18 meniti posao, a }irilicu potpuno iskqu~uju. U doba SeFeReJe napu{tawe }iril - ISTRA@IVAWA ice tuma~eno je srpskim doprinosom u~vr{}avawu bratstva i jedinstva, a odbrana }irilice nacionalizmom. Ve}em delu nacionalnih mawina u ПАЛЕОЛИТСКО НАЛАЗИШТЕ Srbiji }irilica nije materwe pismo i ona im oli~ava strah od asimilacije. ЦРВЕНА СТИЈЕНА Neke politi~ke institucije odbacuju raistorijsko stani{te Crvena adaptaciji do kraja pleistocena i }irilicu ili je ignori{u. Nije zabo - Stijena se nalazi na obali po~etka savremenih klimatskih uslova, ravqeno ni vreme kad su }irili~ne kwige spaqivane. Bile}kog u selu Petrovici i kona~no, uvoda u neolit, zemqorad - oPp{tina Nik{i}. Za arheolo{ki svet je ni~ki na~in `ivota u Evropu. Ni jedna U op{tem tr~awu za latinicom, pored pomodnosti, mnogi misle da su poznato od sredine pro{log veka kada teritorija u Evropi ne poseduje i ne napredniji, evropskiji, ako se slu`e su preduzeta arheolo{ka istra`ivawa pru`a ovako {irok spektar arheo- latinicom i firme svojih kafana i koja su od 1955-1964 sprovo|ena u neko - lo{kih mogu}nosti i obe}awa. Naj- prodavnica ispisuju na engleskom liko kampawa. Rezultat ovih istra- stariji stratumi Crvene Stijene su jeziku. Brza hrana, brza i pamet. `ivawa je bio pravo iznena|ewe i za stari preko 200.000 godina i samim tim Moglo bi se odmah postaviti vi{e same istra`iva~e ~ija su iskopavawa su dragoceni za prou~avawe paleolit - pitawa: dosegla do dubine od 21 metar. Ova dubi - skih qudi i procesa naseqavawa Da li su kad uslu`ili stranca? na ne predstavqa zavr{ni horizont Evrope. O~ekuju li uskoro wihovu navalu? arheolo{kog fundusa. Iskopavawe Izvanredni rezultati pomenutih Treba li strancu znawe srpskog jezika dubqih sedimenata nije bilo mogu}e iz istra`ivawa naveli su grupu stru~waka da bi pogodio gde se prodaje obu}a, a gde bezbedonosnih razloga i nepostojawa da napravi projekat za reviziona name{taj? Znamo li mi strane jezike? odgovaraju}e opreme, za uklawawe iskopavawa, analize i interpretaciju Ako stranac i do|e u Prijepoqe, da li velikih kamenih blokova koji su zatr - Crvene Stijene. Projekat realizuju }e da sedne od radosti {to je naleteo na pali celu povr{inu nalazi{ta u Centar za arheolo{ka istra`ivawa imitaciju? Pre }e u tome videti odre|enom geolo{kom periodu. Crne Gore, Zavi~ajni muzej Nik{i} i naivnost ili ulagivawe za neki cent Sa sedimentima debelim preko 21 Univerzitet Mi~igen USA . Pomenu}u (kasnije }e saznati da su mu metar, po|eqenim u arheolo{ki samo okosnicu nau~nog tima koji treba "uro|enici" podvalili). On takvih XXXI "engleskih" proizvoda i firmi ima stratum, Crvena Stijena je, uz da realizuje ovaj dugogodi{wi, multi - mnogo boqih, pravih, u svojoj zemqi! Nisam siguran da se u globalno selo ulazi odbacivawem }irilice. Smisao trgovawa, putovawa svetom i turizma nije u tome da sve bude isto, da se uga|a neukim i neradoznalim, nego da se vidi i oseti razli~itost, izvornost, izuzetnost. Radije }e se stranac fotografisati pored firme }irili~ne (odnosno na arapskom ili kineskom), nego engleske u Srbiji i Gr~koj. Radije }e svratiti u nacionalni restoran, sa nacionalnim imenom, malo lomiti jezik i kupiti nacionalne suvenire, nego imitacije. Ako biste Amerikanca pitali da li vi{e voli da po ovda{woj ~ar{iji vidi natpise na srpskom ili engleskom jeziku, sigurno bi vi{e voleo na srpskom. Wemu je dosta Amerike, zato putuje da bi upoz - nao ne{to druga~ije. I u svojoj zemqi }e ga radoznalost povu}i da proba ne{to iz wemu dalekog i nepoznatog sveta. Ne}e mu biti te{ko da se sna|e, ako je obja{wewe (uputstvo) i na engleskom jeziku. nalazi{ta El Castillo i Atapuerka u Ispisivawe firmi nema veze sa [paniji, svrstana u red nalazi{ta sa u~ewem i znawem engleskog (i drugih) najdubqim sedimentom u Evropi. jezika. Engleski }e se morati znati, zbog Izgleda da Crvena Stijena poseduje komunicirawa i sa Nemcima, Brazil- najdu`i arheol{ki kontinuitet u cima, Arapima, Kinezima, Norve`a- ~itavoj Evropi, po~ev od najranijeg nima, Tutsima, ma koliko se to nama ne neolita pa do sredweg paleolita. dopadalo. (Esperanto nije uspeo). Imaju}i ovo u vidu, Crvena Stijena je disciplinarni posao: dr Robert Whallon Putokaze i druga obave{tewa moramo potencijalno jedno od najzna~ajnijih - Univerzitet Mi~igen , dr Steven L. iz prakti~nih razloga ispisivati i nalazi{ta na kontinentu. Crvena Khun i dr Mary Stiner -Univerzitet engleskim jezikom. Stijena pru`a gotovo jedinstvenu pri - Arizona dr Du{an Mihajlovi} - Odbranom }irilice brani se uni - , liku za otkrivawe informacija o Univerzitet Beograd , dr Natalie Munro - verzalna ideja: biti otvoren svetu, a proto-kulturnoj organizaciji sredwe Univerzitet Konektikat dr Fransesco ~uvati i pokazivati svoje vrednosti. , Kad ne mo`e nacionalna elita, kako paleolitskog (neandertalskog) ~oveka, Alhaque i dr Alexandar Recchi - tek sirotiwa i prostota da bude mudra dugoj tranziciji do savremene qudske Univerzitet u Rimu, dr Jamie Woodwar d i dostojanstvena? kulture i dru{tva, promenama koje su se Univerzitet u Lidsu, potpisnik ovog Vujica Bojovi} de{avale od sredweg do novijeg pale - ~lanka koji je rukovodilac istra- olita, ekonomskoj i socijalnoj `ivawa i drugi saradnici. Reviziona 19 istra`ivawa, primenom savremenih ta, dok je akceleratorsko odre|ivawe ekonomije sirovina, tehnolo{ke tradi - metoda i multidisciplinarnim pris - starosti uveliko pove}alo preciznost cije, kao i odnosa izme|u forme i tupom bez sumwe }e pomo}i razumevawu utvr|ivawa datuma, i omogu}ilo jako funkcije u industrijama kamenog oru|a. mnogih otvorenih problema iz arheo - precizno odre|ivawe starosti uzoraka Zna~ajan dio takve finije karakter - lo{kih perioda paleolita, ranoholo - i ~ak starijih perioda. Brojne ostale izacije kremenih sklopova jeste wihova cena i po~etaka neoilita. Nova saznawa tehnike za odre|ivawe starosti ranih komponenta mikro-oru|a i mikro- iz vi{e oblasti geologije, geolo{ke arheolo{kih materijala, ukqu~uju}i obrade ne{to {to je trenutno nepozna - mikromorfologije, brojne tehnike za 'electron spin resonance (elektronsku to za Crvenu Stijenu. Stoga }e jedan od utvr|ivawe starosti, razne analize spin rezonancu), thermoluminescence osnovnih ciqeva novih istra`ivawa u artefakata, analize paleozoolo{kog i (termoluminosens), amino acid racemiza - Crvenoj Stijeni biti obnova velikih paleobotani~kog materijal i kvantita - tion (amino kisjelinsku recemizaciju), sklopova kremenih industrija, tivno prostorna analiza treba da nam i za najstarije periode, uranijum i ukqu~uju}i bitnu mikro-komponentu, daju odgovaraju}e informacije koje argon-argon odre|ivawe starosti, kao i detaqne tehno-tipolo{ke analize opravdavaju karakter revizionih postale su primjenqive za odre|ivawe ovih sklopova kako bi se precizno istra`ivawa. starosti paleolitskih perioda i mater - definisale paleolitsko-mezolitske Nave{}u nekoliko smernica, odnos - ijala. kulture jugoisto~ne Evrope, wihove no najsavremenijih metoda i analiza, Sada postoji samo jedan odre|eni sekvence, i wihovi regionalni odnosi, koje }emo sprovesti tokom prestoje}ih datum iz Crvene stijene. Bilo kako na nivou detaqa uporedivog sa onim istra`ivawa a koja }e svakako trajati bilo, uz program sistematskog i koji se danas razvija za druge oblasti. vi{e od jedne decenije. Dana{wa slika detaqnog odre|ivawa starosti wenog Tehnike ispitivawa kori{}ewa i klimatske istorije pleistocena je dugog kontinuiteta, Crvena Stijena bi tragova na kamenom oru|u danas izgra|ena na osnovu analiza odnosa/proporcija izotopa kiseonika iz jezgra dubokog mora, kao i jezgra ledene kape Grenlanda. Novija geolo{ka slika pleistocena poma`e nam da mnogo detaqnije i postepeno razumijemo okru`ewe u koje su prais - torijska bi}a morala da se adaptiraju. Ova jako promenqiva okru`ewa bila su kontekst u kojem je qudska kultura evoluirala i dobila svoje novije okvire tokom paleolita. Veoma dugo paleolit - sko stani{te Crvene Stijene treba da se postavi u ovaj kontekst okru`ewa, kako bi se razumjelo i intrepretiralo na pravi na~in, u smislu qudske istorije. Ovo zahtijeva nove i finije geolo{ke analize wenih sedimenata, kao i regionalne geomorfologije i pleisto - censke paleontologije. Takva nova istra`ivawa bi omogu}ila detaqnu rekonstrukciju lokalne i regionalne istorije pleistocenskog okru`ewa Crvene Stijene. Ispitivawa agrarne mikromor - fologije arheolo{kih oblasti (nalazi{ta) predstavqa novi razvoj u arheolo{koj geologiji, a koji Истраживања на локалитету Црвена стијена obezbje|uje informacije o depozicionoj istoriji i post-depozicionim procesi - mogla postati kqu~ni arheolo{ki kon - omogu}avaju direktnu identifikaciju ma koji uti~u na arheolo{ke slojeve tinuitet u jugoisto~noj Evropi, za wihovoe upotrebe. Ove tehnike, koje Crvene Stijene. Ova informacija je ~itav sredwi paleolit, sve do po~etaka zahtijevaju op{irno eksperimentisawe neprocjewiva za pravilnu inter - neolita. i razvoj ekspertize u mikroskopskom pretaciju prostornog sklopa arheo - Karakterizacija sklopova kamenog istra`ivawu, daju novu dimenziju na{oj lo{kih materijala, vertikalno i hori - oru|a je korenita osnova za definisawe sposobnosti da rekonstrui{emo prais - zontalno. Solidno poznavawe takvog paleolitske, epipaleolitske i torijske tehnike, ekonomije i aktivnos - sklopa je kriti~no za 'obnovu' qudskih mezolitske kulture i perioda. Od vre - ti. Wihova inkorporacija u opse`ne aktivnosti u periodima zaposijedawa mena publikovawa kremena industrija analize litskih industrija oboga}ava i ove teritorije. iz Crvene Stijene, do{lo je do bitnih pro{iruje rekonstrukcije praistori - Odre|ivawe datirawa arheolo{kih napredovawa u prou~avawu ovih mater - jskog pona{awa i ekonomija koje smo mi materijala po~elo je tek tokom 1950-tih ijala, a i druge teritorije u Evropi nam sposobni da u~inimo. Micro-wear godina, kada je Crvena Stijena prvi put sada pru`aju mnogo detaqnije i finije (mikro-habawe) i breakage (o{te}ewe) u iskopana. Prve radiometrijske tehnike definicije i kontunuitet paleolita istra`ivawima bi}e va`an aspekt datirawa (odre|ivawe starosti) zahti - kroz mezolitske kulture. Generalno, analiza svih litskih materijala novih jevale su relativno velike koli~ine ispitivawe paleolitskih industrija ispitivawa u Crvenoj Stijeni. Ona bi (uzorke) ~istog ugqena, i nisu se mogle kamenog oru|a je pomjereno sa morfo - trebalo da pomognu u poja{wewu precizno primjewivati ~ak do prve lo{kog type-list pristupa na detaqnije i dugoro~nog i slo`enog problema polovine novijeg paleolita. Od tada, opse`nije analize. Savremene tehno- zna~ewa varirawa u sklopu sredweg standardno odre|ivawe starosti posta - tipolo{ke studije zasnovane na pris - paleolita, i ova ispitivawa }e u lo je prili~no precizno za ~itav novi - tupu chaine operatoire (operativni velikoj mjeri pomo}i u rekonstrukciji ji paleolit, i za kraj sredweg paleoli - lanac) ili reduction sequence (sekvenca redukcije) pru`aju jasnije razumijevawe 20 praistorijskih ekonomija i pona{awa toku trajawa sredweg paleolita. oblasti prije neolita. Ipak, nove u svim periodima. Studije u Italiji su sugerisale takav metode oporavqawa, ukqu~uju}i Tako|e su interesantna novija napredak, iako bi tamo{wi rezultati flotaciju i, naro~ito, oporavqawe dostignu}a u micro-residue (mikro- mogli biti rezultat promjena u mikroskopskih biqnih elemenata ( phy - taloskim) analizama i na oru|u i na lokalnoj geografiji. Analize faune i toliths ) pru`aju danas mogu}nost za ost - sedimentima na kojima su prona|eni. ostali ekonomski podaci iz duge varewe pomenutog. Oporavqawe Ove analize su zasnovane na potencijal - sekvence zauzimawa Crvene Stijene }e botani~kih ostataka iz konteksta pre- no 'povrative' ostatke krvi ili DNK, iz se koristiti za testirawe ove pret - neolita bilo bi naro~ito zna~ajno, jer kojih bi se mogle utvrditi 'umije{ane' postavqene, zna~ajne evolucije qudskih bi se na taj na~in otkrila potpuno nova `ivotiwske vrste. Ovo omogu}ava kapaciteta. Profili populacije dimenzija ekonomije “lovac-skupqa~”. direktnu identifikaciju `ivotiwskih `ivotiwskog plijena }e se koristiti za Novim iskopavawima u Crvenoj vrsta obra|enih posebnim oru|em ili utvr|ivawe lova~kih strategija, a Stijeni }e se stoga ulo`iti intenzivni ~iji su ostaci ina~e prisutni na tom studije o uzorcima mesa, transportu i napori u ciqu otkrivawa paleob - mjestu. Ukoliko se uslovi poka`u povo - upotrebi |elova tijela }e se tako|e otani~kih materijala uz kori{}ewe qnim za prezervaciju ovih ostataka na koristiti kako bi se dopunila i ovih novih tehnika. kamenom oru|u ili na sedimentima, uokvirila slika o lova~koj i praksi U posqedwih nekoliko godina rezultati takvih analiza }e otkriti konzumirawa. Kao pomo}ni program razvijene su brojne metode kvantita - dosta toga o lovu i `ivotu praistori - ovim terenskim i laboratorijskim tivnih analiza za definisawe uzoraka jskih stanovnika u Crvenoj Stijeni. vertikalne I horizontalne distribu - Ispitivawe porekla litskih sirov - cije arheolo{kih materijala. Te nove ina je jo{ jedan pristup u istra`ivawu metode ~ine mogu}om preciznu identi - ovih materijala koji je po~eo da pokazu - fikaciju hijerarhije radwi kojima su se je svoju vrijednost u rekonstrukciji uzo - qudi bavili u slojevitim arheolo{kim raka praistorijskih pomjerawa oblastima. One su tako|e posebno diza - (kretawa), razmjene i trgovine. Du`ina jnirane za otkrivawe prostornih uzora - i distance kojim su litske sirovine ka qudskih aktivnosti u 'okupacionim' cirkulisale, variraju od perioda do oblastima, {to se mo`e koristiti kao perioda, i pokazalo se da su indikativ osnova za rekonstrukciju veli~ine za stepen kulturnog razvoja, dru{tvenih praistorijskih qudskih grupa i orga - i ekonomskih odnosa me|u praistori - nizacije aktivnosti u wima. jskom dru{tvima. Nakon opse`nih priprema real - Arheolo{ki ostaci faune o~igled - izacija projekta revizionih iskopa- no pru`aju informacije o op{tem vawa, analiza i interpretacije pale - okru`ewu i wegovom ekonomskom olitskog nalazi{ta Crvena Stijena je potencijalu za qudske grupe u ovoj zapo~eta aprila meseca 2004. god.i nas - oblasti, u datom vremenu u pro{losti. tavqena u julu i avgustu 2005. god. Bilo kako bilo, u zadwih 30 godina, U toku prve kampawe je u sredwepa - analize faune u arheologiji su napre - leolitskom kontekstu prona|en je zub za dovale od jednostavne identifikacije koji su antropolozi odre|enim vrsta koje su prisutne u datoj oblasti, Зуб неандерталца mjerewima i analogijama utvrdili da uz neke op{te procjene wihove rela - pripada neandertalskom ~oveku. tivne frekventnosti, do veoma Pronalazak zuba neandertalca je prvi detaqnih, preciznih i kvantitativnih istra`ivawima u Crvenoj stijeni, bi}e nalaz ove vrste kako na prostoru Crne studija. Ispitivawa faune ujediwavaju program agent-based studija kom - Gore tako i na {irem prostoru. sada informacije o taphonomy pjuterske simulacije, dizajniran da Naglasi}emo da su fizi~ki ostaci (tefonomiji), mnogostrukim mjerama testira implikaciju i validnost rekon - qudi iz vremena sredweg paleolita frekvencije, razli~itim upotrebnim strukcije praistorijske hranila~ke veoma retki i da ovaj nalaz uz bogastvo oznakama, izlagawu |elova tijela, tje - kulture, kulturnih kapaciteta i grupne i kulturni kontinuitet slojeva u lesnim oznakama, starosti-polu. Ovako organizacije. Crvenoj Stijeni ovaj lokalitet kompleksna ispitivawa arheolo{kih Sli~ne analize faunskog materijala svrstavaju u sami vrh evropske arhe - ostataka faune danas doprinise rekon - iz drugih perioda }e se koristiti za ologije. Podseti}emo da je u svetskoj strukciji i interpretaciji pro{losti rekonstrukciju okru`ewa u kojima su antropolo{koj nauci veoma aktuelno na brojne na~ine. Jedan od najzna~ajni - `ivjeli praistorijski stanovnici ove pitawe odnosa izme|u paleolitskog jih doprinosa ovako detaqnih analiza oblasti i kori{}ewa ovog okru`ewa za ~oveka (Neandertalac) i savremenog faune jeste rekonstrukcija lova~kih wihov opstanak i druge ekonomske ~oveka. Za re{avawe ovako bitnih strategija i organizacija lova~kih neophodnosti. Ovo }e biti posebno civilicacijskih problema svaki nalaz komponenata ekonomije lovac- va`no za periode epipaleolita i fizi~kih ostataka paleolitskog ~oveka sakupqa~. U kombinaciji sa podacima o mezolita. Bitno pitawe danas jeste da je izuzetno zna~ajan. Zna~aj nalaza zuba distribuciji, ono tako|e mo`e li je zao{travawe u ekonomiji opstan - iz Crvene Stijene postaje aktuelniji ako se zna da je za re{avawe odnosa omogu}iti rekonstrukciju uzoraka ka/`ivota lovac-sakupqa~ zaista bilo izme|u neandertalca i savremenog interne ekonomske organizacije u gru - karakteristi~no za okru`ewe kasnog ~oveka izuzetno bitna geografska regi - pama lovac-sakupqa~. U kasnijim peri - pleistocena - ranog holocena. Na ovu ja u kojoj se nalazi arheolo{ki odima, noviji pristupi u analizama takozvanu 'revoluciju {irokog spektra' lokalitet Crvena Stijena jer je ova faune mogu uo~iti po~etke organizaci - se gleda kao na kriti~nu prete~u pojave regija jedan od koridora kojom je mod - je u ~opor i pripitomqavawe `ivotiwa poqoprivrede i neolita. Drugi spek - erni ~ovjek mogao dospjeti na evropsko mnogo prije pojave anatomskih promjena tar, svakako, jeste da ekonomske prom - tle. koje su tradicionalno kori{}ene za jene koje se mogu uo~iti u ovom periodu, Mile Bakovi} arheolo{ku identifikaciju pitomih ne ukazuju na bilo kakvo 'zao{travawe', slivu reke Ra{ke bila su brojna `ivotiwa. ve} su prije svega predvidiv rezultat rudarsko-trgova~ka naseqa, oko Najzna~ajnije pitawe koje }e biti adaptacije lovac-sakupqa~ na promjene kojih se ruda vadila-topila, upu}eno sa novim iskopavawima u u okru`ewu i geografske promjene koje Uprera|ivala i od we izra|ivani Crvenoj Stijeni jeste da li ima su bile karakteristi~ne za ovaj period. razni predmeti. Me|u tim brojnim zna~ajanog napretka u spoznajnim i kul - Paleobotani~ki materijali su privrednim, kulturnim i duhovnim turnim kapacitetima qudskih grupa u op{tepoznato rijetki iz arheolo{kih centrima u slivu reke Ra{ke, zna~ajnu 21

