Iĥvornik Gra|A Me|Uop{Tinskog Istorijskog Arhiva ИЗВОРНИК ГРАЂА МЕЂУОПШТИНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА 30/2014
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
iĥvornik gra|a me|uop{tinskog istorijskog arhiva ИЗВОРНИК ГРАЂА МЕЂУОПШТИНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА 30/2014. Редакција Др Љубодраг П. РИСТИЋ, др Илија ПОПОВИЋ, др Светислав Љ. МАРКОВИЋ, Витомир ВАСИЛИЋ, Зорица МАТИЈЕВИЋ, Верица ФИЛИПОВИЋ, Горан ДАВИДОВИЋ и Зоран МАРИНКОВИЋ, секретар Одговорни уредник Лела ПАВЛОВИЋ Оснивач и први уредник Милутин ЈАКОВЉЕВИЋ Редакција првог броја Др Јарослав ДАШИЋ, Радојко НИКОЛИЋ, Милутин ЈАКОВЉЕВИЋ, Витомир ВАСИЛИЋ и Радош Ж. МАЏАРЕВИЋ За издавача Лела ПАВЛОВИЋ, директор Издавач МЕЂУОПШТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ЧАЧАК www.arhivcacak.org.rs E-mail: [email protected] Штампање помогло Министарство културе и информисања Републике Србије ISSN 0352-5902 iĥvornik gra|a me|uop{tinskog istorijskog arhiva Данијела Давидовић УДК: ????????? ДАНИЈЕЛА ДАВИДОВИЋ професор историје ОШ „Владислав Петковић Дис“ Заблаће - Чачак РАСПОРЕД ВОЈНИХ ОБВЕЗНИКА ОПШТИНЕ ЗАБЛАЋКЕ ЗА 1914. ГОДИНУ АПСТРАКТ: Завршетком Балканских ратова урађени су нови распореди војних обвезника свих позива. Почетком 1914. године Суд општине заблаћке саопштио је рас- поред, по општинском војном списку, обвезницима из села Заблаће, Балуге и Вапе. На списку је било 195 обвезника сва три позива и последње одбране. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Суд општине заблаћке, списак војних обвезника, X пук, погину- ли, интернирани, црква у Заблаћу, спомен плоче, надгробни споменици. Општина у Заблаћу основана је 13. јула 1839. године и обухватала је село Заблаће и засеоке Балуга и Вапа. Године 1885. њена територија је проширена припајањем села Бањица, Виљуша, Јежевица и Трнава. Четири године касније (1889) из њеног састава издвојена су села Бањица, Виљуша, Јежевица и Трнава. Законским изменама из 1898. године укинута је општина Заблаће. Нове про- мене су извршене 4. јуна 1903. године када је поново образована општина са седиштем у Заблаћу и носила је назив „Суд општине заблаћске“. У њен састав су улазила села Заблаће, Балуга и Вапа.1 У таквом саставу општина је дочекала Балканске и Први светски рат. Поред редовних управних послова општинска управа је водила и евиден- цију војних обвезника. Почетком 1914. године Суд општине заблаћке је војним обвезницима са своје територије (Заблаће, Вапа и Балуга) саопштила нови рас- поред по општинском војном списку. Саопштење је морало бити потписано од војних обезника. На општинском војном списку налазило се укупно 195 војних обвезника. Од тог броја 96 обвезника је имало распоред у јединицама I позива (49,23%), 50 - II позива (25,64%), 30 - III позива (15,38%) и 19 обвезника у саставу последње одбране (9,4%). Већина обвезника сва три позива имала су распоред у I чети II батаљона X пешадијског пука. Од 96 обвезника I позива била су два наредника, два поднаредника и 16 каплара. Остатак су били редови (16 коморџија, четири даваоца, два сеиза, је- дан добошар, један посилни, 52 редова). У распореду обвезника II позива била 1 Витомир Василић, Водич Међуопштинског историјског архива у Чачку, Чачак, 1988, 45. 