolacije jagrama optere}ewa i i vazdu{ne nepropustqivosti mogu}a je u{teda i do 30% – integrisati na{ elektroenergetski sistem sa evrop- postoje}e energije za grejawe, koja se tako osloba|a za no- skim izgradwom odgovaraju}e interkonektivne mreè najve potro{a~e i isporuke toplotne energije. vi{eg napona. Analizom odnosa izme|u instalisane snage potro{a~a i toplotnih izvora uo~ava se da je taj odnos pribli`no jednak. Iz svetskih iskustava mogu}e je da taj faktor jedno- Tabela 78: vremenosti ide i do 0,6, {to ukazuje na mogu}nost da se u Prognozirane vrednosti vr{ne snage i elektri~ne sistemu JKP „Beogradske elektrane" u optimalnim okol- energije za period 2001–2021. na konzumu EDB nostima nalaze znatne rezerve i do 40%, tj. skoro 1.000 MW koje omogu}uju prikqu~ewe novih 100.000 stanova, ma- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– da ne podjednako u svim grejnim podru~jima. Me|utim, naj- Godina 2000. 2006. 2011. 2016. 2021. ve}e rezerve su na najve}im i najinteresantnijim podru~ji- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ma za budu}i razvoj – u Novom Beogradu i u centralnoj zoni Vr{na snaga Beograda. Pv (MW) 1.631 1.880 2.038 2.196 2.353 Dovo|ewem cena grejawa na ekonomski nivo, moderni- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zacijom predajnih stanica, merewem utro{ene toplote, po- Elektri~na boq{awem izolacije objekata i kvaliteta spoqnih zidova energija i prozora, boqim prijemom objekata i drugim aktivnostima mogu}e je smawiti potro{wu toplotne energije u posto- E(MWh) 6.552.000 7.667.955 8.337.380 9.006.805 9.676.230 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– je}im objektima i do 30%, {to predstavqa dodatni stimulans za aktivnosti na pove}awu efikasnosti kori{}ewa Konzum Elektrodistribucije „Beograd" poklapa se sa toplotne energije. administrativnim podru~jem Beograda, osim op{tine La- Generalno se moè oceniti da postoji znatan neisko- zarevac, koja pripada konzumu „Elektro{umadije". ri{}eni potencijal za nova prikqu~ewa stambenih i po- Teritorija GP je mawa od konzuma Elektrodistribu- slovnih povr{ina, kao i starih zgrada bez centralnog gre- cije „Beograd". Stoga je i vr{na snaga za podru~je obu- jawa i uvo|ewe potro{ne tople vode u sve objekte u kojima hva}eno Generalnim planom nià od one date u tabeli za postoje podstanice i sistemi grejawa, kao i za objekte u oko 20%. blizini toplovodne mreè. Izgradwom toplane „Gorwi Zemun" re{i}e se problem 6.3.2. Sistem snabdevawa toplotnom energijom grejawa naseqa „Galenika" koje se privremeno greje iz industrijske kotlarnice u istoimenoj fabrici lekova i na- Danas je sistem centralizovanog snabdevawa toplot- seqa Gorwi Zemun koje se greje iz neadekvatne privremene nom energijom Beograda najve}i na Balkanu i sastoji se, kotlarnice „Sava Kova~evi}". u okviru 14 grejnih sistema, od 117 toplotnih izvora sa Planirani toplotni izvor TO „Gorwi Zemun" snabde- 293 kotlovske jedinice, instalisane snage 2400 MJ/s i va}e toplotnom energijom i potro{nom toplom vodom deo toplotnog konzuma 2405 MJ/s. U sistemu se na 12 grejnih op{tine Zemun, izme|u ulica To{in bunar, autoputa, kori- podru~ja obezbe|uje sanitarna topla voda iz izvora sna- dora T8 i reke Dunav. ge 66 MJ/s tokom cele godine. Duìna toplovodne mreè Planira se pro{irewe TO „Miqakovac" i wenog po- iznosi preko 500 km, a iz sistema se greje 217.313 stano- stoje}eg toplotnog izvora ugradwom rezervnog kotla snage va i poslovni prostor ~ija snaga izvora iznosi 650 MJ/s. 58 MJ/s, izmewiva~a date snage, pumpi i prate}e opreme. U 1999. godini ostvarena je proizvodwa preko 2.000 Planira se rekonstrukcija cirkulacionog sistema koji je GWh toplotne energije i oko 3.500 MWh elektri~ne star preko trideset godina i nedovoqan za potrebe 80 MJ/s energije i utro{eno 214.000 ten, od toga 85 % prirodnog korisnika. gasa. Planira se pro{irewe TO „Mirijevo" ugradwom kotla Sistem daqinskog grejawa Beograda formiran je kao snage 58 MJ/s, pumpi i prate}e opreme. Sada{wi konzum niz ostrvskih nezavisnih sistema koji su se razvijali oko potro{a~a od 78 MJ/s prerastao je snagu postoje}eg kotla pojedinih naseqa i pratili wihov razvoj. Osnovna goriva od 58 MJ/s. Trenutno, toplana sa jednim kotlom nema teh- za proizvodwu toplotne energije su zemni gas i mazut, dok ni~ku rezervu. su ostala goriva neznatno zastupqena. Samo u Novom Beo- Tako|e, u procesima revitalizacije i rekonstrukcije gradu je zastupqena kombinovana proizvodwa elektri~ne i predvi|a se: rekonstrukcija i revitalizacija toplovodne toplotne energije, a svi ostali izvori proizvode samo to- mreè po svim grejnim podru~jima, supstitucija te~nog plotnu energiju. Bez obzira na velike te{ko}e u posledwih goriva gasom u postrojewu za proizvodwu toplotne i deset godina, sistem je, tehni~ki gledano, relativno dobro elektri~ne energije u TE-TO „Novi Beograd", toplifi- sa~uvan. kacija kompleksa tehni~kih fakulteta i Klini~kog centra Srbije. 6.3.2.1. Koncepcija razvoja Radi ekonomi~nijeg poslovawa i rada, treba teìti Daqi razvoj i unapre|ewe sistema grejawa Beograda ba- povezivawu, odnosno pravqewu reverzibilnih sistema ra- zira se na izgradwi daqinskog sistema grejawa iz spreg- da beogradskih toplana. nute proizvodwe elektri~ne i toplotne energije na bazi U zavisnosti od daqeg razvoja energetike Beograda mo- doma}ih resursa koji postoje u neposrednoj blizini grada. gu}a je izgradwa i nove kombinovane toplane – elektrane Takvim sistemom èli se posti}i pouzdano i ekono- na Novom Beogradu. mi~no grejawe, supstitucija uvoznih goriva doma}im, ve}i Projekat SDGB – á faza planira izgradwu toplovoda od stepen iskori{}ewa primarnog goriva i smawewe stepena TENT-a „Obrenovac" do TO „Novi Beograd" duìne 28,5 zaga|ivawa ìvotne sredine. km i izgradwu pumpnih stanica „Sava" u Obrenovcu, samoj 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 997

TO „Novi Beograd", rekonstrukciju bloka 6 u TENT-a u –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Obrenovcu, izgradwu termoizmewiva~ke stanice za vezu sa 1 2 3 4 blokovima 1 i 2, koji ve} rade u kombinovanoj proizvodwi –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– elektri~ne i toplotne energije. U ovoj fazi obezbedili TO „Batajnica" 23,2 26,84 0,04 bi se 145 MJ/s iz bloka 6 i 150 MJ/s iz blokova 1 i 2, koji –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– su na raspolagawu. TO „V. Bawa" 24,8 26,42 / Daqe se planira rekonstrukcija blokova 3, 4 i 5, iz- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– gradwa pumpne stanice „Ostru`nica" i povezivawe TO TO „Galenika" 60 28,03 16,35 „Dunav", kada }e sistem imati kapacitet proizvodwe vi{e –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– od 600 MJ/s i prenosa od 730 MJ/s toplotne energije. Σ= 2355.2 Σ=2366.95 Σ=133.8 U narednim fazama povezala bi se TO „Dunav", kao i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– preostale ve}e toplane: TO „Cerak", TO „Vo`dovac", TO „Miqakovac", TO „Medakovi}", TO „Kowarnik", TO „Mi- 6.3.3. Sistem snabdevawa prirodnim gasom rijevo" i TO „Gorwi Zemun". Gasovodni sistem Beograda planiran je sa dvostrukim Fizibilitet strate{kog razvoja vezanog za rekonstruk- gasovodnim prstenom i to: ciju TENT-a „Obrenovac" i daqinski transport toplote, – Ve} formirani magistralni prsten po periferiji sa kao tehni~ko i ekolo{ko dugoro~no re{ewe, u sada{woj visokim radnim pritiskom do 50 koji na podru~ju Be- ekonomskoj i finansijskoj situaciji, treba potvrditi. bara, ograda zapo~iwe od gasnog razdelnog ~vora u Batajnici u U ciqu smawewa potro{we elektri~ne energije u boj- dva pravca. Na istok razvodnim gasovodom RG 04-07 prema lerima planira se uvo|ewe instalacije sanitarne potro- Pan~evu. Na zapad magistralnim gasovodom MG 05/á i MG {ne tople vode u stanove. Na ovaj na~in, sa malim ulaga- 05/áá, kojim se sa zapadne i ju`ne strane obilazi Beograd wem u podstanicama (izmewiva~ toplote za PTV, pumpa i do Vr~ina, gde skre}e na jug prema Mladenovcu, pri ~emu je cevni razvod do stanova), postigle bi se znatne u{tede u prelaz preko Save podvodan. potro{wi elektri~ne energije i pove}ao stepen efika- – Delimi~no izgra|eni distributivni prsten u grad- snosti rada toplotnih izvora i mreè, naro~ito na pod- skom tkivu na radnom pritisku do 6 (sa mogu}no{}u ru~jima gde postoji ili }e biti uvedena spregnuta proiz- bara pove}awa do 12 ). vodwa elektri~ne i toplotne energije. Samo u stanovima bara gde greju JKP „Beogradske elektrane" sa potro{we elek- U prethodnom periodu evidentirana je: tri~ne energije skinulo bi se najmawe 400 MW uz neznat- – neravnomernost zimske i letwe potro{we, no ulagawe. – nemogu}nost nabavke ve}ih koli~ina gasa u {picevima i U slede}em tabelarnom prikazu dat je pregled instali- – nemogu}nost skladi{tewa. sanog kapaciteta izvora i potro{a~a, kao i snaga novoplaniranih potro{a~a u sistemu JKP „Beogradske elektrane" 6.3.3.1. C iqevi na teritoriji Generalnog plana: U prethodnom periodu NIS – „Energogas" je obavio ge- Tabela 79: neralnu revitalizaciju na celom transportnom sistemu, Pregled instalisanog kapaciteta izvora i potro{a~a tako da je u dobrom eksploatacionom i bezbedonosnom re- ìmu za normalne i stacionarne uslove rada. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postoje}i kapaciteti GMRS iskori{}eni su samo sa TOPLOTNI Instali- Instali- Snaga IZVOR sana snaga sana snaga novoplani- 37,65%, tako da je osnovni koncept daqeg razvoja gasifi- izvora potro{a~a ranih potro- kacije usmeren na iskori{}ewe raspoloìvog kapaciteta GMRS, MRS i primara, pro{irivawem distributivne (MJ/s) (MJ/s) {a~a (MJ/s) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– mreè po gradu i prikqu~ewe, pored neprikqu~enih indu- 1 2 3 4 strijskih potro{a~a, sektora {iroke potro{we i saobra- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }aja, ~ime bi se u velikoj meri ublaìlo vr{no optere}e- we elektroenergetskog sistema, supstituisala potro{wa TE-TO 3 h 35 MW + „N. Beograd" 7 h 116 te~nih goriva i pove}ala efikasnost kori{}ewa energije MW u gradu. + 3 h 16 t/h pare 994 49,215 6.3.3.2. Plansko re{ewe –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TO „Dunav" 348,9 368,22 / Neophodno je nastaviti izgradwu ovog sistema, kako bi –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– se formirao planirani gasovodni prsten, ~ijom izgrad- TO „Cerak" 232,6 213,65 12,5 wom se obezbe|uje jo{ sigurnije snabdevawe svih potro{a~a. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Moè se oceniti da, i pored znatnih rezervi u gasovod- TO „Kowarnik" 232,6 230,8 13,02 noj mreì i sistemu, postoji potreba za plasmanom dodat- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nih 143.500 m³/h prirodnog gasa za {iroku potro{wu i TO „Mirijevo" 58,2 74,5 10,05 101.600 m³/h gasa u zonama privredne delatnosti, {to za –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– posledicu moè imati i pojedina~na pro{irewa kapaci- TO „Miqakovac" 58,2 74,4 7,52 teta na gasovodnom sistemu. Do danas je prirodni gas uve- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– den u eksploataciju u svim postoje}im industrijskim zona- TO „Vo`dovac" 116,3 153,66 2,18 ma, osim u privredno-tehnolo{kim zonama Pan~eva~ki –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– rit, Ov~a i Bole~. Povezivawe privredno-tehnolo{ke zo- TO „Medakovi}" 50 53,84 1,46 ne Pan~eva~ki rit i Ov~a, povezana je sa izgradwom gaso- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– voda preko Pan~eva~kog mosta, koji je strate{ki vrlo bi- TO „Zemun" tan u gradskom gasovodnom sistemu. (S. Kova~evi}) 60,4 65,62 11,22 Prevo|ewe gasnih turbina na rad sa prirodnim gasom –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– obezbe|uje veoma fleksibilan izvor za proizvodwu elek- TO „Bor~a 3" 20,4 27,42 4,5 tri~ne energije, tako da je potrebno izgraditi prikqu~ni –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– gasovod za TO „Novi Beograd" od GRS „Beànija". TO Na pogodnim lokacijama u gradu i u zoni autoputa tre- „Banovo brdo" 104,6 111,7 5,74 ba izgraditi punionice prirodnog gasa kako bi se omogu- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }ilo snabdevawe tranzitnog i lokalnog saobra}aja. Broj 27 – 998 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Tabela 80: Prikaz maksimalnog ~asovnog optere}ewa po gasnim podru~jima –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– GASNO Postoje}i Anga`ovano Iskori{}en. Planirana potro{wa Planirana potro{wa PODRU^JE kapacitet (m³/h)% gasa za {iroku gasa u zonama G.M.R.S. (m³/h) potro{wu privredne delatnosti (m³/h)(m³/h) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. Batajnica 4.000 1.583 40 6.500 15.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. Sur~in 1.500 137 9 6.000 9.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 3. Zemun 41.640 6.773 16.3 25.000 20.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4. GRS Be`anija 87.000 31.575 36.3 1.000 – –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5. Umka 20.000 4.286 21.4 16.200 – –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 6. @eleznik 4.000 1.791 44.9 3.800 4.500 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7. Cerak 40.000 20.000 50 12.000 3.500 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 8. Avala 79.000 53.837 68.1 65.000 32.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 9. P. Skela 28.000 4.912 17.5 8.000 17.600 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Σ=350140 Σ=143500 Σ=101600 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6.3.4. Decentralizovani sistemi snabdevawa energijom Osnovna pravila za poboq{awe termi~kih svojstava Potro{wa biomase (ogrevno drvo, biqni i ìvotiw- objekata i smawewe potro{we elektri~ne energije za gre- ski otpaci, koji se pogodnom transformacijom mogu kori- jawe prostora i obezbe|ivawe vode pri zalivawu oku}nica stiti za energetske potrebe) karakteristi~na je za mnoga data su u op{tem delu pravilnika ovog plana. individualna doma}instva, posebno u prigradskim nase- Za razvoj, edukaciju i promociju iz oblasti kori{}ewa qima. Energetsko kori{}ewe biqnih i ìvotiwskih ot- obnovqivih izvora energije i racionalizovawe kori{}ewa padaka na podru~ju Beograda jo{ uvek je u eksperimentalnoj energije, planirani su prostori za specijalizovani centar u fazi, mada se, na bazi poqoprivredne proizvodwe, mogu okviru Generalnog plana na teritoriji Novog Beograda. ostvariti znatne koli~ine obnovqive energije u PKB. 6.4. Telekomunikacije Novi i obnovqivi izvori energije se u Beogradu nedovoqno koriste mada, kao ekolo{ki prihvatqivi, imaju du- Razvoj telekomunikacione mreè u proteklom periodu goro~an zna~aj. Dosada{wa iskustva u Beogradu pokazuju da nije pratio potrebe grada Beograda. Usporen razvoj, deli- je Sun~eva energija povoqan izvor energije za zadovoqewe mi~na digitalizacija fiksne telefonske mreè, spor raz- lokalnih niskotemperaturnih potreba, u prvom redu pri- voj interneta i mobilnih telekomunikacija, neadekvatan preme potro{ne tople vode i primenu toplotnih pumpi. razvoj javnih i komercijalnih radio i TV mreà, nekon- „Pasivno" kori{}ewe Sun~eve energije je ekonomski i trolisana izgradwa KDS (ZAS) nisu zadovoqili zahteve energetski znatno povoqnije za potrebe grejawa, posebno u korisnika po broju korisni~kih pristupa i ponu|enih te- zonama niè gustine stanovawa. lekomunikacionih servisa i usluga. Geotermalni potencijali teritorije Beograda do sada Telekomunikacionu mreù na podru~ju Generalnog pla- nisu sistematski istraìvani. Proceweno je da su per- na ~ine: spektivne lokacije za intenzivnije energetsko kori{}ewe – fiksna telekomunikaciona mreà nacionalnog ope- na podru~ju Novog Beograda, Zemuna, Avale i Vi{wice, gde ratora („T. Srbija"), bi se mogle o~ekivati termalne vode temperatura i preko – mobilne telekomunikacione mreè nacionalnog ope- 80°S, koje bi se pogodno mogle koristiti za centralizova- ratora i privatnih operatora, no snabdevawe toplotnom energijom. Znaju}i da je naj~e{}e – nacionalni i privatni internet provajderi, minimalna brzina za racionalno kori{}ewe vetra 5-6 m/s – javne i komercijalne radio i TV mreè, i imaju}i u vidu konfiguraciju Beograda, nije realno o~e- – kablovski distributivni sistemi (KDS), kivati veliko kori{}ewe vetra u Beogradu za proizvodwu – funkcionalni sistemi (VJ, MUP, EPS, @TP, NIS, energije, tim pre {to ko{ava nije povoqan vetar za ener- dràvne institucije itd.) i getsko kori{}ewe zbog ~estih promena brzina i ja~ine – privatne telekomunikacione mreè (banke, ZOP, aka- udara. demska mreà, komunalna preduze}a itd.). Zna~ajan obnovqiv potencijal u Beogradu predstavqaju Na podru~ju koje je predmet Generalnog plana fiksna gradski otpaci. Specifi~na koli~ina sme}a po stanovni- telefonska mreà ima instalisanih 690.000 telefonskih ku danas iznosi oko 0,8 kg dnevno, sa prose~nom toplotnom prikqu~aka, od kojih je ukqu~eno 638.000, {to zna~i da je vredno{}u oko 8 MJ/kg, koje je mogu}e reciklirati i sago- gustina telefonskih prikqu~aka 47,8 na 100 stanovnika, revati. prema popisu iz 1991. godine. Struktura telefonskih pri- Osnovna primena te~nog naftnog gasa (TNG) u dosada- kqu~aka ne odgovara savremenim tehni~kim sandardima, {wem i budu}em periodu za energetske potrebe je vezana za po{to je izuzetno nepovoqan odnos prikqu~aka na digi- tri sektora potro{we: u {irokoj potro{wi, (doma}in- talnim (211.000) i analognim ATC (479.000), veliki broj stva, komunalne delatnosti, poqoprivreda, zanatske uslu- dvojni~kih telefonskih prikqu~aka (158.000) i prakti~no ge, mala preduze}a, ugostiteqstvo, turizam i dr.), u indu- zanemarqiv broj digitalnih telefonskih prikqu~aka striji za toplotne i tehnolo{ke potrebe i u saobra}aju. (2.000 ISDN). 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 999

Na podru~ju Generalnog plana transportna telekomu- – uvo|ewe novih telekomunikacionih servisa i usluga i nikaciona mreà izvedena je ve}im delom u digitalnoj – primena najsavremenijih telekomunikacionih tehno- tehnologiji. îni je mreà opti~kih kablova u prstena- logija. stoj strukturi, koja se koristi kao medijum za povezivawe U oblasti komutacionih sistema neophodno je uvo|ewe digitalnih sistema prenosa SDH tehnologije, a zadràni digitalne tehnologije, kako za nove objekte tako i za neo- su i PDH sistemi prenosa. phodnu zamenu postoje}ih analognih komutacionih sistema Pristupna mreà je izgra|ena kablovima sa simetri~- (analogne ATC), uz neophodno ukidawe dvojni~kih i in- nim paricama i uglavnom je krutog tipa. Kablovi u glavnoj stalaciju digitalnih (ISDN i XDSL) telefonskih pri- i distributivnoj mreì su podzemni, a u razvodnoj mreì kqu~aka. Digitalizaciju i pro{irewe komutacionih si- podzemni ili vazdu{ni. U glavnoj mreì, u urbanim gu{}e stema treba da prati pro{irewe transportne mreè, koje naseqenim sredinama, kablovi su poloèni u cevi kablov- treba da se zasniva na kori{}ewu postoje}ih i izgradwi ske kanalizacije. novih opti~kih kablova i sistema prenosa najsavremenije Na podru~ju koje je predmet ovog generalnog plana digitalne tehnologije. U oblasti pristupnih mreà kori- funkcioni{e vi{e javnih mreà mobilnih telekomunika- sti}e se opti~ki, simetri~ni i koaksijalni kablovi, be- cija i to: ì~ni pristup (WLL), sistemi sa vi{estrukim kori{}e- wem kablova i kombinacija navedenih medijuma. Rekon- – dve „paging" mreè, – jedna NMT mreà mobilne telefonije i strukciju i izgradwu pristupne mreè mogu}e je realizova- – dve GSM mreè mobilne telefonije. ti montaòm isturenih stepena u optimalnom broju i na Posebno su zna~ajne GSM mreè mobilne telefonije, odgovaraju}im lokacijama. ~ije usluge na podru~ju Generalnog plana koristi 700.000 Radiodifuzni sistem u narednom periodu o~ekuje izu- korisnika. zetno dinami~an razvoj koji }e pratiti narasle potrebe Zna~ajno mesto u ponudi savremenih telekomunikacio- korisnika. Na osnovu plana frekvencija odredi}e se mi- nih servisa i usluga zauzimaju internet provajderi. Uslu- krolokacije emisionih radiodifuznih centara na terito- ge nacionalnih i privatnih internet provajdera na pod- riji grada za sme{taj predajnika i repetitora. Uvo|ewem ru~ju Generanog plana koristi 50.000 korisnika. digitalne tehnologije za potrebe emitovawa i prenosa smawi}e se broj predajni~kih lokacija. Teì}e se ka iz- U oblasti javne i komercijalne radio i televizijske gradwi mikrotalasnih dvosmernih sistema za distribuci- mreè vr{i se prenos, emitovawe i distribucija radio i ju radio i TV programa i ostalih servisa – MMDS, kao i TV programa i dodatnih servisa, preko mreè predajnika daqem razvoju javnih i komercijalnih radija i televizija. i repetitora, radio relejnih (RR) veza, ST i KT predajni- Prema savremenim tehni~kim standardima, KDS je vi- ka, KDS i ZAS. Na teritoriji koja je predmet ovog Gene- {enamenski {irokopojasni telekomunikacioni sistem ralnog plana postoje javne i komercijalne radio i televi- namewen kako distribuciji RA i TV signala tako i pruà- zijske stanice. JP RTS, kao javni servis gra|ana, obavqa wu {irokopojasnih interaktivnih, tj. dvosmernih servisa emitovawe, prenos i distribuciju svojih programa na teri- korisnicima. Savremeni KDS je kompleksna celina koja toriji Beograda preko mreè predajnika i repetitora. Ne- podrazumeva kori{}ewe najnovijih tehnolo{kih re{ewa u ke komercijalne radio i TV stanice su u neskladu sa za- pogledu opreme u stanicama i distributivnim centrima, konskom regulativom, bez generalno regulisane politike kao i u pogledu mreè. Pun smisao ovaj sistem dobija re- razvoja, bez koordinacije i me|usobne saradwe. {avawem na globalnom nivou, odnosno integracijom u je- U Beogradu su izgra|ene kablovske mreè mawe i sred- dinstven tehnolo{ki KDS Republike Srbije. we sloènosti od nivoa jednog objekta do nivoa bloka i u vi{e mawih blokova, {to u Prostornom planu Srbije u ar- 6.4.2. Plansko re{ewe hitekturi kablovskih sistema od ~etiri nivoa zauzima po- Plan izgradwe mreè radi}e se na osnovu: sledwa dva nivoa. Lokalne stanice u ovakvim mreàma sa- – statisti~kih pokazateqa stawa postoje}e infra- mo reemituju radio i TV signale. Kablovske distributiv- strukture, ne mreè ura|ene su delimi~no planski na pojedinim lo- – tipa sredine (urbana, ruralna), kacijama ûkarice, Novog Beograda i Zvezdare, sa oko – gustine naseqenosti, 30.000 korisnika. – postoje}ih i predvi|enih budu}ih saobra}ajnih zahte- Nekontrolisana izgradwa KDS i ZAS dovela je do ne- va (potreba) korisnika, postojawa evidencije o tzv. operatorima. Procewuje se da – procene dinamike porasta broja pretplatnika i je broj korisnika KDS ve}i od 50.000. – procene strukture pretplatnika. Funkcionalne i privatne telekomunikacione mreè Do 2006. godine, u Beogradu treba da bude oko 860.000 izgra|ene su prema potrebama korisnika, s tim {to wihov telefonskih prikqu~aka. pristup na javnu telekomunikacionu mreù nije dovoqno U pristupnoj mreì }e se koristiti savremena tehni~- usagla{en sa nacionalnim operatorom, {to je dovelo do ka re{ewa, zasnovana na najsavremenijim tehnologijama wihovog preklapawa i neusagla{enosti sa kapacitetima sistema prenosa i medijumi prenosa i to: pristupne i transportne mreè nacionalnog operatora. – ure|aji koji omogu}uju vi{estruko kori{}ewe posto- Interes grada je izgradwa tehnolo{ki jedinstvene digi- je}e bakarne mreè, (Pair Gain sistem preplatni~ki multi- talne infrastrukture. plekseri); – ure|aji koji treba da omogu}e ve}e protoke do kori- 6.4.1. Glavna strategija i ciqevi za budu}nost snika po postoje}im bakarnim paricama (HDSL, ADSL / U narednom periodu do}i }e do dinami~nog razvoja te- VDSL, preplatni~ki multiplekseri itd); lekomunikacione mreè primenom najsavremenijih tele- – ure|aji za rad po opti~kim kablovima (tehnike koje se komunikacionih tehnologija, {to }e omogu}iti da se kori- koriste su FTTB – optika do zgrade i FTTC – optika do snicima ponude telekomunikacioni servisi i usluge u koncentracije na trotoaru); skladu sa evropskim standardima. – u poslovnim objektima sa vi{e od 100 zaposlenih pla- U fiksnoj telekomunikacionoj mreì planira se u na- niraju se koncentracije tipa UUB ili ODT; rednom periodu: – glavne mreè (od centralne do koncentracije) rea- – potpuna digitalizacija telekomunikacione mreè, lizuju se opti~kim kablovima (teì se prstenastoj struk- – pove}awe broja korisni~kih pristupa telekomunika- turi); cionoj mreì, – pristupne mreè se planiraju sa ve}im brojem kon- – stvarawe jedinstvene telekomunikacione mreè raz- centracija me|usobno povezanih u prsten; li~itih servisa, – beì~nim pristupom (WWL). Broj 27 – 1000 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Do kraja 2021. godine postoje}i i budu}i operatori mo- KDS na teritoriji Beograda }e se graditi prema glo- bilnih telekomunikacija }e instalisati komutaciono- balnom idejnom re{ewu koje }e omogu}iti izgradwu KDS upravqa~ke centre na lokacijama koje omogu}avaju opti- kao vi{enamenskog {irokopojasnog telekomunikacionog malno povezivawe sa fiksnom telekomunikacionom mre- sistema namewenog dvosmernom prenosu signala. Ovako òm na podru~ju Generalnog plana. Na istom podru~ju ba- osmi{qen sistem treba da omogu}i primenu svih postoje- zne radio stanice }e biti raspore|ene na hiqade lokacija }ih i sada izvesnih budu}ih servisa (jednosmernih i in- da bi se obezbedila zahtevana koli~ina usluga i kvalite- teraktivnih), distribuciju RA i TV signala, pristup in- tan signal unutar zgrada u gusto razvijenoj urbanisti~koj ternetu, video na zahtev, telenadzor, telerad, igrice na infrastrukturi (koja predstavqa prepreku i unosi znatno zahtev i druge servise i aplikacije. Sistem treba da bude slabqewe pri prostirawu radio talasa). otvoren u smislu budu}ih pro{irewa u pogledu servisa, Za me|usobno povezivawe komutaciono-upravqa~kih novih tehnologija i integracije sa drugim telekomunika- centara, kontrolora baznih stanica i baznih radio stani- cionim sistemima. ca, koristi}e se fiksna telekomunikaciona mreà ili S obzirom na o~ekivano intenzivno {irewe KDS u radio relejne stanice. Ove radio relejne stanice }e u ve- Beogradu i potrebu da se izbegnu nepotrebna naknadna }ini slu~ajeva biti na lokacijama baznih radio stanica. raskopavawa javnih povr{ina, pri planirawu i izgrad- Ure|aji baznih radio stanica i radio relejnih stanica bi- wi kablovske kanalizacije predvideti bar jednu cev za }e instalisani u postoje}im objektima uz minimalne adap- KDS. tacije, na krovovima postoje}ih objekata (krovna kontej- Funkcionalni i privatni telekomunikacioni sistem nerska varijanta), ili na zemqi (kontejnerska varijanta). }e se razvijati prema svojim potrebama i mogu}nostima, uz Antene baznih radio stanica i radio relejnih stanica }e po{tovawe strategije razvoja telekomunikacija i me|usob- biti montirane na tipskim nosa~ima koji se fiksiraju za ne saradwe i koordinacije. postoje}e gra|evinske objekte ili na posebnim samostoje- }im antenskim stubovima visine od 8 do 24 m. 6.5. Posebna pravila ure|ewa prostora U oblasti radiodifuznih sistema planira se uvo|ewe za komunalne delatnosti i infrastrukturne povr{ine predajni~kih mesta sa digitalnim prenosom radio i TV programa i drugih servisa, povezivawe radio difuznih ka- Prostori nameweni komunalnim delatnostima organi- paciteta opti~kim kablovima, kao i wihovo povezivawe zuju se prema posebnim propisima i uslovima koji vaè za opti~kim putem sa objektima od dràvnog i nacionalnog svaku posebnu vrstu, s tim {to se organizacija povr{ina i zna~aja, kulturnim, sportskim i drugim zna~ajnim objektima. kompleksa planira i u skladu sa narednom tabelom.

Tabela 81: Posebna pravila ure|ewa prostora za komunalne delatnosti i infrastrukturne povr{ine –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Kompleksi Ograda Stepen zauzetosti Procenat zelenila Procenat vodonepropusnih maksimalno minimalno manipulativnih povr{ina (%) (%) maksimalno (%) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Transformatorske stanice visoka 40 – 60 10 30 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Toplane visoka 35 – 65 15 20 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Postrojewa za pre~i{}avawe visoka 30 – 60 20 20 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Komunalni punktovi prema vrsti 25 – 45 10 35 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Antenski stubovi visoka 10 – 20 60 20 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Indeks izgra|enosti i visina objekta zavise od vrste i ristika, potencijala i uloge celine u gradskim okvirima, tehnologije postrojewa i utvr|uju se u skladu sa okolnim koji su od zna~aja za budu}i razvoj i prostornih celina i prostorom i detaqnijim uslovima i propisima. grada. Kada se kompleks odre|en za infrastrukturne povr{i- Programske odrednice nisu metodolo{ki tretirane na ne i komunalne delatnosti razra|uje regulacionim planom isti na~in u svim celinama. Date su u rasponu od op{tih ili urbanisti~kim projektom, struktura kori{}ewa povr- uputstava za grupu celina do konkretnih lokacijskih odre- {ina moè se odrediti i druga~ije, uz obrazloèwe odstu- |ewa – s obzirom na to da je glavna operativna svrha ovog pawa. dela GP da se pruì programski podsetnik za najva`nije razvojne oslonce i prioritetne zadatke u pojedinim delo- 7. PROSTORNE ZONE I URBANISTI^KE CELINE vima grada. Podrazumeva se da }e u daqoj planskoj razradi Generalnim planom Beograd je uslovno podeqen na 57 biti definisana odgovaraju}a mreà objekata dru{tvenog prostorno-funkcionalnih celina. Ciq ove podele je da se standarda kao jedan od najzna~ajnijih zajedni~kih priori- za daqu strate{ku i plansku razradu defini{u najva`niteta za sve prostorno-funkcionalne celine. ji prostorno-programski elementi koji }e potvrditi iden- To, naravno, ne zna~i da su iscrpqene sve ideje za poje- titet specifi~nih delova grada posebnim uslovima obli- dine celine. Naprotiv, ovo je deo GP koji bi, na osnovu kovawa, pre svega javnih prostora. Ovom podelom utvr|uju izabranih prioriteta, trebalo detaqnije razraditi u prose i specifi~ni uslovi za gradske funkcije koji nisu de- ceduri redovnih izmena i dopuna Generalnog plana. finisani u tekstovima koji se nalaze u poglavqu „Osnov- Uslovni karakter celina odnosi se na wihove granice. na namena obuhva}enog prostora" i „Pravila gra|ewa". Granice su jednim delom zasnovane na celom broju stati- Za svaku celinu ili grupu srodnih celina dati su pro- sti~kih krugova zbog kori{}ewa podataka koji se obra|uju storna dispozicija i obuhvat, kao i kratak rezime karakte- na nivou tih krugova i sluè za formirawe i pra}ewe in- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1001 formacione osnove Generalnog plana. Granice celine ta- zuju}i tradicionalni centar sa atraktivnim punktovima ko|e mogu biti predmet budu}e promene. na obali. Pored najva`nijih javnih urbanih prostora du` glavnih gradskih pravaca, kao {to su ulica Kneza Milo- 7.1. Centralna zona {a, Takovska, 29. novembra, Cviji}eva, Dimitrija Tucovi- Centralnu zonu ~ine slede}e urbanisti~ke celine: }a, Beogradska, Bulevar Jugoslovenske armije i druge, neo- – Varo{ u {ancu (1), phodno je obratiti posebnu pa`wu i na najva`nije vezne – – Centar Novog Beograda (2), popre~ne pravce, kao {to su ulica Kraqa Petra Prvog, – Centar Zemuna (3), Francuska, Brankova, Balkanska, Nemawina, Ruzveltova, – Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4), Mije Kova~evi}a i druge. Svi ovi pravci trebalo bi da bu- – Luka „Beograd" (5), du predmet razmatrawa posebnih programa kojima bi se de- – Novo grobqe, Bulevar kraqa Aleksandra, Neimar (6), finisali karakter i vidovi ambijentalnog unapre|ivawa – Savski amfiteatar, Prokop (7), kroz postupke za{tite i ure|ewa izgra|enih objekata i – Prvobitni Novi Beograd (8) i prostora i nove izgradwe na ve} zasnovanoj regulaciji. – Veliko ratno ostrvo (9). Sistem javnih prostora 7.1.1. Centar starog Beograda – Varo{ u {ancu (1), Planirana mreà reprezentativnih komercijalnih i Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4), Luka „Beograd" (5) centralnih sadràja podrazumeva i kvalitetne javne pro- i delovi celina Novo grobqe, Bulevar, Neimar (6) store. Ova mreà treba da postane pokreta~ obnove posto- i Savski amfiteatar, Prokop (7) je}ih delova gradske matrice Beograda. Centar starog Beograda obuhvata urbanisti~ke celine Unapre|ewe i formirawe sistema javnih prostora pla- Varo{ u {ancu (1), Terazije, Slaviju, Svetosavski plato nira se podizawem atraktivnosti i pristupa~nosti pre (4), Luku „Beograd" (5) i delove celina Savski amfitea- svega postoje}ih javnih prostora uz poboq{awe op{tih tar, Prokop (7) i Novo grobqe, Bulevar, Neimar (6). uslova pe{a~kog kretawa. [irewe pe{a~ke zone Knez Ove celine odraàvaju istorijski razvoj i rast grada Mihailove na okolne ulice, posebno povezivawe sa revi- od gradskog nukleusa – Beogradske tvr|ave, beogradskom talizovanim podru~jem Kosana~i}evog venca i Savom, kao gredom i ulicom Kraqa Aleksandra ka Smederevskom putu i pretvarawe ulice Kraqa Milana u komunikaciju za pe- i rast ka obalama Save i Dunava. One se razvijaju u starom {a~ki i javni gradski saobra}aj, predstavqaju neke od naj- gradskom jezgru formiraju}i matricu kompaktnih blokova krupnijih poduhvata za unapre|ewe beogradskog centra. sa potpuno definisanom parcelacijom, regulacijom ulica Formirawe vi{efunkcionalnih trgova na mestu pija- i zgrada u prete`no ivi~noj izgradwi sa pripadaju}im ca u centralnoj zoni, poboq{awe javnog sabra}aja, obele- otvorenim javnim prostorima. àvawe mesta za iznajmqivawe i parkirawe bicikala, re- U pogledu kapaciteta, centar Beograda i daqe ostaje zervisawe ulice Kraqa Milana za javni saobra}aj, dopuwa- prostor najve}e koncentracije stanovnika, zaposlenih, iz- vawe zone elementima stacionarnog saobra}aja, kao {to su gra|enih objekata i atraktivnih funkcija. Po urbanim ka- javne garaè na obodu centralnog gradskog jezgra (pijaca rakteristikama, tipologiji izgra|enosti, spomeni~kim, „Skadarlija", Pionirski park i druge), mogu}nosti su ko- ambijentalnim i drugim vrednostima, ove celine predsta- je }e obezbediti kvalitetnije kori{}ewe javnih prostora. vqaju najsloèniji i najatraktivniji prostor Beograda. Pro{irewe pe{a~kih povr{ina trebalo bi, kad god je to mogu}e, ostvarivati na ra~un kolovoza, zatim na ra~un Potvrda identiteta centra Beograda postoje}ih objekata, otvarawem kolonada i arkada, ili kao Sve planirane intervencije u celinama centra Beogra- novi prostor u delovima blokova koji se rekonstrui{u. da u funkciji su podizawa kvaliteta ovog prostora i Iskqu~ena je mogu}nost budu}e izgradwa na javnom pro- afirmacije svih wegovih potencijala. Predvi|ene inter- storu, osim izuzetno, kao i postavqawe privremenih obje- vencije, u {irem smislu, obuhvataju revitalizaciju posto- kata na najva`nijim i najistaknutijm delovima javnih je}eg tkiva i dovr{avawe neformiranih delova blokova u prostora. skladu sa dominantama grada, kao {to su siluete, vizure i lokalnim osobenostima javnog prostora kao {to su {iri- Projekti Starog centra Beograda za javne prostore na, karakter ulice, trga i sl. Za{ti}eni i ambijentalno Jedan od mehanizama za unapre|ivawe centralne zone su vredni objekti, veli~ina i namena bloka, tako|e defini- urbanisti~ki planovi, projekti i konkursi za ure|ewe po- {u karakter i obim budu}ih intervencija. stoje}ih javnih prostora, razli~itog zna~aja, sa preporuka- Najve}i deo teritorije centra Beograda je u GP defi- ma za oblikovawe blokova u wihovoj kontaktnoj zoni. Ure- nisan kao trajno dobro Beograda. Kulturna dobra od izu- |ewe javnog prostora pove}ava lokacijsku vrednost okol- zetnog zna~aja, kulturna dobra od posebnog zna~aja, dobra nog prostora i stimuli{e wegovu rekonstrukciju. Budu}im koja uìvaju prethodnu za{titu, fiksni elementi zeleni- planovima, projektima, konkursima treba potvrditi ove la, arheolo{ka nalazi{ta svih rangova za{tite, za{ti}e- javne prostore kao ~vori{ta identiteta pojedinih delova ne vizure, uli~ni potezi koji se nalaze na prostoru celi- grada, sa odgovaraju}im ambijentalnim specifi~nostima, na centra Beograda su elementi koji su dominantni u od- spomeni~kim obele`jima, re{ewima urbanog mobilijara, nosu na op{ta i posebna pravila za izgradwu i ure|ewe zelenila i sl. prostora ovog GP. Projekti javnih prostora mogu biti samostalni dokumenti za pojedine prostore, odnosno mogu biti sastavni Izlazak centra starog Beograda na reke deo detaqnijeg plana {ire zone. i pro{irewe centralnih sadràja Projektima javnih prostora treba, po pravilu, da pret- Postoje}i jasno artikulisan potez centralnih aktivno- hodi konkurs ili studija (sistema javnih prostora na {i- sti, javnih prostora i sadràja, formiran od istorijskog rem potezu). jezgra – Varo{i u {ancu, ka Slaviji i Bulevaru kraqa Na Terazijskom grebenu to su slede}i javni prostori: Aleksandra, dopuwava se novim centralnim i javnim sadr- Studentski trg, okretnica u Raji}evoj ulici, Trg republi- àjima najvi{eg ranga. Novi sadràji su planirani na ke (nekada{wi Pozori{ni trg), Terazije, Pionirski park obalama Save i Dunava i u neposrednom kontaktnom pod- (nekada{wa dvorska ba{ta sa kompleksom dvorova), park ru~ju. Mawe`, Svetosavski plato, park Ta{majdan i raskrsnice Bulevara kraqa Aleksandra sa ulicama Milana Raki}a,Tr- Glavni gradski pravci i popre~ne osovine {}anske i Pop Stojanove. Na Savskom potezu to je raskr- Koncentracije centralnih aktivnosti planirane su, {}e ulica Brankove i Pop Lukine, raskr{}e ulica Kara- tako|e, du` popre~nih veza izme|u obala, uglavnom u posto- |or|eve, Kraqevi}a Marka i Hercegova~ke, Savski trg is- je}im ulicama, ali i na novim prodorima ka rekama, pove- pred stare èlezni~ke stanice, raskr{}e ulica Balkanske, Broj 27 – 1002 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Admirala Geprata i Gavrila Principa i Finansijski kog ure|enog unutra{weg prostora poslovnih blokova, mo- park uz ugao Nemawine i Balkanske ulice. Na Dunavskoj gu}a je i dodatna izgradwa komercijalnih objekata u unu- osovini to su raskr{}e Du{anove, Francuske i ulice \u- tra{wosti bloka, kompatibilnih sa postoje}im objektima re \akovi}a, kod crkve Aleksandra Nevskog, skver Gundu- u bloku, ukqu~uju}i garaè i zelenilo. li}ev venac, uz ulicu \ure \akovi}a, skver Vojvode Do- brwca, tako|e uz ulicu \ure \akovi}a, raskr{}e ulice Planirana poboq{awa saobra}ajnog sistema Mije Kova~evi}a i Severnog bulevara kod Bogoslovije i Izme{tawem najve}eg dela saobra}ajnih ~vori{ta Bajlonijeva pijaca. Glavne èlezni~ke stanice i autobuske stanice, izgradwom obilaznica (SMT, UMP) van centralnog gradskog je- Nove regulacije blokova i javnih prostora zgra, formirawem distributivnog prstena u jezgru, izgrad- Izgradwa blokova centra starog Beograda odvija}e se wom obodnih javnih garaà, regulisawem kolskog pristu- uglavnom u okviru postoje}e regulacije, izuzev za potez Te- pa centru, doslednim re{avawem parkirawa novoplanira- razijske terase, zonu uz dor}olsku prugu, zonu Kara|or|eve nih kapaciteta, problemi centralnog jezgra indukovani ulice, ispod Brankovog mosta, zonu Savskog amfiteatra, saobra}ajem u znatnoj meri }e se ublaìti i pre realiza- gde }e se definisati nova regulacija i odgovaraju}a par- cije kapacitetnog {inskog sistema. Istovremeno }e se po- celacija. Karakteristika nove regulacije blokova u ovim ve}ati pristupa~nost, a smawiti ekolo{ka i ambijentalna zonama treba da bude veliko u~e{}eo javnog prostora i ugroènost. Realizacija kapacitetnog {inskog sistema centralnih sadràja. Mawe promene postoje}e horizontal- planiranom trasom, za najve}i deo centralnog jezgra, omo- ne regulacije mogu}e su samo u korist novog javnog prosto- gu}i}e, pre svega, kvalitetnije kori{}ewe prostora, for- ra i novih prostornih vrednosti tako {to se defini{u mirawe novih javnih i pe{a~kih poteza, a tek onda mogu}- planom detaqnije razrade. Vertikalna regulacija blokova nost uve}awa kapaciteta, i to samo na pojedinim punktovi- definisana je op{tim i posebnim pravilima za kompakt- ma. Me|utim, centralno jezgro Beograda je zona u kojoj }e se ne blokove. Pravilima dozvoqena odstupawa mogu}a su sa- smawivati broj ulazaka individualnim automobilom jer se mo ako ne ugroàvaju trajna dobra Beograda. zahtevani kapaciteti parkirawa i proto~nost ulica ne mogu unutar ove zone obezbediti ni na koji realan na~in Transformacija privrednih objekata u centralno tkivo osim organizovanim restrikcijama i selektivnim dava- U industrijskoj zoni na Dor}olu, kao i na pojedinim wem prava na pristup centralnom jezgru sa prvenstvom za mestima u centru Beograda, planom je predvi|ena tran- stanovnike koji imaju obezbe|ene garaè i parkinge. Glav- sformacija postoje}ih privrednih kompleksa u komerci- ni kapaciteti javnih garaà planiraju se na obodu cen- jalne zone kompaktnog blokovskog tipa, odnosno u rekon- tralnog jezgra Beograda. struisan ambijenat industrijske arhitekture, ukoliko se postoje}i objekti zadràvaju. Ista transformacija pred- Izgradwa blokovskih garaà vi|ena je za deo depoa GSB na Dor}olu. Za blok izme|u uli- Pored izgradwe sistema javnih garaà po obodu cen- ce Tadeu{a Ko{}u{kog, Du{anove i Dunavske transfor- tralne zone, za prostorne celine centra starog Beograda macija je uslovqena blizinom za{ti}enog podru~ja Beo- preporu~uje se u detaqnijoj planskoj razradi definisawe gradske tvr|ave, {to podrazumeva ograni~ewe vertikalne blokovskih mogu}nosti za parkirawe i to, pre svega, za po- regulacije i ve}e u~e{}e neizgra|enog ozelewenog prosto- trebe postoje}ih korisnika bloka. Izgradwa podzemnih gara. Postoje}i privredni kompleksi, koji ugroàvaju stano- raà u unutra{wosti bloka mogu}a je iskqu~ivo za kori- vawe, ne mogu se pro{irivati, ve} se moraju primeniti sve snike okolnih parcela, ako je blok prete`no stambeni, a potrebne mere za{tite ìvotne sredine. ako je blok poslovni, mogu}a je i izgradwa javne garaè. Vi{eeta`ne nadzemne garaè ne mogu se graditi u unutra- Kontrolisana transformacija stanovawa u poslovawe {wosti zatvorenih blokova, ve} samo kao ivi~ni objekti. Istorijsko jezgro Beograda izloèno je velikim zahte- Svi novi objekti u komercijalnim zonama i gradskim cen- vima za transformacijom stambenih objekata u poslovne i trima moraju imati re{eno parkirawe u skladu sa vrstom za izgradwom novih poslovnih kapaciteta, kao i svim ne- aktivnosti i povr{inom izgra|enog prostora. gativnim posledicama koje ovakva kretawa donose. Kon- trola transformacije stambenog prostora u poslovni ur- Poboq{awe zelenih povr{ina u centru banisti~kim merama vr{i se na nivou potcelina zone, ta- Regulacionom razradom treba za{tititi i urediti po- ko {to u~e{}e stanovawa ne treba da bude mawe od 50%. stoje}e zelene i otvorene povr{ine u starom centru Beo- Uslovi stanovawa se planiranim intervencijama ne mogu grada, naro~ito one koje su definisane u GP kao trajno pogor{avati ispod prose~nog nivoa za blokove u okruè- dobro i fiksni elemenat zelenila. Planirano je uklawa- wu. Merama fiskalne i poreske politike trebalo bi sti- we privremenih objekata sa zelenih povr{ina, ure|ewe i mulisati stanovawe u ovim zonama kako bi se spre~ilo obnova postoje}ih parkova, skverova i drvoreda. Za kom- pra`wewe centra od stanovnika. paktne stambene blokove najmawe 10% povr{ine parcele Iskqu~ivo poslovni blokovi u ovoj zoni mogu da imaju prilikom rekonstrukcije mora ostati nezastrto. Obavezna ve}i stepen iskori{}enosti od stambenih i me{ovitih je za{tita svih drvoreda sa preporukom za podizawa novih blokova, ali u za{ti}enom podru~ju Knez Mihailove uli- gde god je to mogu}e – du` pe{a~kih zona i prilikom re- ce, gde je ovaj trend uznapredovao, treba ograni~iti gusti- konstrukcije ulica. Prilikom neophodnog uklawawa zelenu poslovawa i administracije, uz mogu}nost moderniza- nila obavezno je planom usloviti nadoknadu u zelenim po- cije. U zoni linijskih poteza u centru, u postoje}im objek- vr{inama u susedstvu ili na lokaciji koja je za to posebno tima, mogu}e je transformisati prizemqa, suterene i prve odre|ena. etaè u poslovni i javni prostor, a nova izgradwa na pojedina~nim parcelama podrazumeva i izgradwu ~isto poslov- Infrastruktura nih objekata, prema pravilima GP. Rast centra Beograda, naro~ito u zonama velike koncentracije poslovnog prostora, mora da bude pra}en iz- Nova izgradwa unutar postoje}ih blokova gradwom kompletne komunalne infrastrukture (vodovod, Nije dozvoqena nova izgradwa u okviru postoje}ih, za- kanalizacija, elektroinstalacije, telefon, daqinsko gre- jedni~kih ili pojedina~nih, unutra{wih dvori{ta zatvo- jawe, ure|aji za za{titu ìvotne sredine). Za celine Va- renih blokova. Dozvoqene su intervencije na postoje}im ro{ u {ancu (1), Terazije, Slavija, Svetosavski plato(4) i dvori{nim objektima u postoje}em volumenu objekta, ili Luka „Beograd" (5) planirano je jedinstveno re{avawe vo- dogradwa potkrovqa uz zadràvawe visine slemena kako se dovodne i kanalizacione mreè. U celinama postoji iz- ne bi pogor{avali uslovi insolacije unutra{we strane gra|ena vodovodna mreà. Potrebno je izvr{iti rekon- bloka. Izuzetno, u okviru planova za formirawe zajedni~- strukciju i dogradwu primarnog vodovoda ∅ 700 visinske 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1003 zone. Kanalizacija je izgra|ena po op{tem sistemu. Po- Dunavska obala, „Beko" i marina trebno je izvr{iti razdvajawe mreè na ki{nu i fekalnu Na dunavskoj obali planovi daqeg ure|ewa podrazu- na podru~ju Dor}ola i izgraditi KCS „Pristani{te". mevaju ozelewavawe povr{ina i podizawe drvoreda na Dunavskom keju – ispred Sportskog centra „25. maj" i na- Veliki projekti centra starog Beograda seqa Dor}ol. Dor}olsku marinu treba dopuniti sadrà- Zbog zna~aja celina tradicionalnog centra Beograda jima centra kao i zgradu Stare elektri~ne centrale. Za- predlaè se, kao uvod u realizaciju GP, izrada velikih jedno sa marinom, blok „Beko" postaje novi punkt cen- projekata za najvrednije i najpotentnije prostore kao {to tralnih sadràja na dunavskoj strani. Prostor koji zau- su: Terazijska terasa, Savski amfiteatar, Beogradska tvr- zimaju èlezni~ka postrojewa paralelna sa Dunavskom |ava i reprezentativni gradski potez Mawe` – Slavija – ulicom transformi{e se tako da oslobo|eni prostor Vra~arski plato. postaje javna zelena povr{ina – park, sa mogu}no{}u izgradwe pojedina~nih objekata za aktivnosti centra u 7.1.2. Varo{ u {ancu (1) sklopu parka. Varo{ u {ancu je najstariji deo Beograda, na potezu Ka- lemegdan – Knez Mihailova (paraleleno Vasina) do Trga Popre~ne veze savske i dunavske obale: republike, sa savskom padinom od Brankovog mosta do Be- T. Ko{}u{kog, K. Petra ogradske tvr|ave i dunavskom padinom do Stare elektri~- Prilikom regulacione razrade ili pojedina~ne razra- ne centrale. de lokacija na potezu ulice Kraqa Petra, od savske do dunavske obale, treba imati u vidu da je ovo direktna veza Beogradska tvr|ava centra grada sa rekama. Zato na lokacijama na ovom potezu Beogradska tvr|ava je istorijsko jezgro Beograda, ~ije treba planirati sadràje koji afirmi{u ove veze, uredi- su osnove ure|ewa i kori{}ewa definisane u prvim goditi i pove}ati javne prostore i daqom planskom razradom nama sticawa nezavisnosti srpske dràve, sa sve{}u o je- obezbediti da ovaj potez iza|e direktno na reke u zoni Ko- dinstvenom zna~aju ovog prostora, koji je progla{en za san~i}evog venca i u zoni marine „Dor}ol". kulturno dobro od izuzetnog zna~aja. Iako zelenilo nije glavna namena ovog prostora, ono jeste wegova karakteri- Izme{tawe pruge oko Kalemegdana stika i specifi~an okvir za objekte utvr|ewa i u tom kon- Uli~ni i èlezni~ki koridori koji danas postoje u tekstu ga treba tretirati pri budu}em ure|ewu prostora priobaqu Save i Dunava i predstavqaju zna~ajne saobra}aj- kao javnog, prete`no neizgra|enog, sa mogu}no{}u kompa- ne veze preko kojih se dunavska privredna oblast povezuje tibilnih javnih namena i prate}ih komercijalnih namena, sa regionalnom putnom mreòm, postepeno gube zna~aj i pre svega u postoje}im objektima. Objekti biv{eg teretnog funkciju. Za to je, u narednom planskom periodu, potrebno pristani{ta sa natkrivenom galerijom za prolaz èlezni- ce transformi{u se u prostor za komercijalne delatnosti, obezbediti uslove za izgradwu novih saobra}ajnih putnih funkcije centra i objekt putni~kog pristani{ta. Na du- i èlezni~kih pravaca van kontinualno izgra|enog grad- navskoj strani predvi|eno je zadràvawe bloka „Beko" i skog podru~ja u isto~nom delu grada. wegova transformacija u namenu centra. Koncentracija komercijalnih delatnosti na obodu Tvr|ave, na nekada- Kapacitetni {inski sistem {wem potezu ìvih veza obala Save i Dunava sa ~ar{ijom, Kroz celinu Varo{ u {ancu (1) planiran je tunelski predstavqa komplementarnu aktivnost i dopunu sadràja prolaz kapacitetnog {inskog sistema, tipa LRT – od kompleksa Beogradske tvr|ave. Bulevara kraqa Aleksandra, preko Trga republike, do Brankovog mosta, sa novom nizvodnom konstrukcijom mo- Kosan~i}ev venac, putni~ko pristani{te sta za {inski sistem, bicikliste i pe{ake. U podru~ju Kosan~i}ev venac, kao jedan od najzna~ajnijih i najose- ove celine potrebno je planirati najmawe dve podzemne tqivijih urbanih sklopova Beograda, poèqno je tretira- stanice za {inski javni prevoz na pozicijama Trg repu- ti i realizovati kao integralni projekat, pri ~emu se mo- blike i Kosan~i}ev venac, neposredno pred izlazak tra- raju uvaàvati prirodne uslovqenosti, istorijska vase na most. `nost prostora i uslovi za{tite spomenika, zna~aj oblikovawa siluete grada i poèqnih vizura, saobra}ajne po- 7.1.3. Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) trebe, ekonomski, socijalni i envajromentalni aspekt. Ova celina se direktno nastavqa na celinu Varo{ u Projektom treba posebno razmotriti mere implementacije, {ancu (1), na grebenskom potezu Trg republike – Terazije sistem monitoringa procesa obnove, definisawe razli~i- – Slavija – hram Svetog Save, odnosno na potezu Trg Niko- tih oblika finansirawa programa obnove, ukqu~ivawe le Pa{i}a – Bulevar kraqa Aleksandra – Vukovog spome- investitora, korisnika i vlasnika prostora, nu`nost fa- nika, sa isto~nim delom savske padine od Zelenog venca zne izrade, utvrditi prioritetne akcije, kao i koordina- preko Kara|or|eve i Savskog trga ispred stare èlezni~- ciju u~esnika i odgovornih institucija u sprovo|ewu pro- ke stanice do Bir~aninove ulice i dunavskom padinom od grama. Postoje}i karakter i odnos namena prostora u za- Novog grobqa do Francuske ulice. {ti}enom podru~ju Kosan~i}evog venca – stanovawe, kultura, {kolstvo, crkveni sadràji, ostaju dominantni u odno- Terazijska terasa su na mogu}e nove namene ugostiteqstva i trgovine. Vi{e prostora za nove namene moè biti u Kara|or|evoj ulici, Projekat va`nog gradskog poteza – Terazijske terase, na obali Save u „Beton hali", ili na obodu ovog podru~ja. kojim se ostvaruje funkcionalna i vizuelna veza terazij- Pariskom ulicom, ulicom Tadeu{a Ko{}u{kog i ulicom skog grebena i savske obale, treba u sredwem i dowem delu Kraqa Petra ovo podru~je se saobra}ajno povezuje sa cen- re{avati zajedno sa prostorom Savskog amfiteatra, na ni- trom i atraktivnim sadràjima na dunavskoj obali. Pod- vou koncepta konkursom, a gorwi deo planirati u daqoj ru~je na kojem se nalaze ostaci zdawa Narodne biblioteke, proceduri na osnovu sprovedenog konkursa. Detaqna plan- sru{ene i spaqene u {estoaprilskom bombardovawu 1941. ska razrada za ovaj prostor treba da sadrì elemente pro- godine, planirano je kao memorijalni kompleks republi~- jekta. U grafi~kom prilogu GP „Planirano kori{}ewe kog zna~aja sa multifunkcionalnom namenom i sa mini- zemqi{ta", potez Terazijske terase iskazan je kao zelena malnim stepenom izgradwe razru{enog bloka koji obezbe- povr{ina, {to samo govori da je u sredi{wem delu terito- |uje da deo ostataka biblioteke i postoje}e arheolo{ko rije neizgra|eni javni prostor sa parkovskim elementima, nalazi{te budu pristupa~ni. Na mestu postoje}eg prista- pri ~emu je akcenat na javnom prostoru, a ne na parku, {to ni{ta planirano je novo re~no me|unarodno putni~ko pri- treba regulacionim i programskim re{ewem definisati stani{te. u daqoj razradi. Broj 27 – 1004 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

U zoni koja obezbe|uje realizaciju ovog projekta nije }ih objekata i bez izgradwe novih, osim onih koji su u mogu}e izdavawe privremenih uslova kojima se znatno uve- funkciji odràvawa, istraìvawa i edukacije, u skladu }ava korisna povr{ina i onemogu}ava trajno re{ewe ovog sa predvi|enom namenom i statusom za{tite prostora. prostora. Ruzveltova ulica kao novi potez centralnih funkcija Zeleni venac Uz planiranu koncentraciju centralnih aktivnosti u [iri prostor Zelenog venca, kao va`no gradsko ~vori- celinama Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) i Novo {te gde nije definisana horizontalna i vertikalna regu- grobqe, Bulevar, Neimar (6) i odgovaraju}e oblikovawe, lacija, treba re{iti regulacionom razradom. Pe{a~kom Ruzveltova ulica }e predstavqati va`nu gradsku vezu cen- komunikacijom treba povezati Zagreba~ku ulicu sa Jug tra Beograda i novog centra na obali Dunava u celini Ka- Bogdanovom, a visinu i poloàj objekata uskladiti sa va- raburma, Ada Huja (10). Du` ulice planirana je transfor- `nim vizurama sa vi{ih kota Brankove i ulice Knegiwe macija pojedinih blokova u kompaktne blokove sa komerci- Milice. jalnim delatnostima, funkcijama centra i stanovawem. Visina objekata u ovim blokovima definisana je odgova- Reprezentativni gradski potez raju}im obodnim ulicama – ka Ruzveltovoj objekti treba da Mawe` – Slavija – Svetosavski plato su u kontekstu postoje}ih objekata u ulici, a ka unutra- Podru~je Slavije pripada centralnoj zoni Beograda i {wosti blokova u kontekstu mogu}nosti koju pruà regu- nalazi se na glavnom gradskom potezu Kalemegdan – Tera- lacija obodnih saobra}ajnica. zije – Slavija – Svetosavski plato. U teì{tu ovog prostora je jedan od najzna~ajnijih saobra}ajnih ~vorova Beo- Kapacitetni {inski sistem grada u kojem se susti~u tranzitna, ciqna i lokalna puto- Kroz ovo podru~je planirana je tunelska deonica kapa- vawa koja gravitiraju centralnom podru~ju. Trg Slavija citetnog {inskog sistema na potezu du` Bulevara kraqa predstavqa i ukrsnicu trasa javnog gradskog prevoza (auto- Aleksandra (deonica Vukov spomenik i Brankov most) kao busa, trolejbusa, tramvaja). i tunelska deonica od Pravnog fakulteta, preko Trga Sla- Vertikalna i horizontalna regulacija budu}e izgradwe vija i Klini~kog centra, do èlezni~ke stanice „Beograd du` ulice Srpskih vladara i ulice Kraqa Milana, kao i u Centar" u Prokopu. Na tunelskoj trasi {inskog sistema u zoni Slavije, mora da obezbedi dominaciju vizure na hram narednim fazama izrade planske i tehni~ke dokumentaci- Svetog Save. Podrazumeva se da sve intervencije na ovom je bi}e definisane lokacije podzemnih stanica javnog potezu budu reprezentativne, da imaju jedinstven karakter prevoza. pojedinih segmenata poteza, bez ekstrema i ugroàvawa celine. 7.1.4. Novi Beograd – urbanisti~ke celine Centar Novog [iri prostor Slavije va} sada je zna~ajan dru{tveni i Beograda (2), Prvobitni Novi Beograd (8), Posavski deo poslovni centar, sa velikim razvojnim potencijalom, pre Novog Beograda (20), Beànija (21) svega za centralne gradske i poslovne sadràje. Slaviju Urbanisti~ke celine: Centar Novog Beograda (2), Pr- treba posmatrati kao snaàn polifunkcionalni centar, budu}im planovima redukovati sadràje administrativnog vobitni Novi Beograd (8), Posavski deo Novog Beograda poslovawa i time smawiti nesklad izme|u dnevne, popo- (20) i Beànija (21) izvedene su otvorenim blokovima u du- dnevne i no}ne atraktivnosti ovog prostora i izbe}i ne- hu moderne, na osnovu potpune ili delimi~ne realizacije detaqnih planova. gativne efekte city-ja. Stanovawe, tradicionalno zastupqeno na ovom prostoru, treba i daqe razvijati (apartman- Kontinuitet planskog karaktera Novog Beograda sko, luksuzno). Za postoje}e i planirane sadràje i aktivnosti neophodno je obezbediti odgovaraju}i broj gara`nih Sve budu}e intervencije moraju biti definisane regu- mesta. lacionim planom najmawe na nivou celine (bloka), izvede- nih ili novih karakteristi~nih grupacija. Ovim se obez- Svetosavski plato be|uje ambijentalno jedinstvo ovog dela grada i postoje}i Svetosavski plato, jedan od najzna~ajnijih i vizuelno standard kori{}ewa prostora (infrastruktura, parkinzi, najistaknutijih javnih urbanih prostora Beograda, defi- javni prostori, zelenilo, {kole, obdani{ta, sportski te- nisan konkursnim re{ewem i odgovaraju}im detaqnim reni), koji se budu}im intervencijama moè samo unapre- planom, zahteva redefinisawe parternog re{ewa u skladu |ivati. Postoje}i blokovi i linijski potezi Novog Beo- sa novim predlogom saobra}ajnog re{ewa UMP, uz zadrà- grada transformi{u se prema datim op{tim i posebnim vawe osnovnog koncepta poplo~anog reprezentativnog pe- uputstvima. Transformacija blokova odvija se u okviru po- {a~kog trga na prilazu hramu Svetog Save sa zapadne stra- stoje}e regulacije, osim za potez savske obale, gde }e se de- ne i objektima SPC. Prostor platoa treba da dobije ade- finisati nova regulacija i odgovaraju}a parcelacija. kvatan arhitektonski okvir preure|ivawem blokova sa wegove ju`ne i isto~ne strane, i to tako da monumentalnost Kontinuitet postoje}eg tipa izgradwe hrama i vizure na wega ne budu ugroèni ve}, naprotiv, po- i standarda stanovawa dràni i istaknuti. Sve intervencije u Novom Beogradu treba da budu u skladu sa dominantnim tipom izgradwe otvorenih bloko- Profesorska kolonija va, pri ~emu je potrebno delikatno uspostaviti kontinui- Zona individualnog stanovawa u profesorskoj koloni- tet centralnih sadràja ivi~nom izgradwom du` logi~nih ji, izuzetnih ambijentalnih vrednosti, definisana je u GP uli~nih poteza tipom slobodnostoje}eg objekta, karakteri- kao trajno dobro Beograda i dobro koje uìva prethodnu sti~nog za Novi Beograd. Formirawe zatvorenih blokova za{titu. Daqom planskom razradom potrebno je definisa- se iskqu~uje. Kompaktne zelene povr{ine unutar blokova ti uslove za ure|ewe karakteristi~nih postoje}ih javnih su posebno bogatstvo i obele`je izgradwe ove zone, pa ni- prostora – parki}a, skverova i de~ijih igrali{ta, kao i je mogu}e usitwavawe i izgradwa u okviru wih. Parcelaci- specifi~ne mogu}nosti intervencija u blokovima tako da ju treba izvr{iti tako da parcela stambenog objekta, ili karakter i ambijent Profesorske kolonije bude sa~uvan i grupacije stambenih objekata, obuhvata i pripadaju}e slo- unapre|en. bodne i zelene prostore, kao i potrebne povr{ine za parkirawe. Botani~ka ba{ta „Jevremovac" Prostor Botani~ke ba{te „Jevremovac" za{ti}eno je Dopuna centralnim sadràjima prirodno dobro i jedno od trajnih dobara Beograda koje Centralni sadràji na Novom Beogradu rasuti su po treba obnoviti, urediti, uz ambijentalnu obnovu postoje- ~itavom wegovom tkivu i sasvim izuzetno su formirani 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1005 kao zana~ajni punktovi, kao {to su centar u ulici Mihai- vi poslovno-trgova~ki, administrativni i kulturni cen- la Pupina ili „Piramida" u ulici Jurija Gagarina. U tar dràvnog i regionalnog zna~aja. Namena blokova je ovom GP planiran je daqi razvoj centralnih aktivnosti, stambena, stambeno-poslovna i poslovna, sa punim spek- kroz transformaciju postoje}ih i izgradwu novih kapaci- trom komercijalnih aktivnosti koji obuhvata glavna pred- teta centralnih sadràja i to kao jedan od glavnih razvoj- stavni{tva poslovnih korporacija, velike hotele i po- nih potencijala Novog Beograda. Potrebano je ostvariti slovne apartmane, savremene trgova~ke i poslovne objekte, kontinuitet komercijalnih i centralnih sadràja, izme|u zatim prate}e delatnosti zabave i razonode i stanovawe u novog centra na Savi (Blok 18), onih na potezu SIV – è- zgradama me{ovite namene. Planira se razvijawe odgova- lezni~ka stanica, postoje}ih sadràja u ulici Pariske ko- raju}ih javnih sadràja izme|u blokova najve}e koncentra- mune („Fontana") i Bulevaru Mihaila Pupina i daqe sa cije centralnih sadràja u Novom Beogradu (blokovi 18, Starim jezgrom Zemuna, i sa druge strane sa centrom kod 19, 25 i 26), kao i izme|u Novog Beograda i dva istorijska èlezni~ke stanice Novi Beograd i linijskim uz ulicu Ju- sredi{ta, Beograda i Zemuna, du` Bulevara AVNOJ-a i Bu- rija Gagarina. Komercijalni sadràji na obodu izgra|e- levara Mihaila Pupina. nih blokova planiraju se na onim delovima blokova koji vizuelno i funkcionalno ne ugroàvaju stambenu funkci- Trajna dobra Beograda ju bloka i maksimalno ~uvaju postoje}e zelenilo. Dozvoqe- Prostor Starog sajmi{ta (Blok 17) evidentiran je kao ni su samo pojedina~ni komercijalni sadràji u unutra- kulturno dobro, a devet blokova jezgra Novog Beograda kao {wosti bloka, u okviru postoje}ih objekata. dobro koje uìva prethodnu za{titu. Zeleni pojas uz Savu i postoje}i zeleni park oko zgrade SIV (Blok 13) fiksni Prostori za javne namene kao gradski resurs su elementi sistema zelenila. Javni gradski park na Prostori koji su prema prethodnim urbanisti~kim pla- U{}u, izme|u Brankovog mosta, Bulevara Nikole Tesle, ho- novima bili rezervisani za objekte javnih sadràja ({ko- tela „Jugoslavija", Dunava i Save, fiksni je deo sistema le, de~ije ustanove, socijalne i zdravstvene ustanove) osta- zelenila sa predlogom za za{titu predela. U okvire urba- ju, po pravilu, u istoj funkciji sa novim kapacitetima, ko- nisti~ke za{tite Blok 19 i Blok 19a su celine epohe mo- je treba odrediti prema novim standardima i planiranoj derne u reìmu potpune za{tite, a Blok 16 i devet bloko- promeni strukture i broja stanovnika. Ovi prostori mogu va centralne zone Novog Beograda su celine epohe moder- promeniti sadràj ukoliko odgovaraju}a analiza pokaè ne u reìmu delimi~ne za{tite. da je to potrebno, ali samo u okviru javnih namena. Povr- {ine za javnu namenu na Novom Beogradu, planirane i ne- Blok 26 izgra|ene, predstavqaju vaàn potencijal za ~itav grad, za Planskim re{ewem stimuli{e se izgradwa i stvarawe sve sadràje iz ove grupe ~ija upotreba nije lokacijski ve- novog identiteta Centralnog jezgra Novog Beograda kao zana (sredwe {kole, domovi za stare, itd.), jer je u ostalim poslovnog centra, prvenstveno u blokovima 26 i 18. To su delovima grada osloba|awe lokacija uglavnom vezano za ru- i mogu}e zone izgradwe visokih objekata i koncentracije {ewe, {to poskupquje izgradwu. Privremeno kori{}ewe komercijalnih aktivnosti, ali i drugih, pre svega javnih ovih lokacija, do privo|ewa planiranoj nameni, mogu}e je sadràja i prostora. U Bloku 26 planirani su sredi{na za de~ija igrali{ta, sportske terene i zelenilo, bez iz- pe{a~ka zona i park, sa pravoslavnim hramom i prate}im gradwe stalnih objekata ili privremenih objekata ve}ih sadràjima uz park. od 150 m². Budu}im intervencijama vaqa ostvariti kontinuitet SIV – gradski park javnog kori{}ewa obala Save i Dunava, kao i prate}eg ze- Zeleni pojas izme|u Dunava i Bulevara Mihaila Pupi- lenila, ure|enog kao javni gradski park Novog Beograda. na, sa objektima SIV, zgrade biv{eg CK i Muzeja savremene umetnosti kao pojedina~nih objekata i akcentima u slo- Za{tita postoje}ih standarda opremqenosti prostora bodnom prostoru, predstavqa vaàn element identiteta Kod svih ovim planom dopu{tenih intervencija u izve- centra Novog Beograda, ali i Beograda u celini i wegovog denim blokovima Novog Beograda mora se izvr{iti prove- izlaska na Savu i Dunav. On je zajedno sa Velikim ratnim ra kapaciteta komunalne, socijalne i zelene infrastruk- ostrvom deo zelenog srca Beograda, koje se moè ure|ivati ture, kao i mogu}nosti parkirawa, a prema op{tem i po- iskqu~ivo kao javni gradski park. Deo obale Dunava na- sebnom pravilniku GP. spram Velikog i Malog ratnog ostrva od postoje}e obaloutvrde kod hotela „Jugoslavija" do U{}a, planirati sa 7.1.5. Centar Novog Beograda (2) plitkim travnatim nasipom i sa autohtonom vegetacijom. Celina Centar Novog Beograda nalazi se izme|u Duna- Planirano je da zgrada biv{eg CK dobije novu namenu va, Save, èlezni~ke pruge i ulice Omladinskih brigada i sa komercijalnim i centralnim funkcijama, da pojas zele- obuhvata jezgro Novog Beograda, prvi obodni red blokova, nila prema Bulevaru Nikole Tesle bude sa~uvan i da obje- prostor Starog sajmi{ta i park na U{}u. Uprkos mnogim kat i daqe ima ulogu jednog od gradskih repera. Zbog istak- nastojawima da se ovaj prostor pretvori u stvarni centar nutog mesta i zna~aja u panorami grada poèqno je raspi- Novog Beograda, to se do sada nije dogodilo. Jedan deo cen- sivawe konkursa pre regulacione razrade. tralnog jezgra Novog Beograda izveden je realizacijom stambenih blokova i velikih javnih zelenih povr{ina du` Staro sajmi{te i Blok 18 obale Dunava i ure|ewem priobalnog pojasa Save, a delovi Transformacija kompleksa Starog sajmi{ta podrazu- koji su bili planirani za centralne aktivnosti su samo meva planirawe novih komercijalnih i javnih sadràja, delimi~no realizovani. Jezgro Novog Beograda obuhvata ali koji su u funkciji kulturnog i memorijalnog karakte- devet blokova u centru, od kojih se ~etiri obodna mogu sma- ra ovog prostora. trati reprezentima istorije urbanizma moderne (21, 23, 28 Na novobeogradskoj obali ostvaruje se kvalitetna pe- i 30) i blok sa zgradom SIV-a. {a~ka veza sa neposrednim zale|em – Centrom „Sava”, ho- Centar Novog Beograda ima najve}e razvojne mogu}no- telom „Interkontinental", Starim sajmi{tem, Brankovim sti u pogledu izgradwe novih kapaciteta komercijalnih mostom i centralnom zonom Novog Beograda. Transforma- delatnosti. Infrastrukturna opremqenost, dobra saobra- ciju ambijenta Starog sajmi{ta, u paviqonskom tipu iz- }ajna pristupa~nost za visoku koncentraciju zaposlenih i gradwe sa umerenim pove}awem kapaciteta u kontekstu korisnika, neizgra|enost, vlasni{tvo zemqi{ta, komple- osnovne namene i velikim u~e{}em zelenila, treba poveza- mentarni sadràji u kontaktnoj zoni i mogu}nost funkci- ti sa re{ewem centra na obali Save, sa jedne strane, i sa onalnog povezivawa sa druga dva centra prvog ranga, pred- parkom ispred u{}a sa druge strane kompleksa. Iz pravca stavqaju vrhunsku ponudu me|u gradskim lokacijama za po- centralne zone Novog Beograda, sa ugla Bulavara AVNOJ-a slovnu namenu. Centar Novog Beograda planira se kao no- i Milentija Popovi}a, budu}im re{ewem treba ostvariti Broj 27 – 1006 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. vizuru na hram Svetog Save sa druge strane reke i pogled Trajna dobra Beograda na druge zna~ajne ta~ke u silueti Beograda. Potez realizo- Zelena povr{ina uz Dunav, od Bulevara umetnosti do vanog keja od U{}a, du` reke Save, nastavqa se i u ovoj zo- Kara|or|evog trga, fiksni je deo sistema zelenila sa ni, a {irina zelenog pojasa bi}e prilago|ena konkretnom predlogom za za{titu predela. Ona vezuje Zemunski kej i re{ewu. Visina stambenih objekata je do P+5 (zajedni~ka park U{}e i formira kontinuirani zeleni pojas na de- osnovna silueta sa Savskim amfitetrom), a za poslovne i snoj dunavskoj obali. Ovaj javni prostor treba parkovski druge zna~ajne objekte nije limitirana, pod uslovom da se urediti. U okviru urbanisti~ke za{tite, Blok 1 na No- ne degradiraju zone za{ti}enih vizura i ambijenata. Pra- vom Beogradu je celina epohe moderne u reìmu potpune vac Bulevara AVNOJ-a produàva se u blokovima 19 i 18 do za{tite. obale Save i niskim mostom vezuje sa Savskim amfiteatrom. Blok 18 predlaè se za temu jednog od velikih proje- Saobra}aj kata Beograda. Na potezu Bulevara Mihaila Pupina, od op{tine Novi Blokovi 41–43 Beograd do Tvorni~ke ulice, planirana je povr{inska trasa kapacitetnog {inskog sistema kao deo poteza koji pove- Blokovi 41–43 se nalaze izme|u pruge i Tre}eg buleva- zuje Bulevar kraqa Aleksandra sa Zemunom. U fazi planske ra i planirani su za komercijalne i centralne funkcije. i projektne razrade ovog poteza bi}e definisani broj i U wima je, zbog lokacijskih karakteristika, iskqu~eno pozicije stajali{ta. stanovawe. 7.1.7. Centar Zemuna (3) Saobra}aj Centar Zemuna sa~iwavaju staro jezgro i modernisti~- Kroz ovo podru~je planirano je povr{insko vo|ewe ka- ka celina, kao i otvoreni stambeni blokovi formirani u pacitetnog {inskog sistema od Brankovog mosta, trasom posleratnom periodu i privredni kompleks na granici Bulevara Mihaila Pupina i ulicom [panskih boraca, do prema Novom Beogradu. Jezgro Zemuna karakteri{e matri- èlezni~ke stanice Novi Beograd. U ovom podru~ju plani- ca kompaktnih blokova sa skoro potpuno formiranom re- ran je nastavak izgradwe èlezni~ke stanice Novi Beo- gulacijom ulica i objekata, parcelacijom i ivi~nom izgrad sa stani~nim trgom prema Tre}em bulevaru. To je gradwom koja je zbog svojih vrednosti progla{ena za pro- gradsko-prigradska èlezni~ka stanica koja je predvi|ena stornu, kulturno-istorijsku celinu od velikog zna~aja za za prihvat daqinskih vozova, kao i za vozove gradsko-pri- republiku koja ima status kulturnog dobra. gradske èleznice. U zoni sportske hale „Limes" plani- Predlogom generalnog plana afirmi{u se slojevitost rane su dve denivelisane raskrsnice sa autoputem na pravcu ulice [panskih boraca i ulice Proleterske solidar- Zemuna, wegov identitet i posebnost, isti~u se karakteri- nosti. sti~ne potceline (varo{, Gardo{, ]ukovac, Gradski park, kej, modernisti~ka celina Zemuna). Za{tita jedinstvene 7.1.6. Prvobitni Novi Beograd (8) siluete Zemuna sa reke i ~uvawe najvrednijih gradskih vizura sa Beogradske tvr|ave i zemunskog sredwovekovnog Ova celina obuhvata prostor izme|u ulice 22. oktobra, utvr|ewa ukqu~uje i za{titu {irih prostora grada, pre To{inog bunara, autoputa, ulice Omladinskih brigada i svega Velikog ratnog ostrva i ozelewenog forlanda leve reke Dunav. Prvobitni Novi Beograd nadovezuje se na Cen- obale Dunava. tar Novog Beograda (2) i obuhvata prvobitno izgra|ene blokove Novog Beograda sa Studentskim gradom, novoi- Centar Zemuna zgra|ene blokove „Retenzija" i Blok 33 sa zapadnim kapi- jama Beograda i centrima „Fontana" i êtvrtim rejon- Centar Zemuna je deo glavnog centra Beograda i pred- skim centrom. stavqa nukleus iz kojeg se zrakasto {ire funkcije centra Osnovna karakteristika ove urbanasti~ke celina je du` glavnih uli~nih poteza – ulicama Cara Du{ana, Prvo- slobodni sistem izgradwe stambenih i prate}ih sadràja majskom i Ugrinova~kom. Ovakavim konceptom zna~ajno se u funkciji stanovawa, kao i pojedina~nih ili grupisanih pove}ava kapacitet za razvoj centralnih aktivnosti, koji objekata komercijalnih i specijalizovanih centralnih de- je u samom jezgru limitiran, uslovqen i podre|en prostor- latnosti, na povr{inama prostranih gra|evinskih bloko- nim i ambijentalnim kvalitetima. Potencijal za razvoj je, va. Centralni sadràji formirani su na potezima Buleva- pre svega, u transformaciji postoje}eg tkiva i vrednom ra Mihaila Pupina, ulica Pariske komune i Goce Del~e- ambijentalnom okruèwu, u koncentraciji obrazovnih, va, kao i delom du` Bulevara Nikole Tesle. U svim stam- kulturnih i verskih ustanova, kao i otvorenosti i usmere- benim blokovima izgra|eni su objekti ustanova za brigu o nosti gradskih funkcija ka Dunavu. Planirano je reduko- deci pred{kolskog uzrasta, osnovnog obrazovawa i centri vawe ili izme{tawe nekih, za Staro jezgro neprimerenih mesnih zajednica, dok su sredwe {kole izgra|ene u pojedi- kapaciteta i funkcija (pijaca, komunalni, privredni i nim blokovima, zavisno od gravitacije i obuhvata o~ekiva- neki administrativni objekti). Preporu~uje se prenamena nog broja u~enika. pojedina~nih vrednih objekata, kao i objekata industrij- Prvobitni Novi Beograd ima visoki stepen prostorne ske arheologije, pre svega za javnu namenu i {irewe wiho- i funkcionalne zaokruènosti. Nova izgradwa, osim rea- vih funkcija na javne prostore (trgove) na kojima se nala- lizacije ranije planiranih a neizvedenih objekata, plani- ze, kao i na unutra{wa dvori{ta. Uz potvr|ivawe speci- rana je u zoni To{inog bunara, po zavr{etku saobra}ajni- fi~nosti ovog centra, obnova, za{tita, unapre|ivawe i ce u novoj regulaciji i uz autoput. To su ujedno i planira- aktivno ukqu~ivawe graditeqskog nasle|a u ìvot grada, ne zone novih centralnih aktivnosti. Transformacija de- kao i funkcionalno povezivawe sa centralnim jezgrom la stambenih objekata u poslovawe moè se o~ekivati uz Novog Beograda okosnice su budu}e transformacije cen- glavne saobra}ajne pravce i to iskqu~ivo u niìm etaàma. tra i jezgra Zemuna.

