ZBORNIK ISTRAŽIVANJA Unapređenje kapaciteta lokalnih aktera za upotrebu antikorupcijskih mehanizama

Izdavanje ove publikacije omogućila je Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Mišljenja u ovoj publikaciji su isključivo odgovornost autora i ne odražavaju nužno stavove Fondacije.

Sva prava zadržava izdavač. Za svako korišćenje, umnožavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Bečejskog udruženja mladih. Izdavač: Bečejsko udruženje mladih – BUM Glavna 47, Bečej e-mail: [email protected] https://bum-becej.org Urednik Aleksandar Đekić Autorski tim Aleksandar Đekić Ana Aćimov Kristina Glavardanov

Lektura i korektura Kristina Glavardanov

ISBN 978-86-89405-01-9

Tiraž 400 primeraka

Priprema i štampa Štamparija Sitograf, Bečej

Ova publikacija je deo projekta „Unapređenje kapaciteta lokalnih aktera za upotrebu antikorupcijskih mehanizama“, koji realizuje Bečejsko udruženje mladih, a podržala je Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

BEČEJSKO UDRUŽENJE MLADIH

ZBORNIK ISTRAŽIVANJA

UNAPREĐENJE KAPACITETA LOKALNIH AKTERA ZA UPOTREBU ANTIKORUPCIJSKIH MEHANIZAMA

Bečej 2017.

SADRŽAJ

(Ne) ažurnost Agencije: Javna funkcija i privatni interesi…...... 7

Slučaj Kovač – kad lokalni parlament utihne………………………… 7

Kašnjenje Agencije i nepostupanje bez odgovornosti……………… 10

Funkcionerski hleb nije dugog veka………….……….…………… 11

Što je manja opština, to se novac građana lagodnije troši…..……… 13

Gurmanski ugođaj u sukobu interesa…….…….……….………..….. 14

Slučaj Hegediš – sukob interesa u sportu..……………………..…… 20

Nezavisne institucije kroz prizmu Narodne skupštine……..…………21

Kapitalna investicija bez suštinskih odgovora - trg u Bečeju…….…. 23

DRI – „institucija za dobro građana“….……………..………….…. 35

Naknade opštinskim komisijama i druga izdvajanja pod lupom…….. 44

Ko zastupa opštine Pravobranilaštva ili advokati……………………. 46

Saradnja sa drugim institucijama i preporuke državnih revizora……. 49

„Potisje“ DOO Bečej, preduzeće na ivici…….……………………….52

Institucije u Srbiji sve zatvorenije - Negativan trend u slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja…..………………………. 64

Ima li svrhe? Stručna usavršavanja u organizaciji nezavisnih institucija……………………………………………………………...76

Javno preduzeće i radnici stipendisti……………………………….. 83

Naručioci u Bečeju ne poznaju delove ZJN…………………………..8 5

Zahtevi za zaštitu prava na odluke nezavisnih institucija i lokalnih samouprava……………………………………………………………86

Slika i (ne)prilika postupanja u predmetima sa prekršajima………….92

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 6

Uvodna reč

Zbornik istraživanja deo je traganja za odgovorima na otvorena pitanja u vezi sa radom lokalnih samouprava i javnih preduzeća kroz prizmu delovanja antikorupcijskih nezavisnih institucija u Republici Srbiji.

Publikacija koja je pred čitaocem deo je projekta „Unapređenje kapaciteta lokalnih aktera za upotrebu antikorupcijskih mehanizama“, koji realizovalo Bečejsko udruženje mladih, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, i ima za cilj da približi stanje u oblasti javnih finansija, borbi protiv korupcije i vladavine prava u Republici Srbiji i da predstavi rad nezavisnih institucija kroz praktične primere.

Poseban aspekt istraživanja zasniva se na praćenju primene antikorupcijskih zakona na lokalnom nivou, koji prema našem mišljenju nije dovoljno u javnom diskursu, a sadržaj publikacije će pokazati značajan deo problematičnosti tog pitanja.

Autorski tim

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 7

(Ne) ažurnost Agencije: Javna funkcija i privatni interesi

Bečejsko udruženje mladih (BUM) obratilo se Agenciji za borbu protiv korupcije 14. oktobra 2016. godine postavljajući nekoliko, za građane opštine Bečej, ključnih pitanja u vezi sa transparentnošću i ažurnošću rada te institucije, a sve povodom postupanja u predstavkama koje je udruženje upućivalo u nekoliko navrata. Obraćanje BUM-a Agenciji je usledilo nakon što je u Skupštini opštine Bečej konstatovana ostavka direktora Javnog preduzeća „Komunalac“ Bečej Norberta Kovača, ali i zbog dvojice funkcionera opštine Novi Bečej, za koje je, posle se potvrdilo, sumnja u povrede Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije bila opravdana. Drugim rečima, u predmetima koji su na inicijativu BUM-a pokrenuti pred Agencijom za borbu protiv korupcije, izostalo je blagovremeno informisanje javnosti, odnosno građana, a za jedan sumnjamo da bi bez podsećanja Agencije da se „pozabavi“ predmetom, isti ostao u fioci. Krenimo redom.

Slučaj Kovač – kad lokalni parlament utihne

Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je Norbert Kovač, koji je do početka oktobra 2016. godine bio direktor Javnog preduzeća „Komunalac“ Bečej, više puta povredio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i doveo sebe u sukob interesa. Kovaču je zbog povreda zakona izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije direktora JP „Komunalac“ Bečej, dok je on u međuvremenu podneo ostavku na tu funkciju. Zbog sumnji da je Kovač postupao suprotno propisima, Bečejsko udruženje mladih se Agenciji za borbu protiv korupcije obratilo još ranije.

U Rešenju Agencije za borbu protiv korupcije od 26. septembra 2016. godine navodi se da je Norbert Kovač postupio suprotno odredbama člana 35. stav 1. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije na taj način što nije u roku od 30 dana od dana imenovanja na javnu funkciju direktora JP Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 8

„Komunalac“ Bečej preneo svoja upravljačka prava u privrednom društvu „Origo – commerce“ DOO iz Bačkog Petrovog Sela, čiji je vlasnik, na drugo pravno ili fizičko lice koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime, a za račun funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.

Pored toga, Kovač je postupio suprotno odredbama člana 27. i 32. stav 1. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije na taj način što je Javno preduzeće „Komunalac“ od 2013. do 2015. godine poslovno sarađivalo sa privrednim društvom „Origo – commerce“ DOO iz Bačkog Petrovog Sela, a da o sukobu interesa koji je imao u navedenoj situaciji nije obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije.

Naime, Agencija je iz dokumentacije javnog preduzeća koju je dobila 16. decembra 2015. godine, a koja sadrži i analitičke kartice, utvrdila da je u periodu od 2013. do 2015. godine između JP „Komunalac“ i „Origo – commerce“ postojala poslovna saradnja i da je ostvaren ukupan promet od 262.250 dinara.

Sarađujući sa firmom čiji je vlasnik, kao direktor „Komunalca“, Kovač je doveo sebe u sukob interesa, „podređujući javni interes privatnom i koristeći javnu funkciju za sticanje koristi za sebe i povezano lice, i na taj način ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, suprotno odredbama člana 27. Zakona o Agenciji“, kako to piše u Rešenju.

Inače, Rešenje Agencije je 3. oktobra 2016. godine stiglo na adresu Skupštine opštine Bečej, devet dana uoči održavanja sednice Skupštine opštine Bečej na kojoj je trebalo da se konstatuje ostavka Kovača, potom da odbornici za v.d. direktora „Komunalac“ Bečej imenuju Željka Plavšića, ali i da lokalni parlament usvoji Odluku o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora JP „Komunalac“ Bečej.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 9

Iako se za skupštinskom govornicom u opštini Bečej tokom zasedanja lokalnog parlamenta može čuti svašta, niko od lokalne vlasti, koja je znala za odluku Agencije, odnosno, koja je obaveštena da je funkcioner čiju ostavku treba da konstatuju povredio zakon, nije našao za shodno da govori na ovu temu.

Na naše pitanje zašto Rešenje Agencije nije bilo sastavni deo dnevnog reda 7. sednice SO Bečej održane 12. oktobra, na primer, u formi informacije koja se tokom sednice saopšti odbornicima, kako bi se na taj način odbornici neposredno, a potom i građani opštine Bečej, upoznali sa odlukom Agencije u vezi sa radom lokalnog funkcionera, predsednik Skupštine opštine Bečej Nenad Tomašević odgovora da je Kovač podneo ostavku mnogo pre nego što je rešenje stiglo.

-Mi smo kadrovsku komisiju, ako se ne varam, takođe imali pre nego što je to stiglo i gde smo mi tu njegovu ostavku verifikovali. On je neopozivu ostavku podneo iz ličnih razloga, nije naveo zašto, obrazloženje je prvog čoveka lokalnog parlamenta u Bečeju, reči su Tomaševića. Međutim, jasno je da čelnici lokalne skupštine koja je Kovača i imenovala na mesto direktora javnog preduzeća, nisu iskoristili priliku (želeli) da izveste odbornike, a potom i građane o ovom slučaju. Isti ti funkcioneri obavezni su da stvaraju i održavaju poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.

Norbert Kovač podneo je ostavku na funkciju direktora Javnog preduzeća „Komunalac“ Bečej 12. septembra 2016. godine. Kako je tri dana nakon toga za portal MojBečej.rs rekao, to je učinio iz ličnih razloga, jer ima privatne poslovne planove koji će zahtevati više vremena i angažmana. Kovač je ostavku podneo nešto više od godinu dana pre isteka četvorogodišnjeg mandata.

Bivšem direktoru bečejskog javnog komunalnog preduzeća je zbog povreda Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije izrečena mera javnog Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 10 objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije direktora JP „Komunalac“ Bečej, dok troškove objavljivanja snosi Norbert Kovač.

U Rešenju Agencije za borbu protiv korupcije stoji i da izreka i sažeto obrazloženje moraju biti objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije i Službenom listu opštine Bečej.

To je i učinjeno, pa se Rešenje Agencije za borbu protiv korupcije objavljuje 3. novembra 2016. godine, u 19. broju Službenog lista opštine Bečej.

Međutim, na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije Rešenje je objavljeno tek nakon instistiranja BUM-a.

Kašnjenje Agencije i nepostupanje bez odgovornosti

Slično se dogodilo i u vezi sa predstavkama dvojice funkcionera u opštini Novi Bečej.

BUM istog dana krajem 2014. godine podnosi predstavke zbog sumnji u kršenje zakona protiv tadašnjeg direktora Turističke organizacije opštine Novi Bečej Nemanje Vaskovića i tadašnjeg predsednika opštine Novi Bečej Saše Šućurovića. Obojica funkcionera novobečejske opštine su, tokom svog mandata, poslovali sa svojim firmama – ugostiteljskim objektima.

Interesantno je da Agencija za borbu protiv korupcije 14. jula 2015. godine donosi rešenje u predmetu protiv direktora Turističke organizacije, a isto je uredno objavljeno na internet sajtu Agencije.

Ali, povodom predstavke koja je u isto vreme BUM podneo protiv tadašnjeg predsednika opštine Novi Bečej Saše Šućurovića Agencija nije bila ni blizu ažurna. Naime, BUM je nakon više od devet meseci od Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 11 donošenja Rešenja u slučaju direktora Turističke organizacije, tačnije 27. aprila 2016. godine, zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja od Agencije tražio odgovor na pitanje kako to da je jedan predmet rešen, a drugi nije. Da Agenciju treba podsetiti na predmete koje vodi, kao i da itekako može da deluje ekspresno, govori činjenica da je već narednog dana, 28. aprila 2016. godine, a nakon više od godinu i po dana od inicijative BUM-a, izrekla Meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje predsednika opštine Novi Bečej Saše Šućurovića. Tadašnji prvi čovek novobečejske opštine o tome je obavešten 10. maja 2016. godine, a BUM dva dana kasnije. Drugim rečima, dok je tekao zakonski rok za odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, Agencija je uspela i da potvrdi sumnje BUM-a i izrekne meru. BUM je tražio i odgovore na to da li je direktor Agencije pokrenuo disciplinski ili drugi postupak protiv zaposlenih u toj instituciji. Odgovor je da nije.

Kako odgovor na BUM-ov dopis Agenciji zbog predstavki na koje je očigledno „pala“ prašina nikada nije poslat, javnost je uskraćena za informacije zbog čega isti tretman nisu imala oba novobečejska funkcionera, od kojih je jedan, tadašnji predsednik opštine Saša Šućurović u međuvremenu uspeo da sa te funkcije vodi kampanju na lokalnim izborima, jer je, kako smo naveli, Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje izrečena 28. aprila 2016. godine, samo četiri dana nakon što je Šućurović „izgubio“ lokalne izbore.

Funkcionerski hleb nije dugog veka

Vasković je u žalbi na rešenje Agencije naveo da je u celini priznao i dostavio dokaze za povredu zakona, u sukobu interesa je bio iz neznanja, te svoje nedozvoljeno ponašanje ispravio čim je saznao da krši zakon. Za njega je samim pokretanjem postupka ostvarena svrha kažnjavanja, jer je zbog svega, kako je tvrdio, zatvorio preduzetničku radnju od koje je godinama živeo, iako je direktorska funkcija izborna i ne zna se do kada će trajati. Agencija je odbila Vaskovićevu žalbu i molbu da preispita Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 12 odluku o izrečenoj meri.

Inače, Agencija za borbu protiv korupcije (Rešenje br. 014-07-00- 01120/2014-11 od 14. jula 2015. godine), utvrdila je da je Nemanja Vasković, direktor Turističke organizacije opštine Novi Bečej, postupio suprotno odredbama čl. 30. st. 1. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije na taj način što je bez saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije uz ovu javnu funkciju do 19. februara 2015. godine obavljao preduzetničku delatnost pod nazivom Nemanja Vasković PR SUR „11 plavih NS“ Novi Bečej. Takođe, utvrđeno je da je Nemanja Vasković postupio suprotno odredbama čl. 27. i 32. st. 1. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije jer je tokom vršenja javne funkcije direktora, Turistička organizacija opštine Novi Bečej imala poslovnu saradnju sa preduzetničkom radnjom Nemanja Vasković PR SUR „11 plavih NS“ Novi Bečej, kojoj je Turistička organizacija opštine Novi Bečej na ime troškova reprezentacije prenosila sredstva u ukupnom iznosu od 211.945 dinara, čime je javnu funkciju potencijalno iskoristio za sticanje koristi za sebe i tako doveo u sumnju poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, a da o sukobu interesa koji je imao u navedenoj situaciji pismenim putem obavestio Skupštinu opštine Novi Bečej i Agenciju za borbu protiv korupcije, pa mu se na osnovu čl. 51. st 1. Zakona o Agenciji izriče mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije direktora Turističke organizacije Novi Bečej.

Vasković je, kao funkcioner, pre svega, bio dužan da izbegne sukob interesa, a kada je već došao u situaciju da Turistička organizacija, u kojoj je direktor, ima poslovnu saradnju sa „11 plavih NS“, bio je dužan da o sukobu interesa, koji je u konkretnim situacijama imao, pismeno obavesti Skupštinu opštine Novi Bečej i Agenciju, što nije učinio.

Imenovani, kao javni funkcioner podleže odredbama Zakona o Agenciji kojim su propisane obaveze funkcionera, između ostalog, dužan je da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 13 poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije (čl. 27. zakona), te nepoznavanje zakona nije opravdan razlog za nepostupanje funkcionera po svojim obavezama.

Što je manja opština, to se novac građana lagodnije troši

Protiv Saše Šućurovića, sada već bivšeg predsednika opštine Novi Bečej, pokrenut je, na osnovu prijave Bečejskog udruženja mladih, postupak za odlučivanje o postojanju povrede odredaba čl. 27. i čl. 32. st. 1. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije zbog tora što je opština Novi Bečej imala poslovnu saradnju sa preduzetničkom radnjom Klara Šućurović PR, zanatsko ugostiteljska radnja „Tiska kuća“ Novi Bečej, čiji je vlasnik njegova supruga, i što je iz budžeta opštine Novi Bečej prenet novac Fudbalskom klubu „Jedinstvo“ Novi Bečej u kojem je bio član Upravnog odbora, kao i što o sukobu interesa koji je imao u ovim situacijama nije pismeno obavestio Skupštinu opštine Novi Bečej i Agenciju za borbu protiv korupcije. U izjašnjenju u pokrenutom postupku Šućurović je rekao da poslovnu saradnju sa preduzetničkom radnjom u vlasništvu njegove supruge nije imala opština, već su funkcioneri opštine u pojedinim prilikama samostalno odlučivali da koriste ugostiteljske usluge te preduzetničke radnje, da nijednu otpremnicu o pruženim ugostiteljskim uslugama nije on potpisao i da je u to da su usluge pružene imao uvid tek kada je potpisivao naloge za plaćanje, da je više puta rekao funkcionerima opštine da ne koriste ugostiteljske usluge te preduzetničke radnje, ali da su mu oni odgovarali da gosti insistiraju da budu u restoranu na obali Tise i da u spornom periodu opština nije sprovela postupak javne nabavke za ugostiteljske usluge jer na to nije bila obavezna i da je, kako bi eliminisao mogućnost korišćenja usluga preduzetničke radnje čiji je vlasnik njegova supruga, početkom 2015. godine dao nalog da se sprovede postupak nabavke i za usluge restorana. Uvidom u registar funkcionera koji vodi Agencija, utvrđeno je da je Saša Šućurović na javnu funkciju predsednika opštine Novi Bečej stupio 6. jula 2012. godine i da je u periodu od 7. jula 2013. godine do 5. juna 2015. godine bio zamenik predsednika Upravnog Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 14 odbora Fudbalskog kluba „Jedinstvo“ Novi Bečej. Agencija je uvidom u dopis Opštinske uprave opštine Novi Bečej od 2. juna 2015. godine utvrdila je da je opština Novi Bečej imala poslovnu saradnju sa preduzetničkom radnjom „Tiska kuća“, po osnovu reprezentacije opštine Novi Bečej, prilikom održavanja manifestacija u Novom Bečeju, jer se radi o jednom od dva objekta na obali Tise, koja su oba veoma malog kapaciteta. Uvidom u navedeni dopis utvrđeno je i da se FK „Jedinstvo“ finansira iz budžeta opštine Novi Bečej. Uvidom u analitičke kartice opštine Novi Bečej utvrđeno je da je u periodu od 6. jula 2012. godine do 31. decembra 2014. godine preduzetničkoj radnji „Tiska kuća“ iz budžeta ove opštine uplaćeno ukupno 860.410 dinara i da je FK „Jedinstvo u periodu“ od 23. jula 2013. godine do 9. aprila 2015. godine iz budžeta ove opštine preneto ukupno 1.597.000 dinara.

Gurmanski ugođaj u sukobu interesa

Izjave u postupku protiv predsednika opštine dali su i funkcioneri i zaposleni u opštini Novi Bečej koji su koristili usluge „Tiske kuće“: Dragan Balaban, Radoslav Šećerov, Olga Lalić, Nevena Subotić i Zora Stanisavljev, navodeći da su lično donosili odluke da koriste usluge te preduzetničke radnje, kao i da ih je Saša Šućurović upozoravao da ne koriste ugostiteljske usluge tog objekta, jer je u Novom Bečeju poznato da je njegova supruga vlasnik, ali da je ponekad potrebno da se koriste ugostiteljske usluge i tog objekta, jer se sve manifestacije u Novom Bečeju održavaju pored Tise, a i gosti traže da budu baš u tom objektu, jer se nalazi na obali Tise, te da su smatrali da o tome imaju pravo da samostalno odluče i da im za to nije potrebna dozvola predsednika opštine, ali da su nakon upozorenja predsednika opštine prestali da vode goste u taj objekat.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 15

Agencija je o ovome rekla sledeće: Odredbama čl. 27. Zakona o Agenciji propisano je da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, da izbegava stvaranje odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, a u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa i da ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. U smislu čl. 2. istog zakona, povezano lice je, pored ostalih, supružnik funkcionera, kao i svako pravno ili fizičko lice koje se može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom, privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za funkcionera ili povezano lice, a sukob interesa je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije, na način koji ugrožava interes. U konkretnom slučaju, Agencija je utvrdila da su povezana lica sa funkcionerom njegova supruga Klara Šućurović, preduzetnička radnja „Tiska kuća“ i FK „Jedinstvo“. Kako su prema Zakonu o lokalnoj samoupravi predsednik opštine i opštinsko veće izvršni organi opštine, a predsednik opštine, koji je predsednik opštinskog veća, pored ostalog, predstavlja i zastupa opštinu u naredbodavac je za izvršenje budžeta opštine, koji predlaže opštinsko veće.

Najzad, s tim u vezi, Agencija je ocenila da je Saša Šućurović bio u sukobu interesa kada je njegova supruga, kao preduzetnik, ostvarivala poslovnu saradnju sa opštinom Novi Bečej, na osnovu koje su njenoj preduzetničkoj radnji uplaćivana sredstva iz budžeta ove opštine, i kada su fudbalskom klubu u kojem je bio na funkciji zamenika predsednika upravnog odbora prenošena sredstva iz budžeta novobečejske opštine, naloge za plaćanje - prenos sredstava je potpisivao on, kao predsednik opštine, što ni sam ne osporava, pa je bio dužan da o tome obavesti Agenciju, što nije učinio. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 16

Time je povredio odredbu čl. 32. st. 1. Zakona o Agenciji, kojom je propisana obaveza funkcionera da prilikom stupanja na javnu funkciju i tokom vršenja javne funkcije, u roku od osam dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.

Šućurović je, dakle, svojim delovanjem, ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, što je definisano čl. 27. Zakona o Agenciji.

Agencija je prilikom odlučivanja cenila sve navode iz izjašnjenja Saše Šućurovića, ali je našla da, iz napred navedenih razloga, nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.

Pored toga, posebno su cenjeni navodi Saše Šućurovića da su otpremnice za usluge u preduzetničkoj radnji njegove supruge potpisivala druga lica, a da bi on za to da su iste pružene saznavao tek kada bi potpisivao naloge za plaćanje, ali je zaključeno da su isti bez uticaja na donošenje drugačije odluke o postojanju povrede Zakona o Agenciji. Međutim, nisu od uticaja ni navodi iz izjašnjenja Šućurovića da je opštinskim funkcionerima više puta rekao da ne koriste ugostiteljske usluge te preduzetničke radnje, jer, i da se ovi navodi prihvate kao tačni, ostaje činjenica da je u periodu od dve i po godine potpisivao naloge za plaćanja, iako je, kako proizlazi iz njegovog izjašnjenja, znao da je u sukobu interesa, a o tome nije obavestio Agenciju. Iz navedenih razloga su bez uticaja i izjave Dragana Balabana, Radoslava Šećerova, Olge Lalić, Nevene Subotić i Zore Stanisavljev, koje je funkcioner priložio uz svoje izjašnjenje a, pored toga, imajući u vidu da se radi o funkcionerima i zaposlenima u opštini Novi Bečej, koji su, s obzirom na nadležnosti predsednika opštine, u odnosu zavisnosti prema njemu, opravdano se dovodi u sumnju istinitost njihovih izjava. Prilikom odlučivanja o vrsti mere koju treba izreći u konkretnom slučaju, ocenjeno je da se izricanjem mere upozorenja ne bi postigla svrha primene Zakona o Agenciji, s obzirom na to da se posledice postupanja funkcionera Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 17 suprotno Zakonu o Agenciji ne mogu otkloniti. Stoga su iz Agencije zaključili da je izricanje mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije jedina odgovarajuća mera u konkretnom slučaju.

