часопис зајезик,књижевностикултуру Ф ИЛОЛОГ универзитет убањојлуци филолошкифакултет VI 2015
1 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Ф ИЛОЛОГ ISSN 1986-5864
часопис за језик, књижевност и културу година VI, 2015, број универзитет у бањој луци филолошки факултет
Издавач Универзитет у Бањој Луци Publisher Филолошки факултет
Главни уредник Младенко Саџак General Editor
Одговорни уредник Саша Шмуља Editor-in-chief
Редакција Terry Eagleton, Andy Mousley, Ross Posnock, Горан Максимовић, Editorial Board Сања Бошковић Данојлић, Жоржета Чолакова, Петар Пенда, Татјана Бијелић, Сања Мацура, Дијана Црњак, Roberto Russi, Радана Лукајић, Анђелка Крстановић
Рецензенти Јана Алексић, Жељка Бабић, Нермин Вучељ, Бранислава Дилпарић, Reviewers Рајна Драгићевић, Марјана Ђукић, Божица Јовић, Сања Јосифовић Елезовић, Далибор Кесић, Љиљана Кнежевић, Саша Кнежевић, Милош Ковачевић, Драгомир Козомара, Радивоје Константиновић, Марија Кривокапић, Игор Лакић, Весна Лопичић, Татјана Марјановић, Јордана Марковић, Радмило Маројевић, Софија Милорадовић, Светлана Митић, Радмила Настић, Александра Никчевић Батрићевић, Предраг Новаков, Јеленка Пандуревић, Биљана Панић Бабић, Јован Пејчић, Весна Половина, Ранко Поповић, Биљана Радић Бојанић, Јованка Радић, Весна Симовић, Селена Станковић, Дијана Тица, Ивана Трбојевић, Бранко Црногорац
Лектори Вера Чолаковић, Тања Булатовић, Marion Gouviac, Василиса Шљивар Proofr eading
Секретар редакције Андреја Марић Editorial Board Secretary
Припрема за штампу Ведран Чичић Prepress VI 2015 11 Штампа Art-print, Бања Лука Print
Тираж 500 Circulation www.facebook.com/filologbl ФИЛОЛОГ
Рјешењем Министарства просвјете и културе Републике Српске бр. 07.030-053-160-7/10, од 20. 04. 2010. године, 2 Филолог Бања Лука уписан је у Регистар јавних гласила под редним бројем 593. (на грађиВукове Фонетска реконструкцијадифтонгакаолингвотекстолошкипроблем Радмило Н.Маројевић помоћу дефинисањаПримјер граматичких придјева колокатора Defining anAdjectivebyMeansofItsGrammaticalCollocators ...... 21 Boris Hlebec Несрећни развод граматике енглес 9 The UnfortunateDivorceofEnglishGrammarfromLiterature ...... Geoff ЈЕЗИК САДРЖАЈ tekstualne analiza pismenihsastava lingvistike: učenika srbofonih nivoa A2 Veština pismeneprodukcije u nastavi francuskog kao stranog jezika izperspektive l’analyse desproductionsécrites d’apprenantsserbophonesdeniveauA2 ...... 74 La compétencedeproduction écriteenFLEdanslaperspectivedelinguistiquetextuelle : Jelena Kuprešak Ristanović to a Permanent Reference Living Kontinuirano upućivanjenaživeineživeentiteteupisanom diskursu ...... 67 Jelena Novaković Šajinović and theMatica Srpska’s oftheSerbianLanguageIdentity inVuk Stefanović Karadžić’s Идентитет српскогјезикауВуковој Андреј Стојановић Језичка реформа Вука Стефановића Караџића исрпско питање национално The LanguageReformofVukStefanovićKaradžićandtheNationalQuestionAmongSerbs...... 46 Prvoslav Radić Bulgarian andPrizren-Timok Region Productive Formation-Semantic Types бугарском језикуипризренско-тимочкимговоримасрпскогјезика ...... 35 Продуктивни творбено-семантичкитиповиименичкихдеминутивасредњегародау Радмила В.Жугић Stefanović Karadžić’s Titled Anthology Phonetic Reconstruction ofDiphtongs aLinguo-Textual as Issue (On theCorpusofVuk rey K. Pullum K. rey Мале простонародњеславеносрпскепјеснарице Normativna Gramatika (Normative Grammar) nd Non-Living Things inWritt ког језика од енглеске књижевности Писменици Dialects ofSerbianLanguage of Neuter Gender Noun Diminutives in GenderNounof Neuter Diminutives Mala Prostonarodnja SlavenosrpskaMala Pjesnarica и Матичиној Нормативној граматици ) ...... 26 en Discourse Pismenica (Serbian Reader) (Serbian Reader) Pismenica ...... 56 ) 3 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 оригинални научни рад
Aleksandar Stojkanović Vakcinišete li vaš računar? Pojmovna metafora virusa u terminima informacione tehnologije u srpskom i engleskom jeziku ...... 84 Do You Vaccinate Your Computer? The Virus Metaphor Within the IT Sector Glossary in English and Serbian Respectively
Jovanka Tešanović Structural Types of Noun Phrase Premodification and Their Distribution in Medical English .....96 Tipovi struktura premodifikacije imeničke sintagme i njihova raširenost u engleskom jeziku iz oblasti medicine
Наталија Брајковић Метакогнитивна функција савременог уџбеника руског језика у српској/црногорској говорној средини: проблеми и конструкцијска рјешења ...... 107 Metacognitive Function of Contemporary Russian Textbook in Serbian/ Montenegrin Linguistic Environment: Issues and Solutions
КЊИЖЕВНОСТ Јован Пејчић Вељко Петровић или усправљен човек на равници Геоантропологија књижевне свести ...... 121 Veljko Petrović or a Man Standing High in the Plain Geoanthropology of the Literary Mind
Radana Lukajić L’autobiographie – un genre impossible ? ...... 132 Аутобиографија – немогућ жанр?
Маја Д. Стојковић Кривац без кривице, жртва без награде, Венеција без Венеције кнегиње Јелисавете ...... 143 Culprit Without Guilt, Sacrifice Without Reward, Venice Without Princess Jelisaveta's Venice
Ljubica Janjetović Kritički potencijal romana 20 000 milja pod morem Žila Verna u postkolonijalnom kontekstu ...153 The Critical Potential of Jules Verne’s 20,000 Leagues under the Sea in the Postcolonial Context
Amra Latifi ć Komunikacijski nivoi zaumnog pesničkog eksperimenta ...... 165
VI 2015 11 Communication Levels of the Russian Zaum Poetic Experiment
Стефан П. Пајовић Дом и бескућништво у драмама Тенесија Вилијамса ...... 176 Home and Homelessness in Tennessee Williams’s Plays ФИЛОЛОГ Огњен Куртеш Љубав и друштвена моћ у роману Теса од д`Урбервила ...... 187 4 Love and Social Power in the Novel Tess of the D’Urbervilles Сати Popular CultureinJohnOsborne’sPlay Jelena Pršić Mimicry andPlaying inNabokov’s Novel Мимикрија ииграуНабоковљевој Снежана Милојевић andDifference inVirginiaIdentity Woolf’s Идентитет иразликауроману Софија Немет Релативизација ауторитета упостмодерном добу: Relativisation ofAuthoritiesinthePostmodernEra:IanMcEwan’s Jelena Janićijević Perloffand th Marjorie Mardžori Perlofiinterpretacijaradikalnepesničkeprakse ...... Dubravka Đurić Herbs forOblivion TreatmentHerbs Биље залијек одзаборава ...... Д.КнежевићСаша In Honour Slobodan ofProfessor Remetić Проф. дрСлободануРеметићу участ...... Бранкица Марковић ПРИКАЗИ inCreatingThe ofResearcher Role Улога истраживачаукреирањукорпусаконверзационих наратива ...... 267 Светлана Ћирковић КУЛТУРОЛОШКЕ СТУДИЈЕ HeightsWuthering Оркански висови ГојковићНаташа Kitab al-Miraj Kitab al-mi’radž Rebronja Nadija Популарна култура удрами ЏонаОзборна Michael Cunningham’s МајклаКанингема ...... in Comparative Context u komparativnomkontekstu ...... 248 и ЕмилиБронте:буранунутрашњисветједнетихедевојке ...... 254 and Emily AWithdrawn Brontë: Girl’s Turbulent InnerWorld The Hours e Interpretation Poetic Practice ofRadical ГоспођаДаловеј Бледој ватри the Conversational Narrative Corpus
Look BackinAnger Pale Fire Осврни сеугневу Mrs Dalloway Mrs Вирџиније Вулфи ...... 226 Закон одеци ...... 238 and TheChildrenAct Ијана Макјуана оригинални научнирад ...... 289 ...... 205 ...... 215 ...... 283 .197 5 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 оригинални научни рад
Љиљана Аћимовић Грасов првенац у Њемачкој и Србији ...... 292 Grass’s First Novel in Germany and Serbia
Андреја Марић Ризничар и памтитељ...... 297 A Treasurer and Memory Keeper
Данијела Јелић Сарајево у три чина ...... 307 Sarajevo in Three Acts
Вера Чолаковић Сложенице сакралног карактера оригиналних српскословенских дјела као спој духовности и језика ...... 313 Compounds of Sacral Nature of Original Church Slavic Works as a Mixture of Spirituality and Language
Anja Bundalo San o autoritetu i java manipulacije u djelima francuskih prosvjetitelja ...... 316 Dream about Authority and Reality of Manipulation in French Enlightenment Authors
Соња Леро О српско-француским књижевним и културним везама ...... 322 On Serbo-French Literary and Cultural Relations
Нина Говедар Концерт за четири виолине ...... 328 Concert for Four Violins
Антонела Плиснић Пола вијека српске културе ...... 331 Half a Century of Serbian Culture
Марјана Ћосовић Нека буде „Крив сам што читам и пишем ћирилицом“ ...... 334 So Be It... “I Am Guilty for Reading and Writing in Serbian Cyrillic”
Саша Шмуља Интернационална тема и мултикултурални изазов српске књижевности ...... 340 VI 2015 11 International Theme and Multicultural Challenges of Serbian Literature
Биографије аутора ...... 343
ФИЛОЛОГ Упутство за ауторе ...... 355
6 Ј оригинални научнирад ЕЗИК 7 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Љиљана Аћимовић VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
8 efryK ulm UDK811.111’36=111 DOI10.7251/fil1511009p School ofPhilosophy,PsychologyandLanguageSciences University ofEdinburgh Pullum K. Geoffrey guistics. GRAMMAR FROMGRAMMAR ENGLISHLITERATURE THE UNFORTUNATE DIVORCE OFENGLISH 1 T earn a degree inEnglishearn adegree literature without having antecedents for for antecedents infinitives, restrictive infinitival marker insupportable analyses th Iconsider ‘ghost rules’ that correctly never characterized the la the structure —artifacts ofthe language ofindefensi grammar. Education inthe subject ossified morethan 200years ago. First, unsupportable about claims that highly even educated scholars ofEnglish hold typically mostly mistaken beliefs aboutEnglish increasing professionalization andscie knowing anything significant aboutthe grammar ofthe English In language. partthis isbecauseofthe gun in English departments toyearn in English to gun began that programs the had linguistics be- of language, ascientifi took they their from discipline others, andstressed that autonomy forthe philosophical of argued guists tique générale from Saussure’s posthumous zation over oflinguistics the century past — studies must stem in part from the professionali- knowing what averb is. literature in barely English while earn adegree the universities ofcontinental Europe) youcan (though the situation diff isvery At many universities in the andthe UK US Aversion ofthis paper presented was aninvited as key- publika Srpska, Bosnia andHerzegovina, Srpska, publika in June 2013. Studies heldat theerary University Re- ofBanjaLuka, andLit- note lecture at Conference Language onEnglish Keywords: Abstract: 1. Introduction Th e break between language andliterature language between ebreak departments world. in the anglophone from extent literature disappeared large such has toa as language English he (1916)tothe present day. Aslin- they The disciplines ofliterature andlinguistics have it ispossible separated: for astudent to grammar, word prescri classes, c rather than humanistic view to . Iconclude with plea for abrief reunification ofliterary andlinguistic studies. , andthe misclassification ofprepositions. which , genitive antecedents for pronouns, stranding ofprepositions, andsingular Cours delinquis- erent in many of e definitions categories oflexical like ntific orientation oflinguistics. Ifocus Buthere onadifferent issue: ptivism, infi nitives, prepositions, literary lin- evidence, any andmorespecifically linguistic without expertise, ble analyses —arestill andsecond, widely assumed; nguage arestillnguage commonly To trusted. illustrate the the scientifi among them are these two: standard canons ofscientifi pressure somemoral feels least toaccept) certain does. pology ences andthe humanities, just cultural anthro- as provides aninteresting the sci- between bridge action with humanities Linguistics disciplines. surelyshould abarrier notbe tosupportive inter- in duecourse wanted also they tosecede.) science, but or psychological cognitive, of social, breathe (Others in free. departments had begun Many adoptother also features linguists of Hypotheses, theories, are andclaims – in Claims grounded evi- be should – Typical adopts practice (or in linguistics at But the scientifi vagueness orrhetoric. vagueness falsifi with maximum framed be should they contingently (perhaps defeasible false); dence, orauthority. notopinion c method: formalization of theories, cmethod: To illustrate ghost rules Idiscuss split ability rather with thanability protected noun orverb, the analysis ofthe c character oflinguistics c practice. Foremost originalni naučni rad 1 9 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Geoffrey K. Pullum
making data publicly accessible, use of quantita- Th e generative grammar view in its present- tive methods, designing replicable experiments, day interpretation (which has been developing and use of computational simulation. But none since before 1965) claims that the notion of shar- of this means that linguists’ goals are antithetical ing a grammar is incoherent. Th e generativist to those of humanities specialists, be they literary claim is that each normally developed person has critics, cultural theorists, historians, philoso- an ‘I-language’ inscribed in their brain. Th e pecu- phers, or whatever. Th e empirical study of manu- liar technical term ‘I-language’ is due to Chom- script production and scribal practice is not at sky (1986). Th e initial ‘I’ is supposed to suggest odds with, say, the literary study of medieval lit- simultaneously the words ‘internal’ (as opposed erature. Field research on the cultural practices of to external), ‘individual’ (as opposed to social), preliterate tribal peoples does not have to confl ict and the logician’s term ‘intensional’ (as opposed with interpretive writing about culture. Scientifi c to extensional). work in forensic anthropology and archaeology An ‘I-language’ is claimed to be inaccessible need not be inimical to the work of historiogra- even to the speaker in whose brain it is inscribed, phers. Th e biological study of evolution is of and unrelatable to anyone else’s. It defi nes struc- course compatible with conceptual exploration ture for our internally represented propositional of the notion of evolution by philosophers. thoughts in a private way. Only a miraculous ge- I believe it is entirely appropriate to suggest netically mediated innate commonality of struc- that anyone doing a degree in English literature ture can account for our ability to exchange lin- should know a reasonable amount about the guistic communications with other members of work linguists have done on the structure, func- our species, because grammar is not shared, it is tion, use, and origins of the language in which private and mind-internal. that literature emerged. Again, it is singularly unhelpful for lin- However, the departmental divorces that guists to be off ering such a solipsistic notion of have separated the linguists off from the litera- language as a scientifi c advance, making it incom- ture specialists in most English-speaking univer- prehensible that a billion people (or even two sities have radically reduced exposure to language people), even in principle, could share a gram- study among literature students. matical system. Th ere is a way in which linguistics has to be blamed for making its divorce from literary study more bitter than it could have been. As theoreti- 2. Ignorance about language cal syntax developed in the 1960s and subse- What I want to concentrate on here, how- quently, and increasingly scientistic rhetoric took ever, has to do with a more general issue relating hold, and today there are linguists who maintain to the communication between linguistics and that they are working within biological science the college-educated general public, particularly on the study of a biologically real and neurologi- in the English-speaking countries (it is quite cally identifi able “language organ” (see Anderson probable that in many parts of Europe the situa- and Lightfoot 2002 for a popular introduction tion is diff erent). My worry is that the typical to this idea, and many contributions the journal level of knowledge and understanding of English
VI 2015 11 Biolinguistics at http://www.biolinguistics.eu/ literary studies in the anglophone world and its for some extraordinarily overconfi dent and sci- universities is strikingly diff erent from the typi- entifi cally dubious recent examples of the same cal level of knowledge and understanding of Eng- sort of work). It is unhelpful, to say the least, for lish grammar. linguists to be producing over-hyped pseudosci- When radio panelists or book reviewers or ence of a sort that seems almost calculated to be columnists or essayists talk about literature, as far ФИЛОЛОГ unintelligible to humanities academics, especial- as I can tell, they do know at least something ly when no real scientifi c gains seem to be emerg- about their subject matter. Th ey are not com- 10 ing from such work. pletely ignorant of the literature they talk about. The Unfortunate Divorce of English Grammar from English Literature
Th ey have seen Shakespeare plays; they know who Pullum et al. 2002, henceforth CGEL). Other Milton was and may have read him, or at least dialects can be referred to as nonstandard, but know that one can look him up; they have some keep in mind that for me that is not a derogatory familiarity with the novels of Austen and Dickens term. Other dialects are not substandard, but and Brontë and Trollope, and the poetry of they are diff erent, sometimes strikingly so. Donne, Keats, Shelley, Wordsworth, Coleridge, Some of my examples will come from and Auden. Th ey don’t just make things up. America, partly because the majority of my ca- And they really couldn’t, because ordinary reer as a grammarian was spent in the USA and members of the public would call them to account partly because the prevalence of false beliefs if they were to assert, say, that Jane Austen wrote about grammar is much clearer and deeper there. stirring historical novels of naval warfare, or that But things are almost as bad in the UK, and in Dickens was primarily known for love poetry. other UK-infl uenced parts of the anglophone Nothing analogous to this holds for what world such as Australia. the typical college-educated broadcaster or jour- For example, a retired accountant named nalist or columnist knows about the structure of Nevile Gwynne made headlines a couple of years the English language in linguistic terms. Th e ab- ago by spouting some nonsense about there be- sence of understanding seen in people’s grasp of ing alleged grammar errors in a letter that 100 morphology and syntax, even on quite elemen- British academics had sent to Michael Gove, the tary topics, is astonishing. And it is a Bad Th ing. UK Secretary of State for Education. Gwynne I realize that it is fi ghting talk to say to peo- did not identify a single clear grammar error. He ple with a degree in English literature that they spotted one complex construction of debatable do not know grammar. Th ey typically see them- acceptability, but his description of the whole selves as adequately qualifi ed, even well versed, in letter as being illiterate was ridiculous. Yet Gw- the subject. Th ey feel they know a dangling parti- ynne got away with it, because no British journal- ciple from a split infi nitive, they know adverbs ist knew enough to call him on it. and prepositions and all sorts of other stuff . Th at It is very diff erent in the blogosphere: a nice is precisely why they feel empowered to critique dissection of Gwynne’s claims appeared on No the usage of others, whether in correcting stu- Wealth But Life (http://nowealth.blogspot. dent work or in commenting on a colleague’s co.uk/2013/05/the-goveites-behind-bad-gram- prose or in writing letters to the Daily Telegraph. mar-awards.html); another appeared on Caxton But as I will try to show with a number of (http://caxton1485.wordpress.com/2013/ examples, grammar education fell into a deep 05/06/too-much-too-wrong/); and Mark Liber- trough a long time ago. It is not just that the grasp man discussed the topic on Language Log (http:// of detail is weak; it’s that not even the basics are languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=4606). anywhere close to being understood or taught I should perhaps make it explicit that when correctly. I talk about ignorance of grammar I am not talk- I will be referring throughout to a single ing about making usage mistakes: I am not con- dialect of English with a rather special status, of- cerned here with critiquing the usage of literature ten known as Standard English. What makes it professors, literary critics, usage advisors, or any-
special is that through a complex of accidents on one else, on their own writing. If they are native VI 2015 11 a global scale it happens to be in use for all sorts speakers I take what they write mostly at face of serious purposes (governmental, journalistic, value: when a distinguished professor uses a con- literary, commercial, etc.) all over the world. It is struction, I take it as prima facie evidence that not better than other dialects or easier to under- the construction is grammatical. However, even a stand; it is just well situated sociologically. In fact distinguished professor can (like anybody else) it comes close to being a global lingua franca. It is make unintentional slips in either writing or ФИЛОЛОГ the language described in Th e Cambridge Gram- speech, so the evidence must be regarded as de- mar of the English Language (Huddleston and feasible and any analytical inferences based on it 11 Geoffrey K. Pullum
will be tentative — as with the evidence for any of grammatical analysis — in terms of fuzzy scientifi c hypothesis. meaning-based notions: nouns as naming words, Notice that although I have no interest in verbs as action words, adjectives as describing identifying alleged errors of usage made by dis- words, and so on. Th ere is simply no hope for this tinguished professors, it may sometimes appear kind of basis for classifi cation. otherwise: I may appear to be engaging in ad Fire is unquestionably a process, something hominem argumentation when I point to the us- that happens (rapid oxidation producing radiant age of a person A who has voiced a view about heat), but fi r e is a noun (one fi re, two fi res, the fi re’s the incorrect usage of person B. But this will origin, both fi res’ origins). typically be because I am paying A the compli- When we say that something stinks, we use ment of presupposing that his usage is correct, so the word stinks to give a description, but of course that (under this assumption) A himself provides stinks is a verb, not an adjective. a source of evidence that his critique of B cannot Th e crucial point here is that we cannot be taken seriously. fi rst catalogue the world’s contents to identify all I want to distinguish two kinds of ignorance the things that exist, and then tag as nouns the about grammar. One consists in an uncritical im- words that turn out to be the names of those plicit acceptance of claims that are clearly unsup- things. portable because they are artifacts of indefensible Take the abstract relation R that holds be- analyses. Th ese analyses may have been presup- tween two things a and b, where a is an active and posed and widely taught since the 18th century, typically animate agent, and b is some other (typ- but they shouldn’t have been. Th is is a matter of ically inanimate) entity, and R(a,b) means that b holding false beliefs about the subject matter. Th e ceases to exist because of some action undertaken remedy is to replace them with true ones. by a. Should we regard R as a thing? Th e other kind of ignorance is more like a It seems unclear what answer we should belief in ghosts. It is extremely common for edu- give to that question. But what is fully clear is cated people to exhibit a naive faith in the valid- that there are two English words that would ap- ity and importance of rules that not only fail to pear to name it: destroy is one, and destruction is hold for the language but never did hold. Th ey another. One of these is a verb and the other is a believe, wrongly, in ghost rules. Here there is re- noun. Th e metaphysical nature of R itself cannot ally no option but to debunk the myths: linguists possibly provide a basis for categorizing these have to try to convince people on the basis of evi- words. dence that some of their beliefs should be com- So nouns cannot be defi ned as the thing- pletely abandoned. naming words. But they can be defi ned. Th ey are (to summarize very briefl y) the words that have plain and genitive case forms, and singular and 3. Misconceived analyses plural number forms, which are found as heads I will briefl y review three examples of analy- of the phrases that function as subjects and ob- ses that treat the subject matter wrongly and jects in transitive clauses. should long ago have been abandoned: fi rst, the What I am stressing is simply that defi ni- defi nitions given for classes of words like noun or
VI 2015 11 tions of grammatical notions have to rest on verb; second, the analysis of the infi nitival mark- grammar, not on vague and naive semantics or er to; and third, the misclassifi cation to which metaphysics. prepositions have been subjected. 3.2 Infi nitival ‘to’ 3.1 Defining lexical categories Traditional grammar has adopted the prac- ФИЛОЛОГ Traditional grammar has always insisted on tice of saying that to be is the infi nitive of the defi ning the basic “parts of speech” — the classes copular verb, and to do is the infi nitive of the verb 12 into which words have to be divided for purposes do, and so on. Th is is utterly incompatible with The Unfortunate Divorce of English Grammar from English Literature the way the language works. Th e sequence to do tions are defi ned as words prefi xed to nouns (ac- consists, quite obviously, of two words that func- tually noun phrases, though the tradition ne- tion independently. In a sentence like I was asked glects that point, treating the other elements of a to do it they appear together, but in Th ey made me noun phrase as if they were transparent satellite do it we see only do, and in I didn’t want to we see words that can be ignored and only the noun only to. Th ere is no sense in which to be or to do matters). But that analysis leads to a word like af- are words; they are word sequences, and not anal- ter being assigned to three diff erent categories. ogous to infi nitive forms in Latin. Th is is absurd, but unfortunately it is exactly English actually has no form that is appro- what all published English dictionaries do. priately called the infi nitive; it has a plain form In soon aft er our quarrel the word aft er is that is used in a multiplicity of constructions in- treated as a preposition. But in soon aft er we quar- cluding imperative clauses (Be there), subordi- relled the following material is not a noun phrase nate subjunctive clauses (It is vital that you be but a clause, and “conjunction” is the term used there), a few relic main clause subjunctive clauses for words that introduce clauses, so aft er has to be (Be that as it may), and bare infi nitival clauses assigned to the “conjunction” class as well. (You should be there), as well as to-infi nitival And sometimes aft er is not followed by any clauses (You ought to be there). closely associated constituent: in We quarrelled Because there is no infi nitive word form, soon aft er the word aft er modifi es the verb by and to be is a sequence of words, there is no sense specifying that the quarrel followed a certain in which anything is “split” in the construction contextually-designated time point in the narra- traditionally known as the split infi nitive: in a tive, so it has to be called an adverb. sentence like I want to really understand the sub- Nesfi eld (1900: 41) warns that ‘A Preposi- ject an adverb has been placed immediately be- tion must not be confounded with an Adverb, fore the verb in a verb phrase that is preceded by though the two words are oft en identical in infi nitival to, but nothing has been split. form.’ How is the student to avoid confounding A verb phrase is a phrase headed by a verb, these allegedly separate words of identical form such as understand the subject. Infi nitival to can and identical meaning? According to Nesfi eld, attach as a marker to a VP that has its verb in the “Th e only way to distinguish them is to look to plain form, forming a larger VP, to understand the the work that each of them does.” When it “aff ects” subject. Adverbs such as really, and other modifi - two elements it is a Preposition, and when it af- ers, can similarly attach to a VP, forming VPs fects only one it is an Adverb. such as really understand the subject. Th ere is no It should be completely obvious that this is reason why to cannot attach to this latter kind of a mistake: the meaning of the word is the same in VP, forming a VP like to really understand the each case; so is the spelling; so is the pronuncia- subject. Th ere is no splitting here, just prefi xation tion; so is the syntactic distribution of the phrase of the marker to onto the beginning of a VP that that aft er forms. Otto Jespersen (1924) cogently has a preverbal modifi er. If the syntax of English questioned the wisdom of any such analysis, and didn’t allow that, people wouldn't be saying to re- saw clearly what should replace the traditional ally understand the subject, or to just stand there analysis. But he was only elaborating views that doing nothing, or to at least try it. Yet people have emerged nearly two centuries before. Kirkby VI 2015 11 been using phrases of exactly this sort for centu- (1746) complains: “we have several instances of ries. the same word being used at one time as a con- junction and at another time as a preposition.” John Hunter (1784) argued in a paper presented 3.3 Misclassifying prepositions to the Royal Society of Edinburgh that neither Traditional grammar has maintain a defi ni- conjunctions nor adverbs were in all cases use- ФИЛОЛОГ tion of ‘preposition’ that might be appropriate fully distinguished from prepositions in English for Latin but is indefensible for English: preposi- (or in Latin and Greek). He stressed that classifi - 13 Geoffrey K. Pullum
cations were being based on the “merely acciden- statement that no one disputes). Instead it is ex- tal” diff erences in what constituent (if any) hap- plicitly regulative: it aims to settle a dispute on pened to follow the word. Th e sensible analysis is some thorny point by ruling one way or the oth- to treat aft er as simply a preposition taking an er, or to convey a stipulation about how you optional complement that can be either a noun ought to use the language. phrase or a clause. For example, prescriptive usage advisors of- Aft er we quarrelled is treated by traditional ten warn quite sternly against using the passive grammar as an “adverbial clause” that is intro- voice, and criticize writers who do use it. Th ey duced by the “subordinating conjunction” aft er. oft en do not know what they are talking about, It is not a clause at all. Aft er we quarrelled is a and cannot tell a passive from an active (see Pul- preposition-phrase, with aft er as its preposition lum 2014), but the intent is clear. Where a con- head. In English, many prepositions (aft er, before, stitutive rule would state that a passive clause has except, given, since,) accept clauses or preposition a head verb in participial form (usually the past phrases as complements, not just noun phrases; participle) and may have a preposition-phrase and some others (although, because, lest, though) complement in which the head is the preposition take clause complements but do not take noun by, a prescriptivist will tell you things more com- phrase complements. parable to George Orwell’s “Never use the pas- It should not take 250 years for observa- sive if you can use the active” (in his 1946 essay tions as simple and cogent as those of Kirkby and “Politics and the English language”). It’s not Hunter to gain currency. Yet that is what hap- about acquainting you with the principles of pened. Th e fi rst systematic descriptive grammar clause structure in the language; it’s about telling of English to adopt a reanalysis of English prepo- you what to do. sitions along the lines proposed by Kirkby in And prescriptive rules are usually associat- 1746 and Hunter in 1784 came more than two ed with judgmental attitudes: prose that violates centuries later, in CGEL . prescriptive rules tends to be regarded (by the sort of people who favour the rules in question) 4. Prescriptivist poppycock not just as amusingly eccentric or unfortunately incomprehensible, but as deserving of a socially- Now I want to consider the problem of be- tinged contempt. Th e examples that follow lief in ghost rules. And my section title, a phrase should make all of this clear. Th ey are: the so- coined by Heidi Harley on Language Log called “splitting” of infi nitives; the ban on which (http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll), implies in restrictive relative clauses; the strange belief two things: fi rst that ghost rules are poppycock that a pronoun cannot have a genitive anteced- (i.e., silliness), and second that the silliness in- ent; the similarly strange myth that prepositions volves what linguists refer to as prescriptivism. should not be separated from the phrases that are Calling a rule a ghost rule doesn’t just mean understood as their complements; and the preju- that it is somewhat insubstantial; I mean that al- dice against linking they to an antecedent that is though it may make people scared, it does not syntactically singular. genuinely refl ect anything about the language.
VI 2015 11 Nor did it at any earlier stage in history. Th e al- leged rule has no credentials that should lead us 4.1 Splitting infinitives to respect it. People still, aft er more than a century of sil- And to call a rule prescriptive is to say that liness, regularly write letters to UK newspapers it is not meant as what the philosopher John lamenting the placement of a verb phrase modi- Searle would call a constitutive rule, one that fi er between the infi nitival complement-marking ФИЛОЛОГ aims to provide part of the defi nition of the lan- word to and the plain-form verb that is the head guage system (like saying that the verb in English of the infi nitival VP. People who have done hard- 14 precedes its object or other complement—a ly any study of English grammar usually think The Unfortunate Divorce of English Grammar from English Literature that such modifi er placement is an error. Yet of attention in lives that she depended none of them ever seem to have looked at either upon for sustenance and thus could not af- the evidence of literature or the actual statements ford to alienate by the wrong sort of behav- in serious books on usage and grammar. iour. [Joanna Trollope, Next of Kin, 26] Th e construction in question can be found in some of the earliest English literature, such as Th e phrase not talking much is a gerund- Sir Gawain and the Green Knight (14th century). participial clause. Th e used to construction in- Th ere are examples from literature in every sub- volves the preposition to, not the infi nitival sequent century. Even Ambrose Bierce, one of marker (which never takes the -ing of the gerund the fi ercest prescriptivists ever (see Freeman participial on the following head verb). Joanna 2009), did not think the split infi nitive was un- Trollope intended to write she had become used to grammatical or ever had been. And he was right. not talking much herself, but lost faith, thinking It was never ungrammatical, and no serious de- that to not could never be grammatical (because scription of the language ever said it was. Even to not talk would be a split infi nitive). As a result highly conservative usage manuals acknowledge she seems to have been panicked into writing this. Th e New York Times Style Manual, for ex- something completely ungrammatical. ample, says: What a tragedy that delusions about gram- [1] split infi nitives are accepted by gram- mar should trammel and mislead even fi ne novel- marians but irritate many readers. ists like Joanna Trollope! When a graceful alternative exists, avoid the construction: to show the dif- 4.2 Restrictive ‘which’ ference clearly is better than to clearly show the diff erence. (Do not use the ar- Some time in the 19th century, or perhaps tifi cial clearly to show the diff erence.) even earlier, grammarians began to wonder if When the split is unavoidable, accept there should not be more regularity about the it: He was obliged to more than double distribution of words introducing relative claus- the price. es. Th e way the language had evolved, which was used for either restrictive relatives (the kind with- Yet we fi nd clumsy, desperate attempts to out the commas) or nonrestrictive relatives (the avoid splitting infi nitives in many magazines and kind with the commas), but that was hardly ever books. Th is is from Th e Economist: used in nonrestrictives: [2] a bill that would force any NGO receiv- [4] a. Th e city which I visited seemed very ing cash fr om abroad publicly to label it- pleasant. [restrictive] self a “foreign agent” b. Banja Luka, which is in Bosnia, seems very pleasant. [nonrestrictive] Th e adverb publicly is supposed to modify c. Th e city that I visited seemed very the verb label, but placed where it is, it could be pleasant. [restrictive] modifying abroad or receiving. d. ??Banja Luka, that is in Bosnia, Mindful of the prejudice that says they seems very pleasant. [nonrestrictive]
should avoid putting an adverb aft er to, some VI 2015 11 writers misguidedly avoid it even when there is Grammarians who perhaps had too much no infi nitival construction. Th is is from Joanna time on their hands and were too keen on tidiness Trollope: began to wonder whether it might be a good idea [3] Living, as she had since she was fi een,ft to ordain that which should always and only be on the edges of so many other people’s used in nonrestrictives while that should always lives, she had become used not to talking and only be used in restrictives. It makes little ФИЛОЛОГ much herself, as if to talk was to thrust sense to regulate a natural language in this sort of herself into the limelight, into the centre way: it is like suggesting that perhaps rivers with 15 Geoffrey K. Pullum
an even number of letters in their names should d. Brown’s apotheosis marked the fi nal always and only fl ow east, and rivers with an odd stage in the radicalization of North- number of letters in their names should always ern opinion. He became, for many and only fl ow west. But it appealed to some, and Americans, …(p.28) at the end of the 19th century Henry and Frank e. Wendell Holmes’s riot control skills Fowler, building on a few suggestions in earlier were not tested. Still he had, at the works, made an explicit case for reforming Eng- highest point of prewar contention … lish relative clauses (Fowler and Fowler 1906). (p.31) Unfortunately, some English teachers took f. Holmes’s account of his fi rst wound the Fowler recommendation to be an established was written, probably two years aft er rule, and taught it as such. Th e myth that which the battle in which it occurred, in a was never correct in restrictive relatives slowly diary he kept during the war. (p.38) gained currency, particularly in America, and by the late 20th century copy editors all over the What can one say about a professor of lit- USA were busily changing relative which to that erature who cannot even believe that his own whenever there was no comma before it. Th ey well-formed sentences are well-formed? continue to waste time in this way, causing baffl e- ment when they occasionally have to deal with 4.4 Preposition stranding British authors (for in Britain the Fowlerian rule Possibly the hoariest and most ridiculous of never really made much headway). all the myths about English is that prepositions must not be used in contexts where they are sepa- 4.3 Genitive antecedents rated from their complements, as in: [6] a. the place they took me to Louis Menand is a professor of English lit- b. I wonder what he was looking at. erature at Harvard who fi rmly believes that it is a “solecism” (a grammatical error) for a personal Th is is a ghost rule that John Dryden in- pronoun to have a noun phrase in the genitive vented out of thin air. It has never been a true case as its antecedent. In correspondence with generalization in the whole history of English Arnold Zwicky (see Zwicky’s Language Log post that prepositions could not be left behind in the at http://itre.cis.upenn.edu/~myl/languagelog/ verb phrase in this way. Linguists refer to the archives/000048.html and earlier posts linked phenomenon as preposition stranding. there) Menand staunchly maintained that this is And there cannot be any doubt about so, even despite the fact that plenty of counterex- whether Standard English has preposition amples could be found in his own book Th e Met- stranding. Take the language used by Lady Brack- aphysical Club. Th e claim is that a sentence like nell, surely Oscar Wilde’s greatest epitome of in- Einstein’s discoveries made him famous is ungram- timidatingly precise upper-class standard British matical if him is taken to refer back to the noun English. She strands prepositions at least three denoting Einstein. Th e claim also entails thatvall times in the 18,000 words of Th e Importance of of these sentences from Th e Metaphysical Club Being Earnest (1895): are ungrammatical (I mark genitive antecedents
VI 2015 11 [7] Lady Bracknell’s preposition stranding: with boldface and pronouns with underlining): a. A very good age to be married at. [5] a. in a phrase that became the city’s b. What did he die of? name for itself (p.7) c. To be born, or at any rate, bred in a b. Dr. Holmes’s views on political issues handbag, whether it had handles or therefore tended to be refl exive: he took not, seems to me to display a contempt ФИЛОЛОГ his cues fr om his own instincts (p.7) for the ordinary decencies of family c. Emerson’s reaction, when Holmes life that reminds one of the worst ex- 16 showed him the essay, is choice (p.25) cesses of the French Revolution. And I The Unfortunate Divorce of English Grammar from English Literature
presume you know what that unfor- the prohibitory injunction. Yet there are instanc- tunate movement led to? es of they with a syntactically singular antecedent in his own writing: Lady Bracknell is a sterling example of [10] ‘But somebody taught you, didn’t pompous and pedantic Standard English as they?’ [Character in Charlotte’s Web] voiced in the most ingenious and delightful of Oscar Wilde’s comedies (oft en cited as the fi nest White is quite to correct to represent peo- stage comedy in the English language). Her evi- ple as using the language in this way. Th e use of dence should be recognized for what it is: clear they/their/them with syntactically singular ante- and convincing evidence that preposition strand- cedents goes back as far as Shakespeare and even ing is grammatical. Chaucer. It is commonplace in the work of Jane Austen. She puts singular they into the mouths of 4.5 Singular ‘they’ people from all walks of life. I suppose someone could try to maintain that this shows only that William Strunk, who was a professor of the novelist knew some people engaged in this English at Cornell in 1918, self-published a practice conversationally; so let me just exhibit a booklet called Th e Elements of Style containing few examples from the narrator in Austen’s nov- guidelines for student writers. And what he said els (taken from the much fuller listing at http:// about they was as follows: www.crossmyt.com/hc/linghebr/austhlis.html; [8] Th ey. A common inaccuracy is the use I truncate many of the quotations, and continue of the plural pronoun when the ante- with the same use of boldface and underlining): cedent is a distributive expression such [11] Examples from Emma: as each, each one, everybody, every one, a. was still unwilling to admit … that many a man, which, though implying there would be the smallest diffi cul- more than one person, requires the pro- ty in every body’s returning into noun to be in the singular. Similar to their proper place the next morning. this, but with even less justifi cation, is b. advise every body to come and sit the use of the plural pronoun with the down, and not to heat themselves. antecedent anybody, any one, somebody, c. it would be quite a pity that any some one, the intention being either to one who so well knew how to teach, avoid the awkward “he or she,” or to should not have their powers in ex- avoid committing oneself to either. ercise again. Some bashful speakers even say, “A [12] Examples from Mansfi eld Park: friend of mine told me that they, etc.” a. Nobody meant to be unkind, but nobody put themselves out of their But again, as we seek evidence that this way to secure her comfort. holds for English as spoken and written by its ex- b. every one concerned in the going pert users, Oscar Wilde lights our way with was forward in expressing their words he puts into Lady Bracknell’s mouth (I ready concurrence mark the instance of they with underlining and c. the only one out of the nine not
the antecedent with boldface): tolerably satisfi ed with their lot VI 2015 11 [9] It is my last reception, and one wants d. that favouring something which something that will encourage conversa- every body who shuts their eyes tion, particularly at the end of the season while they look, or their under- when everyone has practically said standings while they reason, feels whatever they had to say, which, in most the comfort of. ФИЛОЛОГ cases, was probably not much. e. Every body around [Fanny Price] E.B. White revised Strunk’s booklet 50 was gay and busy, prosperous and years aft er it was fi rst published, and he retains important; each had their object of 17 Geoffrey K. Pullum
interest, their part, their dress, their b. Every body began to fi nd out that favourite scene, their fr iends and they had always distrusted the ap- confederates pearance of his goodness. f. Every body began to have their c. Each felt for the other, and of course vexation. for themselves g. she found everybody requiring [14] Examples from Sense and Sensibility: something they had not …Every- a. each of them was busy in arrang- body had a part either too long or too ing their particular concerns, and short; nobody would attend as they endeavouring, by placing around ought; nobody would remember on them books and other possessions, to which side they were to come in… form themselves a home. h. everybody being as perfectly com- b. she was a great wonderer, as every plying and without a choice as on one must be who takes a very lively such occasions they always are interest in all the comings and go- ings of all their acquaintance. i. Nobody was in their right place, c. every body had a right to be equal- nothing was done as it ought to be. ly positive in their opinion, and to j. every body had their due importance repeat it over and over again as of- k. nobody could command attention ten as they liked. when they spoke. d. each found their reward l. It had been a miserable party, each e. each felt their own error of the three believing themselves most miserable. Many other authors could be mined in a m. I quit such odious subjects as soon as similar way for evidence of their use of they with I can, impatient to restore every singular antecedents. body, not greatly in fault them- To sum up briefl y, the notion that singular- selves, to tolerable comfort, and to antecedent uses of they are ungrammatical, illogi- have done with all the rest. cal, or uncharacteristic of good Standard English n. every one may be at liberty to fi x writing is ridiculous. their own o. nobody minds having what is too 5. Conclusions good for them What I have tried to do here is to exhibit, [13] Examples from Persuasion: very briefl y, a few ways in which the educated gen- a. she felt that were any young per- eral public’s grasp of even elementary parts of son, in similar circumstances, to ap- English grammar (never mind more technical ply to her for counsel, they would syntactic analysis) is in a terrible state. Myths are never receive any of such certain im- given widespread credence; readily available evi- mediate wretchedness, such uncer- dence is ignored; long-discredited edicts are treat- tain future good. ed as gospel truths. Th is is not a happy situation. b. Elizabeth …indignantly answered VI 2015 11 One part of the solution would be for stu- for each party’s perfectly knowing dents doing literature degrees, and for the profes- their situation. sors teaching them, to commit at least a small c. Every body has their taste in noises amount of time to developing an acquaintance [14] Examples from Pride and Prejudice: with grammatical analysis of the relevant lan- a. every body was pleased to think guage — not so much the arid outer reaches of ФИЛОЛОГ how much they had always disliked theoretical linguistics, but just the elementary Mr. Darcy before they had known and uncontroversially established general prop- 18 any thing of the matter. erties of English and of language in general. The Unfortunate Divorce of English Grammar from English Literature
Mark Liberman of the University of Penn- as Cognitive Physiology. Cambridge: Cam- sylvania, co-founder of Language Log, has esti- bridge University Press. mated that the number of linguists on the pay- 2. Chomsky, Noam. 1986. Knowledge of Lan- rolls of universities in the USA is suffi cient that, guage: Its Origins, Nature, and Use. New if the labour force could somehow be spread out York: Praeger. equitably across the country’s universities and 3. Fowler, H. W. and F. G. Fowler. 1906. Th e colleges, there would be enough teaching aca- King’s English. Oxford: Clarendon Press. demics to enroll every undergraduate taking any kind of a degree in any subject in at least one lin- 4. Freeman, Jan. 2009. Ambrose Bierce’s Write It guistics course. I think the same might be true Right: Th e Celebrated Cynic’s Language for the UK. Th is should be a goal to aim for, es- Peeves Deciphered, Appraised, and Annotated pecially when the degree subject is literature. for 21st-Century Readers. New York: Walker. People study English literature mainly be- 5. Huddleston, Rodney and Geoff rey K. Pul- cause they love the artistry that the best of the lum. 2002. Th e Cambridge Grammar of the diverse users of the English language have created English Language. Cambridge: Cambridge in that medium. In pointing out they would University Press. profi t by knowing something technical about 6. Hunter, John. 1784. A grammatical essay in language, I do not aim to be saying anything the nature, import, and eff ect of certain con- more controversial than that a jewellery expert junctions. Transactions of the Royal Society of would do well to know something of geology Edinburgh 1:113–134. and metallurgy. 7. Jespersen, Otto. 1924. Th e Philosophy of All those who are serious about the study of Grammar. New York: Holt. literature should know at least the elementary 8. Kirkby, John. 1746. A New English Gram- structural principles of the language in which it is mar. London: R. Manby and H. S. Cox. Re- composed — enough that they are will not be so printed by the Scolar Press, 1971. ready to believe in the myths, legends, miscon- 9. Nesfi eld, J. C. 1900. Outline of English ceptions, and empirical errors that I have briefl y Grammar. London: Macmillan. Revised edi- sampled above. tion. Page references are to 13th printing of 2nd edition (1932). Bibliography 10. Pullum, Geoff rey K. 2014. Fear and loathing 1. Anderson, Stephen R. and David W. Light- of the English passive. Language and Com- foot. 2002. Th e Language Organ: Linguistics munication 37:60–74.
НЕСРЕЋНИ РАЗВОД ГРАМАТИКЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА ОД ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Резиме
Језик и књижевност су се раздвојили као научне дисциплине: данас је VI 2015 11 могуће стећи диплому из енглеске књижевности без икаквог струч- ног знања о језику или, да будемо прецизнији, без познавања грама- тике енглеског језика. Једним дијелом, разлог лежи у чињеници да лингвистика све више подразумијева професионално усмјерење и
научни приступ. Ипак, усредсредио бих се на други проблем, а то је ФИЛОЛОГ чињеница да се чак и стручњаци који се баве енглеским често држе погрешних ставова у погледу граматике тог језика, што и није изне- 19 нађење, пошто се на том пољу готово ништа није радило пуних двје- ста година. Прво, још увијек су на снази неодрживе тврдње о струк- тури језика – артефакти неодбрањивих анализа; друго, још увијек се, у великој мјери, вјерује неким „фантомским“ правилима која никад нису правилно уређивала језичке норме. Да бих представио неодр- живе тврдње, у раду разматрам дефиницију лексичких категорија по- пут именице или глагола, обиљежје инфинитива (to) и погрешну кла- сификацију приједлога. Када се ради о „фантомским“ правилима, разматрам раздвојени инфинитив, апозитивну употребу замјенице which, референте у генитиву који претходе приједлозима, помјерање приједлога на крај реченице и референте у једнини који се тичу лич- не замјенице у 3. лицу множине. Чланак завршавам кратким апелом за поновно уједињење језичких и књижевних студија.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
20 properties added (Hlebec 2013).Th (Hlebec properties added grammatical collocations, with its pragmatic noun One with paper dealt defi tive verbs in terms ofprepositional defi tion in April 20015,we defi in Januaryland, forpublica- 2015andaccepted wolves submitted to submitted verbs that use these patterns. In another paper collocations) canproduce defi cal defi 2008c), webec demonstrated that well-chosen 2011b). 2008b,2011a, 2008a, 2002,2003,Hlebec, бец (thea node other Хле- member ofacollocation; (the attached lexeme) elucidating the meaning of location) interweave, the meaning ofacollocator wordsthe that way (lexical collocates make col- collocational method todemonstrate his used members: members: T GRAMMATICAL COLLOCATORS DEFINING ANADJECTIVE BY MEANSOFITS jectives. In the the paper processfor exemplifi achieving been this has goal edby the adjective matical categories (the infi nitive) collocatinwhen reveals that grammatical even words such past gry with parent gry Boris Hlebec UDK 811.111’362/367=111 UDK DOI10.7251/fil1511021h Faculty ofPhilology University ofBelgrade Boris Hlebec nitions of grammatical patterns (grammati- patterns grammatical of nitions , account Key words: Abstract: In articles the several present author has (1) (3) noun +preposition Introduction (2) adjective +preposition(2) adjective +noun, e.g. it , book ontable by studying its behaviour and in lexical
are all complex, consisting complex, are ofthree all locations with prepositions, andthey here ofgrammatical are three col- types
In an article on Serbian language (Hle- In language anarticle onSerbian verb +preposition +noun, e.g.
for behaviour Studia , keen onmathematics Th ecollocational method byth pioneered collocation, adjective, preposition, semantic defi nition. , interest
Anglica ning the pro- personal , throw ned a few performa- afew ned
in poetry
+ noun,
Posnaniensia [ball] nitions ofthe e aim ofthe eaim
e.g. at boy asprepositions andsomeconjunctions ( nitions. think of pack , Po- an-
of g with adjectives canleadto semantic defi nitions ofad-
defi with collocate prepositionsfusely their canbase present article istoshow that that adjectives pro- duced. duced. this principle the adjective the collocating prepositions. Asanillustration of phraseology associated with other, associated less frequentphraseology words. independentlylearned components but as only at of all, ormoreidiomatic probably these words usage, are not set ofsubcategorisation governing perhaps?) their rules, eitherselves; there issomeunderlying (a generalisation with them. Two them- suggest ofinquiry lines possible conventionally, learners foreign while have such diffi words naturally ofsuchand use complexity everyday and thing ofamystery that native speakers toacquire manage [m]ost prepositions It complex. are maximally issome- digm of “fi digm tion fi tions. Hanks reminds us ofHalliday’s “slot-and- defi method canbring tolight the sameprocess consciously, the collocational ofprepositions.words collocators By as repeating tion lexical ofthe semantic ofthe class so-called use ofprepositions isin the unconscious acquisi- view isnot muchview if altered ller grammar”, ller according the towhich preposi- nitions largely orsolelyonthe defi nitions largely categories Defi at As Hanks (2013:288)observes, Our stance isthat the trick ofmastering the e author andfollowed inhisworks for years is used with isused numbers ofhours apara- as ning some grammatical words and llers” in the slotof that pleased 1 at nitions ofpreposi- originalni naučni rad , 2 ), aswell asgram- ____ , 3 has been ad- has been pleased … o’clock nitions of 12o’clock culty . .
Th is
21 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Boris Hlebec
phrases are treated as collocators of at. However, er of a preposition, i.e. to that part of a defi nition in this case the number of collocators should be that can directly replace the preposition. increased to include a much broader category of Th is overview of prepositional meanings ‘time event viewed as a point (as having no parts)’. covers only the sememes (lexical meanings) of Th is brings us to the defi niton of this sememe of the grammatical words that collocate with at as:
VI 2015 11 the following collocations: pleased + about busi- ness/at his success/for passing the exam/for you/ behaviour; mortifi ed at being caught in a with the result/with you/that she has passed the lie; her joy at the news; envy at the suc- exam/to hear good news. cess; sorrow at having to quit his job; As conventional typographic devices, angle *love (not ‘short time’) at her child; brackets < > are used to mark the content of a *pleased at me; *happy at his son (me ФИЛОЛОГ defi nition, double angle quotation marks for the and son are not states); *sorry (not noun slot in defi nitions of prepositions, while 1 Th is defi nition unites the ‘talk’, ‘think’ and ‘learn’ mean- 22 the underlined seme refers to the meaning prop- ing groups of COBUILD Grammar (p.146-149). Defining an Adjective by Means of Its Grammatical Collocators
‘emotion’) at having to quit his job/at (6) to-infi nitive category
<#sbx# who ⠇ for short time ⠇experiences ⠇good | mental phenomenonx ⠇or thought ⠇ 1234568 27 1234568 2346 13 56
concerning / mental state ⠇or emotion ⠇ because of | sth {phenomenony}⠇ 156 4 268 2346 13 256
when «sby/x» does what/when «sthx» is as | sbx likes > 4
Th e part of the defi nition that uses two bars Conclusion fl anking a slant (… | … / … | … ) should be read as: Th is study, which represents just a small ‘good mental phenomenon or good thought segment of the English language, proves that concerning sth {phenomenon or state} as well as good mental state or good emotion because of lexis and grammar are interlocked by means of sth {phenomenon or state}’. In the second occur- common semes shared by collocating words. Th e rence of this device the reading is: ‘experiences phenomenon exemplifi ed above, of the meaning of one adjective being shaped on the joint mean- when «sby/x» does what sbx likes as well as expe- riences when «sthx» is as sbx likes’. Th e seme ‘sth’ ings of its grammatical collocators, is not excep- (something) includes the seme ‘sb’ (somebody). tional and it is based on the general and funda- Th e adjectival function of pleased is ren- mental principle of all English words and proba- dered by the relative pronoun ‘who’. In what re- bly of any language workings. Th e same conclu- spect pleased diff ers from its pertainym verb sion is supported by a similar investigation treat- please remains to be investigated by the same col- ing Serbian verbs with a complement in the in- locational procedure. strumental case (Hlebec 2008c), as well as a study Since there are also collocations such as of some English performative verbs (Hlebec pleased expression/laugh/look/smile, which make 2015). Prepositions and other grammatical parts indirect connection (see Hlebec 2010: 79-85) of speech, as well as grammar patterns and cate- we should expand the directive (noun slot) in the gories in addition to specifi c semes that identify defi nition of pleased by ‘expression that shows them as such, contain in mental lexicon semantic mental phenomenon experienced by’. In this way, features that are shared by certain lexical words the complete defi nition of pleased appears to be: and vice versa. In the chain of words in speech/ writing all kinds of parts of speech combine to <#(expression that shows mental phenom- make sentences observing the law of collocation- enon experienced by) sbx# who for a short time experiences good | mental phenomenon or al hooking up. Semantic defi nitions reached by thought concerning / mental state or emotion the collocational method reveal semantic catego- because of | sth {phenomenon – state} that sbx/y ries that play part in this process of producing experiences | when «sby/x» does what/when oral and written texts. «sthx» is as | sbx likes>
A popular version, suited to a dictionary, References
VI 2015 11 can be: 1. Bolinger, Dwight (1977), Meaning and Form. People are pleased when they think and feel good because of London & New York: Longman. something that happens to them or to other persons in a way 2. COBUILD (1996), Collins COBUILD they like it. Grammar Patterns 1: Ve rbs . London: Harper Collins.
ФИЛОЛОГ Or even terser: 3. Dixon R. M. W. (2005), A Semantic Ap- People are pleased when they like what happens to them or proach to English Grammar. Oxford: Oxford 24 to other persons. University Press. Defining an Adjective by Means of Its Grammatical Collocators
4. Hanks, Patrick (2013), Lexical Analysis. grade: Serbian Academy of Sciences and Norms and Exploitations. Cambridge, Mas- Arts: 65-75. sachusetts/London. Th e MIT Press. 11. Hlebec, Boris (2008c), ‘”Предикативни ин- 5. Hlebec, Boris (1998), Connect Your Words. струментал” у светлу колокацијске анали- Belgrade: Trebnik. зе’ [Predicative instrumental in the light of 6. Hlebec, Boris (2010), English Semantics for the collocational analysis], Južnoslovenski University Students. Belgrade: Čigoja štampa. fi lolog LXIV: 535-650. 12. Hlebec, Boris (2010), English Semantics for 7. Hlebec, Boris (2002), ‘Leksičko-semantička University Students. Belgrade: Čigoja analiza srpskih prideva sa značenjem jedne štampa. dimenzije’ [Lexical semantic analysis of Ser- 13. Hlebec, Boris (2011a), ‘Th e portrait of wild bian ‘one-dimension’ adjectives], Srpski jezik (in the collocational technique)’, Filolog 3: 7/1-2, 213-236. 121- 130. 8. Hlebec, Boris (2003), ‘Genitiv uz imenice u 14. Hlebec, Boris (2011b), ‘Semantic explora- značenju prostorija’ [Genitive with nouns tions into possession’, Komunikacija i kultura denoting rooms], Srpski jezik 8/1-2: 259- online, 2, www.komunikacijaikultura.org: 265. 13-38. 9. Hlebec, Boris (2008а), ‘Collocations with 15. Hlebec, Boris (2012), ‘Th e seme ‘strong’ in old, young and new and their Serbian corre- lexical defi nitions’, Belgrade BELLS 5: 7 – 25. spondents’. Belgrade: ELLSSAC Proceedings 16. Hlebec, Boris (2013), ‘It not as we know it’, vol I: 171-192. Filolog 8: 37-47. 10. Hlebec, Boris (2008b), ‘Колокацијска ме- 17. Hlebec, Boris (2015) ‘Lexical defi nitions of тода семантичке анализе (на примеру име- some performative verbs’, accepted to be нице пажња)’ [Collocational method of se- published in Studia Anglica Posnaniensia. mantic analysis (with the example of the 18. Silva, Georgette/Sandra Th ompson (1977) noun пажња], Семантичка проучавања ‘On the syntax and semantics of adjectives српског језика. Српски језик у светлу савре- with ‘it’ subjects and infi nitival complements мених лингвистичких теорија vol. 2, Bel- in English’, Studies in Language 1/1: 109-126.
ПРИМЈЕР ДЕФИНИСАЊА ПРИДЈЕВА ПОМОЋУ ГРАМАТИЧКИХ КОЛОКАТОРА
Резиме
Након што се колокацијском методом, разрађеном у ранијим aуто- ровим радовима, дође до семантичких дефиниција неких грамати- чких ријечи, прије свега приједлога, те и такве дефиниције могу се користити као кључни подаци за утврђивање семантичких дефини- ција придјева када ови колоцирају с већим бројем граматичких рије- VI 2015 11 чи. Овдје је тај поступак илустрован придјевом pleased. Овај поједи- начни примјер не може бити никакав изузетак, што потврђује и слич- но истраживање везано за српски језик (Хлебец 2008с), те служи и као доказ основног начела на коме почива функционисање језичке активности: ријечи се уланчавају захваљујући њиховим заједничким семантичким обиљежјима похрањеним у менталном лексикону. ФИЛОЛОГ
[email protected] 25 оригинални научни рад
Радмило Н. Маројевић УДК 811.163.41’342.1 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511026m Филолошки факултет Катедра за славистику
ФОНЕТСКА РЕКОНСТРУКЦИЈА ДИФТОНГА КАО ЛИНГВОТЕКСТОЛОШКИ ПРОБЛЕМ (НА ГРАЂИ ВУКОВЕ МАЛЕ ПРОСТОНАРОДЊЕ СЛАВЕНОСРПСКЕ ПЈЕСНАРИЦЕ)
Апстракт: У овом раду1 се Мала простонародња славеносрпска пјеснари ца пореди с касни- јим Ву ко вим издањима са аспекта фонетске рекон струкције дифтонга и начина њиховог обиље- жавања. Разматрају се сљеде ћа посебна пита ња: 1) таутовокалски дифтонзи: а) у истој ријечи, б) на граници ријечи и њене енклитике, в) на граници ријечи и њене прокли ти ке, г) на граници фонетских ријечи, тј. у сандхију; 2) хетеровокалски диф тон зи: а) у једној ријечи, б) у енклизи, в) у проклизи, г) у сандхију. Kључнe ријечи: српске народне пјесме, први Вуков зборник, тексто ло ги ја, таутовокалски дифтонг, хетеровокалски дифтонг.
Увод. ― У ширем истраживању по- према филолошки и версолошки ре кон стру- свећеном питањима текстоло ги је и иса ном тексту Фор ти со ва издања. Треће по- 0.верси фи ка ције српских народних главље је посвећено поетиколо шком аспекту пјесама објављених у првом Ву ковом зборни- теме: раз ма тра се фол клор ни стих првог Вуко- ку издвојена су три поглавља. У првом се ра- вог зборни ка (описују се метричке констан те зматра Мала простонародња славеносрпска и ритмичке до ми нан те сти хо ва које је на род- пјеснари ца у поре ђе њу с каснијим Вуковим ни пјевач користио у лирским, лир ско -епским издањи ма с тексто ло ш ког становишта, тј. с и епским пјесмама) с посеб ним освртом на аспек та утврђивања аутен ти чног фолклорног однос Вуку савремених записа према тексту текста, његовог изворног звучања и изворног који је објавио Фортис. У овом пак раду издво- значења. Посебна пажња посвећује се разрје- јили смо нека питања из првог по глав ља ши- шењу „тамних мјеста“, вербализацији текста рег истраживања: у њему се посебна па жња (подјели на ријечи) те односу графије, фоно- поклања односу гра фије, фоно ло шке структу- лошке структуре и њене фо нетске реали за ци је ре и њене фо нетске реали за ци је и утврђивању принци па савре ме не ортограф ске и ортоеп ске VI 2015 11 и утврђивању принци па савремене ортограф- ске и ортоеп ске интерпре тације пјеса ма. Дру- интерпре тације пјеса ма на примјеру тауто- го поглавље посве ће но је двјема Вуковим ре- вокалских и хетеровокалских дифтонга као дакцијама баладе (жалостне пјесан це ) о плем- једном од кључ них сегме на та фонетске (и фо- кињи Асан-аги ни ци и односу тих редакција нолошке) реконструкције текста. 0.1. Први дио Вуковог зборника заузима 1 ФИЛОЛОГ Рад је урађен у оквиру пројекта 178014 Динамика структура савременог српског језика, који финансира сто лирских пјесама, које Ка ра џић из дваја под Министарство просвете, науке и технолошког разво- насло вом „Пєсне ліобовне. И различне Жен- 26 ја Републи ке Србије. ске.“ Други дио зборника чини осам епских едкцј гаиси о ога си е усагла-шава сдругом). се ски то граф ор и графијски дакре ција (упоре редакције ди во прва ради, Вуковатекстолошкојсти и вер со лошкој, и двије Ву тентични пре текст ко ма нашој реконструкцији, ве си ина уци остиху. Уовом раду се наводи ау- усрп текста терпретације ској издавачкој прак- про зодијско -интонационе иверсолошке ин- п је с. 52–54)првипут [Ма ро је расправивић 2006:13–57].Утој (на сне мужеске. Кое се уз гусле пєваю.“ гусле се уз сне Кое мужеске. под Вук објављује на које пјесама, сло „Пєвом - За њом момче коња /Гроотом јаше, се смеје: За ньом иде младо момче /Гротом се смиє: и како их је Вук текстолошкии како ихје интер пре тирао. пје снари ци ској веносрп ос уВуковојтварују т.1.4], па се поставља питање ка ко се ти дифтонзи 1.2], у проклизи[ви т.ди 1.3] и у сандхију[ви ди ву исте ријечи[ви т.ди 1.1], у енклизи [ви т.ди се са могу вокала иста же ти удифтонг, усаста- ито Ж oтн пснe плeмe пѣсaнцe нe „Жa лoст рас пра ви Она била подробне предмет је анализеунашој текстолошки приступ. посебан захтијева која ју српске народне по исрпскогезије и језика, -аги уразво- ници, стање одражава раније која издвојитиног ба зборника треба ладу оАсан- би требало ускладити с текстом: стекстом: ускладити би требало Соб ца. зи наслов екавска, пјесма на даром је то оства ре на уритму асиметричног је четрнаестер- у неколико и ч стихова. дакцији наслов из е је ј и ми р е је т с „Жеља обога“)њен: и у в а т - с а с у дифтонзи појављују се таутовокалски ку издању испра вио: Вук употоњем стерачке је компоненте, што стихови 3–4)нарушето су дру (усавременомгом критичком стиху издању У нумерисани). и дјелима сабраним Вуковим у метричног осмерца ише стихови су (тако стерца наводио пјесму каоком ту Вук је би на цију си- 1. 0.2. 1.1. (1) Пјесма „Сумња дєвојке“ ре- (употоњој Таутовокалски дифтонзи. У првом Вуковом фолклорном зборни- Из другог дијела Вуковог фолклор- дијела другог Из Стих ивeрсoлoшкa рe кoн струкцијa (бр. 206, ст. 3–4) [СНП I: 382(427)]. (бр. 206,ст. 3–4)[СНП I: (бр. 95, ст. 3–4) [МПССП: 97 (83)], (бр. 95,ст. 3–4)[МПССП: ао пот ардњј сла- просто народњој Малој као пјеснич пјеснич као зборнику ком римијењен по римијењен ј иос аб а ше- изо бизам си ла је н нитe Aсaн у а девојке Сум ња Фонетска реконструкцијаФонетска дифтонга лингвотекстолошки као проблем -aгини цe“ (на грађи Вукове ― сту пак сту Два Два .
Тад’ насмијао, гротом се [ЛКМ царе [и дифтонга компонента издању друга првом У диф таутовокалског нивоа до тон сажимају ла га. два ју Између иноминативаједнине ница кон тракције. до ске угорњем стиху, графеме уко дошло није јем један разлог да још се то па пишу вокал- двије је Цар на се на смияо, гротом то [ЛКМ Већ њу даје Имошком’ Кадии. [ЖППА ве „Чиј либратац вином напојити? „Чиј лићеидвори дочекати? […] Чиї либратац вином напоити? Чиї лићеи оног„Чиј идевојка.“ прстен, је „Чиї оног’ идєвойка.“ єперстен графемом (ї), аупотоњем Већ њу даје Имоском кадији. [ЖППА нивоа та уто [гро вокалског дифтонга пјесама“ два чи до акценат чи метрички: [и дифтонг товокалски у наставку: -агинице - вак на ста при дјевски тервокалског двају вокала тракције || ви ̏ћ њу и ̀ и ̀ чека ̀ ] означена је „де се те рич те „де се ким је означена ] је ̄ ̄ ̯ ̯ Мале простонародње славеносрпскеМале пјеснарице простонародње ́ном |напо чији 2 Упитна придјевска (посесивна)(2) замје- У истом овом облику у једној од овом облику уједној У истом „мушких У сва три прва се полустиха тау- реализује (3) Вук није знао за дифт пр ̄ дà ти, аупрвом итре ћем ̄ je ||и je , у обје редакције, изо изо редакције, , уобје став љао фи нално ̏сте има хомонимичне об об има хомонимичне ли номинатива ке ́ двори дочекати? […] ̄н, ||о о ̀мо[т]ско , послије губљења губљења , послије (бр. 91, ст. 7, 9) [МПССП: 94–95(80)], (бр. 91,ст. 7,9)[МПССП: и ј , као ни то да је удативу, каони да то је примаран фонетски се губи се губи фонетски (бр. 206, ст. 27) [СНП I: 379(422)]; (бр. 206,ст. 27)[СНПI: ̀јити. (бр. 90, ст. 20) [МПССП: 94(80)], (бр. 90,ст. 20)[МПССП: ̀но (бр. 16, ст. 7, 9) [СНП I: 57(12)]. (бр. 16,ст. 7,9)[СНПI: ̄г |иде ̄ му |кà ди‹j› ому и ̀ и ̀ и множине мушког рода. рода. множине мушког ], с тим што је у другом удругом ], стим је што ̄ ̯ лиће ̄ осиј гбеа ин- губљења сли по је ̯ , па је у два стиха , па удвастиха је ј : ̀во оншки степен кон-оншки степен јка; ̄јка; х и ― и ̭ . [ЖППА 52], [ЖППА . , са са , до се су жела 2 и ̄ ј “ са двије тачке тачке “ са двије : 96], 1 те се двавока- те : 96], чи неметрички: неметрички: 2 52]; ||дво ̄ 1 52], и ̀ о ̏ ли том]: ̭̅ ̄ ̯ бра Асан- ри | | ри ́ тац ̀тац у )
27 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Радмило Н. Маројевић
да̏ je ша̏ље̄ || ѝмо[т]ско̄ му | кà ди‹j›и̭: [ЖППА 55], не оби ље жа вамо курзи вом: што̏ оно̭ ̄ си је || под И да пошље Имошком Кадии: [ЖППА1 55], òраом | вéзла, а у осталима ― неме трич ки, па 2 Да је шаље Имоском кадији: [ЖППА 55], по бочну фонетску ријеч означавамо курзивом: што о̭но слуге || иду | го лòгла ве; што о̭но сједи || уз сљедеће образложење: „И овдје је стих у Фор- ̏ ̄ ̑ ̏ ̄ ̏ ̄ ̀ ̄ као | ефèндија; што оно̭ бàрјак || у рукама | тиса покварен са Имоскому мјесто Имоском“ (у ̀ ̄ ̏ ̄ ̀ носи. напомени уз 52. стих), „И овдје је у Фортиса ̏ ̄ 1.3. У Малој простона род њој славеносрп- Имоскому мјесто Имоском“ (у напомени уз 55. ској пјеснарици таутовокал ски дифтонг н а стих) [Караџић 1846: 531]. граници ријечи и њене прокли- Треба напоменути да је у балади посвје- т и к е посвје до чен је само у једном примјеру, у дочен и тросложни облик кадији, без губљења ј пјесми Смрт Кулин -капетана, коју Вук у том и сажимања двају вокала, али се у Вуковим ре- облику касније није прештампавао: дакци ја ма не види то силабичко разликовање: Ял’ излази льуба Кулинова, [СКК: 10]. Ка̏д кàдији || бѣ ла ̑ ̄ књи̏гa | дóђe, [ЖППА 62], Кад Кадии б’јела књига дође [ЖППА1 64], Кад кадији б’јела књига дође, [ЖППА2 63]. Рјечца јали (дијалекатска варијанта рјечце али) губи акценат и прераста у про клитику фор- 1.2. У Вуковој првој Пјеснарици таутово- мирајући с глаголским обликом излази фонетску калски дифтонг [оо̏ ]̭ појављује се у е н к л и з и ријеч у којој рекон струишемо таутовокалски у четири стиха, у истој ријечи. дифтонг [ии̯ ]:̀ јали̯ излазѝ ̄ || љуба́ | Кули̏ нова.̄ (1) Први је примјер у „женској пјесми“ 1.4. У Вуковој Пјеснари ци тау то вокалски Најмилија кошуља: дифтонзи у с а н д х и ј у посвједочени су у два стиха. Штоно си є под ораом везла, (1) У пјесми под насловом „Болье є добро, (бр. 12, ст. 4) [МПССП: 51 (30)], него лиепо“ (у новом изда њу наслов је измије- њен: „Боље је злато и старо, него сребро ново“) у Штоно си је под ораом везла, (бр. 439, ст. 4) [СНП I: 302 (322)]. два стиха налазимо кон трак цију вокала у сандхију: (2) Други је примјер из „мушке пјесме“ Смрт Јове Деспотовића (Вук је није укључивао у „Сараево цвало не родило нова издања): „Зашт’ обичай у теби постаде, „Млади момци да льуб’ удовице Штоно слуге иду гологлаве? [СЈД: 47]. „Стари старци лиепе дєвойке“ (бр. 11, ст. 16–19) [МПССП: 51 (29)], (3) Трећи и четврти примјер су из пјесме „Сарајево, цвало, не родило! Удаја сестре Љубовића: „Зашт’ обичај у теби постаде, „Млади момци да љуб’ удовице, Што но сєди као Ефендия, […] Штано баряк у рукама носи, [УСЉ1: 89, 98], „Стари старци лијепе дјевојке?“ (бр. 436, ст. 16–19) [СНП I: 301 (320)].
VI 2015 11 „Штоно сједи, као ефендија, […] „Штоно барјак у рукама носи, [УСЉ2: 90, 99]. У 17. стиху два о са жела су се до ни воа та- уто вокалског дифтонга [оо̭ ̏]: зашт̏ о̭ о̏бича ̄ј || у У посљедња два примјера у првом изда- тѐби | по̏стаде. Вуково текстолошко рјешење њу су очито биле штампарске грешке, које је састо ја ло се у ели ди рању прве компоненте Вук у потоњем издању исправио. дифтонга, као и прве компоненте хетеро- ФИЛОЛОГ У сва три прва полустиха, дакле, реализује вокалског диф тонга [еу̯] у наредном, 18. стиху: се таутовокалски дифтонг, с тим што је у првом млâди ̄ мôм ци || да ̏ љубе̑ ̄ | у̯дòвице. Вук је у овом 28 акценат метрички, па побочну фонетску ријеч посљедњем случају елидирао вокал који је носи- оасо дфтнг [ диф тон га вокалског интервокалског губљења слије заправо, вокали се, су стиху У сувишним. учинио се му који вокала мјесту изворни облик (компаратив) с апострофом на другом полусти издањуху), аупотоњем вратио силабизам њу изо- позитив како би из остварио нужде узео тирао. ин тер пре шки пјеснич текстоло- Вук је их пјеснари ци како и зборнику ком ској носрп ве сла просто народњој ка ко се дифтонзи ос уВуковој тварују хију[ви т.ди 2.4], па се поново по став ља питање [ви ди т. 2.2], у проклизи [ви ди т. 2.3] и у санд- то у саставу исте ријечи[ви т.ди 2.1], у енклизи са Два различита вокала жи ма ју се удифтонг, и б ѣ ко ментара: душе, сре ће удијалектима) ударила не на ру шава изосилабизам, аутентични облик не знајући да тауто во кал ски усанд дифтонг хију слоговност. слога,лац азадржао уписању који губи вокал „Вино јада пијем /„Весел’ја би била; Вино яда пием /Весела би била, Б’јелим лицем уземљу уд’рила [ЖППА весèл Б’јелим лицем уземљу удрила [ЖППА њем издању: вог издања исправљен укомпаратив је упо то- (у Ву ко вим изда њи 12)позитив пр- стих ма је то рачку пјесму. Удругом полустиху стиха шестог у неколика и ч стиха. е ј но удванаестерцу, док Вук на је и р во е ди каошесте- т с и у в а т с а с диф хетеровокалски нику у тон зи појављују се
̑ л и ̄м Тачније би било рећи да је Вук у првом изда- првом у Тачније Вук је да рећи било би 2.1. 2. (2) У једном примјеру (1) Пјесма и ли а ̭ Хетеровокалски дифтонзи. Хетеровокалски би | би | ̄ би за за не мијенио ау (ко тентичним до- се, ји ́цем ||у У првом Вуковом фолклорном збор- У ― (бр. 457, ст. 11–12) [СНП I: 311(334)]. (бр. 457,ст. 11–12)[СНПI: шест слогова у стиху (стварно: у у слогова (стварно: шест устиху (бр. 56, ст. 11–12) [МПССП: 76(58)], (бр. 56,ст. 11–12)[МПССП: ̏ земљ ́ла. Вуково текстолошко рјеше- Завјетовање у ̯ |удари и ̯ а ̄]: ви лa, [ЖППА 90], [ЖППА ̄лa, удрила Асан -агинице ́но | остварена је ствар- и ј ) до ни хетеро- воа и јâ да а , без икак , без вог сажели (по- сажели 1 2 92], 91]. Фонетска реконструкцијаФонетска дифтонга лингвотекстолошки као проблем ̏ пи (на грађи Вукове Вук је, је, Вук Малој Малој ̀је као као ̄м || ―
га [ диф ше упрву хетеровокалског компоненту тон- стим (инстр.) Уоблику редног броја јоте. и устих И стрин’естим Краљевићем Марком; [ЛКМ делија дванаест Са својијех ровокалски дифтинг [а ровокалски нема ни текстолошке хете- варијанте) налазимо Вук укључио није (коју уна издање,редно па строфа. гом издању апо уз упрвом апо- ибез строф, ели ди рању прве компоненте дифтонга, удру- састо рјешење текстолошко Вуково ја ло сеу И стринестим Кральевићем Марком. [ЛКМ Са своие делия, дванаест (бр. 505, ст. 5) [СНП I: 335(364)]? (бр. 505,ст. 5)[СНПI: „Да јавиђу, убору.“ ј’ шта 79(62)], (бр. 63,ст. 5)[МПССП: Да явидим єубору. шта Д’о незнани Бог добро юначе. 53]. [ЖТоС: мјеру: на зборнику) првом (у осмерца при- у рушен ници ињенеенклитике. ријечи калски дифтонзи ријетко се по јављују на гра- вриједности „је“) замијенио графемом графемом замијенио „је“) вриједности поненте: да поненте: оста неслоговне друге, ком- навио мјесту вокал сло негуби која дифтонга, поненте гов а ност, ције), тиче се контракције вокала тичеције), се контракције вокала ћа Марка диф компоненте прве тонга. ње састо ја удругом издању,ло се, уели ди рању ним облицима: ним ма, при че ни није било унеконтрахова-му јоте а ̯ е]: и стри Мале простонародње славеносрпскеМале пјеснарице простонародње не губи се вокал се вокал негуби (3) У пјесми пјесми (3) У 1 Да изосилабизам лије симетричног (1) 2.2. У основном броју броју основном У Вук је мислио да јесте, па је графему па графему је мислиоВук је да јесте, прве ком- на мјесту апостроф ставио Вук је (2) Други примјер, из пјесме (2) Други овима 59. У Вуковој првој првој Вуковој У (Вуков наслов је друк друк редак- је наслов (Вуков обје у чији о ̏
̯ Бôг дòбро ́н а ̯ ести и 63)нема кон трак ни али ције, Женидба Тодора одСталаћа ̄м ||крáљевићем |Мâрком. , ||не а о ̏ негосе он трансформи- ]: ̯ дванаест Пјеснарици ̏ зна ̄ ни у 3. стиху (као (као у3.стиху а ̄ |ју и Лов краљеви- е ̏на убројеви- хетерово- 1 2 ̄че! : 3–4], : 3–4]. ј’ тринае- сапо- є (у (у )
29 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Радмило Н. Маројевић
строфом: полазио је од тога да осмерац може Иницијални вокал рјечце може изгубити и имати само осам вокала. Стих којим је пјесма слоговност и формирати таутово кал ски дифтонг ост ва ре на мора имати осам слогова (а не увијек [оо̏ ]̯ [види примјере у т. 1.2] или хетеровокалски само осам вокала), при чему слог може бити дифтонг [ио̄ ],̯ као у стиху из исте ове пјесме: (фо нет ски) дифтонг, у ана лизираном стиху хете- ровокалски: да̏ јâ ви̏ђу || шта̏е̭ у бòру. Вук је „Коино є био десно крило [СКК: 52], оста вио сонант ј, који се у брзом изговору губи, као у наведеном стиху што се изгубио, а елиди- који ми прозодијски и версолошки овако ре- о рао вокал е, који се изго ва ра као друга (неслогов- конструишемо: кòји ̄ но̯ ̄ је || био̏ десно̏ ̄ | крило.́ на) компо нен та дифтонга. Другим рије чи ма, 2.3. У Малој простона род њој славеносрп ској Вук је у другој редакцији оставио глас који се не пјеснари ци хетеровокалски дифтонг на гра- изговара, а изоставио глас који се из го ва ра. Дру- ници ријечи и њене проклитике го је питање како треба писати аналогне примје- посвједо чен је само у комбинацији с рјечцом (ј) ре. Фонет ски адекватан начин, који је примјењи- али, испред ријечи која почиње вока лом, и у вао Мажуранић, био би: шта ’е. Прва Вукова комбинацији с рјечцом не, испред облика глаго- ре дакција није адекватна фонетски, али је тачна ла имати. фонолошки, и она не би изазивала погрешан (1) У пјесми Смрт Буше буљугбаше (коју изго вор (инерција осмерца наложила би изго- Вук није укључио у наредно издање, па нема ни вор диф тонга). Вукова потоња редакција (и ка- текстолошке варијанте): сни ја српска изда вач ка пракса) није тач на ни фонетски ни фо нолошки; поред тога, бук валном Ял’ устаде Фенрих од Гараша [СГБ: 26] примје ном принципа „читај како је написано“, рјечца јали (дијалекатска варијанта рјечце али) она сугерише не та чан изговор. губи акценат и прераста у про клитику формира- Реконструкција фонетских дифтонга, на- јући с глаголским обликом устаде фонетску равно, силабичку метричку константу не на- ријеч у којој ре кон струишемо хетеровокалски рушава ― коришћењем дифтон га ритам стиха дифтонг [иу̯ ]: јали̯ устаде || Хèнрих | од Гарáша. постаје само разно врс нији. ̏ ̏ (2) Хетеровокалски дифтонг [èи]̯ налазимо у (2) У пјесми Удаја сестре Љубовића рекон- одричним облицима гла го ла има ти, на примјер: струишемо, послије упитне придјевске замјени- це који, глаголску копулу је и ефекат губљења со- Єр у ньега ништа више нейма, [УСЉ1: 37], нанта ј и сажимања двају вокала до нивоа хете- ровокалског дифтонга [ӣе̭]: Јер у Зука нигђе ништа нејма, [УСЉ2: 39].
1 Кои оно юнак на дьогату, [УСЉ : 97], Ми стих прозодијски и версолошки ин- терпретирамо на сљедећи начин: јер у Зука || „Који оно јунак на ђогату, [УСЉ2: 98]. ̏ ́ нигђе̏ ништа̏ | нè има̯ .̄ Наша прозодијско -версолошка рекон- (3) У неким примјерима Вук је у новој ре- струкција гласи: кòјие̭ òно || јунак | на ђога ту. дакцији облике с хетерово кал ским дифтонгом ̄ ̄ ̀ ̄ ̀ и По Вуковој текстологији, први полустих би био [è ]̯ замјењивао облицима с монофтонгом е:
VI 2015 11 написан на сљедећи начин: Који ј’ оно […] А по 1 Мажуранићевој: Који ’е оно […]. А юнака нейма, као Марко. [ЛКМ : 102], (3) У претходном примјеру облик оно чува „А јунака нема, као Марко.“ [ЛКМ2: 102]; замјеничка својства. Он се, међутим, може гра- матикализовати, прећи у рјечцу, и изгубити ак- Баряктара нейма до Мостара.
ФИЛОЛОГ ценат, као у примјеру из пјесме Смрт Кулин- (бр. 80, ст. 12) [МПССП: 88 (73)], -капетана: „Барјактара нема до Мостара.“ 30 „Каквеоно у свой Босни нейма, [СКК: 60]. (бр. 583, ст. 12) [СНП I: 377 (420)]; пи у изосилабизам је да је тер на ца: ес изосилабизам у пи „уједначи“,стихове да посљедња укло- двастиха ћим чланком. уно Вук је вом издању покушао да спето али иосмог стиха, четвртог слож ним тре- два —три по сцезуром наестерци, исто слије ха истро слож ним трећим чланком, апо сљед ња с тер иосмог сти- четвртог ци, послије сцезуром Првихновани стих. сти двадесет је хова су да на е- Нема донесе. га да брата, јој Нема мајке, довезе, га да јој Нейма брата да їой донесе. га Нейма майке да їой довезе, га ка апо Вук ставио је које понентом, умјесто строф: пр неслоговном с дифтонг силабички ком- вом се хетеро- реализује другим стихом. У21. стиху по ита пјесме, поенту стављају остварена је ента изворни свакако је онај из првог издања) пред- Асан -агинице из каои(једини) „мушких“ пјесама, примјер из поједан примјерћемо навести из „жен ских“ и и проко по мен у ј свједочени [види тарисали и т. навели 1.4.(1)].Овдје смо Један већ од њих стиховима. х бројним су у д н а с у дифтонзи Онако се срце топи затобом. мое Како с’ она изтопила груда сниега, „’Нако с’ топи затобом.“ срце моје „Како с’ топи она груда снијега, „Ти загледај себи, душо, уњедра: село једно „Пак идруго, прођеш кад „Ти узми, уњедра, пак метни је је „И учаши једна груда снијега, „У бунару једна чаша сребрна, Ти загледай себи душо уньедра: Пак продьеш кад єдно село идруго, Ти єузми пак уньедра, єметни И учаши єдна груда сниега, сребрна, чаша єдна бунару У ̏ко с (1) Пјесма (1) Пјесма Два посљедња стиха у изворном тексту (а (а Два посљедња уизворном стиха тексту 2.4. е òна ̭ У Вуковој ̄ || ис тòпи ||ла . (бр. 554,ст. 16 (бр. 62,ст. 16 (бр. 85, ст. 5–6) [МПССП: 90(75)], (бр. 85,ст. 5–6)[МПССП: Жалосни растанак Жалосни (бр. 50, ст. 5–6) [СНП I: 73(30)]. (бр. 50,ст. 5–6)[СНПI: Пјеснари ци гру –22) [МПССП: 79 –22) [СНП I: ̏да сни хете ро вокалски ̏јега. има комби- Фонетска реконструкцијаФонетска дифтонга лингвотекстолошки као проблем 363 (402)]. (на грађи Вукове (62)], вић 2006:39–40]: тексто такве ло [види гије подробније уМа ро је- конструкцију, па се ов није морао придје државати придјеву. Вук је у обје своје ре дак ци је измијениоели ди фи рали нал или уимени вокал редакцијамани приређивачи удру су цигом или полустиху у вокалска контракцијавокалска во кала корачује це зуру, хе при чемусе реализује те ро- У 7.сти 1.1.(3)]. ху предлошко -падежна оп- веза редакцији иудругпј вој [види примјере у т. „скраћивао“,и текстолог неке је стихове иупр- такта. другог итрећег строфом, а у другој је „направио“ полусраслицу: Посла зета МилошПосла зета -Обилића [МОуЛ шли смо до двају синтетичких закључака. до- становишта текстолошког) (и -фонолошког мeни плe пѣсaнце пје снари це ске носрп ве сла ње зборни фолклорног ковог ка, опкорачењаефекат цезуре). Гди он од лежи љутие рана; [ЖППА Посла зета Милош’Посла зета Обилића [МОуЛ Он болује од рана, љутијех [ЖППА о теровокалски дифтонг [е дифтонг теровокалски Ми напретирамо сљедећи начин: [ то ври је ме морала ис то пи то ти. ис морала ври ме је то ― ње д па „јед ра, пошто прође но село идру тре војка го“ грудуба да стави из снијега чаше у са на, се види што из сти претходних дје- хова: ( презент са чу ( вана перфекат опозиција: (неприродно) су елитри вокала дирана, аније хетеровокалског дифтонга [ дифтонга хетеровокалског редакцији упрвој Вук је не сло говну компоненту а ̏н ̯ ò] у овом стиху опко уовомò] стиху ра чу границује између бòлујe да загледа груда себи уњедра: се за снијега ̏лош Мале простонародње славеносрпскеМале пјеснарице простонародње (3) У (3) У 3. Вуковом измјеном текста „изгубио се“ ихе- „изгубио Вуковом текста измјеном Изворна прва ми коју интер- је варијанта, Редиговани текст је вишеструко искварен: Редиговани искварен: вишеструко је текст (2) У пјесми (2) У Закључак. а у ̯ |О ̯ ||ра оп се то пи Асан -агиници ̏на билића. Хетеровокалски дифтонг дифтонг Хетеровокалски ̀билића. ̄ ми |љŷти ), која је се је ), која мантички мо ти ви- тe Aсaн Милош Обилић ― Испитивањем првог Ву- ми — [ЖППА 7], [ЖППА — ̄ми наш први фолклориста у -aгиницe ̯ ] изворног текста (и (и текста изворног ] , и у њој , иуњој а ̯ ò] „замијенио“ò] апо- ал про стонарод- ле Ма е и 2 истопила се истопила 2 1 1 7]. : 3]. : 3], 7], пòсла у уЛа сфонетско- . Укас ни јим Жa лoст не зе тини ма тини т || ̏ та ) – ) – )
31 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Радмило Н. Маројевић
3.1. Први синтетички закључак је ретро- заградама означавамо фонетско губљење одгова- спективни и тиче се анализе Вуковог текстоло- рајућег гласа уколи ко он остаје у фонолошкој шког поступка при презентирању дифтонга. структури: чи‹j›̀ и̭̅ је; кà ди‹j›и.̭ (1) Неслоговно и као другу компоненту (3) Хетеровокалски дифтонзи у саставу дифтонга Вук је у првом изда њу биљежио графе- исте ријечи могу се о рто гр а фск и означа- мом ї (десетеричко и са двије тачке), а у потоњем вати графемом друге компоненте с апострофом графемом ј, а као прву компоненту дифтонга ― на мјесту прве, несло говне, како их је и Вук оби- апострофом: весел’ја. Апостроф је кори с тио и љежавао: и с трин’естим [истри́ на̯естӣм]. На- при елидирању других неслоговних вокала: равно, сонант ј који се не изговара треба изоста- трин’естим. вити и њего ву елипсу означи ти апострофом: (2) Вук је сматрао да изосилабизам значи весели’а [весèли̯а] би била. На граници ријечи и једнак број вокала у стиху, али је на једном мје- ̄ њене енкли тике која почиње сонантом ј, који се сту у осмерцу оставио девет вокалских графема, у изговору губи, такође се може ко ри сти ти апо- двије за је дан слог: шта є. У новом издању је ту строф, али не на мјесту вокала који се изговара „грешку“ исправио: шта ј’. Највећи про блем (до ду ше, као ком по нен та дифтонга) него на мје- представљају примјери у којима је Вук сонант ј у сту сонанта ј који се у изговору гу би: шта ’е интервокалској позицији, који се фонетски изгу- е̭ е̭ био, означавао графемом ј, па се то ј чита, што [шта̏ ] у бору; који ’е [кòјӣ ] оно. Хетеровокал- доводи до нетачног и непри родног изговора ске дифтонге на гра ни ци двију ри је чи̑, или ри- („штај“ умјесто: штае).̯ јечи и њене енклитике, најбо ље би било озна- (3) Ако није могао да задовољи принцип чава ти двјема графемама: да љубе удовице у а изосилабизма, Вук је текст мијењао на разне на- [љубе̑ ̄ ̯дòвице]; Милоша Обилића [Ми̏ лош ̯ о чине: умјесто компаратива ставио је позитив О̀би ли ћа]; који оно је [кòјӣ но̯ је].̄ На грани ци (веселија → весела), умјесто изворних об ли ка ― проклитике и ријечи која почиње вокалом и дијалекатске (онако → ’нако, ударила → уд’рила), који се не губи него само по стаје неслогован умјесто старих облика ― савремене (имо[т]ско- може се кори стити руска графема „и краткое“ му → имоском). Мијењао је и читаву кон- (уз састављено писање): ниг ђе ништа нейма струкцију (у ранами љутими → од љутијех рана). [нèи̯ма]̄ или графема и (уз растављено писање): 3.2. Други синтетички закључак се одно- нигђе ни шта не и ма [нèи̯ма].̄ Инерција десетер- си на текстолошку едициону концеп цију која ца (или другог стиха строге силабичке структу- би одговарала за савремена критичка (научна) ре) у свим примјерима у којима вокал губи сло- издања. говност условила би од го ва ра јући, тј. дифтон- (1) О р т о е п с к у реконструкцију рије- шки изговор, а граматичке ријечи се раздвајају: чи у којима се дифтонзи оства ру ју дајемо у ква- кòји ̄ оно̯ ̄ је. дратним заградама, си т ни јим слогом. У акценатским издањима текста у (2) Таутовокалски дифтонзи у саставу исте угластим заградама означава мо фонет ско губље- ријечи могу се о р т о г р а ф с к и означавати ње одговарајућег гла са уколико он остаје у фоно- једном графемом с надредним знаком за дужину е е ло шкој струк ту ри: шта̏ ‹j› ̭; кòјӣ ‹j› ̭. (у овом случа ју: за моносилабичност): гро̄том о̭̅ и̭̅ VI 2015 11 [гро̏ том] насмијао; чӣ је [чѝ је] прстен; имо[т]скому кадӣ [кàди и].̭ Таутово кал ске Извори дифтонге на гра ници дви ју ријечи̑, или ријечи и ње не енклитике, нај бо ље би било означавати 1. ЖППА: Жaлoст на пѣсaнца плeмeнитe о Aсaн-a гиницe, ст. 1–92 [Маројевић 2006: двје ма гра фе ма ма: зашто обичај [зашт̏ ̭ о̏бича ̄ј]; у 52–54]. у земљу ударила [у̏земљ ̯ у̀дарӣлa]; што оно ФИЛОЛОГ [што̏ оно̭ ]̄ сједи. 2. ЖППА1: Жaлoст на пєсна плeмeнитe Aсaн- У акценатским издањима фолклор- -aгиницe, ст. 1–94 [Караџић 1814: 113–116; 32 них (и других пјесничких) текстова у угластим Караџић 1965 (1814) I: 121–123]. 14. УСЉ МОуЛ 7. . ЛКМ 5. ЖТоС: 4. 15. УСЉ МОуЛ 8. ЛКМ 6. . ЖППА 3. 13. СНП I: 13. 12. СKK: 11. СЈД: 10. СГБ: МПССП: 9. [Караџић 1975(1841)IV]. 1988(1845)V:312–314(426–429)]. раџић 1965 (1814) I: 111–113]. 1965 (1814)I: 1–75 [Караџић 1814:100–103;Караџић 379–383]. 1846: 527–533;Караџић Караџић 1965 (1814) I: 117–120]. Караџић 1965(1814)I: вића 103–106]. (1814) I: 1965 [Караџић 1814:89–93;Караџић 106–110]. (1814) I: 1965 [Караџић 1814:94–100;Караџић 1965 (1814) I: 117–119]. 1965 (1814)I: 1–78 [Караџић 1814:117–119;Караџић 113–115]. (1814) I: [Караџић 1814:103–105;Караџић 1965 115–117]. (1814) I: [Караџић 1814:106–108;Караџић 1965 џић 1965(1814)I]. пєснарица -сербска 1988(1845)V:161–163(211–214)]. раџић (1846) VI: 390–392]. (1846) VI: [Караџић 1846:543–547;Караџић 1988 , ст. 1–125 [Караџић 1814: 113–116; ,1814: [Караџић ст. 1–125 2 2 1 1 О смерти IовеДеспотовићаО смерти О смерти ГушеО смерти Бульукбаше – : : – 2 Удајасестре Љубовића 1 – О удатби Хайкуне сестре Льубо- Бега О удатбиХайкуне р к н о е пје сме народне Срп ске – О смерти КулинО смерти -Капетана 2 О женитби Тодора одСталаћа Лов Марков сТурцима : Вука Стефановича Ка «Мала простонародньараджича славено- дифтон народ гов сербских ных пе се В рассматриваетсянастоящей статье реконструкция фонетическая О МаркуКральевићу Милош у Хасана Мала простонародньа славено- Мала О Милошу Обилићу (НА МАТЕРИАЛЕ СЕРБСКИХ СБОРНИКА ПЕРВОГО ФОНЕТИЧЕСКАЯ РЕКОНСТРУКЦИЯ ДИФТОНГОВ КАК ЛИНГВОТЕКСТОЛОГИЧЕСКАЯ ЗАДАЧА гиница НАРОДНЫХ ВУКА ПЕСЕН СТЕФАНОВИЧА Латинима [Караџић 1814;Кара- ,[Караџић ст. 1–93 1988 (1846) VI: 1988 (1846)VI: , ст. 1–114[Ка- , ст. 1–113[Ка- . Књи првага , ст. 1–113 , ст. 1–113 , ст. 1–126 Фонетска реконструкцијаФонетска дифтонга лингвотекстолошки као проблем , ст. 1–46 , ст. 1–76 (на грађи Вукове КАРАДЖИЧА) , ст. Аннотация , ст. н на материале первого сборника н на сборника материале первого . Маројевић, Радмило (2006),„Стих ивeр- 7. (1988 [1846]), Стефановић Вук Караџић, 6. Караџић, Вук Стефановић (1988[1845]), 5. Караџић, Вук Стефановић (1975[1841]), 4. (1965 [1814]), Стефановић Вук Караџић, 3. 2. Караџић, Вук Стефановић (1846), 2. 1. Караџић, Вук Стефановић (1814), 1. Мале простонародње славеносрпскеМале пјеснарице простонародње у БaњojЛуци, бр. 9,с.13–57. Уни фaкул вeрзитeтa тeт Филoзoфски Лука: плe мeнитe сoлoшкa рeкoнструкцијa Ка раџи ћа. Ву ка Књ. VI). де ла о Бе град: (Са бра на Самарџић. Просвета. Ра дован При дио ре пје сме народне Срп ске Књ. V). Ка раџи ћа. Ву ка о Бе град: де ла (Са бра на Пешић. Просвета. Радмила При дила ре пје сме народне Срп ске Књ. IV). Ка раџи ћа. Ву ка де ла (Са бра на света. Про- о Бе град: Не дић. Вла дан При дио ре пје сме народне Срп ске де ла I). Књ. (Са бра на Ка раџи ћа. Ву ка Просвета. о Бе град: дић. ри ца пје сна- ска но-серб ве сла про стонародња ла Ма штампарији Јерменскога манастира. Јерменскога штампарији јуначкепјесме средњијех времена. УБечу, у су Караџић.Вук Стеф. укојој Књига трећа, народне пјесме 1814. Упечатньи Г. Iоанна Шнирера. издана Вуком Стефановићем. УВiени, простонародньа славено пєснарица -сербска Литература
(1814) Aсaн -aг ,
…. р едо л а Не- Вла дан При дио ре […]. , скупио ихина издао свијет ини цe . Књи 1846. трећа. га . Књи 1845. друга. га . Књи прва. 1841. га ʼ Жa лoст нe пѣсaнцe пѣсaнцe нe Жa лoст ʼ “, Рaдoви Српске , Бања Мала Мала ) , 33 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 -сербска пєснарица» в сопоставлении с позднейшими изданиями того же фольклориста, в частности: 1) тавтовокали чe ские дифтонги: а) в одном и том же слове, б) на границе слова и его энклитики, в) на границе слова и его проклитики, г) на границе двух фонетических слов, т.е. в сандхи; 2) гете ровокали чe с кие дифтонги: а) в рамках одного сло- ва, б) на границе слова и его энклитики, в) на границе слова и его про- клитики, г) в сандхи.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
34 зренско-тимочки говори, компаративнизренско-тимочки приступ. њихове дифере идентич казала -тимочким говорима српскога језика. блематике ипризренско- језику убугарском 10.7251/fil1511035z DOI УДК 811.163.2’373.23:811.163.41’373.23 Београд засрпски САНУ језик Институт Радмила В.Жугић СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИМГОВОРИМА СРЕДЊЕГА РОДАУБУГАРСКОМЈЕЗИКУ ТИПОВИ ИМЕНИЧКИХДЕМИНУТИВА ПРОДУКТИВНИ ТВОРБЕНО-СЕМАНТИЧКИ 2 1 У ни творбени процеси са идентичним творбено- идентичним са процеси творбени ни се очекиватиговора идентич- уконтакту, могу имеђујезичкеских интерференције фактора лингвогеограф- језичка идиома, уконтексту одваблискосродна, реч да је јужнословенска идентичност упризренско-т типовима с деминутива Компаративна анализа именичких на деминутива су- уоквиру Рад настао пројекта је фикс - фикс ворима српског (Жугић језика уштампи). 2015а: - на суфикс деминутиве именичке истражује зичка идиома (Жугић уштампи). који В.ирад 2014в: типа-творбена испитивана уоба је- јужнословенска три идентична потврђује гарском језику семантичко- призренско-тимочким говорима српског и бу- језика Србије. науке итехнолошкогпросвете, Републике развоја финансира(178009) који уцелости Министарство књижевногсрпскохрватског САНУ инародногјезика иизрада језика Речникаживања савременог српског инче) Кључне речи: Кључне Апстракт: Увод у бугарском језику ипризренско-тимочким убугарском језику го- ка ративна истраживања творбене про- ративна творбене истраживања вршена нису удварада, изузев компа- раду се полази од чињенице да до сада, и његове проширене ињегове варијанте - редњег рода у бугарском језику и упоређени иупоређени језику родаубугарском редњег и него дифере и него нцијал не елементе међу овим блискосродним овим међу не елементе У раду су анализирани анализирани У радусу не елементе с друге стране. сдруге Нане елементе сема именички деминутиви, творбено-се именички имочким говорима српскога језика. Твор језика. српскога говорима имочким нцијалности семантич нцијалности Лингвистичка истра- Лингвистичка ичка 2 Будући -че (-иче, , - продуктивни творбено-сема 1 инка у
села Каменице кодНиша Каменице села јужне ских речника: ексцерпирана је грађа из следећих дијалекат- За призренско-тимочке српског говоре језика и Младенов 2000: език набългарски Обратен речник из шћена грађа биће кори- убугарском језику рода, застање анализи именичких средњега деминутива средњег рода. нутива компаративно именичких деми- истраживање му. Наша уовом пажња раду усмерена на је уједном идругом идио- стања истраживањем чки дијалекатски говора јабланичког краја може сепоуздано ут дванаведена језичка идиоматичке структуре грама- уовом сегменту диференцијалности придеваца, иглагола. и сличности Степен -семантичким типовима ких типовакомпарираниких језичким идиомима с идиомима језичким У компаративној творбено-семантичкој
са одговарајућим твор са одговарајућим Србије мантички ти нтичком пл ; Јовановић 2004: Златановић 1998: речника: Мурд речника: бено-сема
речник. нтички типови Българско–сръбски речник Българско–сръбски ану се огледа в ану се огледа пови, бугарски језик, при- језик, пови, бугарски врдити ко иДинић 2008: нтичка анали нтичка ; Жугић 2005: оригинални научнирад х језичких идиома. х језичких
у категорији имени- у категорији једне стране, али и једне стране, али бено-сема аров идр. 2011: аров Речник говора Речник говора нтраст групе аутора аутора групе иши степен иши степен именичких именичких нтичким нтичким за јепо- за Речник Речник ивним Тимо- . 35 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Радмила В. Жугић
Досадашња истраженост творбено- сима. Запазили смо да се међу продуктивним -семантичког аспекта деминутива у налазе и следећи суфикси помоћу којих се бугарском језику, српском језику и изводе именички деминутиви и у призренско- његовим призренско-тимочким -тимочким говорима: суфикс -це (сено > говорима сенцѐ, писмо > писъмцѐ) (Радева 1987: 59); Релевантна литература о творби речи у суфикс -енце (шишѐ > шишѐнце, момчѐ > бугарском језику као најпродуктивнији про- момчѐнце, палто > палтѐнце) (Исто: 60); су- цес у творби именица издваја суфиксалну де- фикс -е (ключ > ключѐ, орѐл > орлѐ) (Исто: ривацију, а у оквиру ње именичке деривате 61); суфикс -ле (брат > братлѐ, мъж > мъжлѐ) настале суфиксацијом именица с општим мо- (Исто: 62) и суфикс -че (бор > борчѐ, славѐй > дификационим значењем (Радева 1987: 32– славѐйче, секира > секирче, дърво > дървчѐ) 52). У оквиру њих диференцирају се и имени- (Исто). це субјективне оцене међу којима су имени- Релевантна граматика бугарског језика чки деминутиви и аугментативи са значењем Съвременен български език, (Бояджиев и др. умањене или увећане физичке величине, ра- 1999), у поглављу „Словообразуване“ („Твор- змера или степена без допунске конотације, ба речи“), 227–276, бави се претежно теориј- тј., својство деминуције или аугментације на- ским питањима: предметом и задацима твор- стаје као субјективна оцена онога који оцењује бе речи, врстама морфема, морфемским скло- (Исто: 52). Изузев тога, деривати настали по пом твореница, непродуктивним и продук- истом творбеном типу, у зависности од кон- тивним основама, творбеним значењима и текстуалне употребе развијају и друга значења творбеним типовима, променама у основи у (хипокористичко, иронично и сл.) (Радева творбеном процесу и различитим начинима 1987: 57, 60, 63). творбе речи. У делу о творбеном значењу и Систематизација деминутива унутар име- творбеним типовима, у оквиру именичких де- ница субјективне оцене изложена је по суфик- ривата модификационог творбеног значења сима, те се у том смислу, када је реч о демину- издвајају се и именице субјективне оцене за тивним именичким дериватима средњега рода означавање умањене или увећане величине, који су тема овог рада, издваја пет продуктив- размера деривираног појма, личног негатив- них творбених типова.3 Запажа се да је у свима ног или позитивног става, ироније, пејоратив- њима константа мотивна реч из категорије ности, хипокористичности и сл., нпр.: сол – именица сва три рода, која се у творбеном солчица, нива – нивичка, писмо – письмце, процесу најчешће јавља као основна именица куче – кученце, петел – петле (Бојаџиев 1999: мушког рода, ређе као основа. Модификација 249, 250). значења мотивних именица, тј. њихов прела- Видимо, дакле, да и Радева и Бојаџиев и зак у деривате деминутивног, хипокористич- др. у оквиру именица модификационог твор- ког, ироничног и сл. значења, врши се помоћу беног значења разматрају именичке деминути- различитих суфикса. Деминутиви изведени ве и аугментативе као именице субјективне истим суфиксом припадају истом творбеном оцене, с тим што Радева више пажње посвећује типу у оквиру категорије именичких демину- конкретним творбеним типовима, док Бојаџи- VI 2015 11 тива, односно у оквиру категорије именица ев и др. разматрају творбене типове претежно субјективне оцене. Полазећи од ове теоријске с теоријских аспеката творбене проблематике. поставке у творби деминутива, ауторка систе- матизује деминутиве према творбеним суфик- У српској литератури се истиче да се у де- минутивним дериватима са значењем умање- 3 Творбени тип као основну јединицу творбеног систе- них физичких реалија у семантичкој сфери ФИЛОЛОГ ма чине лексичке јединице које обједињују следећи ’неживо’ и деминутивним дериватима из се- елементи: исти формант (суфикс), заједничка катего- ријална припадност мотивне рече и јединство твор- мантичке сфере ’живо’ примарни семантички 36 беног значења (Радовић Тешић 2002: 14). садржај реализује као субјективна (вредносна, стандардни језик. проблематици овој на српски уодносу ступом при-чких са аугментатива, диференцијалним ских иглаголских каоиимени- деминутива, -семантичком именичких, анализом придев- посебни радовиђутим, који сетворбено- баве ме- зренско-тимочких нема. говора, Постоје, 70). (Исто: у првом реду призренско-тимочког дијалекта српског одлика дијалеката који су пове језика, укратко скреће пажњу ти- ина неке творбене вић аутор 2010).Уоквиру овог истраживања, мантичког угла, расветљене су (Јовано- добро се- и творбеног из становишта, практичног у српском књижевном језику, са и теоријског појам. ствен ихипокористикаминутива каоједин- тумаче сеСтанковић категорије де- 2005:87)често хипокористичности (Вељковићпоненту изражавању ком- иквалитативну реализовати експресивном у може умањења, компоненту именица примарну уз која квантитативну деминутивних семантичке структуре Због (Јовановићпојму на који се указује 2010:27). према субјекта израз инежности наклоности као милоште, симпатије, компоненту уноси хипокористичност усадржај која деминутива идр. животиња) 2005:604). мала (Ристић С. младо, људско мало младунче биће, животиње, иливек), патичан, вреданпоштовања релевантни параметри су које гих прагматичких садржаја усфери ’живо’ за индуковање омогућују идру- родних реалија, значење деминуције физичких размера при- ри семантике мотивних вић Станковић 2005:93–96). именовањаемотивна) (Вељко- оцена објекта 4 Жугић 377–391;Жугић 2007а: 303–320;Жу- 2007б: 219–232; Жугић 279–301;Жугић 2013б: 2014а(у 223–230; Жугић 193–202; Жугић 2012б: 2013а: 103–118; Жугић 219–239;Жугић 2010б: 2012а: 257–270;Жугић2007д: 2009:81–106;Жугић 2010а: 34–43; Жугићгић 2007в: 383–393;Жугић 2007г: Монографског при- речи описа творбе Деминутивне иаугментативне именице је својствена именицама Деминутивним Деминутивни суфикси као модификато- као суфикси Деминутивни млад,
мали, неодрастао мали, 4 Именички деминутиви Именички деминутиви Продуктивни творбено-сема именица, уз основно основно уз именица, (укатегорији чо- драг, мио, сим- (укатегорији бугарском језику и призренско-тимочким говорима српског језика српског говорима ипризренско-тимочким језику бугарском нтички типовииме тичког типа деминутива средњег рода на типовикао итворбени на суфиксе -це - суфикс типа творбеног чак на изузев деминутива да су језика мирница: мирница: на- животних називима о реч је када количине умањених физичкихтете размера или умањене енти- неживе означавајутј. иостале предмете рода, припадају семантичкој сфери ’неживо’, се додаје основу именица на творбену средњег ристике у призренско-тимочким говорима. типатворбеног ињегове семантичке каракте- одговарајућегкон стање показаћемо тога ’неживо’ из’живо’. сфере исфере ентитета На- ривата, засновану на критеријуму оз моделтворбени укључићемо исемантику де- ним на њиховој продуктивности. Усваки ском изложићемо редоследом језику заснова- ничких деминутива средњега рода убугар- зоне. јалекатске ди- призренско-тимочке речника јалекатских идео навођених примераистовремено из ди- користећи литературе, живања из постојеће служити резултатимаступу истра- сопствених истражени, средњега рода на на рода средњега 7 6 5 влакънц - суфиксом изведени деминутиви долазе ѐзеро, ѐзеро, За акцентовање полугласника ју(я, ја, (ъ)идифтонга Жугић рад Оовоме в. 2015а(уштампи). Жугић 193–202. 2012б: штампи). штампи); Жугић 2014б(у штампи); Жугић 2014в(у шћен је фонт Akademija фонт 01. шћен је зренско-тимочким говорима српског кори- језика ю) убугарском језику, каоиполугласника (ь)упри- и његове проширене ињегове варијанте По продуктивности, иза творбено-семан- Грађа нуди коју Систематизацију типова име- творбених говорима тимочким ипризренско- рода језику убугарском средњег деминутива систематизација Творбено-семантичка Деминутиви творени суфиксом суфиксом творени Деминутиви (Мурдаров идр. 2011)наводи на закљу- жел е че <влакн е продуктивни и творбени типови на типови творбени и продуктивни брашънц зц 5 те ћемосе укомпаративном те при- е <желѐзо, ничких деминути ничких -це (-енце, -ченце), -е о е , <брашн дръвц Обратни бугарског речник зр е ъ <дърв нце о , 7 ва средњега родау ва средњега <зрън в и -енце, -ченце, нце -е о , и начавања е < вин < и -це це зерц -ле о ,
-ле (I, који који клъб- . -че е
су 1)
о < 6 , , .
37 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Радмила В. Жугић
це < клъбо (клупко), колелце (точкић) < коле- на на који су настали тако и због њихове функ- ло, коленце < коляно, копитце < копито, крил- ције у поновном успостављању деминутивно- це < крило, масълце < масло, млекце < мляко, -хипокористичког семантичког садржаја но- огледалце < огледало, перце < перо, писъмце8 < вонасталих деривата од мотивних именица писмо, платънце < платно, селце < село, које су изгубиле деминутивно значење, одно- стъбълце < стъбло, стъкълце < стъкло, ребърце сно у додатном подизању степена деминутивно- < ребро; само деминутив говедце < говѐдо је из -хипокористичке семантике од мотивних, семантичке сфере ’живо’ (Мурдаров и др. претходно изведених именица деминутивно- 2011); иманце < имане, сиренце9 < сирене -хипокористичког садржаја. (Младенов 2000). Сложени суфикс -енце (I, 2) настао je пе- Деминутиви на прост суфикс -це, забеле- ринтеграцијом деминутива са суфиксом -це жени у речницима говора призренско-тимо- најпре код мотивних именица старих -ень- чке дијалекатске зоне, сходно описаном стању основа које су у множини добиле проширени у бугарском језику, потврђују продуктивност елемент -ен-, типа знаме, знамена, знаменце, да творбено-семантичког типа деривата изведе- би се касније аналогно проширио и на остале именице средњег рода. них суфиксом -це10 (II, 1). Идентичност овог У семантичкој сфери ’неживо’ (I, 2a), изве- творбеног типа огледа се како у истом творбе- денице суфиксом -енце имају деминутивно ном суфиксу тако и у истој граматичкој врсти значење, а настају од основа немаркираних мотивних именица, што је резултирало изве- именица средњег рода на -о, -е, типа: местенце деницама истог деминутивно-хипокористич- < място, палтенце < палто (капутић), парчен- ког значења и њиховом припадношћу истој це < парчѐ, ушенце < ухо (Мурдаров и др. семантичкој сфери ’неживо’: винце11, дрвце, 2011); бомбенце < бомбѐ (буре), буренце < желесце, имањце, коленце, килце, колце, крилце, буре, вименце < виме, въженце < въжѐ, греблен- месце, млекце, огледалце, окце, селце, сенце, це < гребло, грозденце < грозде, гърненце < увце, цревце, челце, ѕвонце, сирењце (Жугић гърнѐ, зеленце < зѐле (купус), именце < име, 2005); дрвце, месце, млекце, крилце (Митро- кадифенце < кадифѐ (сомот), канапенце < вић 1984); билце, колце, сенце (Златановић канапѐ (фотеља, софа), кафенце < кафѐ, кепен- 1998); дрвце, колце, месце, шилце, имањце (Јо- це < кѐпе (војничка капа без штита, барета), о е ʼ вановић 2004); кце, ћилц дем. од ћило, котленце < котлѐ, кубенце < кубѐ (кубе, купо- килограмʼ (Динић 2008). ла), купенце < купѐ, лозенце < лозе (виноград), Суфикс -це је у бугарском језику развио мазенце < мазѐ (подрум), мезенце < мезѐ, мо- проширене варијанте -енце (I, 2) и -ченце (I, 3) ренце < морѐ, небенце < небѐ, перденце < пердѐ као осамостаљене суфиксе који су знатно по- (завеса), поленце < полѐ, ренденце < рендѐ, се- дигли његову продуктивност. Као такви заслу- менце < сѐме, сукненце < сукно (тканина ша- жују појединачно разматрање како због начи- јак), теменце < тѐме, тестенце < тестѐ (све- жањ), тканенце < тканѐ (тканина), фиденце < 8 Деминутиви образовани од именица које пред настав- ком -о имају сугласнички спој од сонорног и шумног фидѐ, филенце < филѐ (кртина, рибић), цига- сугласника добијају епентетски полугласник испред ренце < цигарѐ (муштиклица), джезвенце < последњег сонорног сугласника (Радева 1987: 60).
VI 2015 11 джезвѐ, шишенце < шишѐ, шосенце < шосѐ 9 Подвучени деминутив, као и остале подвучене деми- (путић), якенце < яке (јакница) (Младенов нутиве у даљем тексту рада успоставила је ауторка овог рада на основу основних мотивних именица из 2000). наведеног извора. Стручну проверу оваквих демину- Суфиксом -енце деривирају се и демину- тива начинила је проф. др Најда Иванова са Универ- тиви од маркираних именица на -е, -ле, а тако зитета у Софији, на чему јој најискреније захваљујем. настали секундарни деривати добијају појача- 10 ФИЛОЛОГ В. у Жугић 2012б: 193–202. 11 Експираторни акценат призренско-тимочких говора, но деминутивно-хипокористичко значење: но- из техничких разлога, бележимо краткоузлазним ак- сленце < нослѐ (Мурдаров и др. 2011); елечен- 38 центом књижевног језика (TNRa 01). це < елѐче, книжленце < книжлѐ, котленце < (II, 3) (II, нe проширенe варијантe - - суфикс прост прас покористичком семантиком: хи- и деминутивном ослабљеном са именица денов иод 2000),тако изведених једном већ именица: како од неутралних именицастичких заоз деривирању у деминутивно-хипокори- и цију ца) (Младенов 2000). це < прасѐ, сърнѐ петлѐ, мишл сом минантном семом ’млад’, суфиксацијом суфик- семе ’мали’значењем до- неутралисања због (Мурдаров идр. 2011), чад животиња и младе особе ( чад животиња имладе особе мъжл нов 2000). котлѐ, 12 буренце“ (Стевановић 1975:529–530). тиви, односно хипокористици: детенце[...] демину- добивени тако па су њихов, на корен додавало именицама идругим на осећати ви –наставком се стало „а како сугласник дежа именица средњег рода типа додавањем суфикса же), ца суфиксима цијом са стичко значење појачано је додатном суфикса- ’млад’, ослабљено деминутивно ихипокори- партиције семантичких компонената ’мали’ и (Мурдаров идр. 2011); (Мурдаров идр. 2011), козл стичко значење: значење: стичко В.уЖугић 193–202. 2012б: <м е е я -енце нце У призренско-тимочким говорима, Суфикс Суфикс Именицама на Сложени суфикс , е е ренце
маг 12 нце у тел чушл (Мурдаров идр. 2011); нце ле (мазга), . < козлѐ, <козлѐ, -енце <мъжлѐ пт се враћа деминутивно-хипокори- враћа се <мишлѐ, а е < ре нце е нце и , са ослабљеним деминутивним деминутивним ослабљеним са , -енце једном већ деривираних имени- деривираних већ једном я ченце -е, -ле < телѐ, <телѐ, це ре (Младенов 2000).Уследре ре- < чушлѐ (феферонка) (Младе- <чушлѐ (феферонка) маг је такође развио продуктив- такође је н п има исту семантичку има функ- исту
к (Младенов 2000). <пт : неприпада осно- стварно и -це о а орл -е пат ленце тенце ренце које означавају које младун- шил на основу зависних па- начавање младих особа вн Продуктивни творбено-сема е -енце к нце е у и братл у нце <п ченце е ченце че, че, <маг енце <к нце <орлѐ, настао је најпре најпре је настао I, < п и тел <ш беб дет вол
ле, ле, е 2б) <к о <вн (II, нце те (маченце),те а -енце, а е е ре, е е /ета име /имен име те (пловки-те петл нце е , типа нце и нце у
сърн нце <братлѐ, ле (шиље- у че, че, 2) прас че (Мла- < волѐ, <волѐ, <телѐ , - које се се које < детѐ <детѐ < бебѐ е м е нце тел ченце , сада нце бугарском језику и призренско-тимочким говорима српског језика српског говорима ипризренско-тимочким језику бугарском у е лен- нце < < е -, ,
нтички типовииме користичким значењем: са деминутивно-хипо- поново успостављеним чењем, суфиксом ских бићасаослабљ животиња иптица имладих каоималих људ- сић) (носић), (носић), (Жугић 2005); 13 гић 2005;Митровић 1984), дих људских бића дунчад животиња имла- каоималих иптица, би именица назива тј. живо, замла- из сфере -енце 2008). ћуп (Митровић 1984); з лозј пловче) дарно настале деривате:дарно настале -енце на суфикс деминутива них - на суфикс ривата (Динић 2008). шиш (Златановић< соба 1998); стакл (Митровић 1984); < шерпѐ (шерпица) (Жугић 2005) тичкој сфери ’неживо’ зику, - суфикс (Жугић 2005). тел магар з забележено: није убугарском језику што на - рода женског и на сугласник рода шког мањимњег рода, али делом иод именица му- именица сред- од основа неутралних нутиве лист е р Деривати Деривати нце, но (зрнце), накнадним прикупљањем лексичке грађе. иховдеауторка узима каопримере до дошла којих је посведочени у нису е е
нце, мес нце е е има исту семантичку има функцију исту иутвор- уноси виши степен деминуције у секун- у деминуције степен виши уноси Од на именица убугарском језику,Попут стања суфикс У сфери ‘неживо‘ знатно мањи је де- број Попут изложеног убугарском је- стања е
(Златановић 1998); нце нце е лал нце, нце, сукн
(Жугић 2005); (Динић 2008); прст (Јовановић 2004); < листѐ (листић), (листић), <листѐ е
нце, шиш нце, м ђувеченце (ђувече), листенце, прстенце (ђувече), ђувеченце е а нце, мест нце, ченце, к е ливад енце нце шиш ничких деминути ничких е -енце нце (II, 2б) (II, < прстѐ (прстић) <прстѐ енце је продуктивнији у семан- у продуктивнији је Речнику говора јабланичког краја е е класт еним деминутивним зна- еним деминутивним нце нце, влакн у е -е ченце, п нце, мес од изведених маркира- се деривирају именице именице деривирају се < с е (II, 2а) (II, у значењу младунчади младунчади значењу у кап биб
нце, сит нце, дет < лив ђувеч . е ждреб е у -е, е нце лист нце гројз нце кно (сукњичица) брд ун ност е при чемусуфикс нце и е , творећи деми-, творећи а ленце, прас е нце, ћуп нце, у ва средњега родау ва средњега е < кластѐ (кла- < кластѐ е < капа да (ливадица), < б нце, мест нце, е е ченце нце нце, е е < детѐ (Жу- <детѐ нце, лојз нце, јар е нце нце, ћуп нце, 13 нце и , шерп ; бе (гушче, (гушче, бе
< ђувечѐ, зрн лист (Динић <ун , соб < ностѐ < ностѐ е е нце нце е е е е е е е е нце, нце, нце, нце, нце, нце, нце нце нце нце у ме- < че а , а < ,
39 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Радмила В. Жугић
У дериватима од маркираних именица Грађа из дијалекатских речника при- на -е, суфиксом -енце је подигнут степен деми- зренско-тимочких говора показује да је су- нутивно-хипокористичког значења: вепренце фикс -ченце високе продуктивности у извође- < вепрѐ (Жугић 2005), петленце < петлѐ (пе- њу другостепених именичких деривата од тлић) (Жугић 2005; Митровић 1984); воленце маркираних именица на -че семантичке сфере < волѐ, овненце < овнѐ (Динић 2008); бебенце ’неживо’, појачавајући притом њихово деми- < бебѐ (Митровић 1984, Јовановић 2004, Ди- нутивно-хипокористичко значење (II, 3а): нић 2008). аљинченце, асталченце, вистанченце, гасарчен- Осамостаљени суфикс -енце имамо у пр- це, главченце, дукаченце, залченце, конопченце, востепеним дериватима који су изведени од кутиченце, лепченце, лубенченце, матиченце, пуних назива птица: голубенце (Митровић метличенце, поприченце, рукченце, саченце, 1984), соколенце (Златановић 1998 и Динић снопченце, сопченце, столиченце, тањирченце, 2008). шалченце, шнолченце (Жугић 2005); снопчен- це, тестиченце (Митровић 1984); прученце, Суфикс -енце се у бугарском језику везује пупченце ʼдем. и хип. од пупа, стомачић’ (Јова- и за основе маркираних, деминутивних име- новић 2004: 583, 584); барјаченце ʼдем. од бар- ница на -че, формирајући тако посебан про- јак, заставица’, лонченце, соларченце ʼдем. од ширени суфикс -ченце (I, 3). соларчеʼ, калемченце, кантарченце, клувченце Еквивалент -ченце налазимо код дерива- ʼдем. од клувче, мало клубе, клубенцеʼ, коноп- та у значењу ’неживо’ (I, 3а) од маркираних ченце (Динић 2008). именица на -че са појачаним деминутивним У семантичкој категорији младунчади значењем и наглашеним хипокористичким животиња и птица, као и у категорији младих значењем у називима јела: звънченце < звънчѐ, људских бића (II, 3б), суфикс -ченце има деми- килимченце < килимче, корабченце < корабче нутивно-хипокористичко значење: зајченце, (бродић), креватченце < креватче, топченце < петличенце, пилченце, шаченце, девојченце, топче (топић, лоптица, куглица), шалченце < момченце (Жугић 2005); јарченце, ластави- шалче; картофченце < картофче (кромпирић), ченце, девојченце (Златановић 1998); унученце кебапченце < кебапче, хлебченце < хлѐбче, ши- (Јовановић 2004); зајченце, тиченце ʼдем. од шченце < шишче (ћевапчић, ражњић) (Младе- тичеʼ (птичица), момченце, девојченце (Динић нов 2000). 2008).14 Од примарних деминутива на -че у се- Све наведене именице настале су од пр- мантичкој сфери ’живо’ (I, 3б), додатном су- востепених деривата суфиксом -че са ослабље- фиксацијом су изведени: момиченце < момиче, ним деминутивним или хипокористичким момченце < момчѐ (Мурдаров и др. 2011); значењем, будући да је у њима сема ’мало’ по- братченце < братчѐ), добиченце < добиче, тиснута у корист семе ’младо’. Накнадном дру- дробченце < дробче, другарченце < другарче, гостепеном деривацијом суфиксом -енце, у еленченце < елѐнче, жабченце < жабче, жреб- њиховом семантичком садржају поново је до- ченце < жребчѐ, зайченце < зайче, конченце < минантом постала сема ’мало’, а самим тим су конче, лъвченце < лъвче (Младенов 2000). овако настали деривати добили деминутивно 15
VI 2015 11 Суфикс -ченце у призренско-тимочким значење. говорима (II, 3) сложен је из суфикса -че и Само хипокористичко значење бележи- -енце од којих сваки понаособ има деминутив- мо у изведеницама говеченце, кравченце (Жу- но значење, а елемент це из суфикса -енце обо- гић 2005), а томе у прилог иде чињеница да гаћује семантички садржај изведеница суфик- овде није реч о малим и младим животињским сом -ченце хипокористичком нијансом. На 14 ФИЛОЛОГ Остале примере на суфикс -ченце в. у Жугић 2012б: и пример, дериват аљ нченце настао је суфикса- 193–202. цијом са -енце деминутива на -че (аљинче) од 15 О овој појави у књижевном српском језику в: Јовано- 40 основе аљин- (аљина). вић 2010: 65–70. дуктивности: дуктивности: зетком два примера, сви деминутиви на деминутиви сви примера, два зетком ривати на - рода на сугласник. од основаобразовани су именица мушког ра, тј. добијају деминутивно тј. значење: ра, вати ’живо’ из сфере н ка, ка, кл обучен, недовољно неодгово- заинтересован, обучен, недовољно војник и али војник, симпатичан но. мък, мък, - суфиксом се итип изведених деминутива налази зику је- бугарском у деминутива типовима тичким иљубави.жености привр- став емотивни исказује човек којима јединкама, оодраслим већ јединкама према 2011); пот дуд в 61); (Младенов 2000). р (морнар) (Мурдаров идр.); чов първол став: став: којима се ироничан изражава или пејоративан негативна, са активираним тј. параметрима може бити ситуацији и контекстуалној рајућој уодгова- вање одраслих оцена субјекта особа, између семантичке степен диференцијације известан стичким значењем. Утом смислу се уочава -енце на именица деривирање за именице мотивне означавање младунчади постали животиња, семантичке нарочито за из из обе сфере сфере, а ъ а че лк, лк, ю че е орл у о ч, че <сир <годин к, в к, са појачаним деминутивно-хипокори- појачаним са ковч Независно од семантичког типа, сизу- У семантичкој сфери ’неживо’ Судећи дери- би се рекло да су пограђи, Када је реч одериватима реч Када је на Међу продуктивним творбено-семан- Међу продуктивним Чињеница је да су многи деривати на - деривати многи су да је Чињеница войн у козл < човѐк, <човѐк, е а крач йче ез шуб час <ор к че о и е <първол те :к че е <в и о же е < козѐл, <козѐл, е е е че а вниче <ш
< крак, <крак, означавају разме- малих предмете ъ к, (I, 4) (I, < ез а <к може бити и млад, пожртвован, може бити и млад, л, к, у бич йчо (ујак), йчо (ујак), вн о сърн т у тенце и о юн <час у ба (бунда) (Младенов 2000). . е а к, вчег, че
те а < бик, < бик, а е петл < внук, <внук, ел к, че о <сърн <т блаче (I, 4б) (I, е , <юн о котл близн че вн Продуктивни творбено-сема вник (Мурдаров и др. др. (Мурдаров и вник е а < елѐк, <елѐк, у < петѐл, <петѐл, тко, кон че :вн вол < а е войн а приближне про- , < котѐл, <котѐл, а че е б о е мор к (Радева 1987: отр <кон (коњић) е
блак, блак, < вол, < вол, бе < близн у и ченце я < бѐба, <бѐба, к че -е о че к а че < войн < за означа- за о мъче (I, 4а) (I, <мор пот те <отр дуд ключ ислич- вълч <к а <к о бугарском језику и призренско-тимочким говорима српског језика српског говорима ипризренско-тимочким језику бугарском к, у годи- че че , де- е е и о о си- < я < < < к, к, а т- -е к е -
нтички типовииме типа у свим битним параметрима идентично овог творбено-семантичког стање призренско-тимочким говорима потврђује 2005, Жугић: Картотека); ст тровић 1984); -хипокористичког значења. -хипокористичког деривате појачаногдругостепене деминутивно- суфикс везивати засебе да каомотивне именицења, способност могу иироничног,стичког али пејоративног значе- ца заозначавање одрасле хипокори- особе имени- деривирање семантичке сфере, из обе именица од мотивних деривирање рода, шког од мо претежно вирање млад. независнооца, од семантичке компоненте доброг, пожртвованог, драгог, симпатичног одрасле јединке: младунчад животиња од мотивних именица за именује се којима деривате најпре водимо на сугласник. рода мушког од именица настале 17 16 че, 2004: 532); нутив ран, непожртвован ислично. Или деми- пак, (Златановић 1998); тл пап (Златановић 1998). (Митровић 1984); струч ца), суфикс траживањем: траживањем: примере до којих смо дошли накнадним ис- 4а) О томе да ли је Отоме да лије ураду Оовоме детаљно Жугић 193–202. 2012б:
осећају каоизведеницеосећају од јунац/јуница, јарац, крмак/ овде ипак осуфиксу, будући реч да се оне „позначењу вановићем, извлачи на крају закључак сопствени да је Клајн полемишући са Маретићем, Лескином иСте- крме, магаре е е , из наведеног претходно каоинове рада, плот у , лист чешљ ,
че, стакл шипар Истраживање деминутива наИстраживање суфикс Из семантичке ’живо’ сфере Како видимо, изведеница сизузетком деминутива наДоносимо број известан е т ,
-е а е јајчен те , прст из семантичке ’неживо’ сфере е е , шерп , мест
е вол неозначава само младог оца и већ
и сл. граматички исл. или наставак суфикс, (Жугић 2005); е бич и
е , чесм вепр -е че, е , овн ничких деминути ничких , пут уименицама попут е е е вепр , мост ;
, кључ
лист дуд е јез е , загар е
овн (Динић 2008). и е и е у , загар че, , стакл че, душ е е е е , шерп тивних именицаму- ,
, кож , петл
мост -енце нокт лист е коп 16 коњ коњ
е у е , е е
е у и деривирати деривирати и сниче , ва средњега родау ва средњега е , суд е коњ че, ез све остале су су све остале , сврдл че, котл е е , чесм , ност е , овн , петл (II, 4) (II, прасе, јаре, јуне, (Јовановић (II, 4б) (II, е е , овн (Жугић: и 17
(посуди- че, ел е е е е , петл , нокт , шерп е , пап : дери- (Ми- е е , кр- ( , на- , пе- -е е
II, че, у у е е е -
41 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Радмила В. Жугић
Наши примери показују да се у категори- трани као суфикси који образују други, одно- ји назива људи овим суфиксом изводе имени- сно трећи творбено-семантички тип. Ово су це средњег рода за означавање сродства, али идентични елементи у компарираним јези- такви називи не представљају деминутиве, већ чким идиомима. су они по значењу хипокористици: бабе, деде, Попут стања у бугарском језику, суфикс нане, тате, чиче (Жугић 2005). -енце је и у призренско-тимочким говорима Од два слабо продуктивна творбено- продуктивнији у семантичкој сфери ’неживо’, -семантичка типа на суфиксе -иц(е): гроздице творећи деминутиве од основа неутралних (грожђанце), лозице (лозјанце), млечице именица средњег рода, али мањим делом и од (млекце), сърчице (срдашце) и -ле у бугарском именица мушког рода на сугласник и женског језику: братле (братић), вратле (вратић), ми- рода на -а, што у бугарском језику није забеле- шле (мишић), мъжле (мужић), носле (носић) жено: ћупенце од ћуп, собенце од соба, ливаден- (Радева 1987: 60, 62), у призренско-тимочким це од ливада. говорима суфикс -иц(е) није потврђен, док је У призренско-тимочким говорима, у суфикс -ле ограничене лексичке и територи- сфери ’неживо’, у односу на стање у бугарском јалне заступљености, тј. забележен је једино у језику, знатно је мањи број деривата на суфикс Динићевом Тимочком дијалекатском речнику: -енце од изведених маркираних деминутива на бичле (мали бич), ижле (кућица), капутле (ка- суфикс -е, али је његова семантичка функција у путић), снопле (снопић), топле (топић), џакле даљој, секундарној деминуцији првостепених (џакчић), шегртле (дете шегрт) (Жугић деривата иста као и у бугарском језику: ђуве- 2012б: 193–202). ченце < ђувечѐ, листенце < листѐ (листић), но- стенце < ностѐ (носић), прстенце < прстѐ (пр- стић), шерпенце < шерпѐ. Закључна разматрања У оба испитивана идиома, од именица на Компаративна творбено-семантичка ана- -е у значењу младунчади животиња и птица лиза именичких деминутива средњега рода у као и малих и младих људских бића са осла- бугарском језику и призренско-тимочким го- бљеним деминутивним значењем, суфиксом ворима српскога језика потврђује четири -енце се деривирају именице са поново успо- идентична продуктивна творбено-семантичка стављеним деминутивно-хипокористичким типа у оба испитивана јужнословенска језичка значењем: муленце < муле (мазга), пиленце < идиома. пиле, детѐнце < детѐ, или се његовим додава- Продуктиван творбено-семантички тип њем на маркиране именице на -е, -ле њиме де- обухвата деминутивно- хипокористичке дери- ривирају именице са појачаном деминутивно- вате изведене суфиксом -це од мотивних име- -хипокористичком функцијом, типа орленце < ница средњег рода, а припадају семантичкој орлѐ, сърненце < сърнѐ, бебенце < бебѐ (у бугар- сфери ’неживо’. ском језику), односно ждребенце, јаренце, де- тенце, вепренце < вепрѐ, овненце < овнѐ, бебен- У оба јужнословенска језичка идиома, це < бебѐ, у призренско-тимочким говорима. суфикс -це развија проширене варијанте -енце, Творбено-семантички тип са суфиксом -ченце. Због начина на који су настали као и
VI 2015 11 -ченце налазимо код деривата у обе семанти- због функције у развоју деминутивно-хипоко- чке сфере, у оба испитивана идиома. Они на- ристичког семантичког садржаја новонаста- стају додавањем суфикса -енце на маркиране лих деривата, ови суфикси су одвојено разма- именица на -че, појачавајући притом њихово крмача, магарац“ (Клајн 2003: 73). Ми напред наведе- деминутивно-хипокористичко значење: ки- не именице не посматрамо као деминутиве, јер без лимченце < килимче, хлебченце < хлѐбче, ши- ФИЛОЛОГ обзира што се налазе у семантичкој вези са називима и одраслих јединки, оне се у данашњем језичком осећа- шченце < ш шче (ћевапчић, ражњић); жреб- њу не доживљавају као деминутиви због доминантне ченце < жребчѐ; другарченце < другарче (у бу- 42 семе млад у њиховој семантичкој структури. гарском језику); асталченце, конопченце; пе- . Жгћ Радмил Жугић, 2. њем: њем: 1. Динић, Јакша (2008),„Тимочки дијале- Мурдаров, Владко идр. (2011), 2. пр на - на но-хипокористичко значење код дериватима односно поново успостављајући деминутив- 1. Младенов, Марин Младенов, (2000), 1. (у призренско-тимочким говорима). т гарском језику), односно: односно: гарском језику), ку), тј. тј. ку), ма: деривирање прете ма: идио- јужнословенска идентично уоба стање рани суфиксом - дериви- деминутиви представљају тип тички мочким говорима). тл д значења: деминутивно-хипокористичког појачаног деривате другостепене ривирати суфикс везивати засебе нице могу ног да значења, каомотивне име- способност покористичког и ироничног, али пејоратив- ње именица заозначавање одрасле хи- особе деривира- семантичке сфере, именица изобе од мотивних деривирање рода, мушког ница вол а у тко; тко; че е и е , коњ јабланичког краја“, Институт засрпски САНУ. језик Институт катски речник“, катски српског језика Извори запризренско-тимочке говоре език. забългарски Институт БАН, АтанаскаПаскалев, Атанасова), София: Катя Чаралозова, Милен Томов, Николай Маргарита Станчева, Димитрова, Руска (Владко Мурдаров, Татяна Александрова, език набългарски речник наставна средства. ски речник Извори за бугарски језик Извори забугарски < вол, <вол, ченце <дуд че Четврти продуктиван творбено-семан- мом войн дев са ослабљеним деминутивним значе- деминутивним ослабљеним са е , петл (упризренско-тимочким говорима), и у о ченце, момч к, јченце, момч и вълч че ковч < войн < , Београд: Завод зауџбенике, Београд: и е е ; <в е е же б . Истраживање потврђује потврђује . Истраживање а а (2005),„Р бе, д ъ Монографије <к и лк; лк; е жно од име- мотивних е к, Продуктивни творбено-сема
нце нце Српски о е чов б де, н вчег, (убугарском јези- е (упризренско-ти- кључ бе е < бѐба, <бѐба, че а Българско–сръб- групе аутора аутора групе котл не, т <човѐк (убу-
е ечник говора говора ечник дијалектоло- , кожуче; 4, Београд: 4,Београд: -енце е а Обратен
< котѐл; < котѐл; те, ч т а иде- бугарском језику и призренско-тимочким говорима српског језика српског говорима ипризренско-тимочким језику бугарском те
и ду- ве- < че
нтички типовииме . Жугић, Радмила (2007а),„Придевски3. де- 2. Вељковић Станковић, Драгана (2005), . Жугић,7. Радмила „Глаголски (2007д), де- Жугић, Радмила (2007г),„Именичке сло- 6. Жугић, Радмила (2007в),„Именичке сло- 5. Жугић, Радмила (2007б),„Придевски де- 4. Тодор Бојаџиев, идр. (1999), 1. 4. Јовановић, Влас Златановић, Момчило (1998), 3. зофског факул зофског аспект)“,тичко-творбени из човековог окружењане ентитета (семан- се који зоне односедијалекатске на особи- уговоримаминутиви призренско-тимочке лошком факултету уБеограду 2005). одбрањена дисертација, торска на Фило- икњижевностијезика Речи унастави оцене субјективне српског ска къща „Петър Берон“. Йорданцаров, Пенчев), Издател- София: език български ско-тимочким говорима“, призрен- у ПО- префиксом с минутиви уЛесковцу,родни музеј 383–393. Лесковачки зборник ентом упризренско-тимочким говорима“, конститу- првим као именицом с женице сковачки културни 34–43. центар, стварање призренско-тимочким говорима“, у делом првим као придевом с женице култет у Никшићу, 303–320. шки факултет уБеограду, Филозофски фа- зик (семантичко-творбени аспект)“, призренско-тимочкој зони дијалекатској заозначавањеминутиви особина човека у М (2006), Косовска Литература засрпски САНУ. језик и Институт лектолошки зборник јужне Србијејужне засрпски САНУ. језик ститут шки зборник села Каменице код Ниша“, , 12/1–2, Београд–Никшић: Филоло- , LIV/2007 (1–2), Лесковац: Ле- (1–2),Лесковац: , LIV/2007 , Врање: Учитељски, Врање: факултет. ничких деминути ничких , LII, Београд: САНУ иИн- САНУ Београд: , LII, тета у тета (Тодор Иван Бояджиев, Ку- тимир (2004), , LXVII, Лесковац: На- Лесковац: , LXVII, итровица, , LI, Београд: САНУ САНУ Београд: , LI, Приштини (необјављена док- (необјављена Зборник Мати- Зборник Фило- ва средњега родау ва средњега Српски 377–391. Речник говора
Съвременен Српски је- , XXXVI „Речник
Наше дија-
43 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Радмила В. Жугић
це српске за филологију и лингвистику, тоих 5: Часопис Одјељења за српски језик Нови Сад: Матица српска, 257–270. и књижевност Матице српске – Друштва 8. Жугић, Радмила (2009), „Семантичко- чланова у Црној Гори IV/5, Издавачки -творбена анализа пејоратива за женска центар Матице српске – Друштва чланова лица у јабланичком говору (југозападно у Црној Гори, Никшић, 29–36. од Лесковца)“, Зборник Матице српске за 16. Жугић, Радмила (2014б), „Дијалекатски филологију и лингвистику, LII/2, Нови творбени елементи у песничком језику Сад: Матица српска, 81–106. Власте Ценића“, Дијалекти српског језика: 9. Жугић, Радмила (2010а), „Пејоративи за истраживања, настава, књижевност 1 мушка лица у јабланичком говору образо- (Зборник радова, Међународни научни вани суфиксима -ко, -ља, -оња, -ча“, Збор- скуп одржан 11. и 12. априла 2014 у Ле- ник радова Филозофског факултета (По- сковцу) (у штампи). себно издање поводом 50-годишњице 17. Жугић, Радмила (2014в), „Деминутивне оснивања Филозофског факултета посве- именичке изведенице на суфикс -ка у при- ћено проф. др Милосаву Вукићевићу), зренско-тимочким говорима српског јези- Косовска Митровица, 103–118. ка и бугарском језику (семантичко-твор- 10. Жугић, Радмила (2010б), „Пејоративи за бени аспект)“ (у штампи). мушка лица у јабланичком говору од ни- скопродуктивних суфикса и њихов семан- 18. Жугић, Радмила (2015а), „Компаративна тичко-творбени однос према пејоративи- анализа именичких деминутива средњега ма са продуктивним суфиксима -ко, -ља, рода на суфикс -че у бугарском језику и -оња, -ча“, Зборник Матице српске за слави- призренско-тимочким говорима српског стику, бр. 78, Нови Сад: 219–239. језика“ (у штампи). 11. Жугић, Радмила (2012а), „Семантичке ре- 19. Јовановић, Владан (2010), Деминутивне и ализације суфикса -че у именичким изве- аугментативне именице у српском језику, деницама средњег рода у прзренско- Монографије 9, Београд: Институт за -тимочким говорима“, Зборник радова Фи- српски језик САНУ. лозофског факултета, XLII(1), Косовска 20. Клајн, Иван (2003), Творба речи у савреме- Митровица: 223–230. ном српском језику 2: суфиксација и конвер- 12. Жугић, Радмила (2012б), „Именичке изве- зија. Београд – Нови Сад: Завод за уџбе- денице суфиксима -це, -е, -ле у призрен- нике и наставна средства – Институт за ско-тимочким говорима“, Зборник Мати- српски језик САНУ – Матица српска. це српске за филологију и лингвистику, LIV(2), 21. Радева, Василка (1987), Българското слово- Нови Сад: Матица српска, 193–202. образуване, София: Университетско изда- 13. Жугић, Радмила (2013а), „Деминутиви телство „Климент Охридски“. мушкога рода на -ьк -(ак) и његову проши- 22. Радовић Тешић, Милица (2002), Именице рену варијанту -чьк -(чак) у призренско- с префиксима у српском језику, Библиотека -тимочким говорима“, Годишњак за српски Јужнословенског филолога, н. с. књ. 20, језик, XXVI, бр. 13 (посвећен професору Београд: Институт за српски језик САНУ. Слободану Реметићу), Филозофски фа- 23. Ристић, Стана, Бојана Милосављевић и VI 2015 11 култет Универзитета у Нишу, Ниш, 219– 232. Владан Јовановић (2005), „Једно могуће 14. Жугић, Радмила (2013б), „Творба личних решење обраде деминутива са суфиксима хипокористика у доњем сливу Јабланице“, -че и -(ч)ић (лексикографско-лексиколо- Наше стварање, LX (3–4), Лесковац: Ле- шки приступ“, Српски језик, X/1–2, Бео- сковачки културни центар, 279–301. град: 597–616. ФИЛОЛОГ 15. Жугић, Радмила (2014а), „Аугментативно- 24. Стевановић, Михаило (1975), Савремени -пејоративне изведенице на суфикс -ИШТЕ српскохрватски језик I. Увод. Фонетика. 44 у призренско-тимочким говорима“, Ок- Морфологија. Београд: Научна књига. prefi Prizren-Timok Concerning idioms. region the semantic function ofthe structure, either or there forBulgarian typical are certain regularities In despite and–e. their -cence -ence, these types, identical all formation tive formation-semantic featuring established, the types suffi andPrizrenBulgarian –Timok four ofSerbian, produc- dialects region Th new lexicunitsnew andrealising their own communicative function. specifi eachshow their andgeographically, own closeboth linguistically though results ofthe research confi Th duetothe idioms. that fact thesepected toSlavic belong language rough comparativerough ofneutral-gender analysis noun diminutives in xes formation as units there are nodiff c features in terms ofusing the formation inventory toproduce PRODUCTIVE FORMATION-SEMANTIC TYPES TYPES PRODUCTIVE FORMATION-SEMANTIC OF NEUTER GENDER NOUN DIMINUTIVES IN GENDER OF NEUTER BULGARIAN AND PRIZREN-TIMOK AND REGION BULGARIAN DIALECTS OF SERBIAN LANGUAGE OFSERBIAN DIALECTS rm stating the regularities that the idioms, Summary erential elements, isex- which [email protected] xes of –ce, –ce, of xes e 45 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 pregledni rad
Prvoslav Radić UDK 811.163.41’373.23 University of Belgrade DOI 10.7251/fil1511046r Faculty of Philology
THE LANGUAGE REFORM OF VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ AND THE NATIONAL QUESTION AMONG THE SERBS1 On the occasion of the 100th anniversary of the Treaty of London (1915–2015)
Abstract: From the very beginning, the philological activity of Vuk Karadžić was focused on issues associated with the national affirmation of the Serbs. Karadžićʼs main task was related to the sphere of linguistics and it had to do with the reform of the literary (standard) language. In this context, he had to address two key issues: the designing of a writing system that would be adjusted to the phonetic system of the folk language and the selection of the dialect basis for the literary language. Conforming to the spirit of the times in which he lived, in his pursuit of the Serbs national identity, Vuk Karadžić primarily relied on linguistic criteria, considering other criteria, such as religion, less important. Karadžićʼs approach to the issue of Serb language distribution did not remain without followers in contemporary studies. Key words: Vuk Karadžić’s reform, Serb language, national identity, writing system, dialect basis.
