Uvodna reč DistroWatch Sadržaj:

Uvodna reč 2 OSOBINA OVOG BROJA GNU ZILLE SE DOBRIM DELOM Sadržaj 2 POKLAPA SA DELATNOŠ UĆ SAJTA , ČIJE JE IME U NASLOVU . OVAJ PUT SMO SE USREDSREDILI NA SOFTVERSKU SCENU PA VAM PREDSTAVLJAMO NOVOSTI KOJE SU SE DOGODILE U Distribucije MESECU KOJI JE ZA NAMA . UTUTO-e XS 3 FreeBSD - filozofija 8 Prethodni mesec je bio veoma zanimljiv, jer su svetlost dana ugledale Slackware 10.1 12 nove verzije veoma korišć enih i popularnih distribucija i programa. Franzy 16 Međ u njima se izdvajaju GNOME i Slackware, mada niko ko je probao GNU/Hurd Live! 18 Hurd, koji se predstavlja u ovom broju, nije ostao ravnodušan. Videć emo šta možemo oč ekivati od nove verzije OpenOffice paketa u verziji 2.0, Softver koji se u martu pojavio u beta verziji. Download 21 Što se hardvera tič e, u ovom broju pokušavamo da korisnicima GIMP 2.2 – 2. deo 23 približimo moguć nost bluetooth povezivanja eksternih uređ aja sa GNOME 2.10 27 GNU/Linux sistemom, u ovom sluč aju mobilnih telefona. Radionica je, OpenOffice.org 2.0 beta 31 kao i uvek, spremna za sve korisnike koji žele da probaju i nauč e nešto novo. Pokušać emo da razbijemo postoje ć e predrasude o komandnoj liniji Hardver predstavljajuć i je korisnicima kao veoma mo ć an i koristan alat. Bluetooth na Linuxu 34

GNUzilla u svom č etvrtom izdanju dolazi sa preko č etrdeset strana, što Stalne rubrike bi trebalo da postane standard za sledeć e brojeve. Posebno smo sre ć ni što Programiranje je 04 prvi broj koji je jedinstveno lektorisan zahvaljujuć i naporima jednog C99 37 od č lanova redakcije, tako da je i u tom pogledu č asopis na višem nivou. Još jedna stvar koja raduje je postavljanje GNUzilla mirrora u Hrvatskoj Radionica zahvaljujuć i ekipi Rije č kog GNU/Linux portala (http://rilinux.hr). Uvod u korišć enje Nadamo se da ć emo uspešno sara đ ivati sa svim ljudima dobre volje koji komandne linije 39 žele da pomognu i za koje postoji jedino granica izmeđ u slobodnog i GIMP T&T 42 onog drugog softvera. Razgovor sa povodom 44 Uživajte! ~ Ivan Jelić Redakcija: Ivan Jelić Ivan Č uki ć Marko Milenović Petar Živanić Aleksandar Urošević Srđ an An đ elkovi ć Slobodan Kovač evi ć

Saradnici: Priređ iva č : Miloš Popović Mreža za Slobodan Softver Mladen Marić www.fsn.org.yu Nikola Jelić gnuzilla.fsn.org.yu Sav materijal u ovom č asopisu je Kemal Šanjta objavljen pod GNU licencom za Kontakt adresa: slobodnu dokumentaciju. Autorska Lektor: [email protected] prava pripadaju autoru. Petar Živanić

2 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije UTUTO-e XS GNU+Linux

ČITAJU IĆ D EBIANOV DRUŠTVENI UGOVOR LAKO SE DA UOČ ITI DEO KOJI SE TI EČ Na poč etku instalacije postoji mo - NESLOBODNOG SOFTVERA . U TOM DELU SE NAPOMINJE DA KORISNICI guć nost odabira verzije kernela – SLOBODNOG SOFTVERA MOGU IMATI POTREBU ZA KORIŠĆ ENJEM NESLOBODNOG , I ponuđ eni su 2.6.7 i 2.4.25, pri č emu TAKVOM SOFTVERU SU POSVEĆ ENI FOLDERI NONFREE I CONTRIB NA D EBIAN je podrazumevana verzija 2.6.7. Pri- SERVERIMA I DISKOVIMA . B ILO BI LEPO KADA BI SVE DISTRIBUCIJE SLEDILE likom odabira kernela se mogu OVAKAV PRIMER , ALI POSTOJI I VIŠE NEGO PUNO SLUČ AJEVA GDE SE SLOBODAN I videti informacije o tvorcima distri- NESLOBODAN SOFTVER MEŠAJU BEZ IKAKVOG UPOZORENJA , A SVE U CILJU bucije, kao i zahvalnost FSF-u. Na OSTVARIVANJA ŠTO VEĆ EG PROFITA . N A SRE UĆ , POSTOJE I LJUDI KOJI PRAVE žalost, ceo tekst je na španskom DISTRIBUCIJE U KOJIMA NEMA POTREBE RAZDVAJATI ŽITO OD KUKOLJA , JER JE tako da je malo teže razumeti po- SAV SOFTVER NA DISTRIBUCIJI SLOBODAN . P REDSTAVLJAMO VAM UTUTO- E ruku u potpunosti. Pošto se rastu- XS GNU S YSTEM . mač i šta su tvorci hteli da kažu na maternjem im jeziku i odabere ker- UTUTO je distribucija nastala u Argentini u cilju stvaranja brzog, nel, sledi odabir jezika koji ć e se ko - pouzdanog i slobodnog operativnog sistema koji može da zameni Wi- ristiti prilikom instalacije, pri č emu ndows radne stanice. Za razliku od mnogih, UTUTO tim je sebi pre treba obratiti pažnju na to da je svega postavio cilj da operativni sistem koji napravi bude slobodan i podrazumevani jezik španski. Na- stoga je sastavljen isključ ivo od slobodnog softvera. Naravno, instala - kon odabira jezika, potrebno je cija neslobodnog nije zabranjena, ali se UTUTO distribuira bez takvog obratiti pažnju na sledeć i ekran koji softvera. Sfera koja nas trenutno interesuje je desktop, stoga pogledaj- pruža informacije o podrazumeva- mo šta desktop UTUTO zvani UTUTO-e nudi. nim lozinkama za root i obič nog ko - risnika. Lozinka za root korisnika, U osnovi, UTUTO-e GNU+Linux postoji u dve verzije, u prvoj na- kao i za podrazumevanog obič nog menjenoj slabijim rač unarima (486 i Pentium 1) i drugoj, namenjenoj korisnika sa korisnič kim imenom novijim generacijama (Pentium 2, 3, 4, AMD K6, K6-2, Duron, Athlon, UTUTO-e je enter (treba otkucati Athlon XP / MP). U cilju optimizacije, a sledeć i primer Gentoo distri - enter, a ne pritisnuti ovaj taster). bucije na osnovu Pošto UTUTO- koje je napravljen, e za adminstra- verzija namenjena ciju sistema ko- novijim rač unarima risti Webmin se deli na izdanja za Intel ili AMD platformu. Paketi koji sač injavaju (o č emu ć emo kasnije govoriti), ko - UTUTO-e su kompajlirani sa opcijama koje omoguć avaju najviši ste - rinič ko ime za Webmin je root, a lo - pen optimizacije softvera, na taj nač in sa č injavaju ć i veoma brz i stabi - zinka je prazna, odnosno nema je. lan sistem. Treba pomenuti da instalacija softvera nije ogranič ena na Instalacija se može obaviti u dva binarne pakete, već je UTUTO-e otvoren za primenu bilo kog slobo - moda, automatski ili manuelno što dnog sistema za instalaciju paketa. S obzirom da je UTUTO-e baziran je predmet sledeć eg dijaloga koji na Gentoo distribuciji, podrazumevani format binarnih paketa je tbz2. treba obraditi. Pored ove dve mogu- ćnosti, mogu se odabrati rescue ili Instalacija upgrade mod, koji u našem sluč aju nisu previše bitni. Automatska Instalacija UTUTO-e GNU+Linux sistema ne bi trebalo da predsta- instalacija ć e obrisati sadržaj celog vlja problem bilo kome ko se sreo sa instalacijom Debian ili Slackware hard diska pa se ne preporuč uje ko - disrtribucije. Najbitniji deo instalacionog procesa, koji se obavlja u risnicima koji imaju podatke koje konzolnom režimu, je particionisanje diska. Ovde treba obratiti žele da zadrže. U tom sluč aju lo - pažnju na pravilno odabiranje hard diska koji se koristi (ukoliko ih gič an izbor je manuelna instalacija, ima više), root i swap particije. Sve ostalo instaler obavlja sasvim pri- koja se nastavlja dijalogom koji se stojno, bez mnogo zahteva upuć enih korisniku. tič e odabira i particionisanja disko -

April 2005 / GNU ZILLA / 3 Distribucije va. Na ekranu koji se pojavljuje u ovom delu se pre svega može parti- opcija biti nazvana “NON-FREE cionisati disk i to uz pomoć Parted ili cfdisk alata. Dalje je potrebno OS”. Rigorozno, nema šta. odabrati disk koji ć e se koristiti i odrediti root i swap particija. Ovaj posao se obavlja potpuno ruč no, što zna č i da je potrebno uneti puta - UTUTO-e u akciji nju do particije koja ć e se koristiti (/dev/hda1 na primer). Ostatak op - cija se tič e podešavanja boot loadera, odnosno da li se boot loader Prilikom podizanja kernela opera- instalira i gde. Podrazumevani boot loader je LILO. tivnog sistema, sav hardver na test rač unaru je uredno prepoznat i kon - Dalji tok instalacije je skoro potpuno automatizovan, što znač i da ć e figurisan. Jedini problem se javio instaler sam obaviti sve poslove oko instalacije paketa, njihove konfi- prilikom konfiguracije X servera i to guracije i optimizacije. Jedini detalji koji zahtevaju uč eš ć e korinika su u delu koji se tič e osvežavanja mo - podešavanje jezika na kom ć e se sistem koristiti, tastature i vremenske nitora. Pošto u konfiguracioni fajl zone. Srpski jezik ne postoji kao izbor. Instalacija je na test rač unaru uopšte nisu unete vrednosti koje bi (AMD XP 1700+, nForce2, 256MB RAM) trajala oko sat i po vremena, trebalo da odgovaraju modelu mo- što i nije rezultat za pohvalu, ali sam koncept instalacije koji UTUTO-e nitora, GDM (Gnome Display Ma- koristi verovetno ne može da se završi za manje vremena. Uzrok tome nager), koji se podiže automatski, je kopiranje svih paketa (ima ih oko 1340) na hard disk, njihova insta- nije uspevao da se prikaže na ekra- lacija, konfiguracija i optimizacija. nu pa je trebalo isključ iti GDM i do - dati potrebne linije u xorg.conf. Nakon uspešno završene instalacije UTUTO-e je spreman za ko- Posle ove intervencije, X je proradio rišć enje. Ovde treba primetiti jednu zanimljivost. Ukoliko na hard kako treba prikazujuć i GDM login disku postoji neka fat ili ntfs particija, već ina distribucija ć e u LILO menadžer. dodati opciju podizanja Windows operativnog sistema sa te ili tih par- ticija, pa i UTUTO-e. Interesantno je to što ć e ve ć ina drugih distribuci - Login je moguć preko ve ć defini - ja ovu opciju nazvati “Windows”, dok ć e u slu č aju UTUTO-e-a ova sanog korisnič kog naloga č iji je

4 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije username UTUTO-e, a lozinka enter, kao što je već pomenuto. Podra - Tekst, tabele, grafika... zumevano i jedino grafič ko okruženje je GNOME, u verziji 2.8. Iako nema KDE-a, postoje KDE i QT biblioteke na sistemu tako da je obez- Office paket koji se dobija uz beđ eno nesmetano pokretanje programa napisanih za ovu platformu. UTUTO-e XS na žalost nije Prvi pogled na radnu površinu okriva mnoštvo programa koji se OpenOffice. Vrlo verovatan razlog instaliraju uz ovu distribuciju. Pored gomile korisnič kih, UTUTO-e ovome je prostor koji zauzima poseduje i sijaset administratorskih alatki koje su više nego OpenOffice, jer se sa samo jednog dobrodošle. diska dobija veoma veliki broj pro- grama. Možda bi moglo biti mesta Internet i multimedija za OOo ukoliko bi se isključ ili Koffi - ce, Abiword i Gnumeric, ali nije na Multimedijalni ugođ aj obezbe đ uju provereni programi koji su nama da sudimo. Koffice obezbe uđ- postali sinonim za kvalitet u svojoj oblasti. Audio reprodukcija je je zavidan nivo kvaliteta u svojoj poverena XMMS-u (1.2.8), dok za ripovanje audio diskova služi Grip. oblasti, ali je OpenOffice daleko bo- Video je obezbeđ en Mplayerom, koji bez problema pušta video sa - lje rešenje, pa je ovo i prvi ve ić držaj. Mplayer je već dobro poznat ve ć ini korisnika, tako da ne treba minus ove distribucije. Pored KDE previše trošiti reč i na njega – trebalo bi samo pomenuti da je video office paketa, prisutni su Abiword plugin integrisan u Firefox pa je omoguć en potpun multimedijalni tekst procesor i Gnumeric, program ugođ aj na internetu. U realnom radu su ovi programi pokazali za rad sa tabelama. Slobodno se zavidan nivo kvaliteta u obavljanju svog posla, pa tu nema mesta pri- može reć i da su ova dva programa medbama. Naravno, audio diskove je moguć e prebacivati u ogg for - veoma kvalitetni, pa se mogu mat iz dobro poznatog razloga - mp3 enkoderi još uvek nisu lišeni posmatrati kao moguć e rešenje bremena patenata. kada je u pitanju office softver na ovoj distribuciji. Podrazumevani web browser je naravno Firefox u verziji 1.0, koji provereno dobro radi svoj posao (osim kada je u pitanju Flash, jer je li- Grafika je oblast u kojoj je slobo- cenca pod kojim se distrubuira Flash plugin sve samo ne slobodna). dan softver dugo bio u senci neslo- Korisnik nema puno moguć nosti za izbor kada je u pitanju web bodnih rešenja iz dobro poznatih browser, ali kada je email klijent u pitanju, situacija je malo drugač ija. softverskih kompanija. Danas to nije U ponudi su verovatno tri najpopularnija programa za ovu namenu – sluč aj, pa i GNU+Linux sistemi Evolution, Thunderbird i Sylpheed Claws. Izbor je na korisniku jer su mogu predstavljati dobre platforme sva tri programa pouzdani i kvalitetni, pa je izbor krajnje subjektivan. za obradu grafike, kako bitmapira- IM i IRC su pokriveni programima kao što su Xchat i Gaim, pa ne bi ne, tako i vektorske. UTUTO-e XS trebalo da bude već ih problema kada je ovaj aspekt korišćenja inter - dolazi sa GIMP-om i verziji 2.0 i ala- neta u pitanju. Gaim je u novijim verzijama sazreo kao multifunkcio- tom za izradu dijagrama pod nazi- nalni IM klijent, pa neć e biti problema u komunikaciji ICQ ili MSN vom DIA. GIMP je svojim kvalite- protokolima. Manje iskusnim korisnicima problem može predstavljati tom poč eo da ugrožava mnogo po - nepostojanje grafič kog alata za povezivanje na internet preko dial-up znatije i novcem obezbeđ enije pro - konekcije. Za ovu namenu je predviđ en wvdial, a njegova konfigura - grame, pa je dovoljno naglasiti nje- cija i korišć enje zahtevaju malo bolje poznavanje ove problematike. govu prisutnost da bi se zaključ ilo Narezivanje CD i DVD medija je izuzetno lako, najpre zahvaljuju ić kakve moguć nosti korisnik ima. Ve - programu K3B koji poseduje veoma lep interfejs koji je lak za koriš eć- ktorska grafika bi trebalo da bude nje, i pregršt naprednih moguć nosti. zastupljena pomoć u alata iz Koffice paketa, ali ipak bi bilo bolje da je UTUTO-e je pokazao da je veoma dobro podešen sistem koji može prisutan neki od vodeć ih programa pružiti sve što je potrebno za nesmetano korišć enje interneta i uživa - ove namene kao što su Inkscape i nje u multimediji. Treba naglasiti da nije potrebno obavljati dodatna Sodipodi. podešavanja nakon instalacije, jer sve radi kako treba sa podrazume- vanim podešavanjima. Treba skrenuti pažnju na web di- zajn. UTUTO-e XS dolazi sa dva ve-

April 2005 / GNU ZILLA / 5 Distribucije oma kvalitetna programa za ovu namenu. Ljubitelji WYSIWYG pro- džer. Midnight Commander je ne- grama ć e svakako koristiti NVU dok je za obradu koda namenjen Blu - zaobilazna alatka, pa je prisutan i u efish. ovoj distribuciji. Pogled na System Nedostatak nekih veoma bitnih programa donekle kvari celokupnu Tools GNOME menija dovoljno go- sliku UTUTO-e-a. Programe koji nedostaju je moguć e instalirati i to vori o moguć nosti izbora sistemskih veoma lako, ali ostaje utisak da bi sistem izgledao zaokruženije da su alata. neki programi izuzeti, a drugi uključ eni. Podrška za hardver je na nivou Administracija one koju pruža Linux kernel u ver- ziji 2.6.7, što znač i da za ve ć inu no - Ako su office i grafika oblasti u kojima je moglo bolje, administracija vog hardvera postoje odgovaraju ić sistema je oblast koja treba da služi za primer svim distribucijama na drajveri. ALSA zvuč ni sistem, sceni. Veliki odabir programa kao i lepo zamišljen sistem administra- PCMCIA sistem, podrška za IPv6 cije č ine UTUTO-e veoma lakim za podešavanje. protokol integrisan u sve aplikacije, USB i PCI hotplug, LDAP podrška ili automatska detekcija hardvera su samo deo onoga što UTUTO-e može. Prepoznavanj hardvera je na visokom nivou i sav hardver na test mašini je uredno prepoznat, uključ uju ć i i HP Inkjet štampa č .