Funkcionerka iz slučaja Šućurović u sukobu interesa

Vasković i Šućurović nisu jedini čije je funkcionersko delovanje ispitivala Agencija i ustanovila da se propisi nisu poštovali. Jedna od onih koja je vodila goste opštine Novi Bečej u restoran Šućurovićeve supruge i potpisivala račune plaćane od novca građana, uprkos navodnom skretanju pažnje prvog čoveka opštine da to nije u redu, a u šta Agencija, naravno, nije poverovala, jeste i Nevena Subotić, koja je takođe povredila Zakon o agenciji, zbog čega je Agencija izrekla Meru javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Protiv Nevene Subotić je 25. septembra 2013. godine pokrenut po službenoj dužnosti postupak za odlučivanje o postojanju povrede odredbe čl. 32. st. I. Zakona o Agenciji, zbog toga što o sukobu interesa koji ima jer istovremeno vrši javnu funkciju predsednika Upravnog odbora JP „Radio Novi Bečej iz Novog Bečeja i obavlja posao glavnog i odgovornog urednika štampanih novina „Novobečejski informator“ čiji je izdavač navedeno javno preduzeće, nije obavestila Skupštinu opštine Novi Bečej i Agenciju za borbu protiv korupcije.

Nevena Subotić je vršila javnu funkciju člana – predsednika Nadzornog odbora JP „Radio Novi Bečej“ iz Novog Bečeja u periodu od 21. juna 2013. godine do 9. decembra 2013. godine, a od 1. januara 2013. godine obavljala je uredničke poslove u novinama „Novobečejski informator“ čiji je izdavač javno preduzeće gde je ona na čelu upravnog odbora. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 18

Reč Agencije Imajući u vidu nadležnosti Nadzornog odbora JP „Radio Novi Bečej“ koji, pored ostalog, utvrđuje poslovnu strategiju, donosi godišnji program poslovanja i javnog preduzeća, pa samim tim i nadzire poslovanje „Novobečejskog informatora“ štampanih novina čiji je izdavač to javno preduzeće, istovremenim vršenjem javne funkcije člana - predsednika Nadzornog odbora JP „Radio Novi Bečej“ Novi Bečej i obavljanjem posla urednika štampanih novina „Novobečejski informator“, imenovana je sebe dovela u situaciju sukob interesa, zbog toga što između funkcije predsednika nadzornog odbora i posla urednika u ovom slučaju postoji odnos zavisnosti, nadzora i kontrole. Imenovana je imala privatni interes koji je mogao da utiče, a u svakom slučaju je izgledalo kao da utiče na njeno postupanje u vršenju javne funkcije, na način koji ugrožava javni interes. Zbog toga je Nevena Subotić bila dužna da, u skladu sa odredbom čl. 32. st. 1. Zakona o Agenciji, Skupštinu opštine Novi Bečej i Agenciju pismeno obavesti o sukobu interesa, što nije učinila, a što je utvrđeno proverom službene evidencije Agencije i čitanjem dopisa Skupštine opštine Novi Bečej od februara 2014. godine. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je imenovanoj javna funkcija prestala, doneta je odluka, odnosno mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Dakle, može se zaključiti sledeće – nit' manjeg mesta, nit' više sukoba interesa. Međutim, novobečejski funkcioneri prednjače u još jednoj stvari. Naime, Šućurović je u 2013. godini, u grupi koju, pored njega, čine predsednik opština Bečej, Kanjiža, Srbobran, Temerin i Žabalj, imao najviša neto primanja koja uključuju zarade i sve oblike naknada i ostalih primanja iz lokalnog budžeta. Do tih podataka BUM je stigao zahvaljujući Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Analizom dobijenih podataka, utvrdili smo da je prvi čovek opštine Novi Bečej mesečno prosečno u 2013. godini iz budžeta te opštine dobijao više od 150.000 dinara, kao i da je na druge načine povećavao svoju zaradu. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 19

Pokušali smo da dođemo i do informacija, za kojim nedvosmisleno postoji opravdani interes javnosti da zna, a to je za šta je predsednik opštine Saša Šućurović bio angažovan kroz autorski i ugovor o delu sa opštinom Novi Bečej, a da mu to već nije obuhvaćeno poslom predsednika opštine. Inače, Saša Šućurović je Agenciju za borbu protiv korupcije 30. jula 2012. godine izvestio da je na mesečnom nivou njegov neto prihod iz javnih izvora 106.870 dinara.

Tužilaštvo – nema elemenata za gonjenje po službenoj dužnosti

Bečejsko udruženje mladih se nije zaustavilo na objavljivanju informacija o zaradama predsednika šest opština na bilbordima kako bi što više građana videlo koliko čelnici njihovih opština zarađuju, kao ni kako taj novac troše. Naprotiv. Agenciji za borbu protiv korupcije podneli smo predstavku u kojoj smo ukazali na moguće nezakonito postupanje Saše Šućurovića, kao predsednika opštine Novi Bečej, u vezi sa isplatom autorskih ugovora i ugovora o delu sa ranijim pomoćnicima predsednika opštine Novi Bečej Miljana Isakova, Saše Vojinovića i Ivice Milankova. Agencija je primila obaveštenje Osnovnog javnog tužilaštva u Bečeju u februaru 2017. godine, više od godinu i po dana od naše predstavke, u kojem se navodi da je Policijska uprava u Zrenjaninu, Odeljenje kriminalističke policije Zrenjanin nakon izvršenih provera dostavila tužilaštvu izveštaj sa pratećom dokumentacijom, kao i da je nakon uvida u izveštaj i uz izveštaj priloženu dokumentaciju to tužilaštvo zauzelo stav da se u radnjama prijavljenog Saše Šućurovića ne stiču zakonski elementi nijednog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, zbog čega je predmet završen službenom beleškom. Agencija nam je dalje navela da ona nema ovlašćenja da ispituje način na koji je nadležno tužilaštvo vodilo predistražni postupak.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 20

Slučaj Hegediš – sukob interesa u sportu

Bečejsko udruženje mladih prijavilo je Agenciji za borbu protiv korupcije Endrea Hegediša, odbornika Skupštine opštine Bečej i zastupnika Saveza za sport opštine Bečej. U postupku je utvrđeno da je Hegediš prekršio zakon, a epilog je ostavka na sve funkcije u Savezu sportova opštine Bečej.

Naime, odbornik SO Bečej Hegediš, kako se navodi u rešenju Agencije od 3. aprila 2017. godine, postupio je suprotno odredbi čl. 27. st. 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u vezi sa čl. 33. st. 2. tač. 3. Zakona o sportu na taj način što uz navedenu javnu funkciju istovremeno obavlja dužnost zastupnika Saveza sportova opštine Bečej, i suprotno odredbi čl. 31. st. 1. Zakona o Agenciji, na taj način što nije u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju odbornika Skupštine opštine Bečej obavestio Agenciju da obavlja dužnost predsednika Komisije za sport opštine Bečej, zbog čega mu je, na osnovu odredbe čl. 51. st. 2. Zakona o Agencija izrečena mera upozorenja kojom je obavezan da u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja prestane sa istovremenim vršenjem javne funkcije odbornika Skupštine opštine Bečej i obavljanjem dužnosti zastupnika Saveza sportova opštine Bečej i da o tome Agenciji dostavi dokaz. Postupajući po navedenom rešenju v. d. direktora Agencije, Hegediš je 18. maja 2017. godine obavestio Agenciju o tome da je podneo ostavku na sve funkcije u Savezu sportova opštine Bečej, što je utvrđeno iz zapisnika sa sednice Upravnog odbora Saveza od 6. maja 2017. godine kada je konstatovana njegova ostavka.

Postupci kod Agencije 014-07-00-0215/16-11 – Kovač 014-07-00-1120/2014-11 Vasković

014-07-00-0231/16-11 Hegediš

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 21

Nezavisne institucije kroz prizmu Narodne skupštine

Agencija za borbu protiv korupcije u proteklim mesecima ima problema u sopstvenim redovima. U martu 2017. ni iz drugog puta nije izabran novi direktor, jer članovi Odbora Agencije nisu uspeli da se usaglase oko kandidata koji bi u narednih pet godina vodio tu instituciju. Međutim, jedan problem je duže na snazi. Reč je o Narodnoj skupštini koja treba da pruži podršku radu ove institucije.

Agencija za borbu protiv korupcije je dužna da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu (čl. 26. st. 1. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije). Izveštaj o radu za 2016. godinu, u skladu sa odredbom člana 26. stav 2. istog zakona sadrži i Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje. Izveštaj o radu za 2016. godinu usvojen je na šestoj sednici Odbora Agencije održanoj 22. marta 2017. godine. Protekla godina bila je sedma od kako postoji i funkcioniše Agencija za borbu protiv korupcije, u kojoj smatraju da je to dovoljno vremena da se oceni da li je opravdala ulogu koja joj je od samog početka data, a to je ta čuvena sintagma - borba protiv korupcije. Takvu ocenu nije moguće izreći bez osvrta na institucionalne i pravne okvire u kojima Agencija deluje. Pre svega, Agencija je nezavisan državni organ koji za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Njeno postojanje, kao i postojanje drugih nezavisnih kontrolnih organa, proisteklo je iz demokratskog razvoja poretka koji se ojačava i štiti kontrolom rada i postupaka nosilaca javnih funkcija i organa javne vlasti. Kako bi takva društvena uloga Agencije mogla uspešno da se ostvari, suštinski je važno da se očuva njena nezavisnost, naglašavaju iz ustanove. Postizanje tog cilja u isto vreme predstavlja obavezu ne samo zaposlenih i funkcionera Agencije, nego i svih drugih društvenih učesnika, posebno organa koji pripadaju izvršnoj vlasti. Iako ima kontrolnu ulogu, Agencija kao organ čiji je smisao delovanja usmeren na prevenciju korupcije, ne Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 22 raspolaže izvršnim ovlašćenjima. Ona izriče mere funkcionerima, podnosi inicijative radi ispitivanja korupcije u pojedinačnim slučajevima i daje preporuke nadležnim organima za otklanjanje korupcije ili rizika od nje u pojedinim oblastima, procesima ili propisima. Da bi ove mere, inicijative i preporuke dale željene rezultate, neophodna je saradnja i podrška državnih organa nadležnih da po njima postupaju. Bez takve podrške rad Agencije ne bi bio moguć, odnosno efekti njenog delovanja bili bi zanemarljivi. Dosadašnja iskustva Agencije u ovom pogledu govore da ima još mnogo prostora za napredak i da nisu svi pojedinci i organi javne vlasti spremni da u celosti preuzmu svoj deo odgovornosti. Kada to bude slučaj, tj. kada takve okolnosti nastupe i kada sprečavanje korupcije i jačanje ličnog integriteta zaposlenih i funkcionera postane jedan od glavnih ciljeva kojima teži rukovodstvo barem većine institucija u javnom sektoru, to će i borba protiv korupcije biti uspešnija.

Posebnu podršku radu Agencije treba da pruži Narodna skupština, naročito razmatranjem i usvajanjem godišnjih izveštaja o radu Agencije i izveštaja o nadzoru nad primenom strateških dokumenata za borbu protiv korupcije. Nedovoljno ohrabruje činjenica da Narodna skupština dve godine zaredom ove izveštaje nije razmatrala u plenumu, čime je u znatnoj meri izostala kontrola nad postupanjem izvršne vlasti prilikom sprovođenja javne politike u oblasti borbe protiv korupcije. Sedmogodišnje iskustvo koje je Agencija stekla primenom Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti pokazalo je da je nastupilo vreme za nove i sveobuhvatne izmene postojećeg pravnog okvira u ovoj oblasti. Agencija očekuje da će u tekućoj godini, kako to ističu, zaista doći do takvih izmena. Prema njima bi trebalo da se uvedu stroža pravila o odgovornosti funkcionera, ojača kontrolna uloga Agencije i uvedu neophodni mehanizmi za obezbeđivanje transparentnosti u pogledu finansiranja političkih aktivnosti i političkih subjekata.

Izvor: Agencija za borbu protiv korupcije - Izveštaj o radu za 2016. godinu

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 23

Kapitalna investicija bez suštinskih odgovora - trg u Bečeju

Rekonstrukcija centralnog trga u Bečeju, jedna od najvećih investicija iz opštinskog budžeta u proteklih nekoliko godina, otkako je najavljena, u žiži je interesovanja građana opštine Bečej. Za to postoji nekoliko razloga. Jedan je opravdanost takvog projekta, budući da je kompletan iznos finansiran iz kreditnog zaduženja opštine Bečej, kod komercijalne banke, jer prema mišljenju dela građana postoje prioritetniji problemi za rešavanje, dok je drugi sam postupak javne nabavke koji se u jednom trenutku zakomplikovao. Istraživački tim BUM-a je do podataka na osnovu kojih je nastalo ovo istraživanje došao posredstvom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Interesovanje za dobijanje ovog posla pokazala su čak tri konzorcijuma, a u jednom je član bila italijanska firma. Čak, jer je to na prvi pogled velika konkurencija, što nije čest slučaj u nabavkama opštine Bečej.

Ponude u postupku javne nabavke, čiji je naručilac opština Bečej, raspisane krajem 2015. godine dali su sledeći ponuđači: 1. Akcionarsko društvo za puteve Vojvodinaput Pančevo, sa članovima: Preduzeće za puteve Zaječar d.o.o. Zaječar, Preduzeće za proizvodnju, građevinske poslove, trgovinu i usluge Strabag d.o.o. Beograd, Elektrotehničko preduzeće tehnika a.d, Vršac, Građevinsko preduzeće Finnet - inženjering d.o.o. Pančevo, Amkor d.o.o. za trgovinu i usluge export - import, Bački Petrovac, Preduzeće za proizvodnju trgovinu na veliko i malo transport i usluge Termoprodukt - kompani d.o.o. Beograd, 2. Nimas costruzioni S.R.L. Italy sa članom grupe Ital s.r.b. doo za proizvodnju i trgovinu, Novi Sad 3. Društvo sa ograničenom odgovornošću Put - invest PZP Bački Petrovac, sa članovima grupe: d.o.o. Put - invest za izvođenje građevinskih radova Sremska Kamenica, Energy pro d.o.o. za trgovinu na veliko i malo Novi Sad, d.o.o. za proizvodnju i trgovinu Intec Novi Sad, Ekonomistelektro d.o.o. Beočin. Naručilac je početkom 2016. godine doneo Odluku o dodeli ugovora za Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 24 javnu nabavku radova na rekonstrukciji pešačkog platoa na Trgu oslobođenja u Bečeju, u kojoj je navedeno da se ponude grupe ponuđača na čelu sa Akcionarskim društv om za puteve Vojvodinaput Pančevo, i Nimas costruzioni S.R.L. Italy sa članom grupe Ital s.r.b. doo za proizvodnju i trgovinu, Novi Sad, odbijaju usled bitnih nedostataka, dok se ponuda grupe ponuđača na čelu sa Društvom sa ograničenom odgovornošću Put - invest PZP Bački Petrovac, određuje kao najpovoljnija.

Na tu odluku naručioca, konzorcijum na čelu sa AD Vojvodinaput Pančevo podnosi zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Prethodno je konzorcijum uložio žalbu opštinskoj komisiji koja je to odbila, kao neodgovarajuću, pozivajući se na jedno prethodno Rešenje Republičke komisije.

Dvostruki aršini Republičke komisije

Šta je za opštinsku komisiju, u stvari, bilo sporno kod ponude konzorcijuma na čela sa pančevačkim Vojvodinaputem?

Kako je navela, opštinska komisija je prilikom ocene ponude utvrdila da ponuđač ne ispunjava dodatni uslov u pogledu tehničkog kapaciteta, koji se odnosi na zakup mehanizacije, vozila i opreme. Naime, prema tvrdnjama opštinske komisije, sporni su bili ugovori o zakupu mehanizacije i vozila. Radi se o ugovoru od 25. decembra 2015. godine, zaključen između AD „Putevi Čačak“ Čačak i AD Vojvodinaput - Pančevo za zakup kamiona FAP 1417, ČA 050-VG, nosivosti 7,55 tona; potom za zakup kamiona mercedes 1832 ČA 030-SG, nosivosti 8,65 tona; te kamiona mercedes 1832 ČA 030-SF; rovokopača JCB 4CX ČA AAĆ38. Takođe, za komisiju je sporan bio ugovor od 28. decembra 2015. godine zaključen između REHAU Beograd i AD Vojvodinaput - Pančevo, za Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 25 zakup mašine za premotavanje cevi i prese za ispravljanje krajeva cevi, kao i ugovor o zakupu asfaltne baze zaključen 23. decembra 2015. između AD Vojvodinaput – Pančevo i kompanije „Graditelj“ AD Kikinda.

Svi navedeni ugovori, kako stoji u obrazloženju komisije, ne sadrže bitan elemenat ugovora o zakupu po osnovu Zakona o obligacionim odnosima, a to je cena zakupa.

Takođe, iz ugovora o zakupu se vidi da nije bilo primopredaje mehanizacije, vozila i opreme koja je predmet navedenih ugovora. „S obzirom na to da cena zakupa nije određena, ni odrediva, kao bitan elemenat ugovora, kao i da nije izvršena primopredaja mehanizacije, vozila i opreme, ovakvim ugovorima ponuđač ne dokazuje dodatni uslov tehničkog kapaciteta u momentu otvaranja ponuda, tj. da u momentu otvaranja ponuda ima na raspolaganju navedenu mehanizaciju, već iz ovih ugovora proizilazi da su to ugovori pod odložnim uslovom i da će se predmetna mehanizacija preuzeti, ako se potpiše ugovor o javnoj nabavci.“

Naručilac se pozvao na to da je članom 567. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Prema tome, kako je naručilac naveo, „definisanje i svrha propisivanja dodatnih uslova je da se omogući učešće ponuđača u postupcima javnih nabavki u skladu sa specifičnostima javne nabavke i to sa stanovišta sposobnosti i mogućnosti ponuđača da realizuju konkretan ugovor o javnoj nabavci svojim kapacitetima kojima raspolaže u momentu podnošenja ponuda. Budući da navedeni uslov nije ispunjen u momentu podnošenja ponude, takva ponuda se, shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama, mora odbiti kao neprihvatljiva.“

Republička komisija je u istovrsnoj situaciji (Rešenje broj 4-00- 2327/2015 od 22. septembra 2015. godine), na šta se pozvala opštinska komisija, zauzela sledeći stav: Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 26

„Imajući u vidu navedeno, drugorangirani ponuđač i izabrani ponuđač su imali obavezu da dostave dokaze u prilog ispunjenosti dodatnog uslova tehničkog kapaciteta na način predviđen konkursnom dokumentacijom iz kojih jasno proizilazi da ispunjavaju zahtevani uslov u momentu podnošenja ponude, odnosno da imaju na raspolaganju traženu opremu. Republička komisija ističe da se u okviru uslova za učešće ponuđača ocenjuje njegov trenutni status u smislu Zakonom propisanih neophodnih sposobnosti da učestvuje u konkretnom postupku javne nabavke (obavezni uslovi za učešće), kao i trenutne sposobnosti koje zahteva sam naručilac (dodatni uslovi za učešće).

Sve navedeno, kako ističu, mora da bude poznato unapred, do trenutka podnošenja ponude, jer bi u suprotnom bio obesmišljen termin „uslovi za učešće u postupku javne nabavke“, koji predstavlja naziv odeljka ZJN čiju sadržinu predstavljaju, između ostalog, i odredbe čl. 75 i 76 ZJN koje definišu obavezne i dodatne uslove za učešće ponuđača. Dakle, budući da su dodatni uslovi (kao i obavezni) u ZJN definisani kao „uslovi za učešće u postupku...“ jedini pravilan zaključak je da moraju biti ispunjeni u momentu podnošenja ponude, a u svakoj ponudi moraju biti jasno i nedvosmisleno dokazani dostavljanjem odgovarajućih dokaza koji proizvode određeno pravno dejstvo u trenutku podnošenja ponude, budući da podnošenjem ponude ponuđač započinje svoje učešće u postupku javne nabavke. U vezi sa tim, Republička komisija, takođe, ukazuje i da nije moguće u stručnoj oceni ponuda zaključiti da li neko od ponuđača ispunjava uslove, ako u ponudi postoji neizvesnost u pogledu ispunjenja tih uslova, odnosno ukoliko ispunjenje uslova vezuje za buduće okolnosti čije ostvarenje u momentu podnošenja ponude i stručne ocene nije još uvek nastupilo.“

Sa ovim u vezi, opštinska komisija je bila stava da ugovori dostavljeni u ponudi grupe ponuđača podnosioca Zahteva za zaštitu prava ne mogu trenutno, odnosno u trenutku podnošenja ponude da proizvode pravno Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 27 dejstvo, što znači da taj ponuđač u trenutku podnošenja ponude nema pravni osnov za raspolaganje traženom mehanizacijom i opremom (u sadašnjem vremenu), jer se upravo poziva na te ugovore kao dokaz. „Dakle, ovaj ponuđač nije u konkretnom slučaju dokazao da u trenutku podnošenja ponude ima ispunjen traženi dodatni uslov u pogledu tehničkog kapaciteta“, zaključak je opštinske komisije u odgovoru na zahtev za zaštitu prava konzorcijuma na čelu sa pančevačkom firmom.

Međutim, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki krajem aprila 2016. usvaja Zahtev za zaštitu prava (Rešenje broj 4-00-159/2016). Time je postupak javne nabavke, u delu stručne ocene ponuda i donošenja odluke o dodeli ugovora, delimično poništen.

Interesantno je da, dakle, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki povodom istih situacija zauzima različite stavove.

Dalje, po nalogu Republičke komisije, opštinska komisija za javnu nabavku je ponovo pristupila stručnoj oceni ponuda, te je 21. juna 2016. godine donela Izveštaj o stručnoj oceni ponuda. U tom dokumentu naručilac navodi da je ponuđač dostavio lažne dokaze za ispunjenje uslova javne nabavke.

Opštinska komisija je navela sledeće: „Pregledom ponude grupe ponuđača AD „Vojvodinaput - Pančevo“, „Strabag“ doo Beograd, „PZP Zaječar“ doo Zaječar, AD „Tehnika“ Vršac, Građevinsko preduzeće „Finnet Inženjering“ d.o.o. Pančevo, „Amkor“ d.o.o. Bački Petrovac i „Termo produkt kompani“ d.o.o. Beograd je utvrđeno da je kao dokaz o zakupu jedne asfaltne baze kapaciteta minimalno 150 tona na čas, na udaljenosti do 70 kilometara od centra Bečeja, uz tu ponudu dostavljen ugovor o zakupu koji je nosilac zajedničke ponude AD „Vojvodinaput“ Pančevo kao zakupac zaključio sa privrednim društvom „Graditelj“ Kikinda kao zakupodavcem. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 28

Iz dostavljene dokumentacije proizilazi da je pomenuti zakupodavac tu bazu kupio od privrednog društva „Graditelj“ Novi Sad, u vezi sa kojom je uz ponudu dostavljen Ugovor o kupoprodaji asfaltne baze zaključen između navedena dva privredna društva („Graditelj“, Kikinda i „Graditelj“, Novi Sad), a taj ugovor o kupoprodaji je praktično jedini dokaz o kapacitetu asfaltne baze, budući da se ta karakteristika, suprotno zahtevu iz konkursne dokumentacije, ne vidi iz samog ugovora o zakupu.