РУДАРСКО-ТРГОВАЧКА НАСЕЉА У СЛИВУ РЕКЕ РАШКЕ ulogu imala su slede}a mesta: Gluha Vas, dana{we Crkvine kod sela Naziv sela Kova~eva, govori da su tu Glahavica-Gluha Vas u predelu Gluhavice". radili kova~i, ostaci tri crkvine od Sebe~eva, Kova~evo u predelu De`eve, To su bili dokazi iz zapisa, a na nekada{we tri crkve u samom selu Po`e`ina u predelu Borja i Vare{ u samom mesta danas na Gluhu Vas ukazu - Kova~evu, mesto Carina podse}a na predelu Podgore. ju ostaci tog naseqa i nazivi mesta. mesto i vreme kad se tu roba carinila Gluhavica - Gluha Vas, danas su Ovoj Gluhavici-Gluhoj Vasi do danas i carina ubirala za vladao~evu blaga - Crkvine. Nekada{we staro rudarsko- ime mu se odr`alo u imenu susednog jnu, Blizanac naziv za planinu gde su trgova~ko naseqe Gluha Vas nalazilo sela Gluhavice. Ono je bilo u bili glavni rudnici gvozdene rude za se na mestu dana{weg drumskog naseqa sredi{tu rudarskog kraja (predelu selo Kova~evo, a Blizanac na persi - Crkvine na pola puta izme|u Novog Sebe~eva), u kome su se odr`ala mnoga jskom jeziku zna~i mesto gde se vadi Pazara i Tutina. Ovo rudarsko naseqe stara i napu{tena rudarska okna i kvalitetna gvozdena ruda. Onda su tu igralo je zna~ajnu ulogu u privrednom velika gomila rudarske {lakwe. materijalni ostaci gde se rudarilo i razvoju Nemawine Ra{ke, pa i kasnije Prema predawu Gluhavica je bila gde se ruda prera|ivala. za, vreme wegovih naslednika. Od ubi - nekada velika i bogata "kasaba". U woj Na mestu Rup~inama, u Brezovici, rawa nekih poreza, koji su uzimali i neposredno pored we ima ostataka odr`ala su se stara okna. Ni`e O{tre srpski vladari pla}ana je vojska, od ~etiri crkve, po kojima je dana{we glavice, u Sino`encima, ima okana. podizani manastiri i crkve, svete drumsko naseqe dobilo ime Crkvine. Ni`e brda Kule, u Paresijama, nalazi lavre, podmirivane i druge potrebe Pored ostataka od Crkvina u se pet zasutih " bunarina", za koje se blagajni `upana, kraqeva i careva. sada{wem drumskom nasequ ras- kazuje da su jo{ Nemawi}i u wima Uvi|aju}i veliki wen zna~aj, kopavaju se temeqi od. nekakvih vadili gvozdenu rudu. U selu Ple{inu Turci su Gluhu Vas odmah zaposeli, solidno zidanih. zgrada od tesanog ima starih okana na dva mesta: U marta 1396. godine, skoro pedeset god - kamena u malteru. Starih rudarskih Radalovu dolu i na Rup~inama. Na ina pre no {to }e zauzeti celu oblast vigweva bilo je na dva mesta. Jedan je mestu Kova~ica, u Tewkovu, vide se Ra{ku. bio u lukama, a drugi kod ku}e ostaci rudarskih rupa. O staroj Gluhoj Vasi saznaje se iz Mustafe Rexepi}a. Zasutih rudarskih Staro rudarsko-trgova~ko naseqe tri izvora: iz pisanih poveqa na{ih okana ima ni`e brda Ornica a na Po`e`ina nalazi se u dana{wem selu kraqeva i careva, iz dubrova~kih mestu Lisi~je rupe. U bli`oj okolini Po`e`ini. Starih rudarskih okana dokumenata i iz materijalnih ostata - Crkvina ima starih rudarskih okana ima na levoj strani dowe doline ka u dana{wim crkvinama po okolnim i hodnika u Ru|ama, od kojih 15 samo u Ra{ke. Pisani podatak iz po~etka mestima. Polo`aj starog rudarskog karsnoj uvali. Gvozdena ruda vadila se XIV veka pokazuje da se u ovom mestu i naseqa Gluhavice dugo je bio nepoz - na mestu Dudulicama. Po predawu, u pre XIV veka `egla (topila) izva|ena nat. Otkrio ga je, na osnovu Ru|ama se vadila zlatna `ica. Ona je ruda, pa se po rudarskim `e`enicima dubrova~kih listina K. Jiri~ek, ali ispirana i kovana na mestu Kova~ima, (pe}ima), naziva koji se i sada upotre - tek po{to je I. Ruvarac pokazao da je u kome je na reci bilo name{ten bqava mesto nazvalo Po`e`ina. Ono Gluhavica bila negde u okolini naro~iti "kolovoz". I sada se u je vremenom postalo rudarsko naseqe Novog Pazara. Kova~ima, pored jednog re~nog kori - ili naseqe za promet ruda, pa je imalo U Bawskoj poveqi zabele`eno je ta, na tri mesta nalaze povelike i gradsko utvr|ewe, koje je pomenuto u oko 1316. godine, " i Gluha V (a) e kolo gomile, {lakwe, koje su urasle u korov Bawskoj poveqi. vse i s roudari, i dohotke da daju crkvi i {ibqe. U susednom selu Raduhovcu Sredwovekovno rudarstvo u kako sou davali kraqevstva mi". ima starih rudarskih okana na mestu oblasti Ra{ke nastavqa se i posle Podatak o~igledno pokazuje, da su Kanom (Kalnom) Buca. U Blacima ima dolaska Turaka. Turci su imali rudnici u Gluhavici radili i pre na dva mesta rudarskih "rupa", a na pisane rudarske zakone, koji su podizawa manastira sv. Stefana u mestu Blaskora}u postoje zidine koje primewivani i u na{im zemqama. U Bawskoj i vladavine kraqa Milutina su ostaci rudarskih zgrada, po nazivu jednoj kanun - nami iz 1560. godine, ( 1282 - 1321). U De~anskoj poveqi tu je bio Blaskov (Blazijusov) Kora} pod ta~kom 3 zabele`eno je: " Novi Pa- zabele`eno je oko 1330.godine "da se za (~eki}). zar je ...postao krimska (carska) dome - manastir De~ane uzima " na vsako Mnogi Gluhav~ani Srbi u dubro - na (has)... pa su wegovi {erijatski godi{te ou Glouhoj V si po 50 nad va~kim spisima pomiwu se kao trgov - porezi i obi~ajni nameti zajedno sa gvozdija " (~elika). Oba podatka iz ci, prenosnici (kramari), pa i @e`enom ( Sada{wom Po`e`inom) i poveqa pokazuju da je u Gluhavici bio du`nici kod finansijskih ku}a. Majdanima u wenoj okolini konfisko - zna~ajan sredwovekovni rudnik Trgovac za kojeg se ka`e: " Vosak su, vani za carsku blagajnu". gvo`|a, koji su Turci, posle dolaska u preko Novog Pazara (Rasa ) slali Vare{ se nalazi severozapadno od oblast Ra{ke, iskori{}avali. U woj Gluhavi~anin, naprimer, Jakov Novog Pazara na udaqenosti oko 15 je ve} 1396. godine bio turski kadija i Popovi}, zajedno sa Dubrov~aninom kilometara, na starom Dubrova~kom i tada je imala carinu. Godine 1451. i Petrom Radosali}em; ~etiri tovara ". Bosanskom putu. Vare{ je seoska utri - 1458. spomiwu se gluhavi~ki Turci, Tako se sredinom XVI veka u na kod Podgorskog Crnog Vrha, kosa i koji su dolazili u Dubrovnik radi Dubrovniku izme|u ostalih. zadu`io kraj naseqa Jasenovika u Podgoru. trgova~kih poslova. Godine 1456. i i "Petar Vuksanovi}, iz Gluhavice". Naziv postao verovatno od "Varak" 1475. pomenuti su u Gluhavici dubro - Isti ovaj trgovac se pomiwe na dru - "gvarak" starih srpskih zapisa kako su va~ki trgovci. U jednom turskom gom mestu: "Godine 1560. zabele`en je se nazivali vlasnici ili udioni~ari katastarskom popisu Bosanskog sanxa - neki Petar Vuksanovi}, srpski trgov - rudarskih okana. ka iz 1489. godine upisana je " nahija ac iz mesta Gluhavice". Bavili su se Miroslav Dabi} Dimurxi Pazar, drugo ime Gluhavice i Gluhavi~ani, uspe{no i prenosom rheolo{ka istra`ivawa po- zeamet Jele~ ". Gluha Vas zabele`ena je robe ne samo do Novog Pazara (Rasa) tvr|uju da se na prostoru cen - krajem XV veka u Sopo}anskom nego i daqe do Sofije. tralnog Balkana u kontinuite - pomeniku kao Gluhavica. Prilikom Kova~evo u De`evi. U na{im dosa - Atu `ivi osam do devet hiqada godina. prolaska kroz Novi Pazar Mle~anin da{wim spisima malo se pa`we Bogato kulturno nasle|e nedovoqno je Pavle Kantarino kazuje (1580) da se obratilo Kova~evu, kao rudarsko- istra`eno i slabo poznato {iroj gvo`|e vadi u Gluhavici, a to je stara trgova~kom centru u predelu De`eve. javnosti. 22

JUG SRBIJE BOGAT ARHEOLO[KIM NALAZI[TIMA АНТИЧКИ ГРАД ИЗ ДОБА АЛЕКСАНДРА МАКЕДОНСКОГ Dr`ava ne prepoznaje, kao svoj interes, finansirawe istra`ivawa ~iji bi rezultati svakako mogli da razjasne mnoge zagonetke iz na{e pro{losti i svetske istorije. Ono {to se s vremena na vreme otkrije ispod naslaga zemqe neretko je rezul - tat li~nog entuzijazma pojedinaca iz ove bran{e. A da jug Srbije le`i na nepro - cewivim vrednostima pokazuje ~iwenica da je samo du` auto puta Ni{ - Skopqe, od Vladi~inog Hana do granice sa BJR Makedonijom reg - istrovano 90 arheolo{kih lokalite - ta, u razdobqu od neolita do sredweg veka. Pro{le godine je trebalo da po~nu radovi na za{titi i konzer - vaciji jedanaest lokaliteta du` ove trase koji bi bili direktno ugro`eni izgradwom nove trase E-10 auto puta. Do radova na novoj trasi auto puta nije do{lo, pa su i za{titni radovi Локалитет Кале , остаци античког града odlo`eni za boqa vremena. Rezultati onoga {to su arheolozi tu na{li. Kale je najsevernija do sada kog. Iz tog perioda su svi nadzemni otkrili u posledwih nekoliko godina poznata ta~ka, tako|e i jedina na ter - objekti. na jugu Srbije potvr|uju da arheologi - itoriji Srbije, gde su prona|eni U protekle ~etiri godine rada sa ja zaslu`uje vi{e. ostaci jednog anti~kog grada iz brda iznad sela Kr{evice izva|eno je Nogu je povuklo arheolo{ko gr~kog perioda. Na istom mestu, ali u vi{e stotina neprocewivih predmeta, nalazi{te Kale kod sela Kr{evica u "mla|im" slojevima prona|ena je i me|u kojima je savr{eno o~uvana luk - op{tini Bujanovac, koje je od auto keltska keramika, do sada karakter - suzna gr~ka roba sa pe~atom grn~ari - puta E-10 udaqeno nekoliko kilo - isti~na za krajeve oko Save i Dunava. jskih radionica sa Tasosa, iz sever - metara, i odakle pogled "puca" i Najve}i deo lokaliteta odnosi se na noegejskih ili ati~kih gradova. prema Bujanovcu i prema Vrawu. ~etvrti i po~etak tre}eg veka pre nove Na|ena je i helenizirana keramika Nalazi{te je otkriveno {ezde - ere, vreme Filipa II i Aleksandra izuzetnog kvaliteta koja je kori{}ena setih godina pro{log veka, ali su Velikog - ka`e inicijator i u svakodnevnoj upotrebi. U ne{to ozbiqniji arheolo{ki radovi po~eli rukovodilac iskopavawa doktor mawoj meri nala`en je novac i nakit, tek pre ~etiri godine kada je od Petar Popovi} iz Arheolo{kog koji je me|utim izuzetno vredan. Jedan strane stru~waka Arheolo{kog instituta u Beogradu. na|eni nov~i} iz vremena Aleksandra instituta u Beogradu oceweno kao Anti~ki izvori su pomiwali Velikog procewen je na 50.000 evra. najzna~ajnije arheolo{ko nalazi{te u prisustvo Kelta na ovim prostorima, Veliki broj grn~arije na|en je u, ju`noj Srbiji i na prostoru cen - ali je sve to sada po prvi put i arheo - verovatno, obrednim keltskim jamama, tralnog Balkana. lo{ki potvr|eno. kojima jo{ nije utvr|ena svrha. Za Najstariji prona|eni arheolo{ki - U centru Balkana ne postoji ni sada nije otkriveno koji je bio povod materijal poti~e iz 12. veka pre nove jedan lokalitet koji sadr`i gr~ki i za izgradwu tih jama - vrlo pravilnih ere i zastupqen je "brwi~kom" kul - keltski materijal, tako|e i arhitektu - udubqewa u zemqi koja su do vrha turnom grupom, koja je postojala pred ra za sada nema nikakvih paralela, napuwena keramikom koja je ~ak i kraj bronzanog i po~etkom gvozdenog tvrdi Popovi}. lomqena da bi stala. Nala`ene su i doba. Na ju`noj padini brda na|ene su Celo naseqe se prostiralo na jame gde je keramika bila vrlo jasno i zemunice, poluukopane na praistori - povr{ini od oko ~etiri hektara. Do pravilno pore|ana uz same obode, i tu jski na~in, sa kosim krovovima i sada su iskopavawa obavqena na je bilo nekih tragova `ivotiwskih krovnim konstrukcijama koje su povr{ini od oko 1.000 kvadrata, {to kostiju. najverovatnije bile pokrivene je mali deo ali ipak dovoqan za pret - Prona|ene predmete sa lokaliteta pru}em. postavke kako je taj drevni grad mogao Kale do sada su mogli da pogledaju Arheolo{ki radovi na wemu u kon - da izgleda. posetioci izlo`be Narodnog muzeja u tinuitetu traju od 2001. godine. Akropola sa gra|evinama, koje je Vrawu i muzeja u Qubqani, a stalna Dosada{wa iskopavawa utvrdila su {titio rov sa bedemom, i podgra|e postavka se nalazi u Narodnom muzeju plan najve}e ju`ne gra|evine na pla - koje se spu{talo sve do reke pokazuju u Beogradu. tou, a tokom jeseni 2005. kopano je i da nalazi{te Kale u Kr{evici ima Turisti~ka organizacija Buja- pored same Kr{evi~ke reke, gde su se sve odlike urbanog naseqa - anti~kog novca je lokalitet Kale uvrstila u nalazili bedemi davno zaboravqenog, grada. U wemu se u kontinuitetu prioritetnu turisti~ku ponudu ovog za sada jo{ bezimenog, grada. `ivelo od petog veka pre nove ere, pa kraja. Na potezu je lokalna vlast - Ovaj lokalitet je prebogat i sve do prvog veka na{e ere, ali je op{tine Bujanovac koja treba, da hronolo{ki i po materijalu koji smo najlep{i i najprepoznatqiviji pokrene inicijativu za dobijawe sred - materijal iz doba Aleksandra Veli- stava za izvo|ewe projekta, gde bi tur - 23 isti kao na dlanu mogli da u`ivaju u nice koja je i{la dolinom Ju`ne nove ere, i to su anti~ka naseqa, jednom anti~kom gradu. Morave. utvr|ewa i nekropole. Prona|ena su Tokom pro{le godine obavqeni su U neposrednoj blizini utvr|ewa i dva objekta koji bi mogli da pri - radovi na jo{ jednom arheolo{kom definisano je jo{ nekoliko lokalite - padaju vizantijskom periodu, ali lokalitetu na jugu Srbije, koji je ta iz istog perioda - naseqa i ^er{kov smatra da bi se pre moglo maweg zna~aja nego Kale u Kr{evici, nekropola. Nakon {to je zavr{ena re}i da se radi o uticaju Vizantije ali su zato rezultati iskopavawa za izgradwa brane Prvonek celo naseqe koji se osetio u ovim krajevima. laike mnogo vidqiviji. Radi se o je konzervirano i ne mo`e se videti - Me|u najzna~ajnije arheolo{ke utvr|ewu iz doba vizanijskog cara ni{ta osim plombirane povr{ine objekte koje smo do sada istra`ili Justinijana Prvog za koje se gotovo brda. spada gotovo sru{ena crkva u selu mo`e re}i da ga je otkrila brana Druga ekipa arheologa - iz Zavoda Kr{evica koja je izuzetan objekat i Prvonek koja se gradi kod istoimenog za za{titu spomenika iz Ni{a, po skladnosti i po arhitekturi, i sela, nedaleko od Vrawske Bawe. Narodnog muzeja u Vrawu i Beogradu najvi{e podse}a na Milutinov peri - Prilikom izvo|ewa radova na sanaci - od iz kraja 13. veka. Crkva je zidana ji odrona na brdu iznad brane kamenom i opekama tehnikom "opus Prvonek, februara 2005. godine, na mixtum" - ka`e ^er{kov. oko 660 metara nadmorske visine, rad - Jo{ jedan izuzetan objekat po svo - nici su nai{li na ostatke starog zida joj arhitekturi koji je istra`en i od tesanog kamena i maltera. O tome je opisan prilikom teku}eg rekogno- obave{ten nadle`ni Zavod za za{titu scirawa je crkvi{te Buji} u selu spomenika kulture u Ni{u koji je Span~evac, a tu je i crkvi{te Svete anga`ovao stru~wake iz Narodnog Trojice u selu Pretina. Te dve crkve, muzeja Vrawe da izvedu za{titne arhe - odavno sru{ene, imaju po dve pri- olo{ke radove na tom lokalitetu. prate {to je prili~no neuobi~ajeno, Za radove na Gradi{tu Prvonek a pretpostavqa se da je takav bio i zaista su bili potrebni entuzijasti. manastir Svetog Prohora P~iwskog. Radilo se u izuzetno te{kim uslovi - Koliku {tetu ima dr`ava od ma, na vrtoglavoj visini sa koje i Новчић из времена Александра "divqih" qubiteqa arheologije - grandiozna brana Prvonek izgleda Великог процењен на 50.000 kopa~a zlata ilustruje primer nekro - kao da je "u prizemqu", ~esto pod евра . pole koja je prona|ena na Qaniku u uglom od 90 stepeni ispod koga zjapi op{tini Pre{evo, koju su arheolozi provalija. imala je zadatak da u toku jeseni i nedavno pregledali i koja je zan - Stari graditeqi zaboravqenog narednog prole}a obi|e bukvalno imqiva i po tome {to su u woj grada bili su umetnici svog zanata i svako selo u op{tinama Bujanovac i prisutna dva na~ina sahrawivawa. napravili su grad u steni, "kradu}i" Pre{evo, u potrazi za kulturnim Prona|eni su uobi~ajeni grobovi ali od brda i materijal za gradwu. Kako je blagom koje }e biti detaqno opisano i i urne sa pepelom spaqenih pokojni - brdo stenovito, sobe ku}a i kula su snimqeno. Kada se, prema planovima, ka. U prvom delu nekropole arhe - uklesivane u stenu, a ono {to je od ovo istra`ivawe za dve godine olozi su nai{li na niz sondi divqih stena izva|eno pretvaralo se u kamene zavr{i, bi}e objavqena kwiga. kopa~a, rupa koje su "probno" cigle od kojih su zidani bedemi. - Do sada smo obi{li vi{e od stot - izdubqene da bi se videlo ima li Arheolozi vrawskog muzeja su sa inu arheolo{kih lokaliteta a imamo zlata. Samo iz izba~ene zemqe saradnicima uspeli da iz brda izvuku veliku pomo} me{tana koji nam prona|eno je izuzetno mnogo zan - fortifikacione zidove, bedeme, kao i ponekad poma`u i kao vodi~i. Mada imqivog kerami~kog materijala. spoqa{we delove utvr|ewa. ima slu~ajeva i da sami stanovnici Najgore je to, tvrde arheolozi, Otkopani su i delovi nekoliko naseqa ne znaju ko im je u prvom {to kopa~ima zlata nisu va`ne arhe - unutra{wih prostorija koje su se kom{iluku, ka o {to se desilo u selu olo{ke vrednosti, tako da predmeti koristile za izvo|ewe metalur{kog Biqa~a gde smo prona{li ostatke na koje u svom kopawu nai|u a da nisu procesa livewa gvo`|a. Na taj starih rimskih grobova koji su na prvi pogled vredni, imaju velike zakqu~ak navodi pronalazak velike koli~ine gvozdene zgure i delova pe}i, kao i nekoliko predmeta gvozdenog Keramika sa Tasosa alata. Radove je finansiski pomoglo Rezultati dosada{wih iskopavawa sa lokaliteta Kale predstavqeni su sa Ministarstvo za poqoprivredu i vodoprivredu, uz razumevawe JP 130 eksponata u galeriji Narodnog muzeja u Vrawu. Mogla se videti luksuzna Vodovod iz Vrawa. gr~ka keramika koja je na Kale stizala sa pe~atom Tasosa, {to zna~i da su - Ostaci utvr|ewa poti~u iz sre - stanovnici ovog drevnog grada pili vino sa Tasosa. Ima keramike i iz sever - dine tre}eg veka, iz perioda rimske noegejskih i ati~kih radionica, tako|e i helenizirane keramike, kori{}ene dominacije ovim prostorima. Utvr- u svakodnevnoj upotrebi, ali izuzetnog kvaliteta. U mawoj meri zastupqen je nakit, razli~iti bronzani i gvozdeni predmeti, kao i novac Filipa Drugog, |ewe je `ivelo sve do Justinijana I i wegove obnove rimskog carstva, do Aleksandra Makedonskog i wegovih naslednika. sredine VI veka. Svi periodi su potvr|eni nalazima novca od Gordijana I do Justinijana I. Analiza le`ali pored prometnog puta zarasli {anse da budu uni{teni upravo qud - arhitektonskih ostataka radova u travu i {ibqe, i za koje skoro da skom rukom iako su "pre`iveli" potvr|uje dve faze, starija je ura|ena niko nije znao, ka`e Toni ^er{kov, vekove. kvalitetnije, od lomqenog kamena arheolog Zavoda za za{titu spomeni - Sla|ana Majdak vezanog malterom i mla|a slabije, ka kulture iz Ni{a. uzej u Prijepoqu 1996. godine umesto maltera kori{}eno je blato Ona navodi da je neverovatno pokre}e projekat "Na svetim ili ilova~a, ka`e rukovodilac rado - veliki broj arheolo{kih lokaliteta vodama Lima", ~iji je osnovni va arheolog Goran Mitrovi}. iz ovog kraja koji je divqe kopan, cMiq multidisciplinarno istra`ivawe Utvr|ewe Gradi{te je izgra|eno u gotovo dve tre}ine. Lokaliteti su gorweg, sredweg i doweg Polimqa, kao nemirno vreme raspada rimskog carst - stari od 1200 godina p.n.e. pa do i za{tita poru{enog spomeni~kog va, zbog toga je i izabrano tako po~etka 14. veka. Najve}i broj do sada nasle|a, koje vekovima nestaje i propa - nepristupa~no mesto, odli~no za evidentiranih lokaliteta vezuje se za da. U saradwi sa relevantnim nau~nim odbranu, a ipak u blizini saobra}aj- period izme|u tre}eg i petog veka i stru~nim institucijama Muzej u 24

