Горан Комар Синиша Шолак

ЋИРИЛИЧКИ СПОМЕНИЦИ ГЛАМОЧКОГ ПОЉА Пола миленијума ћириличке писмености Гламоча CYRILLIC MONUMENTS OF THE GLAMOČ PLATEAU Half a millenium of Cyrillic literacy in Glamoč

Издавач / Publisher: Завичајно удружење Гламочко коло Бањалука Универзитет у Бањалуци Филолошки факултет Фотографије / Photography: Горан Комар Синиша Шолак Штампа / Printed by: Štamparija PLANJAX PRINT - Tešanj Рецезенти / Reviewers: Проф.др Младенко Саџак, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци мр Данијел Дојчиновић, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци Лектор / Editor: Проф.др Младенко Саџак Преводилац / Translator: Валентина Мијатовић Графичка припрема и корице / Graphic design and cover: Драган Мартић Тираж / Printing: 500 ISBN : 978-99955-58-50-5 Забрањено прештампавање и фотокопирање. / Copyright by Goran Komar and Siniša Šolak Unauthorized reproduction prohibited.

Сва права задржавају аутор и издавач. / All rights reserved by the authors and publisher

НАМЈЕРА РАДА THE AIM OF THE BOOK

Намјера ове књиге је приказивање The overall aim of this book is to present ћириличког епиграфског наслијеђа Гла- the Cyrillic epigraphic heritage of Glamoč. моча. Одговор на питање зашто је One may ask why Glamoč? There are three изабран Гламоч, лежи у неколико чиње - main reasons - primarily because of the ница: прије свега, ово подручје обилује wealth of material evidence of a millennial материјалним доказима о вишемиле - continuity of human settlement and нијум ском континуитету насељено стии civilization in this area. The Glamoc plateau цивилизације; исто тако, Гламоч је пре - is also rich in Christian epigraphic heritage богат хришћанским епиграфским нас- which can be traced centuries back in the љеђем које се може пратити вијековима past. The third reason is that Glamoc is у прошлост; на крају, Гламоч се налази situated in the western demarcation zone на западној демаркационој зони до које attached to the areas of stećak – се јавља стећак. Сама количина натписа monumental medieval toombstone. (а посједује је скоро сваки крст) The abundance of inscriptions (on almost довољно је интригантна за утврђивање every cross) is sufficiently intriguing to call мотива и времена њихових настанака. for exploration of their origin and the era Наравно, све појединачне тезе и in which they were created. Naturally, it is претпоставке није било увијек могуће not always possible to validate every single реално доказати, али је количина thesis and assumption, but the abundance пронађених, реконструисаних, обрађе- of the material evidence discovered was них и представљених материјал них sufficiently convincing and regular to be доказа била тако бројна и тако recognized as a distinctive rule and provide систематизована да је препозната као a reliable methodology to deal with својеврсно правило, као метод довољан exceptions and potential errors. за елиминацију појединачних изнимака Many material monuments offer и евентуалних грешака. irrefutable proof of at least half a Велики број материјалних споменика millennium of Cyrillic literacy disseminated пружа необориве доказе о најмање пола not only by the Serbian Orthodox Church миленијума ћириличке писмености, clergy but by the laity as well. The presence чији су носиоци били не само свеште - and continuity of the Cyrillic script were ници Српске православне цркве него и based upon a network of parishes of the лаици. Тај континуитет ћирилског писма Metropolitanate of -Bosna of the и база његовог трајања били су Serbian Orthodox Church. засновани на мрежи парохија под Дабробосанском митрополијом.

3 Дабробосанска митрополија Metropolitanate of Dabar-Bosna

Дабарску епархију са седиштем у The Diocese of Dabar-Bosna with its sea манастиру Бањи код Прибоја на Лиму in Banja Monastery, near upon основао је Св. Сава 1220. године. was founded in 1220 by Saint . The Чињеница да Сава епархију за Босну fact that St Sava places the Diocese for поставља у дубини српске земље, у deep in the Serb territory, in the Полимљу, а у близини средишњих valley of Lim, not far from church and црквено-политичких подручја Немањи- political centers of the regions ruled by the ћа, казује о томе да Немањићи нигдје House of Nemanjić, demonstrated that the нису наступали агресивно. Светитељ Nemanjić Dynasty have never forced their није намјеравао да позиционирањем у way aggressively. St Sava’s ambition was дубини Босне одбија утицаје римокато - not to counter Roman Catholic influences личких центара. Тако је било и у случају by positioning his Dioceses deep into проморских епархија, Зетске и Стонске- Bosnian territory. The same holds for the Захумске, гдје су присуство и утицај littoral dioceses of Zeta and Stone-Zahum цркве Рима били осјетнији. where the presence and influence of the Извори о дабарским епископима Roman Catholic Church was considerable. доста су оскудни. Најпотпуније податке Sources about the bishops of Dabar are о њима дао је шумадијски епископ Сава scarce. Most extensive information can be (Вуковић) у делу „Српски јерарси од found in Serbian Hierarchs from the ninth деветог до двадесетог века“ (1996). У to the twentieth century [Српски јерарси историји су познати сљедећи дабарски од деветог до двадесетог века] (1996) a епископи: Христифор, Јоаникије, Мето - monograph written by Bishop Sava ди је, Никола I, Јован I, Спиридон, (Vuković) of Šumadija. The following Исаија I, Јован II, Јован III, Исаија II, bishops serving in the Diocese of Dabar are Гаврило, Јован IV, Никола II и Никола known in history: Hristifor, Joanikije, III. Могуће је да је ова Савина епархија Metodije, Nikola I, Jovan I, Spiridon, Isaija уздигнута у ранг митрополије 1346. I, Jovan II, Jovan III, Isaija II, Gavrilo, године, када је проглашена Српска Jovan IV, Nikola II and Nikola III. It is патријаршија. possible that this Diocese was elevated to Када су готово све српске земље (и the rank of the Metropolitanate in 1346, Србија, и Црна Гора, и Босна, и Хум) upon the proclamation of the raising of the дошле под турску власт, почело је и Autocephalous Serbian Archbishopric to ширење јурисдикције Охридске архи - the rank of Patriarchate. епис копије на епархије Пећке However, by the time almost all Serbian па три јар шије. Покушаји смедеревског lands (including , , митрополита Павла, тридесетих година Bosnia, and Hum) fell under Turkish rule, 16. вијека, да обнови Пећку патријар - the spread of the jurisdiction of the шију, нису дали резултате. Његов рад Archbishopric of Ohrid over the осуђен је на Архијерејском сабору 1532. Patriarchate of Peć began in earnest. године. Сабору је председавао охридски Attempts by the Smederevo Metropolitan архиепископ Прохор, а у његовом раду Paul, at the beginning of the 16th century, учествовао је и босански митрополит to restore the Patriarchate of Peć, were

4 Марко. Ипак, турске власти су увидјеле unsuccessful. His work was condemned at могућу корист од поновног успоставља- the Archbishopric Assembly in 1532. ња Патријаршије, јер је народ стајао Archbishop Prohor of Ohrid presided over миран. У таквим околностима дошло је the Assembly, and Metropolitan Marko of 1557. године до обнављања Пећке Bosnia Metropolitanate also took part. патријаршије, а за првог патријарха Nevertheless, the Turkish authorities saw a изабран је заслужни Макарије Соколо - possible benefit from the re-establishment вић (1557-1571). of the Patriarchate in order to keep the Јурисдикција обновљене Пећке патри- population peaceful. In such circumstances, јаршије простирала се на све српске in 1557, the restoration of the Patriarchate земље под Турцима. Скоро читави српски of Peć ensued, with Makarije Sokolović народ дошао је тада под духовну власт (1557-1571) being elected as its first Пећке патријаршије. Успостављајући patriarch. редовно стање у Патријаршији, патријарх The jurisdiction of the restored Peć Макарије је извео нову организацију Patriarchate spread to all Serbian lands Цркве. Босна и Далмација, осим звор- under the Turkish rule. Almost the entire ничке области, где је постојала засебна Serbian population fell under the spiritual епископија, дошле су под духовну власт authority of the Patriarchate of Peć. Дабарског, односно Дабробосанског Establishing some stability in the митрополита. Изузетно је важна чињени- Patriarchate, Makarije carried out a new ца да је митрополит имао свог заменика territorial organization of the Church. у Далмацији у лицу игумана манастира Bosnia and , in addition to the Крке. Познато је да је Далмација много Zvornik region, with its separate bishopric, пропатила и да је њезина православна came under spiritual authority of Dabar, or црква једна од најпрогоњенијих (митро- the Metropolitanate of Dabar-Bosna. It is по лит Стефан Љубибратић прогнан је particularly important that the Metropolitan 1722. године, а митрополит Симеон appointed, as his deputy in Dalmatia, the Кончаревић 1758/9). Abbot of the Krka Monastery. It is well Први дабарски архијереј после обнав- known that Dalmatia has already suffered љања Пећке патријаршије био је Варлам a lot and that its Orthodox Church was one (око 1557). Столовао је у манастиру Бањи. of the most persecuted (Metropolitan Око 1573. године помиње се Дабробосан - Stefan Ljubibratić was expelled in 1722, ски митрополит Симеон, за кога се зна and Metropolitan Simeon Končarević in захваљујући једном његовом писму на 1758/9). коме се потписао као „митрополит The first archbishop of Dabar following Дабробосански, зворнички, клишки и the restoration of the Patriarchate of Peć целе Далмације”. Две године касније was Varlam (about 1557) with the sea in помиње се митрополит Јосиф, који је Banja Monsatery. Around 1573, Archbishop умро 15. маја 1575. године у манастиру Simeon was mentioned as the Metropolitan Бањи. of Dabar-Bosna in a letter, which he signed Његов наследник Гаврило (Аврамо - as “Metropolitan of Dabar-Bosna, Zvornik, вић, 1575-1588) преноси епископску Klis and of entire Dalmatia”. The records столицу из манастира Бање у западну further show that “Metropolitan Josif, died Босну, у манастир Рмањ, на тромеђи in Banja Monastery on 15 May 1575”. Босне, Лике и Далмације. Он је 1578.

5 године, као егзарх пећког патријарха за His successor Gavrilo (Avramović, Далмацију, поставио новог игумана 1575-1588) relocates the sea of the манастира Крке. Metropolitanate from Banja monastery to Управо је митрополит Висарион пос- western Bosnia, to the monastery Rmanj ле сеобе Срба 1693. године пренео situated on the border of Bosnia, Lika and седиште епархије у Сарајево. У Сарајеву Dalmatia. су столовали: Исаија III (1708-1709), In 1578, as the vicar of the Patriarchate Мојсије (Петровић, 1709-1713), Мелен- of Peć for Dalmatia, he appoints a new тије (Умиљеновић, 1713-1740), Гаврило abbot in Krka Monastery (Михић / Михаиловић, 1741-1752), Пај - After the Great Migration of си је (Лазаревић, 1752-1759), Василије (1690) Metropolitan of Dabar-Bosna, (Јовановић Бркић, 1760-1763), Диони - Visarion relocates the sea of the diocese to сије (1763-1766) и Серафим (1766-1767). in 1693. Metropolitans serving in Затим је на трон дабро-босанских Sarajevo were: Isaija III (1708-1709), митрополита дошао низ грчких Mojsije (Petrović, 1709-1713), Melentije архијереја, познатих као фанариоти. (Umiljenović, 1713-1740), Gavrilo (Mihić Управо из њиховог периода сачувани су / Mihailović, 1741-1752), Pajsije (Lazarević, подаци о управи над Црквом у Гламочу 1752-1759) Vasilije (Jovanović Brkić, Дабро-босанских митрополита над 1760-1763), Dionisije (1763-1766) and Црквом у Гламочу. Тако се Данило Serafim (1766-1767). помиње као Дабробосански митрополит After this period a number of Greek 1769. године. Послије њега помиње се archbishops known as Phanariotes presided митрополит Кирило, који је 24. маја 1776. over the Metropolitanate of Dabar-Bosna. године од султана добио берат у којем су It is from this period that we gained the first уписана мјеста која су улазила у састав records of the Church in Glamoč being Дабробосанске митрополије. То су: administered from Dabar-Bosna Високо, Травник, Јајце, Језеро, Лијевно, Metropolitanate. Metropolitan Danilo is Гламоч, Вакуф, Стари Мајдан, Маглај, mentioned as the Metropolitan of Dabar– Сребреница, Вишеград, Нова Варош „са Bosna in 1769. He was succeeded by свима селима и међама”. Последњи Metropolitan Kirilo, who received Sultan’s митрополит Грк у Сарајеву био је Антим Berat on May 24, 1776. This document lists (1874-1880). У његово вријеме, одлуком the places included in the Metropolitanate Берлинског конгреса 1878. године of Dabar-Bosna: , Travnik, Jajce, Аустроугарска је окупирала Босну и Jezero, Lijevno, Glamoč, Vakuf, Stari Херцеговину. Иако је дошло до промјене Majdan, Maglaj, , Višegrad, господара, Босна и Херцеговина је и Nova Varoš with “all their villages and даље остала под јурисдикцијом Цари - boundaries”. The last Greek Metropolitan град ске патријар шије. in Sarajevo was Antim (1874-1880). It was На основу конвенције склопљене during his time that with the Treaty of између Аустроугарске и Цариградске Berlin (1878) the Ottoman of патријаршије 1880. године, митрополит Bosnia came under Austro-Hungarian Антим је уступио своје место пре- control. Despite the change of rulers заслужном за Цркву и народ Сави Bosnia and remained under Косановићу поријеклом из Бањана, the Patriarchate of Constantinople. првом Србину митрополиту Дабро -

6 босанском после више од сто година. After an agreement between the Austro- Сава Косановић је управљао Дабро - Hungarian Empire and the Patriarchate of босанском митрополијом од 1881. до Constantinople in 1880 Metropolitan 1885. године, када је под притиском Antimus handed over his throne to Sava власти поднео оставку. За његовог Kosanović, originally from . He наследника је изабран Георгије Николај - became the first Serb to preside over the евић (1885-1896). Иако је изабран за Metropolitanate of Dabar-Bosna in more митрополита у поодмаклим годинама, than hundred years. Sava Kosanović био је доста активан. Остао је упамћен governed Dabar-Bosna Metropolitanate као велики народни добротвор. После from 1881 to 1885 when he resigned due смрти митрополита Георгија за дабробо - to pressures from [Austro-Hungarian] санског митрополита је изабран authorities. He was succeeded by Georgije до тадаш њи митрополит зворничко- Nikolajević (1885-1896). Already at an тузлански Николај Мандић (1896-1907). advanced age when elected he was still За време митрополита Мандића дошло very active and will be remembered as је до промене границе Дабробосанске people’s great benefactor. After his death митрополије. Села Коњичког котара из- Nikola Mandić, who at the time served as двојена су од Дабробосанске митро по ли је the Metropolitan of Zvornik and , has и припојена Захумско-хер це говачкој been elected the Metropolitan of Dabar- митрополији, а од Захумско-херце - Bosna (1896-1907). During his time the говачке је узето Рудо и припојено boundaries of the Metropolitanate were Дабробосанској митрополији. На молбу changed to incorporate which митрополита Мандића, Цариградски belonged to the Metropolitante of Zahum- патријарх Константин са Светим Herzegovina. At the same time the villages синодом 1899. године од делова from the district were transferred Дабробосанске митрополије основао је from Dabar-Bosna to Zahum-Herzegovina четврту митрополију у Босни и jurisdiction. In response to requests from Херцеговини: Бањалучко-бихаћку. Metropolitan Mandić the Patriarch of Constantinople, Constantin, with his Holy Synod created in 1899 the fourth Metropolitanate in - the Metropolitante of Banjaluka-Bihać.

7 Положај Гламоча у Дабро- Glamoč and its position in the босанској митрополији Metropolitante of Dabar-Bosna

У читавом овом периоду у подручју Throughout this period there was a Гламоча дјеловала је мрежа српско- network of Serbian Orthodox parishes in православних парохија са одређеном Glamoč with established territorial територијалном заступљеношћу. Оне су, boundaries. They were most likely under највјероватније у читавом овом периоду, the administration of the Metropolitan for лежале под управом Дабробосанских Dabar-Bosna regardless of its official seat митрополита, ма гдје да се њихово – which moved from Banja near Priboj and сједиште налазило (а оно се премје - close to the glorious mausoleum churches штало од Бање код Прибоја, у близини of the first Nemanjić rulers, via Sarajevo, презначајних меузолејних цркава првих to Rmanj Monastery, at the far north-west Немањића, преко Сарајева па све до of Bosnia. манастира Рмња на крајњем сјеверо- In this work, it is important to show the западу Босне). essence and meaning of the territorial У овоме раду потребно је указати на arrangement of the gravestone inscriptions суштину и смисао територијалног распо- and look for answers to the question such реда изучаваних надгробних натписа, as: why are they exactly where they are and односно, потребно је потражити одговоре why they appear in numbers and in the на питња: зашто се налазе баш ту гдје јесу forms in which they appear? и зашто се појављују у броју и у облицима It is, in fact, the arrangement and the у којем се појављују? number of necropoles within the Ријеч је, у ствари, о распореду и о boundaries of the Glamoc plateau and its бројности некропола у оквирима Гламоч - position as a borderline area towards stećak territory. It stretches to the area of ког поља и о њиховом пограничном, 1 западном положају маркантне линије до “” (Three fields), and westwardly које се јавља стећак као тип споменика. А even to the Grahovo Plateau, and to the он се распростире до области Тропоља1, neighbouring regions ruled by Croatian па и до западније смјештеног Граховског lords. Stećak is, therefore, linked to places dominated by Kotromanić 2 dynasty and Поља те до сусједних регија које су током 3 средњовјековног периода у политичком their feudal lords

смислу припадале хрватским владарским 1 кућама. Стећак се, дакле, везује за прос - Glamoč, and Duvno (now ) 2 торе политичке доминације Котроманића 2 13 – 15 Century. 3 и њихових велможа . 3 Tombstones in Glamoč appear generally 1 Гламоч, Ливно, Дувно (сада as thin or bulkier plates and boxes of rough Томиславград) construction. Some tombstones are not 2 13-15. вијек processed at all and appear in their natural 3 У Гламочу, изузев у ријетким form in which they were extracted from the случајевима које смо овдје показали, quarry. In all areas of western and north- надгробни споменици средњег вијека western Bosnia Serbian orthodox cemeteries представљени су дебелим и тањим are attached to the old cemeteries with stećak плочама и сандуцима грубе израде. as a dominant monument form. There are Убједљиво највећи број споменика је many active cemeteries in the Glamoč area

8 Одговор на питање о распореду и The answer to the question about the бројности некропола на просторима arrangement and the number of necropoli Гламоча даје статистика: преко 100 in Glamoč is in the following statistics: православних гробаља својом старошћу over 100 Orthodox cemeteries with their и бројношћу апсолутно доминирају у age and numbers dominate compared with односу на остала, католичка и Catholic and Muslim cemeteries, thus муслиманска гробља, и тако доказују proving the thesis about a long-standing тезу о старосједилаштву и континуитету presence and continuity of the Orthodox живота православног становништва. population in this area. Одговор на питање о западној линији The answer to the question of the до које се јавља стећак (као врста western demarcation line from the areas надгробног споменика), тражи кратак where stećak (as a type of tombstone) is поглед на прошлост ових простора. А она prevalent requires a brief overview of the је, укратко, изгледала овако: без обзира на history of the region. државно-политичке формације које су In one word: regardless of the state- током прошлих вијекова владале political formations that ruled Glamoc over Гламочом, српски народ је овдје констан - the centuries, the presence of the Serbian тно био присутан, што између осталог people is a constant and it is documented документовано потврђују и надгробни by an abundance of tombstones that will be споменици које представљамо у овој presented in this monograph. монографији. Штавише, они данас Moreover, today they are the only представљају једини сигуран материјални reliable material evidence of Serb доказ српске популацијске доминације population’s dominant and continual овим простором. Током 18. и 19. вијека та presence in this area. In the 18th and 19th је доминација била изразита. И без обзира centuries, this domination was remarkable. чак необрађен, необликован и положен During mass Balkan migrations in the past онако како је извађен из мајдана. centuries prompted by the Turkish Међутим, у свим подручјима западне и expansion from the south and encouraged свеверозападне Босне видљиво је by the formation of military frontiers доминантно наслањање српских право- between Austria and Turkey, new славних гробаља на стара гробља са settlements of Serbs emerged in these стећцима. Број активних православних areas. гробаља у простору Гламоча јако је It is a frequent topic of contemporary велик. Као и другдје, у великом дијелу debates which seek to explain the presence ових гробаља виђају се и споменици средњег вијека. На тај начин Гламоч се of Serb population as new arrivals, refugee придружује моћној развојној линији communities, settling in borderline areas of балканског средњовјековља најупечат - Serb ethnicity in wider Glamoč and in other љивије оличеном у масивном regions of Bosnia. However, the continuity над гроб ном споменику 14-16. вијека на of the Serb Orthodox cemeteries and који се надграђује такође свеприсутни и monuments is a visible and undeniable по форми карактеристични крсни testament to an earlier, continual presence надгробни споменик мањих димензија који припада 17-20. вијеку, а који је у with numerious medieval tombstones with Срба неријетко обиљежен ћириличким Cyrillic inscriptions – large, massive from the словом. 14-16 century or smaller monuments from the 17-20th century.

9 што је током балканских миграција у and merging of the old, pre-Turkish legacy прошлим вијековима било и нових of the with new насељавања Срба (покренутих турском developments. експанзијом с југа или формирањем The presence of monuments with војних граница / крајина између Аустрије Cyrillic inscriptions in Glamoč and the и Турске), што је уосталом и била честа surrounding areas is so dominant and тема домаће историографије (када су се points out to continuous presence of Serb као предмети истраживања појављивале people. This situation was not changed by тзв. пребјегалачке, дијацезне заједнице у the War of Morea (7th Turkish -Venetian граничним предјелима српског етничког War) nor by the earlier wars of the 17th досега), на ширем подручју Гламоча је, century. као и у другим регијама по Босни, Names of the Serbian Orthodox Church потпуно видљив континуитет српског priests inscribed on the monuments found православног гробља, као феномена који in Glamoč and surrounding areas from the свједочи о спајању старог, предтурског times coinciding with Turkish-Venetian времена (као наслијеђе средњег вијека) са wars are a clear testimony to uninterrupted новим добом. Једноставније речено, при - Serb presence in this region. сутност културно-историјског ћири ли ч ког This study of the Cyrillic monuments of споменика у Гламочу и околини тако је the Glamoč Plateau is to shed more light4 изразито доминатна да очигледно on the facts which corroborate the потврђује непрекинутост трајања српског following: народа. Такво стање није пореметио ни 1 There is a continuity of 500 years of Морејски рат као ни претходни велики use of Cyrillic alphabet in Glamoč and ратови 17. вијека. Имена свештеника the Glamoč Platea in the inscriptions Српске православне цркве на гламочким on the tombstone crosses. 2 All solitary crosses found in the ce- споменицима, која се јављају одмах meteries and outside of the necropoli послије завршетака тих ратова, на were created in this period which is најјаснији начин аргументују тврдње о corroborated by their position, the српском непрекинутом трајању на овим shape of script and regrettably by the просторима. traces of destruction (by deliberate era- Сада су већ јасније функције ове sing or in recent times, overwriting of студије: њеном израдом на свјетлост the inscriptions). дана и пред јавност желе се изнијети 3 Certain letters with their forms and истине4 и чињенице које доказују variants of writing (engraving) show сљедеће хипотезе: the connection with earlier periods of Cyrillic literacy, which left an indelible mark in this region and other Serb 1 На простору Гламоча и Гламочког countries. поља постоји континуитет ћириличког писма који временски траје више од пола миленија, а који This study is based on chronology је јасно видљив на надгробним presenting the inscriptions and pointing to крстовима; changes over time. The images show the 2 Сви усамљени крстови, који се inscriptions in their original form in налазе унутар или изван склопова 4 Баш као што стара изрека каже: „Камен 4 As the old saying goes “The stone doesn’t не лаже“. lie”.

10 некропола, настали су у истом овом Serbian version of Church Slavonic временском периоду, што потврђују alphabet, transcribed and finally translated њихови положаји, облици и слова, into modern Serbian. In this way, we intend али, нажалост, и трагови разних to bring readers closer to the spirit of time уништавања (или видљивим and historical circumstances in which these ислесавањем или преклесавањем, monuments were created. By comparing што је новијег датума); 3 Одређена слова својим облицима old with new linguistic expressions, we и варијантама писања (уклесавања) hope to establish a connection with early показују везу са ранијим периодима Cyrillic literacy in this region and thus ћириличке писмености, која је connect with our ancestors. оставила неизбрисив траг како на The results of our research were positive овим просторима тако и другим in the sense that our hypothesis can be српским земљама. proven: Cyrillic literacy, deeply rooted in old traditions, is continually present in this Рад је конципиран тако да примарна region. Explanations in the form of lengthy буде временска категорија те да се на тај footnotes were offered to clarify timelines начин, дијахронијски, представљају and specific technical terms not found in фотографије споменика и њихови everyday discourse натписи; они се, пак, доносе на више начина: понекад као цртежи оригинал - них слова, потом (редовито) у изворној, српскословенској / црквенословенској азбуци (у транскрибованој верзији, као што је и уобичајено у палеографији), и, на крају, у преводу (гдје год је то било потребно) на савремени српски језик. На тај се начин пажљивом читаоцу могу приближити дух времена и историјске околности настанака појединих спо - меничких натписа; а компарација између старих и нових језичких израза као да успоставља одређену везу са ранијим временским периодима ћириличке пис- менос ти на овим просторима, својеврсни дијалог са прецима.

Резултати овога рада били су и више него позитивни: потврђене су хипотезе да ћириличка писменост у проучаваном периоду има непрекинути континуитет, као и да се она базира на још старијим коријенима, а које потврђују облици појединих слова. Сам текст је у великој мјери оптерећен фус-нотама, али то је био

11 једини начин да се направе временске повезнице и појасне термини који нису у свакодневној употреби, а немају одговарајуће синониме.

Карта БиХ са назначеном територијом општине Гламоч Map of Bosnia and Herzegovina with Glamoč district marked in blue

12 ИЗ ПРОШЛОСТИ ГЛАМОЧА GLAMOČ THROUGH HISTORY

Полазећи од хипотезе да почетак Material evidence of human habitation човјекове дјелатности, утврђен кроз found so far in this area dates back to the истраживања материјалних остатака, Bronze Age. The late Bronze Age in the одређује период од када је неки простор Glamoč region is associated with Dalmatic насељен, у случају Гламочког поља culture defined by the Balkan migrations долазимо до касног бронзаног доба. around 9th century BC. Remains of Касно бронзано доба на простору fortifications found in the villages near Гламоча везано је за Далматску културну Glamoč (Reljino Selo and Šumnjaci) could групу која је одређена балканско- be dated back to this period. панонским сеобама, а датована је око 9. Fortification and a number of other вијека старе ере. Овом периоду би, permanent settlements from the Iron Age могуће, припадале градине у Рељином can also be found on the Glamoč plateau. Селу и код села Шумњаци. У Гламочком Among the material artefacts from this пољу уочено је и мноштво градина из period, the most famous one is a short iron жељезног доба, међу којима одређен број sword found around the sawmill site in припада сталним насељима. Од Glamoč, known as Krstanovića pilana. This материјалних налаза најпознатији је type is similar to mahairi - Greek short кратки гвоздени мач са локалитета sword from Illyrian regions. Крстановића пилана у Гламочу, који In Roman times the main road одговара махаири – грчком типу кратког connecting Salona, the ancient political and мача са илирског подручја. ecclesiastical center with the interior of the О значају Гламоча говори и чињеница Balkans passed through the Glamoč да је кроз Гламоч пролазила римска цеста plateau. This mountainous region is the која је везивала Салону, древно home to many remnants of churches and политичко и црквено средиште, са basilicas from the late Roman period. Some унутрашношћу Балкана. У овом of these remnants are found in the localities планинском крају забиљежени су и around Glamoč: Crkvine (church site), остаци већих касноантичких цркава типа Bukve in the villages of Karaizovci, базилика, које се опредјељују „босанском Isakovci, Halapic (a large building from the типу“. Неке од њих су постојале на 6th century) in Glavice (Djekića Brdo Црквини, на предјелу Буква у селу locality) at the entrance to an active Караизовци; такође на Црквини у селу cemetery and in Borak (Majdanište Исаковци, на Црквини у селу Халапић locality) burnt down by the invading Avars (велика зграда 6. вијека), на Црквини у in 597. In ancient times, during the process Главицама (Ђекића Брдо) на улазу у of consolidation of the Slavic people, as савремено гробље, и, на крају, још једна part of the Avaric-Slavic colonization of the у Борку (мајданиште) која је спаљена од Balkans, during the emperor Heraclius, Авара 597. године. У давнини, током many toponyms remained unchanged – процеса састављања словенских народа among them Dlamoc, possibly: Glamoč. у склопу аварско-словенске колонизације More than twenty prehistoric fortifications Балкана, за цара Ираклија и његовог have been registered in the area of Glamoč.

13 спајања са домицилним становништвом, It is believed that in the age of Antiquity, задржани су стабилни топоними, а међу the village of Vrba, southeast of the town, њима и Дламоч, могуће: Гламоч. was the site of a settlement - Salvium while На простору Гламочког поља in the village Halapić, on the northwest евидентирано је више од двадесет side, there was a road stop called Salviae. праисторијских градина. Вјерује се да је As we pointed out earlier, at the у античко доба, у Врби, југоисточно од beginning of the Christ era, the Romans вароши, организован муниципијум built a military road connecting Salona Salvium, а да у селу Халапић, на (Solin)on the with their сјеверозападној страни, стајала путна Illyricum province. Part of the road went станица Salviae. across the Glamoc Plateau. It is believed Како смо истакли, на почетку that later on a civilian road followed Via Христове ере, Римљани су саградили militaris passing through the same places. цесту од Салоне (Солин) до граница Parts of church worship items were found провинције Илирик. Један њен сегмент in Glamoč (in Busija) mostly parts of altar прелазио је преко Гламочког поља. screens built in the early Middle Ages. Сматра се да је касније од ове војне At the dawn of Christianity, a Roman настала цивилна цеста која је пролазила municipium existed in Borak, near Halapić кроз поменута мјеста. У Гламочком according to an epitaph dedicated to one of пољу пронађени су дјелови црквеног its chiefs. Nevertheless, Glamoč is mentioned намјештаја (у Бусији), а то су углавном more frequently in the archival documents дјелови олтарских преграда саграђени у from the end of the 13th century, at the time раном средњем вијеку. the Šubić family came into prominence on Римски муниципиј у освит Христове the political scene of the Balkans, and in its ере на простору Гламоча налазио се у expansion towards this region came into Борку или код села Халапић, гдје је conflict with the Kotromanić clan - rulers of сачуван епитаф једном његовом Bosnia. In the last quarter of the 13th century приниципу. Ипак, први згуснутији помени Pavle Šubić appeared on the Bosnian scene. Гламоча у архивским документима стигли In 1274, he ruled over the coastal regions, су са краја 13. вијека, и то када су се на and from 1292 he was granted, by the King политичкој сцени Балкана појавили of Naples the entire area from Nin to Omiš. Шубићи, племићка лоза која је својим As a supporter of the Anjouvian Barons he ширењем ка овим крајевима изазвали supported the spread of their influence in сукоб са босанским бановима Котромани- western Bosnia. In the last year of the 13th ћима. У последњој четвртини 13. вијека century, he added Bosnia to his title as “the почео се на босанској сцени указивати као Lord of Bosnia”. His followers and relatives све значајнији чинилац бан Павле Шубић received from the King of Naples a I. Године 1274. он је био приморски бан, а certificate of possession of the “Lower од 1292. године по даровници Карла regions of Bosnia”. At the same time Serbian Напуљског управљао је простором од King Dragutin ruled over the regions of Нина до Омиша. Као присталица and . Modeled on the Venetian Анжувинаца, бан Павле је све више matapans, the main currency of the Balkan нагињао ширењу утицаја у западној trade, Šubic issued his own money in silver. Босни. У последњој години 13. вијека он Stevan II Kotromanić was certainly not својој титулатури додаје и одредницу која happy with the spread of Šubić family into

14 гласи „господар Босне“. Његови сљедбе - Bosnia. His rule in was ници и рођаци добијају од Карла seriously undermined by their expansion in Напуљског потврду посједа у „Доњим the area from Livno to Glamoč. At the very Крајима Босне“. То је доба у којем српски beginning of the 14th century Šubić has краљ Драгутин управља предјелима Соли carved out and handed to his brothers and и Усоре. Зна се за ковање новца Шубића, sons the coastal territories, Dalmatian који је био сребрни, а рађен по узору на cities, and his latest acquisitions: Three млетачке матапане, главну валуту балкан - Fields, Hlivno (Livno) and the ске трговине. district. His younger brother Mladen was Бан Стеван II Котроманић свакако mentioned in 1304 as the ruler of the Three није био задовољан ширењем Шубића у Fields („et totius terrae Hum“), although it Босни. Његову власт у централној Босни is almost certain that this mentioning of веома је ометало њихово ширење у зони Hum is fictitious. When finally, a conflict од Ливна ка Гламочу. У освит 13. вијека with the Kotromanić clan broke out, Šubić бан Павле је браћи и синовима одредио family managed to push them out of Bosnia области у приморју и у далматинским for some time. градовима, а синовима најновије своје The Edict of Stephen II Kotromanić посједе: Три поља, Хливно и Цетинску issued in 1332 (1333?) arranging the жупу. Његов млађи брат Младен помиње relations with the city of , Count се 1304. године као кнез Трију поља („et Ivan Pribilović is mentioned as the mayor totius terrae Hlim“), мада је извјесно да је of Završje county which was mentioned in овај помен Хума фиктиван. Када је због other medieval charters. тога избио сукоб са Котроманићима, Шубићи су извјесно вријеме успјевали да их потискују из Босне. У повељи бана Стјепана II издатој 1332. године, којом је босански владар помиње се Иван Прибиловић, жупан области Завршја. Још у неколико средњевјековних повеља наилазимо на податке о овом подручју. Тако се у Повељи бана Стјепана II Котроманића великом кнезу Гргуру Стјепанићу (насталој око 1329. године), каже: aza (!) sveti grqgUr a zovomq banq

15 stipanq po milosti bo/iwi gnä svimq zemlqmq Thus, the Charter of Stjepan II bosqnqskimq i solqskimq i donimq kraemq.. ot Kotromanić, to Grand Duke Grgur donihq krqi /Upanq poroda[q s brqtiwmq. О Stjepanić (written around 1329), states: aza жупану „Породашу“ ово је једини (!) sveti grqgUr a zovomq banq stipanq po познати помен. (Видјети: Јелена Мргић- milosti bo/iwi gän svimq zemlqmq Радојчић, Стари српски архив, књ. 3, bosqnqskimq i solqskimq i donimq kraemq.. ot 2004, 20-21, 31). donihq krqi /Upanq poroda[q s brqtiwmq. This the only known reference to the Grand Duke (See : Jelena Mrgić-Radojčić Stari srpski arhiv, Book 3, 2004, pp 20-21, 31)

У Повељи бана Твртка Котроманића The Charter of Ban Tvrtko Kotromanić (из 1353. године), којом се потврђују (from 1353), which affirms heirdom estates баштински посједи кнеза Влатка of the nobleman Vlatko Vukoslavić (see Вукославића (вид. Јелена Мргић- Jelena Mrgic-Radojicic Stari srpski arhiv Радојчић, Стари српски архив, књ. 4, Book 4 2005, pp 102-103) as the envoys of 2005, 102-103), као заступници Доњих the Donjih Kraja region mentioned Краја помињу се Нинослав Новаковић и Ninoslav Novaković and Stanac Gapilović. Станац Гапиловић. Такође, овдје се The Charter also mentions Vukac, son of помиње и Вукац, син Хрватина Hrvatin Stjepanić ruler of Donjih Kraja. In Стјепанића, кнеза Доњих Краја. У the service of the Great Bosnian Duke служби великог босанског војводе 1380. Hrvatin was succeeded by his son, Hrvoje године Хрватина је наслиједио његов Vukčić in 1380. син, знаменити Хрвоје Вукчић. У Повељи краља Стефана Твртка I Котроманића (из 1380. године), кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу (вид. Раде Михаљчић, Стари српски архив, књ. 1, 2002, 120-121) као кнез Доњих Краја помиње се Младен Станчић: ..wt dolqnYhq krai knez mladinq stanq;i:q z bratiwmq.