Stambeni blokovi Transformacija tkiva Za najstarije stambene blokove paviqonskog tipa pla- Transformacija blokova Starog jezgra Zemuna odvija}e nirana je revitalizacija, dodatno infrastrukturno opre- se uglavnom u okviru postoje}e regulacije. Modernisti~ku mawe, dogradwa liftova i mawih terasa, u ciqu poboq{a- celinu Zemuna treba sa~uvati u autenti~nom obliku. Even- wa uslova stanovawa. Sve intervencije se planiraju za tualne intervencije u okviru postoje}ih otvorenih bloko- blok, a izvode se jedinstveno za pojedina~ne objekte. Pri va treba da su podre|ene ovom tipu izgradwe i postignutim tom se moraju po{tovati op{ti uslovi dati za Novi Beo- standardima otvorenih prostora, zelenila, javnih slu`bi grad kao grad moderne, koji se odnose na ambijent i stan- i parkirawa, imaju}i u vidu i nepovoqne mikroklimatske darde kori{}ewa prostora, kao i pravila GP. uslove u Dowem Zemunu. Otvoreni blokovi, koji se nalaze 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1007 uz obod Starog jezgra Zemuna, naru{ili su neke od wegovih runum je kulturno dobro, a modernisti~ka celina je dobro vrednosti, pre svega one koje se odnose na siluetu, panora- koje uìva prethodnu za{titu. U Karti trajnih dobara pri- mu i vizure. S druge strane, oni su sam prostor i kompakt- kazane su za{ti}ene vizure, stajnom ta~kom i uglom sagle- nu strukturu jezgra jasno definisali i ome|ili, te ovaj davawa. Gradski park, kao i zelenilo du` obale Dunava, kontrast ne treba ublaàvati novom izgradwom po obodu fiksni su elementi sistema zelenila. otvorenih blokova. Obnova blokova iskqu~uje stihijsku izgradwu, preveli- Saobra}aj ku izgra|enost prostora i pove}avawe visine objekata, na- Radi obezbe|ewa tangentne saobra}ajnice u odnosu na ro~ito u unutra{wem delu parcela, a podrazumeva stroge jezgro, kao i kontinuiranih radijalnih pravaca, planira- uslove definisane op{tim i posebnim pravilima ovog no je povezivawe Bulevara Mihaila Pupina sa Vrtlarskom GP. Uskla|ivawe vertikalne regulacije objekata je prema i Ugrinova~kom ulicom, koje treba da imaju i novu pro{i- kontekstu ambijenta, a ne prema stepenu za{tite ili sta- renu regulaciju, kao i tunelska veza Bulevara Mihaila Pu- rosti susednih objekata. Poèqno je da javni objekti osta- pina sa Prvomajskom ulicom. U narednim fazama razvoja nu nagla{eni i dominantni. Objekti u neskladu sa ambi- treba voditi ra~una o potrebi povezivawa sa savremenim jentom nisu referentni pri odre|ivawu regulacija. kapacitetnim {inskim sistemom na pravcima najve}ih optere}ewa. Saobra}ajni terminal gradsko-prigradskog sao- Javni prostori bra}aja iz ulice Ivana Maùrani}a izme{ta se van grani- Funkcionalna i ambijentalna raznovrsnost javnih pro- ca jezgra u blok izme|u Tvorni~ke i ulice Franca Rozma- stora, wihovo proìmawe, vredni pojedina~ni objekti na na. Uz tendenciju smawivawa upotrebe individualnih vo- wima, svakako su posebna vrednost centra Zemuna, i pred- zila u jezgru Zemuna, kapacitetnije parkirawe se planira stavqaju nukleuse obnove. Nije dozvoqeno postavqawe pri- u vi{espratnim garaàma po obodu jezgra, pre svega u zoni vremenih objekata na najva`nijim javnim prostorima: pe- novoplaniranih saobra}ajnica, kao i u ulici \ure \ako- {a~kim ulicama, trgovima, keju, parku, umesto kojih treba vi}a. Mawe podzemne garaè planiraju se u okviru samog aktivirati prizemqa uli~nih i dvori{nih objekata cen- jezgra. tralnih blokova. Omladinski, Masarikov i Trg pobede tretirani su kao jedinstvena celina i sa Dunavskim kejom 7.1.8. Luka „Beograd" (5) su najvredniji deo sistema javnih prostora istorijskog jezgra. Planirana je redukcija sadràja i kapaciteta posto- Ova urbanisti~ka celina prostire se od Stare elek- je}e pijace, prema potrebama stanovnika jezgra Zemuna i tri~ne centrale do Pan~eva~kog mosta, Omladinskog sta- ona je organizovana kao pokretna pijaca na Masarikovom diona i ulice Mije Kova~evi}a, obuhvataju}i prete`no trgu. To Omladinskom trgu omogu}ava vra}awe funkcije blokove sa namenom delatnosti du` ulica \ure \akovi}a, glavnog gradskog trga i jedinstveno funkcionisawe i sa- 29. novembra, Mitropolita Petra i ârlija âplina, do gledavawe svih prostora postoje}e pe{a~ke zone. Posebnu ulice Mije Kova~evi}a. pa`wu u detaqnijoj urbanisti~koj razradi trebalo bi po- Dominantni deo celine 5 predstavqa podru~je Luke svetiti javnim prostorima na ulasku u centar Zemuna, Ka- „Beograd", koja ima potencijalno vaàn strate{ki zna~aj ra|or|evom, Senskom i Trgu Branka Radi~evi}a. Vizure kao prostor na kojem je mogu}e ostvariti vezu vodenog, kol- prema Dunavu iz pravca Nikolajevske, Karamatine, Go- skog i èlezni~kog saobra}aja na preseku evropskih kori- spodske, Zmaj Jovine, sa Masarikovog i Maùrani}evog tr- dora âáá (Dunav) i H, {to je od zna~aja ne samo za Beograd ga, moraju biti neometane, odnosno na tim pravcima ne mo- ve} i za Srbiju. Na uèm gradskom podru~ju Luka „Beograd" gu se planirati objekti na vodi kao ni novi objekti na danas predstavqa deo najve}eg planiranog robno-pretovar- obali. nog terminala transportnog re~nog saobra}aja u zemqi, sa industrijskom zonom i starom èlezni~kom stanicom Beo- Turisti~ki potencijal grad Dowi grad u zale|u. Osim Luke „Beograd", u ovoj urba- Turisti~ki potencijal Zemuna vezan je za wegove ambi- nisti~koj celini obuhva}eni su kapaciteti saobra}ajnih jentalne vrednosti, poloàj na Dunavu, kao i za tradicio- preduze}a i usluga, kao i objekti i sadràji specijalizo- nalne kulturne manifestacije. Hoteli u Starom jezgru su vanih dru{tvenih i dràvnih namena i sportska dvorana tipa mawih gradskih hotela, ~iji su kapacitetiti i rang „Pionir", kao i mawi deo stambeno-poslovnih blokova iz- usagla{eni sa prostornim mogu}nostima. Pored pro{ire- uzetno velikog stepena izgra|enosti i gustine du` ulice wa postoje}ih marina, planirane su i nove, kao i putni~- 29. novembra. Prioritet ure|ewa ove celine je dovo|ewe u ko pristani{te i mreà pristana za mawe brodove. Kej sklad razli~itih namena uz transformaciju neodgovaraju- ima ulogu glavnog gradskog {etali{ta, produèn je ka zo- }ih sadràja i prostora u kvalitetne ambijente. ni Radeckog ugostiteqskim i sadràjima vezanim za sportove na vodi i spojen sa javnim zelenim parkovskim povr- Luka kao modalni centar i transformacija {inama prema hotelu „Jugoslavija" i daqe prema U{}u. dela privredne zone Zelenilo Luka „Beograd" je privredni lokalitet od veoma velikog zna~aja za grad. Zbog svoje lokacije u najuèm centru Evidentan je mawak zelenih povr{ina, te je imperativ da se o~uvaju sve postoje}e, uz dodatni uslov da kontaktne Beograda ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskim zone treba planirati sa vi{im standardom zelenila. Naj- funkcijama i ovaj problem do sada nije adekvatno re{en. zna~ajnije zelene povr{ine su Gradski park i Dunavski Planski, posebna pa`wa je usmerena ka saobra}ajnom re- kej, na kojima nije dozvoqena izgradwa novih objekata. Po- {ewu i povezivawu ovog podru~ja drumskim i èlezni~kim trebano je ostvariti kontinuitet zelenila na dunavskoj vezama sa {irim podru~jem Beograda. Zona je dobro opre- obali, sve do U{}a. Lesni plato je dominantan u slici mqena infrastrukturom. U okviru ovog podru~ja, pored grada sa glavnih ulaznih pravaca i sa Dunava, te se planom privrednih i skladi{nih kapaciteta, vremenom je svoje predvi|a wegovo ~uvawe sa formirawem zelenih masiva mesto na{lo niz proizvodnih preduze}a kojima tu nije me- du` krune i, gde je to mogu}e, na kosinama platoa. Zeleni- sto. Planira se da u ovoj zoni u budu}nosti dominiraju pre lo na kruni segmenata lesnog platoa koji se nalazi na obo- svega saobra}ajne i robno-transportne aktivnosti u funk- du Starog jezgra Zemuna ima i ulogu za{titne panorame i ciji Luke „Beograd". Deo oslobo|enog prostora, sada zau- ambijenta ove za{ti}ene prostorne celine. zet proizvodnim aktivnostima, treba da preraste u komercijalne, profitabilnije centralne sadràje. Povr{ina Trajna dobra Beograda zone redukuje se tako {to se deo povr{ine prepu{ta cen- Staro jezgro Zemuna evidentirano je kao kulturno do- tralnim i tercijarnim sadràjima. Planirana povr{ina bro od velikog zna~aja, arheolo{ka lokacija rimski Tau- zone je oko 97 ha. Broj 27 – 1008 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Izme{tawe „Dunav stanice" i dela koloseka Uz Ju`ni bulevar, Bulevar kraqa Aleksandra, ulicu Realizacija lokoteretne stanice u susednoj prostor- Dimitrija Tucovi}a, kao i uz ulicu 14. decembra, koji pre- noj celini Karaburma, Ada Huja (10), kao i izgradwa novih ko teritorije celine 6 povezuju tradicionalni centar i saobra}ajnih putnih i èlezni~kih pravaca u obodnom de- obodne delove grada, planirana je ve}a koncentracija cen- lu grada, omogu}i}e izme{tawe pruge oko Kalemegdana, od- tralnih aktivnosti sa stanovawem, u tipu izgradwe koji nosno privremeno zadràvawe samo onih koloseka koji su afirmi{e bulevarski karakter ovih ulica, sa visinama u neposrednoj funkciji Luke „Beograd", do ostvarewa veze objekata koje odgovaraju segmentu Bulevara u kojem se nalaza Pan~eva~ki most preko nove lokoteretne stanice. ze. Isto se odnosi i na popre~nu arteriju prostora celine 6, ulicu Maksima Gorkog. Ure|ewe kontaktnog podru~ja Luke Za blokove u zale|u ovih saobra}ajnica planirana je transformacija u blokove kompaktnog, individualnog i Detaqnijom planskom razradom treba razmotriti mo- me{ovitog tipa, prema ve} zapo~etim procesima transfor- gu}nost da se prostor u zoni izme|u Pan~eva~kog mosta i macije koje treba konsekventno dovr{iti. Nivo urbanite- Luke, kao i deo dunavske obale prema Luci „Beograd", ure- ta u pogledu tipa bloka, procenta izgra|enosti, kapacite- di kao javni, ozeleweni prostor, koji bi bio u kontekstu ta i visine objekata treba da opada od granice teritorije zelenila Dunavskog keja prema sportsko-rekreativnom sa centrom Beograda (Ruzveltova, Vra~arski plato) ka pe- centru Ada Huja. Prostor koji se oslobodi posle uklawa- riferiji (Lion) i od pomenutih glavnih ulica ka unutra- wa dela èlezni~kih koloseka urediti kao linearno zele- {wim delovima prostora izme|u wih. Opadawe nivoa urba- nilo sa dopunskim sadràjima kompatibilnim sa parkom i niteta ne odnosi se na kvalitetno re{avawe objekata i di- rekreativnim aktivnostima. menzionisawe javnih prostora, pre svega skverova, trgova i parkova kao obele`ja identiteta pojedinih ambijenata. Zone rizika – „Duga" i „Tehnogas" U celini Luka „Beograd" (5) nalaze se i kompleksi Bulevar kraqa Aleksandra „Duge" i „Tehnogasa", definisani u odeqku „Za{tita ì- Funkcionalna i ambijentalna ki~ma ovog prostora je votne sredine" kao zone veoma velikog rizika (ozna~ene Bulevar kraqa Aleksandra, koji svojom grebenskom dispo- kao G) i zone velikog rizika (ozna~ene kao V), sa za{tit- zicijom u odnosu na padine Bulbulderskog i ûburskog po- nim rastojawima koje nije mogu}e obezbediti u gradskom toka (ulice Dimitrija Tucovi}a i Ju`ni bulevar), ~ini tkivu gde se oni nalaze. Iz tog razloga u GP nisu date raz- dominantnu morfolo{ku celinu neposredne i {ire gravi- vojne mogu}nosti ovih kompleksa u wihovoj delatnosti, ve} tacije. U tom kontekstu, u daqoj razradi, treba planirati wihova prenamena u centralne aktivnosti, a do budu}e odgovaraju}e objekte i sadràje, ne samo komercijalnog ka- transformacije, kao lokacije sa pove}anim rizikom, treba raktera ve} i sadràje centralnih, kulturnih i javnih ak- da usklade svoju delatnost sa okolinom. tivnosti, kao i kontaktne javne pe{a~ke prostore na is- taknutim raskrsnicama gradskog zna~aja. Trasom Bulevara Kontinuitet urbane matrice i transformacija kraqa Aleksandra planira se sredi{we povr{insko vo|e- blokova GSP i podru~ja skladi{ta u Dunavskoj we gradskog kapacitetnog {inskog sistema tipa LRT. U zoni dunavskog priobaqa, gde su potencijalno mogu- }e zna~ajne intervencije, kontinuitetom postoje}e urbane Neimar matrice treba obezbediti kontakt istorijskog jezgra sa Neimar je podru~je individualne stambene izgradwe u Dunavom, uz obavezu planirawa novih javnih prostora i ze- statusu prethodne za{tite, u GP definisan kao trajno do- lenih povr{ina kada se radi o ve}im potezima rekonstruk- bro Beograda. To je jedan od ambijentalno najvrednijih cije. Ovo se odnosi na deo blokova koji su danas u funkci- prostora u Beogradu, koji treba planerski usmeriti ka po- ji depoa GSP i podru~ja skladi{ta u Dunavskoj, a koji se èqnim mogu}nostima razvoja, odnosno dogradwe u okviru transformi{u u blokove centralnih aktivnosti sa mogu- postoje}eg ambijenta koja ne}e ugroziti celinu. Tipologi- }im stanovawem, gde }e se detaqnom razradom definisati ja izgradwe neimarske padine treba da postane model tran- nove regulacije i tipologija izgradwe. sformacije postoje}ih partajskih blokova. Obodni blokovi Neimara, prema Kara|or|evom parku, transformi{u se Zona Pan~eva~kog mosta, Ruzveltova ulica u me{ovite blokove sa kompaktnim delom bloka orijenti- U kontekstu kvalitetnog aktivirawa dunavskog prioba- sanim ka parku. qa za centralne aktivnosti u celini Ada Huja (10) i wegovog povezivawa sa ostalim delovima grada, blok hale „Pi- Kara|or|ev park onir" koji je orijentisan ka Pan~eva~kom mostu i zona Najstariji park u Beogradu, definisan u GP kao fik- Pan~eva~kog mosta planirane su za centralne aktivnosti sni element zelenila i trajno dobro Beograda, treba mak- bez stanovawa. Karakter i oblikovawe ovih centralnih ak- simalno za{tititi i urediti kao jedan od elemenata iden- tivnosti mora biti prilago|en izuzetno saobra}ajno i ni- titeta grada. Mogao bi biti predmet posebnog projekta. velacijski istaknutom mestu na kojem se nalaze na ulazu u grad sa pan~eva~ke strane. Ostali deo bloka „Pionir" tre- Transformacija partaja na padini ka Ju`nom bulevaru ba urediti tako da se sa~uva karakter bloka sa malim ste- Model rekonstrukcije za ovaj gradski kraj ograni~en je penom izgra|enosti i velikim slobodnim prostorom. realnom situacijom na terenu, zakonskom regulativom i mogu}nostima samih stanovnika ili vlasnika. Osnovni 7.1.9. Novo grobqe, Bulevar kraqa Aleksandra, Neimar (6) planerski ciq je da se ovaj prostor pretvori u oblik iz- i Lion, Ju`ni bulevar (12) gra|enosti koji bi pretendovao da bude sli~an Neimaru. Celine zauzimaju prostor koji se od hrama Svetog Save, Geografske i morfolo{ke vrednosti cele padine ka Ju- Vukovog spomenika i Novog grobqa neposredno nadovezuje `nom bulevaru o~ito nude takvu mogu}nost. Budu}a izgrad- na celinu Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) obuhva- wa treba da se bazira na zgradama tipa gradske vile sa taju}i du` Bulevara kraqa Aleksandra, ûburu, Neimar i predba{tom i klasi~ne forme ugra|ene ili slobodne zgra- Crveni krst – na delu op{tine Vra~ar, kao i Stari \eram, de na regulaciji visine ne ve}e od tri ili ~etiri nivoa sa Bulbulder, Slavujev potok i Vra~arsko poqe na delu op- ure|enim parcelama i stvarawem ovih zelenih prostora. {tine Zvezdara. Uslov je osloba|awe unutra{wosti bloka od postoje}e iz- Po tradiciji, na~inu izgra|enosti i tipologiji bloko- gradwe i bitno smawewe broja malih stanova. va i uli~ne mreè, ove urbanisti~ke celine imaju neka obele`ja gradskog tkiva u centralnom gradskom podru~ju, ûbura naro~ito u va`nijim ulicama, ali sa dominantnim u~e- Do pre desetak godina autenti~an primer ambijenta i {}em stanovawa u odnosu na centralne sadràje. arhitekture gradske periferije u nekoliko proteklih go- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1009 dina pretrpeo je zna~ajne promene unutar svoje strukture u Ulica Dimitrija Tucovi}a smislu smawenog u~e{}a stanovawa u odnosu na poslovawe. Ulica Dimitrija Tucovi}a ima sli~nu ulogu i zna~aj Unutra{wa dvori{ta, koja su bila vaàn resurs za revita- kao Bulevar kraqa Aleksandra za celine 6 i 2, samo na lo- lizaciju ûbure, izgra|ena su i onemogu}en je ranije pla- kalnom nivou, za podru~je oko Bulbulderskog potoka. niran koncept pasaà i unutra{wih pjaceta. Potrebno je Detaqnom planskom razradom treba uskladiti tran- za ovaj prostor formirati poseban projekat koji }e na {i- sformaciju i razvoj kontaktnih delova blokova sa leve rem planu da povrati ambijent ûbure, vrati stanovnike i i desne strane ulice, kako bi ulica dobila celovit ka- vrste delatnosti koje su obeleàvale ovaj prostor. Detaq- rakter bulevara, sa mogu}im specifi~nostima na poje- nijom planskom razradom treba definisati realne uslove dinim segmentima. revitalizacije, sa ciqem da se spre~i nekontrolisana Objekti u ulici Dimitrija Tucovi}a visinom i obli- promena strukture, uz obezbe|ewe prostora za odgovaraju}u kovawem treba da reprezentuju wen bulevarski karakter. organizaciju grada. Transformacija partaja na padinama ka ulici Dimitrija Kaleni} Tucovi}a Prostor Kaleni} pijace od Kursuline ulice do ugla Planirana je transformacija postoje}ih partaja u blo- Wego{eve i ulice Maksima Gorkog treba da ostane tradi- kove individualnog stanovawa i me{ovite blokove. cionalna gradska pijaca preko koje se ovaj kraj grada identifikuje u mapi grada. Planira se pokrivena gradska tr- Unutra{wi magistralni prsten (UMP) `nica sa podzemnom garaòm. Prostor izme|u tr`nice i zgrade op{tine Vra~ar je budu}i trg koji spaja Wego{evu Izme|u celina 6 i 12 planirana je trasa UMP. U daqoj ulicu i ulicu Maksima Gorkog. planskoj i projektnoj razradi ovog poteza mora se defini- Prostor ispred kafane „Kaleni}", na potezu ulica sati program i na~in ukr{tawa sa ulicom Dimitrija Tu- Trnske i Baba Vi{wine, sa skverom ka Golsvordijevoj uli- covi}a, Bulevarom kraqa Aleksandra i ulicom Vojislava ci, zna~ajan je urbani motiv ovog dela grada koji svakako Ili}a. treba o~uvati uz prilago|avawe skvera novim saobra}ajnim Distributivni prsten oko centra Beograda potrebama. Posebno pa`qivo treba tretirati vezu Trnske ulice sa ulicom Maksima Gorkog kao va`nog saobra}ajnog Na isto~noj granici ovog podru~ja planirana je izgrad- poteza, a da se pri tom ne naru{e zate~ene vrednosti ambi- wa îngrijine ulice kojom se Bulevar kraqa Aleksandra jenta. i ulica Gospodara Vu~i}a povezuju sa ulicom Dimitrija U osovini Trnske ulice, na drugoj strani skvera je po- Tucovi}a, kao deo distributivnog saobra}ajnog prstena stoje}a razgra|ena i nedovr{ena strana Krunske ulice od oko blokova uèg centra Beograda. Golsvordijeve i Baba Vi{wine, sve do Kursuline. Plani- ra se formirwe nove gradske fasade od zgrada visine do Infrastruktura pet etaà kao zavr{etak vizure iz Bulevara kraqa Alek- Celine Novo grobqe, Bulevar, Neimar (6) i Lion, Ju- sandra kroz Trnsku. `ni Bulavar (12) su jedinstvena podru~je sa stanovi{ta opremawa vodovodom i kanalizacijom. Postoji izgra|ena Ju`ni bulevar vodovodna mreà. Za poboq{awe snabdevawa potrebno je Ova ulica je gradskog zna~aja, saobra}ajno i regulacio- izgraditi primarni vodovod ∅ 700 – ∅ 500 od CS „Vra~ar no definisana i delimi~no izvedena. Potrebno je sagle- áá" do Makenzijeve ulice, rekonstruisati mreù i objekte dati kontaktne blokove i mogu}nosti da se jedinstvenim vodovoda. Kanalizaciona mreà je izgra|ena po op{tem re{ewem sagledaju segmenti Bulevara razli~itog tipa iz- sistemu i usmerena na dva sliva – sliv Ju`nog bulevara i gra|enosti i poveù u celinu prepoznatqivog karaktera. Bulbulderski sliv. Potrebno je dograditi kolektore primarnog sistema u Ju`nom bulevaru i ulici Vojvode Brane Crveni krst i izvesti tunelsku vezu od ulice Dimitrija Tucovi}a do Postoje}i sadràji kulture (pozori{te, bioskop), kao Dunava. i istaknut poloàj na grebenu, afirmi{u ovaj prostor kao budu}i centar za ovaj deo grada. Daqom planskom razradom, 7.1.10. Savski amfiteatar, Prokop (7) za delove kontaktnih blokova orijentisanih ka Crvenom Savski amfiteatar predstavqa deo starog centra Beo- krstu, treba predvideti ve}i udeo komercijalnih aktivno- grada, kojim je obuhva}ena vra~arska padina od Vra~arskog sti, ve}u spratnost, omogu}iti vizure na crkvu (crkvu sv. platoa do starog èlezni~kog mosta i autoputa do Autoko- Antuna u Bregalni~koj ulici) i formirawe jasno artiku- mande i deo celine kojom su od u{}a Top~iderske reke do lisanog javnog prostora. Vozarev krst, kao obele`je iden- autoputa i Autokomande obuhva}eni Beogradski sajam, sa- titeta ovog prostora, treba sa~uvati i re{ewem afirmisa- dràji delatnosti du` Bulevara vojvode Mi{i}a i èle- ti, uz zadràvawe postoje}eg kvalitetnog zelenila. zni~ka stanica „Beograd Centar". Ova celina ima najve}e prostorne potencijale za izgradwu novih centralnih, ko- Novo grobqe mercijalnih i javnih sadràja u centru Beograda. Planirana je za{tita i rekonstrukcija ovog kompleksa i wegovo ukqu~ivawe u sistem zelenila, kako bi se afir- Savski amfiteatar i deo novobeogradskog centra na le- misao i wegov parkovski karakter. Daqom planskom razra- voj obali Save dom treba ispitati mogu}nost da se zeleni prostor Novog Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeograd- grobqa poveè preko komunalnih kompleksa u susednoj ce- skog centra sa druge strane reke se u po~etnoj fazi jedin- lini Zvezdara (11) sa Zvezdarskom {umom. stveno re{avaju, kao budu}i gradski centar najvi{eg ranga, putem me|unarodnog konkursa, kako bi se uspostavila Raskrsnica kod Bogoslovije logi~na vizuelna i kontekstualna veza izme|u poteza jav- Ruzveltova ulica kao novi gradski linearni potez ve}e nih prostora beogradske i novobeogradske strane, bez ob- koncentracije centralnih aktivnosti koji povezuje centar zira na razli~ite mogu}nosti i kasnije nezavisne faze re- Beograda i novi centar Ada Huja na obali Dunava opisana alizacije i posebne konkurse u dva dela budu}eg centra. je u celini 4. Ve}a koncentracija komercijalnih delatno- Primewuje se uskla|en tip izgradwe na obe obale koji }e sti i aktivnosti centara planirana je na raskrsnici Mi- artikulisati specifi~nosti tipologije beogradskog i no- je Kova~evi}a (produètak Ruzveltove i ul. Partizanski vobeogradskog centralnog jezgra, kao i kvalitetne i dobro put kod Bogoslovije. Zbog istaknutog poloàja ove lokaci- dimenzionisane javne prostore, sa obaveznim u~e{}em par- je treba predvideti odgovaraju}i javni prostor i reprezen- kova i drvoreda. Povr{ina otvorenih javnih prostora na tativno oblikovawe objekata. obe strane (ulice, trgovi, skverovi, parkovi, kejovi) je oko Broj 27 – 1010 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

50% cele teritorije. Prostor na obe obale je namewen Nova èlezni~ka stanica „Beograd – Centar" poslovawu i ekskluzivnom stanovawu, sa odnosom povr- Na ju`nom delu ovog podru~ja u izgradwi je nova èle- {ina 1:1. zni~ka stanica „Beograd – Centar" u Prokopu. Woj }e se, Objekti kulture i obrazovawa nacionalnog i gradskog prema planskoj dokumentaciji, u narednom periodu prila- zna~aja treba da na|u svoje mesto u okviru Savskog amfite- goditi postoje}i i izgraditi novi saobra}ajni objekti. atra, ali i novobeogradske strane. Obale Save povezuju se Povezivawe stanice sa autoputem, prelaz „transverzale" niskim pokretnim mostom koji se otvara u zoni plovnog preko autoputa i wena veza sa Bulevarom JA, povezivawe puta, ili trajektnom vezom u prvoj fazi. stanice sa javnim saobra}ajem gradskim, me|ugradskim, U Savskom amfiteatru je planiran novi savski bule- prigradskim i gradskim autobuskim linijama, veza sa ae- var, ~ija }e se ta~na dispozicija definisati u daqoj raz- rodromom, veza sa tramvajem i budu}im metro linijama, a radi, a koji treba da se poveè sa Kara|or|evom i ulicom naro~ito razvoj prilaza pe{aka i biciklista, prioritet- Slobodana Penezi}a Krcuna, postoje}im autoputem, èle- ni su zadaci za ovaj prostor. Problem stanice „Beograd – zni~kom stanicom „Beograd Centar" i Beogradskim sajmom Centar" je da je locirana odvojeno od standardnog i aktiv- i Bulevarom vojvode Mi{i}a u zoni iza Sajma. nog gradskog tkiva i da u wenoj blizini nema koncentra- Zadràna su kao trajno re{ewe ~etiri koloseka i po- cije stanovawa i poslovnih aktivnosti. Kori{}ewem gor- stoje}a ~eona stanica u funkciji regionalne, odnosno wih etaà stani~nih betonskih plo~a iznad pristupnog i gradske èleznice, sa spu{tawem koloseka ispod nivoa peronskog nivoa, moè se obezbediti izme|u 100 i 200 hi- terena. Za dva koloseka oko Kalemegdana, koja se privre- qada kvadrata poslovnog prostora. Me|utim, to nije do- meno zadràvaju za interventne slu~ajeve, treba obezbe- voqno za urbano i ekonomsko funkcionisawe ovako va- diti prostor odgovaraju}im re{ewem regulacije. Oni }e biti iskqu~eni posle povezivawa èlezni~ke mreè u `nog komunikacionog ~vora. Velikim projektom, odnosno pristani{tu i na Karaburmi preko obilazne veze kod detaqnijim urbanisti~kim planom, potrebno je preispita- Vin~e. ti realne mogu}nosti funkcionalnog i reprezentativnog Pravci ulica Durmitorske, Vi{egradske, Milo{a Po- oblikovawa i locirawa razli~itih centralnih aktivno- cerca, Vojvode Milenka, preko ulice Slobodana Penezi}a sti i stanovawa u neposrednoj blizini stanice. Krcuna produène su regulacionim re{ewem u zonu Sav- Postoje}a èlezni~ka stanica skog amfiteatra do obale Save, kao jedan od uslova budu- }eg formirawa blokovske strukture. Izgradwa u pravcu U ovom podru~ju nalaze sa vrlo va`ni saobra}ajni Terazijske terase podre|ena je realizaciji odgovaraju}ih objekti gradskog i regionalnog zna~aja. Lokacija postoje- vizura i funkcionalne veze terazijskog grebena i prioba- }e èlezni~ke stanice osloba|a se od objekata u funkciji qa. Visina objekata je do P+5, jer se podru~je nalazi u zo- èleznice uz zadràvawe i prilago|avawe samo nekoliko ni za{ti}enih vizura, definisanih Kartom trajnih doba- koloseka za gradsko-prigradsku putni~ku stanicu. Kolose- ra Beograda. ci su u podzemnom nivou, kako bi se obezbedila povr{inska veza Savskog amfiteatra sa zale|em. Kara|or|eva Planirana je rekonstrukcija Kara|or|eve ulice koja Postoje}a autobuska stanica treba da obezbedi saobra}ajni profil za ~etiri trake i Teritorija na kojoj se danas nalazi autobuska stanica tramvaj, kao i rekonstrukcija kontaktnih blokova uz Bran- potencijalno ima izuzetne lokacijske vrednosti kao budu- kov most koji su potencijalno dobra lokacija za sadràje }i prostor izlaska Terazijske terase u Savski amfiteatar javne namene nacionalnog zna~aja (opera). i deo budu}eg novog centra Beograda na Savi. Za razvoj i puni program autobuske stanice GP je definisao lokaci- Centri specijalizovane namene – Klini~ki centar, fa- ju uz èlezni~ku stanicu Novi Beograd. Me|ugradsko-pri- kulteti gradska autobuska stanica i prigradski terminali na sa- Za komplekse specijalizovanih centara planirano je da{woj lokaciji se zadràvaju do po~etka realizacije pla- zadràvawe karaktera paviqonske izgradwa sa maksi- niranih sadràja u Savskom amfiteatru. malnim zadràvawem postoje}eg kvalitetnog zelenila i otvorenih prostora. Detaqno planerski treba preispi- Infrastruktura tati odnos kompleksa Klini~kog centra i budu}e saobra- Za potrebe postoje}e vodovodne mreè u sektoru potreb- }ajnice UMP. Postoje}i zeleni kompleks Veterinarskog no je rekonstruisati objekat primarnog sistema, CS „Vra- fakulteta uz autoput, gde je ina~e teren lo{eg kvaliteta, ~ar áá" i rekonstruisati distributivnu mreù koja sada zadràva se. nema dovoqan kapacitet. Postoji izgra|ena kanalizaciona mreà. Potrebno je rekonstruisati sekundarnu mreù i Sajam izgraditi objekat primarnog sistema – tunel Hitna pomo} Planirano je ure|ewe i pro{irivawe kompleksa Sajma, – \. \akovi}a, za prebacivawe upotrebqenih voda iz sav- odnosno sajamskih funkcija u zoni petqe sa povezivawem skog sliva u dunavski. sa Savskim amfiteatrom. Komercijalne delatnosti za ovu namenu iskqu~uju stanovawe. 7.1.11. Veliko ratno ostrvo (9) Ade na u{}u Save u Dunav, Veliko i Malo ratno ostrvo Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar i nekoliko sprudova ~ine jedinstvenu hidrogeolo{ku tvo- Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar treba revinu i prire~ni i {umski vla`ni ekosistem, ostatak re{iti sagledavawem re{ewa rekonstrukcije blokova u nekada{wih vla`nih stani{ta Dunava, neponovqiv ele- Kara|or|evoj i Savskom amfiteatru. Uslov za realizaciju ment prirode u centru grada, prethodno su za{ti}ene kao ovog prostora je izme{tawe, odnosno redukcija funkcija „op{te dobro od izuzetnih prirodnih vrednosti" pod za- postoje}e autobuske stanice. jedni~kim imenom „Veliko ratno ostrvo". Sme{teno izme|u dva istorijska jezgra, Beogradske tvr- Za{tita vizura |ave i Zemunskog sredwovekovnog utvr|ewa, nalazi se na Vizure sa Beogradske tvr|ave na Avalu, definisane u pravcu najva`nijih gradskih vizura sa Dunavskog puta. Ve- Karti trajnih dobara, iskqu~uju izgradwu objekata u liko ratno ostrvo, zabeleèno na starim kartama i gravi- blokovima zapadnog Vra~ara koji bi ih ugrozili. Pri- rama, jeste nezaobilazni element istorijske slike i pro- likom detaqnije razrade, ili izdavawa uslova na osnovu stornog identiteta Beograda i Zemuna. To je jedan od naj- vaè}e planske dokumentacije, ugroènost vizura treba va`nijih prostora grada sa kojim se Beograd identifiku- proveriti. je i u skladu sa tim uìva urbanisti~ku za{titu. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1011

Na pravcu me|unarodnih plovnih puteva, potencijalno ru i Novu Karaburmu. U ovoj urbanisti~koj celini jasno se izvori{te vodosnabdevawa, prirodno mrestili{te i sta- izdvajaju {iri priobalni pojas Dunava sa Adom Hujom i ni{te retke i ugroène flore i posebno ornitofaune, stambene celine Stara i Nova Karaburma. ìva tvorevina koju reke i daqe oblikuju i na kojoj se mo- Najvredniji potencijal za budu}i razvoj ove celine je gu pratiti kompleksni prirodni procesi, ono zavre|uje da prostor gde se ovaj deo grada spu{ta na reku, izme|u Vi- bude, kao takvo, pod posebnim reìmom za{tite i kori- {wi}eve ulice i obale Dunava, koji je danas najve}im de- {}ewa. lom neizgra|en. Prirodna ograni~ewa u ovoj celini su ak- Na osnovu prethodnih istraìvawa ve}eg broja stru~- tivna klizi{ta na padinama Zvezdare i nesanirana depo- nih institucija i predloga Zavoda za za{titu prirode Sr- nija Ada Huja. bije, Generalni plan utvr|uje za Veliko ratno ostrvo status javnog i trajnog dobra i fiksni je element sistema ze- Transformacija postoje}eg tkiva lenila. Stara Karaburma je predratno predgra|e Beograda sa Na osnovu navedenih ~iwenica i stru~nog predloga nepravilnom, krivudavom, strmom uli~nom mreòm i sa nadle`ne institucije, za podru~je Velikog ratnog ostrva, zbijenom nièspratnom prete`no stambenom izgradwom na osnovu Zakona o za{titi ìvotne sredine i Zakona o koja ne zadovoqava savremene standarde stanovawa. Pro- kulturnim dobrima, done}e se pravni akt o za{titi prostor treba planski regulisati kao bolokove individualne stora kao „predela izuzetnih odlika" i „znamenitog mesta" izgradwe, prilago|ene nestabilnom terenu. S obzirom na kojim }e se utvrditi wegova namena, reìmi i zone za{ti- konfiguraciju terena i istaknutost u silueti grada sa Du- te i uslovi kori{}ewa i obaveze staraoca javnog dobra. nava, treba dati i uslove oblikovawa padine orijentisane Generalnim planom Veliko ratno ostrvo namewuje se za ka Dunavu. za{titu prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, re- Novo naseqe Karaburma je jedna od prvih posleratnih konstrukciju tradicionalne plaè „Lido", rekreaciju u planiranih i izgra|enih stambenih celina u Beogradu, sa prirodnom ambijentu, za{titu potencijalnog izvori{ta objektima razli~ite tipologije i visine, opremqena po- vodosnabdevawa i prirodnog mrestili{ta, uz po{tovawe trebnim prate}im funkcijama i sadràjima stanovawa. uslova koji proisti~u iz me|unarodnih obaveza u vezi plov- Budu}im intervencijama postoje}i standard kori{}ewa nih puteva i uz primenu kriterijuma odrìvog razvoja. prostora (infrastruktura, parkinzi, javni prostori, zele- Programskim razvojnim dokumentom i urbanisti~kim nilo, {kole, obdani{ta, sportski tereni) moè se samo planom (posebne namene) koji }e uzeti u obzir predloge i unapre|ivati. Kompaktne zelene povr{ine unutar blokova interese zainteresovanih subjekata razvoja i korisnika su kvalitet tipologije izgradwe ove zone, pa nije mogu}a dobra i koji }e se doneti na osnovu odredbi GP i pravnog izgradwa u okviru wih. Parcelaciju treba izvr{iti tako akta o za{titi, utvrdi}e se i posebni uslovi kori{}ewa i da parcela stambenog objekta (ili grupacije stambenih ure|ewa ada, odnosi pojedinih namena, koje se moraju za- objekata, ako druga~ije nije mogu}e) obuhvata i pripadaju}e snivati na dodatnim stru~nim istraìvawima, posebno slobodne zelene prostore i povr{ine za parkirawe. Tran- hidrogeolo{kim i ekolo{kim analizama uticaja na ì- sformacija dela stambenih objekata u poslovne moè se votnu sredinu i predmet za{tite. dozvoliti uz glavne saobra}ajne pravce, i to iskqu~ivo u Svi prate}i objekti, aktivne povr{ine i sportski te- niìm etaàma. Za najstarije stambene blokove paviqon- reni treba da budu podignuti pod posebnim uslovima, u skog tipa planirana je revitalizacija, dodatno infra- skladu sa za{titom ~isto}e vodonosnih slojeva, dobro strukturno opremawe i dogradwa liftova u ciqu poboq- uklopqeni u prirodni ambijent, neuo~qivi sa Kalemegda- {awa uslova stanovawa. Sve intervencije se planiraju za na i Gardo{a i u {to ve}oj meri samoodrìvi. Re{avawe blok, a izvode jedinstveno za pojedina~an objekat. Pri tom infrastrukturnih potreba vr{i}e se, pre svega, alterna- se moraju po{tovati op{ti uslovi dati za odre|enu tipo- tivnim na~inima. Na taj na~in, ovo }e biti i pokazni cen- logiju tkiva, kao i uslovi koji se odnose na ambijent i tar za napredne i odrìve tehnologije kori{}ewa prirod- standarde kori{}ewa prostora. nog prostora. Veza Velikog ratnog ostrva sa zemunskom i novobeogradskom obalom je preko plovnih objekata i se- Novi centar Ada Huja zonskim pontonskim mostom. Pristan za mawe brodove Ovim GP definisano je re{ewe priobalnog prostora planirati na severnoj, dunavskoj strani ostrva i u zoni nizvodno od Pan~eva~kog mosta tako da omogu}i funkcio- sportsko-rekreativnih sadràja. nisawe Luke „Beograd", a da se dimenzionisawe planira- îtav kompleks Velikog ratnog ostrva treba da se razne lokoteretne stanice i prate}ih sadràja izvr{i u de- vija na osnovu posebnih stru~nih provera, analize uticaja taqnijoj planskoj razradi u skladu sa wenom ulogom, pr- i konkursa, ukqu~uju}i i mogu}i me|unarodni nivo. venstveno u funkciji Luke i postoje}ih privrednih sadr- àja u ovom delu Beograda. Nisu planirane nove privred- 7.2. Sredwa zona ne i proizvodne povr{ine, osim u funkciji robno-tran- Sredwu zonu ~ine slede}e urbanisti~ke celine: sportnog centra izme|u Luke i lokoteretne stanice. U – Karaburma, Ada Huja (10), priobalnom pojasu, izme|u lokoteretne stanice i Dunava, – Zvezdara (11), planirana je koncentracija centralnih sadràja, odnosno – Lion, Ju`ni bulevar (12), obra|eno u ta~ki 7.1.9, specijalizovanog centra na obali Dunava, gradskog zna~a- – Du{anovac, [umice, Kowarnik (13), ja. Ovaj centar treba da ima vezu sa stambenim zale|em (sa – Vo`dovac (14), centrom Karaburme, Diqskom ulicom, Mirijevskim bule- – Bawica (15), varom i ulicom Vojvode Micka), ali i sa {irim gradskim – Sewak, Dediwe, Top~ider (16), prostorom koje }e se ostvariti preko Ruzveltove ulice i – Rakovica (17), ulice 29. novembra. Ure|ewem Dunavskog keja kao zelenog – Banovo Brdo (18), poteza, ovaj centar treba da bude povezan sa sportsko-re- – Ada Ciganlija (19), kreativnim kompleksom na Adi Huji. S obzirom na istak- – Posavski deo Novog Beograda (20), nut poloàj na obali Dunava i ulogu u formirawu siluete – Beànija (21) i grada, karakter objekata je reprezentativan a visina ne – Gorwi Zemun (22). treba da ugrozi vizure sa Dunava na Zvezdaru, odnosno sa Mili}evog brda na Novi Beograd i Zemun. U okviru cen- 7.2.1. Karaburma, Ada Huja (10) tralnih sadràja mogu}i su i specifi~ni oblici stanova- Teritoriju celine ~ini prostor priobalnog pojasa Du- wa (poslovno, apartmansko), kao i stacionarni ugostiteq- nava sa Adom Hujom, zatim potez od Pan~eva~kog mosta do ski sadràji. Zbog zna~aja ovog prostora u GP se predlaè Omladinskog stadiona, ukqu~uju}i i stadion i potez od da prostor Ade Huje bude predmet jednog od velikih proje- Partizanske ulice do Mirijevskog potoka ukqu~uju}i Sta- kata Beograda, odnosno predmet javnog konkursa. Broj 27 – 1012 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Lokoteretna stanica „Pionir" i formirati áâ visinsku zonu u Mirijevu (sek- Na ovom podru~ju planirana je izgradwa lokoteretne i tor 26). Potrebno je, tako|e, izgraditi rezervoare á i áá vi- putni~ke stanice „Karaburma". U proteklom periodu, od sinske zone u sektoru 25, izgraditi crpnu stanicu na re- ranijih planova za lokoteretnu stanicu „Karaburma", rea- zervoaru á zone i dograditi cevovod F 500 od Vi{wi~ke lizovana je samo èlezni~ka tunelska veza stanice na pod- ulice. U celinama postoji izgra|ena kanalizaciona mreà ru~ju nizvodno od Pan~eva~kog mosta, sa èlezni~kim tu- separacionog tipa. Potrebno je izvr{iti rekonstrukciju nelom Vukov spomenik – Pan~eva~ki most. Ve}ina ostalih, i dogradwu nove mreè. ranije planiranih sadràja robno-transportnog centra i 7.2.2. Zvezdara (11) industrijske zone na prostoru Ade Huje, nije realizovana. U daqoj detaqnijoj planskoj razradi treba definisati no- Najve}i deo celine Zvezdara (11) zauzima najvi{a pri- ve kapacitete lokoteretne stanice, mogu}nost gradwe de- rodna morfolo{ka celina Zvezdare u neposrednom zale|u nivelisanih koloseka i ostalih prate}ih sadràja, tako centralnog podru~ja grada, sa visinom od preko 200 metara da se, u funkcionalnom i ambijentalnom smislu, poveù nadmorske visine (nekada zvano brdo Visoki Vra~ar, sa sadràji budu}eg centra sa zale|em uz Vi{wi~ku ulicu. najvi{im vrhom od 262 mnv). Ova celina je okruèna gradskim saobra}ajnicama – ulicama Mije Kova~evi}a i Gro- Transformacija postoje}ih objekata privrede bqanskom prema centru grada, ulicom Partizanski put Postoje}i privredni kompleksi u zoni Vi{wi~ke uli- prema Karaburmi, ulicom Baje Sekuli}a prema Bulbulderu. ce i na Adi Huji planirani su za transformaciju u cen- Ona obuhvata Gradsku bolnicu, Cvetkovu pijacu i Sport- tralne aktivnosti. ski centar „Zvezdara", dodiruje se na prevoju Zelenog brda sa naseqem Mali Mokri Lug, grani~e}i se Volginom uli- Sportsko-rekreacioni centar Ada Huja com i sa Mirijevom do ulice Partizanski put. Dominantna funkcija ove urbanisti~ke celine je park {uma sa izletni~kim i sportsko-rekreativnim aktivno- Zelenilo po{umqene Ade Huje i rukavca je u GP defi- stima. U okviru ovog prostora nalaze se specifi~ni nau~- nisano kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beo- no-istraìva~ki kompleksi. Nekontrolisanim i ne- grada. To zna~i da }e za{ti}eno zelenilo, pre svega posto- planskim zauzimawem {umske povr{ine za izgradwu, park- je}e, biti dominantan sadràj ovog prostora kojem treba -{uma Zvezdara je ugroèna sa svih strana izgra|enog okru- da se prilagode svi drugi sadràji. Pasivni oblici re- èwa. Prioritet u celini Zvezdara (11) je za{tita park- kreacije i odgovaraju}e ure|ewe prostora se podrazumevaju. -{ume od daqeg degradirawa. Prostor je planiran za sportsko-rekreacioni centar Ada Huja za motonauti~ke sportove i kartodrom, uz mogu}nost Park-{uma Zvezdara formirawa mawe marine. Prostor planiran za sportsko- Zbog ambijentalnog, simboli~nog i ekolo{kog zna~aja rekreacioni centar je oko 10 . ha za grad, park {uma Zvezdara je u GP definisana kao trajno Privredna zona Ada Huja dobro sa fiksnim delovima zelenila. U skladu sa tim dat je predlog da se pokrene postupak za za{titu predela. Sta- Ada Huja se delom povr{ine uz Pan~eva~ki most vezuje tus za{ti}enog predela treba da odredi granice i uslove za aktivnosti Luke „Beograd" i ovim se planom tretira kori{}ewa park-{ume. Planirana osnovna namena Zvezda- kao integralno podru~je u kojem }e se odvijati iste ili re je park-{uma i izleti{te sa sportsko-rekreativnim ak- sli~ne aktivnosti vezane za robno-transportne i skladi- tivnostima. U {umi treba obnoviti i dopuniti zeleni ma- {ne delatnosti. Isto~ni deo zone, u kojem je sme{tena fa- siv zasadima kvalitetnog drve}a i oblikovati ga prema brika hartije, ostaje kao privredno podru~je. Sredi{wi projektu predela, koji treba da istakne ulogu Zvezdare u si- prostor ranije planirane privredne zone sada je namewen lueti grada. Treba osmisliti pristupe {umi iz razli~i- centralnim sadràjima. Povr{ina zone se umawuje u odno- tih delova grada, vidikovce i razli~ite nivoe pejza`nog su na postoje}e stawe i iznosi oko 38 ha. ure|ewa. Izgradwa na klizi{tima je iskqu~ena. Treba ispitati mogu}nost povezivawa {ume i Novog grobqa zele- Spontana izgradwa nilom koje ne mora biti javnog karaktera, jer bi se na{lo Zone spontane izgradwe na nepovoqnim terenima, tere- u okviru komunalnih povr{ina, ali bi imalo funkcional- nima uz kompleks Zvezdarske {ume, naro~ito uz ulicu Par- nu vrednost. tizanski put treba preispitati u daqoj planskoj razradi i utvrditi da li je mogu}e wihovo zadràvawe, s obzirom na Spontana stambena izgradwa u {umi i po obodu to da ova gradwa ugroàva ambijentalne vrednosti Zvezda- Daqom planskom razradom celine kompleksa {ume tre- re kao trajnog dobra Beograda. U kontekstu ugroàvawa ne- ba definisati uslove kori{}ewa i kompatibilne namene, posrednog okruèwa treba preispitati i zonu spontane tako da }e se tek na nivou detaqnijeg plana odrediti ko- nadgradwe u jednom delu otvorenih blokova uz Diqsku ulicu. na~an status, zadràvawe ili uklawawe postoje}ih objekata i povr{ina koji su u nesaglasnosti sa osnovnom name- Saobra}aj nom park-{ume i karakterom za{ti}enog podru~ja. U tom Izme|u obale Dunava i lokoteretne stanice planirana planu razli~it tretman treba da imaju povr{ine i objekti je nova Dunavska ulica za vezu Pan~eva~kog mosta i spoq- u kojima stanuju starosedeoci u odnosu na objekte u okviru ne magistralne tangente (SMT), kojom }e se saobra}aj iz spontano nastalih naseqa koja su ugrozila ovaj prostor, severnih uvodnih pravaca i dunavske privredne zone, u od- naro~ito u zonama klizi{ta i uz ulicu Partizanski put. nosu na gradsko jezgro, usmeravati obodno ka SMT i autoputu. U zoni Ade Huje planiran je koridor za budu}i novi Specijalizovan nau~ni centar drumski most preko Dunava. U koridoru Vi{wi~ke ulice, Na zaravwenoj povr{ini, na jugozapadnoj padini {um- prema nasequ Mirijevo, planirana je u prvoj fazi izgradwa skog dela Zvezdare, izgra|ena je vi{espratna konstrukcija tramvajske pruge, a u daqim planskim periodima i izgradwa nau~nog centra, ~ija je daqa izgradwa prekinuta. Ovim GP savremenog kapacitetnog {inskog sistema tipa LRT. zadràva se izgra|eni objekat sa prvobitno odre|enom namenom, uz uslov da u daqoj realizaciji udeo zelenila u kom- Infrastruktura pleksu bude dominantan. Planirano je jedinstveno re{avawe vodovodne i kana- Kompleks astronomske opservatorije definisan je GP lizacione mreè za celine 10, 25 i 26. U ovim celinama je kao trajno dobro Beograda, odnosno celina epohe moderne uglavnom izgra|ena vodovodna mreà. Potrebno je dogra- u reìmu delimi~ne za{tite. Za ovaj prostor treba plani- diti deo sekundarne mreè, izgraditi primarni cevovod rati o~uvawe postoje}ih arhitektonsko-urbanisti~kih F 400 od CS „Pionir" do Mirijeva, rekonstruisati CS vrednosti uz revitalizaciju postoje}ih objekata. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1013

Pro{irewe bolni~kog kompleksa Na podru~ju Marinkove bare detaqnijim planskim re{e- Pro{irivawe bolni~kog kompleksa planirano je na wem treba zadràti deo prirodne retenzije uz Mokrolu- neizgra|enim povr{inama u tipu paviqonske izgradwe. Do {ku ulicu kao javni zeleni prostor. privo|ewa nameni mogu}e je privremeno kori{}ewe ovih povr{ina kao parkovskih. Razvoj centralnih funkcija Du` ulice Maksima Gorkog, Ustani~ke i Bulevara kra- Unutra{wi magistralni prsten (UMP) qa Aleksandra treba unaprediti postoje}e centralne sadr- Zapadnom granicom ovog podru~ja, na potezu Severni àje sa stanovawem i planirati nove odgovaraju}eg karak- bulevar, planirana je izgradwa unutra{weg magistralnog tera u pogledu visina i tipa izgra|enosti segmenta ulice prstena (UMP) ~iji }e programski i prostorni elementi u kojem se nalaze. Za postoje}e centre mesnih zajednica u biti definisani u narednim fazama izrade planske i teh- daqoj planskoj razradi dati mogu}nost pove}awa koncen- ni~ke dokumentacije. tracije komercijalnih i drugih centralnih sadràja, sa odgovaraju}im javnim prostorom. Infrastruktura Transformacija postoje}eg tkiva Na delu celine, uz Severni bulevar, potrebno je izvr- {iti pro{irewe kompleksa rezervoara za vodu „Pionir". Predvi|a se razvoj postoje}e preovla|uju}e namene sta- Za potrebe dela celine, uz Severni bulevar, potrebno je iz- novawa sa delatnostima i transformacija postoje}eg vr{iti rekonstrukciju kanalizacione mreè i zavr{iti stambenog tkiva u blokove individualnog i me{ovitog ti- izgradwu kolektora u Severnom bulevaru. pa, sa akcentom na poboq{awe uslova stanovawa. Delovi blokova orijentisani ka atraktivnim ulicama, koje pred- 7.2.3. Du{anovac, [umice, Kowarnik (13) stavqaju logi~ne nastavke postoje}ih linearnih poteza Celina obuhvata deo op{tine Vo`dovac – od Autoko- centralnih aktivnosti (na primer Kru{eva~ka, Gospodara mande do ulice Vojislava Ili}a, izme|u ulice Gospodara Vu~i}a i sl.), mogu imati ve}e mogu}nosti u pogledu ukupnih kapaciteta, komercijalnih sadràja i spratne visine Vu~i}a i autoputa Beograd – Ni{, odnosno deo op{tine u odnosu na one koji su definisani planiranom tipologi- Zvezdara – izme|u ulica Vojislava Ili}a, Gospodara Vu~i- jom za ceo blok, uz posebne uslove oblikovawa i odnosa }a i autoputa sa delom zvezdarske padine uz Bulevar kraqa prema javnom prostoru. Blokovi spontano nastalog tkiva Aleksandra – od Cvetkove pijace do raskrsnice sa Usta- na zvezdarskom delu celine planirni su za transformaci- ni~kom. ju u blokove individualnog stanovawa. Karakter postoje- Prirodne pogodnosti terena (grebenska dispozicija, }ih otvorenih blokova kolektivnog stanovawa se zadràva blago nagnuti tereni ju`ne i jugozapadne orijentacije) i tako {to se postoje}i slobodni, neizgra|eni prostori u poloàj ove urbanisti~ke celine u odnosu na tradicio- funkciji ovih blokova zadràvaju kao javni zeleni prosto- nalne saobra}ajne pravce – Bulevar kraqa Aleksandra i ri i prostori za igru dece, bez mogu}nosti nove izgradwe. Bulevar JA, uslovili su predratno intenzivno naseqavawe Nadgradwa ovih blokova mogu}a je samo na nivou celine, organizovano kao partaje i porodi~na stambena izgradwa, po{to se planski defini{e. koja je i danas prisutna u ve}oj meri, ali je proèta par- cijalnim rekonstrukcijama mawih celina sa vi{esprat- Bulevar kraqa Aleksandra, raskrsnica sa Ustani~kom nom stambenom izgradwom. Prioritet budu}eg razvoja ove teritorije je formirawe Segment Bulevara kraqa Aleksandra koji se nalazi u atraktivnog centra i zaokruìvawe sadràja lokalnih celini 13, izme|u ulica Deska{eve i Bajdine, regulaci- centara sa dobro odabranim i artikulisanim uli~nim po- ono je nedefinisan i ugroèn obodnom izgradwom za tezima komercijalnih aktivnosti koji }e povezati delove planirani rang saobra}ajnice. U ovom delu Bulevar me- teritorije. Utvr|ivawe realnih planskih uslova za kvali- wa karakter i potrebno je {to pre regulaciono ga defi- tetnu transformaciju raznorodnog izgra|enog tkiva celi- nisati, za{tititi od daqeg ugroàvawa spontanom i ne- ne 13 i ure|ewe javnih postora je tako|e prioritet. primerenom izgradwom i dati jedinstvene uslove za obodnu izgradwu. Raskrsnica Bulevara sa Ustani~kom Autokomanda ulicom je izuzetno nivelaciono i funkcionalno istaknuta ta~ka koju tako|e treba planski zaokruìti kao va- Prostor uzme|u autoputa i Tabanova~ke ulice, odnosno àn gradski prostor i prelomnu ta~ku u kojoj Bulevar me- budu}e trase UMP, predstavqa teritoriju najve}eg poten- wa svoj karakter. cijala i lokacijske vrednosti u ovom delu grada za komercijalne delatnosti i funkcije centra. S obzirom na zna~aj Park-{uma Vo`dovac koji ima za op{tinu Vo`dovac, koja nema pravi op{tinski centar, ali i druge kontaktne zone, ovaj prostor treba da Park-{uma uz sportski centar „Vo`dovac" i centar bude predmet jednog od velikih projekata Beograda, a sva- MZ, definisana ovim GP kao fiksni elemenat zelenila, kako predmet jedinstvenog planerskog sagledavawa. Pla- izuzetan je ambijentalni potencijal celine 13. Nije dozvo- nirane centralne funkcije reprezentativnog karaktera u qena izgradwa ovog prostora, kao ni se~a {ume. Dozvoqe- ovom kompleksu podrazumevaju i minimalno u~e{}e stano- no je samo weno ure|ewe kao javnog prostora. vawa, iskqu~ivo orijentisanog ka ulici Vojvode Stepe, Deonica unutra{weg magistralnog prstena (UMP) kao i odgovaraju}e javne prostore. Visina objekata treba da bude prilago|ena lokaciji i za{ti}enim vizurama sa Kroz ovo podru~je planira se izgradwa deonice UMP Kalemegdana, definisanim u Karti trajnih dobara Beo- na delu od autoputa prema severu do Pan~eva~kog mosta ko- grada. Na ovom podru~ju je evidentiran arheolo{ki loka- ridorom ulice Gr~i}a Milenka. Sa autoputem ovaj potez se litet, {to treba imati u vidu. U podru~ju ~vora Autoko- povezuje denivelisanim ~vorom „[umice" koji programski manda potrebno je izgraditi vezu (petqu) iz pravca stare i prostorno treba definisati u daqim planskim i pro- Autokomande ka Ni{u. jektnim razradama ovog poteza. Koridor UMP kroz postoje}e tkivo (Gr~i}a Milenka, 11. beogradska gimnazija, au- Autoput toput) odrediti tako da se postoje}e tkivo ru{i u najmawoj U blokovima kontaktne zone uz autoput planira se zadr- meri. àvawe izgra|enih objekata op{tih i specijalizovanih Kapacitetni {inski sistem gradskih centara i izgradwa novih objekata iste namene. Tendencija je da se stanovawe u ovoj zoni transformi{e u Od Ustani~ke ulice, sredi{wim ostrvom Bulevara kra- sadràje centralnih delatnosti. Objekti orijentisani qa Aleksandra, planirana je izgradwa kapacitetnog {in- prema autoputu treba da budu reprezentativnog karaktera. skog sistema tipa LRT. Broj 27 – 1014 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Infrastruktura i odnos prema objektima na susednim parcelama radi for- Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinu mirawa uli~nog poteza u skladu sa postoje}im karakterom 13 re{avaju se jedinstveno sa delovima celina Vo`dovac i izgra|eno{}u ulice i sa za{ti}enom prirodnom celi- (14), Mali Mokri Lug (27) i Veliki Mokri Lug (28). Se- nom i fiksnim elementom zelenila, definisanim GP kao kundarna vodovodna mreà nije u potpunosti izgra|ena. trajno dobro Beograda, koje se nalazi u neposrednoj blizi- Potrebno je izvr{iti rekonstrukciju i dogradwu mreè ni, du` Bulevara JA. koja je nedovoqnog kapaciteta. Od primarnih objekata potrebno je izgraditi primarne cevovode Mokrolu{kog si- Tro{arina stema i obezbediti novi rezervoarski prostor na lokaci- Gradski centar na ovoj lokaciji planiran je za pro{i- ji Mokrolu{ko brdo. Kanalizaciona mreà je delimi~no rewe ranije definisanih kapaciteta, kao i za rekonstruk- izgra|ena. Potrebno je izgraditi kolektor op{teg sistema ciju i revitalizaciju postoje}ih objekata (prostor prema u Ju`nom bulevaru, rekonstruisati bawi~ki kolektor kod Tro{arini i zaobilaznici). Autokomande, zavr{iti izgradwu mokrolu{kog ki{nog kolektora od Pre{ernove ulice do zahvatne gra|evine i Podru~je uz autoput izgraditi ki{ni kolektor Duboki potok. Neposredno uz autoput planirani su centralni sadrà- ji reprezentativnog karaktera u pogledu sadràja i tipa 7.2.4. Vo`dovac (14) izgradwe, a u drugom planu, prema Mokrolu{koj novoj uli- Celinu ~ini centralni deo op{tine Vo`dovac, od Au- ci, planirana je zona privrednih delatnosti, sa postoje- tokomande granicom op{tine sa Savskim vencem, Buleva- }om tampon zonom zelenila prema zoni za stanovawe. rom JA i ulicama Borskom, Bawi~ki put i Kaqavim potokom do ulice Vojvode Stepe. Ona obuhvata stambena naseqa Spontana izgradwa „Bra}a Jerkovi}", „Medakovi} áá", „Medakovi} ááá", gorwi Planirana je transformacija najve}eg dela u blokove i dowi Vo`dovac do Autokomande. Ova urbanisti~ka celi- individualnog stanovawa, osim uz autoput, gde se spontana na ima vi{e karakteristi~nih potcelina, vrlo neujedna~e- izgradwa transformi{e u blokove komercijalnih delat- nog tipa izgradwe. nosti ili privrednu zonu. U kontekstu ugroàvawa neposrednog okruèwa, treba preispitati i zonu spontane nad- Naseqe Bawica gradwe u jednom delu blokova uz ulicu Igwata Joba. Ovo podru~je obuhvata prostor u neposrednoj blizini kompleksa park {ume Bawica sa Sportsko-rekreativnim Za{ti}eni kompleks zelenila uz kru`ni put centrom i kompleksom VMA, od kojih ga sa severne i zapad- Izme|u naseqa za kolektivno stanovawe velikih gu- ne strane dele ulice Crnotravska i Borska. U zoni nase- stina – „Bra}a Jerkovi}" i „Medakovi}", sa jedne stra- qa Bawica, koje prete`no karakteri{e kolektivna stam- ne, i spontano nastalog naseqa „Padina", sa druge stra- bena izgradwa u otvorenim blokovima, nije realizovan rane, nalazi se {umica, definisana u GP kao trajno dobro nije planirani deo rejonskog centra i to zbog postoje}e i fiksni elemenat zelenila, posebno zna~ajan ambijen- individualne izgradwe. Realnije opremawe naseqa cen- talni resurs u tako izgra|enom okruèwu. Osim objekta tralnim sadràjima treba da se omogu}i transformacijom hrama Svetog Jovana Vladimira, nije dozvoqena druga postoje}e individualne izgradwe u stanovawe istog tipa, izgradwa. ali sa znatnim udelom komercijalnih delatnosti. Na prostoru lo{ih geolo{kih osobina planira se pro- Arheolo{ko nalazi{te mena ranije definisane tipologije izgradwe radi prilago|avawa uslovima terena i potrebe definisawa parcela- Lokacija Usek na Bawici nalazi se u kategoriji zacije. Planirano je i realizovawe povr{ina namewenih za {ti}enih arheolo{kih lokaliteta. Definisana je kao jav- javne objekte snabdeva~ke punktove, kao i prate}e prostore na zelena povr{ina u okviru naseqa, bez visokog zelenila. uz postoje}e i planirane objekte za stanovawe (garaè i Lokalitet je devastiran divqom gradwom, tako da plansko parking prostori). odre|ewe nije dovoqno za wegovu za{titu.

