Koridori Srbije Projekat autoputa Koridor X Završetak studije procene raseljavanja na autoputu E80 Deonica – Obilaznica oko Dimitrovgrada Glavni izveštaj 4-10 12. juli, 2016. godine
Izrada ovog izveštaja uključuje određene instrukcije i zahteve našeg klijenta.
Nije namenjen trećem licu koje se ne treba na njega oslanjati, niti bilo kakvu odgovornost snosi bilo koje treće lice.
Broj posla 216219
Arup d.o.o Knjeginje Zorke 77/4 11000 Beograd Srbija www. arup.com Verifikacija dokumenta ARUP
Opis posla Projekat autoputa Koridor X Broj posla 216219
Naziv dokumenta Završetak studije procene raseljavanja na autoputu E80, Deonica- Referentna datoteka Obilaznica oko Dimitrovgrada, Glavni izveštaj Referenca dokumenta 4-10
Revizija Datum Naziv fajla 2016-02-15 Corridor X_ETIA Dimitrovgrad Main report DRAFT.docx Nacrt 1 15.02.2016. Opis Prvi nacrt
Pripremio Proverio Odobrio
Ime MP,OS,VJ MP AB
Potpis
Nacrt 1 30.05.2016. Naziv fajla 2016-05-30 Corridor X_ETIA Dimitrovgrad Main report DRAFT.docx Opis Po komentarima dobijenim od Svetske Banke i nastavljenim konsultacijama za vreme misije Svetske Banke u maju Pripremio Proverio Odobrio
Ime Razno Milica Popović Aleksandar Bajovic
Potpis
Predmet 12.7.2016. Naziv fajla 2016-06-13 Corridor X_ETIA Dimitrovgrad Final Report ISSUE.docx Opis Nema primedbi na nacrt 2 primljen od Svetske Banke 13.06.2016.
Pripremio Proverio Odobrio
Ime
Potpis
Naziv fajla
Opis
Pripremio Proverio Odobrio
Ime
Potpis
Dokument o verifikaciji sa dokumentom Sadržaj Strana Skraćenice 1
Kratki pregled 2
1 Uvod 6
2 Pristup i metodologija 11 2.1 Opseg istraživanja 11 2.2 Pretpostavke i ograničenja 13
3 Uticaj na otkup zemljišta i mere ublažavanja 15 3.1 Eksproprijacija zemljišta 15 3.2 Pogođeni objekti i poslovanja 23 3.3 Društveno-ekonomski uslovi i uticaji 26 3.4 Socijalni uticaji i mere ublažavanja za vreme izgradnje 31 3.5 Podrška osetljivom stanovništvu i lokalnim zajednicama 33
4 Institucionalni dogovori 36
5 Angažovanje zainteresovanih strana i rešavanje žalbi 37 5.1 Rešavanje žalbi 37
6 Zaključci i preporuke 39
Tabele
Tabela 1 – Deonice Koridora 10 Tabela 2 – Ključni podaci o eksproprijaciji Tabela 3 – Stope nadoknade za poljoprivredno zemljište (RSD po 1m2) 2011.-2012. Tabela 4 – Prikaz cena za zemljišne parcele na različitim deonicama projekta, cene ostalih projekata i tržišnih transakcija u 2012. Tabela 5 – Zahtevi za eksproprijaciju neisplativih parcela Tabela 6 – Rezultati društveno-ekonomskih istraživanja 2009. i 2015. Tabela 7 – Smanjenje mesečnih prihoda ispitanih domaćinstava Tabela 8 – Institucionalni dogovori Tabela 9 – Prosečne cene procenjene stope nadoknade za poljoprivredno zemljište (RSD/1m2) Tabela 10 – Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Vranište, Crnoklište, Crvenčevo, Staničenje, Sopot, Gnjilan, Barje Ciflik, okolina Pirota, grad Pirot, Poljska Ržana Tabela 11 – Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Klisura, Ljubatovica, Sinjac u opštini Bela Palanka Tabela 12 – Procenjene cene nepoljoprivrednog zemljišta Tabela 13 – Procenjene tržišne cene za deonicu Prosek – Crvena reka Tabela 14 - Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Oraovica and Grdelica selo Tabela 15 – Procenjene tržišne cene za katastarsku opštinu Mala Kopasnica Tabela 16 – Procenjene cene za nepoljoprivredno zemljište Tabela 17 – Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Oraovica, Bojšina, Graovo, Boćevica, Polojce, Ličin Dol, Koraćevac, Predejane Varoš, Bričevlje, Suševlje Tabela 18 – Procenjene cene za nepoljoprivredno zemljište Tabela 19 – Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Garinje, Tegovište, Džep, Manajle, Mrtvica, Dupljane Tabela 20 – Procenjene cene za nepoljoprivredno zemljište Tabela 21 – Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Dekutince, Gramađe, Polom, Vrbovo, Panevlje, Mazarac, Prevalac, Korbevac, Moštanica, Bresnica, Kumarevo, Ranutovac, Suvi Dol, Vranje I, Ribince i Donji Neradovac Tabela 22 – Procenjene cene za nepoljoprivredno zemljište Tabela 23 – Nadoknada ponuđena za vikendice u katastarskoj opštini Dimitrovgrad Tabela 24 – Nadoknada ponuđena za stambene kuće u katastarskoj opštini Gradinje Tabela 25 – Oglašene cene nekretnina u pirotskoj oblasti Tabela 26 – Površina eksproprisanog zemljišta među ispitanim osobama pogođenim projektom Tabela 27 - Trenutna površina poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu ispitanih osoba pogođenih projektom Tabela 28 – Mesečni prihod ispitanih osoba pogođenih projektom Tabela 29 – Kratak pregled osnovnog i ponovljenog društveno-ekonomskog istraživanja
Slike
Slika 1 – E75 Deonica jug Slika 2 – E80 Deonica istok Slika 3 – Istraživanje 2009.: Obrazac trošenja nadoknade Slika 4 – Istraživanje 2015.: Obrazac trošenja nadoknade Slika 5 – Pol ispitanih osoba pogođenih projektom Slika 6 – Starost ispitanih osoba pogođenih projektom Slika 7 – Zanimanje ispitanih osoba ogođenih projektom Slika 8 – Pol ispitanih građana Slika 9 – Starost ispitanih građana Slika 10 – Zanimanje ispitanih građana Dodaci
Dodatak A Propratne informacije o glavnom projektu
Dodatak B Ponuđena nadoknada – uporedni podaci
Dodatak C Ponovljeno ispitivanje osoba pogođenih projektom
Dodatak D Ispitivanje građana – Kontrolni uzorak
Dodatak E Ciljne grupe
Dodatak F Razgovori sa ključnim osobama Skraćenice
CM katastarska opština
EBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj
EIB Evropska investiciona banka
ETIA Završetak perioda procene uticaja
GC Komisija za žalbe
GoS Vlada Republike Srbije
HiPERB Grčki plan za ekonomsku rekonstrukciju Balkana
IFI Međunarodne finansijske institucije
KS Koridori Srbije
PAP Osoba pogođena projektom
PERS Javno preduzeće „Putevi Srbije“
RAP Akcioni plan raseljavanja
RFP Okvir politike raseljavanja
WB Svetska banka Kratki pregled
Vlada Republike Srbije trenutno gradi dve južne deonice Koridora 10: deonicu E80 (od Proseka do Dimitrovgrada/granica sa Bugarskom) i deonicu E75 (od Grabovnice do Levosoje/granica sa Makedonijom). Predmet ovog izveštaja je deonica 5 autoputa E80 – Obilaznica oko Dimitrovgrada ukupne dužine 8,76 km (Slika 2).
Projekat zahteva značajnu eksproprijaciju zemljišta i prisilno raseljavanje. Kao deo ugovora o kreditu za finansiranje ovog projekta, međunarodne finansijske institucije zahtevale su da se proces otkupa zemljišta uskladi sa najboljom međunarodnom praksom (naime, Svetska banka OP 4.12). Okvir politike raseljavanja (RPF) je napravljen i odobren 2009., a zatim je izrađen Akcioni plan raseljavanja (RAP) za deonicu 5 autoputa E80 – deonica Obilaznica oko Dimitrovgrada, i objavljen u aprilu 2010.
Cilj ove studije o završetku perioda procene uticaja (ETIA) je da nezavisno proceni uticaj i upravljanje procesom otkupa zemljišta, naročito primenu Akcionog plana raseljavanja za deonicu 5 autoputa E80. Metodologija studije i ograničenja predstavljena su u delu 3.2 ovog izveštaja.
Ključni zaključci predstavljeni su u nastavku.
Eksproprijacija zemljišta
Proces eksproprijacije zemljišta za ovu deonicu počeo je 2008. godine, nakon donošenja Deklaracije o javnom interesu za čitav autoput E80. Proces eksproprijacije obavljen je u dve faze za vreme kojih se zakon o eksproprijaciji promenio. Eksproprijacija je uglavnom završena do 2012. godine.
Prikupljeni podaci pokazali su da osobe pogođene projektom (PAPs) nisu posmatrale proces eksproprijacije u negativnom kontekstu, ali su na kraju bili nezadovoljni rezultatima i ishodom eksproprijacije. Kao glavni razlozi za nezadovoljstvo osoba pogođenih projektom navode se: neadekvatna nadoknada u naturi (nenovčana); Nedoslednost stopa nadoknade i iznosa u različitim fazama procesa eksproprijacije; Nedoslednost stopa nadoknade za različite delove projekta i niže stope u odnosu na tržišnu vrednost; Trajanje procesa eksproprijacije i nadoknade.
Analizom dostupnih informacija i prikupljenih podataka, međutim, dolazi se do zaključka da su procena zemljišta i proces nadoknade sprovedeni u skladu sa zakonima Republike Srbije i sa Akcionim planom raseljavanja. Negativni stavovi osoba pogođenih projektom uglavnom su izazvani kombinacijom primene projekta i spoljnih okolnosti, kao što su prilagođavanje zemljišta zahtevima za vreme Preliminarnog i Glavnog projekta, promene zakona usred procesa eksproprijacije, razlike u sudskim presudama, kolebanje kursa dinara, vreme potrebno za završetak eksproprijacije zemljišta, glasine koje se tiču cena na drugim lokacijama. Smatra se da je veće preventivno angažovanje zainteresovanih strana moglo da ublaži neke od negativnih efekata.
Preporučuje se da se pristup angažovanja zainteresovanih strana razmotri od strane Koridora Srbije i Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ da bi se ublažio uticaj negativnih stavova osoba pogođenih projektom.
Neisplativo zemljište
Ukupno 181 zahtev za eksproprijaciju neisplativih parcela podnet je Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ na ovoj deonici. 58% ovih zahteva je prihvaćeno, što je značajno visoka stopa prihvatanja i može se shvatiti kao dobar proces ublažavanja. Rezultati istraživanja iz 2015.godine pokazali su da skoro polovina ispitanih osoba pogođenih projektom (46,2%) smatra eksproprijaciju neisplativih parcela neutralnom ili zadovoljavajućom i smatra da ne utiče na njihov ekonomski status.
Pogođeni objekti i poslovni prostori; nadoknada za useve
Većina slučajeva pogođenih objekata u ovom delu projekta obuhvatala je pomoćne objekte. U opštini Gradinje bilo je pet objekata za stanovanje i jedan slučaj koji je obuhvatao objekat i za stanovanje i za poslovni prostor. Stoga se razmera uticaja na objekte u ovom delu projekta ne smatra značajnom.
Eksproprijacija pogođenih domaćinstava završena je za vreme prve faze eksproprijacije (tokom 2008. i 2009. godine) pre uključivanja Međunarodnih finansijskih institucija u projekat. Nadoknada ponuđena pogođenim domaćinstvima uglavnom se smatrala adekvatnom i iznad tržišne cene za tu oblast, što je potvrđeno zaključcima ispitivanja kontrolnog uzorka.
Postojao je samo jedan poslovni prostor pogođen eksproprijacijom na ovoj deonici (u prizemlju se nalazila automehaničarska radnja, a deo za stanovanje se nalazio na prvom spratu). Pogođeni vlasnik poslovnog prostora iskazao je nezadovoljstvo ishodom eksproprijacije. Naglasio je da je njegova porodica u lošijem položaju nakon procesa i da je njihov životni standard značajno opao, jer nadoknada koja je primljena nije srazmerna zamenjenoj vrednosti. On nije primio nikakvu dodatnu nadoknadu za gubitak posla ili gubitak prihoda. Savetnik je predložio da se izvrši nezavisno preispitivanje ovog specifičnog slučaja.
Iako je bilo sudskih žalbi na nadoknadu za useve, to se ne smatra nepoštovanjem Akcionog plana raseljavanja, niti predstavlja važan uticaj eksproprijacije.
Promene u društveno-ekonomskim uslovima osoba pogođenih projektom
Opština Dimitrovgrad i dalje je jedna od najsiromašnijih u Srbiji, sa visokom stopom nezaposlenosti, sa zaradom ispod proseka, stalnom emigracijom i velikim procentom starih domaćinstava. Mišljenja i stavovi intervjuisanog stanovništva (Istraživanje iz 2015.godine) odražavaju stanje društveno-ekonomskih uslova u ovoj oblasti, međutim, čini se da osobe pogođene projektom pripisuju pogoršanje njihove ekonomske situacije spoljnim faktorima, koji nisu povezani sa projektom.
Iako su stavovi osoba pogođenih projektom o njihovom ekonomskom statusu negativni, bilo je značajnog napretka u njihovim društveno-ekonomskim uslovima od 2009.godine, kao što je prikazano u Tabeli 7, gde su pojedini od njih direktno profitirali od projekta, u vidu kompenzacije od eksproprijacije i mogućnosti zaposlenja za vreme izgradnje. Može se zaključiti da je novac od nadoknade korišćen veoma produktivno i uz vidljivi pozitivni uticaj, što ujedno predstavlja i pozitivni uticaj same eksproprijacije.
Podrška osetljivim grupama
U vreme pripreme Akcionog plana raseljavanja, jedanaest domaćinstava je identifikovano kao osetljivo. Ova domaćinstva primila su dodatnu finansijsku pomoć od 60,000 RSD svako. Koridori Srbije, Javno preduzeće „Putevi Srbije“, Korisnik eksproprijacije i izvođači bili su proaktivni i pomogli su lokalnoj zajednici i domaćinstvima tokom primene projekta na brojne načine, uključujući obezbeđenje drva za ogrev i građevinskog materijala, poboljšanje lokalne infrastrukture, izgradnju prostora u lokalnom manastiru itd.
Ostali društveni uticaji i mere ublažavanja
Većina ispitanika istraživanja kontrolnog uzorka istaklo je korisnu ulogu projekta u smislu privlačenja novih investicija, povećanja nivoa usluga i povezanosti, smanjenje obima saobraćaja na lokalnim putevima i u naseljenim mestima (kada izgradnja bude gotova).
Nekoliko negativnih uticaja je zabeleženo od strane osoba pogođenih projektom za vreme izvođenja radova: Oštećenja na lokalnim putevima Ograničen pristup zemljišnim parcelama (njivama) Uticaji na praktičnu vrednost Uticaj miniranja (Aktivnosti miniranja uticale su na preko 100 domaćinstava u različitom obimu).
Preporučuje se da se jačina uticaja izgradnje na zajednicu potvrdi i dokumentuje; slučajevi koji zahtevaju nadoknadu su potvrđeni i značajna nadoknada je isplaćena u potpunosti; informacije o ublažavanju uticaja, uključujući vremenski rok za kompenzaciju, obaveze i proces izvođača, načine izražavanja zabrinutosti i potraživanja štete, jasno su naznačeni i objavljeni u javnosti na razumljiv način (imajući u vidu etničku pripadnost). Monitoring na dnevnoj osnovi trebalo bi da bude organizovan od strane izvođača i Koridora Srbije sa jasnom posvećenošću eliminisanju primećenih negativnih uticaja. Ublažavanje bi trebalo da bude pojačano kroz poboljšanu komunikaciju i pravovremeno dostavljanje informacija osobama pogođenim projektom.
Institucionalne analize Analize institucionalnih dogovora za upravljanje eksproprijacijom zemljišta na deonici Obilaznica oko Dimitrovgrada pokazuju da je postojao veliki broj zainteresovanih strana, ponekad bez jasno utvrđenih odgovornosti. U isto vreme, zahtevi za monitoringom i rešavanjem društvenih uticaja izvođačkih radova kao što je zahtevano Akcionim planom raseljavanja nisu bili prioritet u obavezama izvođača. Koridori Srbije, kao telo koje primenjuje projekat, pokazali su se kao telo sa nedovoljnim brojem osoblja za preuzimanje potpune odgovornosti u okviru monitoringa, a opština je imala adekvatan broj zaposlenih za eksproprijaciju tog obima.
Jasne obaveze u smislu monitoringa, rešavanja i demonstriranja/izveštavanja o ustanovljenom sistemu za upravljanje društvenim uticajima izgradnje na regularnom/dnevnom osnovu trebalo bi da budu elaborirane u ugovoru sa novim izvođačem. Monitoring i upravljanje bazom podataka za preostale žalbe, sudske i druge aktivnosti zainteresovanih strana trebalo bi da budu održavane u skladu sa odredbama Akcionog plana raseljavanja. Telo određeno za primenu i izvođač trebalo bi da imaju odgovarajući broj zaposlenih da bi mogli da sprovedu adekvatni monitoring i da održavaju ažurne podatke.
Angažovanje zainteresovanih strana
Početne konsultacije i objavljivanje informacija održane su sa lokalnom zajednicom u cilju informisanja osoba pogođenih projektom o samom projektu kao i o razumevanju njihovog viđenja projekta u vidu negativnih i pozitivnih uticaja. Bilo bi dobro da promoteri projekta dalje podstiču dijalog sa pojedinačnim izvođačima da bi se osiguralo da zaposleni kod izvođača radova razumeju i poštuju uslove eksproprijacije. Predloženo je da se ova preporuka sledi u odnosu na nove izvođače i u vezi sa nadgledanjem društvenih uticaja koji proizilaze iz procesa izgradnje, kao što je opisano u delu 4.4. Takođe se preporučuje da Koridori Srbije (i) održavaju odgovarajuće angažovanje zainteresovanih strana u evidentiranju/baze podataka, i (ii) obezbeđuju objavljivanje ključnih informacija o izgradnji projekta, odšteti po žalbama i postupcima potraživanja na bugarskom, da bi se obezbedilo razumljivo angažovanje zainteresovanih strana.
U skladu sa Okvirnim projektom za raseljavanje i Akcionim planom raseljavanja, Nezavisna žalbena komisija (GC) osnovana je od strane Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ 2009. godine, kako bi se bavila žalbama povezanim sa eksproprijacijom zemljišta na obilaznici oko Dimitrovgrada. Glavni razlozi za podnošenje žalbi bili su:
Nezadovoljstvo iznosom nadoknade; Odbijanje zahteva za eksproprijaciju neisplativih parcela.
Sve u svemu, savetnik je zaključio da je osnivanje žalbene komisije bio funkcionalni mehanizam za rešavanje žalbi ljudi pogođenih projektom, ali da su dokumentacija i izveštaji o žalbama trebali biti bolji. 1 Uvod
Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih transportnih koridora koji povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku. Vlada Republike Srbije trenutno radi na nekoliko projekata duž rute koridora kako bi poboljšala postojeću putnu mrežu do nivoa autoputa sa dvostrukim kolovozom duž čitavog koridora. Cilj ovih projekata je da stvori transportni sistem Republike Srbije koji će biti kompatibilan sa transportnim sistemima Evropske Unije.
Ova investicija bi pomogla održivi ekonomski razvoj i osigurala da država profitira na račun svog geografskog položaja i da nastavi razvoj kao ključna država u trans-evropskoj mreži.
Vlada Republike Srbije zatražila je pomoć Svetske Banke (WB) u vođenju priprema i doprinosu finansiranja programa za razvoj dve južne deonice Koridora 10 – Projekat autoputa Koridor 10 koji obuhvata izgradnju 160 km autoputa južno od Niša: deonica E80 (od Proseka do Dimitrovgrada/bugarska granica) i deonica E75 (od Grabovnice do Levosoje/makedonska granica).
Provizorna procena troškova projekta Autoput Koridor 10 iznosi 1.3 milijarde eura. Ovaj projekat paralelno finansiraju tri međunarodne finansijske institucije (IFI) i jedan bilateralni donator, kao što je prikazano u nastavku: Svetska Banka (WB) – 298.5 miliona eura (388 miliona američkih dolara) Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) – 150 miliona eura Evropska investiciona banka (EIB) – 600 miliona eura Grčki plan za ekonomsku obnovu Balkana (HiPERB) – 100 miliona eura
Vlada Republike Srbije je takođe ko-finansijer projekta, uključujući i njenu punu odgovornost za otkup zemljišta i raseljavanje.
Dve glavne deonice (E80 i E75) podeljene su na manje deonice i poddeonice kao što je prikazano u tabelama u nastavku. Predmet ovog izveštaja je deonica 5 autoputa E80 – Obilaznica oko Dimitrovgrada, naznačena u Tabeli 1 i na Slici 2. Tabela 1 – Deonice Koridora 10
E-80 SEKTOR ISTOK Deonic Parcel NAZIV DEONICE Dužina Finansirano a a Od Do od strane 1 Prosek Bancarevo 2 1 Bancarevo Crvena Reka 22,5 km EIB 3 Tunel Bancarevo
2 1,2 Crvena Reka Čiflik 12,7 km EBRD 1 Čiflik Staničenje 22.6 km EIB 3 2 Staničenje Pirot, istok
3 Nekomercijalni paralelni put Čiflik-Pirot 22.5 km EBRD 4 1,2 Pirot Dimitrovgrad 14.3 km EBRD 1,2 Obilaznica oko Dimitrovgrada 8.7 km WB 5 3 Tunel na obilaznici oko Dimitrovgrada
E-75 SEKTOR JUG Deonica Parcel NAZIV DEONICE Finansirano a Od Do Dužina od strane 1 1 Grabovnica Grdelica 5.6 km WB 1 Grdelica Predejane 2 Predejane Caričina Dolina 13.4 km EIB
3 Tunel Predejane
4 Tunel Manajle EIB 5 Caričina Dolina Manajle 3 14 km 6 Manajle Vladičin Han WB
4 1 Vladičin Han Donji Neradovac 26.3 km WB
Donji Neradovac Srpska Kuća HiPERB 5 16 km Srpska Kuća Levosoje Vlada R. Srbije Slika 1 E75 Deonica Jug
Slika 2 E80 Deonica Istok Svrha ovog izveštaja
Projekat obuhvata relativno veliku oblast i zahteva značajnu eksproprijaciju zemljišta kao i prisilno raseljavanje. Jedan od zahteva Međunarodnih finansijskih institucija za vreme izrade projekta, a naročito za vreme pregovora o zajmu bio je da se proces otkupa zemljišta uskladi sa najboljom međunarodnom praksom. Okvir politike raseljavanja (RPF) potpisan je od strane Vlade Republike Srbije i Međunarodnih finansijskih institucija 2009. godine. U njemu se navodi da otkup zemljišta za potrebe projekta treba da bude sproveden u skladu sa zahtevima Svetske Banke (OP 4.12). Koridori Srbije su dobili zadatak da postave i primene procese pomoću kojih bi postigli slaganje sa zahtevima Međunarodnih finansijskih institucija.
Deonica 5 E80 – Obilaznica oko Dimitrovgrada bila je jedna od prvih deonica.
Proces otkupa zemljišta počeo je 2008. godine, i sada je završen. Svetska Banka smatra da je napredak u radu dostigao nivo koji dopušta sprovođenje studije o završetku perioda procene uticaja. Arup je bio angažovan da sprovede ovu studiju.
Cilj studije o završetku perioda procene uticaja (ETIA) je da nezavisno proceni uticaj i upravljanje procesom otkupa zemljišta, a naročito primenu Akcionog plana raseljavanja. Procena uticaja je sprovedena procenjivanjem sadašnjih životnih uslova ljudi pogođenih projektom i lokalne zajednice u odnosu na uslove koji su vladali u vreme otkupa zemljišta. Evaluacija je procenjivala uticaj kompenzacije i pružene pomoći pogođenim ljudima kako bi ublažili uticaji fizičkog i ekonomskog preseljenja, povratila njihova sredstva za život, i tamo gde je moguće, poboljšao njihov životni standard.
Ovaj izveštaj prikazuje rezultate studije o završetku perioda procene uticaja (ETIA) a obuhvata i preporuke za dalji napredak.
Pozadina projekta
Proces eksproprijacije na ovoj deonici počeo je 2008. godine, nakon donošenja Deklaracije o javnom interesu u svrhe izgradnje autoputa od strane Vlade Republike Srbije br. 465-3654/08 od 11. septembra 2008.(„Službeni Glasnik Republike Srbije, br.84/08). Da bi se iskoristio vremenski efektan pristup eksproprijaciji , Korisnik eksproprijacije („Putevi Srbije“ PERS) u saradnji sa opštinom i sa Koridorima Srbije složilo se da primeni fiksne cene za svaku kategoriju zemljišta (na osnovu kategorizacije iz katastra). Proces je trajao nekoliko meseci za one ljude pogođene projektom koji su prihvatili prvobitno ponuđenu kompenzaciju. Međutim, pojedini vlasnici zemljišta nisu bili zadovoljni predloženim fiksnim cenama i pokrenuli su sudske postupke koji su trajali nekoliko godina. Većina eksproprijacije na ovoj deonici završena je 2012.
Kao deo sporazuma o kreditu između Vlade Republike Srbije i Svetske Banke, Okvir politike raseljavanja (RPF) usvojen je u junu 2009. godine. Okvir utvrđuje osnovne zahteve koji se tiču otkupa zemljišta koji moraju biti primenjeni za čitav projekat Koridor 10. U skladu sa Okvirom politike raseljavanja, Akcioni plan raseljavanja (RAP) za ovu deonicu pripremljen je u skladu sa socijalnim standardima postavljenim od strane Svetske Banke putem operativne direktive OP 4.12 o prisilnom raseljavanju i objavljen je u aprilu 2010.godine. Koridori Srbije su odgovorni za primenu ovog Akcionog plana raseljavanja..