U vezi sa navedenim, pored ugovora o kupoprodaji (ili računa) za asfaltnu bazu u kojem je morao biti naveden traženi proizvodni kapacitet asfaltne baze, izmenama konkursne dokumentacije od 21. decembra 2015. godine, naručilac je dozvolio i dostavljanje ugovora o zakupu, kao dokaza o traženom tehničkom kapacitetu u pogledu navedene asfaltne baze, koji je, takođe, morao da sadrži podatak o proizvodnom kapacitetu iste - minimalno 150 tona na čas.

Na strani 24. konkursne dokumentacije predviđeno je da u slučaju sumnje u istinitost dostavljenih podataka naručilac zadržava pravo provere na osnovu relevantnih dokaza, te da ukoliko naručilac utvrdi da je ponuđač prikazivao neistinite podatke ili da su dokumenta lažna, ponuda tog ponuđača će se smatrati neprihvatljivom i biće odbijena.

Dakle, kao što je već navedeno, prilikom ponovnog pregleda i stručne ocene ponuda, komisija naručioca iz dostavljenih dokaza u pomenutoj zajedničkoj ponudi nije mogla da utvrdi da li zakupljena asfaltna baza zaista ima traženi kapacitet od 150 tona na čas, na kom kapacitetu je naručilac insistirao u konkursnoj dokumentaciji, jer taj podatak nije sadržan u dostavljenom Ugovoru o zakupu.

Uz navedeni ugovor o zakupu, dostavljen je i ugovor o kupoprodaji zaključen između „Graditelj“ AD Kikinda kao kupca (koji je ponuđaču „Vojvodinaput“ dao u zakup asfaltnu bazu koju je prethodno kupio), i Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 29

„Graditelj“d.o.o. Novi Sad kao prodavca asfaltne baze, u kojem jeste naveden kapacitet od 150 tona na čas.

Međutim, zbog toga što u samom ugovoru o zakupu koji je dostavljen u navedenoj zajedničkoj ponudi nije naveden traženi kapacitet asfaltne baze, iako je to izričito traženo konkursnom dokumentacijom, naručilac je izvršio dodatne provere, pa je nastojao da pronađe postupke javnih nabavki u kojima je zahtevan isti ili sličan kapacitet, a asfaltna baza je tražena za područje kao i baza u ovoj javnoj nabavci - na udaljenosti do 70 kilometara od centra Bečeja.

Tako je komisija naručioca, kako se navodi, pretragom na Portalu javnih nabavki, došla do konkursne dokumentacije naručioca JP Direkcija Novi Bečej za postupak javne nabavke radova na izgradnji saobraćajnice u ulici Potiska Novi Bečej pa se zbog tog obratila tom naručiocu kako bi utvrdila da li je, eventualno, neko od ponuđača u svojoj ponudi kao traženi tehnički kapacitet predstavio asfaltnu bazu u vlasništvu privrednog društva „Graditelj“ d.o.o. Novi Sad.

Nakon toga, komisija naručioca došla je do saznanja i dokaza da je po sadržini, delovodnom broju kupca i prodavca, položaju delovodnog pečata na istom, zatim, datumu zavođenja, kao i sadržini tehničkih specifikacija i prodajnoj ceni asfaltne baze, pomenuti kupoprodajni ugovor dostavljen uz navedenu zajedničku ponudu u konkretnom postupku javne nabavke, očigledno potpuno identičan Ugovoru o kupoprodaji koji je u tom drugom postupku javne nabavke dostavljen kao dokaz o ispunjenosti zahteva u pogledu tehničkih kapaciteta, uz jednu bitnu razliku – u tom drugom postupku javne nabavke, u dostavljenom kupoprodajnom ugovoru je navedeno da asfaltna baza na koju se odnosi ima drugu oznaku tipa i drugačiji kapacitet - od 130 tona na čas što je ispod minimuma koji je zahtevan u postupku javne nabavke za trg, a to je 150 tona na čas. Tako, jedina razlika između ova dva ugovora postoji u razlici kapaciteta baza – 130, odnosno, 150 tona na čas. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 30

Dakle, u ta dva, po sadržini, potpuno identična primerka istog ugovora o kupoprodaji između istih stranaka zaključenih istog datuma, a koji primerci su, identični po datumima i delovodnim brojevima, kao i po samim pečatima na kojima se nalaze ti identični delovodni brojevi i datumi pod kojima su zavedeni kod kupca i prodavca, zatim, po prodajnoj ceni asfaltne baze i tehničkim karakteristikama iste, pojavljuju se različiti tipovi baza – Asfaltna baza CB 140 S proizvođača „Sim Amman“ Italija sa kapacitetom od 130 tona na čas (kao kapacitet naveden u okviru tačke III ugovora pod naslovom „Ambijetalni i proizvodni uslovi“) koja je kao predmet kupoprodaje navedena u primerku ugovora dostavljenom u tom drugom postupku javne nabavke i Asfaltna baza CB 150 proizvođača „Sim Amman“ Italija sa kapacitetom od 150 tona na čas (kao kapacitet isto naveden u okviru tačke III ugovora pod naslovom „Ambijetalni i proizvodni uslovi“), a koja je kao predmet kupoprodaje navedena u primerku ugovora dostavljenom u konkretnom postupku javne nabavke.

Zbog navedenog, komisija je izrazila sumnju da postoje elementi krivičnog dela falsifikovanja isprave u pogledu člana 355. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Radi otklanjanja navedenih sumnji i provere dostavljenih dokaza odnosno dokumenata koji nisu traženi konkursnom dokumentacijom, ali koji prate ugovor o zakupu, komisija naručioca se obratila ponuđaču AD „Vojvodinaput - Pančevo“ dopisom, u skladu sa odredbom člana 93. stav 1. ZJN, u kome je opisana navedena situacija, te je traženo od tog ponuđača da se izjasni na sve opisane okolnosti, kao i da dostavi naručiocu na uvid original ugovora o kupoprodaji asfaltne baze koji je zaključen između „Graditelj“ AD Kikinda kao kupca i „Graditelj“ d.o.o. Novi Sad kao prodavca, čija kopija je dostavljena u ponudi za konkretan postupak javne nabavke. Zatim, ponuđač je, takođe, pozvan da dostavi naručiocu na uvid original računa koji je ispostavljen kupcu i na osnovu kojeg je izvršeno plaćanje po Ugovoru o kupoprodaji koji je zaključen između „Graditelj“ AD Kikinda kao kupca i „Graditelj“d.o.o. Novi Sad kao prodavca, čija kopija je dostavljena u ponudi za konkretan postupak javne nabavke kao i da taj ponuđač dostavi dokaze koji potvrđuju Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 31 da asfaltna baza koja je zaista zakupljena ima kapacitet od 150 tona na čas i to izjavu proizvođača iz Italije.

Pored toga, komisija naručioca je, na osnovu uvida u Ugovor o zakupu asfaltne baze koji je dostavljen uz ponudu, utvrdila da se taj ugovor odnosi na asfaltnu bazu u ulici Put za pristanište bb u Kikindi, a dostavljeno Rešenje o davanju upotrebne dozvole se odnosi na asfaltnu bazu u ulici Vodice bb u Kikindi, dakle, na adresi različitoj u odnosu na adresu iz Ugovora u zakupu. Zbog toga, u istom dopisu ponuđač „Vojvodinaput“ je pozvan da se izjasni i o navedenim činjenicama, te da razjasni zašto je adresa na kojoj se nalazi asfaltna baza različita u pomenuta dva dokaza koji su dostavljeni uz ponudu.

Ponuđač „Vojvodinaput - Pančevo“ je na osnovu dopisa naručioca, dostavio pojašnjenje dana 3. juna 2016. godine, u kome je naveo sledeće:

„AD „Vojvodinaput - Pančevo“ je u pripremi ponude, tražeći asfaltnu bazu koja ispunjava propisane uslove, utvrdila na zvaničnom sajtu Kompanije „Graditelj“ AD iz Kikinde, da je asfaltna baza u vlasništvu kompanije traženog kapaciteta i na odgovarajućoj udaljenosti.

Zakupodavac je u prilogu potpisanog Ugovora o zakupu dostavio fotokopiju kupoprodajnog ugovora, upotrebnu dozvolu i izvod iz lista nepokretnosti. Ugovor je potpisan, pečatiran, svaka strana je parafirana i od strane kupca i od strane prodavca. Zakupac nije imao potrebu za bilo kakvim dodatnim proverama s obzirom na to da su dostavljena dokumenta saglasna zahtevima iz konkursne dokumentacije. Kako ni količina asfalta planirana za ugradnju u ovoj javnoj nabavci ne prelazi 300 tona, što predstavlja dvočasovnu proizvodnju ove asfaltne baze, to ponuđač nije imao ni najmanju sumnju u mogućnosti ove asfaltne baze da u planiranim rokovima obezbedi potrebnu proizvodnju. Što se tiče izjašnjavanja o adresi na kojoj je locirana asfaltna baza, ona se nalazi na katastarskoj parceli 10526 KO Kikinda i ta se parcela navodi i u Rešenju o Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 32 upotrebnoj dozvoli i u Izvodu iz lista nepokretnosti. Navedena parcela se nalazi između dve ulice i ima pristup iz obe ulice, ali je lokacija određena brojem katastarske parcele ista, bez obzira na naziv ulice.

Nakon izjašnjenja ponuđača, Komisija je od zakupodavca tražila original ugovora o kupoprodaji asfaltne baze i original računa o kupovini, ali je, kako su naveli, dobijen odgovor da originale ugovora i računa više nema u svojoj arhivi već poseduje samo fotokopije, s obzirom na to da se radi o pravnom poslu koji je bio zaključen još 2003. godine, a za navedenu bazu ima originalnu upotrebnu dozvolu, kao i dokaz o upisu u katastar nepokretnosti. Takođe, zakupodavac je dostavio odgovor da nije u mogućnosti da pribavi izjavu proizvođača asfaltne baze iz Italije, jer je bazu kupio u Srbiji, a ne direktno od proizvođača.

Budući da od ponuđača AD „Vojvodinaput-Pančevo“ naručilac nije dobio tražena pojašnjenja, te da je sam ponuđač naveo da je od zakupodavca dobio odgovor da originale ugovora i računa više nema u svojoj arhivi već da poseduje samo fotokopije, obzirom da se radi o pravnom poslu koji je bio zaključen još 2003. godine, kao i da nije u mogućnosti da pribavi izjavu proizvođača asfaltne baze iz Italije, te da je sumnja u validnost dostavljenih dokumenata kod komisije naručioca ostala neotklonjena, komisija naručioca smatra da je zajednička ponuda koju čine ponuđači AD „Vojvodinaput-Pančevo“ „Strabag“ doo Beograd, „PZP Zaječar“ doo Zaječar, AD „Tehnika“ Vršac, Građevinsko preduzeće „Finnet Inženjering“ doo Pančevo, „Amkor“ doo Bački Petrovac i „Termo produkt kompani“ doo Beograd, neprihvatljiva u smislu odredbe čl. 3. stav 1. tačka 33), te da ista mora biti odbijena u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 2) i 5) i ZJN u vezi sa članom 107. stav 1. ZJN. Ponuđač AD „Vojvodinaput-Pančevo“, koji je kao član zajedničke ponude dostavio dokaze u prilog ispunjenosti dodatnog uslova tehničkog kapaciteta za celu ponudu, nije dokazao da ispunjava zahtevani dodatni uslov, odnosno nije dokazao da je zakupio asfaltnu bazu traženog kapaciteta od 150 tona na čas. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 33

Opštinska komisija navodi da su od svih predviđenih dokaza na ime ispunjenosti tačke 16. tehničkog kapaciteta, samo ugovor o kupoprodaji, račun ili ugovor o zakupu morali da sadrže podatak o traženom kapacitetu asfaltne baze. Imajući u vidu da je uz Ugovor o zakupu bez podatka o kapacitetu zakupljene asfaltne baze u ponudi dostavljena kopija Ugovora o kupoprodaji asfaltne baze koji je zaključen između „Graditelj“ AD Kikinda kao kupca i „Graditelj“ d.o.o. Novi Sad kao prodavca 25. novembra 2003. godine, u kom postoji podatak o kapacitetu asfaltne baze od 150 tona na čas, naručilac je pokušavajući da posmatra tu ponudu u celini proveravao podatke sadržane u tom ugovoru i došao u posed drugog (ili istog) ugovora o kupoprodaji (zaključenog između istih stranaka i istog datuma kao i ugovor dostavljen u ponudi u konkretnom postupku), Asfaltne baze CB 140 S proizvođača „Sim Amman“ Italija sa kapacitetom od 130 t/čas, koji je dostavljen kao dokaz u postupku javne nabavke kod drugog naručioca, a koji je identičan u svemu sa ugovorom koji je dostavljen u ponudi AD „Vojvodinaput - Pančevo“.

Kako na osnovu traženih dodatnih pojašnjenja od ponuđača koji je dostavio te ugovore u svojoj ponudi, naručilac nije dobio tražene odgovore niti razjašnjenja koja bi dovela do logičnog objašnjenja navedene situacije, naručilac je utvrdio da je zajednička ponuda ponuđača AD „Vojvodinaput- Pančevo“, „Strabag“ d.o.o. Beograd, „PZP Zaječar“ d.o.o. Zaječar, AD „Tehnika“ Vršac, Građevinsko preduzeće „Finnet Inženjering“ d.o.o. Pančevo, „Amkor“ d.o.o. Bački Petrovac i „Termo produkt kompani“ d.o.o. Beograd, neprihvatljiva, jer isti nije dokazao da ispunjava dodatni uslov tehničkog kapaciteta, odnosno da ima u zakupu asfaltnu bazu zahtevanog kapaciteta od 150 tona po času, u delu u kom ponuda sadrži nedostatke zbog kojih nije moguće utvrditi stvarnu sadržinu ponude. Iako je dostavljen dokaz o kapacitetu asfaltne baze – ugovor o zakupu, taj dokaz, jedini tražen konkursnom dokumentacijom, ne sadrži ni jedan podatak o tome da li zakupljena asfaltna baza ima kapacitet od 150 tona po času. Takođe, ni u ostalim, konkursnom dokumentacijom zahtevanim dokazima Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 34 na ime ispunjenosti tehničkog kapaciteta - upotrebnoj dozvoli kao i u izvodu iz lista nepokretnosti ne postoji podatak o kapacitetu asfaltne baze.

Na kraju, ponuđač AD „Vojvodinaput - Pančevo“ ne samo da nije dokazao da ima u zakupu asfaltnu bazu traženog kapaciteta, već ni nakon zahteva za dodatnim pojašnjenjima u skladu sa odredbom člana 93. stav 1. ZJN, nije dokazao verodostojnost ugovora o kupoprodaji koji je dostavio uz ponudu, a koji dokument nije ni predviđen konkursnom dokumentacijom i koji se uopšte ne odnosi na njega kao ponuđača niti na ostale učesnike u zajedničkoj ponudi, već na neka druga privredna društva.

Najzad, Komisija za javnu nabavku je predložila ovlašćenom licu naručioca da ugovor o javnoj nabavci - Radovi na rekonstrukciji pešačkog platoa na Trgu oslobođenja u Bečeju dodeli grupi ponuđača: Nosilac posla Društvo sa ograničenom odgovornošću Put - Invest PZP Bački Petrovac, sa članovima grupe: d.o.o. Put - Invest za izvođenje građevinskih radova Sremska Kamenica, Energy pro d.o.o. za trgovinu na veliko i malo Novi Sad, d.o.o. za proizvodnju i trgovinu Intec Novi Sad, Ekonomistelektro d.o.o. Beočin, čija je ponuda zavedena kod naručioca pod brojem 790 od 30.12.2015. godine sa ponuđenom cenom od 111.155.167 dinara bez PDV.

Na osnovu novog Izveštaja o stručnoj oceni ponuda, dana 23. juna 2017. godine doneta je Odluka o dodeli ugovora sa grupom ponuđača: Nosilac posla Društvo sa ograničenom odgovornošću Put - invest PZP Bački Petrovac, sa članovima grupe: d.o.o. Put - invest za izvođenje građevinskih radova Sremska Kamenica, Energy pro d.o.o. za trgovinu na veliko i malo Novi Sad, d.o.o. za proizvodnju i trgovinu Intec Novi Sad, Ekonomistelektro d.o.o. Beočin i zaključen ugovor o javnoj nabavci 15. avgusta 2016. godine, a radovi su počeli mesec dana kasnije.

Analizirajući celokupan postupak javne nabavke za rekonstrukciju pešačkog platoa u centru Bečeja, ostaje nejasno zašto je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima u istovrsnim postupcima donela dve Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 35 različite odluke, u ovom slučaju na štetu opštine Bečej, koja je morala da plati troškove zahteva za zaštitu prava, da time prolongira postupak i radove, a sa druge strane zašto niko od ponuđača nije iskoristio zakonom propisane mogućnosti, na primer, da traži logičku vezu između zahtevanog kapaciteta asfaltne baze i količne asfalta koji treba da se isporuči.

DRI – „institucija za dobro građana“

Pod sloganom „Brinemo o javnim sredstvima“ Državna revizorska institucija (DRI) postoji deset godina. U kom su zaista stanju javne finansije u Srbiji, kako se troši novac građana, poreskih obveznika, kakvo je realno stanje u opštinskim kasama i kako rade javna preduzeća u Srbiji, verodostojno se može saznati jedino nakon kontrole Državne revizorske institucije. Ako u obzir uzmemo činjenicu da su u decenijskom radu DRI (nisu svi korisnici javnih sredstava do sada bili kontrolisani), lokalne samouprave bez pozitivne ocene državnih revizora, onda naše društvo ima razloga za brigu.

Ono što korisnicima javnih sredstava u Srbiji sigurno nedostaje jeste funkcionalan kontrolni sistem koji je prepreka brojnim slabostima i nepravilnostima.

Svi poreski obveznici imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac. Utisak je da ovo kao mantru treba ponavljati i ponavljati. Nezavisne institucije, nevladine organizacije i građani, sarađujući i te kako mogu da utiču na unapređenje sistema javnih finansija i povećanje odgovornosti u njemu.

Dakle, potrebno je unaprediti odgovornost u javnom sektoru kako bi se što kvalitetnije i efikasnije upravljalo javnim novcem, novcem građana. Važnu ulogu u kontroli trošenja novca građana ima i Državna revizorska institucija, koja ima i savetodavnu ulogu. Iako bi njena snaga trebalo da bude u izveštaju, državni revizori podnose i prekršajne i krivične prijave Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 36 na osnovu utvrđenih nepravilnosti, inicijative za smene, ali su, nažalost, dalji koraci drugih institucija problematični.

Državna revizorska institucija, pored godišnjeg plana rada kojim je određeno koji će gradovi i opštine biti kontrolisani tokom jedne godine, reaguje i prema prijavama građana i pisanjima medija, a takve informacije rangiraju prema određenim kriterijumima i potom odlaze u vanrednu kontrolu. Rad Državne revizorske institucije je u žiži javnosti onda kada se objave informacije o podnešenim prekršajnim i krivičnim prijavama, kao i kod sudskih epiloga, koji su često, opet nažalost, pre podsticajni nego kazneni.

Nadležnost DRI

Revizija pravilnosti poslovanja prema Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji je ispitivanje finansijskih transakcija i odluka u vezi sa primanjima i izdacima, radi utvrđivanja da li su odnosne transakcije izvršene u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima i za planirane svrhe. Revizija je postupak ispitivanja i ocene finansijskih izveštaja, na osnovu kojih se daje stručno mišljenje o realnosti i objektivnosti stanja imovine, kapitala, obaveza i rezultata poslovanja, kod, najjednostavnije rečeno, onih subjekata koji se finansiraju iz javnog budžeta. Konkretno, revizija finansijskih izveštaja predstavlja ispitivanje dokumenata, isprava, izveštaja i drugih informacija, radi prikupljanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja da li finansijski izveštaji subjekta revizije istinito i objektivno prikazuju njegovo finansijsko stanje, rezultate poslovanja i novčane tokove, u skladu sa prihvaćenim računovodstvenim načelima i standardima. Revidiranje poslovanja prema Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji znači pribavljanje dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja o pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja korisnika javnih sredstava. Revizija pravilnosti poslovanja znači ispitivanje finansijskih transakcija i odluka u vezi sa primanjima i izdacima, radi utvrđivanja da li su odnosne transakcije izvršene u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima, i za planirane svrhe.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 37

Malom broju ljudi su, uopšte, poznate nadležnosti najvišeg organa revizije javnih sredstava Državne revizorske institucije koja je proleća 2017. godine obeležila deset godina od postojanja.

Prema oceni Radoslava Sretenovića, predsednika DRI i generalnog državnog revizora, uloženi su ogromni napori na usavršavanju metodologije revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, kao i na izradi metodologije za reviziju svrsishodnosti poslovanja.

Predsednik DRI za uspeh smatra stotinu procenata prihvaćenih i sedamdeset pet procenata realizovanih preporuka Državne revizorske institucije, što govori o tome koliko je prihvaćena uloga Institucije kao nezavisnog čuvara javnih finansija Republike Srbije.

Osim pomenute kontrole, DRI može da daje savete korisnicima javnih sredstava, primedbe na radne nacrte predloga zakonskih tekstova i drugih propisa i može davati mišljenja o pitanjima iz oblasti javnih finansija, može da daje preporuke za izmene važećih zakona na osnovu informacija do kojih je došla u postupku obavljanja revizije, a odnose se na to da proizvode ili mogu proizvesti negativne posledice ili dovode do neplaniranih rezultata. U žiži interesovanja autori ovih redova su ovom prilikom bile potiske opštine.

Mnogo posla za državne revizore u temerinskom JKP

Tokom rada na projektu „Unapređenje kapaciteta lokalnih aktera za upotrebu antikoruptivnih mehanizama“, projektni tim Bečejskog udruženja mladih pratio je rad Državne revizorske institucije i, između ostalih, najviše u smislu nalaza u izveštajima nakon kontrole subjekata u fokusu projekta.

Jedan od njih je i opština Temerin, gde su državni revizori kontrolisali rad Javnog komunalnog preduzeća „Temerin“ u 2015. godini. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 38

Sektor za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju korisnik javnih sredstava u Državnoj revizorskoj instituciji, naveo je brojne nepravilnosti u radu najvećeg temerinskog javnog preduzeća koje je objavio u Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Javnog komunalnog preduzeća „Temerin“, Temerin za 2015. godinu.