16 Тврткова интитулација је гласила: The Charter of King Stefan Tvrtko I „Краљ Срба Босне, Приморја, Хумске Kotromanić (1380) to nobleman Hrvoje земље, Доњих Крајева, Западних Vukčić Hrvatinić ( See Rade Mihaljčić Страна, Усоре, Соли и Подриња и Stari srpski arhiv Book 1, 2002 , pp. 120- осталим“. 121) mentions Mladen Stančić as the ruler Босански бан (а потоњи краљ) Твртко of Donjih Kraja wt dolqnYhq krai knez Котроманић, насљедник свог стрица mladinq stanq;i:q z bratiwmq. Стевана, засигурно је почетком друге Tvrtko’s title was “King of Serbs, of половине 14. вијека држао и Гламоч. Bosnia, Littoral, Hum Land, Donjih Kraja, Наиме, 14. марта 1357. године угарски Zapadne Strane, Usore, Soli, Drina Valley краљ Лајош издао је повељу Хрватини- and other realms”. ћима, Гргуру и Владиславу те Гргуру It is known that the Bosnian Ban (and Степанчићу, „племићима од Гребена и latter king) Tvrtko Kotromanić, who Гламоча“, у којој им гарантује посједе и succeeded his uncle Stevan, ruled Glamoč слободе и тражи да се обрате на вјерност at the beginning of the second half of the њему и његовој супрузи. Он ће их тада 14th century. Namely, on March 14, 1357, изузети из власти босанског бана. И бан Hungarian king Louis issued a charter to Твртко 1357. године издаје повељу кнезу Hrvatinić, Grgur and Vladislav, and Grgur Влатку Вукославићу и обавезује се да га Stepančić, “the noblemen of Greben and неће прогонити ради невјере његовог Glamoč”, whereby he guarantees their рођака Гргура Хрватинића, Павловог possessions and freedom, asking for their сина. loyalty to him and his wife. They will then Господар града Гламоча на почетку 15. be exempted from the authority of the вијека био је војвода Павао Клешић коме Bosnian Ban. In 1357, Ban Tvrtko issued a је краљ Остоја одузео град, али га је 1404. charter to Vlatko Vukoslavić committing године вратио. Касније се помиње и not to persecute him for the betrayal of his

17 војвода Владислав Клешић као господар cousin, Grgur Hrvatinić, the son of Paul. западних Страна, Дувна и Гламоча. The ruler of the town of Glamoč at the На простору Гламоча уочени су beginning of the 15th century was the Duke остаци средњовјековних цркава у Pavao Klešić, but King Ostoja seized the селима: Радаслије, Дубраве, Исаковци, region from him only to reinstate his потом на локалитету Црквина уз цесту control in 1404. In later years Vladislav Врба-Зајаруга, као и испод цркве Светих Klesić is mentioned as the ruler of the Апостола Петра и Павла на Борку. Western Slopes (Zapadnih strana) of Ове евалуације за наш рад имају Duvno and of Glamoč. значај утолико што се на простору The remnants of medieval churches were Завршја (Босанског Грахова) јавља јасна found in the villages of Radaslije, Dubrave, демаркациона зона стећака. Наиме, Isakovci, Crkvina located at Vrba-Zajaruga надгробни споменик средњег вијека који road, as well as in the foundations of the се појављује у облику крупног сандука church of the Holy Apostles Peter and Paul и сљемењака, стећек, понајвише се веже in Borak. за простор босанских и хумских The findings are important for our study владара, дакле за Котроманиће и Косаче. as the demarcation line towards the area Послије турских освајања Балкана with stećak monuments is located in the Гламоч је до 1537. године припадао Završje () region. Босанском санџакату, вилајету и Medieval tombstone, gabled, in the shape кадилуку Неретва, у Краљевој земљи, of a large box, known as stećak, is mostly чије је сједиште било у Коњицу. Гламоч associated with areas under Bosnian rulers се налазио у саставу нахије Дламоч или – Kotromanić and Kosače families. Белград, која се у документима помиње After the Turkish conquest of the 1516. године као влашка нахија у Balkans, Glamoč belonged, until 1537 to кадилуку Неретви. Касније, 1550. и the of Bosnia, the Vilayet and 1574. године он је дио Скрадинског Kadiluk (regional court) of Neretva, in the кадилука који је 1537. године ушао у King’s country with the seat in Konjic. састав Клишког санџаката. Тако ће Glamoč was part of Dlamoč or Belgrade остати све до краја 17. вијека. Центар Nahiye and it was mentioned in a 1516 нахије био је Гламоч у коме је клишки document as a Christian municipality намјесник Малкоч-бег подигао џамију у within the Kadiluk of Neretva. Later on in 16. вијеку (село Малкочевци у Гламочу). 1550 and 1574 Glamoč becomes part of the Када су Турци током Кандијског рата Sanjak of Klis and it will remain there until изгубили Клис, преостале нахије у the end of the 17th century. Glamoč was the којима су владале Османлије укључене centre of the Nahiye where the Deputy of су у Ливањски кадилук. the Sanjak of Klis, Malkoč Beg resided. He Наобично су драгоцјени подаци из built a Mosque (16th century) in the village турског пописа Клишког санџаката из of Malkočevci near the town of Glamoč. 1550. године, нахије Белград Дламоч, у When the Turks lost Klis during the којима је велики број српско-влашких Candian war 1645-1669) the remaining имена распоређен у неколико села: Nahiya still under the Ottomans were Селавчић, Барчић, Радиште, Доглод и attached to the Kadiluk of Livno. Сућутни Дол (џемат кнеза Владисава, Records from the Turkish census of the војводе), Блазичић и Вукавчић (џемат Sanjak of Klis dating back to 1550, shows

18 кнеза Лале, брата Драгише), Безовик, for Belgrade Dlamoč, a large number of Јажовић, Горње и Доње Забуковље, Serb-Vlach names spread around the Раките (примућара Брајана Мирчића), villages of Selavčić, Barčić, Radište, Заблатје Врховине, Трторић, Мали Doglod and Sućutni Dol (džemat of knez Чремошник, Течице (Радосаву, сину Vladisav, Duke) Blazičić and Vukavčić Милосава, примућара), Мотика, Црнић (džemat of knez Lale, brother of Dragiša), Селиште, Горње и Доње Орашице Bezovik, Jažović, Gornje and Donje (Ковача сина Вукмира), Загорице (кнеза Zabukovlje, Rakite (with primus Brajan Ферхада), Рудница, Драгнић (на чифлуку Mirčić), Zablatje Vrhovine, Trtorić, Mali Кучук Искандера и кнеза Миховила), Čremošnik, Tečice (Radosav, son of Драгомиља и Радовје, Чремошић. Milosav), Motika, Crnić Selište , Upper У селу Драгнић биљеже се и први and Lower Orašica (Kovač son of Vukmir), записи о исламизацији домицилног Zagorice (prince Ferhad), Rudnica, становништва: „Baština Đurašina, u ruci Dragnic (on the land of Kučuk Iskandar Mehmeda, sina Radomila“, „Radoje, sin and prince Mihovil), Dragomil and Vraneša“, „Hizir, sin popa, spahija“. Radovje, Čremošić. Град Гламоч (Табија) држао се и током In the village of Dragnić, the first Кандијског и Морејског рата, и на њега је records of the Islamization of the domicile ударано више пута на измаку 17. вијека. population were recorded: “Heritage of Овим завршавамо овај кратки Đurašin, in the hand of Mehmed, son of историјски преглед, јер је то и крај Radomil”, “Radoje, son of Vraneš”, “Hizir, временског оквира истраживања веза- son of priest, spahija”. них за генезу ћириличке писмености The town of Glamoč (Tabia) resisted овог краја. several attacks in the 17th century, during the Candian and the Morean wars. Извори 5 This concludes a brief historical overview, as this is the end of the time frame of our research about the genesis of • Арсенијевић С., Ђукић М., Cyrillic literacy in this region. Симоновић Г., Теиновић Б., Савановић Ж., Гламоч кроз вјекове, Sources5 Бања Лука, 2008. • Benac Alojz, Utvrđena ilirska naselja (I), Delmatske gradine na Duvanjskom, • Арсенијевић С., Ђукић М., polju, Buškom blatu, Livanjskom i Симоновић Г., Теиновић Б., Glamočkom polju, Akademija nauka i Савановић Ж., Гламоч кроз вјекове, umjetnosti Bosne i Hercegovine, knjiga Бања Лука, 2008. LX, Centar za balkanološka ispitivanja, • Benac Alojz, Utvrđena ilirska knjiga 4, Sarajevo, 1985. naselja (I), Delmatske gradine na • Bešlagić Šefik, Stećci. Kataloško- Duvanjskom, polju, Buškom blatu, topografski pregled, Sarajevo, 1971, Livanjskom i Glamočkom polju, 112-116. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, knjiga LX, Centar za 5 Извори који су кориштени у изради balkanološka ispitivanja, knjiga 4, овог прегледа дати су засебно и збирно, како сам текст не би био преоптерећен фус- 5 Sources used are listed separately and in a нотама. general bibliography to avoid

19 • Bodenstein Gustav, „Povijest naselja Sarajevo, 1985. u Posavini god. 1718-1739“, Glasnik • Bešlagić Šefik, Stećci. Kataloško- Zemaljskog muzeja u Bosni i topografski pregled, Sarajevo, 1971, Hercegovini, Sarajevo, 1908, 95-112. 112-116. • Bojanovski Ivo, Bosna i Hercegovina • Bodenstein Gustav, „Povijest naselja u antičko doba, Akademija nauka i u Posavini god. 1718-1739“, Glasnik umjetnosti Bosne i Hercegovine, Djela, Zemaljskog muzeja u Bosni i knjiga LXVI, Centar za balkanološka Hercegovini, Sarajevo, 1908, 95-112. ispitivanja, knjiga 6, Sarajevo, 1988. • Bojanovski Ivo, Bosna i • Vego Marko, Zbornik Hercegovina u antičko doba, Akademija srednjovjekovnih natpisa Bosne i nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Hercegovine, tomus IV, Sarajevo, 1970, Djela, knjiga LXVI, Centar za 78-80, br. 261, 262 i 263. balkanološka ispitivanja, knjiga 6, • Gabrić Bagarić Darija, Sarajevo, 1988. „Crkvenoslovensko i narodno u • Vego Marko, Zbornik bosanskohercegovačkim spomenicima od srednjovjekovnih natpisa Bosne i 12. do 18. stoljeća”, Drugi Hercigonjih Hercegovine, tomus IV, Sarajevo, 1970, zbornik, Zagreb, 2005. 78-80, br. 261, 262 i 263. • Draganović Krunoslav, „Povijesni • Gabrić Bagarić Darija, osvrt na biskupije na području Bosne i „Crkvenoslovensko i narodno u Hercegovine“, (Pretisak iz Općeg bosanskohercegovačkim spomenicima šematizma Katoličke crkve u Jugoslaviji), od 12. do 18. stoljeća”, Drugi Zagreb, 1975, 14. Hercigonjih zbornik, Zagreb, 2005. • Kovačević-Kojić Desanka, Gradska • Draganović Krunoslav, „Povijesni naselja srednjovjekovne bosanske osvrt na biskupije na području Bosne i države, Izdavačko preduzeće “Veselin Hercegovine“, (Pretisak iz Općeg Masleša”, Sarajevo, 1978. šematizma Katoličke crkve u • Kreševljaković Hamdija, „Prilozi Jugoslaviji), Zagreb, 1975, 14. povijesti bosanskih gradova pod turskom • Kovačević-Kojić Desanka, Gradska vladavinom“, Prilozi za orijentalnu naselja srednjovjekovne bosanske filologiju i istoriju jugoslovenskih države, Izdavačko preduzeće “Veselin naroda pod turskom vladavinom, Masleša”, Sarajevo, 1978. II/1951, Sarajevo, 1952, 119-184. • Kreševljaković Hamdija, „Prilozi • Kreševljaković Hamdija, „Stari povijesti bosanskih gradova pod turskom bosanski gradovi“, Naše starine I, vladavinom“, Prilozi za orijentalnu Sarajevo, 1953, 7-45. filologiju i istoriju jugoslovenskih • Kreševljaković Hamdija, Kapetanije naroda pod turskom vladavinom, u Bosni i Hercegovini, Izabrana djela I, II/1951, Sarajevo, 1952, 119-184. Sarajevo, 1991. • Kreševljaković Hamdija, „Stari • Mandić Mihovil, „Tragovi prastare bosanski gradovi“, Naše starine I, kulture oko Glamoča“, Glasnik Sarajevo, 1953, 7-45. Zemaljskog muzeja u Bosni i • Kreševljaković Hamdija, Kapetanije Hercegovini, Sarajevo, 1930, 101-117. u Bosni i Hercegovini, Izabrana djela I, • Milojević Borivoj, „Kupreško, Sarajevo, 1991. Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“, • Mandić Mihovil, „Tragovi prastare Srpska kraljevska akademija, Srpski kulture oko Glamoča“, Glasnik etnografski zbornik, knjiga 25, Beograd, Zemaljskog muzeja u Bosni i

20 1923, 1-154 (попис старих родова: Hercegovini, Sarajevo, 1930, 101-117. 104-147). • Milojević Borivoj, „Kupreško, • Мргић-Радојчић Јелена, Доњи Vukovsko, Ravno i Glamočko polje“, Краји. Крајина средњовековне Босне, Srpska kraljevska akademija, Srpski Београд, 2003. etnografski zbornik, knjiga 25, Beograd, • Nakaš Lejla, „Bosanska ćirilična 1923, 1-154 (попис старих родова: pisma“, Forum Bosne 53-54, 2011, 114- 104-147). 115, 349. • Мргић-Радојчић Јелена, Доњи • Rački Franjo, „Prilozi za geografsko- Краји. Крајина средњовековне Босне, statistički opis bosanskog pašaluka“, Београд, 2003. Starine, Jugoslovenska akademija • Nakaš Lejla, „Bosanska ćirilična znanosti i umjetnosti, knjiga XIV, pisma“, Forum Bosne 53-54, 2011, 114- Zagreb, 1882, 173-195. 115, 349. • Sergejevski Dimitrije, „Putne • Rački Franjo, „Prilozi za geografsko- bilješke iz Glamoča“, Glasnik Hrvatskih statistički opis bosanskog pašaluka“, zemaljskih muzeja u Sarajevu, god. LIV- Starine, Jugoslovenska akademija 1942, Sarajevo, 1943, 113-176. znanosti i umjetnosti, knjiga XIV, • Стојановић Љубомир, Стари Zagreb, 1882, 173-195. српски записи и натписи, књ. 3, • Sergejevski Dimitrije, „Putne Београд, 1905, бр. 4793. bilješke iz Glamoča“, Glasnik Hrvatskih • Dž. Spaho Fehim, Aličić Ahmed S., zemaljskih muzeja u Sarajevu, god. LIV- Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. 1942, Sarajevo, 1943, 113-176. godine, Orjentalni institut u Sarajevu, • Стојановић Љубомир, Стари Sarajevo, 2007, 42-47. српски записи и натписи, књ. 3, • Truhelka Ćiro, „Starobosanski Београд, 1905, бр. 4793. pismeni spomenici“, Glasnik • Dž. Spaho Fehim, Aličić Ahmed S., Zemaljskog muzeja u Bosni i Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. Hercegovini, Sarajevo, 1894, 782. godine, Orjentalni institut u Sarajevu, • Šanjta Dževad, Glamoč (Od Ilira do Sarajevo, 2007, 42-47. Glame i krompira), , 2003. • Truhelka Ćiro, „Starobosanski • Šolak Siniša, Rajko Paštar, Glamoč pismeni spomenici“, Glasnik (foto monografija), 2012. Zemaljskog muzeja u Bosni i • Šolak Siniša, Glamoč, trenuci grada Hercegovini, Sarajevo, 1894, 782. (foto monografija), 2016. • Šanjta Dževad, Glamoč (Od Ilira do Glame i krompira), Zenica, 2003. • Šolak Siniša, Rajko Paštar, Glamoč (foto monografija), 2012. • Šolak Siniša, Glamoč, trenuci grada (foto monografija), 2016.

21

НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ ГЛАМОЧА THE TOMBSTONE HERITAGE OF GLAMOČ

Шта је то што нас са сигурношћу What are the signs of the Serb presence уводи у подручје насељено српским in this area ? Without a doubt it is Cyrillic народом? Извјесно – ћириличко слово. alphabet.

У селу Прилука, у српско-православном гробљу, на надгробном крсту, исписана година: a W k d: 1824. Tombstone cross in the village of Priluka. The year 1824 a W k d engraved.

У Гламочу, у српском гробљу у селу Камен (југоисточни дио гробља) стоји надгробни крст који представља један од два који су јасно датирани означавањем године од Рождества Христовог: a! P! m! v!: 1742. Слово/број в=2 уклесано је у облику усправљеног правоугаоника са продужецима линија ван оквира слова. Нажалост, натпис је тешко оштећен. In the village of Kamen cemetery (south-east part of the cemetery) one of two crosses clearly dated 1742 from the Birth of Christ a! P! m! v!: 1742. The letter / number в = 2 is engraved in the form of a rectangle with lines extensions outside the letter frame. Unfortunately, the inscription is badly damaged.

23 Остаци старог града Гламоча: Табија. Нагдробни споменици средњег вијека уграђивани су у утврђење. Remains of the old Glamoč fortress Tabija. Medieval tombstones are used to build the walls.

24 Један од највећих надгробних споменика у Гламочу - Шумњаци One of the largest tombstone crosses in Glamoč – in the village of Šumnjaci.

25 Подручје Гламоча обилује гробљима The area of Glamoč is abundant with средњег вијека која су представљена medieval cemeteries, represented by масивним надгробним споменицима massive tombstones, made in the shape of израђеним у форми сандука и плоча. boxes and slabs. It is difficult to precisely Ове споменике, о којима се не би date these monuments to the period of the усудили изрећи оцјену да припадају most developed phase of the construction искључиво периоду најразвијеније фазе of stećak (14th and 15th century), as they градитељства стећака (14. и 15. вијек), are characterized by less sophisticated карактеришу слабија обрада те матери - make and are made of less stable materials, јали који су трошни, па дјелују као да су and therefore appear as if they were created настали у ранијим периодима. На три in earlier periods. споменика типа стећка уочени су Cyrilic inscriptions were found on three ћирилички натписи који би се оквирно monuments of the type of stećak, which могли датовати у 15-16. вијек. Овај could roughly be dated back to 15th or 16th преглед ћириличких споменика Гламоча century This overview of the Cyrillic започећемо управо овим натписима. monuments of Glamoč begins with these Нажалост, у Гламочу је током времена inscriptions. Unfortunately, many of the дошло до намјерних оштећивања писа - monuments with Cyrillic inscriptions in них споменика, нарочито надгробних Glamoč were vandalized. The inscriptions крстова, и на неколико споменика дошло on several monuments are heavily је до уништавања старијих натписа који damaged and valuable information about су свакако чували веома драгоцјене the deceased, their families and time of податке о покојницима, о онима који их their creation lost. подижу или/и о времену њиховог As in other areas of Bosnia and настанка. Herzegovina, where the inscriptions from Као и у другим подручјима Босне и the 16th century are rare, our initial Херцеговине у којима су ријетки reserach could not identify monuments натписи из 16. вијека, и у гламочким with and in glamorous cemeteries in our гробљима у досадашњим истражива- earlier research in Glamoč, we could not њима нисмо уочили писане споменике identify any monuments from this period. из тог периода. Међутим, из каснијеих However, large number of tombstones with вијекова Гламоч чува изузетно велики numerous Cyrillic inscriptions from a later број надгробних споменика са мноштвом period are preserved in Glamoč. These ћириличких натписа. Ови натписи, inscriptions, mainly carved into massive углавном усјечени на масивним tombstones, preserve archaic graphological надгробним крстовима, чувају архаичне characteristics displaying letters of the old графолошке карактеристике доносећи Cyrillic script system, which were in use слова старог система ћириличког писма, until the beginning of the 20th century. This која се одржавају све до почетка 20. system, almost uniformly, is present in the вијека. Тај систем, готово униформно, entire Glamoč region. The inscriptions присутан је у цјелини регије Гламоча. were given in the form of extensive texts Натписи су израђени као доста опширни with standard content found in other текстови уобичајеног садржаја, тексто- Serbian lands. They are usually positioned лош ки подударни епитафима који се on the eastern and western faces of налазе у цјелини српског народа. Они се tombstones, while here, in Glamoč, they

26 уобичајено позиционирају на источним are very often present on the sides of the и западним лицима надгробних крстова, vertical pole of the cross, below the док су овдје, у Гламочу, веома често horizontal beam, where they are protected присутни и на бочним странама окоми - from the rain. We could not see the Cyrillic тог ступа крста, испод хоризонталне inscriptions on the plates from the 17th to греде, гдје су заштићени од кише. Није the 19th century. нам пошло за руком уочити ћириличке The tombstones in Glamoc are натписе на плочама насталим од 17. до represented by large slabs of rough 19. вијека. craftsmanship or in crude, as well as by Надгробни споменици у Гламочу slightly more chiselled blocks, on the posts представљени су крупним плочама and crosses of slightly better craftsmenship, грубе обраде, или пак и на необрађеним and then on pillars and crosses carved from плочама, као и на сандуцима нешто 18th to 20th century. There are about 100 боље обраде, а онда и на ступовима и Orthodox local and familial Serb крстовима насталим у периоду касног cemeteries in Glamoč. The number of средњег вијека, од 18. до 20. вијека. massive, tall tombstone crosses is also Број православних мјесних и veryhigh. Almost all of these monuments родовских гробаља српског народа у bear inscriptions in Cyrillic. In some Гламочу је јако велик (броји око 100 cemeteries, there are as many as 20 некропола). И број масивних, високих tombstones of this description, sometimes надгробних крстова такође је изузетно arranged in regular patterns (village of велик. Скоро сви ти споменици чувају Skucani). In Glamoč, the production of ћириличке натписе. У појединим massive crosses continues until the Second гробљима постављено је по двадесетак World War and after. Unusually high таквих крстова, каткад у правилним tombstone from the second half of the 20th низовима (Скуцани). У Гламочу century was found in the village of производња масивних крстова траје све Malkočevci. до Другог свијетског рата, па и касније. Недавно смо имали прилике видјети изузетно високи надгробни крст израђен пред крај треће четвртине 20. вијека (Малкочевци).

27 Десно: споменик породице Left: the Babić family memorial Бабић у селу Малкочевци код in the village of Malkočevci near Гламоча, израђен у другој Glamoča, made in the second половини 20. вијека. half of the 20th century. Споменик је висине око 3 м. The monument is about 3 m. и чува ћирилички натпис. high with Cyrillic inscription. У овом гробљу лежи велики There is a large number број надгробних крстова of tombstones from the 19th који припадају 19. вијеку и century and almost all of them готово сви имају натписе have beautiful, calligraphic лијепе калиграфске израде и inscriptions demonstrating a високог нивоа писмености. high level of literacy. (Нешто касније биће (Two other monuments from представљена два таква the 19th century will be споменика из 19. вијека.) presented later in the text.)

Тако надгробни споменици Гламоча показују полуми- Thus the tombstones of ленијум ски континуитет Glamoč show 500 years of ћириличке писмености овог Cyrillic literacy in this region. краја. Дуж цијелог тог The entire period, up until the периода, све до натписа из 19th century is marked by a 19. вијека, може се пратити high level of literacy and with високи ниво писмености the inscriptions clearly као и јасан утицај бого- influenced by the worship службених књига. Све те texts. All these facts eliminate чињенице отклањају било какву тврдњу any claim of the influence of other church о утицајима црквених центара са стране. centres. Осим тога, постоји још нешто што је In his field work in the 1960s, Šefik веома упадљиво када је ријеч о Гламочу: Bešlagić, when cataloging medieval теренским увидима уваженог Шефика monuments, mentioned a large number of Бешлагића, приликом каталогизације orthodox churches and church grounds in средњевјековних споменика током villages around Glamoč : Stekerovci шездесетих година 20. вијека, аутор је (church), Rore (church), Donji Vagan поменуо јако велик број православних (church ruins), Reljino Selo, the hamlet of цркава и црквишта, и то у селима: Kula (church ruins), Glavice (Crkvine Стекеровци (црква), Роре (црква), Доњи locality), Dubrava (old church foundations), Ваган (рушевине цркве), Рељино Село, Vrba (church grounds and old church засеок Кула (рушевине цркве), Главице foundations). In Kopić, in the the hamlet of (лок. Црквина), Дубраве (темељ цркве), Cacan Han foundations of an old church Врба (лок. Црквине и темељ старе were discovered. It should be noted that the цркве), Копић, засеок Цацан Хан (темељ relics from this site, including part of the цркве - одавде је дио олтарске преграде altar screen were removed and taken to

28 пренесен у Сарајево)6. Оваква слика је Sarajevo6. It is a typical situation and can веома карактеристична и може се be observed in other surrounding areas. пратити и у свим околним регијама. Tombstone crosses are usually richly Надгробни крстови углавном носе decorated. Crosses from the 18th-19th богату декорацију. Свеукупном ликов - centuries which in their shape and ношћу пажњу привлаче нарочито decorations are simmilar to these from крстови из 18-19. вијека који својом earlier periods - 15th and 16th centuries - формом и општим изгледом каткада are particularly interesting. In general, it пружају утисак да припадају ранијим was noted that the tombstones from the периодима, 15. или 16. вијеку. Уопште, 18th-19th centuries found in Glamoč може се рећи да надгробни споменици contain a greater number of inscriptions Гламоча 18-19. вијека процентуално compared with the tombstones from the чувају већи број натписа него подручја same period found in the Hum area Хума (Херцеговине), која важе за (Herzegovina), the cradle of Bosnia-Hum колијевку хумско-босанске ћириличке Cyrillic literacy. писмености. Ethnic origin of the majority of О етничкој припадности претежног tombstones found in Glamoč can be дијела надгробних споменика Гламоча identified from the list of old families казује присуство старинарских родова compiled by Borivoje Z. Milojević (1885- које је пописао Боривоје Ж. Милојевић. 1967) Serbian geographer. Their number Њихов број је свакако и већи, јер is certainly higher because this понекад овај антропогеографски преглед anthropogeographical survey also recorded свједочи и о помјерањима фамилија movements of families within the region. унутар регије. The famous stonemasons in Glamoč Као клесари споменика по Гламочу were Jovo-Jovan Simić from Šumnjak истакли су се Јово-Јован Симић (19th century) as well as the members of (половином 19. вијека) из Шумњака, као Babić family, from the village named after и припадници рода Бабића који су their family Babića Brdo - brothers, Pero везани за село Бабића Брдо. То су два (1896-1979) and Miloš (1900-1977), and брата, Перо (1896-1979) и Милош (1900- their first cousin -Sava. They built 1977), те брат им од стрица Сава. Они су numerous monuments in their village - израдили многе споменике у Бабића Babića Brdo as well as in the villages of Брду, Малкочевцима, Скуцанима и Malkočevci, Skucani and elsewhere. другдје, а умрли су у дубокој старости, Members of the Nikić family were also крајем седамдесетих година 20. вијека. known stonemasons as well as Karać Као клесари радили су и Никићи, а међу family who worked in Popovići and other именима мајстора помиње се и извјесни villages at the foot of the Šator mountain. Караћ (везује се за село Поповиће испод Шатор-планине). Distinctly white limestone rocks, used Мајдани камена који се употребљавао for the monuments came from a quarry in за надргобне споменике налазе се у Brusnice, locality near the town centre, on предјелу званом Бруснице. Овај локалитет the road Mrkonjić Grad - Livno. Today, the лежи близу средишта вароши, поред пута places where the stone was extracted are 6 Š. Bešlagić, Stećci. Kataloško-topografski 6 Š. Bešlagić, Stećci. Kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 112-116. pregled, Sarajevo, 1971, 112-116.

29 Мркоњић Град – Ливно. У питању су visible, but the quarries have not been in кречњачке стијене које су метаморфисане use for decades. Another quarry was тако да имају изражену бјелину. И данас located near the village of Dolac су видљива мјеста на којима се вадио Finally, a special and due attention will be камен, али мајдани већ више деценија paid to the inscriptions from the 18th to 20th нису у употреби. Такође, мајдан за стећке century, present in large numbers in the area лежао је у предјелу села Долац. of Glamoč. In the first half of the 19th На крају, посебна и дужна пажња century, Cyrillic inscriptions of this region посвећује се натписима који су used Arabic numerals to record years and настајали од 18. до 20. вијека, који су у dates in general. (see number 7: 1842). великом броју присутни на подручју During the 18th century, represented by Гламоча. Већ током прве половине 19. the inscriptions from the cemetery for the вијека јавља се у ћириличким натписима villages of Kamen and Jakir and Glavice, овог краја исписивање године арапским dates are recorded in the old system but бројевима (видјети натпис бр. 7: 1842. with the addition “from the Birth of Christ” година). Током 18. вијека, који је which was typical for this period. представљен натписима из гробаља код In the inscription with which we “open” села Камен-Јакир и Главице, виђа се за the 18th century (No. 6: 1709), a “classic” тај период уобичајени начин писања constitutional D [Д ]is seen in the form of година: старим системом, али у свим a pointed tent with unequal, elongated legs. анализираним примјерима са дописом: The letter A [А] shows an old-fashioned од Рождества Христовог. Временски shape with a loop that falls short of the највиши натпис који се нађен у Гламочу, lower line (as seen in the 19th century који је датиран старим системом inscriptions from Glamoč). The letter B [Б] бројева, јесте натпис бр. 32, с тим што је in this inscription is constitutional with овдје дошло до погрешке клесара који је large “belly”, flattened base, and a short слово P извео као U. У питању је 1880. upper horizontal line. The letter V [В] is cut година. У натпису којима „отварамо“ 18. in the form of a rectangle as can be seen in вијек (бр. 6: 1709), виђа се „класично“, the inscriptions from the third decade of the уставно Д у облику зашиљеног шатора 18th century (No. 19). са неједнако дугачким ножицама. Слово In the 19th century, the letter Ž [Ж]was А показује старински облик са омчом often (almost regularly) in the upper half која не дохвата доњу линију (како ћемо represented by a t-extension and distinctly то у Гламочу видјети и у натписима 19. asymmetrical, with three long legs reaching вијека), нити показује такву тенденцију. the bottom line. The letter U [У]is Слово Б у овом натпису је уставно са “classical” unscrambled and with non- великим трбухом и равном подницом, а symmetrical arms: U [У]with a right arm кратком горњом хоризонталном цртом. bent inwards. An inscription from the same Слово В је усјечено у облику period (no. 19), which belongs to the first усправљеног правоугаоника, какав се half of the 18th century, however, in certain види и у натпису из треће деценије 18. elements differs from the previous one. вијека (бр. 19). Слово Ж је током 19. Letter B [Б], typical of the manuscripts вијека често (готово преовладавајуће) у of that time, was in the shape of a triangle горњој половини представљено т- with wavy, horizontal extension reaching продужетком и изразито несиметрично the lower line. Letter D [Д] is typical of the

30 са три дугачке ноге које допиру до доње manuscripts from Herzegovina and Bosnia, линије. Слово У је „класично“ омчасто with a jagged vertical line. Letter Ž [Ж] can и несиметричких кракова: U са десним be described as a variation found on the 18th краком повијеним ка унутра. Временски century monuments throughout Stara блиски натпис бр. 19, који припада првој Herzegovina, made of two lines: one половини 18. вијека, ипак се у извјесним vertical line with an unfinished “bow” on елементима разликује од претходног. the right. These forms of the letters A [А], Слово Б, типично за рукописе тога B [Б], V [В], D [Д] are also present in the времена, израђено је као троугао са inscriptions from the second half of the извијуганим и полеглим продужетком 18th century (Nos. 31, 28, 37). који дохвата доњу линију. Слово Д је However, the inscription no. 37 (from типично за рукописе Херцеговине и 1794) already shows the classically upright Босне, са зјапом отвореним у десно и B [Б], as well as D [Д], in the form of large везаним окомитом линијом. Његово Ж print letters; the letter A [А] appears with a можемо описати као варијанту која се slightly shifted left foot. In the inscription виђа у споменицима 18. вијека широм No. 28. as in the previous example, a two- Старе Херцеговине, начињено из два pointed V [В] appears. What is surprising in потеза: једне окомите линије са једном the inscriptions found in Glamoč are the недовршеном „машницом“ која је letters I [И] and N [Н], which are executed уобличена на десној страни. Овакве in numerous inscriptions from the end of the облике слова А, Б, В, Д показују и 18th and the beginning of the 19th century натписи друге половине 18. вијека (бр. as in the reformed Vuk’s alphabet. In the 28, 31, 37). Међутим, натпис бр. 37 (из inscriptions from Glavica, dated to 1757, 1794. године) већ показује класично these two letters were presented exactly in усправљено Б, као и Д, у облику великог this way. The way the letter K [К] is штампаног слова; слово А је са нешто engraved as in modern version with измакнутом лијевом ножицом. У uninterrupted lines. In two cases only, (Nos. натпису бр. 28. слово Ж је типично за 30: 1757 and 39: 1886) letter K [К] appears рукописе 18. вијека, у виду „гужвице“. with lines separated from each other and И овдје се, као код претходног примјера, especially on No. 39, quite stylized. јавља двотрбушасто В. Оно што у Letter Ž [Ж] appears also in a peculiar натписима Гламоча изненађује јесу formn –with two curves –turned upwards and слова И и Н, која се у бројним downwards with a vertical line through the натписима са краја 18. и почетка 19. middle (No. 22: 1828). This is a variation of вијека изводе као у Вуковој the usual form of letter Ž [Ж] with the upper реформисаној азбуци. У натписима из t-extension, which often has two symmetrical Главица, датираним старим системом decorative endings pointing down. бројева 1757. године, ова два слова су Standing, constitutional B [Б] appears in изведена на тај начин. Код гламочких Glamoč very early on, at the beginning of натписа још нешто привлачи пажњу. То the 18th century (No. 6: 1709). The double- је начин усјецања слова К. Оно је headed V [В] in the Glamoč epitaph углавном изведено на модеран начин и appears quite early, during the 18th century. веома ријетко се може видјети слово К Letter R [Р] also appears quite early in its са раздвојеним линијама. Ипак, у два vertical form with a small loop. Also, случаја виђа се и са размакнутим comparing the inscriptions from

31 линијама (бр. 30: 1757 и 39: 1886), Herzegovina, we found the appearance of премда је у другом случају вјероватно у one-legged T [T] (No. 35: 1804, No. 22: питању стилизација клесара. 1828, No. 13: 1832, No. 21: 1834, No. 8: Може се рећи да је изузетна варијанта 1859, No. 9: 1867). слова Ж са двије паралелне облине In the 19th century, hundreds of Cyrillic окренуте на доле, а расјечене по средини inscriptions were produced in Glamoč. окомитом линијом (бр. 22: 1828). Generally, letter A [A] appears in these Свакако, ово је модификација уобича- inscriptions in its transitional form from the јеног већ помињаног облика слова Ж са old-style, with a small loop to a letter with an горњим т-наставком који често посједује elongated loop. In this form it is reminiscent два симетрична украсна завршетка of the inscriptions found in Hum. (No. 13: оборена на доле. 1832). Letter B [Б] is sometimes executed Усправљено, уставно Б јавља се у with sharp angles (No. 22: 1828, No. 8: 1859). Гламочу веома рано, на почетку 18. The letter V [В] is presented as two- вијека (бр. 6: 1709). Двотрбушасто В у bellied with a different spatial relationship натписима Гламоча јавља се доста рано, of loops, but most often they are assembled током 18. вијека. Може се рећи да је рана on a vertical line, (No. 7: 1842). It is worth и појава посве окомитог слова Р са mentioning the variant of the letter D [Д], невеликом омчом. Такође, упоређујући which was executed as the upper case, са Херцеговином, нас је веома printed A [А] with a horizontal line placed изненадила рана употреба једноногог Т at different heights. (бр. 35: 1804, бр. 22: 1828, бр. 13: 1832, Letter D [Д] appears on No. 8: 1859. Its бр. 21: 1834, бр. 8: 1859, бр. 9: 1867). usual shape is with spaced pins (No. 22: У 19. вијеку у Гламочу је израђено на 1928). As for the letter Ž [Ж] in addition to стотине ћириличких натписа. Општа the variation described above, it also тенденција је извођење слова А са appears in somewhat stretched form (No. трбухом који је шиљаст или заобљен, а 7: 1842). There are three main variations of који дотиче доњу линију. Дакако, такво А letter Ž [Ж] in the 19th century: stretched, има праву линију изразито укошену у with two diverging horseshoes with two лијево. Вриједно је нагласити да се у straight lines going through the middle, one гламочким натписима налази слово А које vertical and one horizontal (No. 12: 19th представља прелазни облик између century); with two diverging horseshoes старог слова, са невеликом петљом, и овог and no lines and in the shape of Cyrillic H „гламочког“ слова које облином петље [Х] with a vertical line through the middle дохвата доњу линију. Такво слово веома (No. 13 : 1832). A variation of this third подсјећа на словне знакове у старим version is similar to these appearing in the хумским натписима. Оно посједује inscriptions found in Herzegovina and шиљасти и надоле оборен трбух са чијег Bosnia. The letter U [У] appears in its вршка се на доњу линију спушта једна standard form with uneven forks and a једноставна црта. Овај знак се изводи као lower curve (No. 19 : 1720, 31 : 1757). In класично штампано А са косом линијом the 19th century it appears without a међу крацима обореном у лијево (бр. 13: decorative hook, regularly as Y. In the same 1832). Слово Б изводи се каткада са period Letter A [A] has a vertical line оштрим угловима (бр. 22: 1828, бр. 8: reaching to the lower line (No. 17 :1909) 1859). Слово В је изведено као (No. 8: 1859).

32 двотрбушасто са различитим просторним ћирилично писмо на надгробним односом петљи, али најчешће се оне споменицима Гламоча од 18. до почетка састављају на окомитој линији, или горња 20. вијека. дотиче доњу на њеном путу као Доња облина је масовно заступљена, окомитости слова (бр. 7: 1842). Вриједно али се виђа и равна подница (бр. 19: 1720, је поменути варијанту слова Д које је 31: 1757). Током читаног 19. вијека изведено као велико штампано А са масовно је заступљено слово Y са и без хоризонталном линијом постављеном на украсних кукица, слово A са окомитом различитој висини. Такође, ова пречкица линијом, која сеже до доње линије (бр. 17: је упадљиво различите дужине. Некада не 1909) и која остаје да „виси“ (бр. 8: 1859), излази из оквира простора омеђеним или која пробија доњу линију (бр. 14: крацима, а некада излази, превазилазећи 1874); слово W, слово : различитих облика, габарите основе слова (бр. 8: 1859). Виђа на једном мјесту слово Ђ са извијуганом се, дакако, уобичајени облик слова Д са линијом која пробија доњу линију (бр. 10: размакнутим ножицама (бр. 22: 1828). 1877). Ријетко: слово ] и } (бр. 16: 1839). Поред описаног, масовно заступљеног Изузетан је облик слова М у натпису бр. облика слова Ж, виђа се и класични облик 9: 1867. Слово П у натпису попадије који је гдјекада изразито „развучен“ (бр. 7: Стефаније је изведено као данашње мало 1842). Ово слово усијеца се током 19. писано п (бр. 28: 1792). вијека на три основна начина. Први од Све ове карактеристике ћириличких њих је развучено Ж са двије дивергирајуће натписа Гламоча, запажене на споменици - потковице расјечене дугачком хоризонтал - ма 19. вијека, виђају се и на самом почетку ном линијом, по средини расјеченом 20. вијека. У гробљима које смо обишли окомитом линијом (бр. 7; 1842); оваква готово да нема споменика без натписа. варијанта са приближеним потковицама Писари гламочких натписа сигурно су (бр. 12: 19. вијек). Друга варијанта је саса током 18. и 19. вијека особе које имају потковицама окренутим на горе и на доле додир са црквеним књигама и ови епитафи (бр. 8: 1859). На крају, трећа варијанта је у одржавају снажан утицај Српске облику ћириличког Х расјечена окомитом православне цркве на овдашње станов- линијом (бр. 13: 1832). Овдје се виђа и ниш тво. Они у укупном своме корпусу облик који представља подваријанту у представљају готово неисцрпни извор за облику слова Х, а налазимо га у неким изучавање историје ћириличког писма. То много старијим натписима Херцеговине и је само један од главних разлога за њихово Босне. Слово У је изведено као уобичајени неодложно стављање под заштиту државе. знак са рачвама које су карактеристичне за

All of these characteristics of the Cyrillic the Serbian Orthodox Church among the inscriptions found in Glamoč, observed on local population. They are also important monuments of the 19th century, are also for study of the history of Cyrillic alphabet seen on the monuments from the early 20th and how it evolved over the centuries – one century. In the cemeteries that we visited, more reason for these monuments to be there are almost no monuments without protected by the state. epitaph. These epitaphs from the 18th and 19th centuries show a strong influence of

33 На табели су приказана слова која по The table shows the letters which in their њиховим облицима можемо сматрати за forms can be considered as representative карактеристичне представнике ћирилич - of the Cyrillic script on the tombstones of ког писма на надгробним споменицима Glamoč from the 18th to the beginning of Гламоча од 18. до почетка 20. вијека. the 20th century.

