Milana Rakić Doktorska Disertacija ______
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU MSc Milana Rakić DIVERZITET MAKROGLJIVA I NJIHOVA ULOGA U MONITORINGU STANJA ŠUMSKIH EKOSISTEMA SRBIJE Doktorska disertacija Mentori: dr Maja Karaman, vanredni profesor dr Vladislava Galović, viši naučni saradnik Novi Sad, 2019. Milana Rakić Doktorska disertacija ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ “... Zato leti. Sanjaj. Trči. Stvaraj zoru kad je veče. Nek od tebe život uči da se peni i da teče. Budi takvo neko čudo što ne ume ništa malo, pa kad kreneš – kreni ludo, ustreptalo, radoznalo. ...” Mika Antić “Nepovratna pesma” Posvećeno mojoj porodici, koja je izvor i ishod svega. Milana Rakić Doktorska disertacija ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ZAHVALNICA Zahvaljujem se mojoj mentorki, dr Maji Karaman, za sve važne profesionalne i životne lekcije, za ukazano poverenje, strpljenje i razumevanje, za svu podršku i povezivanje sa ljudima koji su bili značajni za izradu ove teze. Zahvalna sam i za onu neophodnu dozu slobode tokom istraživačkog rada zahvaljujući kojoj sam imala prilike da iskusim i naučim mnogo toga. Hvala komentorki dr Vladislavi Galović za nesebičan prijem u svoju laboratoriju, za ukazano poverenje, brigu, dragocenu podršku i korisne savete u svim segmentima našeg zajedničkog rada. Veliko hvala mikolegi, dr Miroslavu Markoviću, zahvaljujući kojem je terenski deo istraživanja bio mnogo lakši, bogatiji i zanimljiviji. Hvala za korisna znanja iz oblasti šumarstva i sva podeljena iskustva, za nesebičnu pomoć i podršku u mnogim segmentima rada na ovoj tezi. Veliko hvala dr Marku Kebertu, za analize sadržaja teških metala, za pomoć pri obradi podataka, izuzetno korisne savete tokom pisanja same teze, za dragocenu podršku tokom svih faza rada, kao i za razmenu mnogih životno važnih tema. Zahvaljujem se izuzetnoj ekipi sa Departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu - dr Sofiji Forkapić, dr Kristini Bikit, dr Dušanu Mrđi, dr Janu Hansmanu, bez kojih istraživanje radioaktivnosti ne bi bilo moguće, a koji su ovo kompleksno polje učinili tako laganim i zanimljivim. Hvala vam što ste bezrezervno bili tu kad god je zatrebalo! Izuzetnu zahvalnost dugujem i prof dr Ištvanu Bikitu, koji je omogućio ovu saradnju. Zahvaljujem se i brojnim kolegama sa Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine, za pomoć i druženje tokom terenskog dela ovog istraživanja, a posebno prof. dr Saši Orloviću koji je naš, mikološki tim uključio u projekat III43002 “Biosensing tehnologije i globalni sistem za kontinuirana istraživanja i integrisano upravljanje ekosistemima”, u okviru kojeg je došlo do ove disertacije, i koji nam je otvorio vrata Laboratorija pomenutog Instituta. Hvala dr Zoranu Galiću, za ustupljene, obrađene podatke merenja abiotičkih faktora na istraživanim lokalitetima i korisne savete. Hvala laborantu, Sretenu Vasiću za izuzetnu pomoć i podršku tokom molekularnih analiza. Hvala kolegama, mojim biolozima i ekolozima, sa Departmana za biologiju i ekologiju, sa kojima sam delila sjajna iskustva i avanture tokom terenskog dela istraživanja – prijatelju Marku Rućandu, sa kojim je sve uvek bilo lakše, lepše, vedrije, koji je zajedničkim radom na terenu i savetima uvek rado pomogao, kao i doktorima prirodnjacima Oliveri Babić, Milošu Iliću, Milanu Boriševu i Milanu Župunskom. Hvala dragoj koleginici Eleonori Čapelji, za dragocenu pomoć tokom rada na delu molekularnih analiza, kao i za podršku tokom završnice rada na disertaciji. Drago mi je što smo prošle kroz ovo iskustvo zajedno. Zahvaljujem se i profesoru, dr Draganu Radnoviću, koji me je kao studenta osnovnih studija primio u laboratoriju Katedre za mikrobiologiju i preneo mnogo znanja i iskustva, pružio brojne korisne prilike i savete. Hvala Vam za poverenje i ogromnu podršku, posebno u završnici ove trke. Veliku zahvalnost dugujem i mojoj prvoj, terenskoj mentorki Mirjani Davidović (prof. Radnoviću hvala i za povezivanje sa njom) koja me je prihvatila kao člana porodice i pružila Milana Rakić Doktorska disertacija ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ mi bezrezervno poverenje, nesebično delila svoje znanje i pomogla mi da napravim prve, izuzetno važne korake u istraživanju sveta gljiva. Hvala Grušanovićima, Josipi i Srđanu, za srdačnu pomoć pri delu terenskih istraživanja i determinacije uzoraka. Hvala i Bojanu Šeguljevu, koji je učestvovao u jednom delu molekularnih analiza u okviru ove disertacije i time ostvario i svoju master tezu. Neizmerno se zahvaljujem dragim koleginicama i prijateljicama Ljiljani