List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o. BR. 41 BR. GODINA 8 GODINA 08/09 2015

Akcija Seci brže, peci bolje

Sponzorstvo Novi DIS market, DIS donirao milion dinara bolnici

DIS karavan Mirijevo postalo Markthal Roterdam – pijaca XXI veka centar niskih cena TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

Transportno hlađenje Stacionarno hlađenje Utovarne rampe

prodaja, servis i projektovanje podrška i asistencija 24/7 originalni rezervni delovi Artfrigo d.o.o. mobilni servis za brze intervencije A: Smederevski put bb, Boleč T: 011 / 80 62 972 konsalting i tehnička podrška F: 011 / 80 62 973 W: www.artfrigo.co.rs

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi! U OVOM BROJU

6.

4. Uvodnik Nova strategija daje rezultate – potrošač i dalje na prvom mestu 6. Tema broja Novi DIS market, Mirijevo postalo centar niskih cena 10. Akcija Seci brže, peci bolje 12. Tržište U tanjiru godišnje 43 kilograma mesa 14. Asortiman DIS proširio ponudu ekskluzivnih 10. proizvoda 18. 16. VESTI IZ DIS-A I SRBIJE 18. Tržište Za pet meseci prodato 230 miliona litara vode 21. Humanost DIS donirao milion dinara bolnici „Stefan Visoki” 22. Ekonomija Biznis sa lešnicima srpska šansa 24. Administracija Elektronsko poslovanje ušteda od milijardu evra 28. Menadžment Uspeh dolazi samo uz pobednički stav 30. Menadžment Brensonova pravila za siguran uspeh 21. 32. Ekonomija 30. Rusija proširila ekonomski embargo na još pet zemalja 34. Marketing Zvuk - odličan mamac da nešto kupite 36. Marketing Kompanije uvode „samoupravljanje” 38. Vesti iz sveta 40. Istraživanje Smart telefoni 50 odsto skuplji u Srbiji 42. DIS karavan Markthal Roterdam – pijaca XXI veka 46. Zabava Jezera Srbije – mesta skrivene lepote 50. Recepti 40. 52. Enigmatika 46. IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 Krnjevo REDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija CONTEXT Manufacturing DIS Glasnik je besplatan i izlazi DIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija CONTEXT Manufacturing dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima: KONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, [email protected] www.dis.rs, www.dismarket.rs ŠTAMPA: Grafopromet d.o.o. Kragujevac Uvodnik Nova strategija daje rezultate – potrošač i dalje na prvom mestu

Od početne ideje o ulasku u maloprodajne vode i same razrade koncepta pa do danas prošlo je više od deset godina, i bilo je potrebno napraviti određene korektivne promene u nastupu pred onima koji su za nas najznačajnija karika

Od samog svog ulaska u maloprodajne vode kompanija DIS je potrošača stavila na prvo mesto i sve svoje aktivnosti usmerava upravo u tom pravcu ne bi li što šira populacija bila obuhvaćena onim što DIS kao kompanija svojim potrošačima nudi. Kako je od početne ideje o ulasku u maloprodajne vode i same razrade koncepta pa do danas prošlo više od deset godina, bilo je potrebno napraviti i određene korektivne promene u nastupu pred onima koji su za nas najznačajnija karika. Neophodnost za promenama je dodatno ubrzala i ekonomska situacija u društvu koja je za tu deceniju imala svoje uspone ali na žalost u poslednjim godinama i ne male padove. Za sve te godine smo se trudili da naučimo što više i to ne iz knjiga, mada i njih nismo zanemarivali, već pre svega iz prakse i bliskog odnosa upravo sa potrošačima. ovu godinu i da nas vrlo brzo očekuju novo otvaranje u Zrenjaninu, dok će se u istom tom periodu otvoriti i još Usled takve situacije, menadžment kompanije je još jedna komšijska radnja na Novom Beogradu. početkom prošle godine usvojio novu, redefinisanu poslovnu strategiju koja nas je, pored nezaobilaznog Nadamo se da će i sam potrošač prepoznati naše iskrene spominjanja krize, u prošloj godini koštala kroz stagnaciju namere da mu uz nepromenjene cene priuštimo kupovinu u rastu prihoda po prvi put u dvadesetčetvorogodišnjoj sa što manje troškova i da u zbiru kupovinu plati manje. istoriji poslovanja kompanije. Naravno, prilikom usvajanja Treći deo strategije je kreiranje ponude i za onaj, nažalost strategije smo svi mi bili svesni da će do toga doći ali se isto skromni, deo potrošača koji još uvek ne mora da živi tako nadamo da će nam to u narednih pet do deset godina skromno i može sebi da priušti i nešto kvalitetniji, a samim prokrčiti put nove slave, ništa manje od one koja nas je tim i skuplji proizvod. U prethodnih par meseci smo iscrpeli pratila u svim prethodnim godinama. Tom redefinisanom sve skromniju ponudu ovakvih proizvoda izazvanu krizom strategijom smo pokušali da obuhvatimo sve ključne na domaćem tržištu, pa ćemo u narednom periodu ovakvu aspekte koji doprinose zadovoljstvu upravo ključnog ponudu upotpuniti uvozom nekih potpuno novih brendova činioca u trgovini – potrošača. na naše tržište, a iz ovog kvalitativnog segmenta. Osnovni zaokret u strategiji se po prvi put video već u Možda je malo rano, ali ću iskoristiti priliku da najavim i tri maju prošle godine gde smo, kroz rekonstrukciju našeg preostala dela dugoročne strategije koji će biti realizovani prvog maloprodajnog objekta, tržištu prezentovali naš novi u ovoj godini, a od čega će dva zasigurno krenuti baš u koncept izgleda maloprodajnog objekta i gde smo žrtvujući vreme izlaska ovog broja Glasnika. I ta tri dela su isto dalji razvoj uspeli da u prošloj godini četiri objekta prevedemo tako usmerena na zadovoljstvo celokupne potrošačke u taj format, a što smo nastavili i u ovoj godini u kojoj će još populacije, s’ tim što ne mogu a da ne spomenem da smo pet objekata doživeti manju ili veću transformaciju, na šta u prethodnom periodu radili i na zadovoljstvu prilikom treba dodati i sve novootvorene objekte kojih je do danas kupovine i onog dela naših kupaca u maloprodaji koji se samo dva, ali se na tome nećemo zaustaviti. deklarišu kao pravna lica, ali isto tako i potrošača kroz Drugi ključni parametar redefinisane strategije je odabir uvođenje novih usluga čiji veći deo do sada nije viđen na lokacije za nove objekte gde smo prvobitni pravac našem tržištu. investiranja od njive do sopstvenog objekta preusmerili Ne znam da li nakon svega iznetog postoji neko ko ne veruje u dva nova koncepta – ulazak u zakup prostora u okviru da ovakva strategija ne donosi uspeh i da potrošači sav taj manjih ili većih tržnih centara otvorenog tipa do ulaska u naš trud neće prepoznati prilikom odlučivanja gde će svojih, atipične manje formate objekata, a u cilju približavanja manje ili više, para namenjenih kupovini potrošiti. Svi koji potrošaču. I jedan i drugi koncept su usmereni na sve teže žele da kupuju domaće u domaćoj trgovini, a da pri tom plate odlučivanje potrošača da u nabavku idu kolima jer i ta manje, da se prilikom kupovine osećaju ništa manje prijatno stavka predstavlja dodatni trošak, na ionako osiromašeni u odnosu na najekskluzivnije objekte u zemlji i na jednom budžet potrošača, pa će ovakvim pristupom u varijanti mestu zadovolje sve svoje potrebe uz nadoknadu, da im se jedan potrošač biti motivisan da upali auto jer će na jednom čak i čekanje plati, a nepopijeno vrati, ne mogu a da se ne mestu moći da zadovolji većinu svojih potreba, dok će u opredele za DIS markete kao svoje jedino mesto kupovine. varijanti dva moći u papučama da prošeta do, sada već, komšijske radnje. S poštovanjem, U ovoj godini smo u oba koncepta uspeli da otvorimo po Nenad Jelić jedan objekat, početkom aprila objekat u Čačku i nedavno objekat u Mirijevu, ali isto tako znamo da ovo nije sve za Direktor komercijalnog sektora

Tema broja

Novi DIS market, Mirijevo postalo Piše: centar niskih cena Velibor Toković Otvaranje novog DIS-a stanovnici Mirijeva dočekali sa velikim nestrpljenjem i radošću. Velika gužva stvorena od ranog jutra nije jenjavala do kasnih večernjih sati

Početak avgusta su u celoj Srbiji obeležile tropske osamnaesti u nizu svojih marketa. Na osnovu reakcija vrućine. Međutim uprkos tome, stanovnici beogradskog potrošača slobodno možemo da zaključimo kako su naselja Mirijevo su baš u ovom periodu doživeli veliko otvaranje novog DIS-a stanovnici Mirijeva dočekali sa olakšanje u svojoj svakodnevnici. Kompanija DIS je velikim nestrpljenjem i radošću. Velika gužva stvorena od ranog jutra nije jenjavala do kasnih večernjih sati. upravo u ovom mnogoljudnom naselju, od centra grada Potvrdu da je otvaranjem ovog marketa kompanija DIS udaljenom svega 5-6 kilometara, u petak 07.08. otvorila očito napravila pravi potez dobili smo u mnogobrojnim pozitivnim komentarima prisutnih kupaca. Mirijevski DIS se prostire na 800 Miljanu Delić, regionalnu direktorku maloprodaje u DIS-u, 2 zatekli smo pored kasa kako u hodu izdaje uputstva za m i ima 6 kasa. Ukupan broj rešavanje sitnih zastoja, tipičnih za ovakve događaje. zaposlenih trenutno iznosi Smireno, uz osmeh, sa svega nekoliko reči objasnila je zaposlenoj šta treba da učini u datoj situaciji. Uspeli smo trideset i sedam. da je na kratko odvojimo od užurbane dinamične realnosti velikog otvaranja i da joj postavimo nekoliko pitanja. Svi oni su kroz proces regrutacije Kada se krenulo u realizaciju ovog projekta? Mislim da bi novembar prošle godine mogao da bude i obuke prošli u našem hiper označen kao trenutak kada je priprema ovog projekta počela marketu u Zemunu. Na taj način da dobija na zamahu. Nakon izbora Mirijeva kao pogodnog naselja za otvaranje našeg osamnaestog po redu marketa, su osposobljeni da odgovore na a drugog u glavnom gradu, krenulo se sa traženjem lokacije sve radne zadatke koje će im koja bi strateški odgovarala postavljenim ciljevima. Mirijevo ima preko 50.000 stanovnika, a naš novi market smešten je doneti poslovanje novog DIS-a u neposrednoj blizini centra naselja, tako da je podjednako svima dostupan. Koliko zaposlenih ima ovaj objekat i koje su ostale njegove Celine pijace i pekare su delovi karakteristike? Mirijevski DIS se prostire na 800 m2 i ima 6 kasa. Ukupan broj marketa kojima je poklonjena zaposlenih trenutno iznosi trideset i sedam. Svi oni su kroz proces regrutacije i obuke prošli u našem hiper marketu u posebna pažnja tokom izrade Zemunu. Na taj način su osposobljeni da odgovore na sve radne zadatke koje će im doneti poslovanje novog DIS-a. novog enterijerskog rešenja. Svakako da su svi zaposleni u kompaniji aktivno učestvovali Naravno, ovo se ne odnosi samo u pripremi i otvaranju ovog objekta. Iskustvo stečeno tokom prethodnih godina značajno doprinosi sinergiji i timskom na spoljni izgled ovih segmenata funkcionisanju kada su ovakvi projekti u pitanju. Novi objekat je uređen u skladu sa novim, modernim, marketa. Ono što je ključno je izgledom DIS marketa širom Srbije? Da, to je jedna od prvih stvari koje posetioci primete kada raznovrsnost, svežina i kvalitet uđu u novi DIS. Mi smo tokom prošle godine započeli opsežan proces rekonstrukcije i renoviranja svih objekata ponuđenih proizvoda. Iz našeg u našem lancu. Sva primenjena enterijerska rešenja su distributivnog centra svakodnevno pažljivo promišljena tako da kupcu pruže maksimalno prijatan osećaj kupovine. Počevši od rafova čija visina je stiže sveže voće i povrće, koje prilagođena svim potrošačima, preko pozicioniranja artikala na način koji omogućava laku i udobnu kupovinu, do primene zatim direktno izlažemo najnovijih tehnoloških rešenja u oblasti rasvete i energetske efikasnosti. Osvetljenje je urađeno tako da na prijatan način na rafovima omogućava uvid u svaki deo marketa i izložene proizvode. Rashladne vitrine su zatvorenog tipa, sa staklenim vratima, Da li je prilikom izbora lokacije uzeta u obzir i prisutnost što omogućava uštedu energije uz nesmanjenu atraktivnost velikog broja marketa drugih lanaca? u izlaganju artikala. Sve ovo čini da se naši kupci osećaju kao Tokom sprovedenog istraživanja smo između ostalog dobili da kupuju u nekoj od radnji na zapadnom tržištu. i podatke o broju konkurentskih radnji u okolini. Smatramo Primetna je velika gužva, sve vreme, na odeljenju pijace? da DIS svojom doslednom politikom uvek nižih cena može Celine pijace i pekare su delovi marketa kojima je poklonjena uspešno da odgovori na sve izazove tržišne utakmice. posebna pažnja tokom izrade novog enterijerskog rešenja. Uostalom, potrošači su ti koji će svojim izborom pokazati da Naravno, ovo se ne odnosi samo na spoljni izgled ovih li su zadovoljni ponuđenim. Verujem da ćemo, kao i uvek do segmenata marketa. Ono što je ključno je raznovrsnost, sada, uspeti da im omogućimo da kupe više a da plate manje. svežina i kvalitet ponuđenih proizvoda. Iz našeg distributivnog centra svakodnevno stiže sveže voće i povrće, koje zatim direktno izlažemo na rafovima. Posebno želim da istaknem da DIS najveći deo pomenute robe nabavlja od domaćih poljoprivrednih proizvođača. Na taj način potvrđujemo da smo svesni značaja i uloge koju imamo kao najveći domaći trgovinski lanac. Da li su na ovaj market upućeni samo stanovnici Mirijeva? Već sam pomenula da Mirijevo sa svojim brojem stanovnika predstavlja solidnu potrošačku bazu za uspešno poslovanje. Međutim na ovo možemo da dodamo i okolna naselja kao što su Kaluđerica, Medaković, pa čak i Vinča i Boleč. Gledajući sa jedne i sa druge strane reke slobodno možemo da kažemo da ćemo ovde sretati kupce koji dolaze od Borče pa do Višnjice. Da li možemo da očekujemo otvaranje novih DIS marketa u Beogradu? S obzirom na veličinu grada svakako je izvesno da će u doglednoj budućnosti biti otvarano još objekata u Beogradu. Kako ste zadovoljni posetom? Planovi za proširenje naše maloprodajne mreže strateški su Veliko je zadovoljstvo videti da je radnja puna od ranog koncipirani tako da budemo što bliži što većem broju kupaca. jutra. Brojni kupci su bili tu jutros čak i pre nego što U skladu sa tim se radi na odabiru budućih lokacija. smo otvorili. Nevezano od kampanje za otvaranje, u komšiluku se već odavno raširila priča o tome da DIS dolazi, i mnogi su sa nestrpljenjem očekivali taj trenutak. Kao što vidite gužva se ne smanjuje tokom celog prepodneva, a verujem da će tako biti sve do večeras. Glavni „udar“ očekujemo u poslepodnevnim časovima, kada se zaposleni sugrađani vrate sa posla. Zbog toga imamo spremljen rezervni tim odmornih kasirki i kasira, koji će po potrebi uskakati kao zamena redovnom sastavu. Uz ponudu od preko 6.000 artikala po našim niskim cenama, kupce očekuju i brojne promocije i akcijska sniženja. Kao i uvek otvaranje je posebna prilika kada svakom pedesetom kupcu poklanjamo gratis kupovinu, i od jutros je već veliki broj potrošača iz DIS-a izašao obradovan ovim znakom pažnje. 7 „Cene uvek povoljnije nego kod drugih“ Taman kada smo završili razgovor opet se oglasilo zvono koje označava da je pedeseti kupac dobio gratis kupovinu. Lampica na kasi 6 se pali i gasi, vidimo nasmejanog čoveka i upućujemo se prema njemu. Dragan Tomović je tu sa suprugom. Kroz smeh kaže da se, dok je čekao u redu, šalio sa suprugom kako će baš on da bude pedeseti kupac. Pitamo ga kako se oseća sada kada mu se želja ostvarila. Odgovara da još ne može da poveruje, ali da je svakako veoma zadovoljan. U DIS je išao i ranije, ali ne toliko često, samo kada je na akciji nešto što ga zanima. Budući da živi u Mirijevu, kaže da mu je otvaranje ovog objekta veoma sada štedeti vreme i gorivo za odlazak u nabavku. bitno, jer misli da su sve cene koje je video povoljne. U redu kod kase zatičemo deku sa unučicom. Gospodin Jelić kaže da je prvi put u DIS-u i da je veoma zadovoljan. Možda je prevelika gužva za njegov ukus ali kaže da zna da je to Zbog savremenog načina života sve je manje KRASTAVCI zbog otvaranja. Zadovoljan je kako je sve sređeno, cene vremena za pravljenje prave zimnice. Krastavac, voda, sirće,šećer, so, biber, slačica su pristojne i njemu pristupačne. Takođe i naglašava da Do skora je bilo teško pronaći kuću gde se i mirođija, to je recept za naše krastavce. će sigurno biti stalan kupac ako ustanovi da su cene uvek nisu kiselili paprika, krastavci, pravila turšija Sočni i ukusni oni su gotovo nezamenjiv prilog povoljnije nego kod drugih. ili ajvar, dok je danas situacija potpuno obrnuta. mnogim jelima, sendvičima,da ne govorimo da Ivana Vasić ne želi da se slika, uz osmeh kaže da nije znala To je jedan od razloga zbog kojeg smo počeli su savršeno ukusni i kada se jedu baš ovako kako da treba da se doteruje kada krene u kupovinu. Zato je da pravimo različite ukusne i zdrave proizvode smo ih pripremili - direktno iz staklenke. veoma voljna da sa nama podeli svoje utiske o kupovini od povrća. Naše kisele salate, pečena paprika u mirijevskom DIS-u. Kaže da je jedva čekala da se DIS i ajvar prave se od svežeg povrća prema PARADAJZ otvori, i da joj se veoma dopada kako radnja izgleda. Nije još pohvatala gde se tačno nalazi koja grupa artikala, ali recepturama našeg istraživačkog tima, Bez konzervansa. joj izgleda da je sve nekako logično raspoređeno. Cene zasnovanih na bogatom iskustvu vojvođanskih Bez koncentrata. su ok, kako ona kaže i sigurno će biti redovna mušterija. paora i tradicionalnog načina pripremanja ZDRAVO sokovi su 100% voće i povrće jer mi Uostalom, napominje, ona je već dugogodišnji DIS-ov kupac zimnice, bez upotrebe konzervansa ili bilo u naše proizvode stavljamo samo ono što dolazi sa pozitivnim iskustvom kupovine u Smederevskoj Palanci i kakvih aditiva. iz prirode. ZDRAVO sok od paradajza pravimo još nekim od marketa po Srbiji. po tradicionalnoj recepturi naših baka. Sa kasa se opet čuje zvuk dobijene gratis kupovine. Vesna CVEKLA Proces je jednostavan – biramo najbolje povrće, Jovanovski se zbunjeno osmehuje, još uvek ne može da se ZDRAVO cvekla je u pravom smislu cedimo plodove, prokuvamo i punimo u oporavi od prijatnog iznenađenja. Danas je prvi put u DIS-u, “beba” naše kompanije. Naime, cvekla je jedno staklene flaše. Takvi sokovi (proizvedeni objekat u Zemunu joj je bio daleko da bi tamo išla u nabavku. od najzdravijih i najmanje zagađenih povrća, postupkom ceđenja) u najvećoj mogućoj meri Cene su lepe, kako ona kaže, pogotovu u poređenju sa budući da njen omotač umnogome sprečava zadržavaju korisne prirodne sastojke voća i drugim radnjama u kojima je do sada kupovala. Ne može da ulaz toksičnih materija i drugih zagađivača iz povrća – tradicionalno & ZDRAVO. se načudi kako je baš ona dobila gratis kupovinu, i kaže da zemljišta. Zato smo odlučili da u naše kisele će 100% biti redovan kupac ubuduće. proizvode uvrstimo i cveklu. Zdrava, sočna, odlična kao prilog ili salata uz jelo, a najlepša Porodica Todorović je u kupovinu došla u kompletu. je kada se posluži sa par kapi maslinovog ulja, Naslednik sedi u kolicima i sa velikim zanimanjem posmatra sitno seckanim belim lukom i peršunom. okolnu gužvu. Otac porodice kaže da mu je market kod Zmaja daleko, ali da će sada sigurno često dolaziti jer žive u komšiluku. Tek su ušli u market tako da još ne želi da se izjašnjava oko cena, ali prvi utisak je da je radnja veoma lepo sređena. Kaže da prati reklame na televiziji i da se često iznenadi koliko su neke stvari povoljne u DIS-ovoj ponudi. Cicvarići su takođe tu porodično. Glava familije kaže da živi u Mirijevu već dvadeset godina, ali ne propušta da pomene da je sa Zlatibora. U DIS kod Zmaja je često išao jer je do skoro bio zaposlen u blizini tog objekta. Otvaranje mirijevskog DIS-a ga je baš obradovalo, kaže da radnja izgleda fenomenalno iako je manja nego što je navikao dok je išao u hiper market. Smatra da su cene u DIS-u povoljnije nego kod drugih trgovaca, a posebnu pažnju pridaje kupovini domaćih proizvoda. Voleo bi da su svi sugrađani malo odgovorniji pa da na taj način podstaknu razvoj domaće privrede. Mlađi par se predstavlja kao porodica Đukić. Prezadovoljni su izgledom radnje, primećuju da je malo manja nego što su navikli, ali nemaju nikakvih zamerki. Izjašnjavaju se kao kupci koji kupuju isključivo u DIS-u. Navode da su tu sigurni da za svoje pare dobijaju najbolji odnos cene i kvaliteta. Uz to, kao komšije iz Mirijeva, posebno su radosni što će od Zbog savremenog načina života sve je manje KRASTAVCI vremena za pravljenje prave zimnice. Krastavac, voda, sirće,šećer, so, biber, slačica Do skora je bilo teško pronaći kuću gde se i mirođija, to je recept za naše krastavce. nisu kiselili paprika, krastavci, pravila turšija Sočni i ukusni oni su gotovo nezamenjiv prilog ili ajvar, dok je danas situacija potpuno obrnuta. mnogim jelima, sendvičima,da ne govorimo da To je jedan od razloga zbog kojeg smo počeli su savršeno ukusni i kada se jedu baš ovako kako da pravimo različite ukusne i zdrave proizvode smo ih pripremili - direktno iz staklenke. od povrća. Naše kisele salate, pečena paprika i ajvar prave se od svežeg povrća prema PARADAJZ recepturama našeg istraživačkog tima, Bez konzervansa. zasnovanih na bogatom iskustvu vojvođanskih Bez koncentrata. paora i tradicionalnog načina pripremanja ZDRAVO sokovi su 100% voće i povrće jer mi zimnice, bez upotrebe konzervansa ili bilo u naše proizvode stavljamo samo ono što dolazi kakvih aditiva. iz prirode. ZDRAVO sok od paradajza pravimo po tradicionalnoj recepturi naših baka. CVEKLA Proces je jednostavan – biramo najbolje povrće, ZDRAVO cvekla je u pravom smislu cedimo plodove, prokuvamo i punimo u “beba” naše kompanije. Naime, cvekla je jedno staklene flaše. Takvi sokovi (proizvedeni od najzdravijih i najmanje zagađenih povrća, postupkom ceđenja) u najvećoj mogućoj meri budući da njen omotač umnogome sprečava zadržavaju korisne prirodne sastojke voća i ulaz toksičnih materija i drugih zagađivača iz povrća – tradicionalno & ZDRAVO. zemljišta. Zato smo odlučili da u naše kisele proizvode uvrstimo i cveklu. Zdrava, sočna, odlična kao prilog ili salata uz jelo, a najlepša je kada se posluži sa par kapi maslinovog ulja, sitno seckanim belim lukom i peršunom. Akcija

