Knjiga-Hotel-Jugoslavija-Autor-Ekrem-Dupanovic-Izdanje-2017.Pdf
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
Izdavač: Media Marketing d.o.o., Sarajevo Autor: Ekrem Dupanović Lektor: Alma Duraković Naslovna strana: Ajna Zlatar DTP: Boriša Gavrilović Štamparija: JP Službeni glasnik, Beograd Sarajevo, 2017. Vedrani, Asji, Filipu, Tari i Sebastianu s ljubavlju i zahvalnošću PREDGOVOR Svrab od stajanja u mestu Knjige mogu da budu svašta. Za razliku od modernih medija, koji su većinom “formatirani” i ostavljaju malo mesta internoj interpretaciji konzumenta, knjige su najveći i najsavršeniji projek- tivni mehanizam ikada izmišljen. Mi sami, čitaoci, u svojoj glavi “slikamo” i prede- le i likove i zvukove i mirise i svetlo i teksture onoga o čemu čitamo. Bioskop, TV i internet su Ikea i McDonald’s konzumiranja smisla; najčešće samo jednostavna asemblaža unapred pakovanih elemenata. Knjige su ekviva- lent ručnog pravljenja nameštaja od početka, ili kuvanja sofisticiranog ručka sa bezbroj sastojaka. Potreban je trud; zahteva udubljivanje i maštu. Knjiga je papirni radio, štampana emisija za mentalno kreiranje zvuka i slika. Zato što je iskustvo knjige ličnije, i zato što smo svi različiti, knjige mogu da budu svašta: tajno mesto za skrivanje i bekstvo od realnosti, univerzitet, psihološ- ka ordinacija, putovanje – i bezbroj drugih stvari. Tako je i sa knjigom koju držite u rukama. I ona će za nas razne biti različita stvar. Za mene je bila dve: ključaonica i vremeplov. Ono prvo, jer mi je pružila priliku za intimnije upoznavanje lične istorije mog prijatelja; ono drugo jer me je podseti- la na vreme i na zemlju u kojima sam odrastao. I jedno i drugo su neraskidivo pove- zani sa narativnom niti koja spaja knjigu i naše zajedničke interese: marketingom. Nije mi tajna da je Ekremovo glavno pogonsko gorivo hronično postavljanje kamena temeljaca. Za njega, seks je uvek u početku. Englezi imaju izraz za to sta- nje, pun poštovanja i priznanja: “serial entrepreneur”. Neko ko voli da započinje nove stvari, nove biznise. Neko ko ima svrab od stajanja u mestu. Drugim rečima, Ekrema gura pionirski duh. Ne novac. Jedan poseban neizdrž za porađanjem nečega novog, boljeg, drugačijeg. Biti pionir zahteva poseban mo- zak: snalažljiv, samopouzdan i, na neki način, čak neoprezan – sposobnost da se psihološki umanje negativne i uvećaju pozitivne posledice. Da se prihvate prve strele koje uvek pripadnu pionirima. Taj duh zahteva naivni optimizam Kandida i snagu volje Komandanta Save. Moj omiljeni detalj iz knjige o toj Ekremovoj snazi volje je njegova namera da u gladnom i opsednutom Sarajevu i sam smrša – tokom blokade Dobrinje izgubio je dvadeset kilograma – dok su u isto vreme ključevi od dobrinjskog magacina hrane bili u njegovom džepu... 7 Čuveni otac legendarne rok gitare – i u isto vreme, što je manje poznato, mul- tikanalnog snimanja zvuka – Les Paul, jednom je Ekremovo stanje autobiografski opisao ovako: “Kada moj brat uđe u sobu i upali svetlo, to je to. Kada sam ja prvi put ušao u sobu i upalio svetlo, odmah sam želeo da znam zašto se to dešava.” Tako i Ekrem. Nije dovoljno samo biti, egzistirati; prihvatiti nesnalažljivost i neznanje oko sebe kao “normalnost”. Stvari treba menjati, pogurivati. Svaki to- čak istorije ima svog podmazivača – i čuvara rezervnog. Ekrem je to za domaći marketing. U tom smislu, ova knjiga je mnogo više od nostalgičnog putovanja u privatnu istoriju. Ona