Radovi na izgradnji ove deonice počeli su 2010. godine i još uvek traju. Bilo je nekoliko problema sa izvođačima kojima je dodeljen Ugovor o radu, što je rezultiralo značajnim odlaganjima u izvršenju radova. Neka od odlaganja bila su prouzrokovana dugotrajnim sudskim postupcima u vezi ponuđene naknade za eksproprisano zemljište.
Potpuni pregled izvršenja radova na ovoj deonici autoputa, kao i institucionalni sporazum o procesu otkupa zemljišta u Srbiji nalaze se u Dodatku A ovog izveštaja.
2 Pristup i metodologija 2.1 Opseg istraživanja
Svrha ove studije o završetku perioda procene uticaja jeste da predstavi prikaz društvenih uticaja kroz sve faze uključujući i planiranje i izgradnju. Naročita pažnja usmerena je na proces otkupa zemljišta i raseljavanja usled ozbiljnosti ovih uticaja. Studija se takođe bavi institucionalnim sporazumima, angažovanjem zainteresovanih strana i žalbenim mehanizmima.
Studija obuhvata pregled sekundarnih podataka, razgovore sa ključnim osobama i ciljne grupe, kao i ankete ponovljenog i kontrolnog uzorka lokalne zajednice, sa ciljem dobijanja i upoređivanja informacija o svim učesnicima u procesu, uključujući osobe pogođene projektom , lokalne zajednice, vladine agencije, Koridore Srbije, „Puteve Srbije“(i njihovu ulogu Korisnika eksproprijacije).
2.1.1 Početni pregled dokumenta
Obavljen je desktop pregled postojeće dokumentacije povezane sa procesom eksproprijacije i primene Akcionog plana raseljavanja. To uključuje izveštaje napisane od strane Koridora Srbije, Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, opštine i bilo koje druge prikupljene nezavisne izveštaje, kao i redovne izveštaje izvođača i inženjera.
Svrha početnog pregleda dokumenta bila je da prikupi posebne informacije o eksproprijaciji, kao što je broj obuhvaćenih domaćinstava, pokrenute sudske procedure i njihovi ishodi, vreme neophodno da se završi eksproprijacija, vreme čekanja na sudske odluke, odlaganja u predavanju zemljišta izvođačima itd.
2.1.2 Prikupljanje primarnih podataka
Ovaj deo studije obuhvata prikupljanje društveno-ekonomskih podataka direktno od ljudi pogođenih projektom. Podaci su prikupljeni kao što je opisano u nastavku:
Anketiranje domaćinstava (ponovljeni (2015) uzorak i kontrolni uzorak); Razgovori sa ključnim osobama; Razgovori sa ciljnim grupama.
2.1.2.1 Anketiranje domaćinstava
Svrha anketiranja domaćinstava je bila upoređivanje društveno-ekonomskog statusa lokalne zajednice u sadašnjosti i u vreme pripreme Akcionog plana raseljavanja (2009.god.). Ponovljeno ispitivanje 2015.god. obuhvatilo je učesnike osnovnog društveno-ekonomskog ispitivanja sprovedenog 2009.god. u svrhu pripreme Akcionog plana raseljavanja, kao i ostale osobe pogođene projektom koje nisu bile obuhvaćene ispitivanjem 2009.godine. Ispitivanje kontrolnog uzorka obuhvatilo je ljude iz lokalne zajednice koji nisu direktno pogođeni projektom. Predloženo je da veličina uzorka u ponovljenom ispitivanju u početnoj fazi zadatka bude određena na 50 domaćinstava. Ponovljeni (2015) anketni upitnik
Upitnik za ponovljeno ispitivanje 2015.godine dogovoren je sa bankom pre početka zadatka i sadržao je pitanja koja su omogućavala upoređivanje podataka prikupljenih putem upitnika koji je korišćen u osnovnom ispitivanju 2009.god. Štaviše, upitnik je sadržao nekoliko naknadnih pitanja o iznosu primljene nadoknade, o načinu trošenja novca dobijenog od nadoknade, o stepenu zadovoljstva iznosom nadoknade, o proceni načina isplata nadoknade, o sveukupnom uticaju iznosa nadoknade na promene životnog standarda pogođenog domaćinstva.
Za svaku ispitanu osobu pogođenu projektom uređen je poseban profil koji je sumirao proces eksproprijacije. U profilu su beleženi dodatni problemi kao što su neisplative parcele, status nadoknade, obraćanje žalbenoj komisiji itd.
Kontrolni uzorak
Ispitivanje kontrolnog uzorka zasnovano je na slučajnom uzorkovanju građana u centru opštine i obuhvatalo je 25 intervjua.
Upitnik za ispitivanje kontrolnog uzorka takođe je bio dogovoren sa bankom pre početka ispitivanja. Sadržao je pitanja povezana sa shvatanjem procesa eksproprijacije od strane domaćinstava koja nisu bila uključena u proces, njihovo viđenje i shvatanje eksproprijacije, naročito kroz stope eksproprijacije. Nekoliko pitanja odnosilo se na promene u njihovom životnom standardu za poslednjih 5 godina, da bi se obezbedilo verodostojno poređenje sa pitanjima iz upitnika ponovljenog uzorka.
2.1.2.2 Razgovori sa ključnim osobama
Svrha razgovora sa ključnim osobama je da se shvati proces eksproprijacije sa stanovišta vladinih tela odgovornih za primenu same eksproprijacije. Odvojeni razgovori bili su sprovedeni sa predstavnicima sledećih institucija:
Koridori Srbije; „Putevi Srbije“; Lokalna opština Dimitrovgrad.
2.1.2.3 Razgovori sa ciljnim grupama
Bilo je planirano organizovanje četiri ciljne grupe, svaka od po 5 do 10 učesnika. Lokalni predstavnici Koridora Srbije, kao i predstavnici lokalne vlasti zamoljeni su da pomognu pri odabiru učesnika u ciljnim grupama.
Prvu ciljnu grupu činili su ljudi koji su pogođeni projektom, a pokrenuli su sudske postupke. Fokus razgovora bio je razmatranje razloga pokretanja sudskih procesa i komentarisanje efekata samih procesa, kao i njihovih ishoda. Druga ciljna grupa trebalo je da okuplja žene čija su domaćinstva bila među eksproprisanim, uključujući i žene koje su glave domaćinstva (zakonski vlasnici) kao i one koje to nisu. Fokus razgovora bio je uticaj procesa eksproprijacije na položaj žena i žensko shvatanje načina na koji je dobijena nadoknada utrošena.
Treća ciljna grupa bila je okrenuta ka uticaju izgradnje autoputa na lokalnu zajednicu. Učesnici u trećoj ciljnoj grupi bili su predstavnici lokalnih zajednica, lokalne trgovinske komore, javnih komunalnih preduzeća, tela koja upravljaju prometom, itd.
Četvrta ciljna grupa obuhvatala je članove i predsednika žalbene komisije, koji su obezbeđivali informacije o aktivnostima žalbene komisije, kao i o rezultatima njenih aktivnosti.
2.1.3 Analiza podataka
Elementarna kvantitativna analiza procenata korišćena je za analizu dobijenih podataka. Sprovedeno ispitivanje ponovljenog uzorka obuhvatalo je 30 slučajeva.
Kvalitativna analiza korišćena je uglavnom da bi se analizirali podaci koji opisuju i interpretiraju stavove osoba pogođenih projektom o procesu eksproprijacije.
2.1.4 Prikupljanje i analiza sekundarnih podataka
Sekundarni podaci obuhvataju prikupljanje informacija kao što su statistički podaci o nivou razvoja opštine Dimitrovgrad, podaci sa odgovarajućih internet sajtova na kojima se reklamiraju ponude za prodaju imovine (kuće, zemljište, poslovni prostor), kao i komentare u medijima o procesu eksproprijacije.
2.2 Pretpostavke i ograničenja
U početnoj fazi ovog zadatka, savetnik je prezentovao određene pretpostavke i ograničenja primene studije. Uglavnom se to odnoslo na neodaziv osoba pogođenih projektom i njihovu ravnodušnost da budu uključeni u ponovno istraživanje, ali takođe i nedostupnost osoba pogođenih projektom koji su učestvovali u originalnom ispitivanju usled prolaska vremena (neki su se možda preselili ili umrli). Još jedna velika briga bila je dostupnost dokumentacije ključnih učesnika u procesu eksproprijacije. Posete na licu mesta sprovedene kao deo zadatka u novembru, trebalo je da obuhvate ponovljeno ispitivanje 2015. i ispitivanje kontrolnog uzorka, kao i razgovore sa ciljnim grupama. Ispitivanje kontrolnog uzorka sprovedeno je na glavnoj gradskoj pijaci. Mnogi od intervjuisanih bili su iz okolnih sela, što je obezbedilo dovoljnu raznovrsnost koja je neophodna za ispitani uzorak. U interesu učinkovitosti, osobe pogođene projektom pozvane su u opštinske kancelarije da zajedno učestvuju u ponovljenom ispitivanju. Međutim, savetnikov tim susreo se sa velikim nezadovoljstvom i otporom od strane ljudi koji su se pojavili (oko 50-ak ljudi). Odmah su počeli da uzvikuju svoje pritužbe u vezi niskih stopa nadoknade i nepoštenog tretmana. Nekoliko učesnika je bilo posebno glasno i odgovorilo je ostale od učestvovanja u ispitivanju. Ostali su se činili ravnodušnim ili zaplašenim da nadglasaju suprotno mišljenje, iz straha da će ih izopštiti. Kako je razgovor sa drugom ciljnom grupom (sa ženama) bio zakazan posle ovog neuspelog ponovljenog ispitivanja, nije bilo moguće sprovesti taj razgovor zbog ishoda prethodnog sastanka. Treba naglasiti da se čini da negativan stav prema Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“ u zajednici raste tokom proteklih 6 godina. Čak i više u poslednjih nekoliko nedelja nakon sudske odluke da se prihvata stopa nadoknade od 971 RSD/m2 za nekoliko zemljišnih parcela. Ova odluka je još više učvrstila verovanje osoba pogođenih projektom da su bili iskorišćeni. Nakon neuspelog javnog sastanka, savetnik je pokušao pojedinačne intervjue sa osobama pogođenim projektom kako bi završio ponovljeno ispitivanje. U decembru 2015., i u januaru 2016. godine savetnik je kontaktirao osobe pogođene projektom telefonom. Ovaj pristup bio je jedva delimično uspešan. Prva prepreka bili su podaci dobijeni od opštine koji su bili zastareli ili netačni. Ovo je otežalo stupanje u kontakt sa osobama pogođenim projektom. Od onih koji su bili kontaktirani, većina je odbila da učestvuje. Nekoliko njih navelo je objektivne razloge (starost, oštećen sluh, bolest itd.), ali većina je ponovila izjave sa javnog sastanka, a nekolicina je pretila savetniku da prestane da ih unemirava. Kao rezultat toga, ponovljeno ispitivanje obuhvatilo je samo 30 osoba pogođenih projektom, umesto 50, koliko je bilo predviđeno u početnoj fazi. Kasniji pokušaji da se ponovo zakaže razgovor sa ciljnom grupom žena pogođenih eksproprijacijom jedva su se mogli nazvati uspešnim. Žene su uglavnom odbile da učestvuju navodeći da nemaju vremena ili da nemaju šta da kažu. Kao rezultat toga, umesto pet učesnica, savetnik je uspeo da intervjuiše samo jednu ženu (glavu domaćinstva). Treća ciljna grupa koja je trebalo da obuhvata predstavnike lokalne trgovinske komore nije bila organizovana. Pošto ne postoji lokalna trgovinska komora niti profesionalno ekonomsko udruženje, podaci su prikupljeni putem dodatnih pitanja postavljenih u razgovorima sa ključnim osobama predstavnicima lokalne vlasti. Upitnik ispitivanja kontrolnog uzorka takođe je sadržao pitanja o uticaju izgradnje na zajednicu. Povrh toga, savetnik smatra da su vremenski uslovi imali negativan uticaj na pokušaje da angažuje zajednicu. Decembar i januar bili su naročito hladni sa puno snega, što je moglo dodatno da obeshrabri osobe pogođene projektom da učestvuju u ispitivanjima. U vezi sa podrškom od strane učesnika, potrebno je naglasiti da je opština bila veoma korisna pri organizovanju početnih sastanaka sa osobama pogođenim projektom, ali je kasnije slabije sarađivala oko obezbeđivanja potrebne dokumentacije. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“ na sličan način su obezbedili svoje podatke kada je bilo potrebno. Međutim, pokazalo se da su ovi podaci bili nedosledni.
3 Uticaj na otkup zemljišta i mere ublažavanja 3.1 Eksproprijacija zemljišta Svo zemljište potrebno za izgradnju autoputa trajno je eksproprisano i nije bilo privremene eksproprijacije zemljišta. Ovo obuhvata zemljište potrebno za sam autoput, kao i susedne oblasti, pristupne puteve, zemljište potrebno za izmeštanje postojećih komunalnih usluga (trafoi, transmiteri, vodovodne i kanalizacione mreže itd.). Jedini slučaj privremenog otkupa zemljišta u okviru oblasti zahvaćene projektom bile su lokacije koje je privremeno zauzimao izvođač. Međutim, ovaj proces sprovođen je od strane izvođača i jedino oni su snosili punu odgovornost za identifikovanje parcele, ugovaranje privremenog vlasništva nad zemljišnom parcelom sa vlasnikom parcele i osposobljavanje te parcele tako da služi svrsi. Njihova odgovornost prema Koridorima Srbije bila je da obezbede dokaz o ugovoru i nadoknadi, kao i da obezbede odgovarajuće dozvole koje zakon nalaže (za izgradnju privremenih zgrada, na primer).
3.1.1 Trajna eksproprijacija Trajna eksproprijacija zemljišta na deonici obilaznice oko Dimitrovgrada počela je 2008.godine i uglavnom se završila 2012. godine. Više detalja o samom procesu nalazi se u Dodatku A (odeljak A1.2) ovog izveštaja. Za vreme pripreme ovog izveštaja, savetnik je pregledao podatke o eksproprijaciji obezbeđene od strane Koridora Srbije i Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Važno je napomenuti da je određeni broj nedoslednosti pronađen u obezbeđenim podacima ukazujući na nedostatak vlasništva nad procesom vođenja evidencije. Štaviše, podaci o eksproprijaciji dobijeni od Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ obuhvatali su samo slučajeve koji su rešeni u fazi II (prema glavnom projektu, bez dodatnih izmena za tunele). U nastavku se nalazi tabela koja rezimira analizu ovih podataka. Tabela 2 – Ključni podaci o eksproprijaciji
Katastarska opština KO KO Dimitrovgrad KO Željuša Ukupno Gradinje Broj slučajeva 98 136 27 261 eksproprijacije Broj osoba pogođenih 124 228 29 381 projektom (pojedinačni privatni vlasnici) Broj osoba pogođenih 8 2 1 11 projektom (javni vlasnici) Broj parcela 159 257 34 450 Ukupna površina dobijena 370,849 176,868 231 551,723 preko administrativnog prenosa (m2) Ukupna površina dobijena 107,250 185,911 25,049 318,210 eksproprijacijom (m2) Ukupna površina 8,199 15,805 301 24,619 eksproprisana kao neisplativo zemljište (m2) Broj zemljišnih parcela sa 6 7 0 13 objektima za stanovanje (2 za (6 vikendica, 1 za stanovanje, 1 stanovanje) za stanovanje + poslovni, 3 vikendice) Broj parcela sa pomoćnim 6 10 1 17 objektima Broj zemljišnih parcela sa 1 0 0 1 poslovnim objektima (1 za stanovanje + poslovni – takođe ranije navedeno)
Broj osoba pogođenih projektom prikazanih u tabeli ne predstavlja stvaran broj pogođenih ljudi. Pojedini vlasnici zemljišta navedeni su više puta, jer poseduju više od jedne parcele. Isto tako, moguće je da postoje neslaganja u ukupnom broju zemljišnih parcela prikazanih u tabeli. U skladu sa zakonom, neke od zemljišnih parcela podeljene su na manje parcele, kako bi samo površina neophodna za izgradnju bila eksproprisana ( a ne čitava parcela). Međutim, zbog nekoliko ponavljanja za vreme eksproprijacije kao i zbog lošeg vođenja evidencije, nije uvek jasno koliko je manjih parcela dobijeno i koje su od njih na kraju eksproprisane. Prema podacima Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ bilo je 3 zakupca javnog zemljišta – u stvari, zemljišta u vlasništvu poljoprivredne zadruge „Stočar“. Zemljišne parcele bile su eksproprisane, ali nije bilo dokaza o bilo kojoj nadoknadi dodeljenoj zakupcima. Podaci o pokrenutim sudskim postupcima nisu dobijeni. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ nije vodilo sveobuhvatnu evidenciju pokrenutih sudskih postupaka na ovoj deonici za vreme eksproprijacije, već je čuvala spise o pojedinačnim slučajevima. Akcioni plan raseljavanja navodi da je pokrenuto 19 sudskih postupaka usled neslaganja u vezi nadoknade. Međutim, slobodno možemo pretpostaviti da je bilo više od 19 pokrenutih sudskih postupaka, a na osnovu komentara od strane osoba pogođenih projektom za vreme ponovljenog ispitivanja. Većina onih koji su prisustvovali pokrenula je sudski žalbeni postupak nakon što su primili nadoknadu. Prema Zakonu o eksproprijaciji, prvo se oštećenoj osobi nudi nenovčana nadoknada. Jedino ako osoba pogođena projektom odbije zamenu zemljišta, nudi se novčana nadoknada. Za vreme eksproprijacije skoro svi vlasnici zemljišta izabrali su novčanu nadoknadu umesto dobijanja druge zemljišne parcele. Za vreme faze I eksproprijacije, Zakon o eksproprijaciji nalagao je procenu zemljišta i određivanje vrednosti nadoknade od strane ovlašćenog stručnjaka. Doneta je odluka da se usvoji jedinstvena cena za zemljište zasnovana na kategoriji lokacije, kvalitetu i nameni zemljišta, a ne da se pojedinačno procenjuje svaka zemljišna parcela. Kategorija i kvalitet zemljišne parcele dobijeni su iz evidencije Katastarske uprave u Dimitrovgradu. Stopa nadoknade za zemljište kretala se od 280 RSD/m2 (3.1 EUR) za pašnjake, i 360 RSD/m2 (4 EUR) (1 EUR = 90RSD) za obradive površine. Faza II procesa eksproprijacije sprovedena je u skladu sa izmenjenim Zakonom o eksproprijaciji po kome stopu nadoknade za zemljište određuje Opštinska poreska uprava, dok nadoknadu za imovinu (objekti, usevi itd.) i dalje određuje sudski procenitelj. Proces određivanja tržišne vrednosti od strane Poreske uprave oslanja se na podatke o kupoprodajnim ugovorima zemljišta u toj oblasti, u prošlosti. Zbog nedostatka zabeleženih transakcija u toj oblasti, poreska uprava odredila je stope nadoknade koje su bile značajno niže (50-90 RSD/m2) od onih usvojenih u fazi I. Promoteri projekta (Javno preduzeće „Putevi Srbije“, Koridori Srbije i opštine) podneli su zahtev Poreskoj upravi da uzme ugovore o eksproprijaciji iz faze I kao osnovu za određivanje tržišne vrednosti. Na taj način mogle bi se ponuditi osobama pogođenim projektom slične stope nadoknade kao i za vreme faze I. Zbog nestabilne vrednosti srpskog dinara, takođe su se složili da razmotre kolebanje kursa dinara u odnosu na euro. Stope nadoknade ponuđene u fazi II prikazane su u sledećoj tabeli (Tabela 3)
Tabela 3 – Stope nadoknade za poljoprivredno zemljište (RSD po 1m2) 2011.-2012.1 Vrsta Prosečna Kategorij Kategorij Kategorij Kategorij Kategorij zemljišne cena e I i II a III e IV i V a VI e VII i parcele VIII Obradiva 470 525 500 470 450 420 površina
Bašte
Voćnjaci
Vinogradi
Livade
Pašnjaci 370 395 380 370 355 340
Šume
1 Stope su više nego u fazi 1jer su se promenile usled deviznog kursa. Za vreme faze 1 prosečni devizni kurs iznosio je 1 EUR=81,44 RSD 2008.god. i 1 EUR=93,95 RSD 2008. Za vreme faze 2 kurs je iznosio 1 EUR=101,95 RSD 2011.god. i 1 EUR=113,13 RSD 2012. godine. Rezultati ispitivanja iz 2015 pokazuju da su osobe pogođene projektom bile uglavnom nezadovoljne stopom nadoknade i metodologijom. Manje od četvrtine njih (23.1%) procenilo je nadoknadu kao „poštenu“. Većina je smatrala da je nadoknada minimalna ili nerealno niska. Dodatni delovi upitnika sadržali su sledeće komentare od strane osoba pogođenih projektom: Veoma loše. Nedosledan proces: 3.8 eura za deo zemljišne parcele u regularnom procesu eksproprijacije, a 6 eura za preostali deo te iste parcele kao neisplativog zemljišta; Početna stopa bila je 360 RSD, a sledeće godine 450 RSD Niska stopa. Nije fer plaćati 20 eura u Beogradu i 2 eura u Dimitrovgradu za isti autoput Sudska odluka bila je 970 RSD Niko od ispitanih osoba pogođenih projektom nije bio potpuno zadovoljan iznosom dobijene nadoknade, dok je malo više od jedne trećine (26.9%) bilo donekle zadovoljno. Samo 27% ispitanih u 2015.god. nije imalo pritužbi ni žalbi u vezi sa procesom eksproprijacije. Ključni razlozi za nezadovoljstvo procesom nadoknade obuhvatali su: 1. Neadekvatnu nenovčanu nadoknadu Intervjui sa članovima žalbene komisije pokazuju da je to u početku bio najčešći razlog za žalbe koje su primali od osoba pogođenih projektom. Većina onih kojima je bila ponuđena zamena zemljišta odbili su. Prema žalbenoj komisiji i ispitivanju iz 2009.godine, glavni razlozi za to odbijanje bili su: većina domaćinstava nije zemlju koristila kao izvor glavnih prihoda. Poljoprivrednom proizvodnjom su se uglavnom bavili da bi obezbedili dodatni prihod za život; nemogućnost da se nastavi obrađivanje zemlje zbog starosti ili drugih razloga; ponuđena zemlja nije bila pogodna za obrađivanje (lokacija i/ili kvalitet). Jedina zamena zemljišta, procenjena adekvatnom, i prihvatljivom kao kompenzacija bila je zemljišna parcela koja je ranije bila u vlasništvu poljoprivredne zadruge. Desetoro osoba pogođenih projektom prihvatilo je nenovčanu zamenu. Međutim, odmah nakon potpisivanja ugovora o kompenzaciji, prodali su tek dobijeno zemljište. Ovo potencijalno znači da je transakcija bila prethodno dogovorena i da nisu bili ni zainteresovani da nastave poljoprivrednu proizvodnju. 2. Nedoslednost stopa nadoknade i iznosa u različitim fazama procesa eksproprijacije Razgovori sa osobama koje su pokrenule žalbeni sudski postupak pokazuju da je nezadovoljstvo ponuđenim iznosom nadoknade bio glavni razlog za podnošenje žalbi sudu. Određeni broj faktora pokrenuo je takve negativne stavove. Prvo, promena zakona usled procesa eksproprijacije prouzrokovala je novi način određivanja stopa nadoknade od strane opštinske poreske uprave. A pošto su novoobračunate stope bile u početku znatno niže, to je navelo osobe pogođene projektom da preispitaju njihovu pravosnažnost, kao i da se suprotstave procenama koje su vršile poreske uprave. Drugo, obe grupe (Ispitivanje iz 2015. i kontrolni uzorak) navele su razliku u iznosima nadoknade ponuđenim u početku i nadoknade dobijene na sudu; nadoknade dobijene na sudu bile su za 20-25% veće (npr. ponuđena cene je 360 RSD i 450 RSD/m2 – a cena dobijena na sudu je 560 RSD/m2). Takođe su naveli primere gde je originalna zemljišna parcela zamenjena za nižu cenu nego što je kasnije plaćeno za neisplativo zemljište. Najčešće nezadovoljstvo bilo je izazvano posebnom sudskom odlukom donetom 11. novembra 2011. godine, po kojoj je nadoknada trebala biti isplaćena po stopi od 971 RSD ili 8.52 EUR/m2 (pri kursu od 1 EUR=114 RSD) zbog ponovne kategorizacije zemljišne parcele kao gradskog građevinskog zemljišta. Ova odluka pokrenula je velike tenzije tokom procesa eksproprijacije. Kao rezultat toga, trenutno mnoge osobe pogođene projektom imaju nameru ili su već podnele nove sudske žalbe u pokušaju da dobiju istu toliku nadoknadu. Smatra se da je veće angažovanje zainteresovanih strana i dostavljanje informacija pogođenim zajednicama moglo da umanji tenzije i glasine. Kolebanje kursa dinara prema euru dodatno je negativno uticalo na visinu iznosa nadoknade. Na početku januara 2009. kurs je iznosio 1 EUR = 89.54 RSD, do kraja meseca - 96.34 RSD, a do kraja avgusta 2009. – 93.28 RSD. U toku 2010.godine kurs je varirao od 95.96 RSD do 105.83 RSD za 1 EUR. 2011. godine 1 EUR je iznosio 104 RSD. 2012. god. kurs se kretao između 106.6 RSD do 116.27 RSD, a u 2013. god. između 111.60 RSD i 114.65 RSD. U protekle dve godine vrednost eura se stabilizovala na 120 RSD. Bilo je nekoliko slučajeva gde je nadoknada dobijena sudskim putem bila po većim stopama nego ona koja je prvobitno ponuđena. U većini slučajeva, ove promene u nadoknadi bile su zasnovane na pogrešnoj kategorizaciji zemljišta u originalnoj ponudi, ili su odražavale prilagođavanja usled inflacije ili promena deviznog kursa između dinara i eura u periodu između originalne ponude i konačne sudske odluke. Međutim, bilo je i nekoliko slučajeva gde je po sudskoj odluci, stopa nadoknade iznosila 971 RSD/m2. Poštujući odluku suda (u oktobru 2013.godine), u tim slučajevima osobama je bila isplaćena razlika. U ovim slučajevima, sud je doneo odluku da se zemljište proceni kao gradsko građevinsko zemljište, a ne kao poljoprivredno, kako se navodilo u katastru na početku eksproprijacije. Promena kategorizacije ovih zemljišnih parcela u katastru desila se tek nakon deklaracije o javnom interesu, što je krajnji datum za ovu deonicu. Detaljni prikaz ovog slučaja nalazi se u Dodatku B (odeljak B3). 3. Nedoslednost stopa nadoknade između različitih deonica projekta i niže stope u odnosu na tržišnu vrednost Za vreme razgovora, osobe pogođene projektom stalno su naglašavale da su nadoknade ponuđene na drugim deonicama projekta kao i tržišne vrednosti zemljišta bile veće nego stope nadoknade ponuđene u Dimitrovgradu. Analize tržišnih cena u otvorenim dostupnim izvorima2 kao i poređenje stopa nadoknada za druge deonice projekta pokazuju da ove pretpostavke nisu tačne (vidi dodatak B ovog izveštaja). ______
2 – Internet oglašavanja za prodaju poljoprivrednog zemljišta u Bugarskoj blizu granice sa Srbijom (www bulgarian properties.com) - Opština Dimitrovgrad – Plan ruralnog razvoja za period 2012/2022. Opština Dimitrovgrad, GIZ,MSP IPA 2007.,Stalna konferencija gradova i opština, RS –Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Finansirala EU. Dimitrovgrad,2011. Poređenje tržišnih cena i cena eksproprijacije na drugim infrastrukturnim projektima u Srbiji pokazuju da su cene eksproprijacije na istočnoj i južnoj deonici Koridora 10 bile najpovoljnije, i da su bile najmanje 2.5 do 3 puta veće od tržišne vrednosti. Prikaz nadoknada i tržišnih stopa prestavljen je u Tabeli 4. Tabela 4 – Prikaz cena za zemljišne parcele na različitim deonicama projekta, cene ostalih projekata i tržišnih transakcija u 2012.
