U VRBASU ČEKAJU ODLUKU VLADE GRAĐANI GOVORE Neminovna racionalizacija O POLOŽAJU PENZIONERA

zaposlenih u javnom sektoru strana 9 ● ● strana 4 GOLO PREŽIVLJAVANJE

● ● ČETVRTAK 24. mart 2016. broj: 0011 PODRŠKA VELIKI USPEH VRBAŠANKI - ZASIJALE SREBRNE DEVOJKE PORODICAMA ► Veliku borbenost poka- SA DECOM zale su izabranice Dejana Mudreše na Kupu “Milan U KULSKOJ Ciga Vasojević”. U polufinalnoj utakmici OPŠTINI savladale su jednu od najboljih ekipa “Radivoje Korać” i tako uspele da izbore plasman u finale. Do zlatne medalje ovoga puta došle su košarkašice Crvene ● strana 3 Zvezde, a “Štrudllice” su pokazale da su jedna od najboljih ekipa. Sjajno organizovan turnir u Vrbasu, pohvalili su gosti iz Beograda koji su istakli da je ovo bio jedan od najbolje organizovanih turnira. Oko 2.500 posetilaca u velikoj dvorani Centra za fizičku kulturu “Drago Jovović” IZDVOJENO pratilo je finalni meč koji je direktno prenosio RTS. 86 MILIONA ● ● strana 15 Romansijer, esejista, dramski pisac i pozorišni kritičar OTVOREN PROLEĆNI LIKOVNI SALON Intervju: Laslo Vegel NAGRADA SALONA PRIPALA ● strana 11 IGORU RADOVIĆU ► Prolećni likovni salon na kojem su izložena 42 umet- nička rada – slika i skulp- tura, otvoren je 21. marta u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Vrbas u Galeriji Kulturnog centra. Selektor likovne smotre bila je Slavica Popov, kustos Galerije savremene umetnosti u Zrenjaninu. Novčana nagrada Salona pripala je Igoru Radoviću. Dodeljene su još i plakete Živimo za četiri umetnička rada iz oblasti slikarstva, za skulp- turu, crtež i fotografiju. Uručene su i četiri speci- u moralnom jalne nagrade za umetničke radove iz različitih oblasti. Izložba slika je otvorena do i mentalnom haosu 10. aprila. NOVO IZDANJE SRBOBRANSKIH NOVOSTI 2 NOVO U REGIONU Vulin u poseti Feketiću Ministar za rad, zapošljavanje, vrednosti od 400 miliona dinara, izjavio da je do sada u Vojvodini socijalna i boračka pitanja, lokalnim samupravama gde je od u takve ustanove uloženo više od Aleksandar Vulin posetio je ukupno 125 opština, apliciralo 33 miliona dinara. Pored min- Udruženje za zaštitu majki i 123. Na taj način ćemo u celoj istra Vulina, udruženje je pos- dece „Izida“ u Feketiću, i poručio Srbiji pomoći onima kojima je etio i načelnik Severnobačkog da će i dalje nastaviti saradnju pomoć najpotrebnija“, izjavio okruga, Dragi Vučković, koji sa njima, kao što je i nedavno je ministar Vulin.Bez obzira na smatra da je socijalna zaštita odobren projekat u vrednosti socijalno stanje bilo koje opštine, dece sa posebnim potrebama od 327.000 dinara, u cilju oču- Vulin je potvrdio da će minis- jedan od prioriteta i izrazio svoju vanja zdravlja i socijalne zaštite tarstvo nastaviti da pomaže zahvalnost za saradnju i pomoć dece sa posebnim potrebama. domove koji se staraju o deci koja je odobrena od strane ovog „Ministarstvo je pokrenulo sa posebnim potrebama i o ministarstva. konkurs za socijalnu zaštitu, u deci bez roditeljskog staranja, i B . P. Redakcijski komentar Skup mladih socijalista Južnobačkog okruga održan u Srbobranu Šta to beše - pristojan Organizovana omladina Skup mladih socijalista odličan primer saradnje mladih okruga, pored predstavnika život od penzije?! Južnobačkog okruga održan u i starijih. Nema boljeg primera samog vrha mladih socijalista Razvijenost i uspešnost jed- svojim porodicama u kojima nji- Srbobranu okupio je oko 100 za dobro organizovan opštinski Srbije, prisustvovali su Zoran nog društva meri se odno- hova deca i unuci najčešće ne mladih članova Socijalističke odbor. Nema boljeg primera za Mladenović, predsednik OO SPS som prema starijim osobama i rade. Neki penzioneri kažu da je partije Srbije. “U političkoj uspeh, jer kad se na listu stave Srbobran, Nestor Golupski, član licima. Izvesno je da se mi kao gore onima koji ne primaju plate borbi naši glavni aduti su društvo ne možemo pohvaliti (jer danas postoje kategorije mladost, znanje i spremnost da ,ne samo razvijenošću, nego ni onih koji rade - ali ne primaju uz iskustvo starijih partijskih kvalitetnim odnosom prema plate) ili onima koji ne rade. Oni drugova damo svoj doprinos u starijima. A evo i zašto? U pos- koji još uvek imaju sreće da pri- izgradnji našeg društva”, rekao lednjih dvadeset godina, vreme javljeni rade, sanjaju trenutak je Lazar Krainović, kandidat za političkih turbulenicja i tran- kada će otići u penziju, jer ona republičkog poslanika OO SPS zicije nije poštedelo ni penzi- je u ovim vremenima sigurnija Srbobran. Prema rečima Đorđa onere. Oni malo stariji možda od plate. Ovo vrzino kolo nije Đokovića, predsednika omla- još uvek pamte sada već daleku potrebno raspetljavati, jer ono dine SPS ni jedna partija nema 1993. godinu kada im se penzija se svodi samo na golo preživlja- ovako organizovanu omladinu topila za par sati i postajala bez- vanje. Na jednu lošu materijalnu kao što ima Socijalistička partija situaciju u kojoj penzioneri, koji Srbije. “Mi smo pre svega dru- su otišli u zasluženu penziju čak govi, prijatelji. Želim da se svi vrlo često ne mogu da priušte povežete, jer vi ste budućnost sebi ni neophodne lekove, ni Srbije i Socijalističke partije mladi ljudi, to je pun pogodak opštinskog Veća i drugi na listi lečenje, iako im je odbijano od Srbije. Spremamo se da nasled- i za opštinu, ali i za SPS”, rekao socijalista na lokalnim izborima plate za socijalno i zdravstveno imo ovo što su naši stariji parti- je Đoković. Skupu, kao gosti i dr Goran Latković predsednik osiguranje. Postoje penzije ispod jski drugovi stvorili. Srbobran je mladih socijalista Južnobačkog okružnog odbora SPS. B . P. minimuma, postoje penzije manje od 15.000. a postoje i one ispod 10.000. dinara sa kojima Izborna trka u Malom Iđošu treba platiti dažbine i živeti ceo Opštinski odbor Srpske kojima ne govore samo reči, već predstavnik Opštinskog odbora mesec. Postoje i penzioneri napredne stranke, zajedno i konkretna dela. Mi u prediz- Crnogorske partije Mali Iđoš, koji su prinuđeni da se snalaze sa koalicionim partnerima u bornu kampanju nismo ušli diplomirani inžinjer poljop- vredna, kada su sredstva iz pen- i dodatno rade. Ima i onih koji Malom Iđošu prvi je predao ovih dana, već smo na dobro- rivrede Dragan Martinović, zionog Fonda volšebno nestala. iako stari tokom celog leta idu u opštinskoj izbornoj komisiji bit svojih sugrađana mislili svih predao je Opštinskoj izbor- Onda je dvehiljadite došao jedan polje na njivu da zarade za goli Izbornu listu sa kandidatima prethodnih godina. Listu koju noj komisiji izbornu listu sa 25 mirniji period stabilnih pen- život. Istini za volju ima i dobrih za Skupštinu opštine. ”Dobra predvodim su podržali brojni kandidata Crnogorske partije zija, koje su stizale na vreme , penzija, na sreću porodica i na organizacija i podrška mnogo pa i period 2008.kada su one što duži život tih penzionera, jer više ljudi nego što je bilo dovol- neznatno povećane, da bi prošle dešava se kada “ode” takav pen- jno za predaju pune liste sa 25 godine bile smanjene, a ove zioner, ostanu uništene porod- kandidata, rezultirali su time da godine povećane za 1,25 odsto. ice, jer ostaju bez bilo kakvih zauzmemo prvo mesto na loka- A za sve to vreme većina tih pen- primanja. Bilo je i onih koji su lnim izborima, što je ujedno i zija bile su tolike da čak i da se kupovali penzije, odlazili mladi pokazatelj podrške koju imamo vrate na period pre smanjenja u mirovinu. A danas penzije u opštini. Izborna lista sa kan- od prošle godine, nisu na nivou teško dobijaju i oni koji ispun- didatima predstavlja tim ljudi, od 70 odsto BDP, kao što su bile javaju sve uslove. Bez obzira gde čije znanje, iskustvo i energija početkom devedestih godina. Za se ko nalazi u ovom lancu, čin- u različitim domenima treba sve to vreme penzioneri ne žive jenica je da penzioneri sve lošije da ispuni sve zadatke u procesu nikako, ili žive veoma dugo loše, žive, a taj pristojan život sve više upavljanja opštinom. Ciljevi da bi poslednjih godina post- velikoj većini izmiče. koje smo postavili su vrlo visoki, ali i sa malim penzijama jedini B . P. ali sigurni u sebe, spremni smo garanti bilo kakvih primanja u da ih ispunimo za dobrobit cele građani, a na njoj se nalaze ljudi za nastupajuće lokalne izbore zajednice”, rekao je poverenik ostvareni u svojim profesijama, u Malom Iđošu.Crnogorska Agencija za izdavanje novina i web portala OO u Malom Iđošu, Zoran i mladi ljudi koji svojim entuz- partija od 2008. godine ima BAČKA PRESS - OKONAS.INFO VRBAS, Martinović. Iz Opštinskog ijazmom daju novu energiju“, odbornike u skupštini te Maršala Tita 71, Vrbas Ljubinka Nedović direktor i gl. i odgovorni urednik; odbora SPS Mali Iđoš kažu rekao je Marko Rovčanin vojvođanske opštine, a 2010. List Bačka Press izlazi dva puta mesečno; da očekuju dobre rezultate na predsednik OO SPS. Govoreći godine glasovima odbornika Telefoni: 061 / 319 - 33 - 65, 061 / 36 - 26 -336; Marketing: 060 / 33 - 56 - 575; izborima. “Razloga za opti- o predstojećim izborima Crnogorske partije i Saveza [email protected], [email protected] Štamparija: List štampa SPD Grafoofset, Čelarevo mizam ima dosta, a najveći je Vuk Vukmirović, portparol vojvođanskih Mađara u opš- Katalogizacija u publikaciji Matice srpske, Novi Sad to što smo uvereni da će naši Crnogorske partije istakao je da tini Mali Iđoš crnogorski jezik Bačka Press ISSN 2466-281X - Cobiss. sr-id 299656455; Tiraž: 4000 primeraka sugrađani prepoznati naš trud i ova partija nailazi na sve veću je uveden u službenu upotrebu”, Vojvođanska banka / Tekući dinarski račun broj 355000320045429771 zalaganje u raznim oblastima, o podršku građana. “Ovlašćeni rekao je Vukmirović. B . P. POLITIKA 3 Tribina Demokratske stranke Srbije i DVERI u Vrbasu Održana tribina SNS-a u Vrbasu “Vreme časti i ponosa” Drugačiji od drugih Tribina Srpske napredne godine, obeležava jedan vek Uređenje Srbije kao jake želim da vidim kome mi star- kandidata za narodnog poslan- stranke, koja je obzirom na to da je od najsvetlijeg i najstradalnijeg pravne države zasnovane na iji ostavljamo Srbiju“, rekla je ika, ova koalicija zalagaće se da predizborna kampanja u punom perioda srpske istorije. Srpska demokratskim načelima, pobol- Sanda Rašković Ivić. Prema Vrbas postane ono što je nekada jeku, održana na malo drugačiji napredna stranka pokušava, ne jšanje uslova života i porast rečima Boška Obradovića važno bio. „Imali smo mnogo narod- način, odnosno u vidu pozorišne znači da to uvek uspeva, i ne životnog standarda građana je čvrsto povezivanje sa Rusijom nih poslanika iz Vrbasa i visokih predstave koja na dostojanstven su neki od osnovnih principa kao i uspostavljanje dugoročno funkcionera u Republici, ali način proslavlja veliku godišn- Patriotskog bloka DSS i Dveri, održivog koncepta ekonomskog niko od njih ništa nije uaradio jicu Velikog rata. U prepunoj rečeno je na tribini u Vrbasu. patriotizma. „Sadašnjoj vlasti za ovaj grad. Uradili su samo sali Bioskopa Jugoslavija u ime za sebe, obogatili se i stekli Opštinskog odbora SNS-a pri- nekretnine. Mi se zalažemo sutne je pozdravila Mira Nedić, da sačuvamo kulturni i nacio- posle čega se obratio i glumac nalni identitet Vojvodine, i da Narodnog pozorišta u Beogradu vratimo Vrbasu ugled koji je Tihomir Arsić. Nakon toga prvak nekada kao grad imao“, rekao drame Narodnog pozorišta iz je Kostić. Odbornik u lokalnom Beograda Lepomir Ivković i parlamentu i kandidat za narod- Dimitrije Ilić odigrali su pred- nog poslanika Igor Kankaraš stavu “Vreme časti i ponosa”, znači da se to vidi u svakom tre- pozvao je sve građane opštine autora Miće Živojinovića, koja nutku, ali nastojimo da delimo Vrbas da se aktivno uključe u govori o Vojvodi Živojinu Mišiću sudbinu svog naroda. Ono što rešavanje svih problema. „Mi i Vojvodi Stepi Stepanoviću. mi prepoznajemo, a siguran sam smo kao opozicija u lokalnom Pokušali smo da se predstavimo i glasači u Srbiji, to je posvećenost parlamentu uspeli da utičemo i kao stranka, i kao vaši pri- SNS-a i Aleksandra Vučića koja je U punoj sali Hotela Bačka pri- jedino je smetnja koalicija DSS da se izmene mnoge loše odluke jatelji i kao gosti na jedan drugi monaška i uz mnoga samoodri- sutnima su se obratili Sanda i Dveri, jer se mi od svih raz- vlasti. način. Nećemo govoriti samo o canja, jedna svesna žrtva u korist Rašković Ivić, predsednica DSS likujemo, govorimo istinu, Naša vrata su širom otvorena politici, a sa velikim zadovoljst- onoga što će biti sutra - istakao i Boško Obradović, predsednik otvoreno ukazujemo na prob- svim građanima da nam ukažu vom delimo činjenicu da Srbija je ovom prilikom Tihomir Arsić. Dveri. „Ponosna sam i srećna leme i nudimo rešenja“, rekao i pomognu da rešimo prob- ovih godina, od 2014.-2018. Ana Marković što večeras u Vrbasu vidim ovo- je Obradović. leme. Dođite i pomozite nam Milan Glušac, zamenik predsednika opštine Vrbas liko prisutnih na našoj tribini. Prema rečima Ivana Kostića, da vam pomognemo“, poručio Ja sam pred kraj karijere, ali predsednika OO Dveri Vrbas i je Kankaraš. S. K. Neminovna racionalizacija Podrška porodicama sa decom u kulskoj opštini zaposlenih “Čekamo odluku Vlade za 2016. godinu o maksimalnom Iz opštinske kase izdvojeno broju zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru opštine Vrbas” – kaže Glušac. Odlukom Vlade o maksi- li će time biti obuhvaćena samo 86 miliona dinara malnom broju zaposlenih na uprava ili i sva javna preduzeća. „Veoma smo ponosni na odluku kojom iz našeg budžeta u ovako teškim vremenima izdva- neodređeno vreme u javnom Sigurno da u svim javnim pre- jamo 86 miliona dinara za potrebe porodica i dece svih uzrasta u opštini, posebno što smo sektoru opštine Vrbas za 2015. duzećima ima viška zaposlenih, 2013. nastavili sa davanjima sredstava za treće i četvrto dete koje je Pokrajina ukinula“, godinu određen je na broj 858. S to je dugogodišnji problem sa kaže Dragana Potpara, načelnica Odelenja za društvene delatnosti obzirom da je broj zaposlenih u kojim su se susretali svi pre nas”, javnom sektoru za prošlu godinu istako je Glušac i izrazio nadu Čelnici kulske opštine su bili preko osam miliona dinara srednjoškolaca i studenata. 823 zaposlena na neodređeno da će u toku godine biti dosta izdašni u izdvajanju sredstava iz samo za besplatnu užinu deci u Verujem da smo jedna od ret- vreme, javni sektor opštine prirodnog odliva radnika, a opštinske kase za potrebe porod- sedam osnovnih škola, obezbe- kih opština koja je uspela za ove Vrbas nije bio dužan da ica sa decom, za ispunjavanje dila je preko 22 miliona dinara namene da izdvoji ovoliku sumu sprovodi racionalizaciju osnovnih potreba dece pri obra- za besplatan prevoz svojih sred- novca“, kaže Dragana Potpara, zaposlenih. U lokalnoj zovanju i vaspitanju. Sredstvima njoškolaca, obezbeđuje za stu- načelnica Odelenja za društvene samoupravi kažu da iz opštinske kase obezbeđene su dente karte za prevoz, za dobre delatnosti.U kulskoj opštini za očekuju novu odluku studente i njihove sti- prava na materinski dodatak se Vlade. “Očekujemo pendije izdvaja preko izdvaja četiri miliona i šesto hil- Odluku Vlade Republike pet miliona dinara jada dinara, za prava na bespla- Srbije o maksimalnom mesečno, za učenike tan boravak dece u predškolskoj broju zaposlenih za 2016. čiji to roditelji nisu u ustanovi šest i po milion dinara, godinu, kako bi smo mogućnosti i bespla- za regresiranje prevoza dece sa blagovremeno mogli tan domski smeštaj, posebnim potrebama pola mil- da izvršimo reorgani- nastavili su da izdva- iona dinara, za učeničke nagrade zaciju poslova po orga- jaju sredstva majkama milion dinara ... Teško je pobro- nizacionim oblicima, za treće i četvrto dete jiti sva izdvajanja,ali izdvojiti i preduzmemo i sve Milan Glušac i posle 2013. godine ona koja su najbitnija, jer sve ostale mere držeći se načela lokalna samouprava potrudiće kada je te prinadležno- je bitno, kaže Potpara, radi se odgovornog fiskalnog upra- se da obezbedi otpremnine za sti ukinula Pokrajina. o potrebama naših sugrađana. vljanja, racionalnosti, funk- one koji sami žele da napuste Redovno obezbeđuju „Ovo je pravi i veliki potez za cionalnosti i efikasnosti i tako javni sektor. Sistemu lokalne i pakete za novo- jednu opštinu, posebno imajući dostigli broj zaposlenih na samouprave , odnosno javnom rođenčad u iznosu na umu činjenicu- teška vremena neodređeno vreme za 2016. sektoru opštine Vrbas pripada od 10.000. dinara po u kojima živimo. Da je sreće da godinu koji nam Vlada prepiše”, 21 organizacioni oblik. “Treba paketu, a u ukupnom sve te pare trošimo na investicije, kaže Glušac. Očekivanja su da shvatiti da je racionalizacija Dragana Potpara iznosu je to preko tri ali prilike su takve kakve jesu i će ove godine, za razliku od samo jedan od efekata sveu- sve porodice sa decom, roditelji i po miliona dinara. “Jako smo za jednu opštinu kao što je naša prošle, biti neophodno da se kupne reorganizacije javne korisnici socijalne pomoći ponosnina ovu odluku kojom i za vreme u kojem živimo izdov- broj zaposlenih na neodređeno uprave koju moramo pažljivo kojima je neophodna pomoć izdvajamo za potrebe naših jili smo za naše sugrađane i našu vreme u javnom sektoru smanji. planirati i sprovoditi. Ipak, na u školovanju dece. Verovatno sugrađana i njihove porodice decu najviše što smo mogli“, kaže “Predpostavljam da će biti ovo svi čekamo već 30 godina”, je kulska opština jedna od ret- koje nisu u mogućnosti da izfi- Potpara. potrebno da se izvrši racional- naglasio je Glušac. kih u regionu koja je izdvojila nansiraju potrebe svoje dece, Ljubinka Nedović izacija zaposlenih. Ne znam da Sanja Kalajdžić 4 PRIVREDA U Sunoku očekuju MALA PRIVREDA Više šećerne repe nego lane Pčele duplo vraćaju Kompanija Sunoko procenjuje da će ovog proleća u Srbiji biti zasejano oko 50.000 „Pčele nikad ne ostanu dužne koliko im daš - duplo hektara pod šećernom repom, što je za 10.000 hektara više nego prošle godine. vraćaju. O pčelama ljudi malo znaju, svaki treći zalogaj je Direktor kompanije Ljubiša Radenković kaže da su ove godine kooperantima ponudili njihov proizvod“, kaže Mile Savić, koji se bavi cenu od 35 evra po toni slatkog korena. pčelarstvom pune tri decenije. “Ove godine očekujemo pov- Sunoko, kompanija na čijem je zbog pojave cerkospore, bolesti Verovatno da je malo onih, dragocenih bića, i pčelari se ećanje površina zbog cene od čelu, najveći je proizvodjač šećera slatkog korena, pa iz šećerana barem u Vrbasu, koji ne znaju za stoga stalno zalažu za pošuml- 35 evra što obezbeđuje bolju u Srbiji i u njenom sastavu rade apeluju na poljoprivrednike da Mileta Savića, koji se, kako sam javanje i sadnju, bagrema, lipa i više ulažu u proizvodnju, poštuju kaže iz hobija bavi pčelarstvom drugih vrsta drveća. Savić priča plodored, a kompanija Helenik pune tri decenije. Iako, u Vrbasu da je između dva rata Vrbas Šugar, u čijem su sastavu s šećer- postoji opštinsko udruženje bio centar pčelarstva, ali da se ane u Crvenki i Žablju, pri- pčelara koje broji oko 150 čla- ono postepeno gasilo nakon premila je za svoje kooperantne nova, među kojima je 90 članova 1956. godine, kada je nestala i i podršku u vidu stručnih saveta aktivnih, sigurno je, da je malo fabrika koja je radila košnice i i odabira semena. ”Važno je da onih koji će sa toliko ljubavi ramove za pčele. Ovo današnje ratari poštuju plodored, da urade pričati o pčelama, a i sa toliko vreme u kojem je Vrbas ostao ispitivanje zemljišta, važan je i izbor semena”, kaže Milan Martić iz Helenik Šugara. I poljop- rivredne stručne službe savetuju ratarima da poštuju pravila u tehnologiji proizvodnje slatkog korena, kako bi se izbegla pojava zaradu a i ratari imaju računa šećerane u Pećincima, Kovačici bolesti i obezbedili dobri prinosi da seju repu zbog veoma niskih i Vrbasu. Prošla godina je bila i sadržaj šećera u korenu. cena žitarica”, kaže Radenković. nepovoljna po proizvođače i Bačka Press Potrošnja veća od prihoda Mile Savić Najviši izdaci za hranu znanja koje je trideset godina bez mnogih fabrika, a ljudi bez Republički zavod za statistiku saopštio je u martu da su, u četvrtom kvartalu 2015. vredno, kao i pčele, sakupljao posla vratilo je intersovanje za godine, raspoloživa sredstva po domaćinstvu iznosila 8.242 dinara, dok su čitajući sve moguće časopise i pčele i pčelarstvo. „Opštinsko izdaci za ličnu potrošnju domaćinstva bila 59.476 dinara. stručnu literaturu o pčelama i udruženje nastalo je 1986. pčelarstvu. A sve je kaže počelo godine i ja sam bio 17 njegov Najveći udeo u ličnoj ipak slučajno. „Voleo sam med član, a danas imalo 150 članova potrošnji domaćinstava čine i kupovao od starog Segedija. izdaci za hranu.Najveći udeo u Posle njegove smrti kupovao Med u humane svrhe raspoloživim sredstvima, u čet- sam ga na pijacama i nije mi se Opštinsko udruženje pčelara vrtom kvartalu, imaju prihodi iz svideo. I onda nađem kod Bate Vrbasa nedavno je darivalo redovnog radnog odnosa – 47 Dukića kvalitetan med i počnem 50 kilograma meda Dečjem odsto, potom penzije 31,5 odsto, da kupujem i on mi savetuje, da selu u Sremskoj Kame- prihodi od poljoprivrede, lova i kupim za sebe dve košnice“, priča nici, deci bez roditeljskog ribolova – 5,9 odsto, naturalna Savić. I tako je bilo, od dve stigao staranja. Sa humanitarnim potrošnja – 4,5 odsto, ostala je do 56 košnica, i koliko god da akcijama Udruženje pčelara primanja od socijalnog osigu- je imao drugog posla, posvetio „Vrbas“ nastaviće i dalje, s ranja – 3,3, prihodi van redov- se potpuno pčelama. Imao je i obzirom da je to u njihovoj nog radnog odnosa iznosila su specijalizovan kamion, orgina- dugogodišnjoj tradiciji. tri odsto i 4,8 odsto čine prihodi – 36,3 dsto i stanovanje, vodu, 2015. godinu, 2.214 za Srbiju, lan za pčele, i vozao ih tako na iz ostalih izvora.Najveći udeo u energiju, gas i ostala goriva – anketirano je 1.649 domaćin- ispašu, družeći se i uživajući u sa 2500 košnica“, kaže Savić. ličnoj potrošnji domaćinstava, u 8,1 odsto. Od ukupnog broja stava ili 74 odsto, navodi se u njima. “Od pčelarstva može da Udruženje je uspelo do sada četvrtom kvartalu, čine izdaci domaćinstava predviđenih za saopštenju. se živi ako imaš sto košnica. Ali u Vrbasu da organizuje četiri za hranu i bezalkoholna pića anketiranje u četvrtom kvartalu ja sam sada to sveo na 26 i meni sajma i četiri izložbe medar- Registracija za poljoprivrednike Registrovana poljoprivredna gazdinstva i ove godine treba da od 1. marta do 30. aprila 2016. godine obnove registraciju, da bi ostvarila pravo na razne vidove pomoći iz agrarnog budžeta. Ministarstvo poljoprivrede i u toku godine, kao i svim nas- Registru radi utvrđivanja pri- zaštite životne sredine pokreće talim promenama na gazdin- javljenih površina za narednu proces registracije s ciljem da stvu - o članovima poljoprivred- kalendarsku godinu vrši se u tačno prepozna korisnike agrar- nog gazdinstva, vrsti i brojnom periodu od 1. jula do 30. sep- nog budžeta kako bi raciona- stanju stoke, kao i podatke o tembra tekuće godine. Upis lnije sprovelo mere za podsti- zemljišnom posedu ili osnovu poljoprivrednih gazdinstava je canje razvoja poljoprivredne korišćenja poljoprivrednog dobrovoljan, besplatan i treba proizvodnje i uspostavilo direk- zemljišta. Bez obzira na to da li je napomenuti da samo registro- je to hobi. Ne znam da li znate da skih proizvoda, a povremeno tan kontakt sa proizvođačima došlo do promena, neophodna vana poljoprivredna gazdinstva je i Ajnštajn rekao da bez pčela se učestvuje i na smotrama van bez posrednika. Upravi za trezor je obnova registracije.Ako posle mogu koristiti sredstva namen- čoveku ostaje samo četiri godine Vrbasa. Ove godine se u Vrbasu Ministarstva finansija, u kojoj su isteka roka za obnovu regis- jena za premije, subvencije i života”, ističe Savić. Dodajući da za septembar priprema i peti fes- upisani u registar, poljoprivred- tracije dođe do promene poljo- kreditiranje koja se isplaćuju iz hemija i razna sredstva koja se tival meda, na kojem pčelari iz nici treba da dostave popunjene privredne kulture na zemljištu, budžeta Republike Srbije kao i danas upotrebljavaju za prašenje Vrbasa i okruženja izlažu razne obrasce sa podacima o trenut- ispravku ovih podataka možete druge usluge državnih saveto- voća, insekata, uništavaju pčele pčelinje proizvode. nom stanju poljoprivrednih kul- izvršiti do 31. maja tekuće davnih službi čija reforma tek i prirodu. Vrbas inače ima tura, planiranoj setvi ili sadnji godine. Promena podataka u predstoji. odličan teren za gajenje ovih Ljubinka Nedović POLJOPRIVREDA 5 Na poljoprivrednom gazdinstvu „Sava Kovačević“ - proizvodnja meda U godini - dve do tri tone meda Spoj prirodnog i korisnog - oplodnja ratarskih kultura kao i voćnjaka koji se prostire na 43 hekatra zemljišta, omogućava vrbaskom poljop- rivrednom gazidnstvu koje poseduje 100 košnica pčela i dobru i kvalitetnu proizvodnju meda. Poljoprivredno gazdin- držanjem košnica pčela, kako posebno u zimskom periodu. stvo „Sava Kovačević“ koje je saznajemo, na ovom gazdin- „Prošle nedelje radili smo pre- poznato kao jedinstveno na stvu krenulo se pre tri godine. gled i čišćenje košnica, urađena je i adekvatna prihrana pčela“, kaže Vaso Lješković, upra- vnik RJ „Voćarstvo“. Važno je reći, naglašava Lješković da se ovde radi zdravstvena isprav- nost proizvoda, tako da je ovo sigurno med visokog kvaliteta. Ovde se veoma vodi računa o vrstama insekcitida koje se upo- trebljavaju baš zbog toga što se radi o pčelama. Na gazdinstvu postoji i neophodna tehnologija kojom se obavlja vrcanje i Ima razmišljanja da se možda i najmlađa proizvodnja ili grana pravljenje meda, koji nakon proširi medarska proizvodnja, a proizvodnje na gazdinstvu koje toga završava najpre u četiri možda da se radi i neko veće pla- je poznato već po tome što je prostoru Vojvodine po zat- Do sada se godišnja proizvod- jedino na ovim prostorima ima vorenom krugu proizvodnje, s nja meda kretala između dve do zatvoren proces proizvodnje i obzirom da se na poljoprivred- tri tone meda. A proizvode se na veliki broj proizvoda prirodnog nom zemljištu ovog poseda gaji; ovom poljoprivrednom gazidn- kvaliteta. U svakom slučaju broj ratarska proizvodnja (pšenice, stvu dve vrste meda, cvetni i med od 100 košnica pčela, koji omo- ječma, suncokreta, repe, i nekih od uljane repice, koji je u prodaji gućava oplodnju ratarskih kul- povrtarskih kulura), nalazi se, skuplji za oko deset odsto, od tura i voćnjaka, predstavlja spoj govedarska farma kvalitetnih cvetnog. Ono što je jedinst- prirodnog i korisnog, što ima za grla stoke, mini klanica, voćn- veno za proizvodnju meda na rezultat proizvodnju kvalitet- jak (kajsija, šljiva, jabuka i dru- ovom gazdinstvu, jeste jedan nog cvetnog meda i meda od gog voća), u krugu je sušara za zaokružen proces oplodnje bil- uljane repice, a proizvodnja se voće i moderna tehnologija koja jaka kako ratarskih kultura koje na godišnjem nivou kreće čak se bavi proizvodnjom domaćih se gaje na ovom imanju, tako i do tri tone. i prirodnih rakija, a sve to na oplodnja voćnjaka. Gazdinstvo Danina diskonta, ali bilo je i ima siranje medarskih proizvoda čak kraju dopunajva i 100 košnica je opremljeno sa dva kamiona porudžbina i za potrebe drugih i na inostrano tržište. Za sada je Ljubinka Nedović pčela. Sa prozvodnjom meda i specijalizovana za držanje pčela prodavnica i supermarketa. rano govoriti o tome, jer ovo je

