LETO JE MOŽDA GOTOVO, ALI ZABAVA Studentske Organizacije

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, oktobar 2011.

U ovom broju LETO JE čitaćete: MOŽDA Studentske GOTOVO, organizacije ALI ZABAVA na Ekof-u TEK POČINJE! Nova kriza Šta je zaista dobro za CV? Intervju sa Ivanom Stanković

/ GODINA XIV - BROJ 75 / www.monopollist.org

UVODNIK Dragi brucoši,

Dobro nam došli!:) Nadamo se da ćete uživati u čitanju ovog broja bar u pola koliko smo mi uživali radeći na njemu. Mnogi će vam reći da je Ekof težak. Pa, nije da nije. Ali, samo od vas zavisi koliko. Ako na vreme krenete i uhvatite ritam u januaru za vas neće biti zime.:) Videćete, biće ovo jedan zanimljiv put tokom kojeg ćete dosta toga saznati, čuti, naučiti, možda čak najviše o samima sebi. Vreme na fakultetu nekako brže ide, uverićete se i sami uskoro, zato ne dozvolite da vas Ekof proguta, budite Prvi i Pravi, budite pobednici, jer znam da to jeste. Vidimo se na cilju!:)

Milanka VaSILjEVIĆ SaDRžaJ

4. Za početak... 5. Šta Je to USpeH? 6. DOBRODOŠLICA 8. poSao pReDaVača – kReatIVaN poSaO 10. ZaJeDNo SMo LepŠI, ZaJeDNo SMo JačI 12. StUDeNt ekoNoMIJe = BUDUĆI LIDeR FAKULTET 14. DožIVLJaJI ekoF-oVaCa Na DaNUBII 2011 15. UčI oD NaJBoLJIH. ZakoRačI U BUDUĆNoSt! 16. S NOVINARSKIM ZVEZDAMA DO ZVEZDA 1. BUDI U tokU

20. pRoHUJaLo Sa VIHoRoM 22. MoĆ SINDIkata 23. NoVI aRaNžMaN, StaRI pRoBLeMI

ekoNoMIJa 24. NIJe SVeJeDNo

25. MoZGaNJe poD JoRGaNoM 26. WHeRe eXCeLLeNCe IS eXpeCteD! 2. Šta Je ZaISta DoBRo Za CV?

DRUŠTVO 28. VaLJDa NIJe SVe U NoVCU?! 29. aL DžaZIRA

30. kaĆe pRepoRUčUJU 32. LepotoM kRoZ žIVoT 34. toGetHeR eVeRYoNe aCHIeVe MoRe! 36. HoBI MOZAIK 3. oVe JeSeNI U VaŠIM BIoSkopIMa... member of: 38. kako SU NaJUSpeŠNIJI LJUDI SVeta NaŠLI SVoJ pRVI poSaO

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA. ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola Škondrić, „MonopolList” Milanka VASILJEVIĆ Bojan Čalija, Marija Timotić, Tatjana Raiče- časopis Studentske unije Ekonomskog fakulteta FAKULTET: Branka SENIĆ vić, Branka Senić, Milanka Vasiljević, Ivana Kamenička 6, 11000 Beograd, Srbija EKONOMIJA: Bojan ČALIJA Mandić, Ana Kondić, Ivana Vuković, Marija Telefon: + 381 11 30 21 165 DRUŠTVO: Tatjana RA IČEVIĆ Perišić, Đoko Bodiroga, Iva Kolundžija, Ivana [email protected] CIP - KA TALOGIZACIJA U PUBLIKA CIJI MOZAIK: Iva KOLUNDŽIJA Milošević, Dušan Sekulić, Dušan Vojnović, www.monopollist.org Narodna biblioteka Srbije, Beograd FOTOGRA FIJA:Svetozar KA RA DŽIN Stefan Đerasimović, Luka Kovačević, Ognjen 378 Miloš BEKIĆ Obućina, Miodrag Milić, Bojana Krivčević, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MONOPOLLIST/Glavni urednik Goran Miloš Bekić, Katarina ilić, Katarina Savić, Jele- Milanka VASILJEVIĆ Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd na Kotarac, Teodora Đorđević. +381(0)64 262 43 90; +381(0)66 00 96 54 (Kamenička 6): Studentska Unija DIZAJN & PrePress: [email protected] Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Damjan DOBRILA 199? -. - 28cm triD studio, Beograd LEKTOR: Milena BOJOVIĆ MARKETING: ISSN 182-3450=MONOPOLLIST www.studiotrid.net Bojan ČALIJA COBISS.SR-ID 117255180 +381(0)64 848 15 66 NASLOVNA STRANA: Ana NIKOLIĆ [email protected] FAKULTET Plan zgrade Ekonomskog fakulteta Za početak... Specijalno za naše nove kolege, Monopollist je pripremio vodič za snalaženje na EKOF-u. Upoznajte zgradu u čije zidove je nepovratno utkan duh više od 70 generacija studenata!

oštovane kolege, dobrodošli na Prvi i pravi, Ekonomski fakultet. Prvi, zato što je stvoren kao prvi obrazovni centar tadašnje Kraljevi- Pne Jugoslavije, daleke 1937. godine, a pravi, jer je bio i ostao lider na polju ekonomskog obrazovanja na našim prostorima. Kada smo pitali profesora Branislava Bori- čića šta je njegova prva asocijacija kada se pomene «student ekonomije», odgovorio je da je to «budući ekspert» ili «budući lider», zаvisno od modulа koji studirа nа nаšem fаkultetu i kаrаkterа sаmog studentа. PRIZEMLJE 2 / MEĐUSPRAT DRUGI SPRAT Ekonomija je široka oblast, a na našem Proučimo shematski prikaz međusprata. 1 Prostorije u kojima ćete često boraviti na fakultetu postoji čak devet smerova! Isko- – amfiteatar 1 (ili jednostavno, A1), najveća drugom spratu su sale 21, 22, 23 itd. Osim ristite prvu godinu studija da pronađete sala EKOF-a; 2 i 3 – stepenice koje vode u toga, mnoge kolokvijume imaćete u raču- polje ekonomske nauke u kojem se najbolje A2 i A3; 4, 5, 6 – amfiteatri 4, 5, 6; 7- biblio- narskom centru (odnosno, ERC), koji se osećate, i izaberite da li vam se više dopada teka; 8 – tehnička služba (šalter za informa- nalazi iznad profesorske sale (vidi br. 16). da igrate ulogu eksperta ili lidera. cije); 9 – Studentski parlament; 10 – ogla- Takođe, jedna sala sa računarima u ERC-u Kako biste što bolje upoznali zdanje u ko- sna tabla za 1. godinu; 11 – kopirnica; 12 je na raspolaganju svim studentima u peri- jem ćete provoditi mnogo vremena u na- – čitaonica, nalazi se u nivou prizemlja, do odu od 8-20h. rednih nekoliko godina, Monopollist je za nje se može stići stepenicama koje se nalaze Novina koja je prošle godine unapredila vas pripremio virtuelni obilazak EKOF-a. pored A6, ili, ako ste već u prizemlju, pro- kvalitet našeg administrativno-studentskog Kako nismo imali mesta za shematski pri- đete pored kantine, a zatim nastavite onako života jeste aktiviranje Studentskog web kaz svih sedam spratova, odlučili smo se za kako je to opisano u prethodnom pasusu. servisa. Ispiti se sada mogu prijavljivati prikaz „prizemlja 2“, ili tzv. „međusprata“, i elektronskim putem, a na svom profilu mo- za prikaz 1. sprata. PRVI SPRAT žete videti i spisak položenih ispita i svoje 13 – još jedna čitaonica (za razliku od čita- ocene. Ekonomski fakultet je jedna od ret- PRIZEMLJE onice u prizemlju, u ovu čitaonicu možete kih obrazovnih institucija u našoj zemlji Kada uđete na glavni ulaz EKOF-a (postoji ući bez indeksa); 14 – referat za osnovne koja poseduje ovakav studentski servis. I i sporedni ulaz, sa suprotne strane zgrade, studije (često ćete posećivati ovu kance- generalno, brzo ćete uvideti da je EKOF pored čitaonice (vidi br.12)), pre nego što lariju i čuvenog Rašu Radovanovića); 15 jedna od najorganizovanijih institucija u krenete uz desne stepenice, obratite pažnju – dekanat; 16 – profesorska sala (u njoj se državi, i s obzirom na činjenicu da ima više na oglasnu tablu i prikupite najnovije infor- održavaju mnoga otvorena predavanja); hiljada studenata, možemo reći da zaista macije. Od ulaza pogled nalevo i ugledaćete 17 – Centar za karijerno vođenje i saveto- funkcioniše kao sat. skriptarnicu u kojoj se prodaju knjige, kao i vanje; 18- Centar za međunarodne studije; Napred, u nove pobede! svi formulari koji vam mogu biti potrebni. 19 – Centar za permanentno stučno usavr- Sa desne strane ulaza, na kraju hodnika, na- šavanje. Branči lazi se kantina opremljena kompjuterima, koji su vam na raspolaganju. Između kantine i ulaza, postavljeni su visoki stolovi iza kojih se nalazi kancelarija borca za studentska prava, studenta prodekana Marjana Jovanovića. Ako produžite dalje hodnikom koji „zavija“ kod kantine, naići ćete na kancelarije studentskih organizacija na EKOF- u. Prođite pored lifta, pa do kraja hodnika, i dolazite do čitaonice, čija je pozicija prika- zana na shemi za međusprat. Intervju sa studentom generacije 2006. FAKULTET ŠTA JE TO USPEH? Za nekoga je uspeh imati puno prijatelja, dok je drugima važnije da imaju puno novca. Za tenisera je uspeh postati No.1 na ATP listi, a za studenta EKOF- a najveći uspeh je svakako diploma. A kakav je tek uspeh postigla naša koleginica Una Savić završivši Ekonomski fakultet u roku i to sa prosečnom ocenom 9,97! Njeno postignuće zasluženo je krunisano nagradom za najboljeg studenta generacije 2006.

ML: Upis na fakultet je jedna od najvažnijih mojim osamostaljivanjem. Pošto sam iz No- prekretnica u životu. Šta te je motivisalo vog Sada, kada sam upisala fakultet u Beogra- da pre četiri godine upišeš baš Ekonomski du, započeo je jedan prilično drugačiji život fakultet? nego do tad. Doneo mi je puno slobode, ali i Una Savić: Upravo zbog toga što je izbor neke odgovornosti kojih ranije nisam bila sve- fakulteta ‘jedna od najvažnijih prekretnica’, sna. Pored toga, Beograd nudi mnogo prilika pokušavala sam što je moguće mudrije da iza- za bavljenje zanimljivim stvarima. Na primer, berem. Trudila sam se da pronađem nešto što mene su u jednom periodu okupirali među- spaja lepo i korisno, oblast koja mi se sviđa, narodni odnosi i diplomatija pa sam učestvo- ali da u isto vreme diploma koju dobijam vodi vala u različitim međunarodnim projektima do posla koji pruža izazove ali i sigurnost. za mlade te sadržine. Sve u svemu, studenski ne mogu bez malih stvari koje čine život. Tako Kada se tome doda moja izražena sklonost život ću definitivno pamtiti po prijateljima nam se više nego jednom desilo da iz izlaska ka matematici, ekonomija se nametnula kao koje sam stekla i po svim zajedničkim doživ- idemo pravo na predavanja, ali zato, kada bi izbor koji ostavlja prostora za kreativnost i ljajima i provodima. došlo vreme kolokvijuma i ispita, znali smo praktičnu primenu različitih matematičko-lo- ML: Da li bi izdvojila neke svoje osobine da procenimo pravi trenutak za ozbiljnost na gičkih koncepata. koje su ti omogućile da ostvariš ovakav delu. ML: Čega ćeš se najradije sećati iz student- izvanredan rezultat? Za letovanja sam uvek imala dovoljno vreme- skog doba? US: Za svaki uspeh, naravno, bitni su posveće- na pošto sam se trudila da ispite završim do US: Za mene je studentsko doba obeleženo nost, rad i trud, ali je podjednako važno i da ti jula. Za zimovanja sam morala da pronađem to čime se baviš bude blisko. Važno je da osećaš vreme kako znam i umem, jer ne mogu da za- da ne učiš samo zbog ispita i ocene, već da to mislim zimu bez snega, planine i skijanja koje ML: Imaš li neki savet za brucoše i kolege znanje ima neku svrhu i primenu. Možda to obožavam. koje još uvek studiraju, kako da uče, nije uvek lako prepoznati, ali ako uspete, to je ML: Saznali smo da si po završetku studija zašto je važno da ne odustaju? definitivno znak da ste napravili dobar izbor postala saradnik u nastavi na predmetu US: Sudeći po mom iskustvu, ali i fakulteta. Mislim da je mom uspehu na studija- EMMM. Zašto si se odlučila za taj korak, iskustvu ljudi koje poznajem, mislim da ma najviše doprinelo to sto sam tip ličnosti koji a ne za to da se oprobaš kao ekonomista u je kontinuitet tokom studija najvažniji. se maksimalno posveti onome što radi i trudi privredi ili nekoj državnoj instituciji? Na primer, mnogo je lakše spremiti ispit ako ste redovno učili i položili se da to uradi najbolje što može. Pruža mi za- US: Moja želja je oduvek bila da po završetku kolokvijum. Mislim da je dovoljno jak dovoljstvo kad znam da sam dala sve od sebe, a osnovnih studija nastavim postdiplomske stu- motiv za završavanje fakulteta upravo to rezultati su tada samo prirodna posledica. dije i bavim se naučnim radom. Upravo zato što započeti posao treba uvek dovesti do ML: Kolika su bila tvoja odricanja tokom izabrala sam posao na fakultetu, koji obuhvata završetka jer odustajanje je crta slabog studija? Da li si pored svih obaveza uspe- kako rad u nastavi tako i rad u nauci na daljem karaktera. Takođe, u vremenu u kom vala da nađeš vremena i za druženje sa pri- usavršavanju. Rad u nastavi sa studentima živimo diploma fakulteta predstavlja jateljima, zimovanja, letovanja i sl.? predstavljao je poseban izazov kao nepoznato tek jednu od potrebnih ulaznica za svet US: Vreme za prijatelje, ljude koje volim, izla- iskustvo. Posle ove prve godine mogu reći da obrazovanih, uspešnih ljudi. Da biste ske i sve ostale sitnice u kojima uživam sam je i pored puno odricanja to bilo jedno sasvim stekli pravo na uspeh morate pokazati morala da pronađem, jer ne verujem da iko posebno zadovoljstvo. Naravno, ne isključu- spremnost da nešto i uložite, pa se na može normalno da funkcioniše i bude pot- jem mogućnost da se jednog dana oprobam i završen fakultet može gledati upravo kao puna osoba ako nije ispunjen u svim sferama. na nekom sasvim drugačijem poslu. na zalog za buduće uspehe. Imala sam sreće da se družim sa ljudima koji su posvećeni onome što rade, ali istovremeno Katarina ILIĆ Šta vas čeka na prvoj godini Prvog i Pravog na putu FAKULTET saznavanja da „Nije svako znanje isto“... DOBRODOŠLICA Leto ti je prošlo u opuštanju od stresa koji je izazvao prijemni (ukoliko ga je izazvao) i sada već proveravaš sa starijim studentima EKOF – a koje poznaješ kako to ovde stvari funkcionišu. Želiš da znaš kako da položiš, kako da učiš, kako da se postaviš prilikom usmenog ispita, kako da uradiš pismeni ispit... Jednom rečju, želiš uspeh u svojoj prvoj (od, nadam se, četiri) godini na Prvom i Pravom. Dobra vest je što Monopollist želi da ti pomogne u tome.

MONOPOLLIST Da, ima i bitnijih stvari koje o EKOF – u treba da znaš, ali nije na odmet da prvih par rečeni- ca potrošim na reklamiranje nas samih. Mo- nopollist je „javni medijski servis“ studenata EKOF – a i, za razliku od nekih drugih stvarno je besplatan. Osnovan je sredinom deve- desetih godina kao glasilo Studentske unije Ekonomskog fakulteta (SUEF) i od tada postoji, bavi se kreativnim radom u oblasti amaterskog novinarstva i informiše studente o raznoraznim pitanjima koja bi mogla da ih interesuju. Dominantna tema je fakultet i sve što se na njemu događa (a da smo mi čuli i vredno je objavljivanja), a zatim dolaze i sve ostale aktuelne teme: društvene, ekonomske, zabavne, enigmatičke i slično. Redakciju čine studenti EKOF – a, koje ćete najčešće viđati dok Vas smaraju na međuspratu fakulteta sa ciljem da Vam utrape novi, neopisivo zanimljiv broj Monopollista. literaturom. Možete ih ali i (u najvećem broju sam učestvovao u diskusijama, radio zadatke slučajeva) ne morate pohađati. Ipak, prisustvo i slično a da mi je uskraćen ijedan bod. A evo NEKOLIKO KORISNIH SAVETA na predavanjima je višestruko korisno. Na me na četvrtoj godini, pri čistoj svesti i (koli- Sve znam. Čuli ste o EKOF -u. U razne mito- njima profesori odgovaraju na Vaša pitanja. ko – toliko) zdravoj pameti. ve, legende a možda i, što da ne, basne. Tek Na njima možete čuti šta je neophodno da Ispit – test ili usmeno ispitivanje na kojem ćete ih čuti kako nedelje počnu da se gube biste položili ispit. Profesori na predavanjima pokazujete sve ili veliki deo onog što ste nau- u moru gradiva koje usvajate na sve moguće naglašavaju koji delovi su bitni a koje i ne mo- čili tokom semestra. Takođe može biti i način i nemoguće načine. Da li ćete se osloniti na rate znati baš detaljno. Na posletku, profesori da u praksi proverite izreku „Bitno je učestvo- njih, Vaša je stvar ali jedno je sigurno – naj- umeju da cene prisustvo na predavanjima jer vati.“ bolje je oslanjati se na svoje mogućnosti jer ono ukazuje na zainteresovanost i garant je da Predispitne obaveze – uglavnom izražene smo u njih najsigurniji. Ili bi tako trebalo ste pratili predmet čitavog semestra. kroz broj bodova koji je neophodno ostva- da bude. Kako god, siguran sam da će se u Vežbe – časovi na kojima vežbate (gle čuda :) riti ili test koji je neophodno položiti da bi moru saveta o tome kako studirati naći me- sve ono što naučite na predavanjima. se stekao uslov za izlazak na ispit. Uključuje sta i za ovaj iz Monopollista. Počeću malim Kolokvijum – kontrolni koji se uči iz bar 100 i bodove koje dobijate za javljanje na časovi- rečnikom pojmova. strana literature. ma vežbi a nekad i na predavanjima. Javljanje Semestar – isto što i polugodište, samo što Profesor – jesam ja dobronameran, ali opšta je odličan i, videćete, ne baš sizifovski težak na kraju ne može da se padne na popravni kultura je opšta kultura. :) način za sticanje bodova. Ovi bodovi često već postoji drugi rok za polaganje ispita. Asistent – često ne drastično mnogo stariji predstavaljaju tas na vagi koji donosi veću Roditeljska podrška seli se iz zbornice u od Vas, izvodi časove vežbi i na raspolaganju ocenu ili čak prolaz na ispitu. Koliko god bilo dnevnu sobu, na Vašu sreću ili žalost zavisi je za sva Vaša zdravorazumska pitanja koja se korisno javljati se, imajte u vidu da i drugi od pojedinca. tiču gradiva. Čućete možda da je nekog asi- imaju istu želju, pa se trudite da baš ne ličite Predavanja – časovi na kojima Vam profe- stent oštetio za bodove na vežbama. Verujte na Lisu Simpson. sori približavaju gradivo koje je obuhvaćeno mi na reč, još nikada nisam imao situaciju da Kampanjsko učenje – hronična navika koja FAKULTET

fesori zainteresovanim studentima. Ispit se polaže pismeno. OSNOVI STATISTIČKE ANALIZE Ili, kraće, statistika. Predmet koji Vas uči osnovnim alatima analize ekonomskih po- dataka. Oni koji misle da se priča o statistici završava kod aritmetičke sredine i procenta ubačenih slobodnih bacanja nakon utakmice NBA lige, vrlo brzo će se uveriti da nisu bili u pravu. Pored izrade zadataka na kojima se praktično vidi kako se statističke metode i se često stiče u srednjoj školi. Na fakultetu je izgleda da i nije baš neposredno povezana sa merila koriste, trudite se da dobro razumete skoro potpuno neisplativo koliko god neke ekonomijom, mnogi pojmovi i činjenice koji teoriju jer će Vaše znanje iz statističke teorije kolege, kao što ćete videti imaju običaj da se uče na ovom predmetu kasnije su izuzet- biti provereno na usmenom ispitu. Uslov za se kunu u svoje mogućnosti po tom pitanju. no korisni. Jednostavno, kroz ovaj predmet izlazak na ispit je ostvaren zadovoljavajući Može proći jednom, dva puta, ali, jednostav- naučićete kako društvo funckioniše, što će broj bodova na jednom kolokvijumu. no, sami procenite koliko je realno naučiti Vam kao budućem ekonomisti koji tom ispit od 500 – 600 strana za deset dana. A istom društvu želi nešto da proda (proizvod, EKONOMIKA PREDUZEĆA uglavnom ćete učiti po tri ispita za jedan rok. znanje, uslugu, ideju) biti od velikog značaja. Šta je preduzeće? Kako ono da bude efika- Čast izuzecima koji to mogu! Oni koji se budu opredelili na smerove koji se sno? Kako da bude efektivno? Ekonomika Skripta – skraćena verzija knjige ili beleški tiču marketinga, menadžmenta, ili ekonom- preduzeća, ili EKP kako se „u narodu“ zove, sa predavanja koja omogućava kampanjsko ske analize i politike videće da ovo savršeno daje odgovore na ova i još mnoga druga pita- učenje (v. gore). Različita su iskustva sa ko- ima smisla. Ispit se polaže pismeno a uslov za nja poslovne ekonomije. Ovaj predmet pruža rišćenjem, ali je u najvećem broju slučajeva izlazak na ispit je položen kolokvijum. znanja o osnovnim pojmovima koji će se ko- gradivo iz skripte dovoljno samo za prolaz. ristiti kasnije u gotovo svim predmetima vi- U suštini ekonomija je nauka u kojoj je sve MATEMATIKA ših godina. Upravo zato ovaj predmet zahteva povezano i svaki pojam se oslanja na neki Predmet koji je studentima koji su završili precizno učenje definicija pojmova i njihovo drugi, svaki pasus je ključ za sledeći. Samim gimnaziju dobro poznat. Sa druge strane, razumevanje. Za izlazak na ispit potrebno je tim, stavljanje jedne svrsishodne celine u 50 oni koji dolaze iz srednjih ekonomskih ostvariti zadovoljavajući broj bodova iz dva – 60 strana znači gubitak kvaliteta, i nepotpu- škola imaće problem sa usvajanjem nekih kolokvijuma (prošle godine nisu bili obave- no razumevanje suštine. No, svako bira svoje novih pojmova i matematičkih operacija. zni), eseja, prezentacija i studija slučaja. metode, a i Makijaveli je rekao da „cilj oprav- Kako god bilo, i jedni i drugi moraće že- dava sredstva“... stoko da zagreju stolicu ukoliko žele da u FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO Što se ispita tiče, stvari stoje ovako: januaru iza sebe ostave ovaj ispit a sa sobom Zajedno sa EKP – om, čini osnovu za dalje ra- ponesu dragoceno znanje koje će u kasnijim zumevanje svih predmeta koji se tiču poslov- PRVI SEMESTAR godinama biti jako korisno. Iskren savet je ne ekonomije i razumevanje kretanja vredno- da posećujete i predavanja i vežbe ali da pre sti kroz preduzeće. Naravno, sa njim su usko OSNOVI EKONOMIJE svega vežbate mnogo i redovno. Potrebno povezani i svi računovodstveni predmeti u Ime predmeta dovoljno govori. Upoznaće- je položiti dva kolokvijuma da bi se stekao višim godinama studija. Prateći ovaj predmet te se sa osnovnim principima na kojima po- uslov za izlazak na ispit a bodovi sa vežbi naučićete na primer: šta je aktiva a šta pasi- čiva ekonomija i iznenadićete se koliko su mogu biti jako dragoceni. Ispit se polaže piva, kako se knjiže ekonomske promene kao i neke, na prvi pogled banalne, svakodnevne smeno. Ako to uopšte treba posebno objaš- zašto je sve to bitno za opstanak preduzeća. situacije snažno određene svojom ekonom- njavati, ono što naučite iz matematike biće Studentima koji dolaze iz gimnazije će raču- skom osnovom. Postoje četiri kolokvijuma Vam od izuzetne koristi koji god smer da novodstvo biti isto ono što je u prvom se- tokom prvog semestra a moguće je ostvari- izaberete. mestru maturantima ekonomskih škola bila ti i određen broj bodova prisustvom i jav- matematika. Novi pojmovi, novi postupci, ljanjem na vežbama. Potrebno je da ostvari- DRUGI SEMESTAR mnogo nove logike koju treba usvojiti. Praće- te određen broj bodova na kolokvijumima nje predavanja i vežbi je jako bitno, kao i do- i vežbama kako biste stekli uslov za izlazak MAKROEKONOMIJA sta samostalnog rada. Uslov za izlazak na ispit na ispit. Ovo, opet, ne znači da treba grupu Na ovom predmetu naučićete kako funkci- su položena dva kolokvijuma pri čemu je prvi i asistenta da zatrpate svojim pogledima na oniše ekonomija jedne privrede kao celine. teorijski a drugi se sastoji iz izrade zadataka. svet i kada to ima i kada nema smisla. Da- Bavićete se temama inflacije, javne potrošnje, Ispit se polaže pismeno. kle, učestvujte u razumnoj meri i isplatiće štednje, investicija. Naučićete osnovne stva- Uhhh... Sigurno je izostala po koja informa- Vam se. Ispit se polaže pismeno. Predmet je ri o makroekonomskim teorijama, njihovim cija, ali ja imam još samo toliko snage da po- obiman, ali izuzetno logičan i zanimljiv. sukobima i stvarima koje zajedno smatraju ručim: postulatima makroekonomije. Uslov za izla- Dobrodošli brucoši, Monopollist Vam želi SOCIOLOGIJA zak na ispit je ostvarivanje zadovoljavajućeg mnogo sreće u studiranju i životu! Predmet sa kojim se veliki broj brucoša su- broja bodova ostvarenih na kolokvijumima sretne još u srednjoj školi. Iako na prvi pogled (ima ih četiri), i esejima koje dodeljuju pro- Dušan Vojnović Intervju sa asistentom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, FAKULTET Bojanom Ristićem POSAO PREDAVAČA – KREATIVAN POSAO Monopollist je razgovarao sa asistentom Bojanom Ristićem o tome kako se on odlučio šta će da studira i kakvo je njegovo školovanje bilo, šta voli u ovom poslu, a usput smo saznali i koji mu je ispit zadavao glavobolju, kao i to da li je imao tremu pred ispite... Naš sagovornik za ovaj broj je odgovorio na još neka zanimljiva pitanja...

