Telekoma-Ne-Sme-U-Potrosnju Novac Od "Telekoma" Ne Sme U Potrošnju
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
ŠTA SU GOVORILI I PISALI O TELEKOMU (2) http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ekonomija/glas-javnosti-09-04-2010/novac-od- telekoma-ne-sme-u-potrosnju Novac od "Telekoma" ne sme u potrošnju Ekonomista Stojan Stamenkovi ć ocenjuje da je jedan od mogu ćih motiva za prodaju "Telekoma" održavanje stabilnosti kursa dinara, jer će u slu čaju dodatnog priliva kapitala iz inostranstva taj problem biti rešen, bar za neko vreme BEOGRAD - Ve ćinski udeo "Telekoma Srbija" ne bi trebalo zadržavati u državnom vlasništvu, ve ć ga prodati, ali bi bilo nedopustivo da sredstva od prodaje odu u teku ću potrošnju, izjavio je Stojan Stamenkovi ć, urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi". Subvencionisani krediti slabe dinar Subvencionisani dinarski krediti za gra ñane ne će doprineti ostvarivanju ciljeva ekonomske politike u ovoj godini, niti će postaviti osnove za novi model ravnoteže privrednog razvoja Srbije, ocenio je Stojan Stamenkovi ć. Prema njegovim re čima, ponovno prebacivanje težišta ekonomske politike na potrošnju izuzetno je štetno. - U fokusu vlade trebalo bi da bude podsticanje investicija, a ne teku će potrošnje. Osim toga, iako su krediti namenjeni kupovini doma će robe, usled visoke izvozne zavisnosti proizvo ñača, eventualno ve ća proizvodnja zna čila bi i ve ći uvoz. Deo gotovinskih kredita će biti utrošen za turisti čka putovanja u inostranstvo i kupovinu deviza, što je ekvivalentno uvozu robe - ukazao je Stamenkovi ć i naglasio da su efekti subvencionisanih kredita za gra ñane na industrijsku proizvodnju i privredni rast "u najmanju ruku neizvesni". U slu čaju realizacije planiranih potroša čkih kredita, tražnja se može raspršiti na razli čite proizvode, pa je teško o čekivati znatan impuls novoj proizvodnji i upošljavanju kapaciteta, napomenuo je Stamenkovi ć. Što se ti če efekata tih kredita na ja čanje dinara, oni mogu dati doprinos deevroizaciji, jer nemaju valutnu klauzulu. - Osim te posledice, ne vidi se kako pove ćana koli čina doma ćeg novca može da oja ča dinar, ve ć se može o čekivati upravo suprotno - istakao je on. Stamenkovi ć je na predstavljanju biltena, koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, postavio pitanje zašto se prodaji "Telekoma" pristupa baš sada i zašto je odluka o tome, bar za javnost, doneta tako iznenada. - Pravo pitanje je da li su cene telekomunikacionih kompanija najatraktivnije u ovom trenutku i da li je verovatno da će idu će godine opasti, u kom slu čaju bi trenutna prodaja "Telekoma" bila opravdana - naveo je Stamenkovi ć i dodao da, prema njegovom mišljenju, to nije slu čaj. On je ocenio da je jedan od mogu ćih motiva za prodaju "Telekoma" u ovom trenutku održavanje stabilnosti kursa dinara, jer će u slu čaju dodatnog priliva kapitala iz inostranstva taj problem biti rešen, bar za neko vreme. - Prodajom "Telekoma" se ponavlja scenario u kome je priliv kapitala od privatizacije i bankarskih kredita iz inostranstva, uprkos deficitu u teku ćem bilansu, održavao kurs dinara unutar zone ja čanja. Ako se "Telekom" prodaje samo radi ulaganja u puteve unutar Srbije, postavlja se pitanje šta je motiv da se visokoprofitabilni kapital zameni neprofitabilnim - naveo je Stamenkovi ć, zapitavši se da li se može dogoditi da se ulaganjem sredstava od prodaje u