Lokacija/Region Tržišna transakcija ili Cena po 1m2 u eurima eksproprijacija Subotica; severna Srbija Eksproprijacija za autoput 0.62 EUR (Vojvodina) Koridor 10 Sever (E75 (70 RSD) Horgoš-Novi Sad)-odvajanje od projekta autoput Koridor 10 Bela Palanka, Pirot, Eksproprijacija za autoput 3.09-4.86 EUR obilaznica oko Koridor 10 (E80 Deonica 4) (350-550 RSD) Dimitrovgrada Preševo Eksproprijacija za autoput 10 EUR Koridor 10 (E75 do granice sa Makedonijom) – odvajanje od autoputa Koridor 10 Bujanovac Eksproprijacija za autoput 8 EUR Koridor 10 (E75 Deonica 5 Parcela 2) Vranje Eksproprijacija za autoput 5.75 EUR Koridor 10 (E75 Deonica 4 i (650 RSD) 5, Parcela 1) Vladičin Han Eksproprijacija za autoput 4.86 EUR Koridor 10 (E75 Deonica3, (550 RSD) Parcela 6 i Deonica 4) Leskovac Eksproprijacija za autoput 3.09-4.42 EUR Koridor 10 (E75 Deonica 1) (350-500 RSD) Niš Eksproprijacija za autoput 7.07-8.84 EUR Koridor 10 (E80 Deonica 1) (800-1000 RSD) Dobanovci- Eksproprijacija za obilaznicu 17.68 EUR Batajnica/Obilaznica oko oko Beograda (2000 RSD) Beograda Ub, Lajkovac, Lazarevac, Eksproprijacija za autoput 0.88-2.65 EUR Ljig E-763 (100-300 RSD) Poljoprivredno zemljište Tržišna transakcija 0.5-1.0 EUR Vojvodina Poljoprivredno zemljište Tržišna transakcija 0.2-0.4 EUR Centralna Srbija Poljoprivredno zemljište Tržišna transakcija 0.5-0.11 EUR Istočna Srbija Poljoprivredno zemljište u Eksproprijacija za projekat 0.96-1.6 EUR Grockoj (šira okolina od javnog značaja u Vinči (po kursu iz 2015.) Beograda) 120-200 RSD Poljoprivredno zemljište u Cena tržišne transakcije 2 do 4 EUR Grockoj (šira okolina Beograda)
Štaviše, analiza pokazuje da je tržište zemljištem u regionu u stagnaciji a da izdavanje poljoprivrednog zemljišta skoro da i ne postoji. „Cene zemljišta variraju u odnosu na lokaciju, kvalitet itd. Zemljište lošijeg kvaliteta se ne kupuje, dok se cena zemljišnih parcela dobrog kvaliteta kreće između 1,000 i 4,000 EUR/ha, tj. 0.1 do 0.4 EUR/m2.“3 Učesnici u ispitivanju 2015. otkrili su da su samo dva domaćinstva odsvih ispitanih dobila poljoprivredno zemljište nakon eksproprijacije. Ovo je takođe potvrđeno komentarima iz ispitivanja kontrolnog uzorka u kojima se navodi da je kupovina zemlje u poljoprivredne svrhe veoma neuobičajena. 4. Trajanje procesa eksproprijacije i nadoknade Dostupne informacije pokazuju da su primena Akcionog plana raseljavanja i nadoknada obezbeđena za zemljište sprovođeni uglavnom na vreme i na odgovarajući način. Nisu zabeležene posebne zabrinutosti osoba pogođenih projektom u vezi sa odlaganjima u isplati za vreme početnog prikupljanja podataka za ovu procenu. Ključna negativna reakcija bila je u vezi sa dugim sudskim procesima (do dve godine) i trajanjem procesa izgradnje, kao i trajanjem isplata nadoknada po tužbi za odštetu ( vidi Odeljak 3.4). Ovo poslednje odnosi se na promenu dva izvođača, i kao rezultat toga, i na dodatne teškoće u obradi i zadovoljenju javnih potraživanja. Zaključak: Sve u svemu, smatra se da su procena zemljišta i proces eksproprijacije obavljeni u velikoj meri u skladu sa srpskim zakonom i Akcionim planom raseljavanja. Negativni stavovi osoba pogođenih projektom uglavnom su rezultat kombinacije primene projekta i spoljnih okolnosti, kao što su prilagođavanje zemljišnih uslova za vreme preliminarnog i finalnog projekta, promene zakona usred procesa eksproprijacije, različite sudske odluke, kolebanja kursa dinara, vreme potrebno da se završi eksproprijacija zemljišta. Međutim, proaktivno angažovanje zainteresovanih strana moglo je da umanji neke od negativnih efekata. Preporuka: Preporučuje se da pristup angažovanja zainteresovanih strana bude pregledan od strane Koridora Srbije i Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ kako bi se umanjio negativan uticaj na stavove i zapažanja osoba pogođenih projektom.
______
3 Opština Dimitrovgrad – Plan za ruralni razvoj za period 2012/2022. Opština Dimitrovgrad, GIZ, MSP IPA 2007., Stalna konferencija gradova i opština, Republika Srbija – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Finansirano od strane EU. Dimitrovgrad, 2011. 3.1.2 Neisplativo zemljište Prema Zakonu o eksproprijaciji osobama čije se zemljište samo delimično nalazi unutar okvira projekta može biti ponuđena eksproprijacija za preostalu površinu zemljišne parcele, ako ekspertska procena potvrdi da je neisplativa i da ta delimična eksproprijacija nepovoljno utiče na životni standard domaćinstva. Stručnjak takođe određuje vrednost nadoknade za neisplativo zemljište. Ukupno 181 zahtev za eksproprijaciju neisplativih parcela bio je podnet Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ na ovoj deonici. Kao što je prikazano u Tabeli 5, 58% ovih zahteva je prihvaćeno, što je značajno veliki stepen prihvatanja. Tabela 5 – Zahtevi za eksproprijaciju neisplativih parcela Zahtevi za neisplativim Ukupno podneto Odbijeno Prihvaćeno zemljišnim parcelama po katastarskoj opštini (KO)
KO GRADINJE 38 10 28
KO ŽELJUŠA 40 16 24
KO DIMITROVGRAD 66 36 30
UKUPNO 181 76 105
Za vreme razgovora sa predstavnicima Koridora Srbije i Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ primećeno je da je glavna pritužba od strane osoba pogođenih projektom u početku bila preparcelisanje postojećih zemljišnih parcela za potrebe eksproprijacije. Osobe pogođene projektom smatrale su da čitave zemljišne parcele treba da budu eksproprisane, a ne samo deo. Legalna procedura nije dozvoljavala da se eksproprijacija nastavi bez preparcelisanja. Stoga je osobama pogođenim projektom bilo savetovano da podnesu zahteve za eksproprijaciju neisplativog zemljišta, što su mnogi od njih i uradili. Sa druge strane, postojalo je nastojanje Koridora Srbije, Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i opštine da se prihvati što je više moguće tih zahteva. Rezultati ispitivanja 2015.god. pokazuju da je skoro polovina ispitanika (46,2%) ocenila eksproprijaciju neisplativih parcela kao neutralnu ili zadovoljavajuću, i kao nešto što ne utiče na njihov ekonomski status. 3.1.3 Nadoknada za useve Stopa nadoknade za useve/biljke bila je određena u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji od strane akreditovanog eksperta sa Instituta za stručnu analizu Beograd, koji je procenio vrednost useva i vreme potrebno da se oni proizvedu, voćne sadnice i vrednost berbe, uključujući i vrednost vremena potrebnog da se proizvede takva berba, troškove zamene (npr. ulaganje, rad) da se ponovo posade vinogradi i voćnjaci i da dostignu puni potencijal itd. Neke žalbe podnete su sudu za ponovno razmatranje nadoknade za gubitak useva/poljoprivrednog prinosa. Razgovori sa osobama pogođenim projektom koje su pokrenule sudske postupke pokazuju nezadovoljstvo pojedinih od njih procenom koja ukazuje na razliku u proceni vrednosti useva za vreme trajanja ekspertske evaluacije i sudskih odluka. Čini se da su sudske odluke izazvale značajan stepen konfuzije što se tiče prava na nadoknadu među osobama pogođenim projektom, te su stoga izazvale i negativna viđenja procesa nadoknade. Nije bilo dostupnih podataka o broju slučajeva eksproprisanih useva. Svi podaci čuvaju se u pojedinačnim spisima, samo u primercima na papiru. Da bi se identifikovali svi slučajevi i njihovi ishodi, trebalo bi da se sprovede potpuni pregled svih slučajeva eksproprijacije, što nije moguće u vremenskom okviru ovog izveštaja. Takođe, ne postoje informacije o pokrenutim sudskim postupcima, njihovom ishodu ili trajanju. Zaključak: Iako je bilo sudskih žalbi na nadoknadu za useve, ne smatra se da je ta nadoknada u suprotnosti sa Akcionim planom raseljavanja ili da predstavlja važan uticaj eksproprijacije. S druge strane, nedostatak vođenja evidencije predstavlja izazov za pristupanje ovom uticaju u potpunosti. (vidi Odeljak 6 za dalje preporuke). 3.2 Pogođeni objekti i poslovanja 3.2.1 Pogođeni objekti Prema Akcionom planu raseljavanja, trideset tri (33) objekta je ukupno eksproprisano i nadoknađeno na deonici Obilaznica oko Dimitrovgrada. Međutim, Javno preduzeće „Putevi Srbije“ obezbedilo je svoje sopstvene podatke za sve objekte eksproprisane na ovoj deonici, što je obuhvatilo i podatke o proceni. Bilo je zapravo 30 slučajeva eksproprisanih objekata (po tabeli 3). Smatra se da je zabeležena razlika nastala usled razlika u vođenju evidencije, jer su pojedini slučajevi po podacima JP „Putevi Srbije“ obuhvatili nekoliko objekata. Na primer, svaki slučaj eksproprijacije stambenog objekta obuhvatao je takođe i pomoćne objekte kao što su bunari, ograde, magacinske prostorije itd. Kao što se vidi u Tabeli 3 u većini ovih slučajeva u pitanju su pomoćni objekti. Bilo je samo 13 slučajeva gde je eksproprijacija objekata uključivala kuće, a od njih samo su 3 rešena fizičkim preseljenjem. Šest od sedam objekata zabeleženih kao stambeni u KO Dimitrovgrad su u stvari vikendice, te stoga nisu bile uključene u fizičko preseljenje. Jedan slučaj obuhvatao je stambeni objekat i pomoćne objekte (štalu i kokošinjac), međutim u izveštaju o proceni navedeno je da su objekti bili u trošnom stanju jer niko nije živeo na imanju u vreme procene. Stoga ni ova lokacija nije podlegla fizičkom preseljenju. U KO Gradinje bilo je zabeleženo šest kuća. Tri od njih su vikendice i stoga rezultat eksproprijacije nije bilo fizičko preseljenje. Dve preostale kuće bili su objekti za stanovanje, a treća je bila takođe objekat za stanovanje koji je obuhvatao i poslovni prostor (prizemlje je bilo automehaničarska radnja, a stambeni prostor bio je na prvom spratu). Eksproprijacija ovih domaćinstava bila je završena tokom faze 1 eksproprijacije (2008. i 2009. godine) pre uključivanja međunarodnih finansijskih institucija u projekat. Procena je izvršena u skladu sa zakonom o eksproprijaciji i nije bilo zvaničnih sporova u vezi sa ovim slučajevima. Prema zakonu, pogođeni objekti treba da budu nadoknađeni po punim troškovima zamene. U slučaju delimično zahvaćenih objekata, smatra se da je čitav objekat predmet eksproprijacije. Vrednost nadoknade parcele se takođe procenjuje od strane stručnjaka. Srpski zakon o eksproprijaciji predviđa da troškovi preseljenja budu uključeni u iznos nadoknade ponuđene u slučaju fizičkog preseljenja, ali ne predviđa prelazne troškove. Fizičko raseljavanje Kao što je već navedeno, postoje samo tri fizički raseljena domaćinstva na ovoj deonici. Za vreme istraživanja lokacije u svrhu ovog izveštaja savetnik je sproveo intervjue sa predstavnicima dva domaćinstva. Treće domaćinstvo nije želelo da učestvuje u studiji. Jedna osoba pogođena projektom čija je kuća bila eksproprisana kupila je novu kuću. Naveo je da je stara kuća bila veća nego nova, ali da je nadoknada pokrila troškove kupovine nove kuće (od 40,000 EUR), njenu rekonstrukciju kao i dodatnu kupovinu poljoprivrednih mašina (traktor). Nisu nezadovoljni procesom eksproprijacije niti ishodom. Prema podacima JP“Putevi Srbije“, primili su ukupno 7,630,169 dinara (oko 85,000 eura), što je obuhvatalo nadoknadu za zemljišnu parcelu od 4,497m2 (18,000 eura) i za objekte – oko 67,000 eura. Ponuđena nadoknada ovom domaćinstvu smatra se adekvatnom i iznad tržišne cene u toj oblasti, na osnovu istraživanja savetnika prikazanog u Dodatku B. Međutim, nema dokaza da je nadoknada obuhvatala troškove preseljenja predviđene zakonom. Takođe nisu dobili nikakve prelazne troškove kao što zahteva Okvir politike raseljavanja. Savetnik je nezvanično saznao i da je osoba koja je odbila da učestvuje u studiji takođe kupila novu kuću za nadoknadu koju je primila, ali nije mogao da potvrdi životni standard raseljenog domaćinstva. Na osnovu podataka dobijenih od JP“Putevi Srbije“ primljena nadoknada za objekte iznosila je 5,761,000 dinara (oko 70,000 eura) što se smatra odgovarajućim. Takođe nema dokaza ni u ovom slučaju da su domaćinstvu isplaćeni troškovi preseljenja ili prelazni troškovi. Treći slučaj obuhvatao je eksproprijaciju domaćinstva i poslovnog prostora i detaljnije je opisan u narednom delu 3.2.2. 3.2.2 Pogođeno poslovanje Postojao je samo jedan slučaj poslovanja pogođenog eksproprijacijom na ovoj deonici (vidi tabelu 3). Vlasniku je eksproprisan celokupan poslovni prostor i domaćinstvo za vreme prve faze eksproprijacije (2008.godine). Nije bilo zvanične žalbe na ponuđenu nadoknadu i vlasnik je potpisao ugovor o eksproprijaciji i primio nadoknadu u skladu sa zakonom. Za vreme pokušaja javnog sastanka u vezi ispitivanja, bivši vlasnik prišao je savetniku i naveo da je nezadovoljan ishodom eksproprijacije. Naveo je da je porodica u lošijem stanju nakon procesa i da je njihov životni standard značajno opao, pošto nadoknada koju je pimio nije pokrila zamensku vrednost. U januaru 2016. savetnik je intervjuisao vlasnika, gospodina Vasila Kokeva, i zabeležio sledeću izjavu. Originalni objekat imao je površinu od 140m2 i u potpunosti je eksproprisan. U prizemlju je bila registrovana automehaničarska radnja gde je gospodin Kolev radio i tako izdržavao svoju porodicu. Stambeni prostor nalazio se na prvom spratu. Unutrašnjost automehaničarske radnje bila je potpuno opremljena, međutim spoljna fasada i unutrašnji deo prvog sprata nisu bili završeni. Ukupni iznos za kuću i okućnicu procenjen je na oko 27.000 eura ili 160 eura/m2. 2008. godine, primio je obaveštenje o eksproprijaciji i ubrzo nakon toga procenu nekretnine. Nije bio zadovoljan ponudom, ali tvrdi da vlasti nisu odgovorile na njegov zahtev da se imovina ponovo proceni. Nije primio nikakvu dodatnu naknadu na ime troškova preseljenja ni za domaćinstvo ni za posao, kao ni prelazne troškove. Takođe mu nikada nije ponuđena nadoknada za gubitak posla ili prihoda. U izveštaju o proceni, za automehaničarsku radnju procenjena je samo cena izgradnje. To znači da postojeća oprema nije procenjena ili da je izuzeta iz nadoknade, ali on je potvrdio da je uspeo da preseli opremu pre nego što je napustio imanje, ali bez ikakve nadoknade za troškove prebacivanja opreme. Pošto nije imao drugih izvora prihoda, to što je igubio automehaničarsku radnju značilo je da je njegovo domaćinstvo izgubilo jedini izvor prihoda. On sada ima 60 godina i ne može da se zaposli na puno radno vreme. Trenutno radi sa pola radnog vremena kao majstor. Živi sa suprugom koja je osoba sa invaliditetom od rođenja zbog dislokacije kuka, i sa mladom ćerkom, koja je završila školu za frizere, ali bez stalnog zaposlenja. On takođe tvrdi da su cene nekretnina u Dimitrovgradu skočile otkad je počeo proces eksproprijacije, tako da nije mogao da kupi novu nekretninu. Danas živi u Dimitrovgradu, u kući koju je nasledio posle očeve smrti. Za vreme eksproprijacije nije uzeto u obzir da se on lišava svog zaposlenja i izvora prihoda, niti je bilo kakav plan napravljen za normalan život i funkcionisanje. Kada je pokušao da dobije pravnu pomoć od nekoliko advokata, nijedan od njih nije želeo da ga zastupa, unapred odgovarajući da je bolje „da se ne sudi sa državom“. Intervju sa gospodinom Kolevim bio je organizovan ad hoc. Savetnik je primio izveštaj o proceni vlasništva gospodina Koleva i potvrdio je da procena obuhvata samo vrednost izgradnje objekta. Nije bilo dokaza o tome kako je posao funkcionisao ili o prihodu koji je izgubljen kao rezultat eksproprijacije. Stoga je savetnik predložio nezavisnu proveru ovog specifičnog slučaja. Prema izjavi gospodina Koleva, on je pretrpeo gubitak sredstava za život bez ikakve nadoknade, njegovi ekonomski uslovi su se pogoršali nakon eksproprijacije i na kraju, nije dobio ni besplatnu pravnu pomoć. Savetnik je dobio nove informacije nakon analize, koje govore o tome da je gospodin Kolev predao žalbu za ponovnom eksproprijacijom imovine, a da po njoj nikada nije postupano (zgrada nije bila srušena, i zbog neznatnih izmena glavnog puta, malo je verovatno da će biti neophodno rušenje). Nema zvanične potvrde od strane opštine, ali ovaj slučaj zahteva monitoring sve do konačnog rešenja. Zaključak: Na osnovu istraživanja savetnika prikazanog u Odeljku B i ispitivanja iz 2015. godine, ponuđena nadoknada za domaćinstva koja su morala biti fizički preseljena smatra se adekvatnom i iznad tržišne vrednosti za tu oblast. Međutim, čini se da osobe pogođene projektom nisu dobile nadoknadu za troškove preseljenja kao ni dodatnu prelaznu pomoć. U slučaju pogođenog poslovanja čini se da nisu ispunjeni osnovni zahtevi okvira politike raseljavanja. Nadoknada ponuđena osobi pogođenoj projektom do danas nije usklađena sa odredbama okvira politike raseljavanja. Preporuka: Savetnik preporučuje da se značajna odšteta isplati osobama pogođenim projektom naknadno, ili da se na drugi način nadoknadi, pod uslovom da je sklopljen dogovor sa njima. U slučaju gospodina Koleva, savetnik preporučuje da se obavi detaljan ponovni pregled ovog posebnog slučaja, sa njim su dogovorene olakšavajuće mere naknade i primenjene u skladu sa odredbama okvira politike raseljavanja, uključujući nadoknadu za gubitak posla, gubitak prihoda i prelazne troškove. 3.3 Društveno-ekonomski uslovi i uticaji 3.3.1 Društveno-ekonomski uslovi osoba pogođenih projektom Opština Dimitrovgrad jedna je od najnerazvijenijih opština u Srbiji, sa stopom razvoja od 60% do 80% od nacionalnog proseka. 2008. godine, opština Dimitrovgrad rangirana je na 78. mestu od 120 opština u Srbiji (bez Kosova i Metohije), a do 2012. god. pala je za čak sedam mesta i nalazi se na 85. mestu. Skoro svi pokazatelji ekonomskog i društvenog razvoja su ispod nacionalnog proseka. Analiza pokazuje da, u poređenju sa društveno-ekonomskim uslovima 2009. godine, ključni pokazatelji opadaju. Opština Dimitrovgrad i dalje je jedna od opština najviše pogođenih siromaštvom, sa visokom stopom nezaposlenosti, primanjima ispod proseka, intenzivnom emigracijom i velikim procentom staračkih domaćinstava. Siromaštvo je naročito prošireno i ukorenjeno u ruralnim naseljima u opštini, čiji siromašni stanovnici žive u neadekvatnom okruženju sa lošom putnom infrastrukturom, neorganizovanim snabdevanjem vodom, nedostatkom sistema kanalizacijske infrastrukture i telefonske mreže, zdravstvenom uslugom lošeg kvaliteta i često nedostupnom, lošim kvalitetom osnovnog obrazovanja, sa verovatnim izgledom zatvaranja osnovnih škola zbog malog broja đaka, kao i neorganizovanim gradskim prevozom do centra opštine. Opština ima visoku stopu emigracije, a prosečna starost stanovništva je visoka – 46,1 godina (nacionalni prosek je 41,6). Stanovništvo je skoncentrisano na grad Dimitrovgrad, tj. opštinski centar i nekoliko okolnih naselja (Željuša, Beleš, Lukavica, Gradinje i Gojin Dol) – 86% stanovništva živi u ovoj oblasti. Prosečna gustina stanovništva je veoma niska, sa trendom opadanja u poslednjih nekoliko decenija – od 27,6 stanovnika po km2 1991. god. do svega 20,9 stanovnika po km2 2011. godine. Prosečan broj članova domaćinstva u opštini je 2,7. U gradu Dimitrovgradu i u dva okolna veća naselja, prosečan broj članova po domaćinstvu je 3. Međutim, u ostalih 25 naselja, prosek je ispod 2 člana po domaćinstvu, tj. većina domaćinstava su staračka domaćinstva, sa jednim ili dva člana i bez člana koji je mlađi od 60 godina. Oko 53,5% stanovništva izjašnjava se kao Bugari, a 27,9% kao Srbi.4 ______
4 Informacije u ovom pasusu odnose se na Popis stanovništva, domaćinstava i stanova iz 2011, objavljen od strane Republičkog Zavoda za statistiku. Prema SIEPA (Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza), broj zaposlenih u opštini Dimitrovgrad u 2012. bio je 1960 osoba, u poređenju sa 1447 nezaposlenih; nezaposleni čine 40% radno sposobnog stanovništva. Prosečna zarada o glavi stanovnika opada u 2012. (43.4 eura) u poređenju sa 48.4 eura u 2008. 13,5% stanovništva registrovani su kao primaoci socijalne pomoći (u poređenju sa 7.8% na nivou cele države). Uprkos visokoj stopi nezaposlenosti u državnom i privatnom sektoru (industrija, trgovina, usluge, itd.) poljoprivreda se ne smatra važnim izvorom prihoda i ekonomije. Broj registrovanih poljoprivrednih ekonomskih domaćinstava ( poljoprivredna domaćinstva) je veoma nizak – svega 894 je registrovano 2011. u poređenju sa ukupnim brojem domaćinstava u opštini (4500) a imajući u vidu i visok stepen nezaposlenosti (1566 u 2009.god., ili 150 nezaposlenih na 000 stanovnika, u Srbiji 100 na 000), kao i niskim zaradama po glavi stanovnika. Uprkos tako malom broju registrovanih poljoprivrednih domaćinstava, Plan za opštinski ruralni razvoj5 procenjuje da se skoro 70% domaćinstava u značajnoj meri bavi poljoprivredom (strana 34 plana). Prosečna površina obradive zemlje registrovana po poljoprivrednom domaćinstvu iznosi 2,59 hektara. Cene zemljišta i objekata u opštini, uključujući i opštinski centar Dimitrovgrad, su veoma niske. Plan za opštinski ruralni razvoj navodi nedostatak organizovanog tržišta za izdavanje poljoprivrednog zemljišta. Najviše najamnine, prema ovom izvoru, su za obradivo zemljište u blizini reke Nišave, oko 50 eura po 1 hektaru godišnje. Najamnine za pašnjake i livade su značajno niže (str. 38). Radi boljeg razumevanja uticaja procesa eksproprijacije na obilaznici oko Dimitrovgrada na autoputu E 80, zaključak iz Plana za opštinski ruralni razvoj je da „ne postoji aktivno tržište zemljištem“, i da se „cena kvalitetnog zemljišta kreće od 1,000 do 4,000 eura po hektaru“ (str.38), tj. 0,1 do 0,4 EUR/m2. Denominacija u dinarima pokazuje da je tržišna vrednost zemljišta u opštinskom centru značajno manja od 1 EUR/m2, ili mnogo, mnogo manja od stope nadoknade koju su osobe pogođene projektom dobile za eksproprisano zemljište, a skoro su 100 puta niže od stope određene od strane Osnovnog suda u Pirotu – Sudska uprava u Dimitrovgradu. Zapažanja ispitanih stanovnika (Ispitivanje 2015.god.) oslikavaju stanje društveno- ekonomskih uslova u ovoj oblasti: nijedno domaćinstvo nije svoj status procenilo iznad proseka. Malo više od jedne trećine procenilo je svoje stanje kao prosečno (34.6%), 42.3% - kao podnošljivo, a 15.4% - kao siromašno. Samo je jedan ispitanik naveo da mu se ekonomski status popravio, dok je više od polovine ispitanika (57.7%) odgovorilo da im je status ostao isti, a preko jedne trećine (38.5%) je reklo da se pogoršao. Pogoršanje njihovog ekonomskog statusa opisano je kao:“ Imam manje novca: plate i penzije su smanjene za 10%“, „Povećani su troškovi u domaćinstvu zbog jednog bolesnog člana domaćinstva“, „Cene su porasle a zarade ne“, „Ne mogu da nađem posao“, „Nema organizovanog otkupa poljoprivrednih proizvoda“, „Visoki troškovi ćerkinog obrazovanja“, „Plate su male, a inflacija velika“.