ML: Kako ste se, pri upisu, odlučili za Eko- nomski fakultet? Da li je bilo još potencijalnih fakulteta o kojima ste razmišljali? Bojan Ristić: Počeo sam da razmišljam o ekonomiji u drugoj , trećoj godini srednje škole. Imao sam zadovoljavajuće ocene u smislu petica i četvorki, ali su postojali predmeti koje sam više voleo u odnosu na neke druge. Dopadala mi se istorija, pa sam pomislio da bi optimum bio spoj nečeg kvantitativnog sa jedne strane i neka komunikacija, objašnjenje, istorija i razvoj sa druge strane. Tako sam se odlučio za Ekonomski fakultet. ML: A smer – kako ste se odlučili da upišete Ekonomsku analizu i politiku? Bojan Ristić: Taj smer se nekada zvao Opšta ekonomija. Može se reći da onda nije bio toliko popularan jer je bankarstvo bilo u usponu u Sr- biji, a u ekonomiji, generalno, kako se koji sektor u privredi oformi i kako dođe do porasta potra- žnje za radnom snagom u tom sektoru – tako kreću da se formiraju interesovanja studenata za tu oblast nauke. Pošto sam bio poznat kako večito pričam nešto, jedan drug mi je rekao: „Ti ćeš biti političar“ , misleći na deo „politike“ u na- zivu „Ekonomska analiza i politika“. Počeo sam da razmišljam o tom smeru, jer nisam sebe za- mišljao u bilo kojoj korporaciji. Želeo sam da se bavim ekonomijom kao ekonomijom. Nije bilo mnogo ljudi na tom smeru tada i bio sam zadovoljan zbog toga – komunikacija sa profesorima je bila neposrednija, mogao si da pitaš šta si že- leo, da saznaš ono što te je zanimalo... ML: Koliko je kvalitetno obrazovanje danas? Bojan Ristić: Generalno, po svim nekim merilima obrazovanje u Srbiji je na visokom nivou ali naravno da postoje velike razlike između privat- nih i državnih, i između samih državnih fakulteta. Što se Ekonomskog fakulteta tiče, mislim da je na veoma visokom nivou. Studentima su na raspologanju razne stipendije, dom, svakom se FAKULTETFAKULTET

s a ML: studentima kroz časove i ispi- Neka anegdota te. Drugi deo odnosi se na moje studije, pošto ML: Kakav biste savet dali studentima u radu sa studentima... imam paralelno studije, kao što ih i vi imate. u vezi studiranja i pronalaženja posla? Bojan Ristić: Ne sećam se kako je tačno A treći deo jeste bavljenje naukom – objav- Bojan Ristić: trudite se da osnovne bilo, ali uglavnom – pisao sam nešto ljivanje radova, odlazak na konferencije..., što studije završite što pre, za četiri ili pet na tabli i trebalo je da saberem ½ i ½ , podrazumeva i neka putovanja. Dakle, posao godina, a ne bi bilo loše i da upišete ali sam slučajno pogrešio i pomislio je kombinovan iz delova i svaki je na nekom master studije. to je poslodavcu važan da je puta pa sam napisao ¼. Naravno, posebnom koloseku. Nemate nikada oprav- signal ne samo koliko ste naučili ispravio sam to odmah ali sam posle danje ako u prvom delu nešto nije kako bi već koliko vam vremena treba da spakujete određeni nivo znanja – da na stolu video papirić na kom je pisalo: trebalo da bude a u drugom sve funkcioniše „ako imate jednu jabuku, ja Vam dam još mu rešavate probleme i da mu budete dobro. Sve bi trebalo da štima, ništa da trpi. jednu jabuku, to je onda cela jabuka.“ :) jedan kvalitetan šraf koji neće da klima. ML: Da li bi prema studentima trebalo zau- I ocene su važne svakako, ali je možda zeti autoritativan stav? najbitniji taj vremenski horizont u kom nudi mogućnost da dođe do budžeta. Ulaže Bojan Ristić: Iako više volim neformalan ste završili fakultet. Najbolje bi bilo da se u fakultet. Mislim da studentski život može odnos nego formalan, mora se održati neka počnete da tražite posao kada budete biti jako kvalitetan, bar što se našeg fakulteta granica. Koliko god da si dobar, neko to može blizu završetka studija, kada ste na tri tiče. Prednjači u inovacijama, komunikaciji da zloupotrebi. A opet, to možda nekad i nije ili četiri ispita do kraja, a ne da čekate sa studentima, a profesori počinju da vode ra- tako strašno ako se zloupotrebi na manjim da diplomirate jer tada se najčešće čuna šta studenti misle i kako usvajaju to što grupama, ali u velikim – tu već postoji zakon vraćate kući roditeljima. ako ste iz im oni predaju. Izlazi im se u susret, odnos mase pa moraju konci da se drže u rukama. Beograda onda je lakše. sa studentima je korektan, u smislu kvaliteta Trebalo bi da se održi pristojna tišina da bi predavanja i komunikacije. čas imao nekog smisla tako da malo autorite- ML: Po Vašem mišljenju, koje je zanimanje ta nije na odmet, ali naravno ne u smislu da ML: Koji Vam je omiljeni fi lm? Imate li budućnosti? postanete previše strogi ili neprijatni prema omiljenu knjigu, pisca? Bojan Ristić: Nano tehnologije, tako barem ljudima. Bojan Ristić: Volim “Šindlerovu listu” gde kažu prema izvesnoj strategiji za razvoj naše ML: Najbolji trenutak tokom školovanja glumi Liam Neeson, zatim “Legendu o jese- zemlje. :) bio je… ni” (iako nije nešto posebno dobro ocenjen), ML: Koliko je važno posećivati seminare, Bojan Ristić: Bilo ih je više, ne bih mogao ali fi lm koji bih posebno izdvojio i koji je konferencije…? neki posebno da izdvojim. Najinteresantnije možda najbolji svih vremena jeste “Bekstvo Bojan Ristić: Važno je ne samo da poseću- je kada položite sve ispite koje ste planirali iz Šošenka”. A knjige - “Bezdno” od Svetlane jete već i da uzmete učešće u tome. Dobro je pre letnjeg raspusta. Onda ste prilično srećni Velmar Janković i “Autostoperski vodič kroz da izlažete, a da biste to radili neophodno je jer idete kući i do septembra se ne vraćate u galaksiju” Daglasa Adamsa. pre toga nešto da pročitate, proučite, napra- Beograd. ML: Šta najviše cenite kod drugih ljudi? vite prezentaciju na srpskom i engleskom je- ML: Da li je postojao predmet koji Vam je Bojan Ristić: Iskrenost i sposobnost ljudi da ziku… Tako ćete spoznati svoje mogućnosti zadavao glavobolju? naprave dobar kompromis. Ovo prvo može i podići sve na viši nivo. Na primer, ako imate Bojan Ristić: Možda Strategijski menad- biti problematično ako nije kombinovano sa strah od javnog nastupa, na taj način se suoča- žment, u smislu što je materija najobimnija drugim – ako si iskren i drveno principijelan vate sa njim i što više puta ponavljate, onda to pa ga je trebalo spakovati u neki vremenski nekada svojim činjenjem možeš lako da ugro- više neće biti strah već možda čak i uživanje. period u kome je bilo još ispita. ziš druge ljude. ML: Šta najviše volite u ovom poslu? Kakav ML: Jeste li imali tremu pred prvi ispit ili ML: Da li možda postoji neki kratak slogan, je Vaš odnos prema radu i studentima? pred neki “poseban”? nešto što Vam je životni moto ili slično? Bojan Ristić: U ovom poslu postoji više se- Bojan Ristić: Jesam. Sve što je novo u živo- Bojan Ristić: Glavu gore i ne posustaj :) gmenata koji okupiraju vreme, zato ga i volim tu i sve sa čim se prvi put suočavate, izaziva jer je kreativan. Jedan deo je vidljiv – to je odnos tremu. Bojana KRIVČEVIĆ 9 FAKULTET Studentske organizacije na Ekof-u Zajedno smo lepši, zajedno smo jači Da kvalitetno provodite vaše slobodno vreme, da steknete praktično znanje, upoznate prijatelje za ceo život i da naučite kako da radite u timu. Pronađite ono što vam najviše odgovara i postanite član neke od organizacija na našem fakultetu. Usavršite se lično i profesionalno i dokažite da niste slučajno student Prvog i Pravog.

STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG za nastavu i ispite, Resor za studentski stan- skom fakultetu, osnovana pedesetih godina FAKULTETA (SUEF) dard, Resor za odnose s javnošću, Resor za prošlog veka sa misijom zaštite prava stude- SUEF je osnovan 1997. godine u vreme stu- stručno usavršavanje i praksu, Resor za me- nata ali i uslova studiranja. U skladu sa mi- dentskih protesta. Od tada do danas kroz đufakultetsku i međunarodnu saradnju. Na sijom SSEF se zalaže za što bolju primenu organizaciju je prošlo preko 1000 ljudi. čelu resora Studentskog parlamenta nalaze Bolonjske deklaracije, jer su studenti najbolji Trenutno, SUEF ima oko 2000 članova, od se rukovodioci resora, koje imenuje i razre- svedoci velikih problema sa kojima se su- kojih oko 60 učestvuje u radu organizacije šava Studentski parlament. Studentski par- sreću usled loše i neadekvatne primene ove i aktivno učestvuje u radu Studentske unije lament: donosi i menja statuse parlamenta, ideje. Oblast delovanja SSEF-a je i rešava- Srbije i Studentske unije Beograda. Osnovne obrazuje ili formira radna tela koja se bave nje konkretnih problema studenata vezanih aktivnosti su: zastupanje interesa studenata poslovima iz nadležnosti parlamenta, donosi za malu prolaznost na ispitima, priznavanje Ekonomskog fakulteta, redovno izdavanje program i aktivnosti parlamenta, razmatra pismenih delova ispita u vezanim rokovima, fakultetskog časopisa MONOPOLLIST, pitanja u vezi sa unapređenjem mobilnosti nadzor regularnosti prijemnih ispita, zaštitu promovisanje društvenih vrednosti i kulture studenata, zaštitom njihovih prava i unapre- studentskih interesa u komisijama i or- Unije i odgovornosti prema široj društvenoj đenjem studentskog standarda, organizuje i ganima fakulteta. Ovo su samo neke zajednici, organizovanje sportsko – eduka- sprovodi programe vannastavnih aktivnosti od akcija koje je SSEF sproveo: tivne manifestacije ’’Menadžerijada’’, uklju- studenata, učestvuje u postupku. povratak studentskih predstav- čivanje studenata u šire ekonomske zajedni- nika u organe fakulteta, po- ce regiona i Evrope.... Projekti ’’Exit’’, ’’Beer SAVEZ STUDENATA EKONOMSKOG kretanje inicijativa za fest’’, ’’Međunarodni dan mladih’’, ’’Nastava FAKULTETA (SSEF) analizu i budućnosti’’, samo su neki od mnogih koji SSEF je najsta- su nastali u kancelarijama SUEF-a. Projekti rija student- koji su trenutno aktuelni su: ’’Monopollist’’, ska orga- ’’Menadžerijada’’, ’’Kalimero’’, ’’Tempus (SI- nizacija GMUS)’’, ’’Kursevi jezika’’, ’’Dobrovoljno na Eko- davanje krvi’’, ’’Budi on – line’’... nom- Ako si revolucionar, tolerantan, realan. Ako imaš kreativne ideje i želiš da radiš u timu, ili samo želiš da upoznaš nove ljude, da se družiš i stekneš prijatelje, svrati u kancelariju SUEF-a koja se nalazi preko puta kantine. Oni su tu svaki dan između 11 i 15 h. STUDENTSKI PARLAMENT (SPEKOF) Studentski parlament je organ preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i štite intere- se na Ekonomskom fakultetu. Studentski parlament prvi put je konstituisan 2006. godine. Svoje poslove, parlament obavlja samostalno i kroz rad svojih resora: Resor 10 FAKULTET

se razlikuje po AIESEC-a – ono što daje ljudima sa ovim tome što sagovor- iskustvom prednost nad drugim mladim nici jedni drugima ljudima i što ih pokreće da preuzimaju važ- ne upadaju u reč, ne drže ne uloge na svojim radnim mestima i unutar duge monologe, ne menjaju svojih zajednica. Razmena je najintenzivni- temu o kojoj govore i slično. S toga je ’’iskustvo učenja’’ koje nudimo i ona po- nam debata omogućava da na organizovan vezuje našu globalnu mrežu.’’ i civilizovan način raspravljamo o određe- r e f o r - nim idejama. Zahvaljujući studentskom MONOPOLLIST mu ispit- parlamentu Ekonomskog fakulteta (SPE- Časopis MonopolList je nastao u maju nog procesa, učešće KOF-u), projekat Debatni klub je zaživeo. 1997. godine kao projekat Studentske unije studenata u unapređenju Svi svetski fakulteti i univerziteti poseduju Ekonomskog fakulteta. U proteklih 14 godi- nastavnog procesa i posebno svoje debatne klubove i to upravo čini eli- na postao je najveći i najčitaniji studentski u borbi protiv korupcije na fakultetu, tu jednog fakulteta. Rad na unapređenju časopis u zemlji, koji je od pilot projekta na organizovanje studentskih ekskurzija, or- javnog nastupa trebalo bi da je jedna od dve strane vremenom dogurao do 38 stra- ganizovanje studentskih žurki na fakultetu, osnovnih aspiracija studenata našeg fakul- na. Oštar i argumentovano kritički odnos organizovanje Apsolventske večeri, organi- teta, pa rukovođen tom idejom Debatni prema upravi fakulteta i stanju na Univer- zovanje akcija dobrovoljnog davanja krvi... klub organizuje razne debatne radionice za zitetu učinio ga je poznatim, ali je i doneo Članovi SSEF-a mogu biti svi studenti sve zainteresovane studente. Cilj je da se za- brojne probleme kao što su zaplena tiraža, Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji žele počne sa podučavanjem studenata veština- oduzimanje prostorija, šamari od strane da uzmu aktivno učešće u organizaciji pro- ma debatovanja i argumentovanog zastupa- profesora do zabrane časopisa od strane grama uz poštovanje Statuta i organa Saveza nja svojih stavova. Članovi Debatnog kluba Ministarstva. Upravo zbog svoje zanimlji- studenata Ekonomskog fakulteta. Ekonomskog fakulteta imaju prilike da od ve istorije i oštrog, često ironičnog pisanja, ove godine učestvuju na debatnim turni- tekstovi iz MonopolLista su rado citirani u MARKETING RADIONICA rima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. velikim medijima kao što su ’’Glas javnosti’’, Marketing radionica osnovana je 1996. go- Mogućnost putovanja i upoznavanja deba- ’’Vreme’’, ’’Danas’’, splitski ’’Feral Tribune’’ dine kao studentska organizacija koja se bavi tera iz drugih krajeva od neprocenjivog su pa čak i ’’New York Times’’. Časopis ima da- istraživačkim projektima, marketingom i značaja. Kancelarija Debatnog kluba nalazi nas šest izdanja godišnje i tiraž od 1.500 pri- primenom stečenih znanja iz oblasti ekono- se na međuspratu fakulteta, pored šaltera. meraka. Sastoji se iz četiri rubrike: Fakultet, mije i marketinga u praksi. Cilj postojanja Ekonomija, Društvo i Mozaik. Od oktobra Marketing radionice jeste pružanje mo- AIESEC 2006. godine časopis je deo evropske mreže gućnosti studentima ekonomije da prošire Prisustvom na preko 1.700 univerziteta u studentskih časopisa – ’’SPINE’’, koja oku- i usavrše svoja znanja teorijski i praktično. preko 110 zemalja sa preko 45.000 članova, plja 60 studentskih časopisa iz 16 zemalja. Projekti kojima se Marketing radionica bavi AIESEC, najveća studentska organizacija Od aprila 2005. MonopolList se distribuira su iz raznih sfera ekonomije: istraživanje na svetu, je međunarodna platforma koja i na FON-u, FPN-u, po zgradama Student- tržišta i javnog mnenja, mustery shopping, omogućava mladim ljudima da otkriju i skog grada i studentskim domovima. pozicioniranje preduzeća, izrada marketing razviju sopstvene potencijale kako bi ima- planova i sprovođenje PR kampanja, or- li pozitivan uticaj na društvo. To radi tako SPORTSKO DRUŠTVO ganizovanje raznih manifestacija i promo- što omogućava svojim članovima da rade u Sportsko društvo ’’Ekonomist’’ osnova- cija, kao i saradnja sa drugim studentskim timovima, na projektima posvećenim tema- no je 2002. godine. Sastoji se iz nekoliko organizacijama. Prijem novih članova vrši ma koje njih interesuju. Neke od tema na kolektivnih ekipa u ženskoj i muškoj kon- se kroz dva kruga testiranja, pri čemu prvi kojima se radi su preduzetništvo, finansije, kurenciji: odbojkaške, košarkaške, ruko- obuhvata pismeno rešavanje određenog marketing, korporativna društvena odgo- metne i muške ekipe u malom fudbalu, problema iz prakse (case study) uglavnom vornost...Tokom tog procesa, članovi imaju popularnijem futsalu. Veliki doprinos daju iz oblasti marketinga, dok kandidate u dru- priliku da steknu veliki broj veština kao što i pojedinačni sprtovi, pre svih šah, stoni gom krugu očekuje provera njihovih komu- su veština prezentacije, javni nastup, proda- tenis, plivanje...U pripremi je i osnivanje nikacijskih sposobnosti i samog nastupa ja, planiranje i slično, ali i da nauče dosta o ekipe u američkom fudbalu. Ukupan broj kroz lični intervju. sebi. Da bi cilj osnivanja ove organizacije članova ovog sportskog društva procenjuje ’’Timski rad, fleksibilnost, kreativnost... bio ostvaren, članovi AIESEC-a su orga- se na oko 120. Od najznačajnijih takmiče- ključ su uspeha kako danas tako i u vreme- nizovali više od 470 konferencija, pružili nja na kojima naši studenti učestvuju su pre nu koje sledi... zato je Marketing Workshop, preko 8.500 mogućnosti za stručnu praksu svega ekonomijade na kojima su studenti nesumnjivo, organizacija budućnosti.’’ u inostranstvu i više od 9.000 liderskih mo- našeg fakulteta višestruki pobednici. Tu je i gućnosti svojim članovima svake godine. Univerzitetska liga Beograda gde je osvojen DEBATNI KLUB EKONOMSKOG AIESEC ima inovativan pristup razvijanju veliki broj medalja. Najveći uspeh postignut FAKULTETA mladih ljudi fokusirajući se na izgradnju je na Svetskim studentskim prvenstvima u Debata je strukturno argumentovana ra- ličnih mreža i istražujući njihovo usmere- Belgiji i Holandiji gde je muška ekipa u sprava na zadatu temu. To podrazumeva da nje i ambicije za budućnost. Stručne prak- futsalu osvojila jedno treće i jedno drugo su broj govornika, vreme i redosled izlaga- se AIESEC organizuje u kompanijama sa mesto. nja unapred određeni. Za razliku od raspra- kojima sarađuje u jednoj od 110 zemalja u va koje svakodnevno obavljamo, debata kojima AIESEC postoji. ’’Ovo je različitost Katarina Savić 11 FAKULTET Intervju sa prof dr Branislavom Boričićem STUDENT EKONOMIJE = BUDUĆI LIDER Matematiku i ekonomiju je upario Pol Samjuelson, a studente i profesore školski sistem. U ovom broju, Monopollist je imao sagovornika koji se dotakao oba ova odnosa i još nekih značajnih pitanja.

a ovaj broj, Monopollist je popričao sa prof. Dr. Branislavom Boričićem, profesorom matematike i prodeka- nom za nastavu Ekonomskog fakul- Zteta u Beogradu. S obzirom da je u značaj- nom kontaktu sa studentima EKOF – a, te da je upućen u sva značajna pitanja koja se tiču održavanja nastave i studiranja na na- šem fakultetu, razgovor sa njim počeli smo na sledeći način:

