ME DI JI U VIŠEJE ZIČNIM DRUŠTVI MA Slo Bo Da I Od Go Vornost

ME DI JI U VIŠEJE ZIÈNIM DRUŠTVI MA Slobo da i odgo vornost OEBS-ov Predstav nik za slobo du me di ja

ME DI JI U VIŠEJE ZIÈNIM DRUŠTVI MA Slobo da i odgo vor nost

Pri re di la Ana Karlsrajter

Prevod: Freimut Duve Milo Dor Tanja Popoviæ Romain Kohn Natalia Angheli Nena Skopljanac Roger Mur Andrea Ochsner

Beè, 2003. Izdavaè se zahva lju je Vladi Save zne Repu bli ke Nemaèke na fi nansij skoj podršci

© 2003 Or ga niza cija za evrop sku bezbe dnost i sara dnju (OSCE) Kance la ri ja Predstav ni ka za slobo du medi ja Kärtner Ring 5-7, Top 14, 2. DG, A-1010 Vien na Telefon: +43-1 512 21 450 Telefaks: +43-1 512 21 459 E-ma il: pm-fom@os ce.org

Izveštaji predstav lja ju iskljuèivo gledišta samih autora i ne odgo va raju neop ho dno zvaniènim stavo vi ma OSCE Predstav ni ka za slobo du medi ja Sadržaj

Fraj mut Duve Predgo vor...... 7 Mi lo Dor Po zdrav ni go vor...... 15 Ta nja Po po viæ Bivša Jugo slo ven ska Repu bli ka Make do ni ja....21 Prepo ru ke za Bivšu Jugo slo ven sku Repu bli ku Make do niju...... 45 Romen Kon Luksem burg ...... 47 Prepo ru ke za Luksem burg ...... 66 Na ta li ja Ange li Mol da vi ja...... 69 Pre poru ke za Mol daviju...... 91 Ni na Sko plja nac Srbija (Serbija i Crna Go ra)...... 93 Preporuke za Srbi ju (Srbiju i Crnu Goru) ....122 Rodžer Blum i Andrea Ošner Švaj car ska...... 127 Pre po ru ke za Švaj car sku...... 156 Pro gram kon fe rencije...... 157 Spi sak uè esnika ...... 160 Autori ...... 162

Fraj mut Duve Predgo vor

Ova pu bli ka ci ja je re zul tat pro jek ta po kre nu tog u sep tem - bru 2002: Slo bo da i od go vornost – Me di ji u više jeziènim društvi ma. U skladu s tim, poslednjih godina raste spo- znaja o kljuènoj važnosti i ulozi medija na razlièitim jezicima unutar višejezièkih demo kra ti ja. Ovaj proje kat se po prvi put bavi ovim važnim pitanjem na složen i obuhvatan naèin. Ime nova ni su ne zavi sni struènja ci da na pišu izvešta je o zem lja ma, a is traživa li su trenu tnu radnu sre- dinu za medije u pet višejeziènih zemalja koje, i po svojoj prošlosti i po sadašnjosti, teško da bi mogle biti više ra- zlièite: Bivša Ju goslo venska Repu bli ka Ma kedo ni ja, Luk- semburg, Mol davija, Srbija i Crna Go ra i Švajcarska. Svi izveštaji imaju istu strukturu: poèetna taèka je opis za- konskog okvira, što je praæeno de taljnim pregledom me - dijskih sredsta va ko ja fun kcionišu na razlièitim jezi ci ma. Pose bno pogla vlje uvek je posveæeno najbo ljim postu - pcima koji se primenjuju u tim zemljama. Ta slièna struktu ra èita ocu omo guæava da upo re di si tu aci ju u ra zlièitim zemljama. Projekat je pre mijeran, ne samo sa taèke gle dišta svog je din stve nog geo gra fskog op se ga, veæ i zbog svog teo- ret skog pris tu pa. Predmet nije istraživan iz uobièa je ne per spe ktive veæine–ma njine, što so bom auto mat ski po vla - èi demar kaciju i dife ren ci ja ci ju. Naš proje kat, nasuprot tome, ima na meru da po kaže da ono na šta bi se trebalo usredsre diti nije kako nas jezi ci razdva jaju, veæ ono što nas ujedinjuje, a to je da smo stanovnici zemlje u kojoj živimo. Kljuèna reè je ov de «dr žavljanstvo». Nara vno, sva - ko od nas ima razlièitu prošlost, ali kao graðani mi imamo zaje dnièku odgo vornost i za jednièka prava.

Fraj mut Duve 7 Švaj car ska i Luk sem burg pred stav lja ju ne po bi tan us- peh u sav la dava nju jezièke ra zno li kos ti. Na poèetku dva- desetog veka «nacionalni mit» je u tom cilju bio manje ili više svesno razvijan u Švajcarskoj. U praksi, to je znaèilo da je pret po stavljena des ta bi li zujuæa èetvo ro jeziènost te zemlje preo krenuta u pre dnost i, preci zni je, pre vede na u vredno obeležje. Ono što je opa žano kao fa talni rascep ra - zvije no je u suštinu švajcar ske naci je. U Luksem bur gu su, slièno, istorijska tradi cija i, svaka ko, eko nom ska neop ho dnost rezul ti ra li èu dno va tom situa ci jom mi ro lju bi ve ko eg zisten ci je tri jezi ka. U Švajcar skoj i Luksem burgu niko ne vidi da jezièka razno li kost predsta vlja pretnju bezbednosti ili je dinstvu zem lje, veæ to pre sma tra za obo ga- æenje svog identi teta i kultu re. Jedinstve no iskus tvo Švaj- carske i Luksem bur ga sa diver zitetom njiho vih društava, ima vali di tet i vrednost koji neos por no preva zi la ze njiho - ve na ci onal ne granice. Zais ta, u skladu sa našom hilja du go dišnjom isto- rijom se oba, i mešanja raznih na roda, ni je dno društvo nije istin ski homo ge no. Prema nekim izvori ma, pos toji pribli žno 5.000 naci onal nih grupa koje žive u savre- menom svetu, i oko 3.000 jezièkih grupa. Zapravo su sve evrop ske zem lje višeje ziène! Pre osta je, on da, pi tanje zašto se ra zlièiti jezici i etnièke grupe u izvesnim ge ografskim re gi oni ma još uvek sma tra ju izvo rom pro ble ma? Statis- tika ja sno poka zu je da u zapa dnoj Evropi upra vo isto ve- tan pro ce nat po pu lacije, na ime 14.7 pos to, pri pa da nacional nim ili lin gvi sti èkim gru pa ma kao i u re gi oni ma central ne i is toène Ev ro pe.1 Tokom osamdesetih je u Vojvodi- ni, delu da našnje Srbije (Srbija i Crna Go ra), bi lo pri su- tno 26 na ci ja i na cio nal no sti, ko ji su mir no žive li za je dno i, pre ma Mar ti Pa liæ, novinarki Magyar Szó-a, èak je i reè

1. Snežana Trifu nov ska, Mino rity Rights in Europe. Europe an Mi nori ti es and Lan guages (The Ha gue, 2001).

8 Pred govor «manji na» bila u to vreme skoro uv redlji va. Ni jedno društvo nije istinski homo ge no, a tranzi ci ja ka demo- kratiji ne može se postiæi bez pri znavanja te èinjenice. Suština demo kratije podra zu me va pot pu no ukljuèi va nje i in te gra ci ju svih na ro da u život na ci je, bez ob zi ra na je zi ke ko ji ma govore. Bivša Jugo slo ven ska Repu blika Make do nija, Molda - vija i Srbija i Crna Go ra su zemlje na poèet ku pro cesa izgradnje naci je i razvo ja civil nog društva. Medi ji na svim je zi ci ma ko ji se go vo re u zem lji pred stav lja ju moæno društveno sredstvo koje se može –i mo ra– mo bilisati ra di pomoæi ovom procesu.

Izveštaji pet zema lja, razraðeni tokom ovog projek ta, javno su publikovani po prvi put na konferenciji koju je moja Kance la rija orga ni zo va la u sara dnji sa In stitu tom za prou- èavanje masov nih komu ni ka ci ja iz Berna, 28. i 29. marta 2003. go dine u Švajcarskoj. Želimo da se zahvalimo švajcarskom Savez nom odelje nju za spoljne poslo ve na darežlji voj fi nansij skoj podršci kon feren ci ji. Važno je da je Milo Dor, i sam pisac sa višejeziènom prošlošæu, pris tao da se obrati ovom skupu. Kon ferencija je okupila na jednom mes tu no vi na re, me di je, nev la di ne or ga ni zaci je (NVO) i vladine pred stavnike iz pet ze malja, ne sa mo da bi izvestili o tre nutnoj ra dnoj sre dini za me dije, veæ i da bi razme ni li infor macije i po glede sa svo jim ko lega ma iz drugih zema lja. Zahva lju juæi ovom širokom geo gra fskom pristu pu – izveštaji o medi jima na švedskom jezi ku u Fin- skoj i oni o medijima u Danskoj na nemaèkom jeziku ta- koðe su predstav lje ni – kon fe renci ja je pos ta la je din stven forum za disku si ju. Zasedanje posveæeno «izveštava nju o diver zi tetu», kao efi kasnom in stru men tu za pro moci ju to- leran cije i razume vanja pu tem me dija, pos talo je naj sve tli -

Fraj mut Duve 9 ja taèka konfe renci je. Predstav nici tri vrlo po znate me dijske NVO pred sta vili su kon cept «izvešta vanja o di ver zite - tu» i kritièki su procenili svoj rad u jugoistoènoj Evropi. To kom po sle dnjeg za se da nja kon fe ren ci je pri ka zani su neki od najbo ljih posto jeæih postu paka u svih pet zemalja. Kon fe ren ci ja je identi fi ko va la ne ke kljuène proble me ko ji spreèava ju ra zvoj me di ja na razlièitim je zi ci ma, po se - bno u Bivšoj Jugo slo ven skoj Repu bli ci Make do ni ji, Srbiji (Srbija i Crna Gora) i Moldaviji: • nepos to ja nje samo održivos ti medij skih sredstava • ne dovo ljan pro fesi ona li zam uprave • nizak nivo obuke za izveštavanje o diverzitetu • ne dos ta tak ko le gi jal ne so li dar nos ti meðu no vi na rima sa razlièitim etnièkim poreklom. U sluèaju Švaj carske i Luk sem burga, go vor nici na kon fe- renciji su priznali da bi vlade i mediji morali više da urade kako bi in tegri sali mi gran te, stva ranjem pose bnih pro gra - ma za naci onal ne emito va ne i štampa ne proi zvo de. Po red toga, tre balo bi im pružiti bo lje moguænosti da uèe je zike ko ji se govo re u njiho voj otadžbini.

Rezul ta ti projek ta poka zali su da, uprkos svim razli - ka ma ko je odreðuju ra dnu sre di nu me di ja u ra znim zemljama, sledeæi fakto ri imaju univer zal nu vrednost:

1. Podrška od stra ne vlade po svuda je od pre sudne važnos ti za preživ lja va nje me di ja na razlièitim je zi ci ma. Državne institu cije treba da budu svesne svoje odgovor - nosti i da stvaraju zakonski okvir koji æe biti povoljan za medi je na ra zlièitim je zici ma, ako to veæ ni je usta nov lje no. Treba istražiti mo guænos ti za de fini sa nje zakon skih propi - sa koji bi uve li po zitiv nu dis krimi na ci ju. Po red toga, ima- juæi na umu èinjenicu da ova vrsta me dija ni kad neæe biti u pot pu nos ti sa mo održiva, vlade bi tre ba lo da nasta ve ili

10 Pred govor poènu da obezbeðuju dugo roènu finan sij sku potpo ru ovim me dij skim gla si li ma. S dru ge stra ne, prak sa direk- tnog državnog finan si ra nja, koja posto ji u nekim zemljama, uvek ostavlja prostora za državnu kontrolu nad medijima i treba lo bi je napus ti ti. Sledeæi prime re Švaj carske, Luk sem bur ga, Fin ske i Dan ske, tre ba ra zmo tri ti meha - nizme indi rek tne podrške, kakvi su pores ka poli ti ka i troško vi pošta ri ne, ka ko bi se omo guæilo me di ji ma da de- luju ne za visno. Vlade bi tre balo da osigu ra ju da graða ni, koji su pri padni ci ra zlièitih je zièkih gru pa, ima ju pravo i prili ku da slobo dno izražavaju, èuvaju i razvi ja ju svoj jezik pu tem me dija. Ako to ni je sluèaj, pa èitaoci, gledaoci i slušaoci ima ju malo ili nima lo pove re nja u lokal ne me dije, dola zi do tenden ci je da se upi re po gled ka su srednim stranim medi ji ma, što ja opi sujem kao «me dije veli kog bra ta». Na duže staze, to može imati za posle di cu desta bi li zaciju društva. Svakoj zemlji su potre bni vlasti ti neza vi sni, eman ci po va ni me di ji, ko ji su ga rant jav ne de ba te, što je impe ra tiv za razvi tak ci vil nog društva.

2. Medi ji bi treba lo da su sposo bni da igraju konstru k ti- vnu ulogu u borbi protiv diskri mina cije, da unapreðuju razu me va nje i grade stabi lan mir u višejeziènim društvi- ma. Izveštaji pokazuju da su «jezik mržnje» i mržnja prema drugima u velikoj meri išèezli sa me dijske scene, ali još uvek postoji jaz meðu razlièitim publikama. «Pozitivan govor» jednih o drugima je još uvek vrlo redak. Cilj medija tre ba da bu de osli ka va nje mul ti e tnièkog i više jezi èkog društva, umesto što se oni fokusiraju samo na svoju zajednicu, za borav lja juæi na potre be dru gih gru pa. Tre ba pos- tavi ti i pri meni ti profe si onal ne standar de i etièke prin cipe

Fraj mut Duve 11 žurna li zma. Obra zova nje novi na ra od veli ke je važnosti. Tre ba ra zvi jati i una preðiva ti sve ni voe obra zovanja.

3. Uloga gla sila jav nog ser visa još je ve oma važ na. Pri vatni sektor sam ne može ga rantovati per se pluralistièki me dijski prostor. Pored za kon ski osi gu ra ne ko lièine pro gra ma na razlièitim jezi ci ma, javna glasi la treba da posve te pri- kladnu pažnju životu i situaciji u kojoj se nalaze razne etnièke gru pe ko je žive u toj zem lji. Po krivanje te ma ko je se tièu ovih gru pa mo ra da bu de je dan od osnovnih pri ori- teta u glavnim vestima i programima o tekuæim poslovima.

4. Dvoje zièni ili višejezièni medi ji, tj. medij ska glasila koja emituju ili objavljuju na razlièitim jezicima, biæe u stanju da pokažu po zitiv ne re zul ta te sa mo ako društvo pri hva ta vi- šeje ziènost kao deo nor mal ne sva ko dnev ne si tu aci je. Tre- balo bi ra zmo tri ti ko rišæenje pri me ra Ra dio Ka na la 3 iz Bi- la/Bi nea u Švaj car skoj. Ta mo pro gra me pripre ma više- jezièno osoblje, ali se oni emituju na jednom jeziku. Finski pri mer upo tre be ti tlo va za veæinu TV pro gra ma ta ko ðe treba ozbilj no uze ti u ra zma tra nje u dru gim više jeziè nim zemljama, kako bi se izbegla opasnost «geto iza ci je» društva putem me dija, o èemu je izveštavano na konferenciji.

Kao rezul tat pro jek ta, pre poru ke za sva ku zem lju is taknu- te su u našoj publikaciji kako bi se koristile kao smernice za bu duæi ra zvoj medi ja u po menu tim zemljama.

Uve ren sam da æe ova pu bli kaci ja imati plo dono san uti caj na dva naèina. U ispitivanim zemljama, svi ukljuèeni – vlade, medij ske NVO, no vina ri – ra zmisliæe o no vim naèini ma suoèavanja sa pozi tiv nim izazo vi ma njiho ve višejeziène struktu re. Nada lje, sigu ran sam da je proje kat takoðe vrlo

12 Pred govor vre dan, jer se naj bo lji pos tup ci, opi sa ni u izvešta ji ma po država ma, i pre po ru ke mogu is ko ris ti ti za dalji ra zvoj medija u drugim višejeziènim društvima. Hteo bih da sa vama po delim nešto o po reklu je dne pe sme, a s ti me sam otvo rio kon feren ci ju u Ber nu. Is to ri - jat ove pe sme mi je pre doèen u izvanrednom do kumentar cu èuve ne bu gar ske fil mske re di telj ke Ade le Peeve, a u isto vre me je i vrlo složen i vrlo je dnostavan. Pe sma postoji na ništa manje nego sedam jezika: na turskom, grèkom, alban skom, srpskom, make don skom, bugarskom, itd., a ima drugo ime na svakom od tih jezika. Ali, to je uvek je dna te ista pesma, a to je ono što je važno! Pe - sme i je zici bi trebalo da nas ujedinjuju a ne razdvajaju!

Mo ja kance lari ja po zdrav lja i podržaæe sve pre dlo ge spe ci - fiènih proje ka ta koji æe bi ti obliko va ni po ugledu na ovu publi kaciju!

Beè, juni 2003.

Fraj mut Duve 13

Milo Dor Pozdrav ni govor

Moji preci su bili Srbi prebegli u Austriju pre više od 300 godi na da bi pobe gli od Tura ka, a nase li li su se sever no od Duna va, priro dne grani ce, u plodnoj ravni ci preos ta loj iza išèezlog Panonskog mo ra. Zem lja im je data pod uslovom da bra ne ovo granièno po druèje od Oto manskih Turaka. U to vre me, Be ograd je bio isturena taèka Turskog car stva ko ju su na krat ko oku pira li Aus tri janci poèet kom osamna es tog veka. Pošto su tvrðavu pono vo osvoji li Tur- ci, Ma rija Te rezija je oblasti na severu, gde su Maðari, Ru mu ni i Srbi veæ bi li na se lje ni, na se li la još i lju di ma švapskog i rusin skog pore kla, a ovi drugi su dola zi li iz Ukrajine i Slovaèke. Ostali koji su tu našli utoèište bili su Grci i Bu ga ri, izbe gli pre turskog na pre do vanja, kao i Jevreji u po trazi za otadžbinom. Tako je ta «vojna gra nica» pos ta la pra vo ogle da lo višena ci onal ne države. Sve do ko naènog rušenja Hab zburškog car stva, drugim reèima do 1918. godine, moji preci su obièno dobijali izvesnu kolièinu soli i ulja svake godi ne, po spora zu mu još iz osamna es tog veka. Detinj stvo sam proveo u tom regi onu, pozna tom kao Voj vodi na (na ne maèkom Wo iwod schaft, koji je do polo- vine deve tna es tog veka stekao neku vrstu autono mije. Ma da Aus tro ugar ska mo nar hi ja ni je više pos to ja la, os ta li su mnogi trago vi, iznad svega razno boj na mešavina etni- èkih gru pa ko je su sve bile odo maæene. Osim mog ma ternjeg jezika, bio sam navikao da èujem ne maèki, ma ðar- ski i rumunski u širokoj upotrebi. Moja baba sa majèine strane, Grkinja odgajana u Beèu, sa mnom je go vorila ne - maèki, jer se nije naj bolje izražavala na srpskom.

Milo Dor 15 Moj otac, roðen 1895. godine u jednom selu u Bana- tu, ras tao je u je dnoj ogrom noj oblasti, ge ografski govo- reæi, gde su mnoge etnièke gru pe živele za jedno, voljno ili ne. Ali, ova državna struktura se ras pala jer voðe nisu bile u stanju da reše nacionalne pro bleme, a ti me, po sre- dno, ni so ci jal ne probleme. Kad je buknuo Prvi svetski rat, moj otac tek što je bio napustio školu i hteo je da studira medicinu. Zbog toga su ga pozvali da služi u sanitetskom odredu. Iako je posle rata živeo u novos tvo re noj državi Jugo sla vi ji, nasta vio je studi je u Budim pešti, drugim reèima na teri to ri ji bivše Dvojne monarhije. Kada su se no ve maðar ske vlasti uplele u ekstremni na ci ona li zam, moj otac, umes to da se vra ti u Jugo sla vi ju, otišao je da lje do Polj ske, gde je u Po znanju završio po- slednja dva semes tra i do bio doktor sku diplomu. Kra jem 1939. go di ne, ka da su Polj sku pre ga zi le Hi tle - rove trupe, delo vi potuèene i razo ružane poljske armi je pobegli su na jug i došli, pre ko Ru munije, do Beograda, odakle su Po ljaci nastavili lutanja. Otac je imao obièaj da se obra ti polj skim ofi ci rima, ili èak obiènim voj ni ci ma, na ulici i po zove ih na ruèak ili veèeru, sa mo da bi s njima ra zgova rao na poljskom. Prva hirurška in tervencija ko ju je moj otac obavio zbila se u jednom rumunskom selu. Zatim je neko vreme bio lokalni lekar opšte prakse u jednom se lu u Baèkoj, nase lje nom Srbi ma i Ru teni ma, ko je su ta mo na zi vali Ru- si ni ma. Ka sni je je izuèavao plas tiènu hi rur gi ju sa je dnim Jev re jinom, pro fe so rom u Ber li nu. Na po lo vi ni rata se preselio u Beè, kako bi bio blizu zatvora u kojem sam ja bio zatoèen. Onde je po novo pos tao le kar opšte prakse i bri nuo je o Ita li ja ni ma na prisil nom ra du, s koji ma se dobro slagao.

16 Pozdrav ni govor Divim se svom ocu, jer je ovladao tolikim mnogim jezici ma koji ma se govo ri lo u bivšem Habzburškom car- stvu. Sve ukupno bilo ih je šest – njegov maternji jezik, srpskohrvat ski ili hrvatsko srpski, zatim nemaèki, maðarski, poljski, rumun ski i itali jan ski. Tome bi mogli dodati i tri mrtva jezika, starogrèki i la tinski – ko je je uèio u srednjoj školi – i hebrejski, koji je iz dosade uèio iz Kon vik ta (jev rejske knji ge), ko ju je je dan prija telj ra bin dao nje go vom ocu. Moj otac bio je is tinski Srednjoevropljanin, ili još bolje Evropljanin, a da to ga ni je bio svestan, jer je nje mu bilo priro dno da nauèi je zi ke svo jih pa ci je na ta, umes to da ih tera da mu se obraæaju njegovim jezikom. Bilo mu je to isto to liko pri rodno kao i da pruža po moæ obo lelim pa ci- jentima; primao ih je kako su dolazili, ne pitajuæi za nji- hovu naci onal nost, veru ili neko izuze tno ili glupo gle- dište. Bio je hu manista prak tièar, a ja se to me u njemu divim jer ja, kao pi sac, imam na raspolaganju sa mo reèi èiji je uticaj sumnjiv. Po sle pro pas ti ko mu nis tièke ide olo gi je – ko ja je omo- guæila Sovjetskom Savezu da, u ime meðunarodne soli- dar nos ti, su zbi je to li ko mno go etnièkih gru pa, baš kao ne ka de ve tna es to ve kov na ko lo ni jal na si la – poèeo je da se pono vo pojav lju je iz ruševi na propa log siste ma (mada ne samo ta mo) pras tar ide ološki spektar, za koji se èovek na dao da je ot prem ljen na si gur nom u po no ri ma is to ri je; pre sve ga, spek tar naci onalizma. Pod tim, naravno, ne mislim na nacionalnu svest, koja izrasta iz slo bodne, huma ne tradi ci je jedne etnièke grupe, veæ na onaj oblik na cionalizma kao agre sivne ide ologi- je koja vidi ne prija te lja u svakoj razlièitoj ili nai zgled ra- zlièitoj grupi.

Milo Dor 17 Ne posto ji naci ja koja, u nekom momen tu svoje isto - rije, nije poèinila zlo. Bitke, dobi je ne ili izgublje ne, u po- trazi za veæim car stvima, bor be oko vlasti izmeðu raznih dinas ti ja, koje su se èesto završavale ubistvom, tlaèenje drugih ili grupa koje razlièito misle, nisu razlog da se èovek oseti po se bno ponosnim. Evropska kultura, na koju svi možemo s pravom biti pono sni, rezul tat je napo ra brojnih poje di na ca iz mnogih etnièkih grupa, koji su uspeli da gledaju preko uskog hori zon ta svo jih pla ni na i dol i na. To je do ve lo do re nesan se i pro sveæenosti, sa obeæ anjem da æe naèiniti od Evrope hu ma nu zem lju, za je dni cu u ko joj je pot pu no ire le van tno ko pripada kojoj naciji i kojem se Bogu moli, gde je jedina stvar od važnosti to ka ko se neko po naša pre ma drugom i ono što èini. U poreðenju sa ovom raznolikom kulturom sa svim njenim slobo da ma i demo krat skim tradi ci ja ma, nacio na- listièki skupo vi sa njiho vim sepa ra tis tièkim zasta va ma i njihovom bleh muzi kom sroza va ju se do buda las tog fol- klo ra. Ni kad ni je bilo ni upo la ovo li ko lju di tako žar ko obu- zetih ide jom ev rop skog iden tite ta kao danas, a ipak ni kad nije bilo podi gnu to toli ko puno male nih gvozde nih zave sa da zaklo ne istin sko pove zi va nje, koje se mora zasni va ti na slobo dnoj ra zmeni ljudi, do bara i ideja. Jasno je da je takvo jedinstvo svih evropskih etnièkih grupa jedina šansa da se preživi u ovom divnom, raznolikom svetu. Ipak, kako možemo zaustaviti taj porast spek- tra neto le ran cije i pre zira za sa braæu (u oèima mili tan tnih na ci ona lista svi ljudi drugih naci ja su infe ri orni), kada su svi pozi vi na razum oèigledno bezus pešni. «Šta nam preos ta je?», pitao se ve li ki hrvatski nekon- formistièki pisac Miroslav Krleža, da bi odmah odgovo-

18 Pozdrav ni govor rio: «Kutija olovnih štamparskih slova, a to nije mnogo, ali je to jedino što je èovek do sad izmislio kao oružje kojim æe od brani ti svo ju hu ma nost.» Koji nam za ista dru gi izbor pre ostaje ako neæemo da bes po moæno posma tra mo kako nam se na de u svetlu, slo- bodnu Ev ropu je dna kos ti mno gih na ro da ko naèno ras pr- šuju u ma gli ni agre siv nog, do gmat skog nacio na li zma?

Milo Dor 19 Tanja Popoviæ Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

Kao deo bivše Socijalistièke Federativne Republike Jugo- slavije, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija pro- lazi kroz tegobnu socijalnu, ekonomsku i politièku trans- formaciju. Ovaj dugoroèan i višestran proces ima direktan uticaj na razvoj štampanih i elektronskih medija.

I. Zakonski okvir za medije Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju nastanjuju razne etnièke grupe: Makedonci (1,378.700 / 66.4 procenta), Albanci (479.000 / 23.1 procenat), Turci (81.600 / 3.9 procenata), Romi (47.400 / 2.3 procenta), Vlasi (44.462 / 2.2 procenta), Srbi (39.900 / 1.9 procenata), i drugi (23.900 / 23.9 procenata).1 U bivšoj Socijalistièkoj Federativnoj Republici Ju go- slaviji prava manjina bila su relativno dobro poštovana, posebno u oblasti medija. Izuzev dominantne uloge par- tije i njene socijalistièke politike, etnièke grupe su mogle da gaje svoj jezik i unapreðuju svoje kulturno nasleðe putem svojih sopstvenih medija. Novine su štampane na albanskom, maðarskom, romskom i italijanskom, a bili su dostupni i razni TV i radio programi.2 Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, nekoliko propisa je oblikovalo opšti zakonski okvir u ovoj zemlji. Ustav, usvojen 1991. godine, garantuje u èlanu 16 slobodu govora, kao i slobodu da se osnivaju institucije za javno obaveštavanje. Nadalje, on garantuje slobodan

1. Populacione cifre zasnivaju se na nacionalnom popisu iz 1994. godine. Novi popis izvršen je novembra 2002. godine. Prvi rezultati bili su predstavljeni u januaru 2003, a konaèni rezultati neæe biæe objavljeni pre 2004. godine. 2. Dunja Melcic, «Zwischen Pluralismus und Denkdiktatur. Die Medienlandschaft», in id. (ed.), Der Jugoslawienkrieg. Handbuch zur Vorgeschichte, Verlauf und Konsequenzen (Opladen, 2000), 317-31.

Tanja Popoviæ 21 pristup informacijama, kao i slobodu da se primaju i šalju informacije. Dodatno, èlan 48 Ustava garantuje pripadnicima etnièkih zajednica pravo da slobodno izražavaju, gaje i razvijaju svoj identitet i nacionalne odlike. Ustav garantuje zaštitu etnièkog, kulturnog, jezièkog i verskog identiteta etnièkih zajednica. Ustavni amandman br. 8, usvojen u novembru 2001. godine, nadalje definiše da èlanovi zajednica imaju pravo da slobodno izražavaju, neguju i razvijaju svoj identitet i karakteristike, i da koriste simbole svoje zajednice. Ova odredba garantuje zaštitu etnièkog, kulturnog, jezièkog i verskog identiteta svih etnièkih zajednica. Èlanovi zajednice imaju prava da osnivaju kulturne, umetnièke i obrazovne institucije, kao i nauèna i druga udruženja radi izražavanja, negovanja i razvijanja svog identiteta. U skladu sa garantovanim pravima etnièkih za jednica, kako je to propisano u Ustavu Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Zakon o javnim glasilima («Slu- žbeni list Republike Makedonije», br. 20/97) pre cizno de - finiše naèin na koji æe se ova prava primenjivati. Èlan 45, stavovi 2 i 3, obavezuje preduzeæa javnih glasila da emituju svoje programe na jezicima etnièkih grupa u regionima gde te grupe èine veæinu ili znaèajan procenat populacije. Stav 4, èlan 45, definiše pravo komercijalnih kompanija javnih glasila da emituju na jezicima drugih etnièkih zajednica, pored programa na makedonskom jeziku. Zakon o javnim glasilima takoðe sadrži propise o finan- sijskoj podršci radio i TV produkcijama, i na makedonskom i na jezicima drugih etnièkih zajednica, iz fonda javne pretplate.3 Zakon o osnivanju javnog preduzeæa Makedonski Radio i televizija pretvorio je Makedonsku Ra dio te le-

3. Èlan 77, stav 1, red 5, i èlan 78, stav 2.

22 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija viziju MRTV u javni servis («Službeni list Republike Make- donije», br. 6/98 i br. 98/2000). Èlan 6 jasno propisuje obave zu MRTV da obezbedi programe na jezicima et nièkih zajednica, što znaèi na jezicima èlanova svih za jednica koje žive u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. 4 Tokom januara 2003. godine Operativna grupa za medije Pakta za stabilnost i Savet Evrope finansirali su napore, pod pokroviteljstvom Centra za razvoj medija (Media De velopment Centre, MDC), da se preformuliše zakon o medijima. Zakon, za koji se oèekuje da bude usvojen u parlamentu krajem 2003. godine, trebalo bi da popravi odredbe koje ustavno garantuju nezavisnost MRTV-a i rašèisti put kako bi on postao potpuno ne zavisan servis javnog glasila. Krivièni Zakonik takoðe štiti jezièke slobode. Èlan 138 tog Zakonika izrièe da su aktivnosti koje krše pravo na upotrebu jezika po svom izboru kriminalne (opisane u odeljku o «Kriminalnim delima protiv sloboda i prava osobe i graðanina»). Prema Novinarskom kodeksu (èlan 10), novinar ne bi smeo da stvara ili obraðuje informaciju koja ugrožava ljudska prava i slobode, ne bi smeo da koristi jezik mržnje ili ohrabruje nasilje i diskriminaciju bilo koje vrste (nacionalnost, vera, rasa, pol, društvena klasa, jezik, seksualna orijentacija, politièko opredeljenje…). Èlan 11 obavezuje novinare na poštovanje opštih društve- nih standarda pristojnosti, kao i etnièke, kulturne i verske razlièitosti u zemlji. Ohridski Okvirni sporazum od 13. avgusta 2001. godine poziva meðunarodnu zajednicu da promoviše medije na jezicima razlièitih etnièkih zajednica. Èlan 6, «Kultura, obrazovanje i upotreba jezika», navodi: «Strane pozivaju meðunarodnu zajednicu, ukljuèujuæi i OSCE, da

4. Èlan 6, stav 1.

Tanja Popoviæ 23 poveæaju svoju pomoæ projektima u oblasti medija, radi daljeg jaèanja radio, televizijskih i štampanih medija, ukljuèujuæi medije na albanskom jeziku i multietnièke medije. Strane takoðe pozivaju meðunarodnu zajednicu da proširi profesionalne medijske programe za obuku èla - nova zajednica koje nisu veæinske u zemlji. Strane takoðe pozivaju OSCE da nastavi svoje napore na pro jektima predviðenim za poboljšavanje meðuetnièkih odnosa.»

II. Medijski prostor 1. Štampani mediji. Kao rezultat svih društveno-politi- èkih promena i demokratizacije informisanja, interes za osnivanje i publikovanje javnih medija u zemlji je u stalnom porastu još od sticanja nezavisnosti. Sve do decembra 2002. godine Agencija za informisanje je re gistro- vala 926 štampanih medija – novina, magazina, revija, žurnala, biltena, baš kao i saopštenja, almanaha, i druge vrste štampanih materijala.5 Veæina ovih registrovanih medija je na makedonskom jeziku, ali ima i 73 na albanskom, 8 na turskom, 4 na engleskom, 4 na vlaškom, 2 na srpskom, a 15 je višejeziènih.6 Postoji ogromna kon ku- rencija meðu ovim publikacijama za prilièno ogranièeno tržište od dva miliona stanovnika, uz oslabljenu ekonomiju. Mnoga glasila se bore da pribave dovoljnu oglašiva- èku zaradu, meðunarodnu podršku i druge naèine izdrža- vanja. Novinari zaraðuju uglavnom vrlo niske plate, što ima izvestan uticaj na kvalitet. Postoje samo dve velike izdavaèke kuæe u zemlji – što je rezultat prethodne dr žav- ne kontrole nad medijima. Ovo je izgleda donekle uticalo na nezavisnost medija. Kvalitet umnogome varira, od vrha tržišta sa dnevnim novinama kao što je Dnevnik, do

5. Prema informaciji dobijenoj od makedonske Agencije za informisanje. 6. Prema informaciji dobijenoj od makedonske Agencije za informisanje.

24 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija skromno produciranih i nedovoljno finan si ra nih državnih no vina poput Nove Makedonije.

1.1. Štampani mediji na makedonskom jeziku. Najpo- pularnije i relativno nezavisne dnevne novine Dnevnik (tiraž 60.000) tvrde da vode politiku inkluzivnog izvešta- vanja. Po informaciji samog Dnevnika, meðu njegovim èi- taocima ima mnogo Albanaca. Meðutim, zainteresovanost albanske publike za ove novine zasniva se na njenom po- verenju u relativno pouzdan izvor informisanja o poli- tièkoj situaciji u zemlji. Èitaocima Albancima nedostaje redovno i taèno pokrivanje albanskih pitanja, pored onih koja se bave kriminalom i senzacionalizmom. Ove novine ne upošljavaju nijednog albanskog novinara (iako imaju nekoliko prevodilaca Albanaca), ali kao dodatak di stribui- raju besplatan meseèni magazin Multietnièki fo rum na makedonskom, albanskom i engleskom jeziku. Autori Multietnièkog foruma potièu iz razlièitih jezièkih i etniè- kih grupa, a izveštavaju o jednoj zajednièkoj temi, kao što je «Makedonija posle izbora», ili opštim pitanjima, kao što su pol, siromaštvo, itd. Druge po popularnosti novine na makedonskom jeziku, Utrinski Vesnik (tiraž 33.000), takoðe tvrde da vode politiku etnièke ukljuèivosti. Po projektu koji je uspostavila jedna meðunarodna NVO u 2002. godini, ove novine su razmenjivale èlanke sa vodeæim albanskim dnevnim novinama Fakti, a ranije su upošljavale albanske novinare i kolumniste. Ali uprava priznaje da se, «usled zahteva naših makedonskih èitalaca», prioritet ovih novina centrira na interese makedonske populacije.

1.2. Štampani mediji na albanskom jeziku. Prema poslednjim podacima iz januara 2003. godine, postoji 15 dnevnih i periodiènih novina koje se štampaju na alban-

Tanja Popoviæ 25 skom: Flaka, Fakti, Lobi, Globi, Dzidzelima, Ndzenesi, Edukimi Kutetar, Stili, Hana e re, Grafiti, Fatos, Lobi dito, Jehon i Brezi.7 I pored velikog broja publikacija, albansku zajednicu štampani mediji na njenom jeziku trenutno ne pokrivaju dovoljno dobro. Nizak tiraž novina na albanskom jeziku se takoðe može objasniti èinjenicom da se one èesto usredsreðuju na vesti sa Kosova i iz Alba- nije, a u mnogim sluèajevima ne obezbeðuju albanskoj zajednici relevantne infomacije o njihovoj sopstvenoj zemlji. Flaka, najstarije dnevne novine na albanskom jeziku, osnovane su 1945. godine. Danas novine konstantno gube èitaoce zbog niskog žurnalistièkog kvaliteta, politièke orijentacije i pristrasnog izveštavanja. Prvi nedržavni dnevnik na albanskom jeziku Fakti, osnovan uz meðunarodnu finansijsku podršku 1998. godine, po- nudio je važnu alternativu novinama Flaka, koje su pod državnom upravom. Danas se tvrdi da su to najèitanije novine na albanskom jeziku. Poslednji dogaðaji iz 2003. pokazuju politièki pristrasno izveštavanje. Njihova ras- prostranjenost je najveæa kod štampanih medija na albanskom jeziku. Nezavisne nedeljne novine Lobi, koje su osnovali 2001. godine skopski intelektualci Albanci, smatraju se relativno umerenima, a alternativa su za novine Flaka i Fakti. Dosad su uspevale da se odupru jakom politièkom pritisku albanskih interesnih grupa i zadržale su svoj pluralistièki domet. Demonstriraju visok žurnalistièki standard, ali tek treba da postanu jak igraè na tržištu.

1.3. Štampani mediji na turskom jeziku. Štampani mediji na turskom jeziku moraju da se takmièe ne samo

7. Prema informaciji dobijenoj od makedonske Agencije za informisanje.

26 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija sa novinama i magazinima na albanskom jeziku, veæ i sa proizvodima iz Turske. Brilik, koji je osnovan 1946. godine, najstarije su novine na turskom i imaju dugu tradiciju politièkih, informativnih novina. Danas ih štampa Nova Makedonija tri puta nedeljno, a glavni su izvor informacija na turskom jeziku. Meðutim, kao i sve publikacije Nove Ma kedo nije, pate od istih problema s kojima se suoèavaju ostale sestrinske publikacije. Prema poslednjoj zvaniènoj informaciji, štampa se 2.016 primeraka. Nedeljnik Zaman se štampa od 1994. godine na turskom i makedonskom jeziku (broj štampanih primeraka je 6.000), ali se pojavljuje neredovno, s vremena na vre me.

1.4 Štampani mediji na romskom jeziku8. Tržište štampe na romskom jeziku je iznenaðujuæe bogato i aktivno. Udruženi individualni napori i opšta aktiviranost romske zajednice imali su sjajan uticaj i tokom poslednjih nekoliko godina su doveli do velikog asortimana štampa- nih proizvoda. Romskoj populaciji i njihovim medijima još nedostaje pravi poltièki i javni uticaj, ali je i samo postojanje sopstvenih medija motivišuæe i ohrabruje buduæe poduhvate na poveæanju njihove uloge u makedonskom društvu uopšte. Roma Times, koje su osnovane 2000. godine, a štampa ih Romani Informatikani Agencia (Rom- ska informaciona agencija), zapravo su jedine novine za romsku zajednicu sa èlancima na romskom i ma kedonskom jeziku. Štampaju se tri puta nedeljno, a na svojih 16 stranica donose informacije kako o meðunarodnim, tako i nacionalnim dogaðajima, obrazovanju, zabavi, mar ketin- gu, sportu itd. Najvažnije je da se novine fokusiraju na iz- veštavanje o romskim temama. Od 1997. godine distribui-

8. Romski jezik još ne poseduje unifikaciju i standardizaciju. U ovom se izveštaju termin «romski jezik» koristi u opštem smislu.

Tanja Popoviæ 27 ra se meseèni deèiji magazin koji se zove Cirikli, a donosi obrazovne, informativne i zabavne sadržaje za decu na romskom i makedonskom jeziku. Usled uspeha Cirikilija, nacionalna pedagoška unija je 1998. godine preporuèila njegovo korišæenje u osnovnim školama. Romana i Vilo, osnovani 2001. godine, u svojim meseènim izdanjima okrenuti su temama koje interesuju romske žene i tinejdžere. Dok Vilo pretežno obraæa pažnju na zabavne, muzièke, ljubavne, raèunarske i obrazovne teme, Romana donosi tipiène savete o ženskim pitanjima, kao što su zdravlje, kozmetika i moda, ili intervjuiše slavne žene. Interesantan aspekt ove dve publikacije je da su one èak trojeziène (makedonski, romski i engleski). Izdavaèi štampaju èlanke na makedonskom, romskom i/ili engleskom, jer priznaju da mnogi Romi ne govore teèno romski i treba im isti èlanak na makedonskom jeziku kako bi razumeli identièan na romskom. Pošto ne postoji standardizovani romski jezik, ove publikacije pokušavaju da promovišu unifikovani vokabular.