Seci brže, peci bolje Piše: Velibor Toković Povodom 175 godina postojanja čuvene češke fabrike za proizvodnju stakla, uvedena je nova, ekskluzivna linija SIMAX EXCLUSIVE, a Metalac Trade pod svojom robnom markom SIGMA nudi linju sa 5 inox noževa koji se najčešće koriste u kuhinji

100 godina otvoreno nekoliko fabrika stakla, firma se u tom periodu bavila isključivo proizvodnjom laboratorijskog stakla. Proizvodnja stakla koje može da se koristi u domaćinstvu počinje 1923. godine, a borosilikatno staklo pod brendom SIMAX je stvoreno 1958. godine. Od 1968. počinje redovna industrijska proizvodnja vatrostalnog stakla SIMAX, koje može da se koristi u domaćinstvu. Danas su vatrostalne posude SIMAX prisutne na tržištima u više od 80 zemalja. Povodom 175 godina postojanja čuvene češke fabrike za proizvodnju stakla, uvedena je nova, ekskluzivna linija SIMAX EXCLUSIVE, koju potrošači DIS-a trenutno mogu da Marija Veselinović, nabave sa 50% popusta uz sakupljene markice. Ova linija komercijalni direktor Metalac Trade d.o.o. je bila jedan od dobitnika nagrade za dizajn na sajmu u Frankfurtu 2014. godine. Dakle, SIMAX EXCLUSIVE pekači Potrošači u DIS-u su ovog leta još jednom prijatno iznenađeni su visokokvalitetni artikli izrađeni od vatrostalnog stakla. atraktivnom lojalti akcijom koju je najveći domaći trgovinski lanac realizovao u saradnji sa kompanijom Metalac. U trajanju od 19.06. do 20.09. kupci za svakih potrošenih 500 dinara u Ova linija je bila DIS-u dobijaju po jedan kupon. Sa sakupljenih osam kupona mogu da ostvare popust od čak 50% za kupovinu ponuđenih jedan od dobitnika artikala iz linije vatrostalnog posuđa Simax Exclusive, kao i nagrade za dizajn na neki od inox noževa iz Sigma kolekcije. Sa Marijom Veselinović, komercijalnim direktorom Metalac Trade sajmu u Frankfurtu d.o.o. razgovarali smo u želji da saznamo nešto više o pekačima od čuvenog češkog vatrostalnog stakla i inox noževima Sigma, zbog 2014. godine. Dakle, kojih potrošači DIS-a sa zadovoljstvom učestvuju u ovoj akciji. SIMAX EXCLUSIVE Predstavite nam liniju Simax exclusive vatrostalnih posuda. pekači su visokokvalitetni artikli SIMAX je čuveno češko vatrostalno staklo, poznato u Evropi još od sredine 19. veka. Prva radionica za proizvodnju stakla ovog izrađeni od vatrostalnog stakla tipa je osnovana u Češkoj 1830. godine. Iako je u narednih Uz Simax pekače iz Metalac Trade u DIS-ove objekte je stigla i posebna ponuda Sigma noževa? Da, u okviru sveukupne ponude pribora za kuhinju Metalac trade, pod svojom robnom markom Sigma ima i ovu liniju sa 5 inox noževa koji se najčešće koriste u kuhinji, praćenu odgovarajućim magnetnim držačem. Stepen ručne dorade u finaliziranju proizvoda daje ovim noževima poseban kvalitet. Pritom je odnos relativnih težina sečiva i drške takav da omogućava savršen balans prilikom rukovanja nožem. Nož sa inox drškom je dugotrajniji od drugih noževa i, za razliku od noževa sa plastičnom ili drvenom drškom, inox neće apsorbovati čestice hrane, a time ni mikroorganizme. Uz sve to, lagani su i jednostavni za upotrebu i održavanje. A kad ih poređate na magnetni držač, ne možete se oteti izazovu da sa njima neprestano nešto radite u kuhinji. Kažite nam nešto o saradnji sa DIS-om, da li su u planu budući projekti? Kompanije DIS i Metalac su do sada veoma uspešno sarađivale na više projekata koji su se prevashodno Koje su pogodnosti spremanja hrane u ovakvim posudama? odnosili na naš najpoznatiji brend - posuđe Metalac. Što Simax vatrostalni pekači se mogu koristiti za pripremanje, se preduzeća Metalac Trade tiče, mi smo osnovani sa podgrevanje i serviranje hrane, kao i za čuvanje hrane u zadatkom da se bavimo uvozom i plasmanom kvalitetnih frižideru i zamrzivaču. Staklo je inače neprikosnoveno kad proizvoda koji se naslanjaju na ono što proizvodi Metalac. I je reč o zdravstvenoj pogodnosti za kontakt sa hranom to uspešno radimo evo već 12 godina, kako sa sopstvenom jer nema olova i kadmijuma. Njegova neporozna glatka robnom markom Sigma, tako i kroz saradnju sa drugim površina sprečava nastajanje i zadržavanje bakterija. poznatim brendovima, kao što je u ovom slučaju Simax. Takođe, posebno je zadovoljstvo što možete da pratite proces Već se vidi da su potrošači DIS-a i ovog puta zadovoljni pripremanja hrane jer je staklo providno. Još je zanimljivije kada ponudom i akcijama koje DIS radi sa Metalcem i mi tako pripremljenu hranu iznesete na sto. Ne znam da li ste znali, ćemo sigurno pažljivo pripremiti posebnu ponudu novih ali vatrostalni pekači se mogu koristiti na temperaturama od artikala za narednu godinu. Nemam dilemu da ćemo -40 do +300 °C. Konačno, sve funkcionalne osobine potvrdjuje i dalje saradjivati jer drugačije ne može biti ako su sve i 10-godišnja garancija na funkcionalne osobine. strane zadovoljne. NIKOLIĆ: Poverenje kod potrošača gradimo pružajući dobre proizvode i usluge Akcije programa lojalnosti imaju sve veću važnost kroz Koliko su ovakve akcije važne za održavanje konstantnog model ponude kvalitetnih artikala po niskIm cenama, nivoa pažnje koju DIS posvećuje potrebama potrošača? naglašava u razgovoru za Glasnik Nikola Nikolić, kategori Jedan od glavnih ciljeva naše kompanije jeste velika menadžer u kompaniji DIS. posvećenost u ispunjenju potreba potrošača, konstantnom praćenju i unapređenju nivoa ponude i usluga. Akcije Koja je ovo po redu akcija u saradnji sa Metalcem? programa lojalnosti imaju sve veću važnost kroz model - Sprovedenim istraživanjima na našem tržištu, ponude kvalitetnih artikala po niskIm cenama. Kroz njih nagrađujemo postojeće, konstantno uvećavamo broj novih proizvodi Metalca i njihovi brendovi, prepoznati kupaca i doprinosimo DIS-ovoj politici niskih cena. Samim su kao jedan od tradicionalno najboljih domaćih tim podižemo nivo kvaliteta ponude i što je najbitnije proizvođača. Kao dugogodišnji partneri zajedničkim zadovoljstvo kupaca. naporima došli smo i do četvrte zajedničke akcije Da li su lojalti programi ovog tipa praćeni i dodatnom programa lojalnosti kupaca. ponudom srodnih artikala po sniženim cenama? Kako su prihvaćene dosadašnje akcije od strane Kao deo marketinške strategije uvek se trudimo da potrošača, i da li je ova podjednako uspešna? programe lojalnosti unapredimo i pospešimo ponudama komplementarnih artikala kroz sve vrste akcija, čija Činjenica je da svi mi kao potrošači volimo da budemo prodajnost dodatno utiče i na artikle na samoj akciji. nagrađeni, da nagradu možemo odabrati i da možemo po povlašćenim cenama priuštiti kvalitetne artikle, a to Kakvi su planovi za buduće lojalti akcije, da li potrošače do kraja godine očekuju nova prijatna iznenađenja u DIS-u? su elementi koji ovaj vid promotivne prodaje odvajaju od svih drugih tipova akcija. Pozitivne reakcije i komentari Ključni element, poverenje kod potrošača, već dugi niz jasni su signali da su dosadašnje akcije veoma dobro godina gradimo pružajući dobre proizvoda i usluge. Nema sumnje da će i programi lojalnosti još više doprineti prihvaćene od strane potrošača, pa beležimo pozitivan unapredjenju poverenja kome težimo, pa su ideje i planovi trend uspešnosti programa lojalnosti, što nam pruža na ovom polju svakim danom sve veći. Za potrošače smo veliku motivaciju da i u budućnosti posvetimo veliku pripremili nove atraktivne programe lojalnosti za koje smo pažnju ovakvom vidu akcija. sigurni da će biti prijatno iznenađenje.

11 Tržište U tanjiru godišnje kilograma 43 mesa Piše: K. Sekulić Proizvodnja mesa u našoj zemlji u poslednje dve decenije opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje

Proizvodnja mesa u Srbiji u poslednje dve decenije je za 300.000 manje nego 2000-te, dok je u proteklih 15 opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Nekada je godina broj svinja smanjen za više od 600.000, pa ih danas potrošnja mesa po stanovniku iznosila 65, a danas svega ima oko 3,1 miliona. Istovremeno Srbija od izvoznika 43 kilograma mesa. mesa postaje njegov uvoznik, što je nedopustivo - kaže Gulan za DIS Glasnik. Stručnjaci tvrde da je stočarstvo u Srbiji, i pored izuzetno povoljnih prirodnih uslova, u velikoj krizi. Najbolja potvrda takvog stanja je podatak da je u 2014. u Srbiju uvezeno 18.000 tona mesa i 35.000 tona svinjskih Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU kaže da iako otpadaka. Pored toga, lane smo uvezli i 347.957 komada ova delatnost ima šanse da bude značajna privredna živih tovljenika, najviše iz Mađarske i Hrvatske. grana, broj stoke u poslednje dve decenije ima stalnu tendenciju opadanja. - Farmeri tvrde da ih jeftinija konkurencija iz Evropske unije uništava. To pokazuje da sistem državnih subvencija - Istovremeno dok se smanjuje broj grla, opada treba što više preusmeravati u korist stočarstva kako bi proizvodnja i potrošnja mesa. Analize pokazuju da se se zaštitila domaća proizvodnja i povećao izvoz u Rusiju, stočni fond u Srbiji smanjivao po stopi od 1,5 do tri odsto Tursku, Arabiju i Emirate - savetuje on. godišnje. U zemlji danas ima oko 920.000 grla goveda, što A kako izgleda presek stanja u prodaji mesa kod trgovaca, pitamo Novicu Tirnanića, kategori menadžera DIS-a. On kaže da u DIS-ovim radnjama kupci najviše uzimaju svinjsko i pileće meso, dok juneće i teleće, zbog visoke cene, daleko manje. - Veliki deo potrošačke korpe naših kupaca čini meso i mesne prerađevine. U prilog tome govori i činjenica da smo prošle godine na tržištu Srbije prodali preko 2.000 tona svinjskog mesa i preko 1.000 tona pilećeg. Iako mnogi trgovci od početka ove godine nisu zadovoljni Prošle godine smo na tržištu Srbije prodali preko 2.000 tona svinjskog mesa i preko 1.000 tona pilećeg Novica Tirnanić, kategori menadžer DIS-a prodajom mesa, mi u DIS-u nemamo takvih problema i - Kategorija mesnih zadovoljni smo rezultatima – navodi Tirnanić za DIS proizvoda jedna je od Glasnik. najvećih po prometu u našoj kompaniji. DIS-ovi On dodaje da se navike njihovih potrošača potrošači posebnu koji kupuju meso nisu mnogo menjale. pažnju obraćaju - Da budem iskren možda bi upravo na ponudu se njihove navike prilikom mesnih proizvoda. kupovine mesa i menjale, Nema dileme da su ali nažalost standard i cena i asortimanska ekonomska kriza utiču raznovrsnost nešto što na to da se i dalje kupce vraća da ponovo pazari ono što se dođu kod nas. Pored može, a ne ono što redovnih vikend i nedeljnih se želi. Poznato akcija, pribegavamo raznoraznim je da je juneće i drugim načinima kako bismo što teleće meso skuplje, više pridobili kupce koji će zadovoljni tako da je i manje pristupačno izaći iz naših radnji – kaže Tirnanić. običnom potrošaču. Od početka ove Nenad Budimović, sekretar Udruženja za godine DIS drži veoma niske cene pilećeg mesa, što poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da i je dovelo do toga da se veliki broj potrošača odluči da njihove analize pokazuju da je na domaćem tržištu trend da se na svojim trpezama više ima upravo ovu vrstu mesa – više kupuje pileće meso zbog pristupačnije cene i lakše pripreme. objašnjava Tirnanić. - Iako su i cene svinjskog mesa u trgovačkim lancima Naš sagovornik ističe da je DIS poznat na tržištu Srbije kao dosta povoljne, naši ljudi opredeljuju se da pre svega najveći domaći trgovinski lanac, a ujedno i najpovoljniji. kupe piletinu. To je i razumljivo, pošto je piletina jeftinija. Kupci mahom prvo gledaju cenu, a tek kada su neka slavlja Sistem državnih subvencija kupuju se „luksuznije” namirnice - kaže Budimović. Nije samo u Srbiji trend da se više jede piletina. treba što više preusmeravati Proizvodnja živinskog mesa, naime, u svetu iznosi 85 miliona tona, a do kraja 2015. očekuje se da će narasti u korist stočarstva na 100 miliona. U proizvodnji i trgovini najdalje je otišao Brazil, u kome kako bi se zaštitila je proizvodnja više nego udvostručena: porasla je sa 4,2 na 9,6 miliona tona, dok će ovogodišnja proizvodnja biti domaća proizvodnja veća od 10 miliona tona. Značajan doprinos svetskoj proizvodnji dala je i Kina koja je Branislav Gulan, u poslednjoj deceniji povećala proizvodnju za šest miliona tona. Sledi SAD, kao treća velesila u prodaji piletine i član Odbora za SANU prerađevina. Te tri države učestvuju sa preko 60 odsto u svetskoj proizvodnji živinskog mesa.