ML: Kаo prodekаn zа nаstаvu EKOF–а, dаkle s obzirom nа to dа imаte znаčаjаn kontаkt i sа studentimа i sа nаstаvnim kаdrom nа fаkultetu, štа smаtrаte ključnim pokаzаteljem dа „nije svаko znаnje isto“? Prof. Boričić: Mogu dа govorim o egzаktnim pokаzаteljimа. To su, nа primer, rezultаti testirаnjа diplomаcа nа konkursimа nekih velikih orgаnizаcijа ili testirаnjа zа deri u tom poslu. Prof. Boričić: Kаdа bi se to moglo upis nа mаster studije. Verovаtno su do- ML: Kаrijeru predаvаčа zаpočeli ste u tаčno izmeriti sigurаn sаm dа bismo voljno rečiti jаvni podаci Nаrodne bаnke Mаtemаtičkoj gimnаziji u Beogrаdu. bili iznenаđeni sаznаnjem koliko nаs je Srbije o testirаnjimа zа letnju prаksu ili Štа Vаs je motivisаlo dа je nаstаvite nа poslednjа decenijа prošlog vekа unаzаdilа. prijem priprаvnikа, gde dominirаju stu- EKOF–u? Univerzitet u Beogrаdu, kаo i celа mrežа denti i diplomci nаšeg fаkultetа sа dobrim Prof. Boričić: Univerzitetskа kаrijerа pružа visokoškolskih ustаnovа Jugoslаvije rezultаtimа. Drugi rečit podаtаk koji govori mnogo više mogućnosti zа nаpredovаnje i bilа je mnogo kvаlitetnijа od dаnаšnjih o držаvnim i privаtnim fаkultetimа je sle- usаvršаvаnje u nаuci, što sаm i želeo. Jed- univerzitetа. Trebаće još puno vremenа deći. Prijemnom ispitu zа upis nа mаster nogodišnji rаd u Mаtemаtičkoj gimnаziji, dа se povrаte vrednosti, kvаlitet i rаdnа studije kod nаs je 2009. godine pristupilo velikom rаsаdniku tаlenаtа, tаkođe mi je аtmosferа koji su vlаdаli pre tih rаtnih testirаnju 77 kаndidаtа sа držаvnih i 15 sа drаgoceno i veomа pozitivno iskustvo. godinа. Korišćenje publikаcijа o kojem privаtnih fаkultetа, а prаvo nа upis je steklo govorite bilo bi mnogo veće dа su u zemlji 68 kаndidаtа i to svi sа diplomаmа držаvnih ML: A dа svoj nаučni opus usmerite kа ostаli svi oni koji su je nаpustili 90-tih, fаkultetа. Mаdа se može postаviti pitаnje pitаnjimа mаtemаtičke ekonomije? аli, nа žаlost, i oni koji je nаpuštаju ovih reprezentаtivnosti ovih podаtаkа, mislim Prof. Boričić: Dugi niz godinа sаm dаnа. dа dostа govore o rаzlici u kvаlitetu. se bаvio isključivo čistom teorijskom mаtemаtikom, а ondа sаm shvаtio dа trebа ML: Koliko ekonomiji znаči mаtemаtikа, ML: I drugo pitаnje je mаnje–više dа se temаtski približim svojim stаrijim а koliko mаtemаtici ekonomijа? motivаcionog kаrаkterа što zа nаs koji studentimа i sаrаdnicimа. Ispostаvilo Prof. Boričić: Do pre polа vekа je izgledаlo smo već neko vreme nа ovom fаkultetu, se dа je mаtemаtičkа ekonomijа jednа dа mаtemаtikа u ekonomiji ne može nаći što zа one koji su tek kročili nа njegа. ozbiljnа, teškа i stogа veomа zаnimljivа odgovаrаjući predmet istrаživаnjа, među- Znаmo dа je EKOF prvi, а zаšto je, mаtemаtičkа disciplinа kojа me аpsolutno tim, dаnаs je jаsno dа te dve nаuke jednа bez gledаno iz Vаšeg, uglа on i „prаvi“? ispunjаvа. druge ne mogu. Nаime, velikа inspirаcijа Prof. Boričić: To je mаlo i igrа reči. Moglo mаtemаtike u 18. i 19. veku bilа je fizikа, а bi dа se kаže i «Prvi i prvi», gde prvа reč ML: Sаrаdnik ste renomirаnih od sredine 20. vekа to su društvene nаuke, ukаzuje nа nаjdužu trаdiciju koju imаmo u međunаrodnih nаučnih čаsopisа. među kojimа je vodećа ekonomijа. Dаkle, obrаzovаnju kаdrovа ekonomskog profilа Smаtrаte li dа se u Srbiji edukаtivni i ekonomijа je dаnаs uprаvo onа nаukа u regionu, već 74 godine, а drugа reč (kаo informаtivni kаpаcitet publikаcijа ovog kojа postаvljа mаtemаtici nove probleme sinonim zа «prаvi») kаže dа smo zаistа li- tipа dovoljno koristi? i izаzove. 12 FAKULTET STUDENT EKONOMIJE = BUDUĆI LIDER

ML: Zаšto je znаčаjno sаvlаdаti ML: Jedаn ste od retkih profesorа svoje mаtemаtiku nа početku studijа eko- generаcije koji imа аktivne profile nа nomije, pitаnje je koje mnogi studenti Facebook-u i Twitter-u. Kаko je došlo prve godine postаvljаju sebi, otudа gа i do togа? mi postаvljаmo Vаmа? Prof. Boričić: Sve je zаpočelo lаžnim Prof. Boričić: Mаtemаtičkа аpаrаturа profilimа, pа sаm u borbi sа tim shvаtio kojа se koristi u ekonomiji, а posebno dа ću nаjbolje pаrirаti аko imаm prаve u menаdžmentu i mаrketingu, veomа profile pod sopstvenom kontrolom. Sаdа je zаhtevnа. Mi u prvoj godini obnovi- preko tih mrežа održаvаm deo kvаlitetne mo grаdivo iz srednje škole, zаtim gа komunikаcije sа prijаteljimа i studentimа. nаdogrаdimo i pripremimo studentа zа lek- cije iz stаtistike, mаkroekonomije, mikroe- ML: Dа li ste imаli uzorа kаdа ste počinjаli konomije i menаdžmentа, koje neposred- školovаnje i kаrijeru? Ko je to bio? Koli- no slede, аli i zа mаteriju sа stаrijih godinа. ko u životu može pomoći ugledаnje nа Činjenicа dа nemа ni jednog jedinog ML: Poznаto je dа ulаžete znаčаjne nаpore nekogа? dobitnikа Nobelove nаgrаde zа ekonomiju kаko biste onemogućili polаgаnje ispitа Prof. Boričić: Kаko dа ne! Mnogo njih, čiji rаdovi ne obiluju mаtemаtičkom me- nа „neаkаdemski nаčin“ (putem bubicа, koji su to i do dаnаs. Aristotel, Arhimed, El todologijom, te dа među tim dobitinicimа puškicа i sl.). Zаšto je zа studente to če- Greko, Bаh, Dа Vinči, Lobаčevski, Ajnštаjn, dominirаju sаmi mаtemаtičаri, tаkođe sto primаmljivo, а zаšto to ne bi trebаlo Kаzаndzаkis, Gedel,... Svаko od njih u mnogo govori o tome. dа rаde? određenom periodu i u određenoj oblаsti. Prof. Boričić: To je, prosto, postаo deo Veomа je dobro imаti «zvezdu vodilju». ML: Kojа je Vаšа prvа аsocijаcijа kаdа se folklorа ovog podnebljа. One rаtne godine Međutim, mislim dа nije dobro imаti uzo- pomene „student ekonomije“? su nаm ruinirаle nаpore dа unаpredimo si- re u sаvremenicimа i u sopstvenoj blizini, Prof. Boričić: «Budući ekspert» ili «bu- stem vrednosti. Tаko je čovek spremаn dа što zbog izvesne mogućnosti rаzočаrаnjа, dući lider», zаvisno od modulа koji studirа se izloži teškom poniženju, pred sobom i što zbog izаzivаnjа nezаdovoljstvа ukoliko nа nаšem fаkultetu i kаrаkterа sаmog pred drugimа, dа bi ostvаrio neki mаli cilj. ih ne dostignemo, jer oni su nаm tu «nа studentа. To je kаo i lаžno predstаvljаnje. Položi neko dohvаt ruke». ispit «nа bubicu», а ondа se šepuri okolo sа ML: Postoji li sentecijа, citаt, misаo ocenom u indeksu kаo dа gа je stvаrno po- ML: U čemu bi studenti tekućih i dolаzećih koju koristite kаo svаkodnevni izvor ložio. Kаdа bismo sаdа objаvili dа dаjemo generаcijа trebаlo dа vide motiv zа stаlni inspirаcije? diplomu sа svegа dvа položenа ispitа, ve- nаpredаk, usаvršаvаnje i učenje, čаk i u Prof. Boričić: Imа ih mnogo, аli često rujem dа bi u red zа tu lаžnu diplomu stаlo ovim nesigurnim vremenimа? postupаm u sklаdu sа sledeće dve nаizgled više od polа studenаtа. Sа druge strаne Prof. Boričić: Uvek su «nesigurnа međusobno protivrečne lаtinske izre- česti su predlozi studenаtа i аsistenаtа dа vremenа» i uprаvo to je dobаr rаzlog dа ke: «Memento mori.» (Seti se smrti.) se još nešto preduzme nа ovom polju rаdi sticаnjem boljih kompetencijа sebi obez- i «Memento vivere.» (Seti se životа.) zаštite ugledа nаše diplome. Klub аsistenаtа bedimo više sigurnosti. Dobro je dа što Tаko, u rаznim situаcijаmа, korigujem je predložio niz novih i efikаsnih merа pre shvаtimo dа u životu nije dobro trаžiti svoje rаspoloženje. Imа i onа koju često koje rаzrаđuje specijаlno zа to formirаnа zаvetrinu, dа se učenje nikаdа ne zаvršаvа, studentimа preporučujem, stаrogrčkа: «I komisijа i verujem dа će u sledećoj školskoj kаo i dа je sаdаšnje učenje temelj zа ono ovo će proći.» godini te mere dаti i prve rezultаte u borbi buduće, neizvesno kаkvo, koje nаs čekа u ži- sа neregulаrnostimа ove vrste. votu. Nа krаju, ono nаjvаžnije: аutonomijа ML: Štа nаjviše volite u poslu profesorа? univerzitetа podrаzumevа školovаnje če- Štа je, sа druge strаne, deo koji i ne voli- ML: Štа Vаm je bio nаjlepši doživljаj u stitih, nezаvisnih i slobodoumnih ličnosti, te preterаno? životu? а to se postiže isključivo sticаnjem viso- Prof. Boričić: Trenutаk kаdа osetim dа Prof. Boričić: Ako izuzmemo neke sаsvim kih kompetencijа. Autonomiju sа tаkvim sаm neko svoje znаnje podelio sа studen- lične, to je svаkаko trenutаk kаdа sаm prvi rezultаtom teško je ostvаriti nа držаvnom tom i dаnаs me, podjednаko kаo i nа poput rаzumeo аrgumentаciju i znаčenje Ge- univerzitetu jedne siromаšne zemlje kаkvа je četku profesorske kаrijere, oduševljаvа. delove teoreme nepotpunosti. Dа bi bilo nаšа, а još teže nа školi kojа je u privаtnom Istovremeno, sаznаnje dа nekаdа u tome jаsnije sаmo ću reći dа se tu rаdi o nаjvećem vlаsništvu. Ipаk, znаjte dа su se nаstаvnici nisаm uspeo, а to sаznаm obično nа ispi- mаtemаtičkom otkriću 20. vekа. Mаlo- nаšeg fаkultetа posvetili postizаnju tog ciljа. tu, teško mi pаdа. Zаto više volim nаstаvu mаlo pа dođem do nekog novog znаčenjа nego ispite. ovog sjаjnog rezultаtа. Intervju: Dušan Vojnović 13 FAKULTET ERSTE Group Summer University Danubia 2011 Doživljaji 7 EKOF-ovaca Mesec dana putovanja kroz Rumuniju, Mađarsku, na Danubii 2011 Slovačku, Češku i Austriju. Ili Drakula, gulaš, kiša, RSTE Group Summer University Da- Budimpešti bio sasvim poseban. Studenti nubia je putujuća letnja škola name- EKOF-a nastojali su da se zdravo hrane, pa umetnost i savršenstvo. njena studentima ekonomskih fakul- je tradicionalni gulaš došao kao kec na de- 7 EKOF-ovaca izveštava teta, koji dolaze iz zemalja centralne i setku. Ono što je na nas ostavilo poseban Eistočne Evrope, u kojima Erste grupa posluje. utisak je univerizet Korvinus u Budimpešti, o letnjem univerzitetu Ove godine, Danubijci su putovanje započeli koji je najopremljenijih i najlepši fakultet Danubia 2011. u Rumuniji, odakle su odlepršali u Mađar- na kojem smo imali predavanja tokom Da- sku, Slovačku, Češku, i na kraju, Austriju. Sve nubie. Osim Budimpešte, u Mađarskoj smo ukupno mesec dana! Ovaj letnji univerzitet uživali i u čarima jezera Balaton. AUSTRIJA finansirali su i organizovali ERSTE grupa i Kao što smo i mislili pre nego što smo kročili WU univerzitet iz Beča, a participacije za SLOVAČKA na njeno tle, Austrija je zaista jedna od najsa- članove srpske delegacije platio je naš fakul- Stižemo u Slovačku. Veći veo vremena pro- vršenijih država na planeti. Ali ono što nam tet. U svakom gradu imali smo predavanja i vedenog u Bratislavi padala je kiša. Tako se posebno dopalo, jesu sami Austrijanci :). seminare u Erste banci, ali je ova letnja škola smo umesto ekskurzije imali časove salse, a Nismo mogli da se načudimo da izraz „bečka ipak prevashodno bila usmerena na druženje umesto obilaska grada boravili u šoping cen- škola“ i dalje živi u svom punom značenju! i obilaske zemalja. Svaka od osam zemalja trima. Kada se razvedrilo, upoznali smo čari Dok smo mi bili oduševljeni manirima, ugla- učesnica imala je po 7 predstavnika, a Srbiju male Bratislave. Centar grada podseća na pri- đenošću, obrazovanjem i ponašanjem koji i EKOF predstavljali su Marijana Dobrota, morske gradove, a ostatak na Novi Beograd. su imali članovi austrijskog tima, njima se Milica Selaković, Julija Đorđić, Branka Se- Udaljenost Bratislave od Beča je samo 57km, mnogo dopao naš kolektivistički duh, to što nić, Pavle Đorđević, Nemanja Stevanović i i to su dva najbliža glavna grada na svetu. Sa- smo uvek zajedno i stalno brinemo jedni o Željko Spasenić. znali smo da je san mnogih Slovaka da žive u drugima. Domaćini su nas poveli u obilazak Bratislavi, a da rade u Beču, i da novac zara- austrijskih sela na ekskurziju, sa ciljem da RUMUNIJA đen u Austriji troše u Slovačkoj. nam pokažu da Austrija nije samo Beč. Unu- Iako se pre putovanja nismo poznavali, već u trašnjost je znatno skromnija od prestonice, startu pokazali smo se kao odličan tim. Nakon ČEŠKA ali odiše velikom ljupkošću. Na završnoj ce- avanturističkog putovanja vozom iz Beograda Iako Česi nisu baš bili najsavšeniji domaćini, remoniji (slika) posetio nas je profesor Boži- u Rumuniju, stižemo u Bukurešt. Tamo upo- to nije umanjilo naše oduševljenje zemljom dar Cerović, čisto da prekontroliše situaciju znajemo ostale učesnike ovog letnjeg univer- piva. Da li ste znali da se u Češkoj popije čak :). ziteta. Moramo priznati da je naš prvi utisak više od 150 litara piva prosečno godišnje po Znamo da ovo zvuči kao kliše, ali Danubia je bio da smo lepši, pametniji i bolji od ostalih :) osobi? U Pragu postoji pivnica stara više od zaista apsolutno nezaboravno iskustvo koje Iako je dobro poznato da standard u Rumuniji 500 godina. Naravno, nismo je zaobišli :). nam je umnogome proširilo vidike. Upoznali nije naročito visok, bili smo prijatno iznenađe- Prag je grad u kojem se umetnost oseća u smo sjajne ljude, naučili mnogo o tome kako ni što Bukurešt ima metro, operu, parlament vazduhu, a čak i na periferiji možete videti se živi u okolnim zemljama, obišli svašta, na- koji je jedan od najvećih u svetu, kao i mnogo plakate koji najavljuju svakodnevne koncer- učili ponešto i u akademskom smislu, i sve u drugih megalomanskih objekata. Boravak u te. Na putu za Austriju stali smo da obiđemo svemu, super se proveli. Rumuniji obeležila je i poseta Drakulinom za- Češki Krumlov, gradić u Južnoj Bohemiji, mku, žurba na koncert Bon Jovi-ja, na koji na koji je pod zaštitom UNESCO-a. Reprezentativci EKOF-a na Danubii kraju nismo stigli, kao i nezaboravno uživanje na jezerima glavnog grada.

MAĐARSKA Sledeća stanica bila je Budimpešta. Studenti država koje su bili domaćini organizovali su obilaske, žurke, ekskurzije itd. Naš tim imao je sreće da se ove godine samo gosti i uživa, jer je Danubia zaobišla Beograd. A Mađarska delegacija pokazala se kao najbolji domaćin Danubie. Bili smo oduševljeni njihovom be- sprekornom organizacijom. Kada se na to dodaju lepi i zgodni Mađari, nije ni čudo što je nekim članovima srpskog tima boravak u 14 Studentska organizacija ESTIEM organizuje “Academy of Modern Management” FAKULTET Uči od najboljih. Zakorači u budućnost! Evropska studentska organizacija ESTIEM sa Fakulteta organizacionih nauka po drugi put organizuje besplatni seminar “Academy of Modern Management“. Seminar je namenjen studentima svih fakulteta u Srbiji i održaće se u periodu od 31. oktobra do 4. novembra 2011. godine.

akon prošlogodišnjeg uspeha, AMM i ove godine uključuje studente u svet modernog biznisa i pruža im znanja primenljiva u svim Nprofesijama. Nije važno da li ste budući pravnik, ekonomista ili politikolog, potrebno je da naučite kako da postavite sebi ciljeve, upravljate vremenom, steknete veštine pregovaranja, a upravo to vam Akademija i omogućava.

“Academy of Modern Management“ se sastoji od predavanja, radionica i poslovne igre. Predavanja će držati predstavnici vodećih kompanija, kao i drugi veliki stručnjaci iz različitih oblasti. Na radionicama će učesni- ci imati priliku da primene stečena znanja u praksi, pokažu svoju kreativnost i snalažlji- vost. Poslednjeg dana će se održati poslov- na igra takmičarskog karaktera – „Elevator Pitch“. Takmačari imaju pet minuta da pre- zentuju svoju ideju predstavnicima kompanija, baš kao da su se našli zajedno u liftu! Iskoristite ovu šansu i zakoračite u buduć- nost učeći od najboljih!

Prijave za seminar “Academy of Modern Management“ traju od 25. septembra do 10. oktobra, na sajtu amm.estiem.org.rs 15 Škola za medijske talente Balkan media FAKULTET tim upisuje novu generaciju polaznika S novinarskim zvezdama do zvezda bačkog Jutarnjeg lista, pa zvezde RTS i Novinarska obuka počinje 2. oktobra u Škola za medijske talente Pinka Nataša Miljković, Srđan Predojević prostorijama Balkan media tima u Balkanskoj Balkan media tim će i ove i Jovana Janković... Tu su i predavači dik- ulici u centru Beograda. Traje tri meseca, koja cije, scenskog pokreta, psiholozi... Naši će uključuju i dvonedeljnu praksu u najčitanijim jeseni pod svojim krovom polaznici, dakle, učiti od najboljih. novinama i najgledanijim telizijama, počev okupiti najuglednija imena od Večernjih Novosti, Kurira i Pressa, preko srpskog novinarstva, koja Vaša obuka se zasniva na Studija B, sportskog SOS kanala, do RTS i će u narednih tri meseca praksi, šta to zapravo znači? Radio Beograda. Nastava se održava subotom Kad mi studenti s fakulteta dođu da volon- i nedeljom, tako da mogu da doputuju i ljudi obučavati buduće novinare iz tiraju u emisiji, to su dva sveta, svet teorije i iz unutrašnjosti i oni koji preko nedelje rade. cele Srbije. O, po mnogo čemu svet prakse. Kad ih pošaljete „na događaj” ne jedinstvenoj, novinarskoj mogu da se sastave - odakle bi krenuli, šta je Mozete li reći kolika je obuci za Monopolist govori uopšte vest na nekoj dosadnoj konferenciji za školarina i koliko je štampu, koje su ključne informacije, jer ne mo- predvidjeno slobodnih mesta u Olivera Jovićević, poznata žeš objaviti sve… Radionice, snimanja na te- grupi? novinarka RTS, autorka renu, dosta pisanja, intervjui s poznatima, de- - Školarina je u rangu sličnih obuka u nekoj emisije Upitnik, koja je i šef bate, osnova su našeg nastavnog programa uz drugoj oblasti. O detaljima razgovaram s bu- novinarskog odseka u Školi za minimum neophodne teorije. Ionako o istoriji dućim polaznicima svakog radnog dana kod televizije ili štampe, o evropskoj, američkoj ili nas u Balkanskoj. Potrebno je samo najaviti medijske talente. nekoj drugoj novinarskoj školi, možete čitati u se telefonom. Što se grupe tiče ne idemo udžbeniku ili na internetu, hajde da vidimo šta na masovnost, lakše je i efikasnije raditi. Na se dešava u praksi. Hajde da snimimo prilog, praksi ih nećemo prepustiti same sebi, gleda- toku je upis četvrte generacije no- da ga izmontiramo, napišemo izveštaj, uradi- jući kako u redakciji svako juri za svojim po- vinara. Okupili smo i ove godine mo intervju i prodiskutujemo to što smo do- slom, imaće svoje mentore, ostalo zavisi od vrhunsku ekipu profesionalaca, bili. Nije dovoljno samo “pecati” tuđe greške, njih. Na kraju imaju završni ispit - reportaža, predavača iz Srbije i regiona: Ma- pokaži se sam, kad te bace na zadatak! Tako intervju, televizijski ili pisani, prema afinitetu, Unjo Vukotić, koji je stvorio Blic, Glas Jav- ćeš najbolje naučiti šta je dobro, a šta se nikad posle kojeg dobijaju diplomu da su prošli me- nosti, bio glavni urednik Borbe, a danas ne radi. O sopstvenim greškama, naprimer, dijsku obuku Balkan media tima. Proslaviće- je na čelu Večernjih novosti, Dragoljub mogla bih da predajem satima. Ali nije stvar u mo, nadam se, kao i svage godine, na koktelu Žarković, glavni urednik Vremena, Miro- greškama, nego u navici da ih neguješ. u nekom od beogradskih restorana. slav Lazanski, ratni reporter i komentator Politike, Drago Hedl, komentator zagre- Koliko dugo traje obuka? Direktor Balkan media tima i novinar RTS, Olivera Jovićević sa predavačima novinarske škole: Branko Stanković, novinar RTS; Milica Bursać, novinar „U zdravom telu“; Miroslav Lazanski, novinar i vojnopolitički komentator; Srđan Predojević, novinar,voditelj PINK ; Nataša Miljković, novinar,voditelj RTS; Goran Mitrović, montažer RTS; Marija Savić Stamenić, novinar RTS; Zoran Stanojević, novinar,urednik RTS.

16 FAKULTET

„JobFair 11 – Kreiraj svoju budućnost!” „JobFair – Kreiraj svoju budućnost!“ je nja Sajma dopunjuju novim informacijama BUDI sajam poslova za studente i diplomce teh- tokom cele naredne godine. Na taj način i ničko-tehnoloških fakulteta i predstavlja kompanije će u svakom trenutku imati pri- najveći projekat u organizaciji studentskih stup osveženim podacima o kandidatima i udruženja Istek Beograd (engl. EESTEC) i imati uvid u njihove aktivnosti, lični i pro- Best Beograd. fesionalni razvoj. U TOKU Sajam poslova „JobFair 11 – Kreiraj svoju Kao i prethodnih godina, kroz bogat eduka- budućnost!“ održaće se 7. i 8. novembra u tivni program posetiocima će biti omogu- Svečanoj sali Građevinskog fakulteta, sedmi ćeno da unaprede veštine pisanja CV-jeva, put u organizaciji Udruženja studenata teh- razgovora za posao i time efikasnije pred- ZAKORAČI nike Evrope – Best Beograd (engl. BEST) i stave svoje kvalitete poslodavcima. Studen- Udruženja studenata elektrotehnike Evro- ti će takođe imati priliku da putem anketa U SVET pe – Istek Beograd (engl. EESTEC). i neposrednog razgovora sa predstavnicima Od ove godine studenti će po prvi put imati kompanija saznaju više o poslovima i prak- MOGUĆNOSTI priliku da CV ostavljen u bazi tokom traja- sama u ponudi. LEAD YOUR LIFE! Međunarodna studentska organizacija Liderstvo ne znači uvek biti veliki vladar, vojskovođa ili umetnik. Lideri smo i kad samo AIESEC poziva sve zainteresovane stu- sposobni da promenimo svoju lošu naviku, ili uradimo nešto dobro za ljude oko nas. As- dente da iskoriste priliku i postanu čla- pekata je zaista mnogo, a kroz kretivne radionice koje će se održavati u 3 grada Srbije novi organizacije. Povodom prijema tokom oktobra (Novi Sad – 05, 06. i 07. oktobar, Niš – 12, 13. i 14. oktobar i Beograd novih članova organizovaće se uvodna – 19, 20. i 21. oktobar) moći ćete da saznate i prezentacija „Upoznaj AIESEC“ 20. naučite više. Radionice se održavaju u okviru oktobra na Ekonomskom fakultetu, AIESEC-ovog projekta “New Leaders”, a pod detaljnije na www.aiesec.org.rs . nazivom “New Leadres Days”. Zanima te kako da pored fakulteta ste- Sve dodatne informacije potražite na kneš praktično iskustvo, da razviješ www.newleaders.org.rs liderske veštine, da utičeš pozitivno na društvo u kome živiš i sve to dok Čekamo vas! se družiš sa studentima iz zemlje i sveta? AIESEC ti nudi odgovor. Timskim radom, osmišljavanjem i realizacijom projekata, posetom domaćih i stranih konferencija, kao i vođenjem tima, studenti u AIESEC-u stiču potrebna Studentski parlament iskustva i primenjuju teorijska znanja Ekonomskog fakulteta u praksi. AIESEC, takođe omogućava u okviru projekta MO- studentima da se razvijaju lično i pro- VE21 organizuje obuku fesionalno na praksama u Rusiji, Tur- za izradu i prezentova- skoj, Kini, Ukrajini, Indiji i u drugim nje studentskih radova (seminarskih radova, zemljama. Ukoliko želiš da živiš i radiš eseja, domaćih zadataka, studija slučaja, prezentacija) upotrebom Office paketa, u inostranstvu, onda se prijavi za pro- široko dostupnih internet resursa i specifičnih veština prezentovanja. Obuka ce se odr- gram razvojnih praksi. zati 05. i 06. novembra 2011. godine, u prostorijama Fakulteta, a polaznicima će Dekan AIESEC je međunarodna platforma dodeliti Sertifikat. Prijave počinju uskoro. koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale. Prisustvom na preko 2.100 univerziteta u preko 110 zemalja i teritorija sa preko 60.000 članova. Prilike koje Međunarodni skup studenata tehnike AIESEC nudi su neograničene, zato Međunarodni skup studenata tehnike koji organizuje Udruženje studenata tehnike Evro- zakorači u svet mogućnosti! Za više in- pe - BEST Beograd održano je ove godine od 05. do 15. septembra. Tokom ovog događaja formacija i prijave posetite sajt www.ai- studenti iz Letonije i Turske su mogli da upoznaju znamenitosti glavnog grada, srpsku esec.org.rs i Facebook fan stranuwww. kulturu, način života i rada njihovih kolega iz Srbije a sve u cilju jačanja međunarodnih facebook.com/AIESECserbia. odnosa studenta.