5 Данијела Давидовић су четири наредника, три поднаредника, четири каплара, пет десетара и 34 редова (један давалац, један сеиз,2 један значар,3 три коморџије и 28 редова). На списку обвезника III позива био је један наредник, три десетара и 29 редова (један сеиз, један двајестник,4 три коморџије, три даваоца и 21 редов). Људство последње одбране (један наредник, један двајестник и 17 редова) било је рас- поређено у I чети II батаљона последње одбране.5 Ратови и страдање српског становништва у Балканским и Првом светс- ком рату праћени су великим људским жртвама које нису мимоишле ни ста- новништво општине заблаћке. Са списка распореда војних обвезника општине Заблаћке за 1914. годину у ратовима од 1914. до 1918. страдао је 51 војни об- везник. Из Заблаћа су страдала 22 војна обвезника (I позив – 15; II позив – 5; III позив – 1; последња одбрана – 1), из Балуге седам војних обвезника (I позив – 3; II позив – 1; III позив – 3) и из Вапе 20 војних обвезника (I позив – 10; II позив – 3; III позив – 6; последња одбрана – 1). На списку страдалих налазе се и по један војни обвезник из села која нису улазила у састав општине заблаћке, Горичани – 1 (I позив) и Јежевице – 1 (I позив). Поред страдалих на списку се налази и пет обвезника из Заблаћа који су 1916. године интернирани од стране аустроугарских окупаторских власти (I позив – 2; II позив – 2; III позив – 1).6 Идеја о чувању успомене на погинуле војнике у Србији појављује се током Првог српског устанка, што потврђују и бројни надгробни споменици из тог времена. Године 1857. био је установљен и посебан званичан празник у част успомене на пале у борбама за отаџбину. Помен се обележавао током прве суботе после Светог Андрије све до 1878, а те године одржан је 20. јуна, јер је тај дан проглашен за народни празник, којим је обележавано објављивање рата Турској 1876. године. Када је Србија 22. фебруара 1882. године прогла- шена за краљевину, посебним актом је одређено да се помен палима за отаџ- бину одржава прве суботе после 22. фебруара. Коначно, на прославу јубилар- не петстогодишњице Косовске битке, 15. јуна 1889. године одлуком државних власти одлучено је да се помен палим војницима држи тога дана и да се поме- ном „обухватају сви који су, макар када, главе своје дали за Веру и Отаџбину“. Временом се национални спомен дан палима за отаџбину проширује на све пале у отаџбинским ратовима и свестрано је примењиван у Првом светском рату и након његовог завршетка.7 Поред установљења спомен дана за погинуле ратнике треба обратити и пажњу на чињеницу да се у традиционалној култури 2 Коњушар, арапска реч sàyis, турска реч seyis (Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд, 1980, 828). 3 Заједнички назив за трубаче и добошаре у војсци (Vojna enciklopedija, sveska 10, Beograd, 1975, 709). 4 Под својом командом имао је 20 војника. 5 МИАЧ, Општина заблаћка, К-19, фасцикла - предмети ратне природе, Саопштење распореда обвез- ницима за 1914. годину. 6 Исто. 7 Мирослав Тимотијевић, О произвођењу једног националног празника: спомен дан палима у борбама за отаџбину, Годишњак за друштвену историју, IX, свеска 1-3, Београд, 2002, 69-77. 