13 Asortiman DIS proširio ponudu ekskluzivnih proizvoda Priredio: Velibor Toković

Izbor proizvoda je rađen pažljivo, kako bi se potrošačima ponudio iz svake kategorije dodatni asortiman. Želja nam je da se na ovaj način dodatno približimo svim potrošačima kao lanac u kome mogu da zadovolje sve svoje potrebe

Koliko je trajao proces realizacije ove zamisli u praksi? Ovom ponudom su obuhvaćene Proces smo započeli u aprilu i već krajem maja se deo proizvoda nalazio u našim radnjama. Analiza je sve grupe proizvoda prehrane i rađena kako osluškivanjem želja potrošača, tako i kroz neposredni kontakt sa dobavljačima, razmenjivanjem veći deo kućne hemije i kozmetike. iskustava koje oni imaju na našem tržištu, naravno sve to uokvireno znanjem i iskustvom naših kategori Od mesnih prerađevina, sireva, menadžera. Izbor proizvoda je rađen pažljivo, kako bi se potrošačima ponudio iz svake kategorije dodatni testenina, pića, začina, soseva, asortiman. Želja nam je da se na ovaj način dodatno približimo svim potrošačima kao lanac u kome mogu da konditora, do preparata za negu zadovolje sve svoje potrebe. tela, sredstava Koje grupe proizvoda su obuhvaćene ovom ponudom? Ovom ponudom su obuhvaćene sve grupe proizvoda za čišćenje domaćinstava prehrane i veći deo kućne hemije i kozmetike. Od mesnih prerađevina, sireva, testenina, pića, začina, Prelazak iz proleća u leto je DIS-ovim soseva, konditora, do preparata za negu tela, sredstava kupcima doneo prijatno iznenađenje u vidu za čišćenje domaćinstava. Trudili smo se da iz svake proširene palete ekskluzivnih proizvoda kategorije našim kupcima ponudimo još bolji kvalitet i koji su uvršteni u redovnu ponudu. O tome nadamo se da smo u tome uspeli. U narednom periodu kako je nastala ova izuzetno zanimljiva ćemo osluškivati tržište i potruditi se da odreagujemo akcija, kao i o daljim planovima za njenu na dodatne zahteve koje uočimo. realizaciju, razgovarali smo sa Marijom Da li su ovom akcijom pokriveni svi marketi? Radivojević, direktorkom programa u DIS-u. Naravno, ideja je da svim našim potrošačima ponudimo isti kvalitet bez obzira da li se oni nalaze Kako je došlo do ideje o uvođenju u Beogradu, Jagodini, Vršcu, Čačku ili Velikoj ekskluzivnih proizvoda u svakodnevnu Plani. Potrošači u unutrašnjosti imaju manju ponudu u DIS marketima? mogućnost da te proizvode nađu u svojoj okolini Kao i do sada, kompanija DIS konstantno i iz tog razloga smo se i fokusirali na to da njima ponudimo što više. Odziv u unutrašnjosti je jako radi na tome da svojim kupcima pruži više. dobar i naša očekivanja su da će uz dodatne Kriza koja već dugo traje uslovila je da se aktivnosti koje ćemo organizovati to dodatno radi na optimizaciji kako asortimana, povećati potražnju za ovim proizvodima u tako i zaliha. Da ne bi zbog celokupne celom našem lancu. situacije u kojoj se nalazi naša zemlja naše kupce uskratili za malo bogatiji Da li se posebna pažnja obraća na domaće asortiman, doneli smo odluku da proizvode iz ove kategorije? napravimo balans i da pored redovnog, Na svakoj kategoriji se radilo i radi ponudimo i nešto ekskluzivniji pažljivo, i pokušava da se napravi asortiman. Vođeni time da su naši asortiman upravo onakav kakav želi naš sugrađani znatiželjni i nekada potrošač. U zavisnosti od sezone, neke spremni da za kvalitet (naročito kada kategorije će se tek dodatno obogatiti. je reč o hrani) potroše i više novca U narednih dva meseca fokus će izdvojili smo paletu proizvoda iz biti kako na kategoriji vina tako i ponude kako domaćih dobavljača, bombonjera jer nailazi udarni period tako i deo koji smo pronašli kod za ove proizvode kada će potražnja dobavljača iz inostranstva i ponudili je biti veća, a i zahtevi naših potrošača u našem u maloprodajnom lancu. kada je kvalitet u pitanju. Da li su u okviru akcije organizovane i dodatne promocije, kao i edukativne kampanje o određenim proizvodima? Planiramo da pored prodajnih Na informisanju naših potrošača radimo u saradnji sa našom marketing službom i u narednom periodu biće akcija organizujemo i promocije dosta aktivnosti na tu temu. Za početak iskoristili smo u objektima uz degustaciju i prostor u našem prodajnom lifletu i već od 13.08. naši potrošači su bili u prilici da se upoznaju sa novinama u dodatnu edukaciju potrošača našem asortimanu. Kroz taj vid aktivnosti, gde smo deo ekskluzivnog asortimana ponudili po veoma povoljnim što će svakako uticati dodatno cenama u želji da i onim potrošačima koji nisu uvek u mogućnosti da kupe nešto ekskluzivnije približimo ove na povećanje potražnje za ovim proizvode, istovremeno informišemo i potrošače koji nisu do sada kod nas kupovali te proizvode da ih od sada asortimanom mogu naći i kod nas. Planiramo da pored prodajnih akcija organizujemo Kakav je odziv potrošača na ovu akciju? i promocije u objektima uz degustaciju i dodatnu Odziv potrošača je veoma pozitivan. Već su počeli da se edukaciju potrošača što će svakako uticati dodatno na izdvajaju neki proizvodi kao favoriti u tom segmentu. Možemo povećanje potražnje za ovim asortimanom. reći da se čak može napraviti i teritorijalna podela jer ima proizvoda koji se iznenađujuće dobro prodaju na primer u Velikoj Plani, a dosta manje u ostalim objektima, dok ima U zavisnosti od sezone, nekih koji su podjednako zakupili pažnju potrošača u svim neke kategorije će se tek našim objektima. Naravno, detaljnija analiza će se tek raditi, jer proces nije gotov i kao i sa redovnim asortimanom, gde dodatno obogatiti. se konstantno nešto menja, tako ćemo se potruditi da uvek potrošačima pružimo nešto novo i intresantno sa osnovnim U narednih dva meseca osvrtom na kvalitet. fokus će biti kako na Da li je u planu širenje palete ekskluzivnih proizvoda? Rad na ovom asortimanu nije završen i mi ćemo se kategoriji vina tako i potruditi da on bude širok upravo onoliko koliko to potrošači budu želeli i imali potrebu, jer osnovna stvar bombonjera jer nailazi udarni u našem poslu je da svakom našem potrošaču pružimo period za ove proizvode kada će maksimalno moguću uslugu. Postoje li određeni proizvodi za koje bismo mogli da potražnja biti veća, kažemo da su „popularniji“ od drugih? a i zahtevi naših potrošača Jako je teško sada odgovoriti na to pitanje, ali kao što je već rečeno, polako se neki proizvodi već izdvajaju. Pažljivo se prate kada je kvalitet u pitanju sve kategorije kako bi se prepoznalo u kojim kategorijama naši potrošači žele više od onoga što smo im do sada pružali. 15 VESTI IZ DIS-A I SRBIJE VESTI • DIS • SRBIJA Savet za mala i srednja Slovenija treba da plati preduzeća „Zastavi“ 2,4 miliona evra

Nadležni prvostepeni sud u Ljubljani presudio je da Slovenija kragujevačkoj Grupi „Zastava vozila“, na ime nezakonito uzurpirane imovine, mora da isplati nadoknadu za prodajno- servisni objekat u Ljubljani, procenjen na oko 2,4 miliona evra. Kako navodi beogradski „Danas“, „Zastava“ međutim očekuje znatno veću nadoknadu, uvećanu za kamate obračunate za 24 godine unazad, preciznije za period od 31. januara 1991. Generalni direktor Grupe „Zastava vozila“ Dragan Srejović kaže da će se kragujevačka fabrika, ukoliko drugostepeni sud u Ljubljani, po žalbi države Slovenije, poništi prethodnu presudu, obratiti Sudu u Strazburu, čime u „Zastavi“, prema njegovim rečima, demonstriraju čvrstu rešenost da povrate ili naplate imovinu koja je u minulim decenijama, širom bivše Jugoslavije, sticana novcem „Zastavinih“ trudbenika. Savet za mala i srednja preduzeća, preduzetništvo i „Zastava“, tvrdi Srejović, poseduje validnu dokumentaciju konkurentnost održao je prvu sednicu u Vladi Srbije, kojom o imovini te fabrike u svim novonastalim državama na prostoru nekadašnje SFRJ. Srejović je izrazio očekivanje i da je predsedavao ministar privrede Željko Sertić, objavilo je će uskoro biti rešen problem „Zastavine“ imovine u Bosni resorno ministarstvo. i Hercegovini, konkretno u Sarajevu, u kojem „Zastava“ Ovo telo je formirano sa ciljem da se obezbedi efikasna poseduje dva prodajno-servisna objekta, ukupne vrednosti koordinacija aktivnosti na sprovođenju Strategije za oko 1,4 miliona evra. podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti, piše u saopštenju Ministarstva privrede. Stvaranje uslova za razvoj ovog sektora zahteva široko angažovanje velikog broja ministarstava i organa državne uprave, kao i privrednika i stručnih udruženja, navodi ministarstvo. „Sektor malih i srednjih preduzeća je ključan za bolju ekonomsku budućnost naše zemlje i zato ne smemo da dozvolimo da ova Strategija, kao mnoge druge u prošlosti, ostane mrtvo slovo na papiru“, izjavio je Sertić. Polazeći od činjenice da više od 99 odsto svih privrednih subjekata u našoj zemlji pripadaju sektoru malih i srednjih preduzeća, kao i značaja privatne preduzetničke inicijative za unapređenje privredne aktivnosti i ekonomskog razvoja, Vlada je u martu 2015. godine usvojila Strategiju za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za Dupliran iznos period od 2015. do 2020. godine i Plan implementacije za 2015. sa projekcijom za 2016. godinu. falsifikovanog novca U Srbiji je u prvih šest meseci ove godine otkriveno ukupno Nema prodaje zemlje 2.607 falsifikovanih novčanica, što je preko dva puta više u odnosu na isti period 2014, kada je otkriveno 1.129 falsifikata, strancima?! objavila je Narodna banka Srbije. Posmatrano u nominalnom iznosu, povećanje iznosi 2,7 puta, Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana odnosno 3,36 miliona dinara u prvoj polovini 2015. u odnosu na Bogosavljević Bošković razgovarala je sa predsednikom 1,22 miliona u istom periodu prošle godine, piše u najnovijem opštine Apatin Živoradom Smiljanićem i predstavnicima Izveštaju o otkrivenim falsifikovanim novčanicama. „Na dan 30. juna ove godine, na milion komada originalnih poljoprivrednih udruženja, preduzeća i poljoprivrednih novčanica, otkriveno je 9,4 komada falsifikata u opticaju, proizvođača iz Apatina i poručila da nema govora o prodaji odnosno na milijardu dinara u opticaju, bilo je 22.655,7 dinara zemlje strancima. falsifikovanog novca“, navodi NBS. Bogosavljević Bošković je nakon sastanka izjavila da je Prema podacima centralne banke, najveći je udeo u razgovor bio vrlo otvoren i konstruktivan i da je jedna od tema falsifikatima domaće valute, 80,9 odsto, a od toga, bila i izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. najzastupljenija je novčanica od 2.000, pa od 1.000, 500 i najzad 5.000 dinara. Ta četiri apoena, kako je navedeno, „Predstavnici poljoprivrednih udruženja izneli su svoje zajedno čine 99,7 odsto falsifikata gotovog novca. predloge i mi ćemo ta rešenja razmotriti. Njihov predlog je da se državno poljoprivredno zemljište izdaje u dva kruga. Sve ideje temeljno ćemo razmotriti. Sve što je u skladu sa Zakonom i ne ruši zakonska rešenja nema razloga da i ne bude usvojeno“, istakla je Bogosavljević Bošković. „Razgovarali smo i o Pravilniku kojim se proglašava lovostaj na pojedine vrste životinja, konkretno o grlicama, a razgovarali smo o tome kako je došlo do nesporazuma i o mogućem rešenju“, dodala je Bogosavljević Bošković, a saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Industrija raste, ali Dani šljive u Blacu agrar podbacuje

Opština Blace od 21. do 23. avgusta oranizuje trinaestu po Srpska industrija je za prvih šest meseci pokazala značajan rast, redu turističko - privrednu manifestaciju Dani šljive na kojoj međutim očekuje se da će poljoprivreda ove godine podbaciti. se očekuje više od 100.000 posetilaca. Vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku Iz opštine ističu da je sve spremno za početak fešte koju Miladin Kovačević, smatra da će do kraja godine rast BDP-a biti će otvariti ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević između 0,6 i jedan odsto. On je istakao da očekuje nastavak uzlaznog trenda privrednog rasta, pre svega u industriji. Bošković. „Industrija je za prvih pola godine pokazala značajan rast, Predsednik opštine Blace i organizacionog odbora Dana prerađivačka industrija 6,1 odsto, ukupna industrija 4,8 odsto, šljive Ivan Burgić, rekao je da će biti mesta za sve posetioce iako je tokom prvog polugođa trajao oporavak proizvodnje manifestacije najavljujući veliki spektakl tokom tri dana struje i proizvodnje uglja, zbog prošlogodišnjih poplava”, kazao manifestacije. je Kovačević. On se zahvalio sugrađanima koji ustupaju svoje smeštajne „Junski podaci pokazuju trend rasta industrije, a tako će ostati kapacitete u korist manifestacije. verovatno do kraja godine, uz možda bolju podršku likvidnosti „Dani šljive su simbol našeg mesta i postoji mnogo privredi, što znači bolje finansiranje - više kreditne aktivnosti”, specifičnosti zbog kojih se razlikujemo od drugih. Domaćini rekao je Kovačević. su spremni kao i svake godine, a očekujemo rekordan broj Kovačević smatra da će poljoprivreda ove godine podbaciti, da industrijskog bilja neće biti na prošlogodišnjem nivou, ali to gostiju - najveće interesovanje vlada iz zemalja bivše SFRJ”, će dati do kraja godine rast BDP-a između 0,6 i jedan odsto, rekao je Burgić. zavisno od toga da li će biti snažnije finansijske podrške privredi On je naglasio da će mere bezbednosti učesnika i posetilaca i da li će se nastaviti planirane reforme za preduzeća, vezano manifestacije ove godine biti na najvišem nivou. za hemijski kompleks, smederevsku železaru, da li će se vratiti „Blace je grad šljive i trudimo se da to i pokažemo javnosti, a proizvodnja automobila na uzlaznu liniju. sve u korist naših proizvođača” poručio je Burgić, dodajući da „Kada imate aranžman sa MMF-om, koji sada imamo, koji je 2,5 miliona stabala šljive na teritoriji opštine obavezuju da se značajna podrška konsolidaciji i rastu privredne aktivnosti, ulaže u promociju blačke šljive. onda oni neprekidno prate zvaničnu statistiku i s vremena Kako je navedeno, generalni pokrovitelji manifestacije su na vreme, ako je potrebno, koriguju svoje projekcije, što je razvojni program Evropski Progres koji finansiraju Evropska uobičajeno u situaciji kada imate aranžman i kada ste pod određenim monitoringom”, rekao je Kovačević. unija i Vlada Švajcarske, Ministarstvo trgovine, turizma i On je istakao da, ako je rast umesto nula, pola procenta, to bi u telekomunikacija, kao i mnogi lokalni privrednici. novcu na postojeći BDP bio dodatak od 160 miliona evra. On je ocenio je da je potrebno zaokrenuti pad tražnje ka zaustavljanju toga pada i pretpostavlja da će MMF to razmatrati. Sertić: MMF traži da „Teško je reći da li će oni to odobriti, ali ima dosta razloga”, rekao je Kovačević. „Resavicu“ skinemo s budžeta Kovačević je istakao da treba voditi računa o održivosti, a to znači da se i sledeće godine nastavi konsolidacija. „Ovaj privredni rast jeste znak održivosti - to je važnije nego sam nominalni iznos doprinosa BDP-u ili rastu standarda - sve je to važno, ali su važni dinamički elementi tog procesa i oni su pozitivni i podloga su za nastavak reformi”, kazao je Kovačević. „Ako se iz nekog razloga nađemo u nekoj stagnantnoj poziciji, onda će se teško govoriti o održivosti celog pozitivnog trenda”, zaključio je Kovačević.

Ministar privrede Željko Sertić saopštio je poslovodstvu i „Svarovski“ prebacuje sindikatima Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju proizvodnju u Srbiju uglja (JP PEU) Resavica, da je želja Vlade da sačuva Resavicu, a Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da ih Austrijski koncern „Svarovski“ obustavlja proizvodnju u skine sa budžeta. Trizenu u Lihtenštajnu i premešta je u Srbiju. Tokom drugog „Želja Vlade Srbije je da sačuva Resavicu, ali vi ste u veoma kvartala iduće godine manuelna proizvodnja biće prebačena teškoj situaciji. Moramo pronaći argumente da bi vas sačuvali. iz Trizena u Srbiju, saopštila je kompanija. U Lihtenštajnu Rešenje sigurno postoji, ali ga mi trenutno ne vidimo“, rekao će, zbog obustavljenja proizvodnje, biti zatvoreno najmanje je Sertić na sastanku sa poslovodstvom i sindikatima JP PEU 50 radnih mesta. i predstanicima Agencije za privatizaciju, saopštio je danas Razlog za to je rastući pritisak cene manuelne proizvodnje, Sindikat JP PEU. koji se pooštrio ukidanjem fiksnog kursa švajcarskog franka. Sindikat, u saopštenju koga je potpisao predsednik Glavnog odbora Goran Nikolić, navodi da im je Sertić sugerisao da „moraju pod hitno angažovati privatizacionog savetnika, da pokuša da im pronađe strateškog partnera“. „MMF ne zanima vaš vlasnički status, već samo želi da vas skinemo sa budžeta. Oni vrlo dobro poznaju vašu tehnološku, ekonomsku ali i socijalnu situaciju“, navode Sindikati JP PEU. Rešenje za JP PEU mora pronaći Ministarstvo rudarstva i energetike, ocenio je Sertić i dodao da je „stečaj poslednja varijanta i mi o njoj u ovom trenutku i ne pomišljamo“. Sertić je ocenio i da se u JP PEU „moraju drastično smanjiti troškovi i povećati produktivnost“. VESTI • DIS • REGION 17 Tržište Za pet meseci prodato 230 miliona

litara vode Piše: S. Vidović

Od januara do maja prošle godine u našoj zemlji je prodato 245,5 miliona litara vode, a ove 15,6 miliona litara manje „Knjaz Miloš” najpopularnija voda, a omiljen sok u Srbiji i dalje je koka-kola

Za prvih pet meseci ove godine u Srbiji je ukupno prodato 229,9 miliona litara flaširane mineralne, aromatizovane i izvorske vode, pokazuju podaci Udruženja pivara i Prodaja gaziranih pića u sladara Srbije. U poređenju sa istim periodom prošle godine, prodaja vode je opala, i to za oko 6,3 odsto. DIS marketima Kada se to prevede u cifre, ispada da su građani u 2015. vrednost pazarili oko 15,6 miliona litara vode manje nego pre prodatih godinu dana. Period napitaka - Od januara do maja 2014. godine u našoj zemlji je 1. 2014. 320 prodato 245,5 miliona litara vode, što je više nego ove 2. 2013. 367 godine – navode u ovom udruženju. 3. 2012. 374 „Knjaz” dominira 4. 2011. 369 Najveću prodaju već godinama na našem tržištu 5. 2010. 307 ostvaruje „Knjaz Miloš”, a slede ga „BB Minakva”, „Voda Vrnjci” i „Vlasinska rosa”. *iznosi u milionima dinara

- Najveće učešće na tržištu u prvih pet meseci ove Ekonomske stručnjake ne čude podaci o manjoj prodaji godine ima „Knjaz Miloš”, 23,69 odsto, sa prodatih 54,47 vode u Srbiji u ovoj godini. Kako naglašavaju, to je miliona litara. Za njim sledi „BB Minakva” sa učešćem od posledica pada kupovne moći građana kojoj je najviše 19,94 odsto ili prodatih 45,86 miliona i „Vlasinska rosa” doprinelo smanjenje penzija i plata u javnom sektoru od sa 15,64 odsto učešća na tržištu (prodato 35,97 miliona januara 2015. godine. litara) – pokazuju podaci ove organizacije. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Dalje, na četvrtom mestu u 2015. godini je „Voda Vrnjci” Savić kaže da uzrok manje kupovine vode u 2015. leži u sa učešćem od 14,45 odsto, odnosno prodatih 33,22 opštem padu standarda naših građana. miliona litara, zatim „Mivela” sa 16,59 miliona litara prodate vode, „Prolom voda” sa 15,32 miliona litara i - Imamo smanjenje plata i penzija, a ljudi se zbog toga „Heba” sa 9,26 miliona (pogledati tabelu). odriču mnogih stvari. Ipak, uvek su na poslednjem mestu Zanimljivo je da je, kako tvrde u Udruženju pivara i te liste hrana i piće. Međutim, kada je došlo do toga da se sladara, u 2014. u odnosu na 2013. godinu prodaja vode manje troši i na kupovinu vode, znači da je došlo krajnje skočila. Tako je pre dve godine ukupno prodato 599,01 vreme i da su građani Srbije dosta osiromašili poslednjih miliona litara, a u toku prošle godine 619,39 miliona godina – smatra Savić. litara flaširane vode. Ovaj trend rasta prodaje vode Kako navodi, ovo je pokazatelj da je potrošačka korpa beleži se od 2011. godine, dok je svetska ekonomska „sve tanja” bez obzira na to što nismo imali rast cena. kriza koja je počela 2008. godine doprinela da sve do 2010. prodaja pada. - Nemamo rast cena poslednjih godina, ali suštinski takva statistika se očigledno ne poklapa sa pravim Prodaja pića u prvih pet meseci stanjem na tržištu. Cene su blago rasle, a posebno hrane i pića. Mnogi su se, a posebno penzioneri, pri odluci ove godine slabija je zbog šta da kupe za piće odlučivali za ono najjeftinije, pa su vino ili pivo zamenili mineralnom vodom. To im se smanjenja plata i penzija činilo najmanje skupo. S obzirom da su penzioneri ove godine najviše pogođeni smanjenjem primanja, to se Saša Đogović, ekonomista prelomilo i u ovom segmentu. Odriču se i pića – ističe naš sagovornik. Ekonomista Saša Đogović takođe smatra da je prodaja pića u prvih pet meseci ove godine slabija upravo zbog pada plata i penzija. Najveći „igrači” u - Kupovna moć velikog dela građana je manja, pa su prodaji vode proređene i nabavke namirnica i pića. Lična potrošnja je neminovno smanjena – kaže Đogović. učešće na prodaja Kompanija tržištu (miliona litara) Ipak, on veruje da će tokom leta prodaja vode porasti, ne samo zbog velikih vrućina, već i zbog turista. 1. „Knjaz Miloš” 23,69% 54,47 - Uvek je prodaja pića, a pre svega vode, veća leti, pa će tako biti i ove godine. Takođe, ove sezone imamo drastičan 2. „BB Minakva” 19,94% 45,86 rast broja turista, i stranih i domaćih. A to povlači i veći takozvani vanpansionski trošak. U to spada kupovina 3. „Vlasinska rosa” 15,64% 35,97 pića, sokova, vode, itd. Uveren sam da će do kraja leta prodaja vode preći u „pozitivnu zonu”, odnosno premašiti 4. „Voda Vrnjci” 14,45% 33,22 prošlogodišnju – naglašava Đogović. U igri i „golf” 5. „Mivela” 7,21% 16,59

Kada su u pitanju gazirana pića, koja uključuju i 6. „Prolom voda” 6,66% 15,32 sokove, u kompaniji „Coca-Cola Helenik Srbija” naglašavaju da su trendovi rasta prodaje najprimetniji 7. „Heba” 4,03% 9,26 tokom letnjih meseci. - Ali naši proizvodi predstavljaju takozvane „love *podaci Udruženja pivara i sladara za januar-maj 2015. marks” kojima potrošači poklanjaju poverenje tokom čitave godine. Odlične rezultate prodaje beleže svi Prema navodima iz DIS-a, prodaja gaziranih napitaka je naši proizvodi. Ipak, „koka-kola” brend u Srbiji ima najudarnija za vreme velikih praznika (Nova godina, Božić, svoje počasno mesto, kao ubedljivo najprodavaniji naš Uskrs) i u vreme velikih slava (Đurđic, Aranđelovdan, proizvod – navode u ovoj firmi. Sveti Nikola). Takođe, kupovina ovih osvežavajućih pića Oni dodaju da se proizvodi iz njihovog bogatog drastično raste u toku leta, odnosno u julu. asortimana nalaze u gotovo svim velikoprodajnim i Međutim, u DIS-u ističu i da se u poslednjih par godina maloprodajnim objektima u zemlji. beleži pad prometa gaziranih pića, tačnije od 2013. - Kreiramo nove trendove i iz godine u godinu ostvarujemo godine (pogledati tabelu). rast poslovanja – kažu u „Coca-Cola Helenik Srbija”. Profesor Savić kaže da je logično da za vreme leta raste A da je upravo koka-kola među najprodavanijim gaziranim prodaja gaziranih napitaka. pićima potvrđuju i u domaćem trgovinskom lancu DIS. - A to što se pića najbolje prodaju za vreme praznika i - Najprodavanija gazirana pića su koka-kola, pepsi, slava pokazuje na šta se sveo standard građana. Troše kokta, golf narandža - kažu u DIS-u. više samo kada imaju povoda – naglašava Savić.