Podru~je od autoputa do Bulevara JA i od Autokomande do Privredna zona Kumodra` Tro{arine uz ulicu Vojvode Stepe Kumodra` je stara privredna zona planirana i reali- Na ovom podru~ju planira se realizacija onih objekata zovana gotovo u potpunosti po prethodnim planovima. Zona koji su predvi|eni vaè}im planskim dokumentom, uz pri- se prostire sa obe strane Nove kumodra{ke ulice i deli- lago|avawe postoje}oj parcelaciji i zakonskoj regulativi. mi~no je u celini Kumodra`, Jajinci (29). U ovoj zoni svo- Planirana je nova izgradwa na lokacijama koje do sada nije mesto na{lo je vi{e privrednih organizacija razli~i- su privedene nameni, po ranijim planovima. Radi se o tih proizvodnih profila: „Soko-[tark", „Bukovi~ka ba- objektima za kolektivno stanovawe i objektima za privred- wa", „Izolacija", „Prokupac", „Obu}a – Beograd" i druge. ne i dru{tvene delatnosti. Predvi|a se realizacija stam- Povr{ina planirane zone ostaje u granicama postoje}eg beno-poslovnih objekata na mestu postoje}ih koji svojim stawa i iznosi oko 56 ha. kapacitetima ne zadovoqavaju planirane parametre. Saobra}aj Ulica Vojvode Stepe U ovom podru~ju od saobra}ajne infrastrukture pla- Ulica Vojvode Stepe je tradicionalni centar Vo`dov- nira se izgradwa Kumodra{ke ulice koja }e se povezati ca. Uz ulicu Vojvode Stepe planirani centralni sadràji u petqi „[umice" sa autoputem i UMP. Planira se, ta- }e se postepeno realizovati. Planirana je transformaci- ko|e, i realizacija spoqne magistralne tangente (SMT) ja individualnog tipa stanovawa u stanovawe sa sadràji- na pravcu od Bulevara JA do petqe „Lasta" na autoputu po ma centralnih funkcija, a me{oviti blokovi u ovoj zoni trasama postoje}ih i delom novoizgra|enih uli~nih po- transformisa}e se u blokove otvorenog tipa, kako bi se teza. U koridoru postoje}eg autoputa, od stare Autoko- zaokruìla zapo~eta izgradwa. mande pa paralelno sa wim, planira se realizacija ju`ne saobra}ajnice kojom bi se omogu}io razvoj i povezivawe Bulevar JA sadràja du` ju`ne strane autoputa. Trasirawe ovog po- U Bulevaru JA planirana je izgradwa stambenih objeka- teza, koji predstavqa i jednu od deonica ju`nog dela ta ekskluzivnog tipa u blokovima individualnog i me{o- UMP, kao i wegove veze sa postoje}om i planiranom mre- vitog stanovawa. Ekskluzivnost podrazumeva ne samo tip òm, moraju biti predmet detaqnije planske i projektne objekta ve} i odgovaraju}u veli~inu i ure|ewe parcele, kao dokumentacije. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1015

Infrastruktura Top~iderski park Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinu Top~iderski park, glavno beogradsko izleti{te krajem Vo`dovac (14) re{avaju se jedinstveno sa delovima celina XIX i u prvoj polovini XX veka, stagnirao je i gubio na Bawica (15) i Kumodra`, Jajinci (29). atraktivnosti. U GP se predlaè izrada celovitog, veli- U ovim celinama vodovodna mreà uglavnom je izgra|e- kog projekta integralnog razvoja zone u kome }e se usagla- na. Potrebno je izvesti primarni cevovod F 400 od regio- siti uslovi saobra}aja sa zahtevima za{tite spomenika i nalnog vodovoda do rezervoara „Torlak", rekonstruisati za{tite prirode. Jedinstveno sagledavawe je potrebno i postoje}u mreù koja je nedovoqnog kapaciteta i dogradi- zbog zna~ajnih mogu}nosti koje se nalaze u detaqnim re{e- ti sekundarnu mreù na prostorima gde nedostaje. Kanali- wima. Integralno sagledavawe je nu`no zbog krupnih po- zaciona mreà u delovima celina nedostaje. Potrebno je vezanih sistema i uslova koji su prisutni u prostoru (è- izgraditi fekalni kolektor u dolini Jelezova~kog potoka leznica, reka, magistralni prsten, veza sa mostom, za{ti- i formirati retenzione prostore na Jelezova~kom i Kumo- }eni objekti, za{ti}ena celina). dra{kom potoku. Obnova i razvoj ovog ambijenta realizova}e se, pre svega, organizacijom prolaska unutra{weg magistralnog pr- Regulisawe sliva Kumodra{kog potoka stena (UMP) preko Ade Ciganlije kroz {iru zonu Top~i- U daqoj planskoj razradi GP treba razmotriti predlo- derskog parka i prilago|avawem trase i prostora èle- ge integralnog projekta o kori{}ewu zelenih prostora uz zni~kih postrojewa i Top~iderske reke kvalitetnom kori- otvorene retenzije Kumodra{kog potoka kao rekreacione {}ewu parka. i aeracione zone i kori{}ewe ki{nih i otpadnih voda u izvori{ta tehni~kih voda za industrijske pogone kako bi Centar za kowi~ke sportove se u{tedela vode za pi}e kojom se ti pogoni sada snabdevaju. Sportski centar kod Careve }uprije zadràva se i daje se mogu}nost adaptacije i rekonstrukcije u funkciji ko- 7.2.5. Bawica (15) i Sewak, Dediwe, Top~ider (16) wi~kog sporta. Prostorna celina Bawica (15) nalazi se na teritoriji op{tine Savski venac a jednim mawim delom na teritori- Transformacija objekata privredne zone uz Radni~ku ulicu ji op{tine Vo`dovac dok se prostorna celina Sewak, De- Postrojewa „Jugopetrola" u Radni~koj ulici, defini- diwe, Top~ider (16) u potpunosti nalazi na teritoriji op- sana u GP kao privredna lokacija sa velikim rizikom (G), {tine Savski venac. Ove celine se proteù od Hipodroma planirana su za prenamenu u centralne funkcije. Plani- ulicom Kneza Vi{eslava, obuhvataju}i Ko{utwak do rako- ranu rekonstrukciju za{ti}enih industrijskih objekata vi~kog stadiona, ulicom Patrijarha Dimitrija, obuhvata- [e}erane (formalno pripada celini 18) u objekte kultu- ju}i kompleks dvorova i kompleks bolnica, Bulevarom JA re i rekreacije u daqoj planskoj razradi treba povezati sa do Autokomande, iznad stadiona „Partizana", obuhvataju}i kompleksom Hipodroma. Top~idersko brdo i deo Sewaka do Bulevara vojvode Mi- {i}a. Sportsko-rekreativni centar „Ko{utwak" Morfolo{ka posebnost i poloàj ovih celina u odno- Za SRC „Ko{utwak" planira se mogu}nost delimi~ne su na grad predodredili su izuzetnost ovog breùqkastog ili potpune rekonstrukcije postoje}ih objekata i sport- prostora za specifi~ne namene i visok kvalitet izgradwe skih terena, izgradwa i pro{irewe kapaciteta i wihovo i ure|ewa wegovih reprezentativnih potcelina, porodi~- upotpuwavawa novim sadràjima. Sportski centar je jednog i rezidencijalnog stanovawa, uz nekoliko mawih celi- nim delom u funkciji obrazovawa (Fakultet za fizi~ku na za kolektivno stanovawe. kulturu), a jednim delom u javnom reìmu kori{}ewa (re- Celine karakteri{e veliki broj vrednih arhitekton- kreativci, |aci, omladinski sportski klubovi). skih ostvarewa koja su progla{ena za kulturna dobra ili dobra koja uìvaju prethodnu za{titu. U ovoj celini su, Sportska hala pored koncentracije bolni~ko-klini~kih ustanova, zna~aj- Sportsku halu i igrali{te FK „Rakovica" (oko 3,5 ha) ne velike parkovski ure|ene i {umske zelene povr{ine, od uz ulicu Patrijarha Dimitrija mogu}e je rekonstruisati i kojih je top~iderski kompleks za{ti}en kao kulturno do- adaptirati, bez nove izgradwe. Danas ih koriste odabrani bro od izuzetnog zna~aja. U celinama postoje i drvoredi korisnici. Uvo|ewem novih sadràja mogu}e je pro{iriti kao i pojedina~na stabla koja su za{ti}ena kao spomenici krug korisnika. prirode. Najve}i deo ovog prostora definisan je u GP kao trajno dobro Beograda. Visok stepen za{ti}enosti i ambi- Centralne funkcije uz ulicu Patrijarha Dimitrija jentalne celovitosti, jedinstven za Beograd, odre|uje sve (Rakovi~ki put) budu}e intervencije u ovom prostoru. Uz ulicu Patrijarha Dimitrija planirana je gradwa kompleksa za centralne aktivnosti, prvenstveno zabavnog Dediwe karaktera, parkovskog tipa – sa malim procentom izgra|e- Osnovni ciq rekonstrukcije ovog tkiva je o~uvawe i nosti i maksimalnim uklapawem u za{ti}enu celinu Top- unapre|ewe postoje}eg karaktera stanovawa niske sprat- ~ider. nosti, sa visokim stepenom privatnosti, karakteristi~- nim predba{tama, velikim parcelama i kvalitetnim vizu- Bawi~ki vis rama, uz unapre|ewe zona javnog karaktera i delatnosti na Bawi~ki vis je lokacija koja se naslawa na Miqakovac dominantama va`nih saobra}ajnica, kao {to su ugao ulice i ima oko 100 ha. Lokacija je namewena za izgradwu obje- Neznanog junaka i Bulevara mira i Top~iderska zvezda. kata za stanovawe razli~itih tipova. Pojedini delovi lokacije mogu da budu nameweni i za skupo stanovawe. Za so- Hajd park cijalno stanovawe je potrebno izdvojiti oko 7% bruto po- Hajd park na {picu ulica Vojvode Putnika i Bulevara vr{ine lokacije. Planirana prose~na gustina je izme}u mira (formalno pripada celini 7) izdignut je na platou, 120 i 150 st/ha. Tipovi objekata, parcelacija i drugi pasa raznorodnom vegetacijom i alejom platana po sredini rametri, vezani za daqu urbanisti~ku razradu ove lokaci- koja vodi ka stajnoj ta~ki sa koje se pruà vizura ka seve- je, dati su u ostalim delovima ovog GP, posebno u delu sa ru grada i Kalemegdanu. Sa juga je oivi~en drvoredom lipa pravilima. Parkirawe treba da bude re{eno na parcelama. uz Top~iderski venac. Park treba rekonstruisati, za{ti- Opremawe infrastrukturom je standardno. Teren je sa ge- titi postoje}e kvalitetno drve}e, planirati sadwu novog i olo{kog stanovi{ta nedovoqno istraèn. Prema rejoni- dopuniti ga atraktivnim sadràjima – vidikovcem, na zaciji iz ovog GP on pripada nepovoqnim terenima koji primer. zahtevaju prethodnu pripremu da bi bili pretvoreni u gra- Broj 27 – 1016 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. dili{te. U zoni Borske ulice treba, u daqoj planskoj raz- Borska ulica radi, razmotriti mogu}nost locirawa pijace za {ire gra- Razvojna osovina celine Rakovica je Borska ulica ko- vitaciono podru~je. ja treba da izgubi status tranzitne saobra}ajnice. Ovu Lisi~iji potok ulogu preuze}e ulica Pere Velimirovi}a i ulica Patri- jarha Dimitrija po obodu naseqa. Borska ulica i daqe Lisi~iji potok je lokacija od oko 68 ha namewena prete`no luksuznom stanovawu izrazito niskih gustina, na ostaje saobra}ajnica kojom }e javni i lokalni saobra}aj pristupati ovoj zoni. Komercijalne sadràje treba pla- parcelama od 1.000 do 3.000 m². Za deo lokacije od oko 25 ha 1990. godine raspisan je urbanisti~ko-arhitektonski kon- nirati po obodu ulice, naro~ito u dowem delu prema Va- kurs za tip naseqa u otvorenom bloku. Lokacija je danas re{koj ulici, ali ne kao privremene objekte u neskladu pod zna~ajnim zelenilom i ra~una se da se ono u budu}nosa ambijentom. sti sa~uva, bez obzira na to da li je re~ o parcelama (~uvawe od 50 do 70%), ili na ulicama i drugim javnim prosto- Vare{ka ulica rima. Zgrade treba da budu slobodnostoje}e, tipa vila. Bru- Drugi punkt koncentracije naseqskih sadràja je Vare- to razvijene povr{ine ne treba da pre|u 2.000 m². Na par- {ka ulica, gde su planirani pijaca, garaà, komercijalni celi je mogu}a izgradwa vi{e pojedina~nih objekata (glav- i drugi prate}i naseqski sadràji. na zgrada, sporedna zgrada, garaè, ba{tenski elementi, zatvoreni i otvoreni bazeni itd). Mogu}e je poslovawe ti- Centar uz ulicu Pere Velimirovi}a pa biroa, ateqea, studija, ordinacija i sli~nih koje ra~u- Ulica Pere Velimirovi}a dobija funkciju magistralna na male spoqne posete. Podrazumevaju se svi osnovni ne saobra}ajnice, uz odgovaraju}i profil i sadràje cen- oblici infrastrukture i dodatna infrastrukturna opre- tra u kontaktnim blokovima. Predvi|ena je realizacija rama i instalacije. Parkirawe je predvi|eno na parcelama. nijim planovima definisanog stambenog naseqa „Miqa- Postoje}e kvalitetne grupacije zelenila treba uklopiti u kovac ááá" uz planirawe linearnih zelenih povr{ine na budu}e re{ewe u {to ve}em obimu kao javno zelenilo, ili padinama Jelezova~kog potoka, koje treba povezati sa obod- kao za{ti}eno zelenilo u okviru stambenih blokova nim sistemom zelenila.

Ju`na deonica unutra{weg magistralnog prstena (UMP) Sportsko-rekreativni centar Prema predlogu GP kroz ovo podru~je prolazi ju`na de- U okviru planiranog dela naseqa „Miqakovac ááá", onica UMP. Od prelaska Save trasa ovog poteza kroz pod- planiran je SRC „Miqakovac" – polivalentni sportsko- ru~je ide koridorom Pa{trovi}eve ulice, prolazi pored rekreativni centar (povr{ine oko 15 ha) naseqskog ka- Hipodroma, prelazi prugu u podru~ju Careve }uprije i na raktera. On }e biti u funkciji rekreativnog, takmi~ar- delu od Top~idera pa do stare Autokomande trasa se vodi skog i {kolskog sporta. Zbog izuzetnog prirodnog okru`e- tunelski. Pozicija tunela, kao i trasa ovog poteza, bi}e wa, u okviru centra treba planirati ve}i udeo zelenih po- predmet detaqnijih planskih i projektnih razrada. vr{ina.

@elezni~ki koridor i stanica „Tehnogas” Kroz podru~je, na pravcu sever – jug, prolazi i èle- Zbog ugroàvawa okoline planirana je transformaci- zni~ka pruga koja se za naredni planski period zadràva ja ovog kompleksa u neku od komercijalnih delatnosti. uz smawewe broja koloseka. Manastirska {uma Infrastruktura Definisana je u GP kao fiksni elemenat zelenila i Za celinu 16 i deo celine 15 potrebno je rekonstruisa- trajno dobro Beograda. Mogu}e je ure|ewe za pasivnu rekre- ti i dograditi distributivnu vodovodnu mreù i izgradi- aciju, bez izgradwe objekata. ti novi rezervoar „Top~iderska zvezda". Sekundarna kanalizaciona mreà nije u potpunosti izgra|ena. Potrebno je Privredna zona Rakovica dograditi sekundarnu mreù i rekonstruisati bawi~ki Rakovica je formirana privredna zona (delimi~no se kolektor u najnizvodnijem delu (kod Autokomande). nalazi u celini Labudovo brdo (31)). U okviru zone su locirane industrija motora, guma, hemijska i elektroindu- 7.2.6. Rakovica (17) strija. Tu je svoje mesto na{lo i nekoliko gra|evinskih Ovu urbanisti~ku celinu obrazuju stambena naseqa na organizacija. Zona je zavr{ena i opremqena infrastruk- isto~noj strani rakovi~ke doline, izme|u ulice Patrijar- turom i na woj se ne planiraju nikakve prostorne promene. ha Dimitrija, granica Manastirske i Miqakova~ke {ume, Neaktivirane povr{ine predvi|ene za pro{irewe ove zo- Kaqavog potoka i Borske ulice. ne se napu{taju i dobijaju druge namene. U budu}nosti se Zbog izuzetnih ambijentalnih karakteristika okruè- o~ekuje transformacija nekih industrijskih aktivnosti u wa Rakovica je nekada bila izleti{te Beogra|ana, a posle tercijarne, kao i koje }e izmene u tehnologiji proizvodwe rata je realizovana kao industrijska zona Beograda sa ma- uticati na pove}awe ekolo{ke sigurnosti susednih stam- sovnom izgradwom objekata za kolektivno stanovawe tipa benih naseqa i objekata. Povr{ina zone namewene proiz- otvorenog bloka, koju nisu pratili odgovaraju}i prate}i vodnim aktivnostima se redukuje i iznosi oko 72 ha. sadràji i povezanost sa centrom grada. U slede}em planskom periodu prioritet razvoja celine Saobra}aj Rakovica (17) je formirawe centra naseqa i linearnih i U ovoj celini planirano je zadràvawe postoje}e trase ta~kastih punktova centralnih i javnih sadràja koji tre- ulice Patrijarha Dimitrija od ulice Pilota Petrovi}a ba funkcionalno i ambijentalno da poveù i opsluè raz- do ulice Pere Velimirovi}a i daqe do Rakovi~kog puta, a li~ite delove naseqa. nova trasa ulice Patrijarha Dimitrija po trasi napu{tene poàreva~ke pruge predvi|a se kao alternativa. U daqoj Centar naseqa planskoj razradi definisa}e se najpovoqnije saobra}ajno U daqoj perspektivi planiran je novi centar naseqa u re{ewe za ovaj deo trase magistralnog puta, kao i mogu}- zoni oko sada{we zgrade op{tine, koji }e se dobiti tran- nost i efekti preme{tawa tramvajske pruge u koridor sformacijom dela industrijske zone u centralne sadràje. ulice Patrijarha Dimitrija u centru Rakovice, kako bi se Ova lokacija je ekscentri~na u odnosu na celinu naseqa, pribliìla korisnicima i aktivirala ovaj segment ulice ali }e budu}om dobrom saobra}ajnom povezano{}u i polo- za komercijalne sadràje koji sada nedostaju. U daqim fa- àjem na raskrsnici gradske magistrale (ulica Patrijar- zama detaqnije razrade potrebno je obezbediti boqu sao- ha Dimitrija i Borske) imati dobre uslove za razvoj. bra}ajnu povezanost sa èlezni~kom stanicom Rakovica. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1017

Infrastruktura reg zna~aja. Na visokim kotama planirana je povr{ina za Potrebno je rekonstruisati i dograditi distributivnu sport i rekreaciju. mreù vodovoda u celini 17. Potrebno je, tako|e, dogradi- Svojim poloàjem izme|u planiranih zona stanovawa ti sekundarnu mreù kanalizacije na delovima gde ona sa- Savske terasa i naseqa „Vinogradi", i centralnih funk- da nedostaje. cija uz Ibarsku magistralu, kao i pored postoje}ih naseqa Labudovo brdo i Petlovo brdo, prostor ima ulogu povezi- 7.2.7. Banovo brdo (18) i Labudovo brdo (31) vawa razli~itih funkcija i celina. Individualnu izgrad- Ovaj prostor predstavqa posebnu funkcionalnu celinu wu treba planirati na obodu lokacije prema celini 16, a u grada, u kojoj su izgra|ene strukture i kori{}ewe zemqi- centralnom delu ove lokacije mogu}i su i drugi tipovi {ta u velikoj meri saglasni sa morfolo{kim karakteri- stanovawa. U GP su definisane zelene povr{ine koje se u stikama terena. Na strmijim, isto~nim padinama, prema daqoj razradi mogu i druga~ije prostorno rasporediti. Top~iderskoj reci, podignuta je park-{uma Ko{utwak. Na blaè nagnutim padinama Maki{kog amfiteatra izgra|e- Spontano nastala naseqa no je prostrano stambeno naseqe u vi{e urbanisti~ki or- Iznad privredne zone u Rakovici, na prostoru planira- ganizovanih delova, razli~itog tipa gradwe i raznovrsnih nom za sanaciono zelenilo, spontano je izgra|en veliki sadràja komercijalnih i specijalizovanih centralnih broj stambenih blokova. Za ove blokove, po utvr|ivawu jav- delatnosti – sportsko-rekreativnih objekata i centara, nog interesa, treba planski odrediti specifi~ne mere sa- komunalnih i drugih delatnosti lokalnog i {ireg grad- nacije i transformisati ih u blokove individualne iz- skog zna~aja. Kao stambene potceline izdvajaju se: ûkari- gradwe, prema pravilima ovog plana. Celinu Kijevo – Kne- ca, Banovo brdo, Julino brdo, @arkovo, Repi{te, Bele vo- èvac, koja ima obele`ja neure|enog poluurbanizovanog de, Cerak – Cerak vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i naseqa, treba razvijati u tipu individualnog stanovawa. Petlovo brdo. Sve ove potceline su izgra|ene po posebnim Potrebno je planirati i prate}e sadràje, kao i odgovara- urbanisti~kim re{ewima, tako da osim delova sa porodi~- ju}u infrastrukturu standardnog tipa. nom stambenom izgradwom, nemaju tipizirane regulacije blokova. Posebna vrednost ovog gradskog podru~ja su veli- Komercijalni i privredni centri uz Ibarsku magistralu ke zelene {umske i sportsko-rekreativne celine u okviru Du` Trgova~ke ulice i Ibarskog puta planiran je li- park-{ume Ko{utwak sa pripadaju}im sportskim centrom nearni centar zna~ajnog kapaciteta, gradskog ranga, name- i kompleksom sportskog centra DIF. wen prvenstveno komercijalnim, a delom i javnim sadrà- Za celine 18 i 31 GP kao prioritet defini{e se raz- jima. Ju`no od obilaznice, na ulazno-izlaznom pravcu, pla- voj sadràja kulture, centralnih i javnih funkcija, kao i niran je privredni i komercijalni kompleks Vrbin potok, razli~itih vrsta delatnosti uz otvarawe novih radnih me- koji ima izuzetno dobru pristupa~nost i potencijal za raz- sta, koje }e omogu}iti wihovu punu funkcionalnu zaokru- voj okolnih naseqa. U celini 31 nalazi se deo privredne ènost i celovitost. Najve}i potencijal ovih celina su zone Rakovica, koji je opisan u celini 17. slobodne lokacije za razvoj stanovawa – Jezerska i Savska terasa, kao i povr{ine uz Ibarski put koje su planirane Novi sportsko-rekreativni centri za centralne i privredne funkcije. SRC „Vidikovac" planiran je na Ibarskom putu, izme- Savska terasa |u toplane i Kru`nog puta, i ima izvanredne prostorne mogu}nosti za razvoj centra {irokog spektra sportskih sa- Savska terasa je lokacija koja ima oko 150 ha. Na ovom dràja, kako za vrhunske, tako i za amaterske sportove i re- prostoru je mogu}e planirati razli~ite tipove stanovawa, kreaciju. Zadovoqava prostorne potrebe stadiona sa po- od individualnog do kolektivnog, od slobodnostoje}ih mo}nim terenima za sportove kao {to su: ragbi, hokej na blokova do kompaktnih. Sa geolo{kog aspekta, lokacija je travi, rukomet, odbojka, mali fudbal, tenis. Postoji mo- povoqna i ne postoje posebni geolo{ki uslovi, izuzev gu}nost izgradwe velodroma, sportskih dvorana, kuglana i onih koji se defini{u glavnim projektom. Shodno ovome, prostora za druge sportove. Povr{ina kompleksa je oko 47 pojedina~ne gustine pojedinih blokova ili delova kom- . SRC „Rakovica – Skojevska" planiran je izme|u ulica pleksa mogu da se kre}u od 50 do 300 Planira se da ha st/ha. Pilota Mihaila Petrovi}a i Kneza Vi{eslava, u nepo- prose~na bruto gustina, bez obzira na unutra{we kombina- srednoj blizini naseqa u Skojevskoj. Podesan je za razvoj cije stambenog tkiva, ne pre|e 150 Za socijalne i jef- st/ha. razli~itih sportsko-rekreativnih sadràja prema potre- tinije forme stanovawa potrebno je odvojiti 8% bruto po- bama gravitiraju}eg stanovni{tva, omladinskih i sport- vr{ine lokacije. U skladu sa ovim opredeqewem planirana je i odgovaraju}a infrastruktura standardnog tipa. S skih klubova i {kola. Povr{ina kompleksa je oko 9 ha. obzirom na veli~inu lokacije i o~ekivani broj stanovni- SRC „Ko{utwak" nalazi se u okviru celina 16 i 18 i opi- ka, kao i poloàj u gradu, u GP su pored stanovawa plani- san je u celini 16. rane i druge namene. Du` planirane saobra}ajnice od Trajna dobra Beograda Ibarske magistrale ka @elezniku planiran je lokalni centar, ~ija }e se ta~na dispozicija i tipologija odrediti Na teritoriji Ceraka, @arkova i ûkarice evidenti- detaqnijom razradom. Pored ovoga, u razradi RP treba rano je vi{e arheolo{kih lokaliteta koji uìvaju pret- predvideti i potrebne javne sadràje i ostvariti onaj hodnu za{titu, {to upu}uje na pa`qiv tretman prilikom udeo zelenila koji je planiran ovim GP, s tim {to se on intervencija u prostoru i predvi|enu proceduru i primenu moè i druga~ije prostorno locirati. Velike sportske propisa ukoliko do|e do novih nalaza. U okvire urbani- centre, koji su planirani uz @eleznik i Ibarsku magi- sti~ke za{tite stambeno naseqe „Cerak – vinogradi" je stralu, treba povezati zelenilom. Urbanisti~ki parame- celina epohe moderne u reìmu potpune za{tite, a „Film- tri i drugi uslovi za izradu RP ove lokacije nalaze se u ski grad" u Ko{utwaku celina epohe moderne u reìmu de- sektorskim prilozima i pravilima GP. limi~ne za{tite. U okviru celina 18 i 31 postoje lokacije koje su evidentirane kao spomenici prirode ili povr- Jezerska terasa {ine sa posebnim prirodnim vrednostima. U Karti traj- Jezerska terasa je lokacija koja je planirana za novu nih dobara prikazane su za{ti}ene vizure, stajnom ta~kom kompleksnu stambenu izgradwu. Nalazi se izme|u Savske i uglom sagledavawa. terase i Ibarske magistrale. Pored stanovawa, u ovoj zoni treba predvideti i sadràje kulture, centralne i javne Ograni~ewa urbanog razvoja funkcije, kao i druge sadràje zna~ajne i za {ire okruè- Beogradski vodovod na ûkarici je lokacija sa ekolo- we kao {to je @eleznik (32) koji kao izgra|eno podru~je {kim rizikom, a „Tehnogas" u Rakovici lokacija sa veli- nema dovoqno slobodnog prostora za razvoj funkcija {i- kim ekolo{kim rizikom. Broj 27 – 1018 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Saobra}aj Most preko Ade Sistem saobra}aja na ovom podru~ju organizovan je Prelaz preko Save na trasi ju`ne deonice UMP plani- podu`nim sabirnim ulicama – centralnom Poè{kom i ran je u podru~ju nizvodne prevlake Ade Ciganlije. S ob- Trgova~kom i obodnim ulicama du` Maki{a – Radni~- zirom na zna~aj ovog podru~ja, prisutna su dva mogu}a re{e- kom, Lazareva~kim drumom, ulicom Milorada Jovanovi- wa prelaska preko Ade i preko Save – mostovskom kon- }a i Vodovodskom, odnosno du` Ko{utwaka ulicom Kne- strukcijom i tunelom. Odluka o tome bi}e doneta nakon da- za Vi{eslava, kao i dijagonalnim pravcima – ulicama qih detaqnijih prostorno-programskih provera, kako bi Blagoja Parovi}a, Ace Joksimovi}a, Ratka Mitrovi}a i se obezbedila maksimalna za{tita ovog prostora, ali i po- Pilota Mihaila Petrovi}a ka Rakovici. U podru~ju ve}ala wegova pristupa~nost. nizvodne prevlake Ade Ciganlije planiran je novi prelaz preko Save (most ili tunel) koji na desnoj obali sa Rekreativni splavovi Radni~kom ulicom (Savskom magistralom) formira ras- Postoje}e zone najve}e koncentracije rekreativnih krsnicu odakle trasa UMP ide pored Hipodroma prema splavova na Adi Ciganliji i Adi Me|ici treba planski Carevoj }upriji, gde prelazi èlezni~ku prugu. Poè- definisati i urediti tako da se obezbedi kvalitetan jav- {kom ulicom planirano je tunelsko vo|ewe kapacitetni pristup obalama, splavovi koncentri{u u grupacije i nog {inskog sistema, u prvoj fazi, do postoje}e okret- defini{u uslovi za wihovo postavqawe, oblikovawe, ve- nice tramvaja. U daqim fazama razvoja {inskih sistema li~inu i komunalnu opremqenost, s obzirom na to da se ra- javnog saobra}aja trasa }e biti produèna prema stambe- di o uòj zoni vodoizvori{ta. nom nasequ „Cerak". 7.4.9. Posavski deo Novog Beograda (20) Infrastruktura Nalazi se u aluvijumu Save, izme|u èlezni~ke pruge, Distributivna vodovodna mreà nije u potpunosti iz- odseka lesnog platoa Beànije, ulice Dr Ivana Ribara i gra|ena. Potrebno je izgraditi deo primarnog sistema reke Save. Urbanisti~ka celina Posavski deo Novog Beo- „Maki{ – Julino brdo" radi izgradwe kapitalnih objeka- grada izgra|ena je kao posebna gradska celina, sa veli~i- ta BVS – áá tunelski prsten i dograditi distributivnu nom i funkcijama „satelitskog grada". Veza sa centralnim mreù àrkova~kog sistema. Sekundarna kanalizaciona delom Novog Beograda ostvarena je mo}nom magistralnom mreà nije u potpunosti izgra|ena. Potrebno je dograditi saobra}ajnicom, ulicom Jurija Gagarina, na koju se preko sekundarni kanalizacioni sistem i objekte za za{titu iz- {irokih pojaseva namewenih za centralne sadràje i ak- vori{ta „Maki{". tivnosti, naslawaju velike stambene blokovske celine. Znatan deo teritorije zauzimaju industrijski i komunalni 7.2.8. Ada Ciganlija (19) objekti, a blokovi oko èlezni~ke stanice Novi Beograd Re~no ostrvo na Savi, jedno od najzna~ajnijih rekreaci- samo su delimi~no izgra|eni. Ovi blokovi su ujedno i najve- onih podru~ja grada, evidentiranio je od strane Zavoda za }i razvojni potencijal celine i imaju {iri gradski zna~aj. za{titu prirode kao podru~je sa posebnim prirodnim Stambeni blokovi vrednostima. Nalazi se u uòj zoni za{tite vodoizvori- {ta, zajedno sa celinama 33, 34, 53 i 54 i za wega vaè op- Preovla|uju}a namena prostora koji obuhvata ova celi- {ti uslovi ure|ewa i kori{}ewa definisani u zajedni~- na je kolektivno stanovawe. Prema odgovaraju}im detaq- kom odeqku za ove celine. nim planovima realizovani su stambeni blokovi 44, 45, 61, 62, 63, delovi blokova 64, 70, 70a, ali bez svih planiranih Ada kao trajno dobro Beograda sadràja dru{tvenog standarda. Postoje}e {ume i zelenilo na Adi definisani su Potrebno je o~uvati postignute vrednosti urbanisti~- ovim GP kao trajno dobro Beograda, {to zna~i da se u ko-arhitektonskog koncepta. U tom smislu, stambeni objekti mogu se smatrati definisanim, dok bi nova iz- eventualnoj daqoj planskoj razradi ne mogu smawivati na gradwa imala za ciq unapre|ewe standarda prate}ih i ra~un drugih namena, niti se moè mewati wihov karak- komplementarnih funkcija. Namena planiranih a neizgra- ter javnog prostora. One se mogu samo obnavqati i ure- |enih javnih objekata ostaje u sferi javne namene ~iju kon- |ivati. kretnu funkciju (obdani{ta, {kole, domovi za stare i de- Sportsko-rekreativni centar cu, crkva) i kapacitet, treba odrediti prema vaè}im normativima i planiranoj strukturi i broju stanovnika. SRC „Ada Ciganlija" i kompleks Ada Ciganlija sa delom Maki{kog poqa u celosti je od izuzetnog zna~aja Ulica Jurija Gagarina za Beograd i treba da ima tretman op{teg dobra, dostup- Okosnicu prostora ~ini ulica Jurija Gagarina, kao nog svima pod jednakim okolnostima kao gradski sport- nov linearni centar ovog dela grada. Na prostoru gde se ski i rekreativni centar sa javnim reìmom kori{}e- ukr{ta sa èlezni~kom prugom planirana je i najzna~ajni- wa. Postoje}i sportski sadràji, sportski tereni i ja koncentracija i kapacitet objekata sa centralnim sadr- objekti se zadràvaju, uz mogu}nost totalne rekonstruk- àjima. Prioritet je uspostavqawe funkcionalnih veza i cije, modernizacije. Mogu}a je i nova izgradwa sport- povezivawe sa najatraktivnijim prostorima centra Novog skih objekata i terena sa neophodnim prate}im sadrà- Beograda (blokovi 18, 19, 25 i 26), kao i povezivawe sa no- jima u funkciji sporta i rekreacije a uskladu sa vaè- vim centralnim punktovima na obali Save. Za oblikovawe }om planskom i zakonskom regulativom. Ta~na granica i poteza ulice Jurija Gagarina kao gradskog bulevara pred- sadràj SRC „Ada Ciganlija" definisa}e se planom de- laè se provera putem javnog urbanisti~ko-arhitekton- taqne regulacije. skog konkursa. Potrebno je predvideti lokaciju za novu pravoslavnu crkvu na uglu Gandijeve i ulice Jurija Gagarina. Novi sadràji u SRC Novi kapaciteti i sadràji u okviru dela sportsko-re- Prostorna ograni~ewa kreativnog centra, park-{ume u Maki{u povr{ine oko 100 Koridor infrastrukture du` ulice Jurija Gagarina ha, treba da se planiraju za spontanu i aktivnu rekreaciju predstavqa prostor u kojem nije mogu}a izgradwa, tako da u prirodnom ambijentu, zelenilu, sa prete`no otvorenim ga treba urediti kao javni prostor sa parternim zeleni- (ve}im delom travnatim) sportskim terenima, trim staza- lom, zajedno sa delovima koji su poplo~ani. Mogu}e je ma, stazama zdravqa, terenima za badminton i razne druge predvideti i pristupne saobra}ajnice i parkinge. Alter- vidove sportske rekreacije, relaksacije i zabave u priro- nativno re{ewe koje bi podrazumevalo intenzivniju grad- di. Planirani su tako|e i objekti u funkciji prate}ih sa- wu i kori{}ewe ovog dela uslovqeno je podzemnim vo|e- dràja sportskih terena, povr{ine oko 100 ha. wem vodova visokog napona. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1019

Autobuska stanica „Beànijska kosa" i zone me{ovite namene u Bloku 51 i Za razvoj i puni program me|ugradsko-prigradske auto- uz ulicu To{in bunar. buske stanice u GP je odre|en prostor u bloku 42 na Novom Beogradu. Ova lokacija ima izuzetne pogodnosti i dobru Stambeno naseqe „Beànijska kosa" vezu sa svim delovima grada, nalazi se izme|u UMP, auto- Naseqe „Beànijska kosa" izvedeno je na lesnom pla- puta, trasa tramvaja i kapacitetnog {inskog sistema koji tou u otvorenom i poluotvorenom sistemu blokovske regu- }e se realizovati u prvoj fazi i èlezni~ke stanice Novi lacije, sa objektima razli~ite spratnosti, od prizemnih Beograd. Dodatna prednost je veli~ina slobodne lokacije nizova i slobodnih stambenih objekata niè i sredwe koja omogu}ava optimalan razvoj i organizaciju svih sadr- spratnosti, do visokih stambenih objekata. Potrebno je re- àja stanice, kao i postojawe srodnih namena u susednim alizovati sve planirane prate}e sadràje u funkciji sta- blokovima. novawa i centralne uslu`ne delatnosti koje su danas ne- potpune i deficitarne. Industrijska zona Novi Beograd Novi Beograd je industrijska zona u okviru koje su sme- Beànija selo {tene livnica i proizvodwa traktora (IMT, FOB). Pri- Karakteristi~na urbanisti~ka potcelina Beànija se- vredna zona je potpuno opremqena komunalnom infra- lo nalazi se u Vojvo|anskoj ulici. Niz objekata sa crkvom strukturom. Veliki deo kompleksa je neiskori{}en. Fa- sa severne strane ulice treba sa~uvati. Vojvo|anska ulica, brika odlivaka je jedan od potencijalnih zaga|iva~a. Pre- kao veza To{inog bunara sa saobra}ajnicom T6, pro{ire- ma proceni za{tite ìvotne sredine, ova proizvodwa na je prema blokovima 61 – 64 i dobija novu regulaciju, pa predstavqa delatnost sa pove}anim ekolo{kim rizikom i se za ovaj potez predlaè urbanisti~ko-arhitektonski potrebno je, na duì rok, planirati weno izme{tawe. Do- konkurs. Ciq konkursa je dobijawe re{ewa koje }e defi- tle se moraju primeniti pove}ane mere ekolo{ke za{tite. nisati nov karakter ulice i skladno povezati objekte sa Planirana povr{ina zone Novi Beograd je 70 ha. obe strane.

Brodogradili{te „Beograd" Blok 51 Brodogradili{te „Beograd" je industrijska lokacija u Blok 51 je izuetno atraktivna lokacija uz autoput, u kojoj je, pored Brodogradili{ta, sme{teno i niz gra|evin- blizini centralne zone. Namewen je izgradwi centralnih, skih preduze}a – „Rad", „Napred", „Ratko Mitrovi}", „Par- privrednih (mala privreda – proizvodno zanatstvo) i ko- tizanski put", „Planum", „Mostogradwa", „Gemaks" i dru- munalnih objekata uz ~uvawe za{titnog {umskog zelenog ga. Ovo je atraktivna lokacija sa stanovi{ta izlaska No- pojasa prema autoputu. Vrsta delatnosti i oblikovawe vog Beograda na Savu, pa u budu}nosti ovu zonu treba poste- objekata treba da budu usagla{eni sa izgra|enim okruè- peno usmeriti ka razvoju tercijarnih sadràja. Samo Bro- wem koje ~ine gusto izgra|eni stambeni blokovi, klini~- dogradili{te treba redukovati i preorijentisati na neku ko-bolni~ki centar i sportsko-rekreativni kompleks. od finijih oblasti brodogradwe (proizvodwa mawih plov- Prostor ispod dalekovoda ima poseban reìm kori{}ewa. nih objekata, jahti, ~amaca). Planirana povr{ina ove industrijske zone je redukovana u odnosu na postoje}e stawe Trajna dobra Beograda i ograni~ewa urbanog razvoja i iznosi oko 44 ha. Neposredno uz Brodogradili{te je To- Kosine, odsek i ivice lesnog platoa oza~eni su kao te- plana „Novi Beograd", koja je ozna~ena kao lokacija sa ve- reni nepovoqni za izgradwu. Na ovim povr{inama plani- likim ekolo{kim rizikom. rano je zelenilo, koje se skoro kontinuirano pruà od ulice Dr Ivana Ribara, kosinom iznad To{inog bunara i Kej – obala Kalvarije i spaja sa zelenilom na kruni lesnog odseka iz- Uspostavqawem alternativne veze sa {etno-bicikli- nad Dunava. Ovaj zeleni prsten vrednovan je kao trajno dosti~kom stazom kroz blok u zale|u Brodogradili{ta omo- bro Beograda i fiksni je elemenat sistema zelenila. Po- gu}en je kontinuitet javnog kori{}ewa leve obala Save i stoje}e zelenilo uz autoput ima isti status. U okviru urba- desne obale Dunava, od atletskog kompleksa u Bloku 71 do nisti~ke za{tite, deo Bloka 49 je celina epohe moderne u Radeckog u Zemunu. Atraktivne punktove na obali sa cen- reìmu potpune za{tite. Kompleks Beogradskog vodovoda tralnim sadràjima maweg kapaciteta treba postaviti ozna~en je kao lokacija sa pove}anim ekolo{kim rizikom. ritmi~no, u blizini ukr{tawa glavnih komunikacijskih pravaca. Na istim mestima mogu}e je postavqawe pristana Saobra}aj za mawa plovila. Potrebno je obezbediti paralelne pri- Od raskrsnice ulica To{in Bunar i 2a-2a kroz ovo stane sa javnim pristupom i na naspramnoj obali na Adi podru~je prolazi magistralni pravac (deo UMP) za vezu sa Ciganliji, kako bi se stanovnicima Novog Beograda olak- saobra}ajnicom T-6. {ao pristup i kori{}ewe Ade. Pove}awe atraktivnosti ovog prostora mogu}e je ostvariti i formirawem mawih Infrastruktura marina i kontrolisanom dispozicijom i koncentracijom Sekundarana vodovodna mreà je uglavnom izgra|ena. splavova, bo~no od glavnih pristupnih pravaca. U Bloku 44 Potrebno je dograditi i rekonstruisati mreù i izvesti odre|en je prostor za sportsko-rekreativne i zabavne sadr- primarni vodovod od CS „Beànija B" do Ugrinova~ke àje za naj{iri krug korisnika, sa javnim reìmom kori- ulice. Kanalizaciona mreà nije izgra|ena u potpunosti. {}ewa. Povr{ina kompleksa je 7 ha. Postoje}u mreù potrebno je rekonstruisati tako da se formira separacioni sistem. Potrebno je ukinuti izlive Trajna dobra Beograda fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu kanalizaciju Kompleks Starog aerodroma u Bloku 65 ima status do- usmeriti prema KCS „U{}e" i daqe prema planiranom in- bra koje uìva prethodnu za{titu. U okviru urbanisti~ke terceptoru. za{tite, blokovi 45 i 70, sredi{wi pojas blokova 61-64 i potez bulevara Jurija Gagarina su celine epohe moderne u 7.2.11. Gorwi Zemun (22) reìmu delimi~ne za{tite. Postoje}e zelenilo uz savsku Gorwi Zemun se prostire na lesnom platou izme|u oba- obalu je fiksni elemenat sistema zelenila. le Dunava, To{inog bunara, autoputa, do saobra}ajnice T6, obuhvataju}i i nivelaciono vi{e delove Starog jezgra 7.2.10. Beànija (21) Zemuna, kao i naseqe „Nova Galenika". Razvijen iz grad- Celina Beànija nalazi se na lesnom platou, izme|u skih predgra|a, osnovanih krajem 18. i u 19. veku, ima sa~u- autoputa i ulica B. Mo{e, To{in bunar, Vojvo|anske, vanu istorjsku matricu, koja je parcijalno i u nezavr{enim M. Golubi}a i Huga Klajna. Obuhvata stambeno naseqe celinama promewena, stvaraju}i prostorne konflikte i Broj 27 – 1020 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. ekscese. Razvoj prate}ih, centralnih i ostalih funkcija Zelenilo samo delimi~no je pratio rast stambenog tkiva. Evidentan je nedostatak zelenih povr{ina u {iroj zo- Prioritet budu}eg razvoja je u kontrolisanoj urbanoj ni, te se pored ~uvawa postoje}ih zelenih povr{ina plani- obnovi, umerenom pove}awu kapaciteta stanovawa, u razvo- ra ve}e u~e{}e zelenila u okviru parcela stanovawa i dru- ju centralnih funkcija radijalnim uli~nim potezima, kao gih namena, i povezivawe pojedinih elemenata sistema ze- i infrastrukturno opremawe zone. U drugoj fazi priori- lenila (drvoredi, zelenilo du` ulica, puteva, na kruni i tet je uvo|ewe kapacitetnog {inskog sistema, sa vo|ewem kosinama lesnog odseka, unutarblokovsko). Zelenilo na trase u industrijsku zonu Gorwi Zemun. kruni i kosinama lesnog platoa je deo zelenog prstena u gradskom sistemu zelenila koji se kontinuirano proteè Uslovi transformacije blokova obalom Dunava od Batajnice i zavr{ava se na padinama Be- Najve}i deo ove celine ~ini raznoliko stambeno tkivo. ànijske kose. Zastupqeni su blokovi sa modifikovanom ruralnom i ma- logradskom ku}om na regulaciji na Gardo{u, ]ukovcu i u Sport i rekreacija gradskim predgra|ima, blokovi sa individualnim slobod- Na lokaciji pored obrazovnog centra „Nada Dimi}" nostoje}im objekatima (Kalvarija), otvoreni blokovi ko- planira se polivalentni centar SRC „Pregrevica" za {i- lektivne stambene izgradwe (naseqa „Sava Kova~evi}" i ri krug korisnika (sportisti, rekreativci, |aci, omladin- „Galenika", soliteri u Prvomajskoj ulici) do spontano ski klubovi), sa javnim reìmom kori{}ewa. U zoni pri- nastalih nehigijenskih naseqa (Vojni put). obaqa Dunava predvi|eni su prostori za klubove koji se Transformaciju ovog prostora treba ostvariti kao ur- bave sportovima na vodi (veslawe, jedrewe, skijawe na vo- banu obnovu u postoje}oj regulaciji, sem u kontaktnim zo- di i drugi, orijentacione veli~ine 3,8 ha). Stadioni FK nama sa novim otvorenim blokovima u kojima je nu`no usa- „Zemun" i SC „Partizan – Teleoptik" su specijalizovani gla{avawe matrica i tipa izgradwe. Postoje}i blokovi sportski objekti sa selektivnim reìmom kori{}ewa. De- niskih gustina stanovawa planiraju se za individualno limi~nim uvo|ewem novih sadràja (sala za gimnastiku, stanovawe, na relativno velikim parcelama, sa znatnim stoni tenis, teretana, fitnes sala i sl.) mogu}e je pro{i- u~e{}em slobodnih i zelenih povr{ina i bez gradwe u unu- riti krug korisnika. Za stanovnike naseqa „Galenika" i tra{wosti blokova. Organizaciju i oblikovawe objekata, „Altina" planirani su marina i sportsko-rekreativni sa- parcela i blokova, treba razvijati iz autohtonih tipova dràji na obali Dunava. Ova lokacija ima dobru saobra}aj- tkiva. Visina objekata koji su na kosinama lesnog odseka nu i pe{a~ku dostupnost, postoje}om saobra}ajnicom u pro- i pripadaju Starom jezgru Zemuna (Gardo{, ]ukovac), li- duètku T-6 koja prolazi izme|u Rudarskog instituta i Ve- mitirana je i mogu}no{}u obezbe|ewa vizura sa prvih vi- terinarskog zavoda. {ih platoa. Za spontano nastala naseqa, po utvr|ivawu javnog interesa, treba planski odrediti specifi~ne mere sa- Ograni~ewa urbanog razvoja nacije na osnovu pravila ovog plana. Kosine, odsek i ivice lesnog platoa ozna~eni su kao Centralne funkcije tereni nepovoqni za izgradwu, pa je na wima planirano zelenilo. Granica gradwe na lesnom platou i ispod wega, Centralne funkcije prostiru se linearno uz glavne sa- kao i za{tita odseka, moraju biti odre|ene na osnovu uslo- obra}ajne pravce – ulicama Cara Du{ana, Prvomajskom i va detaqnih geomehani~kih ispitivawa za svaku konkretnu uz To{in bunar, a popre~ne ulice treba da ostanu prven- lokaciju. stveno stambene. Na ukrsnici Ugrinova~ke ulice i saobra}ajnice T6 planiran je centar gradske potceline. U de- Trajna dobra Beograda lu ovog centra, ju`no od saobra}ajnice T6, treba obezbediti pijacu za stanovnike Gorweg Zemuna, {to je uslov za U okviru celine Gorwi Zemun evidentirana su dva ar- smawewe kapaciteta pijace u Starom jezgru. Specijalizo- heolo{ka lokaliteta, kao dobra koja uìvaju prethodnu za- vani centri imaju u ovoj celini dve zone koncentracije. Uz {titu. U Karti trajnih dobara prikazane su za{ti}ene vi- ulicu Cara Du{ana nalaze se {kolski centri, kao i nau~- zure, stajnom ta~kom i uglom sagledavawa. Lesni odsek iz- ne ustanove, instituti. Oni ~ine uvod u industrijsku zonu nad aluvijalne ravni i du` Dunava ~uva se kao geomorfo- Gorwi Zemun. Na prostoru izme|u autoputa, To{inog bu- lo{ki spomenik prirode sa predlogom za za{titu predela. nara i Laudonovog {anca nalaze se zdravstvene i socijal- Postoje}e zelenilo uz autoput je fiksni element sistema ne ustanove i povr{ina za specijalizovani centar. zelenila. Na prostoru ove povr{ine nalazi se vredno zelenilo, pa se za ovu lokaciju planirana izgradwa slobodnostoje- Saobra}ajna mreà }im objektima u zelenilu. Objekti mogu da zauzmu najvi{e Osnovu saobra}ajne mreè ~ine jaki paralelni radi- 20% povr{ine, dok bi zastrte povr{ine bile maksimalno jalni pravci (ulice Cara Du{ana, Ugrinova~ka, Prvo- 25% povr{ine lokacije, nezavisno od budu}e bliè name- majska, autoput), povezani magistralnim putem T6 u ~i- ne. Zbog blizine Studenskog grada, kao i dobre saobra}aj- jem nastavku se planira most preko Dunava koji povezuje ne povezanosti preko autoputa, To{inog bunara i planira- Zemun i Novi Beograd sa Banatom. U Laudonovom {ancu nog kapacitetnog {inskog sistema, predlaè se za ovu po- planiran je jedan od depoa kapacitetnog {inskog siste- vr{inu namena visoko{kolskog centra. ma, koji treba dopuniti komplementarnim sadràjima Pojedina~ne ve}e komplekse u gradskom tkivu koji me- sporta, centara i sli~nih namena, shodno fizi~kim ka- waju namenu treba planirati jedinstveno i koristiti po- rakteristikama lokacije. Predvi|a se izme{tawe depoa godnost velike, slobodne lokacije u izgra|enom tkivu gra- GSP koji se nalazi u unutra{wosti bloka izme|u Dunav- da, gde su one retkost, te ih nameniti i ~uvati prvenstve- ske, ulice Cara Du{ana i Prigrevice, na lokaciju u no za javne slu`be ({kolstvo, kultura, nauka, zdravstvo), a okviru privredne zone Gorwi Zemun. Prostor postoje}eg delom i za javne namene (park, javno igrali{te, trg). depoa prenamewen je za sportski centar javnog reìma kori{}ewa, koji nedostaje na podru~ju ove celine i {i- Privredni objekti reg podru~ja. Pojedina~ni privredi objekti koji se nalaze u stambenom tkivu grada moraju svoju delatnost usaglasiti prema Infrastruktura uslovima za{tite ìvotne sredine i ovog GP, a poèqna Uslovi za infrastrukturno opremawe vodovodom i ka- je wihova transformacija za stanovawe („Plastika", TIZ) nalizacijom jedinstveni su za celine 2, 3, 8, 20, 21, 22 i de- ili centralne funkcije („Teleoptik"), u zavisnosti od ne- love celina 34, 35, 36 i 37. Sekundarna vodovodna mreà je posrednog okruèwa. Kompleks industrije „Zmaj" pripada uglavnom izgra|ena. Potrebno je dograditi i rekonstrui- privrednoj zoni „Autoput". sati mreù i izvesti primarni vodovod od CS „Beànija" 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1021 do Ugrinova~ke ulice. Kanalizaciona mreà nije izgra|e- |u, kao i planirnih potencijalno elitnih lokacija za stana u potpunosti. Postoje}u mreù potrebno je rekonstrui- novawe i novog sportskog centra, ovi {umski kompleksi sati tako da se formira separacioni sistem. Potrebno je treba da postanu novi elemenat identiteta ovog dela gra- ukinuti izlive fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu da i novo izleti{te Beograda. kanalizaciju usmeriti prema KCS „U{}e" i daqe prema planiranom interceptoru. Spoqna magistralna tangenta (SMT) Zapadnim podru~jem ove celine planirana je trasa SMT 7.3. Spoqna zona koja se u zoni Rospi }uprije povezuje sa Slana~kim putem, Spoqnu zonu ~ine slede}e urbanisti~ke celine: Vi{wi~kom i novoplaniranom Dunavskom ulicom odakle – Krwa~a (23), opisano u ta~ki 9.4.1; je, za kasnije planske periode, predvi|en i koridor za wen – Privredna zona Krwa~a (24), opisano u ta~ki 9.4.1; prelazak na levu obalu Dunava, povezivawe sa Pan~eva~kim – Vi{wica (25); putem i daqi prodor prema severu. – Mirijevo (26); Centralne funkcije uz SMT – Mali Mokri Lug (27); – Veliki Mokri Lug (28); Planirana je transformacija postoje}eg kompleksa ci- – Kumodra`, Jajinci (29); glane u funkcije centra zbog izuzetnog poloàja ove loka- – Resnik (30); cije na raskrsnici SMT i Slana~kog puta, u neposrednoj blizini nove lokacije za stanovawe „Trudbenik". – Labudovo brdo (31), opisano u ta~ki 7.2.8; – @eleznik (32); Nova lokacija za stanovawe „Trudbenik" – Veliki Maki{ (33); „Trudbenik" je lokacija povr{ine od oko 25 ha, is- – Dr Ivan Ribar (34); to~no od SMT i ju`no od Slana~kog puta. Na ovom pro- – Aerodrom zona Autoput (35); storu je planirano stambeno naseqe mawih gustina (od – Zona Autoput, Zemun poqe (36); 80–100 st/ha) i mawe spratnosti (do P+2). Parcele mogu – Altina, Kamendin (37). da budu od 500 do 1.000 m², a zgrade tipa vila, dvojnih, nizova i sli~nih. Imaju}i u vidu blizinu grada, izuzetan 7.3.1. Vi{wica (25) poloàj u odnosu na Dunav, kao i vizure iz grada na ovu Vi{wica se nalazi u priobalnom pojasu Dunava, od Mi- lokaciju, o~ekuje se kvalitetna arhitektura i kvalitetan rijevskog potoka i naseqa Karaburma do rukavca Dunava javni prostor, kao {to je, na primer, planirawe park vi- prema ostrvu âkqan. U okviru granice svoje katastarske dikovaca. Geolo{ke osobenosti zahtevaju posebne uslove op{tine obuhvata naseqa Vi{wicu i Vi{wi~ku bawu. Za- izgradwe, koji }e se definisati posle detaqnih istraì- hvaquju}i poloàju u neposrednoj blizini Beograda i na vawa, kao i znatno u~e{}e zelenila – do 25% na nivou topografski privla~noj poziciji na obali Dunava, autoh- ~itavog naseqa, ra~unaju}i i zelenilo na parcelama. tono naseqe Vi{wica je {irewem grada preko Karaburme Parkirawe treba re{iti u skladu sa izabranim tipom i priobalnog pojasa uz Adu Huju postalo sastavni deo grad- izgradwe i obavezno na parcelama. Potrebno je obezbedi- skog prostora, zadràvaju}i obele`ja prisajediwenog sati svu standardnu infrastrukturu. Regulacionim planom mostalnog naseqa sa specifi~nim osobinama. }e se odrediti potrebni prate}i sadràji i javni objekti i objekti za poslovawe. Vi{wi~ki put Razvojne pretpostavke ovog podru~ja su regulacija po- Nova lokacija za stanovawe Majdan stoje}e glavne pristupne saobra}ajnice ovoj celini – Vi- Majdan je lokacija veli~ine od oko 110 ha, poloèna na {wi~kog puta, zatim planirawe alternativne saobra}ajne brdu iznad Vi{wice, do naseqa Vi{wi~ka bawa, sa pogle- veze za nove planirane stambene i rekreativne zone, kao i dom na Dunav i Banat. Lokacija danas ima lo{e saobra}aj- regulacija postoje}e uli~ne mreè. Zna~ajne novoplanirane veze. Planirana je sekundarna veza preko Vi{wice. Lo- ne povr{ine potencijalno elitnih lokacija, bez odgovara- kacija daje mogu}nost za izgradwu objekata za stanovawe ju}eg saobra}ajnog i infrastrukturnog re{ewa, nije mogu- mawih gustina (8 –100 st/ha) i mawih spratnosti (do P+2). }e realizovati. Predvi|enu koncentraciju komercijalnih Mogu}i su razli~iti oblici stanovawa. Za socijalno sta- sadràja uz Vi{wi~ki put treba planski osmisliti i ponovawe je potrebno odvojiti 5% bruto povr{ine lokacije. vezati sa Slana~kim putem i SMT. Prilikom komponovawa stambenih objekata, u daqoj planskoj razradi, potrebno je voditi ra~una o mogu}nostima po- Transformacija postoje}eg tkiva gleda na Dunav i ravnicu preko wega. Potrebno je predvi- Poluurbanizovana naseqa (uz deo planski realizovane deti odgovaraju}e centralne sadràje i javne objekte. Par- Vi{wi~ke bawe) nastala od doskora{wih poqoprivred- kirawe treba planirati na korisni~kim parcelama. Pla- nih doma}instava treba planski usmeriti ka transforma- nira se uvo|ewe standardne infrastrukture. Uslovi grad- ciji u blokove individualnog stanovawa sa neophodnim we i rasporeda objekata treba da budu definisani detaq- specifi~nostima. nim geolo{kim istraìvawima.

Spontano nastali blokovi Sportsko-rekreativni centar „Mili}evo brdo" U celini 25 ima znatnih povr{ina pod spontano nasta- Prostor Mili}evog brda (oko 47 ha) pruà izvanredne lim blokovima, jednim delom na geolo{ki nepovoqnim te- mogu}nosti za razvoj svih oblika sportsko-rekreativnih renima. Planirana je wihova transformacija u blokove sadràja – za rekreativne, takmi~arske, potrebe {kola individualne stambene izgradwe, uz prethodno plansko de- sportova, kampuse i sli~no. Budu}im re{ewem ovog prosto- finisawe uslova sanacije terena, saobra}ajne, infra- ra, kao gradskog sportskog centra sa javnim reìmom ko- strukturne mreè i potrebnih javnih objekata i povr{ina. ri{}ewa, obezbedi}e se i nesmetane vizure na Dunav i Daqom planskom razradom usloviti stvarawe ve}ih parce- grad, kako je to GP definisao u Karti trajnih dobara Beo- la sa ve}im u~e{}em zelenila za planirawe povr{ina ko- grada. je predstavqaju zaokruìvawe spontane izgradwe. Sportsko-rekreativni centar „Ada Huja" Sanaciono zelenilo SRC „Ada Huja" planiran je za motonauti~ke sportove Planirane su znatne povr{ine sanacionog zelenila na i kartodrom, uz mogu}nost formirawa mawe marine i do- geolo{ki nestabilnim terenima. Zbog izuzetnog poloàja minantno u~e{}e zelenila u budu}em kompleksu. Delimi~- ozelewenih padina ka dunavskoj obali i {umadijskom zale- no se nalazi u celini Karaburma, Ada Huja (10). Broj 27 – 1022 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Arheolo{ki lokaliteti Javni objekti Evidentirano je nekoliko arheolo{kih lokaliteta od Povr{ine za javne namene {kola i de~ijih ustanova kojih dva – Ad Octavium i Ramadan, pripadaju kategoriji definisane su u GP na osnovu va`e}e planske dokumen- za{ti}enih lokaliteta, {to upu}uje na pa`qiv tretman tacije. svih intervencija u ovom podru~ju i predvi|enu proceduru, ukoliko se do|e do arheolo{kih nalaza. Transformacija postoje}eg tkiva Postoje}i kolektivni objekti mogu se nadograditi gde Infrastruktura geologija i mogu}nost parkirawa to dozvoqavaju. Postoje- Opremqenost ~itavog podru~ja re{ava se zajedno sa in- }i slobodni, neizgra|ni prostori, zadr`avaju se kao javni frastrukturom celina Karaburma, Ada Huja (10), gde je i zeleni prostori i prostori za igru dece, bez mogu}nosti opisano planirano re{ewe, sa celinom Mirijevo (26). nove izgradwe.

7.3.2. Mirijevo (26) Staro seosko grobqe Ovu celinu obrazuju prvobitno seosko naseqe Mirijevo Za{ti}eni prostor starog seoskog grobqa uz crkvu i novoizgra|ena stambena celina Mirijevo. Oba dela ove Svetog proroka Ilije planiran je kao memorijalni kom- stambene celine nalaze se na polukru`nim ra{~lawenim pleks, bez mogu}nosti {irewa i novog sahrawivawa. Va- padinama hidrografske celine Mirijevskog potoka, okru- àn je kao jedno od malobrojnih mesta identiteta celine ène uzvi{ewima Zvezdare, Zelenog i Stoj~inog brda. Mirijevo. Stambena celina Mirijevo je planirana i izgra|ena u vi- {e tipolo{ki razli~itih stambenih potcelina, uslovqe- Privredna zona Stoj~ino brdo nih te{kom konfiguracijom i inèwersko-geolo{kim ka- Stoj~ino brdo je privredna zona nasle|ena iz prethod- rakteristikama terena. Deo postoje}eg tkiva ~ini veliki nih planova. Ranije je koncipirana kao naseqska radna zo- broj objekata spontane stambene izgradwe, realizovan na na Mirijeva sa vezom na SMT i Smederevski put. Do sada geolo{ki nestabilnim terenima. Prioriteti za realiza- nije aktivirana zbog velikih ulagawa u sanirawe klizi- ciju u ovoj celini su sanacija klizi{ta, poboq{awe in- {ta i opremawe komunalnom infrastrukturom. Veli~ina terne uli~ne mreè i pristupa~nosti u odnosu na druge de- planirane zone je 32 . love grada. ha Infrastruktura Sanacija terena, uli~na mreà, sanaciono zelenilo Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinu Planirana je sanacija terena izme|u ostalog i izgrad- Mirijevo re{avaju se jedinstveno sa celinama (10) Kar- wom ulica koje su istovremeno sanacioni objekti, kao i burma, Ada Huja (gde su i opisani) i (25) Vi{wica. stavqawem u kolektor postoje}ih potoka. U odnosu na va- è}u plansku regulativu treba preispitati mogu}nost da 7.3.3. Mali Mokri Lug (27) se bar u zoni sanacionog zelenila ispita mogu}nost reten- zionog, povr{inskog prikupqawa buji~nih voda. Sanacio- Celina je je odre|ena granicom katastarske op{tine no zelenilo je planirano na geolo{ki nestabilnim tere- naseqa, koja obuhvata morfolo{ku celinu Zeleno brdo i nima. Stoj~ino brdo je najve}a planirana povr{ina sana- deo Stoj~inog brda, sa naseqskom celinom du` Bulevara cionog zelenila koja se moè koristiti i u poqoprivred- kraqa Aleksandra – do naseqa Kowarnik i Kru`nog puta ne svrhe, uz odre|ene uslove. do ulice Nikole Grulovi}a, kojom se grani~i sa naseqem Kalu|erica i do nadvo`waka na autoputu za naseqe Veli- Pristupa~nost ki Mokri Lug. Celina Mirijevo (26) te{ko je pristupa~na iz drugih Naseqe Mali Mokri Lug spada u karakteristi~no, ne- delova grada. Planirane saobra}ajnice, rekonstrukcija kada samostalno seosko naseqe, prisajediweno kontinual- postoje}ih saobra}ajnica, kao i boqa opsluènost linija- no izgra|enom podru~ju grada izgradwom stambenih nase- ma GSP-a su uslovi za boqu pristupa~nost celine. Kroz qa na periferiji Beograda. ovo podru~je, isto~no od naseqa Mirjevo, planirana je tra- Spontano nastalo tkivo sa SMT. Sa Bulevarom kraqa Aleksandra, u zoni Stoj~i- nog brda, ovaj potez formira denivelisanu raskrsnicu. Za naseqe je karakteristi~no da se transformacija ne- Pored ovog poteza, na prostoru celine 26 planirane su in- kada{weg seoskog tipa stanovawa odvijala spontano i ha- tervencije i na mreì lokalnog zna~aja. To je produètak oti~no u tip individualnog stanovawa, sa uglavnom kvali- Mirijevskog bulevara, uz ostavqawe mogu}nosti da u nekom tetnim objektima i zadràvawem postoje}e, neregulisane planskom periodu u taj koridor bude sme{ten neki od {in- uli~ne mreè. U daqoj planskoj razradi ovu transforma- skih sistema javnog saobra}aja, kao i povezivawe Kara|or- ciju treba podràti u pogledu individualnog tipa stano- |eve u Mirijevu sa SMT. vawa, regulisati i unaprediti odgovaraju}im opremawem naseqa. Spontana izgradwa Veliki broj spontano izgra|enih objekata planiran je Bulevar kraqa Aleksandra i raskrsnica sa SMT za transformaciju u povr{ine za individualne objekte sa Segment Bulevara kraqa Aleksandra koji se nalazi u odgovaraju}om saobra}ajnom i infrastrukturnom mreòm celini Mali Mokri Lug (27), izme|u Bajdine ulice i bu- i objektima, uz zaokruìvawe povr{ina u istom tipu nove du}e raskrsnice sa SMT, regulaciono je nedefinisan i izgradwe. ugroèn obodnom izgradwom za planirani rang saobra}ajnice. U ovom delu postoje}a spontana izgradwa mewa ka- Centar naseqa rakter bulevara i potrebno je {to pre ga regulaciono de- Postoje}i centar naseqa, nedovoqnog kapaciteta, sadr- finisati, za{tititi od daqeg ugroàvawa i dati jedin- àja i oblikovne celovitosti treba dopuniti planiranim stvene uslove za planiranu transformaciju obodnih blo- komercijalnim sadràjima i kompleksom pravoslavne cr- kova u me{ovito tkivo. Planirana raskrsnica bulevara sa kve. Jedinstvenim parternim re{ewem treba povezati ove SMT je funkcionalno istaknuta ta~ka na kraju gradskog sadràje tako da se unapredi wihova ambijentalna uloga poteza bulevara, koju, tako|e, treba planski zaokruìti centra, koliko je to mogu}e. Ostali sadràji centra koji transformacijom i zaokruìvawem spontano nastalog sada nedostaju planirani su u disperziji zbog prostorne tkiva u tkivo sa komercijalnim delatnostima, sadràjima ograni~enosti postoje}eg centra, ali i zbog boqe pristu- centra i stanovawem, nakon {to se teren potrebnim mera- pa~nosti korisnicima. ma stabilizuje. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1023

Sanaciono zelenilo Obodne saobra}ajnice i javni gradski saobra}aj (JGS) Najve}i deo teritorije celine, u geolo{kom smislu, Prioritetna je izgradwa obodnih saobra}ajnica oko pripada nepovoqnim terenima za izgradwu, a na povr{i- naseqa „Padina", povezivawe ovog dela naseqa sa Velikim nama koje su ozna~ene kao veoma nepovoqni tereni, uz auto- Mokrim Lugom i sa autoputem. Izgradwa saobra}ajnice put i izme|u naseqa Mali Mokri Lug i Kalu|erice, pla- Nova Kumodra{ka (produètak ulice Bra}e Jerkovi}, pa- nirano je sanaciono zelenilo. ralelno sa Kumodra{kom ulicom) treba da obezbedi stabilnost ~itave „Padine”, zajedno sa sanacionim zeleni- Komercijalni sadràji uz autoput lom. Produètak ulice Padina, ulice Vojislava Ili}a, Na delovima prostora celine 27 uz autoput koji nisu kao i saobra}ajna veza Kumodraà i Velikog Mokrog Lu- ugroèni aktivnim klizi{tima planirani su sadràji ga, imaju, osim saobra}ajne, i sanacionu ulogu. Izgradwa komercijalnih delatnosti, bez stanovawa, sa sadràjima i ovih saobra}ajnica treba da omogu}i kvalitetno zaokruì- uslovima oblikovawa koji reprezentuju ulaznu zonu autopu- vawe spontane izgradwe planiranim blokovima individu- ta u grad. alnog stanovawa i prate}im sadràjima. Planiran je pro- duètak postoje}e trolejbuske trase do Velikog Mokrog SMT i nova privredna zona Luga i trolejbuski depo. I na ovom podru~ju najzna~ajniji planirani saobra}ajni potez je SMT koji povezuje Bulevar kraqa Aleksandra Arheolo{ko nalazi{te na severu i autoput na jugu. Jednim svojim krakom, u zoni Na „Padini” je evidentirano arheolo{ko nalazi{te Velikog Mokrog Luga, ovaj potez se sa autoputem povezuje koje je definisano kao dobro koje uìva prethodnu za- denivelisanom raskrsnicom, dok drugi krak ide na jugoza- {titu. pad, prolazi ispod autoputa i spaja se sa ju`nim delom SMT neposredno pred takozvanom petqom „Lasta". Na Sanacija klizi{ta uslovno povoqnom terenu izme|u dva kraka SMT, odnosno Osim sanacionog zelenila uz obodne saobra}ajnice, na dve povr{ine sanacionog zelenila, planirana je nova po- najnestabilnijim terenima treba planirati sanaciono ze- vr{ina za privredne aktivnosti, koja }e izgradwom SMT lenilo koje se nadovezuje na Stepin lug, kao i mawe povr- imati izuzetne lokacijske prednosti. {ine javnog zelenila u okviru samog naseqa. Planirani sportsko-rekreacioni kompleks tako|e je u funkciji sana- Infrastruktura cije klizi{ta. Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinu Mali Mokri Lug (27) re{avaju se jedinstveno sa celinama Stepin lug Du{anovac, [umice, Kowarnik (13) (gde su i opisani), Park-{uma Stepin lug definisana je ovim GP kao Vo`dovac (14) i Veliki Mokri Lug (28). Kanalizaciona fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beograda. U mreà u celini Mali Mokri Lug, za razliku od ostalih park-{umi treba obnoviti objekte i izletni~ku opremu, nabrojanih celina, nedostaje u potpunosti. U zoni autopu- uz za{titu i unapre|ewe izletni~kih prostora i mak- ta potrebno je izgraditi retenzije „Lasta" i „Lasta pe- simalno o~uvawe wegovih prirodnih, ure|enih i predeo- tqa". nih vrednosti.