Saveti za poljoprivrednike - Poljoprivredna stručna služba Vrbas Stanje useva lucerke na teritoriji delovanja PSS Vrbas Vizuelnim pregledom useva zemljišta koji beležimo na usev svojim izmetom, čime prozivođači biti blagovremeno kopriva i dr. Zaštitu od korova lucerke na lokalitetu u Vrbasu automatskim meteorološkim smanjuju kvalitet lucerke kao izveštavani transparentnim treba vršiti prema dominantnim ustanovljeno je da je lucerka iza- stanicama u poslednje 2 ned- stočne hrane. Prestaju sa ish- radom prognozno-izveštajne korovskim vrstama.S obzirom šla iz faze mirovanja, kao posle- elje (maksimalne temperature ranom čim temperatura padne službe. na visoke temperature, lucerka dica veoma visokih temperatura zemljišta su dosezale i do 10°C), na 9-10 °C. Najintezivniji napad Za postizanje visokih i sta- je izašla iz faze mirovanja tako za ovo doba godine. Takođe je pojava imaga je bila očekivana. ove štetočine je pred prvi otkos. bilnih prinosa, neophodno je da se ne mogu primeniti herbi- registrovano prisustvo lucerkine Lucerkina buba ima jednu gen- Ocena inteziteta napada vrši se u sklopu nege useva sprovesti cidi namenjeni za primenu pre bube, koja je veoma značajna eraciju godišnje. Hrane se i larve na osnovu broja imaga po m². i hemijsku zaštitu od korova. početka vegetacije. Potrebno štetočina ove kulture. i odrasle jedinke. S obzirom Kritičnim pragom za hemijski Pored toga što korovi utiču je sačekati povoljne vremen- tretman se smatra utvrđivan- na smanjenje prinosa zbog ske uslove,pre svega da noćne jem 5 imaga/m² u početku raz- konkurentnosti gajenim bil- temperature budu iznad 5 step- vijanja izdanka , 10 imaga/m² jkama, takođe neke korovske eni, ali i odgovarajuću fazu raz- kad je lucerka u fazi 1-3 troliske, vrste mogu biti i otrovne, čime voja useva i korova. Za jedno- odnosno 20 imaga / m² kad je narušavaju kvalitet stočne hrane, godišnje i višegodišnje travne lucerka visine 5-10cm. Kada se a takođe mogu biti domaćini korove,mogu se primeniti utvrde kritični pragovi treba štetočina i prouzrokovača bil- preparati na bazi a.m.kletod- sprovesti hemijski tretman, jnih bolesti lucerke. Lucerka je im,posle nicanja useva.Lucerka preparatima registrovanim za višegodišnji usev, što dovodi do u zasnivanju se može tretirati ovu namenu. Mogu se primeniti toga da se formira specifična preparatima na bazi a.m. ima- insekticidi na bazi a.m. acetami- korovska populacija, uglav- zamoks u fazi druge troliske. prid i a.m. malation. Kod raz- nom višegodišnje korovske vrste Za suzbijanje jednogodišn- vijenije lucerke se primenjuje kao što su divlji sirak, poponac, jih i višegodišnjih širokolisnih metoda“košenja“ biljaka pri- njivska palamida, vilina kosica korova,posle nicanja useva do menom entomološkog kečera. i dr. Kod lucerke u zasnivanju, treće troliske mogu se prime- Kada se pred prvi otkos, ulovi 30 dominiraju jednogodišnje niti preparati na bazi a.m. 2,4- imaga ili 60 larvi, u proseku na širokolisne korovske vrste pepel- DB Na, kao i preparati na bazi Lucerkina buba (Phytodecta na veću brojnost, larve prave 10 košenja tada se preporučuje juga i njivska gorušica. U dru- a.m. bentazon kada je usev vis- fornicata) je monofagna značajnije štete, naročito larve tretiranje strnjike nakon prvog goj godini najčešće dominiraju ine 10-15 cm,a korovi u fazi 2-6 štetočina. Prezimljava imago starijih uzrasta. Hrane se lišćem, otkosa. Insekticidni tretman korovsko proso, divlji sirak listova. Isključivo primenjivati u zemljištu. Kada se zeml- tako što grizu liske od oboda, u se u ovom periodu još uvek ne i maslačak.U trećoj godini herbicide regostrovane za pri- jište zagreje na 10-12°C, izlazi nepravilnim oblicima, a na kraju preporučuje. Regionalni cen- najčešće dominiraju ruderalne menu u lucerki. iz zimske dijapauze. S obzi- i čitavo lišće, ostavljajući samo tar Vrbas nastavlja sa praćen- korovske vrste: hoću-neću, čes- dipl.ing.zaštite bilja, rom na porast temperature nervaturu. Takođe zagađuju jem ove štetočine,o čemu će toslavica, cikorija, njivska mrtva Vesna Durutović 6 HRONIKA REGIONA Radovi u CFK „Drago Jovović“ Kula izdvojila sredstva za geronto domaćice Novac za rekonstrukciju krova ministarstva i pokrajinskog sek- LED raftera. Prema rečima Pomoć za korisnike i fasade zimskog bazena obezbe- retarijata za sport sve je ostalo Miroslavke Šekarić, direktorke diće opština Vrbas i Centar za na nivou obećanja. Planirano CFK „Drago Jovović“, radovi se kućne nege fizičku kulturu „Drago Jovović“. je da se odmah raditi sanacija obavljaju sopstvenim snagama i Iz opštinskog budžeta Kula je je odobreno 1.080.000,00 Za ove radove pokrenuta je krova kako bi bazen mogao da sredstvima. „Prikupljene ponude obezbeđena pomoć za geront- dinara. Po završetku osmod- javna nabavka. Prema doku- radi, a kasnije bi se uređivali i za ove poslove su od 1.300.000 odomaćice i negovateljice u nevne obuke, koja je održana mentaciji, radovi su procenjeni drugi delovi. Inače, u ustanovi se do 1.600.000 dinara. Sve poslove obavljanju svakodnevnih aktiv- u Domu za stare u Kuli, ger- na 10,9 miliona dinara, bez PDV, već neko v reme obavlja rekon- radimo sopstvenim sredstvima i nosti u kućnim uslovima. U entodomaćice su položile ispiti a u planu je da se polovina ove strukcija dotrajale kanalizaci- sa svojim majstorima i tako ost- narednih 6 meseci licencirane i dobile licencu za ovaj posao sume obezbedi iz poslovanja one i vodovodne instalacije u varujemo uštedu od 60 do 70 gerentodomaćice i negovatel- od stručnih trenera „Karitasa“ a same ustanove i iz budžeta opš- svlačionicama bazena i u hod- posto. Pravi se novi nameštaj, jice ovaj posao će obavljati u preko Republičkog zavoda soci- tine Vrbas. Vršiće se rekonstruk- niku. Takođe se radi demon- klupe i ormarići za svlačion- Kuli, Ruskom Krsturu i Sivcu. jalne zaštite Republike Srbije. cija i adaptacija krova, fasade i taža postojećeg plafona i izrada ice od materijala koji imamo pratećih instalacija objekta novog amstrong plafona, delim- u ustanovi“, rekla je Šekarić i zimskog bazena. Iako se o finan- ična prerada električne insta- posebno istakla veliko angažo- sijskom delu u više navrata lacije, demontaža postojećih vanje zaposlenih koji obavljaju razgovaralo sa predstavnicima i nabavka i ugradnja novih ove radove. B . P.