34 ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ 15-16. ВИЈЕКА CYRILLIC INSCRIPTIONS FROM THE 15TH AND 16TH CENTURY 1. ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ У 1. CYRILLIC INSCRIPTIONS СТАРОМ СЕЛУ У ГЛАМОЧУ IN THE VILLAGE STARO (ПРВА ПОЛОВИНА 15. SELO, NEAR GLAMOČ ВИЈЕКА) (FIRST HALF OF THE 15th CENTURY) Натпис на гробној плочи пoродице The inscription on the monument of the Милутина Маројевића у литератури се Milutin Marojević family is referred to in помиње као „Натпис из Царевца“, а the literature as “The inscription from налази се у православном гробљу (код Carevac”. It is located in the Orthodox Љубомира Стојановића: у „Царевачком cemetery (according to Ljubomir Гребљу“) у Старом Селу у Гламочком Stojanović: in “Carevačko Groblje”) in Пољу. Натпис је објављиван неколико Staro Selo, Glamočko Polje. The пута од 1894. до 1970. године, када га је inscription was published several times приказао заслужни епиграфичар Марко from 1894 to 1970. Ćiro Truhelka and Вего који се понајвише приближио Ljubomir Stojanović7 read the inscription његовом рјешењу. Његови претходници7 as follows: начинили су низ погрешки и превида. Se + ku:a + milutina +maroevi(:a) i ne- Ћиро Трухелка и Љубомир Стојановић gove + /ene + vladisave i ni} (+) ditce натпис су читали на сљедећи начин: Se + i zaime + milutinq a se + nitkorq + ne ku:a milutina maroevi(:a) i negove /ene + + + stani + [ nimq while Marko Vego of- vladisave i ni} ditce i zaime + (+) + fers the following interpretation which milutinq a se + nitkorq + ne stani + [ nimq. fails to correctly interpret word zakle Марко Вего је понудио другачије тумачење8, видјевши да у завршници which he read as “in the name”: натписа не стоји: stani,већ: stavi, али је погријешио у једној ријечи у средини трећег реда: он је читао: za ime, а треба: zakle. Марко Вего, дакле, није успио

7 Ћиро Трухелка, Старобосански писмени споменици, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, св. 4., 1894, 782. По њему и: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 3, бр. 4793. 8 Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih 7 Ćiro Truhelka, Starobosanski spomenici, in natpisa Bosne i Hercegovine, Knj. IV, Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni Herce- Sarajevo, 1970, 79, br. 261. Овдје Вего govini, b. 4, 1894, 782 and Ljubomir доноси и снимак маркираног натписа Stojanović, Stari srpski zapisi I napisi, book 3. темпером, који је, међутим, неупотребљив. No. 4793.

35 (због читања те ријечи zakle) да понуди и потпуну логичност садржини натписа. Слово К, наиме, у овој ријечи уклесано је на идентичан начин као слово К у ријечи КУЋА у првом реду натписа.

Цртеж натписа начињен је 4. јуна 2016. године на темељу увида на оригиналу: Drawings from 4 June 2016 based on the original Vego’s copy.

+ Se + ku:a + milutina + maroevi(:a) + Se + ku:a + milutina + maroevi(:a) i negove + /ene + vladisave i negove + /ene + vladisave i ni} (+) ditcei i zakle + milutinq i ni} (+) ditcei i zakle + milutinq a se nitkorq ne stavi [ nimq + + + a se + nitkorq + ne stavi + [ nimq Превод на савремени српски језик: Translation into Contemporary Serbian Ово је кућа Милутина Маројевића Language: и његове жене Владисаве и њихове This is the house of Milutin Marojević дјеце. И закле Милутин: овдје нико and his wife Vladisava and their children. (други да се) не стави с њим. And vowed Milutin no other to be placed Натпис је усјечен доста невјешто у next to them. четири реда на источној половини дуже The inscription is cut down in four rows on сјеверне стране споменика типа дебеле the eastern half of the longer, northern side плоче (сандука, по класификацији of the monument (dimensions: 1.92 x 1.02 Шефика Бешлагића), димензија: 1,92 х x 0.36 m). The stone mason obviously had 1,02 х 0,36 m. Клесар није посједовао no sense of space and had to reduce the size добар осјећај за простор и у трећем и of characters in half to fit the inscription on четвртом реду прибјегао је смањивању the available surface. величине словних знакова за половину.

Дужа бочна страна споменика са натписом Longer side of the monument with the inscription.

36 Гробље у чијем се сјеверном дијелу This monument is situated in the northern налази овај споменик врло је пространо. part of a very large cemetery. The inhabitants Њему гравитирају житељи заселака: of the hamlets of Karlovac, Podglavica, Карловац, Подглавица, Заглавице и Zaglavice and Carevica gravitate to this Царевица, док се житељи Скуцана cemetery while the inhabitants of Skucani укопавају у свом гробљу. have their own cemetery. Поред овог споменика на простору In addition to this monument, there are гробља лежи велики број средњовјековних numerous medieval gravestones in this надгробних плоча чији је број приликом cemetery. Šefik Bešlagić in his study истраживања Шефика Бешлагића износио mentioned ninety-six monuments. Bešlagić деведесет и шест. Овај истраживач помиње also talks about the remains of a “Marojevića и остатке „Маројевића града“ на оближњој Grad” [Marojević family fortress] situated on коси Тисовац.9 the nearby Tisovac hillside8. На сјеверном крају гробља постављена At the northern end of the cemetery there су три надгробна споменика у форми are three tombstones in the form of a cross крста. Највећи мјери: 1,81 х 0,87 х 0,27 m. which can be dated to the 16th-17th century. Он посједује три клесане људске фигуре The largest one measuring 1.81[h] x 0.87 x на источној страни. Поред ових споменика, 0.27 m. features three human figures које бисмо могли смјестити у 16-17. вијек, carved on its east side. There are also many у гробљу се налази велики број tombstones from the 19th and 20th century. надгробних крстова из 19. и 20. вијека. In other active Orthodox cemeteries in Занимљиво је поменути да се и у осталим Glamoč one can find tombstones of активним православним гробљима у овом monumental size. One such example is гламочком крају виђају надгробни Petrić cemetery near Skucani as well as the крстови монументалне израде, па и када cemetery near Kamen – Serbian Orthodox припадају крају 19. и почетку 20. вијека. Parish of Kamen - with a number of very Такав је случај са Петрића гробљем код large, massive crosses. Скуцана или са гробљем села Камен под In the central zone of this cemetery there гребеном Словин (Каменска српско- is an older cross of 1.95 x 1.17 x 0.18 m, православна парохија), гдје се такође as well as a large number of massive налазе јако велики и масивни крстови. monuments in the form of a cross in the У средишњој зони овог гробља постоји southern part of the cemetery. In the старији крст димензија 1,95 х 1,17 х 0,18 cemetery of the village of Kamen, on its m, као и велики број врло крупних eastern end, there is a tombstone of 1.50 x споменика у форми крста у јужном дијелу 0.56 x 0.30 m. in size, which in its central гробља. По својим димензијама оно би part holds an inscription in Cyrillic свакако били примјеренији средњем dedicated to Luka Vranjes, already вијеку. У гробљу села Камен, на источном mentioned in literature9. The inscription његовом крају, налази се надгробни крст was made in 1759 and mentions “pop димензија 1,50 х 0,56 х 0,30 m који у свом Lazar” [priest]. In the immediate vicinity

средишњем дијелу чува ћирилички 8 натпис Луке Врањеша, а који је већ Šefik Bešlagić, Stećci – kataloško- topografski pregled, Sarajevo, 1971, 115. 9 Dimitrije Sergejevski, Putne bilješke iz 9 Šefik Bešlagić, Stećci – kataloško- Glamoča, Glasnik Zemaljskog muzeja u topografski pregled, Sarajevo, 1971, 115. Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1942, 150-154

37 помињан у литератури10. Натпис је of the cemetery there is a church and израђен 1759. године и у њему се помиње monastery of St. John (Veselinje)10. поп Лазар. У непосредној близини The Orthodox cemeteries in the Glamoč гробља налази се црква и манастир plateau contain necropolises dating back to Светог Јована (Веселиње)11. the Middle Ages. Their inscriptions are a Православна гробља Гламочког Поља testimony to a long continuity of the чувају некрополе средњег вијека, а својим Cyrillic literacy in this region, of a high натписима свједоче континуитет level of literacy and of the influences of ћириличке писмености овог краја као и Church-Slavonic book. At the same time, висок ниво писмености – утицаје из in their monumental dimensions they црквено-словенских књига – које показују continue on the tradition from the Middle њихови епитафи. Истовремено, својим Ages the examples of which were found in димензијама надгробни крстови у селима Old Herzegovina11. Гламоча као да настављају традицију средњега вијека, када су израђивани веома One of the monuments with the крупни споменици, а које у великом броју inscription of the 18th century lies in the виђамо на простору Старе Херцеговине12. Serbian cemetery of the village of Kamen Jeдан од споменика са натписом из 18. and, according to its orthographic вијека лежи у рецентном српском characteristics, does not deviate from the гробљу села Камен и он по својим inscriptions of Herzegovina. ортографским карактеристикама ни мало не одступа од натписа Херцего- вине.

Главни дио натписа: The main part of the inscription prestavl[i rabô prestavl[i rabô b(o)/J luka vrane[(ô) b(o)/J luka vrane[(ô) podruzJ ego podruzJ ego bo/o sJnô Wcu bo/o sJnô Wcu W ro/des(t)va W ro/des(t)va h(ristov)a P n T krst(ô) h(ristov)a P n T krst(ô)

10 Dimitrije Sergejevski, Putne bilješke iz Glamoča, Glasnik Zemaljskog muzeja u 10 Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1942, 150-154. Bishop Hrizostom (Jović), Veselinje 11 Епископ Хризостом (Јовић), Манастир Monastery, Glamoč, 2005. Веселиње, Гламоч, 2005 11 Goran Ž. Komar, Stari ćirilicni napisi 12 Горан Ж. Комар, Стари ћирилични istočne Hercegovine (sa pregledom krstova), натписи источне Херцеговине (са , 2015, pp.300-355. Most of these прегледом крстова), Херцег Нови, 2015, monuments lie in the region of Bileća and 300-355. Највећи број оваквих споменика . лежи на подручју Билеће и Љубиња

38 Старији надгробни Крстови у „Царевачком Гребљу“ (Старо Село) Longer side of the monument with the inscription.

Поред овог споменика својим A tombstone located in its immediate обликом издваја се и надгробни Крст vicinity has the year 1749 engraved on it који се налази у његовој непосредној but also an inscription dedicated to близини, са урезаном 1749. годином, а Jevtenije, the priest - son of Cvijo Matic, помиње и јереја Јевтeнија, сина Цвије from 1842: Матића из 1842. године: zdY po;ivaetô rabô bo/i Jerei evtanJA zdY po;ivaetô rabô bo/i Jerei evtanJA sinô sinô cvJe mati;a prestavJ se mYseca 12 cvJe mati;a prestavJ se mYseca 12 agusta 1842. agusta 1842

Овај крсни споменик израђен је из The monument is made in one piece in једног комада стијене, а представљен је the shape of three crosses linked together. трима спојеним крстовима.

39 2. НАТПИС У СЕЛУ 2. THE INSCRIPTION FROM БРАЊЕШЦИ THE VILLAGE OF BRANJESCI

Натпис у Брањешцима у Гламочу This inscription was mentioned by поменуо је уважени Марко Вего (Zbornik Marko Vego (Zbornik srednjovekovnih srednjovjekovnih natpisa Bosne i natpisa Bosne i Hercegovine, Vol. IV, Hercegovine, tom IV, Sarajevo, 1970, 78-78, Sarajevo 1970. 78-78, No 262). Vego br. 262). Вего је натпис доживио као identified the inscription as set in 5 lines петоредни и он је препознао девет слова with nine letters which represent part of the која би представљала дио изворног original inscription. In the first line: SN, in натписа. У првом реду: СН, у трећем реду: the third row: NV and NR and in the fifth НВ и НР и у петом реду: ОБО. Први и row: OBO. The first and last segments of последњи сегмент натписа налазе се у the inscription are located in the uppermost крајњем горњем лијевом углу и крајњем left corner and the bottom lower right доњем десном углу. То је важно због corner. This is important for a reliable сигурног идентификовања споменика, али identification of the monument. It seems и због откривања погрешки у препозна - that, judging from some incorrect вању словних знакова, који су уклесани interpretations of the inscriptions engraved јако дубоко те се лако и очигледно deep in the stone, that M. Vego did not visit ишчитавају. Из тога се мора помислити на the locality but used images or castings of могућност да М. Вего није посјетио the inscription. Our study is an opportunity локалитет, или је неки сарадник одавде to provide a full inscription and its понио одливак. Овим чланком најприје interpretation. желимо пружити факсимил „натписа“ у цјелости са свим идентификованим словима, а затим издвојити слова која би могла припадати изворном натпису.

Изглед „натписа“ данас (факсимил на темељу увида на оригиналу 6. нов. 2016. године) Facsimile of the “inscription” based on the original, inspected on 6 November 2016

40 Локалитет о којем је ријеч налази се у This monument is situated at the foot of пољу под гребеном Старетина (дио the Mount Staretina (part of a long ridge крупног и дугог гребена који сачињавају consisting of Golija, Staretina and Šator), Голија, Старетина и Шатор), а у оквиру and within the hamlet of Branješci, which засеока Брањешци који припада селу belongs to the village of Glavica,,near the Главице. У близини леже куће house of the Ninković family. The location Нинковића. Локалитет носи назив is called “Mramor”, and consists of a thick Мрамор, а састоји се од дебеле плоче са slab with an inscription (2.08 + 0.20 x 1.18 натписом (2,08 + 0,20 х 1,18 х 0,56 m) и x 0.56 m) and two long and narrow двије дуге и узане „греде“ које леже “beams” that lie slightly to the west. The мало западније. Плоча је оштећена edges of the slab are damaged. A large одваљивањем њених крајева. Велико piece lying beside the monument has letter парче које лежи уз споменик чува S deeply engraved. дубоко усјечено слово С (без полугласа). И први поглед на споменик указује на At first it looks that the letters, very large усјецање слова без смислене поруке, and in contemporary Cyrillic were неуредно, веома крупним савременим engraved without any particular meaning in ћириличким словима (до 20 cm) у више more than five rows. Vego’s interpretation од пет редова. Поглед на први Вегов in which the first row reads SE is more сегмент, који је овај заслужни likely ED. Further deciphering of the епиграфичар доживио као почетак inscription by Marko Vego are also натписа: СЕ, открива да о томе не може disputable. There is a large, round lesion on бити говора. Уколико бисмо настојали the monument, a visible damage by на одређивању ових словних знакова, deliberate digging. морали би их препознати као ЕД. Исто тако, нисмо успјели у налажењу слова из There are other elements of the Вегове транслитерације која би inscription that attract special attention припадала трећем и петом реду наводно belonging to the old Cyrillic script system. изворног натписа. Она ни случајно не Twelve characters can be identified : PR or могу бити доживљена као дио TR as a ligature; H with possible short- средњовјековног натписа. Најјасније се sound sign and NB; then M and n as well то види у дијелу петог реда који лежи у as PKA. It is noticeable that these letters крајњем доњем десном углу који је Вего are shallow compared with other, одредио као: ОБО. У тој зони се налази seemingly contemporary letters, engraved само савремено, Вуково: ВД и једно deeper in the stone. огромно удубљење, могуће настало намјерним оштећивањем материјала In the inscriptions of Hum and (копањем), које јесте округло. Herzegovina, even Bosnia (Drina Valley, Пажњу, свакако, привлаче елементи у , Glamoc ...), only one monument овој формацији који би могли припадати was found with an undoubtedly deliberate старом систему ћириличког писма. Веома overwritting of the inscription. It was a „нетегнуто“ успјело се у издвајању large Medieval tombstone at the site of дванаест знакова: ПР или ТР као лигатура; Vrtine in the village of Žrvanj near Х са могућим полугласом и НБ; затим M Ljubinje. и n као и: ПКА. Примјетно је, а то се

41 чини да није без значаја, да су ова слова This inscription was recently published усјечена плиће од осталих, несумњиво (G. Ž. Komar, Cirilicni natpisi Stare савремених. Hercegovine sa pregledom krstova,

Издвојени словни знакови који би могли припадати старом систему ћириличког писма Separate letter signs which could belong to the old Cyrillic system

Послије свега вјерује се да је могуће Podgorica 2016), with a comment that on створити сљедећи поглед на овај this cross, the Serbs of Ljubinje have споменик: у натписима Хума и Херцего- inscribed a message (in large Cyrillic вине, па и Босне (Подриње, Романија, letters), which says that under this and the Гламоч...), само на једном споменику monuments around Orthodox Serbs were сусрели смо се са несумњиво намјерним buried. Overwriting of the old inscription преклесавањем натписа. У питању је occurred in 1897. био велики средњовјековни надгробни крст на локалитету Вртине у љубињском On this monument from Glamoc, only a селу Жрвањ. Тај натпис недавно је series of letters are visible and they may публикован (Г. Ж. Комар, Ћирилични represent a long series of initials. If the old натписи Старе Херцеговине (са inscription existed and if it were possible прегледом крстова), Подгорица 2016) и to extract parts of this inscription, then the тада је речено да су на том крсту original inscription can not belong to the љубињски Срби уклесали поруку letters listed by Mark Vego. (крупним ћириличким словима) којом It could be of particular importance the саопштавају да ту, под спомеником и око observation that modern letters appearing њега, леже усопши православни Срби. on the monument in their form certainly Ово преклесавање старог натписа, који belong to the 20th century. It could then је казивао о власнику споменика, explain the motives for chipping and догодило се 1897. године, и то је јасно deliberate damage of a Medieval назначено. Овдје, на мрамору у Гламочу, monument and its inscription. видимо само низ слова која могу It is difficult to decipher these signs представљати и један дугачки низ which belonged to the original inscription

42 иницијала. Уколико је уопште дошло до but we could se an M and also n, a B with преклесавања старог натписа и уколико deformed belly and H with an which could би могли издвојити дјелове тог натписа, not be the work of a 20th century man. тада изворном натпису никако не могу There isa possibility that someone has припадати слова која је издвојио Марко fundamentally destroyed the old inscription Вего. by removing the whole layer from the Могло би бити од извјесне важности monument, but still there are some letters и запажање да савремена слова по свом that appear today as shallow cuttings. облику свакако припадају (узмимо најшири могући хронолошки оквир) 20. Two large beams lying beside the вијеку. На тај начин може се можда monument contain large letters, with one докучити и мотив за доста опсежне whole word, on the edge, which захвате копања по споменику касног reads:“POPOV” (of the priest). средњег вијека и за његово несумњиво It is certainly worth analyzing this ломљење. inscription, first mentioned and interpreted Уколико је могуће одредити словне in the collection of medieval inscriptions of знакове који припадају изворном Bosnia and Herzegovina by Marko Vego, натпису, тада би могли примјетити да having in mind that the original inscription искошено М (како дјеца цртају on the monument dtaes back to the Middle ластавицу и М са једним шаторастом, Ages. преломљеном ножицом и заобљеном другом ножицом), n у облику столичице окренуте у лијево, Б са опуштеним и деформисаним трбухом, а нарочито Х са украсном кукицом, не би уклесао човјек 20. вијека. Постоји, дакле, извјесна могућност да је неко јако темељно уништио стари натпис скидањем читавог слоја са споменика, при чему је ипак преостало нешто слова која се данас указују као плиће усјечена. И двије греде које леже поред споменика садрже крупне словне знакове при чему се на једној страни, при ивици, могуће издваја једна читава ријеч: ПОПОВ. Вјерујем да постоји оправдање за објављивање овог „натписа“ из села Брањешци у Гламочу, јер је он уграђен у волуминозни зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине аутора Марка Вега, а постоји извјесна могућност да је споменик носио ћирилички натпис касног средњег вијека.

43 3. СТУП – КРСТ НА 3. PILLAR – CROSS ON ЛОКАЛИТЕТУ ВРБА VRBA LOCALITY (IN (У СРЕДЊОВЈЕКОВНОМ MEDIEVAL CEMENTARY) ГРОБЉУ)

Надгробни споменик често виђан Pillar – Cross belongs to the type of кроз подручје Требиња (Требињска umbstone which can be seen in the area of шума) унутар старих гробаља који Trebinjska Šuma, and it belongs to the припа да ју 16 до 17 вијеку. cementaries from 16-17 century. 4. НАТПИС КНЕЗА ПРИЈАНА 4. EPIGRAPH TO KNEZ У РЕЦЕНТНОМ СРПСКОМ PRIJAN IN THE (ACTIVE) ГРОБЉУ (СЕЛО SERB CEMETERY (VILLAGE ШУМЊАЦИ) OF ŠUMNJACI)

Источна страна споменика кнеза Пријана у Шумњацима Eastern side of the monument to Knez Prijan in the village of Šumnjaci.

45 Натпис је помињан у стручној The inscription is mentioned in the литератури. Натпис је први објавио professional literature. Marko Vego13 Шефик Бешлагић у часопису Naše starine published the revision of the inscription (XI, 1967, 49-50), а потом је Марко Вего first published by Šefik Bešlagić in the објавио његову ревизију.13 journal Naše starine XI, 1967, 49-50.

Овдје лежи кнез Пријан. Prince Prijan lies here.

se le/i knezõ se le/i knezõ prin(õ) prin(õ)

Наш цртеж се од цртежа М. Вега Our drawing differs from Vego’s in two разликује у два детаља. Ножица слова N details. The letter n in ’knez’ (prince or у ријечи „кнез“ је на нашем цртежу village headman) is laid down in our положена ниже него је то назначено код drawing lower than indicated by this овог аутора, а такође вјерујемо да author, and also we believe that there is a постоји и цртица која веже облину омче dash that binds the curve of the letter R (Р) слова Р и слово Н у имену покојника. and the letter N (Н) in the name of the Постоји чак могућност да то није deceased. It could be the engraver’s attempt случајно, већ да је клесар на тај начин to correct the omission of one letter in the исправљао погрешку изостављања name ’Prijan’. једног слова имена овог гламочког кнеза.

13M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Vol. IV, 80-81, No. 263. 13 M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa This author also recorded the oral history of the Bosne i Hercegovine, tomus IV, 80-81, br. 263. locals telling about the trabsfer of this Овај аутор је забиљежио и казивање monument from the location of Malešić Do мјешатана о доношењу споменика из from a medieval necropolis with ‘stećak’ Малешића Дола. и то из средњовјековне monuments. некрополе са стећцима.

46 5. НАТПИС НА 5. INSCRIPTION ON THE НАДГРОБНОМ КРСТУ У TOMBSTONE CROSS IN THE СЕЛУ ПРИБЕЉА VILLAGE OF PRIBELJA

Надгробни крст у атару села Прибеља испод гребена Виторог – фебруар 2017. године. У десном углу мањи надгробни крст са ћириличком натписом који казује о неком догађају, датиран последњом деценијом 19. вијека. The cross in the village of Pribelja borough, at the foothills of Vitorog range (photographed in February 2017). In the right corner is a smaller cross with Cyrillic inscription describing an event from the last decade of the 19th century.

47 Читава некропола у селу Прибеља. У позадини Виторог The entire necropolis in the village of Pribelja with Vitorog mountain range in the background

Село Прибеља испод гребена Виторог – фебруар 2017. године Pribelja village at the foothills of Vitorog 6. ФРАГМЕНТ ЋИРИЛИЧКОГ 6. FRAGMENT OF CYRILLIC НАТПИСА НА ТАБИЈИ У INSCRIPTION ON THE OLD ГЛАМОЧУ FORTRESS – TABIJA – IN GLAMOČ Фрагмент ћириличког натписа на блоку, који је разломљен и секундарно Fragment of Cyrillic inscription on a употрјебљен у конструкцији зграде brocken block used in the construction of џамије на Табији (Стари град) у the mosque in the old town of Tabija in Гламочу, састоји се од два ћириличка Glamoč. The fragment consists of two слова: Н и В која могу припадати касном letters - Н and В – most likely from the late средњем вијеку. Фрагмент је уочен Middle Ages. The fragment was identified приликом научне екскурзије у during a field visit organized by the Faculty организацији Филолошког факултета of Philology - and Faculty of Бања Лука и Филозофског факултета Philosophy – Istočno Sarajevo in 2016. Источно Сарајево 2016. године. О The antiquities of Glamoč have been старинама у граду казује фра Грго described in the chronicles of Fr Grgo Лозић, гламочки жупник из средине 19. Lozić, parish priest from the 19th century: вијека у својој хроници: „Glamoč je grad “Glamoč is an old town with the old church starinski, u komu je i sada crkva starinska converted into a mosque with stone okrenuta u džamiju tursku, u kojoj starinski carvings in window openings. Above the su pendžeri čudnovato od kamena ispleteni. doors to the mosque there is an old Nad vratima džamije ima staro pismo inscription painted over. There are zakrečeno »per barbaros«. Imaju i remnants of another church”. (Source : razvaline druge crkve“. – (Mihovil Mandić, Mihovil Mandić, „Tragovi prastare kulture Tragovi prastare kulture oko Glamoča, oko Glamoča“, Glasnik Zemaljskog muzeja Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Bosne i Hercegovine Sarajevo, 1930, 116- Hercegovine, Sarajevu, 1930, 116-117 ) 117 ) Споменик у Подградини у атару села Камен: Камен на три пиљка Monument in Podgradina in the village of Kamen borough: Known as the Monument on three pebbles Плоча-ступ у рецентном српском гробљу – село Камен Plate - pillar in the recent Serbian cemetary- village Kamen

На иницијативу Филолошког факултета Epigraphy school, initiated by the Универзитета у Бањој Луци, а уз учешће Faculty of Philology of the University of филозофских факултета Универзитета у Banja Luka and with participation of the Бањој Луци и Универзитета у Источном Faculty of Philosophy of the University of Сарајеву, од 20. до 23. октобра одржана је Banja Luka and of the University of школа епиграфике. Циљ школе био је Istočno Sarajevo. The aim of the school изучавање ћирилских натписа на средњо - was to study Cyrillic inscriptions found on вје ковним споменицима, црквама и the medieval monuments, in churches and гроб љима. За ову прилику обишли су се in cemeteries. A few localities were visited локалитети у Рогатици (Сеља ни,Лађевина, during this school including Борача и Варошишта), у Сокоцу (Seljani, Lađevina, Borača and Varoš) (Гласинац) и у Гламочу (Старо Село, (Glasinac) and Glamoč (Staro Камен). Selo, Kamen).

51 Предвођена палеографом и епиграфи- Led by palaeography and epigraphy чарем Гораном Комаром, те деканима specialist, Goran Komar, with Prof. Dr. проф. др Младенком Саџаком (Фило - Mladenko Sadžak (Faculty of Philology, лошки факултет Универзитета у Бањој University of Banja Luka) and with Prof. Луци) и проф. др Драгом Мастиловићем Dr. Drago Mastilović (Faculty of Philosophy, (Филозофски факултет Универзитета у University of Istočno Sarajevo), the group Источном Сарајеву), група је окупила attending the seminar consisted of the асистенте и студенте са поменутих junior academic staff and students from факултета. these two Faculties. У конаку манастира Веселиње поред Гламоча уприличено је и предавање Goran Komar gave a lecture “Old Горана Комара на тему „Стари ћирилички Cyrillic Monuments of Hum and Bosnia” споменици Хума и Босне“, након чега је at the end of the workshop, followed by a услиједио разговор о различитим discussions about different aspects of this аспектима постављене теме. Студенти су topic. The lecture covered research се могли информисати како о техникама techniques, monument description and теренског истраживања, тако и о стању conservation. споменика, као и о проблемима у вези са њиховом заштитом.

52 ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ 18-20. ВИЈЕКА CYRILLIC INSCRIPTIONS OF THE 18TH – 20TH CENTURIES 7. НАТПИС У СЕЛУ 7. INSCRIPTIONS IN THE БРАЈИЋИ VILLAGE OF BRAJIĆ zde le/itx zde le/itx il(J)a lon;arx il(J)a lon;arx bog da ga prostJ bog da ga prostJ goda 1805. goda 1805.

Овдје лежи Илија Лончар. Бог да га прости године 1805. Ilija Lončar lies here. May he rest in peace. Year 1805.

53 8. НАТПИС У СЕЛУ 8. INSCRIPTIONS IN THE БРАЈИЋИ VILLAGE OF BRAJIĆI zdY po;Ivaetx rabx bo/I sImo zdY po;Ivaetx rabx bo/I sImo [avIA sInx Yovana [avIe pIsa [avIA sInx Yovana [avIe pIsa Se a w k Se a w k

Овдје почива слуга Божји Симо Шавија син Ивана Шавије. Пописа се 1820. Here lies Simo Šavija the servant of God, son of Ivan Šavija. Engraved 1820.

54 9. НАТПИС ЛУКЕ ВРАНЕША 9. HEADSTONE INSCRIPTION У ГРОБЉУ КОД СЕЛА FOR LUKA VRANEŠ IN THE КАМЕН И ЈАКИР CEMETERY FOR THE VILLAGES OF KAMEN AND JAKIR Надгробни крст из 18. вијека у гробљу села Камен посједује опширни натпис Headstone cross from the 18th century који је поменуо истраживач стећака found in the cemetery of the village of Шефик Бешлагић наводећи са мо име Kamen. поко јника. It contains an extensive inscription with the name of the deceased mentioned in prestavl[i rabô Šefik Bešlagić reserach. b(o)/J luka vrane[(ô) prestavl[i rabô podruzJ ego b(o)/J luka vrane[(ô) bo/o sJnô Wcu podruzJ ego W ro/des(t)va bo/o sJnô Wcu h(ristov)a P n T krst(ô) W ro/des(t)va h(ristov)a P n T krst(ô)

У горњем дијелу The beginning of натписа (доња the inscription трећина (placed in the хоризонталне lower third of the греде) уклесан је horizontal beam) текст којим се contains обавјештава о information about писару, the engraver, православном orthodox priest свештенику (pop) Lazar. попу Лазару ...pisa popõ ...pisa popõ lazarõ... lazarõ... 56 Главни дио натписа: The main part of the inscription prestavl[i rabô prestavl[i rabô b(o)/J luka vrane[(ô) b(o)/J luka vrane[(ô) podruzJ ego podruzJ ego bo/o sJnô Wcu bo/o sJnô Wcu W ro/des(t)va W ro/des(t)va h(ristov)a P n T krst(ô) h(ristov)a P n T krst(ô) Представљен слуга Божији Лука Вранеш. Presented the servant of God, Luka Vraneš. Супруга његова, Божо син оцу. Од рођења His wife and son Božo to his father. From the Христовог 1759. Крст. birth of Christ 1759 Cross.

57 10. СПОМЕНИК У ГРОБЉУ 10. MONUMENT IN THE СЕЛА КАМЕН – ЈАКИР CEMETERY FOR THE VILLAGES OF KAMEN AND zde po;iva JAKIR raba b/äia zde po;iva savica raba b/äia mati;x savica a P K g mati;x a P K g

Овдје почива слуга Божија Савица Here lies the servant of God Savica Matić. Матић. 1763. 1763.

58 11. СПОМЕНИК САВАНА 11. MONUMENT TO SAVAN МАТИЋА У ГРОБЉУ СЕЛА MATIĆ IN THE КАМЕН – ЈАКИР. KAMEN – JAKIR CEMETERY.

po;ivaetx rab bo/i po;ivaetx rab bo/i savanx mati;x ve;na savanx mati;x ve;na ... pametx pres ... pametx pres tavi se ... tavi se ... .. a P K Z .. a P K Z mäca noembra mäca noembra käs danx käs danx

Почива слуга Божији Саван Матић. Here lies the servant of God, Savan Вечна (му буди) памет. Престави се... Matić. Memory eternal. Presented himself 1766. месеца новембра 26. дан. …1766 in the month of November on the 26th day. 12. СПОМЕНИК У ГРОБЉУ 12. THE MONUMENT IN СЕЛА КАМЕН – ЈАКИР KAMEN – JAKIR CEMETERY

Надгробни Крст веома солидне умје - The tombstone with solid, artistic тни чке израде налази се у старијем, features is located in the older, eastern part источном дијелу гробља које се одликује of the cemetery, which is distinguished by присуством споменика 18. вијека. the presence of the monument of the 18th Нажалост, за тачно рашчитавање натписа century. Unfortunately, for the accurate неопходно је стручно чишћење површине reading of the inscription, the surface needs запремљене натписом. Међутим, јасно се to be cleaned professionally. The year at the разазнаје година уклесана на крају текста: end of the inscription is clearly a P n z = 1757. P n z = 1757. 13. НАТПИС У СЕЛУ ЦРНИ 13. THE INSCRIPTION IN THE ВРХ VILLAGE OF CRNI VRH

zdY po;Jva zdY po;Jva etx ravx bo etx ravx bo /i protopopx da /i protopopx da mAnx serdi;x pre mAnx serdi;x pre stavi se mcäa dek stavi se mcäa dek emra k z denx emra k z denx a W l z goda a W l z goda Y Y pJsa pop pJsa pop nJko nJko la. la.

Овдје почива слуга Божји протопоп Here lies the servant of God Дамјан Сердић. Престави се мјесеца Protopresbyter Damjan Serdić. Presented децембра 27. дан 1837. године. Ja pиса in the month of December on the 27th day поп Никола. in the year 1837. I, priest Nikola, inscribed.

61 14. ИСКОПАНИ КРСТ СА 14. THE CROSS EXCAVATED НАТПИСОМ У ГРОБЉУ IN THE KAMEN – JAKIR СЕЛА КАМЕН – ЈАКИР CEMETERY

zdi po;ivae(tx) zdi po;ivae(tx) rabM bo/i} rabM bo/i} ..JlanM Aka.. ..JlanM Aka.. .. mater(x) .. mater(x) 1852 1852 mc Wt.. mc Wt..

Овдје почива слугу Божију ... матер. Here lies the servant of God .... mother. 1852, мјесеца октобра. 1852 in the month of October. Нажалост, споменик је оштећен и није (Unfortunately, the monument is могуће реконструисати имена у тексту damaged and it is impossible to reconstruct натписа. Могуће је да је првопројављено the names from the inscription. The first име Миљана. name in the inscription could be Miljana).

62 15. НАТПИС ЈОВАНА У СЕЛУ 15. JOVAN – THE ЦРНИ ВРХ NSCRIPTION IN THE VILLAGE OF CRNI VRH zdY po;Jvaetx rab(x) zdY po;Jvaetx rab(x) bo/J Jwvanx ser bo/J Jwvanx ser di;x wtacx di;x wtacx popa nJkole‚ t popa nJkole‚ t bägx u bägx u

18.143 1843 18.143 1843 Овдје почива слуга Божји Јован Here lies the servant of God Jovan Сердич, отац попа Николе. Бог (да га Serdič, father of Priest Nikola. May he rest прости). 18. 3. 1843. in peace. 18. 3. 1843.

14 Оштећење у зони треће цифре. У циљу 14 The year on the inscription is damaged. The прецизног увида у натпис овдје ипак three letters, placed around the name of the доносимо и три слова распоређена око Priest - Nikola - are presented separately to fa- завршетка имена попа Николе cilitate reading of the inscription.

63 16. НАТПИС МИЛИНА У 16. MILAN – THE СЕЛУ ЦРНИ ВРХ INSCRIPTION IN THE VILLAGE OF CRNI VRH 1867 po;J(vaetx) 1867 po;J(vaetx) rabx rabx bo/J bo/J mJlJnx mJlJnx serdJ serdJ ;x ;x

1867. Почива слуга Божји Милин 1867 Here lies the servant of God Milan Сердић. Serdić

64 17. НАДГРОБНИ КРСТ ОЦА 17. TOMBSTONE CROSS OF ЈЕРЕЈА ЈЕВТЕНИЈА У FATHER JEVTENIJE, THE РЕЦЕНТНОМ СРПСКОМ PRIEST KAMEN – JAKIR ГРОБЉУ СЕЛА КАМЕН – CEMETERY ЈАКИР

zdY po;i zdY po;i vaetq rabq vaetq rabq bo/i Jer bo/i Jer ei evtenJ ei evtenJ A sJnx A sJnx cvJe mati;a cvJe mati;a prestavJ se prestavJ se mYseca mYseca agUsta 12 agUsta 12 1842 1842

Овдје почива слуга Божји јереј Here lies the servant of God, Priest Јевтенија, син Цвије Матића. Престави Jevtenija, son of Cvijo Matić. Presented се мјесеца августа 12. 1842. himself in the month of August 12, 1842.

Споменик, The monument начињен у једном consists of three комаду, састоји се massive crosses, од три повезана cut in one piece. надгробна крста масивне израде.