______
5 Opština Dimitrovgrad – Plan za ruralni razvoj za period 2012/2022. Opština Dimitrovgrad, GIZ, MSP IPA 2007., Stalna konferencija gradova i opština, Republika Srbija – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Finansirano od strane EU. Dimitrovgrad, 2011. Navedeni komentari pokazuju jako negativno viđenje osoba pogođenih projektom njihove sopstvene ekonomske situacije, međutim, čini se da to pripisuju spoljnim faktorima, nevezanim za projekat. Za razliku od navedenog, uporedni zaključci iz ispitivanja 2009. i 2015. pokazuju sveukupni napredak glavnih društveno-ekonomskih pokazatelja ispitanika (vidi tabelu 6). Tabela 6 – Rezultati društveno-ekonomskih istraživanja iz 2009. i 2015. godine Br. Pokazatelji Istraživanje 2009 Istraživanje 2015 1 Prosečni mesečni prihod 31,570 RSD 46,504 RSD domaćinstva (43,451 RSD kada se prilagodi inflaciji) 2. Procenat domaćinstava ispod 35% 19,2% granice siromaštva6 3. Prosečna veličina porodice 2.9 članova 3.1 član
4. Procenat porodica bez članova koji 9% 3.8% zarađuju 5. Procenat porodica u dugovima 40% 3.8%
6. Procenat porodica koje svoj 63.5% 15.4% ekonomski status ocenjuju kao „siromašan“ 7. Domaćinstva sa članovima n/a 19.2% zapošljenim na građevinskim radovima 8. Delimično zadovoljni nadoknadom n/a 26.9%
9. Delimično ili potpuno nezadovoljni n/a 69.3% naknadom 10. Naknada upotrebljena za nove i/ili 25% (namera) 46.2% adaptaciju postojećih objekata za stanovanje
Iz tabele je evidentno da su prosečni prihodi u domaćinstvu porasli za period između dva ispitivanja. Procenat domaćinstava ispod granice siromaštva znatno je promenjen, ali zbog toga što se metodologija određivanja granice siromaštva u Srbiji promenila, podaci u tabeli nisu uporedivi. ______
6 Metodologija za određivanje granice siromaštva promenjena je između 2009. i 2015. god. 2009. god. granica siromaštva određivana je na osnovu prihoda po članu domaćinstva. 2009. god. granica siromaštva iznosila je 8,800 RSD (13,108 RSD prilagođeno inflaciji). 2015.god. granica siromaštva određivana je u skladu sa evropskom metodologijom, zasnovanoj na ukupnim prihodima domaćinstva po prosečnoj odrasloj osobi: ispod 13,400 RSD mesečno za domaćinstva sa jednim članom, ispod 19,000 RSD mesečno za domaćinstva sa dva člana, ispod 24,100 RSD mesečno za tročlana domaćinstva, ispod 28,100 RSD za četvororčlana domaćinstva, ispod 32,100 RSD za petočlana domaćinstva itd. Ovi procenti prikazani u tabeli stoga nisu uporedivi kao takvi. Prema informacijama o prihodu dobijenih od ispitanika iz istraživanja 2015. god., samo je 15.4% domaćinstava potpalo u kategoriju siromašnih, u poređenju sa preko 63% 2009. godine (nacionalna stopa siromaštva 2014.godine procenjena je na 8.9%, dok je stopa siromaštva na jugu i jugo-istoku Srbije procenjena na 16,4%). Tabela 7 – Smanjenje mesečnih prihoda ispitanih domaćinstava Ukupni mesečni prihod % domaćinstava
Manje od 24.000 RSD /200 EUR 23%
24.001 do 50.000 RSD /200 do 410 EUR 42%
50.001 do 100.000 RSD /410 do 830 EUR 31%
Nema datih informacija 4%
Procenat prihoda od poljoprivrede u smanjenju ukupnih prihoda ispitanih domaćinstava pokazuje relativno nisko učestvovanje i zavisnost osoba pogođenih projektom od poljoprivrede u 2009. (25%), a ova zavisnost je značajno opala (do 3.8%) po podacima iz 2015. Oko 42% ispitanih domaćinstava ne ostvaruje prihode od svog zemljišta, ne obrađuju ga, dok oko 46% domaćinstava obrađuje zemlju za svoje sopstvene potrebe, a ne u komercijalne svrhe. Što se tiče zaposlenosti, većina ispitanika nije navela nikakve promene. Oko jedne petine domaćinstava (19.2%) navelo je da je jedan član njihovog domaćinstva bio angažovan na poslovima izgradnje ovog projekta (tj. kao građevinac, vozač, noćni stražar, a trajanje radnog odnosa variralo je od 2 meseca do 1.5 godine). Zaključak: Iako su mišljenja osoba pogođenih projektom o njihovom ekonomskom statusu negativna, bilo je očiglednog napretka u društveno-ekonomskim uslovima od 2009., kao što je prikazano u tabeli 7, gde su neki od njih uživali direktne beneficije od projekta, kao što su nadoknada za eksproprijaciju i mogućnost zapošljavanja za vreme izgradnje. 3.3.2 Model trošenja i zaduženosti Kada uporedimo rezultate ispitivanja iz 2009. i 2015. god, mogu se zapaziti značajne pozitivne razlike u načinu trošenja od strane pogođenih domaćinstava. (Slike 3 i 4). Skoro 40% domaćinstava koristilo je nadoknadu kako bi poboljšalo svoje uslove stanovanja, bilo izgradnjom/kupovinom nove nekretnine za članove domaćinstva ili rekonstrukcijom i popravkom postojećih (zamena crepa, uvođenje sistema grejanja, poboljšanje energetske efikasnosti itd.). Dalje, oko 30% ispitanika uložilo je u obrazovanje svoje dece ili u troškove lečenja, što je duplo više od planiranog trošenja iz 2009. Samo 34% domaćinstava je potrošilo novac od nadoknade na trenutne potrebe u poređenju sa početnom namerom 60% domaćinstva. U poređenju sa reakcijama istraživanja iz 2009. (Tabela 6), 2015. samo je jedna osoba (3.8%) navela da je imala kredit, što je značajno smanjenje u odnosu na početnih 40% ispitanika koji su se 2009. izjasnili da su u dugovima. Slika 3 – Istraživanje iz 2009.: Obrazac trošenja nadoknade (tekst sa slike) Trenutne potrebe Poboljšanje životnih uslova/Izgradnja nove kuće Ostalo (uključujući medicinske i troškove obrazovanja)
Slika 4 – Istraživanje iz 2015.: Obrazac trošenja nadoknade (tekst sa slike) Trenutne potrebe Poboljšanje životnih uslova/Kupovina nove kuće Medicinske potrebe Obrazovanje dece/Unučadi
Zaključak:
Uprkos visokom nivou nezadovoljstva stopom nadoknade, novac od nadoknade korišćen je veoma produktivno i sa vidljivim pozitivnim uticajima, što predstavlja pozitivan uticaj eksproprijacije.
3.4 Socijalni uticaji i mere ublažavanja za vreme izgradnje
Kada su bili upitani o uticajima i koristima projekta, većina (70%) ispitanika Ispitivanja kontrolnog uzorka naglasila je korisnu ulogu projekta u smislu privlačenja novih investicija, povećanja nivoa usluga i povezanosti, smanjenje saobraćaja na lokalnim putevima i u naseljenim mestima. 61.5% njih smatra da nije bilo negativnog uticaja projekta. Među onima koji su čuli za probleme u toku izgradnje najčešće navođeni uticaj bilo je miniranje (23.1%), višestruka šteta (11.5%), ograničeni pristup posedu (7.7%), oštećenje lokalnih puteva (7.7%), odlaganje radova (3.8%), neslaganje sa projektom (3.8%). Zapažanja ispitanih osoba pogođenih projektom pokazuju da je isti procenat ispitanika (61.5%) navelo da je iskusilo neki od negativnih uticaja za vreme izvođenja radova. Oni obuhvataju:
1. Oštećenja lokalnih puteva
Oštećeni lokalni putevi najčešće su navođeni kao primer negativnih uticaja izgradnje projekta. Komentari uključuju: „Alpina (izvođač) je uništila lokalne puteve.“ „Teški kamioni koriste lokalne puteve i konstantno ih uništavaju.“ Navedeno je nekoliko lokacija gde lokalno stanovništvo ima problema prilikom korišćenja lokalnih puteva. U selima Željuša i Gradinje stanovnici su prisiljeni da koriste zaobilazne puteve. Ovo povećava razdaljinu za 5-6 km, te samim tim i troškove puta i vreme, pošto je deo lokalnog puta uključen u projekat Finalni projekat. Oblast pored mosta br.4 pomenuta je nekoliko puta. „Vožnja ispod mosta br. 4 je teška jer je put u lošem stanju“, „Moja parcela je pored mosta br. 4; put je uništen“. U razgovoru sa predstavnicima opštine navodi se da ne postoji potpisan ugovor između opštine i Koridora Srbije o jasnoj obavezi popravke lokalnih puteva. U skladu sa ugovornim obavezama, izvođači su dužni da poprave svu štetu nastalu na lokalnoj infrastrukturi. Dokazi prikupljeni tehničkim, društvenim i nadgledanjem okoline govore u prilog tome da je veći deo, ako ne sva šteta popravljena.
2. Uticaji na pristup
Određeni broj osoba pogođenih projektom navelo je da je doživelo poteškoće u pristupu njihovim zemljišnim parcelama, kućama ili lokalnoj infrastrukturi zbog izvođenja građevinskih radova. „Pristup (zemljišnim parcelama) sa lokalnog puta je nemoguć“, „Sporedni put nije dovršen. Iskopan je prilaz,“ „Ne mogu da priđem do preostalog dela parcele“ itd. Koridori Srbije i JP „Putevi Srbije“ potvrdili su da je pristup svim zemljišnim parcelama smatran delom glavnog projekta ove deonice puta. Međutim, pristup do nekih zemljišnih parcela mogao bi da bude privremeno onemogućen dok traje izgradnja.
3. Uticaji na upotrebnu vrednost
Dodatni uticaji su zabeleženi u vezi sa upotrebnom vrednošću zemljišta i nekretnine zbog blizine puta i intervencija povezanih sa izgradnjom projekta, a obuhvataju prekid navodnjavanja jer je rečno korito izmešteno, zagađenje jer je parcela blizu puta, neovlašćeni pristup/upotreba zemljišta za vreme izgradnje, uticaj na useve.
4. Uticaji miniranja
Prema predstavnicima opština, preko 100 domaćinstava bilo je pogođeno aktivnostima miniranja u nekoj meri. Oko 20 domaćinstava bilo je znatno pogođeno miniranjem u Gradinju i stanovnici ovog naselja bili su među većinom onih koji su pomenuli ovaj uticaj. Navedeno je da je nadoknada za štetu plaćena od strane osiguravajućeg društva Wiener Stadtische, međutim, samo pet kuća je do sada isplaćeno, a proces potražnje nadoknade traje dugo. Veruje se da je nadoknada mogla da bude efikasnija i dostupnija. Osobe pogođene projektom često navode da se procena štete dodatno zakomplikovala zbog zamene glavnog izvođača (a samim tim i njihovih podizvođača). Svaka kompanija sačinjavala je svoj osnovni izveštaj bez proveravanja osnovnih izveštaja prethodnih izvođača. To je otežavalo ljudima da dokažu nastalu štetu.
Ostala domaćinstva koja su osetila uticaj miniranja bile su kuće u Dimitrovgradu, u i oko Sutjeske ulice, ispod tunela na lokaciji 3. Izazvana šteta je bila nadoknađena za pet domaćinstava iz bankarske garancije izvođača, a na osnovu sudskih odluka. Još uvek ima slučajeva koji čekaju na sudu, ali i njima će nadoknada biti isplaćena iz bankarske garancije izvođača.
Zaključak:
Može se zaključiti da proces nadgledanja i prijavljivanja uticaja za vreme izvođenja građevinskih radova nije bio organizovan, upravljan ili dokumentovan na pravi način. Veliki broj slučajeva povezanih sa miniranjem naglašava važnost tog uticaja, nedostatak komunikacije kao i nejasne vremenske rokove za ispravljanje i nadokbnađivanje nanesene štete. Preporuke:
Preporučuje se da obim građevinskih uticaja na zajednicu (broj slučajeva, tačne štete itd.) bude potvrđen, proveren i dokumentovan; slučajevi za nadoknadu su potvrđeni i značajna nadoknada je u potpunosti isplaćena; informacije o ublažavanju uticaja, uključujući vremenski okvir za nadoknadu, obaveze izvođača, načine prikupljanja zahteva za nadoknadu štete, jasno su navedeni i objavljeni u javnosti na razumljiv način (imajući u vidu etničku pripadnost). Monitoring na dnevnoj bazi treba da bude organizovan od strane Izvođača i Koridora Srbije sa jasnom posvećenošću eliminaciji primećenih negativnih uticaja. Ublažavanje treba da se poboljša kroz naprednu komunikaciju i blagovremeno dostavljanje informacija osobama pogođenim projektom.
3.5 Podrška osetljivom stanovništvu i lokalnim zajednicama
U Akcionom planu raseljavanja navodi se da se zbog sveukupne društveno-ekonomske situacije u toj oblasti većina pogođenih domaćinstava može smatrati osetljivim i siromašnim. Međutim, jedanaest domaćinstava bilo je identifikovano kao naročito osetljivo u vreme pripreme Akcionog plana raseljavanja, na osnovu njihovog primanja (ispod granice siromaštva od 8,800 RSD), starosti (preko 65) i formalne prijave korisnika socijalne pomoći. Ova domaćinstva primila su dodatnu finansijsku pomoć od 60,000 RSD svako (oko 640 EUR po kursu iz 2009.god.).
Kako početno osnovno ispitivanje nije pokazalo zainteresovanost za sticanje dodatnih veština od strane osoba pogođenih projektom, to se nije ni smatralo dodatnim oblikom pomoći na ovoj deonici projekta.
Iako nema zvaničnih zapisa o efektivnosti mera obezbeđenja socijalne zaštite osetljivih osoba i lokalnih zajednica, Koridori Srbije i JP „Putevi Srbije“, kao korisnici eksproprijacije, bili su proaktivni i pomogli na više načina lokalnoj zajednici i domaćinstvima tokom primene projekta.
To obuhvata ponudu pristupa drvima za ogrev, i građevinskom materijalu sa eksproprisanog zemljišta i objekata (36 porodica dobilo je materijal za ogrev).
JP „Putevi Srbije“ ponudilo je domaćinstvima besplatan humus koji je dobijen prilikom pripremanja eksproprisanog zemljišta za izgradnju autoputa. Iako je ovakva vrsta pomoći mogla da bude prilično vredna jer značajno povećava vrednost i produktivnost poljoprivrednog zemljišta, niko od ispitanih nije se pojavio da iskoristi ovu vrstu dodatne pomoći.
Takođe, Koridori Srbije dali su nekoliko značajnih donacija lokalnoj zajednici u opštini Dimitrovgrad, uključujući: Učešće u izgradnji ulaza za manastir Sveti Mina (ukupna vrednost radova 250.000 RSD); Nekoliko pristupnih puteva od usitnjenog kamena izgrađeno je u nekoliko sela u ukupnoj dužini od 2.5 km; Osnivanje dodatnog rehabilitacionog prostora za osobe koje pate od raznih vrsta zavisnosti; Popravka krovova na kućama koje su bile oštećene u požaru.
Štaviše, predočeno je da će kancelarije na mestu projekta, ukupne površine 361,93m2 i ukupna površina zemljišta od 3,785m2 biti donirane opštini Dimitrovgrad nakon završetka radova. Kancelarije su infrastrukturno opremljene. Prema predsedniku opštine Dimitrovgrad, trenutno se razmatra da ove prostorije budu prepravljene u dnevni prihvatni centar za stare.
Vredno je pomenuti i da je za vreme izvođenja radova izvođač Alpine Bau GmbH, koji je postao nesolventan, takođe dao nekoliko donacija i doprineo boljitku zajednice, uključujući:
Donacije materijala za puteve od oko 40 tona lokalnoj zajednici; Finansijsku, tehničku i pomoć u radnoj snazi za izgradnju gradskog bazena u blizini sportske hale u Dimitrovgradu; Izgradnju pešačkog mosta preko reke Ginske iza sportskog centra u Dimitrovgradu.
Prioritetno lokalno zapošljavanje praktikovano je od strane Alpine Bau GmbH i Terne.
Zaključak:
Može se zaključiti da su promoteri projekta bili aktivno uključeni ne samo u ublažavanje uticaja projekta, već i u obezbeđivanju dodatnih pozitivnih promena u lokalnoj zajednici, mimo uticaja projekta. 4 Institucionalni sporazumi
Nekoliko institucija učestvovalo je u procesu eksproprijacije zemljišta i nadoknade. Ključne institucije i njihova uloga predstavljene su u delu 3 ovog izveštaja.
Analiza insitucionalnih sporazuma za upravljanje eksproprijacijom zemljišta na deonici obilaznica oko Dimitrovgrada pokazuje da je postojao značajan broj zainteresovanih strana, ponekad bez jasno određenih odgovornosti. Posebno se čini da odgovornosti monitoringa uticaja eksproprijacije i efektivnosti primene Akcionog plana raseljavanja nisu bile jasno određene, i stoga sistem nije bio oformljen na odgovarajući način, a evidencija je nedosledno vođena između uključenih državnih institucija. U isto vreme zahtevi za monitoringom i rešavanjem društvenih uticaja građevinskih aktivnosti koje zahteva Akcioni plan raseljavanja nisu bile naznačene u ugovoru za izvođačima. Koridori Srbije, kao telo zaduženo za implementaciju projekta, imali su nedovoljno zaposlenih da bi preuzeli punu odgovornost za monitoring, a ni opština nije imala dovoljno zaposlenih za eksproprijaciju takvog obima.
Preporuka:
Jasne obaveze monitoringa, rešavanja i demonstriranja ustanovljenog sistema za upravljanje društvenim uticajima izgradnje na stalnoj/dnevnoj osnovi treba da budu elaborirane u ugovoru sa novim izvođačem. Monitoring i upravljanje bazom podataka u vezi preostalih žalbi, sudskog angažovanja kao i aktivnosti drugih angažovanih zainteresovanih strana treba da se održavaju u skladu sa odredbama Akcionog plana raseljavanja. Telo zaduženo za implementaciju i izvođač treba da imaju odgovarajući broj zaposlenih da bi mogli da preduzmu adekvatni monitoring. 5 Angažovanje zainteresovanih strana i rešavanje žalbi
Početne konsultacije i objavljivanje informacija održane su sa lokalnom zajednicom da bi se osobe pogođene projektom informisale o samom projektu i kako bi se shvatili njihovi stavovi o projektu u vidu i pozitivnih i negativnih uticaja. Nakon pripreme Akcioni plan raseljavanja bio je javno objavljen u aprilu martu 2010. na odgovarajućim internet sajtovima, naime na sajtu Koridora Srbije, JP „Putevi Srbije“ i opštine Dimitrovgrad. Kopije Akcionog plana raseljavanja i Okvira politike raseljavanja takođe su bili dostupni u štampanim primercima u opštinskim kancelarijama. Rezime Akcionog plana raseljavanja takođe je bio objavljen na srpskom, na gore pomenutim sajtovima.
Predstavnici opštine istakli su blisku komunikaciju i kooperaciju između korisnika eksproprijacije i opštine. Za vreme prikupljanja podataka i razgovora, savetniku su predočeni primeri angažovanja pogođene zajednice za vreme eksproprijcije zemljišta i za vreme izvođenja radova, međutim, zapisnici ili podaci zainteresovanih strana nisu bili dostupni da to i potvrde.
Kao što je već pomenuto, Bugari čine preko 50% lokalnog stanovništva u Dimitrovgradu i zvanično su priznati kao nacionalna manjina u Srbiji. Sprovedena istraživanja i razgovori govore o opštem nezadovoljstvu pogođenih stanovnika u vezi sa nedostatkom informacija o projektu i eksproprijaciji zemljišta na bugarskom, kao i zbog toga što su morali da izmire troškove prevođenja u pregovorima oko nadoknade. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (2002) garantuje im pravo da primaju informacije na svom jeziku (član 17). Međutim, predstavnici Koridora Srbije i JP „Putevi Srbije“ potvrdili su da nikada nije bilo nijednog zvaničnog zahteva da se dokumenta obezbede i na bugarskom jeziku. Postojao je samo jedan slučaj gde je osoba pogođena projektom zahtevala prevodioca i taj zahtev je ispunjen.
U toku prikupljanja podataka za ovu procenu nije bilo napomena od strane učesnika niti je bilo zabeleženih slučajeva aktivnosti bilo koje NVO kao ni njihovog angažovanja u vezi sa projektom.
5.1 Rešavanje žalbi
U skladu sa Okvirnim projektom raseljavanja i Akcionim planom raseljavanja, JP „Putevi Srbije“ osnovalo je 2009. godine nezavisnu žalbenu komisiju, koja se bavila žalbama u vezi sa eksproprijacijom zemljišta na obilaznici oko Dimitrovgrada. Komisija ima sedam članova: tri člana biraju međusobno osobe pogođene projektom, jedan član delegiraju Koridori Srbije, dva člana su iz JP „Putevi Srbije“ i jedan član je iz lokalne opštine Dimitrovgrad. Sastanci žalbene komisije održavani su kad god je bilo potrebno i zavisili su od podnetih žalbi. Žalbe su podnošene u pisanoj formi, ili kao pojedinačne žalbe ili kao izjave zabeležene u zapisnicima za vreme pregovora.
Preko 50% osoba pogođenih projektom ispitanih 2015. god. podnelo je žalbu žalbenoj komisiji. Glavni razlozi bili su: Nezadovoljstvo visinom nadoknade; Odbijanje zahteva za eksproprijaciju neisplativih parcela.
Za vreme Akcionog plana raseljavanja (2010. god.) bilo je 73 registrovane žalbe; 54 od njih je bilo prihvaćeno a 19 – odbijeno. Ovih 19 slučajeva predato je sudu.
Prema članovima žalbene komisije intervjuisanim kao deo ciljne grupe, sve dalje aktivnosti žalbene komisije bile su minimalne i na kraju su i potpuno prestale. Opština je žalbe automatski usmeravala ka odgovornim stranama.
Skorašnji zapisi o aktivnostima žalbene komisije nisu dostupni za pregled od strane savetnika. Zbog neuspelog javnog sastanka sa osobama pogođenim projektom u oktobru 2015. (vidi odeljak 3.2), nije bilo moguće dobiti procenu broja osoba pogođenih projektom koji nameravaju da se žale sudu i traže ponovno razmatranje iznosa nadoknade.