Krađa u preduzeću “Sušara produkt” D.O.O. Oštećeni za 625.000 dinara U preduzeću “Sušara produkt” hemije, sve zajedno oko tonu predstojeću setvu, skupljaju D.O.O. u Starom Vrbasu prošlog materijala. Odmah smo prijavili sve što treba od materijala, po četvrtka desila se velika pljačka policiji koja je izvršila uviđaj, a narudžbinama poljoprivrednika, u kojoj su lopovi ovo preduzeće istraga je u toku. Pretpostavljamo a sav repro materijal je pre krađe Program „Kućna nega i pomoć Obaveze gerontodomaćica je oštetili za oko 625 hiljada dinara. da ih je bilo četvoro koji su bili bio nabavljen. Imaju sva veštačka u kući“ se sprovodi u kontinu- poseta starim osobama i pomoć, “U petak ujutru kada smo došli na vezi među sobom, a izuzetno đubriva, a do krađe su imali itetu i usluga prema korisnicima plaćanje računa, pospre- na posao, primetili smo da smo je čudno što naši zakoni dozvol- i sva semena, koja ovih dana će i dalje biti identična kada manje stana, priprema lagani- pokradeni, a ukrali su nam javaju da kupiš na trafici telefon aktivno obnavljaju kako bi bili je reč o kvantitetu i kvalitetu jih obroka, rukovanje kućnim spremni za svoje kupce. Firma usluge. Udruženju „Karitas aparatima, zakazivanje pregleda funkcioniše na kooperanstskom apostolskog egzartha“ iz opš- kod lekara, kao i nega starih lica. odnosu sa velikim poljoprivred- tinskog budžeta za ove potrebe M.V. nim proizvođačima. Krađa se nije slučajno desila vremenski neposredno pre Uređenje Jegričke same setve, koja će početi oko Uređenje obala reke Jegričke ‘Dana Jegričke’, koji se održa- 5-6 aprila kad zemljište bude u organizaciji Mesne zajednice vaju krajem maja”, rekla je Marija imalo 12-15 stepeni, a kako Zmajevo, a u saradnji sa inici- Milinić. Prema planu, kosiće se ističe Šuvakov, za ovogodišnju jativnim odborom za osnivanje i uklanjati suvišna priobalna se očekuje da će biti 30% skuplja Ekološkog udruženja građana vegetacija, posebno invazivne nego lane.Na kraju, firma “Sušara “Jegrička”, biće održano poč- vrste koje štete okolini, zatim produkt” posluje pozitivno, a za etkom aprila. Prema rečima ukloniti svo odbačeno smeće, a 12 godina koliko se nalaze na Marije Milinić sekretarke Mesne posebno će se uređivati prostor tom mestu, do sada im se nikada zajednice Zmajevo Jegrička je na kojem bi u budućnosti mogla nije desila krađa. Na žalost, pros- zaštićeni park prirode i potrebno da se izgradi pešačka “staza uglavnom semensku robu. Od i broj, a pritom nisi evidenti- tor od četiri hektara nije lako je uložiti energiju u njegovo oču- zdravlja”. Podršku akciji koja će toga najviše Pionira, i to semena ran. Sada razmišljamo o video zaključati, a iz preduzeća bi bili vanje. „ Cilj nam je da dobijemo se održati i u Ravnom Selu, kroz kukuruza oko 90 setvenih jedi- nadzoru”, istakao je ovom pri- srećni ako bi uspeli da povrate lepo uređen prostor za boravak u koje ova rečica takođe protiče, nica, zatim semena KWSa i dru- likom Sava Šuvakov, direk- makar polovinu materijala za prirodi, šetnju, rekreaciju, održa- daće opština Vrbas i Javno vodo- gih stranih proizvođača. Osim tor firme. Inače, “Sušara pro- koji su oštećeni. vanje ekoloških radionica i druge privredno preduzeće “Vode toga i seme suncokreta, i nešto dukt” se trenutno priprema za A.Marković akcije, i to do tradicionalnih Vojvodine”. B . P. Glasanje za grejanje - stari ili novi način obračuna?! Posle više sastanaka Opštine našeg komunalnog preduzeća“ se obračunava isporuka toplotne će svi korisnici biti informis- toplotne energije odstupa za više Vrbas i JKP Standard iskazana rekao je Duško Đutilo član opš- energije. ani“, istakao je Ćutilo. O načinu od 50%, a izvršiće se umanjenje je namera da se zajednički reše tinskog veća. Prema njegovim „Svi korisnici grejnih usluga obračuna toplotne energije obračunate potrošnje za 25% za problemi u vezi grejanja koji imaće mogućnost da se izjašnjavaće se korisnici sta- odgovarajući obračunski period su bili aktuelni u toku ove gre- izjasne o načinu obračuna nova u skolpu pdstanice kojoj za grejnu sezonu 2015/2016.god. jne sezone. Održano je i neko- i isporuke toplotne pripadaju, što znači da će u „Korekcija će biti izvršena za celu liko sastanaka sa građanima koji energije tako što će moći gradu istovremeno u zavisnosti grejnu sezonu. Od februara je su bili nezadovoljni načinom da se opredele za stari od odluke stanara po zgradama Opštinsko veće dalo saglasnost obračuna i načinom isporuke sistem obračuna i naplate moći da se različito obračunava da odluku Nadzornog odobra toplotne energije. paušalno po m2 u 12 jed- isporuka toplotne energije. Da JKP Standard da se cene grejanja „Svi smo svesni teške situ- nakih mesečnih rata ili da bi se usvojio način obračuna umanje za 10%, a o tome smo acije u kojoj se nalaze građani ostanu na važećem sistemu toplotne energije potrebno već obavestili građane. Jedan i činjenica je da smo u više obračuna po utrošku. je da se vlasnici 70 odsto od od problema koji su građani navrata razgovarali i govori da Takođe će svima biti data ukupne grejne površine izjasne spomenuli je i informacija da ne bežimo od problema već da mogućnost plaćanja dugo- za određen način obračuna. postoje zgrade i objekti koji su želimo jedan po jedan da reša- vanja na 6 mesečnih rata Problem koji se pojavio u par prijavili jednu a greju značajno vamo. Nasledili smo velika dugo- zaključivanjem sporazuma zgrada u kojima su računi za gre- veću površinu što će takođe biti vanja kojima je opterećen kako sa JKP Standard. Uslove, janje bili znatno veći u odnosu provereno kako sledeću grejnu Opštinski budžet tako i JKP Duško Ćutilo dinamiku i način izjašnja- na specifičnu potrošnju za dati sezonu ne bismo dočekali sa Standard, ali svakako to nije rečima korisnici grejnih usluga vanja korisnika grejnih usluga mesec, rešiće se tako što će istim problemima“, istakao je razlog da ne radimo u interesu uskoro će moći da se izjasne o će odrediti Nadzorni odbor JKP biti korigovani računi ukoliko Ćutilo. građana koji koriste usluge tome na kjoji način žele da im Standard i u narednim danima mesečna obračunata potrošnja S.Kalajdžić MOZAIK 7 Zlatna medalja za pionire PK Gora Članovi planinarskog kluba ljubičica” u organizaciji PD Bezbednost Gora imali su zapažene aktivno- “Naftaš” iz Novog Sada. dece od interneta sti tokom vikenda. Na saveznom Edukativna tribina na temu takmičenju u orijentiringu , koje bezbednosti dece od inter- se održalo na Stražilovu,pioniri neta i uopšte o bezbednosti su u svojoj kategoriji osvojili dece održana je u OŠ “Branko zlatnu medalju, pionirke bron- Radičević“ u Ravnom Selu. zanu, seniorke bronzanu. Na Tribini je prisustvovalo preko saveznom takmičenju učestvo- 100 dece iz ovog mesta. Tribina vala su planinarska društva iz je održana u organizaciji MZ cele Srbije. Osim toga članovi Ravno Selo, u saradnji sa planinarske sekcije učestvo- Fondacija “Tijana Jurić”. Prema vali su na tradicionalnoj plani- rečima organizatora na ovaj narskoj akciji “21. Izlet prvih način edukacijom dece utiče se na njihovu bezbednost, a Humanitaran rad Aktiva žena Treće mesne zajednice ujedno se čuva uspomena na tragično preminulu devojčicu Veseli četvrtak Tijanu. Aktiv žena Treće mesne zajed- počele još devedesetih godina ugroženim porodicama u vidu nice postoji već skoro četiri prošlog veka kada su sakupljale prehrambenih proizvoda i sred- decenije. Nekada su se žene pomoć za vojnike koji su odla- stava za higijenu, zatim prik- Četiri ostvarenja dramskih iz ovog dela Vrbasa okupljale zili na ratišta, zatim pomagale upljamo garderobu koju dajemo kako bi se družile, razgovarale i izbeglicama koje su dolazile u Crveni krst, pomažemo bole- amatera iz opštine Kula razmenjivale iskustva uz nezao- ovde, kao i deci palih boraca. snima,a pomažemo i našim U Sivcu je proteklog vikenda Veljko“ sivačkog Doma kulture Dalje su nastavile svoje članicama kad je to potrebno. Od počela 70. Opštinska smotra sa komadom Brane Crnčevića humanitarne aktiv- pre tri godine smo uveli mesečno pozorišnog stvaralaštva „Velimir „Devojka sa tri oca“ u režiji nosti pokušavajući druženje koje mi zovemo „veseli Sandić Veljko“. U okviru ovogo- Maksima Mudrinića. Sivačkoj da pomognu, koliko četvrtak“. Pored druženja, mi dišnje smotre pozorišna pub- publici proteklog vikenda pred- mogu, gde god naidju tada sakupimo i neku količinu lika ima priliku da vidi četiri staviti su se i amateri pozorišta na probleme. Pre dve novca sa kojim možemo da ostvarenja dramskih amatera. „Stevan Sremac“ crvenačkog godine i zvanično su se sprovedemo neku akciju – kaže Dva su predstavljena proteklog Doma kulture, sa komadom registrovali kao Aktiv Anđelić. vikenda, a naredna dva ostva- Ljubomira Simovića „Čudo u žena „Zora“. Danas Prošlog meseca, organizovali su renja publika će moći da vidi Šarganu“ u režiji Radoja Čupića. aktiv broji 28 stalnih humanitarnu večeru na koju su predstojećeg vikenda u sub- Selektor Opštinske smotre članica, a predsednica posebno ponosne i tom prilikom otu 26. marta Dramski studio pozorišnog stvaralaštva je David je Draginja Fazekaš. su sakupile oko 35.000 dinara Art iz Ruskog Krstura izvešće Kecman, književnik iz Sombora. Okupljaju se jednom koje su donirali Osnovnoj školi komad „Sezona lova na lovca“ u Organizatori i domaćini smo- nedeljno u prostori- „20.oktobar“ kao pomoć deci iz režiji Vladimira Nađa, a u ned- tre su Opštinska Kulturno- jama Treće mesne materijalno ugroženih porodica elju 27. marta Kulturni centar propagandna zajednica i Dom zajednice i planiraju sve koja nisu u mogućnosti da pri- Kula izvešće komad „Sumljivo kulture Sivac, a pokrovitelj svoje aktivnosti. ušte ekskurziju. Takođe, koriste lice“ u režiji Dragana Ostojića. Opština Kula. bilazni ručni rad, a danas imaju - Ime nosimo u znak sećanja i svaku priliku da učestvuju u Smotru su otvorili domaćini, i jedan cilj više, a to je prik- na našu nekadašnju predsed- raznim akcijama gde mogu da Dramska sekcija „Velimir Sandić Sanja Kalajdžić upljanje pomoći za one kojima nicu Zoru Bešlin. Glavni cilj prodaju svoje slatke i slane dja- je potrebna. Sekretar Aktiva žena nam je da bar jednom mesečno konije koje same naprave, a sa Gordana Anđelić podseća da su imamo neku humanitarnu aktiv- zaradjenim novcem nekom DOUŠIZMI - VESELIN MILIĆEVIĆ njihove humanitarne aktivnosti nost. Uglavnom je to pomoć pomognu. M.Keković Kad čujete da će vam se povećati plata, to nije Pomoć za izbegla i raseljena lica vest, nego čudo! Odkako sam digao kredit za stan, spavam kao u opštini Mali Iđoš beba. Sat vremena spavam, sat vremena plačem. U opštini Mali Iđoš pre tri Dakić. “Teško je bilo svih ovih je da uz zajedničku saradnju Odnosi u mojoj firmi su dobri. Odnosi ko šta godine, osnovano je Udruženje godina. Došli smo u tuđinu, i poboljšamo svoj socijalni sta- stigne! za izbegla i raseljena lica pod dugo godina nam je trebalo da tus kao ugroženih lica i da ost- nazivom “Zavičaj”. Udruženje se naviknemo na život ovde. varimo svoja prava koja nas po Nemojte bežati od istine! Naleteće te na laž. je osnovano u cilju pomaganja, Dosta izbeglih i raseljenih lica zakonu sleduju. Tako ovih dana informisanja i očuvanja iden- i posle dvadeset godina nemaju nekoliko porodica izbeglih za titeta raseljenih lica koji su svoju kuću niti stalan posao“, vreme rata počinju sa renovi- Ja gledam program na televiziji, a moja žena na izbegli za vreme rata iz Bosne kaže Dakić. U prvim godinama ranjem svojih kuća, na osnovu veš mašini. i Hercegovine, Hrvatske i sa života, dosta ljudi je nakon doniranog građevinskog materi- Kosova. Materijalne vredno- nekog vremena otišlo i napus- jala od strane Komeserijata za sti ovih ljudi koji su se pre 20 tilo opštinu Mali Iđoš u potrazi izbeglice”, rekao je Dakić. AFORIZMI - RATKO ŠOĆ decenije doselili ovde napus- za boljim životom i egzistenci- Usvajanje i sprovođenje tivši svoje domove u potrazi za jalnom sigurnošću. Loša ekon- Lokalnog akcionog plana Upadao je u riječ – tako se vadio. okriljem van ratnih okolnosti, omska situacija uslovljena za izbeglice u naredne četiri svedene su bile na minimum. životom na socijalnim mar- godine, koje je ovo udruženje Peta može da bude visoka jedino u modi. U Feketiću, Lovćencu i Malom ginama bitno je uticala na nji- iniciralo od vitalne je važnosti, Iđošu, neki su se nastanili sluča- hovo zadržavanje u ovim kra- jer će se time poboljšati socijal- Čiste su mu ruke – radio je u rukavicama. jno, neki uz pomoć rođaka koji jevima. U cilju što boljeg integ- no-ekonomska situacija izbeglih su u ovim krajevima živeli. risanja u društvo i poboljšanja i raseljenih lica, izjavio je Dakić. Nije dovoljno glupo – da bi shvatili. Započevši nov život u tuđini, uslova njihovog života, Dakić Takođe, najavio je za naju- krenuli su da iznova grade je uz podršku drugih članova groženije članove humanitarnu svoje živote od nule i bez ičije i svojih sunarodnika osnovao pomoć od strane Udruženja u Osuli su na njega kamenje – drago. pomoći, kako kaže predsednik Zavičajno udruženje kojih ima predstojećem periodu. Iz knjige: “Mnogo nas je na kugli pređimo na kocku” udruženja “ Zavičaj”, Radovan preko stotinu članova. “Cilj nam Bačka Press 8 NAŠA TEMA Položaj penzionera se neprestano pogoršava Penzija kao stečeno pravo za život na rate Penzioneri u Srbiji žive veoma siromašno. Mereći visinu penzije, zdravstvenu zaštitu ili bezbednost, Srbija je pri dnu lestvice, rezultati su istraživanja “Help ejdž internešenela”. Od 91 zemlje koja se našla u istraživanju, Srbija je zauzela 64. mesto. Mereći se sa komšijama, od nas su lošiji samo Crnogorci, gde je kvalitet života starih rangiran na čak 83. mesto. Slovenija je na 20, Hrvatska na 41. Ispred Srbije, za celih 25 mesta, je i Albanija. S prosečnom penzijom man- novca ostane za život. Penzioneri i grupa senior jer za ovu aktiv- 500. Ukupno ima 7 mesnih uz mogućnost otplate na rate. jom od 24.000 dinara u kom god su zaslužili više. Penzija je nost ima dosta zainteresovanih odbora. Održavaju se redovni Barčik Rudolf, predsednik gradu da se nalaze penzioner- stečeno pravo”, kaže Ljubica penzionera. Članovi Opštinskog sastanci i sednice na kojima se OU Mali Iđoš, 25 godina je ima teško da ostane novca za Alargić, predsednica OU pen- udruženja Srbobran stalni su išta drugo osim za golo preživl- zionera Srbobran. U organi- učesnici na Olimpijadi trećeg U Srbiji, prema poslednjim podacima, ima javanje. Problem je što 40 odsto zaciji Opštinskog udruženja doba, koja okuplja penzionere 1.733.308 penzionera. Od tog broja, najviše je staros- iz cele Srbije. nih penzionera (61,24 odsto), 314.121 čine invalidski U opštini Vrbas po posled- njim podacima ima ukupno penzioneri (18,12 odsto) i 357.726 je u Srbiji 9.519 penzionera, od kojih 5.406 korisnika porodičnih penzija (20,64 odsto). Prosečna redovnih penzionera, 1.831 pen- penzija svih korisnika iznosi 23.165 dinara, s tim što zionera invalida i 2.283 korisnika je prosečna penzija starosnih penzionera 24.884 porodične penzije. Opštinsko dinara, invalidskih 23.398 dinara i porodičnih udruženje penzionera broji oko 18.740 dinara. 4.500 članova. Ima ukupno osam mesnih odbora i to u gradu tri dogovaraju o aktivnostima. “Cilj penzioner. “U početku je bilo i po jedan u naseljenim mes- nam je da sarađujemo sa svim lepo biti penzioner. Pristojne tima. “Saradnja sa svim mesnim organizacijama i institucijama, penzije, pristojan život. Sada je odborima je dobra. Svi gener- a sve u interesu penzionera. mnogo teže nego što je bilo pre alno imamo iste probleme gde Položaj penzionera je god da smo. Položaj penzionera težak, ali mislim da je se neprestano pogoršava. Od mnogo gore nezapos- penzija danas žive penzioneri, lenima. Penzioneri penzionera u Srbiji mesečno daje penzioneri često putuju na njihova deca i unuci. Opala je bi uglavnom živeli do 10.000 dinara za lekove. Osim izlete za koje uglavnom imaju penzija u proseku za 3,6 odto, a dobro da ne moraju toga penzioneri su prinuđeni da i finansijsku podršku lokalne realan pad je 6,6 odsto u odnosu da pomažu svojoj deci pomažu svoju decu i unuke jer samouprave. “Imamo apsolutnu na prošlu godinu. Životni stan- i unucima. Možda nisu su oni uglavno nezaposleni. Isti podršku lokalne samouprave dard je mnogo pao”, kaže Milić dovoljno velike ali su problemi muče gotovo sve penzi- poslednje četiri godine. Aplicirali Mijović, predsednik OU pen- redove u dan. Skoro u smo za određena sred- zionera Vrbas. Prema njegovim sat možete računati na stva na godišnjem nivou rečima saradnja sa lokalnom redovnu isplatu penzije. i nikada nismo bili usk- samoupravom je dobra mada Što je veoma značajno”, raćeni za to. Pored toga postoje prostorni i tehnički kaže Sreten Kovačević, često nam plate prevoz problem i u funkcionisanju predsednik OU penzi- za izlete”, kaže Ljubica ovog udruženja. “Očekujem onera Kula. Nekada je Sreten Kovačević i napominje da svaka da će politička volja određenih Kula bila jedna od najrazvijeni- 15 -20 godina. Sve je teže. Sve opština treba da nađe struktura u opštini naći rešenje jih opština bilo je preko 5.000 je manje penzionera, teško je način da obezbedi sred- u cilju uspešnijeg rada ove naj- zaposlenih, a danas svega 500. ostvariti penziju, a zapravo svi stva za penzionere koji masovnije nevladine organzacije. “Penzionerima uglavnom teško žive od penzionera, jer mladi su socijalno ugroženi Pored prostornih uslova postoje pada smanjenje penzije. Ja mis- uglavnom nemaju posao. Na kao i za nezaposlene. problem i u tehničkoj opreml- lim da to nije loše. Navikli smo žalost smanjili su nam penzije, Ona napominje da je jenosti. U tom pravcu sprovod- uvek kolektivno da izdvajamo nakon čega su ih beznačajno problem penzioner- imo određene aktivnosti i očeku- neka sredstva za opšte ima u malim mestima jemo donacije”, rekao je Mijović. dobro. Nekada je to bilo Ljubica Alargić zdravstvena zaštita, Nekada su u ovoj brojnoj orga- za Kosovo, Crnu Goru, onere kod nas, u kom god gradu jer većinu specijalističkih pre- nizaciji druženja i proslave bili Makedoniju...”, kaže da žive. Dosta njih se učlanjuje gleda ne mogu obaviti u svom mnogo češći nego što je to pos- Kovačević. On smatra u opštinske organizacije kako bi mestu, što pored napora iziskuje lednjih godina, što je kako kažu da je najveći problem ostvarili neke od olakšica, koje i velike finansijake trošk- penzionerima lečenje. su uglavnom vezane za snad- ove. “U Srbobranu pos- “Čitav radni vek ljudi bevanje ogrevom i namirnicama toji samo primarna su izdvajali za zdravst- koje mogu da otplaćuju na rate. zdravstvena zaštita u veno osiguranje, a sada Neki od njih dolaze u Klub pen- Domu zdravlja, a za sve lekove kao i mnoge pre- zionera da bi se ugrejali. druge preglede moramo glede moraju da plaćaju. U opštini Srbobran ukupno ići van Srbobrana. Bilo Kako bi na neki način je registrovano oko 2.700 pen- bi dobro kada bi mogao olakšali penzioner- zionera. Čak 1.300 su članovi da se obezbedi bespla- ima preglede, naše Oštinskog udruženja, u okviru tan prevoz za sve speci- udruženje pokušaće Barčik Rudolf kojeg funkcionišu Mesni odbor jalističke preglede koji dva puta mesečno da organizuje povećali. Nekada je penzija bila Turija i Mesni odbor Nadalj. moraju da se obave vam besplatne osnovne preglede ”, 85 odsto od prosečne zarade, a “U našem udruženju težište mesta”, kaže Ljubica. istako je Kovačević. sada ispada i manje od 45 odsto. I smo stavili na snadbevanje, jer Inače, u ovoj brojnoj U opštini Mali Iđoš ima ranije je bilo masovnih akcija kao penzionerima mnogo znači organizaciji druženja su ukupno oko 2.700 penzi- što je Zajam za preporod Srbije, kada ogrev i namirnice mogu veoma česta. U okviru Milić Mijović onera od kojih su 650 članovi ali je činimi se bilo lakše”, kaže da plate u ratama. Jako je težak udruženja funkcioniše i Aktiv penzioneri uzrokovano padom Opštinskog udruženja. Postoje Barčik. Sećajući se sretnih vre- položaj penzionera jer je mnogo žena “Vredne ruke”, a veliki životnog standarda. tri mesna odbora. Kao i u svim mena on kaže da se nekad sa tri onih kojima je penzija ispod broj penzionera su i članovi U opštini Kula registrovano opštinskim udruženjima pen- autobusa putovalo na posao u 25.000 dinara, a svi znamo da gradskog hora “Zora”. U planu je oko 10.500 penzionera. U zionera pogodnosti za članove Vrbas, a sada nema ni jedan. su dažbine jako velike. Malo je da se pri KUD “Bard” oformi Opštinskom udruženju je njih su nabavka ogreva i namirnica Sanja Kalajdžić GRAĐANI GOVORE 9 Građani govore o položaju penzionera - Golo preživljavanje