UTUTO-e je relativno anonimna distribucija. Prva asocijacija na sistem koji drži do principa slobode bi verovatno bila da je u pitanju “geek” sistem, koji je težak za insta- laciju i korišć enje. Ovo svakako nije sluč aj jer je UTUTO-e distribucija koja se lako instalira i još lakše kori- sti. Naravno, usled nepostojanja Osnovni alat za podešavanje distribucije je Webmin koji poseduje grafič kog sistema instalacije se ne sve potrebne module. Funkcionalnost Webmina je na visokom nivou može reć i da je user-friendly, ali se pa stoga ne treba brinuti. Sva podešavanja koja Webmin može da oba- može reć i da nije teška. Podrška je vi proć i ć e bez problema. Kao što je ve ć re č eno, korisni č ko ime za ko - obezbeđ ena u vidu dokumentacije rišć enje Webmina je root, a lozinku ne treba kucati jer ne postoji. Ostatak posla se može uraditi UTUTO-evim alatom za podešava- nje koji pre svega obezbeđ uje lak update i instalaciju paketa. Pored toga, moguć e je podesiti mrežu, ADSL ili PPP konekciju, Samba server, vremensku zonu, jezik, X server (Xorg 6.8.0), kao i dodati i aktivirati nove particije. Ovaj alat nema grafi kič interfejs, ali je veoma lak za korišć enje pa nepostojanje grafike ne bi trebalo da bude prepreka. Hard disk je moguć e particioni - sati i sređ ivati i uz pomo ć QTParted pro - grama. Pošto je zasnovan na Gentoo distri- buciji, prisutan je i Gentoo portage mena-

6 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije na matič nom sajtu i forumu. Forum i sajt je moguć e koristiti na špan - skom i engleskom jeziku.

Korišć enje potpuno slobodnog softvera može dovesti i do nekih ne - dostataka, kao što su nepostojanje slobodnih drajvera za grafi keč adaptere ili softverske modeme. Naravno, uvek je moguć e koristiti neslobodan softver ukoliko postoji potreba za njim.

Pored toga što se sastoji od potpuno slobodnog softvera, na sajtu UTUTO-e distribucije se može videti da ć e UTUTO-e uvek biti tako koncipiran. Lepo je videti da distribucija koja se drži ovakvog princi- pa lepo napreduje i nadamo se da ć e slede ć e verzije biti još bolja. Free as in freedom!

Korisne adrese: http://e.ututo.org.ar/ https://e.ututo.org.ar/xp/modules/xoopsfaq/ https://e.ututo.org.ar/xp/modules/newbb/

~ Ivan Jelić

April 2005 / GNU ZILLA / 7 Distribucije

Filozofija BSD-a BSD ovo, BSD ono BSD je ono što se dobije kada gomila Unix hakera sedne da prebaci Unix na PC

MNOGO PUTA DO SADA MI SE DEŠAVALO DA U RAZGOVORU POMENEM DA NE Unixu prava stvar i da ih svakako KORISTIM OPERATIVNI SISTEM KOJI RAZVIJAJU LJUDI IZ FIRME M ICROSOFT . treba koristiti. Razlikujemo se samo VREME JE UČ INILO SVOJE TE SADA SVAKO BAR ZNA DA POSTOJE ALTERNATIVE . po pitanju koji je pravi. Slažemo se OBIČ NO NA MOJU IZJAVU DOBIJAM KOMENTAR :"A H, TI KORISTIŠ L INUX ". U oko filozofije slobode, ali nam se ZAVISNOSTI OD STEPENA INFORMISANOSTI SAGOVORNIKA MOGU ČUTI ZAISTA razlikuju pogledi vezani za filozofi- FANTASTIČ NE DODATNE KOMENTARE . O D RASPITIVANJA KOJU DISTRIBUCIJU ju samog operativnog sistema. KORISTIM , TE POKUŠAJA RASPRAVE KOJA JE DISTRIBUCIJA NAJBOLJA JER JE MOJ SAGOVORNIK OD SVOG KOMŠIJE SA ŠESTOG SPRATA , KOJI JE PO PROFESIJI Šta BSD nije? "HAKER ", SAZNAO DA JE “ TA I TA ” DISTRIBUCIJA NAJBOLJA TE DA OSTALE NE VALJAJU I, MADA NIJE NI JEDNU VIDEO , KRVAVO ĆE SE ZAPODENUTI PRI AČ NA Radost je svih nas što su ideje Uni- DATU TEMU , DO MOJE OMILJENE , "J A SAM ČUO /LA DA JE L INUX ZASTAREO ". xa i slobodnog softvera u zamahu. NA OPŠTE NEZADOVOLJSTVO MOG SAGOVORNIKA SVE ŠTO IMAM DA PONUDIM Kada sam poč eo da se upuštam u JE ODGOVOR DA NE KORISTIM NI JEDNO NI DRUGO , VEĆ NEŠTO SASVIM TRE EĆ - ovaj zabavni svet, malo je ljudi zna- BSD. N A MOJU IZJAVU MOGU DOBITI NEKOLIKO ODGOVORA . M OJ OMILJENI JE lo da postoje i drugi operativni KOLUTANJE OČ IMA I IZJAVA DA NISAM BAŠ NORMALAN . T U JE I ISTORIJSKO sistemi osim Windowsa. Tržište i PITANJE : "J EL ' TO RADI NA 2.4 ILI 2.6 L INUX KERNELU ?". N O, PONEKAD potražnja su uč inili svoje, te je u SRETNEM JOŠ KOJE LJUBOPITLJIVO BI EĆ , KOJE SE MAKAR NA TREN ZAINTERESUJE jeku ekspanzija kako Linuxa, tako i DA PROŠIRI SVOJE VIDIKE ... softvera otvorenog koda. To ima svoje dobre i svoje loše strane, no to Šta ovaj tekst nije? nije poenta moje prič e. Danas svaki klinac zna za Linux i makar okvirno Jako č esto mi ljudi prebacuju to što insistiram na jasnom razlikova - zna kako izgledaju KDE ili GNO- nju Linuxa i BSD-a. Ne smatram sebe guruom, ali mi je dugogodišnje ME. I tu č ine prvu grešku jer kada bavljenje sistemima slič nim Unixu donelo puno lepih saznanja, te po - vide bilo koje od pomenutih trebu da se prave razlike u finesama, mada je razlika izmeđ u BSD i okruženja smaraju da je to Linux tj. Linux sveta daleko već a i složenija od nekoliko finesa. Neka korisnici i neka distribucija Linuxa. Dakle, da ljubitelji ma kog od ova dva sistema ne shvate ovaj tekst kao odgovo- se odmah na poč etku razjasni za sve re na pitanja: one neobaveštene - BSD nije tek još 1) Zašto treba da koristim BSD, a ne Linux? jedna Linux distribucija. 2) Zašto treba da koristim Linux, a ne BSD? 3) Zašto je ova distribucija Linuxa bolja od one tamo? Dobro, šta je onda BSD? 4) Zašto je BSD bolji od Linuxa? 5) Zašto je Linux bolji od BSD-a? BSD je skrać enica za "Berkeley 6) Ko je u pravu? Software Distribution". Ime je dato 7) Velič anje mog rada i poznavanja BSD sistema izvornom kodu razvijanom na Uni- 8) Da li ima Boga? verzitetu Berkli u Kaliforniji koji je 9) Da li su moji roditelji vanzemaljci? zapravo bio razvijan kao dodatak AT&T-jevom Unixu. Nekoliko ope- Šta ovaj tekst jeste? rativnih sistema otvorenog koda su bazirani na ovom kodu koji je po- Već par godina sam korisnik FreeBSD-a. Ranije sam koristio razne znat pod nazivom 4.4BSD-Lite. Sam distribucije Linuxa, ali ako me neko sada pita da li bih se vratio na BSD sadrži: Linux svakako bi dobio negativan odgovor. Ova prič a je li č ni stav i pokušaj da objasnim zašto toliko insistiram na razlikovanju ova dva -BSD kernel koji je zadužen za re- sveta. Tač no je da se svi mi slažemo da su operativni sistemi slič ni gulisanje procesa, raspolaganje me-

8 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije morijom, drajvere za projekta, naime NetBSD i FreeBSD. hardver, a za razliku od Osnovna je razlika u to vreme bila u Linuxa, BSD ima nekoli- strpljenju. Ljudi iz NetBSD nisu č e - ko različ itih kernela sa, kali na usavršavanje 386BSD-a te je naravno, različ itim mo - prvi NetBSD izašao rano iste go- guć nostima. dine, dok je FreeBSD sač ekao skoro kraj godine. 1996. se iz NetBSD-a iz- -C biblioteku koja je bazi- dvaja projekat OpenBSD, dok 2003. rana na kodu razvijanom na iz FreeBSD-a odlazi ekipa ljudi koji Berkliju, i nema veze sa GNU pro- žele da nastave putem 4.x BSD ker- jektom. nela i stvaraju DragonFly BSD pro- jekat. -Aplikacije za rad sa datotekama, komandne linije, kompajlere. Neke od njih su deo GNU projekta dok neke nisu. Mislim da je ova prič a dovoljna da se shvati da BSD nije tek još jedan -X Window sistem za grafič ko okruženje koji se razvija nezavisno od klon Unixa, već da predstavlja samog BSD-a. sistem nastao iz originalnog Unixa sa 80% koda. Ukratko, BSD je ono što se dobije kada gomila Unix hakera sedne da prebaci Unix na PC, dok je Linux ono što se dobije kada gomila PC Filozofija BSD-a hakera sedne i napiše Unix za PC. Možda ć e neko ovo shvatiti kao ra - spravu oko toga koji je sistem više nalik Unixu. Od toga se ograđ ujem Iako nisam od onih koji pridaju jer BSD-u tu nema mesta. BSD nije slič an Unixu niti je njegov klon. preveliki znač aj teoretisanju o živo - BSD je derivat originalnog AT&T-jevog Unixa. Kao što sam već napo - tu već sam za to da se život živi, menuo, BSD je nastao iz niza dodataka za Unix koji su razvijani na ipak moram reć i da se BSD i Linux Berkliju. Kao što je poznato, pravi Unix nije niti otvorenog koda niti sem po sistemskim pitanjima razli- slobodan. kuju i na filozofskom polju.

Davne 1980., u sred ekspanzije mreža i kompjuterskih sistema, mno- Praktič no gledano, metodologija gi nisu želeli da prave svoj operativni sistem od nule te su se zadovo- Linuxa je inkaracija haosa dok je ljili kupovinom Unix licence . Tako je Sun Microsystems kupio licencu metodologija BSD-a više vezana za za Unix, implementirao 4.2BSD i stvorio SunOS™ (danas poznat pod kontrolisano okruženje. Linux je na- nazivom Solaris). Kada je AT&T poč eo komercijalno da iskoriš ć ava stao kao produkt slobodnog vreme- svoj Unix prvo su poč eli sa minimalnim kodom koji su zvali System na hakera, dok je BSD rastao u kon- III, da bi ubrzo usledio System V. System V nije u sebi sadržao mre- trolisanim uslovima pod okriljem žne pakete tako da su oni dodavani putem BSD-a, koji je sadržao inžinjerskih timova. Naravno, to ne TCP/IP, csh konzolu i uređ iva č teksta vi . Trake sa BSD-om su sa- znač i da ne postoji gomila hakera držale AT&T-jev kod te su shodno tome zahtevale Unix licencu. Do koji rade na BSD-a, niti da nema do- 1990. je odluč eno da se BSD pusti u javnost pošto je već bio otvorenog sta profesionalnih programera koji koda, ali bez dela koji je pripadao AT&T-ju. To se konačno dogodilo rade na delovima Linuxa. U ranijim pod nazivom Networking Tape 2 ili Net/2 sistemom. Net/2 nije bio tekstovima sam pomenuo da je BSD kompletan operativni sistem pošto je nedostajalo oko 20% koda. Tada izgrađ en na jedinstvenom sistemu na scenu stupa Vilijem F. Jolic (jedan od programera koji su radili na dok se Linux distribucije sastoje od originalnom 4.2BSD-u) - on dodaje kod koji je nedostajao, i sve to iz- delova koji se sastavljaju, ali razvija- daje kao 386BSD. U isto vreme druga grupa programera koji su ranije ju na različ itim mestima. BSD na č in radili na BSD kodu osniva kompaniju pod nazivom Berkeley Software je svakako više orijentisan na održa- Design Inc. i izdaje beta verziju sistema pod nazivom BSD/386. Ime vanje reda, dok Linux praktič no kasnije menjaju u BSD/OS. poč iva na haoti č nosti. Naravno, iz haosa nastaje kreacija ali poenta ove 386BSD nikad nije postao stabilan sistem te se 1993. razdvaja na dva prič e i nije da ukaže da je i jedan od

April 2005 / GNU ZILLA / 9 Distribucije

Kao što ni Linux ne podržava gra- fič ke kartice tako to ne č ini ni BSD kernel. To je posao X servera. Na svojoj mašini pokreć em dosta zah - tevnih 3D igara bez problema. NVidia je izdala sjajne drajvere za svoje kartice za BSD sisteme, tako da ć e vaša "zver" od kartice svakako nać i dobro uto č ište na BSD-u.

A sad moja omiljena tema. Soft- ver. Navodno Linux ima više soft- vera. Stvarno ne znam odakle ljudi- nač ina bolji, ve ć da jednostavno postoji razlika. ma takva ideja. Sve programe koje koristite na Linuxu ć ete imati i za Razlika se može uoč iti i u na č inu na koji se implementira osnovni BSD. To se zove sistem portova o kod. BSD se trudi da izbegava "hakerska" rešenja i zakrpe. Poč iva se kojem sam prič ao u prošlom broju. na ideji da je lakše sač ekati č isto rešenje nego odmah nalepiti nesigur - Broj programa portovanih za BSD je no. To je opravdano idejom da je lakše ubaciti valjan kod nego "uprlja- preko 12 000, prema tome ne vidim ti" arhitekturu što je svakako kasnije teže oč isiti. Neke od Linux distri - razlog gore navedenoj tvrdnji. bucija se takođ e drže ove filozofije što ih č ini pouzdanijim od ostalih. Popularnost je još jedan od Posledice ovakvog razmišljanja leže u nač inu ažuriranja. Kod Linu - mitova. Da, Linux je popularniji tj. xa se jednostavno ažurira svaki deo ponaosob. Kod BSD-a to nije baš ima više korisnika. Ali Windows tako jer, kao što sam već napomenuo, centralni deo BSD-a je kompak - ima još više, zar ne? Sve se ovo vrti tna celina koja se ažurira cela. To može izgledati kao mana BSD-a dok oko prič e o tehni č koj podršci. ne pogledate to sa druge strane. Mnogo mi se puta desilo da mi usled Podrška za Linux poč iva na zajedni - neslaganja paketa ili strada ceo Linux sistem ili budem primoran da ci. Isto važi i za BSD. Iza BSD sis- trošim sate na sređ ivanje . Kod BSD-a ć e ažuriranje osnovnog sistema tema stoji zaista kvalitetna zajedni- sa sobom povuć i i ažuriranje kernela, gcc-a, gzipa i ostalih osnovnih ca ljudi te budite uvereni da ć e sva - paketa. Rezultat toga je č injenica je daleko lakše ažurirati FreeBSD 5.2 ki vaš problem biti rešen ukoliko na FreeBSD 5.3 bez reinstalacije. Svakako, kažu da je to izvodljivo i sa znate šta je uopšte problem. Linuxom ali vas svi distributeri upozoravaju da je daleko pametnije pri migriranju sa jedne verzije na drugu reinstalirati ceo sistem. Naravno, ne smemo da zaboravi- mo i č uvenu pri č u o tome kako je Mythbusters BSD kompleksniji i teži za koriš eć- nje. Ili kako je to neko rekako: "Ma- Zašto ovaj naslov? Sem što je to moja omiljena emisija na Discovery nje user friendly". Ne vidim odakle kanalu ovo je prilika da probam i pobijem neke mitove vezane za BSD se izvlač i taj zaklju č ak. BSD je sušta sistem. logika te ne znam šta je tu tako teško. Sa istom prič om sam se su - Poč nimo od stare pri č e sa hardverom i tome kako BSD "ne podržava sretao u razgovoru sa braniocima skoro ništa". Apsolutna besmislica. Tač no je da Linux podržava neke Windows sistema koji tvrde da je delove koje BSD ne podržava, ali ako ć emo tako, Windows podžava Linux teži, kompleksniji i "manje puno toga što ne radi na Linuxu. Ako mene pitate, BSD podržava sko- user friendly". Tač no. Oba su teža ro sav standardni hardver a i sama lista podržanih stvari se poveć ava od Windowsa jer od vas traže da sa svakim novim izdanjem, što je svakako sluč aj sa svim operativnim uključ ite mozak i da makar probate sistemima. da shvatite da je kompjuter malo više od automata za otvaranje pasi- Jako č esto č ujem kako 3D ne radi na BSD-u. Još jedna besmislica. jansa. Ni BSD ni Linux ne mogu biti

10 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije okarakterisani kao teški za upotrebu. BSD korisnike jako č esto optužuju za elitizam i stav RTFM. Ali su to i Linux korisnici. Ako se elitizam ogleda u tome da vas na forumu neko izvređ a zato što se nešto lupili, ili niste znali da definišete pro - blem, onda smo svi elitisti. Ima nas raznih. Na forumima i IRC kanali- ma ć ete sresti ljude koji ćč e isko iti iz kože da vam iza đ u u susret i po - mognu i sa najprostijim problemima. Ima i onih koji su tako fini te ć e vam pomoć i da pravilno postavite svoje problem i na taj nač in shvati - te šta stvarno ne valja. Naravno, tu su i oni koji se neće obazirati na vaša pitanja ukoliko niste našli šta tač no ne radi, uradili sami debago - vanje bar tri puta i tek onda sroč ili šta vas mu č i. Da, ima nas raznih. I jedna i druga zajednica su tu da pomognu ali niko neć e da od - go- vara na pitanja koja su već objašnjena u HOW TO pri - ruč nicima za koje se o č ekuje da ste ih pro č itali.

Dakle, jesmo li mi elitisti? Izgleda da jesmo. Ali ništa već i od ostatka IT sveta. Možda elitizam BSD zajednice proizlazi iz razloga manjeg kruga korisnika.