Janjušević i Dajani Kovač, dragocenim saborcima na putu doktorskih studija, koje su pružile pomoć na mnogo načina, kad god je zatrebalo. Rad je uvek lepši u vašem društvu. Hvala profesorima sa Katedre za mikrobiologiju (dr Milanu Matavulju, dr Jelici Simeunović, dr Olgi Petrović, dr Slavki Gajin, dr Petru Kneževiću), što su me prihvatili još kao studentkinju osnovnih studija željnu znanja, kao i za svu ukazanu podršku i znanje. Hvala našoj laborantkinji, Sandi Savić, za podršku, pomoć i brigu, kao i svim kolegama, doktorantima na Katedri za mikrobiologiju, koji su učinili radne dane još lepšim i zanimljivijim. Posebno Kristini Atlagić, kao i Dragani Tamindžiji, Petru Davidoviću i Jovani Marić, na pomoći u samoj završnici teze. Neizmerno hvala mojim prijateljima, koji su bili moja snaga i vetar u leđa tokom izrade ove disertacije, kao i uvek. Više nego zahvalna svojim roditeljima, sestri, suprugu i našim biserima, Dunji i Vidanu – za snagu koju samo vi možete da mi date, za sve što ste uložili i za sve što ste žrtvovali da bismo stigli do ovoga. Milana Rakić Doktorska disertacija ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ SADRŽAJ 1. UVOD ............................................................................................................................................................. 1 2. OPŠTI DEO .................................................................................................................................................... 2 2.1. Klasifikacija i filogenija Carstva gljiva .................................................................................................. 2 2.2. Značenje pojma “makrogljive” .............................................................................................................. 4 2.3. Funkcionalne grupe makrogljiva ............................................................................................................ 6 2.4. Različiti koncepti vrste u mikologiji ...................................................................................................... 8 2.5. Istraživanje biodiverziteta gljiva ............................................................................................................ 8 2.5.1. Različita sanovišta u istraživanju biodiverziteta ............................................................................ 9 2.5.2. Fungalna jedinica ........................................................................................................................ 10 2.5.3. Pojam mikocenoze ...................................................................................................................... 11 2.6. Klasične metode u istraživanju mikodiverziteta ................................................................................... 11 2.6.1. Metodologija terenskih istraživanja ............................................................................................. 12 2.6.2. Kvantitativne mere mikodiverziteta ............................................................................................ 12 2.7. Molekularne metode u istraživanju mikodiverziteta ............................................................................ 14 2.7.1. Primena ITS regiona u molekularnim mikološkim istraživanjima .............................................. 14 2.7.2. Filogenetske analize .................................................................................................................... 16 2.8. Istraživanja mikodiverziteta u šumskim ekosistemima ........................................................................ 18 2.9. Uticaj faktora sredine na makrogljive .................................................................................................. 20 2.10. Makrogljive kao akumulatori metala ................................................................................................... 21 2.10.1. Interakcija metala i gljiva ............................................................................................................ 21 2.10.2. Gljive kao akumulatori i bioindikatori ........................................................................................ 23 2.11. Makrogljive kao akumulatori radionuklida .......................................................................................... 25 2.11.1. Radioaktivnost u životnoj sredini ................................................................................................ 25 2.11.2. Radionuklidi u gljivama .............................................................................................................