hile expressing my gratitude for the Lead Curator of the Library. Accordingly, my invitation by the British Library, at present lecture is merely a modest and symbolic Wthe very beginning, I would like to contribution to this tradition nurtured by the remind you that this is not the fi rst time the Ser- British Library. bian philologist Vuk Stefanović Karadžić is men- tioned in this renowned British institution. His works have long been part of the Libraryʼs col- I. Th e Emergence of Vuk Karadžić – the social and historical context lections and the Library has celebrated signifi - cant anniversaries related to him through various 1. Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864) programmes. Between 26 June and 27 Septem- appeared among the Serbs in a socially and his- ber 1987, the British Library organised an exhi- torically cumbersome period. Without a deep bition titled Vuk Stefanović Karadžić 1787–1864 understanding of that period it is impossible to to commemorate the bicentenary of Karadžićʼs understand his cultural and scholarly work. birth. Th e year of 2014 marks the bicentenary of Karadžić was born in 1787 in western Serbia, in the publication of Karadžić’s Мала простона- the village of Tršić (near Loznica), in one of the родньа славено-сербска пєснарица (A Small Sim- pashaliks (the Belgrade Pashalik) of the great Ot- VI 2015 11 ple-Folk Slaveno-Serbian Songbook, Vienna, toman Empire. At that time, as well as over a long 2 1814) and Писменица сербскога іезика (Serbian period before, the Serb ethnic body was under Grammar Book, Vienna, 1814). We recently had the rule of the Ottoman and Austro Hungarian an opportunity to see on the Libraryʼs website a 2 In this paper, the term Serb – in phrases such as “the Serb text written on this occasion by Milan Grba, the language”, “the Serb Orthodox Church” etc. – designates,
ФИЛОЛОГ in the spirit of Vuk Karadžić, the whole body of the 1 Th e text of the lecture delivered at the British Library in Serbs, their language and culture in the Balkans, London at the conference Language and the Making of regardless of the geographical, political or any other 46 Nations (14 November 2014). distribution of this population (cf. the semantic The Language Reform of Vuk Stefanović Karadžić and the National Question Among the Serbs
Empires (and partially under the Venetian Re- modifi ed into the Russian redaction. public). Th e economic situation seemed to be Since the mid 18th century, this was the particularly diffi cult in those areas that remained offi cial language of the Serb Orthodox under the Ottoman feudal system and the same Church. It was mostly associated with fate was shared by education and culture, under- c l e r i c a l circles, and was fi rst adopt- developed and shaped to meet the modest needs ed among the Serbs in southern Hun- of the church. Nevertheless, the powerful epic gary (as a ‘high style’). Th e use of Russo tradition, which had for centuries been nurtured Slavonic enabled the Serbs to establish among the Serbs (e.g. in western Serbia, Herze- strong cultural ties with a large Ortho- govina, Montenegro, Lika, etc.), handed down to dox Christian community and Russia, Karadžić’s generation a rich body of knowledge leaving a distinct Pan Slavic cultural about the Serbs, their identity and the place they imprint on the language. had in the history and culture of the South Slavs – Th e Slaveno Serbian language, as an and the Balkans. Th is context was particularly idiom based on a rather informal mix- favourable for reminiscing over the old and pow- ture of Old Church Slavonic (actually, erful Serbian mediaeval state, ravaged in the Russo Slavonic), Russian and Serb lin- dashing campaign of the Ottoman Turks in the guistic features. Although it could not 15th century. rely on normative instruments (gram- Armed confl icts and wars between the mar, vocabulary, orthographic conven- Serbs and the Ottomans continued throughout tions), this language model (as a ‘me- Karadžić’s life. In the late 18th century (1788), an dium style’) was meant to fi ll an impor- uprising broke out in the Belgrade Pashalik (the tant gap in the sphere of secular com- so-called Kočina Krajina). It was followed by munication, i.e. communication among even more massive uprisings in the early 19th cen- the bourgeois class. tury: the First (1804) and the Second (1815) Serbian Uprising, etc. As a young man, Vuk In this socio cultural distribution of the Karadžić took part in the former insurrection as models of literary language little room was left a scribe. for the Folk language of the Serbs. It was tradi- 2. Th e cultural and educational context in tionally present in the history of Serb literacy as a which Vuk Karadžić’s formation took place was low-style language since the very beginnings of no less important for the understanding of these literacy and in the centuries to follow its status issues. Education and culture among the Serbs in did not improve. Quite the opposite: In the time the late 18th and the early 19th century were rath- of Vuk Karadžić, the prevailing opinion was that er underdeveloped, though the situation was the folk language as the linguistic form used by slightly more favourable among the Serbs in the common people (‘the language of pig farmers southern Hungary. In any case, under such con- and herdsmen’) could not be a medium for offi - ditions it was impossible to cope with the grow- cial communication within a society, for academ- ing national demands put forward by the young ic and literary writings or translations from for- middle class. At that time, two models of literary eign languages. Such an unfavourable social sta- language could be distinguished in written com- tus of the folk language in literature and literacy, VI 2015 11 munication among the Serbs (cf. Младеновић accompanied with a series of prejudices 1973): (stereotypes),3 continued throughout the fi rst
– Th e Russo Slavonic language, which is 3 For example, it was believed that Russo Slavonic was the basically the archaic Old Church Sla- pure, uncorrupted Serb language, whereas the Serb folk vonic language of the ninth century language was lexically poor, especially in terms of its po- ФИЛОЛОГ tential to express abstract concepts, etc. Some of these distinction in the Serb language between the terms srpski prejudices were politically determined, such as the para- and srbijanski). doxical fear that the adoption of the vernacular idiom as a 47 Prvoslav Radić
half of the 19th century. Th is is confi rmed by the role of religious factors, considerably hindered presence of numerous Russian (Russo Slavonic) the solving of important linguistic issues among loan words in documents issued by the Serbian the Serbs of Karadžić’s time. Even in the fi rst half insurgent authorities during the First Serbian of the 19th century, there were too many obstacles Uprising – e.g. knjaz instead of knez (‘prince’), that hampered the raising of the Serb folk lan- sovjet instead of sav(j)et (‘council’), vrhovni vožd guage on a pedestal as a literary language. instead of vrhovni vođ(a) (‘supreme leader’), etc. 3. Th e writing system (alphabet) used at II. Th e Cultural and Scholarly Work of that time largely shared the same fate. Although Vuk Karadžić and the National the Orthodox Serbs had used the Cyrillic script Affi rmation of the Serbs for centuries, it reached the bourgeois writers of 1. From the very beginning, the philologi- Vuk Karadžić’s time, augmented by a number of cal activity of Vuk Karadžić was focused on issues Old Church Slavonic graphemes (letters). For associated with the national affi rmation of the the sake of tradition, the Old Church Slavonic Serbs, as this is eloquently indicated by the titles writing system was also used in secular spheres, as of his works: Serbian Dictionary (1818), Serbian exemplifi ed by the diphthongs used at that time: Grammar Book (1818), Serbian Folk Stories ю, я and щ (pronounced as yu, ya, schch); letters (1821), Serbian Folk Poems (1823), Serbian Folk alternatively used to designate the same sounds Proverbs (1836), etc. Such an approach demand- (e.g. the letters и, ы and і were all pronounced as ed that Karadžić clearly departed from the eccle- i); letters that were not pronounced (e.g. the ‘si- siastical tradition and the related Russo-Slavonic lent letters’ ъ and ь at the end of words), etc. Th e (and Russian) infl uences in the linguistic com- writing system of the Serb language was bur- munication among the Serbs. In this sweeping dened with about twenty letters that were super- national revival, he was supported by many Euro- fl uous according to various criteria. pean intellectuals: the philologist Jacob Grimm, Let’s take for example a sentence from the the writer and scholar Johann Wolfgang von Serb journal Letopis Matice Srpske (Th e Chronicle Goethe and the historian Leopold Ranke from of Matica Srpska, Buda, 1828). It brings news Germany; the Slovenian philologist Jernej Kopi- from the German press about the reception of tar5 from Austria; the philologist John Bowring Karadžić’s folkloristic work in England. Th e sen- from England and many others. Th e national tence features a number of graphemes from programme of Vuk Karadžić was not directly op- Church Slavonic: posed to the political interests of the leading Eu- ropean countries. Moreover, in the extent to Наводи се „да се и у Енглеской на еданпутъ вкусъ за which it implied political and cultural suppres- народну поезію Сербаля распространіо, и да е као sion of Russian infl uences in the Balkans, the нѣкій родъ моде постао”.4 (It is stated that – “the fancy programme was acceptable for these states and it for folk poetry of the Serbs has suddenly become widespread, turning into a sort of fashion.”) was, therefore, encouraged (cf. fn. 9). Accord- ingly, Kopitar’s support of Karadžić, though A prevailingly traditionalist approach to partly motivated by the requirements of contem- porary culture and communication, also had a
VI 2015 11 the language policy, accompanied by a signifi cant political background (Добрашиновић 1980: literary language would raise the threat of the conversion 107–108). Perhaps it is reasonable to reconsider of the Orthodox population among the Serbs to Greek or Roman Catholicism, because the same cultural model 5 Th e role of J. Kopitar, a censorship offi cer for publica- was at that time cultivated among the Roman Catholic tions in Slavic languages in Austria and a curator of the population speaking the same language (cf. III). Imperial and Royal Court Library in Vienna, was par- 4 ФИЛОЛОГ Of course, the text also features Russo Slavonic (Russian) ticularly important. He was an inspirer, mentor and pro- linguistic features, such as вкусъ (Ser. ukus ‘taste’), нѣкій moter of Karadžić’s major reform undertakings, but also (Ser. neki ‘some’), Сербаля (Ser. Срба(ља), gen. ‘of the an unsigned co-author of some works, which Karadžić 48 Serbs’). did not hide. The Language Reform of Vuk Stefanović Karadžić and the National Question Among the Serbs in this context Kopitar’s lavish compliments to folklore (both poetry and prose) of the Serbs, the Serbs, such as the one saying that the Serbs through which he achieved several goals. Among were “the most powerful Slavic tribe” (Ibid.: other things, Karadžić demonstrated that this 175), or J. Grimm’s statement that the Serb lan- folklore, with various historical themes and mo- guage surpassed Czech and Polish in terms of tifs, was the best embodiment of the Serb nation- “grammatical abundance” (Стојановић 1924: al identity and a guardian of historical memory 173). It is possible that similar politically strate- among the Serbs.8 gic missions aimed for the Serbs and initiated Th e socio-historical and cultural circum- from European countries could also be found in stances in Europe were favourable for the promo- other cultural spheres.6 tion and popularisation of Serb folklore. In Ro- 2. Accordingly, the affi rmation of the Serbs mantic Europe, especially in Germany, there was at the national level could not be carried out an increased interest in folklore as an expression without a fi rm reliance on folk culture and the of the authenticity of a nation and its national folk language, i.e. without the introduction of identity (‛a mirror of a national spirit’). In this the vernacular language in literature and the respect, folk poetry of the Serbs had much to of- overall literacy practice. Hence Karadžić under- fer Europe. Already Europe’s fi rst contacts with took his reform believing that the folk language this folk poetry resulted in positive comments (‘the language of pig farmers and herdsmen’) had from academic circles (cf. II.1). According to the capacity of taking over the function of a Jernej Kopitar, these were “wonderfully beautiful modern literary language of the Serbs. Already folk songs of all kinds” (Добрашиновић 1980: by 1818, the general framework of Karadžić’s re- 45), while in other typical comments (J. Grimm, form was defi ned, as evidenced by his works: J. Kopitar, etc.) they were compared with Hom- Мала простонародньа славено-сербска пєснари- er’s works (Ibid.: 31–40, Goldsworthy 1998: 23). ца (A Small Simple-Folk Slaveno-Serbian Song- Karadžić’s collections of folk songs were well re- book, Vienna, 1814), Писменица сербскога іези- ceived by European nations and were translated ка (Serbian Grammar Book, Vienna, 1814) and, into all major European languages. His folkloris- in particular, Српски рјечник истолкован ње- tic work became known to the Germans, French, мачким и латинским ријечма (Serbian Diction- Russians, Hungarians, Czechs, Slovenes, Ukrain- ary, explained with German and Latin words, ians, Swedes, Italians and Poles, as well as to Eu- with Serbian Grammar in the introduction, pp. rope’s far west. A collection of these folk poems XXIX–LXXI; Vienna, 1818). In the decades to in English was published in London in 1827 as follow, this reform would be expanded in many Servian Popular Poetry by John Bowring (1792– details, but it would also face constant opposi- 1872), an English philologist and the Secretary tion among a part of public opinion.7 One can of the London Greek Committee (cf. Popović see that, along with the modest grammar of the 1975: 79, Goldsworthy 1998: 23), with whom Serb language, the earliest works published by Karadžić maintained correspondence. Relying Vuk Karadžić included a small collection of Serb on the leading scholarly literature on the subject folk poems. It marked the beginning of an organ- (P. J. Šafárik, J. Grimm, J. K. Adelung, J. Kopitar, ised activity aimed at collecting and publishing etc.), in a detailed introduction extending over
fi ft y pages, Bowring gave a brief history of the VI 2015 11 6 In some studies, the hypothesis has been put forward that the Kosovo myth was revived (or even created) in Serbs, an overview of the literary work among the territories of the neighbouring states (e.g. Venice, them (until the time of D. Obradović and V. Austria) and then infi ltrated among the Serbs to encour- Karadžić), and an outline of the essential cultural age their resistance against the Ottoman Empire (Поповић 1977: 50). 8 Th e epic poetry of the Serbs deals with numerous his- 7 For example, although he completed the reform of the torical characters (Prince Lazar, Miloš Obilić, Vukašin ФИЛОЛОГ writing system rather quickly (by 1818), his writing sys- Mrnjavčević, Prince Marko, Karađorđe Petrović) and tem was fully adopted as late as 1868, i.e. half a century events (the Battle of Maritsa, the Battle of Kosovo, the later. First Serbian Uprising, etc.). 49 Prvoslav Radić
features of Serb folk poems and their language. guage, limiting the old, church alphabet to eccle- Bowring was full of praise for Karadžić and his siastical use. Relying on the reform ideas of Sava work and the book opened with a dedication to Mrkalj (Сало дебелога јера либо азбукопротрес him (Bowring 1827). – Th e Fat of the Th ick Yer, i.e. Alphabet Reshuf- Th ese books published by Vuk Karadžić, fl ing, Buda, 1810), Karadžić eliminated about and particularly the epic poems, not only raised twenty superfl uous traditionally used letters, re- national awareness of Serbs at a time when this ducing the total number of letters to thirty. was an urgent necessity, but they also helped de- At the same time, Vuk Karadžić highlight- velop a feeling of sympathy in public opinion of ed the importance of linguistic criteria in this se- European countries for the Serbian uprisings lection: for example, the Poles and the Russians, against the Oriental Ottoman oppressors.9 “In as he pointed out, needed the letter ы (yery), that world he [Karadžić] did more to spread the whereas the Serbs used и (i) in place of it (Кара- name of the Serbs than all the victories of џић 1818: XI). However, such an approach in- Karađorđe or all successful achievements of evitably required that some characters be invent- [Prince] Miloš in establishing a new state” (Сто- ed and guided by some suggestions (from S. јановић 1924: 726). Karadžić thereby achieved Mrkalj) or relying on the assistance of his associ- another national goal. ates (L. Mušicki), Karadžić introduced the letters ђ (đ, derived from the already existing ћ), љ (lj) 3. Nevertheless, Karadžić’s main task was and њ (nj) (derived from the already existing л related to the sphere of linguistics and it had to and н, i.e. l and n). In addition, he took over some do with the reform of the literary language. In of the characters that were not typical of the Cy- this context, he had to address two key issues: the rillic script: e.g. j from the Latin script and џ (dž) designing of a writing system that would be ad- from older texts. Th e phonetic principle also im- justed to the phonetic system of the folk lan- plied such orthographic solutions that would en- guage and the selection of the dialect basis for able to refl ect in writing (in most cases) various the literary language. phonetic changes, such as otac (’father’) → gen. 3.1. Vuk Karadžić undertook his reform of oca (and not otca), Srbin (’Serb’) → adj. srpski (and the Cyrillic writing system guided by the pho- not srbski) etc. netic principle ‛Write as you speak’ (J. K. Ade- Karadžić’s interests were not limited to the lung), seeking to impose a rule according to Cyrillic alphabet. Being fully aware of the geo- which each phoneme in the Serb language would graphical distribution of the Serbs, who included be represented by only one letter of the alphabet. members of diff erent religions (cf. III), he An alphabetic system adjusted to the phonetic planned to undertake a reform of the Latin al- system of the Serb language was yet another ex- phabet. Th is reform was intended for the Catho- ample of Karadžić’s national approach to linguis- lic Serbs and was to be carried out according to tic issues. As a result, the Serbs were to get a secu- the same principles as the reform of the Cyrillic lar (folk) alphabet for their secular (folk) lan- alphabet for the Orthodox Serbs. However, this 9 Of course, the offi cial policy of a part of European coun- undertaking was continued by his younger asso- tries revealed diff erent approaches in relation to the up- ciate, Đuro Daničić (1825–1882). rising of the Serbs and the weakening of the Ottoman
VI 2015 11 3.2. Although at the beginning of his re- position in the Balkans. Th is was the case with the Brit- forms Karadžić merely insisted on the use of ish offi cial policy, which did not look with sympathy at these developments in the Balkans (Goldsworthy 1998: f o l k language as a literacy language, regardless 27–31). On the other hand, even a century later, the of dialect, he quickly realised that he had to Serbs were written and talked about in British public choose a particular dialect as the basis for the lit- opinion as defenders of European civilisation in the Bal- erary language. Th is prompted him to take a ФИЛОЛОГ kans (cf. West 1982). Th is marginal position of the Serbs, torn between East and West, is the focal point of deeper interest in the dialects of the Serb lan- the literary work of the Serbian Nobel Prize in Litera- guage and his initial fi ndings were already pub- 50 ture laureate Ivo Andrić (Radić 2009). lished in Писменица сербскога іезика (Serbian The Language Reform of Vuk Stefanović Karadžić and the National Question Among the Serbs
Grammar Book, 1814). In this book, Karadžić his choice of this dialect as the basis for the Serb divided the Serb speaking area (the so-called literary language by a whole series of arguments. Štokavian area) into three dialect types: the Her- One of them was: “Th e purest and the most cor- zegovinian (Herzegovina, Bosnia, Montenegro, rect language is spoken in Herzegovina and Bos- Croatia, Serbia up to Mačva, Valjevo and Kralje- nia” (Стојановић 1924: 589). Vuk Karadžić be- vo), the Sirmian (Srem, Bačka, Banat, Belgrade, lieved that the national identity of the Serbs was Smederevo, Kragujevac, Resava, Požarevac, Crna best preserved in the areas where the Ijekavian Reka and Krajina up to the Timok River) and dialect was used because they were far away from the Slavonian (Slavonia, Croatia and Dalmatia). urban cultural centres. According to him, it was In his later research, Karadžić would supplement in these areas that almost all folk poems of the the concept with new data but his approach Serbs had been created and the sound spirit of would not change fundamentally.10 the Serbs had been preserved. On the other hand, Although he initially claimed that all these in other Serb-populated areas and particularly in dialects were equally dear to him, over time he those regions in Hungary where the Ekavian dia- would, however, recommend the Herzegovinian lect was used (Srem, Bačka, Banat), the situation (Ijekavian) dialect type11 as the basis for the Serb was, according to Karadžić, rather diff erent. In literary language. Th e vast majority of those who these regions, under the infl uence of a foreign used the dialect were (Orthodox) Serbs (Ивић culture, the members of the higher social class – Кашић 1981: 361). Some minor corrections and intelligence among the Serbs parted from which were later incorporated into the linguistic their own nation. Vuk Karadžić noted that they norm (e.g. the inclusion of the consonant h into even “forgot ... how to think in the Serb lan- the alphabet) were done with the idea of bring- guage” (Караџић 1849: 137). ing the literary language closer to the linguistic features used by the Catholic Serbs, “our brothers of the Roman Rite”, as Karadžić called them.12 III. Th e Reform of Vuk Karadžić and Th is model of literary language (based on the the Issue of the Geographical so-called new Štokavian speeches) would be Distribution of the Serbs adopted by the Croats (cf. Kordić 2010: 280– 1. Th e above discussion shows that the issue 281, 284–285), who had mostly used other dia- of the reform’s territorial reach, i.e. the question lects or languages (the so-called Čakavian in of the territorial distribution of the Serbs and coastal areas, and Kajkavian in the Zagreb area) their language, could not have been avoided in in their literary production.13 Karadžić explained Karadžić’s linguistic and cultural reform. Vuk 10 Karadžić’s approach to Serb dialects has been analysed Karadžić must have been aware of that distribu- by several authors (Lj. Stojanović, A. Belić, P. Ivić, etc.). tion from his early youth. Serb folklore, with One of the most recent analyses is that of P. Herrity which he was well familiar, could have provided (1988). rather reliable data, but he could have also drawn 11 Karadžić would later designate these speeches as the southern dialect, in the context of the division into the conclusions based on the boundaries of the Ser- eastern (Ekavian), western (Ikavian) and southern (Ijeka- bian Patriarchate, the ecclesiastical institution of vian) dialects. 14
the Serbs in the Ottoman Empire. VI 2015 11 12 Th e Yugoslav, and especially communist ideology sought to interpret such activities of Vuk Karadžić as a result of ate a literary language among the Bosniaks and Monte- an intention to establish links with the Croats, i.e. to cre- negrins using the same dialect type as the basis, relied on ate the so-called Serbo-Croatian literary language and the same approach. even a Yugoslav political community (cf. Белић 1947). 14 Th ere was a period when the Serbian Patriarchate 13 In scholarly literature, this has been highlighted as a (1557–1766) managed to spread its jurisdiction to the
“wise move, which largely widened the boundaries of majority of the Serb ethnic areas in the Balkans: Serbia, ФИЛОЛОГ Zagreb’s cultural and political infl uence and paved the northern Macedonia, southwestern Bulgaria, Srem, Ba- way for the formation of the modern Croatian nation” nat, Bačka, Slavonia, Lika, Krbava, Bosnia, Herzegovina (Ивић – Кашић 1981: 360). Th e later attempts to cre- and Dalmatia. 51 Prvoslav Radić
However, Karadžić’s scholarly spirit attrib- Th is topic was discussed by J. Bowring, uted greater relevance to what he had learnt from mentioned above as a translator of Karadžić’s the European philology of the time (J. Dobrovs- folk poems (see: II. 2), at the very beginning of ký, P. J. Šafárik, J. Grimm) and, above all, to what his book, in the fi rst sentence of the Introduc- he had learnt from Jernej Kopitar (cf. fn. 5). It tion. Th is is how he summarised his time’s knowl- was through Kopitar and other European phi- edge about the territorial distribution of the lologists that Karadžić could get acquainted with Serbs aft er the great migrations in the seventh the work of Petar Hektorović (1487–1572), century: “In the middle of the seventh century, a who noted examples of folk singing in the Serb number of Slavonian tribes stretched themselves manner (“na sarbski način”, i.e. with a Serb cho- along the Sava and the Danube, down to the rus) along the maritime route Hvar – Brač – Black Sea, and founded, at diff erent times, no less than six separate kingdoms, those of Bulgaria, Šolta (Hektorović 1951: 15, 42).15 Karadžić must Croatia, Serbia, Bosnia, Slavonia, and Dalmatia ; have known that there was a huge Serbs’ commu- under the name Srb the four last of these nations nity in Bosnia and Herzegovina; in the second must be considered as comprised” (Bowring half of the 19th century (the census of 1879), only 1827: VII, cf. fn. 9). the Orthodox Serbs accounted for 43 per cent (Екмечић 1994: 131). He must have been equal- 2. Conforming to the spirit of the times in which he lived, in his pursuit of the Serbs’ na- ly familiar with the philological work of the Sla- tional identity, Vuk Karadžić primarily relied on vonian Antun Matija Reljković (1732–1798) linguistic criteria, considering other criteria, such and the fact that he regarded Slavonia as a Serb as religion, less important. Just like his predeces- ethnic territory (cf. Kordić 2010: 273), etc. Aft er sor, D. Obradović,17 Karadžić persistently be- all, in his philological works from the beginning lieved that language should be the main cul- of the 19th century, prior to meeting Vuk tural constant and a pivot of a modern nation. Karadžić, Kopitar divided the literature of the He supported this idea with examples from En- Serbs into two branches, the Catholic (“the lit- lightenment Europe. Indeed, for the liber- erature of the Catholic Slavo Serbs”) and Ortho- al-minded people of the time, religion could not dox (“the literature of the Greek Rite Slavo be a relevant criterion in determining a national Serbs”). Th e fi rst group (designated by him as Il- identity – this criterion was the ethnic body lyrians, too)16 used the Latin alphabet and occu- (kinship), i.e. language. Karadžić had an oppor- pied western areas (the Ragusan, Bosnian and tunity to learn this in Europe and he could have Slavonian dialects), whereas the second group received, directly or indirectly, proper instruc- populated eastern regions and used the Cyrillic tion from German scholars (e.g. Johann Got- alphabet (Копитар 1810: 79). A similar approach tfried Herder), as well as from the examples of can be found in historical works of the time. those European nations whose internal religious
15 Th is is a peripheral area of the Serb ethnic territory (cf. divisions did not confl ict with their national uni- fi gure: Th e Treaty of London), where the use of the Cy- ty (the Germans, the Dutch, the Hungarians, the VI 2015 11 rillic script dates back to the late 12th century (cf. the Slovaks).18 Karadžić addressed this issue in his Povlja Cyrillic inscription from the island of Brač). 16 Not even the leader of the so-called Illyrian movement 17 For example, Obradović repeatedly pointed out that one among Croats, Ljudevit Gaj (1809–1872), who used the could change customs and religion, but not the origin Kajkavian dialect, denied that ‘Illyrian’ was actually the and language. Serb language. He wrote: “nu nama još ni izdaleka nije 18 Among the Serb intellectuals of the time this approach
ФИЛОЛОГ na um palo ikada tvarditi, da to nije serbski već ilirski was widely accepted. Th e Montenegrin Prince-Bishop P. jezik” (“It has never occurred to us to claim that this is P. Njegoš emphasised the supremacy of the national lan- not the Serb language but the Illyrian language”, Gaj guage over religion in the poem Поздрав роду из Беча 52 1846: 170). (Greetings to the Kin fr om Vienna) in 1847: “It doesn’t The Language Reform of Vuk Stefanović Karadžić and the National Question Among the Serbs study Срби сви и свуда (Serbs, All and Every- without followers in studies (among Serbs: Đ. where, Vienna, 1849), arguing that the central Daničić, St. Novaković, Lj. Stojanović, P. South Slavic (the so-called Štokavian) linguistic Milosavljević, R. Marojević, M. Kovačević, etc.). area (Serbia, Bosnia, Herzegovina, Montenegro, Th ey would, more or less consistently, follow Srem, Banat, Bačka, Slavonia, Dalmatia, etc.) ac- Karadžić’s idea of the linguistically Serb nature of tually belonged to the Serb linguistic and, ac- the so-called Štokavian area, regardless of reli- cordingly, national identity. At this point, he gion or any other division among language speak- came into confl ict with Croatian intellectuals, ers (see: Wilson 1970: 294–313).20 Relying on who favoured non-linguistic factors – above all, detailed knowledge of the South Slavic dialectol- religion, in dealing with matters of national iden- ogy and seeking to defi ne the relationship be- tity.19 tween the modern Serb and Croatian literary languages and their dialect origins and literary *** traditions, Pavle Ivić wrote: “And indeed, the Serbian literary language is actually Serbian in Th rough persistent and well-argumented origin, while Croatian in most of its characteris- advocacy of his views, in the mid-19th century, tics is not related to Croatian dialects or older Vuk Karadžić managed to pave the way for his Croatian tradition” (Ivić 2001: 8). We are un- linguistic reform among the Serbs. His reform doubtedly dealing with an idea of the Serb ethnic was undoubtedly culturally far-reaching and it territory that has for centuries persisted among signifi cantly contributed to the strengthening of the Serbs. And not only Serbs. We have already the national consciousness among the Serbs. It drawn attention to some examples and we will has been pointed out that Karadžić’s work, in its conclude with yet another noteworthy illustra- own way, played a role in the subsequent libera- tion: on the political map that was created a hun- tion wars against the Ottoman occupation of the dred years ago as a result of the Treaty of London th Balkans, which ended as late as the early 20 cen- (1915), during the I World war (cf. Шемякин tury (the Balkan War of 1912) by the expulsion 1997: 341–381), the borders of western Serbia of Ottoman rule from the Balkans. It has been were not much diff erent from the Serb ethnic noted that Serbian warriors drew strength for boundaries established by Vuk Karadžić in his their harsh resistance from their heroic, epic past, study Срби сви и свуда (Serbs, All and Every- which had been brought closer to them owing to where), relying on the philological method and Vuk Karadžić (cf. Поповић 1977: 147). Al- largely supported by the European scholarship of though he had spent his life coping with persecu- the time.21 tion and hardship, while his work had oft en been criticised and banned, the following generations 20 Until the present, politics have always largely interfered with these linguistic issues both by acting from the inside saw him as the founder of the science of the Serb and through outside infl uences and various methods (cf. language, the founder of Serb ethnography, as fn. 12, 19). Already Franc Miklošič (1813–1891), a pro- well as “the fi rst original writer of modern Serb fessor at the Department of Slavic Philology in Vienna, drew attention to the need to separate these approaches. History” (Стојановић 1924: 725). VI 2015 11 He consistently defended Karadžić’s philological ap- Karadžić’s approach to the issue of the dis- proach (by making the same distinction between the tribution of the Serb language did not remain Croatian and the Serb languages as Karadžić), but he did not deny the need for a political union between the matter how one makes the sign of the cross, / But whose Serbs and the Croats at a certain moment (Миклошић blood warms one’s soul, / And whose milk nourished 1879: 201). 21 him”. Th ese and many other data could help complete the im- ФИЛОЛОГ 19 Although formally atheist, Yugoslav communist ideolo- age of Vuk Karadžić and his work and even eliminate gy strongly opposed Karadžić’s approach to this issue (cf. negative stereotypes about him among a part of Western Vukomanović 1987: 61, 87). scholars (cf. e.g. Frucht 2005). 53 Prvoslav Radić
The Treaty of London, 1915 (http://www. jugoslavologija.eu/london- -treaty-1915/ – accessed, 4. 02. 2015) – and the map of western territories offered to Serbia.
References 8. Kordić, Snježana (2010), Jezik i nacionali- 1. Bowring, John (1827), Servian popular poet- zam, Durieux, Zagreb. ry, http://books. google.rs /books?id=ijwJA 9. Popović, Miodrag (1975), Romantizam 1, AAAQAAJ&printsec=frontcover&source Nolit, Beograd. =gbs_ge_summary_r&cad=0#v= 10. Radić, Prvoslav (2009), ‘Ivo Andrić between onepage&q&f=false (accessed, 7. 05. 2014). the East and West – Cultural draft ’, Исследо- 2. Frucht, Richard (2005) (ed.), An Introduc- вания по славянским языкам, 14, Сеул, tion to the People, Lands, and Culture, Vol- 373–385. ume 3, ABC – Clio, Santa Barbara (Califor- 11. Vukomanović, Slavko (1987), Jezik, društvo, nia), Denver (Colorado), Oxford (England). nacija, Jugoslovenska revija, Beograd. 3. Gaj, Ljudevit (1846), ‘Čije je kolo’, 169–171, 12. West, Rebecca (1982), Black Lamb and Grey in: П. Милосављевић, Срби и њи хов је зик Falcon. A Journey Th rough Yugoslavia, Mac- (Хрестома тија) , Треб ник, Београд 2002. millan, London (fi rst ed. 1941). 4. Goldsworthy, Vesna (1998), Inventing Ruri- 13. Wilson, Duncan (1970), Th e life and times of tania, Th e imperialism of the imagination, Yale Vuk Stefanović Karadzić (1787–1864), Lit- University Press – New Haven and London. eracy, literature, and national independence 5. Hektorović, Petar (1951), Ribanje i ribarsko in Serbia, Oxford, at the Clarendon Press. prigovaranje (prir. Ramiro Bujas), Jadranski 14. Белић, Александар (1947), ‘Вук – уједини- institut Jugoslavenske akademije znanosti i лац Срба и Хрвата у књижевном језику’, VI 2015 11 umjetnosti, Zagreb. 440–443, in: П. Милосављевић, Срби и 6. Herrity, Peter (1988), ‘Вук као дијалекто- њи хов је зик (Хресто ма тија), Требник, Бео- лог’, Научни састанак слависта у Вукове град 2002. дане, 17/2, Београд, 349–358. 15. Добрашиновић, Голуб (1980), Копитар и 7. Ivić, Pavle (2001), ‘Language planning in Вук (прир.), Вуков сабор (Тршић) – Изда- ФИЛОЛОГ Serbia today’, International Journal of the So- вачка радна организација „Рад“, Београд. ciology of Language, 151, Berlin – New York 16. Екмечић, Милорад (1994), ‘Аустријска 54 (off print), 7–17. политика у Босни’, Даница – српски народ- The Language Reform of Vuk Stefanović Karadžić and the National Question Among the Serbs
ни илустровани календар за годину 1995, Срби и њихов језик (Хрестома тија) , Треб- Вукова задужбина, Београд, 128–134. ник, Београд 2002. 17. Ивић, Павле – Кашић, Јован (1981), ‘О 22. Младеновић, Александар (1973), ‘Типови језику код Срба у раздобљу од 1804. до књижевног језика код Срба у другој поло- 1878’, Историја српског народа, пета књи- вини XVIII и почетком XIX века’, Рефера- га, други том, Српска књижевна задруга, ти за VII међународни конгрес слависта у Београд, 311–380. Варшави, Филозофски факултет, Нови 18. Караџић, Вук (1818), Српски рјечник, истол- Сад, 39–53. кован њемачким и латинским ријечма, Беч 23. Поповић, Миодраг (19772), Видовдан и (Просвета, Београд 1969 – фототипија). часни крст, Оглед из књижевне археологије, 19. Караџић, Вук (1849), ‘Срби сви и свуда’, Слово љубве, Београд. 129–146, in: П. Милосављевић, Срби и њихов језик (Хрестома тија) , Требник, 24. Стојановић, Љуб. (1924), Живот и рад Београд 2002. Вука Стеф. Караџића, Београд. 20. Копитар, Јернеј (1810), ‘Патриотске фан- 25. Шемякин, А. Л. (1997), ‘Первая мировая тазије једног Словена’, 75–84, in: П. Ми- война. Рождение Югославии’, 341–381, лосављевић, Срби и њи хов је зик (Хресто- in: Чуркина, И. В. et al., На путях к Юго- матија) , Треб ник, Београд 2002. славии: за и против, Российская академия 21. Миклошић, Франц (1879), ‘Српски и хр- наук – Институт славяноведения и балка- ватски’, 201–202, in: П. Милосављевић, нистики, Индрик, Москва.
ЈЕЗИЧКА РЕФОРМА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА И СРПСКО НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ
Резиме
Упорно и аргументовано заступајући своје ставове, Вук Ст. Караџић је половином XIX века прокрчио пут својој језичкој реформи код Срба. Његова реформа је, несумњиво, имала врло широк културолошки до- мет, дајући значајан допринос омеђавању српске културне баштине и учвршћивању српске националне свести (заснованост књижевног је- зика на народним говорима, а савремене графије на српском језику). Ни приступ Вука Караџића распрострањености српског народа и ње- говог језика није нестао без трага у српској науци, иако се већ читав век те Вукове поставке на различитим странама (па и у делу Српства) по- кушавају оповргнути и прогласити заблудом. Реч је, несумњиво, о ви- шевековном континуитету у поимању српског етничког простора од стране српског народа. И не само српског. Тако, на политичкој карти насталој пре тачно сто година Лондонским споразумом (Treaty of VI 2015 11 London, 1915), западне српске границе нису представљене много дру- гачије од оних српских етничких граница које је, управо филолошком методом и уз подршку тадашње европске науке, омеђио Вук Караџић (Срби сви и свуда, 1849). Објективни истраживачи ни данас не могу
имати озбиљне примедбе на овакво виђење српских етничких граница ФИЛОЛОГ на западу, посебно не на овде омеђене домете српског језика. [email protected] 55 оригинални научни рад
Андреј Стојановић УДК 811.163.41’36’26:811.163.41’373.23 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511056s Пољопривредни факултет
ИДЕНТИТЕТ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ВУКОВОЈ ПИСМЕНИЦИ И МАТИЧИНОЈ НОРМАТИВНОЈ ГРАМАТИЦИ
Апстракт: У овом раду1 се условно издваја ијекавица као једна од најинхере нтни јих језичких особина српскости, која на убедљив начин потврђује идентитет српског језика у Вуковој Писме- ници (1814) и Матичиној Нормативној граматици српског језика (аутори: П. Пипер, И. Клајн, 2013). Поредбеном анализом се утврђује да Нормативна граматика српског језика значајно кори- гује, сужава Вуково одређење лингвистичког идентитета ијекавице. Кључне речи: идентитет, српски језик, ијекавица, Писменица, Вук Караџић, Матица српска, нормативна граматика.
вод. – Као што је познато, одређива- ћа, укључујући италијанисту И. Клајна и ан- ње идентитета српског језика, па и глисту Р. Бугарског, све до Ивићевих ђака М. Уидентитета српске језичке заједнице, Радовановића, П. Пипера и других. Међу ср- представља проблемску област која уопште бистима и сербокроатистима засад не посто- није2 нова. О томе у науци постоји богата ли- ји3 сагласност у погледу идентитета српског је- тература, почев од филолошких радова Вука зика (уп. Tošović 2012; Toшович 2012; Сто- Караџића, Шафарика, Добровског и других янович 2014). оновремених слависта па све до лингвистичих Треба напоменути да је Милош Коваче- истраживања нашег времена. вић у раду „Идентитет српскога језика у огле- У новије доба у Србији (интензивније од далу лингвистике и политике“ (2008) издво- почетка 90-их), питањем идентитета српског јио готово све лингвистичке и политичке кри- језика баве се две филолошке струје: с једне теријуме идентитета једнога језика, док су Р. стране — представници научне србистике (М. Маројевић (1991, 1996, 2008) и П. Пипер Ковачевић, Р. Маројевић, Р. Симић, П. Мило- (2003, 2007) објавили своје програмске науч- сављевић, М. Ж. Чаркић, Б. Ћорић, М. Шће- не радове о појму „српски језик“. пановић, А. Милановић, М. Симић и многи други), a сa друге — сербокроатисти (познати 1. У овоме раду, ми се бавимо тек једним, такође као присталице југословенског инте- карактеристичним, фрагментом идентитета грализма – Сотировић 2005), почев од најве- нашег језика. Тачније, издвојили смо за анали- зу екавски и ијекавски изговор као елементе који
VI 2015 11 ћег интегралисте А. Белића, па преко П. Иви- потврђују идентитет српског језика. Тежиште 1 Овај рад је урађен у оквиру пројекта 178014: Дина- мика структура савременог српског језика, који финан- стављамо на ијекавицу, јер се она у Срба узима, сира Министарство науке и технолошког развоја Ре- по Ковачевићу (2012: 382–383), као једна од публике Србије. најинхерентнијих језичких особина. 2 Довољно је видети радове из одељка „О идентитету 3 ФИЛОЛОГ српског језика“ (с. 91–207) у тротомном зборнику са О сагласности је тешко говорити кад научна србисти- научног скупа „Српско питање и србистика“, Нови ка доказује да назив „српскохрватски језик“ предста- Сад, 2007 (Стојановић 2008). В. такође Идентитет вља терминолошки нонсенс (Ковачевић, Шћепано- 56 2014. вић 2011; Јањушевић Оливери 2011). нариïечиïа, коïа ïесу: раздïелити ïезик Сарбски на 3.предïелна ка има ïезику, иуСербском ипоньоï се може разлика уговору. попредïелу Ова иста разли- предïелуготово гди налазисе, маньа гди већа, ïезиком) неговори свуд ïеднако, негоусваком говори каоо ског иикавског изговора штокавског наречја 105–106). Ту Вук озаједници ијекавског, екав- баш у нашег Вук Караџић језика потврђује први пут знати из фрагмет ског књижевног језика. срп- оидентитету ћи део новије литературе тичиној тичиној вора уВуковој лингвистички изго- ијекавског пре идентитет кло да се овде иразмотримо нај- зауставимо цима (Кордић 2010:90).Све подста- нас то је оразличитимтрају ради доказом јези- да се ту Босни же сви Сербьи, коïи уизговоруразлику ( јата додатно итиме некилаици компликује што у нашем ближем окружењу. поауторима 16).Дакле, НГ,(ГР: нигде другде уЦрнојСрбије, Гори иРепублици Српској“ говори на „[…]ијекавски југозападујезику да се данассвеобухватно прописује у ске иФедерације па БиХ, се масовном читаоцу данашњечак“ Хрват- простор 1999)искључује српскогворног „Закљу- (уп. простора језика ски језик ијекавског изговора тици, проблематизује дебело уМатичиноји то екавскојнормативној грама- проблем уочилилан смо да то се данас, управо раџић, спорно. није што Међутим, каоактуе- изговоруијекавском толерисао Вук Ка- још је многобројано аразлике радова, уекавском и не- постоји области се знакад да упоменутој ловати одвећ познато итривијално, поготово скога вïероисповеданьа скога 1 „Ни ïедан народ (премда говори ïедним 2. Ситуација упогледуСитуација данас ијекавице се назначеноУ први мах, може питање де- во (како Греческога, и тако Писменици Упогледу начина изговора, идентитет ХЕРЦЕГОВАЧКО, коïему принадле- Нормативној српском језику. Идентит Писменици Писменице (уодељку „Примједбе“, с. живе поХерцеговини, живе граматици ), поЦерноï гори, по ет српског језика уВуковој језика српског ет цвеће–цвијеће тиме се што из го- : , а потом уМа-, апотом опсег појма Наводимо по- Мухамедан- , консултују- српском ) сма-
срп-
вља реалност јесте нерешено јесте вља реалност од објављивања Вукове старство просвете, науке и технолошког просвете, ра- старство (Мини- подршку министарстава двају сијску стандардизацију српског језика“, финан- ауз Матице српске, уорганизацији Одбора за ни „пројекат Управо инедав- може контекст се утај ставити српског језика оидентитету налазима прецизним Вуковим филолошкојВуковој концепцији, односно чит усрбистици исербокроатистици) према иписма, језика критичкитета однос (разли- Краини Неготинскоï до Тимока. окои поСербиïи Саве иоко Дунава […]ипо бьи Сербьи Римокатоличанског Вïероиспо веданьа, 5 4 Сотировић 2013;Стоянович 2014). Ковачевић 1997,2000;Симић 2005, 2007; филолошкојвој концепцији 1996; (Маројевић углавномкоја ипочива на (обновљеној) Вуко- -мање познато, србистици унаучној поготово Србија (одређени региони). више- то Све је Црнаштво), Далмација, гора, Хрватска, каои становни- муслиманско и сна (православно Бо- Херцеговина, регије: географске следеће да изговор тај код да поновимо, Вука обухвата, Херцеговачко односи на наречје ијекавицу, a сним слогом наше. С.). је –А. Далмациïи“ коïи живе поСлавониïи, поХорватскоï, ипо озго до Мачве, идо до Карановца. Вальева, Далмациïи Подаци окојима се овде назначе- саопштава јасно су „Србима се десило није што приређено нешто је ни- Писменици ни у: ГР 2013:4. ГР ни у: (Идентитет 2014:7). више добио назива“збијања је Југославије језик вао се српскохрватски/хрватскосрпски. Апосле ра- зик Срба се називао српски, аод овог договора нази- До Новосадског договора уСрбији иЦрној Гори је- Новосадскидогађај био промене ове је договор. […] Титове. Југославије, Друге увреме посебно Кључни Товог језика. се десило ујугословенском периоду, њихо- идентитет другомједном народу: је промењен , коïи живе поСрему, поБачкоï, поБа на ту, 3 3. Из свима овог цитата, јасно да је се тзв. 2 ће го СРЕМСКО, коïему принадлеже Сер- СЛАВОНСКО, коïему принадлеже СЛАВОНСКО, Оно што данас у Срба, двеста година данасОно што двеста уСрба, иМатичиној , по
5 (ПС 1814: 105; истицање ма- 1814:105;истицање (ПС Одељења ијезик закњижевност ијекавског Хорватскоï Нормативној граматици изговора напред). (в. Писменице 4 , и по Сербиïи , ипоСербиïи питање иденти- питање , предста- ,
57 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Андреј Стојановић
звоја Републике Србије и Министарство кул- шава опис (и прописивање) идентитета ијека- туре и информисања Републике Србије). Ре- вице српског језика. зултати поменутог пројекта објављени су као Као што из овог цитата произлази, Нор- научно-педагошко издање са насловом „Пре- мативна граматика из неких разлога не реги- драг Пипер, Иван Клајн, Нормативна грама- струје све Србе ијекавце, односно не помиње тика српског језика, Нови Сад: Матица срп- ијекавске територије српског говорног про- ска, 2013“. Књига је значајна како због истуре- стора по кантонима Федерације БиХ, на при- не одреднице „нормативна“ тако и чињенице мер, у Унско-санском кантону, општина и град да су напори истраживача били чврсто поду- Босански Петровац, где српски има и функци- прти ауторитетом престижних државних ин- ју службеног језика. Како објаснити изоста- ституција, те су сви садржаји у тој књизи (нор- вљање српскојезичних ијекавских7 територија мативном приручнику) предвиђени, пре све- у државним ентитетима Федерације БиХ и у га, за масовно усвајање. Хрватској? Да ли је овде у питању „пука ома- 3.1. Анализирајмо стога Матичину Нор- шка“ аутора НГ или је ипак Вук погрешио (в. мативну граматику српског језика (надаље – напред) у својој Писменици? ГР), и то њен одељак „Српски књижевни језик Одговор на постављена питања треба данас: штокавска основа, екавски и ијекавски тражити барем у двема равнима: 1) у домену изговор“ (с.16), јер се баш на том месту (и за србистике (сербокроатистике) као науке и 2) потребе масовне публике) прецизно пропису- на пољу чисте политике. је идентитет, односно територија за српски 3.2. У домену науке о српском језику, ау- језик ијекавског изговора. торима ГР не може се ништа земерити у њихо- Напомена. – Да бисмо отклонили евен- вом дефинисању лингвистичког идентитета туалне неспоразуме, треба нагласити да се ГР ијекавице српског језика (в. напред). То је сто- на поменутом месту није ни упуштала (то није га што су истраживачи свој посао обавили нај- био примарни задатак) у одређивање терито- боље што су могли и умели: први аутор је ру- рија за српски језик ијекавског изговора на систа, други – италијаниста, а обојица су сер- дијалекатском нивоу (Окука 2008). Без наме- бокроатисти. Те чињенице су релевантне јер ре да накнадно мењамо јасну концепцију ГР, представници србистике и сербокроатистике сматрамо да би масовном читаоцу понека под- немају у свему подударне научне ставове. Сто- ножна напомена о идентитету српског језика га је неопходно кратко прокоментарисати сер- на дијалекатском плану била од огромне по- бокроатистичко поимање идентитета српског моћи. језика ијекавског изговора. Кад је реч о српском књижевном језику, 3.2.1. Научни и политички ставови сер- Нормативна граматика, у напред поменутом бокроатиста, који провејавају страницама ГР, одељку, прецизно дефинише и прописује ма- више-мање су познати из научног опуса њених совном српском читаоцу географски простор аутора и одлука Одбора за стандардизацију на коме се данас испољава лингвистички српског језика. Важно је нагласити да су ауто- идентитет ијекавице. Уп.: „Већи део Срба говори екавски, док се ше и рођени ијекавци јер се ијекавски говори, по пра- вилу, не подударају у потпуности са ијекавским књи- VI 2015 11 ијекавски говори на југозападу Србије, у жевнојезичким стандардом)“ (ГР: 16). Црној Гори и Републици Српској“ (ГР: 16; 7 У изради Нормативне граматике (реч је о реномира- наглашавање масним слогом је наше. — А. С.). ним институцијама које стоје иза објављеног прируч- Нормативна граматика таквим географским ника), искључује се могућност „пуке омашке“ у одре- одређењем (уз понеку6 ситну напомену) завр- ђивању (и прописивању) лингвистичког идентитета српског језика ијекавског изговора. Помињање Срба 6 ФИЛОЛОГ Једна од ситнијих напомена у ГР односи се и на те- ијекаваца у Србији, Црној Гори и Републици Срп- шкоће у овладавању ијекавским изговором. Уп.: „[…] ској, уз истовремено непомињање Срба ијекаваца у рођеном екавцу може бити тешко да потпуно овлада Хрватској и Срба ијекаваца Федерацији БиХ, није 58 књижевним ијекавским изговором (у чему често гре- случајност. Милоша Окуке Милоша код представника научнесрбистике (па икод стора српскогстора УВуковој језика. про- говорног дефинисаног овако из извели српског ијекавице идентитет доследно језика дизацију илингвистички српског су те језика, Закључкасе држали бр. 11Одбора застандар- цање масним слогом наше. је –А.С.). и/или етничке“ Гора иСрпска имају мањине, своје националне блици Македонији, и Србија, Црна каошто блици Хрватској, уФедерацији БиХ иуРепу- уРепублици дијаспоре је Словенији, уРепу- ског језика […] С.] [ за стандардизацију српског језика: се најбоље уочава из Закључка бр. 11Одбора рили данас уте – лингвоним само један практично постоји (закоје стике зика. српског је- приликом идентитета дефинисања термина на употребу односе се који моменте, т. 0).Издвојићемо само неке карактеристичне и почива научна ууводном (в. србистика делу, од на Вуковихразликују којима ставова иначе она се а опредељењима, својим у доследни ри 8 дикамо је шире. дикамо је српског изговора ијекавског језика ку- дручје сти су Вуков лингвоним лингвоним Вуков су сти решена филолошка Уз ствар. сербокроати- то, сматрајући да термине, политичкебодно употребљавају поменуте сло- тј. лингвонима, шкоћа на употребе плану поте- већих немају радовима лингвистичким Шћепановић усвојим ГР 2011:57),аутори тичке ски, БХС, црногорски – „Српски један од ко- језика је језик јужнословенских Србија, Црна Гора, Република Српска бошњачки/босански, српскохрватски, хрват- бошњачки/босански, српскохрватски, ка 2008:7). дијалеката“ иекавских ијекавских (Оку- дијасистему говини иХрватско јим [...] уСрбији, говоре Црној Гори, Босни иХерце- По прилици, свој су стриктно ГР аутори „Простор тихтрију„Простор државних ентитета За од разлику представника срби- научне термине за„назовијезике“ –Ковачевић, ми видимо као говорни простор срп- простор ми видимокаоговорни , чији баштиници имају своје нови- , чијибаштинициимају своје српски језик српски рмин политичк
8 (цит. Закључак по: 1999;исти- имногих говорно других) по- Идентит ј [...].Темељен на штокавском је и др. представљају је то (барем зањих) (барем то је , а изведени термини термини изведени а , ет српског језика уВуковој језика српског ет српски језик српски е географије. Тое географије. Писменици Писменици претво- поли- – А. –А. и
зик“ поли- ниже) употребљавају каочисто –в. за„хрватскии „српски је- важи језик“ (исто Уочавамо да се овде називи „бошњачки језик“ ифинансирају“их уосталом (Пипер 2007:5). политику језичку које својих власти, остварују од који послушно лектората оних иностраних и добија од власт моћи та центара коју усвету иподршкомло развије, да идентитет се такав чким ста- је планирањем којој од власти стране одговарајућом језичком политиком ијези- идентитета фазистварања упочетној тек језик неможе оспоравати,штен док бошњачки је српскогидентитет нико језика иоле обаве- врло тај узмемо карактеристичан пример, јер српскогидентитета ибошњачког ако језика, […] Још видљивија је на томплану разлика осеби мислилишта људи који њиме говоре он нема изразити спољашњи идентитет, ма онда од језика, суседних чимемало разликује упростору. Ако селовитости некинови језик ипрепознавање осећање његове це- је гритет одређеног увремену, језика ловитости аинте- или ипрепознавање осећање народа) це- јесте језика Идентитет препознатљивости неког језика. идентитета икритеријум је језицима спољашње важан српског„идентитета ибошњачког језика“. Уп.: мин „идентитет“, азатим наводи пример (2007). Ту најпре аутор своме раду „Српски словенских језика“ укругу гвистике даје Предраг Пипер, први НГ, аутор у српскохрватског изадацима језика српске лин- српскогпрецизне одговоре оидентитету и „Б/Х/С/, са три назива“. 9 жио академик Иванје предло- раније Клајн још 15)каоразличитиски језик“ језици, (ГР: док блиском одстојању, и„српски исрпскохрват- читаоцу. Рецимо, уУводу спомињу ГР на се, иполитичаримајућа тумачења имасовном лингвонима жај „Саветовао бих политичарима „Саветовао прихва- да јединствено Писменици новић 2007; цит. верзији, попрештампаној с.207. Б/Х/С/,сате три назива, па буде некато [...]“–Лати- 9 политичарима прихвате да јединствено „За утврђивање односа„За међу утврђивање словенским У оквиру сербокроатистичке доктрине, Дакле, аутори ГР редукују обим исадр- редукују ГР аутори Дакле, иМатичиној српски језик, српски (као и идентитет човека(као иидентитет дефинише пој дефинише Нормативној граматици нудећи одговара- ам итер- 59 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Андреј Стојановић
тички термини, при чему је „[…] бошњачки српске лингвистике поред проучавања срп- језик (који сами Бошњаци називају и босан- ског језика остаје и проучавање српско- ски језик […]) данашњи свој статус први пут хрватског10 језика“ (исто; наглашавање ма- озваничио Дејтонским споразумом […]“, уз сним слогом је наше – А. С.). касније напоре који би га учинили „бар мало На истој (сербокроатистичкој) линији је друкчијим од српског и хрватског, ако не у аустријски русиста Бранко Тошовић, који на структури макар у извесном степену у њего- најупечатљивији начин (у оквиру својих нови- вом саставу“ (исто). јих пројеката – Тошович 2012) описује иден- За нас је овде значајно Пиперово стрикт- титет српског језика, позивајући се управо на но разликовање српског и српскохрватског је- ставове П. Пипера. Наведимо Тошовићеву зика, као и однос који се тамо успоставља међу убедљиву интерпретацију Пиперових ставова: њима. Уп.: „Српски књижевни језик је историјски „Predrag Piper razmatra srpsko-hrvatske језик који је у другој деценији ХХ века свој jezičke odnose u okviru sistema slovenskih jezika идентитет у великој мери унео у идентитет i, posebno, u procesu rađanja novih jezika (Piper српскохрватског језика, да би се крајем ХХ 2003). S tim u vezi on [Предраг Пипер — А. века вратио развијању свог идентитета под пр- С.] kaže: ’U slovenskoj jezičkoj porodici postoje вобитним називом српски језик, који је у срп- i sasvim neobični primeri nastajanja novih, malih ском народу увек био жив. Српскохрватски književnih jezika (hrvatski, bošnjački) nekom језик је деведесетих година ХХ века изгубио vrstom jezičko-političke secesije od nekada статус стандардног јужнословенског језика са zajedničkog srpskohrvatskog jezika, pri čemu se две регионалне књижевнојезичке варијанте, ne menja gotovo ni u čemu bitnom struktura али то што његове некадашње варијанте сада ’novih’ jezika, ali se nesumnjivo menja politički имају статус стандардних језика не значи да је status idioma, koji sada nosi zasebno ime (uz šta српскохрватски језик тиме аутоматски пре- idu razlike u izboru pisma, pravopisu, nekim стао да постоји. Он је променио статус, али је drugim oblicima standardizacije itd.)’ (Piper остао језичка реалност, тј. српскохрватски је- 2003: 25). Autor [Предраг Пипер — А. С.] зик и даље постоји […]. Све оно што је зајед- konstatuje da je došlo do sužavanja teritorije na ничко српском, хрватском и бошњачком као kojoj se govori srpski jezik, na šta je veoma uti- данашњим стандардним јужнословенским је- cao ’raspad srpsko-hrvatskog jezičkog standarda зицима, а заједничко им је у структури скоро u formi jezičkog otcepljenja (pojava bez preseda- све, а у саставу веома много, све то чини реал- na u istoriji i teoriji književnih jezika) i stvaranja ност српскохрватског језика, без обзира да ли ’kloniranih’ jezika s posebnim nazivom, standar- ће се та реалност и даље звати тако или некако dom i zakonskom regulativom’ (Piper 2003: 33). друкчије“ (Пипер 2007: 6). Piper ističe da su dva državno-teritorijalno odvo- У складу с наведеном доктрином, Пре- jena jezika (hrvatski i bošnjački) uglavnom iste драг Пипер одређује (у истоме раду, на истом strukture i sastava, ali drukčijeg zvaničnog nazi- месту) и „примарни задатак српске лингви- va, drukčijeg ustavnopravnog statusa i drukčijeg стике“. Уп.: standarda te da su morala biti prihvaćena i u
VI 2015 11 „Примарни задатак српске лингвистике srpskoj lingvistici, ili bar u njenom najvećem јесте да се бави проучавањем, описивањем и (sic!) delu, kao nešto što je istovremeno i ap- неговањем српског књижевног језика, али њен surdno i realno (Piper 2003: 33)“ (Tošović примарни задатак не сме бити и њен једини 2012: 590–591; наглашавање масним слогом је задатак. Сваки стручњак за српски језик, као и свугде наше. — А. С.). до сада, а вероватно и више него до сада, треба 10 ФИЛОЛОГ О политичким разлозима за очување термина „срп- да има у видном пољу и друге језике, пре свега скохрватски језик“, посебно у називу „Речник српско- оне који су српском језику по различитим хрватског књижевног и народног језика“, в. у: Коваче- 60 мерилима најближи. У том смислу задатак вић 2000: 40. ternji jezikbio srpski,ali,istotako,daseoni nisu tj. dasuDubrovčani etničkiSrbi,kojima je ma- menu dasuovigovorimeđusobno veomaslični); gde segovoriločakavskimi ikavskim (uznapo- svodila nateritorijuzapadno odrekeNeretve, kavskim jer senaovojteritorijigovorilo Hercegovina, oduvekbilinaseljenisamoSrbima, nik injegovozaleđedorekeNeretve,tj.istočna 1891, 383].RešetarovatezabilajedasuDubrov- bioštokavski početka od i ovaj je grad [Rešetar „čakavština doDubrovnika, dopirala nikada nije Аутор позива да ина се такође Решетаров став глашавање масним слогом наше. С.). је –А. (Сотировић 2005:49;на- [Leskien 1914,XX]“ jedino čakavski dijalekt jezik izvorni hrvatski daje 1914.g. kojiLeskina, tvrdio decidno je наводећи „[…]iprimer nemačkog A. filologa (штокавског) ихрватског (чакавског) језика, српског идентитет истраживао вић детаљно Латиновићштампаној верзији: 2007: 206). историчари дарасправе могу временој ситуацији то нијебитно то временој ситуацији узео и чији је то првобитно језик првобитно ичији јето узео пакњижевности до данас ( одн. на српски упериоду језик од дубровачке пажњућа да необраћа уопште на „прошлост“, ност кад моли професора Милоша Ковачеви- НГ,аутор Иван Клајн, испољава прагматич- ришту. науке, односно удомаћем филолошком дво- аутономна усфери задржава право да остане државама, али утуђим језика правни статус се немеша уопште уполитички нити уставно- шње србијанске границе. При томесрбистика насилнону прошлост инкапсулирају удана- ти на да то свеколику српску икултур- језичку пред политичким срачуна- који су пројектима шљењу, каонаука србистика несме устукнути вић, Шћепановић 2011:44).По нашем ми- искључиво лингвистичко питање“ (Коваче- језика идентитета питање „да је доказује во ње“. научна србистика убедљи- Сдруге стране, зика узимају, као„политичко свега, пре пита- српскогидентитет Вуков(ск)ог књижевног је- Управо историчар је Владислав Сотиро- У погледу српског идентитета ко- језика видимо,Као што иТошовић иПипер , doksenacionalnateritorija Hrvata Идентит ет српског језика уВуковој језика српског ет „ко је шта од„ко јешта кога štokavskim ije- “ (цит. попре- “), јер “ и„ „у са- то
đutim, naosnovu Vukovihstavovaosrpskom nolingvistički korpus, aliVuktonijetvrdio. Me- Drugim rečima,moždasuHrvati iSrbijedanet- rodonačelnika ’jugoslovenskog integralizma’. vata ujezikuikulturi,tj.proglašen zaduhovnog osnovano, kanonizovanu’ujedinitelja’ SrbaiHr- govore istimjezikom.Tako je Vuk,pomenine- i zaključakdajeVuksmatraoovadvanaroda čki književnijezikiSrbaHrvata,štodaljepovlači opredelio daštokavskiizgovorpostanezajedni- Vuk saostalimpotpisnicima u prvedveJugoslavijedecidnojetvrdiladase 3) voru sko ra nazvao:1) ru Srpskog rijuma zameneglasa’jat’.Ali,Vukje,u slavonsko na tri’narečja’:1) g.), izvršenapodelasrpskogjezika,tj.štokavštine, deo njegove jeziku. TakojeuVukovojtzv. je smatraodapripadajujedinstvenomsrpskom g., nanekolikomestaimenovaodijalektezakoje jugoslovensku integralistiku).Vukje,ipre1850. ževnom dogovoru mevati podtzv. filologije odgovornapitanještasetrebapodrazu- odgovora udobajugoslovenskeintegralističke жевном договору (1850).Уп.: наречје“ уБечком појматумачење „јужно књи- Вукове ња вање масним слогом наше С.). је –А. ne potvrđuju” (Сотировић2005:53;наглаша- izvorivoslavci većkatolici),jerto istoriografski li Hrvatima(shodnoobjašnjenjudanisubilipra- ravno nikakoneznačidasuseDubrovčanioseća- Srbima (tj.stanovnicimadržaveSrbije).Tona- političku nezavisnost),pasestogainisuosećali nisu pripadali(jersuuspevalidaočuvajusvoju samo zastanovnikesrpskedržave,kojojnikada rečima, DubrovčanisuvezivalipojamSrpstvo i vezivaoetnonimsrpski[Rešetar1894].Drugim razloga štonisuživeliusrpskojdržavi,zakojuse osećali Srbima(većDubrovčanima)izprostog Писменици zapadno , dokje,međutim,u iz1850.g.spominjao:1) „Smatram dajejedanodpogrešnodatih Историчар Сотировић дотиче се ипита- […]Podelajeizvedenanaosnovukrite-
rječnika Писменице narečje. Zvanična(državna)filologija иМатичиној Pismenice srpskogajezika ercegovačko južnim narečjem (Beč, 1818.g.),ovatriizgovo- (’biblijskom’ dokumentuza hercegovačko (1814),дајући критичко Bečkom književnomdogo- , 2) Нормативној граматици sremsko Dogovora južno Primjetbi , 2) u Bečkom knji- sremsko , 2) , i3) (Beč, 1814. Predgovo- istočno 1850. g. , kojaje resav- , i3) , i 61 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Андреј Стојановић
jeziku i narodu, koje nije nikada napuštao niti Караџић, и за какав се изборио и оставио нам menjao u svim svojim radovima, smatram da se u га као средство комуникације. Српски књи- sva tri gore navedena slučaja radi ne o čakavskom, жевни језик заправо је јединствена структурна štokavskom i kajkavskom narečju ’srpskohrvat- и функционална формација, са својим вари- skog’ jezika (kao što je to tvrdila jugoslovenska јантама и локалним реализацијама“ (Симић integralistička filologija) već o ijekavskom, ekav- 2007: 270). Другим речима, аутор је фокуси- skom i ikavskom izgovoru štokavštine, odnosno, ран на однос српскохрватског и српског књи- po Vuku, srpskog nacionalnog jezika“ (Сотиро- жевног језика, на обим и садржај тих појмова, вић 2005: 57). истичући још раније у својим радовима да је Најзад, у вези са проблемом екавско- данас „за Србе најпробитачније решење да -ијекавског двојства у српском књижевном је- прихвате српскохрватски књижевни језик у зику (у одељку „Ијекавица, икавица, екавица и оном опсегу и облику како су га употребљава- идентитет српског језика“) историчар Соти- ли пре разлаза са Хрватима“, нормално под ровић закључује „[…] да: 1) оба ова наречја већ називом „српски (књижевни) језик, како и у одавно имају признати статус књижевног изра- уставу стоји“ (Симић 2005: 46). Осим тога, за у српском језику; 2) оба наречја (или изго- Симић у вези са идентитетом нашег књижев- вора рефлекса ’јат’) треба да уживају исти ног језика напомиње да треба заузети и јасан третман по питању одређивања карактеристи- став према „екавско-ијекавској дихотомији“. ка и својстава српског стандардног језика; 3) Та појава – истиче Симић – „никада није ијекавски изговор је, хронолошки посматра- била“ а „није ни сада никаква препрека прото- но, имао статус књижевног израза у Срба пре ку говорне и писане речи целом територијом екавице; 4) занемаривањем ијекавице би се српства“, с тим да ваља упамтити: 1) „да су Срби de facto морали одрећи изузетно богатог стандардна екавица и ијекавица настале ра- српског културног наслеђа писаног на овом зличитим путевима, јер […] је (б) екавица по стандарднојезичком наречју; 5) ијакавица је свој прилици створена ’прерадом’ готовог ије- била и остала један од камена темељаца савре- кавског текста, и 2) да се у изградњи екавског меног српског књижевног језика као и његов израза Вук није могао ослонити на неки на- културно-историјско-географски центар; 6) родни говор, него је нова његова верзија пред- укидање ијекавице би створило знатне прак- стављала ’вештачку’ творевину. И једно и дру- тичне и психолингвистичке проблеме јези- го сведочи о нормативном статусу двају ’изго- чког идентитета приликом усвајања екавског вора’: екавица је зависна од ијекавице у два изговора рођених ијекаваца; 7) ијекавско- правца: (а) она најпре репродукује све грама- -екавска подвојеност не доводи практично ни тичке, лексичке, фразеолошке и стилске одли- до какве сметње у споразумевању и разумева- ке ијекавице; (б) са народном говорном осно- њу говорника ова два изговора; и 8) с обзиром вицом она остварује додир преко ијекавице. да оба ова изговора имају дугу и плодну књи- То су два ’изговора’, две фонетске реализације жевну традицију требало би оба и задржати херцеговачке језичке грађе. Једна од њих је као стандарднојезичке изразе свих Срба (са оригинална, а друга настала имитацијом ’ре- обе стране Дрине и Лима)“ (Сотировић 2013: савског’ изговора, онаквом имитацијом како
VI 2015 11 91–92). ју је замислио и уобличио Вук“ (Симић 2007: Познати сербокроатиста и србиста Радо- 274). је Симић у раду „Српски књижевни језик да- Говорећи о „варијантама“ српског књи- нас“ (2007) „формулише свој став да је срп- жевног језика, аутор има у виду „унутрашње и ским књижевним језиком данас, са нешто ре- вањске разлике“, при чему су ове последње ре- зерве, оправдано сматрати српскохрватски је- зервисане за „Србе у расејању, које не обухвата ФИЛОЛОГ зик какав је затечен у време распада СФРЈ. Тај само Србе у Хрватској, Босни и Херцегови- је књижевни језик континуант српскога књи- ни (изузимајући Републику Српску, која за 62 жевног језика какав је предложио Вук Стеф. сада остварује одличне контакте са матицом) њихов језик Срба уХрватској мора прихватити идеја да је и другде […].Не само дакле да се услучају ској, Македонији, сада вероватно ина Косову и Црној Гори мора темељити искључив будућистика, наука, анализе изакључке своје инкопатибилне. готово су теријално Лингви- зичких питања лингвистика иполитика кри- ка) и кључну дистинкцију између гвистике иполитике“) најпре аутори праве „Идентитет српскога уогледалу језика лин- професором Михаилом Шћепановићем, језикуврт ски Милоша Ковачевића садржаним укњизи се овом приликом на поставкама професора Објаснимоствари. задржавајући поближе, то вим варијантама“ ни изблиза нису истозначне о„српском књижевномучење ињего- језику српског“ријанта исербистичко напред) (в. шавање масним слогом наше. С.). је –А. лацијом […]“(Симић 2007:275–276;нагла- изгледао, иначе јер ћебити отплављени асими- Стеф. КараџићСтеф. стандардизовао засве Србе само заСрбију, Вук био који то језик је негоје створен српски био који је није језик језик „Ни стандардизације своје навају: почетку поменемо“ (2011:50).Уз наглаша- аутори то, њемачки, да само њих шпански ипортугалски, и/или држава, какви су, на примјер, енглески, ских којим народа језика се користи већи број ну, зато врло али препознатљиву свјет- групу служе. Српски спада језик уону број- нетако односно српски даво се њим језик, само Срби незначиђутим, искључи- он да иупотребно је и лингвистички изворно То, српски језик. ме- иетнички то – даетнолингвистичку је истину одзлику српскохрватског, именом наглашава „Данашњи српскику: зара- књижевни језик, звија осрпском теза као Шћепановић 2011:7).Надаље се укњизи ра- ни лингвистичких критеријума“ (Ковачевић, дотицати било па којих научних, сљедствено, анализама изакључцима уопште се немора ни ријумима. Политика, као ненаука, исвојим У поменутој књизи (ууводномУ поменутој одељку Треба нагласити да Симићев „ва- појам политике варијанта , негонпр. Мађар- иуРумунији, логу пол (ненаука): „Уразматрању је- Идентит итике
полицентричном српског ет српског језика уВуковој језика српског ет о на нау лингвистике (у коауторству са (у коауторству , макар како чним крите- 2011). (нау- јези- Срп- на језика влас назове критеријум одстраненовања језика говорника, његових процјене односно вред- говорника датогајезика, 1. тих назовијезика, су: ато теријума „заодбрану језичке самосвојности 52–53). Наводи се чак осам жевни језик“ (Ковачевић, Шћепановић 2011: именовања српскога усрпскохрватски књи- блиске српског услучају историје језика: пре- упориште уаналогном случају своје лази из ски или пак црногорски језик“, који (чин) „на- хрватски,ног утзв. језика бошњачки/босан- „преименовања српског Вуков(ск)ог књижев- Закључак 1999). штујући (највероватнијеског по- језичког простора Хрватскепростор иФедерације БиХ из срп- Нормативне граматике неподурност са одредбама Пипер–Клајнове теријум уставног језика, одређења теријум пол односно чких, А. С.). С.). А. 51–52; наглашавање масним слогом наше. је – Федерацији Босне иХерцеговине ци Српској, негоиуЦрној Гори, сеупотребљава и Црногораца, иМуслимана (Бошњака), и књижевни иХрвата, иСрба, језик јесте томе, Српски Вуков(ск)и књижевни језик сљедњем десетљећу вијека уБошњаке). ХХ националнони (који себе преименоваше упо- Срби, негоиХрвати, Црногорци иМуслима- као књижевни неупотребљавају само језик државу. Тако данас Вуков(ск)и српски језик ковском периоду српску уједну обједињене јима Срби живјели упоству- или су живе нису мане, односно Бошњаке), ани све земље уко- народеу друге (Хрвате, Црногорце иМусли- некипреведени Срби негосу остали […] нису Временом сви Вукови Србисрбијански језик. назван српски, наЗато он ане, примјер, ијесте становања’. разлике вјерозакона’без имјеста титетом нације поистовјеће јум Писменици Надаље аутори указују на политички указују Надаље аутори чин Напомена , 4. титим именом титим иМатичиној
критеријум договора нелингвисти-критеријум права свакога народа дасвој језик ња иде . – Овде је присутна упадљива. –Овде присутна је несамо у Србији иРепубли- итичких а итичких , 7. критеријум културних ра- културних критеријум нтите (с.16) Нормативној граматици , 3. уторитета критеријум само- критеријум та језика са иден- та језика политичких критеријум име- критеријум , која изузима изузима која Хрватској и 6. критери- “ (2011: , 5. , према кри- кри- 2. 63 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Андреј Стојановић
злика, и 8. критеријум постојања независне српског језика искључује простор Хрватске и државе“ (2011: 53). Федерације БиХ. Таквим приступом Норма- Најзад, аутори о идентитету српског је- тивна граматика оставља по страни лингви- зика (где се ијекавица узима као једна од нај- стику као науку, фаворизујући критеријум до- инхерентнијих језичких особина српскости – говора политичких ауторитета. в. напред) закључују: „Ако се зна да је српскохрватски лин- Извори гвистички исто што и српски, зар то није најбољи показатељ апсурдности настојањима 1. ГР – Предраг Пипер, Иван Клајн (2013), да се докаже да су, с једне стране, хрватски, бо- Нормативна граматика српског језика, шњачки/босански и црногорски посебни Нови Сад: Матица српска, 582 с. стандардни језици, а с друге – да имају равно- 2. ПС – Вук Стефановић Караџић (1814), праван статус са српским књижевним (стан- Писменица сербскога ïезика, по говору про- дардним) језиком. Сви ти назовијезици само стога наро да написана Вуком Стефанови- су варијанте српскога језика. Зато термин срп- ћем Сербиiанцем, у Виенни, 107 с. ски језик данас у (социо)лингвистици мора да има два значења: он је хипероним и кохипо- Литература ним терминима хрватски, бошњачки/босански и црногорски језик. Као хипероним он једини 1. Закључак (1999), О српском језику у ино- има статус лингвистичког језика, док су сви странству, Одбор за стандардизацију остали само политички језици (језици само српског језика, Комисија за односе с јав- по имену), док су лингвистички искључиво ношћу и решавање неодложних питања, варијанте српскога језика“ (2011: 57; нагла- Ком. бр. 7, Закључак бр. 11 од 17. 12. 1999, шавање масним слогом је наше. – А. С.). Пројекат Растко, Библиотека српске кул- 4. Да закључимо. Проблем индентитета туре, интернет, доступно на http://www. српског књижевног језика, укључујући статус rastko.rs/filologija/odbor/odluka011_c. ијекавског изговора у књижевном језику html (приступљено 10. 11. 2014). Срба, није једнозначно решен. Истраживачи 2. Идентитет (2014), О идентитету српског су трагали за решењима како на чисто науч- језика. О шездесетогодишњици Новосадског ним тако и чисто политичким основама, а не- договора, Зборник радова. Приредили Пе- ретко комбинујући научне и политичке крите- тар Милосављевић, Момчило Суботић, Бео- ријуме. У погледу начина изговора, идентитет град: Матица српска у Дубровнику. нашег језика Вук Стеф. Караџић први пут 3. Јањушевић Оливери, Ана (2011), „О вр- потврђује у Писменици (1814). Ту Вук о зајед- тлозима српског језика“, Радови Филозоф- ници ијекавског, екавског и икавског изговора ског факултета: Филозофски факултет штокавског наречја говори као о српском јези- Универзитета у Источном Сарајеву, бр. ку. На темиљима такве филолошке концепције 13, књ.1, с. 785–787. почива обновљена србистика као научна ди- 4. Ковачевић, Милош (1997), У одбрану јези- сциплина. Према тој концепцији, како у Вуко- ка српскога, Београд: Требник. 5. Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и VI 2015 11 во време тако и данас, (полицентрични) срп- ски језик ијекавског изговора употребљава се куда иде српски језик“, Рашка: часопис за у Босни, Херцеговини, Хрватској, Црној Гори књижевност, уметност и културу, Рашка, и одређеним деловима Србије. XXX, бр.34–35, с. 29–46. Нормативна граматика српског језика П. 6. Ковачевић, Милош (2003), Српски језик и Пипера и И. Клајна, која почива на сербокро- српски језици, Београд: Српска књижевна ФИЛОЛОГ атистичкој доктрини, значајно коригује, сужа- задруга: БИГЗ. ва Вуково одређење лингвистичког идентите- 7. Ковачевић, Милош (2008), „Идентитет 64 та ијекавице тиме што из говорног простора српскога језика у огледалу лингвистике и 13. Мaројевић, РадмилоМaројевић, (2008), 13. 12. Мaројевић, РадмилоМaројевић, (1996),„Српски12. је- 11. Мaројевић, РадмилоМaројевић, (1991), 11. Латиновић, Зора (2007),„Језик из шеши- 10. Ковачевић, Милош (2012),„Србистика и 9. Ковачевић, Милош, Шћепановић Михаи- 8. тар Милосављевић,тар Момчило Суботић. Зборник радоваприлози. 3 и Закључци Излагања. тање исрбистика. иславистика“, србистика зик, зик исловенске дије српске зик упородици словенских језика“, исловенскихвенске писмености култура. сло- фонд Српски Београд: новине, Дечје самосвести и културној Огледи раскршћу векова: (Србистика/Serbica. Ванредни(Србистика/Serbica. број)]. Бачка 2007,с.205–207 Паланка –Ваљево, радова 2 Документистика. Зборник икоментари. три назива Б/Х/С (бошњачки/хрватски/српски), са политичарима прихвате да јединствено Шешељ прави бих да Саветовао неразуме. стандардизацију српског Само се језика. демик Иван Клајн, председник Одбора за 52. [Цит. верзији: попрештампаној Нин Само сера. Шешељ прави да неразуме“ језици и српски Милошиз књиге: Ковачевић, 369−384[Одломак s. knjiga, прештампан -Franyens-Universitat –Beogradska Graz Institut furI/4, Beograd: Slawistik der Karl- bošnjačkog jezika na odnose hrvatskog između srpskog, i језика“, босанског тзв. статус српска чланова –Друштво уЦрној Гори. икњижевност,језик Никшић: Матица Посебна издања, књ.2,Одјељење засрпски ло (2011), број]. Ванредни с.111–123[Србистика/Serbica. Ваљево, вић, Момчило Бачка Суботић, Паланка – радова 3. Зборник иприлози. Закључци Излагања. политике“, , Београд, I(1–2), с.334–342. , Београд, , Београд, 5.мај 2007,бр., Београд, 2936,с.49– . Приредио Патар Милосављевић, Српски поли језик увртлогу тике, Приредили Патар Милосавље- “ Српско питање исрбистика. , Идентит у зб. у зб. , Београд, 2003,с.138–162]. , Београд, (ur. B.Tošović, A.Wonisch), Српско питање исрби- ет српског језика уВуковој језика српског ет : Серија I. , Горњи Милановац: о српској о српској . Приредили Пе- Ћирилица на
Srpski pogledi Српски језик „Српски је- Српско пи- Српски је- етничкој етничкој „ Сту- Ака- , 22. Сотировић, Владислав (2005),„Критика 7 Пипер, Предраг (2003), 17. Невекловский, Герхард16. (2001),„Языковое 15. Елена ПрокопьевнаМатузкова, (2012), 21. Слово (1998), 21. Слово Симић, Радоје (2007),„Српски књижевни 20. Симић, Радоје (2005),„Српски књижевни 19. Пипер, Предраг18. (2007),„Српски укругу 14. Мaројевић, 14. Мaројевић, Радмило 24. Стојановић, Андреј (2008),„Српско24. пи- Сотировић, Владислав (2013), 23. Писменици истине оСрбима.истине Фонд Уредник Марковић, Београд: А. Славяноведение языка“, сербохорватского бывшего ния состояние на территории распростране- Вып. 28,с.90–97. зромано-германськоïЗаписки фiлологiï проблематикагвистики: иперспективы“, лин- изучения „Идентичность какобъект ликих и малих језика ликих ималих дарду иписму књижевном језику, тика оетносу, стан- творница Логос, 2007, с.270–276. Књиго- Бачка Ваљево: Логос, Паланка: Милисављевић,тар Момчило Суботић, Зборникстика. радова 1 данас“језик ке икултуре, с.46–53. Синдикатрић, Београд: образовања, нау- данас према хрватском“језик (1–2),с.1–12. LIV Београд, словенских језика“, ијезик, Књижевност књига. стика/Serbica. Ванредни број]. стика/Serbica. Бачка с.33–39[Срби- Паланка –Ваљево, тање и србистика. и србистика. тање студије. предне балканске Независно зана- центар истраживачки њено издање, Виљнус: Распето Косово – питање национално српско гвистички распада аспект Југославије и 47–61. ник Матице славистику за српске филологије“,венске интегралистичке Стефановића Караџића од југосло- стране филолошких Вука интерпретације ставова : округли приредио сто, Славко Зо- иМатичиној , , Бања Лука: Арт принт. у зб. у зб. , Москва, №1,с.39–50. Слово о српском језику осрпском Слово Српско питање исрби- Зборник ра Зборник Нормативној граматици , Београд: Београдска , Београд: ( 2011), , Српски ве- између . Приредили Пе- у зб. у зб. , Треће идопу- Српска поли- Српски језик Социолин- дова 1–3/ 68,с. Збор- / , 65 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Андреј Стојановић
Прире дили Петар Милисављевић, Мом- ka“, Srpski pogledi na odnose između srpskog, чило Суботић, Бачка Паланка: Логос, Ва- hrvatskog i bošnjačkog jezika (ur. B. Tošović, љево: Књиготворница Логос, 2007–2008, A. Wonisch), I/4, Institut für Slawistik der 530 стр. + 277 стр. + 337 стр. “, Стил, Бео- Karl-Franzens-Universität Graz, Beogradska град, бр.7, с. 381–392. knjiga, s. 525–608. 25. Стоянович, Андрей (2014), „Идентич- 27. Тошович, Бранко (2012), „Особенности ность сербского языка“, Материалы II боснийского/бошняцкого языка по отно- Всерос сийской (с международным уча- шению к сербскому и хорватскому“, Slavia стием) научной конференции „Филоло- Islamica: Language, Religion and Identity, гия в XXI веке: методы, проблемы, идеи“, Robert D. Greenberg, Motoki Nomachi (ed.), Пермь, 15 апреля 2014 года. Сборник ста- тей / отв. ред. Н. В. Соловьева, И. И. Ру- Sapporo: Slavic Research Center, Hokkaido синова; Перм. гос. нац. исслед. ун-т. Пер- University, p. 9–64. мь, с. 105–114. 28. Чимирис, Екатерина (2007), „Фактор 26. Tošović, Branko (2012), „Disolucijske godi- языковой идентичности в украинской по- ne (1990–2004) srpskih pogleda na odnose литике“, Космополис, № 2(18), лето, с. 39– između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog jezi- 54.
ИДЕНТИЧНОСТЬ СЕРБСКОГО ЯЗЫКА В ПИСМЕНИЦЕ В. КАРАДЖИЧА И НОРМАТИВНОЙ ГРАММАТИКЕ «МАТИЦЫ СЕРБСКОЙ»
Аннотация
В настоящей статье, в рамках исследования идентичности как объ- екта лингвистического анализа, затрагивается вопрос соотношения базовых понятий – сербский язык иекавского произношения и серб- ский язык экавского произношения на материале знаменитого грам- матического пособия Писменица (1814) Вука Караджича и Норма- тивной грамматики сербского языка (2013) П. Пипера и И. Клайна. Фокусируясь специально на иекавском произношении, как одной из наиболее ингерентных особенностей сербскости, мы пришли к вы- воду, что понятия иекавица сербского языка в Писменице и Норма- тивной грамматике резко отличаются. Отталкиваясь от Писменицы и филологической концепции Вука Караджича, авторы Норматив- ной грамматики при определении лингвистической идентичности сербского языка иекавского произношения отдают явное предпо- чтение политическим решениям, что недопустимо с точки зрения лингвистики как науки. VI 2015 11 [email protected] ФИЛОЛОГ
66 prirode referenta nakojiseupućuje.Pomenuta vanju tokareferencijalnog kontinuiteta,ali iod pisani diskursnamećepriuspostavlјanju iodrža- cijalnog kontinuitetazavise od ograničenjakoja referencijacije kojimaćeseodržavati tokreferen- rencijalnog sredstvakaoikombinacija sredstava pronominalnom anaforom.Prvobitan izborrefe- ovaj načinvršiserepeticijomimenskesintagmei dio itekstomkojislijedi.Uvezivanjetekstana tekstu uviđanjemvezesatekstomkojijepretho- snike, događajeipredmetekojisepojavlјujuu šaocu omogućavadauprati,odnosnopratiuče- podrazumijeva onajfenomenkojičitaocuilislu- ćuje naMr.Pirzaduutekstualnomsvijetu: piranom iznašegkorpusazamjenica izme đu dvalingvističkaizraza.Uprimjeruekscer- NEŽIVE ENTITETEUPISANOM DISKURSU KONTINUIRANO UPUĆIVANJE NAŽIVEI kept breast in pocket his [...]. out silvertook aplain watch without he which aband, Before eating Mr. Pirzada always acurious did thing. U je poslužio ovakvu vrstu za je pripovijetka analize pisananaengleskom isrpskom jeziku. prati da li ječitaocu omogućeno učesnike, i događaje idemonstrativa.zamjenica Uspješnost uspostavljanja iodržavanja odtoga toka zavisi da referencijacije sredstavareferencijalnih odnedvosmislenih imenske imenskih repeticije sintagme, preko fraza, ličnih predmete,stvari, nanjih većida bića, uputimo ili kontinuirano upućujemo koristeći čitav niz karakteristika jezika jenjegova funkcija referencijalna koja identifikujemo namomogućava nesamoda koji seupućuje, posebno smo analizirali upućivanje nažive, aposebno nanežive referente. Jedna od diskursu. Pošto smatramo kontinunirano da upućivanje naneki od prirodereferenta na zavisi referent Univerzitet u Banjoj Luci DOI 10.7251/fil1511067s DOI 81’1:81’42:81’322.2 UDK Filološki fakultet Univerzitet Luci uBanjoj Jelena Šajinović Novaković Ključne riječi: Apstrakt: Drugim riječima,podreferencijacijomse 1. Uvod čava navezuidentitetakojapostoji Hasan (1976),referencijacijaseograni- pristupu kohezijikojegnudeHallidayi Cilj ovoga rada ispita jeda kako teče kontinuirano upućivanje naneki entitet upisanom diskurs, referencijacija,živiineživireferenti,pripovijetka he (IoM, str. 35) (on)upu- He
li predmete koji sepojavljuju utekstu. Tekst koji nam Carski rezidrugepriče pripovijedaka: engleskom isrpskomjezikuizsljedećihzbirki služile sunamodabranepripovijetkepisanena ova dvasegmenta. smo strukturisalitakodaseposebnoanaliziraju drugačije kodupućivanjananeživeentitete,rad je uspostavljaiodržavakodupućivanjanažive,a je našapretpostavkadasereferencijacijadrugači- na nekientitetupisanomdiskursu.Sobziromda je daseispitakakotečekontinuiranoupućivanje ze izpragmatičkihitekstualnihaspekatajezika. nom istrukturomdiskursa,auglavnomproizila- ograničenja sunajčešćeuslovlјenavrstom,duži- pisanom tekstu. Zajedničkakarakteristika oba rakteristika vezanih zafenomenreferencijacije u čkom fenomenu. funkcionalnom ipragmatičkom, anegramati- rencijalnog kontinuiteta,sobzirom daseradio skog isrpskogjezikautičuna uspostavlјanjerefe- li iukojojmjerisistemskerazlikeizmeđuengle- ta udvajezikapomoglonamjedarasvijetlimo (KSM) i Kao korpuszaanalizupisanogdiskursapo- U vezistimjeipredmetovogradačijicilj Analiza korpusapotvrdilaje nekolikoka- Poređenje tokareferencijalnogkontinuite- Stakleni puž The InterpretorofMaladies (SP (CR), ). . Konji SvetogMarka originalni naučni rad (IoM),
67 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Šajinović Novaković
jezika odnosi se na prvo pominjanje referenta. jem se vrši upućivanje na pojedinu ličnost, Novi referent se u diskurs uvodi imenskom sin- predmet, stvar ili pojavu. Tako, umjesto ovih tagmom, bilo da ta sintagma u sastavu ima lično nedvosmislenih imenskih fraza govorno lice ime ili opšti naziv. Uspostavljena referencijalna može podjednako uspješno po referencijaciju kontinuacija je u najvećem broju slučajeva pro- da koristi lične zamjenice (ona) ili demonstrati- nominalna. ve (ta/ova) kako bi uputio na pomenuti refe- U srpskom jeziku, odsustvo lične zamjenice rent. Jedino pravilo koje karakteriše većinu pi- je primarno sredstvo održavanja referencijalnog sanih tekstova odnosi se na prvo pominjanje kontinuiteta. referenta, odnosno njegovo uvođenje u diskurs. Pronominalna anafora u korpusu pisanom Za prvo pominjanje neophodno je upotrijebiti na engleskom jeziku najčešće je ostvarivana lič- onaj referencijalni izraz koji će sagovorniku nim zamjenicama. Odsustvo lične zamjenice u omogućiti da prepozna o kojem je referentu nominativu nije karakteristično sredstvo održa- riječ. U tu svrhu najčešće se koriste lična imena. vanja kontinuacije u engleskom jeziku. Za svako slјedeće upućivanje na isti referent ko- S obzirom da su dio analiziranog korpusa riste se određeni i anaforski izrazi. Međutim, da bili i toponimi, treba istaći da je referencijalna to nije uvijek slučaj pokazuje primjer iz našeg kontinuacija kod ovih entiteta u dva jezika uglav- korpusa, u kojem se tok referencijalnog konti- nom tekla repeticijom imenske sintagme. Pri- nuiteta ostvaruje ličnim imenom iza kojeg slije- mjeri zamjeničkog upućivanja na toponime su di neodređen izraz: jako rijetki i javljali su se u svega 2% primjera. Na druge nežive referente upućivalo se i re- Mr. Das stepped out of car and stretched his legs by squatting briefly to the ground. A clean-shaven man, he peticijom imenske sintagme i pronominalnom looked exactly like a magnified version of Ronny. anaforom, s tim što srpski jezik bilježi i odsustvo (IoM, str. 48) lične zamjenice u nominativu kao jedno od mo- gućih referencijalnih izraza. Iako bismo očekivali da se sljedeće pomi- njanje referenta označenog kao gospodin Das 2. O problemu referencijacije i njenom vrši određenom imenskom sintagmom, s obzi- održavanju rom da je gospodin Das već uveden u diskurs kao Jedna od karakteristika jezika jeste da go- gospodin Das, javlja se izuzetak pojavom neodre- vornom licu dozvolјava da kombinovanjem izra- đene sintagme (a clean-shaven man), što može- za, uputi na neki entitet diskursa, koji može biti mo jedino povezati sa asocijativnim poređenjem živ ili neživ. Kod upućivanja na nežive referente koje se vrši u istoj rečenici. Kao rezultat tog pore- kombinacija specifičnih izraza je nešto ograniče- đenja gospodin Das se javlja kao nova ličnost, nija. ona koja uočljivo podsjeća na jedan drugi refe- Upotrebom imenske fraze the Queen of rent diskursa označen kao Ronny, čime je oprav- The United Kingdom jasno se i bez dvojbe upu- dana upotreba neodređenog člana. ćuje na jedinu osobu koja nosi titulu kralјice Onog trenutka kada se identifikuje željeni VI 2015 11 Ujedinjenog kralјevstva. Na pomenuti referent referent, referencijalni kontinuitet može poteći se nedvosmisleno može uputiti i jedinstvenim ili pronominalno ili repeticijom imenske sintag- referencijalnim izrazom koji takođe upućuje na me. Svaki od ova dva pomenuta referencijalna kraljicu Engleske, a to je lično ime Elizabeta II. sredstva ima svoje specifične karakteristike. Međutim, koji će referencijalni izraz biti upo- Kontinuitet koji se realizuje pronominalno ФИЛОЛОГ trijebljen u pisanom diskursu ne zavisi samo od omogućava da se sa manje riječi uputi na istu izbora govornog lica već i od kognitivnih karak- stvar, ali pretpostavlja da sagovornik dobro po- 68 teristika sagovornika, kao i od vrste teksta u ko- znaje kontekst i da raspolaže određenim kogni- Kontinuirano upućivanje na žive i nežive entitete u pisanom diskursu tivnim karakteristikama koje će mu pomoći da Najčešće korišćeni referencijalni izrazi u uspješno prati tok referencijalnog kontinuiteta. engleskom jeziku i srpskom jeziku su lična ime- Upotreba ponovljene imenske sintagme pri na, određene imenske sintagme, lične i pokazne 1 ostvarivanju referencijalnog kontinuiteta omo- zamjenice . gućava lakše poimanje i praćenje rečenog i ne Iako se naizgled čini da se u oba jezika refe- zahtijeva dublju aktivaciju kognitivnih sposob- rencijacija održava istim referencijalnim sred- nosti sagovornika. stvima, za srpski jezik je karakteristično odustvo U nekim ranijim istraživanjima na ovu lične zamjenice u nominativu. Na pitanje zašto je temu (Givon 1983), izbor referencijalnog izraza to tako odgovor treba potražiti u tipološkoj kao i pravila o održavanju referencijalnog konti- podjeli jezika koja srpski jezik svrstava u flektiv- nuiteta mjerena su izračunavanjem linearne di- ne, a engleski u djelimično flektivne jezike. stance između anafore i antecedenta pomoću Treba imati na umu da lična imena, zamje- klauza. Mi se u ovom radu nismo bavili pitanjem nice, određeni izrazi i demonstrativi mogu biti u zakonitosti, u smislu da utvrđujemo granicu na službi referencijacije, ali i da postoje slučajevi u kojoj se smjenjuju pronominalna anafora i pono- kojima je njihova upotreba nereferencijalna, kao vljena imenska sintagma, već ispitivanjem toka na primjer kada se određeni izrazi upotrebljavaju kontinuacije u zavisnosti od prirode referenta. atributivno. Kod atributivne upotrebe sadržaj opisa je centralan za iskaz, govorno lice nastoji da identfikuje informaciju o tome ko ili šta se ukla- 3. Upućivanje na žive referente pa u dati opis (Abbott, 2010: 142), a ne ko je stvarni referent na koga se upućuje. U svakom jeziku postoje izvjesni izrazi ko- Prilikom upućivanja na žive referente u jima se upućuje na neki objekat i umjesto da se ovoj vrsti pisane narativne forme korišćeni su tumače posredstvom sebe samih, semantički, oni sljedeći referencijalni izrazi: lična imena, titule, ostvaruju referencijaciju tako što upućuju na ne- lične, prisvojne i pokazne zamjenice, odsustvo što što treba tumačiti (Halliday, Hasan 1976: lične zamjenice u nominativu kao i imenske fraze 31). U slučaju referencijacije, informacija koju koje koreferencijalno upućuju na neki entitet treba naći je samo referencijalno značenje, iden- diskursa, što ilustrujemo primjerima datim u ta- titet neke pojedinačne stvari ili grupe stvari na beli 1 i 2. koju se upućuje. Kada se govori o referencijalnim izrazima Tabela 1 Referencijalni izrazi korišćeni u narativnim većina lingvista koja se bavila proučavanjem refe- pripovijetkama na engleskom jeziku (živi referenti) rencijacije i njenih pratećih elemenata, iako ima Mr Pirzada won’t be različite pristupe ovoj problematici, saglasna je lično ime da uspješna referencijacija zavisi od niza faktora coming today. među kojima značajno mjesto zauzimaju i refe- lično ime u Shukumar’s long fingers rencijalni izrazi. Dobar odabir referencijanih genitivu linked with hers […] Worried that he might izraza, uz ostale činioce koji utiču na tok referen- lična zamjenica cijacije, omogućava postizanje osnovnog cilja, to disturb her, Mr. Kapasi […] jest uspješne komunikacije među sagovornicima prisvojna VI 2015 11 bez obzira da li se ona realizuje u pisanom ili go- zamjenica (u Mrs. Das said blowing on vornom diskursu. determinativnoj her nail […] funkciji) Osim toga, svaki jezik ima ono što zovemo kratka imenska generalna sklonost ka nekom određenom refe- the Indian man fraza ФИЛОЛОГ rencijalnom izrazu kao i specifične sklonosti koje su osjetlјive na pojedine tipove teksta (Baker 1 Do zaključka se došlo analizom tekstova pisanog diskur- 1992: 183). sa u okviru šireg istraživanja. 69 Jelena Šajinović Novaković
Tabela 2 Referencijalni izrazi korišćeni u narativnim Pronominalna anafora u korpusu pisanom pripovijetkama na srpskom jeziku (živi referenti) na engleskom jeziku najčešće se ostvarivala lič- Anđelar je dolazio na nim zamjenicama, a po učestalosti upotrebe u lično ime predavanje bez kaiša. engleskom jeziku slijedile su je prisvojne zamje- titula Monah je premro od straha. nice, dok primjere upotrebe odsustva lične za- lična zamjenica Posadila ga je za sto [...] mjenice u nominativu nismo zabilјežili. Za razli- odsustvo lične [...] zastao je na pola puta i ku od engleskog jezika, u srpskom jeziku je domi- zamjenice osetio da ga gledamo. niralo odsustvo lične zamjenice, a po broju pri- pokazna Vidi ti njega, taj hoće da mjera kojima je pronominalno upućivano na zamjenica preskoči sopstvenu senku! neki entitet diskursa slijedila je lična zamjenica. Umesto vrata njegovi Kada su u pitanju prisvojne zamjenice za prisvojna klјučari morali su čuvati srpski jezik je bio karakterističan dualni oblik zamjenica njegovo ime. prisvojne zamjenice za treće lice koja se javlјala u imenska fraza ljudi s praporcima na uhu formi prisvojne pridjevske zamjenice za svako lice svoj, ali i u formi njen/njegov. Sudeći po ana- Upoređujući podatke do kojih smo došli liziranim primjerima, prisvojnim oblikom svoj analizirajući pripovijetke iz oba korpusa, vidjeli upućivano je na blizinu, bilo da je riječ o emotiv- smo da je u ovakvoj vrsti teksta, bez obzira da li je noj ili fizičkoj blizini. Za sve ostale slučajeve pisan na engleskom ili na srpskom jeziku, novi označavanja pripadnosti korišćen je oblik njen živi referent u diskurs uvođen imenskom sintag- odnosno njegov: mom. Ta imenska sintagma je u najvećem broju primjera u svom sastavu imala lično ime. I dok je [...] reče ona i polјubi svog arhitektu Davida Senmuta [...] referencijacija uspostavljana imenskom sintag- (SP, str. 155) mom, dalji tok referencijalnog kontinuiteta od- vijao se upotrebom pronominalnih referencijal- Uveče njen dečko je došao prvi put u posetu, osetio je na sebi nih sredstava što kvantitativno prikazujemo u sva tri njena prstena. (CR, str. 6) tabelama 3 i 4. Kvantitativnom analizom problema refe- Tabela 3 Referencijalni kontinuitet u narativnim rencijalnog kontinuiteta obuhvatili smo i tradici- pripovijetkama, engleski jezik (živi referenti) onalni pristup referencijalnom kontinuitetu pre- Repeticija Pronominalna anafora ma kojem prelaz u pasus uvijek označava prekid imenske sintagme pronominalne kontinuacije. Marslen-Wilson (1982), Tomlin (1987) i Fox (1987b) su pokaza- li, iako su svi koristili različite metode, da je grani- l.z.
ličnim ličnim ca pasusa mjesto koje označava da je vrijeme da ličnom ličnom drugom imenom odustvom odustvom sintagmom prisvojnom zamjenicom zamjenicom govorno lice ponovo upotrijebi potpunu imen- 131 1 278 97 0 sku frazu čak i kad je referent nedavno pomenut. Prema njihovom viđenju, granice među pasusima Tabela 4 Referencijalni kontinuitet u narativnim utiču na kontinuaciju referencijacije tako što
VI 2015 11 pripovijetkama, srpski jezik (živi referenti) određuju kada prekinuti pronominalnu referen- cijaciju i ponovo uvesti potpunu imensku frazu. Repeticija Pronominalna anafora Naša analiza je pokazala da početak pasusa imenske sintagme može, a i ne mora biti mjesto gdje počinje nova tema. Analizirajući tok referencijalne kontinua- cije prilikom prelaska u novi pasus uočili smo da l.z. ФИЛОЛОГ ličnim ličnim ličnom ličnom drugom imenom je referencijalni kontinuitet u većem broju pri- odsustvom sintagmom prisvojnom zamjenicom zamjenicom mjera obilježila repeticija imenske sintagme, a u 70 120 18 98 37 161 nešto manjem broju slučajeva i pronominalizaci- Kontinuirano upućivanje na žive i nežive entitete u pisanom diskursu ja, u oba jezika, što govori u prilog našoj tvrdnji Tabela 8 Referencijalni izrazi korišćeni u narativnim da početak pasusa nije uvijek znak da treba preki- pripovijetkama, srpski jezik (neživi referenti) nuti pronominalnu anaforu. U tabeli 5 i 6 daje- [...] na Žiči se i danas mogu mo numerički prikaz podataka izvršene analize lično ime nazreti tragovi drevnih vratanica. toka referencijalne kontinuacije prilikom prelaza lična [...] izvadio upalјač i u novi pasus. zamjenica stavio ga [...] pokazna zamjenica [...] ko će to ime pročitati [...] Tabela 5 Prelaz u pasus u narativnim pripovijetkama, odsustvo lične [...] ne sme se zapisati [...] engleski jezik (živi referenti) zamjenice prisvojna Nјena četiri zuba imaju Prelaz u pasus zamjenica određeno značenje. imenska fraza četverozuba vilјuška repeticijom imenske pronominalnom sintagme anaforom Kod upućivanja na nežive referente, pred- 72 31 mete, stvari i pojave u oba jezika referencijacija je tekla repeticijom imenske sintagme, ali i prono- minalno, gotovo u podjednakom broju primjera Tabela 6 Prelaz u pasus u narativnim pripovijetkama, u engleskom jeziku, dok je u srpskom jeziku češće srpski jezik (živi referenti) korišćena repeticija imenske sintagme iz čega se da zaključiti da srpski jezik ima svoju kontinual- Prelaz u pasus nu preferenciju kada su u pitanju neživi referen- repeticijom imenske pronominalnom ti. Tabele 9 i 10 numerički prikazuju tok referen- sintagme anaforom cijalnog kontinuiteta repeticijom imenske sin- tagme i pronominalnom anaforom. 41 42
Tabela 9 Referencijalni kontinuitet u narativnim 4. Upućivanje na nežive referente pripovijetkama, engleski jezik (neživi referenti) Neživi referenti iz našeg korpusa uvođeni Repeticija su u diskurs zajedničkom imenicom, koja ih imenske Pronominalna anafora označava. Na njih se upućivalo ličnim, prisvoj- sintagme nim i povratnim zamjenicama, kao i kratkim imenskim frazama. U tabeli 7 dajemo primjere referencijalnih izraza korišćenih kod upućivanja na nežive referente na engleskom jeziku, a u tabe- 9 ličnom prisvojnom zamjenicom zamjenicom li 8 na srpskom jeziku. l.z. odustvom 810
Tabela 7 Referencijalni izrazi korišćeni u narativnim pripovijetkama, engleski jezik (neživi referenti) Tabela 10 Referencijalni kontinuitet u pripovijetkama, srpski jezik (neživi referenti) […] he wound it and
lična zamjenica Repeticija VI 2015 11 arranged it […] imenske Pronominalna anafora Mr. Pirzada leaned over the prisvojna sintagme pumpkin […] and inhale its zamjenica contents. povratna […] Dacca was repairing l.z. ФИЛОЛОГ zamjenica itself slowly[…] 34 ličnom odsustvom prisvojnom kratka imenska zamjenicom zamjenicom plain silver watch fraza 71271 Jelena Šajinović Novaković
Zanimljivo je istaknuti da su analizom kor- da se u analiziranom korpusu javilo u svega 2% pusa izdvojeni primjeri kojima se na neživi enti- primjera. tet upućuje imenskim frazama koje u svom nazi- vu imaju lično ime. Referencijalni kontinuitet Izvori kod istih se uglavnom ostvarivao repeticijom lič- 1. Lahiri, Jhumpa (1999), The Interpreter of nog imena i to u oba jezika čime je pokazano da Maladies. Boston New York: Houghton je priroda neživih referenata ovog tipa najočitije Mifflin Harcourt, str. 9–80. uticala na tok referencijalnog kontinuiteta s ob- 2. Pavić, Milorad (1976), Konji Svetog Marka. zirom da je u 97% slučajeva zahtijevala ponovlje- Beograd: Prosveta, str. 7–27. nu upotrebu imenske sintagme. 3. Pavić, Milorad (1998), Stakleni puž: priče sa interneta. Beograd: Dereta, str.129–155. 5. Zaključak 4. Pavić, Milorad (2003), Carski rez i druge pri- Na kraju ostaje da sumiramo podatke do če. Beograd: Dereta, str. 5–13, 77–91. kojih smo došli. Već je bilo riječi o tome da svaki jezik ima sklonost ka nekom određenom referen- Literatura cijalnom izrazu kao i specifične sklonosti koje su osjetlјive na pojedine tipove teksta. 1. Abbott, Barbara (2010), Reference,Oxford: Činjenica da smo analizirali dva jezika, en- Oxford University Press. gleski i srpski, koji ne pripadaju istoj tipološkoj 2. Baker, Mona (1992), In Other Words: A Co- kategoriji, donekle objašnjava pomenute razlike ursebook on Translation, London: Routledge. u održavanju referencijalnog kontinuiteta. 3. Fox, Barbara. A. (1986), „Local patterns and Osim toga, tekst koji smo izabrali je pisani general principles in cognitive processes: narativ koji takođe ima svoje specifične karakte- anaphora in written and conversational En- ristike, i koji je, kako navodi Ventola (1987: glish“, Text 6, 1: 25–51. 141), povezaniji i tješnji u odnosu na govorni. 4. Fox, Barbara. A. (1987), Discourse structure Još jedna od karakteristika pisanog teksta and anaphora, Cambridge: CUP. su kohezija i koherencija koje podrazumijevaju 5. Givon, Thomas (1983 b), Topic continuity in mrežu veza koje utiču na organizaciju teksta, a discourse: a quantitative crosslinguistic study. samim tim i na tok referencijalnog kontinuiteta. Typological studies in language series (vol. Sve ove osobenosti analiziranog teksta do- 3). Amsterdam: John Benjamins. prinose uspostavljanju i oblikovanju toka referen- 6. Halliday, Michael. A. K. and Ruqaiya Hasan cijacije. Međutim, pored pomenutog okruženja u (1976), Cohesion in English, London: Long- kojem se neki entitet pojavljuje, na referencijaciju man Group. utiče i priroda referenta na koji se upućuje. 7. Marslen-Wilson, William. D. et al. (1982), Analizirani pisani diskurs zahtijeva poštova- „Producing interpretable discourse: The nje dva pravila. Prvo se odnosi na pravilo prvog po- Establishment and Maintenance of Referen- minjanja referenta ili uvođenja referenta u diskurs, ce”, Speech, Place, and Action. Studies in Dei- a drugo na kontinuirano upućivanje na toponime. xis and Related Topics, ed. R.J. Jarvella and Uvođenje referenta u diskurs gotovo uvijek W. Klein, Chichester: Wiley, 339–378. VI 2015 11 se ostvaruje imenskom sintagmom, čiji je zadatak 8. Tomlin, Russell (1987), „Linguistic Reflec- da olakša identifikovanje željenog referenta. tions of Cognitive Events”, R. Tomlin (ed.) Kontinuirano upućivanje na toponime go- Coherence and Grounding in Discourse, Am- tovo uvijek se vrši ponovljenom imenskom sin- sterdam: John Benjamins, p. 455–479. tagmom, dok je pronominalno upućivanje na 9. Ventola, Eija (1987), The Structure of Social
ФИЛОЛОГ toponime zanemarljivo s obzirom na činjenicu Interaction, London: Pinter.
72 Serbian. text. ThetextweusedfortheanalysisisanarrativestoryinEnglishand is assessedwiththeabilityofreaderstoidentifyandtrackreferentsin ves. Theefficiencyofestablishingandmaintainingreferentialcontinuity ous nounphrasesandrepetitiontopersonalpronounsdemonstrati- tinuously usingawidespectrumofreferringexpressionsfromunambigu- on whichhelpsusnotonlytoidentifyreferentsbutreferthemcon- separately. Oneofthecharacteristicslanguageisitsreferentialfuncti- the entityitself,weanalysedreferencetoanimateandinanimateentities urse. Holdingaviewthatreferringtoanentitydependsonthenatureof The aimofthispaperistoanalysereferentialcontinuityinwrittendisco- NON-LIVING DISCOURSE INWRITTEN THINGS PERMANENT REFERENCE TO LIVING AND TO AND LIVING REFERENCE PERMANENT Summary [email protected] 73 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 originalni naučni rad
Jelena Ristanović Kuprešak UDK 81’1: 81’42:81’322.2 Univerzitet u Banjoj Luci DOI 10.7251/fil1511074r Filološki fakultet
LA COMPÉTENCE DE PRODUCTION ÉCRITE EN FLE DANS LA PERSPECTIVE DE LA LINGUISTIQUE TEXTUELLE : L’ANALYSE DES PRODUCTIONS ÉCRITES D’APPRENANTS SERBOPHONES DE NIVEAU A2
Résumé : Dans cet article, nous proposons une analyse des productions écrites d’apprenants serbophones de français langue étrangère dans la perspective de la linguistique textuelle. Prenant appui sur les travaux de cette discipline, nous allons tout d’abord définir ce qu’implique la notion de compétence de production écrite en langue étrangère. A partir de ce cadre théorique, nous allons ensuite procéder à l’analyse des productions rédigées par des apprenants de niveau A2 à l’Institut Français à Banja Luka afin d’établir quelles difficultés ils éprouvent lors de la production d’une lettre amicale. Mots-clés : linguistique textuelle, compétences de production écrite, fr ançais langue étrangère, opérations cognitives, apprenants serbophones.
1. L’introduction tion écrite devient un acte de communication fonctionnelle. a production écrite est une des quatre e compétences que les apprenants des lan- Dans les années 80 du 20 siècle, que C. gues étrangères tentent d’acquérir. Dans Barré-De Miniac qualifi e comme les années écri- L ture (1995 : 93), les recherches dans diff érentes l’histoire de l’enseignement des langues étran- disciplines se développent et apportent une évo- gères, la place de cette compétence a varié selon lution considérable de la place de la production les diff érentes méthodologies ou approches. écrite dans l’enseignement des langues étran- Dans la méthodologie traditionnelle, la produc- gères. Dans cette étude, nous nous intéressons tion écrite se limite à la transcription1 des mots, aux apports de la linguistique textuelle à la didac- des phrases ou des textes déjà lus. Dans la métho- tique de l’écrit. De là, notre problématique s’arti- dologie directe, l’écrit est considéré comme un culera autour de deux questions, à savoir : code second et devient un simple moyen de Qu’est-ce qu’implique la notion de compé- contrôle des acquisitions orales. Sa fonction est tence de production écrite dans la perspective de en eff et de transcrire l’oral. A partir des années la linguistique textuelle ? 60, avec le développement de la méthodologie
VI 2015 11 Quelles diffi cultés éprouvent les apprenants audio-orale, l’acquisition des compétences orales serbophones de niveau A2 lors de la production devient le centre d’intérêt des didacticiens et la d’une lettre amicale ? production écrite n’est pas d’actualité dans les Afi n de répondre à ces questions, nous al- recherches didactiques. L’approche communica- lons tout d’abord construire un cadre théorique tive, pour sa part, se soucie de situer l’écrit dans en nous référant aux recherches de la linguistique ФИЛОЛОГ son contexte social et pragmatique et la produc- textuelle, notamment celles de J.-M. Adam. En- 1 Au sens de reproduction fidèle de la langue maternelle à suite, nous allons, à partir de ce cadre, décompo- 74 la langue étrangère et l’inverse. ser la compétence de production écrite en com- dans française lecontexte en langue vient laréférence s’intéressent pour ceuxqui aux situent leurs diffi d’identifi en vue Banja Luka, niveau A2en 2012àl’Institut mai Français à étrangèreont de suivi lescours langue defrançais d’apprenants étrangère, qui langue defrançais analyser lesproductions d’un écrites groupe étrangère.ceptables Nous en langue enfi allons d’écriturecessus afi qu’un scripteur doit mettre en œuvre dans lepro- posantes, en puis plusieurs opérations cognitives 2 maine francophone. Alafi important desrecherches textuelles dans ledo- s’imposeSlakta, comme lereprésentant leplus J.-M.vingt, suisse de etdisciple Adam, linguiste textuelles en France. Alafi de texte, iltrace ledéveloppement desrecherches crivent entre l’analyse dediscours etlagrammaire années etquatre-vingt, soixante-dix s’ins- qui AvecRouen. lapublication desesarticles dans les France est D. professeur Slakta, àl’Université de tique textuelle : suivante desrecherches en lesobjectifs linguis- théorique. J.-P. Bronckart résume delamanière quatre-vingt,nées letexte étudie comme objet Nous pensons notamment àlaFrance etàla Suisse. La linguistique textuelle, qui se développe sedéveloppe textuelle, qui La linguistique textuelle dans le Lalinguistique 2.1. Lacompétence deproduction écrite 2. L’introducteur desrecherches textuelles en destructuration décrire lesrègles de - - identifi relève (2005 :276). tout texte, quelque soitlegenre dont il munication auxquels ilsétaient aptes ; les situations d’activité et/oudecom- d’interdépendance avec leurs rapports lyser leurs propriétés spécifi etana- contemporain texte dufrançais contexte française en langue linguistique textuelle dans la perspective de la cultés. cultés. er etclasser lesdivers genres de n deproduire destextes ac- La compétence perspective linguistique deproduction la écrite textuelle : dela FLEdans en n du20 n desannées quatre- er àquelniveau se e 2 siècle, il de- siècle, dans lesan- ques dans ques l’analyse desproductions n tion » ousous-systèmesgestion en constante interac- « une confi perspective pragmatique ettextuelle comme textuelle. Il défi la typologie d’organisation) en texte lamise qu’à ainsi réglant du texte notamment aux (ou divers plan modules didactique. du point devue aussitextes linguistique bien dupoint devue que teurs, queJ.-M. Adam nomme schéma suivant : types decontraintes :types partrois :12),est réglée »(1993 linguistique Schéma 1. J.-M. Adam s’intéresse aux divers aspects apports deJ.-M. Les Adam 2.2. Selon ce schéma, lacompétence ceschéma, deslocu- Selon lescontraintes àl’hété- textuelles, liées - lescontraintes discursives des (celles -
(1993 : 13).Il résume sathéorie dans le (1993 : tie inférieure duschéma A1, (notées dans sont lapar- placées Celles-ci tion. rendent compte lesplans d’organisa- de lacomposition dontrogénéité partie ; etlesgenresciale dudiscours en font discours, l’interaction Le schéma. so- dans lapartie supérieureplacées du Elles sontment etsocialement réglées. tiques discursives toujours historique- genres), sont qui en avec despra- lien écrites d’apprenants serbophones deniveau A2 guration réglée par divers modules de pardivers modules guration réglée La compétence linguistique selon J.-M. Adam nit letextenit dans une
« la compétence « la (Adam 1993 :13) (Adam
75 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Ristanović Kuprešak
A2, A3, B1 et B2). La visée illocutoire Pour le module de gestion de visée illocu- (cohérence), les repérages énonciatifs toire, J.-M. Adam indique qu’un texte est formé et la cohésion sémantique sont les mo- d’une suite d’actes illocutoires (promettre, inter- dules de gestion qui appartiennent à la roger, prédire) tout en ayant un acte global domi- confi guration pragmatique [A]. La nant qui présente l’intention dominante du locu- connexité et la séquentialité sont les teur/scripteur (1993 : 16). Cette dernière est in- modules de gestion permettant de terprétée grâce aux informations textuelles et à la rendre compte qu’un texte n’est pas situation socio-discursive de production/inter- une suite aléatoire de propositions ; prétation du genre discursif choisi. Comprendre - les contraintes locales d’une langue un texte consiste donc à saisir l’intention qui s’y donnée, sur le plan phonique et ortho- exprime sous la forme d’un macro-acte de lan- graphique, lexical, grammatical, séman- gage explicite ou implicite. tico-logique. J.-M. Adam ne fait pas fi - Le module de gestion des repérages énon- gurer ces contraintes sur le schéma, ex- ciatifs porte sur l’ancrage énonciatif global confé- pliquant que ce dernier ne comporte rant à un texte sa tonalité énonciative globale. J.- que les modules qu’il lui paraît utile de M. Adam (1993 : 19-20) fait état des principaux distinguer. types de repérages énonciatifs : - une énonciation (de « discours » ou 2.2.1. Les contraintes discursives actuelle) orale dans laquelle le contexte J.-M. Adam classe parmi les contraintes dis- est immédiatement donné dans la si- cursives le discours, l’interaction sociale et les tuation. Le repère est : je-tu-ici-mainte- genres du discours. Il estime que les productions nant ; discursives humaines se déroulent dans diff é- - une énonciation (de « discours » ou rentes interactions et formations sociales qui per- actuelle) écrite dans laquelle le contexte mettent leur classement. On peut distinguer doit être verbalisé en vue d’une interac- alors les discours politique, publicitaire, reli- tion à distance ; gieux, scolaire, journalistique, littéraire, etc. - une énonciation non-actuelle qui cor- Chaque discours possède ses genres et sous- respond au récit historique de Benve- genres qu’Adam défi nit comme « ce qui rattache niste, mais Adam y ajoute le conte mer- – tant dans le mouvement de la production que veilleux, la légende ou le récit de dans celui de l’interprétation – un texte à une science-fi ction. Puisque dans ce type formation socio-discursive » (2005 : 10). Adam d’énonciation le sujet ne s’implique opère donc une forte distinction entre texte et pas, Adam la nomme énonciation dis- discours affi rmant que le discours permet de tanciée ou non-actuelle ; mettre le texte en relation avec ce qui motive la - une énonciation proverbiale qui se ca- production et l’interprétation et d’interroger ractérise par le pronom on universel et son inscription dans des pratiques discursives ré- le présent atemporel ; glées socialement et historiquement, par les - une énonciation du discours logique, genres de discours. théorique-scientifi que dans laquelle la VI 2015 11 référence n’est plus situationnelle. Elle 2.2.2. Les contraintes textuelles porte sur le texte lui-même et l’inter- Les contraintes textuelles comptent cinq discours ; modules de gestion : le module de gestion de vi- - une énonciation du discours poétique. sée illocutoire, le module de gestion des repérages ФИЛОЛОГ énonciatifs, le module de gestion de la cohésion Le module de gestion de la cohésion séman- sémantique, le module de gestion de la connexité, tique est un fait de co-textualité qui donne au 76 le module de gestion de la séquentialité. texte un sentiment d’unité au niveau sémantique, quentialité dialogale-conversationnelle (les dia- (les quentialité dialogale-conversationnelle commentaires lasé- deschémas etdesondages), articles dejournaux, lesnotices explicatives, les tiques), laséquentialité explicative-expositive (les commentaires,(les leslettres d’opinion etlescri- la séquentialité argumentativeet lapublicité), touristiquesarticles delapresse lesguides écrite, d’emploi),modes laséquentialité descriptive (les lesnoticescettes decuisine, les demontage, re- (les séquentialité injonctive-instructionnelle divers, théâtral, lerécit fait leconte, la lafable), (que l’onquentialité narrative retrouve dans le lasé- : suivante prototypes desséquences logie langue. de manière incidente parleslocuteurs d’une culturellement préexistantes, sont elles apprises M. Adam, sont cesséquentialités descatégories comme d’un desséquences J.- Selon prototype. semble permettant au lecteur delesidentifi nombre decaractéristiques d’en- linguistiques quentiels ont qui un prototypiques certain tions. Adam introduit lanotion deschémas sé- tions), elles-mêmes constituées de macro-proposi-paquets depropositions (les tion unité constituante dutexte, est constituée de rents » diff nant oudetypes demême séquences type « le texte est une structure hiérarchique compre- ladéfi proposant etfondeune théorie « séquentielle » textes » de typologie il rompt doncavec l’idée de« sursont homogènes leplancompositionnel, pas parJ.-M.diée Estimant Adam. quelestextes ne detextes étu- relatif àlaquestion detypologies duplandetexte (93 :24). global marcations etdemarquage locales graphiques mentation recouvre qui lesphénomènes dedé- etd’autre laprogression garantit sur laseg- part textuelle oulacohésion) en etqui même temps la reprise-répétition (c’est-à-dire lacontinuité connexité deschaînes depropositions assure qui quelaconnexité d’uneprécise porte sur part la concerne Adam la texture micro-linguistique. les phrases. plus précisément ilcrée un lien sémantique entre J.-M. Adam (1987 : la typo- 56-57)propose est delaséquentialité degestion module Le Le module de gestion delaconnexité degestion module Le
(1993 : 32) (1993 : nition du texte selon laquelle selonlaquelle nition dutexte . Une parsadéfi séquence, La compétence perspective linguistique deproduction la écrite textuelle : dela FLEdans en n proposi- l’analyse desproductions ni- er er é- dans leprocessus del’écriture. rations qu’un cognitives scripteur doit réaliser sante decompétence d’expressions écrite en opé- dessus, chaque décomposer nous compo- allons référant àlathéorie deJ.-M. ci- Adam, exposée :104).En nous » (2004 sources linguistiques seréalisentqui àleur tour en exploitant desres- rants en sedécomposant opérations cognitives en delamise duits œuvre structu- demécanismes textes sontBronckart despro- que« les indique J.-P. unerequiert activité importante : cognitive troisporte composantes : écrite comme une activité complexe com- qui permet dedéfi domaine deladidactique del’écrit. Celanous parJ.-M. proposée Adam dans le linguistique » lons transférer ladéfi gans). lesslo- laprose poétique, poèmes, (les le rythme privilégie poétique-autotélique qui séquentialité romanesques etthéâtrauxlogues ouleslettres), la Il s’agit doncd’une activité complexe qui une c’est-à- compétence linguistique, - une compétence textuelle, c’est-à dire - une compétence discursive, c’est-à-dire - Dans lecadre delaprésente étude,nous al- implications Les didactiques 2.3. la syntaxe, lelexique. phrase : l’orthographe, lamorphologie, vise tout est au cequi niveau dela Il s’agitlisée. d’une compétence qui conformes uti- àlanorme linguistique mettent deproduire desénoncés dire per- delamaîtrise qui desrègles terphrastique ; dudomaine relève textuelce qui etin- Elle vise tout formés ». « bien textes permettent qui deproduire des règles de l’appropriation dusystème des donc d’une compétence extratextuelle ; l’organisation dudiscours. Il s’agit communication et deleur impact sur de laprise en compte desfacteurs dela écrites d’apprenants serbophones deniveau A2 lacompétencenir deproduction nition de « la compétence nition de« la 77 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Ristanović Kuprešak
2.3.1. Les opérations cognitives rateur, voix de personnages représentés ou cités. correspondant à la compétence D’autre part, ces mécanismes traduisent égale- extratextuelle ment les diverses évaluations à l’égard de certains Dans une perspective didactique, la compé- aspects du contenu qui permettent au scripteur 3 tence extratextuelle implique deux opérations : de se situer à l’intérieur de son texte. l’opération de gestion des spécifi cités de la com- La réalisation de l’opération de planifi ca- munication écrite et l’opération de gestion du tion permet que le texte ne soit pas une juxtapo- genre socio-discursif d’appartenance du texte. sition de phrases. La planifi cation est une étape D’une part, l’apprenant doit donc respecter les de linéarisation, nécessaire et essentielle de l’acti- spécifi tés de la situation de communication, au- vité de production. Sa réalisation implique que le trement dit, il doit adapter sa production à la si- scripteur fait la sélection de ses idées et les orga- tuation de communication écrite. S. Moirand nise dans un plan qui puisse satisfaire les objectifs (1979) indique qu’avant de produire un texte, le de production. scripteur doit se poser les questions suivantes : A L’opération de hiérarchisation est liée à propos de quoi écrit-on ? Quel est le « je » qui l’organisation des idées dans le texte. En eff et, écrit ? Quel est le « tu-vous » à qui « je » écris ? tout texte s’organise généralement à partir de Où ? Quand ? Pourquoi j’écris ? Pour quoi quelques idées essentielles dont une constitue le « faire » ? Les réponses à ces questions infl uen- thème du texte. Le thème constitue un point ceront la sélection des informations et les choix d’ancrage initial pour le lecteur en lui indiquant linguistiques, sémantiques et stylistiques et per- de quoi il va être question par la suite, et donc mettront au scripteur de situer sa production quelles connaissances générales il devra mobili- écrite dans son contexte social et pragmatique. ser. Le thème constitue par ailleurs un centre uni- D’autre part, l’apprenant doit maîtriser les carac- fi cateur, un point focal d’intégration des idées téristiques du genre socio-discursif auquel le présentées dans le texte : il permet de décider si texte qu’il produit appartient : pour y parvenir, il telle idée est pertinente ou non, si elle est impor- doit maîtriser les schémas de textes : il s’agit des tante ou non. La planifi cation et la hiérarchisa- structures générales de connaissance qui résu- tion contribuent donc à la cohésion sémantique ment les conventions et les principes observés par de J.-M. Adam. une culture donnée dans la construction de types La réalisation de l’opération de cohésion de textes spécifi ques. assure la continuité du thème grâce à la reprise de certaines informations d’une phase à l’autre. J.-P. 2.3.2. Les opérations cognitives Bronckart (1997 : 272) distingue deux méca- correspondant à la compétence nismes de cohésion : celui de cohésion nominale textuelle et celui de cohésion verbale. Le mécanisme de A partir des cinq modules de gestion classés cohésion nominale est réalisé par les processus par J.-M. Adam dans les contraintes textuelles, anaphoriques qui servent à introduire, par une nous allons dériver huit opérations cognitives forme généralement nominale, une nouvelle uni- correspondant à la compétence textuelle. té de signifi cation (unité-source), puis à re- prendre ou reformuler cette unité par l’emploi
VI 2015 11 L’opération de prise en charge énonciative correspond au module de gestion des repérages d’anaphores pronominales ou nominales. Le énonciatifs d’Adam. J.-P. Bronckart (1997 : 130- 3 Ces évaluations sont appelées les modalisations et J.-P. 133) distingue deux fonctions des mécanismes Bronckart les classe en quatre catégories : les modalités de prise en charge énonciative. D’une part, ils logiques (il est certain, il est évident, il est possible etc.), permettent au scripteur de clarifi er la répartition déontiques (exprimant les obligations par rapport aux ФИЛОЛОГ valeurs sociales il est interdit, il est permis, il nécessaire), entre les diverses voix qui prennent en charge ce pragmatiques (exprimant la volonté, l’intention ou le qui est énoncé dans le texte. Il peut en avoir une pouvoir de faire) et appréciatives (exprimant les juge- 78 seule, celle de l’auteur, ou plusieurs : auteur, nar- ments subjectifs) (1997 : 132). netosdmnne usrper :narrative,intentions dominantes duscripteur parAdam, nous proposons proposée six types proto- des séquences nous référant àlatypologie de produire sur seslecteurs un certain eff tion decommunication permet qui au scripteur tion dominante duscripteur sur porte l’inten- cutions (c’est-à-dire, autrement dit). prépositionnels (d’une d’autre part, leslo- part), tions, ensuite), lesadverbes (alors, lesgroupes l’organisation d’un lesconjonc- dit texte, ceci ils’agit : detous lestermes assurant sens large nation. D’autre ilyadesconnecteurs part, au les conjonctions decoordination etdesubordi- son àl’intérieur d’une phrase ce sont complexe : connecteurs au sens restreint qui assurent laliai- teurs selondeuxsens. D’une ils’agit part, des :217)considèrent lesconnec- (2008 Rioul R. ment J.-C. Pellat linéaire dutexte, M.Riegel, et tions ouentre Dans lesséquences. l’enchaîne- relations entre sémantico-logiques lesproposi- termes detransition). Cesderniers marquent des parties d’un texte àl’aide desconnecteurs (les scripteur assure larelation entre lesdiff ponctuation. la lechoixdecaractères typographiques, général, en vers etstrophes en en lamise page en poésie, lestitreset deparagraphe, etsous-titres, lamise s’agit desindications dechangement dechapitre du texte. doit s’accorder delacontinuité avec lesexigences d’introductionnécessité d’éléments nouveaux etdecohésionestprogression très important : la L’équilibre entre laréalisation del’opération de formation nouveau àlaprécédente. parrapport dans letexte apporte (au moins) un élément d’in- impliquesion, elle quechaque nouvelle phrase cès déjàexprimé. au momentport dudéroulement d’un autre pro- production dutexte parsonauteur, soitparrap- tions ouétats), au moment soitparrapport de exprimésprocès dans cetexte (événements, ac- temporelleganisation dutexte. Il vise àsituer les decohésionverbale estmécanisme relatif àl’or- L’opération del’intention decommunica- L’opération deconnexion implique quele Concernant l’opération desegmentation, il Pour est del’opération cequi deprogres- La compétence perspective linguistique deproduction la écrite textuelle : dela FLEdans en érentes érentes l’analyse desproductions et. En et. rents ouentre lesdiff tions désignent larelation entre desmots diff composentqui lelexique d’une Cesrela- langue. maîtrise desrelations sémantiques entre lesmots taxique. etsyn- tions : orthographique lexicale, degestion gumentative, dialogale-conversationnelle. injonctive, descriptive, explicative-expositive, ar- taxique porte sur porte taxique laconnaissance teur maîtrise : Cetteopération implique quelescrip- la langue. relative d’écriture aux codes desmots composant vation desinformateurs pour apprendre lefran- profi un ontadultes tous un universitaire diplôme etont un informateurtous anglais, parle allemand. Les Pour étrangères, ilsparlent est deslangues cequi maternellela langue detous les informateurs. entre âgés serbe est adultes et dix Le 25et45ans. lontaire d’apprentissage dont trois sont lycéens férents. Il s’agit desapprenants en situation vo- Ils sontBanja Luka. répartis en trois dif- groupes cours deniveau A2àl’Institut deFLE à français phones, inscrits au semestre d’été de2012aux pardesapprenantstreize textes rédigés serbo- etdesphrases. demotsdes groupes (syntagmes) selon lesquelslesmots secombinent pour former L’opération implique la lexicale degestion Cette composante trois comporte opéra- opérationsLes cognitives 2.3.3. La maîtrise del’opération syn- degestion qui grammaticale l’orthographe - - L’opération est orthographique degestion Le corpus denotreLe analyse est constitué de informateurs : Les profil 3.1. L’analyse desproductions écrites 3. trèsl socioculturel Lamoti- homogène. et les règles d’accord.et lesrègles concerne lesmarques morphologiques contexte desens ; dumotenécrite dehorsdetout trement detranscription lesrègles dit au- l’orthographe oud’usage, lexicale écrites d’apprenants serbophones deniveau A2 phrastique correspondant àlacompétence érents sens d’un même mot.
des principes é- 79 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Ristanović Kuprešak
çais est en général personnelle : ils l’apprennent contact avec le destinataire en recourant aux for- pour le plaisir ou pour pouvoir communiquer mules des interactions orales. lors de voyages touristiques dans des pays franco- Au niveau de la planifi cation, l’étudiant phones. Un lycéen et un adulte apprennent le doit planifi er sa production en fonction du genre français pour des raisons professionnelles. socio-discursif de la lettre amicale et de la domi- nante dialogale-conversationnelle. Les étapes de 3.2. Les textes du corpus la planifi cation d’une lettre amicale devraient être les suivantes : Le corpus est constitué de 13 textes com- - la date et le lieu en haut à droite ; prenant entre 60 et 80 mots. Ils ont été rédigés - l’introduction qui comporte la formule 4 par les informateurs en mai 2012 . Le sujet que d’appel, la formule de prise de contact nous avons choisi correspond au niveau A2 du au début (par exemple : Comment ça Cadre européen commun de référence pour les lan- va ? ou Ça fait longtemps que je n’ai pas gues. Le genre socio-discursif qu’il a été demandé eu de tes nouvelles). Le scripteur y pose aux apprenants de produire est celui de la lettre également le sujet de la lettre (dans ce 5 amicale . Les informateurs rédigent individuelle- cas le mariage de son ami) ; ment, sans recours aux manuels ou aux diction- - le développement où l’étudiant re- naires, au cours d’une séance qui leur a été pro- groupe d’une manière logique et cohé- posé en dehors de leurs cours habituels. rente les contenus relatifs au sujet ; Avant de procéder à l’analyse des produc- - la préparation de la fi n de la lettre com- tions écrites, nous allons décrire ce qu’implique portant obligatoirement l’interaction la réalisation de chaque opération pour le genre avec le destinataire ; socio-discursif de lettre amicale. - la formule de prise de congé et la signa- Pour l’opération de gestion des spécifi cités ture. de la communication écrite nous attendons que le scripteur adapte le registre de langue et le ton Pour l’opération de prise en charge énon- de la lettre à la situation de communication pro- ciative, il faut que l’étudiant produise une énon- posée. Concernant l’opération de gestion du ciation écrite actuelle dans laquelle le contexte genre socio-discursif d’appartenance du texte, il doit être verbalisé en vue d’une interaction à dis- faut que le scripteur produise une lettre amicale tance. Les principaux repères énonciatifs doivent qui a les caractéristiques de ce genre socio-discur- être en fonction du genre socio-discursif de la sif dans la culture française : la date et le lieu en lettre amicale : il s’agit des pronoms personnels je haut à droite une formule d’appel, une formule et tu. Pour ce qui est de l’opération de cohésion, de prise de congé, la signature du scripteur en bas le scripteur doit utiliser les pronoms afi n de réali- à gauche ou à droite. ser la cohésion nominale et les temps verbaux S’agissant de l’intention de communica- appropriés afi n de réaliser la cohésion verbale. En tion dominante du scripteur, elle doit être dialo- ce qui concerne la progression, l’étudiant intro- gale-conversationnelle. Nous attendons donc duit de manière appropriée de nouveaux élé- que le scripteur puisse établir et maintenir le ments dans sa production afi n de permettre au
VI 2015 11 texte de progresser. Quant à la connexion, au ni- 4 Les productions écrites analysées dans cette étude sont veau A2, nous n’attendons pas que les scripteurs en effet le premier des quatre sous-corpus recueillis dans le cadre d’une recherche action que nous avons réalisée relient les diff érentes parties du texte à l’aide des en mai 2012 à l’Institut français de Banja Luka. connecteurs. Nous allons nous intéresser à l’em- 5 La consigne de la production est la suivante : Vous avez ploi des connecteurs de base et, mais, car, parce assisté au mariage de votre meilleur(e) ami(e). Vous écrivez que à l’intérieur des phrases. La réalisation de ФИЛОЛОГ à un(e) ami(e) français(e) et vous lui raconté comment cela s’est passé : la cérémonie, la fête, le lieu, les personnes l’opération de segmentation permettra au scrip- rencontrées…Vous lui parlez aussi de ce que vous avez fait. teur de donner à son texte l’image visuelle d’une 80 Vous donnez vos impressions. lettre amicale par la gestion appropriée des l’analyse dans letableau synoptique suivant : à desbesoins quotidiens concrets. scripteur utilise un répertoire restreint ayant trait nous attendonstion lexicale, degestion quele partiennent Pour oral. àsonvocabulaire l’opéra- cément desmots courts ap- orthographique) qui une relative exactitude phonétique for- (mais pas lescripteur lexicale, thographe peut écrire avec pendant reste lesens clair. général Quant àl’or- destempsconfusion etl’oubli del’accord. Ce- des erreurs élémentaires comme, parexemple, la mais ilpeut commettre encore systématiquement teur utilise desstructures simples correctement grammaticale,graphe ilest attendu quelescrip- etdel’opérationtaxique del’ortho- degestion gues. Cadre pour leslan- commun européen deréférence lons nous référer au nante argumentative. plus pertinente quand ils’agit destextes àdomi- chisation neva être est pas elle prise en compte; Nousblancs. quel’opération signalons dehiérar- prto epaiiain01 3 10 0 Opération deplanification texte dominante duscripteur du communication l’intention de Opération degestion communication écrite dela spécificités Opération des degestion du texte d’appartenance genre socio-discursif Opération du degestion Opération Au niveau del’opération syn- degestion Nous récapituler lesrésultats allons de résultats Les del’analyse 3.3. Concernant leniveau phrastique, nous al- Descripteur, niveau A2du La compétence perspective linguistique deproduction la écrite textuelle : dela FLEdans en 300 0 13 73 37 010 3 Nombre d’informateurs maîtrisant complétement Nombre d’informateurs maîtrisant partiellement l’analyse desproductions Nombre d’informateurs nene ne maîtrisant pas du tout cher) n’est présent quedans laformule d’appel ( quedans septalors productions, ledestinataire autrement desformules dit desinteractions orales plète deséléments dialogaux-conversationnels, trois productions nous constatons l’absence com- communication dominante duscripteur. Dans tion del’opération del’intention degestion de diffi aucune caractéristique delettre amicale. trois informateurs produisent destextes n’ont qui d’appel etdeclôture etàlasignature, que alors à droite, informateurs dix selimitent àla formule aucun informateur nemetladate en etlelieu haut d’appartenancegenre socio-discursif du texte : informateurs est relatif àl’opération du degestion par laconsigne approprié delangue gistre communication écrite. Ils choisissent tous lere- bien l’opération desspécifi degestion conclure quetous lesinformateurs maîtrisent compétence deproduction écrite, nous pouvons Concernant lacomposante extratextuelle dela nous permettent leconstat defaire suivant. les photos, comme sais). tu déjà que Vesna jevais t’envoyer estmameilleure amie ; dans diff orales viennent àutiliser lesformules desinteractions opération demanière appropriée carilspar- Il n’y aquetrois informateurs réalisent qui cette taxique Opération syn- degestion 2 orthographique 3 Opération degestion 2 2 4 10 lexicale 0 7 Opération 5 degestion 5 Opération desegmentation 6 6 Opération deconnexion Opération deprogression Opération decohésion énonciativecharge Opération deprise en aucultés niveau textuel relatives àla réalisa- et dans laformule declôture ( Ce problème engendre leplus souvent les écrites Tableau 1 Les données présentéesLes au tableau ci-dessus écrites d’apprenants serbophones deniveau A2 . Lesrésultats del’ érentes parties delalettre ( . Le problème Le majeur detous les à la situation proposée à lasituation proposée analyse desproductions L’opération deprise 030 3 10 40 94 0 94 010 3 bises, amitiés cités dela tu sais chère, chère, ). 81 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Ristanović Kuprešak
en charge énonciative est en étroit rapport avec Concernant le niveau phrastique, nous re- l’opération de gestion de l’intention de commu- levons les diffi cultés qui appartiennent au do- nication dominante du scripteur et celle de ges- maine de l’orthographe grammaticale (la forme tion du genre socio-discursif d’appartenance du du passé composé, autrement dit, le choix du texte : ne réalisant pas celles-ci, les informateurs verbe auxiliaire, l’accord du participe passé). Ce- ne parviennent pas à produire une énonciation pendant, le sens général reste clair. Nous ne no- actuelle écrite dans laquelle le contexte doit être tons pas les diffi cultés au niveau lexical. verbalisé en vue d’une interaction à distance. Concernant l’opération de planifi cation, aucun 4. La conclusion informateur ne la réalise d’une manière satisfai- sante. En eff et, dans toutes les productions, il Dans cet article, nous avons d’abord mon- manque au moins une étape de la lettre amicale, tré, en nous appuyant sur les apports de la linguis- nous pensons notamment à l’indication du lieu et tique textuelle, que la notion de compétence de de la date, ensuite à la formule de prise de contact production écrite est très complexe et ne peut pas après la formule d’appel et à la préparation de la être limitée à la production des phrases correctes fi n de la lettre comportant obligatoirement une au niveau grammatical, lexical et orthographique. Elle comporte en eff et trois composantes : extra- interaction avec le destinataire. Nos trois informa- textuelle, textuelle et phrastique. A chacune de ces teurs ne maîtrisent pas du tout cette opération car composantes correspondent plusieurs opérations leur production n’est qu’une suite de phrases jux- cognitives qu’un apprenant de langue étrangère taposées sans planifi cation. Les informateurs doit réaliser lors de la production des textes. éprouvent également les diffi cultés avec l’opéra- L’analyse des productions écrites réalisées tion de segmentation, il y en a dix qui la maîtrisent par un groupe d’apprenants du français langue partiellement : outre la formule d’appel, celle de étrangère à l’Institut français de Banja Luka a clôture et la signature qui sont écrites à la ligne, le montré que les diffi cultés majeures de nos infor- reste du texte est écrit dans un seul paragraphe. mateurs se situaient au niveau extratextuel et tex- Trois informateurs ne réalisent pas du tout cette tuel alors que la composante phrastique était gé- opération : soit ils produisent les phrases chacune néralement maîtrisée d’une manière satisfaisante à la ligne, soit ils produisent le texte dans un seul par nos informateurs. Pour cette raison, il serait paragraphe (sans la formule d’appel, la formule de nécessaire que les enseignants de français langue clôture et la signature). L’opération de cohésion étrangère ne limitent pas leur travail en produc- et de progression sont maîtrisée complètement ou tion écrite à la production des phrases correctes partiellement par la majorité de nos informateurs. au niveau grammatical, lexical et orthographique. Afi n de réaliser l’opération de cohésion, les infor- Ils devraient essayer de didactiser dans leur mateurs recourent à la cohésion nominale en em- contexte les principes fondés sur les apports de la ployant diff érents pronoms. Ils emploient égale- linguistique textuelle que nous avons exposés et ment les temps verbaux appropriés car ils situent permettre ainsi aux apprenants l’acquisition de bien les procès par rapport au moment de la pro- toutes les composantes de la compétence de pro- duction de la lettre. Deux informateurs ne réa- duction écrite. lisent pas ces deux opérations : ils introduisent en VI 2015 11 eff et de nouveaux éléments sans faire de lien avec le contenu qui précède ce qui laisse l’impression Références bibliographiques que les textes progressent trop vite. Concernant 1. Adam, Jean-Michel (1987), « Types de sé- l’opération de connexion, elle n’est pas le pro- quences textuelles élémentaires ? », Par- blème majeur dans les productions de nos infor- tiques nº 56 : 54-59. ФИЛОЛОГ mateurs car ils parviennent majoritairement à re- 2. Adam, Jean-Michel (1993), « Le texte et lier les propositions à l’intérieur des phrases com- ses composantes. Th éorie d’ensemble des 82 plexes par les conjonctions et, parce que, mais. plans d’organisation », Collection « An- . Bronckart, Jean-Paul (1997), 5. Barré-De Christine Miniac, di- (1995),« La 4. Adam, notion Jean-Michel de (2005),« La 3. chaux etNiestlé. nisme socio-discursif, textes etdiscours.gière, Pour un interactio- fr », disciplinaires etétat derecherche dactique del’écrit : pluri- nouveaux éclairages 11-23. Une notion dépassée ? », detextes en didactique dufrançais. typologie Comté » Comté nales Littéraires del’Université deFranche- ançaise de pédagogie ançaise depédagogie : 11-39. , koje sunjihovepoteškoćeupisanjuprijateljskogpisma. đaju kurseveuFrancukominstitutuBanjojLuci,kakobismoutvrdili skog okvira,daanaliziramopismenesastaveučenikanivoaA2,kojipoha- smene produkcijenastranomjeziku.Zatimćemo,osnovutogteorij- iz ovediscipline,najprećemodautvrdimoštapodrazumevaveštinapi- jezika izperspektivetekstualnelingvistike.Oslanjajućisenaistraživanja U ovomraduseanalizirajupismenisastavisrbofonihučenikafrancuskog FRANCUSKOG KAO STRANOG JEZIKA IZ PERSPEKTIVE JEZIKAIZPERSPEKTIVE KAO STRANOG FRANCUSKOG Presse Universitaires deFranche- TEKSTUALNE LINGVISTIKE: ANALIZA PISMENIH PISMENIH TEKSTUALNE LINGVISTIKE: ANALIZA VEŠTINA PISMENE PR VEŠTINA PISMENE SASTAVA NIVOA UČENIKA A2 SRBOFONIH La compétence perspective linguistique deproduction la écrite textuelle : dela FLEdans en Lausanne-Paris :Dela- Volume 113,93-133. Recherches Activité langa- nº 42 : nº42 : l’analyse desproductions Revue Revue Rezime ODUKCIJE UNASTAVI [email protected] 9. Riegel, Martin, Riegel, Pellat, Jean-Christophe et 9. 8. Moirand, 7. Bronckart, Jean-Paul (2005), « Vingt-cinq Vingt-cinq Bronckart, Jean-Paul (2005), « 7. genres Bronckart, Jean-Paul (2004),« Les 6. du fr (2008), René Rioul, gère étran-compréhension, langue production en 27 (3) : nir », nir », ments debilanetperspectives d’ave- ans dedidactique del’expression écrite. Elé- 98-108. », ment psychologique de textes etleur contribution au développe- , Paris : International. CLE ançais, écrites d’apprenants serbophones deniveau A2 Revue suisseRevue del’éducation dessciences
361-380.
Sophie (1979), Sophie Paris : PUF. Quadrige, Grammaire méthodique Langages Situations d’écrit : n 5 : nº153
83 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 originalni naučni rad
Aleksandar Stojkanović UDK 811.111’373.612.2:811.111’373.612.2 Univerzitet u Beogradu DOI 10.7251/fil1511084s Filološki fakultet
VAKCINIŠETE LI VAŠ RAČUNAR? POJMOVNA METAFORA VIRUSA U TERMINIMA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U SRPSKOM I ENGLESKOM JEZIKU
Apstrakt: Cilj ovog rada je ispitivanje metaforičke konceptualizacije računarskog virusa u engle- skom i srpskom jeziku, odnosno utvrđivanje sličnosti u metaforama ova dva jezika, a koje se odnose na pitanja bezbednosti računarske tehnologije. Rad analizira pojavu pojmovne metafore ŠTETNI RAČU- NARSKI PROGRAM JE BIOLOŠKI VIRUS kao krovne metafore u engleskom i srpskom jeziku tokom 80-tih i 90-tih godina XX veka za označavanje novih tehnoloških pojava i programa koji su predstavlje- ni korišćenjem polaznog domena mikrobiologije. Rad delimično analizira i na koji način je metafora VIRUSA postala polazna metafora za niz pojmovnih metafora o bolesti, zarazi i lečenju u kompjuter- skom i tehnološkom diskursu. Ključne reči: kognitivna lingvistika, pojmovna metafora, antropomorfna metafora, zlonamerni računarski program.