Zaključ ak...

Nadam se da je posle č itave pri č e malo jasnije zašto toliko insistiram da se BSD ne stavlja u isti koš sa Linuxom. Ne, ja nisam isfrustrirani bivši korisnik Linuxa koji je ogorč en na isti, te koristi priliku da mu se na svaki mogućč i na in osveti. Linux podržavam i uvek ćč u to initi, ali su mi BSD filozofija i metodologija bliži, i saglasniji mojim životnim stavovima. Da li je ovo bilo potenciranje kvaliteta BSD-a? I sama ideja da se ovako nešto napiše je potenciranje BSD-a, zar ne? Da li ć ete vi preć i na BSD je apsolutno vaša stvar. Ako ste zadovoljni svojim sistemom nema razloga da bilo šta menjate.

~ Marko Milenovi ć

April 2005 / GNU ZILLA / 11 Distribucije

Dame i gospodo, jedan i jedini... Slackware 10.1 ...proč itajte šta izdvaja ovu distribuciju od ostalih.

VEĆ INA DANAŠNJIH KORISNIKA RAZNORAZNIH OPERATIVNIH SISTEMA I NE ZNA je otprilike to. Reklamiranje ne TAČ NO ŠTA JE TO S LACKWARE . M NOGI NISU NI ČULI KO JE P ATRICK postoji ni u kakvom obliku, ve ć VOLKERDING . O VO SE ODNOSI , PRE SVEGA , NA ONE ČIJI SU GLAVNI KRITERIJUMI uglavnom korisnici informišu jedni IZGLED ODREĐ ENOG GRAFIČ KOG OKRUŽENJA , I MOGUĆ NOST DA SVE PROBLEME druge. I dalje preživljavaju isključ i - REŠE KLIKOM MIŠA . E VO PRAVE PRILIKE DA I ONI NAUČ E PONEŠTO . vo od prodaje CDova. Planovi za buduć nost su slede ć i: zadržati tra - Na samom poč etku... dicionalnu strukturu sistema (BSD init skripte pre svega) i nastojati da Sve je poč elo dosta davno, otprilike u drugoj polovini prošloga veka. Negde u Americi rodi se dete, i roditelji mu dadoše ime Patrick. Od Osnovna filozofija malena deč ak se izdvajaše od ostale dece iz susedstva, a roditelji pola - Slackwarea je da obezbedi gahu velike nade u njega. Oč ekivahu da ć e postati doktor ili advokat, Linux distribuciju koja je i tako osvetlati č asno ime porodice Volkerding. I u poč etku sve beše ekstremno stabilna i što je idealno. Međ utim, u jednom trenutku, Patu u ruke pade “paklena moguć e više sli č na Unixu. mašina” zvana RAČ UNAR... stvari ostanu što jednostavnije radi Ostatak prič e je, naravno, istorija. Po č etkom 1993. Patrick zapo č inje lakšeg održavanja i razvoja distri- razvoj distribucije po imenu Slackware, kojoj je bio cilj da ispravi već i - bucije (zbog č ega ć e GNOME najve - nu problema sa kojima su se korisnici sretali koristeć i SoftLanding Sy - rovatnije biti isključ en). Trenutna stem Linux (SLS), tada jedinu komercijalnu distribuciju (tj. dostupnu procena je da oko 3 miliona ljudi široj bazi korisnika). U poč etku Slack je bio li č na kopija SLSa. Ubrzo koristi Slackware. I svi su ekstre- zatim, Patrick shvata da ć e mu trebati sred - mno zadovoljni. I ne pada stva da bi nastavio svoj projekat. Sredi- im na pamet da koriste nom 1994. godine Slackware je bio spre- neku drugu distribuciju man za širu upotrebu, i Michael John- (jedino dual boot dolazi u ston iz kompanije Morse Telecommunications je kontaktirao Volker- obzir :)). Slackware je idealan za dinga, želeć i da sazna da li je ovaj zainteresovan da svoju distribuciju one koji žele da nauč e GNU/Linux objavi komercijalno. Naravno, Patrick je pristao. Od tada zarađ uje operativni sistem “iznutra”, jer ne dovoljno novca, tako da mu “pravljenje” Slacka postaje stalni posao. postoje nikakvi grafič ki konfigura - Šest meseci kasnije, uspostavlja saradnju sa firmom Walnut Creek cijski alati. Konfigurisanje sistema CDROM, č iji osniva č Robert Bruce mu je i danas poslovni partner u se vrši isključ ivo kroz konfiguracij - Slackware Linux, Inc. Vrhunac prodaje je bila 1996. godina, nakon ske datoteke, tako da vam ne gine čega sve više kompanija po č inje izdavati svoje Linux distribucije. I da znate č itav /etc direktorijum na - tada su nastali pravi izazovi. Svakodnevno, sve više investitora se pamet. Rad sa konzolom takođ e. interesovalo za ulaganja u Linux, pa samim tim i u Slack, verujuć i da Upravo je elemantarnost ove distri- bi bio dobra dotcom investicija. Vremenom su druge distribucije rasle bucije ono što neodljivo privlač i i preuzimale deo tržišta. Na svu sreć u, Slack je odoleo svim izazovima nove korisnike. Doduše, neki shva- i ostao veran svojim stalnim korisnicima. Mnoge od tadašnjih kompa- te da je sve to previše naporno u od- nija su nestale sa propašć u dotcom ere usled nedostatka investitora, nosu na druge distribucije, i je- mada se neke (nažalost :)) i dan danas drže. dnostavno ga izbegavaju. Nepisani zakon je: ako negde nešto zapne, Kakva je situacija danas? zovi Slackware korisnika u pomoć . I na kraju ovog malog uvoda jedna Već inu posla i dalje Pat obavlja li č no. Zvani č ni razvojni tim ne duhovita definicija preuzeta sa postoji. S vremena na vreme nekolicina ljudi uskoč i da pomogne i to www.newsforge.com :

12 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije

“Slackware je distribucija za one koji ni malo ne mare zbog neposto- spolaganju imate sve potrebne ra- janja grafič kih alata za konfiguraciju, za one koji imaju ogromnu glad zvojne alate, a izmeđ u ostalih tu su prema sirovim tekstualnim datotekama. Potreba za proverom međ u - Kdevelop 3.1.2, Qt 3.3.3, Quanta zavisnosti paketa ne postoji, jer Slackware korisnici uvek znaju šta ra- 3.3.2, gcc 3.3.4, gdb 6.3, glibc 2.3.4, de. Posebno bitna stvar za dotič ne korisnike je neotu đ ivo pravo na binutils 2.15.92.0.2, perl 5.8.6, hvaljenje da je Slack najstarija distribucija koja je i dalje u razvoju. Po- python 2.4, i tako dalje. U svakom gotovo je bitna č injenica da je od samog po č etka pa do danas održava sluč aju i više nego dovoljno da se is - jedan jedini č ovek. Po č etnici treba da budu izuzetno pažljivi kada se tog trena bacite na produktivan rad. nalaze u blizini gore pomenutih jer se vrlo lako može desiti da budu Za multimediju su zaduženi Xine, proglašeni budalama, slepcima, istreniranim mouseclick majmunima, Noatun, XMMS, JuK, KsCD, ili poč aš ć eni nekim sli č nim epitetom.” mpg123, Kaboodle i Totem. Svi do- laze sa instaliranim kodecima, što Slackware 10.1 znač i da su odmah podržani mp3, mpeg1, mpeg2 (dvd filmovi) i mpe- Da pogledamo šta nam stiže iz Patove garaže. Pardon, radionice. U g4 (divx, xvid, libavcodec i ostali), trenutku pisanja ovog teksta Slackware 10.1 je bio zadnje dostupno iz- što baš i nije sluč aj kod svih distri - danje, č ime se podrazumeva da su prisutne skoro sve nanovije verzije bucija. Iako nema Firefoxa i Evoluti- paketa. Na prvom CDu se nalazi kompletna instalacija (neophodne ona, internet sekcija je izuzetno po- aplikacije), dok na drugom imamo grafič ka okruženja GNOME i KDE, krivena. Od internet preglednika na zajedno sa propratnim paketima. Puna verzija se nalazi na 4 CDa. Na raspolaganju su Mozilla 1.7.5, Ko- treć em i č etvrtom disku se nalaze neke manje korišć ene aplikacije, kao nqueror 3.3.2, Netscape 7.2, dok je i izvorni kôd programa. Korisnici neke od prethodnih verzija ć e pri - za elektronsku poštu Kmail 1.7.2 metiti da ništa znač ajno nije promenjeno. više nego dovoljan. Naravno, prisu- tne su i konzolne aplikacije links 2.1, pine 4.62, lynx 2.8 i mutt 1.4.2. Tu je još i standardan paket KDEovih po- moć nih progra - ma, kojima ć ete manjeviše moć i da obavite sve ostalo. Za one koji misle koristiti Slack kao server, a pre se nisu su- sretali sa ovom distribucijom, zanimljiva je in- formacija da se is- poruč uju Apache 1.3.33, i Samba Znač i, instalacija je identi č na, kao grafi č ko okruženje preferira se 3.0.10 (što nije ništa neuobič ajeno). KDE, i dalje nema OpenOffice.orga i Firefoxa (valjda ih dosad imate Za obradu rasterskih slika na Linu- na nekom CDu :)), nema ni Acrobat Readera (Kpdf je odlič an), kao xu od Gimpa bolji program ne grafič ki server se koristi xorg (ovog puta u verziji 6.8.1). Od kancela - postoji: uključ ena verzija je 2.2.3. rijskih aplikacija prisutni su GNOME Office i Koffice 1.3.5. Na ra- Pošto Slackware stavlja stabilnost

April 2005 / GNU ZILLA / 13 Distribucije na prvo mesto, kao osnovni kernel se postavlja 2.4.29, dok na drugom primetno, jer od svih paketa jedino CDu imamo kompajliran kernel 2.6.10, sa svim potrebnim skriptama GNOME ne dolazi u svojoj najnovi- za instalaciju. Tu je i izvorni kod kernela. Kernel 2.6.10 se pokazao joj verziji, već je uklju č ena verzija stabilan u radu, č ak i nešto brži od onog u prethodnom izdanju. Za 2.6.1 u kojoj je navodno popravljen štampanje je zadužen CUPS 1.1.23, dok je lprng izbač en iz po č etne velik broj grešaka. Moje lič no isku - instalacije, ali je stavljen na dodatne CDove. Uključ ena je sva mogu ć a stvo baš i nije takvo, jer se GNOME dokumentacija (pogledajte /usr/doc/LinuxHOWTOs), kao i najč eš ć a nije hteo ni podić i kako treba. U na - postavljena pitanja. Naravno ima toga još mnogo, svakako previše da redno izdanje Slacka verovatno ovde sve nabrojimo. Pogledajte kakav changelog na internetu, ili još neć e biti ni uklju č en. Ovo i nije ne - bolje instalirajte Slack pa zatim pregledajte ono što vam je zanimljivo. razuman potez s obzirom na filozo- fiju ove distribucije: držati stvari što Grafič ki server i okruženja je moguć e jednostavnijim za održa - vanje, a naroč ito tamo gde se nikako Teško da grafič ka okruženja zaslužuju odvojen paragraf, ali ona su ne uklapaju dva grafič ka okruženja nekako najzanimljivija obič nim korisnicima. Na prvi pogled nema ni - skoro identič nih mogu ć nosti i ka - kakvih promena, ali upravo je suprotno. Grafič ki server je i dalje xorg, samo što sada do- lazi u verziji 6.8.1. Za neupuć ene Slackware je, za razliku od ostalih distribucija, prešao od- mah sa Xfreeja na xorg, koji je tada bio u verziji 6.7. To baš i nije bio dobar potez, jer je u kombinaciji sa KDEom bio izuzetno trom, i s vremena na vreme znao da abnormalno angažu- je procesorsku snagu. Ovo je nešto manje do- lazilo do izražaja kod drugih grafič kih okruženja. Nova verzija kao da leti u poređ enju sa starom, a i bolje is - rakteristika. Ali to teško da može crtava fontove. Bolja podrška za hardver se podrazumeva sa svakom biti prepreka za prave korisnike novom verzijom. Č ak i ATIjeve grafi č ke kartice rade dobro. Doduše, Slackwarea koji preferiraju GNO- ovo je više zasluga novih ATI drajvera. ME, jer u svakom sluč aju mogu ga Kao glavno grafič ko okruženje se koristi KDE 3.3.2, i to je primetno lič no kompajlirati ili instalirati Dro- na svakom koraku. Ispravljen je poprilič an broj grešaka u odnosu na pline GNOME. Da usput napome- prethodne verzije, i na prvi pogled radi prilič no brzo i stabilno. Poseb - nemo da Dropline GNOME 2.8 za no su korisni pomoć ni program č i ć i koji dolaze sa KDEom, jer u dobroj Slackware 10 radi i na ovoj verziji. meri kompenziraju nedostatak Slackovih grafič kih alata za konfigura - XFCE4.2 definitivno zaslužuje da ciju sopstvenim. A i broj aplikacija koje stižu uz KDE svakog dana se se i o njemu nešto kaže. Polako ali poveć ava, i sa svakom novom verzijom dobijamo kvalitetnije i pouz - sigurno se razvijao, i danas se bez danije programe. Samim tim i ne č udi izbor ovog okruženja kao pri - problema može koristiti umesto marnog. prethodno pomenutih okruženja. Šta reć i za GNOME? Ovo nesumnjivo kvalitetno grafič ko okruženje Što se mene tič e, pored XFCEa mi ne oč ekuje ništa dobro u budu ć nosti, što se Slacka ti čć e. To je ve sada GNOME i nije potreban, a ni KDE

14 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije nije daleko od takve kvalifikacije. Pored pune funkcionalnosti, je- je Slack još malo brži i stabilniji, a dnostavno je zapanjujuć a brzina kojom ovo desktop okruženje radi. samim time i kvalitetniji. Zahvalju- Ali ovo je ipak recenzija distribucije, tako da je najbolje da ga sami is- juć i novijem kernelu i hardver je bo - probate. Tu je još i Fluxbox 0.9.12 koji, osim brzine i izgleda, nema ne- lje podržan. Jedina mala zamerka kih osobina koje bi ga izdvojile. Bar prema današnjim standardima. ide na izbor paketa, što ć e najvero - vatnije biti ispravljeno u narednoj Posebnosti Slacka i opšti utisci verziji. Slack definitivno ima strmiju krivulju uč enja od ve ć ine ostalih di - Od gomile stvari kao prva se nameć e struktura inicijalizacijskih stribucija, i samim time vas nepre- skripti koje koristi. Za razliku od ostalih distribucija (bazirane na stano primorava da uč ite nove stva - Slackwareu ne rač unamo), koriste se BSD init skripte, koje su sve ri. U poč etku to se može u č initi smeštene u direktorijum /etc/rc.d. Ovaj pristup ima dosta prednosti, teškim, ali č im savladate par trikova pre svega zbog lakšeg uključ ivanja/isklju č ivanja servisa, a i lepo je sve ć e i ć i mnogo brže. A sada, “trk” imati sve na jednom mestu. Sledeć a stvar je mehanizam za upravljane do najbližeg marketa po svoju kopi- paketima (zlobnici ć e re ć i nepostojanje istog), odnosno sami paketi. ju :) Naime, ne postoji provera zavisnosti izmeđ u paketa, a njihova instala - PS: Junak naše prič e je krajnje levo na slici. Svi ovde izneseni stavovi i ko- mentari su lič ni, što zna č i da se ne moraju slagati sa vašim mišljenjem na datu temu. Bitne adrese: www.slackware.com www.linuxpackages.net www.linuxquestions.org www.linuxo.org www.fsn.org.yu

~ Mladen Mari ć cija se svodi na raspakivanje binarnih paketa na unapred definisana mesta. Paketi su, pogađ ate, obi č ne kompresovane binarne datoteke (*.tgz je njihova ekstenzija). Svi paketi (osim xinea) su optimizirani za i486 arhitekturu. To su “opipljive” razlike. Velika razlika je i izbor pa- keta. Naime, autor držeć i se ve ć navedene filozofije, odabira pakete za koje on misli da su najbolji, i ne uvrštava one koji su slič ne namene. Tako da nema par zanimljivih “primeraka” kao što su Scribus, Inksca- pe, Wine, amaroK, MPlayer i tako dalje. U svakom sluč aju bolje je imati izvorni kod kernela nego njih. A pakete koji vam nedostaju možete vrlo lako skinuti sa nekog od brojnih servera, č ak i preko mo - demske veze. Teško da se može reć i da je Slackware 10.1 revolucionaran u odnosu na svog prethodnika. Tako nešto bi bilo nerealno i očekivati, jer je Slack oduvek smatran jednom od najstabilnijih i najbržih distribucija, tako da tu mesta za napredak baš i nema. Svakako, određ ene aplikaci - je su doživele znač ajna poboljšanja. Ispravljen je poprili č an broj bugo - va, što je nekako i glavna osobina ove verzije. U svakom sluč aju, sada

April 2005 / GNU ZILLA / 15 Distribucije

JEDNA OD DIVNIH STVARI SVETA U NIXOLIKIH OPERATIVNIH SISTEMA JESU TZV . da posluži za svakodnevnu upotre- LIVE DISTRIBUCIJE - KOMPLETNI OPERATIVNI SISTEMI KOJI STAJU NA JEDAN CD I bu na vašem rač unaru. DONOSE SVE ŠTO VAM JE POTREBNO ZA NORMALAN RAD , A DA PRI TOM NIŠTA NE MORATE DA INSTALIRATE NA SVOJ HARD DISK . Z APRAVO , HARD DISK Kada pokrenete Frenzy od vas se UOPŠTE NIJE NEOPHODAN ... traži tako malo konfigurisanja da se meni lič no č inilo pomalo smešnim. BSD svet je dobio još jednu Live distribuciju koja je odista vredna Pošto izaberete nač in na koji ć ete pažnje. U pitanju je ukrajinski projekat Frenzy. Distribucija predsta- pokrenuti Frenzy, startuje se pozna- vlja sjajno rešenje za probleme koji mogu nastati na svim operativni ti FreeBSD. Sistem ć e sam napraviti sistemima jer je suštinski zamišljena kao skup alata koje svaki admini- potrebne virtuelne particije, de- strator treba da ima - testovi za hardver, fajl sisteme, bezbednost i tektovati i podić i sve particije koje mrežu itd. možda imate na hard disku (napo- mena - Frenzy možete koristiti i bez hard diska) pošto podržava UFS, FAT16/32, NTFS, EXT2FS i EXT3FS. Ukoliko već imate FreeBSD sistem njegova ć e swap particija biti upotrebljena.