Javno komunalno preduzeće „Temerin“ je 2015. godine problematično raspolagalo javnim novcem i isto tako sprovodilo postupke nabavke vrednosti na milione dinara. Pored nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, DRI je ustanovio i druge propuste i kršenja zakona koji se odnose na javna preduzeća.

JKP „Temerin“ je u pojedinim postupcima potpuno izbegao Zakon o javnim nabavkama, dok je DRI u izveštaju naveo i da nisu poštovani domaći i evropski standardi koji se primenjuju u javnim nabavkama.

Ustanovljeno je da je JKP „Temerin“ u pojedinim nabavkama tražilo razloge da ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama i da je to često činio. Samo je preduzeću „Lever Inženjering“ isplaćeno 2,6 miliona dinara na ime „privremene situacije“, a da ništa nije urađeno, niti je u trenutku dostavljanja fakture bilo šta od radova počelo.

Preduzeće je u 2015. godini, bez primene Zakona o javnim nabavkama, iznajmilo pokretne korpe za javnu rasvetu i zelenilo, što je utvrđeno prema fakturama koje dostavio dobavljač, a u iznosu od 750.000 dinara bez PDV; plaćalo je usluge prevoza autobusom u iznosu 928.000 dinara bez PDV i nabavljalo je elektronske komunikacione usluge mobilne i fiksne telefonije u iznosu 648.000 dinara bez PDV, odnosno, sve pomenuto u ukupnom iznosu 2.326.000 dinara bez PDV. Za sva ova plaćanja nisu postojali razlozi za izuzeće od primene iz člana 7, 7a, 39. stav 2, 122. i 128. Zakona o javnim nabavkama. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 39

To nije sve što se tiče nepravilnosti u javnim nabavkama temerinskog JKP.

Dalje, temerinski JKP je dva puta sproveo postupak javne nabavke male vrednosti za tečni naftni gas (koji su obustavljeni), iako je za istovrsne usluge nabavke naftnih derivata sprovelo otvoreni postupak, što nije u skladu sa odredbama člana 68. stav 3. Zakona o javnim nabavkama, kojim je propisano da naručioci ne mogu primenjivati postupak javne nabavke male vrednosti, odnosno izbeći primenu tog zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija veći od iznosa iz člana 39. stav 1. tog zakona, navodi se u izveštaju državnih revizora. Kada je 2015. godine nabavljana zaštitna i HTZ oprema, u vrednosti od 1.497.000 dinara bez PDV, pozivanje na srpski ili evropski standard nije praćeno rečima „ili odgovarajuće“, što nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, kojim je propisano da svako pozivanje na srpske, evropske ili druge standarde mora da bude praćeno rečima „ili odgovarajuće“.

U postupku nabavke materijala za vodovod i grejanje, odnosno nabavka auto – guma, vrednosti 5.137.000 dinara bez PDV, preduzeće je ugovorilo mogućnost ili menjalo ugovor kojima se nabavljaju dobra koja nisu bila predmet postupka javne nabavke, odnosno menjalo je predmet nabavke, što nije u skladu sa odredbama člana 115. Zakona o javnim nabavkama.

U postupku revitalizacije korita olimpijskog bazena, u kome je zaključen ugovor u vrednosti 6.710.000 dinara bez PDV, državna revizija je utvrdila da ne postoje dokazi da je procenjena vrednost javne nabavke od 7.000.000 dinara utvrđena na osnovu ispitivanja tržišta i da je validna u vreme pokretanja javne nabavke, što nije u skladu sa članom 64. stav 3. Zakona o javnim nabavkama.

- Preporučuje se preduzeću, da usvoji proceduru ili procedure za javne nabavke kojom ili kojima će obezbediti: kontrolu objavljivanja propisanih oglasa o javnim nabavkama, da uspostavi kontrolu oblikovanja javnih nabavki po partijama uvek kada je to moguće, da se vrši ispitivanje tržišta Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 40 prilikom određivanja procenjene vrednosti javne nabavke kao i u momentu pokretanja postupka javne nabavke i da se o tome obezbede dokazi i da prilikom planiranja nabavki uspostavi mehanizam kontrole kojim će sprečiti da se vrše nabavke bez primene Zakona o javnim nabavkama, a da ne postoji osnov za izuzeće, piše u izveštaju DRI.

U rezimeu datih preporuka u reviziji pravilnosti poslovanja, u delu naznačenom kao visok prioritet, navodi se sledeće:

– da sredstva reprezentacije, reklamu i propagandu i ugovore o privremenim i povremenim poslovima planira i koristi u skladu sa aktima Vlade kojima se bliže uređuju elementi programa poslovanja, kako je propisano članom 50. važećeg Zakona o javnim preduzećima:

– da obračunava kamatu na dospela nenaplaćena potraživanja od kupaca – pravnih lica, preduzetnika i ustanova, u skladu sa članom 277. Zakona o obligacionim odnosima i Zakonom o zateznoj kamati, ispostavi ih kupcima i evidentira u poslovnim knjigama za 2016. godinu. Obavezno je usaglašavanje međusobnih potraživanja i obaveza sa operaterima, kao i da se usklađivanje i fakturisanje vrši na osnovu usklađenog mesečnog izveštaja u skladu sa zaključenim ugovorima.

– da skladu sa Zakonom o radu, sa učesnicima kolektivnog ugovaranja donese opšti akt o radu, kao i da ugovore o radu sa zaposlenima, usaglasi sa istim, a do tada da neposredno primenjuje Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije. Takođe, obračun i isplatu zarade direktora, preduzeće treba da uskladi sa ugovorom o radu između Nadzornog odbora i direktora.

– da ne isplaćuje naknade za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe, a u budućem periodu, korišćenje privatnog automobila u službene svrhe, uredi opštim aktom ili kolektivnim ugovorom.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 41

– da sa opštinom Temerin ugovori uslove i način korišćenja bazena za posebne slučajeve pod povlašćenim uslovima, kao i načine njihovog finansiranja odnosno subvencionisanja. S obzirom na to da ne postoji zakonski osnov, niti je takva mogućnost propisana internim aktom preduzeća, treba prekinuti sa praksom dodele besplatnih karata za bazen zaposlenima i drugim licima, a korišćenje sredstava za reprezentaciju uredi pravilnikom o reprezentaciji.

– da u skladu sa članom 60. Zakona o javnim preduzećima, preispita i uskladi odluku nadzornog odbora u vezi sa popustom potrošačima za redovno izmirivanje obaveza, na način da donese akt o odobravanju popusta, uz saglasnost osnivača ili stavi van snage prethodnu odluku nadzornog odbora u vezi sa ovim popustom.

Za isti posao pojedini radnici plaćeni više od kolega, direktoru plata veća od ugovorene

Javno komunalno preduzeće „Temerin“ napravilo je 2015. godine brojne nepravilnosti u određivanju i isplaćivanju zarada i drugih rashoda, utvrđeno je u kontroli državnih revizora.

Naime, Direktor Javno - komunalnog preduzeća „Temerin“ Svetomir Stojanović nezakonito je sebi povećao platu sa 80.000 na skoro 100.000 dinara, a preduzeće na čijem je čelu pravilo je ogromne ustupke pojedinim privilegovanim pojedincima u toku 2015. godine.

Na besplatne ulaznice za bazen „izgubljeno“ je dva miliona dinara - zaposlenima u Centru za socijalni rad odobrene su ulaznice u vrednosti od 815.000 dinara, a direktor je odobravao besplatne karte zaposlenima i članovima nadzornog odbora u vrednosti od 1,2 miliona dinara. Tako je preduzeće premašilo ionako previsoko planirane troškove reprezentacije u iznosu od 1,6 miliona dinara.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 42

Ovo preduzeće trošilo je mnogo više para nego što je smelo. Naime, uredbom Vlade Srbije i Zakonom o javnim preduzećima, postoje određene granice koje preduzeća ne smeju da pređu kada je reč o godišnjim finansijama. Na troškove reprezentacije potrošeno je 2,6 miliona dinara, što je za dva miliona više nego što je dozvoljeno, a duplo više od onoga koliko su potrošili 2014. godine. Za plate zaposlenih na privremeno – povremenim poslovima potrošeno je dva miliona dinara, što je za skoro milion i po više nego koliko su smeli.

Preduzeće je u 2015. davalo beskamatne zajmove sindikalnim organizacijama i sportskim klubovima na osnovu zaključenih ugovora, iako ne postoji nijedan zakonski osnov da se to učini.

Izgleda da tretman javnog preduzeća prema građanima nije isti kao prema pravnim licima, bar ne u delu obračunavanja kamate na dugovanja. Naime, fizičkim licima su uredno obračunate kamate na kašnjenje u plaćanju usluga, dok isto nije učinjeno pravnim licima, preduzetnicima i ustanovama.

U Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Javnog komunalnog preduzeća „Temerin“ za 2015. godinu navodi se da su za određene zaposlene (sedam vodoinstalatera i jednog komunalnog radnika na uređenju i održavanju parkova, zelenila i rekreativnih površina) utvrđeni različiti koeficijenti, iako su opisi poslova isti, što nije u skladu sa Zakonom o radu. Pored toga, direktoru preduzeća je obračunata i isplaćena osnovna zarada u iznosu 99.795 dinara, dok je ugovorena osnovna zarada bila 80.000 dinara.

Za poslove koji su sistematizovani u 2015. godini direktor je zaključio anekse ugovora o radu sa pet zaposlenih i odredio koeficijente (za jednog pomoćnika direktora, dva koordinatora i dva samostalna referenta), iako preduzeće u 2015. godini nema opšti akt (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu donet u skladu sa Zakonom o radu), zbog čega direktor nije imao Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 43 osnova da utvrdi koeficijente tih novih poslova.

Za određene zaposlene (sedam vodoinstalatera i jednog komunalnog radnika na uređenju i održavanju parkova, zelenila i rekreativnih površina) utvrđeni su različiti koeficijenti, iako su opisi poslova isti. Navedeno nije u skladu sa članom 104. Zakona o radu kojim se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koje ostvaruje zaposleni kod preduzeća. Svetomir Stojanović, diplomirani pravnik, u revidiranom periodu je obavljao funkciju v.d. direktora do 29. maja 2015. godine, kada ga je Skupština opštine Temerin imenovala za direktora preduzeća na period od četiri godine, a posle sprovedenog javnog konkursa.

Pretežna delatnost preduzeća - prečišćavanje i distribucija vode, a registrovano je i za obavljanje komunalnih usluga (iznošenje smeća, proizvodnja i distribucija toplotne energije, čišćenje objekata, pijace, vašar, bazen, pogrebne delatnosti), održavanje i popravka motornih vozila, prodaja delova i pribora za motorna vozila, tehničko ispitivanje i analiza, delatnost škole za vozače, transportnim uslugama, ugostiteljskim uslugama, građevinskim uslugama, usluge reklame, umetničko književno stvaralaštvo i scenska umetnost (prikazivanje filmova, itd.) i ostale sportske aktivnosti. Preduzeće je na kraju 2015. godine, imalo 164 zaposlena, od čega 145 na neodređeno vreme i 19 zaposlenih na određeno vreme.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 44

Naknade opštinskim komisijama i druga izdvajanja pod lupom

Jedna od preporuka Državne revizorske institucije (DRI) nakon kontrole finansiranja i poslovanja opštine Novi Bečej za 2015. godinu je da se ugovori o delu ne zaključuju za poslove u okviru delatnosti poslodavca. Projektni tim Bečejskog udruženja mladih je naročito bio zainteresovan za broj komisija i radnih tela koja postoje u opštini Novi Bečej. Novčana izdvajanja iz lokalnih budžeta kao naknade članovima za učešče u radu takvih tela problematična su sa aspekta opravdanosti i svrsishodnosti.

U pojedinim lokalnim samoupravama postoje komisije i druga stalna i povremena radna tela koja neopravdano rade posao koja je propisana delatnost opštine i postoje zaposleni koji obavljaju taj posao, odnosno, dobijaju platu za to. Pored toga, problematična je, a pre svega nedozvoljena, naplata rada u tim telima ukoliko se to radi u radno vreme ili je u opisu posla onog ko je član komisije.

Prema navodima DRI-a opština Novi Bečej je u 2015. godini za prikupljanje podataka o stanju, vrednosti i kretanju nepokretnosti u svojini opštine Novi Bečej po osnovu ugovora o delu sa pripadajućim porezima i doprinosima platila iznos od 103.000 dinara, a za obavljanje poslova koji nisu van delatnosti opštine Novi Bečej kao titulara javne svojine – opštinske svojine, što je suprotno članu 199. Zakona o radu. Na taj način postupljeno je suprotno članu 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu. Iako iznos nije veliki, ovaj je primer bilo važno pomenuti jer nema lokalne samouprave u Srbiji kojoj nije zamereno ono što je i ovde.

Naime, koliko praksa da se novac troši bez kontrole i često bez potrebe može da uzme maha, govori i izveštaj o reviziji svrsishodnosti „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“ Državne revizorske institucije iz jula ove godine u kom se navodi da se stotine miliona dinara poreskih obveznika troše na plaćanje komisija bez jasnih kriterijuma i bez kontrole njihovog rada. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 45

Komisijama za sve i svašta milijarda dinara

Način formiranja i rada komisija u javnom sektoru Republike Srbije, bez utvrđenih kriterijuma i nedostatka kontrolnih funkcija, nije usmeren ka ekonomičnom i efikasnom upravljanju resursima. Manje od dva odsto korisnika javnih sredstava u 2014. godini izdvojilo je skoro milijardu dinara za komisije. Ne vode se jedinstvene i sveobuhvatne evidencije o komisijama, osnivači komisija u velikoj meri nisu definisali rok završetka posla, što dovodi do toga da komisije traju godinama. Takođe, ne postoje ili nisu jasno definisani kriterijumi za osnivanje komisija, broj članova i visinu naknada za rad u komisijama, što stvara rizik od prekomernog trošenja sredstava. Rukovodioci organa koriste diskreciono pravo u određivanju naknada, što dovodi do velikih razlika u načinu obračuna i visini naknada. U najvećoj meri se rad komisija preklapa sa redovnim poslovima organa. Članovi komisija primaju platu za redovan rad i ostvaruju naknadu za rad u komisijama. Rukovodioci formiraju komisije za obavljanje istih ili sličnih poslova koji su u izvornoj nadležnosti subjekata revizije, zbog čega se isti posao dva puta plaća. Različiti organi subjekata revizije formiraju dve komisije sa istim ili sličnim zadatkom, rukovodioci u najvećoj meri ne preispituju opravdanost postojanja i svrsishodnost rada komisija što za posledicu ima veliki broj komisija i značajna sredstva koje se izdvajaju za njihov rad. Nadzor, praćenje i izveštavanje o radu nisu usmereni ka efikasnom radu komisija. Realizacija zadataka i održavanje sednica nije uslov za isplatu naknada za rad u komisiji. (Ne) zainteresovnost rukovodstva za efikasnost rada komisija, dovelo je do povećanja/smanjenja isplaćenih naknada za rad komisija u periodu 2013 – 2015. godine, navodi se u i izveštaju o reviziji svrsishodnosti Državne revizorske institucije.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 46

Ko za novac građana zastupa opštine - Pravobranilaštva ili advokati

Kontrolišući finansijske izveštaje završnih računa budžeta i pravilnosti poslovanja opština, Državna revizorska institucija (DRI) evidentirala je potencijalne obaveze, odnosno vrednosti sudskih sporova koje lokalne samouprave vode. Preporuka DRI je da opštine organizuju pravobranilaštva kao organe koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine. Konkretna preporuka opštini Novi Bečej, u izveštaju objavljenom sredinom decembra 2016. godine, jeste da obrazuje pravobranilaštvo kao organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine Novi Bečej, kao jedinice lokalne samouprave. Naime, opština Novi Bečej zaključila je 56 vansudskih poravnanja u vrednosti od 3.097.000 dinara. Ova poravnanja odnose se na naknadu štete nastalu usled ujeda pasa lutalica. Pojedinačna vrednost ovih poravnanja kreće se od 10.000 dinara do 169.000 dinara ukoliko su oštećena lica u postupku zastupali advokati. Na osnovu revizije utvrđeno je da opština Novi Bečej nije obrazovala pravobranilaštvo kao poseban organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine kao jedinice lokalne samouprave, što je suprotno članu 2. stav 1. i 4. i članu 51. Zakona o pravobranilaštvu. Novobečejci su 2015. godine advokatske usluge platili 476.000 dinara.

- Preporučujemo odgovornim licima opštine Novi Bečej da obrazuje pravobranilaštvo kao organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine Novi Bečej kao jedinice lokalne samouprave, jedna je od preporuka DRI za opštinu Novi Bečej.

Od opština iz potiskog regiona, pored pomenute banatske opštine, državni revizori su 2016. godine kontrolisali finansije i poslovanje i opštine Ada i opštine Srbobran. Na dan 12. februar 2016, kada je u DRI bila u kontroli u toj opštini, opština Srbobran vodila je četiri sudska postupka, vrednosti Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 47

14.570.000 dinara, protiv nje je vođeno 19 postupaka, vrednosti 6.371.000 dinara, dok je bila predlagač jednog vanparničkog postupka, vrednosti 1.587.000 dinara, navodi se u izveštaju o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa za 2015. godinu.

Inače, Skupština opštine Srbobran donela je Odluku o pravobranilaštvu u 2014. godini kojom se uređuje položaj, osnivanje, nadležnost, uređenje i organizacija Pravobranilaštva opštine Srbobran, položaj pravobranioca i zaposlenih u Pravobranilaštvu opštine Srbobran i druga značajna pitanja za rad. Opština Ada na dan 4. maja 2016. godine vodila je četiri sudska postupka ukupne vrednosti procenjene na 54.913.000 dinara, dok je kao tužena u 19 postupaka, čija vrednost iznosi čak 200.126.000 dinara.

Povlastice za decu radnika uprave i direktora lokalnog javnog preduzeća

Opštinska uprava je finansijski pomogla školovanje studenata dece dva radnika Opštinske uprave i direktora JKP „Kompred“ iz Novog Miloševa u iznosu od 173.000 dinara bez sprovedenog konkursa, što je suprotno Odluci o stipendiranju studenata sa prebivalištem na teritoriji opštine Novi Bečej, ustanovljeno je kontrolom Državne revizorske institucije, a navodi se, između ostalog, u izveštaju revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja opštine Novi Bečej za 2015. godinu.

Pored toga, opština Novi Bečej je odobrila sredstava na ime dotacija udruženjima građana, sportskim klubovima, etničkim zajednicama i manjinama, verskim zajednicama i ostalim neprofitnim institucijama u iznosu od 16.033.000 dinara.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 48

Socijalne pomoći ili više od toga

Jedan od instrumenata kojim funkcioneri kupuju naklonost građana jesu socijalne pomoći koje se daju bez kriterijuma, procedura i kontrole. Opština Novi Bečej je te 2015. godine platila električni priključak porodičnog stambenog objekta, hiruršku intervenciju – operaciju rožnjače, hiruršku intervenciju – ligamentoplastika kolena, nabavku slušnog aparata, saniranje kuće nakon požara i druge jednokratne pomoći, a sve na osnovu rešenja predsednika opštine o rasporedu sredstava budžeta opštine Novi Bečej za 2015. godinu, u ukupnom iznosu od od 3.503.000 dinara, s tim da o tome nije odlučivao Centar za socijalni rad opštine Novi Bečej, dok je jednokratna novčana pomoć u pojedinim slučajevima isplaćivana u većem iznosu od prosečne zarade po zaposlenom u jedinici lokalne samouprave u mesecu koji prethodi mesecu u kome je isplaćena. Napomena državnih revizora jeste da o ostvarivanja prava na jednokratnu pomoć odlučuje Centar za socijalni rad i da se novčana pomoć utvrđuje do iznosa propisanog zakonom.

Pored toga, banatska opština Novi Bečej je opština bez efikasnog sistema internih kontrola, koja nepravilnim preuzimanjem obaveza plaća radove i usluge bez postupka javnih nabavki, pokazala je kontrola. S tim u vezi, problematično je trošenje najmanje 138.822.000 dinara, što je skoro šestina budžeta opštine.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 49

Saradnja sa drugim institucijama i preporuke državnih revizora

Projektnom timu Bečejskog udruženja mladih Državna revizorska institucija dostavila je kopije obaveštenja Uprave za javne nabavke koja su dostavljena Instituciji (radi se o četiri obaveštenja koje je Uprava slala Instituciji tokom 2016. godine). Iz Institucije su nam odgovorili da ona nije slala Upravi povratne informacije. Takođe, odgovarajući na naš zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, DRI nas je obavestila da od 1. januara 2015. godine do 1. maja 2017. godine (period koji smo odredili zbog projektnih aktivnosti) nije podnosila zahteve za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (ta mogućnost joj je omogućena zakonom).

DRI je ujedno dostavila projektnom timu BUM-a i kopije preporuka za izmene važećih zakona na osnovu informacija do kojih je DRI došla u postupku obavljanja revizije, a koje su upućene Narodnoj skupštini (broj 011-1663/2017-01) od 30. marta 2017. godine. U svom odgovoru Državna revizorska institucija napominje da ne raspolaže informacijama o tome da li su date preporuke i usvojene.

Dopis BUM-u 037-2274/2017-09/4

Što se preporuka od 30. marta 2017. godine tiče, od ukupno 19, koliko je Narodnoj skupštini dala DRI, tri se odnose i na lokalne samouprave koje su bile u fokusu istraživanja u okviru projekta „Unapređenje kapaciteta lokalnih aktera za upotrebu antikorupcijskih mehanizama“, a to su Grad Užice i opština Novi Bečej.

Naime, članom 5. Zakona o državnoj revizorskoj instituciji je određeno da Državna revizorska institucija može da daje preporuke za izmene važećih zakona na osnovu informacija do kojih je došla u postupku obavljanja revizije, a odnose se na to da proizvode ili mogu proizvesti negativne posledice ili dovode do neplaniranih rezultata.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 50

Preporuka 15 Da izmeni Zakon o lokalnoj samoupravi, preciziranjem statusa gradskih opština. Obrazloženje Potrebno je precizirati status gradskih opština s obzirom na to da prema sadašnjem zakonskom rešenju gradske opštine nemaju status jedinice lokalne samouprave, ali imaju organe kao i jedinice lokalne samouprave i obavljaju skoro sve aktivnosti kao jedinice lokalne samouprave (Gradovi Beograd, Niš, Vranje, Užice i Požarevac).

Preporuka 16 Da izmeni Zakon o finansiranju lokalne samouprave u delu kojim se uređuje samodoprinos, tako da uredi sva relevantna pitanja u vezi sa ovim oblikom javnih prihoda. Obrazloženje Samodoprinos je vrsta namenskog (destiniranog) javnog prihoda o čijem uvođenju odlučuju građani referendumom kao oblikom vršenja suverenosti od strane građana, što ovaj oblik javnog prihoda razlikuje od drugih javnih prihoda, o čijem uvođenju odlučuju građani preko svojih slobodno izabranih predstavnika u organima Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. U pravnom sistemu nisu uređena sva relevantna pitanja u vezi sa samodoprinosom, kao i u pogledu korišćenja sredstava ostvarenih putem samodoprinosa, srećemo se sa različitom praksom koju karakteriše netransparentnost u pogledu uvođenja i korišćenja sredstava samodoprinosa (primeri: gradovi Smederevo i Leskovac, opštine Bačka Topola, Novi Bečej, Apatin, Ada i Velika Plana).