17 FAKULTET

EuroBelgrade ‘Katapult’ EuroBelgrade je internacionalni studentski sportski Jubilarni ‘Katapult’ odrzaće se 8. i 9. oktobra 2011. godine, od 15h turnir koji će se po prvi put održati u Beogradu od 14. do 22h, kao dvodnevna modna manifestacija na kojoj će izlagati svo- do 17. oktobra. Glavni organizator ovog događaja je je unikate čak 70 neafirmisanih autora. Fakultet organizacionih nauka u saradnji sa Fakulte- ‘Katapult’ je međunarodna kulturno-umetnička manifestaci- tom sporta i fizičkog vaspitanja. Turnir pripada seriji ja koja se svakog meseca realizuje u obliku prodajne izložbe čiji turnira Euro, koja obuhvata neke od najvećih turni- je cilj promovisanje mladih, neafirmisanih umetnika iz oblasti ra u Evropi, kao što su EuroMilano i EuroBarcelona. modnog dizajna i primenjene umetnosti. Nastao u organiza- Studenti iz cele Evrope će se tokom tri dana trajanja ciji Galerije Pero, ‘Katapult’ se održava od 23. maja 2010. go- turnira takmičiti u četiri sportske discipline: fudbalu, dine i danas je postala jedna od najprestižnijih manifestacija košarci, odbojci i vaterpolu. U svim sportovima, osim prezentovanja umetnosti dizajna, uvek ispraćena dobrom atmos- vaterpola, predviđena su takmičenja i u muškoj i u ferom za koju su zaslužni organizatori i poznati beogradski DJ-evi. ženskoj konkurenciji. Pored sportskog dela turnira za Ciljne grupe Katapult projekta jesu sve generacije zainteresovane za studente će biti organizovano i mnoštvo vansportskih stvatralaštvo neafirmisanih umetnika koji će ponuditi svoje unikate aktivnosti. Očekuje se dolazak oko 300 stranih stu- po pristupačnim cenama. Stoga će publika na Katapult izložbama denata, a planiran broj učesnika turnira, uključujući i imati mogućnost uvida u stvaralačke tokove mlađih generacija, čime domaće studente je 500. Za više informacije posetite: će otkriti i jedan novi maštovitiji svet primenjene umetnosti dizaj- www.eurobelgrade.org. na.

ISTRAŽIVANJE STAVOVA STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA Da li su zadovoljni uslovima studiranja, koliko Rezultati istraživanja pokazali su da je velika ve- čak polovina koristi nedozvoljene metode poput poverenja imaju u ustanove, da li je gej parada do- ćina studenata zadovoljna nastavnim planom, če- prepisivanja, puškica ili bubica. nela neke pozitivne promene, šta je bitnije za na- tiri petine je zadovoljno i profesorima i načinom Zabrinjavajuće je da više od polovine anketiranih laženje posla - diploma ili veza, da li koriste kon- na koji im drže predavanja, a dve trećine nema studenata nema poverenja ni u jednu instituci- tracepciju i kako provode slobodno vreme, samo primedbe na udžbenike. Jedini segment studiraju, dok su Vlada, Skupština, predsednik, vojska, su neka od pitanja na koja su u okviru istraživanja nja na koji se žale je rad studentske službe, za koji zdravstvo i policija dobili u proseku po dva odsto Marketing radionice Ekonomskog fakulteta od- više od polovina smatra da bi nešto trebalo da se glasova. Najviše poverenja dobila je SPC (15 od- govarali studenti Beogradskog univerziteta. menja. Dve trećine studenata izdržavaju roditelji, sto). Kao rezultat tog (ne)poverenja, čak 40 od- U istraživanju je učestvovalo 1.300 studenata sedam odsto radi, a svaki deseti radi povremeno sto studenata ne bi izašlo na izbore. O napuštanju sa 27 fakulteta Beogradskog univerziteta, a od- da bi zaradio “neki dinar“. Najmanje njih se osla- Srbije nakon diplomiranja sanja čak 63 odsto stu- govarali su na pitanja o uslovima studiranja, ali nja na stipendije. denata, dok bi 37 odlučilo da ostane. i o društvenim, političkim i drugim aktuelnim Polovina studenata smatra da korupcija na fakul- Svaki 10. student nikada nije izašao iz Srbije, dok temama. tetima ne postoji, dok se u drugoj polovini nalaze je oko 40 odsto njih putovalo do tri puta preko - Istraživanje stavova studenata sprovodimo već oni koji znaju konkretne primere korupcije i oni granice. Slobodno vreme provode kao i svi mladi, osmi put s ciljem da otkrijemo njihova razmišlja- koji su čuli za njih, ali nisu sigurni. Sličan je slučaj ali zbog sve većeg korišćenja interneta čak petina nja i ukažemo na brojne probleme sa kojima se i sa diskriminacijom, pa je čak 15 odsto ispitanika studemata uopšte ne gleda TV. svakodnevno sreću i time podstaknemo njihovo proiznalo da je bilo diskriminisano na fakultetu, Ohrabrujući je podatak da sve više njih posećuje rešavanje - kažu članovi ove radionice. od strane profesora ili kolega studenata. pozorišta i bioskope, što se razlikuje od ostalih U istraživanju su podjednako bile zastupljeni i Iako zadovoljni studijama, većina njih smatra da istraživanja o navikama studenata. Kada razmi- muškarci i devojke, ravnopravno i po godinama im diploma nije dovoljna za nalaženje posla i da šljaju o stvarima po kojima je Srbija prepoznat- studija, s tim što je najmanje bilo apsolvenata. je i dalje najvažnija veza ili bar nečija preporuka, ljiva u svetu najčešće se sete: sportista, rakije, Nešto manje od polovine ispitanika je iz Beogra- dok se mali broj oslanja na lične sposobnosti i “Egita”, Guče, ratnih zbivanja, noćnog provoda i da, a ostatak je iz ostalih gradova Srbije. znanja. Da bi došli do diplome i položili ispite lepih devojaka.

18 ekoNoMIJa DOWNGRADED

reditni rejtng SAD – a je spušten nost pomogla Nektaru? Nije isključeno. da privuče investitore u Srbiju? Tržište za lestvicu niže, dužnička kriza u Međutim, sudeći po informacijama koje Rusije, za čije fi rme koje posluju u Srbiji kojoj je Grčka već dugo, preti da iskrsavaju u vezi sa ovom kupovinom, u imaju širom otvorena vrata. Ostali uslovi, ozbiljno ugorzi evrozonu. Kao Srbiji imamo fi rmu koja posluje, laički re- koji su Nektar dočekali u Sloveniji, ovde Kmera predostrožnosti zbog moguće krize čeno, svetski. Mudre akvizicije, poštova- se retko, ili nikako ne mogu naći. Privr- u Srbiju je došao MMF. Opet. Odobrena nje obećanog nivoa investiranja, korektan ženost radnika fi rmama iskorenjena je lo- je milijarda dolara za slučaj destabilizacije odnos prema tehnološkom višku radnika. šom privatizacijom. Lokalne sredine (pre zbog eventualnog zahuktavanja nove eko- 2 i 2 su 4. Ako na to dodamo sjajan mar- svega mislim na male sredine) izgubile su nomske krize. Ipak, ostaje utisak da MMF keting i kvalitet, dobijamo regionalnog preduzeća koja su bila njihova motorna nije došao samo zbog toga. Evidentno je lidera u proizvodnji sokova i nacionalnog snaga, ili su ta preduzeća postala mesto da nam nedostaju in- u vizionarskom poslovanju. Čitavu priču gde se ide po mesečnih 100 – 150 evra vesticije, poverenje možemo okre- koje služe za održavanje u životu. drugih i dinamič- Za sve to vreme, sa druge stra- nost koja privlači ne Atlantika ulagače. Sve ovo, igrači NBA po nekim oce- lige štrajkuju nama, želelo se objedinjeni ispraviti nekom u svom sin- vrstom „garanci- dikatu. Bore je“ MMF – a da se za svoje ovde sve funk- nule u ugovo- cioniše po meri rima. A sindi- jednog pristoj- kat je rigidan nog investitora. u svojim sta- Međutim, ni vovima, i čak povećan kre- ni priče o soci- ditni rejting, ni jalnom dijalogu aranžmani sa ne bi mogle da MMF – om, ga pomere sa ne mogu do- polaznog stano- neti neki zna- višta. I sve to bez čajniji pomak dok se po- Henrija Hofe. slovna klima ne učini racionalnijom. A to nuti nagla- Njegova snaga je se sigurno može postići afi rmacijom lide- vačke, pa se zapitati šta je to privuklo u tome što preti ra u vizionarskom, ambicioznom i druš- Nektar da kupi Fruktal. Kreditni rejtnig nečim što niko ne može da zameni – odr- tveno odgovornom poslovanju. Kakav je Slovenije? Aranžman sa MMF – om? žavanjem najatraktivnije košarkaške lige na primer, proizvođač sokova Nektar koji Pa, pre će biti da je prevashodno uticala na svetu. Dakle, da bi moglo nešto da se može da se pohvali time što je u državi svest o tome da se sa Fruktalom dobija dobije, neophodno je ponuditi odgovo- izuzetno konzervativnoj što se stranog bar nekoliko sjajnih mogućnosti. Tržište rajuću protivvrednost...ili je uskratiti. To kapitala tiče (Slovenije) uspeo da kupi re- EU. Fabrika sa tradicijom dužom od pola je zakon velikih brojeva i interesa. A ne nomiranu fi rmu iz iste branše, Fruktal. Da veka u lokalnoj sredini koja živi za proi- šačice evra i vekne hleba. Na žalost. li je bolji kreditni rejting pomogao Nekta- zvodnju sokova. Sigurnost uređenog pri- ru? Da li je „uvezena“ ekonomska sigur- vrednog sistema. Da li nešto slično može Dušan VojnoVIĆ 19 Nova kriza koja se nadovezuje na postojeću menja ekoNoMIJa poznati odnos snaga pRoHUJaLo Sa Još tri godine evropa će morati da se bavi krizom unutar eU, ocenio je austrijski kancelar Verner Fajman. Kriza u zoni evra VIHoRoM može biti najvažniji problem privrede sveta. Da li će i drugi čekati evropu? Šta očekuje Srbiju zbog stroge štednje njenih ekonomskih partnera?

astanak nove svetske ekonomske otplaćuju nagomilane dugove nije pomoglo. je izbegla i Francuska. Popularnost predsed- krize koja se krije iza ćoška može se Usled viših poreza, polovina trgovina u Atini nika Sarkozija je vrtoglavo padala, naročito podvesti pod veoma interesantan. je stavila katanac na vrata, poreska erozija sve potpomognuta novim zakonom iz 2010. o Toliko interesantan, da redove ovog više uzima maha i aktivnosti prelaze u domen produžetku radnog staža zbog ispražnjenog Nteksta gura na ivicu avanturističkog romana. sive ekonomije. Sve ovo se preliva na Evrop- penzionog fonda. Premijer Fransoa Fijon Kao da se svet nije dovoljno opekao u krizi sku uniju, ili preciznije, na evro - zonu. Da je je izjavio da vlada ne može da ponudi nove koja je izbila 2008. nego pojedine države još problem samo u Grčkoj, potres ne bi bio to- ustupke jer bi na taj način ugrozila planiranu i prkose pravilima stezanja kaiša. Grčka ne liko veliki, ali u Evropi ima još par zemalja sa reformu penzionog sistema, što bi nagomila- prestaje da nas iznenađuje – kao na arheo- kojih je skrenuta pažnja zbog Grčke. Italija, lo dugove u visini od 45 milijardi evra godiš- loškom nalazištu, malo začeprkate i otkrijete Španija, Portugalija... Na Mađarsku i baltič- nje do 2020. Slike koje su ovog leta stizale iz neverovatne stvari. Nakon što je grčka vlada ke zemlje više niko ni ne računa... Nama je Engleske, u Francuskoj su odavno viđene u usvojila plan štednje koji je prvenstveno po- posebno interesantna Italija, kao jedan od predgrađima i Sarkozi je jednostavno morao godio potrošnju stanovništva, a onda i zapo- naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera u da nađe načina da spase zemlju bede. Sećanje slene u javnim ustanovama i preduzećima, za- Evropi i glavni izvozni partner Srbije u prvoj na stara vremena kada su kolonizovali sever- vladili su veliki nemiri i protesti protiv takvih polovini ove godine. nu Afriku izgleda je budilo lepe uspomene i mera. Objašnjene predsednika zemlje da su Francuska se prva usudila da napadne Libiju. živeli iznad svojih mogućnosti i da treba da Da stane rame uz rame sa komšijama, za malo I Sarkozijeva popularnost je za nedelju dana porasla! Kao da je zavladalo ekonomsko zadovoljstvo. Obama se našao u čudu: kako negde u svetu da se „brani demokratija“, a da Amerika nije inicijator? Da ne propuste ne- što, ubrzo su se priključili. I talas izbeglica je zapljusnuo južnu Evropu. Prva je pogođena Italija, čiji broj emigranata varira do milion! To se desilo u pogrešnom trenutku, kada je Berluskoni već izračunao da će u naredne dve godine svaki Italijan biti siromašniji za 4 000 evra. Italija je u krizi javnog duga, kresanje budžeta je već pripremljeno za ško- le i bolnice, a novopridošlo stanovništvo je samo predstavljalo teret koga se trebalo ota- rasiti slanjem u Francusku. Ali Francuska je spustila rampu.

Ako Italija zaista krene u program štednje, manje će uvoziti, biće smanjene italijanske investicije u inostranstvo, jer se pogoršava kreditna situacija kako u Italiji, tako i za ita- 20 ekoNoMIJa lijanske kompanije; italijanske banke koje rade u Srbiji će imati smanjene mogućnosti kreditiranja ako njihove centrale moraju da smanjuju svoje aktivnosti. Sudbina italijanske ekonomije je od ključnog značaja za napore evrozone da pobedi dužničku krizu, s obzirom da je ona višestruko veća od ekonomija Grčke, Portugalije ili Irske - zemalja koje su već dobile ogromnu pomoć za spasavanje, i da bi njeno spasavanje bilo daleko skuplje. Italija je kao zemlja šesta po ulaganji- ma u Srbiji, a njihove kompanije su za devet godina investirale skoro milijardu dolara.

PREKOOKEANSKI POZIV Kriza koja dolazi s druge strane Atlantskog okeana, ne bi trebalo da nas pogodi, ali kako je Evropa ranjiva na svaku američku kijavicu, više zabrinjava kako bi naši evropski spoljnotrgovinski partneri primili ekonomski suno- vrat Velikog brata. U petak, 5. avgusta, prvi bi zasigurno i dalje rasle da naduvani zlatni rečeno i pre dve godine. Plan se može sažeti put od 1917. godine kada je uvedeno kredit- balon nije morao, kao i često puta u istoriji u četiri tačke: prestanak usklađivanja plata no rangiranje, jedna od najznačajnijih među- druge naduvane vrednosti, da pukne. Ek- s infl acionom stopom, pomeranje starosne narodnih agencija za kreditne rejtinge “Stan- sperti smatraju da će se investiori okrenuti granice za odlazak u penziju na teritoriji dard & Poor’s” smanjila je kreditni rejting kupovini srebra, čije će cene „stremiti“ ka 50 cele EU na 65 ili čak 67 godina, približa- SAD sa maksimalnih AAA na AA plus. Ber- dolara za uncu. Od početka godine na svet- vanje fi skalnih politika među članicama zanski indeksi širom sveta istovremeneno su skim berzama je zabeležen siguran rast cene i unošenje u ustav svake zemlje principa zabeležili drastičan pad, a sniženje kreditnog zlata i srebra, koje je za investitore predstav- povratka ravnoteže javnih fi nansija. To ne rejtinga SAD će dovesti do povećanja troš- ljalo sigurnu alternativu nestabilnim valuta- podrazumeva istovremeno iskorenjivanje kova zaduživanja američke vlade, kompanija ma i nesigurnim akcijama kompanija. defi cita, ali obavezuje na zdravo upravljanje i građana te zemlje. Američki dug trenutno javnim fi nansijama. Analitičar Zelik je uka- iznosi 14,3 billiona dolara, a novim dogovo- SRBIJa MeĐU ŠLJIVaMa zao da će sadašnja kriza „istorijski gledano rom limit za zaduživanje će biti veći za 2,4 Iako svetska ekonomska kriza baca velike ta- vrlo brzo“ premestiti ekonomsku moć sa biliona. SAD uvek teško doživljavaju poraz, lase i povlači mnoge sa sobom, poput uragana Zapada u Kinu. Kako kriza samo menja a gubitak rejtinga AAA je očigledan krah. Za koji grle Ameriku, Srbija kao da je nakrivila svoje faze, pitanje je kako bi se u doglednoj sada nije jasno ko će biti proglašen za krivca kapu i plovi Moravom. Iskazano u dolarima, budućnosti ona ponašala. Svaka velika kriza - Obama ili njegovi republikanski oponenti. ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa pozornice je izbacivala jedne igrače, dok Po svemu sudeći, pitanje ko je proćerdao kre- u prvih sedam meseci 2011. godine bila je je druge činila još jačim. Ko će u ovoj kri- ditni rejting biće jedno od ključnih u izbor- oko 18,3 milijardi ili za 26,8 odsto veća nego zi da bude pobednik? Amerika koja, kako nom ciklusu 2011-2012. godine. „SAD, pre- u istom periodu 2010. godine. Izvezeno je se stiče utisak, sve više živi od stare slave? ma najboljem scenariju, očekuje spor i bolan robe u vrednosti od oko 4,85 milijardi evra Teško. Nemačka, koja, evidentno, najbez- oporavak u obliku slova L, sličan onom u Ja- ili za 21,6 odsto više u nego u periodu janu- bolnije podnosi breme krize i vidi svoju panu, dok će u najgorem slučaju najveću svet- ar-jul 2010. godine, dok je uvoz bio 8,1 mili- mogućnost da ponovo postane dominan- sku privredu zadesiti recesija sa dvostrukim jardu evra ili za 16,6 odsto veći. Pokrivenost tna u ovom delu sveta? Moguće. Azijske dnom“, ocenio je nobelovac Džozef Štiglic. uvoza izvozom, iznosi 59,9 odsto i veća je u zemlje koje ništa nisu osetile i nameravaju odnosu na pokrivenost u istom periodu lane, da osnuju svoju zajedničku valutu kako bi KAO SUVO ZLATO... kada je iznosila 57,2 odsto. U izvozu, glavni smanjile značaj američkog dolara? Sigurno. Cena unce zlata je u Londonu početkom av- spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili Ali niko neće dobiti nešto što se meri sa- gusta prvi put u istoriji premašila 1 700 do- su: Italija, Nemačka i BiH, a u uvozu Rusija, dašnjim merilima... Demografska i politič- lara, a već krajem istog meseca dostigla novi Nemačka i Italija. Ohrabrujući podaci, ali ka mapa Evrope se ubrzano menja na gore, rekord od skoro 2 000 dolara za fi nu uncu moraće još mnogo da se radi, Srbija treba još neke nove zemlje iz Afrike, sa Bliskog i Da- (31,1 gram), do čega je dovela i panika na dosta da se potrudi i učini sa sobom da bi do- lekog istoka, poput Turske, Južnoafričke berzama i trka investitora za sigurnija ulaga- stigla vodeću poziciju u regionu, kao što joj i Republike i Južne Koreje, danas su svakod- njima. Zabrinutost investitora potkrepio je i predviđaju strani analitičari. nevna vest u medijima. Odnos snaga se me- pad pomenutog kreditnog rejtinga SAD, dok nja, a kao svedoci jednog vremena vidimo istovremeno cene naft e i metala na svetskim FUtURIStIčka SLIka da će najbolji dani Evropske unije i Ameri- tržištima klize naniže. Makar malo olakšanje. Evropska unija je prošlu godinu potrošila ke, kakve pamtimo, prohujati sa vihorom i Poređenja radi, ako ste pre izbijanja krize istu na ad hok intervencije u spasavanju naju- da će se i SAD i Unija promeniti iz temelja svotu novca uložili u oročenu štednju i u ku- groženijih, u 2011. se nada izlasku iz eko- kako bi i dalje hvatale korak sa vremenom. povinu zlata, danas bi ulog od zlata vredeo nomskih poteškoća, a povratak privred- pet puta više nego oročena štednja. Kotacije nom rastu se obećava dogodine, mada je to Dušan SEKULIĆ 21 ekoNoMIJa o štrajku sindikata igrača košarkaške NBa lige MoĆ SINDIKATA strane igrača ili vlasnika. Poslednji ugovor vreme intenzivirani. U razgovorima koji protekla NBa sezona, istekao je 11. jula 2011. Analize pokazuju su održani tokom leta nijedna strana nije 2010 – 2011, završila se da od 30 ekipa koje se takmiče u ligi, čak pokazala razumevanje za onu drugu, niti 22 posluju sa značajnim gubicima, kao i da smo mogli čuti nagoveštaje da bi problem spektakularnom pobedom je godišnja zarada lige 3,8 milijardi dola- mogao uskoro biti rešen. Za to vreme, Dalasa u ﬁ nalu, protiv ra, pri čemu 2,1 milijarda dolara odlazi na veliki broj igrača je potpisao privremene favorizovane ekipe Majamija. plate igrača. U celu priču uključilo se i ru- ugovore sa brojnim klubovima širom sve- osim što je to bila prva titula kovodstvo lige, na čelu sa komesarom Dej- ta (Evropa je najatraktivnija destinacija), vidom Šternom(David Stern), koje želi da u Dalasovoj istoriji, prvi put je spreči prekoračenja budžeta, koja su poje- jedan srpski košarkaš, predrag poslednji štrajk sindikata igrača dini klubovi pravili do sada. Takva restrik- dogodio se u sezoni 1999 – 2000. i Stojaković, trijumfovao i tivna mera stimulisala je vlasnike da po- trajao je 20 dana. Timovi su odigrali osvojio šampionski prsten. kušaju da smanje plate igračima, pri čemu svega 0 utakmica i na kraju sezone Međutim, i pre završetka su naišli na oštar i nepokolebljiv odgovor nije bio odigran plej-of. titulu je osvojio sindikata. Igrači su pristali na smanjenje San Antonio. sezone, sa velikom plata u iznosu od pola milijarde dolara u neizvesnošću se govorilo o narednih pet godina i to je granica ispod tome da li će naredna uopšte koje nisu spremni da idu. S druge strane, kako ne bi pretrpeli gubitke u pogledu biti odigrana, s obzirom na udruženje vlasnika klubova nudi predlog forme, ali i u pogledu novca. Već sada je po kojem bi igrači ostali ’’kraći’’ za nešto jasno da će sindikat iz ovih pregovora iza- velike razlike u stavovima više od 8 milijardi dolara u istom periodu. ći sa manje novca u odnosu na sumu koju između sindikata NBa igrača Sindikat svoju nepokolebljivost bazira na su primali do sada, ali je pitanje koliko su i vlasnika klubova, koje su činjenici da je prošla sezona u NBA ligi spremni da ’’olabave’’ svoje zahteve. Za nagovestile štrajk sindikata bila fi nansijski najbolja u istoriji lige. Nai- sada deluju nepokolebljivo. me, ostvareni su rekordi u prodaji tv prava, igrača. broju ljudi na utakmicama i prodaji zva- čekaJUĆI DoGoVoR nične opreme košarkaša. Ako bismo celu Do trenutka zaključivanja ovog broja ’’Mo- NEUSPEŠNI PREGOVORI situaciju posmatrali u procentima, igrači nopollista’’, nije se moglo predvideti koliko indikat NBA igrača osnovan je žele 54% od ukupne, prethodno navedene će potrajati štrajk (tzv. lockout). Snaga sin- 1954. godine, sa ciljem da štiti pra- zarade, a vlasnici su spremni da im daju dikata leži u činjenici da ne postoji meha- va košarkaša koji nastupaju u NBA ’’svega’’ 40%. Ono što igrači suštinski žele nizam koji bi ga naterao da okonča štrajk i ligi, kako na terenu, tako i van nje- je da ne dolazi do značajnih izmena kolek- započne novu NBA sezonu, sve dok ne pri- Sga. Osnivanje ovog tela donelo je brojne tivnog ugovora, jer smatraju da su, ipak, stane na uslove novog ugovora. Ako sezona pogodnosti igračima, koje im do tada nisu najveći razlog velikih prihoda upravo oni. zaista ne počne u novembru kao što je pla- bile na raspoloaganju. Reč je, pre svega, o Verovatno jedina bitna promena koju sin- nirano, to će značiti velike gubitke za ligu, penzionom planu, minimalnoj zagaran- dikat želi, jeste veća fl eksibilnost prilikom naročito posle sezone sa rekordnim priho- tovanoj plati, zdravstvenim olakšicama i razmene igrača između timova (odbaciva- dima. S druge strane, može se reći da je već brojnim drugim aspektima koji su relevan- nje pravila o neophodnosti izjednačavanja postala fraza da u ovakvim situacijama najvi- tni za njih. Gledajući utakmice na televizi- plata). Pregovori između dve strane traju še gube navijači, zaljubljenici u najkvalitet- ji i uživajući u spektaklu, ne bismo mogli gotovo 18 meseci, ali su tek u poslednje niju košarku na svetu, koji će biti uskraćeni pretpostaviti da postoje toliko za sjajne mečeve i nova uzbuđe- krupni problemi koji će, po sve- nja u borbi za titulu. Ostaje nam mu sudeći, stopirati odigravanje da se nadamo da će se prognoze većeg dela ili čitave naredne se- koje govore da liga neće početi zone. O čemu se zapravo radi? pre Nove godine(a neke čak i da Vlasnici NBA klubova na svakih uopšte neće biti odigrana ove se- šest godina potpisuju sa igrači- zone), pokazati kao netačne i da ma kolektivni ugovor (CBA), će se i vlasnici i igrači u najkraćem u kojem se do detalja razrađuju roku vratiti onome što je smisao prava i obaveze obe strane i spre- cele priče – košarci. čava iskorišćavanje sistema od Đoko BoDIRoGa 22 Dogovoren novi aranžman sa MMF-om ekoNoMIJa NoVI aRaNžMaN, STARI PROBLEMI Delegacija MMF-a, tokom dvonedeljnog boravka u Srbiji, zaključila je novi aranžman iz predostrožnosti sa našom zemljom, u vrednosti od oko milijardu evra