Posle suoč avanja sa nizom oba - veštenja šta se od hardvera pokre e,ć na scenu opet stupa izbor. Ovog puta birate koji ć ete jezik koristiti. Kao što sam već naveo, Frenzy je Frenzy je baziran na distribuciji FreeBSD 5.2.1 - RELEASE, što se projekat Ukrajinca Sergeja Možai- odmah uoč ava pri pokretanju diska; koristi kompresovani fajl sistem skog te je logič no da vam se nudi (geom_ugz) što mu omoguć ava da u 200MB, koliko zauzima, donese ruski jezik kao prvi i, naravno, en- preko 600MB programa. Ono što se odmah da primetiti jeste znač ajno gleski. Ukucajte "e" za engleski i vo- poboljšanje brzine rada u odnosu na FreeBSD 5.2.1. ila , eto vas u konzoli. Frenzy je podešen sa root nalogom bez šifre, Možda je moja uvodna prič a stvorila sliku jednog minimalnog kon - te sve što treba da uradite je da zolno orijentisanog sistema koji služi svrsi samo profesionalnim ad- ukucate "root". A sada dolazi naj- ministratorima, ali je Frenzy daleko od toga i sasvim pristojno može zanimljiviji deo - pokretanje X ser- vera(XFree86 4.3.99). Kada ukucate "startx" sistem ć e sam detektovati vaš hardver, podesiti server i pokre- nuti FluxBox.

Koliko je sve ovo upotrebljivo? Veoma. Frenzy donosi oko 400 apli- kacija potrebnih za svakodnevni rad. Spisak možete nać i na http://frenzy.org.ua/eng/v03_softl ist.shtml . Napomenuć u samo neke:

16 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije gcc 3.3.3, perl, python, mc, vim, AbiWord2, xpdf, svi potrebni arhive- ri, svi potrebni alati za rad na fajl sistemima, mreži i hardveru, antivi- rusi, drajveri za LT modeme, alati za bežič no umrežavanje, Opera, xchat, licq, xmms, MPlayer i još mnogo toga.

Sem što vam može biti od velike koristi pri sređ ivanju ošte ć enih sis - tema i spasavanju podataka, Frenzy je sjajna prilika da bez mnogo muke probate FreeBSD. Za rad zahteva Pentium procesor, 32MB RAM memorije i CD ROM. ISO datoteka zauzima 200MB i možete je preuzeti sa: http://frenzy.org.ua/eng/download.shtml . Tek kada probate ovu fantastič nu distribuciju shvati ć ete zašto je moto Frenzy-ja "expect anything "...

~ Marko Milenovi ć

April 2005 / GNU ZILLA / 17 Distribucije GNU/Hurd Live! Hurd bez instalacije

VEĆ DUŽE VREME POSTOJI PRAKSA VEĆ INE DISTRIBUCIJA DA KORISNICIMA lacija na hard disk. Instalacija Hur- OMOGUĆ AVAJU ISPROBAVANJE NOVIH VERZIJA POMOĆ U L IVE DISKOVA . O VAJ da je relativno laka, ali pre toga tre- NAČ IN JE NAJBEZBOLNIJI JER NE ZAHTEVA INSTALACIJU I HIRUŠKE ZAHVATE NA ba pripremiti particije, a posle insta- HARD DISKU , VE Ć JE POTREBNO PODESITI SISTEM DA SE PODIŽE SA CD ILI DVD lacije pravilno podesiti GRUB jer UREĐ AJA , UBACITI DISK I ŠOU MOŽE DA POČ NE . Z NAČ I , PODESITE SISTEM , samo on može da podigne Hurd UBACITE H URD L IVE CD I EVO NAM DUGO OČ EKIVANOG GNU OPERATIVNOG sistem, što nije jednostavan posao. SISTEMA . Za sve korisnike kojima sve ovo može predstavljati problem, a žele GNU/Hurd da probaju Hurd sada postoje Live CD-ovi, i to za obe varijante Hurda. Došavši na ideju o stvaranju slobodnog operativnog sistema slič nog Unixu, GNU pokret je imao pred sobom veliki posao. Jedan od zada- Gnuppix taka je bio i stvaranje kernela buduć eg operativnog sistema, što je predstavljalo izvestan problem. Rad na svim ostalim komponentama Prethodnih nedelja su na internetu sistema je išao kako treba, ali je zastoja bilo kada je kernel u pitanju. kružile vesti o dostupnosti Hurd Osnovna poteškoć a je u tome što se Hurdov kernel sastoji od različ i - Live diska, bez ikakvih drugih in- tih servera koji međ usobno komuniciraju, koriste ć i kao osnovu GNU formacija osim linka za preuzima- Mach mikrokernel. Prilikom takve komunikacije, teže je pratiti infor- nje. Taj link vodi ka spakovanom macije koje se prenose, pa je ovakav sistem veoma težak za debagova- ISO image-u velič ine 1,6MB koji nje. Taj problem je u velikoj meri usporio razvoj GNU kernela i samog omoguć ava podizanje Hurd sistema GNU/Hurd operativnog sistema. baziranog na L4 mikrokernelu. Vest o dotič nom disku je podigla prašinu Iako sporo, Hurd je tokom proteklih godina napredovao, da bi da- jer je predstavila Live CD koji bi tre- nas postao relativno upotrebljiv sistem. Iako još nije izašla stabilna balo da bude potpuno funkciona- verzija neke Hurd distribucije, današnja izdanja se mogu instalirati i lan. Ovo je, na žalost, bila dezinfor- koristiti. Podržanost hardvera je na nivou Linux kernela 2.2 serije što macija. za neke starije rač unare može biti dovoljno. Dodatno usporenje ra - Projekat Gnuppix postoji sa ciljem zvoja Hurd sistema je donela odluka jedne grupe programera da stvaranja butabilnog operativnog umesto GNU Mach krenela sistema baziranog pređ u na razvoj Hurda bazira - na Hurd L4 portu. nog na L4 mikrokernelu. Ra- Projekat je u ranoj zlog ovome je spor razvoj razvojnoj fazi što GNU Mach kernela koji je za znač i da sistem još više od deset godina dostigao uvek nije spreman relativno nizak stepen razvoja. L4 port je za sada u ranoj razvojnoj za testiranje, a kamoli korišć enje. fazi i tek skoro je pokrenut i prvi program na ovoj verziji Hurd sis- Sam autor celog projekta kaže da tema. Po reč ima Hurd L4 programera, pokretanje prvog programa je Gnuppix još uvek ne može da uradi bio presudan momenat u daljem razvoju, jer ć e se sada ova varijanta ništa konkretno osim ispisivanja po- Hurd sistema daleko brže razvijati. GNU/Hurd sistem koji koristi L4 zdravne poruke na ekranu. Nakon mikrokernel se distribuira kao Hurd L4, dok se sistem koji koristi testiranja, uverili smo se u istinitost GNU Mach označ ava slovom K. Trenutno aktuelna verzija Hurda sa ove tvrdnje. osnovom u GNU Mach kernelu je K8. K8 se može preuzeti i vidu č ei - tiri CD image-a na kojima pored osnovnog sistema dolazi već ina po - Nakon podizanja sistema i uč ita - pularnog softvera kao što je X server, GNOME ili KDE. vanja svega što mu je potrebno, sistem na ekranu ispisuje poruku: Do skoro je jedina moguć nost isprobavanja Hurd sistema bila insta -

18 / GNU ZILLA / April 2005 Distribucije

Hello, here is Ruth, your friendly root server! Zahvaljujuć i ovakvoj koncepciji, sistem bi teorijski treba- lo da može da se pokre- ne na bilo kojoj 32-bitnoj mašini, bez obzira na čipset i hard disk kon - troler. Razlog ovome je činjenica da se fajl sistem pravi unutar sistemske memorije, pa hard disk ne igra nika- kvu ulogu. Ovo je iz- uzetno lepa moguć nost isprobavanja Hurd sis- tema na novijim rač una - rima, jer se Hurd malo Ovde se cela prič e završava jer je ovaj rezultat trenutni maksimum slabije snalazi sa ATA133 i novijim onoga što može da izvede. Nadamo se da ć e Gnuppix u budu ć nosti kontrolerima, pa obič no ne uspeva postati sve bolji i da ć e prerasti u funkcionalan i zaokružen sistem. da se podigne na novijem hardveru. Već ina vlasnika nepodržanog hard - Hurd Live CD vera je pribegavala korišć enju i386 emulatora kako bi instalirali i te- Druga varijanta Hurd Live diska je daleko upotrebljivija. Radi se o stirali Hurd. sistemu koji predstavlja modifikovani GNU/Hurd K8 koji može da se podiže sa CDROM medija. Velič ina ISO image-a iznosi oko 36MB. Softvera nema puno, a gledaju ić velič inu samog diska, ne može ga ni biti. Tu su Vi i Nano tekst editori, apt menadžer paketa i izmeđ u osta - log SSH koji na žalost nismo mogli da testiramo jer je testni rač unar na internet povezan preko dialup veze, softverskim modemom. Konzola je stabilna i sistem se ponaša krajnje korektno, ali to ne mora ništa da znač i. Ne postoje mogu ć nosti za opširnije testiranje jer nema nika- kvog softvera koji bi mogao da po- kaže stvarne performanse sistema - cilj ovog teksta je poštanje u etar in- Osnovna modifikacija matič nog sistema se sastoji u tome što se ume - formacije da Hurd može da radi sa sto ext2 statič kog prevodioca za podizanje sistema koristi iso9660 live diska. Pored toga, na sajtu sa prevodilac koji kog se može omoguć ava u č ita - preuzeti ovaj vanje podataka sa live disk jasno CD-a. Umesto stoji informa- particije na hard disku, koristi ext2 virtuelnu particiju koja se pravi u cija da sistem još uvek nije za ma- RAM memoriji, na koju se zatim kopiraju folderi i fajlovi neophodni sovno korišć enje, a u README fajlu za funkcionisanje sistema (/dev, /home, /tmp, /root i sl.). Nakon na serveru za preuzimanje se može toga se pokreć u odgovaraju ć i serveri, aktiviraju ure đ aji i podiže Hurd proč itati da neki od prevodilaca konzola. mogu biti nestabilni ili mogu prosto

April 2005 / GNU ZILLA / 19 Distribucije prestati da rade.

Prisutnost apt alata ohrabruje, jer je to ditektan pokazatelj da je sistem moguć e nadograditi, što govori da ć e se isti na našu veliku ra - dosti i dalje razvijati.

Utisci nakon isprobavanja ovih sistema su i više nego pozitivni, upr- kos njihovoj delimič noj ili nikakvoj funkcionalnosti. Ostaje oč ekivanje da ć e Hurd jednog dana mo ć i da uradi sve što mogu GNU/Linux ili FreeBSD bazirani live sistemi. U prilog takvom oč ekivanju ide i to da već postoji prili č no velika baza paketa namenjenih Hurd sistemima koji sadrže X server, Gnome i KDE okruženja, i popularne programe. Korisne adrese: http://gnuppix.org/ http://www.superunprivileged.org/ http://www.gnu.org/software/hurd/

~ Ivan Jeli ć

20 / GNU ZILLA / April 2005 Softver Zabavni nač ini trošenja resursa

ZA OVAJ BROJ SAM PREGLEDAO PROGRAME KOJI ĆE VAM TROŠITI PROCESORSKO Adresa: sourceforge.net/projects/c VREME A DA NIŠTA KORISNO NE RADE . A KO SE PITATE ZBOG ČEGA BI IKO ack POKRETAO NEŠTO TAKVO , ODGOVOR JE VRLO KRATAK – ZABAVE RADI . i-want-a-website.com/abo- ut-linux/downloads.shtml Amor E sada, da i ovaj č lanak ne bi bio trać enje vaših i naših resursa, evo i Jedan od najpoznatijih programa nekoliko programa koji nisu potpu- iz ove klase je program sa fanta- no beskorisni i neupotrebljivi. stič nim imenom – Amor (Amusing Naravno, ni ovi programi neć e Misuse Of Resources – Zabavno spasiti živote milionima ljudi, ali ć e Trać enje Resursa). Amor je pro - bar olakšati i ulepšati vaš. gram koji prikazuje animiranu mač ku, pingvina, “Zverka” (Bea - ADesklets 0.4.6 stie – logo FreeBSD-a), Bila (zlona- mernog hakera iz igrice XBill) ili ADesklets je sistem (framework) nešto drugo kako se kreć e po ivica - za pravljenje desktop apleta za X ma programa u kom trenutno radi- sistem. (ideja programa je ista kao te. kod GDesklets programa opisanog Adresa: Program dolazi uz svaku distribuciju u februarskom broju GNUzille). Licenca: GNU General Public Licence Platforma: POSIX: KDE

Cowsay 3.03 Pomoć u njega, na svoj desktop Ovo je tek program koji poka- $ cowsay GNUzilla ROCKS! možete postaviti kalendar, vremen- zuje uzaludnost nekih ljudi na ------sku prognozu, “daljinski” za XMMS ovom svetu. Program je konzolni < GNUzilla ROCKS! > ili neki drugi muzič ki program i još ------i pokreć e se naredbom cowsay. mnogo toga. \ ^__^ Tekst koji mu zadate u koma- \ (oo)\______Postoji nekoliko desetina različ itih ndnoj liniji ć e se prikazati u (__)\ )\/\ apleta i taj se broj svakodnevno oblač i ć u iznad vešto nacrtane ||----w | poveć ava, pa ć e vam se bar neki krave (videti sliku). || || svideti. Jedna od neobič nih stvari ve - Adresa: adesklets.sourceforge.net zanih za cowsay je ta da se program još uvek razvija! Trenutno posle- Licenca: GNU GPL dnja faza je beta verzija biblioteke Acme::Cow za perl koja omoguć a - Platforma:POSIX: XWindow System va da crtanje prič aju ć ih krava u po web prezentacijama. Adresa: www.nog.net/~tony/warez/cowsay.shtml SuperKaramba Licenca: GNU General Public Licence Platforma: POSIX: Terminal SuperKaramba je, po ideji, program Nonsense i Cack slič an GDesklets i ADesklets progra- Ovo su dva programa za smišljanje besmislica (što je apsolutno be- mima samo što je smisleno). Ako ste ikad poželeli da napišete jedan tekst (na engle- pravljen za KDE skom) koji ć e biti gramati č ki pravilan, ali ne ćč e ništa zna iti – tipa “Ze - okruženje. lene ideje besno spavaju na granama zemlje” - onda su ovo pravi pro- Baziran je na Python program- grami za vas. skom jeziku i nema te akrobacije

April 2005 / GNU ZILLA / 21 Softver koju nije u moguć nosti da izvede za vas gledaoce. Najpopularniji projekti Adresa: www.superkaramba.com www.freshmeat.net: Licenca: GNU GPL 1. MPlayer Platforma: POSIX: KDE 2. Linux 3. cdrtools KXDocker 0.0.29 4. Gaim 5. MySQL 6. gcc KXDocker je nastao kao naslednik SuperKaramba apleta OSXBar. 7. PHP 8. xine 9. TightVNC 10.Apache

www.kde-apps.org: 1. KDM Theme Manager 0.8.2 Zbog grafič ke zahtevnosti i potrebom za boljom integracijom u KDE 2. K3B 0.11.23 okruženje, autor OSXBara je odluč io da program napiše “od nule” ne 3. amaroK 1.2.2 oslanjajuć i se na spore interpretirane jezike. 4. Krusader 1.60.0-beta2 5. Quanta Plus 3.4 KXDocker je panel za KDE sa ikonicama za pokretanje programa sli- 6. DVD Rip-O-Matic 0.92 čan panelu iz novog Mac OS X operativnog sistema za Apple rač una - re. Ikonice se uvelič avaju u zavisnosti od blizine kursora miša istima, www.gnomefiles.org: što možete videti na slici. 1. Helix Player Pored toga što služi za pokretanje aplikacija, KXDocker služi i kao 2. gTweakUI 3. Mozilla Sunbird/Calendar task-bar – svi programi koje pokrenete dobijaju svoje mesto međ u sli - 4. WiFi Radar čicama. U desnom donjem ć ošku slike možete videti umanjen prikaz 5. GNOME PPP prozora aplikacije OpenOffice.org Writer u kome upravo kucam ovaj tekst. Nove verzije Program je izuzetno konfigurabilan i ima mnogo više moguć nosti Linux 2.6.11.6 (2.6) nego što se č ini na prvi pogled. Ne ć u vam ništa više otkriti, pa izvoli - Samba 3.0.13 te, probajte i uživajte. Mozilla Thunderbird 1.0.2 Adresa: www.xiaprojects.com/www/prodotti/kxdocker/ Mozilla Firefox 1.0.2 Mozilla Suite 1.7.6 main.php Licenca: GNU GPL Platforma: POSIX: KDE

~ Ivan Č uki ć

22 / GNU ZILLA / April 2005 Softver

Deset godina GIMP-a (drugi deo) GIMP 2.2 Pregled moguć nosti programa „The GIMP“

GIMP (GNU I MAGE M ANIPULATION P ROGRAM ) JE SLOBODAN PROGRAM uspešnoj korisnič koj instalaciji, pre - OTVORENOG KÔDA . K AKO JE NASTAO I EVOLUIRAO DO OVOGA ŠTO DANAS lazi se na korak podešavanja perfor- JESTE , MOGLI STE DA PROČ ITATE U GNU ZILLI 02 ( FEBRUAR 2005). mansi, gde se određ uje koli č ina ra - TRENUTNO JE AKTUELNA STABILNA SERIJA 2.2. P OSLEDNJA VERZIJA JE 2.2.4. spoložive sistemske memorije koju će program koristiti u radu, kao i lo - GIMP je u osnovi pisan za GNU/Linux platformu. Pored dobavlja- kacija na kojoj ć e biti smeštena vir - nja programa iz izvornog kôda preuzimanjem paketa (tar.bz2 ili tuelna memorija. Naredni korak se tar.gz), postoje oficijelni binarni paketi za Slackware, Debian, Fedora odnosi na podešavanje rezolucije Core, SuSE i Gentoo. Ako koristite neku drugu distribuciju, verovatno ekrana, pri č emu možete odabrati neko održava pakete i za nju. U sluč aju da nije tako, pozabavite se automatsko prepoznavanje iz X Wi- kompajliranjem svoje verzije - posao nije ni dug ni preterano kompli- ndow sistema, ili je ruč no postaviti.

kovan ako ste Linux korisnik koji nema fobiju od prevođ enja izvornog U ovom koraku možete izvršiti i ka- k da. Od ostalih UNIX-olikih sistema podržani su *BSD i Solaris, a ta- libraciju ekrana, t.j. ruč no merenje kođ e postoje portovi za Mac OS X i Windows. rezolucije.