1.5 Štampani mediji na vlaškom jeziku. Vlasi (Aromu- ni, Cincari) prepoznaju se kao jezièka grupa koja govori starim rumunskim dijalektom. Kao jedna od najmanjih zajednica, ona je pretežno integrisana u veæinsku makedonsku populaciju, delom zbog zajednièkog pripadništva pravoslavnom hrišæanstvu. Dobro integrisani Vlasi suoèa- vaju se sa rizikom da postanu potpuno asimilovani i zabri- nuti su zbog opadanja poznavanja vlaškog jezika. Posle- dnjih godina Vlasi ponovo pronalaze svoje kulturno preda- nje i pokušavaju da oèuvaju svoj jezik, obièaje i ar hitektu- ru. Meseènik Feniks izdaje se od 1995. godine (broj štam-

28 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija panih primeraka je 1.000). On se fokusira na istorijska i svakodnevna pitanja života Vlaha. Od oktobra 2002. godine, «Kulturno društvo Vlaha Santa Sypsy» u Štipu, u istoènom delu zemlje, objavljuje besplatne dvojeziène novine nazvane Bilten Armanamea. On se bavi lokalnim pitanjima vlaške zajednice na osam stranica.

1.6 Štampani mediji na srpskom, hrvatskom i boš- njaèkom jeziku. Nema periodiènih štampanih medija na srpskom, hrvatskom ili bošnjaèkom jeziku koji se izdaju u ovoj zemlji. Štampani proizvodi po pristupaènim ce nama uvoze se iz susednih zemalja i lako su dostupni.

2. Radiodifuzni mediji. Posle stupanja na snagu liberal- nih licencnih zakona, zemlja je doživela veliki skok broja TV i ra dio stanica. Trenutno ima preko 157 TV i ra dio emitera u zemlji – broj koji je nemoguæe održati na tako malenom tr žištu sa vrlo ogranièenim prihodima od reklama. Povrh toga, postoji i mnogo nezakonitih emitera – posebno radijskih – èije postojanje ugrožava aktivnosti onih legalnih. Problem veæine TV stanica na ovom malom tržištu delom leži u partijskom politièkom uplitanju pri davanju radiodifuznih licenci i prikupljanju godišnje nadoknade od emitera za korišæenje tih licenci. Izgleda da posebno u predizborna vremena (npr. 2002. godine) broj legalno re - gistrovanih ra dio i TV stanica raste kao peèurke, da bi opet nestale pošto se birališta zatvore. Pravila tržišne utakmice trebalo bi da diktiraju za tva- ranje mnogih neprofitabilnih emitera, ali na trenutnu situaciju utièu politièke donacije ili razvojna pomoæ od me- ðunarodnih organizacija. Medijska glasila na albanskom, romskom, turskom i drugim jezicima imaju još više teš-

Tanja Popoviæ 29 koæa da prežive nego njihove kolege iz medija na makedon skom jeziku.9 Mnoga od ovih privatnih medijskih glasila se zato oslanjaju na pomoæ od subvencija i donacija radi nabavke opreme za produkciju. Zbog stalno promenljivog medijskog prostora, èesto je teško nekome izvan da pribavi preciznu informaciju. Dostupni podaci ne samo što variraju od izvora do izvora, veæ èesto postanu zastareli do momenta objavljivanja.

2.1. Radiodifuzni mediji na makedonskom jeziku. Javni emiter MRTV (Makedonski Radio i Televizija), jedan od najjaèih igraèa u emiterskom sektoru, nalazi se na prekretnici – ima previše zaposlenih, optereæen je teškim dugovanjima, koristi zastarelu tehnologiju i suoèava se sa opadanjem gledanosti. Veæina Makedonaca, bez obzira na etnièko poreklo, uvek ga je smatrala samo za «državnog» emitera. Koncept multietniènosti MTV-a nasleðen je iz titoisti- èke ere i zasniva se na sistemu kvota izdvojenih produkcija za albanski, turski, romski, vlaški, i srpskohrvatski jezik. Dok MTV 1 i MTV 2 emituju pro gram na makedonskom jeziku, programi na drugim jezicima se emituju na tre æem kanalu, MTV 3, stvorenom 2002. godine. Kvalitet privatnih elektronskih medija na ma kedonskom jeziku varira u velikoj meri. Postoje dva nacionalna iznajmljena kanala na makedonskom jeziku (Sitel i A1), od kojih je A1 najpopularniji, nezavisan i poštovan. A1 ima široku publiku, bez obzira na njihovo etnièko poreklo i jezièke preferencije. Meðutim, on ogranièeno pokriva vesti koje se odnose na svakodnevni život drugih etnièkih zajednica. Sitel je snažno politièki orijentisan i tokom

9. Claude Nicolet, “Medien in Mazedonien: Zwischen Kriegshetze und Friedensfõrderung”, Südosteuropa Mitteilungen, 31/41. Jg. (2001), 282-89.

30 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija 2001-2002. godine su ga mnogi Albanci smatrali ne prija- telj skim. Osim ovih nekoliko izuzetaka, standard produkcije vesti privatnih elektronskih medija na makedonskom jeziku je nizak i èesto politièki obojen. Takoðe, nedostaje marketing, publika, istraživanja i ciljano programiranje. Plate su niske a upravljaèke veštine baziène. Mnogi lokalni emiteri nadaju se promenama zakona, koje æe im omoguæiti da postanu regionalni emiteri, kako bi poveæali svoju konkurentsku prednost. Radijsko tržište je isto toliko prepunjeno kao i televi- zijsko. Postoji više od stotinu licenciranih i nelicenciranih radio-stanica, sa ukupno 56 stanica na makedonskom jeziku koje nude programe na drugim jezicima.

2.2 Radiodifuzni mediji na albanskom jeziku. U av- gustu 2002. godine, dva dana posle poèetka izborne kam - panje, program na albanskom jeziku na MTV 3 iznenada je proširen sa proseèno dva i po na devet sati dnevno, kako bi se primenile odredbe Sporazuma iz Ohrida. Ovo je pozdravljeno od vladajuæe koalicije (VMRO-DMNE, DPA) kao jasan znak da Vlada podržava albanska jezièka prava. Meðutim, osoblje koje radi u desku na albanskom jeziku izgleda da nije bilo u stanju da najbolje iskoristi ovo dodatno vreme za emitovanje. Veliki deo nove programske sheme sastojao se od recikliranog albanskog muzièkog šou-programa i južnoamerièkih sapunica sa titlovima na albanskom. Proširenje albanskog programa bilo je na šte - tu programa na drugim jezicima koji su bili prebaèeni u nepopularne vremenske termine. Nedavno usvojena programska shema ukljuèuje dva i po sata programa na tur - skom dnevno. Programi na vlaškom, romskom, srpskom, hrvatskom i bošnjaèkom jeziku ogranièeni su na pola sata tri puta nedeljno, a jednom nedeljno ide jednosatni pro-

Tanja Popoviæ 31 gram na svakom od ovih jezika. Ova programska shema nije promovisala meðuetnièku slogu izmeðu deskova na razlièitim jezicima pri MRTV-u, a žalbe da se njihova prava zapostavljaju stalno stižu iz drugih manjih deskova. Pored toga, nedostatak finansija za opremu, profesionalnog osoblja ili pristojnih programa znaèi da MTV 3 izgleda privlaèi mali broj gledalaca èak i meðu svojim ciljnim grupama. Mnogi medijski struènjaci smtraju da MTV 3, u svom sadašnjem obliku, nije dobro zamišjen i da je pro- mašaj. Ipak, u 2003. godini javili su se znaci da novopo- stavljena reformska uprava MRTV-a pokušava da reši neke od glavnih problema koji pogaðaju ovu or ganizaciju. Novi generalni direktor, Gordana Stosiæ, veæ je najavila stvaranje mešanih urednièkih timova za višejeziène programe.10

Jedanaest lokalnih TV stanica u privatnom vlasništvu, pretežno u zapadnim i severnim delovima zemlje, emituju program na albanskom jeziku. Postoje velike varijacije u kvalitetu i kvantitetu njihovih programa, ali veæina njih pati od istih problema teške finansijske situacije, sa slabo motivisanim osobljem, koje prima niske plate, i neznatnim profesionalnim znanjem, baš kao i njihove kolege sa privatnih medijskih glasila na makedonskom jeziku. Dok mnoge od TV stanica koje emituju na albanskom tvrde da moraju da popunjavaju informativnu prazninu nastalu usled slabe performanse MTV 3, standard programa vesti uopšte je nizak. Tokom sukoba 2001. godine, a pre izbora 2002, albanske stanice èesto su ta ko- ðe pokazivale eklatantnu pristrasnost, a njihove reakcije su se malo razlikovale od mnogih u medijima na makedonskom jeziku. Ima, meðutim, nekih primetnih izuzeta-

10. Citirano iz intervjua sa Gordanom Stosik. Forum, br. 121 (17.1.2003), 29.

32 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ka: na primer, TV Era (Skoplje), TV Art (Tetovo) i TV Hana (Kumanovo), kao i Radio Vati (Skoplje), održali su relativno nezavisnu ureðivaèku politiku i neki su od albanskih privatnih emitera koji najviše obeæavaju.

Od pet razlièitih nacionalnih ra dio-programa koje nudi MRTV, samo je Ra dio 2 posveæen etnièkim zajed ni ca ma. Nažalost, ima relativno malobrojnu publiku, ne više od 5 procenata. Dvadeset devet lokalnih javnih ra dio-stanica emituju programe na drugim jezicima (u zavisnosti od sastava populacije), ali, kao i javne lokalne TV stanice, skoro da nemaju uticaja. S druge strane, postoji 17 privatnih lokalnih radio-stanica koje emituju program na drugim jezicima, ukljuèujuæi albanski, turski i romski. Neke od njih nude programe na više od jednog od ovih jezika. Kao i kod svih medijskih glasila u privatnom vlasništvu, kvalitet programa neverovatno varira. Prateæi opšti, globalni trend ka «tabloidizaciji», ova glasila èesto proizvode programe za zabavu, a ne prave «alatke» za brzo i delotvorno informisanje i obrazovanje. Neke lokalne radio-stanice nisu ništa više od jednog magnetofona i mikrofona, a prenos vrše iz neke šupe.

2.3. Radiodifuzni mediji na turskom jeziku. Izbor elektronskih medija na turskom jeziku je ogranièen. MTV 3 pruža prilièno kratak pro gram na turskom, a zajednica prati satelitske programe iz Turske. Kako bi popravili ovu situaciju, nekoliko novinara turskog porekla uspostavili su 2001. godine «Organizaciju za razvoj medija na turskom jeziku u Makedoniji» (www.turkishmedia.org.mk). Organizacija trenutno ulaže napore za poboljšanje pro fe- sionalnog i obrazovnog nivoa mladih novinara, kako bi

Tanja Popoviæ 33 svojoj zajednici obezbedili bolji pristup informacijama na maternjem jeziku.

2.4. Radiodifuzni mediji na romskom jeziku. Postoje dve TV stanice koje se obraæaju romskoj zajednici: TV BTR Nacional i TV Satel. Obe se nalaze u romskom predgraðu glavnog grada Skoplja i emituju i na romskom i (pretežno) na makedonskom. One pružaju važan javni servis, obez- beðujuæi vesti, obrazovne, jezièke i kulturne pro grame iz kulture na romskom jeziku, ali teže da se pre svega fokusiraju na zabavu. Interesantno je da obe ove stanice imaju gledaoce i Rome i Makedonce, koji uživaju u tra dicio- nalnoj muzici i lokalnim komedijama koje se nude. Situacija u pogledu radio-stanica na romskom jeziku je prilièno nestabilna: dok Radio Cerenja (Štip) uspeva da op stane uz donatorsku pomoæ, druge stanice, kao Ra- dio Ternipe (Prilep) i Ra dio Roma (Gostivar), bore se uz skoro nikakav prihod, lošu tehnièku opremu, nedovoljnu radnu snagu, itd. Romske TV i ra dio stanice uopšte pate od nedostatka odgovarajuæih finansija, što dovodi do korišæenja pra stare opreme i èestih tehnièkih problema. Meðutim, TV i radio stanice na romskom jeziku su meðu nekoliko istinski višejeziènih emitera sa osobljem koje radi zajednièki, a pripada i romskoj i makedonskoj zajednici.

2.5. Radiodifuzni mediji na vlaškom jeziku. Postoji vrlo malo TV i radio programa na vlaškom jeziku. MTV 3 obe- zbeðuje jedan sat nedeljno, a neke ra dio-stanice trenutno pokušavaju da obuhvate i programe na vlaškom jeziku.

2.6. Radiodifuzni mediji na srpskom, hrvatskom i bo- šnja èkom jeziku. Hrvatska, srpska ili crnogorska te levi- zija se prate bez problema i privlaèe prilièno brojnu pu bli-

34 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ku, usled rasprostranjenog znanja jezika i uz pomoæ ti tlo- va. Ozloglašeni srpski TV kanal TV Pink privlaèi posebno brojnu publiku svojom narodnom muzikom i zabavom. MTV 3 pruža jednosatni pro gram na ovim jezicima.

III. Višejezièni mediji i programi protiv govora mržnje Sukob iz februara 2001. godine doneo je i «govor mržnje»: veæina medija na makedonskom jeziku koristila je izraz «teroristi» pri opisu èlanova etnièke albanske zajednice, dok su mediji na albanskom nabrajali navodne zloupotrebe ljudskih prava od strane makedonskih snaga bezbednosti. Tokom sukoba i neposredno po njihovom okonèanju javni i privatni mediji èesto su bili krivi za huškaèke dezinformacije, a malobrojni su bili pokušaji da se prikaže i druga strana prièe. Na primer, TV stanica na makedonskom Channel 5 emitovala je izveštaj u kome prikazuje reportera koji iz neke kuæe ispaljuje metke prema albanskim položajima, dok je lokalna TV stanica na albanskom jeziku, po imenu nezavisna, emitovala jednosatni dokumentarni film o albanskoj Nacionalnoj oslobodilaèkoj armiji, a da pritom nije istražila ni jedan suprotan stav. Slièno tome, albanske dnevne novine Fakti i Flaka postali su otvoreno politièki i zalagali se za albansku borbu, dok je dotle relativno nezavisan nacionalni dnevnik na makedonskom jeziku, Dnevnik, postao olièenje makedonskog nacionalizma. MRTV je posebno postala efikasna propagandna ala- tka u rukama politièara sa obe strane sukoba. Izdvoje- nost emitovanja izmeðu razlièitih jezika koje smo gore opisali uèinila je dvojni uticaj moguæim – dok se make- donska vladajuæa elita koncentrisala na kontrolu pro grama vesti na njihovom jeziku na MTV 1, albanskim vlada-

Tanja Popoviæ 35 juæim partijama (koja god da je bila u vladinoj koaliciji u dato vreme) bilo je dopušteno da dominiraju programima na albanskom jeziku. Ovo je dovelo do sasvim neobiène posledice - da je tokom vremena sukoba MRTV emitovala potpuno razlièite biltene vesti na albanskom i ma kedonskom jeziku. Ovo je bilo prvi put vrlo uoèljivo tokom kosovske krize 1999. godine, kad je razlaz u percepciji intervencije NATO-a, naroèito kod Albanaca i Ma kedona- ca, postao oèigledan. Servis na albanskom okupio se u podršci svojim roðacima na Kosovu i stoga je podržavao NATO intervenciju, što je bilo u direktnoj suprotnosti sa onim što je Vlada tvrdila na MTV 1. Tokom ovog perioda javili su se prvi znaci buduæeg sukoba, pošto su mnogi Makedonci opažali albansku poziciju kao znak «albanskog separatizma», dok se albanska populacija osetila od - baèenom i optuživanom od strane Makedonaca.11 Posle Ohridskog sporazuma od 13. avgusta 2001. godine, govor mržnje je išèezao sa makedonske medijske scene, ali su politizacija i polarizacija ostale. Jedan ma ke- donski komentator je 2000. izjavio: «Mi nemamo govor mržnje, ali imamo govor straha. Ne znamo šta Albanci misle jer ne znamo njihov jezik. Tako da nas oni plaše (...).»12 Ove reèi još uvek važe i danas i taèno opisuju situaciju u makedonskom društvu i medijima. Mediji su podeljeni jezièki, tako što svako glasilo izveštava svoju etnièku zajednicu, a najèešæe ima malo pokušaja da se otkrije šta druga etnièka zajednica misli ili govori u medijima. Ima vrlo malo etnièki inkluzivnog novinarstva, ili je- zièki mešanih programa i novina. Ovo je naroèito zbunju-

11. Dve nove publikacije odslikavaju ovo pitanje sa razlièitih gledišta. Vidi Dona Kolar-Panov, «Troubled Multicultural Broadcasting in Macedonia», Journal of Socio-Linguistics (2002), u štampi, i Veton Latifi, The Two Truths and Two ‘Publics’ in Macedonia, u štampi. 12. Mark Thompson, Slovenia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Macedonia (FYROM) i Kosovo. International Assistance to Media (Vienna: OSCE Representative on Freedom of the Media, 2000), 6.

36 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija juæe buduæi da je èinjenica da èlanovi ra zlièitih etnièkih grupa u zemlji po pravilu govore nekoliko jezika. Albanci obièno teèno govore albanski, makedonski, turski13 i srpsko-hrvatsko-bošnjaèki.14 Turci razgo va ra ju na turskom i makedonskom, ponekad na albanskom 15, a ta ko- ðe i srpsko-hrvatsko-bošnjaèkom. Predstavnici romske zajednice govore romski i makedonski, ponekad albanski i srpsko-hr vat sko-boš nja èki. Vlasi, najma nja grupa, go vore vlaški i makedonski, srpsko-hrvatsko-bošnjaèki, èak i grèki. Srbi obièno teèno govore srpski i makedonski. Za razliku od njih, Makedonci obièno ne govore ni jedan od ostalih jezika koji se govore u zemlji. Izuzetak je srpskohrvatski, jezik spo ra zume va nja u prethodnoj Soci ja li sti - èkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Sa datom raznolikošæu jezika koje govore èlanovi na - cionalnih grupa, èovek bi takoðe pretpostavio da po stoji veliki potencijal za saradnju meðu razlièitim medijskim glasilima, kao i veliko tržište za višejeziène medije. Naža- lost, suprotno je sluèaj, posebno meðu medijima na albanskom i makedonskom jeziku. Uprkos svemu, ima po- zitivnih primera (videti niže).

Još jedna prepreka za razvoj višejeziènih medijskih glasila je nedostatak obrazovanih novinara. Mada je veæ nekoliko godina obuka bila prioritet NVO-a i me ðunarod-

13. Neki od njih govore turski jer je bilo prisilne migracije, organizovane od strane vlasti Kraljevine Jugoslavije izmeðu dva svetska rata, Albanaca sa Kosova i Makedonije u Tursku. Hiljade njih je bilo prognano. Neki su se vratili posle Drugog svetskog rata. Neki su održali veze sa rodbinom u Turskoj i šalju svoju decu tamo na studije, itd. 14. To je istorijsko nasleðe Jugoslavije, gde je srpskohrvatski bio jezik sporazumevanja. Ovo se pretežno odnosi na obrazovanu populaciju približno stariju od 25 godina. U ovom èlanku je izraz «srpsko-hrvatsko-bošnjaèki» povremeno korišæen da zameni srpskohrvatski. 15. Albanski govore samo oni koji žive u oblastima pretežno nastanjenim Albancima.

Tanja Popoviæ 37 nih organizacija koje rade u oblasti medijskog razvoja, sposobnost novinara u ovoj zemlji, bez obzira na etnièko poreklo, ispod je evropskih standarda. Situaciju po gorša- va i zastareo nastavni pro gram na studijama medija na Univerzitetu Sv. Kirila i Metodija u Skoplju, gde se, dodatno, obuèava vrlo mali broj njih koji nisu makedonskog porekla. U 2003. godini, na primer, bio je samo jedan albanski student koji je studirao žurnalizam na univerzitetu. Na Jugoistoèno Evropskom Univerzitetu u Teto- vu trenutno nema grupe za žurnalistiku. Meðunarodna zajednica uložila je nešto truda da pro - moviše višejeziène medije. NVO «Traženje za jednièkog terena» objavljuje besplatan meseèni magazin Vi še je zi èni fo rum, koji se štampa na makedonskom, albanskom i engleskom, a distribuira se kao dodatak Dnev ni ka , kao i glasila Fakti i Utrinski Vesnik. Septembra 2002. došlo je do interesantnog po duhva- ta sa dvojeziènim dnevnim listom u privatnom vlasništvu Global (makedonski i albanski). Objavljivan je u dva posebna izdanja istog sadržaja – jedno izdanje na makedonskom i jedno na albanskom jeziku. Bio je to ambicio- zan pokušaj da se obezbede novosti i informacije, dok se pokušavalo da se premoste jezièke barijere meðu njegovim èitaocima. Nažalost, posle starta punog obeæanja, distribucija je obustavljena decembra 2002. godine, izgleda zbog finansijskih problema. Gostivar Voice, još jedna interesantna inicijativa, dvonedeljne su novine na albanskom, makedonskom i turskom jeziku koje se objavljuju u regionu Gostivara, a kreira ih meðuetnièka grupa mladih novinara. Finansiran od strane OSCE Istraživaèke monitorske misije u Skoplju i Meðunarodne organizacije za migraciju (IOM), prime- njen od strane «Meðuetnièkog projekta Gostivar», cilj projekta je da uspostavi meðuetnièki, politièki ne zavisan

38 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija forum za lokalne opštinske vesti što æe se opsluživati re- gion Gostivara, koji oskudeva u štampanim medijima. Svrha ovog projekta je takoðe da obezbedi pri liku mladim novinarima i urednicima, što ukljuèuje meðu- etnièku saradnju i izgradnju poverenja, a zatim i da pomogne u promociji bo ljeg razumevanja meðu etnièkim grupama. Gostivar Voice je nepolitièan i izbegava svaki politièki komentar i druga pitanja koja verovatno mogu da se pokažu spornim u višeetnièkom okruženju. Novine od ukupno osam stra nica štampaju se u tri odvojene ver zi- je: na albanskom (1.500 primeraka), makedonskom (1.000 primeraka) i tur skom (500 primeraka). Sadržaj sve tri verzije je identièan. Najnoviji projekat POINT su studentske novine od osam stranica iz tetovske regije, koje se štampaju na makedonskom i albanskom jeziku, a obraæaju se zajed- nièkim interesovanjima mladih ljudi. Uz podršku OSCE-a i Meðunarodna organizacije za migraciju (IOM), POINT æe se izdavati svake druge nedelje sa štampanim brojem primeraka od 10.500, od èega je 2.500 na ma kedonskom a 8,000 na albanskom jeziku. Takoðe se plani- ra i izdanje na turskom jeziku. Pet nezavisnih, privatnih lokalnih TV stanica sa- raðuje od leta 2002. godine. Tri stanice na ma kedonskom, TV Tera (Bitolj), TV Vis (Strumica), TV Zdravkin, i dve stanice na albanskom, TV Art (Tetovo) i TV Era (Sko- plje), rade na produkciji programa o tekuæim po slovima, kako bi svojoj publici prezentovale informacije iz skoro svih regiona zemlje. Pro gram ima titlove, što obièno ne - dostaje veæini emitovanih programa. S jedne strane, ove produkcije imaju za cilj da osnaže profesionalnu saradnju i razmenu programa meðu stanicama razlièitih etni- èkih usmerenja. S druge strane, strategija je da se ojaèaju ove TV stanice kako bi se mnogo više fokusirale na loka-

Tanja Popoviæ 39 lne vesti, tako što æe pokrivati teme na profesionalan i od - govoran naèin, relevantan za sve stanovnike. Ovo sobom povlaèi samoispitivanje o raznolikosti gledišta meðu ra- zlièitim etnièkim zajednicama i jezièkim grupama. Radio Život je nezavisna dvojezièna ra dio-stanica koja emituje pro gram na makedonskom i albanskom jeziku u oblasti Skoplja. Prvobitno je osnovan meðu- narodnim donatorskim novcem u martu 2001. godine. Programe vode jedan makedonski i jedan albanski vodi- telj, koji koriste tehniku parafraziranja da zajednièki pre - zentuju pro gram na oba jezika. Bilingvalna tehnika korak je prema diverzitetu i toleranciji u makedonskim medijima. Ra dio-stanica ima strasne poklonike meðu mladim lju dima. Radio Tetovo, Ra dio Semi (De bar) i Radio Albana (Kumanovo), koje rade pod sopstvenim rukovod- stvom, složile su se da reemituju sve programe.

IV. Najbolji postupci Razni veæ postojeæi ili planirani projekti i programi biæe predstavljeni u ovom poglavlju. Svi se oni bave multiet- nièkim izazovima i pokušavaju da iznaðu izvodiva i privlaèna rešenja za razlièite zahteve u sferi štampanih i radiodifuznih medija.

1. TV Tera: «Razlike nas povezuju». Privatna lokalna stanica promoviše veoma specifiènu kombinaciju meðu- etnièkih i dvojeziènih ili višejeziènih aspekata. TV Tera je pokrenula regionalni prekogranièni projekat, što je prvi pokušaj da se prikaže multietnièki pejzaž jugozapadne regije zemlje, severozapadnog dela Grèke i jugozapadnog dela Albanije. Produkcija sadrži šest emisija koje pred- stavljaju razlièite etnièke grupe (Makedonce, Grke, Alban- ce, Vlahe, Turke, Rome itd.) iz ovog regiona. Do kumentar-

40 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ci «Razlike nas povezuju» bave se pitanjima ovih etnièkih grupa koja se tièu zakonskih prilika, njihovih kulturnih aktivnosti i uopšte naèina života, ispovednih i rodnih pitanja, rešenja za tradicionalne sukobe i izgledima za vi še- etnièka društva sa mikro (lokalno) i makro (regionalno – prekogranièno) taèaka gledišta. Cilj projekta je da pre d- stavi, kroz životne prièe populacije koja je vekovima živela na istom prostoru, ideje o otvorenom društvu i buduæoj prekograniènoj saradnji meðu opštinama i zajednicama kao jednom važnom sredstvu izgradnje poverenja, što spreèava pre vladavanje predrasuda i poluistina. Ori ginal- ne reèi, iskazane maternjim jezikom govornika, biæe ti tlo- vane na makedonski, a produkciju æe ponuditi lokalnim TV sta nicama u Korèi (Albanija) i Kozani (Grèka), sa ti tlo- vima na albanskom i grèkom jeziku, po zahtevu.

2. TV M: «Jezerske hronike». TV M je TV stanica na makedonskom jeziku koja se emituje u Ohridu, Strugi i okolnim oblastima. Nedavno su pokrenuli nov regionalni višejezièni udarni program nazvan «Jezerske hronike». Ovaj æe program pružiti proširene i raznolike vesti iz celog regiona Struge i Ohrida oko Ohridskog jezera, dobro po- znatog po tome što ga nastanjuju mnoge etnièke grupe još od pradavnih vremena (Makedonci, Albanci, Turci, Vlasi, Egipæani, Srbi, itd.).

3. Radio Cerenja. Ovo je medijsko glasilo na romskom jeziku sa etnièki pomešanim urednièkim timom (Romi, Turci i Makedonci). Oni æe inicirati višejezièni projekat koji se sastoji od programa na turskom i vlaškom (svaki po jedan sat nedeljno). Obezbeðivaæe informacije o lo kal- noj samoupravi, obrazovanju, kulturnim dogaðajima, pre - danju i obièajima. Programi treba da pokrivaju tekuæe po - slove sa 60 posto vremena, a ostalih 40 posto biæe po punje-

Tanja Popoviæ 41 no muzikom. Ovo je veoma interesantan eksperiment koji pruža nadu, jer to znaèi da æe romska ra dio-stanica možda postati platforma za druge jezièke grupe, i pomoæi u jaèanju tolerancije i saradnje meðu etnièkim zajednicama.

4. Gradski desk, Tetovo. Ovaj projekat je višejezièni medijski desk u Tetovu, posveæen pokrivanju dnevnih vesti iz oblasti Tetova za sva medijska glasila. Projekat je za sno- van na ideji lokalnih novinara, a inicirala ga je Jedinica za medijski razvitak OSCE Istraživaèke monitorske misije u Skopju aprila 2002. godine, kao meru za multietnièku izgradnju poverenja u bivšoj kriznoj oblasti. Projekat promoviše i omoguæava saradnju meðu novinarima koji rade na albanskom i makedonskom jeziku. Njegov cilj je da poboljša pristup informacijama, da proširi listu vesti kako bi se publika bolje uslužila, da promoviše multietnièke vesti i razumevanje, kao i da po- digne ukupne standarde novinarstva. Njegov prevashodan cilj je produkcija vesti koje su potpuno istražene, uravno- težene i objektivne. Gradski desk produkuje dnevne uda- rne vesti, koje se tièu te oblasti, o širokom spektru tema, ukljuèujuæi ekonomiju, zaštitu okoline i kulturu. Prièa koja èini vest se istražuje, produkciju obavljaju etnièki pomešani timovi i nju potom emituju besplatno i na makedonskom i na albanskom jeziku sve partnerske TV i radio stanice u regionu. Pored toga, nacionalna TV stanica A 1 i razni TV kanali u Skoplju takoðe emituju te vesti.

V. Zakljuèak Sadašnji radni radni uslovi za medije, bez obzira na jezik, vrlo su teški. Svih 926 registrovanih štampanih medija i 157 TV i ra dio emitera bore se da opstanu. To nije lak zadatak s obzirom na prilièno ogranièeno tržište od dva

42 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija miliona stanovnika, i usled oslabljene ekonomije. Kvalitet izveštavanja veoma mnogo varira, politièki uticaji su ra ši- reni a žurnalistièki standardi izgledaju nedostižni. Posle inicijalnog postkonfliktnog mirnog perioda, napetosti izmeðu makedonske i albanske populacije su kulminirale borbama u februaru 2001. godine. Sukob je dramatièno uticao na medije u zemlji. Govor mržnje postao je efikasan instrument za promociju etnièke eksklu- zivnosti u rukama nekih politièkih snaga. Posle sklapanja Ohridskog sporazuma 13. avgusta 2001, puške su za- æutale, govor mržnje je išèezao sa makedonske me dijske scene i sad postoji veliki broj medijskih glasila koja fun- kcionišu na raznim jezicima. Ali, etnièke podele u me dijima još uvek su prisutne. Medijska glasila i dalje se obraæaju samo jednoj etnièkoj publici i ne uspevaju da se bave pitanjima izvan te grupe. Ima vrlo malo etnièki inkluzivnog novinarstva, višejeziènih novina i višejeziènih programa na radiju i televiziji. Iz ovih razloga mediji još nisu u stanju da odigraju ulogu koji bi trebalo kako bi promovisali toleranciju meðu razlièitim jezièkim grupama u zemlji.

Danas postoji obilje dobrih ideja i inicijativa o tome kako mediji mogu promovisati toleranciju i razumevanje. Iskustva su ohrabrila nove uvide, mnogi novi projekti koji obeæavaju su veæ zapoèeti, a još mnogo više njih su u toku ili èekaju da budu primenjeni.

Tanja Popoviæ 43 Bibliografija

EastWest In sti tute, Radni papir za projekat okruglog stola o pre kograni- ènoj medijskoj kooperaciji. Projekat EastWest in stituta koji pospe- šuje meðuetnièki dijalog i saradnju putem prekograniène sa radnje u regionu Prespanskog/Ohridskog je zera – prema uspo stavljanju Evroregiona. Sastanak 8-9. novembra 2002. u Korèi, Albanija. Fo rum, br. 121 (17. 1. 2003), 29. Kolar-Panov, Dona, i Van den Haute, Fran cis, i Markovik, Marjan (ur.), MAP 2000 – Projekat istraživanja ma kedonske medijske publike, Institut za sociološka, politièka i pra vna istraživanja (Skoplje, 2000). Kolar-Panov, Dona, «Tegobno multikulturalno emitovanje u Ma kedoni- ji», Žurnal za sociolingvistiku (2002), u štampi. Melcic, Dunja, «Zwischen Pluralismus und Denkdiktatur: Die Medienlandschaft», in id. (ed.), Der Jugoslawienkrieg. Handbuch zur Vorgeschichte, Verlauf und Konsequenzen (Opladen, 2002), 317-31. Nineski, Blagoja, Lokalnite elektronski mediumi vo Ma kedonija (Prilep, 1998). Nineski, Blagoja, Pecatenite i elektronskite mediumi vo Makedonija (Skopje, 2000). Nicolet, Claude, «Medien in Mazedonien: Zwischen Kriegshertze und Friedensförderung», Südosteuropa Mitteilungen, 31/41 Jg. (2001), 282-89. Sovet za radiodifuzija na Republika Makedonija, Informacija za ra dio i TV programite na jazicite na nacionalnostite na elektronskite mediumi vo RM (Skopje, 2002). Thompson, Mark, Slovenia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Mac e- donia and Kosovo. Inter na tional Assis tance to Media (Vi enna: OSCE Rep resentative on Free dom of the Media, 2000). Trpevska, Snezana, «Das Mediensystem Mazedoniens», in Hans-Bredow-Institut (ed.), Internationales Handbuch (Baden-Baden, 2002), 425-35.

44 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija Preporuke

Kako bi se premostio jaz izmeðu razlièitih zajednica, zakonski preduslovi su od kljuènog znaèaja: • Nekoliko radnih grupa sada razraðuju nacrt zakona o radiodifuziji. Ova izmenjena, celovita i stoga jaka zakonska uredba biæe važna za primenu veæ po stoje- æih zakona, kao i za borbu sa dobro poznatim po teš- koæama, kao što je prenatrpano medijsko tržište uz nepoštenu konkurenciju. • Novi zakon protiv radiodifuznog piratstva pospešiæe sopstvenu produkciju, koja æe, sa svoje strane, bolje odslikavati bogato i raznoliko društvo te zemlje.

Kako bi se pospešila zajednièka javna sfera i eliminisale predrasude i neznanje: • Mediji na svim jezicima kojima se u zemlji govori treba da težeodražavanju multietnièke strukture zemlje, umesto da se samo fokusiraju na jednu zajednicu. Ovo se može postiæi uz više «pozitivnog govora» jednih o drugima, uz veæe obraæanje pažnje na zajednièke probleme i svakodnevna pitanja koja pogaðaju celu populaciju, umesto na informisanje u skladu sa etnièkim usmerenjem. • Postupci kakvi su meðuetnièka razmena programa, zajednièke redakcije i mešani urednièki timovi od kljuène su važnosti. Nadalje, jedan vrlo jednostavan ali efektan naèin da se dopre do šire publike jeste titlovanje programa. Trenutno, MRTV nije u stanju da ponudi višekanalni zvuèni pro gram, ali æe taj veo - ma koristan servis možda biti izvodljiv u buduænosti. • Trebalo bi ojaèati produkciju lokalnih vesti kako bi se odrazile potrebe lokalne populacije i pokrila pitanja relevantna za svie stanovnike, ukljuèujuæi raznolika stanovišta razlièitih zajednica. Proces uspostavljanja lokalne samouprave, koji je u toku,

Preporuke 45 pruža ogromne moguænosti, posebno medijima ma - njina da odigraju tu važnu ulogu.

Obrazovanje i istraživanja zahtevaju posebnu pažnju: • Istraživanja treba ohrabrivati i podržati radi poveæa- vanja znanja o medijima. Prvi koraci, koji se sastoje od profesionalnih razmatranja i medijskog monito- ringa, veæ su preduzeti, ali je to potrebno redovno èi - niti i razvijati tako da garantuje stalno istraživanje i posmatranje. Te rezultate treba podeliti medijima, zajednici, novinarima, udruženjima, medijskim ne- vladinim organizacijama i drugima, kako bi se pobo- ljšala razmena izmeðu korisnika i novinara. • Žurnalistièko obrazovanje je od krajnje važnosti. Moraju se razviti i osnažiti svi nivoi obrazovanja. Mada se medijske NVO usredsreðuju na obuku no vinara, Odsek za žurnalistiku Univerziteta Sv. Kirilo i Metodije u Skoplju je u periodu transformacije. Na- stavne programe treba osavremeniti, a predavanja treba prilagoditi kako bi odgovorili stvarnim zahtevi- ma savremenog novinarstva. Obrazovanje i obuku u izveštavanju o pitanjima diverziteta treba posebno pospešiti i uèvrstiti.

Da bi osnažili razmenu i interakciju unutar opšte populacije i ohrabrili meðukulturnu komunikaciju na svim nivoima (nacionalnom, regionalnom, lokalnom i pre kograni- ènom), mediji još zavise od podrške i pomoæi meðunaro- dne zajednice. Dalje obavezivanje i potkrepljujuæa podr- ška meðunarodne zajednice nužni su u buduænosti.

46 Preporuke Roma in Kohn Luk semburg

Luksem burg je jedin stve no društvo. Ono je isto toli ko multi kul tu ralno ko liko i višeje zièno. Kao što je so ci olog Fer- nand Fe hlen pri me tio: «Ako pos to ji je dna spe ci fièna je zièka kom pe ten ci ja Luk sem buržana, on da je to višeje zi ènost. U ve likom Vojvod stvu koeg zis ti raju tri jezi ka: luk- semburški, francuski i nemaèki. Do sada nije bilo nika- kve po li tièke ili kul tu ral ne hi je rar hi je meðu nji ma. Upo- tre ba jezi ka zavi si pretežno od si tu aci je u ko joj se naðete. Na primer, korišæenje jezika u medijima složeno je i nije ga la ko ra zumeti ako niste odo maæeni. Opet, ne pos toje egzaktna pra vila, a ona ko ja pos toje sve je teže definisati. Sve do ne davno je zik štam pe je bio èis to ne maèki (mada je uvek bilo èla naka na francuskom, a po nekad na luksemburškom i engleskom, u svakom izdanju). To je još uvek do mi nan tan je zik štam pa nih me di ja u ce li ni, ali se nedav no poja vilo neko li ko jedno je zièkih francus kih no vi na. Na radi ju i tele vi zi ji luksem burški se govo ri skoro sve vre me. Ne ki lokal ni pro gra mi se emitu ju na engleskom i na romanskim jezicima. Ta ko, dok nemaèki osta je najpro mi nen tni ji je zik štam pe, a ra dio i te le vi zi ja emi tu ju na luk sem burškom, admi nis tra ci ja sko ro is kljuèivo upotre blja va francus ki. Oèigledno je da je u svakodnevnom životu francuski jezik uznapre do vao od 1990-ih kao jezik spora zu meva nja. Ovom tren du je pro tivteža èinjenica da Vlada podržava ideju o inte gra ci ji use ljeni ka u lokal no društvo ko ja treba da se odvi ja pu tem usvaja nja do maæeg jezi ka. Za pra vo, važnost luksem burškog i upotre bu tri zaje dnièka jezi ka bez pre dra su da veæina popu la ci je sagle dava kao cen tral- nu taèku njiho vog naci onal nog identiteta.

Roma in Kohn 47 To nije tako iznenaðujuæe ako se uzme u obzir demo- gra fski sastav zem lje (re fe ren tna go di na: 2001). Od 440.000 stanov ni ka Ve likog Vojvod stva, samo 277.000 ima pa soš Luksemburga. To znaèi da ne-državljani èine sko ro 37 proce na ta popu la ci je, od èega Portu gal ci predstavlja ju najveæu stranu zaje dnicu od 59.000 ljudi. Dodaj- te to me ne kih 89.000 Fran cuza, Bel gija naca i Nema ca koji svakog radnog dana dopu tu ju u Luksem burg iz svojih ma tiènih ze ma lja, bu duæi da su za po sle ni u Ve li kom Voj- vod stvu. Pod tim okol nosti ma je sko ro ne mo guæe utvrdi ti ko kome kada govo ri na kom jezi ku. Posto je mnoge vari - jable koje utièu na upotrebu izvesnog jezika a ne nekog dru gog, ta ko da je ne mo guæe ispi sa ti lis tu po u zda nih pravila.

I. Is to rij ska pozadina Luksem burg (Luci lin bur huc, na staro ne maèkom jezi ku) osnovan je kao tvrðava davne 963. godine. Bio je deo sve- tog Rim skog car stva nemaèke nacije, a je zik ko jim se govori lo bio je gornjo ne maèki dijalekt. Èetiri ve ka ka snije ta se teri to ri ja proširila na sever i zapad i bila je po deljena na dva de la: francuski (gde su ljudi govo ri li va lonski) i ne maèki deo (gde se upo tre bljavao luksem burški di jalekt). Pi sani i admi nistra tiv ni je zici su bili pode lje ni pre ma re gioni ma, na fran cuski i nemaèki, u njiho vom starom obliku. Grad Luksem burg bio je izu zetak od ovog pra vila: iako je pri padao ne maèkom de lu, admi- nistra ci ja je oda bra la fran cuski kao ra dni jezik.