etalji dogovorenog aranžmana sa većao kreditni rejting Srbije sa BB- na BB MMF-om saopšteni su javnosti 31. stabilan, a sklapanjem novog aranžmana sa avgusta. Srbija će na raspolaganju MMF-om bi trebalo očekivati dalje pobolj- imati oko milijardu evra, ili 200% šanje rejtinga zemlje i rast poverenja inve- Dkvote u MMF-u, kao podršku deviznim stitora i kreditora. rezervama, koje će iskoristiti u slučaju Međutim, ono čime predstavnici MMF-a nepovoljnih međunarodnih ekonomskih nisu preterano zadovoljni je stanje u jav- kretanja. Aranžman je sklopljen na 18 menom sektoru. Čuvena „crna rupa“ u budže- seci. Dakle, ukoliko za tim ne bude potre- tu Srbije, odnosno njegov defi cit, iznosiće be, Srbija se neće zaduživati kod MMF-a 153 milijarde dinara, umesto ranije plani- za navedeni iznos, ali je važna činjenica da ranih 140 milijardi, što predstavlja 4,5% će u slučaju nepovoljnih kretanja svetske BDP-a. Štedeće se na izgradnji lokalne in- stagnira. Upravo zbog nedovoljno razvije- privrede i makroekonomskih problema u frastrukture i sportskih terena, dok medij- nog realnog sektora privrede dolazimo u zemlji, Srbija moći da računa na značajna ski atraktivni infrastrukturni projekti, po- situaciju da su ionako niske penzije veliko sredstva. To je, pre svega, dobar signal za put Koridora X i obilaznice oko Beograda, opterećenje za državu. U isto vreme dok je investitore da nastave da ulažu u Srbiji, neće trpeti posledice štednje. Budući da će odnos zaposlenih i penzionera 1,1 mi ima- ali, u kontekstu nadolazećeg drugog tala- parlamentarni izbori biti održani sledeće mo 28,9% nezaposlenih. Koliko je to izdr- sa svetske ekonomske krize, još je važnije godine, Vlada nije odustala od povećanja žavanih lica i koliki je to pritisak na državu, obezbediti krhku i još uvek nedovoljno plata i penzija, tako da je postignut dogo- nije teško zaključiti. Visina javnih rashoda oporavljenu srpsku ekonomiju od nove vor sa MMF-om da se za te namene izdvoji ostaje ista, radili mi ili ne radili, tako da je recesije. 13,4 milijarde dinara. S obzirom na to da minut do dvanaest da država počne aktiv- javni dug Srbije trenutno iznosi oko 42% nije da podstiče proizvodnju, izvoz i za- RaDIo, Ne RaDIo, VLaDI SVIRa RaDIo BDP-a, dodavanjem defi cita budžeta u ovoj poslenost. Samo zapošljavanjem trenutno Razgovori sa delegacijom MMF-a, koju je godini od 4,5% BDP-a postojećem iznosu nezaposlenih lica popunio bi se veliki deo predvodio Albert Jeger, počeli su 18. av- javnog duga, država će vrlo verovatno pre- defi cita fonda PIO, koji se trenutno popu- gusta u Narodnoj banci Srbije. Posle prvih ći nivo zaduženosti od 45% BDP-a, koji je njava transferima iz budžeta. nekoliko dana razgovora, predstavnici Fon- postavila kao gornju granicu zaduženosti da su bili veoma zadovoljni podacima koji do koje sme da ide, izmenama Zakona o Šta NaM Je čINItI? su im prezentirani od strane NBS, a tiču budžetskom sistemu. To je još uvek znatno Dakle, opšti zaključak je da se samo podse kretanja spoljnog duga Srbije. Naime, ispod 60% BDP-a, što se uzima kao granica sticanjem proizvodnje i izvoza, postojeći tokom 2011. godine, spoljni dug Srbije se visoke zaduženosti, ali zabrinjava činjenica nivo javne potrošnje može učiniti održivim smanjio za 4,4% u odnosu na stanje kra- da je javni dug 2008. godine iznosio samo na duži rok. Treba imati u vidu da glavni jem 2010. godine i na kraju juna je iznosio 26% BDP-a, što znači da je za samo dve i po problem javnog sektora nije visina javne 22.734 miliona evra. Odnos spoljnog duga godine porastao za oko 16% BDP-a. potrošnje sama po sebi, već nedovoljan i BDP-a se smanjio sa 82,1% krajem prošle Procena rasta BDP-a za ovu godinu je re- nivo privredne aktivnosti Srbije, u odnosu godine na 74,8% na kraju juna ove godine, vidirana sa 3% na 2%, dok su prihodi od na potrebe i mogućnosti. Uštede moraju dok se odnos spoljnog duga i izvoza robe PDV-a za 10% manji od planiranih, tako da biti što manje na izgradnji infrastrukturnih i usluga smanjio sa 236,2% na 206,3%. Na je i bez povećanja javne potrošnje država projekata, jer postaje jasno da sa nadola- taj način, Srbija se vratila u krug srednje prinuđena na dodatno zaduživanje. Među- zećim drugim talasom svetske ekonomske zaduženih zemalja, budući da je granica tim, ekonomisti upozoravaju da bi smanji- krize i sporim oporavkom srpske privrede visoke spoljne zaduženosti defi nisana na vanje državnih rashoda u ovom trenutku investicije i podsticanje privredne aktivno- 80% BDP-a i 220% izvoza robe i usluga. U samo izazvalo recesivna kretanja, budući sti moraju postati najveći prioritet. martu ove godine, Standard & Poor je po- da privredna aktivnost, već duže vreme Stefan ĐERA SIMoVIĆ 23 ekoNoMIJa o kupovini čuvenog slovenačkog proizvođača sokova, Fruktala, od strane Nektara NIJe SVeJeDNo ća Delišes iz Vladičinog Hana za 50 miliona novembra. Iako je cena bila bitan faktor pri Hrabrost se u biznisu isplati. dinara, a kasnije je u kapacitete uloženo još odabiru kupca, jer je 48 miliona evra otišlo Nektar je u oštroj konkurenciji 2,5 miliona evra. Ovim je Nektar proširio bankama poverenicama Pivovarne Laško, svoje kapacitete za proizvodnju kaše i kon- iz upravnog odbora Fruktala ističu da su još ﬁ rmi koje posluju na centrata za voćne sokove. Pet godina kasnije, neki faktori bili značajni. Naime, od Nekta- tržištu eU uspeo da ponudi Nektar je kupio i Hebu iz Bujanovca koja se ra je zatraženo da na području Ajdovščine najprihvatljivije uslove bavi proizvodnjom mineralne vode, za dva nastavi ulaganja u proizvodnju sokova, te za- za kupovinu nekadašnjeg miliona evra. Značajno je da je i pri kupovini pošljavanje stanovništva, kao i uključivanje jugoslovenskog giganta u Hebe Nektar ponudio investicioni program, lokalne zajednice u poslovanje. Slovenački ovaj put u visini od 6 miliona evra. ministar poljoprivrede, Dejan Židan, istakao proizvodnji sokova.U skladu Poznat je Nektarov slogan iz reklamne kam- je da je veoma značajno da Nektar voće do- sa svojim sloganom, izgleda panje – „Nije svejedno“, koji u ovoj kom- bavlja iz Slovenije. E, sad, ovde je zanimljivo da su uočili da nije svejedno paniji smatraju neotuđivim delom korpo- videti kako će ta najava biti pretočena „na poslovati samo na tržištu rativnog identiteta. Što se inovacija tiče, u papir“ jer je u trenutku euforije zbog kupovi- Nektaru su uvereni da je to jedini način za ne Fruktala najavljivan prodor srpskog voća bivše Jugoslavije i proširiti zauzaimanje liderske pozicije i njeno održa- u Sloveniju kao sirovinske baze za Fruktalo- poslovanje na tržišta koja nude vanje. Pod inovacijama podrazumevaju sve vu proizvodnju. Da li će se naći neki kom- mnogo više. ali i traže mnogo od novih proizvoda i loga pa do osavreme- promis, ili će, inače izuzetno konzervativni više njivanja prozivodnje. slovenački pirvrednici, izboriti snabdevanje potpuno iz Slovenije, ostaje da se vidi. poJeDINoStI tRaNSakCIJe Slovenačka strana je uvidela da Nektar NEKADA DAVNO.... Fruktal se u međuvremenu našao u proble- akvizicjama prilazi pažljivo, promišljeno i Sećam se komentara starijih iz svog detinj- mima. Naime, Fruktal je u vlasništvu pivare da ih ne čini u maniru rigidne korporativ- stva po ulasku u megamarket uz pogled ka Union, koja je, opet, u vlasništvu Pivovarne ne prakse, već sa velikim razumevanjem i rafu na kojem se nalaze Fruktalovi sokovi: Laško. Pivovarna Laško je trenutno prezadu- poznavanjem poslovnog jezgra. Investicije „Ne, nećemo ovo. Skupi su, slovenački. Ehh, žena, pri čemu njeni ukupni dugovi iznose u razvoj proizvodnih kapaciteta, društvena kako smo samo nekad...“. I onda sledi minut 420 miliona evra. Banke poverenice od ove odgovornost ali i proklamovano insistiranje do dva jugonostalgije i evociranje uspomene slovenačke pivare su zatražile da dezinvesti- na organskoj proizvodnji su takođe bitni ra- na ukus Fruktalvovih sokova koje, da budem ra iz biznisa koji ne predstavljaju zlozi.Sudeći po odnosu prema iskren nikada nisam probao. Fructal je svoju poslovno jezgro (proi- radnicima koji su progla- priču započeo davne 1945,, u Ajdovščini, u zvodnju piva). Logič- šeni tehnološkim viš- Sloveniji. Tada je pet radnika u napuštenom no, Fruktal se, kao kom u Hebi (isplaćeno hangaru tekstilne industrije počela da pravi proizvođač sokova, 23,5 hiljade dinara po voćne sirupe i žestoka alkoholna pića. Prelo- našao u poziciji da nije godini radnog staža), mna godina, međutim, za Fruktal je 1963., više poželjan pod korpo- i sa ove strane se Nektar kada lansiranjem brenda „Dvojni C“ stiču rativnim krovom Pivovarne Laš- pokazao kao odgovoran kupac. preopznatljivo ime na tržištu SFRJ ali i u ko. Ovakva odluka bila je signal mnogim po- U slučaju akvizicije Delišesa iz Vladičinog inostrantstvu. Od tada postaju sinonim za tencijalnim kupcima da se uključe u trku pre Hana, na primer, u početku nije ni došlo do ukus, kvalitet, i slovenačku domincaciju trži- svega za ime i reputaciju koje Fruktal nosi sa otpuštanja tehnološkog viška. Slovenci su se, štem gotovih proizvoda na tržištu SFRJ. sobom, ali i za tržišta na kojima Fruktal po- dakle, za Nektar odlučili jer za sva obećanja sluje. Među fi rmama koje su želele slovenač- koja da, ima validnu potvrdu u prethodnim NEKTAR kog giganta u svom poslovnom portfoliju postupcima. Nektar je porodična kompanija, osnovana našla su se imena poput austrijskog Rauha, 1998. od strane porodice Radun iz Bačke italijanskog San Benedeta, britanskog Argu- NaJ, NaJ, NaJ Palanke. Danas zapošljava oko 650 zaposle- sa i hrvatske Stanić grupe. Kao obrazloženje Kupovina Fruktala je najveća srpska investi- nih, i smatra se drugim po veličini proizvo- za prodaju Nektaru, upravni odbor (koji je cija u Sloveniji. To je i najveća investicija u đačem sokova na Balkanu. Sudeći po onome inače ovu odluku podržao jednoglasno) na- Sloveniji ove godine. Ovo je takođe i najveća što se može pročitati na sajtu ove kompanije, veo je pre svega činjenicu da Nektar poznaje investicija iz Srbije u bivše jugoslovenske re- radi se o fi rmi koja zagovara društveno od- veličinu Fruktala, njegovo poslovanje i da će publike. Ostaje, međutim da se vidi, da li će govorno poslovanje, jako mudro promišlja na pravi način nastaviti da ga razvija. To je osećaj za biznis nastaviti da služi dinamičnu svoje poteze, i stalno insisitra na daljem rastu rezultiralo potpisivanjem ugovora vrednog fi rmu iz Bačke Palanke, i da li ćemo im za i unapređivanju. O ovome govore i akvizicije 50,2 miliona evra čime je Nektar postao vla- koju godinu dodati još neko „naj“ u tekstu koje je Nektar izvršio u Srbiji. Naime, 2003. snik 93,7 % akcija Fruktala. Postupak akvi- slične sadržine. Je kupljena fabrika koncentrata voća i povr- zicije će po svim najavama biti završen do DUŠan Vojnović 2 ŽENSKA STRANA društvo MOZGANJE POD JORGANOM Nečuveno! Ali po ko zna koji put u istoriji dolazimo do iste konstatacije – muški mozak i ženski mozak nemaju dodirnih tačaka, pa to ti je... Ali ovaj tekst nema veze sa muškarcima, nego sa vama drage moje dame. Kad ste se poslednji put opustile i prepustile?

ŽENE I SEX... Zaista je zabrinjavajuća činjenica da 10% žena nikada u svom životu nije doživela vr- hunac, a 40% njih se u većini slučajeva tako- reći folira. Zašto nam se to dešava? Iskreno, biće da je u nama problem moje dame. Kod nas sve mora težim i kompolikovanijim putem. U tekstu koji sledi, pokušaću da vam dočaram šta smatram glavnom kočnicom ženske seksualnosti. I odmah da bude jasno – ovo je samo jedan laički point of view. Sve uzmite sa rezervom. Nadam se samo da ćete uživati, za promenu.

DAKLE? Pa da krenemo od početka. A kad kažem početak, mislim na sexualnu revoluciju koja nam je donela svašta nešto, osim zado- voljavajućeg procenta žena koje umeju da uživaju u svom telu i sa svojim partnerom. Neki bi rekli samo – mah, to je problem vanju istog. Na žalost, imam samo da kažem nivou biološkog zapisa, da nijedna emanci- u glavi! I što je najgore, jeste tako. Imam – malo sutra! Još smo prilično daleko od pacija neće u tom smislu izjednačiti žene i utisak da ženska frustracija zapravo leži, ovakvog shvatanja sex-a. Kad kažem „smo“ muškarce. Ovde je važno da shvatimo da to u socijalnim kategorijama, a ne u fizičkim mislim i na žene i na muško shvatanje žene ni ne treba da se desi, već da smo biološki predispozicijama. Izgooglajte objašnjenje kao sexualnog bića. Dakle, kako stvari zai- predodređene da pre stupanja u odnos sva- ženskog orgazma, i naćićete da tri faktora sta stoje? Biološki, žena nije zamišljena kao ki put dobro razmislimo. utiču na njega – fiziologija, psiha i vrednosni promiskuitetno biće koje stupa u sexualne stavovi. Druga dva su dominantna, dok kod odnose svaki put kad za tim oseti potrebu „NE HVALA!“ muškaraca oni i ne postoje. Dakle, žene sex (muška osobina) . Sposobna je da zatrudni Dakle „Sex i Grad“ nije rešenje. Takvim pre svega posmatraju kao socijalnu katego- s jednim muškarcem, plod nosi 9 mesecii ponašanjem možete da zaradite samo riju. Jel vam palo ovo nekada na pamet? A i njenom organizmu treba vremena da se osećaj nelagode, krivice ili jako površne sad još eksplicitnije - njihov odnos prema odnose. Rešenje je shvatanje i prihvatanje ovoj kategoriji ujedno određuje i njih kao svog sexualnog bića. To znači da za početak Tekst nije za mušku populaciju! ličnosti! Na taj način dobijamo „kaluđeri- osvestite da je ono u vama, a ne van vas, i Skrenite pogled moliću. ce“, „promiskuitetne“ i druge tipove žena da vi imate pravo i obavezu da ga razvijate. koje u stvari etiketirate na osnovu njihovog Zaboravite na druge ljude, njihova mišlje- seksualnog života, a da pri tom toga niste nakon toga oporavi. Svaki sexualni odnos nja. Udovoljite sebi. Ta imate jedan život ni svesni. Bilo kako bilo, kroz moju laičku nosi sa sobom potencijal da žena ostane drage moje, nećete valjda da ga isfolirate?! prizmu i neformalne ankete sa brojnim že- u drugom stanju. Zato, svesna toga ili ne, Ali pazite. Nemojte da upadnete u zamku, nama došla sam do ovog zaključka. I čini uvek bira partnera koji će da da njenom i postavite se prema svemu kao muškarac, mi se da nešto što nas tako kompleksno potomku odgovarajući genetski materijal. jer to niste. Ono što je potrebno jednoj ženi određuje ne može ni da nas zadovolji, dok Za taj proces je potrebno vreme. Zahva- da bi istinski bila zadovolj(e)na u svakom ga ne shvatimo na pravi način. Rešenje? ljujući tome, žena opet, ne može da bude smislu, jeste stabilan odnos sa samom so- non-stop fokusirana na svoju potrebu. Pre bom i sa svojim partnerom. Zato ga pažlji- „SEX ZA PONETI?“ je fokusirana na okruženje. Muškarci sa vo birajte. Ništa ne može da vas uzbudi kao Hajde da se podsetimo čuvene serije „Sex i druge strane imaju pun fokus na svoju po- činjenica da vas neko razume, shvata i pri- Grad“. Tu je žena opisana kao samostalna, trebu. Ne nose decu, i nije im cilj da nađu hvata za to što jeste. Budite sigurne u sebe okrenuta sebi, svom poslu, izgledu - svom odgovarajuću partnerku, već da šire svoj ge- i vašem partneru objasnite šta je to što vas zadovoljstvu. Pošto u njega spada i sex, netski materijal na što više istih. Pogledi na čini srećnom – i isiključite mozak! nema nikakve prepreke da se prepusti uži- reprodukciju nam se toliko razlikuju, i to na Dr Da Wajt 25 društvo POVLAČENJE STIVA DŽOBSA SA MESTA IZVRŠNOG DIREKTORA KOMPANIJE EPL WHERE EXCELLENCE IS EXPECTED! rajem avgusta ove godine šef Epla, karijere bio okružen nekima od najstručni- Stiv Džobs, podneo je ostavku, jih ljudi iz sveta biznisa i tehnologije. kako se spekuliše, zbog zdravstve- nih problema. Iznenadni odlazak BACK TO BASICS... Kovog genija, oca Ajfona, Ajpeda i Meka, Međutim, i najbolji greše. Naime, jedna revolucionara u oblasti personalnih ra- takva odluka ga je svojevremeno koštala čunara, u trenutku kada ova kompanije mesta u kompaniji Epl. Naime, sredinom beleži najbolje rezultate u svojoj istoriji 80-ih, kada je Epl već postao respektabilni propraćen je burom komentara u javnosti. brend na tržištu, Džobs je osetio potrebu da Sama vest da se Džobs povukao iz Epla je na mesto izvršnog direktora kompanije do- u trenutku smanjila vrednost akcija ove vede osobu sa većim iskustvom. Tako se od- sa Diznijem stvoreni neki od najboljih ani- kompanije u vrednosti od 7 odsto, što na lučuje da angažuje Džona Skalija, tadašnjeg miranih filmova, poput “Priče o igračkama“, najbolji način ilustruje snažnu reputaciju uspešnog izvršnog direktora Pepsi Kole, “U potrazi za Nemom“ itd. Epizoda sa Pik- koju uživa u javnosti. Ako bacimo pogled prišavši mu sa jednom od najarogantnijih sarom završena je tako što je Džobs prodao na njegov lik i delo, možemo uvideti da se rečenica u istoriji biznisa: „Da li želiš da ovaj studio Dizniju, ali ne za novac, već u za- ovde radi o čitavom sklopu jedne vizionar- ostatak života provedeš prodajući zašećere- menu za akcije u kompaniji, čime je postao ske i nemilosrdno jake ličnosti, čoveku čija nu vodicu ili želiš priliku da promeniš svet?“. najveći pojedinačni akcionar. Sa uspehom karijera i životni put prevazilaze maštu naj- Piksara Džobs je pokazao da se njegovo smelijih holivudskih scenarija. polje kompetentnosti proteže daleko izvan “Being the richest man in the Iza Džobsove reputacije simbola tehnološke cemetery doesn’t matter to me … oblasti razvoja i prodaje Hi-Tech gedžeta. inovativnosti stoji lik ekscentričnog bizni- Going to bed at night saying we’ve U međuvremenu, nakon decenije koju je smena i marketinškog genija, osobine koje done something wonderful… that’s Epl proveo bez Džobsa, kompanija je došla su odigrale presudnu ulogu na njegovom what matters to me.” do ivice kolapsa. 1996. Epl, suočen sa finan- putu do uspeha. Praktično bez inženjerskog Steve Jobs sijskim bankrotom, kupuje Džobsovu kom- obrazovanja, on je ipak uspeo da na njegovo paniju NeXT i na taj način ga ponovo vraća ime do danas bude registrovano preko dve u svoje redove. Implementirajući tehnologi- stotine patenta, zbog čega ga neki danas stav- Nakon što je 1983. Skali prešao u Epl, njih ju koju je razvio tokom godina provedenih ljaju rame uz rame sa velikim pronalazačima dvojica su narednih par godina nastavili da u NeXT-u, zajedno sa svojim beskompro- poput Edisona. Prema rečima Stiva Vozni- “menjaju svet“. Međutim, njihove vizije da- misnim insistiranjem na vrhunskom kva- jaka suosnivača Epla i tvorca prvih računara ljeg razvoja kompanije su počele sve više da litetu, atraktivnom izgledu i specifčnom ove kompanije, Džobs nikada nije imao zna- se razlikuju, što je 1985. rezultiralo time, da načinu distribucije proizvoda, Epl u nared- nje da sam konstruiše računar, niti je znao je Džobs bio primoran da napusti sve funk- noj deceniji postaje lider u industriji visoke da napravi funkcionalan operativni sistem, cije u kompaniji koju je osnovao. tehnologije i jedna od najprofitabilnijih ali je oduvek imao viziju šta je potrebno tr- U 30. godini života prodaje svu svoju imovi- kompanija na svetu. Epl je postao simbol za žištu, kao i harizmu da izvuče maksimum iz nu, osim akcija Epla i osniva novu kompani- inovaciju, unoseći revolucionarne promene svojih saradnika. Imajući jasnu viziju onoga ju pod imenom NeXT. Kako je sam kasnije na polju personalnih računara, načinu slu- što želi, uspeo je da od skromnih početaka izjavio, težinu koju nosi uspeh zamenila je šanja i skidanja muzike sa interneta, kao i u kompanije Epl, osnovane u garaži svojih rasterećenost početnika. Iako je kompanija oblasti telekomunikacija. roditelja, za samo desetak godina proizvodila neke od najboljih raču- Danas, nakon odlaska Džobsa, možemo čuti stvori brend vredan 2 milijarde nara tog vremena, ipak je nailazila različite prognoze o budućnosti kompanije dolara, unoseći revoluciju u svet na ograničen komercijalni uspeh. Epl, dok, s druge strane, konkurencija ne personalnih računara. Naravno, U međuvremenu, Džobs kupuje krije olakšanje. Njegovo bogatstvo se pro- jedna od glavnih Džobsovih me- Grafiks Grup od grafičkog ogranka cenjuje na 8.3 milijarde dolara, dovoljno za nadžerskih sposobnosti ogleda se Lukasfilma za ukupnu sumu od 10 mirnu penziju. Sigurno je da će zaveštanje i u prepoznavanju tačno onih kva- miliona dolara. U narednim godina- njegove uspešne poslovne prakse još dugo liteta saradnika, koji su mu potrebni ma uspeva da uspešno tran- biti prisutno u udžbenicima modernog me- za ostvarenje zacrtanih ciljeva, sformiše ovaj studio, u nadžmenta širom sveta. tako da je od početka svoje kome su u saradnji Bojan ČALIJA 26 MS IRONY ISTRAŽUJE ZA VAS društvo ŠTA JE ZAISTA DOBRO ZA CV? Generacija koja zbunjeno odrasta u krvi, suzama i znoju tranzicije ima ekskluzivnu priliku da stvori savršen društveni sistem. Ali tek pošto napiše svoj „CV“!