1. O teoriji pojmovne metafore onda sve ono što radimo svakodnevno jeste u velikoj meri predmet metafore”2 (Lakoff i Johnson 1980: 4). Ljudsko poimanje sveta i osnovni pojmovi koji određuju stavove i uverenje određeni su na- činom na koji definišemo ključne pojmove. Sa- Teorija konceptualne metafore ne posma- vremena teorija pojmovne metafore (CMT – tra metaforu kao puku figuru govora ili stilisti- Conceptual Metaphor Theory) kojom se bave čko sredstvo već je metafora kognitivno sredstvo kognitivni lingvisti (Lakoff, Kövecses, Fauconni- i sredstvo koje utiče na oblikovanje ljudskog mi- er) pokazala je da se naš sistem pojmovnih meta- šljenja i stavova. Metafore tako predstavljaju jed- fora nalazi u osnovi naše sposobnosti da razume- nu vrstu kognitivnog mehanizma koji oslikavaju mo i delujemo u svetu koji nas okružuje. Metafo- način na koji percipiramo i razumemo svet oko ra je „ne samo predmet reči već i stvar mišljenja“1 sebe. U analizi metafora, Lakoff i Johnson su po- – svih oblika mišljenja, pa je i naša svakodnevica kazali da su metafore najčešće zasnovane na na- određena pojmovnim metaforama: šem telesnom iskustvu i percepciji ili su one po-
VI 2015 11 sledica date kulture i društva. „Naš pojmovni sistem određuje kako opažamo [...] i kako se odnosimo prema drugim ljudima. Naš pojmovni 2 „Our concepts structure what we perceive, how we get sistem tako igra centralnu ulogu u određivanju naših sva- around in the world, and how we relate to other people. kodnevnih realnosti. Ukoliko smo u pravu kada tvrdimo Our conceptual system thus plays a central role in defi n- da je naš pojmovni sistem u velikoj meri metaforičan, ing our everyday realities. If we are right in suggesting that our conceptual system is largely metaphorical, then 1 ФИЛОЛОГ „Th e metaphor is not just a matter of language, but of the way we think, what we experience, and what we do thought and reason.“ Ortony, Andrew (ed.), Metaphor every day is very much a matter of metaphor.“, Lakoff , G. and Th ought (2nd edition), Cambridge University Press, & M. Johnson (1980: 4), Metaphors We Live By, Th e 84 1993. University of Chicago Press, Chicago. dan pojamkonceptualizujepomoćudrugog. VAC povezujudvarazličitadomenačimeseje- metafore SVAĐAJERATiliVREMENO- zičkom itelesnomiskustvu.Tako,naprimer, mova izvornogdomenanajčešćebližegnašemfi- konceptualno jednostavnijihikonkretnijihpoj- koncepti ciljnogdomenasuprikazanipomoću Ovakvom projekcijomkompleksniiapstraktni projekcija odizvornogdomenanaciljnidomen. mah skrivaju aspekti, idejeistavoviističudoksedrugiuisti su odličnosredstvokojimseodređenipojmovni (Kövecses 2010:77–80).Istovremenometafore zajednički različitimkulturamaitradicijama isku stvu, biološkeikulturološkeaspektekojisu na ljudskomiskustvuuključujućikorelacijeu taforičko Osnovni mehanizamdelovanjametaforejeme- čemu izvornidomenobjašnjavaciljnidomen. sastoje izdvadomena,izvornogiciljnog,pri pomoću drugihtesesamepojmovnemetafore fore omogućavajurazumevanjejednihpojmova 4 3 RUSA kojomsuoznačenizlonamerniračunar- trebljavaju. makro nivoudiskursaukojemsemetaforeupo- „Metafora ističe osobine određene dokuisti mah druge „Suština metafore ishvatanje razumevanje je stvari jedne 141). tures suppressing while others”, Lakoff skriva.“ certain fea- „Metaphor highlights originalu: (U Press, ofChicago Chicago) sity Johnson (1980:5), thing orexperience in terms ofanother.“ Lakoff metaphor isunderstanding and experiencing onekind of iskustvaili druge.“ pomoću „Th originalu (U Izvorni iciljnidomenimetaforasubazirani Prema LakoffuiJohnsonu(2003:6)meta- Rad analizirakonceptualnumetaforuVI- Cilj ipredmet rada 2. Potrošio samdva sata čitajući knjigu. preslikavanje That was such awaste oftime. He attacked hisarguments. 4 , tepredstavljamoćnosredstvona Sukobili smo mišljenja. VREME JE NOVAC SVAĐA RAT JE Metaphors We Live By ( engl. mapping iJohnson 1980: , Th eessence of )
e Univer- odnosno , G.&M. Vakcinišete livaš računar? Pojmovna metafora virusauterminima 3
5 ku zaciju kaopojmovnemetaforeuengleskomjezi- ski programiiprogramskikodovi,tenjenureali- 6 računarskoj tehnologijiprimenjenajestruktura virusologije. NaprimerumetaforeVIRUSAu tivnih metaforazasnovanihnakonceptuzarazei sajberprostora ipredstavljaosnovuzanizinova- trebom udiskursukomunikacionihtehnologijai fora kojasedaljerazvijauskladusanjenomupo- dicine. IstovremenometaforaVIRUSAjemeta- pojmovima kojisetičusvetamikrobiologijeime- virusa ilečenjasučestobaziranenaanalognim Uengleskom urečniku jeziku, naučnih termina Virus usrpskom Virus jeziku ima dva osnovna značenja. Ubio- 5 Words inTh Oxford ofNew Dictionary Words –APopular Guide to without the user beingaware ofit.“ strane, Sdruge transferreditself andbe from onecomputer toanother skih („acomputer programa that program can replicate production within aliving cell.“) iuznačenju kompjuter- […]capablescope ofindependent metabolism andre- („a particle that micro- with seen alight small tobe istoo pojavljuje uznačenju mikrobioloških uzročnika bolesti ford ofScience Dictionary skom rečniku 2010) (Hlebec aspekti značenja. Usrpsko–engleskom Enciklopedij- koji remeti obradupodataka“ čime nisu obuhvaćeni svi značenju odnosno engl. drugom dat samounjegovom virusa pak, pojam je, Tehničkomglesko–srpskom rečniku iz2007.godine nica srpskom hrvatskom ili (1990)ukojem rječniku odred- iuFilipovićevom Slično je Englesko– srpskijezik.com/. odnosno uzročnik bolesti, http://www.roorganizam samo usvojim biološkim značenjima mik- kaoparazitni Elektronskom rečniku ,pojam srpskog jezika relativno je Šipka 2006).Ovo u jer je nova odrednica štetnih (Klajn, posledica“ idrugih do brisanja podataka koji„program infi roskopu“ (Klajn,Šipka 2006).Uračunarstvu označava koji na bolesti,običnom nevidljiv zarazne mik- izaziva označava imedicini mikroorganizam „parazitski logiji copies orspreads eachtimefi aninfected addsitself toanexcutable which „program fi nalu: svaki put kadasepokrene infi izvršnojkoji ikopira datoteci dodaje sebe seširi seili ofComputingtionary the system, oft system by causing into copied other itself tobe of parts acomputer tosabotage isdesigned which ming code „acomputer ofprogram- orsection program originalu: delove sistema, često pri tomeuništavajući podatke.“ (U sabotira računarsi sistem tako što sekopira udruge koji napravljen koda, programskog je deo ili da program i uračunaru. isrpskomjeziku informacione tehnologije usrpskom iengleskom jeziku virus označava medicinski virus otrov. ili Uen- e News en data destryoing in the process“). cira kompjuterske datoteke, dovodeći (1993)defi (2004)defi 6 . Metaforedigitalnezaraze, virus (2005), odrednica virusa se (2005),odrednica cirana datoteka.“ origi- (U virus niše virusniše kao„računarski je objašnjenoje kao„virus niše virus kao program virus kaoprogram niše označava virus iutelu le isrun.“) virus Th le and e Ox- Dic- dat Th e 85 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Aleksandar Stojkanović
zasnovana na telesnom iskustvu na ciljnu struk- korišćenjem resursa domaćina odnosno opera- turu računara, odnosno antropomorfizovani vi- tivnog sistema računara.8 rus je prenesen u ciljni domen oblasti računarske Pitanjem konceptualizacije računarskog vi- tehnologije i elektronske komunikacije. VIRUS rusa u engleskom jeziku, autori su se bavili prven- kao pojmovna metafora generiše niz drugih me- stveno sa aspekta analize metafora o bolestima i tafora predstavljajući tako svojevrsnu „krovnu“ telesnom iskustvu (Sontag 1988, 1989) ili anali- metaforu kojom se određuje niz koherentnih ze pojmovnih amalgama (Fauconnier 1997 i Fa- metaforičnih značenja. Istovremeno primeri iz uconnier, Turner 2003) kao i analize računar- oba jezika pokazuju da je konceptualizacija raču- skog virusa sa aspekta antropomorfizacijskih narskog virusa u velikoj meri tekla identičnim metafora računarskih tehnologija (Parikka 2005 procesom i u srpskom i u engleskom jeziku zbog i 2009, Johnston 2009, Isaeva 2013). Alt (2005) uticaja koji je engleski jezik izvršio na srpski jezik analizira ulogu metafore računarskog virusa u u sferi računarske tehnologije. političkom diskursu u SAD, a Mitchell (2012) Korpus materijala za engleski jezik za ovaj analizira metaforu računarskog virusa kao meta- rad, bazira se na korpusu materijala iz publikacija foru zaraze istovremeno analizirajući i samu me- (knjiga i časopisa) posvećenih informacionim taforu kao kognitivnu zarazu. U srpskom jeziku, tehnologijama i veb-stranici korpusa savremenog autori se nisu bavili analizom pojmovne metafo- američkog engleskog jezika http://corpus.byu. re računarskih virusa, ali postoji nekoliko radova edu/coca/. Materijal za primere iz srpskog jezika koji analiziraju kontakt između engleskog i srp- prikupljen je iz štampane arhive i digitalne arhive skog jezika u računarskoj terminologiji (Prćić specijalizovanih časopisa Svet Kompjutera, Mi- 2000, Francuski 2012) i jezički identitet i lokali- kro, Računari i Galaksija.7 zaciju računarskih programa na srpski jezik (Bo- Rad analizira pojavu metafore ŠTETNI žović 2009). RAČUNARSKI PROGRAM JE BIOLOŠKI U ovom radu metaforički jezički izrazi u VIRUS u engleskom i srpskom jeziku kao speci- oba jezika otkrivaju postojanje iste pojmovne fične metafore kojom je nova tehnološka pojava metafore ŠTETNI RAČUNARSKI PRO- objašnjena i predstavljena jezikom bliskim sva- GRAM JE BIOLOŠKI VIRUS iako metaforički kodnevnom telesnom iskustvu. Sama metafora je jezički izrazi nisu u potpunosti isti u ova dva jezi- uspešno konceptualizovala pojavu zlonamernih ka. Rad daje dijahronijski prikaz pojave metafore programa, oblikujući odnos javnog mnjenja i in- ŠTETNI RAČUNARSKI PROGRAM JE direktno utičući na razvoj čitave grane softverske BIOLOŠKI VIRUS kao produktivne metafore industrije. Metafora VIRUSA u računarskom koja je dala niz novih metafora u diskursu infor- diskursu gradi se na analogijama između ljudi macionih tehnologija. Analiza metafore VIRU- kao živih bića i računara kao tehnoloških produ- SA obuhvata tri glavna pitanja na koja rad poku- kata po kojima se računari slični živim bićima šava da odgovori: koje, kao što biološki virusi napadaju živa bića, 1. Kako su metafore RAČUNARSKOG napadaju računarski zlonamerni programi, od- VIRUSA nastale i kakva je njihova uloga u teh- nosno računarski virusi. Kao i biološki virusi koji nološkom diskursu računarske bezbednosti? se šire sa pojedinca na pojedinca u ljudskom dru- VI 2015 11 štvu, tako se i računarski virusi prenose sa raču- 8 „Obično je u pitanju metafora za prosto umnožavanje, nara na računar u informatičkim mrežama. Jasno koja sugeriše da je ovakvo repliciranje povezano sa je da je metafora zasnovana na biološkoj analogi- bolešću i da ima negativan kvalitet [...]. Konotacije nisu uvek negativne, kao što to i ilustrujem, ali je prećutno ji: računarski virusi se razmnožavaju spajanjem sa naglašena veza sa bolešću.“ (U originalu: „Usually, it is a ćelijama domaćina odnosno delovima i datoteka- metaphor for simple replication, suggesting that such rep-
ФИЛОЛОГ ma računarskih programa i dalje se razmnožavaju lication has a diseased, and hence negative, quality [...]. Th e connotations are not always negative, as I illustrate, 7 Arhiva časopisa je dostupna na stranici http://pc.sux. but by and large the association with disease is tacitly ac- 86 org/indexSK.html knowledged“ (Th omas 2007: 3). ma ukojemjepojam ključni radFredaCohenaoračunarskimvirusi- mreža. Upravouovomperiodupojavljujese rizika iograničenjauupotrebiranihračunarskih 1988. godine)dovelajedopromeneushvatanju „Elk cloner“iz1981.godineili„Morrisworm“ prvih zlonamernihračunarskihprograma(npr. članova akademskezajednice.Međutim,pojava ograničeni nauskikrugstručnjaka,programerai konkretan način.Inicijalnosuoviterminibili predstaviti pojedincimanadovoljnorazumljivi niz novihtehnološkihpojmovakojejetrebalo svim sferamaživota.Uporedosanjimapojaviose dovela doširenjainformacionihtehnologijau brzo širenjetokom80-tihgodinauprvimahje (Lloyd, May2001). šću ekosistemadaseboresanaglimpromenama kazala sličnostisaepidemiologijomisposobno- istraživanja okomunikacionimmrežamasupo- takte iinterakcijemeđupojedincima).Naučna vima (mrežneveze,hiperlinkove,društvenekon- šta predstavljajukontaktmeđupojedinimčlano- -strane, individualnikorisnici),amrežnačvori- kvi suuinformacionimmodelimaračunari,web- u kojojsudelovimrežepojedinačničlanovi(ka- finisani naosnovumodelamrežnekomunikacije tehnološkom diskursu? ra obolesti,zaraziilečenjuukompjuterskom stala polaznametaforazanizpojmovnihmetafo- preuzeta izengleskogjezikausrpski? i srpskogjezika,odnosnokakojeovametafora RAČUNARSKOG VIRUSAizmeđuengleskog Inicijalno suseporedpojma grame zasnovanihnapojmovima izživogsveta. naziva zazlonamerneračunarske kodoveipro- Na ovojanalogijisenijestalo, pasepojavioniz sledice ovakvihprogramana računarskemreže. korisnicima računaraštoefektnijepribližiopo- čavanje opasnogizlonamernogsoftvera,kakobi novi oblicivirusnih programapasetermin neki pojmovi iz živogsvetakakobiseoznačili Pojava računarskihtehnologijainjihovo Mnogi modelikomunikacijemogubitide- 3. Virtuelna virusologija NakojinačinjemetaforaVIRUSApo- 3. Kojesesličnostiunastankumetafore 2. virusa upotrebljenzaozna- virus koristiliijoš Vakcinišete livaš računar? Pojmovna metafora virusauterminima rab- boko skriveni). mo primetitijersuioninjihovodelovanjedu- teže otkriti(poanalogijisacrvimakojenemože- koji ostajudužeprikriveniičijijekrajnjiefekat zadržao itermin skih rakovakojimahvatajužrtvu).Uupotrebise skim terminalima(poanalogijisakleštimamor- programe kojiutičunaradekranaračunar- malicioznog koda)atermin ma kojisebrzošire(poanalogijibrzinezecai bits 10 9 cijama“ vladinim, finansijskim,poslovnimiakademskiminstitu- proširio poračunarimaširomsveta,napraviobihaosu trenutka. Ukolikobiseračunarskivirusovakvogtipa nom trenutkuinemauočljiveneželjeneefektesvedotog tinje komuniciraju,ubijasvezaraženeživotinjeuodređe- bolest kojaje100%infektivna,širisesvakiputkadaživo- „Kao analogijuračunarskomvirusu,zamislimobiološku nenta kojisuzaraženimogudaljeprenositivirus. zna bolest,svakiprogramiliračunarskakompo- ma. Računarskainfekcijaseširikaoipravazara- kroz računarskisisteminficirajućiostataksiste- program koji„inficira“drugeprogrameiširise „Računarski virus defi „As an analogy toacomputer virus, consider abiological ananalogy „As dex.html, pristupljenodex.html, 5.novembra 2014). 1987, dostupno na http://www.all.net/books/virus/in- Cohen, avirusmay actas andthus also the infection grows.“, Fred that infected Every their program infect gets programs. usingnetwork the authorizations user using itto ofevery erty, avirus canspread throughout acomputer system or fekcija širi.“ dalje „With originalu: (U the infection prop- se infi infi bi kako stem mrežu ili koristeći autorizacije svakog korisnika tivnih svojstava, virus semožeširiti kroz računarski si- uključili promenjenu kopiju Pomoću sebe. samih infek- fi viruses –Th ness, andacademic institutions.”, Fred Cohen, C […] wreak havoc onmodern government, fi spread throughout the computers ofthe world, itwould that moment […].If acomputer could virus ofthis type moment,a given sideeff andhas nodetectable communicate,mals instantly animals infected kills all at thatdisease is100%infectious, spreads whenever ani- pljeno 5.novembra 2014). http://www.all.net/books/virus/index.html (pristu- tako toihmodifi programe cirati druge koristiozaoznačavanjezlonamernihprogra- informacione tehnologije usrpskom iengleskom jeziku Cohen 10 cira može delovati kao isamvirus tako dasein- (Cohen1987). Computer viruses–Th Svaki kojicirao njihove programe. program eory andExperiments eory 9 takodefinišeračunarskiviruskao worm nišemo kao program kojinišemo kaoprogram možein- zaračunarskeprograme crabs eory andExperiments eory , 1987,dostupno na zazlonamerne nancial, nancial, busi- kuje kako bi ects ects until omputer , 87 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Aleksandar Stojkanović
Istovremeno diskurs medija, ali i diskurs mernih programa koji su se pojavili tokom 80-tih tehnologije spremno prihvataju metaforu VI- godina inicijalno u subkulturi hakera i računar- RUSA, da bi se čitaocima približio nov tehnolo- skih stručnjaka. ški pojam, ali i da bi se skrenula pažnja na opa- snost koju pojava zlonamernog softvera nosi. „Nasuprot bakterija, koje su relativno složeni organizmi, virusi su prikazani kao sasvim primitivna forma života. „KOMPJUTERSKI VIRUSI SU TEHNOLOŠKI Istovremeno, njihovo dejstvo je daleko kompleksnije DUPLIKATI BIOLOŠKIH VIRUSA. – Baš kao što nego što je bilo predstavljeno ranim modelima infekcije biološki virus ometa žive ćelije kako bi izazvao bolest, mikrobima. Virusi nisu samo agensi infekcije, kontami- kompjuterski virus je parazitski računarski program koji nacije. Oni prenose genetsku „informaciju“, oni trans- 13 napada procesore i reprodukuje se kako bi onemogućio formišu ćelije. I, mnogi od njih, i sami evoluiraju“ (Son- normalan rad uređaja. Biološki virusi su deo naslednog tag 1988: 156). koda, koji deluje na strukturu živih ćelija kako bi one proizvele hiljade kopija izvornog virusnog koda, time Primena metafore RAČUNARSKI PRO- inficirajući sve veći broj ćelija kako bi prouzrokovali GRAM JE BIOLOŠKI VIRUS nije bila moguća bolesti kakve su AIDS, koje eliminišu ćelije koje brane bez procesa antropomorfizacije, tj. davanja ljud- 11 telo od infekcije“ (Associated Press 1988). skih atributa predmetima i pojavama. Razvoj ra- čunarske tehnologije bio je praćen nizom antro- Metafora RAČUNARSKOG VIRUSA je pomorfnih metafora, od kojih je RAČUNAR JE brzo prihvaćena zbog sličnosti u formi, funkciji i ŽIVO BIĆE bila najuticajnija kao izvor termi- načinu delovanja računarskih i bioloških virusa. nologije računarske tehnologije. Kao i njihovi biološki srodnici, računarski virusi se brzo šire12 na druge delove sistema i sistemski „[...] računarska industrija prevazilazi sve druge na polju reprodukuju i dalje dele, ali se i s vremenom usa- antropomorfnog jezika. Računari se predstavljaju kao vršavaju i menjaju kroz mutacije i diversifikaciju živa bića na mnogo načina, tako da je neizbežna posledi- na različite podvrste i tipove virusa. Metafora VI- ca te sličnosti to što se, u znatnoj meri, jezik kojim opisu- jemo računare, odnosi na ljude“14 (Barry 1993: 134). RUSA u računarskoj terminologiji tako dobija ulogu jezičke „rezervne gume“ kojom se, zbog hitne potrebe da se imenuju nove pojave i novi Tako računari žive i umiru, spavaju, verbal- pojmovi, koriste postojeći termini čije se metafo- no komuniciraju i vide u nizu metaforičkih iskaza ričko značenje menja i dopunjuje. Virus kao pri- u engleskom i srpskom jeziku. mitivna forma mikroorganizma pokazala se ide- „In any case, your computer has died.“ (CoCAE) alnom za konceptualizaciju pojave malih zlona- „U svakom slučaju, tvoj kompjuter je mrtav.“ 11 „COMPUTER VIRUSES ARE HIGH-TECH COUNTERPARTS OF BIOLOGICAL VIRUSES – „Make sure your computer puts itself to sleep if its idle Just as a biological virus disrupts living cells to cause dis- for more than 15 or 30 minutes.“ (CoCAE) ease, a computer virus is a parasitic computer program that invades data processors and reproduces itself to dis- 13 „In contrast to bacteria, which are relatively complex or- rupt normal operation of the machines. Biological vi- ganisms, viruses are described as an extremely primitive ruses are pieces of the hereditary code that take over a form of life. At the same time, their activities are far living cell’s machinery to trick it into making thousands more complex than those envisaged in the earlier germ of duplicates of the original virus, infecting more cells to models of infection. Viruses are not simply agents of in- VI 2015 11 cause disease such as AIDS, which cripples the cells that fection, contamination. Th ey transport genetic ’infor- defend the body against infection“ (Associated Press, mation’, they transform cells. And they themselves, many Newswire, 3 November, 1988). of them, evolve.“, Sontag (1988), AIDS and its Meta- 12 Četvrtog novembra 1988. godine, desio se prvi veći na- phors, New York: Farrar, Strauss and Giroux. pad na mrežu ARPANET (pretka današnjeg Interneta) 14 „[...] the computer industry outpaces all others in the tokom kojeg su računari počeli pokazivati čudne simp- area of anthropomorphic language. Computers seem al-
ФИЛОЛОГ tome koji su se u kratkom roku proširili na preko 6000 most human in many ways, so an inevitable result of that računara u mreži. Zaključak stručnjaka bio je da je AR- similarity is that much of the languagedescribing com- PANET napadnut od strane nepoznatog uljeza, odno- puters seem to refer to humans.“, Barry, J. (1993), Tech- 88 sno virusa. nobabble, Th e MIT Press, Cambridge, Massachusetts. nom seksualnomponašanju rusa možeuočitiupotrebaterminabliskihrizič- AIDS-a, teseudirektnimopisimadelovanjavi- vezi sarastućimstrahomodpojavenovogvirusa kao biološkivirusitokom80-tih,bilajeuuskoj namerni računarskiprogramiikodoviprikazani 16 15 ra. zdravlje, odnosno nosti pojedincatj.korisnikazasopstveno „Računar ne može da vidi drugu particiju.“„Računar drugu nemožedavidi card.“ (CoCAE) „The computer andthe video onemonitor still new sees „Kompjuter mi govori da idem u BIOS.“ (CoCAE) „The lets the part computer machines.“ fax tofax talk sporo treptati menjati ili boju.“ računar je „Dok ustanju spavanja, svetlo hardvera može panikom zbogpojavevirusaHIV-a,tesustraho- ovom periodubilajeudirektnojvezisarastućom računare. MetaforaVIRUSApopularizovanau znake infekcijeodmahidaljeseprenosenadruge narski virusikaoibiološkipandaninepokazuju predvidivu ineočekivanuformubolesti.Raču- prikazujući računarskuinfekcijukaonovu,ne- program kojipritajenovrebakorisnikovračunar „Kaoikodbiološkihvirusa,dobrahigijenaje odpomoći. računarskih Jedan prvih virusa od koji kreirao je Fred 16 Blaser, hard diskstoreducetheriskoflosing data.“,Wasenar, der beforeopeningattachments,and regularlybackup ons orsubjectlines,requestconfirmation fromthesen- through unexpectedchannelsorwith unknownextensi- users shouldmistrust(andthusnot open)filesreceived doms toprotectagainstinfectious diseases,computer ently, avoidexposuretopeoplewithcolds,orusecon- practice ishelpful.Justastheyshouldwashhandsfrequ- originalu: „Aswithbiologicalviruses,goodhygienic hard-diska dabiumanjilirizikgubitkapodataka.“(U oca prenegoštoseprilogotvoriiredovnopravitikopije stenzijama ilinaslovima,trebatražitipotvrduodpošilja- su primiliizneočekivanihizvorailisanepoznatimek- ra netrebadaveruju(nitiotvaraju)datotekamakoje zaštitimo odinfektivnihbolesti,takoikorisniciračuna- osobama kojeimajuprehladuilikoristitikondomedase Baš kaoštotrebačestopratiruke,izbegavatikontaktsa Cohen 80-tih zvao se„vd“ frazi po 2002, pp.335–336). Virusjetakopostaonepoznat,maliciozan Konceptualizacija metaforekojomsuzlo- 4. Digitalna epidemija Emerging Infectious Diseases sigurnost personalnogračuna- 15 odnosnoodgovor- ,Vol.8,No.3,March veneral disease telesno . Vakcinišete livaš računar? Pojmovna metafora virusauterminima
virusa 157). SvestopojaviAIDS-aipojavaračunarskih tes 1992:4). razum ilikakotoponekadzovemo’siguranheks’“ no nikadanisteimaliproblemakosteprimenilizdrav Ukoliko stesamoprosečankorisnikilikorisnicaverovat- visokom riziku[...]. verzije softveraodljudikojenepoznajete,izloženiste ženi stevisokomriziku.Ukolikokoristitepiratizovane „Ukoliko komuniciratesadrugimračunarima[...]izlo- u sferupersonalnihračunara vi izsferetelesnogkonceptualizovaniipreneseni 19 18 17 narskih virusa(Casilli2010:8). ju AIDS-apostajuprikladneizazaštituodraču- profilaktičke merekojesusevezivalezaepidemi- jeziku. Takosusevećtokom80-tihipočetkom jezika tehnologije,imalasličantokiusrpskom je poduticajemengleskogjezikakaoglobalnog PROGRAMA KAOBIOLOŠKOGVIRUSA „If youcommunicate with other computers [...]your risk Tako pojavio virus 1989. godine, se11.decembra „Samainformacija,neraskidivopovezanasamoćimara- Crisis ’safe hex’).“, Fites, P., (1992), etal. simply apply common sense (what we sometimes call Jane User you’ll probably never have aproblem ifyou your risk may great [...].If as not be you’re just John or from orperhaps a developer anelectronic setup, mail thatprograms youpurchased in shrink wrap by mail son’s [...].If copy), youhave your veryhigh risk be could source ofyour copy, but notthe source ofthe other per- youdon’tfrom people know (or even ifyoudoknow the If in pirate you deal high. copiesofsoft be could kratkom roku seproširio na nekoliko kontinenata. Tako prešao uelektronski stvarni je virus AIDS-a iu svet Informationova koji „AIDS naziv su nosili Version 2.0“. širom poslat sveta na fl 2000zaraženih „AIDS“ jala).“ organizma iuzrokujutransferstranoggenetskogmateri- ških virusa(kojimogudazarobedeogenetskogkoda rusi, suopisaninanačinsličannačinuponašanjabiolo- namerni ilipiratskiprogrami,poznatikaosoftverskivi- čunara, jepodpretnjomnečegaštosličnovirusu.Zlo- its Metaphors of aliengeneticmaterial).“,Sontag,S(1988) genetic codeofpartsanorganismandeffecttransfers the behaviorofbiologicalviruses(whichcancapture known assoftwareviruses,aredescribedparalleling hing comparedtoavirus.Rogueorpirateprograms, ked tothepowersofcomputers,isthreatenedbysomet- (U originalu:„Informationitself,nowinextricablylin- informacione tehnologije usrpskom iengleskom jeziku Konceptualizacija RAČUNARSKOG 18 , New York: Van Nostrand Reinhold. pojavilisusegotovoistovremeno,pai . NewYork:Farrar,StraussandGiroux). 17 Th (Sontag1988: eComputer Virus , AIDSand opi-disk- 19 ware ware (Fi- 89 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Aleksandar Stojkanović
90-tih počele javljati identične metafore o raču- „Kada se detektuje virus, mora biti uklonjen. Brutalna, narskim virusima kao pandanima bioloških viru- ali efikasna tehnika je da se jednostavno obriše inficirani sa i mikroorganizama. program, slično kao što i određeni tipovi imunih ćelija uništavaju zaražene ćelije. Ćelije u telu je lako zameniti Tokom 80-tih pojavljuje se metafora RA- novim dok računarski programi i dokumenti nisu toliko ČUNARSKI PROGRAM JE BIOLOŠKI VI- potrošna roba. Zato antivirusni programi pokušavaju da RUS i u srpskom jeziku: izleče i poprave inficirane dokumente pre nego da ih uni- šte.“ (Scientific American, Fighting Computer Viruses, „Virusi mogu da se skrivaju mesecima ili čak godinama November 1997) pritajeno dok se ne aktiviraju i nanesu štetu […]. Neki se brzo sele iz računara na računar i uništavaju podatke i „Virus u principu nije teško ukloniti, ali ih je teško na programe čim inficiraju računar. Neki se razmnožavaju vreme otkriti, a još teže je proučiti njihovu prirodu.“ polako i ponekad čekaju dve ili tri godine pre nego što se („Kompjuterska kuga“, Svet Kompjutera, jun 1989). aktiviraju i nanesu štetu.“ („Nevolja koja je prouzroko- vala stotine miliona dolara štete“, Moj Mikro, jun 1989). „[…] oni koji nude spas – antivirus program kojim su prethodno očistili sve svoje diskete od virusa […] Bez „Kada se virus naseli u novoj sredini počinje da se ra- spuštanja cena i pričanja bajki o brzoj isporuci, lepo i či- zmnožava i širi po samostalnoj opremi, lokalnoj mreži i sto – vakcinom protiv side.“ („Kako je od kijavice posta- na kraju po centralnom računaru. Što duže virus ostane la SIDA“, Svet Kompjutera, jun 1988). neotkriven, toliko više će se infekcija rasprostirati i biće je teže ukloniti.“ („Nevolja koja je prouzrokovala stotine „Sve navedene aktivnosti su preventivne, ali ne i kurativ- miliona dolara štete“, Moj Mikro, jun 1989). ne. Još dugo neće biti univerzalnog leka za viruse ni na računarskom ni na medicinskom području.“ („Nevolja Istovremeno, kao produktivna metafora, koja je prouzrokovala stotine miliona dolara štete“, Moj metafora računarskog virusa dala je osnovu za niz Mikro, jun 1989). novih metafora. Tako se javlja i metafora RA- ČUNARSKA INFEKCIJA JE PRENOSIVA, „Postoji nekoliko takvih virus-protektora […] uz pomoć INFEKTIVNA BOLEST. jednostavne rutine koju dajemo virus se može identifiko- vati i ubiti.“ („Tri puta dnevno, posle jela“, Svet Kompju- tera, jul 1989). „Ako virus ostane prikriven dovoljno dugo da inficira mnogo prenosivih jedinica, onda je mogućnost ponov- nog okuženja veoma velika.“ („Nevolja koja je prouzro- Kao i u diskursima epidemije i zaraznih bo- kovala stotine miliona dolara štete“, Moj Mikro, jun lesti, opasnosti zaraze virusom potiču od pojedi- 1989). naca koji se ponašaju neodgovorno i ugrožavaju zdravlje cele zajednice. Pojedinac u toj borbi nije „Prvi slučaj zaraze otkriven je još u decembru i to u IBM- sam već se može osloniti na pomoć proizvođača -ovom istraživačkom centru.“ („Virusi i kako se odbrani- ti“, Svet Kompjutera, jun 1988). antivirusnog softvera (jasna je analogija sa stvar- nom antivirusnom terapijom bolesti) koji dalje Gotovo istovremeno govori se i o lečenju i šire diskurs virusa i bolesti u sajber-svetu metafo- profilaksi kompjutera pomoću metafore UKLA- rama lečenja i prevencije. Tako su softverska reše- NJANJE RAČUNARSKOG VIRUSA JE LE- nja tu da spreče i izleče, dezinfikuju zarazu, zatim ČENJE jednako prisutne i u engleskom i srp- da deluju preventivno i proaktivno pomoću skeni- ranja sistema odnosno karantina za viruse i bole- VI 2015 11 skom jeziku: sti računara20.
„Program-vakcina skenira podatke i programske datoteke 20 Jussi Parikka u članku „Digital Monsters, Binary Aliens i aktivira alarm ukoliko su radna uputstva ili podaci – Computer Viruses, Capitalism and Flow of Informa- izmenjeni […]. Druge vakcine prate komandne datoteke tion“ daje interesantnu analizu diskursa virusa sa aspekta koje programi šalju operativnom sistemu […]. Istraživači kapitalističkog društva u kojem navodi da je računarski
ФИЛОЛОГ su preduzeli nekoliko mera kako bi blokirali ulazak virus „pretnja i esencija kapitalizma“ u isti mah, navodeći virusa ili ’vakcinisali’ računare tako da korisnik zna kada da je strah od virusa pretvoren u integralni deo virus počinje delovati“ (New York Times, 30 May 1989: potrošačkog kapitalizma, oličen u proizvodima koji su 90 1, 9). napravljeni da bi „otkupili strah“. ljudi. nim efektukojistvarnivirusiimajunazdravlje njihovog delovanjakompleksnimzadatkomslič- ći mikrobiološkidiverzitetičinećiodbranuod dele nanizvrsta,varijantiipodtipovaoponašaju- kacije kojomseračunarskivirusibaškaoioniživi ili primenuantivirusateusposobnostidiversifi- ranja rezistentnostinadelovanjeimunogsistema narskih virusajeiusposobnostimutacijestva- ski) događaj: kada ihaktiviraodređeni(imunološkiilisoftver- lentni odulaskausistemilitopostajukasnije, nađu. Kaoiživivirusi,računarskivirusisuviru- sobnost dadelujuuskladusaokolinomkojojse virusi sebrzošire,samoreprodukujuiimajuspo- mikroba ivirusanaživeorganizme.Računarski operativnog sistemakaocelinesličnodelovanju me idelujunafunkcionisanjeprogramaodnosno virusi unosesvojparazitskikodudrugeprogra- virologije inačinedelovanja,patakoračunarski konceptom virusapokazujuistekarakteristike Times fast becomingaptmetaphorforcomputers“, u svetumeđusobnopovezanihkompjutera.“ tura savremenihvirusakoristiistusposobnostreplikacije života –sposobnostDNKdasedaljereplikujesubkul- „Kao ibiološkivirusi,kojikoristeosnovnimehanizam 21 mart 2004). izbacuju lekzanjegaisveideukrug“ „Ubrzo nakonotkrivanjavirusa,antiviruskompanije Istovremeno, istvarnog viru- virtuelnog između granica http://www.jocm.us/uploadfile/2013/1125/ računarim. informacija među je Više dostupno na adresi vrste ikakve elekronske druge zvukom, bez je komunikaci- prenošenja računarskog2013. mogućnost virusa iinfekci- nemačkihGrupa naučnika tokom utvrdila je novembra neželjene pošte. neželjene tike koje spameri koriste otkrivanje kako bi izbegli sanamerom razvijen prvobitno daotkrije tak- različite „PhyloD“ analize. virusaponašanja potrebnih zadalje je koji podataka ćelija iobrazaca određenih pomažuanalizu Soft tacije virusa. na brojne imuni mu-kako individualni sistem reaguje vizuelizaciju naučnicima omogućava dasteknu uvid uto soft soft tehnološkimsa je napretkom Micro- izbrisana. gotovo medicinskim istraživačima omogućio je upotrebu vera „PhyloD“ koda koji ialata algoritma, za pomoću 21 , 1999). Jedna odsličnostiizmeđubiološkihiraču- Računarski virusipredstavljenibiološkim Takojeiusrpskomjezikuračunarskivi-
efi ver omogućava kasno pronalaženje pronalaženje kasno
( Svet Kompjutera
NewYork („Illness is Vakcinišete livaš računar? Pojmovna metafora virusauterminima , nari duje ’mutacioniaparat’.“(„Dežurnaambulanta“, je ogromna,jerdostaveomadestruktivnihvirusapose- tacije prepoznausvimoblicima,opasnostkojanampreti na ’antibiotike’.Akonaš’doktor’nijeustanjudatemu- da menjasvojkodi,baškaobiološkivirus,postaneimun „Još jednaunizujetzv.Polimorfnost,sposobnostvirusa stock 1997:87). („Male štetočine“, nje […].Savršenijivirusiimajuideoza’okidanje’[…].“ Obavezan deokodsvakogvirusajezarazmnožava- formaciju tojestpodatakdokleseotišlosazarazom[…]. „Pored potpisa,tivirusisadržeieventualnurazvojnuin- VIRUS JEMUTIRANIVIRUS. ra rus postaopolimorfanjerračunarskivirus 22 virusi iljudskisusvedeninaistipojam.“ domena nemožebitiodvojenaoddrugog.Kompjuterski tehnologizovano, telojemašina.Takoretorikajednog drugi semnabiološkinačin:usavremenojkulturi,teloje mašinu […].Zatojeteškopredstavitivirusnabilokoji „Virus kaokodjepodjednakoprimenjivinačoveka bleme računarsketehnologijedovodeuravansa re vezi sametaforamaizmikrobiologijesuimetafo- koje dalješirepojamdigitalnezaraze.Ubliskoj žila kaopolaznametaforazanizdrugih đene sistemeilidelovesistema. fikovani upodvrsteitipovekojipogađajuodre- virusima ustvarnomsvetuvećsutipološkiklasi- domaćina. Virusisunesamostrukturalnoslični slično biogenetičkomkoduonisuparazitiutelu loškim virusima,imajumogućnostreplikacijei „[...] the virus as a piece of code is equally applicable to isequally ofcode „[...]the virus apiece as bolesti, epidemijeizaraze ture J.stock, (1997),„Virus Culture“, human tothe viruses samething.“, are reduced Wein- from divorced thenot be other. Computer viruses and isamachine. Th body the culture, istechnologized, in contemporary the body fi metaphorical application. Th both human andmachine. In neither isitawholly case 2014). novembra 5. (pristupljeno 20131125103803901.pdf gure thegure computer virus in other terms: than biological odnosno POLIMORFNIRAČUNARSKI , decembar1994). informacione tehnologije usrpskom iengleskom jeziku Istovremeno, metaforaVIRUSAjeposlu- Računarski virusi,poanalogijisamikrobio- , 20.1:83–97. Računari us, the rhetoric ofonedomain can- , oktobar1997). iswhy itissodiffi koje tehnološkepro- Studies inPopular Cul- 22 (Wein- cult cult to Raču- muti- 91 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Aleksandar Stojkanović
epidemijama i pošastima bliskim ljudskoj istoriji. IMUNOLOŠKOG SISTEMA kao analogije Tako se recimo govori o tome kako se virusi šire LJUDSKOM IMUNOM SISTEMU. (virus spread ili virus outbreak) i dovode do zara- ze (computers are infected). Računarski virusi, po „Baš kao što imuni sistem sisara stvara imune ćelije spo- analogiji sa mikrobiološkim virusima, imaju mo- sobne da se bore sa novim patogenima u roku od nekoli- gućnost replikacije i slično biogenetičkom kodu ko dana od njihove pojave, računarski imunološki sistem oni su paraziti u telu domaćina. Virusi su ne samo daje uputstva za prepoznavanje i uklanjanje novih virusa 24 strukturalno slični virusima u stvarnom svetu već u roku od nekoliko minuta.“ (Scientific American, Fighting Computer Viruses, november 1997). su tipološki klasifikovani u podvrste i tipove koji pogađaju određene sisteme ili delove sistema. Na već izgrađene metafore virusa, bolesti i parazita, Računar je ovim predstavljen skoro kao nadogradile su se metafore o zdravlju kao aktiv- ljudsko telo, u kojem je centralna procesorska je- noj borbi protiv virusa, uklanjanju virusa, lečenju dinica mozak, a električna kola i čipovi matične računara, sprečavanju zaraze i stavljanja zaraženih ploče su vene i kapilari koji prenose informaciju podataka u karantin ili izolaciju. odnosno puls, dok je softver nalik genetskom kodu koji određuje načina na koji računar, odno- Tako je virus u metafori RAČUNARSKI sno telo funkcionišu. Metode i znanja biologije VIRUS JE BIOLOŠKI VIRUS stekao dvojnu se kao posledice ovih sličnosti direktno mogu prirodu koja obuhvata i njegovu jednostavnu preneti na računarsku tehnologiju: strukturu, ali i njegovu ulogu moderne pretnje po dobrobit i sigurnost pojedinaca i celog dru- štva.23 Upotreba metafore VIRUSA u računar- „Pri otvaranju, zapisivanju ili kopiranju podataka, pro- gram – odnosno sajber imunološka ćelija – se kreće kroz skoj tehnologiji ima nekoliko praktičnih predno- memoriju poput makrofaga koji se kreće ljudskim telom sti jer korisnika podstiče da potraži stručnu po- u potrazi za stranim telima.“25 (Stix 1994: 97–98). moć radi prevencije i lečenja, daje mogućnost korisniku da ima uvid u proces lečenja odnosno Tako se pojavljuju i „autoimuni računarski dezinfekcije i daje „istoriju bolesti“, odnosno virusi“26, pa se govori o praksi i potrebi „dobre prati pojavu virusa, njegovo širenje, moguće mu- računarske higijene“27, računarskoj „epidemio- tacije i sredstva lečenja i prevencije virusa. 24 “Just as the vertebrate immune system creates immune cells capable of fi ghting new pathogens within a few days 5. Digitalni imunološki sistem of exposure, a computer immune system derives pre- scriptions for recognizing and removing newly encoun- Računarski virusi su se proširili ne samo u tered computer viruses within minutes.“ (Scientifi c tehnološkom domenu već i kulturološkom i psi- American, Fighting Computer Viruses, November 1997) 25 hološkom domenu. Virus je najjednostavniji živi „By reading, writing and copyingcfi les, a program — in eff ect, a cyber immune cell — travels in and out of mem- organizam, a kako je homo sapiens najsloženiji, ory the way a macrophage roams thevbody in search of naše postojanje je najugroženije delovanjem naj- foreign microorganisms.“, Stix, G (1994), „Binary Disin- prostijeg oblika života odnosno virusom. Tako i fectants: Endowing Cornputers Wiîh a Soft ware Im- računarski virus kao mali i jednostavan program mune Response“, Scientifi c American 27 1 : 5, pp. 97–98. 26 Više u Trudy M. Wassenaar and Martin J. Blaser – Con- može uništiti složeniji sistem kakav je računar. tagion on the Internet – Letter to Emerging Infectious VI 2015 11 Odbrana od njihovog delovanja tako postaje Diseases Journal, March 2002 – National Center for In- nova metafora kojom se naspram metafore VI- fectious Diseases, internet, dostupno na http://www. RUSA pojavljuje metafora DIGITALNOG ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2732467/ (pristu- pljeno 5. novembra 2014). 23 Virus je istovremeno i „primitivan“ u ulozi uljeza koji 27 Više u „Blueprint for a Computer Immune System“ , Jef- napada telo, računar ili sistem i kao takav je i „primiti- frey O. Kephart, Gregory B. Sorkin, Morton Swimmer,
ФИЛОЛОГ van“ i jednostavan po svojoj strukturi. S druge strane on and Steve R. White, internet, dostupno na http://vx- je i „vrhunski postmoderni špijun“ sposoban da se infil- heavens.com/lib/pdf/Blueprint%20for%20a%20Com- trira i zagospodari znatno složenijim domaćinom (Tho- puter%20Immune%20System.pdf (pristupljeno 17. ok- 92 mas 2002) . tobar 2014). 1990) je. bolesti inesigurnostiširenjemparanojeinfekci- oritetom ponovnimnaglašavanjemopasnosti re hvatljiviji širokomauditorijumu,doksemetafo- novi tehnološkipojmoviipojavesupostalipri- zbednih računarskihsistema)“ snabdevanja vodomilipouzdanihisertifikovanih,be- narske lozinke)dosveobuhvatnihulaganja(poputsistema žnosti (kaoštojepranjerukuiličuvanjevašeličneraču- da čistoćeuzajednici,odjednostavnihmerapredostro- ja zarazezahetvapostavljanjeiodržavanjevisokihstandar- čavanju širenjazarazeuračunarskimsistemima.Prevenci- „Poput ljudskogdruštva,higijenajesuštinskivažnauspre- treba dasepojave.“(„Maleboginje“, NARSKI VIRUSIsuupovoju:kuga,rakiAIDStek čijih upravostogašto,sviđalosetonamailine,RAČU- ra kojiobolevajuodovih,reklobise,dečijihbolesti.De- „Radi seobolesti,računarskojbolesti.Svejevišeračuna- alnom većidigitalnomsvetu. atmosfere strahaodzarazeibolestinesamoure- metafora jepostalaodličnosredstvozastvaranje ne ikolektivneslabosti(Sontag,1989),asama tako postajusveprisutnekaomarkerindividual- logiji“ 30 29 28 kada nemaznakovainfekcije,nekivirusprogra- nepoznatih programausvojsistem“jer„čaki vencija zaraziivirusima: Više u„How Spread Više Viruses among Computers andPeo- Stvara seokruženje koje inifi je in human as „Just society, iscritical hygiene toprevent- 30 sanitacije ičistoće Weinstock, paranoia“, with „infection infected fear ofcontagion, with obsessed landscape thenojom“. „A originalu: (U Vol. 292,No. 5520.(May 18,2001),pp.1316–1317. M.May,ple“, Robert Alun Lloyd; L. (1/1989): 3&6. son“, fi treatmentand sewage plants andcerti- orreliably tested investmentsknow your tolarge password), water (like cautions washing your (like hands ornotletting anyone ards ofsanitation throughout society, from simple pre- setting requires stand-ing andmaintaining disease high ing the spread in computer ofdisease systems. Prevent- secure systems)“,ed Hygiene Kocher, Les- „A Bryan, Korisniktakotrebadaizbegava„unošenje
Zaštita iprevencijapojedincajepostalapri- Koristeći metaforevirusa,bolestiizaraze 28 i„vakcinaciji“.Virusnjegoveposledice Communications ofthe ACM Virus Culture sepojavljujukaojedinapre- 1997). 29 (Kocher 1989: 3). (Kocher1989:3). cirano „infektivnom para- Science Računari , Volume 32, , New Series, , april Vakcinišete livaš računar? Pojmovna metafora virusauterminima mi moguostatipritajeninekovreme.“ 33 32 31 podjednako ugrožavatiiračunareživabića. računarskih virusa“ubiotehnološkiviruskojiće „budućoj sposobnostikonvergencijehumanihi sa jerinformatičkisektorodnedavnogovorio virusa brišujasnugranicuizmeđudvevrsteviru- đaja, metaforeštetnihračunarskihprogramakao značenja jerupomaloneočekivanomsledudoga- biološke itehnološkeaspekte,alidobijanova gam patakopojamvirusaobuhvatainjegove zuje kakometaforaprerastaupojmovniamal- tafora uvelikojmeriidentičnihobajezika. riti oproduktivnojmetaforikojajedalanizme- u engleskomisrpskomjeziku,tesemožegovo- nih tehnologija,jednakokonvencionalizovanai uticajem engleskogjezikakaoinformacio- NARSKI VIRUSJEBIOLOŠKIje,pod 2001: 137).PojmovnakrovnametaforaRAČU- nalizovani“ urazličitimjezicima(Barcelona zički izrazinisusasvimistiilijednakokonvencio- ne metaforeiako„odgovarajućimetaforičkije- su osnovnipredmetistraživanjateorijepojmov- bolesti napadajucelodruštvo. odnosno računar,astrahodzarazeili zirajući SuzanSontag: nom sposobnošćuevolucije,posvojimosobina- čkim kodom,veštinomselekciježrtveisamostal- rajući zlonamernivirussasopstvenimgeneti- godinama počinjekonceptualizovatikaoevolui- Maliciozni računarskiprogramseuposlednjim „An attacker’s „An day into human virology”, Avrille, Ai Sontag, Susan Pournell, Jerry, (1988),„Dr. Pournelle vs.Th 1. novembra 2014). and_Fast_40_Megabyte_Hard_Disks.pdf zine-1988-07/1988_07_BYTE_13-07_Multitasking_ us.archive.org/19/items/byte-maga- Byte, (pristupljeno 1.novembra(pristupljeno 2014) Lovet/bh-eu-12-Lovet-Human_Virology-Slides.pdf dostupno na https://media.blackhat.com/bh-eu-12/ G(2012).BlackHatLovet, Europe, 2012, Amsterdam., rar, Strauss 1988. and Giroux, informacione tehnologije usrpskom iengleskom jeziku Primer metaforeračunarskogvirusapoka- Jezičke realizacijekonceptualnihmetafora 6. Zaključak July 1988,internet, dostupno na http://ia601202. , AIDS andits Metaphors, AIDS 32 Virustakonapadatelo , New York: Far-
(pristupljeno 31 Parafra- e Virus“, 33
93 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Aleksandar Stojkanović
ma sličan pojmu veštačke inteligencije (AI-artifi- 2. Barcelona, Antonio (2001), „On the syste- cial intelligence34). matic contrastive analysis of conceptual me- Izbor metafore na primeru metafore raču- taphors: case studies and proposed metho- narskog virusa pokazao je da je efikasna pojmov- dology” In: Pütz, M., S. Niemeier and R. na metafora u velikoj meri odredila i sam razvoj Dirven (eds.), Applied Cognitive Linguistics računarske tehnologije i softverske industrije II: Language Pedagogy, Berlin: Mouton de kroz diskurs odbrane od bolesti te da je dalekose- Gruyter: 117–146. žno uticala na ljudsko razumevanje zlonamernih 3. Barry, Jerry (1993), Technobabble. Cam- programa kao virtuelnih varijeteta stvarnih bridge, Massachusetts: The MIT Press. zdravstvenih problema. Danas je gotovo zabora- 4. Božović, Dušica (2009), „Jezički identitet vljeno da je jedan od prvobitnih predloga za softvera u Srbiji – stavovi govornika“, Sinte- označavanje štetnih programa u engleskom jezi- zis, god. I, br. 1, 123–134. ku bio termin weeds tj. korov. Možemo pretpo- 5. Brunton, Finn (2013), Spam: Shadow Histo- staviti kako bi tekla konceptualizacija pojmova iz ry of the Internet, Cambridge, Massachusetts: oblasti računara da je prevladala metafora koro- MIT Press. va.35 Metafora virusa u računarskoj tehnologiji 6. Casilli, Antonio (2010), „A History of Viru- pokazuje da se pojmovna metafora može shvatiti lence: The Body and Computer Culture in kao vrsta sociokulturnog oruđa koje oblikuje the 1980s.“ Body & Society, 16(4) : 1–31. naše iskustvo, doživljaje i načine razumevanja 7. Cohen, F., (1987), „Computer Viruses The- sveta, pri čemu u velikoj meri ostaje nevidljiva i ory and Experiments“, Computers and Secu- neprimetna za onoga ko ga koristi. Spoj efektnih rity , vol. 6 : 22–35 pojmovnih metafora o bolestima, virusima i leče- 8. Fauconnier, Gilles, Turner, Mark (2002), nju koje podstiču najdublje i najjače strahove The way we think: conceptual blending and kod ljudi uspešno je predstavio jedan krajnje ap- the mind’s hidden complexities, New York: straktan i tehnološki pojam koji je ranije bio Basic Books. ograničen na mali broj računarskih stručnjaka. 9. Fites, Peter (1992), The Computer Virus Cri- sis, New York: Van Nostrand Reinhold. 10. Francuski, Boško (2012), „Anglicizmi u in- Literatura formatičkoj i medijskoj leksici u srpskom“, 1. Alt, Casey (2005), „Viral Load: The Fanta- Komunikacija i kultura online, Godina III, stic Rhetorical Power of the Computer Vi- broj 3, 201–220. rus in the Contemporary U.S. Technosca- 11. Hlebec, Boris (2010), Enciklopedijski srpsko- pe“, Österreichische Zeitschrift für Geschicht- -engleski rečnik. Beograd: Zavod za udžbenike. swissenschaft, Fremdkörper Special Issue, 12. Isaeva, Ekaterina (2013), „Metaphors in 16.3, 133–149. Computer Virology Discourse“, World Ap- plied Sciences Journal, 27 (4): 533–537. 34 Upravo ovako su konceptualizovani novi primeri 13. Klajn, Ivan i Milan Šipka (2006), Veliki reč- složenih virusa kakvi su Flame ili Stuxnet čiji je program- ski kod pokazao sposbnost evolucije i prikrivanja uz nik stranih reči i izraza, Novi Sad: Prometej. mogućnost specifi čnog delovanja na određene delove 14. Kocher, Bryan, (1989), „A Hygiene Lesson“, VI 2015 11 soft vera ili računara. Communications of the ACM, Volume 32, 35 Verovatno bi računari bili konceptualizovani kao bašte (1/1989): 3–6. umesto ljudskih tela dok bi korisnici računara bili baštovani koji se staraju o svojim baštama pre nego žrtve 15. Kövecses, Zoltan (2010), Metaphor: a practi- virusa i infekcije kojima treba stalna pomoć vakcina i cal introduction, New York: Oxford Univer- doktora. Sam predlog je potekao od Alana Solomona, sity Press.
ФИЛОЛОГ jednog od prvih soft verskih stručnjaka i autora antiviru- snih programa Dr. Solomon. Više u knjizi Brunton, F. 16. Lakoff, George, Johnson, Mark (1980), Me- (2013). Spam: Shadow History of the Internet. Th e MIT taphors We Live By, Chicago: The Universi- 94 Press, Cambridge, Massachusetts. ty of Chicago Press. 21. Parikka, Jussi,Sampson,Tony(2009), 21. 0 Parikka,Jussi(2005),„DigitalMonsters,Bi- 20. 19. Mitchell, Peta (2012), 8 Marković,Jelica(2007), 18. 17. Lloyd, Alun,May,Robert(2001),„HowVi- Cresskill, NJ:HamptonPress. malies fromthedarksideofdigitalculture spam book:Onviruses,porn,andotherano- 5. novembra2014). -and-the-flow-of-information/ (pristupljeno 2%80%93-computer-viruses-capitalism- -019-digital-monsters-binary-aliens-%e- http://four.fibreculturejournal.org/fcj- ture Journal, and theFlowofInformation“, nary Aliens-ComputerViruses,Capitalism London: BloomsburyAcademic. glesko-srpski). 1317. ple“, ruses SpreadamongComputersandPeo- Science, NewSeries, conceptualisation ofcomputer virusinSerbianaswell. showing thatEnglishasinformation technlogylanguageinfluencedthe viruses isdescribedthroughexamplesfromSerbianand English sources cess ofusingtheproductivemetaphor‘biologicalvirus’ forcomputer using thedomainofcontagiousmicrobiologyandvirusology. Thepro- ages asaframemetaphorforconceptualisingcomputer programmes by PROGRAMME ISABIOLOGICALVIRUSisanalysed inbothlangu- languages. TheconceptualmetaphorMALICIOUS COMPUTER fects ontheconceptualisationofmalicioussoftwareterminology inboth lisation ofthesemetaphorswithinbothlanguages,and subsequentef- in EnglishandSerbianthroughdescribingsimilarities theconceptua- In thisarticle,theauthoranalysesconceptualcomputervirusmetaphors DO YOUDO VACCINATE THEVIRUS YOUR COMPUTER? METAPHOR WITHIN THEIT SECTOR GLOSSARY IN Beograd: Građevinskaknjiga. 04,
internet, dostupnona ENGLISH AND SERBIAN RESPECTIVELY SERBIAN AND ENGLISH Contagious Metaphor, Tehnički rečnik(en- Vol.292:1316– The fibrecul- Vakcinišete livaš računar? Pojmovna metafora virusauterminima The Summary , 7 Weinstock,Jeffrey(1997),„VirusCulture“ 27. 26. Thomas, Anne-Marie(2002), 25. Stix, Gary(1994),„BinaryDisinfectants: 24. Sontag, Susan(1978), 23. Sontag, Susan(1988) Prćić, Tvrtko(2000),„Osindromumileni- 22. informacione tehnologije usrpskom iengleskom jeziku 2014). lib/mjw01.html (pristupljeno29.oktobra ternet, dostupnonahttp://vxheavens.com/ Studies inPopularCulture, dis.pdf (pristupljeno2.novembra2014). 0607102-185008/unrestricted/Thomas_ http://etd.lsu.edu/docs/available/etd- State University,internet,dostupnona speculative fiction outer space:Thevirus,culturalanxietyand tember 1994:97–98. mune Response“, Endowing CornputersWiîhaSoftwareIm- New York:Farrar,StraussanGiroux. hors slovenski filolog, jumske bubeijezikuanglosrpskom“, , NewYork:Farrar,StraussandGiroux. [email protected] Beograd: 56/3–4,867–873. , Doctoralthesis,Louisiana Scientific Amterican , AIDSanditsMetap- Illness asMetaphor 20.1: 83–97,in- It camefrom Južno- , Sep- , , 95 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 stručni rad
Jovanka Tešanović UDK 811.111’373.612.2 Univerzitet u Istočnom Sarajevu DOI 10.7251/fil1511096t Medicinski fakultet Foča Katedra za engleski jezik
STRUCTURAL TYPES OF NOUN PHRASE PREMODIFICATION AND THEIR DISTRIBUTION IN MEDICAL ENGLISH
Abstract: This paper investigates premodification as one of the major noun phrase components in a specific type of written scientific register. The aim is to investigate and describe the structure and distribution of types of premodification in a corpus of medical English and determine if there are some significant differences among different periods in the last twenty years. Since the corpus comprises medical articles, we set up two hypotheses 1 - types of premodification within the noun phrase appearing in these periods are the same and their complexity and distribution can be conditioned by the level of research complexity described in an article, and 2 - there are new premodifying elements in addition to the typical ones, which are related to medical English, i.e. scientific writing. Using analysis, synthesis and comparative method we managed to confirm our hypotheses, which means that premodification of a noun phrase in medical English is specific and different from other written registers to a certain extent. Key words: premodification, medical register, premodifying element, premodifier.
1. Introduction period 1 covering 1993-1994, period 2 1998- he subject of our research is premodifi - 1999, period 3 2003-2004, period 4 2008-2009 cation as one of the major noun phrase and period 5 2012. 25 research papers (200-250 components in the specifi c type of writ- pages), 5 per period, are included in the analysis. T 1 ten scientifi c register . Our aim is to investigate Only articles from the research section have been and describe the structure and distribution of chosen. premodifi cation in a corpus of medical English We will test two hypotheses: 1 - types of and determine if there are some signifi cant diff er- premodifi cation within the noun phrase appear- ences among diff erent periods. Since the research ing in these periods are the same and their com- has been done in the medical register, the corpus plexity can be conditioned by the level of re- is comprised of articles published in the medical search complexity described in an article, 2 - journal British Medical Journal (BMJ) in the last twenty years. Th e articles have been chosen ran- there are some new premodifying elements apart domly, the only condition being that they were from the typical ones, which are related to medi-
VI 2015 11 published by authors from Great Britain and cal English, i.e. scientifi c writing. Using analysis, that they allowed full access on the website2. Th e synthesis and comparative method the results corpus comprises articles from fi ve time periods: and conclusions will be discussed and presented. Due to the restriction on the number of pages, 1 Thus, the term register (when it is distinguished from genre) has been used to refer to a general kind of language the types of head nouns, which are common in ФИЛОЛОГ associated with a domain of use, such as a ‘legal register’, medical English such as the fused-head construc- ‘scientific register’, or ‘bureaucratic register’ (Biber et al. 2007: 8). tions, measure phrases, acronyms and binominals 96 2 http://www.bmj.com/ will not be described. Structural Types of Noun Phrase Premodification and Their Distribution in Medical English
2. Premodification of noun phrase III. POSTCENTRAL – participles and Th e noun phrase is the most common syn- colour adjectives: a retired colonel, blue tactic unit of an English sentence. It consists of skies four major components: determiner, premodifi er, IV. PREHEAD - the least adjectival and head noun and postmodifi er. Th e head is an ob- most nominal premodifi ers, such as ad- ligatory element and it can be realised as a noun, jectives with a proper noun basis de- name or pronoun. In both noun-headed and noting nationality, provenance and pronoun-headed phrases premodifi cation and style- American, Gothic; other denomi- postmodifi cation are optional. Pronoun-headed nal adjectives with a relation to nouns phrases usually cannot include a determiner. Pre- oft en with the meaning ‘consisting of ’, modifi ers include adjectives, participal modifi ers ‘involving’ or ‘relating to’- annual, eco- and other nouns (Biber et al. 1999: 574). Apart nomic, medical; and nouns- tourist (at- from these types of premodifying items Green- traction), Yorkshire women baum&Quirk also mention -s genitive, adverbial and sentence (2003: 383). Examples of sequences of premodifi ers: 2. Our (Determinative) numerous (Zone 2.1 Premodification by adjectives I) splendid (Zone II) African tourist (Zone IV) attractions (Head) A premodifying adjective, especially when it is the fi rst item aft er the determiner, can itself be 3. A (Determinative) certain (Zone I) premodifi ed in the same way as it can in predica- grey (Zone III) church (Zone IV) tow- tive position (Greenbaum&Quirk 2003: 384). er (Head) When a head has more than one premodi- fi er or adjective, their order is determined by 2.2 Premodifi cation by participles their semantic properties (Greenbaum&Quirk 2.2.1 -ING participle 2003: 392): Th e possibility of modifi cation by a present participle depends on the potentiality of the par- ticiple to indicate a permanent or characteristic feature. Th e indefi nite article favours the habitu- age head noun al or permanent (5), the defi nite article the spe- colour general participle denominal provenance determiners cifi c or temporary (4) (Quirk et al. 1985: 1326): 4. Th e approaching train is from Liver- pool. 1. Some (D) intricate (G) old (A) inter- locking (P) Chinese (PR) designs (H) 5. He was frightened by an approaching train. In the premodifi cation structure of the noun phrase, adjectives are placed between the deter- miners and the head of the noun phrase. Th ere are 2.2.2 -ED participle four zones (Quirk et al. 1985:1338-1340): Th e -ed participle can be active or passive, VI 2015 11 I. PRECENTRAL – peripheral, non- but the active is rarely used in premodifi cation gradable adjectives, in particular inten- (6) However, when an active participle is modi- sifying adjectives - emphasizers: cer- fi ed by an adverb, it can be used in premodifi ca- tain, defi nite, plain, pure; amplifi ers: tion (7) (Quirk et al. 1985: 1327): absolute, entire, perfect, total, complete; 6. Th e immigrant who has arrived BUT downtoners: feeble, slight NOT: *the arrived immigrant ФИЛОЛОГ II. CENTRAL – central, gradable adjec- 7. Th e newly-arrived immigrant [‘the im- tives: big, funny migrant who has arrived recently’] 97 Jovanka Tešanović
2.3 Premodifi cation by nouns 2.4 Premodifi cation by genitives Noun + noun sequences contain only con- Genitive can have two functions. It func- tent words, with no function words to show the tions as a central determiner when the genitive is logical relations between the two parts. Th ey pre- a phrase incorporating its own determiner (8). sent information densely, and heavily rely on im- Where the genitive is used descriptively, howev- plicit meaning so the reader must infer the in- er, it functions not as a determiner but as a modi- tended logical relationship between the modify- fi er with a classifying role (9). Determiners in ing noun and the head noun. Noun + noun se- such noun phrases usually relate not to the geni- quences are used to express a bewildering array of tive but to the noun following it (Greenba- logical relations, including the following (where um&Quirk 2003: 105): the head noun is labeled N2 and the premodify- 8. My cousin’s new briefcase. ing noun N1) (Biber et al. 2002: 273-274): 9. They attend a women’s university in – Composition: N2 is made from N1; Kyoto. N2 consists of N1 (e.g. glass windows). – Purpose: N2 is for the purpose of N1; 2.5 Premodifi cation by adverbs N2 is used for N1 (e.g. pencil case). Adverbs modify verbs, adjectives and ad- – Identity: N2 has the same referent as verbs and they are rarely used in front of nouns. N1 but classifi es it in terms of diff erent Th ey are usually hyphenated when they premod- attributes (e.g. men workers). ify nouns. Of course, the part of that premodify- – Content: N2 is about N1; N2 deals ing phrase must be an adverb as in the following with N1 (e.g. algebra test). example (Quirk et al. 1985: 1336): – Objective: N1 is the object of the pro- 10. She travelled to many far-away places. cess described in N2, or of the action performed by the agent described in 2.6 Premodifi cation by sentence N2 (e.g. egg production). What was said about the premodifi cation by – Subjective: N1 is the subject of the pro- adverb phrases applies also to the premodifi cation cess described in N2; N2 is nominal- by sentences. Th ey are rarely used. Sentence pre- ised from an intransitive verb (e.g. child modifi ers are also hyphenated, and they can have a development). colloquial fl avour (Quirk et al. 1985: 1337): – Time: N2 is found at the time given by 11. I visited his what-do-you-call-it cottage. N1 (e.g. summer conditions). – Location: N2 is found or takes place at the location given by N1 (e.g. corner 2.7 Noun phrases with multiple cupboard). premodifi ers – Institution: N2 identifi es an institu- Many noun phrases occur with multiple pre- tion for N1 (e.g. insurance companies). modifi ers especially in written registers. Th ey can – Partitive: N2 identifi es parts of N1 have two-word premodifi cation (12), three-word
VI 2015 11 (e.g. cat legs). premodifi cation (13) and four-word premodifi ca- tion (14). Multiple premodifi ers are very effi cient – Specialisation: N1 identifi es an area of because they pack dense informational content specialisation for the person or occupa- into as few words as possible. On the other hand, tion given in N2; N2 is animate (e.g. the readers are faced with a huge problem since fi nance director). they have to infer the logical relations among the ФИЛОЛОГ constituents. Multiple premodifi ers do not only Some sequences can belong to more than modify the head noun directly. Th ey usually have 98 one category (e.g. thigh injury). embedded relations, which means that some of Structural Types of Noun Phrase Premodification and Their Distribution in Medical English them modify other premodifi ers rather than the tions and create incorrect interpretation. In or- head noun. Th e meaning relations among the con- der to avoid this and at the same time retain the stituents can be ambiguous and diff erent, and the dense packaging of information it is possible to readers must infer the intended meaning (15, 16) use and-coordinated premodifi ers and or-coordi- (Biber et al. 1999: 597-598): nated modifi ers (Biber et al. 1999: 600-601): 12. Funny whistling noises 17. Black and white cat 13. High sulphur soil areas 18. Familiar or preplanned activities 14. Very fi nely grained alluvial material 15. [Two more] [practical] principles ‘two Modifi cation can apply to more than one additional principles that are practical’ head, which is illustrated in the following exam- 16. Two [[more] practical] principles ‘two ples (19, 20). Th e multiple head is a subject of principles that are more practical’ premodifi cation and coordination. (Quirk et al. 1985: 1345): 2.7.1 Order of multiple premodifi ers 19. The new table and chairs Th e order of multiple premodifi ers depends 20. The beautiful new table and chairs/ the on the intended meaning and structure. Th e fol- new (but) ugly table and chairs lowing order of premodifi ers is preferred (Biber et al. 1999: 598-599): 3. A corpus-based analysis Although modifi cation is a main device for adverb + adjective + colour adjective + the information packaging especially in scientifi c participle + noun + head noun (medical) register which tends to explain and elaborate, it is not always used with noun phras- Although there are no absolute rules gov- es. Whether a noun phrase will include premodi- erning the order of words in a premodifi cation fi cation or postmodifi cation depends on the level sequence, there are a few tendencies (Biber et al. of complexity of the research, i.e. on the informa- 1999: 599-600): tion that has to be conveyed. Th e articles belong- – Adjective + noun + head (mature rice ing to period 1, unlike all other periods, deal with grain) simple research including the dangers of sledging – Participial modifi er + noun + head (in- accidents for spinal injuries, consultations by let- creased disease incidence) ter, the care of poor and refugee children, and diagnosis of colovesical fi stula. Some of this re- Participial modifi ers tend to occur closer to search is not carried out by means of some spe- the head noun than adjectives; however this or- cifi c equipment, methods, questionnaires and der can be reversed. statistical analysis. Th ese articles are more like – Adjective + participial modifi er + head reports based on the short, concise and clear rep- (rare shopping trips) resentation of the results. Th us, there is a high proportion of nouns without premodifi cation (see table 1.2). Adverbs usually modify the following ad- 1. Sledging took place in a social atmos- jective or participial modifi er phere and drink was used. (BMJ 18- VI 2015 11 – Adverb + participial modifi er + head 25.12.1993) noun (these fully grown men) 2. Histology confi rmed diverticular dis- – Adverb + adjective + head noun (a re- ease only. (BMJ 18-25.12.1993) ally hot day)
2.7.2 Coordinated modifi ers 3.1. Premodifi cation by adjectives ФИЛОЛОГ Multiple premodifi ers or multiple embed- Adjectives and nouns are the most com- dings can represent a lot of diff erent logical rela- mon premodifying elements in written medical 99 Jovanka Tešanović
register. Owing to their numerous semantic Descriptor denoting evaluation or emotion meanings, either as descriptors or classifi ers, 9. In our study, iron defi ciency was a sig- (Biber et al. 1999: 508-509) adjectives are nifi cant risk factor for low vitamin D present in all fi ve periods belonging to our corpus: concentration in all three ethnic Descriptor denoting time groups. (BMJ 2.1.1999) 3. A recent study of human papillomavi- rus as a test of cure in England involved Since the objectives of any research are be- follow-up at six, 12, and 24 months af- coming more demanding and complex which is ter treatment and concluded that coincident with the technological development women who were human papillomavi- as well as the appearance, frequency and malig- rus and cytology negative at six months nancy of some diseases, it is important to men- could be safely returned to routine re- tion an increasing proportion of premodifying call. (BMJ 31.10.2012) adjectives derived from nouns denoting some medical term: 10. Fetus- fetal (BMJ 9.1.1999) Classifi er denoting topic 11. Laparoscopy- laparoscopic (BMJ 4. Th e emotional impact of absent fathers 7.1.2004) is apparent from studies showing that 12. Haemorrhage – haemorrhagic (BMJ these children have much lower educa- 2.1.1999) tional performances, even aft er adjust- 13. Pelvis – pelvic (BMJ 12.12.2012) ment for diff erences in income. (BMJ 14. Th orax- thoracic (BMJ 18-25.12.1993) 18-25.12.1993) 15. Also, a high proportion of laparoscopic procedures used disposable equipment. Classifi er denoting affi liation (BMJ 7.1.2004) 5. Our data suggests that matters have im- proved slightly in Bangladeshi and In- dian children but not in Pakistani chil- 3.2 Premodifi cation by nouns dren. (BMJ 2.1.1999) Similarly, nouns as premodifying elements can express various meanings in conjunction Descriptor denoting miscellaneous charac- with the head noun. Th e logical relations be- teristics tween these parts are oft en not explicit, so the 6. When a serious anomaly is suspected readers must infer the intended meaning by prenatally some parents request termi- themselves. In addition, noun + noun sequences nation of pregnancy. (BMJ 8.12.2003) are condensed and space saving structures that convey information using only two words which is another reason for their frequent use in written Classifi er denoting relation, classifi cation registers. We found the following examples in or restriction our corpus (We will use N2 for head noun, N1 7. Our main outcome measure was abuse for premodifying noun in the analysis) (Biber et using the validated modifi ed confl ict al. 1999: 273-274): VI 2015 11 tactics scale, completed by the carer. Composition (BMJ 23.1.2009) 16. The equipment used was unorthodox and included a plastic sheet and a rubber Descriptor denoting extent, size or quantity ring towed by a vehicle. (BMJ 18- 8. Our centre receives referrals from a 25.12.1993) ФИЛОЛОГ wide catchment area and it can be dif- fi cult for patients to get to the clinic. Sheet (N2) is made of plastic (N1) whereas 100 (BMJ 18-25.12.1993) ring (N2) is made of rubber (N1). Structural Types of Noun Phrase Premodification and Their Distribution in Medical English
Content Institution 17. Th e apparent interaction between mi- 23. Research ethics committees are well es- graine history and high blood pressure tablished, though they have been criti- (during or excluding pregnancy) on cised. (BMJ 17.1.2004) odds ratios for ischaemic stroke has not Committees (N2) are institutions for previously been reported. (BMJ research ethics (N1). 2.1.1999) History (N2) deals with migraine (N1). Subjective 24. Th erefore the October values for these Location children are likely to drop further to 18. Hospital consultations could be con- those associated with rachitic bone ducted by various health professionals changes in a higher proportion of chil- including consultant surgeons, con- dren. (BMJ 2.1.1999) sultant oncologists, registrars, more junior doctors, or specialist nurses. Bone (N1) is the subject of the process (BMJ 11.12.2008) described in changes (N2), i.e. bone Consultations (N2) take place in hospi- changes. tal (N1). Partitive Purpose 25. Government departments should there- 19. However, speed bumps may have a use- fore have clearly defi ned policies and ful alternative benefi t in the diagnosis designated responsibilities, ideally un- of acute appendicitis. (BMJ 17.12.2012) der one coordinating body. (BMJ 18- Bumps (N2) are used for speed (N1) re- 25.12.1993) duction. Departments (N2) are parts of govern- ment (N1). Objective 20. We also collected details of postopera- Specialisation tive complications during admission, 26. Some confusion exists among health- including any blood transfusion and care professionals about the necessity whether a woman had to be returned to for vitamin supplementation aft er the theatre; additional resource use was es- age of 1 year, although the Department timated as for operative complications. of Health recommends supplements (BMJ 7.1.2004) for all children up to the age of 5. (BMJ Th e process of transfusion (N2) refers 2.1.1999) to blood (N1). Healthcare (N1) is an area of specialisa- Identity tion for (N2) professionals. 21. Refugee children continue to arrive in Most noun + noun sequences belong to lo- countries that are poorly prepared for cation, objective or subjective, content and pur- them. (BMJ 18-25.12.1993) pose category since medical research usually in- Children (N2) who are refugees (N1);
vestigates processes happening at a certain place VI 2015 11 both nouns refer to the same referent. using diff erent means of analysis (bone scans, au- Time topsy fi ndings, urine sample). 22. Th erefore the October values for these Th e following example illustrates how cer- children are likely to drop further to tain sequences can belong to two categories: those associated with rachitic bone 27. Elbow injuries are common in primary changes in a higher proportion of chil- and secondary care, accounting for ФИЛОЛОГ dren. (BMJ 2.1.1999) 2-3% of emergency department attend- Values (N2) are taken in October (N1). ances. (BMJ 9.12. 2008) 101 Jovanka Tešanović
(N2) injuries take place at elbow (N1), resubmitted for chair’s approval. (BMJ which refers to the location, but also 17.1.2004) N1 (elbow) is the object of the process described in N2 (injury). 3.4 Multiple premodifi ers Multiple premodifi ers are frequent charac- 3.3 Premodifi cation by participles and teristics of a noun phrase in medical register con- genitives sisting of various types of adjectives and nouns In comparison to nouns and adjectives, par- that can be preceded by all kinds of determiners: ticiples and genitives are rare in medical register, 33. AC2 uses transcription mediated ampli- but present in all analysed periods without sig- fi c a t i o n technology, in which riboso- nifi cant diff erences. mal RNA target regions from N gonor- Additionally, we found no examples of adver- rhoea are amplifi ed. (BMJ 12.12.2012) bials and sentences functioning as premodifi ers. Th e head technology is modifi ed by noun + Th ey have a slightly informal and even col- -ed participle + noun sequence. loquial meaning whereas there is a strict selection 34. Th e 125 consecutive eligible papers re- of linguistic units in scientifi c style. Since the basic ceived by the BMJ during the recruit- principles of this style require the thoughts to be ment period were entered into the clear, precise and logical without emotional and study. (BMJ 2.1.1999) subjective fl avour, expressive lexemes such as dia- lect words, vulgarism and jargon are not common- Both adjectives consecutive and eligible ly found in the discourse (Tošović 2002: 349). modify the head papers. Ing-participle can express permanent (29) 35. Our study shows that 55% of major ab- and temporal (28) characteristics depending on normalities of the heart and great arter- the determiner: ies are associated with increased fetal 28. Th e best performing local authorities nuchal translucency thickness at 1014 were in London and northeast Eng- weeks of gestation. (BMJ 9.1.1999) land. (BMJ 4.12.2012) Th e head noun thickness is modifi ed by –ed 29. An increasing proportion of women in participle + adjective + adjective + noun se- the workforce exacerbate the shortage, quence. as overall, women contribute fewer 36. An emergency department doctor or working hours than men to the special- emergency nurse practitioner then ty. (BMJ 17.1.2004) screened and recruited each patient Ed- participles are usually modified by an during routine care. (BMJ 9.12.2008) adverb: 30. Government departments should there- In this case the head doctor is modifi ed by fore have clearly defi ned policies and the noun department. Th e premodifi er depart- designated responsibilities, ideally un- ment is modifi ed by emergency, which means that der one coordinating body. (BMJ 18- multiple words in premodifi cation can have em- 25.12.1993) bedded relations and do not have to modify the VI 2015 11 Genitives can have different meanings, head noun. Th ere is no emergency doctor, but a such as genitive of origin (31) and subjective doctor who works at the emergency department. genitive (32): Th e following examples illustrate diff erent 31. Unicef’s report shows clearly how chil- orders of multiple premodifi ers that do not nec- dren have been among the biggest los- essarily follow the preferred pattern suggested by ФИЛОЛОГ ers. (BMJ 18-25.12.1993) Biber et al. (1999: 598-599): 32. Changes to the UK patient invitation 37. Th e previously reported prevalence - ad- 102 letter required by the committee were verb + participle (BMJ 9.1.1999) Structural Types of Noun Phrase Premodification and Their Distribution in Medical English
38. Infantile polycystic kidney disease - adjec- 47. With the 3/n rule for zero numerators, tive + adjective + noun (BMJ 2.12.1999) 300 adults and 300 children with full 39. Cystic renal dysplasia - adjective + ad- elbow extension and no signifi cant jective (BMJ 8.12.2003) fracture would yield a test sensitivity of 40. Worst case scenario analyses - adjective 100% for each group, with 95% confi - + noun + noun (BMJ 10.1. 2004) dence intervals between 99% and 41. Th e same rigorous physically demanding 100%. (BMJ 9.12.2008) exercise - adjective + adverb + partici- 48. We calculated test characteristics (sen- ple (BMJ 2.1.1999) sitivity, specifi city, predictive values 42. Presumed chromosomally normal fetuses and likelihood ratios) with 95% confi - - participle + adverb + adjective (BMJ dence intervals, and compared propor- 9.1.1999) tions by χ2 test to obtain P values, us- We found examples of coordinated modi- ing StatsDirect version 2.5.6 (StatsDi- fi ers too: rect, Altrincham, UK). (BMJ 2.1.1999) 43. Th e vulvovaginal and endocervical sam- ples were tested for N gonorrhoea using Also, there are some examples of mathe- the AC2 assay according to the manufac- matical symbols in combination with numbers in turer’s instructions. (BMJ 12.12.2012) the premodifying position: 44. Costs were based on 2002 UK prices 49. Briefl y, we conducted a randomised and included direct, indirect, and over- controlled trial using a 4×2 factorial head costs. (BMJ 10.1.2004) design, in which participants from 64 general practices were randomised to Both multiple premodifi ers and coordinat- one of eight groups. (BMJ 11.12.2008) ed modifi ers are less commonly used in period 1 50. We used a 2:1 randomisation schedule due to the already mentioned reasons dealing in favour of the laparoscopy. (BMJ with the complexity of research (see table 1.2). 7.1.2004)
3.5 Statistical symbols as premodifying In addition, medical register contains specifi c elements kinds of words that can be composed of letters and numerals and function as premodifi ers. Th ese Since most medical research is based on sta- kinds of premodifi ers refer to the latest research tistical data, certain noun phrases contain statis- that deals with current diseases and disorders. tical symbols as premodifying elements. Th ese 51. To capture the broader impact of the elements were not present in the early research intervention we measured women’s since the exact methods and tests used in statisti- general health using the SF-12 mental cal analysis were not described in the research component summary (SFMCS) and papers. Th ey only presented the results without physical component summary (SF- mentioning how they had been obtained unlike PCS). (BMJ 15.1.2009) the latest periods which included every aspect of 52. We also considered HER2 status as rou- the statistical analysis. tine testing was being introduced at the 45. Weighted k statistics were used to onset of the study. (BMJ 11.12.2008) VI 2015 11 measure interobserver reliability, with a maximum diff erence of 1 in scores be- tween editors representing agreement. 3.6 Proper nouns as premodifying (BMJ 2.1.1999) elements 46. A two tailed χ2 test with Yates’s correc- Proper nouns as premodifi ers are used tion showed that this diff erence was when mentioning the names of certain tests (53), ФИЛОЛОГ highly signifi cant (χ2= 112.4, P < approaches (54), hospitals (55), scales (56), ques- 0.001). (BMJ 2.1.1999) tionnaires (57) and techniques (58), which is 103 Jovanka Tešanović
more characteristic of recent researches. Only modifi ers because certain terms are more oft en one example was found in period 1. referred to by their acronyms than by real name. 53. More specifi c urine tests to confi rm the Th ey are also a powerful space saving device. presence of a fi stula include the oral ad- 59. An alternative strategy is to use DNA3 ministration of charcoal followed by its testing for human papillomavirus as a detection in the urine, with a success “test of cure” to discharge women back to rate of 50-100%; the Bourne test, in routine screening earlier and thus reduce which the urine is subjected to x rays the amount of post-treatment surveil- aft er barium enema to detect the pres- lance. (BMJ 31.10.2012) ence of barium in the urine; and simple 60. Th e model simulated a cohort of wom- microscopy to detect cellulose fi bres. en who had been treated for CIN4 (BMJ 18-25.12.1993) grades 1, 2, and 3. (BMJ 31.10.2012) 54. We developed a mathematical model 61. A detailed description of the methods using a Markov approach, with a six- used in the WHO5 study has been pub- month time step to evaluate the cost lished previously. (BMJ 2.1.1999) eff ectiveness of alternative options. 62. All incremental cost eff ectiveness ratios (BMJ 31.10.2012) for maximum cost estimates fell within 55. Th ough this decline preceded the ad- the NHS6 cost acceptability threshold. verse publicity surrounding events at (BMJ 10.1.2004) Alder Hey Hospital, it has accelerated since. (BMJ 8.12.2003) Certain acronyms can function as both 56. Th e review quality instrument (version premodifiers and head nouns: 4) consists of seven items (importance 63. Th e EQ-5D data were used to estimate of the research question, originality, QALY gain per patient over the method, presentation, constructiveness 12-month period using the published so- of comments, substantiation of com- cial tariff for EQ-5D. (BMJ 11.12.2008) ments, interpretation of results) each scored on a fi vepoint Likert scale (1 = poor, 5 = excellent). (BMJ 2.1.1999) 3.8 Latin terms and Greek letters as 57. We estimated cost to the NHS and pa- head nouns and premodifying tients separately, and conducted a cost elements eff ectiveness analysis that compared Medicine is highly associated with Greek cost to the NHS with the primary out- and Latin, so where appropriate, the Latin terms come of the Roland-Morris disability (64) are used for naming certain diseases even questionnaire, the number of days in nowadays, as well as letters of the Greek alphabet pain, and the QALYgain estimated (65) in premodifi cation. from the European quality of life in- 64. Neisseria gonorrhoea (and Chlamydia strument EQ-5D. (BMJ 11.12.2008) trachomatis) can infect either the ure- 58. Previous studies of the eff ectiveness of thra, the endocervix, or both. Culture
VI 2015 11 Alexander technique lessons and mas- of N gonorrhoea from urethral and en- sage for patients with chronic back docervical samples is currently the rec- pain have focused on clinical outcomes. ommended method of detecting gon- (BMJ 11.12.2008) orrhoea in women in the UK. (BMJ 12.12.2012)
3 ФИЛОЛОГ 3.7 Acronyms as premodifying elements Deoxyribonucleic acid 4 Cervical intraepithelial neoplasia Another notable feature of a noun phrase 5 World Health Organisation 104 in medical register is the use of acronyms as pre- 6 National Health Service Structural Types of Noun Phrase Premodification and Their Distribution in Medical English
65. In the early 1990s, in common with pearing in these periods are the same and that most centres, local women were off ered their complexity and distribution can be condi- α fetoprotein screening for neural tube tioned by the level of research complexity de- defects at 15-18 weeks and an anomaly scribed in an article, and that there are new pre- scan at 18-22 weeks of gestation. (BMJ modifying elements in addition to the typical 8.12.2003) ones, which are related to medical English, i.e. scientifi c writing. Th e use of Latin terms was not very com- When premodifi cation is concerned, we mon in the early periods. Th ose articles investi- found that adjectives and nouns are by far the gated less medical topics such as refugee and most frequently used premodifi ers due to their poor children, sledging injuries, vitamin concen- ability to express a great number of logical rela- trations, which did not necessarily require the tionships. Also, we found that there is a large pro- use of Latin words. portion of adjectives derived from nouns denot- ing some medical term which are either of Latin or Greek origin. Another characteristic of premodifi cation in the medical register is the use of statistical nouns -ing/ -ed-ing/ genitives elements statistical statistical acronyms adjectives participles participles symbols, which were not used in period 1 since I 1012 248 62 / 79 28 10 the articles from that period did not include a de- II 619 435 28 / 41 17 4 4 tailed description of all parts of the statistical III 937 298 54/ 36 11 24 10 analysis. Proper nouns and mathematical opera- IV 895 723 49/ 45 5 19 10 tions with numerals were extremely rare in the V 1222 768 51/ 83 9 29 12 fi rst two periods in comparison with the other ones. 1.1 Distribution of the types of noun phrase premodification Acronyms are frequently used as premodi- fi ers. Th e use of Latin terms for certain diseases is becoming more popular with the latest research period. Also, premodifi ers as well as head nouns can be realised as words consisting of letters and numerals in recent research. In addition to this, multiple premodifi ers can be additionally ex- symbols multiple multiple premodifier premodifier coordinated coordinated premodifiers proper nouns
mathematical pended usually with nouns and adjectives. nouns without without nouns Latin or Greek Latin From our research it is obvious that science I 1 1371 196 23 1 development is associated with the choice and II 2 1212 232 19 complexity of lexis, which means that future in- III 6 862 307 34 1 5 vestigations may show even more complex phras- IV 6 906 387 75 6 4 es and relations. V 4 897 538 88 8 1.1 1.2 Distribution of the types of noun phrase Bibliography
premodification VI 2015 11 1. Alexander, Louis George (1988) Longman English Grammar, Harlow: Longman. 4. Conclusion 2. Biber, Douglas et al. (1999) Longman Gram- Th e central focus of our analysis was the mar of Spoken and Written English, Harlow: structure and distribution of types of premodifi - Paerson Education Limited cation of the noun phrase in the medical register. 3. Biber, Douglas et al. (2002) Longman Stu- ФИЛОЛОГ We managed to prove our hypotheses that types dent Grammar of Spoken and Written Eng- of premodifi cation within the noun phrase ap- lish, Harlow: Paerson Education Limited 105 Jovanka Tešanović
4. Biber, Douglas et al. (2007) Discourse on the English Language, Cambridge: Cambridge Move: Using Corpus Analysis to Describe University Press Discourse Structure, Amsterdam/ Philadel- 8. Huddleston, Rodney and Goeff rey K. Pul- phia: John Benjamins Publishing lum (2006) A Student’s Introduction to Eng- 5. Greenbaum, Sidney and Randolph Quirk lish Grammar, Cambridge: Cambridge Uni- (2003), A Student’s Grammar of the English versity Press Language, Harlow: Paerson Education Lim- 9. Quirk, Randolph et al. (1985) A Compre- hensive Grammar of the English Language, ited Harlow: Longman Group Limited 6. Halliday, Michael (2004) An Introduction to 10. Reppen, Randi et al. (2002) Using Corpora to Functional Grammar, Oxford: Oxford Uni- Explore Linguistic Variation, Amsterdam/ versity Press Philadelphia: John Benjamins Publishing 7. Huddleston, Rodney and Goeff rey K. Pul- 11. Sinclair, John (1990) Collins Cobuild English lum (2002) Th e Cambridge Grammar of the Grammar, London: Collins ELT
TIPOVI STRUKTURA PREMODIFIKACIJE IMENIČKE SINTAGME I NJIHOVA RAŠIRENOST U ENGLESKOM JEZIKU IZ OBLASTI MEDICINE
Rezime
U radu ćemo opisati vrste premodifikatora imeničke fraze i njihovu di- stribuciju u pisanom naučnom registru. Cilj je ispitati vrste premodifika- tora i njihovu distribuciju u korpusu koji čine medicinski članci objavlje- ni u časopisu British Medical Journal u pet vremenskih perioda, u po- sljednjih dvadeset godina i utvrditi da li postoje neke značajne razlike među različitim periodima. Pošto se radi o medicinskom registru posta- vili smo dvije hipoteze: 1. vrste premodifikatora su iste u svim periodima i njihova distribucija i složenost može biti uslovljena složenošću konsul- tovanog članka; 2. postoje ’nove’ vrste premodifikatora koje su u vezi sa medicinskim registrom, tj. naučnim stilom. Koristeći analitičko-deskrip- tivni, sintetički i komparativni metod ustanovili smo da se sve vrste pre- modifikatora osim priloga i rečenice, javljaju u svim periodima; njihova složenost i distribucija uslovljena je složenošću istraživanja. Takođe smo ustanovili da zbog specifičnosti medicinskog registra, postoje ’novi’ ele- menti u premodifikaciji imeničke fraze kao što su statistički simboli, koji nisu zastupljeni u prvom periodu jer tadašnji članci nisu uključivali stati- stičke obrade podataka, matematičke operacije u kombinaciji sa brojevi- ma, grčka slova, akronime ni lična imena koji ne spadaju u tipične vrste VI 2015 11 premodifikatora.
[email protected] ФИЛОЛОГ
106 стратегијама). присуства три категорије три категорије присуства основну за језика руског уџбеника школу, бави конципирању и организације уџбеничког доприноси степену икојаувеликом текста што бољемосмишљавању и релевантнос и знањаостр КОНСТРУКЦИЈСКА РЈЕШЕЊА СРЕДИНИ: ПРОБЛЕМИИ У СРПСКОЈ/ЦРНОГОРСКОЈГОВОРНОЈ САВРЕМЕНОГ УЏБЕНИКА РУСКОГ ЈЕЗИКА МЕТАКОГНИТИВНА ФУНКЦИЈА Р организације уџбеничког текста, а то су: ато организације уџбеничког текста, општихпринц девет вање ходно усмјеримо на издвајање иидентифико- смо одлучили да наше интересовање превас- приликом овом код знања ученика, нитивна у знатној подстичу мјери иразвијају метаког- који унаведенимте, уџбеничким структурама сљедњих 20година исагледавајући све елемен- Горе Црне школама по- основним у Србије и знатној мјери подстичу иразви подстичу знатној мјери овог рада усагледавању превасходно који свих унаведеној сеогледа уџбеничкој елемената у серији изуџбеничких комплета ка чок ааиаБаквћ УДК 37.016:811.161.1 10.7251/fil1511107b DOI факултетФилозофски Никшић Универзитет Црне Горе Наталија Брајковић и Апстракт: Кључне ријечи: Кључне 1. Увод 4) иочигледносткохерентност струк- знања; јасноћа и стабилност 3) градива; новог дискриминабилност 2) релевантних знања ииску- доступност 1) Диалог комплета комплета беника руског из језика уџбеничких адећи на тумачењу ианализи уџ- четири туре текста; става; т метако савременог уџбе савременог атегијама, атегијама, ) у употреби у основним школама Црне) уупотреби Горе уосновним школама иСрбије Циљ 20година. упосљедњих
Орбита У датомрадуизврш гнитивне функци метако који су у употреби у у употреби у су који метако метако Орбита ипа планирањаи ника руског језика руског ника јају метако јају гнитивна гниција. гнитивних гнитивних који су (осим уџбеничких корпуса (осим који су или смо деск смо или је којачини
знања, наставни процес, наставни знања знања, гнитивна ли смо се реконструисањем и утврђивањем степена степена сереконструисањем иутврђивањем ли смо као страног. Вршећи страног. као знања (знања о задатку, знања о себи изнањао знањаосеби знања (знањаозадатку, моћ, како наставника, тако и уџбеника. Учени- уџбеника. и тако наставника, како моћ, по- је функционисање, од важности посебне иунаприједилигије когнитивно сопствено шег рада. на- предмет за важности од посебне је који је), метакогнитивне (остваривање текста функци- принципа уџбеничког организационог веденог на- шестог реализације поступке и значај сао, рипцију рипцију једаноддевет знања кодуче Да изградили страте- би ваљане ученици Сада ћемопрецизније сми- размотрити индивидуализација (Пешић градива 9) изградња културе служења књигом и 8) мотивационе остваривање функције; 7) 6) метакогнитивнеостваривање функ- проблематизација иствара- градива 5) и анализу четири уџбе и анализу 1998: 109). ције; ње когнитивног конфликта; општих принципа планирања принципа планирања општих ника, азати ника, експертизу наведеног корпуса наведеног експертизу Давайте дружить! о задатку, знања о себи знањаосеби о задатку, м и да истакнемо м идаистакнемо ника рус ника стручни рад , ког јези- Родни- 107 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наталија Брајковић
ци основношколске узрасне формације, по- У вези са овим осврнућемо се на релевантност себно они у нижим разредима, особито изгра- издвајања и селектирања сљедећих компонен- ђују метакогнитивне способности као што су: ти комуникативне компетенције: знање о задатку, стварнија, комплетнија и тач- 1) лингвистичка компетенција; то је вје- нија представа о сопственим способностима и штина образовања граматички пра- умијећима, знање о стратегијама (које се по- вилних форми и синтаксичких кон- себно изграђује на узрасном нивоу од 10 до 12 струкција као и поимања правилно година). У ком степену ће се код ученика наве- организованих смисаоних елемената дени захтјеви успјешно остварити, зависиће говорне дјелатности и њихове при- од квалитета узајамног односа и међусобног мјене; дјеловања са одраслима (наставницима и ро- 2) социолингвистичка (говорна) ком- дитељима). Наставник увијек треба да води петенција; она се огледа у способно- рачуна о поступцима презентовања предвиђе- сти избора и селекције најнужнијих не грађе, о исправности података, о поступци- лингвистичких форми, зависно од ма провјеравања знања итд., док родитељи језичких ситуација и околности у ко- могу својим квалитетнијим подучавањем дје- јима се реализује дати вид општења; це да ваљано изграђују и развијају њихову 3) дискурзивна компетенција; она се свијест о сопственом мишљењу, когнитивним огледа у вјештини ученика да употре- ограничењима, стратегијама које се могу упо- бљавају одређени вид језичког дјело- требљавати итд. вања ради састављања и презентира- Уџбеник пружа низ конструкцијских ња текста; рјешења по питању остваривања метакогни- 4) социокултурна компетенција; она се тивне функције. У поступку међусобне пове- очитује у постојању жеље за оствари- заности и узајамног дјеловања са уџбеником, вањем комуникације са другим го- ученик изграђује свијест о томе да нове подат- ворницима одговарајућих умијећа; ке које усваја повезује са оним знањима и иску- 5) стратегијска компетенција; она се ствима којима већ влада, да уочава сличности изражава у компензацији нижег ни- и разлике између садржаја у материји коју изу- воа познавања језика као и комуни- чава, да примјећује и истиче све оне основне и кативног искуства у датом страном главне идеје и појмове. „Ученици постепено језичком социокултурном окружењу схватају како је текст организован и која сред- (Митрофанова 1996: 15–17; Конча- ства постоје у уџбенику да би им помогла у ревић 2003: 75–76). уочавању и праћењу те структуре. Развија се и свест о томе да учење подразумева континуи- Комуникативно–индивидуализирани рано отварање и решавање проблема, да ефи- приступ има за циљ и да подстиче развој уче- касност учења треба стално проверавати, а никове личности на пољу његове комуника- недостатке у знању исправљати“ (Пешић 1998: тивне и наставне активности, тачније, овај 156). приступ велику пажњу поклања менталном васпитавању ученикове личности и његовом
VI 2015 11 обучавању за коришћење одређених когни- 2. Kaтегорије метакогнитивних тивних дјелатности и изучавању психолошких знања и уџбеник карактеристика личности (Пассов 1989: 57– Савремени комуникативно-индивидуа- 61; Кончаревић 2003: 76). лизирaни приступ истиче да се основна тежња Учећи страни језик ученици треба да још усвајања страног језика огледа у развијању ко- од првобитних етапа изграђују сопствено иску- ФИЛОЛОГ муникативне компетенције која доприноси и ство које се односи на самосталне дјелатности обезбјеђује задовољавање свих животних ко- и учење, а које би касније могли користити, 108 муникативних потреба (Кончаревић 2003: 75). када се језичка грађа, која се изучава и усваја, тегорије метакогнитивних знања: 2003: 77). (Кончаревић активности“ интелектуалних нијег вршњака) до саморегулације властитих или компетент- (наставника од другог стране од регулације „пут личности развој гнитивни ко- је да наводи Виготски процесима. туалним огледазовања уовладавању личниминтелек- се један од примарних циљева изадатакаобра- нови московске психолошке школе, да истичу тако психологији једним називом обухваћене (Брајковићдатака наставе 2011). представља један од релевантних циљева иза- ње, његовање иразвијање ње, С правом можемо констатовати да подстица- виду комуникативне реализације дјелатности. Ова вјештина активно изражена је убило ком рад. исамосталан учење засамостално ност Тиме би се код изградила ваљана њега способ- учења. однос према процесу шљен исвјестан јасан, осми- да иусмјерава успостави стиче језикомстраним уколико се перманентно под- рада. ни буде језик кроз индивидуалне учио форме почиње проширивати икада се све више стра- гниција 2) 1) Ј. Пешић три (1998:154–158)истиче ка- упедагошкојНаведене су способности Ученик овладати ћесвакако успјешније знањеосеби личним могућностима). личним незнању, о успјешности, остепену указаних функција. бити намијењена свих заостваривање рати једна засебна на аможе крају се конципи- лекције, уформи остварити се могу захтјеви Наведени итд. информација сувишних мноштвом одликују се ли проблематичнопосебно уњима, да је што то или је лекција тешки, шта иколико– да дати лису задатак су ка одређивању ирјешавању питања предњим, даусмјери се поставља га да размишљаученика који озадатку жина да подстакне треба уџбеника плексност, захтјевност). знање озадатку . Л. С. Виготски, С. чла- каоидруги . Л.
(о сопственом знању(о сопственом и
(врста проблема, ком- способности учења рубрика
српској/црногорској говорној средини: проблеми говорнојсредини: српској/црногорској иконструкцијска рјешења
Сама садр- Сама И настав- која ће која питања Метакогнити ме-
чила да се једна од четиринаведених функција једна била од је првих уо- је која чке структуре Ф. Тализина теорији општој уруској уџбени- функцију дуго времена било је занемарено. Н. њиховог издвајања ипоступак језика узасебну ушколскеђивање метазнањâ књиге заучење Угра- иуџбеницима. на самимнаставницима когниције главна код ученика, одговорност је Да би се подстакло изграђивање мета- 3) вна функцијаса знањеостратегијама образовати се на крају могу сваке лекције хтјев наведени оствари ваљаније што за- знању или незнању. да Утежњи се да размишља ученика освом кренути ипо- усмјерити ник могу иуџбеник га презентује у облику неке уоблику шеме. презентује га блем оком или се говори да нацрта, да про- сеод може тражити ученика вом наћи на крају уџбеника. крају на наћи могла Оваква скала градиво. би се усваја предвиђено иуспјешно тетно знања ида прати колико квали- брзо, да сам сопствена провјерава ност могућ- мацијама остварио ученик инфор- повратним добијеним са би према различитим нивоима знања, те изадацитања би се конципирали „скалу засамоевалуацију знања“. Пи- Тако би да могао уџбеник садржи тешко посебно да мује научи. што несхвата или јасно,није добро што му све што графички уписује уређен који је упразан простор да ученик конципиране иосмишљене на начин задацима ђивати и подстицати иодређеним Знање остратегијама може се изгра- учења итешког упроцесу нејасног ( стратегије дјелотворне корисне једне и развој обезбиједила са знањем увези осеби ња су која итд.). Могли рјеше- смо уочити да су усваја се који материјала језичког итехникамаспособностима обраде ганизовању о самог учења, процеса не схватам и временог уџбе временог сталне рубрике сталне захтјевима , или ника руског руског ника
не знам (о ваљаном ор- (о ваљаном . На примјер, писање свега под нази- , које су су , које језика у језика ). 109 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наталија Брајковић
уџбеника односи на „добијање информације о кватности наставних циљева и зада- току процеса усвајања“ и додаје да се она оства- така њиховим комуникативним по- рује „веома ограничено“ (Кончаревић 2003: требама; г) изграђивање ваљаног ми- 78). Д. Д. Зујев (1988: 43–48) се критички шљења о свим појмовима и лекси- осврнуо на бројне уџбеничке функције и дао чким јединицама које су везане са сопствену класификацију у којој се за посре- њиховим интересовањима, начином довање метазнања могу везати четири од осам живота; д) вјештина увиђања оних уочених функција: функција утврђивања, са- комуникативних потреба које нијесу мопровјере и самообразовна, интегративна, презентоване у циљевима и задацима координативна и васпитно-развијајућа. наставе; Јосип Малић (1986: 26) презентује про- 2) ученичке способности које су пове- стију, двочлану подјелу уџбеничких функција зане самим наставним процесом: а) –информацијску и трансформацијску (која опажање подјеле општег наставног обухвата у себи извјесне елементе метакогни- задатка на серију задатака нижег реда; ције). Инеса Л. Бим (1981: 13) истиче инфор- б) уочавање диференцијације изме- мативну, мотивациону, прагматску (комуни- ђу стварања и примања одређених кативну) и контролну функцију уџбеника стра- умијећа; в) поимање важности улоге ног језика (која садржи извјесне аспекте мета- лексике, граматике, фонологије и еле- когниције). мената говорног понашања у циљу Своју подјелу функција уџбеника стра- остваривања ваљане комуникативне ног језика идентичну претходној презентовао компетенције; г) свијест о могућно- је и А. Н. Шчукин, а А. А. Метса и К. П. Алик- стима и путевима изналажења реле- метс су понудили нешто шири, петочлани оп- вантних података о узуалним особе- сег наведених функција, додајући – естетску ностима језичких и говорних једини- функцију. А. Р. Балајан, С. П. Новиков и Л. Б. ца; д) поимање више начина откри- Трушина класификују функције у четири гру- вања значења лексике; ђ) постојање пе: функција презентације, структурног уре- свијести о немалом броју путева и ђивања, индивидуализације рада и комуника- начина усвајања језика уз помоћ ори- тивна функција (за другу наведену функцију гиналне, аутентичне језичке грађе; е) група аутора везује метазнања) (Кончаревић поимање разних компензационих 2003). могућности које се могу користити у К. Кончаревић нам презентује таксоно- тумачењу текстова који садрже за мију метакогнитивних циљева наставе укљу- ученике поједине непознате језичке чену у нормативни документ за наставу руског елементе; језика као страног који је од интернационалне 3) вјештине ученика које се односе на вриједности и који представља полазишну усвајање језика као страног у прак- тачку за остваривање циљева, садржаја и зада- тичној примјени: а) способност ту- така свих програма усмјерених ка основним мачења и виђења језика (које се тенденцијама усвајања језика – Пороговый остварује у разним видовима говор-
VI 2015 11 уровень русского языка: не компетенције) и разних видова 1) способности ученика које се односе комуникативне стратегије које кори- на њихове комуникативне и спознај- сте говорници који добро владају ру- не потребе и на саме циљеве и задат- ским језиком; б) вјештина опажања, ке наставе: а) схватање суштине лич- меморисања тј. памћења, писања оних них комуникативних потреба; б) по- лексичких јединица које се у ранијој ФИЛОЛОГ имање саме основе свих наставних комуникативној дјелатности нијесу циљева и задатака које им се презен- користиле; в) вјештина аутоматског 110 тују; в) разумијевање степена аде- примјењивања таквих ријечи и изра- овом раду са разли- био подвргнут процјени информацију.релевантну и ваљану језиком, он пружа усваком моменту иовладавања страним учења невном процесу касвакод- води ученика иусмјерава елементе, говорне презентује сне језичке активности, учења, процесу метако осмишљен На начин тај ученика. активности формиран и практичне испознајне и реализује дјелатности матор и имедијатор који планира, остварује грађу, језичку објашњава ани- он је презентује, он јер активира, ник компетентно иостварује ник намијењен (Брајковић 2011).Тако се уџбе- дати на је уџбе- нивоу којем учења самосталног рада и но изграђивање вјештина самосталног иадекват- исадржају заваљано нужним цепту знања, каоионих уоном метазнања виду, кон- лингвокултуролошких иекстралингвистичких и језичких оналности ри ифункци- синкретизам знања оструктури да да тежи оства- треба уџбеничке структуре, Корпус руског уџбеника у који језика је 3.1. Корпус Елементи који подстичу и 3. Дакле, сваки аутор, усљед свакиДакле, конципирања аутор, се односе које способности ученичке 4) гнитивну црту вић 2003:79–80). 1996:158–159;Кончаре-трофанова (Ми-низовања учења процеса даљег циљу у орга- поставља циљу се који позитивној каоосновном оцјени о б)изграђивање свијести петенције; стизању комуникативне ваљане ком- љевима изадацима, капо- посебно коначним ци- ка напретком ственим а)руководити соп-на самопроцјену: помоћу разноврсних језичких израза; бинација, мисли својих изражавања вршења разних огледа,собност ком- г)спо- комуникацију; за усопствену језика за основну школујезика заосновну руског уџбеницима анализираним у знања метакогнитивна развијају уџбеник који удовољној садржи мјери он организује бројне иразновр- бројне он организује представља и ослонац у у иослонац представља говорних јединица, јединица, говорних српској/црногорској говорној средини: проблеми говорнојсредини: српској/црногорској иконструкцијска рјешења Метакогнити себи изнања остретегијама). когнитивних знања (знања озадатку, знања о категорије мета- три поменуте присуства на исагледавањемли реконструисањем степе- наведену експертизу превасходно смо се бави- према лекцијама датим ууџбенику. Вршећи сагледавали редом, ианализирали поступно, материју језичку смома уџбеничких структура текста. уџбеничког организације ципа планирања и релевантних упоступцима прин- нужних и ваљаних од девет један чини уанализираномје уџбеничком корпусу, која метакогнитивне остварења тумачење функци- компетентније и реалније што учинимо дом огледајутенције се иунастојању да датим ра- социокултурној говорној средини. Наше ин- на знања кодусрпској/црногорској ученика ната, који подстичу иразвијају метакогнитив- кориснихоних релевантних, сегме- иваљаних совање превасходно усмјеримо на сагледавање овом приликом одлучили смо да наше интере- руског језика, зираних уџбеничких структура уџбеници: То сљедећи профила. су узрасног школског основно- ученицима намијењене књиге ничке читих подразумијева аспеката, четири уџбе- Током систе- спровођења истраживања Бавећи концепције се изучавањем анали- руског уџбеника Анализа језика 3.2. П. Пипер, М. Петковић, Мирко- С. 4) П. Пипер, М. Петковић, Мирко- С. 3) ) П. Пипер, М. Петковић, Мирко- С. 2) П. Пипер, М. Петковић, Мирко- С. 1) вна функцијаса 2010. нике инаставна Београд, средства, зред основне школе, Завод зауџбе- вић, 2005. нике, Београд, зред основне школе, Завод зауџбе- вић, 2008. ке инаставна Београд, средства, зред основне школе, Завод зауџбени- вић, вић, 2007. нике, Београд, зред основне школе, Завод зауџбе- вић, Орбита Орбита Орбита Орбита временог уџбе временог –рускиза6.ра- језик –рускиза8.ра- језик –рускиза7.ра- језик –рускиза5.ра- језик ника руског руског ника језика у језика 111 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наталија Брајковић
Дакле, у датом раду извршили смо де- ћи многе сегменте који теже подстицању и ра- скрипцију и анализу уџбеника руског језика за звијању овог аспекта метакогнитивних знања, 5, 6, 7. и 8. разред основне школе из уџбени- издвојићемо ваљано дидактичко конструиса- чког корпуса Орбита (2007, 2008, 2005, 2010, ње, грађење и конципирање појединих елеме- Београд: Завод за уџбенике), који се великим ната апаратуре оријентације (предговор, садр- дијелом користе у црногорском основно- жај у уџбенику са техничког становишта и школском систему. Општи оквир за дато испи- анонс уз лекцију). тивање је експертиза само оних елемената на- Предговор тежи презентирању методи- ведених уџбеничких структура за које смо чког садржаја дате књиге. Он обавља мотиваци- спроведеном анализом установили да у већем ону и метакогнитивну функцију, а има за циљ или мањем степену подстичу и развијају мета- да понуди што реалнију и компетентнију сли- когнитивна знања код ученика. ку о самој структури уџбеника, да пружи реле- У овом раду превасходно тумачимо и са- вантне податке о његовој употреби, да обезби- гледавамо питање – колико је ауторски тим једи појашњавање и тумачење појединих аспе- водио рачуна о релевантним категоријама ме- ката усљед конципирања уџбеника од стране такогнитивних знања. Тачније, најприје се ба- аутора, да ваљано усмјери ученика на кори- вимо питањем – у ком степену анализирани стан и сврсисходан начин коришћења датом уџбеници пружају ученицима знања о задат- књигом (Зујев 1988: 148–150; Кончаревић ку. У овом дијелу рада бавимо се експертизом 2003: 82). постигнућа наведеног аспекта метакогнитив- Сложићемо се са К. Кончаревић (2003) них знања кроз предговор, садржај и анонс која наводи да је веома важан експозициони анализираних уџбеника. Потом, процјењује- тип или експозициони дио предговора (то је тзв. мо колико успјешно анализирани уџбеници инструктивни дио предговора који презенту- пружају ученицима повратне информације о је знања о стратегијама). У вези са овим кон- постојећим сопственим знањима (знања о статоваћемо да актуелни уџбеници руског је- себи) и на крају се бавимо анализом знања о зика за основну и средњу школу не садрже стратегијама, тј. тумачимо колико успјешно овакав вид предговора експозиционог типа. наведени уџбеници подстичу ученике на ва- Даље, све предговоре можемо убројити у јед- љано организовање самог процеса учења, гра- ну заједничку групу инструктивно-методи- ђење способности и техника обраде језичког чких предговора, али они као такви имају једну материјала који се усваја итд. негативну црту, а то је да су сви упућени на- ставнику, а да обраћања ученику на почетку књиге нема. Што се тиче података које предго- 3.2.1. Знања о задатку вор посједује, они свакако истичу примарне Ако се осврнемо на питање – који је то циљеве и задатке датог уџбеника, али су пре- најадекватнији начин који ће омогућити да се зентирани на један неутралан, симплифико- угради метакогнитивна функција у уџбеник ван начин, тако да, као такви тешко могу да страног језика? – неоспорно је превасходно изазову код ученика извјестан степен мотива- истаћи важност самих сазнања о задатку који ције и научне знатижеље.
VI 2015 11 стоје пред учеником. Једна од примарних У анализираној уџбеничкој серији Орби- функција уџбеника јесте да усмјери ученике на та предговор је укључен само уз уџбеник за 7. сам процес размишљања о свим проблемима и разред основне школе и као такав обухвата ек- задацима који стоје пред њима, о важности је- спозицију материјала уџбеника – податке о зичког материјала који изучавају, о спознаји намјени и циљевима уџбеничке структуре, ње- комуникативних циљева усљед усвајања пред- ној корелацији са наставним планом и про- ФИЛОЛОГ виђених наставних садржаја, о релевантности грамом, о постизању вертикалне узајамне по- уграђивања свих умијећа и навика током пред- везаности (веза назначеног уџбеника са прет- 112 виђених наставних активности. Сагледавају- ходним уџбеничким структурама, са прируч- гвистичких знања. лингвокултуролошкихворних, иекстралин- ницима го- најрелевантније језичких, аспекте се препозна намјера састављача уче- да пружи давић усваком 2003:83).Дакле, треба анонсу (од овладавањаученика језиком)“ (Кончаре- каоиодустајање успеха, дицу пад мотивације, чин. анонса Само „има изостављање запосле- на- необичнији и инвентивнији привлачнији, самог анонса натуру интересантнији, што труда иенергије да приреде и уобличе струк- вљача, њихових намјера итежњи, уложеног анонса ће зависити од интенција самих саста- нарад датим језичким материјалима. инавика језичких знања, умијећа пружа ност на какву комуникативну то укаже цјелисход- одређене уцјелину ди оријентацију ида теме 83) чија се функција огледа да утоме обезбије- квентна компонента лекције“ (Кончаревић 2003: То уџбеника. структуре нискофре- „обавезна је и уџбеничких садржаја. ниво прегледностии ваљан предвиђених тема информативности степен висок посједују ми фор- лекција ипосвојој уџбеничкештај грађе, уразмје- уџбеничке структуре, стање стварно они дају икомплетан прави, увид у релевантан ка заосновну школу, можемо констатовати да анализираном уџбеника руског корпусу јези- уџбеничкојједној структури. распореду језичког иговорног у материјала исврсисходну ваљану пружа информацију о јер онда функција садржаја важнија, је још ру књиге. анонсе, Ако непосједује уџбеник имикрострукту- слику умакроструктуру алну гов циљ огледа ре- пружи се да утоме ученику настраница којима смјештени. Главни су ње- наслова) ушколском са бројевима уџбенику књиге. оначинустије коришћења наведене школске ло да садржи напомене инструктивне исуге- треба- би који а ученицима, намијењен био би који дио инструктивни је изостао предговору школу). заосновну тиком, рјечником Уовом ником, свеском, радном аудио-касетом, грама- Степен корисности и употребљивости иупотребљивости корисности Степен Анонс Што се тиче Садржај лекције је важан чинилац микро- чинилац важан је лекције обухвата индекс обухвата наслова (ипод- садржаја презентованих у презентованих српској/црногорској говорној средини: проблеми говорнојсредини: српској/црногорској иконструкцијска рјешења Метакогнити На примјер: На примјер: же правилан одговор питање. на постављено жемо добити уколико сами одаберу изаокру- структура. усљед конципирањамогућност уџбеничких у довољном наведену иочекиваном степену ског заосновну језика школу искористио није корпуса тим уџбеникаторски ру- поменутог смо након спроведене анализеуочили да aу- да са(2003: 87).Увези тим констатоваћемо сећи измене стратегију“ усвоју потребне управљавремено начином уно- иучења, рада буде, да, пратећи те напредовање, своје исто- би отоме какво могло представу стекне да негоида знање, његово да је какво утврди самоевалуацију. Тако несамо могао би ученик жи скалу засамопосматрање, самопроцену, достизању да садр- наставних циљева, требало и слике кодоуспјешности и реалније ученика прецизнијече да постизања би „ради уџбеник ничењима. Кончаревић са тим Увези К. исти- предиспозицијамаственим иизвјесним огра- шљају освом успјеху, ознању инезнању, осоп- да разми- ученике усмјерити могу уџбеник и наставник и да то на пажњу скренути ћемо тематски илексичко-граматички садржај. ће овладати, иуконкретан ихупућују апотом садржај ичиме ћенаучити каоишта лекције који уцјелокупан иуводе усмјеравају ученике свака дидактичка цјелина почиње ( рије свим уџбеницима анализиране уџбеничке се- школу. њу иууџбеницимапонента руског засред- језика ком- напоменемо присутна анонс да ријетко је Да уџбеника. микроструктуре елементу овом тодике пажњу посебну није која поклањала дјеловања традиционалне ме- ефекте снажне основну школу. Узрок томе сматрамо идаље дио одређеног руског уџбеника за броја језика саставни чини не данас ипак, он, анонса, ката Поред свих наведених позитивних аспе- Материјал за самопроцјену ученика мо- Материјал ученика засамопроцјену превасходно проблемом, овим се Бавећи 3.2.2. Знања осеби се срећемо у Са његовом структуром вна функцијаса Орбита за 5, 6, 7. и 8. разред). Уњимаза 5,6,7.и8.разред). временог уџбе временог ника руског руског ника анонсима анонсима језика у језика 113 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наталија Брајковић
Како читаш наглас текстове које сте ра- грешно усвојених језичких форми. Нажалост, дили и више пута понављали на часовима? у савременим домаћим уџбеницима, ове нада- а) течно, наставник каже да добро изго- све корисне и употребљиве могућности су варам гласове и исправља ме само у потпуно запостављене. Оно што смо једино у акценту; вези са тим могли уочити у нашим уџбенич- б) неки пут застанем, имам мањих те- ким структурама јесте то да се не тако често шкоћа у изговору неких гласова и ак- ученици упућују да провјере исправност свог центовању; одговора или ријешеног задатка упоређива- в) још увијек читам споро, често заста- њем са кључем, чиме ученик добија информа- јем, изговор неких гласова ми никако цију о ваљаности и исправности обављања не полази за руком. постављеног задатка. Ово тумачење ћемо за- кључити констатацијом да уџбеник може да Дакле, сваки одговор носи одговарајућу обезбиједи много више повратних података о вриједност. То значи да њихова збирна вријед- постојећем знању ученика. Да подсјетимо на ност даје једну цјелокупну представу о себи. то да нам Ј. Пешић у вези са тим даје једно од На примјер, ако ученик има највише одговора могућих конструкцијских рјешења, тако што под а значи да је изузетно мотивисан и тален- би на крају сваке лекције постојала рубрика тован за језик и да посједује веома висок ниво типа не знам, не разумијем, а ученик би у пра- знања. Оно што му се препоручује јесте да то- зан, графички обиљежен простор уносио све ком љетњег распуста прочита неку лакшу оно што не схвата, не разумије, или не успије- књигу или часопис на руском језику. Ако уче- ва да научи (Пешић 1998: 157; Кончаревић ник има највише одговора под б, значи да је 2003: 89). мотивисан за изучавање овог предмета, да по- сједује солидан ниво знања и да је добрим дије- 3.2.3. Знања о стратегијама лом активан на часу. Недостаци које тај ученик посједује нијесу велики и уз мало труда може Инструктивни текстови у уџбенику обу- их са лакоћом елиминисати. Највећи број од- хватају структуру уџбеничког материјала у ко- говора под в говори о том да ученик треба јој се приказује цјелокупан систем мисаоних и више да ради, да љетњи распуст искористи говорних активности као и практичних дје- тако да понови градиво из старог уџбеника, да латности које подстичу грађење и развој уче- је на почетку нове школске године много више ничких умијећа и навика за обављање само- мотивисан, да ради вриједно и активно на ча- сталог рада са предвиђеном језичком грађом. совима, да показује интересовање за изучавање Ј. И. Пасов (1989: 106) сагледава ове текстове стране језичке структуре коју усваја. као „вербални модел начина остваривања на- Даље, ако би постојао један вид провјере ставне делатности, односно вербално обра- ученика који би био дат на самом почетку уџ- зложење због чега, ради чега и на који начин беника, могло би се установити да ли ученик треба извршавати и проверавати неки настав- има изграђене темеље да надграђује старо је- ни задатак“, који може бити представљен у зичко знање, тачније, да ли влада одређеним форми инструкције, савјета, демонстрације. Дакле, основна функција овог вида текста
VI 2015 11 предзнањем које би му омогућило да прати нови језички материјал. Потом, ваљан ефекат огледа се у пружању помоћи ученику у конци- би остваривао и сам финални тест помоћу пирању умијећа и навика самосталног учења и кога би ученици стекли увид у своја претход- ваљаног коришћења уџбеником (Кончаревић но усвојена знања која би се на тај начин про- 2003: 89). вјерила. Да поменемо и корисност рекапиту- У руској методичкој литератури наведе- ФИЛОЛОГ лационих тестова које треба практиковати ни краћи инструктивни текстови именују се након већих уџбеничких цјелина, на основу термином памятка (Пассов 1989: 106–110), 114 којих би се добила могућност исправљања по- док би се код нас као такви могли ближе и пре- ња школском књигом. ња коришће- и ваљаног учења вика самосталног уконципирањупомоћи ученику ина- умијећа примарна функција превасходно у пружању више инструктивних напомена, њихова је јер иукључити али текстове, не инструктивне специфичне уградити одабра-треба иваљано наше гледиште је да усваки обавезно уџбеник саморад исамоконтролу знања. Стим увези изгра ђивању инавика умијећа за ученичких ка усмјерених и практичних дјелатности мисаоних алгоритам приказивао се би којима елементима, тј. структурним намијењеним посебно – жаја садр- представљања непосредно-методичких изражавања и могућност изоставио ставно руског заосновну језика школутура једно- тимторски анализираних уџбеничких струк- смо могли наведени да то је ау- уочити јесте – руски за6.разред језик основне школе). своим российским друзьям“, 10, стр. посылать вампоможет ’эсэмэски’ Это алфавита. цу передачи русских буквами латинского букв на с конце учебника, ниченом „В (нпр. типа: инструкција броју компонената уогра- уџбеничког али комплета, за циљ повезивање школске књиге иосталих увјежбама изадацимазаступљеним има које се са среће инструисањем експертизе ученик цима били руског наше који предмет језика су ник наилази. веома ријетко ууџбени- Дакле, стимулуса) демонстрације, објашњења, та, уче- структивне додатке моглитура смо уочити да на наведене операцијачин једна радња, уради или задатак. како да се наусмјерења најкомпетентнији на- мятка подсјетника или методичких ( инструкција иадекватнодом одабраних помоћ детаљно уз управљање управо ра- ученичким зика јесте видова сазнања је- отехникама страног учења методичка инструкцијаметодичка структивни материјал цизније одредити иназвати Радећи на експертизи, указаној оно што Усљед анализе датих уџбеничких струк- Један сегмената иваљаних од и важних ) које укључују у себе упутства, савјете и савјете упутства, усебе укључују ) које аутономним текстовима тр. 216, вы найдёте табли-тр. 216,вынайдёте (инструкције типа(инструкције савје- (Зујев 1988:123)или (Зујев (Кончаревић 1997). подсје српској/црногорској говорној средини: проблеми говорнојсредини: српској/црногорској иконструкцијска рјешења тник Орбита , Метакогнити па- ин- ин- , у
поменутих) у употреби уупотреби поменутих) комплета уџбеничких и анализу четири руског уџбеника из језика помоћи ученику у конципирањупомоћи ученику ина- умијећа примарна функција превасходно упружању више инструктивних напомена, њихова је јер иукључити али бране текстове, инструктивне специфичне уградити ода-зно треба иваљано можемо закључити да усваки обаве- уџбеник наилази. веома ријетко стим, У вези ученик стимулуса) демонстрације, објашњења, вјета, инструктивне додатке моглиуџбеничких структура смо уочити да на знања остратегијама. На крајузапостављене. смо радили на анализи потпуно корисне иупотребљиве могућности надасве ове уџбеницима домаћим временим са- бројним у и као корпусу, уџбеничком ном шли смо до закључка унаведе- да су, нажалост, знањиманим ( сопстве- повратне информације опостојећим анализирани ученицима уџбеници пружају Потом колико смо процјењивали успјешно ( серије ничке усвимсрећемо уџбеницима анализиране уџбе- чких садржаја, док се са структуром прегледности предвиђених тема иуџбени- информативности нивосок иваљан степен ви- форми посједују лекција ипосвојој грађе, уџбеничке уразмјештај уџбеничке структуре, икомплетан увид стање устварно релевантан школу, да наш они закључак дају јесте прави, руског уџбеника корпусу заосновну језика тиче уџбеник за7.разред основне школе. Што се серији чкој уанализираној да то уџбени- је кључити јесте беника). С тим оно смо увези, што могли за- предговор, садржај ианонс анализираних уџ- метакогнитивнихног аспекта знања кроз вили смо наведе- се експертизом постигнућа цима пену анализирани учени- уџбеници пружају Најприје смо се бавили –уком питањем сте- Црне Горе иСрбије упосљедњих 20година. садржаја У датом раду извршили смо дескрипцију дескрипцију смо извршили раду датом У 4. Закључак вна функцијаса знања озадатку Орбита предговор презентованих уанализираном презентованих Орбита знања осеби временог уџбе временог (уовом дијелу ба- рада Орбита за 5, 6, 7. и 8. разред). за 5,6,7.и8.разред). (инструкције типа(инструкције са- Усљед анализе датих у основним у основним ) истим до- увези укључен само уз само укључен уз ника руског руског ника који су (осим који су школама анонса језика у језика
115 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наталија Брајковић
вика самосталног учења и ваљаног коришће- 2. Брајковић, Наталија (2011), Индивидуа- ња школском књигом. лизација и диференцијација у уџбеницима На крају овог нашег рада истаћи ћемо да руског језика за основну школу (теоријски уџбеник представља јединствено и незамјењи- принципи и конструкцијска рјешења), Бео- во средство које служи за ваљано презентова- град: Филолошки факултет. ње метакогнитивних знања. С обзиром да са- 3. Зујев Дмитријевич, Дмитриј (1988), времени уџбеник руског језика у српској/цр- Школски уџбеник, Београд: Завод за уџбе- ногорској говорној средини метакогнитивна нике и наставна средства. знања не изграђује, не третира и тумачи у до- 4. Jaramaz, Јulija (2009), „Samostalan rad uče- вољној и очекиваној мјери, требало би у пот- nika kao bitan činilac individualizacije i fak- пуности пледирати за многобројна конструк- tori koji utiču za osposobljavanje za samorad цијска рјешења која бу уводила, унапређивала i učenje“, Individualizacija i diferencijacija u и усавршавала метакогнитивни потенцијал, nastavi stranog jezika i književnosti, (ur.) J. укључујући знања о задатку, знања о себи и Vučo i B. Milatović, Nikšić: Filozofski fakul- знања о стратегијама. tet, 379–382. 5. Кончаревић, Ксенија (1997), Структура Извори и садржај уџбеника руског језика за основну школу, Београд: Филолошки факултет. 1. Пипер, Предраг, Петковић, Марина, Мир- 6. Кончаревић, Ксенија (2002), Савремени ковић, Светлана (2007), Орбита – руски уџбеник страног – руског језика: структура језик за 5. разред основне школе, Београд: и садржај, Београд: Завод за уџбенике и Завод за уџбенике и наставна средства. наставна средства. 2. Пипер, Предраг, Петковић, Марина, Мир- 7. Кончаревић, Ксенија (2003), „Метакогни- ковић, Светлана (2008), Орбита – руски тивна функција савременог уџбеника ру- језик за 6. разред основне школе, Београд: ског језика у инословенској средини: про- Завод за уџбенике и наставна средства. блеми и решења“, Уџбеник у настави стра- 3. Пипер, Предраг, Петковић, Марина, Мир- них језика, ур. Ј. Вучо, Никшић: Филозоф- ковић, Светлана (2005), Орбита – руски ски факултет, 75–92. језик за 7. разред основне школе, Београд: 8. Malić, Јоsip (1986), Koncepcija suvremenog Завод за уџбенике и наставна средства. udžbenika, Zagreb: Školska knjiga. 4. Пипер, Предраг, Петковић, Марина, 9. Митрофанова Даниловна, Ольга (1996), Мирковић, Светлана (2010), Орбита – Пороговый уровень русского языка, Москва: руски језик за 8. разред основне школе, Институт русского языка им. А. С. Пу- Београд: Завод за уџбенике и наставна шкина. средства. 10. Пассов Израилевич, Ефим (1989), Основы коммуникативной методики обучения ино- язычному общению, Москва: Русский язык. Литература 11. Пешић, Јелена (1998), Нови приступ струк- 1. Бим Львовна, Инеса (1981), Ключевые тури уџбеника: теоријски принципи и кон-
VI 2015 11 проблемы теории учебника: структура и струкцијска решења, Београд: Завод за содержание, Москва: Русский язык. уџбенике и наставна средства. ФИЛОЛОГ
116 ях). тивных знаний (знаний знаний знаний озадаче, остратеги- осебе, категорий внемтрех метакогни- определением уровня присутствия шко начальной для языка ского го. Выполняя экспертизу вышеуказанного рус- корпуса учебников концепции современных русского языка учебников какиностранно- лучшему созданию и вбольшой способствует степени икоторая ка, принциповпл вяти общих метакогнитивной одним является функции,альность которая из де- когнитивные навыки учащихся. Мы хотели также подчеркнуть акту- которые взначительнойков, стимулируют мере иразвивают мета- элементов всех рассмотрение всего, прежде данного учебни- набора жить!», «Родничок» и«Диалог»). Целью является, данной работы «Давайте дру- (заисключением учебников двадцати лет наборов последних на Черногории протяжении и Сербии школах чальных используемыхрусского «Орбита», языка вна- из набора учебников учебника мы провели анализ иописали четыре В настоящей работе ЧЕРНОГОРСКОЙ И РАЗГОВОРНОЙ СРЕДЕ: ПРОБЛЕМЫ МЕТАКОГНИТИВНАЯ ФУНКЦИЯ СОВРЕМЕННОГО УЧЕБНИКА РУССКОГОУЧЕБНИКА ВСЕРБСКОЙ/ ЯЗЫКА КОНСТРУКТИВНЫЕ РЕШЕНИЯ анирования иор анирования Аннотация лы, мы занимались и реконструкцией ганизации текста учебни- текста ганизации [email protected] 117 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наталија Брајковић VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
118 К ЊИЖЕВНОСТ оригинални научнирад 119 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 оригинални научни рад VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
120 р к ли ри ке ске срп у књи жев сти, но срп ске не етчкг р аз рзвтк спсе књи жев но- срп ске развит ка при каза тич когте ви ти. за ста у то логи ју. 88–91). 2010: (Пејчић при по ве да ка збир ке штампанe без са ма, пе збир ке јавље не об без је ушао Пе вић тро Вељ ко Скер лића, Јо вана књи жев ности ске срп нове Исто ри ју оа ечћ УДК 821.163.41.09 10.7251/fil1511121p DOI СВЕСТИ КЊИЖЕВНЕ ГЕОАНТРОПОЛОГИЈА ЧОВЕК НАРАВНИЦИ ВЕЉКО ПЕТРОВИЋИЛИУСПРАВЉЕН факултетФилозофски Универзитет уНишу Јован Пејчић 1.0. 1.0. љ-тџб а смб ик рав ни це. боли ка сим би на, мља-отаџ о и рвн: сорјсе е ог рфсе с ијлн, е к, с ол к. ер осо от дуби- и жи- родостој ност ли Ве чи тих раз ну овеоп холошке. пси са ште умет ске, вер ка нич сли не, соци јал ке ви и ограф ет ноге ске, историј ске, бола сим рав ни: шта ња укр вот них поступ ком ци спе фич је не оствару Пе тро вић из раз Вељ ко као го- ње би не суд начин и ве тај ка чове рав ни ског чар на ског срп се уме раз вање и љу утеме ју ње пред ста вља Та про зе оан ге тро кво пологи је. књи жев не гове ње ли ца Пе тро- при бјект поведачка су Лир ски и отаџби не. поези је за ви ја, ча ви рав ће ни ве це, ке сли кон не крет у ар тип хе ски и мају жи са ства иску све та лич на до живљај тафизи ме ку, и рич тафо ким ме истори ју у оп људ ште ско, и се но консти наци ту онал и ше који бол: сим ма ни ви зо лен тан полива лу де Пе тро ви ће вом у је Земља тро ви ћа. Кључ Апстракт: дл у и ад јдн а буха о, син- хват у ног, об но јед га из ди ра о Од лу ку По по ви ћеву ну стра на Од ложићемо о Се ић с, еђ и, мо рамо тим, ме ђу се, Скер лића Код е ре не 11) о ан П ов а и По по ви ћа Бог да на (1911) пше кс ог е но ков- ве во мељ те ак си о ло гије оп ште сам вља пред ста ју ко је ка У две нон ске књи укњиге, ге р у е стаж у ит ог а с а ик з љ у оез и поз Вљк Пе- Вељ ка про зи и поези ји у мље зе семан ти ка и ми тологи ја ју истра жу се ра ду У чи: оез а поз Вљк П р ић, њ е а вс, еоа р ол иј, зе- оан ге тро пологи ја, свест, књи жев на Пе тро ви ћа, Вељ ка про за и По ези ја зи је по себ но по твр ђу потврђу но посеб зи је нт ог у нови је Ан тологи ју (1912, 1914) (1912,1914) Ан- е и е а ол и к ее „охал рав ници“. „По ла хва есеј антологијски пишчев је (Скерлић 1911). дискусију, штампао у спозивом затим наубрзо предавање општу је, а 1910, де цембра 10. одр жаном књи жев ност, и у јав из ложио ном пре је да но во ве- нај пре ва књи жев сти њу но по де уДру лу срп је ске штву засрп ју сво ков не ски је зик пио: Скер сту по лић ко та пе ри о ди заци ју. упра во изсти ве ва ња, ча- у про свог ма ри те јал пан уку сикла фи ко ва ти на но уч је: сва како ре ра лите ту ри исто ча ра них ку ве XVI II јављи об вању по зо убр но сти во до га ба Скер посве лић је, му, до нео рв м у р рмнм а ам озбиљ- ња ма рад при ним прем ме ђу Пр ва Он је реч земље. Он јереч семуза. мојародила међ вама горе ихрастове репице жуте плоча пшеничних море угари црни ивесело Долине благе (1909). , валовити хумци валовити , војскекукуруза р к кижвн т у књи жев ности Срп ске Вељко Петровић (1907) Исидора Секулић Просветном гласнику оригинални научнирад , , , (1913) 121 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Јован Пејчић
У периодном систему Скерлићевом, ку стихо ва, На пра гу (1913), ко ју ви ди као српској књижев но сти наста лој у дваде се том „при род но и до след но про ду жа ва ње осе ћа ња веку припао је пети одсек. Скерлић ту, обухва- иска за них у ванред ном циклу су ’Са мојих рав- тајући све родове и врсте књижевног ствара- ни ца’. То је не са мо но во осе ћа ње па три о ти зма, ња, наво ди најзна чај ни је српске писце свог но то је и је ди но пра во схва та ње то га еле мен- вре ме на. Ме ђу по бро ја ним пе сни ци ма, име тарно јаког, основног осећа ња људског“ (Скер- Вељ ка Пе тро ви ћа на ла зи се на че твр том ме- лић 2000б: 86). У овоме новом контек сту нај- сту, од мах иза Ду чи ћа, Ра ки ћа и Сте ва на Лу- ви ше про сто ра и нај ве ће по хва ле да ће пе сми ко ви ћа (Скерлић 2000в: 40). Пе тро ви ће во равни чар ске тема ти ке „Кад сељак умире“. место у Истори ји нове српске књижев но сти би- За нас ов де то је од осо би тог зна ча ја, уто- ло је, да кле, оси гу ра но још у вре ме ка да су се ли ко пре што Скер лић текст за вр ша ва ко мен- ње го ви сти хо ви мо гли чи та ти једино у он да- та ром о при по ве дач ко ме ра ду Пе тро ви ће вом: шњој пери о ди ци.
1.1. О прису ству Вељка Петро ви ћа у Послед њих годи на Вељко Петро вић се све више Скерли ће вој првоо бја вље ној, школској, а он- обра ћа но ве ли. Ми до са да од ње га има мо цео је дан 1 низ припо ве да ка из живо та српског грађан ског стале- да и у вели кој књижев но и сто риј ској синте зи жа у Јужној Угарској, где је никла и разви ла се наша без обја вље не збирке, може се гово ри ти још на кул ту ра и књи жев ност. У тим но ве ла ма, од ко јих не ке је дан на чин: кључ не ре чи и суд о пе сни ку да ти имају обим, шири ну и вредност рома на, Петро вић је у „школ ској“ Истори ји нове српске књижев но- пока зао и позна ва ње среди не, и знатне психо ло шке сти (Скерлић 1912: 268) у ства ри су све ден спо соб но сти, и сна гу у сли ка њу (Скерлић 2000а: 88). израз крити ча ре вих ставо ва изне тих 1908. го- ди не у члан ку „Об но ва на ше ро до љу би ве по е- 2.1. Пр ву пе сму Вељ ко Пе тро вић штам- 2 зије“, значи чети ри годи не пре штампа ња Ро- пао је 1903, а прозу је почео да објављује тако- дољу би вих песа ма. У по ме ну том члан ку Скер- рећи истовремено (Зеремски 1969). лић ће за Вељ ка Пе тро ви ћа ре ћи: „Он је да- С обја вљи ва њем прича ишло је, ипак, те- нас, са Миле том Јакши ћем, најбо љи живи пе- же. Ка рак те ри стич но у овом сми слу је Пе тро- сник старе Војво ди не […]“ (Скерлић 2000б: ви ће во пи смо од 29. ју ла 1906. уред ни ку Ле- 264) – с тим што своју оцену поткре пљу је при- топи са Мати це српске Мила ну Сави ћу, уз ко- мери ма искључиво из песа ма српско вој во ђан- је при ла же јед ну од сво јих при по ве да ка (не - ске ин спи ра ци је: „Чо веч ја зе мља“, „Но ви Ан- у твр ђе но ко ју): теј“, „Ра тар“, „Срп ска зе мља“. Овај суд по но ви- ће за тим у крат ком при ка зу Родо љу би вих песа- ма (1912), да би ко на чан по глед, доц ни је са жет Мало ће Вам се чини ти несмер но да тако рано хоћу да у Истори ји нове српске књижев но сти , широ ко заку цам на врата прве српске реви је „Лето пи са“, али нај зад раз у ме ће те то, кад уз ме те у об зир да ја пи шем о изло жио у осврту на другу Петро ви ће ву збир- тако вим ствари ма, које најду бље засе ца ју баш у наш 1 Тврдњу изво дим ослања ју ћи се на Скерли ће во писмо живот, у живот српске војво ђан ске омлади не, те зато од 30. јуна 1912, у којем он сестри Јеле ни, међу оста- је потреб но да исте ствари, исте безоб зир не истине лим, пише: „Ја не могу нигде ићи јер треба пошто по- чују они, којих се то најви ше тиче и који још до сада то из мо је ве ли ке Истори је књижев но сти, ко ја је го то- сличне истине нису чули. VI 2015 11 ва, да спремим малу, школску, која треба да изађе у У овој нове ли, као и у остали ма, које ће за кратко ав гу сту, за по че так школ ске го ди не“ (Скер лић Ћо ро- угле да ти све та у Бр[анковом] колу и другде, сврха ми је вић 2014: 104). да у уметнич кој форми оцртам прави живот српске 2 Исто вет но ће Скер лић по сту пи ти и ка да бу де ко нач- но уобли ча вао одељак о В. Петро ви ћу у својој вели кој омлади не, наро чи то оних, који дошав из наших јед- Истори ји (Скерлић 1997: 396), с тим што ће овога но став них, до бро ћуд них срп ских рав ни ца у овај ве ли-
ФИЛОЛОГ пу та има ти у ви ду још и соп стве не при ка зе две ју у ме- ки, нер во зни, ма мљи ви свет до пад ну тра гич них ду- ђу вре ме ну об ја вље них Пе тро ви ће вих пе снич ких шев них кри за и су ко ба и ту (на ши ма до ле че сто не ра- збирки – Родо љу би вих песа ма (Бе о град 1912) и На зу мљи во) скли зну, па да ју све ни же и ни же […] (Пе- 122 прагу (Зе мун / Бе оград / Пан че во 1913). тровић 1997: 21). Вељко Петровић или усправљен човек на равници
Поку шај се неслав но завр шио: строги и А своје кронич но зло сноси, не знају ћи коли ко је, и принци пи јел ни уредник Милан Савић 3 вра- узима ју ћи га са шаљи ве стране. Јер Војво ди на још има тио је писцу пону ђе ну причу. 4 снаге, хумо ра и отпо ра. Чуд не су суд би не те срп ске по кра ји не у Угар ској. Ба- Годи не 1906. Лето пис је од био про зу Вељ- чвани имају нова ца и темпе ра мен та, и пију и бесне и ка Пе тро ви ћа, а на сед ни ци одр жа ној 4[17]. лу де се на је дан тра гич но свој на чин. У њи хо вој ду ши фе бру а ра 1914. го ди не Књи жев ни од бор Ма- је скривен болни осећај да живе у туђој земљи, и да та ти це срп ске при хва тио је ру ко пис Пе тро ви ће- земља, због њих и њих ради, нити ће јаук ну ти нити ће ве збирке припо ве да ка Буња и други у Раван гра- се за сти де ти. Као ка кво бо га та шко си ро че, ко ме је не- ду (Милисавац 2000: 512). Штам па њу књи ге сре ћа и за пу ште ност да ла чуд ну сло бо ду да се бе упро- па сти, као не ко ко је са свим ни чи ји, та ко је сва Бач ка са да се, међутим, ис пре чио Пр ви свет ски рат. раз ма же на и сво је вољ на, а, по ред свих сред ста ва жи- У међу вре ме ну, запра во годи ну дана ра- вота и здравља, сваки дан је мање здрава и жива. Раз ла- ни је, 1913, баш је Лето пис об ја вио сту ди ју ба ви ла се и на је зи ку и на оби ча ју […] (Секулић 1977: Исидо ре Секу лић „Вељко Петро вић припо ве- 31–32). дач“, обиман рад који ће умного ме утица ти на по то њу ре цеп ци ју Пе тро ви ће ве про зе. Сле де не ма ње ис тан ча ни опи си Сре ма и Бана та, да би, пре поврат ка на уметнич ку про- 2.2. Текст Исидо рин фасци нира. За го- блема ти ку, још једном ослови ла Бачку, родно вор о мотиву, прецизније: о теми равнице у ме сто Пе тро ви ће вог ства ра ња: Петровићевом делу, текст је, штавише – неза- о би ла зан. Студија по чи ње иде ал но: „Он је реч Дух и карак тер тих српских покра ји на и дух и карак- земље“ (Секулић 1977: 30); он – писац Вељко тер припо вет ке г. Петро ви ћа узајам но се тума че. То Пе тро вић. И по сле увод них ко мен та ра о те ма- ва жи на ро чи то за бач ку жу па ни ју. тици, општој (спољној и унутра шњој) приро- Бач ка, по ред свег свог раз ри ве ног и на тег ну тог, или прете сног, или преши ро ког, или прего спод ског или ди ју на ка, на ра тив ној тех ни ци, је зи ку, сти лу, препа ор ског живо та, има још увек нормал но насме ја- модер но сти Петро ви ће вог кази ва ња, Исидо ра ну фи зи ог но ми ју и је дан са свим шек спи ров ски ви та- Се ку лић на крат ко – за нас, ме ђу тим, ви ше не- литет без до га ма (Се ку лић 1977: 33). го зна чај но – на пу шта уло гу књи жев ног ту ма- ча и зала зи у поље антро по ге о гра фи је, тачни је 2.3. Ни две де це ни је по сле Иси до ре Се ку- ет ноп си хо ло ги је: ши ро ким а пре ци зним по- лић, при ка зу ју ћи че тво ро том но из да ње Пе тро- тези ма исцр та ва амби јент, дух и карак тер рав- ви ће вих де ла, Пе ро Сли јеп че вић ће на пи са ти: не Војво ди не и њеног света: Г. Петро вић, право су рекли, дао нам је више имена, Вој во ди на има не ку ле ну и за гле да ну кон тем пла ци ју, више стале жа, више врста осећа ња, него и један наш не ко не мар но ра су ђи ва ње о сво јим, ма ње или ви ше при по ве дач. На то ме огром ном ва ша ру сле гла се це ла злим, наци о нал ним и друштве ним прили ка ма, и неко Војво ди на, и нешто из сусед ства […] (Слијепчевић уобича је но пропу шта ње и зака шња ва ње. Војво ди на је 2013б: 215). тро ма, учма ла, рет ко се ве три, и ма ло је осе тљи ва за оне акутне боле сти које су реви зи ја сваког орга ни зма. Испи су ју ћи ове речи, Слијеп че вић је, сва је прилика, имао на уму Исидо ри ну распра ву, 3 О М. Са ви ћу као уред ни ку Лето пи са Мати це српске вид. ви ше у: М. Са вић, При ли ке из мо га жи во та /прир. али сећао се свака ко и свога одуше вље ња пр- Мили вој Ненин и Зори ца Хаџић/ (Академ ска књига, вом при по ве дач ком књи гом Вељ ка Пе тро ви- VI 2015 11 Но ви Сад 2009), и на ро чи то у: Жи ван Ми ли са вац, ћа, збирком Буња и други у Раван гра ду: Истори ји Мати це српске , III део: 1880–1918 (Мати- ца српска, Нови Сад 2000, 208–277); о личности, Ми осе ћа мо у овој књи зи јед ну за та ла са ну по вр ши ну, пак, врстама деловања и, уопште, о простирању рада пуну сиро вих боја. Ова наго ми ла на слика једне земље М. Савића вид. у књизи Мили во ја Нени на Савић за нас је вр ло им пре сив на (Слијепчевић 2013а: 206). Милан (Из да вач ки цен тар Фи ло зоф ског фа кул те та у
Ни шу, Ниш 2011). ФИЛОЛОГ 4 О то ме ка ко је Вељ ко Пе тро вић при мио уред ни ко ву 3. Пи шу ћи 1914. го ди не о пе снич кој од лу ку вид. у ње го вим пи сми ма Са ви ћу од 1. ав гу ста збирци На прагу , Јован Скерлић несум њи во је и 22. ок то бра 1906 (Петровић 1997: 22–24). знао и за већ при пре мље ну књи гу при по ве да- 123 Јован Пејчић
ка Вељка Петро ви ћа Буња и други у Раван гра ду , свих перспек ти ва“ живо та, пева ња, припо ве- која је треба ло да се поја ви у Новом Саду, у би- да ња, ми шље ња, ка тач ки што се, од јед ног ча- бли о те ци „Књи ге Ма ти це срп ске“.5 Ако не од са, мо ду ли ше у из раз, зби ва ње, до жи вљај, сми- других, знао је то од писца самог – били су сао – који пак, на новом и вишем степе ну, „из- прија те љи. 6 Чак и да није видео руко пис, над појма личне теме“ поста вља ју суве ре ни Скерли ћу су приче о који ма је реч биле позна- ар хе тип ски „по јам без лич не до ми нан те“ (Ве- т е у њ их ов ом е ч ас оп ис н о м и зд ањ у . З ат о ј е о н и бер 1975: 20), укуп ност ауто ро ве књи жев не могао онако завр ши ти поме ну ти приказ, прво све сти, ње зин ну кле ус. Јер са мо се кроз лич но кратким освртом на Петро ви ће ву прозу, а он- до спе ва до без лич но над лич ног. да и да ле ко се жном, досад неоповргнутом ре- Пре ма то ме, у је зич ко у мет нич ком де лу че ни цом: ре чи-те ме, или аспек ти ре чи-те ма, тра ју као је- динствен и одре ђу ју ћи елемент књижев не Вељ ко Пе тро вић при по ве дач и Вељ ко Пе тро вић пе- струк ту ре, из че га сле ди да су шти ном има ги- сник не ис кљу чу ју се; на про тив, они се до пу њу ју натив них лите рар них (и не само лите рар них) (Скерлић 2000а: 88). тво ре ви на упра вља ју, ви дљи во или на скри вен начин, баш речи-те ме, а ако не оне, онда њихо- Скер ли ћев суд ни шта не гу би на тачно- ве моду ла ци је. Спектром могу ћих конкре ти- сти ни ка да се раз го вор по ве де о равни ци као заци ја, може се друга чи је рећи: систе мом „им- мета фо ри, симбо лу, важно ме ако већ не бит- плицит них видо кру га“ (Вебер 1975: 17), речи- ном елемен ту поет ске, одно сно нара тив не ми- те ме – бу ду ћи да је њи хо во зна че ње „усло вље- то ло ги је зе мље у де лу Вељ ка Пе тро ви ћа – зе- но језгром карак те ри шу ћих чиње ни ца“ (Тру- мље, међутим, у њеном је дин ству са небом, у сон 1981: 351)7 – запра во прева зи ла зе сваки симбиози-еманацији материјалног и духовног до га ђај, си ту а ци ју, лик (Сам бра но 2011: 131). елемента, која, по конач но сти свог значе ња, у Петровићевом случају носи суд бин ско и крај- Приро да речи-те ма у књижев но сти увек ње чо ве чан ско име: отаџби на . се и бес при зив но ис по ља ва као естет ска. Ме- ђутим, она никад није само естетска, нигде ни- је пуко формал ни чини лац уметнич ког саста- 4. На овом месту неопходна је кратка те- ва. Башла ро вим јези ком каза но, нема речи- оријска напомена. -теме која у своме језгру не носи значе ње и оп- У књижев но сти, приви ле го ва не речи су, штост изве сно га особи тог „реље фа психи зма“, по пут сим бо ла и ме та фо ра – ви ше ва лент не, и то психи зма од врсте која са психо ло ги је ју- поли те мат ске; с једне стране оне су позив на ка или сре ди не ди рект но од во ди у он то ло- (иде ја, сли ка, по јам), с дру ге не све сно (ег зи- ги ју, у свет Би ћа, у ар хе тип ски свет. стенци јал но несве сно) неи за бра но- иза бра но кре та ње ка „је дин стве ној тач ки про ис ти ца ња Упра во томе све ту при па да те ма зе мље као реч, име, симбол; тако ђе и реч отаџ би на као 5 Поја ви ће се, међу тим, седам годи на касни је, 1921, у њ ен а т ем е љн а м од ул ац иј а , 8 а говор покре нут изда њу „Напрет ка“ из Панче ва. – За књигу зна и Бранко Лазаревић. Свој приказ Петровићеве збирке 7 Ви ше о Тру со но вој те ма то ло шкој кон цеп ци ји про у- На прагу, објављен исте 1914. године у последњој све- чава ња књижев но сти вид. у распра ви Јова на Попо ва сци основне серије Српског књижевног гласника (Бео- „ Тем ат ол ог иј а Р ем он а Тус он а “ ( Ана ли Фи ло ло шког VI 2015 11 град; XIV : XXXIII/1), он почиње речима: „Очекују- фа кул те та, књ. XXIV/I, Бео град, 2012, 9–27), пого- ћи приповедача Вељка Петровића кога јако волим, тово стр. 15–19 посве ће не компа ра тив но-те о риј ској проговорићу коју реч о песнику Вељку Петровићу ди ску си ји о ре ла ци ји те ма–мо тив. […]“ (Лазаревић 2003: 240). 8 У откри ва њу семан тич ко га богат ства имена „земља“ 6 О при ја тељ ству В. Пе тро ви ћа и Ј. Скер ли ћа све до че нај да ље је оти шао Га стон Ба шлар у књи га ма Зе мља и бројни изво ри, међу осталим и сачу ва на њихо ва лич- сања ри је воље (1947; у прево ду Мире Вуко вић на срп-
ФИЛОЛОГ на препи ска. За ову прили ку довољ но је упути ти на ски: Из да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, засад најпот пу ни ји живо то пис Вељка Петро ви ћа Сремски Карлов ци / Нови Сад 2004) и Земља и са- Воћка на друму, поте као из пера Радо ва на Попо ви ћа ња ри је о по чин ку (1949; у пре во ду Ми ре Ву ко вић на 124 (Поповић 2009). српски: Изда вач ка књижар ни ца Зора на Стоја но ви- Вељко Петровић или усправљен човек на равници
њеном силом, њеном дуби ном води једној до- али и брђа ни ну (ономе њего шев ском ијекав цу који сад не до вољ но ис тра же ној, те о риј ски не ар ти- му је био и остао идеал), управо по тој вери, јер кули са ној појмов но сти специ фич не ге о ан тр о- „ус пра вљен, чо век на рав ни ци за гле дан у не бе са са- зна је ви ше но и на вр ху нај ви ше сте не: да је сит на, је- по ло ги је књижев но сти у њеним микро-об ли ци- два при мет на тач ки ца, али у сре ди ни ви дљи ва све та, у 9 ма и, тако ђе, у њеном плане тар ном значе њу. оси ва се ље не“ (Константиновић 1983: 374).10
4.1. У српској књижевности, пример по- Да ле ко од то га да се свет по е зи је Вељ ка езије и прозе Вељка Петровића у овом је сми- Пе тро ви ћа отва ра и до вр ша ва сим бо ли ком слу репрезентативан. Скерлић је – да обеле- пан те и стич ког по ре кла и ми то ло ги јом но во- жимо почетак, дакле 1908. године – о симболу антеј ства. Стварност њего вих стихо ва много земље, о семантици узастопних хоризоната је ши ра и ком плек сни ја, а сли ке и зна че ња зе- овог симбола у Петровићевом стваралаштву, мље, неба, равни це разно вр сни је су и семан- истакао: тич ки бо га ти је но што се чи ни. Уоп ште, оп чи- ње ност пе сни ко ва овим мо ти ви ма го то во да је Та земља, то је мати, хранитељка, учитељка, лекарица незасита. У сликов но ме (мета фо рич ком, ме- његова. И никада у нашој поезији није боље и лепше тони миј ском, појмов но-ми са о ном) смислу изражена она тајанствена веза која постоји између чо- века и земље из које је изникао, она чудотворна и исце- она је, штавише, безгра нич на и, у сушти ни литељска моћ „рођене груди“ на децу њену (Скерлић сво јој, је ван ђељ ска ко ли ко на ци о нал на. Пе сме 2000б: 265). ка кве су: „Срп ска зе мља“, „Ра тар“, „Вој во ди но стара, зар ти немаш стида?“, „Нови Антеј“, Запажање о којем је реч до данас ништа „Човеч ја земља“, па до „Епило га“, изра жа ва ју није изгубило од тачности и ак ту ал ности. то осе ћа ње, ви зи о нар ство ако се хо ће, сро ђе- Није, отуд, случајно што шест и по деценија ност са тлом, са дома јом, један дожи вљај живо- касније чујемо: та који као уметнички израз у исто време по- гађа и зади вљу је. И кад лирски пева и кад припо ве да, Вељко Петро вић Прва, повла шће на строфа „Човеч је зе- носи отаџби ну пре свега као земљу, и то као земљу у мље“ (1907; вид. мото), сва у све тло-чул ним основ ном, еле мен тар ном зна че њу те ре чи (Јовичић 1976: 404). проја ва ма Божје равни це из које се рађа пе- сников дар ствара ња („међ вама моја роди ла се Владимир Јовичић тиме је, у ствари, са- муза“), и завр шна, не мање истак ну та строфа жео став Ра до мира Кон стан ти но вића, који је „Епило га“ (1954): изабрао да се поменуто је дин ство, по ње му пан те и стич ко, нај и зра зи ти је ја вља у пе сми Све што до жи вех, осе тих, што сми слих, што схва тих ви дом тек очи ју сти лих, „Кад се љак уми ре“, где се – ве ли он – у пр вом све у тој уској, убо гој дома ји – реду иска зу је као једна „ираци о нал но-ми сти- ту мо ја зве зда и мрк не и сја ји! чка вера изми ре ња“: најближе именују слобо ду и веру, усхи ће ност То је вера коју ће В. Петро вић виде ти у сеља ку, на Зе- и чемер, истину и уметност пое зи је Вељка Пе- мљи, пред смр ћу, али ко ју ће, про ду бљу ју ћи чи та вог свог пе снич ког жи во та ми то ло ги ју но во-ан теј ства, да тро ви ћа, нагонску силу његовог језика, основ- VI 2015 11 тражи и да види свуда. То је вера равни ча ра, кога ће но знање стварања. он, у једном тренут ку, да претпо ста ви чове ку океа на,
ћа, Срем ски Кар лов ци / Но ви Сад 2006). Под на слов 5. Као пое зи ја (овде првен стве но ми- прве је „Оглед о имаги на ци ји мате ри је“, подна слов слим на песме „Српска земља“ и „Војво ди но друге „Оглед о слика ма интим но сти“. стара, зар ти немаш стида?“), тако је и проза 9 Своје вр стан “нацрт“ такво га мето до ло шког присту- Вељка Петро ви ћа један говор поме ша них осе- ФИЛОЛОГ па, ма да у дру гој ди сци пли ни, пру жио је Ма си мо Ка- ча ри у Гео фи ло зо фи ји Европе (1994; прев. Жељко Ђу- 10 Кон стан ти но ви ћев на вод по ти че из огле да Вељ ка Пе- рић, Пла то, Бе о град 2010). тро ви ћа „По хва ла рав ни ци“. 125 Јован Пејчић
ћања. Нема се, према томе, шта приго во ри ти шири ни, вели чи ни и множи ни“, али све уме и Славку Горди ћу кад каже: „О среди ни, најпре да при ти ска као „те шко не бо“ (при по вет ка ра ван град ској […], Пе тро ви ће ва про за све до- „Мица“). Управо због тога књижев на пројек- чи и критич ки, па и кари ка ту рал но, али и по- ци ја жи во та рав ни ча ра и про ти че у не пре ста- етски, па и ностал гич но“ (Гордић 2008: 8). Зе- ним анти но ми ја ма – оне су несмен љив усуд мља „прокле та, ал’ моја“, из песме „Српска зе- вечне распе то сти изме ђу земље и неба, горњег мља“, ја вља се у ње го вим при по вет ка ма у истим и доњег, мало га и огромног, мате ри јал но г и или сличним душев но-ми са о ним и дога ђај- неса гле ди вог (духов ног), овог и оног света. То ним ва ри ја ци ја ма. У раним про зама ка рак те- против реч но једин ство, запра во ту егзи стен- ри за ци ја Ра ван гра да (а у том склопу ра вн ице ци јал но-есен ци јал ну је дин стве ност све у са- као универзалнијег појма)11 оли ча ва сву ам би- мим про тив реч ји ма би ћа Пе тро ви ће вих ју на- вален ци ју, сву поде ље ност пишче вих најинтим- ка, Ча слав Ђор ђе вић опи су је на овај на чин: нијих дожи вља ја и мисли. „Моја варош“ указу- је му се ту као: Ка да Вељ ко Пе тро вић пи ше о зе мљи, овој и ов де, он то чини двоја ко: декла ра тив но, као у „Моло ху“ и „Бу- [...] удаље на и од дана шњих и од главних праста рих њи“, или пак сво ју по ла зну ми сао про јек ту је у ма ње и дру мо ва, ко је је исто риј ски ге ни је чо ве чан ства по вла- веће слике, одно сно у припо вед не секвен це, обли ко- чио тачно онуда куда се, ваљда, испод земљи не коре, ване с видном афектив но шћу (као у „Сала ша ру“ „Ми- повла че и астралне куца ви це ове наше чудом надах- ци“, „Муж ја ку“). Дру го, ка да го во ри о зе мљи, ви ше на нуте плане те. Стога посма трач раван град ског живо та уму има земљу као посед, салаш, омеђен егзи стен ци- че сто и не мо же да зна: да ли је то ти хо ле лу ја ње и тре- јални простор у чијим се грани ца ма оствару је човек пе ре ње ко је он опа жа на ње го вој по вр ши ни, стру ја ње, равни це. Али, при томе, салаш остаје прима ран топос 12 у скла ду оп штег ве ли ког жи во та и у прав цу то ме, или равни це, њен пра-знак (Ђорђевић 2011: 5). је то само крета ње у самом себи [...] (према Гордић 2008: 9). На сло ви ко је Ђор ђе вић ис ти че тек су део равни чар ског , бачко-срем ско-ба нат ског те- Но све то као да је са мо за ча сак. Већ у мат ског опу са Вељ ка Пе тро ви ћа; он је мно го- следе ћем тренут ку са горчи ном ће, па ипак без струко већи и, гледа но изну тра, знатно богати- јетко сти, запи са ти: ји. Оно пак што је пропу стио да нагла си, то је више гла сје уткано у саму основи цу нара тив- И ра ван град ски жи вот је у ве зи с ве ли ким на шим жи- них поду хва та писца из Сомбо ра. А да је оно во том, али са мо она ко као што је и сле пи ду нав ски свагда и свагде на делу, убедљиво показује „ка- ру ка вац са жи вим то ком Ду на ва (Исто). талог“ предела и бића Петровићевих припо- ведака. Сачинио га је Славко Гордић: Тако, почет на слика, утеме ље ни еидос ствара ла штва Вељка Петро ви ћа, јесте та „зе- Кошута, сова, орао, голуб и препелица, тиквин цвет и мља, равни ца , Вој во ди на са свим ње ним са др- свилена буба, гибаве та-бле пшенице, зоби, кукуруза и жи на ма: ра ван град ским ми ље ом, па ор ским „забезекнутих сунцокрета“, мочваре и ритови, дебела ста ни шти ма, са ла ши ма, мен та ли те том, је зи- стабла градских платана што се љуште као змије, жи- ком, обра сци ма раз ми шља ња и жи вље ња [...]“ вот шуме од јагодине вињаге и вреже купине у под- (Ђорђевић 2011: 57). Све по чему се наш пи- ножју до висинског мира стаситих храстова и углача- них букава […] – доживљени у ратарском, ратничком, VI 2015 11 сац издва ја као само сво јан дола зи из овога и ловачком, излетничком или градитељском „стицају“ оваквог среди шта: у њего вим прозним интер- – чине, уз толике непоменуте пределе и бића, „поети- пре та ци ја ма рав ни чар ског жи во та све ву че „ка 12 Радо ван Вучко вић разма тра прозу В. Петро ви ћа не 11 О којим и каквим причама је реч вид. у књизи Алек- по на че лу дво ја ко сти умет нич ко-пси хо ло шке при ро- сандра Пејовића Вељко Петровић – живот и дело, де при ча и но си ла ца рад ње у сви м њи хо вим ви дљи-
ФИЛОЛОГ особито поглавља: „Приповетке о Војводини /писа- вим и скри ве ним ис по ља ва њи ма, већ у ка те го ри ја ма не до Првог светског рата/“ и „Приповетке о Војво- су прот но сти и су прот ста вље но сти ам би је на та, ли ко- дини /писане после Првог светског рата/“ (Пејовић ва, суд би на, књи жев не фи ло со фи је им пли цит но га по- 126 1966: 133–142, 143–148). гле да на жи вот и свет (Вучковић 1991: 390–416). Вељко Петровић или усправљен човек на равници
ку простора“ Петровићеве прозе изузетно разуђе- писцима и сликарима написани двадесетих ном, насељеном и густом (Гордић 2000: 15). година 20. века за Народну енциклопедију Ста- ноја Станојевића (Петровић 1994). За па жа ња Поме ну то својство Петровићеве прозне и ко мен та ри о рав ни ци и ње ним осо би то сти- уметности Марко Недић бахти нов ски нази ва ма у њего вим публи ци стич ким радо ви ма при- поли фо нич но шћу, а откри ве ну поли фо нич- влаче својом луцид но шћу и шири ном захва та, ност везу је за начин на који припо ве дач „садр- чак иза зи ва ју – се ти мо се чла на ка „Вој во ди на“, жаје, богат ство, заго нет ност и сложе ност „Војво ђа ни о Војво ди ни“, „Наша равни ца и ствар но сти пре но си у књи жев ни об лик као њени људи“, „Бачка зими“, „Сремски Карлов- ње го ву кључ ну струк ту рал ну осо би ну“, као до- ци у нашем култур ном живо ту“, „Шума ди ја и минанту која је „про дук тив но про јек то ва на и Војво ди на“[…] (Петровић 1954).14 у остале слоје ве књижев ног руко пи са, у њихов Сви ови напори, међутим, бледе пред је- хро но топ“ (Недић 2011: 173).13 динственом појавом Петровићеве „Похвале равници“. 6. Вељ ко Пе тро вић је пе сник, при по ве- дач, есејист, истори чар уметно сти, енци кло пе- 6.1. Тај оглед припре ми ла је у првом реду дист, проу ча валац и тумач лите ра ту ре, публи- равни чар ска проза Вељка Петро ви ћа. Утоли- цист, но ви нар. У ра до ви ма из свих ових обла- ко, не греши Момчи ло Милан ков када каже да сти уметнич ког, критичарско-научног и јавног је Петро вић „најду бље, најсуп тил ни је и с нај- де ло ва ња ис по ља ва се ње го ва фа сци на ци ја ви ше осе ћа ња за ма те ри ју пи сао о сво јој род- равни цом и равни чар ским људи ма, њихо вим ној равни ци“. 15 И да ље: судбинама и дели ма, или просто живо том. Инте ре сант на су, тако, Петровићева као- Оно што је ње га ве за ло за свет рав ни це спа да не сум- успутна запа жа ња о зраче њу равни це у огледи- њи во у она кву вр сту до жи вља ја ко ји по сред но, па чак ма о Бого бо ју Атанац ко ви ћу, Јако ву Игња то- и не по сред но, од ре ђу је чо ве ка и пред ста вља је дан од пре суд них пунк то ва у фор ми ра њу ње го ве лич но сти. вићу, Бранку Ради че ви ћу, Јова ну Грчи ћу Ми- Ту је пре свега време детињ ства и младо сти. Време ленку, Ђури Јакши ћу, Змају, Сремцу, Миле ти про ве де но у оном, да нас већ при лич но из ме ње ном, Јакши ћу, Лази Кости ћу […] (Петровић 1958). подне бљу пито ми не тихих пречан ских варо ши ца јед- Плени његова оштрови дост у назна ча ва њу но лич не при ро де, и љу ди ста рин ски јед но став них у тра го ва и од сја ја рав ни це на сли ка ма и у мен- својим радо сти ма и патња ма (Милан ков 1963: 12). тали те ту слика ра са војво ђан ских просто ра (Петровић, 1927). И данас се са свом озбиљ- Наве шћу само два приме ра, бира ју ћи ношћу читају његови чланци о војвођанским при томе фрагмен те који ма се, мимо естетско- психо ло шке функци је у структу ри прича као 13 Овим, као и другим одликама прозе Вељка Петрови- ћа бавио се посебно Бошко Петровић у двама излага- 14 Говорим о Вељку Петровићу и наводим Црњанског, њима спојеним у један рад (вид. „Приповедач Вељко али када се о мотиву равнице у делима српских писа- Петровић“ /1967–1984/, У свету речи, Сабрана дела, ца 20. века поведе реч, имало би се много рећи и у књ. 8, Завод за уџбенике / Матица српска, Београд / вези са прозом Милана Кашанина, Бошка Петрови- Нови Сад 1997, 143–171). Посебно заинтересоване ћа, Младена Маркова, Мирослава Јосића Вишњића, упућујем још на следеће непоменуте књиге: Крити- Бошка Ивкова, Милице Мићић Димовске, Маринка чари о Вељку Петровићу. [Тематски речник критике] Арсића Ивкова… Никако, с друге стране, не треба VI 2015 11 (прир. Драшко Ређеп / Милош И. Бандић), Матица заборавити ни песништво – рецимо Жарка Васиље- српска, Нови Сад 1965; Вук Филиповић, Уметност вића, Мирослава Антића, Богдана Чиплића… (кад је Вељка Петровића, Јединство, Приштина 1980; Дело о поезији реч, вид. панорамске изборе Драшка Ређе- Вељка Петровића, Зборник радова (уред. М. Леско- па /Равница, Нови Сад 1961/ и Пере Зупца /Ромор вац / Ж. Милисавац), Матица српска / Филозофски равнице, Зрењанин 1975/). факултет, Нови Сад 1985; Александар Пејовић, Дах 15 Ово сазна ње Славко Гордић преме шта у раван естет-
живота Вељка Петровића. Разговори и писма, Бео- ско га при је ма тек ста: „До жи вљај рав ни це и шу ме, чак ФИЛОЛОГ град 1985; Вељкови дани 2007–2013, Зборници радо- и кад је (најче шће као контра пункт) одре ђен главним ва [7 свезака], Народна библиотека „Карло Бијелиц- сижеј ним током и исхо дом, памти се нерет ко дубље ки“, Сомбор 2008–2014. од са ме при че“ (Гор дић 2000: 16). 127 Јован Пејчић
орган ски остваре них уметнич ких цели на, не њи хо вим ко смич ким ко лу та њи ма и не чуј ним мо же оспо ри ти ан тро по ло шко-есе ји стич ки ката стро фа ма“ (Петровић 1969: 225). карак тер. Здрави ца Црњан ског иде од прозе ка Пр ви на вод вас по ста вља оп шту ми то ло- стиху, слово Петро ви ће во води од есеји стич ке ги ју рав ни чар ске зе мље: рефлек си је ка пое зи ји. Што се „Похвале равници“ тиче, она Ти на мојој равни ци не можеш изра сти изнад ниских представља квинтесенцију животних, умет- кро во ва да пре ко њих гле даш, јер ти се зе мља углиба под но га ма, и ти упа даш до по ја са. Она ти да је у ша ке ничких и мисаоних искустава Вељка Петро- свој микро ме тар, којим се само наши клипо ви могу вића: ме ри ти. Она ти пру жа су зно др во с јед ном или нај ви- ше две жи це, на ком се са мо њој ра зу мљи ве ме ло ди је, Прола зе путни ци нашим равни ца ма, кроз Бачку, Ба- без моду ла ци ја, могу изво ди ти, она ти усиса ва речник нат, Сла во ни ју и Срем… […] ко јим се са мо у на шем мрач ном чар да ку опи пљи ве Сви равни ча ри воле брда и плани не; брђа нин који ства ри мо гу зва ти. Ње на је љу бав стра шна и ка да те може и хоће да разу ме равни цу, да прона ла зи њене ле- она зане се и прето пи у себе, ти више ништа друго не поте и да их заво ли, најре ђи је изу зе так. […] Јер пла- можеш (Пе тро вић 1963: 183). ни на је гла сна и па те тич на, она се на ме ће сво јим на- глим проме на ма, успроп ну тим црта ма, оштрим или Дру ги на вод би рам због ње го во га за о бље ним, мо ну мен тал ним си лу е та ма и на гр ну тим трансфор ма тив ног ка рак те ра, ко ји ди рект но гоми ла ма, недо сти жним, врто гла вим ћyвици ма, уводи у дискурс „Похва ле равни ци“: мрач ним ду бо до ли на ма, сур ду ли ја ма и про ва ли ја ма, око мље ним ли ти ца ма ко је на ту ру ју ми сао и ви зи је о На ме не бр да и пла ни не чи не ути сак ве чи те бо дро- преким опасно сти ма, о језо ви тим трену ци ма, када се сти. Плани не су и у ноћи устремље не и агилне као да лебди и нише изме ђу живо та и смрти. се стално пропи њу, те зави тла ва ју собом и путни ко ву А равни ца је тиха и мирна, скромна, уздр жљи ва и мисао кад би она иначе хтела да полег не. Равни ца је за дискрет на, она присеб но и отворе но подно си своје мене, да тако кажем, и много зем ски ја и много умир- ли це, го то во не при мет но, не иза зи ва ју ћи, не ко ке ту- љи ви ја. Она има не чег од мир ног пре жи ва ња круп не јући, не нуде ћи се, но ишче ку ју ћи, као обична, здрава ро га те сто ке, и не чег од по лу све сног за до вољ ства те- де вој ка из на ро да. Њој се при ла зи без ро ман тич них шке же не. То ти хо, не чуј но до зре ва ње уљуљ ку је и пут- илузи ја, не с рази гра ним, напе тим чули ма, већ душев- ника у стара панте и стич ка осећа ња, у непро из вољ на но и разум но, с лојал ном мишљу за поима ње склада и једна свесна разми шља ња, о живо ту који се подно си и једин ства свега што је дости жно човеч јој руци и до- о смрти против које би се узалуд ропта ло. [...] Мења ју хитно само њего вој мисли и машти, за схвата ње и осе- се ре дом га је ви, по ља, њи ве и мо чва ре, али све је то ћа ње оног је дин ства у ко је се ута па ју све на ше људ ске об ли ве но јед ним то ном, злат но-зе ле ним, бо јом жи во- и зе маљ ске по је ди но сти и опипљи ве стварно сти, и, та и плод но сти, та ко су прот ном цр ној, пур пур ној и дале ка, небе ска, голе ма безмер на, тек нази ра на и слу- бледо-си вој боји борбе, убија ња и раза ра ња (Петро- ћена, свемир ска чуда. […] вић 1963: 42). Пешак, јахач или кочи јаш на равни ци не мора, због те ле сног на по ра, да на пу сти сво ју лич ну ми сао ка да у 6.2. Ми лош Цр њан ски на пи сао је 1919. исти час об у хва та очи ма и це лу око ли ну и без пре- го ди не „Апо те о зу“, здра ви цу „у сла ву […] Про- стан ка, ја сно, опа жа ону кру жну ли ни ју где се до ди ру- ју зе мља и не бо. Тај стал ни, ви дљи ви до дир зе мље и ке На ту ра ло ва, ге не рал штаб ног ка пла ра слав- неба, виђен у свим трену ци ма, без физич ког троше ња, не арма де бечког ћеса ра, кога су стреља ли не на дра же ним чу ли ма, ули ва у рав ни ча ра, нео до љи во,
VI 2015 11 916.“, и кроз Про ку На ту ра ло ва здра ви цу Ба- осећа ње о томе да је његов свет, истина, ограни чен, нату, свој Војво ди ни (Црњански 1996: 30, 34). али да је и не по сред ни део не до ку чи ве, бо жан ске це- Годи не 1934. Вељко Петро вић изго во- лине. Равни чар је рођен реа лист који у исто доба, та- рио је на бе о град ском ра ди ју „По хва лу рав ни- ко рећи реал но, осећа идеал ну синте зу бескрај ног раз гра ња ва ња, на зе мљи у сит ни це, а на не бе си ма у све ци“, сло во у част срп ских Бач ке, Ба на та, Сре- огромни је и безмер ни је разме ре. ма, Барање и Сла во ни је, јер „ниг де и ни о да кле
ФИЛОЛОГ Отво ри про зор у зо ру, уга зи у ра ну ро су, ди ши ду бо- не види човек толи ко звезда, нигде не осећа он ко и слушај како се неви дљи ве препе ли це дози ва ју, везу својих кратких трену та ка с њихо вом веч- надме ћу; хиља де се чују, све зајед но и свака, и она та- 128 ношћу, својих ситних кора ка и споти ца ња с мо нај у да ље ни ја, ја сно, као да је у тво јој ру ци. Вељко Петровић или усправљен човек на равници
У но ћи ма те рав ни ца по др жа ва под зве зда ма као ро- улагао у рад и афирма ци ју, Вељко Петро вић је, ди тељ ски длан, и по ди же те не пре ста но све бли же нуде ћи Мила ну Сави ћу припо вет ку за Ле то- њима. Загле дај се у њих и осети ћеш да су ти све ближе пис Ма ти це срп ске, у пи сму уред ни ку на пи сао и да их је све ви ше, да су све круп ни је и стал но све бли же: – или ти уз ле ћеш или се оне спу шта ју. Гру ди ни ма ње ни ви ше не го: ти се на ди ма ју док то неш и уви реш ме ђу њих, до ђе ти да ра ши риш ру ке, да их об уј миш све, да се оки тиш и Чита лац који има смисла, најви ше ће прочи та ти из- осветлиш њима. […] међу редо ва. А то је први принцип, кога се ја држим Успра вљен човек на равни ци загле дан у небе са сазна је (Петровић 1997: 21). ви ше но и на вр ху и нај ви ше сте не: да је сит на, је два при мет на тач ки ца, али у сре ди ни ви дљи во га све та, у Од ово га прин ци па он до по след њег на- оси ва се ле не. Онај на пу чи ни оке а на стре пи у то ме ча- су од тајан стве не присут но сти изве сне огромне силе, писа ног ретка није оду стао. Шта, на крају кра- недо куч љи ве, страшне ћуди и случа ја, – а ти, равни ча- је ва, ка да је умет ност пе ва ња, при по ве да ња и ру, не падаш скруше но на коле на, већ јасно видиш око мишље ња у пита њу, може бити продук тив ни је себе, под собом и над собом, чудо неу мит них зако на, од то га су шта стве ног прин ци па све ко ли ког чуде сну моћ што неће да крши слово које је од почет- ис пи ти ва ња, раз у ме ва ња и вред но ва ња књи- ка поста ви ла сама себи (Петровић 1969: 221–222, 223, 224–225). жевно сти!