Zaključci i preporuke
2012. godine rezultati Socijalne revizije predložili su da Koridori Srbije poboljšaju svoj dijalog sa pojedinačnim izvođačima da bi na taj način osigurali da zaposleni kod izvođača shvate i poštuju uslove eksproprijacije. Predloženo je da se ova preporuka sledi i u ugovoru sa novim izvođačem kao i u odnosu na nadgledanje društvenih uticaja koji su posledica izgradnje kao što je opisano u delu 4.4. Takođe se preporučuje da Koridori Srbije (i) održavaju odgovarajuću bazu podataka o angažovanju zainteresovanih strana, i (ii) obezbede objavljivanje ključnih informacija o izgradnji projekta, rešavanju žalbi i tužbenih zahteva na Bugarskom, kako bi postigli smisleno angažovanje zainteresovanih strana. Može se zaključiti da je osnivanje žalbene komisije bio funkcionalni mehanizam za rešavanje žalbi ljudi pogođenih projektom, međutim, dokumentacija i izveštaji o žalbama trebalo je da budu bolje organizovani. 6 Zaključci i preporuke
Smatra se da je procena zemljišta i proces nadoknade uglavnom obavljen u skladu sa srpskim zakonom i Akcionim planom raseljavanja, premda je bilo zabeleženih nezadovoljstava od strane osoba pogođenih projektom njihovom ekonomskom situacijom i pojedinim aspektima procesa eksproprijacije. Bilo je očiglednih napredaka u društveno-ekonomskim uslovima osoba pogođenih projektom u poređenju sa 2009. god., gde su neki od njih uživali direktne beneficije od projekta, kao što su nadoknada od eksproprijacije i mogućnost zapošljavanja za vreme izgradnje.
Negativni stavovi osoba pogođenih projektom uglavnom su prouzrokovani kombinacijom primene projekta i spoljnih okolnosti, kao što su prilagođavanje zahteva zemljišta za vreme preliminarnog i finalnog dizajna, promene zakona usred procesa eksproprijacije, razlike u sudskim odlukama, kolebanje kursa dinara, vreme potrebno za završetak procesa eksproprijacije. Aktivnije angažovanje zainteresovanih strana moglo je da ublaži neke od ovih negativnih efekata.
Iako je bilo sudskih žalbi na određenu nadoknadu za useve, ne smatra se da je to bilo suprotno Akcionom planu raseljavanja ili da predstavlja važan uticaj eksproprijacije. S druge strane, nedostatak vođenja evidencije predstavljao je izazov u pristupanju ovom uticaju u potpunosti.
U vezi sa pogođenim objektima i poslovanjima, ponuđene nadoknade pogođenim domaćinstvima smatraju se u velikoj meri adekvatnim i iznad tržišnih cena u toj oblasti, osim u slučaju gospodina Koleva, vlasnika kuće i poslovnog objekta. Njegov slučaj zahteva daje razmatranje; a predložene su adekvatne mere. Takođe, izgleda da osobama koje su fizički preseljene nije obezbeđena nadoknada za preseljenje ili dodatna prelazna pmoć na koju su imali pravo.
Zaključeno je da procesi monitoringa i izveštavanje osoba pogođenih projektom o uticajima nisu bili organizovani, upravljani ili dokumentovani na pravi način. Veliki broj slučajeva povezanih sa miniranjem govori o značaju tog uticaja, nedostatku komunikacije i nejasnih vremenskih odrednica za ispravljanje nanete štete. Oformljena žalbena komisija bila je funkcionalni mehanizam za rešavanje žalbi osoba pogođenih projektom, iako su dokumentacija i izveštaji o žalbama trebalo da budu bolje organizovani. Međutim, mora se priznati da su promoteri projekta aktivno učestvovali ne samo u ublažavanju uticaja projekta, već i u omogućavanju dodatnih pozitivnih promena u lokalnoj zajednici, mimo uticaja projekta.
Sledeći zaključke, preporučuje se da
se osobama pogođenim projektom retroaktivno isplati značajna pomoć (prelazna pomoć ili troškovi preseljenja), ili da se na drugi način nadoknadi, pod uslovom da se sporazum o alternativnim reešnjima nadoknade postigne sa osobama pogođenim projektom. Prema izjavi gospodina Koleva, on je pretrpeo gubitak sredstava za život bez ikakve nadoknade, njegovi ekonomski uslovi su lošiji nakon eksproprijacije, i nije dobio pravnu pomoć. Stoga je savetnik predložio da se sprovede nezavisna revizija ovog specifičnog slučaja, a olakšavajuće mere nadoknade dogovorene su sa njim i primenjene u skladu sa Okvirom politike raseljavanja, uključujući nadoknadu za gubitak posla, gubitak prihoda i prelaznu pomoć. Dalje ispitivanje je neophodno zbog nepotvrđenih tvrdnji da je gospodin Kolev pokrenuo proces za ponovnu eksproprijaciju. Obim uticaja izgradnje na zajednicu (broj slučaja, tačna šteta itd.) treba da bude potvđen i dokumentovan; slučajevi za nadoknadu treba da budu potvrđeni a nadoknada isplaćena u potpunosti; informacije o ublažavanju uticaja, uključujući i vremenski okvir za nadoknadu, obaveze izvođača, načini prikupljanja zahteva za nadoknadu štete treba da budu jasno navedeni i objavljeni u javnosti na razumljiv način (imajući u vidu etničku pripadnost). Monitoring na dnevnoj bazi treba da bude organizovan od strane Izvođača i Koridora Srbije sa jasnom posvećenošću eliminaciji primećenih negativnih uticaja. Ublažavanje treba da se poboljša kroz naprednu komunikaciju i blagovremeno dostavljanje informacija osobama pogođenim projektom. Obaveze monitoringa, rešavanja i demonstriranja ustanovljenog sistema za upravljanje društvenim uticajima izgradnje treba da budu elaborirane u ugovoru sa novim izvođačem. Telo zaduženo za implementaciju i izvođač treba da imaju odgovarajući broj zaposlenih da bi mogli da preduzmu adekvatni monitoring. 2012. godine rezultati Socijalne revizije predložili su da Koridori Srbije poboljšaju svoj dijalog sa pojedinačnim izvođačima da bi na taj način osigurali da zaposleni kod izvođača shvate i poštuju uslove eksproprijacije. Predloženo je da se ova preporuka sledi i u ugovoru sa novim izvođačem kao i u odnosu na nadgledanje društvenih uticaja koji su posledica izgradnje kao što je ranije opisano. Pristup angažovanja zainteresovanih strana treba da bude pregledan od strane Koridora Srbije i JP „Putevi Srbije“ kako bi se umanjio uticaj negativnih stavova osoba pogođenih projektom. Takođe se preporučuje da Koridori Srbije (i) održavaju odgovarajuću bazu podataka o angažovanju zainteresovanih strana, i (ii) obezbede objavljivanje ključnih informacija o izgradnji projekta, rešavanju žalbi i tužbenih zahteva na bugarskom, kako bi postigli smisleno angažovanje zainteresovanih strana. Nadgledanje i upravljanje bazom podataka u vezi preostalih žalbi, sudskih i drugih aktivnosti angažovanih zainteresovanih strana treba da se održavaju u skladu sa odredbama Akcionog plana raseljavanja. Dodatak A
Opšte informacije o pozadini projekta A1 Pozadina projekta
A1.1 Opšte informacije
Predmet ovog izveštaja je Deonica 5 autoputa E80 – Obilaznica oko Dimitrovgrada, u ukupnoj dužini od 8,67 km.
U vezi primene radova na izgradnji, deonica je podeljena na tri poddeonice:
Lot 1 – deonica puta; Lot 2 – mostovi; Lot 3 – tuneli.
Ugovor o izvođenju radova za Lot 1 i Lot 2 prvo je dodeljen izvođaču Alpine Bau GmbH u aprilu 2010. godine, nakon međunarodnog raspisanog tendera. Izgradnja na ovoj deonici počela je 2010. godine nakon potpisivanja ugovora. Originalni ugovor za Lot 1 i Lot 2 obuhvatali su 24 meseca izvođenja radova. Očekivalo se da radovi budu završeni pre kraja građevinske sezone 2012. godine. Međutim, ugovor je prekinut u avgustu 2013. godine zbog bankrota izvođača i pokrenuta je nova tura međunarodnog tendera.
Drugom izvođaču – Trace Group Hold Plc, dodeljen je ugovor o izvođenju radova za Lot 1 i Lot 2 u junu 2014.godine u trajanju od 18 meseci. Zbog lošeg izvođenja radova ovog izvođača ugovor je raskinut u novembru 2015.godine. Treća runda međunarodnog tendera je trenutno otvorena, i očekuje se da izvođači podnesu izjave o zainteresovanosti do februara 2016.godine. Očekuje se da će ugovor sa novim izvođačem biti sklopljen u aprilu i da će radovi ponovo početi do juna 2016.godine. Procenat završenih radova na ove dve poddeonice za sada se procenjuje na oko 60%.
Ugovor o izvođenju radova za Lot 3 – Tuneli, dodeljen je izvođaču Ogranak TERNA S.A. Srbija Beograd u septembru 2011. godine. Radovi na ovoj deonici završeni su u martu 2015.godine.
A1.2 Otkup zemljišta – Pozadina
Proces otkupa zemljišta na ovoj deonici počeo je 2008.godine nakon Deklaracije o javnom interesu za čitav autoput E80 od Proseka do Dimitrovgrada (granica sa Republikom Bugarskom), uključujući i ovu deonicu.
Državni interes za eksproprijaciju, tj. prenos nepokretne imovine – zemljišta i objekata na zemljištu – u svrhe izgradnje autoputa određen je Odlukom Vlade Republike Srbije 05 br. 465-3654/08 od 11. septembra2008.godine („Službeni glasnik Republike Srbije br. 84/08).
Eksproprijacija u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji Republike Srbije počela je u septembru 2008. i zasnivala se na Izveštajima o eksproprijaciji koji su sastavljeni korišćenjem Preliminarnog projekta kao osnove za identifikovanje neophodnih zemljišnih parcela. Ova prva faza eksproprijacije obuhvatala je katastarske opštine Gradinje i Dimitrovgrad i završena je do januara 2009.godine. Obuhvatila je 3.7 km od Dimitrovgrada do bugarske granice. Proces eksproprijacije bio je sproveden u skladu sa zakonom o eksproprijaciji iz 1995.godine, koji je poslednji put izmenjen 2001.godine („Službeni glasnik 16/2001).
Drugi krug eksproprijacije počeo je 2010.godine kada je završen Glavni projekat. Obuhvatao je eksproprijaciju zemljišta na dodatnih 5 km autoputa oko Dimitrovgrada kao i dodatno zemljište potrebno zbog promena u poravnanju puta u odnosu na preliminarni projekat. Izveštaji o eksproprijaciji bili su ažurirani na osnovu Glavnog projekta i usvojeni na sledeći način:
Katastarska opština KO Željuša 06.12.2010. Katastarska opština KO Dimitrovgrad 06.01.2011. Katastarska opština KO Gradinje 11.01.2011.
Drugi krug eksproprijacije sproveden je u skladu sa izmenjenim zakonom o eksproprijaciji obavljenim u martu 2009.godine (Službeni glasnik br. 20/2009). Prema JP“Putevi Srbije“ i Koridorima Srbije većina eksproprijacije završena je do kraja 2012.godine, u smislu da je izvođaču omogućen pristup zemljištu. U toku izvođenja radova dodatne zemljišne parcele morale su biti trajno eksproprisane, a naročito zemljište potrebno za premeštanje strujnih kablova. Sudski postupci pokrenuti od strane osoba pogođenih projektom takođe su se nastavili paralelno sa izvođenjem radova.
Koncepti građevinskog projekta za poboljšanje E80 između Pirota i bugarske granice, uključujući i obilaznicu oko grada Dimitrovgrada, bili su u naprednoj fazi kada su otpočeli pregovori sa Svetskom Bankom o finansiranju. U skladu sa srpskim zakonom Akcioni planovi raseljavanja nisu potrebni za glavni infrastrukturni razvoj koji je od javnog interesa. Međutim, postoje sveobuhvatni zakoni koji osiguravaju da osobama pogođenim takvim infrastrukturnim projektima bude pravedno isplaćena naknada za njihovo zemljište, kuće ili drugu imovinu koja je eksproprisana.
Kao deo kreditnog dogovora između Vlade Republike Srbije i Svetske Banke u junu 2009.godine usvojen je Okvir politike raseljavanja. Taj okvir određuje osnovne uslove koji se tiču otkupa zemljišta koje treba primeniti na čitavom projektu Koridor X.
U skladu sa Okvirom politike raseljavanja izrađen je Akcioni plan raseljavanja u skladu sa standardima društvenog učinka postavljenim u Direktivi Svetske Banke OP 4.12 o prisilnom raseljavanju.
Ovaj Akcioni plan raseljavanja izrađen je u ime Vlade Republike Srbije od strane Koridora Srbije i objavljen u aprilu 2010.godine. Koridori Srbije takođe su bili odgovorni za obezbeđivanje primene Akcionog plana raseljavanja.
Akcioni plan raseljavanja predstavlja evidenciju pojedinaca ili grupa (osoba pogođenih projektom) pogođenih putnim projektom, evidenciju svih osetljivih grupa ljudi i dogovora kako bi se završio proces eksproprijacije. Takođe obezbeđuje nadoknadu u skladu sa zakonom i zahtevima Svetske Banke i otpočinje pristup rešavanju svih pokrenutih žalbi. A1.3 Regulatorni okvir
Pravni okvir koji se odnosi na prisilno raseljavanje u Srbiji uglavnom se tiče nadoknade za zemljište i ostalu imovinu eksproprisanu tamo gde su preduzeti infrastrukturni i drugi oblici razvoja od javnog interesa.
Glavni zakoni koji regulišu otkup zemljišta i druge imovine oduzete u javnom interesu su: Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije (objavljen u Službenom glasniku br. 53/95, amandman u SG 16/2001, amandman u SG 20/2009 i poslednji amandman u SG 55/2013 koji obuhvata i presudu Ustavnog suda u vezi sa nadoknadom); Zakon o opštem upravnom postupku (objavljen u Službenom glasniku br. 33/97, amandman u SG br 31/2001 i kasnije SG 30/2010); Zakon o obligacionim odnosima (objavljen u Službenom glasniku br. 29/78, sa amandmanima u SG br. 39/85, 45/89, 57/89, 31/93 i 1/2003); Zakon o planiranju i izgradnji (objavljen u Službenom glasniku br. 72/2009, sa amandmanima 81/2009, ... 145/2014). Prethodna verzija koja je važila u vreme otkupa zemljišta na ovoj deonici objavljena je 2003 u SG br. 47/03); Zakon o poljoprivrednom zemljištu (objavljen u Službenom glasniku br. 62/2006, amandman u SG 65/2008 i SG 41/2009).
Da bi se iskazao javni interes korisnik eksproprijacije treba da predstavi vladi studiju izvodljivosti kojom bi se opravdala potreba za specifičnom eksproprijacijom. Ova studija obuhvata procenjeno pogođeno zemljište, i tamo gde je moguće, broj pogođenih zemljišnih parcela, kao i smanjenje troškova vezanih za eksproprijaciju.
Kao što je navedeno u delu 2.2, državni interes za eksproprijaciju, tj. prenos nepokretne imovine na ovoj deonici određen je Odlukom Vlade Republike Srbije 05 br. 465-3654/08 od 11. septembra 2008. („Službeni glasnik Republike Srbije br. 84/08).
Akcioni plan raseljavanja izrađen je samo za projekte finansirane od strane međunarodnih finansijskih institucija, zato što srpski zakon ne sadrži takav uslov.
A1.3.1 Institucionalni dogovori
Proces eksproprijacije zemljišta i nadoknade u skladu sa srpskim zakonom obuhvata nekoliko institucija. Ključne institucije u procesu eksproprijacije za ovaj projekat predstavljene su u nastavku u Tabeli 8, zajedno sa kratkim rezimeom njihovih uloga u procesu.
Tabela 8 – Institucionalni dogovori
Institucija /telo Uloga u procesu eksroprijacije Javno preduzeće „Putevi Srbije“ Javno preduzeće „Putevi Srbije“ je zvanični korisnik eksproprijacije u ovom projektu. U vezi sa procesom eksproprijacije, Javno preduzeće „Putevi Srbije“ odgovorno je za sledeće aktivnosti: izrada izveštaja o eksproprijaciji na osnovu projekta; podnošenje predloga za eksproprijaciju lokalnim opštinama; podnošenje celokupne propratne dokumentacije trećoj strani i relevantnim agencijama, pregovori u vezi nadoknade, potpisivanje ugovora o nadoknadi, predstavljanje Vlade Srbije u sudskim procesima povezanim sa eksproprijacijom ( u vezi sa iznosom eksproprijacije), saradnja sa drugim zainteresovanim stranama u procesu eksproprijacije itd. Koridori Srbije Koridori Srbije su državno telo osnovano da bi sprovelo projekat Koridor X uključujući proces eksproprijacije zemljišta u ime Vlade Republike Srbije. Oni snose potpunu odgovornost za projekat prema kreditorima. Ovo obuhvata ispunjavanje zahteva kreditora koji se tiču otkupa zemljišta i raseljavanja. Takođe su odgovorni za blagovremeno objavljivanje informacija vezanih za projekat. Lokalne opštine Dotične opštine, gde je imovina eksproprisana, upravljaju procesom eksproprijacije na lokalnom nivou u saradnji sa korisnikom eksproprijacije. Uloga opštine je da pregleda, primi i procesuira sve predloge za eksproprijaciju podnete od strane JP „Putevi Srbije“. Odgovorne su za kontakte sa osobama pogođenim projektom, za njihovo upoznavanje sa programom eksproprijacije, kao i za pregovore. U fazi procene, ovlašćenje opština je da prime predloge stranaka i da prikupe sve neophodne dokaze. Nakon što se odredi visina nadoknade odgovorni službenik pravi nacrt ugovora o nadoknadi koji se dostavlja vlasniku zemljišta (osobi pogođenoj projektom). Ugovor o nadoknadi postaje važeći ako se sve strane slože o visini nadoknade. Opština mora da zabeleži ishod i da zavede ugovor u katastarsku službu kako bi se završio prenos vlasništva. Opština takođe ima odgovornost pri odlučivanju o zahtevima za eksproprijaciju neisplativih parcela (na osnovu člana 10 zakona o eksproprijaciji). Ministarstvo finansija Uloga Ministarstva finansija je da vladi potvrdi da predlog projekta zadovoljava zahteve od Javnog interesa. Ministarstvo je takođe odgovorno za obezbeđivanje isplate po potpisanim ugovorima o nakdnadi za eksproprisano zemljište. Uputstva za isplatu priprema korisnik eksproprijacije na osnovu ugovora obezbeđenih od strane opštine.Štaviše, Ministarstvo finansija može da dozvoli početak radova u slučaju sporova, tj. može da garantuje pristup određenom zemljištu čak iako nadoknada nije isplaćena osobama pogođenim projektom, pre stupanja na snagu odluke o nadoknadi i/ili pre zaključenja ugovora o nadoknadi. Poreska uprava Uloga poreske uprave je da odredi tržišnu cenu eksproprisanog zemljišta, pojedinačno za svaku zemljišnu parcelu. Ministarstvo poljoprivrede Uloga Ministarstva poljoprivrede je da prezentuje Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ informacije o dostupnom poljoprivrednom zemljištu koje može biti ponuđeno kao nadoknada u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji. Opštinski zavod za Katastar nepokretnosti je osnovni i javni registar nepokretnosti i katastar/Republički geodetski imovinskih prava na tim nepokretnostima i nalazi se pod ovlašćenjem zavod Republičkog geodetskog zavoda i odgovarajućih teritorijalnih podružnica. Pre početka procesa eksproprijacije katastar mora da potvrdi svojinu nad zemljišnim parcelama u oblasti pogođenoj projektom kao i njihove vlasnike. Takođe treba da sprovede podelu zemljišnih parcela (parcelisanje) kako bi se smanjio uticaj otkupa zemljišta. Sudovi Uloga Osnovnog suda je da postupa u svim sporovima između korisnika eksproprijacije i osoba pogođenih projektom u vezi sa nadoknadom, kao i pridržavanje zakonskih procedura tokom čitavog procesa eksproprijacije. Apelacioni sud odlučuje o bilo kojoj žalbi na odluku Osnovnog suda.
A1.3.2 Rezime procesa eksproprijacije Uopšteno govoreći, institucionalni okvir za eksproprijaciju u Srbiji je jak i u velikoj meri kompatibilan sa zahtevima Međunarodnih finansijskih institucija a posebno sa OP 4.12. Najvažnije institucije i njihove uloge prikazane su u delu A.3.1.
Postoje neke oblasti u kojima se nacionalno zakonodavstvo razlikuje od OP 4.12 zahteva. Ovo se naročito odnosi na procenu imovine i priznanje vlasništva bez formalnog naziva.
Procena imovine na osnovu domaćeg zakonodavstva sprovodi se od strane Poreske uprave – za procenu zemljišta; i specijalizovane sudske veštake – za procenu imovine na zemljištu (objekti, usevi itd.).
Poreska uprava odgovorna je za procenu zemljišnih parcela. Procene se vrše od slučaja do slučaja i izrađuju se odvojeni izveštaji o proceni. U njima treba na jasan način da budu predstavljene osnove za procenu, primenjeni kriterijumi i standardi; da li je poređenje izvršeno na osnovu tržišne cene takve imovine; da li je služilo kao korektivna mera za prihode koji se mogu očekivati u ovoj oblasti uzimajući u obzir korišćenje zemljišta i aktivnosti pogođene strane; da li je poreska uprava analizirala takozvanu uporednu transakciju u skorijoj prošlosti, koji pristup i uporedni pokazatelji cena su primenjeni u slučaju kada nijedna transakcija u neposrednoj oblasti nije obavljena.
Procena vrednosti za celokupnu imovinu uključujući objekte, komunalne veze, useve, šume, rasadnike, vinograde itd. u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji sprovodi se od strane nezavisnih akrditovanih eksperata u okviru njihove struke. Obično to obuhvata građevinske inženjere, poljoprivredne inženjere, ekološke stručnjake, stručnjake za šume i druge, u zavisnosti od pogođene imovine. Njihova procena zasniva se na poseti samom mestu u cilju prikupljanja osnovnih podataka u vezi sa zemljištem pogođenim projektom. Ova poseta je javna i korisnik eksproprijacije kao i osobe pogođene projektom mogu prisustvovati. Kada se podaci prikupe, stručnjaci izrađuju procenu imovine na osnovu procedura predviđenih zakonom i na osnovu njihove stručnosti.
Izveštaj o proceni obuhvata metodologiju procene ili procenjenu tržišnu vrednost pogođene imovine, a ostalim stranama (korisniku eksproprijacije, Koridorima Srbije i osobama pogođenim projektom) daje se mogućnost da podnesu prigovore u vezi sa bilo kojim od ta dva aspekta.
U slučaju da osobe pogođene projektom odbiju procenu zemljišta ili ostale imovine ponuđenu u okviru eksproprijacije, pokreće se sudski postupak.
Što se tiče vlasništva bez formalnog zvanja, srpsko zakonodavstvo ne priznaje ove vlasnike kao kvalifikovane za bilo kakvu nadoknadu. Dodatak B
Ponuđena nadoknada – uporedni podaci
B1 Cena zemljišta Eksproprijacija zemljišta odvijala se na svim deonicama Koridora X od 2009.godine. Opštinska poreska uprava nadležna je za davanje procena tržišne vrednosti zemljišta koje podleže eksproprijaciji, na osnovu cena dobijenih u transakcijama u slobodnom prenosu zemljišta u opštini ili najbližih parcela koje su predmet eksproprijacije.
Pri proceni tržišne vrednosti zemljišta i objekata, koriste se korektivni elementi, kao što su: infrastrukturna oprema, blizina puteva, blizina javnih službi (škola, zdravstvenih centara), klasa zemljišta, prethodno izvršena procena poljoprivrednih stručnjaka, odnos između ponude i potražnje, procena u okolnim opštinama itd.
Sledeći tekst pruža procenjene vrednosti zemljišta po klasi i nameni koju je osam opštinskih poreskih uprava pripremilo u cilju eksproprijacije na Koridoru X.
Autoput E-80
Deonica 5 – Obilaznica oko Dimitrovgrada
Dve procene uticale su i upravljale su eksproprijacijom zemljišta na obolaznici oko Dimitrovgrada. Prva procena data na početku 2009.godine pokrivala je prvu fazu eksproprijacije i iznosila je 360 RSD/m2 (1 EUR=cca 90 RSD).Godinu dana kasnije nadoknada je povećana nakon primljenog dopisa Regionalnog centra poreske uprave Niš, podružnica Dimitrovgrad koji je sadržao informacije o „ceni zemljišta koje može da bude predmet dodatne eksproprijacije za izgradnju autoputa E-80 u opštini Dimitrovgrad.“ Stope u ova dva dopisa su identične (br. 30/2011 od 31/1/2011, dopis br. 464-0115/2010 od 30. novembra 2010.godine.).
Tabela 9 – Prosečne cene procenjene stope nadoknade za poljoprivredno zemljište (RSD/1m2)
Zemljište/kultur Prosečna I i II III klasa IV i V VI klasa VII i VIII a cena klasa klasa klasa
Poljoprivredno 470 525 500 470 450 420 zemljište Bašte
Voćnjaci
Vinogradi
Livade
Pašnjaci 370 395 380 370 355 340
Šume
U ovom periodu devizni kurs iznosio je 1 EUR = 101,95 RSD 2011.godine, i 1 EUR = 113,13 RSD 2012. godine. Deonica 3 – Čiflik – Pirot Istok
Tabela u nastavku prikazuje rezime procenjenih tržišnih cena za deonicu Čiflik – Pirot Istok po proceni od strane Opštinske poreske uprave. Sve cene su prikazane u određenom rasponu (najniža i najviša za datu kategoriju).
Tabela 10 prikazuje vrednosti iz dopisa Poreske uprave regionalnog centra Niš, Ogranak Pirot za procenu tržišne vrednosti nekretnina poljoprivrednog i građevinskog zemljišta (br. 03- 413/13474 od 01.12.2011.godine) za katastarske parcele katastarskih opština Vranište, Crnoklište, Crvenčevo, Staničenje, Sopot, Gnjilan, Barje Ciflik, okolina Pirota, Pirot-grad, Poljska Ržana.