19

Humanost DIS donirao milion dinara bolnici

Piše: „Stefan Visoki” M. Garić

Uplaćeni iznos omogućio nesmetan rad bolnice u Smederevskoj Palanci

kroz mnoge preventivne i edukativne akcije. Ova bolnica je takođe i mesto na kome mnogi daroviti ljudi iz ovog kraja, po završetku svog medicinskog obrazovanja, mogu da nađu posao i da stečeno znanje primene i unaprede kroz savladavanje svakodnevnih radnih zadataka i izazova. Bolnica „Stefan Visoki“ je ime dobila po srednjevekovnom srpskom vladaru Stefanu Lazareviću. U neposrednoj blizini Smederevske Palanke nalazi se manastir Koporin, despotova zadužbina, koja je služila i kao lečilište nemoćnih od svog osnivanja, pa se slobodno može reći da se kroz rad bolnice ova svetla tradicija nastavlja i u današnjem dobu. Istorija beleži imena lekara Morica Kompanija DIS uplatila je donaciju bolnici „Stefan Visoki” Poznera, Koste Dinića i Nikole Velimirovića, kao i mnogih u Smederevskoj Palanci u iznosu od milion dinara. drugih koji su pomagali lečenju lokalnog življa još od Novac je zdravstvenoj ustanovi, koja brine o zdravlju kraja XIX veka. Balkanski ratovi su doneli i osnivanje prve više od 110.000 stanovnika Velike Plane i Smederevske bolnice u ovom mestu. Od tada se razvojem grada, uz Palanke, bio hitno potreban radi izmirivanja obaveza za promenu društveno istorijskih okolnosti, došlo do sada medicinsku opremu nabavljenu u prethodne tri godine. već davne 1960. godine kada je donet ukaz o osnivanju Kao kompanija kojoj je društveno odgovorno ponašanje bolnice u Smederevskoj Palanci. Bolnica u svom radu u vrhu poslovnih prioriteta, DIS je odmah po primanju koristi i potencijal Palanačkog Kiseljaka, obližnjeg izvora molbe od strane uprave bolnice „Stefan Visoki” odvojio mineralne vode bogate selenom. Danas je ovo moderna iznos od milion dinara. zdravstvena ustanova, koja u svom radu objedinjuje sve specijalističke ordinacije potrebne za pružanje - Veoma smo zahvalni ljudima koji vode kompaniju DIS, kompletne zdravstvene nege i zaštite. privrednog lidera u našem regionu, jer su brzo reagovali i uputili nam neophodnu pomoć za dalji nesmetan rad Kompanija DIS je, u skladu sa svojom jasnom bolnice. Ova ustanova je od velikog značaja za čitavo posvećenošću društveno odgovornom poslovanju, i ovoga područje centralne Srbije i sada možemo normalno puta pokazala da dobrobit lokalne zajednice ima najviši da nastavimo sa pružanjem zdravstvene nege našim prioritet u ostvarivanju zacrtane poslovne politike. pacijentima – rekao nam je dr Goran Bogdanović, direktor opšte bolnice „Stefan Visoki”. Ova ustanova je od velikog Kompanija DIS je po najkraćem postupku reagovala, kada je primila dopis u kome se ova eminentna zdravstvena značaja za čitavo područje ustanova obraća svim značajnim privrednim subjektima centralne Srbije i sada možemo sa molbom za finansijsku pomoć. U prethodne tri godine, bolnica je nabavila medicinsku opremu neophodnu za normalno da nastavimo sa normalno funkcionisanje, a novac je bio hitno potreban radi izmirivanja obaveza. pružanjem zdravstvene nege, kaže Direktor Bogdanović nas je u razgovoru podsetio da je dr Goran Bogdanović, direktor ova bolnica od svog osnivanja pre 55 godina mesto na kome se, uz pružanje zdravstvene zaštite, konstantno opšte bolnice „Stefan Visoki” radi i na podizanju opšte zdravstvene kulture u regionu, 21 Ekonomija

Biznis sa lešnicima

Piše: srpska šansa Katarina Sekulić Iako Srbija ima dobre uslove za proizvodnju lešnika potroši se između osam i devet miliona dolara na njihov uvoz za konditorsku industriju

Italijanski „Ferero” kupio je sredinom aprila imovinu Za sada se zna da je „Agriser” ponudio da u naredne dve poljoprivrednog preduzeća „Aleksa Šantić”, i za 699,5 godine investira u zasad lešnika na svih oko 700 hektara. hektara sa pratećim objektima platio 7,95 miliona evra. Jedna od obaveza Italijana je da do kraja godine zaposle Kupac je kompanija „Agriser” iz Beograda, čiji je „Ferero” 50 radnika. vlasnik, i bila je jedini učesnik na licitaciji za ovo preduzeće. „Ferero” je, bez dileme, jedan od svetskih lidera u Kako je saopšteno, zemljište je prodato po početnoj ceni konditorskoj industriji, a sada ostaje da se vidi da li će što znači da je italijanska fabrika hektar zemlje platila ova priča dobiti na ubrzanju i u kojoj meri je biznis sa nešto manje od 11.500 evra. lešnicima zaista isplativ u Srbiji. Privredna komora Srbije, kao ni druge relevantne To jeste respektivan biznis. Naše institucije, nemaju tačne podatke o površinama i broju stabala lešnika u našoj zemlji. Procenjuje se da je prinos domaće kompanije od osamsto do hiljadu tona, od čega naša konditorska industrija otkupi samo manji deo godišnje proizvodnje, poput „Pionira” i „Svislajona” a veći deo lešnika uvozi, najviše iz Turske. mogle bi da nabavljaju Iako Srbija ima dobre uslove za proizvodnju lešnika, potroši se između osam i devet miliona dolara na njihov lešnike iz Srbije, uvoz za konditorsku industriju. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da Srbija, umesto da ga uvoze nažalost, nije imala tradiciju u gajenju lešnika. iz Turske ili Italije - Za razliku od nas, Hrvatska se ovoj vrsti proizvodnje posvetila još osamdesetih godina prošlog veka. Milan Prostran, Proizvodnja lešnika u tom trenutku bila je mahom vezana za „Kraš”, jednu od tamošnjih najboljih firmi agroekonomski analitičar konditorske industrije. Hrvatska danas preko 90 odsto količina lešnika koristi iz sopstvenih izvora. To Italijanski „Ferero”planira da Turska i Italija u vrhu

u naredne dve godine U svetu, najveći proizvođači leske su Turska sa investira u zasad 800.791 tona, Italija (111.841 tona), Azerbejdžan lešnika u Srbiji na (29.194 tona), SAD (29.030 tona), Španija (24.330 oko 700 hektara tona), itd. Turska snabdeva svetsko tržište plodovima leske sa oko 75,8 odsto, a vrednost i jeste suština biznisa sa lešnicima. Ako želite da ih oljuštenog lešnika (jezgra) na svetskom tržištu proizvodite, onda treba da imate sklopljene ugovore sa iznosi 7,8 evra po kilogramu. konditorskim preduzećima koja će ih kupovati - kaže Prostran za DIS Glasnik. koriste u proizvodnji čokolada i desertnih poslastica”, On ističe da treba dati dobar vetar u leđa naporima da se proizvodnja lešnika zavrti i u Srbiji. rekao je Miletić dodajući da se vrste sa krupnim plodovima koriste za lomljenje, mlevenje i proizvodnju - To jeste respektivan biznis i napore koji idu u tom pravcu treba podržati. Naše domaće kompanije poput euro-kremova. „Ono što proizvođači moraju da znaju „Pionira” i „Svislajona” mogle bi da nabavljaju lešnike je da lešnik daje rod u drugoj i trećoj godini, ali visoke iz Srbije, umesto da ga uvoze iz Turske ili Italije. Lešnik prinose tek u šestoj ili sedmoj”, ukazao je on. je neizostavni deo konditorske industrije, stavlja se u čokolade, napolitanke i razne druge poslastice - Jako je važno proizvođačima staviti do znanja da od sadnje objašnjava Prostran. do visoke rodnosti ne zaborave zasad, već da svake godine Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, u sprovode neophodne mere, koje će doprineti da se leska 2014. svetski izvoz lešnika vredeo je 1,4 milijarde evra, a razvija i donese dobre prihode. Jedan od razloga što se u tome je Turska učestvovala sa oko milijardu, što je 71 u Srbiji ne vodi evidencija proizvodnje ovog koštičavog odsto od ukupne vrednosti. voća je taj što postoji bogata populacija šumske leske Nakon Turske dolaze Gruzija (137 miliona evra) i Italija koja uspeva u dolini reka od koje su, kako ističe, nastale (136 miliona evra), pa ove tri zemlje zajedno učestvuju sa 89,9 odsto u ukupnom svetskom izvozu lešnika. skoro sve aktuelne sorte koje se danas proizvode. To su, kako kaže, uglavnom manje površine na individualnom Na početku 2015. primećuje se nagli skok vrednosti sektoru. Institut u svom programu proizvodi najvažnije izvoza lešnika iz nama geografski bliskih zemalja: Rumunija je u prvom tromesečju ove godine imala izvoz sorte leske koje su za ovdašnje područje najpogodnije i vredan 198.000 evra, a Slovenija 194.000. koji se plasira poljoprivrednicima.

I iz Srbije je povećan izvoz lešnika sa 48.000 evra, u „Insistiramo da se u promet stavljaju dvogodišnje dobro poslednjem tromesečju 2014, na 83.000 evra u prvom ožiljene izdanačke sadnice što je povoljno za dalju negu”, tromesečju 2015. Ipak, to je daleko od izvoza Hrvatske koji će do kraja ove godine iznositi više od 1,3 miliona evra. savetuje Miletić. Srbija je, od sličnih proizvoda, povećala izvoz oraha, sa Inače, leska predstavlja vrlo značajnu vrstu voća, čiji su 622.000 evra u 2013, na 1,3 miliona evra lane. plodovi cenjeni na domaćem i inostranom tržištu. Pored Ekonomista, Miroslav Zdravković kaže da ogromne višestruke upotrebne vrednosti, postoji veliki raskorak površine zemlje koje ostaju neobrađene mogu lako biti izmedu stvarnih potreba naše zemlje za plodovima i zasađene orasima, lešnicima i drugim sličnim proizvodima. stanja koje vlada u proizvodnji. - Sa tih površina mogu da se ostvaruju značajni prihodi, ne samo stranih kompanija, već i individualnih vlasnika zemlje. Umesto prodaje dedovine za jako sitne pare, sadnjom lešnika i oraha mogu se ostvariti prihodi, a u daljoj budućnosti i dodatni prihodi od prodaje drvne mase. U svakom slučaju, polazeći od niske proizvodne osnovice u Srbiji, u narednim godinama možemo da očekujemo veliki porast vrednosti proizvodnje i izvoza lešnika i sličnih proizvoda – zaključuje Zdravković. Doktor poljoprivrednih nauka i savetnik na čačanskom Institutu za voćarstvo, Rade Miletić izjavio je da se lešnik, kao vrsta voća, ne vodi u zvaničnoj statistici naše zemlje, ali se procenjuje da se gaji na oko 1.000 hektara i da bi mogao da bude jedan od strateških proizvoda Srbije u narednom periodu. Miletić kaže da su Italijani prvenstveno pokazali interesovanje za proizvodnju plodova od italijanskih sorti „tonda djentile” i „tonda djentile dela lange”. „Za njih je karakteristično da su sitnih plodova, manje mase i okruglastog jezgra. Takvi lešnici se najčešće 23 Administracija Elektronsko poslovanje ušteda od milijardu evra Piše: S. Vidović

Godišnji administrativni trošak za privredu, koji je posledica nerazvijene elektronske komunikacije, iznosi između 3,6 i četiri odsto BDP-a, što je skoro 1,3 milijardi evra. U razvijenim evropskim zemljama ovaj trošak je oko dva odsto BDP-a ili upola manji

Dok se u EU više od 70 odsto trgovine u toku godine Prema njegovim rečima, ako bi se u procesu rada obavi elektronskim putem, Srbija je bukvalno zatrpana koristili elektronski dokumenti jasno je da su uštede papirima „do guše”. Kašnjenje i odugovlačenje države u višemilionske. donošenju zakona o elektronskom poslovanju primorava - Ekonomska kriza pogađa sve nas. Jedini način da kompanije u našoj zemlji da i dalje sve rade „preko se ostane u poslu je smanjivanje troškova. Uvođenje papira”, koje pritom moraju da čuvaju (arhiviraju) čak elektronskih dokumenata i elektronskog potpisa je jedan pet godina. od načina da svaka firma uštedi. Promene su spore, pa mi U NALED-u naglašavaju da je, prema najnovijem ne čekajući na zakon investiramo u promenu procesa rada Regulatornom indeksu Srbije, godišnji administrativni u DIS-u. Tako smo od 1. maja ove godine svojim kupcima trošak za privredu, koji je posledica i nerazvijene u velikoprodaji stavili na raspolaganje i elektronsku elektronske komunikacije, između 3,6 i četiri odsto BDP-a. verziju računa. Takođe, sa svojim dobavljačima, krenuli smo i u elektronsku razmenu porudžbenica i računa - - To je između 1,2 i 1,3 milijardi evra, dok je u razvijenim navodi Rakić. evropskim zemljama oko dva odsto BDP-a, odnosno upola manji. Na osnovu tog podatka može da se pretpostavi On pojašnjava o čemu se zapravo radi i kako firme koliko bi značajne mogle da budu uštede od razvoja u Srbiji i 11 godina nakon donošenja Zakona o e-poslovanja i e-uprave. Kada uzmemo u obzir samo elektronskom potpisu ne mogu da se potpuno prebace troškove za papir i štampanje dokumentacije, možemo na elektronsko poslovanje. da zaključimo da se nepotrebni izdaci privrede mere - Država je 2004. godine donela zakon o elektronskom stotinama miliona evra, a tu bi trebalo dodati i utrošak potpisu. Ali on nije mogao da se koristi jer nije bilo zakona vremena na prolazak kroz dugotrajne i komplikovane o elektronskom dokumentu na kome se primenjuje procedure - objašnjavaju u NALED-u. elektronski potpis. Četiri godine kasnije, 2009. konačno Takođe, kako ističu, precizna računica mogla bi da država donosi zakon o elektronskom dokumentu. Tako se dobije kada bi takse koje plaćaju privrednici bile je elektronski dokument, koji je elektronski potpisan, određivane prema jasnim kriterijumima i odražavale konačno postao punovažan u zemlji Srbiji i mogao je da stvarnu cenu usluge države. se koristi. Međutim, narednih pet godina niko ne koristi elektronska dokumenta i elektronski potpis u Srbiji. Na papir odu milioni Zašto? Naime, još 1994. donet je zakon o kulturnim Koliki problem za samo jednu firmu predstavlja dobrima i u famoznom članu 37. tog zakona traži se zastareli način poslovanja je i primer DIS-a. Ova domaća da kompanije čuvaju papirna dokumenta. Taj zakon je kompanija je, naime, u 2014. godini imala čak 2.263.373 zastareo i ne poznaje pojam elektronskog dokumenta, dokumenata. Ako se uzme u obzir da je neophodno da a koliko treba da čuvamo dokumenta određuje zakon o postoje dve kopije istog dokumenta (jedna se zadržava, računovodstvu - kaže Rakić. a druga ide partneru), to znači da je DIS imao više od četiri miliona odštampanih dokumenata! Ekonomska kriza pogađa sve nas. - U proseku zbog specifičnosti posla dokument se štampa na 1,7 stranica papira, pa to kada se preračuna ispada da Jedini način da se ostane u poslu je DIS odštampao nešto malo više od šest miliona stranica je smanjivanje troškova. Uvođenje papira. A kada se to „prevede” u novac (trošak štampe je 0,5 dinara) dobija se cifra od čak 3.000.000 dinara samo elektronskih dokumenata i za štampu dokumenata. Na to treba dodati i investiciju u arhive gde to treba prema zastarelom zakonu čuvati elektronskog potpisa je jedan od barem pet godina. Ako stavimo sve te dokumente u registratore i poređamo ih jedan do drugog, dobijamo načina da svaka firma uštedi 500 metara registratorskog materijala u prošloj godini, a koji treba da se čuva po zakonu o kulturnim dobrima - Goran Rakić, DIS objašnjava Goran Rakić iz DIS-a. Kako navodi, niko ne želi da ulaže u modernizaciju komunikacija povećala bi transparentnost poslovanja i procesa rada jer su svi primorani da i dalje sprovode olakšala državi da bolje sprovodi svoju kontrolnu ulogu, zakone koji su zastareli. a ne da je kroz komplikovane procedure i propisivanje obimne dokumentacije prebacuje na građane i privredu. - Istovremeno firme moraju da imaju papirni i Na kraju, elektronsko poslovanje bi unapredilo baze elektronski dokument. Država je od 2009. do danas više podataka kojima raspolaže država i olakšalo planiranje puta pokušala da zameni zakon o kulturnim dobrima drugim modernijim pravnim aktom, odnosno „zakonom o arhivskoj građi” koji će da poznaje elektronski dokument i da definiše pojam elektronske arhive. I tako Muke privrednika sa Ministarstvo kulture taman odradi pripremne radnje i dovede zakon do usvajanja u Skupštini, kada dolazi do šalterima promene vlade i sav trud pada u vodu. NALED-ova kvartalna istraživanja pokazuju da Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nema su administrativne procedure uvek u vrhu liste zakon o arhivskoj građi. U decembru 2014. poslednji najvećih opterećenja poslovanja, a za privrednike put je održana javna rasprava o nacrtu zakona i sada je posebno „bolan” susret sa šalterima. Kako tvrde, se čeka da uđe u skupštinsku proceduru - podseća naš sagovornik iz DIS-a. u proseku izgube i više od 30 minuta u nekim od najvažnijih institucija, kao što su RFZO, PIO Fond, Nedostaje zakon o arhivi katastar. Podaci iz istraživanja pokazuju da svaki Zbog svega toga u NALED-u kažu da s pravom možemo peti direktor ili vlasnik firme izgubi polovinu da kažemo da je razvoj elektronskog poslovanja i radnog vremena na bavljenje administracijom, a uopšte elektronske komunikacije sa državnim organima još 28 odsto izgubi više od trećine dana. najjeftinija, a najefektnija reforma koja u ovom trenutku može da se sprovede. - To jasno pokazuje kako nerazvijenost e-uprave - To bi ubrzalo poslovanje privrede i smanjilo nepotrebno utiče na razvoj privrede. Dragoceno vreme gubi rasipanje vremena na bavljenje administracijom se na poslove koji nemaju veze sa planiranjem i odlazak u institucije i pred šaltere. Elektronska razvoja poslovanja - kažu u NALED-u.