je i poruka mlađim generacijama: zasucite rukave, ne čekajte da vam se daju bolji uslovi, sami ih stvorite. Raspirujte, ne utinjujte želju za promenom realnosti. I nikada ne zaboravite nauk profesora Richarda Wisemana, svetskog ek- sperta u proučavanju doprinosa sreće i slučajnosti u uspehu: ljudi za koje se misli da su “srećniji” u smislu da im se dešava više pozitivnih poslovnih stvari, u suštini samo su ljudi koji donose više odluka od drugih, brojčano. A pošto donose više odluka, proporcionalno to znači da će imati i više dobrih odluka nego prosečna osoba. Drugim rečima, ne znamo dok ne probamo. Ekremova poruka u ovoj knjizi je eho one Abrahama Lincolna: “Najbolji način da predvidiš svoju budućnost je – da je izmisliš.” “Izmisliš” u smislu “kreiraš”. O tome svedoči i vremeplovska strana knjige. Ekrem je sam formirao svoju profesionalnu budućnost – i mnoge nove marketinške modele koje mi danas uzi- mamo zdravo za gotovo – takođe u jedno vrlo neobično vreme. Sa jedne strane, bilo je to vreme uspeha. I kod nas i u svetu. Sve je bilo mo- guće. Marketing i srodne discipline bile su rock’n’roll biznis sveta. Braća Saatchi su samouvereno okačili “Nothing Is Impossible” iznad vrata svoje agencije, velika ega su kreirala velike ideje podržane velikim budžetima i oglašavanje je ličilo na umetnost sponzorisanu klijentovim parama. I svi su ga voleli. Jugoslavija je u tom periodu, ali ne permanentno, igrala u prvoj ligi svetskih zbivanja, posebno u sportu. U početku finansirani iz izdašnog državnog budžeta, naši sportisti su bili deo elite. Zbog toga, a i ugleda zemlje u svetu, naši političa- ri i “sportski radnici” su imali pristup svetskoj eliti: diplomatama, menadžerima najvećih svetskih korporacija, liderima vodećih svetskih sportskih organizacija. Stepen separacije između nas i bilo kog vrha je retko prelazio “jedan”. Na domaćem terenu, mešali su se novi modeli preuzeti iz kontakata sa razvi- jenim svetom i neprolazne balkanske stereotipije. Ekrem je brzo shvatio da je biznis, ne politika, najbolji prijatelj sporta i brzinom munje je podigao novi hram sportskog marketinga – i prvu domaću agenciju specijalizovanu za to – u kome je, godinama, služio kao prvosveštenik. I više od toga, pokazao je da su najbolji principi vanvremenski i da samo mogu da promene ime, ne i suštinu. Danas se to zove “storytelling” i “content”, dok je 8 u to vreme naziv bio prozaičniji: promotivni dokumentarci za Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Ne oglasi, filmovi. Slično je bilo i sa šokantnom novom idejom da se biraju menadžeri godine, da se osnuje prvi jugoslovenski biznis-klub, da Advertising Age spakuje svoje najbolje članke u posebno izdanje i da se posto- janje revije Manager obeležava glamuroznim filharmonijskim koncertom. Tipovi ideja od kojih danas bruje društvene mreže. Četrdeset i kusur godina ispred svog vremena... Ni sama definicija “društvenih mreža” u to vreme nije bila ista, posebno na Balkanu. Kod nas je više ličila na ono što Tom Wolfe u Lomači sujeta naziva “banka usluga”: ja tebi učinim ovde, ti meni sutra onde, ja te povežem sa ovime, ti mene sutra sa onime. Gde su individualne odluke, i u dobrom i u lošem smislu, bile brže i jače od društvenih... Gde se stvari nisu rešavale u restoranima, rešavale su se u glamuroznijim en- terijerima, nekad u svetu, nekad u različitim domaćim socijalističkim zamkovima, bez marksističkog duha. I usred svega zahuktani Ekrem, uvek