Postajanje Majkom U Vreme Neoliberalnog Kapitalizma Ana Vilenica (Ur)
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
Postajanje majkom u vreme neoliberalnog kapitalizma Ana Vilenica (ur) uz)bu))na))) Knjiga Postajanje majkom sadrži umetniãke radove, interdisciplinarne studije iz oblasti humanistiãkih i društvenih nauka, kao i tekstove koji se bave promišljanjem liãnog i aktivisti ãkog iskustva i rada. Nastajala je u procesu istraživanja koje je sprovedeno kako bi se preispitale instituciona lizovane prakse materinstva u savremenom društvu, njihovi efekti u svakodnevnom životu, kao i vidovi otpora i (radikalne) politiãke subjek tivizacije u odnosu na njih. Knjiga je usmerena na demistifikaciju, denaturalizaciju i reevaluaciju normi materinstva koje uvek ukazuju na odnose u specifiãnim materijalnim uslovima i okolno stima centriranja ili decentriranja javne ili privatne moçi ili društvenosti. Bavi se materin stvom kao globalnim problemom, kroz analize i iskustva angažmana u pojedinim zemljama, ali ukazuje i na specifiãnosti lokalnog konteksta, kroz iskustva u pojedinim bivšim jugoslovenskim republikama, što predstavlja pokušaj povezivanja odre∂enih globalnih trendova sa posebno stima u lokalnoj sredini. Namera ove knjige je da pokrene diskusiju o pitanjima mate rinstva i reproduktivnog rada u lokalnom kontekstu, kako u krugovima feminizma tako i u krugovima levice, kako u polju teorije i politiãke aktivistiãke prakse, tako i u polju umetnosti kao mestu proizvodnje politike i znanja, uvo∂enjem perspektiva koje preispituju etablirane feministiãke agende i proširuju postojeçe prakse politika emancipacije, uz ukazivanje na potencijalne perspektive prevazilaženja i revolucionarizovanja uslova svakodnevnog života u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma, nje govih paradigmi, politika, tehnika kontrole, uslova rada, migracijskih režima, demokratije. Knjiga Postajanje majkom jeste poziv na radikalnu (klasnu) kritiku režima materinstva koji je na delu, i na konstantan rad na proizvodnji drugaãijih odnosa u polju reprodukcije svakodnevnog života, kroz bliže povezivanje teorijske, aktivistiãke i umetniãke prakse u tim procesima. A. V. 3 Sadržaj 9 Postajanje majkom: Od neoliberalnog režima materinstva ka radikalnoj politiãkoj subjektivizaciji Ana Vilenica 32 Kuçni rad u kapitalizmu. Neplaçeni rad majki Sintia Lirondel 37 Nezadovoljna bela žena od dvostrukog do trostrukog optereçenja ili zatoãenica dijalektike vica Katja Kobolt 49 Super Mama Elžbieta Jabloiska 52 Bitka svih* majki (ili: Bez neovlašçene reprodukcije) Madam Tlank 79 Tražimo pravu Meri Popins! Mira Matar 86 Lejdi Roza od Luksemburga Sanja Iveković 88 Lejdi Roza od Luksemburga, Sanje Ivekoviç Nataša Ilić 91 Nacionalne populacione politike i konstrukcija materinstva u post-socijalistiãkoj Srbiji Tanja Višić 132 Ra∂aj! 254 Urgentno odeljenje ginekološko – akušerske klinike NF Sandra Dukić Marija Janković 134 Bosanskohercegovaãko majãinstvo na 259 Izaçi iz kože: o mišljenju i politikama materinstva razme∂u nacionalnog i tržišnog reguliranja Iva Nenić i Adriana Zaharijević Anela Hakalović, Jasna Kovo 275 Dnevnik moje majke 144 Uspavanka Agnes Janih Dejan Habiht 281 Nove kuvarice 148 Tri majke i hor Lenka Zelenović, Škart, Ana Vilenica Fabrika pronađene odeće 295 Oni to zovu ljubav... 164 Kako proizvodimo naša tela? Kler Fontejn Elena Marcevska 296 Humani štrajk u polju libidinalne ekonomije 168 Tabula Rasa Kler Fontejn Nabudu grupa 306 Organizovanje unutar anarho-feministiãkog 170 Izme∂u krvi i brige kolektiva za brigu o deci Darja Zaviršek CRAP! kolektiv 200 âudovišnost transmaterinstva 313 Oãi svih devica na svetu napravljene su od stakla Dušan Maljković Marina Višmit 217 Nereproduktivni futurizam 319 Subverzija materinstva kao institucije i ponovno Nina Pauer promišljanje majãinstva kao radikalne politiãke prakse Silvija Federiči 241 SmartMama subRosa 327 Biografije 250 Crtica – Epiziotomija 342 Ljubav na barikadama Milica Gudović Pogovor drugom izdanju i zahvalnica Postajanje majkom: Od neoliberalnog režima materinstva ka radikalnoj političkoj subjektivizaciji Ana Vilenica O materinstvu se može govoriti kao o skupu praksi nege i brige o deci, kao o radu koji podrazumeva zaštitu, pažnju, obuku i proizvodnju specifiãnih vidova spoznaje 1 , ali i kao o obliku društvene kontrole i naãinu regulacije zakonom, državom i kapitalom. Materinstvo je uvek odre∂eno specifiãnim istorijskim, kulturalnim, politiãkim i ekonomskim kontekstom, a domi nantni diskursi o materinstvu se kroz razliãite institucionalne prakse uspostavljaju kao specifiãni režimi. Režim materinstva podrazumeva oblik društvene kontrole u kome prostor (potencijalno kolektivne) brige postaje mesto ostvarivanja interesa kapitala i nacionalne države. Savremeni režimi materinstva nastaju u uslovima specifiãnih promena u društvenim odno sima koje