25 elektronskom poslovanju koji bi trebalo da bude usklađen Ludi za Poli Prednosti elektronskog sa novom evropskom regulativom o elektronskoj identifikaciji i servisima od poverenja (eIDAS) koja je poslovanja usvojena na nivou EU u septembru 2014. godine, a stupa na snagu jula 2016. godine. Ovim zakonom bi se dodatno 1. unapređenje poslovnih operacija uredila pitanja vezana za elektronsku identifikaciju, 2. kupcima se nudi više, a cene su niže elektronski pečat i registrovanu elektronsku poštu, kao 3. povećanje efikasnosti i dugotrajno čuvanje elektronskih dokumenata - kaže za 4. smanjenje troškova DIS Glasnik Sava Savić, pomoćnik ministra u Sektoru za 5. poslovanje u realnom vremenu informaciono društvo. 6. brža razmena informacija Kako ističe, nedavno je usvojen novi Zakon o platnim 7. e-poslovanje ne poznaje granice uslugama kojim se uređuje izdavanje elektronskog 8. ubrzava se socio-ekonomski razvoj zemlje novca i prve dozvole za institucije elektronskog novca u Srbiji očekuju se do kraja godine. razvojnih politika. Efikasna država smanjila bi i potrebu - Sa usvajanjem ovog Zakona, kao i sa nedavnim za finansiranjem iz budžeta koje pada na teret svih nas puštanjem u rad PayPal usluge plaćanja u Srbiji očekuje - navode u NALED-u. se veliki porast elektronskih transakcija, a samim tim i znatno unapređenje i razvoj e-trgovine u našoj zemlji - Na pitanje zašto to još nije urađeno, u ovoj organizaciji smatra Savić. objašnjavaju da je naša država odavno donela zakone o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu, ali da nam nedostaje zakon o arhivskoj građi koji bi zaokružio Šta je uradilo priču o razvoju elektronskog poslovanja.

Ministarstvo brigade 2, 24300 Bačka Topola, Republika Srbija, Članica Grupe Perutnina Ptuj Perutnina Ptuj – Topiko a.d., Petefi - Elektronski dokument nije izjednačen sa papirnim i sada je privreda u obavezi da nepotrebno čuva svu telekomunikacija ludi papirnu dokumentaciju što iziskuje značajne troškove. Završen projekat „Podrška razvoju e-uprave“: za Nedostaje nam strategija za razvoj e-države koja je - realizovani novi elektronski servisi i usluge na usvajanju još od decembra. Ta strategija definiše MUP-a, Poreske uprave, Republičkog geodetskog projekte za umrežavanje institucija i formiranje zavoda; centralnog registra stanovnika odnosno baza podataka - unapređen e-portal koji predstavlјa centralnu o svima nama koje bi koristili državni organi, umesto što tačku za pristup elektronskim servisima državne od nas traže da papirom potvrdimo da smo to zaista mi uprave. Trenutno svoje usluge putem Portala - kažu u NALED-u. eUprava nudi oko 120 organa državne uprave i www.poli.rs lokalne samouprave, a omogućeno je više od 260 Prema njihovim rečima, postavlja se pitanje spremnosti usluga za građane i privredu; državnih organa da razvijaju e-servise. - usvojeni su „Nacionalni okvir interoperabilnosti“ - Pre svega postoji strah od promena u institucijama, i „Lista standarda interoperabilnosti“ koji će pitanje ko će da upravlja bazama podataka, kao i omogućiti kvalitetnije, bolje i masovnije upotrebe rešavanje problema šta sa viškom zaposlenih koji će informacionih sistema između organa državne se evidentno javiti i to je ono što koči razvoj e-uprave. uprave međusobno, kao i sa privredom i građanima. Srbija je tek 69. u svetu po razvoju e-države i mogli bismo daleko bolje. NALED dugo zagovara donošenje On dalje navodi da je Vlada poseban naglasak stavila na među pilećim zakona o arhivskoj građi i zajedno sa Ekonomskim razvoj domaćeg privatnog sektora, a naročito na razvoj kokusom Narodne skupštine ove godine će snažno malih i srednjih preduzeća (MSP) kao nosilaca privrednog kobasicama u Evropi! raditi na unapređenju regultornog okvira za elektronsko rasta na osnovu čega je i nastala ideja za projekat „Razvoj poslovanje privrede - zaključuje NALED. elektronskog poslovanja u Republici Srbiji“. piraju u najvećim laboratori- Uvođenje elektronskog poslovanja sada je u rukama - Osnovni cilј projekta je jačanje konkurentnosti srpske jama, dobijeni su samo loši Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. privrede kroz jačanje privatnog sektora, posebno malih falsifi kati. Poli nisu uspeli da - Ministarstvo aktivno radi na izradi Predloga zakona o i srednjih preduzeća i razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji. A to se ostvaruje kroz jačanje pravnog i Kako joj je to uspelo? prekopiraju u Sloveniji. Nisu Prodaja roba ili usluga čini 21,9 odsto institucionalnog okvira, razvoj primene elektronske Odličan ukus, tajni recept, uspeli ni u Hrvatskoj, ni u aktivnosti korisnika na mreži trgovine i unapređenje interakcije između državne beskompromisan kvalitet i Bosni i Hercegovini, pa ni u Proizvedena je od visoko- Od 2009. postoji konstantan porast uprave i poslovnog sektora. Takođe, počelo se sa obavljanja e-trgovine pripremom projekta „Podrška implementaciji Akcionog izuzetno strogi standardi Srbiji. Nigde im neće uspeti kvalitetnog pilećeg mesa sa Broj korisnika koji su do 2013. upotrebljavali plana za poboljšanje poslovnog okruženja”, koji se proizvodnje. Samo tako je zato što je Poli jedinstvena. visokom vrednošću belan- internet u svrhu elektronske trgovine je sprovodi u okviru Nacionalnog programa IPA 2013 i čiji je Poli mogla ostati pileća ko- Zato što samo jedna kobasi- čevina i niskom vrednošću 35,5 odsto glavni predlagač i korisnik Ministarstvo privrede, a kroz koji će se dodatno u saradnji sa Ministarstvom trgovine, basica broj 1 u Evropi. Iako ca može biti broj 1. Poli je to zasićenih masti i soli. Tako *podaci Republičkog zavoda za statistiku za jun – septembar 2014. turizma i telekomunikacija, i drugim partnerima, su njen ukus probali da ko- već više od 35 godina. će i ostati. podržavati elektronsko poslovanje - naglašava Savić. Ludi za Poli

Perutnina Ptuj – Topiko a.d., Petefi brigade 2, 24300 Bačka Topola, Republika Srbija, Članica Grupe Perutnina Ptuj Perutnina Ptuj – Topiko a.d., Petefi ludiza

www.poli.rs

među pilećim kobasicama u Evropi!

piraju u najvećim laboratori- jama, dobijeni su samo loši falsifi kati. Poli nisu uspeli da Kako joj je to uspelo? prekopiraju u Sloveniji. Nisu Odličan ukus, tajni recept, uspeli ni u Hrvatskoj, ni u beskompromisan kvalitet i Bosni i Hercegovini, pa ni u Proizvedena je od visoko- izuzetno strogi standardi Srbiji. Nigde im neće uspeti kvalitetnog pilećeg mesa sa proizvodnje. Samo tako je zato što je Poli jedinstvena. visokom vrednošću belan- Poli mogla ostati pileća ko- Zato što samo jedna kobasi- čevina i niskom vrednošću basica broj 1 u Evropi. Iako ca može biti broj 1. Poli je to zasićenih masti i soli. Tako su njen ukus probali da ko- već više od 35 godina. će i ostati. Menadžment Uspeh dolazi samo uz pobednički stav Priredio: Miodrag Radanović

Naš mentalni stav je naš šef koji upravlja nama i koji limitira naše mogućnosti i dostignuća. Nikada nećemo imati prilike da upoznamo istinski uspešnu osobu koja poseduje veštinu uticaja sa negativnim stavom u pogledu svojih dostignuća, potencijala i mogućnosti

Platon je svojevremeno izjavio zanimljivu misao, koja glasi: „Prava pobeda je kada savladate sebe!“ Zapravo, svi principi uticaja i veštine neće nam biti od velike koristi u uticaju na druge ljude ako nismo u stanju da na pravi način utičemo na sebe i vladamo sobom. Nemojmo nikad zaboraviti da prva osoba na koju utičemo smo mi sami. A to je ujedno i najznačajniji uticaj koji direktno utiče na krajnji rezultat svih drugih naših uticaja. Takozvani zakon reverzibilnosti kaže: „Ako se osećate na određen način, postupaćete u skladu sa tim osećanjem“. Međutim za vladanje sobom je najbitnija samodisciplina. Jednu vrlo zanimljivu definiciju samodiscipline dao je čuveni američki pisac Elbert Habard koji kaže: „Samodisciplina je sposobnost da uradite ono što treba i kad treba – želeli vi to ili ne“. Ova izreka nam ukazuje na to da je čvrsta volja prvi, glavni element samodiscipline, a njen drugi sastavni deo je U prilog navedenom ide i zanimljivo istraživanje biznismena naše „samoobuzdavanje“, to jest upravljanje sobom. Herberta Greja koje je imalo za cilj da ustanovi najmanji zajednički sadržalac svih ljudi koji su uspešni. Ustanovio je Koncept samodiscipline zahteva od nas da se odupremo da uspešni ljudi imaju korisnu naviku da rade one stvari koje trenutnim zadovoljstvima i prihvatimo ideju tzv. neuspešni uglavnom ne žele i beže od njih. Grej je to uobličio „odloženog zadovoljenja želja“. To znači da odložimo u pravilo koje glasi: „Uspešne ljude mnogo više zanimaju kratkoročno zadovoljstvo kako bi u budućnosti nakon rezultati koji donose zadovoljstvo, dok neuspešne zanimaju dužeg vremena uživali u „plodovima“ koje nam je mnogo više metodi koji pružaju zadovoljstvo (lakši put).“ omogućila trenutna samodisciplina. Ma koliko teško bilo da se odupremo „lakšem putu“, jer je to u stvari „teži put“, dugoročno je to čak i lakše. A Vladanje sobom je zašto? Jednostavno, svako ponašanje koje se ponavlja, pa i samodisciplina, pre ili kasnije postane navika. Kada osnovna pretpostavka za naviknemo sebe da budemo samodisciplinovani, to postane naš čvrst stav i model ponašanja, i vremenom se osećamo pozitivan uticaj na druge neprijatno ako se ne pridržavamo te navike. Dakle, vladanje sobom je osnovna pretpostavka za pozitivan jer smo mi „izvor uticaja“. uticaj na druge jer smo mi „izvor uticaja“. Ako je izvor uticaja loš, loš je i sam uticaj! Inače, upravljanje sobom je jedna od Ako je izvor uticaja loš, četiri osnovne veštine koje čine emocionalnu inteligenciju (EQ). Ono što takođe predstavlja zanimljiv podatak je da su loš je i sam uticaj! brojna istraživanja utvrdila da preko 65 odsto ljudi ne upravlja svojim emocijama, to jest ne vlada sobom. Verovatno je ovaj Inače, upravljanje sobom podatak jedan od odgovora zašto većina ljudi utiče više negativno, a manje pozitivno na ljude oko sebe. je jedna od četiri osnovne Ko smo mi sada i gde smo danas, izjavio je Džon Maksvel, samo je krajnji rezultat stava koji imamo. Na neki način naš veštine koje čine emocionalnu mentalni stav je naš šef koji upravlja nama i koji limitira naše mogućnosti dostignuća. Zašto je stav toliko važan u procesu inteligenciju (EQ) prodaje i uticaja na druge ljude? Jednostavno rečeno – nikada nećemo imati prilike da upoznamo istinski uspešnu osobu koja poseduje veštinu uticaja sa negativnim stavom u pogledu svojih dostignuća, potencijala i mogućnosti. O izuzetnom Naš mentalni stav značaju stava za uticaj i prodaju vrlo konkretno govori i sledeće istraživanje koje se bavi pronalaženjem ključnih faktora za loše rezultate u prodaji i neostvarenom uticaju. A rezultati su sledeći: direktno utiče - 15 odsto razloga leži u neodgovarajućoj obuci iz domena i na klijente i na poznavanja proizvoda i same veštine lične prodaje ili dobrog poznavanja teme koja je predmet uticaja. kupce koje ćemo imati, - 20 odsto razloga tiče se nedovoljno dobrih usmenih i prijatelje koje smo stekli, pisanih komunikacijskih veština. - 15 odsto ima veze sa problematičnim šefom, rukovodstvom stvari koje nam se dešavaju. ili mentorom. - I NEVEROVATNIH 50 odsto u stavu koji osoba ima!! Iz pomenutih razloga A kako možemo definisati stav? Napoleon Hil je neizmerno je važno svojevremeno dao vrlo zanimljivo viđenje stava tako što ga je definisao kao neku vrstu „mentalnog filtera“ kroz koji da mentalni stav obrađujemo svoje misli i pogled na svet. Smatra se da zbir kvantiteta i kvaliteta usluge koju pružamo i koji preokupira naše misli pokazujemo, plus mentalni stav sa kojim to činimo direktno određuje koliko ćemo novca zaraditi i uspeha doživeti. Kada bude ispunjen nadom i verom, određena osoba ima negativan stav, ona takođe ima veliku moć uticaja, privlači probleme, brige, nevolje, neuspehe... a ne strahom i sumnjom kao što elektromagnet privlači metalne opiljke.

Evo jednog zanimljivog istraživanja koje ide u prilog ovoj tezi. E, to je stav. Grupa istraživača u Engleskoj je ustanovila da se rizik od učešća u saobraćajnoj nesreći kada dođe petak 13. uvećava Osoba sa ispravnim mentalnim stavom je osoba za neverovatnih 52 odsto! To se dešava zato što naša uverenja koja preuzima kontrolu nad sobom, svojim mislima, i stavovi imaju snažnu tendenciju da postanu neka vrsta ponašanjem, i ima moć da pozitivno utiče na druge ljude. samoispunjavajućeg proročanstva. Dakle, negativan stav Ljudi sa ispravnim mentalnim stavom su oni koji konstantno nikada nije bio dobar izbor u prodaji, niti kao opcija uticaja, jer preuzimaju odgovornost. Oni se trude da upravljaju svojim ne postoji životom i da ga poboljšavaju, oni su „vozači“. Sa druge osoba koja je bila nagrađena strane, ljudi sa negativnim stavom se tendenciozno kreću ili ostvarila dobar rezultat ka neuspehu i nesreći i pritom uvek imaju razlog i krivca za na osnovu negativnog mentalnog ono što im se dešava. Mora se pomenuti i da postoji treća stava. Naš mentalni stav grupa ljudi, oni koji uopšte i nemaju formiran svoj stav. Njih direktno utiče i na klijente možemo okarakterisati kao „slučajne putnike“ koji samo i na kupce koje ćemo gledaju kroz prozor dok se voze prepušteni sudbini (drugim imati, prijatelje koje smo ljudima koji ih vode – „voze“). stekli, stvari koje nam se dešavaju... Iz pomenutih Treba znati da naša veština uticaja deluje na prvu grupu razloga neizmerno je ljudi, one koji imaju pozitivan stav, ali i na one koji uopšte važno da mentalni stav koji nemaju stav. Vršenje uticaja na ljude koji preokupira naše misli bude su svoju ličnost duboko formirali na ispunjen nadom i verom, a ne negativnom stavu jeste ogroman strahom i sumnjom. gubitak vremena i beskorisno Priča o Davidu i Golijatu odlično trošenje entuzijazma i govori o snazi pozitivnog stava. Da pozitivne energije. podsetimo: U nekom momentu je David U susretu sa svojom čvrstom voljom i pozitivnim takvim ljudima stavom odlučio da savlada najbolje što naizgled nesavladivog možete da diva Golijata. Kada se uradite za to pročulo, ljudi sebe je da su bili u čudu i se brzinom komentarisali su da je on „lud“ munje sklonite i da ne postoji od njih, jer oni imaju način da se toliki prikrivenu moć negativne div savlada. A kontaminacije. Kao što zanimljivo je kakav pozitivne misli mogu biti je njegov odgovor zarazne i „virusno“ deluju na bio: „Pa šta vam je?! okolinu tako i negativne misli Golijat je toliko veliki da imaju ponekad još veću moć ga jednostavno ne mogu i u vidu epidemije promašiti“. šire se na okolinu. 29 Menadžment Brensonova pravila za siguran uspeh Priredio: B. Mitrović

Ričard Brenson se smatra jednim od najsposobnijih biznismena na svetu, a kao ikona poduzetništva njegov sledeći projekat je „Virgin Galactic” koji bi jednoga dana trebalo da započne svemirski turizam. Možemo reći, ako neko zna - Brenson zna, i zato prilažemo njegovih 10 saveta za uspeh s portala virgin.com

Ričard Brenson

Sa 16 godina napustio je školu i s prijateljima pokrenuo studentski časopis. Sedamdesetih godina prošlog veka Uveren sam 100% osnovao je „Virgin Records”, 80-ih „Virgin Atlantic da je važno zabavljati se. airline”, u devedesetima je uplovio u priču s „Virgin Mobileom” i „Virgin Trains”. Ako je sa zabavom gotovo,

Ričard Brenson se smatra jednim od najsposobnijih vreme je da krenete dalje. biznismena na svetu, a kao ikona poduzetništva njegov Takođe, vaši zaposleni sledeći projekat je „Virgin Galactic” koji bi jednoga dana trebalo da započne svemirski turizam. Možemo reći, ako neka budu ljudi neko zna - Brenson zna, i zato prilažemo njegovih 10 koji mare za druge ljude saveta za uspeh s portala virgin.com. Veština poveravanja zadataka jedna Ove stvari milioneri je od najvažnijih koju treba da naučite kao preduzetnik. Ako pronađete ljude nikada ne rade koje znaju da rade ono što vi ne znate, Ako želite da postanete milioner, postoje tajne koje oni primenjuju, a koje možete i sami da imaćete više vremena za porodicu, a sledite. Ovo je sedam stvari koje milioneri nikada to je najvažnije ne rade:

1. Pratite svoje snove i ostvarite ih 1. Nisu zavisnici od televizije Radite stvari koje vas interesuju, od svog posla napravite Milioner nikad neće slobodno vreme provoditi hobi, ne činite to samo zbog novca. Nagrada stiže onima gledajući televiziju. Umesto toga, oni će čitati. koji se usude to da naprave. Od Elona Muska do Vorena Bafeta - oni čitaju 2. Pozitivan uticaj mnogo sati dnevno. Iako sadržaj može da varira, većinom čitaju knjige kojima mogu dodatno da se Ako želite da budete preduzetnik, treba vam ideja koja će pozitivno uticati na ljudske živote. Takođe, i zaposleni informišu i obrazuju. će biti srećni ako rade u tom smeru. 2. Ne izoluju se 3. Verujte u svoje ideje i budite najbolji Milioneri su prava društvena bića. Uvek se druže Ako se ne osećate dobro i ponosno vezano za ono što i upoznaju nove ljude. Ulažu jako puno vremena radite, nema smisla da ste u tome. Nužna je strast, kako vaša, tako i ljudi s kojima radite. u druženja i prijateljstva jer znaju koliko su društvene veze vredne za uspeh. 4. Zabavljajte se i verujte u vaš kolektiv Uveren sam 100% da je važno zabavljati se. Ako je sa 3. Ne preispituju se zabavom gotovo, vreme je da krenete dalje. Takođe, vaši Uspešni preduzetnici rade prema svom osećaju zaposleni neka budu ljudi koji mare za druge ljude. i ne preispituju previše svoje izbore. Ipak, uvek 5. Ne odustajte razmišljaju o posledicama. Ali, ne previše, i nikada Biti preduzetnik je slično kao biti avanturista. Nekad ne analiziraju stvari do granice koja ih parališe u treba da se radi dan i noć kako bi stvari „sele” na svoje daljem delovanju. mesto, a kada se dogodi posrtanje, s tim treba da se zna kako da se nosi. 4. Nikad se ne predaju bez borbe