7.3.4. Veliki Mokri Lug (28) Infrastruktura Celina u granicama svoje katastarske op{tine zauzima Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinu poloàj na severnim i severoisto~nim padinama greben- Veliki Mokri Lug (28) re{avaju se jedinstveno sa celina- ske morfolo{ke celine na pravcu Stoj~ino brdo – Baba- ma Du{anovac, [umice, Kowarnik (13), gde su i opisani, Velka – Mokrolu{ko brdo – Torlak, obuhvataju}i prostor Vo`dovac (14) i Mali Mokri Lug (27). U zoni autoputa po- od autoputa Beograd – Ni{ do naseqa „Medakovi}", od pa- trebno je izgraditi retenzije „Lasta" i „Lasta petqa". dine Mitrovog brda do granice katastrske op{tine Kumo- Zbog velikog obima spontane izgradwe na geolo{ki nesta- dra`, kojom se spaja do Bubaw potoka. bilnim terenima, opremawe infrastrukturom je jedan od Veliki Mokri Lug (28) je u ve}oj meri regulisan uli~- prioriteta. nom mreòm i pravilnom parcelacijom porodi~ne niè- spratne izgradwe – od grebenskog uzvi{ewa Straàrska 7.3.5. Kumodra`, Jajinci (29) kosa do centra naseqa. Stari deo naseqa i deo koji se na- Naseqa celine Kumodra`, Jajinci (29) se svojim kata- dovezuje na Mitrova~ku padinu istovetni su po neure|eno- starskihm op{tinama neposredno grani~e sa naseqem Ba- sti i nezadovoqavaju}oj uli~noj mreì. Najve}i potenci- wica i gorwim Vo`dovcem, obuhvataju}i prostor izme|u jal ovog naseqa je atraktivna dispozicija u odnosu na pre- Miqakova~ke {ume, Jelezova~kog potoka i granicama kata- deono okruèwe sa prostranim {umskim zale|em dela Ste- starskih op{tina Resnika, Rakovice sela i Velikog Mo- pinog luga, na jugoisto~noj strani grebenskog poteza ka za- krog Luga, od Bubaw potoka do padine Mitrovog brda, gde padu i vrhu brda Torlak. Prioritet ure|ewa celine je in- na gorwem Vo`dovcu zaokruùju celinu. frastrukturno opremawe, sanacija klizi{ta i boqa pri- Iako po tipolo{kim karakteristikama ova naseqa ne- stupa~nost u odnosu na druge delove grada, ali i interna maju zajedni~ka obele`ja, oba se kontinualno nadovezuju na povezanost delova celine. gradski deo op{tine Vo`dovac, na glavne paralelne saobra}ajnice – Avalski put, odnosno ulicu Vojvode Stepe. Transformacija postoje}eg i spontano nastalog tkiva Istovremeno, predstavqaju primere uglavnom uspe{ne Planirana je transformacija postoje}eg tipa stanova- transformacije seoskih naseqa u gradsko tkivo. Relativ- wa, sa spontano nastalom regulacijom oko ranije formi- na ure|enost naseqa, pristupa~nost i ambijentalno kvali- ranog jezgra seoskog naseqa, ukqu~uju}i i spontanu gradwu tetno okruèwe postoje}ih {uma na ju`nom obodu celine, koja ne ugroàva planirane prostore javnih namena u regu- predstavqaju glavne razvojne potencijale ovog podru~ja. lisane blokove individualnog stanovawa. Potrebno je obezbediti lokacije za izgradwu objekata [ume celine Kumodra`, Jajinci (29) kao trajno dobro namewenih javnim sadràjima koji nedostaju, komplemen- Beograda i deo sistema zelenila tarnih stanovawu. Potrebno je, tako|e, obezbe|ivawe mi- Na ju`nom obodu celine nalaze se postoje}e {ume Spo- nimalnih profila stambenih i sabirnih ulica i punog men-parka „Jajinci", Rakovi~ki potok i delovi Stepinog lu- profila obodnih saobra}ajnica u koji je ukqu~eno i sana- ga, definisani u GP kao fiksni elementi zelenila, jer sa ciono zelenilo. planiranim zaokruèwima zelenih povr{ina predstavqaju Broj 27 – 1024 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. vaàn deo obodnog prstena sistema zelenila grada. Plani- Pristupa~nost rane povr{ine zelenila oko Jelezova~kog potoka imaju Planirano je poboq{awe postoje}ih veza i potreba da- funkciju da spre~e {irewe naseqa. qeg planskog definisawa mogu}nosti za nove prikqu~ke sa primarnom gradskom uli~nom mreòm. Aktivirawe è- Transformacija postoje}eg tkiva lezni~ke stanice Resnik i èlezni~ke stanice Jajinci, uz Planirana je daqa transformacija i zaokruìvawe po- poboq{awe èlezni~kog saobra}aja, tako|e treba da do- stoje}eg tkiva u blokove individualnog stanovawa sa odgo- prinesu razvoju ovog prostora. varaju}im prate}im sadràjima. Transformacija postoje}eg tkiva Nova lokacija za stanovawe „Jajinci – rasadnik" Ure|ewe postoje}ih blokova individualnog stanovawa Deo prostora postoje}eg rasadnika i uz Jelezova~ki po- i daqa transformacija blokova seoskog stanovawa u indi- tok planira se za blokove individualnog stanovawa viso- vidualno, ure|ewe tradicionalnog centra naseqa, kao i kog standarda uz uklapawe kvalitetnog postoje}eg zeleni- spontano nastalih punktova komercijalnih sadràja oko la iz rasadnika u re{ewe i formirawe bar jednog javnog stanice Resnik, treba bliè planski definisati, kao i parka. Detaqnijom planskom razradom padinom Jelezova~- potrebu za nedostaju}im prate}im javnim sadràjima. kog potoka treba povezati zelenilo u nasequ sa obodnim sistemom zelenila . Spontana izgradwa Na teritoriji celine postoje tri zone sa spontanom iz- Torlak gradwom. Ju`ni deo celine Resnik, ispresecan ra{~lawe- Na podru~ju Torlaka planirano je zadràvawe objekata nim reqefom i jaru`nim dolinama, na terenima koji su u {kole i sportske hale u povr{inama koje zadovoqavaju po- GP definisani kao nepovoqni za izgradwu, ima najve}i trebe tog dela naseqa. Prostor oko stare torla~ke crkve i broj spontano nastalih blokova, naro~ito uz ulicu Qubi- {kole je mesto identiteta ovog dela celine koje treba u {e Jelenkovi}a. Daqom planskom razradom treba odrediti daqoj planskoj razradi posebno definisati. Uz park-{umu blokove koje je realno mogu}e komunalno opremiti i koje Stepin lug planira se transformacija ostataka postoje- treba transformisati u sanaciono zelenilo. Spontano na- }ih blokova seoskog stanovawa iz ruralnog sadràja na ur- stale blokove na padini brda Jelezovac (deo se nalazi u ce- bani nivo. lini Kumodra`, Jajinci (29)) treba transformisati u blokove individualne izgradwe sa ve}im parcelama, uz zadr- Sportsko-rekreacioni centar „Kumodra` – Torlak" àvawe svih preostalih delova {ume. Spontano nastale SRC „Kumodra` – Torlak" (oko 8 ha) koji je planiran blokove uz Rakovi~ki put treba transformisati u blokove na prostoru izme|u tri naseqa (Kumodra`, Jajinci i Rako- individualne izgradwe sa ve}im parcelama i ve}im stepe- vica selo) pruà mogu}nost formirawa polivalentnog nom ozelewenosti parcela, imaju}i u vidu blizinu trasa centra u funkciji {kole sporta, sportskih klubova, omla- nadzemnih vodova visokog napona, kao i neposrednu blizi- dinskih klubova i rekreativnog sporta. nu Rakovi~kog manstira i potrebu da se ovaj kompelks ambijentalno za{titi. Stara privredna zona Kumodra` Stara privredna zona Kumodra` je delimi~no u urbani- Retenzija, sportsko-rekreacioni centar „Resnik" sti~koj celini Kumodra`, Jajinci (29), a opisana je u ce- Ovim GP je planiran sportsko-rekreacioni centar lini Vo`dovac (14). „Resnik" (oko 10 ha) u zoni postoje}eg akumulacionog jezera za sportsko-rekreativne aktivnosti na vodi, kao i svih Novi Avalski put drugih oblika rekreacije i sporta. Planirano ure|ewe iz- Sredi{tem ovog podru~ja koje se pruà pravcem sever – letni~ke zone u kontaktnom podru~ju retenzije u funkciji jug planirana je nova trasa Avalskog puta koja se prostire je ne samo Resnika nego i {ire zone. od naseqa Bawice (Bulevara JA) do veze sa novim obilaznim autoputem sa kojim je planirano da formira denive- Povr{ina za sport i rekreaciju lisanu raskrsnicu. Uz zapadnu granicu celine, izme|u obilaznog autoputa, èlezni~ke pruge i Vrbinog potoka, na prostoru koji se Infrastruktura zove [vabinac, planirana je povr{ina za namenu sporta, Sistemi vodovodne i kanalizacione mreè za celinu koja se moè aktivirati kada se obezbedi odgovaraju}a Kumodra`, Jajinci (29) re{avaju se jedinstveno sa celina- pristupa~nost i infrastrukturna opremqenost. ma Vo`dovac (14), gde su i opisani i Bawica (15). Povr{ine za privrednu zonu 7.3.6. Resnik (30) U zoni pruge i Top~iderske reke, koja zahteva obimnu U granicama katastarske op{tine, Resnik se prostire sanaciju terena aluvijalne ravni, koji je ugroèn podzem- izme|u Manastirske {ume, Jelezovca i, presecaju}i Kru- nim i povr{inskim vodama, planirane su povr{ine za `ni put, grani~i sa celinama Rakovica selo, Beli potok, privrednu zonu, imaju}i u vidu blizinu èleznice i lo{e Pinosava (47), a sa ju`ne strane Ru{wem i preko padine geolo{ke uslove. Vrbinog potoka spu{ta u dolinu Top~iderske reke, kojom zaokruùje celinu na po~etku Manastirske {ume. Manastir Rakovica Poloàjem na uzvi{enoj zaravni od brda Straèvica Kompleks manastira Rakovica sa neposrednim okruè- ka istoku i u blizini rakovi~ke industrijske zone i Kru- wem evidentiran je u GP kao trajno dobro Beograda. De- `nog puta, deo Resnika je izgra|en u duhu radni~kih nase- taqnijom planskom razradom manastira i {ire prostorne qa iz perioda industrijalizacije kolektivnom sredwe- celine treba definisati uslove ambijentalnog ure|ewa spratnom i nièspratnom stambenom izgradwom u cen- koje }e onemogu}iti zapo~etu devastaciju prostora. tralnom delu naseqa, sa delovima nekada{weg sela koje se u potpunosti transformisalo u blokove individualne iz- [uma uz Manastirski potok kao trajno dobro gradwe. Kompleks {ume uz Manastirski potok, verovatno neka- Prioritet celine je realizacija boqe pristupa~nosti da deo Manastirske {ume, definisan je u GP kao fiksni i povezivawe sa drugim delovima grada, sanacija i reguli- elemenat zelenila sa evidentiranim spomenicima priro- sawe geolo{ki nepovoqnih terena, kako bi se lokacioni de. Postoje}e delove {ume treba pro{iriti planiranim potencijali grebena i ju`ne padine boqe iskoristili u povr{inama, sa mogu}no{}u ure|ewa za pasivnu rekreaci- budu}oj transformaciji i ure|ewu naseqa. ju, bez izgradwe objekata. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1025

Transformacija privrednih sadràja uz ulicu Patrijarha tretman svih intervencija izgradwe u ovom podru~ju i Dimitrija „Avala grad" predvi|enu proceduru, ukoliko se do|e do nalaza. Za daqe {irewe stanovawa su i dve lokacije u Resni- ku – „Avala grad". Za sada ove lokacije nemaju nikakvu sa- Industrijska zona @eleznik obra}ajnu pristupa~nost i nije definisana tipologija @eleznik je formirana industrijska zona koja se zadr- izgradwe. àva u okvirima postoje}eg kompleksa. U narednom periodu ne planira se pove}awe ove zone. O~ekuje se postepeno Obilazni autoput prilago|avawe novim tehnologijama, posebno u smeru pove- Kroz podru~je celine, na pravcu istok – zapad, prolazi }awa ekolo{ke sigurnosti. Povr{ina zone se ne mewa u trasa obilaznog autoputa koji je na pojedinim sektorima odnosu na postoje}e stawe i iznosi 39 ha. ve} u fazi realizacije kao poluautoput. U podru~ju naseqa Resnik trasa prolazi tunelski. Sportsko-rekreacioni centar „@eleznik" Pored postoje}ih sadràja SRC, planira se pro{irewe Infrastruktura kapaciteta i sadràja sportskih objekata i terena formi- U celini Resnik postoji izgra|ena vodovodna mreà. rawem novog polivalentnog centra. Sportski centar je na- Na teritoriji celine definisana je i lokacija za dohlo- seqskog karaktera i pored sportskih i omladinskih klu- risawe vode u regionalnom vodovodu koji prolazi ovom te- bova deo centra je predvi|en za rekreativni i {kolski ritorijom. Celina je orijentisana na dva kanalizaciona sport (oko 33 ha). kolektora, top~ideski i manastirski. Potrebno je dograditi sekundarnu mreù. Sportsko-rekreacioni centar „Srema~ki rt" SRC „Srema~ki rt" je nov sportsko-turisti~ko i rekre- 7.3.7. @eleznik (32) ativni kompleks sa obe strane obilaznice koji je, kao pra- Celina @eleznik (32) se poloàjem na ju`nom delu mate}i sadràj autoputa, planiran na lokaciji izme|u nase- ki{kog amfiteatra grani~i sa celinom Banovo brdo (18) qa @eleznik i grobqa „Orlova~a". Planiran je u funkci- do granice svoje katastarske op{tine, kojom doseè do ji pove}awa kvaliteta turisti~ke ponude ali je, tako|e, i u Ibarskog puta i ovim putem grani~i sa celinom Vidiko- funkciji rekreacije stanovnika grada (oko 28 ha). Plani- vac – Labudovo brdo do katastarske granice Ru{wa i rano je i novo centralno sportsko streli{te „Srema~ki Srem~ice, odakle katastarskom granicom Ostru`nice iz- rt" (oko 28 ha). bija na prugu maki{ke ranìrne stanice, odnosno do Ma- ki{kog poqa. Saobra}aj @eleznik je jedno od onih naseqa koje je ranijim pla- U ovoj celini najzna~ajniji saobra}ajni pravci su obi- novima definisano kao samostalno, funkcionalno zao- lazni autoput (koji je u fazi realizacije kao poluautoput) kruèno naseqe na {irem podru~ju grada, uz postoje}e na- na delu od Ibarske magistrale na istoku do Savske magi- seqe seoskog tipa. Delimi~no su realizovani planirani strale na zapadu i saobra}ajnica á-á (ulica Stevana Fili- industrijski kapaciteti, naseqe je delom urbanizovano iz- povi}a), koja sa severa ulazi u @eleznik i ide na jug pregra|enim stambenim kompleksom kolektivne izgradwe, a ma nasequ Srem~ica. U ovom podru~ju planirana je i sao- delom je zadràlo karakteristike seoske me{ovite i in- bra}ajnica koja od starog kru`nog puta (Avalske ulice) dividualne stambene izgradwe. ide na severoistok prema raskrsnici koju obrazuju Ibar- ska magistrale i ulica Pilota Petrovi}a. Centar preko puta fabri~kog kompleksa U ovom podru~ju na trasi obilaznog autoputa, kao pra- Ovaj centar treba planski uobli~iti u funkciji seo- te}i sadràj autoputa, na lokaciji izme|u naseqa @ele- skog dela naseqa kako bi se odgovaraju}im opremawem na- znik i grobqa „Orlova~a", planiran je turisti~ko-rekrea- seqa zadràli stanovnici. cioni punkt.

Spontana izgradwa uz ulicu Stevana Filipovi}a ka Infrastruktura Srem~ici Sekudnarna mreà vodovoda uglavnom je izgra|ena. Po- Planirana je transformacija u blokove seoskog tipa trebno je formirati áá visinsku zonu izgradwom primar- stanovawa, sa specifi~niostima istog tipa stanovawa u nog cevovoda od rezervoara „Petlovo brdo" do @eleznika @elezniku, uz minimalno zaokruìvawe novim povr{ina- i dograditi sekundarnu mreù na prostorima gde nedosta- ma. Tipologija budu}e izgradwe treba da se defini{e daje. Kanalizacija je delimi~no izgra|ena. Potrebno je do- qom planskom razradom. graditi nedostaju}u sekundarnu mreù i vezati na postoje- }i kolektor. Aluge Aluge su planirana lokacija za daqe {irewe stanova- Za{tita vodoizvori{ta „Maki{" wa (oko 20 ha) uz Stari lazareva~ki drum, ispod planira- Obavezno je realizovati objekte iz programa za{tite nog sportskog centra. izvori{ta „Maki{" i izvesti retenziju na @elezni~koj reci. Vinogradi Vinogradi su planirani kao povr{ina za stanovawe iz- 7.3.8. Uà zona beogradskog vodoizvori{ta u celinama me|u Jezerske terase i Avalskog puta. Ada Ciganlija (19), Veliki Maki{ (33), Dr Ivan Ribar (deo) (34), Uzvodni Mali Maki{ (53) i Leva obala Save Za{ti}ena celina moderne (54) Radni~ko naseqe u @elezniku, definisano je u GP Mogu}nosti ure|ewa zone vodoizvori{ta definisane kao trajno dobro, to jest celina epohe moderne u reìmu su odgovaraju}im zakonima, a u GP bliè odre|ene u pogla- delimi~ne za{tite. Za ovaj prostor treba planirati o~u- vqu „Za{tita, o~uvawe i unapre|ewe kori{}ewa voda”. Do vawe urbane matrice uz revitalizaciju postoje}ih obje- dono{ewa novih propisa, odnosno posebne studije koja bi kata. trebalo da odredi, u skladu sa zakonima, uslove kori{}e- wa ovog prostora, svi postoje}i sadràji ~ija namena nije Arheolo{ki lokaliteti u skladu sa vaè}im zakonima ovim GP nisu prihva}eni. Na teritoriji celine @eleznik evidentirana su tri Tako|e, iz istog razloga, nisu planirane ni nove namene, arheolo{ka lokaliteta, definisana u GP kao trajno do- ~iju vrstu, kapacitet i uslove realizacije tek treba prei- bro, od kojih je jedan u samom nasequ. To upu}uje na pa`qiv spitati. Za sada, u zoni su planirane povr{ine pod {umom, Broj 27 – 1026 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. postoje}om i novom, poqoprivredne povr{ine sa posebnim put, Aerodrom „Beograd", naseqe Beànija, Beànijsko reìmom kori{}ewa, fabrika vode, kao i saobra}ajnica grobqe, vikend naseqe i poqoprivredne povr{ine. Ae- magistralnog zna~aja (Savska magistrala – celine 33 i 53) rodrom „Beograd" i privredna zona Autoput imaju grad- i obilazni autoput. ski i republi~ki zna~aj, i najve}i su razvojni potencijal ove celine. Infrastruktura U uòj zoni za{tite izvori{ta nije dozvoqena izgrad- Privredna zona Autoput wa investicionih objekata prema Re{ewu o na~inu odrà- Autoput je privredna zona Beograda sa najve}im loka- vawa i merama za{tite u uòj zoni za{tite izvori{ta cionim vrednostima. Severni deo zone nalazi se u celi- („Slu`beni list Beograda”, br. 8/86 i 29/87). Za celinu ni zona Autoput–Zemun poqe (36). Direktno je povezana sa Ada Ciganlija (19) potrebno je izvesti za{titni obodni autoputem i u neposrednoj je blizini aerodroma. U okvi- kanal du` Savske magistrale. Za postoje}e objekte, unutar ru zone postoje hemijska, metalna, metaloprera|iva~ka celina, mere za{tite izvori{ta uskladiti sa zakonskom industrija, skladi{ta, kvanta{ka pijaca, kao i saobra- regulativom. }ajni carinski terminal. Postoje}a izgradwa suprastrukture nije propra}ena odgovaraju}im ulagawima u in- 7.3.9. Veliki Maki{ (33) frastrukturu. Postoji DUP koji nije u potpunosti pri- Sa stanovi{ta za{tite podzemnih voda optimalno je mewiv, te je potrebna wegova izmena. Neaktivirani delo- po{umqavawe maki{kog izvori{ta. Sadwa kvalitetnih vi zone prepu{taju se stanovawu, a delom i za pro{irewe vrsta drve}a, pre svega hrasta lu`waka je, uz pravilno ga- Beànijskog grobqa. Zbog navedenih lokacijskih karak- zdovawe, i ekonomski opravdana. U delu jugoisto~no od Ve- teristika zona je atraktivna za sadràje komercijalnog i likog Maki{a planira se nova maki{ka {uma oko poqo- komercijalno-skladi{nog karaktera. U ovoj zoni poèq- privrednog zemqi{ta i maki{ki obod na erodiranom ze- na je i namena specijalizovanih izlo`benih centara, ti- mqi{tu. Kao prostor od izuzetnog zna~aja za grad, priori- pa sajma. U woj se nalazi industrija „Grme~", ozna~ena tetan kao uà zona vodoizvori{ta, ali i kao kontaktna zo- kao lokacija sa velikim ekolo{kim rizikom za koju je nu- na Ade Ciganlije, zona u kojoj se nalaze znatne povr{ine `no uskla|ivawe delatnosti shodno zakonskim odredba- fiksnog zelenila – ovim GP definisane kao trajno dobro ma o za{titi ìvotne sredine. [irewe ove zone du` au- Beograda, podru~je Maki{a se predlaè za jedan od veli- toputa zahteva dodatno ure|ewe i opremawe komunalnom kih projekata grada. Veliki projekat bi mogao da razmotri infrastrukturom, izgradwu denivelisanih pristupa au- oblike i uslove dopunskog kori{}ewa prostora, kako bi toputu, izgradwu paralelnih saobra}ajnica i popre~nih se odgovaraju}om eksploatacijom istovremeno ostvarila i veza. Sekundarne saobra}ajnice planirane su kroz sredi- ekonomska dobit i osigurala za{tita vodoizvori{ta. nu kompleksa a ne neposredno uz autoput, kako bi opslu- ìvale korisnike sa obe strane i kako bi se sa~uvalo 7.3.10. Dr Ivan Ribar (34) i Leva obala Save (54) vredno postoje}e zelenilo. Povr{ina planirane lokacije za privredu iznosi 441 ha. U okviru ove zone planira- Ove celine oivi~ene su ulicom Dr Ivana Ribara, Sur- ne su dodatne povr{ine od oko 156 . ~inskim putem, naseqem Sur~in, granicom GP i rekom Sa- ha vom. Wihova povr{ina u celini pripada uòj zoni za{ti- Aerodrom „Beograd" te vodoizvori{ta, te se moraju uvaìti sva zakonska ograni~ewa i uslovi, prethodno navedeni za celinu 33. Terito- Planiran je prostor za izgradwu druge poletno-sletne rija vodoizvori{ta ispresecana je gustom mreòm melio- staze Aerodroma „Beograd", kao i za druge prate}e sadrà- racionih kanala, koji su i u funkciji poqoprivredne proje (hoteli, nova pristani{na zgrada, itd). Prema re{ewu iz Detaqnog plana ovog podru~ja, prilaz aerodromu plani- izvodwe. Wih je potrebno sanirati na {irem prostoru. ran je sa nove petqe koja je u odnosu na postoje}i prilaz Uslovi za kori{}ewe vodoizvori{ta Veliki Maki{, koji locirana ne{to zapadnije. U Generalnom planu planira }e biti definisani i precizirani kroz veliki projekat, se i mogu}nost povezivawa aerodroma èlezni~kom prugom vaì}e i za zonu vodoizvori{ta na levoj obali Save. i to sa magistralne èlezni~ke pruge iz tehni~ko-putni~- Zelenilo ke stanice Zemun i sa obilazne pruge iz èlezni~ke stanice Sur~in. Izme|u radne zone i aerodroma planiran je pro- Planirana je nova velika zelena povr{ina zapadno od stor za centralne funkcije, koji se moè realizovati sa- sportskog atletskog kompleksa, priobalno zelenilo uz sav- mo kao jedinstveni kompleks. Aerodrom „Beograd" ozna~en sku obalu, kao i za{titno zelenilo uz obilaznicu. Posto- je kao lokacija sa veoma velikim ekolo{kim rizikom. U je}e priobalno zelenilo ima status trajnog dobra Beogra- prostoru minimalne {irine po 450 m sa obe strane osa poda, kao i jedan arheolo{ki lokalitet u zoni obilaznice. letno-sletnih staza, a u pravcu produ`nih osa poletno- sletne staze ka jugoistoku, u istoj {irini, do po~etka ko- Atletski sportski kompleks sine beànijsko-sur~inskog platoa ka savskoj dolini, ni- Zapadno od ulice Dr Ivana Ribara planiran je poseban je dozvoqena izgradwa objekata. Sa severozapadne strane, sportsko-rekreativni kompleks za atletiku, gradskog i re- prema Dobanovcima, granica zabrane za podizawe objekata publi~kog zna~aja, sa selektivnim kori{}ewem. Pored mora ostati postoje}a èlezni~ka pruga Sur~in – Batajni- sportskih sadràja, u kompleksu je predvi|ena izgradwa ca, izuzimaju}i autoput, zaobilaznicu. Od granice aero- hotela u funkciji sportskog centra. Deo kompleksa sever- droma, prema vaè}em DUP-u iz 1988. godine, do granica no od ulice Jurija Gagarina do zone stanovawa, planiran navedenih u prethodnom stavu, zemqi{te se moè koristi- je za razli~ite sportsko-rekreativne sadràje u javnom re- ti iskqu~ivo u poqoprivredne svrhe. ìmu kori{}ewa. U priobalnom pojasu reke Save, u zoni vodoizvori{ta, Saobra}aj na osnovu odgovaraju}e urbanisti~ke dokumentacije, uslo- Od aktivnosti vezanih za razvoj saobra}ajnih mreà na va i saglasnosti nadle`nih institucija, ura|enih i veri- ovom podru~ju predloèn je produètak magistralnog fikovanih analiza uticaja na ìvotnu sredinu, u toku da- pravca T-6 prema ulici To{in Bunar. Od pravca T-6 pla- qe planske realizacije utvrdi}e se mogu}e lokacije za raz- nira se razvoj sekundarnih saobra}ajnica paralelnih sa voj sportova na vodi (veslawe, kajak, kanu, jedrewe na dasci postoje}im autoputem koje }e opsluìvati nove privredne i sl.). sadràje locirane na ovom prostoru. Na deonici autoputa od petqe sa saobra}ajnicom T-6, do petqe za aerodrom, pla- 7.3.11. Aerodrom, zona Autoput (35) nirana je jo{ jedna denivelisana raskrsnica preko koje }e Ova celina se nalazi izme|u Autoputa Beograd – Za- se, u kasnijim fazama razvoja, nova privredna zona povezi- greb i Sur~inskog puta i obuhvata privrednu zonu Auto- vati sa autoputem. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1027

Trajna dobra Beograda tibilnih namena i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta. Postoje}e zelenilo uz autoput ~uva se kao trajno dobro Unutar zelenila planirane su ili su i povr{ine za Beograda i ~ini zna~ajan deo sistema zelenila na sremskoj sport i rekreaciju. strani. Evidentirano je i jedno arheolo{ko nalazi{te na prostoru planirane poletno-sletne piste. Sport i rekreacija Novi sportsko-rekreativni centar planiran je za po- 7.3.12. Zona Autoput, Zemun poqe (36) i Altina, trebe stanovnika Batajnice, Zemun poqa i naseqa „Alti- Kamendin (37) na" i „Plavi horizonti". Nalazi se u kompleksu zelenila Celine Autoput, Zemun poqe i Altina, Kamendin pro- pored Batajni~kog druma. Deo centra treba opredeliti za stiru se izme|u Dunava, naseqa „Nova Galenika" i saobra- javni reìm kori{}ewa, a ostatak za specijalizovane }ajnice T6, Autoputa Beograd – Zagreb, a sa zapadne i se- sportske komplekse i trening dvorane sportskih klubova. verne strane granicu ~ine poqski putevi u poqoprivred- Veli~ina kompleksa je 26 ha. Deo povr{ina u zelenilu u nim povr{inama. Pozicija na ulazno-izlaznim pravcima okviru centra „Kamendin", kao i u zelenilu uz autoput, na- doprinela je da su prisutni vrlo razli~iti tipovi gradwe mewen je za otvorene sportske terene, tako da tereni zauzi- i namena, ukqu~uju}i i prostrano visokobonitetno poqo- maju do 25%, a zelenilo najmawe 75% povr{ine. Postoje}i privredno zemqi{te. auto-kamp treba pro{iriti i opremiti sadràjima za Najve}i potencijal za razvoj grada u ovoj celini su pri- sportsko-rekreativne aktivnosti na vodi, kao i raznim vredna zona Gorwi Zemun, u okviru koje se nalazi i niz in- drugim rekreativnim terenima. Marina na lokaciji ispod stituta gradskog i {ireg zna~aja i privredna zona Auto- Veterinarskog instituta opremqena je sadràjima za orga- put. Zbog blizine velikih stambenih zona, pravca domi- nizovawe sportova na vodi (veslawe, skijawe na vodi, je- nantnog vetra i op{tih klimatskih uslova, u ovim zonama drewe na dasci i sl.). mogu}e je planirati delatnosti iz kategorije A, B i V, a prema lokacijama odre|enih za druge namene primeniti Trajna dobra Beograda neophodna za{titna rastojawa. U okviru ovih celina evidentirano je sedam arheolo- {kih lokaliteta koji uìvaju prethodnu za{titu, {to upu- Privredne zone }uje na pa`qiv tretman prilikom intervencija u prostoru U okviru ovih urbanisti~kih celina nalazi se najve}i i predvi|enu proceduru i primenu propisa ukoliko do|e do deo privredne zone Gorwi Zemun i deo privredne zone Au- novih nalaza. Lesni odsek je evidentiran kao spomenik toput, koje predstavqaju vaàn potencijal grada. Gorwi prirode, dok su zelenilo na kruni lesnog odseka i uz auto- Zemun je jedna od najzna~ajnijih privrednih zona Beograda, put fiksni elementi sistema zelenila. na uvodnom pravcu sa severa, sa neposrednom vezom na obilazni autoput. U okviru zone danas su prisutne prehrambe- Saobra}aj na, hemijska i elektroindustrija. U posledwih 10 godina u Kroz ovo podru~je prolaze va`ne saobra}ajnice: Au- ovoj zoni se odvijala veoma intenzivna gradwa, ali je ta toput Beograd – Zagreb, novosadski put i put za Batajni- gradwa bila stihijska i nije pra}ena odgovaraju}im ulaga- cu (stari novosadski put). Planirano je pro{irewe sta- wima u primarna postrojewa i objekte infrastrukture. Da rog novosadskog puta. Planirane su i nove popre~ne ve- bi ovo zemqi{te bilo racionalno i kvalitetno iskori- ze koje spajaju stari i novi novosadski put, a nu`no je {}eno, potrebno je podi}i nivo primarne infrastruktur- obezbediti denivelisanu vezu preko pruge za naseqe ne opreme, prvenstveno u sistemu regulisawa otpadnih vo- „Plavi horizonti". Izme|u naseqa „Altina" i privred- da. Uvo|ewem novih tehnologija u proizvodwu treba teì- ne zone Autoput, nalazi se èlezni~ka tehni~ko-putni~- ti ka zatvorenim sistemima koji ne ugroàvaju ìvotno ka stanica. Potrebno je obezbediti prostor za izgradwu okruèwe. Za ovo podru~je postoji detaqni urbanisti~ki èlezni~ke pruge od TPS Zemun do aerodroma Beograd, plan, a u toku je izrada novog regulacionog plana. O~ekuje {to je u GP prikazano koridorski. Uz postoje}i kori- se da }e ovo biti lokacija na kojoj }e se graditi zna~ajan dor magistralne èlezni~ke pruge potrebno je planira- broj trgova~kih i skladi{nih kapaciteta. U ovoj zoni se ti prostor za izgradwu jo{ najmawe dva koloseka. Pro- nalazi „Galenika", ozna~ena kao lokacija sa velikim eko- {irewe ovog koridora planira se od èlezni~ke stani- lo{kim rizikom za koju je nu`no uskla|ivawe delatnosti ce Batajnica do èlezni~ke stanice Novi Beograd. Za shodno zakonskim odredbama o za{titi ìvotne sredine. potrebe stanovnika naseqa „Zemun poqe" potrebno je U okviru zone planiran je i depo za potreba GSB, po{to obezbediti novo putni~ko stajali{te. postoje}i u ulici Cara Du{ana dobija prema lokacijskim vrednostima drugu adekvatnu namenu. Povr{ina planirane Poqoprivreda zone je 394 ha. Velike povr{ine u ovoj celini, ukqu~uju}i i do wihovog privo|ewa nameni, namewene su razli~itim vidovima Stambena izgradwa poqoprivredne proizvodwe (ratarstvo, sto~ne farme), ali Pored planski podignutog naseqa „Zemun poqe", koje je i delatnostima povezanim sa poqoprivredom, kao {to su potrebno dodatno opremiti centralnim i prate}im sadr- specijalizovani instituti ili zavodi. Potrebno je trajno àjima, velike povr{ine severno od saobra}ajnice T6, za- ~uvawe plodnosti poqoprivrednog zemqi{ta, uz mere date uzela je spontana stambena izgradwa. Najve}a spontano na- pravilima GP (poqoza{titni i vetroza{titni pojasevi, stala naseqa su „Altina" i naseqe „Plavi horizonti". Za odràvawe kanalske mreè, itd.). ova, kao i sva ostala spontano nastala naseqa, po utvr|i- vawu javnog interesa, treba planski odrediti specifi~ne Infrastruktura mere sanacije na osnovu pravila ovog plana. Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS „Be- ànija B" do Ugrinova~ke ulice i dograditi sekundar- Zelenilo nu vodovodnu mreù. Postoji kanalizacija separacionog Zbog evidentnog nedostatka zelenih povr{ina na sistema sa „provizornim" ispu{tawem u Dunav. Potreb- sremskoj teritoriji grada, planirano je znatno pove}a- no je izgraditi primarne objekte ki{ne i fekalne ka- we povr{ina za ovu namenu, wihovo povezivawe u prsten nalizacije sa postrojewem za pre~i{}avawe upotrebqe- oko grada sa klinovima linearnog zelenila usmerenih nih voda i dograditi sekundarnu mreù na prostorima ka centru. Najve}e povr{ine zelenila predvi|ene su iz- gde nedostaje mreà. Pro{irewe postoje}ih privrednih me|u Batajni~kog puta i Dunava, severno od privredne zona, kao i aktivirawe novih povr{ina, uslovqeno je zone Autoput i linearno uz saobra}ajnice i èlezni~ku osnovnim infrastrukturnim opremawem, saglasno pra- prugu. Ovo zelenilo ima i funkciju razdvajawa nekompa- vilima GP. Broj 27 – 1028 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

7.4. Rubna zona to razgranate kanalske mreè u Ju`nom Banatu. Zahtevaju Rubnu zonu ~ine slede}e urbanisti~ke celine: revitalizaciju i imaju zna~ajan potencijal za razvoj razli- – Crvenka (38); ~itih vidova spontane rekreacije, na {iroj teritoriji. – Bor~a (39); Planirano je podizawe drvoreda i ure|ewe {etno-bici- – Ov~a (40); klisti~kih staza du` obala kanala. – Privredna zona Pan~eva~ki rit (41); – Slanci, Veliko selo (42); Novo ostrvo „âpqa" – Vin~a, Ritopek (43); Novo ostrvo „âpqa" nalazi se izme|u novog plovnog – Kalu|erica (44); puta uz nasip i Dunava, od Vojne ba{te do Pan~eva~kog mo- – Bole~ (45); sta. Na povr{ini od oko 582 ha planirani su razli~iti sa- – Zuce (46); dràji vezani za turizam, sport i rekreaciju u zelenilu, sa – Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47); mogu}no{}u kori{}ewa tokom cele godine. Ekskluzivan – Ru{aw (48); poloàj, blizina istorijskih jezgara Beograda i Zemuna i – Srem~ica (49); Velikog ratnog ostrva, uslovqavaju stroge uslove izgradwe – Velika Mo{tanica (50); u pogledu kapaciteta i oblikovawa. Planirana je kolska – Pe}ani, Umka (51); saobra}ajna veza sa Zrewaninskog puta i brodska preko in- – Ostru`nica (52); ternog pristani{ta sa reke. U zale|u novog ostrva „â- – Uzvodni Mali Maki{ (53); pqa" iza nasipa, izme|u naseqa Kote` i Bor~a, na povr{i- – Leva obala Save (54), opisano pod ta~kom 7.3.8; ni od oko 100 ha, planirani su golf tereni koji upotpuwu- – Naseqe Sur~in (55); ju planirani sportsko-rekreativni sadràj ostrva. – Sur~in, Dobanovci (56); – Batajnica (57). Vetlendi Povr{ine forlanda, ritova, bara, melioracionih ka- 7.4.1. Krwa~a (23), Privredna zona Krwa~a (24), Crvenka nala, Velikog blata i Velikog ratnog ostrva, posmatrani (38), Bor~a (39), Ov~a (40) i Privredna zona Pan~eva~ki su kao jedinstveni element prirode u gradu, zna~ajan za rit (41) o~uvawe autohtone vegetacije i kao vaàn ornitolo{ki Celinu na levoj obali Dunava ~ine naseqa Krwa~a, lokalitet i potencijal za o~uvawe biodiverziteta. Bor~a i Ov~a, privredna zona uz Pan~eva~ki put, veliko poqoprivredno zale|e i priobalni ozeleweni pojas for- Veliki projekti landa. Primetan je veliki raskorak izme|u prirodnih po- Zbog gradskog zna~aja, potencijala za razvoj i sloènih tencijala i realizovanih prostora, te plan, kao prioritet, prirodnih uslova, predloèno je da sportsko-rekreativni defini{e razvoj aktivnosti koje su gradskog ili {ireg centar „Veliko blato", turisti~ko-rekreativni centar na zna~aja i koje }e doprineti da naseqa na banatskoj strani novom ostrvu „âpqa" i rezervat prirode Veliko ratno postanu ~etvrti beogradski entitet. Taj potencijal su no- ostrvo budu teme tri velika projekta. va privredna zona izme|u Dunava i èlezni~ke pruge, turisti~ki sportsko-rekreativni centri „Veliko blato" i Trajna dobra Beograda „âpqa", kao i vredno poqoprivredno zemqi{te. Zbog ~uvawa i unapre|ewa panorame Beograda, zeleni Privredna zona masiv du` leve obale Dunava potrebno je zadràti u kontinuitetu, ukqu~uju}i i novo ostrvo „âpqa" i forland Pan~eva~ki rit je jedna od najve}ih privrednih zona nizvodno od Pan~eva~kog mosta, tako da eventualna nova Beograda. Na ovom podru~ju se obavqaju raznovrsne pri- izgradwa bude u drugom planu. Ovaj {umski pojas ima i sta- vredne aktivnosti: grafi~ka, metalska, hemijska, elektro- tus fiksnog elementa sistema zelenila. Plantaè topola gra|evinska, skladi{tewe, naftna industrija i druge. Zo- postepeno treba zamewivati biolo{ki vrednijim vrstama na je delimi~no opremqena infrastrukturom i najve}i je drve}a, kao {to su hrast, brest, jasen i drugim. problem kanalizacija koja je vezana za kanalisawe otpadnih voda banatske strane Beograda. Izgradwom savremenog Stambeno tkivo puta Beograd – Pan~evo i pravca za Rumuniju uloga ove zone je znatno uve}ana. Lokacija je delimi~no pokrivena re- Pored prvobitnih naseqa – Krwa~e, Bor~e i Ov~e, kao gulacionom dokumentacijom koju treba preispitati i ura- i planskog naseqa Kote` sa kolektivnim stanovawem, naj- diti novu. Planirani prostorni obuhvat zone zasniva se ve}i deo stambenog tkiva ~ine spontano nastali individu- na {irewu du` Pan~eva~kog puta i u dubinu ka èlezni~- alni objekti, razli~ite tipologije, ali spojeni u skoro je- koj stanici Ov~a. Planirana povr{ina privredno-tehno- dinstvenu celinu. Izgra|eni su na nepovoqnim terenima sa visokim nivoom podzemnih voda, nepotpunom infra- lo{ke zone Pan~eva~ki rit je 310 ha. U okviru ove zone planirana je ve}a povr{ina na obali Dunava, sa bazenom za strukturnom opremqeno{}u i nerazvijenom mreòm cen- pristajawe brodova u funkciji privrede i brodarstva, tralnih i prate}ih sadràja. Neophodno je sanirawe po- ukupne povr{ine od oko 549 ha. U privrednoj zoni Pan~e- stoje}ih zona spontane izgradwe u okviru kojih postoje i va~ki rit nalaze se Rafinerija nafte BGD i „Grme~ – zna~ajni prostori za novu izgradwu. Zaokruìvawem i ra- Balkan", ozna~eni kao lokacije sa velikim ekolo{kim ri- cionalnim kori{}ewem ve} zauzetih povr{ina mogu}e je zikom za koje je nu`no uskla|ivawe delatnosti prema za- dobiti 500 ha za novu individualnu stambenu izgradwu. konskim odredbama o za{titi ìvotne sredine. Lokacije za daqe {irewe stanovawa su Veliko blato (oko 250 ha) i Ov~a (oko 65 ha). Veliko blato Oko jezera Veliko blato, izme|u Zrewaninskog puta, Ov~a èlezni~ke pruge i puta za Ov~u, predlaè se zona zeleni- Ov~a je prigradsko naseqe vojvo|anskog tipa, pravilne la i rekreacije sa hipodromom kao najzna~ajnijim sadrà- ortogonalne matrice sa znatnim u~e{}em poqoprivrednog jem, planiranim prostorom za ZOO vrt i zabavnim parkom stanovni{tva. Organizaciju i oblikovawe objekata, parce- uz èlezni~ko stajali{te. Povr{ina kompleksa je 350 ha. la i blokova, treba prvenstveno razvijati iz autohtonih Turisti~ko-rekreativni centar zauzima sredi{nu pozici- tipova tkiva, a prema pravilima za stanovawe u pri- ju u odnosu na izgra|eno i planirano tkivo i integri{e gradskim naseqima. Parcele poqoprivrednih i me{ovi- okolna stambena naseqa. Planirano zelenilo oko jezera je tih doma}instava treba organizovati u tri celine; ku}no i za{titni pojas naseqa Krwa~a i Bor~a prema privrednoj dvori{te sa stambenim objektom, ekonomsko dvori{te u zoni Pan~eva~ki rit. Oko jezera Veliko blato nalazi se kome se mogu graditi i objekti za sme{taj stoke, i ba{tu. splet kanala ~ije vode prihrawuju jezero. Oni su deo boga- Planiran je razvoj centralnih funkcija i wihovo prostor- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1029 no {irewe od tradicionalnog centra prema èlezni~koj 7.4.2. Slanci, Veliko selo (42) stanici i bawi, kao i prate}ih sadràja. Najve}i potenci- Ovu celinu obrazuju dva samostalna naseqa u okviru jal za razvoj naseqa, pored visokobonitetnog poqopri- granica svojih katastarskih op{tina na isto~nom {uma- vrednog zemqi{ta, jeste planirani bawski i sportsko-re- dijskom delu op{tine Palilula, koja se grani~i sa urba- kreativni kompleks. Bawa i SRC „Ov~a", kao komplemen- nisti~kim celinama Vi{wica, Mirijevo i Vin~a i rukav- tarne funkcije, planirane su u zelenilu, u zoni sa regi- cem Dunava, naspram ostrva âkqan i Dowa ada, na pan~e- strovanim termalnim vodama, na obodu naseqa. Atraktiv- va~koj teritoriji. Naseqa Slanci i Veliko selo nalaze se nosti i pristupa~nosti ovog turisti~ko-rekreativnog u dolini Vrelskog potoka, uz strme nagibe terena okolnih centra doprine}e izgradwa severne obilaznice i SMT, uzvi{ewa, koja su me|usobno povezana Slana~kim putem, kao i realizacija kompleksa Veliko blato. Povr{ina ce- kao glavnom saobra}ajnicom u oba naseqa i jedinom vezom line je 16 ha. sa ostalim delovima grada. Ve}e delove katastarskih povr- Centralne funkcije {ina ~ini neizgra|eno poqoprivredno zemqi{te sa razvijenim povrtarstvom u priobaqu Dunava i vo}arskim kul- Centralne funkcije su organizovane linearno du` turama i mawim {umskim parcelama na terenima sa strmi- Zrewaninskog puta, sa najve}om koncentracijom u zoni jim nagibima. Pan~eva~kog mosta, na mestu ukr{tawa Pan~eva~kog i Zre- waninskog puta. Planirana povr{ina za razvoj central- Tipologija i unapre|ewe naseqa nih funkcija gradskog zna~aja, koja doprinosi dunavskoj Naseqa su izrazito zbijenog i poluzbijenog tipa bloko- orijentaciji Beograda, nalazi se uz Dunav, izme|u Pan~e- va seoskog stanovawa sa porodi~nom stambenom izgrad- va~kog i budu}eg planiranog mosta kod Ade Huje. Wena re- wom. îne ih prete`no seoska doma}instva, neujedna~enih alizacija }e i}i paralelno sa izgradwom privrednih kapa- veli~ina parcela. Naseqa uglavnom nemaju regulisanu citeta, vodenog bazena, mosta i infrastrukturnim opremawem prostora. uli~nu mreù. S obzirom na stagnaciju i pad prirasta sta- Pored zna~ajnih kapaciteta za turisti~ko-rekreativne novnika ove celine u proteklom periodu, nisu planirane sadràje gradskog zna~aja, planirane su i povr{ine za nove stambene povr{ine, ve} regulisawe i komunalno sport i rekreaciju naseqskog nivoa. opremawe postoje}ih. Prethodnim planskim dokumentima definisan autoputski pristup privrednoj zoni Veliko se- SRC „Bor~a", veli~ine 20 ha, planiran je na rubu isto- imenog naseqa kod kanala Vizeq, uz postoje}e sportske polo kroz sam centar oba naseqa treba preispitati, kao i mo- vr{ine. U priobaqu Dunava formira}e se zone sa sadrà- gu}nost alternativnog pristupa ovoj celini. Razvoj proiz- jima za razli~ite vidove rekreacije i sportove na vodi. vodno-uslu`nih zanatskih delatnosti koji se odvija u Svi sportsko-rekreativni sadràji, ostrvo „âpqa", okviru oku}nica u naseqima i na Slana~kom putu, prema Veliko blato, bawa u Ov~i, zabavni park, postoje}i fud- lokalitetu grobqa „Le{}e", treba planski regulisati, balski tereni na obali Dunava i golf teren povezani su kao i centar naseqa. kontinualnim potezima zelenila, {etnim i biciklisti~- Planirana lokacija za stanovawe Slanci kim stazama i kanalima, a gde je to mogu}e i stazama za ja- hawe. Tu ulogu ima i gradski park, formiran na delu povr- Jedna od lokacija planiranih za stanovawe malih gu- {ine postoje}eg rasadnika sa obe strane Zrewaninskog pu- stina (oko 50 ha), nalazi se na jugoisto~nim padinama ta, koji spaja novo èlezni~ko stajali{te, zabavni park i Mili}evog brda, preko puta naseqa Slanci. Prilikom ostrvo „âpqu". Dobra saobra}ajna i pe{a~ka dostupnost eventualne planske razrade ovog kompleksa treba imati svim objektima doprinosa kumulativnoj atraktivnosti ~i- u vidu za{titu stajne ta~ke i koridora vizura sa Mili- tave zone. }evog brda ka jugoistoku, definisanih ovim GP kao trajno dobro. Saobra}aj Manastir Slanci Planiran je zna~ajan razvoj saobra}ajne mreè sa dva nova mosta prema Gorwem Zemunu i Adi Huji, kao i dva ma- U ovoj zoni nalazi se manastir Svetog arhi|akona Ste- gistralna pravca – koridor severne obilaznice i SMT. fana u Slancima, budu}i zna~ajan kulturni i verski cen- Koridor severne obilaznice oko Beograda povezuje pravac tar. Prilikom izrade urbanisti~kih planova za kontaktna T-6 mostom preko Dunava do Zrewaninskog puta, spaja sa podru~ja manastira u Slancima treba definisati jo{ je- koridorom SMT i sa postoje}im Pan~eva~kim putem. Na dan pristupni put kompleksu manastira iz zapadnog prav- trasi èlezni~ke pruge prema Pan~evu planirano je pro- ca, iz Slanaca, ili realizaciju mogu}e veze sa Smederev- {irewe za jo{ jedan kolosek uz odgovaraju}u rekonstrukci- skog puta, odnosno iz pravca Mirijeva. ju i izgradwu èlezni~kih stajali{ta za prigradsko-gradski saobra}aj. Nazna~en je koridor za budu}i razvoj èle- Privredna zona Velikoselski rit zni~ke pruge od stanice Ov~a do nove ure|ene operativne Velikoselski rit je privredna zona definisana i u leve obale Dunava. prethodnim planovima. Ova zona prvenstveno je vi|ena kao planirana lokacija za novu luku Beograda, s obzirom na do- Infrastruktura bar poloàj u odnosu na Dunav. Do sada nije realizovana Deo povr{ine celine 38 pripada uòj zoni za{tite vo- ni u jednom segmentu zbog velikih ulagawa potrebnih za doizvori{ta. U celini 41 nalazi se postoje}e vodoizvori- opremawe zemqi{ta i saobra}ajno povezivawe sa gradom. {te za potrebe Pan~eva i nova povr{ina vodoizvori{ta za Deo zone za realizaciju u prvoj fazi, povr{ine od oko 33 potrebe Beograda i Pan~eva. Prema Re{ewu o na~inu odr- ha, planiran za pretovar i deponovawe peska, {qunka i àvawa i merama za{tite u uòj zoni za{tite izvori{ta, sli~nih materijala, nalazi se u celini Vin~a, Ritopek u ovim zonama nije dozvoqena izgradwa investicionih (43). Preostali deo zone tretiran je kao planirana povr- objekata. Primarna i sekundarna vodovodna mreà izgra- {ina za lokaciju nove luke i privredne zone Beograda, ali |ene su na prostoru sektora. Potrebno je dograditi sekun- u znatno smawenom obimu. darnu mreù za nove lokacije. Kanalizacioni sistem je delimi~no izgra|en, a nedostaje u celinama 40 i 41 u kojima Zelenilo je potrebno izgraditi i sekundarnu mreù. Planirano je U ciqu obezbe|ewa ru{evitih padina prema Dunavu, iz- postrojewe za pre~i{}avawe upotrebqenih voda za banat- nad planiranog prostora za privrednu zonu, planirane su ski sistem. Za odvo|ewe atmosferskih i podzemnih voda za{titne {ume, odnosno vo}waci. Na ju`noj granici celi- potrebno je revitalizovati otvorenu kanalsku mreù i ne, prema deponiji Vin~a, tako|e su planirane nove zelene crpne stanice. povr{ine u funkciji. Broj 27 – 1030 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Arheolo{ki lokaliteti za~iwawe centralnih delatnosti na ovom prostoru. Iz- Na teritoriji Velikog sela evidentirana su dva arheo- gradwom osnovne {kole, zdravstvenih ustanova, trgovin- lo{ka lokaliteta a na obali dunavskog rukavca jedan. Ovo sko-snabdeva~kih objekata sa zelenom pijacom, ugostiteq- je podru~je u kojem se o~ekuju i drugi arheolo{ki nalazi, o skih i zanatsko-uslu`nih radwi na ovom podru~ju, zapo~e- ~emu treba voditi ra~una prilikom svih planiranih in- to je formirawe zajedni~kog centra vi{e naseqa. Potreb- tervencija. no je da se centar planski reguli{e, s obzirom na to da se nalazi u zoni zna~ajnog saobra}ajnog ~vori{ta i potrebu Infrastruktura da se sa~uvaju budu}e regulacije Smederevskog puta. U celini 42 postoji izgra|ena vodovodna mreà, kao i Obilazni autoput, most Vin~a planiran prostor za postrojewe za pre~i{}avawe kanalizacionih voda centralnog sistema Veliko selo. Ne posto- Planirani obilazni autoput, èlezni~ki koridor i ji izgra|ena kanalizaciona mreà. Kanalizaciju formi- most preko Dunava su budu}a druga okosnica razvoja ovih rati tako da se usmeri prema budu}em postrojewu za pre~i- celina, ali i {ire gradske zone. {}avawe „Veliko selo". Zelenilo, vo}waci 7.4.3. Podunavske celine Vin~a, Ritopek (43), Kalu|erica Postoje}e plantaè i vo}waci su trajni ekonomski (44) i Bole~ (45) potencijal, kao i ambijentalna li~na karta ovog podru~- Ove celine nalaze se izme|u autoputa i Dunava, uz is- ja, koje treba za{tititi od daqe nekontrolisane urbani- to~nu granicu GP. Predstavqaju grupu rubnih naseqa sa zacije. poqoprivrednim vo}arskim zale|em. Naseqa su orijentisana na Smederevski i Kru`ni put sa tendencijom sponta- Klizi{ta nog, ekspanzivnog, polipskog {irewa i spajawa du` ovih Podru~ja aktivnih klizi{ta na dunavskoj padini zauzi- saobra}ajnica. Prioritet za podunavske celine je plansko maju znatne povr{ine celina 43, 44 i 45 i one su iskqu~e- regulisawe aktuelne, burne i nekontrolisane urbanizaci- ne kao nova gra|evinska podru~ja. Postoje}e aktivno kli- je, obezbe|ivawe odgovaraju}e socijalne i druge naseqske zi{te u zoni naseqa Ritopek treba sanirati odgovaraju- infrastrukture, kao i obezbe|ivawe koridora za saobra- }im ure|ewem i infrastrukturnim opremawem naseqa. Te- }ajnice, naro~ito one gradskog zna~aja i druge javne povr- reni aluvijalnih ravni sa visokim nivoom podzemnih voda {ine i sadràje. u dolini Bole~ice i lokalnih potoka, kao i umirena klizi{ta, moraju se sanirati pre izgradwe koja mora biti Spontana izgradwa prilago|ena uslovima terena. Visok stepen uve}awa stambenih povr{ina u ovim celinama, planiranih GP, potreban je radi ure|ivawa i zao- Infrastruktura kruìvawa postoje}e obimne spontane izgradwe, odnosno Postoji vodovodna mreà koja se snabdeva iz postroje- zbog velikog uve}awa broja stanovnika u proteklom perio- wa za pre~i{}avawe „Vin~a", a sektor 44 iz rezervoara du. U daqoj planskoj razradi tipologija stambenog tkiva Stoj~ino brdo. Da bi se poboq{ao kvalitet snabdevawa bi}e delom definisana zate~enim stawem (spontano na- vodom pomenutih sektora, potrebno je izvesti primarni stali blokovi), a u delu koji predstavqa plansko zaokru- sistem od regionalnog vodovoda do Kalu|erice sa prate- ìvawe spontano nastalih blokova tipologiju i standar- }im objektima i vezama prema ostalim naseqima. U celi- de treba prilagoditi pravilima GP i {irem okruèwu, nama nije zasnovan kanalizacioni sistem. Potrebno je iz- odnosno kvalitetnijim oblicima individualnog stanova- vesti objekte primarnog kanalizacionog sistema. wa. Spontana izgradwa na nestabilnim terenima nije prihva}ena. U zoni veoma velikog rizika Instituta „Vin~a", 7.4.4. Vin~a, Ritopek (43) uz Smederevski put i izme|u Radmilovca i naseqa Vin~a, u Vin~a i Ritopek obrazuju prostornu celinu u granica- radijusu od 1,5 km, spontana izgradwa tako|e nije prihva- ma svojih katastarskih op{tina koje su definisane oba- }ena Generalnim planom. Sa promenom tehnologije rada lom Dunava, odnosno pribli`no Smederevskim putem i Instituta, uz odgovaraju}u verifikaciju, mogu}nost iz- granicama katastarskih op{tina Kalu|erica, Le{tane i gradwe u pomenutom radijusu se moè izmeniti. Bole~. Konfiguracija ra{~lawenih terena hidrografske celine Bole~ke reke i izlazak na Dunav uslovili su polo- Smederevski put àj naseqa Vin~a i Ritopek, ali i cele zajednice naseqa Smederevski put je postoje}a okosnica razvoja i kon- ovog dela op{tine Grocka. centracije centralnih aktivnosti ovog podru~ja, kao i ar- terija koja naseqa podunavskih celina povezuje me|usobno Tipologija naseqa i transformacija i sa gradom. Planskim re{ewima treba obezbediti regula- U nasequ Vin~a razlikuju se dve kategorije porodi~ne ciju saobra}ajnice za ~etiri kolske trake i odgovaraju}e stambene izgradwe – prete`no seoska stambena izgradwa pe{a~ke prostore, s obzirom na centralne aktivnosti ko- poqoprivrednih doma}instava u sredi{wem delu naseqa i je }e se razvijati uz ovu saobra}ajnicu. Zapo~etu polipsku bliè Dunavu i stambena izgradwa doseqenog stanovni- izgradwu prekidati zelenim povr{inama gde god je to mo- {tva nepoqoprivrednih doma}instava oko rasksnice Sme- gu}e, a objekte treba planirati u prekinutom nizu sa mo- derevskog puta sa Kru`nim putem. Postoji trend {irewa gu}no{}u pove}ane spratnosti (do P+2) u odnosu na okol- naseqa ka spajawu sa susednim naseqima Kalu|ericom, Le- no tkivo. S obzirom na zna~aj pravca, reprezentativnost se {tanima i Bole~om. podrazumeva. Pored centralnih aktivnosti, koje su domi- Za razliku od Vin~e, naseqe Ritopek je ve}im delom iz- nantne, dozvoqeno je i stanovawe. gra|eno na nepogodnim terenima i okruèno plantaàma vo}waka privatnih vlasnika i dru{tvenog gazdinstva Novi centar Vin~e i okolnih sela PKB, tako da, osim vikend izgradwe, koja moè da se tran- Postoje}i tradicionalni seoski centri, po pravilu sformi{e u individualnu izgradwu, nema mogu}nosti za oko zadru`nih domova, ne zadovoqavaju vi{e potrebe sta- {irewe naseqa, pored ostalog i zbog izuzetno ru{evitog novni{tva naseqa celina 43, 44 i 45, koje se proteklih de- terena sa aktivnim klizi{tima. cenija vi{estruko uve}alo i koncentrisalo upravo uz glavne saobra}ajnice, van teì{ta postoje}ih naseqa. Raskr- Spontano nastalo tkivo Vin~e snica Smedervskog i Kru`nog puta, kao prirodni poloàj Za spontano nastalo tkivo du` puta koji vodi iz centra ukr{tawa i povezivawa okolnih naseqa lokalnim putevi- Vin~e do novog centra na Smederevskom putu planirana je ma, u kome naseqe Vin~a ima centralnu ulogu, uslovila je transformacija i zaokruìvawe ~iju tipologiju treba da 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1031 odredi detaqnija razrada, jer }e se deo transformisati u di{wim urbanisti~kim planirawem ovog naseqa, koje je blokove individualne stambene izgradwe, deo u blokove pratilo bespravnu gradwu, u pojedinim novijim delovi- seoskog stanovawa, a deo blokova uz glavnu ulicu treba da ma je uspostavqen izvestan red u formirawu gra|evin- ima mogu}nost ve}eg u~e{}a komercijalnih delatnosti u skih parcela i regulacija stambenih ulica. Uprkos tome kontekstu planirane tipologije stanovawa. – zbog terenskih nepogodnosti (strmi nagibi, parcijal- ne i {ire pojave klizi{ta) i uske pristupne uli~ne Nove stambene povr{ine – „Tri tigawa" mreè, oteàno je ure|ewe i komunalno opremawe nase- Nove stambene povr{ine planirane su kao zaokruèwe qa u celini, {to predstavqa stalni problem naseqenog i pro{irewe teritorije spontano nastalih blokova uz stanovni{tva. Smederevski put, kod kafane „Tri tigawa", kod odvajawa puta za Institut „Vin~a". Prioriteti spontane izgradwe Kalu|erice Prioritetni ciq naseqa je sanirawe spontane gradwe, Institut „Vin~a" komunalno opremawe neophodnom infrastrukturom, kao i Prostor u radijusu od 1,5 km od Instituta „Vin~a" osnovnim javnim i komercijalnim sadràjima. Planirani ovim GP definisan je kao zona veoma velikog rizika u ko- prostori za ove sadràje i mreà saobra}ajnica i infra- joj nije dozvoqena izgradwa objekata dok se Studijom o ra- strukture su danas u nekim delovima ve} zauzeti i prekinu- dijaciskoj i hemiskoj opasnosti po okolinu Instituta ne ti novom spontanom stambenom gradwom, a delove naseqa defini{u novi radijusi zone ugroènosti. koji nisu obuhva}eni izmenom DUP iz 1996. godine treba regulisati planom parcelacije, kako bi se uskladilo fak- Arheolo{ki lokaliteti ti~ko stawe. Pro{irenim obuhvatom budu}eg regulacionog Na podru~ju ove celine nalaze se zna~ajni lokaliteti plana treba planski regulisati pojavu {irewa naseqa Ka- {ireg gradskog zna~aja. Me|u wima je i arheolo{ki loka- lu|erice ka susednom nasequ Le{tane intenzivnom spon- litet neolitskog naseqa svetskog zna~aja. Ovim GP je de- tanom izgradwom objekata male privrede, kako du` Smede- finisan kao kulturno dobro od izuzetnog zna~aja i trajno revskog puta i glavnih naseqskih saobra}ajnica tako i dobro Beograda. Kompleks lokaliteta treba, u daqoj plan- unutar naseqa i nezavisno od raspoloìvog prostora na skoj razradi, definisati kao nau~no-istraìva~ki i spe- parceli. cifi~ni kulturni centar, {irokog zna~aja, povezan sa sa- dràjima centra na obali Dunava. Javni sadràji Kalu|erice Planirani prostori za {kole (postoje}a {kola radi Deponija „Vin~a" na granici kapaciteta) po planu iz 1986. godine, tamo gde Prostor deponije „Vin~a" je zona velikog rizika, za je bilo povoqno za gradwu, zauzeti su novom spontanom iz- koju GP predvi|a za{titnu zonu minimalnog radijusa od gradwom, kao i neke nove lokacije koje su bile rezervisane za izgradwu {kola po izmenama plana iz 1996. Na nivou 1,5 km. budu}eg regulacionog plana treba preispitati potrebe na- Privredna zona Velikoselski rit seqa za javnim sadràjima i rezervisati nove lokacije ako Deo privredne zone Velikoselski rit, opisane u celi- su planirane ve} izgra|ene. ni Slanci, Veliko selo (42), nalazi se u ovoj celini. Pla- Centar Kalu|erice nirani deo zone Velikoselski rit, koji se moè, uz odgovaraju}e povezivawe sa Smederevskim putem, aktivirati Naseqe Kalu|erica danas nema dobro postavqen i di- odmah, tako|e je u ovoj celini. Izme|u naseqa Vin~a i pla- menzionisan centar. Nedostaju dom zdravqa, po{ta i dru- niranog dela privredne zone treba oformiti zelenu tam- gi objekti, {to tako|e treba planski definisati. Deo no- pon zonu na obali Dunava, koja delimi~no ve} postoji. vog centra Vin~e, na raskrsnici Kru`nog i Smederevskog puta, nalazi se u ovoj celini i treba ga povezati sa drugim Saobra}aj delovima Kalu|erice. Kroz ovo podru~je planiran je drumsko-èlezni~ki ko- Interna saobra}ajna mreà i infrastruktura ridor za povezivawe novog obilaznog autoputa od Bubaw Kalu|erice potoka do Vin~e sa drumsko-{inskim mostom preko Duna- va. Ovo je vrlo vaàn pravac za razvoj Beograda preko koga Najve}i deo naseqa nastao je izgradwom na slobodno }e se sav privredni i daqinski saobra}aj usmeravati obod- podeqenim poqoprivrednim parcelama, ~ime je nastala vr- no u odnosu na gradsku teritoriju. Ovaj koridor }e se na lo iskidana saobra}ajna mreà sa malo popre~nih veza. levoj obali Dunava spojiti sa putnom i uli~nom mreòm Mreù za kanalisawe atmosferskih i otpadnih voda, kao Pan~eva i daqe usmeriti prema rumunskoj granici. krut sistem, u ovakvoj strukturi je vrlo te{ko postaviti. Postoje problemi i u izgradwi TT mreè, a vodovodni si- 7.4.5. Kalu|erica (44) stem nema dovoqan kapacitet. Delovi planirane mreè za- Celina obuhvata Kalu|ericu sa naseqem Le{tane u pre~eni su novom gradwom i bilo bi potrebno sagledati kontinuitetu, u granicama spojenih katastarskih op{tina. funkcionisawe cele mreè na nivou naseqa i dati nova Celina zauzima prostor du` Smederevskog puta do Bole~- re{ewa. Za ovu teritoriju potrebno je uraditi planski do- ke reke, ~ijim se delom i nastavqawem do uzvi{ewa Zavoj- kument mreè infrastrukturnih sistema na nivou celog nica – Osoje, grani~i sa katastarskom op{tinom Bole~, naseqa, imaju}i u vidu da se vodovodni i kanalizacioni zatim grebenom brda Osoje do spu{tawa u Bubaw potok gra- sistem re{avaju jedinstveno sa celinama 43, 45 i 46. ni~i sa katastarskim op{tinama Vr~in, Zuce i Beli po- Novo grobqe tok, a od Bubaw potoka do nadvo`waka za naseqe Veliki Mokri Lug grani~i sa katastarskom granicom tog naseqa U celini je planirano novo grobqe izme|u naseqa Ka- i katastarskom granicom sa naseqem Mali Mokri Lug se lu|erica i Le{tane za potrebe dela op{tine Grocka kome zaokruùje pod Stoj~inim brdom na produètku Bulevara pripadaju celine podunavskih sela Beograda. kraqa Aleksandra do op{tinskih granica Zvezdare i Grocke. SRC „Kalu|erica" Zbog toga {to se nalazi u neposrednoj blizini Beo- Sportsko-rekreativni centar „Kalu|erica" predstavqa grada, naseqe Kalu|erica je naglo i stihijski izgra|eno pro{irewe postoje}ih sportskih terena u sportski centar u posledwih trideset godina na slobodnim terenima naseqskog tipa, sa polivalentnim sadràjima i me{ovi- du` Smederevskog puta, tako da je postalo primer ne- tog karaktera u pogledu korisnika – za omladinske klubo- planske gradwe u okruèwu Beograda. Me|utim, vi{ego- ve, sportske klubove i rekreativce. Broj 27 – 1032 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Prioriteti Le{tana ta, razvile i druge komercijalne, servisne i znatsko-uslu- Intenzivno uve}avawe broja stanovnika i adekvatna `ne delatnosti i skladi{ta, sa velikim u~e{}em sponta- spontana izgradwa u proteklom desetogodi{wem periodu ne izgradwe. Budu}im detaqnim planskim re{ewem treba transformisali su nekada{we tkivo seoskog stanovawa obezbediti funkcionisawe sto~ne pijace bez ometawa sa- Le{tana na sli~an na~in kao {to je transformisana Ka- obra}aja u zoni Smederevskog puta kao i bez ugroàvawa lu|erica. Zato su prioriteti planskog regulisawa iden- okolnog stanovawa. ti~ni sa onima u Kalu|erici. Tako|e, treba predvideti razli~ite mogu}nosti transformacije i zaokruìvawa slontano nastalog tkiva – kao Privredna zona Bole~ individualnog stanovawa, kao seoskog stanovawa sa odgo- Deo privredne zone Bole~, opisane u celini Bole~ (45), varaju}om veli~inom parcele, a uz Smederevski put kao izme|u naseqa Le{tane i obilaznog autoputa, predstavqa blokove seoskog i individualnog stanovawa sa dominant- razvojni potencijal ove zone, naro~ito zona centralnih nim sadràjem komercijalnih delatnosti i centralnih ak- aktvinosti u Le{tanu, u kojoj je dozvoqeno i stanovawe i tivnosti, jer se ovaj prostor name}e kao novi centar nase- koja moè da zadovoqi potrebe za komercijalnim sadrà- qa. Daqim planskim regulisawem treba predvideti razli- jima u ovom delu zone. ~ite mogu}nosti transformacije i zaokruìvawa ovog spontano izgra|enog tkiva – kao individualnog stanovawa Saobra}aj i kao seoskog stanovawa sa odgovaraju}om veli~inom par- Kroz ovo podru~je planiran je drumsko-èlezni~ki ko- cele. Uz Smederevski put potrebno je zaokruìti central- ridor za povezivawe novog obilaznog autoputa od Bubaw ne aktivnosti koje se name}u kao potreba u novom centru potoka do Vin~e sa drumsko-{inskim mostom preko Duna- naseqa. Re{ewem treba obezbediti i funkcionisawe va. Ovo je vrlo vaàn pravac za razvoj Beograda preko ko- sto~ne pijace bez ugroàvawa saobra}aja u zoni Smederev- ga }e se sav privredni i daqinski saobra}aj usmeravati skog puta i u zoni stanovawa. obodno u odnosu na gradsku teritoriju. Ovaj koridor }e se na levoj obali Dunava spojiti sa putnom i uli~nom mre- 7.4.7. Celine podavalskih sela Zuce (46) i Rakovica selo, òm Pan~eva i daqe usmeriti prema granici SCG sa Ru- Beli potok, Pinosava (47) munijom. Zuce (46) i Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47) celine su podavalskih naseqa na teritoriji op{tine 7.4.6. Bole~ (45) Vo`dovac, obrazovane po granicama spojenih katastar- Bole~ ima karakteristike samostalnog naseqa na {i- skih op{tina, odnosno posebne katastarske op{tine na- rem podru~ju grada i predstavqa celinu u granicama svoje seqa Zuce. katastarske op{tine. Naseqe Bole~ je tip poluzbijenog se- Osim Rakovice sela, sva ostala naseqa se prostiru u oskog i delom prigradskog naseqa sa prili~no jasnim gra- podno`ju Avale, sa glavnim pristupom sa postoje}eg Aval- nicama gra|evinskog podru~ja prema prostranim komplek- skog puta. Bogato poqoprivredno zale|e, slaba pristupa~- sima vo}waka PKB koji zauzimaju najve}i deo ove katastar- nost u odnosu na druge delove grada, kao i nepostojawe dru- ske op{tine, a nedefinisanim na pravcu {irewa ka nase- gih namena u okruèwu, uslovili su da se najve}i broj do- qu Le{tane du` Kru`nog puta u dolini Bole~ke reke. ma}instava bavi poqoprivrednom proizvodwom – sto~ar- stvom. Dominantan je seoski tip stanovawa. Tipologija postoje}eg tkiva i transformacija Kao i u ve}ini naseqa ovog tipa, porodi~no stanovawe Centar naseqa kao element identiteta podavalskih sela zastupqeno je u sva tri vida – seoskom (poqoprivredna i Postoje}i tradicionalni seoski centri su, zbog rela- me{ovita doma}instva), nièspratnom na mawim parcela- tivne izdvojenosti ovih naseqa, zadràli elemente iden- ma (nepoqoprivredna doma}instva) i takozvanom „vikend titeta, koje u budu}em razvoju podavalskih naseqa treba sa- stanovawu" (po pravilu na perifernim i vi{im tereni- ~uvati i afirmisati. Nedostaju}e javne sadràje, kao prima). Planirano je uglavnom zaokruìvawe spontane iz- oritet u opremawu ovih naseqa, poèqno je planirati u gradwe, dok se za postoje}e tkivo planira ure|ewe, komu- centrima sela. nalno opremawe, dogradwa i regulacija uli~ne mreè. Obilazni autoput, novi Avalski put i autoput sa novim @elezni~ko stajali{te u privrednoj zoni Bole~ povr{inama komercijalnih i privrednih aktivnosti Planirano je novo èlezni~ko stajali{te u privrednoj Planiranom izgradwom obilaznog autoputa, dolinom zoni Bole~, koje }e imati zna~aj ne samo za privrednu zonu Rakovi~kog potoka preko Prevoja (raskrsnica sa Avalskim ve} i za unapre|ewe pristupa~nosti ~itave celine Bole~a. putem) i Bubaw potoka, izgradwom novog avalskog puta, kao i izgradwom odgovaraju}ih saobra}ajnih ~vorova na mesti- Privredna zona Bole~ ma ukr{tawa, op{ta pristupa~nost celina podavalskih se- Bole~ je privredna zona (deo se nalazi u celini Vin~a, la }e se uve}ati. Nove povr{ine komercijalnih i privred- Ritopek (43) u za~etku i aktivirana je tek sa 19 ha. Nalazi nih aktivnosti, planirane du` obilaznog autoputa (Pre- se u blizini ukr{tawa nove obilaznice i Smederevskog voj, Glunci, Bubaw potok) i dolinom Zavojni~ke reke, iz- puta. S obzirom na deficit proizvodnih lokacija na ovom me|u autoputa i èlezni~ke pruge (Vr~in) u daqoj planskoj pravcu, o~ekuje se wen intenzivan razvoj. Ova se lokacija razradi treba povezati i sa neposrednim zale|em. Za celi- planira za razvoj raznovrsnih proizvodnih, robno-tran- ne podavalskih sela ove radne zone predstavqaju potenci- sportih i skladi{nih kapaciteta. Planirana povr{ina jal za budu}i razvoj. zone je 112 ha. Planirane povr{ine i tipologija stanovawa Povr{ina za nove privredne sadràje kod postoje}e hlad- Iako ovim GP nisu predvi|ene nove povr{ine za stawa~e PKB novawe, planirano je kao prioritetno ure|ewe infra- Povr{ina za nove privredne sadràje kod postoje}e strukturno opremawe postoje}ih ulica i blokova seoskog hladwa~e PKB rezervisana je iskqu~ivo za sadràje koji stanovawa, koji su danas neure|eni i bez kanalizacije. su u funkciji poqoprivrednog zale|a – hladwa~e, preradu Planirano pove}awe centralnih aktivnosti u neposred- vo}a i sli~no i srodne delatnosti. nom okruèwu upu}uje da }e do}i i do transformacija dela postoje}eg seoskog tkiva ka individualnom stanovawu. Spontana izgradwa uz Smederevski put, sto~na pijaca Uz glavnije ulice naseqa mogu}a je i transformacija u Posebnost Bole~a je tradicija sto~ne pijace i prate}ih stanovawe sa centralnim sadràjima, koji moraju biti objekata ugostiteqstva, uz koje su se, du` Smederevskog pu- prilago|eni karakteru i tipologiji naseqa kao celine. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1033