65 18. НАДГРОБНИ КРСТ У 18. TOMBSTONE CROSS IN РЕЦЕНТНОМ СРПСКОМ KAMEN – JAKIR CEMETERY ГРОБЉУ У СЕЛУ КАМЕН – ЈАКИР zdY po;Jvae zdY po;Jvae tx rabx bo/J tx rabx bo/J JlJA krasJ:x JlJA krasJ:x vY(;)na mU ra(do)stx vY(;)na mU ra(do)stx a bla/JnJ pok(oJ) a bla/JnJ pok(oJ) 1859 1859

У простору слова К у 7. реду натписа Letter K in the 7th line of the inscription is види се оштећење. damaged.

Овдје почива слуга Божји Илија Here lies the servant of God Ilija Krasić. Красић. Вјечна му радост, а блажени Eternal joy and reset to his soul. 1859 покој. 1859.

66 19. НАТПИС НА КРСТУ У 19. THE INSCRIPTION ON СЕЛУ ПРИЈАНИ THE CROSS IN THE VILLAGE OF PRIJANI Ovde po;J Ovde po;J va raba bo/J va raba bo/J a marJa /ena a marJa /ena JovJna prestav JovJna prestav J se 1838 stame J se 1838 stame na to[Jna /ena 18 55 na to[Jna /ena 18 55 smJlena /ena JlJ smJlena /ena JlJ na JlJa J on le/J na JlJa J on le/J ovde mr:en kova; 1894 ovde mr:en kova; 1894 sava :ulum sava :ulum

Овдје почива слуга Божија Марија Here lies the servant of God Marija, wife жена Јовина. Престави се 1838; Стамена of Jovo. Presented herself in 1838. Тошина жена 1855; Смиљена жена Stamena, wife of Tošo 1855 – Smiljana wife Илијина. Илија, и он лежи овдје. Мрђен of Ilija. Ilija he too lies here. Mrđen Kovač Kовач 1894. Сава Ћулум. 1894. Sava Ćulum. 20. НАТПИС ЈОВАНА НА 20. JOVAN – THE КРСТУ У СЕЛУ ПРИЈАНИ INSCRIPTION ON THE CROSS IN THE VILLAGE OF PRIJANI 1858 zdY po;Jva 1858 zdY po;Jva etx rabx bo/J etx rabx bo/J Jwvanx kova;x Jwvanx kova;x pJsa sava pJsa sava

1858. Овдје почива слуга Божји Јован Here lies the servant of God Jovan Ковач. Писа Сава. Kovač. Inscribed by Sava.

68 21. НАТПИС ВИЛИПА НА 21. VILIP – INSCRIPTION ON КРСТУ У СЕЛУ ПРИЈАНИ THE CROSS IN THE VILLAGE OF PRIJANI stanJvUk stanJvUk zde po;Jvaetx rabx zde po;Jvaetx rabx b=/J vJlJpx prestavJ se b=/J vJlJpx prestavJ se v(x) lYto a W d v(x) lYto a W d

Станивук. Овдје почива слуга Божји Stanivuk. Here lies the servant of God Вилип. Престави се у љето 1804. Vilip. Presented himself in the year 1804. 22. НАТПИС НА КРСТУ У 22. INSCRIPTION ON THE СЕЛУ КОВАЧЕВЦИ CROSS IN THE VILLAGE OF KOVAČEVCI zdY po;Jvaetx rabx b zdY po;Jvaetx rabx b o/J nikolla sin o/J nikolla sin x nikole krasJ;a x nikole krasJ;a prestavJ se mYse prestavJ se mYse ca marta 20 ca marta 20 denx denx a W 6 2 a W 6 2

Овдје почива слуга Божји Никола син Here lies the servant of God Nikola, son Николе Красића. Престави се мјесеца of Nikola Krasić. Presented himself on the марта 20. дан 1862. 20th day of the month of March 1862. 23. НАТПИС НА 23. INSCRIPTION ON КРСТОВИМА У СЕЛУ CROSSES IN THE VILLAGE КРАСИНАЦ OF KRASINAC zdY po \zdY po ;Jvaetx ;Jvaetx rabx bo rabx bo /J rade /J rade perxdUv(x) perxdUv(x) a W z J a W z J Овдје почива слуга Божји Раде Here lies the servant of God Rade Пердув 1817. Perduv 1817. Овај споменик спада међу најзначајније This is one of the most important надгробне споменике 19. вијека који смо monuments from the 19th century. It is quite посматрали. Он је веома висок, попут tall as the monuments we observed in the надгробних Крстова у Шумњацима, али је village of Šumnjaci, and it was erected in за разлику од њих, израђен око 1817. 1817. In the fifth row of the inscription - године. У петом реду натписа Рада Rade Perduv, there is a unique half phonic Пердува, како се види на фотографији, sign positioned in the middle and at the end налазимо полугласник позициониран на of the word. The entire inscription looks начин који је, међу натписима које смо до quite modern similar to the engravings сада обрађивали, јединствен. Наиме, from the second half of the 19th century. дугачка фигура полугласника својим zdY po;ivaet ra врхом се прихвата на петљу слова Р, а ba bo/Ja mi}.. даље се пружа у доњи простор. На тај J vukosava pros начин полугласник се пројектује tavJ (!) se perduv (!) me (наговјештава) у обје позиције гдје би се seca lUla правилно ставио: у средину ријечи и на pJsa sJmo kara; њезином завршетку. Пажњу привлачи и његов троугласт постамент у облику 1854 (6?) равнокраког троугла што је доста архаична црта. За нас је доста неочекиван облик слова у овом натпису. Нпр. двотрбушасто В. Читав натпис је уклесан словима веома модерног изгледа, онако како би очекивали у натписима друге половине 19. вијека. zdY po;ivaet ra ba bo/Ja mi}.. J vukosava pros tavJ (!) se perduv (!) me seca lUla pJsa sJmo kara; 1854 (6?) Овдје почива раб Божија Мијо и Вукосава преста престави (!) се Пердув Here lies servant of God Mijo and (!) мјесеца јула. Писа Симо Карач 1856. Vukosava presented Perduv in the month of (6?) July. Inscribed by Simo Karać 1854 (6?).

72 Други натпис на истом The second inscription on the споменику same monument

ovdY po;Jva rab ovdY po;Jva rab bo/J sava smJla bo/J sava smJla nJ: vJe:na mu ra nJ: vJe:na mu ra dost a bla/enJ dost a bla/enJ pokoJ padi a Jsp pokoJ padi a Jsp ravJ[e sJnovJ lazo ravJ[e sJnovJ lazo ko J davit a pot ko J davit a pot pJsa dJak stoJko pJsa dJak stoJko suba[J:x suba[J:x Овдје почива слуга Божји Сава Here lies the servant of God Sava Смиљанић. Вјечна му радост а блажени Smiljanić. Eternal joy and peaceful rest. He покој. Паде, а исправише синови Лазо fell and [the monument] erected by the sons као и Давид, а потписа дијак Стојко Lazo and Davit and inscribed by deacon Субашић. Stojko Subašić.

73 У овом натпису слово Е је уклесано In this inscription the engraved letter E укренуто улијево, попут глагољског is turned to the left as in Glagolitic script. знака, а јавља се и слово Ђ (Ђурђ). There is also a letter Đ(Đjurđ)

zdY po;Jv(a)etx dAvJt perduv zdY po;Jv(a)etx dAvJt perduv ..oti stvaroJ :ur: prestav(J) se ..oti stvaroJ :ur: prestav(J) se msc JulA msc JulA 1881 1881

Here lies Davit Perduv ….. Djurdj. Овдје почива Давит Пердув... Ђурђ. Presented himself in the month of July Престави се мјесеца јула од 1881. 1881.

74 24. НАТПИС НА 24. INSCRIPTION ON THE КРСТУУСЕЛУ CROSS IN THE VILLAGE OF СТЕКЕРОВЦИ – БАРИШИЋИ STEKEROVCI BARIŠIĆI

zdY po;ivaetx zdY po;ivaetx rabx bo/I tom rabx bo/I tom a sinx vida a sinx vida bari[i;a ubi ga bari[i;a ubi ga adUkx sava st adUkx sava st oAkovi;x na oAkovi;x na 1863 mca 1863 mca Aprila den Aprila den 14 14

Овдје почива слуга Here lies the servant Божји Тома син Вида of God Toma, son of Vid Баришића. Уби га Barišić. Killed by хајдук Сава Стојаковић Hajduk Sava Stojaković на 1863. мјесеца in 1863 on the 14th day априла дан 14. of the month of April. 25. НАТПИС ЈОКЕ ГАВРЕ 25. INSCRIPTION OF JOKA OF МИЛИЋА У ГРОБЉУ СЕЛА GAVRE MILIĆ KAMEN – КАМЕН – ЈАКИР JAKIR CEMETERY

Sai po;ivaetx rabU bo/J} JokU Sai po;ivaetx rabU bo/J} JokU gavre mi(l)J;a prestavJ se 1867. gavre mi(l)J;a prestavJ se 1867. Овдје почива раба (слушкиња) Here lies the servant of God Joka of Божја Јока Гавре Милића. Gavro Milić. Presented herself in Престави се 1867. 1867.

76 26. НАТПИС НА КРСТУ НА 26. INSCRIPTION ON THE ЦРКВИНИ У СЕЛУ CROSS IN THE CHURCH РАДАСЛИЈЕ GROUND IN THE VILLAGE OF RADASLIJE zdY po;Jvaet rabx bo/J Jovo parJpo zdY po;Jvaet rabx bo/J Jovo parJpo vJ:x pogJnu podx selomx kova: vJ:x pogJnu podx selomx kova: eva:evcemx 9 oktombra 1871 eva:evcemx 9 oktombra 1871 udarJ mu krest sava (su)pruga udarJ mu krest sava (su)pruga J sJnx evto za ve:ni spomen bog da ga J sJnx evto za ve:ni spomen bog da ga prostJ namY{e mJle J Akovx prostJ namY{e mJle J Akovx potpJsa d t potpJsa d t

Овдје почива слуга Божји Јово Here lies the servant of God Jovo Париповић. Погину у селу Ковачевцима Paripović. Killed in the village Kovačevci 9. октобра 1871. Удари му Крст Сава on the 9th October 1871. The cross erected супруга и син Јевто за вјечни спомен, by wife Sava and son Jevto for memorz Бог да га прости. Намјестише Миле и eternal. God have mercz on him. Instaled Јаков. Потписа Д. Т. Mile and Jakov. Signed D. T.

77 27. НАТПИС АНЕ ЖЕНЕ 27. INSCRIPTION OF THE ТОМЕ РАДАНОВИЋА У WIFE OF TOMA RADANOVIĆ ГРОБЉУ КОД KAMEN – JAKIR CEMETERY СЕЛА КЕМЕН – ЈАКИР

zdY po;ivaetx ra zdY po;ivaetx ra b bo/јA (a)na sop b bo/јA (a)na sop rUga tome radanovi:a prestavi se rUga tome radanovi:a prestavi se mYseca mYseca 29 maA 29 maA 1877 1877

Овдје почива слуга Божја Ана, Here lies the servant of God Ana , wife супруга Томе Радановића. Престави се of Toma Radanović. Presented herself on мјесеца 29. маја 1877. 29th May 1877. Надгробни крст у гробљу села Камен: Tombstone in the cemetery of the village новији споменик. of Kamen – a more recent one.

79 28. НАТПИС ТОМИЋА У 28. INSCRIPTION TOMIĆ – ГРОБЉУ КОД СЕЛА KAMEN – JAKIR CEMETERY КАМЕН – ЈАКИР

Надгробни крст у гробљу у селу Tombstone cross in the cemetery of the Камен. Види се како се у млађем дијелу village of Kamen. Half-phonics system натписа губи полугласнички систем: disapears in the more recent inscription.

80 У средњем дијелу: zdY po;ivaetx In the middle part : zdY po;ivaetx rabx bo/i iwvanx tomi: prestavi se rabx bo/i iwvanx tomi: prestavi se m(Y)seca agUsta 21 denx na;i(ni) ga m(Y)seca agUsta 21 denx na;i(ni) ga sinx nYgovx Jwvo sinx nYgovx Jwvo Лијево: rade wtacx iwvanx Uednome On the left: rade wtacx iwvanx grobU Uednome grobU Десно: wv:e po;iva iwvo sin On the right: wv:e po;iva iwvo sin Jwvanov /ivio godi Umro e 14 Jwvanov /ivio godi Umro e 14 nov(e)mbra 1889. nov(e)mbra 1889. Овдје почива слуга Божији Јован Here lies the servant of God Jovan Tomić. Томић. Престави се мјесеца августа 21. Presented himself in the month of August on дан. Начини га син његов Јово. Раде the 21st day. Built by his son Jovo. Rade, отац и Јован у једном гробу. Живио ... father and Jovan in one grave. Lived…. година. Умро 14. новембра 1889. years . Died on 14th November 1889.

Гобље у селу Камен: Највећи надгробни Kamen cemetery : the largest cross крст који спада у млађе споменике. which belongs to more recent monuments. 29. НАТПИС СИМЕ ЂУКИЋА 29. INSCRIPTION OF SIMO У ГРОБЉУ КОД СЕЛА ĐUKIĆ IN KAMEN – JAKIR КАМЕН – ЈАКИР CEMETERY

zdi po;ivaetx rabx bo/i simU zdi po;ivaetx rabx bo/i simU :Uki:a usov[i prestavi se meseca :Uki:a usov[i prestavi se meseca aprila 14 denx aprila 14 denx Овдје почива слуга Божји Симо Ђукић Here lies the servant of God Simo Đukić. преминули. Престави се мјесеца априла Presented himself in the month of April the 14. дан. 14th day.

82 30. НАТПИС ПЕТРА 30. INSCRIPTION FOR PETAR РАДУМИЛА У ГРОБЉУ КОД RADUMILO IN THE СЕЛА ШУМЊАЦИ CEMETERY NEAR THE VILLAGE OF ŠUMNJACI

Бочна страна крста Петра Радумила: Side of the cross : zdY po;Jvae zdY po;Jvae tx rabx bo/J d tx rabx bo/J d Uka radUmJlo Uka radUmJlo Sinx petra Sinx petra radUmJla ed radUmJla ed inacx prest(avJ se) inacx prest(avJ se) 7 lYto W ro(/destva) h(ristov)o 7 lYto W ro(/destva) h(ristov)o a W lä v a W lä v Овдје почива слуга Божји Дука Hire lies the servant of God Duka Радумило. Син Петра Радумила јединац. Radumilo. The only son of Petar Radumilo. Престави се 7. љето. Од Рођења Христова Presented himself in 7 zears. 1832 from the 1832. birth of Christ. Корисно је обратити пажњу на облик Leter A in the inscription is reminiscent слова А које укошеном хоризонталном of the medieval A. линијом, што се обара у лијево, веома As manz other monuments from this подсјећа на стару средњовјековну period they are closer to the reformed варијанту овог словног знака који својим alphabet (Vuk St. Karadžić). зашиљеним трбухом дохвата доњу линију. И овај натпис, као и стотине натписа Гламоча, обликом слова и знатном редукцијом старих словних знакова, веома нагиње рефоримисаној азбуци Вука С. Караџића.

Надгробни Petar Radumilo крст Петра Раду - tombstone in the мила у гроб љу у cemetery of the селу Шумњаци village of Šumnjaci. 31. НАТПИС НА ГРОБЉУ 31. INSCRIPTION IN THE КОД СЕЛА ШУМЊАЦИ ИЗ CEMETERY OF THE 1851. ГОДИНЕ VILLAGE OF ŠUMNJACI FROM 1851 zd: po;Jvae zd: po;Jvae txx rabx bo/(J) txx rabx bo/(J) sava radUm sava radUm Jlo v:;na mU Jlo v:;na mU radostx bl radostx bl a/enx pokoJ a/enx pokoJ prestavJ se prestavJ se m(:se)ca maia m(:se)ca maia 16 wв:е Раде сJнx w : J x Анинx... 16 в е Раде с н Анинx...

Овдје почива слуга Божји Сава Here lies the servant of God Sava Радумило. Вјечна му радост, блажени Radumilo. Eternal joy and peaceful rest. покој. Престави се мјесеца маја 16... Presented himself in the month of May, Овдје је, како се често виђа током друге 16th day... Letter jat engraved in the половине 19. вијека слово јат уклесано inscription as ћ. as in the second half of the као ћ. 19th century.

85 32. НАТПИС НА ГРОБЉУ 32. INSCRIPTIONS IN THE КОД СЕЛА ШУМЊАЦИ ИЗ CEMETERY OF THE 1854. ГОДИНЕ VILLAGE OF ŠUMNJACI FROM 1854. zd: pw;ivaetx zd: pw;ivaetx rabinA bo/iA mar rabinA bo/iA mar ta :erx nikole ra ta :erx nikole ra damila prestavi se ou damila prestavi se ou v:;nostx 21 dekembra v:;nostx dekembra seJ krestx podi/e 21 seJ krestx podi/e lazo kozomora lazo kozomora po;iv[oi svoJoi sUprUgJ po;iv[oi svoJoi sUprUgJ marti za v:;iti Joi marti za v:;iti Joi spomenx spomenx Овдје почива слушкиња Божија Марта кћер Николе Радамила (!). Here lies the servant of God Marta, Престави се у вјечност 21. децембра. daughter of Nikola Radumilo (!) Presented st Овај Крст подиже Лазо Козомора умрлој herself to eternity on 21 December. The monument built Lazo Kozomara to his својој супрузи Марти за вјечни спомен. deceased wife Marta for eternal memory. Слово јат је уклесано као ћ, али се ниже у тексту натписа, налази јасно слово ђ Letter jat engraved as ћ, and later in the (ћерв). Презиме Радумило исписано је као inscription there is letter ђ. Surname Радамило. Radumilo inscribed as Radamilo.

86 33. НАТПИС ВАСЕ 33. INSCRIPTION OF VASO КОЗОМАРЕ У ГРОБЉУ КОД KOZOMARA IN THE СЕЛА ШУМЊАЦИ CEMETERY OF THE VILLAGE OF ŠUMNJACI zdY po;ivaetx zdY po;ivaetx rabx bo/J vaso rabx bo/J vaso ko†(o)mora vY;na mU ko†(o)mora vY;na mU radostx bla/enJ radostx bla/enJ pokoJ prestavJ se pokoJ prestavJ se mäc15 novembara mäc novembara gä 1873 podJ/e 15 gä podJ/e krst ego trJ 1873 krst ego trJ sina stoAnx mar sina stoAnx mar ko davitx J sUprU ko davitx J sUprU ga :Ur:JA ga :Ur:JA pisa ga nJkola vUJnJ: pisa ga nJkola vUJnJ: pravJ ga Jovanx sJmJ: pravJ ga Jovanx sJmJ: z„Y po;Jvaetx z„Y po;Jvaetx rabx bo/J gavre rabx bo/J gavre sJnx vase kozomore sJnx vase kozomore 1874 1874 Овдје почива слуга Божији Васо Козомора, вјечна му радост, блажени Here lies the servant of God Vaso покој. Престави се мјесеца 15. новембра Kozomara. Eternal joy and peaceful rest. th године 1873. Подигоше Крст овај његова Presented himself 15 November in the три сина: Стојан, Марко, Давид и супруга year 1873. This cross erected by his three Ђурђија. Писа га Никола Вујнић. Прави sons Stojan Marko David and wife Đurđia. га Јован Симић. Овдје почива слуга Inscribed by Nikola Vujnić. Built by Jovan Божији Гавре, син Simić. Here lies the servant of God Gavre Васе Козоморе. son of Vaso Kozomara. И овдје треба обратити пажњу на облик слова А које својим изгледом, нагнуто у лијево и врхом омче дохватајући доњу линију, изгледа као класична варијанта овог словног знака у натписима средњег вијека. Слово Ж је облика који подсјећа на: \ У тексту придодатом натпису од стране писара и клесара полуглас је изведен битно другачије, у виду слова „а“.

87 Важно је напоменути да у овом This inscription points to Jovan Simić as натпису добијамо податак о клесару stonemason. Јовану Симићу.

88 34. НАТПИС ЛАЗЕ 34. INSCRIPTION OF LAZO РАДУМИЛА У ГРОБЉУ КОД RADUMILO IN THE СЕЛА ШУМЊАЦИ CEMETERY OF THE VILLAGE OF ŠUMNJACI

Надгробни споменик Лазе Радумила, Enormous tombstone of Radumilo family који се налази у средишњем дијелу in the cemetery of the village of šumnjaci. гробља у селу Шумњаци, спада у два One of the two largest, it is situated in the највећа пронађена крста уопште. central part of the cemetery. zdY po;ivaetx raba bo/iega l/lazU zdY po;ivaetx raba bo/iega l/lazU radUmJla p/prestavJ se mesAca sevr- radUmJla p/prestavJ se mesAca sevr- JtJA 12 dana J da ga bogx pomJlUe J JtJA 12 dana J da ga bogx pomJlUe J dU[U J prJmJo U carstvo nebesno osta dU[U J prJmJo U carstvo nebesno osta mU 5 sJna dmJtra J [pJro J vJda J mU 5 sJna dmJtra J [pJro J vJda J gavro J mJo 1818 popJsa sJmo marJ;x gavro J mJo 1818 popJsa sJmo marJ;x w sela pecke na;JnJ ga wbo sJmJ;x J w sela pecke na;JnJ ga wbo sJmJ;x J nJkJ;x nJkJ;x

89 И у овоме натпису, који је такође Some older, medieval forms were усјекао клесар Јово Симић, али сада са retained in the inscriptions made by Jovo помагачем Никићем, види се да је Simić now with Nikić as his assistant. It задржан средњовјековни образац. mentiones the engraver and the scribe as in Поменут је писар натписа, као и његов medieval monuments found near клесар (ковач). Не би му, дакле, било мане which show the name of the scribe да је понађен у средњовјековној некро- Semorad and stonemason Grubač. An older поли у Бољунима (с. Бјелојевићи код form is also found in the shape of letter A. Стоца) гдје се на мноштву споменика Members of the Simić family still live in види име писара (дијака) Семорада и the village of Šumnjaci. (Village of Pecka ковача Грубача. Не можемо, такође, да не is sitauted in Baraći municipality, near one истакнемо облик слова А, које није of the sources of the Sana river.) шаторасте форме (класично А), већ се The inscription contains orthodox обликује као средоњовјековни словни expressions and forms. знак. Припадници рода Симић и данас Here lies the servant of God Lazo живе у Шумњацима. И потомака Марића Radumilo. He presented himself in the има у селу Пецки, које се налази на month of September on the 12th day. територији општине Бараћи, на путу MaMay God have mercy on him and Гламоч-Мркоњић Град, у близини извора receive his soul into Heavenly Kingdom. ријеке Сане. Натпис својом садржином He left behind 5 sons : Dmitar and Špiro истиче јасне православне формуле и and Vid and Gavro and Mijo. In 1818 изразе. inscribed by Simo Marić from the village of Натпис гласи: Овдје почива слуга Pecka. Made by Jovo Simić and Nikić. Божји Лазо Радумило. Престави се мјесеца септембра 12. дана. И да га Бог помилује, и душу (му), и (да га) прими у царство небеско. Оста му 5 синова: Дмитар, и Шпиро, и Вид, и Гавро, и Мијо. 1818. пописа Симо Марић од села Пецке. Начини га Јово Симић и Никић. On the south vertical side of this massive На јужној страни окомитог ступа овог monument there is a beginning of an масивног и високог споменика, започет inscription starting with: zdeY (:=Y) је текст: zdeY (:=Y)

90 35. НАТПИС ИЛИЈЕ 35. INSCRIPTION OF ILIJA КОЗОМАРЕ У ГРОБЉУ КОД KOZOMARA IN THE СЕЛА ШУМЊАЦИ CEMETERY OF THE VILLAGE OF ŠUMNJACI

zdY polivaetx rabx bo/i JliA zdY polivaetx rabx bo/i JliA ko- kozomora postiw e devetx godina za zomora postiw e devetx godina za svo} dU[U a prestavi se ou vY;nostx svo} dU[U a prestavi se ou vY;nostx 8. }liA 1839 godine. 8. }liA 1839 godine. Овдје почива Илија Козомара. Постио Here lies Ilija Kozomara. Fasting for је девет година за nine years for his soul своју душу, а престави he presented himself to се у вјечност 8. јула eternity on 8th July, 1839. године. 1839.

Споменик је у лошем The monument is in стању, његови дијелови poor condition, and his су расути. Утицај parts are dispersed. The бого служ бе них књига inscription shows the на писара је овдје јако influence of the church очигледан у знаку: оу. texts especiallz in the sign: оу. Десно: Читање нат- писа приликом научне Reading of inscriptions екскурзије по средњо- during the field trip вјеков ним гробљима у organized by the Facultz подручју Рогатице и of Philology – Banja Гламоча изведене у Luka and Faculty of

91 организацији Филолошког факултета у Philosophy, Istočno Sarajevo in 2016. Бањој Луци и Филозофског факултета у Location visited, as instructed bz Goran Источном Сарајеву 2016. године. Komar, were Rogatica (Seljani and Остварени су бројни теренски увиди Orthodox Cathedral) Sokolac (Glasinac) по итинереру који је сачинио Г. Комар. and Glamoč (Tabija, Šumnjaci, Kamen, Рогатица: Сељани и Саборна црква; Veselinje Monastery). Соколац: Гласинац; Гламоч: Табија, Шумњаци, Камен, манастир Веселиње, гдје је у вечерњим сатима одржано предавање на тему ћириличких спо - мени ка Хума и Босне.

Крупни украшени надгробни крстови Massive, decorated crosses in the у гробљу у селу Шумњаци (западно од cemetery of the village of Šumnjaci. (west вароши Гламоч) of the Glamoč town)

92 36. НАТПИС МИЛИЦЕ ПОК. 36. INSCRIPTION OF MILICA, ЛАКЕ РАДУМИЛА У OF THE LATE LAKO ГРОБЉУ КОД СЕЛА RADUMILO IN THE ШУМЊАЦИ CEMETERY OF THE VILLAGE OF ŠUMNJACI

w:e pw;J w:e pw;J va raba bw/JA va raba bw/JA mJlJca sUPrUga pok. mJlJca sUPrUga pok. lake radUmJla prss lake radUmJla prss tavJ se ian/ 8. 1909. g. tavJ se ian/ 8. 1909. g.

Овдје почива слуга Божија Милица Here lies the servant of God Milica, wife супруга покојнога Лаке Радумила. of the late Lako Radumilo. Presented Престави се јануара 8. 1909. године. herself January 8th 1909.

И у овом натпису на надгробном Letters A and P inscribed as P (psi) are крсту слово А је укошено на лијево са similar to these found in the inscription омчом која сеже до доње линије. Слово from heryegovina. П у ријечи „супруга“ је изведено као P (пси), а остала слова П су уклесана наопачке. То је чест случај у натписима Херцеговине, да се ово слово уклеше наопачке, или му се дода подница па тада бива изведено као старо В правоугаоног облика. У питању је само стилизација којој су херцеговачки клесари били склони.

93 37. НАТПИС СТАНКА 37. INSCRIPTION OF STANKO БЕЛЕНЗАДЕ У ГРОБЉУ КОД BELENZADA IN THE МАНАСТИРА ВЕСЕЛИЊЕ CEMETERY OF VESELINJE

Надгробни крст Белензада у гробљу код Надгробни споменик Манојла и Ђуке манастира Веселиње: Белензаде Belenzada cross -Veselinje Monastery The cross of Manojlo and Đuka Belenzada graveyard Stanko belenzada sin JlJe Stanko belenzada sin JlJe belenzade belenzade prestavJ se 1898 prestavJ se 1898

Станко Белензада, син Илије Белензаде. Stanko Belenzada, son of Ilija Belenzada. Престави се 1898. Presented himself in 1898. Из рода Белензада је и садашњи гламочки Srđan Belenzada, Glamoč parish priest is парох отац Срђан Белензада. from the Belenzada family.

94 Крупни надгробни споменик типа Massive tombstone of the roof type, near the сљемењака у непосредној близини remanats of an old basylica. остатака базилике. It is part of the medieval cemetery with a Налази се у саставу средњовјековног number of tombstones. The entire complex is гробља са мноштвом споменика. Читави situated near the orthodox church and комплекс лежи у непосредном окружењу Veselinje monastery. Photo : Prof. Dr. православне цркве и манастира Веселиње. Mladenko Sadžak. На слици: проф. др Младенко Саџак.

95 38. НАТПИС СМИЉАНЕ У 38. INSCRIPTION OF ГРОБЉУ КОД СЕЛА SMILJANA IN THE ДУБРАВЕ CEMETERY OF THE VILLAGE OF DUBRAVE

Споменик и његов натпис поменуо је This monument was mentioned by Šefik Шефик Бешлагић казујући да припада 16. Bešlagić as belionging to the 16th or he или почетку 17. вијека15. Натпис је, beginning of the 17th century.15. However, the међутим, јасно датиран у 18. вијек inscription is clearlz dated the 18th century.

15 Š. Bešlagić, Stećci-kataloško-topografski 15 Š. Bešlagić, Stećci-kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 114 pregled, Sarajevo, 1971, 114

96 zde le/(J)tx zde le/(J)tx raba bo/äJa smi‹(a)na raba bo/äJa smi‹(a)na prestavJ se prestavJ se va leto W r/¶va va leto W r/¶va hr¶va bi stäi :e hr¶va bi stäi :e w(r):ia na vask(r)senie w(r):ia na vask(r)senie siâa kU;a raIe sm(il)ane ma siâa kU;a raIe sm(il)ane ma tere moJe i nikole zag(or)ca va leto tere moJe i nikole zag(or)ca va leto aPk. saranJ Jwvänx drUga aPk. saranJ Jwvänx drUga zagoracx zagoracx Here lies the servant of God Smiljana. Овдје лежи слуга Божија Смиљана. Presented herself in the year after the birth of Престави се у љето од Рођења Христова. Christ. It was St George’s day. This is the Би свети Георгије на Васкрсење. Ово је house of the servant Smiljana , mz mother and кућа рабе Смиљане, матере моје, и Николе of Nikola Zagorac in the zear of 172? Burred Загорца у љето 172 (?) сахрани Јован друга bz Jovan Zagorac. Загорац

Крст сусјед: типични облик споменика у Билећи и Невесињу Typical shape of monuments in Bileća and .

Дио натписа са годином Part of the inscription with the year

97 39. СТАРИ НАДГРОБНИ 39. OLD TOMBSTONE КРСТОВИ У ПЕРДУХОВОМ CROSSES IN PERDUHOVO СЕЛУ VILLAGE

A tombstone located on the eastern side of the Надгробни крст смјештен источније у plateau. In the background, an old cemetery пољу. У позадини старо гробље with monuments in the shape of roughly cut- представљено споменицима типа грубо out, thick slabs simply broken off the rock and обрађених и припремљених дебелих плоча later on superficially shaped, a style of које су добијене вађењем, „одваљивањем“ processing and installation found often in из пентара. Касније, могуће, грубо Herzegovina. притесане. Такав начин припреме и обраде надгробног споменика виђамо и на простору Херцеговине.

98 Стари крст у Пердуховом Селу. The old cross in Perduhovo Village. У средишту се види клесана представа A carved cross is visible in the middle крста. In the bottom right corner, У доњем десном углу, ознака године: the year aWv (1802) aWv (1802) И поред оваквог датовања, склони смо We are inclined to think that the date is from a мишљењу да је споменик знатно старији, later burial and that the cross itself is а да је ова година усјечена као биљег једног considerably older од накнадних укопа.

99 Други надгробни крст Ника у Пердухову са The second cross of Niko in Perduhovo village јако оштећеним ћириличким натписом with heavily damaged Cyrillic inscription on смјештеним на окомитом ступу испод the vertical slab and bellow the horizontal хоризонталне греде. Натпис носи годину: one. The inscription is dated 1834. 1834.

100 Ћирилички натпис на крсту бр. 2 у Cyrillic inscription on the Cross No 2 in Пердуховом Селу. Perduhovo with visible traces of И овдје су видљиви трагови намјерног destruction of the inscribed letters. уништавања натписа. zdY po;ivaetx zdY po;ivaetx (rabx) bo\i niko (rabx) bo\i niko ... prestavi ... prestavi (se) mYseca }l (se) mYseca }l iA 1834 umri... iA 1834 umri... sinx .. sinx .. ... simo k...... simo k...... Here lies the servant of God Niko… Овдје почива слуга Божји Нико .. Presented himself in the month of July Престави се мјесеца јула 1834. ... син ... 1834 … son … Симо ... Simo.

101 Пердухово: крст бр. 2 Perduhovo Cross No. 2

102 40. НАДГРОБНИ КРСТОВИ У 40. TOMBSTONE CROSSES IN ГРОБЉУ СЕЛА THE CEMETERY FOR ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА HOTKOVCI – MASLINA СТРАНА STRANA

Надгробни крст у гробљу у селу Богато декорисан надгробни крст Хотковци – Маслина Страна Richly decorated tombstone cross Tombstone cross Hotkovci – Maslina Strana

Високи надгробни крст који је полегао. Хотковци-Маслина Страна A tall, tombstone cross, on the ground. Hotkovci- Maslina Strana

103 41. НАТПИС У 41. INSCRIPTION IN ПЕРДУХОВОМ СЕЛУ PERDUHOVO VILLAGE

1892 1892 Ovde po;Jva ra Ovde po;Jva ra b bo/J [aJn sJn b bo/J [aJn sJn mJe perduva vJe:n mJe perduva vJe:n a mu radost a bla a mu radost a bla /en pokoJ a potpJsa /en pokoJ a potpJsa dJak stoJko suba[i: dJak stoJko suba[i:

1892. Овдје почива слуга Божји 1892. Here lies the servant of God Šain Шаин, син Мије Пердува. Вјечна му son of Mijo Perduv. Eternal joy and радост а блажен покој. А потписа дијак peaceful rest. Inscribed by deacon Stojko Стојко Субашић. Subašić.

104 Хотковци - Маслина Страна Hotkovci – Maslina Strana

105 42. НАТПИС АНЕ, ЖЕНЕ 42. INSCRIPTION OF ANA, СТЕВАНА ТРАВАРА, У WIFE OF STEVAN TRAVAR IN ГРОБЉУ КОД СЕЛА THE CEMETERY ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА HOTKOVAC – MASLINA СТРАНА STRANA

Хотковци – Маслина Страна: Hotkovci – Maslina Strana : zdY po;Jvaetx raba bo/JA ana zdY po;Jvaetx raba bo/JA ana sUprUga stevana travara 1828 sUprUga stevana travara 1828

Овдје почива слуга Божија Ана, супруга Стевана Травара, 1828. Here lies the servant of God Ana, wife of Stevan Travar 1828.

106 43. НАТПИС 43. INSCRIPTION OF THE СВЕШТЕНОПРЕЗВИТЕРА PRESBYTER SIMEON, SON СИМЕНОНА, СИНА ПОПА OF PRIEST JOVO TRAVAR IN ЈОВЕ ТРАВАРА, У ГРОБЉУ THE CEMETERY КОД СЕЛА HOTKOVCI – MASLINA ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА STRANA СТРАНА ИС ХС ИС ХС Setenecx be/J Setenecx be/J zemlA treba zemlA treba mira za m(J)rskJ mira za m(J)rskJ /Jbotx J spasenJe /Jbotx J spasenJe na 1866 na 1866 zdY po;Jvatx rabx bo zdY po;Jvatx rabx bo /J svY{eno prezvite /J svY{eno prezvite rx sJmewnx tra rx sJmewnx tra varx sinx popa varx sinx popa Jove travara Jove travara znano bUdi kad znano bUdi kad a se prestavi a se prestavi svA{eno prez svA{eno prez vJter sJme;nx (!) vJter sJme;nx (!) m(Y)seca marta m(Y)seca marta 23 denx 23 denx

Сетенец бјежи! Земља треба мира за The land seeks peace for peaceful life мирски живот и спасење. На 1866: Овдје and salvation. On 1866. Here lies the почива слуга Божији свештенопрезвитер servant of God Presbyter Simeon Travar Симеон Травар, син попа Јове Травара. son of priest Jovo Travar. Let it be known Знано буди када се престави свештено - when Simeon Presbyter presented himself презвитер Симеон: мјесеца марта 23. on the 23rd day of the month of March. дан.

107 108 44. НАТПИС ЂУКЕ, ЖЕНЕ 44. INSCRIPTION OF DJUKA СПАСЕ ТРАВАРА, У ГРОБЉУ WIFE OF SPASO TRAVAR IN КОД СЕЛА THE CEMETERY ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА HOTKOVCI – MASLINA СТРАНА STRANA

zdY po;ivaet zdY po;ivaet x raba bo/JA x raba bo/JA ;Uka sUpr(U)ga ;Uka sUpr(U)ga Spas(a) tra Spas(a) tra vara 1848 vara 1848

Овдје почива слуга Божја Ђука, Here lies the servant of God Đuka, wife супру га Спаса Травара 1848. of Spaso Travar 1848

109 Хотковци-Маслина Страна. Доле, десно: детаљ са једног споменика. Hotkovci Maslina Strana ; Detail from one of the monuments in the right corner

110 45. НАТПИСИ МАРИЈЕ 45. INSCRIPTIONS OF ТРАВАРЕВЕ И СИМЕ ДЕВЕ MARIJA TRAVAR AND SIMO ИЛИЈИНОГ У ГРОБЉУ КОД [OF] DEVA [AND] OF ILIJA IN СЕЛА ХОТКОВЦИ – THE CEMETERY HOTKOVCI МАСЛИНА СТРАНА – MASLINA STRANA

Лијево: Овдје почива слуга Божија Марија Траварева 1820. Десно: Овдје почива слуга Божји Симо Девин Илијин 1820. Код овог натписа писар/клесар је пришао комбинованом означавању године: по старом систему и арапским бројевима. Слово К (=20) извео је као зашиљено О. Inscription on the left : Here lies the servant of God Marija Travar’s 1820 Inscription on the right: Here lies the servant of God Simo of Deva [and] Ilija 1820. In this inscription the engraver has combined the old style of writing the year with Arabic numbers. Letter K (=20) presented as 0. zdY po; zdY po; Jvaetx ra Jvaetx ra ba b va (!) bo/J ba b va (!) bo/J A marJa trav A marJa trav areva 1820 areva 1820 zdY po;Jva zdY po;Jva rabx bo/J sJ rabx bo/J sJ mo sJnx devJnx mo sJnx devJnx JlJnx a W k JlJnx a W k 1820 1820

111 46. НАТПИС ГАВРАНА И 46. INSCRIPTION OF GAVRAN СТАНОЈКЕ ТРАВАР У AND STANOJKA TRAVAR IN ГРОБЉУ КОД СЕЛА THE CEMETERY ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА HOTKOVCI – MASLINA СТРАНА STRANA

Овђе поч(ивају) Гавран и Станојка Травари 1973. Here lie Gavran and Stanojka Travar 1973

Овдје је у питању укоп у старију (A more recent burial at the old family породичну гробницу. gravesite)

112 47. НАТПИС ПОПАДИЈЕ 47. INSCRIPTION OF THE СТЕФАНИЈЕ У ГРОБЉУ КОД PRIEST’S WIFE STEFANIJA СЕЛА РОРЕ IN THE CEMETERY NEAR THE VILLAGE OF RORE

Надгробни крст у гробљу у селу Роре: Tombstone cross in the cemetery in the village of Rore. a Pä k v a Pä k v sJ kräestx sto]{(J) sJ kräestx sto]{(J) nadx predx le nadx predx le /a{imx grobo /a{imx grobo mx prestavl[oi mx prestavl[oi raba hräJstU raba hräJstU stefanJa popadJ stefanJa popadJ prestavJ m¶c prestavJ m¶c sept‘m ei sept‘m ei

113 Мало гробље у опсегу села Роре: 1722. Ово је крст који стоји изнад (и) пред лежећим гробом престављене слуге Христу Стефаније попадије, престављене мјесеца септембра 16. In a small cemetery in the area of Rore : 1722 a standing cross above a horizontal slab for Stefinja, priest’s wife, presented on the 16th day of the month of September.