ISTRA@IVAWE GORWEG POLIMQA НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА Prijepoqu 1996-1999. godine pokre}e Rezultati istra`ivawa bi}e osnova grafi, filolozi, etnolozi i arhitekte, projekte za{tite i obnove poru{enih za vi{e nau~nih skupova sa kojih }e zapo~ela je istra`ivawe terena Plava sredwovekovnih manastira Davi- biti objavqeni zbornici sa predlogom po~etkom juna meseca. Kako se radilo o, dovice ( XIII vek) i Kumanice ( XIV vek), rekonstrukcija ugro`enih objekata i za istra`iva~e nepoznatom terenu, koje obnavqa, i povremeno vr{i obnova gde je to mogu}e. anga`ovan je vodi~, koji je dobro poz - rekognoscirawe teritorije sredweg Nosilac projekta, Muzej u Prije- navao okolinu Plava i Gusiwa. Polimqa. Organizuje {est nau~nih poqu, u saradwi sa Muzejom srpske Istra`ivawa smo zapo~eli posetom skupova, ~ija su saop{tewa publiko - pravoslavne crkve u Beogradu i sredwovekovnoj crkvi Sveta Trojica u vana u zborniku Mile{evski zapisi nau~nim saradnicima iz Istorijskog, Brezojevici, koja se nalazi na levoj organizuje popis i za{titu spomenika Balkanolo{kog, Arheolo{kog i Etno- obali Lima, pre ulaska u plavsko nase - islamske kulture na teritoriji sredweg grafskog instituta SANU-a, Odeqewa qe. Crkva je pokrivena i rekonstru - Polimqa. za istoriju i istoriju umetnosti isana, sa o~uvanim ostacima auten- Kona~no 2004. godine pripremqen je Filozofskog fakulteta u Beogradu, ti~nih zidova i freskopisa u projekat sveobuhvatnog istra`ivawa Odeqewa za orijentalistiku Filo- unutra{wosti crkve. Iako arheolo{ka teritorije limske doline, koji pred - lo{kog fakulteta u Beogradu, kao i iskopavawa nikada nisu izvr{ena, vi|a da se prva sveobuhvatna multidis - Republi~kog zavoda za za{titu na~in zidawa i arhitektura crkve ciplinarna istra`ivawa obave na ter - spomenika kulture Beograd, organizo - ukazuju da crkva poti~e iz XVI - XVII itoriji gorweg Polimqa. vao je prvu fazu istra`ivawa gorweg veka. Veoma zna~ajan zapis igumana Polimqe spada u najstarije oblasti Polimqa u periodu jun - septembar Nestora iz manastira De~ana, govori o srpskog duhovnog i dru{tvenog `ivota, 2005. godine. U projekat je ukqu~en i freskopisawu crkve, kao i nekoliko koje su sticajem istorijskih okolnos - nadle`ni muzej na teritoriji gorweg ve}ih fragmenata fresaka, koji su u ti ostale izvan temeqnijih nau~nih Polimqa - Polimski muzej u Beranama. dosta lo{em stawu. istra`ivawa. U sredwem veku, do pada Finansirawe projekta preuzelo je Iznad crkve, na obli`wem pod tursku vlast, Polimqe je imalo Ministrastvo kulture i medija uzvi{ewu nalazimo tragove sred - razvijen politi~ki i kulturni `ivot, o Republike Srbije. Prema programu wovekovnog utvr|ewa Gradac, ~iji se ~emu svedo~e brojni ostaci, uglavnom u istra`ivawa trebalo je izvr{iti naziv pomiwe u sredwovekovnim ru{evinama, starih crkava i manasti - rekognoscirawe terena na teritoriji izvorima, a koji i danas koriste ra, puteva, rudnika, starih grobaqa, Plava, Gusiwa i Ro`aja, na te{ko pris - me{tani Plava i okoline. Ostaci zapisa i natpisa i drugih dragocenih tupa~nom terenu od Prokletija preko ogradnog zida na zapadnoj i ju`noj svedo~anstava nekada razvijenog Visitora, ^akora i Komova, na kome je strani, kao i vidqivi tragovi temeqa duhovnog i dru{tvenog `ivota. Sve do trebalo izvr{iti uvid na teritoriji objekata unutar utvr|ewa ukazuju na to 1912. godine ova oblast, kao i cela stara Srbija nalazila se pod turskom vla{}u. Nije bilo uslova za slobodno kretawe i istra`ivawe, niti je bilo dovoqno istra`iva~a koji bi se posvetili istra`ivawu ovih starih srpskih oblasti. Pionirski koraci u mnogo ~emu, napravqeni su izme|u dva svetska rata trudom A. Deroka, S. Stanojevi}a, V. ]orovi}a, \. Bo{kovi}a, M. Lutovca i drugih. Posle Drugog svetskog rata ne{to vi{e pa`we posve}eno je istra- `ivawu sredweg Polimqa zahvaquju}i prvenstveno Muzeju u Prijepoqu, koji je u saradwi sa Istorijskim, Arheo- lo{kim i Balkanolo{kim institutima SANU i Filozofskim fakultetom u Beogradu u vi{e navrata rekognoscirao teren sredweg Polimqa. Tako|e, zna~ajna je serija nau~nih skupova Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a, kao i istra`ivawa M. Qubinkovi}, V. [alipurovi}a, R. Stani}a. Osnovni ciq projekta je da izvr{i sistematsko koja vekovima nije istra`ivana i na da se radilo o monumentalnom zdawu, i pedantno rekognoscirawe gorweg, kojoj je zadwi ozbiqan istra`iva~ki koje je najverovatnije imalo funkciju sredweg i doweg Polimqa. Bi}e ubici - rad imao Jovan Cviji} po~etkom HH ~uvawa, ne samo manastirskog komplek - rani, opisani i snimqeni svi tragovi veka. Sa~uvani toponimi, brojne sa u Brezojevici, ve} i za{titu brojnih starog srpskog narodnog duhovnog poru{ene sredwovekovne crkve, sred - trgovaca i karavana koji su de~anskim `ivota i drugih naroda - ostaci crka - wovekovna grobqa i nekropole, xamije putem prolazili ispod utvr|ewa. va, manastira, xamija, kula, gradova, i stambene kule predstavqali su ogro - Preko puta utvr|ewa Gradac, na puteva, rudnika, grobaqa, ali i jo{ man izazov za istra`iva~e koji za desnoj obali Lima, na visokoj koti uvek mawe ili vi{e sa~uvana narodna najve}i broj spomenika nisu znali da nalazi se utvr|ewe ^eligrad, koje je tradicija vezana za pomenuta postoje ili da su samo fragmentarno tako|e slu`ilo kao za{tita i odbrana svedo~anstva ili uop{te za etni~ke, o~uvani. karavanskog de~anskog puta. Istra- demografske i verske prilike do na{ih Istra`iva~ka ekipa, koju sa~i- `ivawa smo nastavili ubicirawem dana. wavaju istori~ari, arheolozi, geo- ostataka sredwovekovne crkve u selu 25

Martinovi}i, koje se u istorijskim pose}uju Albanci katoli~ke verois - Ovogodi{wa istra`ivawa na teri - izvorima pomiwe kao selo Trep~a - povesti, kojih ima u malom broju na ter - toriji gorweg Polimqa dala su toponim koji ukazuje na to da je u blizi - itoriji gusiwske op{tine. Ali-pa{ini nesumwivo vrlo zna~ajne nau~ne rezul - ni postojao rudnik i rudarsko naseqe. izvori, koji se u sredwem veku nazivaju tate i pokazala opravdanom ideju Ostaci nevelike crkve nalaze se odmah Savine vode, predstavqaju posebnu tur - Muzeja u Prijepoqu da se istra`ivawa pored autoputa, a u selu `ive iskqu~ivo isti~ku atrakciju u ~ijoj se neposrednoj na teritoriji sredweg Polimqa ne mogu Albanci muslimanske veroispovesti. U blizini uzdi`u ogromni planinski obaviti bez kompleksnijeg pristupa razgovoru sa wima saznajemo da su venci Prokletija, koji svojom lepotom istra`ivawu cele limske doline od sa~uvana se}awa na stari sred - ovaj prostor ~ine jedinstvenim i izvori{ta Lima, do wegove utoke u wovekovni naziv Trep~a, kao i to da su neponovqivim. Drinu. Zna~ajni istorijski doga|aji, dolaskom na ovu teritoriju bili Zadwa faza istra`ivawa usmerena je vekovne seobe stanovni{tva sa prosto - katolici, a da su kasnije primili na teritoriju Ro`aja, gde tako|e reg - ra limske doline, vladavine mo}nih islam. Tako|e nam govore da se na istrujemo stare xamije sa drvenim civilizacija, koje su na ovim prostori - obli`wem starom grobqu jo{ uvek mogu munarama, nekoliko stambenih kula od ma ostavile brojne tragove, zahtevaju na}i uklesani krstovi, koji ukazuju na kojih je ve}ina u ru{evnom stawu. Stare anga`ovawe upravo ovako brojnih i zna - wihovu prvobitnu veru. Obilaskom i gradske ambijentalne celine gotovo i da menitih nau~nih radnika ~ije, po prvi drugih albanskih sela utvr|ujemo da su nema, osim nekoliko sa~uvanih starih put, anga`ovawe na terenu garantuje sredwovekovni toponimi promeweni i ku}a orijentalnog stila, koje plene svo - prave i validne istorijske podatke. da sada imaju nove nazive. To nam jom lepotom. Od me{tana saznajemo da se Istra`ivawa gorweg Polimqa nas - ote`ava rekognoscirawe i istra- na ulazu u Ro`aje, na levoj obali Ibra tavqamo 2006. godine, kada }emo pored `ivawe terena, ali qubaznost i iskrena nalaze ostaci neke gra|evine za koju ne gore navedene teritorije istra`ivati i `eqa me{tana ovih albanskih sela, znaju {ta je. Odlazimo i na lokalitetu teritoriju najve}e sredwovekovne `upe pomogla nam je da ve} zaboravqene i jasno uo~avamo temeqne ostatke sred - Budimqe, kod Berana. Dogovoreno je da izbrisane toponime lociramo i rekon - wovekovne crkve, ~iji su polukru`na nakon istra`ivawa, krajem septembra u strui{emo. apsida i centralni deo naosa potpuno Domu kulture u Plavu organizujemo U Plavu i bli`oj okolini registru - o~uvani i pokriveni tankim slojem nau~ni skup na temu "Istra`ivawa gor - jemo sedam stambenih kula, koje arhitek - zemqe. Od vlasnika imawa saznajemo da weg Polimqa", a saop{tewa {tam - turom i organizacijom prostora ~ine su to ostaci stare crkve i da su wegovi pamo u zborniku Mile{evski zapisi, jedinstvenu celinu na teritoriji gor - preci govorili da se zvala Ru`ica, a da br. 7. weg Polimqa. Zidane masivnim kame- je Ro`aje po woj dobilo ime. Tako|e, Istra`ivawa gorweg Polimqa nim blokovima, sa drvenom me|usprat - saznajemo da se u neposrednoj blizini pratila je i snimala RTS, koja je shva - nom konstrukcijom, stvarale su povo - Ro`aja nalaze ostaci crkve u selu tiv{i zna~aj projekta, prihvatila da po qne uslove za `ivot brojnih plemenskih Lu~ice. Na lokalitetu zati~emo zaru- prvi put na ovaj na~in izve{tava i zadruga, ~ija je tradicija zajedni~kog {enu sredwovekovnu crkvu, najverovat - bele`i tok istra`ivawa na terenu i na `ivota skoro do danas o~uvana. nije iz XVI veka, ~iji su zidovi na sev - lokalitetima, ostavqaju}i vredne doku - Centralno mesto me|u sa~uvanim kula - ernoj strani o~uvani i do 2,5 m. mentarne zapise koji }e slu`iti ne samo ma pripada Kuli Rexepagi}a, koja je Sa~uvani ~asni presto i sintron u nau~noj, ve} i {iroj javnosti. rekonstruisana i ima status spomenika oltarskom prostoru ukazuju na Posebnu zahvalnost, u ime organiza - kulture. Zna~ajno je ista}i da smo nesumwivi zna~aj crkve, koja nikada tora istra`ivawa - Muzeja u Prijepoqu uspeli da lociramo najstarije plavsko nije arheolo{ki tretirana. U neposred - i istra`iva~ke ekipe, dugujemo i naseqe Ribari, koje se nalazilo na noj blizini zidina na zapadnoj i sever - upu}ujemo svim onim plemenitim i isto~noj strani Plavskog jezera, a ~iji noj strani nalaze se ostaci poru{enih dobronamernim sagovornicima, bez ostaci, zbog drvene konstrukcije ku}a, konaka monumentalnih dimenzija. ~ije pomo}i i razumevawa ova nisu ostali o~uvani. Saznajemo da u blizini ima nekoliko istra`ivawa ne bi bila uspe{no i Slede}a etapa istra`ivawa odnosi - srpskih ku}a, a da Bo{waci muslimani kvalitetno organizovana i sprovedena. la se na teritoriju Gusiwa, do obronaka iz sela Lu~ica, vekovima ~uvaju ostatke Prokletija na granici sa Albanijom. U ove crkve. Slavoqub Pu{ica centru naseqa nalazi se najstarija Prema planu istra`ivawa potrebno Vezirova xamija iz XVII veka, koja je da obi|emo i utvrdimo toponime sela drvenom konstrukcijom i munarom Gospo|in vrh i Bela crkva, na kojima se ostavqa poseban utisak lepote i majs - nalaze ostaci starih crkvi{ta, torskog ume}a. Posebnu vrednost pred - grobaqa, a i islamskih spomenika. Zbog stavqaju unutra{wa drvena vrata koja nedovoqnog vremena, na ovom delu poti~u iz vremena gradwe xamije, kao i prekidamo istra`ivawa koja }emo nas - autenti~ni enterijer, koji je gotovo u taviti slede}e 2006. godine. Istra- celosti sa~uvan. Interesantno je da su `ivawa usmeravamo dolinom Zlore~ice xamije na teritoriji gorweg Polimqa prema selu Kowusima i Komovima. ogra|ene drvenom konstrukcijom, sa Prema istorijskim izvorima Kowusi su vrlo interesantnim munarama i izgle - posedi Jelene An`ujske, na ~ijoj se teri - dom koji se razlikuje od xamija u sred - toriji nalaze ostaci sredwovekovnih TRENUCI wem i dowem Polimqu. Ovaj jedinstven rudnika, na {ta ukazuju i sa~uvani izgled xamija naru{avaju xamije toponimi. U zaseoku ]irkovi}a, na gra|ene u novo vreme, koje se potpuno uzvi{ewu, nalazimo ostatke utvr|ewa Na laktu Ibra miruje pe{~ani razlikuju od onih gra|enih u XVII , za koje arheolozi smatraju da pripada sprud. XVIII i XIX veku. ranovizantijskom periodu. U podno`ju I ~eka. Na izlazu iz Gusiwa, prema Ali- utvr|ewa nalaze se ostaci crkve za koju pa{inim izvorima nalazimo pravo- ne znamo kom periodu pripada, jer nije Da ga talasi poqube pquskom. slavnu crkvu Svetog \or|a, koja je arheolo{ki iskopavana. U dogovoru sa zidana po~etkom HH veka i nalazi se u odgovornima Polimskog muzeja u Voda oti~e kuda mora. dobro o~uvanom stawu. Malobrojno Beranama osta-vqamo da naredne godine srpsko pravoslavno stanovni{tvo organizujemo arheolo{ka iskopavawa i skoncentrisano je uglavnom oko ove utvrdimo o kakvim objektima i crkve. U neposrednoj blizini nalazi se lokalitetima je re~. Dobrila Lila Jakovqevi} katoli~ka crkva, koja je zidana tako|e * * * po~etkom HH veka, koju uglavnom 26 27

ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊИМА О РАШКИМ ВЕЛИКИМ ЖУПАНИМА ПРИМИСЛАВУ И БЕЛУШУ dvojici velikih ra{kih svaki ima svoj deo". Iz ovih Domenti- wegovoj sudbini "odveo da ne bi mogao `upana, Primislavu i Belu{u janovih re~i se da zakqu~iti i to da je i daqe dosa|ivati, i obdari" dav{i postoje vrlo oskudni podaci. Nemawin otac Stefan Vukan imao mu deo zemqe, veoma plodnom i Oni se pomiwu samo jednom kod aktivnu vladarsku ulogu i u vreme podesnom za ispa{u stoke (verovatno Kinama. S toga su o wima stvarane vlasti svojih starijih sinova. Pa ko u Humu ili preko reke Neretve). Ako kontradiktorne pretpostavke. Do- su wegova ro|ena bra}a, po{to nisu uzmemo da se Dukqaninov podatak o du{e Dukqanin pomiwe nekog Belu{a Tihomir, Miroslav i Konstantin, "kraqu" Belu{u odnosi na brata kraqa, ali kada su u pitawu starija koje wegovi roditeqi pre wega `upana Primislava onda vidimo da je vremena tako da oni nemaju neke veze ispo{to-va{e ve}om ~a{}u, odnosno on kao vizantijski kletvenik ratovao sem ako Dukqanin ovaj podatak nije zvawima? Odgovor na ovo pitawe nije protiv Ugara i da je uspeo da Srbiju na adekvatno mesto postavio. Po zauz - nimalo lak da bi se do wega do{lo pro{iri na sever do reke Save. [ta imawu srpskog prestola kraq Belu{ potrebno je pa`qivo pratiti onaj deo se posle toga desilo zaista nije jasno, je do{ao u sukob sa Ugrima pri ~emu istorije Srbije koji prethodi defin - ili ovaj podatak kod Dukqanina nema ih je pobedio u bici na poqu Belini u itivnom dolasku Stefana Nemawe i veze sa `upanom Belu{em. Kratko Sremu (jugoisto~no od [apca). Posle wegovih naslednika na tron velikog vreme iza toga i Belu{, ka`e Kinam, velikog poraza Ugri su zatra`ili `upana Ra{ke, 1166-1168. godine. ostavi vladarske znake i ode u mir {to je Belu{ prihvatio pod Na osnovu svega {to o tom periodu Ugarsku "te tamo, dugo jo{ po`i- uslovom da granica bude na reci danas znamo vidimo da je posle bitke vev{i, i umre". Car pozove Desu, koji Savi. na Tari, 1150. godine, pobedonosni upravqa{e Dendrom, i postavi pono - Jo{ po~etkom XX veka na{a vizantijski car neprikosnoveno vo na vlast. Ali po{to se i Desa istorijska nauka je stala iza odlu~ivao i dovodio na vlast srpske pokazao nevernim smenio ga je i odveo Qubomira Kova~evi}a koji je prvi velike `upane. Po{to su mu oni zah - u Carigrad car Manojlo, koji se u jed - doneo zakqu~ak da je Zavida, otac valnost uzvra}ali neverom, stalno noj poveqi zove "srpski car" , a na kneza Miroslava i velikog @upana te`e}i da se osamo-stale, Manojlo vlast postavio Tihomira, 1165. Stefana Nemawe, kao i da su, prema Komnen ih je stalno smewivao uz godine. tome, Miroslav i Konstantin i veli - pomo} sile. Tako su se sme-wivali [ta se da zakqu~iti iz ovih ki `upan Tihomir wegova ro|ena slede}i veliki `upani: Uro{ I ~estih smena? Odgovor bi bio da je bra}a. Pre i posle wega, bilo je (1112/15-1146.), Stefan Vukan (1143- vizantijski car vodio politiku dokazivawa da Zavida nije otac 46.), Uro{ II u dva navrata (1146-55), manipulacije sa ~lanovima vladarske Stefana Nemawe ve} da su to `upani Desa u dva navrata (1160-65.), ku}e iz dve stri~evske grane, grana Desa, Uro{ II ili Stefan Vukan. Primislav (pre 1162.), Belu{ (1162.) i velikih `upana Stefana Vukana i Na{im radovima mi smo dokazali da Tihomir 1165-66. godine. U ovom nizu Uro{a I. su u pravu Orbin i na{i rodoslovi da velikih `upana je vrlo va`no uo~iti ^ini se da je sasvim jasno da je `upan Uro{ II ima dva sina: ko je kome kakav rod i koji je redosled posle zarobqavawa Stefana Vukana Tehomila-Tihomira i ^udomila, a wihovih promena na prestolu Ra{ke. car Manojlo postavqao na vlast `upan Desa ~etiri sina: Miroslava, Stefan Vukan (otac Stefana Nemawe) sinove Uro{a I: Uro{a II i Desu. Kada Nemawu, koji nije istovetan velikom je zajedno sa svojim sinovima i je izgubio i u wih poverewe na vlast je `upanu Stefanu Nemawi, sinovcima Desom i ugar-skim postavio bra}u Primislava i Konstantina i Zavidu. Desin sin palatinom Belo{em, u savezu sa Belu{a. Kada su se i oni pokazali Zavida je imao sina Miroslava koji se Ugarima, ustao protiv Vizantije. U neposlu{nim ponovio je, opet pomiwe na tzv. Miroslavqevom vreme bitke na Tari 1150. godine, neuspe{nu, igru sa Desom. Tada je jevan|equ i natpisu na crkvi Sv. posle dvoboja sa vizantijskim carom doveo na vlast Tihomira. Prema Petra u Bijelom Poqu. Isto tako smo Manoj-lom zarobqen, a na vlast je na{im dokazima u pomenutim radovi - dokazali da je otac velikog `upana postavqen wegov drugi sinovac Uro{ ma Tihomir je sin Uro{a II . Protiv Stefana Nemawe veliki `upan II . Kasnije su se Srbi pobunili i na Tihomira, svakako ne bez pomo}i svoje Stefan Vukan, ro|eni brat velikog vlast doveli Uro{evog ro|enog brata bra}e, posle ~udnovatog osloba|awa, `upana Uro{a I. Tako postaje jasno da Desu, naj-mla|eg sina Uro{a I. Kao navodno uz pomo} Sv. \or|a, ustaje su Tihomir, ^udomil, Miroslav, {to je poznato Uro{ I jeste ro|eni Stefan Nemawa i posle sudbonosne Konstantin, Nemawa i Zavida bra}a, brat Stefana Vukana. Manojlo pono - bitke kod Pantina na Kosovu defini - ali od stri~eva velikog `upana vo kre}e i svrgava Desu i na vlast tivno preuzima vlast nad zemqom. Stefana Nemawe. ponovo postavqa Uro{a II . Po{to se Prema arhi|akonu Viqemu Tirskom Nema sumwe, na osnovu izvora se i ovaj ponovo pokazao nedovoqno car se u leto 1168. godine nalazio u vidi da je veliki `upan Stefan pouzdanim opet je na vlast postavio Srbiji koja se pobunila. Tom pri - Nemawa imao ro|enu bra}u. To se Desu. Zbog tajnog saveza sa Ugarskom, likom je "pokorio i zarobio wihovog vidi i iz konteksta re~i Stefana gde veliku ulogu u tome igra wegov velikog `upana". Me|utim, na{i Nemawe II Prvoven~anog: "I voqom brat Belo{, Desa je morao da do|e u izvori ka`u da se Tihomir "po~etnik Bo`jom i Pre-~iste wegove matere, Ni{ gde je utamni~en i odveden u zlobe i vojske vojvoda" utopio u reci. rodi i ovo, sveto dete...", a jo{ vi{e Carigrad. Manojlo se zato okrenuo Po{to Nikita krajem iste godine potvr|uje Domen-tijan:"... wegovi pouzdanijim ~lanovima vladarske navodi kao velikog `upana Nemawu roditeqi po{tovahu wegovu stariju ku}e koje do tada nije koristio: proizilazi da je zba~en Tihomir. bra}u ve}om ~a{}u, ali ovoga naj - Primislavu i Belu{u. Oni su ro|ena Smatra se da je do ovoga do{lo kada je mawega qubqahu vi{e srda~nom bra}a, ali iz izvora ne vidimo koje je Nemawa, ina~e lojalan Manojlu, gra - qubavqu...", a aludacijom u uvodnom wihovo poreklo. Po{to je i dio crkve u Toplici zbog ~ega su ga delu na tri Nojeva sina nam Primislav podizao ustanak protiv bra}a domamila u Ras i zatvorili. nagove{tava da su wegovi roditeqi cara ovaj i wega zbaci i dovede na O smenama vlasti koje su imali tri sina (a ne ~etiri): "...i vlast wegovog brata Belu{a. naklowene ili nisu Stefanu Nemawi razdeli trojici sinova svojih tako da Primislava je iz sa`aqewa prema pre dolaska na veliko`upanski, 28 nalazimo indirektna svedo~anstva u mogu}e je i vrlo brojne. Na osnovu suzama za takav savet... Bog... sakri od wegovom @itiju, a ponajvi{e u vezi sa pouzdane hronologije bazirane na nas takvu pomi-sao, a sad smatram da gradwom wegovih prvih zadu`bina: izvorima, Stefan Nemawa je ro|en u je an|eo poslan od an|ela ili jo{ Sv. Bogorodice i Sv. Nikole u Ribnici, 1113. godine u vreme nemira, vi{e od Boga". Nema sumwe da je taj Toplici i Sv. \or|a - \ur|evih kada je wegov otac Stefan Vukan bio u vrlo stari monah bio neki ne{to stupova u Rasu. Kad god je Stefan egzilu u Dukqi. To bi zna~ilo da je stariji ispisnik Nemawin, koji je u nemawa bio u povoqnoj situaciji, Primislav mogao biti ro|en 1108, to vreme imao 85. godina, najverovat - kada je wegov otac Stefan Vukan bio Belu{ 1110. godine i n. n. sestra 1111- nije biv{i monah starog Hilandara udeoni gospodar ili vladar Ra{ke, 1112. godine i da su oni sa roditeqi - koji su dr`ali Srbi i u vreme `upana kada su vladala wegova bra}a ma bili tako|e u egzilu. Uro{a II i Dese. Na osnovu metafore Primislav i Belu{, ili kada on Treba jo{ jednom razmisliti i o koja se koristi "an|eo poslan od vlada u wegovom `ivotu se bele`e tome da li je Tihomil, sin `upana an|ela" i sa suzama ispoqene emo - povoqni doga|aji ili slobodno gradi Uro{a II istovetan velikom `upanu tivnosti ~ini se da je to neko vrlo velike crkve. Tako pri pa`qivijem Tihomiru koji je utamni~io Stefana poznat Nemawi, ~ak bli`i rod. U ~itawu @itija vidimo da Nemawa: Nemawu i koga je ovaj uspeo da pobedi ranijem radu smo izneli pretpostavku "kad je odrastao do mladi}stva (puno - i do|e na presto. Smatramo da su da bi to mogao biti i otac Stefana letstva, 1130. godine) primi ~est Tehomil i Tihomir ista li~nost koja Nemawe, `upan Stefan Vukan, koji je ota~estva svoga, po imenu Toplicu, je poginula 1168. godine. Onaj posle bitke na Tari, 1150. godine, i Ibar i Rasinu i zvane Reke", "car Tehomil - Teha (Tohu), koji se pomiwe zarobqavawa posle me|usobnog Manojlo... odlikova ga carskim dosto - u Ni{u pri susretu velikog `upana dvoboja od strane cara Manojla janstvom... dade mu zvanu Dubo~icu Nemawe i nema~kog cara Fridriha Komnina, odveden u Carigrad i (verovatno 1143. godine kada se Barbarose u vezi `enidbe sa }erkom zamona{en, a potom upu}en u neki od o`enio Anom)", ubrzo po~e zidati istarskog markgrofa Bertolda od manastira na Atosu. Smatramo da bi hram Sv. Bogorodice u Toplici i Andeksa, navodi se kod nema~kog to mogao biti i jedan od wegove bra}e. predaje ga supruzi Ani na brigu hroni~ara kao sin Nemawin. Po{to Po{to je Belu{ dugo po`ivev{i, "~asna `ena u domu mu`a svojega vi{e je u vreme susreta u Ni{u veliki kako ka`e Kinam, umro u Ugarskoj, vredi od bisera i dragog kamewa" `upan Tihomir ve} dvadeset godina najpre pomi{qamo na Primislava (1143-46. godine za vreme vlasti oca mrtav jasno da je u pitawu neki drugi koji je zamona{en u isto ono vreme Stefana Vukana ili brata Tehomil. Jedini Nemawa koji u to kada je Nemawa utamni~en od strane Primislava pre 1162. godine), na vreme ima sina Tehomila - Teha je sin Tihomira. Postoji mogu}nost i da je po~etku slede}eg poglavqa, izvesno velikog `upana Dese. Ali, veliki Primislav bio u tom sukobu na vreme kasnije, "po~e zidati hram sve - `upan Tihomir, koga je pobedio strani protiv Nemawe tako da je tog arhijereja i ~udotvorca oca Stefan nemawa kod Pantina, bio je posle bitke kod Pantina zamona{en. Nikole" (zida ga u vreme vlasti brata sin velikog `upana Uro{a II Nemawe. Dakle, Sava je oti{ao po savet kod Primislava i Belu{a, 1160-62. Razlog da jedna~imo Tehomila i Tiho- ro|enog strica koji je, borave}i ve} godine) zbog ~ega ga opet (ovo opet bi mira le`i i u tome da Tehomil ima du`e vreme kao monah na Svetoj Gori, zna~ilo kao i kada je zavr{avao sinove: Zavidu, Konstantina, Prvo- dobro poznavao op{te politi~ko radove na Sv. Bogorodici odmah posle slava i Nemawu. Prvoslav bi bio stawe i prilike. Ukoliko je dolaska na vlast Uro{a II ) bra}a ktitor \ur|evih stupova kod Berana Primislav ro|en 1108. godine on bi wegova mu prigovara{e, ali on svr{i gde je i sahrawen kao Stefan tada mogao imati 90. godina. ^ak pos - hram i opet pro|e neko vreme Prvoslav. Poginuo je najverovatnije u toji mogu}nost da je on i nad`iveo "`ivqa{e... dok ne sti`e revnost bitci kod Pantina sa ocem Nemawu koji je umro 1199. u 86. godini |avoqa... Jer se dogovori{e s najstar - Tihomirom. Na ovaj na~in dolazimo `ivota. ijim od bra}e wegove, koji je tada opet do toga da Tihomir ne mo`e biti Na osnovu na{ih dokaza vidi se da vladao... uhvati{e ga, i okova{e mu ro|eni brat velikog `upana Stefana je otac velikog `upana Stefana ruke i noge" (Tihomir, sin Uro{a II je Nemawe. Nemawe `upan Stefan Vukan. Na zaista bio najstariji od sve bra}e, Vrlo je interesantna nedovoqno osnovu toga utvr|eno je da veliki vlada 1165-66. godine), potom je radi uo~ena i nerazja{wena jedna epizoda `upan Tihomir, kne`evi Konstantin pravde i ~istote izveden iz tamnice i iz @itija svetog Save vezana za i Miroslav nisu ro|ena bra}a postavqen za kneza... Vladika pre - boravak u manastiru Vatopedu na velikog `upana Stefana Nemawe. milostivi (vero-vatno car Manojlo) Atosu wegovog oca Simeona Nemawe i Isto tako, utvrdili smo da veliki izvede ga na presto ota~astva wego - stvarawa ideje o izgradwi srpskog `upan Uro{ II ima dva sina va...." (1166. godine), posle toga "raza - manastira Hilandara. Sava je Tihomira-Tehomila, velikog `upana gna i raseja... neprijateqe svoje" koji u prona{ao napu{teni manastir u i ^udomila, a veliki `upana Desa gr~kom carstvu dobi{e pomo} i izna - mestu zvanom Prosfora, pri ulazu u ~etiri sina: Miroslava, Nemawu, jmi{e vojsku, po|o{e na Stefana Svetu Goru, koji je od "po~etka imao Konstantina i Zavidu. Desa je od sina Nemawu i u|o{e u wegovo ota~estvo crkvu svetog Simeona Bogoprimca... Nemawe imao unuke Tehomila i kod Pantina gde ih pobedi pri ~emu razoren od najezde gusara, a crkva je Simeona, a od Zavide unuka Miro- "jedan od zakonoprestupne bra}e zbog krajwe zapu{tenosti bila pala." slava. wegove svr{i, utopiv se u vodi..." Ideju za podizawe nove crkve svete Manojlo Komnen je uz pomo} sile (1168.godine). Bogorodice i manastira Hilandara stalno smewivao sa vlasti ro|enu [ta se nazire iza svega? Logi~an Sava je dobio od jednog vrlo starog bra}u iz dve stri~evske grane srpskih odgovor bi bio: veliki `upani srpskog monaha: "Qubi{ s ocem `upana Uro{a I i Stefana Vukana. S Primislav i Belu{ su starija bra}a tu|ince i uboge... imate qubav u Uro{eve strane Uro{a II , Desu i Stefana Nemawe. Oni su imali i ses - Gospodu prema svim manastirima, Tihomira, a sa strane Stefana tru koja je bila udata za Dukqanskog osobito prema Vatopedu... isprosite Vukana, Primislava, Belu{a i kraqa Gradihnu. Iako za ovako smelo mesto ili zapusteli manastir pa, Nemawu. Stoga proizilazi da su veli - tuma~ewe nema u izvorima jasne tvrd - obnoviv{i ga, utvrdite ga za svoje ki `upani Primislav i Belu{ ro|ena we, ~ini se da je ova pretpostavka ota~astvo, da se srpski manastir bra}a velikog `upana Stefana vrlo jaka. zove..." Kada je Sava ispri~ao ocu {ta Nemawe. Osim toga da se pretpostaviti da je (i koji) starac rekao "Pre~asni se su Primislav i Belu{ imali potomke, kao iz sna prenu... zahvaliv{i Bogu sa @ivojin Andreji} 29

ISTRA@IVAWA ССЈЈЕЕННИИЧЧККАА ООББЛЛААССТТ УУ XXVV ВВЕЕККУУ a istoriju oblasti dana{we op{tine Sjenica u XV veku najvi{e podataka nalazimo u tZurskim popisima. Prvi koji se odnose na navedeno podru~je, a ujed - no su i najstariji popisi za celu Srbiju, poti~u iz 1455. godine. Radi se o dva popisa od kojih jedan obuh - vata Oblast Brankovi}a, a drugi Kraji{te Isa-bega Isakovi}a. Osvojene delove Srbije i Make- donije, nahije: Jele~, Zve~an, Nik{i}e (Polimqe i Potarje) Hodidjed (Pqevqa), Sje-nicu, Ras, Skopqe i Tetovo, Turci su pretvo - rili u Kraji{te koje je, sa {irokim ovla{}ewima, povereno kraji- {niku Isa-begu Ishakovi}u. Pored wegovih poseda, popisani su i feu - dalni posedi (timari) wegovih qudi i sitnih spahija iz redova doma}e vlastele i pripadnika star - ijih vojni~kih redova koji su stupili u slu`bu Isa-begovu. Posebno je popisana Oblast Vuka Brankovi}a, koja je kasnije postala Vu~itrnski sanxak. Od sjeni~kih sela ovoj oblasti je pri - padalo selo Crvsko i crkva ^atal. Crvsko je tada (1455.) bilo has (posed) miralema (dostojanstvenika koji brine o zastavama) Vukove Pomen popa Radislava u popisu tada se nalazi: 1 ku}a, 1 ba{tina, oblasti, izvesnog Ilijas-bega, sina trebalo bi da zna~i da je u selu pos - hrastova {uma i 5 wiva uzetih pod turskog dostojanstvenika Bah- tojala crkva. Rekognoscirawem ter - tapiju od nekog Ahmeda vojvode. {aji{-age. Stanovnici Crvska su ena u selu Crvskom, na lokalitetu Mansatiru je pripadalo i selo bili Srbi: Vuka{in, sin Puni{e; Crkvina u savremenom seoskom Svilanovo. U popisu sa kraja XVI Radko, sin Ka{ice; Radovan, sin grobqu, evidentirani su ostaci veka, manastir je upisan pod imenom Radka; Dobrovac, sin Radka; Ivan, starije nekropole i crkve ~ije se ^itan i pripadao je nahiji Sjenica. sin Radka; Dobrosav, siromah; Vla- konture jasno ocrtavaju u konfigu - Kalu|eri, upisani kao xemat (zajed - dislav, siromah; Vladko, sin raciji terena, dimenzija 5.5 h 3 nica), imali su tri ba{tine i uku - Puni{e; Nikola, sin Bori{e; metra. Veli~ina i polo`aj crkve pan prihod od 700 ak~i. Todor, sin Miladina; Milan, sin ukazuju da se radi o grobqanskoj Iz navedenih popisa vidi se da Voji{e; Radowa, sin Voji{e; crkvi XVI-XVII veka. Me|utim, na je crkva ^atal jednom upisana na Radovan, sin Bogdana; Jovani{, sin starijoj nekropoli oko crkve ima teritoriji nahije Trgovi{te, a Petra; Ostoja, siromah; Ugqe{a, nadgrobnih spomenika, horizontal - drugi put na teritoriji nahije sin Petra, Vlk, sin Vladka; Vlk{a, nih plo~a, koje pripadaju XIV-XV Senica. Na osnovu do sada sin Vladka; Vlksan, sin popa; veku, pa nije iskqu~eno da u istom objavqenih popisa, granica izme|u Radica, sin Milo{a; Mi}un, periodu nije izgra|ena i crkva koja dveju nahija i{la je izme|u sela siromah; Radovan, sin voji{e; je predhodila ovoj ~iji su ostaci Rasno, Kijevci i Tuziwe, kao Ostoja, sin Vladka; Radowa, sin danas vidqivi. grani~nih sela nahije Trgovi{te i Bogdana; Radohna, wegov brat; I crkva ^atal je pripadala wima grani~nih sela nahije Bori{a, sin Parokina; Luka~, sin nahiji Trgovi{te i hasu navedenog Sjenica: @itni}e, Dragojlovi}e, Vlade{ina i pop Radislav. Imalo Ilijas-bega. Imala je u mulk vino - Vrsenice i Ra`dagiwa. Kako se je 24 ku}e, 4 neo`ewena (u turskim grad (slobodno imawe) od kog je crkva, tj. manastir ^atal nalazi u popisima posebno su be-le`ene u{ur od vinograda - 20 ~abrova popisima jedne i druge nahije, to ga udovice i punoletni neo`e-weni pripadao sanxakbegu. Ispenxu je treba tra`iti u tom pograni~nom mu{karci i ako nisu imali posebno crkva pla}ala u iznosu od 60 ak~i, a podru~ju u ~ijim selima su doma}instvo) i prihod od 2.175 ukupan prihod je iznosio 460 ak~i. zabele`eni ostaci crkava. Mogu}e ak~i. Ispenxu (li~ni porez koji je Uz crkvu se pomiwu i monah Sava i da se ostaci manastira ^atal ili pla}ala hri{}anska raja svom kalojori (monasi?) Toma, Nikodim ^itan nalaze u selu @itni}u, na spahiji) selo je pla}alo u iznosu od i Gerasim. Po popisu iz 1489. lokalitetu Crkvi{te. U sredini 725 ak~i, prihod od p{enice 25 godine, upisan je manastir ^atal sela na istom brdu na kom se nalazi lukana (mera za `ito) i od zobi i koji je bio napu{ten neko vreme, ali i {kola, nalaze se ostaci crkve sa drugog 40 lukana. su ga o`iveli monasi koji su do{li nekropolom. Na osnovu ostataka "spoqa". U vlasni{tvu manastira koji su vidqivi u konfiguraciji 30 terena, crkva je imala dimenzije 9h9 Zakonika cara Du{ana tu nov~anu ma, 3 doma, 1 mlin (vodenicu) i pri - m i polukru`nu apsidu na isto~noj globu Vlasi su pla}ali 100, a hod 205; Gowe, Timar Rustema strani. Sa severne strane crkve se zemqoradnici 50 perpera. Iznos hizme}ara Isa-begova, 28 domova, uo~avaju tragovi zidova, mogu}e od nijabeta od 5.000 aspri, u popisu iz neo`ewenih 8, prihod 2.046; manastirskih konaka. 