infrastrukturu deo sredstava oslobodi za potrošnju, što bi bilo nedopustivo. Kao argumente u prilog prodaji "Telekoma" Stamenkovi ć je naveo da profit koji sada stvara to preduze će nije dovoljan za ulaganja u razvoj koja bi mu ja čala konkurentsku sposobnost na tržištu, a drugi razlog za prodaju je što država ne može da obezbedi najefikasniji menadžment, koji bi obezbedio optimalan razvoj preduze ća nezavisno od izbornih rezultata. On je ukazao da je jedan od argumenata za prodaju ponu ñenih javnosti bio taj što je otvoreno pitanje koliko će "Telekom" ostati profitabilan kada se na tržište Srbije uklju či konkurencija u fiksnoj telefoniji, podse ćaju ći da najve ći deo profita kompanije i ne dolazi iz fiksne telefonije. Stamenkovi ć je napomenuo da bi trebalo razmisliti o opciji da država umesto prodaje 40 odsto vlasništva "Telekoma" najpre ponudi 51 odsto, jer bi ponuda ve ćinskog paketa kompanije dovela do povoljnije cene, pošto bi u njoj bila sadržana i posebna premija za kontrolu nad kompanijom. Saradnik Ekonomskog instituta Mahmud Bušatlija ocenio je da bi pre procesa prodaje "Telekoma" trebalo izdvojiti mrežu fiksne telefonije, jer bi privatizacija mreže mogla dovesti do monopola u toj oblasti, pošto ona ne bi bila dostupna drugim operaterima osim pod uslovima koje odredi novi vlasnik. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=03&nav_id=4221 42 http://www.pecat.co.rs/2010/04/telekom-srbije-velikasi-razdrobise-carstvo/ Telekom Srbije: Velikaši razdrobiše carstvo Društvo | Uglješa Mrdi ć | april 9, 2010 at 17:28 Piše Uglješa Mrdi ć Do sada se u javnosti nije čuo nijedan pravi argument za prodaju 40 odsto akcija najboljeg i najprofitabilnijeg srpskog preduze ća od svih relevantnih činilaca, a posebno ne od Vlade Srbije, koja je i donela odluku o prodaji „Telekom Srbija“ Ve ćina srpskih preduze ća je ve ć prešla u ruke stranog kapitala. Od uspešnih ostalo je još samo nekoliko. Slede ći je, prema najavama srpske Vlade – „Telekom Srbije“. Naime, na sednici održanoj 26. marta, Vlada Srbije odlu čila je da na me ñunarodnom tenderu proda udeo u državnom vlasništvu u „Telekomu“. Za po četak se, od Upravnog odbora „PTT Srbija“, traži da 80 odsto akcija koje poseduje u „Telekomu“, prenese na državu Srbiju, bez naknade. Podse ćanja radi, preostalih 20 odsto akcijskog kapitala pripada gr čkom OTE-u, a koji je u ve ćinskom vlasništvu nema čkog „Doj če Telekoma“. Prema najavama premijera Srbije Mirka Cvetkovi ća verovatno će se prodati 40 odsto državnog dela „Telekoma“, aukcijom, po modelu sli čnom prodaji „Mobtela“. RESPEKTABILNI SISTEMI Ve ćina javnih preduze ća u Srbiji su devedesetih godina bili veoma respektabilni sistemi, dok su danas zahvaljuju ći DOS-ovoj katastrofalnoj ekonomskoj politici uglavnom veliki gubitaši koji posluju sa zastarelom opremom, viškom zaposlenih i sa cenama koje odre ñuje na demagoški na čin država, a koje ne pokrivaju ni troškove poslovanja. Jedan od najve ćih problema sa kojima se susre ću javna preduze ća je i strana čko kadrovanje. U Srbiji prošle godine poslovalo je 17 javnih preduze ća, koja su osnovala Republika Srbija i AP Vojvodina i to su Elektroprivreda Srbije, Elektromreže Srbije, PEU Resavica, NIS, Srbijagas, Transnafta, JAT, Aerodrom „Nikola Tesla“, Železnice Srbije, PTT saobra ćaja „Srbija“, Putevi Srb`ije, AD „Telekom Srbija“, Skijališta Srbije, Srbijašume, Vojvodinašume, Srbijavode i Vode Vojvodine. Pored