114 48. НАТПИС ГАВРАНА 48. THE INSCRIPTION OF КУКОБАТА У ГРОБЉУ КОД GAVRAN KUKOBAT IN THE СЕЛА РОРЕ CEMETERY NEAR RORE VILLAGE

w:e odpo;i w:e odpo;i va rabx bo va rabx bo /i g(a)branx /i g(a)branx kUkobratx p kUkobratx p restavi se restavi se mJeseca a mJeseca a vgUsta 5 d vgUsta 5 d enx 1885 enx 1885 pisa simo kara:x pisa simo kara:x

115 Овдје одпочива слуга Божији Гавран Here lies the servant of God Gavran Кукобат. Престави се мјесеца августа 5. Kukobat . presented himself on the 5th day дан 1885. Писа Симо Караћ. of the month of August 1885. Inscribed by Simo Karać.

Надгробни крст Голуба Кукобата. Саградио га је син Перо, а писао Симо Караћ. И на овом споменику, као што је случај на огромном броју споменика Гламоча, уклесане су представе звијезда са пет кракова The tombstone cross of Golub Kukobat. Built by son Pero, inscribed by Simo Karać. The Star of David is engraved on this and on many other monuments in Glamoč.

116 Старији надгробни крст грубе обраде у непосредној близини гробља код села Роре и тамошње православне цркве An old tombstone cross roughly cut situated near the cemetery of the village of Rore and its local Orthodox church.

117 49. ГРОБЉЕ КОД СЕЛА 49. CEMETERY NEAR ГЛАВИЦЕ GLAVICE VILLAGE

Високи надгробни крстови код села Главице. Гробље чува неколико веома значајних старијих ћириличких натписа. Tall tombstone crosses near Glavice village. The monuments contain several old and significant Cyrillic inscriptions.

118 50. НАТПИС ЈОВАНА 50. INSCRIPTION OF JOVAN УГРИНОВИЋА У ГРОБЉУ UGRINOVIĆ IN THE КОД СЕЛА ГЛАВИЦЕ CEMETERY NEAR GLAVICE VILLAGE

Натпис Јована Угриновића 1757. године у гробљу код села Главице: Inscription of Jovan Ugrinović 1757 in the cemetery near Glavice village.

aâ Pâ nâ zâ aâ Pâ nâ zâ prestav¶ (e) prestav¶ (e) rabx b/äi rabx b/äi iovanx :U iovanx :U ra:x sinx ra:x sinx nikole nikole Ugrinovi:a Ugrinovi:a

119 1757. Престави се слуга Божји Јован 1757 Presented himself the servant of Ђурађ, син Николе Угриновића. God Jovan Đurađ son of Nikola Ugrinović.

i sarani ga brät bo/o na i sarani ga brät bo/o na ro/dan¶(t)vo hri¶(to)vo. ro/dan¶(t)vo hri¶(to)vo.

И сахрани га брат Божо на Рождество And was buried bz brother Božo on Христово. the day of Christ’s birth (Друга страна окомитог ступа над- (The reverse side of the vertical slab of гробног крста у гробљу у селу Главице) the tombstone cross in Glavice village)

120 51. НАТПИС МИОЛКЕ У 51. INSCRIPTION OF MIOLKA ГРОБЉУ КОД СЕЛА IN THE CEMETERY NEAR ГЛАВИЦЕ GLAVICE VILLAGE

Овдје лежи слуга Божија Миољка и сахрани је друг Божо на Бадњу вече 1757. Here lies the servant of God Miolka 1757 and spouse Božo buried her on Christmas Eve

zde le/itx raba bo/ia miwlka zde le/itx raba bo/ia miwlka aâ Pâ nâ zâ i sarani e drUgx bo/o aâ Pâ nâ zâ i sarani e drUgx bo/o (na) badnU ve;e (na) badnU ve;e

121 52. НАТПИС НА 52. INSCRIPTION ON THE СПОМЕНИКУ НИКОЛЕ MONUMENT OF NIKOLA РАДУМИЛА У ГРОБЉУ У RADUMILO IN THE СЕЛУ ГЛАВИЦЕ CEMETERZ OF GLAVICE VILLAGE

Овдје почива слуга Божји Никола Радумиловић. Од Рођења Христовог 1790. Here lies the servant of God Nikola Radumilović from the birth of Christ 1790.

И овај натпис показује веома архаичне This inscription contains some archaic облике словних знакова. Нпр. слово А, letters such as А, В, Ж, а as well as the В, Ж, а као куриозитет указујемо и на letter Л in the third line in the name of the слово Л у трећем реду натписа, у deceased presented as the letter М often презимену покојника, које је усјечено found in the inscriptions from the 18th and попут слова М како се понекада то слово 19th century. усијеца у натписима 18-19. вијека. zde po;ivaetx zde po;ivaetx (rabx) bo/i nik (rabx) bo/i nik Ola radUmilo Ola radUmilo vi;x vi;x W r(o)/(de)st(va) W r(o)/(de)st(va) r(i)stova r(i)stova a P ; a P ;

122 53. НАТПИС НА КРСТУ У 53. INSCRIPTION ON THE ГРОБЉУ СЕЛА ГЛАВИЦЕ CROSS IN THE CEMETERY OF GLAVICE VILLAGE

1847 1847 zdY po;Jvaetx zdY po;Jvaetx rab(x) bo/JA mJwl(x) rab(x) bo/JA mJwl(x) ka materx popa ka materx popa gavre J sUprUga sJe gavre J sUprUga sJe paraskevJA pre paraskevJA pre stavJ sA m=c aprJla stavJ sA m=c aprJla 1859 1859

1847. Овдје почива слуга Божија 1847. Here lies the servant of God Миољка, матер попа Гавре, и супруга Miolka, mother of priest Gavro and his његова Параскева, (која) престави се wife Paraskeva. Presented herself in the мјесеца априла 1859. month of april 1859.

123 54. НАТПИС НА КРСТУ У 54. INSCRIPTION ON THE ГРОБЉУ СЕЛА ГЛАВИЦЕ CROSS IN THE CEMETERY OF GLAVICE VILLAGE Yanv Yanv zdY po;ivaetx ra zdY po;ivaetx ra bx bo/I svA[;eno bx bo/I svA[;eno erei petarx nJnko erei petarx nJnko vi;x prestavJ se ou vi;x prestavJ se ou vY;nostx deke vY;nostx deke mbra 1847 mbra JsJn er sve[tenika gavre 1847 JsJn er sve[tenika gavre (prestavi) Se 19 mart 1891 (prestavi) Se 19 mart 1891 Yanv Yanv

Овдје почива слуга Божји свештено - Here lies the servant of God priest Petar јереј Петар Нинковић, престави се у Ninković. Presented himself to etrnetz in вјечност децембра 1847. И син ер(о)све - the month of december 1847. and son of штеника Гавре (који) престави се 19. the priest Gavro. Presented himself on 19 марта 1891. March 1891.

124 55. НАТПИС НА КРСТУ У 55. INSCRIPTION ON THE ГРОБЉУ СЕЛА ГЛАВИЦЕ CROSS IN THE CEMETERY OF GLAVICE VILLAGE

zdY zdY po;Jvaetx po;Jvaetx raba1 bo/J(a) raba1 bo/J(a) ana1 sUprU ana1 sUprU ga gli[e ga gli[e gUzJAna gUzJAna prestavJsA prestavJsA mesxcx1 14 mesxcx1 14 1869 mart(x) 1869 mart(x)

Овдје почива слуга Божја Ана, Here lies the servant of God Ana, wife супруга Глише Гузијана. Престави се of Glišo Guzijan. Presented herself in the мјесеца марта 14, 1869. month of March the 14th day 1869.

125 56. НАТПИС НА КРСТУ У 56. INSCRIPTION ON THE ГРОБЉУ СЕЛА ГЛАВИЦЕ CROSS IN THE CEMETERY OF GLAVICE VILLAGE

1876 1876 zdY po;J zdY po;J vaetx ra vaetx ra bx bo/J bx bo/J nJkola ga nJkola ga [J:x pre [J:x pre stavJ sA stavJ sA msca0 ap msca0 ap rJla 12 d(anx). rJla 12 d(anx).

1876. Овдје почива слуга Божји Никола 1876. Here lies the servant of God Гашић. Престави се мјесеца априла 12. Nikola Gašić. Presented himself on the дан. Слово Y је уклесано као ћ, а слово А, 12th day of the month of April. The letter као и другдје у Гламочу, показује веома Y is engraved as ћ, аnd letter А, as in other древни облик, нагнуто улијево са examples in Glamoč in the old style, шпицастом омчом која дохвата доњу inclined to the left with. линију. И слово Ж показује древни облик.

126 57. НАТПИС НА КРСТУ У 57. INSCRIPTION ON THE ГРОБЉУ СЕЛА ГЛАВИЦЕ CROSS IN THE CEMETERY OF GLAVICE VILLAGE 1876 1876 zdY po;Jv zdY po;Jv aetx rabx aetx rabx bo/i JlJA bo/i JlJA gUziAnx pr gUziAnx pr estavJ se estavJ se mY(se)ca de mY(se)ca de :enbra 5 :enbra 5 da(nx) da(nx) 1876 1876 Овдје почива слуга Божји Илија Here lies the servant of God Ilija Гузијан. Престави се мјесеца децембра Guzijan. Presented himself on the fifth day 5. дан. of the month of December.

127 58. НАТПИС ТОДОРА ВУИНА 58. INSCRIPTION OF TODOR У ГРОБЉУ КОД СЕЛА VUIN IN THE CEMETERY ГЛАВИЦЕ OF GLAVICE VILLAGE

zdY po;Jvae rabx bo/J todorx zdY po;Jvae rabx bo/J todorx vU vUJnnx p(r)estavJsA lYto W Jnnx p(r)estavJsA lYto W ro/destva hr(J)stova a U p. ro/destva hr(J)stova a U p.

Овдје почива слуга Божји Тодор Вуин. Here lies the servant of God Todor Vuin. Престави се 1880. Погрешком, клесар је Presented himself in 1880. The engraver словом U означио P=800. mistakenly used U instead of P=800.

128 59. НАТПИС ДУТАНА СИНА 59. INSCRIPTION OF THE ИЛИЈЕ ВУЈНИЋА У ГРОБЉУ SON OF ILIJA VUJNIĆ IN THE КОД СЕЛА ГЛАВИЦЕ CEMETERY IN GLAVICE VILLAGE

Мањи надгробни крст у гробљу код A smaller tombstone cross in the села Главице: cemetery near Glavice : 1894. zdY po;Jvaet rab bo/J dutan 1894. zdY po;Jvaet rab bo/J dutan sin JlJe vUJnJ:a prestavJ se mYseca sin JlJe vUJnJ:a prestavJ se mYseca dekebra 2 dan dekebra 2 dan 1894. Овдје лежи слуга Божји Душан, 1894. Here lies the servant of God Dutan, син Илије Вујнића. Престави се мјесеца son of Ilija Vujnić. Presented himself on the децембра 2. дан. second da of the month of December.

129 60. НАТПИС ЈАНКА ГВЕРЕ У 60. INSCRIPTION OF JANKO ГРОБЉУ КОД СЕЛА GVERO IN THE CEMETERY ГЛАВИЦЕ NEAR GLAVICE VILLAGE

zde po;Jvaet rab zde po;Jvaet rab A (!) bo/J Anko gver A (!) bo/J Anko gver o prestavisA g. 1903 o prestavisA g. 1903

Овдје почива слуга Божији Јанко Here lies the servant of God Janko Гверо. Престави се године 1903. Gvero. Presented himself in the year 1903.

130 Мали надгробни споменик у најста- A small tombstone cross in the oldest ријем дијелу Централног гробља у part of the Glamoč town cemetery. It данашњој вароши Гламоч. Посједује contains Cyrillic inscription. The name of ћирилички натпис. На овој страни God is engraved on this side shown in this уклесано име Господње. photograph.

131 61. НАТПИС ЈОВЕ СИНА 61. INSCRIPTION OF JOVO, БАНА ИВАНИЧИЋА У SON OF BAN IVANČIĆ IN THE ЦЕНТРАЛНОМ ГРОБЉУ CENTRAL GLAMOČ У ГЛАМОЧУ CEMETERY

zdY po;ivaet zdY po;ivaet x rabx bo/i x rabx bo/i iwvo sinx bana iwvo sinx bana ivani;i:a pres ivani;i:a pres tav(i) se lYta tav(i) se lYta hr(i)stovo(ga) hr(i)stovo(ga) a W d a W d

Овдје почива слуга Божји Јово, син Here lies the servant of God Jovo son of бана Иваничића. Престави се љета Ban Ivančić. Presented himself in the Year Христовог 1804. of Christ 1804.

132 62. НАТПИС МАРТЕ У 62. INSCRIPTION OF MARTA ЦЕНТРАЛНОМ ГРОБЉУ IN THE CENTRAL GLAMOČ У ГЛАМОЧУ CEMETERY

zdY po;iva(e)tx raba b/(i)] zdY po;iva(e)tx raba b/(i)] marta prestavi se lYta r˜(i)stova ... marta prestavi se lYta r(i)stova˜ ...

Овдје почива слушкиња Божија Марта. Here lies the servant of God Marta. Престави се љета Христова... Presented herself in the year of Chirst ….

133 63. НАТПИС У 63. INSCRIPTION IN THE ЦЕНТРАЛНОМ ГРОБЉУ CENTRAL GLAMOČ У ГЛАМОЧУ CEMETERY

zdY po;Jvaetx Usop zdY po;Jvaetx Usop [i rabx bo/i p [i rabx bo/i p etarx trxkUlY m etarx trxkUlY m Yseca JUliY 2 de Yseca JUliY 2 de kx podapisa kx podapisa mU ga popx Jovo mU ga popx Jovo travarx J Udari m travarx J Udari m U ga bratx toma U ga bratx toma a W 63 a W 63

Овдје почива усопши слуга Божји Here lies the servant of God Petar Петар Тркуља мјесеца јула 2 дан. Trkulja on the send daz of the month of Подаписа му га поп Јово Травар и удари July. Inscribed by priest Jovo Travar and му га брат Тома 1863. built by his brother Toma 1863.

134 zdY po;(J)vaet ra zdY po;(J)vaet ra bx bo/i vUkos bx bo/i vUkos avx pr(e)stavi se avx pr(e)stavi se mYseca dekem(bra) mYseca dekem(bra) k 20 denx poda k 20 denx poda pisa popx pisa popx iwvo travarx iwvo travarx a Udari mU ga si a Udari mU ga si nnx toma nnx toma J W ... 3 J W ... 3

Овдје почива слуга Божји Вукосав. Here lies the servant of God Vukosav. Престави се мјесеца децембра 20 дан. Presented himself on the 20th day of the Подаписа поп Јово Травар, а удари му га month of December. Inscribed ba priest Jovo син Тома. 18.. 3 Travar, and gifetd bz his son Toma 18..3.

135 64. ДЕТАЉИ СА ГРОБЉА 64. DETAILS FROM THE НА РУДИНАМА CEMETERY OF RUDINE VILLAGE Слиједе детаљи са гробља Рудине, које се налази недалеко од манастира Details from the cemetery from Rudine Веселиње. Ради се о низу ступова locality near Veselinje Monastery – a number украшених крстом. of vertical slabs decorated with crosses.

Ступови су постали видљиви након вишедневног детаљног крчења The slabs became visible after days of clearing the site. 65. НАТПИС ИЛИЈЕ РАДИЋА 65. INSCRIPTION OF ILIJA У ГРОБЉУ КОД СЕЛА RADIĆ IN THE CEMETERY СКУЦАНИ NEAR SKUCANI VILLAGE

137 znati sx ;i e znati sx ;i e gorbx (!) ilie gorbx (!) ilie radi;a prest(a)vi s(e) radi;a prest(a)vi s(e) bog da ga prosti bog da ga prosti gr(a)di dva sinU gr(a)di dva sinU ili WkUp ili WkUp a P ; d a P ; d 1794 1794

Да се зна чији је гроб: Илије Радића. Let it be known that this is the tomb of Престави се, Бог да га прости. Гради два Ilija Radić. Presented himself may he rest сину (!) или одкуп 1794. in piece. Built by his two sons…. 1794.

138 66. НАТПИС ЂУРЂИЈЕ, 66. INSCRIPTION OF ЖЕНЕ ЂУРЕ РАДИЋА, У ЂУРЂИЈА WIFE OF ЂУРЕ ГРОБЉУ КОД СЕЛА РАДИЋА IN THE CEMETARY СКУЦАНИ NEAR СКУЦАНИ VILLAGE

Скуцани: Споменик Ђурђије, супруге Ђуре Радића, из 1882. године Skucani – the monument to Đurđija, wife of Đuro Radić from 1882

139 67. НАТПИС КОСТЕ ГОЛЕ 67. INSCRIPTION OF KOSTA РАДИЋА У ГРОБЉУ КОД OF GOLA RADIĆ IN THE СЕЛА СКУЦАНИ CEMETERY OF SKUCANI

Овђе почивају остаци пок. Косте Голе Here lies the remains of the late Kosta Радића. Пресели се у вјечну радост 11. Gole Radić. Departed to eternal joz on 11th апр. 1886 г. Бог да га прости и помилује. April 1886. May he rest in piece and may Овај спомен подигоше му синови. God have mercy on him. Испод је уклесан потпис мајстора: Раде This monument was built by his sons. Бабић писо rade babi: piso Underneath the inscription signature of the engraver : rade babi: piso

140 68. НАТПИС МАРТЕ, ЖЕНЕ 68. INSCRIPTION OF MARTA, ТОМА БАБИЋА, У ГРОБЉУ WIFE OF TOMO BABIĆ IN КОД СЕЛА СКУЦАНИ THE CEMETERY NEAR

Овдје почива раба Божија Марта, Monument of Marta, wife of Tomo супруге Тома Бабића. Престави се у Babić in Skucani 31 May 1887. Built by вјечну радост 31. маја 1887. године. Бог son Mićo. Споменик. да је прости, вјечна јој памјат. (Подиже) zdei po;ivaјet rab bo/i marta овај спомен њезин син Мићо. supruga tome babi:a prestavi se u zdei po;iva et rab bo/i marta ј v e;nu radost ma A go bog supruga tome babi:a prestavi se u ј 31 ј 1887 da јe prosti bјe;na јoi pamјAt ovaј vјe;nu radost 31 maјA go 1887 bog spomen њezin sin mi:o da јe prosti bјe;na јoi pamјAt ovaј spomen њezin sin mi:o

141 Веома крупни надгробни споменици Large tombstones in the cemetery near у гробљу код села Скуцани. Јако велики Skucani. A number of monuments are 2m. број споменика виших од два и по and taller, from the 19th and 20th century. метра, израђених током 19. и 20. вијека.

Скуцани Skucani

142 Скуцани Skucani

143 Примјерци надгробних крстова фине Examples of tombstone crosses of fine, имјетничке израде у гробљу код села artistic construction in the cemetery near Скуцани. Skucani.

144 69. НАТПИС У ГРОБЉУ 69. INSCRIPTION IN THE СЕЛА ПОПОВИЋИ CEMETERY OF POPOVIĆI VILLAGE pop marko pop marko vatletanq vatletanq a P n T a P n T Поп Марко Ватлетан 1759. Priest Marko Vatletan 1759.

145 70. НАТПИС У ГРОБЉУ 70. INSCRIPTION IN THE СЕЛА ПОПОВИЋИ CEMETERY IN POPOVIĆI va ime oca i sina i va ime oca i sina i s(ve)tago dU(h)a sei po(;iva) s(ve)tago dU(h)a sei po(;iva) rabq bo/i ;Ura; p(o) plo rabq bo/i ;Ura; p(o) plo ti slova boga a P o a ve;n(a) ti slova boga a P o a ve;n(a) mU pam(e)t(q) i bl(a)/(e)nJ mU pam(e)t(q) i bl(a)/(e)nJ pok(o)i pok(o)i pomen vam(q) W boga s W tm pomen vam(q) W boga s W tm grvng grvng ;Ura;(q) ninko ;Ura;(q) ninko vi;(q) petro si vi;(q) petro si n(q) mU vr/e n(q) mU vr/e b(e)le[kU b(e)le[kU

У име Оца и Сина и Светог Духа. Овдје In the name of the Father, of the Son and почива слуга Божји Ђурађ, по плоти Бога the Holy Spirit here lies the servant of God Слова 1781. Вјечна му памет и блажен Đurađ 1781. Memorz eternal and peaceful покој. Помен вам од Бога... rest. Ђурађ Нинковић. Пет(а)р/Петр син му Đurađ Ninković. Petar son inscribed. врже биљешку.

146 71. НАТПИС НА 71. INSCRIPTION ON THE НАДГРОБНОМ КРСТУ У TOMBSTONE CROSS IN СЕЛУ ПОПОВИЋИ POPOVIĆI

prestavisA rabx bo/Ji prestavisA rabx bo/Ji mladenecx spVrJdonx mladenecx spVrJdonx sinx popa dmitrx1 i nYgo1 sinx popa dmitrx1 i nYgo1 ve1 zakonite sUprUge m1 ve1 zakonite sUprUge m1 ilice1 a obreno(vi):x izx wvoga ilice1 a obreno(vi):x izx wvoga sela popovi:a W godina z9 sela popovi:a W godina z9 biv[I emU sve zakono ... biv[I emU sve zakono ......

Престави се слуга Божји младенец Presented the servant of God zoung Спиридон, син попа Дмитра и његове Spiridon, son of priest Dmitar and his законите супруге Милице Обреновић, из lawful wife Milica.... from this village of овога села Поповића, од 7 година. Popovići at age 7. All was lawful to him... Бивши њему све законито... Unfortunately, this inscription is Нажалост, и овај натпис је јако damaged. The letters Y and : are engraved оштећен у неколико последњих редова. identically. The form of the Serbian Слова Y и : су уклесана идентично. Orthodox registries from the 19th century Ваља, такође, примјетити да је натписом is clearly applied in this inscription. у потпуности примјењен формулар матичних књига 19. вијека. Сусрећемо се се са текстом који је готово увијек идентичан у свим матичним књигама Српске православне цркве на њезином подручју дјеловања.

147 72. НАТПИС У ГРОБЉУ 72. INSCRIPTION IN THE СЕЛА ПОПОВИЋИ CEMETERY OF POPOVIĆI

zde zde po;ivaetq po;ivaetq rabq bo/i sJmo rabq bo/i sJmo lovrenq popo lovrenq popo vq wtacq W vq wtacq W ro/deo(st)va boga ro/deo(st)va boga slava (!) a P ; z slava (!) a P ; z

Овдје почива слуга Божји Симо Here lies the servant of God Simo Ловрен, попов отац, од Рождества Бога Lovren, father of priest from the birth of Слова 1797. Christ 1797.

148 73. НАТПИС У ГРОБЉУ КОД 73. INSCRIPTION IN THE СЕЛА ПОПОВИЋИ CEMETERY NEAR POPOVIĆI

Надгробни крст у селу Поповићи Tombstone cross in Popovići in the под планином Шатор из 18. вијека: a P foothills of Šator mountain from the 18th p a 1781. година. Споменик је оштећен. century: a P p a 1781. The monument is damaged

149 Недгробни крст у селу Поповићи под Tombstone cross in Popovići планином Шатор

150 Поповићи под планином Шатор Popovići

151 74. НАТПИС МАРЕ, КЋЕРИ 74. INSCRIPTION OF MARIJA, ПОПА ЂОРЂА, И ЦВИЈЕТЕ, DAUGHTER OF PRIEST У ГРОБЉУ КОД СЕЛА ĐORĐE AND CVIJETA IN THE ПОПОВИЋИ CEMETERY NEAR POPOVIĆI

1855 prestavisA 1855 prestavisA rab b/äJA mar.. ;erx rab b/äJA mar.. ;erx popa :ew(r):Je marJA popa :ew(r):Je marJA dYvo(J)ka W godJna dYvo(J)ka W godJna 19 prestavisA raba 19 prestavisA raba b(o)/JA cbJeta mäc b(o)/JA cbJeta mäc septemvrJA denx septemvrJA denx 14... 14...

Престави се Presented слуга Божија herself the servant Мар(иј)а, кћер of God Mar(ija), попа Ђеорђије, daughter of priest Марија дјевојка Đeorđije. Marija a од година 19. maiden of 19 Престави се years. Presented слуга Божија herself the servant Цвијета мјесеца of God Cvijeta on септембра дан the 14th day of the 14... month of September.

Село: Поповићи: Popovići village:

152 75. НАТПИС ЈОКЕ У 75. INSCRIPTION OF JOKA IN ГРОБЉУ КОД СЕЛА THE CEMETERY NEAR THE ПЕТРОВО ВРЕЛО VILLAGE OF PETROVO VRELO

Натпис из 1854. године на споменику Inscription from 1854. on the monument у селу Петрово Врело: in the village of Petrovo Vrelo zdY po;Jvaetx usop[a raba bo/JY zdY po;Jvaetx usop[a raba bo/JY Jwke mY(se)ca uniY 4 denx Jwke mY(se)ca uniY 4 denx 1854 1854 Овдје почива преминула слуга Божија Here lies the servant of God Joka. On the Јоке. Мјесeца јуна 4. дан 1854. 4th day of the month of March 1854.

153 76. НАТПИС У ГРОБЉУ 76. INSCRIPTION IN THE СЕЛА МАЛКОЧЕВЦИ CEMETERY OF THE VILLAGE OF MALKOČEVCI sJi ka sJi ka za po;iva za po;iva etx ravx bo etx ravx bo /i peta /i peta rx babi: rx babi: prestavi prestavi se mYsec se mYsec agUsta agUsta I W 5 2 I W 5 2

Овдје почива слуга Божи Петар Бабић. Престави се мјесеца августа Here lies the servant of God Petar Babić. 1852. Presented himself in the month of August 1852.

154 77. НАТПИС МИТРА БАБИЋА 77. INSCRIPTION OF MITAR У ГРОБЉУ КОД СЕЛА BABIĆ IN THE CEMETERY МАЛКОЧЕВЦИ NEAR MALKOČEVCI

Малкочевци, гробље: zdY po;ivaetx Malkočevci cemetery: zdY po;ivaetx rabx bo/i mitarx babi:x sinx petrovx rabx bo/i mitarx babi:x sinx petrovx prestavi se mYseca dekevrx vY;(n)a mU prestavi se mYseca dekevrx vY;(n)a mU radostx a bla/eni pokx ovde po;iva rab radostx a bla/eni pokx ovde po;iva rab b(o)/i miaјlo babi: umro 1859 23/1923 b(o)/i miaјlo babi: umro 1859 23/1923 marta ovdY po;ivaet rab bo/i petar b. sin marta ovdY po;ivaet rab bo/i petar b. m. v:. radost bla/eni poko 1886 sin m. v:. radost bla/eni poko 1886 Овдје почива слуга Божји Митар Here lies the servant of God Mitar Babić, Бабић, син Петров. Престави се мјесеца son of Petar. Presented himself in the децембра. Вјечна му радост а блажени month of December. Eternal joy and покој. Овдје почива слуга Божји Миајло peaceful rest. Бабић. (Рођен) 1859, умро 23. марта Here lies the servant of God Miajlo 1923. Овдје почива слуга Божји Петар Babić. Died 1859, 23 March / 1923 . Here Бабић, син Миајлов. Вјечна радост, lies the servant of God Petar babić, son of блажени покој 1886. Miajlo. Eternal joy and peaceful rest 1886.

155 78. НАДГРОБНИ СТУП У 78. TOMBSTONE IN THE ГРОБЉУ КОД СЕЛА CEMETERY KAMEN – JAKIR КАМЕН – ЈАКИР

Надгробни ступови виђају се на Similar monuments are often found in читавом простору Старе Херцеговине the entire reagion of Old Herzegovina (област Сандаља Хранића) и Босне (Sandalj Hranić territory) and Bosnia.

Ово је један међу One of the oldest старијим надгробним tombstone crosses in крстовима у гробљу the cemetery Kamen- код села Камен-Јакир Jakir.

156 79. СЕЛО ЋОСЛИЈЕ, 79. VILLAGE OF ĆOSLIJE, ГРОБЉЕ НА ЛОКАЛИТЕТУ GLAVIČINE LOVCLITY : ГЛАВИЧИНЕ CEMETERY

Облик надгробног крста одговора Monuments of this shape are often seen бројним споменицима у регији Билеће. in the region of Bileća

157 И овдје, у Ћослијама (Главичине) In Ćoslije (Glavičine) an active Serb рецентно српско гробље лежи уз cemetery lies next to the necropolis from некрополу споменика средњег вијека. Као the Middle Ages. As on other locations in и другдје у Гламочу, надгробне плоче Glamoč, the tombstones differ in size, мање и веће дебљине, створене су вађе - made of stone slabs excavated from local њем из пентара, а у каснојој припреми су quarries, the cutting is minimal. трпјеле минималну обраду. The characteristic of the predominant Карактеристика претежног дијела part of the medieval monument in the area споменика средњег вијека у области of Glamoč and Grahovo is poor processing Гламоча и Грахова јесте лоша обрада of the monument, although already in споменика, мада се већ у Ливну на више Livno there are well-treated examples of мјеста виђају добро обрађени стећци типа stećak of the type of tall box, which will високог сандука, што ће у предјелу already be more frequent in the area of Посушја већ бити чешћа појава (напр. Posušje (for example: ). And in this way локалитет Вир). И на тај начин може се you can see the transition zone towards уочити прелазна зона према Херцеговини. Herzegovina

158 НАТПИСИ У НЕСТАЈАЊУ INSCRIPTIONS OF EXTINCTION

Све што настане, то и нестане. Everything that disappears. The only Разлика је само у узроку нестајање, difference is the cause of disappearance, дејству природе или човјека. На исти natural effect or human intervention. In the начин нестају и записи којима смо се same manner the inscription we discussed бавили у овој студији. in this work disappear for ever. Једина разлика је у брзини дејства и The only difference is in the speed of the његовим ефектима.Због дјеловања process and its effects. природе долази до пуцања камена, до Natural causes will break the stones and испирања записа, од обрастања у коров erase the inscription, overgrowth can па и до промјене терена. Посљедице су render the area unrecognizable. This leads различите и у одређеном степену је to a variety of effects and in some cases могућа репарација и санација насталих restoration is possible to some extent so оштећења, и то разним поступцима који that parts of the inscription or the entire text доводе до потпуног или дјелимичног can be recorded and interpreted. ишчитавања и снимања самог натписа The procedures available, applied in our или симбола. research were : clearing of the overgrowth, Расположиви поступци који су нашли shading inscriptions with chalks, taking практичну примјену су: крчење растиња, photos with digital camera and further сјенчење разним врстама креда, снимање computer processing of photographs in дигиталним фото-апаратом и накнадна order to enhance contrast for easier reading компјутерска обрада фотографија ради of the inscription. This combination of добијања контрастних површина неоп- procedures in the majority of cases, yielded ходних за ишчитавање натписа. У већини positive results. случајева комбинација наведених посту - Human intervention is more difficult to пака је доводила до позитивних резултата. deal with and requires motives, implements, Дејство човјека је много сложеније и time and work which we came to realize за њега су потребни: мотив, вријеме, during our fieldwork visiting Glamoč алат и рад, а што је утврђено приликом cemeteries and isolated monuments where обиласка гламочких гробаља и усамље- we recorded numerous cases of damage. них споменика, када је уочен јако велики It is important to stress that a number of број оштећења. tall, massive crosses situated outside the Неопходно је истаћи да су готово сви cemeteries sustained heavy damage with (можда чак и сви) масивни и високи scratching of the inscriptions. There are крстови, који се налазе ван гробаља, often bullet signs on the monuments . It is трпјели тешка оштећења састругавањем difficult to explain this phenomena. The дјелова натписа, а скоро редовно се виде smaller crosses from the 18th and 19th и трагови од пушчаних зрна на спомени- century also show damage, mostly цима. Ову појаву је тешко објаснити. scratching of the inscriptions. These Такође, уочен је велики број натписа на monuments are often part of the family мањим крстовима који су грађени током cemeteries in Glamoč. In some cases it was

159 18. и 19. вијека, а чија су оштећења обично настала састругавањем дјелова натписа. Овакви споменици леже у саставу породичних и родовских гробаља у Гламочу. У одређеном броју случајева то је онемогућило читање натписа у цјелини. На споменицима који по својој форми одговарају средњо - вјековном насљеђу, на једном примјерку типа масивног сандука (у гробљу села Бранешци), уочено је оштећење које се протеже уз ивице горње хоризонталне површине (на слици). Ово оштећење је највјероватније настало дејством шиљастог оруђа и свакако широким замасима починиоца. У овом случају има се утисак да се ради о намјерном, комплетном уништавању натписа који је могао бити позициониран на горњој површини стећка. Натписа који леже на таквим мјестима на споменицима средњег вијека има још (нпр. Банчићка Површ у impossible to read the entire inscription. 16 Љубињу: Јанића гробље ). Споменик на The monuments that could be dated back дебелој плочи у Бранешцима, који се to the Middle Ages, are also damaged. An помињан у научној литератури као example is the monument built in the form најзападнији ћирилички епитаф средњег of a massive chest (cemetery in the village вијека, свакако је трпио очигледне of Branesci) where damage was noted разорне интервенције преклесавањем along the edges of the upper horizontal његовог изворног натписа. У овом раду surface (see picture). The damage was most тежило се идентификацији слова и likely caused by a sharp implement and знакова старих натписа. with force. It appears as a deliberate Уважавајући чињеницу да се високи destruction of the entire inscription which крстови у пољу, ван рецентних гробаља could have been present on the upper Гламоча, доживљавају као да припадају surface of the stecak. 16-17. вијеку, а на њима се редовно Inscriptions like this are recorded on налазе натписи (обично уклесани на other monuments from the Middle Ages бочним странама окомитог ступа, испод (for example, Bančićka Površ in Ljubinje : „рамена“), који су у одређеним Janića groblje)16, случајевима и датирани првом половином 19. вијека, могло се

16 Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи 16 Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи Старе Херцеговине (са прегледом Старе Херцеговине (са прегледом крстова), крстова), треће допуњено и измјењено треће допуњено и измјењено издање, издање, Подгорица, 2017, 223-224 Подгорица, 2017, 223-224

160 претпоставити да су под овим великим The monument on a massive slab in крстовима укопавани припадници Branešci, recorded in the professional одређених, значајних гламочких literature as the most western example of фамилија. Са таквом појавом сусрећемо the Cyrillic epigraphy from the Middle се у Босни и Херцеговини (нпр. Ages, suffered numerous destructive надгробни крст попа Анта Копривице у interventions with scratching ond Бањанима17). Чињеница да су натписи overinscribing the original inscription. The ових споменика редовно тешко aim of this study was to identify the letters оштећени, говори ипак о могућности of the original inscriptions and several намјерног затирања трага о историјском signs were identified in this attempt. присуству одређених гламочких родова Having in mind that tall crosses in the (презимена). Један од најјаснијих прим - field outside the active cemeteries in јера налазимо на надгробном крсту у Glamoč are mostly dated to the 17th and Прибељи чији је опширни ћирилички 18th century and the inscriptions are натпис готово у цјелости прелесан – као usually engraved on the sides of the vertical у случају споменика у Бранешцима. slabs under the „shoulder“) dated in some Крстови мањих димензија, који нас по cases to the 19th century.It is possible that формама подсјећају на надгробне these crosses belonged to some prominent споменике Билеће, каткад посједују Glamoč families. This phenomena is ситна, али не безначајна оштећења, која present in other parts of Bosnia and се простиру тек на неколико слова Herzegovina (for example the tombstone натписа. Примјера ради, натпис на крсту cross of Anta Koprivica, priest from у пространом гробљу села Камен-Јакир Banjani)17. The fact that the inscriptions из 1742. године, у непосредној близини were deliberately damaged points to a споменика Луке Вранеша (на страни 57) deliberate attempts to erase historical оштећен је тако да отвара дилему: да ли presence of some families (family names). је дио натписа препокривен калцитним The most obvious examples of destruction наслагама и тврдим лишајем, или је are the tombstone cross in Pribelja where дјелимично састругаван. Крајњи утисак the inscription is almost completely је да је овај натпис намјерно оштећен. scratched out and the monument in Примјер дејства ситних пројектила Branešci. на натпису јасно се види на споменику The smaller crosses reminiscent of the Тома Видовог Баришића у селу Стеке- monuments from Bileće, have only small ров ци (на страни 75). На њему се јасно but significant damage over a number of распознају четири оштећења од метка, letters. One of the examples in the али се такође јасно види да намјера cemetery for Kamen –Jakir villages is the починиоца није била да затре неки monument from 1742 situated near the податак из натписа. Исти случај виђамо monument to Luka Vraneš (see page 42) на крсту Рабе Божије Смиљане из 1720. which seems to be deliberately scratched. године (на страни 96) гдје се у четири доња реда опширног натписа виде 17 Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи 17 Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи Старе Херцеговине (са прегледом крстова), Старе Херцеговине (са прегледом треће допуњено и измјењено издање, крстова), треће допуњено и измјењено Подгорица, 2017, 423-424. издање, Подгорица, 2017, 423-424.