STARA “DOBRA“ VREMENA Dobar dan, ja sam Miloš Slobodanović. Rodjen sam 1959. Bio sam odličan student Ekonomije, odmah po završetku fakulteta predao sam dokumenta na šalter u NZS (na- cionalni zavod za zapošljavanje ). Javio sam roditeljima, koji su bili ugledni članovi par- tije da sam diplomirao, kao i drugu Raji koji mi je bio nadredjeni u toj istoj partiji. Sutra me je čekao posao! Bio sam mlad voleo sam sve da radim, nešto i putovao, fino zaradji- vao ali doslo je i ovo novo vreme. Posle ne- nom akten tašnom i sigurnošću do penzije. vremena zaista promenila? Zar nije paradok- sto vise od tri decenije ostao sam bez posla. I jeste važno biti uspešan na fakultetu ali, na salno plaćati da Vam neko napise opis Vašeg Sada svi traže znanje engleskog, računare! U žalost, ni to nije garancija. Da, na sreću ili života? Zar nije čudno to što neko hoće da moje vreme računari nisu ni postojali. Staž žalost, u tržišnom kapitalizmu stvari funkci- Vas u roku od dva dana istrenira za karijeru, do penzije dopunjujem kao kondukter... onišu drugačije. Vidim da su svi to shvatili, i kao da je brzi meč u dva seta. Pre nego što zato su počeli masovno da se organizuju ra- se susretnemo negde kako igramo držeći se VREMENA SE MENJAJU zni treninzi za brzo i lako napredovanje u ka- za uši samo zato što nam je neko rekao onu Dobar dan ja sam Vredna Učić rodjena čuvenu „to je dobro za CV“ hajde da se su- 1986. Završila sam Ekonoski fakultet u Be- očimo s tim! Treba imati dobar CV ali pi- ogradu sa odličnim prosekom. Znam Engle- sanje istog se ne kupuje niti je to samo sebi ski, računarski sam pismena i komunikativ- svrha. Svaki početak je težak, i jako je bitno na. Nemam još uvek posao ali nisam gubila raditi na sebi ali ne postoji kratki kurs večitog vreme! Išla sam na radionice koje su držali studenta koji će vam pomoći da uspete u ži- votu. Pametno koristite vreme da ono ne bi Recept za uspeh ne znam ali ptičica iskoristilo Vas, pa da pocnemo! mi je šapnula njen najsladji deo: “Šta god da radite, zabavljajte se, uživajte u REŠENJE PROBLEMA tome!“ Recept za uspeh ne znam, ali ptičica mi je ša- pnula njen najsladji deo: “Šta god da radite, zabavljajte se, uživajte u tome!“ Dakle, hajde kolege studenti koji imaju iskustva u traže- za početak da se igramo! Bez ikakvih ogra- nju posla. Spremna sam na većinu pitanja ničenja zamislite gde biste voleli da budete koja mogu da mi postave na intervjuu, ali za tri godine, i zapišite sve potrebne osobi- mislim da uvak padnem na onom ’’zašto ste rijeri ili za gradjenje iste. Zato kada na google ne, znanja i veštine koje ta osoba poseduje. baš Vi dobri za ovaj poso’’? Ne gubim nadu, ukucamo čuvenu floskulu “dobro za CV“ za Zatim, zapište (najrealnije moguće) koja spremna sam da idem na sve radionice i se- manje od sekunde iskoči 1 480 000 rezultata su vaša trenutna znanja, osobine i veštine. minare koje su dobre za CV, znate, vremena pretrage. Zato su i otvorene firme za pisanje i Sada kada imamo početnu tačku i krajnju su se promenila i sada hvala Bogu postoje kupovinu čuvenih “CV za poneti“. Ok, živite destinaciju treći i najzabavniji korak je osmi- ljudi koji organizuju razne edukacije za za- brzo (ili bar želite da je tako) i želite sexy re- šljavanje najzanimljivijeg putovanja u životu pošljavanje. Možete čak i da naručite da Vam cept za vrtoglavi uspeh, ali, zastanite za mo- - popunite taj gep! Diskutujte sa prijateljima, napišu CV! menat! Da li smo dobro shvatili kako su se trežite savete, putujte, razgovarajte sami sa sobom, brainstormujte, učite, radite, volite, ŠTA SAM NOĆAS PROPUSTIO? Pre nego što se susretnemo negde kako molite, plivajte, skačite, zvaćite, pevajte, slu- Dobar dan ja sam Ms.Irony i znam da su se igramo držeći se za uši samo zato što šajte, pitajte, skitajte, uživajte u tome i doći vremena promenila. Nije više moguće samo nam je neko rekao onu čuvenu „to je ćete do svog cilja koji zaista vredi! Doći ćete završiti fakultet, predati dokumenta na čuve- dobro za CV“ hajde da se suočimo s tim! do sebe, onda ćete znati kako i imati šta da ni šalter, javiti se partiji ili roditeljima i već Caka je da cake nema napišete u svoj CV. sutra ste ugledni činovnik sa novokuplje- Ms. Irony 27 društvo NEKI RADE DA BI PREŽIVELI, A NEKI JER IM SE DOPADA... VALJDA NIJE SVE U NOVCU?! Da su vremena teška znaju i vrapci na grani. Posla nema, ne zna se ni da li će ga biti, ali mu se nadamo, iako je stopa nezaposlenosti u Srbiji porasla na 22.2 %. Ove činjenice navode buduće studente da dobro razmisle o tome da li će im se jednog dana isplatiti diploma fakulteta koji žele da studiraju? Već godinama u samom vrhu tražnje su isti fakulteti: Filološki, FON, Ekonomski, Medicinski... dok na Poljoprivrednom, Biološkom, Hemijskom uvek ostane koje slobodno mesto više. Da li svi masovno žele da postanu ekonomisti ili jednostavno misle da će tako lakše moći da prežive sutra?

ZRELA ODLUKA a sa dobrim finansijskim stanjem, baš i nije u svojoj struci!” Onda mu je kolega rekao: Da li smo sa devetnaest godina dovoljno rešenje, pogotovo ne na duge staze. Na kra- “OK, to znači da nemaš toliki problem sa stasali da donosimo odluke o svojoj buduć- ju, kad se presaberemo ispada da nije skroz parama, kada možeš da biraš šta ćeš da ra- nosti? Mnogi maturanti su u ozbiljnoj dile- tačno da nema posla. Zapravo realnije je diš”…Pouka je jasna. Ne želimo da radimo mi kada upisuju fakultet, pogotovo ako se reći - nema željenog posla. Evo jedne aneg- bilo šta, ali na kraju moramo biti realni. premišljaju koju od dve potpuno suprotne dote: Sretne čovek bez posla, koji živi sa Ako ćemo ići u potragu za „pravim”, u me- materije da studiraju. Jedna naša koleginica ženom i troje dece kod tašte, kolegu sa fa- đuvremnu se moramo zadovoljiti drugim podelila je sa nama svoje iskustvo: ”Kada kulteta koji su svojevremneo završili, i pita najboljim rešenjem, da bi preživeli. sam upisivala fakultet sviđalo mi se i pravo i ga da li može da mu nađe posao. Kolega mu ekonomija i matematika i fizika i svašta još, je odgovorio da trenutno nema ništa što bi ŠTA NAM JE ČINITI ali ništa mi se nije sviđalo baš, baš, da bih mu ponudio, ali da može da ide da radi na Treba dobro razmisliti čime želimo da se mogla da kažem da bih time volela da se ba- selu – tada je bilo vreme setve, ili da krene u bavimo u životu. Nekad nije lako da prona- vim, i da mi je taj posao daleko lepši nego neku prodaju na procenat. Njegov odgovor đemo sebe, dugo lutamo, menjamo okruže- svi ostali. Jedino što mi je preostalo jeste da je bio: “Pa, nisam ja zato studirao da radim nje, ali pre ili kasnije uvek stignemo na cilj. postupim racionalno, a to je da upišem fa- u njivi, ili da budem prodavac. Hoću posao Jeste u Srbiji tesko naći posao koji nam se kultet koji će mi otvoriti mnogo mogućno- sviđa, a pri tom i da je dobro plaćen. Nekad sti za zaposlenje kada ga završim. A to jeste je teško je naći bilo kakav posao, ali ne treba Ekof, mnogo više nego ostali fakulteti. Upi- se odricati snova. Čemu pozamašna plata, sala sam naš fakultet da bih produžila vre- ako stres preovlađuje, ako nam je lice namr- me u kojem bih mogla da pronađem sebe, šteno i ne sijamo. Jel to naša životna misi- tj. svoj idealni posao, kad ga već nisam ja?! Zar nije lakše živeti sa manjom ko- našla do svoje devetnaeste godine. Zato ličinom novca, ali punim plućima, jer i mi je bilo važno da dođem na fakultet taj deo dana koji provodimo na poslu koji će ponuditi mnogo različitih op- je naš život i ne treba da ga traćimo cija. „ o l a k o . A put koji ćemo pratiti kreće od studija ili se bar na- ON JE TAJ? slućuje, zato ne Da bi pronašli “taj” dozvolite da drugi posao, kao kad traži- odlučuju umesto mo našu drugu polo- vas, da politika i stanje vinu, zaista nam je po- u državi previše utiču na trebna sreća, ali isto tako vašu budućnost! Možda volja, želja i čvrsta odluka „Budući brucoši treba dobro da razmisle su danas traženi bankari, da ćemo do njega doći. Cela šta žele da upišu i razmotre koliko će računovođe, ali ne znači da priča podseća na brak jer je im posle završetka studija biti potrebno će i sutra biti tako. Možda bi potrebno uložiti dosta truda, ali da se zaposle” - kaže Branko Kovačević, bili srećniji da ste veterinar, da zadovoljstvo koje zauzvrat donosi rektor Univerziteta u Beogradu. pomažete životinjama, zašto to je veliko. Naravno, ako ste od onih zanimanje danas nije popularno koji jedva čekaju petak jer dolazi vi- ili da se bavite slikarstvom, vajar- kend, i “muka” vam je kad pomislite na stvom? Zato, nemojmo dozvoliti da ponedeljak, sa nelagodom ustajete uju- žrtvujemo talente koji su nam po ro- tru da bi otišli na posao, onda ste definitiv- đenju dati samo na osnovu predpostav- no u lošem “braku”, a malo ljudi želi da se ke da od toga nećemo moći da živimo. u njemu nađe. Takođe, biti u lošem braku, Ivana MILOŠEVIĆ 28 ARAPSKI DIV NOVINARSTVA društvo

A„Al Džazira“L (u bukvalnom D prevoduŽA „ostrvo“, ali se ZIRime odnosi na Arapsko poluostrvo)A najveća je i najkontraverznija bliskoistočna TV stanica koja prenosi vesti iz sveta, 24 časa dnevno, uz poseban fokus na trusna područja. Za 15 godina svog postojanja, ona je od male TV stanice iz Katara postala uticajna globalna TV mreža.

ISTORIJAT plata, dogovora o emitovanju programa sa mnogih zapadnih medija. Takođe, ova sta- Sve je počelo 1995. godine, kada je britan- drugim kompanijama i prodaja snimaka. nica postala je „poznata“ po emitovanju vi- ski “BBC” sklopio ugovor sa saudijskom deo poruka lidera terorističke organizacije kompanijom „Orbit komunikacije“, u ci- KONTRAVERZE Al-Kaida. „Al Džazira“ je od nekih zapad- lju prenošenja vesti na arapskom za glavni Iako je finansirana od strane katarske vlade, nih medija proglašena „glasilom“ navede- “Orbitov” bliskoistočni kanal. Međutim, „Al Dzazira“ imala je veliku uredničku slo- ne organizacije i njenog vođe, Osame Bin bodu. Profesionalizam u izveštavanju, uz Ladena. Njene kancelarije u Afganistanu i „Al Džazira“ počela je u julu ove godine diskusije u studiju koje su pokrenule mno- Iraku bombardovane su od strane SAD-a probno emitovanje programa koji će ge dotad tabu teme, omogućile su ovoj TV tokom ratnih intervencija protekle deceni- biti dostupan posredstvom zemaljske stanici da stekne veliki broj gledalaca. To je je. U martu 2008., izraelska vlada uvela je mreže i kablovskih operatera u Bosni takođe prva arapska TV stanica koja je bojkot Al Džazirinih novinara, zbog izve- i Hercegovini. Iz sedišta te medijske iznosila kritike na račun vlada zemalja štavanja o sukobima Izraela i palestinske kuće u Sarajevu saopšteno je da se arapskog sveta, mada su te kritike u grupe Hamas u pojasu Gaze. Tokom nastavljaju tehničke i druge pripreme poslednje vreme manje oštre, što se protesta u Egiptu, vlasti ove zemlje za realizaciju pune programske šeme tumači kao potez u cilju stvara- naredile su TV stanici da zatvori “Al Džazira” za Balkan, koja uključuje nja boljeg odnosa sa saudijskom svoju kancelariju u Egiptu. Ovo celodnevni informativni program iz i katarskom vlašću. Ipak, su samo neki od primera ome- regiona i sveta. Pravi program trebao smatra se da svojim pri- tanja rada ove TV stanice. bi da počne sa emitovanjem u januaru stupom „vrućim“ tema- sledeće godine. ma, „Al Džazira“ nudi ZNAČAJ zdravu dozu objektiv- „Al Džazira“ danas, po- nosti i da značajno uti- red vesti, ima nekoliko ta saradnja nije dugo trajala. Nakon što je če na formiranje javnog specijalnih kanala kao što “BBC” objavio prilog o ljudskim pravima u mnenja u arapskom sve- su: sportski kanali, uživo Saudijskoj Arabiji, “Orbit” je prekinuo satu. „Al Dzazira“ je skrenu- emitovanje vesti i priloga radnju. “Al Džazira”, koja je počela sa radom la pažnju zapadnih sa konferencija, kanal 1996., okupila je bivše zaposlene u ovom zemalja 2001. za decu, dokumen- arapskom odeljenju BBC-ja, a takođe je godine, jer je bila tarce i dr. Ona ima svoj program uredila po ugledu na ovu bri- jedina TV stanica veliku gledanost u tansku TV stanicu. „Al Džazira“ je počela sa sa 24-časovnim arapskom svetu, jer je emitovanjem programa 1. novembra 1996. satelitskim linkom sa Kabulom, u vreme mnogi ljudi vide kao pouzdaniji izvor infor- godine, isprva 6 sati dnevno, da bi do kraja rata u Afganistanu. Ekskluzivni snimci koje misanja od drugih medija, koji su obično 1997. dnevno emitovala 12 sati programa. je ona tada pravila korišćeni su od strane pod državnom kontrolom. Iako je optužu- Signal se prenosio preko kablovske televizi- ju za pristrasnost i neprofesionalizam, pa i je i satelitskog signala. Predsednik kompa- Zaštitni znak ove velike medijske otvoreni anti-amerikanizam, činjenica je da nije bio je Šeik Hamad Bin Tamir al Tani, kuće nalikuje kapi vode i u suštini „Al Džazira“ sarađuje sa važnim medijima bivši ministar informisanja Katara. Drugi predstavlja natpis „Al Džazira“, sa Zapada, poput „BBC“-ja i „CNN“-a, što šeik, Hamad Bin Khalifa, dao je zajam od na arapskom, ispisan posebnim u neku ruku predstavlja priznanje njenog 137 miliona dolara TV stanici. Plan je bio kaligrafskim pismom, koji je u skladu rada i objašnjava porast njene gledanosti u da za 5 godina kompanija počne da se fi- sa muslimanskom religijom i kulturom. svetu. Ona doprinosi da se svetski događaji nansira iz sopstvenih poslovnih aktivnosti. Ovaj logo izabran je od strane šeika sagledaju iz jednog drugog medijskog ugla, Međutim, to se nije desilo, pa su se zajmovi Hamad Bin Khalifa, kao najbolji na pružajući time drugačiju perspektivu na ak- nastavili. Danas su joj glavni prihodi, pored takmičenju za logo ove kompanije. tuelne događaje u svetu. ovih zajmova, prihodi od reklama, pret- Nikola Škondrić 29 MOZAIK U pauzama izmedju učenja KAĆE PREPORUČUJU

rage kolege, što smo odmarali, od- FRIeNDS WItH BeNeFItS VIŠe SReĆe oVaJ pUt marali smo. Čeka nas još jedna go- – romantična komedija Ustanova kulture “Vuk Karadžić”, dina puna novih izazova (za neke Na repertoaru od: 29.9.2011. 29.09.2011. u 20:00 h, cena karte 600,00 rsd od nas i starih). Po ko zna koji put Režija: Will Gluck Adaptacija i režija: Tatjana Kecman, Bo- Dobećavamo da ćemo se odreći loših, kam- Uloge: Mila Kunis, Justin Timberlake, Pa- ris Radmilović (po motivima romana Dž. panjskih navika i sve svoje obaveze izvr- tricia Clarkson, Jenna Elfman, Woody Barnsa, B. Vijana i G. G. Markesa) šavati na vreme... A sada da pređemo na Harrelson, Bryan Greenberg Uloge: Tatjana Kecman, Nataša Balog vedrije teme. Počinje nova pozorišna sezona, novi fi lmovi stižu u bioskope, a tu je Gde je granica između prijateljstva i ljubavi? Junakinja ove priče je obična žena koja i poneka knjiga koju vredi pročitati. Izbor Dilan i Džejmi su mislili da će biti jedno- troši svoj život sumanuto jureći za zadatim je veliki, a mi izdvajamo ono što nam se u stavno da svoje prijateljstvo upotpune samo ciljem. Nakon jutarnjeg buđenja, ona seda ovom trenutku učinilo zanimljivim. Nada- seksom, bez obaveza. Uprkos uzajamnoj na sobni bicikl i tu počinje metaforično mo se da će vam se naš izbor dopasti, a ako privlačnosti odlučuju da vide šta će se desiti putovanje kroz sve bitne segmente njenog ste raspoloženi za saradnju svoje predloge kada odstrane emocije i zadrže se na čisto života. Na tom tragi-komičnom putu sre- za naredni broj šaljite na monopollist@ fi zičkoj strani Međutim, ubrzo otkrivaju da ćemo roditelje, učitelje, šefove, muževe, gmail.com. se stvari moraju zakomplikovati i da njihov neuzvraćene ljubavi... Kroz snove, sećanja i odnos ne može da se zadrži samo na tome. realnost predstava vodi do samog kraja, gde FILMOVI ona biva ubijena kako rastućom glasnošću, UPOZORENJE! Ne očekujte teške ži- POZORIŠTE tako i brzinom smenjivanja TV-reklama votne drame, SF avanture ili akcije pune – spržena brzinom okretanja pedala. Na- nasilja. Ispitni rok se bliži kraju, pa znamo ravno, tu nije i ne sme biti njen kraj! da vam je potrebno nešto da se opustite i Cilj ove predstave nije da zabrine ljude pi- nasmejete. Okupite društvo i pravac u bio- tanjima o suštini života, upravo suprotno, skop na lekovitu dozu smeha. da ih nasmeje i podseti na lepotu jedno- P.S. Ne odgovaramo za upalu mišića, grče- stavnosti. ve u obrazima i smeh do suza. kNJIGa DžoNI INGLIŠ: poNoVo RoĐeN - komedija

ko Je oVDe IDIot? Pozorište “Slavija”, 01.10. 2011. u 20:00 h, cena karte 400,00 rsd Režija i uloge: Milan Kalinić i Srđan Ivanović

Reč je o komadu ruske spisateljice Muze Pavlove iz 1903. godine. U to vreme, u Na repertoaru od: 15.9.2011. Rusiji su pre venčanja morale da se uzmu Režija: Oliver Parker brojne potvrde, između ostalog i od psihi- Uloge: Rowan Atkinson, Gillian jatra. Radnja počinje kada budući mlado- pLaVa I RoZe kNJIGa ili preciznije Anderson, Dominic West, Rosamund ženja, posle burne momačke večeri, odlazi “Knjiga o vagini” i “Knjiga o penisu” bel- Pike, Daniel Kaluuya kod psihijatra po potvrdu. U predstavi su gijskog seksologa i kliničkog psihologa na humorističan način prikazani događaji Hudele Likens. Slobodan G. Marković, Ovaj fi lm je dokaz da Čak Noris nije jedini iz svakodnevnog života, diskretno prožeti istoričar i izdavački urednik je naglasio da čovek koji može da spasi svet. Legendarni oslikavanjem dobro znanih likova iz poli- u zemlji u kojoj je abortus i dalje najčešći Rowan Atkinson u ulozi obaveštajca en- tičke sfere Srbije. Posebnu draž ima i dava- vid kontracepcije, ove knjige predstavljaju gleske tajne službe ima zadatak da zaustavi nje određenih uloga gledaocima. Tako će napor da se seksologija, koja nije dovoljno grupu internacionalnih ubica pre nego što pojedinci ovu predstavu pamtiti po slučaj- zastupljena u školskom sistemu, predstavi eliminišu svetskog vođu i prouzrokuju glo- nom učešću u istoj, dok će im u glavi ostati na savremeni način. balni haos. Kako bi pomogao svetu, Džoni pitanje: “ko je ovde idiot”, kao i osmeh na Kao i uvek, dame imaju prednost, pa ćemo Ingliš se vraća u akciju! usnama. zato prvo reći koju reč o Knjizi o vagini. 30 MOZAIK