Maguro Mihalj – Mali Iđoš Sivč Jula – Mali Iđoš

U penziji sam 13 godina. Penzi- Nekada su penzije bile bolje, ja od 30.000 koju primam nije mi mada su nekada u penziju odlazili dovoljna, ali se nadam da će doći oni koji nisu trebali, a sada oni koji bolja vremena. Za mene samog moraju da odu ne mogu. Za penzio- penzija bi bila dovoljna, ali moram nere je trenutno život veoma težak. da pomažem ćerku i unuku. Ako će Nisam siguran da li sebi mogu da našoj deci biti bolje što su smanjili priušte lečenje, a ne nešto drugo. penziju, onda neka su je smanjili.

Josif Gecan – Kula Deh Endre – Kula

Lakše je penzionerima nego nama nezaposlenima. Ostao sam bez po- Radio sam u livnici u Istri, i meni bi sla i treba da čekam 10 godina do penzija bila dovoljna da ne moram penzije. Živim od socijalne pomoći da pomažem ćerku i unuku. Zapra- od 5.500 dinara. Ne pitajte kako. vo svi penzioneri pomažu svojoj Držim kozu, pokušavam nekako da deci, jer oni nigde ne rade. se prehranim, i da radim bilo ka- kav sezonski posao. Zdravlje mi je skroz propalo.

Željko Bogojević – Srbobran Slavica Nikolić – Srbobran

Imam 30 godina radnog staža i S obzirom da penzioneri izdržava- penziju od 16.400 dinara. Ko od ju svoju decu jako teško žive. Dale- toga može da živi ?! Do pre dve ko lošije žive od onoga što bi mogli. godine sam izdržavala sina koji je Na žalost danas retko ko od penzi- onera može sebi da priušti da uživa studirao. Penzioneri pokušavaju da u stečenoj penziji. se snađu i pod stare dane bave se raznim poljoprivrednim poslovima.