Avala kao rezervat prirode nirana je nova komercijalna zona na ulaznom pravcu u grad, Brdsko-planinsko uzvi{ewe Avala, kao podru~je za{ti- bez stanovawa, koju treba lokalno povezati sa neposrednim }enog rezervata prirode i prostor predeonih, spomeni~- okruèwem. kih i turisti~ko-rekreativnih vrednosti, GP je definisano kao trajno dobro Beograda i element fiksnog zeleni- Spontano stanovawe severno od Kru`nog puta la. Na Avali su evidentirana dva arheolo{ka lokaliteta Planirano je zaokruìvawe i transformacija sponta- kao i stajna ta~ka sa koje se pruàju vizure na Beograd, ko- nog stanovawa u zoni iznad Kru`nog puta, prema Jajinci- je treba za{tititi budu}im ure|ewem prostora. Avala je ma, u individualni tip stanovawa. najpogodniji prostor za formirawe reprezentativnog etno parka. Deo zone za stanovawe „Avala grad" Zbog svega toga podru~je Avale treba da bude predmet Na teritoriji celine 47 nalazi se deo povr{ine za sta- jednog od velikih projekata Beograda, odnosno odgovaraju- novawe „Avala grad" ali u znatno smawenom obimu u odno- }e planske razrade koja }e bliè definisati uslove ure- su na prethodne planove. |ewa i kori{}ewa. Zelenilo prigradskih {uma 7.4.8. Zuce (46) Ovim GP je planirano povezivawe avalskog zelenog Pored zajedni~kih karakteristika sa ostalim podaval- masiva sa novim povr{inama prigradskih {uma koje tre- skim selima, Zuce predstavqa izrazito razbijen tip seo- ba formirati u zoni izme|u Belog potoka i Zuca, kao deo skog naseqa orijentisanog na sto~arstvo i proizvodwu si- zelenog prstena Spoqne i Rubne zone grada. Jedna od ra, tako da je ono tradicionalni snabdeva~ Beograda ovim funkcija ovog zelenila je i spre~avawe {irewa i spaja- proizvodom. Veli~ina i organizacija parcela prilago|ene wa naseqa. su dominantnom u~e{}u poqoprivrednih doma}instava u nasequ i u tom kontekstu ga treba u daqoj planskoj razra- Infrastruktura di tretirati. Celina 47 se snabdeva iz vin~anskog vodovodnog sistema nedovoqnog kapaciteta. Potrebno je izgraditi primar- Povezivawe Zuca na autoput preko „Trans{peda" ni sistem veze na regionalni vodovod Maki{ – Mladeno- Zuce je jedno od naseqa rubne zone koje ima izuzetno vac, novi rezervoarski prostor za tre}u i ~etvrtu visinsku lo{ pristup i vezu sa gradom i drugim delovima Rubne zo- zonu sa prate}im crpnim stanicama i dograditi sekundarne, iako se nalazi blizu autoputa i Kru`nog puta. Plani- nu vodovodnu mreù. Kanalizaciona mreà u naseqima ce- rano je da se izlazak sa autoputa kod „Trans{peda" isko- line 47 nije izgra|ena. Naseqa Rakovica selo i Pinosava risti i prilagodi za pristup Zucama. gravitiraju prema manastirskom kolektoru, a Beli potok prema bole~kom sistemu. Na teritoriji celine 47 potreb- Povezivawe Zuca i Belog potoka no je izgraditi niz retenzija kao za{titu od poplava niz- Postoje}i put izme|u Zuca i Belog potoka (ne preko vodnih delova doline Top~iderske reke. Avalskog puta, kuda danas ide JGS za Zuce) treba osposo- biti kao kra}u vezu sa ovim podru~jem iz pravca Avalskog 7.4.10. Ru{aw (48) puta. Naseqe je u granicama svoje katastarske op{tine, kao izdvojena samostalna celina pored Ibarskog puta, na ju- Privredna zona Vr~in `nom, terenski vi{em zale|u urabnizovane celine Vidi- Vr~in je jedna od va`nijih privrednih zona Beograda. kovac – Labudovo brdo, zadràvaju}i u velikoj meri karak- Poseban zna~aj ove lokacije je u okviru robnih i robno- ter seoskog naseqa. Ve}i deo katastarske celine je neiz- transportnih centara na ju`nom pravcu Beograda. Ukrsni- gra|eno poqoprivredno zemqi{te. To je tradicionalno ca obilaznog autoputa i gradskog autoputa, kao i veza na podru~je sto~arske proizvodwe i snabdevawa Beograda trasu postoje}eg kru`nog puta i blizina èlezni~ke pruge mlekom i sirom. lokacijske su prednosti koje ovo podru~je predodre|uju za izgradwu robno-transportnih i skladi{nih kapaciteta. Planirane povr{ine i tipologija stanovawa Za aktivirawe ove zone potrebna su zna~ajna sredstva za Tipolo{ki je izgra|eno kao poluzbijeno dominantno ure|ivawe i opremawe zemqi{ta (nasipawe i regulisawe seosko i me{ovito naseqe sa objektima porodi~nog stano- vodotoka, izgradwa cevovoda za snabdevawe vodom i dr.). vawa niske spratnosti. Uli~na mreà je nepravilne regu- Povr{ina planirane lokacije je 135 ha. lacije i nepotpuno opremqena. Najve}i broj stanovnika se bavi poqoprivrednom proizvodwom, {to defini{e i ve- Infrastruktura li~inu i ure|ewe parcela. Planirano je ure|ewe i regula- Vodovodna mreà celine 46 funkcioni{e istovremeno cija postoje}eg tkiva, uz minimalna zaokruìvawa. i za celine 43 (Vin~a, Ritopek), 44 (Kalu|erica) i 45 (Bo- le~), gde je i opisana. U celini nije zasnovan kanalizaci- Centar oni sistem. Potrebno je izvesti objekte primarnog kana- U tradicionalnom centru nalaze se uglavnom skromni lizacionog sistema, zajedno sa celinama 43, 44 i 45. uslu`no-snabdeva~ki sadràji i osnovna {kola, dok je 7.4.9. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47) razvoj „male privrede" i drugih komercijalnih aktivnosti naseqa orijentisan uz pristupe naseqa Ibarskom putu, Nova saobra}ajna ~vori{ta {to treba planski regulisati. U podru~ju ove celine nalazi se jedan od najzna~ajnijih ~vorova u kome se ukr{taju dva autoputa, novi obilazni sa Privredna i komercijalna zona uz Ibarsku magistralu krakom prema Vin~i i gradski autoput. Tako|e se od èle- Deo privredne i komercijalne zone uz Ibarsku magi- zni~ke stanice Beli potok u predloènom koridoru pla- stralu nalazi se u celini Ru{aw (48) kao jedan od ulaznih nira i trasa èlezni~ke pruge. Na severozapadnom delu pravaca u grad. U ovoj komercijalnoj zoni je iskqu~ena mo- podru~ja, na mestu ukr{tawa obilaznog autoputa i novog gu}nost stanovawa. Avalskog puta planira se realizacija denivelisanog ~vora. Arheolo{ki lokaliteti Nove komercijalne aktivnosti uz obilazni autoput U nasequ su evidentirana dva arheolo{ka lokaliteta. Izme|u ukrsnice dva autoputa i èlezni~ke stanice Be- Jedan je u samom centru naseqa, o ~emu treba voditi ra~u- li potok, u pojasu izme|u pruge i obilaznog autoputa, plana pri svakoj intervenciji. Broj 27 – 1034 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Infrastruktura na je koncentracija centralnih funkcija u tkivu koje od- Postoji delimi~no izgra|ena vodovodna mreà. Radi govara tipologiji okoline. boqeg snabdevawa sektora potrebno je izgraditi objekte distributivnog sistema od rezervoara „Petlovo brdo" i Saobra}aj – ulica Beogradska dograditi sekundarnu mreù. Ne postoji izgra|ena kana- Za ovo podru~je od zna~aja je saobra}ajnica á-á, ulica Be- lizaciona mreà. Sektor pripada slivu top~iderskog ko- ogradska u nasequ, koja stambeno naseqe Srem~icu povezu- lektora. Potrebno je izgraditi sekundarnu mreù i vezu do je na severu sa centralnim gradskim podru~jem, a na jugu sa kolektora. Na teritoriji celine 48 potrebno je izgraditi uvodnim pravcem, Ibarskom magistralom. Ovaj pravac op- niz retenzija, kao za{titu od poplava nizvodnih delova do- sluùje i sadràje u Maki{u. S obzirom na tranzitni zna- line Top~iderske reke. ~aj saobra}ajnice i ~iwenicu da je to istovremeno i glavna ulica naseqa, regulacionim re{ewem treba obezbediti 7.4.11. Srem~ica (49) dovoqno javnog pe{a~kog prostora. Celina se u svojim katastarskim granicama prostire ju`no od celine @eleznik, sa katastastarskim granicama Infrastruktura prema Ru{wu na istoku i Velikoj Mo{tanici na zapadu, Sistem vodovodne i kanalizacione mreè re{ava se je- dok se ju`nim delom naslawa na Lipovi~ku {umu. dinstveno sa celinama Velika Mo{tanica (50), Pe}ani, Umka (51) i Ostru`nica (52). Postoje}a tipologija i transformacija tkiva Poloàjem na {irem grbenskom uzvi{ewu iste morfo- 7.4.12. Posavska naseqa Beograda – Velika Mo{tanica lo{ke celine na kojoj se nalazi deo naseqa @eleznik, (50), Pe}ani, Umka (51) i Ostru`nica (52) Srem~ica se razvila u tipolo{ki izduèno naseqe, sever- Ovo je je grupa naseqa na jugozpadnom delu op{tine û- no i ju`no od prvobitnog seoskog naseqa du` starog Laza- karica, u neposrednom i {irem priobaqu reke Save, koja reva~kog druma na potezu @eleznik – Lipovica. Tipolo- po prirodnim morfolo{kim karakteristikama i tipolo- {ki se razlikuju kompleks kolektivnog stanovawa sredwe giji izgra|enosti imaju sli~na i zajedni~ka obele`ja raz- spratnosti u otvorenom sistemu izgradwe – na severnom bijenih naseqa {umadijskog tipa, ali su zbog rasprostra- delu naseqa i centralni deo me{ovitog porodi~nog stano- wenosti povr{ina izdvojena u celine svojih katastarskih vawa. Na ve}im parcelama su poqoprivredna doma}insta- op{tina. va, a na mawim nepoqoprivredna, dok se na delu prema Li- povici, uz prvobitno vikend rezidencijalno stanovawe, Pokrenut teren, aktivna i umirena klizi{ta odvijala sukcesivna nièspratna izgradwa na usitwenim U odnosu na ~itavu teritoriju GP, podru~je posavskih parcelama. Planirana je transformacija jednog dela seo- naseqa, naro~ito celine Velika Mo{tanica (50) i Pe}a- skih blokova u blokove individualnog stanovawa. ni, Umka (51) sadrì najve}i procenat veoma nepovoqnih terena za izgradwu, odnosno aktivnih klizi{ta. Postoje}e Centar naseqa kori{}ewe zemqi{ta, budu}e razvojne mogu}nosti i prio- Du` okosnice naseqa, Beogradske ulice, formirana su riteti ure|ewa najve}im delom su definisani ovom karak- dva punkta centralnih aktivnosti. Prvi je na po~etku na- teristikom. To uslovqava daqu plansku razradu pojedinih seqa u zoni kolektivne izgradwe i pove}ane koncentraci- celina, kako bi se jedinstveno odredili uslovi sanacije i je stanovnika, a drugi u tradicionalnom centru koji treba mogu}nosti nove izgradwe. povezati sa budu}im sportskim centrom. Infrastruktura kao prioritet Nove stambene povr{ine – Vrani}evo Apsolutni prioritet za sanaciju ~itavog podru~ja od Re{ewa vaè}eg DUP za Srem~icu, pa i nove stambene posledica pokrenutog terena, ali i za za{titu i obezbe|e- povr{ine, prihva}ene su ovim GP i nalaze se na obodu na- we zone beogradskog vodoizvori{ta Veliki Maki{, jeste seqa. izgradwa kanalizacione mreè. Realizacija kanalizacije omogu}i}e planirani razvoj ovog podru~ja. Mreà vodovo- Zelenilo, za{tita prirode, potencijali razvoja da i kanalizacije obuhvata, pored celina 50, 51, 52, i celi- Atraktivnost ove celine je u postojawu zna~ajnih {um- nu Srem~ica (49). Sekundarna mreà vodovoda je izgra|e- skih povr{ina u okruèwu – Srema~ki zabran i Lipovi~- na. Potrebno je izgraditi primarni vodovod 500 mm od ka {uma, kao i u predeonim karakteristikama. Ovi kom- Ostru`nice do Umke, crpnu stanicu i rezervoar II vi- pleksi definisani su u GP kao trajno dobro Beograda, od- sinske zone u Umci. Nije zasnovan gradski kanalizacioni nosno fiksni elementi sitema zelenila. Kao trajno dobro sistem. Neophodno je {to hitnije formirati kanalizaci- evidentirana su i dva spomenika prirode, Pe}ina i Jeze- oni sistem separacionog tipa s obzirom na to da u celina- ro, za koje jo{ nisu doneta re{ewa o za{titi, ali ih urba- ma 50 i 51 postoji problem nestabilnih terena – klizi{ta, nisti~kim re{ewem treba afirmisati. a celine 51 i 52 su u neposrednoj kontaktnoj zoni sa vodo- Pristupa~nost i blizina Srem~ice Ibarskoj magistra- izvori{tem. li, status koji je nekada imala kao izletni~ko i vikenda- {ko podru~je, ~ine ga odgovaraju}im ure|ewem moè pono- Za{tita vodoizvori{ta Maki{ vo postati jedan od potencijala ove celine. Priobalni pojas uz reku Savu u celinama 51 i 52 pripada zoni vodoizvori{ta. Osim adekvatnim re{ewem kana- Arheolo{ki lokaliteti lizacionog sistema na ukupnoj tertoriji Posavskih nase- Na teritoriji naseqa postoje ~etiri evidentirana ar- qa, zona vodoizvori{ta za{ti}ena je potpunom zabranom heolo{ka lokaliteta, od kojih se jedan nalazi u samom cen- izgradwe u ovom pojasu. tru naseqa. To upu}uje na pa`wu prilikom izgradwe novih objekata i drugih radova koji mogu o{tetiti potencijalne Tipologija tkiva nalaze. Morfolo{ke karakteristike i stabilnost uìh pojaseva grebenskih zaravni uslovili su na ovom podru~ju for- Sportski centar i centralne funkcije mirawe tipologije izduènih naseqa Ostru`nice, Velike SRC „Srem~ica" u istoimenom nasequ u zoni oko po- Mo{tanice, Pe}ana i Rucke, osim u slu~aju naseqa Umke, stoje}e Rakine bare treba da primi sadràje koji omogu}a- koja je vikend izgradwom uz atraktivnu obalu Save popri- vaju rekreaciju i sportske aktivnosti stanovnika naseqa, mila {iri obuhvat na izrazito ru~evitim terenima. Pri- sa zna~ajnim u~e{}em zelenila i javnih povr{ina, kao i rodna ograni~ewa su se odrazila na tipologiju izgra|eno- ure|ivawem vodene povr{ine. U kontaktnoj zoni planira- sti. Radi se uglavnom o nièspratnoj porodi~noj izgrad- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1035 wi poqoprivrednih, me{ovitih i nepoqoprivrednih do- Obilazni autoput i za{titni zeleni pojas uz obilaznicu ma}instava sa vidom vikend stanovawa na vi{im terenima U ovom podru~ju se obilazni autoput povezuje sa Sav- (Rucka i Pe}ane) ili u priobalnom pojasu Save (Umka). skom magistralom, denivelisanom raskrsnicom, odakle Ovim GP su planirane nove povr{ine za stanovawe ko- mostom preko Save ide ka sremskom podru~ju. Drumskom, je treba da zaokruè postoje}e blokove seoskog, me{ovitog kao i èlezni~kom mostu, koji su sru{eni u NATO bom- i individualnog stanovawa, sa ve}im parcelama i sa ni- bardovawu, daje se prioritet u aktivnostima koje se od- òm spratno{}u, sa ure|ewem koje treba da obezbedi stabil- nose na rekonstrukciju i izgradwu u periodu do 2006. go- nost terena i posebnim pravilima za umirena klizi{ta. dine. Zapo~etu transformaciju seoskog u individualno stanovawe treba planski definisati. Prilikom transfor- Infrastruktura macije vikend naseqa u individualno stanovawe zadràti Infrastrukturne mreè vodovoda i kanalizacije je- kvalitetne odlike tih delova naseqa u pogledu ostvarenih dinstveno su re{ene za celine 19, 33, deo celine 34, 53 i vizura, veli~ine parcele, stepena izgra|enosti i ozelewe- 54 i opisane u delu „Uà zona za{tite vodoizvori{ta" (za nosti, kao i izgradwe kvalitetnih objekata. celine 19, 33, 34, 53 i 54).

Nove zelene povr{ine 7.4.15. Naseqe Sur~in (55) i Sur~in, Dobanovci (56) U kontekstu sanirawa pokrenutog terena znatne povr- Ove celine obuhvataju naseqe Sur~in, privrednu zonu {ine poqoprivrednog zemqi{ta planirane su kao zasadi Dobanovci – Sur~in, kompleks zelenila na prostoru Jako- vo}waka i visokog zelenila, a za oku}nice u okviru parce- va~ki kqu~ i Tvrdwava i poqoprivredno zemqi{te sever- la, na padinskom delu naseqa, date su preporuke za vo}wa- no od autoputa do granice sa Batajnicom. ke i ostale kulture koje ne zahtevaju zalivawe. Najve}i potencijal za razvoj ovih celina su privredna Postoje}e zelene povr{ine kao trajno dobro Beograda zona Sur~in – Dobanovci, kao i znatne neizgra|ene povr- {ine u samom nasequ. Prioritet je razvoj nedostaju}ih Postoje}a {uma Gorica u celinama Velika Mo{tanica prate}ih i centralnih funkcija, kao i opremawe osnovnom (50) i Ostru`nica (52) za{ti}ena je ovim GP kao trajno infrastrukturom. dobro, jer predstavqa deo sistema zelenila i okosnicu novih povr{ina pod {umom. Naseqe Sur~in Centralni sadràji uz glavnu ulicu Naseqe Sur~in pripada tipu vojvo|anskih naseqa sa pravilnom ortogonalnom matricom, velikim blokovima retke Tendenciju spontanog razvijawa komercijalnih aktiv- izgra|enosti, ulicama {iroke regulacije i tradicionalnim nosti uz glavnu ulicu (Obrenova~ki drum za celine 51 i centrom na raskr{}u glavnih saobra}ajnih pravaca. 52), koja je istovremeno i tranzitna saobra}ajnica treba Pored porodi~nog stanovawa prizemnih vojvo|anskih regulisati tako da se osigura neometan i bezbedan protok ku}a, na dubokim i {irokim parcelama, zastupqeni su i tranzitnog saobra}aja. Zbog ve}eg u~e{}a komercijalnih slobodnostoje}i stambeni objekti sa lokalima u prizemqu. delatnosti u objektima uz glavnu ulicu, treba planirati Na severoisto~noj strani naseqa izgra|ena je mawa grupa- dovoqno javnog pe{a~kog prostora izme|u objekata i uli- cija zgrada sredwe spratnosti. ce, uz mogu}nost ve}eg procenta izgra|enosti parcela kontaktne zone, u karakteru postoje}e tipologije izgradwe. Sur~in ima limitirane mogu}nosti za rast, jer se grani~i sa zonama vodoizvori{ta i aerodroma. Upravo 7.4.13. Pe}ani, Umka (51) zbog toga osim zaokruìvawa postoje}ih blokova stano- Odgovaraju}im ure|ewem svog tradicionalnog centra, vawa, planirana je i transformacija postoje}eg tkiva i Umka treba da reafirmi{e svoju ulogu varo{ice na put- kori{}ewe neizgra|enih prostora u unutra{wosti blo- nom pravcu prema Obrenovcu. kova, uz afirmaciju karaktera tradicionalnog tipa izgradwe. Ova transformacija pored pove}awa gustine Spontano nastalo tkivo stanovawa podrazumeva i razvoj nestambenih, prate}ih i Spontano nastalo stambeno tkivo oko Savske magistra- centralnih, sadràja. Povr{ine spontano nastalih le na aktivnom klizi{tu Duboko nije mogu}e sanirati ta- stambenih blokova izme|u starog sur~inskog puta i ko da se obezbedi odgovaraju}a neophodna infrastruktura, Tvrdwave planirane su za transformaciju u blokove pa je prostor definisan kao za{titno zelenilo. Deo tog prigradskog stanovawa, a prema pravilima za stanovawe tkiva se nalazi u za{ti}enoj zoni vodoizvori{ta, {to je u prigradsskim naseqima. jo{ jedan od razloga za wegovo neprihvatawe. Za ostalo Planiran je razvoj prate}ih i centralnih funkcija u spontano nastalo stambeno tkivo predvi|ena je transfor- zoni tradicionalnog centra, linearno uz Vojvo|nsku uli- macija u blokove seoskog ili individualnog stanovawa. cu i ulicu Bra}e Puhalovi} i u okviru transformisanih blokova. Specifi~ni tipovi stanovawa Nove povr{ine za stanovawe planirane su u otvorenim Privredna zona Sur~in – Dobanovci blokovima na padini prema zelenilu, za me{ovita doma- Sur~in – Dobanovci je privredna zona izme|u dva nase- }instva, sa parcelama ve}e povr{ine koje sadrè stambeni qa, neposredno uz obilazni autoput. Dobro je povezana sa deo, oku}nicu i ekonomski deo. Tako|e su planirane i zna- èleznicom. U neposrednoj je blizini aerodroma, {to je tne povr{ine za individualno stanovawe. ~ini veoma povoqnom za razvoj privrednih delatnosti a posebno za organizovawe robno-transportnih delatnosti. 7.4.14. Uzvodni Mali Maki{ (53) Zona je pokrivena regulacionim planom koji je prilago- Op{ti uslovi za ure|ewe i kori{}ewe celine Uzvodni |en savremenim potrebama i u saglasju je sa realnim po- Mali Maki{ (53), kao i odnos prema postoje}im neprime- trebama. Ovo je zona sa najboqim lokacijskim prednosti- renim sadràjima, definisani su u zajedni~kom odeqku ma na teritoriji Beograda. Prostorni kapaciteti ove lo- koji se odnosi na uù zonu za{tite vodoizvori{ta (za ce- kacije za sada nisu dovoqno iskori{}eni. U planiranom line 19, 33, 34, 53 i 54). periodu predvi|eno je pro{irewe ove zone, kao i dodatno opremawe komunalnom infrastrukturom. Zbog dobre pove- Arheolo{ki lokalitet zanosti na drumski i èlezni~ki saobra}aj, kao i zbog U ovoj celini je evidentirano arheolo{ko nalazi{te blizine aerodroma, ova zona }e se razvijati prvenstveno uz granicu sa celinom Veliki Maki{ (33), koje je prikaza- kao robno-transportni i distributivni centar. Povr{i- no u Karti trajnih dobara Beograda. na planirane zone je 272 ha. Broj 27 – 1036 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

RTC Sur~in ru postoje}eg funkcionalno zaokruènog tkiva. Prili- Sur~in RTC je nova lokacija koja se planira u zoni kom transformacije stambenog tkiva i preparcelacije, ukr{tawa autoputa Beograd-Zagreb i obilaznice i u nepo- preporu~uje se zadràvawe parcela ve}e povr{ine sa vi- srednoj blizini sur~inskog aerodroma. Namewena je pr- {im standardom zelenih i slobodnih povr{ina. venstveno robno-transportnim delatnostima, kao robno- transportni centar, zbog svoje dobre pozicije u odnosu na Centralne funkcije drumski, èlezni~ki i vazdu{ni saobra}aj. Povr{ina zo- Tradicionalni centar Batajnice formiran na raskr- ne koja se planira je 70 ha. {}u ulica Svetislava Golubovi}a i Glavne, sa tradicionalnim sadràjima – crkvom, {kolom, administracijom, Zelenilo po{tom, trgovinskim radwama i pijacom se zadràva, a Du` obilaznice formiran je zeleni pojas kao deo pr- planiran je razvoj centralnih funkcija uz blokove glavne stena u sistemu zelenih povr{ina grada koji ima i funk- ulice. Nova koncentracija i kapacitet centralnih sadr- ciju za{tite poqoprivrednih povr{ina u kontaktnoj zoni. àja je u zoni èlezni~ke stanice i pristupnim ulicama – Bra}e Ribar, Svetislava Golubovi}a i M. Jugovi}a. Trajna dobra Beograda Privredna zona Batajnice U okviru poqoprivrednih povr{ina evidentirana su ~e- tiri arheolo{ka lokaliteta koja uìvaju prethodnu za{titu. Privredna zona Batajnica je potpuno nova privredna zona koja se planira neposredno uz trasu obilaznog autopu- Sport i rekreacija ta oko Beograda, na mestu ukqu~ivawa na put za Novi Sad, Severno od naseqa planiran je novi SRC „Sur~in", sa kao i uz samu èlezni~ku stanicu Batajnica. Predstavqa polivalentnim sadràjima u skladu sa iskazanim potreba- idealno mesto za saobra}ajne usluge, javna skladi{ta i ma korisnika. Planiran je kao naseqski sportsko-rekrea- robno-transportni terminal. Povr{ina planirane zone tivni centar sa javnim reìmom kori{}ewa. Povr{ina iznosi oko 58 ha. centra je 28,3 . ha Zelenilo i rekreacija Saobra}aj Nove zelene povr{ine planirane su kao za{titno zele- Zapadnom granicom celine 54, od mosta na Savi, izgra- nilo uz autoput Beograd – Novi Sad, kao za{titno zeleni- |en je obilazni autoput (poluautoput – sa pola kolovoznog lo oko privradne zone Batajnica i kao linearni zeleni profila). U ovoj zoni planirana je i veza autoputskog pra- potez du` lesnog odseka prema Dunavu. Na samoj obali Du- vca za Ju`ni Jadran (prikazana koridorski) sa obilaznim nava predlaè se izgradwa turisti~ko-rekreativnog punk- autoputem koji se povezuju u denivelisanom ~voru neposred- ta sa marinom i SRC „Belarica" na obali Dunava, uz ure- no po{to autoput pre|e Savu. U koridoru za Ju`ni Jadran, |ewe sportskih terena i plaè sa bazenom. Povr{ina kom- prema predlogu iz novog prostornog plana, planirana je i pleksa je 0,8 ha. èlezni~ka pruga koja se odvaja sa obilazne pruge i ide Trajna dobra Beograda istim koridorom kao i put. U postoje}em jednokolose~nom koridoru obilazne èlezni~ke pruge planirana je izgrad- U okviru celine Batajnica evidentirana su ~etiri ar- wa jo{ jednog koloseka, {to se odnosi na sve celine srem- heolo{ka lokaliteta koja uìvaju prethodnu za{titu. skog podru~ja kroz koje prolazi èlezni~ka pruga. U celini 56 obilazni autoput se povezuje sa postoje}im Saobra}aj autoputem odakle jedan krak ide na zapad, po trasi postoje- U ovoj celini trasa novoplaniranog obilaznog autopu- }eg autoputa, prema hrvatskoj granici a drugi, novoplani- ta povezuje se sa postoje}im autoputem za Novi Sad u deni- rani, nastavqa na sever, kroz podru~je 56, prema novom no- velisanom ~voru Batajnica. Iz ovog ~vora odvajaju se i vosadskom uvodno-izvodnom pravcu. pravci prema Zemunu (Bulevar Mihaila Pupina) i prema obilaznici Batajnice koja prati èlezni~ku prugu i, na 7.4.16. Batajnica (57) severozapadu, po izlasku iz naseqa vezuje se na stari novo- Ova celina obuhvata prigradsko naseqe Batajnicu u sadski put. Ju`no od naseqa, u prostoru koga opasuju magi- granicama svoje katastarske op{tine. To je samostalno na- stralni èlezni~ki pravac Batajnica – Zemun – Beograd, seqe vojvo|anskog tipa, koje se nalazi na krajwem severo- obilazna teretna pruga i novoplanirana trasa autoputa, zapadnom delu op{tine Zemun i teritorije grada Beograda. planirana je jedna od lokoteretnih stanica. Radi boqeg Posledwih dvadeset godina, od tipi~nog ravni~arskog se- opsluìvawa ovog podru~ja planirana je denivelisana ve- la sa prete`no poqoprivrednim stanovni{tvom, postalo za pristupne saobra}ajnice sa autoputem. Ova saobra}ajnije naseqe me{ovitog tipa i vi{estruko uve}anim brojem ca sa ju`ne strane opasuje lokalitet privredne zone i lo- stanovnika. Ovaj rast nije pra}en razvojem ostalih grad- koteretne stanice, a na severozapadu se povezuje sa starim skih funkcija. Osnovni planerski stav je formirawe Ba- novosadskim putem. Potrebno je boqe povezati èlezni~ki tajnice kao zaokruènog prigradskog naseqa, uz razvoj sa- i automobilski saobra}aj i obezbediti denivelisanu sao- obra}ajne mreè i ~uvawe poqoprivrednog zemqi{ta. bra}ajnu vezu preko pruge.

Stambeno tkivo Infrastruktura Najve}i deo naseqa ~ine blokovi u okviru pravilne or- Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS „Beà- togonalne mreè sa {irokim uli~nim regulacijama glav- nija B" do Ugrinova~ke ulice i dograditi sekundarnu vo- nih ulica i nasle|enim stambenim objektima vojvo|anske dovodnu mreù. Postoji kanalizacija separacionog siste- ku}e, koji su delimi~no transformisani u individualne ma sa „provizornim" ispu{tawem u Dunav. Potrebno je iz- ku}e sa predba{tom. U ju`nom delu izgra|eni su otvoreni graditi primarne objekte ki{ne i fekalne kanalizacije blokovi kolektivne stambene izgradwe, a zapadno od pruge sa postrojewem za pre~i{}avawe upotrebqenih voda i do- i mestimi~no po obodu su spontano nastali blokovi. Blo- graditi sekundarnu mreù na prostorima gde nedostaje kovi seoskog stanovawa mogu se zadràti, uz organizaciju mreà. Pro{irewe postoje}ih privrednih zona, kao i ak- parcele date pravilima GP. Parcele se mogu transformi- tivirawe novih povr{ina, uslovqeno je osnovnim infra- sati u neki od tipova individualnog stanovawa, a prepo- strukturnim opremawem, saglasno pravilima GP. Za potre- ru~uju se tipovi gradske ku}e panonskog tipa, koji odgova- be batajni~kog kanalizacionog sistema, planiran je ure|aj raju i postoje}oj parcelaciji. Spontano nastali blokovi, za pre~i{}avawe otpadnih voda, severno od kompleksa „13. po utvr|ivawu javnog interesa, transformi{u se u indivi- maj". Kompleks uga{ene deponije uz Batajni~ki put, po sa- dualno stanovawe. Stambena izgradwa je uglavnom u okvi- naciji, planiran je za zelene povr{ine. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1037

7.5 Rekapitulacija povr{ina po urbanisti~kim celinama

Tabela 82: Postoje}e namene povr{ina po urbanisti~kim celinama ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Redni broj Naziv urbanisti~ke celine Povr{ina Stanovawe Centri Javni objekti i kompleksi Privreda Zelenilo Sport Infrastruktura Saobra}aj Grobqa Voda Poqoprivreda Neizgra|eno ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. Varo{ u {ancu 336,79 72,24 14,54 17,4 6,35 69,6 5,94 7,21 63,2 0 77,4 0 2,91 2. Centar Novog Beograda 613,98 144,94 48,13 34,1 2,57 145 9,66 1,23 105 0 46,5 0 76,65 3. Centar Zemuna 179,49 58,21 7,25 15,7 8,87 15,2 0,54 1,8 23 0 49 0 0 4. Terazije, Slavija, Svetosavski plato 344,83 154,12 17,73 48,8 1,73 31,6 2,52 0,17 86,4 0 0 0 1,69 5. Luka Beograd 282,27 12,81 24,46 17,6 113,3 0,15 4,07 0 46,4 2,5 56,7 0 4,23 6. Grobqe, Bulevar, Neimar 326,85 181,56 15 12,6 0,85 7,48 1,64 10,7 66,3 31 0 0 0 7. Savski amfiteatar, Prokop 457,77 74,33 43,26 70,1 7,09 41,1 9,71 1,37 166 0 44,4 0 0 8. Prvobitni Novi Beograd 321,65 131,97 17,44 35,4 0 26,5 14,5 0,32 65,3 0 24,6 0 5,61 9. Veliko ratno ostrvo 343,15 0000190000015400 10. Karaburma, Ada Huja 584,72 127,4 10,54 10,5 73,48 108 8,62 3,95 52,8 0 170 0 19,39 11. Zvezdara 318,56 84,67 13,52 41,2 3,33 118 18,9 11,5 27,6 0000 12. Lion, Ju`ni bulevar 121,54 76,01 3,55 10,2 0 1,39 3,69 0,21 26,4 0 0 0 0,03 13. Du{anovac, [umice, Kowarnik 512,63 284,8 32,7 38,8 15,64 25,7 16,8 3,05 82,6 0 0 0 12,67 14. Vo`dovac 803,12 424,31 33,59 24,1 49,98 53 2,2 27,9 102 15 0 27,37 43,14 15. Bawica 507,08 125,56 6,11 71,9 3,52 219 33,9 1,16 45,2 0,5 0 0 0 16. Sewak, Dediwe, Top~ider 933,14 167,5 10,65 73,4 7,91 525 46,2 1,43 89,6 5,9 4,06 0 1,25 17. Rakovica 420,17 116,25 13,73 13,5 48,29 176 0,45 5,24 36,5 0 2,93 0 6,84 18. Banovo brdo 1.499,6 581,11 33,34 171 27,16 91,6 30,5 16,9 161 1,4 8,19 339,11 37,9 19. Ada Ciganlija 491,78 0 3,69 0 0 269 0 0 1,12 0 218 0 0 20. Posavski deo Novog Beograda 966,39 232,05 81,1 31 138,3 76,7 8,45 31,4 134 0 129 0 104,3 21. Be`anija 221,5 78,22 5,99 3,78 26,26 27,2 0 15,5 35,5 0 0 7,12 22 22. Gorwi Zemun 1.150,5 487,76 35,11 100 68,93 109 23,9 4,01 161 4,8 133 11,78 10,4 23. Krwa~a 1.406,6 326,21 16,11 5,34 8,75 404 3,94 1,87 51,4 0 257 330,17 1,93 24. Privredna zona Krwa~a 1.415,8 65,62 3,1 3,87 116,3 514 1,51 0,59 32,4 0 416 248,06 15,04 25. Vi{wica 1.171,5 201,2 5,92 1,97 48,15 130 0 2,7 34,6 38 198 473,14 38,33 26. Mirijevo 921,96 212,68 3,19 7,54 0 65,7 2,72 1,14 51,2 4,7 0 555,72 17,42 27. Mali Mokri Lug 650,66 229,42 10,96 2,42 2,85 27,9 0,87 1,14 36,9 4,9 0 326,98 6,32 28. Veliki Mokri Lug 710,98 207,91 0,6 2,05 0 219 0 1,62 55,8 0 0 223,48 0 29. Kumodra`, Jajinci 1.627,5 488,93 5,7 17,2 10,48 629 3,08 1,98 61,9 2,6 0 379,98 26,58 30. Resnik 1.615,2 311,71 11,76 11,5 16,65 287 0 15,7 54 3,4 3,78 878,15 21,65 31. Labudovo brdo 693,58 241,24 23,69 11,4 37,55 103 1,74 0,63 60 1,2 2,43 156,11 54,99 32. @eleznik 1.531,5 328,14 7,67 6,97 48,13 122 9,26 3,52 62,1 65 0 856,87 22,24 33. Veliki Maki{ 1.989,6 35,29 20,78 0,75 54,16 453 21,8 50,1 307 0 47,4 990,07 8,55 34. Dr Ivan Ribar 1.568,9 275,33 0,84 1,68 0 107 0 1,23 61,9 0 103 1.015,3 2,42 35. Aerodrom zona Autoputa 2.793,3 220,81 11,39 1,29 41,13 117 1,03 14,1 475 90 0 1.767,5 54,95 36. Zona Autoput, Zemun poqe 1.635,4 163,87 0 13,9 39,5 77,1 0 0,96 144 0 0 1.190,4 5,73 37. Altina, Kamendin 2.130,2 304,12 17,21 66,6 276 36,6 1,82 0,62 106 0 148 1.112,4 60,2 38. Crvenka 3.077,3 62,9 0 0 0 909 0 0 45,1 0 407 1.653,2 0 39. Bor~a 2.655,1 679,21 11,34 4,69 9,07 20,4 3,03 1,02 102 30 18,4 1.771,6 4,51 40. Ov~a 2.510,1 116,23 0,32 0,59 0 11,7 0 0 54,6 0,7 18,3 2.307,3 0,36 41. Privredna zona Pan~eva~ki rit 2.083,4 115,39 1,78 0 21,94 332 0 9,79 50,9 0 73,5 1.478,5 0 42. Slanci, Veliko selo 2.306,3 102,57 0 12,3 0 184 0 0 42,7 17 54 1.892,9 0 43. Vin~a, Ritopek 4.029 408,86 1,66 56,8 3,33 227 0 52,3 55,4 1,7 556 2.665,7 0 44. Kalu|erica 1.866,3 721,04 3,74 4,41 20,4 359 2,75 10,8 90 2,5 0 641,5 9,84 45. Bole~ 1.237,6 213,24 3,68 1,5 12,61 179 0 0 25,2 1 0 801,76 0 46. Zuce 1.248,7 145,16 0 1,28 11,14 306 0 0 29,8 0,6 0 754,58 0 47. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava 2.816,2 426,47 16,02 11,2 0 926 0 2,01 79,8 1,5 2,16 1.349,6 1,06 48. Ru{aw 1.734,6 163,07 4,47 0,81 0 630 0 0 39,4 1,5 0 894,59 0,49 49. Srem~ica 2.260,7 435,67 1,92 11 0 722 0,76 4,36 52,8 2,9 1,56 1.025,3 2,94 50. Velika Mo{tanica 1.717,7 238,99 0,87 0,73 0 283 0,91 0 35,7 1,3 0 1.156,2 0 51. Pe}ani, Umka 2.430,3 266,03 5,69 4,11 22,44 219 0 0,55 61,6 3,1 102 1.738,3 8,15 52. Ostru`nica 1.233,7 181,16 0,75 8,6 3,8 220 0 0,12 59,1 1,3 45 713,61 0 53. Uzvodni mali Maki{ 701,07 13,58 1,71 0 19,12 48,1 1,14 0 65,4 0 110 431,3 10,4 54. Leva obala Save 2.091,7 1,06 0 0 0 55,4 0 1,8 42 0 114 1.877,6 0 55. Naseqe Sur~in 1.852,8 406,83 2,82 3,52 97,47 46,2 387 0 74,7 3,6 37,7 790,01 2,45 56. Sur~in, Dobanovci 1.812 6,17 0 0 4,88 35,7 0 0 76,7 0 10,6 1.678 0 57. Batajnica 4.337,4 639,72 0,86 5,57 65,81 32 0 19,6 168 5,8 229 3.146 24,85 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 77.602 12.572 668 1.123 1.595 11.365 686 345 4424 345 4.071 39.657 750,4 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– PROCENAT 16,20 0,86 1,45 2,06 14,65 0,88 0,44 5,70 0,44 5,25 51,10 0,97 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 27 – 1038 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Tabela 83: Planirane namene povr{ina po urbanisti~kim celinama ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Redni broj Naziv urbanisti~ke celine Povr{ina urbanisti~ke celine Stanovawe Centri Javni objekti i kompleksi Privreda Zelenilo Sport Infrastruktura Saobra}ajne povr{ine Grobqa Vodene povr{ine Poqoprivreda Namena koja }e se naknadno definisati ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1. Varo{ u {ancu 336,79 57,68 38,32 19,21 0,87 72,58 8,41 5,5 56,85 0 77,37 0 0 2. Centar Novog Beograda 613,98 110,79 134,1 50,04 0 136,05 8,67 4,38 123,5 0 46,48 0 0 3. Centar Zemuna 179,49 54,48 14,77 17,01 1,53 15,4 0,69 0,91 25,75 0 48,95 0 0 4. Terazije, Slavija, Svetosavski plato 344,83 130,44 42,63 47,3 0 32,97 2,52 0,17 88,8 0000 5. Luka Beograd 282,27 11,35 34,22 17,67 102,8 5,16 8,5 0 43,29 2,51 56,73 0 0 6. Grobqe, Bulevar, Neimar 326,85 177,57 18,1 12,91 0 7,79 1,64 10,7 67,39 30,8 0 0 0 7. Savski amfiteatar, Prokop 457,77 64,55 100,2 67,81 5,32 47,61 9,71 1,28 116,9 0 44,37 0 0 8. Prvobitni Novi Beograd 321,65 125,62 24,58 37,55 0 27,23 15,24 0,32 66,51 0 24,6 0 0 9. Veliko ratno ostrvo 343,15 0000189,58 0000153,57 0 0 10. Karaburma, Ada Huja 584,72 119,22 71,94 10,56 53,95 70,24 8,62 3,95 83,75 0 162,49 0 0 11. Zvezdara 318,56 93,9 12,36 46,63 0,53 100,84 25,15 11,5 27,65 0000 12. Lion, Ju`ni bulevar 121,54 75,75 2,51 10,23 0 1,39 4,5 0,21 26,95 0000 13. Du{anovac, [umice, Kowarnik 512,63 267,59 60,82 31,31 13,68 25,47 13,73 4,17 95,86 0000 14. Vo`dovac 803,12 389,52 56,74 34,97 72,82 77,7 6,61 30,1 103 15,2 0 16,5 0 15. Bawica 507,08 190,75 7,68 72,9 3,52 144,77 33,86 0,07 53,02 0,51 0 0 0 16. Sewak, Dediwe, Top~ider 933,14 154,17 24,06 80,86 7,3 503,22 53,36 3,74 96,46 5,91 4,06 0 0 17. Rakovica 420,17 166,61 17 18,74 44,86 114,1 9,82 5,53 40,58 0 2,93 0 0 18. Banovo brdo 1.499,6 707,76 80,58 190,8 27,16 212,91 75,43 20,3 175,1 1,41 8,19 0 0 19. Ada Ciganlija 491,78 0000272,9 0 0 1,12 0 217,76 0 0 20. Posavski deo Novog Beograda 966,39 218,46 169,5 59,81 103,2 66,76 23,87 32,3 137,3 0 128,94 0 26,2 21. Be`anija 221,5 84,66 25,01 8,56 29,03 20,91 0 15,4 37,84 0,07 0 0 0 22. Gorwi Zemun 1.150,5 475,47 50,83 111,6 63,54 94,52 22,39 12,7 181,2 4,79 133,44 0 0 23. Krwa~a 1.406,6 420,87 65,98 6,82 0,98 485,72 64,58 1,87 58,06 0 301,4 0 0,3 24. Privredna zona Krwa~a 1.415,8 33,77 73,15 4,1 458,6 326,03 1,51 27,3 59,11 0 431,96 0 0,3 25. Vi{wica 1.171,5 349,03 31,44 8,03 4,04 459,01 46,39 2,7 29,39 43,8 195,74 1,93 0 26. Mirijevo 921,96 233,32 14,58 27,11 25,24 313,23 7,4 8,13 69,37 4,66 0 219 0 27. Mali Mokri Lug 650,66 244,17 60,81 32,9 20,06 82,95 0,87 2,11 37,51 4,87 0 164 0 28. Veliki Mokri Lug 710,98 264,56 7,47 6,26 11,47 282,76 9,61 8,46 81,23 0 0 39,2 0 29. Kumodra`, Jajinci 1.627,5 609,15 11,09 21,51 18,55 769,47 14,07 19,6 66,37 2,63 0 95,1 0 30. Resnik 1.615,2 378,26 16,37 13,15 40,98 611,38 11,27 36 99,81 30 3,78 374 0 31. Labudovo brdo 693,58 212,24 38,58 15,56 33,12 223,38 5,07 9,01 116,9 1,15 2,43 36,2 0 32. Zeleznik 1.531,5 463,65 25,64 15,46 52,29 259,2 110,9 27,3 145,8 64,8 0 355 11,1 33. Veliki Maki{ 1.989,6 9,92 1,92 3,12 8,53 1.044,9 1,23 50,1 360,5 0 47,42 385 76,6 34. Dr Ivan Ribar 1.568,9 147 11,73 1,75 0 350 27,19 1,23 53,4 0 102,79 748 125 35. Aerodrom zona Autoputa 2.793,3 240,67 135,8 10,04 365,7 443,08 2,96 36,6 1.062 158 0 317 21,7 36. Zona Autoput, Zemun poqe 1.635,4 165,26 3,48 0,43 253 386,61 0 6,86 144,3 0 0 675 0 37. Altina, Kamendin 2.130,2 370,25 33,73 88,43 348,1 359,03 31,84 12,2 119 0 148,26 619 0 38. Crvenka 3.077,3 3,96 0 0 0 943,08 0 0 50,94 0 501,67 1.513 64,7 39. Bor~a 2.655,1 978,96 32,42 8,43 51,69 154,1 27,08 0,99 140 29,5 18,41 1.214 0 40. Ov~a 2.510,1 250,07 0,86 7,92 0 158,72 15,82 0 110,9 0,74 18,32 1.947 0 41. Privredna zona Pan~eva~ki rit 2.083,4 26,9 0 0 189,5 318,87 0 9,79 82,44 0 72,69 1.302 80,7 42. Slanci, Veliko selo 2.306,3 233,14 5,8 18,92 55,1 632,75 1,66 133 23,25 32,5 53,89 1.116 0 43. Vin~a, Ritopek 4.029 414,11 16,61 67,76 162,6 626,18 0,78 152 140 2,23 511,92 1.845 90 44. Kalu|erica 1.866,3 838,09 74 20,77 56,93 481,99 22,44 11 97,14 14,6 0 249 0 45. Bole~ 1.237,6 280,57 6,38 0,98 76,47 348,99 0 0 47,21 0,95 0 476 0 46. Zuce 1.248,7 197,19 52,38 1,71 134,1 469 0 0 31,69 0,64 0 362 0 47. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava 2.816,2 507,07 50,16 5,29 16,96 1.623,9 0 9,66 159,4 1,46 2,16 440 0 48. Ru{aw 1.734,6 190,43 19,64 2,1 25,61 1.009,5 0 17,5 36,18 1,45 0 432 0 49. Srem~ica 2.260,7 475,53 13,48 24,26 18,87 1.003,9 30,3 9,35 67,05 7,03 1,56 609 0 50. Velika Mo{tanica 1.717,7 301,27 2,75 3,42 10,91 882,19 5,61 0 37,92 1,32 0 472 0 51. Pecani, Umka 2.430,3 274,75 11,84 11,8 22,44 799,41 0 7,86 40,36 3,68 101,71 1.156 0 52. Ostru`nica 1.233,7 234,36 1,22 9,03 0 430,03 0 0,12 53,67 1,28 45 453 6,33 53. Uzvodni mali Maki{ 701,07 5,96 0,18 0 0 320,36 0 0 70,67 0 110,34 173 20,7 54. Leva obala Save 2.091,7 0000461,86 0 1,8 42,78 0 113,77 1.451 20,7 55. Naseqe Sur~in 1.852,8 433,17 3,06 3,95 267 153,75 415,8 0 133 5,93 37,74 385 14,4 56. Sur~in, Dobanovci 1.812 0 0 0 53,91 438,68 0 0 133,3 0 10,57 1.176 0 57. Batajnica 4.337,4 677,87 7,15 10,61 211,7 515,85 0,8 16 278 15,3 228,8 2.375 0 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 77.602 14.142 1.816 1.398 3.525 20.410 1.188 782 5.928 489 4.172,2 23.194 559 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– PROCENAT 100,00 18,22 2,34 1,80 4,54 26,30 1,53 1,01 7,64 0,63 5,38 29,89 0,72 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1039

7.6. Prostorne zone i urbanisti~ke celine u kojima se 15. Posebni poslovni kompleksi (Pravila u poglavqu primewuju ista pravila gra|ewa 4.5.10, 4.5.14. i 11, karta 13) 16. De~je ustanove (Pravila u poglavqu 4.6.5. i 11, kar- 7.6.1. Prostorne zone ta 14) Na teritoriji obuhva}enoj Generalnim planom Beogra- 17. Osnovne {kole (Pravila u poglavqu 4.6.6. i 11, kar- da utvr|ene su ~etiri prostorne zone koje se prstenasto ta 14) {ire od centra ka periferiji grada (Centralna zona, 18. Oblast obrazovawa-standardni nivo (Pravila u po- Sredwa zona, Spoqna zona i Rubna zona). Ova podela izvr- glavqu 4.6.7. i 11, karta 14) {ena je na osnovu {irewa grada od kontinualno izgra|e- 19. Ustanove primarne medicinske za{tite (Pravila u nog tkiva u centralnoj zoni ka prigradskim naseqima po poglavqu 4.6.8. i 11, karta 14) obodu grada ~ija je tendencija pripajawe izgra|enom grad- 20. Specijalizovana zdravstvena za{tita (Pravila u po- skom tkivu. glavqu 4.6.10. i 11, karta 14) 21. Specijalizovani centri (Pravila u poglavqu 4.6.11. 7.6.2. Urbanisti~ke celine i 11, karta 14) Radi primene i formirawa odgovaraju}ih pravila gra- 22. Ambasade (Pravila u poglavqu 4.6.12. i 11, karta 14) |ewa za svaku gradsku celinu sa karakteristi~nim osobi- 23. Verski objekti i wihovi centri (Pravila u pogla- nama, odre|eno je i 57 urbanisti~kih celina ~ije su grani- vqu 4.6.13. i 11, karta 14) ce prikazane na kartama „1. Granice", „1.1. Granice i po- 24. Kultura (Pravila u poglavqu 4.6.13. i 11, karta 14) dela podru~ja Generalnog plana", kao i „17.1. Prostorne 25. Sportski objekti i kompleksi (Pravila u poglavqu zone i urbanisti~ke celine u kojima se primewuju ista 4.7. i 11, karta 15) pravila gra|ewa". Brojevi i nazivi ovih celina dati su u 26. Sportsko-rekreativne zone (Pravila u poglavqu 4.7. poglavqu teksta 3.5. Urbanisti~ke celine, razvrstavawe i 11, karta 15) po zonama i u karti 17.1, sa punim nazivima, tako da se u 27. Zelene povr{ine (Pravila u poglavqu 4.8. i 11, kar- ovom delu teksta ponovo navode samo brojevi po zonama. ta 16) U Centralnoj zoni se nalaze urbanisti~ke celine od 1- 28. Grobqa (Pravila u poglavqu 4.8.12, karta 16) 9 (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9), u Sredwoj zoni od 10-22 (10, 11, 12, 29. Posebni zeleni kompleksi (Pravila u poglavqu 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22), u Spoqnoj zoni od 23-37 4.8.13. i 11, karta 16) (23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37) i u Rub- 30. Komunalni ~vrsti otpad (Pravila u poglavqu 4.8.15, noj zoni od 38-57 (38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, karta 2) 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57). 31. Poqoprivredne povr{ine (Pravila u poglavqu 4.9, karta 2) 7.6.3. Pravila gra|ewa po prostornim jedinicama 32. Vodne povr{ine i objekti (Pravila u poglavqu 4.10, Unutar svake od prikazanih urbanisti~kih celina, pro- karta 2) stor grada je daqe podeqen na blokove ili delove blokova sa planski odre|enom namenom (datom legendom na odgova- 7.6.4. Primena pravila gra|ewa raju}oj karti) za koje se primewuju pravila ure|ewa data u Za prikazane celine u navedenim kartama, koje su defi- tabelama za svaku konkretno odre|enu namenu (u poglavqi- nisane u navedenim poglavqima, a za podru~ja za koja ne po- ma 4.2 do 4.12.), i pravila gra|ewa data u poglavqu 11. Pra- stoji plan detaqnije razrade primewuju se neposredno vila za gra|ewe i obnovu. vrednosti numeri~kih parametara i geometrijska i kvali- Prostorne celine sa planski odre|enom namenom za ko- tativna pravila kako su data ovim generalnim planom u poje se primewuju ista pravila gra|ewa su celine, blokovi i glavqu „Pravila gra|ewa". delovi blokova u tekstu i legendom grafi~kim prilozima Daqa razrada pravila gra|ewa predvi|ena je za svaku plana, ozna~eni na slede}i na~in: konkretnu urbanisti~ku celinu (odre|enu brojem, nazivom 1. Stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima (Pra- i granicama ovog plana), postupkom kontinualnog plani- vila u poglavqu 4.3.6. i 11, karta 11) rawa. 2. Stanovawe u otvorenim gradskim blokovima (Pravi- Ova pravila se po urbanisti~kim celinama ure|uju i la u poglavqu 4.3.7. i 11, karta 11) kroz razradu Generalnog plana planovima generalne i de- 3. Individualno stanovawe (Pravila u poglavqu 4.3.8. taqne regulacije. i 11, karta 11) Procedura i postupak razrade i dono{ewa pravila gra- 4. Stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima (Pravi- |ewa po urbanisti~kim celinama definisani su u pogla- la u poglavqu 4.3.9. i 11, karta 11) vqu 12. „Prelazne i zavr{ne odredbe" ovog plana. 5. Stanovawe u prigradskim naseqima (Pravila u poglavqu 4.3.10. i 11, karta 11) 8. TRO[KOVI I IZVORI FINANSIRAWA 6. Stanovawe na novim lokacijama sa kompleksnom PLANIRANE IZGRADWE I REKONSTRUKCIJE stambenom izgradwom (Pravila prema tipu stanovawa u poglavqima 4.3.6-4.3.10. i 11, karta 11) Ovaj deo se, prvenstveno, odnosi na ulagawa u one objek- 7. Socijalno i pristupa~no stanovawe (Pravila u pote suprastrukture i infrastrukture koji su predmet plani- glavqu 4.3.12. i 11, karta 11) rawa GP, kao i one koji su od posebnog interesa za grad – 8. Proizvodni pogoni (Pravila u poglavqu 4.4.7. i 11, u koje grad delom ulaè sredstva ili se bavi wihovim fi- karta 12) nansirawem. S obzirom na to da metodologija statisti~- 9. Industrijske zone (Pravila u poglavqu 4.4.8. i 11, kog pra}ewa (ukuqu~uju}i i investiciona sredstva) i meto- karta 12) dologija izrade GP nisu u potpunosti uporedive, nije mo- 10. Privredne zone (Pravila u poglavqu 4.4.9. i 11, kar- gu}e direktno upore|ivawe planiranih investicionih ta 12) sredstava i tro{kova izgradwe u prostoru. Sagledane su 11. Centralna zona i Glavni gradski centar (Pravila mogu}nosti finansirawa planirane izgradwe i krupnih u poglavqu 4.5.6, 4.5.14. i 11, karta 13) rekonstrukcionih zahvata, koje treba shvatiti kao okvir za 12. Centri gradskih potcelina (Pravila u poglavqu realizaciju planiranog. 4.5.7, 4.5.14. i 11, karta 13) Investicione aktivnosti na podru~ju Generalnog pla- 13. Poslovno-trgova~ke ulice (Pravila u poglavqu na odvija}e se u granicama koje su odre|ene predvi|enim 4.5.8, 4.5.14. i 11, karta 13) demografskim i ekonomskim kretawima. Polaze}i od 14. Zona ulaznih pravaca u grad (Pravila u poglavqu pretpostavqenog rasta dru{tvenog proizvoda i u~e{}a in- 4.5.9, 4.5.14. i 11, karta 13) vesticionih sredstava u dru{tvenom proizvodu od oko 20% Broj 27 – 1040 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. prose~no za period od dvadeset godina, proceweno je da }e {tetu wihove realizacije s obzirom na to da, posmatrano od 2002. do 2021. god. bruto investicije u neprivredi izno- na dugi rok, moè da do|e do izmene prioriteta i redosle- siti oko 7,5 mlrd. evra i da bi u saobra}ajnu i komunalnu da wihovog zadovoqavawa, kao i do pomerawa dinamike re- infrastrukturu, prema tempu prethodnih ulagawa, moglo alizacije nekih od planiranih investicija zbog neophod- biti izdvojeno oko 4,1 mlrd. evra. Pored planiranih aktivnosti da se prvo izvr{i zna~ajnija rekonstrukcija pojedi- nosti koje treba da obezbede o~uvawe i unapre|ewe kvalitenih kapaciteta ili izvr{e promene u postoje}im sistemi- ta ukupnog ìvota u gradu, utvr|ene su i rezervne lokacije ma koje uzrokuju savremena tehnolo{ka re{ewa i sl. U do- koje bi se aktivirale u slu~aju potrebe, pa za wih nisu vr{e- sada{wem periodu, za odre|ene ve}e projekte, kao {to su na sagledavawa potencijalnih tro{kova realizacije. ulazak novih mobilnih operatora, izgradwa luksuznijeg Za planirane akcije u suprastrukturu i infrastruktu- poslovnog i hotelskog prostora, kao i za pojedine oblike ru, koje obuhvataju najzna~ajnije i najkrupnije intervenci- saobra}ajnih i komunalnih objekata, interesovawe su is- je, bilo bi potrebno izdvojiti oko 10,5 mlrd. evra, a ukqu- poqile neke inostrane i doma}e kompanije, {to daje podr- ~uju}i i velike projekte oko 11,5 mlrd. evra. Izgradwa pla- {ku ve}oj ostvarivosti ovog plana. niranih saobra}ajnih i infrastrukturnih sistema zahte- Za finansirawe planiranih investicija dominantni vala bi ulagawe od oko 5,5 mlrd. evra, {to je vi{e u odno- izvori su: sopstvena sredstva, buyeti, doma}i i inostrani su na procewene mogu|nosti (4,1 mlrd. evra), tako da bi za krediti, municipalni zajmovi i direktna ulagawa stranih wihovu realizaciju bilo neophodno angaòvawe dopun- investitora, ukqu~uju}i i davawe koncesija, BOT aran- skih, pre svega inostranih sredstava. `mane i time sharing. Na po~etku planskog perioda neop- U slede}oj tabeli izvr{ena je rekapitulacija tro{ko- hodno je obezbe|ivawe donatorskih sredstva. Pored ovih, u va planirane izgradwe po pojedinim sektorima i projektima. periodu tranzicije, mogu}a je i primena nekih od ranije kori{}enih oblika ulagawa, a naro~ito dovo|ewe na neo- Tabela 88: phodni nivo namenski koncipiranog izvora: naknade za Tro{kovi realizacije kori{}ewe gra|evinskig zemqi{ta i sredstva prikupqena mlrd. evra za sanaciju neplanske izgradwe putem akciju legalizacije. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sektori 2001-2021. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 9. URE\EWE PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU Stanovawe 2.600 I ZA[TITU OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VE]IH Gradski centri 1.300 NEPOGODA I OPASNOSTI U MIRU I RATU Privredne zone 1.200 9.1. Za{tita od elementarnih nepogoda Objekti dru{tvenog standarda 500 i drugih ve}ih opasnosti Sport i rekreacija 350 Prostor koji je obuhva}en Generalnim planom grada iz- Gradsko zelenilo 10 loèn je opasnostima od elementarnih i drugih ve}ih ne- Saobra}aj 2.500 pogoda. Podru~je Beograda spada u zone sredwe seizmi~ke Infrastruktura 2.950 ugroènosti. Konstantno je izloèno {tetnom dejstvu od –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poplava. Na teritoriji grada postoje lokacije sa aktivnim UKUPNO 11.500 klizi{tima, kao i industrijska postrojewa u kojima moè –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– do}i do udesa {irih razmera. Tro{kovi izgradwe planiranih kapaciteta osloweni Stepen ugroènosti nije izuzetno veliki, ali je dovo- su na slede}e: qan da moè izazvati znatne posledice, ugroziti zdravqe – vrednost objekata suprastrukture ra~unata je bez tro- i ìvote qudi i prouzrokovati {tetu ve}eg obima na mate- {kova komunalnog opremawa (po{to su oni sadràni u ce- rijalnim dobrima i u prirodnoj sredini. nama tih objekata); U Generalnom planu Beograda definisane su zone sa – vrednost izgradwe korisne povr{ine u zgradama (po- ograni~ewima za izgradwu i kori{}ewe nastalim kao poslovni prostor i stanovi) obra~unata je na bazi odgovara- sledica pojave prirodnih nepogoda ili ve}ih industrij- ju}ih jedini~nih cena; skih udesa. Izvr{ena je identifikacija terena sa odre|e- – tro{kovi izgradwe komunalne i saobra}ajne infra- nim stepenom ograni~ewa, odnosno definisani su prosto- strukture dobijeni su u saradwi sa doma}im i stranim in- ri koji su nepovoqni za izgradwu i kori{}ewe na osnovu: stitucijama ili iz relevantnih studija i drugih dokumenata; – inèwersko-geolo{kih uslova i pogodnosti terena – vrednosti pojedinih specifi~nih objekata, kao {to za izgradwu (klizi{ta i nestabilne padine), su ve}i sportski i dr. objekti, zasnovane su na uporedivoj – hidrolo{kih odlika terena (prostori ugroèni po- projektnoj dokumentaciji, kao i uz saradwu sa odgovaraju- plavama), }im institucijama. – mikroseizmi~ke ugroènosti terena (ugroènost od Stawe kapaciteta beogradske privrede i neprivrede, zemqotresa) i kako osnovnih sredstava tako i opreme, upu}uje na mogu}i – modelovawa uticaja visokorizi~nih objekata na oko- redosled poteza budu}ih investicionih aktivnosti. O~i- linu (industrijski udesi). gledna je potreba da se u oblastima u kojima je do{lo do sa- Na osnovu navedenih parametara ura|ena je sektorska turacije u prostoru, kao i u oblastima u kojima su fiksni karta ugroènosti podru~ja GP Beograda pojavom elemen- fondovi veoma ruinirani i gde je zna~ajno u~e{}e opreme, tarnih i drugih ve}ih nepogoda, ~ime je dobijena osnova za naro~ito zastarele i otpisane, pa`wa prvenstveno usmeri definisawe mera i planova za{tite. na revitalizaciju objekata i modernizaciju opreme. Iz- gradwa novih kapaciteta realizova}e se u oblastima koje 9.1.1. Mere za{tite su deficitarne ili su se pojavile nove potrebe. S obzirom na zna~aj i funkciju prostora za{tita Beo- Ostvarivawe planiranog u oblasti investicija zavisi- grada od ugroènosti elementarnim nepogodama mora bi- }e, prvenstveno, od uslova privre|ivawa. Wihovo stabili- ti najvi{eg, prvog ranga. zovawe, uz ostalo, omogu}i}e ulazak stranog kapitala i ak- Mere za{tite od elementarnih nepogoda obuhvataju tivirawe doma}ih potencijala, tako da bi realizacija pla- preventivne mere kojima se spre~avaju nepogode ili ubla- niranih aktivnosti u prostoru bila u domenu realnog, a àva wihovo dejstvo, mere koje se podrazumevaju u slu~aju bila bi mogu}a i znatno ve}a zainteresovanost ulaga~a ne neposredne opasnosti od elementarne nepogode, mere za- samo za komercijalne i proizvodne delatnosti ve} i za ka- {tite kada nastupe nepogode, kao i mere ublaàvawa i ot- pitalne projekte u oblasti saobra}aja i komunalnih siste- klawawa neposrednih posledica nastalih dejstvom nepo- ma. Me|utim mogu}e je i odstupawe od planskih zamisli na goda ili udesa. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1041