1455. godine, mogao bi da zna~i da je Raspogan~e, timar V'lkmana sina U Kraji{ti Isa-bega Isakovi}a, to porez koji je pla}alo 1000 Brato{eva, 7 domova, prihod 526; popisana su sela koja pripadaju vla{kih ku}a u iznosu od 5 aspri. Gorwa Vapa, timar kapixije direktno wemu, a potom i ona koja Ve} 1469. godine nahija Vlaha Ismaila, gulama (slu`benika vi{eg pripadaju wegovim qudima. Od Senice imala je 2.106 ku}a. dostojanstvenika), domova 10, sjeni~kih sela, prvo su navedena Sjeni~ki Vlasi su na ime u{ura od udovica 1, neo`ewenih 4, prihod ~etiri: Brwica, [are, [tavaq i `itarica pla}ali devet aspri u 876; Dowi Loznik - Baga~i}e, timar Kne`evac, uz koja su navedeni novcu, {to zna~i da su imali kapixije Ismaila, domova 5, prihod podaci o prihodima, potom zajedni - ba{tine i da su se na wima bavili 398; @itni}e, timar Hranka i ca Vlaha Senice, a onda jo{ 12 sela zemqoradwom. Todora, domova 10, neo`ewenih 4, uz koja je upisan samo broj domova. Sjeni~ki Vlasi nisu bili prava prihod 818; ^ajkovina - Lopi`e, Selo Brwica je upisano dva puta. raja, jer ih je vlast ra~unala u Vlahe timar Kapixije Togana, gulama Isa- Po mi{qewu Hazima [abanovi}a, - sto~are, a nisu bili ni pravi begova, domova 7, udovica 1, u oba slu~aja se radi o selu Brwici Vlasi jer su davali u{ur od `itar - neo`ewenih 2, prihod 690; Izlob - isto~no od Sjenice. U popisu stoji ica. Bili su povla{}ena vla{ka Zlob (nepoznato), timar istor da prvo upisana Brwica ima 44 grupa koja je pla}ala nijabet i koja Togana, domova 15, udovice 2, pri - doma, 5 udovica, 4 neo`ewena i pri - se bitno razlikovala od drugih hod 785; ^edovo, timar Ivana i hod od 5.059 ak~i. Ako se ovome doda grupa s kojima se mogu vr{iti Ivani{a, domova 12, udovice 2, 19 domova, 1 udovica, 5 neo`ewenih pore|ewa. Krajem XVI veka cela neo`ewenih 3, prihod 741; Duga i prihod od 2.153 ak~e, koliko ima Sjeni~ka nahija imala je vla{ki Poqana, timar Hasana hizme}ara drugi put upisana Brwica, to bi status: "Nahija Senica u sanxaku Isa-begova, domova 10, udovica 1, bilo daleko najve}e selo u celom Bosna" ispod ~ega pi{e "Vlasi". prihod 605; Gorwi Loznik - Kraji{tu, {to je malo verovatno. Nakon xemata Vlaha Senice Baga~i}e, timar Hasana gulama Isa- Prvo upisano selo Brwica, upisano upisana je nahija Senice sa begova, domova 5, udovica 1, prihod je u grupi sela oko Zve~ana i treba slede}im tekstom: ''Stanovnici 377; Ra`dagiwa, timar Mustafe ga identifikovati sa istoimenim ovih sela su izdovejeni iz vojnuka sina Haduma Ise, domova 4, prihod selom severno od Pri{tine, a drugo (hri{}anskih odreda koji su 200 ak~i. upisano selo Brwica je dana{we u`ivali poreske olak{ice) i Kako se vidi iz popisa, timarni - istoimeno selo isto~no od Sjenice. zadu`eni hara~em (porezom na svaku ci u polovini navedenih sela bili Selo [are je 1455. godine, sa 40 odraslu glavu); Isa-beg ih je su Srbi koji su, verovatno, bili domova, 6 neo`ewenih i prihodom uvrstio u svoj has, ali ve}ina ne daje pripadnici sitne doma}e vlastele od 2.720 ak~i, bilo jedno od ve}ih naturalne da}e niti ispenxu. Za one ili pripadnici ranijih vojni~kih sela na popisanom podru~ju. koji to daju, zapisano je u ovom redova koji su stupili u Isa-begovu [tavaq je imao 17 domova, 2 popisu onde gde su upisani. [to se slu`bu. Svi su bili u obavezi da udovice, 4 neo-`ewena i prihod ti~e wihovog u~e{}a u vojnim poho- u~estvuju u vojnim posedima, pojedi - 1.810 ak~i, a Kne`evac 17 domova, 3 dima, oni i daqe poma`u spomenu - na~no ili zajedno kao timarnici udovice, 3 neo-`ewena i prihod tim vojnucima''. sela ^edova, Ivan i Ivani{. ili 2.024 ak~e. Nakon ovog teksta, u popisu iz pojedina~no. Zajednica Vlaha Senice upisana 1455. godine, navodi se 12 sela nahi - Me|u objavqenim popisima na- je sa ukupnim prihodom od 24.950 je Senice koja su pripadala Isa- lazi se i Poimeni~ni popis sanxa - ak~i. Prihod je ubiran na slede}i begu Isakovi}u, a koja se nalaze na ka vilajeta Hercegovina, nastao u na~in: od 400 ~ergi po 25 = 10.000; teritoriji dana{we op{tine periodu od 1475. do 1477. godine. U nijabet od xemata = 5.000; od 25 Sjenica. Kako se radi o zbirnom ovom popisu navedeno je samo jedno pokrovaca po 10 = 250; u{ur od popisu, to je pored naziva sela sjeni~ko selo. Radi se o selu poqoprivrednih proizvoda od- upisan samo broj domova, udovica, Ra`dagiwi, koje je bilo timar sekom godi{we = 9.000; 14 ~ergi po neo`ewenih i ukupan prihod. Isa- Skender-age, dizdara (zapovednika) 50 = 700 ak~i. begu su pripadala slede}a sela: tvr|ave Mile-{evo a dato mu je kao Kako se vidi iz navedenog, Dubnica, domova 24, udovica 5; naknada za ubirawe ispenxe. Kako najve}i deo poreza sjeni~kih Dowa Miladinova - Gora~i}i, se vidi iz popisa, selo je veliko, sto~ara ubiran je od ~ergi i domova 5, udovica 1; Vrhsenice, ima 40 domova, 9 neo`ewenih, 3 pokrovaca, {to je navelo neke domova 5, udovica 1; Lukavsko - udovice i ukupan prihod 2.553 ak~e. istori~are na mi{qewe da su Duni{i}e, domova 10; Mu{kovina - Prihod je ubiran od p{enice, je~ma, sjeni~ki Vlasi `iveli u katunima nenaseqeno, Gorwa Rituxa - zobi, ra`i, krupnika, desetine od pod ~ergama - {atorima i da su tako Dra`evi}e, domova 1; Dowa Rituxa - bostana (povr}a), lana i ko{nica, i popisani. Drugi su pak mi{qewa Dra`evi}e, nenaseqeno; Sredwa poreza na sviwe, jednog mlina da se pojam ~erge odnosi na pro - Rituxa - Dra`evi}e, domova 1; (vodenice) i od nijabeta (globa za stirku ili pokriva~, tj. predmet Vrabce, domova 2; Loznik - prekr{aje). U Ra`dagiwi su tada koji je poznat kao obaveza sred - Baga~i}e, domova 3; Vilovine, `ivela i tri pripadnika islamske wovekovnih Vlaha: "pokrov" ili domova 6 i Dowa Vapa, prihod daju veroispovesti: Balaban - xaba, "pokrov ~rven". Kao predmet ~etiri doma, otprilike 300 ak~i. Ho{kaden -xaba i Balaban drugi - vla{ke da`bine, a verovatno i Nakon Isa-begovih, upisani su xaba. Po wihovim imenima i zani - trgovine, pokrov i ~erga su morali posedi wegovih qudi - timari i to u mawu (ubira~i dr`avnih po-reza), ispuwavati odre|ene standarde u 13 sela: deo sela Istub - Stup, deo verovatno se radi o pripadnicima smislu veli~ine i kvaliteta. koji pripada timaru Dan~ula i turske nacionalnosti i koji su Nijabet (porez koji su pla}ale zajed - Pribila ima 2 doma i prihod 176 dr`avni ~inovnici. nice) je da`bina koja je pla}ana i u ak~i; Vrelo - Dragojlovi}e, deo sela sredwovekovnoj Srbiji. Iz koji pripada navedenim timarnici - Dragica Premovi}-Aleksi} 31 ЗОГРАФ АНДРИЈА ИЗ ТОЦА alo se zna o pro{losti, malo se ti~ni a kopirawe jedino odlika osred - i mo`e znati, jo{ je Crwanski wih? \uri} je bio jedan od retkih koji je pisao. O na{oj pro{losti neu - objasnio da je kopirawe bilo u biti pMoredivo mawe se zna. Sme{tena izme|u sredwovekovne umetnosti. Znameniti istorije i epike ona je, na `alost, u slikari fresaka bili su po pravilu ve}oj meri od drugih ostajala izvan kopisti. Wima nije bilo poni`ewe iskustava. Jer da nije tako na{ usud ne kopirawe nekog ve} stvorenog dela, poz - bi odvajkada bio, polazak iz po~etka, natog majstora o ~ijoj su sposobnosti uvek iznova, uvek sa prvog lista neke izricane samo bezrezervne pohvale. `ivotne kwige, retko iz sredine. Rai~evi} je bio jedan od onih koji nije Zaborav koji nas prati ne prati nikoga imao iluziju da }e nadma{iti one koje vi{e. Sve nau~eno zaboravqamo brzo je smatrao uzorom. A to su bili veliki ako smo i{ta i nau~ili. slikari italo - kritske umetnosti kao Poznato je da vredne li~nosti iz {to je Nikola Rico ~ije je kapitalno na{e istorije iz neshva}enog inata i delo Deizis sa praznicima i svetiteqi - pakosti guramo na stranputicu. Neke ma imao pred sobom zograf Andrija iz druge krajwe sumwive i nedosledne Toca. Blizu je istine da su na wega di`emo u nebesa. O mnogima se sa najz - morala uticati i monumentalna vani~nijih mesta sudi na osnovu nepot - Raspe}a Paola Venecijana, koja su wemu punih ili mawe poznatih dela. [ta tek bila poznata, a slikana za crkve i re}i za one koje svrstavamo u neznane, a samostane u Dalmaciji i Primorju. kojih je najvi{e. Primerice majstore i Rai~evi} je dakle, imao svest o svojim Андрија Раичевић , СВ.Јован (Музеј zografe koji su ome|ili na{ sredwi vek prethodnicima, majstorima koji su Српске патријаршије) i epohu pod Turcima, i sve najboqe radili pre wega, znao je wihove Srpskoj crkvi, o Hercegovini, Herce- stvoreno u tim vremenima. Ostavili mogu}nosti, nadarenost i talenat. Nije gova~koj eparhiji, bratstvu manastira smo ih u nekoj istorijskoj zavetrini. se zanosio uverewem da }e te granice Svete Trojice kod Pqevaqa, kojem su i Za{to? Jednostavno zato, jer u pseudo - prekora~iti, ve} samo da }e se, pon - sami pripadali. Gavrilovi zapisi modernoj eri vrednovawa, bez pri~e o avqawem stvorenog obrasca pribli- pretstavqaju jedinstveno istorijsko delu nema ni dela. Pri~a dakle, mora `iti formuli ~iji je krajwi ciq bila svedo~anstvo o tragi~noj eposi kroz nu`no pratiti ~in stvarawa, svejedno uzvi{enost, duhovni pijedestal. koju je prolazio srpski narod, i pisani kakav. A o na{im arhajskim delatnici - Andrija Rai~evi} nije o sebi su, pre svega, rukom veoma upu}enog i ma, na{im posve}enim anonimusima iz ostavio pisanih tragova. Samo na obrazovanog ~oveka. Na jednom mestu nekog drugog vremena, ima malo pisanih pole|ini nekoliko ikona on je zapisao, jeromonah Gavril podse}aju}i na tragova. Malo za gra|ewe pri~e koja bi da ih je izobrazio ,,gre{ni Andrija" povode prepisivawa ovog monumen - bila iznad efemernosti vremena i ravn - {to je u izvesnom smislu bila konven - talnog kodeksa, obra}a se onima koji }e odu{nosti epohe. [ta ostaje? Ostaje cionalna odrednica epohe, jer su i kwigu ~itati, i pi{e, da je likove delo, skriveno, pra{wavo i naj~e{}e, drugi slikari i iluminatori o sebi svetih, u tek prepisanom kodeksu, izo - nepoznato. Istina, ostaje i smisao tra - sli~no zapisivali. Znatno stariji brazio: ,,...blagopodvi`ni, blago~es- gawa za onima koji su stvarali, i uvek i prepisiva~i rukopisnih kwiga, bele- tivi i blagosloveni izugraf kir svuda, delo, stvoreno delo, stavqali u `ili su, da; ,,...nije pisao duh sveti, nego Andrija Rai~evi}" ro|en u mestu Tolac duh kolektiva. U uverewu da }e zajedni - ~lovek gre{an." Od Andrije, ostala je koji je i anepsej (sestri}) igumana Svete ca, bar nekad, imati prave mere vredno - samo na jednom mestu du`a re~enica. On Trojice, Mojseja. vawa, svega stvorenog... je, naime, na ikoni Deizisa iz bosanskog Iz navedenih Gavrilovih podataka Jedan od nedovoqno poznatih stvar - sela Busova~e, zapisao: ,,Qeto sedam mogu}e je do izvesne granice, graditi alaca iz davnog XVII veka, zograf hiqada sto {ezdeset drugo(1654) rukoju `ivotnu pa i stvarala~ku pri~u o Andrija Rai~evi} iz Toca kod Andreja lenivago, kome je zavjet grob a zografu Andriji Rai~evi}u. Dakle, Prijepoqa, pripada onima o kojima se zemqa pak mati prostite me gre{nago, ro|en je u Tocima selu izme|u najmawe zna po podacima koje je sam Boga radi." I na ovom mestu on uverava Prijepoqa i Pqevaqa po~etkom XVII zapisao, ne{to vi{e o wemu napisali su da je veruju}i ~ovek, da je prolazan i da veka, i verovatno rano zamona{en. drugi, wegovi savremenici i saradni - je ikonu slikao po potrebi. Mogao je, o Wegov ujak iguman manastira Svete ci; a na sre}u, zahvaquju}i najnovijim sebi ostaviti i vi{e podataka. Ali, Trojice Mojsej, rano je uo~io otkri}ima, o wemu se ipak najvi{e zna pripadao je crkvi koja je u~ila da je gor - nadarenost sestri}a i svakako ga pre - po delima koja je iza sebe ostavio. dost i uzdizawe iznad drugih jedan od poru~io nekom poznatijem majstoru na Istra`iva~i starina i traga~i za ve}ih grehova. Rai~evi} je imao to saz - u~ewe slikarskog zanata. Kasnije, on je duhovnom zaostav{tinom predaka, osta - nawe. pripadao bratstvu manastira Svete jali su zbuweni pred ekspresivnim Ako su tragovi o zografu Andriji iz Trojice kod Pqevaqa gde je prepisi - likovima svetih iz nekih crkava u Toca, pisani wegovom rukom krajwe va~ku {kolu vodio Gavril Troji~anin zabiti Starog Vlaha i Polimqa. Jedan skromni to se ne mo`e re}i za zapise a ve} poznati zograf Andrija slikao je od upornih i svakako najboqi, prof. wegovih saradnika. Rai~evi}ev duhovni ikone, prepisivao i iluminirao kwige, Vojislav \uri}, brzo je uvideo da se brat Gavril Troji~anin iz Svete i po svemu sude}i, `ivopisao brojne radi o nadarenom i gotovo nepoznatom Trojice pqevaqske ostavio je o wemu obnovqene hramove u Polimqu, Starom zografu Andriji iz Toca. Uo~io je, da je najvi{e podataka. Znatno vi{e nego Vlahu, Srbiji, Bosni i Hercegovini. I on morao u svom vremenu raditi i ve}a {to se zna o drugima, Andrijinim danas u Crkvenim Tocima ima toponim dela, a za izvesne praznine u wegovom savremenicima. Ushi}en uspe{no Raj~evina, mo`da jedina uspomena na stvarawu, rekao je, da je on tada svakako zavr{enim poslom, prepisivawem i pretke i potomke zografa Andrije. slikao zidove crkava freskama. Neki su ilustrovawem velike kwige [estodnev Postoji istina, jo{ uvek i `ivo ga osporavali i jo{ uvek osporavaju, Jovana Egzarha bugarskog i Hri{}anske predawe o slikarskoj {koli u Tocima. smatraju}i da je wegovo delo osredwe i topografije Kozme Indikoplova pred Pri~a se, da je nedaleko od crkve Sv. da }e on ostati jedino zapam}en kao Uskrs 1649. godine, Rasoder Gavril na Petra i Sv. Pavla do pre jednog stole}a kopista tu|ih radova. Kao da su veliki ~itavoj strani ostavqa dragocene postojala zgrada u kojoj je bila majstori uvek bili originalni i auten - podatke o stawu u Osmanskoj imperiji o ikonopisna {kola koju je organizovao 32 ostareli majstor koji se tu, pri kraju moglo je biti ona karika koja nedostaje. ruku. Ra|ena po zahtevu mitropolita `ivota, vratio i svoje zemqake, Ali da li je to bio, deo celine iz beogradskog i sremskog Ilariona, ona me{tane, u~io slikawu ikona. bawskog kompleksa o kome se ve} pisalo je i dokaz umetni~kog statusa zografa iz Ali vratimo se na Gavrilov zapis iz pa ~ak i verovalo da je to mo`da rad Toca. U vreme kada je na teritoriji velike kwige [estodnev i Kozma italo-kritskih majstora? Posle konzer - iznad Save i Dunava imao na raspola - Indikoplov. ,,Blagosloveni, blagopod - vatorskih radova na pozla}enom krilu gawu veliki broj poznatijih slikara, vi`ni i blago~estivi izugraf" kako iz Sarajeva postalo je izvesno da je delo Gavril pi{e za Rai~evi}a, morao je istog zografa koji je radio Veliko osim konvencionalnosti imati i krup - Raspe}e. Dakle, Blagove{tewsko Ras- nije povode. Neko ko je nepoznat u pe}e i levo krilo carskih dveri iz crkvenim krugovima i ko se delom nije Sarajeva, do 1697. godine stajali su dokazao nije mogao ove epitete tako ispred oltara crkve Svetog Nikole u lako ste}i. Dakle, do tog vremena Bawi kod Priboja. Te godine, bawski Andrija iz Toca bio je ve} poznati monasi su ispred o~ekivane odmazde, zograf koji se na vi{e poslova dokazao neke ikone, rukopisne kwige i i koji je, vide}e se, za najvi{e crkvene pozla}eno krilo carskih dveri preneli velikodostojnike realizovao brojne u sarajevsku Staru crkvu, Svetu Trojicu poruxbine. kod Pqevaqa i verovatno u neke druge Kada je pre nekoliko godina skidan manastire. Primera radi, zna se, da je gar sa Velikog Raspe}a iz manastira ve}i deo riznice zakopan ispred oltara Blagove{tewa pod Rudnikom, koje je i hrama Uspewa Bogorodi~inog u baw- pre ovih zahvata budilo interesovawe skom kompleksu. Posle 285. godina, nau~ne javnosti, videlo se da je ta~nije 1975. godine skidawem podnih briqantno slikarstvo, delo nekog tada plo~a otkrivena je riznica manastira jo{ uvek nepoznatog majstora. Uo~eno je, Bawe kod Priboja. Izvesno je da su oni da su likovi sa spletom dekorativnih koji su je zakopali tajnu odneli sa linija i plemenitim koloritom, rad sobom u grob. Da nije tako, delovi zografa koji je prevashodno morao biti riznice pojavili bi se na nekom mestu iluminator rukopisnih kwiga. Upore- znatno ranije. А. Раичевић , Благовештенско |uju}i signature sa prepoznatqivim Blagove{tewsko Raspe}e i carske распеће , у гробу (детаљ ) rukopisom zografa iz Toca do{lo se do dveri iz Sarajeva delo su zografa gotovo nepobitne atribucije, da je ovo Andrije Rai~evi}a. Wegov rukopis na sremski mitropolit odlu~io se za Raspe}e delo Andrije Rai~evi}a. I krilu levih dveri iznad Bogorodi~inog Rai~evi}a. Dakle, troji~ki zograf vi{e od toga. Monumentalno Raspe}e lika, kao i signature sa Raspe}a, vi{e morao je do tog vremena biti poznat u koje je nekim neznanim putevima stiglo su od potpisa. Na dverima to je krugovima Srpske crkve, jer se ve} u manastir pod Rudnikom prvobitno je kaligrafski, crvenom bojom napisan dokazao slikaju}i ikone i iluminira - slikano za znatno ve}i hram, i zbog toga drugi deo predstave Blagovesti - ju}i rukopise. Mnogi kodeksi prepisi - ,,Ve{tenije." Istovetna slova, nadredni vani i ukra{avani wegovom rukom tra - znaci i skra}enice uo~eni su na jno su nestali u usudima protekih vre - naslovima i zastavicama kwiga koje je mena. Jedan od retkih, sa~uvanih, sa oko ukra{avao i prepisivao zograf {ezdeset bojenih minijatura jeste ve} Andrija iz Toca. I likovna analiza pomiwana kwiga [estodnev Jovana slikarskog postupka daje pouzdane Egzarha bugarskog i Hri{}anska dokaze da je to delo prevashodnog ilu - topografija Kozme Indikoplova. Ona minatora rukopisnih kwiga. Dakle, je i dragoceno svedo~anstvo o kultu nema nikakve dileme da je Rai~evi} tradicije, neohelenizma i hri{}anske autor monumentalnog ikonostasa sli- dogme u ogromnom vremenskom rasponu kanog za Bawu kod Priboja. Sa~uvani od jednog milenijuma. U eposi tehno - delovi, Veliko Raspe}e i krilo carskih lo{ke revolucije na Zapadu, u dveri pretstavqaju dragocen putokaz u Rai~evi}evom zavi~aju ponavqa se tragawu i za drugim radovima ili celi - starozavetna mitologija sa arhai~nim nama koje su ostvarewa zografa iz Toca. tuma~ewem biblijskih doga|aja. Najzad, Uverewe da se na nekom manastirskom ovaj kodeks jedinstven u na{oj kulturi tavanu krije neko nepoznato delo pretstavqa i svojevrsnu nadoknadu za zografa Andrije nije napu{teno i tiwa izgubqene srpske rukopise iz prethod - u ve}oj meri nego ranije. Kona~no, tim nih vremena. putem do{lo se i do drugih radova Obimom skromno delo zografa troji~kog monaha. A to su dela za koja se Andrije prestalo je biti skromno zna da su ra|ena po poruxbini veliko - posledwim i ve} navedenim otkri}ima. dostojnika iz samog vrha srpske crkve On svakako pripada najboqim srpskim kao {to su ikone slikane za mitropoli - slikarima XVII veka. Bio je to uni - ta beogradskog i sremskog Ilariona, verzalni stvarala~ki duh upu}en na kao i iluminirani kodeks za posledweg tradicionalno i staro ali i na novo i Андрија Раичевић , Позлаћено крило patrijarha pe}kog Gavrila Raji}a. savremeno. Nisu mu bila nepoznata царских двери Сарајево Jedna od najlep{ih ikona iz XVII umetni~ka iskustva Zapada, rasko{ i veka iz na{ih crkvenih zbirki, jeste sjaj evropskih radionica, kao {to su skra}ivano. Taj hram bila je crkva Sveti Jovan Prete~a,(kefaloforos) skriptoriji i mona{ke kelije u pqe - posve}ena Svetom Nikoli u kompleksu slikana za manastir Kru{edol 1644. vaqskoj Svetoj Trojici bili sigurna manastira Bawe kod Priboja. Da bi se godine. I za wu se dugo verovalo da je uteha. Na kraju, ostaje delo kao ve~na kocke davno pokidanog mozaika sklop - rad nekog nepoznatog, pa ~ak i stranog potvrda stvorenog. Rai~evi}evo sloje - ile u verodostojnu celinu, bilo je zografa. Me|utim, kasnijim analizama vito delo istra`eno u granicama nu`no tragati i za drugim delovima i likovnim komparacijama do{lo se do skromnih mogu}nosti mora se i daqe ikonostasne pregrade iz Bawe kod zakqu~ka da je ova dragocena ikona, (sa smatrati otvorenim. Priboja. Jedno pozla}eno krilo jo{ nekoliko radova slikanih u isto carskih dveri iz sarajevske Stare crkve vreme) potvr|eno delo Rai~evi}evih Dragi{a Milosavqevi} 33