Miroslava Barović – Vrbas Dušanka Cupać – Vrbas

Nikakav je položaj penzionera. Male penzije. Beda. Skoro svi penzioneri fi- Penzioneri su u dobrom položa- nansijski pomažu deci i unucima. Ne ju onog dana kada dobiju penziju i znam da li im ostane za lekove. Pen- možda narednih nekoliko dana dok zije su smanjene, a nisu smeli to da je ne potroše, posle toga su ug- urade. Godinama su plaćali zdravst- lavnom neraspoloženi i nikakvom veno i socijalno osiguranje i penzija je položaju. njihovo stečeno pravo.

Obrad Laušević – Vrbas Bela Pehan – Vrbas

U penziji sam osam godina. Dok Penzije su skromne, pa skromno sam radio pomagao sam i izdržavao i živimo. Nekako sastavljam kraj sa roditelje, a sada kao penzioner krajem. Dobro je bar što su penzi- moram da izdržavam decu. Većina je redovne. Koliko mogu pomažem penzionera danas izdržava decu i deci i unucima. Tako većina penzi- unuke. Gotovo svi žive od penzije. onera danas živi. 10 KULTURA Miodrag Jovović, član Planinarskog saveza Vojvodine uručio na dar knjigu Povodom obeležavanja 140 godina od Bitke na vrbaskoj Biblioteci Vučjem dolu Održana Svečana Sa ekspedicije Ojos del Salado akademija „Ova knjiga o Čileu zauzela je mesto u našem bibliotečkom unikatnom fondu, jer je to Predsednik Udruženja Simo Miljanić pozdravio je prisutne u vredna monografija predela jedne zemlje, i jedna je u nizu koje je Jovović, poklanjao našoj punoj sali vrbaskog bioskopa. biblioteci sa alpinističkih ekspedicija na kojima je bio“, kaže Ljiljana Jovanović, bibliotekar. - Zahvalio bih se svima vama na podršci u očuvanju tradicije i sećanja na naše slavne pretke, kao i na negovanje dobrih odnosa Narodna biblioteka „Danilo između dveju država, Srbije i Crne Gore – rekao je Miljanić. Bitka Kiš“, postala je bogatija još za na Vučjem dolu jedna je od najslavnijih pobjeda Crnogoraca jednu veoma vrednu knjigu, nad Turcima. Muktar paša je u toj bici raspolagao sa oko 45.000 kvalitetno opremljenu, knjigu vojnika, dok su crnogorske snage procenjene na oko 14.000. Zato koja predstavlja nacionalno su osmanski gubici bili znatno veći – preko 4.000 poginulih i ran- blago jedne zemlje, a reč je o jenih vojnika i oko 170 oficira, dok su crnogorski gubici bili oko Čileu i predelima ove Južno 70 poginulih i blizu američke zemlje u kojoj se 120 ranjenih.Vučji do prostiru planinski venci Anda. i uzvišenje Kovčeg su „Ovo je jako vredna i unikatna strašnim jurišima onih knjiga koja obiluje velikim koji su prezirali smrt brojem kvalitetnih fotografija postali vječni spome- pejzaža i prirode ove daleke nik njima i Nikoli zemlje, koju mi ne bismo mogli Mirkovu. Ostalo je nabaviti. Zato smo zahvalni na zabeleženo da je juriš ovom poklonu i knjigama koje „Ovo su knjige crnogorske vojske smo dobijali i do sada iz ove i iz različitih zem- na Kovčegu bio tako drugih dalekih egzotičnih pre- lja sveta posvećene strašan da su njeni ratnici mogli da biraju one koje će poseći ili dela i zemalja , tako da posedu- mnogim alpinis- zarobiti. Đoko Lazarev Popović glavom Selim paše i Luka Filipov jemo kolekciju i unikatni fond tičkim vrhovima koje Dragišić robljenjem Osman paše upisali su se u crnogorsku istoriju knjiga sa Jovovićevih alpinis- sam osvajao sa svo- dok bude sećanja na nju. Na svečanoj akademiji je upriličen tičkih ekspedicija“, kaže Vesna jim kolegama alpin- bogat kulturno – umetnički program u kojem su učestvovali hor Jovanović. U unikatnom fondu istima. Cilj mi je da Kulturnog centra Vrbas pod dirigentskom palicom Jelene Aleksić, nalaze se i knjige sa alpinis- ovako retke i vredne narodni guslar Stevan Mišo Popović, recitatori Kulturnog centra tičkih ekspedicija iz dalekog knjige poseduje naša Vrbas Nataša Milović i Radovan Seratlić, zatim Dušanka Belada Nepala, Katmandua i Himalaja, biblioteka, jer ona je jedna od ekspedicije Ojos del Salado koja je uz gitaru otpevala poznatu crnogorsku pesmu „Još ne sviće sa Karakoruma, Kavkaza i dru- poslednjih velikih vrednosti u visok 6893 metra na čileanskim rujna zora“ , kao i Folklorni ansambl iz Bačkog Dobrog Polja pod gih alpinističkih svetskih plani- ovom gradu“, rekao je Miodrag Andima, januar 2016“. rukovodstvom Žarka Pejovića. Program je pripremila rukovodilac narski osvojenih vrhova koje Jovović, poklanjajući ovu knjigu Dramsko – recitatorskog studija Kulturnog centra Vrbas Vesna je pohodio naš sugrađanin. u čijoj posveti je napisao“ Sa Ljubinka Nedović Drinčić – Đilas. M. Keković

on je poznavao svoje zemlje i i Rumune naselio Nemce, a Feljton: narode i bio je svestan toga da ne Mađare. Mađarska nacio- nijedan narod neće pristati na nalna istoriografija izričito Knjiga o Vrbasu to da bude asimilovan ili da odbacuje kolonizaciju Nemaca mu se oduzme njegov maternji / Švaba i označava taj istori- Knjiga o Vrbasu , Fridriha Loca prvi put je objavljena 1935.godine, a drugo jezik. Upravo mu je ta i takva jski poduhvat kao neprijatel- izdanje doživela je 1975.godine. Prvi put izlazi na srpskom jeziku u izdan- ideja bila sasvim strana, jer mu jski čin u odnosu na Mađare. S ju Muzejske zbirke Kulturnog centra Vrbas 2014. godine. Treće izdanje je narodnost naprosto bila sveta tim u vezi ćemo samo napome- i u njoj je video najviše dobro nuti da je za naseljavanje pus- Muzejska zbirka obezbedila je uz pomoć prenumeranata, naših sugradjana. i sreću ljudi. Josif II je visoko tog i nenastanjenog područja Knjigu priredio i preveo Tomislav Bekić. cenio Fridriha Velikog. Ono što oslobođenog od Turaka broj II je kolonizaciju shvatio kao činovnika izuzetno je karak- je ovaj plemeniti i velikodušni Mađara bio previše mali. Kao Jozefinska izuzetno važnu privrednu stvar teristično, jer ono svedoči o vladar često ponavljao:”Neka što je poznato, Josif II sproveo kolonizacija u interesu države. On je veoma tome da je cela kolonizacija svako postane srećan po svom je prvi popis stanovništva u ozbiljno uzimao devizu – ubi bila zasnovana na privrednim ...Već u vreme vladavine car- populus, ibi obulus – gde je ciljevima. Politika naseljavanja ice Marije Terezije, Josif II je narod tu je i novac; za njega je u bila je , shodno tome, državna vršio određeni uticaj na tok toj rečenici iskazano stanovište privredna politika u pravom kolonizacije, a kada je stupio na apsolutističke državne teorije smislu reči. Pozvani nemački presto, onda je cela stvar dos- predstavljalo ne samo realni kolonisti imali su zadatak pela u njegove ruke, pa je u tom privredni cilj nego i sredstvo za da vrednim radom iskoriste sklopu i došlo do bitne promene usrećivanje njegovih podanika. plodno, devičansko tlo Bačke, i ceo kolonizacijski poduhvat Kolonistička mesta, podignuta a to znači da postanu vredni ubrzo je dobio tipično joze- uz pozamašne novčane inves- zemljoradnici i dobre poreske finski karakter. U svim ukaz- ticije, trebala su, privredno platiše. Ali nije samo nemački ima i odredbama u kojima je car ojačana da budu od opšte koristi seljak obavio svoj zadatak usmeravao kolonizaciju osećalo i blagodeti. Kao potvrdu tog sta- nego je i nemački zanatlija dao se da iz njih provejava istinski novišta valja ukazati na sledeću svoj veliki doprinos u razvoju prosvetiteljski duh. Okolnost da rečenicu: ”Ima li država, i kada privrede Bačke. Ko se malo poz- su sada u kolonističkim selima će to biti, nade da ubere makar abavi odgovarajućim aktima i nahođenju”- to je i Josif II želeo Mađarskoj. Na osnovu tih pop- bili prihvaćeni i protestanti kao samo 4- procentnu kamatu od dokumentima u vezi sa kolo- svojim podanicima, pogotovo u isa tadašnja Mađarska je 1785. dobro došli naseljenici ima pre uloženog kapitala“? To pitanje nizacijom, naići će u mađar- vezi sa narodnošću i maternjim imala 7.008.574 žitelja; 1786. svega da se zahvali samom caru. je postavio jednom prilikom skim istorijskim knjigama na jezikom. Neki koji preturajući 7.044.462 i 1787. 7.116.789. I u načinu na koji su naseljenici dvorski kancelista Eger kroz veoma rašireno mišljenje, da tvrde da je kolonizacija Josifa stanovnika. Popis stanovništva, zbrinjavani jasno se video i čije je ruke prošao veliki deo je Josif II svojom kolonizator- II isto što i germanizacija zam- nije, na žalost, bio sproveden na osećao uticaj samog cara; priv- akata u vezi sa kolonizacijom skom poltikom zapravo hteo da eraju mu što je i on, kao što osnovu maternjeg jezika. ilegije koje su dodeljivane dosel- Bačke u jozefinsko doba. I to sprovede germanizaciju, što je u su već činili car Karlo i carica jenicima bili su darovi narodu sasvim jednostavno objek- svakom slučaju netačno, Josif II Marija Terezija, u oslobođena Nastavak u sledećem broju blagonaklonjenog cara. Josif tivno pitanje jednog državnog nije hteo nikoga da ponemči; područja od Turka među Srbe INTERVJU 11 Laslo Vegel, romansijer, esejista, dramski pisac i pozorišni kritičar Živimo u moralnom i mentalnom haosu „Imamo jedan divlji, tajkunski kapitalizam, sa siromašnim narodnim masama, sa siromašnom državom, i sa veoma brzo obogaćenim oligarhijskim slo- jem. Kulturno nismo pripremljeni za demokratiju i višepartijski sistem. Ljudi ne veruju više nikome, ni svojoj državi, ni partijama, i očajnicki traže izgu- bljenu budućnost, i u tom očaju lako mogu biti plen raznih demagoga“, kaže Vegel.