navedenih preduze ća postoje i javna-komunalna preduze ća koja osnivaju jedinice lokalne samouprave radi obavljanja komunalnih poslova na nivou opštine, a kojih je oko 530. Da bi čitaocima bilo jasnije u Srbiji, javna preduze ća obavljaju privrednu delatnost od javnog interesa, a koja su po delatnosti definisana Zakonom o javnim preduze ćima ili drugim srodnim zakonom ili aktom, dok su državna preduze ća ona koja su u vlasništvu države, bez obzira na to kojom se delatnoš ću bave. Vlada Republike Srbije je odlukom o prodaji 40 posto akcija Telekoma odbacila prvi predlog generalnog direktora Branka Radujka o daljem razvoju ove nacionalne kompanije u ve ćinskom državnom vlasništvu PRIMER USPEŠNE PRIVATIZACIJE Podse ćanja radi, u Srbiji je privatizacija „Telekoma Srbije“ ostvarena 1997. godine preko Fonda za razvoj, a prodajom 49 odsto „Telekoma“ italijansko-gr čkom konzorcijumu dobijeno je ukupno 1,717 milijardi maraka. Ova sredstva upla ćena su u tri tranše i posredstvom Fonda za razvoj u celini raspore ñena. U „Telekomu“ je bilo i povratnih procesa, podržavljenja imovine, kada je decembra 2002. godine država Srbija otkupila deo vlasništva italijanskog partnera, po najnižoj i najpovoljnijoj njegovoj ceni, što zna či da je Srbija sada vlasnik 80 odsto kapitala, a grčka kompanija OTE je vlasnik 20 odsto. Tako ñe za 51 odsto kapitala NIS-a Srbija je dobila 400 miliona evra, uz obavezu modernizacije NIS-a u iznosu od najmanje 500 miliona evra, a od 1. januara 2009. godine ovom kompanijom upravlja ruski „Gaspromnjeft“. Ina če, broj zaposlenih u javnim preduze ćima danas je pao na oko deset odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. U Vladi Srbije su gotovo jedinstveni u stavu nastavka rasprodaje javnih preduze ća. Poslednjih dana to potvr ñuju i javni nastupi nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju i ministra finansija, a sada predsednika Vlade Srbije, Mirka Cvetkovi ća. „Država će prodati deo akcija ‘Telekoma Srbija’ zato što država ne treba da upravlja privredom“, izjavio je u nedelju Cvetkovi ć, dodaju ći da kada vlada ne bi prodavala državne kompanije, „Srbija bi onda bila komunisti čka, a ne moderna zemlja sa tržišnom ekonomijom“. On je istakao da će kupac „Telekoma“ biti poznat posle transparentnog me ñunarodnog tendera i naglasio da niko iz vlade nije pregovarao o tome sa „Doj če telekomom“. „Upravo procenat koji nudimo, od 40 odsto, omogu ćava i nekoj drugoj kompaniji osim ‘Doj če Telekoma’, koja je ve ć u njegovom vlasništvu preko gr čkog OTE, da postane vlasnik“, rekao je Cvetkovi ć. On je za vreme vaskršnjih praznika najavio i da Vlada intenzivno radi na prodaji JAT-a, dok planovi za prodaju EPS-a još uvek ne postoje! JEDINSTVEN STAV SINDIKATA S druge strane održan je 1. aprila sastanak Izvršnog odbora Sindikata „Telekoma Srbija“ i proširenog Upravnog odbora Jedinstvenog Sindikata „Telekoma Srbija“, na kome su prisustvovali predsednici Sindikata „Telekoma Republike Srpske“, Jedinstvenog Sindikata Telus i Udruženja montera za telekomunikacionu mrežu Srbije, sa saradnicima, s tim da je opravdano izostao predsednik Sindikata „M:TEL-a Crna Gora“, a kao gost bio je prisutan i Branko Radujko, generalni direktor „Telekom Srbija“. Na sastanku je potvr ñen ve ć izre čen stav svih navedenih reprezentativnih Sindikata, koji glasi: “Protiv smo prodaje 40 odsto akcija, koja automatski zna či ve ćinsku privatizaciju ‘Telekom Srbija’ a.