Preporuka 19 Da dopuni odredbe člana 9. stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kako bi se dala mogućnost da se u budžetima jedinica lokalne samouprave obezbede sredstva za prevoz učenika srednjih škola i studenata. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 51

Obrazloženje Dopunom člana 9. stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, dala bi se mogućnost da se u budžetima jedinica lokalne samouprave obezbede sredstva za prevoz učenika srednjih škola i studenata, i time bi se pravni sistem „usaglasio“ sa dostignutim nivoom izdvajanja iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Propisivanjem ove mogućnosti obezbeđuje se legalitet postojećoj praksi, sa jedne strane (gradovi Beograd, Subotica, Smederevo, Šabac, Novi Sad i opštine Irig, Novi Bečej, Apatin, Bač, Srbobran, Ada, Boljevac i Velika Plana), odnosno, ne stvaraju se dodatne obaveze za budžete onih jedinica lokalne samouprave koje nisu imale ovu vrstu rashoda, sa druge strane.

Uprava za javne nabavke obraćala se DRI, kako je pomenuto, četiri puta tokom 2016. godine, jedan je zbog dopisa Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Direkcije za vodne puteve u vezi sa centralizovanom javnom nabavkom osiguranja koje je sprovela Uprava za zajedničke poslove republičkih organa.

Citirajući član 49. Zakona o javnim nabavkama, koji kaže da ako naručilac koji dobra i usluge nabavlja na način predviđen ovim članom ima primedbe na zaključeni ugovor, odnosno okvirni sporazum, dužan je da o tome obavesti Državnu revizorsku instituciju.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavilo je Upravi za javne nabavke dopis u čijem se prilogu nalaze dve prijave u vezi sa postupanjem Doma učenika srednjih škola u Nišu.

Uprava obaveštava DRI da je u skladu sa nadležnostima propisanim Zakon o javnim nabavkama preduzela aktivnosti u smislu nadzora u skladu sa članom 136, ali da se u prijavama ukazuje na različite nepravilnosti u vezi sa trošenjem javnih sredstava, a da se ne odnose sva na javne nabavke, odnosno nabavke na koje se zakon ne primenjuje, te Uprava u skladu sa članom 136. ZJN dostavlja prijave na dalju nadležnosti. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 52

U obaveštenju, odnosno postupku koji je kod Uprave za javne nabavke zaveden pod brojem 07-00-29/2014 od 14. marta 2016. godine, a koje je Agencija za borbu protiv korupcije vodila zbog sumnje na korupciju u postupku javne nabavke male vrednosti, obaveštena je i Državna revizorska institucija, kao i Ministarstvo finansija – Služba budžetske inspekcije. Epilog ovog slučaja do štampanja ove publikacije autorima nije poznat.

„Potisje“ DOO Bečej - Preduzeće na ivici

Da je, prvobitno, neplanirana intervencija Državne revizorske institucije bila potrebna i poželjna kako bi se novcem građana opštine Bečej upravljalo na zakonit način, svedoči i izveštaj koji je sačinjen.

„Pored osmomesečnih napora da se društvo uvede u pravne tokove i norme u svim aspektima poslovanja, kod prvog ozbiljnijeg zasedanja skupštine Društva, došli smo na kraju u situaciju da nemamo istinit Izveštaj o poslovanju za 2013. godinu za koji bih glasao, time je rad skupštine Društva blokiran“, naveo je oktobra 2014. godine Željko Plavšić, predstavnik interesa opštine Bečej u Skupštini društva „Potisja“ DOO u svom obraćaju opštini Bečej.

Plavšić je 14. oktobra 2014. godine obavestio Opštinsko veće opštine Bečej da se zbog nepravilnosti u dve zvanične verzije izveštaja o radu „Potisje – Bečej“ DOO 29. septembra obratio DRI. On je Opštinskom veću rekao i da je 9. septembra dobio poziv na skupštinu, a da se u odgovoru na poziv na skupštinu ponovo osvrnuo na, kako je navedeno, sporne stvari u Planu poslovanja za 2014. i to na drugu verziju, sa molbom da mu se dostave precizni odgovori na sva pitanja. Odgovore na ta pitanja od rukovodstva preduzeća nije dobio.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 53

Kako je zaista nastalo „Potisje“ i u čiju korist

Još od osnivanja postoje veliki problemi u radu ovog preduzeća. Naime, postoje značajne razlike između sledećih akata: Odluke o osnivanju Društva, Ugovora o osnivanju Društva i Sindikalnog sporazuma Društva. Ove razlike su se odrazile na način osnivanja Društva koji ako nije protivzakonit, onda u najmanju ruku neprihvatljiv u odnosu na Odluku Skupštine opštine Bečej od 19. marta 2008. godine o osnivanju novog komunalnog preduzeća, čiji je cilj bio poboljašanje efikasnosti usluge skupljanja i odnošenja smeća i unapređenje komunalne delatnosti. Pomenute razlike se dalje reflektuju u praksi i načinu vođenja preduzeća, njegovom funkcionisanju i kontroli.

Pored svega navedenog, zaključuje se Ugovor o menadžmentu, kao još jedan nepovoljan akt za opštinu Bečej, između „Potisja“ i inostranog partnera kao sastavni deo sindikalnog sporazuma. Suština ovog ugovora je takva da je inostrani partner sam sebe odredio kao nalogoprimaoca, a „Potisje“ kao nalogodavca, te da „Potisje“ inopartneru plaća osam odsto neto prihoda. Stranke se sporazumevaju da će za potrebe „Potisja“ inostrani partner sam ili putem društva koje on sam odredi, a koje je u potpunom ili u delu vlasništva inostranog partnera, davati tehničke, privredne, finansijske savete i pružati usluge (know how sistem) za koje će „Potisje“ u slučaju profitabilnog poslovanja plaćati osam odsto godišnjeg neto prihoda, dakle ne dobiti. O ovome lokalni parlament nikada nije obavešten, niti je dao bilo kakvu saglasnost. Koliko je ovaj takozvani „menadžerski ugovor“ nepovoljan po opštinu Bečej vidi se po sledećem – inostrani partner kao manjiski vlasnik kapitala (49 odsto) uzima osam odsto čistog neto prihoda i na taj način „izvozi živ novac u Republiku Mađarsku“, dok se rashodi kao druga strana poslovanja uopšte ne pominju, kao što se ne navodi koje to usluge i savete inostrani partner pruža po sistemu „know how“, jer se u praksi vidi da sistem upravljanja komunalnim otpadom na teritoriji opštine Bečej nije podignut na viši nivo, naprotiv, kvalitet usluge skupljanja i odnošenja smeća je lošiji, a da od Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 54 profita opština Bečej, kao partner ima mrvice, dok ino - partner zarađuje ogroman novac.

Posla i za Agenciju za borbu protiv korupcije

Inače, i Agencija za borbu protiv korupcije imala je posla sa funkcionerima opštine Bečej koji su u početku upravljali „Potisjem“. Tada „mlada“ nezavisna institucija, Agencija je 2011. godine izrekla meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa funkcije člana skupštine privrednog društva „Potisje“ Bečej DOO Peteru Kneziju, tadašnjem predsedniku opštine Bečej. On, naime, nije postupio po ranijem rešenju Agencije (broj 020-00-00004/2011-06 od 22. juna 2011. godine, kojim mu je izrečena mera upozorenja, jer nije otklonio nespojivo vršenje javne funkcije predsednika opštine Bečej i funkcije člana Skupštine privrednog društva „Potisje“ Bečej DOO.

Jedan od poteza koji je bio očekivan i pre, odnosno, odmah nakon dolaska na vlast koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke (SNS) u opštini Bečej, ali iz nekih razloga nije učenjen, jeste to da skupština „Potisja“ razreši dužnosti direktora Lasla Kiralja, što je i učinjeno 24. decembra 2015. godine, kada novi direktor postaje Zoltan Feješ, koji je do tada bio zamenik direktora Javnog preduzeća „Komunalac“ Bečej. Može biti da je to zbog toga što je upravo Peter Knezi, tada član Saveza vojvođanskih Mađara, 2012. godine pomogao dolazak na vlast SNS-a u Bečeju, rizikujuću „packu“ svoje stranke, koja je, tada, za razliku od nešto kasnije, bila protiv saradnje sa „naprednjacima“. Upravo je Peter Knezi (sa funkcije predsednika opštine i u vreme osnivanja „Potisja“) 2012. godine dobio funkciju predsednika Skupštine opštine Bečej kada je sa SNS-om, sa svojom grupom građana, bio na vlasti u Bečeju, dok se prilike nisu promenila, odnosno, dok taj isti Savez vojvođanskih Mađara, odakle je izopšten baš zbog saradnje sa „naprednjacima“ nije sa istima napravio prevrat i „svrgao“ Knezija sa funkcije predsednika lokalnog parlamenta. Međutim, to je javnosti drugačije prikazano, odnosno, tako da je Knezi Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 55 podneo ostavku na funkciju predsednika SO Bečej u januaru 2015. godine, što je Knezi i sam tvrdio.

Kazne zbog netačnih podataka u poreskoj prijavi i zapošljavanja u „Potisju“

„Potisje“ Bečej DOO za komunalne usluge i bivši direktor tog preduzeća Laslo Kiralj kažnjeni su tokom 2015. i 2016. godine zbog iskazivanja netačnih podataka u poreskoj prijavi i zapošljavanja radnice ugovorom na neodređeno vreme mimo propisa.

Ukupne novčane kazne za dva prekršajna postupka vođena pred Prekršajnim sudom u Bečeju, na osnovu prijava filijale Poreske uprave u Bečeju i Državne revizorske institucije, za preduzeće iznosile su 200.000 dinara, a za direktora, kao odgovorno lice, ukupno 25.000 dinara.

Time što su sa A.P. zaključili ugovor o radu na neodređeno vreme, za radno mesto koje nije sistematizovano važećim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u društvu, a da tom prilikom nisu, kao korisnik javnih sredstava, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Uredbom o postupku o pribavljanju saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, pribavili saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, odnosno zasnovali su radni odnos sa novim licem bez saglasnosti tela Vlade, a na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva, čime je pravno lice učinilo prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, kao i odgovorno lice, ali iz drugog člana istog zakona, te Zakona o prekršajima, prekršajni sud u Bečeju proglasio je, septembra 2016. godine, odgovornim pravno lice i direktora, kao odgovorno lice u preduzeću.

Prekršajni sud u Bečeju je, u ovom slučaju, kako je navedeno u presudi, u celosti prihvatio izveštaj Državne revizorske institucije, te i zahtev za Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 56 pokretanje prekršajnog postupka od 22. februara 2015. godine. Preduzeće je u ovom predmetu osuđeno na novčanu kaznu od 100.000 dinara, a tadašnji direktor na 20.000 dinara.

Pored toga, na osnovu presude iz marta 2015. godine, preduzeće i direktor, kao odgovorno lice, odgovorni su što u toku 2013. godini iskazivali netačne podatke u podnetoj poreskoj prijavi i poreskom bilansu, što je za posledicu imalo smanjenje poreske osnovice i manje plaćen porez na dobit pravnih lica po stopi od 15 odsto, u ukupnom iznosu od skoro 700.000 dinara.

Na taj način su prekršene odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Zbog ovog prekršaja „Potisje“ je moralo da plati 100.000 dinara novčane kazne, a Laslo Kiralj, kao odgovorno lice, 5.000 dinara. Prekršajni zahtev podnela je Poreska uprava, Filijala u Bečeju.

Skupština društva je 24. decembra 2015. godine razrešila dužnosti direktora Lasla Kiralja i imenovala novog, Zoltana Feješa, koji je od tada na čelu preduzeća.

Ispravljene nepravilnosti u poslovanju „Potisja“, prvi put akti preduzeća pred odbornicima

Nakon skoro devet godina od osnivanja komunalnog preduzeća „Potisje“ DOO Bečej, odbornici Skupštine opštine Bečej usvojili su krajem 2016. godine na 12. sednici Program poslovanja za 2017. godinu i Izmene programa rada za 2016. godinu. To je ujedno i prvi put da se akti preduzeća vezani za poslovanje nalaze pred odbornicima opštine Bečej.

Novi direktor „Potisja“ Zoltan Feješ je rekao za govornicom na sednici SO Bečej da je program poslovanja preduzeća za 2017. godinu razvojni i da se prvi put planiraju investicije, delom iz kreditnog zaduženja, ali je istakao i da je „Potisje“ otklonilo 19 nepravilnosti u radu koje je konstatovala Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 57

Državna revizorska institucija, a to, kako je rekao, znači da preduzeće od decembra 2015. godine posluje po propisima.

Izveštaj o reviziji odazivnog izveštaja „Potisje“ Bečej DOO za komunalne usluge Državna revizorska institucija objavila je na svom sajtu 28. decembar 2016. godine nakon što je proverila verodostojnost odazivnog izveštaja koji je to preduzeće bilo dužno da dostavi na osnovu zahteva iz Izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja „Potisje- Bečej“ doo za komunalne usluge, Bečej za 2014. godinu, broj 400- 1815/2015-06/8 od 15. decembra 2015. godine.

Subjekt revizije je u ostavljenom roku dostavio odazivni izveštaj. U odazivnom izveštaju su iskazane mere ispravljanja za sve utvrđene nepravilnosti, međutim Institucija je pri oceni verodostojnosti utvrdila da „Potisje“ mere ispravljanja nije u celosti ni adekvatno dokumentovalo tako da je za neke navode izražena sumnja da su istiniti.

Pravni osnov za ovu proveru je sadržan u članu 40. stav 4. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji kojim je Institucija ovlašćena da proverava verodostojnost odazivnog izveštaja poredeći ga sa rezultatima revizije. Detaljnije postupak provere verodostojnosti odazivnog izveštaja uređen je članom 36. Poslovnika Državne revizorske institucije.

Cilj ove provere je pribavljanje odgovarajućih i dovoljnih dokaza za izricanje mišljenja o verodostojnosti odazivnog izveštaja. Ocenom istinitosti navoda o merama ispravljanja subjekta revizije dobijeno je dovoljno i zadovoljavajućih dokaza o poslovanju subjekta revizije, na osnovu kojih možemo u poslerevizionom postupku da izreknemo mišljenje da li su mere ispravljanja zadovoljavajuće. Ovom proverom obuhvaćen je period poslovanja subjekta revizije od 16. decembra 2015. godine do 15. marta 2016. godine odnosno od dana uručenja Izveštaja o reviziji do poslednjeg dana roka za podnošenje odazivnog izveštaja. Preduzeće obavlja poslove komunalne delatnosti sakupljanja, odvoženja i odlaganja Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 58 smeća i drugih prirodnih i veštačkih otpadaka iz stambenih, poslovnih i drugih objekata na teritoriji opštine Bečej. Odlukom o osnivanju Društva za pružanje komunalnih usluga „Potisje-Bečej“ DOO, 19. marta 2008. broj I 011-33/2008, dato je ovlašćenje predsedniku Opštine Bečej, da u ime opštine, u skladu sa odredbama navedenim u Odluci, zaključi Ugovor o osnivanju društva za pružanje komunalnih usluga „Potisje - Bečej“ doo, Bečej, sa osnivačem „Alisca Terra“ kft, Seksard, Republika Mađarska, kao i da preduzme sve neophodne radnje oko osnivanja i registracije. Društvo je osnovano potpisivanjem Ugovora o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću od 18. aprila 2008. godine između Skupštine opštine Bečej sa 51 odsto osnovnog kapitala i „Alisca Terra“ kft, Seksard, Republika Mađarska, sa 49 odsto osnovnog kapitala. Osnivački kapital opštine Bečej (51 odsto) čini novčani ulog od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, i nenovčani ulog u iznosu od 232.000 evra koji se odnosi na „isključivo pravo na iznošenje smeća sa teritorije opštine Bečej na vremenski period od 20 godina“. Osnivački kapital inostranog partnera „Alisca Terra“ kft, Seksard, Republika Mađarska (49 odsto) čini novčani kapital u iznosu od 168.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i nenovčani ulog u stvarima (kamion za iznošenje smeća) u vrednosti od 56.000 evra, što ukupno čini 224.000 evra. Opština Bečej je donela Odluku o poveravanju obavljanja komunalne delatnosti sakupljanja, odvoženja i odlaganja smeća i drugih prirodnih i veštačkih otpadaka na teritoriji Opštine Bečej, dana 22. decembra 2008. godine broj I 011-139/2008, kojom se obavljanje komunalne delatnosti poverava „Potisju-Bečej“ na vreme od 20 godina, a počev od 1. septembra 2008. godine. Shodno članu 3. stav 3. Zakona o javnim preduzećima, društvo kapitala u obavljanju delatnosti od opšteg interesa ima isti položaj kao i javno preduzeće, ukoliko odredbama navedenog zakona nije drugačije propisano. S obzirom na to da odnos udela članova društva, u ostalom delu poslovanja primenjuju se i odredbe Zakona o privrednim društvima.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 59

Nepravilnosti koje su otklonjene i navedene u odazivnom izveštaju

Uspostavljanje interne kontrole

Društvo je sačinilo interni akt za uspostavljanje finansijskog upravljanja i kontrole zaveden pod brojem 1470/16 od 5. jula 2016. godine.

Uspostavljanje interne revizije

Na osnovu Odluke o opštinskoj upravi opštine Bečej, donetoj dana 30. novembra 2016. godine, interna revizija će biti u nadležnosti Opštinske uprave opštine Bečej, za korisnike javnih sredstava na teritoriji opštine Bečej, čime će se i poslovi interne revizije za „Potisje“ DOO za komunalne usluge,Bečej obavljati na pomenuti način.

Sistematizovanje radnog mesta u okviru kojeg se obavljaju poslovi javnih nabavki Utvrđeno je da je Društvo sačinilo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova „Potisje-Bečej“ doo za komunalne usluge, Bečej broj 268/16 od 5. februara 2016. godine, u kojem je definisano da se poslovi službenika za javne nabavke obavljaju u okviru radnog mesta referent za pravne i kadrovske poslove.

Definisanje veka trajanja i stope amortizacije

Društvo je sačinilo Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama, broj 1490/16, dana 6. jula 2016. godine koji je stupio na snagu po donošenju i u kojim su definisane stope amortizacije i vek trajanja za nematerijalnu imovinu i opremu.

Uspostavljanje analitičke evidencije materijala

Društvo je donelo Uputstvo za evidentiranje troškova materijala broj 1/16- Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 60

1, dana 4. januara 2016. godine, kojim se reguliše postupak evidentiranja troškova materijala na osnovu validne računovodstvene isprave - trebovanja.

Popis imovine

Direktor Društva je doneo Odluku o obrazovanju komisije za popis imovine i obaveza broj 1130/15 od 31.12.2015. godine kojom se određuju članovi popisne komisije i daje rok do 28. januara 2016. godine da se sačini popis imovine i obaveza. Kako popisna komisija nije izvršila popis imovine i obaveza u skladu sa pomenutom Odlukom direktora u predviđenom roku, direktor Društva je 5. februara 2016. godine doneo Rešenja o prekovremenom radu broj za četvoro zaposlenih lica kojim se određuje da u periodu od 3. februara 2016. godine do 20. februara 2016. godine obavljaju svoj rad u dužem vremenskom periodu od punog radnog vremena, radi vršenja popisa. Naturalni popis imovine je izvršen u datom periodu i usklađeno je stvarno stanje sa knjigovodstvenim stanje na dan 31. decembra 2015. godine.

Usklađivanje analitičke i sintetičke evidencije za potraživanja od kupaca u zemlji - fizička lica.

U Odazivnom izveštaju, a u cilju otklanjanja navedene nepravilnosti, utvrđeno je da je Društvo uskladilo analitičke evidencije potraživanja od kupaca u zemlji-fizička lica sa iznosima sintetičke evidencije u glavnoj knjizi iskazanim u finansijskim izveštajima i priložilo zbirnu analitičku karticu potraživanja od kupaca - fizičkih lica za 2015. godinu i finansijsku sintetičku karticu računa 204-potraživanja od kupaca za 2015. godinu.

Procedura za naplatu potraživanja

Utvrđeno je da je Društvo sačinilo Proceduru za naplatu potraživanja broj 560/16 od 11. marta 2016. godine kojom se utvrđuje način naplate Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 61 potraživanja, slanje opomena, zaključivanje sporazuma o reprogramu duga i postupak utuženja, a u cilju blagovremene i efikasnije naplate potraživanja. Nakon donošenja procedure, Društvo je poslalo oko 2.600 opomena dužnicima- fizičkim i pravnim licima tokom 2016. godine, koji nisu izmirili svoje dugovanje i zaključilo više Sporazuma o izmirenju potraživanja (duga) u ratama sa fizičkim licima.

Usaglašavanje potraživanja i obaveza za porez na dobit

Društvo je uskladilo stanje potraživanja za više plaćen porez na dan 30. juna 2016. godine sa Poreskom upravom, filijala Bečej i evidentiralo usagalašavanje u svojim poslovnim knjigama na teret odnosno u korist rezultata.

Nenaplaćena potraživanja po osnovu refundacije bolovanja

Društvo je refundiralo porodiljsko bolovanje u iznosu od 20.000 dinara, 25. novembra 2015. godine, dok je za bolovanje bolovanje više od 30 dana u iznosu od 344.000 dinara otpisano kao zastarelo na teret finansijskog rezultata Društva.

Evidentiranje potraživanja po osnovu garantnog depozita po ugovoru o zakupu vozila

U Odazivnom izveštaju, a u cilju otklanjanja navedene nepravilnosti, utvrđeno je da je Društvo evidentiralo na računu ostalih kratkoročnih potraživanja iznos od 307.000 dinara na ime izvršenog povraćaj garantnog depozita dana 25. maja 2015. godine nakon isteka Ugovora o operativnom lizingu i koji je evidentiran po izvodu broj 107.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 62

Donošenje Pravilnika o blagajničkom poslovanju

Utvrđeno je da je Društvo sačinilo Pravilnik o blagajničkom poslovanju, dana 6. jula 2016. godine broj 1490/16-1 koji je u primeni od donošenja. Takođe je sačinjen i Pravilnik o korišćenju fiskalnih kasa, 21.oktobra 2016. godine i Pravilnik o rešavanju po reklamaciji potrošača od 2. decembra 2016. godine.

Analiza obaveza prema dobavljačima

Društvo je dostavilo analitički pregled računa obaveza prema dobavljačima na dan 31. decembra 2015. godine iz kojeg se vidi da je Društvo izvršilo usaglašavanje stanja sa komitentima.

Donošenje Pravilnika o upotrebi službenih vozila

U odazivnom izveštaju utvrđeno je i da je Društvo sačinilo Pravilnik o uslovima i načinu korišćenja službenih vozila u „Potisje-Bečej“ doo za komunalne usluge, Bečej, od 11. marta 2016. godine, kao i tabelarni pregled za praćenje potrošnje goriva po mesecima, za svaki tip vozila.

Usklađivanje Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova

Utvrđeno je da je Društvo sačinilo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 268/6 od 5. februara 2016. godine i uskladilo sa članom 24. Zakona o radu u pogledu zahtevane stručne spreme za svako radno mesto.