“Već i sam naslov, sasvim određeno govori jednim zanimljivim naslovom – “Grad šta je predmet ove nesvakidašnje i izuzetno tajni”. U svojoj knjizi Zoran Nikolić ot- simpatične knjige. Iz nje možete saznati kriva jednu od najvećih tajni Balkana, gotovo sve što vas je zanimalo o ovoj tako tajnu o grobu hunskog vojskovođe Atile, privlačnoj, misterioznoj i tabuisanoj “stva- koji je sahranjen na dnu reke. Potraga za ri”, a što do sada niste imali koga da pitate njim traje sve dok takva legenda živi, a ili vas je bilo sramota. Malo je knjiga koje tragači su sve uporniji bez obzira što tajna čitaoca podučavaju, obrazuju, a da mu isto- ponire sve dublje u istorijsku tminu. Be- vremeno omogućavaju i da beskrajno uživa ogradskog novinara, stručnjaka za tajnu u čitanju. Hudelina knjiga o “ljubavnom istoriju, angažuje bogati Amerikanac da tunelu” neodoljivo je zabavna i ljupka, čita bude član ekipe koja će krenuti u potra- se sa velikim zadovoljstvom, ali je istovre- gu za Atilinim grobom. Ali tajna Atilinog meno i veoma poučna jer iz nje čitalac na večnog počivališta nije jedina tajna koja nenametljiv, spontan način može naučiti će ih pratiti na tom putu, to je samo poče- mnogo toga što mu je potrebno za dobar, tak nečeg većeg i mističnijeg – ključa svih avgusta na Petrovardinskoj tvrđavi pred bogat, uzbudljiv i pre svega, bezbedan sek- tajni. Ova knjiga otkriće vam zašto je kralj oko 15.000 ljudi. Nesvakidašnjim glasom sualni život.”, rekao je Žarko Trebješanin u Aleksandar Karađorđević držao u ruci i neodoljivim šansonjerskim zvucima pa- predgovoru ove knjige. Evo i par podnaslo- masonski čekić dok je rušio drevni grad riskog Monmarta oduševila je publiku. va iz knjige koji su se nama učinili zanimlji- Žrnov na Avali da bi napravio spomenik Njena skromnost i jednostavnost, upr- vim: Istraži sama koliko si (ne)normalna, Neznanom junaku? Saznajte ko su člano- kos popularnosti koju je stekla, vredni su Pažnja: opasnost od zaraze, Zvuči kao neki vi tajnog masonskog društva - stvaraoci divljenja. Nadamo se da će tako ostati i u francuski začin: herpes!, Izmišljotine sek- istorije ili čuvari njene tajne? buduće. sualnih časopisa, Zatrudni ako ti to želiš, Već sa četrnaest godina, kada je prvi put Menstruacija: od ludila do spokoja, Prave MUZIKA uzela mikrofon u ruke, shvatila je da je žene piške stojeći, itd. pevanje ono čime želi da se bavi. Danas, “U Knjizi o penisu šarmante, vragolaste i sa dvadeset jednom godinom, ima dva oštroumne Hudele Likens, mogu se naći albuma iza sebe od kojih ju je drugi, na- jasni, eksplicitni i duhoviti odgovori na zvan “21”, obeležio kao najbolju pevačicu mnoga zanimljiva i intrigantna pitanja u svojoj generaciji. Reč je o Britanki koja koja muče pre svega muškarce, ali i žene. peva soul, blues, country soul i R&B mu- Po informativnosti, zanimljivosti, šarmu i ziku - Adel (Adele Laurie Blue Adkins). vrcavom, duhovitom stilu kojim je napisa- Iako je vrlo mlada, sa lakoćom uspeva da na, ova druga knjiga nimalo ne zaostaje za pretoči i najdublje emocije u svoje pesme. prvom. Ove dve komplementarne knjige Tekstovi poput Rolling in the deep i Ru- čine jednu prirodnu i logičnu celinu.” Neki mour has it govore o njoj kao jakoj ženi od podnaslova su: Rad u prodavnici neoba- koja će prebroditi sve ljubavne, ali i život- veštenosti, Seme života, Koliko sigurno je ne nedaće, svakome vratiti po zasluzi, ali i sigurno?, Od side se (i dalje) umire, Krčka- ostaviti onog s kim se ne oseća dobro. Tu nje na tihoj vatri, Tako se to radi sigurno, i su i tužne i srceparajuće balade koje ni- mnogi drugi. ‘’Kada moje uši čuju...’’ Nešto kvalitetno, koga ne ostavljaju ravnodušnim. Najlepša Ono što je zanimljivo, izdavač ovih knjiga originalno, drugačije za promenu. Mlada, od svih - Someone Like You, posvećena je “Zavod za udžbenike”, pa nije isključeno uspešna i popularna s razlogom. Reč je o je njenoj bivšoj ljubavi. Ako vam je po- da će one jednog dana biti deo nastave sek- francuskoj pevačici džez muzike Izabel trebno da se isplačete poslušajte Turning sualnog obrazovanja u školama kod nas. Žofrua, poznatijoj kao ZAZ. Tokom svo- Tables i Don’t you remember. Potvrdu za je karijere pevala je u više džez bendova. svoj rad Adel je dobila na nedavnoj do- Nadimak Zaz dobila je u bendu ‘’Don deli MTV nagrada, gde je spot za pesmu Diego’’ po čijem napuštanju počinje da Rolling in the deep dobio priznanja za peva bez mikrofona u kabareu ‘’Aux 3 najbolji umetnički pravac, najbolju mon- Mailletz’’. To joj je dalo podsticaj da isko- tažu i najbolju kinematografi ju. Aktuelni risti slobodu i postane ulična umetnica. album ove pevačice zauzeo je prvo me- U maju 2010. godine Telerama Pariz sto u petnaest zemalja i do sada je prodat piše: ’’Priča se sve više poslednjih nede- u šest miliona primeraka. Direktor nje- lja: Zaz je sveti glas i to će biti otkrove- ne izdavačke kuće XL Records, Richard nje leta.’’ U to vreme Zaz objavljuje svoj Russell, tim povodom je rekao: “Kada prvi album sa koga se posebno izdvaja se radi o njoj, poruka je jasna - sve je u pesma ‘’Je veux’’ čiji je tekst izraz prezira muzici. Nema trikova, nema prodaje sek- GRaD taJNI – Zorana Lj. Nikolića prema potrošačkom društvu. Iako njena sualnosti”. Autor knjiga “Beograd ispod Beograda” popularnost raste, mlada pevačica i dalje i “Masonski simboli u Beogradu” i “Tajne preferira male prostore za svoje nastupe. Katarina SaVIĆ Novog Beograda”, obradovao nas je još Svoj prvi koncert u Srbiji održala je 24. Katarina ILIĆ 31 Intervju sa Ivanom Stanković, MOZAIK svetskim top modelom LepotoM kRoZ žIVot „Prvi srpski top model by Ivana Stanković“ “Bilo da je reč o manekenstvu, koji je imao veliku gledanost. Napisala je au- „Ja sam osoba trenutka. U glumi, sportu ili nečem tobiografi ju „Bez daha“ koju je celo leto pro- trenu zavolim, prestajem da movisala širom Srbije. Čitanost je velika, što volim, rešavam životne dile- drugom, jedini način da vas dokazuje da su peto i šesto izdanje u štampi. me, donosim važne odluke, drugi zaista cene i poštuju, a i Lepa, harizmatična, osoba koja je proputo- puštam ljude u svoj život ili da vi cenite sami sebe - jeste vala ceo svet, sarađivala sa velikim imenima... im zatvaram vrata ispred da sve sami postignete, bez dame i gospodo predstavljam Vam... Ivanu nosa. Sve se dešava sad, ili pomoći uticajnih roditelja, Stanković. se nikad i ne desi. Nema kasnije, nema drugog trenutka. prijatelja, ili ne daj Bože, dečka ML: Kakve osobine treba da ima top mo- Samo taj, jedan jedini” odlo- ili muža, jer jedino je tad to ono del? mak iz knjige. pravo”, odlomak iz knjige „Bez Ivana Stanković: Na prvom mestu je ge- daha“. netika, jer ukoliko devojka nema potrebne svoje. Neke devojke su morale da porade na fi zičke atribute, nemamo o čemu da priča- sebi. Stručnjaci su sa njima radili iz nedelje u mo. Na drugom mestu je borbenost. Zatim, nedelju i zadovoljna sam napretkom. Narav- morate voleti ono što radite, i da se unosite no, to nije bio slučaj sa svim devojkama, jer u posao. Mankenstvo je borba, i malo je de- neke učesnice nisu sarađivale sa nama, nisu vojaka kojima se posreći da postanu top mo- davale utisak da rade na sebi, pa su relativno deli. Tri godine sam se borila i tražila svoje brzo i izašle iz šou programa. mesto pod Suncem i znam koliko mi je tada ML: Kako da postanemo, ostanemo vitki i bila potrebna borbenost, upornost, da ne u dobroj formi kao i Vi? odustajem. Prema tome, u svetu mode nema Ivana: (Smeh) Ja sam malo izašla iz dobre mesta za slabiće. forme, priznajem, jer zbog obaveza oko Top ML: Šta Vas je navelo da svoj život ispišete modela, nisam mogla redovno da vežbam. u 340 stranica? Za mene plivanje i mezoterapija daju najefi - Ivana: Moj život nije tipičan. Pristalica sam kasnije i najbriže rezultate, ali to je na kraju da se kroz život ide srcem. Sve ili ništa, to krajeva individualno. U svakom slučaju nika- je jedan od mojih motiva. Sve ono o čemu ko se nemojte odlučiti za dijete! sam maštala kad sam bila klinka sam uspela ML: Šta je tajna stila, po Vama? da ostvarim. U knjizi sam želela da pokažem Ivana: Tajne nema. Ili imate ili nemate stila. kako sam snove ostvarila svojim trudom i za- To je nešto s čim se čovek rađa i predstav- slugom. Knjiga je poučna i želim da pokažem lja deo nečije ličnosti. Ja nikada ne pratim devojkama kako se može uspeti, a da se ni- modu. Ne dozvoljavam da iko utiče na moj kada, ni za jedan sekund ne skrene sa pravog ukus i da me „oblači” jer se smatram dovolj- puta no inteligentnom da to sama radim. ML: Da li ste zadovoljni uspehom koji ste ML: Nesvakidašnji maneken ženskog lika postigli? i duge plave kose, Andrej Pejić, osvaja Ivana: Bila sam zaštitno lice mnogih kuća. modne piste i hrli ka svetskom vrhu mo- Mada, u svojoj karijeri nikada nisam radila delinga. Najprestižnije modne kuće se za Versaćea i Šanel. Za sve ostale sam radila u uveliko grabe oko njega. Kakvo je Vaše nekom periodu svog života i to je sjajan ose- mišljenje o njemu? ćaj, naravno. Nisam nikad bila iznenađena Ivana: Sve to mi je preterano tužno i ne dona je najpoznatija i najuspešnija svojim uspehom koji sam postigla jer znam pada mi se ni malo. Nije svaki uspeh - uspeh. manekenka srpskog porekla. Bila je da mogu još mnogo više. Na kraju, mogu da ML: Kad smo kod uspeha, recept za uspeh zaštitno lice Armania, radila je kam- se osvrnem za sobom i slobodno tvrdim da je...? panje za imena kao što su: Calvin sam ostvarila većinu stvari koje sam želela i Ivana: 500 gr talenta, 200 gr upornosti, 200 OKlein, Dona Karan, Gucci, Jill Sander, Esca- zamišljala. gr sreće i 100 gr nečega što nikada nećemo da, Polis (sa Brusom Vilisom) itd. U Italiji je ML: Šta je bilo presudno u odabiru devo- znati. radila na TV kanalu „5 Media Set“. Bila je na jaka za realiti šou „Prvi Srpski Top Mo- ML: Poruka za kraj... naslovnoj strani prestižnog „Voga” i drugim del“? Ivana: Svako ima svoj put, sledite svoje srce svetski poznatim časopisima. U modnom Ivana: Mnogo devojka se prijavilo i odabir jer će vas jedino ono izvesti na pravi. svetu prepoznatljiva je po svojoj kratkoj kosi nije bio lak. Miša, Neša i ja smo želeli da oda- i energiji kojom zrači na fotografi jama. Vodi- beremo devojke koje nisu bile lepe na isti na- Ivana ManDIĆ la je i bila jedan od članova žirija u realiti šou čin, već da svaka ima nešto specifi čno, nešto FOTO: Svetozar KA RA DŽIn 32 MOZAIK

- Dobar dan, verni slušao-čitaoci, pra- ponuđeno, dva lica su teško primila pića razumeo. Gde je tu Radio Ekof? tite još jedan Radio Ekof. Pre početka dok su ostali lakše ponuđeni i počašćeni. - Mogu ja da ponovim ako treba, nije meni emisije, podelio sam četiri rezervacije Studio? teško. RADIOza klub Amfi teatro 1 (mesta na balkonu - Važno je da su svi dobro i da nisuEKOF životno - Neka profesore, nemamo toliko vremena, + kilo besplatnog fornetija), kolegama ugroženi. Heh, evo jedne vickaste poruke odnosno karaktera na raspolaganju. Vreme i koleginicama sa najboljim prosekom koja mi je stigla na pejdžer. Glasi, Da li brzo prolazi, a prostora je sve manje. Reži- kako bi mogli da obraduju svoje društvo znaš od čega je skraćenica EKP? Od- ja mi je javila da imamo jedno uključenje, ustupanjem istih. Ostali, ne zaboravite da govor… Vam neću otkriti jer je sasvim halo, dobar dan? su mesta ograničena, stoga požurite, dakle očigledno – ko razume shvatiće. - Pozdrav kolega. Pozdravio bih i našeg svaki drugi red prazan, svako drugo mesto Dobro, a sada ono iznenađenje koje sam uvaženog profesora kojem se odista divim. razmak. vam na početku spomenuo. Radi se o Imam jedno pitanje za njega. Ova emisija će biti posebna jer ćemo imati kratkom intervjuu sa jednim profesorom - Recite, por favor. uživo uključenja i jedno iznenađenje koje čije ime vam neću reći jer znam da ćete - Prvo bih pitao, da li će se ove podele vesti ću vam nešto kasnije otkriti. Znači, vi prepoznati taj glas. Dobar dan profesore! naći na kolokvijumu i da li mora baš svaka pitate, ja odgovaram. Vi hvalite i pozdrav- - Dobar dan, dobar dan. Dan dobar želim i podela da se zna? ljate, ja to isto, al’ sa više lajkova. Takođe, Vašim slušao-čitaocima kraj malih papira. - Pa vidite kolega ako ste naučili sedam možete slati poruke i muzičke želje na moj - Dakle profesore šta Vi mislite kakve su pojmova ne vidim što Vam je problem da pejdžer. Čini mi se i da imamo prvo uklju- ove naše vesti, uopšte Radio Ekof? Dobre, naučite i osmi, jel da? čenje za danas, halo, dobar dan? Dooobar loše? - Ali ako se zbunimo i ne možemo u tre- dan? - Pa vidite dragi moj kolega, prema vreme- nutku da se setimo? - Dobar dan Olja, super Vam je emisija nu nastanka vesti mogu biti: fosilne i nove. - Mislite jače, tu je ono negde samo treba glasam za prilog broj... beep beep beep Sa druge strane, prema mestu nastanka da ga pronađete. - Oh, draga gospođa je zalutala malo, ide- vesti se dele na vesti nastale unutar EKOF- - I još jedno pitanje ako dozvoljavate. Pro- mo na drugo uključenje, halo, dobar dan? a i vesti van EKOF-a. Daljom diferencijaci- fesore da li je dovoljna skripta za prolaz? - Ćao Miloše, super ti je emisija, htela sam jom vesti nastalih unutar EKOF-a imamo: - Kakva skripta?! Kakav prolaz?! da te pitam sledeće. Ako bude bilo oktobra vesti sa oglasne table, Radetove vesti, vesti - Pa ona iz… 2 ove godine, umesto novca sam mislila da iz Kantine, vesti sa sajta (koje su po vreme- - Ooooovaj režija mi javlja da smo pri kraju založim bubreg. Kakva bi procedura bila u nu nastanka uglavnom fosilne) itd. Vesti strane i da moramo hitno da odjavimo vezi prijave ispita u tom slučaju? van EKOF-a nećemo ovde spominjati jer ovu emisiju. Kolega hvala što ste zvali. I - Sve što ti je potrebno koleginice jeste da prelaze okvire ove teme, tako da možemo Vama se profesore iskreno zahvaljujemo odeš u skriptarnicu, kupiš prijavu ispita, preći na podelu vesti po istinitosti: stvarne na gostovanju i nadam se da ćemo se još paketić za bubreg i obrazac ZB 20 (zalog vesti i sprdačine. Stvarne vesti delimo na: nekad susresti. bubrega). Ako ti je bubreg teži od 150 gra- verovatne vesti, sigurne vesti i “ko te to sla- - Svakako kolega, na ispitu ste uvek dobro- ma treba da platiš manju nadoknadu zbog gao” vesti. Sprdačine delimo na dosadne, došli. prekomerne težine paketa. Nakon merenja zabavne, inovativne i … i pakovanja bubrega, ispuni prijavu i zatim - Čekajte, čekajte nisam Vas baš najbolje Miloš BEKIĆ zaheft aj kraj paketića za papir i ubaci u sanduče. Ukoliko je bubreg u AAA stanju možeš prijaviti još jedan ispit. - Jaoj, ekstra, hvala ti puno. - Nema na čemu. Idemo dalje dragi moji, pejdžer se razigrao, tresu me vibracije od vaših poruka. Evo jedne od… Slavi- ce: Kiss, najbolji ste, jel može za moju mawu ljubav nešto od Karleuše? Naravno da može Slavice, poslaćemo ti CD na kućnu adresu. Evo jedna od Igora: Bekiću legendo, jel može Ipče? Ipče Ahmedovski – uvek. Režija mi javlja da imamo sledeće uključenje. O ne, sačekajte u pitanju je naš kolega Čabarkapa koji se nalazi na Beer Festu. Izgleda da se odigrala nekakva drama tamo. - U pravu ste kolega Bekiću! Ljudi su uznemireni, jer, po rečima očevidaca, jedan mladić je sa dva svoja druga išao od čoveka do čoveka i nudio ih pićem! Prema poslednjim izveštajima osmoro ljudi je 33 MOZAIK Proverite koja je vaša timska uloga!

Voliš li rad u timu ili si individualista? Da li si spreman/na da poslušaš tuđi savet ili si odlučan/ na u svojim idejama? Organizuješ li rad ljudi oko sebe ili si marljivi učenik? Odredi svoju timsku ulogu i saznaj nešto novo o sebi! ’’Najbolje su zatvorena ona vrata koja možemo ostaviti otvorenim’’ kaže stara kineska poslovica, ToGetHeR a to je odraz poverenja u timskom radu kojem smo u današnje vreme sve češće izloženi. Bilo na fakuletetu, u školi ili na poslu, timski rad je ključ uspeha, a naša timska uloga je upravo odraz naše ličnosti. Mnogi naučnici su proučavali ponašanje ljudi prilikom zajedničkog rešavanja problema i EVeRYoNe zadataka, a jedan od najuspešnijih bio je dr. Me- redit Belbin čiji test ’’Uloge u timu’’ koriste i po- slodavci prilikom intervjua za posao da bi uvideli da li kandidat odgovara traženom opisu posla. Odgovorite na 7 jednostavnih pitanja i saznajte da li se Vaše mišljenje o sebi poklapa sa onim što je nauka utvrdila. ACHIeVe Uputstvo: Odgovori na narednih 7 pitanja tako što ćeš 10 bodova rasporediti na odgovore a-h, dajući najveći broj bodova onom odgovoru koji se najviše odnosi na tebe. (Nije važno da svaka tvrdnja dobije bodove, svih 10 možeš dati jednom odgovoru ukoliko te on potpuno oslikava.)

M1. Mislim da moguORE! doprineti grupnom prevelik pritisak i postavlja se autoritativno b. Ne plašim se mogućnosti da se ne složim radu zato što: ukoliko nešto zaista mora biti urađeno. sa većinom. a. U stanju sam da brzo uočim mogućnosti f. Teško me je postavljati na ’’prvu liniju’’ c. Obično sam u stanju da pronađem argu- i znam kako da ih iskoristim na najbolji mo- jer se osećam odgovornim/nom za grupnu mente protiv pogrešnih stanovišta. gući način. atmosferu. d. Posebno sam talentovan/a za primenjiva- b. Dobro sarađujem sa različitim tipovima g. Dešava se da mislim o onome što tek treba nje ideja. osoba. da kažem, pa tako izgubim nit i ne znam šta e. Pažljivo posmatram i umem da iznenadim c. Posedujem prirodnu sposobnost da mi se dešava. ostale nečim neočekivanim. ideje padaju na pamet. h. Moje kolege misle da bespotrebno obra- f. Savršen/a sam u svemu što radim. d. Znam kako da izvučem najbolje od ostalih ćam previše pažnje na detalje i mogućnosti g. Spreman/na sam da uspostavljam i kori- članova grupe (ono što rade najbolje kako bi da se dogodi nešto neplanski. stim kontakte van grupe. se postigli grupni ciljevi i ispunili zadaci). h. Znam kako da donesem prave odluke čak e. Moja osnovna veština je to što znam kako 3. Kada radim sa ostalima na pripremi i kada je prisutno više različitih aspekata i da se brzo i efi kasno završi posao. projekta: argumenata. f. U stanju sam da prihvatim sopstvenu ’’ne- a. Trudim se da ih ubedim ne vršeći pritisak popularnost’’ na neko vreme, ukoliko će to na njih. 5. Volim da radim u grupi zato što: dovesti do željenih rezultata. b. Moja ’’budnost’’ sprečava greške. a. Volim da analiziram situacije i razmatram g. Uglavnom sam u stanju da razlikujem c. Spreman/na sam da podstaknem na de- različite mogućnosti. ’’realno’’ od ’’mogućeg’’, u smislu postizanja lovanje ukoliko mi se učini da se na sastan- b. Zainteresovan/a sam za pronalaženje uspeha. ku gubi vreme, kako se ne bi izgubio iz vida praktičnog rešenja za neki problem. h. Obično bez ikakvih predrasuda predla- osnovni smisao sastanka. c. Volim da znam da sam od koristi u među- žem alterntivna rešenja. d. Obično sam vrlo originalan/na. sobnim odnosima tokom rada. e. Pokušavam da usmerim grupu na dobre d. Volim da utičem na donošenje odluka. 2. Ukoliko u grupnom radu imam proble- ideje. e. Volim da imam veze sa ljudima koji imaju ma/neuspeha to je zato što: f. Pozivam se na najnovije vesti, otkrića i nešto da ponude. a. Ne mogu da se smirim dok sve nije do- rezultate istraživanja koja se tiču određene f. Sposoban/na sam da pomirim različite sta- vedeno ’’pod konac’’ i dok stvari nisu pod teme o kojoj se razgovara. vove ljudi koji su vezani za rad. kontrolom. g. Ubeđen/a sam da moj sud pomaže u do- g. Svu svoju pažnju posvećujem izvršenju b. Ponekad pridajem previše pažnje idejama nošenju ispravnih odluka. zadataka. koje se neće realizovati. h. Pravi sam stručnjak u organizovanju naj- h. Pronalazim one oblasti koje stimulišu c. Uglavnom previše pričam kada grupa radi bitnijih etapa rada. moju maštu. na novim idejama. 4. Kada radim u grupi, jedna od mojih d. Moja hladna spoljašnost mi otežava da se glavnih karakteristika je: 6. Ukoliko neočekivano dobijem zadatak pridružim svojim kolegama entuzijastama. a. Zaista sam zainteresovan/a da bolje upo- koji treba da se obavi za kratko vreme i sa e. Ponekad ostavljam utisak osobe koja vrši znam svoje kolege/koleginice. ljudima koji nemaju pozitivan stav: 3 MOZAIK

a. Radije sedim u uglu i razmišljam o tome Tabela rezultata - unesi broj bodova u tabelu kako da izađem iz ćorsokaka. DEO A B C D E F G H b. Spreman/na sam da radim sa osobom 1. koja ima najpozitivniji mogući stav. 2. c. Pokušavam da pojednostavim zadatak, 3. utvrđujući šta ko može da uradi. 4. d. Moj prirodni dar za ’’hitne stvari’’ omogu- 5. ćava mi da stvari privedem kraju. 6. e. Uspevam da sačuvam hladnokrvnost i raz- 7. mišljam racionalno. f. Uprkos pritisku vidim cilj pred sobom. Rešenja – upiši svoje rezultate iz predhodne tabele u ovu i saberi broj bodova u svakoj g. Spreman/na sam da preduzmem kon- koloni kako bi saznao/la koliko imaš poena za pojedinačnu grupu struktivnu reorganizaciju ukoliko ustano- DEO P K M OM S NP TR F vim da nema napredovanja. 1. G D F C A H B E h. Iniciram razgovor kako bismo došli do no- 2. A B E G C D F H vih ideja i rešenja. 3. H A C D F G E B 4. D H B E G C A F 7. Imam problema u radu u grupi jer: 5. B F D H E A C G a. Imam običaj da izrazim svoje neslaganje 6. F C G A H E D D sa onima koji, po mom mišljenju, koče na- 7. E G A F D B H C predovanje. UKUPNO b. Previše sam analitičan/na i nedovoljno koristim svoju intuiciju sto nekima može da Objašnjenje – Najveći rezultat u koloni predstavlja tvoju najčešću grupnu ulogu. Sledeći smeta. rezultat ukazuje na ulogu koju prihvataš ali ti manje odgovara, a dva najslabija rezultata su c. Moja želja da se stvori dobro može biti uloge koje treba da razvijaš – tvoje najslabije tačke. kontraproduktivna. REZULTATI d. Brzo mi postane dosadno i očekujem da ULOGE Nisko Prosečno Visoko Veoma visoko me ostali stimulišu i motivišu. P - primenjivač 0 – 6 7 – 11 12 – 16 17 – 23 e. Imam teškoća kada mi cilj nije potpuno K - koordinator 0 – 6 7 – 10 11 – 13 14 – 23 jasan. M - modelator 0 – 8 9 – 13 14 – 17 18 – 36 f. Ponekad mi je teško da precizno objasnim OM - orig. mislilac 0 – 4 5 – 8 9 – 12 13 - 29 svoje argumente. S - specijalista 0 – 6 7 – 9 10 – 11 12 – 21 g. Ponekad od drugih zahtevam ono što ni NP - nadgledač 0 – 5 6 – 9 10 – 12 13 – 19 sam/a nisam u stanju da uradim. TR - timski radnik 0 – 8 9 – 12 13 – 16 17 – 25 h. Ukoliko primetim suprostavljanje, okle- F - ﬁ nišer 0 – 3 4 – 6 7 – 9 10 – 17 vam u iznošenju svog stava.