Tabela 10 - Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Vranište, Crnoklište, Crvenčevo, Staničenje, Sopot, Gnjilan, Barje Ciflik, okolina Pirota, grad Pirot, Poljska Ržana
Zemljište/kultur C L A S S E S a 1 2 3 4 5 6 7 8
Poljoprivredno 550 do 520 do 460 do 400 do 350 do 230 do 280 /// zemljište 570 540 490 430 370 320 Bašte 550 do 513 do 457 do 390 /// /// /// /// 600 570 540 Voćnjaci 580 do 525 do 500 do 475 /// /// /// /// 600 570 540 Vinogradi 558 do 546 535 524 /// /// /// /// 600 Livade 430 do 401 do 379 do 260 do 335 312 /// /// 450 420 390 357 Pašnjaci 380 do 357 do 280 do 312 290 267 245 /// 450 420 335 Šume 357 do 335 do 312 do 290 268 246 /// /// 530 500 470
Tabela 11 prikazuje vrednosti dobijene od poreske uprave Pirot, ogranak bela Palanka. Dopis za procenu tržišnih vrednosti nekretnina poljoprivrednog i građevinskog zemljišta na deonici Bela Palanka – Pirot, br. SI/2012-1 od 12.01. 2012.godine na teritoriji opštine Bela Palanka za katastarske opštine Klisura, Ljubatovica, Sinjac u opštini Bela Palanka.
Tabela 11 - Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Klisura, Ljubatovica, Sinjac u opštini Bela Palanka
Zemljište/kultur C L A S S E S a 1 2 3 4 5 6 7 8 Poljoprivredno 550 520 490 430 379 320 280 /// zemljište Bašte 550 513 457 390 /// /// /// /// Voćnjaci /// 525 500 475 /// /// /// /// Vinogradi 550 546 535 524 /// /// /// /// Livade /// 401 379 357 335 312 /// /// Pašnjaci 380 357 335 312 290 267 245 /// Šume 357 335 312 290 268 246 /// ///
Ostale kategorije zemljišta koje se ne smatraju poljoprivrednim zemljištem takođe su procenjene, kao što je prikazano u Tabeli 12 u nastavku.
Tabela 12 – Procenjene cene nepoljoprivrednog zemljišta
Vrsta zemljišta Prosečna procenjena cena Građevinsko zemljište u gradskoj oblasti 1900 RSD/m2 Građevinsko zemljište u selima (u katastarskim opštinama 550 RSD/m2 Vranište, Crnoklište, Crvenčevo i Sopot) U katastarskoj opštini Klisura-Ljubatovica-Sinjac: Dvorište 550 RSD/m2
Zemljište sa objektom 500 RSD/m2
Drugo veštački napravljeno zemljište (pristupni put) 400 RSD/m2
Drugo prirodno neplodno zemljište 200 RSD/m2
Reka 200 RSD/m2
Deonica 1 – Prosek – Crvena Reka
Tabela u nastavku prikazuje rezime procenjenih tržišnih cena za deonicu Prosek – Crvena Reka na osnovu procene dobijene od Opštinske poreske uprave. Sve cene prikazane su u određenom rasponu (najviše i najniže cene za određenu kategoriju).
Tabela 13 prikazuje podatke Poreske uprave. Ogranak Bela Palanka. Tabela sa procenom op kulturama i klasama, br. SI/2010 – 1od 05.07.2010.godine. Katastarske opštine Glogovac i Tamnjanica. Teritorija opštine Bela Palanka. Dopis br. SI/2010 od 10,05,2010.god., za katastarske opštine Špaj, Veta i Toponica, teritorija opštine Bela Palanka. Poreska uprava – Regionalni centar Niš, ogranak Niška Banja, br. 464-555/ 2010 od 22.09.2010. za katastarske opštine Ravni Do i Kunovica, teritorija opštine Niška Banja.
Tabela 13 - Procenjene tržišne cene za deonicu Prosek – Crvena reka
Kultura C L A S S E S 1 2 3 4 5 6 7 8 Poljoprivredn 520 do 495 do 440 do 385 do 330 do 285 do 250 do 220 do o zemljište 910 810 800 780 760 750 730 710 Bašte 550 do 460 do 410 do 350 do 815 815 810 810 Voćnjaci 500 do 490 do 480 do 470 do 460 do 450 do 825 825 805 805 760 760 Vinogradi 500 do 490 do 480 do 470 do 460 do 450 do 825 825 805 805 760 760 Livade 385 do 360 do 340 do 320 do 300 do 280 do 240 do 210 do 750 750 740 725 725 695 675 670 Pašnjaci 340 do 320 do 300 do 280 do 260 do 240 do 220 do 200 do 750 745 740 720 725 695 675 670 RSD/m2 RSD/m2 RSD/m2 RSD/m2 RSD/m2 RSD/m2 RSD/m2 RSD/m2 Šume 320 do 300 do 280 do 260 do 240 do 220 do 200 do 180 do 645 640 630 590 575 575 560 560 Trstici 80 do 110
Autoput E-75 Deonica 1 – Grabovica – Grdelica
Tabele 14 – 16 u nastavku prikazuju rezime procenjenih tržišnih cena od strane poreske uprave – Leskovac – Zapisnik o proceni tržišne vrednosti imovine 464-01139/2010 – 18, od 08.12.2010. Opština Leskovac.
Tabela 14 – Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Oraovica i Grdelica selo
Zemljište/kultura I klasa VIII klasa Poljoprivredno zemljište 542 59...50 Bašte Voćnjaci 514 77 Vinogradi 791 112 Livade 217 35 Pašnjaci 112 7 Šume 259 45
Tabela 15 – Procenjene tržišne cene za katastarsku opštinu Mala Kopasnica
Zemljište/kultura I klasa VIII klasa Poljoprivredno zemljište 675,50 59,50 Bašte Voćnjaci 514,50 77,00 Vinogradi 791,00 112,00 Livade 217,00 35,00 Pašnjaci 112,00 7,00 Šume 259,00 45,00 Ostale kategorije zemljišta koje se ne smatra poljoprivrednim zemljištem takođe je procenjeno i prikazano u tabeli 16 u nastavku. Tabela 16 – Procenjene cene za nepoljoprivredno zemljište
Vrsta zemljišta Prosečna procenjena cena Građevinsko zemljište 1092,00 RSD/m2
Deonica 2 – Grdelica – Caričina dolina
Tabela 17 u nastavku prikazuje rezime procenjenih tržišnih cena od strane Poreske uprave – Leskovac, Zapisnik o proceni tržišne vrednosti imovine br. 464 – 00733 – 1/2011 od 9. aprila 2013.godine. opština Leskovac.
Tabela 17 – Procenje tržišne cene za katastarske opštine Oraovica, Bojšina, Graovo, Boćevica, polojce, Ličin Dol, koraćevac, Predejane Varoš, Bričevlje, Suševlje
Zemljište/kultur C L A S S E S a 1 2 3 4 5 6 7 8 Poljoprivredno 700 700 650 600 550 500 450 450 zemljište Bašte 800 800 800 800 800 800 800 800 Voćnjaci 750 750 730 700 650 600 550 550 Vinogradi 700 700 700 700 700 700 700 700 Livade 550 530 500 480 450 420 420 420 Pašnjaci 550 520 500 480 450 420 420 420 Šume 550 530 500 480 460 440 440 440
Ostale kategorije zemljišta koje se ne smatra poljoprivrednim zemljištem takođe je procenjeno i prikazano u Tabeli 18 u nastavku.
Tabela 18 – Procenjene cene za nepoljoprivredno zemljište
Vrsta zemljišta Prosečna procenjena cena Građevinsko zemljište 800,00 RSD/m2 Ostalo prirodno neplodno zemljište 250,00 RSD/m2
Deonica 3 – Caričina Dolina – Vladičin Han
Tabela 19 u nastavku prikazuje procenjene tržišne cene na deonici Caričina Dolina – Vladičin Han na osnovu procene dobijene od opštinske poreske uprave. Tabela je napravljena na osnovu spiska svih procenjenih parcela na nivou katastarskih opština. U nekoliko slučajeva podaci su dati u rasponu između najnižih i najviših cena za istu kategoriju zemljišta, pošto se procena zemljišnih parcela iste kategorije vrši različito u zavisnosti od različite lokacije; postoje i razlike između katastarskih opština, ali su uglavnom beznačajne.
Tabela 19 – Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Garinje, Tegovište, Džep, Manajle, Mrtvica, Dupljane Zemljište/kultur C L A S S E S a 1 2 3 4 5 6 7 8 Poljoprivredno / / 650 600 500- 500- 450 / zemljište 550 650 Bašte / / / 750 / / / / Voćnjaci / 750 730 600- 550- 500- / / 800 650 600 Vinogradi / 700 700 / / / / / Livade / / / 480 450 420- 420 / 480 Pašnjaci 550 520 500 480 450 400 420 / Šume 550 530- 500 480- 460 / / / 550 500
Ostale kategorije zemljišta koje se ne smatraju poljoprivrednim zemljištem takođe su procenjene i prikazane u Tabeli 20 u nastavku.
Tabela 20 – Procenjene cene za nepoljoprivredno zemljište
Vrsta zemljišta Prosečna procenjena cena Dvorište 800 RSD/m2 Zemljište sa objektom 800 RSD/m2 Ostalo prirodno neplodno zemljište 250 RSD/m2
Deonica 4 - Vladičin Han – Donji Neradovac (E-75)
Tabela 21 u nastavku prikazuje rezime procenjenih tržišnih cena za deonicu vladičin Han – Donji Neradovac na osnovu Republičkog geodetskog zavoda Beograd.
Tabela 21 – Procenjene tržišne cene za katastarske opštine Dekutince, Gramađe, Polom, Vrbovo, Panevlje, Mazarac, Prevalac, Korbevac, Moštanica, Bresnica, Kumarevo, Ranutovac, Suvi Dol, Vranje I, Ribince i Donji Neradovac
Zemljište/kultura Poljoprivredno zemljište 380 - 750 Bašte 700 – 750 Voćnjaci 600 – 750 Vinogradi Livade 420 – 500 Pašnjaci 450 – 550 Šume 380 – 700 Neplodno zemljište 250 Ostale kategorije zemljišta koje se ne smatraju poljoprivrednim zemljištem takođe su procenjene i predstavljene u Tabeli 22 u nastavku.
Tabela 22 – Procenjene cene nepoljoprivrednog zemljišta
Vrsta zemljišta Prosečna procenjena cena Građevinsko zemljište van gradskog područja 450 – 650 RSD/m2 Dvorište 780 – 850 RSD/m2
B2 Vrednost objekata U nastavku se nalazi poređenje stopa nadoknade ponuđene osobama pogođenim projektom tokom eksproprijacije na deonici Obilaznica oko Dimitrovgrada, kao i istraživanje slobodnog tržišta.
Tabela 23 – Naknada ponuđena za vikendice u katastarskoj opštini Dimitrovgrad
Isplaćena Isplaćena Ukupna površina Cena po m2 nadoknada (RSD) nadoknada (EUR7) (m2) 331,191.10 3,238.89 30.50 106.19 2,523,486.19 31,040.87 140.28 221.28 1,031,974.31 10,965.92 24.00 456.91 1,645,161.77 17,481.75 33.45 522.62 5,045,469.36 53,613.95 85.00 630.75 3,482,136.00 42,833.02 115.15 371.98 Prosečna cena po m2 384.96 EUR/m2
Tabela 24 – Nadoknada ponuđena za stambene kuće u katastarskoj opštini Gradinje
Isplaćena Isplaćena Ukupna površina Cena po m2 nadoknada (RSD) nadoknada (EUR) (m2) 542,602.20 5,756.00 32.80 175.49 1,389,000.00 14,910.68 51.00 292.37 40,970.00 469.30 14.57 32.21 339,678.16 3,603.35 24.80 145.30 406,271.00 4,309.78 22.05 195.45 444,066.22 4,397.66 20.01 219.77 155,585.00 1,620.96 12.67 127.94 Prosečna cena po m2 169.79 EUR/m2
U svrhu poređenja, savetnik je ispitivao prodajne cene stambenih objekata u okolini Pirota. Istraživanje je sprovedeno za vreme izrade ovog izveštaja (januar 2015.). Glavni korišćeni izvor je internet stranica http://www.gohome.rs/nekretnine+PIROT/
Tabela u nastavku prikazuje prosečne oglašene cene nekretnina. Aktuelne cene su predmet pregovora i niže su za oko 15-20% od oglašenih.
______7 Korišćeni devizni kursevi su kursevi Narodne Banke Srbije iz vremena procene
Tabela 25 – Oglašene cene nekretnina u pirotskoj oblasti Vrsta nekretnine Prodajna cena Površina Cena izražena u (EUR) EUR/m2 Stan u Pirotu 39,000.00 70.00 557.14 potpuno opremljen Kuća u Pirotu 70,000.00 230.00 304.35
Kuća u Pirotu 90,000.00 230.00 391.30
Kuća u Oraovici 15,000.00 60.00 250.00
Kuća u 20,000.00 100.00 200.00 Dimitrovgradu Kuća u 40,000.00 250.00 160.00 Dimitrovgradu
B3 Vrednost imovine nakon sudskih postupaka Kao što je napomenuto u glavnom tekstu, sudski postupci pokrenuti su od strane manje od 10% osoba pogođenih projektom u vreme izrade Akcionog plana raseljavanja. Međutim, zbog rastućeg nezadovoljstva lokalne zajednice ishodom procesa eksproprijacije i izvođenjem radova, od tada su pokrenuti i dodatni sudski postupci. Ogromna većina ovih sudskih postupaka pokrenuta je zbog iznosa ponuđene nadoknade za zemljište i useve.
Podaci dobijeni od ciljne grupe osoba pogođenih projektom koji su pokrenuli sudski postupak jednoglasno pokazuju da je nezadovoljstvo ponuđenim iznosom nadoknade bio jedini ključni motiv za obraćanje sudu iako je većina njih bila svesna da će sudski postupci dugo da traju a da će rezultati biti neizvesni.
Nadoknada za zemljište
Postoji nekoliko primera gde je nadoknada za zemljište dobijena nakon sudskog postupka bila isplaćena po višim stopama nego što su prvobitno bile ponuđene. U većini slučajeva, ove promene u nadoknadi bile su zasnovane na pogrešnoj kategorizaciji zemljišta u originalnom predlogu, ili su odražavale prilagođavanje inflaciji ili promenama deviznog kursa između RSD i EUR u periodu između prvobitnog predloga i konačne sudske odluke. Međutim, postoji takođe i odluka Osnovnog suda u Pirotu – Sudska jedinica u Dimitrovgradu III P1-90/13 od 1. oktobra 2013.godine, kojom je odrešđena nadoknada od 971 RSD/m2 (8,5 EUR/m2) za četiri zemljišne parcele. Ova odluka izazvala je značajne tenzije u procesu eksproprijacije, jer je od strane osoba pogođenih projektom prihvaćena kao najprihvatljivija cena nadoknade.
Međutim, postoji nekoliko ključnih razlika u proceni ovih parcela koje su rezultat višeg iznosa nadoknade kao što je objašnjeno u nastavku.
Nakon žalbe Ustavnom sudu na prethodne sudske odluke (osnovnog i višeg suda) da se prihvati cena ponuđena od strane JP „Putevi Srbije“, a po preporuci poreske uprave, Ustavni sud je presudio da svi slučajevi u kojima su osobe pogođene projektom nezadovoljne procenom poreske uprave moraju biti dokazani na sudu. Ovo je značilo da su slučajevi poslati nazad na ponovnu procenu od strane akreditovanog stručnjaka za poljoprivredu. U drugim slučajevima procene od strane akreditovanih stručnjaka, opština i JP „Putevi Srbije“ angažovali su asocijaciju sudskih veštaka iz Beograda kako bi osigurali nepristrasnu procenu. U ovom slučaju, lokalni procenitelj je angažovan da sprovede ponovnu evaluaciju. U izveštaju se navodi da je zemljište klasifikovano kao poljoprivredno zemljište treće klase, međutim stručnjak je primetio da je nacionalna katastarska agencija izvršila ponovnu kategorizaciju ove četri parcele u novembru 2011. (dve godine nakon što su bile eksproprisane), i tako promenila status poljoprivrednog zemljišta treće kategorije u gradsko građevinsko zemljište gde je dozvoljena gradnja. Zatim je nastavio da prezentuje dokaze o cenama iz kupoprodajnih ugovora za građevinsko zemljište (tj. zemljište na kom je dozvoljena gradnja i koje je kupljeno za izgradnju poslovnih objekata).
Primećeno je da se ponovna kategorizacija zemljišnih parcela desila nakon što je zemljište eksproprisano da bi se dozvolila gradnja autoputa. U vreme kad je objavljen javni interes, ove parcele vodile su se kao poljoprivredno zemljište.
Nadoknada za useve Neke od sudskih žalbi bile su pokrenute od strane osoba pogođenih projektom kako bi se ponovo razmotrila nadoknada zbog gubitka useva/ poljoprivrednog prinosa. Razgovori sa osobama pogođenim projektom koje su pokrenule sudske postupke potvrđuju da su pojedine osobe pogođene projektom nezadovoljne procenom, ukazujući na razlike u proceni vrednosti useva za vreme ekspertske procene i sudskih odluka. Dodatak C
Ponovljeno ispitivanje osoba pogođenih projektom
C1 Rezime ponovljenog ispitivanja
Saglasno sa početnim izveštajem u vezi ovog zadatka, ponovljeno ispitivanje trebalo je da obuhvati osobe pogođene projektom koje su bile ispitane 2009.godine u cilju razvoja Akcionog plana raseljavanja za obilaznicu oko Dimitrvgrada, kao i određeni broj osoba pogođenih projektom koje nisu učestvovale u ispitivanju 2009.godine. Po planu ponovljeno ispitivanje trebalo je da obuhvati 50 ispitanika, što je bio jedan od uslova Svetske Banke. Da bi se obezbedilo učestvovanje tako velikog broja osoba pogođenih projektom u ponovljenom ispitivanju, organizatori su pozvali osobe pogođene projektom, uz pomoć opštine, da dođu na sastanak određenog dana u Opštinu i da popune upitnik uz pomoć konsultanta.
Sastanak je bio zakazan za 30. oktobar, 2015.godine u podne, u Velikoj sali Opštine Dimitrovgrad. Savetnik je objasnio svrhu sastanka, nakon čega je nekoliko učesnika preuzelo kontrolu nad sastankom, sa ciljem da se spreči dalja komunikacija između savetnika i ostalih osoba pogođenih projektom, na taj način sprečivši ispitivanje.
Neuspelost ovog sastanka preusmerila je fokus ispitivanja na telefonsku anketu. Pošto opština nije bila spremna da pomogne u prikupljanju telefonskih brojeva eksproprisanih domaćinstava, savetnik je sam sproveo istraživanje tražeći brojeve telefona preko uslužnih operatera. Ovaj zadatak bio je težak iz više razloga:
imena velikog broja osoba pogođenih projektom nisu se nalazila u telefonskom imeniku državnog operatera, koji ima online imenik i bio je jedini fiksni telefonski operater u Srbiji do pre nekoliko godina. brojevi mobilnih telefona nisu dostupni na internetu. savetnik nije imao kućne adrese velikog broja osoba pogođenih projektom, što je onemogućilo pravljkenje razlike između osobe pogođene projektom i neke druge osobe sa identičnim imenom i prezimenom (postoji relativno veliki broj građana sa identičnim imenima, u nekim slučajevima preko pet).
Bez obzira na sve to, savetnik je uspeo da pronađe značajan broj telefonskih brojeva i započeo je telefonske intervjue. Mnogi ljudi koje je kontaktirao odbili su da učestvuju ili su bili previše stari/slabi da razgovaraju. Neki od ljudi pogođenih projektom nisu smatrali da bi trebalo da budu uključeni u ispitivanje zbog veoma male površine zemljišta koje je od njih eksproprisano (običnio manje od 5% od ukupnog zemljišta koje poseduju).
Krajnji rezultat ispitivanja je da je bilo popunjeno 26 upitnika u roku od dva meseca. Potpuni spisak osoba pogođenih projektom koji su bili identifikovani i kontaktirani radi učešća je dostupan na zahtev.
Odgovori iz ispitivanja predstavljeni su i sumirani u tabeli – Obrađeni podaci iz ponovljenog ispitivanja osoba pogođenih projektom, prikazanoj u delu B4 ovog dodatka. Većina pitanja nudila je mogućnost otvorenog odgovora, sa ciljem da se dobiju odgovori što verodostojniji i autentičniji mogući.
C2 Rezultati ponovljenog ispitivanja
Opšte informacije o učesnicima Slika 5 – Pol ispitanih osoba pogođenih projektom Tekst sa slike: - Muškarci - Žene
Slika 6 – Starost ispitanih osoba pogođenih projektom Tekst sa slike: - Ispod 50 godina - 50-60 godina - Preko 60 godina - Bez podataka Slika 7 – Zanimanje ispitanih osoba pogođenih projektom Tekst sa slike: - Penzioner - Zaposleni - Nezaposleni - Poljoprivrednik - Bez podataka
Veličina domaćinstava ispitanih osoba pogođenih projektom (3.1 član) je nešto veća od proseka u Srbiji (2.88 prema Popisu iz 2011.godine), i proseka opštine Dimitrovgrad (2.65 prema Popisu iz 2002.godine). Među ispitanicima, većina domaćinstava ima tri člana (7 domaćinstava), zatim 2 i 4 člana (po šest domaćinstava). Postoje tri domaćinstva sa samo jednim članom i tri petočlana domaćinstva, dok jedno domaćinstvo ima šest članova.
Statistika eksproprisanog zemljišta
Površina eksproprisanog zemljišta svake osobe pogođene projektom pojedinačno zavisi od položaja zemljišne parcele u odnosu na oblast izgradnje, i od originalne veličine zemljišne parcele. Rezime eksproprisanog zemljišta ispitanih osoba pogođenih projektom prikazan je u tabeli 26.
Tabela 26 – Površina eksproprisanog zemljišta među ispitanim osobma pogođenim projektom
Površina u arima % ispitanih osoba pogođenih projektom 5 ari i manje 27% Manje od 20 ari 11% 20.1 do 50 ari 8% 50.1 do 100 ari 46% Preko 100 ari 4% Bez podataka 4%
Prema odgovorima ispitanih osoba pogođenih projektom, većina pogođenih domaćinstava još uvek poseduje velike površine poljoprivrednog zemljišta kao što je prikazano u Tabeli 27.
Tabela 27 - Trenutna površina poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu ispitanih osoba pogođenih projektom
Površina u arima % ispitanih osoba pogođenih projektom Bez zemljišta 4% Manje od 20 ari 12% 20.1 do 50 ari 15% 50.1 do 100 ari 31% Preko 100 ari 27% Bez podataka 11%
Samo dva domaćinstva (7.8%) kupila su novo poljoprivredno zemljište nakon eksproprijacije. Nijedno domaćinstvo nije prodalo poljoprivredno zemljište u privatnim transakcijama.
Poređenjem ovih podataka sa izjavama o osobama pogođenim projektom iz ispitivanja 2009.godine vidi se da je procenat eksproprisanog zemljišta bio niži nego što su u to vreme tvrdile osobe pogođene projektom. Naime, 25% ispitanih osoba pogođenih projektom izjavilo je da je do 10% njihovog zemljišta eksproprisano, dok je 20% prijavilo da je između 11% i 40% njihovog zemljišta oduzeto.Ukupan iznos poljoprivrednog zemljišta eksproprisan je od oko 13% osoba pogođenih projektom, prema njihovim izjavama 2009.godine. Postoje i neslaganja u izjavama datim u dva ispitivanja koje se tiču doprinosa prihoda od poljoprivrede u ukupnim prihodima domaćinstva. U ispitivanju 2009.godine, manje od 25% domaćinstava odgovorilo je da je prihod od poljoprivredne proizvodnje sa eksproprisanog zemljišta primarni izvor prihoda njihovog domaćinstva. U ponovljenom ispitivanju, samo jedna osoba pogođena projektom (3.8%) odgovorila je da je poljoprivreda uopšte glavni izvor prihoda za domaćinstvo. Slične razlike mogu se primetiti i u odgovorima vezanim za procenjeni godišnji prihod od poljoprivrede.
Komentari: Eksproprisano zemljište i njegova upotreba nije predstavljalo važan ili značajan izvor prihoda za osobe pogođene projektom. Osobe pogođene projektom, u proseku, još uvek poseduju veliku površinu poljoprivrednog zemljišta i pokazuju prilično slabu rešenost da nastave ili da otpočnu bavljenje poljoprivrednom delatnošću kako bi im to postao važan ili značajan izvor prihoda.
Izvor prihoda i količina prihoda
Uprkos relativno velikim površinama zemljišta u vlasništvu, poljoprivreda je glavni izvor prihoda samo jednog domaćinstva – ovo domaćinstvo poseduje 100 hektara zemlje i uzima u najam još 100 hektara. Oko 42% domaćinstava nema nikakav prihod od njihove zemlje, jer je ne obrađuje, dok oko 46% domaćinstava obrađuje svoju zemlju za svoje sopstvene potrebe, a ne u svrhu prodaje.