Donošenje Pravilnika o korišćenju službenih mobilnih telefona

Društvo je sačinilo Pravilnik o korišćenju službenih mobilnih telefona, 4. mart 2016. godine, kojim su regulisana sva prava i obaveze zaposlenih po pitanju korišćenja službenih mobilnih telefona i određeni mesečni limiti korišćenja istih od strane zaposlenih. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 63

Evidentiranje rashoda za antivirus program

Društvo je na računu rashoda perioda evidentiralo fakturu od „PC Extreme“, Bečej broj 163 od 10. oktobra 2014. godine u iznosu od 30 hiljada dinara za antivirus program „Software ESET NOD32“ za 5-10 korisnika na period korišćenja od tri godine, umesto na računu nematerijalne imovine.

Donošenje Pravilnika o troškovima reprezentacije

Društvo je sačinilo Pravilnik o troškovima reklame i propagande i troškovima reprezentacije i poklona u „Potisje“ DOO za komunalne usluge, Bečej, broj 602/16 od 11. marta 2016. godine.

Evidentiranje troškova premije osiguranja

U Odazivnom izveštaju, a u cilju otklanjanja navedene nepravilnosti, utvrđeno je da je Društvo izvršilo preknjižavanje troškova premije osiguranja u iznosu od 50.000 dinara na račun aktivnih vremenskih razgraničenja.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 64

Institucije u Srbiji sve zatvorenije - negativan trend u slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Dvanaesti po redu godišnji izveštaj (za 2016. godinu) koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije, a osmi otkako je nadležnost Poverenika proširena i na zaštitu podataka o ličnosti.

Kao i prethodnih sedam, ovaj Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti će još jednom potvrditi značajne razlike u pogledu stanja u dve navedene oblasti. Poverenik u tom dokumentu navodi da je zaustavljen kontinuiran progresivan proces koji je u toj oblasti bio iz godine u godinu od samog početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno da je zabeležen negativan trend.

U 2016. godini prvi put je došlo do smanjenja iz godine u godinu rastućeg procenta uspešnih intervencija Poverenika, i on je sa 96 odsto u prethodnoj smanjen na 92 odsto. Iako se još uvek može govoriti o relativno visokom procentu uspešnosti, pad od četiri odsto u toku jedne godine definitivno je zabrinjavajući. Posebno je zabrinjavajući u vezi sa formalnim rešenjima kojima Poverenik nalaže davanje informacija. Naime, nakon intervencije Poverenika po primljenoj žalbi, postupci se u velikom broju slučajeva (61 odsto) okončavaju obustavom, jer organ i bez formalnog rešenja Poverenika daje prethodno uskraćenu informaciju. Međutim, u slučajevima kada je bilo nužno donositi formalna rešenja, u 2016. godini procenat njihovog izvršenja u odnosu na prethodnu godinu (skoro 85 odsto), smanjen je za 10,1 odsto i iznosi samo 73,6 odsto.

Pad efikasnosti u zaštiti prava javnosti u najvećoj meri se mora objašnjavati odsustvom podrške koju su Povereniku bili dužni da pruže drugi državni organi. Ni upravna inspekcija u sastavu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nadležna za pokretanje prekršajnih postupaka protiv Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 65 prekršioca zakona, ni pravosudni organi nisu imali ni izbliza adekvatan odnos prema činjenici da se zakon masovno krši. Prekršajni postupci pokretani su u broju višestruko manjem od broja realno počinjenih prekršaja, retko i selektivno, a okončavani u najvećem broju slučajeva nastupanjem zastarelosti. Međutim, još važnije je odsustvo nužne i očekivane podrške, koji su procesu unapređenja prava javnosti da zna dužni najviši organi. U 2016. godini Poverenik je bio prinuđen da u mnogo više slučajeva (ukupno 61) nego prethodnih godina, zahteva od Vlade obezbeđenje izvršenja i Vlada to nije učinila ni u jednom slučaju.

U 2016. godini, drugu godinu uzastopce, Narodna skupština, suprotno zakonu i sopstvenom Poslovniku, ne razmatra godišnje izveštaje Poverenika. Šta više, prvi put za 12 godina postojanja i delovanja institucije Poverenika, čak ni „matični“ skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije razmatrao poverenikov izveštaj. Pored navedenog, zabrinjavajuće je održavanje nekih hroničnih problema u vezi sa ostvarivanjem prava javnosti da zna, odnosno ponovno pojavljivanje problema za koje smo se mogli nadati da su apsolvirani odnosno prevaziđeni. To posebno važi za probleme u ostvarivanju prava na pristup informacijama u vezi sa nekim krupnim, ekonomskim potezima države, odnosno organa vlasti, informacijama o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima. Ovi problemi, osim što su u više slučajeva za posledicu imali ozbiljne povrede prava javnosti da zna, imali su i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je i u 2016. godini potvrđeno hronično lošom ocenom i pozicijom naše zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije. U oblasti zaštite podataka o ličnosti situacija je, takođe, hronično loša i vrlo zabrinjavajuća.

Obuke i seminari

U toku 2015. godine, kao i u toku 2017. godine (zaključno sa 28. aprilom 2017. godine), Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije organizovao obuke, seminare, treninge ili drugi vid Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 66 usavršavanja namenjen predstavnicima jedinica lokalne samouprave u Srbiji. U 2016. godini, Poverenik je, u okviru projekta „Izgradnja kapaciteta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za efektivno i adekvatno izvršavanje njegovih zakonskih ovlašćenja i obezbeđivanje ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama i prava na zaštitu podataka u skladu sa evropskim standardima“, održao sledeće obuke: Dana 20.7. i 21.7.2016. godine održana je dvodnevna obuka iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja namenjena predstavnicima jedinica lokalne samouprave (gradovi i opštine) radi pravilne primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od strane tih organa. Dana 20.12. i 21.12.2016. godine održana je dvodnevna obuka iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja namenjena predstavnicima opština u cilju pravilne primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Obe pomenute obuke su bile besplatne za polaznike obuke. Osnov za održavanje obuka je Program obuka za zaposlene na poslovima slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja u drugim organima javne vlasti, utvrđen pomenutim projektom. Program obuka baziran je na proceni potreba i problema u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i njime su obuhvaćeni sadržaj, cilj i način realizacije obuke po kategorijama organa vlasti (organi lokalne samouprave, javna i državna preduzeća i pravosudni organi). Teme obuka odnosile su se na izvršavanje obaveza organa javne vlasti u pogledu proaktivnog objavljivanja informacija, kao i u pogledu postupanja po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Osim navedenog, predstavnici Poverenika učestvuju u realizaciji skupova edukativnog karaktera u organizaciji drugih organa javne vlasti, nevladinih organizacija i drugo, a koji se odnose na oblast slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i oblast zaštite podataka o ličnosti. BUM - ov projektni tim je u analizi rada Poverenika za informacije od Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 67 javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti akcenat stavio na informacije od javnog značaja. S tim u vezi, iznosimo podatak da je broj rešenja Poverenika donetih u 2016. godini koja nisu izvršena ili po kojima organ vlasti nije obavestio Poverenika da je postupio po nalogu iz rešenja, na dan 10. februar 2017. godine sledeći:

- Ministarstva: 50 - Drugi republički organi i organizacije: 35 - Republička javna preduzeća: 38 - Organi u oblasti pravosuđa: 24 - Organi i organizacije u lokalnoj samoupravi: 67 - Lokalna javna preduzeća: 14

Prikaz gradova i opština i javnih preduzeća koja nisu postupila prema rešenju Poverenika, kao i teme zahteva i tražilac informacija: • Grad Beograd tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacija u vezi sa finansijskim planovima prihoda i rashoda za 2014. godinu svih ustanova kulture.

• Grad Novi Sad tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopije akata, dokumenata, odluka, itd. kojima je dato u nadležnost navedenom organu da u stambenoj oblasti izdaje uverenja o konstituisanju skupštini zgrade i izboru predsednika zgrade.

• Grad Vršac tražilac informacija: građanin tražene informacije: iznos dugovanja određenih pravnih lica.

• Grad Kraljevo tražilac informacija: Mreža za restituciju tražene informacije: kopije rešenja 04-8341/1-63 iz 1963, kojim je Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 68 određena naknada eksproprisane nepokretnosti katastarska parcela starog premera 1089 i 1092 obe KO Kraljevo.

• Grad Jagodina tražilac informacija: građanin tražene informacije: zahtev od 4.9.2004. na osnovu kojeg je matičar neovlašćenom licu izradio i predao izvod i matične knjige rođenih za njegovu ćerku.

• Opština Priboj tražilac informacija: novinar tražene informacije: konkurs za dodelu sredstava u oblasti informisanja u 2014.god raspisan 27.3.2014.

• Opština Zemun tražilac informacija: „Dosta je bilo – Restart“ tražene informacije: informacije u vezi plaćanja usluga od strane Opštine Voždovac u korist pravnog lica Profiler Team DOO Beograd (Block & Connect, Right) od 2008. do danas.

• Opština Bačka Palanka tražilac informacija: „Da sačuvamo Vojvodinu“, Tovariševo tražene informacije: informacija u vezi sa zahtevima od Agencije za borbu protiv korupcije u 2013.

• Opština Majdanpek tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopije prijave za dva agresivna psa koja su uhvaćena 23.4.2014. (Komunalno-građevinska inspekcija, Majdanpek).

• Opština Majdanpek tražilac informacija: Udruženje za zaštitu životinja „Belka“ tražene informacije: informacija o broju uhvaćenih i vraćenih pasa. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 69

• Opština Majdanpek tražilac informacija: građanin tražene informacije: dokumenta koja se odnose na projekat Inovacije i rehabilitacije vodnog snabdevanja, Arheologije, Čuda prirode itd, odluka o kategorizaciji smeštaja na adresi Kazanski potok.

• Opština Smederevska Palanka tražilac informacija: Savet za borbu protiv korupcije tražene informacije: informacije u vezi sa novčanim sredstvima dobijenih iz budžeta od 2011, po osnovu donacija, trošenje, javne nabavke itd.

• Opština Bela Crkva tražilac informacija: Nacionalni savet češke nacionalne manjine, Bela Crkva tražene informacije: informacije u vezi sa planom protivpožarnih mera za deo objekta u kome se nalaze prostorije Saveta kao i informacije o osiguranju.

• Opština Bor tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopije rešenja kojim je firma Grand guma iz Bora, oslobođena plaćanja komunalne takse za isticanje firme od 2009-2011.

• Opština Bor tražilac informacija: Multietnički centar za razvoj regije Dunav 21 tražene informacije: informacije u vezi sa tim da li će i kada na dnevnom redu SO Bor biti Odluka o imenovanju Lokalnog antikorupcijskog foruma opštine Bor.

• Opština Svilajnac tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopije košuljice predmeta studije o proceni uticaja na Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 70

životnu sredinu postrojenja - autoklava za tretman medicinskog otpada, na kat. par. 5900/7 KO Svilajnac.

• Opština Vlasotince tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacije u vezi sa licima koja su zaposlena po bilo kom osnovu od 1.1.2012. do danas.

• Opština Vlasotince tražilac informacija: odbornik tražene informacije: informacije u vezi sa tim da li je DRI izvestila SO Vlasotince o revizijama koje se odnose na subjekte revizije koji su u njenoj nadležnosti.

• Opština Vlasotince tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacije u vezi sa inspekcijskim pregledom gradnje ograde od šljako-betonskih blokova na lokaciji ulici Sutjeska 29.

• Opština Vladimirci tražilac informacija: advokat tražene informacije: informacija u vezi sa listom primljenih pripravnika.

• Opština Brus tražilac informacija: Ekološki centar „Stanište“, Vršac tražene informacije: informacije u vezi sa završnim računom za 2013. i 2014. i izveštaja o korišćenju sredstava fonda za zaštitu životne sredine za 2013. i 2014.

• Opština Nova Crnja tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacije u vezi sa kopijom spiska indirektnih i direktnih korisnika budžetskih sredstava u organima lokalne samouprave Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 71

Nova Crnja.

• Opština Babušnica tražilac informacija: građanin tražene informacije: Žalba na rešenje broj 037-10/2015 od 13.03.2015. kome je sve isplaćeno sa ekonomske klasifikacije 414 - socijalna davanja zaposlenima iznos od 1.524.653 dinara u 2012.

• Opština Trgovište tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacije u vezi sa sanacijom štete od poplava reke Pčinje u 2010. i 2013.

• Opština Žabari tražilac informacija: Nova Srbija, Žabari tražene informacije: Žalba na rešenje broj 037-10/2015-03 od 20.3.2015. u vezi obračuna zarada i naknada od 2012. do 31.1.2015, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

• Opština Žabari tražilac informacija: Nova Srbija, Žabari tražene informacije: ko je bio u komisiji za javne nabavke video nadzora instaliranog u opštini Žabari.

• Opština Bela Crkva tražilac informacija: građanin tražene informacije: ugovori, iznos dnevnica, reprezentacija

• Opština Bačka Palanka tražilac informacija: Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ tražene informacije: broj kontrola koje je komunalna inspekcija opštine sprovela u određenim lokalnim preduzećima i organima lokalne samouprave. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 72

• Opština Doljevac tražilac informacija: građanin tražene informacije: u vezi sa sastavom Opštinskog veća.

• Opština Doljevac tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopije svih računa o plaćenoj reprezentaciji za hotele, kafane, prodavnice i dr. za 2014.

• Opština Doljevac tražilac informacija: građanin tražene informacije: u vezi sa službenim vozilima za 2014, tj. potrošnja goriva, broj pređenih kilometara.

• Opština Doljevac tražilac informacija: građanin tražene informacije: u vezi sa prekovremenim radom, iznosom i datumom isplate za zamenika predsednika i načelnika opštine Doljevac u 2014.

• Opština Doljevac tražilac informacija: građanin tražene informacije: u vezi sa službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu za sve zaposlene.

• Opština Doljevac tražilac informacija: građanin tražene informacije: u vezi sa isplaćenim naknadama zaposlenima zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora u 2014.

• Opština Doljevac tražilac informacija: građanin tražene informacije: u vezi iznosa isplaćene mesečne naknade za prevoz Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 73 načelniku opštine za 2013.

• Opština Doljevac tražilac informacija: građanin tražene informacije: u vezi sa prekovremenim radom za M.V. za januar 2014 i druge.

• Opština Prokuplje tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopije odluka na osnovu kojih su se delile novčane pomoći po kontu 472931 za period 2009 - 2013. godine.

• Opština Prokuplje tražilac informacija: građanin tražene informacije: obaveštenja u vezi sa proverom poslovanja JP za zaštitu životne sredine opštine Prokuplja.

• Opština Bačka Palanka tražilac informacija: Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ tražene informacije: kvalifikacija svih članova Komisije za ocenu programa iz oblasti turizma, ekologije i zaštite životne sredine.

• Opština Ruma tražilac informacija: građanin tražene informacije: u vezi sa brojem održanih sednica stalnih radnih tela SO Ruma i sednica odborničkih grupa od 1.7.2015. do 31.8.2015.

• Opština Ruma tražilac informacija: Omladinski savet Ruma tražene informacije: kopije zapisnika sa 12. sednice od 13. 2. 2015. na kojoj je doneta odluka o raspodeli sredstava iz budžeta za redovne aktivnosti i programa udruženja sa teritorije opštine Ruma. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 74

• MZ Dupljaja, Bela Crkva tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopije zapisnika sa sednice kada je usvojen program uređenja, korišćenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u SO Bela Crkva, i sa sednice nadležnog organa MZ Dupljaja kada je odlučeno da se prijave sve nepravilnosti Predsedniku vlade i Ministarstvu poljoprivrede.

• MZ Žuč tražilac informacija: građanin tražene informacije: odgovor koji se odnosi na potpisane kopije zapisnika saveta MZ Žuč sa sednice od 10.7.2014. godine.

• MZ Dupljaja, Bela Crkva tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacije u vezi sa postupkom povraćaja utrina i pašnjaka mesnim zajednicama na teritorije Opštine Bela Crkva.

• MZ Štulac tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacije u vezi sa kupovinom grobnih mesta na groblju „Glavica“ u Štulcu: ugovori, uplatnice i pregled zavodne knjige za 2012, 2013, 2014. do 15.3.2015.

• JP „Naš stan“, Kovačica tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacije u vezi sa angažovanjem advokata, izvršenim naplatom komunalne naknade, iznos uplata svim advokatima i sl.

• JP „Poslovni prostor“ Vračar tražilac informacija: „Dosta je bilo – Restart“ tražene informacije: informacije o poslednjem ažuriranom statusu u 2015. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 75 godini, potraživanja JP Poslovni prostor Vračar od zakupca poslovnog prostora.

• JP GSP, Beograd tražilac informacija: Savez ozbiljnih sindikalaca GSP tražene informacije: ugovori koji su sklopljeni između GSP-a i APEX SOLUTION TECHNOLOGY doo sa svim pripadajućim aneksima.

• JP GSP Beograd tražilac informacija: „Transparentnost Srbija“, Beograd predmet br. 07-00-01913/2016-03 tražene informacije: troškovi usluga prevoza za miting SNS-a u „Areni“ u aprilu 2016.

• JKP Informatika, Novi Sad tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopije dokumenta o tome koliko je postupaka naplate potraživanja po osnovu komunalnih i sl. usluga JKP Informatika pokrenulo pred izvršiteljima od 1.1. 2013, kojim izvršiteljima, koji su bili kriterijumi za izbor izvršitelja.

• JKP „Informatika“, Novi Sad tražilac informacija: građanin tražene informacije: informacija u vezi sa načinom i kriterijumom odabira advokatske kancelarije u postupcima prinudnih naplata, kao i finansijskih podataka u vezi sa angažovanjem advokatskih kancelarija.

• JKP „1. Maj“, Krupanj tražilac informacija: novinar tražene informacije: dokumenti u vezi sa kanalizacionom mrežom i rečnim koritom.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 76

• JP „NAŠ STAN“, Kovačica tražilac informacija: građanin tražene informacije: da li su ugovorne pravne usluge sa advokatima u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

• JKP „Zelenilo“, Pančevo tražilac informacija: građanin tražene informacije: broj grobnih parcela na pravoslavnom i katoličkom groblju.

• JP „Zoohigijena“, Zaječar tražilac informacija: građanin tražene informacije: kopija Protokola o radu, koji su obavezni da imaju i po kome rade u prihvatilištu za napuštene životinje u Zaječaru.

• JKP „Rača“ tražilac informacija: novinar tražene informacije: u vezi sa ugovorom i aneksima sklopljenim sa Republičkom direkcijom za vode u vezi sa prečišćenjem otpadnih voda, konkursnu dokumentaciju za sve javne nabavke u vezi prečišćenjem otpadnih voda, izveštaje o realizaciji ugovora, sve privremene situacije, spiskove svih plaćanja.

Ima li svrhe? Stručna usavršavanja u organizaciji nezavisnih institucija

Nezavisne institucije koje su u fokusu projekta, sve osim Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, osim svojih primarnih nadležnosti, organizuju i obuke i za predstavnike lokalnih samouprava. Ukoliko se uzme u obzir stručnost predavača, aktuelnost teme i metod rada, postavlja se logično pitanje – kako je moguće da su javne finansije i javna potrošnja u Srbiji uopšte, na tako lošem nivou.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 77

Državna revizorska institucija (DRI) u saradnji sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) od 2010. godine sprovodi projekte vezane za jačanje kapaciteta DRI, kao i za unapređenje javnih finansija u Republici Srbiji. U okviru do sada sprovedenih projekata, pojedine aktivnosti su bile posvećene i unapređenju javnih finansija na lokalu. U toku 2015. godine DRI je uz podršku UNDP projekta održala dve radionice za 83 interna revizora koji su zaposleni u lokalnim samoupravama.

Cilj tih radionica je, kako nam je objašnjeno, bio da se ukaže na značaj uloge internih revizora i da se prenesu iskustva državnih revizora u kontroli javnih finansija u lokalnim samoupravama. Predavači su bili interni revizori i državni revizori. Iste je godina održana regionalna konferencija „Saradnja Državne revizorske institucije i internih revizora u javnom sektoru“ koju su organizovali DRI i UNDP u okviru projekta „Unapređenje upravljanja javnim finansijama“. Konferenciji su prisustvovale delegacije vrhovnih revizorskih institucija iz Republike Srpske, Bosne u Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Crne Gore, predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, državni revizori i interni revizori.

U toku 2016. godine DRI je uz podršku UNDP organizovala predavanja sa temom „Dosadašnja iskustva Državne revizorske institucije u postupku sprovođenja revizije finansijskih izveštaja jedinica lokalne samouprave“ za predstavnike 58 opština koje do tada nisu bile u programu revizije ili kod kojih je revizija sprovedena 2011. godine.

Oko 170 zaposlenih na poslovima finansija i javnih nabavki prisustvovalo je predavanjima koja su organizovana u Loznici, Nišu i Zrenjaninu. Predavanja je vodio vrhovni državni revizor Sektora za reviziju budžeta lokalnih vlasti sa svojim saradnicima.

Decembra 2016. godine održana je radionica „Pouzdanost informacionog sistema“, a organizovana je u okviru programa obuka za lokalne vlasti, a Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 78 učesnici su bile osobe zadužene za IT podršku u revizijama.

Istog meseca je održano predavanje za interne revizore zaposlene u lokalnim samoupravama „Saradnja između Državne revizorske institucije i internih revizora na lokalu“. Predavači su bili rukovodilac i zaposleni u Sektoru za reviziju budžeta lokalnih vlasti, predstavnici udruženja internih revizora, kao i interni revizor iz Državne revizorske institucije. Organizacija ovih događaja je u skladu sa planiranim aktivnostima koje sprovodi UNDP u Republici Srbiji na osnovu odobrenih projektnih dokumenata i memoranduma o saradnji UNDP i DRI u skladu sa Sporazumom između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i programa Ujedinjenih nacija za razvoj (Službeni list SFRJ – međunarodni ugovori broj 11/88). Prema ovom sporazumu UNDP je zadužen za organizaciju i finansiranje svih predavanja, radionica i konferencija u okviru projektnih aktivnosti u skladu sa UNDP procedurama. Kotizacija za učešće na svim događajima nije naplaćivana.

Uprava za javne nabavke obavestila je projektni tim BUM-a da je u toku 2015. i 2016. godine na osnovu Akcionih planova za sprovođenje Strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za 2015. i 2016. godinu, organizovala, sprovela i učestvovala u sprovođenju više obuka namenjenih prevashodno predstavnicima naručilaca i ponuđača, ali i drugim zainteresovanim licima. Ujedno, održano je i više konferencija u cilju daljeg unapređenja primene propisa u oblasti javnih nabavki.