7. Равни ца Вељка Петро ви ћа може се – Литература по речи ма Едварда Дени са Гоја, њего вог енгле- ског тума ча – гледа ти не само одозго, него и 1. Вебер, Жан-Пол (1975), „Тематски доме- обр ну то. За и ста, у нај и зра жај ни јим Пе тро ви- ни“ (прев. Гордана Стојковић Бадњаре- ће вим сти хо ви ма и нај бо љим ње го вим при по- вић / Александар Бадњаревић), Поља, ветка ма надах ну тим Војво ди ном, равни цом, XXI/201, Нови Сад. небо и земља су не тек промен љив, него и по- 2. Вуч ко вић, Ра до ван (1991), „Опо зи ци је у крет ни фе но мен: пре ме ћу се, пре о кре ћу, за ме- при по ве да њу (В. Пе тро вић)“, Модер на њују места онако како то, само на другом пла- српска проза , Бео град: Просве та. ну, по сти жу тач ке из ко јих се пе ва или при ча. 3. Гордић, Славко (2000), „Приповедна И не само тако, не екскла ма тив но, не је- уметност Вељка Петро ви ћа“ (1997), Огле- ди но као факт или де кор, рав ни ца је у де лу ди о Вељку Петровићу, Бео град: Завод за Вељка Петро ви ћа присут на и на један теже уџбенике и наставна средства. уоч љив, не при ме тан, де ли ка тан, мо гло би се 4. Гор дић, Славко (2008), „Сјај и буј ност при- рећи неви дљив начин: у јези ку, синтак си, избо- повед не речи Вељка Петро ви ћа“ (2007), ру лирских моти ва; форми и ритму који се да- Критич ке разглед ни це , Бео град: Службе- ју сти ху, стро фи, пе сми; у сти ли за ци ји до га ђа- ни гла сник. ја и ли ко ва, об ли ку и тем пу на до град ње и сме- њи ва ња при по ве дач ких и ди ја ло шких се квен- 5. Ђор ђе вић, Ча слав (2011), „На црт за јед ну ци; у оштрини и, у исти мах, слико ви то сти фе но ме но ло ги ју зе мље у де ли ма вељ ка пе- мисли које, увек поста вље не на осу земља– тро ви ћа и бо шка ив ко ва“ (2007), Отва ра- небо, есенци ја ли зу ју и обреме њу ју заго нет не, ње по ет ског про сто ра, Бео град: Службе ни неу хва тљи ве везе живо та и тла, у које се живот гласник. 6. Зе рем ски, Вида (1969): Библи о гра фи ја укоре нио – есенци ја ли зу ју мудрост равни це. VI 2015 11 Јер: Вељ ка Пе тро ви ћа [до 1967], Но ви Сад: Мати ца српска. Равница је само привидно једнолика и привидно ћу- 7. Јови чић, Владимир (1976), Српско родо љу- тљива. Она је створена за присни сусрет и разговор, биво песни штво , Бе о град: Но лит. створена је за усамљеног појединца (Петровић 1969: 223). 8. Констан ти но вић, Радомир (1983), „Вељ- ко Петро вић“ (1973), Би ће и Је зик, књ. 6, ФИЛОЛОГ Своје вре ме но, 1906, у доба када је, још Бе о град / Но ви Сад: Про све та / Ма ти ца увек мало познат у књижев ном свету, све силе срп ска / Рад. 129 Јован Пејчић
9. Лазаревић, Бранко (2003), „Вељко Петро- дрић), Сомбор: Народна библиотека вић“ (1914), Импресије из књижевности и „Карло Бијелицки“. позоришта (прир. Предраг Палавестра), 21. Пе тро вић, Вељ ко (1997), Писма /1904– Сабрана дела, књ. I, Београд: Завод за уџ- 1964/ (прир. Соња Боб / Стојан Трећа ков бенике и наставна средства. / Влади мир Шовљан ски), Нови Сад: Ма- 10. Миланков, Момчило (1963), „Припове- тица српска. дач Вељко Петровић“, у: В. Петровић, Мо- 22. Попов, Јован (2012), „Тематологија Ре- лох [и друге приповетке], Београд: Про- мона Тусона“, Анали Филолошког фа- света,. култета, књ. XXIV/1, Београд. 11. Ми ли са вац, Живан (2000), Исто ри ји Ма- 23. Поповић, Радован (2009), Воћка на друму ти це срп ске, III део: 1880–1918, Но ви (1986), Београд: Службени гласник. Сад: Мати ца српска. 24. Самбрано, Марија (2011), Визија и иску- 12. Не дић, Марко (2011), „На ра тив на по ли- ство (прев. Александра Манчић), Бео- фо ни ја Вељ ка Пе тро ви ћа“ (2008), Стил- град: Службени гласник. ска препли та ња , Бео град: Службе ни гла- 25. Секу лић, Исидора (1977), „Вељко Петро- сник. вић припо ве дач“ (1913), Из дома ћих књи- 13. Пејовић, Александар (1966), Вељко Пе- жев ности I (прир. Младен Леско вац), Са- тровић – живот и дело, Београд: Слово бра на де ла, књ. 4, Бе о град: Вук Ка ра џић. љубве. 26. Скерлић, Јован (2000а), „Вељко Петро- 14. Пејчић, Јован (2010), „Вељко Петро вић у вић: На прагу “ (1914), Писци и књиге I анто ло ги ја ма српске пое зи је (1911– (прир. Јован Пејчић), Изабра на дела, књ. 2009)“, у зборни ку Вељ ко ви да ни 2009 2, Бе о град: За вод за уџ бе ни ке. (прир. Ра ди вој Сто ка нов), Сом бор. 27. Скерлић, Јован (2000б), „Обно ва наше 15. Петровић, Вељко (1927), „О сликарској родо љу би ве пое зи је“ (1908), Писци и књи- уметности Срба у Војводини XVIII и XIX ге II (прир. Јован Пеј чић), Иза бра на де ла, века“, у: Милан Кашанин / Вељко Петро- књ. 3, Бе о град: За вод за уџ бе ни ке. вић, Срп ска умет ност у Вој во ди ни од до ба 28. Скерлић, Јован (2000в), „Подела нове деспо та до уједи ње ња , Нови Сад: Мати ца српске књижевности на периоде“ (1911), срп ска. Пи сци и књи ге III (прир. Јован Пеј чић), 16. Пе тро вић, Вељко (1954), Времена и дога- Иза бра на де ла, књ. 4, Бе о град: За вод за ђаји (прир. пи сац), Са бра на де ла, књ. II, уџ бе ни ке. Нови Сад: Мати ца српска. 29. Скерлић, Јован (1911), „Подела нове срп- 17. Пе тро вић, Вељко (1958), О књи жев но сти ске књижевности на периоде“, Про свет ни и књижев ни ци ма (прир. писац), Сабра на гла сни к, XXXII/3–4, Београд. де ла, књ. VI, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. 30. Скерлић, Јован (1912), Истори ја нове срп- 18. Пе тро вић, Вељко (1963), Молох [и друге ске књи жев но сти, Бео град: Изда ње књи- приповетке] (прир. Момчило Миланков), жа ре С. Б. Цви ја но ви ћа. Београд: Просвета. 31. Скерлић, Јован (1997), Истори ја нове срп- 19. Пе тро вић, Вељко (1969), „По хва ла рав ни- ске књи жев но сти (1914), Иза бра на де ла VI 2015 11 ци“, Песме. Есеји (из бор и ре дак ци ја Жи- (прир. Јован Пејчић), књ. 1, Бео град: За- ван Ми ли са вац), Срп ска књи жев ност у сто вод за уџбе ни ке. књи га, књ. 72, Но ви Сад / Бе о град: Ма ти- 32. Скер лић Ћо ро вић, Је ле на (2014 [1964]), ца српска / Српска књижев на задру га. „Јова н Скерли ћ“, Живот међу људима 20. Петровић, Вељко (1994), Српски писци и (прир. Зорица Хаџић), Нови Сад: Ака- ФИЛОЛОГ сликари. Чланци за Народну енциклопедију демска књига. Срба, Хрвата и Словенаца (1924–1929) 33. Слијеп че вић, Перо (2013а), „Вељко Пе- 130 Станоја Станојевића (прир. Љубисав Ан- тровић: Буња и други у Раванграду. Пред- Вељко Петровић или усправљен човек на равници
ратна причања“ (1921), Књижев но-кри- 35. Trousson, Raymond (1981), Thèmes et тички радо ви (прир. Стани ша Тутње вић), mythes, Éditions de l’Université de Bruxelles, Са бра на дје ла, књ. 4, Ба ња Лу ка / Бе о град: [навод према: Попов, Јован (2012), „Тема- Акаде ми ја нау ка и умјетно сти Репу бли ке тологија или тематска критика?“, Двобој Срп ске / Свет књи ге. као књижевни мотив, Нови Сад: Академ- ска књига]. 34. Слијеп че вић, Перо (2013б), „Вељко Пе- 36. Цр њан ски, Милош (1996), „Апо те о за“ тровић: Сабра на дела “ (1931), Књижев но- (1919), Припо вед на проза (прир. Нови ца -критич ки радо ви (прир. Стани ша Тутње- Пет ко вић), Це ло куп на де ла, том дру ги, вић), Сабра на дјела, књ. 4, Бања Лука / Бе- књ. 5–7, Бео град / Lau san ne: Заду жби на оград: Акаде ми ја нау ка и умјетно сти Ре- Мило ша Црњан ског / L’Age d’Homme / пу бли ке Срп ске / Свет књи ге. БИГЗ / Срп ска књи жев на за дру га.
VELJKO PETROVIĆ OR A MAN STANDING HIGH IN THE PLAIN Geoanthropology of the literary mind
Summary
Th is work explores mythology and semantics of the land in the Veljko Petrović’s poetry and prose. In Petrović’s work, the land is a polyvalent symbol: it constitutes itself in metaphorical strings that are national and human, historical and metaphysical, personally experienced and arche- typically lived through, sum into specifi c pictures of the plain, home, and motherland. Lyrical subjects in Petrović’s poetry and narrative persons of his prose are established in a way that is an expression of a specifi c literary geoanthropology. Presenting and understanding a Serbian man of the plain and his destiny as stated, Veljko Petrović achieved by crossing sym- bols and images from diff erent life levels: historical, ethnogeographical, social, religious, psychological. Credibility and depth of this artistic vi- sion is strongly confi rmed by the writer’s anthological essay “Praise the Plain”.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
131 оriginalni naučni rad
Radana Lukajić UDK 821.111.09 Université de Banja Luka DOI 10.7251/fil1511132l Faculté de philologie
L’AUTOBIOGRAPHIE – UN GENRE IMPOSSIBLE ?
Abstract : Dans notre contribution ici présentée, nous avons tenté de dégager quelques principes de base de l’écriture autobiographique en appuyant sur certaines difficultés épistémologiques que l’autobiographie présente. En tant qu’écriture aux régimes de narration et aux aspects formels modulables, l’autobiographie a cherché et cherche toujours de nouveaux modes d’expressions dans le but de renouveler le genre, le plus souvent en éludant le modèle rousseauiste, celui-ci canonique. Après un parcours panoramique de la genèse du genre, nous présentons une brève esquisse de deux tentatives de renouvellement de l’écriture autobiographique, révélatrices de la foncière perméabilité des confins génériques: l’autofiction, inaugurée par Proust dans A la recherche du temps perdu, et l’hétérobiographie, illustrée admirablement par la trilogie « mémorialiste » Le Labyrinthe du monde de Marguerite Yourcenar. Mots-clé : autobiographie, écriture de soi, confessions, mémoires, autofi ction, hétérobiographie.
autobiographie, inscrite dans le vaste mimétisme confi dentiel, reste cependant un sine champ de l’écriture de soi, a traversé, qua non pour toutes les défi nitions ultérieures de L’ depuis ses débuts, un itinéraire fort bi- l’autobiographie. Nonobstant, le besoin de se garré, pour déboucher sur une impossibilité de se dire, ou mieux, de se comprendre tel que je suis cantonner dans un genre peu ou prou défi ni. au moment où je prends la plume pour raconter Tout comme les genres dominés par le régime fi c- « mon » histoire moyennant un « je » d’écri- tionnel, l’autobiographie reste, du point de vue ture, n’est aucunement une invention rous- de la codifi cation générique, un espace d’écriture seauiste. Un truisme ou non, mais bien avant le en mutation constante, avec ses recherches, ses modèle confessionnel de Rousseau, l’écriture de mises en question, ses tâtonnements, ses retours soi se frayait le chemin, en occultant bien souvent en arrière, son élan symbiotique la portant à se son dessein premier : se dire, se raconter, se com- greff er sur nombre d’autres genres, eux-mêmes prendre à travers les fragments éparpillés d’un souvent fort fl uctuants. Oscillant entre un be- soin incontestable de dire « oui » à l’aventure parcours vital. En ce sens, la distinction des scripturale ayant pour le point nodal l’histoire confi ns génériques, plutôt l’aff aire des pédants d’une genèse identitaire, et de lancer un « non » en la matière qu’un exercice délimitant eff ective- à la tentative égotiste mythifi ant le « je » d’écri- ment quoi que ce soit, s’avère être ici inopérante, ture, l’autobiographie continue à sillonner de puisque l’écriture de soi peut être réalisée dans multiples méandres de l’espace littéraire, impuis- les écrits dépourvus, de prime abord, de tout pro- VI 2015 11 sante à se camper une fois pour de bon dans au- jet confessionnel proprement dit. De là à pré- cune aire de ce champ extensible. tendre que chaque création littéraire, qu’il Depuis l’inauguration du genre par les s’agisse d’une biographie, d’une lettre, d’un Confessions de Rousseau, l’écriture autobiogra- poème ou d’une fi ction – et ce terme même est à phique soulève quelques questions majeures sur réinterroger – apparaît comme la somme, consa- ФИЛОЛОГ les dispositifs principaux la postulant. Référence crée par la graphie, des expériences vécues, man- incontournable, le modèle rousseauiste qu’on quées ou rêvées. Ou comme le formule Georges 132 veut canonique, construit essentiellement sur un Gusdorf, avec un lyrisme captivant, dans son L’autobiographie – un genre impossible ?
œuvre monumentale sur l’épistémologie auto- phie, dans la masse nébuleuse des moments qui biographique, Auto-bio-graphie : constituent un parcours existentiel, les moments forts qui fondent son identité. Mais cette auto- Le Bios, la vie, correspond à l’amplitude totale du champ biographie de tradition judéo-chrétienne serait la existentiel défi ni par le déploiement de l’Autos […] Mais réminiscence rétrospective racontant l’histoire nous ne sommes jamais tout ce que nous sommes ; jamais de la naissance d’un être à Dieu, en mettant l’ac- nous n’utilisons simultanément le potentiel total de dis- ponibilités qui sommeillent en nous, informulables et cent sur le rôle de la Providence et le chemin de la informulées, en attente d’occasions ; occasions trouvées, rédemption de l’être humain, alors que les détails occasions perdues, occasions manquées. L’histoire des biographiques énoncés ne sont évoqués que pour individus comme celles des nations s’inscrit à la surface raconter la préparation de la mort de l’homme de l’Océan du sens, arabesques en transparence sur d’in- profane et la naissance d’un homme nouveau, né sondables possibles, évocations de développements inac- à l’âge de trente-deux ans par l’intervention de la complis qui se disent à travers nous, ombres fugaces, sans que nous en soyons les maîtres. (Gusdorf 1991 : 11) grâce divine. Modèle par excellence d’une « au- tobiographie spirituelle », les Confessions de Sa- Cependant, même au risque de ramener int-Augustin témoignent sans conteste, comme le toute création littéraire à l’expression d’un feront d’autres écrits « autobiographiques », de « moi » – occulté ou pas – tel qu’il émerge à un l’aspect protéiforme du texte autobiographique et moment donné, sous une pulsion intérieure dont de toutes les acceptions possibles que peut prendre l’origine reste un mystère, autobiographie, si l’on le syntagme « l’histoire de la genèse person- tient à sa défi nition générique, il y a bel et bien. nelle ». Bref, avec Saint-Augustin nous avons af- En passant par un bref historique du genre et faire à une « auto-théo-biographie », selon le l’apparition du terme même, nous interrogerons, néologisme loquace de Jacques Lecarme. A l’en- dans les pages à suivre, certaines prémisses de tretemps, et depuis, nombre considérable d’écrits l’écriture autobiographique et ce qu’on pourrait mémorialistes ont vu le jour, alors que la Renais- appeler une certaine phénoménologie de l’écri- sance déclinante, empreinte déjà d’un baro- ture de soi, pour déboucher sur quelques quisme tant esthétique qu’idéologique, a pu per- exemples illustratifs de la perméabilité des fron- mettre à Montaigne de porter un regard des plus tières génériques quelles qu’elles soient. Ce fai- attentifs et lucides sur l’énigme du « moi », sant, notre objectif sera d’évoquer les modula- perçu comme fugace et aléatoire, incertain et tions possibles auxquelles l’autobiographie, en fl ottant. Mais un siècle à peine après les célèbres tant que genre fort problématique et probléma- Essais de Montaigne, autoportrait littéraire tisé, se prête, modulations qui sont à la foi son exemplaire et modèle insurpassable du genre, le affi rmation et, par un processus palinodique in- « je », dans le sens ontologique, et par consé- contestable, sa véritable négation. quent, dans tous les modes de ses expressions phénoménologiques, tombe dans la disgrâce semblable à celle de l’époque médiévale. La répu- L’autobiographie – pro ou contra ? gnance pascalienne devant ce moi qu’il voulait La longue tradition de l’examen de soi – et « haïssable », apparaît comme le paradigme du de l’examen de conscience – dans un but à la fois rapport de soi à soi dont il était imprégné ce siècle
heuristique et herméneutique, date de l’Antiqui- des moralistes, qui s’évertuaient à récuser, avec VI 2015 11 té, et se poursuit tout au long du Moyen Age, à une fougue mémorable, tout sens à la vie terrestre travers des écrits répondant, à des degrés diff é- de l’homme. rents, aux critères de l’écriture « autobiogra- Les Confessions de Rousseau restent, malgré phique ». On pourrait prétendre, avec quelques nombre de réticences à l’égard du mode mimé- précisions près, que les Confessions de Saint-Au- tique de l’examen de soi si hautement affi ché gustin représentent l’inauguration du genre dans l’entreprise rousseauiste, une ligne de dé- ФИЛОЛОГ « confessionnel », à savoir l’eff ort d’une subjec- marcation d’un avant et d’un après, un texte qui tivité de reconnaître, par le truchement de la gra- réunit, d’après les gloses postérieures, toutes les 133 Radana Lukajić
conditions nécessaires de l’écriture autobiogra- mieux que les Rois, l’histoire de mon âme est plus inté- phique. Si inauguration du genre il y a, elle est ressante que celle des leurs. (Rousseau 2013: 1149) due au fait que Rousseau instaure de nouveaux dispositifs de l’examen de soi et de l’examen de D’autre part, l’originalité de l’écriture conscience : essayer de comprendre la genèse de rousseauiste tient de ce qu’elle représente à la fois l’identité subjective, par une reconstitution ré- une réfl exion in vivo, médiatisée par le métadis- trospective du vécu, en postulant comme prin- cours du narrateur, sur les vraies intentions de cipe à la fois idéologique et scripturaire l’inten- l’acte scripturaire : d’où la modernité de l’écri- tion da sincérité. Le recensement chronologique ture rousseauiste, qui tout au cours de sa réalisa- de l’histoire d’une vie n’est guère l’enjeu princi- tion, se double d’une distance critique, réfl exive, pal de cette entreprise du dévoilement de son par rapport à la trame diégétique de son texte. « moi » – au contraire, elle mise sur la percep- Forgé d’après l’étymologie grecque, le tion le plus aiguë que possible d’une subjectivité terme « autobiographie » ne sera employé pour jusque là occultée à l’écrivain lui-même. La suc- la première fois qu’au début du XIXe siècle1, cession usuelle des succès et des débâcles intimes d’abord an anglais (autobiography), pour passer a été remplacé par « la chaîne des aff ections se- aussitôt les frontières linguistiques et devenir, crètes ». Les Confessions, ou « l’histoire la plus pour un premier temps, une sorte de synonyme secrète d’ [une] âme », mues par le désir de dé- pour la désignation générique de « mé- couvrir la genèse de l’individu moyennant un moires ». Notons cependant qu’une distinction procédé intus et in cute, réalisent en eff et un écart non négligeable, due sans doute à la référence radical par rapport à toutes les écritures mémo- rousseauiste incontournable, s’impose entre les rialistes qui les précèdent. Ce registre d’intério- deux termes, de plus en plus valorisée chez les rité, qui commandait bien évidemment l’inven- théoriciens postérieurs du genre : tant que les tion d’un style nouveau, était un exemple sans mémoires attribuent au « je » du mémorialiste précédent jusqu’à l’apparition des Confessions. le rôle d’un témoin de son temps, où le discours Par ailleurs, c’est le mérite de Rousseau d’avoir en sur l’Histoire a une part du lion, le « je » de quelque sorte « démocratisé » l’institution litté- l’autobiographe est en particulier concentré sur raire, en admettant que tout être humain, toute l’histoire de sa genèse personnelle, l’attention âme, a bien le droit de raconter sa vie : jusque là, portée aux événements historiques étant d’im- le recours au « je » mémorialiste était presque portance secondaire. Et justement, la distinction exclusivement réservé à ceux qui avaient une po- essentielle entre mémoires et autobiographie, comme le postule Jacques Lecarme, réside dans le sition plus ou moins dominante dans la hié- fait que les mémoires sont « centrifuges » alors rarchie sociale, aux témoins ou participants de que l’autobiographie est plutôt « centripète ». grands épisodes ou époques historiques. La re- Belle métaphore apte à nous sensibiliser au degré vendication, ou mieux, le défi de Rousseau, serait du dessein heuristique dans les deux genres auto- de justifi er l’entreprise mémorialiste par un re- graphes : l’autobiographie serait ainsi en particu- présentant du bas de la société : lier mobilisée par le désir de saisir le sens de la totalité de l’expérience vécue, privée ou publique,
VI 2015 11 Et qu’on n’objecte pas que n’étant qu’un homme du alors que les mémoires partent d’un principe de peuple, je n’ai rien à dire qui mérite l’attention des lec- sectorisation de l’individu, compris en premier teurs. Cela peut être vrai des événements de ma vie : mais lieu comme un être social. L’autobiographe fonc- j’écris moins l’histoire de ces événements en eux-mêmes que celle de l’état de mon âme, à mesure qu’ils sont arri- tionnerait ainsi sur un certain principe égotiste, vés. Or les âmes ne sont plus ou moins illustres que selon 1 Pour ce qui est l’entrée du terme en langue française, les
ФИЛОЛОГ qu’elles ont des sentiments plus ou moins grands ou indications varient selon les auteurs : Philippe Lejeune nobles, des idées plus ou moins vives et nombreuses. Les en situe l’invention autour de 1800, le Robert en 1842, faits ne sont ici que des causes occasionnelles. Dans alors que Hatzfeld et Darmersteter signalent son admis- 134 quelque obscurité que j’aye pu vivre, si j’ai pensé plus ou sion par l’Académie en 1878 (cf. Miraux 1996 : 26). L’autobiographie – un genre impossible ? alors que le mémorialiste tâche de donner une blir les conditions nécessaires pour une vraie ten- image plus ou moins fi dèle de contingences tative de connaissance de soi à soi, certes par le réelles situées sur le plan événementiel, dont il truchement du régime éminemment fi ctionnel. serait témoin, son dessein scripturaire fonction- Puisque les vrais mobiles du projet mémorialiste nant sur « l’illusion de l’exemplarité » (Lecarme du chevalier des Grieux, de Marianne ou de Ja- 1999 : 50). L’aspiration de l’autobiographe à dé- cob ne résident pas tant dans la reconstruction de couvrir les fondements sur lesquels repose l’iden- la vie passée, mais dans cet eff ort lucide de lever tité personnelle présuppose cependant une dé- les masques, de voir aussi clair que possible dans marche quelque peu paradoxale : la plume à la le secret du cœur humain, de scruter de plus près main, en m’installant dans la zone de l’espace ces « mouvements intérieurs » qui nous poussent d’écriture, j’entreprends d’écrire de moi en deve- à réagir d’une manière ou d’une autre. Ce rap- nant un autre que ce moi dont j’écris. En écrivant port délicat de soi à soi à travers un examen lucide de moi, une distance non négligeable s’instaure de sa propre subjectivité est exemplifi é autant entre ce « moi » écrivant et l’instance dont dans les plus grands romans pseudo-mémoria- j’écris, qui sont, par leur statut ontologique, une listes que dans les autobiographies rédigées selon même personne. Le propre de toute écriture sous le modèle rousseauiste. Par ailleurs, une même forme de « je » est ce rapport délicat de soi à soi, diffi culté, relative à l’instance réceptive, hante ce ce clivage intrinsèque qui est à la fois pierre angu- vaste domaine de l’écriture de soi: comment dé- laire et pierre d’achoppement de tout énoncé à la mêler le vrai du faux, la réfl exion lucide de l’auto- première personne du singulier. justifi cation ? L’essor de l’écriture pseudo-mémorialiste En eff et, la question épineuse de tout récit e et épistolaire au XVIII siècle, commencé autobiographique, qui, selon la défi nition cano- quelques décennies avant la rédaction des Confes- nique de Lejeune, repose sur l’identité nomina- sions, ouvre les portes grandes ouvertes au soli- tive, ontologique et scripturaire, entre le narra- loque du « citoyen genevois », paradigme de teur, le personnage et l’auteur, serait celle du de- l’autobiographie moderne, et nous sensibilise gré de l’exactitude des faits racontés : lors de la déjà à toutes les ambiguïtés, pour ne pas dire apo- reconstruction du passé, mobilisée par la re- ries, des énoncés à la première personne. En eff et, cherche identitaire, le laps temporel qui sépare toutes ces formes romanesques jouent sur la dis- l’écrivain des moments vécus aussi bien que l’ac- tance entre le « je » narrant et le « je » narré. cumulation des expériences ultérieures aff ectent Quelle que soit cette distance, du point de vue plus ou moins le souvenir présent, tel qu’il émerge temporel ou spatial, l’acte de souvenance appelle dans l’esprit à l’instant même où l’on cherche à le une position réfl exive, analytique, à savoir une pérenniser par l’acte scripturaire. Même si le des- objectivisation certaine du « je » narré, qui de- sein de s’écrire vient d’une exigence intérieure de vient une partie aliénée que la conscience réfl é- se connaître, de se comprendre, de donner une chissante essaie de se réapproprier par l’acte forme à la masse confuse des événements qui ont d’écriture. Tout de même, dans ces « jeux du fondé un parcours vital, l’objectif de l’exactitude Je », «la distance réfl exive, aussi lucide soit-elle, ne peut pas épuiser la vérité du texte : elle est tou- l’altérité intérieure, ce que l’architecture du texte inter- roge d’une manière déroutante. Comme nous nous pro- jours elle-même à interroger, puisque enveloppée VI 2015 11 posons de n’évoquer dans ce passage, pour les besoins de par l’indélébile subjectivité du narrateur. Tout notre stratégie argumentative, que certains auteurs dont récit à la première personne suscite le soupçon » les œuvres annoncent, a fortiori par leur aspect formel, (Goldznik, 2000 : 449). Avec l’Abbé Prévost, et les axes principaux de l’agencement ultérieur des textes en particulier avec Marivaux2, nous voyons s’éta- proprement dits autobiographiques, nous nous conten- terons de ne mentionner cette œuvre richissime et fort 2 Sans aucun doute, Le Neveu de Rameaux de Diderot, complexe que dans les marges de notre texte. Il va sans ФИЛОЛОГ cette satura littéraire inédite, présente, entre autres, un dire que les problématiques soulevées par Diderot exige- cas très particulier de l’écriture de soi au XVIIIe siècle, raient une analyse détaillée que la longueur limitée de qui radicalise jusqu’au paroxysme la problématique de notre texte ne nous permet pas. 135 Radana Lukajić
n’a jamais été une condition sine qua non pour la avec un socle plus ou moins élevé, et qu’on était réalisation du projet autobiographique. En outre, censé rendre transparente… le strictement exact et documentaire n’a jamais L’échec de l’aspiration à l’objectivité se dé- été le lot de la littérature, malgré le fait que l’au- voile, de la manière la plus éloquente, dans l’agen- tobiographie a été souvent défi nie comme le de- cement de la trame narrative : hormis l’introït gré le plus bas de la teneur littéraire. Cela dit, une conventionnel qui part de la naissance biolo- question bien pertinente se pose : peut-on se gique3, l’autobiographe est contraint à procéder, connaître réellement, avec une impartialité to- à l’égard des souvenirs conservés de sa vie passée, tale, soit qu’on s’approuve ou se réprouve ? Ou selon un principe éminemment sélectif. En mieux, veut-on eff ectivement, lors de la rédaction d’autres termes, la conscience organisatrice du d’un texte autobiographique, atteindre l’objectif narré choisit délibérément, dans la totalité des d’une véracité totale ? Enfi n :pour qui écrit-on ? moments vécus, ceux qu’elle croit être les plus si- Certes, le geste scriptural, même s’il s’eff ectue le gnifi catifs pour la genèse de son identité. La part plus souvent dans le retrait, dans un tête-à-tête de l’arbitraire dans le choix ainsi eff ectué prouve avec soi-même, n’est jamais achevé tant qu’il n’y à quel point l’identité cherchée est une construc- a pas l’instance réceptive qui le parachève. La tion subjective de l’autobiographe lui-même, la problématique du destinataire de l’écrit intime « pro-duction » d’un moi, et non une recons- est inhérente à la phénoménologie de l’écriture truction objective du passé vécu dans un but heu- de soi. De toute évidence, malgré tous les expé- ristique. Dans ce sens, le « moi » apparaît comme dients et les précautions prises par rapport à l’exi- un artefact identitaire issu de l’eff ort mnémo- gence de l’exactitude de l’énoncé – astucieuse- nique, « un objet construit, tracé, un objet manu- ment suppléée déjà par le prophète du genre par facturé, semblable à un beau objet menuisé, scru- l’impératif de la sincérité, principe fondateur de puleusement agencé » (Miraux 1996 : 34 ; souli- l’acte confessionnel apte à déculpabiliser tous les gné par nous). gauchissements de l’exact et du réel – le « je » narrant voit se dessiner sur l’horizon le profi l du Sur les confi ns d’un genre « galvaudé » lecteur dont la connivence ou la réprobation pos- sibles infl échissent, volens nolens, l’agencement Rien d’étonnant alors si nombre d’écri- interne du texte autobiographique. Ou, comme vains postérieurs au paradigme confessionnel de le remarque bien Gusdorf : « On n’écrirait pas Rousseau s’inscrivent en faux contre une telle de soi sans ce minimum d’auto-estimation qui conception de l’écriture intime. A «l’ordre de fait de vous un personnage, le centre d’un monde parade » des écrits confessionnels, selon la for- […] » (Gusdorf 1991 : 225-226). Le dessein mule de Gusdorf, de nombreuses diatribes ont confessionnel, d’Augustin à Rousseau, ne serait- été lancées par les détracteurs du narcissisme au- il, en dernière analyse, qu’une interprétation de tobiographique selon le paradigme rousseauiste. soi, l’image d’une persona, relevant d’une « illu- Certes, Paul Valéry est un des plus virulents cri- sion optique » produite par un déplacement du tiques de l’écriture égotiste et un des meilleurs foyer de réfraction optimal dans une sphère de 3 En eff et, l’une des impasses de l’eff ort mnémonique de perception a priori subjective ? Les êtres d’excep- l’autobiographe, qui tend à reconstituer des événements selon une perspective plus ou moins chronologique,
VI 2015 11 tion, ces deux grands « confessés » ? Sans aucun doute oui, mais tout d’abord à leurs propres yeux tient dans l’impossibilité de raconter deux événements cruciaux du parcours vital de chaque individu : la nais- et d’après leurs axiologies personnelles prééta- sance et la mort. Cette impossibilité constitue le para- blies. Si cette conviction de singularité person- doxe majeur de toute autobiographie traditionnelle. Les nelle est un des mobiles premiers de la rédaction deux procédés les plus utilisés pour s’en sortir sont, de leurs écrits intimes, elle induit, sciemment ou d’une part, la dramatisation excessive des conditions de ФИЛОЛОГ la naissance de l’autobiographe, constitutive de l’émer- non, un besoin de « monstration », alors que gence d’un mythe personnel, et de l’autre, l’évocation l’image mouvante fi nit par se figer en une statue purement allusive à ce moment axial qui reste en dehors 136 patiemment ciselée, peaufi née au fi l des pages, de la réserve de souvenirs sauvegardés. L’autobiographie – un genre impossible ? glosateurs d’une certaine doctrine anti-autobio- vance de l’Anti-Ego. Tous ces textes, qui aspirent graphique. La centralité du Moi, l’aspect « cen- à une nouvelle hiérarchisation de données de tripète » comme condition première de l’écri- base de l’écriture autobiographique – ou auto- ture autobiographique, sont démentis autant par bio-graphique – jouent sur la dialectique interne les textes critiques de Valéry que par sa propre entre le dissimulé et l’avoué, entre l’inventé et pratique de s’auto-écrire. Tout en dénonçant la l’authentique. Le rapport subtil entre ce « caché célébration narcissique d’un Moi créé de toute qui fascine », selon les mots de Starobinski, et pièce4, Valéry part de l’impossibilité à la fois phé- l’aveu insinué ou direct, portent toutes ces auto- noménologique et épistémologique de postuler biographies nouvelles – alors que le terme même un Moi particulier, unique, dont l’essence repo- ne saurait plus être monnaie courante – à propo- serait dans la somme des expériences vécues : ser un nouveau pacte d’écriture et de lecture. Ce « Je ne suis pas (celui) qui je suis. Non sum qui nouveau protocole serait désormais fondé sur sum. Ou : Moi est une propriété de ce que Je suis une imbrication ingénieuse du fi ctionnel et du » (Valéry 1974 : 128), et précise dans un autre vrai. Cela dit, l’instance réceptive est dès l’entrée endroit : « Le Moi doit jouer le rôle du zéro dans de jeu découragée de l’intention de chercher le une écriture du Tout […] En dehors du tout, il y purement biographique, voire anecdotique dans nécessairement ce qui constate, nomme le Tout. le narré, alors que l’écrivain lui-même se détache Ce Moi est la défi cience du Tout. » (Valéry délibérément des protocoles usuels de l’autobio- 1974 : 296-297). graphie traditionnelle. La critique du genre auto- Selon Gusdorf, « Valéry s’oriente vers une biographique s’eff ectue, que se soit par un vrai dépossession, ou une impossession [sic.], par la désir d’innovation ou par un simple goût de pro- dénonciation de toutes les appartenances […] » vocation, à travers des écrits fort variés, ne propo- (Gusdorf 1991 : 165). En quelque sorte, toutes les sant aucune ligne de démarcation nette à l’égard tentatives de renouvellement de l’autobiogra- des autres catégories génériques. phie, conçues majoritairement comme une sorte Parmi ces textes pluriels, dont l’essor se de correctif critique par rapport à l’écriture in- poursuit depuis les années 1970 du siècle précé- time confessionnelle et mimétique, auront pour dent, deux cas particuliers – ou deux variantes l’enjeu principal cette dépossession de soi par du régime autobiographique – retiendront ici rapport à soi. La trajectoire de renouvellement notre attention : autofi ction et hétérobiographie. passe essentiellement entre la Scille de dire oui à Le propre de ces deux types d’écrits homodiégé- l’aventure de s’auto-écrire par un escamotage sa- tiques serait, d’une part, un jeu délibérée de réfé- vant du pacte autobiographique et la Charybde rences croisées entre le fi ctionnel et le réel, et de de lancer un non plus ou moins catégorique au l’autre, l’ambition de la « dépossession », à sa- dévoilement outré de la subjectivité propre. En voir le désir d’extraire le Moi d’un espace bien eff et, ce dernier représente l’infraction majeure quadrillé du strictement biographique. Soit au postulat tant rhétorique que moral de puden- qu’ils annexent au vécu réel le vécu imaginaire da et tacenda, credo pascalien revalorisé notam- sans aucune solution de continuité, ou qu’ils re- ment par Valéry et ses adeptes situés dans la mou- fusent à l’Autos une consistance réelle quel- conque, ces textes problématisent amplement 4 C’est notamment dans sa critique de l’autobiographie de
toute taxinomie générique et soulèvent nombre VI 2015 11 Stendhal que Valéry formule son idéologie anti-autobio- d’autres problématiques inhérentes à l’écriture graphique. Dans ce texte critique, Valéry appuie sur l’as- pect éminemment « construit » de l’identité stendha- intime. lienne : l’image que l’autobiographe nous donne de lui- L’autofi ction, une écriture au régime narra- même n’est que celle d’un moi rêvé, tel qu’il aurait aimé tif variable qui a donné du fi l à retordre aux théo- être, précisément, la projection d’« un autre que moi ». riciens du genre littéraire, n’a aucune ambition Le désir de se dévoiler n’aboutit ainsi qu’à un exhibition- ФИЛОЛОГ nisme patent : « Quant on ne sait plus que faire pour de s’apparenter au genre autobiographique, déjà étonner et survivre, on se prostitue, on livre ses pudenda, « peu recommandable » (Lecarme 1999 : 267) : on les off re aux regards » (Valéry 1930 : 92). au contraire, elle représente un défi lancé à tous 137 Radana Lukajić
les contrats d’écriture et de lecture bien défi nis et Colonna, de sa part, procède à une exten- bat en brèche la distinction qu’on voulait nette sion considérable du champ de l’autofi ction, en y entre le fi ctionnel et le référentiel. Néologisme intégrant, quant aux écrivains français, Girau- français, il a été forgé par Serge Doubrovsky, sur doux, Céline et Proust. Selon Colonna, ce der- la quatrième de couverture de son Fils, paru en nier est en eff et l’inaugurateur du genre : « Du 1977. Malgré la « démocratisation » du genre centre Proust, essaiment ainsi la plupart des auto- autobiographique que tenta Rousseau, en préten- fi ctions modernes » (Colonna 1988 : 328 ; souli- dant que c’est en tant qu’« un homme du gné par l’auteur). Eff ectivement, c’est l’œuvre peuple » qu’il rédige l’histoire de sa vie, le mé- grandiose de Proust qui, par une conception très pris de Doubrovsky envers l’autobiographie moderne de la subjectivité, fonde, à son insu, un conventionnelle est sans équivoque : « Autobio- genre encore inédit. Inutile de rappeler à quel graphie ? Non, c’est un privilège réservé aux im- point A la recherche du temps perdu représente portants de ce monde, au soir de leur vie et dans une œuvre polyvalente, axée à la fois sur la re- un beau style » (Doubrovsky 2001 : 10). La récu- cherche d’une poétique de l’Art, du Temps, de sation des postulats autobiographiques, formulés l’identité, tout en intégrant d’autres compo- à partir de la référence confessionnelle cano- santes dans son architecture majestueuse. Pour nique, sera à l’origine de cette matrice nouvelle suivre le fi l de notre argumentation, nous nous baptisée d’autofi ction et défi nie en termes sui- pencherons pour un instant sur la conception vants : « Fiction, d’événements et de faits stricte- identitaire de Proust à laquelle revient le mérite ment réels ; si l’on veut, autofi ction, d’avoir confi é de désigner l’œuvre toute entière d’une autofi c- le langage d’une aventure à l’aventure du langage, tion avant la lettre. Que le point nucléaire de hors sagesse et hors syntaxe du roman, tradition- cette écriture protéiforme soit l’histoire de la nel ou nouveau » (Ibid. ; souligné par l’auteur). naissance d’un écrivain – ou mieux, de l’écrivain Cette défi nition minimaliste a connu nombre de –, on l’admet communément en distanciant, commentaires, de rectifi cations, voire de dénis déjà par cette segmentation du bios total du manifestes. Vincent Colonna, par exemple, part « je » narrant, l’écriture proustienne du champ de la formule « fi ctionnalisation de soi », expli- de l’écriture autobiographique traditionnelle. Si citée comme suit : l’identité onomastique entre l’auteur et le per- sonnage aurait pu induire le lecteur à songer à un La fi ctionnalisation de soi consiste à s’inventer des aven- pacte référentiel, ses attentes lectorales sont dé- tures que l’on s’attribuera, à donner son nom d’écrivain à un personnage introduit dans des situations imaginaires jouées dès l’incipit du premier volume : le morcè- […] il faut que l’écrivain ne donne pas à cette intention lement à la fois psychologique, aff ectif et corpo- une valeur fi gurale ou métaphorique, qu’il n’encourage rel de ce « je » qui commence son narration est pas une lecture référentielle qui déchiff rerait dans le texte plus que fl agrant. En eff et, l’idée de départ de des confi dences indirectes (Colonna 1988 : 10 ; souligné cette recherche du moi dans le temps, serait l’in- par l’auteur). consistance foncière de la subjectivité, tout au- tant qu’une conception du temps essentiellement D’autre part, Genette parle en termes plu- achronique. Le « je » proustien apparaît dès tôt dépréciatifs de ce genre « muté » : l’entrée de jeu comme un sujet disloqué, frag-
VI 2015 11 On pourrait sans doute […] adapter à la formule de l’au- menté, voire diff us, alors que son impuissance, sa tobiographie, A=N=P, une prothèse boiteuse où P se veulerie, son sentiment d’incapacité d’assumer dissocierait en une personnalité authentique et en un ce qu’il ressent comme sa vocation, sont la méta- destin fi ctionnel, mais j’avoue répugner à ce genre de phore majeure de ce manque de consistance qui chirurgie – qui suppose qu’on puisse changer de destin est le mal du siècle majeur depuis les grandes phi- sans changer de personnalité –, et plus encore à sauver losophies nihilistes du XIXe siècle. Si autofi ction
ФИЛОЛОГ ainsi une formule qui suggère chez l’auteur une adhésion sérieuse évidemment absente, comme si Dante croyait il y a dans La Recherche, elle tient de cette crise être allé dans l’au-delà ou Borges avoir vu l’Aleph (Ge- identitaire et de l’intention de s’approprier une 138 nette 2004 : 161). consistance artifi cielle grâce au rôle rédempteur L’autobiographie – un genre impossible ? de l’activité créatrice. S’imaginer autre, c’est dé- Proust fait en quelque sorte une apologie du couvrir un autre en soi, c’est découvrir également « moment quelconque », comme le suggère Th o- que toutes les vies se valent, et que les moments mas Carrier-Lafl eur dans un bel article, avant de forts de chaque vie se résument en un nombre li- conclure : mité d’expériences vitales, universelles dans son essence : déception, amour, jalousie, mort… Si La conception de l’identité proustienne encourage la Proust récuse catégoriquement une identifi ca- transcription, la traduction et l’agencement de toute une tion simpliste entre Marcel le narrateur est lui- vie – aussi fragmentée soit-elle – dans une œuvre d’art. L’agencement donne un sens au rhizome de notre vie et même, l’auteur, la totalité de La Recherche induit octroie à l’écrivain une nouvelle façon de dire « je » qui à l’idée que le « je » narrant, excédant largement n’exclut pas la multiplicité (notre multiplicité) : montage tous les concepts usuels du quid individum, est des identités, montage qui permet de combattre le trop l’auteur Marcel Proust, mais un Marcel Proust grand de la vie moderne [….] L’autofi ction travaille notre dépouillé du lest du biographique et assimilable à identité par montage, alors que l’autobiographie se ce « je » de la narration uniquement par le rési- contente d’une simple image, d’un cliché, d’un ça-a-été (pour reprendre le mot de Roland Barthes dans La du des expériences existentielles qui sont le Chambre claire) plutôt que d’un ça-devient – mouve- propre de chaque être humain : l’identité prous- ment perpétuel de l’autofi ction et de l’écriture prous- tienne n’est qu’une voix qui traduit le parcours tienne (Carrier-Lafl eur 2010 : 22-23). labyrinthique d’une subjectivité « zéro ». De là à conclure que le projet proustien rejoint, par le Ainsi, en postulant comme pierre angu- truchement du paradigme autofi ctionnel – le laire de son édifi ce scripturaire le morcèlement credo valérien : L’Ego Zéro est à la fois la défi - rédhibitoire quant à l’identité psychologique et cience totale et une richesse insondable du sens. social de l’individu, le « je » proustien se pro- Tout de même, contrairement au rêve de pose-t-il de mimer la plénitude de chaque vie Valéry – d’ailleurs rétif non seulement à l’écri- humaine en découvrant la profondeur abyssale et ture autobiographique mais aussi à toute création richissime de tout simplement humain qui gît romanesque –, qui aspire à une « mathématisa- sous des moments en apparence les plus banals. tion » de cet espace intérieur à une circonférence L’autofi ction proustienne serait, tout compte illimitée, Proust, à la semblance des autobio- fait, diffi cilement traitable comme « une pro- graphes conventionnels, se construit une identité thèse boiteuse » – tout au contraire, en dilatant artifi cielle, un artefact du Moi, par un procédé de largement les frontières de la notion de subjecti- sélection des moments vécus, « translatés », se- vité individuelle, elle exemplifi e l’idée monta- lon le terme de l’auteur lui-même, dans l’espace nienne que «chaque homme porte la forme en- littéraire. Et c’est là qu’on trouve la grande dé- tière de l’humaine condition ». couverte proustienne : aucune idée préétablie, La « dépossession », ou « l’imposses- aucune axiologie personnelle qui infl échirait la sion », évoquées plus haut, constitutives du l’au- construction d’une image de soi n’est plus de tofi ction proustienne sera au cœur d’une autre mise. On y assiste à un certain processus de col- tentative de défi er les dispositifs canoniques lage des « moi » perdus dans le temps non plus d’auto-écriture, baptisée, faute de terme plus ap- d’une manière intentionnelle, mais grâce à une proprié, d’ »hétérobiographique ». Matrice for-
mémoire involontaire, « aff ective », épipha- gée par analogie à d’autres « graphies », elle est VI 2015 11 nique, qui restitue le souvenir des moments cependant susceptible, si l’on se limite à son ac- qu’on dirait les plus triviaux que possible. Ainsi ception étymologique, d’apparaître comme re- tout le processus de réminiscence, principe de dondante : toute biographie écrite par un autre base de l’écriture autobiographique, fonctionne- n’est-elle pas en quelque sorte une hétérobiogra- t-il ici comme éminemment contingent, en récu- phie ? Certes, mais si l’hétérobiographie est pro- sant l’idée de « moments privilégiés » qui seuls posée comme un régime de narration ayant pour ФИЛОЛОГ valent d’être consignés par un « je » d’écriture but la recherche identitaire de l’instance narrant dans l’histoire d’un parcours vital. L’œuvre de elle-même, alors l’hétérbiographie apparaît, pa- 139 Radana Lukajić
radoxalement ou non, comme un des modes pos- vain est un public qui ne sait pas lire » (Yource- sibles de l’écriture de soi. Le modèle par excel- nar 1980 : 218). lence d’une autobiographie « non-autobiogra- Par ce projet original de l’écriture de soi, où phée » où la quête de l’identité subjective repose le « soi » apparaît comme un morphème creux, sur la reconstitution des vies des autres serait Le la circonférence de l’espace autobiographique est Labyrinthe du monde de Marguerite Yourcenar. dilatée presque à l’infi ni. L’ambition valéryenne Le refus du protocole autobiographique conven- de situer son Moi dans une zone transperson- tionnel est cette fois aussi le point de départ pour nelle est revalorisée en quelque sorte par les pré- la rédaction de cette trilogie « mémorialiste » misses scripturaires de Yourcenar qui informent dont l’enjeu principal est de mettre en valeur, la totalité de cette autobiographie hors pair, où le cette fois aussi, l’inanité du postulat d’un Moi vide mnémonique relatif à l’instance narrant est plus ou moins consistant. En eff et, selon les choix colmaté par le souvenir des autres, à travers un idéologiques de Yourcenar, formulés sous une parcours labyrinthique qui a pour le seul fi l forte infl uence des philosophies orientales, l’in- d’Ariane la trame des « communs dénomina- dividu est tout au plus un assemblage fortuit teurs » qui nous défi nissent tous. « J’écris », d’éléments de base de la «pâte humaine ». Mais cette profération décisive, sauvera « l’immense même si l’auteure s’est évertuée à travers ses écrits foule dont nous sommes faits » de l’anonymat, nombreux à récuser la notion conventionnelle de de la mort, si bien que la Graphie apparaît enfi n l’identité humaine, en affi chant en outre un mé- comme un grand geste de reviviscence : « Evi- pris patent envers le genre autobiographique, demment, et même à la très petite distance, on ne « défraîchi et bien galvaudé » (Yourcenar 1980 : peut plus retrouver tous ces noms. Ils sont irré- 228-229), il y a chez elle un eff ort persistant d’es- médiablement perdus, sauf en nous. Mais on sayer de répondre aux apories identitaires. Dans peut tâcher d’aller aussi loin dans ce monde, ou la trilogie en question, où l’auteure assume sans plutôt dans ces mondes, dont, comme le dit la équivoque son « je » d’écriture, son souci pre- formule consacrée, ‘on descend’ » (Yourcenar mier est d’éviter l’écueil de l’écriture égotiste en 1980 : 217). Ainsi, la question viscérale « qui situant systématiquement sa propre personne suis-je », est-elle transformée en « qui sommes- dans les marges du texte, voire en l’expulsant de nous ». la trame diégétique. L’enjeu principal consiste en Qu’elle soit canonisée et affi rmée, ou au eff et dans la radicalisation du particulier à tel contraire récusée et contournée, l’autobiogra- point qu’il verse, presque sans terme médian, phie a fait preuve d’une vitalité incontestable. En dans l’universel : en structurant des micro-récits outre, on assiste, dans quelques dernières décen- ayant pour protagonistes des êtres qui assument nies, à une pléthore de l’écriture autobiogra- le rôle des exempla, l’instance narrative s’attribue phique, ravalée souvent, par le support des média majoritairement le rôle purement testimonial. de masse, à une pratique exhibitionniste lamen- Mais témoigner des autres, c’est avant tout se table. Mais malgré la diversité de motivations in- chercher dans les autres et par les autres, si bien times qui poussent un écrivain à dire « je », qu’il que l’écriture mémorialiste de Yourcenar pour- l’assume pleinement ou joue en quelque sorte un rait être qualifi ée comme la biographie du genre jeu de cache-cache avec les lecteurs, un constat
VI 2015 11 humain, rédigée par le truchement de « cette s’impose : l’épistémologie de l’écriture de soi re- matière fl uide et inconsistante qu’est l’histoire pose sur une dialectique d’échange entre le Moi des familles » (Yourcenar 1991 : 947). Bref, il et l’Autre. Cet Autre, cela peut être la partie oc- s’agit d’une écriture du moi lato sensu, puisque, cultée de moi-même, l’inconnu tapi dans les tré- comme l’affi rme catégoriquement Yourcenar fonds de mon être, le Monstre qui me ronge du elle-même, « ou tout est dans tout, ou rien ne dedans et que je veux extérioriser par un eff ort ФИЛОЛОГ vaut la peine qu’on en parle », en renchérissant patient de l’examen de soi, ou au contraire l’Ange un peu plus loin : « Le public qui cherche des gardien qui me sauvera des vicissitudes de cette 140 confi dences personnelles dans le livre d’un écri- vie, une fois connu et reconnu. Mais ce dialogue L’autobiographie – un genre impossible ? de moi avec moi a rarement un but purement au- thèse de doctorat de l’EHESS, sous la direc- totélique : dans le miroir d’encre, avec un tain tion de Gérard Genette. bien poli, ou au contraire, fragmenté à l’infi ni, il 3. Doubrovsky, Serge (2001), Fils, Paris : Galli- y a une image qui appelle le regard d’autrui, celui mard. sans lequel la frange de la réalité qui s’y refl ète, ne 4. Genette, Gérard (2004), Fiction et diction, compte guère : « [L]’autobiographie, en tant Paris : Seuil. qu’elle est œuvre d’art, est création d’une œuvre 5. Goldznik, Jean (2000), « XVIIIe siècle », in personnelle dont l’un des fondements est la re- Histoire de la littérature fr ançaise, sous la di- cherche de la vérité et de la reconnaissance par rection de Daniel Couty, Paris : Larousse. tous » (Miraux 1996 : 106). 6. Gusdorf, Georges (1991), Auto-bio-graphie. Enfi n, si la présence eff ective de l’Autos et Lignes de vie 2, Paris : Odile Jacob. du Bios dans un texte plus au moins auto-bio-gra- 7. Lecarme, Jacques, Lecarme-Tabone, Éliane phique peut être mise en cause, la Graphie seule (1999), L’autobiographie, Paris : Armand est dotée d’une consistance certaine, étant donné Colin. qu’elle est un geste scripturaire dont la trace ma- 8. Lejeune, Philippe (1996), Le pacte autobio- térielle constitue par elle-même une réalité irré- graphique, Paris : Seuil. futable. Nous conclurons ce bref historique du genre retracé pour évoquer les principales problé- 9. Miraux, Jean-Philippe, L’a u t o b i o g ra p h i e . matiques relatives à ce genre « impossible », ap- Écriture de soi et sincérité (1996), Paris : Na- paraissant depuis longtemps sous des habits fort than. variés jusqu’à ses avatars les plus modernes, par 10. Montaigne, Michel de (1992), Les Essais, les mots de Georges Gusdorf qui résument admi- Paris : Arléa. rablement ce besoin intrinsèque de se dire, de 11. Proust, Marcel (1999), A la recherche du devenir et d’être par le geste scripturaire : temps perdu, Paris : Gallimard. 12. Rousseau, Jean-Jacques (2013), Œuvres J’écris, donc je suis. J’écris, donc j’ai été ; j’écris, donc je Complètes, Tome 1, Paris : Gallimard, (« Bi- serai. L’écriture consolide cette ombre que je suis, elle lui bliothèque de la Pléiade »). assure une consistance, une permanence, en dépit de l’écoulement du temps. Je me raconte à moi-même la lé- 13. Saint-Augustin (1993), Les Confessions, Pa- gende de ma vie. Ma part du monde, ma part de vérité, ris : Flammarion non pas de vérité selon le monde, ma vérité selon moi. 14. Starobinski, Jean (1999), L’œil vivant. Cor- Parcours de songe substitué à l’histoire de la vie. Mythis- neille, Racine, La Bruyère, Rousseau, Stend- toire. (Gusdorf 1991 : 490). hal, Paris : Gallimard. 15. Valéry, Paul (1974), Cahiers, T.1 et T.2., Paris : Bibliographie Gallimard (« Bibliothèque de la Pléiade »). 1. Carrier-Lafl eur, Th omas (2010), « Proust et 16. Valéry, Paul (1930), « Stendhal », in Variété l’autofi ction : vers un montage des identi- II, Paris : Gallimard. tés », Analyse, revue de critique et de théorie 17. Yourcenar, Marguerite (1991), Le Laby- littéraire, vol. n° 5, 2010, pp. 1-25 (http:// rinthe du monde in Essais et mémoires, Paris : www.revue-analyses.org/index. Gallimard, (« Bibliothèque de la Pléiade »).
php?id=1695). 18. Yourcenar, Marguerite (1980), Les yeux ou- VI 2015 11 2. Colonna, Vincent (1988), L’A u t o fi ct i o n . E s- verts. Entretiens avec Matthieu Galay, Paris : sai sur la fi ctionnalisation de soi en littérature, Centurion. ФИЛОЛОГ
141 АУТОБИОГРАФИЈА – НЕМОГУЋ ЖАНР?
Резиме
Кроз кратак дијахронијски приказ развоја аутобиографије, покуша- ли смо да истакнемо основна епистемолошка начела на којима почи- ва ова, према многима, проблематична жанровска категорија. Указу- јући на могуће формалне и садржајне варијације аутобиографског писма, те након осврта на такозвану „анти-его“ идеологију која се ја- вила као реакција на извјестан аутобиографски „еготизам“, дали смо кратак приказ аутофикције, осврнувши се на Прустово монументал- но дјело У потрази за изгубљеним временом, и хетеробиографије, ука- завши на основне идеолошке и формалне смјернице трилогије Лави- ринт свијета Маргерит Јурсенар. Ове двије форме неоспорно пред- стављају покушај заобилажења русоовеске парадигме личне испо- вијести: базиране на другачије осмишљеним појмовима субјективног и идентитетске потраге, оне јасно илуструју порозност жанровских граница као и немогућност дефинисања аутобиографије према нара- толошки прецизно одређеним категоријама.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
142 н ргн о брб з д ин иј, ов и о о унг л а а олтнг ни ште ња. апсолут ног и ма сло пот пу ног до сва ки/сва ка, доводи где доми наци ју, ту ре, кул за две ру- све борби та, и два напрег ну тој демонског доди ру у ског, ерот у пу ноћу и сво ју једној, је оствару на стра ни, тра ди ци гој дру је, ну и поме тих на стра ког, на лач ши ла мора га дру – као про фаног поја вљу је и овде ног сакрал се који Спој пред издајства, ста ва. моти вом с но повеза сно те све је што ти дра ме, об ја шња ва ју сте ре сте мен- еле јашњавају об струк тур ни ме, дра ми са ти се испи ту свест ју тив колек на народа, ла поробље ра ног ча до пред став пре ни ци зно ка тра ге- стра не, као раз ви јање ге дру горшта ка с омогу ћа ва цр ногорског се, ље да би што Да му. дра лич ног, историј ску домен надра ста која у ди је пре не бре- ска ла пре могућ ност говог ње ра ђа колек- и зистен ци ег је модуса као и них пре че до тив ко лек ног, не ин диви дуал рав ма ни га вања у ти аспек се односно да се би ћа, По зује ка ре. јав сфе ног тив не и при ват ног про бле ми ју истра жу Јак ши ћа ге ди је ге дије ааД тјои УДК 821.163.41.09-24 10.7251/fil1511143s DOI ЦРНОГОРСКА ЂУРЕ ЈАКШИЋА КНЕГИЊА ЈЕЛИСАВЕТА, КНЕГИЊЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ НАГРАДЕ, ВЕНЕЦИЈАБЕЗВЕНЕЦИЈЕ КРИВАЦ БЕЗКРИВИЦЕ,ЖРТВА Филолошки факултет Универзитет уБеограду Маја Стојковић Д. А жр тва, фа тал ност, еро ти зам, уто пи ја, под зе мље. подзе утопи ја, ти зам, еро ност, фатал тва, жр вм ољ птп о св ит тк у Гла тек вашу ри ти оства но пу пот по љу овом пи сац у ћа бра о пре траге дију. ску риј драисто му ску риј исто ље да лич- што до мен ног, у ска пре ла вања га бре не пре њего вог ност мо гућ ко тив лек ног, се ђа ра ци је стен егзи- сти по ве мо ду са пре до чених окви ри ма У би ћа. јав ног и при ват ног од нос бле ма јући ти зу на про- коб су од сно но ин ди ви дуа–ко раван тив, лек ци ла ји ре драм ску глав ну у по- му те вља јућиста тер ми де ло ни са (1862), на чин неки Го ри на Цр ној је што у ђа до ја га рат них сред но непо слепо те започе (1832–1878), Јак ши ћа Апстракт: Кључ ап е и рмсо тар ашв као штво ла ра ства драм ско За почев ши еоб Ср ља ба Се обе ел ав а кег а цр ногорска ги кне ња Је лиса та, ве т ањм с тнса е дл а тра- уни- од ли ка је за штин ска су – ни њем, ште вањем шта за на гон со лу та: ап- ово га из а са мо по ни ња, ште п со лут и ел ав и кег и цр ногорској ги кне њи Је лиса ти, ве не ре У ра ду се, напри ме исто ру риј ске дра ме чи: , Ђу ра Јак шић ћесе на При ват но, јав но, ин ди ви ду ал но, ко лек тив но, тра ге ди ја, исто риј ска дра ма, ма, дра историј ска тра геди ја, тив колек но, но, ин диви дуал јав но, При ват но, отпн п отипне ред ста ве о „про кле тој „про кле о ве ред ста Ста ноју Ђу Ђу ре . Рад ањ да кг е т, т е п рдн, ути- сред но, по цао ина про ти ме, и ме тек ста, ну на драм ског ва њу сло об ли ко- у Основва. уло гу кључ ну од и грао ни зах Но вако вић во упра- тев је да са зна мо је пи пре ске са чу- Јак ши ћеве Из ва не Но вако вић. јан Сто заслу жан је дуре 1 Цр ноје ви ћи на сло ви дра му ју сво да на ме равао је Јак шић по ро ди це, дар ске вла про па шћу и на ка ју бро- мај ском ско-јун у 1866, се јавио по ја њуста 1863. до 1868.го ди не –пр ви чин дра ме уна- на ри но ске ди сти но ви ла је е ј а л и б а ћ и в е ј о н р Ц е ј и т с а н и д е к с р о г о н р ц а ј и р о т с И Ви ле Ви ак и, им М ут овћ арјл а Ба о Ра- ди чевић. Бран ко Са рај лија, Ми лу ти но вић Си ма Но- ва ко вић, јан Сто По по вић, Сте ри ја Јо ван стић, Ко Лаза њи ма су: ме ђу нај позна тији ње- ме вре рања; ства у рар ли те ног на чи то ро го вог а Јак ши ћа, Ђу ре пре и и ко та снипе ка пи са ца драм ских како со ин вања ре те пред мет Је лиса ти ве нсир а ср ањм рн о кх ју- цр носких гор да њем стра Ин спи ри сан т ан Но вако ви ћа. јана Сто ел ав а кег а цр ска но гор кнеги ња Је та, лиса ве ту ђин ки“,ту ђин . 1 Што та ко ни оста је ло, упр вом тра пу јао је гоних пет ди на, од уз то„лу ка оригинални научнирад вој Ла По њи след тин ки“, Ђу ре 143 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Маја Д. Стојковић
који је Нова ко вић поста вио аутору одно сио и речи ма поје ди них лико ва: „Госпо ђа се у му- се на исту ра ње Јели са ве те у први план и поме- шко обла чи“ (Јакшић 1987: 115).2 ра ње Ђур ђа у по за ди ну драм ске рад ње: Ова ко екс пли цит но ис ка зан, Ко сти ћев суд до не кле им пли ку је ми сао да сте пен тра- На Је ли са ве ту као глав но ли це обо ри све. […] Тво ја гич но сти жен ски ли ко ви мо гу до сти ћи ако су драма иште наси ља од уплива Јели са ве ти на, па га ти нега тив ни ; што, опет, мо же на ћи сво је упо ри- по ка жи [...]. Коб, ко ја је сти гла на род, не сре ће ко је се ште: живот но и уметнич ки. Јели са ве та – као узастоп це једна за другом ређа ју, то нека ти је главно. симбол демон ског који уноси раздор у среди- Ђур ђа не то ва ри, јер он има и до брих де ла (Јак шић ну у ко ју је ми мо сво је во ље гур ну та – за и ста 1978: 215). оства ру је осо бе ну при влач ност на на чин нега- тивних јуна ка , што писац оснажу је наро чи- Та ко у дра му би ва уне сен мо тив из на- тим пробле ма ти зо ва њем етичке димен зи је родне пое зи је о „прокле тој туђин ки“, уз то жр та ва и ка ја њем пре ступ ни ка.3 „лу ка вој Ла тин ки“, ко ји ће, при ме ра ра ди, сво- Дра ма тич на бор ба ко ју Је ли са ве та во ди ју афирма ци ју прона ћи у Мак си му Цр но је ви ћу по чи ње сли ком ње ног не пре по зна ва ња фи зи- Лазе Кости ћа. Оно, пак, што предста вља осо- ч ког про сто ра у су сре ту с цр но гор ским бр ди- беност Јакши ће вог кома да јесте то да ни у јед- ма, оли че ног у пр вој из го во ре ној ре пли ци: ном историј ском изво ру који је могао бити „Не, то ни је мо ја Ве не ци ја“ (105). Са раз во јем досту пан писцу Јели са ве те ни је по зна та на- драмске радње, ова ће се нега ци ја све више родна леген да о „прокле тој Латин ки“ која је проду бљи ва ти – док у завр шни ци не дожи ви за ва ди ла бра ћу (вид. По по вић 1961). свој пуни крешен до у виду Јели са ве ти ног са- мопо ни ште ња. На једном ширем, опште људ- Од мах по при ка зи ва њу, дра ма Јели са ве- ском плану, овај потпу ни фија ско лично сти та, кне ги ња цр но гор ска би ла је под врг ну та су- пре ра ста у пра ву тра ге ди ју ин ди ви дуе. ду Ла зе Ко сти ћа ко ји у сре ди ште свог раз ма- Пробле ма ти зо ва ни поро дич ни одно си трања поста вља диле му: „Може ли ’јуна чи ца’ по ка за ће се као мо ти ва ци о но по ла зи ште за бити трагич ки јунак?“ (Иванић 1987: 17). У ср ља ње у гу би так, па и су но врат; чи ме се отва- духу време на у којем Костић живи модер на ра могућ ност за анали зу комплек сне теме ре- же на из јед на ча ва се са хри шћан ском же ном: ли ги о зно сти раз ви је не из си ла зне ли ни је по- „То је неки понос у патњи, нека само свест, која срну ћа. Циљ ове анали зе неће бити изјед на ча- прези ре спољне дока зе унутра шње врли не, вање драмских елеме на та са хришћан ским пра ва жен ска свест, жен ски по нос“ (Костић знаме њи ма, већ укази ва ње на степен сими лар- 1989: 173–174). Су штин ски зах тев тра ге ди је но сти ме ђу њи ма и по сто ја ње је дин стве ног је да тра гич ки ју нак у ре ци пи јен ту иза зо ве ди- хри шћан ског мо де ла одр жи вог и за сту пље ног вљење што је несвој стве но женским лико ви ма и у Јак ши ће вој дра ми. – најду бље осећа ње које жена у драми може да По ла зе ћи од Па ви ће вог пи та ња: „Тре ба побу ди, ако се Кости ћев став узме као пола зи- ли од жр тве на чи нити крив ца?“ (Павић 1991), ште, је сте сажа ље ње . Да би се јаз из ме ђу ова могли бисмо разви ти и пита ње: „Треба ли од два пола прене бре гао, јуна ки ња мора да иско- кривца начи ни ти жртву?“ VI 2015 11 рачи из своје женске приро де и прихва ти не- На су прот ре ал ном про сто ру цр но гор- ти пич но жен ске об ли ке по на ша ња и де ло ва ња, ског кр ша, сто ји сли ка ци ви ли за циј ски раз ви- „само што су ти обли ци тим даље од узора же- је не Ве не ци је, ко ја се тран спо ну је на уну тра- не што су бли жи тра гич ним ју на чи ца ма“ (Ко- шњи свет јуна ки ње и поста је једи ни извор стић 1989: 180–181). Испо ља ва ју ћи неку вр- смисле но сти њеног посто ја ња. За ту и такву ФИЛОЛОГ сту аб нор ма ли те та, же не у дра ми до сти жу онај 2 Сви на во ди из драме би ће да ти пре ма овом из да њу. сте пен тра гич но сти ко ји је омо гу ћен му шким 3 Више о пробле му нега тив ног јуна ка вид. у: Мило ше- 144 фи гу ра ма, што је у драм ском тек сту на зна че но вић 1965. Кривац без кривице, жртва без награде, Венеција без Венеције кнегиње Јелисавете
Вене ци ју Јели са ве та ће бити спремна да под- очио са увидом да му је досу ђе но распе ће. У несе сваку жртву, да при томе жртву је и црно- н ал ог у к ој и п р ис т иж е и з В ен ец иј е Ј ел ис ав ет а гор ски на род – што је, опет, вид пи шче ве уни- прона ла зи сопстве ну сврсис ход ност – смисао верза ли за ци је егзи стен ци јал но-ме та фи зич ке њеног посто ја ња оствару је се управо у посто- нужно сти људских зако на уопште, и чове ко- ја њу за Ве не ци ју. Тек у сло бо ди Ве не ци је по- вог дела ња у свету посеб но: да, наи ме, по изве- ста је јој мо гу ће да оства ри пу ну ди мен зи ју сној вишој неми нов но сти, једна жртва увек за своје лично сти. Сан о Вене ци ји као идолу ко- со бом по вла чи но ве жр тве. Реч је о ком плек- јем се служи, и овде доби ја неку врсту рели гиј- сности драмског поступ ка, коју Јакшић по- ске обо је но сти, при че му би се став мо гао стиже специ фич ним усложња ва њем прео кре- оправда ти речи ма К. Г. Јунга: „Паци јент мора та у унутар њем бићу жрта ва, дакле, прено ше- бити сам, не би ли открио шта је то што га под- њем драмских акци де на та из сфере спољног у упи ре онда када више није у стању само га себе област ети ке, али и су прот но. да при др жа ва“ (Јунг 1998: 32). Ираци о нал на „игра“ ових обрта огледа се При твор ство се огле да у то ме што се од у следе ћем: прихва та ју ћи да се жртву је за сло- Јели са ве те тражи да на жртву безу слов но при- бо ду Ве не ци је, Је ли са ве та под све сно, по сред- стане. За потвр ђи ва ње латин ског лице мер ја но, у крајњем не маре ћи за то, поста је винов- не до ста је Је ли са ве тин при ста нак на са мо - ник стра да ња це лог цр но гор ског на ро да. жр тву јер се у ње ној до бро вољ ној са гла сно сти У првој сцени Је ли са ве те, кне ги ње цр но- да је подне се, крије слутња о чита во ме низу гор ске поста је јасно да је млетач ки дужд свесно смишље но обавље них предрад њи и забра на. жр тво вао вла сти ту кћер и ти ме по ку шао да Да је Јели са ве та инстру мен та ли зо ва на, види потку пи помоћ Црно го ра ца у борби против се, при ме ра ра ди, већ из Ста ни ши них ре чи: Османли ја. Глас који доно си Лео нар до, ду- „Сплета ка туђих смели извр шник / То чедо ждов гла сник, има функ ци ју по твр ђи ва ња ове ле по ду жда мле тач ког“ (166). Оп ште до бро тезе: узи ма пр вен ство над ин ди ви ду ал ним, а рас по- луће ност Јели са ве ти ног лика и изгу бље ност И ми ло ми је – иден ти те та тра жи сво је осми шље ње и по тре бу Што те на овом кр шном пре сто лу, за припа да њем: Као госпо ђу гора слобод них, Са страхо по што ва њем и одано шћу, Ко јом ми тво је сјај не од ли ке А са вест?... хм... а ко сме пи та ти? Пре и спу ни ше ду шу пре ра но – Где се спасе ња тиче ваше га, Што те у име ду жда – оца ти, Ту прав да, са вест, нек се укло ни! Као Ве не ци је пр ви по сла ник – А дру го – ни сам ли ћи Ве не ци је? (111). Поздра вит могу, светла госпо ђо! […] Мо тив под но ше ња жр тве има и сво ју Али се да нас чи сто ра ду јем, психо ло шку димен зи ју која „указу је на меха- Што бо љу сре ћу ни си има ла – низам којим се осећај губит ка, одсу ство сми- Не сре ћа тво ја, све тла го спо ђо! Ве не ци јан ци ма сре ћу до но си... (107) сла или пи та ње ак ту ел них со ци јал них те шко- (кур зив – М. С.). ћа пре вла да ва на ра тив ним ри ту а лом. Фик тив- ни ста тус жр тве и жр тво ва ња у том ри ту а лу не VI 2015 11 Овако предста вљен зајед нич ки виши ин- ума њу је ње ну пси хо ло шку и со ци јал ну функ- те рес, где се по је ди нац ну жно ста вља у слу жбу ци ју. Жр тва као вр ста ра ци о на ли за ци је је сво- ко лек ти ва и мо би ли ше у бор би за ње го во очу- јевр стан меха ни зам одбра не, алиби за пораз ва ње, би ће пре о бли ко ван у тра гич ност ли ка […]“ (Јова но вић 1998). чува ра. Застра шу ју ће сазна ње о жртво ва њу Зачу ђу ју ћа је поли се мич ност терми на пре о бра жа ва се у не ми нов ност, удео ви ших жр тва, а „по у зда на ети мо ло ги ја овог пој ма ФИЛОЛОГ сила и циљ за се бе којим се оствару је циљ по се- во ди нас до пра сло вен ског ко ре на терб ко ји је би, попут Христо са који се у Гетси ма ни ји су- пр во бит но озна ча вао оно што је нужно . Од XI 145 Маја Д. Стојковић
ве ка у до ма ћим из во ри ма на ла зи мо из раз тре- Је ли са ве ти ног ли ка не го се тран спо ну је и на ба ко ји пре ма Ми кло ши ћу озна ча ва извр ше ње њен ду шев ни план и као та ква по сто ји је ди но дуга “ (Ђе рић 1997: 13). Та ко ђе, лек се ма жр- унутар њеног бића. тва у Речни ку САНУ има и специ фич ни је На су прот пре це ње ном ју на штву му шка- сво је зна че ње: жр тва – до бро вољ но од ри ца ње, ра ца сто ји моћ функ ци о на ли зо ва не жен ске не се бич но да ва ње, са мо жр тво ва ње (вид. Реч- с е кс уа лн ос т и : ник 1968). Из ово га сле ди да се све жр тве мо гу поде ли ти у две кате го ри је: принуд не и добро- Же не сте, сви! вољ не; при че му Је ли са ве та по ста је гра нич ни Са мо што вас све мо гућ’ на гра ди, тип јер ње на до бро вољ на жр тва про из ла зи из Рута ви лом мрких нау сни ца намет ну тог. […] Н ас иљ е к ој е с е в рш и н а д и нд ив ид уо м у Ов де је моћ ... ил’ ни је?... Јели са ве ти ни је об ред ног ка рак те ра – жр тво- У гип ко сти ла ко га по кре та, вање, тако ђе; али је нужно нагла си ти да јуна- У обли ни над зе маљ ске сла сти ки ња под но си жр тву по сту па ју ћи про тив но Јо ште ру ком не так ну тих дој ки. – приро ди свога бића, а зарад добра наро да оли- Моћ у ли цу, у осмеј ку ле жи че ног у сли ци Ве не ци је. Жр тва та ко по ста је У речи ма мило звуч ним живи (111). инте гра тив на снага колек ти ва, чија се основна функ ци ја огле да у од ла га њу су ко ба. Tиме се те жи ште основ ног по ла зи шта У ви дљи вој опа сно сти за жи вот дру штва драм ске рад ње (осло бо ђе ње Ве не ци је) пре но- или наро да, прибе га ва се уређе ном, контро ли- си на млетач ку принце зу која, не поста вља ју ћи саном обли ку наси ља са циљем избе га ва ња не- пита ње жрта ва, преу зи ма улогу чува ра утопиј- контро ли са ног. 4 ске Ве не ци је. Ово је по стиг ну то иде јом о де- Иако Ре не Жи рар сма тра да уда те же не струк тив но сти ван ред не ле по те, чи ме се „Је- нису могле бити жртво ва не, приме ри из наше лиса ве та придру жу је низу фатал них јуна ки ња књижев но сти не потвр ђу ју овај став (пример европ ског ро ман ти зма ко је оли ча ва ју тип зло- младе Гојко ви це). Слике дево јач ке жртве при- кобне лепо те ’која је увек смртна, замка, никад ли ком ула ска у ку ћу бу ду ћег му жа (што је са- ан ђе о ски сим бол’“ (Не сто ро вић 2007: 168). свим у складу са Јакши ће вом драмом) „пред- Да необич на привлач ност Јели са ве ти не ста вља ју ње ну ини ци ја ци ју, ма гиј ско сред ство лепо те толи ко доби ја у снази види се већ по пре ла ска“ (Ђе рић 1997: 66). Драм ски су коб у томе што Црно гор ци (позна ти као јуна ци) Јели са ве ти по чи ње кон фрон та ци јом са са зна- опе ва ју ле по ту, ме ђу тим, оно што ства ра за зор њем о удаји и изгу бље ном иденти те ту. је сте ам би ва лент ност ути са ка ко је она иза зи ва Од нос жр тве и оно га због ко га/че га се у посма тра чи ма: жртва подно си само је нао ко једно ста ван. Ду- бљом анали зом тога одно са увиђа се много- Лепо та ти је чудна, свемоћ на! (110). стру кост ин тер ак ци ја ко је тај од нос од ре ђу ју: Та при ста ла би и уз бо ги ње! (113). При ми ти ван чо век се не бо ји, да кле, са мо за сво је те- ло, не го је и ње го ва сен ка у опа сно сти. Он је сма тра Очи ма да те уби је,
VI 2015 11 сво јим ин те грал ним де лом, јер све што се са њом ура- У ду шу веч но да се упи је, ди – осе ти ће. Ако је не ко на га зи – он ће тр пе ти бол, а Да те за лу ди, да те за не се, ако је прили ком прола за поред гради ли шта неко изме- Трену том вечност да ти потре се; ри и угра ди – он ће умре ти, а гра ђе ви на ће при ма њем Да те уни шти, да те обо ри, душе бити посто ја на (Ђерић 1997: 46). У прах и пеп’о да те пре тво ри Па и тај пеп’о да ти раз ве је – ФИЛОЛОГ Ако се сен ка узме као ме та фо ра за Ве не- А усхте л’ са мо да се на сме је? ци ју, она не са мо да по ста је ин те гри са ни део Да те ожи ви – да те про бу ди, 146 4 Ви ше о ово ме у: Жи рар 1990. По љуп цем да те опет за лу ди (114). Кривац без кривице, жртва без награде, Венеција без Венеције кнегиње Јелисавете
Јест – она је све му рав на, Ми ро!... мом почет ку драме, у сусре ту Јели са ве те са Ход по но сит, ли це ми слиш дан је, сво јим де ве ром: Ко ји сре ћу на ро ди ма но си – По глед мио, осмех оча ра ва (Пру жа јој ђер дан але мов и још дру ге не ке ску по це не да- [...] рове – пружа јој и руку да га пољу би – а Јели са ве та збу- Уста – ковчег нечу ве ног миља, ње но гле да у Ђур ђа.) А глас што се пре ко њих из ви ја, Ми слиш да је пе сма сла вуј ча ди, Кнез Ђур ђе: У ру ку, че до! Тако силно, тако меко јечи – То је оби чај!... Али речи ...ах, неми лих речи! К’о у меду несно сна жао ка. Јели са ве та: Још мала бејах, врло мале на! [...] Тек једва знадох речи тепа ти – С истих уста он ће слат ко ср кат’, Па су ми, кне же, се ди гро фо ви, Мед и отров – смрт и жи вот, Ми ро (147). Херце зи силни страних дворо ва, И кра ље ви ми ру ку љу би ли!... Уобра же ња мо јих идо ле, А сад?... Мој дан че сјај ни! сан че вар љи ви! (227). Ал’ не ка, ево, де ве ре! Једи на ћерка дужда млетач ког Не из ра зи ва и нео д ре ди ва ле по та, ти пич на Ропки ња ма се равна азијским (122). за епоху роман ти зма, везу је се за израз je ne sais quoi , израз који ће немач ки роман ти ча ри про- Као што је на гла ше но – сли ка уто пиј ске шири ти, покри ва ју ћи га терми ном ro man tisch са Вене ци је живи једи но у Јели са ве ти – да би се вези ва њем за себе свега дале ког, чароб ног, непо- одр жа ла, мо ра ју се под не ти жр тве, чи јом се зна тог, укљу чу ју ћи и ту роб но, ира ци о нал но, са- број но шћу обра зу је оп шта сли ка смр ти и мртно (вид. Истори ја лепо те 2004: 303). стра да ња, па се то ну жно пре но си и на глав ну Јели са ве ти на изу зет на лепо та, ипак, сво- јуна ки њу у виду циклич ног враћа ња на пола- ју пу ну афир ма ци ју до жи вља ва он да ка да и зиште. Марта (жена капе та на Ђура шка), поред сазна- ња да је кнеги ња љубав ни ца њеног мужа, не У древ ној пред ста ви уро бо ро са са др жа на је ми сао о мо же ни шта дру го да из го во ри сем: „Ох, па прожди ра њу само га себе и васпо ста вља њу кружног ле па је!“ (155). про це са са са мим со бом... Уро бо рос је дра сти чан сим- бол ин те гра ци је и аси ми ла ци је су прот но сти, на и ме За во дљи вост ко јом опи ја ово ли ка ле по- сенке. Овај кружни процес је, у исто време, симбол та, обезо ру жа ним чини и најум ни је међу Цр- бесмрт но сти... Он симбо ли зу је Једно које проис ти че но гор ци ма – кне за Ђур ђа (Ар на ут Осман ће, из суко ба супрот но сти (K. G. Jung, Myste ri um Co ni un- опи су ју ћи глав не пред став ни ке на цр но гор- ctions , на вод пре ма: Един џер 2005: 74). ској стра ни, са епи те том уз име, као бли жом ка рак те ро ло шком од ред ни цом, из дво ји ти Подно ше ње жртве увек је у тесној спрези сле де ће: Ста ни ша хра бри, мудри Ђурђе, лепа са про ду жет ком жи во та, на јед ној стра ни, и Латин ка [183; подв. – М. С.]) и капе та на Ђу- смрћу, на другој, те „је особи на жртво ва ња да рашка („[…] ни у снази снажни је га, ни у паме- усклађу је живот и смрт, да смрти даје кипта- ти ра зум ни је га“ [151]). вост живо та, а живо ту тежи ну, врто гла вост и отво ре ност смр ти. То је жи вот по ме шан са Спој сакрал ног и профа ног – мора ла и VI 2015 11 тради ци је, на једној, и еротског, демон ског и смр ћу, али у исти мах смрт је у ње му знак жи- руши лач ког, на другој страни, оствару је своју вота, отвара ње према безгра нич ном“ (Батај пу но ћу у до ди ру два све та, две кул ту ре, где ће 2009: 75). сва ки/сва ка у на тег ну тој бор би за до ми на ци ју Нихи ли зам тиме поста је општа кате го- дове сти до потпу ног слома и апсо лут ног по- рија, која, место да очува Вене ци ју као идеал, ниште ња. допри но си руше њу слике о таквој Вене ци ји. У ФИЛОЛОГ Су коб две ју кул ту ра, из ра жен кроз оби- складу са суштин ским значе њем речи утопи ја чајност и тради ци ју, поста вљен је већ на са- (грч. оυτοπία) – не-ме сто, па са мим тим и – 147 Маја Д. Стојковић
нигде, пут траже ња себе завр ша ва се у ништа- Пи та ње ко је се на ме ће је да ли цр но гор- вилу. ски на род за и ста те жи сло бо ди у ап со лут ном сми слу, или са мо не за ви сно сти, и ка ква је Ле по та чи ни пра зни ну – ства ра је – као да то ли це функ ци ја уво ђе ња три ре ли гиј ска си сте ма, од- које све доби је када га она окупа дола зи од неког дале- у век за сту пље на на овим про сто ри ма: пра во- ког ништа и њему се мора врати ти, оставља ју ћи пепео слав ног, ка то лич ког и ислам ског. При че му се сво га ли ца зе маљ ском ста њу, оно ме би ћу ко је у ле по ти учеству је (Самбра но 2011:106). у про це су чи та ња под ра зу ме ва свр ста ва ње чи- тала ца на страну право сла вља, овде датог као Пут Је ли са ве ти ног раз во ја је пут ко ји она си сте ма ко ји ре пре зен ту је из вор не вред но сти. има да пређе од жртве до само жр тве, одно сно Ме ђу тим, по сто ја ње не при ме ре них, не га тив- од ду ждо вог на ло га до жр тве сво јих по сту па ка. них на че ла не мо же се оспо ри ти ни у окви ру ове веро и спо ве сти и Јакшић је то изра зио по- Тежња да се слобо да достиг не жртво ва- средством црно гор ског влади ке Вави ле, само њем по ста је нај ек спли цит ни ји од раз људ ског на ре чи ма узор ног све ште ног ли ца, и то нај че- ропства, што стоји насу прот драмској репли- шће, само на ласка вим речи ма. ци Бо шка Ор ло ви ћа: „Са чо ве ком сло бо да се рађа“ (149), или: „А слобо да шта је? / Наро да Није, притом, влади ка једи ни који не ма- српског чедо једи но“, али и као потвр да Ста- ри за добро бит зајед ни це: кнез Ђурђе, удово- ној ло вих ре чи: ља ва ју ћи Је ли са ве ти, за не ма ру је на ци о нал не ин те ре се, али исто чи не и Ста ни ша и Ор ло ви- Кнез Ђур ђе је до вео Ла тин ку, ћи по тур чив ши се. Власт јој да де над сло бо дом на шом У распле ту драмске радње превласт, Она зми ја, јет ка, ле па, сјај на, ипак, од но си хри шћан ство. Бле сак по бе де у У су за ма смрт про сти ре лед ну, потпу ном губит ку нази ре се из речи кнеза У осме ху роп ство и про гон ство. Ђурђа, при абди ци ра њу: Го спо дар је слу ша – го спо дар је роб! (165) (подв. – М. С.). Ја је оста вљам – И ево, оче! Гово ре ћи о Јели са ве ти ној лепо ти мора- У ста ре ру ке при ми кор ми ло, мо се за др жа ти на оном спољ ном ка ко би смо И ве ко ви ма не ка од са да оста ли у сфе ри чи сте, без ин те ре сне ле по те; та Христо ве вере први храни лац лепо та сједи ње на са унутра шњим изази ва оно Сло бо ду хра ни го ра сло бод них (228). што је напред окарак те ри са но као неод ре ђе- ност. Нео п ход но је до ве сти у ве зу по јам ле по- И по ред по чи ње не из да је, у не ким ли ко- те с пој мом сло бо де, на ро чи то ако се има на ви ма по сто ји ја сна свест о ро до љу бљу; Ста ни- уму и не ро бо ва ње мо рал ним нор ма ма, дог ма- ша ће ре ћи: „У ту ђој зе мљи свуд је не сре ћа, / У ма и другим врста ма табуа и предра су да у кул- на шој са мо – смрт!“ (172). Ипак, на до ве зу ју ћи ту ри из ко је ју на ки ња по ти че, што сто ји као ово на лик Је ли са ве те, уви ђа мо да фун да мент опонент среди ни у коју је дошла. Дакле, фи- ње не про па сти ле жи у ње ном хте њу да при па- зичка лепо та и теле сна привлач ност су оно да, и реал ној непри пад но сти, или, још тачни- је, при па да њу Уто пи ји (Ни че му). То би мо гао VI 2015 11 што зано си, опија и присва ја, што прко си си- стему изгра ђе них вредно сти црно гор ског бити разлог њене предсто је ће смрти на путу дру штва – „тело је ро ђе ни не при ја тељ свих ка Не-ме сту у завр шни ци драм ског ко ма да, пошто ва ла ца хришћан ске забра не, али ако по- ко је је рас пр ше но по пут илу зи је иш че зло из сто ји […] јед на не раз го вет на и гло бал на за бра- њеног бића. на супрот ста вље на – на разне начи не, зави сно Јели са ве ти на треге ди ја се одви ја у борби ФИЛОЛОГ од време на и места – сексу ал ној слобо ди, онда изме ђу двеју пози ци ја: млетач ке принце зе и је тело израз враћа ња ове прете ће слобо де“ кне ги ње цр но гор ске – пр ве је ли ше на, дру гу 148 (Ба тај 2009: 75). одби ја да прихва ти. Кривац без кривице, жртва без награде, Венеција без Венеције кнегиње Јелисавете
У укупној култу ри старих Слове на, пак, При следе ћем поја вљи ва њу Јели са ве те на домо ви на је изјед на ча ва на са појмом слобо да , сцени, Јакшић ће увође њем елеме на та они- али у основи словен ске култу ре посто је обред- рич ког омо гу ћи ти пре лаз у сфе ру лу ди ла. ни риту а ли жртво ва ња и само жр тво ва ња који Симбо ли ка сна о пау ку олича ва беско нач но се дово де у везу са култу ром Моло ха, па је до- тка ње мре же, ка ко би се би оси гу рао оп ста нак вође њем у везу ових одред ни ца потреб но ука- та ко што хва та у мре жу ин сек те. „Све осо би не зати и на семан ти ку имени це домо ви на у дру- које му се припи су ју (марљив, вешт, лице ме- гим словен ским јези ци ма, нпр. украјин ском – ран, окру тан) по ти чу од тог бес ко нач ног, жен- гроб, мртвач ки сандук ; док у самој мета фи зи ци ског по сла чи је оба вља ње под ра зу ме ва стр- жр тве и са мо жр тве у срп ској на род ној и умет- пље ње и ве шти ну“ (Гар ден и др. 2011: 419). нич кој књи жев но сти по сто ји тра гич на те ма о У „От кри ве њу“ Хри стос ука зу је на ва- рас ко лу и из да ји (вид. Илић 1998: 25–29). жност останка у будном стању: „Ево идем као И изда ја своје коре не има у изне ве ра ва- лу пеж; бла го оно ме ко ји је бу дан и ко ји чу ва њу верске припад но сти – немо ћан да се избо- хаљи не своје, да го не ходи и да се не види сра- ри са мани пу ла тив ном снагом лепе вене ци јан- мота њего ва“ (Библи ја 1996: 262), јер упра во ске прин це зе, из ве стан број Цр но го ра ца се „при да ва ње зна ча ја буд но сти упу ћу је на по ми- потур чио. Међу тим, оно што је за Црно гор це сао да је ов де на коц ку ста вље на свест“ (Един- ђаво љи посао, за Турке је божан ска проми сао, џер 2005: 75) иако се не раз ре шив су коб не до- јер „то није [не може бити – прим. М. С.] дело пуште ног а учиње ног може подне ти једи но жене једи не“ (185). спава њем. Тра гич на ју на ки ња не до жи вља ва по ка ја- Луди ло поста је анти ци па ци ја и одраз не- ње у тренут ку кад јој власти ти живот бива заце ље не саве сти и логич ки непојм љи ве ствар- угрожен (вид. Попо вић 1961), већ се прелом- но сти. За блу да о сли ци уто пиј ске Ве не ци је из ни трену так дога ђа у момен ту њене спозна је: диле ме с почет ка драме [мајка или маће ха – где „није више пита ње шта је Вене ци ја за Јели- Јест’, туђин ка сам! саве ту, већ шта је Јели са ве та за Вене ци ју.“ (Не- Јесте, осећам! сторо вић 2007: 161)] одво ди црно гор ску кне- Све ме у овој зе мљи пре зи ре; Све пре за, стре пи – све се укла ња, гињу у грех, а затим у луди ло, оставље ну без Као да ли це но сим ку ги но, могућ но сти да ма шта попра ви, при чему јој је Ил’ по глед смр ти, ил’ у ње му смрт; онемо гу ће но и да изазва ну несре ћу прихва ти. Па ко се оне так не све тло сти Као главни опонент Јели са ве ти ног лика Ко јом жи вот ми мр ски не гу јем, у делу нала зи се Радош Орло вић. Опози ци ја Тај ће умре ти, отро ва ће се – се одно си само на слика ње дија де позитвно– Го спо де! нега тив но овапло ће ње; међу тим, на карак те- И ти госпо ђо, мајко њего ва! Шта сам згре ши ла те ме оти ште, роло шком плану, ова два лика пове зу је слич- Из ра ја мог – из Ве не ци је? (195–196). ност која се разви ја до грани ца идентич но сти, нарав но у виду мушког и женског принци па. После оваквог сазна ња и призна ња, Јели- Као и Јели са ве та и Радош је дубо ко и потпу но са ве та ће још јед ном из ра зи ти свест о уза луд- одан домо ви ни, у њего вом карак те ру нема ко-
ном страда њу Црно го ра ца, јуна ка, зарад кука- ле бљи во сти и не до след но сти. Иако прог нан и VI 2015 11 вичлу ка и сплета ка млетач ких: пони жен, он не поми шља на освету, њего ва вер ност иде а ли ма де лу је уз ви ше но, го то во су- Опому њућ’ ме греха пакле ног – ма ну то. Ра до ше ве ре чи: „И не по зна ју ме син- – Да сам за жене ве не ци јан ске ци ро ђе ни! / Ал’ и по че му ће ме по зна ти? / У зане то сти само љу би вој Кад и сам ви дим да сам не стао / Да ме не не ма
Хитро шћу змијском, и нечу ве ном – ФИЛОЛОГ Лажи вих суза тужном бистри цом више у мени (178) – свдео чан ство су непре по- Гу ше ћи си лом осмех па ко сни знава ња сопсте ве ног Ја, губит ка себе, што се у У му шким груд’ма жи вот гу ши ла (204) (подв. – М. С.). крај њој ли ни ји та ко ђе мо же при пи са ти и глав- 149 Маја Д. Стојковић
ној ју на ки њи. Са знав ши да су му си но ви и кћи вечу је“ Ја, то јест, да га пове зу је са беско нач ним пошли да се потур че, он ће их се одре ћи, да би (Един џер 2005: 109–110). на кра ју дра ме по шао у по тра гу за њи ма, ко ја се завр ша ва прона ла ском њихо вих бежи вот- У завр шној сцени опет ће се споји ти Је- них те ла. Од тог тре нут ка све по чи ње да гу би лиса ве та и Радош у тренут ку anagno ri sis -а – смисао, пита ње вере се у вели кој мери рела ти- обо је гу бе вла сти то упо ри ште у спо зна ји бе- ви зу је, а оста је са мо чи ста љу бав – у оном нај- смисле ног служе ња лажним идоли ма. Јели са- све ти јем сми слу, без ко је ни ве ре не мо же би ти ве та се још јед ном обра ћа Ра до шу, по ти ску ју- – љубав роди те ља према деци. ћи стра вич но са зна ње о пот пу ном уни ште њу и Љу бав је у Је ли са ве ти ном слу ча ју знат но страда њу. Драма се и завр ша ва њихо вим речи- комплек сни ја кате го ри ја, али би се ипак могла ма, ре чи ма не при ко сно ве не се ман тич ке отво- прона ћи зајед нич ка спона са роди тељ ском љу- ре но сти: ба вљу, по ме ну том код Ра до ша. На и ме, тај ним подзем ним ходни ци ма Јели са ве та може да се Јелисавета: Овде ј’ у реду све? врати у Вене ци ју, кнез Ђурђе је упућу је на тај- Радош: Све! (230). ни пролаз и каже да је тамо чека мајка. Могли бисмо претпо ста ви ти да се Јакшић пои грао Литература увође њем мета фо ра из свога песни штва и да је ов де мај ка, за пра во, си но ним за Ве не ци ју. Из ба- 1. Батај, Жорж (2009), Еротизам (прев. вље ње подра зу ме ва пад, сила зак у подзем ни Иван Чоловић), Београд: Службени гла- свет ме ђу хтон ске си ле. сник. 2. Библија или Свето писмо – Старога и Но- Хришћан ско учење по коме је после своје смрти Хри- вога завјета (1996), прев. Ђуро Даничић и стос си шао у ад, не ма вр ло ја сних осно ва у Све том пи- Вук Стефановић Караџић, Београд: Изда- сму, али је ра ној цр кви би ло ја ко при влач но, и по пр- ње Библијскога друштва. ви пут је у 4. ве ку по ста ло пред мет вер ских раз ма тра- 3. Гарден, Нанон, Робер Олореншо, Жан ња. Бог или ју нак ко ји си ла зи у до ње пре де ле да би одатле мртве изву као у горњи свет, предста вља добро Гарден и Оливије Клајн (2011), Larousse – по зна ту иде ју кла сич не ми то ло ги је, и мо жда пред ста- mali rečnik simbola (прев. Гордана Бребе- вља заме так из кога се хришћан ска идеја разви ла. [...] рина и Бранко Ракић), Београд: Лагуна. Ра но хри шћан ски оци ко ји су се ба ви ли раз ма тра њем 4. Ђерић, Гордана (1997), Смисао жртве у ове те ме, за кљу чи ше да пра во ме сто ни је би ло у са мом традиционалној култури Срба, Нови Сад: аду, већ на њего вом Предвор ју (лат. limbus – гра ни ца, ме ђа, руб, ивица). У средњо ве ков ној драми и књи- Светови. жевно сти ова тема је ужива ла вели ку попу лар ност 5. Единџер, Едвард Ф. (2005), Хришћански (Hall 1974: 100). архетип (прев. Велимир Б. Поповић), Београд: Завод за уџбенике и наставна Оста ју ћи на тој гра ни ци, у слу ча ју драм- средства. ске јуна ки ње – прекрет ни ци, резиг ни ра на Је- 6. Жирар, Рене (1990), Насиље и свето (прев. лиса ве та треба да иско ра чи у колек тив но не- Светлана Стојановић), Нови Сад: Књи- све сно: жевна заједница Новог Сада. VI 2015 11 7. Иванић, Душан (1987), „Предговор“, у: Ова симбо лич ка предста ва, која своје пара ле ле има у Ђура Јакшић, Драме, Београд: Нолит. мито ви ма о Одисе ју, Орфе ју, Алке сти ји и Хера клу, од 8. Илић, Веселин (1998), „О трагичности најве ћег је знача ја за дубин ску психо ло ги ју. Она пред- људске жртве“, у зборнику радова: Књи- ста вља хо ти ми чан си ла зак Ја у не све сно – не киу жевност и историја – Жртвовање и са-
ФИЛОЛОГ (nekya). Его ва лу ча је при вре ме но уту ље на у гор њем свету, а оно прене се но у доњи свет где изба вља вредне можртвовање у књижевности (прир. Ми- садр жа је несве сног и, чак, саму смрт побе ђу је. Пото- рољуб М. Стојановић), Ниш: Филозоф- 150 ње је најве ро ват ни је алузи ја на идеју да некиа „овеко- ски факултет у Нишу. Кривац без кривице, жртва без награде, Венеција без Венеције кнегиње Јелисавете
9. Историја лепоте (2004), Прир. Умберто дела Лазе Костића, Нови Сад: Матица Еко (прев. Душица Тодоровић Лакава), српска. Београд: Плато. 16. Кулишић, Шпиро (1979), Стара словен- 10. Јакшић, Ђура (1987), Драме, Београд: Но- ска религија у свјетлу новијих истражива- лит. ња посебно балканолошких, Сарајево: 11. Јакшић, Ђура (1978), Преписка – службени АНУБиХ. списи (приредио Душан Иванић), Београд: 17. Милошевић, Никола (1965), Негативан Слово љубве. јунак, Београд: Вук Караџић. 18. Несторовић, Зорица (2007), Богови, царе- 12. Јовановић, Бојан (1998), „Мит о жртви“, у ви и људи, Београд: Чигоја штампа. зборнику радова: Књижевност и историја 19. Павић, Милорад (1991), „Европа и Срби“, – жртвовање и саможртвовање у књижев- Политика, 11. 05. 1991. ности, III (прир. Мирољуб М. Стојано- 20. Поповић, Миодраг (1961), Ђура Јакшић, вић), Ниш: Филозофски факултет у Нишу. Београд: Просвета. 13. Јунг, Карл Густав (1999), Mysterium Coni- 21. Речник српскохрватског књижевног и народ- unctions (прев. Бранимир Живојиновић), ног језика (1968), књига V, Београд: САНУ, Београд: Атос. Институт за српскохрватски језик. 14. Јунг, Карл Густав (1998), Психологија и ал- 22. Самбрано, Марија (2011), Визија и иску- хемија, Београд: Народна књига / Алфа. ство (изабрала и превела Александра 15. Костић, Лаза (1989), „Јелисавета, кнегиња Манчић), Београд: Службени гласник. црногорска од Ђуре Јакшића“, у: Лаза Ко- 23. Hall, James (1974), Dictionary of Subjects стић, Приповетке. О позоришту и уметно- and Symbols in Art, New York: Harper and сти (прир. Младен Лесковац), Сабрана Raw.
CULPRIT WITHOUT GUILT, SACRIFICE WITHOUT REWARD – VENICE WITHOUT PRINCESS JELISAVETA'S VENICE Jelisaveta, kneginja crnogorska by Djura Jakšić
Summary
Th is paper determines the problems of private and public beings, that is, the aspects of individual and collective spheres, for the purpose of indi- rect genre determination, using the drama Jelisaveta, kneginja crnogorska written by Djura Jakšić (1832-1878) as an example. Furthermore, they are enlisted, and their interaction and synergy in the form of exerting pressure on the individual are presented. Th us, it is proven that, on the level of the presented mode of existence, there is a possibility of neglect- ing the collectiveness, its transition in the domain of the personal sphere, which further enables the development of tragedy that goes beyond the VI 2015 11 historical drama. In order to capture accurately the collective consciousness of a Montene- gro mountain dweller, as a representative of the enslaved people, it is nec- essary to examine the structural elements of drama, and to explain the
stereotyped notions of “the cursed foreign woman”, also “the cunning ФИЛОЛОГ Latin woman”. All are tightly linked with the motif of betrayal, which ap- pears here as the other side of the already mentioned notions. 151 Th e outcome of the struggle for identity preservation is suff ering. In this paper, mechanisms of the fall are also highlighted, in particular the ones that deepen the characterisation of the drama’s heroine. Space displace- ment gives rise to diff erent types of violence and moral corruption of pro- cedures that, at the moment of anagnorisis, draw the heroine into mad- ness. Th e connection of the sacred and the profane – the combination of mo- rality and tradition, on the one hand, and erotic, demonic and destruc- tive on the other hand, achieves its fullness within the contact of two worlds, two cultures, where everyone in an uncertain battle for domi- nance, heads towards a total collapse and absolute destruction.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
152 POSTKOLONIJALNOM KONTEKSTU pod morem, KRITIČKI POTENCIJAL ROMANA P procjene. stvo Drugogkrozvlastitoiskustvoidagapodstaknenapreispitivanjepostojećegkolonijalističkogsistema nih ipostavljanjemimperijalističkogčitaocaupozicijupodređenog,Vernmujeomogućiodadoživiisku- stajuće kolonijalnepretenzijevelikihimperijalističkihsila.Zamjenommjestakolonizatoraikolonizova- društva datojukonstelacijilikova,autorjepostavioovajromanpozicijupotencijalnogatakananara- čke svjetskeprilike.Antagonističkomslikompostojećeimperijalističkecivilizacijeinovoghumanističkog diskursa, dalajetakavdramatispersonaekojikritičkireferiranadevetnaestovjekovnedruštveno-politi- odnose uimperijalnomsvijetu.Analizakarakterizacijelikovapomenutomromanu,kaoinjihovog diskursa, kritičkipreispitivaoproblememoćiiznanja,nacionalnaetničkapitanjadruštveno-političke nog diskursa.NamjeratekstabilajedapokažekakoVerninterakcijomfiktivnognarativaidruštvenog romana tedasepreispitanačinnakojijeVerntransponovaosvojekritičkestavoveustrukturukolonijal- morem 20 000miljapodmorem tile datopostanu,Vernov(JulesVerne)roman 821.133.1.09-31 UDK 10.7251/fil1511153j DOI Komunikološki Kapa koledžuBanjaluci Fi Ljubica Janjetović pretka, ekonomske moćiiznanja,jošuvijek ak- je neravnomjerna raspodjelatehnološkog na- već tehnološko-medijskomimperijalizacijom, ali moći, doduše,neodvijajuse pomorskimputem, tekst čitanja.Savremenaosvajanja isticanjenad- što tematiciromanaobezbjeđuje sinhronikon- kulturološko-političkoj praksi pojedinihzemalja mogu seprepoznatiiusavremenimtežnjama malja tokom19.vijeka.Međutim,oveintencije militantno-ekonomskoj nadmoćipojedinihze- o vojno-pomorskomosvajanjunovihkolonijai savremenoj društvenojstvarnosti.Romangovori novanje nesamoodevetnaestovjekovnoj,negoi Vernovo djelopredstavljadubokokritičkorezo- stojeću svjetskupolitiku.Uosnoviutopističko, MILJA POD MOREM POD MILJA Ključne riječi: Apstrakt: Uvod Uvod lonijalne iimperijalnesile,aSADtekprije- ska iVelikaBritanijaglasilezanajvećeko- remda nastaou19.vijekukadasuFrancu- francuskog romanopiscaŽilaVerna.Ciljradabiojedasepreispitakritičkipotencijalnavedenog kritičkipotencijal. Ovaj tekstpredstavljapostkolonijalističkuinterpretacijuromana Žil Vern,postkolonijalizam,imperijalizam,SF,fikcija,fantastika, izravnoaludiranapo- ŽILA VERNAU ŽILA ljem razumijevanju nesamoovogdjela,niti SF okvirima postkolonijalnih teorija,doprinosi bo- čovjekovoj stvarnosti.Čitanja Vernovihdjelau jasniti načinnakojiseSFkao žanrodnosiprema narativa ipostojećegdruštvenog diskursa,teraz- nam jeukazatinainterakciju izmeđufiktivnog nog diskursa)uteksturunaučne fantastike.Cilj gim ideologijamautkanimustrukturukolonijal- diskursu injegovimkontradiktornostimadru- mjernoj raspodjeliznanjaimoći,nacionalnom Vern transponovaosvojestavove(oneravno- tehnološke ivojnemoć i. statusa quo na Nemapredstavljajuprijetnjudestabilizaciji Nove superiornetehnološkeimaginacijekapeta- tuje postojećugeopolitičkuraspodjelusvijeta. slenim“ (Rieder2008:32)inatajnačinpreispi- političkim granicamateprijetidaihučinibesmi- rem tuelan problem.Uromanu neobičnoputovanjedobijaoblik„prkosa Zadatak ovestudijejedapokažekako udistribucijipolitičke,ekonomske, 20 000 000 20 20 000miljapodmo- оriginalni naučni rad 20 000miljapod 20 000milja 153 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Ljubica Janjetović
žanra i konteksta njegovog nastanka, nego gene- trinacija“ (Unwin 2005: 14) tadašnjih čitalaca. ralno razotkrivanju postojeće svjetske geografsko- Vernova djela upravo dobijaju na značaju u sa- -političke situacije, stanja ljudskog društva i čo- vremenom postkolonijalnom dobu kada dolazi vjekovog života uopšte. Stoga će Vernov futuri- do ponovnog čitanja i postkolonijalne interpre- stički narativ u romanu 20 000 milja pod morem, tacije njegovih romana. U svojim pionirskim dje- biti sagledan kroz neka bitna postkolonijalna tu- lima žanra naučne fantastike, Vern je problema- mačenja savremenih političkih, rodnih i društve- tizovao način na koji se narativ odnosi prema nih pitanja Edvarda Saida (Edward Said) i Lore znanju i teoretski razmotrio kolonijalni naučni Malvi (Laura Mulvey), teorijske analize naučne odnos prema svijetu. Kombinujuć i naučne, knji- fantastike Darka Suvina i Frederika Džejmsona ževne i druge diskurse, Vern je postigao jedin- (Fredric Jameson), te lingvističku problematiku stvenost i originalnost kao romanopisac, a njego- fikcije i fantazije Sjuzen Mandala (Susan Manda- va djela, sudeći prema Anvinu (2005: 3), postala la). su inovativna i subverzivna. Vernov stilski pri- stup sadrži mnoštvo naučnih i objektivnih činje- nica, ali i pored toga ne čini se da želi ubijediti Kontekstualizacija romana 20 000 milja čitaoca u istinitost fiktivnog svijeta. Dramskim pod morem referencama na likove i metanarativnim tagovi- Vern je jedan od najkontradiktornijih pisa- ma, Vern naglašava artificijelnost svijeta romana. ca čiju su kredibilnost preispitivali mnogi kritiča- Njegova djela postaju kritički pogled na fikciju, ri, između ostalog i Rolan Bart (Roland Barthes), ali iz pozicije same fikcije. U ovoj nejasnoj i para- dok su drugi, kao što je na primjer Apoliner (Gu- doksalno maloj razlici između stvarnog i fiktiv- illaume Apollinaire), hvalili njegov izuzetni poe- nog u Vernovim djelima, leži njihov kritički po- tični stil. Timoti Anvin (Timoti Unwin) tvrdi tencijal. da je Vern mistifikovan i izvrgnut ruglu na takav način da je masifikacija njegovog kulturnog na- sljeđa zasjenila njegovu pravu književnu vrijed- Postkolonijalni pogled kao osnov nost (2005: 2). Da bi razumjeli sudbinu Verno- tumačenja SF žanra vih djela te smjer u kome je tekao njihov prijem, Žanr naučne fantastike (SF) kao kritika Anvin tvrdi da je potrebno vratiti se u književni i globalne društveno-političke ideologije, pojavio kulturološki kontekst i tradiciju u okviru kojih se pod pritiskom društvenih promjena tokom su nastajala Vernova djela (2005: 2). Druga polo- 19. vijeka. U djelu Naučna fantastika: književ- vina devetnaestog vijeka je vrijeme u kome je ro- nost tehnološke imaginacije, Erik Rabkin (Eric man dobio na značaju u kolonijalnom diskursu i, Rabkin 2003) objašnjava odnos SF žanra prema kako tvrdi Edvard Said (1994: 70), postao kultur- postojećim društveno-kulturološkim problemi- ni artefakt evropskog građanskog društva koji ar- ma sa kojima se suočavao čovjek modernizma. tikuliše postojeću raspodjelu znanja i moći. Iz tog Rabkin (2003) tvrdi da, pored naučnog, SF često razloga, roman, ali drugačijeg žanra i sa kritičkom uključuje psihološki realizam u svoj narativ, pre- sadržinom, postaje dobar oblik za kontraudarac ispitujući tako položaj i stanje modernog čovjeka kolonijalizmu kao načinu na koji su zapadna eko- u društvu. Slično, Frederik Džejmson, marksi- nomija i kultura penetrirale u neevropski svijet i VI 2015 11 stički kritičar i teoretičar postmodernizma, u transformisale ga prema vlastitim normama. svojim raspravama o naučnoj fantastici tvrdi da Kao pisac romana fikcije, Vern je pisao u se SF javlja kao „simptom mutacije našeg odnosa sjenci paradigmatskog realističkog stila. Vernova prema samom istorijskom vremenu“ (Jameson djela, kao u ostalom i tema „neobičnih putova- 1982: 149). Tumačeći Lukača (Georg Lukács), nja“ koju je eksploatisao u svojim romanima, bila Džejmson navodi da je buržoaska kultura insisti- ФИЛОЛОГ su, kako tvrdi Anvin, odbačena od njegovih sa- rala na drugačijem doživljaju istorijskog vremena vremenika, a didaktičnost njegovih romana pri- kao vremena društvenih promjena. Ovakav od- 154 kazivana kao „kolonijalističko-ideološka indok- nos prema prošlosti i promjenama inicirao je na- njem unutrašnjih dimenzijanjegovihstruktura. kojih nastaje i prenaglašavanjempreispitiva- cijom ideološko-epistemoloških okviraunutar ni žanrsvojkritičkipotencijal ostvarujepolariza- budućnosti. tičke perspektivesadašnjosti vršiseizpozicije (Jakimovski 2010:70).Dakle,uspostavljanjekri- mestima bilecenzurisaneilimakarizviždane“ no iskazivanjeodređenihstvarikojebinadrugim šnjici, umetničkidomenukomejebilodozvolje- storu, zaizražavanjemišljenjaostvarnostiisada- ternativna teritorija,udaljenauvremenuipro- prema sadašnjostii/iliprošlosti.SFje„postaoal- se saobjektivnodistanciranimpogledomodnosi smatrača izpostojećegdruštvenogkontekstaida vremenski izmjestisvojupozicijukritičkogpo- radnje ubudućnost,pisacomogućavačitaocuda jedan viddrugogpogleda.Naime,postavljanjem škog subjektainaučnogposmatrača,uvodijoš pira zamijenjeniodnosposmatranogantropolo- prema Rideru(2008:10),poredtogaštokonci- u romanimanaučnefikcije.Ovajanahronizam, istorijskog vremena,kohabitujunaistojlokaciji artefakti izrazličitihkulturapačakirazličitog gu imajuteorijaevolucijeiantropologija.Ljudi pored kolonijalneideologijeiistorije,velikuulo- 2), urazumijevanjunaučnofantastičnihdjela, ma. Prema,DžonuRideru(JohnRieder2008: sistema premadrugimkulturamaiekonomija- feriraju nakolonijalističkiodnosevrocentričnog djela naučnefantastikenadistorzivannačin,re- ve. Uključujućiuvijekdrugačijipolgednasvijet, američke ibjelačkekulturekaocentraperspekti- ni zadatakpostavljakritičkopreispitivanjeevro- nog izražajabudućidaovajžanrkaosvojprimar- učna fantastikapostajesvesnažnijioblikknjižev- stupa kojiimajumnogesavremenenauke. i kulturološkimfenomenima,kojijeurangupri- tog svijetatedaSFnudiozbiljanpristupdruštvu koja vodiuiskušenjepreispitivanjasebeivlasti- djela fikcije,tvrdidajeSFtransformatorskasila Darko Suvin(1972: 373), usvojimanalizama struktuira iskustvosadašnjosti.Sdrugestrane, 1982: 149),nevišeprošlosti,sanamjeromdare- „registruje fantazijeobuduć nosti“ (Jameson stanak novogSFžanrakaonarativnogoblikakoji Rider (2008:10)tvrdidanaučno fantastič- Sa pojavompostkolonijalnogdiskursa,na- Kritički potencijal romana 20 000 milja pod morem pod 20 000milja naučne istine, moralnihvrijednostiipolitičke i preispitivanje i dekodiranjediskurzivnogokvira, spektive, premaRiderupredstavlja „potencijalno ma vlastitimvrijednostima,a svakazamjenaper- kulture itransformacijučitaočevih stavovapre- kao posljedicuimadistorziju imperijalističke proučavanja. Ovootuđenjekolonijalnog pogleda ze ustatusuinferiornogobjektaistraživanjai U ovakvojinverzijistatusa,kolonizatorisenala- njaju ulogeaktivnogsubjektaipasivnogobjekta. kolonizovanih, aposmatraniiposmatračmije- perspektive transponujepozicijekolonizatorai Lore Malvi.Ukolonijalnomsmislu,zamjena stavljanja posmatranog,govorećiuterminima društva strukturiraloformu“ načina nakojijeono„nesvesnopatrijarhalnog tranog uzrokujepreispitivanjevlastitogstatusai gubi autonomiju.Ovonelagodnostanjeposma- stao objekatposmatranja,pojedinacdjelimično (pojedinca) nekoposmatra.Sasviješćudajepo- jedinca kojesejavljakaoposljedicaosjećajadaga pogleda, pritome,označavaanksioznostanjepo- odnos ufilmuivizuelnimumjetnostima.Pojam Frojda iLakanaprimjenjujejenamuško-ženski pogleda zasnivanapsihoanalitičkimteorijama teorije „pogleda“LoreMalvi.Malvisvojuteoriju rijsko-epistemološkim okvirimapostkolonijalne tora uVernovomdjelu,možesesagledatiteo- mu pozicijukritičkogreferenta. njegova distorziranakolonijalnaideologijadaju ambivalentnost udiskursunaučnefantastikei ku dapreispitapostojećeaksiološkestavove.Ova čavanjem saiskustvomDrugog,čitalacimaprili- strano postajeblisko(Rieder2008:35–36).Suo- i „normalno“postaječudnonepoznato,aono talac doživljavaiskustvoukomeonouobičajeno kolonizovanog ikolonizatora,imperijalističkiči- posmatranog iposmatrača,subjektaobjekta, liku dapreispitajusamisebe.Zamjenommjesta ciji, čitaociimperijalističkogsvijetadobijajupri- vrijednosti. Čitajućioepistemološkojkoloniza- putovanje kojevodikatransformacijičitaočevih vrije dnosti, mjestosakojegsekrećenakritičko novnu procjenuvlastitekultureidruštvenih lazna tačkazaistraživanje,preispitivanjeipo- svjetova ikultura,uSFromanima,služekaopo- Kolonijalna putovanjaiistraživanjenepoznatih Rotacija pozicijakolonizovanihikoloniza- Žila Verna Žila upostkolonijalnom kontekstu
(2008: 388)pred- 155 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Ljubica Janjetović
kulturološke hegemonije“ (2008: 10). Naučna Savjetnik i uskovidog harpunistu, Kanađanina fantastika tako preispituje nešto što kolonijali- Neda Lenda (Ned Land) čije prezime znači ze- zam nameće kao aksiom. mlja. Pa ipak, doktor Aronaks je znanjem inferi- oran u odnosu na kapetana Nema. Kapetan Nemo nije prikazan kao božanska Dramatis personae u 20 000 milja figura, već kao izgnanik prema vlastitom izboru, pod morem i alegorična konstelacija koji je, zajedno sa ostalom posadom Nautilusa, među likovima kao argument odbacio imperijalističku civilizaciju i stvorio novi postkolonijalnom tumačenju svijet i novo društvo. Kada se narator i njegovi U karakterizaciji likova i postavljanju scen- pomagači, zadese na neobičnoj podmornici ka- skog okvira njihovog djelovanja, Vern koristi petana Nema nastanjenoj ljudima čije su vrijed- svoje dramsko znanje. Glavni akteri u romanu 20 nosti radikalno drugačije od američko-evrop- 000 milja pod morem su kapetan Nemo i francu- skih, Aronaks i njegovi prijatelji bezuspješno po- ski naučnik, morski biolog po imenu Pjer Aro- kušavaju procijeniti Nema i njegove saradnike naks (Pierre Aronax). U romanu, kapetan Nemo sistemom stvorenim prema vlastitim normama. nema prepoznatljivu nacionalnu pripadnost (i Tokom radnje romana, doktor Aronaks i njegovi pored toga što se doktor Aronaks trudio i insisti- pomoćnici neprestano pokušavaju da razvrstaju, rao da je sazna). Nemovo ime na latinskom ozna- selektuju i podijele kako biljni i životinjski svijet, čava negaciju i znači: ne, nema ili niko. On je tako i ljudski rod. U kolonijalnoj ideologiji, čo- niko, ali u isto vrijeme može da uzme bilo koji vjek ne može biti samo čovjek, on mora biti pot- identitet (što se i dešavalo u novim verzijama, puno određen i redukovan na klase, rase, rod, raznim prevodima i savremenim transmedijskim nacije i kaste. Problem nastaje u nemogućnosti ostvarenjima ovog narativa). Nemovo ime i nje- klasifikacije. Kapetan Nemo i njegova posada ne gov lik su Bartov prazan znak. podliježu postojećim klasifikacijama stvorenim u Nemo je, bez sumnje, najvišeznačniji lik u okviru imperijalističke nauke. Nemo je niko kroz romanu. Njegova simbolika mijenja se tokom imperijalističko-epistemološku prizmu zapadne radnje, a sa svakom promjenom simbolike on se ideologije. U takvom okviru, kao prazan znak, nadograđuje kao ličnost. Prema Timoti Anvinu, on ne može biti spoznat te predstavlja prijetnju Nemo je „vjerovatno najsloženiji i najinteresant- postojećem kolonijalnom svijetu. niji od svih likova“ (2005: 170) u svim Vernovim Anvin navodi kako je prepoznatljiva osobi- Voyages extraordinaires. Budući da može biti sva- na Vernovog stila upravo konstantna negacija ko, Nemo isto tako može da bude predstavnik svega onoga što nije istina, da bi se na kraju došlo nove „svjetske nacije“ koja ne priznaje postojeće do prave istine (2005: 154). U navedenom sluča- civilizacijske standarde i zakone nego se bori za ju, u konkretnom romanu, radi se o negiranju više ljudske vrijednosti. Nemovog (nacionalnog) identiteta kao proizvo- S druge strane, aronax je vrsta morskog da devetnaestovjekovnog evropskog društva. puža iz porodice mekušaca i ljigavaca. Pored Nemo je niko, njegova nacionalna pripadnost toga, francuska riječ pierre znači kamen. Doktor ostaje misteriozna do kraja romana, ali u isto vri- Aronaks je, dakle, polarizovana personifikacija jeme, on je sve što čovjek treba da bude – on je
VI 2015 11 kopna i mora. Svojim znanjem o morskom svije- čovjek. tu on pokušava da njime ovlada. Pjer Aronaks, Jedan od specifičnih motiva Vernovih ro- utjelovljenje imperijalizma (budući da se u liku mana, a ujedno i glavna odrednica romana naratora može prepoznati sam Vern koji potiče 20 000 milja pod morem, kako tvrdi Anvin, je iz kolonijalnog evropskog svijeta), naučnik sa konfrontacija dva lika koji čine neodvojive su- ogromnim znanjem iz oblasti morske biologije, protnosti (2005: 20). Jedan miran, odmjeren i ФИЛОЛОГ potpuno je superioran u odnosu na svoje „dram- objektivan, a drugi temperamentan i ekscentri- ske“ pomagače, predstavnike kopna: pomoćnika čan (u kolonijalnom smislu). Jedan čovjek ze- 156 i slugu satiričnog imena Konsej (Councile) ili mlje, drugi čovjek mora, pri čemu oba posjeduju nosu, adrugilovi bezneposrednepotrebeza hra- tički akumulira znanjeiiznosigaudjetinjem za- proizvodi kolonijalnecivilizacije. Jedannekri- da postajukomični.Jedansluga, drugilovac,oba karikaturalno redukovanina tipovedotemjere kao Herkula),Konsej(Savjetnik) iNedLendsu vim patrijarhalnimuglomposmatranja, opisao jednog kogjeAronaks,vjerovatnovođenVerno- sove posadeostaliskoroneokarakterisani(osim ili onajsvijet.Međutim,doksučlanoviNautilu- ri dijelenjihovestavoveitakopredstavljajuovaj svoje stranepomagačekojiumanjojilivećojmje- ologiji. Aronaks senakrajuromanaipakvraćasvojojide- Nema kojimijenjaskalusvojihreakcija,doktor etičkim pogledimanasvijet.Ali,zarazlikuod pojedinim situacijamadefinisanimmoralnimi mogućnosti zareakcijekojestojeprednjimau reni likovi,ijedandrugiostavljajubezbrojne Nemu injegovomsavršenomsvijetu.Kaootvo- simpatijama ipoštovanjempremakapetanu obogaćena ironičnimautokomentarima,kaoi vu ljubavpremanaucii,svremenanavrijeme, psihologija likaPjeraAronaksasvedenananjego- kava skorosvemogućeljudskeosobine,dokje i doktoruAronaksu.Dubinanjegovoglikaosli- Nemo jekontrastkakosporednimlikovim,tako humanisteiemotivnog osvetnika. osjećajnog tona, prekostaloženogiodlučnogvođe,dosa- pomjera poskalivrijednostiodljudskogautoma- bodan. Višedimenzionalanlikkojiseuromanu zovan, elokventan,smio,maštovit,strastven,slo- emotivne strukturenjegoveličnosti.Onjeobra- mijenja. Ovepromjenesuposljedicamoralnei vim romanimadramskikarakter. melodramatičnog ponašanjalikova,dajuVerno- 126) adetaljniopisiscena,gestovai(ponekad) no ozbiljnedokomične,(Unwin2005:124– Vernu daradnjuromanapomjeraodmaksimal- komplementarnih likovauopozicijuomogućava opet neophodnijedandrugom.Postavljanjem puno različitiusvojimstavovimaiponašanju,a likova kojisuiprijateljineprijatelji,pot- sukoba udjelupostavljenajeodnosuglavnih foru. Opozicijakaojedanodizvoradramskog znanje ipoštovanjezavlastitugeografskumeta- Kapetan NemoidoktorAronaksimajusa Nemov liksekrozradnjuromananajviše Kritički potencijal romana 20 000 milja pod morem pod 20 000milja predstavnike novog humanističkogdruštva i 2004), Vernpostavlja likoveovogromana kao Implicitnom karakterizacijom likova(Romčević politički zatvordrugog“(Apaduraj 2008:558). „zamišljena zajednicajednog čovjeka[postaje] nosti, pokazujuistinitostsavremene tvrdnjeda koji susenašliokruženinovim sistemomvrijed- prisiljen daboravi.Naratorinjegovipomagači novi ipokušajibijegasapodmornicenakojojje nistički odnospremahrani,kaoikonstantnipla- petanu Nemu.Njegovepokretačkesilesuhedo- konstantno neprijateljstvokojeosjećapremaka- vim, skorodjetinjimreakcijamanasvojpoložaji va jeunjegovimrigidnimstavovima,tvrdogla- sti naNautilusuiinferiornostiupoložaju,vidlji- neslobodan. Njegovanelagodausljedzatvoreno- pomiri saidejomdajeontajkojipotčinjeni kopnenim dužinama,NedLendnemožedase slobodan daloviposvimgeografskim,morskimi stavnik kolonijalnogdruštva,hladan,bešćutani očigledna ulikuNedaLenda.Kaotipičanpred- pri suočavanjusaiskustvomDrugog,naročitoje čava gasanelagodomkojukolonijalničitalacima normativnog sistemaprocjenekodčitaocaisuo- stokolonijalnih teorijaizazivarekonstrukciju nog, slobodnogiporobljenog,kojauduhupo- vom fizičkomsnagom. Neda Lenda,pokazujenadmoćznanjanadsiro- zirani odnosstavovaiakcijaPjeraAronaksa imperijalističkog svijeta.Sličnotome,jukstapo- ju slugeigospodarakaobitneodlikeproizvoda prema doktoruipredstavljasemantičkuopozici- ske tradicije,određenajenjegovimodnosom ška ulogaovoglika,kojapotičeizkomediograf- ra islužisamokaonjegova„dopuna“.Dramatur- se nikadnesuprotstavljamišljenjusvoggospoda- šljenja izadatakmujedaslužiAronaksu.Konsej On je,dakle,likbezpravogimenaivlastitogmi- akcije susvesamonesavjetodavnogkaraktera. šu materijalističkusavremenuimperijalizaciju. drugi dasevratinakopno,personifikujubezdu- tičkom dimenzijom:prvidaslužigospodaru, maničnom strašćuodređenusvojomidiosinkra- svedeni najednudistinktivnuosobinuigonjeni drugi primitizovan.Skoropotpunoravnilikovi, nom većizličnihpobuda.Jedaninfantiliziran, Inverzija ulogakolonizatoraikolonizova- Konsejevo imeznačisavjetnik,alinjegove Žila Verna Žila upostkolonijalnom kontekstu 157 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Ljubica Janjetović
nove civilizacije, s jedne strane i postojećeg kolo- skog svijeta i njegovih bogatstava, kao i sveukup- nijalnog svijeta, s druge. Takvom konstelacijom nog znanja o njemu, upravo je Nemo, psihološki među likovima i njihovom ideološkom opozici- dubok lik sa svim ljudskim osobinama – željama jom sa kojom je suočen čitalac, dramatis personae i težnjama, manama i vrlinama, strahovima i romana 20 000 milja pod morem predstavlja an- sumnjama koji humanim odnosom prema siro- tagonističku sliku postojećeg i poželjnog (ne) mašnim i potčinjenim, otporom prema vladaju- mogućeg svijeta. Nemov svijet je Vernova pasto- ćem establišmentu i znanjem, insistira na pošto- ralno-utopistička vizija čiji je cilj spasenje ljudske vanju od strane čitaoca. Postavljanjem onih koji vrste. su do sad bili u poziciji moći u podređen položaj, Anvin tvrdi da je Vern više zaokupljen pro- Vern omogućava čitaocu posredan doživljaju šlošću nego budućnošću, te da njegove priče iskustva Drugog i identifikaciju sa njim. predstavljaju alegorijsku potragu za izgubljenim Govoriti o kulturološkim artefaktima u korijenima i primordijalnim čovjekom neiskva- duhu postmodernizma, a prenebregnuti rodna renim sociokulturološkim konvencijama (2005: pitanja, čini se nemogućim. Kako je u duhu sa- 7). Ovo postaje naročito očigledno u Vernovom vremenog posmodernističkog shvatanja svijeta i romanu Put u središte zemlje (Vern 1999). Slično stvarnosti, podjednako bitno ono što je rečeno, tome, Rider navodi da mračna i opasna putova- jednako je važno osvrnuti se i na ono što nije ek- nja kroz podvodne tunele i polarni led kroz koji splicitno prisutno. U analiziranom Vernovom istraživači (iz oba romana) ulaze u nepoznate ze- djelu ne samo što dominiraju muški likovi, nego mlje, oživljavaju ideju rođenja – simboličku re- ženskih uopšte nema. Odsustvo ženskih likova u nesansu u kulturološkom i sociološkom smislu pomenutom Vernovom djelu, prema Rideru (2008: 51). Vern, dakle urgira stvaranje novog predstavlja podrivanje romantične dimenzije čovjeka koji mora da odbaci postojeće izopačene koja postoji kao bitna odlika SF žanra budući da društvene norme, vrati se svojim korijenima i po- SF roman duguje dosta tradiciji romantizma novo se rodi kao civilizovan čovjek sa pročišće- (2008: 3–4). Međutim, ovaj ideološki element nim moralnim i etičkim vrijednostima. Prepo- Vernovog narativa podjednako može biti poslje- rod kakav je, između ostalog, doživio Ejerton, lik dica autorovih ličnih stavova, što je između osta- iz Vernovog romana Djeca kapetana Granta log pretpostavka za ostale tvrdnje u ovoj studiji, (Vern 1988b) kome je u pomenutom romanu kao što može biti i proizvod patrijarhalnih dru- obećan spas kad iskupi svoju kaznu, a koji je do- štvenih odnosa i normi iz kojih autor potiče. Či- živio da, preobraćen, bude spasen u Tajanstve- tajući analizirano djelo u odnosu na ostala djela nom otoku (Vern 1997) i kao takav nastavio da ovog autora, kao i druga djela iz istog istorijskog postoji u liku kapetana Nema. Vernovi romani konteksta, može se uvidjeti da Vernova predsta- tako utjelovljuju ideju o novom humanističkom va žena nije znatno drugačija. Vern je dakle, pro- preporodu kao što, između ostalog, čini Ursula pustio da svijetu predstavi iskustvo Drugog iz Legvin (Ursula Le Guin 1985) u svojim savreme- rodnog ugla. Ženski likovi prisutni su u nekim nim SF djelima s tom distinkcijom da ona piše iz drugim Vernovim djelima. U Djeci kapetana pozicije feminizma. Granta (Vern 1988b), ženski lik je čak jedan od Analizirano Vernovo djelo, implicitnom vinovnika radnje, ali u samom kolonijanom istra-
VI 2015 11 karakterizacijom likova, uključuje „opoziciju ne- živanju i osvajanju u okviru narativa, žene ne uče- ograničenog, anarhičnog mora i nacionalnog, stvuju. One ostaju u tradicionalnoj viziji inferi- politički organizovanog kopna“ (Rieder 2003: ornog Drugog i u okvirima kolonijalnog diskursa 32). Ujedno, ovaj roman predstavlja metaforu za koji smo rekli da je odlika kako Vernovog, želje za dominacijom jednih nad drugima, za tako i ranog SF romana u globalu (Wolmark osvajanjem i posjedovanjem novog, te težnju za- 1988). Ovaj Vernov roman tako predstavlja pa- ФИЛОЛОГ padne civilizacije da znanjem stekne moć. Pa ternalističku kritiku imperijalizma. ipak, u romanu 20 000 milja pod morem, jedini Velika je vjerovatnoća da se ne može povući 158 „gospodar“ željenih geografskih destinacija mor- paralela između Vernovih likova u romanu i oso- Francuske iRusije uvrijemenastankaromana. S ci, kaoinestabilne ipromjenljiveodnoseizmeđu zbog imperijalnihkonflikata uMalojAzijiiAfri- ne spoljnopolitičkeodnoseFrancuske iBritanije jalnog svijeta,stimštotreba imatinaumuhlad- zentativan uzorakdevetnaestovjekovnog koloni- lično govorinjemačkijezik.Oni takočinerepre- a Savjetnik(Konsej),kakvelislučajnosti?–od- ski Kanađanin,jepredstavnikameričkogkopna, Francuz, baškaoisamautor,NedLend,francu- označeni: Aronaks,jedanodglavnihlikova,je manu sunacionalnoopredijeljeniikaotakvi nih, bogatihisiromašnih,gospodaraslugu. tizacijom odnosaizmeđuvladajućihipodređe- kako implicitnomtakoieksplicitnomproblema- nijalizma, doksusemantičkeopozicijeizgrađene antropocentrizma kaoisocijalneposljedicekolo- romana. Poredtoga,ovajromanpropitujepitanja literature premaRideru(2008:2),temasuiovog stva injegovabudućnost,kaonajčešćetemeSF i ideološkihpogledanasvijet.Prirodačovječan- onalno-etničkih ikulturološko-političkihodnosa kulturnom politikomusvijetu. implikacije mogusečitatiiuvezisatrenutnom mana, nitisamonastvarnost19.vijeka.Njegove koja seneodnosisamonafikcionalnisvijetro- rem ne 20.vijeka.Romanom tako Vernovodjelouvremenskikontekstpolovi- Citroen djelu, tumačećisavremenemitove,Bartporedi gijama možemo pratiti,naprimjer,uBartovim Kritu, aosavremenjavanjeovogVernovogdjela vidjeti umotivimaNemovepodrškerevolucijina menog doba.Vernovapolitičkaagendasemože nost svjetskescene,kako19.vijekatakoisavre- milja podmorem nošću. Štaviše,Vernovilikoviizromana da oni,kaonisamodjelo,nemajudodirasastvar- ba ustvarnomsvijetu,aliseipaknemožetvrditi , Vernimplicitnošaljeuniverzalnuporuku Potomci imperijalističkecivilizacijeuro- Tematika romanaizraženajeuoblikunaci- morem interpretaciji romana Još neke postkolonijalne implikacije u (Barthes2009:61–63).Upomenutom Le Deseé vjerodostojnooslikavajustvar- saNautilusom,postavljajući Kritički potencijal romana 20 000miljapodmo- 20 000milja pod Mitolo- 20 000 20 000 milja pod morem pod 20 000milja bogatstva. vog znanjaitehnologije eksploatacijemorskog već upozicijuakteraisuperiornog vlasnikano- ne upozicijuDrugogkaoobjekta proučavanja, vljaju ga(kaoiostalečlanove posadeNautilusa), čina nakojisepomenutiartefakti dobijajuposta- jim sesuočio.Međutim,Nemova objašnjenjana- druge kulturološkeartefaktenovogsvijetasako- bičnu odjeću,posuđe,namještaj,hranu,pićei pivši naNautilus,detaljnoopisujenjihovuneo- „egzotičnog Drugog“.TakodoktorAronaksstu- lonijalnog diskursadabinjimaidentifikovao morem odjeću, alatislično(2008:7).U ca“ kaoobjektaznanjakroznjihovenaseobine, nih štivareprezentacijanerazvijenihi„primitiva- nije prirodno. proizvod društvenihkonvencija,dakleonogašto rode“ (Unwin2005:174)ukojimajeponašanje [kao odnosa]izmeđupersonalizacijelikovaipri- ljudskih osjećanjaiobjektivnogspoljnjegsvijeta, ma, vidljivojeVernovo„preispitivanjeodnosa prolaze, odslikavajuovajodnos.Utakvimslika- šanje istavovi,čaktransformacijekrozkoje de, datjekrozsamelikove.Njihoveakcije,pona- nog odnosapremasvijetu.Odnosčovjekaipriro- govori odestruktivnimposljedicamakolonijal- nja, uglavnominiciranoodstraneNedaLenda, Bešćutno devastiranjeprirodeiubijanježivoti- nalna ietnička,apočinjubiološkaograničenja. saputnici, dovodidotačkekadaprestajunacio- neobičnog putovanjakojesupoduzeliAronaksi 44). Svakosuočavanjesabijesomprirodeutoku simboličkog ukidanjaetnocentrizma(2008:43– od antropocentrizma,premaRideru,dovodido hodne nesuglasice,aovonarativnoudaljavanje da seujedinjujuuodbranizaboravljajućinapret- pa kojinapadajuljudenabrodu.Stanovnicibro- centrizma vidljivesukrozscenugigantskihpoli- nisu bitne. njegovom svijetugranicenacionalnerazličitosti na komsujezikupisane“(Vern1988a:20).U biblioteke, knjigesu„poredanebezobziranato nost ostalajeneodređena.NapolicamaNemove druge strane,Nemovanacionalnaopredijelje- Rider navodidajebitnaodlikakolonijal- Dalje, tematikaiproblematikaantropo- , Vernupošljavaupravooveelementeko- Žila Verna Žila upostkolonijalnom kontekstu 20 000miljapod 159 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Ljubica Janjetović
U svjetlu postkolonijalnih teorija, ovo Ver- mogao biti upoznat, ali iz čijeg se tumačenja novo djelo može se interpretirati u smislu razo- mogu izvući bitni zaključci. Odnos jezika i SF bličenja imperijalizma kao amblematičkog aspek- žanra, kao i ideja da jezik kontroliše društvenu ta velikih sila. Bez obzira na vojnu i tehnološku percepciju, odlike su mnogih SF djela kao što su moć i materijalno-ekonomsko bogatstvo, velike ona Ursule Legvin, Džordža Orvela i druga. Da- sile ipak nisu toliko moćne. U 19. vijeku postoja- kle, ne eksplicitno, već kroz naratorove komen- la je bitna razlika između modernog i tradicio- tare, Vern neprestano sugeriše čitaocu postojanje nalnog, razvijenih i nerazvijenih u kulturolo- nepoznatog jezika kojim se služe stanovnici ne- škom smislu. Danas, u svijetu globalizacije i hi- obične podmornice. U poststrukturalističkom bridne kulture ove razlike nisu tako vidljive, a smislu, posada Nautilusa, Aronaksu i njegovim uticaj marginalnih društvenih grupa na glavne saputnicima, „komunicira smisao lišen značenja“ kulturološke tokove je sve veći. Stoga, iako ovo (Rieder 2008: 94), a ekscentričnost jezika (opet Vernovo djelo možda nije u onoj mjeri apokalip- u kolonijalnom smislu) sugeriše kulturološku tično niti politično kao što su to Orvelova (Geor- izmještenost „egzotičnog Drugog“ koji ga koristi ge Orwell 2000) 1984. i Hakslijev (Aldous Hu- (Mandala 2010: 24). Nepoznavanje jezika kojim xley 2000) Vrli novi svijet, njegov značaj leži govore Nemo i posada Nautilusa, podrazumijeva upravo u prihvatanju imperijalističkih alternati- za predstavnike kolonijalnog svijeta epistemolo- va, odnosno prihvatanja postojanja drugih kultu- šku prepreku u osvajanju Nemovog novog dru- ra i društava. štva. U svojim književnim eksperimentima, Vern se (u konkretnom djelu samo implicitno) Lingvistička problematika u romanu služi i neobičnim jezičkim stilovima koji bi po 20 000 milja pod morem formi bili između pidžinga i onoga što Sjuzen Do sad je već bilo govora o teoretskim pri- Mandala naziva code-switching (smjenjivanjem stupima različitim društveno-kulturološkim i dva ili više jezika u istom razgovoru) (Mandala političkim temama u okviru analiziranog djela. 2010: 38). Tokom radnje romana 20 000 milja Međutim, ova tematska i ideološka komplek- pod morem se, pored novog jezika posade Nauti- snost pomentog romana, ne predstavljaju njego- lusa, koriste i drugi jezici kao što su: francuski, vu manu već doprinose njegovoj snazi. Govoreći engleski, njemački i latinski. Doduše i ovaj pro- iz ugla tematike, 20 000 milja pod morem sadrži blem je, u okviru romana, ostao samo kao nazna- još jednu bitnu odrednicu SF žanra. U romanu se ka komunikacije na nivou likova i njhovog isku- problematizuje i teorijski razrađuje pitanje jezika stva te čitalac ne može istinski biti postavljen u i njegovog društvenog značaja sa različitih aspe- poziciju suočavanja sa drugošću. Međutim, drugi kata. Tako se može govoriti o jezičkom stilu sa- Vernovi romani kao što je roman Djeca kapetana mog djela, upotrebi različitih nacionalnih jezika Granta (Vern 1988b), imaju u svojoj strukturi kao tematskom motivu, kao i govoru pojedinaca inkorporisane elemente pidžinga. Ovo djelo je i njihovom međusobnom odnosu. dokaz da je Vern bio svjestan postojeće proble- Novo društvo koje je Nemo stvorio na Na- matike na relaciji jezik–društvo. utilusu ima jezik neopterećen postojećim znače- Analizirajući code-switching i upotrebu slen-
VI 2015 11 njem aktuelnih jezika, što predstavlja čest motiv gova u savremenim djelima fikcije i fantastike u SF djela. Ova ideja o poststrukturalističkom kojima je razrađena postkolonijalna ideja jezika autoreferentnom jeziku bez značenja, ostala je, kao moćnog kolonizatorskog sredstva, Sjuzen doduše, samo na nivou koncepta u Vernovom Mandala navodi da kulturološki i lingvistički sin- romanu, ali je nagovijestila neke bitne implikaci- kretizam djela fikcije (2010: 42), budući nesva- je koje sa sobom nosi. Razmatranje ovog fenome- kodnevna pojava (za čitaoca), predstavlja ponaša- ФИЛОЛОГ na moguće je provesti kroz prizmu Sapir–Vorfo- nje van ustaljenih normi. Čitalac tako ima priliku ve hipoteze o uticaju jezika na percepciju svijeta, da doživi drugačije lingvističko iskustvo, lingvi- 160 epistemološki stav sa kojim Vern, dakako, nije stičko „isključenje“ koje narušava njegovo „mo- njegov jezikje „ograničeničudnonestvaran“ lika. Iakosekreće uokvirunaučnogdiskursa, je naročitozanimljivnanivou Savjetnikovog individualni odnoslikovainjihovog govorakoji njem sticanjaznanja. kao suočavanjasanovim,izjednačuje sauzbuđe- tokom kojegseuzbuđenjedoživljajaavanture Brehtov (BertoltBrecht) cjene odstranečitaocakojiSuvinprepoznajekao konstruisanje novognormativnogsistemapro- tehnika podrazumijevadrugačijuperspektivui nju ofikciji.Naprvipogledparadoksalna,ova SF romanimazasnivanačinjeničnomizvještava- Suvina kojitvrdidasetehnikapripovijedanjau između ostalog,nateorijskimosnovamaDarka istraživanje jezikadjelanaučnefikcijeifantazije, ke“ (Mandala2010:13).Mandalazasnivasvoje u pitanjurasne,seksualne,vjerskeilifizičkerazli- vjekov „nelagodanodnossarazlikama,bilodasu bić a iljudiizdrugihsvjetova“kojaistražujučo- je nude„iskustvavanzemaljaca,natprirodnih nuklearne prijetnje,djelanaučnefikcijeifantazi- ve zbognarastajućetehnologizacijedruštvaili ru (2010:8).Osimštoizražavajuljudskestraho- manom skriptivan dobanalnosti,kaoštojeslučajisaro- djela naučnefikcijeifantazije,ponekadjede- čitih jezikaijezičkihpromjenauokviru angloameričke ivodijekakulturiDrugih. ekscentrični doživljajkojicentartežeizmještavan većina drugih,predočenihčitaocuuromanu,je stvo“ (Mandala2010:42).Ovoiskustvo,kaoi nokulturalno imonolingvističkosamozadvolj- definiše SFkaoknjiževnost (Suvin 1972:374) tastika ifantazijauvršteneu čito poduticajempostmodernizma,naučnafan- nog žanra,SjuzenMandalanavodikakosunaro- mljiv (Mandala2010:30–31). drugost, aopetdovoljnoblizakdamubuderazu- različit odjezikaobičnogčitaocadauputina ispitivanja (2010:30).Jezikmorabitidovoljno razumljivosti dabidjelopostiglosvojefekatpre- lansiran naskaliizmeđulingvističkogočuđenjai slučaju, premaSjuzenMandala,morabitiizba- U okviruovetematike,bitno jeanaliziratii Korišćenje neobičnihjezičkihstilova,razli- Razmatrajući stilijeziknaučno-fantastič- 20 000miljapodmorem
ili Kritički potencijal romana efekat
kognitivnog očuđenja očuđenja mainstream Verfremdungseffekt , alionusvakom . Suvintako literatu- 20 000 milja pod morem pod 20 000milja
stičke ja moćiuodnosunapredstavnikeimeprijali- šedimenzionalan likčijajeepistemološkapozici- osjećanja suraznolika.Nemojetakosloženivi- voljnu iironičnuljubavpremanauci,Nemova naksova jedinaemocijaiskazanakrozsamozado- lusa, jesteupravokapetanNemo.DokjeAro- Aronaks injegoviprijateljiobratiliposadiNauti- ta, ajedinikojipoznajesvejezikenakojimasuse Poznavanje jezikaznačimogućnostosvajanjasvije- pokazuju Vernovodnospremaznačajujezika. nijalnom istorijom,prisutniustrukturinarativa, kurs isprepletensaideologijomnapretkaikolo- učnog diskursa. njegova dopuna,Savjetnik,ostajeudomenuna- kroz govor.Sdrugestrane,Aronks,sličnokao lac možedapratitransformacijunjegovoglika u Nemovomgovoru,doemotivnogsloma,čita- tana Nema.Ododlučnostiinaučnepreciznosti može pratitiiizmeđudoktoraAronaksakape- izvor dramskogsukobakojiseusličnojopoziciji taj načinjezik,odnosnogovoridiskurspostaju je liričan,dokSavjetnikodmjereniuredan.Na Savjetnika. Govorećioistimtemama,NedLend da ostvarisuprotstavljanjelikovaNedaLendai njegovog lika.GovornistiloviposlužilisuVernu vor jeautomatizovankaoisvedenapersonalnost obzira nakontekstukomesenalazi.Njegovgo- dimenzije. Savjetnikjeuvijekučtiviuslužanbez gov jezikkaoinjegovipostupci,bezpragmatičke (Unwin 2005:169).Njegovgovorjeravan,anje- sku priroduisavremene probleme. metafiktivnog komentaranauniverzalnu ljud- i likove,Vernpostavljaovaj romanupoziciju rativa imetatekstualnimkomentarima naradnju Konstantnim ometanjem„avanturističkog“ na- za kontrolomiartikulacijom svijeta(2005:202). ujedno izražavaideološkimatriks ljudsketežnje Kroz naučnidiskursVern,kakotvrdiAnvin, rodija nanaukuinaučnipozitivizam19.vijeka. njem, suspendujućinarativ,postajuVernovapa- maničnu strastzaklasifikovanjemirazvrstava- pasaži ukojimaAronaksiSavjetnikpokazuju strast premaznanju.Taksonomijskideskriptivni djela, tosuupravoAronaksovaiSavjetnikova Mnoštvo stranihjezikakaoinaučnidis- Ono štojeistinskikolonijalnoudiskursu kulture, izraženailingvistički. Žila Verna Žila upostkolonijalnom kontekstu 161 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Ljubica Janjetović
Zaključak stičkog društva, datoj u konstelaciji likova, posta- vio ovaj roman u poziciju potencijalnog ataka na Izučavajući književnu istoriju i geografsku narastajuće kolonijalne pretenzije velikih impe- podjelu svijeta, može se, kako tvrdi Edvard Said rijalističkih sila. Uključivanjem drugog pogleda (1994), utvrditi značajna sličnost. Mapa imperi- na geografsku raspodjelu svijeta, raspodjelu zna- jalne podjele svijeta, prema Saidu (1994), artikuli- nja i bogatstva, Vern prikazuje ideološki isključi- še kulturološku viziju kolonijalne Evrope. Tokom va diskrepantna kulturološka iskustva, u Saido- 19. vijeka kada roman postaje jedno od najjačih vom smislu. kulturoloških oružja za kolonijalizaciju osvojenih Kombinacija ekonomskih, militantnih, po- geografskih lokacija, javlja se žanr naučne fantasti- litičkih, klasnih, naučnih i lingvističkih pitanja ke kao oblik otpora narastajućim imperijalnim koja se obrađuju u analiziranom romanu, paralel- težnjama. Uzimajući upravo formu kolonijalnog no sa antropološko-evolucionom opozicijom romana, SF preispituje problem moći, znanja, na- između civilizacije i divljaštva, razvijenih i nera- cionalnih i etničkih pitanja, odnosno čovjekovog zvijenih, drevnog i modernog, prošlosti i buduć- položaja u svijetu i stanja društva u cjelini. Svojim nosti, Vern daje sliku svjetskog položaja Francu- paradoksalnim objektivno-fiktivnim tehnikama i ske i SAD tokom 19. vijeka i razotkriva njihove kolonijalnim diskursom, SF žanr upravo preispi- imperijalne i kolonijalne strategije. Autorov iro- tuje posljedice kolonijalizma i uvodi novi pogled nični ton odražava njegov stav o svijetu u kom na svijet. Kao takav, SF predstavlja otpor opšepri- živi, a glavni motiv djela je apstraktna, univerzal- hvaćenoj estetici, sistemu vrijednosti i društvenim na vizija idealnog ljudskog društva. Preplićući fantastično i kritičko, roman tako problematizu- normama. Iz tog razloga, SF dugo ostaje marginal- je transpoziciju stvarnosti u fikciju. na književna forma, kojoj u akademskim krugovi- Zamjenom mjesta kolonizatora i kolonizo- ma nije priznavana ozbiljnost pristupa aktuelnim vanih i postavljanjem imperijalističkog čitaoca u političkim, društvenim i drugim temama. U tom poziciju podređenog, Vern mu (čitaocu) omogu- kontekstu djeluju brojni predstavnici fikcije kao ćava da doživi iskustvo Drugog kroz vlastito isku- što su Meri Šeli (Marry Shelley), Žil Vern, Džordž stvo i tako ga podstakne na preispitivanje sebe i Herbert Vels (Herbert George Wells) i ostali, čija vlastitog sistema procjene. SF tako postaje ne se djela danas ponovo preispituju u duhu postko- samo vid otpora imperijalističkoj kolonijalnoj lonijalizma. kulturi nego i način definisanja identiteta u post- Komercijalizacija Vernovih djela, njihova modernom svijetu. Vernova strategija zamjene kolonijalno-semantička klasifikacija u dječije perspektive u romanu 20 000 milja pod morem, štivo, kao u ostalom i brojne kasnije, političko- ostaje potpuno u domenu kolonijalnog pogleda, -ideološke interpretacije, atrofirale su njihovu ali i pored toga zadržava kritički karakter. I pored snagu i degradirale njihov kritički potencijal. određenih propusta koje je autor načinio (veliča- Slična je orijentacija obilježila Vernov roman 20 nja čovjeka kao superiorne vrste i tehnologije kao načina ovladavanja svijetom, te zanemarivanje 000 milja pod morem. Međutim, preciznom ana- rodnih problema), Vernova satirična fantazija o lizom karakterizacije likova predstavljenih u po- alternativnom društvu i snažna vizija drugačijeg menutom romanu, kao i njihovog diskursa, može svijeta, predstavljaju kritički komentar na savre- se proniknuti u takav dramatis personae koji svo- menu kulturu.