ISTRA@IVAWA ZAPADNOG DELA STARE SRBIJE U XIX VEKU УГЛЕДНИ СРБИ - СВЕШТЕНИЦИ, ТРГОВЦИ, ЗАНАТЛИЈЕ a prostoru drevne Ra{ke dobrim delom prilike popraviti, a ~kih porodica. Za ono vreme Srbi su Hati{erifom od posebno posle reformi Omer-pa{e stvoren je u Ra{koj oblasti znatan Gilhane 1859. godine dobili Latasa i Topal Osman-pa{e. Ta sta - trgova~ki kapital. Taj kapital nNe{to vi{e verskih sloboda, ali i bilizacija i posledice reformi trgovci su, u nemogu}nosti da ga sloboda bavqewa nekim delatnosti - omogu}ili su bogatijim Srbima da plasiraju u industriju i u bankarst - ma u gradovima. Tada }e se pru`iti se bave i krupnom trgovinom pa ~ak vo ulagali u kupovinu imawa osiro - mogu}nost velikom broju Srba da se i izvozno-uvoznim poslovima. Tada ma{enih ili potpuno propalih aga sa sela nasele u varo{i. U }e se istaknuti ~uvene pravoslavne i begova. Ubrzo su, tj. ve} po~etkom trgova~ke porodice: u Sjenici druge polovine XIX veka trgova~ke Karlice (Karli~i}i), Ro`aji}i porodice Borisavqevi}a (neki od (Ro`ajci?), Pavi}evi}i, Pe}anci, wih su to bili i ranije), Partaqevi}i, Pajevi}i, Bukumire Haxipetrovi}a, Veseli~i}a i Haxi- (Bukumirovi}i); u Prijepoqu Haxi- nikovi}a u imawima i bogatstvu petrovi}i, Mini}i, Cvijovi}i, prevazi{le ~uvene begovske ku}e Veseli~i}i, Haxinikovi}i, Bog- Selmanovi}a, Drnda, Dolmagi}a, danovi}i; u Novoj Varo{i Borisav- ^avi}a, Ha{imbegovi}a, Rizvan- qevi}i, Kuburovi}i, Cuci}i, begovi}a, [e}eragi}a, Spahovi}a, Stevovi}i, Tomi}i, Sara~i (Sara- ]atovi}a, Hasanagi}a. Te srpske ~evi}i?) itd.; u Pqevqima Rosi}i, trgova~ke porodice koje su ustvari Koji}i, Obradovi}i, Markovi}i (]uze), @ivkovi}i, Jani}ijevi}i, [e}erovi}i i dr.; u Novom Pazaru Kulagi}i, Mirkovi}i, Oko{a- novi}i, Stani}i, Vuka{inovi}i, Haxisimovi}i... Ni Priboj nije bio bez trgovaca kao {to su bili Bojani}i, Anu{i}i, Vukovi}i, Stevovi}i. U Pqevqima je bilo pedesetak srpskih trgova~kih rad- wi, Prijepoqu 40, Novoj Varo{i 50, Хаџи Аћим a u Sjenici 20. Skoro sve ove pomenute trgo- varo{ima, odnosno, malim gradovi - va~ke ku}e izvozile su vunu, ko`e, ma, bavili su se raznim zanatima i sir suho meso, `ivu stoku (goveda, trgovinom. U po~etku, po doseqewu, ovce, ovnove). Najvi{e stoke prete`no su se bavili zanatima, ali izvo`eno je u Dubrovnik gde se u kada bi se obogatili postajali bi proseku godi{we izvozilo 7-8 trgovci. Bilo je i onih koji su se hiqada debelih krava i volova. bavili i jednom i drugom delat - Posebno je bilo zna~ajno snabde - no{}u. vawe turske vojske sa ovcama i U zapadnom delu Ra{ke oblasti ovnovima ~ak i do garnizona u do druge polovine XIX stole}a Carigradu i Jedrenu. Samo u te skoro da i nije bilo Srba turske garnizone godi{we se pravoslavnih trgovaca po gradovi - izvozilo 50-40 hiqada ovaca i ma, pogotovo ne onih bogatih. ovnova.Trgovalo se sa Skopqem, Milan Borisavqevi} u svojim poz - Solunom, Sarajevom, Travnikom, natim "@itijama" pi{e da do 1875. Pri{tinom, Skadrom i ve} pomenu - godine u Novoj Varo{i nije bilo tim Dubrovnikom, pa ~ak i sa Be~om Мишо Борисављевић nijednog turskog du}ana {to zna~i i Pe{tom. da su se ve} u to vreme trgovinom U gradove Ra{ke oblasti uvozi - bile i aginske, nisu samo ubirale bavili iskqu~ivo Srbi pravoslav - la se razna industrijska roba, zatim prihode sa imawa i sedele ve} su ci. U posledwim decenijama i so, {e}er, kafa, lekovi, limun. Sva bile i veoma anga`ovani trgovci pa bogati Turci, zapravo na{i doma}i ta roba uvozila se iz Soluna preko su samo uve}avale svoja bogatstva. muslimani po~e}e da se bave trgovi - Mitrovice, zatim iz Dubrovnika, Turci su veoma te{ko podnosili nom. Ipak, krupnijom i razgranati - Sarajeva, Beograda, Pe{te, Be~a. boga}ewe srpskih trgovaca i nasto - jom trgovinom vi{e }e se baviti Trgova~ke veze ra{kih trgovaca jali su da im ote`avaju poslovawe i Srbi. bile su veoma frekventne i raz- pravili su im razne pakosti (razno - Postepeno od tre}e decenije XIX novrsne. To i {irok doma}i trgo - razne administrativne smetwe, veka i tiranske godine Ejuppa{e va~ki prostor omogu}i}e brzo paqewe du}ana i magaza, pa i ku}a Ferhatagi}a u Ra{koj oblasti }e se boga}ewe mnogih srpskih trgova- kao Borisavqevi}ima 1865 godine i 34 sl.). Ne{to kasnije su naru~ivana i prvoj polovini XIX veka. U ve}ini protiv Turaka kao okupatora. ubistva bogatih i uglednih Srba. gradskih i seoskih sredina u~iteqi Razume se da su te ideje i narodne Takav odnos turskih lokalnih su bili ceweni i dobro primani bez `eqe bile pod sna`nim uticajem vlasti natera}e srpski trgova~ki obzira da li su bili doma}i ili sa srpske nacionalne (romanti~arske) sloj da se sve vi{e nacionalno strane. De{avalo se da seqaci dugo kwi`evnosti XIX veka, ali i osve{}uje i ula`e deo svog kapitala izdr`avaju u~iteqe svojim prilozi - nacionalnih ideja o stvarawu u obnavqawe i izgradwu crkava, ma, jer se doga|alo da iz raznih dr`ava u Evropi na nacionalnim manastira i {kola i poma`u osni - razloga plate u~iteqima kasne principima. Srpski narod nije vawe i rad nacionalnih organi - (plate je naj~e{}e obezbe|ivala srp - mogao da bude izvan vremena i zacija. Svoj novac i ugled ne `ale ska vlada). U zapadnom delu Ra{ke takvih ideja i pokreta bez obzira oblasti {kole su podizane i da ula`u u rad od nacionalnog {to su neki delovi srpskog interesa. Ipak, treba re}i da taj izdr`avane dobrim delom od prilo - nacionalnog korpusa jo{ bili pod bogati srpski trgova~ki stale` ne ga me{tana, ali i uz veliku materi - retko sara|uje i sa turskim vlasti - jalnu pomo} iz Srbije (plate u~ite - stranom vla{}u i okupacijom. ma i lokalnim Turcima kada su u qima, nov~ani prilozi za izgradwu Ovom prilikom pomenu}emo pitawu wihovi materijalni intere - {kola, uxbenici). samo nekoliko uglednih sve{te- si. ni~kih porodica koje su dale Osim bogatog trgova~kog sloja zna~ajne popove i nacionalne pre - kod Srba se, pogotovo u drugoj gaoce, kao i one popove koji su delo - vali kao pojedinci. To su: Popo- polovini XIX veka, pojavquju ugledne i bogate zanatlije, zapravo vi}i i Jawu{evi}i u Babinama; ~esto ~itave zanatlijske porodice, Popovi (Borisavqevi}i) u Bu- kako u varo{ima tako i u selima. koviku, Karamatijevi}i u Novoj Zanatski proizvodi su bili vema Varo{i, ^akarevi}i u Bo`e- va`ni i potrebni, jer se u ti}ima, Cerovi}i u Lopi`ama, Osmanskom carstvu industrija Puri}i u Radijevi}ima, Vuko- skoro i nije razvijala. Poznate i ji~i}i i Gosovi}i u Pqevqima i bogate zanatlijske porodice bili Prijepoqu, Cerovi}i i Popovi}i u su: Drulovi}i iz Vrane{a, Gogi}i Sjenci, Nika~evi}i u Bistrici, iz @idovi}a, Pote`ice iz Velike Vrane{evi}i u Priboju, Kali~ani @upe, Nin~i}i iz Sedobra, Mar- u [tavqu, Vuji~i}i u ^elicama, tinovi}i iz Babina, Novakovi}i iz [iqci u Pobla}u i Ilinom Brdu, Kasidola, Stani}i iz Ku~ina, Popovi}i u Pe}arskoj, Kulagi}i u Baj~eti}i iz Brvenice, Kova~i iz Novom Pazaru, ^akarevi}i u Krwa~e, Plav{i}i, Mrdaci i dr. [titkovu. Bogatim trgovcima i zanatlija - Posebna uloga u nacionalnom ma bili su sve potrebniji {kolo - radu u Zapadnom delu Stare Srbije vani qudi radi usavr{avawa i raz - pripada manastiru Bawi. Arhi- grawavawa proizvodwe i poslo - mandriti, igumani, kalu|eri i vawa. Zato su oni nastojali da Хаџи Вас o sve{tenici okupqeni oko manasti - {koluju svoju decu. Zbog toga se ra Bawe izuzetno odlu~uju}u ulogu su odigrali u pripremawu i zala`u za otvarawe {kola u Verske slobode date turskim zavi~aju, a na daqe {kolovawe svoje izvo|ewu poznatog Babinskog ustan - reformama, koje su u ne{to ogra- ka 1875. godine kao uvertiri u sinove {aqu u inostranstvo ni~enijoj formi postojale i ranije (Carigrad, Be~, Trst, Solun i sve oslobodila~ke ratove 1876-1878. kroz milet sistem, dovele su do godine. vi{e u Beograd i Sarajevo). Srpska pove}awa broja pravoslavnih sve{- vlada je pru`ala veliku pomo} za Treba ista}i i istaknute zaslu- tenika.U jednoj patrijarhalnoj i `ne pojedince kao {to su Filip i {kolovawe te dece. Tako u ovim religioznoj sredini kao {to je bila na{im krajevima pored trgovaca i Jevto Popovi}, Stevan Jawu{evi}, Stara Ra{ka sve{tenstvo je zanatlija ni~e i inteligencija. Peri{a i Vaso Trifunovi} iz Me|utim, ipak, prvi intelektualci u`ivalo veliki ugled i bilo je Bistrice, Antonije Vuji~i} iz su bili popovi, zatim u~iteqi i tek dobro pla}eno i imu}no. Popovi se Radojine, Risto Pali} iz Kratova, {kolovani trgova~ki i zanatlijski {koluju u bogoslovijama Kne`evine Nikola Andri} iz Ra~e, Zarija sinovi. Srbije ili u Prizrenu i Sarajevu. Vrane{evi} iz [trbaca, Jevto U~iteqi su se najvi{e {kolo - Za u~enike i bogoslove srpska vlada \urovi} iz Bijelih Brda, Vasilije vali u u~iteqskim {kolama u obezbe|ivala je materijalne uslove Cerovi} iz Sjenice, Ilija Cerovi} Srbiji ali su se u~iteqskom pozivu izuzev za one najbogatije. Tako je sve iz Lopi`a, Petar Kali~anin iz ~esto posve}ivali i svr{eni vi{e {kolovanih i obrazovanih [tavqa i mnogi drugi. u~enici bogoslovija, naro~ito one popova koji zamewuju nekada{we Posebno mesto pripada arhiman - u Prizrenu. Na selima je bilo malo priu~ene i polupismene seoske dritu Prokopiju Buji{i}u iz stru~nog u~iteqskog kadra, jer su popove i u~iteqe. Me|utim {kolo - Vruqe koji je od manastira Bawe mnogi u~iteqi bili iz redova seqa - vanim sve{tenstvom, koje raspola`e stvorio centar za nacionalni i ka koji su bili priu~eni u crkvama ne samo verskim ve} i mnogim prosvetno-kulturni rad. Va`no mes- i manastirima ili su zavr{ili drugim znawima, sna`no ja~a to u ovom radu pripada i Dimitriju samo osnovnu {kolu. nacionalna svest i `eqa za svojom Vrane{evi}u iz Vrane{a, Vasiliju Jedan broj u~iteqa Srba dolazi slobodnom dr`avom. Te svoje ideje i Popovi}u, Hristiforu Vukoji~i}u. i sa strane, naro~ito iz Dalmacije, `eqe oni prenose na svoje vernike a poneki i iz Vojvodine. Takvih po parohijama, a {to bitno uti~e na Salih Selimovi} u~iteqa je bilo u Pqevqima jo{ u op{tenarodno opredelewe za borbu 35 ПОП ЧЕДОМИР ЧАКАРЕВИЋ ИЗ ШТИТКОВА kriveno me|u starovla{ka brda, u (Kurti}i), Gvozdenovi}i, Xekuli}i i crkve u [titkovu zapisano je da je dolini kojom te~e reka Tisovica, drugi. ro|en 1824. a za sve{tenika ruko- smestilo se selo [titkovo. Reka Sve do sedamdesetih godina XVIII polo`en u Pe}koj patrijar{iji 1845. S~ini okosnicu sela koje se zaseocima veka politi~kom, kulturnom, verskom i godine. Pale`, Br|an Mala, Borja, Vrelo i drugim oblicima narodnog `ivota Poznatih ^akarevi}a, koji su na Ruji{ta izvilo uz obe wene obale pa [titkova, ton je davala kne`evska svoj na~in nastavili tradiciju doti~e An|elijin vrh i @ednu Glavicu porodica Ra{kovi}a, po kojima je ono, Ra{kovi}a, bilo je vi{e i te{ko je u Trudovu, Borovitu Glavicu u Bo`e- kako ka`e Grigorije Bo`ovi} "mnogo re}i ko je od koga dao ve}i doprinos ti}ima, visoravan ^emernicu sa pre Kara|or|eve i Milo{eve [umadi - op{tim interesima srpskog naroda. Kadijinom Stijenom i selo Tisovicu, a je, va`ilo za upori{te i centar srpske Jeli to pop Simo, dobrovoqac iz 1848. potezom Borovni~e ulazi u klisuru nacionalne misli i otpora turskom godine i obnoviteq crkve u [titkovu; zvanu Kapilije niz koju Tisovica oti~e zavojeva~u". ili pop Aleksa, sin Simov, zaslu`an za u Uvac. Pedesetih godina XIX veka [titko - otvarawe {kole u [titkovu 1887. Zaseok Vrelo je oduvek bio centar vo vra}a ugled pojavom na istorijskoj godine, prve u novovaro{kom kraju na sela. Na maloj zaravni okru`enoj sceni familije ^akarevi}a, i wenih desnoj obali Uvca; ili Jevrem ^akare - kr{evitim stranama u obliku pot- u~iteqa i sve{tenika koji predanim vi}, vrsni narodni u~iteq i pesnik kovice, preko koje te~e istoimeni slu`ewem oltaru i plemenu obele`avaju koji je ovekove~io borbu za oslobo|ewe potok, nalazi se nekoliko starih ku}a i drugu polovinu XIX i {est decenija XX od Turaka, ili wegova k}i Qubica zgrada familija ^kowevi}a i ^akare - veka, po ~emu se tih 110. godina mo`e ^akarevi} de Sarno, "srpska Jovanka vi}a, stara crkva i seosko grobqe, a na nazvati "dobom ^akarevi}a". Orleanka" iz Prvog svetskog rata koja je levoj obali potoka velika zgrada ^akarevi}i su u Stari Vlah uspela da se probije iz okupirane osnovne {kole i ~uveni Konak, koji je doselili krajem XVIII veka ili uz Srbije i stigne na Solunski front da ~esto mewao namenu od crkvenog konaka Kara|or|evo vojevawe. Po predawu, javi bra}i o stradawima u Srbiji. Jesu za ugledne goste, op{tinske ku}e do starinom su iz plemena Drobwaka, i li to prosvetari: Budimir, Branko, srpske i austrougarske `andarmerijske najpre su se zvali Removi}i. Kad ubiju Koviqka ili Du{ica, koji su nas - postaje i policijske stanice. agu zbog "prava prve bra~ne no}i", tavili tradiciju slu`ewa narodu, Nekoliko vekova [titkovo je bilo ~etvorica bra}e prebegnu na Slijepa~ otvaraju}i mladim starovla{anima slu`beni i duhovni centar Staroga Most i Ribarevinu kod Bijeloga Poqa, vidike iz zavi~ajne zabiti u svet nauke, Vlaha gde su stolovali Ra{kovi}i, a potom na Zlatibor u Bijelu Rijeku. tehnike, kulture, prosvetiteqstva. raniji gospodari Ra{ke oblasti i Odatle jedni odu na Kosmaj u Srbiju, od ^ini se ipak, da je po zna~aju i obimu potowi starovla{ki beratlijski kne - kojih su danas Milosavqevi}i, drugi obavqenih nacionalnih poslova, po zovi, koji u ovo skrovito selo uteko{e odsele u susedno Jasenovo a tre}i, te`ini pre`ivqenih li~nih i narod - ispred Turaka. Po predawu, do osni - potomci "vojvode Gli{a Removi}a", u nih stradawa, po du`ini `ivotnog i vawa Nove Varo{i 1516. godine, ovde su Maskovu pod planinom Mu~wem. radnoga veka i po trajawu u narodnom sedeli kadija i "hase}ija" a tu je bio i Potomak vojvode Gli{a, Jovan Removi}, se}awu, od svih wih najznamenitiji manastir Sv. Blagove{tewa, zadu`bina pre|e begu [e}eragi}u u Novu Varo{ a prota ^edomir \.