Tokom prve oku pacije pod kraljem Lujem XIV i njegovim tru pa ma 1684. godi ne, upo tre ba nemaèkog jezi ka bi la je skoro potpu no za bra njena. Jedan vek kasni je, zbog Fran- cus ke re vo lu ci je, pora sla je važnost francus kog jezi ka i on

48 Luk semburg je pro dreo èak i u lo kal nu admi nis tra ci ju ne maèke re gi je. Ali, èak i po sle uvoðenja Na po le ono vog Za ko ni ka 1804. godine – prvog zako ni ka francus kog graðanskog prava, ko ji je bio neop ho dan kao okvirni, usled posto janja mnogih izdvojenih sistema obièajnog pra va u Francuskoj pre 1789. go dine – luksemburški je ostao jezik koji su svi delili. Godi ne 1839, tokom London ske konfe ren cije, Luk- semburg je dobio poli tièku neza vi snost. Cena koja je za to plaæena bila je pode la teri to rije. Kralje vi na Belgi ja dobi la je valon sku oblast, a osta tak te ri to ri je pos tao je ono što se da nas zo ve Ve liko Voj vod stvo Luk sem burg, ta da si- tuirano u re giji gde se go vorio ne maèki je zik. Ali, ne maèki ni je ugro zio pre ov laðuva juæi fran cus ki je zik, pošto ho lan- dski kralj, veli ki vojvo da Vili jem II, nije podržao civil ne službenike po tom pitanju. Na kraju su ugledni Luksem- buržani uspe li da usta no ve francus ki kao adminis tra tivni, sudski, pa èak i politièki jezik. Indus trij ska revo lu ci ja done la je važne soci ode mo gra - fske prome ne krajem deve tnaes tog veka. Luksem burg, koji je oduvek bio siro mašna poljo priv re dna zemlja, primo - rana da mnoge svo je sta novnike šalje da po traže bo lji život preko oke ana, sad je pos tao priv laèan za use ljenike, prvo iz Ne maèke, po tom iz Ita li je. Je zièko po zi ci oni ranje pos ta - lo je po litièko pitanje. Da bi se oznaèila distanca od ne- maèke kon fede ra ci je i Luk sem burg zašti tio od ne maèkih naci ona lista, do net je zakon kojim je francus ki stavljen u isti položaj kao nemaèki, jezik koji su deca morala da uèe u osnovnoj školi. Konaèan jezièki program defi ni san je daleko sežnom škol skom refor mom 1912. godine.

Važnost luksem burškog jezi ka za naci onal ni identi tet zemlje postao je oèigledan to kom Drugog svetskog rata, ka da su Luk sem burg oku pi ra li nacis ti. Ne maèki ga ule iter

Roma in Kohn 49 (naèelnik okruga) odluèio je da obavi popis stanovništva oktobra 1941. go dine, jer je hteo da stanovnici Luksem- burga iskažu svoje bliske veze sa nemaèkom kultu rom. Svakome je reèeno da izabere «ne maèki» tri pu ta, ka da bude upitan za svoj jezik, državljanstvo i etnicitet. Èak ni èinje nica da su na cis ti upo zori li lju de na po sle dice ako bi od go vo ri li «luk sem burški» ni je spreèila do maæe stanov- ništvo da upravo uèini tako. Pošto su nacisti postali svesni ponosa tih ljudi na sopstveni identitet (više od 95 procenata reklo je «luksemburški» u odgovoru na sva tri pitanja), pres tali su sa pre bro javanjima.

II. Zakonski okvir za medije Slo bo du govo ra i slo bodu štam pe ga ran tuje èlan 24 Us ta - va, koji dati ra iz 1868. godi ne: «Slobo da govo ra u svim sluèajevi ma i slobo da štampe je garan to va na, podložna potis ki va nju svih prekršaja poèinjenih u ispo lja va nju tih slobo da. Ne sme se nikad uvodi ti cenzu ra. Si gurno sni de- pozi ti ne sme ju se zahte vati od pi saca, izda vaèa i štam pa - ra. [...]» Upo tre ba jezi ka re gu li sa na je tek po sle Dru gog svetskog ra ta, ka da su de lo vi Us ta va bili pro me nje ni 1948. godi ne. Èlan 29 je dnostav no glasi: «Zakon æe re guli sa ti upotre bu je zika u adminis tra tiv ne i sud ske svrhe.» Pret- hodni èlan 29 iz 1868. go dine gla sio je: «Upo treba ne- maèkog i fran cuskog je zika je op cionalna. Ona se ne može ogra nièava ti.» Godi ne 1984. do net je Za kon o upo tre bi je zika. Us tav se odnosio na ovaj buduæi zakon još 1948, ali je trebalo da se po javi jedan èla nak u ne maèkim de snièarskim no vina ma 1980. godi ne da bi za poèeo zako no dav ni pro ces u Veli kom Voj vodstvu. Neona cis ti su tvrdi li da Luksem - buržani go vore ne maèki, jer je njihov maternji je zik sa mo

50 Luk semburg nemaèki dija lekt. Javnost i poli tièari su se uznemi ri li. Parla ment je usvojio inici ja ti vu kojom se traži od Vlade da pripre mi pre dlog za ko na. Za kon ko ji je prois te kao iz ras pra ve regu liše upo tre bu jezikâ na za ko nodav nom, adminis tra tiv nom i sudskom nivou. On ne pomi nje medi - je, pošto se oni uopšte ne sma traju de lom javne sfere u koju bi Vla da tre balo da se upliæe. Tri su glavne taèke ovog zakona, jedinog koji se bavi upo tre bom je zi ka na širokoj osno vi. Prvo, luk sem bur- škom je dat status naci onal nog jezi ka (važna nijan sa u poreðenju sa zvaniènim jezikom kako je shvaæem u Ev- ropskoj Uniji, na primer). Drugo, svi zako no dav ni doku - menti mo raju biti na pisa ni na francus kom. Najzad, u adminis tra tivnim i sudskim poslo vi ma mogu se koris ti ti sva tri jezi ka (luksem burški, francus ki i nemaèki). Kada se obraæa admi nistra ciji, graðanin može ko ris titi bi lo ko ji od ova tri je zika; od govor bi tre balo da bude na istom je - ziku, «koliko god je to moguæe», kako zakon navodi. To znaèi da sko ro svi za hte vi admi nis tra ciji traže od govor na francus kom, jer civil ni službeni ci nisu navi kli na druge jezi ke, ili ne pozna ju dovolj no tehnièki voka bu lar na drugim jezicima. Sadašnji Za kon o štampi da tira iz 1869. go dine. Odav- no se smatra da je po trebno re formisati ga, i 2002. go dine je državno minis tar stvo, kao vladi na služba odgo vor na za medije, po dnelo nacrt novog zakona; ovaj je još na disku- siji. Njime se uzi ma u ob zir Ev ropska konven ci ja o ljud- skim pravima, kao i nadležnost Evropskog suda za ljudska pra va. François Bil tgen, mi nis tar za ko mu ni ka ci je u èijoj je na dležnosti ovaj predlog zakona, oèekuje da æe to biti je dan od najmo der ni jih medij skih za kona u Evro pi, ka da ve ro va tno bu de usvo jen u par la men tu kra jem 2003.

Roma in Kohn 51 godi ne. Prome ne se uglavnom bave statu som novi na ra, ali neæe sadržati ni ka kve do da tne pro pi se u po gle du jezika. Godine 1976. do net je jedan zakon kako bi se štampa subven ci oni sa la javnim novcem. Adminis tra ci ja je 2001. go di ne no vi na ma di rek tno dala 4.3 mi li ona evra, ne raèunajuæi svu indi vi du al nu podršku koju štampa ni mediji prima ju od Vlade, bez obzi ra na njiho ve poli tièke na- klonos ti. Kako bi imale prava na subven ci ju, no vine se mo ra ju izdava ti bar je dnom ne delj no, mo ra ju upošljava ti najmanje pet novinara i bi ti od opšte važnosti (tj. ba viti se na ci onal nim i meðuna ro dnim ves tima, eko no mi jom, društvenim poslo vima i kultu rom). Samo se novi ne pre- težno pisane na jednom od tri jezika (luksemburški, francuski i nemaèki) mogu kvali fi ko va ti za javne fondo ve. Ne- ke no vine teško da bi preživele bez po moæi štampi; dru ge, kao Le Je udi, ve rovatno nikad ne bi bile stvorene bez izgleda da budu subven ci oni sa ne od države.

III. Medi ji i upotre ba jezika Si tu aci ja u luk sem burškim me di ji ma, sa nji ho vom upo- trebom ra zlièitih je zi ka, is to je to li ko je din stve na ko li ko i složena. Po pra vilu, može se reæi da štam pom do minira nemaèki (èak iako je nekoliko novina samo na francuskom izašlo na tržište poslednjih godina), dok je na radiju i te levi zi ji je zik spo razu me va nja luk sem burški (opet sa nekim izu zeci ma ko je vre di za paziti).

1. Štam pani me diji. Prema statis ti ci UNESCO-a, Luk- semburžani su stra sni èita oci štam pe. Pre ko je dne èetvrti- ne svih domaæin sta va kupu je više od jednih naci onal nih dnevnih novi na, skoro u svim sluèajevi ma putem pretplate. Zahva lju juæi njiho vom pozna vanju jezikâ, Luk sem- buržani su u stanju da èitaju novine iz mnogih razlièitih

52 Luk semburg ze ma lja (uglav nom ma g a zi ne za one sa po se bnim in te re so- vanji ma, a koji ne posto je u Veli kom Vojvod stvu, sa izuzet - kom ma gazinâ po sveæenih auto mobi li ma). Meðutim, da bi èita li lokal ne ves ti, mo raju se uzdati u do maæu š tampu. Go di ne 1848, de vet go di na pošto je Luk sem burg stekao neza vi snost, sastav ljen je Ustav Veli kog Vojvod stva. Sa novim zakon skim propi sima cenzu ra je nesta la. Nije se èeka lo dugo na štampanje prvih novina, Lu xem bur ger Wort. Ne samo da taj dnevnik još postoji, on èak ima najširu publiku (sa 49 pro cenata) i ti raž (sa pre ko 78.000 proda tih prime ra ka, što predstav lja približno dvostru ki ti raž svih os ta lih dnev nih no vi na za je dno) u Luk sem burgu. No vi na je u vla sništvu Ar hiepis ko pi je i ima ja ku ka to- lièku urednièku boju. Ali, tokom posle dnjih godi na otvo- rio je svoje stra nice dru gim ideološkim strujama, ne zane ma ru juæi svoje verske kore ne. To svaka ko jesu najpo u - zdani je novi ne u sek toru novin skog izveštavanja. Njen ide ološki par njak, kao pro tivteža, zove se Ta ge- blatt (20 posto èita laštva). Poèeo je sa izlaženjem 1913. go di ne i po sre dno pri pa da so ci ja lis tièkom sin di ka tu OGBL. Tokom 1930-ih obe su se novine žestoko napada- le: Tage blatt je u nacis ti ma video poli tièkog nepri ja te lja kojeg tre ba ukloniti, dok je, barem prvih go dina, Lu xem- bur ger Wort zatva rao oèi pred Hitle ro vom Nemaèkom, jer ga je po li tièka de sni ca sma tra la po sle dnjom na dom za zašti tu za padne Ev rope od ko mu nistièke pre tnje. Ka da su nacis ti okupi ra li Luksem burg 1940. godi ne, obe novi ne su dove de ne u red. U pot punos ti poli tièki orga ni su komu nis tièki Ze- itung vum Lëtzebu er ger Vollek (osnovan 1946, danas ima je dan pro cnat èita laštva) i li beral ni Jour nal (osnovan 1948, pet pro cenata èita laštva), pošto su oba u vla sništvu

Roma in Kohn 53 svojih parti ja. Pokre taèi i jednih i drugih novi na igrali su is ta knutu ulogu u ot poru na cistièkim okupa torima. D’Lëtze bu er ger Land (tri pro cen ta èitalaštva) najsta ri - ji je politièki nedeljnik. Pokrenut je 1954. godine, uz po- moæ fi nan si je ra blis kih ma gna tu èeli ka Ar be du. Dru gi po li - tièki nedeljnik blizak je Zelenoj partiji, a ima jedan procenat èita laca. Woxx, preime no van 2000. godi ne, pošto je starto vao 12 godi na rani je kao Grénges po un, nje govi tvor- ci odu vek su sma tra li al ter na tivom «buržoas koj» šta mpi. Tako svaka struja na poli tièkom i ekonom skom ob- zoru ima svoje sopstvene novine. Ali, kad je u pitanju nivo pro da je po tre ban da se po sluje sa dobit kom, tre balo bi da na tržištu ima prostora samo za jedne od ovih novina. To što i dalje postoje, uprkos niskim tiražima i nezna- tnom priho du, jeste usled sveuku pne volje koju svaka po- litièka parti ja iska zu je da održi ra znoli kost mišljenja, ga- ranto va nu putem po moæi štampi. Osta le novi ne koje pri ma ju pomoæ iz javnih finan si ja su Revue (osno va ne 1946, 25 pro ce na ta èita laštva da nas) i Télécran (osno vane 1978, 34 pro cen ta èita laštva da nas), dva nedelj na ilustro va na ma gazi na sa naglas kom na tele - vizij skom progra mu, i Le Jeudi (osnovan 1997, sedam pro ce na ta èitalaštva da nas), jedi ni ne delj nik na francuskom jeziku. Krajem 2001. godine osnovane su još dve dnev ne no vi ne: La Voix du Lux em bo urg i Le Quoti di en . One ima ju po se dam pro ce na ta èita laštva, a objav lju ju èlanke samo na francus kom. Njiho vo poli tièko oprede lje- nje daleko je manje vidljivo, èak iako su u vlasništvu dve glav ne no vin ske gru pa ci je: Gro upe Sa int-Pa ul (Luxem - burger Wort, Télécran, La Vo ix du Luxembourg ) i Edit- press (Tage blatt, Revue, Le Jeudi, Le Quoti di en ).

54 Luk semburg 1.1. Višeje zièni medi ji. Teško je zamisliti da je prvo izdanje Lu xem bur ger Wort-a, objavljeno odmah po sle uki- da nja cen zu re 1848. go di ne, sadržalo sa mo èlan ke na pi sane na nemaèkom jeziku. Svako ko bi danas poželeo da èita je dan od vo deæih na cionalnih no vina mo rao bi da po - znaje nemaèki i francus ki, u najma nju ruku. Èlanci na oba je zika su je dan po red dru gog i ne pos toji pre vod. Šta - više, možete naiæi na citat na francuskom u èlanku na ne- maèkom, bez pre voda, i obrnuto. Izveštaji na ne maèkom obu hva ta ju pri bližno 70 pro ce na ta, èlan ci na fran cus kom oko 25-30 proce na ta, a razli ku nado knaðuju izveštaji na luksem burškom ili bi lo kojem drugom jezi ku. Ovaj je din- stven sistem glatko funkcioniše, jer je Luksemburg neka vrsta lingvistièkog lonca za pretapanje. Godine 1988. lingvista Guy Berg napravio je kvanti- ta tiv nu ana li zu je zi ka ko ji se ko ris te u višejeziènim no vina ma Lu xem bur ger Wort i Tage blatt . Pode lio je novi ne na 13 kategorija i dobio sliène re zultate za svake od njih. Sport je najviše ko ristio sa mo je dan je zik: oko 95 pro cena ta èla na ka bilo je na pi sano na ne maèkom. Uvo dni ci na nemaèkom èinili su 91 pro cenat, lokalne vesti 87 pro cenata, prva strana 84 procenta, vesti iz sve ta 80 pro cenata, a do maæe vesti 73 pro cen ta; pre os ta li pos to tak su bi li èlanci na francuskom, pošto luksemburški ne igra važnu ulogu u ovim ka tego ri jama (osim kod lokal nih vesti sa 4.5 pro cenata). U to vre me, stra nice o ume tnosti bi le su u odnosu 56 pre ma 41.5 pro cenata u ko rist nemaèkog; danas je taj odnos možda pre tegao u ko rist francuskog. Po nu de za po sao bile su kate go ri ja gde je fran cus ki vodeæi sa 84 pro centa; da nas æete ta koðe naæi izvestan broj po nu da posla na engles kom. Pe de set dva pro cen ta oglasa bili su objavljeni na francuskom, 38 na nemaèkom i 10 na luksemburškom. Danas možda ima još manje ko-

Roma in Kohn 55 mercijalnih po ruka na nemaèkom. Oblast u kojoj je ne- maèki sko ro pro te ran je su društve na oba vešte nja. U to vreme, više od 80 pro cenata obja va roðenja ili bra kova bilo je napi sa no na luksem burškom. In tere san tno je da su ljudi bili skloni da odabe ru pre francus ki (45 proce na ta) kada su mo rali da objave smrt ne ke osobe.

1.2. Jedno je zièni medi ji. Kako je broj stra naca ko ji žive u Luksemburgu u stalnom porastu još od 1970-ih, a trenu tno je taj broj sko ro 37 pro ce na ta po pu la ci je, fran cus ki sve više pre uzi ma ulo gu je zi ka spo ra zu me va nja u sva kodnev nom živo tu (po sebno u trgo vini i ugos titelj stvu, gde ve li ki pro ce nat ra dne snage do la zi iz fran cus ke ili belgij- ske zaje dni ce). Iz tog ra zloga su luksem burški izdavaèi od ne dav no poèeli da ulažu na po re da ci lja ju fran cus ku za je - dnicu u zemlji. Trenu tno posto je tri francus ke jedno je- ziène novi ne: dva dnevni ka, La Vo ix du Lu x em bo urg i Le Qu oti di en, kao i nedeljnik Le Jeudi . Glavni ra zlog za osni vanje ove tri no vi ne je ko mer cija - lan (èak iako nijedan izdavaè ne oèekuje da æe zaista za- radi ti novac u tom podu hva tu). Neki izdavaèi veru ju da, usled prisustva sve više ljudi koji govore francuski u Luk- sem bur gu, mo ra da pos to ja ti i no vi èita oci ko je tre ba pri- dobi ti. To je utoliko pre sluèaj što ljudi koji govore frna- cuski obièno ni su u stanju da èitaju veæinu nemaèkih èla- naka u višejeziènim novinama, pa stoga još ne ku puju lokalne dnevne ili nedeljne novine. To je sasvim taèno, ali ipak La Voix du Lux em bo urg i Le Qu oti di en još nisu is tinski us pešni. Nji ho vo èita lište sa uku pno 14 pro ce na ta ima samo tri pro centa više od luksemburškog izdanja francus- kih dnevnih novi na Le Répu blica in lorra in, koje su, kada se ove uga sile kra jem 2001. go dine, ima le 11 pro cena ta. Ovo izdanje je pokrenuto ranih 1960-ih, ali su poslednjih

56 Luk semburg godi na ti raž i pri hodi stal no opada li. (Tre ba za pazi ti: Le Républi ca in lorra in je par tner Le Quoti di en -a). Tre ba uzeti u obzir i kultur nu dimen zi ju kada po- kušava mo da obja sni mo re la ti van ne us peh izdavaèa u priv laèenju no ve èita laèke pu bli ke. Izgle da da pos to ji nes- klad izmeðu broja stanov ni ka Veli kog Vojvod stva koji teèno govore francuski i onih meðu njima koji su zainte- re so va ni za luksem burške te kuæe po slo ve. Poten ci jal ni «pri ro dni» èita oci jedno je ziène štam pe na francus kom (ban ka ri, euro kra te, imi granti, svako dnevni putni ci) više vole da se drže novina koje se štampaju u njihovim ma- tiènim zemljama (što je vrlo lako, pošto su svi važniji inos trani na slo vi dos tu pni u Luk sem burgu). Kad to ne bi bilo taèno, koje bi moguæe objašnjenje bilo za èinjenicu da Le Qu oti di en ni je uspeo da pre uzme èitaoce Le Répu- bli ca in lor ra in-a. Le Quoti di en je oèigledno naslednik Le Républi ca in lorra in -a (pošto su te novine obustavile izlaženje kad se Le Quoti di en poja vio i pre uzeo pret platni- ke). Ra zlika je u njiho voj ureðivaèkoj po liti ci: Le Quoti di - en se više fokusira na Luksemburg, a manje na Francusku i re gion Lo rene. Ta ko da ste, kad je Le Républi ca in lorra in posle 40 go dina obus tavio štam pa nje svog luk sem burškog izdanja krajem 2001, mogli da vidi te kako èitaoci kupu ju izdanje Le Républi ca in lorra in -a iz Tionvila, a ne Le Quoti- dien , èak ni La Voix du Lux em bo urg . Još jedan nalaz ankete koju je vršio TNS (Taylor-Nel- son Sofres) po kazuje da je èitalaštvo La Vo ix du Luxem- bourg po dje dna ko ras pros tra nje no meðu Luk sem bur ža- nima i strancima (an keta ne go vori o to me da li se ovo odnosi i na Le Quoti di en , ali se može pret postaviti da su cifre iste). Najzad, sve ovo znaèi da, ako se oštra konku- renci ja izmeðu ova dva jedno je zièna francus ka dnevni ka nastavi, to neæe biti za to što postoji ogromna po tražnja

Roma in Kohn 57 stanov ništva koje govo ri francus ki ili onih koji putu ju ovamo na posao svaki dan. To je uglavnom zbog grabljive po li ti ke cena dve najvažni je i ideološki suprot stav lje ne ko ma pni je u Ve li kom Voj vod stvu, pošto obe stra ne izgleda sma traju da æe na kra ju samo je dne novine preživeti. (Ironièno, na izbor èitalaca izmeðu La Voix du Lux em bo - urg i Le Quoti di en -a izgleda da ne utièu njihovi politièki stavo vi, prema društvenom istraživa nju insti tu ta Il res, suprotno po našanju èitalaca na tržištu višejeziène štam pe. Ali opet, ove novine su mnogo više politièki pristrasne.) Štampa na en gleskom jeziku je, za sad, van do mašaja ove dve glav ne me dijske grupe. Go dine 1981. direktor za zapošljavanje Pol Wirtz došao je na ide ju da izdaje ne deljnik za struènjake, Lux em bo urg News. Se dam go di na ka- snije ga je sledio meseèni ma gazin Busi ness . Oba moraju da prežive bez podrške javnih finansija, pošto engleski nije meðu tri jezika koje pominje Zakon o korišæenju jezika iz 1984. godi ne. Kompa ni ja In terna ti onal City Mag a zi- nes objavila je 25. mar ta 2003. da «obustavlja izdavanje svih svojih naslova», meðu njima Lux em bo urg News i Bu si ness. Pol Wirtz trenutno traži nove investitore, a uve- ren je da æe nje go ve no vi ne bi ti us ko ro po no vo pokrenute. Pos to je i novi ne ko je se obraæaju lo kal nom por tu gal- skom tržištu. Prvi koji se pojavio bio je Conta cto (de vet pro ce na ta èitalaštva). Ovaj ne delj nik osno van je 1970. i pripa da Groupe Saint-Pa ul. Njegov konku rent Correio (4 procenta èita laštva) u vlasništvu je Edit press-a, a star tovao je 1999. godine. Aprila 2003. pojavio se Présence helléni que kao prvi me seènik na grèkom (i francuskom). Osim engles kih, por tu gal skih i grèkih no vi na i ma gazi na, u Luk sem bur gu se ne štam pa ni je dna dru ga no vi na za bilo koju drugu jezièku grupu. Ako stanov ni ci Itali ja ni, Španci, Flaman ci ili Holan dja ni žele da èitaju novi ne na

58 Luk semburg svom maternjem jeziku, moraju da odu do kioska gde æe naæi više ne go je dne dnev ne no vi ne ili ne delj nik, uve ze ne iz njiho vih ze malja. Ko naèno, je dno ra zma tra nje ili, ve ro va tni je, na- gaðanje: teško je za misliti da æe je dnog dana ne ki izdavaè pokrenuti novine samo na nemaèkom. To je, prvo, zbog nacis tièke okupa ci je tokom Drugog svetskog rata, koja je uslovi la da Luk semburžani usvo je izves tan kri tièki stav pre ma Ne maèkoj i nje noj kultu ri (mada Luk sem buržani èitaju dale ko više nemaèke nego francus ke novi ne i knjige, i gledaju mnogo više TV pro grama iz Ne maèke nego Francuske). A drugo, to je prosto za to što niko ne vidi po - trebu za jedno je ziènom štampom na nemaèkom jezi ku u višejeziènom kultu ral nom kontekstu.

1.3. Strana štampa. Luksem buržani pom no prate stranu štampu. Ta navika nije samo u vezi sa njihovom višeje- ziènošæu, to je i posledica velièine zemlje. Na novinskim štandovima uopšte neæete naæi ma gazine za one sa po se- bnim inte re so va nji ma, kao što su kompju te ri, kuli nar stvo ili sport. A oni Luksemburžani koji neæe da èitaju samo izvešta je no vin skih agen ci ja o meðuna ro dnim po slo vi ma mo raæe da se okre nu stra nim dnev ni ci ma i ne delj ni ci ma. Lokal na štampa jednos tav no nema finan sij ska sredstva da bi imala svoje dopisnike širom važnih svetskih metro- pola, ni ti èak da bi posla la repor tera na pose ban zada tak u neku oblast krize. Na novin skim štando vi ma u Luksem bur gu mogu se naæi sve važnije meðunarodne novine, ukupno više od 5.300 na slo va. Ali nji ho vi po je di naèni poda ci o pro da ji mali su u poreðenju sa lokalnim novinama. Osim jednog vre dnog izuzet ka, ne maèkog tablo ida Bild. Ma da on pot-

Roma in Kohn 59 pu no za nema ru je luke smburšku real nost i tekuæe poslo- ve, èita ga osam pro cenata po pulacije.

2. Radiodifuzni me diji. Radio i tele vi zi ja su defi ni tiv no oblast u ko joj luk sem burški je zik jes te je zik spo ra zume - va nja, ali kao i kod štampa nih me di ja, posto je ne znatni višeje zièni izuze ci na mno gim progra mi ma. Je di na naci - onal na TV sta ni ca RTL Télé Lëtzebuerg , kao i tri na cional na ra dio-pro gra ma RTL Radio Lëtze buerg, soci okul- turni Ra dio 100,7 i DNR (Den neie Radio) , emituju se na luksemburškom. To se odnosi i na dve od tri regionalne sta ni ce: Radio Ara i El do ra dio. Radio Lati na , meðutim, emi tuje pro gram na ro man skim jezi ci ma, pre težno pro tu - gal skom. Sa izu zet kom je dne sta ni ce (ko ja emi tu je na por- tugal skom i francus kom), svih osta lih 13 lokal nih radio-stani ca skoro iskljuèivo emitu ju na luksem burškom. Tri kablov ska TV ka na la takoðe emitu ju pro gram na luk- semburškom. Ma da da nas pos to je broj ni ra dio i te le vizij ski pro gra mi za lo kalno stanov ništvo, ovakva situ acija je novi jeg datu - ma, pošto je RTL držao radiodifuzni monopol tokom šest de ce ni ja, a li be ra liza ci ja frekven ci ja za poèela je tek po sle 1991. go di ne, kada je usvojen novi zakon. Isto rija elektronskih me dija za poèela je 1931. go dine, kada je osnova- na Compa gnie lu xembo ur geoise de ra diodi ffu si on, da- našnja RTL Gru pa. Ali, to kom tri de ce ni je nje nog pos to ja - nja emi to va ni su pro gra mi sa mo na francus kom, ne- maèkom i en gleskom. Ti se pro grami nisu po sebno obra- æa li lo kal noj po pu la ci ji. Ra dio Lëtze bu erg (na luksembur- škom) ot poèeo je s ra dom tek 1959. godine. De set go dina ka sni je star to vao je Télé Lëtze bu erg (takoðe na luksem- burškom, ali je tokom više od 20 godina bio samo dvosa-

60 Luk semburg tni pro gram sva ke nede lje popo dne; da našnji dnev ni ma- gazinski program i vesti u produkciji su od 1991. godine). Uglavnom, maga zinski program i vesti nude se na luksemburškom. Ali, ako gost u radio ili TV programu do la zi iz Ne maèke ili Fran cus ke, in ter vju se vo di i emi tu je na njegovom ili njenom jeziku, a prevod se ne obe- zbeðuje. Opet, i tu postoji jedna jedinstvena odlika. Ka ko bi se obra tila stra nim za jedni ca ma u Ve likom Voj vodstvu, Vla da obezbeðuje fon dove za pre vod na fran cus ki je zik dnevnog polu sa tnog TV progra ma vesti. On se emitu je si- multa no na drugom ste reo kanalu. Soci okul tur ni Ra dio 100,7, ko ji se na ta lasima po ja- vio 1993. godine, prvi je i jedini program finansiran iz javne potrošnje. Kako ima kulturnu ali i politièku namenu, on sva kog ju tra emi tu je program vesti na fran cus kom u traja nju od 15 minu ta. Ra ni je je RTL imao ne delj ne radio-pro gra me na menje ne por tugal skoj, ita lijan skoj i špan- skoj za jednici, kao i za graðane iz bivše So cijalistièke Fe - dera tiv ne Repu bli ke Jugo sla vi je, a na tele vi zi ji pro gram na italijanskom. Tokom vremena oni su išèezli. Pošto je RTL izgubio svoj radiodifuzni monopol, smtrao je da više ne mora da pre uzima jav nu mi siju u infor misa nju stra nih zaje dnica na njiho vom jezi ku. Ra dio La tina preuzeo je tu ulo gu i obraæa se po se bno Por tu gal cima, Ita li ja ni ma, Špan- ci ma i Francu zi ma u Veli kom Vojvod stvu. Ima neko liko regi onal nih i lokal nih radio-sta ni ca koje emitu ju uglavnom na en gles kom jezi ku, ali su nji ho vi pro gra mi pre težno okre nu ti mu zi ci i pu bli ci ne pružaju mno go žur nalizma. Još je dan sa svim jedin stven fe no men jes te efe kat presi - panja. Svako ko želi da gleda glavni javni ili pri vatni TV pro - gram iz Ev rope, ili da sluša bel gijske, fran cuske i nemaèke radio-stanice u re gionu blizu gra nice, to može da uèini. To važi ka ko za domaæu, ta ko i za stra nu po pulaciju. Ali je ja-

Roma in Kohn 61 sno da, u po reðenju sa os ta lim sta nov ni ci ma, Luk sem- buržani pre fe ri ra ju nemaèki ra dio i te le vizij ski pro gram.

Tokom ra dnih dana u nede lji udeo Luksem buržana koji gle daju RTL Télé Lëtzebuerg (na luksemburškom) je 29 pro ce na ta; nemaèke TV kana le gle da 56 proce na ta do- maæe pu blike, frna cuske 12 pro ce nata, a os ta tak TV progra ma na svim os talim je zici ma 3 pro cen ta (pre ma an keti Ilres-a iz 2001. godine).

Kad se uzme u ob zir ce lo ku pna po pu la ci ja Veli kog Voj vod- stva, udeo RTL Télé Lëtzebuerg -a i ne maèke TV pa da na 22, odnosno 45 procenata, dok udeo francuske i svih ostalih TV sta nica ras te na 24, odno sno 9 pro cenata.

62 Luk semburg Por tu gal ci uglav nom gle da ju fran cus ke ka na le (46 pro cenata), zatim portu gal sku TV (26 proce na ta), nemaèke progra me (17 pro ce na ta), i os ta le TV sta ni ce (11 pro cenata). Is ti trend se opaža ka da se ana li zi ra ju navi ke slu ša- nja ra dija. Luksemburžani æe se pre ukljuèiti u nemaèke nego francus ke progra me. Meðutim, udeo francus kih radio-sta ni ca raste ka da se ra zmo tri ce la po pu la ci ja. Ali, pos toji je dna ve lika ra zli ka u odno su na TV: 85 pro cena ta pu bli ke do maæe popu la ci je sluša luksem burške radio-stanice. To znaèi da se, za razliku od televizijskih, samo 15 procenata Luk semburžana ukljuèuje u stra ne radio-programe. Glavni ra zlog za to je slaba po nuda pro grama na RTL Télé Lëtzebuerg -u, koji ima 30 minuta maga- zinskog progra ma i 30 minu ta lokal nih vesti dnevno, ali nema filmo va ni šou-progra ma, na primer.

3. Inter net. Ne pos toje pra vila za izbor jezika na nekoj strani ci Inter ne ta, ali domi ni ra ju francus ki i engles ki. Adminis tra ci ja skoro iskljuèivo koris ti francus ki, ne za to što se odaziva na zahteve publike, veæ zato što je to uopšte admi nis tra tiv ni je zik. In ter net saj to vi no vi na su pre težno na nemaèkom, sa izuzetkom Tage blatt -a, koji je uglavnom na fran cuskom, iako štampano izdanje pre teže ka nemaèkom je ziku. Zaje dnièki In ter net sajt RTL ra di ja i tele vi zi je je dan je od retkih na luk sem burškom je zi ku, a is- tovremeno i jedan od naj poseæenijih – ako ne i najpo- seæeniji – u zemlji.

IV. Oda bir jezi ka novinara U pogle du višejeziènih štampa nih medi ja, razlo zi za novi - narov izbor je dnog a ne ne kog drugog je zika ve oma su ra - znoliki. Neki novinar je možda studirao u zemlji gde se govori ne maèki pa ra dije ko risti ne maèki jezik. Ili se repor-

Roma in Kohn 63 ter, ko ji uglavnom piše èlanke na nemaèkom, pre baci na francus ki iz pristoj nosti, jer pokri va konfe ren ci ju nekog fi- lozofa iz Pa riza – pod uslovom da sma tra da mu je ta lenat za višejeziènost na visini. Revue i Télécran su maga zini skoro iskljuèivo na nemaèkom, a u oglasima koriste obilje francus kih reèi. Ovi maga zi ni se obraæaju celo ku pnoj do- maæoj po pulaciji, od do maæice do uprav nika, od ti- nejdžera do pen zi one ra, ta ko da mo ra ju upo tre blja va ti ne- maèki, jer taj jezik veæina Luk semburžana najlakše èita.

V. Zakljuèak Luksem burg je de fi nitvno višejezièna zemlja, ali za razli ku od drugih višejeziènih društava, kao što su Švajcarska ili Belgi ja, nema (izdvoje nih) jezièkih zaje dni ca. U Veli kom Vojvod stvu svi govo re tri je zika pri lièno dobro: luksem - burški, nemaèki i francuski. U najmanju ruku, svi oni koji su prošli kroz lokalni školski sistem dobro vladaju ovim trima jezicima. Èita nje knji ga i novi na, slušanje radio-pro gra ma ili gle da nje te le vi zi je bez bri ge o je zi ku (bi lo da je u pita nju luksem burški, francus ki ili nemaèki) deo je kultu ral nog i poli tièkog iden tite ta Luk sembur ga i njego vih graðana. Na- ravno da svako ima svo je je zièke pre ferencije, ali one nisu voðene tajnim razlozima. Do sa da je upotreba je zikâ u javnom životu pra tila neka pravi la razvi jena to kom de ceni ja prak tiène evo luci - je, ne pu tem za kono dav nih mera. Pi sani jezik admi nistra - cije je francuski, a njen govorni jezik je luksemburški. Ra dio i te le vi zij ski pro gra mi se emi tu ju na luk sem bur- škom, a novine su pretežno ispisane na nemaèkom jeziku. Ali je sve teže držati se ovih striktnih distinkcija, pa su prelazi više nego ikad u neodreðenom stanju.

64 Luk semburg Zasad se Luk semburg dièi time što je na ras krsnici dveju važnih kultura. Njegovi graðani ne samo da govore razlièite je zike, oni shva taju i kultu ral ne razli ke. Ako je to srž identiteta zem lje, onda ne ma ra zloga da ga se ljudi ne drže i ubuduæe.

Bibli o grafija Berg, Guy, Mir wëlle ble iwe, wat mir sin. So zi olin gu is tis che und sprachtypolo gis che Betra chtun gen zur luxem bur gis chen Me- hrsprachig keit (Tübin gen: Max Ni emeyer, 1993). Kohn, Ro ma in, «Ein Volk von Ze itungslesern», in Edi tions Saint-Paul (ed.), Ka le idos kop (Lu x em bo urg: Edi ti ons Sa int-Pa ul, 2002), 115-24. Kohn, Ro main, «Im Zwe ifel für den Le ser. Wie Presse, Radio und TV die Sprachen vi el falt im Land meis tern», Süddeut sche Ze itung, 19. Jan- u ary 2001. Loi du 24 février 1984 sur le régime des langues, Mémorial A n° 16, 27. February 1984, 196-197 Maje rus, Pier re, L’Etat luxem bo ur geois. Manu el de droit consti tu ti on - nel et de droit administratif (Lu x em bo urg, 1990). New ton, Gerlad, (ed.), Lux em bo urg and Lëtzebu er gesch. Langu age and Commu ni ca ti on at the Cross ro ads of Euro pe (Oxford: Clar en - don Press, 1996). Pe eters, Ro ger J., «Trilin gu i sme et triglos sie: l’emploi des langu es dans la pres se qu oti di en ne lu xem bo ur geoise», Orbis (Bul le tin in ter na tional de do c u men ta ti on lin gu is ti que), To me XXXIX 1996-1997, 127-57. Ser vi ce In for ma ti on et Pres se (ed.), About... langu ages (Lu x em bo urg, 1999) http://www.gouvernement.lu/publi ca tions/down load/about.pdf Servi ce In for mati on et Pres se (ed.), Abo ut... media and commu ni cati - ons (Lu x em bo urg, 2002) http://www.gouvernement.lu/publi ca- tions/download/mediaENG.pdf

Roma in Kohn 65 Preporuke

Luksemburg je višejezièno društvo, gde se luksemburški, fran cus ki i ne maèki koris te poštu juæi broj na prak tièna, pisa na i nepi sa na pravi la. Zago va ra ti jedno je ziène medi je vero va tno bi vodi lo do društvene segre ga ci je, a na kraju i do «razvo dnja va nja» državljan stva. Kultur ni identi tet Luk- semburžana veoma je snažno pove zan sa koeg zisten ci jom «jedna kog sa jedna kim» - i njiho vog naci onal nog jezi ka i njiho ve višejeziènos ti. Ovaj tip višejeziènos ti speci fièan je za Luksem burg i vero vatno je neupo re div sa bilo kojim drugim narodom. Važno je primetiti da veæinski deo luksemburškog društva vla da sa više od je dnim od tri zvanièna jezika: luk- semburškim, nemaèkim i francuskim. Takoðe, veæina useljenika u Luksemburg go vori bar je dan od tri zvanièna jezi ka, s tim što je francus ki postao jezik spora zu me va nja, ili zaje dnièki imeni telj. Francus ki, ta koðe, najèešæe govo re pre ko gra nièni ra dni ci iz Fran cuske, Bel gije i Ne maèke. Imi gran ti, pose bno iz ze ma lja ro man skog po druèja, ima ju «svo je» me di je: dva portu gal ska ne delj ni ka, ra dio na ra znim ro man skim je zi ci ma, pre vod na fran cus ki TV vesti (na luksemburškom), kao i programe dnevnih vesti na radi ju na francus kom (na javnom radi ju). Dve novi ne skroz na francuskom i jedan iskljuèivo francuski nedeljnik pružaju svako dnev nim putni ci ma i uselje ni ci ma iz ro- manskih zemalja širok uvid u dogaðanja u Luskemburgu. U štampi, luksem burški nikad nije usta nov ljen kao je zik ko mu ni ka ci je. To je pre težno za to što ne ma stvar ne po tražnje za èitanjem no vi na na naci onal nom jezi ku, dok on ostaje prvi i pretežan u govornom jeziku. Težak je, meðutim, za èitanje (i pisanje) ako nis te navikli i vežbali.

66 Preporuke Stvari stoje drukèije na radiju i televiziji, gde je luksem- burški glavni jezik ko mu ni kacije.

U bu duænosti, Vlada bi tre balo da: • nasta vi da ohrabru je stran ce/uselje ni ke da uèe luk- semburški kao je zik inte gracije; • ohrabri stvara nje višejeziènih emisi ja, ili da pro- težira pro dukciju ra dio i TV emi sija za višejeziènu publi ku, na dru gim jezi ci ma (po sebno na jav noj radio-stanici; • prepus ti izbor jezi ka onom koji govo ri, tj. novi na ru (ne èitaoci ma ili radio i tele vi zij skoj publici).

Preporuke 67 Na ta lia Angheli Moldavija

Smeštena na raskršæu slovenskog i latinskog sveta, Mol- davi ja je dom mno gim etnièkim gru pama. Pre ma re zul tati- ma posle dnjeg popi sa stanov ništva, 64.5 propce na ta popu la ci je je mol dav skog po re kla, 13.8 su etnièki Ukra jin ci, 13 pro cenata su Rusi, 3 pro centa su etnièki Ga gauzi, 2 procen ta Buga ri, 1.5 proce na ta Jevre ji, a 2.2 procen ta pripa da ju drugim etnièkim grupa ma (Be lo ru si, Polja ci, Nem- ci, Romi, itd.).1 Kul tur ni pejzaž Mol davi je je ka le idos kop pre danjâ i jezikâ. Ne ki je zici su slièni je zici ma dru gih ljudi u regi onu – Rumu na, Rusa, Ukraji na ca, Buga ra. Drugi su jedin stve- ni u ovoj oblasti – kao što je to gagauski, jezik pravoslav- ne hrišæanske grupe koja govori jednim od turskih jezika. Je da na est godi na po sle ras pa da Sovjet skog Sa ve za zemlja još traga za svojim identitetom i mestom u novoj Evropi – što sve utièe na naèin na ko ji ra zlièite etnièke gru pe opažaju se be i je dni dru ge. Oèuva nje in te re sa ovih grupa je izazov i za vlasti u zemlji i za civilno društvo, posebno u uslovi ma teške ekonom ske krize i nera zrešenog su ko ba oko oblas ti Tran sdnjestra.