Prema izjavama osoba pogođenih projektom o ukupnim mesečnim prihodima, (Pitanje br. 10: Koji je ukupni mesečni prihod Vašeg domaćinstva? (uračunati sve izvore prihoda – penziju, prijavljeno i neprijavljeno zaposlenje, dečiji dodatak, socijalnu pomoć, pomoć rođaka), 4 domaćinstva (15.4%) su u kategoriji siromašnih, na osnovu kriterijuma određivanja granice siromaštva, usklađenih sa metodologijom EU – ispod 13,400 din za domaćinstvo od jednog člana, ispod 19,000 dinara mesečno za domaćinstvo od dva člana, ispod 24,000 dinara mesečno za tročlano domaćinstvo, ispod 28,100 dinara za četvoročlano domaćinstvo, ispod 32,100 dinara za petočlano domaćinstvo itd. Ako uzmemo 8,800 dinara po članu domaćinstva kao granicu siromaštva, manje od jedne petine domaćinstava (19.2%) je ispod te granice, što je značajno manje od procenta domaćinstava ispod granice siromaštva od 8,800 dinara (93 eura) po članu domaćinstva određene Akcionim planom raseljavanja za obilaznicu oko Dimitrovgrada, u ispitivanju iz 2009. godine.
Četiri domaćinstva (15.4%) imaju mesečni prihod manji od 24,000 dinara (200 eura), 12 domaćinstava (46.2%) ima prihode između 24,000 i 50,000 dinara (200-410 eura), a šest domaćinstava (23.1%) imaju mesečne prihode između 50,000 i 100,000 dinara (410-830 eura). Dva domaćinstva imaju prihode preko 100,000 dinara mesečno. Jedna osoba pogođena projektom rekla je da njegovo tročlano domaćinstvo nema stalne prihode i da sva tri člana rade kao nadničari.
Tabela 28 – Mesečni prihodi ispitanih osoba pogođenih projektom
Ukupan mesečni prihod % domaćinstava Manje od 24,000 dinara/200 eura 23% 24,001 do 50,000 dinara/200-410 eura 42% 50,001 do 100,000 dinara/410-830 eura 31% Neizjašnjeno 4%
Komentar: Ekonomska situacija osoba pogođenih projektom popravila se u poređenju sa podacima iz ispitivanja iz 2009.godine. Procenat domaćinstava ispod granice siromaštva je opao, dok su se prosečni prihodi domaćinstva povećali.
Procena dobijene nadoknade
Manje od jedne četvrtine osoba pogođenih projektom (23.1%) procenilo je primljenu nadoknadu kao „poštenu“ („Poštena, ne bih postigao tu cenu u pregovorima oko kupovine/prodaje“), a jedan je ocenio kao „osrednju“. (Pitanje br. 5: Kako biste ocenili primljenu nadoknadu za eksproprisanu imovinu?). Skoro dve trećine (65.4%) ispitanih osoba pogođenih projektom procenilo je da je primljena nadoknada bila minimalna/nerelana/niska („Niska, nije u skladu sa tržišnom cenom“, „Nedovoljna“, „Niska cena, nije kao kod drugih deonica Koridora X“, „Veoma loša. 3.8 eura za parcelu, a 6 eura za neislativu parcelu“, „Veoma niska. 1,5 eura po metru kvadratnom“, „Nezadovoljavajuća. Stopa od 1.6 eura po m2“, „Veoma niska u poređenju sa stopama u Pirotu i drugim opštinama“, „Niska stopa, 6 eura/m2“, „Niska stopa. Nije fer da se u Beogradu daje 20 eura, a u Dimitrovgradu 2 eura za isti autoput“, „Početna stopa bila je 360 dinara, sledeće godine bila je 450 dinara. Sudska odluka bila je 970 dinara“.). Jedna osoba pogođena projektom rekla je da je glavna pritužba to što su „stope nadoknade bile različite“.
Komentar: Osobe pogođene projektom uglavnom su nezadovoljne stopom nadoknade. Međutim, njihove žalbe nisu podržane realnim i objektivnim podacima o stvarnim tržišnim vrednostima zemljišta u regionu i u čitavoj Republici Srbiji, kao ni pouzdanim podacima o stopama nadoknade na ostalim deonicama autoputa Koridor X, ili nekim drugim infrastrukturnim poravnanjima u Srbiji. Skoro sve primedbe zasnovane su na glasinama o višim stopama nadoknade isplaćenim na drugim deonicama Koridora X.
Dodatna pomoć
Dodatnu pomioć primile su četiri osobe od ukupno ispitanih osoba pogođenih projektom – tri su primile finansijsku pomoć, zato što su identifikovane kao osetljive (svaka po 60,000 dinara), dok je jednoj osobi pogođenoj projektom bilo dozvoljeno da zadrži drva iz eksproprisane šume.
Komentar: Informacije o dodatnoj pomoći i različitim vidovima podrške lokalnoj zajednici date su u delu 4.5 glavnog izveštaja.
Način trošenja novca
Na pitanje kako su potrošili novac, ili deo novca dobijenog od eksproprisane imovine, (Pitanje br. 8: Kako ste potrošili većinu ili sav novac dobijen za eksproprisano zemljište?), osobe pogođene projektom su uglavnom dale sledeće odgovore (bili su dozvoljeni višestruki odgovori): Dnevni troškovi – 11/42.3%; Poboljšanje uslova života (rekonstrukcija ili dogradnja kuće) – 8/30.8%; Kupovina nove kuće (za osobe pogođene projektom ili za člana domaćinstva) -4/15.4%; Lekovi i medicinski tretman – 6/23.1%; Obrazovanje dece i unučadi – 3/11.5%. Kupovina novog zemljišta i novih poljoprivrednih mašina štiklirana je dva puta. Niko nije iskoristio novac kako bi otpočeo posao.
Interesantno je uporediti odgovor na ovo pitanje sa odgovorima datim u ispitivanju iz 2009.godine. Preko 60% ispitanih navelo je da su u potpunosti ili delimično potrošili novac na trenutne potrebe, uključujući pomoć nezaposlenoj deci ili unucima koji žive u odvojenim domaćinstvima. Nekoliko njih navelo je da je novac iskoristilo za dobijanje medicinske pomoći i za lekove. Nekoliko ispitanih navelo je da je potrošilo deo novca na obrazovanje dece. Jedna četvrtina ispitanih odgovorila je novac uložila u izgradnju nove ili u prepravku stare kuće. Slučaj osobe pogođene projektom čija je kuća eksproprisana zajedno sa poslovnim objektom biće predmet posebne analize zasnovane na poseti tom području.
Komentar: Smatramo važnim rezultat do kog se došlo da je skoro polovina osoba pogođenih projektom upotrebila novac od nadoknade da poboljša uslove stanovanja, bilo izgradnjom/kupovinom nove kuće (za članove domaćinstva) ili rekonstrukcijom, izgradnjom ili prepravkom postojeće kuće (zamena crepa, uvođenje sistema grejanja, poboljšanje energetske efikasnosti, itd.). Zatim, skoro 11% osoba pogođenih projektom koristilo je novac od nadoknade za obrazovanje svoje dece ili unučadi. Uprkos visokom nivou nezadovoljstva stopom nadoknade, dobijeni novac upotrebljen je veoma produktivno i sa vidljivim pozitivnim rezultatima. Ove činjenice predstavljaju najkorisniji argument za pozitivni uticaj procesa eksproprijacije na osobe pogođene projektom.
Ekonomska situacija Promene u zapošljavanju i statusu prihoda pokazuju da se u nekoliko domaćinstava (4) broj članova smanjio, usled smrti ili preseljenja (brak), u malom broju domaćinstava broj članova se povećao (rođenje unuka), u nekoliko slučajeva došlo je do novog zapošljavanja (trajni ili privremeni radni odnos – 4 domaćinstva), a bilo je i novih penzionera (3 domaćinstva). Najčešći odgovor bio je „Isto“ (11 domaćinstava). U dva slučaja, član domaćinstva je ostao bez posla.
Za razliku od odgovora iz 2009.godine, u ponovljenom ispitivanju, samo je jedna osoba pogođena projektom rekla da ima kredit. (Pitanje br. 12: Da li vaše domaćinstvo ima neki dug koji je potrebno izmiriti ili bilo koju vrstu potraživanja i u kom iznosu?)
Iako se može zaključiti, na osnovu navedenih odgovora i odgovora na pitanje br. 10 o mesečnom prihodu, da se ekonomski status osoba pogođenih projektom popravio u poslednjih šest godina, (Pitanje br. 13: Da li se ekonomska situacija u Vašem domaćinstvu promenila u poređenju sa uslovima od pre šest godina?), odgovori koje su osobe pogođene projektom dale na ovo pitanje ne potvrđuju ovu pretpostavku. Samo jedna osoba pogođena projektom odgovorila je da se njegov ekonomski status popravio, više od polovine (57.7%) reklo je da je isti, a više od jedne trećine (38.5%) reklo je da se pogoršao ili da je lošiji. Pogoršanje njihovog ekonomskog statusa opisano je sledećim rečima:“Imam manje novca, plate i penzije su umanjene za 10%“, „Povećani su troškovi zbog bolesnog člana domaćinstva“, „Cene su porasle, a zarade se nisu menjale“, „Ne mogu pronaći posao kao doktor medicine“, „Nema organizovanog otkupa poljoprivrednih proizvoda“, „Veliki troškovi ćerkinog obrazovanja, specijalističke doktorske studije“, „Plate su male, a inflacija je velika“.
Nijedno jedino domaćinstvo nije procenilo svoj ekonomski status iznad proseka, dok je 34.6% procenilo kao prosečni, 42.3% kao podnošljiv, i 15.4% kao siromašan. Ove procene značajno se razlikuju od onih iz 2009. godine: iznad proseka – 0; prosečno – 1; veoma skromno – 32% i siromašno – 63%.
Komantar: Iako takozvani objektivni podaci o ekonomskoj situaciji pokazuju bolje uslove u poređenju sa 2009.godinom, subjektivno zapažanje osoba pogođenih projektom o inferiornom ekonomskom statusu njihovog domaćinstva još uvek je izuzetno jako.
Rad na izgradnji Koridora X
Oko jedne petine domaćinstava (19.2%) ima članove koji su zaposleni na poslovima vezanim za izgradnju Koridora X. To uglavnom obuhvata mlađe članove domaćinstava angažovanih na puno radno vreme ili na pola radnog vremena na poslovima koo što su čuvari, vozači kamiona, fizički radnici i majstori.
Uticaji delimične eksproprijacije
Treba navesti da je korisnik eksproprijacije prihvatio oko 50% zahteva za eksproprijaciju neisplative parcele. Skoro polovina ispitanika (46.2%) rekla je da delimična eksproprijacija nije imala negativni uticaj na njihov ekonomski status. Jedna osoba pogođena projektom rekla je da je dobila preko 10,000 eura za 30 ari, što je omogućilo završetak fakultetskog obrazovanja dece. Jedna osoba pogođena projektom rekla je da je kupila zemlju i otpočela uzgoj stoke:“Nijedna kompanija u državi ne radi. Jedino uzgoj stoke donosi novac.“
Malo više od jedne trećine (38.5%) veruje da je negativna eksproprijacija imala negativane uticaje, dok neki smatraju da je eksproprijacija njihovog zemljišta umanjila ekonomske aktivnosti domaćinstva u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom: („Poljoprivredna proizvodnja je manja, gajio je voće na toj parceli i od tog voća pravio rakiju“; „Da imali su veće prihode. Imali su stoku. Najbolji deo njihovog zemljišta je oduzet, u blizini reke“, „Da, samo jedna trećina parcele je eksproprisana“; „Naš prinos je manji, jer imamo manje zemlje“; „Da, imaju manji prihod od gajenja voća“). Jedan ispitanik rekao je da je sada morao da kupi drva za ogrev jer je njegova šuma eksproprisana („Šuma je eksproprisana i sada moraju da kupuju drva za ogrev, ranije su koristili svoja“). Jedan ispitanik rekao je da je kuća ugrožena („Da, kuća je ugrožena“.). Jedan ispitanik rekao je da je njegova parcela uzurpirana („Preostali deo moje parcele je beskoristan. Potporni stubovi su postavljeni, a obradivi deo prekriven šutom. Koristili su celu parcelu, a eksproprisali samo jedan deo. Šut i smeće sada treba ukloniti sa zemljišta, moraćemo to da uradimo sami.“), ili nemaju pristupa („Ne mogu da pristupe preostalom delu parcele, i zato ne mogu da je obrađuju“). Jedan od ispitanika rekao je da je „planirao da otpočne posao na toj parceli“. Nije kupio novo zemljište jer su cene skočile zbog eksprorijacije.
Komentar: Postoje kontradikcije u izjavama osoba pogođenih projektom o negativnim uticajima eksproprijacije zemljišta na ekonomske aktivnosti i prihod od poljoprivrede, s jedne strane, i činjenice da su samo dve ispitane osobe pogođene projektom kupile novo poljoprivredno zemljište kao zamenu za eksproprisano. Kao što je prikazano u paragrafu o trendovima trošenja, samo dve osobe pogođene projektom (7,8%) upotrebile su novac za kupovinu novog poljoprivrednog zemljišta i poljoprivrednih mašina. Očekivalo se da će povoljna cena eksproprijacije podstaći kupovinu novog poljoprivrednog zemljišta.
Uticaji na pristup zemljištu i imovini
34.6% osoba pogođenih projektom reklo je da nije imalo teškoća u pristupu svojoj imovini, ali je značajan broj ispitanika (61.5%) naveo različite probleme sa kojima su se susreli za vreme izgradnje autoputa: Najčešće su navođene teškoće u saobraćaju zbog oštećenih lokalnih puteva:“Alpina je uništila lokalne puteve. Teški kamioni koriste lokalne puteve i konstantno ih uništavaju. Sada tu može da se prođe jedino traktorom“. Zona kod mosta br. 4 nekoliko puta je pomenuta:“Vožnja ispod mosta br. 4 je teška jer je put loš“, „Moja parcela je pored mosta br. 4, putevi su uništeni“. Nekoliko lokalnih puteva je odsečeno, što zahteva korišćenje zaobilaznih puteva:“Pristup lokalnom putu nije moguć. Vlasnici nemaju pristupa svojim parcelama“; „Sporedni put nije završen. Pristup je iskopan“; Oni nemaju pristupa preostalom delu svoje parcele“; „Pristup preostalom delu parcele je onemogućen. Zatrpan je zemljom. Zahtevao sam od njih da uklone zemlju“; „Ne možemo više koristiti parcelu“. Treba istaći žalbe stanovnika Gradinja koji su najčešće pominjali sledeće probleme: „Većina sela ima problem sa infrastrukturom“. „Miniranje“. Smanjena upotrebna vrednost zemljišta i objekata zbog blizine puta i intervencijama povezanim sa izgradnjom autoputa: „Nema navodnjavanja jer je promenjen tok reke“; „Parcele koje su od 20 do 80 m od autoputa su beskorisne zbog zagađenja.Ne mogu se koristiti ni za proizvodnju stočne hrane“; „Preostalih 10-15 ari parcele je beskorisno zato što su oni ušli u taj deo parcele bez dozvole“; „Kuća je ugrožena zbog blizine puta i zbog izvođačkih radova“; „Parcela je na ulazu u tunel. Svi izduvni gasovi uništavaju voće. Parcela će biti beskorisna“.
Komentar: Informacije iz ponovljenog ispitivanja osoba pogođenih projektom koje najviše frustriraju bili su različiti negativni uticaji na pristup zemljištu i imovini. Čini se da proces monitoringa i izveštavanja o teškoćama osoba pogođenih projektom za vreme izvođenja radova nije bio organizovan na odgovarajući način, niti su osnovani odgovarajući mehanizmi beleženja i uklanjanja štete. Praznine u određivanju zemljišta za eksproprijaciju i beleženja parcela koje su ostale u privatnom vlasništvu su evidentne. Pristup ovim parcelama za vreme izgradnje autoputa biće otežan. Veliki broj žalbi na štetu od miniranja pokazuje da je to ozbiljan problem. Takođe, ne postoji jasna vremenska odrednica za popravljanje nastale štete. Neophodno je nadgledati radove, kao i obaveze izvođača da poprave štetu jasnim postavljanjem vremenskog roka za pružanje nadoknade vlasniku za objekat i/ili zemljište. Takođe je neophodno prenositi informacije lokalnoj zajednici o postupku nadgledanja i o lokacijama za podnošenje odštetnih zahteva.
Uticaj na objekte
Ispitivanje iz 2009.godine obuhvatilo je svih 5 osoba pogođenih projektom kojima su eksproprisani objekti. Dve osobe pogođene projektom izjavile su da su njihove kuće bile kuće za trajno stanovanje, dok su preostale bile vikendice i improvizovani objekti. U ponovljenom ispitivanju, jedna od ove dve osobe odbila je da učestvuje, nezadovoljna iznosom za eksproprisanu kuću i poslovni prostor. Ova osoba pogođena projektom je predmet posebne posete na licu mesta. Druga osoba pogođena projektom je kupila novu kuću i prema njegovoj izjavi, potrošio je čitav iznos nadoknade na tu kupovinu. Prema njegovoj izjavi, stara kuća bila je veća od nove. U ponovljenom intervjuu, ista osoba rekla je da su nova kuća i njena rekonstrukcija bile u okviru budžeta od nadoknade (za koju je rekao da je iznosila oko 40,000 eura), i da je od tog novca takođe kupio i traktor. Prema podacima JP „Putevi Srbije“, ova osoba je primila ukupno 7,630,169 dinara ili oko 85,000 eura za zemljišnu parcelu od 4,497m2 i kuću (parcela – oko 18,000 eura, objekti – oko 67,000 eura).
Komentar: Izveštaj sa lica mesta o osobi čiji su domaćinstvo i poslovni prostor eksproprisani prezentovan je u posebnom poglavlju.
Stav prema metodologiji eksproprijacije i novčanoj nadoknadi
Što se tiče metoda eksproprijacije i iznosa nadoknade, nijedna osoba pogođena projektom nije u potpunosti zadovoljna iznosom plaćenim na ime nadoknade, dok je malo manje od jedne trećine (26.9%) donekle zadovoljno. Skoro dve trećine osoba pogođenih projektom je umereno (23.1%) ili potpuno (46.2%) nezadovoljno dobijenom nadoknadom.
Samo sedam ispitanih osoba pogođenih projektom (26.9%) nema pritužbe vezane za proces eksproprijacije (Pitanje br. 25: Da li imate pritužbe vezane za proces eksproprijacije? Ako imate, molimo Vas navedite detalje) –(„Korektna eksproprijacija“). Komentari ostalih osoba pogođenih projektom koji su imali pritužbe bili su različiti: Da su sudske procedure duge i spore; Da je cena eksproprijacije niska („Nije isplaćena po tržišnoj vrednosti“; „Nepravedna eksproprijacija“; „Niska stopa nadoknade“; „U Dimitrovgradu 3.6 eura u Preševu 11 eura“; „Sudska odluka od 700 dinara“; „Oni najuporniji dobili su više nadoknade“.); Da iznosi nadoknade variraju („Iste cene za različitu vrstu zemljišta“; „Razlike u stopama nadoknade“); Niske nadoknade za voće („Niske nadoknade za voće“; Voćnjaci stari 10 godina plaćeni su po ceni (1200 dinara) koja je sedam puta manja nego realna cena (8000 dinara)“; „Tržišna cena mlade biljke je 300 dinara“); Odugovlačenje i nedostatak efikasnosti postupka: („Akreditovani stručnjak nije izvršio procenu tri godine i nije izlazio na lice mesta“); Nema odgovornosti i nema nadoknade za izazvanu štetu: („Preostale parcele i usevi su oštećeni“); Loša saradnja sa lokalnim vlastima: („Loša saradnja sa opštinom“; „Nepotpune i nepouzdane informacije o ceni“, „Opštine ne štite svoje građane“); Pogoršanje uslova života i stanovanja: („Uslovi života se pogoršavaju jer je kuća u blizini autoputa“).
Pitali smo ispitanike da li su podneli žalbe u vezi sa eksproprijacijom (Pitanje br. 26. Da li ste podneli neku formalnu žalbu vezanu za eksproprijaciju? Ako jeste, molimo Vas, navedite detalje slučaja kao i ishod). 11 ispitanika (42.3%) nije podnelo žalbu. Osobe pogođene projektom koje su podnele žalbu navele su sledeće razloge: Nezadovoljni iznosom nadoknade („Pokrenuo sam sudski postupak, ali porodica me odgovorila od toga“; „Sudski proces zbog iznosa nadoknade“; Podneo sam ustavnu žalbu“; „Sudski proces je u toku“; „Pokrenuo sam sudski proces zato što je cena niska. Očekujem cenu od 970 dinara po m2“; „Podneli smo kolektivnu žalbu preko opštine. Ići ćemo do Ustavnog suda i do Međunarodnog suda u Strazburu“; „Zato što su sudski veštaci doneli pogrešne procene. Različiti iznosi dati su za iste parcele“; Odbijen zahtev za eksproprijaciju neisplative parcele („Pokrenuo sam sudski postupak zbog negativne odluke o preostalom delu moje parcele“; „Moj zahtev za eksproprijaciju neisplativog dela je odbijen“); Jedan ispitanik se žalio zato što je, kako navodi:“Podneo zahtev da dobije mogućnost da izgradi benzinsku stanicu ili nešto slično na naplatnoj rampi na autoputu, ali nikada nisam dobio odgovor.“
Komentar: Ponovljeno ispitivanje pokazalo je da je veliki broj osoba pogođenih projektom pokrenulo sudske postupke. Ovakav stav osoba pogođenih projektom treba uporediti sa podacima o podnetim žalbama nakon postupka eksproprijacije 2010.godine. Poređenje broja osoba pogođenih projektom koji su ušli u sudski postupak do 2010.godine (19 osoba pogođenih projektom, po podacima Akcionog plana raseljavanja), kada je postupak eksproprijacije de fakto bio završen, zajedno sa odgovorima datim u ponovljenom ispitivanju, sugeriše da se taj broj povećao. Tok (neuspelog) sastanka 30. oktobra 2015.godine, koji je bio zakazan radi ispunjavanja upitnika ponovljenog ispitivanja takođe je pokazao novu spremnost osoba pogođenih projektom da pokrenu sudski proces da bi dobili višu cenu. Nemamo informacije koliko je osoba pogođenih projektom uključeno u sudski postupak danas, ali može se pretpostaviti da je njihov broj veći nego nakon završetka postupka eksproprijacije. Nema sumnje da postoje dva razloga za pribegavanje sudskim postupcima. Prvi razlog su glasine koje se šire da su cene eksproprijacije znatno više na drugim deonicama Koridor X, uključujući i okolne opštine (Što, prema ispitanicima u ponovljenom ispitivanju i javnom mnjenju dostiže 15 eura po m2), ili u Subotici i Beogradu (20 eura po m2), kao i u drugim delovima Srbije. Širenje ovih glasina zasnovano je na objašnjenju da su tako niske cene u Dimitrovgradu posledica diskriminacije bugarske manjine, i da je to razlog zašto su cene niske u poređenju sa ostalim regionima u Srbiji i oblastima duž Koridora X. Drugi razlog je Izvršna odluka Suda u Dimitrovgradu, kojom je priznata cena od 971 RSD/m2; veliki broj osoba pogođenih projektom se naknadno odvažilo da pokrene sudski postupak pokušavajući da dostigne cenu od 971 RSD/m2 za svoje eksproprisano zemljište.
Može se zaključiti da stope nadoknade na E 80 Deonici Obilaznica oko Dimitrovgrada bez sumnje potpuno ispunjavaju standard „troškova zamene“. „Trošak zamene“ podrazumeva metod procene imovine koji pomaže da se odredi iznos dovoljan da se zameni izgubljena imovina i da se pokriju troškovi prenosa. Primenjujući ovaj metod procene, smanjenje cena objekata i imovine ne bi trebalo da bude uzeto u obzir. Što se tiče zemljišta i objekata, „troškovi zamene“ definišu se na sledeći način: Za poljoprivredno zemljište, to je tržišna cena zemljišta jednakog proizvodnog potencijala ili upotrebe koje se nalazi u blizini pogođene oblasti, pre projekta ili pre preseljenja, koja god je viša, plus troškovi pripreme zemljišta kako bi se dovelo na nivo sličan pogođenom zemljištu, plus troškovi bilo kakve registracije i poreza na prenos. Za zemljište u gradskim područjima, to je tržišna cena zemljišta jednake veličine i upotrebe, pre preseljenja, sa sličnim ili boljim javnim infrastrukturnim objektima i uslugama koje se nalazi u blizini pogođenog zemljišta plus troškovi registracije i poreza na prenos. Za kuće i ostale objekte, to je tržišna cena građevinskog materijala potrebnog za izgradnju zamenskog objekta slične ili veće površine i kvaliteta od pogođenog objekta, ili za popravku delimično pogođenog objekta, plus troškovi transporta građevinskog materijala do gradilišta, plus cena rada i naknada za izvođača, plus cena registracije i poreza na prenos. Pri određivanju troškova zamene pad vrednosti imovine i vrednosti materijala za popravku nisu uzeti u obzir, kao ni vrednost profita koji se može dobiti od projekta oduzetog od procene pogođene imovine. Tamo gde domaći zakon nije u skladu sa standardom nadoknade po punim troškovima zamene, nadoknada po domaćem zakonu dopunjava se dodatnim merama kako bi se ispunio standard troškova zamene.
Međutim, potrebno je proveriti isticanje negativnih uticaja za vreme izvođenja građevinskih radova. Kao što je već napomenuto, čini se da proces monitoringa i izveštavanja o problemima osoba pogođenih projektom za vreme izvođenja građevinskih radova nije bio organizovan na odgovarajući način. Predlaže se organizovanje nezavisnog monitoringa na dnevnoj osnovi sa jasnim obavezama vezanim za eliminisanje primećenih negativnih uticaja. Tabela 29 - Kratak pregled osnovnog i ponovljenog društveno-ekonomskog istraživanja
Broj Pokazatelj Vrednost 2009.g. Vrednost 2015.g. 1 Prosečni mesečni prihodi domaćinstva (u 31,570 RSD 46,504 RSD EUR) (43,451 RSD prilagođeno inflaciji) 2. Procenat domaćinstava ispod granice 35% 19,2% siromaštva 3. Prosečna veličina porodice 2.9 članova 3.1 član 4. Procenat porodica koje nemaju nijednog 9% 3.8% člana koji zarađuje 5. Procenat porodica u dugovima 40% 3.8% 6. Procenat porodica koje ocenjuju svoj 63.5% 15.4% ekonomski status kao „siromašni“ 7. Domaćinstva čiji su članovi zapošljeni na 19.2% građevinskim radovima 8. Umereno zadovoljni nadoknadom 26.9% 9. Umereno ili potpuno nezadovoljni 69.3% nadoknadom 10. Nadoknada korišćena za novi i/ili 255 (namera) 46.2% popravku starog stambenog objekta
C3 Poređenje osoba pogođenih projektom ispitanih 2009. i 2015.godine
Identifikovano je ukupno pet (5) osoba pogođenih projektom koje su učestvovale u ispitivanju 2009. i u ponovljenom ispitivanju 2015.godine. Poređenje od slučaja do slučaja prikazano je u nastavku.