VI 2015 11 jom konstelacijom među likovima kritički referi- ra na tada aktuelne svjetske društveno-političke prilike. Da li svjesnom težnjom za transponova- Izvori njem vlastitih kritičko-političkih stavova o im- 1. Vern, Žil (1988a), 20 000 milja pod morem, perijalističkom svijetu kao borbi za vlast i domi- Sarajevo: Svjetlost. naciji jednih nad drugima ili pukim reflektivnim 2. Vern, Žil (1988b), Djeca kapetana Granta, ФИЛОЛОГ odslikavanjem postojeće stvarnosti čiji je akter i Sarajevo: Oslobođenje. sam bio, autor je antagonističkom slikom posto- 3. Vern, Žil (1997), Tajanstveni otok, Split: 162 jeće imperijalističke civilizacije i novog humani- Marjan knjiga. . Malvi,Lora (2008),„Vizuelnozadovoljstvoi 7. . Legvin,Ursula(1985), 6. Jakimovski,IlinaiDragan(2010),„Tekst 4. (2000), Oldos Haksli, 3. 5. Jameson,Fredric(1982),„Progressversus 4. Vern, Žil (1999), Žil Vern, 4. 2. Barthes, Roland (2009), Apaduraj,Ardžun(2008),„Disjunkcijaira- 1. snik, 387–398. Đorđević, J.(2008),Beograd:Službenigla- narativni film“u: grad: Prosveta. učna fantastika 4239476 (pristupljeno28.februara2015). stupno nahttp://www.jstor.org/stable/ u: nost kaoantropološkimisaonieksperiment“ kao laboratorija:naučnofantastičnaknjižev- grad: Divit. Pelago. Science-Fiction Studies, Utopia; or,CanWeImaginetheFuture?“, 65–80. (prir.) (2010),Beograd:Filozofskifakultet, Beograd: Službeniglasnik,557–567. Studije kulture zlika uglobalnojkulturnojekonomiji“u: Literatura Arion. Naš svet the novel, as well as the as the characters’ well as novel, discourse, in the resulted worldrial in acritical manner. Th relations andethnic andpolitical in theal matters, impe- social as well as Vernewhich the toexamine used issues nation- of power andknowledge, to indicate the interaction fi between thinking into the structure discourse. Th ofcolonial toindicate Verne ameans by which as well as critical transposed his ofthis paperpose the was toexamine critical potential ofthe novel, said Th Leagues UnderLeagues the Sea istext represents interpretation apostcolonial ofthe novel , drugi svetovi , priredilaĐorđević,J.(2008),
i THE CRITICAL POTENTIAL OF JULES VERNE’S VERNE’S OFJULES POTENTIAL THE CRITICAL
kulturni identiteti Kritički potencijal romana Putusredištezemlje Studije kulture 20,000 LEAG Vrli novisvijet 9(2): 147–158,do- Čapljino oko Čapljino . Mitologije Antropologija POSTCOLONIAL CONTEXT written by Jules Verne, aFrench novelist. , priredila , Žikić,B. UES UNDER THE SEA THESEA UES UNDER , Zagreb: , Split: , Beo- , Beo- , 20 000 milja pod morem pod 20 000milja na- e analysis ofthe eanalysis characterization in used Abstract
ctive narrative discourse, andsocial 16. Wolmark, Jenny(1988),„Alternativefutu- 16. 15. Unwin, Timothy(2005), 14. 14. Suvin, Darko(1972),„Onthe Poeticsofthe 13. Said, Edward(1994), (2004), Nebojša 12. Romčević, 1 Ree, on (2008), John 11. Rieder, 10. Rabkin, Eric(2003), Orvel,Džordž(2000), 9. (2010), Susan Mandala, 8. 09502388800490021 Studies res? Sciencefictionandfeminism“, versity Press. neys inWriting bruara 2015). jstor.org/stable/375141 (pristupljeno28.fe- 34(3): 372–382,dostupnonahttp://www. Science FictionGenre“, lism, muzej Vojvodine. Jovana Sterije Connecticut: WesleyanUniversityPress. Emergence ofScienceFiction The TeachingCompany. terature ofTechnologicalImagination zal Press. Science FictionandFantasy ternational PublishingGroup. Style , London,NewYork:ContinuumIn- New York:Vintage. ,
e aim ofthis text eaim was 2(1): 48–56.DOI:10.1080/ Žila Verna Žila upostkolonijalnom kontekstu IN THE
Popovića , Liverpool:LiverpoolUni- Science Fiction:TheLi- dramatis Th Culture andImperia- , NoviSad:Pozorišni 1984 Colonialism andthe e pur- 20,000 TheLanguagein
Jules Verne:Jour- : College English, , NoviSad:Ver- The Questionof , Middletown, Rane komedije Cultural , VA:
163 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 personae which refl ects a critical view of worldwide social and political circumstances in the nineteenth century. By presenting an antagonistic view of the existing imperialist civilization and the new humanist society, represented by the constellation of characters, the author views the pur- pose of this novel as a potential attack on the growing colonial preten- sions of great imperialist powers. By switching places of the colonizers and the colonized, as well as by subordinating the imperialistic reader, Verne enabled the reader to create their own experience through experi- ence of the Other and capacitated them to reexamine the existing colo- nial evaluation system.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
164 „Gileja“ put pojavioumartu1913.godine,kadajegrupa dina XXveka.Termin„kubofuturizam“seprvi nosti ruskeavangardekojiseformirao10-ihgo- turizam (iliruskifuturizam)jepravacuumet- Amra Latifić UDK 82.02FUTURIZAM UDK 10.7251/fil1511165l DOI PESNIČKOG EKSPERIMENTA KOMUNIKACIJSKI NIVOI ZAUMNOG Fakultet ikomunikacije zamedije Univerzitet Singidunum Amra Latifić 1 O značnosti (Hlebnjikov)ifluidnostisuočavanjasautopijskimvizijamanovogsveta. Zaumni pesničkieksperimentjeprikazanuintermedijskojsloženosti(operaPobedanadsuncem),više- nja utilitarnoggovora,kaoiotvorenoststiha,preplitanjenarativnihnenarativnihpoetskihstruktura. arhetipskog imitskog.Uraduseanaliziraurušavanjedekonstrukcijagramatike,poetikenačinapisa- diskursom. Onikonstruišunovaznačenja,pravilaipisanja,produkujuhibridnijezikkubofuturističkog, menta. Ruskizaumnipesnicipraveeksperimentesautilitarnimjezikom,kaoinaučnimteorijskim zam, pesničkieksperiment,samodovoljnareč,dekonstrukcija. „Gileja“(rus.„Гилея“) jeprvaruskafuturističkagrupa odražava najnovije tendencijeuruskojpoeziji.Umartu označavao jepojam zaruskunacionalnuumetnost koja futurizam“, koji su koristilipripadnicigrupe„Gileja“, ma“, „budućnicima“i„kubofuturistima“. Naziv„kubo- slikarstvu. Pesnicifuturistisusebe nazivali„futuristi- ezije uticalesuaktuelnetendencije kojesusejavljaleu imenom almanahu.Naformiranje nove futurističkepo- biojeizdatudecembru1912.godineisto- ному вкусу“) mar društvenomukusu“(rus.„Пощечина обществен- stički programskimanifestovegrupepodnazivom„Ša- štampan nazidnimtapetamau300primeraka.Futuri- dijsko utočište“(rus.„Садок судей“). Zbornik jebio futuristički zbornikpesamaovegrupepodnazivom„Su- tor jebioDavidBurljuk.Istegodineobjavljenprvi Grupa jeosnovananajesen1910.godine,anjeninicija- ных) iB.Livšic(Бенедикт Константинович Ливщиц). яковский), A.Kručonih(Алексей Елисеевич Круче- Гуро), V.Majakovski(Владимир Владимирович Ма- Васильевич Каменский), J.Guro(Елена Генриховна колай Давидович Бурлюк), V.Kamenski(Василий вич), D.iN.Burljuk(Давид Давидович Бурлюк иНи- Владимиро- Виктор р. Хлебников, Владимирович pesnika čijisastavsučinili:V.Hljebnikov(Велимир lun reči: Ključne Apstrakt: 1 otpočelasaradnjusa„Savezomomladi- nja ruskihzaumnihpesnika.Kubofu- predstavljala sueksperimentalnareše- snovne idejeruskefuturističkepoezije U radusuizvedenekomunikacijskeanalizevizijaruskogzaumnogpesničkogeksperi- Avangarda, zaumnapoezija,transracionalnaretorika,futurizam,kubofuturi- rijskim spisimakoristiotermin„futurizam“ili 2 ne“ „Savezomladine“(rus.„Союз молодежи“) jeumetni- sam“ (oba1915). „Prolećna kontraobaveštajanaslužbamuza“,„Uzeo le“, „Zapušač“,„Prvižurnalruskihfuturista“(sve1914); almanasi: „SudijskoutočišteII“,„Troje“;„Mlekokobi- ma novatorima.Godine1913.poblikovanisuzbornicii delatnošću, sarađujućisapesnicimaidrugimumetnici- čan. Grupa„Gileja“jenastavilasasvojomizdavačkom jednički radgrupe„Gileja“i„Savezaomladine“jeokon- scenografija Maljeviča).Udecembru1913.godineza- ra Hljebnikova,libretoKručoniha,muzikaMatjušina, jakovskog, iopera„Pobedanadsuncem“(prologVelimi- rističkog teatra“–tragedija„VladimirMajakovski“Ma- gradu bilesupremijernoizvedeneprvepredstave„futu- ринович Малевич). Udecembruiste godineuPetro- Матюшин), A.KručonihiK.Maljevič(Казимир Севе- koju supotpisaliM.Matjušin(Михаил Васильевич nosti –pesnikafuturista,poslekogajeizdatadeklaracija žan jeuFinskojPrvisveruskikongresvizionarabuduć- ne“. Uokvirudelovanjaovedvegrupe1913.godineodr- godine izlazinjihovzajedničkialmanah„Savezomladi- čarskim umetničimudruženjem„Savezomladine“iiste 1913. godinegrupa„Gileja“jeotpočelasaradnjusalevi- sti umetnosti.Društvo jeukinuto1914.godine. žavali suizasedanja komitetaiteorijskeraspraveizobla- prenesu iuRusiju.Semznačajneumetničke prakseodr- teresovali zasavremenesvetsketokove iželelisudaih nov (Павел Николаевич Филонов). Umetnici susein- Matjušina. Jedanodglavnihpobornika biojeiP.Filo- вержеев), aosnovanojenainicijativu J.GuroaiM. dine. PredsednikudruženjabiojeL. Ževeržejev(Л.Же- čko društvoformiranouPetrogradu,februara1910.go- 2 ipostalanjensastavnideo.Dotadaseuteo- pregledni rad 165 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Amra Latifić
„egofurizam“. Benedikt Konstantinovič Livšic jev (Николай Николаевич Асеев), S. Bobrov i I. (Бенедикт Константинович Ливщиц) pisao je Aksenov (Иван Александрович Аксенов). o pojavi futurizma u Rusiji: „Kada je prvi put jav- U stilskom i morfološkom smislu kubofu- no govorio o futurizmu, David [misleći na Davi- turizam obuhvata jedan deo razvoja italijanskog da Burljuka] je smatrao nužnim da objasni da futurizma. Za razliku od evropskog, pre svega ita- futurizam nije nešto loše, to nije neuspeli poku- lijanskog futurizma, ruski futurizam nije imao šaj ostvarenja psihologizacije, kao što su to poku- striktno određene umetničke kanone unutar sa- šali kubisti i njihovi prethodnici. Sam termin mog pravca. Ruski futuristički koncept bazirao „futurizam“ nama je u to vreme bio odiozan. se na slobodnijem odricanju estetskih normi i Termin je prihvatio u novembru 1911. godine odricanju umetnosti kao sistema pravila i uslov- Igor Severjanjin, pridodavši mu reč „ego“ od nosti. Bazirao se na konceptu apsurdnosti: umet- kada je postao obeležje grupe petrogradskih pe- nost budućnosti je pokazivala otvorenu vezu sa snika“ (Koтович 2003: 372). Futurističkom po- ruskom ruralnom, folklornom tradicijom primi- kretu pripadale su pomenute grupe „Gileja“ i „Savez omladine“, zatim grupa egofuturista3 tivizma, ne osvrćući se samo u nazad, već vrativši okupljena oko izdavačke kuće „Petrogradski gla- se na primarne početke ruske umetnosti. Mari- snik“; moskovska grupa egofuturista V. Šeršene- neti (Filippo Tommaso Marinetti) je iz tog ra- viča (Вадим Габриэлович Шершеневич), R. Iv- zloga tvrdio da takve tendencije ruskih budućni- 5 neva (Рюрик Ивнев), K. Boljšakova (Констан- ka pokazuju metafizički karakter i da ruski futu- тин Аристархович Большаков) i dr.; grupa rizam nema ništa zajedničko sa evropskim futu- „Centrifuga“4 koju su činili B. Pasternak, N. Ase- rizmom.6 Ali, ono što se zasigurno može reći jeste činjenica da je na sociološkom planu zajednička 3 „Egofuturizam“ je futuristički pravac u ruskoj književ- nosti nastao između 1910. i 1911. godine. Pojam „egofu- mir. Predmet teorijskih istraživanja grupe predstavljalo je turizam“ doslovce znači „ja u budućnosti“. Inicijator ispitivanje lirske poezije, odnosno pitanje odnosa stati- pokreta je Igor Severjanin (Игорь Северянин), koji čkog centra ovozemaljskih normi i eksperimentalno- okuplja grupu mladih pesnika pod nazivom „Ego“. Čini- -futurističkih dinamičkih pokušaja odvajanja delova od celi- li su je K. Fofanov (К. Фофанов), G. Ivanov (Г. Ива- ne: „celina – kretanje – sastavni delovi“. Predstavnici ove нов), Gral-Areljski (Грааль–Арельский), I. Oredež (И. grupe poredili su poeziju sa mašinom baziranom na cen- Оредеж), P. Kokorin (П. Кокорин) i P. Širokov (П. trifugalnom kretanju i izvodili analizu poezije preko ma- Широков). U novembru 1911. godine izlazi knjiga N. tematičkih proračuna. B. Pasternak (Борис Леонидович Severjanjina „Prolog. Ego-futurizam. Poezagrandioz. Пастернак) je napisao manifest ove grupe pod nazivom Apoteoza – sveska – treći tom“ (rus. „Пролог. Эго-фу- „Centrifuga – Pismenost“ u kome je obrazložio osnovne туризм. Поэзаграндиоз. Апофеозная тетрадь третье- ideje. Zalagao se za ideju da je poezija bazirana na intona- го тома.“). Godine 1912. egofuturisti menjaju ime u ciji, ritmici i sintaksi. S. Bobrov (Сергей Павлович Бо- „Akademija Ego-poezije“ (rus. „Академией Эго по- бров) je formulisao pojam „lirskog prostora“, struktuirao эзии“). Iste godine izdali su časopis „Petrogradski gla- je i prostranstvo stiha, a vezuje ga za razbijanja ritma, do- snik“ (rus. „Петербургский глашатай“). Ubrzo posle, ziranje rime i uvodi matematičke termine u stihove. iste godine, grupa se raspala. Ivanov i Gral-Areljski su se 5 Naziv „budućnici“ potiče od rus. „будетлянство“ od rus. pridružili grupi akmeista. Na bazi „Akademije Ego-poe- reči „будет“ što znači „dogodiće se“, ali i „будущее“ što zije“ Ignjatev osniva grupu „Inntuitivna asocijacija Ego- znači „budućnost“. „Будетляне“ je ruska reč za futuriste. -futurizma“ (I. Ignjatev, P. Širookov, V. Gnedov). Grupa 6 „Kada je Marineti posetio Rusiju nazvao je Ruse ’lažnim se održala do 1914. godine. Godine 1912. Igor Severja- futuristima’. Da li je moguće da je prava budućnost unu- njin publikuje osnovne stavke „egofuturističkog“ mani- tar futurizma osećaj za konflikt i promenu? Marinetija VI 2015 11 festa. Prvi deo potpisalo je udruženje „Akademija Ego- sam sreo u Moskvi jedne večeri u februaru, mislim da je -poezije“, a drugi Igor Severjanjin. „Egofuturizam“ pro- to bilo 1914. godine. Bio sam im potreban jer je veoma gramski je određen po stavkama: 1) Celina – Egoizam. malo futurista znalo druge jezike, a on je govorio samo 2) Božanstvo – Celina. 3) Čovek – deo Boga 4) Rođenje italijanski i francuski. Tako sam ja bio prevodilac i tu- – izdvajanje iz Večnosti. 5) Život – deo izvan Večnosti mač između njih i Marinetija. I on je rekao: ’Slušajte, ja 6) Smrt – povratak dela u celinu. 7) Čovek – Egoista. nisam potiv Rusije. Ja mnogo volim Rusiju, a posebno 4 ФИЛОЛОГ „Centrifuga“ (rus. „Центрифуга“) je književna grupa volim žene; ali ruska poezija, ona nije futuristička.’ A ja umerenog futurizma. Postojala je od 1914. do 1920. go- sam rekao: ’Potpuno Vas shvatam; Vi volite ruske žene dine. „Centrifuga“ je predstavljala naziv za zamišljenu zato što ih razumete, a rusku poeziju ne volite zato što je 166 futurističku mašinu koja će omogućiti da se dosegne sve- ne razumete.’“ (Jakobson 1979: 113). Komunikacijski nivoi zaumnog pesničkog eksperimenta karakteristika evropskog i ruskog futurizma ob- čenje bazira isključivo na čistom zvukovnom seg- jedinjenje ideja utopije i revolucije. mentu nove reči. Teksturu reči on posmatra kroz Paralelna istraživanja pesnika ruskog futu- njene zvukovne i verbalne karakteristike. Pored rizma i eksperimenti likovnog futurizma, dove- verbalne i zvukovne teksture, Kručonih je identi- šće do pojave kubofuturizma, kao i do kubofutu- fikovao i silabičku, ritmičku, semantičku, sintak- rističke programske i teorijske racionalizacije i sičku, grafičku i leksičku teksturu reči. realizacije. Značajan programski element za ku- Osnovna zamerka futurističkih pesnika, u bofuturizam je predstavljao primitivizam. odnosu na simboliste, bila je upotreba reči: sim- Osnovne ideje ruske futurističke poezije predsta- bolisti su za razliku od futurista rečima pristupali vljala su eksperimentalna rešenja Alekseja Kru- preko njihovih već utvrđenih značenja i sadržaja. čoniha i Viktora Hlebnjikova. Njihove ideje o Iz tog razloga Kručonih uvodi pojam „samodo- novom zaumnom (transracionalnom) jeziku bile voljne“ reči, odnosno „reči kao takve“. Pod poj- su tesno povezane sa njihovim interesovanjima mom „samodovoljnost“ Kručonih podrazumeva za prvobitne, primitivne govore i jezičke oblike,7 oslobađanje reči od njenog podređenog značenja. kao i za govor dece, ruske folklorne elemente je- Oslobađanjem podređenog značenja, poetska ar- zika, slovensku mitologiju i govor verskih sekti. tikulacija postaje slobodna i samostalna. Vanzna- Logika jezičkog formalizma u književnosti posta- čenjsko polje Kručonih je odredio vizuelnim/ je dominantna u slikarstvu, a čista forma oslobo- grafičkim i zvučnim/grafičkim svojstvima reči. U đena semantičke logike u slikarstvu postaje ele- granicama tih svojstava Kručonih je tražio nova ment književnih eksperimenata. U futurističkoj značenja. težnji da se stvori transracionalni ili zaumni jezik leži ideja o novom govornom, semantičkom zna- čenju reči. Krajnji cilj istraživanja je stvoriti reč Primer: kao čistu artikulaciono-semantičku kompozici- a e u ju, pri čemu se isključuje normirana vrednost zvuka. e e u Zaumna poezija oslanja se na intuiciju i transracionalnu retoriku. Kručonih piše: „Ono što doživimo ne možemo izreći rečima (reči i poj- iii e movi su okoštali) – reči su mučne – one su gno- seološki prazne. Otuda stremljenje ka zaumnom, Kručonihovoj pesmi geometrijsku formu slobodnom jeziku. Takvom načinu razmišljanja daje spoljni kvadrat slike (a – u – e – iii). Osnova čovek pribegava u značajnim trenucima života“. kvadrata leži na trouglu (iii – e – e), koji mu u (2001: 19) statičkom smislu daje neograničenu čvrstinu Kručonih se tokom stvaranja zaumnog jezi- osnove. Kručonih vizuelno namerno pravi „ispu- ka interesovao za čisto lingvističke probleme. Po- st“ na kvadratskoj osnovi u obliku trougla, pola- vodeći se lingvističkom logikom dolazi do pot- zeći od činjenice da je trougao jedina geometrij- pune destrukcije lingvističkog oblika unutar ska figura koja ne trpi deformacije usled dejstva same reči. Kručonih je preko zaumnog jezika fa- spoljnih sila. Cela figura pesme leži na dve tačke:
vorizovao ideju o jeziku nove poezije, čije se zna- iii i e. Spoljnu, vizuelnu stabilnost figuri daju ne- VI 2015 11 simetrična raspodela samoglasničkih snaga: iii 7 Na povratak jeziku prvobitne zajednice u analizama ru- skih zaumnih pesnika uticao je i primitivistički pravac u prema e. Početni samoglasnik pesme je samogla- likovnoj umetnosti. U decembru 1909. godine na izložbi snik a, kao prvi samoglasnik koji čovek izgovori „Zlatno runo“ (rus. „Золотое руно“) predstavljeni su po rođenju (reč „mama“, slična je gotovo u svim prvi radovi u primitivističkom stilu. Termin futurizam, jezicima). Čvrstinu konstrukciji daje glas e, koji kao opšti pojam za period rane ruske avangarde (1910– ФИЛОЛОГ 1915), u teorijskoj i istorijskoj literaturi različito se pomi- se nalazi na svim stranicama i dijagonalama kva- nje. Vladimir Markov u svojoj knjizi „Istorija ruskog fu- drata. Samoglasnik e takođe se nalazi i na svim turizma“ koristi termin „primitivistički futurizam“. temenima trouglova. 167 Amra Latifić
O umetničkom delu kao formalistički ne- pitanju je redukcija naracije na osnovnu, prama- zavisnoj, slobodnoj konstrukciji pisao je Kručo- teriju jezika, znaka. Dokazuje se da reč, slovo ili nih u svom manifestu „Reč kao takva“ iz 1913. znak poseduju istu onu fenomenološku složenost dodine. Manifest su ilustrovali Maljevič i Olga kao i boja za slikara, glina za vajara itd. Razbijanje Rozanova: i redukcija logike prirodnog govora, regulisanog „1. Misao i govor ne mogu se uhvatiti emo- normama utilitarnog opštenja, pokazuje potenci- cionalnim iskustvom nečije inspiracije; jalnu beskonačnost teksta. Hlebnjikovljev ili zato je umetnik slobodan da se izrazi ne Kručonihov postupak zauma stvara prostor za samo zajedničkim jezikom (koncepti), beskonačan razvoj jezičkih generativnih moći. već i privatnim (stvaralac je individua), kao i jezikom koji ne poseduje konačno značenje (nije zamrznut), a koji je tran- Zaumni eksperiment u multimedijalnoj sracionalan. Zajednički jezik je obave- operi „Pobeda nad suncem“ zujući, a slobodni dozvoljava potpuniji „Pobeda nad suncem“ je prva futuristička, izraz. [...] multimedijalna opera, napisana u dva čina i šest 2. Reči umiru, svet ostaje uvek mlad. slika. Prolog je napisao V. Hljebnjikov, libreto – Umetnik vidi svet na nov način, i kao A. Kručonih, muziku – M. Matjušin, a dekor je Adam imenuje sve. Ljiljan je divan, ali uradio K. Maljevič. Opera ja premijerno izvede- reč „ljiljan“ je okaljana prstima i silova- na 3. i 4. decembra 1913. godine u „Luna parku“ na. Iz tog razloga ja ljiljan zovem „eui“, u Oficirskoj ulici u Petrogradu. i ponovo uspostavljam originalnu či- Idejni koncept opere je osvajanje Sunca od stotu. strane „budućnika“ i demonstriranje ideje šta 3. Suglasnici stvaraju svakodnevnu nacio- umetnost „postsunca“ može biti. Već u prvom nalnu atmosferu, suprotno tome samo- činu sunce biva pobeđeno. Ono je „uništeno, sa- glasnici stvaraju univerzalni jezik. [...] kriveno i mrtvo“, pod čim se podrazumeva ne 4. Stih predstavlja, nesvesno, izvestan nebeska svetlost, već simbol poretka društva, broj serija samoglasnika i suglasnika. umetnosti ili prirode. Pobeda nad suncem je više- Ove serije su nedodirljive. Bolje ga je struka pobeda nad okoštalim sistemom čovečan- zameniti zvučnom jednostavnom reč- stva. U operi je svet prikazan naopačke, a sunce ju, nego jednostavnom idejom. [...] se nalazi u unutrašnjosti predmetnog sveta. Fu- 5. Nove verbalne forme stvaraju novi sa- turista Snagator cepa Sunce, dovodeći mrak na držaj, a ne obrnuto. Zemlju. U drugom činu gledalac se postavlja u 6. Uvođenjem novih reči donosim novi futurističko okruženje skandala. Na kraju dolazi sadržaj gde sve počinje da klizi (da se do katastrofe, pri čemu pobedu preuzima tehni- pomera). [...] ka. To i jeste suština „Pobede nad suncem“ – svet 7. U umetnosti ne može biti nerešenih izokrenut naopačke, a koji je rekonstruisala disonanci – „nešto neprijatno uhu“ – umetnička praksa. jer je disonanca u našoj duši ona koja Dramski tekst je određen produktivnošću razrešava prvo (tj. nerazrešene diso- tekstualnog obećanja govora (glasa, tona, dijalo-
VI 2015 11 nance umetnosti). [...] ga, monologa, pripovedanja, introspekcije, per- 8. S ve ovo ne sužava umetnost, već je proši- formativa, govornog čina). (Šuvaković 2001: ruje novim oblastima.“ (navedeno u: 101). U svojoj početnoj ideji stvaranja zaumnog Markov 1968: 130, 131). jezika, Kručonih se poveo za idejom da jezička praksa ne reprodukuje samo prajezičke elemente, Zaumni jezik se vraćao na atomske arhije- već i produkuje jezičku praksu van okružujućeg ФИЛОЛОГ dinice uma, te je procesom dekonstrukcije go- govora. Jezik zauma postaje vitalni, aktivni ele- vornog jezika konstruisao predsimboličko znače- ment društva, u trenutku kada se izgovara. Go- 168 nje posebnih, pojedinačnih jedinica arhijezika. U vorni ekvivalenti uvode čitaoca u atmosferu slika Komunikacijski nivoi zaumnog pesničkog eksperimenta predstave i time se stimuliše gledaočevo domi- smisao, funkcija i značenje izgovorenog. Takva šljanje. Ti govorni ekvivalenti pored predstavlja- poezija u svom ontološkom tkivu sadrži ritualni i nja opere idu za kritikom koja uspostavlja dijalog šamanistički čin. između kritičara i gledalaca. Glasovi – govorni Umesto čoveka, figura stupa na pozornicu objekti konstruišu atmosferu, a ne priču. Zaum- kao problemska stvarnost i dobija svoju auto- ni tekst ne traži pokretačku, izvornu motivaciju nomnu estetsku dimenziju. Postavka „Pobede u trenutku saopštavanja, već pokazuje efekte ma- nad suncem“ je pionirski pokušaj da se mogući terijalizacije unutrašnjeg glasa. Materijalni zaum- svet kao istorijski dramski tekst transfiguriše u te- ni tekst predstavlja uzorak mogućnosti razdvaja- atarski događaj ili performans. Tekst Kručoniha nja samog teksta i njegovih potencijalnoh formi. ne predstavlja više izraz duhovne, unutrašnje nu- U tom smislu on ne poseduje razrešenje značenja žnosti, već predstavu o obliku prikazivanja – za- (razvoj pripovedanja kroz uvod, zaplet i rasplet), umnu predstavu. On to realizuje tehnikama cita- već samo punktuira potencijalna značenja. Glas ta (preuzimanje postojećih značenja) od kojih više nije nosilac priče, već samo objekt koji je za- veštačkim povezivanjem (tehnika montaže) pravi stupa. U pitanju su antiekspresivne, mehaničke sopstvena. Zaumni jezik ne predstavlja dekon- konstrukcije izvođenja govora. Tekst postaje me- strukciju mitskog ljudskog jezika, jer ništa ne od- dijsko, prostorno i vremensko događanje. Tekst bacuje, već postojeća značenja prikazuje kao ra- postaje trag drugih tekstova (filozofskih, nauč- stavljena i ponovo sastavljena, montirana. Takav nih, umetničkih, ritualnih itd.) i nije više dijalo- jezik proizvodi u pojedinačnom glasu njegovo ški i narativno koncipiran, već počinje da razvija brujanje, koje razlaže i proizvodi sopstveni smi- i ambijentalni diskurs (scenografski, koreograf- sao. Takvo čitanje ne stvara konačno, a samim ski, multimedijalni). Pisanje operskog teksta tim zatvoreno značenje, već se pri svakom čitanju kroz transracionalni eksperiment postaje proi- ili izvođenju proizvodi jedan novi trenutak u pro- zvođenje novih referenci za mogući svet teatra. cesu označavanja. Samim tim zaumni tekst Kru- Upotrebom zaumnog eksperimenta opera čoniha predstavlja autonomni dramski spis, od- „Pobeda nad suncem“ pokazuje karakteristike nosno autentično pismo, koje u svakom glasu oralne poezije8 za poetske performanse koji se za- prilikom mehaničkog izvođenja, locira ontološku snivaju na činu izgovaranja i izvođenja poetskog posebnost transfiguracije dramskih kodova. teksta. Alogičkim povezivanjem konkretnih seg- Put ljudskog osnaženja, preko avijatičare- menata govora – fonema, dobija se hermetičan vog udesa, prikazan je na kraju opere kao futuri- semantički definisan tekst sa simboličkim, nara- stička poruka. Pad aviona simbol je sumnje, ali i tivnim i demonstrativnim osobinama. Zaumni nadilaženja futurističke ideje o dinamici kao eksperiment postaje poetski performans u kome osnovoj logici na kojoj se bazira suština sveta. se realizuju intonacija, tempo, ritmika prilikom Resemantizacija starih simbola ispituje značenj- izgovaranja i telesni gestovi, bihevioralne situaci- ski status elemenata u procesu preispitivanja je uz praćenje muzike. U tom smislu zaumni ek- kubističko-futurističkih iskustava. speriment postaje čist „govorni čin“ ili „govorna Nakon što je preživeo udes avijatičar poru- situacija“ u kojoj značenje proizilazi iz koliko čuje publici: novonastalog hermetičkog semantičkog znače- nja pesme, toliko i iz intencija i načina izgovara- l l l VI 2015 11 nja, odnosno govornog čina. Time zaumni ek- kr kr kr speriment dobija apsolutnu performativnu tlp funkciju po kojoj se činom izgovaranja ostvaruje kr vd t r kr vubr 8 Sredinom šezdesetih godina prošlog veka u američkoj du du poeziji počinje da se upotrebljava opšti termin „oralna ФИЛОЛОГ poezija“ za poetske performanse (Dejvid Entin / David ra l Antin, Džon Kejdž / John Cage, Džerom Rotenberg / k b i Jerome Rothenberg). žr 169 Amra Latifić
Završna pesma vojnika u „Pobedi nad sun- snosti, koju je posedovala tradicionalna književ- cem“ ključnim postulatima zaumnog pesničkog nost. Fiktivni zaumni eksperiment poprima ra- jezika čini da semantičkim „pomeranjem“ znače- zne varijante eksperimentalnog teorijskog diskur- nje predmeta postane određeno njegovom upo- sa i zahvaljujući tome postaje imun na moguću trebom. Potpuno rušenje logičko-kauzalne pove- relativizaciju spolja. U tom smislu može se reći da zanosti predlaže novi tip u artikulaciji značenja. je zaumni književni eksperiment predstavljao Kombinacija suglasnika predstavlja jezik lišen hermetičnu teoriju. Takav eksperiment stiče jedi- fiksiranog pojmovnog značenja. Univerzalno nu verodostojnost u sopstvenom tekstu, koji kao oslobođeno značenje tokom opštenja realizuje se materijal koristi sve spoljne tekstove (filozofske, posredstvom samoglasnika u, a, i i, koji se nalaze naučne, umetničke, ritualne itd.) za sopstveni ra- na centru strukture pesme. Samoglasnici, kao naj- zvoj. Zaum, postaje trag drugih tekstova, koji je zvučniji glasovi, predstavljaju najsavršeniji jezik izgrađen na poigravanju u samom procesu sop- svojom jednostavnošću. Samim tim maksimal- stvenog razvoja. Ovakvu strategiju Hlebnjikov nom redukcijom Kručonih se vraća na jezik prvo- sprovodi dosledno i strogo, formulišući kroz poe- bitne ljudske zajednice. Izvan verbalno definisa- ziju kompletan teorijski diskurs. Na tom putu nog, jezik je određen bitno, karakteristično i do- Hlebnjikov potpuno briše sve granice između minantno zvukovnim kretanjem. Zvuk je u artifi- poezije i teorije: poezija postaje teorija i obrnuto. cijelnom i specifično konstruisanom kretanju u Po svojoj formi zaum predstavlja potpuni avan- odnosu na prethodno definisanu i fiksiranu fone- gardistički eksperiment: on je autonoman, jezički matsku strukturu jezika. Tekstualna proizvodnja zatvoren i predstavlja individualnu utopiju. pesme stvara indeksna značenja koja pokreću do- Hlebnjikov je tvrdio da se čovekova čula ne slovan čin izgovora samoglasnika i suglasnika. Sve ograničavaju na pet poznatih, već da ih postoji što se dešava, dešava se, ali i završava u samom beskonačno mnogo, a njihova kvantitativna kul- govoru. Govor se nalazi naspram same stvarnosti minacija dešava se u predsmrtnom trenutku. i biva njena hiperstvarnost. Višeslojna simbolika „Možda u predsmrtnom trenutku, kada sve žuri, povezuje se sa ritualnim vidom praartikulacije. u paničnom strahu se spasava bekstvom. [...] Mo- Ne dajući nikakve indikacije u kojoj se mogu pre- žda se u tom predsmrtnom trenutku u svačijoj poznati tragovi govornog jezika, pesma je vizuel- glavi odvija strahovitom brzinom ispunjavanje no konstruisana bez određene topografije. rascepa i rovova, rušenje formi i utvrđenih grani- Kručonihova jezička igra postaje strategij- ca“ (navedeno u: Kedrov 1992: 180). Preokret u ska, ali i društvena igra. Pravila i konvencije unu- nauci i umetnosti Hlebnjikov vezuje za psiholo- tar zaumne jezičke igre određuju značenja unu- ški preokret u samom čoveku. U trenutku tar umetničkog, društvenog konteksta. Odnos umnog preokreta čovek je dužan da spozna je- govora i zaumnog pisma postaje interprodukti- dinstvo opstanka prostora i vremena, koje ujedi- van: govor (čin čitanja zaumnog teksta) se upisu- njuje svih pet čovekovih čula: „Pet lica, petoro ih je u materijalnu strukturu pisma, a zaumno pi- je, ali to je malo. Zašto ne: jedno, ali veliko? [...]“ smo opstaje kao materijalni, telesni kontekst i ne (navedeno u: Kedrov 1992: 180). Pet čula razdvo- postoji izvan govora, odnosno van vremenskog i jenih u prostoru i vremenu, treba da zameni je- prostornog čina njegove zvukovne realizacije, dinstveno prostorno-vremensko viđenje sveta.
VI 2015 11 odnosno govora. Iz tog razloga kazivanje zaumne Razdvojena čula Hlebnjikov upoređuje sa hao- poezije kontekstualni je čin: performans koji se tičnim tačkama u prostoru. Samo spajanje tih odigrava u vremenu i prostoru. tačaka omogućava percepciju čitavog n-dimenzi- onalnog prostora, bez podele na čujne i vizuelne predstave. Poezija je po Hlebnjikovu jedino du- Komunikacijski nivoi zaumnog žna da ujedini pet ljudskih čula, čije se apsolutno ФИЛОЛОГ Hlebnjikovljevog eksperimenta jedinstvo stiče pre ili kasnije kroz celovitost i je- Koristeći zaumni eksperminent Hlebnji- dinstvo prostora–vremena. Hlebnjikov se ova- 170 kov se lišava kontekstualne interpretativne zavi- kvom eksperimentalnom analizom bavio preko Komunikacijski nivoi zaumnog pesničkog eksperimenta zvukova poezije i može se reći da mu je početnu hovo razumevanje. [...] Tako, na početku reči ideju dao dvesta godina ranije Lomonosov (М. vreme je zvuk v, koji označava kretanje mase oko В. Ломоносов) svojim eksperimentom u kome centra. Pomoću istog znaka označena je težina – je tražio lice i naličje prostora u samoglasniku a: nešto prikovano na svojoj orbiti, što nastoji da uhvati zalet i odleti. Kao rezultat nastaje – okre- „Otvorio se bezdAn zvezdA pun, tanje. Težina, vreme, okretanje – to su modeli ZvezdAma broja nema, bezdAnu dnA.“ pokušaja izlaska izvan granica gravitacije. Rezul- tat je kružno kretanje planeta, po orbiti oko cen- Hlebnjikov je eksperiment sa prostornom tra gravitacije. Kao suprotnost toj težnji za izla- analizom zvuka proširio i na suglasnike. On je skom izvan granica gravitacije postoji centripe- Puškinovu poeziju poredio sa geometrijom Eu- talna sila svemira, izražena kroz strukturu zvuka klida (Euclid), a inspiraciju za svoju poeziju tra- b. To je teško breme težine. Što je veća sila teže, žio je u geometriji Lobačevskog (Н. И. Лобачев- utoliko polaganije teče vreme. ский). Svi eksperimentalni pokušaji Hlebnjiko- va kretali su se ka ideji da se zvuku koji se širi u Bobeobi pevale su se usne, prostoru i vremenu prida maksimalna slikovitost Veeomi pevali su se pogledi, koja će proširiti poetsku semantiku. Zvuk je kod Pieeo pevale su se obrve, Hlebnjikova predstavljao prostorno vidljivi mo- Lieej pevao se oblik, del kosmosa, koji ima svoj autentični svetlosni Gzi – gzi – gzeo pevao se lanac. blesak i boju. Ovaj poetski eksperiment bio je du- Tako je na platnu nekakvih podudarnosti žan da ukrsti vremensku i prostornu dimenziju i Bez dimenzija živelo lice. da ih proglasi jedinstvenom celinom. „Zvuk s će biti tačka iz koje izvire blesak. Izgovarajući reč „Bobeobi“, čovek već na Zvuk z će izgledati kao zrak koji je na putu naišao početku pesme čini tri puta pokret usnama, koji na prepreku i prelomio se: to je munja i cik-cak, simulira ujedno poljubac i mrmljanje bebe. Kao to je ogledalo, zenica, vid – sve što se odražava i pojašnjenje ovoga Hlebnjikov u nastavku stiha prelama u nekoj sredini. Zvuk p biće obim koji se piše „pevale su se usne“. Reč „lieej“, potiče od reči širi – barut, paperje, para: on će lebdeti u prosto- „лилейный“ (beo kao ljiljan), a „gzi – gzi – gzeo“ ru, kao padobran. [...] Ti zvučni talasi, strujeći i je onomatopoetsko zveckanje metalnog lančića. prelivajući se jedni u druge, učiniće vidljivom Poslednji stih „bez dimenzija“ odnosi se na tač- onu sliku svemira koja se pojavila pred čistim ku, tačnije, Hlebnjikov pravi paralelu između dečjim pogledom čoveka kada je prvi put davao poezije i slikarstva. Podstaknut kubističkim li- stvarima zvučna imena. Tada je čovek bio pra- kovnim eksperimentom, želi da dokaže da i od- zan, kao zvuk č, kao lobanja, kao pehar. U gustoj govarajući fonematski sastavi tvore odraz koji pomrčini tog zvuka već se rađa svetlost s, već se nema uobičajena geometrijska, odnosno zvukov- zrak prelama u vid, kao zvuk z. [...] Ispružen na na svojstva. Hlebnjikov piše: „Mi hoćemo da reč površini zemlje i pritisnut uz nju silom teže, če- hrabro krene za slikarstvom!“ U ovoj pesmi tvoronožac se uspravio i postao uspravnostojeći Hlebnjikov želi da dokaže podudarnost zvukov- dvonožac – nazvali su ga na el, jer je l – sila, sma- nu, govornu i kolorističku: „[...] još su Malarme i Bodler govorili o zvukovnim podudarnostima njena za površinu dodira, zbog razlivanja težine VI 2015 11 na površini. Tako je, pobeđujući težinu, čovek reči i o očima slušnih vizija i znakova, koje imaju stvorio i zvuk l – model pobede nad težinom. rečnik. [...] Slovo B ili drečavocrvena boja – zato Danas zvuci u jeziku izgledaju kao izlizani novči- su usne bobeobi; veeomi je plavo i zato su oči pla- ći, njihovo prvobitno prostorno-vremensko zna- ve; pieeo je crno. [...] L – bela boja, slonova kost; čenje koje je čovečanstvo intuitivno usvojilo u G – žuta; Z – zlatna.“ (navedeno u: Ivanov, detinjstvu zaboravljeno je. Na njega treba da 2003: 74). ФИЛОЛОГ podsete pesnici. Ali stare reči, kao stari metalni Umetnici ruske avangarde uporno su po- novac, imaju na početku reči zvuk – ključ za nji- kušavali da dokažu da je zvuk umetnost prostora, 171 Amra Latifić
jer se u njemu dešava, ali i vremenska umetnost, razuma i burni svet osećanja, onda su basme i zaumni kao i muzika, jer se doživljava sluhom. jezik neposredno obraćanje, preko glave vladavine, svetu Hlebnjikov je u svom eksperimentu zvuke osećanja, direktan apel na sutone duše ili najvišu tačku narodne vlasti u životu reči i razuma, pravni postupak suglasnika direktno uporedio sa bojama: koji se primenjuje u retkim slučajevima. (navedeno u: Ivanov 2003: 118, 119). Z – odraz zraka od ogledala (zlatan), S – izlazak čestica iz jedne tačke (svetlost, sjaj), Svođenjem reči na njen minimum, odno- D – dnevna svetlost, N – ružičast, nežno crven. sno „ogoljavanjem“ korena reči, Hlebnjikov na- merno narušava semantičku i sintaksičku ravno- Velimir Hlebnjikov je svoj eksperiment za- težu, intenzivira unutrašnju fleksiju reči, obilato snivao na čistoj intuiciji. Međutim, Konstantin se služi zvučnim ponavljanjem, naročito alitera- Kedrov je uporedio njegov eksperiment sa istra- cijom, osećajući suglasnik mnogo valentnijim i živanjima G. N. Ivanove Lukjanove, koja je pro- ritmički i zvukovno efikasnijim. I u najčešćoj nje- učavala rusku fonetiku, služeći se između ostalog govoj rimi – metatezi suglasnici su znatno va- ispitivanjima asocijacija učenika nižih razreda lentniji u odnosu na samoglasnike. Jakobson osnovne škole. Većina učenika obojila je zvuk s u smatra da je ovim postupkom Hlebnjikov nosi- žutu boju. Kod Hlebnjikova taj zvuk je svetlost lac jedne tendencije u modernoj ruskoj poeziji sunčevog zraka. Zvuk z jedni su obojili u zelenu, koja se manifestuje u udaljavanju od nekadašnje drugi, kao i Hlebnjikov, u zlatnu boju. Zvuk m „semantičke, sintaktičke i morfološke simetrije mnogi su kao Hlebnjikov obojili u plavo, mada ka sintaktičkoj asimetriji sprva, ka morfološkoj većina m smatra crvenim. Ti podaci su utoliko asimetriji potom.“ (1964: 27). Kao još jedan od dragoceniji što lingvista G. N. Ivanova Lukjano- postupaka, da bi ostvario poetsku tenziju, Hleb- va, nije svoja istraživanja upoređivala i bazirala na njikov upotrebljava smisaona pomeranja (rus. eksperimentu Hlebnjikova (Kedrov 1992: 185). сдвиги) i „nekoordinisanost“ (Hlebnjikov) rastr- U programskom tekstu zaumne poezije, u zanih asocijacija. U tom smislu svaka pesma naj- kome je jasno suprotstavio svakidašnji i pesnički češće predstavlja zatvoren jezički sistem. govor, Hlebnjikov piše: Posebno mesto u Hlebnjikovljevom govo- ru predstavljaju neologizmi. Koristeći ih često u Kažu da stihovi treba da budu razumljivi. [...] Sa druge izobilju, neiscrpnom, nemehaničkom kombina- strane, čemu basme i bajanja takozvanog čarobnog torikom, Hlebnjikovljeva poezija je često gubila govora, sveti jezik paganstva, oni šagadam, magadam, svaku komunikativnost. Roman Jakobson je vigadam, pic, pac, pacu – nizovi izabranih slogova, koji ne polažu račune razumu, a postoje kao zaumni jezik u smatrao sferu neologizama kao osnovnu sferu narodnom govoru. Međutim, tim nerazumljivim rečima Hlebnjikovljeve poezije i piše: pripisuje se najveća vlast nad čovekom, čar vračanja, neposredan uticaj na sudbine ljudi. U njima je 1) Neologizam stvara jaku eufoničnu mrlju, a stare reči i koncentrisana najveća čarobnost. Njima je data moć da fonetski stare, izlizuju se od česte upotrebe i, što je upravljaju dobrom i zlom, da vladaju srcima nežnih. glavno, samo se delimično percipiraju kao zvučno telo. Molitve mnogih naroda napisane su na jeziku koji je 2) Mi veoma lako prestajemo da budemo svesni oblika nerazumljiv moliocima. Zar Indus razume Ved e ? Rus ne reči praktičnog jezika, on odumire, skamenjuje se,
VI 2015 11 razume staroslovenski jezik. Poljak i Čeh – latinski. Ali, dok je naprotiv, za nas percepcija oblika pesničkog molitva pisana na latinskom jeziku deluje ipak snažnije neologizma, datog, da tako kažemo, in statu nascendi, nego firma na radnji. Tako čarobna uloga basmi i bajanja prisilna. neće da joj sudija bude uobičajeni razum. 3) Značenje reči je u svakom danom trenutku ili manje statično, dok je značenje neologizma u znatnoj meri Njena čudna mudrost razlaže se na istine sadržane u određeno kontekstom, obavezujući, s druge strane, čitaoca na emotivno mišljenje. (1964: 31). ФИЛОЛОГ pojedinim zvucima: š, m, itd. Za sada ih ne razumemo. Pošteno priznajemo. Ali, nema sumnje da su ti zvukovni nizovi – lanac svetskih istina koje se pronose pred Hlebnjikovljev pesnički jezik orijentisan je 172 sutonima naše duše. Ako u duši razlikujemo vladavinu na vlastiti leksički kod i ujedno obavlja glosarsku Komunikacijski nivoi zaumnog pesničkog eksperimenta funkciju. Udaljenost između adresanta i adresa- informacije, adresanta, a „ON“ objekta, primao- ta, između Hlebnjikovljevog individualnog i re- ca, adresata. Postoji i drugi pravac informacije cipijentovog prirodnojezičkog koda, uslovljava koji bi bilo moguće predstaviti preko modela situaciju u kojoj dolazi do velike količine autode- „JA–JA“. To je slučaj kada se subjekat obraća sa- kodirajućih iskaza, definicija, aksioma i drugih mom sebi i predstavlja autokomunikaciju. Dalje sfera vlasitog jezika. Zato Hlebnjikov piše da u ogledu Lotman tvrdi da su metrika i zvukovna „postoji put da se zaumni jezik učini razumnim!“ sfera teksta najtipičniji primer unutrašnjeg mo- (navedeno u: Oraić 1985: 19). Taj put je upravo nologa čoveka. Kroz zvučanje fragmenata jezi- predstavljao glosarsku funkciju pesničkog jezika. čkih sklopova pesnici zauma su takođe bazirali Ako bismo pokušali da odredimo osnovnu ka- ontološko značenje stvarnosti. Zvuk je i kod Lot- rakteristiku Hlebnjikovljevog poetskog seman- mana i kod zaumnih pesnika predstasvljao osno- tičkog plana preko Jakobsonovog terminološkog vu za modelovanje sveta. sistema, onda bi poezija Hlebnjikova predstavlja- Ono što su zaumni pesnici formalno pri- la tekst sa domninantnom orijentacijom na indi- menili u konstruisanju svog poetskog eksperi- vidualni leksički kod sa dominantnom matajezi- menta bio je postupak montaže. O „zaumu“ i čkom ili glosarskom funkcijom. (Oraić 1985: 19). principu montaže na filmu pisao je Boris Ejhen- Osnovni model komunikacije predstavio je Ja- baum (Борис Михайлович Эйхенбаум) u delu kobson na modelu iz 1964. godine: „Književnost i film“:
Kontekst Prvobitna priroda umetnosti jeste potreba za iskorišća- Saopštenje vanjem i organizacijom onih energija čovekovog organi- Adresant ...... Adresat zma koje se isključuju iz uobičajenog načina života ili dejstvuju u njemu delimično, jednostrano. To i jeste nje- na biološka osnova, koja pokazuje silu životne potrebe Kontekst što traži zadovoljenje. Ta osnova, po suštini igralačka i Kod nevezana sa određeno izraženim „smislom“, otelovljuje se u onim „zaumnim“, „samociljnim“ tendencijama koje Ovaj model komunikacije, poučen eksperi- se naziru u svakoj umetnosti i pokazuju se kao njeni or- mentima ruskih futurista i formalista, razvio je ganski fermenti. Korišćenjem i pretvaranjem tog fer- Jurij Lotman (Ю. M. Лотман) u drugoj polovini menta u „izražajnost“, organizuje se umetnost kao soci- jalna pojava, kao „jezik“ naročite vrste. Ove „samociljne“ XX veka. Lotmana je interesovala prvenstveno tendencije se ponekad obnažuju i postaju parola umetnika- formalna struktura pesme, njen zvukovni i rit- -revolucionara – tada počinju govoriti o „zaumnoj poe- mički sistem, preko koga je strukturirao znače- ziji“, o „apsolutnoj muzici“, i dr. U stalnom neslaganju nja. Lotmanu su zaumni eksperimenti poslužili „zaumnosti“ i „jezika“ jeste unutrašnja dijalektika umet- kao ideja za proučavanje poetskog ritmičkog si- nosti, koja upravlja njenom evolucijom. stema. Naravno, Lotman je ostao u granicama govornog, maternjeg jezika. Ostaci ideja zauma, Film je postao umetnost kada se u njemu opredelio zna- koji je predstavljao pesnikovu misaonu autore- čaj i odnos ova dva momenta. Fotogenija i jeste „zaum- fleksiju preko formalnog procesa autodekodira- na“ suština filma, analogna muzičkoj, govornoj, slikar- skoj, motornoj i drugoj „zaumnosti“. Mi ponovo vidimo nja jezika i metajezika, mogu se naći i kod Lot- stvari, „igramo“ se njima. Iskorišćena kao „izražajnost“,
manovog modela autokomunikacije. Pošiljalac fotogenija se pretvara u „jezik“ mimike, pokreta, rakursa, VI 2015 11 informacije, po Jakobsonovom modelu iz 1964. planova, itd. Montaža pretvara fotogeniju u filmski jezik. godine, adresant, da bi preneo neku informaciju (1972: 147, 148). treba da saopšti primaocu informacije, adresatu, kroz određeni kod. Ovaj model Lotman posta- Montaža, kao osnovni sintaksički plan za- vlja na apstraktniji nivo i tvrdi da je moguće umnih pesničkih konstrukcija, predstavljala je i odrediti dva kanala komunikacije. Najčešće se genezu i konstrukciju zaumnog teksta. Kao kon- ФИЛОЛОГ upotrebljava „JA–ON“. U ovom komunikacij- stitutivno genetsko načelo montaža omogućava skom smeru „JA“ predstavlja subjekt, tj. nosioca da metapoetika zauma nastane spajanjem već go- 173 Amra Latifić
tovih ili modifikovanih celina drugih tekstova. izraza i izraz sam. Zaumni izraz baziran je na in- Konstruisanje zaumnog teksta preko montažnog terodnosu i interproizvodnji površinske i dubin- načela omogućava izgradnju velikog zaumnog ske strukture teksta. Površinska materijalnost heterogenog sastava u kome dolazi, ne do deduk- zaumnog teksta (zvuk, fizička masa, boja...) je u tivnog misaonog procesa, koji komponuje zatvo- interodnosu sa semantičkim sadržajem govora. renu misaonu celinu unutar pesničke konstruk- U interproizvodnji ove dve zone zaumnog, dola- cije, već do induktivnog misaonog procesa koji zi do osvajanja bezgraničnosti, neiskazivog, nede- polazi od ravnopravnih i samostalnih fragmena- ljivosti ili bezinteresnog, odnosno ulazak u zonu ta jezičkih sklopova prema otvorenoj pesničkoj Apsolutnog polja umetnosti, umetničkog delova- celini. Zaumni tekst iz perspektive montažne nja i razumevanja, ne samo poetske umetnosti, konstrukcije predstavlja sastav građen od poten- već i umetnosti uopšte. cijalno beskrajnog niza podsastava koji omogu- ćavaju simultanu prezentaciju raznorodnih te- matsko-stilskih i genetskih materijala. U takvom Literatura nizu zaumnih autonomnih fragmenata, koji su 1. Koтович, Татьяна В (2003), Энциклопедия kubisti u slikarstvu nazvali „ploha“, smenjuju se русского авангарда, Минск: Экономпресс. poetski genealoški materijali, parafilološki iskazi 2. Кручёных, Алексей (2001), Стихотворе- i aksiomi. Montažna konstrukcija pružila je mo- ния. Поэмы. Романы. Опера, Санкт-Петер- gućnost zaumnim pesnicima da demonstriraju бург: Академический проект. sve svoje neološke postupke i na različitim „razi- 3. Latifić, Amra (2008), Paradigme ruske avan- nama strukture, onomatopoetskom tipu zau- gardne i postmoderne umetnosti, Beograd: mnog jezika, tzv. ptičjem jeziku, posvećena je FDU, Institut za pozorište, film, radio i tele- Ravni I, najmanje referencijalni jezik bogova, gra- viziju i Čigoja štampa. đen po modelu dečjeg tepanja i predcivilizacij- 4. Ejhenbaum, Boris (1972): „Književnost i skog bajanja“ (Oraić 1985: 19). film“, u: Književnost. Beograd: Nolit. Komunikacijski nivoi zaumnog pesničkog 5. Kruchenykh, Aleksei (1968), „Declaration eksperimenta Kručoniha i Hlebnjikova predsta- of The Word as Such“, in: Markov, Vladimir vljaju prekoračenje iz društvene sfere u sferu (1968), Russian Futurism: A History, Berke- Drugog. Ovaj proces podrazumeva izlazak iz so- ley and Los Angeles: University of Califor- cijalng polja delovanja i ulazak u kvalitativno nia Press. drugačije stanje bezgraničnosti, transcendentno- 6. Mijušković, Slobodan (2003), Dokumenti za sti, nedeljivosti ili bezinteresnog. Spoznaju sfere razumevanje ruske avangarde. Antologija tek- onostranog i Drugog Hlebnjikov započinje intu- stova umetnika, Beograd: Geopoetika. itivnom spoznajom, ne ograničavajući se na pet 7. Šuvaković, Miško (2001), Paragrami tela/fi- poznatih čula čoveka. Komunikacijski nivoi zau- gure. Teorija u teatru, Beograd: CENPI. ma Kručoniha formirani su na avangardističkom eksperimentu utilitarnog govora u kome avan- 8. Kedrov, Konstantin (1992), „Svemir Veli- gardno predstavlja taktiku otklona, subverzije u mira Hlebnjikova“, u: Ruski almanah, Beo- odnosu na dominantnu hijerarhiju moći u ruskoj grad: Književno društvo Pismo, zima/prole- će, br. 01.
VI 2015 11 umetnosti, kulturi i društvu. Zaumni eksperi- ment postaje avangardna kritika utilitarnog, ali 9. Ivanov, Vjačeslav (2003), Hlebnjikov i nau- istovremeno i nova scena i prethodnica domi- ka, Beograd: Narodna knjiga – Alfa. nantne modernističke kulture. Zaum kritikuje, 10. Jakobson, Roman (1979): „Umetnost i poe- provocira, negira i problematizuje legitimnost zija: kubofuturisti. Razgovor sa Romanom utilitarnog smisla. U svojoj strukuturi zaum de- Jakobsonom“, u: Ideje 6, Beograd. ФИЛОЛОГ luje sam po sebi, predstavlja jezički tok događaja, 11. Oraić, Dubravka (1985), „Zangezi Velimira dobija status subjekta, nezavistan je u odnosu na Hlebnjikova“, u: Književna reč. Beograd: 174 govornika, pa tako postaje istovremeno i medij Književna omladina Srbije, br. 266. whilst dealing with dealing whilst the utopian visions wor ofanew ld. over the Sun”), (Hlebnikov) andfl (opera ambiguity “Victory structure. Th openness as well verse,as interweaving narrative andnon-narrative poetic construction ofgrammar, andways poetics ofwriting utilitarian speech, Th andmythic language. archetypal producing hybrid futurism, andwriting, cubo rules and meanings, new scientifi as well as language, etic experiment Russian vision. Zaum experiment poets with utilitarian Th ispaper presents the communication analysis ofthe Russian Zaum po- RUSSIAN ZAUMRUSSIAN EXPERIMENT POETIC eZaum experiment poetic shows intermedia complexity COMMUNICATION LEVELS OFTHE c andtheoretical discourse. Th Summary ispaper analyses the collapse andde- [email protected] ey ey construct uidity 175 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 прегледни рад
Стефан П. Пајовић УДК 821.111(73).09-2 Универзитет у Новом Саду DOI 10.7251/fil1511176p Филозофски факултет
ДОМ И БЕСКУЋНИШТВО У ДРАМАМА ТЕНЕСИЈА ВИЛИЈАМСА1
Апстракт: Рад се бави темом дома и одсуства истог у делима једног од највећих америчких драмских писаца 20. века, Тенесија Вилијамса. Након разматрања живота самог писца и његових личних лутања од којих је велики део уткао у своје комаде, фокус се пребацује на саме драме и њи- хове филмске верзије. Изабрано је пет драма на којима се поимање дома и лутања промaтра: Стаклена менажерија, Трамвај звани жеља, Тетовирана ружа, Мачка на усијаном лименом кро- ву и Силазак Орфеја. Током појединачне анализе сваке од наведених драма посебан акценат је стављен на улогу дома у формирању самих ликова и њихових моралних дилема и одлука, док се с нарочитом пажњом проматрају ликови који наочиглед немају дом и могу се окарактерисати као луталице. У закључку се улога дома смешта у временски и просторни оквир Америке, као и у лични оквир живота самога писца. Напослетку се разматра концепт институције дома и начина на који ће он бити реципиран у будућности. Кључне речи: Дом, Тенеси Вилијамс, лутање, драма.
Лутања и куће Тенесија Вилијамса селидба је оставила највећи утисак на малог ридрих Ниче, чији је рад веома реле- Вилијамса јер се „преко ноћи преселио из сво- вантан за америчку драму 20. века, јег земљорадничког Раја у огроман град пун сматрао је да сваки прави филозоф смога“ (Рудан 1997: 11). Његова мајка, некада- Ф шња јужњачка лепотица, имала је доста про- мора живети своје дело. Уколико узмемо да је за драмског писца његово стваралаштво ујед- блема у браку са Вилијамсовим оцем, тргова- но и његова филозофија, онда слободно може- чким путником, који је породицу преселио у мо рећи да је Тенеси Вилијамс урадио управо велики град ради посла. Млади Вилијамс се супротно, тј. до те мере је пренео сопствени заједно са вољеном сестром нашао у унакрсној живот на папир, позорницу и екран да је гото- ватри између мајчине носталгије за прохуја- во избрисао границе стварности и фикције. лим временима и очеве несталности, тако да и Стога, свако поимање дома у његовом ствара- не чуди што већина ликова његових драма лаштву има корен у животу самог писца који носи истоветну подвојеност, било интроверт- је био турбулентан и препун разних домова и но, било екстровертно испољиву. Путовао је лутања између истих. Вилијамс још доста, са 17 година је обилазио Томас Ленијер Вилијамс (1911–1983), Европу са дедом по мајци, а потоњих деценија како му гласи право име, рођен је у месту Ко- је боравио у свим важнијим америчким кул-
VI 2015 11 лумбус у савезној држави Мисисипи, САД. турним центрима: Њу Орлеансу, Провинста- Већ са седам година, преселио се с мајком, уну, Мемфису итд. Крајем четрдесетих путо- оцем и две године старијом сестром Роуз у вао је и у Лондон, али и Италију и на Сицили- град Сент Луис у држави Мисури. Ова прва ју које су оставиле јак утисак на њега што је приметно у стваралаштву (роман Римско про- 1 Рад је настао у оквиру предмета „Драме Тенесија Ви- леће госпође Стоун и драма Тетовирана ружа). ФИЛОЛОГ лијамса“ на мастерским студијама енглеског језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Сва ова путешествија, али и оно мало дома Саду, под менторством проф. др Владиславе Гордић што је спознао, успео је врсним талентом да 176 Петковић. пренесе на папир и у ткање психе својих лико- Дом и бескућништво у драмама Тенесија Вилијамса
ва. Онтолошки посматрано, он је аналитички Том присећа, али да је једини локус поменути описао стање човека које претходи искуству, о стан, што нам даје и прву индицију перцепци- коме Башлар пише следеће: је истог од стране троје укућана, али и госта у „Пре него што ће бити ’бачен у свет’ [...] другом делу. човек бива положен у колевку куће. У нашим Стан на позорници ја заправо моделован сањарењима кућа и јесте увек велика колевка. према једном од станова у коме је Вилијамс [...] Биће је одмах једна вредност. Живот по- живео с породицом у Сент Луису (Хајнцел- чиње добро, он почиње затворен, заштићен, ман 2005: 4) и који се налази „у једној од оних сав утопљен, у крилу куће“ (Башлар 2005: 30). големих кућерина у којима су станови збијени Глумци који играју његове комаде пре- као ћелије у кошници“ (Вилијамс 1967: 31). ћутно оживљавају тему дома која није свој- Већ се овде сусрећемо са пејоративним терми- ствена само Вилијамсу, већ читавој америчкој ном за боравиште Вингфилдових, те није те- и светској књижевност. Не бавећи се директ- шко замислити како је њихов стан заправо но овом темом, као што то чини са мотивом раскошна јужњачка вила у стилу викторијан- прошлост и прохујале младости, Вилијамс је ске готике сабијена у правоугаону просторију ипак унео поимање дома у своје ликове и њи- незграпно уметнуту у већу стамбену јединицу. хове поступке. Нема те сцене или тог лика ко- Након што сазнамо Амандино порекло, по- јима се не може приписати потреба да се скуће стаје нам јасна симболика скученог простора или барем препознају неко место као трајно који породица Вингфилд назива домом. боравиште, што сопствено, што других лико- Пошто је стан у приземљу, необично је ва. Примењујући ову нагонску потребу на чи- да се у њега улази степеништем за случај пожа- таво човечанство, Тенеси Вилијамс надилази ра, чије је одмориште приказано на сцени, као сопствено искуство и потврђује да „не само да и степенице које воде надоле. Сам Вилијамс је изданак свог породичног дома већ и читавог наговештава везу оваквог вида улаза са стана- културног и књижевног наслеђа своје земље“ рима: „Назив тог степеништа игром случаја (Фричер 1968: 7). Он је ово наслеђе транспо- има у себи нешто поетске истине, јер све те новао у своје драмске комаде, од којих смо зградурине увек горе пригушеним и неугаси- изабрали пет (Стаклена менажерија, Трамвај вим пламеном људског очаја“ (Вилијамс 1967: звани жеља, Тетовирана ружа, Мачка на усија- 31). Ова референца се односи на Тома, који ном лименом крову и Силазак Орфеја) да по- бежи од невидљивог пожара који распирује ближе објаснимо мотив дома. његова мајка у настојању да нађе Лори мужа. Тим је степеницама отишао господин Винг- филд, њима ће заувек отићи и његов син, беже- Дом и бескућништво у драмама ћи не од Амандиног пламтећег очаја већ од Стаклена менажерија њене несвесности опасности истог. Посматра- Управо је извођењем ове представе на но у том светлу, степенице испуњавају своју Бродвеју 1945. године Тенеси Вилијамс стекао улогу у потпуности, испраћајући свакога ко популарност у родној Америци, а касније и жури да избегне отворени пламен дома. У широм света. Уједно, то је и позоришни ко- филмској верзији, Пол Њуман је још више на- мад, касније прерађен за телевизијско извође- гласио улогу степеништа које „постаје само од-
ње, у који је Вилијамс унео највише елемената мориште, а не излаз, а поготово не пожарни VI 2015 11 сопственог живота, од јужњачке породице, излаз, место где Вингфилдови лебде, с кога је преко имена ликова, до фабрике ципела у ко- немогуће полетети без крила“ (Флеш 1997: 65). јој Том ради. Пишући верзију своје представе за аме- Стаклена менажерија пружа нам један ричку премијеру, Вилијамс је скицирао изглед од најисцрпнијих описа дома, односно стана саме сцене, али је каснијим редитељима оста- Вингфилдових у Сент Луису у коме се збива вио још важније упуство за извођење: лик ФИЛОЛОГ читава радња представе. Треба истаћи да се Аманде Вингфилд, власнице стана и узрока публика шета временски и просторно како се сваког реквизита на сцени, од јастучета на од- 177 Стефан П. Пајовић
моришту, до дивана у дневној соби. Усамљена ног дома, већ више последица неспособности попут Серафине из Тетовиране руже, она по- истог да каналише све жеље његових чланова, кушава задржати породицу на окупу иако је а посебно Амандину страствену заблуду. јасно да сваки од троје Вингфилдових, укључу- Лорин лик се чини растрзан између мај- јући и њу саму, већ има сопствени свет који чине жеље да је пошто-пото уда и сопствених користи као збег. Њен супруг, одсутни госпо- стремљења, фантастичних попут Томових, дин Вингфилд, је одавно напустио њихове жи- али далеко скромнијих. Њен дом је садржан у воте и привид дома не желећи да се ухвати у кући Вингфилдових, али јој не припада јер је и коштац са неодрживим наумима своје супру- буквално од сувише крхког материјала да би ге, изабравши лутање и несигурност уместо издржао турбулентост стварности. Приликом понуђене опсене стабилности. Његова супру- сваке препирке, део њене вољене стаклене ме- га сада жели да, попут Фицџералдовог Гетсби- нажерије страда, да би на крају и најсимболич- ја, поново проживи прошлост, претварајући нија фигурица једнорога доживела свој крај, породични дом у поприште својих неоствари- што ипак нужно не значи да након Џимовог вих фантазија што се најбоље може видети у одласка наступа потпуна пропаст тог дома. припремама уочи Џимовог доласка. Нестанак Пружајући Џиму сломљену фигурицу, Лора струје касније те вечери ће означити и крај као да признаје реалност и тиме наговештава илузија породице Вингфилд док је једини пре- да ће заједно са мајком имати снаге да задржи остали мушки члан напушта следећи очеве обрисе породице чији би темељи овога пута стопе. били ударени на суровој стварности. Управо је Томов одлазак је дакако физички, али суочавање с окрутном стварношћу лајтмотив почев од његовог монолога на почетку комада драме Трамвај звани жеља. постаје јасно да он свешћу није присутан у по- родичном животу. Не доводећи у питање ње- Трамвај звани жеља гова осећања према мајци и сестри, јасно је да он није у дому, већ је само физички присутан Комад је написан 1947. године, и још ва- на позорници, готово као део сценографије. жније, изведен на Бродвеју крајем исте године Његове су мисли на филмском платну биоско- у режији Елије Казана с којим је Вилијамс па који све чешће посећује, претварајући салу имао јако плодоносну сарадњу током друге за пројекције у свој други дом, лишен мајчи- половине 20. века. Четири године након тога, ног наметања и револтираности што не може готово иста позоришна дружина је снимила и помоћи сестри. Он жели да попут мађионича- филм у коме улогу Стенлија Ковалског тумачи ра побегне из куће која је за њега мртвачки тада млади, али талентовани Марлон Брандо, сандук. Ни на радном месту није ништа мање док је улога Бланш поверена још једном вели- одсутан духом него код куће, пишући песме на ком имену америчког глумишта, Вивијен Ли. полеђини кутија за ципеле завреднује од коле- Управо је оваква глумачка постава можда и је- га надимак „Шекспир“. Овде је готово немогу- дина могла да изнесе једну од најврснијих дра- ће разазнати где престаје измишљени, а где ма Тенесија Вилијамса у којој се „он директно почиње прави Томас, чак је и Вилијамс освр- суочава са насиљем које je наговештено у Ста- кленој менажерији“ (Флеш 1997: 89).
VI 2015 11 нувши се на три године проведене у International Shoe Company рекао за њих да су У одсуству јасно дефинисаног дома у коме биле „изгубљене“ (Вилијамс 1967: 9). Напо- се Вилијамсови ликови могу скрасити, попут слетку, сва Томова резигнираност светом илу- Алвара из Тетовиране руже или пак Ченса Веј- зија у коме живи, укључујући и привид склад- на из Слатке птице младости, али и напусти- не породице, доживеће кулминацију у њего- ти, постаје јасно да се институција дома, лока- ФИЛОЛОГ вом одласку, тј. коначном раскрштању с пасив- цијски и културолошки, измешта на психоло- ношћу и преузимањем ствари под своје. Ње- шки план, превасходно имајући у виду психу 178 гов поступак није узрок пропадања породич- Бланш ДуБуа. С формалног становишта, рад- Дом и бескућништво у драмама Тенесија Вилијамса
ња се одвија у Стенлијевом и Стелином стану у Њу Орлеансу, али нико од њих не може се СТЕЛА: „Нисам могла веровати њеним речима и на- сматрати домаћином на том поднебљу: Стела ставити живот са Стенлијем.” је одрасла у Лорелу, у држави Мисисипи, на ЈУНИС: „Немој никада поверовати у то. Живот типичној јужњачкој плантажи и представља, мора ићи даље. Ма шта се догодило, човек мора на- додуше мање изразито но њена сестра, изда- ставити са животом.” нак некадашње јужњачке аристократије, док је (Вилијамс 1967: 205, додат курзив – С. П.) Стенли Ковалски, како му само име вели, еми- грант из Пољске који је дошао у Америку да Нови, опипљиви дом не може кохабити- пронађе нови дом. Начин на који се он напо- рати са старим који постоји једино у прошло- слетку обрачунава са старим системом вред- сти, али и у свести оних који не желе да забо- ности, отелотвореним у Бланшином лику, раве, попут Серафине у Тетовираној ружи. више говори о распршеним сновима бивших Када се њен дом из детињства претвори у пе- земљопоседника него што је сведочанство не- пео, Бланш ДуБуа постаје својеврсни номад, свесности прегалника попут Стенлија, света жена у потрази за другим домом, несвесна који је постојао и пре њиховог доласка и који перманентности губитка истог. У овом погле- се, супротно њиховим уверењима, никада не ду она је нетипични јунак Вилијамсових драма може потлачити. јер пре свега није мушко, мада испољава неке Сви ликови, иако им је позорница једно- мушке особине, нпр. у сцени када је Стенли спратница у сиромашној четврти Њу Орлеан- нападне она без размишљања разбија флашу и са, су дакако свесни постојања изгубљеног спремна је да се брани, откривајући да јој по- имања на коме су Бланш и Стела одрасле. ступање у кафанској тучи није страно. Имање Бел Рев (Belle Reve), на француском Назив трамваја који је доводи до сестри- „леп сан“, стављено у контекст породице Ду- не зграде говори нам доста о њеним побудама, Буа (DuBois) која је на њему живела вековима, као и податак да је дотични трамвај саобраћао а чије презиме на том истом језику значи „из од 1920. године све до непуне пола године на- шуме“, не може да не асоцира читаоца на Шек- кон премијере представе, када је замењен ау- спирову комедију Све је добро што се добро свр- тобусима. Док Сједињене Америчке Државе ши или Сан летње ноћи. Идеализована, гото- хрле ка технолошки унапређеном друштву, во деифицирана, идила породичног дома Бланш још увек робује вредностима прохуја- одражена је кроз поступке две сестре које лих времена, што је и доводи у ситуацију да иако деле заједничку прошлост, не дели исте током читавог комада машта о прошлом дому, погледе на будућност, односно на евентуалну док Стенли све време покушава да је избаци трансформацију тог склада како би наставио из свог. Након низа неуспеха она бива отерана да траје: у лудило јер се једино ту може осетити код „Подвргавање Вилијамсовог алегориј- куће, изгубивши оба упоришта у стварном ског језика анализи базираној на стварности свету, и Бел Рев и наду да се може скрасити код води до закључака: затварања лудила, преусме- Стеле и Стенлија. Њој није дозвољено да са- равања жеље“ (Флеш 1997: 106). њари, што је најдрагоценија особина куће:
Док се Бланш ригидно држи наслеђеног „кућа пружа уточиште сањарењу, кућа штити VI 2015 11 и напушта Бел Рев тек када је физички примо- сањара, кућа нам дозвољава да мирно сањамо“ рана, Стела схвата да се формат породичне ег- (Башлар 2005: 29, додат курзив – С. П.). зистенције мења, те да му се треба прилагоди- Бланш је незаштићена и сатерана у ћошак, али ти. Њена веза са Стенлијем, ударником жи- њена готово инфантилна свест још увек јасно вотне снаге неке нове Америке, одраз је њеног препознаје човечији нагон за сигурношћу коју стремљења да се сан досања, али је ипак свесна породични дом као устоличење сигурности ФИЛОЛОГ жртве коју подноси, што овај разговор са ком- пружа. Она овај нагон препознаје у лику лека- шиницом са спрата и осликава: ра и обраћа му се маниром јужњачке лепотице 179 Стефан П. Пајовић
(Southern belle), баш као што су некада у ње- На почеку видимо саму грађевину, за- ном дому примани гости: право „дрвену кућицу, врло трошну“ (Вили- јамс 1967: 217), која је смештена у неком селу БЛАНШ (чврсто се држећи његове руке): „Не знам на потезу од Њу Орлеанса до Мобила, на оба- ко сте, али увек сам се могла уздати у доброту незна- ли Мексичког залива. На зиду куће се налази наца.“ натпис „КРОЈАЧИЦА“ који нас обавештава (Вилијамс 1967: 211). да Серафина не само да живи ту већ јој је то и „Проблем лудила лежи управо у јазу радно место, наговештавајућу слојевитост између прошлости садашњости“ (Флеш 1997: функција које ово боравиште обавља. Па ипак, 105), који је за многе њене сународнике био главна јунакиња никада не напушта свој посед, непремостив. У том погледу, Бланш није од- из чега можемо закључити да је читава кућа с метнута од њеног културног миљеа, попут ре- окућницом опасана некаквим невидљивим ре- цимо Раскољникова у Злочину и казни Досто- шеткама које спречавају власницу да напусти јевског, већ је слика и прилика читавог стале- свој дом. Иако су њена размишљања посве не- жа. Њен раскол деле многи Вилијамсови ли- обична, читаоцу није тешко да разуме њен го- кови попут Аманде, али и Фокнерови прота- тово лудачки нагон да себе и свој некадашњи гонисти.2 Лутање по свету за њу, која не жели дом који је делила са мужем и послушном да промени своје назоре, завршава се у санато- кћерком, огради од штетних утицаја спољног ријуму, савршеном збегу од сурове стварности света чије надирање није кадра да заустави. На и једином физичком месту које је барем налик тај начин гради јединствени затвора који на- дому. На примеру наредне драме ћемо видети кон погибије Росарија поприма сакралне да дом може бити и клопка из које неки лико- обрисе, постајући за Серафину светилиште у ви безглаво беже, а други га настоје сачувати којем је похрањен пепео њеног мужа. С ова- по цену сопствене главе. квим поступањем се дакако не слаже отац Де Лео, који то назива „паганском идолатријом“ (Вилијамс 1967: 230), настојећи да јој објасни Тетовирана ружа да такво поступање није у складу са законима Настала као импресија након посете католичке цркве. У другом чину Серафина се Италији, али и као знак захвалности њеним пасионираношћу свештенице античком храма народима, Тетовирана ружа је доживела своју обрачунава готово физички са свештеником у бродвејску премијеру у фебруару 1951. годи- седмој деценији живота покушавајући да од- не. Након пар година, снимљен је и филм с брани свој дом од кога је остао само пепео, Бертом Ланкастером и Аном Мањани у глав- што се огледа у урни која ту почива. Серафи- ним улогама. Добивши Оскара за ту улогу, ова нино одбијање да прихвати стварност траје је глумица била савршена за улогу Серафине готово до последње сцене, али након Алваро- 3 дела Роса, темпераментне Сицилијанке која вог појављивања све је више њених поступака покушава да настави живот након погибије који наговештавају ослобођење из самонамет- мужа. Уз Стаклену менажерију, ово је једна од нутог кућног затвора. Разбијање урне и, коју Вилијамсових драма која се готово у целости сцену касније, одбацивање идола Девице Ма- дешава у, или испред куће, у овом случају дома
VI 2015 11 рије, представљају чин либерације и величања Серафине и њене кћерке готово плеонастич- живота који се без Росарија мора наставити, ног имена: Роса дела Роса. па макар и са комичним ликом попут Алвара. 2 Његова кратка прича „Ружа за Емили” (1930) је одли- Ипак, главна јунакиња пред сам крај комада чан пример сусрета Југа и Севера зачињен јужњачком бележи коначни губитак, одлазак малолетне готиком. кћерке Росе. 3 ФИЛОЛОГ Вилијамс ју је упознао још у Риму и његова је жеља била да она тумачи главну улогу на премијери, на шта Баш као и Лора из Стаклене менажерија, се она, несигурна у своје владање енглеским језиком, Роса долази у сукоб с импозантном величи- 180 испрва није усудила. ном личности своје мајке, али се за разлику од Дом и бескућништво у драмама Тенесија Вилијамса
Лоре много конкретније сукобљава са инхи- бицијама које јој родитељ намеће. Она током АЛВАРО: „Дао сам јој, девојци, циркон уместо дија- читавог комада покушава да побегне од намет- манта. Она је дала да се испита. Залупили су ми врата нутих ограничења која се огледају у перверзи- пред носом.“ ји идеје сигурности породичног дома који за (Вилијамс 1967: 292) њу постаје веома стварни затвор. Иако га није изабрала већ јој је наметнут, она ће много пре Дајући „Коњождеру“4 шоферско занима- своје мајке развалити решетке заточеништва и ње, Вилијамс не само да је истакао његову отиснути се пут живота лутања, живећи хазар- сличност са Росаријом већ је и описао читаву дерски попут оца. Вилијамс своју јунакињу, плејаду ликова који се не могу смирити, тиме која носи име његове сестре која му је била ве- осуђујући саме себе на вечно потуцање. Шо- ома драга, опрема за живот скитнице (можда ферска професија је савршена слика и прили- ће пратити Џека кроз све светске луке до Сан ка тог типа човека чија метафора превазилази Франциска) једном прећутном врлином: она генерације и простор, те залази у популарну је петнаест година живела у браку двоје људи културу и друге облике уметност: један насу- из чије се страствене везе родила. Није немо- мичан пример може бити песма југословенске гуће да се и она једног дана, попут Ченса Вејна групе „Плави оркестар“ под називом „Шта ће из Слатке птице младости врати у свој родни нама шоферима кућа“. град и потражи срећу у дому који је једном Имајући ово у виду, није необично да се давно изгубила. Алваро довезао аутопутем који пролази по- Једини лик који засигурно нема дом, или ред Серфининог дома и пожелео да се ту скра- барем склад за којим се жуди у истом, је Алва- си, одбацујући читав један култ „живота на ро Манђокавало. Он жељу за сигурношћу по- друму“ и потврђујући човеково урођено стре- истовећује са здравим разумом, иштући од мљење ка стабилности породичног дома. По- своје идеалне сапутнице „да има лепо наме- пут ничеанског, дионизијског и аполонског, штену кућу и некакво мало уносно занимање“ ова два опречна мотива се смењују кроз читав (Вилијамс 1967: 283). Серафина, сопственик опус Тенесија Вилијамса у коме он „непрекид- и самохрана мајка, се савршено уклапа у овај но доводи у питање однос ’уметности’ према опис, што потоње Алварово удварање и потвр- ’стварности’“ (Флеш 1997: 1). Управо су рав- ђује, али проблем настаје у Серафинином ви- нодушност и с друге стране, потпуно негира- ђењу сицилијанског возача. Она је збуњена ње стварности замајци радње наредне драме знацима које јој шаље Madonna Santa, Алваро коју ћемо у овом раду промотрити. јесте камионџија, али његова macchina има осам тона, док је Росариова имала десет, и још Мачка на усијаном лименом крову важније, испод Алваровог товара банана се налази скривено: још банана. Ова једностав- Једно од дела, које је Вилијамсу донело ност његовог лика најбоље се огледа у Серафи- највећу славу, је уједно било и најуспешније на нином опису: „Тело мога мужа са главом ма- Бродвеју у сезони 1954–55. Три године касни- гарца“ (Вилијамс 1967: 276). је, читаву потентност и вишезначност драме су више него успешно изнели Елизабет Тејлор
Иако домаћица дома у који је упао плачу- VI 2015 11 ћи нема претерано високо мишљење о свом играјући лик Меги и Пол Њуман као Брик у госту, Алваро постаје готово опчињен Сера- екранизацији из 1958. године. Изгубљен ју- фином. Његова коцкарска породица (коју са- жњачки рај плантаже о којем јунаци других чињавају сестра, бака и отац, свако са својим драма говоре са сетом, овде видимо у пуној фалинкама), готово га је приморала да почне раскоши док чланови породице Полит про- живету на друму, тј. као камионџија. Он је по- живљавају своје сопствене животне драме об- ФИЛОЛОГ кушао да се скраси, али је ту прилику пропу- 4 То му име стоји на коверти с платом, што је уосталом стио на себи својствено комичан начин: и буквалан превод његовог имена с италијанског. 181 Стефан П. Пајовић
једињени под исти кровом, али не и заједни- њу интимног контакта са својом супругом и чким поимањем истог. незаинтересованошћу за судбину породичног Еклектичност самог изгледа куће планта- иметка, већ и у свеопштем изузећу из поро- жера у којој се радња одвија, јасан је нагове- дичног живота. Он почиње да лута усред утвр- штај да и поред универзалне стамености по- ђености куће не показујући ни најмању заин- родичног здања, не деле сви укућани исто ми- тересованост за сигурност и предвидивост шљење поводом његове функције. Ова је дра- коју она пружа, а чијих су вредности одвише ма „прича о људским бићима која се надмећу свесни не само његов отац, већ и супруга му са опречним осећањима и жељама, а коју је Меги. Подстакнута сиромаштвом у коме је написало друго људско биће у настојању да провела детињство, она не жели да изгуби и прикаже нешто од неизрециве вредности“ ово мало дома што дели са Бриком и настоји (Палер 2005: 112). Опис куће у „Опаскама за да отргне свог супруга од света пића који пре- сценографа“ даје најбољи наговешај мноштва раста оквире уточишта и претвара се у бора- истина које су скривене иза њених зидова: виште, односно нешто перманентније: суро- гат дома. Меги најбоље и описује овај готово „[...] спаваоница која је уједно и соба за дневни бора- перверзни сплет сиромаштва, алкохолизма и вак [...]“ кућне топлине: „[...] викторијански стил с неким карактеристикама Далеког истока [...]“ (Вилијамс 1967: 323) „Ја ћу ти рећи, то је исто тако као кад би ти био хиља- ду миља далеко од свог вискија и када би морао доћи Обе референце се односе на спаваћу собу до њега с тим сломљеним чланком [...] без штаке!“ претходних власника, самаца Џека Строуа и (Вилијамс 1967: 349) Питера Очела и њихову имплицирану хомо- сексуалну везу која се ту збила, и која означава „Хиљада миља далеко“ се бива од дома, а прекид традиције и немогућност њене про- не пића, што је јасан сигнал да нешто не шти- креације, што је за последицу имало прелазак ма у дому Политових. Сво одсуство физичког имања у власништво Биг Дедија, чији је лик лутања протагониста бива замењено ментал- један од најупечатљивијих у читавом Вилијам- ним раздаљинама које се чине већим од оних совом опусу. Његова ауторитативна личност, који ликови других драма треба да пређу у с орвелијанским призвуком у имену, предста- стварности, попут Томовог или Росиног одла- вља стуб читаве породице, те сви укућани са ска с мање-више јасно дефинисаним одреди- зебњом, Меи и Гупер више но остали, ишчеку- штем. На више места током драме јунаци по- ју одлуку о наследству. Па ипак, његови поче- истовећују свој дом са заробљеништвом, што ци су далеко више бунтовнички, налик Вало- најбоље сумира Меги обраћајући се инертном вим из Силаска Орфеја. Још као дете, са само Брику: десет година (Вилијамс 1967: 365), побегао је од куће и почео радити као надничар на туђим МАРГАРЕТ: „Ја не живим с тобом. Ми станујемо у пољима да би напредовао до позиције надзор- истом кавезу.“ ника на плантажи Очела и Строуа, коју је на (Вилијамс 1967: 337)
VI 2015 11 послетку наследио. Скућивши се ту, он своја лутања наставља са љубавницом, притом не Мотив дома као крлетке, у комбинацији нарушавајући породични дом како би га оста- с честим референцама на птице у читавом Ви- вио у аманет млађем сину Брику, чије тумаче- лијамсовом стваралаштву, има за циљ да пока- ње на позорници захтева од глумца опонаша- же крхкост самог човека, али и жељу наочиглед ње „човека који се не такмичи“ (Рудан 1997: јаких личности, попут Меги Мачке, да напусте ФИЛОЛОГ 109). кавезе у које су се њихови наметнути домови Уз алкохол као једину водиљу, Бриково претворили. У наредној драми се појављује 182 разочарање у живот се не огледа само у одбија- лик Вала који је успео да са себе збаци окове Дом и бескућништво у драмама Тенесија Вилијамса
домовања и ударнички сагради истински дом, ВАЛ: „Али те птичице, оне немају нóгу уопште и али на друму. проводе читав живот једрећи и спавајући на ветру, тако ноћу спавају, само рашире крила и почивају на ветру попут осталих птица које склопе крила и спава- ју на дрвећу.“ Силазак Орфеја (Вилијамс 2000: 38) Заправо преправљена верзија раније Ви- лијамсове драме Битка анђела, Силазак Орфе- По сопственом признању, овиме је зава- ја је први пут изведен 1957. године. Само две рао Лејди која је покушала да му пружи уточи- године касније, Марлон Брандо и Ана Мања- ште и сигурну луку где би се могао скрасити. ни оживљавају Лејди и Вала и на великом Доста бољи опис несмирености духа вечног платну, постижући већи успех него изворна луталце попут Вала даје шериф Талбот док позоришна представа. Пажљиво мешајући ли- прелистава слике бегунаца с потерница: кове вечних луталица оба пола са јужњачким поимањем породичног дома, Вилијамс је успео ВАЛ: „Ја нисам тражен.“ да готово калеидоскопски рекапитулира све ТАЛБОТ: „Тако згодан младић као ти је увек тражен.“ (Вилијамс 2000: 79) жеље и настојања не само уобичајних ликова америчке књижевности тог доба, већ и да Треба напоменути да се Вал не потуца успешно прикаже стремљења посве другачије због тога што га неко прогони, већ је он самога феле људи. себе изгнао, одабравши такав живот. Још као Да је дом у Силаску Орфеја вишенамен- дете у месту Вештичији рукавац био је препу- ска творевина, јасно је већ на почетку драме штен сам себи те не треба да чуди што не посе- када сазнајемо да се у приземљу налази трго- дује прави осећај за дом. Сви други ликови вачка радња, док укућани живе на спрату. Ова- Вилијамсових драма налик њему су у једном ква поставка наликује оној у Тетовираној тренутку живота спознали шта значи живети у ружи, и не само то, Серафина и Лејди имају породици, доброј или лошој, али свеједно за- сличне разлоге за меркантилизацију своје једници људи која је основна градивна једини- куће. Физичка подвојеност је нераскидиво по- ца сваког друштва. Иако је одабрао да следи везана с умном која се огледа у чињеници да одбеглог оца, чињеница је да је Том из Стакле- готово сви важнији ликови (Вал, Лејди, Ке- не менажерије проживео добар део живота у рол) никада нису на једном месту мислима и каквом-таквом породичном окружењу, те се физички истовремено присутни, отварајући може водити оваквим вредносним системом простор за „клизност“ појма дома и његову ре- чак и далеко од куће. Како за њега, тако и за лативизацију. Вала, дом није локус, већ етос, тј. нераскидиви Поимање дома је за Вала Хавијера, свака- део њих самих. Није незамисливо да се једнога ко најмаркантнијег лика у комаду, посве упеча- дана, попут Алвара, Том заустави испед неке тљиво и необично, чак и у поређењу с другим куће и покуша да заведе газдарицу, реконстру- ликовима луталица Вилијамсових драма. Он ишући ону изгубљену нит породичног склада не настоји да се скраси на једном месту, све- која му је некада била знана. Вал не поседује
стан да је његов дом на друму и да се његова такав нагон јер одвише добро зна да му је једи- VI 2015 11 врста5 не може нигде смирити. Он сам поку- ни дом „на ветру“ где је ван домашаја ушанче- шава ово да дочара у разговору са Лејди, слу- них друштвених норми које га желе спутати. жећи се орнитолошком метафором: Покушај да прошлост понови је још је- дан разазнатљив мотив у Силаску Орфеја, пре 5 Змијска кожа (The Fugitive Кind) је назив филма сни- свега у лику Лејди. Након што је преживела мљеног 1959. године. Сам наслов је преузет од исто- ФИЛОЛОГ имене Вилијамсове драме из 1937. године, која осим низ несрећа у којима је њен садашњи супруг места радње (округ Две реке) нема ништа заједничко имао немалу улогу, она покушава да поново са драмом и филмом из педесетих. створи идилу какву је делила некада са својим 183 Стефан П. Пајовић
оцем. Реконструишући продавницу она исто- учинити као луталица, она заправо све време времено, крајње свесно, диже из пепела очев врло добро зна где јој је дом, тако да њен еска- Мун Лејк Казино на очиглед, али и запрепа- пизам више подсећа на каприц размаженог шћење мештана: детета:
БЈУЛА: „Па она је ову собу претворила у винарију ДОЛИ: „О, она може да ради како јој воља, она је Ка- свога оца на Мун Лејку!“ трер!“ (Вилијамс 2000: 83) (Вилијамс 1967: 16)
Лејди с великим жаром жели да Џејб Готово да се може рећи да је „упрљана“ види у шта је претворила њихов дом пре него тиме што потиче из породичне куће, онакве што он умре, али је њен занос до те мере дети- какву Вал никада није могао спознати одра- ње наиван да га и странац може прозрети: стајући сам у Вештичијем рукавцу. Са тог ста- новишта, само „некорумпирани“ људи могу ВАЛ (спуштајући гитару на пулт): „Ти си Лејди та истински свити гнездо и наћи смирај дома која се измотава, а не ја.“ који је универзална човекова тежња. Ову „ста- (Вилијамс 2000: 86) ру универзалну истину“6 Вал Хавијер изриче Од тренутка када се први пут попне уз још на почеку заплета: степенице, па док се пуцајући не сјури напоље, ВАЛ: „[...] Живео сам у искварености, али нисам Џејб све време удара одозго у плафон дозива- искварен. [...]“ јући супругу, али и опомињући да снови о по- (Вилијамс 2000: 34) новном проживљавању прошлости нису могу- ћи јер ће их сила одозго, било то Божије про- Ово признање се може разумети као ње- виђење или бруталност револверских хитаца, гова свесност значаја институције дома и онога засигурно скрхати. што она може да пружи човеку. С друге стране, Тема прошлости која се враћа, сталан Вал начином на који живи свој живот прави мотив у готово свим Вилијамсовим делима, отклон од дома јер је одвише свеста његове по- овде добија и просторну димензију док Леј- губности. Остали јунаци, не само из Силаска дин животни простор постаје окоштавање Орфеја, већ и осталих драма о којима смо писа- прошлих времена које се неће добро заврши- ли у раду, једноставно не могу појмити да би ти. Иронично или не, овако преуређен про- спокој дома могао да се претвори у пакао. Ова- стор као и оригинал страда у пламену. Из њега ква неспремност коју они испољавају је главни ће се попут феникса винути Вал коме ватра, окидач низа догађаја који их терају у непозна- која мора имати упориште на коме би горела, то, лудило, па и смрт. Њихово искуство дома је не може ништа јер је он птица без ногу која не нераскидиво везано за породични живот, који додирује земљу. У Вилијамсовом авијаријуму се као и друштвени живот тренутно и насилно Лејди је пак птица која чврсто стоји на земљи, урушава, повлачећи у понор стакласту концеп- али је без крила те не може утећи исквареност цију дома Вилијамсових јунака. Валово поима- не само своје околине већ и сопствене љубави ње дома је једноставно отпорније на промене,
VI 2015 11 према прошлости пуне фалинки. односно „неискварено“. Напослетку, симболично преузимајући Валову јакну од змијске коже, Керол привид- но продужава лозу луталица, али се никада Закључак неће моћи винути попут бившег власника јак- Анализом најистакнутијих драма опуса не јер је одвише спутана породичним именом. Тенесија Вилијамса видели смо да је мотив ФИЛОЛОГ Она више подсећа на посрнулу Пепељугу коју 6 Из говора Вилијама Фокнера на додели Нобелове на- је сопствено презиме (Cutrer), одсекло од нор- граде за књижевност 10. децембра 1950. године у 184 малног живота. Иако се на први поглед може Стокхолму. Дом и бескућништво у драмама Тенесија Вилијамса
дома махом латентан, али свеприсутан. Лико- не чуди што Том и Роса деле Стенлијеву жи- ви не само да су обликовани на основу кућа у вотну жар у настојању да потраже срећу на којима су живели већ и свој садашњи топос другом месту. У Мачки на усијаном лименом желе да претворе у место за живот, најчешће крову „брак Биг Дедија и Биг Маме предста- копирајући оригинал. Ту су и они други, веч- вљен као наизглед гротескна али сасвим могу- не луталице, које беже из својих домова како ћа верзија брак Меги и Брика после четрдесет би створили друге, доста мобилније, притом година“ (Гордић Петковић 2009: 421) пред- ни једног тренутка не губећи из вида потребу ставља изобличену слику породичног дома од за скућавањем, била она јасно дефинисана зи- које други ликови настоје побећи, градећи довима праве куће или само симболична, уо- притом неку нову Америку. Управо на пијаде- бличена у психи појединца. стал те подмлађене Америке, Вилијамс узди- Сваки од ових типова није пуки плод ма- же Вала Хавијера који представља спону ста- ште Тенесија Вилијамса, већ има корене у жи- рог и новог. Помирен с прошлошћу, што је воту самога писца. Он је све недаће, али и чак и за Меги Мачку неостварив подухват, он сретне тренутке сопственог живота преточио спокојно лута све време свестан где му јесте, тј. у јунаке који су постали део америчке културе. није, дом. „Отварајући своју душу у осами, пишући сце- Испредајући сопствену повест, Тенеси раније за савршену Бекетовску публику, саста- Вилијамс готово неприметно преиспитује и вљену од једне особе, себе самог“ (Roudané 7), наново дефинише поимање дома које је укле- Вилијамс допире до доста шире публике. штено негде између прошлости и будућности. Одлучивши се да постане драмски писац, омо- Тај васељенски склоп дома и живота најбоље гућио је не само да читав свет види његове ко- описује Кристофер Фландерс, лик из једне ка- маде са посве личним печатом, већ и да они сније драме, Млекарски воз се више овде не зау- оживе на позорницама широм Америке, а ка- ставља: сније и света. Уз то, за разлику од свог славног колеге, Вилијама Шекспира, Вилијамс је жи- „Сви ми живимо у кући на коју нисмо свикнути... вео у доба покретних слика, те су његове дра- кући пуној – гласова, звукова, ствари, необичних сен- ме екранизоване. Највећи глумци тог доба су ки, још необичнијег светла – Не можемо разумети. Лајемо и скачемо наоколо настојећи да – будемо – се калили управо на текстовима Тенесија Ви- умиљато разиграни – у овој великој загонетној кући лијамса, оживљавајући, између осталих моти- али – у души нас она све плаши.“ ва, и ту танку нит поимања дома. (Вилијамс 2000: 547–548) Дом је код Вилијамса представљен ван- ременски и ванпросторно, јер је отелотворен Присуство страха код свих ликова који у психичком склопу ликова и њиховом насто- очајнички, а на махове и патолошки љубомор- јању да га створе, било први пут, било поново. но, настоје очувати инстутуцију дома, тај Он је попут какве неухватљиве птице које сви „први свет људског бића“ (Башлар 2005: 30), ликови покушавају да се дочепају, махом не- главни је узрок њиховог посрнућа. Њихов свесни овог порива што их доводи у неприли- страх потиче од неразумевања начина на који ке, а многе одводи у лудило или смрт. Идеал је генерација пре њих успела да свије колико-
спокоја јужњачке плантаже се провлачи кроз -толико стамено гнездо. VI 2015 11 све драме, али он остаје управо то, слика про- хујалих времена, леп сан и ништа више. Само- обмањивање није од велике користи Аманди, Литература Лејди, Бланш, али и Серафини чији ноцио са- 1. Bašlar, Gaston (2005), Poetika prostora, prev. вршеног склада породичног дома вуче корене Frida Filipović, Beograd–Čačak: Branko још из острвске постојбине. Нова генерација, Kukić – Gradac. ФИЛОЛОГ али и део старе оличен у Стели, ствара соп- 2. Vilijams, Tenesi (1967), Izabrane drame: ствену слику дома, породице и сигурности, те Staklena menažerija, Tramvaj zvani želja, 185 Стефан П. Пајовић
Tetovirana ruža, Mačka na vrućem limenom 7. Paller, Michael (2005), Gentlemen Callers: krovu, Zagreb: Matica hrvatska. Tennessee Williams, Homosexuality, and 3. Williams, Tennessee (2000), Plays 1957– Mid-Twentieth-Century Broadway Drama, 1980, New York: The Library of America. New York: Palgrave Macmillan. 8. Roudané, Matthew C. (ed.) (1997), Th e Cam- 4. Гордић Петковић, Владислава (2009), bridge Companion to Tennessee Williams, „Превођење трагедије и комедије у аме- Cambridge: Cambridge University Press. рички идиом: културна и маргинална са- 9. Fleche, Anne (1997), Mimetic disillusion: моидентификација у драмама Вилијама Eugene O’Neill, Tennessee Williams, and the Шекспира и Тенеси Вилијамса“, Књижев- U. S. dramatic realism, Tuscaloosa: The на историја 41 (137–138): 409–423. University of Alabama Press. 5. Ниче, Фридрих (2012), Рођење трагедије, 10. Fritscher, John J. (1968), Love and Death in прев. Вера Стојић, Београд: Дерета. Tennessee Williams, Diss. Loyоla University 6. O’Connor, Jacqueline (2000), „’Living in of Chicago. this little hotel’: Boarders on Borders in 11. Heintzelman, Greta and A. Smith-Howard Tennessee Williams’s Early Short Plays“, The (2005), Critical Companion to Tennessee Tennessee Williams Annual Review 3: 1–35. Williams, New York: Facts On File.
HOME AND HOMЕLESSNESS IN TENNESSEE WILLIAMS’S PLAYS
Summary
Th is paper deals with the motif of home as well as the lack of it in the works of one of the gretatest 20th century American playwrights, Tennes- see Williams. Having examined his life story and personal wanderings, most of which ended up in his plays, the focus shift s towards the plays themselves and their respective fi lm versions. Five plays have been chosen to showcase the homelessness and home motifs: Th e Glass Menagerie, A Streetcar Named Desire, A Rose Tattoo, Cat on a Hot Tin Roof, and Or- pheus Descending. During the respective analysis of the plays, a special accent is put on the role of home in the character-forming process and on the characters’ moral dilemmas and decisions, while characters who are vagrants are scrutinised, for they apparently have no home. In the conclu- sion, the role of home is placed into a time and spatial frame of America, and in the personal frame of the playwright’s own life. Finally, the con- cept of the institution of home is discussed, as well as the way it would be perceived in the future.
VI 2015 11 [email protected] ФИЛОЛОГ
186 ТЕСА ОД Д`УРБЕРВИЛА ОД ТЕСА ЉУБАВ ИДРУШТВЕНАМОЋУРОМАНУ У шел Фуко, проистицала је из концепта је проистицала шел Фуко, и оправу на љубав. Ова моћ, како наводи Ми- постојањем изван себе. Љубав издај доживљава надпр моћи побједу којаодноси друштвене аспекте извјесни нанајважније производ вља идеологије. Кроз указаћамо животне приче јунака главних правосеби за оживоту предста- датекст премису исмрти, даодлучује теИглтонову теоријску моћи упрошлости давала даjeпривилегија поставку суверене основФукоову као моћи, узимајући њених начела, својеврсни већ тон, непредставља дом посрнуле“ „морално Тесе. иосу- чистотом заморалном захтјевима нутим роману и економски положај. огледа Овакав став се у којим политички, штитисвој ство асамим тим периоду каорепресивно користи сред- власт Аристократскости. увикторијанском друштво неоспорне вла- представљају институције које ду, поред породице ина преноси више класе, иувикторијанскомкако тако удругим перио- take itaway.“) (Foucault 1998:135).Ова моћсе, ти“ („[...]just hehad them as given sohecould life, даоиузе- како могао имживот,„јер је је га тако право да лиши живота своју дјецу и робове, potestas уовомроману.слој колебања нивоу надуховном којаће системаиизазива изњедритидруштвеног богатпсихолошки зира да ли је ријеч оизмишљенимзира ријеч да лије или ствар- одређеног историјскогности периода, об- без жевно представља одраз дјело ствар- животне 2006:64).Утом смислу (Eagleton логије књи- ге утш УДК 821.111.09-31 10.7251/fil1511187k DOI факултетФилозофски Пале Универзитет уИсточном Сарајеву Огњен Куртеш Кључне ријечи: Апстракт: Књижевни текст, како наводи Тери Игл- и омогућавала је оцу римске је породице иомогућавала одлучује о животу исмрти, асамим тим оживоту одлучује себи заправо да давала је прошлости у моћи суверене привилегија обичајена Теса одд’Урбервила У овом раду сагледаћемо роман У овомраду сагледаћемо изражавање 1. љубав, моћ,викторијански морал. кодекс, роман,морални у друштвено намет- у друштвено производ идеологије и и идеологије patria идео- у пред лажним моралним кодексом викторијанског кодексом моралним у пред лажним Теса од д’Урбервила of the D’Urbvervilles Харди пише уроману времена укомелошком иокоме контексту и моћи удруштвено-политичком икултуро- У том смислу, овај сагледава рад односе љубави духаодређеног иутицај времена доба на њега. икултуролошкудруштвено-политичку климу представља Књижевност догађајима. ним класе (lower middle class) који су обично ухва- који class) су middle класе (lower бира припаднике ниже нестабилне средње својих романа Хардиgleton), запротагонисте назрети прави разлог жртве немогу зато. грава са људским животима ада при том саме немилосрдноусуд или често пои- провиђење, огорчење спознаје због да се живот, односно душе идубоко бесмртност усеби је носио Теса у од д’Урбервила. вјеровао није писац Сам којимпредстављају иде пут главна јунакиња, из седамсе састоји дијелова или Фазе фаза. од жена. Роман који се захтијевају квалитетима оморалним викторијански ријеч када је идеал мана, 1891.године. је Поднасловобјављен овог ро- инципом љубави ипоништ Роман Томаса Хардија Како примјећује Тери примјећује Како Иглтон (Terry Ea- Чиста жена ( кроз призму односаљубави кроз и ) A Pure Woman . 2. Теса одд’Урбервила Теса одд’Урбервила ава сва трагања за прегледни рад ), упућује на), упућује ( Tess
187 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Огњен Куртеш
ћени у клопку и јаз између аспирације и узне- а са друге стране, гладно срце још јаче је задрх- мирености која је била типична за то доба тало пред спознајом да би можда могло бити (2005: 188). Огорман (O’Gorman) наводи да вољено. Унутрашња борба која Тесу мучи све су класне разлике и моћ која са њима долази вријеме водила се између чистих емоција и главни узрок сукоба и заплета у викторијан- жеље да буде вољена, са једне стране и гриже ском роману уопште, па тако и код Хардија. савјести због наводног гријеха и става дру- Класа тако моћно изграђује ликове и кон- штва по том питању са друге. Моћ друштва да фликте у роману да је готово немогуће прика- неограничено доноси одлуке ко ће се то наћи зати било какав облик жеље за љубављу изван на стубу срама и из којих разлога био је оштри тих и таквих оквира (2005: 67). Иванка Кова- мач који све вријеме односи побједу над прин- чевић међу доминантније теме у роману свр- ципом љубави који доживљава свој врхунац у става принцип љубави који је, како каже, не- Тесином срцу. постојан од почетка до краја и недвосмислено Колебање на духовном нивоу, стална и условљен дволичношћу морала који на сасвим немилосрдно јака борба између принципа чи- другачији начин третира понашање мушкарца сте и пале жене у Теси почивају на болној спо- и понашање жене (Костић 1991: 116). знаји главне јунакиње о комплексности њеног Сусрет Тесе и Ејнџела (Angel) на фарми бића и виђењу тог бића у сопственим и очима наговјештава да се ради о двоје сасвим не- друштва. Њена интелигенција била је способ- обичних људи: Теса је привлачила пажњу сво- на да појми сопствене предности у виду стра- јом необичном појавом, али оно што она по- сне природе, бистрине ума и љепоте. Све то сједује није у потпуности одговарало термину није било довољно да се откупи или поништи љепоте. Са друге стране необичност Ејнџела штета коју наноси друштвена тековина ова- била је у томе што он никада у потпуности плоћена у лику Алека. Без баланса са време- није могао сакрити своје биће радним одије- ном и ситуацијом Тесина доброта постаје од- лом на фарми. Необичност ова два лика наго- говорност која је води до фаталног осјећања вијестиће будућу везу и несвакидашње догађа- самокривице, узалудне жудње да ради оно што је који ће обиљежити њихове животе. је исправно. Она обитава између принципа инстинктивног импулса, самосвијести, осуђу- У свом покушају да живи један другачији јућег морала. Пресудни тренуци њене траге- живот далеко од свега што је презирао (ла- дије дешавају се када она спава – несрећа у ко- жног пуританског морала, двоструких арши- јој страда коњ и која је води до Алека д’Урбер- на цјелокупног друштвеног система, фарисеј- вила, силовање, поразно признање Ејнџелу ских начела свештеничког позива), Ејнџел се Клеру и коначно хапшење на крају романа. скрива иза сопственог бића, али ни прибли- Тесин коначни поступак убиства Алека осло- жно успјешно колико би желио. Још један де- бађа је прошлости, али је, такође, закључава у таљ који никако није могао сакрити била је и оквире осветничке правде садашњости (Ada- моћ коју је посједовала његова породица, а ms 2009: 389). самим тим и он. Управо ће се та доза моћи огледати у његовој сопственој бити и узврати- ти бљесак који је разорио љубав. За њега је 3. Теса била „[...] видљива есенција жене – цео VI 2015 11 Тесин живот, живот скромне, сирома- један пол оличен у једном типу“ (Харди 1936: шне дјевојке био је за Ејнџела исто толико ва- 171). Есенција жене, како то види Ејнџел, про- жан и драгоцјен као и живот ма ког другог налази есенцију мушкарца управо у њему. У људског бића које је добило величанствену есенцију мушкарца свакако је уплетена и моћ прилику да живи. За њега није било ни дилеме која ће касније показати своје право лице. ни препреке да се њих двоје коначно споје, јер ФИЛОЛОГ Са једне стране, све Тесине старе ране је то био једини могући и природни исход у које никада нису зарасле поново су почеле да оквиру његових паганских и чулних уживања у 188 пеку, истом јачином као и када су тек настале, љепоти природе и жене. једном принципу значило би ослобађање дру- значило ослобађање принципу би једном притиском љубави и љубави. принципом над ду конвенције ликовање ипобје- ставља друштвеногморала пред- принципа и сопственог издају доноси неминовно са која собом овог става корекције тљиву цјелину. Касније ћедоћи до радикалне вршено уклопиле уконвенционално прихва- пожељних биштвено се са- које вриједности додавати требало ди, није ништа од оних дру- ну. како он твр- На љепоте, слој тај унутрашње покушаваодруштва издвојити каоњенуврли- сама, он уочима анеоно је што практичног воли Тесу њена њена душа, суштина: срце, она Сам себи признаје главни да је разлог зашто начела могла га исломити. су која спутавати снаге да се издигне изнад свих пуританских одабир брачне фазиимао Утој сапутнице. је околине могли да имају упитању када је његов његови родитељи су из идруги његове које клониоуспјешно свих латентних предрасуда и Тесе да ито се он упочетку поменути ваља твори упепео. бесповратнода другачије се оноје пре- што шава демонском Асве са циљем иуништава. могла није је схватити, па са жаромпрогла- је руглу извргнута је и овдје иказни већине која Умјетност, инеобичном, калијепом склоност издвајајутакође, из мноштва ликова уроману. иТесина увести могу морална начела је, која џел са поносом свом истиче оцу свакако се ти. Под оквире умјетничке природе Ејн- коју вишецијом па неможе каотакво, цијени- се, ничко са цивилиза- имало дјело опаки сусрет изазивау гнушање спознаја које умјет- да је ничком ћесе димензијом касније претворити живљава. Ејнџелова Тесином усхићеност умјет- велики иславнису она писци про- стварали, да све оно што оличењеце да она поезије, јесте изношењемпокушати надомјестити чињени- Тесиногтак формалног образовања Ејнџел ће уодбрану будућестаје своје Недоста- супруге. спремно Ејнџел оца, Ејнџеловог противљење Теса лик који се повија је под снажним У покушају освјетљавања односа Ејнџела њихове љубавиКада се на путу нашло 4. кривице. Повиновање Љубав и друштвена моћ у роману уроману моћ идруштвена Љубав показује се каонедовољно.показује Њена обазривост, љубави принципом над побједу односе крају као моћну армију да савлада треба ина која Свењене обазривости. оно Теса што ангажује недовољна икаотаква мала порив да угуши ћеисам закоју Хардисавјест била да рећи је ватреним срцимаНасупрот само Тесина стоји њихова љубав крунише заједничким животом. ватрена са жаркомсрца постају жељом да се усрцима идругогмјесто иједног –њихова исконски принци усвом изворномје облику, каовеома и снажан 2005:194). (Eagleton њој према истинског сажаљења вања иосјећања Тесе жеље каоеротске или „научног“ истражи- Овајисти. роман осцилира између третирање Побожни Ејнџел Клер Алексу ираскалашни лизованим Ејнџелом, само диве њеном духу. особу.ју каопотпуну Они заједно са идеа- се, Како тврди Иглтон, Тесу недоживљава- други 2004:290). (Bloom дјевичанства не губљењем а убиством, Алековим ћу спољашњу док губи иунутрашњу, интегритет свој исконску чисто- ињенидеализам. Тесалина јесте задржава не дају поколебати. се начелима која огледа моралним њеним у се сваке Такао достојна пажње. страна друга се на она показује њенеличности, суштинска, нико неможе инежели стра- да Друга пређе. које преко игрешке прошлости своје због ма она вриједна друштва, је сваког презира ђу дваналичја Тесе жене. ипале Уочи- –чисте изме- контрастом са суштинским се сусрећемо воде удубини бићачи бол каопроизвод ратова који се унутрашњих воли“ (Харди 1936:216)надвија се стравични Над Тесином ”неодољивом да га потребом (Хардика на јаком сунцу“ сувише 1936:216). да се под се повија каошто њом биљ- повијала, гова љубав изгледала ватрена тако истрасна, на излазе цијама које када је Ејнџел проси, Теса је преплављена емо- Утренутку храбро цијелог носила живота. Теса се којим са бол принципа је два Спона та да се преда нине може једном. употпуности она јака, принципа изразито оба гог. су Пошто Љубав између Ејнџела иТесе приказана вр- Тесу пуном што и Оно чедном чини п. Таква љубав нашла своје је површину: сте и часне жене. Овдје ичасне жене.Овдје сте Теса од д’Урбервила „[...] јер је ње- је „[...]јер 189 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Огњен Куртеш
осјећај кривице, морал и начела нису били до- овога свијета. Управо тако Теса воли Ејнџела, вољни да ућуткају онај унутрашњи глас и онај љубављу која у себи не садржи готово ништа снажни, младалачки порив који су је водили што је овоземаљско. Она је, осим љубави, пре- ка Ејнџелу. Препрека која се нашла на путу љу- ма Ејнџелу гајила и „узвишено поверење“ бави долази само са Тесине стране, док Ејнџел (Харди 1936: 240) кроз које Теса у човјеку у овој фази нема никаквих дилема. свог живота види суштинско оличење добро- У тренуцима када Теса суптилно поку- те, пријатеља и вођу. Теса вођу види као особу шава да сазна Ејнџелов став по питању морала, која ће бити њен животни сапутник и сапат- честитости и поријекла, он открива своје гну- ник, али и много више од тога. Вођа није само шање према формалним и ускогрудим тумаче- онај који води овоземаљским стазама. Вођа је њима тих питања. Тада ће заузети јасан став да и онај са којим се научи вољети. Вођа је и онај се поштовање мора одати само духовном по- који је кадар да отвори нове видике, да пред- ријеклу јер оно има примат, а да је тјелесно по- води на путу спознаје и сазнања. Вођа је, на ријекло занемарљиво и може занимати само крају, и онај који нуди скровиште и заклон површне људе које је преплавила устајала ма- како у психолошком и духовном, тако и у фи- лограђанштина. И сам ће потврдити да је зичком смислу. Сама жена без вође била је „друштво очајно снобовски расположено“ мање него довољна да би опстала у то вријеме. (Харди 1936: 216). Иако све вријеме настоји У односу љубавника Ејнџела и Тесе дола- да се издигне изнад актуелног снобизма, њего- зи до стварања полубожанског принципа. Бу- ви поступци га често представљају у другом дући да ни Теса није била традиционални свјетлу, прије његовог коначног утапања у све вјерник, њено трагање за постојањем изван оно против чега се толико снажно, макар де- себе своди се на бића од овога свијета. Спајање кларативно, борио. Његово инсистирање на са Ејнџелом у суштини чини је не само срећ- томе да Теса поврати презиме својих славних ном већ у сопственим очима прераста у кра- предака и да у будуће буде права представница љицу са круном на глави, а суштински се старе, аристократске лозе је, наводно, чин ко- трансформација даље може извести и на полу- јим жели да је представи у љепшем свјетлу богињу. Пошто је зачето ново полубожанство пред својим родитељима. проткано љубављу и састављено од Ејнџела и Ејнџелова и Тесина љубав могла је неко Тесе, сасвим је логично да сада из те перспек- вријеме да се одупре нападима друштвених тиве доживљава свог будућег мужа као бесмрт- конвенција и принципу моћи. У тренутку ног љубавника и заштитника – све оно што када осјети Тесине усне на својим, Ејнџел тек представља божанство. Тесино митско, архе- тада схвата шта су то пољупци жене која воли, типско трагање за заштитничким принципом искрено и снажно. Теса у тим тренуцима испу- који у себи носи све оно што представља си- њава највећу заповијест Бога у кога не може да гурност, љубав, витештво, оданост, склониште вјерује, јер она љуби „онога кога воли свим ср- физичко и метафизичко, моћ, за тренутак је цем и свом душом својом“ (Харди 1936: 240). окончано јер се потрага наизглед срећно завр- У тим тренуцима када Ејнџелова и Тесина љу- шила. бав доживљава свој процват, друштвене кон- венције су, за тренутак, остале по страни и у Стварање божанских веза двије јединке
VI 2015 11 односу на љубав добиле улогу сањарија. Прави намеће питање о природи самих бића која однос снага биће успостављен тек касније када синтетички стварају новонастало полубожан- Ејнџел сазна за све оно што се његовој жени ство. Биће, по ријечима Иглтона, садржи у десило у прошлости. себи суштину представе о сопственој отуђе- ности. Ми видимо себе онако како нас виде други и обично се опходимо према себи онако ФИЛОЛОГ 5. како то чине други (2005: 195). Питање иден- Важно је напоменути да је и у овом рома- титета је у тијесној вези са питањем друштве- 190 ну љубав приказана као принцип који није од ног статуса, а Иглтон ту јасно додаје и питање жину иправи израз уобличен уконстатацију њеном поријеклу коначно добија сву те- своју на инсистирање Ејнџелово љубавника. дјеце, заштитника, вођу,ка свог живота, оца своје јасан, она је уЕјнџелуизбор је пронашла човје- ципу моћи, свако Тесин из својих разлога. прин- повинују принцип женски и мушки и ју ти ипримједбу да се у овом конкретном случа- принципе.Можда надруге одмет изније- није када жеља моћи запосједовањем надјача све и онај превласт добије материјална када нота зањихову љубавцијама. Кобни тренутак је док била храњена је искреним идубоким емо- срца у оба и уточишта налазила све док је јала цања свих спона између посто- Љубав њих. је љубави, разлог није који доводи то али до пу- Јасно различите да природе одвије се ради је идубоко,страсно Теса је каошто вољела њега. волио више идеалистички иса маштом, ане џел иТеса Ејнџел је што усеби ита била гаје је вој гладнојвој (Харди покорности 1936:243). моћидуготрајне да изадржи уњихо- ихтамо наступе доста имала је ни вуци али изван светлости, те круга дљивост, бригу, Знала да оне је каоглад- вребају стид. упорно наваљивале да допру сумњу, ћу- до ње: страх, су које минуле мрачнесвоје утваре исузбијала јаде сјајунека светла она учијем је атмосфера заборављала њеног Она свега сав бића. живот опкољавала јује као Њена љубав према зању сад њемубила је и идах што терисана икао: Тесине љубави између окарак- је, осталог, која романа ипоново нагласити несвакидашњост приказати уједном другом свјетлу унаставку нила ћеје јаком, његови каснији поступци 1936: 243). „[...] више Шели негоБајрон [...]“(Харди љубавињему живота, више иполета негожара, ниволи, приближно али каоТеса. Било у је љубави, уњему. видјела Знао иЕјнџел је да Теса од је слијепим очима што онога својим Ејнџелџел. посвему судећи је био од далеко њенигиње, преци, како воли Ејн- то да каже (2005:195). тијела ственог карактерише њеноповлачењестрада из соп- Тренутке укојима Тесасексуалности. највише Још једна унизу разлика љубави Ејн- коју Теса вољеле воли су паганске каошто бо-
Колико год да се његова љубав чи- Љубав и друштвена моћ у роману уроману моћ идруштвена Љубав клапале су се са оним што је пронашао у Теси. у пронашао је што оним са се су клапале небеског, визије Његове трансцеденталног по- ству, вријеме заЕјнџела она уисто била је небо. жанске молитве свом мужу, свом новом божан- њихове Док везе. Теса је бо- своје упућивала вишедоказ опротканим божанским нитима Богу, Теса моли се увијек свом мужу, је што Коликовота. год да се труди да се помоли ида живи који сања живот стану цијелог жи- даде сви он да учинио њени је гријехови не- има Теса долази од од њенезаблу- њеног мужа, икрилимасјајем љубави. ореол који Анђеоски на обличја ида пуним, заблиста анђеоским успио којиђела да је тргне сва са претход- себе ипалуона представља жену, ичисту иан- али додатно њенеличности траст се усложњава – шћу подсјећа ида саму Кон- на себе анђела. она, просто, осјећа да блиста туђом свјетло- зију Тесе. Њена љубав била толико је јакада љубавсвоју браком доноси нову једну димен- (Харди на 1936:264). га свету“ негома зањега више закога друго- вредности Тесино то писца „[...]је да: имало порекло литве су узалудне. су литве но се Тесе буни против исве њене молбе имо- њихова прича завршава. биће Његово отворе- се назре некада волио жену је коју иту супруге шио. Ејнџел више да могао није своје улику метафизичкиградили дом свој пресу- сада је иљубавиживота на Ејнџел коме су иТеса са- Онај пасти. морала извор укоји је немилости билинису довољни да палу жену спасу амбиса палу жену. Сви вапаји имолитве жене чисте и на на чисту двадијела, супруге његове сти докруга долази иовдје до јасне подјеле лично- гледа суштину. Форма била је његово поље ви- да са- нија била умогућности драсуда исујете пре- теретом под тромим имагинација џелова пада под плашт неприродног исатанског. Ејн- са инебеско, божанско драге. некада билове Све оноје анђеоско, што након Ејнџеловог сазнања њего- опрошлости Ејнџелу иТеси, сасвим добија нову димензију Тренутак Теса укојем иЕјнџел крунишу Прича о љубавницима, супружницима, Прича супружницима, љубавницима, о 6. да у његовим очимада уњеговим Теса од д’Урбервила 191 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Огњен Куртеш
Показало се да је Ејнџел и више него кивао је и онај унутрашњи глас који му је шапу- слаб да се одбрани пред пуританским начели- тао да Теса јесте иста она жена коју је волио; ма и лажним моралним кодексом који све занемаривао је чињеницу да је на Тесином врије ме владају њиме. Љубав је, поново, дожи- лицу природа оставила неизбрисив траг неви- вјела издају. Након те издаје, Ејнџел се окреће ности. Повријеђена сујета била је јача од свега. процесу раслојавање Тесине личности као је- Иако су формално покидане све нити дином адуту. Рашчлањивањем Тесине лично- које су везивале Тесу и Ејнџела, она ипак на- сти Ејнџел окреће леђа љубави која их је нека- стоји да поврати изгубљено. У писму које да везивала. Ејнџел се сада одриче свих оних шаље Ејнџелу, лирски набој извире из сваке аспеката Тесине личности који се не могу њене ријечи. Њен вапај мужу налик је моли- уклопити у његове визије савршене жене. Те- тви која се диже ка небу из срца страдалника. сино инсистирање на неопходности сагледа- Молитва оне која је посрнула и налази се пред вања личности као компактне цјелине пред- новим искушењем. Молитва ономе који је ставља њен очајнички покушај да поврати изгу- може спасити и пружити joj срећу на овоме бљено. Теса је, за разлику од Ејнџела, свјесна свијету. Њен вапај свакако јесте израз њене немогућности парчања личности на саставне љубави, али је и јасан показатељ оне људске, дијелове и чињенице да одбацивање неких исконске потребе за постојањем заштитни- дије лова неће допринијети повратку љубави. чког принципа. Теса је тај принцип пронашла Спремност за добровољно жртвовање у лику Ејнџела Клера, па се његовим изласком зарад љубави примјећује се само код Тесе. Она из њеног живота губи онај чврсти ослонац на нуди да постане понизна робиња и да, ако тре- којем је саграђен њен метафизички дом, бо- ба, легне и умре за њихову љубав и тако поста- жанство, храм и цијели њен свијет. не персонификација и хришћанске и паганске жртве, као и чисте жене која се прерушила у 7. грешну. Тесино признање наводне кривице спалило је љубав у Ејнџелу и порушило све Суштинско питање ко је у ствари мора- примјесе небеске, рајске и божанске љубави у лан човјек добија експлицитан одговор у ро- њима. Теса је сада у Ејнџеловим очима само ману: огољена, гола жена, без вриједности и ореола који јој је некада сијао на глави заједно са пла- Ко је моралан човек? А још важније, ко је морална жена? Лепота или ружноћа неког карактера не лежи штом љубави. Оно што се сада наводи као је- само у ономе што он постиже него у његовим прохте- дан од Тесиних највећих недостатка је оно вима и тежњама; истинска његова историја не састоји што јој је некада била врлина: „Гоните ме ско- се из ствари које је учинио, него из ствари које је же- ро да вам кажем да сте и ви сирова сељанка лео да учини (Харди 1936: 418). која није никад проникла у релативност дру- штвених схватања“ (Харди 1936: 290). Морал се, дакле, сагледава кроз призму Након што се Ејнџел ријешио терета свега онога што је појединац имао намјеру да страсти и љубави, он престаје да буде роб, али уради, а не онога што је урадио. До својеврсне сада је суочен са проблемом да, просто, не епифаније која као закључак намеће изнесени
VI 2015 11 види ни сврху ни циљ свог живота. Био је са- став, Ејнџел долази тек онда када је у далекој свим сигуран да жена која је некада била цен- Бразилији пао на постељу. Тада се потире све тар његовог универзума сада представља пре- оно што је некада називао јединим правим на- варанта чије срце и лице јесу извори супрот- челима и тада долази до зрелости овог јунака. стављених принципа. Лице је остало да пред- Она ускогрудост која га је некада краси- ставља чисту жену док је срце сада припадало ла, сада постаје нешто чега се Ејнџел стиди. У ФИЛОЛОГ оној другој – грешној и палој, оној која се, како оквирима те ускогрудости могао је да сачува је Ејнџел мислио, вјешто скривала иза прве. лијепу слику о себи, о свом положају, моћи, бу- 192 Узалуд му је све говорило да није у праву, ућут- дућности. Тек сада, лишен окова, он назире вичанство иоста вичанство Одузевши дје- јој сусрета. овог након почиње бан заглавну јунакињу, њенправи јер пакао ко- био роман. читав је Њиховготово сусрет (Poole 2009:251). жима природу лишена није дјевичанства снага про- која да да се рехабилитујућа докаже вријеме ипокушај 278), аовај уисто роман је њихових остварење чин, жеља могуће (2006: накао дестинације укојима било је, који на- мана недоживљавају метрополе тог времена ро- овог одредницу. из ликови Теса остали и димензију каовременску иуисторију графску више зароњениви усвемир су гео- каосвоју алико- границе, роману локалне превазилази природеизван Весекса. Краљевство уовоме изолованиграфски спознаја ибез освијету даље, примјећује да су сви јунаци романа гео- срама. на стубу који Тесивјека одузима је иоставља невиност приказан кроз лик Алекад`Урбервила, је чо- (2009: 390).Типичан предс новиноси поредак друштвени иотуђеност (Wessex)ловима Весекса неминовно,до- који, модернизациј чег присуства све ја- због представља пишчеву забринутост машти. Овај роман, помишљењу аутора, истог сиромаштво радничке ме прогања чије класе младе дјевојке (2009:389)који све врије- hobgoblins“) („moral баука“ као„моралног женску сексуалност Adams), Харди уовом роману је приказао случајслијепа запосебан –заТесу. начела основних примјена била једнострана његова светиња није ида схвата да је чедност ћи паганизам испред хришћанства. Такође, Тесу онакву при том стављају- какваона јесте, на осуда Тесе, исмрт њиховог рађање дјетета. производикоје његов чин силовања: друштве- главнеживотом јунакиње увиду посљедица вљује уроману, се све вријеме надвија али над свим недаћама, Алексе неко вријеме непоја- Тесин однос са Алеком прожима се кроз Патрик Париндер (Patrick Parrinder), Како наводи Џејмс Е. Адамс (James E. E. Како наводи Џејмс (James Адамс Е. чини да буду изложене мушкој вивши је с вивши је 8. тавник но тавник е у руралним дије- е уруралним аму да се бори са аму да себори вог доба вог доба Љубав и друштвена моћ у роману уроману моћ идруштвена Љубав тој ријеци сасвим извор, тој Алек ћесвоју исушио Када се ријека вјере. уњемупресушила је што По његовом мишљењу, Теса једини кривац је онај лик који се романа. појављује на почетку вјерника ипоново постаје ипреобраћеника повратка ону одору Алеку, збацује он са себе сније зло. Након прихвата каонужно Тесиног ка- је али шањем одрећи могућности, такве жена све вријеме. Теса са гну- ћесе на почетку његова све и да мусе врати јесте формално јер Теса уиме којег шћанство да муопрости треба оног имао који је упрвој. Сада пропагира хри- од статусу супротном вљује удијаметрално покајника. човјека изглед преобраћеног ина- грешног убила суштински жену је која запосљедицудруга имати грешну суштински палу жену, само уочима али док друштва, ће пљујућег надничења. Прва изњедрила фазаје уморна патњиприбјегне, од живота, иисцр- Теса којем једино уточиште ставља може да Тесомса пред- сада он огледа да чињеници у се фазиодносаМоћ удругој Алекпосједује коју бол произвео инесрећусвојим чином. је коју Алеков покушајпредставља компензације за фаза адруга постојале, нису емоције уопште се говорити опостојању љубави. Упрвој фази Ни од неможе убиства. фазе уједној двије ове након одласка Ејнџела све до Клера, Алековог романаку када се дешава силовање икасније, на на самом основне: почет- двије може свести пролази кроз неколиконос се угрубо али фаза, (Харди већито светац“ 1936:375). Иовај од- грешник, „Што већи под слоганом одвија се доказа опостојању посједује. предака које да рад прода је предака, ионо ањенотац мало Тесиних игрб презиме кова породица купује продају. Захваљујући новом том тренду, Але- на Енглеске је сада прошлост славну вљало начин.дискутабилан Све предста- оно је што до кога долази на ном иекономском статусу Алекогледапосједује се уњеговом друштве- (Prince). Суштинска утом тренутку моћкоју Принц страдао је што након питање у доведен породице поправи који је економски статус мајкеве чин је одговорне ижеља да се особе Оно Тесу што наводи да оде код Алекаињего- Када се отвори друга фаза, Алек сеКада поја- се фаза, отвори друга до од вјерника безбожника Алеков пут Теса од д’Урбервила 193 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Огњен Куртеш
претходну фазу обојену религијским жаром види као најлогичнију спону између старог и назвати самим лудилом и вјерском манијом. новог изданка некада славне породице базира Ни однос Алека и Тесе није лишен алузија на се на принципу цикличности. Оно што су ста- библијске мотиве. Алек ће примјетити да је ри племићи некада радили сеоским дјевојка- њихов заједнички живот сада веома налик на ма, сада је задесило и њиховог потомка. рај и да се Теса може поистоветити са Евом, а Тесина породица је имала ту несрећу да Алек је, у ствари, слика самог Сатане који буде потпуно безопасна за друге а штетна само жену доводи у искушење и због кога она пада за себе. Породица је приказана као ћелија не и страда. стабилности већ аутодеструктивности. Све Тесина имагинација прекрила је Ејнџе- оно што је требало да буде подстрек друштву и лов лик божанским наличјем, па га у том свје- заједници претворило се у сушту супротност. тлу представља и Алеку који Тесиног мужа Још један у низу проблема који је у директној доживљава као неко митолошко биће о којем вези са животом породице је и тај што је Теса не зна говото ништа, али које је далеко од људ- била једина која се трудила да се помакну са ске природе. О свему овоме Алек је сазнао из мртве тачке и да крену напријед. Остали су Тесиног ћутања о њему. Колико год да је пати- мирно чекали да се судбина смилује и на њих и ла, колико год да је жељела да заборави, није да, коначно, живе живот достојан човјека по могла. Њена љубав према Ејнџелу никада није угледу на своје претке. ишчезла иако је оставља на милост и немилост Породица је изгубила готове све своје грабљивом Алеку. У својеврсној иронији, Теса суштинске функције. Сваки пут када је Теса и Ејнџел ће након Алековог убиства кратко очајнички очекивала подршку породице, она уживати у срећи све до Тесиног погубљења је изостајала. Родитељи су очекивали да Теса које се приказује као својеврсно мучеништво буде особа која ће ријешити све њихове про- и жртва вјековном страху од женске сексуал- блеме умјесто њих. Као најстарије дијете у по- ности (Adams 2009: 389). родици била је предодређена да се стара о сви- Теса се налази између оштрина Алековог ма. Остала дјеца су под утицајем родитеља и Ејнџеловог егоизма. Морални идеализам и очекивала да Теса ради само оно што је за њи- сензуализам онеспособљавају Тесу за живот. хову добробит. У таквој средини нису се мо- Убиство Алека представља Тесин херојски по- гли развити ни зрелији односи ни очувати је- вратак у заједницу, свијет природе и инстинк- згро породице. У оваквим околностима дола- та, анонимни свијет. Пошто су и Ејнџел и зи до изражаја суштинско међусобно непозна- Алек духовно импотентни, сваки на свој на- вање. Иако су живјели заједно, чланови поро- чин, до изражаја долази Тесина инстинктивна дице се међусобно нису познавали у оној мје- и природна креативност. Њен чин убиства ри у којој би се то од њих очекивало. Тесина Алека, како то види Ван Гент (Van Ghent), је- мајка отворено признаје Ејнџелу да он познаје сте традиционални чин освете вођен ин- њену кћерку боље од ње. стинктом (1961: 209). Пошто породица губи готово све своје функције, Теса остаје сама. Они који су јој били најближи по крвном сродству никада је 9.
VI 2015 11 нису упознали. Ејнџел је упознаје боље од Када су у питању односи родитеља и дје- њих, али у једном тренутку у процесу спознаје це у роману, Теса је представљена као стуб по- долази до нечега што не жели чути и напушта родице и њен суштински заштитник. Славна је. Алек никада није познавао Тесу, али се то прошлост породице није била никаква олак- од њега није ни очекивало, с обзиром на при- шица за бољи и срећнији живот. Напротив, то роду односа коју су имали. Дакле, можемо ФИЛОЛОГ је само терет више са којим се било тешко но- рећи да је Теса метафорички представљена сити, терет који је постављен на Тесина леђа и као лик који је сасвим сам и на духовном и на 194 који она храбро носи до краја. Оно што Харди физичком плану. Недвосмислено је приказано шћанства старају за оне који су посрнули. заоне који су старају шћанства Теси. највише Они су вољели да се удуху хри- изњедрила љубав Ејнџелових родитеља према љубав та је заједно са религијским начелима љубавприоритет Управо постави према дјеци. мајка спремна је да ида ипреко тога пређе као породице, али уживоту била ставка важна је упитању. њена дјеца све када су сти Теологија ка била жена је могла је која ижељела да опро- зира на све ихраздваја. оно Ејнџелова што мај- брину оњима када годнеопходно, то је об- без дитељи су, устању ида ипак, да воле дјецу своју родица прихватила. лакше што Ејнџелови ро- свјетлунајбољем могућем његова како би по- је да зажену Тесу узме мора коју да прикаже у носа са родитељима његовихкући родитеља. До усложњавања од- долазивјерским иморалним начелима у се која гаје када Ејнџелдом каознак инепомирљивости свог бунта са жели тању религијске догме. Ејнџел ћенапустити ња са породицом долази неслагања попи- због био специфичан. је такође До размимоилаже- од –неразумијевање инезахвалност. тога имање је адобијала ништа, узврат тражила није извор прихода од којих породица живи. За- родитељима, и апотом браћи исестрама, према извор љубав,Непресушни свега, прије породице, она била ињенизвор. је само стуб нашла страдања жижи се Теса. Оно била није би се пропадање зауставило даље ипатња. У успо нити међу стави шава да љубави се окрене себи иосјећањем моћадапропаст тражећи при том инепоку- ног повезивања са прецима. Породица срља у понов- настојање кроз моћи принципом за га њихова свега прије одпале потра- стварности, знатно одсту- су њихове све биле које визије су нашле на крцатом броду пијаних морнара се (Хардису које 1936:12).Стијене и стијене необазирући се на возе дјецом спрудоверену полупијани морнари барку натова- који своју говору, оца имајке фигуре приказане као су родици. Како наводи Владета Поповић упред- породице имеђусобних односа чланова упо- од одступање архетипскоградикално приказа Ејнџелов однос са родитељима и браћом браћом и родитељима са однос Ејнџелов 10. својим члановима како својим Љубав и друштвена моћ у роману уроману моћ идруштвена Љубав били унапријед проклети. гробља гдје били сахрањивани су они који су дио ћебити са сахрањен Тугомиром удијелу водом имолитвом, исвојим већ срцем чији несамо умире која бебу крстила кон је што заслужна нову димензију добија на- коју зату божанско. Њенаготово љубав свакако је била чина крштења Тугомира, Тесино лице постаје име Тугомир идаје јој бебу (Sorrow). Након воду, убијелим одорама браћи исестре крсти уцркву,твара собу свијећу, иуз молитвеник, пре- преостало: једино је што оно чини нички гледати како некрштена Теса умире. беба очај- бави према дјетету. ма доказ више је њенеисконске, несебичне љу- Њена инезаконита. молитваје утим тренуци- умрла некрштена, је која апри том њене бебе глави. Она замишља све оне сцене мучења вријеме производето прави пакао уТесиној се великодушнонакон су смрти које нудиле у крити (Харди 1936:125).Све живота визије треба срамоту,штеник јер како он каже, то себичнодице, недозвољава да све- се позове да буде изаштитник требало поро- је која стуб Тесинбити угробље. сахрањено особа отац, могло би, тада, тек које дијете да крсти бало да пошаље је посвештеникауради који би тре- доживљава кулминацију. Једино може да што бинацији дијете сасвоје болом мајке губи која и да највероватније њена љубав умире, уком- околине. презира предмет постаје тога заједнице избог посрнула изван брачне жена дијете рађа која аса стране друге дијете, измјерно вољела своје млада била мајка је не- Са је стране, која једне се која води уњој. борбом сталном љежен је након ноћи кобне проведене са Алеком оби- пројектује виђење сопственог бића у очима очима у бића сопственог виђење пројектује и нивоу на духовном колебања изазива који се наметнуо друштва каовладајући фактор сак моћи љубав. разорио је пуританског Став принципа моћи иљубави Тесин рођена је односкоја према беби Страх, љубав моглиСтрах, ибол нису мирно Када Теса веома схвати болесна беба да је Као што смо измеђуКао што видјели, уборби 11. у овом роману бље-у овом Теса од д’Урбервила 195 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Огњен Куртеш
друштва што се најбоље очитује на примјеру 2. Bloom, Harold, ed. (2004), Th e Victorian односа наслова и поднаслова овог романа. Novel, New York: Chelsea House Publishers. Иако је љубав приказана као принцип који 3. Eagleton, Terry (2005), Th e English Novel, није од овога свијета, ипак није довољно сна- An Introduction, Oxford: Blackwell Publish- жна да се одупре деструктивним уплитањима ing. формалних и ускогрудих тумачења морала. 4. Eagleton, Terry (2006), Criticism and Ideol- Архетипско трагање за постојањем изван соп- ogy: A Study in Marxist Literary Th eory, ственог бића и питање идентитета у тијесној London – New York: Verso. су вези са јазом који је пројектован управо у 5. Foucault, Michel (1998), Th e Will to Knowl- односима друштвене моћи и љубави, и из ко- edge: Th e History of Sexuality 1, London: јег се на крају рађа трагедија. England. 6. Kostić, Veselin, urednik (1991), Engleska književnost 2, Sarajevo: Svjetlost. Извори 7. O’Gorman, Francis, ed. (2005), A Concise 1. Hardy, Thomas (2006), Tess of the Companion to the Victorian Novel, Oxford: D’Urbervilles, New York: Signet Classics. Blackwell Publishing. 2. Харди, Томас (1936), Теса од д’Урбервила, 8. Parrinder, Patrick (2006), Nation and Novel, прев. М. Ђорђевић, Београд: Забавник. Oxford: Oxford University Press. 9. Poole, Adrian, ed. (2009), Th e Cambridge Companion to the English Novelists, Cam- Литература bridge: Cambridge University Press. 1. Adams, James Eli (2009), A History of Victo- 10. Van Ghent, Dorothy (1961), Th e English rian Literature, Chichester: Wiley-Black- Novel: Form and Function, New York: Harp- well. er & Row.