I. Zakonski okvir za medije U Molda vi ji se prisnost izmeðu titu lar ne naci je i osta lih etnièkih gru pa èes to posma tra kroz perspek ti vu ko-

1. Ci ti ra no pre ma “Odlu ci par la men ta Re pu bli ke Mol da vi je br. 1039-XII od 26.05.92. o Za konskom sta tu su osoba ma ko je pri pada ju etnièkim, lingvis tièkim i re ligi o znim manji na ma u kontek stu oružanog suko ba u oblasti Istoèni Deo Dnjestra» (The Decision of the Parliament of the Republic of Moldova No. 1039-XII from 26.05.92 on The Le gal Sta tus of Persons Belon ging to Etnic, Lingu is tic and Reli gious Mino ri ti es in the Context of the Armed Conflict in the District of the Eastern Part of the Dniester).

Nata lia Angheli 69 rišæenja jezika. Sve do kasnih 1980-ih, uprkos raznolikosti naci onal nog sasta va, domi ni ra li su ruski i moldav ski. Tako je 1989. godine 59.4 posto obrazovanih uèilo na moldavskom, a 40.6 posto njih na ruskom. 2 Ruski je bio osnovni jezik zvaniène komunikacije. Oslo baðanje Mol davi je od ko mu nis tièke upra ve do ve - lo je do obnove naci onal ne svesti etnièkih Molda va ca. Kao deo tog po kreta, 1989. go dine je usvojen Zakon o funkci- onisa nju jezikâ na teri to ri ji Molda vi je. Po tom zakonu, moldavski je stekao status službenog jezika, dok je ruski pro glašen «je zikom ko mu nici ra nja meðu na rodi ma». 3 Ma- da je uzdi gao sta tus mol dav skog, za kon ta koðe pro pi su je upotre bu ukrajin skog, bu garskog, hebrej skog, ji diša, romskog jezi ka, itd., kako bi se odgo vo ri lo potre ba ma raznih etnièkih grupa koje žive u Moldaviji.4 Za kon je ta koðe pro pi sao upo tre bu la ti niènog pi sma, uklanja juæi jedi nu razli ku izmeðu Molda va ca i Rumu na. Ipak, ime jezi ka, tj. moldav ski nasu prot rumun skom, i dalje je predmet oštrih deba ta. Pola staniv ništa koris ti ime «rumun ski», a sebe nazi va ju «etnièkim Rumu ni ma», dok ostali drže da govore moldavski. Pošto se naziv «moldavski» korsiti u svim zakonskim aktima, taj æe se termin koristiti u ovom izveštaju kad se misli na službeni jezik zemlje. Upotre ba moldav skog kao službenog jezi ka zemlje ta- koðe je pro pisana èla nom 13 Us tava. Taj èlan ta koðe pri - zna je pra vo moldav skim graðanima da upotre blja va ju ruski i druge jezi ke koji se govo re na njiho voj teri to ri ji.

2. Atana sia Stoianova, «Obra zova nje etnièkih manji na u Molda vi ji»: Zakon ski okvir i praksa» (“Nati onal Mino ri ti es Edica ti on in Moldo va: The Legal Fra me work and Pra cti ce», Izveštaj po dnet na Svet skom Kon gre su o poli ti ci je zi ka, Barse lo na, 16-20 april, 2002. www.lingu apax.org/congres/tal ler/tal ler3/ar ti cle23_ang.html 3. Èlan 3 Zako na o funkci oni sa nju jezikâ na teri to ri ji Molda vi je. 4. Èlan 4 Zako na o funkci oni sa nju jezikâ na teri to ri ji Molda vije.

70 Moldavija Èlan 10 Usta va bra ni pra vo mol dav skih držav lja na na oèuvanje, razvi ja nje i izražavanje njiho vog etnièkog, kulturnog, jezièkog i ver skog identiteta. Ni zakon o jezicima ni Ustav nisu prihvaæeni u Tran- sdnjestru, oblasti u istoènoj Molda vi ji koju pretežno naselja va ju etnièki Ukrajin ci i Rusi. Ovde su stanov ni ci pro- tes to va li naj gla sni je pro tiv èla na 7 za ko na o je zi ci ma, ko ji propisuje znanje moldavskog za one koji su u službi držav ne admi nis tracije. U preos ta lim delo vi ma zemlje prime na zako na o jezici ma i je zièkih odreda ba dru gih za kon skih akata teèe pos te pe no, u najbo ljem sluèaju, a nalaženje ravno teže izmeðu mol davskog i rus kog, pose bno u sfe ri bizni sa i medi ja, i da lje je osetlji va stvar. Veæina obrazo va nih Mol- davaca govori i moldavski i ruski, dok za mnoge druge etnièke gru pe rus ki ostaje prvo, a po nekad i jedino sredstvo spora zu mevanja. Iako zakon iz 1989. godine nije sadržao odredbe koje izrièito ureðuju pi tanje medija, on je pos tavio te melj za mnoge da lje ra zrade na tom polju. Je zièke odred be zako na ko je se odnose na emite re u zemlji u skladu su sa zakonom o jezicima. Èlan 13 Za ko - na o emi te ri ma iz 1995. go di ne pro pi su je da mi n i mum 65 pro cenata pro gramâ mo ra da bu de na službenom jeziku zemlje. Za kon je posta vio okvir za delo va nje Save ta za audiovi zu el nu ko ordi na ci ju (CCA), ko ji je, osim os ta log, potreban da bi se olakšao ra zvoj emi tovanja na službe- nom jezi ku zemlje. 5 Odred be o je zi ku Zako na o oglašavanju iz 1997. godi ne sa svim su li be ral ne. Po sle je dnog aman dma na usvo- jenog u 2002. godini, oglasi se mogu objavljivati na zva-

5. Èlan 37 Zako na o radiodifuziji.

Nata lia Angheli 71 niènom jeziku zemlje ili, po zahtevu oglašivaèa, na drugim je zici ma. 6 Pris tup dru gih etnièkih grupa medi jima takoðe je obe zbeðen kroz Zakon o pra vima oso ba koje pri pada ju na ci onalnim manji na ma iz 2001. godine. Èlan 13 ovog za ko na pro pi su je da pred stav ni ci etnièkih manji na i njiho vih or ga ni za ci ja ima ju pra vo na pro duk ci ju izda nja na svom maternjem jeziku, dok se od vladinih službi traži da or gani zu ju emi sije na tim jezi ci ma na držav noj TV i radiju. Slièno tome, Za kon o na ci onal nom jav nom emi te ru iz 2002. godi ne proglašava kultur nu razno li kost i priznaje pra vo etnièkih gru pa da ima ju pro grame na svojim jezicima. Ka ko bi olakšala pri me nu je zièkih za ko na i pro mo vi- sala državnu poli ti ku u oblasti meðunaci onal nih odnosa, Vla da je oformi la Odelje nje za naci onal ne odnose i funkci oni sanje je zi ka (ka sni je na zva no Ode lje nje za meðuna- cionalne odnose). Odeljenje je za duženo za praæenje situacije u po gledu pra va etnièkih gru pa i onih ti tularne na cije, kao i za podršku aktiv nos ti ma nevla di nih or ga ni zaci ja na tom polju.

II. Me dij ski prostor Obilje štampa nih i elektron skih me dijskih gla sila poja vi lo se u Molda vi ji od kad je do bila neza vi snost 1991. go dine. Pošto je veæina njih fi nansi rana od stra ne po litièkih par tija i gru pa, oni od sli ka va ju èitav spek tar po li tièkih sta vo va u zemlji. Ima, meðutim, da leko manje razno li kos ti u naèinu na ko ji ove pu bli ka ci je odsli ka vaju inte re se ra znih etnièkih grupa u Moldaviji. Medij ska scena u Molda vi ji je izuze tno nepos to ja na. Usled niske kupov ne moæi popu la ci je i prevrtlji vih poli -

6. Èlan 8 Za ko na o oglašavanju.

72 Moldavija tièkih interesa, životni vek mnogih glasila je bio prilièno kra tak. Pre ma po da ci ma ko je je sa ku pio Ne za visni no vi- narski cen tar Mol davije, u novembru 2002. bilo je 72 na - ci onal ne štam pa ne pu bli ka ci je, 23 lo kal na štam pana glasi la, dva naci onal na TV ka na la, je dan na cio nal ni radio-ka nal, 32 lo kal na TV kana la, 24 lo kal ne ra dio-sta ni ce i osam novinskih agencija. Od ukupno 169 glasila, 82 štampa ju ili emitu ju svoje progra me na moldav skom, 33 i na moldavskom i na ruskom, 44 samo na ruskom, 6 na ruskom i ga gaus kom, a 4 na drugim jezi ci ma (ovi poda ci ne ukljuèuju infor ma ci ju o ot ce pljenoj oblasti Tran- sdnjes tra).7 Ce na no vi na i ma ga zi na je ne ume re no vi soka za ve æi - nu Molda va ca, pa su radio i te le vi zij ski kana li koji emi tuju pu tem držav ne mreže naj vero va tni ji izvo ri infor mi sa- nja i za bave. Ra dio Mol do va, TV Mol do va 1 i ORT Moldo- va su dostupni praktièno svakom domaæinstvu. Sve do 10. avgus ta 2002. godi ne, TV Roma nia 1, javni kanal su- sedne zemlje, ta koðe se emi tovao do veæine moldavskih do mova pu tem držav nog ko mu ni ka ci onog sis te ma.8 Mol- davske vlasti obusta vi le su ovo emito va nje, tvrdeæi da to zahte va doda tne meðuv ladi ne spora zu me ko ji æe pro pisa - ti metod plaæanja za korišæenje moldavskih prenosnih veza. Usledi li su ta la si javnih pro tes ta, a emito vanje je ko- naèno pono vo uspos tav lje no u mar tu 2003. godine. Sta nov nici se ver ne Mol da vije i regi ona Tran sdnjes tra, takoðe, mogu da prima ju emito vanje iz suse dne Ukraji ne u svojim domovima.

Ipak, nis ke pla te ne dopušta ju mno gim Moldav ci ma da kupu ju mo der ne radio ili te levi zij ske apa rate. Usled to ga,

7. “Me dij ski vo diè 2001-2002», Ne za vi sni no vi nar ski cen tar, Moldavija. 8. Vi ctor Bo ga ci, «TV tran smi te ri i sta ni ce u re gi oni ma Mol da vi je», Ma sov ni me di ji u Mol da vi ji, de cem bar 1999, Ne za vi sni no vi nar ski cen tar, Mol da vi ja.

Nata lia Angheli 73 ne ma ju pris tup sta nica ma ko je emi tu ju pre ko du gih ta la - sa, pa pre težno za vi se od pre no sa lo kal nih sta ni ca u državnom vlasništvu preko staro modnih radio- kablova.

1. Me di ji u Mol da vi ji na rus kom je zi ku. Ruski je i dalje glav ni je zik me di ja u Mol da vi ji. Za pra vo, zbog nji ho vog broja, vi so kih ti raža i ve like prodor nos ti, teško je na zva ti ih «ma njin skim». Pre ma je dnoj an ke ti iz 2002. go di ne, tri od pet najèitani jih novi na u Molda vi ji objav ljuju se na ruskom, a dve od pet naj popu lar ni jih radio-sta ni ca emitu ju progra - me na tom jeziku. 9 Is ta ta an keta po ka zuje da je naj po pular ni ji TV ka nal ORT na ruskom jezi ku. Novi ne na najvišem mes tu na ska li po pu lar nos ti u Mol da vi ji su Kom somol’ - skaya Prav da, sa tiražom od 50.000 bez pret plate, što je da - le ko više ne go bi lo ko ja dru ga pu bli ka ci ja na mol davskom. Zapra vo, mno ge od naj popu lar ni jih no vina su mol dav- ska izdanja èuvenih rus kih naslo va (Komso mol’ skaya Pravda, Ar gumenty i Fakty, Trud). Slièno to me, emisije na ruskom sa naj veæim rej tingom re prize su emi sija TV i radio kanala iz Rusije (ORT, Russkoe Radio, Radio Hit FM). Uku pno gle da no, udeo re pri za emi sija iz Rusi je je znatan. Pre ma re gistru CCA, u le to 2002. go dine, od 23 li - cen ci ranih radi ota la snih sta ni ca 11 re emi tu ju pro gra me rus kih sta ni ca. Radi poreðenja, dve sta ni ce su ima le važeæe do zvo le da re emi tuju pro gra me iz Ru muni je, je dna iz Turske, a je dna sta nica je imala autori za ci ju da reemi - tuje Ra dio Lib erty. Broj emi te ra angažova nih u ile gal nom emi to va nju je mno go veæi. Pre ma CCA, neauto ri zova na tran smi sija stranih emisija najèešæi je oblik kršenja emisionih propisa.10

9. “Ma sov ni me di ji u Re pu bli ci Mol da vi ji: pris tup, pu bli ka, opre de lje nja, sta vo vi», Masov ni medi ji u Molda vi ji , juni 2002., Neza vi sni novi nar ski centar, Molda vi ja. 9 10. “Šef emi si onog save ta kri ti ku je ima oce li cen ci», Mol dova Media News, 17. ok to bar, 2002.

74 Moldavija Pre ma pro ce na ma Udruženja elektron skih medi ja (APEL), oce njuje se da je broj tih prekršilaca meðu ima- ocima licen ci 90 posto. 11 Oda bir progra ma za re emi to vanje èesto se vrši bez dis kri mi na ci je, a pri ma oci ves ti u Mol da vi ji mno go pu ta sazna ju za taèno vreme u Moskvi, cene nekre tnina u Sankt Peter sburgu ili vremen sku progno zu za Sibir. Usled nedos tat ka finan sij skih sredsta va i tehnièkog ili pro fe si onal nog zna nja, lo kal ne sta ni ce èes to po sežu za reemi to va njem kao naèinom preživ ljavanja. U tom smislu je ti pièan primer sta nica In fo Ra dio – pri va tni ka nal po kre nut av gus ta 2000. go di ne, sa pla nom emi si ja ko ji je prven stve no sadržao ves ti iz Mol da vi je (na moldavskom i ruskom). Krajem 2001. godine, on je re- emito vao moskov sku sta nicu Ekho Moskvy. Pre ma pro pi si ma CCA, kan dida ti ko ji obe zbe de «ade- kva tno» izvešta va nje o odno si ma izmeðu ti tu larne na ci je i os ta lih etnièkih gru pa ko je žive u Mol da vi ji i pro movišu vrednos ti moldav ske naci onal ne kultu re, kao i oni «suži- veæih» na cional nosti, ima ju priori tet u pro cesu oda bira. Meðutim, ti kri te ri ju mi su retko ispro ba va ni u prak si, što izazi va glasno nego do va nje kontro lo ra lokal nih medi ja. 12 Udruženje diplo ma ca na stranim univer zi te ti ma (CA- IRO) èak je pokre nu lo sudski postu pak 2000. godi ne protiv saveta, tvrdeæi da nije uspeo da «zaštiti na cionalni infor ma tiv ni prostor od stranog upliva». Sud je presu dio u njiho vu korist i naložio emite ri ma da poštuju jezièke propi se zako na o radiodifuziji. Odluka je izazva la povi ke meðu mol dav skom rus kom po pula ci jom, a vi so ki ko me- sar OEBS-a za naci onal ne ma njine kri ti ko vao je ogra-

11. In ter vju sa Vi cto rom Osi po vim, izvršnim direk to rom APEL-a, okto bar 2002. 12. “Kri te ri ju mi za dis tri bu ci ju li cen ci po be dni ci ma na ta kmièenji ma za autori zaci ju radiodifuzije» www.cca.md

Nata lia Angheli 75 nièenja na osnovu ljudskih prava. Usledilo je još pritisa- ka iz inostranstva, pa je moldavska skupština izdala tu- maèenje odreda ba o jezi ci ma, propi su juæi da 65 proce na - ta sadržaja u lokalnoj pro dukciji, a ne ukupnog vre mena emito va nja, mora biti na službenom jezi ku. Za lokal ne podružnice sta nica iz Rusije to je znaèilo da os taju na ta- lasi ma bez ikakvih prome na nji hovog sadržaja. CCA nije imala mnogo uspeha u sprovoðenju jezièkih i drugih propisa u skladu sa radiodifuznim zakonima zem lje. Veæina emi te ra se je dnos tav no su prot stav lja san- kcija ma i osta je na tala si ma. Tako je, na primer, Av to Ra- dio nas tavio da emi tuje pro gram èak i pošto su mu bi le oduzete i radiodifuzna i te hnièka licenca. Nedav no je Savet usvo jio mnogo oprezni ji pristup i ne pri me nju je nika kve ozbilj ne san kci je. Nes po so ban da efi- kasno olakša pri menu rele van tnih zako na, CCA sa da tvrdi da izbe ga va prime nu oštri jih san kci ja iz straha da ne «uništi» moldavski radiodifuzni prostor.13

2. Medi ji na ukrajin skom, bugar skom, jidišu i romskom jezi ku. Uticaj me dija na drugim je zici ma, osim onih na ruskom i moldavskom, minimalan je. Od novembra 2002. go di ne u naci onal noj dis tri bu ci ji ne pos to je mediji koji ni su na moldavskom ili ruskom. 14 Je dine dve pu - blika ci je koje se dis tribu ira ju širom zemlje su Is toki i Nash Go los. Obe se pre težno bave životom jevrejske zajednice u Molda vi ji, a štampa ju svoje mate ri ja le na ruskom jeziku. Medi ji na ukrajin skom su nera zvi je ni, iako je to druga po ve lièini etnièka gru pa po sle Mol dava ca. Ukra in ski Golos iz Kišinje va, na ukra jinskom jezi ku, za visi od pri-

13. “Šef emi si onog save ta kri ti ku je ima oce li cen ci», Mol dova Media News, 17. ok to bar, 2002. 14. “Ka ta log pe ri odiènih pu bli ka ci ja u Re pu bli ci Mol da vi ji i CIS», 2002.

76 Moldavija vatnih do nacija da bi preživeo, ali one nisu dovoljne da bi se list sa tiražom od 3.000 pri meraka po javljivao re dovno. Pro mi ni, novi ne na ukrajin skom, koje se štam paju u gra du Bal ti na se ve ru zem lje, ta koðe izla ze ne re dov no.15 Si tu aci ja je slièna sa štam pom na bu gar skom je zi ku. Rodno Slo vo, no vi ne Bu ga ra u Molda vi ji, pres ta le su da izla ze pre oko tri godi ne usled nedos tat ka fon dova. Ne do - voljno finan si ra nje takoðe otežava objavlji va nje novi na Blgar ski Glas u gradu Taraklija, na jugu. Od osnivanja 1991. godi ne, objavlje no je samo 50 broje va tih novi na. Ne ma stal no za po sle nog oso blja ko je radi za tu pu bli ka ci - ju, a novi broje vi se pojav lju ju kad pristi gnu priva tne donacije. U 2002. godini su pokušaji lokalnih vlasti da subven ci onišu ove no vi ne imali ogra nièen efe kat – ma da je obeæavana podrška za 12 bro jeva, obe zbeðena su sredstva samo za 3 broja.16 Neko li ko lokal nih emite ra ima progra me na bugar - skom. Tako državni TV kanal STV 41, smešten u Tara- kliji, emitu je lokal ne vesti, poslov ne i zabav ne šou-programe na bugar skom. TVardi ta, sre dnje ta la sni ka nal iz gra da Tvar dita iz južne Molda vi je, takoðe ima neko li ko emisi ja na bugarskom. Meðutim, udeo ori ginalnog pro grama na veæini ovih sta ni ca je ve oma ma li, a ra zlièiti je zi ci pretežno se ko ris te za emitovanje «muzièkih pozdrava». Isto to važi i za emisije na ukrajin skom jezi ku stani ce AVM Studio iz Edine - ta, kao i stanice Ca nal-X iz Bri senija – obe na se veru Mol- davije, kao i za BAS-TV iz gra da Ba sarabeaska u central- noj Mol da vi ji. Op seg ko ji po kri vaju ovi ka na li je dos ta ispod 50 kilometara.

15. Inter vju sa Pyotrom Grabchi ukom, predse dni kom Udruženja Ukraji na ca Mol da vi je, novem bar 2002. 16. In ter vju sa Di mi trom Bo ri me chko vim, glav nim ure dni kom Bulgar ski Glas-a, novem bar 2002.

Nata lia Angheli 77 Pos toje pro gra mi na šest je zika, osim mol davskog, na Te le Ra dio Mol do va, na ci onal nom emi te ru. Ode lje nje «Co- muni ta tea» mol dav ske jav ne tele vi zi je do nosi 8 sati i 30 mi nuta pro gra ma, dok je meseèno emito vanje ode lje nja je zi ka na ci onal nog ra di ja uku pno 7 sa ti i 45 mi nu ta. TV i ra dio sa tni ce ukljuèuju pro gra me na bu gar skom, ga gaus- kom, jidišu, romskom, ruskom i ukrajinskom. Meðutim, manjak kvali fi ko va nog osoblja i neade kva - tno finan si ra nje ozbiljno umanju ju njihov kvali tet. Zbog niskih pla ta, ret ko ko ji mladi novi nar se pridružuje redak ci ja ma ovih ode lje nja. Od no vem bra 2002. go di ne romski TV pro gram se ne emi tuje jer nema do maæina pro gra ma.17 Novi na ri propušta ju važne dogaðaje jer im nedos taju mate ri jal na sred stva, ne opho dna da bi se ot pu - tovalo na teren van glavnog grada Kišinjeva. Dnevne komu nika cij ske po tre be su im us kraæene, pošto re dak ci je nisu oprem lje ne raèuna ri ma i faks-maš inama. Pred stav ni ci etnièkih za je dni ca u Mol davi ji stal no izražavaju svo je ne zado volj stvo ko lièinom i raspo re dom progra ma na njiho vim jezi ci ma moldav skog naci onal nog emi te ra. Ju la 2002. su svo ju za bri nu tost izra zi li u pi smu koje je direk tor Odelje nja za meðunaci onal ne odnose poslao di rek to ru sta ni ce Tele Ra dio . Pismo je po ziva lo na po veæanje obima emi sija na jezi ci ma razlièitih etnièkih gru pa, nji hovo pre baci va nje u udar no vre me, i po boljšano izvešta vanje o malim etnièkim gru pama u Mol davi ji (Be lo- ru si, Jerme ni, Azer bejdžanci, Tata ri, Po lja ci, Li tvan ci, itd.). Pi smo ta koðe pod stièe upra ve emi tera da obe zbede meðunaro dnu per spek ti vu u pro gra mi ma, ti me što æe se bavi ti etnièkim pita nji ma u inostran stvu. 18

17. Inter vju sa Tama rom Sa apega, šefom Odelje nja Comu ni ta tea pri Te le Ra di oMol do va, novem bar 2002. 18. Pismo Tati ane Mleci co, gene ral nog direk to ra Odelje nja za medju na cional ne odnose Ionu Gonta-u, predse da vajuæem državne kompa ni je Tele Ra dio Mol do va, 8. ju li, 2002.

78 Moldavija Sadržaj i sa tni ca emito vanja progra ma na razlièitim jezi ci ma na naci onal noj tele vi zi ji i radi ju osta li su uglavnom ne pro menje ni od novem bra 2002. go dine do danas. Ne dos tat ke u oblas ti pris tu pa ma nji na me di ji ma de- taljno je ispitao Sa vet Ev rope (CoE) u januaru 2003. go dine. U kontek stu nadzo ra Okvirne konven ci je za zaštitu na ci onalnih manji na, Komi tet mi nista ra je pozvao moldavske vlasti da «uzmu u obzir legi tim ne inte re se svih nacional nih manji na, ukjljuèujuæi i one u nepo voljnom po- ložaju ili brojno ma le». Prema CoE, prime na Kon ven ci je «nije u potpunosti uspešna u odnosu na Rome», a potrebni su da lji na po ri da se obezbe di «pris tup me di ji ma, izmeðu os talih i Ukra jin ci ma».19

3. Medi ji u autonom noj regi ji Ga ga uz. Zakon o po se- bnom zakon skom statu su Gaga uz-Je ri ja iz 1994. godine garan tu je autono mi ju za nekih 170.000 etièkih Gaga uza koji žive na jugu Moldavije, i daje im pravo da nezavisno rešava ju pi ta nja ko ja se odno se na po li tièki, eko nom ski i kul tur ni ra zvoj ove regije. Po ovom za ko nu, zva nièni je zi ci Ga ga uz-Je ri ja su moldav ski, ga ga us ki i rus ki. Meðutim, pre ov laðujuæa sre d stva ko mu ni ka cije u tom regi onu su ruski i ga gaus ki je zik. Problemi sa kojima se suoèavaju mediji u toj oblasti slièni su profe si onal nim i ekonom skim izazo vima no vi nara u osta lim delo vi ma Molda vi je. Nedos ta tak profe si onal - nog osoblja, nedos ta tak fondo va i pokušaji vlasti da cen- zurišu medije – to su glavna pitanja. Tiraž veæine pe riodiènih publi ka ci ja ne pre lazi ne koliko sto tina pri mera ka, a mnoge od njih stva raju vrlo mali timo vi no vina ra, po nekad i sami glav ni ure dnici.

19. “Zaštita manji na u Nemaèkoj, Jerme niji i Molda vi ji», Coun cil of Euro pe News, 15. ja nuar, 2003. www.coe.int

Nata lia Angheli 79 Regi onal na skupština je osnivaè Vesti Gaga uzii, nedeljnika od èetiri stra nice sa ti ražom od 5.000 pri meraka. Tri novine izlaze na ruskom, a jedne se objavljuju na gaga us kom. Još dva peri odièna izdanja sponzo rišu lokal - ne vlasti – Znamea iz Kedir-Lun ge i Pan o ra ma iz Vulka- nesti ja. Oba izdanja su nedelj ni ci na ruskom jezi ku. Zna- mea ima štampani tiraž od 5.000 ko pija, dok je Pan o ra - ma podlistak na dve stra nice sa ti ražom od 500 primeraka. Zbog neade kva tnog finan si ra nja gaga uski Ana Sözü, Ga ga uz Hal ki, Sa baa Yil di zi, Ga ga uz Yeri, Ga ga uz Se- si, i Halk Bir lii izlaze neredovno, a isto tako i novine na ruskom i gaga uskom jezi ku Açik Göz.20 Finan sij ska potpo ra central nih moldav skih vlasti ga- gaus kim medi ji ma izosta je. S druge strane, neko li ko publikacija pri milo je po moæ iz Tur ske. Ana Sözü, dvone- deljnik na èetiri strani ce, i maga zin Sabaa Yildi zi spozo ri- sala je turska Agenci ja za meðunaro dnu sara dnju (TIKA), dok je dvone delj nik Gaga uz Sesi primio dona ci je od priva tnih lica. TIKA je obezbe di la i tehnièku dona ci ju za razvoj emi- tova nja u toj oblasti. Finan si ra nje je pokri lo troškove re- lej nih pos tro je nja, sa ci ljem da se po veæa kva litet radio-pre nosa Ra dio Gaga uzia, kana la u držav nom vla- sništvu, u gra do vi ma Kom rat, Ke dar-Lun ga i Vul kanesti. Tre nutno pos toji samo je dan ra dio-ka nal u toj oblas ti – priva tni Radi os tan tsia Jug, koji ima mešani program muzike i vesti, a pro gram emituje pre težno na rus kom jeziku. Pos toji pet TV stanica sa licencom u re gionu, ali samo èeti ri tre nu tno emi tu ju pro gram. Ori gi nal ni program ovih kanala kreæe se u opsegu od jednog do šest sati nedeljno, a veæina njih je na ruskom. Os tali re emituju ruske

20. Ivan To pal, “Štam pa u Auto nom noj Oblas ti Ga ga uz-Je ri», Ma sov ni me di ji u Mol da vi ji, ju ni 2002.

80 Moldavija kanale. Na primer, ka nal Ayin Açik iz Kedar-Lunge ko risti 90 pro ce na ta svog radiodifuznog vre me na da re emi tuje programe ruskih kanala ORT i RTR, dok Bizim Aydinik iz Komra ta re emi tu je progra me mos kov ske MUZ-TV i Channel 3. Op seg do meta ovih ka nala je izmeðu 10 i 40 kilo me ta ra - najma nji je kod TV Sud iz Vulka nes ti ja, a najveæi kod Yeni Ay iz Komrata. Medij ske gru pe iz regi ona više puta su pod stica le cen- tralne vlasti da olakšaju razvoj emito va nja u re gionu, kao i da dode le više frekven ci ja lokal nim priva tnim emite ri - ma. Neza vi sni centar no vi nar stva iz Gaga uzi je, lo kal na medij ska NVO, sla la je otvore na pi sma moldav skom predse dni ku, predse da va juæem skupštine i premi je ru tražeæi nji ho vu in ter ven ci ju.21 Lokal ne vesti èesto se mešaju u delo va nje medi ja, posebno onih glasila koja su u državnom vlasništvu. Poli- tièko trvenje èesto re zulti ra cenzu rom i ot puštanji ma novi na ra. Ta ko su, pre ma Sa ve zu za od bra nu ljud skih prava u Molda vi ji (LA DOM), tokom je senje kampa nje u 2002. godi ni za izbor lokal nog guver ne ra vlasti ot pusti le glavnog ure dnika Zna mea, a preæeno je i èla novima redak ci je ot pušta njem, u po kušaju da se obezbe di predi - zborno izveštava nje naklo nje no jednom od kandi da ta.22 No vem bra 2002. go di ne lo kal ne vlas ti su zatvo ri le Te- leRadio Gagauzia, u državnom vlasništvu. To je bila jedina kom pani ja sa širo kim po kri vanjem i ori ginal nim emisija ma na bugar skom, ga ga uskom, moldav skom i ruskom jezi ku.23

21. Inter vju sa Stepa nom Pi ronom, direk to rom Neza vi snog centra novi nar stva u Gaga uziji, novem bar 2002. 22. “Ak ti vis ti ljud skih pra va ne go du ju zbog me dij skih pri ti sa ka u Ga ga uzi ji», Moldo va Nedia News, 17. okto bar, 2002. 23. Inter vju sa Stepa nom Piro nom, direk to rom Neza vi snog centra novi nar stva u Komra tu, novem bar 2002.

Nata lia Angheli 81 4. Medi ji u Transdnjes tru. Sa mo pro glašena mol dav- ska Re pu bli ka Tran sdnjes tra (Tran sdnjes tri ja) pos to ji od sep tem bra 1990. go di ne. Za ra zli ku od os tat ka zemlje, ovu oblast u istoènoj Mol da vi ji na se lja va 39.9 pro ce na ta Mol da vaca, 28.3 pro cen ta Ukra jina ca, 25.5 pro cena ta Ru- sa, a 6.4 pro centa su pred stavnici dru gih etnièkih grupa.24 Akci ju za obnovu moldav ske kultu re i jezi ka u ka- snim 1980-im, pose bno usvaja nje zako na o je zi ku, mnogi lokal ni stanov ni ci su vide li kao pretnju. Njihov najveæi strah je bio da æe se Mol davija možda na kraju ujediniti sa suse dnom Ru mu ni jom. Ret ko ko od Ukra jina ca i Ru sa u Transdnjestriji govori moldavski, pa su se plašili da æe se jednog dana probuditi kao stranci u svom sopstvenom domu. Ref e ren dum iz 1991. go di ne, or ga ni zovan s ci ljem da se oèuva Sovjetski Savez, koji je veæina bojkotovala u Molda vi ji, bio je širo ko pozdrav ljen u regionu. Od ta da je ot ce plje na re pu bli ka stvo ri la sve pre du slove države. Skupšti na sa mo pro glašene re pu bli ke je 1992. godi ne ukinu la zakon o jezi ku iz 1989. i pono vo uvela upo tre bu æiri lice Mol davci ma. Njen Us tav pro glašava moldavski, ruski i ukrajin ski za službene jezi ke regi ona. 25 Zakon o štampi i drugim medijima iz 1993. godine ga ran tu je graðani ma pra vo pris tu pa in for ma ci ja ma na njiho vom mater njem jezi ku. 26 Ipak, skoro sva medijska glasi la u re gionu objavlju ju ili emitu ju infor ma ci je na ruskom. Pored toga, medi ji iz Rusi je su naširoko dostu pni pu tem reemi to vanja i na no vis kim kioscima. U no vem bru 2002. bilo je 63 regis tro vana me dij ska glasi la u regi onu. Samo dve novi ne su štampa ne na ne-

24. “Pri dnestro vie v Yazyko vom Zer ka le Mezhe tniches koy Inte grat sii», Mol do va Aca de mic Re view, 2002. www.iatp.md/aca de micre view 25. Èlan 12 Us ta va mol dav ske tran sdnjes tar ske Re pu blike. 26. Èlan 3 Zakona o štampi I dru gim medijima.

82 Moldavija kom ne-ruskom jeziku, a ne-ruski programi bili su dostupni sa mo pu tem tran sdnjes tar skog držav nog emi tera. 27 Jedi na publi ka ci ja na moldav skom je Adeva rul Nis- trean. Ove no vine, sa štampanim ti ražom od 1.000 prime ra ka, spon zo rišu re gi onal ne vlas ti, a izda je se dva put nedelj no. Nedelj nik Gomin, na ukrajin skom jezi ku, ta- koðe je fi nansiran iz državne kase. On ima tiraž od oko 2.300 pri mera ka. 28 Držav ni ra dio Transdnjes tri je ima sa mo dnevne vesti na moldav skom i ukrajin skom, uz anali tièke progra me i temat ske mag a zine viken dom. Državna tele vizi ja dono si pro grame vesti na moldav skom i ukrajin skom jezi ku tri puta ne deljno, kao i deèije i zabavne pro grame na ovim jezicima. Prev last rus kog jezi ka u medi ji ma ovog re giona vlas ti èesto objašnjava ju «jezièkim sklonos ti ma» svojih stanov ni - ka. Pre ma je dnom is traživa nju jav nog mne nja koje ci tira - ju, 20 pos to Tran sdnjes ta ra ca re dov no gle da TV pro gra me na moldavskom, 37 pro cenata na ukrajinskom, a 95 procena ta na ruskom. Ideja, široko raspros tra nje na meðu lokalnim stanovništvom, jeste da im je ruski jezik mnogo bliži po duhu i kulturnom nasleðu od moldavskog.29 Nape ti odno si izmeðu cen tralnih mol dav skih vlas ti i tran sdjes tar skih voða, po sebno po sle oružanih èar ki krajem 1991. i poèetkom 1992. godine, doveli su do ozbilj- nog me dij skog ras ce pa izmeðu ot ce plje nog regi ona i os- tatka zemlje. Ranih 1990-ih obe strane su redovno ome- tale emito va nje jedna drugoj. Sve do nedav no moldav ske novi ne praktièno su bile nedos tu pne u Transdnjes tri ji, i obrnuto. 27. In ter vju sa An dreiom Sa fo no vim, glav nim ure dni kom No vaya Ga ze ta, no vem bar 2002. 28. “Vodiè za medi je, 2001-2002», Neza vi sni novi nar ski centar, Moldavija. 29. “Pridnes tro vie v Yazyko vom Zer ka le Mezhe tniches koy In te gratsii”, Mol dova Aca de mic Re vi ew, 2002. www.iatp.md/aca de mi creview

Nata lia Angheli 83 Maja 2001. godi ne moldav ski predse dnik Vladi mir Vo ro njin i tran sdnjes tar ski voða Igor Smir nov pot pi sa li su spo ra zum ko ji obe zbeðuje slo bodan pro met me di ja. Po tom sporazumu, stanovništvu se omoguæava da se pret pla te na peri odiène pu bli ka ci je sa obe stra ne re ke Dnjes tar. Ipak, ret ki su sta novni ci Tran sdnjes trije ko jima je omo guæen pri jem pro gra ma mol dav skog na ci onal nog ra di ja i te le vi zi je, jer oni ni su dos tu pni pre ko re dov ne tala sne mreže. Us pos tav lja nje ve za izmeðu me di ja u ot ce plje noj re gi - ji i onih u ostatku zemlje još uvek je problem. Izveštaji o do gaðaji ma u Molda vi ji re dov no cenzu rišu vlas ti Tran- sdnjestri je, a njiho vi autori se optužuju da «delu ju kao peta ko lona Molda vije» i èes to im se pre ti otkazom. Sliènim pote zom su 2001. godi ne mol davske vlasti zatvo ri le novi ne Kommer sant Moldovy, zato što su objavlji va le izveštaje koji su navo dno pristra sni pre ma vlasti - ma Tran sdnjestrije. Uprkos spo ra zumu iz 2001. godi ne, pristup infor ma- cijama u re gionu je ogra nièen, a vlasti sa dve oba le re ke Dnjes tar pov re me no pri be ga va ju po li ti ci «mi lo za dra go» kad se ra di o opozi vu no vi nar ske akre ditacije.

III. Dru gi u medijima Teške eko nom ske pri li ke, ma njak kva li fi ko va nih novinara i po kušaji vlasti da se mešaju u delovanje glasila – to su proble mi ko ji koèe razvoj medi ja u Molda vi ji, bez ob zi ra na jezik. Ove pro ble me po veæava i ne dos ta tak pro fe si onal ne soli dar nos ti meðu novi na ri ma iz razlièitih etnièkih sredi - na. Medi ji su uveli ko pode lje ni po etnièkim li nija ma, a pokri va nje glavnih poli tièkih, društvenih i ekonom skih dogaðaja u medi ji ma na ruskom jezi ku znaèajno se razli-

84 Moldavija kuje od pokri va nja u medi ji ma na moldav skom jezi ku. Šta više, mno gi no vina ri su svojim ra dom podi gli meðuna- ci onal ne ten zi je i pri do neli stva ra nju slike omraženog «dru gog». Naju peèatlji vi ji primer je bilo izveštava nje o dogaðaji- ma u Tran sdnjes tri ji u pe ri odu 1991-1992. go di ne. Kad su izbi le bit ke izmeðu vla di nih sna ga i tran sdnjes tar skih pobu nje ni ka, medi ji su odmah usvoji li stil izveštava nja ko ji je pod gre vao ste re oti pe o «ne pri ja te lju» i pružao uprošæenu «crno-belu» sliku dogaðaja. Etike tira nje Transdnjes tri je, njenih vlasti i stanov ni - ka bilo je uobièajeno u to vreme u moldavskim medijima. Slièno to me, medi ji u otce plje noj repu bli ci su ko risti li uvre dlji ve epite te i me ta fo re kada su opisi va li mol dav ske cen tral ne vlasti i nje ne stanov ni ke, po zi va juæi na veæa je- zièka i kulturna prava. Tako je zvanièni moldav ski dnevni list Neza vi si maya Moldo va èesto nazi vao vlasti re giona «konzer va tiv nim snaga ma», «šampi oni ma ko loni jal ne poli ti ke», a pone kad èak i «krimi nal ci ma» ili «gangste ri ma». Poli ti ka transdnjes tar skih voða u mno gim pri li kama je opi si va na kao «ðavol ska», dok su sta nov ni ci ot ce plje ne re pu bli ke eti ke - ti ra ni kao «stran ci» i «pro pa li ce», im pli ci ra juæi da ne-moldav ska po pu la ci ja ne vuèe pra ve ko re ne oda tle.30 Sa svoje stra ne, Dnes trov skaya Prav da èes to je po mi nja la Mol dav- ce, tvrdeæi da su je zik i njihova kulturna pra va, kao i vlasti u zemlji, «fašistièki». Nazivali su ih takoðe i «mraènim snaga ma Mol da vije», a èes ti su bi li ponižava juæi ko menta - ri o na vo dnom ne dostat ku kultu re i obrazovanja. Izvešta va nje o «dru gom» pre ko li ni je fron ta do sle dno je pa ti lo od ne dos tat ka isto rij ske po za di ne, pri ka ziva ni su stavovi samo jedne strane. Sve u svemu, Transdnjes-

30. Na ta lia An ghe li, “Dru gi bez li ca: Sli ka Trans-Dnjes tra u mol dav skim me di ji ma», Me dia On li ne, 30. mart, 2001. www.me diaon li ne.ba

Nata lia Angheli 85 tar ci su os ta li bez li ca, ho mo ge na i nepri ja telj ska ma sa Molda va ca, i obrnuto. 31 Od ranih 1990-ih jezik medija se znatno ublažio. Ipak, broj ni pro ble mi pre os ta ju, a izvešta va nju o odno sima izmeðu razlièitih je zièkih grupa i da lje nedostaje rav- noteža, dosle dnost i dubi na. Profe si onal ne raspra ve o ovim pita nji ma formal no su zapoèete 1999. godi ne. Tada je Savez mol davskih novi na ra usvo jio ko deks pro fesi onal - ne etike, ko ji je, izmeðu osta log, podsti cao me dij ske pro- fesi onal ce da se «suprot sta ve nasi lju, govo ru mržnje i su- protstav lja nja, ili bilo ka kvoj diskri mi na ci ji zasno va noj na kulturi, polu, ili veri». 32 Posle usvaja nja Kodek sa, novi - na ri su us pos ta vi li Na ci onal nu etièku ko mi si ju. Meðutim, ko mi si ja ni je us pe la da do volj no utièe na obras ce ra da pro fe si ona la ca u lo kal nim me di ji ma, ni ti da uje di ni no vi- nare u tra ganju za ra znolikim i etièkim izveštavanjem. Optužbe i proti vop tužbe za etnièku ne ose tljivost, posebno meðu predstav ni cima medi ja na rus kom i mol davskom jeziku, nastavile su se, a u 2001. godini jednom novina ru iz nedelj ni ka Vremya na ruskom jezi ku bilo je suðeno zbog navo dnog promo vi sa nja govo ra mržnje u medi ji ma. Op tužbe za zloèin podi gnu te su protiv Ju lije Ko rol ko ve, pošto su je èlano vi CAIRO-a optužili za uvre du na ci onal ne èasti Mol dava ca i pod sti ca nje meðunaci onalnog ra zdora. Pre ma tvrdnjama CA IRO-a, njen èlanak pod na slo vom «Ko fer. Želje znièka sta ni ca. Rusi ja», bio je kle- veta ti tularne na cije. U èlanku se tvrdilo da je pris tup po - ložaji ma u držav nim or ga ni ma vlas ti prepreèen za one ko ji go vo re rus kim je zi kom, a da ne ki zva nièni ci mol davske naro dnosti uzima ju mito.