Laslo Vegel književnik, piše državi, ni partijama, i očajnicki Rođeni ste u Srbobranu, ali sjajna ideja, a to je evropska rečeno u gomili savremen čovek na maternjem mađarskom traže izgubljenu budućnost, i u Vam je na srcu Novi Sad, koji unija, koja je bila vekovima je glumac, koji imitira medije, jeziku i po rečima književne tom očaju lako mogu biti plen je nekako i prizma kroz koju samo utopija, ali se bojim da ni najčešće televiziju. Zato voli da kritike,podjedanko pripada raznih demagoga. Međutim, ni pratite istoriju pa možda i sva tome nismo dostojni. Koračamo gleda rialiti programe. srpskoj i mađarskoj književ- u drugim postsocijalističkim društvena gibanja i kretanja? prema najrazornijoj iluziji, a to Mi smo društvo u prob- nosti. U Budimpešti je 2009. zemljama nije bolje. Postoji Bio sam dosta mlad te 1956- je da više nemamo niti ideale lemima koji traju decenijama godine dobio najviše mađar- jedno opšte razočaranje u te godine kada sam se upisao u niti iluzije. i prevazilaze jedan običan ljud- sko priznanje za stvaralaštvo demokratuju, nacionalizam se gimnaziju u Novom Sadu. Od Nagradu Lajoš Košut. pojačava, evropska orijentacija tada i živim u Novom Sadu. Vi ste poznati književnik, gubi na snazi, i svuda, pa i kod Naravno da je to uticalo na pisac,ali poznati ste, najpre kao nas, traže novog vođu, što je mene i na moj književni rad. intelektualac, koji pomno prati simptom kriznih vremena. Ali Srbobran je ipak moje rodno društvena zbivanja i kretanja. Kod nas se kretanja i mesto, i to svugde naznačim. I Gde smo danas kao društvo promene, kao što Vi sami pred Novosađanima sam rekao, u ovom trenutku, posle pada kažete odvijaju istočnjačkom kada sam dobio najveću grad- Berlinskog zida? sporošću. Zašto je to tako na sku nagradu, nagradu 1. febru- Na to je teško odgovoriti ovim prostorima, posebno ara, da sam došao iz Srbobrana naročito u Srbiji jer događaji su ako mislimo na Vojvodinu, – i to sa biciklom. Vezuje me za tekli drugačije nego u realsoci- jer nekako smo na raskrsnici, taj grad moja ulica, moji škol- jalističkim zemljama. Jugoslavija Balkana i Srednje Evrope? ski drugovi, rodbina. Nešto je imala „meki jednopartijski Vojvodina bi mogla da bude intimno. I pre svega srbobranska sistem“ i bila sinteza Istoka i uzbudljiva i veoma važna narodna biblioteka, koja je igrala Baš u ovom romanu pos- ski vek. I to bolje vreme, nikako Zapada, ne samo u političkom evropska paradigma, koja bi veliku ulogu u formiranju mog toji Vaša rečenica koja kaže ... i nikad ne dolazi danas ili sada. smislu, nego i u kulturnom, a afirmirala celu Srbiju. Nažalost književnog ukusa. Bio sam u „ukočena masa jedva čeka da Uvek se pominju neke sledeće velikim bibliotekama Evrope, bude pokorena, jer ne ume da i buduće godine kada će nam u Berlinu, u Cirihu, ali nijedna živi, već samo da sanja, a sanja biti bolje. Da li verujete da će nije tako bliska mom srcu kao uvek o tome kako nailaze novi biti bolje? srbobranska. To mesto je poče- varvari, kome će se podati i pre- Da. Imate pravo. Mi smo tak moga književnog rada. pustiti...„ Da li se onda danas, osuđeni na budućnost koja je Nešto oficijelnije veze sa gra- već u 21. veku može govoriti o nestala. I u toj situaciji obećanja dom Srbobranom tek se sada nekom građanskom društvu deluju kao antineuralgijski uspostavljaju. Videćemo. kod nas? aspirini. I ne verujem da će u Priča o Novom Sadu, koja je Živimo u potpunom moral- skoroj budućnosti bitie bolje. možda i posveta Novom Sadu, nom i mentalnom haosu. Na daleku budućnost ne smem je Vaš roman Neoplanta koji Nasledili smo od socijalizma ni da pomislim. Možda će biti je bio i pozorišna predstava ono što je u njemu bilo najgore, bolja, il je neće biti. Danas je slo- u režiji poznatog reditelja a od kapitalizma smo preuzeli boda mnogo veća, ali ne vredi Andraša Urbana? ono što je najgore, i „usput“ ništa, ako čovek nije bogat. Da, objavio sam roman razočarali smo se i u jedne i u Vaš prvi roman Memoari jed- Neoplanta ili Obećana zem- druge. Niko više ne negira, da nog makroa iz daleke 1967. lja, na osnovu tog romana živimo a partokratskom društvu, godine teško ste objavili,a to je Andraš Urban režirao je komad to priznaju i političari, koji bilo neko drugo vreme i drugo Neoplanta. Ona je obišla gra- pred izbora obećavaju, da će to socijalističko društvo za kojim dove od Budimpešte, do Ohrida, prevazići. Sve je to veoma daleko danas žalimo . Da li treba za od Skoplja do Marosvašarhelja, od građanskog društva. tim vremenom da žalimo? od Debrecena do Podgorice, da U svojim romanima govo- Socijalizam danas izgleda ne ređam dalje. I sada je zovu u rite o ljudskim sudbinama, kao jedna brutalna bajka. Oni razne krajeve. Dobila je glavnu mračnim pričama i raznim koju su bili savremenici toga i u civilizacijskom. Ona je bila mi tu šansu ne koristimo. Pre nagradu na Sterijinem igrama, strahovima koji se osećaju i doba, dvolično govore o njoj. najveći eksperiment u Evropi sam rekao da je Jugoslavija nagradu publike na beograds- danas tu u našem okruženju. Odjednom su postali žestoki posle drugog svetskog rata. bila važan evropski eksperi- kom BITEFU, i nagradu za Koji su to strahovi društva i u antikomunisti upravo oni koji Tomovi su napisani o tome da ment, a tome bih dodao, da je režiju dnevnog lista Politike. našem društvu aktuelni? su se u tom vremenu obogatili, li je taj eksperiment morao da Vojvodina igrala važnu ulogu Meni je bila velika čast, daje Ostali su u nama stari stra- pa su odjednom postali naciona- se završi tako tragično i na nel- u njoj. Ona je čuvala dunav- grad Srbobran povodom mog hovi. Strah od siromaštva, od listi, i pričaju da su bili žrtve dik- judski način? sku ravnotežu. Vojvodina jesta rođendana pozvao u goste ans- druge nacije, od druge države, tature. Siromašni slojevi govore Teško je na to odgovoriti, ali to na granici Srednje Evrope i ambl Novosadskog pozorišta, od komšije, od države, ali pored o njoj sa jednom dozom nostal- je odredilo i našu tranziciju, koja Balkana, pri tome o Balkanu ne tako da je predstava odigrana i toga ušli smo u doba novog gije i sentimentalnosti. Sloboda je bila jedna vrsta ratne tran- govorim pežorativno, i upravo pred mojim zemljacima. globalnog straha, koji je postao je bila ograničena, ali život je bio zicije. Mi smu u ratnoj atmos- taj susret raznih kultura jeste Za roman Neoplanta, sami ste anoniman. Ne znamo više od u socijalnom smislu sigurniji, a i feri ušli u višepartijski sistem, a ogroman humani kapital. A rekli da je knjiga o istoriji, koja čega strahujemo. Ne znamo više smrt je bila humanija. Danas je u ratnoj atmosferi i realizovali mi o tom humanom kapitalu sagledava celinu 20. veka koji gde je i ko je naš neprijatelj. sloboda mnogo veća, ali ne vredi slobodno tržište. To je determin- govorimo petparačkim dnev- su obeležile strahote i ratovi, Gde danas kao pisac vidite ništa, ako čovek nije bogat. Ako isalo naš dalji put. Imamo jedan no-političkim jezikom, kao koji je srušio mnoge ideale i najbolje duh društva, gde pisac čovek nije bogat, onda umire kao divlji, tajkunski kapitalizam, sa što su „autonomaši“, „antiau- građanske i liberalne . Šta je najbolje opipava njegov puls? pas. Ne verujem, da socijalizam, siromašnim narodnim masama, tonomaši“, „secesionisti“, itd. danas sa tim idealima u našem Priznajem, da je to jako teško, kakav je bio može da se vrati, sa siromašnom državom, i sa Bojim se, da smo upravo u tim društvu? i sve teže, jer sve je postalo laž, državni aparat i tajkunski kap- veoma brzo obogaćenim oligar- vremenima kada ćemo potrošiti Dvadesti vek je bilo velika pa često i istina izgleda kao laž. ital brine o tome da siromašni hijskim slojem. Kulturno nismo taj kapital, koji su naši preci nada evropskog čoveka, ali nas Čoveka je ipak najbolje moguće ne sanjaju o tome, ali ni ovo ne pripremljeni za demokratiju vekovima stekli. Ako tako nas- je izneverila. Ili bolje rečeno, mi upoznati kada je usamljen, može večitio da traje. i višepartijski sistem. Ljudi ne tavimo Vojvodina neće biti inte- smo je izneverili. U tom veku ili kada se suočava sa smrću. Ljubinka Nedović veruju više nikome, ni svojoj resantna za svet, a ni Srbija. ipak počela se ostvarivati jedna Inače u zajednici, ili bolje 12 ZDRAVSTVO Dr Miomir Šipčić, otorinolaringolog, načelnik Službe za uho, grlo i nos Dan logopeda Oprez - proleće je vreme U martu je obeležen Evropski učenju, pa sve do tretmana dan govorno-jezičke terapije odraslih lica sa oštećenjem ili Dan logopeda. U Vrbasu je govorno jezičke sposobnosti. pojave alergija Lidija Marjanović, logoped, U Vrbasu u okviru Opšte bol- “Sezonska kijavica se pojavljuje u proleće ili rano leto, i u sezoni cvetanja biljaka reedukator psihomotorike, i nice Ambulante logopeda radi obično je uzrokovana polenom sa drveća i trave i prolećnih spora buđi. Može da po njenim rečima svaki seg- ponedeljakom i četvrtkom od 13 zahvati više sluzokožu očiju, nego nosa”, kaže dr Šipčić. ment rada je izuzetno važan do19 časova i utorkom, sredom Proleće je obično vreme pojave stanja koji se manifestuju na nazeb, simptomi su najčešće, raznih alergija. Najčešća je nosu, ždrelu i očima. Postoje dva podnatečen nos iz koga curi sezonska kijavica koja je obično glavna oblika- sezonski alergi- vodnjikav sekret,svrab u uzrokovana polenom sa drveća jski rinitis ili polenska kijavica i nosu i učestalo iscrpljujuće i trave. Stručnajci ovo nazivaju klasični, obični alergijski rinitis kijanje, često je jedna strana alergijskim rinitisom koji je koji se javlja tokom cele godine, nosa blokirana ili se blokirana strana smenjuje. Takvi paci- jenti često šmrkću,kašljucaju i time pokušavaju da očiste grlo“. Sve te alergisjek pojave da bi se lečile neminovno je da se osobe koje imaju takve probleme jave lekaru koji će pokušati da usta- novi koji alergen je u pitanju, koji predstavlja uzrok rinitisa,ali tako što će lekar uraditi paci- počev od savetodavno-instruk- i petkom od 8 do 14 časova. jentu iscrpnu istoriju bolesti- tivne aktivnosti, preventivnog Ambulanta se nalazi u pros- anamnezu, zatim se radi detal- rada u cilju sprečavanja ili min- torijama DZ ”Veljko Vlahović” jan objektivan pregled i vero- imimiziranja problema verbalne u Vrbasu – Ulica Palih boraca vatno će uraditi i kožne alergi- komunikacije kod dece sa riziko broj 20, a pregledi se zakazuju jske probe. Ono što pacijenti faktorom, defektološko- logo- lično ili pozivom na broj tele- mogu sami radiiti u borbi pro- pedske dijagnostike, tretmana sa fona 064/827-3-098. Dr Miomir Šipčić tiv alergije, jeste da treba da razvojnim jezičkim teškoćama jedan od najčešćih alergijskih kaže rd Šipčić. Treba reći da izbegavaju poslove u bašti, ne i specifičnim smetnjama u Bačka Press manifestacija i zahvata oko 20 uzroci klasičnog celogodišn- iznose posteljinu, garderobu posto populacije. Jedna trećina jeg alergijskog rinitisa mogu radi provetravanja napolje, jer zahvaćene populacije dobija biti i grinje iz kućne prašine, može se dogoditi da se polen i prve tegobe pre napunjenih životinjski otpaci - dlaka, krzno, buđ nakupi u njima, treba izbe- Podrška osobama sa 10 godina, kaže dr Miomir perje , buđ, sasušene izlučevine. gavati uzgajanje sobnog bilja, a u kući voditi računa o redovnom Daunovim sindromom Parcijalna mukotomija usisavanju, ne držati životinje Već drugi put za redom “Moram priznati da namerno u kući i redovno uklanjati Udruženje likovnih umetnika nismo imali nikakav strogo U poslednjih godinu dana u opštoj Bolnici u Vrbasu grinje i prašinu. Inače, lečenje amatera “Atelje 05” likovnom definisan plan i program radi se parcijalna mukotomija. „To je hirurška inter- polenske kijavice zavisi od kolonijom obeležilo je Svetski druženja jer se prošle godine i vencija na donjim nosnim školjkama, kojom se postiže težine simptoma. Od lekova dan osoba s Daunovim sin- gostima i slikarima domaćinima smanjena mogućnost primarnog kontakta sa posto- se najčešće koriste takozvani jećim alergenima i samim tim se izbegava alergijska nazalni dekongestivi u vidu kapi reakcija,a time sprečava i nastanak komplikacija aler- za nos, tableta ili kapsule, koji genskih bolesti, među kojima je najteža astma“, kaže se mogu kupiti bez lekarskog dr Miomir Šipčić. Pre ove intervencije potrebno je ura- recepta. „Ako su vaši simptomi diti klinički pregled, alergološke probe, da se dokaže povremeni i nisu teški, onda će prisutnost alergoloških bolesti. Inače, intervencija se vam najviše odgovarati lekovi iz radi uz lokalnu anesteziju, traje kratko i pacijenti idu grupe antihistaminika dostupni kući isti dan. u slobodnoj prodaji, ako i to ne pomaže onda se pristupa imu- Šipčić, načelnik ORL u vrbaskoj Govoreći o najčešćim simptom- noterapiji“,kaže dr Šipčić. Bolnici. Alergijski rinitis je ima dr Šipčić kaže: “Alergijski jedno od mnogih alergijskih rinitis podseća na permanentni Bačka Press

Maturska akcija dobrovoljnog dromom. Nekoliko članova dopao neobavezan vid druženja udruženja su zaposleni u Opštoj uz crtanje, slikanje, priče i davanja krvi bolnici Vrbas i uz pomoć dobro pričice. Druženje je bilo iskreno, Opštinska organizacija uigranog tima svake godine toplo i spontano baš onako kako Crvenog krsta Vrbas u saradnji organizuju i likovnu koloniju i gosti i slikari osećaju svet. Bili sa Službom za transfuziju krvi u cilju humanizacije bol- smo vredni, svašta smo crtali OBV već godinama unazad ničkog prostora pod nazivom i slikali. Naravno, sada već organizuje radionicu promo- “Umetnošću protiv bolesti”. tradicionalno su svi dobili por- cije dobrovoljnog davalaštva Umetnici su se družili i slikali trete koje je neumorno radio krvi. Radionice su održane u zajedno sa decom, njihovim Svetislav Šljukić. Svi su veoma okviru pripreme za matursku roditeljima posetiocima i pred- uživali i dogovorili smo se da akciju dobrovoljnog davanja stavnicima pojedinih nevla- ponovimo druženje negde u krvi, koja se organizuje u dve dinih organizacija i udruženja. prirodi kada budu topliji dani”, srednje škole tokom aprila u Tema je bila “Šarene čarapice” rekao je Dragan Simić, predsed- Gimnaziji “Žarko Zrenjanin” kao simbol različitosti i podrške nik “Ateljea 005”. i SSŠ “4.juli”. O dobrovoljnom Inače, maturska akcija dobro- Vrbas i Službe za transfuziju osobama sa Daunovim sindro- davalaštvu krvi upoznaju se voljnog davanja krvi je tradicio- krvi Opšte bolnice Vrbas, već mom, kao i mentalno nedovol- Sanja Kalajdžić maturanti u srednjim školama. nalna aktivnost Crvenog krsta skoro dve decenije. jno razvijenim osobama uopšte. NACIONALNI SAVETI 13 Budapesti vendégek jártak a Gion Izložba „Uzemljenje ili Fake“ Nacionalni savjet crnogorske fotografija. Jelena Đukanović Nándor Emlékházban nacionalne manjine u Srbiji je diplomirala na Fakultetu Az elmúlt pénteken, március a kisváros, mindenképpen életrajzot, bepillantást nyertünk nastavlja sa organizovanjem primenjenih umetnosti – 11-én Szabó Márton István szeretné egyszer felkeresni. Jó a renoválás, a tárgykutatás kulturnih događaja povodom Katedra tekstila 1985. godine budapesti fiatal író és Demeter alkalom volt erre, hogy jelen- rejtelmeibe is. Tanulmányokat obilježavanja jubileja deset u Beogradu, a 2006. je magis- Helga színi növendék, Gion- leg egy Gion-esszén dolgozom és helytörténeti írásokat kap- godina od obnove nezavisno- trirala na Fakultetu likovnih rajongó látogatott a neves szent- egy magyarországi folyóirat tam, képanyagot gyűjthettem sti Crne Gore. Posle izložbe umetnosti na Cetinju – vajar- tamási író emlékét és hagyatékát felkérésére az író születésének a munkámhoz – sorolta a fia- slika čuvenog umjetnika Petra ski odsek. Član je ULUCG od őrző házba. A magyarországi 75. évfordulójára. Utunk célja tal író. Lubarde otvorena je izložba 1999. godine.Relja Eraković je vendégeket az emlékház munk- Gion kutatóinak és nevezetes A vendégek a délután foly- radova darovitih crnogorskih rođen 1975. godine u Podgorici. atársai, Horváth Futó Hargita és „díszleteinek” a megismerése, amán a Gion-művekben Paraczky László fogadták. illetve helytörténeti anyag gyű- szereplő helyszíneket keresték fel: - A Szívnél a malom műem- lékké nyilvánításának lehetőségéről, a Krivaja rend- betételéről beszélgettünk. A Magyar utcában a városrész múltjáról, a Kálváriához érve a Kálvária történetéről hall- hattunk. A délután legizgal- masabb története a Kálvária újraépítéséről szólt: a terület kitakarítására és a Kálvária umjetnika Jelene Đukanović Diplomirani je filmski i tele- újraépítésére létrejött háború i Relje Erakovića. Izložba vizijski snimatelj, a režirao je utáni összefogás a Gion „Uzemljenje ili Fake“ svečano je i šest dokumentarnih filmova. művekben ábrázolt közösséget otvorena u Galeriji Nacionalnog Bavi se umjetničkom fotografi- eleveníti fel. Élő szenttamási savjeta crnogorske nacionalne jom.Izložba je do sada bila Szabó Márton István jtése volt. Paraczky Lászlóval történet, és megtaláltuk, amit manjine 20. marta. Riječ je o postavljena u Podgorici, Nikšiću portálunknak elmondta, és Horváth Futó Hargitával kerestünk ‒ szögezte le Szabó modernom spoju kostimograf- i Čačku. Gion Nándor életműve az asztal körül irodalom- Márton István. Hozzátette, úgy sko-skulpturalnih instalacija i iránti tiszteletük vezette őket ról, könyvkiadásról, pályázati váltak el Szenttamástól, hogy Szenttamásra: lehetőségekről beszélgettünk, még látják egymást. - Úgy érzem, hogy aki olva- majd Hargita bemutatta nekünk Драматизована казка sott már Gion-művet, és tudja, az emlékházat. A hagyatékon L. Paracki hogy valahol délen létezik ez végigvezetve újrahallgattuk az українсъкою Після певної часової відстанні, й можна сказати прогалини, в українській громаді Кули почалась Отримана промоция моноґрафиї активність на відновленні дитячої сценічної діяльності у вигляді драми. у КПД “Карпати” Кажуть що вже майже тридцять років у Товаристві імені Івана Пред двома тижнями у просторийох КПД у шицких можлївих вариянтох и статусних Синюка не організовано сценічної драматичної діяльності. „Карпати” у Вербаше отримана промоция означеньох, а представени и нашо традицийни Багата діяльність цього культурного товариства, звісно, Моноґрафиї „Народне облєчиво бачванско- танци. постійно усі ці роки містила драматичні сценки, приурочені сримских Руснацох и танци бачванско- - З нагоди велького капиталного виданя, визначним подіям національного життя, такі як Великодні сримских Руснацох”, хтору видал Завод Моноґрафиї, нєшка после телїх рокох маме свята, Різдво або Святий Миколай, а тут же і звичаєві сценки за културу войводянских Руснацох. нагоду преанализовац и традицийни танци гаївок. Однак, від недавно почалось відновлення драматичної Присутних привитал орґанизатор промоциї бачванско-сримских Руснацох. Окрем того, діяльності іншої форми. Це є дійсна драматична однодійка, и предсидатель Дружтва др Деян Загорянски, поволал сом и шицких руководительох драматизована казка “Чарівний перстень” авторки Катерини виводзацких танєчних секцийох у КУД-ох у Перелісної. наших местох пре догварку о злєпшованю У Товаристві Синюка зібрано 17 – еро дітей молодшого квалитету танцох. Таки сход нагода же бизме шкільного віку, а керівником та режисером є учитель на пенсії преанализовали и порадзели ше яки би Петро Курман. требали, яки можу и муша буц нашо танци „Кожен початок є важким, а особливо у нашому випадку, на наших фестивалох - визначел Ґубаш. коли треба підгадати, що абсолютна більшість дітей своєї мови Присутни заинтересовано слухали о не знає і потрібно починати із самих основ, перше мовних, а специфичносцох облєчивох вязаних далі розвивати тії драматично тонкощі“, каже режисер Петро за конкретни валал, споднїх кошульох, Курман, котрий попри ці реальні труднощі згадує і те, що діти подсукньох, блузнох, сукньох, фартухох, о з різних шкіл і потрібно умілості щоб налагодити терміни для баршоньох, фитюлох, та хусточкох хтори ше репетицій. Однак, у п. Курмана упевнення, що це подолається, ношело у лївей руки як файту прикраскового а, як добрі обставтини, особливо наголошує те, що діти є дуже деталю. охочі, що відчуває тую завзятість та що вже допитуються На концу, Ґубаш приповедал и о хлопским коли будуть вбиратись у костюми, коли будуть грати на сцені облєчиве, як и о файти материялу зоз хторого і подібне. Таке ставлення дітей дає добрі підстави що цей облєчиво було ушите цо основни указатель проект буде і завершено успішно, і саме за планом на осінь, його наменки. Так, найсвяточнєйши шмати або блище до нового року. ше ношело до церкви, а шмати зоз кадифи Драматизована казка “Чарівний перстень” за сценарієм мали лєм найбогатши дзивки и их ше ношело невеличка, до 15 хвилин, є багатою костюмами, грою та Микола Ґубаш барз ридко. діалогами, а коли усе це буде ще й збагачено відповідною а о кнїжки бешедовал хореоґраф Микола Зоз Миколом Ґубашом до Вербасу пришли музикою, сценографією та світлом, можна сподіватись Ґубаш. Тота промоция була и свойфайтове и модели хтори ше пооблєкали до народних успішній реалізації проекту. предлуженє проєкту у хторим КПД „Карпати” облєчивох, так же присутни мали нагоду Режисер Петро Курман звернув увагу на те, що попри цієї орґанизує едукациї и роботнї о рускей и видзиц яки ше облєчива през историю діяльності драми, потрібно буде постійно тримати увагу українскей народней вишивки и облєчиве. хасновало за церкву, танци, свадзби и роботу. дітей учасників у драматичному гуртку у вигляді підготовки Як визначел Ґубаш, промоция була нагода маленьких міні сценок, жартів, коротких діалогів на кожному преанализовац нашо традицийне облєчиво Ана Маркович виступі Товариства. Василь Дацишин

