Savindan Broj 16

18 meniti posao, a }irilicu potpuno iskqu~uju. U doba SeFeReJe napu{tawe }iril - ISTRA@IVAWA ice tuma~eno je srpskim doprinosom u~vr{}avawu bratstva i jedinstva, a odbrana }irilice nacionalizmom. Ve}em delu nacionalnih mawina u ПАЛЕОЛИТСКО НАЛАЗИШТЕ Srbiji }irilica nije materwe pismo i ona im oli~ava strah od asimilacije. ЦРВЕНА СТИЈЕНА Neke politi~ke institucije odbacuju raistorijsko stani{te Crvena adaptaciji do kraja pleistocena i }irilicu ili je ignori{u. Nije zabo - Stijena se nalazi na obali po~etka savremenih klimatskih uslova, ravqeno ni vreme kad su }irili~ne kwige spaqivane. Bile}kog u selu Petrovici i kona~no, uvoda u neolit, zemqorad - Pop{tina Nik{i}. Za arheolo{ki svet je ni~ki na~in ìvota u Evropu. Ni jedna U op{tem tr~awu za latinicom, pored pomodnosti, mnogi misle da su poznato od sredine pro{log veka kada teritorija u Evropi ne poseduje i ne napredniji, evropskiji, ako se sluè su preduzeta arheolo{ka istraìvawa pruà ovako {irok spektar arheo- latinicom i firme svojih kafana i koja su od 1955-1964 sprovo|ena u neko - lo{kih mogu}nosti i obe}awa. Naj- prodavnica ispisuju na engleskom liko kampawa. Rezultat ovih istra- stariji stratumi Crvene Stijene su jeziku. Brza hrana, brza i pamet. ìvawa je bio pravo iznena|ewe i za stari preko 200.000 godina i samim tim Moglo bi se odmah postaviti vi{e same istraìva~e ~ija su iskopavawa su dragoceni za prou~avawe paleolit - pitawa: dosegla do dubine od 21 metar. Ova dubi - skih qudi i procesa naseqavawa Da li su kad usluìli stranca? na ne predstavqa zavr{ni horizont Evrope. O~ekuju li uskoro wihovu navalu? arheolo{kog fundusa. Iskopavawe Izvanredni rezultati pomenutih Treba li strancu znawe srpskog jezika dubqih sedimenata nije bilo mogu}e iz istraìvawa naveli su grupu stru~waka da bi pogodio gde se prodaje obu}a, a gde bezbedonosnih razloga i nepostojawa da napravi projekat za reviziona name{taj? Znamo li mi strane jezike? odgovaraju}e opreme, za uklawawe iskopavawa, analize i interpretaciju Ako stranac i do|e u Prijepoqe, da li velikih kamenih blokova koji su zatr - Crvene Stijene. Projekat realizuju }e da sedne od radosti {to je naleteo na pali celu povr{inu nalazi{ta u Centar za arheolo{ka istraìvawa imitaciju? Pre }e u tome videti odre|enom geolo{kom periodu. Crne Gore, Zavi~ajni muzej Nik{i} i naivnost ili ulagivawe za neki cent Sa sedimentima debelim preko 21 Univerzitet Mi~igen USA . Pomenu}u (kasnije }e saznati da su mu metar, po|eqenim u arheolo{ki samo okosnicu nau~nog tima koji treba "uro|enici" podvalili). On takvih XXXI "engleskih" proizvoda i firmi ima stratum, Crvena Stijena je, uz da realizuje ovaj dugogodi{wi, multi - mnogo boqih, pravih, u svojoj zemqi! Nisam siguran da se u globalno selo ulazi odbacivawem }irilice. Smisao trgovawa, putovawa svetom i turizma nije u tome da sve bude isto, da se uga|a neukim i neradoznalim, nego da se vidi i oseti razli~itost, izvornost, izuzetnost. Radije }e se stranac fotografisati pored firme }irili~ne (odnosno na arapskom ili kineskom), nego engleske u Srbiji i Gr~koj. Radije }e svratiti u nacionalni restoran, sa nacionalnim imenom, malo lomiti jezik i kupiti nacionalne suvenire, nego imitacije. Ako biste Amerikanca pitali da li vi{e voli da po ovda{woj ~ar{iji vidi natpise na srpskom ili engleskom jeziku, sigurno bi vi{e voleo na srpskom. Wemu