6 Распоред војних обвезника Општине заблаћке за 1914. годину српског народа негује и специфичан однос према мртвима, посебно на селу. Код народа је устаљено веровање да они који нису природно умрли и за које се не зна где су умрли и сахрањени, што је био и случај са огромном већином погинулих војника у ратовима, да не могу лако да уђу у „други свет“. Чињени- ца да су локације гробова погинулих војника углавном биле непознате, било је тешко обавити посмртне обичаје, јер су гроб и надгробни споменик центар тих активности. Таква ситуација је, по веровању, опасна за оне који су живи, јер душе мртвих које немају свој „дом“ (гроб и надгробни споменик) на овом свету, немају свој мир на „другом свету“ и праве проблеме живима.8 Након завршетка Балканских и Првог светског рата у Србији су у многим местима подигнути споменици или спомен обележја погинулим ратницима. У црквама су на мермерним плочама уклесивана имена и презимена погину- лих ратника, понекад и са ликовним представама. Прављени су и појединачни споменици поред путева (крајпуташи) и у црквеним портама. Погинулим бор- цима из села која су припадала црквеној општини Заблаће (Заблаће, Балуга, Вапа, Кукићи, Липница, Горичани) у наосу цркве Светог Архангела Гаврила у Заблаћу постављене су две спомен плоче од црног мермера, на којима су злат- но обојеним словима урезана имена 186 погинулих и помрлих у рату од 1914. до 1918. године. Није утврђено датирање постављања спомен-плоча, али се претпоставља да су урађене пре 1935. године. Прва спомен плоча, на северном зиду цркве, посвећена је изгинулим ратницима из села Заблаће, Вапа и Балуга и уписана су 102 имена погинулих ратника (44 из Заблаћа, 35 из Вапе, 23 из Балуге).9 На другој плочи, на јужном зиду, уписана су 84 имена погинулих рат- ника (26 из Кукића, седам из Липнице, 51 из Горичана).10 Поред спомен-плоче у цркви, у црквеној порти се налази 14 надгробних споменика посвећених па- лим ратницима из Првог светског рата.11 8 Слободан Зечевић, Култ мртвих код Срба, Београд 1982, 71; Душан Бандић, Табу у традиционалној култури Срба, Београд, 1980, 105-205. 9 На плочи су урезани стихови: „На хумкама у туђини Неће српско цвеће нићи Поручите нашој деци Нећемо им никада стићи“. (Теодосије Вукосављевић, Споменици и спомен-обележја ослободилачких ратова у Чачку и трнавским селима до 1918. године, Зборник радова народног музеја у Чачку, XXI, Чачак 1991, 311; Милован Вуло- вић, Знамења слободе, Чачак, 1994, 44-46). 10 На плочи су урезани стихови: „Поздравите отаџбину Пољубите српску груду Спомен борбе за слободу Нека наше хумку буду“. (Исто). 11 Делфина Рајић, Црква Светог Арханђела Гаврила у Заблаћу, Зборник радова народног музеја у Чачку, XXVII, Чачак, 1997, 76-80. 7 Данијела Давидовић Из саопштења распореда војних обвезника општине заблаћке за 1914. го- дину утврђено је да је од 195 погинуо 51 војник (26,15%). Од тог броја имена 43 погинула ратника уписана су на спомен плочама у цркви Свети Архангел Гаврило у Заблаћу, а један је уписан на спомен плочи у цркви Свети Нико- ла у Јежевици. Један погинули војник са списка из села Горичана и четири из Заблаћа нису уписана на спомен плочи. За тројицу од четири неуписана погинула ратника из Заблаћа у црквеној порти су подигнути споменици. Два погинула војника са списка, један из Вапе и један из Јежевице, нису уписани на спомен плоче јер су погинули у Балканским ратовима.12 Наведене бројке и спомен плоче које су подигнуте након Првог светског рата говоре нам о великом страдању војних обвезника са територије општине заблаћке, као и чињеници да нису ни до данашњих дана прецизно пописане све жртве из Балканских и Првог светског рата. * Саопштење Распореда обвезницима по општ. војном списку свију позива општ. Заблаћске, за 1914. годину Подпис Р. Чин Име и презиме Распоредна саопштење и јединица распореда Бр. звање дотич. обвезника дотич. обвезнику Број јединич. списка I позив: 1. 157 Ред. Жива Б. Живковић13 III ескадрон III коњ.