KARAKTERISTIKE ULOGA: hvale i kritike, ali može da zanemari praktič- Finišer se brine o procesu rada, nerado po- Primenjivač je samodisciplinovan i marljiv, ne stvari zbog svoje maštovitosti. verava dužnosti, ostali članovi ga često vide često nepopustljiv, prenosi planove u prak- Specijalista nudi posebna znanja, tehničkom kao cepidlaku jer vodi računa o detaljima na su ali ne voli neproverene ideje jer sve vidi stručnošću doprinosi cilju; on je predan i štetu celine. praktično. inicijativan iako često ne pokazuje interes Koordinator organizuje aktivnosti tima, za ideje drugih. Pošto ste saznali svoju karakterističnu ulo- dobro komunicira i uživa poverenje; samo- Nadgledač analizira ideje, vrednuje predlo- gu za rad u timu, potrudite se da unapredi- pouzdan je, sabran i pažljiv slušalac, nije ge i nadgleda ciljeve; on je oprezan i vešt i te one koje Vam manje odgovaraju, budite posebno kreativan, ali u susretu sa otporom zbog toga sporo reaguje, voli da se nadmeće spremni da se usavršavate, jer menjajući članova napušta ulogu vođe. sa koordinatorom, ali ima stalne negativne postojeće paradigme stičemo nova znanja, Modelator je dinamičan, otvoren i pokretač primedbe. veštine i sposobnosti i postajemo kompe- drugih, oblikuje aktivnosti tima i daje osećaj Timski radnik pomaže pojedincima i pod- tentniji da ostvarimo ciljeve koji se nalaze hitnosti, ali se zbog nestrpljivosti lako ljuti. stiče dobru saradnju; on je društven, pre- pred nama. Originalni mislilac uvodi nove načine rada dusretljiv i fl eksibilan, a ujedno neodlučan i nove ideje; on je kreativan, reaguje na po- i izbegava donošenje odluka. jelena DoBRIĆ

3 MOZAIK eho Filter

HoBIladić otvori vrata sobe devojci ta- mne kose, a zatim joj prepreči put. - Slušaj... – reče on, kao da pove- rava neku strašnu tajnu. – Ovo što Mćeš videti zna mali broj ljudi i svi su ugovo- rom obavezani da ćute. - Ma daj! – reče ona uz osmeh, udarivši ga blago po ramenu. - Dobro, dobro... Izvoli. – reče mladić pustiv- ši da je uđe. - Pa, hteo sam nekako da „začinim“ svoju drugim. Vetar u kosi, otvoreno nebo, veličan- Bila je to mala soba, na čijoj se sredini nala- kolekciju. Uvek sam hteo da obiđem svet iz stveni prizori sa visine... Ništa na svetu nije zio mali sto i jedna stolica. Na zidu nasuprot vazduha, kao balonom. – reče mladić. Mada tako... Uzbudljivo, pomisli mladić. prozoru odakle je dopiralo sunce nalazila se mi on ne treba za to, pomisli mladić. Dovolj- - Da sam hteo da postanem pilot, nikad se ne mala komoda. Duž cele sobe nalazile su se ne su mi dve noge, nešto para i mirno vreme. bismo upoznali. – reče on. Ona se zacrvene- police, na kojima su stajale makete aviona, Eto, samo toliko mi je potrebno za jedan lep la, ali je nastavila odlučno. od onih starih iz Prvog svetskog rata do mo- skok do drugog kontinenta, recimo Azije. Ni - Možda ćeš osnovati avio-kompaniju. Mož- dernih Migova. Sa tavanice, povezan malim avioni, ni baloni, ni bilo šta drugo. Samo da da ćeš dizajnirati avione. Nije ni bitno. To je koncem, visio je model putničkog balona, a radarska kontrola svih zemalja sveta prestane tvoj hobi, tvoja strast, tvoj talenat. Nemoj da u gornjem uglu sobe nalazio se platneni zmaj. da radi na jedan dan. Sve ostalo bih mogao odustaješ od njega. Nikad nemoj da odusta- Na stolu se nalazilo nekoliko uredno složenih sam. ješ od njega. – reče ona, približivši mu se. knjiga i svezaka. - Obećavam. – reče on. Poljubiše se. Primetio je kako ga posmatra. Devojka je ćutke posmatrala svaki model avi- - Šta nije u redu? Ostali su još malo zajedno, razmenjujući pri- ona, kao da su eksponati u muzeju. - Oh, ništa. –reče ona. –Nisam znala da imaš če o svojim dogodovštinama proteklih dana, - Dobrodošli u moj Muzej–reče mladić na- takav hobi. Nekako je... a onda ju je otpratio na autobus. Osećao je smejano. – Eksponati potiču iz bogate kolek- - Detinjast? da bi mogao da poleti za tim autobusom, za cije mojeg mlađeg ja. Stoga je u redu ako ti - Ne! – reče ona prekorno. – Nije tako. Izvr- jednom njegovom putnicom, pa makar ga se ne sviđaju. ćeš moje reči. svi videli, makar svi saznali tu njegovu tajnu. - Ćuti! – reče devojka. – Divni su. - Pa kakav mi je hobi? –upita on nasmejano. Propeo se na prste, padajući u iskušenje da - Stvarno to misliš? – upita je mladić. - Divan! – odgovori ona. zaista poleti, ali čim je autobus zašao za ugao, Devojka se okrenu ka njemu, oslonivši se na Devojka je ćutala i posmatrala je zrake sun- krenuo je nazad ka svojoj zgradi. sto. ca kako padaju na police sa avionima. Neko - Nisam znala da voliš avione. – reče ona. vreme je gledala zmaja, a zatim se okrenula Nije se vratio u stan. Trčećim korakom pre- - Ne avione, letenje. – ispravi je on. ka mladiću. šao je nekoliko spratova i brzo se našao na - A zašto letenje? - Hobiji nisu detinjasti. Oni daju začin našem krovu svoje zgrade. - Mislim da sam rođen sa tim. – odgovori životu. – reče ona, kao da ga uči nekoj važnoj mladić. I više nego nego što možeš da za- lekciji. Nikad nije leteo danju. Nikad nije leteo do misliš, pomisli on. - I moj otac je jako voleo - A je l’ ? – upita on. površine jezera ili reka, gledajući kako se letenje. - Tako je. Hobiji ukazuju na naše strasti. One sunčevi zraci odbijaju od površine vode. Ni- - Je l’ i on sakupljao avione? nas čine posebnim, one nas usrećuju. One kad nije leteo gradom danju, gledajući kako - Ne kao ja. – reče, slegnuvši ramenima. – Ali naš život čine važnim. kipti od života, posmatrao ljude, automobile, pomagao mi je kod izrade maketa. Puno je Sada je videla kako on nju posmatra. Izgle- autobuse, kako jurcaju gradom kao u džinov- radio, pa smo se preko aviona družili svaki dao je zadivljeno. Pocrvenela je. skom mravinjaku. Samo noću mogu da bu- dan. - Šta nije u redu? dem ono što jesam, pomisli on. Mladić stade pored devojke, naslonivši se na - Ništa. – odgovori on. – Ćutanje je znak sto. odobravanja. Bez strasti – nema života. One čine naš život – Počelo je sa jednim, a kad sam našao avion Okrenula se ka njemu. važnim. Biće vremena za istinu, jednog dana. iz jedne epohe, poželeo sam da imam i drugi - Hobi ti nije detinjast. Sad moram malo da razbistrim glavu... I da iz neke različite epohe. Pa su tu: avion koji je - U pravu si. Beskoristan je. vidim šta radi. Neću dugo, mislio je mladić. vozio Crveni baron u Prvom svetskom ratu, - Ćuti! – reče ona. – Nije tako. Možda ćeš Skočio je, a srce mu je kucalo sve jače. Grad je pa lovci iz Drugog svetskog rata... postati pilot. počeo da se udaljava pod njim, dok je silovito - Pa dečiji zmaj, pa putnički balon... – dodade Piloti misle da umeju da lete. Ali to nije pravo išao put neba. devojka uz osmeh. letenje. Ono se ne može uporediti ni sa čim nikola ŠKonDRIĆ

36 Ove jeseni u vašim bioskopima... Mozaik

Delimo 5x2 karte za premijeru filma u Sava Centru 27. septembra! SVI MOJI BIVŠI Pet najbržih čitalaca koji pošalju Premijera: 27. septembar, Sava centar, 20:30 mejl sa svojim imenom i prezi- Start: 29. septembar menom na adresu monopollist@ Žanr: romantična komedija gmail.com dobiće po 2 karte za Originalni i međunarodni naziv: What’s Your Number premijeru ovog filma. Srećni do- Režija: Mark Mylod bitnici (oni koji dobiju odgovor Scenario: Gabrielle Allan, Jennifer Crittenden na svoj mejl) karte mogu preuzeti Uloge: Anna Faris, Chris Patt, Chris Evans 27. septembra u 12h u prostorija- Zemlja produkcije: SAD ma SUEF-a.

Sinopsis Ali (Ana Faris) smatra da je moguće da se pravi muškarac za nju krije među njenih bivših 19 momaka, i da joj je nekako promakao. Zato počinje potragu za savršenim među svojim bivšim. Potraga postaje mnogo uzbudljivija kada joj se u njoj pridruži komšija Kolin (Kris Evans), kome je Alina pomoć potrebna za potpuno druge svrhe – on samo želi da izbegne svoje bivše devojke. O filmu „Svi moji bivši“ je romantična komedija zasnovana na knjizi „20 Times a Lady“ autorke Karin Bosnak (Karyn Bosnak). Karin je započela karijeru kao dobro plaćena televizijska producentkinja, koja je veći deo novca trošila na skupe dizajnerske proizvode. Međutim, nakon što je izgubila posao, dug na njenoj kreditnoj kartici od 20 000 dolara nastavio je da se uvećava svakog meseca, a ona nije mogla da nađe stabilno zaposlenje. Njen projekat izvlačenja iz dugova započeo je sajtom SaveKaryn.com, na kom je na duhovit način tražila od ljudi da joj malim do- nacijama pomognu da otplati dug. Osim ovoga, redovno je pisala o načinima na koje štedi novac, kao i kako napreduje sa otplatom. Uskoro je njen sajt postao veoma poznat u medijima, a knjiga koju je napisala o akciji Save Karyn: One Shopaholic’s Journey to Debt and Back postal je hit i prevedena je na nekoliko jezika. Nakon što je otplatila dug, Karin je prestala da uzima donacije i na sajt je postavila linkove ka drugim sajtovima čiji su autori ljudi sa specifičnim potrebama. „20 Times a Lady“ je njena druga knjiga, koju su kritičari ocenili kao urnebesnu. Glavne uloge u filmu „Svi moji bivši“ igraju Ana Faris (Mrak film, Izgubljeni u prevodu, Samo prijatelji, Prijatelji, Entourage) i Kris Evans (Fantastična četvorka, Prvi osvetnik: Kapetan Amerika)

Start: 27. oktobar Žanr: triler Režija: Andrew Niccol PREOSTALO VREME Scenario: Andrew Niccol Uloge: Justin Timberlake, Amanda Seyfried, Cillian Murphy Zemlja produkcije: SAD

Sinopsis U kasnom 21. veku, vreme je zamenilo novac kao valutu. Ljudi prestaju da stare sa 25 godina, i ostaje im još samo jedna godina života. Ako ne dopune sat koji nose na ruci, umreće. Vil (Džastin Timberlejk) je mladić iz geta koji se jednoga jutra probudi sa više vremena nego što je mogao da zamisli i u snovima. To neće proći nezapaženo. On će morati da se bori za svoj život i živote ostalih protiv korumpirane policije i čitavog sistema, ali u toj borbi neće biti sam. O filmu „Preostalo vreme” govori o ne toliko dalekooj budućnosti u kojoj su naučnici stvorili svet u kom ljudi prestaju da stare sa 25 godina. Na žalost, nisu besmrtni, već moraju da se bore za svaki minut kojim će produžiti život. Džastin Timberlejk igra Vila Salasa, momka koji se probudi sa velikim brojem godina na svom satu, ali teško da može tome da se raduje. On za taoca uzima ćerku lokalnog moćnika, koju igra Amanda Sejfrid (Mamma Mia!, Crvenkapa) i počinje trku da spasi sopsteni život. „Kada sam bio mali“, kaže Džastin Timberlejk, „moji omilljeni filmovi bili su ‘Umri muški’ i ‘Begunac’. To su bile priče o običnim ljudima koji su se našli u ekstremnim situacijama, i mene je privlačilo da gledam kako se oni u tome snalaze. Efekti su bili sjajni, potere automobi- lima su bile sjajne, ali su me likovi najviše privlačili i držali prikovanim za ivicu stolice. Nadam se da će ljudi isto to osetiti kada je u pitanju ‘Preostalo vreme’“, kaže Timberlejk. Reditelj filma „Preostalo vreme“ je Novozelanđanin Endrju Nikol, reditelj i autor scenarija za „Gataku“ i scenarista filma „Trumanov šou“. Zbog toga ne iznenađuje činjenica da u „Preostalom vremenu“ ima više od pucnjave i automobilskih potera. Nikol insistira na tome da „Preostalo vreme“ jeste, pre svega, akconi triler, u kom „u svakoj sceni otkucava sat“, ali tu je i „želja za besmrtnošću, za tim da se živi zauvek, što me je uvek zanimalo kao tema“, kaže Nikol. Nije čudo što je „Preostalo vreme“ snimano u Los Anđelesu. „Los Anđeles je prestonica želje da se ostane mlad“, kaže Nikol. Amanda Sejfrid kaže da je scenario za „Preostalo vreme“ jedan od najboljih koje je ikada pročitala. „Ideja je potpuno originalna“, kaže Sejfrid, „ali priča deluje uverljivo zahvaljujući likovima. Malo pisaca može da napiše scenario sa tako neobičnom postavkom i stvori svet u koji apsolutno poverujete“. 37 MOZAIK kako SU NaJUSpeŠNIJI LJUDI SVeta NaŠLI SVoJ pRVI poSao

mati idealan posao koji volite i koji vam omogućava da bude- OPRA VINFRI te zadovoljni mentalno i materijalno je rezutat velikog truda, Opra Vinfri, jedna od najmoćnijih rada i upornosti. Ni ljudi o kojima slušamo u medijima kao i najuticajnijih žena na svetu, us- o najbogatijima, najuspešnijima, najuticajnijima, do svoje pela se izboriti sa sebe samo zahva- Ipozicije nisu (uglavnom) dolazili skrštenih ruku. Neke od njih ljujući neverovatnoj želji da uspe. prate potresne priče ali i priče vredne divljenja svakoga od nas. Poreklom je iz veoma siromašne Neke od njih možemo da iskoristimo kao motivaciju i podstrek porodice, dete razvedenih roditelja kada nam se učini da nemamo dovoljno volje da nastasimo dalje tinejdžera, koja je u najranijim go- sa potragom. dinama bila zlostavljana i koju je odhranila baka. Prošla je kroz niz Važno je imati na umu da su svi oni imali svoje prve poslove koji nesrećnih okolnosti koje su je naterale da po svaku cenu pobegne su bili odskočna daska za dalji uspeh. Te poslove su uglavnom sami u bolju budućnost. Baka ju je naučila čitati kada je imala tri godine nalazili i svojim kvalitetima doprineli da postanu ono što jesu da- i od najranijih dana rado su je slušali u crkvi jer je veoma lepo zna- nas. la da citira Bibliju. Sa 16 godina je sasvim slučajno, otišavši po sat koji je dobila na nagradnoj igri na lokalnom radiju, dobila svoj prvi DžoN D. RokFeLeR posao. Zatražila je od producenata priliku da je čuju i tako dobila Jedan od najbogatijih ljudi u istoriji, svoje mesto u medijima kao radio reporter. Sada je žena koja ima Džon D. Rokfeler, svoj prvi posao na- najveći uticaj u svetu biznisa, uspela je da ostvari svoj san i da ste- šao je tako što je tokom šest nedelja kne svoj tolk šou, veb sajt, magazin i još mnogo toga. svakodnevno obilazio mnogobrojne velike kompanije i tražio da razgovara sa VOREN BAFET njihovim direktorima. U većini slučaje- Voren Bafet nikada nije planirao va je nailazio na zatvorena vrata i ni sa da ide na koledž, nakon srednje kim nije imao prilike da razgovara, ali to škole je on već imao solidnu zara- ga nije sprečavalo da nastavi. Tokom tih du isporukom novina. Međutim, šest nedelja je svakodnevno, šest dana u Bafetov otac je vršio konstantan nedelji, od ujutru do kasnog popodneva pritisak na njega da pohađa po- obilazio fi rme. Kada bi obišao sve fi rme slovnu školu Varton pri Univerzitetu u Pensilvaniji, koju je na kraju sa spiska, on je kretao iznova i tako je u nekim fi rmama bio i do i upisao. Bafet nije bio zadovoljan kvalitetom obrazovanja na Var- dva - tri puta. Da bi na kraju sasvim slučajno dospeo u kompani- tonu pa se prebacio na univerzitet u Nebraski gde je i diplomirao za ju „Hewitt and Tutt le“, tako što je naišao na jednog od partnera samo tri godine, iako je radio puno radno vreme. U tom periodu je koji ga je intervjuisao i potom predstavio starijem partneru. Tako upoznao i svog profesora i budućeg mentora Bena Grahama (kome je Rokfeler dobio svoj prvi posao pomoćnika računovođe. Njego- je prelomna tačka u karijeri bilo kupovina akcija kompanije kojom va izreka, „Svaki dan sam radio na svom poslu - tražeći posao!“, je je upravljao Rokfeler). Učeći od njega, mladi Voren se ponudio da tada dobila sasvim novo značenje koje i danas može da posluži kao volontira kod Grahama, ali je bio odbijen te se zaposlio kod oca i primer mnogima. bezuspešno investirao u akcije fi rmi poput „Texaco“. Potom se zaposlio u večernjoj školi kao profesor i tek nakon neko- DONALD TRAMP liko godina je usledio spasonosni poziv Bena Grahama, koji je zvao Donald Tramp, poreklom iz porodice Vorena da radi za njega. Nakon ovog poziva, Bafet je zakoračio u koja je imala prilično razvijen posao, svet bogatih i slavnih. imao je prilike da uči tajne zanata od svog oca koji se bavio nekretninama Ovakvih primera je mnogo i neki od sada atraktivnih glumaca i pe- i koji je bio njegov mentor. Kao deo vača su svoje karijere započinjali na najčudnijim mestima. Tako na lekcija, Donald je morao da se zapo- primer, Rod Stjuart je svoj prvi posao našao na groblju kao kopač sli i prema stavu njegovog oca upozna grobova. Silvester Stalone je čistio lavlje kaveze, Džeri Sajenfeld je posao temeljno, tako što će krenuti od prodavao sijalice a Stiven King je bio domar u školi (ženska svla- prve stepenice, ispočetka. Njegov prvi čionica koju je jednom prilikom čistio ga je inspirisala da napiše posao je bio da mesečno sakuplja rentu čuvenu horor priču „Keri“). Sve što je ovim ljudima zajedničko je (kiriju) od stanara koji su živeli u pro- motiv i želja za nečim većim, što ih je vodilo na putu ka uspehu. storu koji im je njegov otac izdavao, i Svako od nas ukoliko poželi, može da krene istim putem i uz malo tako zarađuje. Za oca je radio pet godina, napredujući polako. Tek sreće doći će do željenog cilja. kada je sam počeo da sklapa ugovore koji su bili i više nego uspešni, osamostalio se i započeo sopstveni posao. Preuzeto sa sajta: htt p://poslovi.infostud.com 3 KRITERIJUMI ZA ZAPOŠLJAVANJE

Ako vam pri procesu odabira potencijalnih kandidata za zaposlenje nije jasno za koji sektor, tj. funkciju biste ih mogli iskoristiti, evo postupka: 1. Stavite 400 cigli u praznu prostoriju, 2. Uvedite sve kandidate u tu sobu i zatvorite vrata za njima, 3. Kandidate ostavite u sobi 6 sati, i nakon toga se vratite u sobu i analizirajte situaciju prema sledećim kriterijumima:

- Ako su prebrojali sve cigle – KNJIGOVODSTVO - Ako su prebrojali sve cigle VIŠE puta – REVIZIJA - Ako su cigle razbacane bez vidljivog sistema po celoj sobi – RAZVOJ I ISTRAŽIVANJE - Ako su cigle sistematski podeljene po celoj sobi – PLANIRANJE - Ako se gađaju međusobno ciglama – RUKOVODIOCI PROIZVODNJE - Ako svi spavaju – ZAŠTITA NA RADU / PORTIR - Ako su sve cigle usitnili u sitne delove – IT SEKTOR - Ako samo sede bez veze oko cigli i razgovaraju – MARKETING - Ako besciljno gledaju kroz prozor i deluju odsutno – STRATEŠKO PLANIRANJE - Ako su razdraženi i energično diskutuju međusobno, ali nisu pomerili ni jednu ciglu – UPRAVA / TOP MENADŽMENT - Ako su sazidali profesionalnu peć sa dimnjakom, spremili dobar obrok i svi su već pijani – TEHNIČKA SLUŽBA - Ako su sve cigle nestale – VLADA

Iskusan Poslodavac :) Časopis prima nove članove! Dragi brucoši,

Ukoliko ste vični pisanju, imate šta da kažete i želite to sa drugima da podelite, pridružite nam se! Da biste postali član redakcije našeg časopisa pošaljite mejl sa imenom, prezimenom i brojem telefona do 10. oktobra na adresu: [email protected]. Neka se i tvoj glas čuje, pridruži se timu koji pobeđuje!