je dosta Amerike, zato putuje da bi upoz - nao ne{to druga~ije. I u svojoj zemqi }e ga radoznalost povu}i da proba ne{to iz wemu dalekog i nepoznatog sveta. Ne}e mu biti te{ko da se sna|e, ako je obja{wewe (uputstvo) i na engleskom jeziku. nalazi{ta El Castillo i Atapuerka u Ispisivawe firmi nema veze sa [paniji, svrstana u red nalazi{ta sa u~ewem i znawem engleskog (i drugih) najdubqim sedimentom u Evropi. jezika. Engleski }e se morati znati, zbog Izgleda da Crvena Stijena poseduje komunicirawa i sa Nemcima, Brazil- najduì arheol{ki kontinuitet u cima, Arapima, Kinezima, Norveà- ~itavoj Evropi, po~ev od najranijeg nima, Tutsima, ma koliko se to nama ne neolita pa do sredweg paleolita. dopadalo. (Esperanto nije uspeo). Imaju}i ovo u vidu, Crvena Stijena je disciplinarni posao: dr Robert Whallon Putokaze i druga obave{tewa moramo potencijalno jedno od najzna~ajnijih - Univerzitet Mi~igen , dr Steven L. iz prakti~nih razloga ispisivati i nalazi{ta na kontinentu. Crvena Khun i dr Mary Stiner -Univerzitet engleskim jezikom. Stijena pruà gotovo jedinstvenu pri - Arizona dr Du{an Mihajlovi} - Odbranom }irilice brani se uni - , liku za otkrivawe informacija o Univerzitet Beograd , dr Natalie Munro - verzalna ideja: biti otvoren svetu, a proto-kulturnoj organizaciji sredwe Univerzitet Konektikat dr Fransesco ~uvati i pokazivati svoje vrednosti. , Kad ne moè nacionalna elita, kako paleolitskog (neandertalskog) ~oveka, Alhaque i dr Alexandar Recchi - tek sirotiwa i prostota da bude mudra dugoj tranziciji do savremene qudske Univerzitet u Rimu, dr Jamie Woodwar d i dostojanstvena? kulture i dru{tva, promenama koje su se Univerzitet u Lidsu, potpisnik ovog Vujica Bojovi} de{avale od sredweg do novijeg pale - ~lanka koji je rukovodilac istra- olita, ekonomskoj i socijalnoj ìvawa i drugi saradnici. Reviziona 19 istraìvawa, primenom savremenih ta, dok je akceleratorsko odre|ivawe ekonomije sirovina, tehnolo{ke tradi - metoda i multidisciplinarnim pris - starosti uveliko pove}alo preciznost cije, kao i odnosa izme|u forme i tupom bez sumwe }e pomo}i razumevawu utvr|ivawa datuma, i omogu}ilo jako funkcije u industrijama kamenog oru|a. mnogih otvorenih problema iz arheo - precizno odre|ivawe starosti uzoraka Zna~ajan dio takve finije karakter - lo{kih perioda paleolita, ranoholo - i ~ak starijih perioda. Brojne ostale izacije kremenih sklopova jeste wihova cena i po~etaka neoilita. Nova saznawa tehnike za odre|ivawe starosti ranih komponenta mikro-oru|a i mikro- iz vi{e oblasti geologije, geolo{ke arheolo{kih materijala, ukqu~uju}i obrade ne{to {to je trenutno nepozna - mikromorfologije, brojne tehnike za 'electron spin resonance (elektronsku to za Crvenu Stijenu. Stoga }e jedan od utvr|ivawe starosti, razne analize spin rezonancu), thermoluminescence osnovnih ciqeva novih istraìvawa u artefakata, analize paleozoolo{kog i (termoluminosens), amino acid racemiza - Crvenoj Stijeni biti obnova velikih paleobotani~kog materijal i kvantita - tion (amino kisjelinsku recemizaciju), sklopova kremenih industrija, tivno prostorna analiza treba da nam i za najstarije periode, uranijum i ukqu~uju}i bitnu mikro-komponentu, daju odgovaraju}e informacije koje argon-argon odre|ivawe starosti, kao i detaqne tehno-tipolo{ke analize opravdavaju karakter revizionih postale su primjenqive za odre|ivawe ovih