6. Pravite planove i postavljajte nove izazove Milioneri ne podižu belu zastavu na prvi znak Ako na vreme svoje ideje ne stavite na papir, do sledećeg nevolje. Oni će se suočiti sa svim kritikama jutra one bi mogle da nestanu. Zato pravite liste i pratite nadređenih, prijatelja, porodice, ali neće odustati. svoja dostignuća. Istraživanja su otkrila da je volja važnija nego IQ. 7. Provodite vreme s porodicom i naučite da Pravi pobednici ne odustaju. poveravate dužnosti 5. Ne preskaču teretanu Veština poveravanja zadataka jedna je od najvažnijih koju treba da naučite kao preduzetnik. Ako pronađete Bogati ljudi shvataju koliko jutarnja vežba dobro ljude koji znaju da rade ono što vi ne znate, imaćete više deluje na njihov dan, koncentraciju, produktivnost vremena za porodicu, a to je najvažnije. i sreću. 8. Ugasite TV i započnite sa radom 6. Ne odlažu buđenje Umesto da ceo život provodite ispred ekrana ili računara, izađite napolje i suočite se sa svetom. Napolju je mnogo Mnogi preduzetnici su ranoranioci, uvek žele što ljudi, izazova i avantura koje vas čekaju. pre i spremno da krenu u dan. Retko će odustati 9. Kada ljudi loše govore o vama, razuverite ih od ustajanja i žuriti jer kasne na posao. Neki će sumnjati u vaš uspeh, a na vama je ne samo da ih 7. Nikad im nije dosadno ignorišete, već i da im dokažete da nisu u pravu. Najuspešniji pojedinci tvrde da im nikad nije 10. Radite ono što volite dosadno. U svemu vide priliku da nešto nauče i da Ako ste okruženi ljudima koje volite i radite ono što na nečemu eksperimentišu. volite, zaista nije važno gde se nalazite! 31 Ekonomija Rusija proširila ekonomski embargo na još pet zemalja Priredio: B. Mitrović

Medvedev: „Brojne zemlje koje imaju slične ugovore i sporazume sa EU se nisu pridružile sankcijama protiv Rusije, tako da je u pitanju bio svestan izbor, što znači da su te zemlje spremne na naš odgovor“

poljoprivrednih proizvoda u proteklom periodu, naći i Albanija, Crna Gora, Island, Lihtenštajn i usled posebnih okolnosti i Ukrajina. Ove zemlje su svoju odluku o podržavanju sankcija Rusiji obrazložile obavezama proisteklim iz određenih ugovora koje imaju sa EU, ali ova pozicija je samo delimično istinita“, naglasio je Medvedev u svom obraćanju javnosti. Izlaganje je nastavio sledećom konstatacijom: „Brojne zemlje koje imaju slične ugovore i sporazume sa EU se nisu pridružile sankcijama protiv Rusije, tako da je u pitanju bio svestan izbor, što znači da su te zemlje spremne na naš odgovor“. Ruskim kontramerama je najviše pogođeno sedam zemalja koje su bile najveći izvoznici prehrambenih proizvoda u ovu državu. U pitanju su Nemačka, Poljska, SAD, Holandija, Francuska, Italija i Španija. Svakako je da će najnovija odluka uticati na ekonomska kretanja u novih pet zemalja sa liste onih čiji proizvodi nisu poželjni u Rusiji. Tokom prethodne zime najavljivane su i drugačije vrste ruskih protivmera. Savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev predlžio je u januaru ove godine, kao odgovor na antirusku politiku crnogorskih vlasti, da se osetno smanji broj čarter letova u tu zemlju i pozvao turiste da se preorijentišu sa Crne Dmitrij Medvedev Gore na Krim. Kako smatra Glazjev, u uslovima neprijateljske antiruske politike svrsishodno je preorijentisati turiste na Krim Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je početkom avgusta naložio i u crnomorska letovališta koja imaju ništa manje razvijenu da se pripremi proširenje spiska zemalja koje su se našle na infrastrukturu, a logična mera biće osetno smanjenje čartera udaru ruskih kontrasankcija. Medvedev je podsetio da se radi iz Rusije u Crnu Goru. Prošle godine je u toj zemlji boravilo o zemljama koje ranije nisu podržavale antiruske sankcije i na oko 300.000 ruskih turista koji su, prema najskromnijim koje se, prema tome, nisu odnosile recipročne mere Rusije. proračunima, doneli budžetu Crne Gore bar pola milijarde evra. „Evo šta bih zamolio da uradite: sudeći po informacijama kojima raspolažemo, ceo niz zemalja na koje se one ne odnose, uveo Ruskim kontra merama je najviše je recipročne mere, bar prema saopštenju predstavnika EU. Potrebno je obraditi ovo pitanje i u slučaju da je ovakva odluka pogođeno sedam zemalja koje su doneta, pripremiti obraćanje predsedniku o dopuni ukaza sa dodatnim brojem zemalja koje podržavaju takvu odluku prema bile najveći izvoznici prehrambenih Ruskoj Federaciji. Zamolio bih Ministarstvo poljoprivrede proizvoda u ovu državu. U pitanju i vladin aparat da se ovo pitanje konačno razjasni i da se u slučaju potrebe pripremi obraćanje Vlade o promeni akata koje su Nemačka, Poljska, SAD, smo donosili i predloga o dopuni ukaza predsednika“, naglasio je šef Vlade. Holandija, Francuska, Italija i Medvedev je takođe saopštio da će lično stati na čelo Španija. Svakako je da će najnovija komisije o zameni uvoza. Ona će imati dve podgrupe — za civilnu i vojnu industriju. odluka uticati na ekonomska Nedugo nakon ovih izjava objavljena je odluka o proširenju liste kretanja u novih pet zemalja za još pet zemalja, koje su prema Medvedevu podržale sankcije koje je EU uvela Rusiji. sa liste onih čiji proizvodi nisu „Od sada će se na listi koja već uključuje EU, Australiju, Kanadu, poželjni u Rusiji Norvešku i SAD, kao zemlje iz kojih je prekinut uvoz određenih

Marketing Zvuk - odličan mamac da nešto kupite priređeno: iz knjige „Kupologija“ Martina Lindstorma

Zvuk izaziva snažne asocijacije i emocije i može imati veliki uticaj na naše ponašanje. Brojke objavljene 2006. pokazuju da je u periodu kada se londonskoj podzemnoj železnici preko zvučnika puštala klasična muzika džeparenje opalo za 33 procenta

Jeste li znali da je zvuk otvaranja instant kafe ili konzerve je da klasična muzika smanjuje pojavu vandalizma, „pringl“ čipsa uglavnom osmišljen tako da vas navede da skitničenja, pa čak i teškog nasilja u kanadskim proizvod povežete sa svežinom i cmoktanjem usnama? parkovima, u noćnim parkovima i u podzemnoj železnici. Verovali ili ne zvučni brending uveden je još oko 1950. Brojke objavljene 2006. pokazuju da je u periodu kada se godine i sve kompanije se ovim vrlo pažljivo bave. londonskoj podzemnoj železnici preko zvučnika puštala klasična muzika džeparenje opalo za 33 procenta, napadi Dženeral Elektrik je stvorio svoj poznati zvuk sa tri na osoblje za 25, a vandalizam usmeren ka vozovima i zvonca – zvučni ekvivalent logotipa još pre mnogo stanicama za 37 procenata. decenija. U Balsenu, nemačkom proizvođaču hrane, razvojni tim od 16 istraživača vredno radi na smišljanju Zvuci mogu čak da nas opredele da li da kupimo bocu omiljenog krckanja za njihove biskvite i čipseve. Svoj francuskog šardonea ili nemačkog rizlinga. U toku posao oni shvataju vrlo ozbiljno. Zvukovi grickanja četrnaestodnevnog eksperimenta dvojica istraživača sa i krckanja prenose se preko zvučnika u istraživačku Univerziteta Lester puštali su preko zvučnika na vinskom laboratoriju gde se neprestano analiziraju, obogaćuju odeljenju jednog velikog supermarketa prepoznatljive i usavršavaju. Nedavno je Fordova motorna kompanija francuske melodije odsvirane na harmonici ili nemački stvorila novi sistem brava za svoj „taurus“, koji proizvodi bleh bend. Kad su puštali francusku muziku, 77 odsto prepoznatljiv zvuk kada se vrata zatvore. mušterija kupilo je francusko vino, dok bi se onih dana kada su puštali nemačku muziku opredeljivali za rizlinge. Francusko ili nemačko vino Jesu li kupci bili svesni šta slušaju? Verovatno negde u Naravno, ništa se ne pamti tako dobro kao džingl, koliko pozadini misli jesu, ali je samo jedan od 44 kupca koji god bio idiotski ili bukvalno odvratan. Šta kažete na su na kasi pristali da na kasi odgovore na neka pitanja ovaj: „Ja sam peper, on je peper, ona je peper, mi smo pomenuo to među razlozima zašto se opredelio baš za peper, zar ne želite i vi da budete peper?” Otkriveno određeno vino. Sve u svemu zvuk izaziva snažne asocijacije i emocije i U toku četrnaestodnevnog može imati veliki uticaj na naše ponašanje. Što nas vodi ka sledećem senzornom eksperimentu, šta se dešava eksperimenta dvojica kad je brend izuzetno popularan, ali povezan sa dobro poznatim zvukom koji ljudi ne vole? istraživača sa Univerziteta Sa oko 400 miliona mobilnih telefona i zastupljenošću od 40 odsto na tržištu 2007, Nokija je bila jedan od najpopularnijih Lester puštali su brendova na svetu. Njen prepoznatljiv „rington” je zato poznat skoro svakom od nas. Kada su se Nokija telefoni prvi preko zvučnika na put pojavili na tržištu karakteristična melodija je bila prvo što su ljudi počeli da prepoznaju (ova jednostavna melodija vinskom odeljenju zasnovana je na melodiji Gran vals koju je u 19. veku komponovao Fransisko Tarega). Od tad, ovaj ton je počeo da jednog velikog supermarketa se širi brzinom virusa. Ako izađete na Jutjub možete videti i čuti potpuno nepoznate ljude kako Nokijinu melodiju sviraju prepoznatljive francuske melodije na klaviru, gitari, klarinetu... Jedan vebsajt tvrdi da i ptice nad Londonom pevaju ovu melodiju. Moglo bi se pomisliti odsvirane na harmonici ili da takva sveprisutnost jednom brendu može doneti samo dobro, međutim, da li je to tako? Primetio sam da mi se kad nemački bleh bend. moja nokija zazvoni javlja neki osećaj nelagode. Postao bih napet. Znao sam da nisam jedini koji se tako oseća. Iako je Rezultati su bili zapanjujući jedan od najuspešnije brendiranih tonova ikada, nešto mi je govorilo da u tome ima nečeg čudnog. Nokijin ton ubijao brend

Dr Klajvert i ja odlučili smo da pomoću skeniranja Današnja maloprodaja? mozga otkrijemo o čemu se radi. I Nokija je na potpuno Imaće izrazit miris dunje, iznenađenje u poređenju sa ostalim brendovima koji su bili uključeni u eksperiment jedina potpuno podbacila. limunove trave, mandarine. Najpoznatiji zvuk na planeti propao je na zvučnom testu.

Magnetna rezonanca pokazala je da postoji opšti Neće biti crno-bela, već će negativan odgovor na čuveni Nokijin „rington”. Do blistati od živih boja. te mere da je zvuk ovog zvona potiskivao najčešće pozitivna osećanja koja je mozak ispitanika ispoljavao I cvrkutaće, sviraće, vikaće i dok su samo posmatrali slike telefona. Ukratko, Nokijin „rington” ubijao je brend. mamiće vas da pevušite. Shvatio sam da je problem s Nokijinim telefonom taj što su Taj nasrtaj na čula uspešnije ljudi počeli da ga se plaše, da zaziru od njega, čak i da ga mrze. Njihov mozak povezao je ovaj dobro poznat zvuk će osvojiti vaše misli, s nametanjem, ometanjem i uznemiravanjem. Nije ih asocirao na ljubavne hirove iz filma „U stvari ljubav“ već vašu odanost i vaš na romantičnu večeru ili letovanje upropašteno pozivima novac nego što ste mogli šefa. Za mnoge je Nokijin rington označavao lirski šarm nervnog sloma. i da sanjate

I kako reći jednom od najuspešnijih proizvođača telefona na svetu da njihov ponos i dika ugrožava, ako ne i uništava, uspeh samog brenda. Osećao sam se otprilike kao da treba da kažem Džonu Lenonu da su Bitlsi fantastični ali da Pol mora da ode. Predstavnici Nokije bili su iskreno zapanjeni kad sam im ovo saopštio, ali pošto se zaprepaštenje smirilo mirno su prihvatili nalaze eksperimenta. Zahvaljujući magnentnoj rezonanci sada znamo do koje mere su čula isprepletana.

Miris može da nam u misli prizove sliku, zvuk može da nas natera da cmoknemo usnama, a prizor može da nas natera da zamislimo zvuk, ukus i dodir, ukoliko primimo pravu kombinaciju čulnih nadražaja.

Za mnoge reklamere ovo je pravo otkriće, potrošačima će objasniti neobično mešanje čulnih utisaka kojeg smo oduvek bili svesni ali koje ranije nismo umeli da prepoznamo. Današnja maloprodaja? Imaće izrazit miris dunje, limunove trave, mandarine. Neće biti crno- bela, već će blistati od živih boja. I cvrkutaće, sviraće, vikaće i mamiće vas da pevušite. Taj nasrtaj na čula uspešnije će osvojiti vaše misli, vašu odanost i vaš novac nego što ste mogli i da sanjate. Marketing Kompanije uvode „samoupravljanje” Priredila: Sonja Šestić Holokratija je novi način upravljanja organizacijom koji ukida svu moć iz upravljačke hijerarhije i raspoređuje je prema jasno određenim ulogama koje se mogu samostalno izvršavati, bez mikroupravljačkih šefova

Neke kompanije odlučuju se za sasvim nove modele 1. Ravna struktura poslovanja, bitno drugačije od onih na koje smo navikli. Softver kompanija iz Čikaga, „Basecamp”, dopušta svojim Poslednjih godina poznata trgovina obućom „Zappos” zaposlenicima da slobodno međusobno rade bez određene je pokrenula kontroverznu praksu upravljanja, nazvanu strukture. Ravna struktura ne dolazi uz određene smernice, holokratija, koja odbacuje tradicionalnu korporacijsku nego postoji samo sloboda. Ovaj stil upravljanja je izazvao hijerarhiju i uspostavlja samoupravu. kontroverze kad je suosnivač Džejson Frid, objavio esej u Onlajn prodaja obuće ponudila je svojim zaposlenima kojem je prepričao šta se dogodilo kad je jedan zaposleni sporazumni otkaz uz otpremninu, ako ne žele da rade pod zatražio unapređenje. Naime, dobio je otkaz. holokratijom, što je prihvatilo 14 posto ljudi. Frid je objavio da oni nisu ljubitelji osoba s ‘vertikalnim’ Holokratija je novi način upravljanja organizacijom ambicijama, tačnije koje preferiraju uobičajenu putanju koji ukida svu moć iz upravljačke hijerarhije i u karijeri prema kojoj se novi zaposleni penju na lestvici raspoređuje je prema jasno određenim ulogama koje od saradnika preko upravnika do potpredsednika tokom se mogu samostalno izvršavati, bez mikroupravljačkih godina službe. „S druge strane, poštujemo ‘vodoravnu’ šefova. Posao je u stvari strukturiraniji od onog u ambiciju, u kojoj su zaposleni koji vole ono što rade konvencionalnim kompanijama, samo se drugačije podstaknuti da kopaju dublje, šire svoje znanje i postaju sprovodi, jer postoje tačno određena pravila i postupci bolji u svom poslu”. kako ekipa raspoređuje svoj posao, te su uloge 2. Samoupravljanje definisane s jasnim odgovornostima i očekivanjima. Proizvođač paradajza „Morning Star” pronašao je još fleksibilniju Iako je izvršni direktor „Zapposa” Toni Si, zavoleo novi upravljačku strukturu od holokratije – samoupravljanje. „Imali metod rada, svestan je da ona nije za svakoga. A ona smo viziju organizacije pune profesionalaca koji sami upravljaju nije jedina neuobičajena nova ideologija upravljanja svojim radom, koji iniciraju komunikaciju i koordinaciju svojih koja se trenutno nalazi na dnevnom redu, jer postoje aktivnosti s kolegama, klijentima, dobavljačima i ostalim još tri koje pokušavaju ravnomernije da rasporede moć učesnicima iz naše industrije, bez da im ‘diriguje’ neko drugi”, među svojim zaposlenim. stoji na stranicama firme. Prema navedenom istraživanju, Zalihe maslinovog samoupravljanje dozvoljava zaposlenima „da pronađu ulja u Španiji na zadovoljstvo u korišćenju ličnih kritičnom nivou talenata i da te talente iskoriste Cene maslinovog ulja poreklom iz Španije porasle su na gotovo istorijski nivo, zbog pada proizvodnje obavljajući poslove koji bi se i zaraze stabala u Italiji, javlja njujorška agencija nadopunili i jačali u kombinaciji „Blumberg”. s radom svojih kolega” „Zalihe maslinovog ulja u Španiji, najvećem svetskom proizvođaču, pale su na kritičan „Morning Star” je povezan s Institutom za nivo”, navodi se u oceni hamburške istraživačke samoupravljanje, čija je uloga da proširi ovakav poslovni kompanije Ojl vorld, i dodaje da je toplo i suvo model na druge poslove. vreme ugrozilo rod u Španiji, a da izvoz u Italiju

„Za razliku od tradicionalnih proizvođača, „Morning Star” nije dovoljno „oboren” da bi se nadoknadile se oslanja na samoupravljanje kako bi izvršili posao u smanjene isporuke u Aziju. bilo kojem delu organizacije. „Kompanija je izgrađena na Cene ekstra devičanskog maslinovog ulja iz individualnoj slobodi, s očekivanjima da će zaposleni sami Španije su prošle nedelje porasle pet odsto na preuzeti odgovornosti za odgovorno ponašanje svojih 4.272 dolara po metričkoj toni, što je najviši nivo kolega, te da će se direktno pozabaviti lošim rezultatima poslovanja”, objašnjeno je u istraživanju koje je sprovedeno od aprila 2006. godine i gotovo blizu rekorda, na Harvardu. saopštila je kompanija Ojl vorld.