31. “Èlanci», Tran snistrian Con flict in the News Media www.iatp.md/tran snistria 32. “Etièki ko deks no vi na ra u Mol da vi ji», Mass Me dia in Mol do va, ju ni 1999.

86 Moldavija Op tužbe pro tiv Ko rol ko ve su ka sni je po vuèene, ali je na pe tost os ta la. Šta više, pre dvo dni ci rus ke za je dni ce, koji su ustali u odbranu Korolkove, tvrdili su da je ona ne- pošteno izdvoje na kako bi bila optužena. Po njiho vom mišljenju, èlanci koji su otvore no zago va ra li meðunaci- onalnu mržnju u moldavskoj štampi «prošli su zakonski ne opaženo».33 Etnièke po dele uvu kle su se i u pro fesi onal ne or gani - zacije novinara, a neke od njih su osnovane da bi promo- visa le inte re se etnièkih grupa. Na primer, Udruženje ma- sovnih medija iz Kišinjeva okuplja pre svega glavne i odgovor ne uredni ke medi ja na ruskom jezi ku, a posto je i unije gaga us kih i transdnjes tar skih novinara. Nedos ta tak so lidar nosti meðu no vina ri ma otežava im posti za nje profe si onal nih cilje va. Poèetkom 2002. godi ne š trajk zapo slenih u državnoj kompa ni ji Te leRa dio Moldo - va, sa zahtevom za više urednièke slobode, nije uspeo da za do bi je do volj no podrške, jer su ga mno gi no vi na ri ruske redak ci je posma tra li kao pokušaj njiho vih moldav skih kolega da ste knu više prava za sebe. Ipak, sve se više shvata da su neophodni efikasni me- hani zmi kako bi se promo vi sa lo odgo vor no, senzi tiv no i to le ran tno izvešta va nje. Odelje nje za meðuna ci onal ne odnose je 2001. godi ne us ta novi lo direk torat za praæenje meðuna ci onal nih odno sa. Di rek to rat je ov lašæen da nad- gleda društvene i kulturne po trebe etnièkih gru pa i sta nje odno sa meðu nji ma. Pu tem re dov nih pre gle da i anali za me dij skog izvešta va nja o etnièkim pi ta nji ma, od nje ga se oèeku je da prati pro mene u opažanji ma ljudi nji hovog nacional nog i etnièkog identi teta, njiho ve jezièke sklonos ti i ukupan nivo tole ranci je u moldav skom društvu. Rezul ta ti nje go vog ra da redov no se pri ka zuju sa ve tu ode lje nja, u

33. Mik ha il Si do rov, na se mi na ru o go vo ru mržnje, ko ji je or ga ni zo vao Hel sinški ko mi tet mla dih Mol da vi je u Kišinje vu, april 2001.

Nata lia Angheli 87 ko jem su voðe etnièkih za je dni ca i predstav ni ci vla dinih te la koja se ba ve razlièitim as pek ti ma meðuna ci onal nih odnosa. Zakonski okvir u zemlji takoðe se menja. Novembra 2002. godi ne pred sednik Vla dimir Voro njin podneo je skupšti ni nacrt za kona o bor bi pro tiv ek stre mizma. Nacrt za ko na de fi niše «ek stre mis tièki ma te ri jal» kao pod sti caj- ne akci je pove za ne sa ratnim zloèinima ili elimi na ci jom etnièkih, ver skih, na ci onal nih i dru gih gru pa. Or ga ni za cije i poje din ci ko ji su angažova ni u ta kvim aktiv nos ti ma suoèavaju se sa zabranom njihovog obavljanja do pet godi na.34 Zakon je usvojen u prvom krugu i poslat na javnu diskusiju. Po kušaji da se zaje dno oku pe no vi na ri razlièitog etnièkog po re kla, ka ko bi pro mo vi sa li di ver zi tet i mul ti- kultu ra lizam, uèinjeni su na širokom nivou. Èetiri mešana ti ma no vi na ra iz Tran sdnjes tra i drugih oblas ti izveli su tokom 2002. godi ne dugo roène zaje dnièke pro- dukci one projek te, pod pokro vi telj stvom Neza vi snog novi - nar skog cen tra Mol davi je. To kom jula me se ca, osoblje nedeljnika Tim pul iz Kišinjeva za poèelo je sa održava- njem nefor mal nih sasta na ka sa kole ga ma iz Adeva rul Nis- trean-a iz Tiras po la. Zada tak poboljšanja proto ka infor- ma ci ja izmeðu Tran sdnjes tra i os tat ka Mol da vi je pos tav - ljen je kao prioritet akcionog plana koji je usvojila moldav ska na ci onal na grupa Medij ske opera tiv ne je di ni ce Pak ta za stabil nost u sep tem bru 2002. godi ne.35 Grupa sje di nju je vo deæe novi na re iz svih ti po va me di ja, po red pred stavni ka Vlade i me dijskih re gula tor nih tela.

34. “Predse dnik poslao skupštini nacrt zako na o borbi protiv ekstre mi zma», RFE/RL Newsli ne, 18. novem bra, 2002. 35. “Ra dna gru pa pos tavlja pri ori te te za ra zvoj me dija u Mol da vi ji», IJ Net, 9. ok to bra, 2002. www.ijnet.org

88 Moldavija Uèesnici u ovim projek ti ma ista kli su potre bu za redov nim praæ enjem me di ja ka ko bi se obezbe di lo poštova- nje pra va svih graðana iz svih etnièkih sre dina. Pre dložili su štam pa nje ra znih priruèni ka o pi ta nji ma di ver zi te ta i mul tikul tu ral nos ti, kao i da me dijske or gani za cije ra zrade «kodeks najbo ljih postu paka». Takoðe su podvu kli vre dnost za je dnièkih pro je ka ta no vi na ra iz raznih etnièkih sredi na kako bi promo vi sa li uravno teženo i du- bin sko izvešta vanje o pita nji ma di verziteta. Po njihovom mišljenju, zajednièki rad na ovim projek ti ma po pu niæe infor ma ci oni jaz ko ji meðu nji ma postoji, pojaèaæe nivo to leran ci je u Molda vi ji i, na du ge sta ze, doprineæe miru i stabilnosti u zemlji. Sve je šire shvata- nje da me diji mogu postati važna alat ka u rešavanju spo - ra u Tran sdnjestru.

IV. Umes to zakljuèka Osloboðenje Molda vi je od sovjet ske vlada vi ne dove lo je do ra zvit ka po li tièki ra zno li kih me di ja. Po ja vi lo se mnoštvo no vih izdanja i radiodifuznih glasi la tokom posle dnjih je- da na est go di na, re flek tu juæi širo ki spektar mišlje nja o glav nim po li tièkim i eko nom skim ten den ci ja ma u zem lji. Meðutim, obe zbeðiva nje je zièke i kultur ne razno li kos ti i dalje je izazov za moldavske medije. Zakonski okvir u zemlji obezbeðuje pravo etnièkih za je dni ca da ima ju pris tup me di ji ma na nji ho vom ma ter- njem jezi ku, a po se bno vla di no ode lje nje je ovlašæeno da pra ti poštova nje ma njinskih pra va. I pored toga, prime na mnogih zakonskih propisa u ovoj oblasti otežana je finan- sijskim po teškoæama, su kobom poli tièkih in tere sa i niskim profe si onal nim standardom. U Mol da vi ji žive predstav ni ci više od de set etnièkih grupa , ali su moldavski i ruski i dalje preovlaðujuæi jezi-

Nata lia Angheli 89 ci medija u zemlji. Izdanja na veæini drugih jezika zavise od pri va tnih do na ci ja, a po jav lju ju se ne re dovno. Uprkos nalo zi ma Za ko na o radiodifuziji da 65 pro cenata progra ma bude na službenom jezi ku, moldav skim radiodifuznim pros to rom do mi ni ra re emi to va nje iz Rusi - je. Aktiv nost emiter skog Save ta, u ovom pogle du, i dalje je ne efikasna. Nerešen sukob sa Tran sdnjestrom do veo je do traj- nog infor ma tiv nog pre ki da izmeðu dve re gi je. Obos tra ne sumnje spreèavaju stvara nje bliskos ti izmeðu medi ja u otce plje noj oblas ti i os tatku zemlje. Uspos tav lja nje istin ski razno li kih medi ja u Molda vi ji takoðe je omete no nedos tat kom profe si onal ne soli dar - nosti meðu novi na ri ma ko ji pripa da ju razlièitim etnici - tetima. Ipak, nedav ne inici jati ve iz baze dopri ne le su rastuæoj svesti o ovim proble mi ma meðu me dijskim profe si onalci - ma. No vi na ri su sve gla sni ji u po zi vi ma na ak ci ju s ci ljem da se po di gnu pro fe si onal ni stan dar di, po boljšaju sa mo- re gu la tor ni me ha ni zmi i pri me ne re le van tni zako ni. Sve ovo bi tre ba lo da osigu ra kultur ni i je zièki di ver zi tet u mol dav skim me di ji ma. Naj važni je u to me je da oni pripi- suju veæu ulogu medijima kao sredstvu za rešavanje sukoba i izgra dnju po verenja.

90 Moldavija Preporuke

Medi ji igraju važnu ulogu u oèuvanju inte re sa raznih etnièkih grupa koje žive u Moldaviji. Meðutim, sveobuhva- tni i du go roèni re zul ta ti mo gu se pos tiæi pu tem us klaðenih ak ci ja ra zlièitih ak te ra: Vla de, etnièkih udruženja i in te re - snih grupa, profe si onal ne novi nar ske orga ni za ci je, insti tu - cija za obuku i novinskih glasila (i onih opštih i specijali- zo vanih).

Sto ga, pre poruèuje se da: Vlada • razra di sve obu hvatan pro gram za ra zvoj me dija na jezicima razlièitih etnièkih grupa koje žive u Molda- viji, kao i da dovede zakonski okvir u sklad sa propisima; • obrati pažnju na zahte ve predstav ni ka etnièkih grupa i po veæa obim emi to va nja na dru gim je zi ci ma, osim moldav skog i rus kog, na naci onal nom javnom emi te ru (Te le Ra dio Mol dova), kao i da dode li veæi broj frekven ci ja ne-moldav sko/rus kim TV i radio sta nicama; • obezbe di finan sij sku pomoæ u obliku izdvaja nja ili poreskih olakšica za štampana i radiodifuzna gla sila koja emi tu ju progra me o živo tu etnièkih gru pa. Ta- ko bi se osigu rao min i mum neop ho dnih uslova za njiho vo postojanje; • ohra bri zva nièni ke iz Ode lje nja za meðue tnièke odno se da osmi sle svo je za je dnièke ak tiv nos ti sa dru gim akte ri ma (etnièka udruženja, pro fesi onal ne novi nar ske grupe, me dijska glasila).

Etnièka udruženja i in teresne grupe • budu angažova ni u zaje dnièkim akci ja ma sa drugim ak te ri ma u osi gu ra va nju ade kva tnog pris tu pa medi - jima svih kultur nih/jezièkih/etnièkih grupa;

Preporuke 91 • obaves te sva re levan tna te la (i naci onal na i meðuna- rodna) o na pretku/pro ble mi ma u pris tupu medi jima, ili bi lo ko jem sluèaju ne tole ran cije prema nji ma u medijima.

Profe si onal ne no vi nar ske orga nizacije • ohrabre inici ja ti ve koje æe poboljšati samo re gu la tor - ne meha ni zme moldav skih me dija, kao i da promo - višu etnièko, raznov rsno i tole rantno izveštavanje; • olakšaju javnu debatu sa namerom da se ofor mi Sa- vet za štam pu/Kan ce la ri ja om bud sma na za štam pu u Molda vi ji, koji bi osigu ra li da se ispi ta ju žalbe na medije.

Insti tu ci je za obu ku (aka dem ske i sre dnje o brazovne) • uve du kur se ve o izvešta va nju o ra znoli kos ti ma i mul ti kul tu rali zmu kao stal ni nas tav ni plan; • obe zbe de šan su no vi nari ma koji pri pada ju ra- zlièitim etnièkim/kul turnim/je zièkim gru pa ma da se an gažuju u pro jek ti ma izgra dnje po ve re nja (tj. za je - dnièkoj pro duk ci ji ma te ri ja la, kam po vi ma za obu ku o ra znoli kom izveštava nju, itd.).

Glasila • vrše stal ni nad zor èlana ka/pro gra ma, ka ko bi osi gu- rali da njiho ve orga ni za ci je poštu ju princi pe diver zi- teta i tole rancije; • ohra bre multi kul tu ral nost i di verzi tet u re dak cija ma (kroz praksu jedna ke moguænos ti zapošlja vanja).

92 Preporuke Nena Sko pljanac Srbija (Srbija i Crna Gora)

Srbija (Srbija i Crna Go ra) za uzima pros tor ko ji je u etnièkom, kul turo loškom i lin gvistièkom smi slu jedan od najra zno li ki jih u Evro pi. Oko 30 ra zlièitih na cional nih/et- nièkih gru pa ovde žive veæ veko vi ma a goto vo svaka govo ri sopstve nim jezi kom. Bez obzi ra na razvoj dogaðaja u pro- teklih 15 godi na, ova zemlja ima dugu i boga tu tradi ciju mir ne mul tietnièke i multikul tu ral ne ko eg zis ten ci je, ukljuèujuæi medi je na razlièitim jezi ci ma i pristu paènost me di ja za sve graðane. Iako rato vi iz deve de se tih godi na nisu zahva ti li ovu teri to ri ju, ipak su na mnogo razlièitih naèina nega tivno utica li na multietnièku i multi kultu ralnu praksu u prethodnom periodu. Sve je to dovelo do mnoš- tva latentnih i oèiglednih, na etnièkim osnovama zasnova- nih, sukoba koji prete da se uveæaju ako se njima ne bude pristupilo na ade kvatan naèin. Prvi ko rak za zemlje koje nameravaju da reše etnièke su kobe na miran naèin jeste da se done su zako ni o indi vi du al nim i kolek tiv nim pravi - ma za sve. Drugi ko rak je sprovoðenje tih pra va i upravlja- nje javnim sekto rom u skladu sa usvoje nim princi pi ma. U veliki broj pi tanja za ko ja tre ba naæi rešenje spa daju i pra - va na upotre bu jezi ka, slobo du izražava nja i pristup infor- maci ja ma na mater njem jeziku. Dostu pnost me dija na njiho vom mater njem jezi ku da je razlièitim etnièkim grupa ma sop stve ne ka na le za pro fe si onal no opšte nje, pre ko ko jih mo gu da se ba ve ra- zlièitim poli tièkim i društvenim pita nji ma. To je sastav ni deo sve obu hva tnog pristu pa izgradnji zaje dni ce, razvo ju demo krat skih insti tu ci ja i dugo roènom spreèavanju sukoba. Da bi se omo guæilo uzimanje uèešæa i integracija, meðuso bno ra zu meva nje mora da se gra di na ra zu me va-

Ne na Skopljanac 93 nju identi te ta, kultu re, izazo va i pita nja veza nih za druge za je dni ce i ti tular nu naciju. Ovaj izveštaj odnosi se samo na Srbiju, ne na Srbiju i Crnu Go ru kao ce li nu. Re le van tne odredbe Save znog ustava i zakona koji ureðuju pitanja koja su predmet ove analize u Srbiji i u Crnoj Gori konkretizuju se na razlièit naèin. Od juna 1999. godine meðunarodne vlasti su uvele i poèele da sprovode prav ne pro pise na Ko sovu koji se do izvesne mere razlikuju od pro pisa i u Srbi ji i u Crnoj Go- ri. Ova razno likost prav nih okvira one mo guæava saèinja- vanje izveštaja ko ji bi bio ogra nièenog obu hvata, a ipak ukljuèivao i Srbiju i Crnu Goru i Kosovo. Zato je ovaj izveštaj usredsreðen na Srbiju, a odluka o to me pot kre- pljena je i èinjenicom da je ni vo etnièke i jezièke raznolikosti u Srbiji viši nego što je to sluèaj sa Crnom Gorom i Koso vom (u Srbiji posto ji preko 25 etnièkih zaje dni ca, a u medi ji ma je zas tuplje no de setak ra zlièitih jezika). Jedi ni pou zda ni po daci o etnièkoj/naci onal noj struk- turi srpskog društva koje u ovom trenutku imamo na raspo la ga nju jesu re zul ta ti popi sa spro ve denog 1991. godi - ne.1 Od pre ko 25 razlièitih etnièkih grupa, u da ljem tekstu navo di mo samo one koje brojèano predstav lja ju znaèajni je zaje dni ce i èiji je jezik zastu pljen u javnoj ko- munikaciji ili, u nekim sluèajevima, èak i u medijima: Romi . Pos to ji širo ko uve re nje da su Ro mi broj ni ji ne go što pokazuje popis iz 1991. godine, po kome ih ima 143.000. Procenjuje se da Ro ma za pravo ima izmeðu 600.000 i 800.000. Najveæi deo Roma – po procenama 300.000 do 400.000 ili 50 pro cenata – koncentrisan je u re gionu Južne Mo rave i Niša, gde Ro mi èine je dnu treæinu sta nov- ništva u nekim opština ma (Surdu li ca, Buja no vac, Bojnik, Vladièin Han).

1. Podaci u ve zi sa po pisom spro vedenim 2002. go dine još uvek ni su u pot pu nos ti obraðeni i objav lje ni.

94 Srbija (Srbija i Crna Gora) Maðari. Broj pripadnika ove, naj veæe etnièke gru pe u Voj- vodi ni, jeste 339.491 ili 16,9 proce na ta sta novništva Voj- vodine (u celoj Srbiji ima ih 344.147). Oni su koncentrisani uglavnom u sever noj Vojvo di ni, gde èine apso lutnu veæinu u sedam opština. Od ukupnog broja vojvoðanskih Maðara, 58,2 pro centa živi u ovim opštinama. Bošnjaci . U po pisu iz 1991. godi ne regis tro va no je 246.411 Musli ma na (Bošnjaka). Oni su koncen tri sa ni u oblasti poznatoj kao Sandžak, u kojoj se stièu granice Bo- sne i Her cegovine s jedne, i Srbije i Crne Go re s druge stra - ne. Bošnja ci ima ju ap so lu tnu veæinu u opšti na ma No vi Pa- zar (75,4 pro centa), Sje nica (76,1 pro cenat) i Tu tin (94,3 procen ta). Veli ka koncen tra ci ja Bošnjaka je i u opština ma Pri boj (30,4 pro ce na ta) i Pri je po lje (43,4 pro cen ta). Al ban ci. Pro cenjuje se da Al banaca ima oko 100.000. Oni su koncentrisani u tri opštine na jugu Srbije, u Preševskoj do li ni koja se gra nièi sa Ko so vom, i pred stav lja ju etnièku veæinu u dve opštine: Bu janovac (60,1 pro cenat) i Preševo (89,9 procenata). Hrvati . U popisu iz 1991. godine registrovano je 111.650 Hrvata, ili 74.808 (67 pro centa) sa mo u Vojvodini, što èini 3,7 pro ce na ta sta nov ništva u ovoj po kra ji ni. Po li tièka i soci jal na situ acija u kojoj je sprove den popis 1991. godi ne predstavlja je dan od kljuènih razloga za ve liki pad broja Hrvata. Iako je poznato da su u pe riodu po sle 1991. godine mnogi Hrva ti otišli iz Vojvodine, naroèito iz Sre ma, ne zna se njihov taèan broj. Slova ci. Po pis iz 1991. go dine po kazao je da Slo vaka u Srbiji ima 66.863. Slovaci su uglavnom stabilna grupa stanov ništva. Koncen tri sa ni su u Vojvo di ni (95 proce nata), a u 1991. godini èinili su 3,2 procenta vojvoðanskog sta nov ništva. Za Slo va ke je ka rak te ris tièno da su ra su ti i pomešani sa dru gim za jedni ca ma, na roèito sa Srbima.

Ne na Skopljanac 95 Rumu ni . Rumuna je bilo 42.364, a veæina ih je živela u Vojvo di ni (38.809 ili 1,9 proce nata stanov ništva u pokra ji- ni). Broj pri padnika ove grupe znaèajno je smanjen (za 34,5 pro cena ta) od prvog po pisa po sle Dru gog svet skog rata. Rumu ni su uglavnom koncen tri sa ni u jugo is toènom Ba na tu, u opšti nama Vršac (13,8 pro ce na ta) i Alibu nar (31,7 pro cena ta), na gra nici sa Ru munijom. Buga ri . Po pisom je utvrðeno da Bugara ima 26.922 i da su veæinom koncen tri sa ni u opšti nama Dimi trov grad i Bo- sile grad, u blizi ni grani ce sa Bugarskom. Vlasi . Po pis je po kazao da ima 17.810 Vlaha, koji su kon- centri sa ni u Homo lju i Ti moèkoj kraji ni, na is toku Srbije. Druge manje etnièke grupe . Pos toji dese tak dru gih malih etnièkih grupa, koje su sve locirane u pokrajini Vojvo- dina, a svaka od njih èini ma nje od dva pro centa voj voðan- skog stanov ništva. Brojèano su najznaèaj ni ji Rusi ni, Ukra- jin ci, Bu njev ci, Šok ci, Èesi i Nem ci. Na te ri to ri ji Srbi je žive i ne ke druge ma le etnièke gru pe, kao što su Crnogorci, Ma ke don ci, Slo ven ci i Jevreji.

Je dan od važnih as pe ka ta po pi sa iz 1991. go di ne jes te da je broj ljudi koji su se izjasnili kao Jugosloveni znaèajno poras tao. Broj Ju go slo ve na bio je 323.625, ili 3,3 procenta graðana Srbi je. Pro ce nat Ju go slo ve na je tra di ci onal no najveæi u Vojvo di ni. U 1991. godi ni, Jugo slo ve na je bilo 174.225 ili 8,7 pro cena ta sta novništva u po kra ji ni.2 Ve oma je važno na gla siti da na ci onal ne/etnièke ra zlike koje su prisutne u Srbiji ne znaèe uvek i suštinske razli ke u je zi ku. Je zi ci ko ji su pred stav lja li ra zlièite di ja lek-

2. Meðutim, treba imati u vidu da su u vreme sprovoðenja popisa 1991. godine nacionalistièke strasti bile na vrhuncu i da je rat veæ bio na pragu, ta ko da su se ne ki pri pa dni ci na ci onal nih ma nji na izja sni li kao Ju go slo ve ni kako bi pri krili svo ju etnièku pri padnost i tako se zaštitili. U odnosu na popis iz 1981, po pis iz 1991. go dine re gistrovao je dvos truko ili tros truko po veæanje bro ja Ju go slo ve na u ne kim na se lji ma.

96 Srbija (Srbija i Crna Gora) te srpskohrvat skog jezi ka u Soci ja lis tièkoj Fede ra tiv noj Repu blici Jugo sla vi ji (SFRJ) sada su u novo o snova nim državama zvanièno odvojeni kao srpski, hrvatski i bošnjaèki. Meðutim, iako su ovo zvanièno tri razlièita jezika, ljudi koji govore, èitaju ili pišu na jednom od ovih jezi ka nema ju teškoæa da razu me ju os tala dva i da èitaju na njima. Zbog napred nave de nog, u ovom izveštaju medi ji na bošnjaèkom ili hrvatskom jeziku neæe biti smatrani ni medi jem jedne etnièke za jedni ce ni višejeziènim medi jem. To ne znaèi da ti mediji nemaju posebnu publiku (Hrvati i Bošnjaci u Srbiji). Zato se i bave temama i pitanjima za koje je ta pu bli ka na roèito za in tere sovana.

I. Pravni okvir za medije Us tav Re pu bli ke Srbi je iz 1990. go di ne ga ran tu je slo bo- dno izražavanje naci onalnog identi te ta, kultu re, vero is po - vesti, i slobo dnu upotre bu jezi ka. Moguænost dobi ja nja infor maci je na ma ter njem je ziku je je dno od ekspli citno na- vede nih prava (Èla novi 8 i 49). Pravo na osni vanje medi ja na jezi cima naci onal nih i etnièkih zaje dni ca nije pose bno ureðeno Us tavom. Prvi pro pis koji je u pot punoj sagla- snosti sa evrop skim standar di ma uveden je Sa ve znim zako nom o zaštiti prava i slobo da na ci onalnih manji na i Za ko nom o ra di odi fuzi ji Re pu bli ke Srbi je, a oba zakona usvojena su 2002. godine. Skupšti na sa ve zne države ra ti fi ko va la je kljuèna meðunarodna akta ko ja ureðuju pra va etnièkih gru pa na slobo du izražavanja i infor mi sa nja, Okvirnu kon venci ju za zaštitu naci onal nih manji na (1998. godine) i Pove lju za re gi onal ne ili ma njin ske je zi ke (1998. godine). U febru aru 2002. godi ne Save zna skupština je done la Za kon o zašti ti pra va i slo bo da na ci onal nih ma nji na. To

Ne na Skopljanac 97 je pos ti gnu to uz po moæ ek spe rata ko je je obe zbe dio Savet Evro pe i OEBS. U Èlanu 17. zakon garan tu je infor mi sa nje preko medija na jezi ci ma naci onal nih manjina: «Pri pa dni ci na ci onal nih ma nji na ima ju pra vo na pot pu no i ne- pristrasno oba veštenje na svom je ziku, ukljuèujuæi i pravo na izražavanje, prima nje, slanje i razme nu infor ma ci ja i ideja putem štampe i drugih sredsta va jav nog obaveš tavanja. Država æe progra mi ma ra dija i tele vi zi je javnog servi sa obezbedi ti in for ma tiv ne, kul tur ne i obra zov ne sadržaje na jezi ku nacional ne ma njine, a može da osniva i pose bne radio i te levi zij - ske sta ni ce ko je bi emi to va le pro gra me na je zi ci ma na ci onal nih manjina. Pripa dni ci naci onal nih ma njina ima ju pra vo da osni vaju i održava ju me di je na svom je zi ku.»

Zakon omoguæava osni vanje Save znog fonda za na cionalne ma njine (Èlan 20). Pro grami na je zicima etnièkih za jednica, kao i projek ti njiho vih medi ja, veæ su bili do bili podršku na osnovu ove pravne odredbe. Srpski par lament je ju la 2002. go dine do neo Za kon o radi odi fu zi ji koji, izmeðu ostalog, ureðuje i pitanja elektron skih me di ja na je zi ci ma na ci onal nih ma nji na (Èlan 72), dok Èlan 78 oba ve zuje držav ne elek tron ske me dije da: «pro i zvo de i emitu ju progra me na me nje ne svim se gmen ti ma društva, bez diskri mi na ci je, vo deæi pri tom raèuna, naroèito o spe ci fiènim društvenim gru pa ma kao što su deca i omla di na, ma njin ske i etnièke gru pe, hen di ke pi ra ni, so ci jal no i zdrav stve- no ugroženi, glu vo ne mi (uz oba ve zu is tov re me nog emi to va nja ispi sa nog tek sta opi sa zvuènog se gmen ta ra dnje i di ja lo ga) i dr.; uvažava ju je zièke i go vor ne stan dar de, ka ko veæin skog sta nov- ništva, tako, u odgo va ra juæoj srazme ri, i naci onal nih manji na, odnosno etnièkih gru pa, na po druèju na ko me se pro gram emituje; obe zbe de za do vo lja va nje po tre ba graðana za pro gram skim sadržaji ma ko ji izražava ju kul tur ni iden ti tet, ka ko na ro da, ta-

98 Srbija (Srbija i Crna Gora) ko i na cionalnih ma njina, odno sno etnièkih gru pa, kroz mo- guænost da odreðene programe ili programske celine, na po- druèjima na ko jima žive i ra de, pra te i na sop stvenom ma ter- njem je ziku i pi smu.»

Ureðeno je i suzbijanje go vora mržnje (Èlan 21): «Agenci ja se stara da progra mi emite ra ne sadrže infor ma ci je ko ji ma se pod stièe dis kri mi na ci ja, mržnja ili na si lje pro tiv li ca ili grupe lica zbog nji hove razlièite po litièke opre delje nos ti ili zbog njiho vog pripa da nja ili nepri pa da nja nekoj ra si, veri, naci ji, etnièkoj grupi, polu ili seksu al noj oprede ljenosti. Postu pa nje emite ra supro tno zabra ni iz stava 1. ovog èlana je osnov za izrica nje predviðenih mera od strane Agen ci je, neza vi - sno od drugih prav nih sredsta va koja sto je na raspo la ga nju ošteæenom.»

Zakon omoguæava javnom sekto ru da osnuje elektron ske medije (Èlan 95) koji ne mo raju da plaæaju na doknadu za emito va nje pro grama. Imajuæi u vidu da su osnivaèi veæine sadašnjih me dija na jezi ci ma razlièitih etnièkih gru pa nev- ladi ne orga ni za cije ili udruženja graðana na cional nih manjina, ova odredba æe pod staæi njihov dalji rad. Meðutim, prema istom tom èlanu, te stanice mo gu da emituju pro - gram sa mo lokal no, što je nepo volj no za veli ke etnièke grupe ko je su ra sute u širokom prostoru, kao što je sluèaj sa romskim i maðarskim stanovništvom.

II Pregled medija 1. Si tuaci ja u Soci ja lis tièkoj Fe dera tiv noj Re publi ci Ju go sla vi ji (SFRJ) i za vre me Mi loševiæeve vla da vi ne. Pravo naci onalnih/etnièkih grupa na infor mi sanje na sopstvenom jezi ku putem medi ja bilo je deo uobièajene prakse u SFRJ, i kad su u pitanju štampani, i kad su u pitanju elek tron ski me di ji. Meðutim, s ob zi rom na èinje ni cu da su

Ne na Skopljanac 99 bili do zvolje ni sa mo držav ni medi ji i me diji ko je su osnova le pa radržav ne orga ni zaci je, slo boda me di ja bila je prilièno ogra nièena. Bez obzira na to, postojao je izvestan broj me dij skih kuæa i ra zvi je na izdavaèka dela tnost na drugim je zicima.

Najra zvi je ni ji medi ji na drugim jezi ci ma (ne na srpskom) posto jali su u Vojvo di ni. Svaka od veæih naci onal nih i etnièkih zaje dnica ima la je sopstve nu izdavaèku kuæu koja je finan si ra na iz državnog budžeta: Fo rum (maðar ska, osnova na 1953. godi ne), Kultu ra (slovaèka), Li ber ta tea i Ti biskus (ru munska), Ruske slovo (rusin ska). Svaka od ovih kuæa izda vala je najma nje jedan nedelj ni poli tièki list (na maðarskom je ziku izlazi le su i dnev ne no vine Magyar So) i neko li ko spe ci jali zo va nih èasopi sa (uglav nom za decu, mlade i kulturu). Ra dio-te le vi zi ja No vi Sad (RTV NS) emito va la je program na neko li ko jezi ka: maðarskom, slo- vaèkom, rusin skom, rumun skom i romskom. Ra dio No vi Sad je emi to vao ce lo dnev ni pro gram na maðar skom je ziku, èetvo roèasov ne pro gra me na dru gim jezi ci ma i, sva ko- dnevno, po neko liko sa ti tele vi zijskog programa. Na jugu Srbije nije bilo medi ja na alban skom jezi ku. Al ban ska zajedni ca u Prešev skoj do li ni bi la je struk tu ralno povezana sa Kosovom na više naèina3, pa su tako mediji na Ko sovu služili kao primar ni izvor infor mi sa nja. Radio i TV Prišti na je imala celodnevni pro gram na albanskom jeziku, dok je izdavaèka kuæa Ri lin di ja izda va la is to ime ne dnev ne no vi ne kao i om la din ski ma ga zin Ze ri i par spe cija lizo vanih è asopisa.

3. Najveæi broj je srednjoškol sko obrazo va nje stekao na Koso vu. S obzi rom da je u SFRJ Prištin ski uni ver zi tet bio je di na vi so koškol ska us ta no va ko ja je omo guæava la ško lo va nje na al ban skom, nje ga su po haðali ne sa mo ko sov ski Al ban ci ne go i Al ban ci sa ju ga Srbi je i iz Ma ke do ni je. Sve u sve mu, Ko so vo, a na roèito Prišti na, pred stav lja li su kul tur ni, obra zov ni i inte lektu alni centar za Alban ce iz bivše SFRJ.

100 Srbija (Srbija i Crna Gora) Što se tièe osta lih delo va Srbije, bugar ska za je dni ca je ima la no vi ne pod na zi vom Brat stvo, dok vlaška zajednica ni je ima la medij na mater njem jeziku. Naroèito je znaèajno pri metiti da je Srbija (Srbija i Crna Go ra4) bi la je dna od retkih ze malja koja je u to vre - me pružala in forma ci je na rom skom jezi ku preko držav- nih medi ja. I RTV Novi Sad i RTV Prišti na, kao i nekoliko opštin skih sta nica, ima le su pro gra me na rom skom je ziku. Iako su jedne od prvih novina na romskom jeziku na Balka nu – Ro ma no Lil – osnovane u Beogradu 1935. godi ne, od sre di ne pe de se tih do kra ja osam dese tih go di na bilo je re lativ no malo izdanja na romskom jezi ku. Osnov- ni razlog za to leži u èinjenici da Romi nisu bi li priznati za na ci onal nu ma nji nu, te država ni je ima la prav nu obave zu da posve ti pažnju obezbeðiva nju infor mi sa nja Roma na njiho vom mater njem jezi ku pod uslovi ma koji su važi - li za dru ge, u gor njem tek stu navedene, etnièke grupe. Prema Ustavu, Hrvati, Musli ma ni (Bošnjaci) i Crno- gorci nisu smatrani manjinama. Ovo su bile tri od ukupno šest nacija koje su èinile bivšu saveznu državu i, shodno to me, ni su ima li me di je na svo jim je zi ci ma. Ima juæi u vidu da su do 1991. godine Hrvati, Muslimani (Bošnjaci) i Srbi go vo rili is tim je zi kom –srpsko hrvat skim – svi glav ni me di ji bi li su za pra vo na je zi ci ma ovih na ci ja ko je su danas etnièke zajednice u Srbiji. Isto je važilo i za Slovence i Ma kedonce. Iako su Ustav koji je usvojen 1990. godine i nekoliko pos ebnih zako na pre dvi deli sva osnov na prava ma njina – ukljuèujuæi službenu upotre bu jezi ka u javnos ti, u poslo- va nju sa držav nim in sti tu ci ja ma, u škol stvu i u me di ji ma

4. To ni je bio sluèaj sa mo u Srbi ji veæ i u dru gim delovima bivše SFRJ u koji ma je romsko stanov ništvo bilo znaèajni jeg broja. Prvi radio-pro gram na romskom jezi ku pokre nut je na stani ci Radio Teto vo (Bivša Jugo slo ven ska Repu bli ka Make do ni ja) 1963. godi ne.

Ne na Skopljanac 101 – za vreme Mi loševiæeve vla da vine (1990-2000)5 vlasti su uzurpi rale pra vo na slo bo dnu procenu da li se rele vantne odredbe pri menjuju ili ne (i ako se pri menjuju, kako i do koje me re). U èita vom nizu pitanja vlasti su èak otvo reno kršile i Ustav i zakone. Veæ 1990. godi ne, Alban ci koji su radi li u me dijskoj kuæi Radio i TV Prišti na bili su primorani da je napuste. Usle di lo je za tva ra nje izda vaèke kuæe Ri lin di ja. I Al banci na ju gu Srbi je su za je dno sa ko sov skim Al ban ci ma os ta li u pot pu nom medij skom mraku. Njihov primar ni izvor infor ma ci ja bio je sate lit ski pro gram Radio TV Alba ni je . Za hva lju juæi uve re nju režima da mu od štam panih me di - ja ne pre ti veæa opa snost, gru pa in te lek tuala ca uspe la je da 1994. godi ne u Buja nov cu osnuje lokal ni èasopis na alban skom jezi ku, Jeho na . Ras tu ra nje ovog èaso pi sa je neko li ko pu ta za bra njiva no, a vodi li su se i sud ski postupci pro tiv njego vog glavnog uredni ka. Uprkos tome, Je- ho na je nastavila da se pojavljuje, sa pre kidima, ali je u leto 2002. go dine mo rala da prestane sa ra dom, iz finansijskih razlo ga. 6 U Voj vo di ni je voðena sa svim dru gaèija po liti ka. Pro- grami RTV NS i lokal nih opštinskih stani ca na jezi ci ma razlièitih etnièkih grupa nisu ukinu ti niti su zatvo re ne izdavaèke kuæe. Meðutim, država je izdvajala da leko ma -

5. Koristimo 1990. a ne 1987. go dinu jer je te go dine u par lamentu usvo jen novi Us tav Srbi je, dok je Mi loševiæ iza bran za predsednika na prvim višepar tij skim pred se dnièkim izbo ri ma. Pe ri od od 1987. go di ne, ka da je Mi loševiæ ste kao ap so lu tnu kon tro lu nad Sa ve zom ko mu nis ta Srbi je, do marta 1990. godi ne, kada je done sen novi Ustav, predstav ljao je sveobu hva tan proces pripre me za uspos tav lja nje jedne no ve držav ne ide olo gi je i nje go ve ne o gra nièene kon tro le nad država nim in sti tu ci ja ma Srbije, i nad svim delovima društva u Srbi ji. 6. Tokom 2000. i 2001. godi ne Jeho na je dobi ja la znaèajnu dona tor sku pomoæ (IREX, USAID, OSI, Press Now i Medienhilfe). Pomoæ je smanjena zbog èinjenice da se ureðivaèka po litika ovih no vina više ni je smatrala po li tièki ko rek tnom i urav no teženom. Glav ni ure dnik je bio no si lac lis te ne za vi snih kan di da ta za lo kal ne izbo re ko ji su održani u ju lu 2002. go di ne i iza bran je za lo kalnog po slanika u skupštini.