9.1.2. Poplave nu odre|enih sanacionih mera. Izgradwa na ovim terenima Potencijalno ugroèni tereni su delovi priobaqa Sa- nije mogu}a ni nakon preduzimawa odgovaraju}ih mera. ve i Dunava, kao i neposredne doline mawih vodotoka na Nepovoqni tereni. Ova kategorija obuhvata prostore teritoriji grada. Izgradwa obaloutvrda i rekonstrukcija sa potencijalno nestabilnim padinama, terene na kojima nasipa du` Save i Dunava i regulisawe mawih vodotoka se javqaju umirena klizi{ta i lesne odseke sa pojavom od- ura|eno je parcijalno i neujedna~eno, pa ne moè pruìti rona i proloma tla. Inèwersko-geolo{ke karakteristi- dovoqan stepen sigurnosti za{tite gradskog podru~ja od ke ovih terena u prirodnim uslovima su ograni~avaju}i poplava. faktor. Kori{}ewe ovih terena za izgradwu zahteva pret- Imaju}i u vidu postoje}e stawe izgra|enosti nasipa i hodnu pripremu terena i preduzimawe adekvatnih sanacio- obaloutvrda i stepen ure|ewa priobalnih povr{ina, za Be- nih, meliorativnih i drugih mera (regulisawe vodotoka, ograd je od vitalnog zna~aja da uskladi vodoprivrednu pro- geotehni~ke mere...) u smislu poboq{awa padina i obezbe- blematiku sa razvojem ostalih aktivnosti grada. Za{tita |ewa objekata na wima. podru~ja Beograda od poplava, prema VOS, predstavqa pr- Za ure|ewe buji~nih tokova u ciqu za{tite od erozija vi prioritet za republiku, s obzirom na zna~aj i vrednost neophodna je primena odgovaraju}ih tehni~kih i biotehni~kih radova koji se moraju sprovoditi u koritima, odno- brawenog podru~ja. sno slivovima buji~nih tokova. Za potrebe plana izvr{eno je zonirawe terena sa aspekta ugroènosti od poplava. Kao izrazito nepovoqni tere- 9.1.4. Zemqotresi ni izdvojeni su plavqeni delovi aluvijalnih ravni. Nepo- voqni tereni obuhvataju uzane proluvijalne ravni i izvo- Teritorija Beograda spada u zone sredwe seizmi~ke ri{ne ~elenke, delove aluvijalnih ravni ispod kote 72 ugroènosti. Leì na umereno trusnom podru~ju na kome mnv, kao i mrtvaje, bare i stara~e. U okviru plana izdvoje- katastrofalnih potresa nije bilo, ali se, isto tako, ne is- na su podru~ja koja su brawena od poplava i koja usled to- kqu~uje mogu}nost ja~ih udara. Mogu se predvideti potresi ga imaju neke posebne reìme kori{}ewa. ~iji bi maksimalni intenzitet iznosio 7º MSK i malom Na terenima ispod kote 72 mnv neophodna je priprema verovatno}om 8º MSK skale. {ireg prostora u vidu preduzimawa sloènih hidroteh- Osnovna mera za{tite od zemqotresa predstavqa primena principa aseizmi~kog projektovawa objekata, odno- ni~kih melioracija i regulisawa terena do kote dejstva sno primena sigurnosnih standarda i tehni~kih propisa o visokih voda (nasipawem, izradom drena`nog sistema i gradwi na seizmi~kim podru~jima. Urbanisti~ke mere zadr.). Ovakvi tereni se, nakon preduzimawa ovih mera, mogu {tite, kojima se neposredno uti~e na smawewe povredqi- staviti u funkciju za izgradwu objekata i aktivno kori- vosti teritorije, ugra|ene su u plansko re{ewe. {}ewe. S obzirom na to da se radi o podru~ju gustog urbanog Mogu se izdvojiti slede}i prioriteti : tkiva, veoma je va`no definisati sve bezbedne povr{ine – izvr{iti rekonstrukciju (nadvi{ewe) zidova kejova u na slobodnom prostoru (parkovi, trgovi, igrali{ta) koje zoni Beograda; bi u slu~aju zemqotresa predstavqale bezbedne zone za eva- – rekonstrukcija obaloutvrde jedinstvenog stepena za- kuaciju, sklawawe i zbriwavawe stanovni{tva. {tite za teritoriju Novog Beograda i Zemuna; Plan za{tite mora da sadrì procenu mogu}e ugroè- – na levoj obali Save neophodno je rekonstruisati na- nosti, rukovo|ewe za{titom, na~in transporta i evakuaci- sip od u{}a do Bloka 70a; je ugroènih, kao i ostale aktivnosti koje se preduzimaju – rekonstruisati delove nasipa na desnoj obali Save, u takvim situacijama. od u{}a do uzvodne pregrade na Adi Ciganliji i deonice kod Ostru`nice i Umke; 9.1.5. Industrijski udesi – izvr{iti rekonstrukciju nasipa krajweg nizvodnog Teritorija grada Beograda, sa aspekta mogu}ih posledi- dela Top~iderske reke; ca od industrijskih udesa, predstavqa veliku povredivu zo- – potreba za rekonstrukcijom i izgradwom obaloutvrda nu. U Beogradu postoje rizi~na postrojewa ("Jugopetrol" – i kejova postoji u zoni Velikoselskog rita, na Adi Huji, ûkarica, „Duga", „Tehnogas", NIS – Rafinerija uqa „Be- kao i uzvodno od restorana „[aran". ograd" i dr.) u kojima se koriste ili skladi{te znatne ko- Nasipe na Savi i Dunavu neophodno je rekonstruisati li~ine opasnih materija usled ~ega moè do}i do hemij- jer radovi u gorwem slivu Save na objektima retenzija i skih udesa {irih razmera. Mnoge gradske ulice su tranzit- akumulacija nisu ura|eni u planski predvi|enom obimu pa ne saobra}ajnice koje se koriste za prevoz velikih koli~i- potencijalna opasnost od poplava postoji. na opasnih i {tetnih materija zbog ~ega je rizik od na- Kod mawih unutra{wih vodotoka predvi|ena je izgradwa stanka udesa pove}an. malih akumulacija, retenzija i regulacija re~nih korita u Kao nepovoqni tereni za izgradwu i stanovawe mogu se ciqu obezbe|ivawa stanovni{tva i materijalnih dobara. ozna~iti: neposredna okolina lokacija visokorizi~nih industrija, koridori prevoza opasnih i {tetnih materija, 9.1.3. Klizi{ta kao i delovi terena zaga|enih izuzetno opasnim toksi~nim Na bazi inèwersko-geolo{ke rejonizacije, koja je materijama (ranìrna stanica Maki{ – izlivawe nafte; ura|ena za potrebe Generalnog plana, u gradu postoje loka- TS Beànijska kosa – piralen). cije sa aktivnim i umirenim klizi{tima, nestabilni te- Uspe{no otklawawe opasnosti sa kojima bi mogao da reni, kao i prostori koji su napadnuti erozijom i odronom se suo~i Beograd nemogu}e je sprovesti bez dobro organi- tla. Klizi{ta predstavqaju najve}i ograni~avaju}i fak- zovanog, opremqenog i osposobqenog sistema za{tite i tor za kori{}ewe prostora. spasavawa, efikasnog odgovora na udes i prostorno-pla- U okviru Generalnog plana izvr{ena je kategorizacija nerskih i urbanisti~kih mera pri zonirawu naseqa i pro- terena pri ~emu }e mere za{tite biti definisane samo za jektovawu infrastrukture. apsolutno nepovoqne terene i nepovoqne terene jer posto- Interventne mere za{tite obuhvataju sve potrebne ak- je ograni~ewa sa aspekta kori{}ewa i izgradwe. tivnosti koje }e ograni~iti i smawiti zaga|ewe i vero- Apsolutno nepovoqni tereni. Ugroènost klizi{tima vatno}u nastanka udesa, odnosno omogu}iti, u dugoro~nom je razli~ita u zavisnosti od wihovog tipa, prirodnih uslo- periodu, izme{tawe postoje}ih visokorizi~nih postrojewa va i antropogenih pritisaka kojima su izloèna. Aktivnih sa sada{wih lokacija („Jugopetrol" – ûkarica, „Duga"). klizi{ta ima na nekoliko lokacija na prostoru ju`no od Preventivne mere za{tite obuhvataju aktivnosti koje je Save i Dunava, pri ~emu su ovi tereni ozna~eni kao apso- potrebno sprovesti u industrijskim postrojewima i na ko- lutno nepovoqni. Prostore sa pojavom aktivnih klizi{ta ridorima prevoza opasnih materija u ciqu smawewa mogu}- prvenstveno treba nameniti za zelene povr{ine, uz prime- nosti nastanka udesa i mogu}ih posledica. Za{tita se Broj 27 – 1042 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. mora zasnivati i na obezbe|ivawu odgovaraju}eg stepena mqe, koje po svom sadràju, planskim re{ewima, smerni- sigurnosti na samim objektima. cama i obja{wewima predstavqaju sastavni deo GP, prilo- Urbanisti~ke mere za{tite sastoje se u adekvatnom zo- ène su u posebnom elaboratu sa merama za{tite. nirawu grada, formirawu za{titnih pojaseva izme|u industrije i zona stanovawa. Potrebno je formirati za{titne 10. PRVA FAZA SPROVO\EWA zone oko opasnih objekata tamo gde one ne postoje. U nared- GENERALNOG PLANA nom periodu, potrebno je voditi ra~una i insistirati na pove}awu za{titnih rastojawa izme|u rizi~nih industrij- Pod prvom fazom sprovo|ewa Generalnog plana podra- skih postrojewa i stambenih naseqa, pri ~emu namena ze- zumeva se period od po~etnih pet godina ure|ewa i razvoja mqi{ta u zonama za{tite mora biti pod strogom kontro- gradske teritorije, po~ev{i od godine dono{ewa plana. U lom. U za{titnim zonama se ne preporu~uje izgradwa obje- tekstu plana taj period je ozna~en i kao period 2001-2006. kata bilo koje namene. ali je merodavno wegovo petogodi{we trajawe u okviru ko- Obavezati industrijska postrojewa da moraju izraditi ga treba da se realizuju planirani uslovi i akcije. unutra{wi plan intervencija (uz saradwu sa zaposlenima) Prva faza sprovo|ewa karakteristi~na je po tri osnov- koji sadrì mere koje }e se preduzeti u datim objektima u na skupa zadataka: slu~aju ve}e nesre}e i na osnovu toga izraditi spoqa{we – realizaciji oro~enih obaveza po Zakonu o planirawu planove intervencija (uz u~e{}e javnosti) sa merama i ak- i gra|ewu (koja }e biti obra|ena u delu 12. „ Prelazne i za- tivnostima koje }e se preduzeti izvan industrijskih kom- vr{ne odredbe"), pleksa. – organizaciji novih instrumenata za kvalitetno sprovo|ewe plana (posebno u va`nim gradskim prostorima) i 9.2. Za{tita od interesa za odbranu zemqe – realizaciji planiranih prioritetnih delova grad- Obezbe|ewe razvoja grada u mirnodopskim uslovima i skog sistema javnih povr{ina i infrastruktura kao pred- uskla|ivawe svih prostornih elemenata razvoja sa potreba- uslova za op{ti brzi razvoj u narednom periodu. ma odbrane predstavqa prvenstveno usagla{avawe privid- Strategija sprovo|ewa Generalnog plana zavisi u veli- no divergentnih interesa i ciqeva prostornog razvoja koj meri od pravovremenog i kvalitetnog dono{ewa: „civilnog" i „vojnog" segmenta. Bitan kriterijum za ure|e- – petogodi{weg programa razvoja grada i we prostora za potrebe odbrane i za{tite je obaveza uskla- – izrade godi{wih programa razvoja i ure|ewa, |ivawa principa ure|ewa prostora sa stanovi{ta opti- koji u programskom i dinami~kom smislu treba da budu malnog mirnodopskog razvoja sa principom ure|ewa pro- sadràjna nadgradwa i ovog plana. stora za obezbe|ivawe efikasne odbrane i za{tite. Odbrambeni sistem obuhvata i civilnu i vojnu kompo- 10.1. Priprema sprovo|ewa Generalnog plana nentu na podru~ju GP i direktno uti~e na prostorno ure- za va`nije gradske prostore |ewe teritorije, kako rasporedom vojnih postrojewa, for- Generalni plan Beograda }e se sprovoditi svim zako- macijskih sastava i sl., tako i rasporedom objekata i kom- nom i propisima predvi|enim adekvatnim instrumentima, pleksa od zna~aja za odbranu zemqe (industrijski, energet- a u prvih pet godina sprovo|ewa treba posti}i da: ski i objekti robnih rezervi, brane, saobra}ajni objekti i – ~itava teritorija gra|evinskog rejona bude obuhva}e- sl.) koji se prilago|avaju potrebama odbrane. Mere za{tina i povezana planovima generalne regulacije, te, od interesa za odbranu zemqe, treba da budu ugra|ene u – svi kompleksi i koridori primarne tehni~ke i sao- sva prostorna re{ewa (namena povr{ina, tehni~ka re{e- bra}ajne infrastrukture budu obuhva}eni planovima gene- wa u infrastrukturi, mreà objekata dru{tvenog standar- ralne regulacije, odnosno planovima detaqne regulacije da, raspored slobodnih i zelenih povr{ina i dr.) kao pre- ako je to svrsishodnije. Po pravilu, ovim planovima treba ventivne mere koje uti~u na smawewe povredivosti pojedi- da prethodi odgovaraju}i generalni projekat sa potrebnim nih objekata, kompleksa i prostora uop{te na teritoriji prethodnim studijama, plana u posebnim situacijama, a zasniva}e se na disperzi- – zna~ajni gradski prostori i veliki kompleksi u koji- ji, decentralizaciji i zonirawu odgovaraju}ih elemenata ma kvalitetna regulacija nije uspostavqena budu defini- svakog od sektora razvoja. sani planovima detaqne regulacije, Za{tita stanovni{tva i materijalnih dobara, za{tit- – prostori za koje }e se namena zemqi{ta odrediti na- na tehnika i odgovaraju}e potrebe vojske su obavezna tema kon uskla|ivawa postoje}ih namena sa posebnim propisi- GP. Utvr|ena je obaveza izrade priloga sa merama za{tite ma dobiju prioritetan tretman u pripremi neophodnih stu- za sva planska dokumenta pri sprovo|ewu GP kako bi bila dija i odluka, obezbe|ena mogu}nost za realizaciju mera za{tite i spasa- – aktivnosti za pripremu posebnih instrumenata spro- vawa qudi i materijalnih dobara od ratnih razarawa, ele- vo|ewa Generalnog plana za va`nije gradske prostore bu- mentarnih i drugih ve}ih nesre}a u miru i ratu. du neprekidne i intenzivne. Kompleksi i objekti oruànih snaga integrisani su u prostor grada i teritoriju GP, a ~ine poseban prostorni 10.1.1. Izrada koncepta urbanisti~kog re{ewa kao osnove sistem koji je podloàn promenama, uslovqen razvojem i za izradu plana detaqne regulacije promenama u dru{tvu. Konceptom urbanisti~kog re{ewa bliè se defini{u Kada se radi o razmatrawu i utvr|ivawu neperspektiv- postavke GP koje se odnose na odre|eni prostor i to na ni- nih kompleksa i objekata oruànih snaga koji se po karak- vou prostorno-programskog usmerewa za daqu izradu plana teru i nameni uklapaju u urbani i drugi okolni prostor detaqne regulacije ili urbanisti~kog projekta. uskla|ivawe sa urbanisti~kim planovima vr{i se kao sa Koncept urbanisti~kog re{ewa, kao osnov ili prva ostalim gradskim sadràjima. Kada se radi o perspektiv- faza izrade regulacionog plana obavezno se radi za zna~ajnim kompleksima neophodno je obezbediti uslove za wiho- ne gradske prostore, uli~ne poteze i ve}e prostorne celi- vo funkcionisawe i kori{}ewe. ne, kako bi se na osnovu verifikovanog prostorno-pro- Radi smawewa povredivosti od poàra obavezno je gramskog re{ewa pristupilo detaqnijoj urbanisti~koj obezbe|ewe vatropregradnih povr{ina kao integralnog razradi. dela urbane strukture grada, uz kori{}ewe vodotoka, uli~- nih i naseqskih saobra}ajnica, slobodnih, rekreativnih i 10.1.2. Javne stru~ne provere komunalnih povr{ina za ve} pomenute vatropregradne po- Priprema za izradu jednog dela regulacionih i drugih vr{ine. detaqnijih planova su razli~ite javne stru~ne provere za Ukupne mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih prostore koji su se afirmisali kao zna~ajni za odre|iva- opasnosti i ure|ewe prostora od interesa za odbranu ze- we urbanog lika Beograda. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1043

Stru~ne provere mogu da budu razli~ite po svojoj for- postoje}i javni prostori i sl. kao i prostori koji su obu- mi i da obuhvataju sve profesionalno priznate akcije kao hva}eni velikim projektima, mogu biti predmet ove vrste {to su konkursi, studije, radionice, stru~ni tematski sku- javne provere. povi i sl. Javna stru~na provera podrazumeva javno objavqivawe 10.1.3. Urbanisti~ka i studijska dokumentacija rezultata u skladu sa prirodom provere. Rezultat stru~ne za realizaciju velikih integralnih projekata provere moè se realizovati ugra|ivawem u plan detaqne Pod pojmom „velikog projekta" podrazumevaju se oni regulacije, urbanisti~ki projekat ili drugi planski doku- graditeqski ili ure|iva~ki poduhvati koji zna~ajno tran- ment kojim se sprovodi GP. sformi{u i unapre|uju gradsku strukturu i koji podrazu- Plan detaqne regulacije, urbanisti~ki projekat, ili mevaju investicionu podr{ku i institucionalizovanu or- drugi planski dokument koji koristi rezultate javnih pro- ganizaciju ~itavog procesa realizacije velikog projekta vera kao pripremnu fazu, prilikom ugra|ivawa rezultata u formirawem odgovaraju}eg javnog preduze}a, drugog predu- planski dokument treba da ih uskladi sa osnovnim re{e- ze}a, agencije i sl. i po pravilu se ne mogu realizovati bez wima GP, naro~ito u pogledu namene povr{ina i trajnih celovitih planskih razmatrawa i sagledavawa re{ewa u dobara Beograda. Ako se primewuje izuzetna mogu}nost da sistemu javnih prostora i infrastruktura. Zbog zna~aja i se izgradwa i unapre|ewe ustanova od najvi{eg zna~aja za uticaja velikih projekata na identitet Beograda i ukupan razvoj kulture u Beogradu i Srbiji organizuje na povr{i- gradski sistem, velikim projektima se, osim urbanisti~- nama drugih namena, posebno na zelenim povr{inama – kog aspekta, integralno razra|uju i drugi aspekti – na pri- obavezno je primeniti najpogodniji postupak javne stru~ne mer socijalni, efekti u zapo{qavawu i gradskoj ekonomi- provere. ji, ekolo{ki i sl. Za velike projekte, sa stanovi{ta GP, poèqna je Konkursi javna provera tipa konkursa, a mogu}i su i drugi oblici, Generalnim planom predvi|aju se svi tipovi konkursa kao {to su studije, istraìvawa i sl. Obavezna je izra- koje priznaju profesionalna udruèwa SCG kao i me|una- da detaqnije urbanisti~ke dokumentacija zasnovane na rodne asocijacije. osnovnim postavkama GP, uskla|ena sa izradom finasij- Po pravilu je potrebno sprovo|ewe konkursa za sle- skih, organizacionih i drugih modela realizacije pro- de}e prostore: leva i desna obala Save u delu Savskog jekta i ostalim relevantnim istraìvawima za prostor amfiteatra, Staro sajmi{te, Ada Huja, Slavija, Trg re- projekta. publike, Terazijska terasa sa zonom Zelenog venca, novo Kao veliki projekti u ovom GP su predloèni slede}i: ostrvo „âpqa", Blok 16 (U{}e), Blok 26 sa potezom do Savski amfiteatar na levoj i desnoj obali Save sa mogu}- Jurija Gagarina, most na Adi, Beànijska kosa – To{in no{}u fazne realizacije (novobeogradski centar na Savi bunar, Crveni krst, Autokomanda. Kao pripremu za de- kao prva faza), Beogradska tvr|ava, nova velika privredna taqniju plansku razradu treba sprovesti konkurse za ve- zona na Autoputu, novo ostrvo „âpqa", nova èlezni~ka like nove stambene celine, planirane na neizgra|enim stanica „Centar" u Prokopu, Ada Huja, Autokomanda, Ve- prostorima, kao {to su Jezerska i Savska terasa, Vi- liko ratno ostrvo, izvori{te Maki{, Avala. U toku spro- {wica, „Trudbenik" i druge ve}e od 50 ha. Za komplekse vo|ewa GP mogu}e je definisati i druge velike projekte zna~ajne za istoriju industrije, planirane za transfor- (dor}olska marina, pristani{te, marina, LRT i dr.). maciju u druge namene, kao {to je „[e}erana" na ûka- Za veliki projekat i teritoriju koji u ovom planu ima- rici i drugi sli~ni primeri, obavezno je potrebno ju radnu oznaku novo ostrvo „âpqa", za koju nije utvr|en sprovesti konkurs. odgovaraju}i toponim, potrebno je pre svake daqe razrade I za druge zna~ajne graditeqske poduhvate na teritori- zvani~no uvesti odgovaraju}i naziv. ji generalnog plana preporu~uju se, tako|e, urbanisti~ko- Izuzetno u okviru celine Ada Huja (izme|u mosta i fa- arhitektonski konkursi. Za lokacije lokalnog karaktera brike hartije) mogu}e je izvr{iti transformaciju biv{e date su preporuke za konkurse u delu GP 7. „Prostorne zone i urbanisti~ke celine". deponije u novi kompleks komercijalnih aktivnosti, izra- Konkursi se mogu predvideti i u planu detaqne regula- dom urbanisti~kog projekta umesto konkursa i regulacio- cije, kao priprema izrade tehni~ke dokumentacije za poje- nog plana, kako je predvi|eno za ostale velike projekte. dine lokacije u okviru granica plana. Planom detaqne re- 10.2. Pra}ewe, kontrola i unapre|ivawe gulacije treba predvideti sprovo|ewe konkursa za objekte procesa sprovo|ewa GP u prostoru koji su svojim poloàjem i visinom, prema re- {ewu plana, izraziti reper u prostoru. Tako|e, za prostor U prethodnom periodu je bio naru{en sistem pra}ewa, Kosan~i}evog venca, Kara|or|eve ulice, pristani{ta na kontrole i korekcije procesa u prostoru. Da bi GP mogao Savi, potez Mawe` – Slavija – Vra~arski plato, Bulevar da se efikasno primeni, nakon wegovog usvajawa bi}e po- kraqa Aleksandra, ulica Jurija Gagarina, Staro jezgro Ze- trebno da se uspostavi koordinirani sistem stalnog una- muna, Ruzveltove ulice, okretnice kod Bogoslovije, Auto- pre|ivawa procesa sprovo|ewa. puta, planovi detaqnije razrade obavezno treba da odrede lokacije za raspisivawe konkursa. 10.2.1. Kontinualno generalno planirawe Generalni plan Beograda je upravqa~ki instrument Studije i istraìvawa grada koji se koriguje i usvaja povremeno, ali se analizi- Prostorno-programske analize i provere va`nih loka- ra, odràva i priprema kontinualno tako da je wegovo cija u gradu su jedna od formi pripreme plana koje kao re- usmereno unapre|ewe mogu}e u svakom trenutku, a tako|e u zultat treba da imaju odgovaraju}i studijski materijal. An- jednogodi{wim, ~etvorogodi{wim i desetogodi{wim ci- gaòvawe eminentnih pojedinaca (arhitekata, urbanista, klusima. pejza`nih arhitekata, gra|evinskih inèwera, itd.) ili Radi obezbe|ivawa kontinuiteta i aktuelnosti plana i eminentnih timova koji bi putem nau~no-istraìva~kih planskih re{ewa, nadle`ne gradske slu`be i zaduèna projekata, studija i prostorno-programskih re{ewa krei- stru~na organizacija podne}e Skup{tini grada svake go- rali odovore na pojedine beogradske urbanisti~ke ili ur- dine ocenu o sprovo|ewu ovog plana i predloge za wegovu banisti~ko-arhitektonske teme, preporu~uje se kao kvali- izmenu ili dopunu, odnosno tehni~ke korekcije u ciqu we- tetna i racionalna priprema za izradu planske dokumenta- govog unapre|ewa. Postupak pristupawa izmeni GP na cije. Ulazni pravci u grad, pojedine deonice Autoputa, de- osnovu kontinualnog planirawa moè biti stalno otvo- vastirana podru~ja koja mewaju namenu (biv{i èlezni~ki ren, ali se postupak usvajawa sprovodi u potpunosti u kompleksi i povr{ine, magacini, industijski kompleksi), skladu sa zakonom i za ove dopune. Broj 27 – 1044 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

10.2.2. Kontinualno unapre|ivawe op{tina i mawih prostornih celina kojima bi se utvrdi- Pravila ure|ewa i gra|ewa li lokalni ekolo{ki problemi i prioritetne akcije za Za sprovo|ewe Generalnog plana, pri izradi planova wihovo re{avawe; detaqne regulacije izra|ena su Pravila za ure|ewe i gra- – projekat za institucionalno ja~awe, osposobqavawe |ewe objekata, parcelaciju, regulaciju i sl., kao i odgova- kadrova i tehnolo{ka modernizacija organa za za{titu raju}a pravila za razli~ite namene. Pravila su ugra|ena u ìvotne sredine, kako na nivou grada tako i na nivou op- Generalni plan i unapre|uju se po istom postupku kao GP. {tina; Unapre|ivawe mora biti izvr{eno uz po{tovawe rezulta- – program monitoringa ìvotne sredine za Beograd, ta prakse prethodnih pravila i uz odràvawe sigurnosti i posebno zona vodoizvori{ta; kontinuiteta u {irem sistemu. – izrada ekolo{kog atlasa Beograda, kao veoma efikasnog sredstva za periodi~nu proveru i izve{tavawe o sta- 10.2.2. Unapre|ivawe urbanisti~kog informacionog wu ìvotne sredine u gradu; sistema Urbanisti~kog zavoda Beograda – projekat razvoja informacionog sistema o ìvotnoj Za uspe{no uspostavqawe i razvoj grada potrebna je sredini za podr{ku upravqawu za{titom ìvotne sredine kvalitetna, aùrna, dobro organizovana, automatizovana na nivou grada; informaciona osnova, kao deo upravqa~kog sistema grada. – registre zaga|iva~a ìvotne sredine na podru~ju Ge- Urbanisti~ki zavod treba da nastavi unapre|ivawe svoje neralnog plana sa katalogom urbanisti~ko-ekolo{kih informacione osnove, kao i povezivawe sa drugim infor- uslova za pojedine vrste objekata i delatnosti; macionim sistemima u gradu, koja }e doprineti poboq{a- – program razvoja sistema komunikacije sa gra|anima u wu urbanisti~kog i prostornog planirawa u kontinual- pitawima za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i dostup- nom pra}ewu planskih realizacija. nost informacija o ìvotnoj sredini i ukqu~ivawe javnosti u dono{ewe odluka o pitawima za{tite ìvotne 10.2.3. Aerofotogrametrijsko snimawe podru~ja grada u sredine; ciklusima od ~etiri godine i aùrurawe – izrada inicijalne analize (procene) uticaja za poten- geodetsko-katastarskih planova cijalne bitne zaga|iva~e u prostoru Beograda; Beograd je sa stanovi{ta kartografije, geodezije i ka- – podr{ka projektovawu i izgradwi postrojewa za pre- tastra izuzetno zapu{ten grad. Da bi se ovaj nedostatak ot- ~i{}avawe komunalnih otpadnih voda i u re{avawu pro- klonio, potrebno je da se donese gradska odluka za snima- blema tretmana i odlagawa opasnog otpada; we grada u ciklusima od najmawe ~etiri godine. Tehni~ke – podr{ka u oblasti upravqawa komunalnim ~vrstim i druge detaqe oko snimawa treba da usklade odgovaraju}e otpadom i izgradwi prave sanitarne deponije sa postroje- geodetske, urbanisti~ke, katastarske i imovinsko-pravne wem za preradu sekundarnih sirovina; slu`be, kao podlogu za gradsku odluku. – podr{ka u oblasti ure|ewa i za{tite pejzaà Beograda. Za kontinualno generalno planirawe i za sprovo|ewe 10.2.6. Podr{ka za sprovo|ewe Generalnog plana GP Beograda 2021. godine od posebnog su zna~aja stawe ge- u oblasti saobra}ajne infrastrukture odetsko-planske i kartografske dokumentacije i potrebe u ovoj oblasti. Potrebna geodetsko-planska i kartografska Podr{ku ostvarivawu Generalnog plana u ovoj oblasti dokumentacija za implementaciju GP 2021. godine podrazu- obezbedi}e izrada posebne, studijske i tehni~ke dokumen- meva postojawe geodetsko-katastarskih planova i karata tacije: odre|enog sadràja, razmere, nivoa aùrnosti i nivoa ras- – laki {inski prevoz – LRT, poloìvivosti: – most – tunel na Adi Ciganliji, – topografske katastarske planove 1: 500, 1:1.000, – drumsko-èlezni~ki most preko Dunava kod Vin~e, – topografske planove 1: 500, 1:1.000, – unutra{wi magistralni prsten, – katastarske planove 1: 500, 1: 1.000, 1: 2.500, – studija izgradwe javnih garaà u velikim uli~nim ko- – planove vodova 1: 500, 1: 1.000, 1: 2.500, ridorima i na drugim javnim povr{inama. – listovi Osnovne dràvne karte 1: 5.000. Obnovu ODK treba podràti posebnim merama grada. 10.3. Prva faza sprovo|ewa Generalnog plana Jedan od zadataka GP jeste da sagleda potrebne i mogu- 10.2.4. Instrumenti za unapre|ivawe estetskih vrednosti }e intervencije u gradskom tkivu i infrastrukturnim si- Potrebno je u prvoj fazi sprovo|ewa Generalnog pla- stemima do 2006. godine. U metodolo{kom smislu taj zada- na uspostaviti nu`ne instrumente za unapre|ivawe tak je ura|en tako {to je procewivana ostvarivost pojedi- estetskih vrednosti u planovima, projektima i realnom nih zahvata i analizirani efekti na duì rok, odnosno do gradskom prostoru, specijalizovane odluke, pravilnici 2021. godine. i fondovi, ili stru~na tela i komisije, koji mogu da pru- Prioritetne planske aktivnosti u izgradwi i ure|iva- è pomo} nadle`nim slu`bama i udruèwima gra|ana, wu grada do 2006. godine su ure|ewe, obnova i aktivirawe treba da budu inicirani i organizovano podràni delo- novih potencijala Centralne zone Beograda i aktivirawe vi sistema. novih gradskih zona i ~etvrti razli~itih namena uz obezbe|ivawe odgovaraju}ih saobra}ajnih i infrastrukturnih 10.2.5. Podr{ka za sprovo|ewe Generalnog plana sistema. u oblasti za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine Evidentan je problem Beograda u oblasti saobra}aja i Podr{ku ostvarivawu Generalnog plana obezbedi}e ve}ini infrastrukturnih sistema, tako da }e biti potreb- dono{ewe posebnih programa, planova i projekata od stra- no da se i ostalo postoje}e gradsko tkivo sa svojim posebne nadle`nih organa gradske uprave i op{tina, kao i iz- nim lokacijama i podru~jima unapredi izgradwom novih rada odgovaraju}ih stru~nih studija i ekspertiza i to: ulica, sistema za snabdevawe vodom i kanalizacijom, in- – lokalni program za odrìvi razvoj grada Beograda, frastrukturom za grejawe, elektrosnabdevawe, upravqawe (Lokalnu Agendu 21), koja treba da obuhvati istovremeno ~vrstim otpadom itd. Imaju}i to u vidu, predlog priorite- re{avawe socijalnih, ekolo{kih i ekonomskih problema, ta za 2006. godinu obuhvata i saobra}ajnice i infrastruk- sada{wih i budu}ih generacija, da opi{e vizije i politi- ture za nove delove i postoje}e tkivo. ku lokalnog razvoja, ciqeve, zadatke, instrumente, akcije, Planom prioriteta za 2006. godinu obuhva}ena su metode i kriterijume za vrednovawe rezultata; gradska podru~ja za rekonstrukciju i nova podru~ja iz- – lokalne akcione programe za za{titu ìvotne sredi- gradwe, prioritetne saobra}ajnice, prioritetni delo- ne, prema me|unarodnoj metodologiji (LEAP), na nivou vi sistema za snabdevawe toplotnom energijom i pri- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1045 rodnim gasom, zatim za vodoprivredu, vodovod i kanali- varaju}e studijske dokumentacije prve etape realizacije. U zaciju i ure|ivawe vodotoka, kao i delovi sistema za ovoj fazi potrebno je stvoriti uslove za realizaciju pred- snabdevawe elektri~nom energijom i upravqawe ~vr- loènih aktivnosti izradom odgovaraju}e planske i teh- stim otpadom. ni~ke dokumentacije.

10.3.1. Prioritetne gradske zone 10.3.3. Snabdevawe grada vodom za pi}e Ovim GP je predvi|eno nekoliko prioritetnih grad- Zavr{i}e se sve faze projekta „Sanacija i za{tita iz- skih zona, od kojih je najva`nija Centralna zona Beograda vori{ta Maki{ i Sur~insko poqe". Za objekte iz Gene- sa Savskim amfiteatrom, Novobeogradskim centrom na ralnog plana koji ne}e biti realizovani do 2006. godine Savi, Blokom 16 (U{}e), centralnim potezom Novog Beo- zapo~e}e izrada planske i tehni~ke dokumentacije i otpo- grada od ulice Mihaila Pupina do Bulevara Avnoja, cen- ~eti integrisana analiza i projekat sistemskih mera za trom „Limes", centrom na Slaviji, kulturno-istorijskim smawewe potro{we grada u vodi za pi}e, kako bi se pred- podru~jem Kosan~i}evog venca, marinom Dor}ol i linear- vi|ene, a po mogu}nosti i ve} dostignute koli~ine, u bu- nim zonama koje ih povezuju, kao i zona Avala. du}nosti smawile na odrìvi nivo za gradske resurse i Ostale prioritetne gradske zone pripadaju razli~itim ekonomiju. gradskim namenama, {to }e obezbediti relativno uravno- U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog vodovodnog te'eni razvoj ~itavog gradskog tkiva. Ove zone su zona cen- sistema podrazumeva: nastavak izgradwe novih izvori{ta tralnih aktivnosti Autokomanda, privredna zona u Gor- (na lokaciji „Zidine", na levoj obali Dunava i formirawem Zemunu sa odgovaraju}im kanalizacionim sistemom, we novog izvori{ta Jarak – Klenak) koji je deo regional- privredna zona Autoput, otvarawe novih stambenih zona i nog vodovodnog sistema isto~ni Srem, izgradwu novih po- prate}ih sadràja (Bawi~ki vis, Vi{wi~ka bawa – „Trud- strojewa za pre~i{}avawe vode za pi}e (Maki{, postroje- benik"), robno-transportni centri Dobanovci i Zuce i we „Jarak" – „Klenak") i razvoj distributivne mreè (dru- robni terminali Luka „Beograd". gi tunelski dovod, cevovodi, crpne stanice i rezervoari). Pored navedenih prioritetnih zona, koje se mogu sma- Na postoje}im postrojewima za pre~i{}avawe vode po po- trati razvojnim zonama Beograda ~ija realizacija treba da trebi podi}i }e se tehnolo{ki nivo. U toku su pripreme pokrene i unapredi ukupan gradski sistem, GP izdvaja i za izgradwu novog postrojewa „Maki{ 2" kapaciteta 2000 nekoliko prioritetnih zona za sanaciju spontano nasta- l/s. Objekti koji }e se realizovati do 2006. godine su sle- log tkiva, kao {to su Altina, Padina i naseqa na banat- de}i: skoj strani Beograda. Izvori{ta: Pored ovih zona, koje su vezane za vrlo nagla{ene i zna- – izvori{te „Zidina" – á faza, ~ajne delove Beograda, planira se ovim GP da unutar poje- – leva obala Dunava – á faza. dinih urbanisti~kih celina tako|e postoje aktivnosti vezane za 2006. godinu. Opisi ovih aktivnosti dati su u po- Glavni dovodi sebnom delu, s obzirom na to da imaju lokalni zna~aj. U prvoj fazi sprovo|ewa GP planirana je izgradwa, re- 10.3.2. Saobra}ajni sistem vitalizacija i rekonstrukcija postoje}e mreè i objekata distributivnog sistema. U slede}oj tabeli su prikazani U prvoj etapi razvoja saobra}ajnog sistema potrebno je glavni dovodi koji }e se ralizovati u prvoj fazi. wegov razvoj, sa jedne strane, usmeriti ka intervencijama u ciqu sanacije stawa, a sa druge podràti planirani raz- Tabela 85: Glavni dovodi voj drugih struktura na za to odre|enim lokacijama. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Prva aktivnost u intervencijama na postoje}oj putnoj i Glavni dovodi Pre~nik (mm) uli~noj mreì usmerava se ka detaqnijoj planskoj razradi, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– rekonstrukciji i izgradwi delova primarne uli~ne mreè Zavr{etak cevovoda Maki{ – Mladenovac kao {to su: do Zu~ke kapije (deonica „Beli potok" – Vojvo|anska ulica od ulice Gandijeve do T6, – „Zu~ka kapija") 1.200 – petqa na Autoputu za vezu sa ulicom Proleterske so- Cevovod Zu~ka kapija – Kalu|erica 400 – 600 lidarnosti, Podsistem za prikqu~ewe Pinosave, – saobra}ajnice 13 -13, produètak Bulevara Jurija Ga- Belog potoka – á faza 350 – 600 Vezni tunel T1-T2 i objekti na Julinom garina i rekonstrukcija postoje}eg podvo`waka, i Banovom brdu 2.500 – ju`na deonica UMP na delu Bulevara vojvode Mi{i- Cevovod Ostru`nica – Umka 500 }a do To{inog bunara, Cevovod CS Dediwe-rezervoar Torlak 600 – most ûkarica – centar kod Careve }uprije, Cevovod od CS Beànija B do podru~ja potr{we 1.000 – 1.200 – ~vor ulice 29. novembra sa Pan~eva~kim mostom i iz- Cevovodi od CS Vra~ar do podru~ja potro{we 300 – 500 – 700 gradwa dela 29. novembra do ulice Mije Kova~evi}a, Cevovod od Joèfa [}urle – produètak T6 od Ugrinova~ke do ulice Cara Du- do Milentija Popovi}a – á faza 900 {ana, Cevovod u saobra}ajnici T-6 do podru~ja potro{we – saobra}ajnica na potezu Slavija – @i~ka, – vezano za saobra}ajnicu T-6 300 – veza stare Autokomande sa Autoputem za smer prema Cevovod I zone, nastavak do rezervoara @eleznik 1.000 Cevovod od CS Pionir do hidrotehni~kog tunela Ni{u, vezano za saobra}ajnicu Partizanski put 400 – deonica Ustani~ka – Bulevar kraqa Aleksandra, Po~etak realizacije tunela T2 2.000 – deonice ju`nog dela spoqne magistralne tangente od Cevovod od Gazele do rezervoara Top~iderska zvezda 800 Bawice do naseqa „Bra}e Jerkovi}" i veza sa Autoputem u Cevovod od CS Top~ider do rezervoara petqi „Lasta", Top~iderska zvezda 400 – delovi ulice Partizanski put, Cevovod od Vi{wi~ke ulice – intervencije na odre|enim raskrsnicama. do Rezervoara Vi{wica á 500 Aktivnosti koje podràvaju razvoj planiranih struktu- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ra su delovi nove primarne uli~ne i èlezni~ke mreè sa objektima prikazanim u garafi~kom prilogu „Plan prio- Crpne stanice riteta 2006. /prva faza”. Poseban zna~aj daje se razvoju la- Planirana je rekonstrukcija crpnih stanica (po potre- kog {inskog prevoza – LRT u funkciji unapre|ewa javnog bi) i izgradwa slede}ih: gradskog saobra}aja koji treba podràti {to hitnijim ak- – CS „Vra~ar nova" á i áá zona, tivnostima na izradi generalnog projekta ili druge odgo- – CS „Beànija B". Broj 27 – 1046 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Rezervoari – fekalni kolektor od Ostru`nice do postrojewa sa U slede}oj tabeli dat je spisak realizacije rezervoara crpnom stanicom „Ostru`nica". u prvoj fazi. Bole~ki kanalizacioni sistem (podsistem): – KCS „Vin~a" sa potisom do Dunava, Tabela 86: Rezervoari – bole~ki fekalni kolektor do veze kalu|eri~kog ko- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– lektora, Rezervoari Zapremina (m³) – kalu|eri~ki fekalni kolektor. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Paralelno sa integralnom analizom i projektom si- Mokrolu{ko brdo – prva faza 20.000 stemskih mera za smawewe potro{we grada u vodi za pi}e Top~iderska zvezda 10.000 – 15.000 (iz prethodnog poglavqa), analizira}e se i efekti ovih Kalu|erica 1- prva faza 10.000 mera na kanalizacioni sistem, zavisno od utvr|enih utica- Vi{wica 5.000 ja izvr{iti i uskla|ivawa dosad vaè}ih kriterijuma Rakovica – prva faza 5.000 gradske sanitacije. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 10.3.5. Ure|ewe vodotoka 10.3.4. Kanalisawe atmosferskih i otpadnih voda Obezbediti uè gradsko podru~je od velikih voda Save U periodu do 2021. godine razvoj beogradske kanaliza- i Dunava prema usvojenom kriterijumu za{tite: cije podrazumeva nastavak izgradwe kapitalnih kanaliza- – za{tita priobaqa reke Save i reke Dunava od utica- cionih objekata, kolektora, retenzija, crpnih stanica i ja HE „\erdap" u reìmu rada pri koti 69,50 mnm i vi{e, postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda za pet planirana delovima priobaqa gde nije postignut odgovaraju}i ste- nih nezavisnih sistema. Pre dono{ewa kona~ne odluke o pen za{tite, uskla|en sa budu}om namenom prostora koja }e lokaciji i izgradwi postrojewa za zavr{etak centralnog se definisati predmetnim GP; kanalizacionog sistema neophodno je izvr{iti kompletnu – rekonstrukcija obaloutvrde na levoj obali reke Save reviziju dosada{wih projekata i razraditi studiju alterna potezu od U{}a do starog èlezni~kog mosta (niski na- nativnih mogu}nosti racionalizacije centralnog kanali- sipi); zacionog sistema i wegovog zavr{nog postrojewa, ukqu~u- – izgradwa obaloutvrde na levoj obali Save na potezu ju}i ispitivawe mogu}nosti objediwavawa postrojewa sa od starog èlezni~kog mosta do Bloka 70 (Toplana) u du- banatskim sistemom. ìni od oko 2,5 km; Centralni kanalizacioni sistem: – rekonstrukcija obaloutvrde na desnoj obali reke Sa- – nastavak izgradwe mokrolu{kog kolektora (Pre{er- ve na potezu od u{}a do uzvodne pregrade na Adi Ciganli- nova – Du{anova~ka), ji u duìni od 4,8 km; – novi kolektor „Duboki potok", – rekonstrukcija nasipa na desnoj obali Save du` Ade – iznalaèwe kona~nog re{ewa za istovari{te autoci- Ciganlije u duìni od 6,4 km i uzvodno od ostru`ni~kog sterni sa slivni~kim sadràjem, mosta u duìni od 800 m; – nastavak izgradwe interceptora, – izgradwa obaloutvrde na desnoj obali Dunava na deo- – KCS „U{}e" kona~no re{ewe – prva faza, nici nizvodno od Pan~eva~kog mosta u duìni od 540 m, – dovr{etak padinskog kanala i kolektor „@eleznik" rekonstrukcija nasipa i obaloutvrde od u{}a do restorana – „Sava" – prva faza, „[aran"; – zavr{etak primarnih objekata za blokove 25, 26, 29 i – izgradwa obaloutvrde i obezbe|ivawe lesnog odseka 30 u Novom Beogradu, na deonici od restorana „[aran" do izleti{ta „13 maj". – regulacija @arkova~kog potoka – prva faza, Urediti male prete`no buji~ne slivove, kompleksnim – nastavak izgradwe kolektora u Severnom bulevaru, antierozionim radovima sa izgradwom malih brana – aku- – ki{ni kolektor ûkari~ke padine – prva faza, mulacija i retenzija i regulacijom proticajnog profila: – kolektor u Ju`nom bulevaru – vezano za saobra}ajnicu – regulacija Top~iderske reke od km 12+300 do km Ju`ni bulevar, 17+500; – kolektor na Adi Huji. – regulacije Bele reke, Kijevskog potoka, @arkova~- Batajni~ki kanalizacioni sistem: kog potoka, @elezni~ke reke, Bole~ice, Mirijevskog po- – KCS „Zemun poqe áá" – kona~no re{ewe – prva faza, toka, Jelezovca i Mokrolu{kog potoka do ulice Milana – ki{ni tunel Zemun poqe – Dunav – prva faza, Toplice; – kolektori od industrijske zone „Gorwi Zemun" – pr- – male akumulacije: akumulacija – retenzija na @ele- va faza. zni~koj reci, retenzije na Kijevskom, Kumodra{kom, Ba- wi~kom, Rakovi~kom, Mokrolu{kom, @arkova~kom, Je- Banatski kanalizacioni sistem: lezova~kom potoku, Bole~ici i Top~iderskoj reci, Vra- – izgradwa fekalnog kolektora od Pan~eva~kog puta do nova~kom i Gle|eva~kom potoku na padinama Avale i na postrojewa za pre~i{}avawe, to jest do KCS „Krwa~a 1" i drugim potencijalnim profilima i prirodno jezero u potisnog voda od postrojewa do Dunava, Srem~ici. – KCS „Krwa~a 1" – prva faza, Odbrana od unutra{wih voda – melioracioni sistemi – PPOV „Krwa~a" – prva faza, (Umka, Maki{, Galovica, Bor~a, Krwa~a, Reva i Ov~a). – zavr{etak fekalnog kolektora u Pan~eva~kom putu, Za{tita vodotokova i kanalske mreè od zaga|ewa sa – KCS „Krwa~a 2", posebnim aspektom na za{titu izvori{ta vodosnabdevawa – fekalni kolektor du` Zrewaninskog puta – prva uvo|ewem jedinstvene kontrole kvaliteta za sve vodotoko- faza, ve (izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, – zavr{etak kolektorskog sistema za odvo|ewe atmos- kao i sistema za predtretmane za ispu{tawe industrijskih ferskih voda iz industrijske zone „Pan~eva~ki rit" i ak- i drugih otpadnih voda u kanalizaciju. tivirawe KCS „Reva" sa potisnim vodom do Dunava – prva Razvoj integralnog teretnog i putni~kog re~nog sao- faza. bra}aja i iskori{}ewe postoje}eg potencijala koje pruà- Ostru`ni~ki kanalizacioni sistem: ju izgra|ene obale i plovidbeni uslovi najvi{e kategori- – postrojewe za pre~i{}avawe „Ostru`nica" – prva je propisani me|unarodnom konvencijom za sredwoevrop- faza, ske puteve i kanale. – fekalni kolektor od Umke sa crpnom stanicom „Um- Unapre|ewe i razvoj sportsko-rekreativnih aktivnosti ka" do postrojewa, na vodi, lova i ribolova uz aktivirawe postoje}ih vi{ena- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1047 menskih akumulacija „Resnik", „Bela reka", „@eleznik" i 10.3.9. Sistem snabdevawa prirodnim gasom prirodnog jezera u Srem~ici. Za strate{ki razvoj gradskog gasovodnog sistema ve- Obezbediti za{titu i po{umqavawe {umskih zasada u zana je izgradwa gasovoda od GRS „Beànija" do TO priobalnim podru~jima, kao i u forlandu du` odbrambe- „Gorwi Zemun", izgradwa gasovoda preko Dunava, povezi- nih nasipa (u skladu sa vodoprivrednom i {umskom osno- vawe industrijskih objekata koji su sme{teni u gradu vom), a koji imaju i funkciju za{tite od talasa. kao {to su BIP „Mostar", GP „Rad", BIP „Skadarlija" Uspostaviti odgovaraju}u regulativu za sistemsko i or- i plasman gasa u {irokoj potro{wi na teritoriji grada ganizovano kori{}ewe obale, priobaqa i akvatorije za ra- Beograda, {to je prioritetna potreba za one prostore ko- zne namene (splavovi-restorani, sportske aktivnosti, re- ji ne mogu da se snabdeju toplotom iz centralizovanog si- kreacija/splavovi i sojenice), uklawawe nelegalnih obje- stema toplifikacije. kata i utvr|ivawe nadle`nosti pojedinih institucija grada i republike. 10.3.10. Telekomunikacije 10.3.6. Komunalni otpad i ~vrsti otpad U „Telekom Srbija" a.d. planirana je potpuna digita- U tretmanu komunalnog ~vrstog otpada u prvoj fazi re- lizacija komutacione i transportne mreè do 2006. godi- alizacije Generalnog plana je prioritet uspostavqawe sine, kao osnovni uslov za modernizaciju i pro{irewe asor- stema upravqawa ~vrstim otpadom, sistema lokacija za timana telekomunikacionih servisa i usluga, kao i smawe- primarnu pripremu i selekciju materijala (pre prevoza na we tro{kova odràvawa i eksploatacije. Maksimalno is- centralnu deponiju), sanacija postoje}e deponije i posti- kori{}ewe novih digitalnih tehnologija u komutacionoj zawe faze sanitarne ispravnosti i funkcionalnosti od- i transportnoj mreì zahteva uvo|ewe potpuno nove orga- lagawa, kao i uspostavqawe kontrole nad ocednim vodama nizacije telekomunikacione mreè i zajedni~ko planira- ispod deponije pre upu{tawa u vodotokove. Preventivna we komutacione i transportne mreè sa ciqem da se stvo- kontrola nad gasovima koji su produkt odlagawa tako|e je ri jedinstvena platforma za integraciju novih usluga prioritet prve faze. (IN, Internet, ATM, mobilna telefonija...) sa postoje- }im servisima u mreì. 10.3.7. Elektroenergetika Sa stanovi{ta komutacione mreè, ciq je da se do U ovom periodu se planira izgradwa: 2006. godine izgradi digitalna mreà koja }e imati dva – Prve faze TS 400/110 kV „Beograd 20", RP 110 kV u nivoa komutacionih ~vorova od kojih je jedan nacional- kompleksu TS „Beograd 1", 400 kV dalekovoda od TS „Beo- ni, a drugi regionalni nivo. Nacionalni nivo predsta- grad 8" do TS „Beograd 20", 110 kV dalekovoda od TS „Be- vqa nivo me|unarodnih i tranzitnih centrala, dok regi- ograd 20" do RP 110 kV „Beograd 1", dva kablovska voda 110 onalni nivo predstavqa nivo lokalnih centrala (sada- kV od RP 110 kV „Beograd 1" do TS „Beograd 28". {we glavne centrale, pojedine ~vorne i rejonske cen- – Planira se i ugradwa jo{ jednog transformatora u trale u velikim gradovima). Svaki regionalni komuta- TS 110/10 kV „Beograd 33" i TS 110/10 kV „Beograd 40" i cioni ~vor realizova}e se jednom digitalnom telefon- izgradwa TS 110/10 kV „Centar", „Autokomanda", „@ele- skom centralom uz ve}i broj udaqenih pretplati~nih znik". stepena i koncentratora sa ukupnim kapacitetom reda – Planirano je i uvo|ewe kablovskog voda 110 kV u TS 50.000 pretplatnika. Ciq je da se do 2005. godine po- 110/10 „Beograd 40" (koji povezuje TS „Beograd 6" i TE to- stigne penetrcija od oko 40 telefonskih prikqu~aka na plana) i izgradwa kabla 110 kV od RP 110 kV „Beograd 1" 100 stanovnika. do TS 110/10 kV „Centar", uvo|ewe kabla 110 kV u TS Digitalna mreà Srbije 2005. godine bi}e organizo- 110/10 kV „Centar" (TS „Beograd 14" – „Beograd 15"). Pla- vana u pet regiona (tranzitnih podru~ja) sa sedi{tem u nirana je: izgradwa kabla 110 kV od TS 220/110 kV „Beo- Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u i Pri{tini. grad 17" do TS 110/10 kV „Autokomanda". Region Beograd obuhvata sada{we tranzitno podru~je – Izgradwa dalekovoda 110 kV od TS 220/110 kV „Beo- Beograd. Regioni se sastoje od tranzitnih i lokalnih grad 3" do TS 110/10 kV „@eleznik", izgradwa TS 35/10 kV centrala. Svaki region }e imati po jednu tranzitnu cen- „Bor~a áá", „Batajnica ááá", „Ru{aw", i drugih, sa prikqu~- tralu osim Beograda u kome }e, zbog veli~ine regiona, nim vodovima 35 . kV postojati dve tranzitne centrale. U prilogu se daju po- – Izgradwa TS 10/04 , u skladu sa izgradwom novih kV daci o lokalnim centralama dela mre`ne grupe Beograd, objekata i prirodnim porastom vr{ne snage postoje}ih po- odnosno mesne mreè Beograd za planiranih 862.000 tro{a~a na teritoriji Generalnog plana, sa odgovaraju}om pristupa na 12 tandema. mreòm 10 i 1 (oko 400 objekata). kV Organizacija transportne mreè planirana je u tri 10.3.8. Sistem snabdevawa toplotnom energijom nivoa: nacionalni, regionalni i lokalni nivo transportne mreè. Kao preduslov izgradwe transportne mreè za Potrebno je zavr{iti planirane magistralne vodove u prenos signala velikog kapaciteta planiran je nastavak delovima grada gde nije realizovana toplifikacija: intenzivne izgradwe opti~kih kablova u svim nivoima – pravac Prokop – stadion „ Partizana" – Klini~ki centar Srbije, transportne mreè. Planirani zavr{etak izgradwe pred- – Luka „Beograd" – pravac SC „Pionir" (magistrala vi|enih opti~kih kablova je u naredne dve do tri godine, Dunav ááá), po{to je to osnova izgradwe SDH transportne mreè u re- – pravac Bulevar vojvode Stepe ka Autokomandi, gionalnom i nacionalnom nivou. Kapaciteti opti~kih ka- – pravac magistrala Trgova~ka – Vodovodska – Julino blova u nacionalnom i regionalnom nivou transportne brdo, mreè planirani su tako da su u obzir uzete i potrebe u lo- – pravac Ju`ni bulevar – Kowarnik. kalnom nivou transportne mreè. Potrebno je prioritetno razraditi i uvesti u upo- Pored regionalnog i nacionalnog nivoa transportne trebu sistem pravila i stimulacija za svrsishodno kori- mreè, velika ulagawa se predvi|aju i u transportnim mre- {}ewe alternativnih vidova energije, posebno solarne àma velikih gradova (na prvom mestu u transportnu mre- energije za potrebe stanovawa i male proizvodwe, kao i ù Beograda), kao i u lokalnom nivou transportne mreè kori{}ewe toplotnih pumpi i drugih efikasnih oblika na podru~ju ostalih ~vorova. kori{}ewa. Pro{irewe kapaciteta MDM Beograd i supstitucija Formirawe sopstvenog ili me|unarodnog istraìva~- postoje}e analogne ravni zavisi od stepena izgradwe pri- kog ili promotivnog centra za ovaj spektar unapre|ewa po- stupne mreè, ali je direktno uslovqena i procentom potrebno je naro~ito u prvoj fazi sprovo|ewa. ve}awa pretplatnika na tandem centralama. Broj 27 – 1048 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Tabela 87: Tandem centrale (indeks izgra|enosti, stepen zauzetosti). Na osnovu pravi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– la i navedenih uslova odre|uje se gabarit objekta. Naziv centrale Ukupan broj ek. celina Pravila je mogu}e unapre|ivati po istoj proceduri po –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kojoj }e se vr{iti izmene i dopune GP. 1. Tandem Centar 70.000 Pravila gra|ewa obuhvataju zna~ewe primewenih poj- 2. Tandem Akademija 51.000 mova i opis wihovog kori{}ewa u sprovo|ewu. Pravila 3. Tandem Dunav 79.500 gra|ewa se odnose na: 4. Tandem Novi Beograd 71.500 – namenu prostora, 5. Tandem Beànija 52.000 – saobra}ajne povr{ine, 6. Tandem Zemun 95.000 – javne prostore, 7. Tandem Kowarnik 94.500 – gradske blokove, 8. Tandem Krunski Venac 73.500 – parcele, 9. Tandem ûkarica 65.000 – zgrade, 10. Tandem @arkovo 83.500 – intervencije na novim i postoje}im objektima, 11. Tandem Guberevac 76.500 – rekonstrukciju objekata, 12. Tandem Vo`dovac 50.000 – nepokretna kulturna dobra, dobra koja uìvaju pret- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– hodnu za{titu i objekte i celine koji uìvaju urbanisti~- UKUPNO 862.000 ku za{titu, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – ulep{avawe grada, – zelene povr{ine, – olak{avawe kretawa lica sa ograni~enim mogu}no- 11. PRAVILA ZA GRA\EWE I OBNOVU stima kretawa, Pravilima gra|ewa definisana su pravila koja se pri- – energetsku racionalizaciju, i mewuju prilikom sprovo|ewa Generalnog plana. – inèwersku geologiju. Pravila gra|ewa odnose se na sve namene i sve vrste gradskih blokova unutar tih namena. 11.1. Pravila gra|ewa za planiranu namenu prostora Pojedina~na pravila gra|ewa odnose se na pojedina~ne namene (stanovawe i wegovi tipovi, centri i wihovi ti- 11.1.1. Dominantna namena prostora povi, industrija i weni tipovi, sport i wegovi tipovi Planirane namene prostora definisane su u poglavqu itd.), a obra|ena su u okviru teksta o namenama. „Planirana namena prostora", kao i odgovaraju}im gra- Detaqnijom planskom razradom defini{u se na osnovu fi~kim prilogom. konkretnih uslova lokacije, specifi~na pravila i uslovi, Namene definisane grafi~kim prilogom „Plan kori- koji moraju biti u okviru grani~nih vrednosti pravila i {}ewa zemqi{ta 2021." predstavqaju preovla|uju}u, domi- uslova ovog GP. nantnu namenu na tom prostoru, {to zna~i da zauzimaju naj- Pravila i uslovi su dati kao: minimalne vrednosti mawe 50% povr{ine bloka, to jest zone u kojoj je ozna~ena ({irina ulice, rastojawa od granice parcela i susednih ta namena. Svaka namena podrazumeva i druge kompatibil- objekata, procenat nezastrtih i zelenih povr{ina), obave- ne namene, prema tabeli kompatibilnosti namena i odgo- zuju}i uslovi (regulaciona linija, obavezuju}a gra|evinska varaju}im uslovima. Na nivou pojedina~nih parcela u linija, na~in parkirawa), kao maksimalne vrednosti okviru bloka namena definisana kao kompatibilna moè (spratnost, stepen zauzetosti) i vrednosti date u rasponu biti dominantna ili jedina.

Tabela 89: Kompatibilnost namena ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ... SA OVOM NAMENOM ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stambeno tkivo Privredne zone Gradski centri Javni objekti i kompleksi Sportski objekti i kompleksi Zelene povr{ine Poqoprivredne povr{ine Komunalne i infrastrukturne povr{ine Saobra}ajne povr{ine i terminali Stambeno tkivo o H1 HHHH –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Privredne zone H2 oHH3 HH HH –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gradski centri HH9 oHHH H9 H –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Javni objekti i kompleksi o H –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sportski objekti i kompleksi H4 H5 oH –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zelene povr{ine H6 H10 o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Poqoprivredne povr{ine H o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Komunalne i infrastrukt. povr{ine H H o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Saobra}ajne povr{ine i terminali H7 H8 Ho –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––OVA NAMENA JE KOMPATIBILNA... 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1049

Obja{wewe napomena nazna~enih u tabeli 84: jumi op{tih ekolo{kih uslova (prema Op{tim pravilima 1. Stanovawe je kompatibilno sa mawim proizvodnim za{tite ìvotne sredine) vezani za wihovu namenu i loka- pogonima, kako je to dato u pravilima za stanovawe, odno- ciju. sno privredne delatnosti. 8. U okviru saobra}ajnih povr{ina mogu se na}i sadr- 2. U okviru privrednih zona moè se na}i poslovno àji centara, kao {to su hoteli i komercijalni sadràji, stanovawe kao povremeno i privremeno, koje ne podrazume- ali bez stanovawa, osim poslovnog stanovawa. va odgovaraju}u socijalnu infrastrukturu. 9. Komercijalne zone i gradski centri su kompatibil- 3. U okviru privrednih zona mogu se na}i nau~ni insti- ni sa mawim proizvodnim pogonima i komunalnim i in- tuti. frastrukturnim povr{inama kako je to dato u pravilima 4. U okviru sportskih kompleksa mogu se na}i komerci- za komercijalne zone i gradske centre, odnosno privredne jalni sadràji, hotelski kapaciteti, ali u mawem procentu. delatnosti. 5. U okviru sportskih kompleksa, ukoliko to uslovi do- 10. U okviru gradskih i prigradskih {uma moè da se zvoqavaju, mogu se na}i specijalizovane {kole (sportske, organizuje zona pasivne rekreacije, zona aktivnog odmora, trenerske) ili sportski kampusi koji koriste sadràje kao i zone sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni sportskog centra. bazeni, zone kupali{ta, restorani, hoteli, marine, sport 6. Izuzetno je dozvoqena izgradwa pojedina~nih javnih na vodi i dr., u skladu sa uslovima datim u ta~ki 4.8.11 – objekata republi~kog i gradskog zna~aja u zelenim povr{i- funkcionalno ra{~lawewe. nama pod uslovom da ti objekti ne remete osnovni karakter Za pojedine namene data je mogu}ost potpune transfor- te povr{ine i wenu ekolo{ku ravnoteù i da ne budu ni- macije u drugu namenu na nivou bloka ili zone u kojoj je èg zna~aja od prostora zelenila u kome se zida. ozna~ena ta namena. Transformacija je mogu}a iskqu~ivo 7. U okviru saobra}ajnih povr{ina mogu se na}i maga- prema tabeli transformacije namena i datim uslovima za cini i skladi{ta pod uslovom da su zadovoqeni kriteri- realizaciju transformacije.

Tabela 90: Mogu}nost transformacije namene u druge namene ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ... SA OVOM NAMENOM –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stambeno tkivo Privredne zone Gradski centri Javni objekti i kompleksi Sportski objekti i kompleksi Zelene povr{ine Poqoprivredne povr{ine Komunalne i infrastrukturne povr{ine Saobra}ajne povr{ine i terminali ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Stambeno tkivo o HHHH –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Privredne zone H11 oHHHH HH –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gradski centri o H H H H –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Javni objekti i kompleksi o H12 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sportski objekti i kompleksi o H –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zelene povr{ine o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Poqoprivredne povr{ine o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Komunalne i infrastrukt. povr{ine HH H o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Saobra}ajne povr{ine i terminali o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––OVA NAMENA JE KOMPATIBILNA...