^akarevi}, ~ija je Ra{kovi}a. ovaj ga o`eni Jev|enijom, odivom li~nost postala "za{titni znak" ove Selo i crkva su ~esto paqeni i "kne{~i}a" Ra{kovi}a, i naseli u familije. Ko je bio "pop ^edo" i ~ime je ru{eni. Predawe pamti 1690. godinu [titkovu. U nekoj borbi sa Turcima, zaslu`io da ga se starovla{ani ve~no kada je patrijarh Arsenije ^arnojevi}, Jovan povredi oko te mu ostane se}aju? ovde zimovao pa posle Turci za odmazdu "~akarasto" (pro{arano), a nekim U prostranoj ku}i popa Sima spale crkvu i dvore Ra{kovi}a koji sa slu~ajem imao je i ~akarastog sedlani - ^akarevi}a, na Ruji{tima, nedaleko od patrijarhom isele u Austriju. Pamti se ka, pa mu se pri susretima, po~ne gov - ^emernice i srpsko turske granice, 18. i 1737. godina kada je patrijarh oriti: "Eno ~akara na ~akaru!" Tako jula 1870. godine rodilo se mu{ko dete, [akabenta poveo narod u seobu a nastane prezime - ^akari. Kad je Quba kome na kr{tewu nadenu{e ime ostavio [titkovo i crkvu da u plamenu Pavlovi} 1924. godine pohodio ove kra - ^edomir po `eqi da bude "~edo mira" u nestanu i da se kwige i stvari crkvene jeve zabele`io je da ih je bilo sedam ovom tamnom vilajetu u kome nikome i razgrabe ili presele u druge crkve. U ku}a. Neke od wih zovu [evovi}ima, ni~emu nije bilo s mirom od razbojni - zlatiborskom selu Bijela Rijeka na{lo ali je svima krsna slava Sv. veliko- ka, turskih sejmena, askera i ba{ibozlu - se nekoliko bogoslu`benih kwiga sa mu~enik Georgije. Kod Prijepoqa, u ka. Pored dede Sima, oca \or|a i majke zapisima da su darovane hramu "svjatago selu Pravo{evi, ima ^akarevi}a samo Vide, u porodi~noj zadruzi behu i Blagovje{tenija" kojega nema nigde u im je slava Cvijeti, a najvi{e ih ima stri~evi mu Jovan i pop Aleksa sa svo - okolini osim u [titkovu. Stradalo je odseqenih u selo Kotra`u u Draga~evu, jom ~eqadi. Detiwstva skoro da nije ni selo 1813. godine u Prvom srpskom koji kazuju da su od Sjenice i slave imao, a ono malo {to je zaka~io proveo ustanku a po predawu, posle bitke na Igwatijevdan. Od Jovana Removi}a- je u igrama po livadama Ruji{ta, oko Qubi}u 1815. godine, turska vojska pod ^akara razvila se zadruga, koja je tisovi~kih virova, i uz dedu i strica, komandom ^u~uk beja, rukom nekog po~ela davati sve{tenike i u~iteqe. narodne sve{tenike, koji su postavili kova~a Kurtovi}a iz Nove Varo{i, Prvi pomen ^akarevi}a iz [titkova temeqe mo}i i ugleda ku}e ^akarevi}a. spali selo i wegov hram. Staro nalazi se u spisku "samovoqaca" u Mo`da su tradicije i slava [titkova i stanovni{tvo listom odseli za bataqonu kapetana Milovana Ili}a, vreme u kome je ro|en opredelili wegov vojvodom Maksimom Ra{kovi}em- sa~iwenog 11. jula 1849.godine u `ivot i radni vek od {esdeset sedam Kalajitom u dubinu Srbije, a Mo{orinu. Me|u "samovoqcima" iz godina, posve}en crkvi, {koli i borbi napu{tenu zemqu "pritisnu" novi u`i~kog kraja koji su 1848. godine za slobodu. rodovi iz dalekih ili susednih sela. pre{li u Austriju da se bore za srpsko Kad mu je bilo osam godina, `eqom Pored Kalajitovi}a, potomaka vojvodstvo, na{li su se Simo i Stevo nepismenih roditeqa, ^edomiru be{e Ra{kovi}a i Vjetrovi}a starosedelaca, ^akarevi}i. Samovoqac Simo je, odre|eno da nastavi porodi~nu tradi - tu su se obreli Popovi}i, ^akarevi}i, najverovatnije, ve} tada bio sve{tenik ciju, da bude sve{tenik ili u~iteq, koji se negde pomiwe i kao pop Simo tada jedina srpska inteligencija i [ekeqi}i, Bori~i}i, Vu~i}evi}i, Popovi}. Na wegovom nadgrobniku kod Radi{i}i, ^kowevi}i, Novakovi}i nosioci slobodarstva i prosvetiteqst - 36 va u porobqenoj Staroj Srbiji. Pod imao je u upravniku carinarnice na prizrenski, Dionisije Petrovi}, 1. jula imenom ^edomir Popovi}, ratne 1878. Javoru koga je pose}ivao ilegalno, ili u 1900. godine u crkvi Sv. Nikolaja u godine, posla{e ga preko granice u dru{tvu sa prijateqem Adilom Gwilanu rukopolo`io za sve{tenika. Srbiju, da u zlatiborskom selu Bijela Tari}em, kmetom susedne Kladnice, Bilo mu je nepunih 30. godina i bio je Rijeka u~i osnovnu {kolu. Po{to tobo` zajedni~kim poslom na javorskom ve} o`ewen Anom Popovi} iz sela svr{i dva razreda, vrati se u selo, pa u pazaru. U~iteq ^edo sti~e ve}i broj [trbaca u Bosni. Za vreme wegovog Novoj Varo{i do 1882. godine zavr{i prijateqa i veza u srbijanskim odsustva, za {titkova~kog u~iteqa je tre}i i ~etvrti razred. Sa dvanaest god - pograni~nim varo{ima, U`icu, Ariqu postavqen biv{i |ak ove {kole i ina, po{aqu ga u U`ice gde 1884. godine i Ivawici, ali i u Beogradu u koje bogoslov Prizrenske bogoslovije, zavr{i jo{ dva razreda realke, pa se povremeno ilegalno odlazi po uputstva Matija Novkovi}, rodom iz susednih vrati u [titkovo ba{ kad je crkveno za rad. Me|u wima posebno se isticao Qepojevi}a, ali je i on 1901. godine {kolski odbor odlu~io da od Turaka u`i~ki prota Milan \uri}, narodni pobegao zbog turskog sumwi~ewa. Kako tra`i otvarawe {kole. U ku}i Vasilija poslanik Radikalne stranke i istaknu - povratkom u [titkovo, nije dobio ^kowevi}a, trgovca i kmeta {titko - ti nacionalni radnik, jedan od osni - parohiju jer je na woj ve} bio wegov va~kog, odbor otvori {kolu 10. septem - stric, pop Aleksa, preostalo mu je da se bra 1887. godine, bez znawa vlasti, i daqe bavi {kolom i u~iteqskim `ele}i da je tako dovede pred "svr{en pozivom. Upravnik javorske carinar - ~in". Posle deset dana rada, Vasilije i nice, Dimitrijevi} je septembra 1901. pop Aleksa ^akarevi}, povedu sedamna- godine "poru~io popu ^edu da otpo~ne estogodi{weg u~iteqa ^edomira u rad sa decom" a od predsednika Mini- Novu Varo{ da ga kajmakamu predstave starskog saveta i Ministra inostranih i da tra`e odobrewe za rad. Na|u ga u dela Kraqevine Srbije tra`io da mu se kafani Mi}a Cuci}a pa ga, posle odredi plata u iznosu od 600. dinara slatkore~ivog pozdrava, uz kafu, godi{we. Me|utim,bilo je to vreme obaveste da su do{li da podnesu molbu zulum}ara, sjeni~kog Mustaj pa{e za otvarawe {kole i da im ovaj de~ak, ]atovi}a, komandanta sjeni~kog ba{i- pokazuju}i na ^eda, u~i decu. Kajmakam bozluka, pa turska sumwi~ewa i ih upita {ta bi ih u~iteq u~io, a oni {ikanirawa nisu prestala ni kada se mu odgovore da }e da ih u~i da ~itaju, kao sve{tenik vratio u [titkvo. pi{u i ra~unaju. Posle pola sata Upravnik srpske carinarnice na }utawa i razmi{qawa uz guste kolutove Javoru, Dimitrijevi}, 22. aprila 1901. duvanskoga dima, kajmakam im odgovori: godine izve{tava predsednika Mini- "Ako vi podnesete molbu i ~ekate starskog saveta i ministra inostranih odobrewe, umrije}u i ja i svi vi pa i poslova "da je pouzdano saznao da su ovaj dje~ak, nego idite ku}i, na|ite Turci re{ili da redom poubijaju jednu odaju koja nije na putu i vidiku i vi|ene Srbe iz susednog sanxaka, me|i radite godinu i jedan dan, pa vam posli - wima i pop ^eda ^akarevi}a". je ni car ne mo`e ni{ta". Oni ga Kad je 1902. godine za u~iteqa pono - poslu{aju, premeste {kolu u udaqeniju, vo do{ao Matija Novkovi}, ^edomir staru pop Aleksinu ku}u, i za u~iteqa se, kao sve{tenik bez parohije, postave ^edomira Popovi}a-^akare - posve}uje crkvi i crkvenom `ivotu jer vi}a. Kad 1891. godine, ^edo sagradi te godine postaje predsednik crkveno porodi~nu ku}u kraj crkve, ustupi je {kolske op{tine. Nastavqa ure|ewe {koli na kori{}ewe bez nadoknade, i crkve koje je zapo~eo wegov deda Simo tu je sve do 1914. godine radila. U jo{ od 1862. do 1873. godine. Iz Debra u po~etku, u~iteqa su pla}ali |a~ki Makedoniji, dovodi bra}u Di~i}e, roditeqi, 30. gro{a po |aku. Docnije su `ivopisce, koji prave ikonostas i polovinu pla}ali roditeqi a polov - slikaju ikone. Od obnove i postavqawa inu, u iznosu od jednog "napoleona" u krsta na kubetu 15. avgusta 1873. godine, zlatu, dobijao je od Kraqevine Srbije, a Прота Чедомир Чакаревић {titkova~ka crkva nije bila osve}ena, kasnije je od Srbije primao 66. dinara 1950. год . jer tada{wi Mitropolit Ra{ko- mese~no, dok su roditeqi oslobo|eni prizrenski, Grk Melentije (1854-1895.) pla}awa, i na kraju, oko 1900. godine va~a komitskog pokreta. Ovakvim nije hteo da to u~ini da se ne zameri Kraqevina Srbija je slala u~iteqsku radom, ^edomir se zamerio turskim Turcima, pod izgovorom da je crkva platu tromese~no preko upravnika vlastima pa je bio pod prismotrom zap - blizu srpske granice. ^edomirovom carinarnice na Javoru. Platu mu je tija i grani~ara sa {titkova~ke zaslugom, 15. avgusta 1902. godine na donosio Vaso Roqevi}, iz susednih karaule. Podozrewe je kulminiralo Veliku Gospojinu, Mitropolit Ra{ko- Bo`eti}a, poverenik i kurir srpske optu`bama da radi protiv Turske i prizrenski, Ni}ifor, uz saslu`ewe Vlade. Postavqawem za u~iteqa ^edo- pretwama ubistvom. Kad su 13. maja Arhimandrita Gedeona Mari}a, mir stupa u saradwu sa Ministarstvom 1899. godine, u selu ^edovu nadomak jeromonaha Hristifora Trifunovi}a i inostranih poslova Kraqevine Srbije Sjenice, pred narodom koji je i{ao na sve{tenika Jovana Karamatijevi}a i "postav{i odmah desna ruka srpske pazar, i u sred dana, Turci ubili trgov - Alekse ^akarevi}a, osve{tao je crkvu i nacionalne ekspoziture na Javoru, ca, {titkova~kog kmeta i predsednika posvetio je hramu Sv.Blagove{tewa. rade}i narodni posao pod vrlo te{kim crkveno {kolske op{tine, Vasilija U to vreme ^edo se povezuje sa pogodbama, ali mu{ki i sa ogromnim ^kowevi}a, u~iteq ^edomir nije smeo istaknutim borcima za srpska nacinal - dovijawem". Pored izve{tavawa o pri - da se zadr`i u [titkovu ve} je prebegao na prava, posebno sa komitskim likama u ovom delu turskoga carstva, u Srbiju. Kako ga turske vlasti nisu ~etovo|ama, nadaju}i se skorom ^edomir organizuje i otpor zulumu aga, primale nazad kao u~iteqa, on odlazi u osobo|ewu Stare Srbije. Veze su mu begova i turskih ~inovnika. Po Prizren gde se, kao blagodejanac srpske Milan Borisavqevi}, trgovac iz Nove Grigoriju Bo`ovi}u, zahvaquju}i ^edu, Vlade, upisuje Bogosloviju i polo`iv- Varo{i i poslanik skup{tine Kosov- "[titkovo je tada postalo prva srpska {i razliku ispita, zavr{ava je za skog vilajeta, Sreten Vukosavqevi}, nacionalna prihvatnica preko granice nepunu godinu. Misle}i da }e u u~iteq iz Prijepoqa, Karamatijevi} i sve do 1912. godine tu svoju ulogu odi - [titkovu, kao sve{tenik, biti po{- Jevstatije, sve{tenik iz Nove Varo{i, gralo ~estito i srpski". Glavni te|en sumwi~ewa, optu`bi i progona, Antonije, Ilija i Vladimir Puri}i, oslonac i sponu sa vlastima u Srbiji ^edomira je Mitropolit Ra{ko- sve{tenici iz Radijevi}a, Mile 37

Novkovi}, komita iz Qepojevi}a i zvona, a time i wegove upotrebe. da priklawa glavu i da temena.Uvek dos - drugi. To izaziva jo{ ve}u sumwu Mladoturci su bili obmana, jer osman - tojanstven, drsko slobodnoga dr`awa turskih vlasti u ^edomirovu lojalnost lijski duh u wima nije mogao ni hteo da prema svakom Tur~inu, kao da je bio ne ~emu doprinosi i izbijawe tzv. shvati "da Vla{ko zvono mo`e da zvoni rajetin no britanski {ti}enik. Ne Raoni~ke bune u prole}e 1903. godine, i kad carska uzen|ija kuca". Ali ni pop samo da se nije snishodqivo pona{ao, wegovo stavqawe na ~elo pobuwenih ^edo ne popu{ta. Podnosi molbu nego je na svoje dostojanstvo u svakoj seqaka [titkova i okoline. Zabe- turskim vlastima i posle godinu dana, prilici pazio vi{e od `ivota i bio le`eno je da su ga turske vlasti pozvale januara 1910. godine od Ministarstva juna~an i onda kada je strah odista bio 11. aprila 1905. godine u Novu Varo{ vera iz Carigrada dobija odobrewe za prirodan i nesavladiv u du{i, kad je radi ispitivawa, ali su ga zbog podizawe zvona. Zvono je podignuto na opasnost bila vi{e od svake o~igled - nedostatka argumenata "pustili do dru - deset metara visok zvonik pred glavnim nosti. O potrebi primene mita govori gog ispita". Sumwi~ewa su dobijala i ulazom u crkvu, i kona~no odjeknulo niz slikovito slede}i primer: Pop ^edo je druge razmere. U nastojawu da ga kom - dolinu Tisovice kao vesnik skorog bio pretpla}en i na Javoru dobijao promituju u o~ima javnosti i Mini- oslobo|ewa. Oktobra 1912. godine poz - beogradske novine "Politika" od prvog starstva inostranih dela Kraqevine dravilo je oslobodioce. Sudbina mu broja do prelaska srpske vojske 1912. Srbije - glavnog ^edovog za{titnika, nije bila naklowena jer su ga ve} 1917. godine preko granice. Kako su novine iz kori{}ene su i me|usobne srpske godine, austrijski okupatori skinuli i Srbije bile zabrawene u Turskoj, ^edo razmirice. Grupa u~iteqa novo- odneli. Te 1909. godine majstor Aleksa je {tampu dobijao na ime "Mehmed varo{kog kraja ga je 29. decembra 1905. Drulovi} mewa drveni krov na crkvi efendije" za {ta je turskog carinika godine optu`ila Glavnom tutorstvu tj. pocinkovanim limom, a iste godine morao da podmiti skupqe nego {to je Ministarstvu inostranih dela Kra- podi`e se spomenik majoru Ili}u na iznosila cela pretplata. qevine Srbije, da je radi zaposlewa Javoru u prisustvu naroda ivawi~kog, Kona~no, do~ekao je i oslobo|ewe. svoga srodnika, u~iteqa Sima ^akare - novovaro{kog i sjeni~kog kraja. Oktobra 1912. godine, sa svojim parohi - vi}a, uticao na otpu{tawe iz slu`be Spomenik na vrhu Javora, i danas odol - janima, pre{ao je javorsku granicu i u~iteqa Tanasija Veqkovi}a koji je od eva vremenu i neda}ama. do~ekao srpsku vojsku brigadira 1903. do 1905. godine radio u [titkovu. Kad je 1909. godine umro pop Milun Milivoja An|elkovi}a-Kajafe i starog Ipak, Glavni tutor je ustanovio da na Dilpari}, sve{tenik crkve Sv. prote Milana \uri}a iz U`ica. U bor - ^edomiru nema krivice, pa je u~iteq Arhan|ela Gavrila i Mihaila u sused - bama na javorskom frontu, ne odvaja se Simo ^akarevi} ostao sve do 1911. nom Bukoviku, sve{teni~ku du`nost je od prote \uri}a koji je zapisao da su 9. godine. privremeno obavqao pop Jevstatije oktobra bili u osvojenoj turskoj Izbijawe mladoturske revolucije i Karamatijevi} iz Nove Varo{i, kao kasarni na Kalipoqu, a u crkvi Bu- progla{ewe Ustava Turske carevine 15. kapelan svoga oca, starog prote Jovana. kovi~koj na{li jednog mrtvog komitu avgusta 1908. godine, ^edo do~ekuje Posle Jovanove smrti, za kapelana koga je opojao pop ^edo. Bio je to komi - odu{evqeno sa nadom da za srpski bukovi~ke crkve postavqen je ^edomir ta Ilija Popovi} zvani "Beranac" koga narod ovih krajeva nastupa podno{- ^akarevi} a sve{teni~ku du`nost je su kod crkve bukovi~ke sahranili qivije vreme. Sa Ilijom Popovi}em, obavqao stric mu Aleksa. Od adminis - popovi ^edo i Milan. Wegovo ime je i kajmakamom iz Berana, i Sretenom tratora Mitropolije Ra{ko-pri- danas na spomen spisku izginulih u Vukosavqevi}em, u~iteqem iz Prije- zrenske, Arhimandrita Save (Proti}a), oslobodila~kim ratovima od 1912. do poqa, dr`i vatreni govor na narodnom pop ^edo je na \ur|evdan, 23. aprila 1918. godine u crkvi bukovi~koj. Ne{to zboru u Prijepoqu. Novu situaciju 1911. godine dobio odobrewe da mo`e kasnije, 15. oktobra, sa popom Milanom koristi za nove korake na crkvenim i obavqati sve{teni~ku du`nost za god - \uri}em, ^edo je u{ao u oslobo|eno narodnim poslovima. Uz nov~anu inu dana, u parohiji bukovi~koj koja je Prijepoqe. Time je wegova nacionalno podr{ku Vlade Kraqevine Srbije, tada brojala 79 domova, a po smrti stri - oslobodila~ka misija u porobqenoj pokre}e akciju prikupqawa priloga za ca Alekse, 1914. godine, ^edo postaje otaxbini, bila zavr{ena. nabavku crkvenog zvona i podizawe paroh {titkova~ko-bukovi~ki. Radost oslobo|ewa be{e kratkog spomenika majoru Ili}u i ratnicima Muke ropstva pod Turcima pop veka. Bugari izdado{e bratske dogov - izginulim u tzv. Javorskom ratu 1876- ^edo je izdeverao juna~ki i stoi~ki, ore, a pored novog krvoproli}a, Srbiju 1878.godine. Turci to smatraju pro - pobe|uju}i ih prkosom i starovla{kom napado{e i zarazne bolesti. ^edovu vokacijom pa odgovoraju {ikanom. mudro{}u i lukavstvom. Svemu tome ku}u taj ratni danak 1913. godine Srpska carinarnica na Javoru, 3. marta te{ko da bi odoleo da mu u pomo} nije o`alosti smr}u trogodi{weg sina 1908. godine izve{tava da je u [titkovu priticala i materijalna mo}. Zavidni Borka a u prole}e 1914. godine i {esto - izvr{en pretres i premeta~ina ku}e su ga izvrgavali kritici zbog li~nog godi{we k}erke Du{ice. Morao je steg - popa ^eda ^akarevi}a. Kompromi- boga}ewa i tobo` intere`xijskog nuti srce i `alost ostaviti za neko tuju}i materijal zbog koga bi zaradio odnosa u narodnim poslovima, ali je drugo vreme, jer kad 1914. godine {vabe robiju ili progonstvo u u Anadoliju, uvek iz optu`bi izlazio pobedni~ki. napado{e Srbiju, ^edo se ukqu~uje u nikada nije prona|en zahvaquju}i Oni koji su bili pozvani da sude o odbranu otaxbine na du`nosti na~elni - skrivnici u oxaku ku}e ^akarevi}a. Ni wegovom pona{awu, izuzev Turaka, ka "vojne stanice" u Sjenici od 16. jula kad mu je na sred Sjenice ubijen pri - znali su koliko truda, ve{tine, 1914. do 6. marta 1915. godine. Kad se jateq, beranski kajmakam Ilija mudrosti i novaca ko{ta i najmawe srpska vojska povukla u Albaniju i Popovi}, ni kad mu je pla}eni ubica, tursko odobrewe onoga {to se `eli Gr~ku, ^edo je ostao sa svojim parohi - Alija Gusiwac, ubio ro|aka Bo`a posti}i i {to je raji bilo zabraweno. janima od kojih se neki vrati{e sa ^akarevi}a, jedinca popa Alekse, na Prkos nije pomagao ako nije bio fronta, naoru`ani, da kao komiti nas - spavawu sa tek dovedenom nevestom, potkrepqen mitom i lukavo{}u. Od tave borbu u neprijateqskoj pozadini. ^edo se nije upla{io. Bio je odlu~an da vajkada se u Starom Vlahu znalo "da Kakva je bila wegova uloga u tome, mo`e vi{e ne odustaje od namera. Zvono prazna ne puca". Grigorije Bo`ovi} se naslutiti ako se zna da je odmah po te{ko 240. kilograma, sa natpisom: veli: "Iako velika i doma}inska ku}a, okupaciji, 25. novembra 1915. godine "Parohijani crkve [titkova~ke, hram tek pop ^eda ^akarevi} je bio na uhap{en kao "nepouzdan" i interniran Sv.Blagove{tewa, prila`u svojoj crkvi velikom tro{ku, goste}i grani~ne u zloglasne logore A{ah i Ne`ider, u 1908. godini", izliveno je u fabrici turske ~inovnike i oficire da ga ne odakle je pu{ten 22. aprila 1918. Go|evca u Srbiji, a 4. januara 1909. smaknu. A veliko je ~udo kako se pop godine. Izmu~en gladovawem i {vapsko godine, pop ga sa seqanima preko ^eda ^akar odr`ao pod Turcima. Jer to ma|arskim maltretirawem, pop ^edo se javorske carinarnice, po snegu i mrazu, nije bio pop iz one stare povorke vratio u [titkovo zatekav{i svoju i prenosi na teritoriju Turske i na smirenih i prikrivenih papaza, no ostale familije u parohiji desetkovane saonicama dovozi u [titkovo. Srpska vazda otmen gospodin, kulturne {panskom groznicom, srdoboqom, radost je pomu}ena zabranom podizawa spoqa{nosti i dr`awa, koji nije hteo dizenterijom, tifusom, difterijom i 38 divqawem bande Murata [abovi}a iz priznawa. Episkop vele{ko-debarske vao se i kulturno uzdizao. Bio je pret - Kladnice. Sa fronta se nisu vratili eparhije, mitropolit skopqanski i pla}en na izdawa Srpske kwi`evne ro|aci Vlajko, Vujadin, oba Rista, potowi patrijarh srpski, Varnava, zadruge od wenog osnivawa kao i na Du{an je ubijen od strane "zlikovaca" odlikuje ga 30. novembra 1920. godine list "Politiku" od wenog prvog broja. kao dete od {est godina a Jovica kao pravom no{ewa "crvenog pojasa", a 30. Ose}aju}i izazove novoga vremena, jatak komitski, povremeno i komita, marta 1923. godine, za dugogodi{wu pop ^edo je odmah po povratku iz inter - izdan od kom{ija i uhva}en na "ispravnu slu`bu", episkop ra{ko- nacije pokrenuo inicijativu da {kola u Blagovesti 1916. godine pa u Prijepoqu prizrenski Mihail odlikuje ga pravom [titkovu dobije svoju zgradu, jer je od 29. decembra iste godine obe{en na