zasukanih rukava, uvek u potrazi za novim, gluv za reč “nemoguće” čak i kada situacije izgledaju bezizlazno, kao kada je čitavu noć štampao i povezivao sutrašnju prezentaciju u zgradi nekadašnjeg jugoslovenskog Saveznog izvršnog veća – u potpunom mra- ku! Zgrade iskustva nemaju liftove, samo dugačke stepenice i mračne hodnike. To jedinstveno, neponovljivo, intrigantno, dramatično, zavodljivo vreme – vre- me našeg marketing-puberteta – curi sa stranica ove knjige kao istopljeni sneg sa zaleđene staze Ingemara Stenmarka. Zaleđene, jer su je naši takvom napravili da bi dali Bojanu Križaju bolju šansu za pobedu. Samo jedna od pikanterija koje je Ekrem podelio sa nama, iz sveta koji je bio više drama nego biznis. To, i neke priče od kojih srce hoće da pukne, kao što je ona o bratu Meše Selimovića. Mada je lako pisana, nisam siguran da ćete knjigu pročitati u jednom dahu. Previše je mesta na kojima ćete želeti da stanete, izađete iz vremeplova na tre- nutak i provedete kontemplativni intermeco razmišljajući o svemu drugom na šta vas je podsetila. Za mene, ništa bolje ne sumira tu tenziju između “nas” i “sveta” kao jedna razmena između Ekrema i Gorana Takača, njegovog tadašnjeg partnera iz Švicar- ske. Dva sata pre prezentacije crnogorskoj vladi, ustanovili su da im je ključni film ostao u Sarajevu – udaljenom četiri sata vožnje. Ekrem pozove predsednika Crne Gore, predsednik pozove ministra policije, ministar policije pozove jednog od svojih pilota, koji ode u Sarajevo da pokupi film. Sve stigne na vreme. Ekrem kaže Goranu: “Majke ti, kad bi ti ovo organizovao u Švicarskoj?” Goran odgovori: “Istina, ne bih nikad, ali ne bih zaboravio film.” Ali, gde je tu drama? Lazar Džamić 9 Riječ autora Ova knjiga nije moje oproštajno pismo! Ljudi mojih godina (67) žive ili u svojoj prošlosti ili u svojoj budućnosti. Ja sam svoju prošlost osvijetlio u ovoj knjizi. Što se budućnosti tiče, vjerujem da je mo- jih deset najuzbudljivijih i najkreativnijih godina preda mnom. Ako me zdravlje posluži, naravno. Zašto sam se odlučio da napišem ovu knjigu? Prije svega, da barem malo približim oglašavanje kakvo je bilo unazad goto- vo pet decenija. Prije pojave interneta i društvenih mreža, u vrijeme kada se sve radilo “pješke”, kada smo se družili sa klijentima i nerijetko sa njima osvitali u kafanama “umirući” u kreativnim idejama. To je ono doba u kojem je oglašavanje bilo gospodski posao. Sljedeći motiv su mladi u advertising industriji. Njima sam htio prenijeti poru- ku da nema bezizlaznih situacija, da za sve postoji rješenje. Da moraju svoj posao čvrsto uzeti u svoje ruke, a ne čekati da im ga neko servira na tanjiru. Okolnosti su danas drugačije. Postoje timovi i timski rad, malo je prostora za individualne ini- cijative, a kamoli za situacije u kojima jedan čovjek rješava sve. Ja sam se najčešće nalazio u takvim situacijama. Htio sam na mlade prenijeti strast bez koje se ovaj posao ne može raditi. Strast i ljubav prema poslu. Ne znam koliko sam u tome uspio, ali ako sam barem malo dotaknuo nečije emocije, znači da sam uspio. U ovoj knjizi nisam opisivao klasične oglašivačke kampanje na kojima sam ra- dio, a bilo ih je mnogo. Kampanje dođu i prođu. Postoje neke druge stvari koje ostaju u sjećanju i mogu drugima poslužiti kao primjer: neki projekti kojih danas više nema, ili se barem ne rade na način kako smo to radili prije dvadeset, trideset ili četrdeset godina, mogu poslužiti kao primjer.