LOVE AND SOCIAL POWER IN THE NOVEL TESS OF THE D’URBERVILLES
Summary
Th is paper analyses the relations of love and social power in the novel Tess of the D’Urbervilles. Th rough the stories of the main characters we point out the most important aspects of social power and its victory over the principle of love. Th is victory destroys all attempts of the characters to try to fi nd existence in the external world. Love is defeated by a false Victo- rian society moral code, thus causing uncertainty on a spiritual level, which creates a rich psychological layer within this novel.
ognjen.kurtes@ff uis.edu.ba VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
196 RADIKALNE PESNIČKE PRAKSERADIKALNE MARDŽORI PERLOF IINTERPRETACIJA 1 O praksu razmatraunjenojneraskidivojvezisarevolucijamavizuelnimumetnostima. sa. Poredpažljivogčitanjapesme,onapoezijusmeštauširedruštvenekontekste,aradikalnupesničku ostao ključan,aligajeonaprilagodilainterpretacijiradikalnihmodernihipostmodernihpesničkihopu- kritičara kojisuuproučavanjupoezijeutemeljilipostupakpomnogčitanja.OvajjezaPerlof rala radikalnepesničkeprakse.Formiranajeuperioduvladavinepraktičnekritikeameričkihnovih Dubravka Đurić UDK 821.111(73).09-1 UDK 10.7251/fil1511197d DOI Fakultet ikomunikacije zamedije Univerzitet Singidunum Dubravka Đurić objasnila jedaujednomtrenutku shvatilada poeziju/Pisati opoeziji–Problemi afilijacije“, poeziju kojasepojavljuje90-ih. Utekstu„Pisati njim knjigamaseusredsređujenakonceptualnu ma iz80-ihi90-ihgodina20.stoleća,auposled- 2002: 48–62i137–160),kaojezičkimpesnici- škole ibitnicimaiz50-ih60-ihgodina)(Đurić (pesnicima BlekMauntinkoledža,njujorške inovativnim pesnicima„noveameričkepoezije“ Eliota (T.S.Eliot),Perlofsebaviiposleratnim Buther Yeats),EzrePaunda(EzraPound)iT.S. kritičara, poputVilijamaBatleraJejtsa(William Pored autorakojisubiliusredištupažnjenovih vremenih interpretatorkiavangardnepoezije. (Marjorie Perloff)jednajeodnajuglednijihsa- čarka iistoričarkaknjiževnosti,MardžoriPerlof turalista ipoststrukturalistkinja,američkakriti- Veleka iVorena,1974).Zarazlikuodpoststruk- poeziju (videtikaoprimer nu generacijunovihkritičarausredsređenihna proza, štojedelimičnobilareakcijanaprethod- interesovanja surenesansnadramaimoderna poststrukturalističke teorije.Usredištunjihovog Ovaj radjenastaouokviruprojektabr.178029Mini- 1915. godine. teorija iistorijaženske književnostinasrpskomjeziku do starstva prosveteinaukeRepublike Srbije Ključne reči: Apstrakt: stup ustudijamaknjiževnostipostaju ričkim univerzitetimadominantnipri- godina20.stolećanaame- samdesetih U tekstusebavimnačinomnakojijeameričkakritičarkaMardžoriPerlofinterpreti- kontekst, modernizam,postmodernizam,pomnočitanje,radikalnepesničkeprakse. Teoriju književnosti Knjiženstvo –
Y“ (2004:262). sma nebudevišeodprimeraXilikulturnogsimptoma no deloudrugorazrednupoziciju,kojojsetežidape- svajanje jednogteorijskogmodelauvekpostavljaknjižev- prema takvimprivrženostima–uglavnomzatoštopri- turalnih studija,rodnukritiku,itd.),ajasamskeptična kritiku, dekonstrukciju,kritikuFrankfurtskeškole,kul- đenu paradigmu(psihoanalitičkukritiku,marksističku „većina akademičara/akademičarkitežidaprisvojiodre- čita isteteoretičarekaoioni,zapazilajeda: nica odsekafakultetanakojemjeradila.Mada ne govoriistimjezikomkaovećinačlanova/čla- poezije. Kasnije jeovajmetodprilagodila ipri- i doslovnoprimenila uanaliziJejtsoveiLouelove praktične kritikeprethodne generacije prihvatila ( Yeats voj poeziji svoje karijereuknjigama -simboličkih parametara.Perlofjenapočetku može smestitiulogičkiprostorjasnihpojmovno- da pokažejesvakapesmashvatljivaise čitanje rasprostire ikonzumira(Barry,internet). i kulturnikontekstukojemsepoezijaproizvodi, kata životaikulture,većjesmeštauširidruštveni tra kao kritičara, alizarazlikuodnjih,pesmuneposma- mnoge elementeformalističkogpristupanovih The PoeticArtofRobertLowell , 1970)i U kritičarskojmetodiPerlofzadržava ( verbalnu ikonu close reading ( Rhyme andMeaninginthe Poetry of Pesnička umetnostRobertaLouela 1 ) novekritikeimalojezacilj , odvojenuodostalihaspe- Rima iznačenjeuJejtso- , 1973)tehnike pregledni rad Pomno 197 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Dubravka Đurić
menila na avangardnu poeziju, koju mnogi čitao- avangardnim inovacijama razmišlja transnacio- ci/čitateljke smatraju besmislenom (Middleton, nalno, i to uzimajući u obzir različite medije internet). Značaj pomnog čitanja je 2004. obja- (Reed, internet). Ovaj pristup će jasno artikulisa- snila na sledeći način: ti u Poetici neodređenosti: Od Remboa do Kejdža (The Poetics of Indeterminacy: Rimbaud to Cage, „Prvo, svaka ozbiljna pesma, ma koliko raskomadana i 1981) u kojoj se bavi odnosom modernističke i ’bez smisla’ bila, ispunjena je značenjem. Drugo, znače- postmodernističke poezije. Istom problemati- nja pesme nikada se ne mogu u potpunosti parafrazirati, kom će se baviti i u knjigama: Ples intelekta: Pro- nikada nisu jednoglasna – alternativna čitanja su uvek učavanje poezije Paundove tradicije (The Dance of moguća. I treće, jedini način da se dođe do pesme je da je čitamo i to reč po reč, stih po stih. Mnogo toga što se the Intellect: Studies in the Poetry of the Pound danas smatra kritikom poezije odbija da to učini: kritika Tradition, 1985), Futuristički trenutak: Avan- uzima jedan element koji zaokuplja čitaočevu/čitateljki- garda, avantguera, i jezik prekida (The Futurist nu pažnju, često zanemarujući sve ostalo. Ali pomno či- Moment: Avant-Garde, Avant-Guerre, and the tanje – a nema drugog načina da se shvati poezija, to jest, Language of Rupture, 1986) i Poetičko ovlašćenje: ’novina koja ostaje novina’, kako je to Ezra Paund jezgro- Studije modernističke i postmodernističke lirike vito izrekao – mora opisati sve elemente u datom tekstu, (Poetic Licence: Studies in Modernist and Postmo- a ne samo one koji podržavaju određenu interpretaciju“ (2004: 246–247). dernist Lyric, 1990). Čarles Bernstin posebno isti- če knjigu Futuristički trenutak jer je u njoj Perlof postavila istorijsku i estetsku osnovu budućim Pod interpretacijom forme obično se misli esejima. Svoje proučavanje radikalne moderni- na razmatranje ne samo onoga šta pesma kaže već stičke poezije stavlja u kontekst odgovarajućih i i načina kako to kaže. Međutim, Čarles Bernstin međusobno povezanih revolucija u vizuelnim ističe da su „u multidimenzionalnom polju for- umetnostima (Bernstein, internet). malno inovativnih pesama, forme dinamični si- stemi ili procesi a ne statični kontejneri“ (Bern- U knjizi Poetika neodređenosti Mardžori stein, internet). Forme se bolje mogu opisati kao Perlof je, smatra Stiven Fredman (Stephan Fred- arhitekture, strukture, ambijenti, metode ili man), „generacijama iškolovanim da u poeziji kompozicioni principi. Perlof se zato usredsre- tragaju za simbolima i interpretiraju ih, pokazala đuje na zvučne obrasce, forme, vizuelne slike, vo- uživanja u drugoj tradiciji koja je naklonjenija kabulare, sintaksu, aluzije i ton, ali i na kontek- površinama nego dubinama i jezičkoj neodređe- stualne okvire. Čitanje detalja i čitanje konteksta nosti pre nego simboličkoj koherentnosti“ pesama su u njenim esejima uokvireni objašnje- (Fredman, internet). Tu započinje opsesivno ba- njima književno-istorijskih razvoja. Ona poka- vljenje Gertrudom Stajn (Gertrude Stein), Vili- zuje kako se poetsko polje nejednako i višestruko jamom Karlosom Vilijamsom (William Carlos razvija, odnosno želi da pokaže “kako pesma igra Williams), Marselom Dišanom (Marcel Duc- u jezičkoj igri koja je njena forma, a to znači i de- hamp), Samjuelom Beketom (Samuel Beckett), finisanje svake pesme u suprotnosti sa drugim Kejdžom i Dejvidom Entinom (David Antin). U modusima pesničke prakse (ali ne u apsolutnom Poetici neodređenosti i Plesu intelekta zastupala je smislu kvaliteta zasnovanog na fiksnoj koncepci- stanovište da se američka poezija razvija kroz dve ji pesničkog zanata)“ (Bernstein, internet). suprotstavljene struje. Obe su utemeljene u fran-
VI 2015 11 cuskoj poeziji sa kojom počinje evropski pesnički Da bi objasnila opus Frenka O’Hare (Frank modernizam. Prva struja polazi od romantizma, O’Hara) u knjizi Frenk O’Hara: Pesnik među sli- kreće se preko bodlerovskog i malarmeovskog karima (Frank O’Hara; Poet Among Painters, simbolizma i dolazi do T. S. Eliota i Roberta Lo- 1977), Mardžori Perlof će raspravljati o apstrakt- uela, dok druga polazi od Remboa (Rimbaud), a nom ekspresionizmu, francuskom dadaizmu i 2 preko kubizma, dadaizma i ranog nadrealizma ФИЛОЛОГ nadrealizmu, ali i o aleatornim kompozicijama dolazi do Gertrude Stajn, Paunda, Vilijamsa i Be- Džona Kejdža (Jonh Cage). To će je navesti da o keta. Na ovu drugu tradiciju nadovezuje se post- 198 2 Aleatorne kompozicije nastaju na osnovu slučaja. modernizam koji neguje fragmentarnu naraciju i Mardžori Perlof i interpretacija radikalne pesničke prakse uvodi poližanrovske forme, kao i političke, eti- narnoj artificijelnosti novih formalista i obamrloj čke, istorijske i filozofske teme (Đurić 2002: 28– artificijelnosti lirike pesničkih radionica (Đurić 32). Zanimljivo je da je u njima ukazala na značaj 2002: 144–145 i 148–149). Poezija pesničkih kompozitora i kulturnog teoretičara Džona Kej- radionica vezuje se za akademske studije kreativ- dža, tretirajući ga kao važnog pesnika i performe- nog pisanja koje na američke univerzitete prodi- ra u kontekstu studija poezije (Barry, internet). ru 70-ih godina. Okosnicu pesme nastale iz ovog Radikalna artificijelnost: Pisanje poezije u konteksta čini lirsko ja koje se u pesmi izražava i doba medija (Radical Artifice: Writing Poetry in ispoveda. Pojam novi formalizam odnosi se na the Age of Media, 1991) najpoznatija je i najuti- poeziju nastalu 80-ih, koja se vraća vezanom sti- cajnija knjiga Mardžori Perlof. U njoj autorka hu. Objašnjavajući složeni odnos medijskih slika objašnjava kako, zašto i do koje mere medijska i medijski posredovanog govora, kojima smo kultura menja osnovu iz koje se pojavljuje poezi- okruženi, i poezije, Perlof zagovara tezu da pe- ja. Ona analizira sintaksičke i strukturalne ele- snička slika više ne može da bude u središtu pa- mente u tekstovima o kojima govori, da bi istra- žnje savremene poezije (Đurić 2002: 104–105). žila ulogu i mesto poezije u svetu u kojem se jezik I dok su modernisti isticali važnost ritmova sva- ponovo izumeva, reciklira, banalizuje, proizvodi, kodnevnog govora, sa „prirodnim govorom“ se izvlači, osvetljava, uklanja sa ekrana, izlaže, i tako sada susrećemo preko medija. Sumnja u jezik dalje u brzim i novim ciklusima trgovine i zabave, „ispu njen slikama“ koju na kraju 20. stoleća nala- u vremenu pre interneta. Džoana Draker (Jo- zimo kod radikalnih pesnika, povezana je sa ma- hanna Drucker) će pisati: sovnom proizvodnjom i širenjem slika u našoj kulturi. Pod uticajem novih medija i novih siste- „Modernizam je angažovao vernakularno, individualni ma komunikacije, kao i neverovatnog razvoja te- glas oslobođen napetosti književnih formulacija i propi- orije, poezija se u zapadnim društvima promeni- sanih formi. Ali do poznog 20. stoleća, snage koje su se urotile protiv pesničkog izražavanja nisu bile tradicija i la. Dodaćemo da je, zahvaljujući procesima glo- njene konvencije, već je talas plime diskursa namenjenih balizacije od devedesetih godina 20. stoleća, to potrošnji pušten u ogromnim proizvodnim mašinama stanje zahvatilo i ostatak sveta. Dejvid Zohar zabave, trgovine i medija. Kakva je bila uloga poezije u ta- (David Zohar) smatra da se u ovoj knjizi nalazi kvom svetu? Koje su se njene karakteristike mogle identi- najbolji sažeti opis istorije američke avangardne fikovati? Koji su njeni metodi i razlozi postojanja? Kako poezije. Poeziju dominantnog toka Mardžori objasniti mnoga nečitljiva dela savremene književnosti? Zašto pisati tako teška dela velikom broju čitalaca skoro Perlof poredi sa avangardnom poezijom, te obja- nečitljiva? Zadatak kritike je da to objasni i kritički opiše, šnjava: ali trebalo je imati hrabrosti da se bude pobornik načela koja su u osnovi dela istraženih u ovoj knjizi u trenutku „Izdvojene od drugih formi pisanja pukim teretom sop- kada je samo nekoliko akademičara ušlo u pustolovinu stvenih slika, kao i nizom pauzi pri disanju koje signalizi- prelazeći preko granica dobro mapiranih teritorija mo- raju novi stih, u ’pesme’ [dominantnog toka] su utkane dernizma, bitnika i njujorške škole. Radicalna artificije- naizmenične važne i duhovite anegdote koje služe da lost je skrenula pažnju na moduse izražavanja koji dejstvu- publiku manje ili više održe budnom do naredne pesni- ju u živim pesničkim diskursima, da bi pokazala specifični čke slike. Istovremeno, radikalnije poezije su se okrenule metod njihovog pravljenja“ (Drucker, internet). dekonstrukciji slika. Ovo se dešava na tri osnovna nači- na: 1) slika, u svojoj konkretizaciji i specifičnosti, i dalje
Perlof mapira kretanje od slobodnog stiha, je u prvom planu, ali je postala varljiva – to je modus VI 2015 11 u kojem je stih osnovna jedinica poezije, ka „post- Franka O’Hare i Džona Ešberija (John Ashbery), a od- linearnoj“, „postsubjektivnoj“ poeziji u kojoj dej- nedavno i Majkla Palmera (Michael Palmer), Lesli Skala- stvuje „reč-kao-takva“, a stranica papira postaje pino (Leslie Scalapino) i Rona Silimana (Ron Silliman); vizuelni i prostorni entitet (Zauhar, internet). 2) Slika koja referira na nešto u spoljašnjoj realnosti za- menjena je rečju kao Slikom i bavi se morfologijom i vi- Vodeća pretpostavka knjige je teza da radikalna
zualizacijom konstituentnih delova reči: to je modus ФИЛОЛОГ artificijelnost savremene avangardne poezije naj- konkretne poezije u rasponu od pionira kakav je Eugen više odgovara dobu u kojem dominiraju mediji. Gomringer (Eugen Gomringer) i Augusto de Kampos Radikalnu poeziju Perlof suprotstavlja reakcio- (Augusto de Campos) preko mezostiha Džona Kejdža, 199 Dubravka Đurić
do vizuelnih tekstova Stiva Mekaferija (Steve McCaffe- ’Nove’ poetike (21st-Century Modernism: The ry), Suzan Hau (Susan Howe) i Džoane Draker; i 3) Sli- ’New’ Poetics, 2002) nanovo iščitava T. S. Eliota i ka kao dominantna ustupa mesto sintaksi: u paundov- njegovo shvatanje da je forma značenje, Gertru- skim terminima, dolazi do kretanja od fanopeje do logo- peje. ’Očuđenje’ se sada dešava na nivou strukture fraze i du Stajn i njeno tretiranje sintakse i običnog jezi- rečenice a ne na nivou skupine slika tako da pesnički je- ka, Marsela Dišana (Marcel Duchamp) i njegov zik ne može da se apsorbuje u diskurs medija: ovo je mo- konceptualizam, i pesničku etimologiju, igre dus Klarka Kulidža (Clark Coolidge), [...] Lin Hedžini- zvukom i prostorni raspored reči na stranici pa- en (Lyn Hejinian), Čarlsa Bernstina, Re Armantraut pira u poeziji Velimira Hlebnjikovog. (Rae Armantrount) i Brusa Endrusa (Bruce Andrews), U knjizi Modernizam 21. stoleća: ’Nove’ po- između ostalih; do nas je došao preko Gertrude Stajn, za koju slika nikada nije bila središnja, a zatim i Luisa Zu- etike, u tekstu „Modernizam na prelazu iz 20. u kofskog (Louis Zukofsky) i Džordža Opena (George 21. stoleće“, autorka objašnjava kako u Sjedinje- Oppen)“ (1991: 78–79). nim Američkim Državama masovno društvo sa velikom univerzitetski obrazovanom populaci- U navedenom odlomku koriste se Paundo- jom istrajno neguje „oficijelnu kulturu stiha“ vi termini fanopeja i logopeja. Fanopeja označava (termin Čarlsa Bernstina) (Bernstein 1986: 247) uobličavanje slika posredstvom vizuelne imagi- čiji je diskurs konvencionalizovan i instituciona- nacije, dok logopeja ili ’ples intelekta među reči- lizovan kao i mnogi drugi masovni diskursi, od ma’, ukazuje na to da ova poezija upotrebljava retorike reklame do političkih kampanja i prav- reči ne samo u njihovom neposrednom značenju, nog jezika. Dominantu pesničku kulturu koja is- već na poseban način vodi računa o navikama trajava na lirskoj paradigmi, prepoznajemo po upotrebe, o kontekstu u kojem reč očekujemo, o urbanim temama, mešanju sećanja i žudnje, fru- njenim uobičajenim pratećim okolnostima, va- striranoj čežnji za ljubavlju i prihvatanjem. Naj- žećim značenjima, podrugljivom značenju (Đu- važnija pretpostavka je da „’poezija’ uključuje li- rić 2009: 141–142). nearni verbalni i samo verbalni tekst (ne dozvo- Mardžori Perlof, u knjizi Vitgenštajnove le- ljava se nikakvo mešanje medija)“ (Perloff 2002: stve: Pesnički jezik i neobičnost svakodnevnog 158). Linearnost znači da je pesma objavljena u (Wittgenstein’s Ladder: Poetic Language and the obliku stupca sa belim prostorom koji okružuje Strangeness of the Ordinary, 1996), pokazaće strofe. Ova „moderna“ pesma izbegava metar i kako su se autori poput Gertrude Stajn, Filipa pravilnu šemu rime. Lirika se shvata kao izraz su- Tomasa Marinetija (Filippo Tommaso Marinet- bjekta, koji je realizovan u obliku prvog ili dru- ti), Beketa, Tomasa Bernharda (Thomas Bern- gog lica jednine. Tako stvoreni glas funkcioniše hard), Ingeborg Bahman (Ingeborg Bachman), kao vezivno tkivo, jer povezuje pojedinačne refe- Kejdža i drugih, vitgenštajnovski kretali ka jezi- rence i uvide u pesmi. Zatim, „moderni“ jezik ne čkoj tišini. U knjizi Poezija na i izvan stranice treba da je bombastičan ni formalan, već „priro- papira – Eseji za tekuće prilike (Poetry On & Off dan“ i kolokvijalan, čak i kada pesma metaforom the Page: Essays for Emergent Occasions, 1998) i ironijom indirektno, prenosi osećanja i ideje. bavi se razvojem i kontradikcijama postmoderni- Sve ovo, smatra Perlof, govori u prilog činjenici zma, odnosom modernizma i primitivizma, kao i da je Eliotov „objektivni korelativ“, taj „skup transformacijama slobodnog stiha. U teorijskom predmeta“, „situacija“ ili „lanac događaja“, koji
VI 2015 11 kontekstu koji se sve više odlikuje interdiscipli- služi kao „formula“ određene pesnikove emocije, narnošću, Perlof istražuje poetiku Mine Loj još uvek delatan. (Mina Loy), odnos poezije i politike u radu De- Za razliku od pesnika dominantnog toka, niz Levertov (Denise Levertov) i Roberta Dan- osnovna odlika američke jezičke poezije, kao i sa kana (Robert Duncan), mimetičku prirodu foto- njom povezane pesničke struje u Engleskoj, koja grafije kod teoretičara Rolana Barta (Roland se naziva „lingvistički inovativnom poezijom“, ФИЛОЛОГ Barthes) i vizuelnog umetnika Kristijana Boltan- bila je odbacivanje „glasa“ kao temeljnog princi- skog (Christian Boltanski), kao i mezostih Džo- pa lirske poezije. Treba istaći da je Mardžori Per- 200 na Kejdža. U knjizi Modernizam 21. stoleća: lof među prvim uticajnim akademskim kritičari- Mardžori Perlof i interpretacija radikalne pesničke prakse ma, podržala jezičke pesnike. Dok su jezički pe- Zadržaću se sada na tekstu „Kriza humani- snici i pesnikinje u poetikama davali okvire za stike? Rekonfiguracija književnih studija za 21. čitanje svoje poezije i podrobno raspravljali o stoleće“, iz knjige Diferencijalnosti – Poezija, poe- kompozicionim metodama, intervenišući u knji- tika, pedagogija (Differentials: Poetry, Poetics, Pe- ževne i istorijske kontekste, neprijateljski su se dagogy, 2004). Mardžori Perlof sistematizuje po- odnosili prema pomnom čitanju. Razlog za to je lje studija književnosti deleći proučavanje poeti- bio strah da bi se na takvim interpretacijama pe- ke na četiri područja ili paradigme. U prvom se sama, one redukovale i proizvele kao stabilni en- poetika može shvatiti kao grana retorike. Retori- titeti, dok su one bile „dinamični procesi ili izvo- ka tu znači praktičnu kritiku: istraživanje dikcije đenja, koji dozvoljavaju mnogostruka, suprotsta- i sintakse, ritma, ponavljanja i različitih figura vljena čitanja i slušanja“ (Bernstein, internet). govora. Kao takva, retorika je u središtu nauke o Perlof je svojim tekstovima o jezičkoj poeziji književnosti. U drugom pristupu, koji kreće od „eksplicirala jedan skup neizrečenih, [...] skrive- Platona do Hajdegera (Heidegger) i Levinasa nih, kodova za čitanje i interpretiranje, za shvata- (Levinas), poetsko se često shvata kao grana filo- nje i razumevanje neobičnih pesama“ (Bernstein, zofije i otuda kao potencijalno izražavanje istine internet). Njeni tekstovi su postali popularni jer i znanja. Perlof piše „ako teorija poezije-kao-re- je njena kritika povezana sa pedagogijom. torike smatra Džejmsa Džojsa (James Joyce) i U tekstu „Jezička poezija i lirski subjekt“ Ezru Paunda ključnim modernistima, teorija po- (2004: 128–154), Mardžori Perlof objašnjava da ezije-kao-filozofije bi (i jeste) postavila Samjuela se činjenica odbacivanja glasa u jezičkoj poeziji Beketa i Paula Celana (Paul Celan) u to središte“ mora shvatiti kao deo šire poststrukturalističke (2004: 7). U trećem pristupu, poezija se od dav- kritike autorstva i ljudskog subjekta. Ta kritikа je nina do savremenosti klasifikuje kao jedna od kasnih šezdesetih postala važna, a u Sjedinjenim umetnosti, pri čemu je Aristotel važniji od Plato- Državama je dostigla vrhunac deceniju ili nešto na. Kritika po ovom opisu, nije ništa drugo do kasnije sa pokretom jezičke poezije. Ona ističe da drugostepeni diskurs, ponavljanje u razrađenoj je tek krajem 19. stoleća inovativnost prepoznata formi onoga što data pesma ili umetničko delo kao nešto dobro i nužno, u smislu avangarde, na- „kaže“. „Formalistička“ analiza, koja podstiče ročito u ranom 20. stoleću, sa ruskim i italijan- ovakvu strukturu, često je povezana sa anglosak- skim futuristima, dadaistima, nadrealistima, itd. sonskom novom kritikom, koja se usredsređivala U američkom kontekstu, nakon Drugog svet- na tematsku pre nego na formalnu ili struktural- skog rata, na novini su insistirali bitnici, pesnici nu ravan. Za razliku od formalizma novih kriti- Blek Mauntin koledža, konkretne poezije i fluk- čara, ruski formalisti su se bavili definisanjem susa, kao i njujorške škole. Ali, važno je razmotri- poetičnosti ne u pojedinačnoj pesmi već kao te- ti i odnos inovacije prema teoriji: meljnim svojstvom pesama u širokom spektru. U četvrtoj paradigmi nastaloj u postvijetnamskoj politizovanoj eri, formalizam se odbacuje kao „Kada su različiti poststrukturalizmi posleratnog perio- da postali vidljivi, bili su poznati kao la nouvelle critique. pristup koji prikriva da je poezija suštinski isto- Ali kako je vreme odmicalo, la nouvelle critique je postala rijska i kulturalna formacija. To znači da se u stu- poznata kao poststrukturalizam, baš u trenutku kada je dijama književnosti počelo postavljati pitanje ’nova američka poezija’ u revidiranoj verziji Donalda kakav kulturalni rad obavljaju pesme i romani. VI 2015 11 Alena (Donald Allen) iz 1982. prozvana The Postmo- Pesnički tekst treba razumeti kao simptom šire derns [...]“ (2004: 156). kulture kojoj pripada i kao indeks određenih istorijskih ili kulturalnih markera. To je podupr- Pokret jezičke poezije u ranoj fazi puno to shvatanjem da se književne prakse ne razlikuju toga duguje francuskom poststrukturalizmu. On od drugih društvenih i kulturalnih praksi. Neka- je značajan za veći deo savremene „inovativne“ da su kritičari verovali da književno delo može- ФИЛОЛОГ poezije, a novo što je doneo jeste uverenje da su mo razumeti samo ako shvatimo „ideje“ autora. pisanje poezije i poetike intelektualni poduhvati. Ali, u periodu kada strukturalizam i poststruktu- 201 Dubravka Đurić
ralizam postaju dominantne paradigme, tvrdilo zovanih autora, proučavanje ’književnosti’ posta- se da „ne možemo verovati autoru da bismo shva- je dosadna obaveza. tili ideološke formacije koje su oblikovale njego- I na kraju, u novoj knjizi, Neoriginalni geni- vu svest“, već ih kritičar mora demaskirati. U vezi je: Poezija drugim sredstvima u novom stoleću sa tim, Perlof objašnjava kako je ranih devedese- (Unoriginal Genius: Poetry by Other means in the tih prodor kulturalnih studija na američke odse- New Century, 2010), Mardžori Perlof posebno ke za književnost, doveo do toga da su se „odseci naglašava stanje poezije u doba videa, blogova, za engleski (i strane) jezike našli u čudnom polo- tekstualnih poruka, pretraživanja na internetu i žaju da podučavaju svemu osim književnosti [...] društvenih mreža. U središtu pažnje su autori od u vezi sa postkolonijalizmom ili queer teorijom Valtera Benjamina (Walter Benjamin), brazilske ili globalizacijom“ (2004: 13). I pored toga što konkretne poezije i francuske grupe Ulipo (Ou- kriza humanistike postoji i ogleda se u smanjiva- lipo), koji se opisuju kao preteče hibridnih citat- nju budžeta i radnih mesta, možemo je sagledati nih tekstova Čarlsa Bernstina i Suzan Hau. Ona i na drugi način: proučava i dela francusko-norveške autorke Ka- rolajn Bergval (Caroline Bergvall), koja piše na „Ako univerzitet ne nudi kurseve o Vilijamu Blejku engleskom, japanske autorke Joko Tavada (Yoko (William Blake) ili Danteu Gabrijelu Rosetiju (Dante Tawada) koja piše na nemačkom, kao i pesnika i Gabriel Rossetti), o Ezri Paundu ili Samjuelu Beketu, umetnika Keneta Goldsmita. Poredeći ova nova akcija se premešta na drugo mesto. I ovde dolazi do uti- dela sa delima modernista s početka 20. stoleća, caja interneta. Odnedavno postoje bar tri veb-sajta po- ona zaključuje da se danas uloga „stranih“ citata svećena Samjuelu Beketu, počevši sa Samuel Beckett On- sasvim razlikuje od uloge koju su oni imali, na -line Resources and Links Page. [...] sajt je interaktivan, primer, u Eliotovoj Pustoj zemlji (Waste Land). dozvoljava raspravu o različitim i stalno rastućim sku- pom entiteta“ (2004: 13). Na savremena eksperimentalna dela utiče dana- šnji globalni kontekst pokretnih nacionalnih identita, migracija zajednica koje nastanjuju i U kontekstu niza veb-sajtova posvećenih prisvajaju čas jedan čas neki drugi jezik, a situaci- Rozetiju, Blejkeu, Džonu Kejdžu, Gertrudi ja se dodatno komplikuje heteroglosijama do- Stajn, kao i onima koji su posvećeni futurizmu i stupnim zahvaljujući internetu. Zato je, zaklju- dadi, posebno se ističe UbuWeb vizuelnog umet- čuje ona u vitgenštajnovskom stilu, potreban nika, umetnika reči (word artist) i pesnika Kene- novi skup jezičkih igara (2010: 124). Imajući ta Goldsmita (Kenneth Goldsmith). Na njemu svest o temeljnoj promeni koja se dogodila u nalazimo zvučnu i vizuelnu poeziju nedostupnu doba globalizacije, ona pomno proučava koncep- u većini istraživačkih biblioteka. Ovo je važno tualnu poeziju, koja slavi neoriginalnost, a koja je istaći, jer poetika privlači nove generacije stude- u okvirima američke pesničke kulture izazvala nata i studentkinja koji do ovih materijala dolaze kontradiktorne reakcije, mada se i veoma brzo zahvaljujući digitalnim medijima. Mardžori Per- etablirala. lof objašnjava da dominantna paradigma kultu- Opus Mardžori Perlof je veliki i značajan za ralnih studija, kombinujući ogromne doze ’ne- američku radikalnu poeziju. Njena podrška po- provarene’ evropske teorije sa američkim ’ma- kretu jezičke poezije uticala je na to da onа posta- njinskim’ primerima, može samo da zbuni stu- VI 2015 11 ne nezaobilazna u analizama savremene poezije u denta/studentkinju koji/koja bi želeo/želela da akademskoj sredini, koja je u načelu izuzetno shvati specifična umetnička dela i njihove odno- konzervativna. Budući da se kao interpretatorka se. Pažnja se usmeravala od većinskih ka manjin- formirala na modelu nove kritike i na metodi po- skim piscima, te je u obavezno proučavanje mnog čitanja, uspela je da u taj metod integriše uključeno mnogo više pesama i proze nedovoljno nove pristupe i na taj način da ga osavremeni. ФИЛОЛОГ reprezentovanih radikalnih i etničkih grupa kao Metod koji je razvila spajanjem elemenata kultu- i žena. Ali, bez jasnih ideja o tome zašto je vredno ralnih pristupa sa pomnim čitanjem, bitan je kao 202 čitati književne tekstove, priznatih ili marginali- pedagoška alatka jer omogućava relativno lak pri- Mardžori Perlof i interpretacija radikalne pesničke prakse stup komplikovanim radikalnim pesničkim prak- stupno na http://jacket2.org/article/radi- sama razvijanim tokom 20. pa sve do prvih dece- cal-artifice (pristupljeno 31. 1. 2015). nija 21. stoleća. Budući da su radikalne pesničke 5. Đurić, Dubravka (2009), Teorija poezija rod, prakse bile internacionalni fenomen, njen pri- Beograd: OrionArt. stup se nužno uspostavio kao transnacionalni, 6. Đurić, Dubravka (2002), Jezik, poezija, po- obuhvativši radikalne pesničke opuse koji su na- smodernizam, Beograd: Oktoih. stajali u različitim nacionalnim kontekstima. 7. Fredman, Stephan (2012), „The Poetics of Kako se pesnički eksperiment nije odvijao izolo- Indeterminacy: Rimbaud to Cage“, „Merjorie vano u odnosu na druge umetnosti, tako se i Perloff. A Celebration“, ed. by Al Filreis and J. Mardžori Perlof u brojnim tekstovima bavila i Gordon Faylor, Jacket 2, dostupno na http:// eksperimentom u vizuelnim umetnostima. Nje- jacket2.org/article/poetics-indeterminacy- na sposobnost da bude otvorena za nove pesni- -rimbaud-cage (pristupljeno 31. 1. 2015). ke/pesnikinje, ali i umetničke prakse koje se bez 8. Middleton, Peter (2012), „Close, Very Clo- prestanka pojavljuju na sceni američke eksperi- se“, „Merjorie Perloff. A Celebration“, ed. by mentalne poezije i umetnosti, je zadivljujuća. Al Filreis and J. Gordon Faylor, Jacket 2, dostupno na http://jacket2.org/article/clo- se-very-close (pristupljeno 31. 1. 2015). Literatura 9. Perloff, Marjorie (2004), Differentials – Poe- 1. Barry, Peter (1999), „Marjorie Perloff. Ame- try, Poetics, Pedagogy, Tuscaloosa: Universi- rican Critic“, The Encyclopedia of Literary ty of Alabama Press. Critics and Criticism, edited by Chris 10. Perloff, Marjorie (2002), 21st-Century Mo- Murray, Fitzroy Dearborn, dostupno na dernism – The ’New’ Poetics, Oxford: Blac- http://epc.buffalo.edu/authors/perloff/ar- kwell Publishers Ltd. ticles/encyclopedia.html, (pristupljeno 14. 11. Perloff, Marjorie (1991), Artifice of Absorpti- 1. 2012). on: Writing poetry in the Age of Media, Chi- 2. Bernstein, Charles (2012), „Ways of Read- cago and London: The University of Chica- ing: Marjorie Perloff and the Sublimity of go Press. Pragmatic Criticism“, „Merjorie Perloff . A 12. Reed, Brian (2012), „Becoming Marjorie Celebration“, ed. by Al Filreis and J. Gordon Perloff“, „Merjorie Perloff. A Celebration“, Faylor, Jacket 2, dostupno na http://jacket2. ed. by Al Filreis and J. Gordon Faylor, Jacket org/article/ways-reading-marjorie-perloff- 2, dostupno na http://jacket2.org/article/ and-sublimity-pragmatic-criticism becoming-marjorie-perloff (pristupljeno 31. (pristupljeno 31. 1. 2015). 1. 2015). 3. Bernstein, Charles (1986), Content’s Dream 13. Velek, Rene i Ostin Voren (1974), Teorija – Essays 1975–1984, Los Angeles: Sun & književnosti, drugo izdanje, prevod Aleksandar Moon Press. I. Spasić i Slobodan Đorđević, Beograd: Nolit. 4. Drucker, Johanna (2012), „Radical Artifice“, 14. Zauhar, David „Perloff in the Nineties“, do- „Merjorie Perloff. A Celebration“, ed. by Al stupno na http://altx.com/ebr/reviews/rev9/ Filreis and J. Gordon Faylor, Jacket 2, do- r9zau.htm (pristupljeno 14. 1. 2012). VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
203 MARJORIE PERLOFF AND THE INTERPRETATION OF RADICAL POETIC PRACTICE
Summary
This text deals with the range of interpretations of radical poetry practice made by American critic Marjorie Perloff. As a critic, Perloff was formed in the period of domination of practical criticism of American New Cri- ticism, through which in their interpretation of poetry the method of close reading developed Close reading was fundametal for her approach, and she adjusted it for the interpretation of radical modern and postmo- dern poetry. Apart from the close reading of poems, Perloff contextulises poetry, placing it in the social cotext in which it is written. On the other side, she considers radical poetry regarding its tight bond to revolutions in visual arts.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
204 moral standards, despite the confl ictsand dividuals these canovercome challenges andobstacles isto achieve internal stability bybuilding their own in others it enforces asolution, thus putting anindividual inarather isolated position. Th ple. Th autonomy,personal their mutual relationship andthe consequential impact onthe lives ofordinary peo- POSTMODERN ERA:IANMCEWAN’S RELATIVISATION OFAUTHORITIES INTHE I great human sensitivity andemotions. Th authority,tional legal without deprived being of therebyCourt judge, adding the voice ofara- throughed the perspective ofafemale Supreme relationsemotional offamily are aspects present- Th viduals. of justice andthe inner dilemmas moral ofindi- institutions’ public tension between regulation welfare through ofchildren, viewed the lens of brokenas relations family andthe endangered of the writer’s favourite themes andmotives, such in the main developing plotline, some tertwined 10.7251/fil1511205j DOI 821.111.02POSTMODERNIZAM UDK Faculty ofPhilology University ofBelgrade Jelena Janićijević ry decisions in resolving decisions thery major issues life of institution public nal, makes the fi personal beliefspersonal ofadults. During the settlement ofthe usuallychildren, innocent victims ofvarious unfortun selves. Th ily, relationships members between ofcloser community, aswell asthe way inwhich people them- perceive the socialphilosophy ofcapitalism andglobalism, thus ch asinthe sovague been vate postmodern has never age,which isprimarily ofsociety, sphere infl by uenced representing therepresenting truth fr and relativism, there isnoone“correct” or answer lessdetrimentaltween options, inaccordance with the law. In anatmosphere ofpostmodern ambiguity some situations, the court oft medical each whereas ofthese andsocialsciences, parties off diffbetween CHILDREN ACT ACT CHILDREN ing independent several craft episodes intricate story, touching, deeply encompass- latestn his Ian novel, McEwan creates a Key words: Abstract: eCourt, asaninstrument ofthe state, insomecasesgrants to acertain solution, legitimacy while e novel e issues of complex psychological and eissues ofcomplex psychological the authorities: secul socio-regulatory erent Children Act Hierarchy ofmoral values andrelevant authorities, inthe public aswell asinthe pri- postmodernism, relativism, moral standards, relevant globalisation. authority, om their ownpoint ofview. Th en does nothave does arealsolution,en andth byIan McEwan court presents casesrelated to problematic situations of nal, mandato- nal, is exter- contradictions ofthe surrounding world. ily in- solution, butmultiple individual perspectives, each se disputes, the focus for isonthe supremacy struggle of the state (Cutler 1997:2-3). andvarious policies systems regulating of social units ofsociety, represent also which arefl orsmall by community, afamily adopted basic as inner sense of morality, norms andthe social anaturalsons: an human hunger formeaning, anddrivesing theofordinary, needs private per- andhospital. In we areservice witness- parallel, institutionspublic court, church, such as: social several thenovel, authority between isdivided defi orstraightforwardly easily not be oft primarily which aspect, onthe moral of relevant authorities in our time, focusing while per’s main topicofinterest, isthe which question society. Accordingly, we reach this research pa- English within contemporary people ordinary is paper dealswith ispaper issues ofpublic authority and ate circumstances, legal ar court, communities, religious institutions of anging forever the imageofthe traditional fam- ers theirers ownviewofanacceptable solution. In e only option isto make achoicebe- regulations, decisions and decisions regulations, THE THE eonly way in- pregledni rad ned. Inned. this en en can- ection 205 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Janićijević
Th e framework story shows the marriage na’s consciousness, which appears as much long- crisis of a childless, upper-middle class couple in er. Th e social setting is upper middle-class Lon- their late fi ft ies, Fiona and Jack Maye, embedding don, during the second half of the year 2012 court cases as intersecting episodes. Fiona has a (Malcolm 2002: 13-15). fl awless professional reputation, both amongst Th e novel is organised into fi ve chapters, her colleagues in the Family Division of the Su- soft ly subdivided into related episodes. All parts preme Court and also amongst the applicants ap- have approximately the same structure and proaching the court. However, due to her great length. Th e fragmented organisational form of responsibilities, she is under constant pressure the novel is appropriately indicative of its con- and her professional life threatens to destroy the tent. Th e narration does not simply fl ow in a lin- unity of her family. Th e cause of the family crisis ear manner: it is oft en interrupted by memories is Jack’s wish to have a passionate, adventurous about past events, the central character’s inner relationship one last time before he dies, and hav- thoughts, with the moral climax of the story set ing confessed his intention, he is already plan- at the Jehovah’s Witness boy case. In addition, ning an aff air with a much younger statistician there are fi ve unrelated court cases representing woman from his company. Th is makes a shocking independent mini-narratives which include a impression on Fiona, considering the fact that spectrum of culturally diff erent characters, such she resolves family disputes every day in her as: Jews, Muslims, Jehovah’s witnesses, Jamaican courtroom, and suddenly realises that she herself and Scottish Catholics. All this contributes to is now in a situation whereby her husband is will- the general sense of unsteadiness, disturbance ing to destroy their marriage in a matter of mo- due to events of multicultural misunderstand- ments and for a handful of pleasure, implying the ings, and collisions of diff erent views and per- devaluation of family bonds in modern times, spectives (Malcolm 2002: 17). right from the fi rst pages of the book. Th e socio-economic background is primar- Th e novel could be classifi ed as a family ily based on the already highly developed princi- drama, with touches of a medical thriller and ples of globalisation and capitalism in modern love story. Narration is a kind of third person ac- England. Although not directly related to the torial type, representing events from the central novel’s action, it is evident how the economic character’s point of view (Prince 2003). Th e nar- precepts and guidelines once set by Margaret rator is reliable and impersonal, but the reader Th atcher in the eighties, and later continued by should bear in mind that the speech and thoughts her successors, aff ected the weakening of the im- of other characters are fi ltered through Fiona’s material values such as: national tradition, reli- viewpoint. In the beginning, the overall atmos- gious and family unity, common moral frame- phere of the novel refl ects the feeling of safety work, whereas the mainstream culture was re- and orderliness, narrated from Fiona’s safe and moved from the central stage and replaced by the confi dent position, and somehow the reader has mass media and its reproductive culture (Reitan an impression that everything will be resolved 2003: 243). Prime Minister Th atcher believed justly and to the benefi t of all parties. However, that a society as such was no longer needed, and in the second half, a sort of an ominous suspen- that only individuals are important, viewed sim-
VI 2015 11 sion arises, when we realise that not everything ply as a number of men and women, fi nally aim- can be resolved by means of the law. Th e action is ing to create a competitive mind-set, perfectly modestly restricted to a few places: Fiona’s home, adjusted to the ruthless conditions of the free- courtroom, hospital, Newcastle, and the street market. Her statement: “Economics are the on the way from the courtroom to Fiona’s house. method; the object is to change the soul” (Butt As for the time in the novel, there is a dynamic 1981), paved the way for the development of a ФИЛОЛОГ intersection of objective time related to external neoliberal theory of society, concentrating on activities and its chronological reach is about six the issues of isolated persons, the disintegration 206 months, and the subjective time, related to Fio- of the traditional family and its closer communi- role of social orderrole keeper, ofsocial the as fi ing tocrime. However, now the law assumed this strain human passions andvices potentially lead- tore- onceserved which regulations, and ethical ty, andthe weakening norms social ofimplied tity. Th andthe annihilationof people iden- ofpersonal any limitations result in would the apathy total To restrained. be have without freedom personal creating astate ofchaos, somehow anditshould ofthinking and actingliberty oft er, this inclination ofthe tohave period absolute “anti-foundational”as (Sim 2001:3-4).Howev- Th own judgement, free much this as ispossible. as thorities orinfl independentness be should from au- any social ing what represents the truth correct- ormoral the most relevant one.Th any authority that the ultimate tobe claims or contradictions, controversy, andthe of negation ments. Postmodernism isalways with dealing structuresbling ofsocial creating value judge- postmodern philosophy, targeting the disassem- 2006:17). (Harvey vate individual identity seriously was jeopardised formation andfurther development ofthe pri- haviour andnotthe cause. Needless tosay, the that with deals the consequences ofpeople’s be- they cannot win against, bringing their cannot setofbe- they win against, theside world, abattle external against system ter. Th postmodern isolated charac-an individualistic, andacceptable,one valid following the pattern of insist they ontheirrule, stance the ethical as only to dosmaller orsometimes even greater Asa evil. warranted situations, however, oft ters’ eff best Th andnegotiation. constant dialogue set ofstandards are in they orparameters, since one.Th not aneasy modern world the way ofreaching the truth is pendent thinking 1997:13). (Lindholm the norms ofsociety, through autonomous, inde- the diff between is sort ofphilosophy issort issometimes referred to iscreates aconfrontation the out- against Scepticism underlies the concept basic of Regarding this, itisclearthatRegarding in the post- erefore, must individuals fi orts andintentionsorts toresolve the un- uences, stemming from aperson’s erentiation ofself,andaccepting ere isnounique orreceived ecriteria fordetermin- Relativisation ofAuthorities inthe Postmodern Era: Ian McEwan’s en bears arisken of bears en leadthem nd abalance nal instance instance nal e charac- relevant Most forachild. hospitals are successful factors and social psychological possible tion all its nature, totake with atendency into considera- humane tobe issaid tool in this state regulatory i.e. scientifi medical, usually supports other countries. Considering the that fact the law aroundied in used the tobe world amodel as haps oneofthe andits best, provisions were cop- subsequent Children’s Acts, but this onewas per- main concern ofthe court. Th Act the being child’s the also was welfare, which Children’s Act of the law. Fiona referred tothe provisions ofthe man Th life. ahu- when itcomestopreserving ters, especially issues,life andstate involvement in private mat- human onone’s ofapersontodecide right own ents’ Tension decision. the basic rises between with the treatment,to proceed despite the par- addresses the Court forhelp, requesting approval ofthe Aspart usualcase. procedure, the hospital is the way only ofsaving the patient’s in life this treatment that transfusion, which includes blood church. Th of them being members ofJehovah’s Witness by the boy’s family’s andhis all beliefs, religious however, the manner oftreatment isforbidden able from the point ofoffi ofview suff est isthe ofa17-year-old boy, case Adam Henry, and causes breakdown. offamily Th withnovel diff deals his identityhis (McEwan 2014). thebreak ties that constitute the central of part to disappoint community, his thus refusing to human instinct not andthe decision forsurvival, natural his Adam between istorn by the struggle up in this rather claustrophobic environment, communitysocial hehas ever known. Growing arethat the family andhis only congregation his Th perishing. of his uncorrupted by other people’s blood, at the cost ortosave by keeping soul his body his of the boy; whether the toprotect bodily, material existence vic 2009:20-21). standards andmoral intoliefs question (Djergo- ering from aspecifi Th Each oftheEach fi e fi e religion obliges them torefuse any obliges ereligion nal decision was entirelynal decision in the hands ofthee views priorities diff
from 1989,the main ofthe aim emajor problem forthe is boy ve presented court cases in the erent issues ofmoral aspects c form of leukaemia, cur-c form ofleukaemia, ere have been many many been have ere The Children Act cial medicine, cial medicine, e main inter- main e cevidence, er: er: 207 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Janićijević
in court when pleading for help in these sorts of According to Durkheim, an individual has cases, because the court is naturally reluctant to consciousness about their external reality, which pass a verdict which would endanger somebody’s includes the capacity for understanding the pres- life, thereby also performing its usual role of an ence and actions of other members of society; as authority in charge of granting legitimacy to oth- well as internal consciousness about one’s own er state institution’s actions (McEwan, Interview private world. Th e only way to achieve personal 17th May 2014). autonomy and a certain degree of independent Surprisingly enough, aft er the successfully thinking is to better understand both the world resolved initial problem of the disputable trans- inside of us, and also to analyse and decompose fusion, the case of the Jehovah’s Witness boy the rules of the outside world, becoming more does not end happily, due to Adam’s disappoint- aware of its core functions and reasons. Th is is ment with Fiona’s rejection and his inability to probably one of the best ways for a postmodern cope with his disillusionment of the world of subject to overcome one’s sense of disorientation grown-ups outside of his community, he takes a and be genuinely free and happy (Muniz 2012: fatal decision. When his illness rebounded, he 3). consciously refused medical treatment, this time Th e following two cases are marked by as an 18-year old adult person, thereby ending his strong religious motifs, with emphasised senti- life. In his fi nal letter to Fiona, he reveals his love ments of tradition, viewed by the characters as a protective shield from the outside world’s frus- to her, and his repentance for having drift ed away trations and disintegration forces working from his religion. against their value system. Th e Jewish girls’ case is Adam’s specifi c situation is that there were about a religious orthodox Jewish family, who no explicit evil forces in him or around him. He reared their two daughters within the social cir- brings his own demise upon himself by refusing cle and strict norms of their community, which to take an active role in his life and by making a was against any notion of offi cial education for judicious decision in a critical situation (Mineva girls and a free choice of career or a husband. Th e 2007: 35). Adam’s parents had led a deviant life- mother was trying to fi ght against these restric- style when young, being violent and using too tions in court, requesting the right to send her much alcohol, and the rules of religious commu- daughters to a secular state school, where they nity brought back order into their lives; conse- could have access to Internet, social media, and quently, they made religion a central pillar of other contemporary facilities. Th e mother was their family. However, Adam’s identifi cation acting upon her inner instincts, wishing to pro- with his environment was so strong that it af- vide her children with a possibility of choice, as fected his common sense and he became unable well as a fulfi lled, meaningful, purposeful life; to abstract himself from this collective identity while the father claimed that a life within the (Hilbert 1986: 5). Th e failure to deal with the community was much happier and safer, because external reality and broken connections resulted of their clearly defi ned rules and identity, as op- in the eventual split of his personality. “Moral di- posed to a disordered life in a modern secular lemmas are thus usually refl ections of the fact community (McEwan 2014: 10-11). Judge Maye, that most of us identify with a number of diff er- VI 2015 11 representing the offi cial authority, passed the ent communities and are equally reluctant to judgement in favour of the mother. marginalise ourselves in relation to any of them” Th e next case is about a family from Mo- (Bertens 195: 137). Th inking freely, actively and rocco, also a minor episode in the novel, but by independently could have saved him, but due to no means insignifi cant, with a similar topic as the strong predefi ned restrictions in his mind, and previous case. Namely, a Moroccan father had ФИЛОЛОГ his narrowly controlled and specifi c upbringing, abducted his daughter, because he believed that he did not succeed in winning the battle against this was the only way to save her from the secular 208 himself (McEwan, Interview 17th May 2014). life in the West, which he considered to be highly ture issignifi thosetion whose cul- ofimmigrants, especially sive totake action andtopromote integra- better fi of global losesits positionwhich andreputation in times Also, there ofmulticulturalism here, isanaspect fl ferent ofwhat views constitutes abenefi problem oftheir arose because signifi what forthe best was However, children. the lower andsubordinate position (Ibid. 47). tradition ofthe in aclearly immigrant families from perspective, placing its while the own legal with tothe aview child’s interests best exclusively Westernporary and worldstandards ofliving passing averdictter well, as in with line contem- bodies” (McEwan 2014: 30).Th “squeamish shebecame husband, because about havingshe stopped sexual relationships with her novel. At the time when Fiona was working onit, andcontroversialmost horrifying in the case from life theirto see perspective. ferent cultures ofimmigrants, andlittle interest lating role, showing low appreciation forthe dif- In the both cases, court has acoercive andregu- immigrant assimilation. ofpoor to the struggles Th Jewish family. Th immoral andcorrupt, just like the father in the saving oneof their sons. Fiona chosethe lesser separatingcally the itmeant even twins, though procedure ofphysi- thiswere aggressive against impossible. Also,the parents, both Catholics, other, thus making practically the decision right ismore criteria, valuable nolife moral than the saved. On the other in hand, linewith judging andmore independent be survival should organs the onewith more chance clear: was of decision connection. science, In the ofmedical the eyes ofphysical degree twins had adangerously high twins in order tosave the other. Namely, the clude taking away the ofonethe life Siamese ommendation fortreatment in- would which ing the before court toapprove their rec- expert later.ing someseven weeks Hospital apply- was that her wouldtrigger marriage crisis, culminat- uence conditions andbetter forachild. oflife erefore, these draw cases the reader’s attention All parties in these two cases only wanted only parties in these cases All two Th enext one,the Siamesetwins’ isthe case nancial expen- crises, itistoo because cantly diff elaw had afi erent from British culture. Relativisation ofAuthorities inthe Postmodern Era: Ian McEwan’s nal say in this mat- iswas the event cantly dif- cantly cial in- cial 1987: 260). one’s own environment, (Hoover anecessity as times severing requires ties with oneselfandwith Th world. ananachronismperish as tothis notbelonging whereas the weaker, irrational inevitably selfwill functioning or herorgans onhis sideofthe body; the as stronger survive will party, having major all tity, where the capitalist money-consuming self sentation ofthe inner split ofpostmodern iden- repre-the asymbolical twins may as viewed be the from ethics, apart the one.Likewise, practical ing little consideration forthe humane of aspect were strictly but show- rules, following medical dysfunctionalas andreplaceable. Th were objectifi was replaced by man-made Th selection. the survival ofthe fi ttest versionssome new principle ofthe Darwinian trial, cost-eff traces in In this case. ofeugenics the post-indus- motifs ofeuthanasiarecognise and even some procedure (Ibid. 30). the intention possible best and through alawful an innocent itwas donewith even though life, rectly andconsciously the sanctioned taking of unique in has the di- her because novel, decision to her own marriage. Th childless emotionallypersonally aff Tocolleagues. make even worse, things shewas gratulations andexpressions ofapproval by her Fionaed foralong time, in spite ofwords ofcon- the other one.Nevertheless, haunt- this decision save would sion, which oneofthe twins andkill wan the argument, deci- andpassed 2014:28)as 1 legislation (McEwan,legislation Interview 17 common practice from previous judgements and aclear, rationale. shegave for which legal granting point ofview, leaveevil, tothe medical Fiona the used old‘doctrine ofnecessity’ Aprinciple whereby anormally criminal actisjustifi doctrine_of_necessity) 28Novcessed 2014, http://en.wiktionary.org/wiki/ tarian than value that lost orsacrifi something ofpreserving ofgreaterby the utili- necessity Underlying reasonable evidence, we can all In Anglo-Saxon law,In Anglo-Saxon the sources oflaw are e contemporary human some- econtemporary survival according to ective world, guided ed here, ed oneofthem being viewed , where natural selection ected by the due case, ected ced (Wiktionary,ced ac- is court case is iscourt case The Children Act th May 2014). e doctors e twins 1 (McE- ed 209 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Janićijević
Th e following case was not Fiona’s, but one priately and up to her mark, her husband Jack is a of her colleagues in the court, whereby she only UCL Academic, a professor of history, but pre- wrote the offi cial verdict for it. Th is case was sented as a more spontaneous and liberal person based on the true story of Sally Clark, a solicitor then her, enjoying jazz and a rich social life; while (McEwan, Interview 17th May 2014). Th e moth- Fiona, by contrast, could never listen to real jazz, er in the novel was accused and sentenced for the because of her inability to follow unsymmetrical murder of her twins. Th ey were suff ering from and irregular beats, and let go of rules. Sudden Infant Death Syndrome, an extremely Nevertheless, one of the main problems of rare disorder causing sudden death in children. A their marriage was that they postponed the deci- possibility of having this syndrome in both twins sion to have a child until it was too late. She has a was deemed by a medical expert to be nearly im- tacit feeling of guilt and shame for her egocentric possible. On the other hand, it was highly un- and complete dedication to her career. Paradoxi- likely that a middle-class mother, content with cally enough, the only place where she can forget her life, would have killed her children. At the about all her personal problems, fi nd escape and end, it proved to be a mistake of “a mathemati- comfort, is her work. In general, women were a cally ignorant expert witness”, i.e. the doctor major discovery in the fi rst years of capitalism, (McEwan 2014: 50). Due to the prosecutor’s primarily as a new source of taxable labour force. mistake, and a sequence of misassumptions, the Moreover, during the early 1980s, as unemploy- mother was sentenced to death for killing her ment decreased, the percentage of unmarried children (Ibid. 51). Without any show of sympa- women, oft en single mothers, was rising. Over thy, understanding, mercy, or kindness from any- the years, the percentage of professional women, one, the media, her former friends and col- building their careers at the expense of personal leagues, as well as the other inmates in prison and family life also increased. bullied the mother. Failure of the system com- In all the cases in the novel, family relations pletely and irreversibly destroyed an innocent are complex and problematic in diff erent ways, life. Th is case is the only one in the novel where but they are all characterised by the absence of the legal authority does not bring any kind of children, who are sick, kidnapped, dead, or have resolution to the situation, but causes exactly the never been born. Usually, the parents are a part of opposite eff ect, thereby representing the only in- the problem, or the institutions trying to contrib- stance of overt criticism of the modern legal sys- ute to the overall solution. Th e lack of children tem in Great Britain. Otherwise, the law was pre- symbolises a stalemate in the future development sented as a functional and well-meaning force of humankind. Also, through Fiona’s voice, McE- throughout the book. Th is mother is the fi rst wan sharply criticises the alarming situation of character who committed suicide in the novel, divorces in Britain in 2012. Th rough her solilo- foreshadowing the later suicide of Adam Henry quy about the fragility and fl eeting nature of love, (Ibid. 52). as well as the baseness of human nature which In parallel to the issues resolved in the court rises to the surface in cases of family disputes, the cases, we are witnessing Fiona’s private life mar- author warns against diff erent kinds of abuses of riage crisis, presumably caused by self-absorption the legal system by the parents aiming to protect
VI 2015 11 in her work, lack of attention and passion for her their own interests, hurting their loved ones and husband, who has decided to seek his thrills else- humiliating themselves with lies, arrogance, pre- where. Fiona is an embodiment of her profes- tence and greediness. She compares the condition sion: rational, thorough, just, and by the require- aft er the divorce to a state of a country in a war ments of her position of authority, she measures aft ermath, invoking the image of robbery, where every thought and word with almost surgical each side grabbed what they could, without any ФИЛОЛОГ precision, her vocabulary reveals a highly edu- guilt of consciousness, acting only upon their ego- cated and intelligent person, who always likes to centric self-preservation instincts. Human rela- 210 keep her world in peace and order. Quite appro- tions became “commodifi ed”, and as such, they his neighbour andnext ofkin. neighbour Th his shows little sense for responsibility ofpersonal Th shunned by community his (Malcolm 2002:17). position aft for his Fiona, her selfi community. Further betrayed by on,heisalso the explanation that the forthe be itwould best church,his wholeft er woman. Adam parents isbetrayed by his and to betray her trust andhave anaff when Fiona contemplates her husband’s decision of treachery, even from the opening ofthe novel, 1989:194). quence toanyone (Rorty orconse- without much too damage discarded, with, dispensed replaced acquired, or be could sible realities, choicesone canmake foroneself, of scepticism andrelativism. Th and relevant institutions, climate by caused anew standards ofthe time, predominant convictions signifi mind (Ibid. 17). from the tyranny ofthe limitations oftheir own redemption fortheir actions, orthe liberation ing their Th ones. loved act from their intentions, best end they up harm- else’sbody all they andeven though misfortune, ever, noneofthe characte shoulder during great personal crisis. his How- outcome shehad caused the him by giving cold chance torepair asecond the notget She does duetocost cuttingdoned forwelfare services. sentatives in the olddays, but now was aban- lar practice ofstate authorities’ andsocial repre- aregu- tobe used which ofdying, atwas the edge tovisit Adam atpointed, the hospital where he compassion had brought her, ap- the as judge destruction ofonethe Fiona’s parties. human leadstothe andgenerally sible, tainted orfragile, oft acters in McEwan’s novels. It ishard to obtain, theirtime mistakes, late. realised they too itwas ment tohelp our nearest isnecessary. Until the body’s problems, andthat nopersonal involve- conviction that the take system will care ofevery- e egocentric post-material individual also en through love, turns which out impos- tobe cant with tothe change respect norms and Similarly, theme aubiquitous we recognise In the postmodern world, there a has been tochar- notcomeeasily Redemption does shness andlackofunderstanding him to die in with hospital, todie him er hewas left echaracters fi rs isblameless forsome- Relativisation ofAuthorities inthe Postmodern Era: Ian McEwan’s ere are many pos- air withair anoth- ere isafalse and alone nd noreal secular utilitarian persuasion, impatient oflegal detail, “As for the spectrum ofpositions, those were at oneend of Siamese twins: Siamese twins: ner voice, with strong covert irony, in the of cases diff A vividcase. description of these ofthe collision tootherpared external authorities, except in one authority reliable com- fairly has proved tobe gal trust in the system. Le- ofthe integrity religious infl tastes thereby letting their thinking wishful orpersonal personal experience, according totheir will, inunderstood relation the teachings totheir own scriptures the religious ed diff very thatsons be forthis could interpret- the believers the interests best One ofthe ofachild. main rea- times aforce indirectly evenacting as to contrary shownwas irrational as andunreliable, andsome- However,mese twins. instances, in all religion Adam, andCatholicism in the ofthe case Sia- Jewish Jehovah’s girls, Witnesses in the of case Judaism ofMoroccancase girl, in the ofthe case munity in many Islam ofthe court cases: in the the formed predominant com- religions several Converselyabsence ofany aspect. moral tothat, comes are characterised complete by analmost duetoitsnovel, rational nature; however, its out- reliable in the isconsideredScience highly tobe opinion about the problems family in the court. represented workers by social their whogive fl the there Likewise, court cases. isasignifi representations affl ofhealth ofdetails ence in this novel,with remarkable andauthentic trial world, ismostly narrowed sci- tomedical viduals (Butler 2002:118-9). andwishesofindi- thesometimes needs against ential system, sometimes acting in favour and frontation andbattle forthe position ofthe refer- science andlaw in constant tobe religion, con- dynamic throughout the we see as wholenovel, tensionsitself. are Epistemological present and over someother,tage eachbeing acircled unit by that option any canhave single anevident advan- the one,in tobe right the ofclaim certainty sense available versions ofone’s identity, without any toeachissue, welfare aspects uence ofsocial erent standpoints through is given Fiona’s in- Science, as the as Science, new uence their thus readings, causing dis- credo ofthe post-indus- The Children Act erently and erently ictionsin cant in- 211 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Janićijević
blessed by an easy moral equation: one child saved better lead to a certain form of self-destructive behav- than two dead. At the other, stood those of fi rm knowledge iour that needs to be restrained by an inner pow- not only of God’s existence but an understanding of his will. er of will and self-awareness, and not by offi cial Quoting Lord Justice Ward, Fiona reminded all parties in the opening lines of her judgement, ‘Th is is a court of law, laws and/or while under threat of criminal pros- not of morals’ and our task has been to fi nd, and our duty is ecution. Th e postmodern principle of relativism, then to apply, the relevant principles of law to the situation if brought to its extreme, could become nihilism. before us – a situation which is unique.” (McEwan 2014: Contemporary individuals stand alone, balanc- 26-7) ing on scales with fragile stability, in danger of being crushed into vanity and emptiness, if they Fiona says that she is only performing the do not construct their own inner authority and a duty entrusted to her by the state. On the other strong sense of morality (Gray 1998: 38). hand, she is implicitly suggesting that the best ar- biter and authority in cases of moral dilemmas are people themselves, listening to their inner, natural Bibliography moral sense and their own spiritual cues, as the 1. Bertens, Hans (1995), Th e Idea of the Post- author of the novel would have described it: “I modern: A History. London: Routledge. think we are instinctively moral beings” (McE- 2. Butler, Christopher (2002), Postmodernism: wan, Interview 25 June 2014). As said, every situ- A Very Short Introduction, Oxford and New ation is unique, and it seems that the responsibil- York: Oxford University Press. ity ultimately lies in the hands of an individual, as 3. Butt, Ronald (May 1981), “Interview with the most humane source of moral thinking and Margaret Th atcher for Th e Sunday Times”, acting. Th ere is no single formula or system that Margaret Th atcher Foundation website, ac- would give a straightforward answer to any moral cessed 10th March 2015 (http://www.mar- problem. In reality, people oft en do make some garetthatcher.org/document/104475) smaller evil, in order to avoid a bigger one. 4. Cutler, Claire A. (1997), “Artifi ce, ideology Th e author implies that the moral sense is and paradox: the public/private distinction inborn and that public authorities such as the in international law”, Review of International law, science or religion, however advanced or Political Economy, Taylor and Francis Online. needed in all societies, acting as intermediaries 5. Djergovic-Joksimovic, Zorica (2009), Ijan for reaching decisions by investing their best ef- Makjuan: polifonija zla. Beograd: Geopoetika. forts and intentions into fi nding a solution oft en impede or fog our own moral goggles, making us 6. Gray, John (1998), False Dawn: Th e Delu- forget about our innate inclinations and abilities sions of Global Capitalism, New York: Th e to think and decide in the best interest of our- New Press. selves and our nearest. Occasionally, postmodern 7. Harvey, David (2006), Spaces of Global Capi- subjects must remember to “re-centre” them- talism: Towards a Th eory of Uneven Geo- selves both with respect to their inner beings and graphical Development, London and New needs, as well as to the accepted public and social York: Verso. parameters, in order to function properly (Hol- 8. Hilbert, Richard A. (1986), “Anomie and stein 2000: 59). the Moral Regulation of Reality: Th e Dur- VI 2015 11 In case they do not succeed, they will be left kheimian Tradition in Modern Relief ”, Soci- in the cruel hands of endless free choices and pos- ological Th eory: Vol. 4, No. 1, pp. 1-19, sible options of living in the mass-production American Sociological Association, accessed and mas-consumption world of globalisation. 10th March 2015 (http://www.jstor.org/disc Basically, all human quests and desires in this age over/10.2307/202102?sid=211061162843 ФИЛОЛОГ of capitalism are inspired by the need for fi nan- 63&uid=4&uid=2&uid=3738928) cial spending. Th e driving force of the age is en- 9. Holstein, A. James, and Gubrium, F. Jaber 212 couraging these passions, which all eventually (2000), Th e Self We Live By: Narrative Iden- 14. McEwan: McEwan, Ian (2014), 13. Malcolm, David (2002), 12. 11. and CharlesLindholm, (1997),“Logical 10. HooverKenneth, (1987),“Th R. 15. McEwan: took placeon17 took by University2014, supported ofSussex, and oftheGuardian, Charleston apart as Festival ofTh Editor Claire Armitstead, Literary Jonathandon: Cape. versity ofSouth Carolina Press. McEwan (http://www.jstor.org/stable/3034037 ). 3: 745-60, accessed 15 3: 745-60,accessed Journal ofthe RoyalAnthropological Institute Moral Dilemmas ofPostmodernism”, in: S0010417500014493. and History ernments”, andTh sions within the Reagan Ten-Conservative Ideological Capitalism: York: Oxford University Press. inaPostmoderntity World www.youtube.com/watch?v=BOyNlOP4t7g). Richard Dawkins, placeon25 took youtube.com/watch?v=EUgKPp6YAt0). accessed on 20 cessed oncessed 21 , Columbia, South Uni-, Columbia, Carolina: одраслих. Током решавања спорова, несрећних околности, законских правила, одлука иличних уверења на углавном деце, проблематичне ситуације невиних разних жртава о деци каоиначинунице, на који посматра. човек сам Уроману себе чланова отрадиционалној породици, ближеку зајед- везама унутар штвена философија капитализма иглобализма, мењајући сли- заувек одређена дру- превасходно каоупостмодерно на је доба, утицала шта иуприватној тако јавној никада сфери друштва, била није не- тако како у Хијерархија имеродавних вредности моралних ауторитета, међу различитим друштвено-регулаторним ауторитетима: световног световног ауторитетима: друштвено-регулаторним различитим међу Th Th РЕЛАТИВИЗАЦИЈА АУТОРИТЕТА УПОСТМОДЕРНОМ eChildren Act eChildren Act Comparative Studies inSociety , 29,pp245-268,doi:10.1017/ st November 2014(https://www. th Ијана Макјуана, приказани судски су случајеви који се односе November 2014(https:// th ДОБУ: ДОБУ: May 2014.Website ac- Th eChildren Act Relativisation ofAuthorities inthe Postmodern Era: Ian McEwan’s th Understanding Ian November 2014 , An Interview by , An Interview by , An Interview by ЗАКОН ОДЕЦИ , Oxford, New atcher Gov- th eRiseof June 2014, , Lon- e Резиме
19. Reitan, Earl A. (2003), Earl Reitan, A. 19. 1 Sim, Stuart (2001), (ed.), 21. 20. Rorty, Richard (1989), 17. Muniz, Jeronimo O., Prof. Emirbayer, 18. Prince, Gerald (2003), 16. Silvia (2007),“Identity,Mineva, otherness ИЈАНА МАКЈУАНА у фокусу је бо је у фокусу tološki rečnik Ms. BranaMiladinov:Prins,Džerald, Nebraska Press.(InSerbiantranslationof tology snik) Britain 1979-2001 Blair, andthe Transformation ofModern MargaretTh tion: Rowman &Littlefi ledge. ledge. panion to Postmodernism Press. and solidarity and Individuals”, Mustafa (2012),“Emile Durkheim, Society ie/03-9ieapf). Files/10/31-39Mineva.pdf November 2014(http://www.ejst.tuiasi.ro/ ml%0ukempf). emile%20durkheim.pdf (http://www.ssc.wisc.edu/~jmuniz/ June 2007,Vol.3, No.2, 23 31-39,accessed European Journal andTh ofScience and their postmodern discourse”, ethical in: Madison website, 10 accessed ory – SOC 773,University –SOC ofWisconsin – , LincolnandLondon:Universityof рба за доминацију рба , (2011),Beograd:Službenigla- , Oxford: Oxford University, Oxford: Intermediate Sociology Th Intermediate Sociology atcher, John Major, Tony eld Publishers, Inc. , New York: Oxford, Dictionary ofNarra- Th Закон Закон e Th Contingency, irony, Th , London: Rout- , London: eRoutledge Com- The Children Act atcher Revolu- th March 2015 eology Nara- e- rd ,
213 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 суда, религијске заједнице, институција медицинске и друштвене на- уке, при чему свака од тих страна нуди своје виђење прихватљивог решења. У неким ситуацијама, суд често нема право решење, те је је- дина могућност избор између мање штетних опција, у складу са зако- ном. У постмодерној атмосфери опште неодређености и релативи- зма, не постоји само један „тачан“ одговор или решење, већ више- струке индивидуалне перспективе, при чему свака представља исти- ну из свог угла. Овај рад се бави питањима јавног ауторитета и личне аутономије, њиховим међусобним односом и утицајем који имају на животе обичних људи. Суд, као инструмент државе, даје одређеном решењу легитимитет, док у неким случајевима делује и принудно, ста- вљајући тако појединца у прилично изолован положај. Једини начин да индивидуа превазиђе ове изазове и препреке је да постигне уну- трашњу стабилност изграђивањем сопствених моралних стандарда, упркос конфликтима и противуречностима света који је окружује.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
214 Канингема Канингема родне разлике. формирање уоквирима категорија наметнутих личности, емоција јунака, иживотног стила ипси критике служећи сам сесмер Анализу ликоваспроводила према укојемживе. друштву ликови усеби,такоиодносу коју оба како романа осећају разлике тиву се роман из које ману нуди постмодернистичу једну перспек- који данас живи уЊујорку, иради усвом ро- аутор Мајкл Канингем, нивоа. на више је тан џез музичари“ (Prose 2003:107). ничко попут импровизације дело, користе коју изградина основи једногремек-дела умет- друго „дасе аутора, самог према покушај, речима као оиаНмт УДК 821.111.09-31 10.7251/fil1511215n DOI ДАЛОВЕЈ ГОСПОЂА ИДЕНТИТЕТ ИРАЗЛИКАУРОМАНУ Филолошки факултет Универзитет уБеограду НеметСофија 3 2 1 Канингема, Мајкла роман Вулф, настаје Н И свог романа, свог Вулфоваје првобитно замислила каонаслов тумачити. Почевтумачити. од самог наслова, Романа који ће1925.године ипак под објавити насло- Роман Самесписатељице Вирџиније Ленарда, Ванесе иВанесине сестре деце. вом док роман дине, је вобитном нацрту зароман нацрту вобитном пр- о она говори коме у дневника, њеног из одломак Вулф, Вирџиније цитирајући аутобиографији у Бел, Paladin, 99. 1987, стр. Quentin, is, thatnow –this what book, about my doIfeel writing? Кључне речи: Апстракт: САТИ The Hours Однос између ова дваромана интересан- Госпођа Даловеј Госпођа Даловеј британске списатељице Вирџиније Вирџиније списатељице британске јављивању романа акон више од седам деценија пооб- Virginia Woolf, ABiography Сати 2 преко имена преко ликова , ifthat’s its name?“, Bell, наведено у: хоанализе. Циљ овестудије једаприкаже хоанализе. , обрађивала сам тему формирања сам иде , обрађивала У компарат МАЈКЛАКАНИНГЕМА Сати Сати . Овај податак наводи Квентин први пут је објављен 1925.го- објављен је први пут Вулф, Канинг објављен 1998. објављен Госпођа Даловеј The Hours Вулф, њеног супруга Вулф, супруга њеног ивној анализи романа ивној анализи Госпођа Даловеј , London: Triad, London: 3 ем, род, разлика, иде род,разлика, ем, ( –од ствар- Сати Сати Сати може ): „But , који 1 , , ницама ницама ВИРЏИНИЈЕВУЛФ но представљати „оштру критику друштва“. лу издравом [...]“, разуму икоји ћеистовреме- исмрти,ман луди- који ћеговорити о„животу саме замисли списатељице Вулф да ро- створи 6 5 4 Вулфова створила, је које фиктивних до них, Лос Анђелес, године Анђелес, Лос Сити, 1949, иЊујорк Ричмонд, Лондона, предграђе године 1923, – века двадесетог тренутка три историјска роману чинипресек усвом цији, овајаутор 2003: 221–223)уанглоевропској цивилиза- менама удруштву ипсихологији“ (Павковић временом ипро- иисторијским стенцијалним савременом контексту. Тако, бавећи се „егзи- ром усвом Канингем мени контекст, измењеног имена али усавре- пренесених карактера преко или, пак, „In Ihave many this book too Iwant almost ideas. to Алисличне „функције“, Луис, је каошто Ричардов својом назива Канингем коју Даловеј, Кларисе синог мужа. љубавнице Ричарда из младости, (Даловеја), Клари- љубављу tense.”, Bell, нав. у: system,the andtoshow itat social work, at its most in- Iwant tocriticice and insаnity; anddeath, life sanity give Волша. љубавника оригиналне Кларисе Питера Даловеј, неодољиво подсећа на бившег који љубавник, бивши превела С. Немет. С. превела Вирџиније Вулф нтите нтите из теорије родаиразл из теорије како процес дифере како , Сели (Сетон), Кларисине, условно речено, та под утицајем различитости и различитости та подутицајем т, сексуалност. Virginia Woolf Госпођа Даловеј ану оживљаваовуидеју у нцијације утичена ике, феминистичке ике, феминистичке ,оп. цит., 99, стр. прегледни рад и Мајкла иМајкла 5 –до првом 6 4
215 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Софија Немет
крајем двадесетог века, које, такође од Вулфо- тих конвенција (Дојчиновић Нешић 2006: ве позајмљеном техником унутрашњег моно- 67), што, заправо, чини проблем њихове ра- лога, представља кроз „психограм“ трију жен- зличитости и разлике. Почев од Фројдових ских ликова – гђе Вулф, гђе Браун и гђе Дало- поставки о слојевитости бића и уопште, о ути- веј – чија имена носе и поглавља романа („Гђа цају базичних породичних односа, посебно Вулф“, „Гђа Браун“ и „Гђа Даловеј“), знатно односа мајка–син, на целокупан психички апа- олакшавајући тиме читаочево кретање кроз рат одрасле особе,8 преко Јунгове теорије о ову својеврсну историјску метафикцију. полној одређености карактера и унутрашњој Веза између ова два романа неоспорна је подељености,9 и даљих теорија њихових след- – не само да један настаје на основу другог, већ беника и следбеница, може се из угла једног се један из другог рађа. Психологија, љубав, лу- постмодерног времена, тумачити однос карак- дило, емотивни односи између пријатеља, љу- тера како унутар, тако и између оба романа. бавника, родитеља и деце, а надасве мајке и Требало би, најпре, објаснити сам појам детета, живот и смрт, централне су теме оба разлике. Дојчиновић Нешић, на пример, овај романа и врте се око ликова поновљених, ре- појам проширује у идеологију разлике, која нас продукованих, пренесених из једног у други дефинише као мушкарце и жене (и самим роман, а непрестана борба између креативног тиме неједнаке), односно као друштвено, пси- и психолошког ероса и танатоса жила је куца- хички и културно произведене (1993: 23). Разу- вица која тај однос одржава живим. мевање ове идеологије кључно је за тумачење и демистификацију појма идентитета,10 a пре- Идентитет, род и разлика васходно родног идентитета. „За разлику од Романима ауторке Вулф и аутора Канин- пола, који је биолошка чињеница, род је дру- гема, може се приступити са заиста многоброј- штвена, културна и психолошка чињеница“, них критичких позиција, али оно чиме ће се објашњава Дојчиновићева (1993: 11). Форми- овај рад бавити јесте спрега гледишта, пре све- рање идентитета по роду нимало није лак за- га савремене феминистичке критике и психо- датак за јединку, јер треба измирити и срећно анализе, али са подразумеваним упориштем у ускладити унутрашње, психолошке конфлик- самим коренима ових теорија. Тако, на при- те, са спољним захтевима, односно конвенци- мер, теоретичарка књижевности Биљана Дој- јама које диктира друшво, а једна од основних чиновић, везу између ова два романа налази у идеја списатељице Вулф, видели смо, била је и 11 теми двојника из романа Вирџиније Вулф, то „да оштро критикује друштвене тенденције“. јест у односу између ликова Септимуса Ворена Дојчиновићева, даље, истиче да је управо род Смита и Кларисе Даловеј – преиначеној у Ка- „она категорија која означава друштвено на- нингеновом роману у тројство женских лико- метнуту поделу“, док идентитет по роду зна- ва: Кларису Вон, Лору Браун7 и Вирџинију 8 Види цитирану литературу. Вулф (2006: 73). У нераскдивој вези са пробле- 9 Види цитирану литературу. мом личности и психологије мушких и жен- 10 Савремене теорије пуне су расправа о значењу иден- титета. У зборнику Идентитет(и), на пример, ских ликова стоји још једна тема у фокусу ове чији наслов индикативно указује на чињеницу да се анализе – тема другости и раслојености људског више не може говорити о идентитету у једнини, већ VI 2015 11 бића, то јест жудње јунака да живе аутентично искључиво о плуралитету идентитета, текст Пјера у оквиру друштвене средине и њоме наметну- Тапа, „Означити своју различитост“, истиче чињени- цу да ми представљамо више личности у једној истој 7 Ауторка овог текста име и презиме лика Clarisa особи, али и да таква разноликост, међутим, може Va u g h n транскрибује као Клариса Вон, док ће се у ци- бити амбивалентна, јер „то може представљати богат- татима преузетим из превода романа, наведеног у би- ство (артикулисана страна наших многоструких уло-
ФИЛОЛОГ блиографији, исти лик према преводиоцу М. Ста- га) или, напротив, пуцање, расуло себе“, упозорава менковић наћи под презименом Воган. Исто важи и Тап. (Више у: Katrin Halpern, Žan-Klod, Ruano- за име Laura Brown, које ауторка овог текста наводи -Borbalan 2009: 73). 216 као Лора, док преводилац наводи под Лаура. 11 Види горе, фусноту бр. 6. че значај значај че психоаналитичарке Ненси Чодоров, исти- која тика идентит одређено оптерећење. норми,друштвених представља заједнику рија условљава која задовољење одређених и обратно“ каокатего- род, (1993:19).Дакле, што чинилока што код потискивање: оног свега мушкараца, скује чи „укидање природних ’Он изи- сличности: 12 студији, психолошкој усвојој диференцијације цеса вања од мајке (1993:22).Истичући з од мајкедетета разлико- јест, или то стараоца), кључан заразвој одвајања,процес јест то 24). Гилиген сматра такође задечаке да је овај према мајци иљубави према себи у другде до љубављу имакоја развијену хички здрава индивидуа она идивидуа јесте есеју „Онарцизму“, укоме да упозорава пси- дао Сигмунд је коју тиче у из Фројд поставке да самим коренима психоанализе, закључујући психолошког феномена, Гилигенова се враћа мушко мајке синове своје посматрају као и носиоца женских особина, при чемуисаме мајке као мушкараца морају се диференцирати од себе дефинисања процесу у дечаци мајчином, чице женски свој граде каоједнак идентитет односа са мајком или према мајци. Док девој- одка идевојчица, узависности опет њиховог одвијародног идентитета различито код деча- анализом долази до закључка да се формирање цијације бавио који се такође лизе, једног одра, водећих психоана- теоретичара мишљење Чодоровљеве, Столе- каоиРоберта чарка Керол Гилиген се позива тако на исто Гејл „Трговина Рубин, же 113. (наведено у: Дојчиновић113. (наведено у: Нешић 1993:19). економији’ полности“, чкој идентификација мушко женско као или , Обрађујући проблематично проблематично Обрађујући , Дојчиновић Нешић позива се на идеју односно (Gilligan 1982:7–8).Уразматрању (Gilligan овог , а извор такве љубави, аизвор такве нигде нележи (Gilligan 1982:7–8).Столер(Gilligan сличном In aDifferent Voice ета породу ета процеса диференцијације здравом контрасту љубави између разликовати лну верзију женских одлика’лну верзију Идентит мушкости мушкости способност да воли зрелом способност даволизрелом у својој студији, усвојој нама о ’полити- –белешке разликовања ет и разлика уроману иразлика ет Антропологија жене проблемом диферен- (Gilligan 1982:8). (Gilligan , ипсихоаналити- од мајке каожене (Gilligan 1982: (Gilligan (одвајања настајање начај про- начај супротно супротно од мајке, мајке, од Гинокри- , по- , стр. , стр. Госпођа Даловеј 12 , гем 2003:132) „Не брини. мушкарце како је Виђала плачу.“ ски“ преосетљив ски“ Поврх Даловеј. Кларису и„жен- он је свега, динама заљубљен несрећно је уудату жену, дом, го- нити то, финансијску ауз сигурност, Он нема породицу,шкарац, неостварен. нема према традиционалним схватањима каому- је, различитих доводи разлога, упитање. њихова се јер личности, несрећне суштински рене, онида незадовољне, су неоства- фрустриране, јасношкараца књижевна из оба дела, постаје психоанализе иприменимо ихна ликове му- уплаканог Луиса:разуверава како јеточудно како себи: део његовог бића [...] каже да догодити, ћесе то свестан ина тренутак, из његових постао очију је скоро негошто пре почињу „Мада, сузе да овај се пут котрљајучу: Луиса,дости, како плаче на Кларисином кау- мла- из љубавника Ричардовог Кларисиног и 125). Оне посматрају пристиглог тек госта, „подсећа на војника“ аристократскуњасту, сексипилност“ икоја ћерке Џулије, „помало мушкоба- има која ту кроз визиргем приказује Кларисе Вон ињене осетљивост каочудну особину, писац Канин- Питера теши пољупцима. „слабошћу“ (Вулф 2004:49),она уплаканог „глупом неконвенционалношћу“ ињеговом она које особине назива његовом раздражују 2004: 49).Мада госпођу генерално Даловеј низ текле (Вулф образе“ мусузе софи, док су инајмање плакао без као је, седећи стида, на циле кроз ваздух га бризнуо ион је пла- уплач; бациле га наједном силе, ба- оне необуздане су бризне огромно „на уплач: изненађење, своје Уколико прихватимо наведене поставке пред ЏулијинГђа Даловеј, улазак усобу, маскулинитети –крхки плачу И мушкарци У роману Чак иусавременом друштву, пре- мушку мушкост Вирџиније Вулф и и Вулф Вирџиније Вирџиније ВулВирџиније . Луис се нагиње, зарања лице у , на различите начине, ииз склон да неконтролисано (Канинг Сати Мајкла Канингема Мајкла ф, Питер Волш, ем 2003:124– Он плаче, Он плаче,
(Канин- 217 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Софија Немет
руке и почиње да јеца.“ (Канингем 2003: 131). он се присећа тренутка када је први пут, у јед- Овде је Канингем у свом тумачењу романа Го- ној собици у Милану, видео своју будућу су- спођа Даловеј, учинио очигледан трансфер – пругу, падајући у све дубље очајање и страх од Питер Волш, типичан модернистички јунак, усамљености: „То је проклетство изречено у луталица меког, готово женског срца, у Сати- Милану кад је ступио у ону собу и затекао их ма је преображен у Луиса, који је „несрећна како маказама кроје круто платно; вечито особа, чудна особа, неверник, бескрупулозан, бити сам“ (Вулф 2004: 149). Напослетку, упра- луталица“ (Канингем 2003: 151), и који је хомо- во због осећања са којима није био у стању да сексуалац. Сличну реакцију Госпође Даловеј се избори, а која ни са ким, чак ни са својом на мушке сузе у овој сцени показује и Клариса супругом, није могао да подели, Септимус Вон, која, иако себе доживљава као „сентимен- окончава живот бацивши се кроз прозор. талнију“ и „огорченију“, „изгледа да никада не Пар Септимуса Ворена Смита, у Канин- плаче, мада то често жели“ (Канингем 2003: гемовом роману је Ричард Браун. Ричарду је 121). И гђа Вулф из Канингемове приче, пред Кларисин љубавник из младости, али и дожи- самоубиство, док истовремено размишља о вотни најбољи пријатељ, уметник, награђивани реакцији свога мужа на вест о њеној смрти и о писац, хомосексуалац који болује од ХИВ-а, о реакцији свог малог сестрића Квентина на коме се Клариса Вон стара и са којим има ам- смрт птичице коју је сахранио у њеној башти, бивалентан, мајчинско-супружнички однос. закључује о крхкости мушкараца уопште: Канингем приказује сегменте Ричардовог (Ри- „Она је наједном помислила на то колико су чијевог) најранијег детињства кроз поглавља о мушкарци осетљиви; колико су пуни страха. његовој мајци, гђи Браун. Он је од раног де- Помисли на Квентина како улази у кућу да тињства веома везан за мајку, која ће га напу- спере дроздову смрт са својих руку.“ (Канин- стити, и још као трогодишњи дечак пати од гем 2003: 166). неузвраћене мајчине љубави: „Његово лице је У роману госпође Вулф, сведоци смо вео- у агонији због наде, патње и љубави“ и док оку- ма мучних сцена пропадања једног живота и пан сузама у недоумици „буљи у њу као да она цепања једног брака. Сузе Септимуса Ворена можда уопште и није његова мајка“ (Канингем Смита, ратног ветерана, што би требало зна- 2003: 184), посматрајући га, у његовом погле- чити храброг, ратом очеличеног мушкарца, ду она је видела „нешто што не може баш да код његове супруге Реције изазивају само збу- препозна“ (Канингем 2003: 185). Лора Браун њеност и ужас: „Дивно! викао би док су му сузе схвата да он, њен син, „пати од емоције коју текле низ образе, што је за њу најужасније од она не може да прочита“: свега, гледати човека, као што је Септимус, који је ратовао и био храбар, како плаче.“ (Вулф – Душо, шта је било? – Мама, волим те. (Канингем 2004: 145). Не само да га у тренуцима његове 2003: 185–186) слабости његова супруга не препознаје као мужа–мушкарца–ратника, већ и сама ауторка Такав однос оставља трага на његово од- у приказивању нервног растројства инфанти- расло доба, емотивне односе са Кларисом и лизује Септимусов лик. Као дете које вапије Луисом, као и на одлуку да себи одузме живот
VI 2015 11 за мајчином утехом, у тренутку када га страх у педесет и некој години живота, ни мање ни од самоће обузме и Септимус се, препаднут, више него, попут Септимуса, бацивши се кроз буди из кратког поподневног сна: „Он се ужа- прозор. Иако је награђивани писац, он се осе- снут трже. Шта је то видео? Тањир с бананама ћа неуспешним како на професионалном, на ормару. Није било никог. (Реција је одвела тако и на емотивном плану. Чак и у физичком дете мајци. Било је време спавању.) Ето, опет: смислу он пропада од неизлечиве болести. Он ФИЛОЛОГ вечито бити сам.“ (Вулф 2004: 149), а онда, као не успева да се оствари емотивно и опстане у човек који вапије за љубављу и разумевањем стабилној (што би по Фројдовој дефиницији 218 од стране жене (на које, међутим, не наилази), представљало моногамну, хетеросексуалну везу 13 мајку?“, затим своју потребу за мајчиним при- за потребу своју затим мајку?“, „Хоћеш лида назовеш пита: моју Кларису разоткривајући велику трауму, убунилу он риси каода сажимају његову причу, животну смрт, Ричард последње које речи Кла- упућује способностту развио није Он, дакле, звољава, бисексуалан. постомодернистички идо- роман отворено Знам.“ (К онда, бам. Она се убија […]Његова мајка […] хиљададесет Ништа страница. се недешава. А свитако мисле дуга да [...]Стиче је се утисак „То чудна невероватно је књига [...]Изгледа да несвесно дошли би до затим закључка: обоје женинекој магловито која подсећа на мене“, да „То нисам ја[...]То Ричардова је о фантазија име“,да промени твоје на она шта одговара: роману Луис говори „Једва Клариси: се сетио мајкеве иКларисе. Уразговору оРичардовом може посматратиге стране, башкаоспој њего- ниније његова мајка ни Клариса или сдру- се, женарисе; уРичардовом роману, заправо, каоисам однослентан, између Ричарда иКла- амбива- ороману Међутим,је убија. утисак мајци,пише роман освојој се која на на крају Ричардоно је што да на- „желео да уради“ јесте тужно.“тако [...]СамоНе саосећање. се осећам тражим да агонију своју оконча, „Тачно инсистира: је. тачно да ниси успео.“, Ричард, али решен већ одговорити: „Престани да говориш. то Није јајући да прихвати мисли, деструктивне тако „Нисамсом: успео.“, на ћеКлариса, одби- шта са низуКлари- удаљем ног дијалога неуспеха, на шта надовезује своје осећање професионал- спана, усвом доњем вешу. Није чудно?“, лито по- увек врата још кроз стаклена раноујутру, толико си лепокаошто тидок си излазила помислио сам да никада нисам видео ништа заљубљен уЛуиса ибио и сам заљубљен утебе, пред смрт признаје „[...]ибио сам Клариси: Фројд хомосексуална лица назива хомосексуална Фројд „перверзним”, на- на [...]инфантилна сексуалност.“ 1961:253). (Фројд до ништадруго увећа- није да „перверзна сексуалност принципом,иовде закључује општеважећим његовим „из свог програма“ 1961:248),аускладу (Фројд са она да полну су избрисала објашњење лазећи разлику 13 ) емотивној вези, а притом је, како један апритом вези, ) емотивној је, анингем (Канингем да воли зрелом љубављуда волизрелом Идентит 2003: 126). И пред саму 2003: 126).Ипред 2003:192).Наиме, ет и разлика уроману иразлика ет , што , што Госпођа Даловеј ран, полно карактер да је одређен и Психолошки типови тивна. Она ихкошта живота. аутодеструк- њиховата преосетљивост постаје понашају инфантилно.стројства Напослетку, размишљајуобојица или се утренуцима ра- ће ивапају заженском (мајчином) љубављу, сплицитно од доводи само- Устраху упитање. се имплицитно,ва мушкост аРичардова ек- 193). смо миби него што људимислим двоје да је могло да буде срећније Вулф: „Не Вирџиније мајке, своје списатељице чао цитатом из опроштајног писма омиљене лим те.“, како би напослетку, окон- живот свој одраслих,свет Клариси изјавио љубав: „Во- прешавши у из инфантилног фантазије света ми причу, важи?“, да бина потом, тренутак, „Испричај пред спавање,женог моли детета је: на преноси Кларису, раздра- ипопут суством нада, и стога се он убија неголи пре нада, истога жена (2003:311). очајање где тамо жена може да увек теши још ида се размишља. Стога мушкарац пада лакше употпуно у души усеби, мушкарац ажена осећа однос се обрће, трају код каоидеали, тако Али осећање. жене претеже логика исмисао зачињенице,претежу или се бар сма- кодКао што мушкарца уопште успољашњем ставу унутрашњим конфликтима.унутрашњим Може се рећи још са сопственим ви успевају тикоји да се изборе Вирџиније праве ал директна ликје чији роману, Вулф случаја гђе Канингемовом у у себи „женска“ обуздају осећања: одсамоубиству да жена, башиз немогућности наизглед они то и „мужевнији“, склонији ци, мушкар- су ауправо узрок самоубиства, јални води унеурозу,често може која бити потенци- женског принципа ули (2003: 311).Међутим, мушког и дисбаланс жевни мушкарац женаствена што би значилошто да, на пример, Изучавајући човеков устудији карактер, Септимусо- дакле, преосетљивости, Због Према несрећног теорији, изузев истој Афирмативне жене Вирџиније Вулф и и Вулф Вирџиније има душу, мушку док има женску душу, сматра Јунг Вулф, заиста су женскиВулф, лико- су заиста ли.“ (К , Карл Густав Јунг истиче чности, упозорава Јунг, упозорава чности, узија на живот и смрт исмрт на живот узија Сати анингем Мајкла Канингема Мајкла комплимента- 2003:191– веома жен-веома веома му-веома 219 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Софија Немет
да мушки ликови пате, између осталог, и због Суштина диференцијације, међутим, једне врсте нарцизма централних женских ли- како истиче Дојчиновић Нешић, „није у томе кова у своме животу. Уколико усвојимо дефи- да се заврши у издвојености и раздвојености, ницију „нарцистичке жене“, коју је први дао већ развијање осећања самопоуздане раздвоје- Фројд, врло сличну Ничеовој дефиницији ности, што је основа за нарочит начин повези- „афирмативне жене“,14 на коју се у својој студи- вања са другима“, а наша култура познаје само ји Литература као завођење позива Нада По- једну врсту индивидуалности, мушку претера- повић Перишић, видећемо тип жене која је ну диференцијацију, која управо спречава пове- усмерена ка лепоти и која је довољна самој себи зивање са другима (1993: 22–23). Тако се код (1988: 151). Такве жене очаравају мушкарце, мушкараца подсвесно јавља „страх од утапања јер према Поповић Перишић, жену енигма- у мајку, од неразликовања себе од света, од гу- тичном чини управо њена нарцистичка само- битка идентитета“ уз истовремено одбацива- довољност и њена индиферентност, док му- ње онога што се сматра одликама „женског“, а шкарац завиди жени на таквој либидиналној то су, најпре, емоционалност и потреба за ко- позицији, трагајући за њом „као за изгубље- муницирањем, односно успостављањем веза ним рајем свог детињства“ (1988: 151–152). (Дојчиновић Нешић 1993: 43). Психоанали- Одмах пред очи искрсава слика Кларисе тичарка Керол Гилиген сматра да је процес се- Даловеј: „[...] он је говорио да је хладна, безду- парације (од мајке), и пратеће индивидуаци- шна, чистуница. Да никада неће моћи да схва- је,15 критично везан за формирање родног ти његова осећања“ (Вулф 2004: 10), присећа- идентитета (1982: 8). Она такође истиче да ла се госпођа Даловеј речи које јој је, у про- интимност угрожава формирање мушког, од- шлости, упућивао несрећни Питер. Питера носно маскулиног идентитета, док с друге стра- Волша мучи Кларисина недокучивост и упра- не, женски идентитет по роду настаје у страху во због такве њене нарцистичке самодовољно- од сепарације, то јест раздвајања, због чега му- сти он пати и пита се: „Зашто не може да га шкарци у одрасло доба имају потешкоћа у ве- остави на миру?“ (Вулф 2004: 158). Он при- зама, док за жене главни проблем представља знаје њиховој заједничкој пријатељици из индивидуација (Gilligan 1982: 8). Размишља- младости Сели Сетон, коју такође види као јући о Питеру Волшу, на пример, Клариса Да- жену која „носи у себи најелементарније само- ловеј, из романа госпође Вирџиније Вулф, до- љубље“ (Вулф 2004: 176), да су његови односи лази до закључка да је његов највећи проблем са Кларисом „упропастили његов живот“ „осећање незадовољства које носи у себи зато (Вулф 2004: 196). што не познаје људе; што људи не познају Чини се, међутим, да пре госпођа Браун њега“, а као узрок види чињеницу да чак ни за- из Канингемовог романа него госпођа Дало- довољство „човек не може никада ни са ким да веј из романа Вирџиније Вулф, представља подели“ (Вулф 2004: 57). Слично осећање уса- оличење нарцистичке жене. У Канингемовом мљености у браку и немогућности да своја роману читаоцу се експлицитно ставља до зна- осећања са неким подели, само много јачег ин- ња да је узок Ричардове несреће неузвраћена тензитета, видели смо, опседало је и Септиму- мајчина љубав. Он још као мали „пати од емо- са. С друге стране, Клариса за разлику од Пи-
VI 2015 11 ције коју она не може да прочита“, док је он, с тера, уместо различитости, осећа једнакост, друге стране, „посвећен, у потпуности, посма- сродство: „Чудно је сродство осећала са људи- трању и одгонетању ње, зато што без ње уоп- ма с којима никад није разговарала.“ (Вулф ште не постоји свет.“ (Канингем 2003: 185– 186). 15 Овде ћу се послужити Јунговом дефиницијом инди- видуације. Индивидуација је „процес стварања и ра- 14 ФИЛОЛОГ Реч је о типу жене код које пубертетски развој, дакле звитка психолошке јединке као бића различног од период ране индивидуације, подстиче развој прво- општег, од колективне психологије“, односно „про- битног нарцизма. (Више у: Popović Perišić 1988: цес диференцирања, који има за циљ развитак инди- 220 151–152) видуалне личности.“ (Jung 2003: 323). персоне такозване идентитета, (илијеног наметнутог) роднепен нелагоде улоге, своје због усво- због на на нарочито Кларисе Вон иЛоре Браун из рома- Ипак, чиниседаских ликовижена, ликова. натично формирање жен- утиче идентитета подједнакозличитости, ипроблема- снажно она.“ то је (Вулф 2004:156). свуда“; себе „осећа која Клариса Даловеј, „све небрише разлику управо (1993: 29).Зар ту делу сцентрик“ (К она само надарени је ек- писац; није уопште онаОна Заиста, неуспех. сама претрпела је јарак на чисти зато што срећан расадује ива. као иРичард): „Колико он успешан, је колико фарми, гђаВулф размишља (на сличан начин Док посматра упролазу једног радника на романа. Вулф гђе Канингемовог сатељке из крајњије исход дат спи- улику самоубиство, је различитошћу, чији и разликом условљеног ха прихватања сопсва, општег иосећања неуспе- и културних наслага рода наслага и културних ходног женског аутентично како наводи Дојчиновић Нешић, до таквог разлику. аутентичну сопствену зе Међутим, тет, односно да пронађу ислободу себе да изра- комплетанздрав, исамопотврђујући иденти- формирају да успевају Вулфове, романа из гемовог романа, Септимуса идонекле Питера имене књиге, од заразлику Ричарда из Канин- несвесно разлике женске аутентичне дручје и психоанализа 2004: 156).Према чланицама групе 17 16 равља како изгледа, доживљавајући пре себе она сасвим На забо- тренутке, госте. дочекује себи делује док страно каодомаћица забаве имајке.шене домаћице, супруге Она чак сама Она истинкси се неосећа удобно уулози савр- Види, Jung, ЕленСиксу, АниЛеклерк. ЛисИригареј, Сати , односно ралику, између У роману Вирџиније Ву Вирџиније У роману Тачно односно да разлике, осећање је ра- Драстичан пример крајње немогућности 17 рашчишћавања психичких социјалних, , које је , адонекле иКларисе из Даловеј исто- носи у себи лик госпође Даловеј. Даловеј. усеби носи лик госпође Psihološki profili, анингем , 16 свеобухватно Идентит наводи Дојчиновићева, неможе се доћи прет- без 2003:9). (1993:33). ет и разлика уроману иразлика ет 2003. и које икоје лф одређени сте- јесте Исто–Друго Политика брише по- женско по- Госпођа Даловеј
во, истински труди да се са мрачним делом делом мрачним труди са се да истински во, (Вулф 2004:14).Она се роман, кроз цео запра- са којимаоних утвара се човек бориноћу“ једна од госпођица Килман; она постајала је многохватао собом од онога била није што обу- сумње, без који је, појам оњој, појам већ спођици Килман: „Јер њу, мрзео човек није ћерке го- своје мржњом премарала туторки маски- је што „чудовиштем“ себи, у назива што Госпођа покушава Даловеј да потисне оно ра њена природе, крик из мрачних дубина њенедуше, страна њене негодруга то је 2004: 14),ашта (Вулф чудовишта њој“ у бруталног „комешање оно доживљава што да као угуши настојећи усебисве време води душевну тешку борбу, спрема забаву усвоме дому, Клариса Даловеј спаваћој соби)“ (Вулфсвојој 2004:9).Док вршеном у домаћицом плакала је тога (због Питер јује заправо боли што то називао „са- Ричарда Даловеја“ (Вулф 2004:13),Кларису невишеловеј, чак ни Клариса, само госпођа осеби мисли „само Да- госпођа ном тренутку ског како она смерна друштва, ујед- супруга, на (2003: 308). околине“ његове мишљењима и захтевима одговара његовим он узима личину, зна закоју стране, да, сједне упогледу исебе, често свог правог карактера; дашњим он вара унајмању ставом а друге, руку или мање идентификацијом потпуном са сваг- нога човека“ Јунг иобјашњава више „својом „сачињава п цео често трашњи као као обележава карактер, тј. став, различне“, „дијаметрално су где спољашњи делиличност на унутрашњу испољашњу, које једној истојјединки постојања на могућност (Вулф 2004:174). она није то сама“, шапуће нам глас ауторке год се некако осећа пријем, каода приређује раскошну најбољој даму хаљини. усвојој „Кад „као колац забијен на врх степеница“ негокао , односно је угледна је дама из више средње енгле- класе Иако споља се то невиди, њена јер Бавећи се феноменом другост Вирџиније Вулф и и Вулф Вирџиније аниму раздвајања личностираздвајања , различитост намерама, а с друге стране, намерама, стране, асдруге , душу (2003:310).Персона , (2003:307–308).Јунг ривидни карактер јед- ривидни карактер мноштва личности у Сати удвајањакаракте- унутар њесаме. унутар Мајкла Канингема Мајкла персону , Јунг указује , Јунг указује , ауну- персо- 221 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Софија Немет
своје личности избори, која, како и сама у јед- Спознаја да се Септимус убио кључна је за ном тренутку схвата, није ништа друго до личност и живот Кларисе Даловеј, јер управо њено „самољубље“ (Вулф 2004: 15). Уколико она доводи до врхунца самооткрића, то јест то не учини, никада неће бити „сасвим задо- оног „тренутка бића јунакиње за којим тежи вољна или сасвим сигурна“, јер је то „чудови- од раног јутра, тражећи себе испод наслага ште“ омета „у томе што се добро осећа, што је своје друштвене улоге […] сажижући симбо- воле, што своју кућу уређује као дивно прибе- личку границу између ње саме и друштвене жиште“ (Вулф 2004: 14). На крају, госпођа Да- улоге чији је хаљина знак, глас о Септимусовој ловеј успева да одагна оно негативно у себи, смрти води нас ка томе шта Клариса јесте, ка отварајући врата цвећаре Малберија и узвику- ономе што је њено скривено, друго лице“ јући: „Бесмислица, бесмислица!“ (Вулф 2004: (Дојчиновић Нешић 2006: 69–70): 15). Међутим, чак и када је свесна своје позе у На неки начин то је њен пораз – њена срамота. Она је кажњена да гледа како овде човек а тамо жена тону и улози савршене домаћице и срећно удате жене, нестају у дубокој тмини, док је она присиљена да стоји њој је у тој улози, заправо, удобно; штавише – ту, у својој вечерњој хаљини. Ковала је планове, обма- забавно. У току разговора са Питером она и њивала је. Никада није била до краја беспрекорна. види себе као лик у некој узбудљивој драми: Желела је успех. Завидела је леди Бексборо, и све оно „Поведите ме са собом, одједном нешто под- остало. (Вулф 2004: 189) стаче Кларису [...] а затим, следећег тренутка, било јој је као да се управо завршио пети чин Иако на тренутак делује поражено, не неког комада који је био врло узбудљив и по- само вешћу о нечијем самоубиству него и ви- тресан“ (Вулф 2004: 50). Она се ипак успешно ђењем себе у том моменту, већ у следећем тре- сналази у својој родној улози, а можда чак и нутку израња она госпођа Даловеј каквом је остварује. Клариса жели да буде поштована и сви виде, каквом она жели да буде виђена и вољена, њој идентитет „госпође Ричарда Да- напослетку, каквом она суштински види себе: ловеја“ одговара. Притом, она себи не дозво- „Некако се осећа веома слична њему – том љава да се у тој улози утопи, и себе савим изгу- младом човеку који се убио. Мило јој је што је би, јер се за Ричарда удаје управо из разлога то учинио. [...] Он јој је помогао да осети ле- што увиђа да ће у таквом браку имати „мало поту; он јој је помогао да осети радост.“ (Вулф слободе, мало независности“ (Вулф 2004: 10). 2004: 190). Имајући све то у виду, много се може прочита- Лик који много упечатљивије подрива ти из реченице којом се овај роман отвара: идентитет смерне супруге, мајке, домаћице, „Госпођа Даловеј је рекла да ће сама купити какав је скоро агресивно пропагиран у Амери- 18 цвеће.“ (Вулф 2004: 5). ци по завршетку Другог светског рата, јесте лик госпође Браун, из Канингемовог романа. Начин на који гђа Браун покушава да се осло- Ерос и танатос боди улоге коју осећа као наметнуту, „тачније, она покушава да остане своја“ (Канингем Опрости нам, Ричарде [...] То је забава за нас живе. 2003: 39), јесте кроз читање. Овај моменат (Канингем 2003: 214) врло сликовито приказан је у сцени филма Са- VI 2015 11 ти,19 инспирисаним истоименим романом, у
Може се рећи да су романи Вирџиније 18 Након Другог светског рата велики број жена запо- Вулф и Мајкла Канингема суштински заснова- слених у време рата, услед недостатка мушке радне ни на разлици између живота и смрти. И заи- снаге, морао је да уступи своја места повратницима и ста, како Дојчиновићева примећује „у сусрету врати се у дом, што је био „први корак у формирању ФИЛОЛОГ такозваног америчког стила живота, заснованог на са завршним фрагментом Септимусове приче, жени у улози домаћице и мајке многобројне деце“ Клариса Даловеј препознаје у несрећном мла- (Dojčinović Nešić 1993: 9). 222 дићу свог сопственог двојника“ (2006: 69). 19 Sati, Stiven Daldri, 2002 (The Hours, Stephen Daldry). ној сенци,умрли.“ној сви се борили који да уње- су преживе остали, побегла сви док од породице су своје жива је, да жена инијешала успела умре утоме, је која „Значи,сумира: Лора Браун, жена поку- је која целу породицу, своју Клариса усеби каода надживела појављује је која ун каостарица (2006: 75).На крају романа, када се Лора Бра- Вулфније подвучена“ Браун иЛоре је снажно ђа Дојчиновићева „на филму, паралела Вирџи- Како уви- читала. тељке утом тренутку је коју очигледнакао смрт списа- алузија на реалну шља преплављује како је силне бујица воде – Госпођа Даловеј држећи башроман док на лежи тога, кревету наместо али самоубиство, починила би како коме Браун госпођа одлази ухотелску собу писац. мирнохаљини освом и каже сину, био да предиван је Она дезенираној седи у цветно уметник. овде, пегава, з разумљиво могао, човека који је да постане зна опседала ипрезирана; да билада је обожавана је јавни. [...]Онаприватних зна постали митова који су сама, Лаура Браун, дух ибо Значи, она зна. Она зна све оКлариси, изна она да је живе престати „могуће спођа Даловеј? го- борила време све се којим „чудовиште“ са можемо да се оно није зар незапитамо исто то Даловеј на онупрећутно, чудовишта“ „Ево алудирајући, каже: кћерка појављује Кларисина каоизборана старица, самом крају филма, када се Лора пак, Браун вом роману тај утисак преноси нам преноси Клариса: вом роману утисак тај Дојчиновић Нешић шава рома сеКанингемов –даизбор буде библиотекарка у Торонту, завр- изгле да нимало усопствени, спектакуларан, да јој треба отоме како живот перспективе „Подиграла. погледом жене избегле из туђе водила, заулоге којитива је заживот је које фанији она да схвата једина смрт није алтерна- коначну победу односи гђаБраун. Каоуепи- виштем са којим Даловеј, се борилаигоспођа 148) чинисе У тренутку када долази када до спознаје да је У тренутку (Дојчиновић Нешић 2006:76).Не да управо преко победе над чудо- победе преко да управо унаручју, затвара очи изами- Идентит нематеринску црту Кларисе цртунематеринску Кларисе (Канингем (Канингем (2006: 76).УКа ти“ (Ка ет и разлика уроману иразлика ет гиња у малој количини умалој гиња н“, Биљана закључује (Канингем 2003: 211).На нингем 2003:210). нингемо- 2003: начајан начајан Госпођа Даловеј 20 је забава за нас живе; за релативно здраве; за зарелативно забавазанас здраве; живе; је нам, Ричарде. То То забава. уствари, ипак, је [...]Опрости спремно све је загосте. свеже; увек још цвеће, је ту постављена; увек још долази „Значи, до закључка: овде забава, је пријатеља, на смирају дана, Клариса Воган гем 2003:91).Чак најдражег инакон губитка припрема која забаву [...]“(Канин-збринута, жена која има среће, професиона каоКлариса Вон, присутна пресивно, просто Осећајући се нормално, ни ни усхићено де- присна душа, њенживот. Она нежели други. њена колекцијастан, глинених лонаца, њена њен уствари „Ово је века: двадесетог четка по- с жене модернизма, иконе Даловеј, рисе сан Кла- оствари успева дакоја употпуности Вон, она житељка постмодерног јесте доба, (Канинг животом“ „жељу обичним за себи она признаје нерком, скривено живи парт- иподиже са својом дете не- која жена лезбејка века, скраја двадесетог она ипакјер је генерација сина Браун, Лоре ним представама оположају жене удруштву, зању мере до патријархал- те застарелим већ романа Мајкла Ка тлу, приказан илик Кларисе је из Вон (такође заживот. сеун одлучује лукавства“ (К трању ибез свих неустрашиво својих избора, њу уразма- са пуним опсегом могућности; Схвативши чује. ласком глас од куће, Лоре Браун коначно се мајка игде ме је јој жена, је од је шта отоме шта опште представе дома, Лора различитост Браун своју извикује Напуштањем ризик. на тај себе преузела – избрисати“ сав глас извикивати или је различитост своју у Перишић, „или Поповић Нада рају, каже „Да глас“ свој би нашле место, жене своје мо- заразликом“правима (1988:98–99). изахтев жене, лик као Перишић дефинисала Поповић Нада је што оним са повукла накиња Цитат: Beatris Slama Цитат: (Popović Perišić 1988:133). У сличном, ипак лепшем али све- нешто Ја бих паралелу између Канингемових ју- Ја паралелу Канингемових између бих која настоји да „измири настоји која Вирџиније Вулф и и Вулф Вирџиније анингем 20 (1988:133).Лора Браун је да „постоји утеха усуочава- утеха да „постоји сто. Иако чу сто. нингема). Непр ем 2003:196).Клариса 2003: 148),ЛораБра- Сати Мајкла Канингема Мајкла
захтев заистим захтев афирмативне довишан, од- лно добро лно добро итиснута итиснута 223 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Софија Немет
оне који из мистериозних разлога имају сре- 4. Jung, Karl Gustav (2003), Psihološki tipovi, ће да буду живи. То је, у ствари, велика срећа“ prevod: dr Miloš N. Đurić, Beograd: Dere- (Канингем 2003: 214). Преносећи фокус са ta. унутрашњег монолога своје гђе Даловеј, 5. Kaningem, Majkl (2003), Sati, prevod: Мајкл Канингем у последњим редовима своје Marija Stamenković, Beograd: Narodna kn- књиге заокружује Кларисин портрет: „И ево jiga. ње, саме Кларисе, а не више госпође Даловеј; 6. Павковић, Васа (2003), „Белешка о пи- [...] Ево је са још једним сатом пред њом.“ сцу“, у: Kaningem, Majkl, Sati, Beograd: (Канингем 2003: 215). Narodna knjiga. 7. Popović Perišić, Nada (1988), Literatura У славу живота kao zavođenje, Beograd: Prosveta. 8 Prose, Francine (ed.) (2003), The Mrs. За Септимуса Ворена Смита, Ричарда Dalloway Reader, New York: Hardcourt, Inc. Брауна и гђу Вулф, брисање разлике и разли- 9. Вулф, Вирџинија (2004), Госпођа Даловеј, читости било је могуће једино кроз чин само- превод: Милица Михајловић, Београд: убиства. За разлику од њих, успевајући да Народна књига. афирмишу сопствену радикалну другоја- кост,21 Клариса Даловеј, Лора Браун и Кла- риса Вон славе своје постојање у ликовима Секундарна литература афирмативних жена. Коначно, ерос односи 1. Bell, Quentin (1987), Virginia Woolf, A Bi- победу над танатосом, живот односи победу ography, London: Triad–Paladin. над смрћу. 2. Фројд, Сигмунд (1961), Увод у психоана- лизу, уређују: др Милош Ђурић, Душан Литература Матић, Драги Миленковић, превод: др Борислав Лоренц, Београд: Космос. 1. Dojčinović Nešić, Biljana (1993), Ginokri- 3. Halpern, Katrin, Ruano-Borbalan i Žan- tika: rod i proučavanje književnosti koju su -Klod (ur.) (2009), Identitet(i): pojedinac, pisale žene, Beograd: Književno društvo grupa, društvo, prevod: Stanko Džeferda- „Sveti Sava“. nović, Beograd: Clio. 2. Дојчиновић Нешић, Биљана (2006), Гра- дови, собе, портрети: огледи, Београд: Књижевно друштво „Свети Сава“. Филмографија 3. Gilligan, Carol (1982), In a Diff erent Voice, 1. The Hours (2002), режија Стивен Далдри Cambridge, Massachusetts, and London, (Stephen Daldry), сценарио Дејвид Хер England: Harvard University Press. (David Hare). VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
21 Термин позајмљен из Поповић Перишић, Литера- 224 тура као завођење, стр. 155. themselves, andin relation toothers. Th ’s Woolf acters in Virginia Th gender diff gender ofthe characters,styles particularly within the boundaries by imposed cess ofdiff the wastoexplore while aim and psychoanalysis, the impact ofthe pro- essay ismostly criticism borrowed from theory, gender feminist literary e Hours e focus ofthis efocus comparative isthe analysis identity formation ofchar- IDENTITY AND DIFFERENCE IN VIRGINIA WOOLF’S INVIRGINIA WOOLF’S DIFFERENCE AND IDENTITY MRS DALLOWAYMRS erences. erentiation onthe personalities, the emotions andthe life- , as infl as , byuenced the diff AND MICHAEL CUNNINGHAM’S CUNNINGHAM’S MICHAEL AND Mrs. Dalloway THE HOURS Summary
erence they perceive both within within both perceive they erence Th etheoreticalin ground this used andMichael Cunningham’s sofi [email protected] 225 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 прегледни рад
Снежана Милојевић УДК 821.111(73).09-31 Набоков В. В. Универзитет у Нишу DOI 10.7251/fil1511226m Филозофски факултет
МИМИКРИЈА И ИГРА У НАБОКОВЉЕВОЈ БЛЕДОЈ ВАТРИ
Апстракт: Потрага за било каквим логосом Набоковљевог романа Бледа ватра могла би се пре- творити у Сизифов посао, јер сусрет са овим приповедним светом није сусрет са смислом већ мрежом смислова. У овом раду истраживали смо корелацију света Бледе ватре са одређеним аспектима стварности, у свету текста изражену кроз форму пародије и преиспитивања. Као теме референтне оваквом полазишту акцентовали смо: однос фикције и реалности имплициран ауторовим припове- дачким поступком; сексуални дискурс; пародију света интелектуалаца (професора, критичара, пи- саца), чиме Набоков деконструише свет коме и сам припада. Уплив оног стварносног видан је не само кроз изражену напетост произашлу из нових конструката већ познатих релација, већ и кроз одсу- ство очекиваног проистекло из консензуса о вредновању. Пример за то је привидна скрајнутост Хејзл: иако смрт ове јунакиње покреће писање поеме и читав ланац догађајности, мало је присутна у роману, а приповедач наизглед привидним детаљима, објашњава и разлог томе – она је пуначка, не баш лепа и превише је осетљива, потпуно испод захтева приповедног света чији је она део. Кључне речи: игра, пародија, мимикрија, плуралитет светова, конвенционалност.
Увод лешку или стих. Којим год путем да се чита- лац упути, или чак ако испроба сваку од пону- абоковљев роман Бледа ватра има ђених опција, „ореол“ несазнатљивог не неста- специфичну структуру састављену је, баш као што писац унутар корица књиге, од различитих врста текстова. Сачи- Н Џон Шејд, упозорава: то није просто текст, њена је од предговора, поеме, коментара и ре- већ склоп, наопако окренута подударност, то гистра, а имена аутора наведених сегмената – је мрежа смислова. песника и његовог коментатора су Џон Шејд Набоков, попут мађионичара, кога се са и Чарлс Кинбот. Будући да су очекивања пи- усхићењем сећа јунак његовог романа, успева сца коментара, Чарлса Кинбота, изневерена, да нас овом књигом заведе, да нам као актуел- зато што у поеми не налази оно што очекује, ну наметне позицију тренутног приповедача и он приступа коментарисању основног текста наведе нас да дуго и упорно лутамо. Осим на „креативан начин“. Пред читаоцем се отва- тога, „Набоковљев роман потпуно дезорјен- ра више могућности читања:1 књига се може тише читаоца и на крају га приморава да се читати класично – од почетка до краја, могу се прихвати активне улоге у стварању текста“ (Јо- упоредо пратити поема и коментари. Трећа ковић 2002: 210). могућност је да, пратећи и пoему и коментаре, VI 2015 11 читалац послуша и упућивање с белешке на бе- Значење имена и интертекстуалност 1 Указујући на овај проблем, полазећи од троугла пи- сац – књижевно дело – читалац, превасходно кроз О важности и значају интертекстуално- наратолошку инстанцу непоузданог приповедача, сти2 у овом роману говоре бројни проучавао- Веселин Марковић каже: „Набоков није компоновао 2 ФИЛОЛОГ само шаховске проблеме, већ и наративне проблеме, Иако је Јулија Кристева, полазећи од Бахтинове по- те многа његова дела читаоци не могу да схвате у пот- лифоничности књижевног текста, поставила теориј- пуности, ако не проникну у тајне приповедања“ ске темеље интертекстуалности, упућујући критички 226 (Марковић 2011: 9). механизам са појма аутора на концепт текстуалне ци Набоковљеве Набоковљеве ци 3 „botkin“ иизраз позајмљен је из Шекспировог шити самоубиство и то башна ито шити начин. тај самоубиство имена да таквог ћеносилац извр- могућност коду има да задатак нас емотивно припреми за уинтуитивно-семантичкомзначи које бодеж, да ми приметимо). то Само Боткиново име очигледно је (што анаграм имена иписац жели како током књиге се зове читаве –Кинбот цу било природније да перципира га онако читао- би мада порекла, руског научник рички како на самомје, крају сазнајемо, аме- Боткин, ра иимена главног јунака. Главни јунак романа у овом раду, нагласићемо између везу Шекспи- интернет). спева изанастанак коментара (Rosenbaum, зенбауму даје „инспирацију“ изанастанак видивљеву „музу“ Шекспиров који дух, поРо- делу каоархитексту рије“. инсистирајући Идаље на Шекспировом имисте- трагедије и комплексности, лепоте, нудиска која проза Шекспирове дубине нивое „једина век двадесети произвео фикциј- је које дећи овај да роман је највеће шекспирско дело интернет). Розенбаум одлази корак твр- даље моћне ињегових ватре рове дела“ (Mc Carty, каомољац„кружи или каомесец око Шекспи- Мери Мек да Керти написала овај је роман дијалога. вид међутекстуалног као суштински Шекспиром са коресподенцију Набоковљеву неке од примера који апострофирају аутора ђу књижевних подсетићемо текстова, само на бити наведена разнолика комуникација изме- Овакав књижевни поступак није реткост код Набо- реткост није Овакав књижевни поступак вршен злочин“ (Пауновић 1997:110). којим ћена на упућује крају оружје битипочетку из- писца савесног са аутоматским пиштољем): доброг, „Набоков, попут фирајући сличну уроману ситуацију Зоранкова, Пауновић, на нам шта указује апостро- курса“ (Хачион 1995: 212). самог дис- историје значење унутар поставља стуално односом између односом који читаоца итекста, тек- замењује изазвани –текст однос аутор текстуалност пародијаматирањима, двоструким жанра [...]интер- ци- алузијама, реконтекстуализованим иронијским жимо критички којим језик бисмо расправљали о производње, Линда тра- „да увек Хачионјош указује У оригиналу на енглеском пише се језику Као мотивацију даљег тока истраживања Као мотивацију тока истраживања даљег криминалисти Бледе ватре.Бледе Бледе ватре Бледе чких романа, на већ Иако ћеураду , каоНабоко- Лолита (у вези (увези 3
струише узвишену позицију аутора. узвишену позицијуструише аутора. очигледно пародичан начин, Набоков декон- жељеног праисконског чиме на божанства, роде утекст, додељује муулогу очекиваног и при- сажимању Шејдовом статус синкретички јући архаичан (условно архетипски) речено свет. Да- ипреображава не само већ да опажа, 2002: 19),доживљавајући који каозналца га (Набоков окружују“ га кованих које улобање од оних врсте чије синтетичких пекмезаупа- начин: глава „Његова [...]садржи мозакдруга- на изражава следећи Кинбот Исто осећање Алкибијадова описана уПлатоновој гајилињегови ученици према учитељу, каоона направити иса Сократом иљубављу су коју физичке паралела се предодређености, може на Сирана де Бержерака. подсећаиз његовог перспекитве обожаваоца песник тако те Џон Шејдне унутрашњости, типичан спољашњости грозне идив- дуалитет романтичарске личности, генијалне елементе наром пишчеву интенцију), кроз објашњава природније је јер собзи- користити ово име, према „свом“ ћемо (надаље песнику Кинбот ку, небашпријатне спољашњости. Свој однос према песни- односу иукоментаторовом је та узрочно-последичној вези. директној у су позиције аобе светова, виртуелних својих подношљиве иубице усамљености) –убице крај ине- као самоубице велике (реалан туге др Чарлсапоигравање – статусом Кинбота својеврсно јесте што оджртве убице, стране енглеском означава компензацију породици говог правог (или првог) имена, Кинбот, на може добити „голим ножићем“. слобода пружа живот од које неправди изала „Бити или небити“, да се став укоме исказује Хамлета 4 Ураду наведено је само значење једно док ове речи, тернет). in phrase ’toespecialy ride’ or’sit bodkin’“ (Kaplan, ин- otherstwo where there only, isproper fortwo room in between „Аperson wedged немабу закоју места: осо- ским фраземима, означава се која угурала, особу на уодређеним да то боткин, Каплан енгле- указује Будући одуховној реч да лишеној је вези, очи- уформи алузије Интертекстуалност Мимикрија иигра уНабоковљевој , чувеног Хамлетовог монолога: Хамлетовог , чувеног 4 Анаграм ње- Бледој ватри Гозби. Гозби. 227 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Снежана Милојевић
Описујући њих двојицу (себе и Шејда), рајући своју смрт, док у следећем наставку Кинбот себи даје улогу Пруста, а такву своју обја шњава како је искористио наопако обуве- одлуку поткрепљује објашњењем у коментари- не ципеле да би убедио своје непријатеље да је ма, где свој став инаугурише у поетички импе- мртав. Наглашавањем да је песник измислио ратив по коме сећања треба презентовати она- случај „обрнутих трагова“ јасно се манифесту- ко како наилазе, јер су једино тада права. Ова- је ментални рефлекс порицања свега онога квим тумачењем Кинбот је своју интимну по- што има везе са реалношћу, а ремети причу требу верификовао као поетичку нужност и коју сам Кинбот жели да прихватимо као тако оправдао своје неуобичајено дуге комен- истиниту или не доприноси њеној „истинито- таре. На тај начин, такође, инсинуира да је ви- сти“, као што је овде случај. шеструко помињање Пруста знак који јасно Јован Попов у својој књизи Ослобођени указује да је Бледа ватра израсла на тековина- читалац замера Набокову на херметичности ма Трагања за изгубљеним временом. интертекстова: „Чак и кад се интертекстуалне Ролан Барт је дефинисао интертекст као везе јасно назначују, као што је случај са Шек- „немогућност живљења изван бесконачног спиром, ономе ко англосаксонску традицију текста“ (1975: 36), а Набоковљев роман, у са- не познаје довољно, ти подаци неће бити од гласју је са овом тврдњом и пружа могућност велике користи“ (1993: 143). Као пример на- указивања на још низ примера овакве врсте. води синтагму „поуповски херојски куплет“ Међутим, за овај рад је важно истаћи да ин- што неупућеном читаоцу (ономе који не зна тертекстуалност у роману Бледа ватра није да је Поуп најистакнутији енглески класици- увек нешто што свесно имплицира међутек- стички песник) ништа не говори, а то предста- стуалне везе, неретко је то свесно заводљива вља још једну тешкоћу тежњи за исправним замка која нас може одвести на погрешан пут. читањем романа. Овде је реч о постмодернистичком феномену Сам наслов романа, Бледа ватра, такође у вези с којим Линда Хачион каже да „од чита- потиче из Шекспировог опуса. Кинбот нам оца захтева не само препознавање текстуали- сам говори да је реч о стиху из трагедије Тимон зованих трагова и књижевне и историјске Атињанин, а стих је део нарације у којој се прошлости, већ такође и свест о ономе што је каже да је Сунце лопов, јер привлачи својом – путем ироније – са тим траговима учињено“ снагом и тако пљачка море, док се Месецу даје (Хачион 1996: 214). улога архилопова који краде од Сунца своју Иако је Кинбот непоуздани приповедач, „бледу ватру“. читалац с временом почиње да му верује, са- Овај интертекст је доживео бројна тума- осећајући са његовом самоћом, на пример, те чења. Једним од прихватљивијих третира се лако може доживети као истину неку од број- оно које је дао Џон В. Хагопјан, по којем се них фантазија и обмана, а немогуће их је све Шескпирово Сунце треба схватити само разоткрити. Јасан пример таквог концепта условно као лопов, пошто је оно истовремено проналазимо у следећој текстуалној ситуаци- извор живота. Месец је лопов, паразит, одраз, ји, заправо начину на који их наратор разја- а не извор светлости. Следствено томе Џон шњава. Стихови гласе: Шејд би могао бити сунчани лик који иску-
VI 2015 11 ство црпи из стварности да би га преточио у „Је ли из Шерлока Холмса онај момак чији уметност, док Кинбот паразитски узима мате- Трагови беху наопако кад је обрнуо ципеле?“ (Набо- ријал из Шејдове поеме, а измишљотину свог ков 2002: 24) болесног ума намеће стварности, из чега за- кључује: „Бледа ватра је у суштини студија о Писац коментара то тумачи као песни- две врсте имагинативне креативности [...] јед- ФИЛОЛОГ кову измишљотину, иако је познато да у причи не здраве, а једне болесне“ (Попов 1993: 122). Артура Конана Дојла „Последњи проблем“ Зоран Пауновић, запажа јасну паралелу 228 Шерлок Холмс пада у амбис водопада, лажи- између стихова другог певања Елиотове Пу- ректно себе ставља у интелектуално повла- уинтелектуално ставља себе ректно ни несхваћени уметник и професор, инди- ји. ватра Бледа длера иСвифта. ватра поеме исповести на поетске интимност чи уприватну, чиме заменеуказује системом видипосао покушај да се јавна истина прето- Алерт, енглеска је што заузбуну. реч ма ислично, и самим именом али лекара – „лаковерну мигрена-завео науку“, учесталим како његов засмирење, што брзи пулс неби сам износи –да негооде пре лекару попије не- коју чињеницом вишеструко: наглашено је (1997: 197). писца другоразредног као дефинише ота сно изрекао уписму Филипу Раву, укоме Ели- каописцу, ја- према раније већ Елиоту који је чин да Набоков негативан свој став искаже сте земље 7 6 5 једначава са лудилом. из- измеђузну цртицу чиме њих, генијалност дући пра- јако велики, избор да па оставио је је имао проблем да одабере одређена имена, бу- нилну имбецилност, се Шејд пита да лије или полудели који су ра, или потонули усе- породице славних песника, ислика- филозофа Ментална неуравнотеженост је оно што повезује све оно повезује што је Ментална неуравнотеженост од Свифт је малена боловао од Манијерове болести 5 „Партија шаха“. део поменути да је Играјмо шах.“ (Пауновић 1997:107).Треба рећи још Ако неспаваш светло. упалимо /Мрзим овај ветар! /То– да личујеш? / капак драга. је са степеништа гнозом). приказанаћерка са је психијатријском каоособа дија- (имају иКсавијар ихиКинбот иШејд, аШејдова вртоглавице мигрене, јесу инесвестице стања таквог из романа. личности Симптомипоменуте њиховог инемдо смрти. непокретан остао после којих је изли дванапада претходила чемусу ва крви умозак, тоглавицу, између осталог, док је Бодлер умро од има средњег каоманифестацију која (болести уха) вр- ништа.“опет /Ништа, Шта бука? сад то ветар? ради / Какваје то Пуста земља Према његовом мишљењу, био ина- је то У вези саУ вези стихом, укоме песник каојалов пољуљаноКинботово психичко стање , Кинбот у свом коментару помиње Бо- помиње коментару свом у Кинбот , иодломка певања поеме из трећег , указујући нам да је реч опароди- нам реч да, указујући је : „Каква је то бука? / Ветар испод /Ветар бука? то врата.: „Какваје Бледа ватра: Бледа 6 Наглашавајући они да из су Пусте земље 7 На начин, тај шизофре- „Каква је то чудна то „Какваје шкрипа , Елиот насловио, Елиот Бледа Бледа „Solus rex“.„Solus термином шаховским наслови ку, песму да Чарлс Вољени. „свом“ Зато ипредлаже песни- да постане Кинбот, аКинбота да постане Управо изолованост приморала та Боткина је самоодржања води уимагинарну стварност. усамљен тако да инстинкт га постаје ности; који неможе дајаке, се адаптира на нове окол- традицијом икултуромсопственом увек још међу геније. бесмртне шћени положај покушавајући да се лоцира 9 8 нетки ипричанетки укојима се смењују измеђуносе јунака, асвојим мноштвом заго- Онаструисана. нема линеаран ток ијасне од- ких наратива, ова „велика“ али прича декон- је вели- матрице јесу убиства, починитељем за нерешени односи са околином, каоипотрага личности. утаквој настаје мотивација оне која достојна јесте пљеност“ наглашена75). Дакле, културолошка „расце- онога зна“ што у објективност (Белси 2011: задире субјект субјективност; конституише та изван субјек- је „Оно што ном валоризацијом: узроковано културом, увек ида је ње- бјекту на основу тврдње да се ништа незачиње усу- иобјективног, између антитезе субјективног разбијањем дира са постструктуралистичким претвара се упастиш детективскогпретвара романа. главни и јунаци, токови приповедни стор, Ми читаоци постајемо детективи уоткривању детективи Ми читаоци постајемо „Solus rex“ је термин ко термин rex“је „Solus Као што Љиљана Ћук указује „површински“ сиже сиже „површински“ указује Љиљана Ћук што Као же нападу фигура. других краља чименост“, се он изолованост фигуре тј. изла- проблема називају усамље- „краљевску такозвану стихове оЗембли,стихове на (коментаре) фусноте спушта и,разочаран неналази у њој поему преузима што седог песника халапљиво ибива Кинбот ухваћен. на убија робију, судију Голдсворта, отерао је га који Градуса, извесни Џек Греј, видевши уЏону Шејду циљупримиче свом заједно Прогони Градус, га члан зембланских Сенки, који се лудак је Кинбот умислио избегли који да је је краљ. була романа типичан је „Шта фа- жанр: задетективски је Набоковљев са везе човек јунак су чије је Реалност фикције Унутрашњи карактера, централног сукоб Мимикрија иигра уНабоковљевој Бледе ватре Бледе 8 Оваква поставка јасно кореспон- Оваква поставка ? На површинском слоју приче приче слоју На? површинском јим састављачи шаховских шаховских јим састављачи са крајем приче.Уместоса крајем
време, про- време, Бледој ватри 9
229 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Снежана Милојевић
правог идентитета, почетне станице одакле тај рарних реалности мора се поставити питање иницијални јунак с лакоћом прелази у друге да ли је онда Кинбот интраонтолошки нара- светове, мењајући не само име у том неком од тор, онај који описује референтни свет своје светова, већ и читав хронотоп приче. приче из перспективе једног од њених учесни- Набоков се непрестано поиграва, речи- ка, будући да он може бити и екстраонтоло- ма, смисловима, заплетом, а можда је највећа шки наратор, онај који евоцира свет приче игра у роману та, што је улогу приповедача по- изван приче? верио умно поремећеној особи. Чарлс Кинбот Парабола о књижевном поступку засту- је луд. То је став у чему се сви слажу што се пљеном у Бледој ватри може бити случај не критике тиче, али и ликови из романа који са превише надареног краљевског зембланског њим долазе у додир. У роману то изговара са- сликара Ејштајна, када је подражавање у пита- свим миноран лик, неименована дама „разја- њу (сликање портрета, конкретно). Оно у рена госпа“ у чијем је друштву на једном скупу чему се поменути сликар показао као веома Кинбот боравио. Сусревши га усред пиљар- успешан јесте приказивање разноврсних нице, говори му: „Штавише, ви сте луди.“ (На- предмета који су окруживали његове моделе. боков 2002: 17). Његова специјалност била је тзв. трик ока, тј. Ова чињеница наводи на питање, не да стварање слике која даје тако снажну илузију ли се у причу може веровати, да ли има реали- стварности, те посматрач није сигуран да ли је стички конструкт, јер такво питање у постмо- предмет стваран или насликан. Свестан тога, дернистичком роману није релевантно, већ у међу своје украсе, убацивао је и по један пред- којој су мери помешане две врсте фантазије мет, који је другде имитирао бојом. Рачунао је – она која би требало да прати линеарни ток да ће тако још више истаћи свој таленат, али радње и она шизофрена која се отима разум- то је само откривало следеће: „Да ’стварност’ ном поимању. Кинбот, показујући типично није ни субјект ни објект истинске уметности понашање болесника такве врсте, окреће чи- што ствара своју посебну стварност која нема њенице наглавачке, само да би себи дао за никакве везе са просечном ’стварношћу’ коју право. На пример, иако је читаоцу очигледно запажа заједничко око“ (Набоков 2002: 109). да се читаво „пријатељство“ између њега и ње- Прелазак из једног референтног света у говог песника своди на неколико сусрета, он други Боткину-Кинботу не представља про- то покушава да представи као наднаравну блем, низање различитих стварности је потпу- блискост која је усрећила обојицу. У таквој но природна ствар овом ментално нестабил- хиперактивности поремећеног усамљеника, ном јунаку. Бришу се границе онога што сма- он узима улогу свезнајућег приповедача, што трамо фикцијом и онога што по својим обе- се у роману пародично потврђује Кинбото- лежјима то није, чиме текст ове књиге прераста вом радозналошћу која прераста у опсесивну у хипертекст, све реалности постају могуће, а жељу да сваки детаљ живота Џона Шејда буде линеарна структура времена је разбијена. Са- помно испраћен. мим тим се улога читаоца увећава од базичне, „Нарација Бледе ватре расцепљена је у реципијентске, и приближава улози коаутора. игри одраза на стварну, ону која евоцира До неког од светова у којима се Боткин
VI 2015 11 стварни свет, и виртуелну која је искривљени зове једним од наведених могућих имена, сти- одраз ’праве стварности’, потеклу из извора же се измештањем тачке гледишта: говорник који то заправо није – из ума наратора Чарлса се претвара да припада неком стварном свету Кинбота“ (2005: 133), тврди Мирна Радин и описује га у реалном модусу, доживљавајући Сабадош.10 У таквом тумачењу односа лите- ведач је измислио и лудог краља Кинбота и краљо-
ФИЛОЛОГ стихове. На крају свог посла и на крају романа и сам убицу Градуса. Истакнути стари песник страда изме- се убија“ (2013: 529). ђу две измишљотине. Али, како је могуће страдати 10 Флуидност приповедачких инстанци Љиљана Ћук у од измишљотине ако и сам ниси измишљотина?“ 230 свом раду наглашава реторским питањем: „Припо- (Ћук 2013: 532). говара причама овољеном краљу ихрабром испричана узвишеним тоном који стилски од- 2002: 65). игравање ексцентригравање припада), један од постајући „својих“ јунака. у складу са стварношћу утом тренутку којој редефинише (идентитет идентитета промену њао Друго певање њао Друго уједној невини песник пиштољем уџепу, башоног дана један када је Европу, сгнусним циљем усрцу инапуњеним ри иследећи „Упутио коментар: се узападну садржанихмозаика личности уБоткину, гово- избацити из 2002: 113).Да неби га требало (Набоков осећају“ га ума мишићи а види, око некако увек га „унутрашње реалности јој усво- он путовао превоза ма врстом ра, којом говoг угла, нам објашњава јер, писац комента- убица, Мартинник, Градус, каои прича из ње- глави припада једног шизофреника, изавере- жењем, би каошто било очекивано. личном трагедијом, анеокру- стуализовани ћерке.смрт (самоубиство) Сви котек- они су трика, аон сам има личну исвоју трагедију – биколотечине, ион те спадао ексцен- угрупу америчке из издваја талентом генијалним јим свакако ипричу чувеног песника, који се сво- убије; га да дошао Зембле из је који завереник –јури проблем га егзистенцијални „реалан“ има и носталгичног осим он а Русије, оквиру лоциранагеографски земља каодалека у Ксавијара Вољеног, одбеглог из је земље која ским куплетом“; затим причу краља Чарлса ња убављењу проналази „поуповским херој- дорасли, нису образовањем сврху те постоја- лоше међу секоји осећа колегама му који мо причу емигранта интелектуалца из фокуса Супермена,кле поетиком на пример, добија- иамеричкогамеричке сна), изузетности да- Њу Вај јасно кореспондира са концептом доминантној сред чкој, уњеговом уму.лазе амери- Наиме, насупрот прича причу се на- из које позиција личности шла из једног јединог јунака шизофреног који није уобичајена Другост, већ Другост произа- Замка може бити прича оЗембли, је јер Овде се може Набоковљево уочити по- Овом корпусу личности, садржаних личности, у Овом корпусу ичним, само што сада то то сада ичним, самошто Бледе ватре Бледе невиној земљи невиној започи- ини (самоимеграда “ (Набоков метафикцију, доживимо каофикцију. Земблу нестварну – фикција, ада утопијски – вероватну, иако самим написана је тим је што наводи читаоца да основну причу доживи као праве бајке. Тиме попут бегу, извучи Набоков 12 11 чују да будучују усенци, тврди да оних другачијих се анимозитета одлу-бојећи који, проблем хомосексуалаца строфирајући неслућене пословне резултате. формише увансеријски погон који узрокује либат –ањихова енергија сексуална се транс- це- узрокује која не осуде хомосексуалности културе да буду од види социјал- страх аскете, и историје људи светске значајних одређених тернет). Наиме, Розанов, уоснови одлуке тизам иреволуционарни подвиг“ (Еткинд, ин- религиозни аске- генијалност, стваралачка су полном љубављу иза феномена стоји каошто трично аскетизм ни противник Василија стовима читање своје код Набокова.ном Полазиште дискурсу за болике Сунца иМесеца, говори иосексуал- заблуделог пола“, сим- феномен истражујући као „прекрасно дечака“. развијеног замисли одолева га не да песнику, комшији када пише одуховној привржености свом тенцирна од романа. је почетка Кинбот, чак и У његовој теорији је јасан одјек теорије његовог са- јасан одјек теорије теорији је Уњеговој надилази која –узначењу Дискурс језичке структуре зицију забриљантне пословне успехе. инаугурише упредиспо- гејорјентацију генијалност, дичан код наратива лудило романа, поистовећује и који паро- кроз самог Кинбота, чиме попут теорије, ове психоаналитичке универзалност небрегавајући припису он сублимацију јер Розанова на става нелогичност таквог да – укажемо нећемоизлагати Фројдовура, теорију, нам циљ већ је нагона. поменутог Уследције просто- ограничености или енергије сублима- инвестирања сексуалне алног временика Сигмунда ифројдовског Фројда несексу- ничко значење (Coates 2004:216). ивредности зајед- повезује система исказа које ниво реченице, Сексуални дискурс Сексуални Еткинд, се са овом иапо- тезом слажући Сексуална склоност ка истом полу каистом склоност Сексуална по- Александар „Тајне Еткинд, усвом тексту Мимикрија иигра уНабоковљевој 12 претпоставља: „Привученост исто- „Привученост претпоставља: Бледе ватре Бледе Розанова, који је биоватре- Розанова, је који је само геј заједници, пре- самогејзаједници, је а. Розанова. гејоцен- 11 пронашао утек- је Бледа ватра Бледа Бледој ватри има 231 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Снежана Милојевић
два јунака – хетеросексуалца Шејда и хомо- која, ма како деловала пре тога суштински и сексуалца Кинбота. „Шејд често говори о важно, почиње да изгледа испражњено. Сунцу и скоро никад о Месецу [...] Шејд је На пример, Кинбот, нашавши се у дру- сретан и моногаман [...] Кинбот – усамљени штву професора „расплодног академског типа“ хомосексуалац у сталној потреби за партне- сматра друштвено прихватљивијим да Шејда ром. Шејд одраста у свом дому; Кинбот је пита за њиховог заједничког ученика – „крх- емигрант без сталног дома [...] Шејд пише по- ког и достојанственог дечака“ него да јавно езију, Кинбот – коментаре [...] Кинбот живи искаже своје одушевљење његовим књижев- ноћу [...]“ (Еткинд, интернет). ним радом. Или, иако је чезнуо за тим да буде Уколико би се овакво тумачење, заснова- гост у Шејдовој кући, одустаје од посете због но на бинарним опозицијама, прихватило као „малог семинара“ са два шармантна идентична релевантно, то би захтевало реинтерпретаци- близанца, чиме од усамљеника који чезне да ју већ изреченог објашњења наслова књиге. постане Вољени израста у незаситог сладо- Међутим, постаје упитно да ли је то правац у страсника. коме се треба кретати, поготову зато што став Патетика судбине зембланског краља аутора потиче из статуса Другости која тежи Чарлса Хсавијара и његове дворске осамљено- да прерасте ту своју позицију? сти распада се описом могућности да са бочне Набоков се врло храбро у својим књига- стране дворца двогледом гледа „гипке млади- ма бави сексуалним настраностима и то по- ће“. Пролаз кроз плакар, уобичајено место ступком већ поменутих „наопако окренутих старинских тајних пролаза, постаје место сек- трагова“: пишући Лолиту он се чешће ставља у суалне иницијације краља-дечака, који тамо положај збуњеног професора Хамберта него одлази са својим пријатељем, где су „обојица девојчице Лолите, као што и у случају комен- били у мужевном стању и гугутали су као голу- 14 татора Кинбота наизглед има симпатије према бови“ (Набоков 2002: 106). његовим склоностима, које се не могу одреди- Када атентатор Градус покушава да ло- ти само као хомосексуализам већ и као педо- цира краља, не би ли извршио „своју дужност“, филија. на краљев траг указује женствени млади го- сподин Гордон, који има четрнаест или пет- Страст професора чудака и усамљеника наест година. На питање где би краљ могао да је искарикирана, па као таква читаоцу више буде, Набоков се поиграва клишеима – будући личи на слабост несрећног човека због које да Гордон не зна где је, јер су се растали пре испада смешан, иако би могао бити приказан годину дана, претпоставља да је – како прили- и као монструозна личност.13 На тај начин На- чи једном височанству – на Азурној обали. боков нам указује да његов циљ није дељење моралних савета, већ он настоји да преиспита Хсавијар успева да отера од себе краљицу одређене феномене који су потенцијално табу Дису, која му на растанку предлаже да остане тема, да их сагледа из оне позиције из које их у кући која је толико велика да може да прими досад нико никада није сагледавао. четрдесет хајдука. Коментатор то објашњава утицајем великих саксија од теракоте у башти У самом роману узбуркане емоције иза- (јасна асоцијација на Блиски исток), што се VI 2015 11 зване лепотом младог мушког тела углавном поклапа са теоријом Фредрика Џејмсона који су карикатура, исказане кроз Кинботов навод- тврди да сваки текст читамо кроз мрежу тало- ни покушај да телесну страст сублимира у по- га већ постојећих интерпретација. Декон- етски доживљај. У књижевном поступку имају функцију прекидања патетичног тока приче 14 „Интересантно је како Кинботов хомоеротски нагон утиче на слику о Зембли коју моделује његова имаги- 13 ФИЛОЛОГ Слично: „Хамберт у Лолити настоји да себе прика- нација. Он предочава представу о државици у којој же као невину и немоћну, пасивну жртву фаталних владар и његови поданици живе у хармонији, а лепе сила које су изван било чије контроле“ (Пауновић уметности и чисте науке цветају. Негују се култови му- 232 1997: 195). шког пријатељства и педофилије“ (Попов 1993: 127). која јаснокоја игласно луд, Кинбот да је каже каои уочљива неименована удрагстору госпођа Подједнако је жена. ликовима изграђенијим или олитерарносамо једном исамо узгред, појављују се који ликовима споредним о реч уроману,недоречених ситуација било да је каорезонатористављени интригантних или на начин индиректан исто. те једно де саме се која неможе контролисати, је што каквим снажним другим исказивањем приро- иницирана је личност исевомдругу или муње који доживљава врло емотивно, у прелазак буђења изазваног заводничким неуспехом Поред уз- уњемупостоје. које личности друге бива окидач узраста), кладног у запрелазак интересовањима полу према истом (непри- неминован Уроману, успех. сваки у неуспех не представља фрустрацију, бива већ повод за може бити посао) узрок целибата који важан угла врхунски самог писца јесте то коментара, центричног Розанова да бављење науком (из поведач гејо- свесно оповргава претпоставку најчешћи су инајхрабрији,оствари чиме при- поставке. првобитне психоаналитичкежњеност прет- преминулим јасна испра- пријатељем, постаје сарављено својим сећање“ рано на тренутке импотенцију. хетеросексуалну Узказује „забо- Чарлс тада Дисом: војвоткињом Хсавијар по- проблема есплицирана је крозњегов брак са Манифестација краљица. желела даје постане званим нападношћу иупорношћу која рођаке вице мајчине због смрти, каоитраумама иза- објаснимо аналитички нагонди да хомоеротски младог краља психо- жеља. краљевих еротских предмет ка на челу бивају са Али-бабом дегенерисани у хајду- четрдест овде значења, другачија свесно текст, поново га уствари пишу, дајући муне- разна читајући јер ју читања, друштва, исти има пошто сваки текст истори- етапи: у другој се одвија рецепције теорије и такве струкција Женски ликовису Хејзл покушаји Кинботови да се еротски Кроз причу оЗембли, нас наво- Кинбот његовим осећајем кри- осећајем његовим предомин антно пред- 15 Хејзл. посве необична ћерка професора Шејда, вљена наизглед задаљи токрадње, неважна поста- замка принципу,приповедачком као сликара, може се сходно уочити да је овом гова“ или такозвани „трик ока“ зембланског Вољеног. Пратећи ток „наопако тра- обрнутих импотенцију Чарлса Ксавијаратеросексуалну икраљица Ди као себе); делом болесним оним рада, овог тези сходно са навалентним психопатом (или, Кинботом одда заштитисвог непријатних мужа сусрета Шејдова жена на која разненачине покушава нпр: неутешни плач због смрти болесног пса пса болесног смрти због плач неутешни нпр: не упародичном ихиперсензибилност, тону исприча-сли на њенетелекинетичке тренутке од прикрију комшија“јаве (где наизглед се ми- родитеља ипонижавајуће да се „ужасне по- те свету. ришћење лепо)заХејзл утом речи нема места ко- за повод су случаја оба а дечацима, добним студенткињама ивезама п прихватљивих, чак пожељних тема (озгодним од заразлику и даје сопствени, претходних смисао првобитан знаковима краде која доба вања укоме доба живи, митологији тј. новог ма изгледа, понашања ипожељних интересо- ков 2002:138).Укорелацији са императиви- њенупажњу заокупљало време једно (Набо- је што надреалним оним пред уплашено него више деловала је која заинтересовано девојка, млохава, иозбиљнагачија: неспретна нејака, главном јунаку, песникова ћерка Хејзл дру- је тим дечацима који буде унаказном страст зиромантичних упућених наочи- натукница или комуникације, ква- знаковеве невербалне дружењима преводи- илако подгуркивање уз јима професори у ром Истражујући „проблем“ ауторства, Бојд, уирониј- Бојд, „проблем“ ауторства, Истражујући ницира са ипричамалном, показује што оамбару када она кому- капаранор-Хејзл склоности имала током још живота подсећање уз стиже да је Хејзл. До претпоставке такве дух заправо дух то идада каомуза је мртве постоји ском коду, Хејзел назива песниковом Он тврди музом. сао Кинбота да напишесао Кинбота коментар (Boyd 1999:174). Иако искарикирана, трагична тежња је За од разлику згодних студенткиња око- 15 Мимикрија иигра уНабоковљевој
бићем , азатим дух је Хејзл мртве иснспири- ану причају на својим са која дефинише хе- дефинише са која рофесора са мало- Бледој ватри 233 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Снежана Милојевић
тетке Мод). О њој се не прича ни за живота, овом нашем свету. А у контексту функциони- нити после смрти, што је акцентовано комен- сања носећег лика Кинбота у коме су садржа- таторовим исказом да је тек понешто о њој ус- ни сви остали, као његове шизофрене варијан- пео да сазна од Шејдове некадашње секретари- те, Хејзл је одабрана да буде онај лик коме ће се це (поузданог приповедача). Обичност Хејзл у смети јавно и јасно приписати лудило – „вањ- клишеизираном свету и доминацији строго ски се проширити“, како коментаторски обја- кодиране униформности, постаје разлог за ду- шњава. боку патњу њених родитеља, те Кинбот закљу- И када се може учинити да је тренутак да чује да се тог страшног терета отац (Шејд) ра- се као релевантан методолошки модус уведе стеретио пишући поему. Лаканова тријада: имагинарно – симболичко У покушају рационализације на плану – реално, и његова теза да су сви људи на овоме света текста, засноване на „стварним“ чињени- свету помало психотици, што јасно комуни- цама и типичном резоновању и објашњавању цира са сликом света у роману Бледа ватра, породичних ситуација, Хејзл је чудна као и Набоков одлази корак даље играјући се и тетка Мод, чија се другачијост, осим чувања овим савременим обликом психоанализе. На- старог болесног (и не лепог) пса огледа и у све- име, ментална неуравнотеженост Хејзл апо- сци у којој је сакупљала исечке из новина у строфирана је догађајем у амбару, у којем се вези са темама које је занимају. Интересовања нека светлосна тачка стално креће и „игра“, час тетке Мод су пародирана још на самом почет- брзо час полако (што на плану реалног може ку романа, те се њена зачудност током даљег бити било каква светлост, рецимо, светлост припитовљавања текста не доводи у питање. фарова аутомобила која је прошла кроз рупи- Другу претпоставку проналази сам Шејд, це на дрвету). одлучивши да изађе из удобне позиције не- Хејзл верује да на том месту у појединим срећног оца чија је кћер наследила неприлаго- тренуцима, које је безуспешно желела да поде- ђену тетку Мод, такође у наследном фактору, ли са својим родитељима, успоставља контакт или како то коментатор Кинбот каже: „Мој више врсте, са другим световима, те комуни- јадни пријатељ морао је да се присети драма- цира са духом који живи у амбару. У том тре- тичних напада из свог раног дечаштва и при- нутку поигравање прераста у бурлеску – и дух упита се није ли то нека нова генетска варијан- је луд, као што су и његови хобији посве не- та исте теме, сачувана путем расплођавања“ обични: слободно време је испуњавао бавећи (Набоков 2002: 138). се таксидермијом (вештином пуњења мртвих Чини се да је кључна мисао, у ствари, тек животиња и њиховим одржавањем) и херба- узгред изречени квазицитат који говори о ризацијом (скупљањем биљака у збирку – хер- томе да је појава осетљиве и захтевне Хејзл, у баријум). Крешендо ове пишчеве инвенције у ствари извор немира за коју су они сматрали поигравању феноменима свога доба, дат је да представља „вањско проширење лудила“ кроз идеју да дух болује од апоплексије, тј. до- (Набоков 2002: 138). Хејзл је другачијост оне живео је мождани удар, од чега је као последи- врсте која служи неутаженој фантазми да своју ца остао поремећај говора. На самом крају се празнину, иницирану снажним осећајем да не- стиже до јасног постструктуралистичког ко-
VI 2015 11 што није у реду, преточи у не баш привлачан релатива да се до истине, оне праве истинске изглед и не баш рационални дух пуначке де- истине не може никако доћи или како нас војке. Кинбот обавештава, речи духа које је Хејзл за- Тако празнина, која се може избећи само писала заправо су низ словних група без ика- путем фантазме која је прихватљива (разумљи- квог значења: „Пада ата пут пад ни ћи крат ва, читљива) у контексту интегрисаном у већ елан нјјих прич феур дал еко лан при испр“ ФИЛОЛОГ изграђен симболички поредак, секундарни (Набоков 2002: 156). моделирајући систем текста, по својим влада- Будући да је Хејзл, уз здушно неразумева- 234 јућим критеријумима, постаје јако сличан ње и неприхватање људи из најближе околине, мултилинеарну структуру. поузданог приповедача, нејасну хронологију и не- заплета, наративних недостатак средстава: позвао на игру, Набоков користи неколико и оријентишемо у тексту менски ипросторно рефлексомталним главног јунака. смештена мен- истим ликова угрупу насталих довољнопостоји индикација да иХејзл буде са анаграмом самог несусрећемо имена, пута иле [на француском иако те се тоалет]), овога речима огледалима (Марс –срам, –то- Елиот очекивано искрсава после уводног причања о ликова. Индикативно мисао да не- ито та је грађења Хејзл поступка произлази из истог сном погледу“ (Набоков да 2002:160),јасно је Хејзл да је то Шејд на наликовала менеуизве- и тачно је сасвим стране, „Алисдруге другом: искрснуистина које током причања онечему у облику случајно (ненамерно) изречених погледамо ито оно сам коментатор што каже, јима би се могла разрешити ова дилема, аако приповедача)? ко- Намеће се низ могућности израслањена Другост из ума шизофреног Кинбот, Шејд, Ксавијар или Градус и (да лије ликом, случај упитању другачији су негокада з сњом, увези као,реално је дилемазавршила настаје да самоубиством, ли 16 чења. чења. иразара мултипликацијомно ипоставља зна- сасвим оним јалога и прикривене) Набоковљевог иронијског ди- них пракси, пратећи трагове (ионе „обрнуте“ инфилтрацију разнихтекстуалну дискурзив- доведенвора који је Истакли упитање. смо преиспитивање консензуса уго- –друштвеног смо кроз критичконадигравање истражили О различитости приступа постмодерном тексту постмодерном тексту приступа О различитости ној различитости“ (Џејмсон различитости“ ној 1995:52). одједном све екране инасумич- уњиховој радикалној „позванда читалац) док постмодернистички је гледалац (унашем случају одређује каопојединца који гледаку уједан екран, вајући естети- се стару на постмодернистичке ауторе, Фредерик Џејмсон говори на следећи начин –пози- Да би нас при збунио покушају да се вре- Закључак учини немогуће, наиме да види немогуће, учини што уроманушто истовреме- 16 начајним женским женским начајним Ово наративно да се тим до лавиринтом краја пробије иразре- тешко поверовати да ћеико икада бити устању отварати –толико треба тек да које је путева шном филигранском ткању овог романа, много текста. овогжну путању отвореног другачију, идаје једну враћа на почетак кру- нас радост,што носи на самом крају књиге поистовећивање личношћу стаквом мунедо- ни али да поседује, који верује талента стојно наизглед до- бот место важно своје проналази Мартиналичност Градуса, Набоковљев Кин- У поеме. обичне краља уегзилу,уместо песник не- ове је убијен води заводљивувећ једну ујош странпутицу: стичко приповедање недоноси разрешење – За од разлику жанровског, ово постмодерни- спадаубиство убазични хоризонт очекивања. текста тективског врсти романа, аутаквој наративног жанр де- слоја који преиспитује дица иунаводном проналазимо разрешењу прецизнијебисмо уочили. је са из наизглед контрадикторног –да разлога редом), итако ванфоку- тара оставља писац је комен- писања иницијација је поема (а поеме чија је смрт осмишљена као покретач писања проблематизује.већ Услучају јунакиње Хејзл, постмодернаме нанепориче, реферира: шта постмодернистичкиистиче однос према оно- усоцијалном пожељност рећи смислу), и али можемо (уовом правилност контексту низује бескомпромиснокоје инепопустљиво кано- ијасан критичкисобом однос према друштву (Хачионстварност“ 1996:210). емпиријска сам посеби та није али ности, емпиријске повезан са светом директно ствар- Тај иинтертекстова. текстова ’свет’ са, је ’свет’ дискур- ’свет’ је који се постављају титекстови у ’обичне [...]свету стварности’ вратак свету очемуХачионова књизике, „по- каже усвојој на начин поети- иманентан врсти који овој је релацији истварног света између текста света овдепрема реалистичком, смо говорили око- начена са текстуалношћу, инфериорношћу Иако је уметност постмодернизма изјед- постмодернизма уметност Иако је „Много тајни још скривено је ураско- измеђуНапетост узрокованог ипосле- приповеднаПоменута са носи стратегија Мимикрија иигра уНабоковљевој бивши „сво г“ песника, кроз кроз г“ песника, Бледој ватри 235 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Снежана Милојевић
ши све тајне. Можда неки већи, ваљанији, спо- димира Набокова, Београд: Стубови кул- собнији Кинбот“ (Пауновић 1997: 231). туре. 9. McCarty, Mary, „Nabokov’s Pale Fire“, Books&Writers, интернет, доступно на Литература http://www.unz.org/Pub/Encounter- 1. Барт, Ролан (1975), Задовољство у тексту, -1962oct-00071 (приступљено 9. марта Ниш: Градина. 2015). 2. Белси, Кетрин (2010), Постструктурали- 10. Набоков, Владимир (2002), Бледа ватра, зам, сасвим кратак увод, Београд: Службе- Београд: Народна књига. ни гласник. 11. Пауновић, Зоран (1997), Гутачи бледе ва- 3. Boyd, Brian (1999), Nabokov’s Pale Fire: The тре, Београд: Просвета. Magic of Artistic Discovery, Princeton: 12. Попов, Јован (1993), Ослобођени читалац, Princeton University Press. Нови Сад: Матица српска. 13. Радин Сабадош, Мирна (2005), „Између 4. Еткинд, Александар Маркович, „Тајне код стварног и вирутелног – Бледа ватра Вла- заблуделог пола“, интернет, доступно на димира Набокова“, Филологија 3: 131– http://gay-serbia.com/teorija/2006/06-10- 138. 27-homoerotski-motivi-kod-nabokova/ 14. Rosenbaum, Ron, „The Novel of the index.jsp, (приступљено 3. децембра Century: Nabokov’s Pale Fire“, интернет, 2014). доступно на http://observer.dom/1999/12/ 5. Јоковић, Мирољуб (2002), Онтолошки the-novel-of-the-century-nabokovs-pale- пејзаж постмодернистичког романа, Бео- -fire/ (приступљено 8. марта 2015). град: Просвета. 15. Хачион, Линда (1996), Поетика постмо- 6. Kaplan, Josh, „A Delineation of Botkin’s дернизма, историја, теорија, фикција, Role in Pale Firе“, интернет, доступно на Нови Сад: Светови. http://www.libraries.psu.edu/nabokov/ 16. Ћук, Љиљана (2013), „Бледа ватра – зве- kaplan1.htm, (приступљено 10. марта здани кључеви Кобалтане“, Зборник Ма- 2015). тице српске за књижевност и језик, књига 7. Coates, Jennifer (2004), Women, Men and 61, свеска 2: 527–543. Language, London: Longman. 17. Џејмсон, Фредерик (1995), Постмодерни- 8. Марковић, Веселин (2011), Упоредни све- зам у касном капитализму, Београд: Арт тови, непоуздани приповедач у делима Вла- прес.