161 оштећења од метака. Натпис Марте у The monument of Tomo Vida Barešić (p. Централном гробљу у вароши саструган 56) clearly shows bullet traces with no је у дијелу у којем се могла пронаћи particular intention to damage the година (на страни 133). inscription. The same bullet damage is Сасвим је другачији случај са visible on the monument of Smiljana from великим крстом у Пердуховом Селу. 1720 (p. 77) in the last four rows of the Његова натпис је оштећен намјерно inscription. The inscription on the шпицастим оруђем, темељним перфори - Monument of Marta in the central Glamoč рањем материјала у зони натписа, која је cemetery is scratched out so that it was носила обавјештења о роду. Натпис је из impossible to reconstract the date. (p. 113) 1834. године, али је његов споменик The massive cross in Perduhovo Selo is свакако знатно старији (на страни 101). obviosuly deliberately damaged with a Дакле, у низу случајева могло се sharp object perforating the isncription уочити дјеловање руку које представ- containing information about the family љају израз примитивизма, или чак name. The inscription is from 1834 but the богоборства (у једном бокешком селу monument itself is much older.(p. 81) забиљежен је случај ломљења родитељ- In a number of cases human action is ских надгробних крстова у склопу visible, demonstrating lack of respect for раскида са традицијом), док је у другим culture, heritage and even for one’s own случајевима примарно било намјерно tradition. уништавање трагова присуства неког There could also be some ideological рода, или неке специфичне информације motives from the recent past but there is no о роду. firm evidence for it. Као могућност остају и идеолошки The only way to save these monuments разлози из непосредне прошлости, али from extinction, changes and destruction is за такве тврдње не посједујемо чврсте to protect them as a unique cultural heritage материјалне доказе тако да их наводимо bestowed upon us by our ancestors , to само као могућности. record them and to present the findings of Тренутно једини поступак који од our study and field work. This material will заборава, преправљања и уништавања serve to future generation and to scientists чува ово јединствеко културно насљеђе, who will use our findings for further које нам оставише преци, јесте research of this massive, neglected part of систематско снимање, биљежење и our history. презентовање налаза са терена. Ти налази би служили генерацијама које долазе као и појединцима који ће у студијама и спознајама ове врсте наћи мотиве за даља истраживања овог занемареног и непрегледног дијела сопствене прошлости.

162 О ЗНАЧАЈУ ЋИРИЛИЦЕ ABOUT THE SIGNIFICANCE OF THE CYRILLIC ALPHABET

Ћирилицом се може не само писати The Cyrillic alphabet is not merely a већ и живјети. Слово ћириличког писма script, but also a way of living. The letters преживјело је дуже од миленијума of the Cyrillic alphabet survived more than сузбијања и отвореног затирања, а a millennium of suppression and open српски народ је уз Бугаре једини међу attempts at its eradication. The Serbian баштиницима ћирилице на Балкану који people along with the Bulgarian people are је ћириличко слово придружио своме the only heirs of the Cyrillic alphabet in the националном изразу. Што је још Balkans which included the Cyrillic важније, ово слово је настало и живјело alphabet into their national expression. у временима слободног изражавања, у What is more important, this alphabet вјековима када се Балкан спонтано emerged and lived in times of free опредјељивао за своје писмо, у expression, in those centuries in which the временима када такав одабир није people of the Balkan region spontaneously представљао израз националне chose their alphabet, in times when such a еманципације. Ћирилица је, дакле, choice did not represent an expression of представљала домаће, кућно писмо national emancipation. So, the Cyrillic старог Балкана у просторима које alphabet was the domestic, home-grown српским именом маркира Константин alphabet of the old Balkans, the regions VII Порфирогенит.18. which Constantine VII Porphyrogenitus Срби, као један од темељних called Serbian18. балканских народа, створио је стотине The Serbs, as one of the fundamental (сачуваних) и хиљаде (изгубљених) Balkan nations, created hundreds (of повеља и писама које одређују српско preserved) and thousands (of lost) charters име и српске народносно-црквене and letters which determine the Serbian ознаке између 12. и 16. вијека. name and Serbian national and religious Године 1189, „на Усјековање Главе designations between the 12th and the 16th Светог Јована Крститеља”, датира писар century. Радоје Кулинову повељу Дубровачким In 1189, „at the Beheading of St John the грађанима и кнезу. Baptist”, scribe Radoje wrote Kulin’s Наравно, ми српском народу не charter for the citizens and the Duke of приписујемo апсолутно првенство у Dubrovnik. одабиру и пракси писма, а ево и зашто. Of course, we do not attribute the Начинили смо упоредне анализе Serbian people the absolute primacy in the облика слова (само неколицине) у choice and use of the alphabet and I will сачуваним споменицима ћириличког explain why. 18 Хрвати су се још и раније опредјелили за латиницу; вид. у Збирци најстаријих 18 have opetd for Latin script ; See хрватских повеља (999-1089), у црквама у Zbirka najstarijih povelja (999-1089), u crk- Задру и Сплиту: HR-HDA-876 vama u Zadru I Splitu : HR-HDA-876

163 простора, од најранијих сачуваних We completed comparative analyses of споменика (еванђелистара, епитафа и the shape of letters (only a few) in the повеља). Нашли смо потпуну заступље- preserved texts from the regions in which ност у простору (јако широким the Cyrillic alphabet was used by просторима) свих облика који су нам се examining the earliest written monuments чинили доминантним, укључујући и (evangelic scripts, epitaphs and charters). простор старе бугарске државе. Када би We found a complete presence in the region посматрали само ту чињеницу потпуне (very wide region) of all shapes which просторне дисперзије свих главних seemed dominant to us, including the облика, па да и не посматрамо детаљно territory of the old Bulgarian Empire. If we питање еманципованости писма, било looked only at the fact of complete spatial би јасно да је корпус најстаријих dispersion of the main shapes, even if we сачуваних споменика само врх огромног do not look in detail into the question of the словенског бријега потопљеног ратови - emancipation of the alphabet, it would be ма, уништавањима, затирањима19. clear that the corpus of the oldest preserved Када говоримо о тим најстаријим texts is only the tip of a huge Slavic iceberg сачуваним споменицима, ограничавамо sunken by wars, destructions and attempts се на оне настале до 1250. године. Тај at eradication19. број је незнатан у односу на број реално When we talk about the oldest preserved исписаних. За то је довољно осмотрити texts, we limit ourselves to those that were облик словних знакова најстаријих created up to 1250. Their number is сачуваних повеља и писама, али и insignificant compared to the actual натписа20. Сасвим је очигледно да је у number of texts that had been written. It is питању веома издашно разлистала sufficient to observe the shape of the племенита лоза. У неким споменицима characters in the oldest preserved charters је видљиво да је писар своје дјело могао and letters, but also in inscriptions20. It is начинити много, много боље – уредније. evident that writing was a richly blooming, Изненађени смо немарношћу писара prolific and wide-spread activity. In some одређених хумских и рашких писама, written monuments, it is evident that the али пажљивији поглед увијек нас увјери scribe could have done his job much, much да је понеко иницијално слово, или better and neater. We are surprised by the слово исписано унутар датације, carelessness of some scribes of letters from стварала рука које би била кадра Hum and Raska, but a closer look always исцртати неке од иницијала најзнаме- convinced us that some initial letters or нитијех еванђелистара. Ови писари су, some letters within a date were created by једноставно, писали врло много. Да a hand that could have drawn some of the initials of the most significant evangelistars. 19 Рад у припреми: Г. Комар, Стари 19 ћирилички споменици... To be published : Old Cyrillic 20 Бранкица Чигоја, Најстарији српски monuments...: G Komar. ћирилски натписи, Београд, 1995; Владимир 20 Brankica Cigoja, Najstariji srpski cirilicni Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик, natpisi, Beograd 1995; Vladimir Mosin, Sima Зборник средњовековних ћириличких повеља Cirkovic, Dusan Sindik, Zbornik sred- и писама Србије, Босне и Дуброввника књ. I, njovekovnih cirilickih povelja I pisama Srbije, 1186-1321, Историјски институт Београд, Bosne I Dubrovnika, Book 1 - 1186-1321, Is- Београд, 2011. torijski Institut Beograd 2011.

164 нема трагова печаћења, ми би о бројним Those scribes were simply writing too старим писмима мислили да су much. If there were no traces of seals on концепти. Ипак, „добро перо баново“ them, we would think that a lot of old (Десоје)21 није писало само ове сачуване letters were only drafts. But still, „the ban’s исправе, него ко зна колико њих, да би good pen“ (Desoje)21, to deserve a name се прозвало добрим пером бановим? like that, did not write only these preserved Тако је вјероватно било и са осталим documents, but certainly many more of бројним писарима у канцеларијама them. It must have been the same with the Босне и Хума. other numerous scribes in the offices of Погледајте само писма, веома стара Bosnia and Hum. писма, појединаца и општинских канце - Just look at the letters, very old letters of ларија? Погледајте писмо Попов ске individuals and municipal offices. Look at општине, или писмо кнеза Чрно мира?22 the letter of the Parish office or Duke Све је то послато у Дубровник и оба ова Crnomir’s letter22. Both of them were sent писма могу лежати у граничној зони око to Dubrovnik and both these letters could 1250. године. Нећемо овдје указивати на date from around 1250. We will not остале које смо све лично прегледали23. mention here the other documents that we Натписи тога времена су такође веома personally examined23. The inscriptions убједљиви са становишта „исписаности“ from those times also very convincingly – вјештине писара, као и словних знакова show a flowing handwriting of a skilled снабдјевених украсним детаљима. scribe as do the letters adorned with Дакле, поглед у прошлост казује decorative details. древност Писма. Овим Писмом је гост So, a look into the past shows how old Радин, у средини 15. вијека, казао да this alphabet is. The guest, Radin used this није јеретик24, и тим је Писмом, два пута alphabet in the middle of the 15th century поменувши име Господње, херцег to say that he was not a heretic24 and Duke Стефан у натпису у Сопотници25 казао (Herzog) Stefan used this alphabet in the да није јеретик. Они тиме казују да су inscription in Sopotnica25 in which he Срби. Они, осим тога, потичу, живе и mentioned the name of God twice and said дјелују у дубини српске земље. Узмите that he was not a heretic. By doing that, затим и погледајте поуздан превод they actually said that they were Serbs. писма цариградског патријарха Генадија Apart from that, they originated from, lived Схолариоса упућеног светом братству and worked in the depth of Serbian land. You can also look at the credible translation 21 В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Зборник..., 32 of the letter that Patriarch Gennadius 22 В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, 21 Vladimir Mosin, Sima Cirkovic, Zbornik… Зборник..., 217, 337 ., 32. 23 Значајан дио најстаријих, у 22 V. Mosin, S. Cirkovic, D. Sindik В., дубровачком Архиву сачуваних Zbornik..., 217, 337 ћириличких листина 23 24 Горан Ж. Комар, Ћириличне опоруке An important part of the Cyrillic manuscripts held in the Archives of Dubrovnik. бокешког, требињског и дубровачког краја 24 Goran Z. Komar, Cirilicne oporuke bokeskog, 1392-1834, Херцег Нови, 2016, 23.25 trebinjskog i dubrovackog kraja 1392-1834, Herceg 25 Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih Novi, 2016, 23.25 natpisa Bosne i Hercegovine, knj. III, 25 Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Sarajevo, 1964, 55. Bosne i Hercegovine, knj. III, Sarajevo, 1964, 55.

165 манастира Свете Катарине у Синајском Scholarios of Constantinople sent to the горју26, и прочитајте прву реченицу holy brotherhood of Saint Catherine’s писма ученог патријарха, којом казује да monastery on Mount Sinai26 and read the је епископ у подручју старог херцега first sentence of the learned patriarch’s обитавајући – православни, јер је Србин. letter in which he says that the bishop on Мора се Писмо дотаћи да би се о the territory of the old Herzog is Orthodox њему говорило. И погледом и прстима. because he is a Serb. Данас се не мора ићи по теренима на The alphabet must be touched before one коњима или пјешице, као што је ишао can talk about it. Both with the eyes and проф. Вид Вулетић-Вукасовић27. Сада with the fingers. Nowadays, we do not have већ одавно нема коза и наша гробља су to walk or ride horses over great distances зарасла у коров. На срећу, југословенска as Professor Vid Vuletic-Vukasovic did27. археологија је видјела одређени значајни There have been no goats for a long time дио натписа, али нипошто није видјела now and weeds grow in our cemeteries. све. Од када смо 2004. почели са Luckily, Yugoslav archeologists saw a обилажењем старих гробаља Херцего- significant part of inscriptions, but certainly вине, а затим источне и централне not all of them. Since 2004, when we Босне, увидјели смо да сви новооткри- started visiting old cemeteries of вени натписи, сем једног (Обривоља код Herzegovina and then Eastern and Central Билеће28), чувају чиста народна имена Bosnia, we have seen that all newly балканских Срба. discovered inscriptions except for one (of Поменимо још један примјер, који Obrivolje near Bileca28), had pure folk отвара питање богумилства у Босни: names of Balkan Serbs. 26 Архим. Нићифор Дучић, Књижевни We would like to mention another радови, 4, Бeoград, 1895, 419-432 example which poses the question of 27 Vid Vuletić-Vukasović, Starobosanski Bogomilism in Bosnia: when Petko natpisi u Bosni i Hercegovini, Viestnik Krstjanin near Zagradje in mentioned hrvatskoga arheologičkoga društva IV, 1882 – XIV, 1892; Vid Vuletić-Vukasović, Viestnik..., 1883, V, broj 1, 22. Пружа натпис са плоче 26 Arch. Nicifor Ducic, Knjizevni radovi, 4 пред црквом у Ошанићима војводе Радосава Beograd, 1895, 419-432 Храбрена-Милорадовића; Vid Vuletić- 27 Vid Vuletić-Vukasović, Starobosanski natpisi u Vukasović, Viestnik..., 1883, V, broj 1, 22-23, Bosni i Hercegovini, Viestnik hrvatskoga broj 2, 56. Пружа натпис столице војводе arheologičkoga društva IV, 1882 – XIV, 1892; Vid Стевана Храбрена Милорадовића. Доноси, Vuletić-Vukasović, Viestnik..., 1883, V, broj 1, 22. као и остали, име: Стипан; Vid Vuletić- shows the inscription from the tombstone of the Vukasović, Viestnik..., 1883, V, broj 2, 60; Duke Radosav Hrabren-Miloradovic ; Vid Vuletić- 1885, VII, broj 1, 20, broj natpisa IV. Пружа Vukasović, Viestnik..., 1883, V, No 1, 22-23, No. 2 натпис упанице Руди из некрополе на 2, 56. shows the inscription for the Duke Stevan Горици западно од Стоца; као и остали Hrabren Miloradovic with the name Stipan; Vid бројни радови овог аутора углавном Vuletić-Vukasović, Viestnik..., 1883, V, No. 2, 60; објављени у „Viestniku“. 1885, VII, No 1, 20, shows the inscription No IV 28 Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи dedicated to a noble woman Rudi found in the Старе Херцеговине (са прегледом Крстова), necropolis Gorica west of Stolac. треће допуњено и измјењено издање, 28 Goran Z. Komar : Cirilicni natpisi Stare Подгорица, 2017, бр. 118 (у питању је Hercegovine (sa pregledom krstova), 3rd revised новооткривени натпис) edition, Podgorica, 2017, No 118.

166 када Петко крстјанин крај Заграђа у Holy Jerusalem29, he was not referring to Пиви помиње Вишњи Јерусалим29, то the allegedly heretic groups in Bosnia and нема никакве везе са тобожњим Herzegovina, in the state of his master јеретичким групацијама у Босни и Duke (Herzog) Stefan; he was referring to Херцеговини, у земљи његовог госпо - the church of eastern rites in the state of дара херцега Стефана; то има везе са Bosnia which, as it could be expected, црквом источног обреда у земљи Босни, neither Constantinople nor Rome looked at на коју, очекивати је, ни Цариград ни kindly. Рим не гледају тада благонаклоно. In connection with that, one could say С тим у вези, рекли би да у Србији, у that in Serbia, in the highest scientific високим установама науке, постоји и institutions, there was and there still is a постојала је тенденција србијанизовања tendency of converting Serbian Bosnia into српске Босне. Дио научника у престо - Serbia. Some scientists in the capital ном Београду тежио је србијанизовању Belgrade have been inclined to ‘serbialise’ босанског културно-историјског просто - the Bosnian cultural and historic region and ра, и при том је верификовао (или чак и thereby verified (or even installed) foreign инсталисао) туђинске натруне па и words and ethnic patterns, all that with the народносне обрасце, а све у тежњи intention to allegedly oppose the influence тобожњег супротстављања упливима of other authors’ claims in their туђих историографија. Радио је, у historiographies. Actually, this scientist did коначном, исто што и екстремни, the same what extreme, chauvinistic шовинистички елементи у Хрвата. Они elements in did. They were су Босну похрваћивали, као што је Јозо converting Bosnia into Croatia just as Jozo Црница у освит 20. вијека похрваћивао, Crnica, at the beginning of the 20th century, а не покатоличавао Конавле30. У том converted the citizens of Konavle30 into тренутку тамо није било православних, Croatians and not into Catholics. At that али јесте Срба, и то јако много31. point in time, there were no Orthodox Бројни научници у Срба нису увидјели people there, but there were Serbian people чисто лице темељног балканског народа and a large number of them31. који је кроз своје спонтано изречено име A number of Serbian scientists did not и спонтано назначено црквено опредје- recognize the clean face of a fundamental љење уздржао свој историјски корак до Balkan people which has kept until this наших дана. Какав је тек подвиг тај народ very day its historic step through its учинио у периоду када је то име и то spontaneously uttered name and опредјељење изговарао након Берлинског spontaneously expressed religious конгреса? designation. What an accomplishment it Тај народ је на хиљадама надгробних was for that nation in the period when that крстова исписивао: „Овдје леже српске name and that designation was pronounced after the ! 29 Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи..., бр. 50 29 Goran Z. Komar : Cirilicni natpisi, No. 50 30 Nikola Tolja, Dubrovački Srbi katolici. 30 Nikola Tolja, Dubrovački Srbi katolici. Istine i Istine i zablude, Dubrovnik, 2011, 73 zablude, Dubrovnik, 2011, 73 31 У посједу аутора је примјерак књижице 31 From a booklet „Narodna zastava“, Associa- „Народна застава“, удружења Хрвата и Срба tion of Serbs and Croats in Conavle established у Конавлима основаног 1904. године in 1904.

167 кости...“, или: „Овдје лежи православна Those people wrote on thousands of Српкиња“. Писмо се чита, дотиче, gravestones: „Serbian bones lie here...“, or: умива, кади. Писмом се живи. Писмом „An Orthodox Serbian woman lies here“. се вјерује. Писмом се научно отвара The alphabet is being read, touched, поље историјског хода темељног washed, incensed. The alphabet is a way of балканског народа чијим именом је life. The alphabet is a way of belief. The најприје обиљежен Балкан. Не може alphabet opens the scientific field of the краљ Твртко у Тристивници, мало historic walk of a fundamental Balkan послије крунисања, казати што је казао nation whose name was first used for the само зато што политички претендује на Balkans. King Tvrtko in Tristivnica, shortly рашко наслијеђе32. Он је, као и они прије after his coronation, could not have said и послије њега, краљ Србима, а све what he said only because he had laid друго су ознаке земаља. Па зар у political claims on the heritage of Raska32. периоду банова и краљева Босне, Србија He was, just like those before him and стоји без краља? those that came after him, a king to the Ријечју, када су балкански народи Serbs and everything else was just a name стигли до временā у којима је требало for countries. So, how could it be that in the истаћи своје народно име и одабрати period when bans and kings ruled in своје народно писмо, што се догодило? Bosnia, Serbia did not have a king? Ми смо прегледали хиљаде надгробних Let us look at what happened when споменика, и једних, и других, и трећих. Balkan nations reached that point in time Негдје послије 1860. године у данас in which they had to declare their nation’s хрватским селима Босне и Херцеговин, name and choose their national alphabet. видимо готово искључиво латиничне We examined thousands of gravestones of натписе; тако исто у муслиманским. Тај all three [nations/religions]. Sometime after дио балканског становништва опредје - 1860, in villages of Bosnia and Herzegovina лио се за латиницу. Говоримо, дакле, о which are now populated by Croats, we периоду турске управе Босном, и нешто could see only inscriptions in the Latin касније, у доба Аустроугарске. Они су alphabet; and it was the same in Muslim тим писмом исказали своју народно- villages. That group of people living in the вјерску посебност и сензибилитете. Balkans chose the Latin alphabet. We are Српско народно културно и црквено talking here about the era when Bosnia was благо мора се изнијети у свијет и свијету under the rule of the and се мора казати, колико се може somewhat later, the Austro-Hungarian докучити, о величини жртве српског Empire. With that alphabet, they expressed народа – жртве за хришћанску their national and religious particularity цивилизацију. Ћириличко слово српског and sensibilities. народа је један од печата жртвеног The Serbian national cultural and приноса Христосу. Ми у читавом religious wealth must be presented to the корпусу древних листина (нити у дијелу world and the world must be told, as much приватно-правних докумената, нити as it can understand, of the enormous државних) нисмо видјели друге sacrifice of the Serbian people – a sacrifice

32 Владимир Ћоровић, Краљ Твртко I 32 Vladimir Corovic, Kralj Tvrtko I Kotromanic, Котроманић, СКА, Београд - Земун, 1925, SKA Beograd-Zemun, 1925, 38; See also: 38; Такође: Monumenta serbica, 186-190 Monumenta serbica, 186-190

168 етнониме, осим српског, у вези са for Christian civilization. The Cyrillic историјским, реалполитичким контек- alphabet of the Serbian people is one form стом старе Босне. При томе ми ни of sacrificial offering to Christ. In the случајно не умањујемо улогу и whole multitude of ancient documents присуство других народа у њој33. (both private-legal documents and public documents), we did not find any other И дан-данас, након два вијека ethnonyms except for the Serbian, in the изучавања ћириличког писма и његових historical, realpolitik context of the old споменика, и другог, по постанку Bosnia. But having said that, we certainly истовременог глагољског система, do not belittle the role and the presence of налазимо се у пољу претпоставки. И у other peoples in Bosnia33. погледу хронологије-зачињања ових писама у времену, и у погледу њиховог However, even today, after two centuries поријекла. Тако, допуштено нам је изрећи of studying the Cyrillic alphabet and texts још један у низу погледа на ова писма о written in it as well as in the Glagolitic којима се обично говори да су Светој alphabet which emerged at about the same Браћи и њиховим настављачима time, we are still only at the stage of послужила у сврхе евангелизације assumptions. Both in regard to chronology Великоморавских Словена и Балканског - the beginnings of these alphabets - and in полуострва. Изношено је мишљење да је regard to their origin. So, we are allowed китњаста глагољица послужила евангели - to repeat another of the many views of зацији земље кнеза Растислава, а све these alphabets according to which the поводом његовог позива да се то уради34. Holy Brothers and their followers used it Тако је учињена раздиоба ових писама по for evangelising Slavic groups in Great њиховој вјероватној функцији. Moravia and the Balkan Peninsula. There Али, да ли би било могуће додати још is a wide-spread belief that the ornate један поглед који би се заснивао на Glagolitic alphabet served for the територијално-етничкој побуди за evangelisation of Duke Rastislav’s land and њихове састављаче? Да ли би се о that it occurred at his invitation34. That is ћирилици могло мислити и овако: why the two alphabets got separated: to давнашња тековина – грчки емпорији fulfil two different purposes. дуж јадранске обале, на отоцима, But then, would it be possible to add to присутни свакако и у периоду присуства it another point of view which would be снажне Византије, у сусрету са словен- based on the creators’ territorial and ethnic ским продошлицама, када је један considerations? Could we perhaps think 33 Истичемо веома велике доприносе about the Cyrillic alphabet this way: could римокатоличког житељства култури и it be that an ancient script that came from историји Босне и Херцеговине, о чему се the Greek emporium along the Adriatic још мора учити и спознавати. Мало је 33 Contribution in particular of the Roman прилике, нажалост, за сарадњу и дубоко Catholics. Regretfully there is very little вјерујемо да ће бити могућа у будућности. opportunity for colaboration and we hope there 34 Милорад Панић-Суреп, Дар већи и will be more in the future. скупоценији од сваког злата и сребра и 34 Milorad Panic-Surep, Dar veci I skupoceniji od камења драгог и богатства пролазног, у: svakog zlata I srebra I kamenja dragog I bogatstva Зборник: Ћирило и Методије. Житија, prolaznog, in Zbornik : Cirilo I Metodije , Zitija, службе, канони, похвале, Београд, 1964, 15 sluzbe, kanoni, pohvale, Beograd, 1964, 15.

169 снажни етнички састав и клупко coast and the islands, present also in the era посијано на Медитерану, – да ли је могла of the powerful Byzantine and at the time побудити на стварање писма који своју when Slavic people started to arrive and the основу има у грчком алфабету управо за powerful ethnic structure in the потребу приношења Христове науке на Mediterranean region was disturbed, – Јадран и навише, до Панонских inspired the creation of an alphabet based равница? Негдје на средокраћи тих on the Greek one for the purpose of passing простора лежи планински Гламоч. Christ’s lore to the Adriatic region and Да ли је велики патријарх Фотије (820 north, all the way to the Pannonian - око 897)35, иначе наставник Ћирилов на flatlands? And somewhere in the middle царској Великој школи, могао утицати between those regions is the mountain town на стварање плана евангелизације на of Glamoč. основама једног подобног, изразито Could Patriarch Photius the Great (820 - космополитског концепта организовања around 897)35, who was Cyrill’s teacher at и устроја његове државе? Да ли би такав the Imperial School of Higher Learning, очекивани план могао суштински influence the design of a plan for објаснити подвајање писма? Да ли је evangelisation based on an applicable, уподобљавање грчког писма, његова distinctly cosmopolitan concept of his адаптација, била „прирођена“ сензи - state’s organisation and structure? Could билитетима народа на рубовима such a plan explain the essential reason for компактних територијално-политичких doubling up the alphabet? Was the домена латинске службе? adaptation of the Greek alphabet innate in Рад Свете Браће у Моравској потрајао the sensibilities of those peoples who lived је три године (од 863). Најважнији on the edges of the compact Latin territorial догађаји тог рада: мошти Светог and political domains? Климента, једног од првих бискупа The Holy Brothers’ work in Moravia Рима, Методије-први словенски архие- lasted for three years (from 863). The пископ; ширење дјела Светог Методија highlights of their work were: relics of ван Моравске и Паноније, помоћу Saint Clement, one of the first Roman византијског владара Василија I (867- bishops; Methodius I Slavic Archbishop; 886) и патријарха Фотија, криза spreading the work of Saint Methodius словенске писмености у Моравској beyond Moravia and with the послије упокојења Методијева (885), assistance of the Byzantine ruler Basil I силазак његових настављача на Јадран и (867-886) and Patriarch Photius; the crisis у бугарску државу, у којој се тада of Slavic literacy in Moravia after the death налазио Београд, и у којој их прихвата of Methodius (885); the descent of his Преслав, вазал бугарског цара Бориса, successors to the Adriatic region and the али више од свега – масовност Bulgarian Empire which comprised ангажовања ученика Светога Методија, Belgrade at that time and where they were могли су водити еманципацији received by Preslav, a vassal of the ћириличког писма по природним потре- Bulgarian Tsar Boris; but more than ба ма и диспозицијама тога простора „од anything else – the massive engagement of Saint Methodius’s pupils who could lead 35 Фотије Велики - Живот и дело (Свети Фотије Велики), Библиотека, Том I, Кодекси 35 Phous the Great – Life and work, Vol. I, Codices 1-64, стр. 167-287 1-64, pp. 167-287

170 испрва“. Познато је да се Методије, the emancipation of the Cyrillic alphabet увидјевши да је његов рад у Моравској according to natural needs and dispositions неодржив, окреће балканским Слове - of those regions from the very beginning. нима. Такође је сигурно да је тај период It is well known that Methodius turned to кризе мисије неминовно водио Методија Slavic people in the Balkan region after ка Цариграду гдје је формализован план realising that his work in Moravia could not рада на највишем државно-црквеном be continued. It is also certain that the crisis нивоу36. of his mission inevitably lead Methodius Познато је да су постојале двије towards Constantinople where a formal школе које заснивају широки рад на plan was devised at the highest levels of словенској изворној и преводилачкој state and church authorities36. књижевности: Охридска и Преславска. It is known that there were two schools Многи истраживачи, па тако и проф. working on Slavic autochthonous and Петар Ђорђић, истичу значај српских translated literature: the Ohrid Literary земаља, нарочито приморских, у које су School and the Preslav Literary School. A ученици Свете Браће стигли доста lot of researchers and Professor Petar рано37. Djordjic as well point out the significance Већ је чрноризац Храбар истакао of Serbian countries, especially seaside непосредну везу грчкога и словенскога ones, in which the Holy Brothers arrived писма38, јер је Ћирило већи број слова fairly early37. начинио „по чину“ грчких слова (по Chernorizets Hrabar pointed very early реду тих слова). Јосиф Добровски at the direct link between the Greek and сматрао је да је писмо Светог Ћирила Slavic alphabets38, because Cyril created a било ћирилица39. Ни Великоморавска number of letters that were similar to Greek житија, ни Храбров спис, не пружају letters (and in the same order). Josef доказе о првенству једног од писама. Dobrovsky was of the opinion that Saint Постоје и хипотезе о употреби ћирилице Cyril’s alphabet was the Cyrillic alphabet39. у Бугарској и прије Ћирила, те како ју је Neither the Great Moravian hagiography, nor Hrabar’s document offer any evidence 36 Епископ Атанасије (Јевтић), Теологија of the primacy of one of the alphabets. и Еклисиологија=Богословље и Црквосло - There are hypotheses regarding the use of вље Свете Браће Кирила и Методија the Cyrillic alphabet in Bulgaria even Просветитеља Словенских, Видослов, 36 година 20, број 61, Тврдош, 49-64. Наведена Bishop Atanasije (Jevtic), Teologija i eklisiologija = Bogoslovlje i crkvoslovlje Svete Brace Kirila i литература; Ђорђе Трифуновић, Ћирило и Metodija, Prosvetitealja slovenskih, Vidoslov, year Методије, житија, службе, канони, похвале, 20, No. 61, Tvrdos, 49-64. Other sources : Djordje СКЗ, Београд, 1964; др Никодим Милаш, Trifunovic, Cirilo i Metodije, zitija, sluzbe, kanoni, Словенски апостоли Кирил и Методије и pohvale, SKZ, Beograd, 1964; Dr Nikodim Milaš истина православља, Београд, 1985; Горан Slovenski apostolic Kiril I Metodije I istina Ж. Комар, Неколико ријечи о дјеловању pravoslavlja, Beograd, 1985; Goran Z. Komar, Светих Ћирила и Меодија, Видослов, Nekoliko rijeci o djelovanju Svetih Cirila I Metodija, Vidoslov, Easter Issue, 71, Tvrdoš, 2017, 123-149. Васкршњи број 71, Тврдош, 2017, 123-149 37 37 Петар Ђорђић, Историја српске ћири- Petar Djordjic, Istorija srpske cirilice ; лице. Палеографско-филолошки прило зи, paleografsko-filoloski prilozi, 3rd ed. треће изд., Београд, 1990, 15 Beograd,1990, 15 38 38 П. Ђорђић, Историја..., 15-16 Petar Djordjic, Istorija..., 15-16 39 П. Ђорђић, Историја..., 19 39 Petar Djordjic, Istorija..., 19

171 Ћирило искористио при састављању своје before Cyril’s arrival maintaining that Cyril азбуке40. Данас се вјерује да је глагољица used it to compose his alphabet40. стигавши из Велике Моравске и Паноније Nowadays, it is believed that the Glagolitic васпостављена на Јадрану, док је у alphabet from Great Moravia and Pannonia предјелима гдје је примјењиван источни was adopted in the Adriatic region, whilst in обред и гдје је доминирала ћирилица those regions where the eastern rites and the задржавано и познавање глагољице. У Cyrillic alphabet were dominant, the Маријином Јеванђељу чији је писар био Glagolitic alphabet was also kept. In the Србин (11. вијек) налазе се записи и Gospel of Mary whose writer was a Serb допуне ћирилицом у 14. вијеку41. (11th century), there are inscriptions and Глагољаши у Хрватској дуго су вјеровали amendments written in Cyrillic in the 14th да је св. Јероним (342-429), који је century41. Glagolitic alphabet experts in извршио ревизију првог латинског Croatia have maintained for a long time that превода Светог писма (Вулгата), отац Saint Jerome (342-429), who revised the first глагољице42. Latin translation of the Bible (the Vulgate), Свакако, лако је уочити важност is the father of the Glagolitic alphabet42. планова бугарског цара Симеона (893- By all means, it is easy to notice the 927) за развој ћириличког писма. Он је significance of Bulgarian Tsar Simeon’s настојао да византијску културу унесе у (893-927) plans for the development of the своју државу и управо на томе простору Cyrillic alphabet. He was trying to bring глагољицу замјењује ћирилицом, а којој the Byzantine culture into his state and it is је у основи грчко унцијално писмо43. the region in which he replaced the Наравно, једнака потреба и диспозиције Glagolitic alphabet with the Cyrillic one лежале су свакако и у предјелима which was in essence the Greek uncial сједелачких народа у јадранском басену, script43. Of course, the same need and без обзира на истрајност глагољице. dispositions also existed in the regions of Вјерујемо да треба довољно обзирно autochthone peoples of the Adriatic basin, приступати тврдњи охридског архиепис- regardless of the perseverance of the копа Димитрија Хоматина (1217-1234), Glagolitic alphabet. савременика Светог Саве Српског, који у We believe that we have to be careful житију Светога Климента Охридског when considering the claims of the (ученика Свете Браће) казује о његовој Archbishop Demetrios Chomatianos улози у стварању ћирилице44. Ипак, тешко (1217-1234) of Ohrid, a contemporary of је данас вјеровати да је само један the Serbian Saint Sava, who told about his појединац извршио адаптацију грчког role in the creation of the Cyrillic унцијалног писма. alphabet44 in his biography of Saint Огроман број раних споменика Clement of Ohrid (a pupil of the Holy ћириличке писмености је изгубљен, Brothers). But it is still difficult to believe уништен, али дистрибуција преосталих now that only one individual managed to мора да говори много о расадничким adapt the Greek uncial script. 40 40 Petar Djordjic, Istorija..., 20 П. Ђорђић, Историја..., 20 41 41 Petar Djordjic, Istorija..., 42 П. Ђорђић, Историја..., 42 42 42 П. Ђорђић, Историја..., 25 Petar Djordjic, Istorija..., 25 43 43 П. Ђорђић, Историја..., 31-32 Petar Djordjic, Istorija..., 31-32 44 П. Ђорђић, Историја..., 32 44 Petar Djordjic, Istorija..., 32

172 средиштима. Када се посматра њихов A huge number of early monuments of распоред у простору Балкана одмах је Cyrillic literacy has been lost and видљиво да је њихово најгушће посејање destroyed, but the distribution of the везано за Хумску земљу (не саму обалску preserved ones says a lot about the зону већ и вањски динарски пас), а да се seminary centres. When one looks at their њихов периферијски простор указује у distribution in the Balkan region, it is предјелима западне Босне. И хумске и evident that most of them were in the Hum босанске повеље снажно подржавају region (and not only along the shore, but српски идиом и веома су тврдокорно also on the external slopes of the везане за најраније сачуване писане mountain), and their periphery was in parts споменике (нпр. бан Кулин, краљ Остоја of Western Bosnia. Charters both from the и други)45. region of Hum and Bosnia strongly support Бројне кривотворине у историјској the Serbian idiom and are very firmly науци о централном Балкану производ linked to the earliest preserved written су туђих, окупаторских државно- monuments (e.g. , King Ostoja политичких формација у 19. вијеку, а and others)45. потом и домаћих, у 20. вијеку. Numerous forgeries of the history of the Кривотворење имена писма старог Central Balkans are a product of foreign, Балкана, а увјерени смо и карактера occupying states and political formations in црквене организације старе Босне, the 19th century and also domestic ones in повело нас је ка још једном показивању the 20th century. The forgery of the name њених повеља и писама (и епитафа) of the script of the old Balkans, and we који, доминантно, представљају старо - believe also of the character of the church српски идиом46. organisation of the old Bosnia, took us to Тада се јавила и потреба за израдом yet another presentation of charters and регионалних монографија попут љу - letters (as well as epitaphs) from those бињ ске, дабарске, гламочке. Истина је, times, which predominantly represent the српски народ у простору историјских old Serbian idiom46. територијално-политичких ентитета At that time, the need for regional Бос не и Хума (негдашње далматске monographies arose, too, such as the ones земље), између Саве и Јадрана, наступа of Ljubinje, Dabar and Glamoc. It is true као баштиник - практикант ћириличког that the Serbian people in the regions of the писма и гробног споменика. Масивни historical territorial and political entities of гробни биљег типа сандука свој највиши Bosnia and Hum (previously Dalmatian раст и развој доживљава у периоду land), between the river Sava and the слома, како Источног Ромејског Царства Adriatic Sea, emerged as the heirs and тако и српске државе и босанског users of the Cyrillic alphabet and краљевства, а не њихове славе. Његов gravestones. The development of the физички раст, његова богата и разуђена massive gravestone in the shape of a coffin хришћанска ликовност и његов писани reached its peak in the period of breakdown of both the Eastern Roman Empire and the 45 В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, 45 Зборник..., 49 V. Mošin, S. Ćirković, D. Sindik, Zbornik..., 46 Г. Ж. Комар, Стари ћирилички 49 споменици... 46 G. Ž. Komar, Stari cirilicni spomenici...