SPORT 15 Veliki uspeh ŽKK „Vrbas – Medela“ Za sport u Vrbasu 20 miliona Za sport je kao i prethodne Neki od najvažnijih su katego- Srebrne “Štrudlice” godine iz budžeta opštine Vrbas rizacija sporta u kojoj smo se, u Ekipa Ženskog košarkaškog izdvojeno 20 miliona dinara, ali najvećoj meri, oslonili na nacio- kluba „Vrbas Medela“ postigla dodatna pomoć brojnim klubo- nalnu kategorizaciju, zatim rang je najveći uspeh u istoriji žen- vima i sportistima dolazi kroz takmičenja, masovnost i druge. ske košarke u Vrbasu i osvojila druge vidove podrške. Nakon Znam da nijedan pravilnik i krit- srebrnu medalju Kupa „Milan sprovednog konkursa, opština erijum za podelu sredstava nije Ciga Vasojević“. Osvajačice Vrbas počela je da sklapa ugo- idealan, uvek neko iskaže i neza- Kupa su košarkašice „Crvene vore o finansiranju sportskih dovoljstvo, ali sve je, ipak, učin- Zvezde“ koje su u izuzetno klubova u 2016. godini. Ugovori jeno na osnovu nekog sistema zanimljivom finalnom meču će biti sklopljeni sa 29 klubova, i to je dobro. Sprovodimo ga savladale ekipu Vrbasa rezul- dok će dodatna 32 ugovora drugi put i uvek možemo da tatom 71:66 i zasluženo osvo- biti sklopljena na osnovu jed- ga unapređujemo kada uvid- jile trofej. Prema rečima Dejana nokratnih izdvajanja za orga- imo da nešto može na još bolji Mudreše trenera ŽKK „Vrbas nizovanje turnira, takmičenja i način da se uradi”, rekao je Jovan Medela“, ovo je veliki uspeh za drugih sportskih manifestacija. Kovačević, član Opštinskog veća sve i za košarkašice Vrbasa i da dođemo do još jednog finala“, Vasojevića“ predsedniku Saveza “Konkursni rezultati doneseni zadužen za sport i omladinu. za sam grad. „Čestitam Zvezdi reko je Mudreša. Igračica finala sportova opštine Vrbas Jovanu su na osnovu kriterijuma koje na zasluženoj pobedi. Moja Nataša Mijatović posebno se Kovačeviću i predsedniku ŽKK smo uspostavili pre dve godine. B . P. impresija je preko 2.000 ljudi u zahvalila publici koja je bodrila Vrbas Medela Jovanu Bjekiću Za najboljeg strelca Ćaćić spreman za prvenstvo finala proglašena je Ivana Jovović iz Vrbasa, a za Srbije najbolju igračicu finala Karatista KK „Hajduk“ Kula Vojvodine je kvalifikaciono tak- proglašena je Nataša Miljan Ćaćić kao debitant na mičenje za Prvenstvo Srbije koje Mijatović iz Vrbasa. seniorskoj sceni osvojio je 2. nas očekuje 26. marta i na koje Nagrade im je uručio je mesto i srebrnu medalju na idemo sa ambicojom da Ćaćić Boris Vasojević. prvenstvu Vojvodine za seniore, osvoji najznačajnije odličje koje je održano u Staroj Pazovi. i tako nakon učešća junior- plakete zahvalnice za sjajnu organizaciju turnira. Srebrne medalje Vrbasu i zlatne medalje Crvenoj zvezdi dodelili su dvorani, to je najveća dobit. U ekipu Vrbasa. „Hvala publici na naša reprezentativka i najbolja utakmici sa ekipom „Koraća“ podršci. Čestitam Zvezdi, bile igračica Evrope 2015. godine smo se mnogo potrošili, mada su sjajne. Mi nismo ispoštovale Ana Dabović i predsednik to nije opravdanje. Nismo dobro neke stvari, imale smo tešku opštine Vrbas Bratislav Kažić. ušli u meč, kako sam očekivao. polufinalnu utakmicu i nismo Trener Crvene Zvezde Dragan „Turnir u Vrbasu je jedan od najbolje orga- nizovanih turnira na kojima sam učestvovao sa svojom ekipom. Svaka Ćaćić je na prvenstvu Vojvodine skoj reprezentaciji bude i član čast domaćinima“, istako prezentovao visok nivo forme seniorske reprezentacije“ izjavio je Dragan Vuković, trener i pokazao da može da se nosi je trener KK Hajduk Lazar ŽKK „Crvena Zvezda“. ravnopravno i sa najboljim Greber. seniorskim borcima. “Prvenstvo B . P. Vuković, nakon finala rekao je da je turnir u Vrbasu bio jedan od najbolje organizovanih Šesti Karate turnir „Njegoš turnira Kupa. „Sve utakmice su Moramo da budemo zadovoljni se oporavile, a imali smo i manje bile jako dobre, zajedno ćemo kup 2016“ svi, i klub, i grad, ovo je veliki sreće. Rival je imao bolji šuter- dati novi duh ženskoj košarci, uspeh, a posebno sam ponosan ski dan“, istakla je Mijatović. da pomognemo ovim mladim zbog ovoliko publike. Protiv Predsednik KSS Dragan Đilas devojkama da napreduju i dignu Zvezde igramo i u polufinalu dodelio je organizatorima final- je na viši nivo“, rekao je Vuković. plej-ofa i daćemo sve od sebe nog turnira Kupa „Milana Cige Sanja Kalajdžić Veliko iznenađenje u polufinalu Vrbas u finalu Kupa U drugom meču polufinala nedelje se spremamo za Kup Kupa „Milana Cige Vasojevića“, i znali smo kako da igramo. ekipa Vrbasa napravila je Puno smo rizikovali, naterali prvorazredno iznenađenje, ekipu Radivoje Korać na 28 šuta bila je bolja od Radivoja za tri poena i ubacili su samo Koraća 55:49 u više nego dra- tri puta. Hvala mojim sjajnim matičnom meču i obezbedila devojkama koje su dale 200 plasman u finale, - objavljeno je odsto. Kada sam video da su se na portalu Košarkaškog saveza tri devojke u jednom momentu Srbije, nakon polufinalne utak- bacile na pod, znao sam da je to Karate klub „Njegoš“ iz Turniru je prisustvovalo preko mice. Trener Vrbašanki Dejan to. Da se ne lažemo, Korać je Lovćenca osvojio je prvo mesto 200 takmičara iz 15 klubova. Mudreša zahvalio se pub- kvalitetniji od nas, ali dali smo u generalnom plasmanu na Organizatori turnira su bili lici. „Hvala publici, koja nam sve od sebe“, istakao je Mudreša šestom tradicionalnom Karate KK“Njegoš“ Lovćenac i Šotokan je bila velika podrška. Već tri nakon polufinalne utakmice. turniru „Njegoš kup 2016“. Karate savez Srbije. Na novosadskom Sajmu Unapređenje života na selu Prezentovani energetski Sela važan segment razvoja opštine potencijali Dva sela srbobranske opštine prezentovala ozbiljnu turističku Turija i Nadalj su veoma važna ponudu opštine sa turističkim snaga i potencijali razvoja cele potencijalima i Turije i Nadalja. opštine. Bez obzira na sva neo- U turističkoj ponudi nisu zab- phodna ulaganja u gradsku oravljeni ni seoski salaši, ni infrastukturu, lokalna admin- seoski starinski recepti, ni orgi- istracija je imala na umu ovu nalna - tradicionalna hrana. U činjenicu i poslednje tri i po potezu ovih sela je napravl- godine ulagala i više nego što jena i ekološka zona, tu je biser je mogla u razvoj seoske infra- prirode Beljanska bara, tu su strukture ovih dvaju mesta. i zasadi novog drveća, ozbil- Svesni činjenice da snagu i pečat jno se bave pošumljavnjem i u celoj opštini daje poljoprivreda seoskim sredinama. Naravno, i jednako i paor iz grada, kao i novca nikada nema dovol- paor iz Turije i Nadalja, učinila jno da se reše svi problem ili je mnogo toga na poboljšanju nedaće sa kojima se ljudi sus- infrastrukture ovih seoskih reću u seoskim sredinama, ali mesta samim tim na poboljšanju radilo se prioritetno po nekim kvaliteta života u seoskim sredi- zadacima skenirajući pažljivo nama . Shvatajući i važnost čin- pri tome sve probleme koji