Nabavka programa Novine u 2.2 seriji

Ukoliko imate tu sreć u da koristite distribuciju Slackware, olakšać u Serija 2.2 u potpunosti poštuje HIG vam posao preuzimanja paketa, kao nagradu za dobar izbor. Binarni specifikacije ( Gnome Human Inter- paket možete preuzeti sa nekog od mirrora na http://www.linuxpac- face Guidelines ), pa je zbog toga kages.net/download.php?id=5565 a potom ga instalirati naredbom: interfejs pretrpeo znač ajne promene # installpkg gimp-2.2.4-i486-1pcx.tgz u odnosu na seriju 1.x. Pored toga

Prvo pokretanje

Pošto ste program instalirali, preč ica za njegovo pokretanje nalazi se u meniju ra- dnog okruženja u sekciji Grafika. Takođ e možete napraviti preč icu na radnoj površi - ni, koja pokreteć e naredbu gimp-2.2. Tre ć i nač in je pokretanje iste naredbe iz Run di- jaloga ili X terminala. Napominjem da se može pokrenuti i kucanjem naredbe gimp pošto ova predstavlja simbolič ku vezu ka programu gimp-2.2.

Kada prvi put pokrenete program, doč e - kać e vas „Welcome“ ekran za instalaciju u okviru datog korisnič kog naloga. Na pr - vom dijalogu su informacije o pravima na program i deo GNU GPL licence. Na sle- deć i dijalog se prelazi klikom na opciju Continue, a na njemu su informacije o tome da ć e biti napravljen direktorijum ~/.gimp-2.0 u korisnič kom di - što je veliki deo izvornog kôda je rektorijumu, gde se č uvaju sva potrebna podešavanja programa. Po preč iš ć en i optimizovan, dijalog za

April 2005 / GNU ZILLA / 23 Softver podešavanja je intuitivniji nego ranije, organizovan po novoj HIG spe- ma), Xtns (menadžer modula i do- cifikaciji sa jasno grupisanim opcijama za podešavanja. Sada je mogu- dataka, uređ iva č jedinica mera) i će je definisati pre č ice sa tastature za sve alate (opcija Configure Help (pomoć o programu, saveti Keyboard Shortcuts iz grupe Interface ). dana i veze ka korisnim adresama na Internetu). Paneli sa postavkama alata i osobinama dokumenta koji se obrađ uje Komande specifič ne za manipula - sada je moguć e grupisati ( ugnježdeni paneli ) ili ih ponaosob poređ ati cije slikama nala-ze se u meniju po ekranu ( plutajuć i paneli ). Prva opcija je prepo- smeštenom na vrhu prozo- ruč ljiva zbog uštede na prostoru potrebnom za ra slike (isključ uje se deak - obradu materijala. ti-viranjem opcije Show Menubar iz menija View ), Od ove serije pre primene transformacije objekta kao i u meniju koji se dobi- vidljiv je prikaz krajnjeg rezultata, što umnogome ja desnim klikom na sliku. olakšava rad jer korisniku omoguć ava da recimo fino zarotira objekat po želji. U dijalozima za Organizacija panela postavke filtera sada se nalazi živi prikaz rezulta- Panele je moguć e grupi - ta, pre njegove primene na materijalu koji se sati tako da se oni organi- obrađ uje. zuju po karticama. Svaka grupa panela u gornjem Na panelu Tools iz menija File /Dialogs može se desnom uglu, levo od pa- odrediti koji ć e alati biti prikazani na paleti alata dajuć e liste za izbor slike, (Toolbox ). GIMP je opremljen standardnim alati- ima dugme Auto koje kada ma za programe ove je aktivno omoguć ava namene: selek-cije, prać enje pro-mene aktivne putanje, trans-for- slike, tako da su sva macije, alat za unos podešavanja podređ ena toj teksta, po-pune, pre- slici. Kada je ovo dugme livi, olov-ka, č etkica, isključ eno, zadržavaju se ras-pršivač , neizbe - podešavanja za sliku koja žna gumica i drugo. je ruč no izabrana u pada - juć oj listi. Moguć e je uvoziti slike direktno sa di- Paneli koje je moguć e gitalne kamere, ske- grupisati su: Layers , nera ili “hvatati” Channels , Paths , Color- snimak ekrana direktno u samom programu. Sistem „prevuci i pusti“ map , FG/BG Color , Histogram , Se- je potpuno funkcionalan, pa je sada moguć e ubaciti u GIMP sliku di - lection Editor , Undo History , rektno iz upravljač a datotekama, internet pretraživa č a ili drugog pro - Display Navigation , Tool Options , grama koji podržava ovu moguć nost. Gradients , Patterns , Palettes , Pa- lette Editor , Fonts i Buffers . Specifič nosti interfejsa Filteri i automatizacija Za razliku od drugih programa za obradu bitmapirane grafike, interfejs GIMP-a je višeprozorski ( MDI ). Naime, ne postoji jedan pro- Pored velike kolekcije standardnih zor u okviru koga su svi drugi, već su oni raspore đ eni na sopstvene filtera, raspoređ enih u grupe Blur , prozore. Tako postoji poseban prozor za paletu alata, poseban prozor Colors , Noise , Edge-Detect , Enhan- za svaku otvorenu sliku i jedan ili više prozora sa grupama panela. ce , Generic , Glass Effects , Light Ef- fects , Distorts , Artistic , Map , Ren- Organizacija menija der , Web , Animation , Combine , Paleta alata sadrži menije: File (za standardne akcije nad datoteka- Toys i Misc , u seriju 2.2 su uključ eni

24 / GNU ZILLA / April 2005 Softver novi filteri: Cartoon , Difference of Gaussians , Neon , Photocopy , Re- tusbar . Na taj nač in ć e te dobiti pro - tinex i Warm Glow . zor sa živim prikazom rezultata obrade bez delova interfejsa koji Upotrebu filtera je moguć e automatizovati internim Script-Fu jezi- smanjuju vidnu površinu, što je kom. Neki od zanimljivijih efekata su svakako Old Photo (grupa De- posebno korisno ako radite na cor ) i Drop Shadow (grupa Shadow ). uveć anom detalju slike za finu obra - du, a želite da vidite kako rezultat Nekoliko korisnih saveta izgleda u normalnoj velič ini slike.

Panel za navigaciju omoguć ava lakše kretanje po slici kada je ona uveć ana za obradu detalja.

Prednosti i mane Moguć e je prekinuti primenu kompleksnih filtera pritiskom na du - gme Cancel u donjem desnom uglu prozora slike ili pritiskom tastera GIMP podržava tridesetak digital- Esc . nih formata, uključ uju ć i PNG , JPEG (podržana EXIF specifikacija), Lupa iznad uspravnog scrollbara (gornji desni ugao) omoguć ava GIF , ICO , pa č ak i PSD . Interni for- dinamič ku promenu uve ć anja slike pri promeni veli č ine prozora. Kre - mat GIMP-a je XCF koji može biti tanje po slojevima vrši se tasterima PageUp i PageDown . kompresovan. Takođ e su podržani i vektorski formati poput AI i SVG . Ako radite na velikoj slici i potreban vam je uvid u rezultat rada, Moguć e je vršiti konverzije izmeđ u možete napraviti novi pregled izborom opcije New View iz menija podržanih formata bitmapa. View . Kada se novi pregled otvori, kliknite desnim tasterom miša na Jedna od najveć ih slabosti GIMP-a sliku i u meniju View isključ ite opcije Show Selection , Show Layer je upravljanje bojama. Iako se RGB Boundary , Show Menubar , Show Rulers , Show Scrollbars , Show Sta- slika može razložiti na CMYK pale-

April 2005 / GNU ZILLA / 25 Softver tu u slojevima, nije podržano uređ ivanje u CMYK paleti. Ako ste pro - fesionalni štampar, ovaj nedostatak vas neć e obradovati.

Zaključ ak

GIMP je idealan alat za fotografe amatere, web dizajnere, kao i već i - nu drugih korisnika koji žele da uređ uju digitalne fotografije a ne mogu sebi da priušte skupe komercijalne programe. Ako ste odani ko- risnik Linuxa, a imali ste ranije potrebe za takvim poslovima, verova- tno ste se već susreli sa GIMP-om. Ako i niste, neka 10 godina razvoja ovog sjajnog programa bude povod da to sada uč inite.

Korisna adresa: http://www.gimp.org

~ Aleksandar Uroševi ć

26 / GNU ZILLA / April 2005 Softver GNOME 2.10 Kao i uvek, oč ekivanja su potvr đ ena

TAMAN POŠTO PRIHVATIMO SVE NOVOTARIJE , I NAVIKNEMO SE NA JEDNU namenjene multimediji pod GNO- VERZIJU GNOME- A, NOVA JE VE Ć GOTOVA I SPREMNA ZA SVE LJUBITELJE ME okriljem. Osnovu multimedijal- OVOG GRAFIČ KOG OKRUŽENJA . K AO I UVEK , ŠEST MESECI NAKON PRETHODNE , nog dojma GNOME okruženja č ini STIGLA JE NOVA VERZIJA KOJA DONOSI PUNO NOVINA I POTVRĐ UJE POZICIJU Gstreamer objektno orijentisani KOJU GNOME IMA NA SCENI . multimedijalni sistem Gstreamer , na kome je baziran i Totem Media I ovaj put, tač no po rasporedu, pred nama je GNOME 2.10. Razvojni Player , od ranije poznat korisnici- tim GNOME okruženja nas je poprilič no razmazio stanim poboljša - ma. Sada je Totem podrazumevani njima iz verzije u verziju, ali oč ekivanja nisu izneverena ni ovaj put. media player u GNOME okruženju Izgleda da za GNOME ekipu ne postoje granice jer su i ovaj GNOME i taj posao obavlja na visini zadatka. uč inili još boljim i bržim, dok su lako ć a koriš ć enja i zaokruženost sis - Pored rukovanja formatima, Totem tema podignuti na još viši nivo. ima i veoma dobru automatsku de- tekciju hardvera, tako da zahvalju- GNOME 2.10 donosi nove verzije GTK+ okruženja i biblioteka. Svo- juć i HAL-u i odli č noj podršci u je performanse novi GNOME duguje upravo ovom softveru, jer je GNOME okruženju, DVD ć e, na pri - GNOME tim i ovaj deo sistema uč inio boljim i stabilnijim. GTK + je mer, biti automatski pušten pri uba- doneo nov izgled dugmadi i about dijaloga, dok je glib u novoj verziji civanju medijuma u uređ aj. doneo poboljšanja API-ja koja se najviše primeć uju u samom radu GNOME-a 2.10, koji je sada brži i stabilniji od prethodnika. Ove novi- Pored video sadržaja, novi GNO- ne predstavljaju osnovu svih ostalih inovacija na koje se može naić i u ME je veoma dobar i u rukovanju ovoj verziji. audio materijalom, naroč ito kada je u pitanju audio ekstrakcija. Za ovu Multimedija i internet namenu je predviđ en program pod nazivom Sound Juicer koji je drugi Često se GNOME-u zameralo da nije zaokružen sistem, u smislu sla - multimedijalni program koji je u be integracije komponenata i manjkavosti na polju multimedije. Ova- ovoj verziji GNOME-a uključ en kao kve primedbe su možda bile osnovane kada su u pitanju ranije verzi- podrazumevani. Lakoć a koriš ć enja

April 2005 / GNU ZILLA / 27 Softver biti zadovoljene uz pomoć ostalih programa koji su ve ć poznati širem pulacija elektronskom poštom, kon- krugu korisnika. taktima i obavljanje svih poslova za koje je Evolution namenjen na veo- Reprodukcija video i audio sadržaja je u ovoj verziji podignuta na ma laki i udobni. viši nivo najpre zahvaljujuć i dobroj integraciji GNOME-a i HAL dae - mona č ime je omogu ć en potpuni plug'n'play ugo đ aj. Naravno, pro - Za VoIP (telefoniranje preko inter- grami sada rade svoj posao na višem nivou nego ranije, čine ć i GNO - neta) i video komunikaciju je i dalje ME 2.10 veoma kvalitetnim sistemom u pogledu multimedije. zadužen GnomeMeeting koji u GNOME-u 2.10 poseduje mogu- Jedna od vesti koje su obeležile ovaj mesec je i ta da Mozilla Founda- ćnost deljenja kontakata sa Evoluti - tion više neć e razvijati Moziila Suite, ve ć ć e se okrnuti razvoju poje - on email klijentom. dinač nih programa. Ovakve okolnosti u određ enom smislu mogu do - prineti popularizaciji GNOME-ovog Epiphany browsera iz prostog Oč igledno je da je GNOME potpu - razloga što je Epiphany iz verzije u verziju sve bolji, nameć u ć i se kao no zaokružen sistem koji pruža po- potencijalan izbor. Pored č injenice da je najbrži browser u GNOME tpun ugođ aj, kako kada je multi - okruženju (logič no, s obzirom da je podrazumevani browser), novine medija u pitanju, tako i kada su u ovoj verziji se ogledaju u poboljšanom full screen modu, mogu- internet potrebe u prvom planu. ćnosti izvoženja bookmarka i upravljač u priklju č cima koji omogu ć ava GNOME 2.10 više ne zaostaje ni za lakše korišć enje dodatnih opcija. jednim okruženjem na sceni kada su Pored pregleda web strana, č itanje elektronske pošte je veoma kom - ove sfere u pitanju, što ć e nadamo forno zahvaljujuć i programu Evolution koji je od verzije 2.8 integrisan se doprineti popularizaciji ovog sjaj- u GNOME. Evolution je u novoj verziji doživeo manja poboljšanja nog grafič kog okruženja. koja se najviše tič u kalendara koj sada poseduje nekoliko dodatnih op - cija. Evolution je vrhunski program za ovu namemu, stoga su i mani-

28 / GNU ZILLA / April 2005 Softver

Panel, Nautilus, desktop, prozori, programi... Radna površina

Meniji Nautilus i Metacity menadžer pro- zora su u ovoj verziji GNOME-a Ukoliko se pogleda novi GNOME, međ u prvim uo č enim promena - preptrpeli promene, na bolje narav- ma ć e sigurno biti novi meniji u panelu. Vrlo č esto su se mogle č uti no. primedbe kada je organizacija menija u pitanju, i to u više aspekata. Nautilus sada radi brže što se Sama organizacija menija na najvišem nivou je u ranijim verzijama može primetiti po hitrijem odzivu podrazumevala dva glavna menija – Applications i Action . Mane prilikom otvaranja prozora fajl me- ovakvog sistema su bile nedostupnost č esto koriš ć enih lokacija na nadžera. Pored promena perfor- hard disku poput home direktorijuma, ili optič kih ure đ aja kojima se mansi, došlo je do sitnog fejslifta moglo direktno pristupiti jedino preko radne površine. Problem na- koji se ogleda u dodavanju ikonice staje ukoliko je aktivan već i broj prozora te ih sve treba minimizovati, u taster za putanju foldera, č ime je a kasnije ih ponovo aktivirati. Rešenje ovakvih problema je ponudila ovaj taster postao upadljiv. Pobo- Ubuntu distribucija u kojoj je GNOME 2.8 meni modifikovan u cilju ljšana je i drag'n'drop saradnja sa prevazilaženja problema. Tako modifikovan meni je bio daleko funk- drugim programima (Mozilla reci- cionalniji. mo).