173 фундус производ су слома и трагедије, Serbian state and Bosnian Kingdom and смираја и кончине, али и прослављања not in the period of their glory. Its physical и казивања Васкрсења. growth, its rich and varied Christian visual Још једном, као очевидци старих art and its written fundus were a product of гробља Хума/Херцеговине и Босне, breakdown and tragedy, of calm and показујемо одређени број њених conclusion, but also of celebration and писаних ћириличких докумената који promotion of Resurrection. граде систем писма који је у графијском Once again, as witnesses of old погледу компактан и готово непро- cemeteries of Hum/Herzegovina and мјењив. Споменици приказани Bosnia, we are presenting a certain number гламоч ким Зборником леже на самом of their documents written in the Cyrillic врху сепулкралног ћириличког стартума alphabet which represented an alphabetic средишњег Балкана и они илуструју system which was compact and almost стање народа који у потпуности корача unchangeable in its graphic design. уз тенденције свог времена. Нека су Monuments included in the Almanac of понекад и само одраз механичког Glamoč lie at the very top of the sepulchral понављања, али ови споменици чувају Cyrillic stratum of Central Balkans and графијске традиције раних вјекова they illustrate the status of the nation which ћириличке писмености. То није followed the trends of its time completely. особеност Гламоча. Али, усудили би се Some of them are sometimes and only a напоменути, гламочка гробља су reflection of mechanical repetition, but препуна епитафа. Присуство епитафа у these monuments preserved the graphic Гламочу је готово правило. На тај начин, tradition of the early centuries of Cyrillic Гламоч сјећа на давне вјекове у којима literacy. It is not only specific to Glamoč. се писменост гнијездила у Цркви, у But, we dare say that the cemeteries in оцрквењеном народу. Ова гламочка Glamoč are full of epitaphs. The presence тековина 17-20. вијека, вјештине и of epitaphs in Glamoč is rather a rule. That знања „писања“ епитафа, није хроно - way, Glamoč remembers centuries long лош ки везана за период послије gone in which literacy had its beginnings аустроугарске окупације Босне (стари in the church and people that started споменици са натписима овдје су attending church. This specific feature of настајали најмање 200 година раније), Glamoč in the period from the 17th to the већ су ови споменици у том критичном 20th century and the attainment of the skill времену исказали свој отпор нечим and knowledge of epitaph “writing“ was сасвим специфичним – својим chronologically not linked to the period димензијама. Они су, напросто, огромни, after the Austro-Hungarian occupation of да кажемо: предимензионисани! Bosnia (old monuments with inscriptions Хиљаду година Писма, Канон који је had existed there at least 200 years before савршенији и тачнији у свом „повоју“ (10- that), but in those critical times, the 12. вијек), него у својој средовјечности, monuments were expressions of resistance готово је сасвим расточен и деформисан with something specific, namely their size. у својој старости. Српски народ, који They are simply huge, even oversized! означавамо као темељни балкански народ, дио је клупка баштиника This script that has existed for a ћирилице. Производ је хтијења коме не thousand years and represented a canon

174 умијемо пронаћи одговарајући назив. И which was more perfect and more accurate данас је присутно посвајање писма од at its ‘infancy’ (10th-12th century), than in стране несрпских јужнословенских its middle age, became almost completely народа, писма којим је српски народ у diluted and deformed in its old age. Serbian часу најодсуднијег потирања његовог people who are fundamental Balkan идентитета, након Берлинског конгреса, people, belong to the heirs of the Cyrillic узвикивао своје народно име и на својим alphabet. It is a product of willingness for гробницима обиљежавао своје земне which we cannot find a proper name. Even остатке. Припадници ислама и римо - nowadays, there are non-Serbian South католици на Балкану опредјелили су се Slavic nations that try to appropriate this у периоду узраслих и финалних полити - alphabet which the Serbian people, in the чко-националних диференцијација за hour of the most crucial shattering of their латиницу и њоме назначили своје identity, after the Congress of Berlin, were народно име. shouting – their national name and were Нипошто им не одричемо учешће у marking their earthly remains with it on градњи стећка и Писма, већ само their gravestones. In the period of advanced показујемо тачке дивергенције. Малено and final political and nationalistic је свако балканско „банство“ и краљев- differentiations, members of Islam and the ство са његовим политичко-државним Roman Catholic Church in the Balkans капацитетом, онако како га научно decided to use the Latin alphabet for their сагледавамо, у поређењу са свјетским и national name. европским окриљима, али се не може We do not by any means dispute their наћи објешњење за толику устрајност participation in the building of ‘stećaks’ његовог Писма. [gravestones] and in the development of the Коначно, желимо изнијети лични alphabet, we are just showing the points of став: веома је тешко овај витални систем diversion. From the scientific point of view, доживјети као увезени супстрат у each Balkan ‘banovina’ and kingdom with средиште Балкана. Веома је тешко овом their respective political and state дуговјечном систему одредити capacities were very small compared to дијацезни карактер и настанак сред мора others around the world and Europe латиничне традиције и усред државних therefore we cannot explain how their формација велике снаге, у којима је alphabet managed to survive. његов државни оквир неупоредиви And at last, we wish to state our own мањи, често и вазални. Исто тако, ни view: it is very difficult to regard this vital мањим древним јужнословенским system as a substrate imported into the државама не могу се одрећи прерога- middle of the Balkans. It is very difficult to тиви држава те одбијамо сваку give this long lived system a diocesan могућност парцијалног приступа character and to determine its beginnings анализама њихових државних хартија. in the middle of Latin tradition and among Међутим, како се то данас чини, час је state formations of great powers in which државна аутономност и цјеловитост its state was a much smaller one, often a подигнута у највише висине, час су vassal state. At the same time, even smaller њезине канцеларије и писари пали доле. South Slavic states cannot be denied the Овакво клацкање не припада науци и prerogative of having been states and we трезвеном и приземљеном погледу. reject every possibility of partial analyses

175 Словенско писмо Свете Браће of their public documents. However, as it Солуњана на Балкану обраћа се у израз appears today, those states’ autonomy and новог типа државности који ни случајно wholeness was raised to great heights at не тежи неким етнокултурним one time and their offices and scribes fell хомогенизацијама, већ подржава концепт into disgrace at some other times. Such a византијског космополитизма. Он је једно seesaw does not belong to science and is од упоришта морао налазити на дуже него not suitable for sober and realistic viewing. хиљадугодишњем простору састављања, The Slavic alphabet of the Holy Brothers интензивног, по природи дјелатности која of Thessaloniki in the Balkans was га историјски утемељено маркира – transformed into a new type of statehood трговачкој, управо на јадранском средњем which did not by any means tend to achieve и јужном приморју. Глагољско писмо, као ethnic and cultural homogenisation, but систем оригинално, већ до измака 11. supported the concept of Byzantine вијека у областима византијског кул- cosmopolitism. It must have found one of турно-црквеног простора замјењено је its strongholds in the region where it was дериватом грчког писма. Ово византизо - intensively being developed for more than вано-словенизовано писмо се преко a thousand years and which marks it предјела Рашке, Зете и Хума ширило у historically by its nature – the trade on the Босну, а вјероватно и другим путевима, на Mid- and South-Adriatic coast. The којима су посвједочени или наговјештени Glagolitic alphabet, originally as a system, црквени центри или боравишта епископа. by the end of the 11th century was replaced Када су на сцену ступили by a derivative of the Greek alphabet in the најистакнутији Немањићи, конституи - regions of Byzantine cultural and church сани као рашка владарска кућа, areas. This mixture of the Byzantine and доминацију писма, вјерује се, обез- the Slavic alphabet was then spreading бједила је њихова снажна државна through the regions of Raška, the Zeta and организација. Али, ипак, ваља се питати: Hum to Bosnia and probably via other како се то у Босни прихватају тековине routes, too, on which there were confirmed једне државе која, кажу неки извори, or assumed religious centres or bishops’ према дијелу свога становништва residencies. наступа огњем и мачем? У томе периоду When the most prominent Nemanjić напушта се, дакле, диграфија која је dynasty came into power, as the ruler of the била присутна и у Срба, али питање је: region of Raška, it is believed that their да ли је уопште било промјене powerfully organised state provided the графичког плана у Босни и Хуму, dominance of this alphabet. But, still, one промјене која би се очитовала као неки must ask the question: how come that the увоз или поремећај, јер ћирилица је achievements of one state that, according одомаћена и веома еманципована пракса to some sources, was attacking one part of управо у областима немањићке хумске its population with fire and sword were самоуправе? Сви њени стари писани accepted in Bosnia? So, in that period the споменици, на ма ком материјалу да су digraphia was abandoned, although it was забиљежени, хајде да узмемо оне used by Serbs, but the question still настале до 1250. године, показали су remains: was there at all a change to the израз и одлике развијене, вјековне graphic plan in Bosnia and Hum, a change праксе. Коначно, ћирилица се овдје which would be the result of some

176 развија у оквиру једне државне и importation or disturbance, because the црквено-културне мапе. Cyrillic alphabet was widely used and was an emancipated practice in the very regions Српске протодржаве у централном where the Nemanjić dynasty ruled in Hum? Балкану, забиљежене од цариградских All the old written monuments, regardless дворских скриптора између 7. и 10. of what material they had been written on вијека, чувају најраније помене имена and let us just look at those that were темељног народа Балкана47. То име created up until 1250, showed an управо босански династи носе кроз expression and characteristics of a well- вјекове, све до смираја државе. А, developed and centuries old practice. And такође, и Писмо. Одржање Писма-Слова finally, the Cyrillic alphabet was being и читавог сложеног система ћириличких developed there within the framework of писаних споменика у простору Босне и the state, church and culture. Хума/Херцеговине (из ма којих центара да вуку везе, узоре и поријекло), било је Serbian proto-states in the Central могуће усред утицаја западног Balkans, recorded by palace scribes of латинитета и угарских притисака Constantinople between the 7th and 10th искључиво на начин да је свој виталитет centuries, keep the earliest changes of the и капацитет црпио из своје древности и fundamental Balkan peoples’ name47. That обичајности, а не само из своје савреме- name was used for centuries by Bosnian ности, из друштвено-политичког rulers, actually until the extinction of those контекста, у времену дјеловања снага states. And so was the alphabet. The затирања и конверзије. Заједничко дјело- maintenance of the alphabet and the whole вање папства и угарске круне није complex system of Cyrillic written располутило српски етно-културни monuments on the territory of Bosnia and простор, па чак ни црквени простор, али Hum/Herzegovina (regardless from which је тежило ампутацијама парчића. Босна centres, by which examples and of what се у својој традицији ипак не би одржала origins), was possible in the middle of без културно-црквених утицаја и western Latin influence and Hungarian потпора са Истока. pressures only because it was drawing its Рани ћирилички натписи и писма vitality and capacity from its ancient roots Балкана својом графијском уједначе- and not only from its modernity, from the ношћу, затим и временски блиским social and political context and at a time in пројављивањем натписних и брзопис- which destructive powers and conversions них форми, које су неријетко were at work. The joint action of papacy испреплетене, као и графијском and the Hungarian crown did not split the стасалошћу, казују древност и Serbian ethnic and cultural space and not

47 Ивана Коматина, Црква и држава у 47 Ivana Komatina, Crkva i drzava u srpskim српским земљама од XI до XIII века, Београд, zemljama od XI do XIII veka, Beograd, 2016, 2016151.152, Ова реченица гласи: 151.152, the original sentence : Liudewitus, Liudewitus, Siscia civitate relictia, ad Sorabos, Siscia civitate relictia, ad Sorabos, quae natio quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur, dicitur, fugiendo se contulit. Такође: Реља fugiendo se contulit. See also : Relja Новаковић, Где се налазила Србија од VII до Novakovic, Gde se nalazila Srbija od VII do XII века, Београд, 1981, 35. XII veka, Beograd, 1981, 35.

177 интензивност праксе умјетности писања even their religious space, but it did try to ћириличког словног знака на старом amputate some parts of it. However, Bosnia Балкану. Када се поглед окрене и на would not have survived with its traditions натписе из простора утицаја бугарске if it had not been for the cultural and државе, може се стећи слика religious influence and support from the мултицентричног развоја ћириличког East. писма. Темељни балкански народ који је The early Cyrillic inscriptions and letters у доба Свете Браће и њихових of the Balkans had a graphic uniformity; настављача перципирао ћириличко inscription forms and scripts called слово, и то вјероватно у исто вријеме и ‘brzopis’ all emerged within a relatively на западну и на истоку, доживио је врло short period of time and were often mixed. брзо политичко-земљишне раздиобе. They also showed a graphic maturity and Ипак, његово писмо, његов заштитни the ancient origins and intensity of the знак, слово језика Писма, исказало је practice and art of the Cyrillic letters in the свој капацитет основан на својој old Balkans. Looking at inscriptions from универзалности током миленијумског the Bulgarian Empire, a multicentral трајања. Његова практичност и development of the Cyrillic alphabet can be функционалност обезбједила му је seen. Fundamental Balkan peoples which уношење у поредак раних богослуж - adopted the Cyrillic alphabet in the era of бених рукописа чији су писари, попут the Holy Brothers and their followers, Димитрија Синаита48, извели подвиг probably at the same time in the West and огледа и пробу употребљивости у in the East, got shortly after that involved освећеном поретку глагољске књиге. in political and territorial divisions. And Они, познати и непознати, дали су замах still, their alphabet, their trademark, the писму чији су суверени реципијенти alphabet of the language, showed its full били представници старих балканских capacity based on its universal nature владарских династија, а међу којима су throughout millennia. The practical and најснажније немањићка и котроманићка. functional characteristics of this alphabet У низу веома темељних погледа на provided for its acceptance in the early Балкан, које исијавају њихове повеље и handwritten church services the scribes of писма, као и досљедном употребом which, like Demetrius Sinaitis48, ћириличког слова, ове се куће састављају accomplished a feat of experiments and the у једно тијело. Али зар нисмо у потреби trial of usability in the sacred order of упитати се: уколико неке савремене Glagolitic books. Those scribes, known and историографије балканских држава unknown, gave an impetus to this alphabet Котроманиће доживљавају као припад- whose sovereign recipients were нике Римокатоличке цркве, а Немању или representatives of the old ruling Balkan Немањиће као раније римокатолике, гдје dynasties, of which the Nemanjić and лежи одговор на питање нарочитог Kotromanić dynasties were the most сензибилитета и пријемства за powerful. These two dynasties merged into ћирилицу? Истрајавању на ћирилици, јер one because of their similar views on numerous fundamental issues concerning 48 Виктор Савић, „Димитрије Синаит је најстарији српски књижевник“, Политика, 48 Viktor Savic, „Dimitrije Sinait je najstariji srpski 17. окт. 2015. Уводни редакцијски текст дан knjizevnik“, Politika [newspaper], 17 Oct. 2015. In- раније. troduction, 16 Oct. 2015.

178 се овдје друго, као домаће, кућно писмо the Balkan region, views reflected by their и не познаје? Зар писмо не свједочи charters and letters as well as the use of the источну, византијску службу? Чак прво Cyrillic alphabet. But should we not ask: if познање службе Божије, прво читање some modern historiographies of the Balkan Јеванђеља писмом Словена? states consider the Kotromanić dynasty as На Балкану као да не постоји ни један Roman Catholics аnd Nemanja or the хоризонт његовог укупног аутохтоног Nemanjić’s as former Roman Catholics, културног приноса који би се могао where is the answer to the question of this мјерити и упоређивати са његовим particular sensibility and receptiveness for ћириличким хоризонтом. Када се начас the Cyrillic alphabet? Was this persistency погледа само на кућу Немањину и њене in the use of the Cyrillic alphabet for the ћириличке продукте, није ли од reason that they did not have another, Мирослава хумског преостало и више domestic, home-grown alphabet? Does not тих раних споменика? Осим тога, тај the use of this alphabet point to the East, to ћирилички хоризонт, у својим узраслим Byzantine? Even the first church service, the формама, везан је за споменике first reading of the gospel in the alphabet of материјалне културе касног средњег Slavic people? вијека, који сликају културну револуцију It appears that there is no greater totally темељног балканског народа суоченог са autochthon cultural contribution in the пропашћу свјетске државе – Византије, Balkans which could be measured and одн. Источноромејског царства (1204- compared to the Cyrillic alphabet. When 1463), којој је у културном и we look at Nemanja’s court and its Cyrillic философ ском, а највише и црквеном products, does it not occur to us that we погледу припадао. Ћирилица је много - have more of those written documents from облична и у себи носи сопствени Miroslav of Hum? Apart from that, that демократични образац. Она се у 19. Cyrillic contribution in all its mature вијеку пројављује у формама својих forms is linked to the monuments of почетака. material culture of the late Middle Ages Ћирилица је писмо Словена. Простра - which depict a cultural revolution of the ног словенског свијета који једновремено fundamental Balkan people faced with the перципира слово свог језика као слово downfall of a world state – Byzantine or the Писма. У томе лежи и кључ за бугарско Eastern Roman Empire (1204-1463) - to пријемство. which it belonged mainly from the cultural Хоће ли истраживања у будућности and philosophical and even more so from донијети нова сазнања о поријеклу the religious point of view. The Cyrillic ћирилице, одређених елемената ћирили- alphabet has many forms and includes a чно-глагољског система у његовим democratic pattern. In the 19th century, it подударностима са неким још пуно emerged in the forms from its beginnings. старијим средоземним системима, не The Cyrillic alphabet is the alphabet of знамо, али простор за истраживања, Slavic people. A wide Slavic world which најприје теренска, циљана и система- adopted this alphabet for their language/s тична, непрегледан је. at the same time. That is the key for its acceptance by the Bulgarians. Током последње двије године започели Whether future research will lead to new смо теренска истраживања у Гламочу. knowledge of the origin of the Cyrillic

179 Године 2017. објављено је треће издање alphabet, certain elements of the Cyrillic зборника ћириличних натписа Старе and Glagolitic systems and discover Херцеговине (Српска књижевна задруга common features with some much older Српског националног савјета у Црној Mediterranean systems, we do not know, Гори и Друштво за архиве и повјесницу but there is a vast space for much more херцегновску, Херцег Нови) којим смо research - field, targeted and systematic већ добро закорачили у простор Босне, research. најприје Подриња а затим и средишњих дјелова земље. Истоврeмено, текла су We started field research in Glamoč two истраживања у Херцеговини. На тај years ago. In 2017, the third edition of the начин стигли смо до нових, непознатих collection of Cyrillic inscriptions of the Old натписа, а неки објављивани у стручној Herzegovina was published (Srpska литератури су ревидирани49. Посебно knjizevna zadruga of the Serbian National узбудљиво било је откривање непознатих Council of Montenegro and Society of натписа на веома удаљеним тачкама у Archives and History of Herceg Novi, горњем току Неретве или на Мајевици, Herceg Novi) which took us quite deep into од којих су неки пронађени када су the territory of Bosnia, first into the region полегли и измјештени споменици of , then into the central parts of дјелимично откопани. Уочили смо да the country. At the same time, research was најпривлачније истраживачке дестинаци - conducted in Herzegovina, too. That је заправо представљају насеља која су у enabled us to reach some new, previously традицији упамћена као чисто мусли- unknown inscriptions, some of which have манска. У таквим селима крије се been published in professional literature значајан број православних споменика и and reviewed since49. It was particularly црквишта (нпр. Села, Калиновик). exciting to discover unknown inscriptions Постоји још једно опажање од in very remote areas in the upper flow of суштинског значаја које желимо the Neretva or on the , some of изнијети. Током истраживања у Гламочу, which were found when they fell and were на предјелима који представљају крајње moved and some of which were partially западне просторе распростирања стећа- excavated. We noticed that the most ка, сусрели смо се, најприје у attractive research destinations were Шумњацима а затим и у низу гламочких settlements which have been traditionally села, са надгробним крстовима који populated only by Muslims. In those представљају највише и најмасивније villages, a significant number of Orthodox споменике тог облика (и до 4,5 m). У тим monuments and churches are hidden (e. g. гробљима виђају се низови са више од Sela, ). десет споменика који су веома масивни We made another observation of и високи, чак и до три метра. Према essential importance which we would like димензијама, дакле, ови споменици to present. In the course of our research in одговарају љубињским и билећким Glamoč, in areas that are the far west in крстовима насталим у периоду средњег regard to gravestones called ‘stećak’, we вијека. Међутим, гламочки споменици saw crosses on graves which are the highest

49 Г. Ж. Комар, Ћирилични натписи... 49 G, Ž. Komar, Stari cirilicni spomenici... Понуђено је десетине новооткривених with a number of newly discovered inscrip- натписа tions.

180 посједују ћириличке натписе и готово and most massive monuments of that shape сви су јасно датовани. (up to 4.5 m), first in Šumnjaci and then in Настајали су од последње четвртине a number of other villages around Glamoč. 19. вијека па до послије Другог свјетског In those cemeteries, there are rows of more рата. Свакако, тражили смо одговор на than ten monuments which are very питање мотива за такву градњу. massive and high, even up to three meters. Гледајући на Херцеговину и на By their dimensions, these crosses are the присуство стотина надгробних крстова same as those in Ljubinje and Bileća from из тог периода, али знатно мањих, the Middle Ages. However, the monuments уобичајених димензија, на којима су in Glamoč have Cyrillic inscriptions and исписиване поруке: „Овдје леже српске almost all of them have a clear date. кости...“ или: „православни Србин“ или: They were erected between the last „православна Српкиња“, нисмо могли quarter of the 19th century and the years да не помислимо да је ова израда after WWII. We were certainly curious гламочких крстова у вези са насушном about the reason for building them. We потребом гламочких Срба да у периоду found that reason by looking at the history послије разломних догађаја 1878. of Herzegovina and the existence of године, у периоду тешког и опасног hundreds of crosses on graves from that притиска и пријетеће конверзије, управо period, although considerably smaller ones, на тај начин сачувају свој народносни и of usual dimensions, on which messages црквени идентитет. like these were carved: „Serbian bones lie Овакав поглед, формиран током here...“ or: „Orthodox Serb“ or: „Orthodox посјета стотинама херцеговачких и Serbian woman“, and we could not stop босанских гробаља, водио је успоста- thinking that this design of crosses in вљању једне паралеле према масивним Glamoč is somehow linked to the надгробним споменицима средњег fundamental need of the Serbs of Glamoč вијека. И раније смо износили увјерење to preserve their national and religious да је производња (индустрија) стећака, identity in this way, in the period after који представљају аутохтони производ crucial events in 1878 which was a period балканског тла, а који происходи из of heavy and dangerous pressures and a гробне гомиле, снажно и одлучујуће threatening conversion. била подстакнута косовском балканском This view which we formed by visiting трагедијом. При том је Косово узето као hundreds of cemeteries in Herzegovina and симбол доживљаја и пројекције Bosnia led to a comparison with the завршетка свијета, који је оличавала massive gravestones from the Middle Ages. Византија, а који је започет низом We had earlier already expressed our belief катастрофа од успостављања Латинског that the ‘stećak’ production (industry), an царства у освит 13. вијека, па на даље, autochthon Balkan invention was strongly преко Маричке и Косовске битке и низа and decisively inspired by the Kosovar трагичних пораза, завршно са падом Balkan tragedy. Kosovo was the symbol Цариграда 1453. године. Ти догађаји су of the end of the world as it was known in за резултат имали гашење самосталних the Byzantine era and its failing which православних држава, за Немањиће started with a number of catastrophes, from веома проминентних саставница и the emergence of the Roman Empire at the настављача идеје источноромејског beginning of the 13th century to the battles

181 државно-црквеног програма. Балкански of Marica and Kosovo and a row of tragic православни свијет (и не само право- defeats, to the fall of Constantinople in славни) могао је у том двоиповјековном 1453. Those events resulted in the процесу уништења (брисања) визан- disappearance of independent Orthodox тијског „комонвелта“ и сопствених states, like the Nemanjić dynasty as the држава (Деспотовине, Босне, Херце- promotor and successor of the state and говине) те, још више него рушењем тих religious program of the Eastern Roman држава, уласком у извјесност конверзије Empire. The Orthodox people of the и гашењем народносних обиљежја, Balkans (and not only the Orthodox ones) гашењем темељних постулата, знања и developed a strong incentive for the праксе вјере, могао је тај свијет развити preservation of their national identity both снажан подстицај за одржање in this life and the afterlife, which was the идентитетског обрасца у простору only place in which they could do that гробном и загробном – тамо гдје је during the two and a half century long једино и могао! process of destruction (eradication) of the Овакав поглед открио нам је могући Byzantine “commonwealth“ and their own кључ за тумачење бројних карактери - states (Despotate, Bosnia, Herzegovina) сти чних слика – иконографије стећака. and they did that in times of conversion and А изнад свега – њихове предимен- extinction of national symbols, зионираности. Човјек Гламоча оставио fundamental postulatеs, knowledge and је више стотина својих православних religious practice! гробаља градећи их у државама које Such a view revealed the possible key нису биле српске државе, а човијек for the interpretation of numerous старог Балкана до 1463. године видио је characteristic pictures – icons on ‘stećak’. неповратно гашење Византије и соп - Аnd above all – the explanation for their стве них, матичних држава. large size. People from Glamoč left several И приликом ранијих истраживања hundred Orthodox cemeteries in states that истицали смо увјерење да не може сваки were not Serbian and people of the old гробни споменик и биљег да се прогласи Balkans who lived before 1463 saw the стећком само зато што се налази на extinction of Byzantine as well as their own подручју стећака или у саставу гробља native states. састављеног од стећака. Стећак је We had pointed out in our previous дефинитивно само крупни сандук, research reports that not every gravestone сљемењак и дебела плоча. Свакако да су and marking can be called a ‘stećak’ only и бројне тање плоче настале у периоду у because it is situated in a ‘stećak’ area or in којем се подижу крупни споменици, али a cemetery consisting of ‘stećaks’. A веома је тешко хронолошке међе ‘stećak’ is definitely only a large coffin, a помакнути даље од друге половине 13. gabled gravestone and a thick slab. There вијека, ако и то није пренапрегнуто. was certainly a large number of thinner Примјера ради: плоча жупана Грда са slabs that originated from that period in краја 12. вијека није стећак, већ обична which these massive monuments were покровна плоча. Плоча са натписом erected, but it is very difficult to move the калуђерице Марије, жене попа Дабижива chronological boundaries beyond the са Видоштака (Столац), датирана 1231. second half of the 13th century and even године, није стећак, већ обична тања that may be stretching it a bit too far. For

182 покровна плоча. Бројне надгробне плоче example: the slab of Count Grd from the које чувају глагољске натписе Балкана, end of the 12th century is not a ‘stećak’, just само су танке плоче. Стећак, у огромном an ordinary slab for his grave. Also, the броју саграђен у простору јужних slab with the inscription of nun Marija, the Словена, имао је своје омеђење у времену wife of the priest Dabiživ from Vidostak између Косова и првих организованих (Stolac), dates from 1231, is not a ‘stećak’, свесрпских ослободилачких покрета but an ordinary thinner slab for the grave. друге половине 16. вијека. Он се у том A number of gravestones that preserved времену узноси негдје до прелома 16. Glagolitic inscriptions of the Balkans are вијека. Још уже, он припада периоду only thin slabs. ‘Stećak’ which were узраслих владарских кућа Котроманића и erected in huge numbers in the regions нарочито високих феудалних господара populated by South Slavic people, were Босне и Хума-Херцеговине: Павловића и limited to a period between the battle of Косача. Тамо гдје се јављају зоне Kosovo and the first organised all-Serbian варничења према земљама сусједа и liberation movements in the second half of политичких такмаца и противника (нпр. the 16th century. They were still being Шубића), стећак углавном ишчезава erected up to the end of the 16th century. To (предјели сјеверозападне Босне). narrow it down further, they belong to the Још једном, крупни надгробни споме - era of the Kotromanić dynasty, but ници Босне и Херцеговине (централног especially to the era of high feudal masters Балкана) настајали су у снажном of Bosnia and Hum-Herzegovina: the мoтивском потицају изражавања Pavlovic’s and the Kosača’s. In areas of народно сно-вјерског идентитета и conflicts with neighbouring states and својства православног балканског човјека political rivals and adversaries (e. g. The у часу слома државе/држава устројених Subic’s), the erection of ‘stećaks’ was in и саображених средњовјековној пред- decline (North-Western Bosnia). стави државе, која је оличена у плану And once again, the erection of large божије творевине на земљи, а коју је тако monuments on graves in Bosnia and високо подигло пропадајуће Источно - Herzegovina (Central Balkans) was ромејско царство. Не мањи, ако не и strongly driven by the Orthodox Balkan дубљи мотив за истицање народносног people’s wish to express their national and идентитета, могао је генерисати човјек religious identity and characteristics at the Балкана чије су државе и Црква time when medievally organised and представљале легитимног настављача structured states which took the form of државног плана хришћанског Истока, у divine creation on earth and which were којем је хришћанска вјера задобила свој elevated to such heights by the failing државни простор и капацитет. Eastern Roman Empire were collapsing. Стећак, у облику који обично имамо у There could have been another, not lesser, појму када се изговори та ријеч: but rather deeper motive for the Balkan споменик Радимље - Војводине Храбрена people to prominently display their national - Милорадовића, јесте аутохтони identity because for them their states and производ балканског тла и он происходи their church represented the legitimate из гробне гомиле, али свој одлучујући successors of the Christian East’s state значај добија низом удеса источно - design in which Christianity had its place ромејског царства и српских држава, and powers within the state.

183 удеса у којима је косовски и босанско- The ‘stećak’ in the shape that we usually херцеговачки у средини 15. вијека само have in mind when we hear that word: завршни. Ипак, Радимља и бројна стара Radimlja – the Hrabreni-Miloradovic гробља из њеног столачко-неумског и Dukedom - are an autochthon product of the љубињског гравитуса казују народносни Balkan soil found in tumuluses, but their план одржања који у равни црквеног deciding significance came from a series of градитељства у потпуности опонаша misfortunes that befell the East Roman немањићки образац. Културно-умјетни - Empire and the Serbian states, misfortunes of чки опус српског народа Херцеговине which those of Kosovo and Bosnia and под окупацијом, свој темељ налази у Herzegovina in the mid-15th century were the Радимљи и припадајућим гробљима last ones. But still, Radimlja and a number of највишег занатског и умјетничког нивоа, old cemeteries in Stolac-Neum and Ljubinje од Глумине, Брштанице и гробаља tell about a plan of preserving the national Ходова, Бољуна, преко Радоваца и identity imitating the Nemanjić era in the area коначно до нашег Подградиња у Горњем of church building. The cultural and artistic Храсном. Подградиње са шест ћири - opus of the Serbian people of Herzegovina личких натписа средњег вијека припада under occupation found its foundations in подручју неумско-столачке и љубињске Radimlja and surrounding cemeteries with језгре ћириличке писмености старог their high level of craftsmanship and artistry, Балкана која чува највећи број епитафа. from Glumina, Brstanica and the cemeteries Црква краља Твртка у Милима у Босни of Hodovo and Boljun, to Radovci and finally (Високо) гробаљска је црква овог владара to our Podgradinje in Gornje Hrasno. крунисаног у српској земљи, а гроб се Podgradinje with its six Cyrillic inscriptions налази под стећком у олтару. У from the Middle Ages belongs to the Neum- Главатичеву код Коњица значајан дио Stolac and Ljubinje core of Cyrillic literacy крупних гробних споменика лежи унутар of the old Balkans which preserved the largest простора црквене зграде, а међу њима је number of epitaphs. споменик балшићке принцезе удате за King Tvrtko’s church in Mili in Bosnia Радича Санковића – са ћириличким (near Visoko) is the church where this ruler натписом50. Гробови властеле и was buried. His coronation was on Serbian владарских кућа, босанске господе, леже soil and his grave is under a ‘stećak’ in the под стећцима обично у југозападном углу altar. In Glavatičevo near Konjic, there is a наоса тих цркава, како је и у Немањића. significant number of large gravestones with monuments in the church, аmong 50 Marko Vego, Nadgrobni spomenici porodice Sankovića u selu Biskupu kod them the monument of a Balšić princess Konjica, GZM XII, Sarajevo, 1957, 127-141; married to Radić Sanković – with a Cyrillic Јованка Мијушковић, Хумска властелинска inscription50. The graves of nobility and породица Санковићи, Историјски часопис - орган Историјског института САНУ, 50 Marko Vego, Nadgrobni spomenici porodice Београд, 1960, 17-54; Šefik Bešlagić, Stećci, Sankovića u selu Biskupu kod Konjica, GZM kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, XII, Sarajevo, 1957, 127-141; Jovanka 334; dr Pavao Anđelić, Historijski spomenici Mijuskovic, Humaska vlastelinska porodica Konjica i okoline I, Konjic, 1975, 193, 196-197; Sanković, Istorijski casopis (SANU) Beograd, M. Vego, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i 1960, 17-54; Šefik Bešlagić, Stećci, kataloško- Hercegovine, Sarajevo, 1980 - уводни текст; topografski pregled, Sarajevo, 1971, 334; dr Г. Комар, Ћирилични натписи..., бр. 30 Pavao Anđelić, Historijski spomenici Konjica i

184 У Немањића су укопи под саркофазима, members of ruling families and the Bosnian а не у њима51. Стећци су над гробницама gentry lie under ‘stećaks’ usually in the у маузолејним црквама у Високом, South-Western corner of the naos of those Шћепан Пољу, Црквини код Горажда, churches, as do members of the Nemanjić Подбрежју код Зенице, Павловцу код family, too. Members of the Nemanjić Сарајева (тако и у црквицама у family were buried under sarcophaguses Бобовиштима, Ораху, Ускопљу, and not in them51. ‘Stećaks’ are above the Крајковићима), а разлистали крстови graves in mausoleum churches in Visoko, сликају се на улазним вратима цркава. Šćepan Polje, Crkvina near Goražde, Кола на стећцима јесу илустрација Podbrezje near Zenica and Pavlovac near псалама, као што показује Родопова Sarajevo (and also in the small churches in плоча у Дреници из 1436. године: Boboviste, Orah, Uskoplje and Krajkovići), „Господе, омилио ми је стан дома твојега, аnd leafy crosses were painted on the entry и мјесто насеља славе твоје“.52 doors of churches. Carts on ‘stećaks’ are an Скулптура на стећцима богата је illustration of psalms as it is apparent on темама и мотивима, символиком и Rodop’s slab in Drenica from 1436: „Lord, значењима53, и то је само један од видова I got fond of your adobe and the place of утицаја са саркофага Немањића, као и са your glory“.52 олтарских преграда и портала из The sculptures on ‘stećaks’ are rich with њихових великих маузолеја. Из низа тих subjects and motives, symbolism and символичних мотива, који карактеришу meanings53, and that is only one of the српску и византијску традицију, издвајају influences from the Nemanjic’s се: крст на степеничастом постаменту, sarcophaguses as well as altar partitions разлистали крст, розета са уписаним and portals from the large mausoleums. крстом те мач под штитом, и нигдје се то From a number of those symbolical тако јасно не сагледава као у motives which characterise the Serbian and Херцеговини. Byzantine traditions, the following stand Древни житељи Балкана свакако су out: the cross on a cascading base, the leafy јасно носили и чували успомену cross, the rosette with an engraved cross Византије, и то наслањање на традицију and a sword under a shield which is the укопа у појединим подручјима Босне и most prominent in Herzegovina. Херцеговине веома је очигледно, а The ancient Balkan people clearly понегдје се манифестује и изричитим continued and kept the memory of навођењем именā властеле, писара, владара. У овим подручјима то насла- okoline I, Konjic, 1975, 193, 196-197; M. Vego, њање на стари вијек понегдје није Iz istorije srednjovjekovne Bosne i наслон аморфног стратума, и управо ове Hercegovine, Sarajevo, 1980 - introduction; G, Z Komar, Stari ćirilicni spomenici..., No. 30 51 51 Јованка Максимовић, Уметност у доба Jovanka Maksimović, Umetnost u doba босанске средњовековне државе, у: Зборник bosanske srednjovekovne drzave, in Zbornik za за историју Босне и Херцеговине бр 2, istoriju Bosne i Hercegovine No. 2 SANU, The САНУ, Одбор за историју Босне и Committe for the History of Bosnia and Херцеговине, Београд, 1997, 44 Herzegovina, Beograd, 1997, 44. 52 52 Јованка Максимовић, Уметност..., 45 Jovanka Maksimović, Umetnost ..., 45 53 Marian Wenzel, Украсни мотиви на 53 Marian Wenzel, Ukrasni motivi na стећцима, Сарајево, 1965 steccima, Sarajevo, 1965

185 регије чувају владарске традиције. Нпр, Byzantine alive. In some regions of Bosnia простори од Сарајевског поља, преко and Herzegovina, the continuation of кањона Праче и Гласиначког платоа, traditional burying is very obvious and in простори између Билећких Рудина и some places it is accompanied by the exact Вишеграда, Требињска Шума... Сва ова names of nobility, scribes or rulers. In those подручја обиљежена су стећком и regions, that sort of leaning on old ћирилицом. traditions was not leaning on the stratum of Када се данас осврћемо на значајне amphora. Those are the regions that kept доприносе у изучавању стећака, у the traditions of their rulers. For example, напорима низа научника из друге the area around the Sarajevo Field, across половине 20. вијека, када је дошло до the Praca Canyon and the Glasinac Plateau, систематичнијих проучавања, а тражећи the area between Bilećke Rudine and одговор на питање изостајања заокру - Višegrad, the Forest... All these женог и цјеловитог тумачења постанка areas are pockmarked with ‘stećaks’ and овог типа надгробног споме ника, морамо the Cyrillic alphabet. се питати и о могућим утицајима When we now look into the significant одређених идеолошких застора који су се results of ‘stećaks’ research and the effort могли постављати пред истраживаче у of a number of scientists in the second half том периоду? Истражи вања је било, и то of the 20th century when more systematic је вриједно пажње и хвале, али зашто су research took place and look for an answer изостали крајњи одговори? Широки to the question why a rounded and непосредни увиди могли су донијети wholesome interpretation of the origins of такве одговоре, али продорнији поглед је this type of gravestones has not been given, ометао категоријални систем мишљења we have to ask ourselves also about који је обавијао овај комплекс. possible influences of certain ideological У вези са наведеним, читалац ће у овој screens that were placed in front of збирци објављених натписа примјетити researchers in those times. Research was пукотину у хронолошкој линији између certainly conducted which is notable and друге половине 15. и завршнице 19. laudable, but why have we never got the вијека. Али тај простор, иако нашим final answers? Broad direct views could истраживањима није обезбједио пред - have provided those answers, but a deeper ставника у натписима, изузев ћириличког look was obstructed by a category system натписа кнеза Пријана, испуњен је над- of thinking which surrounded this complex гробним крстовима обично постављеним area. око насеља (али и у гробљима, нпр. у Старом Селу) који су, по нашем увјерењу, In this collection of published производ 16. и 17. вијека. Понекад су ови inscriptions, readers will notice a gap in the споменици добијали натписе који су chronological line between the second half датовани првом половином 19. вијека, али of the 15th century and the end of the 19th својим општим изгледом и димензијама, century. But although we could not fill that па и положајем у простору, они упућују gap with results from our research of на дубље периоде. inscriptions except for the Cyrillic Када се узме у обзир сва несигурност и inscription of Prince Prijan, it is full of магловитост фамилијарних и родовских crosses found on graves situated around предања, која обично говоре о пресе- settlements (but also in cemeteries, e.g. in

186 љењима и доласцима (архивистичким Staro Selo) which are, in our opinion, истраживањима је у многим крајевима, products of the 16th and 17th centuries. In као нпр. у Боки или Конавлима, показана some cases, these monuments got неодрживост тих предања и омогућено је inscriptions with dates from the first half of помијерање присуства родова на the 19th century, but their general означеној временској љествици), ипак је appearance and dimensions and even their јасно да се под овим крстовима positions suggest that they are older. сахрањивало српско православно When we take into consideration the становништво Гламоча, јер круна процеса unreliability and vagueness of familial and јест сахрана у 18. или првој половини 19. tribal sagas which usually talk about вијека. migrating and arriving (archival research in Напросто, овим истраживањима a lot of regions, e.g. in Boka or , посвједочен је континуитет. showed the unsustainability of those sagas Односно, на ширем подручју Гламоча and a possible temporal scale was у цјелини је показан континуитет established on which these tribes could присуства српских православних гробаља have moved), it is still clear that Serbian кроз пет вјекова. Огромни дио наслијеђа Orthodox people were buried under those средњег вијека лежи на српском crosses, because the crown of the process катастарском и гробаљском земљишту was the burial in the 18th century and in the Гламочког поља. first half of the 19th century. This research just confirmed the continuity. Or, in the entire, broader area of Glamoč, there was a continuity of Serbian Orthodox cemeteries throughout five centuries. A huge part of medieval heritage lies on Serbian cadastral and cemetery plots in the Glamoč Plateau.