102 Srbija (Srbija i Crna Gora) nje sredstava ne go što je bilo po trebno da se održi bogata medij ska produk ci ja kakva je bila u pretho dnom peri - odu. Osim što su ekonomski iscrpljivani, svi medijski pro fe si onal ci, bez ob zi ra na etnièku pri pa dnost, oni su i ot pušta ni uko li ko bi od bi li da izvešta va ju u pro pa gan dis- tièkom i ratnohuškaèkom duhu. To je imalo za posledicu da oso blje ko je je pre ostalo nije bilo u stanju da ispuni osnov ne za hte ve u po gle du po kri va nja me dij skog pros to- ra na ade kvatan naèin, da i ne go vorimo o ispunjavanju vi sokih kri te ri ju ma za obe zbeðiva nje kva lite tnog pro grama. Upravo supro tno, širenjem neto le ran ci je prema «drugima», kseno fo bi je i govo ra mržnje, ovi medi ji su dopri- neli raspirivanju etnièke mržnje i nasilja. Èineæi to, ugro - zi li su osnov ne prin ci pe do bre tradi ci je to le ran tnog suživota multi e tnièke zaje dni ce. Novi na ri koji su izbaèeni iz držav nih i opštin skih me di ja po kre ta li su ini ci ja ti ve za osni va nje pri va tnih ne za vi snih me di ja i èini li kljuèno osoblje u ovim medijima. Osnovan je jedan broj medija koji su funkci oni sa li na ra zlièitim jezi ci ma, obuhva ta juæi i štampa ne i lokal ne elektron ske me dije. Meðutim, zbog stal ne izloženosti razlièitim vrsta ma pri ti sa ka ko je je režim vršio, njihov domet je bio ve oma ogra nièen. Što se tièe štampa nih medi ja, maðarski ne deljnik Csala di Kor bio je izuzetak. Ovaj list izlazio je u tiražu od 23.000 prime ra ka dok druge novi ne na maðarskom jezi ku nisu pre- la zi le ti raž od 2.000 pri me ra ka. Lo kal ni elek tron ski mediji radi li su bez dozvo le i pokri va li izuze tno mali prostor. Pos to jao je ri zik da æe sva kog tre nut ka bi ti za tvo re ne. Ova kva si tu aci ja po tra ja la je sve do pa da Mi loševiæa. Meðutim, nije samo režim strogo kontro li sao medij - ski sadržaj koji se nudio graðanima na njihovim jezicima, kako bi pojaèao svoju moæ manipulišuæi i kontro- lišuæi i meðue tnièka pita nja. Is tu me dijsku po liti ku vo dile

Ne na Skopljanac 103 su i po litièke stranke ko je su pred stavljale ne ke od zajednica, naroèito one koje su delile vlast ili imale lokalnu vlast. Ovo se na roèito odnosi na stran ke maðarske grupe koje su kontro li sa le goto vo sve lokal ne elektron ske medi - je u opštinama se verne Vojvodine, gde Maðari èine ap so- lutno veæinsko stanov ništvo. Prvi romski štampa ni medij osnovao je Ro min ter- press. Is ta medij ska kuæa pokre nu la je sara dnju sa stani - com Radio B92, ko ja dva puta ne delj no emitu je radio-emisi je na romskom jezi ku (koje onda re emi tu ju stani ce ANEM-a). Ko naèno, uoèi predsednièkih izbora 2000. godi ne poèeo je sa emito va njem prvi romski elektron ski medij u Srbiji, Nišava u Nišu.7 Smatrajuæi da je Sandžak mesto u kome postoji vi so- ki rizik od iskrsa va nja suko ba, režim je strogo kontro li - sao infor mi sa nje preko ondašnjih elektron skih medi ja. Svi privatni elektron ski medi ji koji su posto jali u to vreme bi li su komer cijal nog i za bavnog ka rak tera. Nisu sa mi pro izvo di li in for ma tivni pro gram. Ne ki od njih su re-emi- to va li in for ma tiv ni pro gram RTS-a. Pos tojao je samo jedan neza vi sni list – Has – ali i on je zbog nedostatka fi- nansij skih sredsta va bio primo ran da presta ne sa radom 2000. godine.

2. Situ aci ja posle pa da Miloševiæa. Dok je situacija kad su u pi ta nju štam pa ni me di ji os ta la nepro me nje na, elektron ski medi ji su prošli kroz jedan inten zi van i ha- otièan ra zvoj ni proces u peri odu po sle pa da Mi loševiæa. Zbog èinjenica da u prav nim pro pisima ko ji ureðuju elek - tronske medi je veæ goto vo dve godi ne posto ji vakuum 8, i

7. Glav ne ne za vi sne me dij ske kuæe na ma njin skim je zi ci ma, ili dvo je zièni i višeje zièni me di ji ko ji su osno va ni u Srbiji za vre me Mi loševiæeve vla da vi ne još uvek funkcionišu i po minjaæe se u daljem tekstu. 8. U nas tojanju da steknu i što je duže moguæe održe po litièku kontrolu nad medi ji ma, nove vlasti su poka za le zapa nju juæu nesprem nost da done su

104 Srbija (Srbija i Crna Gora) uprkos uvoðenju mora tori ju ma na frekven ci je 9, lo kal ni pri va tni elek tron ski me di ji, i ra dio i TV sta ni ce, ni ca li su kao peèurke. Meðu elektron skim medi ji ma koji su od kraja 2000. godi ne neza ko ni to osnova ni na drugim jezi ci ma (ne na srpskom), najbroj ni je su lokal ne romske radio-sta ni ce, kojih ima otpri li ke 25. Slièno tome, u Vojvo di ni dese tak priva tnih radio i TV stani ca emitu je program na maðar- skom jeziku, a osnovano je i nekoliko za slovaèki i rumunski jezik. Najveæi po rast u brojnos ti elektron skih medija desio se u Sandžaku, gde u ovom trenutku dve privatne TV stani ce i sedam priva tnih lokal nih radio-sta ni ca emitu ju infor ma tiv ni i ko merci jal ni program 10. Prva osno- vana TV stani ca, ko ja svako dnev no emitu je ne koli ko sati progra ma na bu garskom jezi ku zo ve se TV Cari brod .11 Slièno ovome, radio-emi si je neko li ko lokal nih opštin skih sta ni ca sve za jedno emitu ju oko šest sa ti progra ma dnevno na bugar skom jezi ku. U Buja nov cu, na jugu Srbije, poèelo je da radi neko li ko lokal nih priva tnih elektron skih medi ja: Radio Toni (na alban skom jezi ku) i Radio Ema (na srpskom jeziku, uz pokušaj da se osnuje redakcija vesti na alban skom je zi ku), i neko liko rom skih stanica. Ka da se ra di o me di ji ma u Sandžaku, pro fe si onal ni nivo je prilièno nizak, dok je obim informacija koji se nu-

za ko ne o me di ji ma ko ji bi od go va ra li ev rop skim stan dar di ma. Pre raðeni de ve ti nacrt Zako na o radi odi fu zi ji , koji su pripre mi li medij ski pro fe sional ci i do maæi ek sperti u sa ra dnji sa struènja ci ma Sa ve ta Evro pe i OEBS-a, ko naèno je usvo jen u srpskom par lamentu 18. ju la 2002. go dine. 9. Mora to ri jum je uve den u novem bru 2000. godi ne i bi lo je predviðeno da traje šest meseci, dok bi se u meðuvremenu usvojio novi zakon o ra di odi fu zi ji i osno va lo re gu la tiv no te lo ko je bi izda va lo do zvo le. Umes to da tra je po la go di ne, mo ra to ri jum je još na sna zi i pred stav lja prepre ku za ra zvoj pri va tnih elek tron skih me di ja, na roèito onih ko ji su po ka za li nes prem nost da bu du pris tra sni u ko rist no vih vlas ti. 10. Ne ukljuèujuæi ne ko li ko sta ni ca ko je fun kci onišu na èis to ko mer ci jal nim prin ci pi ma. 11. Prvi TV pro gram na bu gar skom je ziku emi to vao je TV Pi rot (èlan ANEM-a) 2000. go dine, ali u ve oma ogranièenim okvi rima (jedan sat na dan).

Ne na Skopljanac 105 di prilièno ogranièen. Samo neko li ko medij skih kuæa nudi sadržaj èiji je cilj promovisanje tolerancije i tu novinske agenci je Sana press i TV Je dinstvo si gurno imaju vo- deæu ulogu. Indi ka tiv no je da obe agenci je tesno saraðuju sa me dijima u ostatku Srbije, i da je najveæi deo sadržaja koji ima za cilj promo ci ju meðuetnièkog razu me va nja i tole ran ci je rezul tat upravo ove sara dnje. Na primer, TV Jedin stvo , s obzirom da je u okviru ANEM-a, najèešæe emi tu je sadržaj pro i zve den u TV B92 ili u drugim stanicama pod kišobranom ANEM-a. Iako je u zastoju veæ dve godi ne zbog mo rato ri juma na do zvo le, pro jekat novin ske agen ci je BE TA, èiji je cilj osniva nje priva tnih neza vi snih radio-sta ni ca, svaka ko æe done ti znaèajno poboljšanje na ovom planu. Broj nost elek tron skih me di ja ne znaèi i vi sok kva litet i razno likost progra ma. Samo neko li ko novo o snova nih sta ni ca ima progra me ko ji za do volja va ju profe si onal ne standar de. Obim infor ma tiv nog sadržaja je mini ma lan (obièno u trajanju od nekoliko minuta na svakih sat vreme na u to ku da na); emi si je o ak tu el nim pro ble mi ma su ve oma ret ke i najèešæe po dra zu me va ju in ter vjue u stu diju; emisija sa raznovrsnim sadržajem gotovo uopšte nema, a samo neko li ko novo o sno vanih stani ca emi tuje obra zov ni i kul tur ni pro gram. Zbog sve ga ovo ga, ve li ko je pitanje da li su ove stanice u stanju da ispune uslove koji su potrebni da bi se bavile suštinskim društvenim, eko- nomskim i poli tièkim proble mi ma publi ke kojoj se obra- æaju, i da li mogu da funkcionišu kao mehanizam za oèuva nje i una preðiva nje kul tu re i tradi ci je. Osim to ga, imajuæi u vidu da je tržište elek tronskih me dija pre na- trpano, kao i da je pro seèni po tencijal ovih medija, ka da je o re klamama reè, ve oma ogra nièen u po reðenju sa me - diji ma èija je ciljna grupa veæinsko stanov ništvo zemlje -

106 Srbija (Srbija i Crna Gora) može se oèeki vati da mnogi od ovih medija neæe op stati posle spro voðenja Za ko na o ra di ofu zi ji12. Ne tre ba pre ne- bregnuti ni èinjenicu da mnogim od ovih medijskih kuæa fre kven ci je i dozvo le uopšte neæe biti do de lje ne jer neæe ispu ni ti uslove ko je za kon predviða 13. Bez obzi ra na èinjeni cu da je preov laðujuæe novi nar - stvo pro blema tiènog kva lite ta, pos toje no vi ne, i ra dio i TV sta ni ce ko je se ba ve no vi nar skom de la tnošæu u skla du sa pro fe si onal nim stan dar di ma. Neke stani ce ko je u ovom trenut ku imaju pokri ve nost niskog kvali te ta rešene su da pos ta nu do bre lokal ne me dij ske kuæe. Ove dve gru pe medija sada imaju veoma važnu ulogu u svojim zaje dni ca- ma, a imaæe je i ubuduæe. Da nas su etnièka pita nja uopšte oèigle dni je po kri ve- na u glavnim medijima nego što je to bio sluèaj za vreme Mi loševiæeve vlada vi ne. Meðutim, znaèajno se razli ku je naèin izvešta va nja. Držav ni me di ji, kao i pri va tni me di ji koji su kao stu bovi oslon ci Miloševiæeve vla davi ne širili naci ona lis tièku ideolo gi ju i mržnju prema «drugi ma», sada o etnièkim pita nji ma infor mišu goto vo iskljuèivo preko izvešta ja o mani fes taci ja ma i me rama ko je pre duzi ma - ju vlasti. Analitièkog prostora sko ro da uopšte ne ma a prièe o životu i pro blemima ra zlièitih etnièkih grupa po- javlju ju se sa mo u izuzetnim sluèajevima (na primer, u sluèaju ra sistièkog po našanja ili na pada na graðane ko ji

12. Prema Za konu o ra diodi fu zi ji, treba lo je osnova ti Radi odi fu zni savet u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona, tj. najkasnije do kraja januara 2003. godine. Meðutim, zakon je prekršen jer do marta 2003. godi ne sprski parla ment još ni je bio izabrao svoje predstav ni ke u ovom Savetu. Shodno tome, Savet tek treba da se osnuje i tek treba da poène sa pripre ma ma za javni konkurs. 13. Svaka stanica mora da ispuni uslove u pogledu tehnièkih moguænosti i programa. Meðutim, prioritet je dat uslovima u vezi sa programom. Stanice koje ne ispune ove uslove neæe dobiti frekvenciju i dozvolu, dok æe stanice koje ispune tehnièke uslove, ali ne i uslove u vezi sa programom, dobiti privremene dozvole i biæe im ostavljen rok od dve godine da se usklade sa tehnièkim standardima.

Ne na Skopljanac 107 pri pada ju etnièkim gru pama). S dru ge stra ne, neza vi sni mediji, koji su imali vodeæu ulogu u borbi protiv bivšeg režima, sa da pos tav lja ju stan dar de pro fe si onal nog i dru št - veno-od govor nog izvešta vanja o etnièkim pi tanji ma. Oni iznose na svetlo pro bleme sa kojima se suoèavaju etnièke za je dni ce, pružaju graðani ma ko ji pri pa da ju etnièkim grupama i grupama graðanskog društva u ra zlièitim etnièkim zaje dni ca ma moguænost da se obrate širokoj publi ci, pozi - vaju na odgo vor nost orga ne vlasti na lokal nom i državnom ni vou kad je reè o spro voðenju od go va ra juæe po li ti ke u vezi sa etnièkim pi ta njima, spro vo de veli ki broj kam pa nja sa ciljem da podignu svest javnosti o etnièkim pitanjima i vo de kam pa nju za pro mo ci ju to le rancije. Ko lièina go vo ra mržnje u me di ji ma zna tno je sma njena u po reðenju sa Mi lošoviæevim vre menom. No vina ri retko ko riste retoriku koja može da po takne na mržnju neke od etnièkih gru pa. Meðutim, jedan broj me dija pre nosi izja ve po li tièara i de snièar skih gru pa ko je ima ju šovi nis- tièki i ksenofobièan ton. I ovde je reè o medijima koji su služili kao glasno go vor ni ci Miloševiæevog režima. Neza vi - sni mediji, koji su se borili protiv režima i njegove ratno- huškaèke i na ciona lis tièke po liti ke, pre ma ta kvim izja vama odnose se uz dužnu dozu kritike. U glav ne me di je ko ji po kri va ju èita vu te ri to ri ju zem lje i pred stav lja ju naj bo lje pri me re an gažova nog i ra zno li kog izvešta va nja o etnièkim pi ta njima, kao i su prot stav lja nja go vo ru mržnje, spa da ju dnev ni list Da nas, nedelj nik Vre- me, dvone delj nik Re pu bli ka, i no vinska agenci ja BE TA. Po red to ga, svi lo kal ni elek tron ski me di ji ko ji su èla no vi ANEM-a, kao i lokal ni štampa ni medi ji okuplje ni u Udruženju lokalne štam pe, ima ju pravi la ponašanja koja se konkre tno odnose na izveštava nje o razno li kos ti i su protstav lja nje go vo ru mržnje. U najrev no snije ta kve

108 Srbija (Srbija i Crna Gora) medije spadaju Radio 021, Ra dio Boom 93, OK Ra dio, i nedelj ni ci Ne za vi sna svetlost i Vranjske novine.

3. Tipo lo gi ja . Medijske kuæe se ne razlikuju samo po jezicima na kojima emi tuju pro gram, veæ i po naèinu na ko ji se ti jezici ko riste. Štampe, ra dio i TV pro grama ima na devet ra zlièitih je zika: na maðarskom, slovaèkom, romskom, al ban skom, bu gar skom, vlaškom, ne maèkom, ru- sinskom, rumun skom i ukrajin skom. Ukljuèujuæi hrvatski i bošnjaèki, i veæinski, srpski jezik, u medijima u Srbi- ji je zastu plje no ukupno dvana est jezi ka. Razlièit je i naèin na koji se ovi jezici koriste, naroèito kad su u pitanju štam pani me di ji. U da ljem tek stu su pri ka za ne ra zlièite opci je i kom bina ci je, a po dela je izvršena na štam pane i na elek tron ske medije.

3.1. Štam pa ni me di ji. Ne ma sve obuhva tnih po data ka o ukupnom broju novin skih kuæa na svim jezi ci ma. Meðutim, podaci koji se odnose na Vojvodinu, gde se objavlju je ve li ka veæina štam pa nih medi ja, po ka zu ju da go to vo 150 re gis tro va nih kuæa fun kci oniše na je zi ku ko ji ni je srpski. Kla sifi ka ci ja ovih lis tova mogla bi da se šemat- ski pri kaže na sle deæi naèin:14

14. Ovde nisu obuhvaæeni speci ja li zo va ni listo vi za de cu, om ladi nu, žene, struènjake i nauènike, po ljoprivredu, i slièno. Oni se sko ro svi po javljuju na jednom jezi ku. Ova klasi fi ka ci ja se prvenstve no odnosi na medi je koji se svojim sadržajem uglav nom obraæaju pu blici etnièkih za jednica kao ta kvoj.

Ne na Skopljanac 109 Vrsta lista Po krivenost Naèin korišæenja jezika I. dnev ni list 1. na cionalna A. sa mo na jednom jeziku II. ne deljnik 2. re gionalna B. dvoje zièan (srpski jezik III. dvo nedljnik 3. lokalna i dru gi jezik) IV. me seènik a. sva ki èlanak je na oba jezika b. sa mo glavni èlanci su na oba jezi ka, osta li èlanci se razli kuju po jeziku c. sa mo jedan èlanak na jednom od dva jezika Na po me na: Po kri ve nost se de fi niše pre ma sle deæim kri te ri ju mi ma: (a) teri to ri ja na koju se odnosi sadržaj; (b) teri to ri ja distri bu ci je i pro- daje lista; i (c) geo gra fski položaj ciljne publi ke. Listo vi su klasi fi kova- ni kao: 1. na cional ni: na èitavoj te ri to ri ji Srbi je; 2. re gi onal ni: na èita- voj teri to ri ji Vojvo dine/Sandžaka/ju ga Srbije/is toène Srbije/cen tral ne Srbije; 3. lokal ni: teri to ri ja jedne opštine (ukljuèujuæi i suse dne opštine).

Što se tièe vrste lista, štampani mediji na razlièitim jezicima obuhva ta ju sve listo ve prika zane na tabe li. Meðutim, svi listovi koji izlaze èešæe izdaju se u Vojvodini, i to na jezi ci ma naj veæih gru pa. To je sva kako po ve za no sa èinje ni - com da su ti jezici do 1990. godine bili službeni jezici u Vojvo di ni 15 i da je država subvencionisala izdavaèke kuæe i štampu. Pos to ji samo je dan dnevni list – Magyar Szó (maðarski). Maðarska grupa ima i dva ne deljnika – Csaladi Kor i 7 Nap. Slova ci, Ru sini i Rumu ni ima ju po jedan nedelj nik: Hlas L’udy, Ruske slovo i Liber ta tea . Sa izuzet kom Csa la di Kor-a, osta li listo vi se i danas sufi nan-

15. Usta vom Srbije ko ji je usvojen u martu 1990. godi ne, autono mi ja Vojvo di ne je drastièno smanje na i sas toja la se od neko li ko for malnih nadležnos ti. Izmeðu ostalog, srpski je zik je pro glašen za je dini službe ni je zik na èitavoj teri to ri ji Vojvo di ne (drugi jezi ci su deli mièno prizna ti kao službeni, ali samo u opštinama u kojima etnièke grupe èine veæinsko stanovništvo).

110 Srbija (Srbija i Crna Gora) siraju iz državnog budžeta. Svi ostali listovi, kako u Vojvo- dini tako i u ostatku Srbije, izlaze dva puta ili jednom me- seèno. Zbog ogranièenih finan sij skih sredsta va, mnogi izla ze neredovno. Ni jedan od listova koji nisu na srpskom jeziku nema naci onal nu po kri venost. Ra zlog uglav nom leži u èinje nici da za to nema pra vog ra zloga jer su sve etnièke grupe, sa izu zet kom rom ske, kon cen tri sane u po je di nim oblastima. Goto vo sve štam parske kuæe izda ju listo ve iskljuèivo na jednom jeziku – jeziku date grupe. Meðutim, ima i neko li ko izu ze ta ka ko ji pred stav lja ju za nim lji ve pri me re i zaslužuju da budu pomenuti. Prvi izuzetak su listovi na romskom jeziku – npr. Ro- ma no Lil i dru ge pu bli ka ci je ko je izdaje Romiter press – koji su dvojezeèni, pri èemu je svaki èlanak i na romskom i na srpskom jeziku. Glavni razlog za to je da romski jezik još nije standar di zo van i da Romi govo re ra- zlièitim di ja lek ti ma; ne ki Ro mi ne mo gu da èita ju rom ski ali mogu da ra zumeju srpski, a cilj izdavaèa je da privuèe ne samo romsku èitalaèku publiku nego i druge koji su za in te re so va ni za pi ta nja ve za na za Rome. Neko li ko ma lih lokal nih novi na u Voj vodi ni pred stavlja ju dru gi izu ze tak. Na primer, dvo nedelj ni ci Ki kin dske novi ne i Novi Beèejac, koji se izdaju i na maðarskom i na srpskom jeziku.

3.2. Elektron ski medi ji. Slièno štampa nim me diji ma, broj elek tron skih me dija koji emitu ju pro gram na ra- zlièitim jezicima je prilièno visok – preko 150. Najveæi broj (90 pro ce na ta) su ra dio-pro grami ili ra dio-sta ni ce. Kla si fi- kaci ja ovih me dija, na osno vu kri teri juma pri menji va nih kod štam pa nih me di ja, šemat ski bi izgle da la ovako:

Ne na Skopljanac 111 Vrsta elek- Po krivenost Vrsta pro gra ma pre ma tron skih naèinu korišæenja jezika me dija

I. držav ni16 1. na cionalna A. nedelj ni programi II. privatni 2. re gionalna a. na je dnom jeziku b. na više jezika III. graðanski 3. lokalna 17 B. dnev ni programi sektor a. na je dnom jeziku b. na više jezika C. sav program je na je ziku jedne etnièke grupe D. sav pro gram je na dva jezika (na srpskom i na je zi ku je dne etnièke grupe) a. sa vre menski odvojenim progra mi ma na sva kom od jezika b. mešani je zici u okviru is tog programa E. sav pro gram je na više jezika a. sa vre menski odvojenim progra mi ma na sva kom od jezika b. mešani je zici u okviru is tog programa Na po me na: Na ci onal na po kri ve nost po dra zu me va naj ma nje 2/3 te ri to - rije Srbije; regi onal na pokri venost podra zu me va teri to ri ju Vojvo di - ne/Sandža ka/ju ga Srbije/is toène Srbije/cen tral ne Srbije; a lokal ni po- drazu me va teri to ri ju jedne opštine (ukljuèujuæi i suse dne opštine).

16. Iako no vi Za kon o ra do di fu zi ji pre dviða tran sfor mi sa nje pos to jeæih držav nih elek tron skih me di ja (RTS i RTV No vi Sad) u priva tne elek tron ske medije, ovaj proces još nije ni zapoèet, a kamoli završen. Zato se u ovom izveštaju obe ove medijske kuæe pominju kao državne. 17. Znaèajan broj elek tron skih me di ja na ma njin skim je zi ci ma osno va le su nevla di ne orga ni zaci je, naroèito kad se radi o medi ji ma na rom skom jeziku. Imajuæi u vi du da no vi Za kon o ra di odi fu zi ji pre dviða pozi tiv nu diskriminaciju ovih me dijskih kuæa, može se oèeki vati da æe se više me dij skih kuæa opre de lji va ti za ovu op ci ju pri li kom po dnošenja za hte va za fre kven ci je i do zvo le.

112 Srbija (Srbija i Crna Gora) Pro gra mi na je zici ma ra zlièitih etnièkih za jedni ca zas tu- pljeni su kod svih vrsta elektronskih medija. Meðutim, držav ni me dij ko ji pokri va èita vu te ri tori ju zem lje – RTS – na rom skom je ziku emi tuje sa mo po la sa ta pro gra ma dnevno. Ovaj pro gram se sastoji iz dva de la: vesti o najznaèajni- jim dogaðajima u zemlji i inostranstvu i deo koji se bavi glavnim dešavanji ma u okviru romske zaje dni ce. RTS uop- šte ne emituje TV program koji nije na srpskom jeziku. Situ aci ja je nezna tno dru gaèija kod re gional nih elektron skih me di ja. Držav na stani ca RTV Novi Sad, po red emi si ja na srpskom je zi ku, sva ko dnevno emi tu je TV emisije na maðarskom, rumun skom, rusin skom i slovaè- kom, kao i jednom nedeljno na romskom, hrvatskom, i ukrajin skom jezi ku. Radio svako dnevno emitu je pro gram na je zicima istih etnièkih gru pa, kao i TV. Pro gram pro i- zvode i ureðuju odvoje ne novin ske redak ci je i, sa izuzet - kom emi sija vesti, ba ve se tema ma koje se kon kre tno odnose na datu etnièku grupu, pri èemu je po vezivanje sa drugim grupa ma retko. Postoji oko 150 lokalnih radio i TV stanica koje emituju pro gram na drugim jezicima (ne na srpskom). Ot pri- like èetvrti na ovih stani ca su opštinske stani ce, a os talo su privatni mediji i u manjoj meri mediji koje je osnovao nevla din sektor (uglavnom romske stani ce, ali i stani ce manjih grupa u Vojvodini, kao što su Slovaci i Rusini). Po lo vi na ovih stani ca je u Vojvodini. Najzas tu plje ni ji jezik kod vojvoðan skih medi ja na ne-srpskom jeziku je maðarski (oko 50), a sledi romski (oko 10), dok se os ta li je zi ci po jav lju ju u pro gra mi ma najviše pet sta nica. Glavni pro gram kod više od po lovine ovih stanica je na srpskom jeziku (veæina ovih stanica su opštinske), dok je os talim etnièkim grupama po sveæeno ne ko li ko sa ti dnev no ili ne delj no na nji ho vom ma ter njem

Ne na Skopljanac 113 je zi ku. S dru ge stra ne, pri va tne sta ni ce ko je emi tu ju program na jezicima odreðenih etnièkih grupa go tovo is- kljuèivo koris te jezi ke tih grupa. Samo dve stani ce – Ra- dio 021/Multi ra dio i Radio Kovaèica – imaju višejezièan program, i to prvi na pet je zika (maðarski, slovaèki, rumunski, rusinski i romski), kao i srpski, a drugi na tri jezika (maðarski, slovaèki i rumunski). Radio Ko vaèica pri me nju je is ti naèin korišæenja jezi ka kao i RTV NS, dok je Mul ti ra dio jedi na stani ca u Srbiji koja ima radio-emi si - je u kojima se mešaju svi je zici. Po red to ga, u jednoje- ziènim emisi ja ma ova stani ca èesto objavlju je infor ma ci je koje se ne odnose iskljuèivo na tu jezièku grupu, veæ na još je dnu ili više je zièkih gru pa. In for maci je o re levan tnim dešavanji ma u bilo kojoj od zaje dni ca emitu ju se u emisi - jama ko je se obraæaju srpskoj populaciji. Ovaj krajnje jedinstve ni pristup naila zi na znatno odobra va nje publi ke, pa renome ove stanice stalno raste. Što se tièe lokalnih stanica u ostatku Srbije, posle srpskog da le ko je naj zas tu plje ni ji rom ski je zik. Pos to ji oko 15 stanica na kojima je glavni program na srpskom jeziku i oko 20 rom skih sta nica. Dve sta nice emi tuju pro gram na bugar skom je zi ku – TV Pi rot i TV Ca ri brod (TV Ca ri brod po neko liko sati svako dnevno). Jedi no romske stani ce ima ju pra vi dvo je zièni pro gram, po dje dna ko i po po tre bi koriste i srpski i romski. Sve emisije u kojima gosti govore samo srpski emituju se uvek na srpskom jeziku. U aprilu 2001. godi ne OEBS-ova misi ja lansi ra la je pi lot-pro je kat na ju gu Srbi je. Osnov ni kon cept predviða transfor mi sa nje lokal nih opštinskih medi ja u grado vi ma Bu ja novac, Preševo i Medveða. Radio Bu jano vac dobi ja deo finan sij skih sredsta va da bi se primi lo alban sko osoblje u cilju osniva nja, po red veæ pos to jeæe redak ci je za srpski je zik, i re dakcije vesti za albanski je zik. U sep tem-

114 Srbija (Srbija i Crna Gora) bru 2002. go di ne poèelo je sva kodnev no emito vanje pe to - minutnih vesti, a oèekuje se da æe se u 2003. godini orga- nizo va ti sveobu hva tni ji infor ma tivni program na alban - skom. Poèeo je da se emi tuje i je dnoèasovni nedeljni pro - gram na romskom jeziku. Od Radi ja Preševo i Radi ja Medveða oèeku je se da pra ve vesti i na je ziku druge etnièke gru pe (na al banskom u Me dveði a na srpskom u Preševu), što podra zu me va ukljuèivanje novi na ra iz «drugih zajednica». Cilj ovih pro jekta je da se obezbedi program za svaku od za je dni ca ko ji æe pravi ti no vi nari te zaje dnice na njiho vom jeziku. Zakljuèci u vezi sa elektron skim medi ji ma koji nisu na srpskom jeziku su sledeæi: 1. Sa izuzet kom rom skih sta nica, koje uglav nom emitu ju dvojezièan pro gram (na romskom i srpskom), svi dru - gi medi ji ima ju pro gram is kljuèivo na je ziku svo je etnièke grupe. 2. Ogranièen je broj pro grama na jednom ili više je zika u medi ji ma u ko jima je osnov ni jezik srpski. Pro gram pri pre ma je dna ili više odvo jenih re dak ci ja ves ti a sadržaj ovih re dak ci ja ni je meðuso bno povezan. 3. Samo ne ko liko me di ja emi tu je pro gram na više od dva jezi ka, a meðu njima je dino Mul ti ra dio ima pot puno višejezièan pristup u emito va nju programa. 4. Iako ogroman broj elektron skih medi ja emitu je program na jednom ili više razlièitih jezika, mora se imati uvidu da ve li ka veæina medi ja emi tuje uglav nom ko- mercijalni, muzièki i za bavni pro gram, a tek ret ko i infor mativ ni (u naj boljem sluèaju sa mo krat ke ves ti na svaki pun sat). 5. Može se oèeki vati da æe se broj ovih sta nica sma njiti u nare dnom peri odu jer mnoge od njih neæe ispu ni ti uslo ve u pogle du pro gra ma ko ji su po tre bni za do bija - nje dozvole.

Ne na Skopljanac 115 3.3. Drugi me dij ski pro jek ti. Iako štampani i elek tronski me di ji uve li ko pre ov laðuju, važno je pri me ti ti da su ra- zlièiti jezi ci zastu plje ni u neko li ko drugih važnih medij - skih oblasti, kao što su usluge novinskih agencija, nezavisne TV pro dukcije i In ternet. Prva neza vi sna novin ska agenci ja ikada osnova na u Srbiji, BE TA, veæ dve godine pruža novinske usluge na maðarskom je ziku, a postoje pla novi da se poène i sa usluga ma na maðarskom jezi ku u okviru regi onalnog projekta koji bi ukljuèio Maðarsku i zemlje u regionu u koji ma su prisu tne maðarske zaje dni ce (Rumu ni ja, Hr- vatska i Slovenija). Samo jedna neza vi sna TV produk ci ja pro izvo di program na jeziku koji nije srpski: UrbaNS u Novom Sadu (Voj vodi na). Nji ho va emisi ja pod na zivom Mul ti grad bavi se pita nji ma kultu re, emitu je se sa dvoje ziènim titlom (na srpskom i na maðarskom), a svi uèesnici emisije, ukljuèu- juæi i pripa dni ke dru gih etnièkih gru pa, go vore svo jim mater njim jezi kom. Pro gram se emi tuje na de setak lo kalnih TV stanica u Vojvodini. S obzirom da ima tek nekoliko TV stani ca koje emitu ju pro gram na ra zlièitim je zici ma, ovaj pro jekat da je znaèajan do pri nos obo gaæivanju TV pro grama meðuetnièkim i multi kul tu ral nim pristu pom. I na In ter ne tu su in for ma ci je na ra zlièitim jezi ci ma nedo volj no zastu plje ne. Jedi no Csaladi Kor, Rominter- press i RTV Nišava imaju sopstve ne sajto ve. Meðutim, ovi sajtovi nisu znaèajnije poseæeni. Meðutim, sajt jednog od glav nih me dija priv laèi pose bnu pažnju. Sajt RTV B92, širom sveta poznat beograd ski medij, nudi dnevne infor - macije ne samo na srpskom, veæ i na maðar skom i al banskom jezi ku. Pored toga, karak te ris ti ka ovog sajta je i veliki forum koji je orga ni zo van na neko li ko dese ti na ra- zlièitih tema i na kome posetioci iz razlièitih etnièkih sre-

116 Srbija (Srbija i Crna Gora) dina aktiv no uèestvu ju u virtu el noj komu ni ka ci ji. Ovaj sajt po seæuje u pro seku 90.000 ljudi na dan.

3.4. Poseban sluèaj – me diji na romskom jeziku i program na romskom jezi ku . Romi su najveæa manjin- ska grupa u Srbiji (Srbiji i Crnoj Gori) i èine oko 10 odsto ukupnog broja stanov ni ka. Zato je naroèito važno posve ti - ti pose bnu pažnju me di ji ma koji nu de in forma ci je na romskom jeziku. Na ovom jeziku izlaze samo èetiri lista (jedan deèji, je dan struèan, i dva ko ja se bave pi tanjima ve zanim za Rome). Svi ovi listovi izlaze neredovno (kada se obezbede do natorska sredstva) i u ve oma ogra nièenom ti ražu. Ni kod TV pro gra ma situ aci ja ni je mno go bo lja – tre nu tno pos to ji sa mo je dna romska sta ni ca a pro gram na romskom je zi ku emi tu ju dve sta nice. Sho dno ovo me, može se za kljuèiti da ra dio pred stav lja prima ran izvor infor ma ci ja za romsku zaje dni cu. Posto ji de se tak rom skih ra dio-stanica. Ne pos toje re zul tati an keta ko je su se ba vile is piti va - njem rom ske pu bli ke. Meðutim, na osno vu prime ra ra dija Glas Roma i RTV Nišava, može se zakljuèiti da se Romi ko jima su dostu pne i rom ske stani ce i ne-romske stani ce ko je emi tuju pro gram na rom skom je zi ku ra di je opre de- ljuju za ove prve. To svakako ima veze sa dugotrajnom i in ten ziv nom mar gi na li za ci jom i dis kri mi na ci jom Ro ma, ko je su do ve le do preke potre be za samo emanci paci jom. Romi sma traju romske stani ce «svojim» medi ji ma i mo gu da se identifikuju sa njima. Èinjenica da imaju «svoj» medij èini ih ponosnim i daje im samopouzdanje. Još jedna prednost je što mogu da slušaju pro grame ko ji se ba ve te - mama koje ih interesuju, i to u svako doba dana. Sve u sve mu, ne-rom ski me di ji ras po lažu ogra nièenim ka pa ci te ti ma za za do vo lja va nje po tre ba za infor mi sanjem na ma ter njem je zi ku romske po pu la ci je, pri èemu ne ma

Ne na Skopljanac 117 plano va da se ovi kapa ci te ti poboljšaju u dogle dno vreme. S dru ge stra ne, tek ne ko li ci na rom skih elek tron skih medi - ja nude zado vo ljava juæi program, kad je sadržaj u pita nju. S obzirom na èinjenicu da ih je osnovao graðanski sektor, mogu da emi tuju program samo na lo kalnom ni vou. Kao jedan od naèina za po veæanje do meta pro grama na romskom jezi ku, romske stani ce koje ne proi zvode program u svojoj kuæi, kao i lokalne opštinske ili privatne stanice, mogu da reemi tu ju naj važni je emi si je u pro izvo dnji rom- skih elektronskih me dija kao što su RTV Nišava i Glas Roma , kao i pro gram Mul ti ra di ja na romskom. Neke stanice to veæ èine a re zultati su pozitivni. 18

III. Zakljuèak Srbija (Srbija i Crna Gora) ima dugu tradiciju višeje- ziènosti koja se mani fes tu je u medij skoj praksi kao i u drugim oblastima. Meðutim, potrebno je imati na umu ne- koli ko važnih stvari. Jedi no istin ski multietnièko i mul tikul tu ral no druš- tvo sa tradi cijom tole ran tnog multi lin gva li zma posto ji u Vojvo di ni. U drugim multietnièkim oblasti ma u Srbiji, graðani èije je po re klo ra zlièito od po re kla ti tu lar ne na ci - je susreæu se sa teškoæama kad je u pitanju ko rišæenje njiho vog je zika u javnos ti, a i u medi ji ma. Medij ska infras truk tu ra za sadržaje na razlièitim je zi ci ma veoma je razvi je na u Vojvo di ni, a u ostat ku Srbije je ve oma slaba (npr. za bugarski), ili je tek u nastajanju (npr. za romski, alban ski i vlaški).

Iako znaèajni po broju – sa preko 150 lokalnih elektronskih me dija i istim bro jem štampa nih medi ja sa mo u Voj-

18. Ne ko li ko rom skih ra dio-sta ni ca na ju gu Srbi je re emi tu je Ra dio Nišava. Pored toga, neke ANEM-ove stani ce re emitu ju neke emi sije ra dija Glas Roma.

118 Srbija (Srbija i Crna Gora) vodi ni – medi ji na ra zlièitim je zici ma su u prose ku ve oma ne ra zvijeni, slabo opremlje ni, nema ju do vo ljan broj zapo - slenih, a standard po krivenosti je veoma ma li. Da bi igrali ulogu koju bi mogli da igraju, predstoji im da urade veliki posao. Naroèito romski me diji nisu dovolj no ja ki da bi za- dovo lji li ogromne potre be koje romski graðani imaju za infor mi sa njem i obrazov nim progra mi ma na svom mater - njem jeziku. Multietnièki odnosi razvi ja li su se u veoma nega tiv nom prav cu to kom de vede se tih. Ogrom no ne pove re nje, strah i èak mržnja koje su pro izvo di li kra jem osam dese tih i poèet kom de ve de se tih sa da se u me di ji ma po jav ljuju samo u izu ze tnim sluèaje vi ma. Meðutim, ne tre ba ga ji ti ilu zi je da su ovi pro ble mi pot pu no pre va ziðeni. Ne ki po li tièari i grupe ra dikal ne de snice ve oma su pri sutni u jav nos ti sa dis- krimi na torskim, šovinistièkim i kseno fo biènim izja vama koje ne ki me diji pre nose bez za uzi manja kritièkog sta va. Na ovom pla nu je ostalo da se oba vi još mno go posla, u èemu me diji tre ba da odigraju važnu ulo gu kroz pro fesi- onalno i društveno angažova no izveštava nje. Ipak, neke od glav nih me dij skih kuæa pred stav lja ju izvan re dan pri mer za ra zno li ko izvešta va nje i pro mo vi sa nje to le ranci je, meðuso- bnog razu me va nja i poštova nja ljudskih prava. Vodeæu ulogu u tome imaju RTV B92, dnevni list Danas , ne delj nik Vre me i novin ska agenci ja BETA. Najveæi broj medi ja na drugim jezi ci ma su jedno je - zièni ili dvojezièni. Broj višejeziènih medija je veoma mali a veæina meðu njima su elektronski mediji. Meðutim, ovi me di ji veæinom ima ju odvo je ne ure dnièke od bo re za ra- zlièite je zike i odvojeno vre me za emisije na svakom od jezi ka. To može da do vede do para lel ne medij ske re alnos- ti na jezièkoj osnovi i, samim tim, na osnovama etnièke razlièitosti. U tom smislu, Mul ti ra dio, rom ske ra dio-sta-

Ne na Skopljanac 119 ni ce i pro duk ci ja Ur baNS pred stav lja ju najbo lju prak su. Od mno go brojnih pro jek ta na je zici ma etnièkih za je dni ca koje proi zvode glavni medi ji, najus pešni je su novin ska agen cija BE TA i In ternet vesti B92. No vi za ko ni u oblasti medi ja i Sa ve zni zakon o zaštiti pra va i slo boda na cional nih ma njina, tra dici ja medi ja na jezi ci ma etnièkih zaje dni ca i jedan od najra zvi je ni jih nezavi snih medij skih sekto ra u jugo is toènoj Evro pi predstav lja ju pri lièno soli dan osnov za da lju izgra dnju. Pa ipak, vlasti, mediji i nevladin sektor moraju da uèine do- datan napor ka ko bi se os tva rio plu ra lis tièki i ne za vi sni medijski sektor koji bi nu dio èitav niz razlièitih medija na jezi ci ma etnièkih zaje dni ca i zado vo ljio potre be multi et - nièkog društva Srbije.

120 Srbija (Srbija i Crna Gora) Bibli o grafija

Bašiæ, Goran, Zaštita prava na cional nih manji na u SR Jugo sla vi ji prema standar di ma Okvirne konven ci je za zaštitu naci onal nih manjina Save ta Evro pe, Beo grad: Centar za anti ratnu akci ju, 2002. Bre znik, Dušan, Stanov ništvo Jugo sla vi je, Beo grad: Chronos, 1991. Za kon o ra di odi fuzi ji, usvojen u Narodnoj skupštini Srbi je 18. ju la 2002. godine Brun ner, Roland, i Skoplja nac , Ne na, Stra teški do ku ment za podršku EU ma njin skim me di ji ma u pe ri odu 2001-2005 (Strat egy Pa per for EU Sup port to Mi nority Me dia for the Pe riod 2001-2005) (Me dien- hilfe, 2001, inter ni doku ment). Cen tar za an ti ra tnu ak ci ju, Naci onal na struktu ra stanov ništva u Voj- vo di ni Darbis hi re, Helen, (Dar bišajr, He len), «Mi no r i ti es and Me dia Fre e dom under In ter nati onal Law» («Ma njine i medij ska slo boda pre ma me- ðunaro dnom zako nu»), Pra va Roma, 4 (1999) Ga ljus, Orhan, «Sta teless: Ro ma and the Me dia To day» («Bez zem lje: Ro mi i me diji da nas»), Roma Rights, 4 (1999.) Centar za huma ni tar no pravo, Albanci u Srbiji – Preševo, Bujanovac i Me dveða, 2002. Za kon o zašti ti pra va i slo bo da na ci onal nih ma nji na, Službe ni list SRJ, br. 11, 27. fe bruar 2002. Lenko va, Mari ana, Crno-belo u odnosu na razno li kost (Predsta va o Ro- mima na balkan skim medi ji ma) Pro je kat o etnièkim odnosi ma, Medi ji i Romi u savre me noj Evro pi: èinjeni ce i zablu de (Prag, 1996) Popis stanov ništva, domaæin sta va, stano va i poljo priv re dnih gazdin - stava u 1991, tom 3 (Beo grad: Save zni zavod za statis ti ku, 1993). Po pis izbegli ca i drugih ra tom ugroženih lica u Save znoj Repu blici Ju- go slavi ji; Viso ki kome sa rijat Ujedi nje nih naci ja za izbegli ce, Kome - sa ri jat za izbe gli ce Re pu bli ke Srbi je, Ko me sa ri jat za ra se lje na li ca Repu bli ke Crne Gore, Beo grad, 1996. Valiæ-Ne deljko viæ, Du bravka, Medi ju u multu kul tu ral noj i multi lin gval - noj pokra ji ni Vojvo di ni, 1999.