sklopova kako bi se precizno istraìvawa. starosti paleolitskih perioda i mater - definisale paleolitsko-mezolitske Nave{}u nekoliko smernica, odnos - ijala. kulture jugoisto~ne Evrope, wihove no najsavremenijih metoda i analiza, Sada postoji samo jedan odre|eni sekvence, i wihovi regionalni odnosi, koje }emo sprovesti tokom prestoje}ih datum iz Crvene stijene. Bilo kako na nivou detaqa uporedivog sa onim istraìvawa a koja }e svakako trajati bilo, uz program sistematskog i koji se danas razvija za druge oblasti. vi{e od jedne decenije. Dana{wa slika detaqnog odre|ivawa starosti wenog Tehnike ispitivawa kori{}ewa i klimatske istorije pleistocena je dugog kontinuiteta, Crvena Stijena bi tragova na kamenom oru|u danas izgra|ena na osnovu analiza odnosa/proporcija izotopa kiseonika iz jezgra dubokog mora, kao i jezgra ledene kape Grenlanda. Novija geolo{ka slika pleistocena pomaè nam da mnogo detaqnije i postepeno razumijemo okruèwe u koje su prais - torijska bi}a morala da se adaptiraju. Ova jako promenqiva okruèwa bila su kontekst u kojem je qudska kultura evoluirala i dobila svoje novije okvire tokom paleolita. Veoma dugo paleolit - sko stani{te Crvene Stijene treba da se postavi u ovaj kontekst okruèwa, kako bi se razumjelo i intrepretiralo na pravi na~in, u smislu qudske istorije. Ovo zahtijeva nove i finije geolo{ke analize wenih sedimenata, kao i regionalne geomorfologije i pleisto - censke paleontologije. Takva nova istraìvawa bi omogu}ila detaqnu rekonstrukciju lokalne i regionalne istorije pleistocenskog okruèwa Crvene Stijene. Ispitivawa agrarne mikromor - fologije arheolo{kih oblasti (nalazi{ta) predstavqa novi razvoj u arheolo{koj geologiji, a koji Истраживања на локалитету Црвена стијена obezbje|uje informacije o depozicionoj istoriji i post-depozicionim procesi - mogla postati kqu~ni arheolo{ki kon - omogu}avaju direktnu identifikaciju ma koji uti~u na arheolo{ke slojeve tinuitet u jugoisto~noj Evropi, za wihovoe upotrebe. Ove tehnike, koje Crvene Stijene. Ova informacija je ~itav sredwi paleolit, sve do po~etaka zahtijevaju op{irno eksperimentisawe neprocjewiva za pravilnu inter - neolita. i razvoj ekspertize u mikroskopskom pretaciju prostornog sklopa arheo - Karakterizacija sklopova kamenog istraìvawu, daju novu dimenziju na{oj lo{kih materijala, vertikalno i hori - oru|a je korenita osnova za definisawe sposobnosti da rekonstrui{emo prais - zontalno. Solidno poznavawe takvog paleolitske, epipaleolitske i torijske tehnike, ekonomije i aktivnos - sklopa je kriti~no za 'obnovu' qudskih mezolitske kulture i perioda. Od vre - ti. Wihova inkorporacija u opse`ne aktivnosti u periodima zaposijedawa mena publikovawa kremena industrija analize litskih industrija oboga}ava i ove teritorije. iz Crvene Stijene, do{lo je do bitnih pro{iruje rekonstrukcije praistori - Odre|ivawe datirawa arheolo{kih napredovawa u prou~avawu ovih mater - jskog pona{awa i ekonomija koje smo mi materijala po~elo je tek tokom 1950-tih ijala, a i druge teritorije u Evropi nam sposobni da u~inimo. Micro-wear godina, kada je Crvena Stijena prvi put sada pruàju mnogo detaqnije i finije (mikro-habawe) i breakage (o{te}ewe) u iskopana. Prve radiometrijske tehnike definicije i kontunuitet paleolita istraìvawima bi}e vaàn aspekt datirawa (odre|ivawe starosti) zahti - kroz mezolitske kulture.

Load more