Pregled održanih obuka i konferencija u 2015. godini: 1) 12. februara 2015. godine u Beogradu – konferencija „Ka ekonomičnijim javnim nabavkama u lokalnim samoupravama“; 2) 23. marta 2015. godine u Beogradu - obuka za predstavnike naručilaca na temu sačinjavanja izveštaja o izvršenju plana nabavki za 2014. godinu i najčešćih aktuelnih pitanja iz oblasti javnih nabavki; 3) 1. aprila 2015. godine u Beogradu, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije - obuka predstavnika ponuđača za učešće u javnim Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 79 nabavkama; 4) 1. i 8. aprila 2015. godine u Beogradu, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije - obuke za korisnike Portala javnih nabavki; 5) 2. jula 2015. godine u Beogradu, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije - konferencija „Javne nabavke iz ugla ponuđača"; 6) 26-28. avgusta 2015. godine u Beogradu, u saradnji sa Službom za upravljanje kadrovima - obuka pod nazivom „Sprovođenje postupka javne nabavke“, u okviru koje su obrađene teme počev od zakonodavnog i institucionalnog okvira, preko sprovođenja postupaka javnih nabavki, do prekršaja u vezi sa javnim nabavkama; 7) 2. septembra 2015. godine u Beogradu, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, ponuđačima su predstavljene Izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama; 8) 11. septembra 2015. godine u Beogradu - konferencija „Aktuelna pitanja u svetlu izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama“; 9) 18. septembra 2015. godine u Beogradu - konferencija „Javne nabavke na lokalnom nivou u svetlu izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama“; 10) 21. septembra 2015. godine u Beogradu - konferencija „Ka većoj ekonomičnosti u javnim nabavkama - savremeni pristup“; 11) 24. septembra 2015. godine u Beogradu, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije - konferencija „Poglavlje 5- o čemu pregovaramo“; 12) 23. oktobra 2015. godine u Nišu - radionica na temu predstavljanja savremenog koncepta organizovanja javnih nabavki na nivou gradova, u cilju definisanja naprednijih modela organizovanja i upravljanja javnim nabavkama na lokalnom nivou; 13) 30. oktobra 2015. godine u Beogradu, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije - konferencija „Poglavlje 5 - o čemu pregovaramo“; 14) 2. novembra 2015. godine u Beogradu - predstavljanje smernica za primenu socijalnog aspekta u postupcima javnih nabavki; 15) 3. decembra 2015. godine u Beogradu - obuka na temu planiranja nabavki, opravdanosti i svrsishodnosti;

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 80

16) 18. decembra 2015. godine u Kragujevcu, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Gradskom upravom Grada Kragujevca - sastanak na temu razvoja službi za javne nabavke u lokalnim samoupravama; 17) 21. decembra 2015. godine u Beogradu - konferencija „Nove tendencije u javnim nabavkama u Srbiji“.

Iz Uprave napominju da je učešće na obukama i skupovima bilo besplatno, ali da u vezi sa konkretnim lokalnim samoupravama (Bečej, Novi Bečej, Temerin, Majdanpek, Prokuplje, Loznica i Užice), raspolažu podacima u pogledu pet obuka koje je Uprava organizovala i sprovela u periodu septembar - decembar 2016. godine, a za koje je prethodno obaveštenje objavila na svojoj internet stranici u julu i septembru 2016. godine. Uprava je, napominju, pozvala zainteresovana lica, predstavnike naručilaca i ponuđača da se prijave radi učešće na tim obukama, a maksimalni broj učesnika po jednoj obuci bio ograničen na 150 mesta. Učešće na svim obukama je, takođe, bilo besplatno. Podaci u vezi sa pomenutih pet obuka su sledeći:

1) 16. septembar 2016. godine u Beogradu - obuka za predstavnike naručilaca i ponuđača na temu planiranja javnih nabavki, primene okvirnih sporazuma, uslova za učešće i primene kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda, kao i pitanja iz oblasti zaštite prava. Obuci su prisustvovala 133 učesnika, među kojima su bila dva predstavnika Zdravstvenog centra Užice, dva predstavnika Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju” Užice i jedan predstavnik Javnog preduzeća „Aerodrom Ponikve“ Užice;

2) 14. oktobar 2016. godine u Beogradu - obuka za predstavnike naručilaca i ponuđača na temu centralizovanih javnih nabavki i primene okvirnih sporazuma, zelenih nabavki, oblika i načina pregovaranja, stručne ocene ponuda, kao i pitanja u vezi sa korišćenjem Portala javnih nabavki. Obuci su prisustvovala 122 učesnika, od kojih su bila dva predstavnika Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 81

Zdravstvenog centra Užice, dva predstavnika Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju" Užice i jedan predstavnik Javnog preduzeća „Aerodrom Ponikve“ Užice;

3) 4. novembar 2016. godine u Beogradu - obuka za predstavnike naručilaca i ponuđača na temu planiranja javnih nabavki, primene okvirnih sporazuma, uslova za učešće i primene kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda, kao i pitanja iz oblasti zaštite prava, na kojoj je prisustvovalo 139 učesnika, od kojih dva predstavnika Doma zdravlja „Bečej“;

4) 18. novembar 2016. godine u Beogradu - obuka za predstavnike naručilaca i ponuđača. Teme o kojima je bilo reči su bile planiranje javnih nabavki, primena okvirnih sporazuma, izmene ugovora, stavovi i mišljenja UJN i zaštita prava. Obuci je prisustvovalo 106 učesnika od kojih dva predstavnika Zdravstvenog centra Užice i dva predstavnika Javnog preduzeća „Aerodrom Ponikve“ Užice;

5) 9. decembar 2016. godine u Beogradu - obuka za predstavnike naručilaca i ponuđača. Teme o kojima je bilo reči su smernice za suzbijanje korupcije u ciklusu javne nabavke, uslovi za učešće i stručna ocena ponuda, zelene nabavke - energetska efikasnost, ekološke nabavke, zaštita prava i korišćenje Portala javnih nabavki. Na obuci su prisustvovala 94 učesnika, od kojih jedan predstavnik Javnog preduzeća „Aerodrom Ponikve“ Užice.

Pored prethodno pomenutih obuka, u 2016. godini u saradnji sa Službom za upravljanje kadrovima, održane su tri obuke u Beogradu (4-6. aprila, 25-27. maja i 17-19. oktobra 2016. godine), na kojima je razmatrano više različitih tema od značaja za planiranje i sprovođenje postupaka javnih nabavki. Uprava je održala i dve obuke, prilikom dodele sertifikata za položen ispit za službenika za javne nabavke, i to 27. aprila, na kojoj je bilo reči o elementima kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude i Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 82 okvirnim sporazumima i 8. juna 2016. godine, kada su predstavljene smernice za suzbijanje korupcije u ciklusu javne nabavke. Tokom 2016. godine, održane su sledeće konferencije:

1) 1. juna 2016. godine u Beogradu - konferencija „Vrednost za novac i povećanje ekonomičnosti u javnim nabavkama;

2) u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština organizovana je radionica „Problemi u naručivanju usluga u oblasti socijalne zaštite u lokalnim samoupravama - izazovi i šanse" i radionica „Analiza praktičnog projekta - Sanacija javne rasvete" u oblasti javno privatnog partnerstva, dana 16. decembra 2016. godine u Beogradu;

3) u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština organizovana je konferencija „U susret jačanju mehanizma finansijskog poslovanja i odgovornosti“, predstavljene su smernice međunarodne dobre prakse o primeni kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.

Ono što je praksa Uprave za javne nabavke (njihovi zaposleni dominiraju u tome) jeste održavanje brojnih seminara za organizaciji privatnih agencija, koje, samo po sebi nije problematično, ali jeste to što oni značajno koštaju građane, efekti se ne vide, a i pitanje je da li ih drže van radnog vremena. O „komercijalnim“ obukama će biti reči kasnije.

Troškovi stručnog usavršavanja radnika i troškovi savetovanja i seminara

Projektni tim Bečejskog udruženja mladih pokušao je da dođe do podataka kako se lokalne samouprave i javna preduzeća u Srbiji, u opštinama i gradovima u fokusu, odnose prema obukama svojih zaposlenih. BUM je poslao zahteve za pristup informacijama od javnog značaja na oko 70 adresa u opštinama Bečej, Novi Bečej, Temerin, Majdanpek, Prokuplje i gradovima Loznica i Užice, a zaključak koji se iz odgovara na te zahteve Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 83 može reći jeste sledeći: javne nabavke za te usluge se ne sprovode, ne vodi se evidencija o učešće niti se obučavanje radnika planira, već je utisak da se zaposleni šalju „ad hok“, besplatne edukacije nisu atraktivne, dok je retko da javna preduzeća i lokalne samouprave ne šalju svoje zaposlene na seminare, obuke, kongrese, a da za njih ne plate iz budžeta preduzeća. Najčešće obuke na koje zaposleni iz analiziranih subjekata odlaze su obuke u vezi sa javnim nabavkama, i to ne one besplatne. Pojedina preduzeća iz godinu u godinu šalju svoje zaposlene na iste seminare, koji se malo, ili nimalo, razlikuju u odnosu na prethodne, dok, sa druge strane, pojedini ulažu novac građana i u formalno obrazovanje svojih zaposlenih. Takvu vrstu finansiranja praktikuju u JKP „Vodovod“ iz Užica.

Javno preduzeće i radnici stipendisti

Tokom septembra 2015. godine zaključen je ugovor o međusobnim pravima i obavezama, na osnovu odluke nadzornog odbora javnog preduzeća, između Mladena Srndaćevića, kao zaposlenog i preduzeća, na osnovu kog poslodavac pomaže školovanje zaposlenog na Tehničkoj školi u Užicu za sticanje zvanja četvrtog stepena srednje stručne spreme, zanimanje tehničar drumskog saobraćaja. Poslodavac ima obavezu da za školarinu, ispite i maturski ispit zaposlenog uplati 30 odsto od 29.200 dinara predviđenih troškova po računima Tehničke škole, a „po završetku školovanja, poslodavac će (bez obaveze) ukoliko postoji mogućnost rasporediti zaposlenog na radno mesto za koje se traži obrazovanje stečeno školovanjem za koje se zaposleni pomaže. Poslodavac nema obavezu plaćanja drugih troškova“, definisano je ovim ugovorom, a sve, kako je navedeno, „s obzirom na potrebu poslodavca da ima zaposlene sa što boljim kvalifikacijama za rad, kao i na zalaganje zaposlenog u radu“. Što se obaveze zaposlenog (stipendiste u ovom slučaju) tiče, „obavezuje da uredno polaže ispite i na kraju školovanja obavesti Poslodavca o ishodu te školske godine. Ukoliko zaposleni ne obavesti Poslodavca o završetku školovanja na kraju tekuće školske godine, ili iz opravdanih razloga ne završi školovanje do kraja 2016. godine, Poslodavac može tražiti da Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 84 zaposleni vrati iznos iz člana 2. ovog ugovora.“Sudeći prema broju stipendista u preduzeću, JKP „Vodovod“ iz Užica, ima potrebu za još zaposlenih „sa što boljim kvalifikacijama za rad, kao i na zalaganje zaposlenog u radu“, stoga poslodavac pomaže školovanje zaposlenog na Tehničkoj školi u Užicu za sticanje zvanja petog stepena srednje stručne spreme“. Ovim je ugovorom, zaključenim sa Nenadom Petronijevićem, definisano da poslodavac ima obavezu da za troškove školovanja zaposlenog uplati 30 odsto od 26.990 dinara predviđenih troškova po računu Tehničke škole. Po završetku školovanja, poslodavac će (bez obaveze) ukoliko postoji mogućnost rasporediti zaposlenog na radno mesto za koje se traži obrazovanje stečeno školovanjem za koje se zaposleni pomaže.

Iz budžeta JKP „Vodovod“ stipendirali su se i studenti privatnih fakulteta. Na osnovu ugovora koji je zaključen sa zaposlenom Slobodankom Blagojević, a, ponovo „S obzirom na potrebu poslodavca da ima zaposlene sa što boljim kvalifikacijama za rad, kao i na zalaganje zaposlenog u radu“, JKP pomaže školovanje zaposlene na drugoj godini Fakulteta za poslovne studije u Užicu. Ugovor je zaključen u septembru 2015. godine, poslodavac ima obavezu da za školarinu zaposlenog uplati 30 odsto od 120.860 dinara troškova predviđenih po računu Fakulteta. Po završetku školovanja, poslodavac će (bez obaveze) ukoliko postoji mogućnost rasporediti zaposlenog na radno mesto za koje se traži obrazovanje stečeno školovanjem za koje se zaposleni pomaže. Poslodavac nema obavezu plaćanja drugih troškova. Zaposleni se obavezuje da uredno polaže ispite i na kraju školovanja obavesti Poslodavca o ishodu te školske godine. Ukoliko zaposleni ne obavesti Poslodavca o završetku školovanja na kraju tekuće školske godine, ili iz opravdanih razloga ne završi školovanje do kraja 2016. godine, poslodavac može tražiti da zaposleni vrati iznos koji je plaćen.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 85

Naručioci u Bečeju ne poznaju delova Zakona o javnim nabavkama

Da li iz neznanja ili sa nekom namerom, mada u ovo prvo teško da se može verovati, niti je opravdanje, neretko se dešava da opštine i javna preduzeća prekrše odredbe Zakona o javnim nabavkama i to tako da otkriju identitet potencijalnog ponuđača, u toj fazi još uvek zainteresovanog lica koje u skladu sa zakonskim mogućnostima može da postavi pitanje u vezi sa pripremanjem ponude ili da ukaže na povrede zakona i slično. Direkcija za izgradnju Bečej i „Potisje” Bečej DOO odgovarajući na pitanja zainteresovanih lica (zainteresovano lice je svako lice koje ima interes da zaključi konkretan ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum) u septembru i oktobru 2016. godine objavili su na Portalu javnih nabavki imejl adrese, odnosno memorandume koji sadrže podatke o njima, i na taj način ugrozili nekoliko zainteresovanih lica, kao i postupak javne nabavke. Naručilac, a u ovom slučaju Direkcija i „Potisje”, obavezan je da čuva podatke o zainteresovanim licima, odnosno ponuđačima, sve do otvaranja ponuda u postupku javne nabavke. Ovo nije prvi slučaj u kome naručioci ne poštuju odredbu Zakona o javnim nabavkama koja se odnosi na zaštitu podataka o zainteresovanim licima, ponuđačima i podnosiocima prijava. Ovakvim postupanjem, ne samo što direktno krše zakon, već i dovode u opasnost potencijalne ponuđače i omogućavaju drugim ponuđačima da eventualno vrše pritisak na njih. Ovakvo kršenje zakona je i osnov za naknadu štete, te bi komisija za javnu nabavku morala o tome da vodi računa, jer bi eventualni sudski postupci doveli do velikih troškova koji bi se na kraju prevalili na poreske obveznike. Zaštita podataka određena je članom 14 Zakona o javnim nabavkama, a naručilac je s tim u vezi dužan sledeće: da čuva kao poverljive sve podatke o ponuđačima sadržane u ponudi koje je kao takve, u skladu sa zakonom, ponuđač označio u ponudi; da odbije davanje informacije koja bi značila povredu poverljivosti podataka dobijenih u ponudi; da čuva kao poslovnu tajnu imena, zainteresovanih lica, ponuđača i podnosilaca prijava, kao i podatke o podnetim ponudama, odnosno prijavama, do otvaranja ponuda, odnosno Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 86 prijava. Pored toga, član 20 istog zakona definiše da se komunikacija (u postupku javne nabavke, između naručioca i zainteresovanog lica) se mora odvijati na način da se obezbedi čuvanje poverljivih i podataka o zainteresovanim licima, podataka o ponudama i ponuđačima do otvaranja ponuda, da se obezbedi evidentiranje radnji preduzetih u postupku i čuvanje dokumentacije u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast dokumentarne građe i arhiva. BUM-ov tim je analizirajući postupke javnih nabavki u protekle dve godine primetio da je neretko praksa naručilaca da zahtevaju da se komunikacija sa zainteresovanim licem isključivo odvija putem pošte, što, osim što nije dozvoljeno, a u postupcima sa kratkim rokovima je besmisleno, odnosno, smanjuje mogućnosti lica zainteresovanih da učestvuju u postupku.

Zahtevi za zaštitu prava na odluke nezavisnih institucija i lokalnih samouprava

Oblasti javne potrošnje poput javnih nabavki, javno privatna partnerstva, međudržavni ugovori i državna pomoć posebno iziskuju pažnju civilnog društva. Otvaranje Poglavlja 5 u procesu evrointegracija Srbije od velikog je značaja za čitav sistem javnih finansija, naročito za efikasniju borbu protiv korupcije, dok, izlišno je to naglasiti, javne nabavke predstavljaju veoma važnu komponentu svake savremene ekonomije. S tim u vezi, u oblasti javnih nabavki ne veliki deo pregovora se odnosi na pitanja za koja se može reći da predstavljaju interes Evropske unije, već znatno veći deo ciljeva koje treba ostvariti odnosi se na pitanja koja su isključivo u interesu Srbije i trebalo je da se rešavaju bez obzira na proces pristupanja Evropskoj uniji. To se, na primer, može reći za efikasniju borbu protiv korupcije u sistemu javnih nabavki za sprovođenje mera koje obezbeđuju primenu zakona. Javne nabavke su izvor korupcije uprkos činjenici da organizacije civilnog društva i nezavisne institucije ulažu napor da se ova oblast kontroliše na pravi način, da se dobra, radovi i usluge nabavljaju po načelima zakona o javnim nabavkama, i, najzad, tako novac građana bude utrošen na ono što je zaista potrebno. Procena opravdanosti javnih nabavki Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 87 i proces planiranja nabavki veoma su bitni u sistemu javnih nabavki, a mogu biti i problematični sa aspekta kontrole javne potrošnje. U smislu javnih nabavki to znači da suštinska kontrola nije u tome da li su ispoštovane procedure i formalnosti, već da li je nabavka bila potrebna i da li je ostvarena njena svrha.

Nezavisne institucije u Srbiji u čijim su nadležnostima i javne nabavke bitne su u implementaciji zakona, a samim tim i u procesu pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, dok je verovatno da bi se, da imaju više kadrovskih kapaciteta, ostvarila puna primena propisa, a njihova uloga samim tim bila veća. To je jedna od pretpostavki, dok je upitna puna primena ovlašćenja i mogućnosti nezavisnih institucija u smislu uspostavljanja adekvatnijeg sistema javne potrošnje. Jedan od mehanizama koje vlasti koriste kako ograničili rad nezavisnih kontrolnih institucija je i konstantna namera da se broj zaposlenih drži na nivou koji utiče na njihovu operativnost.

Dakle, nezavisne institucije važne su za kontrolu javnih nabavki, a i same su njihovi korisnici. S tim u vezi, želeli smo šire da sagledamo sistem javnih nabavki, odnosno da dobijemo informacije o tome kako naručioci iz lokalnih samouprava u fokusu ovog projekta, ali i nezavisne institucije, nabavljaju usluge, dobra i radove, odnosno, najjednostavnije rečeno – troše novac građana.

Nepravilnosti kojima se naruoči koriste, da li svesno, ili iz neznanja, jeste nepoštovanje odredbi podzakonskih akata prilikom izrade konkursne dokumentacije; nejasna i neprecizna sadržina konkursne dokumentacije koja ne omogućava ponuđačima da pripreme prihvatljivu ponudu, odnosno ne omogućava da bude isključena subjektivnost i proizvoljnost u postupanju naručioca prilikom sprovođenja stručne ocene ponuda. Pored toga, problematično je i definisanje tehničkih specifikacija u postupcima javnih nabavki na način koji je diskriminatorskog karaktera i svodi konkurenciju na ograničeni krug potencijalnih ponuđača ili se pak definišu Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 88 nedovoljno jasno i precizno i na način koji onemogućava potencijalne ponuđače da sačine odgovarajuće ponude. Naručioci neretko sužavaju konkurenciju među ponuđačima tako što se određuju dodatni uslovi za učešće koji, po prirodi i obimu, nisu prilagođeni predmetu javne nabavke ili nemaju logičku vezu sa istim, kao i određivanje većeg broja dokaza nego što je potrebno za dokazivanje ispunjenosti dodatnih uslova; neopravdano sprovođenje javnih nabavki u pregovaračkom postupku, koji predstavlja najnetransparentniju vrstu postupka javne nabavke; i nepravilno sprovedena i neobrazložena stručna ocena ponuda.

U analiziranom periodu, prema informacijama kojima smo raspolagali, pred Republičkom komisijom za zaštitu prava javnih nabavki vođeno je ukupno šest postupaka protiv nezavisnih institucija u fokusu ovog projekta. Naime, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odlučivala je o žalbama ponuđača u dva postupka javnih nabavki gde je naručilac Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u jednom gde je naručilac Državna revizorska institucija i tri gde je naručilac Agencija za borbu protiv korupcije.

Republička komisija za zaštitu prava, kao neosnovan, odbila je zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva „I&D SOM“ DOO Beograd, pokrenut u postupku javne nabavke male vrednosti dobara — ostali kancelarijski materijal, za koju je poziv za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki objavljen 19. jula 2013. godine, naručioca Državne revizorske institucije, Beograd. Procenjena vrednost ove javne nabavke je 300.000 dinara.

Republička komisija je usvojila, kao osnovan zahtev za zaštitu prava podnosioca SAR d.o.o. Novi Sad i delimično poništila postupak javne nabavke male vrednosti dobara – računarske opreme (hardver i softver), za koji je poziv za podnošenje ponuda objavljen 7. aprila 2016. godine, a gde je naručilac Poverenik za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Beograd, u delu stručne ocene ponuda i donošenja odluke o dodeli ugovora. Poverenik je podnosiocu zahteva za zaštitu prava trebalo Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 89 da nadoknadi troškove postupka zaštite prava u iznosu od 60.000 dinara u roku od 15 dana od prijema rešenja. Procenjena vrednost javne nabavke je 3.140.000 dinara.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, odlukom Republičke komisije, bio je obavezan da podnosiocu zahteva za zaštitu prava „Halifax Consulting“ iz Beograda, nadoknadi troškove postupka zahteva za zaštitu prava u iznosu od 49.000 dinara. Radi se o postupku male vrednosti iz januara 2015. godine, a u vezi sa administrativnim uslugama – uslugama prevođenja (materijal u vezi sa radom organa i ažuriranja sajta), u kom je Komisija usvojila žalbu ponuđača i delimično poništila postupak javne nabavke.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao neosnovan, odbila je zahtev za zaštitu prava podnosioca „S&T Serbia“ iz Beograda, u postupku javne nabavke usluga izrade softvera za potrebe izrade i sprovođenja planova integriteta i nadzora nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, naručioca Agencije za borbu protiv korupcije Beograd. Postoje još dva postupka protiv Agencije za borbu protiv korupcije, prema saznanju BUM-ovog projektnog tima, koji su vođeni pred Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, jedan iz 2010, a drugi iz 2014. godine, a oba je podneo „Prozone“ iz Novog Sada, u čiju je korist, u oba slučaja, odlučila Komisija. Tako je usvojen zahtev za zaštitu prava podnosioca „Prozone“ iz Novog Sada i delimično poništen otvoreni postupak javne nabavke usluga izrade aplikativnog softvera za potrebe Agencije za borbe protiv korupcije, za koju je 15. oktobra 2010. godine objavljen poziv za podnošenje ponuda. Postupak je delimično poništen, u delu stručne ocene ponuda i odluke o obustavi postupka. Agencija je kao naručilac u ovom postupku bila obavezna da u roku od 15 dana od prijema rešenja nadoknadi troškove podnosiocu zahteva za zaštitu prava 60.000 dinara. Isti ponuđač, žalio se i u postupku pokrenutom 25. juna 2014. godine. Komisija je usvojila tako usvojila još jedan zahtev za zaštitu prava Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 90 podnosioca „Prozone“ u otvorenom postupku javne nabavke za izradu softvera za potrebe izrade i sprovođenja planova integriteta i nadzora nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u periodu od 2013. do 2018. godine. Agencija je bila dužna da podnosiocu zahteva za zaštitu prava nadoknadi troškove zaštite prava u iznosu od 80.000 dinara. Inače, u tekućoj godini Agencija za borbu protiv korupcije planira da na dobra i usluge potroši oko 37.145.000 dinara, Državna revizorska institucija oko 25.000.000 dinara, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti 17.600.000 dinara. Uprava za javne nabavke na javne nabavke planira da potroši oko 2.900.000 dinara, dok se u Planu nabavki za 2017. godinu nalazi samo postupak održavanje i nadogradnja portala javnih nabavki, a to je pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki nema rashode tog tipa.