Prema navedenom istraživanju, samoupravljanje dozvoljava „Prilično je zabrinjavajuće poskupljenje zaposlenima „da pronađu zadovoljstvo u korišćenju ličnih maslinovog ulja”, izjavio je šef londonske talenata i da te talente iskoriste obavljajući poslove koji bi istraživačke kompanije Euromonitor internešnel, se nadopunili i jačali u kombinaciji s radom svojih kolega”. Lamin Lauznija. 3. Rešetkasta organizacija Proizvodnja maslinovog ulja u Španiji i Italiji W.L. Gor, američki proizvođač Gore-Tex proizvoda, je u sezoni 2014/2015, koja se završava 30. popularizovao je rešetkastu strukturu koja je nalik ravnom septembra, „potonula” za preko 50 odsto, prema poslovanju kakvo koristi „Basecamp”. „Gorov jedinstven stil podacima madriskog Međunarodnog saveta za upravljanja, koji ne poznaje hijerarhijsku strukturu, nego se maslinovo ulje. Stabla masline u južnoj Italiji je zasniva na međusobnom povezivanju saradnika, slobodniji je od tradicionalnog sa šefovima i menadžerima. Nema ove godine zahvatila bakterija xylella fastidiosa, propisanog autoriteta, vođa se postaje na osnovu naše smrtonosna bakterija koja je 2013. godine prvi mogućnosti da pridobijemo poštovanje kolega i privučemo put otkrivena u toj zemlji. sledbenike”, piše na stranicama kompanije. U pet meseci zaključno sa majem ove godine, Radnik „Gora” sam je odgovoran za svoje upravljanje, te je Španija je izvezla ukupno 380.000 tona maslinovog odgovoran drugima u svojoj ekipi, što se smatra temeljnim ulja, što je za 27 odsto manje u odnosu na isti obavezama za koje se očekuje da će ih zaposleni slediti, period lane, navodi kompanija Ojl vorld. piše magazin „Fortune”. Cene maslinovog ulja poreklom iz Španije porasle su na gotovo istorijski nivo, zbog pada proizvodnje i zaraze stabala u Italiji

37 Vesti iz sveta VESTI • DIS • SVET Rusi pale i uništavaju Upravljanje oduzetom hranu sa Zapada mafijaškom imovinom veliki

U Rusiji je stupio na snagu problem za Italiju predsednički dekret o U ratu protiv organizovanog kriminala Italija se suočava i sa ne uništavanju nelegalno baš lakim problemom upravljanja impozantnom zaplenjenom uvezenih prehrambenih imovinom mafije. proizvoda na koje je uveden embargo. Nakon godina borbe protiv Koza nostre na Siciliji, Kamore u Napulju i Ndrangete u Kalabriji, italijanska država sada Dokument, koji je kontroliše gotovo 3.000 kompanija, 12.000 zemljišnih i drugih predsednik Rusije Vladimir poseda, kao i dve milijarde eura u depozitima u bankama i Putin potpisao 29. jula, drugim sredstvima. predviđa uništavanje poljoprivrednih proizvoda, sira i „U Italiji je teže upravljati imovinom zaplenjenom od mafije hrane uvezenih iz zemalja koje su uvele Rusiji sankcije, nego konfiskovati je“, izjavio je za AFP Mikelanđelo Patane, kao odgovor na sankcije koje je Zapad uveo Moskvi zbog tužilac sa Sicilije. ukrajinskog pitanja, prenosi TASS. Očekuje se da će prva Vlasti su nedavno najavile novu zaplenu 1,6 milijardi vredne tura nelegalno uvezene hrane biti uništena u Orenburgu i mafijaške imovine, u koju su uključene na desetine firmi i Sankt Peterburgu. oko 700 kuća, vila i zgrada. Zaplenjena imovina postala je „Čak 20 tona sira može biti uništeno u Orenburgu, a u takav problem, da je vlada 2010. godine oformila specijalnu Sankt Peterburgu će biti uništena svinjetina”, izjavila nacionalnu agenciju – ANSBC kojoj je poverila upravljanje je portparolka Uprave za veterinarsku i fitosanitarnu konfiskovanim sredstvima. kontrolu Julija Melano, dodajući da će biti uništeno još tri „Imamo nekretnina, kompanije i drugu zaplenjenu imovinu kamiona nektarina. od mafije koja je veća nego što smo očekivali“, naveo je Voće i povrće biće odneto na deponije, dok će mlečni i predsednik ANSMC-a Umberto Postiljone. mesni proizvodi biti spaljeni kao proizvodi visoke biološke Jedno od konfiskovanih imanja je i luksuzni hotelski kompleks opasnosti u postrojenjima za uništavanje otpada. u sicilijanskom gradu Katanija. Uprkos činjenici da se nalazi u velelepnom parku koji ima istorijsku vrednost i ima 300 Šef uprave za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu Sergej bungalova za goste na samoj plaži, banke nerado pružaju svoje Dankvert izjavio je da se količina hrane koja se nelegalno usluge. uveze u Rusiju smanjila 10 puta pošto je donet predsednički „Banke nas usporavaju, nemaju poverenje u zaplenjenu dekret o uništavanju takvih proizvoda. imovinu, a ako im zatražimo pozajmicu odbijaju da nam je daju”, rekao je Salvatore Piđoli jedan od upravnika kompleksa. Međunarodna banka za razvoj zemalja BRIKS-a

Nova međunarodna banka za razvoj zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), „teška” 100 milijardi dolara, počela je sa radom u Šangaju, saopštili su kineski zvaničnici. „Nova razvojna banka” (NDB), osnovana uz podršku grupe zemalja u usponu BRIKS, doživljava se kao konkurent zapadnim finansijskim institucijama, prenosi Frans pres. Banka je na zvaničnoj internet stranici opisana kao „alternativa postojećoj Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu”, koja će, kako se navodi, finansirati infrastrukturne projekte i održivi razvoj. „NDB će na zdrav način biti dopuna postojećem međunarodnom finansijskom sistemu”, izjavio je kineski Švajcarska - rekordni ministar finansija, Lu Đivej, na ceremoniji otvaranja banke u Šangaju. nivo prodaje novih vozila Banka će, kako se navodi na sajtu, imati početni kapital od 50 milijardi dolara, koji će kasnije biti povećan na 100 Prodaja novih vozila na švajcarskom tržištu u ovogodišnjem julu milijardi dolara. Članice BRIKS-a zajedno čine oko 40 odsto porasla je 9,6 odsto u odnosu na isto razdoblje 2014. Prodaja je svetske populacije. tako, sa više od 30 hiljada prodatih vozila, dostigla rekordni nivo za poslednjih 16 godina. Prema zvaničnoj statistici, u julu je u Švajcarskoj prodato 30.228 novih vozila, dok je za prvih sedam meseci godine prodaja iznosila 192.026 jedinica, što je 8,2 odsto više nego u istom periodu 2014, prenosi švajcarski list 24 sata. Kako objašnjavaju u udruženju automobilske industrije Oto-svis (Auto-suisse), ovakav skok prodaje duguje se jakom franku i, posledično, pojeftinjenju uvozne robe. Japanci kupili STO: Ukinute carine na „Fajnenšel tajms“ IT proizvode

Japanska medijska grupacija „Nikei“ kupiće ekonomski list Svetska trgovinska organizacija (STO) saopštila je da Fajnenšel tajms (FT) od britanske izdavačke kuće „Pirson“ za 1,3 su vodeći izvoznici proizvoda iz oblasti informacione milijarde dolara, čime će biti spojene vodeća evropska i azijska tehnologije, nakon višegodišnjih pregovora, postigli kuća u oblasti finansijskih vesti, potvrdili su „Nikei“ i „Pirson“. dogovor o ukidanju carina u tom sektoru koji godišnje Prodaja grupacije FT ne uključuje njen udeo od 50 odsto u ostvaruje globalne prihode od 1,3 biliona dolara. magazinu Ekonomist, niti sedište kompanije u Londonu na obali „Današnji dogovor je prekretnica“, navodi se u saopštenju Temze, javlja Rojters. generalnog direktora STO, Roberta Azeveda, koji je Razni mediji su prethodno javili da su u igri za kupovinu FT bili dogovor opisao kao „prvi veći sporazum o ukidanju „Aksel Špringer“, „Tomson Rojters“ i „Blumberg“. „Veoma sam carina“ koji je u toj organizaciji postignut za 18 godina, ponosan što ćemo se udružiti sa Fajnenšel tajmsom, jednom od prenosi agencija AFP. najprestižnijih novinskih kuća u svetu. Mi delimo iste vrednosti“, rekao je predsednik i izvršni direktor kompanije „Nikei“, Cuneo Na desetine država je pristalo na ukidanje carina za preko Kita. 200 tehnoloških proizvoda - od naprednih kompjuterskih Akcije FT su po objavljivanju vesti skočile 2,3 odsto. čipova do GPS uređaja, kertridža za štampače i konzola za video igrice, javlja američka agencija AP. Američki predstavnik za trgovinu Majkl Froman je postignuti sporazum ocenio kao „sjajnu vest za američka preduzeća koja dizajniraju, proizvode i izvoze IT proizvode“.

Plaćaju papreno da budu sami u Balzakovoj kući

Bogati stranci su spremni da plate čitavo bogatstvo za Rusija kupuje hranu od iznajmljivanje nakratko francuskih kulturno-istorijskih zdanja ili javnih mesta. Južnoafričke Republike Stranci sa „dubokim džepom“ ne žele da obiđu Francusku kao obični turisti, već vole da tu zemlju osete Rusija je kupila od Južnoafričke Republike (JAR) prehrambene u jedinstvenom i intimnom okruženju, bez obzira koliko proizvode u vrednosti 200 miliona dolara, saopštila je ministarka ih to koštalo. Bogataši iz čitavog sveta, preko Azijata, inostranih poslova JAR, Maite Nkoana-Mašabane. Rusa, Južnoamerikanaca do Anglosaksonaca iznajmljuju „Bilo nam je veoma drago da saznamo na samitu zemalja BRIKS francuska znamenita mesta. (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) u Ufi, da su Jedan poznati svetski brend je, primera radi, platio 100.000 poljoprivredni proizvodi za 200 miliona dolara krenuli iz JAR u evra da se nakratko obustavi gradnja na prestižnom Rusiju“, rekla je ona na brifingu. pariskom trgu Vandom, kako bi tu organizovao privatnu Ministarka nije navela detalje, ali glavni artikli u južnoafričkom žurku sa 2.000 zvanica, prenosi list Figaro. izvozu za Rusiju su citrusi, jabuke, kruške, povrće i vino, preneo je Tass. Ove godine kompanija Klajn Karu je počela isporuke Kuća slavnog francuskog romanopisca Onore de Balzaka, egzotičnog mesa nojeva u Rusiju. „Već smo prodali 72 tone pretvorena u muzej, takođe se često izdaje strancima koji klijentima u Moskvi i nadamo se narudžbinama od novih partnera“, žele da u njoj u samoći provedu nekoliko sati. rekao je trgovinski predstavnik firme, Ris Dempsi. Ima i neobičnih zahteva. Tako je jedan bogati Kinez, ljubitelj Poznata južnoafrička kompanija za proizvodnju vina KWV posmatra francuske kuhinje, izdašno platio svoje ekscentrično Rusiju u svetlu prioriteta svoje ekspanzije na svetska tržišta. „U toj zadovoljstvo da sam obiđe pogone fabrike za preradu zemlji južnoafričke proizvode vole više nego evropske i američke“, mesa u Parizu, dok je njegov sunarodnik, ljubitelj cipela, rekao je šef te kompanije, Andre fan der Vin. duboko „zavukao ruku u džep“ za intiman obilazak jedne francuske fabrike cipela. U 2013. godini Rusija je bila šesti najveći uvoznik južnoafričkih vina na točenje, a 18. uvoznik flaširanih vina.

VESTI • DIS • SVET 39 Istraživanje

Smart telefoni 50 odsto

Priredio: skuplji u Srbiji M.G. Takođe, najnoviji smart telefoni koji su veoma popularni na tržištu EU i imaju povoljne cene - nisu dostupni na tržištu Srbije, jer ih nema ni na slobodnom tržištu, a ni u ponudi naših operatera mobilne telefonije, pokazalo istraživanje APOS-a

Asocijacija potrošača Srbije (APOS) ocenila je da su smart Kako kupiti povoljan a zadovoljavajući smart telefon? Kada telefoni u Srbiji od 20 do 50 odsto skuplji nego u EU, a domaći birate telefon važno je da ima relativno dugo trajanje, solidan operateri mobilne telefonije iste ove telefone procenjuju do tri fotoaparat i da podržava najnovije aplikacije. Veliki ekran ne puta skuplje od tržišne cene u našoj zemlji. znači i najbolji. Jeftiniji modeli imaju ekrane od tri do četiri inča. Međutim mala rezolucija ekrana neće zadovoljiti vaše potrebe Takođe, najnoviji smart telefoni koji su veoma popularni na za fotografisanjem, a još manje za gledanjem videa. „Ipak tržištu EU i imaju povoljne cene - nisu dostupni na tržištu Srbije, izbegavajte ekrane sa rezulucijom od 320x480 piksela, već jer ih nema ni na slobodnom tržištu, a ni u ponudi naših operatera uzmite sasvim zadovoljavajuć od 480x800 piksela. Potreban je mobilne telefonije. Pitajući se zašto kvalitetnog, a jeftinog dobar procesor. Jeftiniji modeli imaju slabe procesore (verzija nema u ponudi na našem tržištu, APOS je najavio da će uskoro sa brzinom od 1 gigaherca i jednim jezgrom su najčešći) što vaš objaviti rezultate nezavisnog uporednog testiranja mobilnih telefon može usporavati pogotovu ako obavljate više funkcija telefona, koje je sprovedeno sa organizacijama potrošača u EU i istovremeno (aplikacije, društvene mreže i sl.)“, savetuje APOS. time pokazati da dobro ocenjeni, a time i povoljni telefoni, nisu APOS je preporučio potrošačima da uvek biraju telefon sa zanimljivi za tržište Srbije. Prvoplasirani po oceni kvaliteta na procesorom sa dva jezgra (dual core), a za dobru fotografiju da testu može se kupiti samo u slobodnoj prodaji i to po ceni za 15 biraju aparat od pet megapiksela koji ima blic. „Ukoliko vam je evra višoj a, primera radi, telefon poznate marke na tržištu EU potrebna HD video kamera preporuka je da kupite telefon sa košta 25.000 dinara, dok maksimalna cena za isti model u Srbiji „720p HD video“. Ovo će posebno biti pogodno ukoliko su vam dostiže neverovatnih 50.000 dinara. neophodni video pozivi (skajp, google i slično). Izbegavajte stare verzije operativnih sistema. Starije verzije ne omogućavaju „Za razliku od Srbije na tržištu EU cene smart telefona ažuriranje ali ni instaliranje nekih od modernih i popularnih konstantno padaju. Na to utiče i razvoj konkurencije, pojava aplikacija“, navedeno je u saopštenju APOS-a. novih modela, ali i rezultati nezavisnih testova kvaliteta koji utiču na proizvođače da koriguju cene. Sve više se proizvođača telefona u veoma kratkom periodu oslobađaju Za razliku od Srbije na tržištu EU svojih „starijih“ modela jer novi ubrzano pristižu“, primetio cene smart telefona konstantno je APOS u saopštenju. Razvoj konkurencije u EU donosi čak i nove brendove i modele koji imaju dobar kvalitet po ceni od padaju. Na to utiče i razvoj 200 evra, ocenio je APOS. Upoređivanje cena APOS je radio konkurencije, pojava novih kao aktivnost na projektu, koji je finansirala Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a cene na tržištu modela, ali i rezultati nezavisnih su proveravane putem internet prezentacija prodavnica, kao testova kvaliteta i portala koji prikupljaju ponude na tržištu.

DIS karavan

Ideja o gradnji Markthala obelodanjena je 2009. godine. Gradonačelnik Roterdama je, u skladu sa gradskom politikom koja otvoreno podržava arhitektonske inovacije, najavio izgradnju stambeno poslovnog objekta koji će uz obavljanje osnovnih funkcija biti i jedno od ključnih novih gradskih jezgara za privlačenje turista Markthal Roterdam – pijaca XXI veka

Priredio: Velibor Toković

Roterdam je smešten na ušću Rajne u Severno more. Od Roterdamu donosi epitet špijunskog centra. Holandija nekadašnjeg ribarskog seoceta, nastalog pored brane je u ovom sukobu bila neutralna a zaraćene strane napravljene na rečici Rote, tokom vekova je izrastao Engleska i Nemačka, kao i okupirana Belgija, su bile u najveću evropsku luku, a svojevremeno je držao i podjednako blizu što je dovelo do velike koncentracije svetski primat u obimu kargo saobraćaja. Brana je raznoraznih sumnjivih karaktera na jednom mestu. napravljena 1270. a Roterdam je status grada stekao već Iskreno govoreći velike luke uvek jesu mesto na kome 1340. godine. Već od tog doba mala naseobina počinje je moguće sresti svakojak svet, tako da stanovnicima da stiče reputaciju poslovnog i ekonomskog centra. Roterdama ovo možda i nije toliko padalo u oči u burnim Početak XVII veka donosi definitivni pečat razvoju ratnim vremenima. grada u tom pravcu. Naime tu je 1602. otvorena jedna od šest komora Holandske istočno indijske kompanije Onda je došao 14. maj 1940. i sve što je građeno (Vereenigde Oostindische Compagnie - VOC). Za one tokom prethodnih šest i po vekova gradske istorije je koji su propustili istorijske lekcije o razvoju kapitalizma pretvoreno u prah i pepeo. Odluku o bombardovanju napomenućemo da je u pitanju prva multinacionalna Roterdama nacistička nemačka komanda je donela korporacija, kao i prva kompanija koja je ponudila nakon neočekivano jakog otpora na koji su nemačke sopstvene akcije na berzi. Svet u kome živimo je trupe naišle po ulasku u Holandiju. Centar grada je posledica tadašnjih raspodela moći usled sveže stečenog sravnjen sa zemljom, 900 ljudi je poginulo a preko 80.000 enormnog kapitala, kao i svih sukoba kasnije stvorenih je ostalo bez krova nad glavom. Suočena sa pretnjom da baš na toj osnovi. će se isti bezumni čin odigrati u svakom gradu u državi, Holandija potpisuje kapitulaciju sledećeg dana. Ovaj Izgradnja Novog vodenog puta (Nieuwe Waterweg) tužni trenutak je ovekovečen skulpturom vajara Osipa 1872. omogućila je povećanje kapaciteta luke i još Zadkina, poznatom pod nazivom Uništeni grad (De ubrzaniji razvoj. Ovaj razvoj je praćen i arhitektonskim Verwoeste Stad). poduhvatima. Kraj XIX veka obeležen je izgradnjom Bele kuće (Witte Huis), inspirisane oblakoderima koji Holanđani su strpljivo sačekali završetak rata i zatim su uveliko nicali sa druge strane Atlantika. Sa svojih 45 krenuli u obnovu grada. Tek da vas podsetimo da metara visine ova zgrada je u tom momentu predstavljala se radi o narodu koji je 17% državne teritorije oteo najvišu poslovnu zgradu u Evropi. Prvi svetski rat od mora planskim podizanjem brana i isušivanjem renesansnom misliocu Erazmu Roterdamskom (njegovo delo „Pohvala ludosti“ ima ozbiljnu težinu, makar samo svojim naslovom, i u današnjim vremenima). Asimetrični pilon sa svojih 139 metara visine gordo stoji nad gradom, a njegove smele zakrivljene linije donele su mu nadimak „labud“. Kada pogled spustimo malo niže nailazimo na najnoviju arhitektonsku atrakciju Roterdama. U pitanju je objekat gradske pijace, poznat pod nazivom Markthal. Ideja o gradnji Markthala obelodanjena je 2009. godine. Gradonačelnik Roterdama je, u skladu sa gradskom politikom koja otvoreno podržava arhitektonske inovacije, najavio izgradnju stambeno poslovnog objekta koji će uz obavljanje osnovnih funkcija biti i jedno od ključnih novih gradskih jezgara za privlačenje turista. Rečeno, učinjeno. Pet godina kasnije, u jesen 2014. Markthal je zvanično pušten u rad. Pored velike tržnice u zgradi izgrađenoj u obliku potkovice, sa naspramno postavljena dva staklena zida, nalazi se 228 stanova, 4.600 m2 poslovnog prostora namenjenog izdavanju, 1.600 m2 određenog za horeca usluge, i sve je to praćeno podzemnom garažom na četiri sprata, sa kapacitetom od preko 1.200 parking mesta. Očekuje se da će turistička poseta veoma brzo prevazići prvobitnu projekciju od 4,5 miliona ljudi godišnje. Uz staklenu fasadu, smeštenu na suprotnim krajevima objekta prekrivenog prirodnim sivim kamenom, posebnu atrakciju predstavlja oslikana tavanica u unutrašnjosti zgrade. Stanovi takođe imaju prozore kroz koje stanari mogu da imaju uvid u dešavanja unutar velikih priobalnih područja. Narodu čijih je jedva 50% zgrade, na samoj pijaci. Rešenje za pomenutu tavanicu zemlje izdignuto za jedan metar iznad morskog nivoa, je izabrano na konkursu između 9 radova međunarodno narodu koji se vekovima neumorno bori protiv razorne priznatih umetnika koji su ušli u najuži krug. Prihvaćen moći talasa Severnog mora. Znači radi se o ljudima je rad pod nazivom „Cornucopia“, Rog izobilja u prevodu, naviklim da sopstvenim radom pobeđuju sve nedaće. šareni mural koji je delo umetnika Arno Coenen i Iris Roterdamske zgrade nisu obnavljane sve do jedne na način na koji su to Poljaci uradili sa razorenom Varšavom. Rekonstrukcija se odvijala lagano, u skladu Pogled sa vidikovca nam otkriva sa dostupnim sredstvima. Od kraja sedamdesetih godina prošlog veka gradske vlasti postaju otvorenije još neka značajna gradska za nove arhitektonske ideje. Ovaj zaokret se pokazao obeležja. Za početak tu je veoma mudrim izborom. Neke od zgrada nastalih u tom periodu su danas velike turističke atrakcije, poput Erasmusbrug, most izgrađen pre kompleksa Kockastih kuća (Kubuswoningen) izgrađenih po smeloj zamisli arhitekte Pieta Bloma. Svaka kuća se dvadesetak godina, imenovan oslanja na jedan noseći stub, dok su zidovi pod uglom od 45 stepeni u odnosu na vertikalu. U nizu ih ima 32, po čuvenom renesansnom od kojih je jedna otvorena za posetioce, ulaz se plaća misliocu Erazmu Roterdamskom oko 2,5 evra. Svaka od kuća ima tri sprata i predstavljaju jedne od skupljih nekretnina u Roterdamu. (njegovo delo „Pohvala ludosti“ Visoki oblakoderi paraju roterdamsko nebo stvarajući ima ozbiljnu težinu, makar krajolik neuobičajen za ostale holandske gradove. Među njima se ističe Nju Orleans soliter, koji je sa svojih samo svojim naslovom, i 158,35 metara najviša stambena zgrada u Holandiji. Budući da je mala verovatnoća da će vas stanari pustiti u današnjim vremenima). da se divite pogledu dostupnom sa njihovih prozora Asimetrični pilon sa svojih moraćete da odete do Euromast tornja da biste uživali u panorami. Izgrađen krajem pedesetih godina XX veka 139 metara visine gordo stoji ovaj armiranobetonski div je sa antenom visok 184,6 metara. Posebnu čar posetiocima pruža restoran- nad gradom, a njegove smele vidikovac smešten na 96-om metru od zemlje. Odavde je zakrivljene linije donele su mu moguće videti manje više celu Holandiju po lepom danu, ili se barem lokalno stanovništvo tako šali. Posebno nadimak „labud“. Kada pogled interesantan deo ove šale je onaj o lepom danu, no o holandskoj klimi ćemo nekom drugom prilikom. Bitno je spustimo malo niže nailazimo da ne zaboravite kišobran ako krenete u ovom pravcu. na najnoviju arhitektonsku Pogled sa vidikovca nam otkriva još neka značajna gradska obeležja. Za početak tu je Erasmusbrug, most atrakciju Roterdama izgrađen pre dvadesetak godina, imenovan po čuvenom 43 Roskam. Umetničko delo, fotografska 3D iluzija nalazi se na unutrašnjosti plafona i zauzima više od 11.000 m2 prostora. Podeljena na kvadrate, svaki deo slike je štampan na bušenim aluminijumskih panelima koji su potom vezani za akustične panele za kontrolu buke. Ovo umetničko delo prikazuje sveže proizvode, kao i cvece i insekte koji upucuju na rad holandskih majstora iz 17. veka. U stvaranju dela, koje je zbog velike površine već proglašeno najvećim umetničkim delom na svetu, korišćena je digitalna tehnologija, a za fajlove ukupne veličine 1,47 terabajta morali su da budu angažovani posebni serveri, oni koje inače koriste Pixar Studios za izradu animiranih filmova. Zgradu su dizajnirali arhitekte holandskog studija od hladnoce i vlažnog vremena, ali mu takođe donose i MVRDV. Na oba kraja Markthala, postoje džinovski dnevnu svetlost. Objekat je simbol modernog i održivog zastakljeni zidovi instalirani da bi se prostor zaštitio života, i dobitnik je BREEAM Very Good sertifikacije zbog svog energetsko-efikasnog dizajna, korišćenja prirodne ventilacije, kao i integracije sistema sa uštedu vode. U jesen 2014. Markthal Pijaca je smeštena na dva sprata i posetiocima je zvanično pušten u rad. definitivno nudi izobilje oslikano krovnim muralom, od čuvenih holandskih sireva do svežeg voća i povrća svih Pored velike tržnice u zgradi vrsta. Fascinantan je podatak da Holandija po izvozu hrane i poljoprivrednih proizvoda predstavlja jednu izgrađenoj u obliku potkovice, od najuspešnijih svetskih zemalja. Faktički samo SAD imaju bolje rezultate od njih. Poljoprivredom se bavi oko sa naspramno postavljena dva 4% stanovništva, ali poljoprivredni proizvodi i njihove staklena zida, nalazi se 228 prerađevine imaju učešće od 21% u ukupnom izvozu. 2 U taj izvoz spada i jedna četvrtina ukupnog svetskog stanova, 4.600 m poslovnog izvoza paradajza, kao i jedna petnaestina planetarnog eksporta jabuka. Vrednost ovog sektora privrede je sa prostora namenjenog izdavanju, 75 milijardi evra u 2012. porasla na preko 80 milijardi 1.600 m2 određenog za horeca evra zarađenih tokom 2014. Možda je vreme da se zapitamo šta je to što Holanđani usluge, i sve je to praćeno znaju o poljoprivredi i ekonomiji što nama izmiče. Jer ako podzemnom garažom na četiri ne možemo da proizvedemo tolike količine paradajza, onda barem možemo da proizvodimo paradajz čijem sprata, sa kapacitetom od preko ukusu niko ne može da odoli. Ovo važi i za ostalo voće i povrće. Samo neće to samo, moraće naši odgajivači da 1.200 parking mesta se pomuče i da se udruže. Nama makar ne preti more kao Holanđanima. More.