MIMICRY AND PLAYING IN NABOKOV’S NOVEL PALE FIRE
Summary VI 2015 11 Although in the reader of Nabokov’s novel Pale Fire, a search for any logos would turn into a Sisyphean task, although the reading of this nov- el is not a contact with one meeting, but rather a network of meanings, there is an obvious relationship with the real world in the form of a paro- dy or reassesment. Th at is why some of the themes that this paper ad- ФИЛОЛОГ dresses are: the relationship between fi ction and reality implied by the author’s narrative method; sexual discourse, as well as a parody of the 236 world of intellectuals (professors, critics, writers), by which Nabokov de- constructs Th the world hehimself belongs. towhich belongs. completely the below requirements basic ofthe time ofnarration that she eventns isalittle present sensitive, andtoo -sheisplump, pretty notvery daughter, whosedeath starts the writing chain of ofthe andawhile poem vant tothe world, but in the also absence that results the from poet’s it: realistic oneisobvious, with notonly the presence ofthe elements rele- [email protected] e e infl uence ofthe 237 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 kratko ili prethodno saopštenje
Jelena Pršić UDK 821.111.09-2 Sports Academy, Belgrade DOI 10.7251/fil1511238p
POPULAR CULTURE IN JOHN OSBORNE’S PLAY LOOK BACK IN ANGER
Abstract: This paper analyses Look Back in Anger (1956) – a play written in the style of social realism by English dramatist John Osborne – from the point of view of popular culture. Popular culture is seen here as a number of material and non-material aspects of everyday life in the first half of the twentieth century. The notion of popular culture is largely taken from John Fiske (2001), who maintains that the instruments of everyday life are crucial for the development of popular culture. The analysis is divided into three sections: the first one deals with anger as a popular feeling of the 1950s, which is also the dominant mood in the play; the second one is concerned with popular industrial products, such as newspapers, the iron, toys for children, etc., which serve emotional rather than industrial, practical ends; the third one is devoted to the usage of certain popular elements as a means of communication with art, mostly with the aim of escaping from harsh reality or fighting against it. The final aim of the paper is to prove that popular culture plays one of the leading roles in the realism of this drama. Keywords: popular culture, John Osborne, Look Back in Anger, anger, 1950s, modern, indus- trial products, art.
1. Introduction August 2014). Generally characterised as be- longing to the genre of social realism and intro- opular culture relates to a wide range of ducing a new era into English drama, this work material and non-material products of the may be said to have become popular itself. Kath- fi rst half of the twentieth century or, in P erine J. Worth claims that, up to that time, the some cases, of the 1950s – the very age of Look so-called English realism had had very little to do Back in Anger, a play written by English writer with real life, and it was Osborne who brought John Osborne (1929-1994). Th e material aspect the true realism up to date (1968: 101-102). of popular culture refers to various products of Worth says that “[t]he one thing the realistic diff erent kinds of industry, as the instruments of drama cannot aff ord is to be out of date” (1968: everyday life, which, as John Fiske says in his the- 101-102). Accordingly, no realistic drama can get oretical work Understanding Popular Culture, are old-fashioned. Similarly, Arthur Miller calls Look fundamental to the development of popular cul- Back in Anger “the only modern English play” ture (2001: 44). Th e non-material part of it re- (1968: 193). Its form may be conservative, but lates to the spiritual climate of the middle of the “what matters is what’s inside, and that is blaz- century (the spirit sometimes mirroring its be- ingly radical” (http://www.lrb.co.uk/v28/n14/ ginning years), both in England, Osborne’s david-edgar/stalking-out, Edgar, D., 13 August homeland, and the rest of the world, as refl ected VI 2015 11 2014). in the dominant mood of this play. Th e popular elements also refer to the sphere of modern art Look Back in Anger has been termed a 1 and the means of communication with art in “kitchen-sink drama” (Worth 1968: 102), show- general. 1 Th e term “kitchen sink” was fi rst used by critic David John Osborne’s play Look Back in Anger Sylvester in his article “Th e Kitchen Sink”, to describe a ФИЛОЛОГ painting by John Bratby (1928-1992), which showed an was fi rst staged in 1956 and published in the fol- image of a kitchen sink (http://www.unz.org/Pub/En- lowing year (http://www.britannica.com/EB- counter-1954dec-00061, Sylvester, D., 15 August 2014). 238 checked/topic/347727/Look-Back-in-Anger, 13 Th is is how the name “Th e Kitchen Sink School” was tion. Th tion. with in eachonedealt aseparatecategories, sec- elementspopular are here classifi culturetion ofpopular tothe content ofthe play, of substance. versities any but denied academic career oralife at prestigious uni- educated tobe were allowed lower-class in which young struggle class people tomaterialise” (1968:77).Itfailed of isasociety when abrave world disillusioned new became bour government in 1945andthen gradually “to eager land was celebrate the return ofaLa- Taylor puts it,the post–war generation in Eng- phere the post-war AsJ. generation in. lived R. text, we have atmos- in the mind sociopolitical fi context how awiderreveals social canexert a tion in the present. Th andunderprivileged past posi- with painful his diff social one another has seriously masked by been their family.per-middle-class Th originates man, from Alison cated anup- while Jimmybackgrounds. isaworking-class, yetedu- son Porter. Th by ayoungpied married couple –Jimmy andAli- fl one-room rented a in It people. ofordinary ing isset life the ordinary ed towriteed astudy ofapsychotic marriage, his thatpossibility Osborne may have attempt- only with, protest. ortovoicing toidentify social body ing escapism and/orcatharsis, to fi artistic creation, but mostly with toseek- aview sometimesart, converting elements popular into in various thein which heroes kinds engage of whereas the tothose ters; third cases isdevoted ucts andtheir function in the lives ofthe charac- to the theatre; with the industrial second prod- spiritular ofthe Osborne 1950s,which brought erce erce infl en-Sink-School, 14August 2014). www.britannica.com/ created torefer toBritish artists social-realist (http:// In connec- order toprovide amore logical When about we the con- talk wider social As George E. Wellwarth E. As George says, in spite ofa 2. Popular Spirit ofthe Anger 1950s: e fi uence onamarriage. erences andJimmy’s tocope inability rst isconcerned section with the pop- e two comefrom diff etwo isplay, among other things, EBchecked/topic/319646/Kitch- at in the occu- Midlands, elove cherish they for ed into three nding some- nding erent social erentsocial Popular Culture inJohn Osborne’s Play gry reactions, we cansay thatgry in the most cases into this category. in their tolate twenties)(both middle fall easily ties (Taylor 1968:77),Osborne hero andhis the are disappointed in their tolate thir- middle the of majority business.stall in reality Although himself by operating tosupport forced asweet- Here Jimmy we recognise auniversity as graduate ment ofinverted in values (1968:118). asociety withdraw doisonly could and nurse their resent- tocorrectpossible andwhat the younger ones As Wellwarth says, the elders made mistakes im- by itsand irrevocably elders” ruined (1968:118). the “generation that feltitself soldout, betrayed, up in the manner ofWellwarth quoting Taylor as summedand frustration. canbe Still, the feelings causespossible ofthe post-war generation’s rage dundant toenumerate andnever enough the all 1Aprilhtml, A., Sierz, 2010). It seems both re- (http://www.inyerfacetheatre.com/archive13. –itwas in thealone air, ofthe times” asign clear that the was notOsborne’s ideaofanger century), Sierz tonotice isright Aleks that “it is element andrecreated revived in the twentieth a“mythplay as (myth isanother ofanger” old we have stated, isitself popular. Referring tothe and popular. contemporary meriting called also tobe feelings, that isatsee times the provoked rage by other As forthe immediate causes anger, ofhis we will ety, the three wholeworld, orall at the sametime. my’s whether at listeners, his soci- aimed his rage, pay attention tothe dominant instances ofJim- emotion inherent human We in all beings. will ofandreasons forsuch anold aspects popular timeof his –anger. In detect this we section, will isthat one feeling (andpopular) cipal ofageneral andpresent, past related tohis prin- yethis guish outbursts an- personal by his are always triggered (Worthportance Jimmy’s 1968:102)as sharp society may here notbe society offirst man movement” (1968:119).Th movement “the named literary angry-young- ary the leader ofarevolution- became ) atist himself character Jimmy Porter (together with the dram- John Osborne’s Play If we onsome specifi focus Th e sole attitude of an angry young e soleattitudeman, ofanangry Look Backin Anger Look Look Backin Anger Look c instances ofan- Popular Culture in ecriticism of dramatic im- 239 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Pršić
main motive of Jimmy’s anger is his inability to es of desperation, Jimmy exclaims: “I’ve an idea. stand a lack of emotional reactions from the peo- Why don’t we have a little game? Let’s pretend ple around him. His wife Alison and his friend that we’re human beings, and that we’re actually Cliff are only two examples of a rather contem- alive […] Oh, brother, it’s such a long time since I porary state of lethargy and indiff erence. Natu- was with anyone who got enthusiastic about any- rally, aft er periods of huge suff erings, disappoint- thing.” (Osborne 1980: 15). Jimmy hopes that at ment, physical and mental exhaustion, political least a pretended liveliness could soothe his and personal havoc, people lose reactions and nerves. However, his listeners ignore him again. refl exes; they simply ignore everything and eve- Embedded in his dissatisfaction is Jimmy’s ryone, since no reaction could change anything hopeless remark that the world is getting increas- for the better. As Jimmy desperately says, it is a ingly Americanised: “I must say that it’s pretty world without “any good, brave causes left ” (Os- dreary living in the American age – unless you’re borne 1980: 84). All great causes were fought for an American of course. Perhaps all our children by the elders, yet turned out to be only great mas- will be Americans.” (Osborne 1980: 17). Th e fi f- sacres. Unnatural imperturbability is something ties are already the American age. Jimmy laments that aff ects all classes, a working-class Cliff and a the non-American rest of the world’s living the middle-class Alison. As Lee Jones remarks, it is American life, while at the same time he prophe- visible even in politics, against whose quiescence sies even larger globalisation soon to take place. and a lack of a serious political contestation Jim- Th e peak of Jimmy’s rage follows the mo- my also rages (http://www.dailyinfo.co.uk/re- ment in which he is informed that Alison’s friend views/feature/2453/Look_Back_In_Anger, Helena, a middle-class woman and accordingly Jones, L., 2 April 2010). On the Sunday in ques- “one of [his] natural enemies” (Osborne 1980: tion, he cannot tolerate Alison’s calm ironing 35), is coming over. It is just one example of an routine and the fact that she pays no attention to open aversion to the upper-class people whom his cynical tirades and off ences intended only to Jimmy reckons false, hypocritical, selfi sh, snob- provoke her emotional reaction. Cliff does not bish, haughty, and responsible for the poor con- even listen to Jimmy’s friendly advice to refrain ditions in which the lower-class people live. In from smoking because of his ulcers. Jimmy says: addition, an upper-class family – his wife’s, has “I give up” (Osborne 1980: 16), although he nev- personally wronged him. Her mother strongly er really does. He adds: “I’m sick of doing things opposed their marriage, convinced that a lower- for people. And all for what? Nobody thinks, no- class man who wishes to marry her daughter body cares. No beliefs, no convictions and no en- must by defi nition be a moneygrabber. Further- thusiasm. Just another Sunday evening.” (Os- more, his long hair (another signifi er of moder- borne 1980: 18-19). He calls his wife “pusillani- nity and nonconformity) only added to her sus- mous […] wanting of fi rmness of mind, of small picion. She went so far as to hire private detec- courage, having a little mind, mean spirited, cow- tives to check on him. It is then totally under- ardly, timid of mind” (Osborne 1980: 22). Even standable that he desires to undermine such a when she gets burnt by Jimmy’s fault, Alison breed of people and jeer at their conventions as hardly produces a stronger reaction than a me- much as possible. He is contemptuous even of
VI 2015 11 chanical cry. Her impassivity is such that it makes Alison’s virginity, preserved until aft er their wed- Jimmy wish for a cruel experience for her, one ding, as her living up to the expectations of her that would possibly cause a stronger reaction: to class made him participate in their conventions conceive a child that would then die. Th e only as well. An excerpt (Jimmy’s address to Cliff ) way for somebody to feel alive, in Jimmy’s terms, which sums up Jimmy’s detestation of Alison’s is to feel pain caused by death. Th is Nietzschean parents and her brother Nigel, her class in gener- ФИЛОЛОГ idea of destruction as the only presupposition of al, and which is simultaneously intended for elic- creation (Grubacic 2006: 335) is dominant in iting a reaction, goes as follows: “You know 240 the twentieth century spirit. In one of his climax- Mummy and Daddy, of course. And don’t let the Jimmy’s conversation with Helena: ger, andindiff disgust, desire foroff thing but optimistic about the future, have no down crushed past, by the present, andevery- pessimist. People whoare disappointed in the stance ofapost-war atypical itas but observe hurt,deeply yetnotinsensitive man, we cannot ofAlison’snews ofa afaçade isonly pregnancy in Jimmy’s memory. unlike wife,provokes his rather pity than anger at home”(Osborne horsewhip 1980:55).He,his Indian Princes, unable he’d to believe and[is] left spends time his ”dreaming days among ofhis the aformerRedfern, offi isAlison’s ofsuch falsity paragon father, Colonel andotheryears ofcolonialism nations’ slavery. A but donotfeartoregret God-fearing people believe in God either. in God believe Th ing tothis view, upper-class churchgoers do not those disasters past tohappen. Aft He existed, nothave would really all allowed sense ofscepticism, ofarational that view ifGod representative ofagrowing twentieth century Jimmy him. churchgoers),per-class against isa (andthe up- with religion in league tobe thinks is adownright betrayal wife,whomhe ofhis church with Helena. For her husband, this deed Alison’s announcement that to sheisgoing 1Aprilcom/archive13.html, A., Sierz, 2010). or their in-laws (http://www.inyerfacetheatre. many their spectators totell secretly wives wished conventions, Jimmy cries those out words all repressive against arebel social as forit,and, need isthemyth alive, audience’s ofanger enormous emotion. AsSierz maintains, what keeps the Hatred was defi classes between ofthe annoyance feeling age. thesocial as general 21). Th andpusillanimous.”phlegmatic, (Osborne 1980: […t]hey are what sycophantic, sound they like: ing your hat andAlison tothe maid.AsforNigel Th Marquess manner ofQueensberry you. fool Doesn’t Even that toyou? meananything? YourHELENA: tohave wife isgoing ababy. Well? ey’ll kick youin the you’re while groin ey’ll hand- Although Jimmy’sAlthough coldreaction tothe Another fuming outburst isprovoked by e anger ofOsborne’s eanger characters refl spring. It fi rather spring. cer in India, whonow erence. Here we quote ey just call themselves just call ey lls them with an- with them lls nitely a popular apopular nitely er accord- all, ects
Popular Culture inJohn Osborne’s Play 2 I can’t Jim- young. really think what young, tofeel itwas Ikeep Iremember, as far looking as back, ALISON: and […] lovely.and too You’reCLIFF: young too up. tostart giving Too young, love. Any more. Ican’t take iton. Idon’tALISON: think Iwant anything more todowith you? Well, on–slap my (Osborne go face. 1980:73) have ababy. Idon’t Idisgust Do care heads! ifithas two Idon’tyou something: care. Idon’t to care ifsheisgoing stop breathing tell your over female me,I’ll wisdomall the knees, andcollapse with Listen, ifyou’ll remorse! at soggy But, me.Didyouhonestly metogo tell expect Iamsurprised. youthat.JIMMY: –yes. right All Igive ed, yetlow-voiceded, cry: in the modern world. Alison’s aninfuriat- isalso that there isnoway tosurvive forsuch afeeling tostop fi is forced Sheisoneofthe manyher who origin. ofher age andstop talking abletoforget about never be will herself,below yetitisJimmy, andnother, who marries isthe Alison onewhowillingly perverse. has gone age ofhowtheproof contemporary youth lookedlike. Sheandher husband are good her twenties, andunable toremember what real in man, oldalthough feeling withlife anangry backin annoyance, looks Alison tiredsedate of humble ofhis Even because origin. society the ers. It the isalso experience by ofbeing slighted state ofthe onthe onewhofought sideofthe los- mother’sof his indiff wounds suff fatherpiercing ofhis dying memory from the In andmalaise. anger our hero’s itisthe case, However, canprovoke the hindsight nothing but about the future, backonthe look past. canonly by the monotonous present andpessimistic young man contemporary who,unnerved typical play, wedraw could aninference that Jimmy isa Th pp. 645-662,5January 2015). Payne,(http://libro.uca.edu/payne2/payne26.ht, S.G., Germany). It ofthe with Nationalists ended the victory helpgroup, from whoreceived Fascist Italy andNazi and the USA) andthe Nationalist rebel forces (afascist and International –volunteers Brigades from Europe government from the aid Union Soviet (whoreceived the democraticallySpain oriented between Republican eSpanish Civil War (1936-1939)was aconfl Finally, considering title the very ofthe ered in the Spanish Civil War, ghting sherealises forlove as erence state, ill tohis the Look Backin Anger Look 2 ict in ict and 241 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Pršić
my said the same thing to me the other day. I pretended “Welsh ruffi an” (Osborne 1980: 11) Cliff , read- not to be listening – because I knew that would hurt ing is, as he says ironically but also half in earnest, him, I suppose. And – of course – he got savage, like to- a way to broaden his horizons and “better [him- night. But I knew just what he meant. I suppose it would have been so easy to say “Yes, darling, I know just what self ]” (Osborne 1980: 11), whereas to Jimmy, you mean. I know what you’re feeling.” It’s those easy this kind of reading is a confi rmation of all his things that seem so impossible with us. (Osborne 1980: negative views on the contemporary world. Th ese 27-28) papers are unavoidably alluring, yet the texts they contain increase the degree of his anger. Th e piles Considering all the context of the time, it of printed pages can easily be described as what seems that a truly realistic play would have been a Fiske terms the producerly text, as opposed to downright fi asco without at least one angry hero. the readerly text and the writerly text. While the readerly text presupposes a passive, disciplined reader, and the writerly text calls for the reader to 3. Popular Industrial Products and rewrite it, the producerly text does not require its Th eir Function in the Lives of the recreation, but off ers the clash of diff erent voices Characters and a bunch of undisciplined meanings. It is a As a play presenting the everyday life of or- text unable to control itself, one that cannot pre- dinary people, Look Back in Anger abounds in dict, let alone thwart the reaction of the reader material products of contemporary industry, ei- (2001: 121-122). Th is defi nition can perfectly be ther used on the stage or mentioned in speech. applied to Jimmy and his reading. Irritated by al- When the function of these elements is con- most every sentence he encounters, he not only cerned, we will see that it is not always limited to launches into angry comments, but he crumples the practical, instrumental, or entertaining as- the pages and throws them to the fl oor. Even the pects. Th ey frequently bear symbolic meanings radical weekly makes him regret the nine pence as well, fulfi lling personal, emotional needs. given in exchange for it. In the fi rst scene of the fi rst act, we are al- A large part of the Porters’ rented house- ready presented with a huge number of objects hold goes on certain modern appliances and made by various kinds of industry and typical of gadgets, such as a gas stove, a small portable radio a working-class household of the fi ft ies. We see a as another source of information and weapon to pile of Sunday newspapers and weeklies3 read by fi ght boredom, and, crucial for the action of the Jimmy and Cliff . All of the papers are full of up- play, an iron and an ironing board used by Ali- to-date reports and articles about the latest issues son. For Alison, the ironing of clothes serves as a in sociopolitical life. To both readers, they serve helpful ritual to avoid being moved by Jimmy’s as the only action able to be performed on a bor- sharp language, almost invariably directed at her ing Sunday aft ernoon, on what we can call “a class or the members of her family. Ignoring Jim- travesty of a day of rest” (McCarthy 1968: 151). my is a skill she has acquired during nearly four While the upper classes go to church, the lower- years of their common life. Th e ironing board, class non-believers read a radical newspaper however, has a wider symbolic reference to mar- snatching it from one another. To the “ignorant”, riage and society. In both, Jimmy feels as though
VI 2015 11 a hot iron is pressing down on him. 3 One of the weeklies is undoubtedly Th e New Statesman, Another unavoidable element of the scen- a British left -wing political weekly, founded in 1913. During the fi ft ies, it was the left critic of the Labour lead- ery is a pair of toys: a large tattered teddy bear ership; it opposed the Korean War and initiated the and a soft woolly squirrel. Th ese are typical mid- Campaign for Nuclear Disarmament (http://www.bri- dle of the century products for children, and as tannica.com/EBchecked/topic/412098/New-States- such, not likely to be found in a childless family. ФИЛОЛОГ man, 13 August 2014). Although Jimmy will not fi nd its articles pleasant, the mere fact that this magazine is his However, they symbolically relate, if not to what regular reading choice shows his political preferences Alison and Jimmy possess, then to what they 242 and rebellious tendencies. have lost, forgotten, or never had – youth and that linked toagreat paradox the isalso of job tothenection industrial production, northe fact merchant ofasweets job class andits con- direct errors, whereas ahuman offl being isfull than ahuman Industry rarely makes being. any itseems more alive as heard from be adoll, only emotional reactions. Furthermore, can atrue cry tomanufacture as sofar production has gone justgroan like the advertisement Th promised. Asithits the fl developed. shows towhat him extent has modern industry insteadhelpless deadobject ofthe enemies, real it way forJimmy andattack anger his a toredirect the fl once, Jimmy takes andthrows bear the teddy itto romantic function. Having fl rels insignifi when relationships are much simpler andquar- rel, isaway to revive many times, andasquir- pretending abear tobe andsquirrelsbears the married couple plays pensate forthe lost time. Accordingly, of agame anattempt ofchildren tobe appear cal to com- and Cliff frequent’s bickering andfi war itself, andits terrible consequences. Jimmy onthe years,the warfocused –its preparatory those whoseentire wasmore orless childhood Also,Jimmymean. (together with Cliff )isoneof storieshis what suff life, watching father his dying andlearning through Jimmy had up often, togrow suddenly at the age On meant the young. really tobe other hand, that whoclaims Alison what shecannot it recall sion that old.We feel they have quoted already twenties, but listening tothem, animpres- we get Th childhood. ALISON: It (Osborne was mine. ALISON: 1980: 92) first loss. JIMMY: It was my youknow. too, child But itisn’t my son’s fi lose in the nearfuture, that is,what Ali- istobe tion, the toys prefi the means ofmaking them that feel way. In addi- children anybe more, but the toyhas industry oor. a Not as the here does bear only serve We Jimmy’s notneglect should working- One ofthe toys, however, has another, less rst great loss –the loss ofthe child: cant andtemporary. Th e two oftheme two are in their mid gure whatgure ofthem the two will childhood, ape ering, and courage really really andcourage ering, oor, utters the bear a own into a temper temper a into own ey may ey not ghting typi- ghting riod oflife aws. aws. e Popular Culture inJohn Osborne’s Play industry products: make-up, products: industry lipsticks, brushes, impotencehis todoanything about it. down Jimmy. What makes even him more livid is the the upper-class while vehicle nearly life, runs daughtera cartofetchhis and take her backto lot.Alison’s tohis anddenied people father uses forthe upper class ises power reserved andluxury car, itprovokes Jimmy’s itsymbol- because anger into must ahell by defi information, the in aworld whennews all turned fl fast ing favourable inthe contemporary may unconscious his be sense that there isnoth- Jimmy’san deartohim. irritation by the phone he despises, onethe the illness second ofawom- fi warm that up the fury never Th deserts him. Jimmy Porter, only tools these everyday two sults Yet, ofscience andtechnology. in the of life telephone were among the most formidable re- day’s probably will say that people the carandthe just like oneswaps newspapers. modern swaps world alove onegenerally partner Th sumption. oneoftheminds process ofproduction andcon- place her by another moments several later, re- losesonewoman tore- only without planning) that fact very Jimmy and unexpectedly (although woman isconsidered product. Th adisposable not avert our from certain points eyes at a which (Osborne 1980:49).Ining” way, asimilar we can- outside anddisgust- messy white, […]inside, all profession) ofhis limits –“sweet andsticky onthe remainschocolate within (Jimmy meringue the like a become hewill ing anxious toplease, too of industrial He products. warns Cliff times around the reduces people tothe him level fi will diator in the world ofmerchandise. themand selling tothe mass customer, heisame- factory Byviduals. from obtaining sweets alocal imposition onindi- ofsocial one ofthe aspects On the other, orbelieving. heparticipates ining, institutions, that be think- the way ofbehaving, inveterate by social imposed critic ofeverything Jimmy’s character. On the onehand, Jimmy isan rst phone call announcesrst phonecall the arrival ofaperson nd relief in hurting others, Jimmy some- Also on the stage, thereAlso onthe stage, are many fashion Looking backonthe twentieth century, to- Asaprofoundly hurt he person whothinks eplay therefore shows that in the nition be bad.Asforthe nition be Look Backin Anger Look that, by be- by that, ow of ow e e 243 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Pršić
high-heels, dresses – all of them things that ation of life by science. Jimmy is using a modern change in form and colour as they change their transmitter of sound to run away from it all, at owner. Th e industry off ers diff erent types of ac- least mentally. Furthermore it is not any kind of cessories for diff erent types of women: one sound. It is a composer thought to be purely and blond, the other black-haired. Cigarettes are a traditionally English. Th is is another paradox part of everyday life, as one more empty habit. Jimmy’s character creates. Otherwise a harsh crit- What seems new in the twentieth century when ic of conventional English values – religion, poli- smoking is in question is the fact that not only tics, social inequalities, he now approves of some- men are passionate smokers, but women as well. thing traditional. It only shows that Jimmy is In spite of the fact that the majority of shops are principally not against tradition as such, but closed on Sunday, there is a local one on the cor- against tradition gone rotten. His activity shows ner selling this urgent necessity even on the day his view that there is no reason why good values of rest. should not be preserved and loved. However, By placing (directly or indirectly) modern Williams does not only stand for tradition and industrial products in the script and then onto old Victorian values. As a man living through the the stage, the author managed to bring out real whole fi rst half of the century, he also had popu- life from behind the scenes, even if the missing lar characteristics. Jimmy, as a knowledgeable parts of the realism of this kitchen-sink drama man, must have had the opportunity to learn are, paradoxically enough, a kitchen and a sink. about them. For instance, although he was a mid- dle-class man whose music bloomed with lyri- cism, Williams chose to fi ght in the war like an 4. Popular Culture Used as Escapism, ordinary soldier by joining the Field Ambulance, Identifi cation, Catharsis, and/or whose members acted in harsh war conditions in Social Protest order to help the wounded (http://www.rvwsoci- In the fi nal section, we will deal with the us- ety.com/bio_expanded.html, Th e Ralph Vaughan age of certain elements of popular culture as a Williams Society, 13 August 2014). Th ese combi- means of communicating with art, with a conver- nations of traditional and modern, high and low, sion of such elements into a kind of art, and with rich and ordinary, educated and poor, and the some artistic performances (at times functioning like, make a popular new-age personality Jimmy as a play within a play) the characters engage in, may be able to identify with. However, his listen- so as to run away from the malevolent reality, un- ing enjoyment is spoilt as the shuffl e of the papers consciously identify with someone, redirect their and the thuds of the iron interfere with the radio anger, and/or declare war on the corrupt world. sound. Instead of soothing his nerves, his at- At the beginning of the drama, Jimmy ex- tempt to listen to music ends up by raising his presses a desire to listen to music on the radio. In anger. Th e degree of his fury can best be meas- a paper, he fi nds information about a concert of ured by saying that he cries out the name of the Vaughan Williams4 and turns on the radio look- One he does not invoke so frequently: “Now let ing forward to hearing the sound of a classic. me hear the music, for God’s sake.” (Osborne Apart from the fact that he starts listening to it 1980: 23). Th is interference can also be regarded
VI 2015 11 out of boredom, music is a sort of escapism from as a metaphoric reference to all kinds of interfer- the insupportable atmosphere, present both at ence in Jimmy’s life and modern world in gener- his home – the apathy of his wife and friend – al: the meddling of Alison’s parents into his mar- and in the world – classism, decadence, degener- riage; the interference of upper classes into the way of life of the poor; the intermittent sound of 4 Ralph Vaughan Williams (1872-1958) was an English church bells that interrupt his tirades (and the ФИЛОЛОГ composer mainly known for his symphonies. He was also a collector of English folk songs (http://www.rvwsocie- voice of religion preventing any social changes ty.com/bio_expanded.html, Th e Ralph Vaughan Wil- for the better); and fi nally, popular art interfer- 244 liams Society, 13 August 2014). ing with traditional art. In addition to all this, play is by all meansplay Jimmy’s isby all trumpet. jazz When- a modern machine in arun-down attic room. man,class ifnotin anopera house, than through in atiny ofhappiness, grain accessible toalower- of the time), hetries toanswer by taking pleasure forthe hedoes rest isall of complaining (which thatterblow causes toeverything fury. his In lieu Jimmy’s ofmusic wishtoenjoy apiece isacoun- we’ve got to be careful. (Osborne 1980:96) careful. tobe we’ve got squirrel,beautiful but you’re either, bright nonetoo so you’re because itshould, bushy as glistening tail avery that ofbear. sort see youkeep And I’ll that scruffy sleek, keep my claws in order, I’m abitofsoppy, because And you’ll keep onmy those bigeyes fur, andhelp me and lots ofnuts. about Andourselves sing we’ll songs […] squirrel’s drey, live onhoney, andwe’ll andnuts –lots JIMMY: We’ll in our together bear’s be cave, andour ferences. Th on, protecting eachother andrespecting their dif- squirrelquick canfi slow-moving ahuge, which andasmall, bear and their absurd laws. Th their tolive in the refusal insane world ofhumans Th beings. cantakethey onthe roles ofsomeother, happier to interfere. Jimmy aplace where need andAlison made for the ofthem only two with noone cage) (orthese even a astage heroes isadreamland, andpreferencesneeds (2001:32).Th their individual tosuit ownrecreated by every one in the sameform modifi but received, springing from those products off Fiske’s defi of the most dramatic beautiful illustrations of andasquirrel. abear selves Th as makingplaying agame, theatre, them- imagining of industrial cloth andstuff Jimmylysed: andAlison’s toys made oftwo usage creation ofpersonal sort ana- been has already dream be the only life they want they thedream life be only tolive: love in canexist adream, only then letliving in a their animal roles, conveying that, the message if fi having ofpain, a fresh knowledge suff scene ofthe closing act,when returns Alison with rst loss. It is at this pointassume that again they A conspicuous instrument (musical) in the Th econversion element ofapopular into a eescapism into the world animal is culture culturenition as ofpopular ey seem to fulfi nd acommon ground todwell ey long foralandin ey l this ideal inl this the ideal fi for with sponge ed iscertainly one ered to every- to ered e need of eneed ered her her ered ed, ed, and nal nal Popular Culture inJohn Osborne’s Play know how tolive andlove: isto fondofjazz yettobe ways iswrong, oflife in the spirit heundermines. To copy American Th world. an American product spread tothe rest ofthe musicpopular ofthe twentieth century, but itis strument orany kind ofmusic. Not isitthe only melody. However, this isnotjust any kind ofin- toproduce used into anger artistichis energy futureand the bleak ideaofhis –by transforming problems, excruciating everyday his his get past, plays trumpet. his Th off ever the hero’s reaches culmination, hegoes rage 1980: 48) hasn’t jazz real any (Osborne formusic feeling orpeople. JIMMY: You Anyone right. like itall whodoesn’t like away somewhere? ThatCLIFF: blinkin’ trumpet –why don’t youstuff it Cliff apy to Jimmy but wife, relief tohis iseverything What notes. isather-transmitted nervous tohis been performance, has totally his anger ifhis as he cannot hearthem, in being another room) by the way hewanted them but tobe, now ironically rest ofthe characters are seriously irritated (just others, is obvious as in the just text. Th quoted of blowing onthe trumpet tothe not appeal does with those ofouragree hero. Also,Jimmy’s way evident that its instability andindetermination defi stantly forming ones,sothat new anattempt to mere that fact ithas somany andiscon- styles, the progressive features are ofjazz proven by the underrated At group ofpeople. the sametime, was created races,jazz by another by all blacks, later andperformed Although accepted well. as isthe which way andrebellious, Jimmyary feels ties –this kind ofmusic revolution- as seen was –Th ofjazz ing age the golden we must in that mind bear in even America dur- other anddoaway with the Anyway, stall. sweet own like bandonceandwould jazz tostart an- dominantly artistic, treatment. daft and (tostage the across room the landing) ne jazz as such appears futile. as Itne jazz isthen quite capable ofbeing, yetit is also aremedial, , andHelena. From we learn Alison that Jimmy had his Popular culture, itappears, candrive aman erefore, once again, Jimmy erefore, onceagain, participates isanother attempt tofor- e e Roaring Twen- Look Backin Anger Look e 245 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Jelena Pršić
5. Conclusion References By analysing popular culture in Look Back 1. Edgar, David (2006), “Stalking Out”, Lon- in Anger – one of the most popular English dra- don Review of Books, 20 July 2006, Internet, matic works of the 1950s – we have concentrated available at: http://www.lrb.co.uk/v28/ on anger as the overwhelming state of mind n14/david-edgar/stalking-out (accessed on throughout the age; on material products and 13 August 2014). the way they contribute to the physical and spir- 2. Fisk, Džon (2001), Popularna kultura, trans- itual life of man; and last but not least, on a deter- lated by Z. Paunović, Beograd: Clio. mined struggle of the middle-of-the-century 3. Grubačić, Slobodan (2006), Aleksandrijski man to penetrate art, either by enjoying someone svetionik, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica else’s or making his own. Zorana Stojanovića. Firstly, we have detected anger as a predom- 4. Jones, Lee (2007), “Look Back in Anger”, inant and typical feeling of the middle-of-the- Daily Info, Oxford, Internet, available at: century man, wronged by war consequences and http://www.dailyinfo.co.uk/reviews/fea- various kinds of social injustice. In this play, an- ture/2453/Look_Back_In_Anger (accessed ger mostly speaks through the main character on 2 April 2010). Jimmy and his ironic off ences, yet it is also no- 5. Kitchen Sink School (2014), Encyclopaedia ticeable in his wife Alison’s annoyance. Britannica, Internet, available at: http:// Secondly, we have interpreted some popu- www.britannica.com/EBchecked/top- lar industrial products as being used for personal ic/319646/Kitchen-Sink-School (accessed needs. For instance, off ering “producerly texts”, on 14 August 2014). newspapers serve as a reminder of what has gone 6. Look Back in Anger (2014), Encyclopaedia wrong in society and as an instrument of express- Britannica, Internet, available at: http:// ing social protest. Similarly, a modern appliance www.britannica.com/EBchecked/top- – the iron (which is hot and continuously presses ic/347727/Look-Back-in-Anger, (accessed on clothes) – may function both as therapy for 13 August 2014). spousal quarrelling and as a refl ection of the main 7. McCarthy, Mary (1968), “A New Word”, hero’s position in the contemporary world. John Osborne Look Back in Anger, A Case- Finally, we have revealed the usage of cer- book edited by John Russell Taylor, London: tain elements of popular culture as a means of Macmillan Press Ltd, 150-160. communication with art, a transformation of 8. Miller, Arthur (1968), John Osborne Look such elements into a kind of art, and some artistic Back in Anger, A Casebook edited by John performances – functioning as escapism, identifi - Russell Taylor, London: Macmillan Press cation, catharsis, and/or social protest. In this re- Ltd, 193-194. spect, a noticeable instance is the main hero’s jazz 9. “New Statesman” (2014), Encyclopaedia Bri- trumpet, used as an instrument of escaping per- tannica, Internet, available at: http://www.bri- sonal and social problems, by redirecting his an- tannica.com/EBchecked/topic/412098/ ger into an activity nobler than marriage confl icts. New-Statesman (accessed on 13 August 2014). Having accepted John Fiske’s understand- 10. Osborne, John (1980), Look Back in Anger,
VI 2015 11 ing of popular culture as a bunch of material and London: Faber and Faber. non-material aspects of everyday life, and having 11. Payne, Stanley G. (1973), A History of Spain divided the way in which the popular is used here and Portugal 2 (Print Edition): chapter 26, into three manners, we can derive that our short 645-662, University of Wisconsin Press (Li- study confi rms that this play is a truly realistic brary of Iberian resources online), Internet, drama. What we can add to this defi nition is a available at: http://libro.uca.edu/payne2/ ФИЛОЛОГ modest, yet hopefully important contribution – payne26.htm (accessed on 5 January 2015). its elements of popular culture are given one of 12. Sierz, Aleks (1996), “John Osborne and the 246 the leading roles in the drama’s stage realism. Myth of Anger”, In-Yer-Face Th eatre, Back 5 Taylor,15. John Russell (1968), “John (ed.) Os- 14. Taylor,14. John Russell (1968),Introduc- (ed.) Sylvester, D. (1954),“Th 13. borne”, Macmillan PressLondon: Ltd, 11-21. by John edited Russell Taylor,Casebook tion to to tion August 2014). counter-1954dec-00061 on15 (accessed available http://www.unz.org/Pub/En- at: counter archive13.html (accessed on 1April 2010). http://www.inyerfacetheatre.com/ble at: John Osborne, Internet,Catalogue: availa- , December 1954,61-63,Internet,, December John Osborne Look inAnger Back John Osborne Look inAnger Back једну одједну водећих улога оведраме. уприказу социјалне реалности Долазимо до крајњег закључка да елементи популарне културе играју сублимирајућијунак гневуџезмузику. свој упорно приступа, индиректно осуди. Један коме од главни свирање примера трубе јесте да реалност се таква или могућности стварности одбекства сурове уметношћу анајчешће или пак усаму уметност, ради претвара начине се на популарно које користи у сврху комуникације са прошлост. убезбрижну као временски Треће бег поглавље открива изазива социјална неправда, аодрасло играње двема играчкама служи информација прилике иради већ лична да се искаже љутња коју сврхе. Тако на се, пример, новине добијања читају несамо ради који се удрами уемотивне неголи несвесно користе пре практичне јунакиње. секција Друга разматра популарне индустријске производе драми, иусамој тако код свега пре главног икод јунака, али главне д осећање ово да је сваким од Први њих. одељак на приближава то указујући беса, појам или пак драми, уовој стварају ураду се кроз три поглавља бавимо три различита начина се на популарни које елементи манифестују популарна од сирова се ствара грађа које животу култура. Уочавајући (2001), који сматра човек која средства користи усвакодневном да су популарне културе увеликој мери почива на одређењима Џона Фиска упрвој свакодневног живота подразумева материјалних широк спектар инематеријалних аспеката Џона популарне Озборна, из перспективе културе, под се овде којом У раду се анализира драма ЏОНА ОЗБОРНА eKitchen Sink”, ПОПУЛАРНА КУЛТУРА УДРАМИ омин антно, како у времену у коме је драма настала, драма укомеје антно, какоувремену настала, Осврни сеугневу En- , A , A Резиме половини ОСВРНИ СЕ УГНЕВУ СЕ ОСВРНИ Popular Culture inJohn Osborne’s Play 18. Worth, Katherine J. (1968),“Th 17. Wellwarth, (1968),“John E. Os- George 16. “Th lor, Macmillan Press London: Ltd, 101-116. ger Young Man”, Press Ltd, 117-128. John Russell Taylor, Macmillan London: Look Back inAnger ‘Angryborne: Young Man’?”, expanded.html on13August (accessed 2014). available http://www.rvwsociety.com/bio_ at: VaughanRalph Williams Society Macmillan PressLondon: Ltd, 75-100. by John edited Russell Taylor,Casebook e Life of Ralph Vaughan ofRalph e Life Williams”, , A Casebook edited by John edited Russell, ACasebook Tay- 20. века. Наше 20. века. схватање (1956),енглеског аутора [email protected] John Osborne inAn- Look Back , A Casebook edited by edited , ACasebook Look Backin Anger Look John Osborne , Internet, e Angry e Angry Th e 247 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 kratko ili prethodno saopštenje
Nadija Rebronja UDK 821.411.21(567).09 Državni univerzitet u Novom Pazaru DOI 10.7251/fil1511248r Departman za filološke nauke Srpska književnost i jezik
KITAB AL-MI’RADŽ U KOMPARATIVNOM KONTEKSTU
Apstrakt: Rad će ukazati na značaj arapskog spisa Noćno putovanje Poslanika Muhammeda koje je tokom vijekova prevođeno na starokastiljanski, starofrancuski i onda preko latinskog prevedeno i kod nas, i istražiti vezu sa drugim djelima orijentalne i svjetske književnosti kao i islamsku simboliku djela. Ključne riječi: arapska književnost, noćno putovanje Poslanika Muhammeda, prelazak u ono- strano, islamska simbolika, komparativni kontekst, vino, samospoznaja, meleci (anđeli).
jelo Kitab al-mi’radž zauzima bitno nja, zadržava „duh Allahov njegovom riječju mjesto u svjetskoj književnosti i ima bi- stvoren“ (Gudžević 2007: 25), ali pomenutim Dtan književnoistorijski kontekst, kako komentarom ukazuje na odstupanje od islam- u orijentalnim književnostima tako i u književ- skog duha koje će poznavalac islama odmah pri- nosti uopšte. Za dalju analizu komparativnog mjetiti. Također, u komentarima naglašava da se konteksta ovog djela, bilo bi bitno ukazati i na žena, kojom je u trenutku primanja poslanstva, značaj prevoda ovog djela objavljenog kod nas. U poslanik Muhammed bio oženjen nije zvala pitanju je prevod sa latinskog jezika Sinana Gu- Umihana, kako u tekstu stoji (Gudžević 2007: dževića. Od prevodioca koji prevodi spis sa 130), kao i da u Kur’anu ne postoje meleci Rafail islamskom tematikom, ne sa originala nego sa i Izrafil koji se u ovom djelu spominju, kao i da je latinskog jezika, najviše se očekuje da sačuva, ili iskaz na samom kraju djela u kom Abu Bekr i bolje reći povrati islamski duh ovog djela koji se u Ibn-Abbas svjedoče da je sve što je Muhammed posrednim jezicima na koje je prije latinskog to- ispripovijedao istina (Gudžević 2007: 128), „oči- 1 kom vijekova prevođeno (starokastiljaskom, sta- to dodatak iz pera prevodiočeva, a načinjen je po rofrancuskom i dr.) nužno gubio. Također bi se običaju iz vremena u kojem je latinski prevod na- očekivalo da taj islamski duh približi našem jezi- činjen“ (Gudžević 2007: 143). Takvim komen- ku (kako prevodilac kaže „zvali ga kako kome tarima Gudžević je poprilično uspio ovaj prevod drago“) i našem poimanju islamske tradicije, ali približiti arapskom originalu i pretpostaviti neka na način na koji bi prevod taj islamski duh učinio odstupanja od izvornog teksta. razumljivim i onom poznavaocu islama i potpu- Prelazak u onostrano neiscrpna je i jako če- no neupućenom čitaocu. U svemu tome Sinan sta tema u svjetskoj literaturi. Za prelazak u ono- Gudžević uspijeva, dobro primjećujući i ona mje- strano potreban je vodič, onaj posrednik između sta na kojima je očito da je latinski prevodilac ovog i onog svijeta koji je neophodan da se rav- VI 2015 11 odstupio od originala i na kojima se islamski duh noteža između svjetova održi da bi povratak bio pomalo izgubio, kao i ona mjesta na kojima tekst moguć. Dante je za vodiča kroz Božanstvenu ko- sasvim odstupa od islamskog vjerovanja. Takve mediju imao Vergilija kao simbol razuma, Mu- dijelove teksta objašnjava u svojim komentarima, hammed ima Džibrila ili Džebraila. Gudžević u ističući, na primjer, da je teško prevesti spiritus pogovoru ovom prevodu piše o motivu putova- ФИЛОЛОГ nja na onaj svijet u klasičnom grčkom i latinskom Dei, kako je u tekstu nazvan poslanik Isa, nekim pjesništvu, pominjući putovanje Odisejevo, Aj- kur’anskim izrazom (Gudžević 2007: 134). Pre- 248 vodilac, u nemogućnosti nalaženja boljeg rješe- 1 Misleći na latinskog prevodioca. kao i nejino iOrfejevo,uzHomera,VergilijaOvidija, obojica izSarajeva (Vidi:Nametak1997: 99). li ipjesniciAsim JusufČelebijaiMehmed Rešid, je SinanaČelebijeizSarajeva. Omiradžusupisa- je hronološkinajstarija kod Bošnjakaje metak 1997:99).Najpoznatija poemaomiradžu proslave danamiradžakodBošnjaka (Vidi:Na- u društvenomživotujerjepostojalatradicija drugim umjetnostima,uslikarstvuimuzici,ali laičkoj literaturi,dokjemiradžimaoodrazaiu Muhammed putovaojavljajuseiureligioznoj dža kaoštosumelekRefrefiliBuraknakomje još kodstarihdivanskihpjesnika.Motiviizmira- tiv ilisimbol,poduticajemorijentalnih,javljase (Rumi 2002:106). samo jošjedankorakučinim,izgoriosam!“ se nesmijepribližavatiprevišegovoreći:„Ako na MiradžuDžibrilgovorioMuhammeduzašto će čovjekubitiučiteljizaustavljatigakaoštoje (Rumi 2002:234)ilikadagovoriopametikoja put jehazretiPejgambervidioAršimeleke“ ma: „SvrhaMi’radžabilajevidjetiAllaha;/Us- stvari kojesenaputukanjemusreću,ustihovi- cilju irazlikuizmeđuuzvišenogciljadrugih načina, kadaopisujestremljenjekauzvišenom laludin Rumigau radž seuporebljavakaovišeznačansimbol.Dže- nih, iarapskihpersijskihturskihpjesnika.Mi- kao imotivMiradžaprisutnikodsvihorijental- je najopširnijepisaooRajuiPaklu,atisumotivi, onu stranu. raju proćikrozsmrt,ilinanekinačinpreći svijeta, pričadaonikojikrenutražeistinumo- onostrano jepričaospojivostiilinespojivostidva 1987: 37–40).Uvećinispomenutihdjelaputu vratku naovajsvijetsudvaanđela(Karadžić sestru udatuprekomora,anjegovivodičiupo- brat božjomvoljomustajeizgrobadabiposjetio književnosti upjesmi spajanja dvasvijeta,postojiiusrpskojnarodnoj Gudžević 2007:152). nica ooproštenju kao imogućnostdajenaLukijanauticala U bošnjačkojknjiževnostimiradžkaomo- U orijentalnimknjiževnostima,al-Ma’arri Motiv miješanjaovostranogionostranog, Istinitu pripovijest Miradžija , Abual-Alaal-Ma’arrija(Vidi: Mesneviji Braća isestra Miradžija LukijanaizSamostate, SabitaUžičanina,dok spominjenaviše pjesnikaEdai- kojojumrli Posla- fanstastičnih bića, uknjiževnostiječesta. Tako- nebo iliživena nebesima,dajeizgledpticolikih bićima vezanimzanebesa,koja odvodejunakena mladunče patkeilimalene guske. Pojavadase ski prevodilaczaturiječkaže daznačimuško -aqsa uzdiženaživotinjipoimenu Burak,alatin- no doseglo.PoslanikseodMekke domesdžiul- svjetova, vodičakojijepotrebandabiseonostra- lima ovetematikepredstavljaravnotežuizmeđu na miradžvodiDžebrail,kojikaoiudrugimdje- vrijednost. PoslanikaMuhammedauovomspisu veliki književniznačajifascinantnusimboličku putovanja PoslanikaMuhammeda sa predajamaislamsketradicijeomiradžu. djela kojabipokazalakolikoseovajtekstpoklapa nje Allahu. nog napretkakojimasepostižekonačnopribliže- U sufijskojfilozofijinaglašenisustepeniduhov- nje Bogujeosnovnaislamskasimbolikamiradža. molitva, itadajeonnajbližiBogu,atopribližava- vodiča. Malimiradžsvakogvjernikajenjegova ako budenasvomputuuzeoMuhammedaza hu, onakokakoćemusesvakivjernikpribližiti bude. MuhammedsenamiradžupribližioAlla- on jeoličenjeonogaštosvakivjerniktrebada Muhammed jepoislamskojtradicijiživiKur’an, notežu ljudskegrešneprirodepostigaočistotu. otišao namiradžzbogsvojepokornosti,kaorav- neta zbogsvojegrešnosti,ondajeMuhammed džević 2007:153).AkojeAdemizišaoizDžen- pad izDžennetanapočetkuvremena(Vidi:Gu- radž indirektanodgovorčovjekovnaAdemov nje teorijuarabisteTobiasaNunlistadajemi- romanu. zaokruživanje ipostizanjeravnotežeučitavom radž, noćnoputovanje sljednje poglavljetogromanazoveupravo kroz onostranovodiNastasjaKinski,doksepo- Asmira Kujovića,ukomglavnogjunakaJasmina na primjeruromanu tiv semoženaćiikodmlađihbošnjačkihautora, planinu, anjegovvodičjeHazretiHidr.Tajmo- kom glavnijunakprelaziuonostrano,naKaf mjer uromanu se iusuvremenojbošnjačkojknjiževnosti,napri- Miradž iliprelazakuonostranokaomotivjavlja Zanimljiva bibilaiteološkaanalizaovog Gudžević upogovorusvogprevodapomi- Kitab al-mi’radž Vječnik Ko jezgaziogospođuMjesec , apredstavljasimboličko NedžadaIbrišimovića,u ukomparativnom kontekstu svakakoima Noćno Mi-
249 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Nadija Rebronja
đer, svi meleci na koje Poslanik nailazi prolazeći arapskoj književnosti, u staroj književnosti, a za- kroz nebesa imaju perje ili bar neki pernati dio tim i u kasnijim periodima, vrlo je specifičan. tijela. Pero simboliše istinu koja se mora uzdići, Orijentalista Fehim Barjaktarević ističe specifič- lakoću, nebo, visinu, prostor, let u druga carstva, ne opise ranog buđenja pustinje, oluje, večeri i dušu, buđenje duše, duhovno uzdizanje (Vidi: noći, kao i pojavu da se ne opisuje priroda kao Kuper 1986: 129). Dok Poslanik putuje na Bura- cjelina već njeni pojedinačni dijelovi ili sasvim ku, dozivaju ga glasovi na koje se on ne osvrće, a sitni detalji (Bajraktarević). Pejzaži u Noćnom ti glasovi predstavljaju zakone judejske i hrišćan- putovanju Poslanika Muhammeda su nužno dru- ske, a zatim ga doziva žena obučena u lijepe šare- gačiji, jer se opisuju nebesa, umjesto pustinje po- ne haljine, na koju se on opet ne osvrće, a koja svuda su draguljima i zlatom prekriveni predjeli, predstavlja ovaj svijet. Lijepa žena kao simbol ispunjeni mirisima mošusa i ambre, ali je to isti- isku šenja ovog svijeta, jedan je od najčešćih sim- canje detalja i zapostavljanje cjeline prisutno. bola u orijentalnim književnostima, pogotovo Slični su u arapskoj književnosti i opisi životinja. kod sufijskih pjesnika. Ovaj simbol je izražen na Arapski pjesnik Imru-ul-kajs u svojim stihovima primjer kod Rumija i Attara, ali i kod svih ostalih opisujući konja opisuje detaljno svaki njegov dio sufijskih pjesnika, a prihvaćen je i u suvremenoj koristeći stalno poređenja: književnosti. Attar u djelu Govor ptica piše o šej- hu koji je izgubio vjeru jer se zaljubio u lijepu hri- Slabine su mu kao u gazele, a noge kao u noja; šćanku (Vidi: Attar 2003: 79), a Rumi u Mesne- Kas mu je kao u vuka, a galop kao u lisice. (Bajraktarević) viji ima priču o caru koji se zaljubio u robinju gdje robinja simbolizuje razne niske prohtjeve U Noćnom putovanju Poslanika Muham- koje čovjek ima u ovozemaljskom životu (Vidi: meda, opisi nebeskih bića na isti način su detaljni Rumi 2002: 21). i iskazani kroz poređenja, na primjer: „A ta živo- Od mesdžid ul-aqsa do prvog neba Poslanik tinja bijaše takva da se izgledom činjaše veća od se penje ljestvama koje „bijahu stvar ljepša od sve- magarca, a manja od mazge. Lice joj bijaše ljud- ga što je oko ikad vidjelo“ (Kitab al-miradž: 16), sko, dlaka joj bijaše sva od bisera, griva sva od prva prečaga od rubina, druga od smaragda, treća smaragda, a rep od rubina, dok joj oči bijahu od bisera a svaka sljedeća od dragog kamenja. Ovo uisti nu sjanije od sunca. Noge i kopita joj bijahu uspinjanje simbolizuje duhovni napredak vjerni- kao u kamile“ (Kitab al-miradž: 12) ili „A s desne ka, a svaka prečaga jedan stepen duhovnog uzdi- strane onog velikog meleka bijaše mnogo drugih zanja, tj. čišćenja koje se postiže duhovnim odgo- meleka, svaki crnji od crnila, s očima crvenim kao jem, koje islamska filozofija jasno definiše. Svaka vatra, s glasom jačim od grmljavine, a smrdljivi prečaga je od dragog kamenje što treba da uputi bijahu preko svake mjere“ (Kitab al-miradž: 17). na vrijednost ovog duhovnog uzdizanja, i svaki je Opisi nekih meleka na koje poslanik naila- naredni kamen sve vredniji, kao što je duša na zi, izrazito su simbolični: određenom stepenu sve uzvišenija i čistija. Mnoge stvari koje Muhammed vidi kada se […] produžih dalje te vidjeh jednoga drugog meleka čija popne na nebesa su prekrivene dragim kame- jedna polovina bijaše od vatre, a druga od snijega. Tako njem. Sve je to simbol dragocjenosti onog svijeta bijaše stvoren da vatra ne mogaše istopiti snijeg niti snijeg mogaše ugasiti vatru. Taj melek, hvaleći Allaha, govoraše:
VI 2015 11 i upućuje da je na njemu jedino bogatstvo. Drago „Blagoslovljen da si, Allahu, ti koji si vatru i snijeg ovako i poludrago kamenje ima značajnu ulogu u arap- združio. Pa kako si ih međusobno združio, molim ti se da skoj tradiciji i vjerovalo se u njegovo magnetsko se udostojiš te da isto tako združiš srca onih naroda koji ljekovito dejstvo, pa je zato u orijentalnoj nošnji su tebi pokorni“ (Kitab al-miradž: 20). često dragi kamen prišiven na kape ili turbane. Osim dragog kamenja, čitav prostor nebesa je Ovaj melek simbolizuje pomirenje, sredi- ФИЛОЛОГ ukrašen zlatom, srebrom; opis nebesa je vrlo bo- nu, jer islam je vjera sredine. On moli za jedin- gat, živopisan, pomalo kitnjast. Pejzaži, drveće, stvo različitih naroda, koje je teško zamislivo kao 250 cvijeće također su okićeni draguljima. Pejzaž u i spajanje vatre i snijega, jer Muhammedu nije govo imečasno“( ukrug hvaluiskazujućiAllahuiblagosiljajućinje- razjednačila. „Apovorkespomenutehodahusve vratio, nitibisevrstaizkojetajizmakaoimalo njih senebipomakaosmjesta,svedoktaj neki pomakaopremaistokuilizapadunijedanod mogla smjestiti,tolikopokornidase,akobise vorke, zbijenitakodasenidlakameđunjihnebi sjećaju naBorhesovufantastičnuzoologiju. na kojePoslanikMuhammednailazi,kaodapod- neizmjernost. Opisimelekaisvihnebeskihbića puta koristidaiskaževišeslojnost,kompleksnosti sedamdeset hiljada,kojiseučitavomdjelunajviše slave Allaha.Ovdjejeizraženaisimbolikabroja Allahovih stvorenja,kaoidabezobzirananjusvi 24). Toimazaciljdaiskažeraznolikostibrojnost set hiljadaputanadan(Vidi: set hiljadagovoraisvakihvaljašeAllahasedamde- deset hiljadajezika,svakijezikznavašesedamde- glava sedamdesethiljadausta,svakaustasedam- va, svakirogsedamdesethiljadačvorova,svaka hiljada glava,svakaglavasedamdesetrogo- ima sedamdesethiljada,svakiimaše su simboličnoopisani.Melekanaprvomnebu donosi konačnozaokruženjevjere. vjerovanju, posljednjibožijiposlanik,onajkoji nje poslanstva,jerMuhammedje,poislamskom boliše prenošenjeduhovnogiskustva,nastavlja- od njihmudajenekuvijestilinekisavjet,štosim- svakom odnjihsrećenekebožjeposlanike.Svaki konotaciju. suprotno, štomožeimatifilozofskuilinaučnu sinteza suprotnihsila,postizanjeravnotežekroz meta. Istovremeno,ovajmelekjeprivlačnosti primljena dovakojomjemoliozajedinstvoum- pokornosti Bogu ilinekinačinpribližavanja nje- zi nanekinačin simboličkipredstavljajuneki vid način, tajbožanskiApsolutveliča islavi. univerzuma okouzvišenogApsoluta, koji,nataj planeta idrugihnebeskihtijela, kruženječitavog simbolizuje kruženjeokoose, kruženjeZemlje, ples mevlevijskihderviša.Uobaslučaja,kruženje zuje zakruženjehadžijaokoKabe,aliikružni upućuje naislamskusimbolikukruga,kojaseve- Na trećemnebumelecisuporedaniupo- Meleci kojeMuhammeddaljesrećetakođe Poslanik prolazikrozsedamnebesaina I oviisvimelecinakojeMuhammed naila- Kitab al-miradž Kitab al-miradž : 27).
Ovaj opis : 2002: 385).O tomegovoriiDželaluddinRumi u robovi, živisu iizvršavajubožijenaredbe(Rumi od kojihsesastojimaterijalni svijetikojisubožiji teoriju očetiriosnovnaelementa Anasiri-erbea, ( stolju sučetiritvari:vatra,vazduh, vodaizemlja orijentalnih pjesnika.Usamom Allahovomprije- lova, kojiodvajajuodAllaha,motivsumnogih približava seBogusamom.Sedamdesethiljadave- u komeMuhammedrazgrćepregradeodzavjesai al-miradž sama poznaje,poznajedobroisvedrugo“( je dačovjekupoznasamogasebe.Jer,kosebe znajte danajvećapokornostzakonukojapostoji poglavlju, kadasegovoriopokornostizakonu:„I putovanju PoslanikaMuhammeda znaja“ (Gazali2003:33).Otomeseu ilmuddin spoznaji okojimagovorioAl-Gazaliudjelu aspekte islamskefilozofije,patakoiidejeosamo- su moglidavidesrcem.Ovodjelodotičemnoge pokornost Boguuspjelidostignutistepenkada njene velikaneipjesnikesesmatralodasukroz nom vidugovoriislamskafilozofijaizamnoge vanju Boguuspjetidaistinuvidisrcem.Osrča- nje daćeonajkojislijediMuhammedaupribliža- bliži idajemusvunauku.Toukazujenavjerova- i dajemudavidisrcem,azatimsejošpri- kada AllahpozivaMuhammedadamusepribliži spoznaja srcem,iotomesegovoriu49.poglavlju rektno, očimaspoznatiBoga.Najvećaspoznajaje ni tolikopokorniibezgrešnimelecinemogudi- ćuje naznačajstidaupokornostikaoitodačak u slavuBogu,idvadapokrivajusebilica,štoupu- laha, jernijednopostojanjenemasmislaakonije dakle daobavljajusvojudužnost,dvaslaveAl- imaju svakipošestkrila,dvakojedržeprijestolje, grijeha uspiodasepribližiBogu.Istitimeleci liko imadobrihdjelanitikolikoječišćenjemod daleko, kaoštonipravivjerniknikadneznako- znaju kolikosublizuAllahunitimu vima. MelecikojidržeAllahovoprijestoljene seban značajpridajeuislamskimmističkimredo- (hizmeta) vjernikajednihdrugima,kojemsepo- posluga, štobitrebalodauputinaznačajsluženja guljima, saoružjemkojeblještiaonisuAllahova mu. Našestomnebunpr.sumeleciokićenidra- Kitab al-miradž Najfacinantnije poglavljeovogdjelajeono : „KljučspoznavanjaBogajesamospo- : 97). Kitab al-mi’radž : 38).Islamskafilozofijaiznosi ukomparativnom kontekstu govoriu65. Noćnom Kitab Ihja 251 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Nadija Rebronja
svojoj Mesneviji, u stihovima: „Vjetar (zrak), ze- Sekundarna literatura mlja, voda i vatra su robovi (božiji). Za nas su mr- 1. Al-Gazali (2003), O samospoznaji, Beograd: tvi, a kod Boga - oni su živi“ (Rumi 2003: 86). Taj Zlatni zmaj. motiv se javlja i u starijoj bošnjačkoj poeziji, npr. kod Abdulvehaba Ilhamije u stihovima: „Pogle- 2. Al-Ma’arri, Abu al-Ala (1979), Poslanica o daj djela Božja – zemlja, nebo, četiri elementa / oproštenju, Novi Sad: Matica srpska, Sko- Pogledaj Allahovo zrno u džinima, melekima i plje: Misla, Zagreb: Mladost, Titograd: Po- ljudima“ (Hadžijamaković 1991: 88). bjeda, Beograd: Prosveta, Sarajevo: Svje- Kao čest simbol u orijentalnim književno- tlost. stima, u Noćnom putovanju Poslanika Muham- 3. Gudžević, Sinan (2007), ,,Latinski Kitab-al meda spominje se i vino, ono vino koje će protica- mir’adž“, u: Kitab al-miradž. Noćno puto- ti kroz Raj i koje će stanovnici Raja piti. Vino je vanje Poslanika Muhammeda, Zagreb: još jedan od simbola koji nijedan od mističkih VBZ. pjesnika nije izostavio, a po njemu su najpoznatije 4. Kujović, Asmir (2005), Ko je zgazio gospođu Rubaije Omera Hajjama i Divan Hafiza Širazija, Mjesec, Zenica: Vrijeme. kao i Divan Šemsi Tabrizi Dželaluddina Rumija. 5. Kuper, Dž. K. (1986), Ilustrovana enciklo- Ono simbolizuje uzvišenu ljubav, opijenost ljuba- pedija tradicionalnih simbola, Beograd: vlju prema Bogu. Međutim, u Noćnom putovanju Prosveta–Nolit. Poslanika Muhammeda, vino ima nešto drugačiju 6. Rumi, Dželaluddin (2005), Divani Šemsi simboliku. Muhammed odbija da pije iz posude Tabrizi, Sarajevo: Bemust. sa vinom, a Džibril mu nakon toga objašnjava da 7. Rumi, Dželaluddin (2002), Mesnevija I–II, vino predstavlja ludost koja nagoni čovjeka na Sarajevo: Ljiljan. svakojake nečiste stvari i da će zahvaljujući njego- 8. Bajraktarević, Fehim, ,,Pejzaž u staroj arap- vom odbijanju njegov narod biti sačuvan od te skoj poeziji“, kopija teksta, bibilioteka se- ludosti (Kitab al-miradž: 81–82). Simbolika vina minara za Orijentalnu filologiju, Filološki je ovdje u odnosu na mnoga druga filozofska djela fakultet Univerziteta u Beogradu, inv. br. potpuno različita, čak suprotna. 277, FB II, datum i godina nepoznati. Sve ovo ukazuje na višeslojnu simboliku 9. Nametak, Fehim (1997), ,,Teme, motivi i Noćnog putovanja Poslanika Muhammeda, kao i simboli u pjesmama divanskih pjesnika iz na srodnost sa simbolikom drugih velikih djela orijentalnih književnosti, tako da se može pret- Bosne i Hercegovine“, Divanska književ- postaviti da je ovo djelo, koje najtemeljnije opi- nost bošnjaka, Sarajevo: Orijentalni institut suje miradž božijeg poslanika, moglo imati uticaj u Sarajevu. ili biti nadahnuće na neka kasnije nastala knji- 10. Attar, Ferididdin Muhamed (2003), Govor ževno-filozofska djela islamskog svijeta. Pored ptica, Sarajevo: Kulturni centar I. R. Iran. poznatog mišljenja o uticaju ovog djela na Dan- 11. Širazi, Hafez (2004), Sedamdeset sehura sa tea, direktno ili indirektno, ovaj spis o doticanju Hafezom, prevod Ahmed Ananda, Saraje- onostranog i preplitaju svjetova, mogao je uticati vo: Buybook. i na druga djela svjetske književnosti i na mnoge 12. Hadžijamaković, Muhamed (2006), Ilha- savremene autore. mija. Život i djelo, Sarajevo: El-Kalem. 13. Ibrišimović, Nedžad (2006), Vječnik, Sara- VI 2015 11 jevo: Svjetlostkomerc. Literatura 14. Hajjam, Omer (1964), Rubaije, preveo dr Primarna literatura Fehim Bajraktarević, Beograd: Rad. 1. Kitab al-miradž. Noćno putovanje Poslanika 15. Karadžić, Vuk Stefanović (1987), Braća i Muhammeda (2007), preveo s latinskog Si- sestre, knjiga druga, Beograd: Prosveta–No-
ФИЛОЛОГ nan Gudžević, Zagreb: VBZ. lit.
252 Th porary authors. porary have infl known, infl orindirect, direct ily-philosophical works within the Islamic world. Apart from the well- aff have describes the ascension ( works oforiental literature. Th aconnection wellas with as the ofother symbolism of the great book, In Islamic works as well ofwork. as symbolism us. Th centuries toold-Castilian, old-French andthen, through Latin, itcameto ofprophetnight Mohammad), journey isessay shows the signifi Kitab al-Miraj etext explores aconnection toother oriental andworld literature ected or could have been used as inspiration have as orcould used been tosomelaterected literar- KITAB AL-MIRAJ uenced otheruenced works ofworld literature andmany other contem- one can observe multilayered characters andsymbolic one canobserve miraj) canceofthe Arabic text INCOMPARATIVE CONTEXT us, it can be assumed that this book, which assumedwhich us, that itcanbe this book, uence onDante, ofthe book also itcould Summary ofGod’s messenger thoroughly, could which had been translated had which through been [email protected] Kitab al-Miraj (Th e 253 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 стручни рад
Наташа Гојковић UDK 821.111.09-31 Педагошки факултет у Сомбору DOI 10.7251/fil1511254g
ОРКАНСКИ ВИСОВИ И ЕМИЛИ БРОНТЕ: БУРАН УНУТРАШЊИ СВЕТ ЈЕДНЕ ТИХЕ ДЕВОЈКЕ
Апстракт: Овај рад представља покушај да се пронађу споне између света Емили Бронте и њеног јединог романа, да би се у светлу четири двојства за која сматрамо да представљају и узро- ке и последице одређених појава и проблема, како у роману, тако и у Емилином животу, приказала интригантност Орканских висова, која опстаје већ готово две стотине година. Такође, покуша- ће се доказати да управо осећај двоструког припадања води мучном осећају потпуног неприпада- ња, те ће се приказати специфичан начин Емили Бронте да тај осећај неутралише. На темељу закључака Терија Иглтона и Винифред Герин о литерарној стармалости сестара Бронте, која им је омогућила да све што су икад написале буде окарактерисано као комплетно уметничко дело, разматра се тема рада кроз призму прва два двојства: Емили Бронте као дете-писац и као не- уобичајено широко образована будућа гувернанта из ниже средње класе. Друга два двојства тичу се Емили као списатељице у строго мушком свету и њеног космополитског образовања помешаног са снажним осећајем припадности локалном огњишту. У закључном делу рада открива се да се сва двојства сливају у јединствено осећање, које је у својој оцени живота и дела Емили Бронте описао Светозар Кољевић. Кључне речи: Емили Бронте, Оркански висови, литерарна стармалост, изолованост, гувернанта, предискуствено доба, искуствено доба.
мили Бронте, списатељица романа који (Bentley 1950: 38). Она такође каже да се и у је истовремено и задивио и ужаснуо делима Бронтеових осећа формативних дух тог Есвет, рођена је у свештеничкој кући која мисаоног билингвализма. Конкретно, у Ор- је спојила меланхолију, страст и понос Ирске, канским висовима Емили Бронте, дуж целог са робустношћу, енергијом и суровом искре- романа присутан је дуализам (додуше, не увек ношћу Јоркшира. Деца Бронтеових, своје видљив у једнакој мери) који, што се више при- келтско наслеђе усклађивали су, мање или ближавамо крају, не нуди заправо могућност више успешно, са јоркширским окружењем. избора између доброг и лошег, него показује Како Филис Бентли примећује: „Хавортске трагичност чињенице да се мора бирати. пустаре, усамљеност и патња, појачавали су У изолованој кући Бронтеових, Емили келтску страну њихове природе; прозаична (према речима њене сестре Шарлот, јача од му- искуства њихових живота у Јоркширу у време шкарца, наивнија од детета), са две сестре и VI 2015 11 индустријске револуције, развила су тај иро- братом, упијала је свакодневно живахне ра- нични реализам који је тако често био женска справе веома широке тематике, од дневне по- 1 одбрана од затупљујућих кућних ситница“ литике, преко актуелних књижевних тумаче- 1 „Th e Haworth moorland, their loneliness and suff ering ња, до ирских легенди из младости њиховог intensifi ed the Celtic side of their nature; the prosaic ex- оца и истинитих повести о породичним траге- ФИЛОЛОГ periences of their Industrial-Revolution Yorkshire lives дијама, самоубиствима и сеоским немирима у developed that ironic realism which is so oft en the wom- an’s defence against stultifying domestic detail.“ [Превод парохији, такође препричаних од стране Па- 254 на српски: Н. Г.] трика Бронтеа. Сличне приче Емили ће слуша- што је Емили је што удисала“ (Bentley да 1950:13),те „слобода била оно је Шарлот била пустаре“ да „дојенче је каже Емили, закоју ачинисенарочито ћај слободе, им осе- су природе неукроћене ства пружала Непрегледна уживања. менталног простран- неопходан је лепо, давало и извор естетског пре- и дивље окружење, јоркширско мирном, ском уњима, меланхоличном, духовитом ине- (које је ионако је доказивано(које више пута риште усписатељичином необичном животу незато дана, бисмо али његово доказали упо- Емилиђу света Бронте ињеног јединог рома- и подсмех. по вресиштима, револт само да је осети могао лин ојачан карактер, неограниченим лутањем ћег слуге Џозефа. Чврст, непоколебљив Еми- ћемо уњеном сатиричном приказу метанишу- имало на ово утицај ке. Емили, Какавје виде- донела њихове је коју сестра кла, покојне мај- ило доктринасуморна проклетства Бронтеових провлачила се ранометодистичка слободи физичког укући супрот простора, разонодили“ и да би се утешили способности, исвоје себе се ослонити „морало Бентли само на каже, биле стидљиве иповучене. његове сестре ко су њих), самопоуздања, биоипун друштвен коли- Бранвел, упркос својим пороцима (или због шћу од алкохола Интересантно да идрога. је је брат,старији Патрик зависно- Бранвел, својом паштва, ибило другог, којег Емилин давао је вршњачког одсуства потпуног те сестре, дру- мајке раногатмосфери старије губитка идве Код допринос свој куће, прилично мрачној ти иуЛоу Хилу, где неко подучавала. време је 5 4 3 2 представљају иузроке ипоследице одређених да бисмо усветлу сматрамо закоја да двојстава Видети: Tom Видети: Winnifrith, was the breath ofEmily’s „Liberty nostrils.“ [Превод на „nursling ofthe [Превод moors“ на српски: Н. Г.] „threw the Brontës entirely ontheir own for devices 1973. иMargaret Willy, RomanceandReality ground: српски: Н. Г.] solace andamusement.“ [Превод на Н. српски: Г.] London: Macmillan, 1966. London: Покушаћемо да споне пронађемо изме- како деце, Четворо Бронтеове Филис 2 (Bentley 1950:12).Оном келт- 4 (Bentley 1950:13).На- Brontë: WutheringBrontë: Heights Th eBrontës andtheir Back- ,
Оркански висови London: Macmillan, London: мача па- мача 5 ), него и Емили Бронте: унутрашњи буран иЕмили свет једнетихе девојке 3 ,
дер (Alexander), уприказу књиге(Eagleton) Кристин Алексан- хињи, ни усалону, Тери како каже Иглтон ку- у ни добродошла није слушкиње која више неминовно уположајје смештало некакве образовно инфериорнијих од њесаме), ју што и јих породица (најчешће интелектуално деци изсе гувернанта богати- да она постане ничке кћери из ниже очекивало средње класе, Наиме,Бронте. према свом пореклу свеште- Емили тиче се статуса друштвеног двојство свакодневненеизбежне послове. кућне Друго иуизмаштани Гондала,истовремено свет иу ма ибратом) била иписац, урањајући идете чињеницако је Емили да је (заједно са сестра- година.стотине висова Орканских Емилином животу, приказали интригантност ипроблема, какопојава у роману, иу тако 6 Тери –стармалост. особину Иглтон ову осо- развијуспецифичну Бронте једну да сестре „одраслим“гућим темама, било неминовно је изложене истовремено свим мо- и нежности, двојства. Нања. темељу сва размотрићемо четири тога, неприпада- осећај утегобан претвори неретко припадања двоструког који се осећајем тељем: може да се једним повеже заједничким имени- огњишту. локалном падности имају да при- осећај истовремено снажан али поносна на космополитско своје васпитање, буду деца Бронтеова да чинило је које њем, инеуобичајено широкимреклом образова- ге двојство, унутрашње опсцено“ (2010:30–31). неке ондашње критичаре, било чак ужасно, жене умеле оне за да умеле, су пишу су каошто Теришкарци. што Иглтон „то је да напомиње му- доминирају којим свету у па још љица, се учињеницилази Емили да је била списате- изгнанства, или, на- једна тачније, ство врста Town, Angria andGondal „Th вод на српски: Н. Г.] obscene.“ even outrageous, as reviewers temporary [Пре- at women struck write did could they somecon- as Прво двојство на које наилазимо, на које Прво свака- двојство Са педигреом деце мајчинске без пажње Јасно да смо навели све што је претходно , која опстаје већ готово две две готово већ опстаје , која The
Brontës: TalesBrontës: ofGlass нерисано двојним по- нерисано двојним 6 И најзад, још једно једно Инајзад, још (2010).Треће двој- 255 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наташа Гојковић
бину запажа као пресудну у избегавању замке, лобројна, али херметички упакована и од саме коју за писце поставља њихово детињство. суштине њиховог књижевног генија створена. Наиме, он сматра да стармалост помера ка- Код Емили, реч је о једном роману и 193 сачу- заљку ваге на страну културе, у односу на при- ване песме. роду, те тиме омогућава писцу да живи своје Захваљујући дневнику који је водила, детињство као да је већ одрастао. На тај начин, штурим језичким стилом, али веома детаљно, младост неће цео преостали живот прогонити можемо да закључимо колико се фантастични писца као нешто савршено, недоживљено до свет Гондала мешао са свакодневицом паро- краја, нешто чија сврха није у потпуности хијског дома Бронтеових. У једном од најра- испуњена. Одјек овога налазимо у чежњи за нијих дневничких уноса, Емили пише: детињом слободом Кетрин и Хитклифа у ан- дрогиној целини, како кажу Сандра Гилберт и „[...] тетка је управо ушла у кухињу и пита где су ти Сузан Губар (1979), коју су чинили њих двоје стопала Ен – Ен је одговорила на поду тетка – тата је у времену до Кетрининог првог боравка у отворио врата од предсобља и дао писмо Бранвелу дому Линтонових, Трашкрос Грејнџу. Тери говорећи ево Бранвеле, прочитај ово и покажи својој Иглтон такође запажа да су сестре Бронте „од- тетки и Шарлот – Гондалови откривају унутрашњост 9 гајане детињством, али нису њиме утамниче- Галдина – Сали Мозли пере у задњој кухињи.“ (Gérin 1973: 39). не“7, те су се тако избориле са парадоксом изгубљеног детињства боље него што се могло у њиховој ситуацији очекивати. Између Ениних стопала, на којима је по На Иглтонову тезу надовезујемо запажа- навици седела, а тетка је опомињала због тога, ња Винфред Герин (Gérin 1973), која каже да и прања суђа и веша, некако се, сасвим ненаме- се може тврдити да су сви генији стармали, тљиво у дневнику појављују јунаци Гондала, али да је код Емили и њених сестара та особи- готово као сустанари Бронтеових. Та испре- на била одмах литерарне природе. Она сасвим плетеност маште и стварности показује изу- исправно наводи да их је зетно снажну свест о оба света, једнаку посве- ћеност стварним дешавањима (како у поро- „литерарна стармалост до дванаесте године оспосо- дичном дому, тако и у енглеском друштву уоп- била да пишу приче, песме и драме у наставцима, и то ште) и стваралачким заносима. Емили пише са таквом одрживошћу, да им оно што су створиле дневник попут новинара који износи чињени- траје кроз цело детињство, преко адолесценције и, це, не дајући своје мишљење о њима, али дају- још изузетније, до њиховог одраслог стваралаштва, ћи детаљан увид у породичну свакодневицу. на које су теме и ликови из њихових ранијих дела оставили дуготрајни траг.“8 (Gérin 1973: 5). Она самим тим не показује отворено ни емо- ције, не осећа се патња, умор, па ни срећа из Ово Геринову наводи на закључак да се њених речи, само се на крају сваког дневни- дела сестара Бронте не могу поделити уобича- чког записа изражава нада у добро здравље јеном поделом на почетничка и зрела дела. целе породице за унапред неколико година. Све што су икад написале, сматра се комплет- Из овога Винифред Герин закључује да је за ним уметничким делом, опробале су се у ра- Емили живот у парохијском дому значио здра- ним радовима у свакој књижевној форми, те су вље и срећу, било да лута пустаром, или наме- VI 2015 11 формативне године изнедриле ремек-дела: ма- шта постељу и љушти кромпир. Одвајање од дома и слободе хавортских поља и пашњака, за 7 „[...] were nurtured by their childhood but not incarcer- Емили је било болније и страшније од нпр. ated by it [...]“ [Превод на српски: Н. Г.] 8 „[...] a literary precocity, which equipped them by the 9 „[...] aunt has come into the kitchen just now and said age of twelve to write serialized tales, dramas and poems where are your feet Anne – Anne answered on the fl oor
ФИЛОЛОГ of so sustained an output as to last through childhood aunt – papa opened the parlour door and gave Branwell into adolescence and, more remarkable still, into their a letter saying here Branwell read this and show it to your adult work, on which the themes and characters of their aunt and Charlotte – Sally Mosley is washing in the back 256 juvenilia left enduring traces.“ [Превод на српски: Н. Г.] kitchen.“ [Превод на српски: Н. Г.] них ликова, са них ликова, јасно приказа-склоп, богатство разрађеност, њихов су али детаља, екстравагантних штво неизмернасписима машта јесте имно- дечије, угондалским је Оно серијали. што џетски ских романа покојима се снимају високобу- комплекснији од је данашњих псеудоисториј- одраслог попут рутину писца, Гондала асвет очемусведочесније, ње уликове Гондала, дешаваће се имного ка- вечери. Овакво удисањете идеја иуживљава- виде да лићедобити инспирацију записање пише да ћеона иЕн изаћи напоље, мало да Удневничкомња. из 1837.Емили запису Емили)готово дивљих инепознатих животи- ње сваког инеплашећи живог се створа (апо- познава- показујући усебе, сигурне постајале Иначе стари. су тамо стидљиве изатворене, водиле је попу- када су сестара, иставу теру изненађена невероватном променом укарак- Шарлотина пријатељица ЕленНаси је била спирације. Како Геринова (1973)наводи, извор слободе,пресушан самопоуздања иин- анарочито заЕмили, Бронте, не- стре били су се- за на њој, свет живи и стрмину. Пустара ну или пењања истрпела, пса каме- који уз је уједа стоји за сунчевом топлотом у зимско време, за топлотом узимско време, засунчевом стоји по- Жал само по изласку из невиности. доба год и махом јер (као говоре менито искуственим, песме из гондалске саге можемо сматрати пле- Утом смислу, иискуства. невиности Емилине јазизмеђу да сузи предност иматињству ту ма. Тери Иглтон да писање (2010)каже уде- зрелим писци- својственог шљеног приступа, ондашње Енглеске, одраз озбиљног ипроми- из друштвено-политичког личности живота две речи: речи: две Хилиса Милера у (Hillis Miller 2000) сажет према који запажању је вратног Џ. губитка, смама тон непо- ироману један исти осећа пе- у и се тако одраслих, свет у иницијацијом окриља успољни сматрати свет), који се могу мајке, одлазак из изолованог породичног и сестара (смрти догађањима тегобним шено нару- детињство је Каошто изгубио. радости те из онога позиције који је ствима искуства Емили списатељску изградила Бронте је Оркански висови Оркански никад више понеким алузијама , а који је могуће осетити осетити могуће , акоји је дневници ч ) о радостима и блажен- ) орадостима Оркански висови ак из1845. на стварне на стварне и Емили Бронте: унутрашњи буран иЕмили свет једнетихе девојке веним реченицама: „Нели,веним реченицама: када Кетрин говори осеби иХитклифу, учу- Mine is Soul Coward ње. Траг овога проналазимо иупесмама ( њеиван да иунутар се налази бикоја требало оддуше суштине, своје ињенеодвојености у парохији негооусамљености Бронтеових, немислимо на овог пута изолованост живота изолацију.ство: Када говоримо оизолацији, љицу (ињенејунаке) одвлачи двој- једно ујош епоху, ономе списате- што насупрот негостоји висови Оркански каоисам роман уопштено, које, ложаја, време праведном стварношћу свог по- друштвеног са не- породичнихпре сусрета пре трагедија, са биолошким периодом време детињства: повезано ненужно стање, предискуствено кво случају Емилине хероине Кетрин) икаонека- тлост (каоу може тумачити икаодетињство светлост.ти врати упознату унекад Та се све- спознајестварне ижеље таме да се смр- преко сасвим делимично а метафизичке, делимично из произилази очигледног из талента, осим списатељскикле, благослов код Бронтеових, 10 се међусобно, сазревају итиме заправо заслу- Хертон, отклањајући ипомажући злооко себе одређенања стекла невиност. и Кети Млађа сазрева- разочарања,вања се без упроцесу јер сазре- могућност могућност, идругу оставља смрти. Ипак, уроману Емили путем ретко не- стање, њем упрвобитно, предискуствено код једино враћа- Емили могуће је Бронте то ми да а се суштином, поново са уједини својом Управо када се догоди раздвајање, душа стре- њу, неизводљиво је то и...“ (Бронте 1967:106). Зато више немој да говориш онашем раздваја- сама биће. себи, сопствено каона већ своје довољство ни јер јанисам задовољство увек Увек, мислим увек нане каона њега, неко за- једном спозната уВечности“ миње смрт каоповратак уСветлост, већ је која Ричард Чејс (Chase) наводи „спо- да се често мртвима, љубавном заизгубљеном срећом. Richard Chase, на српски: Н. Г.]) return sheonceknew in Eternity.“ tothe Light [Превод says Ian (ed), Gregor , Prentice Hall, New Jersey. ofdeath a („[...]speaks as Th Th e Brontës: ACentennial eBrontës: Observancе , непокрива личне године или e Brontës: ACollection eBrontës: ofCritical Es- ) иу Орканским висовима Орканским ја сам 10 (1970:22).Да- Хитклиф. No No ,
у: , 257 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наташа Гојковић
жују невиност која им је била ускраћена у пр- нанте у богатим породицама, што им је пружи- вом периоду живота. Како запажа Маријел ло обиље материјала за њихове романе, док је Сешепин (2004), учећи једно од другог, они се Емили провела шест тегобних месеци у женској радују будућем заједничком сазнавању. Дода- школи, након што је напустила интернат госпо- ћемо и – сазревању. Сешепин наглашава да су ђице Вулер због слабог здравља (Bentley 1950). њих двоје отелотворење чистоте и одсуства Један од чинилаца који је доприносио кривице, што им даје снагу, а пре свега могућ- томе да Емили искуство учитељице доживља- ност за уједињење са суштином, основном ва као агонију, свакако је постојање дубоког Емилином тежњом. јаза између њене интелектуалне супериорно- Својом свеобухватном песничком и фи- сти и инфериорности њеног друштвеним лозофском визијом, Емили је неприметно од приликама условљеног положаја. Други чини- детета-писца постала ауторка која познаје лац била је одвојеност од сестара и јоркшир- иску ство и његову цену, и којој по завршетку ских пустара. Унутрашња изолација, готово свог ремек-дела није остало много да премо- самоизолација, на коју је била приморана, у сти јаз између невиности и искуства, у обрну- јасном је контрасту у односу на изолацију за том смеру. Није то блејковски прелаз из беза- којом је жудела: на хавортској пустари која је злене невиности, несвесне тамне стране живо- почињала практично на вратима парохијске та, у сазнајну, болну, али и узбудљиву сферу кухиње дома Бронтеових, Емили је имала ап- живота. За Емили и њене сестре сазнајни део солутну слободу коју већина њених вршњаки- живота почео је врло рано, те је и подвојеност ња није имала. Тамо је могла, како Филис Бен- између списатељских нагона и активности тли каже, „побећи од свих конвенционалних уоби чајених за њихове вршњаке била готово стега и борити се слободно са земљом и не- неприметна. Оно што је много више утицало бом“12 (1950: 12). Поново двострука изолова- на сазнајне процесе и доживљаје искустава, ност: од реалности друштвених прилика и од била је физичка изолованост, а она је истовре- самоизолације узроковане њима, Емилином мено утицала и на посвећеност писању. Ожи- духу давала је узлет без којег њена литерарна вљавање искустава среће, заправо оне Чејсове снага не би достигла висине које је достигла. Светлости, кроз списатељски чин, те ламент Да би прекинуле жалосни круг одвојености, над њеним губитком, тегобан је, а уједно и ка- тарзичан процес кроз који Емили пролази за- сестре су одлучиле да отворе сопствену школу, једно са својим јунацима. Двострука изолова- због чега су отпутовале у Брисел да науче ност, дакле, физичка и духовна, или макар и француски и немачки језик. Континенталну страх од ње, повела је Емили Бронте на списа- културу и начин размишљања, према речима тељски пут којим ће задати књижевну загонет- Филис Бентли (1950), нису могле прихватити, ку чак и својој сестри Шарлот. а разлике у религији и обичајима у односу на евангелистички Јоркшир, тешко су им падале. Друштвени статус сестара Бронте и њи- Додир са спољним светом (а да то није кроз хов списатељски позив у првој половини де- ветнаестог века можемо разматрати заједно, парохијску хронику), за Емили је увек био до- јер је једно друго искључивало, по свим писа- каз да је лутање бескрајном пустаром безбед- ним и неписаним нормама. Иако би њихово није и безболније. Винифред Герин каже: VI 2015 11 образовање и таленат у данашње време били извор дивљења и многих могућности, у време „У детињству и раној младости имале су премало су- Емили Бронте они су били изузетак и готово срета са другом децом или начином живота другачи- предмет саблазни. Једини правац у који су мо- јим од њиховог, да би знале колико је другачији њихов дом од већине породица, поготово од домова нових гле усмерити своје образовање био је позив гу- богаташа у индустријским градовима Вест Рајдинга, у 11 ФИЛОЛОГ вернанте за децу амбициозних nouveau riche. Шарлот и Ен су обе у два наврата биле гувер- 12 „On the moors one could escape from all conventional restraint, and battle freely with earth and sky.“ [Превод 258 11 Nouveau riche, франц. = нови богаташи. на српски: Н. Г.] којима су, на несрећу, наћи оне морале запослење.“ лом? /Има лисрца да крвари икличе?“ /Вине лисестиче: птица са сломљеним кри- с’ осмех тешко туге мрачном, /Усужањству факсу, Емили „Не певати улагуму пише: могу 14 13 (Gérin 1973:28). моћном телу, чезнеда из душе непрестано која се провлачи темастално душе заробљене уне- телу. Наиме, крозЕмилину ироман, поезију сопственом у и него круговима друштвеним у упрогањајући неприпадања, осећај је несамо и дивљини породичног окружења), прерастао ширини могла (насупрот иде да је којим пута најстаријих) ипрактичнодвеју једног јединог раздвајањајег од (поврх сестара исмрти свега ина њеноздравље. какои те утицало је инесрећна, несигурна што у граду постајала па ни није чудо на неукротива пустари, је, што судбина се Емили којој Бронте могла надати, жељни ипрактично забрањени. То једина је инадања хтења непо- емоције, су чије особа нечег), због прекорети билоби је потребно невидљиваживота, засве (осим услучају када би породице службовалабогате до укојој краја проналажење би био домет највиши животни ном случају, заправо услучају жена целе класе, одређене испуњење строго улоге.очекује Уње- према тадашњимсе, друштвеним постулатима, рити задовољну уједну одраслу особу, од које се могле тешкоЕмили су –гувернанта, поми- сензибилитета. Емили и са хавортске пустаре можда би то него што били другачијег особи заЕмили ирада, условатат живота тегобнијих резул- је оно најдуховнијих и стихова, лепших овакво расположењеје произвело неке од нај- C.W. Hatfield, „In andearly youth contacts had few they childhood too [Превод на српски: Н. Г.] theit wastobe girls’ ill-fortune tofind employment.“ West industrial the in whom living among towns, Riding the rich new especially that offamilies, ofthe generality their own toknow how different was their homefrom with other children ofliving orwith other styles than [Превод на српски: Н. Г.]) the andjoy while? canbleed heart broken wing?/What sorrow’s thrall ’tis hard bird cansoar on tosmile:/What 77.(In1941, стр. dark dungeons Icannot sing,/In После кратког боравкаушколи уХали- Како је одрастала, очај све одрастала, изгледни-Како због је Emily Brontë:
Complete Poems Complete Оркански висови 14 , Oxford, Иако Иако и Емили Бронте: унутрашњи буран иЕмили свет једнетихе девојке 13
ступу болести: на- последњем у изречених речи Кетрининих све / Бескрајним непрегледом.“ Бескрајним / све гле небо, дро –/То само дух немиран лута по- нем јаиоко менесве –/Иземља иве- иморе непреглед неста- (подсетимо „Кад се стихова: Емилин идеалдух који кроз бескрајни лута ном простору. Могли бисмо зато рећи да је ну ивише година иза духа безвреме- који тежи тешко променљиве истоти- наметнуте, су које а функционише, да мора оно којима у прилике удруштву тогисвеукупне тела него ина место дух, спутава која наоблик телесност живота, мо „земаљског“, немислимо само на физички ограничењима земаљског Када каже- живота. са избори начин се да специфични њен био то ами додајемо идентитета, ка сопственог да је од душе телесногдинства игубит- ослобођене мистичног је- достизање стања постао воту тврди једини ускоро да циљ је уЕмилином жи- се сагласимо са Винифред Герин (1973)која свог трошног оклопа Склони побегне. смо да 15 будем са њим заиста иуњему.“ (Бронте 1967:200). ичезнемза њим болнанејасно кроз сузе срца, да већ да негледам га заувек; тамо ида останем свет ствени затворена уњему. Чезнем уонај да побегнем величан- –додадетвор замишљено. –Досадило сам што ми је овај оронули„А оно менајвише што јесте мучи за- осим преко анегдота преко осим из парохије инајновијих успољни ступити свет, било није још нужно вратком односно удетињство, када увреме и имагинацијом бескрајно По- превазилази. ди приликама укојима живошћу живи, а које духаукротивог утелу мора да које се прилаго- Емилиногвља ине- метафору безвременог ница душа да је утелу смртно, предста- је које да душа Јер, од смртности. чиње- своје побегне да лимити се и избегну овоземаљског живота телесно идуховно упростору, начин једини је чење. Сјединити се са елементима, се изгубити ине-телесно представљатежи болно ограни- заврхунско напротив, ност, се биће којем C.W. Hatfi српски: Н. Г.]) dering wide/Th earth norseacloudless sky –/But spirit only wan- 44.(„When1941, стр. –/Nor Iam notandnonebeside При уопштебитна није томе, сама лич- eld, eld, rough rough infi Emily Brontë: nite immensity.“nite [Превод на
Complete Poems Complete 15 ). Сетимо се). Сетимо и , Oxford, 259 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наташа Гојковић
дешавања у Парламенту, вратио би се дели- ма часопису The Quarterly Review, гувернанта мично осећај слободе у којем свет Гондала (ка- је „неко ко нам је по рођењу, манирима и обра- сније потпуно интегрисан у Емилин унутра- зовању једнак, али по овоземаљском богатству шњи свет) блиста у пуном сјају. Тери Иглтон инфериоран. [...] не постоји ни једна друга (2010) каже да Бронтеове повезују детињство класа која тако окрутно захтева од својих при- са смрћу, природом и вечношћу, попут Дикен- падника да буду по рођењу, уму и манирима са. Надовезујући се на ову тврдњу, претпоста- изнад свог положаја, да би били погодни за вљамо да је једини пут до вечности (и Светло- свој положај.“16 Ово лаконско објашњење по- сти, спознате и изгубљене), то јест сједињења у крива ситуацију у којој се налази млада жена врхунско биће ослобођено свих смртних из осиромашене племићке породице, потпу- облика и улога – управо преко овоземаљске но неспремна за улогу која јој је додељена, јер смрти, као трансцендентног стања које води у је образовање које је стекла једва довољно да бескрајни непреглед. Зато Лора Инман (2008) подучава друге (а нешто више од тога и нема напомиње да је роман Оркански висови меди- где да стекне, јер колеџа за девојке још није тација о смрти, упркос популарном схватању било), док је ништа није припремило за живот да је то љубавна прича. Лутање пустаром екви- без икакве материјалне сигурности (с обзи- валент је путовању ослобођене душе, готово ром на то да је годишња плата гувернанти мо- као што Остерови јунаци лутају Њујорком, а гла да буде изузетно ниска, чак свега осам фун- писање, стварање, грађење имагинарног света ти, или само у виду крова над главом и обро- у свету у којем жена-стваралац нема место, ка). Неуобичајено широко образовање за жен- представљају и бунтовне покличе и болне је- ско дете, које је Емили стекла у породичном цаје, који би требало душу да припреме за ко- дому, допринело јој је, ван породичног круга, начно ослобођење. само томе да се осећа још непожељнијом и не- Ако бисмо Емилин положај погледали прилагођенијом него просечна гувернанта, строго статистички, добили бисмо поражава- јер је вероватно била свеснија неправде и без- јући дисбаланс између њених менталних мо- излазности свог положаја. При томе, опет ста- гућности и реалних друштвених услова. На- тистички гледано, понуда је увек била више- име, према Сали Мичел (Mitchell 1988), у Ен- струко већа него потражња, па је читава арми- глеској деветнаестог века (око 1840. године), ја полуобразованих девојака, без других мо- просечан животни век у Лондону био је 45 гућности, морала чувати своје положаје гувер- година за више класе, 27 за трговце и свега 22 нанте, у страху од гладовања у старости. Друго године за слуге и раднике. Људи на селу живе- радно место, за ту невољну класу жена, једно- ли су дуже него градски становници, а му- ставно није постојало. шкарци дуже него жене. У тим кратким живо- У оваквом свету, Емили Бронте је била тима, од жена су се очекивале осетљиве и не- списатељица. Иако је она, наспрам Шарлот и жне ствари, па није било дамски имати добар Ен, краће била на позицији гувернанте, разма- апетит и пуно енергије, те су жене, осим на траћемо њене прилике кроз ту визуру, јер је то порођају, умирале и од последица неактивно- једино што је у реалном свету могла радити. сти, лоше исхране и неговања болесника. Прерана смрт ју је на неки начин можда и спа-
VI 2015 11 Смртност деце до прве године живота била је сла од старости испод сваког достојанства, 136 од хиљаду међу вишим класама, а чак 274 која је неминовно чекала већину бивших гу- међу радничком класом. Жена из ниже сред- вернанти. Да ли би за живота била призната ње класе, попут Емили, иоле образована, мо- као списатељица (попут Шарлот) и да ли би гла је да за живот зарађује једино поставши гувернанта. Жалосне прилике у којима су жи- 16 „who is our equal in birth, manners and education, but ФИЛОЛОГ our inferior in worldly wealth. [...] there is no other class веле гувернанте, те горенаведена немилосрдна which so cruelly requires its members to be, in birth, статистика, нису деловали нимало охрабрују- mind, and manners, above their station, in order to fi t 260 ће на Емилина очекивања у будућности. Пре- them for their station.“ [Превод на српски: Н. Г.] неоптерећен друштвеним конвенцијама.неоптерећен Као постојања, ниво виши неки неуништиво, што ине- да постоји смрт смрти ивизије показује собних односа, околности надраста икроз имеђу- унутарњих ја до крајностизатегнутих дубоко интимног, унеколико која кулминаци- између прихватљивогну борбу друштвено и ћемо у ног на изнети друштва другачији начин, те Грејнес живот одраслеживот са жене, Хитклифом, уТрашкрос Грејнџ, односно у из Орканских висова, односно са детињства преласка њенејунакињебити попут Кетрин заЕмили је морало ињенесестре стварност, Гондала (непарохијског дома!) уовакву сиву идеалнибили запонижавање иликовање. су више амизеран порекло, финансијски статус, њенонајчешће девојци; незаштићеној овој на неретко искаљивао надређених, је штвено морао да истрпи од својих пословно и дру- њенпослодавац је све што ланцу злостављања: одличновернанта је служила каојединка у гатих трговаца (анајчешће било гу- је тако), малтретирање. Још бо- укући упослење ако је за мета лака гувернанте брзо схватају да су ћи каоињихови децу која, родитељи, врло сматрати посебном повластицом, подучавају- мора соби дневној ници, адозвољен приступ једесиромашне оброке уучио- хладне ичесто Емили,товане према улози своје која особе снага очаја је ииндигнације паметне итален- првенитостима половине века, деветнаестог ускладу са друштвеним зако- претпоставимо, незнамо.сигурност, можемо Оно да што донело то да иматеријалнућен, те либи јој њен необични гениј био препознат иприхва- ману вишенерије, ћесе бавити Шарлот (нпр. уро- сном примеру празног хода маши- друштвене Феноменомјединца. каосвојевр- гувернанти, по- икаквог на обзира без могућности стварне припадностикласној ифинансијском статусу, положаја,штвеног заснованим искључиво на кодневно са неправедностима дру- суочавање снаге изискивало сва- исабраности менталне чењима. Можемо само да замислимо колико је Прелаз из раскошног и племенитог света света племенитог и раскошног из Прелаз Џејн Ејр Џејн ). Емили критику ћесвоју рестриктив- Орканским висовима Орканским ) иЕн Бронте (нпр. уроману свим његовим ограни- свим његовим препознати стал- Оркански висови Аг- и Емили Бронте: унутрашњи буран иЕмили свет једнетихе девојке Soul Is Minе 104). Такође, угондалској песми ако сам сва садржана овде?“ (Бронте 1967: ква би била корист од сам створена што тога Ка- изван тебе. постојање твоје ло да постоји или би треба- да осећаш постоји и сви остали, „Не свакако да то изразим; ити,као умем али КетринЕмили преко Ерншо: објашњава је међутим, необичнаово иапсурдна ситуација, бића –ван бића иуњемусамом. Наизглед је људског суштина је ато вансебе, нечега ту уживо- учествује своја онда када употпуности патње произилазе Особа је из усамљености. људско биће само није себи довољно, све те лис Милер (2000),заЕмили ниједно Бронте, особу, једну Џ.превазилази Хи- акако запажа дозвољено. је Виши јој што нивога постојања изме ђу би онога могла што ионо- да постигне на неравнотежу осетљивијом учинила но иснази истовреме- љивости је њених дела, али (2010), укњижевном послу допринела је увер- Тери помиње коју љеу. Иглтон Стармалост, удруштвеном ми- окружују је околности које умногоме је ито одговор томе, управо на тежи књижевности иусвојој ватном животу смо поменули,што већ Емили иусвом при- 18 17 Све ћенаставити...“ живот живо утеби / тад сам останеш /Итина свету постојати да исветови престану месец /Исунца млад Земљауобичајених „Нестатии оквира: могу за неприлагођене, то је простор у којем Еми- укојем простор је то за неприлагођене, Туоколности овоземаљског живота. излаз је нима, па самим тим изаштићена од тегобних апсолутно неподложна је овоземаљским зако- Светлост, усамом суштина бићу та иванњега, више та то биће, крије: се која ту поруку чку чки, неможемо занемарити иматеријалисти- право –смрт. Колико мисти- год ово звучало начена са смрћу, за- суштине губитак пошто је изјед-Кетрин иХитклифа), па напуштеност је води до ломова страшних (каопри раздвајању гдебића од његове суштине, год она била, до- C.W. Hatfi на српски: Н. Г.]) /Everyalone Existence exist would in thee...“ [Превод And suns /And anduniverses thou tobe wert left ceased 243.(„Th1941, стр. Моја није душакукавичка Можемо да раздвајање да претпоставимо eld, eld, 17 , Емили говори опостојању ван Emily Brontë: ough Earth and moon were / andmoon Earth gone ough [Превод наслова: Н. Г.]
Complete Poems Complete No Coward Coward No 18 , Oxford,
261 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наташа Гојковић
ли, Кетрин, Хитклиф и други њима слични живот: повратак у познату Светлост, обележе- бивају ослобођени друштвених стега, па чак и на искуством света око себе, али нетакнута сопствених телесних и духовних ограничења. избором. Старија Кетрин изабрала је и сноси- И у тој тежњи настаје роман Оркански висови, ла последице свог избора. Ричард Чејс (1970) књига за коју је Вирџинија Вулф (Woolf 1929) каже да се готово пред нашим очима раство- рекла да је настала тако што је Емили Бронте рила у чисту материју и силу. Да је изабрала угледала свет разорен у гигантском нереду и другачије, покренула би епску борбу друштва осетила да је у њеној моћи да га уједини у књи- и индивидуе, а исход би био неизвестан: мо- зи. Особе које су ухваћене унутар те шизме, жда би наступило поновно рођење, а можда како то назива Ричард Чејс (1970), ухваћене су би се Кетрин и Хитклиф на крају међусобно као и Емили између двојстава. За Емилине ју- уништили, баш као и у случају првог избора. наке, та двојства су митска: између овог и оног Емили је, за разлику од својих јунака, имала света, између детињства и света одраслих, благослов небирања: као да је с радошћу при- између дивљаштва и цивилизације, између ђаво- грлила приближавање смрти, тог трансце- ла и Бога. За саму Емили, Оркански висови су дентног стања из којег се може прећи у бес- потврда неприпадања, али и упозорење да је крајни непреглед. У предговору другом, пост- агонија још страшнија ако се негде припадне хумном издању Орканских висова, Шарлот упркос стремљењима душе. Зато имамо утисак Бронте сведочи о Емилиним последњим часо- да се Емили не сврстава ни на једну страну. вима у којима се осети ликовање њеног духа Као и у њеном дневнику, и у роману се осећа над животом: „Никада у животу она није извесна новинарска удаљеност. Ричард Чејс оклевала ни пред каквим послом који је чекао, (1970) каже да она посматра развој догађаја па ни сада није оклевала. Брзо је тонула. По- без икаквих коментара, осим да су застрашују- журила се да нас напусти. Ипак, док је физи- ћи или предивни. Она не даје морални суд, чки пропадала, духовно је постала јача него научила је да „колико год (ја) негодовала, / све што смо је икада знали.“20 Слично се понаша се одвија по старом.“19 То, наравно, не значи да Кетрин у својим последњим часовима: „Нели, се она предаје, него да је, у свом стилу тежње ка мислиш да ти је боље и да си срећнија од мене, вишем облику постојања, потпуно одвојена од јер си здрава и у пуној снази; жалиш ме – уско- материјалног света. Говорећи о моралним ро ће се то изменити. Ја ћу жалити тебе. Бићу схватањима Емили Бронте, Грејeм Тајтлер неупоредиво изван и изнад свих вас.“ (Бронте (2010) каже да их можемо наслутити из мањих 1967: 201). Овај супериорни осећај предста- епизода у Орканским висовима, (на пример, вља истовремено и узрок и производ синтезе када млађа Кети у више наврата жртвује свој свих двојстава које смо разматрали. Самоизг- морални интегритет зарад Нели или Линтона Хитклифа), једнако као и из оних, условно ре- нанство ван постојећих оквира („изван и из- чено, важнијих. Оно на шта, према његовим над свих вас“), генерисано је супериорношћу речима, Емили указује, јесте спремност да се, душе, истовремено је потврђујући. Стога ће за добробит других, оде и изван дихотомије најбољи завршетак овог рада представљати врлине и порока, на прави начин и у право оцена свеукупног тона у роману, песмама и време. Чини се да управо ту, изван свесности о животу Емили Бронте, те њихове коначне по- VI 2015 11 двојствима (која доноси друштвену уваже- руке, коју је изнео Светозар Кољевић: „Хра- ност), обитава душа свесна свих валера људске брост ума и занос душе у моралном осећању природе, душа у сваком смислу вансеријска. које ликује над физичким осипањем живота.“ (Кољевић 1988: 99). Овим смо круг затворили и вратили се на Емилин начин премошћавања друштвених 20 Видети предговор другом, постхумном издању Ор- ФИЛОЛОГ неправди које су јој обележавале овоземаљски канских висова (Wuthering Heights, Smith Elder, Lon- don, 1850), превод на српски преузет из књиге Све- 19 „however I frown, / The same world will go rolling on.“ тозара Кољевића, Хирови романа, Светлост, Сарајево, 262 [Превод на српски: Н. Г.] 1988, стр. 99. . Bentley, Phyllis (1950), 1. 4. Eagleton, Terry Eagleton, (2010),„Nothing Nice 4. Chase, Richard (1947),„Th 3. Емили Бронте, (1967), 2. 6. Gilbert, Sandra, andSusan Gubar Sandra, (1979), Gilbert, 6. Gérin, (1973), Winifred 5. view Centennial Observance“, Литература Alexander, (ur.), (2010), 32, No. 21:30–31.(приказ књиге Christine About Them“, НароднаБеоград: књига. Longmans, Green &Co. London: of Glass Town, Angria andGondal Press. Imagination Writer andthe Nineteenth Century Literary The Madwoman inthe Attic: the Woman Formative Years , IX, No. 4:487–506. , IX, evaluation ofEmily Brontë’s andwork. life intoties by merge Svetozar described aunique in feeling his Koljević community.local Th education interlacedmopolite with her strong tothe sense ofbelonging concern afemale Emily as writer in astrictly male world andher cos- lower governess Th class tobe. middle well-educated the fi a complete work the ofart, topicofthe paper through isseen the prism of oftheir onethatters writing piece as enabled characterised every tobe as Gérin’sWinifred ofthe Brontë sis- precocity conclusions onthe literary neutralising On the of Terry depicted. this basis isalso Eagleton’s and anywhere sense Emily Brontë’s ofnot belonging atful all. specifi proving that the precisely leadstowards sense belonging ofdual the pain- novel andin Emily Brontë’s Furthermore, life. the attempt ismade at same time the causes andeff of world andher novel only in order todepict the lasting intriguing quality Th ispaper represents anattempt at fi Wuthering Heights , New Haven: Yale University A WITHDRAWN GIRL’S WORLD TURBULENT INNER rst two dualities: Emily Brontë dualities: achild-writerrst two as an unusually andas London ReviewofBooks , Harlow: Longman Group. Longman , Harlow: WUTHERING HEIGHTS EMILY AND WUTHERING BRONTË: The The Brontë Sisters The Оркански висови Оркански Оркански висови Th e Kenyon Re- eBrontës: A e concluding part ofthe econcluding part paper that reveals duali- all
Brontës: I. TheBrontës: Brontës: TalesBrontës: in the light offour in the dualities light considered at the tobe , Oxford). ofcertainects fenomena andissues in the , Vol. Summary и Емили Бронте: унутрашњи буран иЕмили свет једнетихе девојке , , nding bonds between Emily Brontë’s between nding bonds 3 Tytler,13. Graeme (2010),„ 14. Woolf, (1929), Virginia 12. Seichepine, Marielle (2004),„Childhood (ur.) Sally Mitchell, 11. (1988), Miller Hillis, J. (2000), 10. 9. Кољевић, Светозар (1988), . Inman, Laura (2008),„The Awful Event in 8. Hatfield, C.W. (ur.) (1941), 7. An Amoral Novel?“, Amoral An Studies Reader No. 3:194–207. and Innocence in An Encyclopediaain: University ofIllinois Press. Five NineteenthGod: Century Writers на 192–202. Wuthering Heights Poems Complete [email protected] , Сарајево: Свјетлост., Сарајево: , London: Hogarth Press., London: , Vol. 29:209–215. eother dualities two , Oxford. Wuthering Heights “, “, , New York: Garland. Brontë Studies Brontë Studies c way of The Disappearance of Wuthering Heights The Common Victorian Brit- Хирови рома- Emily Brontë: , Vol. 33: , Vol. 35, “, “, Brontë Brontë : ,
263 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Наташа Гојковић VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
264 К УЛТУРОЛОШКЕ СТУДИЈЕ оригинални научнирад 265 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 оригинални научни рад VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
266 размишљати и које су уочене тек након анализе транскрипата. наконанализе тек уочене икојесу размишљати сеније окојима уконцептуализацији унапред света исаговорника, истраживача могло разлика улогу уформирању важну не, имале комплетног којих је 325сатикојих је са расељеним лицима, а259 резултирао Архивом са 585сати од разговора, мање од годину дана је рада на пројекат терену Након теренским истраживањима. приступ интердисциплинарни уз Метохији, и Косову условима ратних њу од 500сати, снимање у језичке ситуације венских косовско-метохијских говора архива формирање били звучног су сло- јекта Метохији говораИстраживање наКосову и словенских Светлана Ћирковић UDK 811.163.41'42 UDK 10.7251/fil1511267c DOI КОРПУСА КОНВЕРЗАЦИОНИХ НАРАТИВА УЛОГА ИСТРАЖИВАЧАУКРЕИРАЊУ САНУ,Балканолошки институт Београд Светлана Ћирковић 3 2 1 П тар, истраживач, саговорник, теренски разговор.тар, теренски истраживач, саговорник, ним лицима. Фокус анали Фокус лицима. ним лица са Косова иМетохије вора који чине корпус формиран потребе за студије Пројектом је предвиђено да је се Пројектом теренским истражи- Пројекат финансирао је УНЕСКО. Прилог је резултат рада на пројекту први језик. први чких осим са разлога, Ђорговцима, којима српски је спроведено системски и није из управо лингвисти- говора на Косову иМетохијиживање словенских лимично пројекат било упоменути укључено Ромаживање иРомима сличн 2001), говори католика уЛетници иЈањеву. Истра- кат, горански бошњачки говор (Младеновић језик, дијале- изетско-јужносанџачки косовско-ресавски наговоре Косову иМетохији –призренско-тимочки, вањима српског покрију који се језика три дијалекта публике Србије. науке итехнолошког просвете, Ре- развоја старство САНУ,института који уцелини финансира Мини- миграције наБалкану Кључне речи: Кључне Апстракт: зик САНУ реализовао је пројекат пројекат је реализовао САНУ зик засрпски је- (2002–2003) Институт ипрвог двадесет века очетком . 2 Првобитни план ициљеви про- У овомприлогу сеантрополингвистичком изразго- издвојених примера анализом и послератних миграцијанаи послератних (бр. 178010)Балканолошког теренска истраживања, Косово истраживања, иМетохија,теренска колективни прихватни цен- зе јенаинт зе их заједница само је де- самоје их заједница указује на улогу истраживача у вођењу теренских разговора сарасеље- увођењу наулогу истраживача теренских указује Језик, фолклор и Језик, фолклор ервенција 3 утраја- Истра- 2002. ма истраживача у разговорима које су, сједнестра- којесу, уразговорима ма истраживача корпуса, асдруге корпуса, 5 4 налази у Институту за српски језик САНУ. Архивиранаклавама. се дигитализована грађа укосовско-метохијским ен- забележено сати је етномузиколози. били позвани иетнолози,ста антрополози, правцу. осим лингви- тим су Уистраживачки уинтердисциплинарномрити истраживања хуманистичке изадруге важна науке, усме- те покрити је иона требало тања питања су која осим лингвистичких пи- пројекта за потребе уосмишљавању туре, истраживања теренских дину, каоитрансформацију традицијске кул- ст расељеног грацију ирасељавањ разумева ратниобзир ипослератни контекст, који под- тропологије иетнолингвистике. Узимајући у лингвистичке прагматике, лингвистичке ан- погодна из перспективе изаистраживања већ репрезентативна само дијалектолошки била не чија грађа би теренска се до пројекта ђу, широм лингвистичком дошло стратегијом гра- усмену репрезентативну дијалектолошки иМетохијиву јекта про- шки усмереног научно-истраживачког Ипак, највећи број истраживача који су учествовали Ипак, учествовали највећи који су истраживача број Имајући увиду исарадници да су Балканолошког ин- Стереотип времена у дискурсу расељених времена удискурсу Стереотип на овом пројекту били су лингвисти. лингвисти. били су на овом пројекту теренски материјал се налази комплетан и у пројекту, у овом учествовали САНУ институту.ститута Од примарно првобитно дијалектоло- Истраживање словенских говораИстраживање наКосо- словенских , те интервенције , теинтервенције , коме је био, коме циљ је да забележи 5 ановни а стан оригинални научнирад штва уновусре- овништва, инте- овништва, показују неке од неке показују 4 1 267 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Светлана Ћирковић
Тема традицијске културе и традицио- Традиционална теренска лингвистичка налног начина живота сматрала се идеалном истраживања у Србији као и етнолингвисти- за разговор са расељеним лицима са Косова чка истраживања руских истраживача7 која су и Метохије и онима који живе у косовско- током осмишљавања пројекта Истраживање -метохијским енклавама. С једне стране, истра- словенских говора на Косову и Метохији послу- живање традицијске културе и њеног језичког жила као модел и пример обављања теренских израза утемељили су етнолингвистичка истра- истраживања, заснивају се на разговорима са живања и истраживања из области лингви- старијим људима који практикују, у случају ет- стичке географије, па је током теренских истра- нолингвистичких истраживања, традицијску живања у оквиру Пројекта примењиван упит- културу и њен језик, а у случају дијалектоло- ник Ане Плотникове (Плотникова 1996), као шких истраживања, аутохтони говор истра- већ разрађен и у пракси успешан модел. Теме живаног ареала. Дијалектолошки оријентисан из области традицијске културе које су покри- пројекат захтевао је од саговорника да испуне вене овим упитником сматране су довољно услове којима би се добили и дијалектолошки репрезентативним и за део етнографских ин- релевантни подаци – да буду старијег узраста, тересовања.6 С друге стране, претпостављало рођени у месту чији се говор истражује, да се да ће теме из области традицијске културе нису живели у другим местима и да су ретко подстакнути позитивна сећања и да се у разго- или уопште нису путовали, да су им чак и ро- ворима саговорницима неће отежати већ по- дитељи из места чији се говор истражује и сл. стојеће тешко психолошко стање, као и да ће Ипак, антрополози добро знају да о традициј- за истраживаче без искуства у етички деликат- ској култури тражене податке могу пружити и ном раду традицијска култура бити „неутрал- млађи људи, и да приликом истраживања не на“ тема. Поред доминантних тема из тради- би требало инсистирати на старијем узрасту цијске културе упитници су истраживачима саговорника. остављали могућност да постављају и питања Истраживачки тим Балканолошког ин- о расељавању, ратним околностима и личним ститута САНУ је у августу 2012. године, по- губицима, као и о темама везаним за актуелни сле десет година, урадио својеврсну реплика- тренутак. Тако је препуштено истраживачима цију терена у једном од ретких преосталих да на лицу места одлуче какву ће врсту разго- колективних прихватних центара у Србији – у 8 вора водити – што може бити отворени ин- Матарушкој Бањи близу Краљева. У међувре- тервју диктиран упитницима из области тра- мену је већина колективних прихватних цен- дицијске културе, затворени интервју којим се тара затворена, а расељена лица и избеглице 9 попуњавају дијалектолошки упитници, али и трајно смештени. Тако се пружила могућност да се види методолошки развој (истина, само усмена историја, биографски метод, фолклор- једног малог) дела првобитног истраживачког ни текст и сл., што се у пракси само делимично примењивало. „Истраживачки тим се на тере- 7 Преглед етнолингвистичких студија руских и пољ- ну прилагођава саговорнику, са њим има акти- ских, али и бугарских и румунских аутора види у: ван однос – сходно принципу примарности са- Сикимић 2005. 8 Треба нагласити да од завршетка пројекта Истажи- говорника, а не унапред задатог лингвисти- вање словенских говора на Косову и Метохији 2003. VI 2015 11 чког или неког другог упитника“ (Сикимић године, па до истраживања Балканолошког институ- 2005: 239). та САНУ у Краљеву 2012. није било прекида у раду са Србима са Косова. Тим Балканолошког института 6 Искуство стечено у теренским истраживањима у је у више наврата обављао теренска истраживања у оквиру овог пројекта указало је на бројне недостатке косовско-метохијским енклавама, а наставио је рад и овог упитника. О примени упитника Ане Плотнико- са расељеним лицима са Косова и Метохије. 9 ФИЛОЛОГ ве, развоју истраживачке методе као и о рецентним Истраживања у колективним прихватним центрима истраживањима истраживачког тима Балканолошког у Краљеву и околини нису била предвиђена планом института САНУ види више у: Сикимић 2012, Си- рада пројекта из 2002. године због недостатка финан- 268 кимич 2014. сијских средстава. тек анализомтек транскрипата разговора. моглопројекта уочене размишљати су икоје припреме приликом унапред, није се којима о саговорника, и истраживача света зацији неке од показују ције разлика уконцептуали- интервен-ног те корпуса асдруге, разговора, улогу имале важну уформирањуне, комплет- су, стра- које сједне тервенција истраживача, неке од примераанализе да ин- се је покажу Циљток разговора. антрополингвистичке на истраживача утицај и саговорницима, са боље илуструју улогу уразговору истраживача нај- прилога овог мишљењу аутора према који ком ћебити наведени само некипримери, разговора са расељеним лицима, овом прили- да се од Корпус састоји 40транскрибованих Метохије лица саКосова расељених и удискурсу времена лингвистичке студије потребе Корпус за упосебан издвојени зговора који су жња анализом примера ексцерпираних из ра- зговорима па- уовом прилогу биће скренута језику. Ромима на српском расељеним са и живања неромске избегличке популације истра- обавио ду Истраживачки поред тим Краљева. града је тејнерима упосебном ромском насељу на обо- ватске од још 1995.Роми смештени укон- су и Метохије живе иизбеглице из иХр- Босне рушкој Бањи поред расељених лица са Косова уколективномиме, прихватном центрууМата- заједницу. на ову На- примени лицима ним мену развијена методологија са рада расеље- лошком институту САНУ, и да се у међувре- сададва истраживача на ангажована Балкано- у Матарушкој обављала су Бањи истаживања Метохији говораИстраживање наКосову и словенских тима –од 19активних упројекту истраживача 10 О односу истраживача исаговорника истраживача Оодносу каокомуника- Ћирковић 2004,Ćirković 2007,2008. 2003, Perrin 2003,Сикимић etal. Илић 2004а, 2005, цијског пара Pomerantz види више у: 1984, Norrick На улогу утеренским истраживача ра- Улога утеренским истраживача 1. (Ћирковић на 2012).Собзиром то разговорима разговорима уколективном прихватном центру Стереотип Стереотип 10 Улога укреирању истраживача наратива корпуса конверзационих 12 11 DR] ииграјудолазе, ивеселе се. [335-R-SREDSKA-1- било. Ускрс три дана, игранке, се скупљају од све села Па Ускрс значи, се славило, тако јаја лепо се фарбале, [1] (Како се Ускрс славио штај расељенихштај лица. хватни или центар приватни/привремени сме- при- колективни тј. – истраживање обавља се укоме –простор простор носили на актуелан од- се би који одговори избегну се да циљем са традицијске културе били практиковани, а све елементи тражени укоме хронотоп су плетан га љеним временских прило- лицима, употребом примери ексцерпирани из разговора са расе- културе. сви на наведени да то Собзиром су мацију макар некихелемената традицијске неминовно која дашњости, садржи трансфор- или са- одна прошлости рецентне прошлост“ наистраживача овај начин се одваја „замишље- да је био „традиционалнији“.да је сматраза који истраживач или претпоставља је временских прилогауочава се употреба запрошлост.везан Упитањима истраживача ексцерпирана из се Корпуса одговор тражи ним лицима са Косова иМетохије су која Питањимаре. упућеним истраживача расеље- традицијскевља култу- био под да је утицајем дашњем начину закоји се претпоста- живота, углавном на инсистирали разговорима онека- цију традицијске културе, истраживачи па су бипљањем која реконструк- омогућила грађе са прику- говора истовремено -метохијских био на је бележењуфокус словенских косовско- говора наКосову иМетохијиживање словенских Наведени примери садрже неколико техничких ин- Усвим примерима који ћебити наведени уовом при- / некад раније/некад примера. наведена Узаградама су питања истражива- формација забоље наведених разумевање важних овог прилога одговорипотребе скраћени. су за наративи, проширени углавном саговорника ри одгово- на дамењају Собзиром то су разговора. тему нацај истраживача које разговора ток или дигресије илиистраживача саговорника на ути- –који указују они искази, или делови истакнути исказазивом – су узаградама се наводелогу кур- питања истраживача, 12 Као што је већ наведено, у пројекту наведено, већ је Као што упројекту 1.1. Временско лоцирање којима се маркира онај део прошлости прошлости онај део маркира се којима истовремено се креира иком- истовремено некад ? Како славите Ускрс?) 11 Из перспективе Истра- рани-
269 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Светлана Ћирковић
[2] (Какви су прозори тамо, како раније били? Је л’ су традицијске културе или традиционалног на- гледали на двориште, је л’ је било прозора који су гле- чина живота, система вредности и сл. дали на улицу, на пут? Колико је отвора, колико?) Па било ј-онако прозора, сад је иста оваква мода, све ти је [3] (Добро, добро, а што си работала у кућу кьд си овако сад. [465-R-CERNICA-1-VJ] била дете?) Кьд сьм работала, сьм мела, сьм брисала, воду сьм носила [119-R-LJUBIŽDA-2-RM]. У примеру [1] временски прилог некад [4] (Како сте се ви увече забављали, ти док си била, маркира прошлост у којој су се прослављали онако, девојка, млада?) Е, тад, кад сам била девојка празници календарског циклуса, у овом случа- млада, ми одемо копамо, и једва чекамо да ни дође пе- ју – Ускрс. Употреба временског прилога ра- так, субота и недеља. Јел теј дана мора да изађемо, ше- тамо велико село, све српско [310-R-VAROŠ-1-DRR] није у питању истраживача у примеру [2] пока- [5] (Како сте живели у тој кући кад сте били мали, зује управо потребу за разграничењем „зами- значи шта су, каква је била подела посла, шта сте ра- шљене“ или „тражене“ прошлости од оне ре- дили? Шта си ти радио?) Ја сам чувао говеда, чувао центне. Питање Какви су прозори били тамо овце, волове, волови смо имали тада, док није било чини се није временски довољно прецизира- трактора после [313-R-G.SRBICA-1-DRR] но, те истраживач посеже за временском лока- лизацијом користећи временски прилог рани- Питања [3], [4], [5] не илуструју сегмен- је ([...] како раније били?). У примеру се види да те традицијске културе, већ начин живота за питање истраживача садржи још неколико који истраживач претпоставља да је другачији потпитања у вези са самим изгледом куће, не него данас, односно да се временом и начин би ли саговорнику „објаснио“ шта питањем живота нужно модификовао. жели постићи. Временско прецизирање догађаја реали- Чини се да у неким разговорима, или њи- зује се и питањима истраживача која садрже ховим деловима, значење употребљених вре- године (али и датуме), тј. оне временске мар- менских прилога раније/некад у питањима кере који су карактеристични за модерно ра- није довољно „прецизно“ у временском лоци- чунање времена.13 Питања истраживача која рању истраживаног елемента или сегмента садрже конкретну годину углавном се односе традицијске културе. С обзиром на то да су за на време расељавања, или прецизније, долазак саговорнике бирани они најстарији, неретко саговорника у место у коме се обавља разго- се дешавало да се у питањима истраживача вор, тј. одлазак са Косова и Метохије. прошлост лоцира на основу временске линије живота саговорника, односно, да се прошлост [6] (Значи ви сте дошли деведесет девете овде?) Ја поистовети са њиховом младошћу или детињ- нисам овде дошо, ја сам дошо прво у Крушевац код брата доле сам био десет месеци, а син ми био овде, ством. И у овој ситуацији полази се од прет- одма дошо. Са женом и двоје деце [423-R-LJUBIŽDA- поставке да је саговорникова младост, или де- -1-SĆ] тињство онај период у коме традицијска кул- [7] (Годиште, кад сте рођени?) Рођен сам осамнаје- тура није била изложена променама и да је за стог дванестог иљаду деветсто тријес треће. (Триде- тај период карактеристично „старије стање“ сет треће.) Јесте. (Је л’ сте рођени у Церници?) У Цер- ницу сам рођен, у Церницу сам порасао, у Церницу ча, док угласте заграде садрже информације везане за сам остарио, остареја ту. (Значи до деведесет и девете архивирани дигитални снимак разговора. Први број
VI 2015 11 године, је л’ тако?) Не деведес девете, него две иљади- се односи на број снимка у архиву, R реферише на те, сад сам дошо ја, нема две године, још нема две го- разговоре са расељеним лицима (алтернатива ознаци R је ознака К која указује на то да је разговор обављан 13 Анализом примера из корпуса посебно креираном за у некој од енклава на Косову и Метохији). Ознака ар- потребе студије Ћирковић 2012 уочено је да модерно, хивираног дигиталног снимка разговора садржи још математичко рачунање времена у традиционалним за- и податак одакле је саговорник (нпр. CERNICA, једницама није уобичајена пракса, те датуми и године
ФИЛОЛОГ LJUBIŽDA, ŽEGRA), као и број снимка који је један у функцији одредбе за време ретко налазе у Корпусу, истраживач забележио са саговорницима у истом на- односно да је спонтана употреба датума, дана и година сељу. Ознака садржи и иницијале истраживача који веома ретка и да је најчешће елицитирана питањима 270 су водили разговор. истраживача (Ћирковић 2012: 112–113). њима истраживача с једне стране, и да су по- идањима су стране, сједне истраживача оваквити да одговори су елицитирани пита- рачунања времена. Могло би се претпостави- модерним системом са складу у је зацију, која [8] и[9]садрже прецизну локали- временску исл: послова, ритуала да временски прецизирају трајање дневних гих сегмената њихове каои (ауто)биографије, нике да прецизно ииз лоцирају дру- догађаје саговор- Питања усмеравала су истраживача или алтернативни смеш хватни смештај (или привремени, некидруги илирасељавање дола стична само заона питања се која односе на ђаја упитањима карактери- није истраживача дине, дошоовде јошнемадвегодине што сам навор, односно,трајање – указује расељавања до укоме момента се одвија разго- од скрећевор пажњу протекло је на које време тачна година расељавањ пирања важна времена –док истраживачу је перспективу на перци- различиту ника указује однос питања иодговор истраживача саговор- (у конкретном случају расељавања). Међутим, настирање временском прецизирању догађаја Видовдан [357-R-SUVA REKA-1-SĆ] да лисе звашеЉудовдан. Видовдан, било, а четвртак це. Знала али сам дьн онај како је, се зваше, четвртак после да Све беше ли,овај, Троји- четвртак четвртак мљу кад, не али [11] (Не, не, -1-RM] се суши [10] Ина сир. слонце ( стар тај се суши шест ми,[9] (Ареци овај, ви дан поцео копате? пасеу [310-R-VAROŠ-1-DRR] увече, вет дванаес. Од до, дванес доОд кући. четри, до четри де- Истерам пасеу, краве гиотерам, ушес, дотерам гиу овај, ел ушес. како?) Краве? изађем Ја Јесте. ујутру л’ ми[8] (Ареци је си тињих дине сам [465-R-CERNICA-1-VJ] шли, иљаде а?)Да, две Две иљаде тако. прве, прве го- године. две (Азначи,ФОР ви сте самдине дошо што овде. Сам сам бија сас УМПРО- ?) По земљу идев дан?) тај По (Који је земљу идев, ?) До осам не остављале [310-R-VAROŠ-1-DRR]?) До неостављале осам И одговори саговорника упримерима Прецизна временска дога- локализација Посебно се упримеру [7]уочава инси- ?) Суши се, добро се суши [118-R-LJUBIŽDA- се?) Суши суши добро се, кад почиње кад зак уколективни при- а, саговорников одго- саговорников а, тај расељених лица). расељених тај у подне две хиљаде прведве хиљаде ? Кад сеидепозе- Кад водила негде, нема двего- Колико дьна Од шест до Од шест Улога укреирању истраживача наратива корпуса конверзационих до- . ским календаром. хришћан- православним са складу у догађаја ју ков одговор локализаци- временску илуструје док упримеру [11]саговорни- се истражује, који производа поступком насталог квалитета (пример проценом [10])изражено је ступка трајање одређеногвремена. систему Утом по- тичког иданас уобичајеног система рачунања одња времена, који одступа модерног, матема- рачуна- систем локално-колективни) пак (или индивидулани рефлектује времена, чунања са дакушава усклади зном временском одређе инсистирање нара на преци- истраживачево у примерима [10]и[11],укојима обзи- се без поготову када се упоредедруге, са одговорима следица редупликације уусменом дискурсу, с 15 14 ћим примерима се може уочити како лична цијација на један сегмент разговора. глас саговорника. и да се је чује њем“ омогућено истраживача неинтервенисањем, одн.прошлости, „ћута- зика којим се она идеализације те изражава), ног конструисања традицијске културе (ије- потпу- односно уместо истраживања, текста начин сагледавање је омогућено ширег кон- на терену. стање науказивале реално На тај исадашњост, разговор навраћале реалност пажњу и су са идеализоване прошлости тале ђајима упородици Такве исл. скре- дигресије сељавању, дога- трагичним израта, искуствима ра- о исповести саговорникове и садрже који иразговори добијени су ком истраживања са темом традицијске културе прекидају, то- увези саговорника нису се дигресије јом које нолингвистичку методу ко- разговора, вођења Прагмалингвистичка истраживања су показала да Прагмалингвистичка се показала су истраживања Отрадиционалном мерењу времена, „нестандард- концепти у језику конструишу на конструишу концепти основу асоцијација ујезику ворника Ćirković са Косова види у: 2007,2009. другачијим временским мапама исаго- истраживача модерним, „математичким“ о времена, те мерењем ним“ временским маркерима, који се непоклапају са Напуштајући, мада не у потпуности, ет- Напуштајући, мада неупотпуности, 1.2. „Антропологизација“ Овакве дигресије се јављају каоасо- Овакве дигресије увек конверзационих наратива 14 модерним си њу догађаја који по- њу који догађаја стемом ра- стемом 15 У следе- У 271 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Светлана Ћирковић
исповест смењује започети разговор о тради- деца се нешто замајали на улицу, и они ушли и стави- цијској култури. ли му експлозив. [465-R-CERNICA-1-VJ]
[12] (А кад вам дала ђердане?) А? (А кад вам дала ђер- У примеру [13] питањем истраживача дане свекрва?) Кьд дала, пред кад дошла да одвојим тражи се опис куће на Косову, који је и доби- ваде. Знаш како то било? (Не знам, како?) Две недеље јен, али управо то подсећање евоцира у саго- пред удадбе, ће дођу ће ти кажу тај и тај дьн, десет ворниковом сећању догађаје неспосредно пре дьна ли, петнес дьна, већ ће се удајеш. И донела она, расељавања – рушење поменуте куће, које је донеја свекар што требало, све, донеја шећер, кафу, као за свадбу, и тако. Море тој било добро, по сад што резултат ратних догађаја, и новонасталих од- ме је снашло кад смо избегле. Убише ми младога сина, носа у локалној заједници. од триес и пет година. Снајка ми млада са два мале деца, од двајес и осам године. Е то је тешко сад. За тој [14] (Је л’ се то иде само на тај Светли петак?) На тај време било много лепо. [...] Снајка тако седи нема Светли петак је сабор. Ишло се. А сад више немо, у Тр- посо нигде, нема да ради нигде. Ево питај још што пезе нема све су Шиптари. А ишло, ту смо се свраћали оћеш, што знам ја ћу ти одговорим. (Мене интересује у Трпезе, ко има рођаци, ту игранка у село, музика сви- та свадба, како је то изгледало. Ви сте рекли велика ра. Ишли смо. Сад нема тамо Срби. [167-R-ŽEGRA-1- свадба, па како то било?) [357-R-SUVA REKA-1-SĆ] BS]
У примеру [12] тема разговора је тради- И пример [14] илуструје сличну ситуа- ционална свадба, који је прекинут дигресијом цију – тема разговора су колективна окупљања о трагичном страдању саговорничиног сина у време одређених празника (у примеру је током рата на Косову 1999. године. Разговор конкретно наведен Светли петак), међутим, са саговорницом о свадби несумњиво иници- то је прилика саговорнику да изрази своје са- ра позитивна сећања, међутим, очито је да и знање о промењеној ситуацији, промењеном позитивна сећања евоцирају и сећања на тра- саставу становништва. гичне тренутке. Ипак, у овом примеру уочава Иако је улога истраживача у овим кон- се да је и сама саговорница свесна промењеног кретним истраживањима била реконструкци- тока разговора – Ево питај још што оћеш, ја традицијске културе, и самим саговорници- што знам ја ћу ти одговорим. У оваквој кон- ма је пре сваког разговора наговештено о чему верзационој ситуацији истраживач има при- ће бити речи, тј. истраживачи су били у обаве- лику да се питањима врати на започету тему: зи да саговорницима објасне шта их интересу- Мене интересује та свадба, како је то изгледа- је, очито је да је конкретна истраживачка ситу- ло. Ви сте рекли велика свадба, па како је то ација прилика да саговорници – расељена било? У истраживачевом питању се чак може лица – говоре и о ономе што је њихова лична уочити и подсећање на елементе саговорничи- преокупација у послератним условима, с једне ног наратива пре дигресије – Ви сте рекли ве- стране, и у просторно измештеном контексту, лика свадба [...]. с друге. С обзиром на то да су истраживања обављана у колективним прихватним центри- [13] (Какви су прозори тамо, како раније били? Је л’ ма, у којима сва расељена лица деле сличну су гледали на двориште, је л’ је било прозора који су судбину, приче везане за расељавање, личне гледали на улицу, на пут? Колико је отвора, колико?)