Slučaj 1 – V.V. U vreme istraživanja 2009.godine V.V. je imala dvoje dece i oboje su bili studenti. Na pitanje zašto je izabrala novčanu nadoknadu umesto nadoknade u gotovini, odgovorila je da joj je novac potreban da izdržava porodicu, naročito kao podrška obrazovanju njene dece. U to vreme, procenila je svoju ekonomsku situaciju kao „siromašnu“. Za vreme ponovljenog ispitivanja, V.V. je navela da je nadoknada bila „poštena“ i da „ona ne bi dobila tu cenu u direktnoj prodaji“. Iznos od 10,000 EUR koji je dobila za eksproprisano zemljište uložila je u obrazovanje svoje dece (u to vreme studenata), koji su uspeli da završe svoje obrazovanje zahvaljujući novcu koji je dobijen od eksproprijacije. Danas ona živi sa svojom odraslom decom, pošto joj je suprug umro. Procenjuje svoju ekonomsku situaciju kao prosečnu, samim tim bolju nego pre šest godina, kada je svoje domaćinstvo ocenila kao siromašno. U isto vreme, ona smatra da se ekonomska situacija pogoršala u proteklih šest godina, a kao obrazloženje navodi da ima manje novca. (Komentar socijalnog tima: mesečni prihod danas je duplo veći u poređenju sa 2009.godinom). Pri proceni zadovoljstva eksproprijacijom i vrednosti nadoknade, njen odgovor je bio „donekle zadovoljna“. V.V. nije bila u dugovima tada, a nije ni sada. Broj članova domaćinstva se smanjio, jer joj je suprug umro.
Slučaj 2 – J.J.
Za vreme istraživanja 2009.godine, ispitana osoba navela je da joj je eksproprisano 16.87 ari ali za vreme ponovljenog istraživanja tvrdio je da mu je eksproprisano 30 ari. Za vreme ispitivanja 2009.godine, naveo je da je predmet eksproprijacije bila kuća u kojoj je živeo (objekat za trajno stanovanje), dok u ponovljenom ispitivanju nije potvrdio ovu informaciju. Štaviše, dokumentacija obezbeđena od strane JP „Putevi Srbije“ nije sadržala informaciju da je osobi pogođenoj projektom J.J. eksproprisan bilo kakav objekat. Razlog zbog kog nije uzeo zemljište već novac, rekao je, jesu „starost i bolest“ koje ga sprečavaju da obavlja poljoprivredne poslove. U isto vreme, u ponovljenom ispitivanju na pitanje 18 o uticaju delimične eksproprijacije na ekonomsku situaciju, odgovorio je da je eksproprijacija smanjila njegovu poljoprivrednu proizvodnju. Što se tiče ekonomske situacije, naveo je da je ostala nepromenjena (u 2009. i u 2015., ukupan mesečni prihod bio je 40,000 RSD). Međutim, pre šest godina, on je svoju situaciju procenio kao siromašnu, a za vreme ponovljenog ispitivanja kao „podnošljivu“. U vezi planova za trošenje dobijene nadoknade , u ispitivanju iz 2009.godine naveo je „dnevni troškovi“, a u ponovljenom ispitivanju naveo je da je deo novca utrošio na popravljanje uslova stanovanja, a ostatak je stavio na štedni račun. On je „zadovoljan do određenog nivoa“ u vezi sa procenom eksproprijacije i visinom nadoknade. J.J. nije bio u dugovima 2009. a nije ni sada. Veličina domaćinstva je ista (bračni par bez dece).
Slučaj 3 – S.Đ.
Za vreme ponovljenog istraživanja, tvrdio je da mu je više zemlje (1/3 više) eksproprisano u poređenju sa njegovim odgovorom iz 2009.godine. U prethodnom ispitivanju nije odgovorio na pitanja vezana za ekonomsku situaciju domaćinstva ili namerama koje se tiču trošenja novca. U ponovljenom ispitivanju naveo je da se ekonomska situacija u odnosu na 2009.godinu popravila – tada je imao mesečni prihod od oko 15,000 RSD, a domaćinstvo danas ima oko 90,000 RSD (dvoje zaposlenih i jedan penzioner). Njihova trenutna ekonomska situacija procenjuje se kao prosečna, a eksproprijacija je „zadovoljavajuća do određenog nivoa“. U poslednjih šest godina kupio je auto i veš mašinu. Nije imao kredit. Domaćinstvo se uvećalo za jednog člana.
Slučaj 4 – N.D.
Odgovori na pitanje o površini eksproprisanog zemljišta razlikuju se u ova dva ispitivanja. U prvom ispitivanju N.D. je odgovorio da je eksproprisana površina iznosila oko 9.60 ari, od 31 ara koliko je posedovao. U ponovljenom ispitivanju odgovorio je da je eksproprisano 16 ari, a da danas poseduje 100 ari, takođe navodeći da nije kupovao poljoprivredno zemljište u poslednjih šest godina. U početku je planirao da novac od eksproprijacije iskoristi za: kupovinu građevinskog zemljišta, kupovinu novog poljoprivrednog zemljišta i za svakodnevni život. U stvarnosti, novac je potrošio na obrazovanje dece, lekove i medicinsku pomoć i svakodnevni život. U prvom ispitivanju, njihova socijalno-ekonomska situacija procenjena je kao veoma skromna, a 2015.godine kao prosečna i u poređenju sa 2009. nepromenjena. Domaćinstvo danas ima veće mesečne prihode (40000 RSD) u poređenju sa 2009. godinom (17.000 RSD), ali danas nema prihoda od poljoprivrede, gde je pre šest godina godišnje zarađivalo iznos od 200,000 RSD. Kaže da je procesom eksproprijacije „zadovoljan do određene mere“. Nije imao kredite, a nema ni danas. Broj članova domaćinstva ostao je nepromenjen.
Slučaj 5 – R.I.
Ovoj osobi pogođenoj projektom eksproprisano je 3.12 ari, prema izjavi iz 2009.godine, što je bilo manje od 5% ukupnog poljoprivrednog zemljišta koje je domaćinstvo posedovalo (40 ari). U ponovljenom ispitivanju nije mogla da se seti površine eksproprisanog zemljišta i navodi da još uvek poseduje oko 30 ari. Dobijenu novčanu nadoknadu planirala je da uloži u rekonstrukciju i opremanje njihove kuće. Za vreme ponovljenog ispitivanja nije mogla da navede detalje o dobijenom iznosu pošto je ceo iznos uzela njena sestra. Kao dodatak na nadoknadu, dobila je još 60,000 RSD. Za vreme prethodnog ispitivanja, socijalno-ekonomski status domaćinstva ocenjen je kao siromašan, a u ponovljenom ispitivanju kao podnošljiv i nepromenjen u odnosu na situaciju od pre šest godina. Odgovor na pitanje o zadovoljstvu eksproprijacijom nije dat, kao ni odgovor na pitanje kako je potrošena nadoknada, verovatno iz razloga što nije bila upoznata sa iznosom, a s obzirom da je njena sestra uzela sav novac. Nije imala kredit. Broj članova domaćinstva ostao je nepromenjen.
Dodatak D
Ispitivanje građana – kontrolni uzorak
D1 Rezultati ispitivanja građana
Ispitivanje građana sprovedeno je u petak, 30.oktobra 2015.godine u jutarnjim časovima. Ovaj dan izabran je kao najprikladniji dan u sedmici zato što je to pijačni dan u Dimitrovgradu kada većina građana Dimitrovgrada i okolnih sela dolazi u centar Dimitrovgrada. Ispitivanje građana, kao popravno i uporedno ispitivanje u cilju konačne procene uticaja sprovedeno je korišćenjem upitnika sastavljenog zajedno sa ToR i uz konsultacije i odobrenje predstavnika Svetske Banke.
Ispitivanje je sprovedeno na slučajnom uzorku i učesnici su nasumice birani od onih koji su tog dana šetali glavnom ulicom u Dimitrovgradu kao i na otvorenoj pijaci.
Tom prilikom ukupno je izabrano 26 učesnika, što je broj onih koji su bili voljni da učestvuju u ovom ispitivanju. Veliki broj građana odbio je da učestvuje. Najčešći razlozi za neučestvovanje mogli bi se ukratko sumirati na sledeći način: ne poznaju nikog čije je zemljište bilo eksproprisano, ne znaju ništa o samoj eksproprijacji, stranci su, uglavnom iz Bugarske, ili nemaju vremena za ispitivanje.
Rezime ispitivanja građana
Slika 8 – Pol ispitanih građana tekst sa slike: - muškarci - žene
Slika 9 – Starost ispitanih građana tekst sa slike: - ispod 20 godina - 21 – 40 godina - 41 do 60 godina - preko 60 godina
Slika 10 – Zanimanje ispitanih građana tekst sa slike: - penzioner - zaposleni - poljoprivrednik - nezaposleni - student
Većina ispitanih građana veruje da će izgradnja obilaznice doneti korist gradu i njegovim stanovnicima, bilo putem poboljšanja prometne dostupnosti, smanjenjem intenziteta i poboljšanjem saobraćajne sigurnosti na lokalnim putevima, ili ostvarivanjem indirektnog profita , dolaskom stranaca (naročito Bugara), poboljšanjem uslova za turizam, gostoprimstvo i druge ponude.
Preko dve trećine ispitanika procenilo je cene eksproprijacije u korist osoba pogođenih projektom i veruje da su pogođena domaćinstva imala korist od procesa eksproprijacije. Isti broj veruje da nije bilo negativnih uticaja na ova domaćinstva zbog eksproprijacije. Primedbe su date u vezi nejednakih koristi kao i u vezi razlika između naknada koje su na ovoj deonici niže nego na ostalim deonicama Koridora X. Negativne primedbe obuhvataju štetu od miniranja na okolnim objektima, štetu i zakrčenje lokalnih puteva, otežan pristup zemljištu, buku i prašinu koje se javljaju u toku izvođenja radova, kao i odlaganje radova. Kada je ekonomska situacija domaćinstva u pitanju kao i poređenja sa situacijom od pre šest godina, interesantno je da više od trećine ispitanika veruje da se sveukupna situacija blago popravila, više od četvrtine smatra da se ekonomska situacija domaćinstva pogoršala tokom proteklih šest godina, dok ostatak smatra da je situacija ostala ista, tj. bez velikih promena. Ova relativno povoljna procena verovatno je prouzrokovana činjenicom da su ispitane osobe predstavnici aktivnog, sposobnog i fizički zdravijeg stanovništva (istraživanje je sprovedeno na otvorenom, na ulicama i na pijaci), i nije obuhvatalo starije, slabo pokretne, marginalizovane grupe i osobe sa posebnim potrebama, koji nisu u mogućnosti ili imaju manje izgleda da izađu napolje bez pomoći drugih.
Dodatak E
Ciljne grupe E1 Razgovor sa prvom ciljnom grupom
Prva ciljna grupa obuhvata osobe pogođene projektom koje su pokrenule sudski postupak. Teme navedene u nastavku su primer onih pokrivenih u toku razgovora:
Kako ste obavešteni o procesu eksproprijacije? Zašto ste odlučili da preduzmete pravne mere/da uđete u sudski proces? Da li ste imali mogućnost da pregovarate o visini nadoknade pre sudskog procesa i sa kim ste pregovarali? Kako ocenjujete sudski proces? Da li je ishod ispunio Vaša očekivanja?
Sastanak i razgovor sa prvom ciljnom grupom održan je u opštini Dimitrovgrad, 29. oktobra, 2015.godine (12-13 h popodne). Učesnici u ovoj ciljnoj grupi bile su sledeće osobe pogođene projektom: Georgi Josifov Desanka Petrov Mihail Tričkov Stanislav Jovanović Jordan Petrov
Sagovornici su bili jednoglasni u tome da je nezadovoljstvo visinom nadoknade bio glavni motiv za pokretanje sudskog postupka. Pri opisivanju nezadovoljstva identifikovali su tri osnovne okolnosti: Prva okolnost, po njima, jesu veće nadoknade procenjene za eksproprisano zemljište duž Koridora X u Preševskoj dolini, za koju učesnici tvrde da je iznosila između 10 i 20 EUR/m2. Druga okolnost povezana je sa nedoslednom nadoknadom za eksproprijaciju. Sagovornici tvrde da je za zemljište iste klase ishod procene bio drugačiji. Dalje, oni tvrde da se ponuđena cena promenila tokom vremena, što je rezultiralo da pogođena domaćinstva na početku procesa eksproprijacije budu u lošijem položaju nego ona koja su prošla kroz proces eksproprijacije u kasnijoj fazi. Sagovornici tvrde da je početna cena varirala u zavisnosti od klase i kretala se od 280 RSD/m2 do 360 RSD/m2 a da se u kasnijim fazama ta cena kretala od 580 RSD/m2 do 590 RSD/m2. Treća okolnost povezana je sa iznosom nadoknade određenim od strane Osnovnog suda u Pirotu po presudi (III P1-90/13 od 01.10.2013.godine) kojom je određena nadoknada od 971 RSD/m2. Ovu presudu osobe pogođene projektom smatraju jedinom prihvatljivom procenom i odlukom koju su svi naveli. Sagovornici su zatim upotrebili i poređenje sa odlukom Sudske jedinice u Dimitrovgradu kao argument protiv činjenice da je Poreska uprava kvalifikovana da određuje procenjenu vrednost. Njihov zaključak je da procenu treba da vrše isključivo akreditovani stručnjaci. Nakon ishoda sudskog procesa okončanog odlukom Osnovnog suda u Pirotu – Sudska jedinica u Dimitrovgradu, sagovornici su odlučili da zahtevaju obnavljanje sudske procedure u smislu ponovne procene zemljišta, sada tražeći iznos od 971 RSD/m2. Osim navođenja ove sudske presude, sagovornici su ponovo naveli nekoliko Ugovora o kupoprodaji zemljišta kao građevinskog zemljišta, u poslovne svrhe (npr. izgradnja benzinske stanice u graničnom pojasu između Republike Bugarske i Republike Srbije).
Sagovornici su dalje tvrdili da nisu bili potpuno informisani o svojim zakonskim pravima što ih je navelo da prihvate početnu ponuđenu cenu i novac. Jedan broj njih podneo je žalbe zato što su smatrali da je nadoknada procenjena za zemljište za oblast oko Dimitrovgrada značajno niža od nadoknade na drugim deonicama Koridora X. Nakon pitanja da li postoji trgovina poljoprivrednim zemljištem u Dimitrovgradu, sagovornici su odgovorili da se ne sećaju kada je neko poslednji put kupio poljoprivredno zemljište u svrhu poljoprivredne proizvodnje. Kada im je postavljeno pitanje da li postoji tendencija iznajmljivanja poljoprivrednog zemljišta, njihov odgovor je bio da ima nekoliko slučajeva iznajmljivanja u svrhu poljoprivredne proizvodnje i da najam iznosi oko 1000 RSD (9 EUR)/10 ari godišnje. Kada su upitani da prokomentarišu odnos ponude/potražnje u vezi stambenih objekata u Dimitrovgradu i okolini, sagovornici su prokomentarisali da postoji velika ponuda kuća, ali ne i potražnja, kao i da ne postoje potencijalni kupci.
Sagovornici smatraju da nije logično da zemljište koje je korišćeno kao građevinsko zemljište (u svrhe izgradnje autoputa) bude procenjeno kao poljoprivredno, bez obzira što takva kategorizacija postoji u katastarskom popisu i podacima.
Jedan od sagovornika nije bio zadovoljan zato što je njegov zahtev da se preostali deo parcele ekspropriše kao neisplativ odbijen. On smatra da je oštećen, jer se preostali deo zemljišta nalazi ispod novoizgrađenog mosta i nije pogodan ni za kakvu upotrebu. Jedan od sagovornika rekao je da je morao da pokrene sudski postupak tri puta. Prvi put zato što je zahtev za eksproprijaciju neisplativog dela zemljišta odbijen. Drugi put zbog neadekvatne procene za useve na zemljištu i treći put za nadoknadu štete nastale miniranjem.
Sagovornici su istakli značajne razlike u proceni vrednosti useva. Ovlašćeni stručnjaci vršili su različite procene za vreme pokušaja mirnog rešenja i kasnije u fazi sudskog postupka.
Nadalje, trajanje sudskog procesa je dugo, najčešće oko 2 godine.
Jedan od sagovornika pokrenuo je sudski spor protiv Alpine Bau GmbH, koja je povučena sa projekta zbog bankrota i nisu bili upoznati sa tim ko preuzima odgovornost Alpine i njihovog osiguranja Wiener Stadtische.
Kada im je postavljeno pitanje ko je u boljoj poziciji, domaćinstva čija je imovina (zemljište) eksproprisano ili oni čije nije, jedan od sagovornika je odgovorio da su ona domaćinstva čije je zemljište eksproprisano u nepovoljnijem položaju jer nikada dobrovoljno ne bi prodali svoju zemlju.
Sagovornici tvrde da nije bilo pokušaja mirnog rešenja niti pokušaja posredovanja između korisnika eksproprijacije i osoba pogođenih projektom.
Sagovornici su komentarisali da neke provere prethodno sprovedene od strane ARUP nisu bile javno objavljene na opštinskom sajtu. E2 Razgovor sa drugom ciljnom grupom
Druga ciljna grupa trebalo je da obuhvati žene pogođene procesom eksproprijacije. Teme koje se nalaze u nastavku primer su onih koje su obrađene za vreme ovog razgovora: Kako ste obavešteni o procesu eksproprijacije? Kako ste se savetovali unutar Vašeg domaćinstva u vezi ponude od strane korisnika eksproprijacije? Ko je od članova domćinstva bio uključen u proces odlučivanja da li da se pnuda prihvati ili odbije? Kako ste potrošili novac dobijen kao nadoknadu za eksproprisano zemljište? Da li ste zadovoljni načinom na koji ste potrošili novac dobijen od eksproprijacije? Da li biste isto uradili i danas, ili biste doneli drugačiju odluku?
Međutim, zbog ishoda javnog sastanka održanog kako bi se sprovelo ponovljeno istraživanje (kao što je objašnjeno u dodatku B) razgovor sa ovom ciljnom grupom nije se održao. Savetnik je odlučio da organizuje ciljnu grupu žena putem telefonskog ispitivanja. One koje su se složile da učestvuju preko telefona, trebalo je da budu pozvane na novi sastanak u Dimitrovgradu. Od najmanje 15 kontaktiranih domaćinstava, samo je jedna žena pristala da učestvuje. Sve ostale kontaktirane, ili njihovi muževi, nakon što su obavešteni o svrsi i temi ciljne grupe odbili su da učestvuju.
Telefonski razgovor sa Vasilkom Vladimirov (tel. 010 363399), jedinom ženom koja je pristala da učestvuje obavljen je iz Arup kancelarije u Beogradu, 22. januara 2016.godine. Audio snimak ovog razgovora dostupan je na zahtev. Gospođa Vladimirov navela je sledeće: Ona je bila vlasnik eksproprisanog zemljišta a njen, sada pokojni suprug, i njena deca odlučili su zajedno kako da potroše dobijenu nadoknadu. Nakon što je bila obaveštena od strane opštinske pravne službe o potrebi za eksproprijacijom, porodica je zajedno odlučila da prihvati eksproprijaciju i ponuđenu nadoknadu. Nekoliko prijatelja želelo je da je nagovori da ne prihvata nadoknadu jer je niska, ali ona nije želela da posluša njihov savet. Ona je zadovoljna nadoknadom. Eksproprisano zemljište nije moglo da se proda ni u kom slučaju za tu cenu. Nadoknada je isplaćena vrlo brzo, u roku od 30 dana. Neposredno pred početak eksproprijacije, njen suprug je ostao bez posla zbog bankrota kompanije u kojoj je radio. Do tada, ona je već duže vreme bila nezaposlena. U veme kada je njen suprug ostao bez posla, oboje dece već su bili studenti, studirali su u Nišu, oko 90 km udaljenom od Dimitrovgrada. Za eksproprisano zemljište od oko 2000m2 ona je dobila 10.000 EUR i uložila je novac u obrazovanje svoje dece. Novac je koristila kako bi plaćala stanarinu i ostale fakultetske troškove za oba studenta. Bez tog novca oni ne bi mogli da priušte te troškove pošto nisu imali stalni izvor prihoda, već samo povremene mogućnosti za rad. Kako je gospođa Vladimirov navela, ovaj novac je bio dar sa neba, pošto oni nisu obrađivali zemlju, i nisu mogli da je prodaju čak ni po bagatelnoj ceni. Eksproprijacija je omogućila njenoj deci da steknu fakultetsko obrazovanje i stoga postanu članovi akademske zajednice koju predstavlja svega 12% srpskog stanovništva. E3 Razgovor sa trećom ciljnom grupom
Treća ciljna grupa trebalo je da obuhvata lokalne poslovne i komunalne kompanije sa ciljem da potvrde ekonomske uticaje koje je projekat mogao da ima na zajednicu. Savetnik se obratio opštini za pomoć u identifikovanju učesnika u ovoj grupi, ali su ih uverili da Dimitrovgrad nema ogranak trgovinske komore, niti bilo koje drugo slično telo.
E4 Razgovor sa četvrtom ciljnom grupom
Četvrta ciljna grupa obuhvata članove i predsedavajućeg žalbene komisije, koji pružaju informacije o aktivnostima žalbene komisije kao i o rezultatima njenih aktivnosti. Sastanak je održan u opštini Dimitrovgrad, 29.oktobra, 2015.godine (13-14 h popodne). Učesnici u ovoj grupi bili su: Georgij Josifov, član žalbene komisije (i osoba pogođena projektom koja je opkrenula sudski postupak) Nina Valčić, predstavnik Koridora Srbije Kalina Stoimenov, predsednik žalbene komisije Desanka Petrov, član žalbene komisije
U prvoj fazi, nakon što je osnovana žalbena komisija, osobe pogođene projektom najčešće su se obraćale komisiji sa pritužbom u vezi ponuđenog zemljišta za zamenu. Prema Zakonu o eksproprijaciji, osnovna vrsta nadoknade za eksproprisano poljoprivredno zemljište je zamena zemljišta istog ili sličnog kvaliteta, vrednosti itd. Samo nakon što osobe pogođene projektom odbiju da prihvate ponuđeno zemljište, ponudiće se nadoknada u novcu. Većina osoba pogođenih projektom odbila je zamensko zemljište, a najčešći razlog bila je neadekvatna lokacija u poređenju sa eksproprisanim zemljištem (daleko od mesta stanovanja) ili što ponuđeno zemljište nije bilo zadovoljavajućeg kvaliteta. Jedino zemljište za zamenu, procenjeno kao adekvatno, i pogodno da se prihvati kao nadoknada, bilo je ono koje je prethodno bilo u vlasništvu poljoprivredne zadruge i prihvatilo ga je oko 10 osoba pogođenih projektom. Ali ubrzo nakon potpisivanja ugovora o kompenzaciji osobe pogođene projektom prodale su novodobijeno zemljište jednoj osobi koja je napravila plantažu na tom mestu. Moglo se zaključiti da je to bila prethodno dogovorena transakcija, a ne istinski interes za dobijanje zamenjenog zemljišta u cilju nastavka poljoprivredne proizvodnje.
Drugi najčešći razlog za žalbu bio je iznos nadoknade za eksproprisano zemljište. Od samog početka, osobe pogođene projektom pominjale su različite deonice Koridora X gde se pretpostavljalo da su bile ponuđene i isplaćene više nadoknade, naročito u opštinama Preševo i Bujanovac, gde većinsko stanovništvo čine Albanci. Poređenje nadoknada i cena je predmet svih kasnijih žalbi, uprkos jasnom stavu žalbene komisije da je donošenje takve odluke izvan granica ovlašćenja koje je dato komisiji Okvirnim planom raseljavanja.
Sastanci sa žalbenom komisijom održavani su kad god je bilo potrebno i zavisili su od podnetih žalbi. Sve žalbe podnošene su pismenim putem, bilo kao odvojene žalbe ili kao izjava data u zapisniku o pregovorima.
Dodatak F
Razgovori sa ključnim osobama F1 Evidencija obavljenih razgovora
Javno preduzeće „Putevi Srbije“
Sastanak sa Goranom Tomićem, direktorom pravne službe održan je 8. decembra 2015.godine u prostorijama JP „Putevi Srbije“
Koridori Srbije Sastanak sa Ninom Valčić, šefom pravne službe za vreme eksproprijacije na ovoj deonici, bio je održan 8. decembra 2015.godine u prostorijama Arup
Opština Dimitrovgrad
Dva sastanka održana su sa opštinskim predstavnicima 29. oktobra 2015.godine u Dimitrovgradu: Sastanak sa Gajomirom Đorđevićem, šefom opštinske uprave i glavnim predstavnikom opštine u procesu eksproprijacije, Kalinom Stoimenov, Sastanak sa Zoranom Đurovim, gradonačelnikom Dimitrovgrada
Komentari sa ovih sastanaka pominjani su tokom ovog izveštaja. Svi sastanci su snimani i transkripti su dostupni na zahtev.