no{ewa "nabedrenika", dok mu istog 1914. godine bila sme{tena u ku}i pravoslavnom grobqu. Pripoveda se da datuma, Ministarstvo Spoqnih poslo - Arsenija Vjetrovi}a. Veliki poduhvat je po dolasku iz internacije, pop va Kraqevine SHS, izdaje Uverewe da je je okon~an 1926. godine sve~anim izgledao kao da mu je "smrt za vratom". od 1. septembra 1887. do 31. decembra otvarawem namenski gra|ene "planske" Za to je anga`ovan fotograf da famili - 1912. godine tj. punih dvadeset pet godi - zgrade na "dva boja", prostrane, ju sa popom fotografi{e za uspomenu. na i ~etiri meseca proveo kao okre~ene, sa velikim prozorima i Gor{ta~ka konstitucija i `ilav "nacionalni radnik". svetlim u~ionicama, kakvu bi u to starovla{ki duh pobedili su smrt. Me|utim, mira u Starome Vlahu vreme po`elelo i kakvo sresko mesto. U Odmah se dao na posao.Trebalo je nema. Odmetni~ko-banditska grupa toj {koli pop ^edo je predavao "nauku obnoviti doma}instvo, obaviti brojne Jusufa Mehowi}a, 1. juna 1921. godine hri{}ansku" a tu su kao u~iteqi radili zapu{tene sve{teni~ke du`nosti, upala je u `andarmerijsku stanicu na i wegovi potomci, sin Branko i snaha rekonstruisati mati~ne kwige, opojati Javoru, i zaklala `andarmerijskog Koviqka, a kasnije su tu prva nas - grobove pomrlih ili od okupatora stre - podnarednika Dr~eli} Tihomira(32), i tavni~ka postavqewa dobili i wegova qanih rodoquba, izvr{iti pomene dvojicu me{tana koji su se tu zatekli: unuka Du{ica i suprug joj @iko onima kojima su kosti zauvek ostale na Dilpari} Mojsila(45) iz sela Bukovika Petrovi}. Odlika popove intelektualnosti bio je i prelep rukopis kojim je pedant - no zapisivao doga|awa u parohiji. Vlada mi{qewe da od popa ^eda ^akarevi}a, nije bilo pismenijeg i pedantnijeg sve{tenika u poslovima crkvene i mati~ne dokumentacije na podru~ju cele Ra{ke oblasti. Wegove "napomename" u mati~nim kwigama ro|enih, ven~anih ili umrlih, mogu poslu`iti istra`iva~ima narodnog `ivota i pro{losti ovih krajeva kao dragoceni materijal, pored toga {to se jo{ uvek koriste za svakodnevne potrebe administracije. Prota je ostavio i kratak "Letopis crkve {titkova~ke" a velika je {teta {to ostali wegovi zapisi, kojih je svakako bilo, nisu sa~uvani. Bio je vrsni poznavalac zavi~ajne pro{losti o ~emu je rado pripovedao znati`eqnim me{tanima koji i danas o ne~emu pri~aju onako "kako je pop ^edo rekao". Kao narodni sve{tenik, ^edomir je nastojao da Центар Штиткова 1935. год . izgradi doma}instvo kao primer i uzor seqanima wegove parohije. Jer u to dalekim rati{tima. Pedantno, sa i Obu}inu Janka(44) iz sela Qepojevi}a. vreme biti sve{tenik zna~ilo je biti revno{}u i strpqewem, sve svoje Tek {to je zakora~io u {estu deceniju pionir u mnogim korisnim poslovima, zaostale poslove je obavio. Najve}a i `ivota, pop ^edo se ponovo susreo sa posebno u narodnoj privredi. ^edo je to najdragocenija zasluga mu je bila rekon - srpskim tragedijama sa kojima se zaista bio kad je u p~elarewe uveo strukcija mati~nih kwiga koje u vreme ~itavog `ivota borio i za koje je kori{}ewe savremene ko{nice-|er- okupacije nisu vo|ene po srpskim verovao da su kona~no prestale. Sa zonke, umesto primitivne trmke i dr`avnim i pravoslavnim crkvenim mladim i tek pristiglim sve{tenikom, vr{kare. Bio je prvi u unapre|ewu propisima ve} po austrijskim okupa - Spasojem Dilpari}em iz Bukovika, {umarstva sa|ewem hrastove {ume, torskim propisima sa nagla{enim ro|akom jedne od `rtava, obavio je kakve u bli`oj a ni daqoj okolini nije hrvatskim pravopisom i slu`benim opelo zaklanih i wihovu sahranu kod bilo, a koja i danas postoji kao "popov jezikom. Tako rekonstruisane, pre svega crkve bukovi~ke. O ovom, nikad gaj". Uvidev{i da potokom pored crkve mati~ne kwige umrlih, kad bi govoriti sankcionisanom, zlo~inu vest je donela i {kole u nepovrat oti~e velika znale, ispri~ale bi jezivu pri~u o tada{wa "Politika". Ostao bi bez koli~ina vode, pop ^edo se jednom pri - ni~im zaslu`enim stradawima staro- traga u vremenu, da ga pop ^edo nije likom poverio Grigoriju Bo`ovi}u da vla{kih porodica u velikoj nesre}i ubele`io u mati~ne kwige umrlih paro - se nosi mi{qu o gradwi male koja ih je zadesila posle turskog ropst - hije bukovi~ko-{titkova~ke. elektri~ne centrale ispod zaseoka va, koga su se tek bile oslobodili. U Otomanskoj carevini i Starom Vrelo, gde su postojali idealni uslovi Mlada dr`ava je po~ela miran Vlahu onoga vremena bilo je prirodno za akumulaciju i prirodni pad do tur - `ivot i oporavak. Reklo bi se da su za da sve{tenik zna nekoliko osnovnih bine te centrale. Ostvarewe ideje omeo popa ^eda nastupile godine zaslu`enog crkvenih stvari, i da vi{e bude hajduk i je Drugi svetski rat, a mnogo godina odmora i posve}enosti porodici, naro - dobar megdanxija sa turskim korumpi - kasnije drugi su prisvojili ovu ideju i dnim mirnodopskim poslovima, crkvi ranim ~inovnicima. Pop ^edo je sve to poku{ali da je ostvare, mada nestru~no, i prvoj qubavi- osnovnoj {koli u bio ali i vrlo obrazovan ~ovek koji je kratkotrajno i bezuspe{no, nanose}i [titkovu. Kao sve{tenik koji je u dr`ao do {irewa svojih intelektual - veliku {tetu crkvi i samom grobu najte`im trenutcima ostao i opstao uz nih vidika. Izme|u buna i ratova, velikog prote. svoju pastvu, pop ^edo dobija brojna be`anija i sejmenskih tortura, obrazo - 39

Zbog pomenutih ali i drugih, nama Brankom, ro|akom Gli{om ^akare- manu najvi{eg oficira i heroja NOB-e. danas neznanih zasluga, popa ^edomira, vi}em, predsednikom op{tine, i Lukom Ipak, kao simbol pobede nad svim za{log duboko u sedmu deceniju `ivota Dilpari}em, delovo|om op{tine neda}ama koje su ga snalazile i i trideset petu godinu sve{teni~kog bukovi~ke i zatvaraju ih u podrum pohodile na dugom `ivotnom putu sta`a, mitropolit dabro-bosanski, ~uvenoga "Konaka" kao taoce. Kad Bo`o sti`e i najve}a crkvena nagrada. Na Petar, je 18/5. avgusta 1935. godine na ]osovi} "Javorski" po~etkom septem - predlog episkopa budimqansko-polim - liturgiji u manastiru Mile{eva bra suzbije nalet "hrvatskoga cvije}a" skog, Makarija, Sveti Arhijerejski proizveo u ~in protojereja. iz susedne Kladnice i protera usta{e Sinod Srpske Pravoslavne Crkve svo - Izme|u dva rata, kod prote, u zabito iz [titkova, Bo`eti}a i Kalipoqa, jom Odlukom Sin. br. 222, zap. 80, od i sputno [titkovo, dolazile su i gos - tad wegove trojke postaju napast ovim 9.2./27.1.1950. godine, za predan pastirs - tovale mnoge poznate li~nosti iz sveta selima. Kad se u odbrani od obe ki rad, odlikovao ga je najvi{im odli- politike, publicistike, novinarstva, napasti, seoski doma}ini sa protom kovawem "pravom no{ewa naprsnog nauke ili crkvenih poslova. U ku}i se dogovore, da se formira lokalni odred krsta" i dobijawem ~ina protojereja znalo: ~im gora ozeleni i do|e mesec Vuka Kalajitovi}a, onda nastaju prob - stavrofora. ^etiri godine kasnije, 29. maj, eto gostiju, pa sve tako do pozne lemi sa qudima druge vrste, koji nasto - novembra 1954. godine, u svojoj staroj jeseni, dok javorski snegovi ne zametu je da odred ve`u za svoju ideologiju i ku}i, kraj zadu`bine Ra{kovi}a iz koje drumove da se [titkovu vi{e pri}i ne pokret. Te{ko je bilo starom proti da se duhovnom snagom napajao i vrela sa mo`e. Tako je 1924. godine gost bio se u srpskim raskolima sna|e a da se ne koga je telo krepio, okru`en najmiliji - akademik Qubomir Pavlovi}, pisac zameri nekome, a vi{e nije moglo ni ma, mirno i tiho u Gospodu se upokojio. brojnih etnografskih zapisa i studija, imalo kud da se be`i u "Srbiju" kao one Sa verom da }e mirno po~ivati u senci a protin stari poznanik, iz Prizrenske 1899. godine. Trpeo je i ugo{}avao svaku zidina starostavne crkve u kojoj se bogoslovije, kwi`evnik i novinar silu i napasnike svake vrste i do`iveo celog `ivota Bogu molio za svoje paro - Grigorije Bo`ovi} boravio je u neko - stravi~nu zimu 1942. godine kada su hijane, sahrawen je 30. novembra 1954. liko navrata 1934, 1935 i 1936. godine, "Javor~evi" zlikovci zaklali wegove godine sa ju`ne strane oltara, pored stvoriv{i najlep{e zapise o qudima i stare prijateqe Vlaja Novkovi}a, svog dede, popa Sima ^akarevi}a, krajevima Ra{ke oblasti i Staroga Radosava Ne{ovi}a i Petra Popovi}a- obnoviteqa {titkova~kog hrama. Vlaha. Godine 1937. na putu za Sjenicu i Simani}a iz Qepojevi}a i Bukovika, a Mnogo godina kasnije sudbina se surovo Priboj gde je trebao da prisustvuje potom zloupotrebili gostoprimstvo poigrala sa pop ^edom ne daju}i mu osve}ewu pribojske crkve prote wegove ku}e, i na prevaru uhvatili popa mira ni u grobu. Wegovu ideju o elek - Mihaila Jev|ovi}a, u [titkovo je Dragoquba Milutinovi}a iz Ivawice, tri~noj centrali na potoku Vrelo, preko Ivawice, Ku{i}a i ^emernice, starinom Ra{kovi}a. Jedne jezive poku{ali su da sprovedu u `ivot neki automobilom do{ao tada{wi predsed - zimske no}i 1942. godine, pred protin - drugi qudi. Nestru~no izgra|eno aku - nik Vlade Kraqevine Jugoslavije, om ku}om klali su qudi iz "Srbije" mulaciono jezero zaplavilo je deo Milan Stojadinovi} sa pratwom. Tada pravoslavnog sve{tenika iz "Srbije", grobqa, crkvu i protine kosti u grobu. je u Vrelu odr`an veliki narodni zbor dok su uveravali qude iz [titkova i Porodica bi prinu|ena da mu kosti a Stojadinovi} je u`ivao gostoprimst - ostalih sela protine parohije da su ba{ prenese na drugo, oceditije mesto a vo protinoga doma. oni wihovi za{titnici bez kojih se ne grobnica oblo`ena crnim granitom Taman kada je trebao da u`iva mo`e. [ta je ose}ao stari "nacionalni ostade prazna. plodove mu~nog i dugotrajnog rada za radnik" nikada se ne}e znati ali je sig - O proti se danas prepri~avaju pri~e mir i blagostawe ovih prostora i da se urno da je }utawe bilo cena opstanka i anegdote, onako kako ga je ko zapamtio posveti deci i unucima, seda starina se, porodice, koje je ostavilo traga na ili o wemu ~uo. Ipak, {ta god da o wemu su~elila sa strahotama Drugog svetskog stara~kom srcu. Iza toga re|aju se misle ili pripovedaju, svi mu ime izgo - rata, nacionalnom nesre}om, bratskom neprebolne smrti u protinoj familiji varaju sa po{tovawem u kome se ose}a omrazom i zavadom, i namirivawem i u parohiji. U nema~kom logoru autoritet i duhovna mo} wegova, zbog ra~una iz pro{losti, osvetom i krvo - Mauthauzen 31. decembra 1943. godine ~ega i pedeset godina od upokojewa, proli}em. Posle aprilskog sloma 1941. gine ro|ak Radenko ^akarevi} a potom, `ivi me|u nama. Ko uzme da ~ita godine, po `eqi onih koji se jo{ od 1. februara 1945. godine u istom logoru Grigorija Bo`ovi}a, na}i }e jedan opis 1912. godine nisu mirili sa dolaskom gine ponos i uzdanica familije, profe - krstono{a u selu Bo`eti}ima kod raz - "Srbije", u ovaj deo Ra{ke oblasti ulaze sor Budimir ^akarevi}, dok u uva~kim valina manastira Dubnica, iz 1936. jedinice NDH, "da uvedu red" u svojim stijenama gine mladost protine parohi - godine u kome se, starozavetno i "povijesnim granicama" i za{tite je, upla{ena i naterana u pe}ine propa - najlep{e kazuje protina li~nost: "... On "hrvatsko cvije}e" da ga velikosrbi ne gandom odmetnika a pobijena nepro - odslu`i kratku prigodnu molitvu, pa se gaze. I kao 1915. godine austrijanci, u mi{qeno{}u i bezumqem pobednika. I okrenu sa podignutim visoko, krstom, biv{e `andarmerijske stanice [ti- u tom bolu stari prota nalazi snage da narodu. Ja ni kra}e ni klasi~nije besede tkovo i Kalipoqe ulaze usta{ki pedantno zapi{e doga|aje, da ih otrgne nisam ~uo od popa ni u crkvi ni pod oru`nici sa jugoslovenskim uniforma - od zaborava, jer je znao pravilo, da {to drevnim zapisima po na{im visinama, ma i crvenim fesovima na glavama i nije zapisano, nije ni postojalo. koji nam jo{ slu`e namesto razru{enih zavode strahovladu. Zabrawuju no{ewe Sedom proti, duboko u osmoj deceni - crkava. "Ja sam bra}o i sestre zadovo - {ajka~a, pisawe }irilicom, uspo- ji `ivota, kad se zbrajaju `ivotni qan va{om pobo`no{}u i va{im stavqaju granicu linijom nekada{we u~inci i tiho sprema na ve~ni po~inak, krstono{ima koji mi pomogo{e da turske granice i zabrawuju trgovinu sa kraj rata ne donosi i kraj brigama i obi|em va{e wive i livade, stanove i "Srbijom" i putovawa u wu. Uz asisten - mukama. Od wega se i tada o~ekuje i torove i da zamolim Gospoda za wegovu ciju u~iteqice "pre~anke" koja je od pre tra`i da bude sve{tenik koji miri, milost vama i va{im domovima. Tako rata `ivela kraj na{ih seqana i spa{ava, savetuje i moli. Besane no}i vaqa i trebuje. Neka Gospod na vas izli - bezbroj puta hlebom nahrawena u prota provodi u molbama i razgov - je svoje blagoslove, neka selu Bo`eti}u wihovim domovima, usta{ki oru- orima sa onima koji bi da na pre~ac daruje zdravqe i beri}et, i neka spase i `ni~ki komadir na Kalipoqu, 15. maja presude nekome zavedenom i sirotom pomiluje rod na{ i usli{i sve molitve 1941. godine, pravi "Spisak za gre{niku iz ove planinske zabiti. va{e! "... Sunce je zalazilo i bacalo uni{tewe srpskih poglavica na pred - @rtvuje se kao dobar pastir i 1946. posledwe zrake na ogromne stare log nema~kim komandama", u kome se na godine, kada ga nova vlast nash - grobove oko crkve. Krst se unakrst osmom mestu nalazi i "pop ^eda ^akare - vatqivim postupcima "agrarne izvio na podignute bogomoqce i oni su vi}". Istorija se ponavqa i oru`nici reforme", li{ava pradedovske zemqe na pobo`no jeknuli ne{to nalik na amin, Jakupovi} Zeka, rodom "pqevqaka", rodnim Ruji{tima, a potom nagra|uje da sam zadrhtao." komandira stanice [titkovo, hapse penzijom i pravom na le~ewe u popa ^eda zajedno sa sinom, u~iteqem Mataru{koj bawi i boravak u apart - Bo{ko B. Kopunovi} 40 ЈЕДАН ДАН СА СРЕТЕНОМ ВУКОСАВЉЕВИЋЕМ Nova Varo{, junija Turci ba{ gde je most pogubili retkoga na{ega ~oveka, kroz kakve je akov Reqa, kmet prijepoqski, nekoga Koku, koji im je tu smetao i vreme rezalo u rabo{ da nismo kupio u nekom selu krmka i predavao neharice. plitka i prazna nacija. poterao ga ku}i kroz mahalu Na sve`em jutru idemo niz Sreten Vukosavqovi} je pre|a{- JVakuf, kuda je jedino i mogao Zlo{nicu, koja je i nagradila ovu wi u~iteq, `ivi u malom Prije- pro}i. Ali sko~ili mahalski ~arobnu sutesku. Sa Sretenom Vuko- poqu, a neprestano ~ita i radi, Turci i ne dopu{taju da im niz savqevi}em sam u kolima. Beja{e prati `ivot i kod nas i na strani sokake pro|e krmak. Stvar do{la do kajmekama, koji je po ro|ewu bio Beogra|anin i koji se ~udu jako za- ~udio. Uvrstio pred sobom zava|ene stranke, pa otpo~eo da tra`i izlaz: - E, Jakove, da nije krmak exnebi - ja (stranac)? - Nije, vala be`e, no iz ove carske zemqe. - ^uste li, Turci? - kajmekam }e Vakufcima. -Karar (re{ewe) je gotov: Jakov carski, Vakuf carski, krmak carski - progoni ga, Jakove, kuda ti je drago!.. ^oveka obuzimqu se}awa na ovake sme{ne sitnice iz turskoga doba kad se nahodi u blizini nekadawe granice. Pa i danas kad od Nove Varo{i polazi za Kokin Brod na Uvcu. Kao {to jo poznato Uvac je zbog duboka korita te{ko prolazan, te je na wemu Sanxak za Srbiju imao dvoje vratnica, jedne prema Kladnici za Javor, druge na Kokinu Brodu za Po`egu i U`ice. Ali Turci od Nove Varo{i do Kokina Broda (prostor od nekih desetak kilometara) nisu nikako hteli da proseku drum, iako su na Kokinu Brdu bile s obe strane reke (Политика 11.8.1935.) carinarnice i ugovorna vrata za promet putnika i trgovine. Bojali slu~ajno nai{ao u Novu Varo{, te ne druk~ije no kao kakav akade- se da im takav put ne dovode ga zamolih da po|e do Kokina mi~ar iz velikoga svetskoga sred- [umadiju u Novu Varo{!.. I Broda, jer je sav ovaj kraj nekada i{ta, ili kao kakav u ostavci veli - napokon se ubojali: bespu}e im ne bio podru~je wegovih nacionalnih ki politi~ar zapadnoga kova, ~ija sa~uva ni carstva ni Sanxaka. napora. Ja duboko volim ovoga misao ne mo`e ni da miruje ni da se Danas do Kokina Broda postoji ve} ~oveka, kao {to volim Marka odmara. On izjedna skromno apos - vrlo udoban kolski put, kroz jednu Dakovi}a, kao {to se vole sve toluje kraju i zemqi, a intereso - retko `ivopisnu sutesku, oki}enu istinske lepote narodne. One vawa su mu neobi~no {iroka i krstatom {umom, te je ona za Novu potvrdnosti na{e koje ja~aju kod neprekidna. Na sve gleda vanredno Varo{, iako u planini i sve`ini, qudi veru, koje brane od ~estito i duboko, idu}i do kraja prava razonoda i izleti{te, ba{ razo~arewa tako nagomilanih kud misli i logike. [iroko i temeqno onako kao {to je ona suteska niz god se okrenete. Za mene jedan retko kulturan, on je izra|en puni ~ovek, Taru pokraj Biogradskog Jezera ka sre}an dan; ne samo li~no za moju javni radnik, socialni mislilac i Mojkovcu. I po lepoti i po potre - malenkost, nego i zbog posla radi politi~ar. Za svekolika pitawa bi za Novu Varo{ kao {to je ova kojega putujem. Zamislite putovawe na{e dana{wice on ima jasne druga za Kola{in. Jer je Kokin kroz lepotu, na sve`em danu, sa odgovore, duboko promi{qene i Brod ne samo prelaz za Srbiju, nego umnim i ~estitim ~ovekom, sa jed - zasnovane, iskustvom i ozbiqnim i novo-varo{ko kupali{te letwe: nim integralnim ~ovekom, koji bez posmatrawem potkrepqene. Od onih tu su udobne prtine pokraj Uvca, pokaza sna`no nosi u krupnoj svojoj najte`ih dr`avnih i dru{tvenih pogodnn virovi za kupawe, te je prirodi sve vrline, sve dobre pitawa do onih mawih i malih koja mesto za vrelih dana puno sveta i atavizme srpskog sebra iz Rasa i se ti~u kakvoga sela i me|useoskih `ivota. A tako prozvano {to su svekoliku duboku umetnojednoga ure|ivawa. Izve{tio se da posma -