stvara aktuelni oblik kapitalizma – neoliberalizam. Postajanje majkom danas predstavlja ulazak u polje delovanja specifiãnih neolibe ralnih društvenih normi, ali i moguçnost za radikalnu politiãku subjekti vizaciju. Kada govorimo o postajanju majkom, u stvari govorimo o relacijama koje uspostavljamo spram odnosa koji nas konstituišu. U feministiãkoj teoriji napravljena je distinkcija izme∂u pojma ’materinstvo’, kao društvenorepresivne institucije usmerene na održanje patrijarhalnog sistema, i ’majãinstvo’, kao iskustva i potencijalno subve rzivnog odnosa prema biološkoj reprodukciji i brizi o deci pozicionirane izvan odnosa moçi. 2 Me∂utim, i sâmo iskustvo majãinstva uvek je kultu ralizovano, politizovano i ekonomizovano promenljivim društvenim faktorima. S druge strane, feministiãke teoretiãarke poststrukturalistiãke 1 Sara Ruddick, Maternal Thinking: Toward a Politics of Peace, Beacon, Boston 1995. 2 Adrienne Rich, Of Woman Born: Motherhood as Experience and Institution, Norton, New York 1976; Andrea O’Reilly, From Motherhood to Mothering – The Legacy of Adrienne Rich’s Of Woman Born, State University of New York Press, New York 2004. 9 orijentacije su kritikovale svoje prethodnice i njihovu koncepciju esenci Neoliberalni režim materinstva jeste brutalni proces koji se može sagledati jalizovane i pasivne uloge majke, uvodeçi majãinstvo kao subjektivnost i kroz niz globalnih tendencija s lokalnim specifiãnostima. Taj režim na praksu u konstantnom procesu, neprekidnom izvo∂enju i konstruisanju, staje unutar šireg polja delovanja neoliberalnog naãina vladavine usvim što je imalo za cilj da generiše potencijal za remeçenje fragmentarne i segmentima društva. 5 Zasniva se na rekonstrukciji državnih kompetencija nefiksirane prirode institucija. 3 Jasno je da svaka moç provocira i stvara prema zahtevima razvoja globalnog tržišta i sveopšte privatizacije. Fokus moguçnost otpora, me∂utim, kreçuçi se u okviru zahteva režima moçi i neoliberalizma nije samo posredovanje u cilju razvoja slobodnog tržišta i uvo∂enjem diskontinuiteta koji konstantno proširuju sistem, nemoguçe je ostvarenja profita kapitalista, veç predstavlja i specifiãnu politiku širenja ostvariti suštinske promene. Majãinstvo je moguçe posmatrati kao pote tržišnih vrednosti kroz razliãite prakse i institucije u svim sferama sva ncijalno mesto radikalne subjektivizacije u neoliberalizmu i, kao takvo, kodnevnog života. Neoliberalni režim materinstva jeste rodno, klasno i ono uãestvuje u stvaranju društvenih odnosa izvan eksploatacije jedino rasno zasnovan, odlikuje ga neokolonijalni odnos centra prema margini politizacijom koja se ne oslanja na romantiãni revolucionarni procep koji (ili zemalja Prvog sveta prema zemljama Drugog i Treçeg sveta), kao i sve ga smešta izvan odnosa moçi, niti se poziva na performativnost koja pro opšte povlaãenje države i individualizacija odgovornosti za reprodukciju širuje sistem u saradnji s njim. Takav vid politizacije i postajanja majkom svakodnevnog života i brizi o deci. Aktuelni režim materinstva proizvodi zasniva se na radikalnoj klasnoj kritici aktuelnog i delujuçeg režima, i se državnim, medicinskim i socijalnim merama, uslovima rada, usposta konstantnom radu na proizvodnji drugaãijih odnosa u polju reprodukcije vljanjem razlike izme∂u produktivnog i neproduktivnog rada, te time svakodnevnog života. plaçenog i neplaçenog rada, komodifikacijom nege, konzumerizmom, razvojem i upotrebom novih tehnologija, ali i proizvodnjom odre∂enih vrednosti u društvu u odnosu na koje se definiše šta znaãi biti ’dobra’, a Neoliberalni režim materinstva šta ’loša’ majka. Porodica, kao dominantni oblik organizacije reprodukcije svakodne Adrijan Sobaru u decembru 2010. godine, tokom govora rumunskog pre vnog života i brige o deci, u savremenom društvu doživela je odre∂ene mijera u skupštini, skaãe sa sedam metara visokog balkona u pokušaju transformacije. 6 Me∂utim, delimiãna transformacija modernetradicionalne samoubistva, protestujuçi protiv smanjenja socijalnih davanja za roditelje porodice (majka+otac+deca) i poveçanje broja samohranih roditelja, dece s invaliditetom kao posledice delovanja neoliberalnog režima. Nosio združenih porodica i neheteroseksualnih porodica ili zajednica, nije je majicu s natpisom: „Ubili ste buduçnost naše dece! Izrešetali ste nas. dovela do suštinskih promena u njihovom socijalnom položaju. Unutar Sloboda!“ 4 neoliberalnog režima svi koji brinu o deci jednako su izloženi (manje ili 3 Emily Jeremiah, „Motherhood to Mothering and Beyond – Maternity in Recent Feminist Thought“, Journal of the Association for Research on Mothering, Vol 8, br. 1–2, 2006, dostupno na: https://pi.library.yorku.ca/ojs/index.php/jarm/article/viewFile/5011/4205/ 5 O neoliberalizmu videti više u: David Harvey, A Brief History of Neoliberalism, Oxford University Press, Oxford 2005. i Wendy Brown,