Milioni uloženi za bolje uslove za poljoprivredu

jenice za svakog seljaka, da ima kada budu rešeni takođe daju dobre prilaze njivama, uradila značajno na kvalitetu života na je mnogo na sređivanju atar- selu. I ova sela imaju problem sa skih puteva, isto tako mnogo u odlaskom stanovnika, posebno borbi sa atmosferskim vodama mladih, međutim, Turija beleži kao i na otklanjanju voda sa i izvestan broj novih stanovnika plodonosnih atara, drenažom i novih vlasnika kuća koji dolaze podvodnih terena na njivama. sa strane, jer ova sela su i oaze, Istovremeno nije zaboravljena prirode i mira. Osim toga ni infrastruktura seoskih naselja, Turiji ni Nadalju ne manjka pa su popločavane i asfaltirane istorije, Turija je nekada bila seoske ulice i trotoari, renovi- opština, poseduje impresivnu rane škole, i u Turiji i u Nadalju, zgradu iz 18. veka, tu su seoske izmeštane azbestne vodovodne crkve , a sve to može da bude cevi u Turiji, napravljena fab- i kulturna ponuda uključena rika vode u Nadalju. Uspeli su u strategiju turističke ponude na vreme da uključe ove seoske opštine Srbobran. Gradski oci sredine u pripremne edukacije su sigurno uočili da su im sela za konkurisanje na evropskim Turija i Nadalj itekako važan projektima iz kojih mogu segment potencijala i razvoja povući ozbiljna sredstva za raz- opštine. I na tome su radili tako voj poljoprivrede. Strategijskim da niko ne sme biti zapostavljen. planom lokalna samouprava je II SRBOBRANSKE NOVOSTI Pohvale Komunalcima Sadnice za gradjane Javno komunalno preduzeće “Graditelj” zainteresovanim građan- Na osnovu dobijenih obaveštenja iz MZ Turija, ali i ličnog uvida rukovodstvo JKP ima opštine Srbobran deli sadnice raznog drveća. Sadni materijal “Graditelj” donelo je odluku da javno pohvali radnike. može se preuzeti u rasdniku u Turijskoj ulici, svakoga radnog dana Radnici JKP “Graditelj” koji su “Graditelj”, koje je potpisao radnik na kamionu Danilo Jeftić. od 07.00 do 14.00 časova, a subotom od 07.00 do 11.00. Pojedinačno u vreme Kobasicijade u Turiji VD direktor Neško Čestić. U saopštenju se još kaže da domaćinstvo može uzeti pet sadnica, a potrebno je samo sa sobom radili na poslovima čišćenja To su Ifju Jožef, Ljubomir su svojim odgovornim radom poneti ličnu kartu. Radi učinkovitosti akcije, iz preduzeća najavl- ulica i odnošenja smeća, zbog Miković, Maksim Baćinac, značajno doprineli da u vreme juju da će njihove službe vršiti kontrolu da li se zasadi drveća nalaze odgovornog odnosa prema Marija Sudarsk, Tibor Kobasicijade, Turija bude na adresama koje su prijavljene prilikom preuzimanja. U ponudi radnim zadacima, zaslužili Renčar, Milanko Miloščin, uredno i uređeno mesto i da se se nalaze: bagrem, divlji i pitomi kesten, jarebika, katalpa, žalosna su da budu javno pohval- Dušan Doroslovački, Gertner gosti osećaju prijatnije. vrba, jasen beli, piramidalni hrast, sibirski brest, ligustrum, labur- jeni, kaže se u saopštenju JKP Šandor, Golnai Janoš i num, divlja jabuka, forcizija, kelreuterja, dud, berberis i spirea. Sat za našu planetu Međunarodni dani energetike i investicija Prezentovanje potencijala Isključena dekorativna Opština Srbobran učest- mogli podržati i razni partneri. smo stavili na već gotove pro- rasveta na sat vremena vovala je na Međunarodnim “Cilj učešća opštine Srbobran na jekte kao što su izgradnja fabrike I ove godine opština Srbobran podržala je 19. marta akciju “Sat danima energetike i inves- ovogodišnjim Međunarodnim pijaće vode, prečistača otpadnih za našu planetu“, gašenjem ulične i dekorativne rasvete. Akcija je ticija, manifestaciji organizo- danima energetike i investicija voda za fekalnu kanalizaciju i sprovedena u saradnji sa JKP “Graditelj” i JP “Direkcija za urban- vanoj na Novosadskom sajmu. bio je prezentovanje potenci- daljeg uređenja Beljanske bare. izam i izgradnju” , a dekorativna rasveta je bila isključena u Zmaj Napravili smo i određene kon- Jovinoj ulici, na Trgu Slobode, na zgradi opštine Srbobran i kod takte sa predstavnicima firme „Žutog bunara“. Inače, svetski fond za prirodu, organizuje akciju čije kotlove koristi srbobranska Sat za našu planetu deseti put u svetu, a osmi put u Srbiji. toplana u cilju unapređenja pos- Sat za našu planetu je globalna kampanja u koju se uključuju tojećeg postrojenja, kako bi smo pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju u budućem periodu podigli snažnu poruku da je moguće nešto preduzeti po pitanju ublažavanja kvalitet i ekonomičnost proiz- posledica klimatskih promena i da je moguće promeniti svoje sva- vodnje toplotne energije u kodnevne navike za dobrobit planete i svih nas koji na njoj živimo. Srbobranu”, saopštio je Marko Lutkić, pomoćnik pred- sednika opštine Srbobran. Međunarodne dane energe- Opštinska delegacija tike i investicija organizovali su Centralno evropski forum u uzvratnoj poseti Istri Delegacija opštine Srbobran gostovanja sa odličnim utiscima, za razvoj - CEDEF, Novosadski i ekipa Kobasicijade iz Turije razmenjeno je niz iskustava koja sajam i Pokrajinski sekretar- bili su gosti manifestacije “S će doprineti da naredna 33. ijat za energetiku i mineralne kolbasicom u EU” u malom Kobasicijada, dogodine. bude Dvodnevnu sajamsku prezent- jala kojima opština Srbobran sirovine. istarskom mestu Sveti Petar u još bolja od ove koja je završena aciju lokalna samouprava je raspolaže, zbog čega pripadamo Bačka Press Šumi. Ovo malo Istarsko mesto poslednjeg vikenda februara u iskoristila za predstavljanje raz- grupi atraktivnih destinacija za nih projekata čiju realizaciju bi buduće investitore. Akcenat Milioni za bolje uslove za poljoprivredu Opština Srbobran uložila je investicija koja je urađena na opštine Srbobran od 1972. poslednje četiri godine više teritoriji opštine Srbobran je godine kada je takozvani desetina miliona u uređenje asfaltiranje, rehabilitacija atar- Segedinski put napravljen“, kaže atarskih puteva, otresišta, skih puteva i otresišta gde smo član Opštinskog veća zadužen vodotokova i obala kanalske i akcenat stavili prvo na pro- za poljoprivredu Zoran Knješko. u blizini Pazina i na par deset- Turiji. Inače, manifestacija „S rečne mreže. U nameri da poljo- metne saobraćajnice prema U ove radove spada i put koji je, ina kilometara od Poreča, čet- kobasicom u EU“ organizovana zapravo, početak buduće obilaz- vrtu godinu za redom organizuje je pod pokroviteljstvom predsed- nice oko Srbobrana. festival „S kolbasicom u EU“. nice Hrvatske Koliinde Grabar „Mi smo to uradili, izasfalti- Ove godine Srbobranci su po Kitanović, a gost na najvišem rali dužine 2200 metara. Prošle prvi put bili gosti festivala. Bila nivou u Svetom Petru u Šumi bio godine u novembru raspisali je ovo uzvratna poseta jer dr je novi Ministar turizma repub- smo tender za produžetak tog puta koji će sastaviti Segedinski i Bečejski put. Njime će biti izmešten kamionski saobraćaj, a poljoprivredni proizvođači će moći brže da dođu sa jedne na drugu stranu atara“, dodaje Knješko. Ipak, ističe Knješko, najviše para utrošeno je za izmuljivanje Beljanske bare a posebno rečice Krivaje koja je prethodnih godina ne retko bila privrednicima Srbobrana olakša Bečeju, Vrbasu, Subotici, ruglo i potencijalno ekološko Mario Bratulić, načelnik opštine like Hrvatske Antun Kliman, dolazak i odlazak na njive u Novom Sadu. Povezivanjem žarište. Sveti Petar iz Šume, bio posled- drugi čovek Istarskog HDZ-a lokalnoj samoupravi od 2012. Feketićkog puta sa takozvanim njeg vikenda u februaru, gost na i doskorašnji predsednik turis- godine svaki dinar od paora Segedinskim putem najveća je srbobran.rs Kobasicijadi u Turiji. Opštinska tičke organizacije Hrvatske. vraćaju poljoprivredi. “Veća investicija u ataru katastarske delegacija vratila se sa ovog srbobran.net SRBOBRANSKE NOVOSTI III Posle više od deceniju Nadaljčani dobili Nadalj u saradnji sa lokalnom samoupravom Ispravnu pijaću vodu Više od vode Investicija vredna oko 22 miliona dinara, a sredstva obezbeđena iz opštinskog budžeta. “Saradnja je dobra i korektna, ali ima ovde još dosta Nadaljčani su čekali i dočekali hvata u koštac sa ovim proble- samouprave Srbobran uspešno toga da se uradi“, kaže Jugoslav Šijački, sekretar da u ovoj 2016. godini imaju mom, tako što je prvo pripremala okončan. Na ovaj način rešen Mesne zajednice. konačno rešen problem sa seos- neophodnu dokumentaciju, ske- je problem oko 2000 meštana kom vodom. Problem sa neis- nirala problem, radila projek- ove srbobranske Mesne zajed- Saradnja Mesne zajednice i opštine Srbobran je dobra i korektna, pravnom vodom u selu , vodom tnu dokumentaciju, raspisivala nice. Vrednost gradnje nove fab- ali Nadalju bi možda trebalo još više. Ovo je mišljenje sekretara rike vode u Nadalju koštala je Mesne zajednice Šijačkog, koji kaže da je saradnja mogla biti opštinu Srbobran oko 22 miliona i bolja, ali da razume dinara, a sredstva za ovu inves- da se ona odvijala ticiju obezbeđena su iz lokalnog u okviru mogućno- budžeta i što je veoma važno reći sti, pre svega finan- bez dinara zaduženja ili kredi- sijskih , u kojima je ta.”Ovo je za opštinu bio veliki radila i sama lokalna poduhvat, obezbediti sredstva samouprava. Svakako iz lokalnog budžeta, ne zaduži- je za pohvalu izgrad- vati se kod banaka, napraviti fab- nja fabrike vode, ali riku vode, a nama je to uspelo. u selu još ima dosta Poduhvat je još veći i značajniji toga što mu nedo- zbog toga što je oko dve hiljade staje. “Primera radi koja je imala arsena i nije bila javnu nabavku, angažovala gra- meštana nakon trinaest godina , sama zgrada mesne za upotrebu ne samo za piće, ditelje i izvođače radova i fab- dobilo ispravnu i zdravu pijaću zajednice je oro- nego kako kažu Nadaljčanke rika vode u selu je bila završena vodu”, kaže Jovan Tutorov, član nula, posebno neke ni za kuvanje, traje još od već prošle godine. Ove godine se Opštinskog veća. kancelarije unutra, 2003. godine. Međutim, loka- čeka na upotrebnu dozvolu tako vreme bi bilo i to da Jugoslav Šijački lna samouprava se 2012.godine da je ovaj veliki poduhvat lokalne Lj.N.

Mesna zajednica Nadalj Zamire život na selu Veliki broj mladih odlazi iz sela “Nema posla , besparica je, a nema ni organizovanog život za mlade, postoje samo dva kafića, a nekada to nje bilo tako”, kaže Jugoslav Šijački, sekretar Mesne zajednice. Nadalj je jedna od mesnih ovde kaže, Opštoj zadruzi, a u Mladi najviše odlaze za Novi zajednica srbobranske Opštine selu rade još tri privatne zadruge. Sad”, priča Šijački. U selu postoji u kojoj je prema popisu iz Stanovništvo se uglavnom bavi osnovna škola i jedna predškol- 2002. godine živelo 2.158. sta- poljoprivredom. Tu se nalazi ska ustanova. Ali ono što nemaju se sanira i renovira i zgrada i prostorije”, kaže Šijački i smatra mladi jeste zaposlenje, a nema ni da se možda moglo još uraditi u Nadalju, kako nam je rekao na nekog zabavnog života. U selu kraju razgovora, “i više od vode...” postoji KUD “Ivanjsko cveće”, Bačka Press fudbalski klub “Napredak”, dva kafića, ali mladima treba više, Da se ne zaboravi mišljenja je sekretar ove mesne zajednice. U selu su zadovoljni rešavanjem problema sa vodom, Dva za navek poznata urađene su i tribine na seoskom stadionu, ali Šijački kaže, da ima Nadaljčanina i mnogo drugih problema sela Stevan Surdučki je Nadaljčanin koji je bio komandant Šajkačkog koje treba rešavati. “Sanacija bataljona za vreme Revolucije 1848./49. godine. Momčilo smetlišta, koje je zatvoreno, ali Tapavica, takođe rođen u Nadalju 1871. godine bio je prvi Srbin je naš veliki problem ta divlja novnika. Međutim, prema i jedna Fabrika soje izvesnog deponija, tamo se i dalje odlaže rečima Jugoslava Šijačkog, sek- privatnika iz Novog Sada, koji smeće. Treba naći načina da se retara Mesne zajednice, taj broj takođe zapošljava ovdašnje meš- problem sa ovom deponijom konačno reši. Poznato mi je da su rađeni mnogi projekti za reša- vanje ovog problema. Ali vero- vatno lokalna samouprava nema dovoljno sredstava, koliko para toliko i muzike”, kaže Šijački. Mesna zajednica je svojevre- meno bila pokrovitelj mani- festacije “Zlatni kotlić”, ali su je sada preuzeli lovci, a mesna zajednica zapravo, Crkva tradi- cionalno organizuje veliku mani- festaciju na dan Slave 7. jula kada Nadalj oživi i kada se u ovom se smanjio i danas se kreće nešto tane. “Zamire život u selu, mladi selu okupi veliki broj gostiju, koji koji je učestvovao na Olimpijadi u Atini, inače je bio arhitekta ispod 2000 stanovnika. Izvestan odlaze. Nezaposlenost i besparica dođu iz cele Vojvodine. i na poziv crnogorskog kralja Nikole 1908.godine projektovao broj stanovnika zaposlen je u su problem kao i svuda. Nekada Nemačku Ambasadu na Cetinju i Državnu banku Crne Gore, ovdašnjoj seoskoj ili kako se to je u selu postojao život sada ne. B . P. kao što je uradio i projekat Matice Srpske u Novom Sadu. IV SRBOBRANSKE NOVOSTI Pomoć lokalne samouprave neophodna institucijama Nova vozila za Policijsku stanicu Školsko dvorište kao Opština Srbobran i Policijska opštine Srbobran, i Siniša lokalne samouprave i policije, edukativni prostor uprava Novi Sad potpisale su Radaković, načelnik Policijske u interesu bezbednosti naših Gimnazija i ekonomska škola primer škole bez zidova. Školsko ugovor kojim se zvanično na uprave Novi Sad. Prema rečima građana i zarad kvalitetnijeg „Svetozar Miletić“ u sarad- dvorište sada ima više namena: rada policijske službe, obezbe- nji sa lokalnom samoupravom razonoda, odmor, zabava i edu- dili smo ova dva vozila. Mislim opštine Srbobran početkom kacija“, kaže Maja Tutorov. Sa da je preventiva najvažnija, a godine realizovali su projekat gradnjom Edu - vrta, sred- opremljenost policije je u „Edu-vrt“ - uređenje školskog njoškolci su dobili uređeno tom smislu vrlo bitna. Nakon dvorišta u ekološko - eduka- školsko dvorište, a ostali učenici što smo vatrogasnoj jedinici tivni prostor. Prema rečima i deca prostor za edukaciju u obezbedili neophodna sred- stva i alate za kvaltetan rad na terenu i tako im pružili mogućnost da našim sugrađ- anima u nevolji pruže adek- vatnu pomoć, usledila je ova donacija” rekao je Mladenović upotrebu Policijskoj stanici Mladenovića obaveza je loka- i najavio da će uskoro isto tako Srbobran dodeljuju dva vozila lne samouprave da unapredi pružiti pomoć lokalnom Domu marke Ford Fiesta. Ugovor o sve što se nalazi na teritoriji zdravlja. „Svesni smo situ- acije u kojoj se nalazimo i da je pomoć lokalne samouprave neophodna institucijama, kao što su škole, zdravstvene usta- nove, policija, da bi bezbed- Maje Tutorov direktorke škole, prirodi, gde unapređuju veštine i nost i život građana naše opš- nakon uređenja školsko dvorište znanje za rad u grupama i među- tine podigli na viši nivo. Veliko ima više namena. „Zgrada, kao sobnu komunikaciju. Razvijaju mi je zadovoljstvo što smo pot- i školsko dvorište, Gimnazije i pravilan odnos prema čistijoj i pisali ovaj ugovor i očekujem ekonomske škole u Srbobranu su zdravoj sredini, buđenje ekološke da u narednim danima ova stari 54 godine. Dvorište je bilo svesti, druženje i razvijanje tol- dva vozila budu u funkciji, da prazno, bez klupa sa malo zele- erancije prema različitostima. se nađu na našim ulicama”, nila. Želeli smo da ga obnovimo, Inače, projekat je finansirao NIS istakao je Mladenović. a ujedno da ga namenimo i dru- a.d. Novi Sad, na koji je ova škola goj svrsi - edukaciji, kako uče- konkurisala još prošle godine. donaciji potpisali su Zoran naše opštine. „Sagledavajući Sanja Kalajdžić nika naše škole, tako i ostalih Bačka Press Mladenović, predsednik trenutne potrebe, i građana i učenika iz Opštine. Edu - vrt je Predsednik opštine za godinu dana primo preko petsto građana Pitanje i odgovor: Uvek otvorena vrata Predsednik opštine trebalo bi narušenim zdravljem i slično. Predsednik je tu zbog građana za sve građane da, kao njihov iza- Uvek pokušavam da pronađem brani predstavnik, bude autoritet, rešenje ili ih uputim na pravu Natalija Alilović Vera Starogorac ugledan, sposoban, preduzimljiv adresu“, kaže Mladenović. i spreman da reši mnoge prob- Dešava se da građani samo leme. Zbog sve više poslovnih žele da razgovaraju i pri tom ne Naravno da Predsednik obaveza brzog načina funkcioni- traže nikavu pomoć. “Nekada je predsednik opš- je tu zbog sanja , gotovo se izgubila nekada razgovor veoma relaksirajući, jer tine treba da građana, tako ustaljena praksa da predsed- se dešava da žele samo da razgo- prima građane, da je njegova nici opština primaju građane. varaju i upoznaju se sa predsed- da ih sasluša obaveza i da ih Prvi čovek opštine, Zoran nikom. Međutim, nekada je i pomogne im. primi. Trebalo bi Mladenović svakoga dana prima veoma teško. Ima situacija kada Možda bi tre- da ih sasluša ali građane, uglavnom one koji se sam nemoćan, jer ima raznih balo da postoji ne samo reda kod sekretarice najave, mada se teških životnih priča. Imam određen dan za radi, već i da reši problem ukoliko je dešava da i bez prethodne najave osećaj da im je nekada lakše to. Ne bi bilo loše i da građani pišu u mogućnosti. građani budu primljeni. Samo samo zato što su podelili priču predsedniku. za godinu dana ona je zabeležila sa mnom”, rekao je Mladenović, 531 građanina koji je bio kod i istako da je razgovor sa građ- predsednika, ali broj je i veći jer anima veoma važan kako bi se ima i onih koji nisu evidentirani. stvorila realna slika svih društ- Božana Stojković Pavle Papulin Građani uglavnom traže razne venih slojeva u zajednici. U cilju vrste pomoći. Sigurno da ima rešavanja problema formirana onih koji izađu zadovoljni, ali i je komisija u Domu zdravlja i u Ne može pred- Ima svrhe onih kojima problem nije rešen. Centru za socijalni rad koje rade sednik da prima da predsednik „Prijem građana znači i podra- kao jedno telo i daju predloge za sve građane, ali prima građane, zumeva vrlo često da budete osobe kojima se može jednokrat- može da ih uputi pogotovu ako to nešto između sociologa, psiho- nom pomoći rešiti neki od soci- na pravu adresu. daje neke rezu- terapeuta i batlera. Građani koji jalnih i zdravstvenih problema. S druge strane ltate. Samo je dolaze imaju različite zahteve. Kako bi rešili neke od problema predsednik ima pitanje da li je Od toga da traže da im se nabave građana, u opštini Srbobran za poverenje građana uvek predsednik nove naočare, da imaju problema osam puta su povećanja socijalna i većina želi da prava adresa. sa gazdom u iznajmljenom stanu davanja. Povećana su i davanja za razgovara sa njim, Ne može on bez obzira na to da li je u mogućnosti da , sve do potrebe da razgovaraju, Dom zdravlja, u kojem se često sve da reši, i ne može biti kriv za im pomogne. Predsednik treba da nosi taj sve, mnogo toga zavisi od samih eventualno da se posavetuju. organizuju akcije raznih besplat- teret. Nekada su to i ljudi sa teškim nih preventivnih pregleda. građana. socijalnim problemima, sa S.K.