187

БИБЛИОГРАФИЈА BIBLIOGRAPHY

1 Šefik Bešlagić, Stećci. Kataloško- 1 Šefik Bešlagić, Stećci. Kataloško- topografski pregled, Sarajevo, 1971, topografski pregled, Sarajevo, 1971, 2 Ћиро Трухелка, Старобосански 2 Ћиро Трухелка, Старобосански писмени споменици, Гласник писмени споменици, Гласник Земаљског музеја у Босни и Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, св. 4., 1894, Херцеговини, св. 4., 1894, 3 Marko Vego, Zbornik 3 Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knj. IV, Sarajevo, Hercegovine, Knj. IV, Sarajevo, 1970, 1970, 4 Šefik Bešlagić, Stećci – kataloško- 4 Šefik Bešlagić, Stećci – kataloško- topografski pregled, Sarajevo, 1971, topografski pregled, Sarajevo, 1971, 5 Dimitrije Sergejevski, Putne bilješke 5 Dimitrije Sergejevski, Putne bilješke iz Glamoča, Glasnik Zemaljskog iz Glamoča, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, muzeja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1942, Sarajevo, 1942, 6 Епископ Хризостом (Јовић), 6 Епископ Хризостом (Јовић), Манастир Веселиње, Гламоч, 2005, Манастир Веселиње, Гламоч, 2005, 7 Горан Ж. Комар, Стари ћирилични 7 Горан Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), Херцег Нови, прегледом крстова), Херцег Нови, 2015, 2015, 8 Š. Bešlagić, Stećci-kataloško- 8 Š. Bešlagić, Stećci-kataloško- topografski pregled, Sarajevo, 1971, topografski pregled, Sarajevo, 1971, 114 114 9 Горан Ж. Комар, Ћирилични 9 Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи Старе Херцеговине (са натписи Старе Херцеговине (са прегледом крстова), треће прегледом крстова), треће допуњено и измјењено издање, допуњено и измјењено издање, Подгорица, 2017, Подгорица, 2017, 10 Бранкица Чигоја, Најстарији 10 Бранкица Чигоја, Најстарији српски ћирилски натписи, Београд, српски ћирилски натписи, Београд, 1995, 1995, 11 Владимир Мошин, Сима 11 Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик, Ћирковић, Душан Синдик, Зборник средњовековних Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дуброввника књ. Србије, Босне и Дуброввника књ. I, Историјски институт Београд, I, Историјски институт Београд, Београд, 2011. Београд, 2011. 12 Горан Ж. Комар, Ћириличне 12 Горан Ж. Комар, Ћириличне

189 опоруке бокешког, требињског и опоруке бокешког, требињског и дубровачког краја 1392-1834, дубровачког краја 1392-1834, Херцег Нови, 2016, Херцег Нови, 2016, 13 Marko Vego, Zbornik 13 Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, knj. III, Sarajevo, Hercegovine, knj. III, Sarajevo, 1964, 1964, 14 Архим. Нићифор Дучић, 14 Архим. Нићифор Дучић, Књижевни радови, 4, Бeoград, Књижевни радови, 4, Бeoград, 1895, 1895, 15 Vid Vuletić-Vukasović, 15 Vid Vuletić-Vukasović, Starobosanski natpisi u Bosni i Starobosanski natpisi u Bosni i Hercegovini, Viestnik hrvatskoga Hercegovini, Viestnik hrvatskoga arheologičkoga društva IV, 1882, arheologičkoga društva IV, 1882, 16 Nikola Tolja, Dubrovački Srbi 16 Nikola Tolja, Dubrovački Srbi katolici. Istine i zablude, Dubrovnik, katolici. Istine i zablude, Dubrovnik, 2011, 2011, 17 Владимир Ћоровић, Краљ Твртко 17 Владимир Ћоровић, Краљ Твртко I Котроманић, СКА, Београд - I Котроманић, СКА, Београд - Земун, 1925, Земун, 1925, 18 Зборник: Ћирило и Методије. 18 Зборник: Ћирило и Методије. Житија, службе, канони, похвале, Житија, службе, канони, похвале, Београд, 1964, Београд, 1964, 19 Ђорђе Трифуновић, Ћирило и 19 Ђорђе Трифуновић, Ћирило и Методије, житија, службе, канони, Методије, житија, службе, канони, похвале, СКЗ, Београд, 1964, похвале, СКЗ, Београд, 1964, 20 др Никодим Милаш, Словенски 20 др Никодим Милаш, Словенски апостоли Кирил и Методије и апостоли Кирил и Методије и истина православља, Београд, истина православља, Београд, 1985; 1985; 21 Горан Ж. Комар, Неколико ријечи 21 Горан Ж. Комар, Неколико ријечи о дјеловању Светих Ћирила и о дјеловању Светих Ћирила и Меодија, Видослов, Васкршњи Меодија, Видослов, Васкршњи број 71, Тврдош, 2017, број 71, Тврдош, 2017, 22 Петар Ђорђић, Историја српске 22 Петар Ђорђић, Историја српске ћирилице. Палеографско- ћирилице. Палеографско- филолошки прилози, треће изд., филолошки прилози, треће изд., Београд, 1990, Београд, 1990, 23 Ивана Коматина, Црква и држава 23 Ивана Коматина, Црква и држава у српским земљама од XI до XIII у српским земљама од XI до XIII века, Београд, 2016, века, Београд, 2016, 24 Реља Новаковић, Где се налазила 24 Реља Новаковић, Где се налазила Србија од VII до XII века, Београд, Србија од VII до XII века, Београд, 1981, 1981, 25 Виктор Савић, „Димитрије 25 Виктор Савић, „Димитрије Синаит је најстарији српски Синаит је најстарији српски књижевник“, Политика, 17. окт. књижевник“, Политика, 17. окт. 2015, 2015, 26 Marko Vego, Nadgrobni spomenici 26 Marko Vego, Nadgrobni spomenici

190 porodice Sankovića u selu Biskupu porodice Sankovića u selu Biskupu kod Konjica, GZM XII, Sarajevo, kod Konjica, GZM XII, Sarajevo, 1957, 1957, 27 Јованка Мијушковић, Хумска 27 Јованка Мијушковић, Хумска властелинска породица Санковићи, властелинска породица Санковићи, Историјски часопис - орган Историјски часопис - орган Историјског института САНУ, Историјског института САНУ, Београд, 1960, Београд, 1960, 28 dr Pavao Anđelić, Historijski 28 dr Pavao Anđelić, Historijski spomenici Konjica i okoline I, spomenici Konjica i okoline I, Konjic, 1975, Konjic, 1975, 29 Marko Vego, Iz istorije 29 Marko Vego, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1980, Hercegovine, Sarajevo, 1980, 30 Јованка Максимовић, Уметност у 30 Јованка Максимовић, Уметност у доба босанске средњовековне доба босанске средњовековне државе, у: Зборник за историју државе, у: Зборник за историју Босне и Херцеговине бр 2, САНУ, Босне и Херцеговине бр 2, САНУ, Одбор за историју Босне и Одбор за историју Босне и Херцеговине, Београд, 1997, Херцеговине, Београд, 1997, 31 Wenzel Marian, Украсни мотиви на 31 Wenzel Marian, Украсни мотиви на стећцима, Сарајево, 1965, стећцима, Сарајево, 1965, 32 Арсенијевић С., Ђукић М., 32 Арсенијевић С., Ђукић М., Симоновић Г., Теиновић Б., Симоновић Г., Теиновић Б., Савановић Ж., Гламоч кроз Савановић Ж., Гламоч кроз вјекове, Бања Лука, 2008, вјекове, Бања Лука, 2008, 33 Benac Alojz, Utvrđena ilirska naselja 33 Benac Alojz, Utvrđena ilirska naselja (I), Delmatske gradine na (I), Delmatske gradine na Duvanjskom, polju, Buškom blatu, Duvanjskom, polju, Buškom blatu, Livanjskom i Glamočkom polju, Livanjskom i Glamočkom polju, Akademija nauka i umjetnosti Bosne Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, knjiga LX, Centar za i Hercegovine, knjiga LX, Centar za balkanološka ispitivanja, knjiga 4, balkanološka ispitivanja, knjiga 4, Sarajevo, 1985, Sarajevo, 1985, 34 Bodenstein Gustav, „Povijest naselja 34 Bodenstein Gustav, „Povijest naselja u Posavini god. 1718-1739“, Glasnik u Posavini god. 1718-1739“, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1908, Hercegovini, Sarajevo, 1908, 35 Bojanovski Ivo, Bosna i Hercegovina 35 Bojanovski Ivo, Bosna i Hercegovina u antičko doba, Akademija nauka i u antičko doba, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, umjetnosti Bosne i Hercegovine, Djela, knjiga LXVI, Centar za Djela, knjiga LXVI, Centar za balkanološka ispitivanja, knjiga 6, balkanološka ispitivanja, knjiga 6, Sarajevo, 1988, Sarajevo, 1988, 36 Vego Marko, Zbornik 36 Vego Marko, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus IV, Sarajevo, Hercegovine, tomus IV, Sarajevo, 1970, 1970, 37 Gabrić Bagarić Darija, 37 Gabrić Bagarić Darija,

191 Crkvenoslovensko i narodno u Crkvenoslovensko i narodno u bosanskohercegovačkim bosanskohercegovačkim spomenicima od 12. do 18. stoljeća, spomenicima od 12. do 18. stoljeća, Drugi Hercigonjih zbornik, Zagreb, Drugi Hercigonjih zbornik, Zagreb, 2005, 2005, 38 Draganović Krunoslav, Povijesni 38 Draganović Krunoslav, Povijesni osvrt na biskupije na području Bosne osvrt na biskupije na području Bosne i Hercegovine, (Pretisak iz Općeg i Hercegovine, (Pretisak iz Općeg šematizma Katoličke crkve u šematizma Katoličke crkve u Jugoslaviji), Zagreb, 1975, Jugoslaviji), Zagreb, 1975, 39 Kovačević-Kojić Desanka, Gradska 39 Kovačević-Kojić Desanka, Gradska naselja srednjovjekovne bosanske naselja srednjovjekovne bosanske države, Izdavačko preduzeće Veselin države, Izdavačko preduzeće Veselin Masleša, Sarajevo, 1978, Masleša, Sarajevo, 1978, 40 Kreševljaković Hamdija, Prilozi 40 Kreševljaković Hamdija, Prilozi povijesti bosanskih gradova pod povijesti bosanskih gradova pod turskom vladavinom, Prilozi za turskom vladavinom, Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom, II/1951, Sarajevo, 1952, vladavinom, II/1951, Sarajevo, 1952, 41 Kreševljaković Hamdija, Stari 41 Kreševljaković Hamdija, Stari bosanski gradovi, Naše starine I, bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo, 1953, Sarajevo, 1953, 42 Kreševljaković Hamdija, Kapetanije 42 Kreševljaković Hamdija, Kapetanije u Bosni i Hercegovini, Izabrana djela u Bosni i Hercegovini, Izabrana djela I, Sarajevo, 1991, I, Sarajevo, 1991, 43 Mandić Mihovil, Tragovi prastare 43 Mandić Mihovil, Tragovi prastare kulture oko Glamoča, Glasnik kulture oko Glamoča, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1930, Hercegovini, Sarajevo, 1930, 44 Milojević Borivoj, Kupreško, 44 Milojević Borivoj, Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje, Vukovsko, Ravno i Glamočko polje, Srpska kraljevska akademija, Srpski Srpska kraljevska akademija, Srpski etnografski zbornik, knjiga 25, etnografski zbornik, knjiga 25, Beograd, 1923, Beograd, 1923, 45 Мргић-Радојчић Јелена, Доњи 45 Мргић-Радојчић Јелена, Доњи Краји. Крајина средњовековне Краји. Крајина средњовековне Босне, Београд, 2003, Босне, Београд, 2003, 46 Nakaš Lejla, Bosanska ćirilična 46 Nakaš Lejla, Bosanska ćirilična pisma, Forum Bosne 53-54, 2011, pisma, Forum Bosne 53-54, 2011, 47 Rački Franjo, Prilozi za geografsko- 47 Rački Franjo, Prilozi za geografsko- statistički opis bosanskog pašaluka, statistički opis bosanskog pašaluka, Starine, Jugoslovenska akademija Starine, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XIV, znanosti i umjetnosti, knjiga XIV, Zagreb, 1882, Zagreb, 1882, 48 Sergejevski Dimitrije, Putne bilješke 48 Sergejevski Dimitrije, Putne bilješke iz Glamoča, Glasnik Hrvatskih iz Glamoča, Glasnik Hrvatskih zemaljskih muzeja u Sarajevu, god. zemaljskih muzeja u Sarajevu, god. LIV-1942, Sarajevo, 1943, LIV-1942, Sarajevo, 1943,

192 49 Стојановић Љубомир, Стари 49 Стојановић Љубомир, Стари српски записи и натписи, књ. 3, српски записи и натписи, књ. 3, Београд, 1905, Београд, 1905, 50 Dž. Spaho Fehim, Aličić Ahmed S., 50 Dž. Spaho Fehim, Aličić Ahmed S., Opširni popis Kliškog sandžaka iz Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine, Orjentalni institut u 1550. godine, Orjentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 2007, Sarajevu, Sarajevo, 2007, 51 Truhelka Ćiro, Starobosanski 51 Truhelka Ćiro, Starobosanski pismeni spomenici, Glasnik pismeni spomenici, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1894, Hercegovini, Sarajevo, 1894, 52 Šanjta Dževad, Glamoč (Od Ilira do 52 Šanjta Dževad, Glamoč (Od Ilira do Glame i krompira), Zenica, 2003, Glame i krompira), Zenica, 2003, 53 Šolak Siniša, Rajko Paštar, Glamoč 53 Šolak Siniša, Rajko Paštar, Glamoč (foto monografija), 2012, (foto monografija), 2012, 54 Šolak Siniša, Glamoč, trenuci grada 54 Šolak Siniša, Glamoč, trenuci grada (foto monografija), 2016 (foto monografija), 2016 55 Шолак Синиша, Просторно- 55 Шолак Синиша, Просторно- функционална трансформација функционална трансформација насеља Гламочког поља, насеља Гламочко поља, Међународно удружење научних Међународно удружење научних радника-АIS, Бањалука, 2017, радника-АIS, Бањалука, 2017, 56 Комар Горан, Шолак Синиша, 56 Комар Горан, Шолак Синиша, Ћирилички споменици Гламочког Ћирилички споменици Гламочког поља-Пола миленијума ћириличке поља-Пола миленијума ћириличке писмености Гламоча, писмености Гламоча, Међународно удружење научних Међународно удружење научних радника-АIS, Бањалука, 2017. радника-АIS, Бањалука, 2017.

193

КАРТОГРАФСКИ ПРИКАЗ ИСТРАЖИВАНИХ ЛОКАЛИТЕТА У ГЛАМОЧКОМ ПОЉУ MAPPING OF THE EXPLORED LOCATIONS IN THE GLAMOC FIELD

195

САДРЖАЈ CONTENTS

НАМЈЕРА РАДА ...... 3 THE AIM OF THE BOOK ...... 3

...... Дабробосанска митрополија ...... 4 Metropolitanate of Dabar-Bosna 4 Положај Гламоча у Дабро-босанској Glamoč and its position in the ...... митрополији ...... 8 Metropolitante of Dabar-Bosna 8 GLAMOČ THROUGH HISTORY ...... ИЗ ПРОШЛОСТИ ГЛАМОЧА ...... 13 13 НАДГРОБНИ СПОМЕНИЦИ ГЛАМОЧА THE TOMBSTONE HERITAGE OF GLAMOČ ...... 23 23

ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ 15-16. ВИЈЕКА CYRILLIC INSCRIPTIONS FROM TH TH THE 15 AND 16 CENTURY ...... 35 35

1. ЋИРИЛИЧКИ НАТПИС У СТАРОМ 1. CYRILLIC INSCRIPTIONS IN THE СЕЛУ У ГЛАМОЧУ (ПРВА ПОЛОВИНА VILLAGE STARO SELO, NEAR GLAMOČ .. 15. ВИЈЕКА) ...... 35 (FIRST HALF OF THE 15th CENTURY) 35 2. НАТПИС У СЕЛУ БРАЊЕШЦИ ...... 40 2. THE INSCRIPTION FROM THE 3. СТУП – КРСТ НА ЛОКАЛИТЕТУ VILLAGE OF BRANJESCI ...... 40 ВРБА (У СРЕДЊОВЈЕКОВНОМ 3. PILLAR – CROSS ON VRBA LOCALITY ...... ГРОБЉУ) ...... 44 (IN MEDIEVAL CEMENTARY) 44 4. НАТПИС КНЕЗА ПРИЈАНА У 4. EPIGRAPH TO KNEZ PRIJAN IN THE РЕЦЕНТНОМ СРПСКОМ ГРОБЉУ (ACTIVE) SERB CEMETERY (VILLAGE ...... (СЕЛО ШУМЊАЦИ) ...... 45 OF ŠUMNJACI) 45 5. НАТПИС НА НАДГРОБНОМ КРСТУ У 5. INSCRIPTION ON THE TOMBSTONE . СЕЛУ ПРИБЕЉА ...... 47 CROSS IN THE VILLAGE OF PRIBELJA.... 47 6. ФРАГМЕНТ ЋИРИЛИЧКОГ НАТПИСА 6. FRAGMENT OF CYRILLIC НА ТАБИЈИ У ГЛАМОЧУ...... 49 INSCRIPTION ON THE OLD FORTRESS – TABIJA – IN GLAMOČ ...... 49 ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ 18-20. ВИЈЕКА CYRILLIC INSCRIPTIONS OF THE ...... 53 TH TH 18 – 20 CENTURIES ...... 53 7. НАТПИС НАТПИС У СЕЛУ БРАЈИЋИ ...... 53 7. INSCRIPTIONS IN THE VILLAGE OF ...... 8. НАТПИС У СЕЛУ БРАЈИЋИ ...... 54 BRAJIĆ 53 9. НАТПИС ЛУКЕ ВРАНЕША У ГРОБЉУ 8. INSCRIPTIONS IN THE VILLAGE OF ...... КОД СЕЛА КАМЕН И ЈАКИР ...... 55 BRAJIĆI 54 10. СПОМЕНИК У ГРОБЉУ СЕЛА 9. HEADSTONE INSCRIPTION FOR LUKA КАМЕН – ЈАКИР ...... 58 VRANEŠ IN THE CEMETERY FOR THE 11. СПОМЕНИК САВАНА МАТИЋА У VILLAGES OF KAMEN AND JAKIR ...... 55 ГРОБЉУ СЕЛА КАМЕН – ЈАКИР ...... 59 10. MONUMENT IN THE CEMETERY FOR 12. СПОМЕНИК У ГРОБЉУ СЕЛА THE VILLAGES OF KAMEN AND JAKIR... 58 КАМЕН – ЈАКИР ...... 60 11. MONUMENT TO SAVAN MATIĆ IN THE KAMEN – JAKIR CEMETERY ...... 59

197 13. НАТПИС У СЕЛУ ЦРНИ ВРХ ...... 61 12. THE MONUMENT IN KAMEN – 14. ИСКОПАНИ КРСТ СА JAKIR CEMETERY ...... НАТПИСОМ У ГРОБЉУ СЕЛА КАМЕН 60 – ЈАКИР ...... 62 13. THE INSCRIPTION IN THE 15. НАТПИС ЈОВАНА У СЕЛУ ЦРНИ VILLAGE OF CRNI VRH ...... ВРХ ...... 63 61 16. НАТПИС МИЛИНА У СЕЛУ ЦРНИ 14. THE CROSS EXCAVATED IN THE ВРХ ...... 64 KAMEN – JAKIR CEMETERY ...... 17. НАДГРОБНИ КРСТ ОЦА ЈЕРЕЈА 62 ЈЕВТЕНИЈА У РЕЦЕНТНОМ 15. JOVAN – THE NSCRIPTION IN THE СРПСКОМ ГРОБЉУ СЕЛА КАМЕН – VILLAGE OF CRNI VRH ...... ЈАКИР ...... 65 63 18. НАДГРОБНИ КРСТ У РЕЦЕНТНОМ 16. MILAN – THE INSCRIPTION IN СРПСКОМ ГРОБЉУ У СЕЛУ КАМЕН – THE VILLAGE OF CRNI VRH ЈАКИР ...... 64 6617. TOMBSTONE CROSS OF FATHER 19. НАТПИС НА КРСТУ У СЕЛУ JEVTENIJE, THE PRIEST KAMEN – ПРИЈАНИ ...... 67 JAKIR CEMETERY 20. НАТПИС ЈОВАНА НА КРСТУ У ...... 65 СЕЛУ ПРИЈАНИ ...... 68 18. TOMBSTONE CROSS IN KAMEN – 21. НАТПИС ВИЛИПА НА КРСТУ У JAKIR CEMETERY ...... СЕЛУ ПРИЈАНИ ...... 69 66 22. НАТПИС НА КРСТУ У СЕЛУ 19. THE INSCRIPTION ON THE CROSS КОВАЧЕВЦИ ...... 70 IN THE VILLAGE OF PRIJANI ...... 23. НАТПИС НА КРСТОВИМА У СЕЛУ 67 КРАСИНАЦ ...... 71 20. JOVAN – THE INSCRIPTION ON 24. НАТПИС НА КРСТУ У СЕЛУ THE CROSS IN THE VILLAGE OF СТЕКЕРОВЦИ – БАРИШИЋИ ...... 75 PRIJANI ...... 68 25. НАТПИС ЈОКЕ ГАВРЕ МИЛИЋА У 21. VILIP – INSCRIPTION ON THE ГРОБЉУ СЕЛА КАМЕН – ЈАКИР...... CROSS IN THE VILLAGE OF PRIJANI ...... 7669 26. НАТПИС НА КРСТУ НА ЦРКВИНИ У 22. INSCRIPTION ON THE CROSS IN СЕЛУ РАДАСЛИЈЕ ...... 77 THE VILLAGE OF KOVAČEVCI ...... 27. НАТПИС АНЕ ЖЕНЕ ТОМЕ 70 РАДАНОВИЋА У ГРОБЉУ КОД 23. INSCRIPTION ON CROSSES IN СЕЛА КЕМЕН – ЈАКИР...... THE VILLAGE OF KRASINAC 78...... 71 28. НАТПИС ТОМИЋА У ГРОБЉУ КОД 24. INSCRIPTION ON THE CROSS IN СЕЛА КАМЕН – ЈАКИР ...... THE VILLAGE OF STEKEROVCI 80BARIŠIĆI 29. НАТПИС СИМЕ ЂУКИЋА У ...... 75 ГРОБЉУ КОД СЕЛА КАМЕН – ЈАКИР 25. INSCRIPTION OF JOKA OF GAVRE ...... 82 MILIĆ KAMEN – JAKIR CEMETERY...... 30. НАТПИС ПЕТРА РАДУМИЛА У 76 ГРОБЉУ КОД СЕЛА ШУМЊАЦИ ...... 26. INSCRIPTION ON THE CROSS IN 83 THE CHURCH GROUND IN THE 31. НАТПИС НА ГРОБЉУ КОД СЕЛА VILLAGE OF RADASLIJE ШУМЊАЦИ ИЗ 1851. ГОДИНЕ ...... 77 85 27. INSCRIPTION OF THE WIFE OF

198 32. НАТПИС НА ГРОБЉУ КОД СЕЛА TOMA RADANOVIĆ KAMEN – JAKIR ШУМЊАЦИ ИЗ 1854. ГОДИНЕ ...... CEMETERY ...... 86 78 33. НАТПИС ВАСЕ КОЗОМАРЕ У 28. INSCRIPTION TOMIĆ – KAMEN – ГРОБЉУ КОД СЕЛА ШУМЊАЦИ ...... JAKIR CEMETERY...... 87 80 34. НАТПИС ЛАЗЕ РАДУМИЛА У 29. INSCRIPTION OF SIMO ĐUKIĆ IN ГРОБЉУ КОД СЕЛА ШУМЊАЦИ ...... KAMEN – JAKIR CEMETERY ...... 89 82 35. НАТПИС ИЛИЈЕ КОЗОМАРЕ У 30. INSCRIPTION FOR PETAR ГРОБЉУ КОД СЕЛА ШУМЊАЦИ ...... RADUMILO IN THE CEMETERY NEAR 91 THE VILLAGE OF ŠUMNJACI ...... 83 31. INSCRIPTION IN THE CEMETERY 36. НАТПИС МИЛИЦЕ ПОК. ЛАКЕ OF THE VILLAGE OF ŠUMNJACI РАДУМИЛА У ГРОБЉУ КОД СЕЛА FROM 1851 ШУМЊАЦИ ...... 85 93 32. INSCRIPTIONS IN THE 37. НАТПИС СТАНКА БЕЛЕНЗАДЕ У CEMETERY OF THE VILLAGE OF ГРОБЉУ КОД МАНАСТИРА ŠUMNJACI FROM 1854. ВЕСЕЛИЊЕ ...... 86 ...... 94 33. INSCRIPTION OF VASO 38. НАТПИС СМИЉАНЕ У ГРОБЉУ KOZOMARA IN THE CEMETERY OF КОД СЕЛА ДУБРАВЕ ...... THE VILLAGE OF ŠUMNJACI 96 ...... 87 39. СТАРИ НАДГРОБНИ КРСТОВИ У 34. INSCRIPTION OF LAZO ПЕРДУХОВОМ СЕЛУ ...... 98 RADUMILO IN THE CEMETERY OF THE 40. НАДГРОБНИ КРСТОВИ У VILLAGE OF ŠUMNJACI ГРОБЉУ СЕЛА ХОТКОВЦИ – ...... 89 МАСЛИНА СТРАНА 35. INSCRIPTION OF ILIJA ...... 103 KOZOMARA IN THE CEMETERY OF 41. НАТПИС У ПЕРДУХОВОМ СЕЛУ THE VILLAGE OF ŠUMNJACI ...... 104 ...... 91 42. НАТПИС АНЕ, ЖЕНЕ СТЕВАНА 36. INSCRIPTION OF MILICA, OF ТРАВАРА, У ГРОБЉУ КОД СЕЛА THE LATE LAKO RADUMILO IN THE ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА СТРАНА ...... CEMETERY OF THE VILLAGE OF 106 ŠUMNJACI ...... 43. НАТПИС 93 СВЕШТЕНОПРЕЗВИТЕРА 37. INSCRIPTION OF STANKO СИМЕНОНА, СИНА ПОПА ЈОВЕ BELENZADA IN THE CEMETERY OF ТРАВАРА, У ГРОБЉУ КОД СЕЛА VESELINJE ...... ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА СТРАНА ...... 94 107 38. INSCRIPTION OF SMILJANA IN 44. НАТПИС ЂУКЕ, ЖЕНЕ СПАСЕ THE CEMETERY OF THE VILLAGE OF ТРАВАРА, У ГРОБЉУ КОД СЕЛА DUBRAVE ...... ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА СТРАНА ...... 96 109 39. OLD TOMBSTONE CROSSES IN 45. НАТПИСИ МАРИЈЕ ТРАВАРЕВЕ PERDUHOVO VILLAGE ...... И СИМЕ ДЕВЕ ИЛИЈИНОГ У ГРОБЉУ 98

199 КОД СЕЛА ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА 40. TOMBSTONE CROSSES IN THE СТРАНА ...... CEMETERY FOR HOTKOVCI – 111 MASLINA STRANA 46. НАТПИС ГАВРАНА И СТАНОЈКЕ ...... 103 ТРАВАР У ГРОБЉУ КОД СЕЛА 41. INSCRIPTION IN PERDUHOVO ХОТКОВЦИ – МАСЛИНА СТРАНА ...... VILLAGE ...... 112 104 47. НАТПИС ПОПАДИЈЕ 42. INSCRIPTION OF ANA, WIFE OF СТЕФАНИЈЕ У ГРОБЉУ КОД СЕЛА STEVAN TRAVAR IN THE CEMETERY РОРЕ ...... 113 HOTKOVAC – MASLINA STRANA ...... 48. НАТПИС ГАВРАНА КУКОБАТА У 106 ГРОБЉУ КОД СЕЛА РОРЕ ...... 43. INSCRIPTION OF THE 115 PRESBYTER SIMEON, SON OF PRIEST 49. ГРОБЉЕ КОД СЕЛА ГЛАВИЦЕ .. JOVO TRAVAR IN THE CEMETERY 118 HOTKOVCI – MASLINA STRANA 50. НАТПИС ЈОВАНА УГРИНОВИЋА ...... 107 У ГРОБЉУ КОД СЕЛА ГЛАВИЦЕ ...... 44. INSCRIPTION OF DJUKA WIFE 119 OF SPASO TRAVAR IN THE CEMETERY 51. НАТПИС МИОЛКЕ У ГРОБЉУ HOTKOVCI – MASLINA STRANA ...... КОД СЕЛА ГЛАВИЦЕ 109 ...... 121 45. INSCRIPTIONS OF MARIJA 52. НАТПИС НА СПОМЕНИКУ TRAVAR AND SIMO [OF] DEVA [AND] НИКОЛЕ РАДУМИЛА У ГРОБЉУ У OF ILIJA IN THE CEMETERY СЕЛУ ГЛАВИЦЕ ...... HOTKOVCI – MASLINA STRANA 122 ...... 111 53. НАТПИС НА КРСТУ У ГРОБЉУ 46. INSCRIPTION OF GAVRAN AND СЕЛА ГЛАВИЦЕ ...... STANOJKA TRAVAR IN THE 123 CEMETERY HOTKOVCI – MASLINA 54. НАТПИС НА КРСТУ У ГРОБЉУ STRANA ...... 112 СЕЛА ГЛАВИЦЕ ...... 47. INSCRIPTION OF THE PRIEST’S 124 WIFE STEFANIJA IN THE CEMETERY NEAR THE VILLAGE OF RORE ...... 55. НАТПИС НА КРСТУ У ГРОБЉУ 113 СЕЛА ГЛАВИЦЕ ...... 48. THE INSCRIPTION OF GAVRAN 125 KUKOBAT IN THE CEMETERY NEAR 56. INSCRIPTION ON THE CROSS IN RORE VILLAGE ...... THE CEMETERY OF GLAVICE 115 VILLAGE 49. CEMETERY NEAR GLAVICE ...... 126 VILLAGE ...... 57. НАТПИС НА КРСТУ У ГРОБЉУ 118 СЕЛА ГЛАВИЦЕ ...... 50. INSCRIPTION OF JOVAN 127 UGRINOVIĆ IN THE CEMETERY NEAR 58. НАТПИС ТОДОРА ВУИНА У GLAVICE VILLAGE ...... ГРОБЉУ КОД СЕЛА ГЛАВИЦЕ ...... 119 128 51. INSCRIPTION OF MIOLKA IN 59. НАТПИС ДУТАНА СИНА ИЛИЈЕ THE CEMETERY NEAR GLAVICE ВУЈНИЋА У ГРОБЉУ КОД СЕЛА VILLAGE ГЛАВИЦЕ ...... 121 129 52. INSCRIPTION ON THE

200 60. НАТПИС ЈАНКА ГВЕРЕ У MONUMENT OF NIKOLA RADUMILO ГРОБЉУ КОД СЕЛА ГЛАВИЦЕ IN THE CEMETERZ OF GLAVICE ...... 130 VILLAGE 61. НАТПИС ЈОВЕ СИНА БАНА ...... 122 ИВАНИЧИЋА У ЦЕНТРАЛНОМ 53. INSCRIPTION ON THE CROSS IN ГРОБЉУ У THE CEMETERY OF GLAVICE ГЛАМОЧУ...... 132 VILLAGE 62. НАТПИС МАРТЕ У ...... 123 ЦЕНТРАЛНОМ ГРОБЉУ У 54. INSCRIPTION ON THE CROSS IN ГЛАМОЧУ...... 133 THE CEMETERY OF GLAVICE 63. НАТПИС У ЦЕНТРАЛНОМ VILLAGE ГРОБЉУ У ГЛАМОЧУ ...... 124 134 55. INSCRIPTION ON THE CROSS IN 64. ДЕТАЉИ СА ГРОБЉА НА THE CEMETERY OF GLAVICE РУДИНАМА ...... VILLAGE 136 ...... 125 65. НАТПИС ИЛИЈЕ РАДИЋА У 56. INSCRIPTION ON THE CROSS IN ГРОБЉУ КОД СЕЛА СКУЦАНИ ...... THE CEMETERY OF GLAVICE 137 VILLAGE 66. НАТПИС ЂУРЂИЈЕ, ЖЕНЕ ЂУРЕ ...... 126 РАДИЋА, У ГРОБЉУ КОД СЕЛА 57. INSCRIPTION ON THE CROSS IN СКУЦАНИ ...... THE CEMETERY OF GLAVICE 139 VILLAGE 67. НАТПИС КОСТЕ ГОЛЕ РАДИЋА ...... 127 У ГРОБЉУ КОД СЕЛА СКУЦАНИ ...... 58. INSCRIPTION OF TODOR VUIN 140 IN THE CEMETERY OF GLAVICE 68. НАТПИС МАРТЕ, ЖЕНЕ ТОМА VILLAGE БАБИЋА, У ГРОБЉУ КОД СЕЛА ...... 128 СКУЦАНИ ...... 59. INSCRIPTION OF THE SON OF 141 ILIJA VUJNIĆ IN THE CEMETERY IN 69. НАТПИС У ГРОБЉУ СЕЛА GLAVICE VILLAGE ...... ПОПОВИЋИ...... 129 145 60. INSCRIPTION OF JANKO GVERO 70. НАТПИС У ГРОБЉУ СЕЛА IN THE CEMETERY NEAR GLAVICE ПОПОВИЋИ ...... VILLAGE ...... 146 130 71. НАТПИС НА НАДГРОБНОМ 61. INSCRIPTION OF JOVO, SON OF КРСТУ У СЕЛУ ПОПОВИЋИ ...... BAN IVANČIĆ IN THE CENTRAL 147 GLAMOČ CEMETERY...... 72. НАТПИС У ГРОБЉУ СЕЛА 132 ПОПОВИЋИ ...... 62. INSCRIPTION OF MARTA IN THE 148 CENTRAL GLAMOČ CEMETERY...... 73. НАТПИС У ГРОБЉУ КОД СЕЛА 133 ПОПОВИЋИ ...... 63. INSCRIPTION IN THE CENTRAL 149 GLAMOČ CEMETERY ...... 74. НАТПИС МАРЕ, КЋЕРИ ПОПА 134 ЂОРЂА, И ЦВИЈЕТЕ, У ГРОБЉУ КОД 64. DETAILS FROM THE CEMETERY СЕЛА ПОПОВИЋИ ...... OF RUDINE VILLAGE ...... 152 136

201

75. НАТПИС ЈОКЕ У ГРОБЉУ КОД СЕЛА ПЕТРОВО ВРЕЛО ...... 153

76. НАТПИС У ГРОБЉУ СЕЛА МАЛКОЧЕВЦИ ...... 154 77. НАТПИС МИТРА БАБИЋА У ГРОБЉУ КОД СЕЛА МАЛКОЧЕВЦИ... 155 78. НАДГРОБНИ СТУП У ГРОБЉУ КОД СЕЛА КАМЕН – ЈАКИР...... 156 79. СЕЛО ЋОСЛИЈЕ, ГРОБЉЕ НА ЛОКАЛИТЕТУ ГЛАВИЧИНЕ ...... 157

НАТПИСИ У НЕСТАЈАЊУ...... 159

О ЗНАЧАЈУ ЋИРИЛИЦЕ ...... 163

БИБЛИОГРАФИЈА ...... 189

КАРТОГРАФСКИ ПРИКАЗ ИСТРАЖИВАНИХ ЛОКАЛИТЕТА У ГЛАМОЧКОМ ПОЉУ...... 195