Obja{wewe napomena nazna~enih u tabeli 85: detaqnijoj razradi treba da se dopune povr{inama za oba- 11. Transformacija proizvodnih zona u stanovawe od- vezne prate}e funkcije prema normativima koji obezbe|uju nosi se na transformaciju postoje}ih privrednih lokaci- maksimalni standard. Obavezne prate}e funkcije su: ja u postoje}em stambenom tkivu u stanovawe. – saobra}aj, 12. Mogu}a je transformacija lokacija javnih namena u – infrastruktura, javno zelenilo. – javni prostori, Detaqnijom urbanisti~kom razradom detaqnije se – javno zelenilo, defini{e namena prostora u skladu sa GP i uslovima – ostale kompatibilne namene, a za stanovawe i obaveza kompatibilnost i transformaciju namena prema zni sadr`aji socijalnog standarda, objekti de~ije za{ti- ovom pravilniku. Detaqna namena prostora mora biti te, osnovne {kole i objekti zdravstvene za{tite. usagla{ena sa trajnim dobrima i uslovima za{tite pro- Planirana povr{ina koja se od poqoprivrednog ili stora. nekog drugog neizgra|enog zemqi{ta privodi nameni de- Povr{ine planirane za nova stambena naseqa, pri- finisanoj GP po pravilu se razra|uje kao kompleks (celi- vredne zone i zone za centralne aktivnosti GP definisana) regulacionim planom, a u granicu plana se ukqu~uju i ne su kao povr{ine preovla|uju}e namene, koje u obaveznoj kontaktne zelene povr{ine (ukoliko ih ima). Broj 27 – 1050 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

11.1.2. Privremeno kori{}ewe javnih prostora delnim trakama i obostranim trotoarima. Minimalna redo privo|ewa nameni gulaciona {irina kod rekonstrukcija postoje}ih uli~nih Privremeno kori{}ewe javnih prostora do privo|ewa profila iznosi oko 22 m i sadrì odvojene kolovoze i nameni definisano je GP, ili planovima detaqnije razra- obostrane trotoare (7+2+7+2h3). Na novim deonicama, de, odnosno posebnim propisom. Odre|uje se odgovaraju}im ukoliko to prostorne mogu}nosti dozvoqavaju, ovaj profil programima mreà privremenih objekata i posebnim odlu- treba dopuniti ivi~nim razdelnim trakama {irine min 2 kama Skup{tine grada. m sa parternim zelenilom ili 4 m sa visokim rastiwem i Za prostore koji su pod bilo kojim reìmom za{tite drvoredima. Direktni pristupi ivi~nim sadràjima nisu kao privremena namena dozvoqene su samo intervencije uz dozvoqeni, ali, ukoliko je to neophodno, potrebno je obez- izri~ite uslove institucija nadle`nih za predmetnu za- bediti posebne trake. U uìm gradskim zonama mogu}e je {titu. gra|evinske linije objekata postaviti na regulaciju ovih saobra}ajnica. Preporu~uje se da se zbog nepovoq- 11.2. Pravila gra|ewa za saobra}ajnice nih efekata na prostor regulacioni pojas, gde je to mogu}e, tretira pejza`no, ili da se odgovaraju}im nivela- Ovim pravilima data su samo osnovna pravila za utvr- cionim re{ewima izbegnu neposredni kontakti sa ivi~- |ivawe urbanisti~ke regulative saobra}ajnih povr{ina. nim sadràjima. 11.2.1. Definicija ulice Podu`no vo|ewe biciklista je mogu}e unutar regulacionog pojasa uz odgovaraju}e odvajawe od proto~nih ko- Ulica je javni prostor koji sluì kretawu ili mirova- lovoza. wu vozila svih vidova saobra}aja, biciklista, pe{aka i Pristupe garaàma obezbe|ivati sa ulica nièg ranga, invalida sa pomagalima. One omogu}avaju komunikaciju a snabdevawe vr{iti po posebnom reìmu. qudi i sme{taj vodova komunalne infrastrukture. Kontakti sa drugim saobra}ajnicama su mogu}i sa deni- Regulaciona linija ulice jeste linija koja deli javnu velisanim vezama ili povr{inski u sistemu koordinira- povr{inu ulice od povr{ina druge namene. ne svetlosne signalizacije. [irina ulice je rastojawe izme|u regulacionih linija ulice. Ulice prvog reda Za sve tipove tkiva u posebnom delu ovih uslova dati su grani~ni profili ulica. Ulice prvog reda sluè za povezivawe pojedinih delova grada sa centrima i zonama aktivnosti ili stano- 11.2.2. Klasifikacija uli~ne mreè vawa. To su kapacitetni potezi nameweni javnom i individualnom putni~kom saobra}aju. U odnosu na spoqnu Po funkcionalnom zna~aju i ulozi u prostornoj orga- putnu mreù mogu se povezivati na puteve regionalnog nizaciji grada klasifikacija gradske putne mreè i uli- dometa. ca zasniva se na relativnom odnosu osnovnih funkcija Popre~ni profil sadrì kolovoz sa po dve trake po kretawa i pristupa i deli se na primarnu i sekundarnu. smeru i obostrane trotoare. Minimalna regulaciona {i- Primarnu ~ine gradski autoput, magistrale, ulice á i ulice áá reda, a sekundarnu pristupne ulice i parkirali{ta. rina kod rekonstrukcija postoje}ih uli~nih profila mo- è iznositi 18 m, izuzetno 15 m (12+2h3 / 11,0 + 2h2). 11.2.2.1. Primarna uli~na mreà Poèqno je pri planirawu ovih saobra}ajnica predvideti {ire regulacije od pomenutih, pri ~emu bi se obezbe- Autoput je deo dràvne i me|unarodne putne mreè i dile ivi~ne razdelne trake sa zelenilom, biciklisti~ke podleè posebnim propisima za projektovawe i izgradwu. staze i sl. Ukoliko to nije mogu}e, ove elemente obezbedi- Gradski autoput predstavqa deonicu daqinskih puteva ti u jedinstvenom popre~nom profilu. Funkcionalni rang u urbanizovanom delu grada. Povezuje se sa me|unarodnom, ovih saobra}ajnica mogu}e je obezbediti u sistemu spreg- dràvnom i me|uregionalnom putnom mreòm a koristi se nutih jednosmernih ulica koje svojim fizi~kim elementi- i u internom saobra}aju za brzo povezivawe udaqenih delo- ma obezbe|uju ovaj funkcionalni rang. va grada me|usobno i sa gradskim teì{tem. Postoje}a regulacija autoputa kroz Beograd u granica- Na ovim saobra}ajnicama izuzetno se moè organizova- ma Generalnog plana se u potpunosti zadràva. Pristup ti ivi~no parkirawe izvan kolovoza. kontaktnim zonama sa ove saobra}ajnice mogu} je sa prate- Sa drugim ulicama ostvaruje veze u nivou sa obaveznom }ih ili servisnih saobra}ajnica koje mogu biti odvojene semaforskom signalizacijom. uz postoje}i proto~ni kolovoz u reìmu jednosmernih kre- Za odvijawe javnog gradskog saobra}aja organizovati tawa i sa ulivno-izlivnim vezama na osnovne saobra}ajne posebne trake i ni{e za autobska i trolejbuska stajali- tokove, ili na odre|enom udaqewu u reìmu dvosmernih {ta, ukoliko za to postoje mogu}nosti. saobra}ajnih tokova sa kojih se veze na autoput ostvarauju Ulice drugog reda preko postoje}ih ili planiranih denivalisanih raskrsnica – ~vorova. Ulice drugog reda predstavqaju vezni elemenat izme|u Gra|evinske linije planiranih objekata ne bi trebalo primarne i sekundarne putne i uli~ne mreè. Wihov zada- da budu na udaqewu mawem od 20 m (10 m) od spoqne ivice tak je da vr{e distribuciju ciqnog i izvornog saobra}aja kolovoza krajwe saobra}ajne trake. u okviru odre|enih urbanisti~kih zona. U regulaciji ove saobra}ajnice nema podu`nog vo|ewa Popre~ni profil sadrì kolovoz sa trakom po smeru i biciklisti~kih i pe{a~kih tokova. obostrane trotoare. Minimalna regulaciona {irina iz- Kroz daqu plansku i tehni~ku razradu kontaktnih pro- nosi 12 m, izuzetno 9,5 m (7+2h2,5 / 6,5+2h1,50). [ire restora uz ovu saobra}ajnicu posebnu pa`wu treba posvetiti gulacione mere ovih saobra}ajnica omogu}avaju organiza- izradi analiza uticaja na ìvotnu sredinu i merama i ciju parking povr{ina van kolovoza i formirawe jedno- uslovima koje treba po{tovati sa ovog aspekta. stranih ili obostranih drvoreda. Magistrale su visokokapacitetne saobra}ajnice koje Raskrsnice sa drugim gradskim ulicama ostvaruje u ni- prolaze kroz aktivno gradsko tkivo i oslawaju se na magi- vou sa semaforskom ili ure|enom vertikalnom i horizon- stralne i regionalne vangradske putne pravce. Sluè za talnom signalizacijom. povezivawe sadràjno razli~itih gradskih celina. Na wi- Svaki od pomenutih funkcionalnih nivoa ostvaruje ve- ma se obavqa brzi putni~ki saobra}aj, ukqu~uju}i i grad- ze na raskrsnicama sa istim ili za jedan vi{im ili niski prevoz, kao i kanalisawe teretnih tokova. ìm funkcionalnim rangom. U odre|enim slu~ajevima Popre~ni profil sadrì razdvojene kolovoze sa po (posebnim zahtevima ili potrebama) mogu}e je ostvariti 2+1 (2+2) saobra}ajnom trakom, sredwom i ivi~nim raz- veze i sa ulicama za dva vi{im funkcionalnim rangom. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1051

11.2.2.2. Sekundarna uli~na mreà 11.2.4. Op{ta pravila Sekundarna uli~na mreà je najbrojnija kategorija 11.2.4.1. Uli~na mreà gradskih ulica i ~ini je splet internih ulica i kolovoza koji sluè za pristup do odre|enih ciqeva. Dele se na pri- Uli~ni profil ~ine svi horizontalni konstruktivni stupne ulice i parkirali{ta. Pristupne ulice se bliè delovi koji su nameweni razli~itim vrstama kretawa. defini{u prema osnovnoj funkciji koju obavqaju (stambe- Uli~ni profil sastoji se naj~e{}e od kolovoznog dela i ne, poslovne, trgova~ka i sl.), a namewene su individual- dela za kretawe pe{aka, kao i sloènijih konstrukcija u nom i snabdeva~kom saobra}aju, kao i parkirawu. Mogu bi- kojima su i tramvajske {ine, biciklisti~ke trake, drvore- ti sa razdvojenim povr{inama po pojedinim vodovima sao- di, ozelewene trake, razdelna ostrva, prostori za parkira- bra}aja (trotoari, kolovoz i parkinzi) ili integrisanim, we i sl. gde se formira jedinstvena povr{ina i koristi po krite- U postoje}em, izgra|enom nasequ, regulacija ulica rijumima pe{aka. Mogu}e je da pojedine ulice sekundarne ostaje nepromewena, osim ako postoji potreba za wenom iz- uli~ne mreè budu namewene kretawu iskqu~ivo jednog vi- menom, kao {to je to poboq{awe saobra}ajnog re{ewa, in- da saobra}aja, ili da budu namewene za vi{e vidova sobra- frastrukture, nivelacije, promena visinske regulacije }aja kao jednistvena uli~na povr{ina. okolnih objekata, stvarawe nove javne povr{ine i sl. Ulice sa umirenim saobra}ajem organizuju se u pojedi- Radi postizawa potrebne uli~ne {irine u postoje}im nim gradskim zonama u ciqu smawewa broja vozila i wiho- delovima grada potrebno je da se izrade detaqniji urbani- ve brzine kretawa, a re{avaju se odre|enim reìmskim i sti~ki planovi kojima bi se precizno sagledali svi ele- gra|evinsko-tehni~kim merama. menti za planirane rekonstrukcije. Poèqno je da detaq- Jednosmerne kolsko-pe{a~ke staze sluè za pristup niji planovi za rekonstrukciju ulica obuhvate i okolno parcelama i ku}ama, prvenstveno u spontano nastalim na- tkivo. seqima. Ove ulice moraju da imaju najmawe na svakih 100 m Nove ulice u novim delovima grada treba da budu pla- pro{irewa za zaustavqawe vozila, manipulaciju i sl. nirane sa odgovaraju}om trasom i odgovaraju}om {irinom. Samo u izuzetnim slu~ajevima (teàk teren, klizi{ta, dru- 11.2.3. Minimalni elementi popre~nog profila ge oteàvaju}e okolnosti i sl.) mogu}e je odstupawe od Za sve utvr|ene funkcionalne rangove gradske uli~ne ovog pravila. mreè daju se odre|eni funkcionalni elementi popre~nog Pri planirawu gradskih {inskih sistema wihova regu- profila sa minimalnim regulativnim merama za wihovu lativa bi}e utvr|ena tokom wihove daqe planske i tehni~- daqu plansku razradu. ke razrade primereno tehni~ko-tehnolo{kim karakteristikama planiranog {inskog sistema. Tabela 91: Dozvoqeno je da se zbog obezbe|ivawa potrebne {irine Uli~ni profili ulice regulaciona linija u detaqnijim urbanisti~kim –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– planovima planira tako da preseca parcele i zgrade koje Vrsta ulice Minimalna Napomena se nalaze uz ulicu. U tom slu~aju }e parcele i postoje}e i zna~aj {irina ulice zgrade, u celosti ili delimi~no, biti otkupqene radi u m bez zelenila –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sprovo|ewa radova na pro{irivawu ulice. U slu~ajevima kada se iz objektivnih razloga (cena, Autoput min 28 posebni propisi za podru~ja van naseqenog mesta, denivelisani kvalitetan gra|evinski fond i sl.) ne moè obezbediti ukr{taji, obezbe|ewe putnog puna uli~na {irina, mogu}e je da se kroz detaqnije pla- i za{titnog pojasa nove obezbedi samo {irina kolovoza, a da se pe{a~ke sta- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ze i trotoari smeste pod kolonade u prizemqima zgrada uz Gradski postoje}a denivelisani ukr{taji, ulicu. autoput prate}e saobra}ajnice U spontano nastalim naseqima, selima i u posebnim –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– slu~ajevima socijalnog stanovawa koje se poboq{ava, mo- Magistralne min 22 bez parkirawa u {irini ulice gu}e je, uz odgovaraju}e analize, zadràti postoje}e uli~ne saobra}ajnice (7+2+7+2h3) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– profile. Profil ulice, pored saobra}ajne funkcije, ima i zada- Ulice á reda min 18 sa parkirawem uz pove}anu {irinu (2h6+2h3) tak obezbe|ivawa prostora za prolazak komunalnih insta- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– lacija. U postoje}im ulicama zadràva se postoje}i raspo- Ulice áá reda (2h2,5+7) sa parkirawem i zelenilom red instalacija i po potrebi dopuwava i uskla|uje sa no- min 12 uz pove}anu {irinu vim. U novim ulicama, ili u ulicama koje se rekonstrui{u, –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– postoje posebna pravila za vo|ewe instalacija. Pristupne min 9,5 sa podu`nim parkirawem Nadzemni i podzemni delovi okolnih zgrada i delovi ulice (2h1,5+4,5+2) drugih objekata koji su povezani sa konstrukcijama saobra- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– }ajnica i komunalnih postrojewa (podzemni pe{a~ki pro- Integrisane min 8 sa podu`nim parkirawem lazi, podzemne garaè, tuneli za instalacije, tuneli za sa- ulice (2h1,5+3+2) i jednosmernim kretawem vozila –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– obra}aj i sl.) mogu da se nalaze u {irini ulice izme|u regulacionih linija, a u skladu sa tehni~kim propisima i Kolski min 4,5 u jedinstvenom uli~nom profilu prilazi (1h3 + 1h1,5) detaqnijim urbanisti~kim planovima. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Prilikom planirawa novih ili rekonstrukcije posto- Jednosmerne 1h3,5 obavezna pro{irewa je}ih ulica, treba teìti, gde god je to mogu}e, da se obez- kolsko- bedi dvostrano uli~no zelenilo (drvoredi, ìve ograde, -pe{a~ke staze travwaci i sl). Najmawa {irina za uli~no zelenilo jeste –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2 m (1,5 m). Ukoliko to nije mogu}e, obezbediti dvostrano Pe{a~ke min 0,8 samo na kratkim rastojawima zelenilo. Prihvatqivo je i jednostrano ili ~ak i punktal- staze za jednosmerno kretawe pe{aka no ozelewavawe. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ulice u neodre|eno uz obaveznu analizu Prilikom planirawa pro{irewa ulica potrebno je u spontano mogu}e zadràti {to ve}oj meri sa~uvati postoje}e kvalitetno drve}e. U nastalim postoje}e {irine slu~ajevima stambenih ulica koje nisu duè od 150 m do- naseqima zvoqeno je da se sa~uvano drve}e nalazi na minimum 0,40 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– od ivice kolovoza u trotoaru. Broj 27 – 1052 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Biciklisti~ke trase (trake i staze) mogu se voditi zajedno sa motornim saobra}ajem u ulicama nièg ranga od autoputa, zajedno sa pe{acima i izdvojeno od ostalih vidova saobra}aja. Ukoliko je obim motornog i pe{a~kog saobra}aja takav da moè ugroziti bezbednost odvijawa saobra}aja treba biciklisti~ki saobra}aj izdvojiti u posebne staze. Osnovni principi za provla~ewe biciklisti~- kih koridora su: koristiti mirne (stambene) ulice, izbegavati ulice sa nepovoqnim nagibima, trase polagati kroz ozelewene prostore, trasama povezivati zone stanovawa, rekreacije i centralnih aktivnosti i u zonama atrakcije planirati prostore za parkirawe bicikla. Minimalna {irina jednosmerne biciklisti~ke staze je 1 m (1,25 m), a dvosmerne 2 m (2,5 m). – Parkirawe u regulaciji stambenih ulica organizuje Pe{a~ke povr{ine (staze i trotoari) su sastavni se na parking povr{inama u ni{i du` ulice u regulacio- elemenat popre~nog profila svih gradskih saobra}ajni- noj {irini ulice vode}i ra~una o uslovima kretawa pe{a- ca. One se obavezno fizi~ki izdvajaju u posebne povr{i- ka, proto~nosti motornog saobra}aja i bezbednosti svih ne, za{ti}ene od ostalih vidova motornog saobra}aja, u~esnika u saobra}aju. izuzev kod integrisanih ulica. [irina trotoara zavisi Podzemne etaè planirane za garaìrawe ne ra~unaju od namene i atraktivnosti okolnog prostora i intenzi- se u BGRP na parceli ili u bloku. teta pe{a~kih tokova. Minimalna {irina trotoara za 11.3. Pravila gra|ewa za javne prostore kretawe pe{aka iznosi 0,8 m (1 m), a za kretawa i invalida sa pomagalima je 1,5 m. Za mimoilaèwe pe{aka Javni urbani prostor u smislu ovog pravilnika je sva- minimalna {irina iznosi 1,5 m a invalida sa pomaga- ki otvoren prostor u gradu koji je namewen op{tem kori- lima 1,8 m. {}ewu i dostupan svim gra|anima za kretawe i kori{}e- we u ciqu obavqawa razli~itih aktivnosti vezanih za taj 11.2.4.2. Parkirawe i garaìrawe prostor, za sadràje u okolnim gradskim blokovima i za grad u celini. Parkirawe / garaìrawe ovim GP planirano je da bu- Granice javnog urbanog prostora ~ine, po pravilu, deo- de realizovano na skupnim parkinzima / garaàma na obo- nice regulacionih linija okolnih blokova. du ili u unutra{wosti blokova, na pojedina~nim indivi- Ambijentalni sklop javnog urbanog prostora ~ine otvo- dualnim parkinzima / garaàma u zgradama ili u dvori- rene povr{ine samog javnog prostora i elementi fizi~ke {tima i u uli~nim profilima onih saobra}ajnica koje su strukture okolnih blokova koji su neposredno sagledivi funkcionalno nièg ranga i u kojima je mogu}e, ne reme- iz javnog prostora i koji su obuhva}eni prvim redom par- te}i motorni i pe{a~ki saobra}aj, organizovati uli~no cela uz wegove granice. Planirane intervencije moraju parkirawe. tretirati sve elemente ambijentalnog sklopa javnog urba- Potrebni kapaciteti za parkirawe i garaìrawe utvr- nog prostora jedinstveno i celovito. |uju se na osnovu planiranog stepena motorizacije, planirane raspodele na sredstva prevoza, vrste i veli~ine sadr- àja, postoje}ih normativa i u zavisnosti od dela gradske teritorije. Problem parkirawa treba istraìvati i te- ìti formirawu normativa i pravila primerenih beogradskim potrebama. U izradi detaqnijih urbanisti~kih planova kapacitete za parkirawe i garaìrawe utvrditi i planirati prema uslovima datim u „Osnovnim namenama obuhva}enog prostora". Prilikom nove izgradwe zajedni~ko pravilo za sve zone grada je da se sve potrebe za parkirawem / garaìrawem zadovoqe na parceli na kojoj se gradwa vr{i. Izuzetno, dozvoqeno je da se potrebe za parkirawem zadovoqe i na nekoj drugoj parceli, ukoliko se izgradwa parkinga / garaè na toj parceli izvodi uporedo sa gradwom mati~ne zgrade u istom ili susednom bloku. Ostala pravila za parkirawe / garaìrawe su slede}a: – Ovim GP se planira da se deo potreba za parkira- Koncentrisani javni urbani prostori (trgovi, parko- wem re{ava izgradwom garaà kao samostalnih objekata vi, skverovi, otvorene pijace, uli~na raskr{}a) predsta- na regulaciji bloka, kapaciteta koji se utvr|uje detaqni- vqaju ~vori{ta urbanog identiteta oko kojih se koncen- jom razradom. Garaè mogu biti kombinovane sa drugom tri{u razli~iti objekti i aktivnosti. odgovaraju}om namenom. Treba teìti da se za ovu svrhu Linearni javni urbani prostori predstavqaju i specifi~ne ulice razli~itog saobra}ajnog ranga, {etali{ta i zauzme {to mawi broj parcela. Idealno je da se zauzme kejovi koji predstavqaju ose urbanog identiteta, du` kojih jedna parcela. se koncentri{u razli~iti sadràji, na koje se oslawaju – U unutra{wem delu kompaktnog bloka tako|e je mogu- drugi otvoreni prostori i koje povezuju razli~ite zna~aj- }e, ako to prostorni i tehni~ki uslovi dozvoqavaju, for- ne ta~ke karakteristi~ne za identitet pojedinih delova mirawe parkinga ili podzemne garaè u funkciji kori- gradskog tkiva. snika bloka, a krovna povr{ina podzemne garaè se par- terno ure}uje kao zelena povr{ina. 11.3.1. Pravila gra|ewa za javne urbane prostore – Javne garaè mogu da se organizuju ispod javnih povr- u tradicionalnom tkivu {ina: trgova, otvorenih pijaca, uli~nih raskr{}a, cvetwa- Podru~je starog Beograda i Starog jezgra Zemuna. Neo- ka na ozelewenim povr{inama i sl. phodno je da se na svim delovima ovog podru~ja i u svim fa- 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1053 zama rada ostvari konstruktivna saradwa slu`be urbani- Sve intervencije u Novom Beogradu i drugim postoje- sti~kog planirawa, slu`be za{tite spomenika kulture i }im novim naseqima koja su planirana u tipu otvorenog drugih relevantnih faktora u skladu sa definisanim ste- bloka treba da budu u skladu sa dominantnim tipom izgrad- penom za{tite i predvi|enim karakterom odgovaraju}ih we otvorenih blokova, pri ~emu je potrebno delikatno intervencija. formirati i uspostaviti kontinuitet javnih prostora Postoje}i javni prostori (trgovi, parkovi, skverovi, ivi~nom izgradwom du` logi~nih uli~nih poteza tipom pijace, raskr{}a, kao i {etali{ta na kejovima i zna~aj- slobodnostoje}eg objekta. ni uli~ni potezi) zadràvaju se u svojim postoje}im gra- Formirawe zatvorenih blokova i odgovaraju}ih javnih nicama i sa postoje}im osnovnim namenama, osim u slu- prostora u navedenoj tipologiji iskqu~uje se. Kompaktne ~aju kada se detaqnijom urbanisti~kom razradom grani- zelene povr{ine unutar blokova su posebno bogatstvo i ce i namene mewaju u kontekstu od op{teg zna~aja bit- obele`je tipologije izgradwe ove zone, pa se iskqu~uje nim za daqi razvoj i ambijentalnu vrednost dela grada usitwavawe i izgradwa u okviru wih. kome pripadaju ili grada u celini. Povr{ina javnih prostora planskim intervencijama treba da se uve}ava, a 11.3.3. Pravila gra|ewa za javne urbane prostore ne smawuje. na novoplaniranim lokacijama Sve intervencije u postoje}im javnim urbanim pro- Pri planirawu novih urbanih celina u nekom od pla- storima i u wihovom neposrednom okruèwu treba da bu- niranih tipova gradskog tkiva obavezno je, pored stan- du uslovqene rezultatima prethodno izvr{enih istraì- dardnih linearnih javnih prostora – ulica, planirati i vawa u pogledu identifikovawa vrednosti parternih re- koncentrisane javne prostore kao nova ~vori{ta urbanog {ewa, zelenila, vizura, objekata u okolini ili u sklopu identiteta tog dela grada. javnih prostora, skulptorskih i drugih elemenata ure|e- Ukupno u~e{}e javnih prostora za nova naseqa ne mo- wa, koje treba sa~uvati i reafirmisati, kao i identifi- è biti mawe od 40% planirane teritorije, a mogu}e je kovawa elemenata koji naru{avaju integritet, identitet i ve}e u~e{}e. Za zna~ajne i elitne prostore to je i oba- i vrednosti prostora i koje treba ukloniti ili modifi- vezno. kovati. Javni prostori treba da budu odgovaraju}eg oblika i Specifi~ne mere za preure|ewe javnih urbanih prosto- karaktera u odnosu na tip bloka u kome se nalaze, a prora i wihovog neposrednog okruèwa treba da se ustanove porcije uskla|ene sa preovla|uju}om visinom kontaktnih na osnovu rezultata ovih istraìvawa u smislu za{tite i blokova. Sve odrednice ovog pravilnika koje se odnose rehabilitacije pojedinih vrednih elemenata ili ~itavih na istraìvawe odnosa mikroambijenta zna~ajnijih jav- sklopova zate~enog graditeqskog nasle|a, dogradwe nedo- nih prostra i makroambijenta grada ili dela grada (na staju}ih ili osloba|awa od neadekvatnih ili suvi{nih primer vizure, odnos sa drugim javnim prostorima, domi- elemenata, a u ciqu formirawa urbanog ambijenta koji od- nantama u prostoru) za intervencije na postoje}im jav- govara karakteru i zna~aju konkretnog javnog prostora i nim prostorima treba sprovesti i pri definisawu no- wegovoj ulozi u sklopu neposredne i {ire okoline. Inter- vih javnih prostora. vencije koje se zbog op{tih gradskih potreba moraju vr{i- ti u okvirima javnih urbanih prostora ili wihovog okru- 11.4. Pravila gra|ewa za blokove èwa – ambijentalnog sklopa – moraju biti izvedene tako da ne ugroze wihov kulturno-istorijski i likovni identi- 11.4.1. Definicija bloka tet i vrednosti. Na teritoriji GP postoje gradski blokovi i predeoni Istraìvawa i specifi~ne mere za pojedine javne ur- blokovi, koji se razlikuju po poloàju, nameni, veli~ini bane prostore vr{e se u okviru nezavisne studije, konkur- i granicama. sa ili odgovaraju}eg detaqnijeg urbanisti~kog plana i Gradski blok se nalazi u okviru izgra|enog tkiva cen- predstavqaju uslov za daqu realizaciju. tralne zone, sredwe zone, spoqne zone i rubne zone. To je Detaqniji planski dokument za podru~je ambijentalnog povr{ina ome|ena: sklopa jednog javnog urbanog prostora u tradicionalno formiranom urbanom tkivu treba da obuhvati sam javni urbani prostor i relevantne delove wegove neposredne okoline – u op{tem slu~aju parcele u kontaktnoj zoni okolnih blokova. Usvojeni planski dokument za ovako definisano podru~je treba da predstavqa ste~enu obavezu za izradu regulacionih planova i drugih planskih akata za blokove ~i- je delove zahvata. Ukoliko se predvi|a planska razrada delova gradskog tkiva koji tangiraju javni urbani prostor za koji nije prethodno sa~iwen odgovaraju}i planski dokument, neophodno je da se podru~je takvog nameravanog plana pro{iri na ambijentalni sklop toga javnog prostora ukoliko je u pitawu ~vori{te, odnosno na logi~no izdvojenu deonicu ukoliko je u pitawu linearni javni prostor.

11.3.2. Pravila gra|ewa za javne urbane prostore – saobra}ajnim objektima (putevima, ulicama, kolsko- u postoje}em novoizgra|enom tkivu pe{a~kim stazama, èlezni~kim prugama, vodenim povr{i- Podru~je Novog Beograda. Potrebno je da se putem de- nama), taqnijih urbanisti~kih planova sa planovima parcelaci- – i/ili prirodnim i ve{ta~kim preprekama (ve}i nasi- je, ili putem prethodno sprovedenog konkursa za pojedine pi, useci, obalo-utvrde, kose, odseci, duboke jaruge...), blokove, izvr{i restrukturirawe wihovog unutra{weg prostora, ~ime bi se postigla wegova diferencijacija na – i/ili granicama ve}ih namena javnih i komunalnih namenski ograni~ene prostore uz postoje}e i eventualno sadràja, novoplanirane sadràje i na javni urbani prostor u kome – i/ili drugom namenom, bi na{li odgovaraju}e mesto elementi lokalnih ulica, tr- – i/ili granicama op{tine, gova, skverova i parkova. – i/ili granicama statisti~kog kruga. Broj 27 – 1054 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Predeoni blok se nalazi u otvorenom predelu sredwe Vertikalna regulacija bloka naj~e{}e nije jedinstvena zone, spoqne zone i rubne zone. To je povr{ina ome|ena: nego samo preovla|uju}a i definisana je: – {irinom ulice, – uslovima za ure|ewe kontaktne javne povr{ine i – makrouslovima ambijenta. Visina novog objekta uslovqena je preovla|uju}om visinom objekata u bloku i objekata u naspramnom bloku.

– prirodnim linijiskim strukturama (ivice drugog predeonog elementa, potoci, kanali i ostale vodene povr- {ine...), – saobra}ajnim objektima (putevima, seoskim putevima, poqskim putevima, kolsko-pe{a~kim stazama, `elezni~- kim prugama), – i/ili ve{ta~kim preprekama (ve}i nasipi, useci, obaloutvrde, kose, odseci, duboke jaruge,{ikare...), U blokovima gde su visine objekata ujedna~ene, eks- – i/ili granicama drugih namena (javnih i komunalnih tremno niski pojedina~ni objekti prilikom nadgradwe sadr`aja, stambenih blokova...), ili zamene novim mogu se usaglasiti sa preovla|uju}om – i/ili granicama op{tine i/ili granicama statisti~- visinom objekata u bloku, bez obzira na urbanisti~ke kog kruga. parametre bloka, koji, u tom slu~aju, mogu biti i preko- Predeoni blok, samo izuzetno, zauzima povr{inu unu- ra~eni. Potpuno usagla{avawe visina u bloku, prema tar regulacionih linija. odgovaraju}em gabaritu obodnih ulica, nije obavezuju}e, osim ako detaqnijom urbanisti~kom razradom nije dru- 11.4.2. Pravila za regulaciju bloka ga~ije predvi|eno. Regulacija bloka, odnosno wegova veli~ina i oblik, defini{u se odre|ivawem regulacionih linija u detaqnijoj planskoj razradi.

Horizontalna regulaciona linija bloka je granica izme|u javne povr{ine i komunikacije gradskog zna~aja (uli- Povr{ina bloka je povr{ina unutar regulacionih ce, trgovi, pristupi) i korisni~ke povr{ine bloka. Javne linija bloka, odnosno zbir povr{ina svih pripadaju}ih povr{ine unutar bloka (pristupne saobra}ajnice, parkin- parcela unutar granica bloka. Povr{inom bloka se zi, zelenilo, de~ja igrali{ta) lokalnog zna~aja imaju svo- smatra ona povr{ina koju utvrdi plan detaqnije razra- ju parcelu i nalaze se unutar regulacionih linija bloka. de, odnosno povr{ina unutar postoje}ih regulacionih Javne povr{ine (parka, skvera, trga i druge ve}e javne linija bloka. povr{ine), ograni~ene komunikacijama gradskog zna~aja, tako|e su definisane kao blok. 11.4.3. Pravila za transformaciju bloka Mogu}nosti transformacije tipova stambenih blokova u drugi tip definisani su u delu Namena prostora – Sta- novawe i stambeno tkivo.

11.5. Pravila gra|ewa za parcele

11.5.1. Definicija parcele Parcela je najmawa povr{ina na kojoj se mo`e graditi ukoliko je u gra|evinskom podru~ju. Parcela je definisana pristupom na javnu povr{inu, granicama prema susednim parcelama i prelomnim ta~kama koje su odre|ene geo- detskim elementima. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1055

– podelom se ne mogu formirati parcele koje su substan- dardne u pogledu veli~ine i na~ina gradwe u odnosu na neposredno okru`ewe, odnosno planirani tip izgradwe. Spajawe dve ili vi{e postoje}ih parcela radi formirawa jedne parcele vr{i se pod slede}im uslovima:

Detaqnija regulaciona razrada prostora prihvata granice postoje}ih parcela, osim u slu~aju kada parcela nije uslovna za planiranu izgradwu i kada se promena granica parcele vr{i u korist javne povr{ine ili javne namene.

11.5.2. Mogu}e transformacije parcela – preparcelacija Uslovi za mogu}e transformacije parcela bliè se defini{u detaqnijom razradom u okviru pravila za promenu – spajawe se vr{i u okviru granica celih parcela, a granica parcela datih ovim GP. granica novoformirane parcele obuhvata sve parcele koje Postoje}e parcele ~iji je front prema saobra}ajnici se spajaju; mawi od 6 m, parcele nepravilnog oblika, kao i parcele – spajawem parcela vaè}a pravila izgradwe za plani- povr{ine mawe od 150 m², nisu parcele na kojima je mogu- ranu namenu i tip bloka se ne mogu mewati, a kapacitet se }a izgradwa. odre|uje prema novoj povr{ini. Zbog boqe organizacije i Do detaqnijeg planskog odre|ewa statusa ovih parcela iskori{}enosti prostora on moè biti ve}i od zbira pona wima je mogu}a samo revitalizacija ili sanacija posto- jedina~nih kapaciteta spojenih parcela; je}ih objekata ili privremeno pro{irewe objekata zbog – spajawem se formira parcela na kojoj tip izgradwe, poboq{awa uslova stanovawa. Za ovakve parcele, ukoliko bez obzira na veli~inu parcele, treba da bude u skladu sa je to mogu}e, treba primeniti postupak ukrupwavawa sa su- neposrednim okruèwem, a u za{ti}enim podru~jima u sednim parcelama radi pove}awa kapaciteta u pogledu iz- skladu sa uslovima za{tite. gra|ene povr{ine ili spratnosti zgrade. Preparcelacijom dve ili vi{e postoje}ih parcela mogu se formirati dve ili vi{e novih parcela po pravilima za spajawe parcela i podelu parcela.

Promena granica postoje}e parcele i formirawe novih vr{i se na osnovu op{tih pravila za parcele i na osnovu posebnih pravila za odre|enu namenu i tip bloka, definisanih ovim pravilima gra|ewa. Novoformirane parcele treba da imaju geometrijsku formu {to bli`u pra- Preparcelacija nije dozvoqena na parcelama koje su vougaoniku ili drugom obliku koji je prilago|en terenu, predvi|ene za podizawe objekata javne namene, kao i na planiranoj nameni i tipu izgradwe. parcelama na kojima se ve} nalaze javni objekti, spomeni- Podela postoje}e parcele na dve ili vi{e mawih par- ci kulture i legati ili drugi objekti od javnog interesa, cela vr{i se pod slede}im uslovima: osim u slu~aju kada se predmetni prostor uve}ava. Preparcelacija u postoje}im otvorenim blokovima novih naseqa i nekim otvorenim, kompaktnim i me{ovitim blokovima centralne i sredwe zone, gde nije izvr{ena odgovaraju}a parcelacija, predvi|ena je na slede}i na~in:

– podela se vr{i u okviru granica parcele, – pristup na javnu povr{inu novoformiranih parcela mo`e se obezbediti i sa sukorisni~kih povr{ina, Broj 27 – 1056 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

– preparcelcija je mogu}a ukoliko su najpre definisa- 11.5.4. Odnos gra|evinske linije prema ne parcele za javnu namenu; regulacionoj liniji bloka – parcela mora obuhvatati, osim objekta, potreban parking prostor i pripadaju}e zelenilo; – ukoliko u otvorenim blokovima, a za ostale prema pravilima, nije mogu}e odrediti parcelu za svaki objekat, mogu}e je definisati zajedni~ku parcelu za nekoliko objekata po istim kriterijumima; – pripadaju}e zelenilo odre|uje se po normativu 12–15 m² / stanovniku; – ukoliko su parkirali{ta odvojena od objekata, ona mogu biti na posebnoj parceli javne namene, ili na zajedni~koj parceli koju koristi vi{e objekata.

11.5.3. Regulacija parcele za novu izgradwu Urbanisti~ka pravila za regulaciju parcele za novu izgradwu, u novoplaniranim blokovima, defini{u se na osnovu detaqnije urbanisti~ke razrade, pri ~emu ne treba primewivati minimalne vrednosti regulacije parcele. Odnos gra|evinske linije (GL) prema regulacionoj li- Regulacija parcele za izgradwu zna~i definisawe gra- niji bloka (u daqem tekstu regulacije bloka – RL) odre|u- |evinskih linija na parceli u odnosu na: je se rastojawem od regulacione linije bloka. Odstojawe gra|evinske linije od regulacije bloka iskazuje se numeri~ki.

– regulaciju bloka, – bo~ne susedne parcele i – unutra{wu susednu parcelu. Sve gra|evinske linije u granicama parcele moraju bi- Gra|evinska linija moè da bude na odgovaraju}oj regu- ti postavqene tako da: lacionoj liniji bloka, ili da bude povu~ena od regulaci- – ne predstavqaju smetwu funkcionisawu objekta na one linije ka unutra{wosti bloka (parcele). parceli, Za svaki tip bloka dato je u posebnim pravilima mogu- – ne predstavqaju smetwu pri postavqawu mreè in- }e rastojawe gra|evinske linije planiranih objekata od frastrukture, regulacione linije bloka. – ne smeju da ugroze funkcionisawe i stati~ku stabil- Kod postoje}ih blokova, gra|evinska linija prema regu- nost postoje}ih objekata na susednim parcelama. laciji koja je definisana postoje}im objektima koji se za- Planirani poloàj zgrade na parceli se defini{e dràvaju, obavezuju}a je za poloàj gra|evinske linije pla- gra|evinskom linijom. niranih objekata. Svaka promena poloàja GL u odnosu na Gra|evinska linija je horizontalna projekcija gra|e- RL mora se definisati detaqnijom urbanisti~kom razra- vinskih ravni u okviru kojih se gradi objekat ispod i iz- dom. Ostale gra|evinske linije na parceli definisane su nad tla. posebnim pravilima. Gra|evinska linija podzemnih etaà ili objekata je horizontalna projekcija gra|evinskih ravni u okviru kojih se grade podzemne etaè, odnosno objekat. Gra|evinska linija prizemqa se defini{e posebno, ukoliko se ne poklapa sa gra|evinskom linijom. Gra|evinska linija je obavezuju}a kada se zgrada mora postaviti na wu – na primer u slu~ajevima kada se poklapa sa regulacionom linijom, kada je potrebno zadràti definisano rastojawe do regulacione linije (kod objekata sa predba{tom), kod nekih tipova individualnog stanovawa itd. U ostalim slu~ajevima gra|evinska linija daje maksimalnu granicu gradwe, u koju se upisuje osnova objekta. Osnova objekta moè biti mawa od maksimalne granice gradwe. Maksimalna granica gradwe odre|uje odnos sa susednim objektima, u skladu sa op{tim i pojedina~nim pravilima ovog pravilnika za razli~ite tipove blokova. Povla~ewe gra|evinske linije novog objekta od osnov- Vrsta, poloàj i stepen obaveznosti planiranih gra|e- ne regulacije, u postoje}em bloku u kome se gra|evinska i vinskih linija defini{e se planom detaqnije razrade. regulaciona linija poklapaju, moè se planirati na jednoj 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1057 ili vi{e parcela i ne moè biti na frontu mawem od 30 m. U ciqu provetravawa bloka i boqih ekolo{kih uslova Kod kompaktnih i me{ovitih blokova u neprekinutom mogu se primeniti i pravila za prekinuti niz. nizu obavezno je povla~ewe uraditi sa veznim elementom Sva pravila za neprekinuti niz vaè i za atrijumske i prema susednim objektima koji se nalaze na regulaciji. poluatrijumske objekte. Gra|evinska linija za nadzemne, podzemne objekte i delove objekta koji su u sistemu funkcionisawa saobra- Prekinuti niz }aja (podzemni pe{a~ki prolazi, podzemne garaè) i komunalnih postrojewa defini{e se u pojasu regulacije javnih povr{ina.

Kada se u nizu (bloku), osim dvojno uzidanih, javqaju i jednostruko uzidani objekti, dobija se prekinuti niz. Ra- stojawa novog objekta od bo~ne granice parcele, odnosno od objekta na susednoj parceli, definisana su u pravilima Gra|evinska linija nadzemnih, podzemnih objekata i za odgovaraju}i tip bloka. delova objekta koji nisu u sistemu funkcionisawa saobra- }aja i komunalnih postrojewa ne mogu iza}i iz okvira regulacione linije bloka, osim delova objekta definisanih Pravilima.

11.5.5. Odnos gra|evinske linije prema susednim bo~nim parcelama Gra|evinske linije prema susednim parcelama defini- {u koncept izgradwe u bloku. U odnosu na susedne parcele, objekti mogu biti postavqeni: – u neprekinutom nizu, – u prekinutom nizu, i – kao slobodnostoje}i. Neprekinuti niz U neprekinutom nizu objekat na parceli dodiruje obe bo~ne linije gra|evinske parcele, a rastojawe izme|u dva U slu~aju nove izgradwe na obe susedne parcele preki- susedna objekta postavqena u neprekinutom nizu je 0 m u nutog niza, minimalno rastojawe gra|evinske linije od sistemu dvojno uzidanih objekata. bo~ne, zajedni~ke granice parcele je 1/5 visine planiranog objekta, ali ne mawe od 3 m, kada je dozvoqeno na bo~- nim fasadama otvarawe samo otvora pomo}nih prostorija. Ukoliko zbog postoje}eg stawa nije mogu}e realizovati udaqenost od 3 m, mogu}e je smawiti minimalno rastojawe bo~nih fasada na 2,5 m.

Na mestu kontakta novog i postoje}eg objekta gra|evinska linija treba da bude kontinualna u {irini veznog ele- U slu~aju da je na mestu prekinutog niza postavqen po- menta na uli~noj fasadi ili neophodnih rastojawa (od stoje}i objekat, rastojawe bo~ne gra|evinske linije novog granice parcele i od susednih objekata) za dvori{ni deo objekta se odre|uje od gra|evinske linije postoje}eg objek- objekta. ta i iznosi najmawe 1/3 visine vi{eg objekta, ali ne mawe Regulacione linije za nove objekte u postoje}im blo- od 4 m pri, ~emu je rastojawe gra|evinske linije novog kovima defini{u se prema pravilu za neprekinuti niz. objekta od bo~ne, zajedni~ke granice parcele, minimum 2,5 m. Broj 27 – 1058 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

11.5.6. Odnos gra|evinske linije prema zadwoj liniji parcele Rastojawe gra|evinske linije planiranog objekta prema zadwoj liniji parcele iznosi 0,5 do 1,5 visine objekta, sem za atrijumske i poluatrijumske objekte, kada minimalno rastojawe mo`e biti i nula.

Ukoliko je rastojawe objekta od susednog objekta do 1/3 visine vi{eg objekta, dozvoqeno je na bo~nim fasadama objekata otvarawe prozora samo pomo}nih prostorija. Ukoliko je rastojawe objekta od susednog objekta ve}e od 1/3 visine vi{eg objekta, dozvoqeno je otvarawe U slu~aju da su stambene prostorije orijentisane ka zad- prozora stambenih prostorija na bo~nim fasadama obje- woj liniji parcele, ne mogu se primewivati minimalna ra- kata. stojawa. Slobodnostoje}i objekti

Treba izbegavati atrijumske i poluatrijumske objekte u kompaktnom bloku spratnosti ve}e od P+2, a u slu~aju ve- }ih visina planirati mawu visinu dvori{nih traktova u Slobodnostoje}i objekti su oni ~ije bo~ne gra|evinske odnosu na visinu uli~nog dela objekta. linije i gra|evinske linije prema zadwoj liniji parcele Svi postoje}i objekti zadr`avaju postoje}u gra|evinsku ne dodiruju odgovaraju}e linije gra|evinske parcele. liniju prema zadwoj liniji parcele, do zamene objekta novim. Sve nove intervencije na postoje}im objektima moraju da se usklade sa ovim pravilima.

11.5.7. Odnos delova objekta prema gra|evinskoj liniji Prema definiciji gra|evinske linije u ovom pravilniku, sve podzemne i nadzemne eta`e objekta nalaze se unutar vertikalnih ravni definisanih gra|evinskim linijama. Odstupawa delova objekata od ovog pravila definisana su na slede}i na~in:

Minimalno rastojawe slobodnostoje}eg objekata defini{e se u odnosu na susedni objekat i iznosi minimum 2/3 visine vi{eg objekta. Udaqenost se mo`e smawiti na 1/3 visine vi{eg objekta ako objekti na bo~nim fasadama nemaju prozorske otvore stambenih prostorija, poslovnih prostorija i ateqea. Rastojawe objekta od bo~nih i zadwe granice parcele, sem granica parcele koje se poklapaju sa regulacionom linijom, ne mo`e biti mawe od 2,5 m. Za visoke objekte tipa poslovnih kula me|usobna odstojawa i odstojawa od postoje}ih objekata defini{u se detaqnijom regulacionom razradom. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1059

Ukoliko je razli~ita od gra|evinske linije ostalih etaà objekta, gra|evinska linija prizemqa i podzemnih delova objekata defini{e se posebno, rastojawem u odnosu na gra|evinsku liniju. Podzemna gra|evinska linija ne sme da prelazi granice parcele. U delovima centralne zone sa kompaktnim blokovima podzemna gra|evinska linija se moè poklapati sa granicama parcele, ali je poèqno da povr{ina podzemnih eta- à ne bude ve}a od 85–90 % povr{ine parcele, odnosno da minimum 10–15% povr{ine parcele budu nezastrte. U svim ostalim delovima grada i za sve namene, potrebno je obezbediti Pravilima predvi|en procenat nezastrtih povr{ina. Ispadi na objektima (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstre{nice bez stubova, nadstre{nice i sl.) ~ija se gra- |evinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju: Ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugroàvati privatnost susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada moè biti najvi{e pod uglom od 45 stepeni od najblièg otvora na susednom objektu.

– maksimalno 0,6 m od gra|evinske linije ako je trotoar mawi od 3,5 m i to maksimalno na 40% povr{ine uli~ne fasade i na minimalnoj visini od 4 m iznad trotoara, Izuzetno, ukoliko se gra|evinska poklapa sa regula- – maksimalno 1 m ako je trotoar ve}i od 3,5 m, a {iri- cionom linijom bloka, stepeni{ta za pristup rekon- na ulice ve}a od 15 m i to na maksimalno 50% povr{ine struisanom prizemqu ili suterenskoj eta`i postoje}eg uli~ne fasade i na minimalnoj visini od 4 m iznad trotoara, objekta, kao i {ahtovi za snabdevawe i vezu trotoara sa podrumom novih objekata, mogu biti i van regulacione – linija oluka, odnosno krova, prema ulici ne sme pre- linije bloka, do maksimalno 1 ukoliko je {irina tro- }i liniju venca. m toara minimalno 3,5 m. Ve}i ispadi nadzemnih eta`a u odnosu na gra|evinsku liniju od navedenih nisu dozvoqeni. Nisu dozvoqeni ispusti van gra|evinske linije na delu objekta:

– prema unutra{wem dvori{tu, Izlog trgovinske radwe mo`e biti prepu{ten u odno- – prema bo~nim granicama parcela, odnosno prema su- su na gra|evinsku liniju maksimalno 30 cm, pod uslovom da sednim objektima. je minimalna {irina trotoara 3 m. Broj 27 – 1060 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

11.6.2. Postoje}e i planirano kori{}ewe zgrade Postoje}e i planirano kori{}ewe zgrade mora da budu u skladu sa osnovnom namenom, kompatibilnom namenom, transformisanom namenom koja je ovim GP ili detaqnijom razradom definisana za odre|eni blok, odnosno odre- |enu parcelu.

11.6.3. Odnos zgrade i regulacije parcele za postoje}e i planirane objekte Planirani objekti (zgrade) uvek se nalaze u granicama svoje parcele. Nije dozvoqeno planirawe i izgradwa jedne zgrade i wenih delova na vi{e parcela. Za postoje}e objekte koji se nalaze na vi{e parcela, ukoliko se zadr`avaju, izvr{iti preparcelaciju.

Kod novih i u rekonstrukciji postoje}ih zgrada u blokovima sa koncentracijom centralnih aktivnosti, kada je {irina trotoara mawa od 3 m, preporu~uje se uvla~ewe iz- loga i formirawe kolonada ili arkada.

11.6. Pravila gra|ewa za zgrade Pod zgradama se podrazumevaju izgra|eni delovi parcele u funkciji osnovne namena i kompatibilnih namena parcele.

11.6.1. Gabarit i osnova zgrade Gabarit zgrade je geometrijsko telo maksimalnih dimenzija u okviru koga se mo`e upisati objekat. Osnova objekta je horizontalna projekcija gabarita objekta.

Gabarit zgrade je odre|en: – visinom zgrade u odnosu na {irinu ulice, – u odnosu na susedne parcele i objekte (regulacija parcele), – stepenom zauzetosti, – indeksom izgra|enosti – kapacitetom parcele za parkirawe za odre|enu namenu, – ambijentalnim i estetskim kriterijumima. Urbanisti~ka pravila za zgrade odnose se na izgra|ene prostore GP koje zauzima stambeno tkivo sa centralnim funkcijama u okviru tog tkiva, dok su posebni urbanisti~- ki uslovi za izgradwu objekata po namenama dati u odgovaraju}im posebnim pravilnicima. Urbanisti~ka pravila se odnose na zgrade u bloku i ugaone zgrade, dok se za zgrade koje predstavqaju akcenat u Mogu}e je planirawe i izgradwa vi{e objekata (zgrada) prostoru podrazumeva detaqnija planska provera i defi- na jednoj parceli: nisawe posebnih uslova u skladu sa wihovim zna~ajem za – ukoliko su objekti (zgrade) funkcionalna celina ve- {iri ambijent. zana za zajedni~ko kori{}ewe jedne parcele, U delovima grada koji imaju neki od stepena urbani- – ukoliko je to predvi|eno posebnim pravilima za taj sti~ke za{tite, ambijentalni kriterijumi su odlu~ju}i tip bloka ili prilikom odre|ivawa gabarita novog objekta, odnosno ga- – ako je tako definisano odgovaraju}om detaqnijom barita postoje}eg objekta koji se dogra|uje ili nadzi|uje. razradom. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1061

Ako se planira vi{e objekata na parceli, ukupni kapa- Postoje}e gra|evinske linije izgra|enih objekata zadr`a- citeti za izgradwu parcele se ne mogu prekora~iti i mo- vaju se ukoliko se regulacionim planom ne odredi druga~ije. raju se po{tovati svi drugi uslovi vezani za rastojawa Ukoliko postoje}i objekat ne ispuwava neke od uslove GP, ko- objekata od granica parcele, a me|usobna odstojawa objeka- ji su vezani za neophodna rastojawa od granica parcela i od ta ne mogu biti mawa nego {to je to kod objekata na odgo- susednih objekata, postoje}e gra|evinske linije se zadr`avaju varaju}im susednim parcelama. za postoje}i gabarit objekta i mawe izmene (pretvarawe tavanskog prostora u koristan bez promene gabarita). Ukoliko se vr{i zamena objekta ili radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditi po svim uslovima GP za nove objekte.

11.6.4. Odre|ivawe visina zgrade za nove objekte i nadgra|ene postoje}e objekte Pravila o visini zgrade koja se ovde navode va`e za izgradwu novih zgrada i za nadgradwu postoje}ih zgrada.

Za individualno stanovawe u unutra{wosti parcele dozvoqava se i izgradwa pomo}nih objekata (garaà, ostava i sl.). Ukoliko je objekat sa predba{tom povu~en u odnosu na regulacionu liniju, garaà moè biti u unutra- {wosti parcele, na istoj liniji sa objektom, ili na regu- Visina objekta je sredwe rastojawe od podno`ja objekta na lacionoj liniji. Ostali pomo}ni objekti ne mogu biti na terenu do kote slemena (za objekte sa kosim krovom), odnosno regulacionoj liniji. Neophodna rastojawa koja vaè za do kote venca ili ograde krova (za objekte sa ravnim krovom). stambeni objekat vaè i za pomo}ne objekte, osim ako je u U slu~aju da venac, ograda ili sleme nisu kontinuirani, vi- postoje}em stawu druga~ije ili ako postoji saglasnost su- sina je koli~nik povr{ine vertikalne projekcije fasade i seda na takvu dispoziciju objekta. {irine fasadnog fronta.

Planirana izgradwa realizuje se unutar granica gra|e- wa definisanih gra|evinskim linijama na parceli. Po pravilu, nije dozvoqena izgradwa stalnih obje- Za objekte individualnog stanovawa visina objekta je kata (zgrada) na parcelama javnih povr{ina, osim pod sredwe rastojawe od podno`ja objekta na terenu do kote ven- posebnim uslovima koje defini{e detaqnija planska ca. Ovi objekti mogu biti sa kosim i sa ravnim krovom koji razrada. imaju povu~ene spratove. Ne ra~unaju se delovi koji se nalaze unutar krovne ravni ~iji nagib nije ve}i od 30 stepeni. Kada je nagib ve}i od 30 stepeni, razlika visine u najvi{oj ta~ki krova, nastala zbog pove}awa nagiba krova, sabira se sa visinom merenom na vencu objekta.

Postoje}i objekti (zgrade), ili delovi objekata (zgra- Visina zgrade se odre|uje u odnosu na {irinu ulice. da) koji se nalaze na parcelama javnih povr{ina, korido- Visina zgrade je odre|ena i slede}im uslovima: rima saobra}ajnica i infrastrukturnih vodova ili na – veli~inom bloka i regulacijom parcela, parcelama javnih objekata, moraju se ukloniti. – indeksom izgra|enosti i stepenom zauzetosti parcele, Broj 27 – 1062 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

– za{titom dominantnih vizura, – za{titom siluete gradske panorame, – uslovima i preporukama za za{ti}ene ambijente, javne prostore i uli~ne poteze.

Ugaona zgrada moè da bude vi{a od susednih zgrada, ali ne vi{a od 28 m, sa povu~enim etaàma ukoliko to {i- rina ulica zahteva, pri ~emu stanovawe moè da bude sme- {teno iskqu~ivo do visine od 22 m. Iznad visine od 22 m mogu}e je planirawe nestambenih sadràja. U postoje}em tkivu maksimalna visina novih objekata na regulaciji, bez obzira na namenu, jednaka je 1,5 {irini ulice ukoliko nema drugih ograni~ewa, a u novoplaniranim delovima grada visina novih objekata jednaka je jednoj {irini ulice.

Visina objekata na regulaciji mo`e biti ve}a od 1,5 {irine ulice pod uslovom da se eta`e iznad dozvoqene po- vuku pod uglom od 57º.

Ako je gra|evinska linija povu~ena u odnosu na regulacionu, objekti na povu~enoj gra|evinskoj liniji mogu biti vi{i za 1,5 {irine povla~ewa, ali ne vi{i od maksimalne visine za taj tip bloka. Ukoliko su ispuweni pomenuti uslovi za odre|ivawe visine, a pre svega minimalna {irina ulice od 14,5 m za postoje}e blokove, odnosno 22 m za novoplanirane, maksimalna visina stambenih objekata je 22 m.

Izgra|eni objekti ~ija visina prevazilazi maksimalno dozvoqene vrednosti po ovom GP, zadr`avaju se sa postoje- }om visinom bez mogu}nosti pove}awa visine radi formirawa novog korisnog prostora.

U posebnim slu~ajevima, u ulicama koje ve} imaju for- miranu visinsku regulaciju, ili je ona vidno zapo~eta na glavnim deonicama tih ulica, visina novih zgrada mora da 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1063 se uskladi sa zate~enom regulacijom bez obzira na geo- Na strmom terenu sa nagibom, koji prati nagib sabra- metrijska pravila koja su prethodno navedena. Uskla|i- }ajnice, kota prizemqa se odre|uje u ta~ki sa koje je ostva- vawe visine postoje}ih i planiranih objekata moè ren prilaz objektu, a prema navedenim elementima. biti na vencu, povu~enom spratu, ili na visini sleme- Ako parcela na strmom terenu izlazi na dva mogu}a na. Odstupawe od 1/5 spratne visine ra~una se za sklad- pristupa (gorwi i dowi) kota prizemqa sa doweg ulaza ne no povezivawe. moè biti vi{a od 2,4 m od kote pristupa sa terena, ukoliko se ispod prizemqa nalaze pomo}ne prostorije. Kada je parcela velika, sa izrazitom denivelacijom u okviru dozvoqenih parametara kori{}ewa, mogu}e je pove}ati broj etaà samo za jednu etaù vi{e od osnovne dozvoqene spratnosti tako {to }e se prizemqe preneti na dve etaè – visoko prizemqe i nisko prizemqe ali ne vi{e od toga.

U slu~aju razli~itih visina susednih zgrada, odre|ivawe visine se radi sa onom visinom koja najboqe povezuje razli~ite visine postoje}ih susednih zgrada. U posebnim slu~ajevima pri sanaciji spontano nastalih stambenih tkiva i regulacije prigradskih tkiva dozvoqeno je da planirana visina zgrada odstupa od ovih pravila i da po- {tuje prete`no gra|evinsku praksu u predmetnoj zoni. Kod objekata u ~ijem prizemqu se planira nestambena namena (poslovawe) kota ulaza mo`e biti maksimalno 0,2 m 11.6.5. Odre|ivawe kote prizemqa vi{a od nulte kote, pri ~emu se visinska razlika re{ava denivelacijom unutar objekta. Kod izgra|enih objekata zadr`avaju se postoje}e kote ulaza.

11.7. Pravila za izgradwu novih objekata i intervencije na postoje}im objektima Radovi na postoje}em objektu, {to vaì i za izgradwu novih objekata: – ne smeju ugroziti na~in kori{}ewa predmetnog i susednih objekata, – ne smeju ugroziti stabilnost objekta na kome se izvode radovi, kao ni susednih objekata, sa aspekta geotehni~- kih, geolo{kih i seizmi~kih karakteristika tla i stati~- kih i konstruktivnih karakteristika objekta, u svemu pre- Kota prizemqa novoplaniranih objekata moè biti ma propisima za izgradwu objakata, maksimum 1,2 vi{a od nulte kote. m – ne smeju ugroziti ìvotnu sredinu, prirodna i kulturna dobra. Uslovi za sve intervencije na ugaonim objektima i objektima koji su reperi u prostoru moraju biti visokog standarda u pogledu oblikovawa, volumena, sadràja i materijalizacije. Odgovaraju}im intervencijama na novim i postoje}im objektima treba obezbediti da se atmosferske padavine odvode sa zgrade i drugih nepropusnih povr{ina na sop- stvenu ili javnu parcelu, a ne na susedne parcele.

11.7.1. Pravila za izgradwu novih objekata

Kota prizemqa novoplaniranih objekata na ravnom terenu ne mo`e biti ni`a od nulte kote.

Kota prizemqa novoplaniranih objekata na strmom Izgradwa novih objekata podrazumeva podizawe zgrada terenu sa nagibom od ulice (naniè), kada je nulta kota u novim naseqima, podizawe novih zgrada prilikom rekon- nià od nivelete javnog puta, moè biti maksimum 1,2 m strukcije pojedinih delova grada, kao i podizawe nove nià od kote nivelete javnog puta. zgrade na mestu stare koja se ru{i. Broj 27 – 1064 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Kod izgradwe novih objekata u novim naseqima primewuju se op{ta i posebna pravila (data u nameni povr{ina) koja daju optimalni standard za odre|enu namenu. Nisu dozvoqena minimalna rastojawa, osim u slu~aju posebnih kategorija substandardnog stanovawa. Novi objekat se gradi prema uslovima regulacije parcele definisanim ovim pravilima.

Ukoliko je susedna zgrada predvi|ena za zamenu, u lo- {em gra|evinskom stawu, ili svojim izgledom ne odgovara planiranoj strukturi, gabarit nove zgrade mo`e biti i ve- }i od suseda.

Objekat svojim najisturenijim delom na tlu ne sme da pre|e preko gra|evinske linije u javnu povr{inu. Mogu}e je da prizemqe zgrade bude povu~eno od regulacione linije ka unutra{wosti parcele. Ostali deo zgrade – spratovi, moraju biti najmawe sa jednom polovinom du`ine osnove prema javnoj povr{ini na samoj gra|evinskoj liniji. Ne dozvoqava se nova izgradwa unutar postoje}ih zajedni~kih ili pojedina~nih neizgra|enih unutra{wih dvori- {ta kompaktnih blokova stambene namene.

Prela`ewe delova zgrade preko regulacione linije u Na objektima u neprekinutom nizu bo~ni zidovi objekata javnu povr{inu dozvoqava se u vidu erkera, balkona, terasa, prema susednim parcelama izvode se bez mogu}nosti otvara- nadstre{nica ili sl., prema uslovima ovih pravila, osim wa prozorskih otvora, bez obzira na visinsku razliku. ako u planu detaqnije razrade to nije izri~ito zabraweno.

Za potrebe ventilacije i osvetqavawa pomo}nih prostorija u stanu (garderobe, sanitarni ~vorovi i sl.) ili Novi objekat se naslawa na kalkane susednih zgrada u zajedni~kog stepeni{ta u objektu dozvoqava se formirawe punoj povr{ini kalkana i ne sme biti ve}i od gabarita po- svetlarnika. Povr{ina svetlarnika odre|uje se tako da stoje}eg kalkana kada se postoje}i kalkan detaqnijim pla- svakom metru visine zgrade odgovara 0,5 m² svetlarnika, nom zadr`ava u postoje}em volumenu. pri ~emu on ne mo`e biti mawi od 6,0m². 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1065

Ukoliko objekat ne ispuwava neke od uslove GP vezane za neophodna rastojawa od granica parcela i od susednih objekata, postoje}e gra|evinske linije se zadràvaju za postoje}i gabarit objekta i mogu}e su mawe izmene bez promene gabarita (kao {to je pretvarawe tavanskog prostora u koristan prostor). Ukoliko se vr{i zamena objekta ili radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditi po uslovima GP za nove objekte. S obzirom na to da }e znatan deo daqeg razvoja Beogra- da biti vezan za rekonstrukciju i transformaciju postoje- }eg tkiva, GP daje posebne uslove za one intervencije koje se ti~u objekta u celini, kao i radova na fasadi, krovu, bo~nim zidovima i drugim spoqwim delovima i povr{inama objekta: – nadgradwa novih etaà/krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice (ta~ka 11.7.2.1), Ukoliko se svetlarnik uskladi sa poloàjem sve- – nadgradwa novih etaà/krova preko visine suseda tlarnika susednog objekta, ova povr{ina moè biti uma- (ta~ka 11.7.2.2), wena za 1/4. Minimalna {irina svetlarnika je 2 m. Po- – dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom – bez potvr{ina svetlarnika ra~una se u neizgra|eni deo zgrade. krovqa (ta~ka 11.7.2.3), Minimalna visina parapeta otvora u svetlarniku je 1,80 – dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom – sa pot- m. Ne dozvoqava se otvarawe prozora ili ventilacionih krovqem (ta~ka 11.7.2.4), kanala na svetlarnik susednog objekta. Mora se obezbe- – promena geometrije krova radi dodavawa potkrovqa diti pristup svetlarniku i odvodwavawe atmosferskih (11.7.2.5), voda. Nije dozvoqeno nadzi|ivawe i zatvarawe postoje- – energetska sanacija zgrade (ta~ka 11.7.2.6), }ih svetlarnika. – zatvarawa prizemqa koja imaju stubove (ta~ka 11.7.2.7), – zatvarawe kolonada (ta~ka 11.7.2.8), – pregra|ivawe pasaà javnih prolaza u unutra{wost bloka (ta~ka 11.7.2.9), – otvarawe podruma (ta~ka 11.7.2.10), – dogradwa novog dela zgrade (ta~ka 11.7.2.11), – dogradwa vertikalnih komunikacija (stepeni{ta, liftova) (ta~ka 11.7.2.12), – dogradwa na otvorenim terasama (ta~ka 11.7.2.13), – nadgradwa i dogradwa prostorija (ta~ka 11.7.2.14), – zatvarawe blokova, lo|a, terasa (ta~ka 11.7.2.15), – ru{ewe starog i izgradwa planiranog objekta (ta~ka 11.7.2.16).

11.7.2.1. Nadgradwa novih eta`a / krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice Ako je stacionarni saobra}aj re{en na parceli, u prizemqu objekta obavezno planirati kolski prolaz minimal- Nadgradwa novih eta`a postoje}ih objekata mogu}a je u ne {irine 3 m. okviru planiranih visina za odre|en tip bloka prema pojedina~nim pravilima, pri ~emu se posebna pa`wa mora obratiti na visinski odnos sa susednim objektima.

U slu~aju da je stacionarni saobra}aj na nivou bloka re{en izgradwom garaè ili parking prostora u unutra- {wosti bloka, pristup se moè ostvariti kroz prizemqe objekta, sa minimalnom {irinom prolaza od 5 m. Uskla|ivawe visine novih etaà defini{e se u odnosu na preovla|uju}u visinu objekata u istom frontu, ulici 11.7.2. Pravila za intervencije i bloku. na postoje}im objektima Nadgradwa podrazumeva obezbe|ewe odgovaraju}eg broja Sve intervencije (radovi) na objektima moraju biti u parking mesta za nove kapacitete prema ovim pravilima. skladu sa uslovima ovog pravilnika i merama za{tite uko- Nadgradwa objekata je mogu}a samo na nivou celine liko postoje za predmetni prostor. objekta, ne za delove. Broj 27 – 1066 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

11.7.2.2. Nadgradwa novih eta`a / krova preko 11.7.2.4. Dodavawe krova na zgradi sa ravnim visine suseda krovom – sa potkrovqem

U kompaktnim blokovima dozvoqena je nadgradwa novih etaà i preko visine suseda u ciqu akcentovawa objekta ili nekog wegovog dela. Ovo se posebno odnosi na uga- Nije dozvoqeno da se „ukrovqavawe" koristi kao ma- one objekte gde je poèqno da, u skladu sa beogradskom ar- sovni metod za sanaciju ravnih krovova ili obezbe|iva- hitekturom, postoje dominantni gra|evinski elementi fa- we novog korisnog prostora kada je sam objekt ili okru- sade ili krova. èwe sa takvim arhitektonskim karakteristikama da pojava kosih i mansardnih krovova naru{ava karakter 11.7.2.3. Dodavawe krova na zgradi sa ravnim objekta ili celine. U odre|enim slu~ajevima, kada je to krovom – bez potkrovqa neophodno, mogu}e je da se kroz regulacioni plan ova intervencija defini{e kao prihvatqiva i realizuje u pojedina~nim situacijama. U smislu pro{irewa bruto povr{ine i pove}awa broja korisnih etaà objekta sa ravnim krovom u kompaktnom ili otvorenom bloku mogu}e je jedino wegovo nadzi|ivawe povu~enim spratom, po{to u skladu sa arhitekturom objekta i prema pravilniku o predmetnoj intervenciji, nadzi|ivawe objekta sa ravnim krovom podrazumeva zadràvawe wegove osnovne volumetrije. U slu~ajevima kada sam objekat ili okruèwe ima takve arhitektonske karakeristike da pojava kosih i mansardnih krovova ne naru{ava karakter objekta ili celine, Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkro- mogu}e je primeniti i dodavawe krova sa korisnim pot- vqa radi se u slu~aju lo{eg stawa ravnog krova, te je posta- krovqem. vqawe kosog krova sa minimalnim potrebnim nagibom (do 15%) optimalno re{ewe. 11.7.2.5. Nadzi|ivawe i izmena geometrije postoje}eg krova radi formirawa potkrovqa

Novu krovnu konstrukciju treba postaviti povla~ewem iza venca ili zidane ograde ravnog krova. Ukoliko to ni- Nadzi|ivawe postoje}ih objekata mogu}e je u okviru je mogu}e, mo`e se postaviti na venac zgrade, ali nije do- planiranih visina za odre|en tip bloka prema pojedina~- zvoqeno isturawe krova van ravni fasade, odnosno krov ne nim pravilima. sme da izlazi iz gabarita zgrade. Nadzi|ivawe potkrovqa je intervencija unutar povr- U kompaktnom bloku visina slemena nadzidanog dela {ine tavanskog prostora sa promenom visina nadzidaka i ne sme pre}i maksimalnu visinu slemena vi{eg suseda ko- drugih geometrijskih svojstava krova u ciqu dobijawa kom- ji se planom zadr`ava. fornijeg korisnog prostora. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1067

11.7.2.7. Zatvarawe prizemqa koja imaju stubove

Nije dozvoqeno nadzi|ivawem postoje}eg ili izgradwom novog krova formirawe potkrovqa u vi{e nivoa, osim na mestima gde je to posebnim uslovima definisano. Nije dozvoqena izgradwa mansardnog krova sa prepu- Stambene zgrade sa otvorenim prizemqima (sa jezgrima stima, niti on sme, na bilo koji na~in, da izlazi iz gaba- za vertikalne komunikacije i stubovima) karakteristi~ne rita zgrade. Novoplanirani mansardni krov mora biti su za otvoreni tip bloka. Intervencije pretvarawa ova- projektovan kao tradicionalan mansardni krov, upisan u kvih prizemqa u koristan prostor se ne dozvoqavaju. polukrug. 11.7.2.8. Zatvarawe kolonada

Prizemqa sa kolonadama su karakteristi~na za objekte kompaktnih blokova. Nije dozvoqeno zatvarawe u smislu pregra|ivawa dela prizemqa radi formirawa korisnog prostora ili zatvarawe celog prizemqa. Mogu}e je samo pro{irivawe kolonada na susedne objekte .

11.7.2.9. Pregra|ivawe pasa`a, javnih prolaza u unutra{wost bloka

Maksimalna visina nadzitka potkrovne eta`e pri izgradwi klasi~nog krova je 1,2 m, odnosno 2,2 m od kote poda potkrovqa do preloma kosine mansardnog krova. Na postoje}im i novoplaniranim krovovima mogu se formirati krovne baye. Maksimalna visina od kote poda potkrovqa do prelomne linije baye je 2,2 m. U okviru krovne baye mogu se formirati izlazi na terasu ili lo|u. Ob- lik i {irina baye moraju biti uskla|eni sa elementima fasade.

11.7.2.6. Energetska sanacija fasade ili krova Nije dozvoqeno zatvarawe postoje}ih prolaza i pasa`a Energetska sanacija fasade ili krova podrazumeva sve u unutra{wost kompaktnih, me{ovitih i otvorenih bloko- intervencije koje se izvode u ciqu poboq{awa tehnolo- va. Ovi prolazi se zadr`avaju radi bezbednosnih mera {ko-energetskih karakteristika zgrade: naknadno posta- (pristup interventnih vozila) i u interesu stanovnika vqawe spoqne, zamena ili dopuna postoje}e toplotne izo- bloka (provetrenost kompaktnih blokova, parkirawe u unu- lacije, postavqawe solarnih kolektora i sl. tra{wosti bloka, pe{a~ki pristupi bloku itd.). Broj 27 – 1068 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

11.7.2.10. Otvarawe podruma Dogradwom novog dela zgrade ne sme se ugroziti stati~- Otvarawe podruma je intervencija kojom se podrumske ka stabilnost postoje}eg i objekata na susednim parcelama. prostorije u postoje}em objektu povezuju sa spoqnim prostorom ili drugim delovima zgrade sa namerom da se dobi- 11.7.2.12. Dogradwa vertikalnih komunikacija je novi koristan prostor (prema pravilu na strani 392). (stepeni{ta i liftova)

Prilaz podrumu moè biti iz zajedni~kih prostorija i sa parcele. Dogradwa elemenata komunikacija – liftova i stepeni{ta, dozvoqava se kod svih tipova blokova pod uslovom 11.7.2.11. Dogradwa novog dela zgrade da predmetna intervencija ne ugroàva funkcionisawe i Dogradwa objekta podrazumeva pro{irewe osnove postati~ku stabilnost postoje}eg objekta i objekata na sused- stoje}eg objekta prema uslovima za parcele tipa bloka u ko- nim parcelama. Svi elementi vertikalnih komunikacija jem se intervencija izvodi. moraju biti za{ti}eni od spoqnih uticaja. Za dogra|ene objekte vaè sva pravila kao i za nove objekte. 11.7.2.13. Dogradwa na otvorenim terasama Dogradwa postoje}ih objekata definisana je: Dogradwa na otvorenim terasama podrazumeva pro{i- – tipom bloka, rewe korisnog prostora na postoje}e otvorene delove – postoje}om izgra|eno{}u kvalitenih susednih objekata i objekta. Dozvoqava se kod objekata individualnog stanova- – stati~kim mogu}nostima objekta i tla. wa, objekata sa prigradskim stanovawem i objekata spontano nastalih naseqa.

Dogradwa podrazumeva obezbe|ivawe odgovaraju}eg broja parking mesta za nove kapacitete prema ovim pravilima. Dogra|ivawe se mora izvoditi tako da se ne naru{i odnos prema susednim objektima, tj. prema pravilima o minimalnim rastojawima objekata i op{tim pravilima o dogradwi.

11.7.2.14. Nadgradwa i dogradwa novih prostorija Nadgradwa i dogradwa novih prostorija dozvoqena je u blokovma individualnog i prigradskog stanovawa i u spontano nastalim naseqima koja se detaqnijim planom transformi{u u jednu od navedenih kategorija. Ukoliko je zgrada ve}e spratnosti, po`eqno je dogra|ivawe izvr{iti po vertikali, na svim spratovima. Novoizgra|eni delovi ne smeju ugro`avati postoje}e zgrade na susednim parcelama.

11.7.2.15. Zatvarawe balkona, lo|a i terasa U blokovima individualnog, prigradskog i spontanog stanovawa koja se detaqnijim planom transformi{u u jed- Dogra|eni deo objekta ne sme da predstavqa smetwu u nu od navedenih kategorija dozvoqeno je zatvarawe terasa, funkcionisawu postoje}eg dela objekta, kao i objekata na su- lo|a i verandi, pod uslovom da ovom intervencijom ne}e sednim parcelama. Kod objekata u nizu dogra|eni deo ne sme biti ugro`eni objekti susednih parcela (pravilo o mini- pre}i {irinu kalkana susednih objekata na mestu spoja. malnom rastojawu izme|u objekata). 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1069

U objektima kompaktnih, otvorenih i me{ovitih blo- Objekti predvi|eni za ru{ewe ne mogu se dogra|ivati, kova centralne gradske zone nije dozvoqeno zatvarawe a do privo|ewa nameni prostora na objektu se mogu izvodi- balkona, lo|a i terasa orijentisanih prema ulici i dru- ti slede}i radovi: rekonstrukcija, obnova i restauracija. gim javnim prostorima, osim kao jedinstvena interven- Ru{ewe dotrajalih i drugih objekata koji predstavqaju cija za sve etaè. smetwu u realizaciji planirane izgradwe mora biti u skladu sa postupkom predvi|enim zakonom. Ako se postoje}i objekat zamewuje novim objektom, primewuju se uslovi iz pravilnika za izgradwu novih objekata. Ako u kompaktnom bloku postoji susedni dvori{ni objekat na parceli, dozvoqeno je pretvarawe tavanskog u koristan prostora sa istom niveletom slemena i dozvoqe- nim nazitkom od 1,2 m. Za sve radove iz ovog poglavqa potrebno je da investitor u fazi izrade projektne dokumentacije pribavi saglasnost autora projekta objekta ili strukovnog udruèwa. Svi radovi iz ovog poglavqa na objektima koji su u statusu nepokretnih kulturnih dobara i kulturnih dobara koja uìvaju prethodnu za{titu moraju biti ura|eni prema uslovima i merama za{tite definisanim od strane zavoda za za{titu spomenika kulture. Za objekte koji su predvi|eni za ru{ewe, usled potreba za realizovawem javnog interesa, dozvoqena je samo sanacija zgrade.

11.8. Pravila za rekonstrukciju objekata Rekonstrukcija objekta podrazumeva: Mogu}e je zatvarawe lo|a i terasa prema unutra{wem – sanaciju dotrajalih konstruktivnih delova objekata, dvori{tu. Zatvarawe svih terasa na fasadi mora se izvo- – adaptaciju objekta u smislu promene namene dela diti na isti na~in, u istom materijalu i boji, u skladu sa objekta, postoje}im elementima zgrade. – podelu ili spajawe pojedinih funkcionalnih delova 11.7.16. Ru{ewe starog i izgradwa objekta i planiranog objekta – zamenu instalacija, ure|aja, postrojewa i opreme. Rekonstrukcija se dozvoqava u okviru postoje}eg gabarita, bez wegove izmene ili bilo kakvog pro{irewa. Dozvoqava se prenamena postoje}eg stambenog prostora i pomo}nih prostora u objektu u poslovni prostor. Dozvoqava se prenamena postoje}ih tavanskih prostora i pomo}nih prostora u objektu adaptirawem u korisni stambeni prostor, bez promene visina i drugih geometrijskih odlika krova. Svi radovi na promeni namene u objektu moraju biti u saglasnosti sa Zakonom o odr`avawu stambenih objekata i Zakonom o planirawu i izgradwi.

11.9. Pravila za tretman nepokretnih kulturnih dobara, dobara koja uìvaju prethodnu za{titu i objekata i celina koji uìvaju urbanisti~ku za{titu Svi radovi na nepokretnim kulturnim dobrima i wiho- Izgradwa objekta podrazumeva i podizawe nove zgrade voj za{ti}enoj okolini i dobrima koji uìvaju prethodnu na mestu stare koja se ru{i. Novi objekat se gradi prema za{titu izvodi}e se prema uslovima za{tite definisanim uslovima regulacije parcele definisanim ovim pravilima. od strane slu`be za{tite spomenika kulture. Urbanisti~ku za{titu uìvaju objekti i celine koji nisu evidentirani kao kulturna dobra a vrednovani su nizom kriterijuma kao trajna dobra u Generalnom planu. Spi- sak objekata nalazi se u dokumentaciji Generalnog plana.

11.10. Urbanisti~ka pravila za ulep{avawe grada Ovde se daju osnovna pravila koja treba da obezbede jedan likovno ure|eniji grad od ovog koji danas imamo. Ne postoje pravila koja }e obezbediti postizawe visokih umetni~kih dometa u gradskom oblikovawu. Visoki dometi su proizvod talenta i voqe da se oni u prostoru postignu. Pravila koja se ovde daju treba da obezbede standardnu gradsku sliku, ambijente koji ne}e biti u sferi neukusa i ki~a. Pravila koja treba po{tovati su slede}a i odnose se na sve zgrade i sve ambijente grada.