Zabava

Jezera Srbije – mesta

Priredio: skrivene lepote Velibor Toković Čak i da kažemo kako možda nisu sva jezera u Srbiji baš vredna posete, opet nam ostaje barem 100 lokaliteta kojima bi valjalo posvetiti bar po jedan vikend svakoj. Sve i da obilazite po jedno jezero mesečno, eto projekta za narednih deset godina

Trenutni trendovi u svetu pokazuju da su ljudi spremniji prepreke narod obično naziva barama, baruštinama, da potroše svoj novac na sticanje novih iskustava nego blatištima i tome slično. na nabavku materijalnih dobara. Stručnjaci iz oblasti Vikipedija nam pruža poprilično pouzdanu listu jezera psihologije kažu da je to veoma zdrava tendencija. Ovaj u Srbiji sa tačnim geografskim odrednicama. Površinu trend otvara proizvođačima i trgovcima sasvim nova tržišta. Počevši od kamperske opreme, uključujući sve veću od 4 km2 zauzima ukupno devet jezera, od kojih 2 popularnije emisije o preživljavanju u prirodi i tamo je Đerdapsko sa svojih 253 km ubedljivo najveće. Na 2 viđene spravice, preko klasičnih piknik setova, do toj listi slede ga Vlasinsko sa 16 km i Perućačko sa 2 standarnog roštiljskog asortimana praćenog putnim 12,4 km . Spisak se nastavlja ibarskom akumulacijom frižiderima, ponuda se svakodnevno usložnjava a Gazivode, zatim Zvorničkim, Zlatarskim, Potpećkim, potražnja raste. Čitava mobilna nacija planetarnog Palićkim i banatskim Belim jezerom. Osim poslednja karaktera se upravo stvara pred našim očima. Jedna dva, sva ostala najveća jezera Srbije su nastala kao od specifičnosti ovog trenda je da nije neophodno da ljudskih ruku delo, uglavnom u drugoj polovini XX veka. otputujete u neistražene džungle Amazona da biste Na spisku jezera manjih od 4 km2 nalazi se još 112 doživeli avanturu. Ponekad su izazovi sakriveni u našoj lokaliteta, od kojih neki imaju veoma poetična imena neposrednoj okolini, možda na samo pola sata lagane poput Rakine bare ili resničkog Pariguza. Ovome vožnje od kuće. Ovde ćemo se pozabaviti jednom u nizu pridodajemo još 27 popisanih mrtvaja i 26 ribnjaka. Sve skrivenih lepota koje Srbija nesebično pruža svima koji u svemu imali smo odokativno aproksimativno, što bi pokažu bar malo volje i truda da ih otkriju. rekao čika Miša konobar iz jedne dražesne kafanice, Prema naučnoj definiciji jezerom se naziva prirodno smeštene na čudesno blatnjavoj jezerskoj obali, udubljenje na kopnu ispunjeno vodom, koje nije ukupno 174 jedinice za posećivanje. Čak i da kažemo direktno povezano sa svetskim morem, a zauzima kako možda nisu sva jezera u Srbiji baš vredna posete, relativno veliku površinu. Iako ta površina nije precizno opet nam ostaje barem 100 lokaliteta kojima bi valjalo definisana, prećutno se uzima da sve ono što je manje posvetiti bar po jedan vikend svakom. Sve i da obilazite od jednog hektara ne pripada jezerima. U skladu sa po jedno jezero mesečno, eto projekta za narednih deset možda ne baš naučnom metodologijom, ovakve vodene godina. A kada sve obiđete taman je vreme da osvežite uspomene, što će reći ajmo još jedan krug. Ona jezerca koja vam baš prirastu srcu možete i češće da obilazite. Jedna od draži ovog istraživanja, odlazak na nepoznato mesto, je ujedno i njegova velika mana. Mnoge od lokacija koje možete da posetite su, shodno našem već poslovičnom ali ničim opravdanom nemaru, u veoma zapuštenom stanju. Nije nedostatak infrastrukture, u smislu ugostiteljske ponude i uređenosti priobalja, ono što nas odbija. Pre su to naslage plastike, starih šporeta i sličnih stvari koje lokalno stanovništvo baca u jezero, kad već nemaju potok. Sa druge strane, možda će pojava nepoznatih ljudi probuditi preduzetnički duh kod nekog od domaćih ljudi, pa će idući put kada se pojavite biti bolje. Onako skromno, jedna baraka sa hladnim pivom, žutim sokom, par plastičnih stolova, suncobranom i Neka jezera su već odavno kantom za otpatke. Ako se zalomi neko kazanče sa izborila svoje mesto u turističkim ribljom čorbom, još bolje. Tokom godina će to da preraste u uređen turistički kompleks sa dnevnim dozvolama vodičima, dok neka pružaju za pecanje, smeštajem u seoskim domaćinstvima, kampovima, spotskim terenima, dečijim igralištima, odličan balans između preko obeleženim stazama za pešačenje i biciklizam, tablom sa popisom biljnih i životinjskih vrsta koje je tu moguće potrebnog mira i skoro nedirnute videti, listom kulturno-istorijskih spomenika u bližoj prirode sa jedne, i solidne okolini i sličnim sadržajima. O benefitima koje bi lokalna zajednica imala od ovakvog razvoja situacije nećemo ni ugostiteljske ponude sa druge da govorimo. Samo ćemo reći da to niko neće uraditi ako se neko iz te zajednice sam ne potrudi. Ne smemo da strane. Zbog nedostatka prostora dignemo ruke od ove lepe zemlje, makar na momente izgledalo da se borimo protiv vetrenjača. ovde ćemo predstaviti samo Već smo pomenuli da su mnoga srpska jezera veštačkog nekoliko srpskih jezera. Neka porekla. To ih ne čini manje lepim i atraktivnim. Jedno od ste možda već i posetili, za neka najčudnije nastalih jezera je Ledinačko. Iako se još uvek nalazi na Vikipedijinoj listi, ono u stvari više ne postoji. niste ni čuli. U svakom slučaju Ali će se opet vratiti. Priča o ovom 4 hektara velikom i na određenim mestima preko 50 metara dubokom jezeru bi valjalo da sve što napišemo svoj zaplet doživljava tokom najskorijeg bombardovanja Srbije. Fruškogorski kamenolom je zbog ko zna čega proverite na licu mesta bio na meti neprijateljske avijacije, što je za posledicu imalo uništavanje pumpi koje su do tada izvlačile vodu Markovačko jezero je veštačka akumulacija udaljena 6 iz pogona. Voda je nastavila da nadolazi i, do 2009. kilometara od Mladenovca prema jugu. Nalazi se na putu kada je doneta odluka da se jezero isprazni, narasla do Mladenovac – Aranđelovac. Poslednjih godina uočene je pomenutih dimenzija. Trenutna situacija je takva da će problem taloženja mulja (najviše kod brane, gde je inače po završetku eksploatacije kamena, vodi biti dopušteno i najveća prosečna dubina u jezeru), tako da najveća da zauzme svoju teritoriju, a u planu je da jezero postane dubina sada iznosi negde oko 7 metara. Nastanjuju ga atraktivan turistički kompleks sa pratećim sadržajima. sledeće vrste riba: šaran, som, štuka, smuđ, deverika, amur, tolstolobik, babuška, crvenperka, bodorka, Neka jezera su već odavno izborila svoje mesto u kaugler, bandar, sunčica i cverglan. U poslednje vreme turističkim vodičima, dok neka pružaju odličan balans se preduzimaju mere na izlovljavanju cverglana. Oko između preko potrebnog mira i skoro nedirnute prirode jezera se često viđaju divlje patke, bela i siva čaplja, sa jedne, i solidne ugostiteljske ponude sa druge strane. crna liska, rode i veliki gnjurac. Na obalama možete Zbog nedostatka prostora ovde ćemo predstaviti samo sresti divljeg zeca, fazane i prepelice, ponekad čak i nekoliko srpskih jezera. Neka ste možda već i posetili, pokojeg srndaća. za neka niste ni čuli. U svakom slučaju bi valjalo da sve što napišemo proverite na licu mesta. Ludaško jezero nalazi se 12 km istočno od Subotice, dužine je oko 6 km, a površine 387 hektara. Jedno je od najočuvanijih jezersko-barskih ekosistema u stepskoj zoni u Evropi i centar biološke raznovrsnosti u kojoj opstaju brojne retke, endemične i reliktne biljke. Ludaš je ornitološka stanica pa je zahvaljujući tome stavljen pod poseban vid državne zaštite. Na listi ptica koje je ovde moguće videti su ridja i žuta čaplja, bukavac, barski petlovan, mali barski petlić, vodomar, modrovoljka. Na levoj obali jezera smešten je salaš koji je od davnina mesto okupljanja, gde su se kuvali paprikaši, prodavala riba, itd. Salaš poseduje vrednu etno zbirku od oko 800 autentičnih predmeta kojima su se nekada ljudi služili. Na planini Bukulji, 9 km udaljeno od Aranđelovca, na putu Aranđelovac-Belanovica-Ljig, nalazi se Garaško jezero. Nastalo je 1974. godine pregrađivanjem 47 rečice Bukulje i još nekoliko njenih pritoka. Sa jedne strane jezera nalaze se pristupačne plaže, dok su sa druge obale daleko strmije. Potopljene vrbe u priobalju Jedno od najčudnije nastalih predstavljaju raj za štuke i šarane, kao i za ribolovce jezera je Ledinačko. Iako se još koji ih vrebaju. Najveći primerci ulovljeni u ovom jezeru dostigli su 22 kg kada je u pitanju šaran, 46 kg za soma i uvek nalazi na Vikipedijinoj listi, čak 19,6 kg za štuku. U jezerskim vodama su prisutni još klen, crvenperka, bodorka, krupatica, deverika, babuška, ono u stvari smudj i amur. Posetu Garaškom jezeru možete da začinite više ne postoji. obilaskom Oplenca i Orašca. U Aranđelovcu je aktivan i konjički klub koji organizuje jahačke ture po okolini. Ali će se opet vratiti. Smešten u medurečju Tise i Begeja, na 17 km Priča o ovom 4 hektara velikom jugozapadno od Zrenjanina nalazi se Specijalni rezervat prirode, kompleks Stari Begej - Carska Bara. i na određenim mestima preko Ovaj lokalitet upisan je na UNESCO listi međunarodno 50 metara dubokom jezeru značajnih staništa. Ukoliko ste ljubitelj posmatranja ptica onda je ovo nezaobilazna lokacija za vas. Preko 150 svoj zaplet doživljava tokom vrsta je zabeleženo tokom višegodišnjeg proučavanja faune, a ni sama voda ne zaostaje po bogatstvu vrsta. najskorijeg bombardovanja Šaran, štuka, som, bandar, cverglan, smuđ, tolstolobik, Srbije. Fruškogorski amur i kečiga su uobičajeni stanovnici ovog područja. kamenolom je zbog ko zna Uvačko jezero, poznato i kao Sjeničko, smešteno je između planina Zlatar i Javor. Nastalo je izgradnjom čega bio na meti neprijateljske brane kod sela Akmačići i potapanjem kanjona reke Uvac 1979. godine. Reka Uvac je vekovima usecala meandre avijacije, što je za posledicu kroz krečnjački masiv pešterske visoravni. Oni su sada imalo uništavanje pumpi koje ispunjeni vodom do 108 metara maksimalne dubine. Jezero se nalazi u sklopu Specijalnog rezervata Uvac, u su do tada izvlačile vodu iz okviru koga se nalazi najveća kolonija Beloglavog supa na Balkanu. pogona. Voda je nastavila Ovo su samo neki iz niske jezerskih bisera rasutih po da nadolazi i, do 2009. kada je Srbiji. Pokrenite se i priuštite sebi i svojoj porodici doneta odluka da se trenutke koji će prerasti u najlepše porodične uspomene. Nije daleko, ne košta puno, a vredi mnogo više nego što jezero isprazni, narasla možete da pretpostavite. Srećan put. I da, nećemo vam reći o kojoj kafanici je bilo reči u prvom delu teksta, tek do pomenutih dimenzija da turisti ne navale pa da pokvare rajski mir. oglas Recepti Rižoto sa bukovačama

Sastojci: Priprema:

250 g sveže bukovače 200 g pirinča Bukovače iseći na trakice i propržiti ih na 2 kašike maslinovog ulja. Kada omekšaju preliti ih sa sokom od pola limuna, seckanim 4 kašike maslinovog ulja 1 dl belog vina stabljikama peršuna i origanom. Dinstati nekoliko minuta, posoliti, pobiberiti i zatim presuti u činiju i ostaviti na stranu. U istom 1/2 limuna 0,5 l bujona tiganju dinstati luk na 2 kašike maslinovog ulja. Kada luk malo 1 veza svežeg peršuna 50 g putera omekša dodati gnječeni beli luk i na sitno rendanu šargarepu i celer. Dinstati nekoliko minuta dok povrće ne omekša. Dodati pirinač i 1 glavica crnog luka 50 g indijskog oraha kratko ga propržiti uz stalno mešanje. Naliti belim vinom i polako 4 čena belog luka 50 g parmezana uz stalno mešanje kuvati rižoto. Kada pirinač upije vino postepeno dodavati bujon uz stalno mešanje, sledećih 15-20 minuta. 1 manja šargarepa so, biber, origano Kada je pirinač kuvan dodati bukovače, seckani peršunov list, oko 30 1/2 celera g seckanog indijskog oraha i puter. Sve dobro promešati da se sjedini. Servirati posuto rendanim parmezanom i ostatkom indijskog oraha. Punjene lignje Sastojci:

10 očišćenih lignji srednje veličine 4 čena belog luka 100 g mesnate slanine 1 veza peršuna 2 šargarepe maslinovo ulje 1 kašika brašna so, biber, majčina dušica Priprema: Lignje oprati pazeći da ostanu cele. Odstraniti im krake. Krake i 2 cele lignje sitno naseckati, dodati im beli luk, peršun, rendanu šargarepu i sitno seckanu slaninu. Propržiti dok slanina ne porumeni, posoliti, pobiberiti, dodati kašiku brašna, začiniti majčinom dušicom i dobro izmešati. Napuniti lignje pripremljenom smešom koju treba ocediti od viška tečnosti. Otvore zatvoriti čačkalicama i pržiti na gril tiganju na laganoj vatri dok ne porumene sa svih strana. Zelena krem čorba

Sastojci:

3 tikvice 2 kašike kisele pavlake 1 glavica crnog luka 3 kašike maslinovog ulja 3 čena belog luka 1 kašika DOBRO univerzalnog začina 1 šolja graška so, biber, mirođija 1 veza blitve 0,5 l vode

Priprema: Na maslinovom ulju dinstati seckani crni i beli luk dok ne postane staklast. Dodati tikvice isečene na kockice i grašak. Kratko dinstati dok tikvice ne puste vodu, začiniti i naliti vodu. Kuvati oko 20 minuta. Dodati blitvu seckanu na trakice i kuvati još oko 2 minuta. Štapnim mikserom isitniti povrće. Dodati pavlaku i začinsko bilje, mutiti štapnim mikserom dok se ne dobije ujednačena glatka supa. Fokača sa Brzi kolač sa maslinama i čeri šljivama paradajzom Sastojci: 300 g očišćenih svežih šljiva 3 šoljice ulja 2 jajeta 8 šoljica brašna 6 šoljica šećera 1 kesica praška za pecivo 4 šoljice jogurta

Priprema: Jaja, šećer, ulje i jogurt dobro umutiti da se masa sjedini, dodati brašno kome smo dodali prašak za pecivo. Sve lepo sjediniti, pa polovinu testa sipati u podmazan pleh, preko testa poređati šljive i preko šljiva preliti ostalo testo. Peći na temperaturi od 220° C, 30-ak minuta. Kada se malo prohladi, posuti prah šećerom i iseći na Sastojci: željene komade.

500 g brašna 1 grančica ruzmarina 1/2 kockice kvasca maslinovo ulje 3 dl tople vode morska so 4 kašike maslinovog ulja 100 g mocarele 1 kašičica šećera 200 g čeri paradajza 1 kašičica soli 50 g rukole 15 komada zelenih maslina

Priprema: Staviti kvasac u malo tople vode sa malo šećera i brašna, i ostaviti da nadođe. Potom u vanglu sipati brašno, staviti 4 kašike maslinovog ulja, šećer, so, nadošli kvasac i toplu vodu. Testo zamesiti samo mešanjem varjače u vangli. Ostaviti na toplom da testo naraste. Pleh obložiti papirom za pečenje i u njega rukama rasporediti smesu. Odozgo preko testa utisnuti masline i ruzmarin, zatim preliti sa malo maslinovog ulja i posuti morskom solju. Peći na 180° C, dok ne porumeni. Čeri iseći na polovine i rasporediti po toploj fokači, između dodati mocarelu oblikovanu kašičicom i rukolu. Posoliti i preliti maslinovim uljem po želji. 51 Enigmatika

Skandinavka

Bela ukrštenica

Ilustrovana osmosmerka Sponge Bob poster A4 prepress.pdf 1 02-Jul-15 12:50:38

C

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

© 2015 Viacom International Inc. All Rights Reserved. Nickelodeon, SpongeBob SquarePants and all related titles, logos and characters are trademarks of Viacom International Inc. Created by