Projektni tim BUM –a pokušao je da dobije informacije o tome da li su se naručioci, u smislu Zakona o javnim nabavkama, sa teritorija opština Bečej, Novi Bečej, Temerin, Majdanpek, Prokuplje, gradova Užice i Loznica, kao i Poverenik za informacije od javnog značaj i zaštitu podataka o ličnosti i Agencija za borbu protiv korupcije, žalili na odluke Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, odnosno, da li su pokretali sporove pred Upravnim sudom. Informacije koje smo želeli da dobijemo trebalo je da se odnose na period od početka 2013. godine zaključno sa 25. aprilom 2017. godine. Međutim, zbog toga što Upravni sud, kako nam je odatle objašnjeno, ne može da selektuje informacije o predmetima na način da oni budu iskazani po naručiocima, uspeli smo da raspolažemo samo sledećim podacima: u periodu od 1.1.2013. godine do 25.4.2017. godine Upravnom sudu podneto ukupno 663 inicijativna akta protiv tužene Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; u navedenom periodu rešen je 351 predmet od kog broja je 108 tužbi uvaženo, 179 odbijeno, 46 odbačeno, postupak je prekinut u jednom predmetu i tri predmeta su rešena na drugi način. Zaključno sa 21. aprilom 2017. godine ostalo je 312 nerešena predmeta. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 91

Kako smo od nadležnih upućeni na to da od svakog naručioca ponaosob (oko 70 naručilaca) tražimo podatke o tome da li su se pred Upravnim sudom žalili na odluke republičke komisije, projektni tim BUM-a će naknadno objaviti analizu tih podataka.

Od Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki smo tražili kopije njenih odluka, a na osnovu žalbe ponuđača u postupcima javnih nabavki koje su pokrenuli naručioci sa teritorije gradova Užice i Loznica, kao i opština Bečej, Novi Bečej, Temerin, Majdanpek i Prokuplje u periodu od 1. januara 2015. godine do 20. aprila 2017. godine, odnosno kopije koje dokazuju da je komisija kontrolisala postupanje naručioca po njenim odlukama, takođe u pomenutom periodu. Ilustracije radi, broj naručilaca u Republici Srbiji je 2.686 (svi organi koji moraju da poštuju zakon o javnim nabavkama i da plaćaju usluge, dobra i radove uz poštovanje zakonskih procedura).

- Kako u konkretnom slučaju, Republička komisija nema mogućnost pretrage donetih odluka „u postupcima javnih nabavki koje su pokrenuli naručioci sa teritorije gradova Užice i Loznica, kao i opština Bečej, Novi Bečej, Temerin, Majdanpek i Prokuplje u periodu od 01.01.2015. godine do 20.04.2017. godine“, to ista nije u mogućnosti da dostavi „dokaze da je komisija kontrolisala postupanje naručioca“, bez preciznog naziva naručioca ili broja predmeta pod kojim se postupak vodio pred Republičkom komisijom tj. bez dostavljanja nekog od parametara preko kojeg je moguće vršiti pretragu elektronske baze podataka koja se vodi kod Republičke komisije za traženu informaciju, odgovaraju iz te institucije. Inače, Republička komisija, kao samostalan i nezavisan organ, u okviru nadležnosti definisanih članom 139. Zakona o javnim nabavkama između ostalog, odlučuje o podnetim zahtevima za zaštitu prava. U tom smislu, Republička komisija napominje da je u periodu od 1. aprila 2013. godine do 20. aprila 2017. godine, postupajući po podnetim zahtevima za zaštitu prava donela a ukupno 6.917 odluke, odnosno u periodu od 1. januara Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 92

2015. godine do 20. aprila 2017. godine donela ukupno 3.607 odluka po podnetim zahtevima za zaštitu prava.

Slika i (ne)prilika postupanja u predmetima sa prekršajima

Projektni tim BUM-a je, posredstvom Zakona, zahtevao informacije u vezi sa broje pokrenutih i vođenih prekršajnih postupaka koje je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki dobila od 1. januara 2015. godine do 1. maja 2017. godina.

Niš – podnosilac zahteva inspektor Budžetske inspekcije Grada Niša

Jedan od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odbacila jer je zahtev podneo neovlašćeni organ je i zahtev inspektora Budžetske inspekcije Grada Niša od 19. februara 2015. godine, protiv pravnog lica JKP „Mediana“ sa sedištem u Nišu i odgovornog lica upravnom licu Radisavljević Aleksandra Dragana, direktora pravnog lica JKP „Mediana“ sa sedištem u Nišu, zbog dva prekršaja iz člana 121. Zakona o javnim nabavkama i pet prekršaja iz člana 169. Zakona o javnim nabavkama.

U obrazloženju Komisije navodi se da je, „ispitujući uslove za pokretanje prekršajnog postupka Republička komisija je utvrdila da je podnosilac zahteva budžetski inspektor inspekcije Grada Niša, neovlašćen organ za pokretanje postupka, iz razloga što je članom 165. stav 3 Zakona o javnim nabavkama propisano „da se prekršajni postupak pred Republičkom komisijom pokreće na zahtev Uprave za javne nabavke, Državne revizorske institucije, drugog ovlašćenog organa ili po službenoj dužnosti, odmah po saznanju za prekršaj.“ Zakonom o prekršajima, članom 179. stav 2 precizirano je ko su ovlašćeni organi za pokretanje prekršajnog postupka, pa je navedeno da su ovlašćeni organi „organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 93 kojima su prekršaji predviđeni“. Nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama vrši Uprava za javne nabavke, na osnovu člana 136. istog zakona. Republička komisija posebno ukazuje da je Zakonom o budžetskom sistemu propisana nadležnost budžetske inspekcije za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupaka, ali za prekršaje propisane tim zakonom. Članom 104. stav 1. istog zakona navedeno je da „zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 103. ovog zakona podnosi budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave“. Imajući u vidu napred izneto, a na osnovu čl. 157. stav (5) tačka 4) i 165. stav (3) Zakona o javnim nabavkama i shodnom primenom člana 184. stav 1 tačka 5) Zakona o prekršajima, stekli su se uslovi da se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odbaci, jer je zahtev podneo neovlašćeni organ.

Pančevo – DRI podnosilac zahteva

Prekršajni sud u Pančevu se rešenjem od 25. januara 2017. godine, oglasio stvarno nenadležnih za postupanje u prekršajnom postupku protiv okrivljenog lica u pravnom licu Danke Grozdanić, načelnice Opštinske uprava u Kovačici, zbog prekršaja iz člana 103. 3akona o budžetskom sistemu zbog toga što je u budžetskoj 2014. godini po ranije preuzetim obavezama odobrila isplatu od 903.000 dinara za troškove mobilnih telefona po aneksu ugovora iz februara 2013. godine zaključen sa „Telenor“ DOO, a da nije sproveden postupak javne nabavke, po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka koji je podnela Državna revizorska institucija u decembru 2015. godine. Istim rešenjem spisi predmeta su ustupljeni Republičkoj komisija kao stvarno nadležnom organu za vođenje prekršajnog postupka.

Republička komisija se, nakon prijema ustupljenog predmeta, u postupku ispitivanja stvarne nadležnosti iz člana 139. ZJN, zbog prekršaja iz člana 103. Zakona o budžetskom sistemu, u vezi sa članom 39. ZJN, shodno Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 94

članu 165. stav 1. ZJN, oglasila stvarno nenadležnom za postupanje iz razloga što je odredbom pomenutog člana propisano da republička komisija vodi prekršajni postupak u prvom stepenu za prekršaje propisane tim zakonom.

Naime, kako je objašnjeno, u konkretnom slučaju je reč o prekršaju iz člana 103. Zakona o budžetskom sistemu, a ne o prekršaju iz oblasti javnih nabavki koji su propisani članom 169, a članom 100. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, dok je u stavu 2. navedeno da izuzetno od stava 1. ovog člana prvostepeni prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javnih nabavki vodi Republička komisija. S obzirom na to da postoji negativan sukob nadležnosti između suda i državnog organa, Republička komisija će podneti zahtev Ustavnom sudu da reši predmetni sukob nadležnosti.

Zrenjanin - podnosilac zahteva AP Vojvodina

Budžetski inspektor Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za finansije, Sektora za budžetsku inspekciju podneo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u martu 2015. godine protiv Gorana Petkovića, rektora Doma za učenike srednjih škola „Angelina Kojić Gina“, sa sedištem u Zrenjaninu zbog sedam prekršaja iz člana 169. stav (4) a u vezi stava (3) tačka 1) Zakona o javnim nabavkama.

Ispitujući uslove za pokretanje prekršajnog postupka Republička komisija je utvrdila da je podnosilac zahteva budžetski inspektor Autonomne Pokrajine Vojvodina, Pokrajinskog sekretarijata za finansije, Sektora za budžetsku inspekciju, neovlašćen organ za pokretanje postupka, iz razloga što je članom 165. stav (3) Zakona o javnim nabavkama propisano „da se prekršajni postupak pred Republičkom komisijom pokreće na zahtev Uprave za javne nabavke, Državne revizorske institucije, drugog ovlašćenog organa ili po službenoj dužnosti, odmah po saznanju za prekršaj .“ Zakonom o prekršajima, članom 179. stav 2 precizirano je ko Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 95 su ovlašćeni organi za pokretanje prekršajnog postupka, pa je navedeno da su ovlašćeni organi „organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni“. Nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama vrši Uprava za javne nabavke, na osnovu člana 136. stav (1) tačka 1. istog zakona. Republička komisija posebno ukazuje da je Zakonom o budžetskom sistemu propisana nadležnost budžetske inspekcije za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajne postupka, ali za prekršaje propisane tim zakonom. Članom 104. stav 1. istog zakona navedeno je da „zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 103. ovog zakona podnosi budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave“. U konkretnom slučaju budžetski inspektor je nakon kontrole materijalno- finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišćenja sredstava od strane budžetskog korisnika Doma za učenike srednjih škola podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu, kako je to propisano članom 103. Zakona o budžetskom sistemu, a ne i protiv pravnog lica kako je to propisano čl. 169. i 170. Zakona o javnim nabavkama i članom 27. Zakona o prekršajima.

I ovaj je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Komisija odbacila, jer je zahtev podneo nenadležni organ.

Majdanpek – Podnosilac zahteva tužilac u Negotinu

Osnovno javno tužilaštvu u Negotinu, odeljenje u Majdanpeku podnelo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lica JP „Nacionalni park Đerdap“, sa sedištem u Donjem Milanovcu i okrivljenog odgovornog lica u pravnom licu Srđana Stefanovića, u svojstvu direktora JH „Nacionalni park Đerdap“, sa sedištem u Donjem Milanovcu, zbog prekršaj a iz člana 169. stav 3. tačka 1) ZJN.

Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 96

Ispitujući uslove za pokretanje prekršajnog postupka Republička komisija je utvrdila da je podnosilac zahteva podneo neuredan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, koji u smislu člana 181. Zakona o prekršajima, ne sadrži precizno naveden činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, kao i vreme izvršenja za svaku radnju prekršaja. Shodno navedenom, Republička komisija je dopisom od 25. decembra 2015. godine, naložila podnosiocu zahteva, da u roku od 15 dana od dana prijema istog, otkloni nedostatke, odnosno da odredi tačno vreme izvršenja padnje prekršaja, kao bitno obeležje prekršaja iz člana 181. stav 1. tačka 4). Zakona o prekršajima, budući da je u predmetnom zahtevu u pogledu vremena izvršenja radnje prekršaja navedeno da su okrivljeno pravno lice Javno preduzeće „Nacionalni park Đerdap“, sa sedištem u Donjem Milanovcu i okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu Srđan Stefanović, , „u toku 2013. godine“ sprovodili i izvršili nabavku dobara i usluga u ukupnom iznosu od 12.820.000 dinara bez sprovođenja postupaka javnih nabavki, iako nisu postojali razlozi za izuzeće od primene člana 7, 122. i 128 ZJN. Takođe, kako u predmetnom zahtevu nije precizno naveden činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, naloženo je da podnosilac zahteva uredi predmetni zahtev na tu okolnost kao bitno obeležje prekršaja iz člana 181. stav 1. tačka 4 Zakona o prekršajima, imajući u vidu da navod podnosioca da su okrivljeni sprovodili i izvršili nabavku dobara i usluga u ukupnom iznosu od 12.820.000 dinara, bez sprovođenja postupka javnih nabavki iako nisu postojali razlozi za izuzeće od primene ZJN, predstavlja pravnu kvalifikaciju prekršaja, a nedostaje bitno obeležje prekršaja - činjenični opis radnje prekršaja. Predmetnim dopisom Republička komisija je ujedno upozorila podnosioca zahteva na posledice nepostupanja po pozivu za dopunu, iz razloga što je članom 182. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da ako zahtev ne sadrži sve podatke iz člana 181. ovog zakona, zatražiće se od podnosioca zahteva da ga u određenom roku dopuni. Stavom 2. istog člana zakona propisano je da rok iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od 15 dana, dok je stavom 3. istog člana propisano da u slučaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u određenom roku, smatraće se da je odustao od zahteva i zahtev će se Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 97 zaključkom odbaciti. Postupajući po nalogu za uređenje Republičke komisije, tužilaštvo je dana 18. januara 2016. godine dostavio dopunu predmetnog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ukazujući na to da je poziv neosnovan, s obzirom na to da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka broj sadrži sve elemente propisane članom 181. Zakona o prekršajima. Vezano za period izvršenja radnje prekršaja, podnosilac zahteva je u predmetnoj dopuni zahteva istakao da je termin „u toku 2013, godine“ apsolutno odrediv i razumljiv, te da Republička komisija ima pravo da se za period pre svoje nadležnosti u tom delu oglasi nenadležnom. Kako je podnosilac zahteva dalje istakao u predmetnoj dopuni zahteva, iako je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka od 4. novembra 2015. godine potpuno sastavljen u skladu sa odredbama člana 179. i člana 181. Zakona o prekršajima, izvršiće preciziranje dispozitiva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka budući da je tražena dopuna istog.

U predmetnoj dopuni zahteva, kako proizilazi iz sadržine iste, podnosilac zahteva je u pogledu vremena izvršenja radnje prekršaja naveo „period od 1.4.2013. godine do 31.12.2013. godine“ kao vreme izvršenja radnje prekršaja iz člana 169. stav 3. tačka 1) ZJN, u kome su okrivljeno pravno lice pravno preduzeće „Nacionalni park Đerdap“, sa sedištem u Donjem Milanovcu i okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu Srđan Stefanović, sa. prebivalište, izvršili nabavku dobara i usluga u ukupnom iznosu od 12.820.000 dinara bez sprovođenja postupka javnih nabavki iako nisu postojali razlozi za izuzeće od primene člana 7, 122. i 128. ZJN i to: nabavku goriva u iznosu od 6.436.000 dinara, nabavku delova i pribora za vozila i njihove motore u iznosu od 2.010.000 dinara, usluge održavanja i popravke vozila u iznosu od 899.000 dinara, advokatske usluge u iznosu od 1.962.000 dinara, usluge hotela i restorana u iznosu od 1.113.000 dinara i finansijske usluge u iznosu od 400.000 dinara. Kako podnosilac zahteva nije postupio po nalogu Republičke komisije od 25.12.2015. godine, odnosno nije odredio tačno vreme izvršenja radnje prekršaja, već je odredio period navodeći „od 1.4.2013. godine do 31.12.2013. godine“, to se smatra da je podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 98 prekršajnog postupka podnetog protiv navedenih okrivljenih lica, za prekršaj iz člana 169. stav 3. tačka 1) ZJN iz kog razloga je isti odbačen predmetnim zaključkom.

Nema prekršajnog kažnjavanja za javne nabavke u opštinama Bečej, Temerin, Srbobran, Žabalj – praksa pokazala da se zakon mora hitno menjati

Prekršajni sud u Bečeju, koji je, pored opštine Bečej, nadležan i za opštine Žabalj, Temerin i Srbobran, u toku 2015, 2016. i 2017. godine nije primio nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u vezi sa javnim nabavkama, te nije bilo ni presuda s tim vezi, povrđeno nam je u sudu.

U Prekršajnom sudu u Bečeju ističu da je odredbom člana 100. Zakona o prekršajima propisano da prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javnih nabavki vode prekršajni sudovi, a izuzetno prvostepeni prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javnih nabavki vodi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

S druge strane, iako je članom 165. Zakona o javnim nabavkama propisano da Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki vodi prekršajni postupak u prvom stepenu za prekršaje propisane tim zakonom, analiza Bečejskog udruženja mladih u okviru projekta Unapređenje kapaciteta lokalnih aktera za upotrebu antikorupcijskih mehanizama pokazala je da prekršajnih postupaka, pa ni presuda, odnosno kažnjavanja, nema. To što nema prekršajnih postupaka je jedan od većih problema u primeni odredaba Zakona o javnim nabavkama.

Zakoni u koliziji – krivci bez sankcija

Jedan od problema jeste taj što Republička komisija, kako nam je objašnjeno nema mogućnost da obezbedi izvršavanje kazne, kao ni da obezbedi prisustvo okrivljenog i slično. Te mogućnosti nema, jer, najzad, ona nije sud. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 99

Adekvatnije rešenje je da ipak, o prekršajima iz zakona o javnim nabavkama odlučuju prekršajni sudovi, a da Republička komisija bude jedan od podnosilaca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pred tim sudovima, i to na osnovu činjenica i dokaza do kojih dođe odlučujući u predmetima zaštite prava.

Prema informacijama kojima raspolaže Bečejsko udruženje mladih, Uprava za javne nabavke, kao jedan mogućih podnosilaca zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, u proteklim godinama podnosila je zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, ali ne i krivične prijave. S tim u vezi, Uprava do maja 2017. godine nije dobila niti jednu prekršajnu presudu. Ovo je i logično, budući da je zahteve za pokretanje prekršajnog postupka upućivala upravo Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Inače, rukovodioci Uprave za javne nabavke su uoči usvajanja zakona izjavljivali kako će upravo davanje mogućnosti Komisiji da vodi prekršajni postupak doneti rezultate.

S druge strane, neophodno je da se sudije prekšajnih sudova adekvatno edukuju kako bi efikasno postupali u predmeti vezanim za javne nabavke, budući da je zakonodavac imao u vidu to da specifičnosti sistema javnih nabavki poznaju najpre institucije poput Komisije, koja, kako joj je i ime kaže, odlučuje o zaštiti prava u postupcima javnih nabavki.

Bez krivičnih prijava, prekršaji bez epiloga

Naručioci sa teritorija opština Bečej, Novi Bečej, Temerin, Majdanpek, Prokuplje i gradova Užice i Loznica tokom 2015. i 2016. godine obratili su se Upravi sa ukupno 88 zahteva za mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka. Za naručioce sa istih teritorija, za isti period, zahtevali smo informaciju o broju pristiglih zahteva za mišljenje o primeni Zakona o javnim nabavkama. S tim u vezi, obavešteni smo da je Uprava u toku 2015. i 2016. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 100 godine dala ukupno 12 mišljenja o primeni Zakona o javnim nabavkama naručiocima sa teritorija opština Bečej, Novi Bečej, Temerin, Majdanpek, Prokuplje i gradova Užice i Loznica, i to na zahtev sledećih naručilaca: Javno preduzeće „Vodokanal“ Bečej (dva mišljenja); Javno preduzeće „Direkcija za izgradnju“ Bečej; Opštinska uprava opštine Bečej; Javno- komunalno preduzeće „Temerin“ Temerin; „Crveni krst“ Užice; „Apoteka” Užice; „Narodni muzej“ Užice; Grad Užice; Zdravstveni centar „Užice“; Predškolska ustanova „Užice“; Regionalna privredna komora „Užice“.

Takođe, tražili smo informacije o broju naplaćenih zahteva i iznose za mišljenja o primeni Zakona o javnim nabavkama svih naručilaca sa teritorija opština Bečej, Novi Bečej, Temerin, Majdanpek, Prokuplje i gradova Užice i Loznica za 2015. i 2016. rodinu (po naručiocu). S tim u vezi, rečeno nam je da Uprava ne raspolaže informacijama o broju naplaćenih zahteva i iznosima za data mišljenja o primeni Zakona o javnim nabavkama. Dalje, zahtevali smo i broj prekršajnih i krivičnih prijava koje je Uprava podnela u periodu od 1. januara 2012. godine do 31. decembra 2016. godine, a koje se odnose na naručioce sa gore navedenih teritorija. Uprava je u datom periodu Republičkoj komisiji za zaštitu prava podnela pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, koji se odnose na naručioce sa navedenih teritorija i to protiv: JP „Aerodrom Ponikve“ Užice; JP za zaštitu i unapređenje životne sredine „Prokuplje“ Prokuplje; JKP za proizvodnju i distribuciju toplotne energije „Majdanpek“ Majdanpek; JKP „Tržnice“ Prokuplje - za nedostavljanje kvartalnih izveštaja za II, III i IV kvartal 2013. godine, i JKP „Vodovod“ Užice, jer je naručilac nabavio aluminijum sulfat i hemikalije za vodu bez postupka javne nabavke.

Kako nam je odgovoreno, Uprava za javne nabavke nije podnosila krivične prijave, dok nije dobila nijednu presudu koja se odnosi na podnete zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, niti se kako je nama poznato informisala detaljnije o ovim predmetima. Bečejsko udruženje mladih–BUM– ZBORNIK ISTRAŽIVANJA | 101

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

352:343.352(497.11) 658.115:343.352(497.11)

ЂЕКИЋ, Александар Unapređenje kapaciteta lokalnih aktera za upotrebu antikorupcijskih mehanizama : zbornik istraživanja / [Aleksandar Đekić, Ana Aćimov, Kristina Glavardanov ; urednik Aleksandar Đekić]. - Bečej : Bečejsko udruženje mladih - BUM, 2017 (Bečej : Sitograf). - 100 str. ; 21 cm

Tiraž 400.

ISBN 978-86-89405-01-9 1. Аћимов, Ана 2. Главарданов, Кристина a) Локалне самоуправе - Борба против корупције - Србија b) Јавна предузећа - Борба против корупције – Србија COBISS.SR-ID 319394311