Ru{ewe objekta dozvoqeno je i u slu~ajevima kada se on 11.10.1. Po{tovawe konteksta nalazi van granica svoje parcele, ispred regulacione li- Prilikom projektovawa i izgradwe nove zgrade kon- nije, ili na prostoru planiranom za izgradwu objekta od tekst se mora po{tovati. Novi ambijent, objekat, zgrada op{teg interesa. i sl. treba da bude u skladu sa gradskom ili prirodnom Broj 27 – 1070 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003. okolinom u kojoj se podiè. U tom smislu, nova interven- ugostiteqskih objekata neprimereni prostoru u kome se cija treba da bude stilski uskla|ena sa dominantnom stil- nalaze), a drugo je postizawe jedinstvenog i kontrolisa- skom orijentacijom u zoni koja je kontekstualno bitna nog ure|ewa ovih prostora. Raspisivawem malih konkursa (ulica, skver, blok, potez, deo grada i sl.). Odstupawe od kontrolisa}e se izbor opreme, elemenata i sadràja, na- ovog pravila je mogu}e ukoliko se re{ewe obezbedi putem gla{ava}e se estetske dimenzije ovih prostora, ozelewava- javnog konkursa. we i sl. Potrebno je na nivou grada izraditi odgovaraju}a pravila gra|ewa. 11.10.2. Po{tovawe izvornog arhitektonskog stila 11.10.9. Tretman moderne i savremene arhitekture Postoje}i arhitektonski stil mora se po{tovati prilikom nadgradwi, adaptacija i sl. Prilikom dodavawa bi- Urbanisti~ka pravila za tretman objekata moderne i lo kakvih delova na postoje}e gra|evine, ili prilikom savremene arhitekture posebno se navode zato {to je ova wihove adaptacije – dozi|ivawa, nadzi|ivawa, zatvarawa i arhitektura u Beogradu karakteristi~na. Ova pravila su otvarawa raznih delova, mewawa krova i sl., potrebno je da obavezuju}a za zgrade koje su navedene u spisku u dokumen- svi novi delovi i radovi budu izvedeni u arhitektonskom taciji plana, a za ostale objekte iz ove grupe primewuju se stilu u kojem je izgra|ena postoje}a zgrada. Nije dozvoqe- kao preporuke uz obavezu po{tovawa op{tih pravila za ob- na promena stila gra|ewa. Odstupawe od ovog pravila je likovawe iz prethodnih stavova. Unapre|ewe komunika- mogu}e ukoliko se novo re{ewe dobije putem javnog kon- tivnosti i ure|enosti podrazumava aktivirawe zone prize- kursa. mqa objekta novim sadràjima u smislu o~uvawa ili unapre|ewa funkcije objekta u kontekstu lokacije i drugih 11.10.3. Po{tovawe izvorne fasade zahteva. U tretmanu moderne i savremene arhitekture mogu- Izvorna fasada mora se o~uvati prilikom prerada i }e je koristiti slede}e oblikovno-arhitektonsko i urba- popravki. Arhitektonska i koloristi~ka re{ewa fasada, nisti~ke postupke: koja se predlaù prilikom rekonstrukcije, moraju da odgo- – Neutralnost. Nadgradwa ili dogradwa novog dela varaju izvornim re{ewima. Nije dozvoqena koloristi~ka postoje}eg obejkta na na~in da izvorni volumen i arhi- prerada, oìvqavawe, dodavawe boja i ukrasa koji nisu po- tektura budu propoznatqivi, a da novi delovi objekta bu- stojali na originalnoj zgradi, izmi{qawe nove fasade i du ura|eni skromno, povu~eno, uzdràno, bez nametawa sl. Odstupawe od ovog pravila je mogu}e ukoliko se re{e- sopstvenih vrednosti i bez ugroàvawa karaktera ini- we obezbedi putem konkursa. cijalnog objekta. – Manirizam. Nadgradwa ili dogradwa objekta koja 11.10.4. Ulep{avawe dvori{nih fasada podrazumeva promenu volumena objekta kori{}ewem isto- vetne arhitektonike i materijalizacije. Dovr{avawe ur- U mnogim slu~ajevima dvori{ne fasade i kalkani banisti~kih celina prema izvornim urbanisti~kim pla- zgrada u~estvuju u formirawu gradske slike. Neretko ova novima i idejama. sporedna arhitektura potire vrednosti okolnih zgrada. Da – Transpozicija. Nadgradwa ili dogradwa objekta bi se ovim ambijentima posvetilo vi{e pa`we, potrebno oslawa se na postoje}u arhitektoniku. Primewuju se prin- je da dvori{ne fasade i bo~ne vidne fasade budu obra|e- cipi i elementi kompozicionog plana postoje}eg objekta. ne na adekvatan na~in, u duhu ovog pravilnika. Stilizuje se sekundarna i/ili tercijalna plastika. Upo- 11.10.5. Spre~avawe ki~a trebqavaju se isti i/ili drugi, odgovaraju}i materijali. U tom istom duhu je mogu}e da se pravilo primeni i za urba- Novi ambijent, objekat, zgrada i sl. ne smeju se for- nisti~ke kompozicije. mirati na bazi onih elemenata i kompozicija koji vode – Modernizacija (osavremewavawe izgleda zgrade). ka ki~u, kao {to su la`na postmodernisti~ka arhitektu- Preoblikovawe fasade uz ~uvawe volumetrije objekta. Ar- ra, napadni folklorizam, pseudoarhitektura zasnovana hitektonika i materijalizacija su u duhu vremena interna prefabrikovanim stilskim, betonskim, plasti~nim, vencije. Koristi se u izuzetnim situacijama i na osnovu gipsanim i drugim elementima, dodavawe la`nih man- konkursa. sardnih krovova (takozvanih {ubara, kapa), arhitekton- – Dovr{avawe prema izvornim projektima. Dovr{avawe ski nasilno pretvarawe ravnih krovoa u kose (takozvano urbanisti~kih celina ili objekata prema izvornim urba- ukrovqavawe) itd. nisti~kim planovima odnosno arhitektonskim projektima. Za tretman objekata i prostora u reìmu urbanisti~ke 11.10.6. Upotreba korektivnog zelenila za{tite treba da budu primeweni neki od prethodno nave- Poèqna je upotreba korektivnog zelenila tamo gde denih postupaka uz pa`qivu arhitektonsko-urbanisti~ku druge mere nisu mogu}e. Upotreba zelenila za korekciju analizu. Metodi koji su dozvoqeni samo na osnovu rezulta- likovno-arhitektonskih nedostataka postoje}ih zgrada je ta konkursa su slede}i: prihvatqiva i preporu~uje se. U tom smislu se podràva – Kontrastrirawe. Nadgradwa ili dogradwa novog de- vertikalno ozelewavawe, ozelewavawe krovova, primena la postoje}eg obejekta ili druga gra|evinska intervencija puzavica i sl. na objektu na na~in da izvorni volumen i arhitektura budu propoznatqivi, a da novi delovi objekta budu ura|eni u 11.10.7. Definisawe beogradskih materijala i boja druga~ijem arhitekonskom maniru i materijalizovani u Potrebno je posebnim prvilnikom definisati materi- drugom materijalu. jale koji }e se koristiti za obradu javnih prostora. Po- – Drugi arhitektonsko-urbanisti~ki postupci. Re~ je trebno je posebnim pravilnikom definisati boje koje }e u o postupcima koji predstavqaju kreativan, savremen do- Beogradu biti kori{}ene. Potrebno je istim pravilnikom prinos u tuma~ewu arhitektonskih objekata i prostornih odrediti i osnovne materijale i tipove zastora koji }e se celina. masovno koristiti za javne povr{ine. Do dono{ewa ovakvog pravilnika u obradi fasada primewuju se svetle pri- 11.11. Urbanisti~ka pravila za uspostavqawe sistema gu{ene boje. Upotreba drugih boja mogu}a je na osnovu kon- zelenih povr{ina grada kursnog re{ewa. Pod „sistemom zelenih povr{ina grada" podrazumeva se umreènost razli~itih tipova zelenih povr{ina i wi- 11.10.8. Ulep{avawe javnih prostora hova integracija sa izgra|enim tkivom grada. Pod „zele- Potrebno je sprovesti dve vrste mera: jedno su mere za nim povr{inama" podrazumevaju se povr{ine koje su prete- osloba|awe javnih prostora od neadekvatne, ru`ne, neuku- `no pod sa|enom ili u razli~itom stepenu degradiranom sne urbane opreme i sadràja (na primer kiosci i terase prirodnom vegetacijom. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1071

Za{tita postoje}eg fonda zelenih povr{ina grada i Detaqnijom urbanisti~kom razradom i urbanisti~kim wihovo unapre|ewe rekonstrukcijom, uklawawem privre- uslovima treba dati preporuke za tretman kvalitetnih po- menih objekata i zamenom biqnog fonda, vr{i se regi- stoje}ih zelenih povr{ina kao i mogu}e (minimalno) oze- strovawem tih povr{ina, formirawem katastra zelenih lewavawe slobodnih prostora parcela unutar stambenog povr{ina grada i wihovom valorizacijom. U ciqu za{ti- bloka. Ure|ewe postoje}ih kompaktnih blokova je potreb- te zelenog fonda nije mogu}a prenamena postoje}ih i plano usaglasiti sa veli~inom, realnim mogu}nostima pro- niranih zelenih povr{ina u druge namene saglasno tabeli stora i stepenom zasen~ewa, a dimenziju novoplaniranih i uslovima transformacije namena. Kao kompatibilna na- blokove ovog tipa na neizgra|enom zemqi{tu odrediti, izmena, izuzetno i na mawoj povr{ini, mogu se u okviru ze- me|u ostalog, i prema optimalnim mogu}nostima za ozele- lenila planirati objekti javne namene od posebnog zna~a- wavawe unutra{wosti bloka. ja za grad i republiku. Postoje}e zelene povr{ine prikazane u GP su fiksne kao namena ali se mogu unapre|ivati u okviru svoje tipologije ili se mogu mewati u okviru tiplogije zelenih povr{ina. Postoje}e gradske i prigradske {ume dobijaju priori- tetnu za{titnu i rekreativnu funkciju sa prevo|ewem u vi{i uzgojni oblik, uz tendenciju zamene plantaà topola vrstama prirodne potencijalne vegetacije. GP za{ti}ena podru~ja u kategoriji trajnih dobara grada, predstavqena u Karti trajnih dobara, spadaju u nepro- menqive elemente grada koji se ne mogu mewati bez izmena i dopuna GP. Realizacija planiranih namena koje podrazumevaju mora biti uslovqena i podizawem prate}ih zelenih povr{ina. Erozijom ugroèna podru~ja treba sanirati za{titnom vegetacijom. Sistem zelenih povr{ina na podru~jima intenzivne poqoprivrede realizova}e se uspostavqawem mreè zasada Postoje}e slobodne povr{ine u otvorenim blokovima (vetroza{titnih pojaseva, ìvica, itd.) uz maksimalnu za- treba, pre svega, sa~uvati prilikom planiranih transfor- {titu postoje}ih. macija kao vrednost ovog tipa stanovawa, uz uslove za wi- Rehabilitacija urbanog podru~ja treba da se bazira na hovo unapre|ewe. Kod novih otvorenih stambenih blokova integraciji ekolo{ki orijentisanog planirawa {to, iz- primeniti maksimalne normative za zelenilo, uz funkci- me|u ostalog, podrazumeva ure|ewe neposredne okoline onalno ra{~lawavawe slobodnih prostora. Blok treba da stanovawa i formirawe sistema novih zelenih i slobod- bude izolovan od okolnih saobra}ajnica vi{erednim za- nih povr{ina grada u skladu sa Pravilima za stambene {titnim pojasevima, sa ili bez zemqanog nasipa. U ovom blokove. tipu bloka mogu}e je razvijati koncept odvodwavawa – ta- Kao prethodno re{ewe, na podru~jima koja su danas pod ko da se omogu}i ponirawe ki{nice ili weno sakupqawe parlozima, ruderalnom vegetacijom, poqima i livadama, a u ve{ta~kom jezeru koje moè da bude osnovno obele`je u daqoj budu}nosti su namewena izgradwi, treba prevesti ure|ewa prate}ih zelenih povr{ina. u zelene ili rekreativne povr{ine, koje nakon zavr{etka izgradwe mogu da budu delimi~no sa~uvane. Parkinge ozeleniti vrstama visokih li{}ara, ali ove povr{ine ne ulaze u obra~un potrebnih zelenih povr{ina.

11.11.1. Stambeni blokovi Kod novoplaniranih blokova svih tipova za dimenzionisawe prate}ih zelenih povr{ina na nivou parcele i bloka primeniti maksimalne normative.

Privatne ba{te u blokovima individualnog stanovawa u formiranom tkivu centralne zone grada prilikom planirawa intervencija treba sa~uvati. Ova stara dvori{ta i ba{te imaju zna~ajnu kompenzacionu funkciju u mreì urbanih slobodnih povr{ina i imaju zna~ajnu funkciju poboq{awa ìvotnih uslova u gradu. Stoga je potrebno valo- rizovati ove prostore i doneti posebnu gradsku odluku o wihovoj za{titi. Unapre|ewe zelenih povr{ina postoje}ih kompaktnih U blokovima prigradskog stanovawa privatne ba{te sa blokova mogu}e je ostvariti vizuelnim otvarawem unutra- velikom snabdeveno{}u zelenih povr{ina treba zadràti {wih postoje}ih i planiranih ozelewenih dvori{ta u kao optimalni prelaz kompaktno izgra|enog grada ka otvo- blokovima ukoliko zbog vlasni~kih odnosa nije mogu}e od renom predelu. Tako|e, treba zadràti vegetaciju tipi~nu wih formirati zajedni~ki ili polujavni prostor bloka. za dato podru~je i predeo. Broj 27 – 1072 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Ukoliko u neposrednoj blizini lokacije socijalnog 11.11.3. Javni objekti stanovawa ne postoje zelene povr{ine, potrebno ih je for- Planiranim intervencijama predvideti sve mogu}no- mirati u okviru lokacije. Ukupan broj i povr{ina zelenih sti unapre|ewa postoje}ih i formirawe novih prate}ih povr{ina u okviru lokacije mogu da bude mawi od uobi~aj- zelenih povr{ina uz sagledavawe {ireg prostora i poten- nog. Ve}e zelene povr{ine treba da budu uz drugu osnovnu cijalnog zna~aja ovih zelenih povr{ina za multifunkcio- namenu, kako bi odre|ena institucija (npr. vrti} ili {ko- nalnu upotrebu (npr. velika {kolska dvori{ta, zelene pola) preuzela brigu o wihovom odràvawu. vr{ine ustanova kulture, specijalizovanih kulturnih centara, zdravstvenih ustanova i dr.). Vi{enamensko kori- 11.11.2. Centralni sadràji {}ewe planirati u zonama grada u kojima su zelene povr- Pri planirawu i izgradwi novih poslovnih objekata u {ine deficitarne. komercijalnim zonama u centru Beograda i Zemuna potreb- Procenat u~e{}a slobodnih i zelenih povr{ina prila- no je iskoristiti sve mogu}nosti za formirawe novih pra- goditi raspoloìvom prostoru i vrsti specijalizovanog te}ih zelenih povr{ina, kao {to je prostor ispred objek- centra. Visok procenat zelenila planirati u univerzitet- ta, uli~ni prostor, atrijumski prostor, intenzivno i eks- skom kampusu i istraìva~kim centrima, domovima za sta- tenzivno ozelewene krovove, vertikalno zelenilo i dr. re, oko verskih objekata i specijalizovanih zdravstvenih Nedostatak kvantiteta nadoknaditi kvalitetom i visokim centara. Uz pomo} zelenila re{avati vizuelne konflikte standardom odràvawa zelenih povr{ina. sa susednim namenama, kao i za{titu od pra{ine i buke. Krovne povr{ine podzemnih garaà moraju se urediti kao pe{a~ke povr{ine sa zna~ajnim u~e{}em intenzivnog 11.11.4. Linearne zelene povr{ine i ekstenzivnog krovnog zelenila. u regulaciji saobra}ajnica Na potezima postoje}e i novoplanirane putni~ke mre- è u granicama GP, u saglasnosti sa prostornim mogu}nostima, treba predvideti za{titne pojaseve protiv buke, pra{ine i odbqeska, {irina izme|u 50 i 100 m, kao i za- {titu useka i nasipa. Za{titne pojaseve postaviti {to bliè saobra}ajnici. U nedostatku prostora za za{titne pojaseve primeniti ozeleweni zemqani nasip {irine 16–19 m, ozelewene potporne zidove i slobodnostoje}e zidove od metala, drveta, stakla, betona u kombinaciji sa biqkama, {irine 2,5 m. Slobodnostoje}e zidove koristiti izme|u saobra}ajnica, odnosno èlezni~kih pruga i stambenih podru~ja, na mestima gde je raspoloìvi prostor veoma mali. U podru~jima intenzivne poqoprivrede planirati za{titne pojaseve celom duìnom putne mreè. Za{titu od odbqeska planirati sadwom {ibqa sredinom saobra}ajnice, na krivinama i na mestima ukr{tawa sao- Ako se niski delovi (suteren ili prizemqe) zgrada po- bra}ajnica. kriju slojem zemqe debqim od 60 i trajno ozelene, takve cm Ukoliko do|e do se~e {ume ili drvoreda u zoni posto- povr{ine se ne ra~unaju kao zemqi{te pod objektom pri je}e ili planirane putne i uli~ne mreè, nastalu {tetu izra~unavawu stepena zauzetosti. kompenzovati sadwom na istoj ili drugoj putnoj ili uli~- Slobodne povr{ine i zelenilo na bulevarima, na noj trasi. pojedina~nim kompleksima i blokovima u Novom Beo- gradu oblikovati kvalitetno, posebno vode}i ra~una o U novim pe{a~kim zonama predvideti podizawe novih postoje}em zelenilu. drvoreda, zelenih ba{tica, àrdiwera, vertikalnog zelenila i vodene efekte. Re{ewe prilagoditi {irini ulice, mikroklimatskim uslovima i stalnim koridorima senke. Postoje}e biciklisti~ke staze van rekreacionih zona, saglasno prostornim mogu}nostima, opremiti drvoredima i prate}im zelenim povr{inama. Uslovi za samostalne zelene povr{ine i uslovi za druge prigradske i gradske zelene povr{ine dati su u Pravil- niku za zelene povr{ine.

11.12. Urbanisti~ka pravila za organizaciju prostora za gra|ane sa smawenom sposobno{}u kretawa U regulacionim planovima, urbanisti~kim projektima i urbanisti~kim uslovima obezbe|uju se mere za olak{awe kretawa hendikepiranima. U svakoj urbanisti~koj celini oprema se najmawe jedan povezan pravac kretawa, sa spoqne strane celine ka cen- U glavnim trgova~kim ulicama sa {irinom trotoara tralnoj zoni – u kojem su otklowene prepreke za gra|ane sa ve}om od 4 m obavezno podizati drvorede. Zelenilo razvi- smawenom sposobno{}u kretawa. Ovi pravci povezuju se i jati u skladu sa raspolo`ivim prostornim mogu}nostima me|usobno sa pravcima iz susednih urbanisti~kih celina. sa akcentom na uli~ne koridore. Kod javnih povr{ina treba izbegavati razli~ite nivoe U zonama ulaznih pravaca u grad, na lokacijama gde se pe{a~kih prostora, a kada je promena neizbe`na, re{ava- planiraju ve}i korisnici zemqi{ta i ve}i spektar mo- ti je i rampom, a ne samo stepeni{tem. gu}ih delatnosti (hipermarketi, {oping molovi, veletr- Ostale mere za olak{awe kretawa primewuju se u skla- `nice i drugi veliki posebni poslovni kompleksi) i u du sa propisima grada Beograda i Republike Srbije. zonama posebnih poslovnih kompleksa, predvideti obave- Programirawe, planirawe i izdavawe uslova za projek- zno ozelewavawe velikih parkinga visokim zasadom – dr- tovawe i realizaciju intervencija za prilago|avawe obje- ve}em, kao i podizawe prate}ih zelenih povr{ina tamo kata uslovima za kretawe hendikepiranih mogu se raditi i gde je to mogu}e. neposredno na osnovu ovog plana. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1073

11.13. Pravila za kori{}ewe alternativnih izvora potreba standardnog doma}instva ili mawe radionice, po- i u{tedu energije trebno je obezbediti uskla|ivawe posebnim urbanisti~- U spoqnoj i rubnoj zoni grada, kao i u drugim zonama sa kim uslovima. niskim gustinama izgra|enosti i gde to konkretni uslovi 11.14. Inèwersko-geolo{ki uslovi i pravila za izgradwu dozvoqavaju, preduzimaju se dodatne mere za u{tedu defi- novih objekata i za dogradwu, nadzi|ivawe citarnih oblika energije (naro~ito elektri~ne) tako {to i rekonstrukciju postoje}ih objekata se u regulacionim i drugim urbanisti~kim planovima i urbanisti~kim uslovima uskla|uje organizacija prostora Na bazi inèwerskogeolo{ke rejonizacije, a za potre- i zgrada sa pove}anim mogu}nostima kori{}ewa alterna- be planirawa prostora u okviru Generalnog urbanisti~- tivnih izvora energije i smawewem potro{we ograni~e- kog plana, izvr{ena je kategorizacija terena. Tako su iz- nih izvora. dvojene ~etiri kategorije: U organizaciji prostora i zgrada pove}ava se u~e{}e á kategorija – povoqni tereni (prikazani belom bojom), kompaktnih zgrada sa vi{e etaà u odnosu na prizemne ku- áá kategorija – uslovno povoqni tereni (prikazani be- }e (izuzetno prizemqe, po pravilu prizemqe i potkrovqe, lom bojom), optimalno prizemqe i dva sprata ili prizemqe, sprat i ááá kategorija – nepovoqni tereni (prikazani na- potkrovqe). Spoqne povr{ine zgrada smawuju se za istu ranyastom bojom), korisnu zapreminu tako {to se favorizuju dvojne ku}e, ku- áâ kategorija – vrlo nepovoqni tereni (prikazani cr- }e u nizu, poluatrijumske ili atrijumske ku}e (poklapawe venom bojom). zidova susednih objekata na granici parcele) u odnosu na tradicionalne samostalne objekte. 11.14.1. Povoqni tereni Odavawe toplote smawuje se striktnom primenom vaè- Sa inèwersko-geolo{kog aspekta oceweni su kao naj- }ih propisa koji se odnose na izgradwu objekata. pogodniji za urbanizaciju (stanovawe, infrastruktura, sa- Kod postoje}ih objekata, kada to nije iskqu~eno drugim obra}aj), bez ograni~ewa u kori{}ewu, a uz uvaàvawe lo- propisima, dozvoqeno je naknadno izvo|ewe spoqne to- kalnih inèwersko-geolo{kih karakteristika terena. plotne izolacije zidova. Kada se radi o zidu na regulaci- Izgradwa objekata na ovim terenima moè se vr{iti bez onoj liniji prema javnom prostoru, dozvoqava se da debqi- ograni~ewa, uz uvaàvawe lokalnih geotehni~kih karakte- na svih konstruktivnih slojeva naknadne izolacije bude do ristika terena. 6 cm unutar javnog prostora. Kada se radi o slobodnom zidu na granici sa susednom 11.14.2. Uslovno povoqni tereni parcelom moè se dozvoliti postavqawe naknadne spoqne Inèwersko-geolo{ka svojstva ovih terena uslovqava- izolacije debqine do 6 cm, uz saglasnost suseda. ju izvesna ograni~ewa pri urbanizaciji prostora. U zavi- Pri formirawu uslova za izgradwu novih objekata snosti od lokacije, kori{}ewe ovih terena za urbanizaci- obezbe|uje se da se odrè mogu}nosti za kori{}ewe sun~e- ju uslovqeno je: nivelacionim prilago|avawem prirodnim ve toplote na postoje}im objektima, odnosno na drugim uslovima, preventivnim geotehni~kim merama za{tite sta- planiranim objektima. bilnosti iskopa i prirodnih padina, kontrolisanim dre- Pasivni ili aktivni prijemnici sun~eve energije mo- nirawem podzemnih voda i primenom geotehni~kih melio- gu se odobriti kao stalni ili privremeni. rativnih mera, kao {to su: regulisawe vodotoka, nasipawe, Kada su ovi ure|aji odobreni urbanisti~kim uslovima izrada drena`nih sistema, razna poboq{awa tla, izbor kao stalni, ne moè se odobriti nova izgradwa na sused- adekvatnog na~ina fundirawa. Izgradwa objekata na nim parcelama koja im u sezoni grejawa smawuje osun~awe ovim prostorima zahteva detaqna geolo{ka istraìvawa izme|u 9 i 15 sati za vi{e od 20%. koja }e definisati uslove gradwe za svaki pojedina~ni Kod postoje}ih objekata, kada to prostorne okolnosti objekat. omogu}avaju, dozvoqeno je naknadno formirawe staklenih verandi – solarijuma ako su staklenom povr{inom orijen- 11.14.3. Nepovoqni tereni tisani na jug ili sa otklonom ve}im od 30º u odnosu na jug. Inèwersko-geolo{ke karakteristike ovih terena u Ukoliko je projektom dokumentovana efikasnost sola- prirodnim uslovima su ograni~avaju}i faktor. Ova kate- rijuma za u{tedu energije za grejawe objekta, povr{ina so- gorija obuhvata: uzane proluvijalne ravni i izvori{ne ~e- larijuma jednaka povr{ini stakla na solarijumu ne ra~una lenke, potencijalno nestabilne padine sa umirenim kli- se kod indeksa izgra|enosti i stepena zauzetosti parcele. zi{tima, delova aluvijalnih ravni ispod kote 72 mnv. mr- U okviru prostora na parceli mogu se postavqati ure- tvaje, bare i stara~e, lesne odseke sa pojavom odrona i pro- |aji lokalnog kapaciteta na bazi toplotnih pumpi za kori- loma tla. U okviru plana izdvojena su podru~ja koja su bra- {}ewe toplote podzemqa, s tim da ne prelaze elektri~nu wena od poplava i koja usled toga imaju neke posebne re- snagu od 10 W/m² povr{ine parcele i da budu sme{teni na ìme kori{}ewa (Krwa~a, delovi uz Savu i sl.). najdaqem uskla|enom odstojawu od granica susednih parce- Kori{}ewe ovih terena za urbanizaciju zahteva pret- la i objekata. hodnu pripremu terena primenom sanacionih i meliora- Radi u{tede energije koja se tro{i na preradu i tran- tivnih mera u smislu poboq{awa stabilnosti padina i sport pija}e vode u okviru prostora na parceli mogu se obezbe|ewa objekata na wima i regulisawe vodotoka. U zo- odobriti lokalni bunari za crpqewe podzemne vode za zanama ispod kote 72 mnv. neophodna je priprema {ireg pro- livawe useva ili tehni~ku vodu za prawe, s tim da snaga postora u vidu sloènih hidrotehni~kih melioracija i regu- jedina~ne crpke ne prelazi 400 W za parcele do 600 m² i lisawe terena do kote dejstva visokih voda (nasipawem, dodatnih 5 W/m² za razliku kod ve}ih parcela i da bunari izradom drena`nog sistema). Prioritet Beograda mora budu sme{teni na najdaqem uskla|enom odstojawu od gra- biti uskla|ivawe vodoprivrednih problema sa razvojem nice susednih parcela i objekata. ostalih aktivnosti. Na pogodno postavqenim parcelema i objektima mogu Radi definisawa oblika sanacionih i meliracionih se odobriti i drugi oblici kori{}ewa alternativnih iz- mera neophodno je uraditi projekat sanacije {ireg podru~ja. vora energije ukoliko ne deluju {tetno na susedni prostor. 11.14.4. Vrlo nepovoqni tereni Pomenute mere za kori{}ewe alternativnih izvora i Izrazito nepovoqni tereni obuhvataju lokacije sa po- u{tedu energije mogu neposredno da se odobravaju na osno- javom aktivnih klizi{ta, plavqene delove aluvijalnih vu stru~no pripremqenog tehni~kog re{ewa, u skladu sa ravni, kao i delove prostora koji su zaga|eni izuzetno opa- prethodnim uslovima. Kod ure|aja koji prevazilaze obim snim toksi~nim materijama. Broj 27 – 1074 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Klizi{ta ima u prirodnim uslovima na padinama, re~- nog intenziteta i koeficijenta seizmi~nosti na povr{i- nim i poto~nim dolinama, ali i du` saobra}ajnica ili ni terena lokacije, odnosno na nivou fundamenta objekta. drugih gra|evinskih objekata, gde su nastala usled neadekvatnog zasecawa tla. 11.5. Primena pravila gra|ewa Na beogradskom podru~ju brojna klièwa zemqanih masa prisutna su na prostoru jugozapadno od Avale, po~ev od 11.15.1. Primena dozvoqenih urbanisti~kih pokazateqa Ostru`nice prema Obrenovcu – klizi{te Umka i Duboko, i indeksa kao i na prostoru jugoisto~no, isto~no i severoisto~no od Najve}i dozvoqeni urbanisti~ki pokazateqi i indeksi Avale, po~ev od Begaqice, pa uz Dunav prema Ritopeku – kao pravila gra|ewa za prostorne zone, odnosno za pro- klizi{ta Karaburma, Mirijevo, klizi{ta u Malom Mo- storne jedinice (blokove ili delove blokova sa planski krom Lugu i Velikom Mokrom Lugu, Vi{wica, klizi{ta odre|enom namenom) unutar urbanisti~kih celina, prika- na velikoseskoj krivini Dunava, Vin~a, Ritopek, odnosno zani su u tabelama 14, 15, 18, 19, 20, 23, 24, 25, 26, 29, 49, 50, na prostorima izgra|enim od neogenih sedimenata. Na 51, 52, 53, 54, 55 i 56 i primewuju se za ostalo gra|evinsko formirawe klizi{ta, osim geomorfolo{kih i hidrogeo- zemqi{te u zavisnosti od tipa izgradwe, planirane name- lo{kih uslova, bitnu ulogu igra geolo{ki, odnosno lito- ne i karakteristika urbanisti~ke celine. lo{ki sastav zemqi{ta i stepen wegove degradacije u pri- povr{inskoj zoni. 11.15.2. Primena op{tih pravila gra|ewa Tereni ozna~eni kao vrlo nepovoqni za izgradwu u iz- Op{ta pravila gra|ewa data u ovom poglavqu (od ta~ke vesnim slu~ajevima mogu se urbanizovati uz prethodnu pri- 11.5 do ta~ke 11.8) primewuju se za ostalo gra|evinsko ze- menu sanacionih i melioracionih mera u smislu poboq- mqi{te za sve urbanisti~ke celine u rasponu mogu}nosti {awa stabilnosti padine i obezbe|ewa objekata. Detaqna datih pravilima iz ta~ke 11.15.1, u skladu sa morfolo- urbanisti~ka re{ewa, namene i organizovawe ovih pro- {kim, oblikovnim i funkcionalnim karakteristikama stora treba utvrditi detaqnim inèwersko-geolo{kim lokacije na koju se primewuju. istraìvawima i planovima detaqne regulacije. Op{ta pravila iz ove ta~ke ure|uju se i razra|uju po urbanisti~kim celinama u postupku daqe razrade ovog plana 11.14.5. Nadzi|ivawe i dogradwa putem kontinualnog planirawa u skladu sa prelaznim i za- Nadzi|ivawe i dogradwa objekata su mogu}i ako se is- vr{nim odredbama. traìvawima utvrdi da je isti fundiran na odgovaraju}i na~in i da uve}awe optere}ewa na temeqe ne}e izazvati 12. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE {tetne posledice po objekat. Potrebne analize moraju se sprovesti za svaki objekat pojedina~no, uz pretpostavku da 12.1. Uslovi sprovo|ewa Generalnog plana objekat i u konstruktivnom smislu zadovoqava potrebne Generalni plan Beograda ima po~etak sprovo|ewa u pe- uslove. riodu primene prelaznih odredbi Zakona o planirawu i iz- Potrebne analize se moraju sprovesti u skladu sa Zako- gradwi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 47/03) nom o geolo{kim istraìvawima („Slu`beni glasnik Re- koji je stupio na snagu 13. maja 2003. godine, posle okon~a- publike Srbije”, broj 44/95), uz pretpostavku da objekat u nog javnog uvida u Nacrt generalnog plana Beograda 2021, konstruktivnom smislu zadovoqava potrebne uslove. 27. marta 2003. godine. 11.14.6. Seizmi~ka rejonizacija beogradskog podru~ja Beograd se zbog svoje veli~ine i organizacije bitno razlikuje u svim dimenzijama problema koje re{ava od Na seizmolo{koj karti publikovanoj 1987. godine, koja ostalih gradova ili naseqa u Srbiji. Jedino se Generalni se odnosi na povratne periode vremena od 50, 100, 200, 500 plan Beograda prikazuje u razmeri 1:20.000 sa pove}anim i 1000 godina i predstavqa o~ekivane maksimalne sei- nivoom uop{tavawa prikaza. zmi~ke intenzitete, podru~je Beograda je na oleati za po- Pove}awe efikasnosti urbanisti~kog planirawa na vratni period od 100 godina locirano u zonu sedmog stepe- organizaciju, izgled i ekonomi~nost svakog pojedinog na MCS seizmi~ke skale, odnosno MCK-64, {to je u stvari objekta, gradskih javnih prostora i ambijenata i grada kao ekvivalentno stvarnom stawu kroz seizmolo{ku istoriju. celine je ciq sprovo|ewa Generalnog plana, a usmeravaju- Dve date oleate seizmolo{ke rejonizacije predstavqa- }a komponenta Plana treba da bude intenzivnija od re- ju dva tzv. nivoa seizmi~kog rizika i to 37% i 10%, {to striktivne. odgovara normalnom i maksimalnom o~ekivanom zemqotre- Zbog toga je nu`no da na~in sprovo|ewa bude tome pri- su za povratni period od 100 godina. Prikazani elementi lago|en, ukqu~uju}i u sprovo|ewe Zakonom predvi|ene i seizmi~kog hazarda odnose se na parametre najzastupqeni- obavezne instrumente postupno i onim redom kako budu do- je osnovne stene na teritoriji grada i prikazani su tabe- no{eni i pripremani, a saglasno zakonskim rokovima i larno. obavezama. Faze sprovo|ewa o kojima je re~ su: Tabela 87: – daqa razrada pravila gra|ewa i wihova primena za Seizmi~ki hazard na teritoriji GP prostore za koje nije donet urbanisti~ki plan; –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – priprema i dono{ewe odluka o odre|ivawu delova ur- PARAMETAR RIZIK ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– banisti~kih planova koje se mogu primewivati u skladu sa vaè}im zakonom do 13. novembra 2003. godine; a max (g) á max (MCS) Koeficijent seizmi~nosti Ks –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – izdavawe odobrewa za izgradwu za objekte izgra|ene 37% 0.08-0.175 7.0-8.0 0.020-0.043 bez dozvole (obavezno obave{tewe o uslovima najkasnije do 10% 0.10-0.250 7.0-8.5 0.025-0.059 13. januara 2004); –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – dono{ewe urbanisti~kih planova koji upotpuwavaju S obzirom na to da su u procesu prora~una elemenata se- Zakonom predvi|eni sistem planova u roku od 18 meseci, tj. izmi~kog hazarda kori{}ene jedna~ine atenuacije sei- do 13. novembra 2004. godine; zmi~kih parametara koje su izvedene za uslove osnovne ste- – odre|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta na osnovu ne, to i dobijenu vrednost parametara iz date tabele i sa odluke Skup{tine grada i na osnovu urbanisti~kog plana, datih oleata treba vezati za takve uslove. U daqem kori- u okviru gra|evinskog rejona odre|enog ovim planom, a u {}ewu navedenih parametara treba voditi ra~una pri pro- roku od 24 meseca (13. maj 2005. godine). ra~unu dinami~kog faktora amplifikacije tla, odnosno Za sve faze je razra|en skup prelaznih i zavr{nih od- o~ekivanih vrednosti maksimalnog ubrzawa tla, maksimal- redaba primeren sloènosti problema. 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1075

12.2. Pravila gra|ewa trebqavati samo oni delovi koji su istovremeno u skla- U ciqu prevazilaèwa vremenskog perioda sa nedo- du i sa ovim generalnim planom. statkom odgovaraju}ih urbanisti~kih planova na velikoj U delovima planova u kojima se wihova primena obusta- teritoriji Generalnog plana Beograda, kao prelazni ob- vqa primewuju se pravila ure|ewa i gra|ewa ovog general- lik za neophodne dopune pravilnika i pravila ure|ewa i nog plana i privremena pravila gra|ewa iz ta~ke 12.2. kao gra|ewa iz ovog generalnog plana, radi pove}awa mogu}no- dopunska radi formirawa izvoda iz plana, odnosno akta o urbanisti~kim uslovima. sti priprema i kvaliteta izvoda iz Generalnog plana, raz- Urbanisti~ke planove koji sadrè delove koji se ne radi}e se i pripremiti neophodna pravila po urbanisti~- mogu primewivati zbog nesaglasnosti sa zakonom ili Ge- kim celinama iz poglavqa 11. Pravila gra|ewa, ta~ka neralnim planom treba zameniti novim planom generalne 11.15.1. i 11.15.2. regulacije za {iru teritoriju kojoj pripadaju u roku od dve Ova pravila predstavqa}e dopunu ovog plana na terito- godine od stupawa na snagu ovog generalnog plana, odno- riji Generalnog plana i na teritoriji deset gradskih op- sno novim planom detaqne regulacije u roku od pet godina. {tina u celini. Ova pravila }e prestati da vaè ili }e Dono{ewem novog plana generalne ili detaqne regu- biti ukqu~ena u urbanisti~ki plan na prostoru za koji se lacije na ~itavoj teritoriji tog plana prestaje primena donese ili preispita plan generalne, odnosno plan detaq- privremenih pravila gra|ewa iz ta~ke 12.2. a za planove za ne regulacije u skladu sa zakonom. koje je odluka o pristupawu izradi doneta posle roka za od- Ova pravila treba dodatno da diferenciraju parametre govor uprave na prijavu za legalizaciju bespravno podignu- i uslove gra|ewa sa istim pravilima gra|ewa datim prema tih objekata (uslovno: 13. januar 2004. godine) i primena urbanisti~kim celinama u poglavqu 11. Pravila gra|ewa pravilnika iz ta~ke 12.3. ovog plana. Ova pravila treba da budu u skladu sa generalnim okvi- 12.5. Regulacioni planovi ~ije se sprovo|ewe obustavqa rima namena povr{ina, rasponima, standardima General- nog plana, s tim da se wima preciznije re{e i pitawa po- Ovoj grupi pripadaju planovi u kojima planirane name- stupka u grani~nim slu~ajevima lokacija na obodima jedne ne nisu u skladu sa namenama datim u Generalnom planu, prema drugoj nameni, kada zbog op{tosti ovog plana nisu planovi koji nisu uskla|eni sa sada{wim potrebama i za- definitivno odre|ene. konskim odredbama, kao i planovi koji su fakti~ki, ne- Pravila gra|ewa iz ove ta~ke mogu se izra|ivati i do- sprovo|ewem, ali ne i formalno, stavqeni van snage. Na nositi istovremeno za sve urbanisti~ke celine, obuhvat ovim podru~jima potrebno je izraditi nove generalne i de- ovog plana u celini, ili sukcesivno za pojedina~ne urban- taqne regulacione planove. isti~ke celine, a najkasnije {est meseci po dono{ewu Stupawem na snagu ovog generalnog plana obustavqa se ovog GP i ~ine integralni deo Generalnog plana. sprovo|ewe slede}ih planova: Op{tina Stari grad 12.3. Pravila gra|ewa za re{avawe slu~ajeva sa objektima 1. DUP blokova izme|u: ulica Brankove, Pop Lukine, izgra|enim bez odobrewa za gra|ewe Ivan Begove, Gra~ani~ke, Obili}evog venca, Carice Mi- lice, Mar{ala Birjuzova i Zelenog venca („Slu`beni list Za uspe{nu sanaciju masovne pojave gradwe objekata bez grada Beograda”, br. 28/91) gra|evinske dozvole odnosno odobrewa za gradwu (za koju je Op{tina Vra~ar odgovor uprave i stru~nu analizu svakog predmeta prema zah- 2. DUP rekonstrukcije dela bloka izme|u ulica Maksi- tevu vaè}eg zakona potrebno izvr{iti do 13. januara 2004. ma Gorkog, Orlovi}a Pavla, ûburske i Dubqanske, godine) neophodno je obezbediti odgovaraju}u odluku i poseb- („Slu`beni list grada Beograda”, br. 12/70) – teritorija na pravila koja omogu}avaju efikasan rad komisija i kvali- obuhva}ena odlukom o pripremawu RP dela áH MZ, tetne odluke o uklapawu ili eliminaciji ovakvih objekata. („Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/96) Ukoliko je to neophodno za uspe{nu akciju sanacije po- 3. DUP rekonstrukcije tri bloka na teritoriji op{ti- jedinih objekata ili grupa ku}a, ova pravila mogu imati i ne Vra~ar („Slu`beni list grada Beograda”, br. 8/67) niè ili vi{e parametre iskori{}ewa ili geometrijski 4. DUP nove saobra}ajnice od ulice 27. marta do Au- definisanih uslova u odnosu na standardna pravila ure|e- toputa, Transverzala ááá („Slu`beni list grada Beograda”, wa ili gra|ewa definisana ovim generalnim planom, pod br. 11/70, 24/77) uslovom da to bitno ne uti~e na snièwe standarda i kva- 5. DUP za rekonstrukciju bloka izme|u ulica Vardar- liteta organizacije regularno-planiranih i izgra|enih ske, Vu~edolske, Svetolika Rankovi}a i Cerske grupa zgrada i prostornih celina i javnih povr{ina u pro- („Slu`beni list grada Beograda”, br. 15/67) storu Generalnog plana. Op{tina ûkarica Pravila iz ove ta~ke treba da obezbede i dodatne in- 6. DUP industrijske zone Mali Maki{, („Slu`beni formacije i podloge kao i osnovna pravila stru~nog rada list grada Beograda”, br. 13/72, 2/75) op{tinskih i gradskih tela formiranih za vo|ewe postup- 7. DUP kompleksa doma Radio televizije Beograd i ka obezbe|ivawa urbanisti~kih informacija i odluka u centralnog filmskog studija u Ko{utwaku („Slu`beni postupku sanacije objekata izgra|enih bez propisanog odo- list grada Beograda”, br. 10/75, 1/78) brewa za izgradwu. 8. DUP dela stambenog naseqa @eleznik („Slu`beni Prestankom organizovane akcije za legalizaciju i sa- list grada Beograda”, br. 14/80) naciju bespravnih i neplanski izgra|enih objekata i pri- 9. DUP Prve mesne zajednice u nasequ Ostru`nica mene unutar tela odre|enih za vo|ewe tih postupaka u skla- („Slu`beni list grada Beograda”, br. 10/70) du sa propisima – prestaje i primena ovih pravila. Op{tina Savski venac O prestanku vaèwa ovih pravila donosi odluku organ 10. DUP kompleksa izme|u Autoputa i ulice Gu~evske, nadleàn za usvajawe plana. Zve~anske i Bulevara JA („Slu`beni list grada Beograda”, br. 24/90) 12.4. Priprema i dono{ewe odluke o odre|ivawu delova Op{tina Zvezdara ranije donetih urbanisti~kih planova koji se mogu 11. DUP dela mesne zajednice izme|u ulica Gospodara primewivati u skladu sa zakonom Vu~i}a, Vojislava Ili}a, Topalovi}eve, Kriàni}eve, Za- U skladu sa zahtevom iz zakona, potrebno je do 13. no- ge Malivuk i Olge Jankovi} („Slu`beni list grada Beo- vembra 2003. godine doneti odgovaraju}e odluke o odre|i- grada”, br. 11/76) vawu delova iz urbanisti~kih planova donetih po pret- 12. DUP privredne zone na Bulevaru revolucije hodnim propisima koji se mogu primewivati u skladu sa („Slu`beni list grada Beograda”, br. 13/74, 32/87) (obuhva- vaè}im zakonom. Iz tako odre|enih delova mogu se upo- }en planom Bulevara kraqa Aleksandra) Broj 27 – 1076 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

13. DUP industrijske zone Stoj~ino brdo („Slu`beni javnog i ostalog gra|evinskog zemqi{ta, da}e planovi list grada Beograda”, br. 10/86, 15/96 generalne, odnosno detaqne regulacije na ~itavoj teri- Op{tina Palilula toriji gra|evinskog rejona kada budu doneti i stupili 14. DUP specijalizovanog tr`nog centra – pijace No- na snagu. va Karaburma, ulica Uralska („Slu`beni list grada Beo- Dok navedeni planovi ne budu doneti, kada je potreb- grada”, br. 2/76) no razgrani~ewe definisati na prelazan na~in, u poseb- 15. DUP grobqa na potezu Le{}e („Slu`beni list gra- nim slu~ajevima moè se upotrebiti urbanisti~ki pro- da Beograda”, br. 1/78) jekt za razgrani~ewe povr{ina odre|enih Generalnim 16. DUP podzemne putni~ko-èlezni~ke stanice u zoni planom (razgrani~ewe linijama katastarskih, odnosno raskrsnice Bulevara revolucije i Ruzveltove ulice ugovorima precizno definisanih parcela umesto pojed- („Slu`beni list grada Beograda”, br. 8/77) nostavqenih duì i krivih linija koje prikazuje Gene- Op{tina Zemun ralni plan), ali u skladu sa generalnim re{ewem ovog 17. DUP sedam mesnih zajednica u Zemunu („Slu`beni plana (generalni poloàj, veli~ina, orijentacija, prila- list grada Beograda”, br. 17/67, 5/73, 13/74, 11/78, 21/78, 5/80, zi za javno zemqi{te). 18/87, 2/80, 12/89) 18. DUP centra za trgovinu i rekreaciju na teritoriji 12.7. Kori{}ewe javnih povr{ina za sanaciju problema op{tine Zemun („Slu`beni list grada Beograda”, br. 2/79, parkirawa i nadle`nost prema vrstama saobra}ajnica 28/82) U periodu dok odgovaraju}e efekte funkcionalno po- 19. DUP tri stambene zajednice na teritoriji op{tine trebnog standarda parkirawa ne obezbede mere predvi|ene Zemun („Slu`beni list grada Beograda”, br. 14/63) Generalnim planom kao obaveze vlasnika, korisnika i in- 20. DUP izleti{ta u Gorwem Zemunu („Slu`beni list vestitora za obezbe|ivawem nu`nog broja parkinga i gara- grada Beograda”, 7/72) à u okviru svakog objekta i gra|evinske parcele – neop- 21. DUP bloka izme|u ulica Cara Du{ana, saobra}ajni- hodno je obezbediti dovoqan kapacitet javnih garaà i ce T-6, T-8 i priobalne zone Dunav („Slu`beni list grada javnih povr{ina za izgradwu garaà i parkinga u ugroè- Beograda”, br. 26/76) nim centralnim zonama u gradu. Op{tina Novi Beograd Potrebno je obezbediti studijsku i plansku dokumenta- 22. DUP za rekonstrukciju bloka 11-b u Novom Beogra- ciju i odgovaraju}u odluku Skup{tine grada o pravilima du („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/82) organizacije i izgradwe javnih garaà, i obezbe|ivawem Op{tina Vo`dovac 23. DUP park {ume Titov gaj („Slu`beni list grada javne povr{ine za ove svrhe. Beograda”, br. 10/76, 18/82) Postoje}e povr{ine na kojima su javni parkinzi i jav- 24. DUP rekonstrukcije stambenog bloka izme|u ulica ne garaè smatraju se javnim u smislu ovog plana i na wi- Strumi~ke, Vidske, \or|a Kratovca i Kru{eva~ke ma se mogu vr{iti pove}awa kapaciteta za sme{taj vozila („Slu`beni list grada Beograda”, br. 4/68) u meri kapaciteta pristupnih saobra}ajnica i logi~nog 25. DUP autobuske stanice, Jug DUP dela mesne zajed- volumena u odnosu na neposrednu okolinu. nice na podru~ju op{tine Vo`dovac („Slu`beni list gra- Povr{ine na kojima su u verifikovanim ili novim da Beograda”, br. 8/80) planovima detaqne regulacije predvi|ene javne garaè za 26. DUP rekreativnog centra podno`ja Avale ve}i broj zgrada na vi{e katastarskih parcela ili kao po- („Slu`beni list grada Beograda”, br. 13/75) seban javni objekat na posebnoj katastarskoj parceli sma- Op{tina Grocka traju se javnim povr{inama koje treba precizirati urbani- 27. DUP dela naseqa Vin~a („Slu`beni list grada Be- sti~kim projektom. ograda”, br. 8/76) Povr{ine ispod javnih saobra}ajnica i trgova kod ko- Op{tina Rakovica jih je {irina izme|u naspramnih gra|evinskih linija ve}a 28. DUP grobqa na podru~ju op{tine Rakovica od 22 metara mogu se koristiti za izgradwu podzemnih po- („Slu`beni list grada Beograda”, br. 8/75) du`no organizovanih javnih garaà u vi{e nivoa (uz reor- 29. DUP pristupnog puta za grobqa na podru`ju op{ti- ganizaciju komunalnih instalacija u dva posebna pojasa ne Rakovica („Slu`beni list grada Beograda”, br. 8/75) ili galerije sa obe strane garaè) uz obezbe|ivawe urbanisti~kog projekta i druge sinhronizovane projektne do- 12.6. Primena Generalnog plana u odre|ivawu javnog kumentacije. gra|evinskog zemqi{ta i ostalog gra|evinskog zemqi{ta I druge javne povr{ine i javno gra|evinsko zemqi{te mogu se nameniti izgradwi javnih garaà u kombinaciji U Generalnom planu, u poglavqu i grafi~kim prilozi- sa drugim javnim sadràjima, uz uslov da ne ometaju funk- ma i granicama zemqi{ta, date su neophodne odredbe i cionisawe osnovne namene i da ne umawuju kvalitet orga- smernice za odre|ivawe javnog gra|evinskog i ostalog gra- nizacije otvorenih i zelenih povr{ina tog kompleksa. |evinskog zemqi{ta na nivou bloka ili dela bloka, odnosno kompleksa ili ve}e lokacije, kao plan za obezbe|iva- Shodno odredbama Zakona o putevima („Slu`beni gla- we javnog zemqi{ta za potrebe funkcionisawa grada i snik Republike Srbije”, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 javnih slu`bi. U ove povr{ine ukqu~ene su i sve postoje- i 42/98) i Odluke o ulicama, lokalnim i nekategorisanim }e javne povr{ine koje nisu dovoqno velike da bi se mogle putevima („Slu`beni list grada Beograda”, br. 3/01) utvr- prikazati u Generalnom planu. Uz pomo} odgovaraju}eg ka- |uje se da su unutar granice GP saobra}ajnice magistral- tastarskog dokumenta, date definicije su u ve}ini slu~a- nog i regionalnog zna~aja gradskog ranga i progla{avaju jeva dovoqne za dono{ewe odluke za progla{ewe odre|e- se za gradsku nadle`nost. nog zemqi{ta za javno gra|evinsko zemqi{te u pojedina~- 12.8. Posebni instrumenti sprovo|ewa plana nim slu~ajevima i u nizu skupnih ili mre`nih lokacija javnog zemqi{ta. U periodu dok se ne donesu i ne upotpune svi predvi|e- Daqom urbanisti~kom razradom ovog GP (planovima ge- ni zakonski i planski instrumenti za ure|ewe prostora i neralne, odnosno detaqne regulacije), kao i preispitiva- gra|ewe i dok se ne donesu svi instrumenti koji ~ine si- wem postoje}ih planova (ta~ka 12.4), utvrdi}e se detaqno stem, u ovom planu je potrebno obezbediti ispravno spro- razgrani~ewe izme|u javnog i ostalog gra|evinskog zemqi- vo|ewe raspoloìvim dokumentima i informacijama uz {ta u skladu sa propisima i detaqnim uvidom u potrebe na po{tovawe ograni~ewa i obaveza nazna~enih u grafi~kom teritoriji koju obuhvataju kada budu stupili na snagu. prilogu 17.2. „Instrumenti sprovo|ewa plana”. Povezano sistemsko re{ewe svih javnih povr{ina, to U prostoru van gra|evinskog rejona prikazano je poqo- jest precizno odre|enu mreù i celovito razgrani~ewe privredno, {umsko i vodno zemqi{te, ali se u tom prostoru 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1077 nalazi i veliki broj postoje}ih stambenih i privrednih U prostoru Generalnog plana urbanisti~ki projekat }e objekata, osim objekata namewenih osnovnoj nameni. se, osim za obezbe|ivawe parcelacije, tako|e upotrebqava- Za slu~aj da ovim GP nije odre|eno dovoqno elemenata ti i za obezbe|ivawe funkcionalnog i arhitektonskog za pravila ure|ewa i pravila gra|ewa, za ovaj prostor se kvaliteta re{ewa. moè izdavati akt o urbanisti~kim uslovima u skladu sa odredbama odgovaraju}eg podzakonskog akta. 12.10. Tretman malih kompleksa za komercijalne zone i Postoje}i legalni objekti poqoprivrednih doma}in- gradske centre u periodu pre izrade planova generalne stava (stambeni i pomo}ni objekti) mogu u tom prostoru da i detaqne regulacije se obnavqaju i dogra|uju u nu`noj meri za razvoj tog doma- U ovom generalnom planu su u okviru stambenih i dru- }instva, ili u meri bruto povr{ine objekta od 1/50 povr- gih namena predvi|eni i delovi sa mawim lokacijama za {ine pripadaju}e parcele koja ~ini celinu. Podela parce- komercijalne aktivnosti da bi se stimulisao razvoj lokal- la radi stvarawa novih parcela sa stambenim i privrednih trgovinskih i uslu`nih aktivnosti. Do izrade plano- nim objektima ispod veli~ine od 5.000 m² nije dozvoqena. va generalne regulacije i detaqne regulacije, kada se mo- Pod ovim uslovima moè se izdati izvod iz plana, dok je gu definitivno i detaqno odrediti, moè se prihvatiti za privredne objekte i sto~ne farme koje prevazilaze ni- da lokacije sa ovom namenom mawe od 0,5 hektara budu rea- vo standardnog doma}instva potrebna izrada akta o urba- lizovane kao okruùju}a ili druga, sa okruùju}om kompa- nisti~kim uslovima radi obezbe|ivawa za{tite okoline. tibilna namena. U okviru gra|evinskog rejona, u roku od dve i po godi- Povr{ine za javne namene i povr{ine ozna~ene kao ne od stupawa na snagu ovog plana, izradi}e se planovi ge- „Komercijalne zone i gradski centri" koje se nalaze na neralne regulacije koji }e (zajedno sa verifikovanim i mestima i potezima gde su izgra|eni pojedina~ni ili novodonetim planovima detaqne regulacije) biti redovan grupni bespravni objekti nastali zloupotrebom odluke i osnov za pripremu izvoda iz urbanisti~kog plana i za pro- odobrewa o „Postavqawu kioska i malih monta`nih grame razvoja grada. U prelaznom periodu odredbe ovog ge- objekata" ne mogu se sanirati legalizacijom ovih objeka- neralnog plana upotrebqava}e se za sprovo|ewe i pripre- ta, ve} wihovim uklawawem i izgradwom novih poteza sa mu izvoda iz plana (zajedno sa pravilima iz ta~ke 12.2. i pro{irewem saobra}ajnica, izgradwom novih drvoreda, 12.3) na svim neophodnim mestima. trotoara i zelenila i izgradwom (gde je predvi|eno) no- Izuzetak }e biti prostori ozna~eni u karti „Instru- vih javnih, vi{espratnih poslovnih ili poslovno-stam- menti za sprovo|ewe plana" ozna~eni kao „Obavezni pla- benih objekata prema novom planu generalne ili detaq- novi detaqne regulacije"; „Planovi generalne ili detaqne regulacije. ne regulacije za saobra}ajne koridore"; „Podru~ja za izradu konkursa i javne stru~ne provere"; „Podru~ja velikih 12.11. Tretman povr{ina za novu kompleksnu stambenu projekata" i „Podru~ja za obaveznu primenu posebnih in- izgradwu u periodu do dono{ewa planova generalne strumenata razrade i sprovo|ewa Generalnog plana”. i detaqne regulacije U ovim ozna~enim prostorima, uz izvod iz plana, obavezno se daju i ti merodavni uslovi koje investitor (kao or- U zonama nove kompleksne stambene izgradwe predvi|a- ganizator ili inicijator) mora prethodno da obezbedi u ju se kao mogu}i slede}i tipovi stanovawa: stanovawe u saradwi sa nadle`nim slu`bama grada, ukoliko taj postu- otvorenim blokovima, stanovawe u me{ovitim blokovima, pak ve} nije obavqen po gradskom programu. individualno stanovawe, stanovawe u prigradskim nase- Svrha ovih dodatnih uslova je nu`no obezbe|ivawe raz- qima i socijalno i pristupa~no stanovawe, u skladu sa po- voja i ure|ewa ovih zona kao celina od posebnog zna~aja za trebama i kontekstom okoline. grad ili celina sa posebnim problemima koje treba pret- Uslov za realizaciju nove lokacije za kompleksnu stam- hodno re{iti za novu zonu kao celinu (sanacija klizi{ta, benu izgradwu je wena dovoqna veli~ina da se mogu odre- obezbe|ivawe novih primarnih infrastruktura za neobe- diti i regulisati neophodne povr{ine za javne i druge zbe|ena podru~ja, uslovi studije uticaja aktivnosti na za- funkcije koje podrazumeva savremeno novo naseqe i pri- {titu vodoizvori{ta ili za{titu stanovni{tva od buke prema plana generalne, odnosno detaqne regulacije kojim ili zra~ewa i dr.). se planiraju nove javne povr{ine i odequju od ostalih povr{ina da bi se mogao sprovesti postupak eksproprijaci- 12.9. Novi planovi detaqne regulacije je za wihovo obezbe|ivawe. Minimalni kompleks za tip i urbanisti~ki projekti prigraskog, socijalnog i individualnog stanovawa je 0,5 U skladu sa programima izrade planske dokumentacije, ha u jednoj celini, a za tip otvorenog bloka i me{ovitih osim izrade planova generalne regulacije, nastavi}e se i stanovawa 1 ha u jednoj celini. priprema novih planova detaqne regulacije na mestima gde je Izuzetno, u slu~aju da se postigne dogovor sa nadle- to neophodno i gde taj instrument usmeri program za izradu `nim organima uprave o organizovawu i ustupawu gradu plana, iako u ovom generalnom planu nisu posebno ozna~eni. odgovaraju}ih povr{ina za javne objekte i povr{ine bez Posebno je mogu}e o~ekivati wihovu upotrebu na mesti- postupka eksproprijacije, prethodni uslovi se mogu odre- ma gde se na sloèn na~in prepli}u javne povr{ine i diti i urbanisti~kim projektom umesto planovima detaq- objekti i ostale povr{ine i objekti (centralni gradski ne ili generalne regulacije. prostori i trgovi, re~ne obale, koridori novih velikih 12.12. Kontinualno planirawe i unapre|ewe saobra}ajnica, trase i prostori lakog {inskog prevoza) Generalnog plana kao i na prostorima koji se potpuno transformi{u iz otvorenog prostora u nove kompleksne delove grada. U pro- U sredworo~nom periodu ovaj plan se dopuwava i razra- storima u kojima se radi plan detaqne regulacije mogu}a |uje pravilima gra|ewa u skladu sa odredbama ove ta~ke je reorganizacija granica susednih namena, preme{tawe u 12.2. i 12.3. ovog poglavqa. prostoru zona zahtevanih Generalnim planom i pove}awe, U prvom periodu realizacije Generalnog plana, u ciqu odnosno snièwe kvantitativnih i geometrijskih parame- me|usobnog uskla|ivawa svih predvi|enih i paralelno raz- tara u meri koja bitno ne ugroàva generalna re{ewa i vijanih instrumenata planirawa i u ciqu unapre|ewa Ge- odràva osnovne bilanse u zoni odre|enoj planom. neralnog plana Beograda u svim bitnim tehni~kim i sadr- Ukoliko takvi prostori nisu posebno ozna~eni kao po- àjnim linijama i linijama sprovo|ewa, nadle`ni organ vr{ina sa posebnim uslovom, do dono{ewa planova detaq- uprave, planska komisija i Urbanisti~ki zavod Beograda ne regulacije zahtevi za izgradwom }e se zasnivati na iz- zaduùju se da svake godine pripreme izve{taj o sprovo|e- vodu iz ovog plana uz odgovaraju}e dopunske uslove koji wu Generalnog plana i planskih instrumenata zasnovanih obezbe|uju i kasniju uspe{nu razradu. na Generalnom planu. Broj 27 – 1078 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

Istovremeno, oni treba da pre kraja godine pripre- 8. Planirani sistem snabdevawa toplotnim energijom me predlog unapre|ewa ovog generalnog plana novim de- i prirodnim gasom (2021) taqima od zna~aja za wegovo sprovo|ewe ili detaqima 9. Planirane telekomunikacije (2021) od posebnog zna~aja za nove gradske akcije ili razvojne 10. Plan prioriteta 2006. (prva faza) projekte i da ih u formi nacrta izmena i dopuna Plana 11. Planirano stambeno tkivo (2021) predaju nadle`nom organu na utvr|ivawe, javni uvid i 12. Planirane privredne zone (2021) daqi redovni postupak usvajawa istovremenih. Izmene i 13. Planirane komercijalne zone i gradski centri dopune treba ograni~iti po obimu i vrstama u jednom ci- (2021) klusu, da bi javni uvid i odlu~ivawe bili olak{ani i 14. Planirane javne slu`be, javni objekti i kompleksi pouzdani. (2021) U prvih pet godina sprovo|ewa Plana moè se smatra- 15. Planirani sportski objekti i kompleksi (2021) ti da postoji odluka za godi{we pristupawe izmene i do- 16. Planirane zelene povr{ine (2021) pune Generalnog plana na osnovu ovih odredaba o kontinu- 17. Urbanisti~ki instrumenti sprovo|ewa plana alnom planirawu. 17.1 Prostorne zone i urbanisti~ke celine u kojima se primewuju ista pravila gra|ewa 12.13. Ostale prelazne i zavr{ne odredbe 17.2 Instrumenti sprovo|ewa plana Urbanisti~ko-tehni~ki uslovi, urbanisti~ke dozvole i urbanisti~ke saglasnosti izdati do dono{ewa ovog ge- DOKUMENTACIJA (1:20.000) neralnog plana mogu se realizovati do isteka roka va`no- Sastavni deo Generalnog plana Beograda su slede}i sti ozna~enog u samim uslovima kao osnov za izdavawe odo- grafi~ki prilozi u razmerama 1:50.000 i 1:20.000: brewa za izgradwu. 1. Prikaz {ireg podru~ja GP (1:50.000) Urbanisti~ke analize na osnovu izmena GUP-a 1999. 2. Karta blokova 2001. (1:20.000) godine mogu se raditi do stupawa na snagu ovog plana, a 3. Trajna dobra Beograda 2001. (1:20.000) Urbanisti~ki zavod Beograda duàn je da sve zahteve pod- 4. Zna~ajni javni urbani prostori 2001. (1:20.000) nete do tog roka re{i zakqu~no sa {estim mesecom od stu- 5. Ograni~ewa urbanog razvoja 2001. (1:20.000) pawa na snagu plana. 6. Postoje}e kori{}ewe zemqi{ta 2001. (1:20.000) Urbanisti~ke analize, na osnovu kojih nisu izdati 7. Postoje}i saobra}aj 2001. (1:20.000) UTU, mogu se upotrebiti kao deo izvoda iz urbanisti~kog 8. Stambeno tkivo 2001. (1:20.000) plana u roku od godinu dana od po~etka primene ovog pla- 9. Privredne zone 2001. (1:20.000) na, s tim {to se uz wih ugra|uju dodatni uslovi koji prois- 10. Komercijalne zone i gradski centri (2001) ti~u kao izvod iz re{ewa ovog plana. 11. Javne slu`be, javni objekti i kompleksi (2001) Urbanisti~ki planovi i urbanisti~ki projekti ~ija je 12. Sportski objekti i kompleksi (2001) priprema otpo~ela i dovedena u zavr{nu fazu na osnovu 13. Zelene povr{ine (2001) re{ewa prethodnog generalnog plana, mogu se i zavr{iti 14. Planirana transformacija blokova i nove lokacije na osnovu odredaba tog plana, osim u delovima koji su u suprotnosti sa novim re{ewima GP za primarnu uli~nu mre- 14. DOKUMENTACIJA GENERALNOG PLANA ù, sistem {inskog saobra}aja i re{ewa u centralnim jezgrima, u roku od {est meseci od po~etka primene ovog ge- 1. Odluka o pristupawu izradi plana neralnog plana. 2. Program rada na izradi Generalnog plana Regulacioni plan Centralne zone, ~ija je priprema 3. Istraìvawa, studije, analize: otpo~ela na osnovu prethodnog GUP-a, usvajawem novog – Metropoliten Beograda, Geografski fakultet Generalnog plana Beograda 2021. usagla{ava granicu – Demografska sada{wost i budu}nost Beograda, Cen- plana sa novom granicom Centralne zone i zavr{ava se tar za demografska istraìvawa, Beograd kao jedinstveno urbanisti~ko re{ewe plana generalne – Koncepcija privrednog razvoja Beograda u periodu regulacije Centralne zone na osnovu planskih uslovqe- 2002 – 2006 – 2021, Factis nosti novog GP. – Geolo{ke, hidrogeolo{ke i seizmi~ke karakteristi- Stupawem na snagu ovog generalnog plana obustavqa se ke terena sa kategorizacijom prema inèwersko-geolo- primena Generalnog urbanisti~kog plana Beograda iz {kim uslovima za planirawe prostora za izradu GP Beo- 1972. godine i svih wegovih izmena i dopuna, kao i Izme- grada, Urbanisti~ki zavod Beograda, Geozavod D.O. na i dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine i svih wego- – Plan javnog gradskog prevoza – SYSTRA, izve{taji vih izmena i dopuna donetih pre usvajawa ovog plana. maj i jun – Hipoteza Generalnog plana Beograda 2021, Urbani- 12.14. Sastavni delovi Generalnog plana sti~ki zavod – Koncepcija Generalnog plana Beograda 2021, Urbani- Sastavni deo Generalnog plana ~ine slede}i prilozi: sti~ki zavod 13. GRAFI^KI DEO GENERALNOG PLANA – Prednacrt Generalnog plana Beograda 2021, Urbani- sti~ki zavod PLAN (1:20.000) – Nacrt Generalnog plana Beograda 2021, april 2002, Sastavni deo Generalnog plana Beograda su slede}i Urbanisti~ki zavod grafi~ki prilozi u razmeri 1:20.000: – Spisak ostalih istraìvawa, studija koje su kori- 1. Granice {}ene ili izra|ene za potrebe GP 1.1 Granice i podela podru~ja Generalnog plana 4. Izve{taj o saradwi sa obaveznim u~esnicima 1.2 Planirano javno gra|evinsko zemqi{te i ostalo 5. Posebni uslovi od organa, organizacija i preduze- gra|evinsko zemqi{te (2021) }a zakonom ovla{}enih (Republi~ki zavod za za{titu 2. Planirano kori{}ewe zemqi{ta (2021) prirode, Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beo- 3. Planirani saobra}aj (2021) grada – „Nepokretna kulturna dobra na prostoru Gene- 4. Planirani sistem snabdevawa vodom za pi}e (2021) ralnog plana Beograda 2021", Republi~ki zavod za za{ti- 5. Planirani sistem kanalisawa atmosferskih i ot- tu spomenika kulture „Predlog mera za{tite graditeq- padnih voda (2021) skog nasle|a sa elementima strategije, metoda, koncepta 6. Planirano ure|ewe vodotoka (2021) i valorizacije", Zapisnik o usagla{avawu stavova o re- 7. Planirani sistem snabdevawa elektri~nom energi- {ewima u GP sa predstavnicima General{taba, Save- jom (2021) znog ministarstva odbrane) 15. oktobar 2003. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 27 – 1079

6. Mi{qewa, saglasnosti organa, organizacija i pred- Z – stepen zauzetosti uze}a zakonom ovla{}enih: I – indeks izgra|enosti – faza Hipoteze JKP – Javno komunalno preduze}e – faza Koncepcije JP – Javno preduze}e – faza Prednacrta Ki – Koeficijent izgra|enosti – faza Nacrta – prva verzija KO – Katastarska op{tina 7. Posebne evidencije i spiskovi KP – Katastarske parcele – Spisak kulturno-istorijskih spomenika i prethodne KÔ – Komunalni ~vrsti otpad za{tite mlrd. – milijardi – Spisak prirodnih za{ti}enih vrednosti mil. – miliona – Spisak objekata industrijskog nasle|a NRGP – neto razvijena gra|evinska povr{ina – Spisak objekata moderne arhitekture ODK – Osnovna dràvna karta – Spisak postoje}ih zna~ajnih javnih prostora u Cen- OMR – Obnavqivi materijalni resurs tralnoj zoni PA – Putni~ki automobil 8. Podaci o obavqenom javnom uvidu, stru~noj raspravi Pi – Procenat izgra|enosti i saradwi u toku izrade plana PKB – Poqoprivredni kombinat Beograd – Podaci o saradwi u toku izrade plana PP – Prostorni plan – Usagla{avawe stavova sa pojedinim u~esnicima (Se- PPGB – Prostorni plan grada Beograda kretarijat, Direkcija, KIO, Savet, op{tine, stru~na udru- PPRS – Prostorni plan Republike Srbije èwa) do nacrta – prva verzija SAS – Savez arhitekata Srbije – Usagla{avawe stavova sa pojedinim u~esnicima (Sekre- SIV – Savezno Izvr{no ve}e tarijat, Direkcija, KIO, Savet) do nacrta – druga verzija SMT – Spoqna magistralna tangenta – Izve{taj o obavqenom javnom uvidu SO – Skup{tina op{tine 9. Obrazloèwe plana sa stavovima planske komisije o SRC – Sportsko-rekreativni centar svakoj dostavqenoj primedbi TO – Toplana 10. Radni tim Generalnog plana – po svim fazama izra- UN – Ujediwene nacije de plana UMP – Unutra{wi magistralni prsten UTU – Urbanisti~ko-tehni~ki uslovi 15. SPISAK SKRA]ENICA HE – Hidroelektrana APG – Administrativno podru~je Beograda CZ – Centralna zona BVS – Beogradski vodovodni sistem [PC – [ira prostorna celina BRGP – Bruto razvijena gra|evinska povr{ina GVI – Grani~ne vrednosti imisije * * * * GP – Generalni plan Ovaj generalni plan stupa na snagu osmog dana od dana GRS – Glavna regulaciona stanica objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda". GSP – Gradsko saobra}ajno preduze}e GUP – Generalni urbanisti~ki plan Skup{tina grada Beograda DP – dru{tveni proizvod Broj 350-403/03-Hááá-01, 22. septembra 2003. godine DUP – Detaqni urbanisti~ki plan @TP – @elezni~ko-transportno preduze}e Predsednik ZSO – Zona stvarawa otpadaka Radmila Hrustanovi}, s. r. Broj 27 – 1080 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 15. oktobar 2003.

SADR@AJ

Strana Generalni plan Beograda 2021. – – – – – – – – – – – 901

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe – BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259 Pretplata: 3242-516

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg Nikole Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-298641-97. Odgovorni urednik ГРАДА БЕОГРАДА RADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa: JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15