Novi GNOME meni je sada reorganizovan i umesto dve sada su tu Menadžer prozora je doživeo je- tri stavke – Applications , Places i System . Applications meni je za- dno unapređ enje koje je bilo veoma držao svoju primarnu namenu, tj. skladištenje preč ica ka instaliranim potrebno. Prilikom rada u ranijim programima na sistemu. Places meni sadrži preč ice ka č esto koriš ć e - verzijama GNOME okruženja vrlo nim lokacijama i sada ć e biti veoma lako otvoriti ove lokacija bez obzi - uoč ljiva je bila pojava da prozori ra na broj aktivnih novootvorenih aplikacija budu prozora na radnoj smeštani ispred svih ostalih na ra- površini. Moguć e dnoj površini. Recimo da obrađ ujete je dodavanje novih neku fotografiju u GIMP-u i ukaže lokacija pored vam se potreba da otvorite tekst osnovnih, koje procesor (OpenOffice Writter na uključ uju home di - primer). Pošto se prozor tekst pro- rektorijum, Com- cesora ne pojavljuje odmah po pozi- puter, izmenjive vanju programa, za to vreme na- diskove i mrežne stvljate sa radom u GIMP-u. Kada lokacije. Pored se tekst procesor otvori, njegov pro- toga, iz Places me- zor ć e se na ć i ispred GIMP-ovog nija je moguć e po - prozora što može biti veoma iriti- krenuti alat za pre- rajuć e, naro č ito ukoliko se radi o traživanje fajlova, kao i otvoriti skorašnje dokumente. System meni je poslu pri kom nije poželjno praviti mesto sa kog se kreć e u slu č aju akcija koje se ti č u samog sistema. Alati neplanirane prekide. Zamislite da za administraciju sistema i GNOME okruženja su smešteni u odgova- umesto GIMP-a surfujete interne- rajuć im podmenijima System menija kao što su Administrations i tom i kucate lozinku za pristup we- Preferences , a pored ovih podmenija uz pomoć pre č ica iz System me - bmailu. Vrlo lako, vaša lozinka nija se može napraviti snimak ekrana ili saznati nešto više i samom može postati vidljiva svakome ko se okruženju, odnosni izlogovati se ili zaključ ati ekran. Ve ć ina pre č ica nalazi ispred monitora. Sada postaje koje se ovde mogu nać i su u verziji 2.8 bile deo Applications ili Acti - jasno da je ova osobina novootvore- ons menija. U ovoj verziji GNOME-a, urađ eno je dosta na detekciji no - nih prozora programa da ostanu u vih aplikacija i dodavanju preč ica, tako da ć e sada svaki program koji pozadini nakon aktiviranja i više se instalira na sistem biti automatski pronađ en i uvršten u menije. nego korisna. Gedit u novoj verziji GNOME-a dolazi sa poboljšanim prepoznava-

April 2005 / GNU ZILLA / 29 Softver njem sintakse različ itih progamskih jezika i na taj na č in pruža progra - GNOME okruženjem to nije sluč aj. merima još komfornije okruženje za pisanje programa. File-roller sada Iako sada GNOME predstavlja mul- može da otvori još više formata arhiva, uključ uju ć i RAR, Debian i 7- timedijalan sistem, brzina i stabil- zip, kao i lozinkom zaštić enje rar arhive. File-roller se sada još bolje nost su ostale na najvišem nivou. integriše sa Nautilusom, pa ako se u Nautilusu koristi single click op- Ova verzija GNOME-a je prevedena cija, ona ć e biti koriš ć ena u i file-rolleru. na 33 jezika međ u kojima je narav - Pojedini panel dodaci su doživeli promene, sve u cilju što lakšeg i no i srpski jezik. udobnijeg korišć enja. Keyboard Indicator sada automatski prikazuje sliku kodnog rasporeda tako da više nije potrebno isprobavati tastere Iskustva sa prethodnim verzijama radi prepoznavanja adekvatnog rasporeda. govore da svaka verzija GNOME-a donosi poveć anje brzine rada i više LiveCD nego korisne inovacije, tako da je lako zaključ iti da ovo nije maksi - Do sada je jedini nač in isprobavanja nove verzije bio njena instalaci - mum do kog može se može stić i. ja. Mnogi korisnici, naroč ito u slabije razvijenim zemljama kao što je GNOME 2.12 oč ekujemo u septem - naša, moraju da č ekaju da njihova omiljena distribucija objavi novu bru i sa sobom ć e doneti jos viši verziju svog sistema koja uključ uje novu verziju GNOME-a. Sada je i nivo integracije na polju multimedi- taj problem rešen jer je GNOME 2.10 moguć e isprobati i uz pomo ć je i komunikacija, kao i poveć anu je - GNOME LiveCD-a. dnostavnost korišć enja. Još jedan od LiveCD je baziran na Ubuntu distribuciji i služi za demonstraciju zadataka razvojnog tima za sledeć u novih moguć nosti GNOME okruženja, bez potrebe za reinstalacijom verziju ć e biti redukovanje memorij - ili updateom sistema. Vrlo ske zahtevnosti na je lagan za korišć enje i da bi čemu se ve ć radi, a sistem bio spreman za te- sve u cilju da stiranje potrebno je nač initi GNOME postane tri jednostavna koraka koji još brži i manje se odnose na određ ivanje zahtevan. jezika, lokacije i kodnog ra- sporeda tastature. Nakon Ostaje nam samo ovih podešavanja sistem ć e da oč ekujemo da se podić i i pred sobom ć ete će slede ć e verzije imati GNOME 2.10, spre- GNOME okruže- mnog za testiranje svega što nja biti beolje od donosi sa sobom. prethodnih, a na osnovu dosa- Pored samog GNOME-a, na sistemu se nalazi i već ina aplikacija po - dašnjih iskustava, oč ekivanja su trebnih za svakodnevni rad. Tu su OpenOffice paket, Mozilla Firefox i opravdana. Naravno, svi korisnici Thunderbird, Gaim instant messanger, GIMP, Inkscape, Muine music sa nestrljenjem oč ekuju verziju 3.0 player... Sistem se po performansama ne razlikuje od Ubuntu live di- koja ć e predstavljati revoluciju na stribucije, na kojoj je i baziran. Stabilnost i brzina sistema su se polju grafič kih okruženja, a nadamo dovoljno pokazali time što je ovaj tekst otkucan u OpenOffice Writter- se da ć e se pojaviti u toku idu ć e go - u, a grafika obrađ ena uz pomo ć GIMP-a i Inkscape-a, a sve to narav - dine. Do tada ć emo uživati u svemu no koriseć i GNOME Live CD. Zaista lep na č in predstavljanja novina u što GNOME tim sprema za nas. GNOME-u, pri č emu se dobija i veoma funkcionalan bootable sistem. Korisna adresa: Na kraju http://www.gnome.org

GNOME je verzijom 2.10 definitivno potvrdio svoje mesto na sceni. Poboljšanja na polju integracije samog sistema su GNOME postavila ~ Ivan Jeli ć bliže neiskusnim korisnicima. Č esto je integracija sistema i aplikacija različ itih namena uzrok nestabilnosti i usporavanja sistema, ali sa

30 / GNU ZILLA / April 2005 Softver

Prozor u buduć nost OpenOffice.org 2.o Objavljena je 2.0 beta (1.9.79) verzija jednog od najboljih kancelarijskih paketa

SADA VE Ć DAVNE 2000. GODINE , S UN M ICROSYSTEMS JE OBJAVIO IZVORNI Microsoftove formate bazirane na KOD SVOG KANCELARIJSKOG PAKETA S TAR OFFICE I NA TAJ NAČ IN STVORIO XML-u – Wordml i Spreadsheetml. PROJEKAT O PEN OFFICE .ORG . O D TADA , O PEN OFFICE .ORG JE MNOGO NAPREDOVAO I POSTAO ETALON PRI POREĐ ENJU PAKETA TOG TIPA U KLASI OpenOffice.org Writer PROGRAMA OTVORENOG KODA , A, MOŽDA I ŠIRE . Najkorišć enija aplikacija iz OpenOffice.org paketa je dobila ne- Novosti u okruženju koliko novina koje nisu epohalne, Pri pokretanju “dvojke” doč e - ali “život znač e”: kać e vas novi korisni č ki interfejs ¡Pored standardnog brojanja reč i koji je sada baziran na GTK2 bi- u dokumentu, sada je moguć e blioteci, tako da ć e njegovo brojati reč i i u selektovanom delu okruženje izgledati kao i sve teksta (Tools->Word Count). druge Gnome aplikacije koje ko- ¡Writer do sada nije imao mogu- ristite kao što su Evoluton i The ćnost takozvanih ugnježdenih ta - GIMP. Da li je to pozitivna pro- bela – smeštanja jedne tabele u mena ili ne, ostaje da se vidi jer ćeliju druge: sada je i to mogu ć e. je, u ovoj, beta verziji, odziv komponenata okruženja dosta spor i ¡Ako ne želite da se neki tekst u mogu se primetiti neke greške pri njihovom prikazu i funkcionisanju. dokumentu vidi, sada mu možete dati atribut “skriven”. Na taj na- Višejezič ka podrška čin možete da dodajete komenta - Ono što ć e najviše obradovati re u tekst koji se neć e videti prili - naše korisnike je to da ć e 2.0 kom štampe. imati potpunu podršku za naš ¡Sada, kad tri puta kliknete na jezik i u ć irili č nom i u latini č nom neku reč , umesto da se ozna č i zapisu. Pored srpskog, i onih je- (selektuje) jedan red teksta, sele- zika koji su bili prisutni u verziji ktovać e se cela re č enica, a ako 1.x, tu ć e biti i podrška za bugar - kliknete č etiri puta, selektova ć e ski, hrvatski, bošnjač ki kao i za se ceo pasus. mnoge druge. Writer ¡U ć elijama tabela sada možete postavljati tekst u bilo kom prav- Oaza formata fajlova cu, bilo uspravno, bilo vodorav- Novost na polju č uvanja doku - no. menata je ta da ć e podrazume - ¡Jedna od osobina 1.x serije koja je vani format zapisa biti OASIS najviše smetala pri kucanju poda- OpenDocument ( www.oasis- taka u tabelama je bilo automat- open.org ). Č uvanje u bilo kom sko prepoznavanje brojeva i da- drugom formatu, pa č ak i u sta - tuma koje je sada, na svu sreć u, rim OpenOffice.org formatima isključ eno. (ako vam bude nedo - će prouzrokovati poruku sa upo - stajalo, može se ponovo uključ iti ć zorenjem da možda ne e sva Calc iz dijaloga za podešavanja) podešavanja i formatiranja moć i biti sač uvana. OpenOffice.org Calc Pored OASIS OpenDocument i starih OpenOffice.org formata, tu su Aplikacije za tabelarne prorač une podrške za formate svih važnijih kancelarijskih paketa kao što su Co- su, kad su nastale, proglašene “apli- rel WordPerfect Suite i Microsoft Office. Nova verzija podržava i nove kacijama ubicama” (killer-app)

April 2005 / GNU ZILLA / 31 Softver zbog toga što ih je moguć e koristiti u najrazli č itijim situacijama. I stari izveštaji (reports) i svaki od njih sa- Calc se u tim vodama veoma dobro snalazio, tako da ništa manje ne drži svoje č arobnjake. oč ekujemo ni od nove verzije. Već ina novosti je nastala zbog Tabele poboljšavanja kompatibilnosti sa Base dolazi sa desetinama predefi- Microsoft Excell programom: nisanih tipova tabela koji se najč eš ć e

¡Maksimalni broj vrsta (re- koriste, tako da CD katalog ili bibli- dova) u tabeli je sada 65536. oteku možete kreirati sa dva do tri

¡Dodato je pregršt novih opcija pritiska mišem. u DataPilot komponenti. Pored č arobnjaka, za one koji zna - ¡Prepoznavanje numerič kih Impress ju šta rade, tu je i takozvani “Design vrednosti je poboljšano i prila- View” u kome je moguć e ru č no de - gođ eno korisnicima koji prelaze na Calc sa nekog od drugih pro - finisati sva polja koja bi trebalo da grama slič ne namene. postoje u tabeli, kao i njihove tipove – da li su celi ili realni brojevi, OpenOffice.org Impress tekstualna polja ili nešto sasvim tre- Program za pravljenje prezentacija nije mnogo unapređ en sa kori - će. snič ke strane. Dodato je nekoliko novih tipova prelaza izmeđ u slaj - dova i napisan je novi sistem (engine) prikaza. Upiti Kao i kod tabela, i upite je moguć e OpenOffice.org Draw kreirati na više nač ina – č arob - Draw je, kao što mu i samo ime njakom, pomoć u “Design View”-a, kaže, program za crtanje. Na ža- a moguć e ga je i ru č no kucati kao lost, na njemu se nije mnogo ra- SQL (Structured Query Language) dilo tako da je i dalje neupotre- upit. bljiv za bilo kakav ozbiljniji rad. Čarobnjak vas vodi kroz proces U svakom sluč aju, ne može da se pravljenja upita korak po korak – poredi sa programima kao što su koja polja iz tabele želite da č itate, Inkscape ili Sodipodi. kojim redosledom želite da poređ a - Draw te rezultate i još mnogo toga. OpenOffice.org Base Najvažniji novitet u novoj ver- Forme i izveštaji ziji ovog paketa je svakako Base Da bi korisnik mogao da radi ne- koji bi trebalo da bude pandan što sa tabelama i upitima koje ste Microsoft Accessu i slič nim pro - napravili, morate da stvorite neku gramima. vezu (interface) izmeđ u njih. Tu se OpenOffice.org je uvek imao koriste obrasci (form) – za unos moguć nost povezivanja sa skoro podataka u bazu, i izveštaji – za for- svim poznatijim sistemima za matiran prikaz podataka iz baze. I upravjljanje bazama podataka Base obrasce i izveštaje možete napraviti, preko JDBC (Java DataBase Con- opet, ruč no ili koriste ć i č arobnjaka nectivity) sloja. Nedostatak je bio taj što su u staroj verziji alatke za koji ima po nekoliko podrazumeva- rad sa bazama bile na veoma niskom nivou pa ljudi, koji nisu progra- nih, lepo dizajniranih šablona. meri po struci, nisu mogli da rade ništa korisno sa njima. Sada je situacija potpuno drugač ija – aplikacija Base ć e sav taj muko - Ako se pitate šta to Base donosi trpan posao odraditi za vas. Naravno, č ak ni Base ne ć e biti u stanju da što konkurencija nema, odgovor je vam pomogne ako želite da napravite ozbiljnu aplikaciju, a da pri tom da ne donosi ništa revolucionarno nemate pojma o tabelama i osnovnim principima rada sa relacionim novo. Najveć a prednost je ta da kao bazama podataka. pozadinu možete koristiti bilo koji Sam program je podeljen na č etiri dela: Tabele, upiti (query), forme i sistem za rad sa relacionim bazama

32 / GNU ZILLA / April 2005 Softver kao što su MySQL, PostgreSQL, Qracle, IBM DB/2, pa č ak i one koji dolaze iz Microsofta kao što je SQL Server (mada, ko bi još i hteo da koristi OpenOffice.org sa bilo č im što je vezano za MS).

Zaključ ak Base: Query Design View OpenOffice.org je dosta na- predovao u ovom skoku verzija, ali ako se uoč ene greške ne is - prave, ne znam da li ć e me č ak i podrška za naš jezik navesti da pređ em na “dvojku”. Generalan utisak je da je ovo pravi “beta” softver – da nije za ozbiljniju upotrebu, nego samo Base: Table Wizard za testiranje. Greške ć ete uo č a - vati na svakom koraku, a ponekad ć e vam se program i zaglavljivati. Ostaje nam da sač ekamo izlazak finalne verzije i da damo konač an sud. Do tada, moja preporuka je da, ako želite da zavirite u bu- duć nost, probate OpenOffice.org 2, ali nikako po cenu brisanja stare verzije. Korisna adresa: http://www.openoffice.org

~ Ivan Č uki ć

April 2005 / GNU ZILLA / 33 Hardver Linux BlueZ Bluetooth na Linuxu

POMALO ČUDNO ( ILI NE ?), ALI JEDNA OD STVARI KOJE ODLIČ NO FUNKCIONIŠU NA GNU/L INUXU , BEZ POTREBE ZA IKAKVIM DOVIJANJIMA JESTE PODRŠKA ZA Međ utim, ovo nije sve – da biste is - BLUETOOTH , ZAHVALJUJUĆ I OTVORENIM SPECIFIKACIJAMA PROTOKOLA ... koristili moguć nosti ure đ aja koje že - lite da povežete, bić e vam potrebna Od Blatanda do Bluetootha... i kolekcija tzv. “user-space” progra- ma, u vidu paketa bluez-utils, koji Kada je u desetom veku nove ere skandinavski kralj Harald Blatand možete nać i na adresi www.blue- pomirio zarać ene strane u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj, nije ni mo - z.org . Takođ e, ako želite grafi č ki gao da sanja da ć e jednog dana njegovo prezime biti iskorišć eno pri front-end, trebać e vam neka aplika - označ avanju jedne od bitnijih tehnoloških novotarija. Engleski prevod cija poput Gnome-bluetootha, ili prezimena kralja Haralda je Bluetooth, naziv dobro poznat svima iole KDEBluetootha. zainteresovanima za bežič no povezivanje, i trebalo bi da simbolizuje unificirajuć i faktor Kada instalirate sve što je potrebno, koji je Blatand predstavljao, smešten u novi uključ ite bluetooth na svom telefo - kontekst bežič nih komunikacija mo - nu, što bi kod konkretnog SE mo- bilnih uređ aja. Neke od prednosti u dela t610 bilo Connectivity – Bluetoo- odnosu na druge oblike povezivanja, th – Turn on. Morać ete i da podesite bilo da ovi uključ uju koriš ć enje kablo - konfiguracioni fajl hcid-a, HCI dae- va ili ne, sastoje se u moguć nosti da mona zaslužnog za funkcionisanje umreženi uređ aji funkcionišu na mnogo ovog protokola, koji se naziva hci- već oj me đ usobnoj udaljenosti, visokom d.conf i nalazi u direktorijumu / stepenu otpornosti na smetnje i velikoj br- etc/bluetooth. Opcije su relativno zini koja se da ostvariti. jednostavne, a ono što je bitno je da upišete ime rač unara pod kojim ć e Obič nim korisnicima su, naravno, najzanimljivije moguć nosti da ga telefon videti od strane klijent- razmenjuju podatke – slike, melodije, teme i druge digitalne džidžabi- skog uređ aja pod unosom name , dže – izmeđ u svojih mobilnih telefona/PDA ure đ aja i ra č unara. Ova - kao i da definišete opciju security , kva komunikacija zahteva prisustvo bilo internog ili eksternog, USB koju je najbolje postaviti na user . adaptera na rač unaru, i odgovaraju ć e softverske podrške koja ć e omo - Ostale postavke ć e funkcionaisati guć iti razmenu i sinhronizaciju podataka. bez problema sa podrazumevanim vrednostima. I sve to postoji za GNU/Linux... Pomalo č udno (ili ne?), ali jedna od stvari koje odlič no funkcionišu na GNU/Linuxu, bez potrebe za ika - Bluetooth uređ aji koriste me đ uso - kvim dovijanjima jeste podrška za bluetooth, zahvaljujuć i otvorenim bonu autentifikaciju , koja se naziva specifikacijama protokola. Empirijski deo ovog teksta bić e posve ć en “pairing”, i zahteva da i kompjuter i oglednom povezivanju mašine sa Kubuntu GNU/Linuxom i Sony telefon dele isti PIN broj. Njega ć ete Ericssonovog telefona t610, uz svesrdnu pomoć Canyonovog USB upisati u fajl /etc/bluetooth/pin, i adaptera. poslužić e pri prvom pairing-u, pre koga ga treba uneti i u telefon. Plavi Zub na Planeti Linux Da biste proverili da rač unar “vidi” vaš telefon, otkucajte u komandnoj Svaka novija verzija Linux kernela, uključ uju ć i i one iz 2.4.x serije, liniji: ima ugrađ enu podršku za bluetooth protokol, u vidu hci_usb modula. Uz pomoć blaženog hotplugging-a, ovaj ć e modul biti u č itan odmah # hciconfig po ubacivanju adaptera u USB port, što ć e vam pokazati i komande hci0: Type: USB tail -f /var/log/messages BD Address:

34 / GNU ZILLA / April 2005 Hardver

08:00:17:1B:42:96 ACL MTU: 339:4 SCO MTU: 60:9 gde je heofon ime telefona koji ste UP RUNNING PSCAN ISCAN mu vi lič no dali, ili ć e se pojaviti RX bytes:5603 acl:177 sco:0 events:209 errors:0 podrazumevani naziv, u ovom TX bytes:40682 acl:270 sco:0 commands:30 errors:0 sluč aju t610 . Ako ste instalirali KDEBluetooth, pokretanje kbluetoo- Ako dobijete UP RUNNING PSCAN ISCAN, znač i da ste na thd-a, startovać e daemon koji ć e se dobrom putu jer je interfejs aktivan, i osluškuje moguć e prisustvo smestiti u systray; odatle možete drugih bluetooth uređ aja. Komandni alat hcitool omoguć i ć e vam da pristupiti svom telefonu na više na- utvrdite da li su okolni uređ aji zaista prisutni. Slede ć i niz naredaba čina. Ako zapo č nete pretragu sa te - dać e vam nekoliko korisnih informacija: lefona, ovaj ć e na ć i ra č unar pod imenom koje ste mu dali u hcid.con- # hcitool dev fu, a zatim ć e se pojaviti dijalog koji će zatražiti da upišete prethodno Devices: definisani PIN kod. Ako sve prote- hci0 08:00:17:1B:42:96 kne kako treba, za nekoliko sekundi # hcitool inq vaš ć e telefon slati ili primati fajlove Inquiring ... po vašem nahođ enju. Razmena faj - 00:0F:DE:2F:28:24 clock offset: 0x7080 class: lova se obavlja po OBEX protokolu, 0x520204 i u sluč aju KDE-ovog alata dobi ć ete # hcitool scan simpatič ni pretraživa č fajlova, koji Scanning ... omoguć ava lako izvo đ enje željenih 00:0F:DE:2F:28:24 heofon radnji. Bluetooth OBEX Object Push client, kako mu je pun naziv,

April 2005 / GNU ZILLA / 35 Hardver

podržava i drag'n'drop opcije, tako da ć ete bez po muke obaviti sla - što je konzolni bluemote , ili pak nje fajlova, jednostavnim pritiskom na dugme send . Prisutna je i inte- tsemgr , koji ć e vam obezbediti fle - gracija sa KDE-ovim kontrolnim centrom, kao i sa Konquerorom – u ksibilno upravljanje aplikacijama i Kcontrolu se pojavljuje novi modul za podešavanje opcija vezanih za komandama na rač unaru, iz udob - obex transfer, a Konqui dobija dva nova kio_slave-a, naime sdp:/ i nosti fotelje ili kreveta. Ostaje vam bluetooth:/, sa moguć noš ć u pretrage fajlova poput one na hard disku. samo da skuvate kaficu, i pritisnete taster. Bluetooth ć e ostatak posla Ako se vaše želje kreć u u smeru sinhronizacije podataka, izvanredni obaviti za vas. alat KMobileTools bić e od neprocenjivog zna č aja. Da biste iskoristili ono što nudi, morać ete da preduzmete nekoliko koraka: ukoliko na ~ Petar Živani ć vašem sistemu ne postoji /dev/rfcomm0, napravić ete ga komandom

mknod /dev/rfcomm0 c 216 0

Pristup novostvorenom uređ aju osigura ć ete izvršavanjem naredbe chmod 666, a završiti sa

rfcomm bind 0 00:0F:DE:2F:28:24 4

gde je 00:0F:DE:2F:28:24 adresa telefona koju ste dobili komandom hcitool scan. Pri pokretanju KmobileToolsa, pod Settings odaberite uređ aj rfcomm0 i Ericssonov generic protokol, i program ć e se auto - matski spojiti sa telefonom, i preuzeti informacije o jač ini isgnala, tre - nutnom stanju baterije i broju i vrsti primljenih poruka. Poruke se mogu č itati, brisati, ali i pisati direktno iz programa, što ć e umnogome olakšati inač e dosadno kuckanje SMS-a. Interesantno je da se i pozivi mogu inicirati iz ovog programa, tako da ć e jedina situacija kada ć ete držati telefon u rukama biti kada budete razgovarali.

Još jedna opcija je vredna pomena: moguć nost da telefon koristite kao daljinski upravljač . U tom slu č aju bi ć e vam potreban program kao

36 / GNU ZILLA / April 2005 Programiranje C99 standard Bez starca nema udarca

U DAVNA , PRADAVNA VREMENA PROGRAMIRANJA , KADA SU SE PRVI PUT tnih rač unara), imaginary i com - POJAVLJIVALI VIŠI PROGRAMSKI JEZICI , F ORTRAN I C OBOL SU BILI JEDINI U plex (za svakog ko piše matema- ŠIROKOJ UPOTREBI . U NEKOM PRELAZNOM PERIODU , TU SU SE POJAVLJIVALI tič ke i numeri č ke programe), “ši - BASIC , C, L ISP , P ROLOG , P ASCAL , I OSTALI . N EKI OD NJIH SU I NAPRAVILI roki” (wide) karakteri (Unicode u OTISAK U ISTORIJI , ALI NIJEDAN KAO C. C-u), itd. Naravno, uz sve ove nove tipove podataka stižu i Svaki Unixovac zna da je prvi Unix kernel prepisan u C-u, i da je to nove biblioteke, a i funkcije u bi- jedan od prvih primera da se kernel piše u višem progamskom jeziku. blioteci math.h su dobile svoje Unix ima C u duši od svog nastanka, i tako je i dan danas. C je još kompleksno proširenje. uvek znač ajan, pored ostalog, zato što je izrodio č itavu porodicu jezi - ¡Restricted ključ na re č . Ova re č , ka, od kojih su neki direktni rođ aci (C++ i Java), neki su mu ro đ aci kao i inline, su zapravo više po- samo po sintaksi (PHP, Perl,...), a tu se nađ e i po koji izrod, koji tvrdi ruke kompajleru, nego istinske da je deo porodice (kao svima nam mrski C#, č edo Microsofta). kluč ne re č i. Restricted služi za C je dosta mator i iskusan rad sa pokazivač ima – dva re - borac, i široko je rasprostra- Godine 1999. uvodi se C99 stricted pokazivač a ne mogu po - njen, jer je njegova sintaksa ta- standard, koji znač ajno kazivati na istu adresu, što može kva da su se kompajleri za modernizuje jezik i daje mu da pomogne prilikom optimizaci- njega relativno lako pisali, te je koda, kao i prilikom otklanja- su programeri konač no mogli neke opcije koje su C++-u i nja grešaka. da odvoje programiranje od Javi već odavno poznate. ¡Niske (stringovi) promenljive posebne mašine. Sada tu oso- dužine. Ovim niskama se dužina binu imaju svi već i jezici, a mnogi od njih pretenduju na titulu jezika određ uje runtime, ne prilikom za sve namene (na primer Java). Ali, dekica se ne da. Neć e tamo neka kompajlovanja. deč urlija u programerskom svetu da njemu zavrć e uši, ne znaju oni Mnoge od ovih opcija su već bile šta je č i č a sve preživeo. prisutne u C++, pa su preć utno bile Godine 1999. uvodi se C99 standard, koji znač ajno modernizuje je - podržane od strane velikog broja C zik i daje mu neke opcije koje su C++-u i Javi već odavno poznate. kompajlera, te su ovim bile ozva- Evo kratkog popisa nekih od najvidljivijih promena: nič ene.

¡Inline funkcije. Pozajmljeno iz C++-a. Ovim dajemo kompajleru na- Pa dobro, to je standard iz 1999. znaku da bi bilo poželjno da funkciju ekspanduje u kodu, umesto pa zašto ga još niko nije primenio u da pravi uobič ajeni poziv na funkciju. potpunosti?

¡// komentari. Takođ e uzeto iz C++-a. Komentar koji po č inje sa // Više razloga postoji za to. Jedan je traje do kraja linije, što je č esto poželjnije od /* */. da ovaj novi standard ide uz dlaku

¡Proširena dužina imena i linija u programu. Po C89 standardu, C++, a opšte je poznato da je svaki ogranič enja za dužine unutrašnjih identifikatora, spoljašnjih identi - C++ kompajler usput i C kompajler. fikatora i logič kih linija koda su bila, tim redom, 31, 6, 509. Sa C99 Postaje problematič no za pro - standardom, to se poveć alo na 63, 31 i 4095, što daje više prostora izvođ a č e da razdvajaju ova dva je - za disanje. zika, tako da su se i Microsoft i Bor-

¡Definisanje promenljivih bilo gde u bloku. Kao i u C++-u, promen- land totalno oglušili o C99, rašunaj- ljive jedino morate definisati pre korišć enja u datom bloku, dok ste uć i da se niko normalan ne ć e bakta - ranije sve promenljive morali da navedete na poč etku bloka. Tako - ti sa time u današnje vreme, pogo- đe, isto nalik C++-u, sada je mogu ć e definisati promenljive unutar tovu što obe firme sasvim lepo za- deklaracije “for” petlje. Sve ovo dodaje na č itljivosti i lako ć i pisanja rađ uju od svojih C++ kompajlera i koda. razvojnih okruženja. S druge strane,

¡Novi tipovi podataka. Pomalo iz C++-a, a pomnogo iz Jave, preu- GCC bije hrabru bitku da primeni zeti su se sledeć i tipovi podataka: bool, long long int (zbog 64-bi - C99 standard u svoj svojoj velič ini,

April 2005 / GNU ZILLA / 37 Programiranje

Linkovi:

Trenutni status primene C99 standarda u GCC-u: http://gcc.gnu.org/c99status.html Ukratko o C99 standardu: http://www.kuro5hin.org/?op=displaystory;sid=2001/2/23/194544/139 Opširno o C99 standardu: http://www-106.ibm.com/developerworks/linux/library/l-c99.html?ca=dgr-lnxw07UsingC99 te su oni najbliži tom cilju. Ostalo im je još samo par opcija, uključ uju - ći i rad sa “širokim” karakterima, i GCC ć e kona č no napraviti taj most. Drugi razlog je što postoji gomila jezika koji više-manje imaju slič ne opcije kao C99, pa zašto se onda zamlać ivati sa starkeljom, kada sva - ko sada može da nauč i neki od jezika nove generacije? E pa zato što je C bio i ostao ljubimac sistemskih programera, a i zato što dok god je Unix živ, u bilo kojem od svojih oblika, C progamera ć e biti, i bi ć e ih puno. Treba napomenuti da je veliki broj viših jezika upravo pisan u C-u, i to ponajviše zato što je dovoljno blizak asembleru i zato što do- zvoljava “prljavo” progra- miranje, koje svaki pravi C je uvek bio i ostao ljubimac majstor poštuje. sistemskih programera, a i dok Ukoliko bi C99 zaživeo, onda bi, ako ništa drugo, god je Unix živ, u bilo kojem pomogao u izguravanju od svojih oblika, C progamera dinosaurusa, kao što je će biti, i bi ć e ih puno. Fortran, sa scene. Razlog za to je što se Fortran (i njemu slič ni) održava živim zbog tek nekoliko korisnih osobina, ali se time i gomila zastarelih koncepata iznova vrać a na scenu (ne moram nikog da podseć am na Microsoftov eksperiment sa VBasicom, pod iz - govorom da ć e ga ljudi lako u č iti). Ako se ti dobri koncepti izdvoje i stave u neku modernu i funkcionalnu sredinu, onda ć e scena biti očć iš ena od ubu đ alih ideja, a to mu i do đ e neka ideja napretka. Ostaje da se vidi da li ć e se C++ prilagoditi ovoj promeni, kao i koli - kog ć e maha uhvatiti ovaj novi C, i kako ć e to uticati na ostale velike jezike. ~ Nikola Jeli ć

38 / GNU ZILLA / April 2005 Radionica

Shell za neupuć ene Uvod u korišć enje komandne linije Lekcija prva

KONSTANTNO SMO OBASUTI , KAKO U MEDIJIMA TAKO I U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU , nja ono je dosta nazadno, te kao ta- INFORMACIJAMA O PREDNOSTIMA I NEDOSTACIMA GNU/L INUXA . M EĐ UTIM , kvo nema moguć nost pam ć enja pre - ČINJENICA JE DA OVAJ OPERATIVNI SISTEM NE MOŽEMO UPOZNATI BOLJE BEZ thodno izvršenih komandi, niti mo- POZNAVANJA NJEGOVE KOMANDNE LINIJE I NEKIH ZAKONITOSTI KOJE NA NJOJ guć nosti ure đ enja komandne linije... VRIJEDE . Z BOG TOGA ĆE SE , POŠTOVANI ČITATELJI MAGAZINA GNU ZILLA , U Međ utim, Bourne Shell je poznat i OVOM BROJU KRENUTI SA UPOZNAVANJEM TOG MRAČ NOG , ALI IZUZETNO po dobrim osobinama, kao što je te- MOĆ NOG ALATA KOJI ĆE V AM OTVORITI MNOGE PUTEVE U DALJOJ SPOZNAJI stiranje statusa programa te mnoge OPERATIVNOG SISTEMA GNU/L INUX . TEKSTOVI ĆE BITI KONCIPIRANI U OBLIKU druge. Danas je gotovo nemoguć e ŠKOLE KOJA ĆE BITI U POTPUNOSTI OBJAVLJENA U NEKOLIKO BROJEVA nać i Linux operativni sistem u ko - MAGAZINA . jem je Bourne Shell jedino koma- ndno okruženje. C Shell (csh) je ta- Shell we begin ;) kođ er jedno od prvih komandnih okruženja pod Linuxom. Ono je Iskusni korisnici tvrde da u okruženju komande linije leži sva moć razvijeno uglavnom radi pisanja Linuxa kao operativnog sistema: ovu konstataciju gotovo da možemo skripti i izvršavanja naredbi, izve- prihvatiti kao aksiom. Svjedoci smo rapidnog prodora Linuxa na denih iz popularnog programskog rač unarskom tržištu. Sve intenzivnije se radi na usavršavanju X Wi - jezika C. Mnogi hvale ovo koma- ndowsa koji pruža kako lagan, tako i brz pristup grafič kim aplikacija - ndno okruženje zbog prednosti koje ma, ali tu nedostaje potpuna manipulacija koju obezbeđ uje okruženje je ono donijelo sa sobom a to su pre komandne linije. Prvi korak koji treba objasniti jeste svakako nač in svega alijasi naredbi i pamć enje pre - pristupa Linuxovoj komandnoj liniji. Ako Vam se sistem podiže iz thodno izdatih naredbi ( history ). grafič kog moda njoj možete pristupiti na dva nač ina: prilikom podi - zanja sistema prijavite se na neku od virtualnih konzola pritiskom na Najkorišć enije komandno okruže - Ctrl+Alt i F2, F3, F4, F5 ili F6 , ili na drugi nač in iz X Windowsa, po - nje pod Linuxom danas je svakako kretanjem xterm prozora. Pre samog poč etka razmatranja pojedinih Bourne Again Shell – bash , koje je Linuxovih komandi potrebno je objasniti znač enje re č i «komanda». zasnovano (kao što mu stoji i u ime- Korisnici operativnih sistema nu) na Bourne Shellu. Bash DOS/Windows verovatno su upo- Prva komandna okruženja bila je poznat po svojoj funkci- znati sa pojmom komande, kao što je su dosta ogranič ena, bez onalnosti, te po tome što COPY, DIR ili neka druga. Najje- moguć nosti pam ć enja objedinjava uglavnom ono dnostavnije reč eno, naredba je re č prethodnih komandi. što je nedostajalo spome- koja pruža osnovu na kojoj se mogu Međ utim, pojavom Bourne nutim komandnim graditi složenije akcije. U Linuxu je to okruženjima. Svakako je veoma lepo osmišljeno. Naredba je Shella i C Shella 70ih godina potrebno pomenuti Korn č svaka datoteka koja se može izvršava- ovo se drasti no menja. Shell (ksh), komandno ti. Kao što možemo primetiti to je u suprotnosti sa pojmom datoteke okruženje koje vuč e korene iz Bour - koja sadrži podatke ili neke informacije. ne Shella. Za Korn shell se tvrdi da je prvi uveo popularne moguć nosti Danas postoji više komandnih okruženja pod Linuxom. Prva koma- današnjeg Basha, kao i da je obje- ndna okruženja bila su dosta ogranič ena, bez mogu ć nosti pam ć enja dinio mnoge funkcije popularnog C prethodnih komandi i slič noga. Me đ utim, pojavom Bourne Shell a i C Shella. Danas postoji mnoštvo ko- Shell a 70ih godina ovo se drastič no menja. Danas postoji više koma - mandnih okruženja međ u kojima ndnih okruženja koja su zasnovana na Bourne Shellu i C Shellu. Za vredi navesti ERGO Shell (esh), Z Bourne Shell se danas kaže da je originalno Linuxovo komandno Shell (zsh), Extensible Shell (es), okruženje. Kako je ovo jedno od prvih Linuxovih komandnih okruže- Adventure Shell (ash) te brojna dru-

April 2005 / GNU ZILLA / 39 Radionica ga. Mnogi ć e se sada zapitati kako da isprobaju neka od tih koma - ndnih okruženja, te kako da upravljaju njima. Već ina okruženja koja korisnik1@linux:/> su kori- smo u gornjem tekstu naveli dolaze instalirana sa Linuxom. Dakle, snik2 ako želite da isprobate neko od navedenih komandnih okruženja po- trebno je samo da ga pozovete komandom. U sluč aju da želite da po - nakon ovog koraka bić ete pozvani krenete csh potrebno je jednostavno izdati naredbu: da upišete lozinku korisnika2:

info@linux:~> csh korisnik1@linux:/> su kori- snik2 Ako komanda nije u izvršnoj putanji onda je potrebno da unesemo Password: putanju do nje: Nakon što unesete šifru bić ete pri - info@linux:~> /bin/csh javljeni kao korisnik2, te možete obaviti svoj posao. Nakon toga, da Iz komandnog okruženja u kojem se nalazite izlazi se jednostavno bi se vratili na korisnika1 potrebno komandom: je samo da upišete:

/home/info> exit korisnik2@linux:/> exit exit S obzirom da su osnove komandne linije relativno jednostavne, korisnik1@linux:/> sada se možemo pozabaviti nekima od Linuxovih naredbi. Broj koma- ndi koje su na raspolaganju u proseč noj distribuciji Linuxa je prili č no nakon č ega ć ete ponovo biti prija - velik, ali danas i iskusniji korisnici koriste manji broj njih. U poč e - vljeni kao korisnik1. Komanda su tnom delu ove škole upoznać emo se sa osnovnim naredbama Linuxa koristi se još i za prelazak na ad- (su, cd, ls, pwd, find, grep, more, less, man, xman ). Pre nego što kre- ministratora, odnosno na superu- nemo sa obradom nekih gore navedenih komandi (upoznać emo se sa ser/root korisnika. Ako upišete ko- polovinom njih u ovom broju) potrebno je reć i kako se naredbe iz - mandu su bez imena korisnika, bi- vršavaju. Dakle, na poziv za unos naredbe jednostavno se upiše njeno ćete pozvani da unesete šifru za pri - ime: stup root nalogu. Veoma je bitno da samo vi raspolažete šifrom za root info@linux:~> naredba korisnika, jer su njegove privilegije maksimalne, te na taj nač in on može a ukoliko naredba nije u izvršnoj putanji potrebno je uneti njenu da menja korisnike bez upotrebe kompletnu putanju: njihovih lozinki. Tako recimo da ste prijavljeni kao korisnik1, a potom info@linux:~> /usr/local/sbin/naredba treba da se prijavite kao root kori- snik, a nakon toga kao korisnik2. Jedna od osnovnih Linuxovih naredbi svakako je su (switch user). Dakle, prvi korak bi bio: Ova komanda je svrsishodna u mnogim situacijama, a koristi se za prebacivanje međ u korisnicima. Dakle, uzmimo primer da ste prija - korisnik1@linux:/> su vljeni kao korisnik1 , a treba da obavite posao kao korisnik2 , te da se opet vratite na korisnika1. Mogli bi ste to obaviti tako što bi ste se od- zatim ć e sistem tražiti šifru za root javili sa naloga korisnika1, zatim se prijavili kao korisnik2, obavili po- korisnika: trebni posao, te se odjavili od korisnika2 i ponovo se prijavili kao ko- risnik1, ali bi taj nač in oduzeo dosta vremena. Postoji moguć nost pri - korisnik1@linux:/> su javljivanja na virtualne konzole, ali bi to podrazumevalo prebacivanje Password: međ u konzolama, a problem bi bio taj što morate raditi na različ itim linux:/ # ekranima. Najlakši put za obavljanje ovog posla bio bi korišć enjem na - redbe su . Dakle, prijavljeni smo kao korisnik1, a treba preć i na kori - Nakon što ste se prijavili kao root snika2. To izvodimo upisivanjem: korisnik potrebno je da prijaviti se

40 / GNU ZILLA / April 2005 Radionica kao korisnik2 a to ćč emo u initi na slede ćč i na in: mo parametar l. Nakon toga sadržaj direktorijuma /lib izlistan koma- linux:/ # su korisnik2 ndom izgleda ovako: korisnik2@linux:/> korisnik1@linux:~> ls l nakon č ega ć emo biti prijavljeni kao korisnik2. Kao što možemo vid - rwxrxrx 1 root root jeti komanda su pruža mnoge prednosti, i sasvim je normalno da se 81 20041002 00:58 cpp ona danas koristi veoma č esto pri poslovima upravljanja sistemom. U drwxrxrx 3 root root sledeć em delu teksta pomenu ć emo tri komande koje obi č no idu za - 72 20050223 17:12 evms jedno. Prva od tih komandi jeste svakako pwd print working direc- drwxrxrx 2 root root tory trenutni direktorijum . Dakle, ova komanda nam pokazuje 400 20050223 17:25 firmwa- podatak u kojem se trenutno direktorijumu nalazimo: res drwxrxrx 2 root root korisnik1@linux:~> pwd 144 20050223 16:55 i686 /home/korisnik1 Kao što možete vidjeti svaka dato- Vidimo da smo u korisnič kom direktorijumu korisnika korisnik1. teka sadrži referentne podatke. Tu Druga veoma važna komanda jeste svakako cd (change directory). možete videti datum poslednje iz- Ova komanda nam omoguć ava promenu aktivnog direktorijuma u mene datoteke ili direktorijuma, ili bilo koji drugi dostupan direktorijum na vašem sistemu . Uzmimo pri- njihovu velič inu izraženu u bajtovi - mer da se nalazimo u direktorijumu /home/korisnik1 i da se želimo ma. Bitno je da razlikujemo direkto- prebaciti u direktorijum /Desktop koji se nalazi u direktorijumu kori- rijume i datoteke pod Linuxom; di- snika1. Dakle taj postupak bi izgledao ovako: rektorijumi se po izdavanju koma- nde ls prikazuju sa prefiksom d, korisnik1@linux:~> cd Desktop dok datoteke poč inju povlakom (). korisnik1@linux:~/Desktop> pwd /home/korisnik1/Desktop U narednom broju GNUzille na- stavić emo sa serijalom tekstova o Komanda pwd ć e nam potvrditi promenu direktorijuma. Sledeć a Linuxovoj komandnoj liniji. Nada- vrlo bitna komanda jeste svakako ls (list). Ona omoguć ava pregled mo se da je dosad reč eno dovoljno tekuć eg direktorijuma. Recimo da želimo pregledati sadržaj tekuć eg zanimljivo da vam zadrži pažnju na direktorijuma home/korisnik1. Sve što treba uraditi jeste da u di- ovom veoma bitnom delu upravlja- rektorijumu /home/korisnik1 upišemo: nja GNU/Linuxom.

korisnik1@linux:~> ls ~ Kemal Šanjta Desktop Documents Documents.tar Primjer info.gz public_html

Ovom komandom možemo videti sadržaj svakog dostupnog di- rektorijuma na sistemu. Na primjer, želimo utvrditi šta se nalazi u di- rektorijumu /bin. Treba jednostavno upisati:

korisnik1@linux :~ >ls /lib libpam_misc.so.0.76 cpp libhandle.so.1 libpamc.so.0 libpamc.so.0.76...

Kao što možemo vidjeti komanda ls nam ne nudi neke dodatne in- formacije o direktorijumima ili datotekama na našem sistemu. Ova- kav spisak nama gotovo nič emu ne koristi. Da bismo vidjeli dodatne informacije o postojeć im datotekama potrebno je da komandi ls doda-

April 2005 / GNU ZILLA / 41 Radionica Uklanjanje CCD fleka sa fotografija CCD noise remove

I šta je sad pa to? najviše sitnih detalja i da po njemu Na foto aparatima koji poseduju CCD ili CMOS č ip se javljaju sitne gledate kako se menjaju vrednosti. RGB flekice. Slič na je i situacija kada skenirate sliku sa u već oj rezolu - Viši parametri manje fleka i mekša ciji pa svi detalji postanu primetni. Ukoliko dobijete ovakvu sliku slika manje vrednosti više fleka ali možda poželite da je izoštrenija slika, a na vama je da malo sredite. Za to vam nadjete zlatnu sredinu . . . nisu potrebne nikakve dodatne skripte, GIMP poseduje dobre filtere kojim se ovaj proces obavlja u par poteza. Poenta je najprostije re- čeno primena blur filte - ra samo na odredjenim delovima slike koji sa- drže fleke, a ne na celoj fotografiji. Samim tim treba da vam bude ja- Uklanjanje fleka Despeckle sno da ć e slika koju obradite na ovaj na č in biti manje oštra (mekša) od filterom originala. Za primer sam uzeo sliku koja je dosta unakažena flekama, Ono što nas interesuje je koji filter i pokušać u da ih koliko toliko ublažim ili otklonim. daje bolji krajnji rezultat. Preko Ga- usian blur filtera možete oč istiti Uklanjanje fleka preko Selective Gaussian Blur filtera mnogo više fleka nego despeckle fil- Ovo je možda najbolji nač in za uklanjanje RGB fleka. Jednostavno otvorite vašu sliku i odaberite Filters, Blur, Selective Gaussian Blur. Pojavić e vam se prozor kao što je to prika- zano na slici. Sve što treba da uradite je da pomerate klizač e Blur radius i Max delta. Prepo- ruč ljivo je da ove vrednosti držite na ma- nje od 10 kako ne bi isuviše omekšali sli- ku, iako sam ja na ovoj slici eksperimanti- terom, ali se tim postupkom dobija sao sa velikim mnogo mekša slika. Moje je mišlje- vrednostima nje da je gausian filter bolji, pogo- delte i malim tovu ako se posle njega koristi neka radiusom. Najbolje je da u preview prozoru nađ ete deo slike koj nosi od tehnika izoštravanja slika koje bi

42 / GNU ZILLA / April 2005 Radionica

Kada vas upoznam sa nekim plu- ginovima za isoštravanje slike, možda ć ete poželeti da podesite već e vrednosti gausiana, odnosno despeckle filtera, a zatim malo iz- oštriti sliku. Naravno, za sada vam ostavljam dovoljno ideja da sami eksperimentišete sa oba filtera. Ukoliko zelite da vežbte, a nemate trebalo da savladamo u sledeć em broju GNUzille. adekvatnu sliku uzmite jednostav- Princip je isti, otvorite sliku, Filters, Enhance, Despeckle,a nakon no neku jasnu fotografiju, dodajte toga eksperimentišete sa vrednostima. White level treba da bude ve- joj flekice (Filters, Noise, Scatter lik, a Black level i radius mali. Pored toga možete podesiti i opciju RGB) a zatim ih korigujte. Median. Adaptive Median se obič no koristi za slike sa manje fleka, dok se uključ ivanje Recursive Mediana ili isklju č ivanjem oba postiže ~ Miloš Popovi ć bolji efekat na jako isflekanim slikama, uz gotovo totalno uništenje de- talja. Na prvoj slici sam upotrebio adaptive opciju, dok sam za drugu isključ io i adaprive i recursive opcije, a radius smanjio na 1.

Još jedan primer

Levo je originalna slika, u sredini slika obrađ ena Selective Gaussian filterom (radius 7, delta 25), a desno je slika obradjena despeckle filte- rom sa default vrednostima.

Zaključ ak Iako se u gotovo svim tutorialima posebna pažnja poklanja de- speckle filteru, ja sam na već ini slika koje sam č istio od fleka dobio bo - lje rezultate selective gausian blur filterom. Kako sam primetio na ne- kim slikama je dobro da se najpre koristi despeckle, a zatim male vre- dnosti gausian filtera. Slika laste koju sam gore stavio pokazuje da je gausian mnogo bolji kada je nebo u pitanju zbog nepostojanja detalja. Ali, ako malo bolje zagledate sive boje na lastinom telu videć ete da je visoka vrednost delte gausian filtera jako uništila detalje i prelaze, dok se despeckle bolje snašao uz već e omakšanje slike.

Korisne adrese: http://www.GIMP.org/tutorials/Reducing_CCD_Noise/ http://www.easysw.com/~mike/GIMP/despeckle.html

April 2005 / GNU ZILLA / 43 Radionica Razgovor sa povodom Praktič ni FAQ: OpenOffice.org Writer i Calc

U PROŠLOM BROJU GNU ZILLE SAM ZAPOČ EO OVU RADIONICU PRAKTIČ NE PROBLEMATIKE INSPIRISAN ZANIMLJIVIM I NEOBIČ NIM PITANJIMA NA RAZNIM „Brute force“ rešenje FORUMIMA . O VOGA PUTA NASTAVLJAM TRADICIJU RAZOTKRIVANJA SKRIVENIH Kao što sam već napomenuo, ovo MOGUĆ NOSTI O PEN OFFICE .ORG POSLOVNOG PAKETA . je priruč no rešenje i za postizanje rezultata najpogodnijih za vaš rad Pre svega dugujem izvinjenje svim č itaocima GNUzille zbog greške koristite prethodno opisano „uni- koja se provukla u prethodnom broju (Mart 2005). Naime, opisujuć i verzalno rešenje“. Ovo je solucija za primenu korisne moguć nosti AutoComplete u Writeru , za izbor ponu- resetovanje kompletnog dokumen- đene fraze, greškom sam napisao da se vrši tasterskom kombinacijom ta: Alt+TAB , međ utim, ovo je kombinacija za kretanje kroz otvorene pro - 1) pređ ite u Footer i selektujte polje zore u okruženju, dok za izbor fraze u Writeru treba koristiti kombi- za redni broj pa kliknite desnim naciju Ctrl+TAB . tasterom miša na polje rednog broja i iz padajuć eg menija iza - OpenOffice.org Writer berite stavku Fields... ; „Kako da dodam redni broj na stranu u dokument?“ 2) otvorić e se dijalog Edit Fields: Odgovor: Iz menija Insert izaberite opciju Footer (ili Header , zavi- Document pa u oknu Type izabe- sno od toga da li želite da broj strane u vašem dokumentu bude u dnu rite stavku Page Numbers; ili na vrhu strane), a potom uključ ite stil strane na koji ć e biti umetnut 3) u oknu Format izaberite stavku redni broj (npr. Default ). Sada iz menija Insert izaberite stavku Fields Arabic (1 2 3); > Page Number . Ostaje još da podesite poravnanje polja za redni broj. 4) u polju Offset unesite umesto 0 poč etni redni broj strane koji že - „Kako da redni broj prve strane u dokumentu ne bude 1 (kao što je podra- lite, umanjen za 1 (u gornjem pi- zumevano) nego recimo 7, ili bilo koji drugi proizvoljan početni broj?” tanju je to broj 7 - 1 = 6); Odgovor: Za ovo postoje dva rešenja. Jedno je bolje i primenjivo na 5) kliknite na OK . bilo kom delu dokumenta, dok je drugo tzv. „brute force“ rešenje koje će postaviti izmene na ceo dokument a koje ne preporuč ujem kao OpenOffice.org Calc „struč no“ rešenje ve ć više kao priru č no. „U Writeru se plutajuć i tekst okvir dodaje sa Insert > Frame . Kako ovo da Univerzalno rešenje uradim u Calc tabelarnim kalkulacija- Odredite od koje ć e se strane resetovati broja č strana, tako da se od - ma?“ razi samo na ostatak dokumenta, ali ne i na prethodne strane, a potom sledite sledeć e ko - rake: 1) pređ ite na prvi pasus teksta na toj strani; 2) iz menija Format izaberite stavku Para- graph pa onda karticu Text Flow ; 3) u sekciji Breaks aktivirajte opciju Enable i With Page Style , pa izaberite u padajuć oj listi stil strane koji koristite za tu stranu dokumenta (npr. Default ); 4) polje Page Number je sada dostupno za unos pa u njemu unesite poč etni redni broj strane koji želite (u gornjem pitanju je to broj 7); 5) kliknite na OK . Odgovor: Izaberite ć eliju za koju

44 / GNU ZILLA / April 2005 Radionica

će biti povezano pozicioniranje tekst objekta, pa iz menija Insert iza- U sledeć em broju berite stavku Object > OLE Object > Create New i od ponuđ enih op - Za sledeć i broj vam pripremam cija izaberite stavku OpenOffice.org 1.1.4 Text . Dobić ete tekst objekat nač in dodavanja i upotrebu kome, nakon unosa teksta, podesite dimenzije pomeranjem ruč ki u OpenOffice.org Writer makroa za obliku crnih kvadratić a na ivicama objekta, a potom kliknite na slobo - prevođ enje teksta iz latinice u ć irili - dan prostor radnog lista dokumenta. Osobine ovog tekstualnog cu i obratno. ~ Aleksandar Uroševi ć

objekta se podešavaju iz menija koji se dobija desnim klikom na njego- vu površinu — položaj i dimenzije objekta (u ovom sluč aju se objekat „rasteže” kao da je bitmapirana slika, što znač i da se ne menjaju origi - nalne dimenzije), položaj u slojevima, poravnanje, apsolutna pozicija u odnosu na celu stranu ili ć eliju, dok atribute okvira, pozadine i oba - vijanja teksta podešavate preko linije alata osobenih za ovaj objekat.

„Umesto da numerič ki format u Calc tabelarnim kalkulacijama bude u for - matu 1.234,56 stalno mi bude u američ kom formatu 1,234.56. Kako ovo može da se reši?“ Odgovor: Potrebno je promeniti podrazumevani jezik za dokument kako bi format brojeva i datuma uvek bili osobeni za naše govorno područ je. Ako koristite trenutno aktuelnu stabilnu 1.1.4 verziju ili neku stariju, morać ete da se zadovoljite slovena č kim lokalitetom, ali ako koristite verziju 2.0 ili noviju (važi za blisku buduć nost) onda ć ete moć i da izaberete srpski lokalitet pošto ć e biti zvani č no podržan od ove verzije OpenOffice.org paketa. Izaberite ć eliju č iji format zapisa želite da promenite a potom iz me - nija Format izaberite stavku Cells... i otvorić e se dijalog za podešava - nja osobina ć elije Format Cells . Na kartici Numbers iz padajuć e liste Languages izaberite stavku Slovenian , a u polje Format code unesite vrednost „ #.##0,00 “ (bez navodnika).

Korisne adrese Veliki broj moguć ih rešenja, pa i na č in za rešavanje ovde pomenutih problema, možete pronać i na OpenOffice.org forumima http://www.oooforum.org . Rešenje problema numeracije strana koje je ovde pomenuto, kao i za druge probleme sa kojima se možete sresti u radu sa OpenOffice.org alatima, može se pronać i i na adresi http://www.8daysaweek.co.uk/forums/viewtopic.php?t=34 .

April 2005 / GNU ZILLA / 45