Ne na Skopljanac 121 Preporuke

I. Struk tu ral na pi ta nja i zada ci državnih organa

Opšte:

1. Di rek tno finan si ra nje iz državnog budžeta – bilo na nivou zemlje, pokra ji ne (Vojvo di na) ili opštine – ostav lja moguænost da država kontroliše me dije i zato bi tre balo da se ukine. Tre ba osnovati javne fondove, na primer fonda cije ko je bi ukljuèivale etnièke za jedni ce i me di je, novi nar ska udruženja, medij ske nevla di ne or- gani za cije, pri vatna huma ni tar na društva, i sl. Držav- ne in stitu ci je bi mogle da ima ju pred stavni ke u te li ma koja pri menju ju javne fon do ve, ali ne bi tre balo da budu veæinski zastupljeni. 2. Državna te la na svim ni voima tre ba da pres tanu sa praksom go tovo iskljuèivog dode lji va nja sredsta va onim medi ji ma na je zici ma etnièkih zaje dni ca ko ji su u državnom vla sništvu. Dok se stvo ri meha ni zam javnog finan si ra nja, finan sij sku po moæ tre ba dode lji va ti na osnovu objek tiv nih i transpa ren tnih kri teri ju ma, i bez diskri mi na ci je priva tnih medija. 3. Državni or ga ni ne bi tre ba lo da osni va ju no ve me di je na je zi ci ma etnièkih za je dni ca. Ulo ga države ni je da osniva medi je, ne go da uspos ta vi pravni okvir i meha - nizme javnog finan si ra nja za podsti ca nje osniva nja me di ja ko ji æe funkci oni sa ti neza vi sno od državnih struktura.

Štampa ni mediji:

4. De mo kratska društva ne prizna ju štampu u državnom vlasništvu. Shodno tome, državne izdavaèke kuæe ili po je di naèni štam pa ni me di ji na je zi ci ma etnièkih za jednica tre ba da se transformišu i da funkcionišu ne za- visno od svih državnih i politièkih struktura.

122 Preporuke 5. Važeæi pore zi i poštan ski troško vi pred stavlja ju zna- èajno op tereæenje za štam pane medi je, naroèito kad su u pita nju ma li me diji na jezi ci ma etnièkih za jedni ca. Vla da i parla ment tre ba da usvo je ne dav no po dne sen predlog Minis tar stva finan si ja i eko nomi je da se ukinu pore zi za štam pu. Is to ta ko, tre ba usvo jiti i od gova ra - juæe mere u vezi sa poštanskim uslugama, koje takoðe predstav lja ju važan meha ni zam za indi rek tno pru- žanje pomoæi neza vi snoj štampi u mno gim evrop skim demo kra tijama.

Elektron ski mediji:

6. Držav ni elek tron ski me di ji – Ra dio-Te le vi zi ja Srbi je (RTS), Ra dio-Te le vi zi ja Novi Sad (RTV NS), kao i jedan broj lokalnih opštinskih medija – ne bi trebalo da imaju mo nopol ili privi le go van po ložaj kad je u pi tanju emi tova nje pro gra ma na je zi cima etnièkih za jedni ca. Tre balo bi obe zbe diti uslo ve za je dan plu ralni me dijski sistem u po gledu pro gra ma na je zici ma etnièkih za je dni ca. Svi me di ji jav nog, pri va tnog i graðan skog sek to ra tre ba da ima ju je dna ke mo guænos ti i uslo ve za održiv rad. 7. Treba ispi ta ti mo guænos ti za do nošenje prav nih odredbi koje bi uve le pozi tiv nu dis krimi na ci ju kod izdava nja do zvo la za me di je graðan skog sek to ra. To je od naroèitog znaèaja za me dije na jezicima etnièkih za jedni ca ko je su ra su te po èita voj zem lji. Po se bnu pažnju u ovom smislu zaslužuje romska zajednica. 8. Bez ob zira na èinjenicu da su ogra nièeni i po obu hvatu i po pi ta nji ma ko ji ma se ba ve, pro gra mi na je zi ci ma etnièkih za je dni ca na RTS-u i RTV NS-u su veoma sku- pi. Na njih odlaze znatna finansijska sredstva koja bi mogla da se do dele pri vatnim pro jek tima ili projek ti - ma za je dni ca. Tre ba is pi ta ti mo guænos ti ku po vi ne programa u proi zvo dnji priva tnih neza vi snih TV produkcija.

Preporuke 123 II. Medi ji na je zici ma etnièkih za jednica

9. Iako ih ima veliki broj, mediji na jezicima etnièkih zajedni ca su ne razvi jeni kad je u pi tanju infras truk tura. Oso blje èes to je dna is punja va profe si onal ne standarde, pro izvo dnja pro gra ma je ve oma ogra nièenog obi ma i uglavnom neza do vo ljava juæeg kvali te ta. Na svaki naèin treba po moæi medij ske kuæe koje same proi zvode infor ma tiv ni program, ukljuèujuæi i infras truk tu ru, obuku osoblja i sredstva za razvi ja nje programa. 10. Po se bnu pažnju tre ba po sve ti ti Ro mi ma, ko ji predstavlja ju naj veæu manjin sku gru pu u Srbi ji. Na roèito je važno po moæi ra zvoj elek tron skih me di ja za jedni ca u oblas tima sa veæom kon cen tra cijom rom ske popu la cije, kao i pro jek te za ra zme nu progra ma i us postav lja- nje veza izmeðu ovih medija, kako u zemlji, tako i drugde. 11. Razme na pro gra ma, ko pro duk ci je i um režava nje medi ja na je zi ci ma etnièkih za je dni ca mogu da po boljšaju kva li tet. Tre ba pod sti ca ti i pre kogra niènu sa ra dnju. Na taj naèin, mediji mogu da pospeše meðusobno ra - zume va nje i to leran ci ju izmeðu ti tular nih naci ja i ljudi u regionu. 12. Veæina medi ja na je zi ci ma etnièkih za je dni ca fun kci - oniše na lokalnom nivou. Meðutim, tek nekoliko njih su za is ta medi ji za je dni ce. Pre po ruèuje se in ten ziv ni ja saradnja izmeðu ta kvih me dija sa jedne strane, i lokal- nog/re gi onal nog graðan skog društva sa dru ge. Nev ladi ne or ga ni za ci je mo gu da odi gra ju na roèito znaèaj nu ulogu – one koje su osnovali predstavnici etnièkih zajednica, ali i os tale – pre ko par tner skih pro jeka ta i ak tiv - nog uèešæa u prav ljenju programa.

124 Preporuke III. Drvojezièni i višejezièni mediji

13. Najveæi broj me dija na je zici ma etnièkih za jedni ca je je dnoje zièan. Neki su dvoje zièni (uglavnom rom ski mediji). Ima veoma malo višejeziènih medija, èak i u Vojvodini, gde živi pre ko 25 etnièkih grupa i gde se go - vo ri de se tak je zi ka. Ako se ovo me do da pre ov laðujuæa prak sa da se progra mi pri pre ma ju odvo jeno na svakom od je zi ka, eto opa snos ti od po jav lji vanja pa ra lel - nih medij skih real nosti na osnovu etnièkih razli ka. U pro i zvo dnji pro gra ma na ra zlièitim je zi ci ma po tre bni su mešani etnièki ure dnièki odbori ili sa radnja izmeðu odbora. U tom smislu, najbolju praksu za bu- duæi ra zvoj pred stavlja ju Multi ra dio, romske radio-sta ni ce, pro duk ci je Ur baNS-a, kao i usluge novinske agen ci je BE TA i In ter net ves ti B92 na jezi ci ma ko ji nisu srpski. 14. Dvojezièni i višejezièni mediji æe moæi da donesu pozi- tiv ne re zul tate sa mo ako društvo pri hva ti višeje ziènost kao deo normal nog sva kodnev nog sta nja stvari. U oblastima gde etnièke zajednice èine veæinski deo, ili znaèajan deo sta nov ništva, tre ba lo bi ponu di ti op ci - onal ne i bes pla tne kur se ve je zi ka etnièkih za je dni ca.

Preporuke 125 Rodžer Blam i An drea Ošner Š vajcarska

I. Uvod Mul ti kul tu ral na društva se ra zvi ja ju ka da naro di ra- zlièitog etnièkog po rekla, jezi ka i ve rois po ves ti žive zaje - dno na istoj te rito ri ji. Švajcar ska se u tom pogle du suoèava sa dve razlièite vrste iskustva: starijim i novijim. Starije iskustvo po tièe iz èinjenice da je više od pet vekova Švaj carska bi la mul tikul tural na država koju su is tovre me- no odliko vali neko liko je zi ka i kultu ra. No vo is kus tvo je rezul tat imi gra ci je ljudi iz za pa dne, južne, i is toène Ev ro pe, kao i iz Azije, Afrike i La tinske Amerike. Ovaj pro ces je za- poèeo u sedam na es tom veku, nastav ljao se tokom osamna- es tog i de ve tnaes tog ve ka, i pos tao još znaèaj ni ji u dva de se- tom ve ku. Sta ri je mul ti kul tu ral no is kus tvo do ve lo je do ja- ke zašti te etnièkih grupa, što po dra zu meva i do delji va nje medi ja. Novi je multi kul tu ral no is kustvo, s ob zirom da je pro is te klo iz imi gra ci je stra nih ra dni ka i izbe gli ca, odli ku je se in te gra ci jom sa jedne, a se gre ga ci jom sa dru ge stra ne. Zbog to ga ni je la ko obe zbe di ti me di je za imigrante.

II. Krat ka isto rija švaj car skog multi kul tu ralizma Na te ri to ri ji sav re me ne Švaj car ske uvek se is tov re me - no koris ti lo više jezi ka.1 To je Švajcarska imala da zahvali svom ge ogra fskom po ložaju. Al pski pla nin ski ve nac pros- tire se èita vom širinom Švajcarske i de li Evropu na jug i sever, a re ke kao što su Ara, Raj na i Ro na su u prošlosti èesto razgra nièava le zone utica ja. Origi nalni je zi ci u Švaj- carskoj bili su jezi ci Kelta (na seve ru i zapa du), Reto ro - mana (na isto ku) i Lepon tina (na jugu). U peri odu od

1. Valter Has, «Sprachges chil chli che Grundla gen », u knji zi Die vier spa chi ge Schweiz , ure dnik Ro bert Šlepfer , (Ci rih: Ex Li bris, 1984), 21-70

Rodžer Blam i An drea Ošner 127 121. do 15. p. n. e. ova te ritorija je ušla u sas tav Rimske impe ri je. Više od 400 go dina do mini ra li su la tinski je zik i kultu ra. U tom pro cesu, za padni delo vi Švaj carske su romani zo va ni ra nije i radi kal ni je ne go osta li deo zemlje. 2 Ger manska ple mena su sve više pro dira la na švaj car- sku teritoriju. Prvo su došli Burgundci, oko 450 p. n. e., i to u oblast Ženeve. Iako su bili politièki dominantni, Bur- gundci su veoma brzo svoj jezik zame ni li je zikom Rimlja - na. Po sle 500. p. n. e., u Švajcarsku su pro drli i Ale mani. Ovde se odi grao obrnut pro ces. Ger manski jezik Alema na os tao je do mi nan tan a ro ma ni zo va ni Kel ti su odus ta li od svog je zika. U prvo vre me je zièka gra nica izmeðu aleman- skih i burgundskih delova Švajcarske pružala se duž reke Are, ali se ka snije po merila više ka zapadu. Južni deo Švajcar ske (sever na Itali ja) najpre je nase lja va lo german - sko ple me Lango bar da, ko je je nakon ne kog vre me na izgubi lo svoj jezik i usvoji lo novi ji latin ski jezik (itali janski). U Reti ji je zadržan reto roman ski jezik koji pripa da latin skim je zici ma. Tako se desi lo da se èetiri jezi ka u Švajcarskoj razgranièe veæ pre više od 1.500 go dina: ale- manski na seve ru i isto ku, burgun dsko-ro man ski na zapa du, reto ro manski na jugo is toku, i itali jan ski na jugu. Sta ra švajcar ska kon fe de ra ci ja, ko ja je poèela da se osniva u trina es tom veku, predstav lja la je prvi savez u kome se govorio samo nemaèki. U svim gradovima i zemljama poli tièki lide ri su govo ri li nemaèki (Friburg je de lom bio izu zetak). Meðutim, pri poje ni kan toni i va zalne te rito - ri je su ve oma brzo do da li dru ge je zi ke kon fe de ra ci ji vla- dajuæih kanto na. Godi ne 1388. prvo francus ko govor no po druèje pri družilo se ovoj kon fe de ra ci ji (u Juri). Za tim je usle di lo pri pa ja nje prvog ita li jan skog go vor nog po- 2. Andres Furger, «Der unter schi e dli che Roma ni si erun sgrad zwischen Ost und West in ro emis cher Ze it», Fo rum Hel ve ti cum, Zwischen Rhein und Rhone – verbunden und doch getrennt? Entre Rhin et Rhone – liens et rup tu res (Lencburg, 2002), 34-40

128 Švajcarska druèja 1439. godine (u Tiæinu). Godine 1496. konfedera- ciji se pri družio i prvi na rod ko ji je go vorio re toromanskim jezi kom (u okviru Tri spora zuma Reti je). Dakle, švajcar ska kon fe dera ci ja je 500 go dina imala èeti ri je zika. Pa ipak, do 1798. go dine nijedno od ne-ne maèkih go vor- nih podruèja nije dobilo status vlada juæeg kanto na. Oni su i da lje os ta li po da ni ci ili pri druženi kan to ni (sa ma- njim pra vima), baš kao i mno ga ne maèka govorna po- druèja. Tek su u Re publici Hel veciji (1798-1803), kon fe- dera ti francus kog, itali jan skog i reto ro man skog govor nog po druèja ste kli je dna ka pra va. Meðutim, tek u de ve tna es - tom ve ku kon fede ra cijski mo del jezièkih pra va manji na je zapravo pri znat i stav ljen na papir. S ob zi rom na napred nave deno, u savre menoj Švaj- carskoj pos toje èeti ri je zièke gru pe sa osam ra zlièitih vrsta pisa nih jezi ka.3 • 64 procen ta popu la ci je u central noj Švajcar skoj i u sever nim i is toènim de lovi ma zem lje koji se gra nièe sa Ne maèkom i Austrijom go vori ne maèki. Na ne ma- èkom govor nom podruèju Švajcar ske u sva kodnev- nom životu, na radiju, ali i na televiziji, govori se oko 25 ra zlièitih di ja leka ta. Meðutim, ve oma retko se i piše na tim di ja lek ti ma. Držav ne in sti tu ci je, štam pa, kao i književni esta blišment, koris te književ ni ne- maèki kao pi sani jezik. • 19 pro ce na ta po pu laci je u za pa dnom de lu zem lje, koji se granièi sa Francuskom i naziva «Suisse Roman- de», govo ri francus ki. Ov de su di jalek ti potpu no marginalizovani, na njima se uopšte ne piše niti se govo ri na ra di ju i tele vi zi ji. Je zik me di ja je fran cu ski. • 8 pro ce na ta po pu la ci je u južnom de lu zem lje ko ji se granièi sa Italijom, uglavnom u Tiæinu (kanton Te- sin), ali delom i u dolini Grison (kanton Graubin-

3. Rodžer Blam, «Sprachen vi elfalt und Foede ra li smus», Zo om Kommun ka tion & Medi en , br. 12/13 «Der Fernsehboom» (maj 1999), 50-55.

Rodžer Blam i An drea Ošner 129 den), govo ri ita lijan ski. Ovde pos toje i neki govor ni di ja lekti koji se po nekad koris te i u medijima. • 0,6 proce na ta popu la ci je u planin skom delu Griso- na na jugo is to ku Švajcar ske govo ri reto ro manskim jezi kom. Pos toje pet ra zlièitih di jale kata (pu ter, va la - der, sur sil van, sut sil van i sur mi ran) ko ji se ko ris te i u pisanom obliku, pa su i knjige pisane na njima. 4

III. Pravni okvir za medije 1. Utvrðiva nje je zièke ra zno li kos ti ovim Saveznim us- tavom . Meðu odred bama us tav nog za ko na ko je se od no se je zièku ra zno li kost, re le van tna su èeti ri èla na novog Sa ve - znog ustava: Èlan 4 – Naci onal ni je zici («Landes spra chen») Naci onal ni je zici su nemaèki, francus ki, ita lijan ski i reto ro manski. Èlan 18 – Jezièka slo bo da Garan tuje se je zièka sloboda. Èlan 70 – Je zi ci 1. Službeni je zi ci sa ve zne države su ne maèki, fran cus ki i itali jan ski. U ko muni ka ci ji sa graðanima ko ji go vore reto roman ski, i re to roman ski je službeni je zik u sa veznoj državi. 2. Kan toni sa mi odreðuju ko je æe službe ne je zi ke ko ris titi. U cilju meðusobnog usklaðivanja razlièitih jezièkih zaje dni ca, kanto ni poštuju origi nal nu jezièku strukturu po druèja, kao i ma ternje jezike ma njina. 3. Sa ve zna država i kanto ni unapreðuju komu ni ka ciju i ra zme nu izmeðu jezièkih zaje dnica. 4. Save zna država pot po maže višeje ziène kan to ne u izvršavanju njiho vih speci fiènih zadataka. 5. Savezna država pot pomaže Grison i Tiæino u održavanju i una preðiva nju re to ro man skog i ita li jan skog jezika.

4. Martin Arnold, «Ruman tschs vula ins restar! Die roma nis che Kultur», Basler Ma gayin, 40 (5. ok tobar 2002.), 3-5.

130 Švajcarska Godi ne 1999. narod i kanto ni su prihva ti li revi zi ju Save - znog us ta va Švaj car ske. Cen tral no pi ta nje bi lo je pi ta nje utvrðivanja je zièke ra zno li kos ti i, u po reðenju sa starim Save znim usta vom, no va verzi ja sadrži dale ko sežne i izdi- fe ren ci ra ne pro pi se švaj car skog za ko na o je zi ku. Je dnakost svih ze malj skih je zi ka («Lan des spra chen») (Èlan 4) pominje se u poglavlju «opšti propisi» kao novina; u starom Save znom usta vu ova jedna kost se pomi nja la u poglavlju «posebni pro pisi» (Èlan 116). I sam ter min «Lan- des spra che» kao ta kav pred stav lja no vi nu. Ra ni je se go vo - ri lo o «Na ti onal spra chen».5 Meðutim, ostaje nejasno da li i nove nadležnosti save- zne države proistièu iz ovog novog èlana.6 Jezièka sloboda kao osnovno pravo je još jedna novina. Savezni sud je, kao nepi sa ni ustav ni zakon iz 1965. godi ne 7, veæ prihva- tio ovo osnovno pravo, po kome svi imaju pravo da opšte na jeziku koju sami odaberu. Meðutim, u novom Save- znom ustavu postoje još dva èlana koji se odnose na je- zièka pra va. Pre ma Èla nu 8 (prav na je dnakost), ni ko ne sme da bu de pre dmet dis kri mina ci je «na osno vu pore kla, ra se, po la, staros ti, je zi ka, društvenog sta tu sa, naèina života, vero is po ves ti, ideološkog ili poli tièkog ubeðenja, ili na osno vu fizièke, men talne ili psihièke nes poso bnos - ti». Pre ma Èla nu 31, taèka 2 (pri voðenje u zatvor), svako ko bude pri veden u za tvor ima pravo «da bude odmah obavešten, na jezi ku ko ji razu me, o ra zlozi ma privoðenja u zatvor, kao i o svojim pravima».

5. Na engleskom jeziku ne može da se napravi razlika izmeðu «Lan des sprache» i «Na ti onal spra che»; oba ter mi na mora ju da se pre ve du kao «na cional ni je zik». U srpskoj lin gvis tièkoj ter mino lo gi ji pos to ji i ter min ze malj ski je zik – prim. prev. 6. Lu ci us Ma der, «Der ver fas sungsre chtlis che Ra hmen des Spra chen re chts des Bundes», Babylo nia, 4 (2001), 15-22. 7. Lu ci us Ma der, «Der ver fas sungsre chtlis che Ra hmen des Spra chen re chts des Bundes», Babylo nia, 4 (2001), 16.

Rodžer Blam i An drea Ošner 131 2. Za ko ni o je zi ku. U ci lju pri me nji va nja odred bi no vog Sa ve znog usta va u vezi sa jezièkom razno li košæu zemlje, ofor mlje na je ra dna grupa ko ja je ra di la na pri pre mi novog zakona o jeziku. U leto 2001. godine nacrt ovog zakona pre dat je kan toni ma, stran ka ma i za inte re so va nim grupa - cijama, ka ko bi im se omo guæilo da ga ko mentarišu. Ovaj proces još ni je okonèan. Za kon sadrži mere za una preðiva nje lin gvis tièkih spo so bnos ti na na ci onal nim je zi ci ma i sara dnju pre da- vaèa i studenata na svim nivoima obrazovanja u cilju osniva nja centra kompe ten ci je («Kompe ten zzen trum») u oblas ti je zièke ra zno likos ti, kao i ra di ra zvi ja nja sred stava ra zu me va nja za treæa li ca. No vim zako nom o je zi ku predviðena je po moæ ko ja je veæ utvrðena za re toroman- ski i italijanski jezik u Grisonu i Tiæinu, kao i pomoæ koju save zna država pruža višejeziènim kanto ni ma. Plani rana je i podrška izdavaèkom sek toru na re toromanskim i ita- lijan skim go vor nim podruèji ma Švaj car ske, kao i re tijska štam pa pre ko retij ske no vin ske agenci je. 8 Meðutim, važno je na pomenuti da veæina èlanova pla - nira nog zako na o jezi ku ili ekspli ci tno pomi nje èetiri ze- maljska jezi ka («Lan desspra chen»), ili su for muli sa ni toli - ko uopšteno da nije jasno da li je uzeta u obzir i multikul- tural na jezièka razno li kost koja preva zi la zi okvire èetiri nacionalna je zika. Je dini izuzetak je Èlan 17, taèke b i c zako na o jezi ku, gde se ekspli ci tno pomi nju ljudi koji ne znaju ni jedan od naci onalnih jezika:

132 Švajcarska Èlan 17 –Naci onalni jezi ci («Landes spra chen») i mo- bil nost Sa ve zna na država može da odo bri fi nan sij sku podršku za: a. unapreðiva nje znanja mater njih naci onal nih jezi ka kod osoba koje žive van jezièkog podruèja; b. una preðiva nje zna nja ze malj skog je zi ka kod oso ba ko je ne go vo re ni jedan ze malj ski je zik («Lan desspra chen»); c. kur se ve ma ter njeg je zi ka i kul tu re za oso be èiji maternji jezik ni je nije dan od ze maljskih je zika («Lan- des spra chen»).

Kao mo guæa pri mena ovih odredbi, meðutim, po minje se sa mo finan sij ska podrška save zne države za kanto ne, na- roèito u ve zi sa obrazov nim sekto rom. U osta lim èla novima nije jasno iskazano da li je uzet u obzir i neki od jezika koji ne spa daju u na cionalne je zike. Èlan 21 može da po - služi kao primer:

Èlan 21 – In stitu ci je koje unapreðuju višejeziènost 1. Save zna država i kan to ni za je dnièki uprav lja ju nauè- nom in sti tu ci jom ko ja una preðuje višeje ziènost. 2. Dužnos ti ove in stu tu cije su sle deæe: a. da promo više prime nje no istraživa nje u oblasti vi- še je ziènos ti; b. da ra zvija i po maže nove oblike višejeziènog obra - zova nja i eva luaci je ovog obra zova nja; c. da vodi centar za in forma ci je i doku men taciju; d. da pomaže u ko ordi na ci ji is traživa nja višeje ziènos ti u Švajcarskoj. 3. Save zna Država æe osno vati sa ve to dav no te lo ko je æe ovoj insti tu ci ji dava ti sa ve todav ne usluge.

Rodžer Blam i An drea Ošner 133 Sa ve zni za kon o su bven ci ja ma za održav nje i una preðenje reto ro man skog i itali janskog jezi ka posto ji još od 1983. godi ne. 9 To kom 1996. go di ne do ne ta je no va ver zi ja ovog zako na. 10 Pre ma ovom za konu, save zna država odo bra va subven ci je za Grison i Tiæino srazmer no njiho vom dopri- nosu. Sa vezna država ne uèes tvuje sa više od 75 pro cenata u uku pnim troško vi ma, a kan toni mo raju da uèes tvu ju sa najmanje 25 pro centa. Èlan 2, taèka 2, gla si: «Savezna država može da uèestvuje u finansiranju održavanja i una- preðiva nja re to ro man skog je zi ka kao i re tij ske štam pe.» Ovo je još jasni je for mu lisa no u «pravil ni ku o subven ci jama za održava nje i una preðiva nje re to ro man skog i itali- janskog jezi ka i kultu re» 11. Po red to ga, sa vezna država finan sij ski po maže no vi ne i èaso pi se ko ji re dov no izla ze na reto roman skom jezi ku, kao i retij sku novin sku agenci ju (Èlan 4). Grison na godišnjoj bazi fi nansijski pomaže «Li- gia Ro mon tscha/Lia Ru man tscha», kao i «Ve re ini gung (as- soci a ti on) Pro Grigi oni Itali ano», tj. orga niza ci je koje podržavaju reto ro man ski jezik i kultu ru u kanto ni ma. U 1983. go dini po slednji put je po veæana suma, i to za Reti- jance na 400.000 švajcarskih fra naka, a za Švajcarce ko ji go vo re ita li jan skim je zi kom na 350.000 švaj car skih fra na - ka.12 Za re tijsku novin sku agenci ju (Agen tura da No vi tads Ruman tscha ANR) 1996. godine je dodata godišnja su ma od maksi malnih 350.000 švajcar skih frana ka.13 Za 2003. go di nu Gri son (kan ton Gra ubin den) æe garan to va ti su mu od 2,6 mi li ona švaj car skih fra na ka; sa ve zna država tre ba da odo bri 4,75 mi li ona švaj carskih frana ka. Zbog to ga se oèekuje da æe reto ro man ska i ita li jan ska jezièka grupa do-

9. 24. jun 1983. go dine AS 1983 1444, izme njen 1991. go dine AS 1991 2108. 10. 6. ok tobar 1995, SR 441.1, AS 1996 2280. 11. 26. sep tembar 1996. go dine, SR 441.31, AS 1996 2283. 12. Odlu ka kan to nal nog parla men ta od 27. sep tem bra 1983. go di ne, Bu en dner Rechtsbuch (statu tar na knjiga Griso na) br. 494.500. 13. Odluka od 23. ma ja 1996. go dine, Bu endner Re chtsbuch no. 494.600.

134 Švajcarska biti ukupnu pomoæ od 7,4 mili ona švajcar skih frana ka. Od 1981. godine u Tiæinu je na snazi «Regolamento aull’- aiuto fi nan zi ario fe de ra le per la di fe sa del la cul tu ra e del la lingua» koji je izdao Državni savet. 14

3. Pra va strana ca . Pravni uslovi za strance koji žive u Švaj car skoj utvrðeni su Save znim us ta vom, Èlan 121 («Pravni propisi u vezi sa ulaskom u zemlju i izlaskom iz zem lje, bo rav kom i nas ta nji va njem stra na ca, kao i odobra va njem po li tièkog azi la, kao pre dmet sa ve zne dr ža- ve»)15 i «save znim pro pisi ma ko ji ureðuju bo ravak i nas ta - njiva nje stra naca» 16. U Èla nu 25a kaže se da savezna drža- va ga rantu je fi nansij sku podršku za so cijal nu in tegra ci ju stra na ca, pod uslovom da kan to ni, lo kal ne vlasti i treæe strane i same uèestvu ju u finan si ra nju. Na osnovu ovog èlana, Save zni savet je doneo uredbu o inte gra ci ji strana - ca, po ko joj finansijska po moæ može da se odobri: a. ra di održanja ve ze stra na ca sa nji ho vim jezi kom i kulturom; b. radi spro voðenja do sle dne po liti ke in for misa nja za stra nu popu laci ju u Švajcar skoj i o njoj; c. radi promo vi sa nja inter kul tu ral nog dija lo ga i aktiv - nog uèešæa stra ne po pu la ci je (...); d. radi obu ke i obezbeðiva nja da ljeg obra zova nja za lju de ko ji rade u oblas ti in ter kultu ral ne ra zme ne.»

Za odo bra va nje fi nan sij ske pomoæi na dležna je Save zna ko mi si ja za strance.

4. Slo bo da me di ja. Èinje ni ca da Sa ve zni us tav ga ran tu je slobodu me dija deo je prav nih uslova. Èlan 17 glasi: «Garan-

14. 10. novem bar 1981. godi ne, Raccol ta leggi Tici no 5.5.1.1 (165 c). 15. 18. april 1999. go dine, SR 101, AS 1999 2556 16. 26. mart 1931. godine, SR 142.20, BS 1 121.

Rodžer Blam i An drea Ošner 135 tu je se slo bo da štam pe, ra di ja i te le vi zi je, kao i dru gih obli ka jav nih te le komu ni kacij skih uslu ga. Za bra nju je se cen zuri sanje. Štam pi se ga ran tu je po ver lji vost in for ma ci ja.»17

IV. Je zièka po druèja i ras po lož ivost me di ja 1. Mala tržišta sa ve li kim bro jem me di ja. U Švajcar- skoj sva ko je zièko po druèje ima na ras po la ga nju sop stve- ne me di je. Švaj car ska kor po ra ci ja za ra dio i tele vi zi ju (Schweize rische Ra dio-und Fernse hge sel lschaft SRG) upravlja sa dva te levizijska kanala i izmeðu tri i pet radio-stani ca u svakom govor nom podruèju Švajcar ske - ne- maèkom, fran cus kom i itali jan skom. Za re to ro man sku Švaj car sku obe zbeðen je sko ro pot pun ra dio-pro gram i deo te le vi zij skog progra ma. Važno je na po me nuti da je na itali jan skom go vornom podruèju Švajcar ske potpun program obezbeðen za samo oko 300.000 ljudi. Pored toga, sva ko podruèje ima no vin ske agen ci je, re gi onal ne pri va tne i tele vizij ske kana le, dnevne listo ve, nedelj ni ke i novi ne ko je izlaze nede ljom, kao i druge novi ne. Jedi ni izuze tak je re to roman ska Švaj car ska, ko ja uopšte ne ma ne delj ni ke.18 Meðutim, pos taje sve oèiglednije da druge je zièke gru pe dobi ja ju svoj pravièan deo medi ja samo putem obe- zbeðivanja finan sij ske pomoæi iz nemaèkog dela Švajcar - ske. Pri hod od pro vizi ja i re kla ma SRG-a zna tno je veæi ne - go u sluèaju neza vi snih produk ci ja itali jan skih i reto ro - manskih govor nih delo va Švajcar ske. Švajcar ska novin - ska agen ci ja (Schweize rische Depes chena gentur SDA) pruža usluge na ne maèkom, ali i na francuskom i ita lijan-

17. 13. sep tembar 2000. go dine, SR 142.205, AS 2000 2281. 18. Mirko Mar, Vin cenc Vis, Rodžer Blam i Hajnc Bon fadeli, Jo ur na lis ten in der Schweiz. Eigenscha ften, Einstel lun gen, Einfu les se (Con stan ce: UVK, 2001), 277.

136 Švajcarska skom jezi ku. Konfe de ra ci ja i kanton Graubin den (Grison) fi nansi ra ju reto ro mansku novin sku agenci ju ANR.19 Tabe la 1: Ras po lož ivost me di ja po je zièkim po druèjima

Mediji Nema èki Francus ki Itali jan ski Reto ro- Ukupno deo deo deo manski de o No vin ske 22116 agencije TV ka na li 2 2 2 0,1 6,1 SRG Priva tni TV 18 3 1 –22 kanali (+46) (+26) (+2) (+74) Radio-sta ni ce 543113 SRG Priva tne ra- 34 15 2 1 52 dio-stanice Dnev ne 47 12 3 1 63 novine Ne-dnev ne 79 40 9 4 132 novine Nedelj ne 2–––2 novine No vi ne ko je 222–6 izlaze nedeljom No vin ski 11––2 magazini

Medij ska tržišta koja su od znaèaja za švajcar sku medij sku produk ci ju jasno su ra zgranièena je zièkim po druèjima. To znaèi da su re lativno mala. Najveæe podruèje je nemaèko govor no podruèje Švajcar ske, koje obuhva ta pet mi li ona sta nov ni ka, a naj ma nje re to ro man ska Švajcar ska, gde je oblast najveæe koncen tra ci je svede na na sa mo 30.000 stanov ni ka. Ovo ima za po sle di cu da naj veæe no vi ne ne maèkog go vor nog po druèja Švaj- carske još uvek ima ju tiraž od 300.000 pri meraka, dok naj veæe no vine u reto ro man skoj Švajcar skoj imaju tiraž od samo 6.000 primeraka.

19. Pravne uslove možete videti u treæem poglavlju.

Rodžer Blam i An drea Ošner 137 Ta be la 2: Naj veæe no vine pre ma je zièkim po druèjima

Jezièko Najveæe Os ta le Naj veæi nedelj nik ili podruèje dnevne ve li ke novine list koji izlazi novine nedeljom

Ne maèki deo Blick Bremgar tner SonntagsBlick (314.179) Anzeiger (334.693) (15.439)

Francuski deo 24 heures La Gruyere La Ma tin- Dimanche (89.619) (15.034) (220.451)

Itali jan ski deo Corri ere del Il Lavoro Il Matti no della Do- Ticino (40.007)* meni ca (39.142) (47.302)

Re to ro man ski La Qu oti di ana Novitats – deo (5.822) (4.341)

*U Tiæinu, Il La vo ro – ne delj ne sin di kat ske no vi ne – ima ju ogroman ti raž. Os ta le novi ne na ita li jan skom je zi ku, ko je izla ze svaki dan, ima ju ti raž izmeðu 1.000 i 6.000 primeraka. Izvor: «Katalog der Scweizer Presse» (Ka- talog švajcar ske štampe), 2001.

2. Pokri ve nost i upotre ba štampe . Švajcar ska spada u zemlje sa naj veæom po krivenošæu štam pom. To je prvenstve no re zul tat fede ra tiv nog ureðenja. U de ve tna es tom veku, svaka dolina i svaka oblast želela je da ima sopstvene no vi ne. U veli kim grado vi ma izdava ne su ra zlièite novi ne; za svaku stranu po jedne. Èak i danas Švajcarsku karakte- riše veliko mnoštvo veoma malih novina, tj. novina sa veoma ogra nièenim tiražom. Više od 100 no vina ima ti raž manji od 15.000 pri meraka. Ovo važi za sva je zièka po- druèja. Sva ki od tri najvažnija je zièka po druèja ima je dne tzv. «elitne» novi ne (Neue Zuer cher Zeitung na ne maèkom go vor nom po druèju, Le Temps na francuskom, a Cor ri ere del Tici no na itali jan skom go vornom podruèju Švajcar - ske). Ali samo nemaèko i francusko govorno podruèje Švaj car ske ima ju i svo je ta blo ide. Po red to ga, ne maèko govorno po druèje Švajcarske jedini je deo ove zemlje koji je bio u stanju da napra vi veli ke i kvali te tne novi ne neza vi - snog-le vièar skog po li tièkog opre de lje nja (Tages-An ze -

138 Švajcarska iger). Takvih novina nema u Tiæinu, a u delu u kome se govori francus ki Le Temps je istov re me no i elitna novi na i no vi na ne za vi snog-le vièar skog ka rak te ra. Deo Švaj car ske u ko me se go vori ne maèki ima više «Kop fblattszsteme» (novi na ko je ima ju veæi broj re gional nih izda nja) i bespla- tnih novina u odnosu na ostala jezièka podruèja. Tabela 3: Broj listova i no vinskih jedinica

Je zièko Dnev ne Novi ne koje Ukupno po druèje novine ni su dnevne Broj Nov. Broj Nov. Broj Nov. jed. jed. jed. Ne maèki 47 25 79 77 126 102 deo Francuski 12 10 40 40 52 50 deo Ita li jan ski 33991212 deo Reto ro man- 114455 ski deo Ukupno 63 39 132 130 195 169 ŠEMA: Rodžer Blam; Izvor:«Kata log der Scweizer Presse» (Kata log švajcar - ske štam pe), 2001.

Štampa se veoma mnogo koristi u svim jezièkim po- druèjima. Tiraži novina i magazina veæi su nego u suse- dnim zem ljama i po kriva ju dve treæine sta novništva od preko 15 go di na (sa izu zet kom de la Švaj car ske u ko me se go vo ri fran cus ki, gde ne zna tno više od po lo vi ne sta nov nika svako dnev no èita novi ne). Meðutim, vreme prove de no u èita nju no vina je manje od pola sata.

Rodžer Blam i An drea Ošner 139 Tabela 4: Obim i vre me provedeno u èitanju štampe

Dnev ne novine Magazini Štampa (ukupno) Dnev ni Vre me Dnev ni Vre me Dnev ni Vre me obim po danu obim po danu obim po danu Ne maèki 62,7 % 24 min. 7,6 % 3 min. 70,3 % 27 min. deo Francuski 57,4 % 21 min. 5,7 % 2 min. 63,1 % 23 min. deo Itali jan ski 70,2 % 24 min. 4,8 % 2 min. 75,0 % 27 min. deo Godišnji izveštaj «SRG-Forschun gsdi enst» (Anali tièka služba) za 2000. godinu, Bern, 2001.

3. Ko rišæenje ra di ja. Radio se ko risti na slièan naèin u svim regi oni ma u koji ma se govo re razlièiti jezi ci, tj. tokom dana (težište je na ra nim ju tarnjim sa tima i u po dne). Isto važi i za obim. Meðutim, švajcarski Nemci u proseku slušaju ra dio tri sa ta na dan a švajcarski Fran cuzi i Ita lija- ni tek nešto više od dva sata. Tabela 5: Obim i vre me provedeno u slušanju radija

Dnev ni obim Vreme na dan

Nemaèki deo 74,7 % 193 min. Francuski deo 70,0 % 142 min. Itali jan ski deo 71,2 % 148 min. Godišnji izveštaj «SRG-Forschungsdienst» za 2000. go dinu, Bern, 2001.

4. Ko rišæenje tele vi zi je. Što se tièe gleda nja tele vi zi je, švajcar ski Nemci su na juzdržaniji: njiho vi TV apara ti ukljuèeni su samo nešto malo više od dva sata na dan. Švaj car ski Ita li ja ni, meðutim, gleda ju u pro se ku TV go tovo tri sata na dan. U tom po gledu njihove na vike mo gu da se po re de sa na vi ka ma Italijana.

140 Švajcarska Tabe la 6: Obim i vre me pro ve de no u gle da nju televizije

Dnev ni obim Vreme na dan

Nemaèki deo 73,4 % 137 min. Francuski deo 73,2 % 159 min. Itali jan ski deo 80,5 % 171 min. Godišnji izveštaj «SRG-Forschungsdienst» za 2000. go dinu, Bern, 2001.

Po da ci o na vi ka ma gle da nja te le vi zi je u Švaj car skoj, ako se po sma tra po pula ci ja sta rija od tri godi ne, poka zu ju da švaj car ske pro gra me ko ris ti ma nji na u svim je zièkim po- druèji ma (35-40 pro ce na ta). U de lu Švaj car ske u ko me se go vo ri ne maèki, ova ma nji na dos tiže naj viši pro ce nat. S dru ge strane, švajcar ski Nemci koris te kana le jav nog servisa samo u manjoj meri (51 procenat, u odnosu na 58 pro ce na ta u delo vima gde se go vo ri fran cus ki ili ita li janski). To se može objasniti èinjenicom da su dostupni mnogi pri vatni kanali iz Ne maèke. Drugo, ne maèki deo Švaj- carske ima znatno više pri vatnih pro grama ne go deo gde se go vo ri fran cus ki, na pri mer. Ta koðe, ve oma je inte re- san tno da švajcar ski Ita li jani gleda ju pro gra me stani ce RAI gotovo dva puta duže nego što švajcarski Nemci gledaju pro grame sta nica kao što su ARD, ZDF i ORF zajedno.

Rodžer Blam i An drea Ošner 141 Ta be la 7: Vre me pro ve de no u gle danju na ci onal nih i stranih TV kanala

Program Nemaèki deo Francuski deo Itali jan ski deo

SRG 46 min. 55 min. 58 min. (33,6 %) (34,6 %) (33,9 %)

Švaj car ski 8 min. 1 min. 2 min. priva tni kanali (5,8 %) (0,6 %) (1,2 %)

Švaj car ski 54 min. 56 min. 60 min. ka na li ( ukupno) (39,4 %) (35,2 %) (35,1 %)

Strani kana li 24 min. 37 min. 41 min. javnog servisa (17,5 %) (23,3 %) (24,0 %)

Strani priva tni 59 min. 66 min. 69 min. kanali (43,1%) (41,5 %) (40,3%)

Strani kana li 83 min. 103 min. 110 min. ( ukupno) (60,5 %) (64,8 %) (64,3 %) Osno va = po pu la ci ja sta ri ja od tri go di ne. Izvor: «SRG-For schun gsdi enst», go- dišnji izveštaj za 2000. godinu

5. No vinar stvo i jezièka po druèja. Pored toga što ima gus tu me dij sku po kri ve nost, Švaj car ska ima i ve li ki broj no vi na ra, tj. 129 novi nara na 100.000 stanov ni ka. Tako je u ovom po gledu Švajcarska odmah iza Fin ske (154) a pre Maðar ske (90), ali mno go ispred su sednih zema lja, Ne- maèke (66) i Francuske (46). U Sjedinjenim Ame rièkim Državama ovaj broj je 47, a u Ve likoj Britaniji 26.20 Naèelo veli ke brojnos ti novi na ra podje dna ko se odnosi na sva glav na je zièka po druèja Švaj car ske. Meðutim, pos toje razlike u zas tuplje nos ti žena no vina ra. U prose ku, one su zastu pljene sa 32 procen ta; na francus kom govor nom po- druèju, meðutim, zastupljene su sa 36 procenta. Što se tièe žena mlaðih od 35 go dina, pro sek je 39 pro cenata, ali u fran cuskom go vornom podruèju ovaj pro cenat iznosi 48, dok na itali jan skom govor nom podruèju iznosi sa mo 20. Mar i drugi autori, Jo ur na lis ten, 59.

142 Švajcarska 22. U de lo vi ma u ko ji ma se go vo ri fran cus kim ili ita li jan- skim je zi kom, 58 pro ce na ta no vi na ra ima vi so ku škol sku spre mu, dok je proce nat no vina ra istog ni voa obra zova nja u delu u kome se govori nemaèki samo 39. Novinari švaj- car skih Ita li ja na su stari ji, a 49 proce na ta njih radi za SRG (34 pro centa ra di za dnevne no vine). Kad su u pitanju švaj car ski Fran cu zi, 47 pro ce na ta ra di za dnevne no vine (a sa mo 23 procenta za SRG). Na nemaèkom go vornom po druèju, broj no vi na ra ko ji ra de za èasopi se, ne delj ni ke ili za novine koje izlaze samo nedeljom znatno je veæi u po- reðenju sa drugim jezièkim po druèjima.21

V. Pro ble mi «starog multi kul tu ra li zma» 1. Ne ma na ci onal nih me di ja, ali pos to je ve ze sa stranim zemlja ma u koji ma se govo ri isti jezik . U Švajcar- skoj nema naci onal nih medi ja koji pokri va ju celu teri to ri - ju zem lje. Ne ma znaèaj nijeg višejeziènog me dija. U najbo - ljem sluèaju, po red dvo je ziènih lis to va nev la di nih or ga ni- zaci ja ili nauènih èaso pisa pos toje i dvo jeziène lo kal ne radio-stani ce i lokal ne novi ne na grani ci dva jezièka po- druèja (npr. u gra du Bine: ne maèki i francuski, ili u kan - to nu Gra ubin den (Gri son): nemaèki i re to ro manski).22 Mediji, ukljuèujuæi TV pro grame, de le se pre ma je zièkom podruèju. Po red to ga, svako je zièko po druèje suoèeno je i sa medi jem na jezi ku suse dne zemlje. Tri glavna jezi ka Švajcar ske odgo va raju naci onal nim jezi ci ma veli kih evrop skih zema lja ko je se granièe sa Švaj car skom: Ne- maèka/Austri ja, Francus ka i Ita li ja. Švaj car ska ne može da se izoluje niti to želi.

21. Mar i drugi autori, Jo ur na lis ten, 105. 22. Peter Kišon, «Sprachkon takt und Sprachbe wus stse in an der franzo esisch-de ut schen Sprachgren ze in der Schweiz », ureðivaè Fo rum Hel ve ti cum, Zwischen Rhein und Rho ne – ver bunden und doch ge trennt? Entre Rhin et Rhone – liens et ruptures (Len cburg, 2002), 142-45.

Rodžer Blam i An drea Ošner 143 Shodno to me, u Švajcar skoj se veæ godi na ma proda je na hiljade stra nih žur nala i èasopisa. Slušaju se radio-stani ce suse dnih zema lja, a od šezdese tih godi na na- roèito fran cus ke priva tne radio-sta ni ce. S ob zi rom da je švajcar ska ka blovska mreža izu zetno do bro ra zvi jena, go- to vo svako domaæin stvo može da ima na raspo laga nju dese tak nemaèkih, francus kih, itali jan skih i austrij skih televi zijskih progra ma. Shodno tome, sva ko je zièko podruèje povezano je sa stranom zemljom u kojoj se govori isti jezik. To znaèi da ljudi gotovo iskljuèivo koriste medije na sopstve nom je ziku (ako, izu zetno, ko riste me dij na stranom jeziku, to je uglavnom medij na engleskom jeziku, na pri mer CNN, MTV ili Internet). Sa mo oko tri pro centa Švajca ra ca koji govo re nemaèki gleda ju tele vi zij ske programe iz dru gih jezièkih po druèja Švajcarske, i obrnuto. S druge strane, veæina Švajca ra ca inten ziv no koris ti medije suse dnih zema lja u koji ma se govo ri isti jezik. Dru- gim reèima, švaj car ski Nem ci ne gle daju te levi zij ske programe kao što su Suis se ro mande niti èitaju Le Temps ili Cor ri ere del Ti ci no. Gledaju, meðutim, nemaèke i austrij- ske kanale kao što su ARD, ZDF, RTL, Sat.1, Pro7 ili ORF, i èitaju Spi egel, Bunte, Bravo ili Die Ze it. Švaj car ci ko ji go vo re fran cus ki drže se fran cus kih te le vizij skih progra ma, no vi na i èaso pi sa, a sta nov ni ci Tiæina okre nuti su ka Ita li ji. Dakle, u Švaj car skoj se pre kla pa ju tri ve li ka me dij ska po druèja, a pogled Švajca ra ca je u ve li koj meri uprt u suse dnu zemlju istog jezi ka.23 U skladu sa tim, publika sa nemaèkog govor nog podruèja Švajcar ske Ginte ra Grasa, Marse la Rajh-Rani ki ja, Toma sa Gotšalka, Haral da Šmita, Bori sa Beke ra, Vero nu Feldbuš, ili Klaudi ju Šifer pozna je mnogo bolje nego javne liènosti iz kultur nog ili medij skog esta blišmen ta, šou-bizni sa i viso kog društva

23. Rodžer Blam, „Me diensysteme. Script zur Vorlesung” (Bern: Institut fuer Me di en wis ses schaft, 2001), 41.

144 Švajcarska švaj car skih Fran cu za ili švajcar skih Ita li jana. Me dij ski sis tem ne dopri nosi mno go unapreðenju inte gra ci je ra- zlièitih de lo va Švaj car ske. Upra vo su pro tno, pri su tan je se grega ti van i centri fu ga lan efekat, a rezul tat je da medi ji više na meæu ne go što ublažava ju kon tro ver ze i ne pri ja telj - stva izmeðu jezièkih grupa.

VI. Mediji i imigranti 1. Korišæenje tele vi zij skih progra ma. Na ne sreæu, vrlo malo se zna o odnosu imigranata pre ma ko rišæenju medija. Na tom po lju is traživanja go tovo uopšte ne ma. Što se tièe ko rišæenja ra di ja i tele vi zi je, to se s je dne stra ne vezu je za anali tièke instru men te ana li tièke službe SRG-a («SRG-Forschun gsdi enst» - super vi zi ja ra di ja i te le vi zi je). Da bi se utvrdilo ko je od ovih kanala po red Švajcaraca ko - riste i imigran ti, imigran ti bi mora li da bu du jezièki asi mi- lova ni. S dru ge stra ne, može se pret pos tavi ti da imi granti uglav nom pri ma ju ka na le iz zema lja svog po re kla preko sate li ta. Ne posto je novi ji statis tièki poda ci o prima oci ma sa te litskih pro gra ma. Meðutim, pre ma pro ce ni Sa ve znog za vo da za ko mu ni ka cije («Bunde samt fuer Kommu nika tion BA KOM»), oko 6-8 posto do maæinstava mo glo bi da po - se du je direk tan sate lit ski pri jem nik. To znaèi da bi ovaj tehnièki ureðaj u Švajcarskoj moglo da ima izmeðu 180.000 i 240.000 domaæinstava 24. Nema da ljih informacija o to me ka ko bi se ove brojke ras po de lile na domaæin stva Švaj ca ra ca i do maæin stva imi gra na ta. Ta koðe tre ba uzeti u ob zir i èinjeni cu da bi, osim pri javlje nih stra naca i stra naca ko ji traže azil, ov de mogao da bude i veli ki broj tako zva nih «nele gal nih» imi- grana ta («sans papi ers»).

24. Proce na Save znog zavo da za komu ni ka ci je, Odelje nje za ra dio i te le vizi ju, naci onal ne i inter naci onal ne medi je, decem bar 2002.

Rodžer Blam i An drea Ošner 145 Anali tièka služba SRG-a («SRG-For schun gsdienst») je 1995. godi ne ispi ti va la kako me di je ko ris te stranci ko ji žive u Švajcarskoj. Fokus je bio na medijskom prijemu (radio, tele vi zija, novi ne i èasopi si) kod pet najveæih stranih po pu la ci ja: iz Ita li je, Špa ni je, Turske, Por tu ga la i bivše So ci jalis tièke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Jugo sla vi je. Prema ovom is traživa nju, po uèes talos ti gleda nja tele vi zi - je stra na po pu la ci ja se ne ra zli ku je mno go od švaj car ske popu la ci je. 25 Meðutim, više imigra na ta ima sate lit ske ante ne, a i video-ureðaji su pri su tniji u do maæin stvi ma strana ca ne go u švaj car skim do maæin stvi ma.26 Ve ro va tno se oba fe no mena mo gu objasni ti èinje ni com da stra na do- maæinstva ima ju veæu po tre bu za uvo znim in for maci ja ma i zabavom. Ovo istraživa nje bavi se i pita njem koli ko strana popula ci ja ko risti pro gra me za stran ce ko je nudi Švajcar ska aso ci jaci ja za ra dio i tele vi zi ju (Schweize ris che Radio- und Fernse hge sel lschaft SRG). Godi ne 1995. Ita lija ni koji žive u Švajcarskoj mogli su da primaju Te le set ti ma na- le i Giro d’hori zonte , što su programi u sastavu Te le vi si- one Svizze ra di lingua itali ana (TSI); is to ta ko, Španci su mogli da gledaju Tele re vis ta i Swissworld . Gleda nost ovih pro grama kre tala se izmeðu 21 i 34 pro centa.27 Što se tièe ka na la uve ze nih iz Ne maèke i Aus tri je, gle da nost se kre tala izmeðu 11 i 33 procenata. 28

2. Ko rišæenje ra dio-pro gra ma. Prema is traživa nju Anke - ra i sa radnika, ra zlika izmeðu slušanosti ra dija kad su u

25. Haj nrih An ker, Ma no lia Er mu tlu, i Ma ti jas Štaj nman, Die Me di ennut zung der Au sla en de rIn nen in der Schweiz (Bern: SRG For schungsdienst, 1995), 6 f. 26. Osam naest pro ce na ta stra nih domaæin sta va ima sa te lit sku ante nu. To je zna tno više ne go u sluèaju Švaj ca ra ca, gde pet pro ce na ta do maæin sta va ima ovu an te nu. Vi de ti An ker i sa ra dni ci, Me di en nut zung, 13 f. 27. Ove brojke odnose se na gledaoce koji ove programe gledaju „èesto” i „retko”. 28. Anker i sa ra dnici, Me di en nut zung, 16-25.

146 Švajcarska pi ta nju Švaj car ci i švaj car ski stran ci izno si 10 pos to. Od 16 posto ljudi koji su izjavili da ne slušaju radio, 30 procenta je tvrdilo da im ra dio-stanice ko je bi želeli da slušaju nisu dostu pne.29 Još jedan poka za telj ukazu je na istu tenden ciju, tj. da pos toji ogrom na potre ba za pro gra mima na maternjim je zicima stra naca, a to je da naj veæi broj stra - na ca po dešava svo je ra dio-apara te na krat ke ta la se (12 procenata). Meðutim, mo ra se uzeti u obzir i èinjenica de se ovo is traživanje ogra nièava na pet najveæih gru pa imi - gran ta. Sho dno tome, re lativ no je vi sok pro cenat slušala ca koji govo re itali jan ski i španski, a èije im znanje jezi ka i viši ste pen in tegri sa nos ti omo guæava da slušaju i švaj carske programe.

3. Inte gra ci ja kroz lo kalne ra dio-sta nice . Od 1983. godi ne. u Švaj car skoj, pored ra dio-pro grama SRG-a, pos - toji i niz priva tnih radio-sta ni ca. Malo koja od ovih stani ca izrièito pokušava da pro i zve de progra me za imigran te. Pre ma statis tièkim po da ci ma «Komi si je za švaj car ske strance» («Eidge no essis che Ausla en derko missi on»), u Švajcar skoj ima 20 lokal nih radio-sta ni ca koje emitu ju posebne «pro grame za strance». Meðutim, samo èetiri od njih (Ra dio Lo Ra, Ra dio Ra Be, Ra dio X i Ka nal K) emituju program na jezi ku tako zvanih «novih imigra nata» (odno sno Tu ra ka, Kurda, Srba, Hrvata, Al ba na ca, i sl.), dok se veæina sta nica ogra nièava na emitovanje na ita lijan- skom, španskom i portu gal skom jezi ku. Pored toga, ove sta ni ce nu de i pro gram na engles kom je zi ku. Meðutim, s ob zi rom na širo ku pri hvaæ enost i po pular nost en gles kog jezi ka, mora se pretpos ta vi ti da ove progra me na engleskom jeziku ne slušaju samo ljudi kojima je engleski maternji jezik.

29. Anker i sa ra dnici, Me di en nut zung, 26.

Rodžer Blam i An drea Ošner 147 Što se tièe lokal nog radio-po kre ta, Ra dio Lo Ra iz Ci- riha je svaka ko odigrao pionir sku ulogu. Pored švajcar - skog nemaèkog i ne maèkog, Radio Lo Ra emi tuje pro gram i na španskom, portu gal skom/bra zil skom, itali jan skom, francus kom, alban skom, bošnjaèkom, srpskom, hrvatskom, grèkom, turskom, kurdskom, persijskom, avga- nis tan skom, so ma lij skom, su dan skom, arapskom, tamil - skom, i rom skom je ziku. U nekim sluèaje vima pos toji ne- koli ko progra ma na poje di nim od pome nu tih jezi ka. Sa izuzet kom progra ma na fran cuskom je ziku, ko ji se emitu je dva pu ta ne delj no, svi pro gra mi se emi tu ju je dnom ne delj no.30 Ra dio LoRa emitu je program od novem bra 1983. godi ne i vidi sebe kao «alter na tiv nu radio-sta ni cu» koja od bija da pušta re klame, podržava muzièke pro grame, sebe postav lja iza komerci jal ne scene, i strogo je usmere na ka inte gra ci ji multi kul tur nih progra ma i programa na stranim jezicima. Pored nemaèkog i švajcar skog nemaèkog, lokal na radio-stani ca u Ber nu, Radio Ra Be, emi tuje pro gram i na srpskom, hrvat skom, per sijskom, ita lijan skom, engleskom, por tu gal skom, špan skom, al ban skom, tur skom, kur dskom, so malij skom i bu garskom je ziku. Veæina programa emi tuje se jednom se dmièno, a ne ki na sva ke dve ne de lje31. Kanal K (Kan ton Ar gau) je još je dna lokalna ra - dio-stani ca ko ja nudi višejezièni i multi kul tur ni program. Meðu stranim jezicima koji se koriste su i turski, albanski, srpski, hrvatski, jermen ski, asirski, indo nežan ski, bošnjaèki, kurdski, i arapski.32 I po slednje, ali ne i najmanje važno, Ra dio X (kanton grada Baze la) emitu je program ne samo na itali jan skom,

30. Izjava uredništva. 31. Pre ma na javi pro grama Ra dio RaBe, de cem bar 2002. go di ne. 32.

148 Švajcarska španskom i portugalskom jeziku, veæi i na turskom, kurdskom i albanskom. 33

4. Korišæenje štampe. Pre ma istraživanju SRG-a, oko 92 pro cen ta imi gra na ta èita dnev ne no vi ne (55 pro ce na ta èes- to, 37 proce nata retko), dakle procen tu al no nešto manje nego što je to sluèaj sa Švajcarcima (96 procenata). Se- dam deset pet proce na ta lju di ko ji èita ju stra ne novi ne ra- dije se oprede lju je za novi ne iz svoje zemlje pore kla, pri èemu veæina dolazi iz Turske ili sa Kosova. Nalazi su gotovo isti ka da je u pitanju èita nje èasopisa, gde se ljudi opet ra di je oprede ljuju za èaso pi se iz svo je zem lje. Kao i u sluèaju no vina, sto pa ko rišæenja švaj car skih èaso pisa raste sa veæom sta rošæu èitalaca i sa èešæim slušanjem radio-pro gra ma.34

VII. Pro ble mi «novog multi kul tu ra li zma» Pre ma je dnoj publi ka ci ji Save zne ko mi si je za stran ce iz novem bra 1999. go dine, Švaj car ska je za pra vo zem lja imigra na ta, iako vlasti èes to žustro porièu ovu èinjeni cu.35 Stav je uneko li ko prome njen zahva lju juæi ovom viðenju. Švaj car ska je, zbog eko nom skih ra zlo ga, šezde se tih go di - na izmeni la svoju eko nomsku poli ti ku u po gledu dozvo ljavanja ulaska i nasta nji va nja stranim državlja ni ma, što je imalo za rezul tat veæu imigra ci ju iz Itali je i Špani je. Go dine 1960. ita li jan ski imi gran ti su èini li 59,2 pro cen ta sveuku pne strane popu la ci je u Švaj car skoj. Go di ne 1990. ovaj pro cenat je pao na 30,8 pro cenata, a 2000. go dine imi gran ti iz bivše Soci jalis tièke Fe de ra tiv ne Repu bli ke Ju-

33. Izveštaj Save zne ko misi je za strance, doda tak 10. 34. Anker i sa ra dnici, Me di en nut zung, 26. 35. Izveštaj Sa ve zne ko mi sije za stran ce (Eid ge no es sische Au slaen der kom mis si on EKA), novem bar 1999, 12.

Rodžer Blam i An drea Ošner 149 go sla vi je su brojèano pre te kli imi gran te ita li jan skog po re - kla (19,7 u odnosu na 23,9 procenta). 36 Itali jan ski i špan ski imigran ti su u veli koj meri asimi - lova ni i inte gri sa ni, a mnogi Itali ja ni i Španci koji pripada ju tzv. «dru goj ge ne ra ci ji» veæ ima ju švaj car ski pa soš. Proces njihove integracije po moglo je i to što ove konkre- tne gru pe imi gra na ta go vo re je dan od na ci onal nih je zi ka, ili bar je zik iz iste je zièke gru pe. Dru ga èinjenica ko ja je vero va tno do prine la ovom prilièno brzom proce su jeste njiho va vero ispo vest: najveæi broj itali jan skih i španskih imigra na ta su rimokato lici, i samim tim pripa daju istoj crkvi kao go tovo po lovi na Švaj cara ca.37 Izmeðu 1970. i 2000. godi ne struktu ra imigra na ta veoma se pro menila u po gledu vere i je zika. To je uticalo na asimi la ci one napo re svih zain te reso vanih, tj. novih imigra na ta, «starih imigra na ta», kao i Švajca ra ca. Pro ces inte gra ci je, s druge stra ne, može se shva ti ti u kon tek stu speci fiènog, na jezi ku zasno va nog, obrazo va nja. To je instrument koji je na mnogim mestima znatno unapreðen od kako je 1999. godine stupio na snagu zakon o strancima sa novim èlanom o inte gra ci ji. 38 S druge stra ne, speci- fièna inte gra ci ona poli ti ka podra zu me va i promo ci ju ma- ternjih jezi ka i kul tura. Imigran ti mogu da se asimi lu ju samo ako se is tovre me no i inte grišu. Dru gim reèima, iako su po ve za ni i èes to se ko ris te ana lo gno, ter mi ni «asi mi laci ja» i «inte gra ci ja» za pra vo oznaèavaju dva ra zlièita pro- cesa i samim tim i dva razlièita nor mativa. Iako se oba glago la mogu koris ti ti kao povra tni (reflek siv ni), ali i kao

36. Save zni zavod za statis ti ku, Prostor na i struktu ral na dina mi ka stanov ništva u Švaj car skoj 1990-2000 («Raeum li che und struk tu rel le Be vo el ke rungsdyna mik der Schweiz 1990-2000»), febru ar 2002. 37. Cf. sta nov ništvo pre ma ve ro is po ves ti u 2000. go di ni: pro tes tan ti – 36,6 proce na ta, rimo ka to li ci: 44,1 proce nat, pravo slav ci: 1,2 proce na ta, musli ma ni: 4,5 proce na ta, osta le ve rois po ves ti: 1,9 pro cena ta, bez vero is poves ti: 11,7 proce na ta. (Save zni zavod za statis ti ku, febru ar 1999.) 38. Cf. Neue Zuer cher Zeitung , 2. no vembar 2002. go dine, 15.

150 Švajcarska pre la zni (tran zi tiv ni), ipak se èini vero va tnim da se u sluèaju «asimi la ci je» norma tiv na im plika ci ja odno si na sa me imigran te, dok u sluèaju «in tegra ci je» nor ma tiv važi za lokal ne vlasti. «Inte graci ja», u smislu kultu re, jezi ka i medi ja, ima široke i važne impli ka ci je. Nije dovolj no ponu di ti imi gran ti ma kur seve ne maèkog, fran cus kog ili ita- lijanskog jezika kako bi im pružili moguænost da se inte- grišu pre ko od go va ra juæeg na ci onal nog jezi ka. Mo ra se uèiniti i napor da im se obezbede vesti iz njihovih zemalja porekla, na njihovom maternjem jeziku, kao i na nekom od naci onal nih jezi ka Švaj car ske. To znaèi da štam pa, ali isto tako i radio i tele vi zij ski progra mi, mora ju pokušati da inte grišu ovakve imigran te. Medi ji, na primer, mogu da dopri ne su proce su asimi la ci je u novu zemlju, kao i zadržavanju kultur nog identi te ta imigra na ta. Trija da ra- zlièitih di men zi ja pro ble ma sa je zi kom i kul tu rom može se pred sta viti na sle deæi naèin:

Asi mi lacija Na ci onal ni je zik/Š vajcarska Inte gracija Mater nji jezik/zem lja porekla Naci onal ni jezik/Š vajcarska

Na ni vou in te gra ci je, ovo po dra zu me va održava nje kul tu ro loški spe ci fiènih obra za ca zem lje po re kla, kao i in te gra ci ju u Švaj car skoj po sred stvom švaj car skog na ci- onalnog, kao i ma ternjeg jezika. Kad je u pi tanju me dijska po litika, to znaèi da se imi grantima u Švajcarskoj mora omoguæiti pristup me diji ma iz njiho vih ze malja porekla. Istov re me no, lokal ni medi ji mora ju da u svoj program ra da ukljuèe i mul ti kul tu ro loške teme.

VIII.Zakljuèak Švajcar ska je imala dugu isto ri ju iskus tva sa ra zlièitim je- zièkim kul tura ma. To kom 1.500 go dina, ra zlièite je zièke gru pe ke og zis ti ra le su na te ri to ri ji sav re me ne Švaj car ske,

Rodžer Blam i An drea Ošner 151 a tokom 500 go dina švajcarska država bila je višejezièna. Za hva lju juæi kom paktnos ti je zièkih po druèja, èeti ri ori gi - nalna je zika – ne maèki, fran cuski, ita li janski i re toro man - ski – razvili su sopstvene medije. Jezièke grupe žive na ge- ogra fski odvo je nim po druèji ma. S ob zirom da te rito ri jal ni princip odreðuje koji je jezik dominantan, taj jezik je istov reme no i je zik medi ja da tog po druèja.39 Ovo važi i za re- tor man sko go vor no po druèje Švaj car ske: re tij ska se la u Grisonu su ja sno obeležena, pa su i me diji na re toroman- skom jeziku prisutni u is tim tim oblastima. Ovaj te ri to ri jal ni prin cip ne važi za no ve je zièke gru pe koje su se u Švajcarskoj uglavnom odomaæile tek u dva- de se tom ve ku. Iako je mo guæe da u ve li kim gra do vi ma ima naselja ili ulica u kojima je govorni jezik pretežno turski ili itali jan ski, novi imigran ti su uglavnom raza su ti po èita voj te ritoriji zemlje, ta ko da se ne može stvo riti tur - ski, kurdski, tamil ski, srpski, hrvatski, jermen ski ili iranski okrug ili kanton. Ovo se odražava i na medijsku mrežu: kur dski pro gram lo kal ne ra dio-sta ni ce Lo Ra mogu da slušaju samo Kurdi u Cirihu. Kurdski narod u Ženevi, Lucer nu, Baze lu, ili bilo gde u unutrašnjos ti zemlje, iskljuèen je. Stare jezièke grupe nala ze svoj identi tet u okviru sopstve nih me di ja. Pri ori te tne te me ra dio-sta ni ca SRG-a na ne maèkom go vor nom po druèju Švaj car ske razlièite su od tema na francus kom govor nom podruèju. Tab lo id Blick više lièi na po pularni nemaèki list Bild;tab lo id Le Ma tin na fran cus kom go vor nom po druèju Švaj car ske ra di je se oslanja na francus ku tradi ci ju. Na itali jan skom govor nom podruèju Švajcarske, kao i u Ita liji, uopšte ne ma ta bloida. Lo kal ne ra dio-sta ni ce na ne maèkom go vor nom po druèju 39. Stefani Tendon, “La frontiere des langues a Marly : L’influence de CIBA”, u uredništvu Forum Hel ve ticum, Zwischen Rhein und Rho ne – ver bunden und doch getrennt? Entre Rhin et Rhone – liens et ruptures (Lenzburg, 2002), 170-73.

152 Švajcarska Švaj car ske stva ra ju oseæanje identi te ta i blizi ne ko rišæ- enjem dija le ka ta. Ali ovaj identi tet, zasno van na osnovu spe ci fiènos ti jezi ka i re gi ona, is tov re me no ima i se gre ga- tivni efekat. Ove jezièke grupe žive jedna drugoj okrenute leðima i u mnogo èemu su usmerene ka susednoj zemlji istog jezika. Meðutim, uprkos svemu, Švajcarci kao nacija nisu dovolj no inte grisa ni. Zaje dnièka poli tièka kultu ra, ukljuèujuæi struktu ral ne princi pe fede ral ne države, prava ma nji na, di rek tna de mo kra ti ja, kao i prin cip spo ra zu me - va nja i za je dnièke mi li ci je, do pri no se ovoj in te gra ci ji. Po- red toga, svoj dopri nos daju i naci onal ne insti tu ci je kao što su stran ke ili udruženja, ali i praznici («Fes te») i spor - tski do gaðaji. Is to ta ko, pro gram ra da u Švajcarskoj odreðuju uvek iste teme, jer se re ferendum najèešæe sprovo di èetiri puta godišnje. Doda tne zaje dnièke teme iznose u prvi plan glavni mediji, koji onda utièu na preos- tali deo medi ja – preko dopi sni ka u Sa veznoj pala ti s jedne strane, i pre ko onih ko ji pred stavljaju ra zlièita je- zièka po druèja, s druge stra ne. Iako ne znaju dovoljno o dru gim je zièkim po druèji ma, lju di ipak oseæaju od go vornost jedni prema drugima. Meðutim, sa in tegra cijom imigra na ta ide mno go teže. Oni mogu da biraju izmeðu sopstvenih «medija u azilu» i «me di ja iz svo je zem lje»: prvo po me nu ti ne pos to je za sve gru pe, a dru go po menu ti ma ne ma ju svi pris tup. Ne dos ta je podrška za medi je za imigran te, ali Sa ve zna ko mi si ja za strance («Eidge no es sis che Ausla en der kom mis si on») želi da to pro meni u na rednim me secima. Ako je uopšte mo- guæe poveæati njiho ve komu ni ka tiv ne sposo bnos ti na nacional nim je zici ma, tj. na nemaèkom, fran cuskom ili ita lijan skom, imi gran ti æe ima ti pris tup t akvim me di ji ma – iako, sa izuzet kom itali jan skih imigra na ta, ne i medi ji ma ko ji pomažu održanje njiho vog kultur nog identiteta.

Rodžer Blam i An drea Ošner 153 Bibli o grafija

Alter matt, Urs, «Bel gi sierung der Schwe iz: Schla gwort oder Wir kli chke- it?», in Forum Helve ti cum (ed.), Zwischen Rhein und Rho ne -verbunden und doch ge trennt? En tre Rhin et Rhône -liens et rup tures (Lenzburg, 2002), 132-36. An ker, He inrich, and Er mu tlu, Ma nolya, and Ste in rnann, Mat hi as, Die Mediennutzung der Ausländerlnnen in der Schweiz (Bern: SRG Forschun gsdi enst, 1995). Ar nold, Mar tin, «Ru man tschs vu la ins res tar! Die ro ma nis che Kul tur», Ba sler Maga zin, 40 (5 Oc tober 2002), 3-5. Blum, Ro ger, «Sprachen vi el falt und Födera li smus» , Zoom Kommu ni ka - ti on & Me di en, no. 12/13 «Der Fernsehboom» (May 1999), 50-55. Blum, Ro ger, «Me diensysteme. Skript zur Vorlesung» (Bern: lnstitut für Medi en wis sen schaft, 2001). Bol lin ger, Ernst, La presse su isse. Les fa its et les opinions (Lausanne, 1986). Bunde samt für Statis tik , Räumli che und struktu rel le Bevölkerun - gsdynamik der Schwe iz 1990-2000 (Neuchâtel, 2002). Ci chon, Peter , «Spra chkontakt und Sprachbe wus stse in an der franzö- sisch-de ut schen Spra chgren ze in der Schwe iz», in Fo rum Hel veti - cum (ed.), Zwischen Rhein und Rho ne -ver bunden und doch getrennt? En tre Rhin et Rhône -liens et ruptures (Lenzburg, 2002), 142-45. Corbo ud Fuma gal li , Adri en ne, «Une Su isse ou tro is re gions? Les jo ur- naus télévis55és», Me dien wis sen schaft Schweizt 1 (1996), 11-17. Forum Helve ti cum (ed.), Zwis chen Rhe in und Rho ne -ver bun den und doch getrennt? En tre Rhin et Rhône -liens et rup tures (Len zburg, 2002). Fur ger, An dres, «Der un ter schi e dli che Ro ma ni si erun gsgrad zwis chen Ost und West in römischer Ze it», in Forum Hel veticum (ed.), Zwis- chen Rhe in und Rho ne -ver bunden und doch ge trennt? En tre Rhin et Rhône -liens et rup tures (Lenzburg, 2002), 34-40. Haas, Walter , «Spra chges chi chtli che Grun dla gen», ure dnik Ro b ert Schläpfer (ed.), Die vier spra chi ge Schweiz (Zurich : Ex Li bris, 1984), 21-70. Jarren, Otfri ed , and Sarci nel li, Ulrich , and Saxer, Ulrich , Po li tis che Kom mu ni ka tion in der demo kra tis chen Gesel lschaft. Ein Han- dbuch (Wiessbaden: Westde ut scher Verlag, 1998). Ma der, Luzi us, «Der verfas sungsre chtli che Rahmen des Sprachen re chts des Bundes», Babylonia, 4 (2001), 15-22.

154 Švajcarska Marr, Mirko, and Wyss, Vin zenz, and Blum, Ro ger, and Bon fa del li, He- inz, ]ourna lis ten in der Schweiz. Eigenscha ften, Einstel lun gen, Einflüsse (Con stan ce: UVK, 2001). Meier, Wer ner, and Bon fa del li, He inz, and Schan ne, Mi cha el, Me di en- land-schaft Schweiz im Umbruch. Vom öffentli chen Kultur gut zur elektro nis chen Kios kwa re (= Nati ona les Forschun gspro gramm 21: Kultu rel le Viel falt und nati ona le Identität) (Basel: Helbing & Lichten - hahn, 1993). Sangu in, André- Louis, La Su is se. Es sai de géographie po li ti que (Gap: Edi ti ons Ophrys, 1983). Schläpfer, Ro b ert (ed.), Die vi er spra chi ge Schwe iz (Zurich : Ex Li bris, 1984). Ste iner, Jürg (ed.), Das po li tische Sys tem der Schwe iz, with colla b o ra - tion of Erwin Bucher, Daniel Frei and Leo Schürmann (M unich: Pi - per, 1971). Ten don, Step ha ne, «La frontière des langues à Marly: L’influence de CI - BA», in Forum Helve ti cum (ed.), Zwischen Rhein und Rho ne -verbunden und doch ge trennt? En tre Rhin et Rhône -liens et rup tures (Lenzburg, 2002), 170-73. Widmer, Jean , «Lan gues et cultures des médi as», Medi enwis sen schaft Schwe iz, 2 (1994), 2-4. Wi dmer, Je an, «Randbe mer kun gen zur sprachlich segmen ti er ten Öffen- tlichkeit in der Schwe iz», Me dien wis sen schaft Schweiz, 2 (1996) -1 (1997), 2-6. Wu erth, An dre as, Die SRG und ihr Inte gra tion sa uftrag. Wan del- Gründe -Konsequ en zen (Bern: Haupt, 1999).

Rodžer Blam i An drea Ošner 155 Preporuke

• Švaj carski parla ment, Vla da, Švajcar ska radi odi fu- zna kompa ni ja (SRG) i Švajcarska novin ska agencija (SDA) treba da održavaju do bre medijske usluge za tra dici onal ne jezièke grupe, jer æe se na taj naèin za ove je zièke grupe lakše obezbedi- ti mediji u srazmeri sa nji hovom ve lièinom. • Švajcar ski elek tronski i štampa ni me diji treba lo bi da bo lje integrišu ra zlièite je zièke gru pe, tj. da po nude više zaje dnièkih pro grama ili bolju razme nu è- lanaka. • Radio i tele vi zi ja na nemaèkom go vornom podruèju ne bi tre balo da izdvaja ju jezièke grupe koris teæi di- jalek te ne maèkog je zika, veæ da ih in tegrišu koris teæi književni nemaèki jezik u važnim politièkim i kultur nim pro gramima. • Švaj car ski par lament, Vla da i me diji tre balo bi da pos peše in tegra ci ju use ljeni ka ra zvija njem spe ci - fiènih pro gra ma u na cional nim elek tron skim i štam- panim proi zvo di ma, kao i pro movi sa njem me dija u egzi lu i medi ja iz zemlje pore kla. • Novi na ri bi je dno odreðeno vre me tre balo da ra de na drugom jezièkom po druèju ili u no vina ma ili radi ju useljenika.

156 Preporuke Autori

Dr Nata lija Ange li (Nata lia Anghe li) - bavi se lingvis ti kom i no- vinarstvom. Završila je Fa kultet za engleski je zik i književnost Državnog univer zi te ta Molda vi je, magis tri ra la novi nar stvo na Univer zite tu u Misu ri ju, u Ko lumbi ji, a dokto ri ra la je lin gvisti - ku na Uni ver zite tu u Buku reštu u Rumu ni ji. Pre dava la je engles ki na fakulte tu, bila je novi nar As so ci ated Press-a i radi la je za još ne ke za padne me dije. Sa da ra di kao viši sa vetnik u Ne- za vi snom centru za novi nar stvo (Molda vi ja), koji je vodeæa nevla di na or ga ni za ci ja za razvoj medi ja u toj zemlji. Prof. Rodžer Blum (Roger Blum) –pro fesor je na uka ko muni- kaci je i šef kate dre za komu ni ka ci je Univer zi te ta u Bernu, u Švaj car skoj. Dok to ri rao je is to ri ju i jav no pra vo na Uni ver zi te tu u Ba ze lu i bio èlan parla menta kanto na Bazel. Kao novi nar, radio je u dnev nim listovima Lu zer ner Ne us te Na chri chten, a onda i za Ta ges-An ze iger u Cirihu, gde je bio èlan odbora glav nog uredni ka. U peri odu 1991-2001. bio je pred sednik Švaj carskog save ta za štampu. Od 1999. godi ne je predse dnik Švajcar skog udruženja za nauku komu ni ka ci je i medija. Milo Dor –roðen je u Bu dimpešti 1923. go dine. Otac mu je bio Srbin, le kar. Mla dost je pro veo u Be ogradu gde je 1942, posle oku pa ci je Be o gra da, uhapšen kao bo rac po kre ta ot po ra i ko- naèno deportovan u Beè. I posle rata je ostao u Beèu i postao ak ti van pisac, publi cis ta i novi nar. Izdao je brojne roma ne, no- vele, an tolo gi je (Pucnji u Sa raje vu Raj kova prièa, itd.), kao i prevo de srpske po ezije. Od ras pada So cija lis tièke Fe deral ne Repu bli ke Ju gosla vi je, Dor je obja vio zbir ku eseja, Zbo gom, Ju go sla vi jo (1993) i an to lo gi ju Grešiti je ljudski i pa triotski: srpski aforizmi iz ra ta (1994), koja se ba vi brutalnošæu graðanskog ra ta i šalje po ruku mira i èoveènosti. Milo Dor je dobio brojne književne nagra de. U novem bru 1998. godi ne dobio je na gradu grada Je ne Andreas Grifijus. Frajmut Duve (Freimut Du ve) – nemaèki po litièar, akti vis ta za ljudska pra va, pisac i no vinar. U de cembru 1997. go dine OEBS-ov Minis tar ski sa vet ga je iza brao za pred stav nika OEBS-a za slo bodu me dija. Roðen je 1936. godine u Vir cbur- gu, a stu di rao je mo der nu is to ri ju, so ci olo gi ju, po li tièke na uke

162 Autori i engles ku književnost na Univer zi te tu u Hambur gu. Bio je urednik u izda vaèkoj kuæi Ro volt i kao so cijal-demokrata bio èlan nemaèkog par lamen ta (Bundes tag) od 1980. do 1998. go dine, gde je zastupao svoj grad, Hamburg. Dr Ana Kar lsrajter (Ana Kar lsreiter) – stu dirala je po litièke na - uke, is to ri ju južne i ju go is toène Ev ro pe i sl ovensku fi lo lo gi ju na Uni ver zi te tu Lu dvig Mak si mi li jan u Min he nu, Ne maèka. Sa da je po moænik is traživaè u Kan ce la ri ji OEBS-ovog pred stav ni ka za slo bo du š tampe. Romen Kon (Romain Kohn) – direktor je ME DIA des ka u Luk - sem bur gu - in for ma ci onom bi rou Ev rop ske Uni je. Ško lo vao se za no vi na ra i neko li ko godi na je radio za razlièite luksem - burške i inos trane novi ne. Objavio je i studiju o me dijskoj po li- tici u Grand Duchy-u, sa da piše ko lumne o meðuna rodnom ra - zvo ju me dija za jav nu ra dio-sta nicu Ra dio 100,7. Izdaje me- seèni ma ga zin Forum. Ta nja Po po viæ – ma gis tri ra la je moder nu isto ri ju, evrop sku etno lo gi ju i na uke ko mu ni ka ci je i me di ja. Od 2002. godi ne radi kao ko or di na tor projek ta u Ma ke do ni ji za Medi en hil fe, švajcar - sku nev ladi nu orga ni za ciju. Ova fun kci ja ukljuèuje i koor dina - ciju Meðunaro dnog fonda za medi je, što je nefor mal no udruženje sedam orga ni za ci ja koje rade na razvo ju i podršci medija. Ne na Sko plja nac –ba vi se po li tièkim na uka ma. Ma gis tri ra la je poli tièku teori ju i meto do lo gi ju društvenih nauka na Univer zi - tetu u Beogradu, u Srbiji. U pe riodu 1996-2003. radila je kao pomoæni istraživaè u Insti tu tu za studi je masov nih komu ni ka - cija Univer zite ta u Ber nu, u Švaj carskoj. Od 1996. godi ne radi kao direk tor progra ma za Medi en hil fe, nevla di nu orga ni za ci ju èije je se dište u Švajcarskoj, gde je za dužena za praæenje me dija. Objavila je mnoštvo èla naka u èasopi sima, a ko urednik je knjige Me di ji i rat, ko ja ana lizi ra stanje me dija u Hrvatskoj i Srbi ji u ra nim deve desetim.

Autori 163