VI 2015 11 губитке, породичне трагедије постају „колек- Па било ј-онако прозора, сад је иста оваква мода, све тивно искуство“. Истраживач је тај који дола- је ти је овако сад. Ево један комшија, баш ко сад на- правио кућу, пред бомбардовање ушо у нову кућу. И зи „споља“ и који није чуо њихова искуства, те све оно модерно на терасу, све, врата на терасу, ста- се може претпоставити да је, без обзира на то кло, све. Дошли разбили стакло, и дошли на кревет што не може материјално да помогне својим му ставили, седам кила експлозив му оставили на кре- саговорницима, сам разговор о актуелним ФИЛОЛОГ вет. Он, не знам, није био баш он и жена код куће, проблемима или сећањима на рат стварао осе- које се активирају неким другим речима (Smith et al. ћај да је „још неко“ заинтересован за проблеме 272 2005: 1872). расељених. тему која се која тичетему традицијске културе. укоме би саговорника вратилитренутак на живачи тежилитоме да пронађу су погодан дицијске културе. Утим истра- ситуацијама описа целовитост некогшавала тра- сегмента сматрала пожељном нару-потпуности је јер родичне се није у драме током истраживања уратним дешавањима,искуства по- губитке, култури се односе на које идигресија лична полошку опринудним тему миграцијама. значајну једну отварају која лица, них судбинама расеље- стварним и проблемима, могло размишљати ора теми неби разговора, сена уопште започетој инсистирао питањима додатним и ворнике, интервенисао прекидајућиистраживач саго- насталој ситуацији преусмерава тему разгово- тему преусмерава ситуацији насталој ново- о излагање саговорниково прекида које Питање ситуацији. истраживача вонасталој каличном (мишљењу)прошлости ставу оно- наративу уочава се од прелаз идеализоване цитативан истраживања. карактер елицитацијања –истиче теме наратива, иели- живача, случаја уоба –отварања или затвара- Управо се примерима навођења питања истра- дицијску културу (Ћирковић 2012:55–56). љеним лицима домин љеним тему, услучајуна је која започету рада са расе- услучајевима разговора, ток враћа дигресија, маркиран питањима којима истраживача се истра живача. је Завршетак разговора такође или од или саговорника од стране стране азавршавајуистраживача, се затварањем теме да тако почињулога конструисани су питањем ексцерпирани овог при- примери запотребе менти разговора који чине Корпус и из ког су 16 Уовом поглављу биће наведено несразмерно мало шири одговор саговорника. саговорника. одговор шири живачеве интервенције у разговорима потребан на зауказивање напримера, да истра- то је собзиром Смена разговора теме отрадицијској Повратак на отрадицијској тему 1.3. Да уконкретно наведеним је примерима У примеру који следи у саговорниковом саговорниковом у следи који примеру У култури антно усмерена на тра- сељавању, стварним 16 Улога укреирању истраживача наратива корпуса конверзационих антро- Фраг- жељена иочекивана тема разговора другачија односно, пажњ скретање и експлицитно је уочено вора интервенисање, тервенисања увиду отварања разго- нове теме Призрену мутавџије? осим саговорници: ли ма изанатлијама припада- су узаједници којој скреће нарације тему и„отвара“ озанати- тему заједници, питањем у локалној истраживач Чекај, имало. још [113-R-DRENOVAC-4-MI] шта се Самарџије сетим. све изумрело то више. имале, да како чекај, се викало, јанемогу е, знам. Калејџије, ло, овај, како праиље како, се што вика бокали, не тавџије? ( једно. журке. –Сви заједно. –Свирали заједно. –Сви за- и занеке празнике скупиље смо се правиле обавезно никад да пола. –Ашто мисле би заНову кад годину имали несмо А Ромци комшије. смета нама не ци, наши људинаши староседејци. су који Албанци. То наши људи. несу Ја Шиптари рачунам српске Албанци. куће То наши нису људи. То само су са Косова једном. За навек да гибуде, неони заузели ту, Албанци некаотерав староседејци видив који су ЦелаКосово. Нека Албанија. нека они списак, узме све. Сьг си Албанија Албанца, цела уПризрен ина били незнам нам шта каоједан кућа, направише овој се искида од смејање. Знаш било, то ми је смо шта веру, Вера има ми. Аон инема. ће Живота своју тета небрини. Итиимаш тебе, Вера да твоју посрби те Тетавика: да Веро, л’ има свињски мас? Неће тета ће гиизнесем, аони више па ћесе Авај потепав. ја ћегинапраим сладолед, ћанапраим шампиту, па [...]Све медецали, ка-ћедођем, њемукажем волели, [15] Нисмо ми гледали нације уопште. Сви меволе- на традицијске тему културе: односно, упрошлост, саговорника ра, враћа 17 вом мишљењу,вом измење према њихо- је, укојој ситуацији вонасталој са Албанцима избијања пре конфликта ионо- односима о говоре Док саговорници нарације. саговорникове темом са вези у није које тања елицитирањечево пи- постављањем нове теме Различитом употребом етнонима – Албанци и Шип- и Албанци – етнонима употребом Различитом публике Југославије од НАТО-а стране 1999.године. на Косовутоком ибомбардовања сукоба Савезне Ре- староседел прави –саговорник тари Осим имплицитног ин- истраживачевог У примеру се огледа управо истражива- Која уПризрену заната јејошбило му- осим ) О, имали ковачи, златари, има- имаље овеј, аца иАлбанаца придош Која у заната јејошбило н састав н састав разлику између Албанацаразлику е саговорнику да је да је е саговорнику
17 ИТурци или Ром- стан лих из Албаније лих изАлбаније овништва 273 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Светлана Ћирковић
од оне коју је саговорник започео, или до које (саговорник плаче), која је очито изазвана под- га је разговор довео: сећањем на догађаје о којима говори, догађаје који су претходили расељавању, о стрепњи за [16] После бомбардовање. Били смо у Врање, у халу, сопствени живот и живот породице. Истра- па онда после не пребациле отуда овде, ослободиле живач прибегава истој конверзацијској стра- халу. И сада овде, ево ти тако, било је овде, били смо тегији и користи исти коментар као и у прет- овде у мензу. У мензу је слаба храна, не. Они што се тиче, давали су, али више се то разбацало, носило, ходном примеру – Разумем, ајде мало да пређе- него што давале нама. Онда смо ми тражиле, и сами мо на неке лепе теме, да се сетимо на Косову узимале све што нам давале, онда кувамо сами. (До- како је било лепо, кад сте ви били млади. бро, деко, а кажите ми, да причамо о лепим стварима Само у неким случајевима транскрибова- на Косову, о лепим догађајима.) Добро. (Одакле је била них фрагмената разговора је наведена испоље- ваша супруга?) Моја супруга исто из село била. (Из на емоција саговорника – плач или смех, и истог села?) Из истог села. (А је л’ се сећате како сте се упознали?) [214-R-GORNJE SELO-1-SZ] само у тим случајевима се може са сигурношћу [17] А не, нисмо пошли са деца, они пошли кола, говорити о томе каква је саговорникова пер- приколица, а ми ко две једнице на улицу седимо. Не цепција разговора. знамо де ћемо, отуд Шиптари, отуд Шиптари, ми не Поред преовлађујућих тема о традициј- знамо де ћемо. Него јена прија нам била старија доле, ској култури у прошлости и дигресивних ко- и она дошла да нас види, она била слободна некако, ментара о рату, расељавању и породичним јер милиција била, она била у средину Шиптари, и они тели да ју запалу кућу, ови наши. И она рекла: трагедијама, разговора о будућности са расе- „Молим вас, ако то урадите, моја кућица, ја удовица са љеним лицима је мало. Интенционално нису јено дете“, каже, „сам остала, и то ако ми урадите, ја постављана питања саговорницима у вези са ћу“, каже, „не знам“. И они нису, ови наши. И они по- будућношћу и њиховим очекивањима и пла- сле што нису гу дирале, она била слободна, могла се новима за будућност, јер би се, с обзиром на крећала некако, и долазила, и хлеба нам донесе и све комплетан животни контекст, таква питања (саговорник плаче) (Разумем, ајде мало да пређемо на неке лепе теме, да се сетимо на Косову како је било лепо, могла сматрати непримереним, а такође, мо- кад сте ви били млади?) Е, какав живот смо имале. (О гла би да изазову реакције на које сами истра- лепим стварима.) Да ти покажем слике да видиш ти живачи можда нису спремни. Ретки су спонта- што смо оставили. [212-R-UROŠEVAC-1-SZ] ни коментари саговорника везани за будућ- ност, али будућност расељених лица заслужује Ознака архивираног дигиталног снимка једнаку пажњу као и разговори о прошлости и указује да је оба разговора водио исти истра- традицицијској култури. 18 живач, а питања која истраживач поставља указују на исту стратегију скретања разговора. 2. Закључна разматрања У примеру [16] саговорник говори о расеља- вању, доласку у колективни прихватни центар Примери наведени у овом прилогу само и ситуацији у њему. Истраживач преусмерава делимично илуструју у којој мери је тема расе- започету нарацију саговорника на тему која би љавања, трагичних догађаја и искустава веза- требало да евоцира позитивна сећања – Ода- них за рат и расељавање присутна чак и у на- кле је била ваша супруга? / А је л’ се сећате како ративима о традицијској култури и некада- шњем начину живота, за које се током при- VI 2015 11 сте се упознали? Коментар који претходи овим питањима, и којима истраживач прекида саго- преме истраживања претпостављало да ће ворникову нарацију Добро, деко, а кажите ми, код саговорника, расељених лица, изазвати да причамо о лепим стварима на Косову, о ле- позитивна сећања. пим догађајима указује на то да истраживач на Антрополингвистичка анализа примера лицу места процењује да је разговор стресан за ексцерпираних из корпуса разговора посебно ФИЛОЛОГ саговорника, и да би требало тај разговор пре- 18 У студији Ћирковић 2013 посебна пажња је посвеће- усмерити. У другом наведеном примеру ([17]) на изражавању будућности у дискурсу расељених 274 означена је и испољена емоција саговорника лица са Косова и Метохије. ворника поклапати. немора нужно догађаја кодкализација исаго- истраживача зирани примери да се показују временска ло- сати,године, делови датуми, дана Анали- исл. теристични замодерно рачунање времена – њима се појављују ивременски маркери карак- пита- уистраживачевим аосим њих, шлости, прецизно временско лоцирање упро- догађаја има истраживач зациљпрошлости да и добије кера осим „креирања“ или „конструисања“ Употребомство. наведених временских мар- који се односи на њихову идетињ- младост нафокусирањем саговорника сегмент живота употребом временских прилога употребом упитањима је шлост маркирана истраживача се рат ирасељавање. Овако „замишљена“ про- дерног начина ипоследица живота доно- коју сматра мо- истраживач коју утицаја без да је односе на на за прошлост, „ону“ али прошлост на питања се која жељену постављањем тему је живачка стратегија има Са тим зациљ циљем да истра- истражи. чију културу традицијску стора (говор) ијезик измештања саговорникапросторног са про- расељавања, под односно утицајем стране, модерногстране, начина исдруге живота, дложни променама сједне под ито утицајем, ска култура инекадашњи начин по- живота Истраживач има увидувота. традициј- да су традицијске културе инекадашњег начина жи- усмеравани разговори на управо ла, су из теме ареа- вањима говор истраживаног аутохтони аускладу истражи- са дијалектолошким језик, културуници традицијску практикују ињен даживањима саговор- старији претпоставља традиционалним етнолингвистичким истра- са складу у се јер саговорницима, старијим живањима инсистирано на разговорима са улоге. истраживачеве два аспекта су оних наратива. Уовом прилогу истакнута укреирањуистраживача корпуса конверзаци- вора наКосову иМетохији пројекта оквиру тохије лица саКосова расељених иМе- удискурсу мена креираног за потребе студије студије креираног запотребе С обзиром на то да је утеренскимистра- на да то је С обзиром , а забележених током истраживања у , азабележених током истраживања Истраживање словенских го- Истраживање словенских усмеравање саговорника саговорника усмеравање , показала је улогу је , показала Стереотип вре- раније/некад Улога укреирању истраживача наратива корпуса конверзационих , ћено је да се чује игл да сечује ћено је њем, односно, омогу- истраживача „ћутањем“ лица саКосова иМетохије дије сту- дијама Корпус креиран настао запотребе пр (ауто)биографске расељавање, негативна иболна искуства, Управо имају од које рат, је затему дигресија са традицијскомвези културом, прекидају. у нису које саговорника, дигресије се се којом етнолингвистичке методе разговора, вођења огледа се унапуштању, мада неупотпуности, ирању корпуса конверзационих наратива 19 ср иак методе. живачке истра исте применом насталим корпусима гим дру- са упоредивим сматрати целини у може се корпус а текстовима, упоредивим сматрати транскрибовани истраживања разговори могу упоредивим, лингвистичких па се запотребе као резултат се сматрати могу истраживања разговори насталом укорпусу истраживања, у оквиру примењивана Пројекта метода иста токомћи да истраживања уобзир теренских је Узимају- говорима. словенским -метохијским а узнатно мањој мери на другим косовско- или косовско-ресавски зетско-јужносанџачки, матерњи призренско-тимочки, дијалекат је чији саговорницима са ни разговора корпус зговорима, он заправо представља обиман усме- архив ограничен диригованим Пројекта ра- са традицијском увези културом. је тема, која или разговора, тему којима се нова отвара живача саговорника која враћају на започету ском културом –маркирана питања истра- су са традициј- увези нису ча удигресијама које примери иинтервенције истражива- показују нудним миграцијама. Међутим, анализирани значајна се отвара једну, „антропологизовану“ димензију, тј. начин конверзациони наративи добијају још да се сагледа на терену. стање реално На овај О упоредивим корпусима, упоредивим текстовима текстовима упоредивим корпусима, упоредивим О 2013, Ћирковић 2014,Ćirković 2015. 1999,Wang,2014, Rapp Callison-Burch 2011, Sikimić 1998, Jagarlamudi, Daum’e 2010,McEnery, III Xiao 2012,Fišer 2011,Fung etal. etal. Delpech види више у: Стереотип времена у дискурсу расељених расељених Стереотип удискурсу времена Други аспект истраживачеве улоге аспектистраживачеве Други укре- Иако Дигитални се да може је учинити антрополошка тема опри- иче опоро ас саговорник ас 19 . Неинтервениса- дичним траге- а, односно,а, 275 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Светлана Ћирковић
Осим дијалектолошких студија Радивоја исте методологије од 2012. године обављају се Младеновића и Софије Милорадовић, интер- теренска истраживања у оквиру пројекта Про- дисциплинарних лингвистичких студија Би- учавање и заштита нематеријалне баштине љане Сикимић, Светлане Ћирковић, и Мари- Републике Српске (Филолошки факултет Уни- је Илић, на корпусу разговора пројекта Ис- верзитета у Бањалуци, Балканолошки инсти- траживање словенских говора на Косову и Ме- тут САНУ, Београд, Институт за књижевност тохији настали су и радови антрополога Сање и уметност, Београд). Разговори снимљени Златановић, као и музиколога Јелене Јовано- током рада на овом пројекту архивирани су у вић, која није учествовала на Пројекту.20 Чи- Дигиталном архиву Филолошког факултета у њеница је да архивирани материјал није у пот- Бањалуци, насталом по угледу на Дигитални пуности искоришћен, али да заједно са архи- архив Балканолошког института САНУ, у вама теренских истраживања у оквиру проје- коме се чувају копије снимљених теренских ката: Српске народне песме и њихов културни разговора. израз (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2004–2005), Говор Новог Сада (Фи- Литература лозофски факултет у Новом Саду, 2006), Језик и идентитет у Републици Србији (Институт 1. Delpech, Estelle, Beatrice Daille, Emmanuel Morin, Claire Lemaire (2012), „Extraction за српски језик САНУ, 2008)21 формира, за of domain-specifi c bilingual lexicon from сада неумрежени, али свакако обиман усмени comparable corpora: compositional transla- корпус српског језика (како стандардног јези- tion and ranking“, COLING, 745–762. ка, тако и његових дијалеката). Применом 2. Златановић, Сања (2004), „’Шопови’ у Ко- 20 Овде ће бити наведени само неки од радова наведе- совском Поморављу“, у: Биљана Сикимић них истраживача: Младеновић 2005; Милорадовић (ред.), Скривене мањине на Балкану, Бео- 2010, 2010а; Sikimić 2004, 2005, 2008, 2008a, Сики- мић 2004, 2004б, 2004в, 2005а, 2005б, 2008, 2009, град: Балканолошки институт САНУ, 2010; Ћирковић 2004, 2005, 2005а, 2008, 2009, 2012, 83–93. Ćirković 2006, 2007, 2008; Илић 2004, 2005а; Злата- 3. Златановић, Сања (2004а), „У потрази за новић 2004, 2004а, 2005, 2005а, 2008, Zlatanović изгубљеним контекстом: лазарице у При- 2008, 2011, Јовановић 2004. Осим индивидуалних радова, треба споменути и да су зборници радова зрену“, у: Биљана Сикимић (ред.), Лицеум Избегличко Косово (2004, уредник Биљана Сикимић), 8. Избегличко Косово, Крагујевац: Центар Живот у енклави (2005, уредник Биљана Сикимић), за научна истраживања САНУ и Универ- Kosovo and Metohija. Living in the Enclave (2007, уред- зитета, 11–18. ник Душан Т. Батаковић), Косово и Метохија у циви- 4. Златановић, Сања (2005), „Свакодневица лизацијским токовима. Језик и народна традиција (2010, уредник Софија Милорадовић) у целини или у енклави“, Гласник Етнографског инсти- делимично настали на основу теренске грађе прику- тута САНУ LIII, 83–92. пљене у раду на пројекту Истраживање словенских 5. Златановић, Сања (2005а), „Картина За- говора на Косову и Метохији. пада в анклаве“, у: Ирина А. Седакова и 21 Овим сада већ окончаним пројектима треба додати и стална теренска лингвистичка истраживања у оквиру Татјана В. Цивьян (ред.), В поисках „за- пројекта Језик, фолклор и миграције на Балкану Балка- падного“ на Балканах. Предварительные нолошког института САНУ, којима се прикупља ау- материалы, Москва: Институт славяно- VI 2015 11 дио и видео грађа на српском језику, али и на мањин- ведения РАН, 162–166. ским језицима (хрватском, словачком, румунском, бугарском и чешком) из Србије, Хрватске, Босне и 6. Zlatanović, Sanja (2008), „Power of Catego- Херцеговине, Бугарске, Мађарске, Македоније и Ру- rization: Natives and Incomers in Southea- муније, затим разговоре вођене са припадницима stern Kosovo“, Bulletin of the Institute of различитих ромских група на српском језику, а по- Ethnography SASA LVI/2, 133–147. ФИЛОЛОГ себно са радницима на привременом раду у ино- странству, као и разговоре забележене у колективним 7. Златановић, Сања (2008), „Летница: сли- прихватним центрима са расељеним лицима са Косо- ка превазилажења религијских граница и 276 ва и Метохије, али и из енклава. њени остаци“, у: Зорица Дивац (ред.), 12. Jagarlamudi, ,Daum’e Jagadeesh Hal III, 15. Милорадовић, но- (2010),„Крсте Софија McEnery, Anthony, Xiao,Zhonghua (2014), 14. Јовановић, Јелена13. (2004),„Све ре- сам га 11. Илић, Марија (2005а),„Тајно11. Бог знање: 10. Илић, Марија (2005),„Каетнолингви- Илић, Марија (2004),„Мит између фик-9. 8. Zlatanović, Sanja(2011),„Family in the Roelleke, StefanRoelleke, Rüger, Keith van Rijsbergen Udo Kruschwitz, Suzanne Thomas Little, Cathal Gurrin, Yulan He, Gabriella Kazai, from Unaligned Comparable Corpora“, у: (2010), „Extracting Multilingual Topics Универзитета, 221–242. и Центар САНУ занаучна истраживања менама“, Милета Букумирић (ред.), у: транскрипт из Метохије са уводним напо- сим, Бога молим...: етнолингвистички februara 2015). pora_and_translation.pdf 11. (pristupljeno no na http://eprints.lancs.ac.uk/59/1/cor- (Chepter up XX)“, internet, to? they dostup- What are „Parallel andcomparable corpora: 71–75. зитета, иУнивер- САНУ за научна истраживања 8. дила“, Биљана у: Сикимић (ред.), Springer 444–456. Berlin Heidelberg, (ред.), Лицеум дароваја“,ми то Биљана у: Сикимић (ред.), 315–339. мија наука иуметности, Европиисточној мањинеложај српске ијуго- уцентралној слав Становчић (ред.), чипских Срба“, речнику Воји- стичком у: иУниверзитета,САНУ 19–29. Центар занаучна истраживања јевац: (ред.), ифакције“,ције Биљана у: Сикимић Verlag, LIT Berlin: 227–250. (Post)Modernities Lauth (ред.), Bacas of Southeast Kosovo“, Klaus иJutta Roth у: Post-War Context: The Community Serbian САНУ,Етнографски институт 179–191. графског института САНУ исад некад културе Слике Избегличко Косово Лицеум 9. Advances inInformation Retrieval Живот уенклави 8. . Избегличко Косово , Београд: Српска, Београд: акаде- Ethnologia Balkanica , Крагујевац: Центар , Крагујевац: Southeast EuropeanSoutheast Идентитет и по- и Идентитет . Зборник Етно- 24, Београд: 24,Београд: , Крагујевац: , Крагујевац: , Крагу- Лицеум Улога укреирању истраживача наратива корпуса конверзационих 15, ,
23. Rapp, Reinhard (1999),„AutomaticRapp, identi- 23. 22. Pomerantz, Anita (1984),„Pursuing are- 21. Плотникова, Анна А(1996), 21. Perrin (2003),„Pragmatic etal. functions of 20. 19. Norrick, (2003),„Remembering Neal and R. 18. Младеновић, (2005),„Дијалек- Радивоје Младеновић, Радивоје (2001),„Говор17. шар- 16. Милорадовић, (2010а),„Етнолин- Софија 24. Сикимић, Биљана the 37 andGermanEnglish corpora“, fi Universitybridge Press ,152–163. Conversational Analysis (ред.), sponse“, Max Athinson иJohn у: Heritage академия наук. Институт славяноведения.академия Институт наук. ареала нославянского этнолингвистического балка- для изучения Journal ofPragmatics repetitions diaphonic in conversation“,local Processes Discourse Forgetfulness in Conversational Narrative“, 192. иУниверзитета, САНУ траживања 167– енклави љана Сикимић (ред.), Сиринића“, Би- у: истраживање толошко лошки зборник планинске Гора“, жупе култет Универзитета, 89–120. фа- Филозофски Митровица: Косовска наКосову језика српског иМетохији Зборник радова сапројекта Истраживања правци“, Милета Букумирић (ред.), у: и Метохије: теме гвистичка истраживања култет Универзитета, 43–67. фа- Филозофски Митровица: Косовска наКосову језика српског иМетохији Зборник радова сапројекта Истраживања 526. Computational Linguistics (ACL ’99) Сикимић (ред.), сећања“,сово –реконструкција Биљана у: во живања САНУ иУниверзитета,живања САНУ 7–10. cation ofword translations from unrelated , Крагујевац: Центар занаучна истра- , Крагујевац: th Structures Studies Action: ofSocial in annual meeting ofthe Association for , Крагујевац: Центар занаучна ис- , Крагујевац: XLVIII, 1–606. Лицеум 36/1,47–76. (2004), „Избегличко Ко- 35,1843–1860. , Москва: Российская, Москва: Лицеум , Cambridge: Cam- , Cambridge: Српски дијалекто- 8. Избегличко Косо- Proceedings of Материалы Материалы 9. Живот у књ.2, књ.1, , 519– 277 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Светлана Ћирковић
25. Сикимић, Биљана (2004а), „Актуелна те- Savremena kultura Srba na Kosovu i Metohiji, ренска истраживања дијаспоре. Срби у Kruševac: Baštinik, 131–146. Мађарској“, Теме 2, 847–858. 35. Sikimić, Biljana (2008a), „The Prilužje Enc- 26. Сикимић, Биљана (2004б), „Тај тешко да lave: A Construction of Local Identity“, Dve гу има у књиге“, у: Биљана Сикимић (ред.), domovini, Razprave o izseljeništvu 27, 45– Лицеум 8, Избегличко Косово, Крагујевац: 66. Центар за научна истраживања САНУ и 36. Сикимић, Биљана (2009), „Вампировић у Универзитета, 31–69. Новом Брду: политика транскрипције и 27. Сикимић, Биљана (2004в), „Додосте интерперформативност“, у: Мирјана Де- (обред изазивања кише)“, Исследования по телић (ред.), Моћ књижевности. In славянской диалектологии 10, 143–167. memomoriam Ана Радин, Београд: Балка- 28. Sikimić, Biljana (2004), „Etnolingvistička нолошки институт САНУ, 171–200. istraživanja skrivenih manjina – mogućnosti 37. Сикимић, Биљана (2010), „Лингвистичка i ograničenja: Čerkezi na Kosovu“, у: Биља- реалност Косова: диглосија и лингвистич- на Сикимић (ред.), Скривене мањине на ки империјализам“, у: Драган Бошковић Балкану, Београд: Балканолошки инсти- (ред.), Српски језик, књижевност, умет- тут САНУ, 259–282. ност II. Империјални оквири књижевности 29. Сикимић, Биљана (2005), „Изазов терен- и културе, Крагујевац: ФИЛУМ, 143– ског рада – Етнолингвистика или антро- 152. полошка лингвистика“, у: Љиљана Гаври- 38 Сикимић, Биљана (2012), „Тимски терен- ловић (ред.), Етнологија и антропологија: ски рад Балканолошког института САНУ. стања и перспективе. Зборник Етнограф- Развој истраживачких циљева и метода“, у: ског института САНУ 21, Београд: Етно- Милина Ивановић Баришић (ред.), Те рен- графски институт САНУ, 235–244. ска истраживања – поетика сусрета, Бео- 30. Сикимић, Биљана (2005а), „Енклава При- град: Етнографски институт САНУ, 167– лужје: слика о другом“, у: Биљана Сики- 198. мић (ред.), Лицеум 9. Живот у енклави, Крагујевац: Центар за научна истражива- 39. Sikimić, Biljana (2013), „Između dijalekto- ња САНУ и Универзитета, 89–128. logije i antropologije: Bunjevačka terenska 31. Сикимић, Биљана (2005б), „Латинско Ко- građa“, u: Žarko Bošnjaković i Biljana Siki- сово“, у: Ирина А. Седакова и Татјана В. mić: Bunjevci.Etnodijalektološka istraživanja Цивьян (ред.), В поисках „западного“ на 2009, Novi Sad: Matica srpska i Bunjevački Балканах. Предварительные материалы, nacionalni savet, 13–186. Москва: Российская академия наук. Ин- 40. Сикимич, Б. (2014), „Запланированные ститут славяноведения, 157–162. цели и реальные результаты: полевая ра- 32. Sikimić, Biljana (2005), „Metafora praznog бота группы сотрудников Института бал- prostora: Čerkezi na Kosovu“, Slavia Meri- канистики САНУ“, Карпато-балканский dionalis 5 (Studia Linguistica Slavica et Bal- диалектный ландшафт. Язык и культура canica),165–180. 2012–2014, Вып. 3, Москва: Российская академия наук. Институт славяноведения,
VI 2015 11 33. Сикимић, Биљана (2008), „Етнолингви- стички теренски рад: концептуализација 31–69. ризика“, у: Зорица Дивац (ред.), Слике 41. Smith et al. (2005), „Setting the stage: How културе некад и сад. Зборник радова Етно- speakers prepare listeners for the introduction графског института САНУ 24, Београд: of referents in dialogues and monologues“, Етнографски институт САНУ, 81–93. Journal of Pragmatics 37/ 11, 1865–1895. ФИЛОЛОГ 34. Sikimić, Biljana (2008), „Crkvine severnog 42. Ћирковић, Светлана (2004), „Мек љеб ко Kosova 2001: u traganju za istraživačkom сунђур да једеш“, у: Биљана Сикимић 278 metodom“, у: Саша Недељковић (ред.), (ред.), Лицеум 8. Избегличко Косово, Крагу- 48. Ћирковић, Светлана 47. Ćirković, Svetlana (2008),„Stvarnostko- Ćirković, Svetlana(2007),„TermporalDi- 46. 45. Ćirković, Svetlana(2006),„Linguistic ant- 45. 44. Ћирковић, Светлана (2005а),„Перцеп- 9 Ćirković, Svetlana (2009),„Expressing Time 49. 43. Ћирковић, Светла Kruševac: Baštinik,147–181. vremena kulturaSrbanaKosovuiMetohiji nog lečenja“,u:SašaNedeljković(red.), sovske enklave:Autopercepcijatradicional- studies SASA,87–108. the Balkans Sikimić iPetkoHristov(ред.), gees fromKosovoandMetohija“,у:Biljana mensions ofKurbanfortheDeceased:Refu- in EthnologyandAnthropology cript analysis“, hropology ofenclaves:possibilitiestrans- Универзитета, 193–220. и Центар САНУ занаучна истраживања цеум Штрпца“, Биљана у: Сикимић (ред.), Веселин Герић,је: последњи грнчар из терминологи- грнчарске димензија тивна Београду, необјављена. УниверзитетаФилолошком у факултету Метохији“, одбрањена теза магистарска на гија црепуљарства код Срба на Косову и and Metohija“, Persons Displaced nally from Kosovo (IDP) in the Autobiographical Discourse ofInter- 207–227. САНУ, Балканолошки институт Београд: Трансформацијежртва. једногритуала рија“ Биљана у: Сикимић (ред.), лингвистичка анализа временских катего- антрополингвистичка икогнитивно-мртве: иУниверзитета,САНУ 85–108. Центар занаучна истраживања јевац: 9. Живот уенклави , Belgrade:InstituteforBalkan Balcanica Symposia. JournalforStudies на (2005),„Т (2008), „Курбан за XXXIX, 199–220. XXXIX, , Крагујевац: , Крагујевац: , 331–348. ерминоло- Kurban in Улога укреирању истраживача наратива корпуса конверзационих Крвна Ли- Sa- , , 57. Wang, Callison-Burch, Rui, Chris (2011), 56. Fung, Pascale (1998), „A statistical Pascale on Fung, (1998),„A view 56. Fišer (2011),„Building andusing etal. com- 55. 54. Ćirković, Svetlana (2015),„Česnica kod Ћирковић, Светлана ин- (2014),„Дискурс 53. 52. Ћирковић, Светлана (2013),„Изражава- 51. Ћирковић, Светлана (2012), Ћирковић,50. Светлана у (2009),„Стратегије Using Comparable Corpora ceedings ofthe 4th Workshoip onBuilding and Comparable Corpora“,Monolingual „Paraphrase Fragment Extraction from Translation inthe Americas Conference ofthe Association for Machine corpora“,nonparallel From lexicon: to corpora bilingual parallel pora shop onBuilding andUsing Comparable Cor- extraction“,gual fordomain-specifi parable corpora (u štampi). Instititul destudii Banatice „Titu Maiorescu“ Banatice korpusa“, uporedivih model Srba uRumuniji –diskurs instrukcija kao филолог лингвистике“, полошке –измеђуструкција когнитивне иантро- ски зборник са Ксоова иМетохије“, ње будућности расељених лица удискурсу САНУ.институт ва иМетохије лица саКосо- расељених удискурсу времена 226. САНУ,Балканолошки институт 201– Inсти. Ана memoriam Радин, Мирјана Детелић (ред.), урелигијскомни живот контексту“, у: усменогструктурисању наратива: загроб- , Stroudsburg, PA, 19–26. USA, 70,207–223. , Timişoara: Academia Română, , Timişoara: 5,299–319. , Београд: Балканолошки , Београд: Proceedings ofthe 4th Work- Proceedings ofthe 3rd Косовско-метохиј- , 52–60. , 1–17. Моћ књижевно- Revista destudii Јужнословенски Јужнословенски Стереотип Стереотип Београд: Београд: c bilin- c Pro- 279 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 THE ROLE OF RESEARCHER IN CREATING THE CONVERSATIONAL NARRATIVE CORPUS
Summary
Th is paper deals with the anthropolinguistic analysis of examples singled out from interviews forming the corpus used in the study titled Th e ste- reotype of time in the discourse of the displaced persons fr om the territory of Kosovo and Metohija. It points to the role of researcher in conducting fi eld interviews with displaced persons. Th e interventions of the re- searcher during the interview are in focus here, playing, on the one hand, an important role in creating the complete corpus of the interviews and, on the other, showing some of the diff erences in the conceptualization of the researchers worlds and their collocutors respectively, which could not have been considered in advance and which were noticed only aft er the interview had been transcribed. Th ese interventions are important, since they direct the collocutor towards the wanted topic.
[email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
280 П РИКАЗИ оригинални научнирад 281 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Светлана Ћирковић VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
282 ке словенских језика ке словенских упореднеграмати- језик саосновама словенски у Нишу заследеће ито предмете: назик и књижевност Филозофском факултету професор) на Студијској групи за српски је- као ванредни, аод ванредни, као 1. (прво каодоцент,носу затим од 5.јула 1989. од- радном бра 1996.године усталном био је дине. Упериоду од 15.јуна 1988.до 15.окто- 25.децембраног је сарадника 1984.го- стекао вачки Радне рад заједнице САНУ. Звање науч- управника Јединицеместо занаучноистражи- бруара 1984.до 15.јуна 1988.године дошао на бруара 1984. године, да би упериоду од 1.фе- при САНУ, од ито 9.јануара 1973.до 1.фе- демијском одбору атласе задијалектолошке Историја књижевног српског језика Г Годишњак језик српски за У ЧАСТ ПРОФ. ДРСЛОБОДАНУРЕМЕТИЋУ 1 зофски факултет.зофски била је је била Саду 1984.године. Тема његовог доктората рирао на је Филозофском факултету уНовом је била граду 1975.године. Тема магистарског рада настрирао је Филолошком факултету уБео- жнословенске језике) уНовом Саду. Маги- Кладњу, аФилозофски факултет (Група зају- Основну школу игимназију завршио у је 1945.годинеста уКовачићима код Кладња. Проф. др Слободан 3.авгу- је Реметић рођен Нишу, поводом његовог одласка упензију. ном професору Филозофског факултета у рниаМрои УДК 929:811.163.41РЕМЕТИЋ С. 10.7251/fil1511283m DOI засрпски САНУ, језик Институт Београд Бранкица Марковић Овај Овај број почетком 2015.године.почетком Најпре уМеђуака- каоасистент радио је Језик Гаврила пјесама Ковачића. Говор Шумадије. централне Реметићу, иредов- академику АНУРС др Слободану проф. нама, је посвећен језик српски за одишњак Годишњака ; објављен је са закашњењем, тек је објављен Историја језика српског
јуна 1995.ка (2013), год. XXVI, бр. 13 (2013),год. XXVI, , који је пред , који је о редовни о редовни . Након Старо- Докто- и ка предметима однос на Филозофском факултету уНишу (на 2004. године радни поново засновао стални засрпскита САНУ, језик да би од 1.фебруара нуара 2004.године Институ- директор био је упериодутога, од 1996.до 31.ја- 15.октобра лектологије. Следилектологије. Бобана Арсенијевића рад он заузима које српске уисторији место дија- српских исамим тим, дијалеката на истакнуто Реме значај на је српска дијалектологија“ (33–43).Аутор указу- Петровића (Нови „Слободан Сад) Реметић и Слободана Реметића. Први Драгољуба рад је колеге, пријатељили су др исарадници проф. радове достави- Своје земље ииностранства. 47радовабрано реномираних је из лингвиста фије. 1970. до 2013.године) након његове биогра- дата врло је која прегледно ихронолошки (од фији др Слободана радова проф. Реметића“, „Библиогра- усамој се може видети детаљније приказе чланке, идр., осврте, што не радове, тић написао три з је -научној др каријери Слободан проф. Реме- дишњака на овог себроја која налази самом почетку дрбиографије Слободана проф. Реметића, бру 2012.године. само извод мали Ово је из 2009/2010. године. Пензионисан усептем- је зика језика српског факултетулозофском уБањалуци из Такође, хонорарно држао је ина наставу Фи- 1 , приредила Јордана Марковић, Ниш: Фило- и од школске 1999/2000.до краја школске У дугогодишњојУ својој наставно- ибогатој Упоредна језика граматика словенских Годишњаку . Историја књижевног српског јези- и Историје књижевног српског је- тићевог рада уистраживању , који броји 648 страна, са- 648страна, , који броји начајне монографије, број- монографије, начајне Историје приказ Го- ). 283 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Бранкица Марковић
(Филозофски факултет Универзитета у Нишу) шком, лексичком и синтаксичком, истичући „A dual model of inner aspect and telicity“ (45– да најтрајнији и најјачи утисак остављају лек- 78), где аутор говори о два традиционална сички елементи. Предмет рада „Лексиколо- типа анализе унутрашњег аспекта – првом, шко-лексикографски приступ ’специфичној’ који је заснован на семантичкој декомпозици- лексици“ (119–136) Жарка Бошњаковића ји догађаја на поддогађаје и онима, који при- (Филозофски факултет Универзитета у Новом ступају из угла својстава квантитета. „Рукове- Саду) је најпре, статус ’специфичне’ лексике ти завичајне лексике (Чрни врх: Бањани)“ везане за говор појединца у лексикологији и (79–94) наслов је рада Марте Бјелетић (Ин- лексикографији српског језика, затим њено ститут за српски језик САНУ у Београду). именовање и лексиколошке особености и лек- Поредећи лексику из два дијалекатска речни- сикографска обрада. На крају рада дат је и ка2, ауторка анализира префигиране глаголске списак ових речи чији су носиоци пореклом облике и запажа да „[се] установљава нова сло- из Срема. Следи рад Драгане Вељковић (Фи- веначко-српска творбена изоглоса (директив- лозофски факултет Универзитета у Нишу) „О на/аблативна префиксација немоционих гла- (им)перфективности и (а)теличности у срп- гола) и констатује да је у оба језика присутна ском и шпанском језику“ (127–148). Ауторка активизација архаичног творбеног модела ек- помоћу неколико тестова за утврђивање (а) спресивне префиксације (префикси ko-, sko-, теличности, као што су тест за утврђивање če-, pa- [...])“ (79). Поред тога, истиче и значај прогресивности, тест адвербијалне модифи- дијалекатске лексикографије за синхронијска кације и конјункцијски тест, настоји да пока- и дијахронијска лингвистичка истраживања. же како у српском језику и перфективни и им- У раду „Лексика у Белићевим Дијалектима перфективни предикати могу бити и телични источне и јужне Србије“ (95–105) Недељка и ателични, за разлику од шпанског, где перфе- Богдановића (Филозофски факултет Универ- кат може бити и теличан и ателичан, а импер- зитета у Нишу) даје се преглед лексике коју је фекат само ателичан. „Српска етимологија у Александар Белић употребио у овој својој сту- ишчекивању Дигиталне дијалекатске лексико- дији3 и ауторов предлог да се она може искори- графске базе – пример грецизама у Јабланици“ стити и као база „за азбучник будућег, обједи- (149–164) наслов је рада Јасне Влајић Попо- њавајућег дијалекатског речника призренско- вић (Институт за српски језик САНУ у Бео- -тимочких говора, уз разумљив обзир пре- граду), где је анализиран корпус од неких пе- ма временској дистанци која нас дели од на- десетак грецизама из Речника говора јаблани- станка Белићевих записа до неке пројекције чког краја.4 Ауторка их је сложила азбучним Речника призренско-тимочких говора, према редом и поредила са одговарајућим стандард- којем се пажња дијалекатских лексикографа ним и дијалекатским грецизмима, осврћући се управља“ (105). Валентина Бонџолова (Фило- и на етимолошку литературу, уколико су тамо логически факултет, Великотърновски уни- регистровани и обрађени, с циљем „да се су- верситет „Св. Кирил и Методий“) у раду „Ра- мирају новине које оне доносе на плану ети- зговорни, жаргонни и диалектни елементи в мологије, семантике, творбе“ (149). Исто тако, рекламния текст“ (107–118) анализира упо- Ј. Влајић Поповић указује на то да је потребно VI 2015 11 требу разговорних, жаргонских и дијалекат- што пре завршити послове на дигитализацији ских елемената у рекламном тексту, и то на дијалекатске лексикографске базе, како би се следећим нивоима: фонетском, морфоло- имао поуздан увид у целокупну лексичку мре- 2 I. Tominec (1964), Črnovrški dialekt, Kratka monografija жу. Марија Вучковић (Институт за српски је- in slovar, Ljubljana, и Ј. К. Копривица (2006), Речник зик САНУ у Београду) у раду „О прегаоцима и
ФИЛОЛОГ говора Бањана, Грахова и Опутних Рудина, Подгори- прегалаштву: семантичка анализа глагола ца. 3 А. Белић (1905), Дијалекти источне и јужне Србије, 4 Р. Жугић (2005), Речник говора јабланичког краја, 284 Српски дијалектолошки зборник, књ. 1, Београд. Српски дијалектолошки зборник, LII, Београд. Проф. др Слободану Реметићу у част
прегнути и његових деривата“ (165–175) опи- Univerzity Komenského Bratislava) у раду сује семантичку структуру именица прегалац и „Pokus o kartografovanie substantívnej de- прегалаштво, као и изведеница насталих од klinácie v Slovanskom jazykovom atlase)“ (211– глагола прегнути и његовог итератива преги- 218) бавио се „tipološkim znakovima prirodnih њати. У анализу су били укључени и мотивни jezičkih varijeteta, njihovom rasprostranjenošću, глаголи. У раду Гордане Драгин (Филозофски kao i mogućnostima nalaženja intralingvističkih факултет Универзитета у Новом Саду) „Говор veza i uticaja intrakulturoloških kontakata inter- Новог Сада у корелацији са јужнобачким и се- pretacijom izabranih primera imeničke deklina- верносремским залеђем (фонетика)“ (177– cije u dijalektima svih slovenskih jezika“ (i to na 189) пореди се говор града Новог Сада са ње- osnovu materijala u Opšteslovenskom lingvističkom говим дијалекатским залеђем, на фонолошком atlasu) (218). У раду „Именичке деминутивне нивоу. Реч је о два говора који припадају шу- изведенице мушкога рода на суфикс -ьк -(ак) и мадијско-војвођанском дијалекту – јужнобач- његове проширене варијанте у призренско- ком и северносремском. Ауторка је поредила -тимочким говорима“ (219–232) Радмиле Жу- грађу из монографија Говор Госпођинаца у све- гић (Институт за српски језик САНУ у Бео- тлости бачких говора као целине5 и Сремски граду) на грађи из призренско-тимочких го- говор6 и студије Прозодијске особине говора села вора анализирана је творбено-семантичка Каћа7 са оним што је забележено у првој све- структура деминутива на -ьк -(ак) и његових сци Говора Новог Сада: фонетске особине8 и до- проширених варијанти: -чьк -(чак), -уљак, шла до закључка „да се говор Новог Сада (па и -урак, -урљак, -ужљак, -ишњак, с циљем да се на фонолошком плану) све више удаљава од утврди „њихова продуктивност, модификаци- своје дијалекатске базе и да се образује једна ја значења мотивних именица у процесу су- врста урбаног разговорног идиома“ (187). Рад фиксације као и услови реализације прото- „О рефлексима гласа јат у данашњем говору типског и периферних значења новонасталих јањских Срба из југозападне Босне“ (191– суфиксалних деривата“ (219). Следи рад Мир- 201) Милана Драгичевића (Филолошки фа- јане Илић (Филозофски факултет Универзи- култет Универзитета у Бањалуци) доноси при- тета у Нишу) „Један могући кратки нацрт ди- чу о замени старог вокала јат у данашњем го- јалекатског речника ПТ говорне зоне“ (233– вору јањских Срба, за коју је аутор податке 239), у којем ауторка, полазећи од већ реали- забележио током теренских истраживања у зованих лексикографских поступака у 11 обја- југозападној Босни у периоду од 2009. до вљених речника са овог говорног подручја, 2012. године. Грађу је поредио и са материја- представља један идејни нацрт јединственог лом прикупљеним у зони северозападног речника призренско-тимочке говорне зоне, огранка херцеговачко-крајишког дијалекта. који би, како сама истиче, ваљало даље разра- Стојан Ђорђић (Филозофски факултет Уни- дити. Александра Јанић (Филозофски факул- верзитета у Нишу) у раду „Иновирање епског тет Универзитета у Нишу) у раду „Однос упо- надахнућа у роману На Дрини ћуприја“ (203– требе именичких деминутива и њихових лек- 210) настоји да открије уметничку структуру сикализација у српском језику“ (241–252) ба- овог романа. Павол Жиго (Filozofská fakulta, вила се испитивањем односа употребе име-
ничких деминутива у деминутивном (основ- VI 2015 11 5 И. Поповић (1968), Говор Госпођинаца у светлости ном) и лексикализованом (недеминутивном) бачких говора као целине, 21, 1–248, Београд: САНУ. 6 Б. Николић (1964), Сремски говор, Српски дијалекто- значењу. На основу резултата добијених упит- лошки зборник, XIV, 201–412, Београд. ником, ауторка издваја три степена лексика- 7 Љ. Недељков (1984), Прозодијске особине говора села лизованости и закључује „да су за већи степен Каћа, Српски дијалектолошки зборник, XXX, 267– лексикализованости именичких деминутива 356, Београд. ФИЛОЛОГ 8 Говор Новог Сада, свеска 1: Фонетске особине, ур. Жар- важни терминолошки статус, фреквентност ко Бошњаковић (2009), Нови Сад: Филозофски фа- њихове употребе, те маркираност обликом култет. множине“ (241). „Фонетске одлике путописа 285 Бранкица Марковић
Андреја Петковића из 1734. године“ (253– стички атлас)“ (313–318) обрађује једно пита- 264) наслов је рада Надежде Јовић (Филозоф- ње из Лексичког VIII тома Општесловенског ски факултет Универзитета у Нишу). Ауторка лингвистичког атласа (ОЛА). Реч је о називи- се бавила фонетским особинама путописа По- ма за мак. ’тетратка’ (срп. свеска) у словенским клоњеније гробу Господњу Андреја Петковића, дијалектима, односно у свих 850 пунктова који је написан 1734. године, а фототипски који су обухваћени ОЛА. Следи рад Бранки- издат 2008. у Темишвару. У раду Марине Јури- це Марковић (Институт за српски језик шић (Институт за српски језик САНУ у Бео- САНУ у Београду) „Занимљива казивања ста- граду) „Предлози откуд(е), накуд(е) и доку- рих Новосађана“ (319–328), у којем су, као д(е) у призренско-тимочким говорима“ (265– прилог грађи из урбане дијалектологије, дати 277) говори се о наведеним двочланим пре- транскрипти аудио записа спонтаног говора длошким јединицама. Ауторка је настојала да најстарије генерације староседелаца Новог представи њихова синтаксичка значења и да Сада, који представљају њихове занимљиве утврди у којим се говорима српског језичког приче о некадашњим обичајима везаним за простора оне употребљавају. Драгомир Козо- прославу Ускрса, Божића, Оцевица, Матери- мара (Филолошки факултет Универзитета у ца, поливање девојака, свадбе и др. У раду Бањалуци) у раду „О вокалу а у српским по- Славољуба Марковића (Филолошка гимнази- савским говорима између Врбаса и Укрине“ ја, Београд) „О говору села Придола код Баји- (279–288) прати судбину овог вокала на по- не Баште“ (329–346) на основу прикупљене савском подручју и врши поређење са другим теренске грађе анализиране су „маркантније „мање или више сродним говорима.“ Рад Алек- прозодијске, фонетске (и фонолошке) и мор- сандра Ломе (Филозофски факултет Универ- фолошке особине говора села Придола код зитета у Београду) „Прилог расветљавању јед- Бајине Баште“ (329). „Српски језик у јужно- ног тамног дијалектизма: (х)обер ’креста; брд- словенском окружењу“ (347–354) наслов је ски гребен’“ (289–301) разрешава етимологи- рада Јордане Марковић (Филозофски факул- ју речи (х)обер, која је дуго „просуђивана као тет Универзитета у Нишу). Ауторка се бавила етимолошки нејасна и можда страног поре- стањем у области језичке политике на Балкану кла“ (289). „Рефлекси јата иза сонанта р у са- након распада бивше Југославије, а посебну временој говорној пракси“ (303–312) наслов пажњу посветила је језицима „изниклим на те- је рада Александре Лончар Раичевић (Фило- мељима српскохрватског“ (347). Софија Ми- зофски факултет Универзитета у Нишу). Ау- лорадовић (Институт за српски језик САНУ торка је пратила судбину секвенце рě у савре- у Београду – Филозофски факултет Универзи- меној говорној комуникацији, и то у три реги- тета у Нишу) је у раду „О рекцији предикатив- је ијекавског говорног подручја: у источно- них прилога стања жао и мило у косовско- херцеговачкој области (која обухвата следеће -ресавским и призренско-тимочким говорима“ градове: Требиње, Невесиње, Гацко, Билећа, (355–366) анализирала примере са акузатив- Мостар), у Босанској крајини (Бањалука, Прије- ном рекцијом предикативних прилога жао и дор, Босанска Градишка, Босанска Дубица, мило у неким косовско-ресавским и призренско- Босанска Костајница) и северној Црној Гори -тимочким говорима, настојећи да утврди за-
VI 2015 11 са центром у Пљевљима, с циљем „да се дефи- што се уместо очекиваног слободног датива нише степен уједначености појединих варије- прилошке лексеме у функцији семантичког је- тета у односу на употребну вредност алтерна- згра безличних реченица с копулативним пре- тивних варијетета“ (304). Марјан Марковић дикатом, употребљава слободни акузатив. У (Филолошки факултет „Блаже Конески“, Уни- раду Тање Милосављевић (Институт за срп- верзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје) у ски језик САНУ у Београду) „Метеоролошка ФИЛОЛОГ раду „Семантичка мотивација на називите за лексика у говору Заплања“ (367–382) изврше- ’тетратка’ во словенските дијалекти (според на је лексичко-семантичка и творбена анализа 286 материјалот од Општословенскиот лингви- метеоролошке лексике прикупљене на терену Проф. др Слободану Реметићу у част
у Горњем Заплању, чији је репрезентативни целине: Јела од меса, Месне прерађевине и Вр- пункт Доњи Присјан. Предмет рада „При- сте меса и делови, и направила поређење са зренски говор у метохијско-косовско-сири- неким српским пунктовима у румунском и нићком ареалу“ (383–402) Радивоја Младено- мађарском Банату. „Однос суфикса -(ч)ић и вића (Филолошко-уметнички факултет Уни- -че (из перспективе призренско-тимочких верзитета у Крагујевцу) јесте место градског говора)“ (471–479) наслов је рада Ане Са- призренског говора у овом ареалу, који „упр- вић Грујић (Институт за српски језик кос разликама на нивоу појединачних говора, САНУ у Београду). Ауторка је, на основу представља посебан поддијалекат у оквиру грађе ексцерпиране из дијалекатских речни- призренско-јужноморавског дијалекта“ (383). ка и дијалекатских монографија о говорима Милош Окука (Ludwig-Maximilians-Universi- призренско-тимочке дијалекатске зоне, ана- tät München) у раду „Српска презимена средњо- лизирала употребу суфикса -(ч)ић и -че у вјековних жупа Вишеве и Загорја“ (403–411) овим говорима, као и њихов међусобни од- обрађује српска презимена ових двеју захум- нос. Зоран Симић (Институт за српски је- ских жупа, говорећи о времену и начину њихо- зик САНУ у Београду) у раду „Заменички вог настанка. „Зоонимски систем села Миље- генитив с предлогом у као формализатор вићи (код Пријепоља)“ (413–425) наслов је посесивности у романијским говорима Ста- рада Веселина Петровића (Институт за срп- рог Влаха“ (481–495) наводи регистроване ски језик САНУ у Београду). Аутор прво на- потврде конструкције за изражавање посе- води неке основне информације о језичким, сивности у+генитив личне заменице у рома- етноисторијским и културолошким одликама нијским говорима Старог Влаха, при чему испитиваног подручја, а затим анализира зоо- запажа да се у корпусу издваја као доминан- нимски систем села Миљевићи „који се може тан један семантички тип посесивности, а посматрати као адекватан узорак зоонимије то је неотуђива релациона посесивност. Сле- говора пријепољског краја“ (413). Следи рад дећи је рад „Хијерархија маркираности Сава Пујића (Требиње) „Промишљање о моти- придевских категорија у српском језику“ висаности породичних имена и станишта да- (497–511) Бранимира Станковића (Фило- нашњих Реметића“ (427–432), у којем аутор зофски факултет Универзитета у Нишу), у настоји да објасни настанак презимена Реме- којем је извршена анализа на основу које се тић, „породице која је, под презименом Па- дошло до закључка „да за српски језик важи клине, живјела у Корјенићима (требињска Ла- следећа хијерархија маркираности грама- ства)“ (427). У раду „Неке заједничке особине тичких категорија придева: Компарација>
банатских и карашевских говора, њихово по- Број>Падеж>Род>Живо>Видсем. Обележа- рекло и значај“ (433–449) Михаја Радана (За- вање маркиране категорије вида немогуће је падни универзитет у Темишвару) представље- кад год је маркирана било која друга категори- не су најзначајније заједничке особине у овим ја виша у хијерархији“ (497). Рада Стијовић говорима, али и утврђени разлози њиховог (Институт за српски језик САНУ у Београду) постојања. Јованка Радић у раду „Писмо о ме- анализира деминутивне придеве са префик- ханизму именичке моције у српском језику“ сом су- у књижевном језику и у народним го-
(451–460) говори о статусу женских облика ворима, у раду „Деминутивни придеви с пре- VI 2015 11 заједничких именица којима се означавају зва- фиксом су-“ (513–520). Следи један приказ ња и занимања у српском језику, и то на при- Мирољуба Стојановића „Недоступност Све- меру једног конкретног случаја. Предмет рада тог забрана (Срба Игњатовић: Лирски осмо- Драгане Радовановић (Београд) „Банатска ме- глас, есеји и критике, Алтера, Београд, 2012, сна трпеза“ (461–469) је лексичко-семантичка 301 стр.)“ (521–528), у којем је представљена анализа кулинарске лексике прикупљене у се- осамнаеста књига есеја и критика Србе Игња- ФИЛОЛОГ вернобанатским селима (Ђали, Санаду и Мо- товића – Лирски осмоглас. „Падежи за обиље- крину). Ауторка је анализирала три тематске жавање времена у говору источнобосанских 287 Бранкица Марковић
Ера“ (529–542) наслов је рада Срете Танасића Ľudovita Štúra SAV, Bratislava) у раду „Poznám- (Институт за српски језик САНУ у Београ- ky o fungovaní predložky za v slovenských náre- ду). Аутор је настојао да утврди колико се па- čiach vo Vojvodine“ (601–606) анализира кон- дежне конструкције за означавање времена гла- струкције са предлогом за уз акузатив у сло- голске радње употребљавају у говору источно- вачким дијалектима у Војводини. Након тога, босанских Ера, који припада херцеговачко- пореди стање у Војводини са стањем у дија- -крајишком дијалекту и на који начин се рад- лектима у јужној Словачкој (одакле је поре- ња временски одређује падежима. У раду клом велики број Словака у Војводини) и за- „Одраз на меѓујазичната конвергенција врз кључује „da se predlog za u velikoj meri koristi релацијата: граматика<>лексикон“ (543–548), kako u dijalektima kojima se govori u Slovačkoj Зузана Тополињска (Македонска академија на tako i u slovačkim dijalektima kojima se govori u науките и уметностите – Скопје) бавила се је- Vojvodini“ (606). „Значај романа ’Прикључе- зичком конвергенцијом на семантичком ни- нија Телемака’ (1814) Стефана Живковића за воу. Татјана Трајковић (Филозофски факултет развитак српског књижевног језика“ (607– Универзитета у Нишу) у раду „Ситуациона 632) наслов је рада Ирене Цветковић Теофи- употреба стандарда код носилаца дијалекта“ ловић (Филозофски факултет Универзитета у (549–561) анализира говор информатора са Нишу). Циљ овог рада био је да се утврде ме- призренско-јужноморавског говорног подру- сто и улога поменутог романа у развитку екав- чја и настоји да утврди „које су језичке катего- ског изговора српског књижевног језика. И на рије подложне адаптацији стандарду и у којим самом крају, али не мање битан, је рад Радојке се то околностима информатор опредељује за Цицмил Реметић (Београд) „Придевске осно- промену кода“ (549). У раду Љубисава Ћири- ве у топонимији Пивске планине“ (633–648). ћа (Филозофски факултет Универзитета у Ауторка се бавила придевским основама у то- Нишу) „Синтаксичка конкурентност предло- понимима прикупљеним у 24 села Пивске га у говору Лужнице“ (563–568) указује се на планине. „могућност успостављања конкурентних од- Из свега приложеног може се закључити носа појединих предлога за исказивање истог да је највећи број радова у овом броју Годи- синтаксичког значења у конструкцији са оп- шњака посвећен темама из области дијалекто- штим падежом у говору Лужнице“ (563). Сле- логије, историје језика и ономастике, које ди рад „Народне црте у ’Житију Георгија Кра- уједно представљају и предмет научног инте- товца’ од попа Пеје (морфолошка анализа)“ ресовања проф. др Слободана Реметића. Ра- (569–600) Данке Урошевић (Филозофски фа- зноврсност и актуелност тема и теоријско- култет Универзитета у Новом Саду), у којем су -методолошких поступака у радовима, допри- анализиране морфолошке карактеристике по- носе научној вредности Годишњака и чине га менутог Житија у Атонском препису из треће значајном књигом за српску и словенску лин- четвртине XVI века. Циљ рада је био да се гвистику. утврде степен и врсте утицаја народног језика, као и особине дијалекатске базе преписивача. Адријана Ференчикова (Jazykovedný ústav [email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
288 студиознијег изучавања изучавања студиознијег резултати студије“ „мале те знатно ширег и све су да потврђује нам што зборника, првог узнатној наслањају мјери логу из на текст свој на. Наиме, удругом се при- неријетко ауторке појединихфеноме- изучавања систематичност седам се јавља иудругом тому, за добро је што ском иенглеском језику. Од њих ауторки девет на срп- двојезично радова објављених девет посматрати.“гуће (2013:157). српскојналној култури мо- такође ихје итако флоре утрадицио- ипоетике етике својеврсне јима уцелини док заправо назнака су се баве, опроблемимаи представљају студије мале ко- зултатима, намену иницијалну своју надилазе у грађу илитературу, ре- каоипоприступима захвата ширини по међутим, књизи, у „Радови них феномена. УДК 398(=163.41)(048.83) 10.7251/fil1511289k DOI факултетФилозофски Универзитет уИсточном Сарајеву Саша Кнежевић Д. ште корисницима овог овог корисницима ште ни, свјесни иприређивачи који усвојој ница намјену, ида како одговара муите али одред- превазишао првотну далеко да своју јасно је је за српску књижевност. Свакоме прочита ко га ганизацији овог факултета ињеговог Одсека родној књижевности: ифункције значења ског фолклора школе срп- Летње полазнике за приручник замишљен као првобитно овајзборник да је вог Сада.Из чки подухват Филозофског факултета из Но- К вом Саду, факултет, Филозофски 2013–2014. Срба: ботанике утрадиционалној IиII, култури Биље приручник фолклорне БИЉЕ ЗАЛИЈЕКОДЗАБОРАВА скоро се извињавајући читаоцима и уоп- и читаоцима извињавајући се скоро Први 2013.године објављен том доноси приручник приручник и II Срба: ботанике I приручник фолклорне њиге јединствен су и значајан изд значајан и су јединствен Напомене приређивача Биље у традиционалној култури утрадиционалној култури Биље Биље у српском фолклору ина- фолклору усрпском Биље дата уподнаслову. су Овога приручника приручника у радовима напомињу: напомињу: сазнајемо Напоме- назначе- у ор- ава- приредила први први приредила вачког рада. проницању њеног тему истражи- уцентралну можемо тому да надатите се утрећем даљњем литератури, обимној у побраја рад претходни ипродубљује, ионаставља сама свој уосталом на- истраживање своје да ауторка јасно указује текста ра први се појављује том, удругој каоаутор дрвећеско усрпс текст чији књиге, ђивача прве српској култури и усменој прози иусменој култури српској Поповић нијеле заједничка нит измеђуне постоји дварада Да- лирска. посебице усмена поезија, носи са свимкоје особеностима своји поетичким ионе обредне магијске, митске, дакле, рада, баштини пообрасцу из насловатурној првог пронаћи усрпскојмогу традиционалној кул- јасно ипрегледно се све основне које функције традиционалној култури. биљке Ообје дате су ифункцији биља усрпској студијиној омјесту будућој унекој студије као прототипске обим- Карановић послужити рада Зоје могу стална Тимока). окоБелог селима лачким ирастиња утор- мотивима биља (забележене веома завршног драгоцјеног прилога изаједно са Весномали Ђукић каокоаутор Србане утрадиционалној култури иСловена дрвце ифункције –значења силовито суво купи- рада аутор самостални (мит, магија, обред,поезија), прилогом представља се зборнику приређивач,писана каосамостални упрвом Јасмина Јокић, иједна од уједно прире- Зоја Карановић, која је у коауторству Карановић,Зоја укоауторству је која Мада би се наизглед могло тумачити да Исцелитељска моћсветогИсцелитељска дрвећа. кој фолклорној кој фолклорној приручник, приручник, Крушка утрадиционалној Ој купино свиндукињо, Универзитет уНо- а на пот- другом је традицији а унаредном је Свето идемон- и Растиње и Оба само- О здравцу Песме с приказ отва- Ово Ово , 289 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Саша Д. Кнежевић
биље у демонолошким предањима, ишчитава- Биљана Сикимић је за први зборник при- њем оба увиђамо да је и крушка у народном ложила веома занимљиву студију Како чита- предању, поред тога што је „станиште добрих ти загонетке: еротски свет културних биљака богова“ уједно и дрво „које је демонско, зло, на закључивши како „Опсцене конотације имају коме живе разна демонска бића која прете и углавном плодови јестивих биљака“ (2013: 86), повређују човека“. Управо је неким од тих оно- при чему условљено својом морфологијом, јед- страних бића и посвећен рад из друге свеске у не упућују на мушке, а друге на женске атрибу- којима она настањују различите биљке које са- те. У другој свесци Биљана Сикимић прилаже мим тим, као и крушка „могу бити демонске и два текста, први је веома драгоцјена студија о божанске“, управо стога што су дио једног методологији теренских истраживања фолкло- „традиционалног модела света у коме биљке ра Како разговарати о биљкама? и други, који представљају дио живе природе“ (2013: 38). заправо представља драгоцјени резултат тог Допринос Татјане Вујновић огледа се рада Антрополошко-лингвистички речник леко- кроз двије студије Функције и значење биља у витог биља: Књажевац и околина. сватовским песмама Вукове збирке и Употреба У раду Јавор у српској култури Мирјана биља у ритуалима око рођења детета на при- Стефановић досеже до питање идентитета на- меру источне Србије. Док је у првом раду ау- ционалне културе и могућности његог постоја- торка користила примјере из класичне Вукове ња и опстанка у савременом свијету. Необичан збирке лирски народних пјесама у другом је и напосе оригиналан прилог исте ауторке у грађу прикупљену у 19. и 20. вијеку обогатила другој књизи Посвећујем ове струкове смиља, и примјерима из савремене фолклористичке ковиља и чубра посвећен је посвети тројици праксе, закључивши „да су се биљке пре свега својих пријатеља коју је у својој књизи Смрт користиле у ритуалном чишћењу детета и по- мајке Југовића из 1918. године написао Милош родиље као магијско средство којим се откла- Н. Ђурић. Симболичким увезивањем имена ња или место где се шаље нечисто“ (2014: 108). три цвијета са карактерима тројице другова из Снежана Самарџија је у првом зборнику младалачких дана „највећи српски етичар“ Ми- присутна са студијом Из хербаријума српских лош Н. Ђурић се показао не само као „велики народних приповедака (веровања о биљкама и заљубљеник у народну песму“ него и прониц- жанровски системи) коју започиње својевр- љиви познавалац њене семантике. сним упозорењем како „За разлику од лирике, У зборнику из 2013. године објављена је гдје је флора активан структурно-семантички и студија Мирјане Детелић Гроб у гори (садеј- сегмент, дрвеће и траве, воће и цвеће имају ство просторног и биљног кодирања у епици) у другачије функције међу врстама предања и којем се мноштвом примјера потврђује почет- приповедака“ (2013: 55), поткрепивши свој на теза „У традицијској култури балканских став на примјерима различитих прозних жан- Словена гора је место са највећим могућим рова усмене књижевности шаљиве приче и но- бројем негативних конотација“ (2013: 99). Са- веле, басне, бајке којој је и посвећен највећи храњивање у гори претпоставља знатно шири дио рада. У другом приручнику ауторка је ини- магијски оквир у који је укључено и сађење цијалног текста Танковрха јела и зелен бор. На- одређених биљака за обиљежавање гробног
VI 2015 11 помене уз зимзелено дрвеће у народној поезији. мјеста: бор, јела, јабука, ружа, лоза, које се не Упућујући на то да јелово дрво „може бити повезују искључиво са култом мртвих, већ сто- свети храм под чијим се окриљем упућује мо- га што услијед своје амбивалентности „пред- литва Богу и свецу – претку заштитнику“ стављају жртву мртвоме и обећање вечности (2014: 9) ауторка показује на различиту функ- које треба да му обезбеди спокој“ (2013: 106). цију зимзеленог дрвећа не само у епској и лир- Посљедња студија првог зборника Исце- ФИЛОЛОГ ској поезији, него и унутар појединих врста с литељска моћ биља и фитотерапија данас обзиром на мјесто њиховог помињања у пје- Неде Мимице Дукић донекле се може сматра- 290 сми, јунаке уз које се помињу и слично. ти својеврсним епилогом. Врло студиозно је Биље за лијек од заборава
дат преглед лијечења фитотерапијом у дија- Занимљив прилог из књажевачког краја хроној и синхроној равни са примјерима „не- Свето дрво – запис као окосница култног ме- ких од најпознатијих и лековитих биљака које ста, дјело је Милене Милошевић Мицић. се користе у модерној фитотерапији, класифи- Овај занимљиви обичај веома је распростра- кованих према терапијском деловању“ (2013. њен у овом дијелу Србије и према мишљењу 123). Из тог прегледа можемо сазнати који се ауторке „представљају драгоцено наслеђе на- фитпорепарати корите у лијечењу обољења родне традиције ових простора“ (2014: 98). ЦНС-а, кардиоваскуларног система, које су Обје књиге су штампане двојезично са то антиинфламаторне, а које хепатопротектив- интересантним детаљем „да су песнички тек- не биљне дроге, која је улога биљака са фито- стови у радовима ове књиге на енглески преве- естрогенима и које се биљке користе у хемо- дени буквално (нису препевани, пошто је то превенцији карцинома. Овај рад јасно показу- немогуће), како би се стекао барем приближан је да је природа и њен биљни свијет непресу- увид у њихову садржину“ (2013: 157). Одно- шни извор лијекова, чак и „неизљечивих“ сно стихови су дати у оригиналу и преводу на обољења, али закључна реченица нажалост не енглески с тим да у многим случајевима потвр- звучи оптимистично „Она је и даље бескона- ђује како је заправо препјевавање усмене тра- чан извор лекова који тек чекају да буду откри- диције много лошија опција од овакве врсте вени“ (2013: 128). језичке транспозиције, па би се приређивачи- На крају је дат занимљив прилог Свет ма могла изрећи замјерка да је велика штета флоре у веровању, причи, песми, магијској пракси што нису преведени и прилози дати на крају и лечењу са великим бројем примјера из разли- српске половине обје књиге. читих облика усмене традиције. У Напомени приређивача уз други том У другој свесци јављају се и три нове ау- стоји како је ова књига замишљена као прируч- торке. Наташа Половина у тексту Симболика ник за полазнике Летње школе српског фол- крина у српској средњовековној књижевности у клора „И у ту сврху може послужити“, али и да којој на примјерима из старе српске књижев- су радови, превазишавши своју „иницијалну ности указује на повезаност овог благовоног намену“, прерасли у мале студије, као цјелина цвијета са Богородицом, због чега се неријет- поставши поетикон фолклорне ботанике у ко и назива Богородичин цвијет. Срба и „[...] тако их је могуће посматрати“ Низ веома занимљивих примјера обред- (2014: 161). У садејству ове двије књиге пред- не праксе понудила је у својој студији Приче- стављају изванредан прилог теми назначеној у шћивање биљем и плодовима дрвећа Соња Пе- наслову уз дјелотворне елементе који их уједно тровић. Ауторка показује како доступна етно- чине функционалним приручницима фолклор- графска грађа показује да „причешћивање би- не ботанике. Свих дванаест ауторки дале су љем и плодовима садржи многе архаичне црте дјелотворан допринос изучавању феномена и може се представити у оквиру календарских биља у српској традиционалној култури, чиме обреда“ (2014: 77). Веома је занимљиво да ова је овај првенац Центра за истраживање срп- врста ритуала не искључује и причест у цркви, ског фолклора оправдао своју сврху и намјену.
него је схватана као својеврсна замјена у краје- VI 2015 11 Неопходно је свакако нагласити и улогу прире- вима гдје цркава није било. Посебан осврт је ђивача, уједно и организатора Летње школе начињен на обреде причешћивања „дрвећа српског фолклора, који је и јесу овим зборни- ради обезбеђивања плодности и заштите“ цима, одличним избором ауторки и њихових (2014: 80). Сваким причешћем се учвршћује тема, овом приручнику дали облик прворазред- веза човјека и Бога или божанства, као и међу- не фолклористичке научне студије. ФИЛОЛОГ собна спона оних који се причешћују, а приче- шћивањем дрвећа појачава се њихова светост и благородност. [email protected] 291 приказ
Љиљана Аћимовић УДК 821.112.2.09-31(048.83) Универзитет у Бањој Луци DOI 10.7251/fil1511292a Филолошки факултет
ГРАСОВ ПРВЕНАЦ У ЊЕМАЧКОЈ И СРБИЈИ
Zobenica, Nikolina (2014), Književno delo između estetike i politike: Limeni doboš Gintera Grasa u Nemačkoj i Srbiji 1959–2009, Novi Sad: Filozofski fakultet.
рајем 2014. године у оквиру 60-годи- тичари књижевности Вилперт (Wilpert), Жив- шњице Филозофског факултета из Но- ковић, Милер (Müller), Швајкле (Schweikle). Квог Сада, објављена је монографија На њега се у теоријском смислу надовезују Николине Зобенице Књижевно дело између разма трања о естетици и историји рецепције, естетике и политике: Лимени добош Гинтера чиме ауторка повлачи лук од феноменологије Граса у Немачкој и Србији 1959–2009. Књигу, Едмунда Хусерла и Романа Ингардена, преко поред „Предговора“, библиографије и закључ- Волфганга Изера, оснивача естетике рецепци- ка, чине поглавља: „Метод и предмет проуча- је, до Ханс-Георга Гадамера и Роберта Јауса и вања“ (9–17), „Текст: Роман ’Лимени добош’ његовог „хоризонта очекивања“. Јаус је, наиме, Гинтера Граса“ (18–49), „Контекст“ (50–60), тврдио, да „književno delo u različitim epohama „’Лимени добош’ у Савезној Републици Не- uvek izaziva drugačiju reakciju“ (13). У оквиру мачкој“ (61–96), „’Лимени добош’ у Немачкој историје рецепције значајно мјесто заузимају Демократској Републици“ (97–119), „’Лимени и реципијенти, који се стално мијењају, као добош’ у Србији“ (120–145). Свако од ових што се мијења и књижевна традиција и дру- поглавља подијељено је на мања потпоглавља. штвено-политички контекст којем они припа- Ауторка у „Предговору“ наглашава да је дају. Ауторка сматра да естетика рецепције ова монографија настала на бази докторске сама по себи није довољна да би се објаснила дисертације Рецепција романа Гинтера Граса веза између текста и читалаца, па у своју ана- Лимени добош у Немачкој и Србији, али да су лизу укључује и један нови, нарочито за Граса нека поглавља скраћена, а нека допуњена с ци- љем да се прикаже рецепција једног књижев- битан аспект проучавања књижевног дјела, а ног дјела у домаћој, али и у страној литерату- то је социолошки приступ. На овај начин сти- ри и култури. Овај роман је, по њеном мишље- че се комплетан и комплексан увид како у њу, погодан за један такав истраживачки по- само дјело, тако и у ванкњижевно окружење у ступак, јер је, осим самог романа, његове садр- којем оно настаје и у којем се реципира. Гра- жине, начина приповиједања, језика и стила, сов роман Лимени добош је дјело које га је про- потребно сагледати и књижевни, али и дру- славило и о којем је веома много писано у ње- VI 2015 11 штвено-политички контекст у којем је он на- мачкој науци о књижевности. За разлику од стао и у којем је реципиран. Посебну пажњу њемачке, у српској књижевности нема много привлачи и личност аутора, Гинтера Граса, написа о Грасовом првенцу, а недостаје и увид који је анализиран не само као аутор романа, у рецепцију овог романа, што заправо пред- већ и као политички ангажован грађанин. ставља главни допринос овог истраживања. С ФИЛОЛОГ Поглавље „Метод и предмет проучавања“ обзиром да је предмет проучавања рецепција доноси теоријски увод у појам рецепције књи- романа у Западној Њемачкој, Источној Ње- 292 жевног дјела како га виде и објашњавају теоре- мачкој и Србији, у истаживању су узете у об- Грасов првенац у Њемачкој и Србији
зир и сличности и разлике у процесу рецепци- ција за вријеме и непосредно по завршетку је (интеркултурални приступ). Другог свјетског рата. Грас, заједно са Јонсо- У поглављу о роману Лимени добош пре- ном и Мартином Валзером, спада у ред аутора дочене су околности у којима је дјело настало, који својим дјелима превазилазе тзв. „књи- анализирани су аутобиографски елементи, те жевност рушевина“, чиме почиње нова фаза у мјесто и вријеме радње: Гдањск 1899–1945. развоју њемачке послијератне књижевности. Гдањск је изабран, не као било које мјесто Лимени добош се као роман, како ауторка кон- тамо „негдје“, већ као мјесто које се у то врије- статује, надовезује на већ постојећу изузетно ме налази у жижи свјетске јавности. Овај град богату и разноврсну њемачку и европску ро- није приказан као изгубљени завичај у јеку манескну традицију образовног, развојног, историјских догађаја, већ је послужио Грасу пикарског, реалистичног, хумористичког, исто- као позорница на коју изводи стварне кривце ријског романа, као и романа о садашњици и за ужасе Другог свјетског рата, а то су малогра- романа о умјетнику. Дјело је смјештено и у ђани. Његова намјера овим романом није контекст Грасовог литерарног стваралаштва, а била да даˆ објашњење феномена националсо- као битан фактор рецепције наводи се и филм цијализма, већ да укаже на једну социјалну настао 1978. године у режији Фолкера Шлен- групу коју прије њега нико и није доводио у дорфа у сарадњи са Грасом. Осим књижевног везу са националсоцијализмом – малограђане детаљно је представљен и друштвено-поли- који су пасивно учествовали у свему, али чије тички контекст у којем је једна од централних је учествовање било погубно, јер су се овом личности Конрад Аденауер, тадашњи преми- покрету прикључили „direktno, neprimetno, ali јер СР Њемачке. Када се појавио Грасов ро- masovno i nezaustavljivo“ (26). Осим што је ман избио је велики скандал, јер тадашње при- раскринкао табуе лажне религиозности и сек- лике у СР Њемачкој нису биле погодне за та- суалности без љубави, Грас се романом огрије- кву врсту књижевности, а рецепцију дјела до- шио и о правила доброг укуса, јер централна датно је ометало политичко дјеловање Граса категорија романа није љепота, већ аутор у као грађанина. Његов интензивнији полити- њему спаја лијепо и ружно, комично и трагич- чки ангажман почиње по повратку из Париза но – супротности које су збуниле многе чита- 1960. године, када се упознао са Вилијем оце. Ауторка наглашава да Грасов примарни Брантом, кога ће ускоро почети и јавно подр- циљ и није био да се роман допадне читаоци- жавати. ма, већ да допринесе чулној спознаји о ствар- Наредно поглавље приказује Лимени до- ном свијету, због чега је он изабрао естетику бош у Савезној Републици Њемачкој и обу- гротеске. Осим гротеске, анализирани су и хвата реакције књижевне критике, различитих хумор, апсурд и реализам, а пажња је посвеће- друштвених институција, као и мишљења чи- на и начину приповиједања, Грасовом особе- талаца. Током година, обим и квалитет рецеп- ном језику и стилу, те ауторовој интенцији. ције романа су се мијењали под утицајем но- Њемачки нобеловац је, подразумијева се, же- вих књижевних и ванкњижевних фактора. Ре- лио да романом изазове одређењу реакцију, цепцију су значајно промијенили екранизаци- али рецепција романа није текла у жељеном ја романа Лимени добош, Грасова нова дјела
правцу. Није дошло до историјског прочи- као и промјена политичке климе у земљи. Ре- VI 2015 11 шћавања, већ до таласа огорчености који се цепција у књижевној критици је подијељена брзо ширио и црпио енергију управо из поти- на рецензије о роману непосредно по обја- скивања. вљивању, дакле 1959–1960, и на рецензије Монографија се наставља поглављем 1961–1989. У првој групи су своје мишљење о „Контекст“. Оно доноси анализу низа споља- роману дали чувени писци и књижевни кри- шњих фактора који окружују књижевни текст тичари Ханс Магнус Енценсбергер (Hans ФИЛОЛОГ и одређују његово значење. У оквиру књижев- Magnus Enzensberger), Јоахим Кајзер (Joachim ног контекста приказана је литерарна тради- Kaiser), Вернер Вин (Werner Wien), Валтер 293 Љиљана Аћимовић
Хелерер (Walter Höllerer), Гинтер Блекер Хајнц Лудвиг Арнолд (Heinz Ludwig Arnold) (Günter Blöcker) и Петер Хорнунг (Peter који већ 1965. године сасвим отворено, често Hornung). Посебно је интересантна чињени- и врло оштро, износи свој суд о појединим ау- ца да се романом позабавио и један доктор ме- торима и њиховим рецензијама. Ову развојну дицине, Милер-Екхард (Müller-Eckhard). Ау- нит наставили су Вилхелм Јоханес Шварц торка коментарише ове рецензије узимајући у (Wilhelm Johannes Schwarz) и Франц Јозеф обзир реакцију јавности на роман, аутобио- Герц (Franz Josef Görtz), који је 1984. године графске елементе, мјесто и вријеме радње, издао избор од 160 рецензија које је користио структуру романа, ликове, начин приповије- и обрађивао у свом истраживању у настанку дања, провокативно рушење табуа и мјесто стереотипа. Герцово истраживање довело je у романа у оквиру књижевне традиције. Ми- питање књижевну критику као механизам шљења критичара о роману су различита, че- вредновања књижевних дјела и усмјеравања сто веома опречна. Велики проблем Грасове читалачког укуса. У наредном одјељку прика- рецепције, по ријечима ауторке, представљале зан је однос Граса и културних институција, су критике које су писали нестручни и неупу- јер је прва награда коју је Грас добио за Лиме- ћени аутори, јер су овакве рецензије доприно- ни добош била награда Групе 47 и прије него силе погрешном разумијевању дјела и његовој што је роман објављен. Грас је добитник и негативној рецепцији (70). Током шездесетих Берлинске награде критичара и Награде Геор- година и даље је присутан амбивалентан став га Бихнера, али се у вези са наградама споми- према роману, мада је временска дистанца по- њу и скандали приликом додјељивања награда некад дала јаснији поглед на роман и на ауто- Грасу (у Бремену и Дармштату). Године 1999. ра. Подијељеност у реакцији на роман се губи Грасу је додијељено највеће књижевно призна- током шездесетих година дјелимично због ли- ње – Нобелова награда за књижевност. Грас је бералнијег става у књижевности, а дјелимич- у више наврата због романа доспио и на суд. но због промјене политичке климе у земљи. Роман је током шездесетих ушао у школе и по- Роман је интересантан читаоцима и током се- стао омиљена школска лектира, мада извјесну дамдесетих и осамдесетих година, мада и тада препреку представља обим романа од близу постоји читав низ огорчених гласова конзер- 800 страна. Роман је, без обзира на негативне вативних критичара. Посебан одјељак у ре- рецензије и скандале који су га пратили, увијек цепцији посвећен је односу Гинтера Граса и био популаран код читалачке публике, тако да Марсела Рајх-Раницког, једног од најутицајни- је већ у првих пет година достигао тираж од јих и најчувенијих књижевних критичара у 500 000 примјерака, а врло брзо су услиједили Њемачкој и јединог, који је неколико година и преводи на бројне стране језике. након прве рецензије ревидирао свој став у Без обзира што су некадашње двије ње- односу на Грасов роман, што је у тадашњој ње- мачке државе имале заједничку прошлост, у мачкој књижевној критици представљало пре- једном кратком временском периоду, од 1949. седан. Однос Граса и Рајх-Раницког био је до 1989. године, друштвено-политички и стално оптерећен напетошћу која је постала књижевни контекст у ове двије земље је био извор скандала, што је резултирало закључком сасвим различит, што се одразило и на рецеп-
VI 2015 11 да је врло могуће да је Рајх-Раницки одиграо цију романа. У наредном поглављу разматра се изузетно велику улогу у стварању погрешних судбина романа у Источној Њемачкој. Фра- слика о Грасу и да је тако знатно утицао на по- пантан податак је да је роман у бившем ДДР-у грешно разумијевање његовог романа (78). Из објављен тек крајем осамдесетих година. Ро- овог напетог односа критичара и аутора, те ман је маргинализован из политичких и идео- превеликог утицаја појединца на рецепцију лошких разлога, али и зато јер није писан у ФИЛОЛОГ књижевног дјела развила се нова тенденција у духу социјалистичког реализма. Грас се, осим науци о књижевности: критика критичара. тога, замјерио и бројним званичницима Источ- 294 Први критичар Грасових рецензената био је не Њемачке, што се свакако одразило и на ре- Грасов првенац у Њемачкој и Србији
цепцију његовог романа. Први текстови о Ли- сцени Народног позоришта у Београду марта меном добошу датирају с почетка шездесетих 2004. године у кореографији Исидоре Стани- година и у њима се роман вреднује према зах- шић. На факторе рецепције романа у Србији у тјевима социјалистичког реализма које он не првом реду је утицала доступност романа у испуњава, јер није писан с тим циљем. Аутор оригиналу или преводу, али и друштвено- прве рецензије у ДДР-у је признати источно- -политички, историјски и књижевно-културни њемачки књижевник Херман Кант, а реакцију контекст. Роман се релативно рано појавио у јавности изазвало је и Грасово читање дијело- српском преводу, већ 1963. године, захваљују- ва романа 1961. година на Универзитету у ћи труду Олге Требичник. Ауторка је мишље- Лајпцигу с уводним говором Ханса Мајера. ња да су овај превод, односно интенција пре- Рецепцију романа додатно су отежали подиза- водиоца да роман интерпретира у првом реду ње Берлинског зида августа исте године, Гра- као хумористични, али и низ недосљедности сов политички ангажман у којем критикује и грешака у преводу, разлози који су отежали политику владе НДР-а, као и његова контро- његову рецепцију у Србији (122). На ток ре- верзна драма Плебејци испробавају устанак из цепције утицао је и сам аутор, који је 1980. 1966. године. Из седамдесетих година датира- посјетио Београд. Том приликом је разгова- ју двије важне рецензије: изузетно негативна рао са новинаром Милутином Чолићем и тај Гинтера Цвојдрака и изненађујуће објективан разговор је објављен у неколико наставака у приказ романа Рускиње Ирине Млечине у ча- дневном листу Политика. Став према Грасу сопису Sinn und Form. Током седамдесетих, се промијенио 1999. године када је он јавно констатује ауторка, о Грасу се није много пи- подржао бомбардовање Србије. Овим њего- сало, али је он био присутан у културном жи- вим потезом били су разочарани умјетници и воту НДР-a, јер се активно залагао за одржа- научници, а отворена писма Грасу упутили су вање приватних састанака њемачко-њемачких Слободан Ракитић, предсједник Удружења писаца у Берлину, на којима је учествовао и књижевника Србије и Томислав Бекић, тада- Грас, а који ће допринијети постепеном при- шњи декан и професор њемачке књижевности ближавању отуђених писаца из двије Њемач- ке. Током осамдесетих Грас је стао на страну на Универзитету у Новом Саду. Ситуација се Штефана Хермлина и Хермана Канта, чиме је додатно закомпликовала када је седам година показао да подржава своје источноњемачке касније Грас признао да је као младић био колеге, што је представљало одлучујући корак члан СС-трупа. Текстове о Лименом добошу у рецепцији његових дјела, јер је попустила ауторка дијели у двије групе: стручно-научне напетост према Грасу. Осамдесетих настају ра- радове које су писали искључиво германисти дови Клауса Пецолда и Урсуле Рајнхолд, која (Глушчевић, Тома, Кривокапић, Ивањи) и но- је повела диференцирану и објективну ра- винске написе из пера двоје публициста: Гор- справу о Грасовој слици историје, његовим дане Дивљак Арок и Ђорђа Рандеља. О герма- политичким ставовима, духовноисторијској, нистичким приказима романа ауторка се по- етичкој и естетској позицији. Роман је у НДР-у зитивно изјашњава, наводећи да су сви герма- био слабо и претежно негативно реципиран, нисти роман читали у оригиналу и тако су га и оцјењивали и приказивали, за разлику од но-
али код читалачке публике веома популаран, VI 2015 11 јер се до краја осамдесетих читао кришом. винара који о роману пишу на основу превода, Српској научној, књижевној и културној кога ауторка сматра мањкавим износећи тезу јавности најинтересантније питање је каква је да је управо овај превод значајно омео рецеп- била рецепција романа у Србији, о чему гово- цију романа у Србији. Интересантни су и на- ри наредно поглавље. Та рецепција је углав- писи настали поводом додјељивања Нобелове ном репродуктивна. Продуктивна се односи награде Грасу. У готово свим провејава ми- ФИЛОЛОГ само на пјесму ГИНТЕР ГРАС Милована Ви- шљење да је ријеч о писцу свјетског реномеа, тезовића и балет Лимени добош, приказан на али и о човјеку који се Србији замјерио својим 295 Љиљана Аћимовић
непримјереним политичким изјавама, тако да књизи (1959–2009) био изузетно читан о чему се за њега „посебно не мари“. свједоче милионски тиражи и преводи на пре- Несумњиво је да пред собом имамо инте- ко двадесет свјетских језика. Посљедњих деце- ресантну књигу. Користећи методе естетике и нија Грас је у два наврата био у жижи свјетског историје рецепције проширене социолошким интересовања: 1999 – поводом додјеле Нобе- приступом проучавања књижевног дјела, ау- лове награде и 2006 – када је признао да је као торка освјетљава процес прихватања романа младић био припадник СС-трупа. Лимени добош у некадашње обје њемачке држа- Ова компаративна студија представља ве и у Србији. На изузетно занимљив начин, значајан прилог српској германистичкој лите- јасно и прегледно износе се различити ставови ратури. Не само да је њоме настављена тради- књижевних критичара и рецензената и прате ција проучавања рецепције њемачких писаца се промјене тих ставова, које су дјелимично у српској књижевности и култури, већ је она инициране промјеном политичке климе у Ње- обогаћена и једним новим аспектом, којим се мачкој шездесетих и седамдесетих година. Без даје увид у рецепцију аутора у оквиру матичне обзира на чињеницу да су се критичари углав- тј. њемачке књижевности и културе. ном негативно изјашњавали о роману, он је у свим фазама рецепције приказаним у овој [email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
296 катарзе два посљедња наслова, објављена непосредан повод су записањејем овог осврта неколико књига стигли уко- смо до тренутка би била укојем приказанатексту прва од тих чких научних подухвата. Од идеје о почетне коауторс значајних других новија, и абило је би друга, претекла брзо јеву. Једну нову из његовог књигу пера врло Сара- Универзитета Источном Пале у култету уБањој Луциверзитета иФилозофском фа- 20.вијека насти Филолошком факултету Уни- ћа, ванредног професора Српске књижевно- У Поповић, Ранко (2014), РИЗНИЧАР ИПАМТИТЕЉ факултет –Задужбина Николај Тимченко. Поповић, Ранко (2014), лолошки факултет. нрј аи УДК 821.163.41.09(048.83) 10.7251/fil1511297m DOI Филолошки факултет Универзитет уБањој Луци Андреја Марић онај непатворени читалачки нерв, ослобођен онај ослобођен непатворени нерв, читалачки и задржи књижевности, научни приступ уз ле, шао (и успио) да иугодинама услиједи- су које дан особен нов, првог двадесет тике вијека увеле је- спочетка на великаОне су врата српске књижевне кри- о с Огледи знавања. пјесме Завјетно памћење припадаблиографији књигама мјесто посебно би- научној Поповићевој у зборнике, сничке ипје- научне те хрестоматије вао многобројне критичког дјеловања. одређује правац његовог будућег књижевно- Ранка Поповића, јасно који, нема сумње, плодотворномзетно стваралачком периоду заокружимо причу оовом изу- и на све остале, прилика јединствена во пажње да, скретањем Поред приређивао је што тога иуређи- критичке Ранка дјелатности Попови- зличити поводи заприказ књижевно- посљедње три године се ра- су низали и Ријечи за сретање Ријечи за рукопис рпском пј рпском , чији је власник поку- власник је чији , Трагедија прози вијека ХХ осрпској Огледи безкатарзе. (2007)и Ријечи за сретање. Чланци иприкази Чланци сретање. Ријечи за ких иприређива- , али је ово запра- је , али есништву Трагедија без Чин препо- (2009). ту и традицији, омогућавајући му да вреднује, итрадицији, му да омогућавајући вреднује, ту оконтинуите- уњемусвијест утврђујући туре, цивилизације икул- историје, његове стојања, смисао човјековог по- преиспитује престано не- која ског акције умјетничке духа врста већ мањејош самосврховита људ- манифестација заКољевићажевност некаексклузивна, није повића). Утом поговору наглашава се да „књи- дента, многима данас такође Професора (По- ђу Професора (Кољевића) и негдашњег сту- иједанције несумњив (иисходиште)ште критичарске његове пози- ако ништапрепознајемо друго, извори-јем, изаПоповићеврећи оглед оКољевићу уко- портрет и створио дијелом ћи од уједном огледа својих Михиза, добрим портретишу- Кољевић, је да помиње осталог, ратив Кољевићеве критике“, између укојем, импе- „Морални насловом под дјелима, овим Поповићсити да је ау опус. За ову нагла- прилику важно нарочито је идрагоцјени његов богати јавности широј тако представивши и остварења критичка књижевно- и теоријска значајна Кољевићева сва Ранко обухвативши Поповић, управо редио Службеног гласника при- из је која Београда, Републике наукамије иумјетности Српске и коле Кољевића 2012.године започет овог текста низ да је који смо поменулиистаћи на почетку смислу читања веома иписања. важно Стога је нерв који свједочи и,изнад ољепоти свега, терминологије, и апаратуре научне стега свих . Без имало зазора то исто можемо . Безимало исто зазорато у шест томова, уиздању томова, ушест Акаде- , Ниш–Лесковац: Филозофски скицу за кр за скицу чин препознавања тор обимног поговора поговора обимног тор итичарс , Бања Лука: Фи- Делима Ни-Делима ки ауто- приказ изме- 297 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Андреја Марић
а штитећи га од погубне саблазни просторног Поповићевом тумачењу, обједињујући еле- и временског провинцијализма“, као и да „за- мент у структури романа, пошто је Госпођица датак тумача далеко надилази улогу специја- конституисана као биће потпуне инверзије у листичког дјелатника на послу теоријских односу на нормалан, уобичајен поредак ства- класификација језичког моделовања облика и ри. Проклету авлију није могуће читати у ху- значења у књижевном смислу“, јер и „тумачење мористичком као основном кључу, али је и мора да производи смисао, и то људски важан овдје хумор неизоставно важан елемент, „а у смисао, али увијек у неопходној корелацији с појединим моментима достиже сами врх књи- пјесничким дјелом“ (Дела Николе Кољевића, жевне функционализације, тренутак у коме се том 6, 373–374). Поповић је од Кољевића на- без остатка равна и стапа с трагичким елемен- слиједио и од научне апаратуре растерећен том дјела“ (49–50). Овдје је хумор могућност стил, којем све више и све чешће настоји да се одбране пред апсурдом задатог постојања и приклони, упркос томе што узуси научних пу- начин да се допре до афективних дубина лич- бликација углавном захтијевају врло строге ности појединих ликова, али Ћамил, као сре- формалне оквире и тиме неријетко забора- дишња симболичка вертикала романа, није вљају да је, бар кад је посриједи тумачење књи- дио тог свијета. У романима На Дрини ћуприја жевности, садржај далеко значајнији од фор- и Травничка хроника хумор је остварен у неко- ме. лико слојева, од којих је један од првих онај Исте године када и Дела Николе Кољеви- који стоји у тијесној вези с Андрићевим нагла- ћа објављена је књига Горка ведрина Истока. шеним умјетничким интересом за народни Хумор у Андрићевим романима (Арт принт, живот и културу. Поповић сматра да је код Ан- Бања Лука, 2012), у којој се Ранко Поповић дрића највиша функција хумора она кад је ху- позабавио романима Иве Андрића. Невели- мор „посљедњи, готово магијски покушај да се ког обима и у необичном, такође невеликом завара и предупреди зло, или да се за који час формату, ова књижица до данас није задобила одгоди суочење с њим“ (66). Много тога ху- пажњу коју заслужује, нити је о њој много го- морног код Андрића је у знаку менталитет- ворено и писано у протеклом периоду. У њој ског сукоба Истока и Запада, који се испољава је Андрић освијетљен као прворазредан хумо- чуђењем, неповјерењем, неразумијевањем, риста, иако он „пословично важи за писца изра- предрасудама, заблудама, страховима и неспо- зито трагичке антрополошке визије“ (7). Уз разумима. Поред ова четири романа, Попо- естетичко и књижевнотеоријско освјетљавање вић је скренуо пажњу и на неколике Андриће- појма хумора (премда се он упорно отима пре- ве приповијетке, као и на једино поглавље ро- цизном одређењу), са изразитим ослањањем мана Омер-паша Латас у којем има смијешних на расправу Хелмута Копмана „Хумор и иро- згода – „То што се зове сликар“. На крају за- нија код Томаса Мана“, Поповић је на примје- кључује да су код Андрића случајеви опасне рима романа Госпођица, Проклета авлија, На близине хуморног и трагичног веома бројни, Дрини ћуприја и Травничка хроника показао да сјенка његовог хумора добрим дијелом не- Андрићеве особене поступке смјехотворно- миновно носи и трагичку ноту, те да „горки сти, до сада ријетко или готово никако тума- хумор Андрићевог Истока продире до уни-
VI 2015 11 чене. Тако у роману Госпођица препознаје на- верзалних истина које нису ништа мање горке глашено хуморну ноту ауторске критичке свије- ни на Западу, осим што се знатно боље маски- сти, и према времену и према себи у времену. рају, а увијек се, на крају, и тамо и овамо, ради Наравно, Андрић је углавном суспрезао ко- о томе да ли има очију које то умију да про- мичне ефекте, нарочито на оним мјестима гдје никну“ (84). су на њих типовали класични писци, јер се Наредна година, 2013, у књижевнокри- ФИЛОЛОГ увијек радије и наглашеније окретао дубин- тичком опусу Ранка Поповића биће запамће- ским антрополошким и, дијелом, историј- на по два наслова. Први је Парадокси и моли- 298 ским изазовима, али хумор ипак бива, према тве. Огледи о српском пјесништву 2, у издању Ризничар и памтитељ
Филозофског факултета у Нишу и Филоло- туролошким контекстом, што се неизоставно шког факултета у Бањој Луци, која је својевр- мора активирати уколико нам је стало да задр- стан наставак књиге Чин препознавања и други жимо свијест о смислу и функцији књижевно- дио замишљеног трокњижја о нововјековној сти). У данашње вријеме методолошког плура- српској поезији, од Његоша до данас. У овој лизма чини се да је то заправо једна од ријет- књизи нашли су се огледи о Херцеговини у ких дисциплина која се врло ријетко и само српском пјесништву, затим о пјесницима Сте- код неколицине тумача укршта са мишљењем вану Раичковићу, Скендеру Куленовићу, Љу- о књижевности. Стога је значајно поменути бомиру Симовићу, Миловану Данојлићу, Ма- још један наслов из Поповићевог опуса, на- тији Бећковићу, Ђорђу Нешићу, као и о Нико- стао у коауторству са Давором Миличевићем, ли Кољевићу и Новици Петковићу. Све наве- Јованом Делићем, Зорицом Никитовић и Са- дене студије биле су у истом или нешто измије- шом Шмуљом, а ради се о књизи Ризничари и њеном облику претходно објављене у науч- памтитељи. Православна духовност српске ним часописима и зборницима, а обједињују- књижевности ХХ вијека (Филолошки факул- ћи елемент који је омогућио да се нађу међу тет – Арт принт, Бања Лука, 2013), која пред- корицама једне књиге образложен је у увод- ставља коначан резултат научног пројекта чији ном тексту, према којем је и цијела књига на- је назив уједно и поднаслов ове књиге. Обу- словљена. Дјела поменутих пјесника тумачена хватајући безмало двадесет научних радова су, наиме, у кључу православне духовности као поменутих аутора, објављиваних претходно у основног обиљежја, а уводна студија „Пара- еминентним часописима и зборницима, ова докси и молитве. О православној духовности књига је заправо један особен покушај да се на српске поезије“ освијетлила је Поповићеве темељу православне духовности, као „јасно истраживачке намјере и његов концепт тума- одређеног и провјерљивог система вриједно- чења књижевности. Прва реченица ове студи- сти“, дође до „што цјеловитије поетичке слике је, као и цијеле књиге, много говори о Попо- нововјековне националне литературе“ (5), вићевом опредјељењу: „Поезија је подвиг (по- како тврди Поповић, који је не само аутор -двиг), што ће рећи: покрет навише, духовни него и уредник овог издања, те потписник све- корак ка небесима, израз и знак стремљења деног али знаковитог Прослова. Његова је на- словесне душе Творцу.“ (11). Анализирајући мјера, као и намјера коаутора поменуте књиге, поезију и поетику Његошеву, Костићеву, Ду- да се православна духовност теоријски утеме- чићеву и Настасијевићеву, те осврћући се на љи те доведе у директну корелацију са воде- тумачења Жарка Видовића, Милана Радулови- ћим и одавно озваниченим методолошким ћа и Давора Миличевића, која су била у мањој категоријама тумачења књижевности. или већој мјери у кључу православне духовно- сти, Поповић додатно прецизира методоло- шко садејство поетике и теологије, издвајају- *** ћи као основне аналитичке параметре пара- докс и молитву, јер оба ова појма припадају На већ поменуто замишљено трокњижје теолошком духовном насљеђу, али су одавно и о српској поезији 20. вијека (остварено засад у двије књиге) почетком 2014. године природ- неотуђива својина поетике, а представљају по- VI 2015 11 уздане сигнале православне духовности у пје- но се надовезала и Трагедија без катарзе, обу- сничком тексту. Стога су студије и огледи Ран- хвативши огледе о српској прози (и драми) ка Поповића, иако не први, свакако један од ХХ вијека. Поново су се међу корицама једне најгласнијих и најважнијих импулса који би књиге нашли раније објављивани огледи и сту- водили отварању науке о књижевности ка дру- дије, за ову прилику накнадно прегледани, ре- гим дисциплинама, превасходно теолошким диговани, понекад и допуњавани. Књига је ФИЛОЛОГ (чиме се књижевност доводи у директну везу подијељена у три цјелине, обликоване према са готово незаобилазним антрополошко-кул- истородним тематско-мотивским, методоло- 299 Андреја Марић
шким и жанровским особеностима обухваће- који је и најтеже убједљиво остварити. У сту- них текстова. дији о Данојлићу посебан предмет истражи- У првој цјелини, Класици, нашле су се вачког интереса јесте његова свијест о језику три проблемске студије о прозном стварала- као бићу и увјерење да „именовати значи ства- штву Меше Селимовића („Над безданом рати“ (47), те непрестана усредсређеност на бића. Искушења Селимовићевих јунака у упорно посматрање и тачно говорење. Његови функцији романескне мотивације“), Бранка романи, хронике и огледи тумаче се као студи- Ћопића („Велике теме у жижи наивне свије- је домаћих нарави и анализе друштвених од- сти. Ћопић између приповједача и новели- носа, које садрже бројне критичко-поетичке сте“) и Милована Данојлића („Осмишљавање коментаре. О односу завичаја и туђине Даној- неизмишљеног. Завичај, туђина и језик у про- лић је писао проницљиво и стилски убједљи- зи Милована Данојлића“). Поповић Селимо- во, са много тананости и нијанси, а Поповић вића тумачи као романсијера који је „на трагу запажа да су та питања код њега „тек сегменти духовности егзистенцијалистичког усмјере- једне широко засноване антрополошке визије ња“ и који је „преокупиран проблемом отпор- антиутопијског карактера“ (58). Нема сумње ности свеукупног људског материјала пред си- да је тема завичајности у српској књижевности лом искушења што му их живот испоставља нешто чиме се Поповић радо бави, а више као замке и опасности које ваља надвладати, и пута је истицао како посљедњих година све још при томе сачувати неки смисао као залог више настоји да се и властитом завичају, Неве- постојања, или бар увјерење о могућности не- сињу и Источној, Горњој Херцеговини, врати каквог смисла“ (10–11). Отуда покушава да макар као историчар књижевности. самјери Селимовићево освјетљавање прова- Немирне године су друга цјелина ове књи- лија човјековог бића, које су у средишту њего- ге, која обухвата текстове у којима се углавном вог интересовања, и књижевноумјетничке по- говори о теми рата у српској прози, драми и ступке којима постиже сложену логику умјет- публицистици 20. вијека. Једну врсту општег ничке, романескне мотивације, доведене у не- осврта на питање изузетности и специфично- посредну везу с појмом искушења и искушава- сти теме рата у књижевности аутор је дао у ња ликова. У препознатљивом кључу, Попо- тексту „Приповиједање мистерије рата. Ратне вић уочава парадоксалну логику међуодноса приповијетке Мирослава Тохоља“. Поповић чула и искушења савјести, која резултује стра- сматра да је рат „најкрупнија и најлакше уоч- хом, а затим побуном, док је памћење ратног љива чињеница профилисања историје и ци- искуства (освијешћено или мутно, сасвим све- вилизације“; да је, „као суочење са смрћу, као једно) „специфичан залиховни простор сижеј- гранична ситуација par exellence, истовремено не мотивације, некакав особени покретач ро- најдјелатнији индикатор човјековог бића“; да манескне радње“ (16). Посебну цјелину ове књижевни приступ проблему мистерије рата студије представља осврт на Селимовићеву представља облик „трагања за умјетничким реченицу и његов особен, високолиризован представљањем оних тајновитих људских енер- стил, који је такође у функцији романескне гија које рат иницира, а које најтемељитије он- мотивације. Код Ћопића је посебан акценат толошки оспољавају човјека или, пак, пресуд-
VI 2015 11 на одабраним причама из збирке Скити јуре но утичу на његов доживљај и његово разумије- зеца и на његовом „антрополошком програ- вање сопственог постојања“ (187–188). му“ који не игнорише зло, али подразумијева У неколицини радова Поповић посебан „еуфемистички отклон благохуморне интона- интерес показује за сарајевске теме. Вођен ин- ције“ (29). На конкретним примјерима и ана- стинктом човјека који је велики дио животног литичким приступом, Поповић показује да је и радног вијека провео у том граду, а затим из ФИЛОЛОГ Ћопић превасходно новелиста, који у односу њега отишао гоњен трагичним ратним окол- велике теме и њене наративне адаптације по- ностима, свједочећи истовремено и непосред- 300 себан акценат ставља на онај кључни обрат но какав се колоплет трагизма и маркетин- Ризничар и памтитељ
шко-медијских конструкција у ратним окол- не митологије Сарајева, али и да је он тај који ностима очас ствара политичко-идеолошком је демаскирао притајеног сарајевског злодуха. логиком, позабавио се романескном и публи- Иако је пропламсаја интимнијег тона цистичком грађом која је тематизовала упра- било и у студијама из прве цјелине, овдје на во Сарајево деведесетих година. Ради се прије њих наилазимо чешће, и то углавном на мје- свега о тексту „Затварање чаршије и крвави стима сусрета аутора ових студија са оним карневал. Сарајево у српској ратној публици- младићем који је, као асистент сарајевског стици 1992–1994.“, у којем је тумачио дјела Института за књижевност, правио прве науч- Душка Анђића Смрт у Сарајеву, Радована не кораке. Колико је Поповић у таквим паса- Вучковића Збогом Сарајево, Вељка Којовића жима свјестан некадашњих заблуда, толико Крвава кошуља сарајевска и Манојла Чалије ми, читаоци, бивамо увјерени да периоду пуне Проклета сарајевска чаршија. Показало се да стваралачке зрелости морају претходити и ве- сви ови аутори скрећу пажњу на истовјетност лики заноси, који се временом не губе, већ зла у Босни, најчешће се позивајући на Андри- само своде на разумну мјеру, те увиђамо да су ћа (заједно са њима приклања му се и Тохољ, о прије само двије до три деценије научна истра- чему Поповић пише у претходно поменутом живања била далеко озбиљнија него данас, огледу о његовим приповијеткама), који јесте усмјерена превасходно на пажљиво претражи- неспорна књижевна парадигма када су у пита- вање архивске грађе. Поникао на таквим теме- њу немирне године у Босни и Херцеговини. На- љима, Поповић се свјесно опредјељује да буде жалост, као пријератни угледни интелектуал- не само тумач него и историчар књижевности. ци углавном југословенске оријентације, по- Стога је његов оглед о Слијепчевићу („Грађа менути аутори отрежњење су доживјели тек за једну тужну пјесму. Перо Слијепчевић у/о при директном, непосредном судару са оним Балканским ратовима“) уједно и осврт на срп- о чему су толико пута читали код Андрића. У ску периодику у Босни и Херцеговини с краја тексту „Од чега се праве романи. О структури 19. и почетком 20. вијека, несумњиво значајну Капорових романа (на примјеру ’Хронике у стасавању младих генерација које ће бити је- изгубљеног града’)“ Поповић говори о Капо- згро ослободилачких ратова. Посебан акценат ровом приступу нареченој тематици, која је је на листу Народ, који је излазио од 1907. до свакако специфична и умногоме одређена ње- 1908. године у Мостару, те од 1911. до 1914. у говом претходно освојеном репутацијом сен- Сарајеву, и који је уређивао Ристо Радуловић, тименталног и лежерног писца, мангупски уз велику помоћ и подршку Петра Кочића. осмјехнутог, ноншалантног. У роману Хрони- Управо у Народу Слијепчевић 1913. године ка изгубљеног града, „молитвено хиландарско објављује репортажне извјештаје са ратишта, бденије бива онај прави рам за слику сарајевске писане повремено литераризованим стилом, а хронике“. Стога овај роман постаје „свођење понегдје је постизао чак и „густину лирске животног рачуна, очишћење од накупљених концентрације израза“ (89–90). гријехова овог свијета, коначни опроштај од Једини Поповићев оглед о драми у овој родног града, забрањеног па изгубљеног, и нај- књизи („Вријеме мртвих у српској драми 20. зад, да постане и гроб мајци која је страдала вијека“) заправо говори о три драмска текста,
1941. у бомбардовању Сарајева, заштитивши Царским кохортама Боривоја Јевтића, Чуду у VI 2015 11 сина својим тијелом“ (163). Роман је заснован Шаргану Љубомира Симовића и Српској дра- на контрастима, а жанровски је веома разуђен, ми Синише Ковачевића. Овим се наговјешта- утемељен на прилично густој интертекстовној ва могућност једног специфичног пресјека мрежи. Поповић показује да је Капор описи- нововјековне српске драме преко мотива мр- вач неодвојив од Капора приповједача; да су твих, и то у ситуацијама у којима вријеме мр- посебни драгуљи његове прозе својеврсни на- твих постаје „дјелатно вријеме драмске радње ФИЛОЛОГ ративни портрети, урбане легенде, портрет- и драмског сукоба“ (96). Поповића посебно -цртежи; да је он књижевни утемељивач урба- занима мотив мртве војске у поменутим дра- 301 Андреја Марић
мама, а испитујући особености сваког текста залог низашта“ (210). Ова реченица се у По- понаособ, он утврђује и њихове заједничке ка- повићевом огледу лајтмотивски понавља не- рактеристике: истородно културно исходи- колико пута, наглашавајући да су многе исто- ште, органски повезано с култом мртвих, у ријске недаће долазиле отуда што савремене словенском и српском насљеђу; „свијест о генерације не схватају да основ за разумијева- томе да гласови мртвих нису мртви гласови“; ње историјских околности неријетко може да свијест о томе да косовски хронотоп „најпот- се нађе у редовима капиталних остварења срп- пуније предочава завјет предака као највишу ске књижевности већ деценијама, па и вјеко- моралну мјеру постојања и смрт као залог вима уназад. Стога је сасвим оправдано бира- васкрсења, као знак есхатолошке пуноће вре- ње наслова управо овог текста за цијелу књигу, мена“; увјереност да овакав модел трагико- јер је Поповићев књижевноисторијски и књи- мичног суочавања два времена, два гласа, два жевнокритички приступ, који се заснива на свијета, омогућава критичко сагледавање сво- освјетљавању значајних али понекад затравље- га времена и проницање у „замршене узроке них имена српске књижевности и културе, као српских историјских посрнућа“ (97–98). и на сагледавању књижевности у контексту Као дугогодишњи члан жирија Ћорови- православне духовности, права мјера за избје- ћеве награде, која се додјељује у оквиру Ћоро- гавање тих и таквих неспоразума. вићевих сусрета писаца „Српска проза данас“ С обзиром на све досад написано, потпу- у Билећи, Поповић је писао о неколико књи- но је разумљиво то што посљедња цјелина ове жевника који су током протекле деценије књиге носи наслов Три заборављена писца, овјенчани поменутом наградом. Књига Траге- обухватајући књижевноисторијски осврт на дија без катарзе обухватила је огледе о рома- дјело Риста Пророковића („Народни писац нима Трг соли Радослава Братића („Приповје- Ристо Пророковић – Невесињац. Додатак дачка понорница“), Звона за Тројицу Миро- књизи његових ’Сабраних дјела’“), те два огле- слава Тохоља („Биљези хумске рапсодије“), Од да слободне, колажне форме (како је то сам По- Огњене до Благе Марије Јована Радуловића повић рекао) о романима Милана Мучибаби- („Трагедија без катарзе“), Вепрово срце Драга ћа и Радована Бјелогрлића. Пророковић је, Кекановића („Прича о промашеном време- попут Слијепчевића, својевремено био носи- ну“) и Сто јада Емира Кустурице („Три изво- лац идеје српског националног ослобођења и ра и три саставна дијела Кустуричине прозе“). уједињења. Он је љетописац херцеговачких У већини случајева ради се о текстовима који буна и устанака (а његово дјело прворазредно су у првој верзији били образложење жирија етнографско и антрополошко штиво), а Ранко за додјелу награде, али су неки од текстова на- Поповић је љетописац његовог живота и дје- растали и у обухватније студије. Чини се да је ла, доносећи у овом обимном осврту готово заједнички квалитет поменутих романа у томе све био-библиографске податке о њему који су што су готово сви наречени аутори увели вла- данас доступни. Немјерљив значај оваквих ре- стити завичај у „духовну географију нације“ актуелизација јесте успостављање паралеле са (180), и то најчешће у свјетлу актуелних исто- данашњим културним и друштвено-историј- ријских збивања, усљед којих завичај постаје ским околностима, а Поповић у том смислу
VI 2015 11 туђина. Оглед по којем је цијела књига добила скреће пажњу на чињеницу да је тада (једнако наслов најобимнији је међу овим текстовима, као и данас) био потпуно несносан положај а у верзији коју овдје читамо аутор је заправо херцеговачких устаника (односно Срба у Бо- повезао два романа о паду Српске Крајине – сни и Херцеговини), „сламке међу вихорове ви- поменути Радуловићев роман и Адресар изгу- соке европске политике, којима је, упркос бљених душа Анђелка Анушића. Полом Срп- свим ранама и патњама, најтеже падало нера- ФИЛОЛОГ ске Крајине, та несумњиво највећа нововје- зумијевање истородне браће из Србије и ковна национална несрећа, јесте „трагедија Црне Горе“ (258). Потоња два текста у књизи, 302 без катарзе, глува жртва; ничему искупљење и „Труње на дну душе. Писано уз двадесето- Ризничар и памтитељ
годишњицу смрти Милана Мучибабића“ и написа и бесједа, полемика, репортажа), на- „Пути и залути писања. О два романа Радова- стајалих и објављиваних у посљедње двије де- на Бјелогрлића и још којечему“, ријечима са- ценије. „Сабирајући их, прекуцавајући и ре- мог аутора, представљају „покушај да пронађе дигујући, аутор је био у ситуацији да поједине стваралачки одушак од притиска њему каткад од њих поново открива и да још једном утврди неподношљиво заморне стандардне, научне како му је до њих веома стало. Учинило му се, форме књижевнокритичког текста“ (309). такође, да је у свим тим написима претрајало Управо у другом од поменута два текста По- понешто од оне енергије која их је првобитно повић проблематизује муку и смисао писања, усмјеравала као чин подршке неким стварао- наглашено лирски интонирано, не дајући ко- цима, дјелима и вриједностима којима вјерује.“ начно разрјешење ове дилеме (јер коначног (255). Књига је подијељена на три ненасло- одговора и нема), али говори ипак врло аутен- вљене цјелине, од којих је прва посвећена пје- тично и увјерљиво о писању као чину којем сницима и сасвим је разумљиво, имајући на „треба дорасти, за које се ваља готово обредно уму претходне Поповићеве наслове, као и ње- спремити, да би се било приправно кад дође гова интересовања, то што књигу отвара изу- час објаве“ (285). зетно актуелан текст о Његошу. У њему се скреће пажња на раслабљеност и странпутице српске културе која још увијек нема цјелокуп- *** но критичко издање Његоша, кога данас више Књига Ријечи за сретање, засад (али вје- подразумијевамо него што га знамо и читамо, роватно не задуго) посљедња у опусу професо- а заправо је актуелнији и потребнији него ра Поповића, објављена је поткрај 2014. годи- икад. Нашли су се у књизи и краћи осврти на не у издању Филозофског факултета у Нишу и Јована Дучића (за кога је неопходан тумач Задужбине Николај Тимченко из Лесковца, који има унутрашње око да види тугу траве која је годину дана раније награду „Николај путем куд сад не идемо), Матију Бећковића Тимченко“ додијелила управо Ранку Попови- (чији се однос према језику у зрелом периоду ћу за књигу Парадокси и молитве. Наслов ове може одредити као однос послушаника, који је књиге, према готово истоименом тексту по- доживио својеврсно пјесничко преумљење), свећеном прерано уснулој Ањи Јефтић (којој Рајка Петрова Нога (чија поезија варничи чи- је посвећена и цијела ова књига), сугерише стим емотивним набојем, али сабија у себе и једну од основних Поповићевих тежњи, фор- читаве слојеве културног памћења), Милана мулисаних у краткој биљешци на крају књиге, Ненадића (чија је пјесма „Страшни суд“ позив у којој говори о текстовима у њој објављеним: за буђење из духовне анестезираности), Здрав- „И у случајевима кад усљед журбе баш и нису ка Миовчића (пјесника дубоке религиозности занатски уобличени на најбољи начин, они су и лиричара у најкласичнијем значењу те рије- бар били искрено пружена рука пријатељске чи) и Бранимира Кршића (чији је пјеснички наклоности, ријечи које уистину желе да по- првенац, Обичне пјесме, умногоме најавио ве- стану залог људског сретања.“ (255). Свега не- ликог посвећеника пјесничке ријечи, који по- колико страница раније, у тексту бесједе пово- езију заточнички брани као став и чин). Ту су дом добијене награде, знаковитог наслова „У и текстови о Зорану Костићу, Владимиру Ја- VI 2015 11 знаку саборног прегнућа“, такође говори о су- гличићу, Дејану Гутаљу, Жељку Грујићу, Не- сретањима и саборности, за шта је неопходан дељку Бабићу, Раду Симовићу, Здравку Миов- исти онај чин препознавања који је нужан и чићу, Живку Перовићу... Представљена је у при сусрету са књижевним текстом. једном од текстова и особена антологија Дру- Ријечи за сретање су поприлично особе- мови су наша отаџбина, о сеобама, изгнанству на књига у Поповићевом опусу, која обухвата и избјеглиштву, коју је 2006. године приредио ФИЛОЛОГ четрдесет углавном краћих текстова (приказа, Небојша Деветак. Чини се да се са највише рецензија, предговора, поговора, пригодних муке, али можда и највише љубави, из ствара- 303 Андреја Марић
лачког пера Ранка Поповића откинуо текст 1941, објављеној у издању Завода за уџбенике, „Ањине ријечи за сретање“ јер, логиком вре- Српско Сарајево, 2001. Овдје он проговара менског континуитета и природне смјене ге- не само о међуратној критици него и о мјесту нерација, никако није требало да он пише по- и значају књижевне критике у националној говор постхумној књизи сабраних радова Су- књижевности уопште, наглашавајући да она сретања (у штампи) Ање Јефтић, своје сту- најнепосредније и најбрже реагује на појаву денткиње, свог драгог, младог пријатеља. За- књижевних дјела. Овим је уједно отворен низ право, низ претходно поменутих текстова и осврта на књижевнокритичку дјелатност не- њихових аутора истовремено је и низ Попо- колико аутора, међу којима је и Бранко Мила- вићевих пријатеља, те се чини да је чин препо- новић („Омеђења литературе и простори жи- знавања уистину концепт којег се он досљедно вота“), о којем Поповић, као његов дугогоди- придржава, било да бира пјеснике или прија- шњи близак сарадник, пише са великим по- теље. знавањем његових књижевнокритичких инте- Један од знаковитих текстова ове цјелине ресовања, али и са много пажње и топлине, јесте „У духу православља. Једна особеност наглашавајући да је Милановић „литературу Алексе Шантића и Ђорђа Сладоја“, који еви- осећао једним култивисаним хедонистичким дентно показује да савремене пјеснике са кла- нервом, готово истовјетно како је осјећао и сицима српског пјесништва неријетко (или живио живот“ (152). О Светозару Кољевићу готово једино) повезује управо православна Поповић је писао поводом његове књиге пу- духовност. Иако стварају у различитим вре- тописних записа и сјећања По белом свету менским периодима, и Шантић и Сладоје су („Хуморна спознаја менталитета“), истичући изразити примјери пјесника хришћанске, управо чињеницу да је његова путописна православне духовности, с том разликом што усредсређеност на људе, појаве и ситуације до- лирски субјект Сладојеве поезије Бога тражи минантно хуморног карактера, уз напомену да понекад грчевито, озлојеђено, резигнирано, се Кољевић сродио са енглеском културом и, у иронично, јер се вријеме прозлило, али су- том смислу, усвојио особен хумор који са со- штину Сладојеве духовности налазимо тамо бом носи специфичан интелектуални став, гдје и Шантићеву – „у инсистирању на благо- али и наглашен критички поглед. Текст „Акту- дати саосјећања, самилости и сапатње“ (39). О елност књижевне историје“ писан је као пого- Сладоју је Поповић писао у више наврата вор књизи Тачка ослонца Станише Тутњевића (само у овој књизи посвећена су му три тек- (Завод за уџбенике, Српско Сарајево, 2004), а ста), јер се заиста ради о пјеснику који у нај- Тутњевић је представљен као неко ко се једно потпунијем смислу предводи ону линију са- вријеме колебао између улоге аналитичара са- временог српског пјесништва која је, без времених литерарних токова, дневног крити- остатка, окренута свом православном духов- чара и књижевног историчара. То је, вјероват- ном источнику. но, тачка на којој се ломе многи млади истра- У другој цјелини ове књиге Поповић се живачи, али само они ријетки, који не воле да бавио романима Злотвори Драгослава Миха- дјелују из првог плана и који рачунају са аргу- иловића, Јадни мој Марко Саше Кнежевића, ментима темељито припремљеног посла, по-
VI 2015 11 Победници Добрила Ненадића, Прозор отво- пут Тутњевића, опредјељују се за дугорочнију рен на висибабу и кукурек Анђелка Анушића, и стабилнију позицију књижевног историчара затим збирком приповједака Пресјека Рада (који заправо обједињује критичара и теоре- Симовића, Завичајним причама Сима Клари- тичара), „дјелатника из сјенке“ (185–186). ћа, те публицистичким текстовима Крстоно- Поповић је два текста посветио Давору Ми- ше и сизифовци Жељка Грујића. Врло је упеча- личевићу, књижевнокритичком сабрату и испи- ФИЛОЛОГ тљив текст „Српска међуратна критика“, који снику, односно двама његовим књигама – је настао као предговор хрестоматији Српска Плаштаница стиха. О православном духу у 304 књижевна критика међуратног периода 1918– савременој српској поезији („Поетика духовног Ризничар и памтитељ
и историјског искуства“) и У огледалу српском сетог вијека, а у којој је српској књижевности („Органски темељ српског пјесништва“). У замјерано да је припремила терен за злоупо- оба текста Поповић указује на то да се ради о требу националних митова. Текст „Одлучива- препознатљивом критичком гласу који је ње без одлуке. Мали сликовити примјер функ- „међу првима озбиљно упозорио на недопу- ционисања заједничке културне политике у стиву гордост српске књижевнонаучне мисли постдејтонској БиХ“, како му и поднаслов кад је у питању однос према православном ду- вели, преко конкретног примјера неуспјешног ховном насљеђу“ (198), на основу чега закљу- избора десет дјела која би у едицији „100 сло- чујемо да се ради о истомишљеницима, који се венских романа“ представљала Босну и Хер- заиста у посљедњих десетак година изузетно цеговину, говори о немогућности било каквог интензивно (а неријетко и у оквиру заједни- заједничког посла на нивоу БиХ, чак и кад се чких пројеката) баве православном духовно- ради о култури, јер се, и то углавном из феде- шћу српске књижевности. ралних редова, умјесто књижевних потежу по- Засебну и по много чему необичну трећу литички аргументи. Другим ријечима, све цјелину ове књиге отвара текст „Суђен под што је српско, па и ако се ради о књижевности, оптужбом: Србин. Сарајевска ратна разглед- сматра се непожељним и етикетира се изузет- ница из 1993.“, из којег (заједно са неколиким но прљаво. фрагментима посљедњег текста из књиге Тра- Књигу симболично затвара бесједа пово- гедија без катарзе), наслућујемо да Ранко По- дом награде „Ђорђе Јовановић“ („Писати свој повић можда полако дораста (и обредно се текст“), коју је Ранко Поповић добио 2009. припрема) за један сасвим нови стваралачки године за књигу Чин препознавања. Он ту ау- правац, у којем би се, макар једном прозном топоетички преиспитује својеврсни „шум књигом, могао придружити оним ауторима о времена“, који разумије „као стално преиспи- којима је и сам писао, а који су се бавили сара- тивање и освјешћивање исте основе на којој јевском ратном (и послијератном) тематиком. настају тако разнолика језичка ткања“ (233). Наредна три текста су полемички интонира- Та основа је, наравно, православна духовност. на. Први међу њима, „Саборношћу против Још важније је то што у овом тексту крајње безнађа. Прилог јавној трибини СПКД ’Про- отворено говори о томе како настоји да рече- свјета’ Шамац Српски патриотизам данас ници да „ауру једне племените патетике“, а не (2003)“, говори о (зло)употреби појма патри- либи се ни „повремене метафоричке непреци- отизам, гдје Поповић наглашава властито зности“. Причу о писању Поповић заправо увјерење да је сврха и разлог српског родољу- разумијева као једну од прича о „трајању изме- бља данас „здрава потреба бављења собом као ђу муке и благослова“ (234). личношћу и својом завјетном заједницом, и то свуда – у породици, на послу, у култури, поли- тици, јавном животу“ (216). Наредна два тек- *** ста свједоче да професор Поповић заиста тако Дјеловање и књижевнокритичка мисао доживљава родољубље. „Лобисти српске књи- Ранка Поповића у свим његовим до сада обја- жевности“ су својеврсна реакција на учешће вљеним књигама свједоче да је једна од њего-
Србије на Међународном књижевном сајму у вих основних тежњи да, заједно са многим VI 2015 11 Лајпцигу 2010. године, односно на текст који српским писцима који стварају посљедњих је тим поводом објављен у Културном додатку деценија, и он, као један од савремених тумача Политике, а у којем се, између осталог, наводи књижевности, похрли у сусрет свом православ- да ће организатори србијанског наступа у ном искону. Сви наслови поменути у овом Лајпцигу као лобисте ангажовати Алиду Бре- осврту свједоче да се годинама приљежно и мер и Ђерђа Далоша. Поповић у наставку тек- поступно градио један особен књижевнокри- ФИЛОЛОГ ста раскринкава Бремерову као представника тички рукопис, који је истовјетан и препозна- антисрпске политичке кампање с краја дваде- тљив без обзира на то да ли су предмет проуча- 305 Андреја Марић
вања представници магистралног тока српске чки на сам књижевни текст из којег пажљиво књижевности или заборављени, скрајнути, те бира драгоцјене цитате, као илустрацију вла- млади и неафирмисани књижевници, односно ститих тврдњи и закључака. Још једна особе- да ли се ради о есејистичким текстовима или ност његовог стила јесу врло знаковити насло- научним студијама. Оно што је Поповић ре- ви, неријетко дати у метафоричком кључу, уз као за текстове Николе Кољевића може да се које у том случају обавезно стоји и одговарају- примијени и на његов књижевнокритички ћи поднаслов, који прецизније освјетљава опус: „његови текстови варирају у распону од дати проблем. У контексту више пута помену- методолошко-философског огледа до оних те православне духовности српске књижевно- есеја који се читају као приче, мада сви имају сти, Поповић је најзначајније ствараоце наци- солидну теоријску основу“ (Дела, 377). Врло је оналне литературе назвао ризничарима и пам- драгоцјено то што у својим огледима Попо- титељима (у Прослову истоимене књиге), али вић не бјежи од стваралачке личности, ин- се заправо и сам уписао на ту исту листу, пру- стинктом књижевног историчара који се не- живши нам у досадашњим књигама своје рије- изоставно занима за биографију и књижевно- чи за сретање. историјске околности у којима дјела настају, али је увијек превасходно усмјерен аналити- [email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
306 историје града икњигеисторије окојима ријеч. је из периода/поглавља претходних културне сагледавасније иснажније поједина збивања да“ из тог посљедњег, ја- поратног искуства, упретходна поглавља/чиновечиталац „загле- ратном ипослијератном „чину“. Тек пошто се гом и епилогом, снагласком на посљедњем, утри лом текстова рише и драмским књиге, оквиром подје- своје мијене града наштвене Миљацки суге- аутор Драматичне итурбулентне културне идру- интервалима. временским равномјерним тово типоду, значење чије уго- потврђује историја са ограду, иу али цвијет градова оличену уметафори простора, поменутог двовјековну културну историју идруштвену на безмало сажима, страница, тристотињак „слика“ средишту у чијем је ратног Сарајева – књижевноумјетничких идокументарних дјела жевних „портретима“ инаучних те радника, сарајевских културних,ма књи- истакнутих својим Летић портрети- каријере. верзитетске вишедеценијске током ауторове уни- сталих десетинекњижевнонаучнихкроз огледа, на- свог „хронику“ избјеглице колеге његове ипријатељи,посезале них – облика неријетко сјећања закојим су књижевноумјетничко својих рат- отјеловљење се опредијелио или задокументарно није бар Аутор диосвог вијека. иживотног радног до- провео је на укојем сјећање град утиснуо аиеаЈлћ УДК 821.163.41.09(048.83) 10.7251/fil1511307j DOI У Летић, Бранко (2014), САРАЈЕВО УТРИЧИНА Филолошки факултет Универзитет уБањој Луци Данијела Јелић Сарајеву. факултетФилозофски Универзитета уНишу факултет –Филозофски Универзитета уИсточном рајевске теме рајеву, Бранко пише Летић своје мјесто мјесто – већ заунеколико –већ онеобичену , из најстаријих поетских запи-, из најстаријих поетских ненаписане књиге негдашњег „испричану“ града, огњишту ратова
„чина“, уоквирена проло- у чије је текстове трајно текстове је учије Сарајевске теме оратном Са- , њеном ан- сарајевске . Од Са- ’ цвета градовацвета ском језику са појединим дјелима европске европске дјелима појединим са језику ском подударности у пјесмама оСарајеву на тур- изнесених ураду) усредочен на неке мотивске темом неголи мањкавих због научних судова да се бавиња назначеном „некомпетентности“ приликом скромности ауторове истица- због зику судбина. дигма сличних, многих сарајевских других, љици, судбина, чија је пара- како вели аутор, о Милици Иванишевић, колегици ипријате- нарочит печат исмисао –епилошким словом жити –додјељујући њеном драмском обли чју заокру- ће коју хронику, сарајевску своју чиње с овимтекстом, Летић сарајевске културне ипрошлости. историје ском језику пролошки текст и књигежљиво јесте осмишљеном структуром поглавља огледâу овом граду су апредмет посљедњег рат потоњи терарна тематизују која остварења умјетничком плану, најупечатљивији одраз ли- чијидеценијама; процеса су, на књижевно- ховног, уСарајеву онога је стварано свега што дицама материјалног ратног иду- растакања, унаслову путоказ чени –посље- метафорички рима ријским прво поглавље/чин културноисто- посвећује чајни добрим њени обиљежили дијелом зна- су коју ске културне упосљедња историје двавијека, сарајев- периодима кључним трима одговарају краћи је и непретенциозан осврт (више осврт инепретенциозан краћи је 20. вијека, а треће –ако слиједимо атреће назна- 20.вијека, Три чина Оглед градинари градинарима Сарајевских тема. ’ , којим аутор „захвата“, којим аутор од најстарије до Сарајево у песмама натурском је-Сарајево упесмама ’ огњишта ратова Сарајевских тема , често Срби, , често Сарајево у песмама натур- Сарајево упесмама 19. вијека, друго друго 19. вијека, вакако неслучајно, запо- У дослуху сбри- дошљаци ’, Ниш–Пале: упосљедња градина- . Аутор приказ 307 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Данијела Јелић
књижевности. Наглашавајући да је ријеч о мо- и Стева Петрановића (1835–1913), култур- тивима који надилазе простор поезије писане них посленика, чланова илегалног одобра Ује- искључиво на турском језику, Летић их тума- дињене омладине српске у Сарајеву, сакупља- чи у ширем, европском књижевном контексту, ча народних умотворина и хроничара, са сна- проналазећи им аналогије у књижевности ре- жним залагањем за јачање и ширење нацио- несансе и хуманизма, италијанској и домаћој, налне свијести, али и агитатора у подстицању првенствено у стваралаштву Марина Држића. отпора према аустријској анексији, реформа- Како упоредном анализом аутор текста пока- тора школства и оснивача првих позоришта. зује, пјесме о Сарајеву на турском језику не- Ријечју, прегалаца великог замаха, ако се имају одвојиви су дио и европске књижевне хри- на уму вријеме и околности у којима дјелују, те шћанске традиције, као што је и Сарајево уви- утицаји које су извршили на потоње културне јек било дубоко прожето хришћанским право- и књижевне раднике, чије је упечатљиво слич- славним елементом, иманентним културним и не судбине обликовало немилостиво вријеме у књижевним дјелатницима који су одвајкада којем су се рађали и умирали. На све њих мо- били његови градинари, а којима припада и гао би се примијенити Летићев суд изречен аутор ове књиге. Осмотрено у свјетлу назначе- поводом књижевних домета њиховог савреме- них аналогија, постаје јасније Летићево опре- ника Васа Пелагића, а који се протеже на ције- дјељење да управо овим огледом „започне“ са- лу плејаду културних радника на домаку дваде- рајевску „трочинку“. сетог стољећа која је обиљежила „’читаву кул- Градинари 19. вијека прво је поглавље/ туру’ народа Босне и Херцеговине у другој чин Сарајевских тема у које је аутор уврстио половини 19. века, при чему је књижевност књижевноисторијске портрете сарајевских била [само] предмет, повод и средство да се на „градитеља“ што су у његовој културној исто- њу утиче“ (100). Као вишедеценијски профе- рији оставили неизбрисив траг. Назначено сор старијих књижевности, аутор поменутих поглавље сачињавају текстови о српским кул- огледа непогрешиво је препознао улогу и ва- турним и књижевним дјелатницима 19. вијека жност ових преданих неимара сарајевске кул- који су – упркос знатним културноисториј- турне зиданице, као и мјесто које им оправда- ским доприносима, због својих оскудних књи- но припада у књижевноисторијском систему. жевних домета, самјераваних из позиције и Међу портретима истакнутих прегалаца времена у којем се проучавају њихова дјела, а 19. вијека, више културних неголи књижев- не у озрачју и амбијенту у којем настају – у них, у Сарајвским темама издваја се портрет књижевноисторијским прегледима били запо- Гавра Вучковића Крајишника (1812–1876), стављени и скрајнути. Значај ових текстова, једне од најконтроверзнијих српских култур- поготово ако се узме у обзир податак када су них и јавних личности друге половине 19. вије- први пут објављени, могуће је на адекватан на- ка у Сарајеву, па и шире. За разлику од пор- чин сагледати тек у контексту значаја проуча- трета Хаџиристића и Богољуба и Стева Пе- вања, јаснијег дефинисања и оцртавања „реље- трановића, у чијој се књижевноисторијској фа“ старије српске књижевне традиције у Бо- портретизацији највише дотицао културног, сни и Херцеговини. Сви огледи из првог по- просвјетног и политичког ангажмана, у поду-
VI 2015 11 главља првобитно су били објављени у Лети- жем огледу о Вучковићу аутор полемише с до- ћевој књизи Српска и хрватска књижевна ташњим написима о Вучковићевим дјелима. традиција у турском периоду (1991), која је, Ревидирајући ставове својих претходника у као и град у којем је публикована, имала своју бављењу овом темом, Летић аргументовано и необичну, ратну (и)сторију, о којој аутор пише досљедно указује да је Вучковић „зачетник у Поговору. Међу огледима уврштеним у прво другачијег, модернијег прозног израза, који ФИЛОЛОГ поглавље налазе се и књижевноисторијски класично ’народско’ приповедање више кори- портрети Косте Хаџиристића (1845–1870), сти као ’цитат’, као згодан подтекст своме ан- 308 Богољуба (Теофила) Петрановића (1830–1887) гажованом тумачењу друштвених односа у Бо- Сарајево у три чина
сни“ (74). Иако се неколицина књижевних вјештен је већ у судбини истакнутог професо- историчара, па и писаца, бавила Гавром Вуч- ра Новице Петковића, који је дао немјерљив ковићем Крајишниким, Летићеви књижевно- допринос књижевнотеоријској науци на ције- критички судови о умјетничким вриједности- лом простору тадашње Југославије, а не само ма његових дјела досад су најпрецизнији и на Филозофском факултету у Сарајеву на ко- најцјеловитији, утемељени на аналитичком јем је започео своју научноистраживачку и поступку, а не на паушалном преношењу и по- академску каријеру. Припадајући оним „инте- нављану туђих, махом нетачних опсеравција. лектуалцима изразите индивидуалности које У посљедњем огледу/портрету првог по- [власт] није могла ’савити’ под свој ’шињел’ и главља, посвећеном Васу Пелагићу (1838– ставити их у службу својих идеолошких и 1899), аутор се бави једним аспектом Пелаги- практичних циљева“ (188), под сталним при- ћевог стваралаштва о којем је рјеђе писано, тиском, који се почео одражавати и на нару- његовом поетиком и књижевно-критичким шено здравље, Петковић 1983. напушта Сара- радом. Доминантна карактеристика Пелаги- јево и Филозофски факултет. И сам обреме- ћевог књижевно-критичког рада, ослоњеног у њен потоњим – својим и туђим – искуствима потпуности, у свим периодима његовог дјело- из ратног Сарајева, Летић Петковићев „пор- вања, на народну књижевност, могла би се, на трет“ допуњује коментарима који недвосми- основу Летићевих књижевнокритичких про- слено потврђују да – упркос бројним, неријет- мишљања, сажети у констатацију да су литера- ко експлицитним наговјештајима – аутор и ни облици „били само ’средство’ и ’образац’ за његове колеге, испраћајући Новицу Петкови- практично деловање, прво у улози учитеља и ћа, нису ни слутили да ће се „само коју годину пропагатора књиге и читаоница, а потом и пи- касније, и сами наћи у колони путника на ис- сца критичких и дидактичких текстова“ (86). том правцу“ (189). Нису мање симптомати- Слику Сарајева, преломљену кроз кул- чна, у контексту наступајућих превирања, ни турну и књижевну историју града и његових Селимовићева истрајна одупирања „приши- заслужних градинара, аутор Сарајевских тема вању“ аутентичног босанског духа његовим дје- у другом поглављу – другом чину сарајевске лима, на која Летић скреће пажњу у тексту „драме“ – допуњује прилозима о истакнутим Меша Селимовић. О регионалном карактеру научним и књижевним посленицима 20. вије- наших књижевности, истичући пишчево ин- ка, чије појединачне научне и животне судби- систирање на естетским умјетничким крите- не већ средином вијека антиципирају потоње ријима, као једином релевантном показатељу ратне догађаје почетком деведесетих година. умјетничких вриједности и универзалних ка- Међу њима су Салко Назечић (1904–1970), тегорија које се издижу изнад локалног и ре- један од оснивача Филозофског факултета у гионалног. Сарајеву и утемељивача Катедре за југосло- Као савременик, сатрудник и пријатељ венске књижевности, Меша Селимовић професора и научника о којима пише, освје- (1910–1982), који је на истом факултету ра- тљавајући њихове животе и каријере „изну- дио до 1953, Властимир Ерчић (1927–1991), тра“, Летић не доноси у својим текстовима професор књижевности 18. и 19. вијека, Ма- само њихову животну и научноистраживачку
лик Мулић (1917–1980), један од утемељива- „хорнологију“ већ ту „хронологију“ и тумачи VI 2015 11 ча Одсјека за словенске језике и књижевности, из позиције накнадних збивања, чинећи то не- Бранко Милановић (1930–2011), професор наметљиво и научно објективно. То аутора књижевности 19. вијека и дугогодишњи ди- Сарајевских тема ипак не спутава да, на теме- ректор Института за књижевност, те Новица љу касније стечених искустава, ревидира ути- Петковић (1941–2008), професор на Катедри ске поводом појединих политичких потеза за језик. Заметак потоњих превирања, чији ће тадашњих власти, а чије су посљедице биле ФИЛОЛОГ се крајњи исход постати очигледан почетком очите и у средини у којој је живио и радио. И деведесетих, у ратом омеђеном Сарајеву, наго- поред тога, поменути портрети прожети су 309 Данијела Јелић
дискретном носталгијом за минулим време- доживаљаји тих збивања, који својом умјет- нима и људима који су обиљежили Сарајево и ничком, универзалном снагом снажније дјелу- његову академску средину, као што је и Сара- ју од појединачне, документарне истине. Прем- јево, сигурни смо, дубоко обиљежило њих. О да се одвајају од документарног поступка и својим колегама, неуморним градинарима, Ле- жанра, анализиране књиге, по Летићевом ми- тић – често као близак пријатељ – пише то- шљењу, чувају елементе ратне збиље, прибли- пло, искрено и објективно. Иако је међу њима жавајући се тиме дефиницији романа „савре- било и оних који су, попут Салка Назечића, меног збивања“, тзв. стварносне прозе, препо- били изразито одани југословенству, дјелујући знатљивог обиљежја романескног стварала- у сагласју с његовом идеологијом, као и оних штва посљедњих деценија двадесетог вијека. „несаломљивих“, попут Новице Петковића, Слика ратом захваћеног Сарајева при- који се нису дали „савити под туђи шињел“ – сутна је и у поезији о којој аутор промишља у сви они су, према сопственим могућностима и огледу Ратна поезија Републике Српске у анто- прегнућима, током свог сарајевског периода, логијима. Сводећи појам ратна поезија у на- утиснули снажан печат у културу и умјетност слову рада на ратну поезију у „ужем смислу“, града, који ће трајно понијети и једна од њего- поезију у којој су тематизовани потоњи суко- вих кључних високошколских установа. Стога би, Летић одмах у уводу указује и на дистинк- би се, поред наслова поменутог поглавља, мо- цију на релацији хроничарска ратна поезија – гло дописати – градинари Филозофског фа- умјетничка поезија, стихотворац – пјесник. У култета у Сарајеву. рату у којем „све је пало само срца лете“ – како Сарајевска историја своју трагичну кул- гласи један од стихова из антологија које су минацију достиже у потоњем, ратном, времен- предмет књижевнокритичке анализе – пјева- ском одсјеку, транспонованом на различите но је најчешће о напуштеном завичају, преви- начине у текст савремених прозних и поет- дима знакова који су наговјештавали трагеди- ских дјела. Слика Сарајева – овога пута не као ју, о насилно прекинутој младости, „младим цвијета градова из пјесама на турском језику, крстовима“, о покушају да се, каткад пркосно већ као огњишта ратова, метафоре која га, и бунтовно, укаже свијету на истину. Успо- кроз вишевјековне историјске потресе, можда ставља се, вели Летић, и „дијалог с Богом“, у најтачније одређује – може значајним дијелом једном од најчешће заступљених пјесни- да се сагледа и у Три женске књиге о грађанском чких жанрова у овим антологијама – мо- рату, првом огледу у посљедњем, трећем чину литвама. И Сарајево је нашло своје мјесто у књиге – Огњиште ратова. Ријеч је о књигама ратној поезији Републике Српске, као изгубље- Изаћи из Сарајева (2009) Вере Тутњевић, Не ни праг многих пјесника, који ће о ратним плачи за Сарајевом (1996) Вишње Крстајић Сто- ужасима овладалим градом оставити и упеча- јановић и Зашто одлазите из Сарајева (1997) тљиве стихове. Некадашњи цвијет градова по- Радмиле Поповић, примјерима прелазних стао је метафора српског страдања, па ће мно- жанрова – од документарних ка књижевно- ги пожељети оно што је Дејан Гутаљ преточио умјетничким. У све три књиге сусрећемо се с у стих, молитву упућену Богу: „Молим те, текстовима који говоре о Сарајеву у ужем сми- Боже, да прођем кроз сваки лепи град / Само
VI 2015 11 слу, „о ратном хронотопу као затвореној не дај ни у сну да прођем Сарајевом“ (229). позорници“ (193). Полазећи од књижевно- Стога аутор аргументовано закључује да је теоријског одређења публицистичких жанро- српска ратна поезија, без ратних јуначких ва и могућности њихове умјетничке „надо- „усклика“ и грубе ратне реторике, с молитвом градње“, аутор на примјерима наведених дјела као централним пјесничким жанром – дубоко указује на разноврсност начина њиховог пре- антиратна и лирска, модерног сензибилитета, ФИЛОЛОГ обликовања у литерарни текст. Први сигнал која „сугестивно хвата трепет душа песника, у преобликовања, путем „очуђења“ стварних свој мекоћи женског човековог принципа“ 310 збивања, јесу интимно и субјективно сјенчени (234). Сарајево у три чина
Поступак преобликовања документар- нијансиран субјективним, емотивним и ре- не, фактографске грађе у књижевноумјетни- флексивним приповиједањем, у којем писац чки жанр у жижи је Летићевог интересовања у аналогије ратним збивањима налази у Библи- огледу Ратна проза Радована Вучковића. Ау- ји с којом интензивно кореспондира текст ње- тор на примјерима збирки приповједака Са- говог романа. Величковић пак, по ријечима рајевске ратне приче (1997) и Приче сарајев- аутора, посеже за жанровским амалгамом, ши- ских избјеглица (1998) – којима су као предло- роком лепезом писаних и усмених жанрова жак и инцијална каписла послужиле пишчеве инкорпорираних у ткиво дјела и зачињених ратне забиљешке из којих је настала књига дозом хумора и карневализације као сред- документарних записа Збогом Сарајево (1994) ствима ублажавања ратне трагике. Квалитет – прати поступак трансформације дневничких више овог огледа свакако је и способност ауто- забиљежака у књижевноумјетнички жанр. До- ра да се научном коректношћу и објективно- пуњена, редигована и дорађена, у процесу то- шћу дистанцира од придавања националног ком којег нестају „’ауторство и одлике личног или територијалног предзнака анализираним стила’“ (236), документарна грађа постаје романима, у потпуности уважавајући – без књижевно свједочанство. У једном од научно обзира на то какве су – тачке гледиште писаца, најкомпактнијих огледа из књиге Сарајевске из којих је сагледан рат. Као опора поента теме, нарочито је сугестивно Летићево тума- текст наткриљује сувисла Летићева констата- чење алегоријско-симболичног слоја припо- ција, изречена поводом завршетака помену- вједака којима почиње и завршава један жи- тих романа, да Сарајево никада неће постати вотни, али и „приповједачки круг“ у назначе- „нови Јерусалим“ нити ће пребродити створе- ним збиркама, уоквирен „причама“ о доласку ни културолошки и национални јаз. и одласку јунакâ из Сарајева. Сарајевску драму од три чина Летић уо- Посебну пажњу Летић посвећује Вучко- квирује епилошким текстовима Молитива за вићевим путописима, обједињеним у књизи изгубљени град, Библијски подтекст Капорове Читање градова (2011), која је, осим „доку- ’Хронике изгубљеног града’ и Слово о Милици ментарне панораме“ о градовима, и дневник Иванишевић, Сарајки на Бежанијском гробљу. путовања, који садржи и интимну животну Првим огледом аутор дискретно сугерише и причу пишчеву. Његов „документарни днев- свој однос према изгубљеном граду, однос ли- ник“, закључује аутор, има карактер раскома- шен мржње и огорчености, упркос непријат- даног романа у којем различите текстове о гра- ним и нелијепим искуствима, а који врхуни у довима, као дијелове постмодернистичке имплицитном молитвеном озрачју, баш као и структуре, обједињује драма ауторове душе, а Капоров роман, за све пријатеље којих више оквир им даје уводна посвета супрузи и сјећа- нема и за некада „свој“ град који то више није. ње на њу у посљедњем путопису књиге/града. Летић цијели Капоров роман поима као би- Протекли рат и његово транспоновање у блијски псалам који је „’молитва невољног, кад књижевноумјетнички текст предмет је огледа му је тешко, па пред Господа излива тугу сво- Два ратна романа о Сарајеву. Романе Твоје ју’“ (280), што је за аутора и упоришна тачка за срце, зеко (1998) Стевана Тонтића и Коначари појашњење доминантног лирског тона романа
(1995) Ненада Величковића, аутор огледа ана- и асоцијативних низова слика, несвојстве- VI 2015 11 лизира пажљиво и зналачки, прибјегавајући и них хроничарској конкретности и узрочно- интертекстуалним приступима. Уочавајући -посљедичној фабули. Трагајући, како и сам на- сродне и дистинктивне елементе, Летић исти- слов огледа упућује, за библијским подтекстом че да је поменутим романима заједнички ауто- у посљедњем Капоровом роману из сарајевске биографски карактер текстова, у чијој је осно- трилогије, аутор му, између осталог, налази ви романескна ратна прича коју су обојица аналогије с поучним причама о Сунцу и орлу, ФИЛОЛОГ писаца искусила на сопственој кожи. Тонти- из Физиолога, средњовјековног зборника але- ћев роман је више традиционалног карактера, горијских прича. Указује Летић и на механи- 311 Данијела Јелић
зме којима се одмотава клупко пишчевих сје- многе давнашње догађаје и судбине, као најаву ћања, уоквирено хиландарским молитвеним потоњих ратних збивања. бдјењем, а које иницирају ударни стихови из И Сарајевске теме, попут Капорове Хро- Псалама Давидових. Тако се, током само једне нике изгубљеног града, молитвени су шапат ау- молитвене ноћи, пред пишчевим очима смје- тора за стечени па изгубљени град и људе којих њују сарајевска сјећања и слике, да би ушле у више нема у њему; то је својеврсна књижевно- вјечност књиге-храма у којем „време више не научна памћеница о Сарајеву које је неповрат- брише његове обрисе у памћењу, ни ауторо- но ишчезло, а аутор га, као покушај зидања и вом ни других Сарајалија сличне судбине“ очувања негдашњег града и људи које је волио, (291). трајно похрањује у портретима културних и научних радника, сарајевских „неимара“, чије Словом о Милици Иванишевић, колегици је вишедеценијске напоре расточио рат. Ди- с Филозофског факултета у Сарајеву и пото- скретна је то и незлобива зиданица Сарајеву, њег на Палама, топло и са сјетом писаним, као достојанствена, научно одмјерена и отмена, извјесним заокружењем сарајевске драме, као што је – а то ће, вјерујемо, здушно посвје- оцртана је једна овоземаљска путања као пара- дочити сви они који познају Бранка Летића – дигма животне кружнице многих сарајевских и сам њен аутор. И све то упркос бројним културних и научних радника, Срба. Овим ожиљцима у души, тим невеселим пртљагом из текстом аутор даје завршни, импостирани тон потоњег рата, и кривим убјеђењима, из времена портретима сарајевских градинара и њихових док још није, како пјесник пјева, густу „копре- судбина из првог и другог чина књиге, одаслат ну скинуо с очију“. из накнадне, послијератне перспективе и стварности, да на другачији начин „озвучи“ [email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
312 култету уНовом Саду. одбрањену 2010.године на Филозофском фа- дисертацију, докторску представља дорађену шког факултета Универзитета уБањој Луци, и крајем 2014.године, уиздаваштву Филоло- К Никитовић, Зорица (2014), ЈЕЗИКА ДЈЕЛА КАОСПОЈДУХОВНОСТИИ ОРИГИНАЛНИХ СРПСКОСЛОВЕНСКИХ СЛОЖЕНИЦЕ САКРАЛНОГКАРАКТЕРА рактера Рјечник еаЧлквћ УДК 821.163.41.09(048.83) 10.7251/fil1511313c DOI Филолошки факултет Универзитет уБањој Луци Вера Чолаковић вих ријечи, међу њима и композита. Каои све укалкирању управо налазило иуграђењу но- сепро- рјешење термина, теолошких из круга упитању лексема је кад посебно недостатак ка, чи при превођењу првих књига са грчког јези- гдје било није словенских рије- еквивалентних моделима. творбеним Тамопрема постојећим твореница играђењем калкирањем богатио венског, лексички дијелом адругим се фонд изпрасло- наслијеђена словенска лексика је старо- дијелом Највећим Методија. и Ћирила од времена богаћење браће во мисије Свете ињего- лексички језика старословенског фонд вима ексцерпиране. из којих су којима сложенице су груписане према тексто- крају иприлози извори, књиге литература у су 240–267), (стр. 197–239), 169–196), (стр. 138–168), Структуру књиге чине: Структуру У уводном дијелу се осврнула ауторка на (стр. 25–137), (стр. ра ра каракте- сакралног дјелима словенским њига , Бања Лука: Филолошки факултет. Зорице Никитовић, је објављена Синтаксички аспекти сложеница Стилско-функционална анализа Стилско-функционална Сложенице у оригиналним српско- оригиналним у Сложенице Закључак Семантичка анализа Семантичка Творбена анализа (стр. 268–287).На (стр. Сложенице уоригинални Сложенице Увод (стр. 5–24), (стр. (стр. (стр. (стр. (стр.
стила, што значи што корпуса своје усаставу стила, да су књижевних високогкорпусу дјела сакралног спроведеноних је типова. Истраживање на сложеница ипојединих творбе- заступљеност премакао цјелине њеним компонентама, те семантичка саставниц веза сложене ријечи, синтаксичко- структура слике, анализирана потпуније што творбена је и теолошких критеријума. Уциљу добијања подразумијева који лингвистичких везу ступ циљ неопходан интердисциплинарни је при- истраживачки постављени би се реализовао сложенице српскословенских споменика. Да смисаоности носе значе богатство икакво одговори напотраже очигледна питања шта се нашлива који су да пред био ауторком, се је њиховутала семантику, да тако један од циље- обухва- уопште дине анису категорије ријечи, меницима (Цет) ограничена била су на поје- живања сложеница усрпскословенским спо- словенске епохе. и саопштити уоригиналним дјелима српско- или онога сести што жељело језиком исказати преве- зичких требало уобличења је онога што незаобилазна покретачка снага нових је- путу на том су Сложенице принципима. беним лексике понаслијеђеним твор- ција богаћења тенден- сесловенског настављала али језика, лексичкивенског преузима језика старо- фонд исрпска редакције друге редакција старосло- м српскословенским дјелима сакралног ка- сакралног дјелима м српскословенским Како из Увода сазнајемо, претходна истра- а, однос сложеницеа, приказ 313 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Вера Чолаковић
мјесто нашли: химнографска литература, ха- или пак синтагме. Према анализи грађе, Зори- гиографије, опис преноса моштију светитеља ца Никитовић запажа да сложенице у функци- и панегирична литература. ји субјекта могу да кондензују субјекатску ре- Азбучна систематизација сложеница из ченицу, као у примјеру podvigopolo/nikq – одабраних оригиналних дјела (укупно 35 ана- онај који Богу приноси подвиге (188), док сложе- лизирана дјела) дата је у форми Рјечника (стр. нице које врше функцију адвербијалних одред- 25–137) уз лексикографску обраду која подра- би могу да кондензују синтагме као у примјеру зумијева врсту ријечи, пренос на стандардни mqnogoslqzqno – са много суза (189). српски језик, контекст, извор и продуктив- Са семантичког становишта сложени- ност. це сакралног стила у оригиналним српско- У поглављу Творбена анализа (стр. 138– словенским споменицима проучене су у кон- 168) Зорица Никитовић разматра творбене тексту времена у коме су настале, тачније у моделе, посвећујући пажњу и граничним поја- контексту идејног свијета средњег вијека, али вама гдје се поставља питање да ли је сложени- се ауторка осврнула и на сложенице сакралног ца настала слагањем или сложено-суфиксал- карактера данас о чему се говори у поглављу ном творбом, затим да ли су у питању сложе- Семантичка анализа (стр. 197–239). Идејни нице настале слагањем или сраслице настале свијет средњег вијека је теоцентричан, што се срастањем (од нпр. синтагме mqnogo gry[qnq одражавало на културне и друштвене вријед- могао је настати придјев mqnogogry[qnq). У ности, а то најбоље свједочи средњовјековна вези са првом творбеном основом, као најпро- књижевност. При том, и језички план нужно дуктивније у високом, сакралном стилу, јавља- прати идеје, начела и суштинске вријдности ју се основе blag-, bog-, vqse- и mqnog-. Према тога доба у коме „сав човјеков живот био је критеријуму морфеме у функцији творбеног усредоточен на спасење“ (197). Језик културе форманта ауторка је на српскословенском средњег вијека одликовао се „духовном усмје- корпусу пронашла чак дванаест различитих реношћу, типизацијом која је била претпоста- творбених типова ријечи сложене творбене вљена индивидуализацији“ (198). У том кон- структуре и то: сложених од двије творбене тексту треба тумачити сложенице, посебно основе које су исотвремено и коријен ријечи оне које у свом саставу имају именицу Бог. Зо- [bogomoudrq (163)], сложених од двије творбе- рица Никитовић упућује на то да је извјесни не основе од којих је друга творбена основа број сложеница сакралног карактера из срп- настала суфиксацијом [;rqnorizqcq (163)], скословенског периода жив и данас, посебно у потом сложене од двије основе од којих је дјелима Светог Николаја Српског и Светог друга настала префиксалном творбом Јустина Ћелијског. [mqnogopresvytlq (164)], итд. У овом поглављу дата је семантичка кла- Истраживању синтаксичких односа са- сификација сложеница, потом тумачења ка- ставница унутар сложене ријечи посвећена је рактеристичних продуктивних основа, те ста- пажња у поглављу Синтаксички аспекти сло- тус и значења егзоцентричних и ендоцентрич- женица (стр. 169–196). З. Никитовић у истра- них сложеница. женом корпусу, према синтаксичким критери- И поред језичке типизације у текстовима
VI 2015 11 јумима устаљеним у литератури о композита- високог стила какав је сакрални, могуће је по- ма, утврђује четири типа сложеница, а то су: сматрати статус сложеница и на стилско-функ- копулативне, детерминативне (атрибутске и ционалном плану о чему се говори у поглављу адвербијалне), допунске и субјекатске. Испити- Стилско-функционална анализа (стр. 240– вање синтаксичких конструкција које су у 267). У овом поглављу компариране су сложе- основи сложеница доводи до закључка „да су нице: двају епоха (рашка и ресавска), различи- ФИЛОЛОГ сложенице својеврсни кондензатори одређе- тих жанрова виског стила и различитих писа- ног синтаксичког значења“ (183). Кондензо- ца. Како ауторка запажа, у ресавском периоду 314 вовању могу бити изложене цијеле реченице долази до изразитије фреквентности сложе- Сложенице сакралног карактера оригиналних српскословенских дјела као спој духовности и језика
ница у поређењу са рашким периодом, што се Књигом Сложенице у оригиналним срп- објашњава једним од начела ресавске реформе скословенским дјелима сакралног карактера Зо- – тежњом ка језичком савршенству. Једина ра- рица Никитовић показала је спремност да се злика међу жанровима у погледу употребе сло- сложеницама приступи управо онако како је женица јесте квантитативна разлика, док ра- једино исправно – и са лингвистичког и са тео- злике у фреквентности и избору одређених лошког аспекта. Сложенице су растумачене на типова сложеница код различитих писаца за- различитим лингвистичким плановима, чиме висе понајвише од теме о којој пишу, личности је дата свеобухватна и студиозна анализа рије- писца и нешто мање од епохе којој припадају. чи које су својом двокорјенском структуром Сложенице имају изразиту поетско-стил- крајеугаони камен средњовјековног језичког ску улогу у текстовима високог стила, а та израза сакралног карактера. Сложенице у ори- функција понајбоље долази до изражаја у стил- гиналним српскословенским дјелима сакралног ским фигурама, па је З. Никитовић, дајући што карактера представљају допринос деривато- потпунију слику сложеница, анализирала је- логији, а управо то подручје у србистици није довољно проучено. зичку метафору, антономазију, етимолошке Истовремено, ова књига може и да нас фигуре и епитете. подсјети шта заиста значи otq;qstvi}l}bqcq У Закључку (стр. 268–287) дати су ста- (онај који воли своје отачаство) и на том трагу тистички прегледи анализираних сложеница колико нам је неопходно Edinosqgla[eniE и квантитативна анализа, потом систематич- (једногласје, сагласност). но изнесени резултати анализе по језичким нивоима. [email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
315 prikaz
Anja Bundalo UDK 821.133.1.09(048.83) Univerzitet u Banjoj Luci DOI 10.7251/fil1511316b Filološki fakultet
SAN O AUTORITETU I JAVA MANIPULACIJE U DJELIMA FRANCUSKIH PROSVJETITELJA
Naučni eksperiment i književna manipulacija u vijeku prosvjetitelja.1 Međunarodni tematski zbornik (2014), ur. Žan Mari Gulmo (Jean-Marie Goulemot), izdavač Minerve, pod pokroviteljstvom dok- torske ekipe Kulturološke i diskurzivne interakcije Univerziteta Fransoa Rable u Turu.
esto dovođena u izravnu vezu sa najva- ke,4 istraživački fokus pomjeraju na ispitivanje žnijom u nizu revolucija koje su zbrisale položaja i porijekla autoriteta kao šire postavlje- Čtekovine starog režima2 i monarhijske nog koncepta u diskursu francuskih prosvjetite- vladavine, Francuskom revolucijom iz 1789, mi- lja. Kako sam pisac stiče autoritet? Na koji način sao francuskih prosvjetitelja i danas je u centru se služi naučnim dostignućima svog vremena da interesovanja ne samo pripadnika univerzitet- bi opravdao svoje tvrdnje? Odgovore na ova i skih krugova već i velikog dijela francuske inte- druga pitanja nude autori tekstova koje ćemo u lektualne javnosti. O aktuelnosti filozofske i po- ovom prikazu predstaviti u osnovnim crtama. litičke misli prosvjetitelja, čiju okosnicu čini pro- Podsjetimo na početku, da je u vijeku u kojem je upotreba štamparije pristupačnija nego ikada ra- blematika vezana za pojmove autoriteta i mani- nije, pisac-filozof sam sebi pripisao ulogu nosioca pulacije, svjedoče i autori radova sabranih u zbor- prometejske vatre, te sopstvene tvrdnje (ne samo niku naziva Naučni eksperiment i književna ma- one političke prirode) želi nametnuti kao empi- nipulacija u vijeku prosvjetitelja, objavljenom rijsku istinu. 2014. godine. Ovi se stručnjaci za francusku Ovakva nova perspektiva preispitivanja književnost osamnaestog vijeka pri tome upravo autoriteta pisaca-filozofa u Francuskoj osam- ograđuju od takvog jednostranog, revolucionar- naestog vijeka, okupila je autore gore pomenutog no obojenog, tumačenja autoriteta francuskih zbornika (njih dvanaest) sa zajedničkim ciljem: pisaca-filozofa čemu su inače pribjegavale cijele da odgovore na pitanje na koji način piscu polazi generacije njihovih prethodnika, kako to u uvod- za rukom da njegove trvrdnje budu posmatrane noj studiji podvlači urednik zbornika Žan Mari kao neoboriva istina, kako on tu istinu dedukuje Gulmo.3 Oni, naprotiv, svjesni čestog svođenja i da li se autoritet može steći pukom manipulaci- prosvjetiteljskih teorija na revolucionarne poru- jom činjenica za koje pisac tvrdi da su i eksperi- mentalno provjerene. Naglasimo da je zajednički 1 Expérimentation scientifi que et manipulation littéraire au siècle des Lumières, sous la direction de Jean M. Goule- cilj ovih autora demistifikovanje autoriteta pisa- mot, Minerve, Paris, 2014. ca-filozofa nerijetko zasnovanog na proizvolj- VI 2015 11 2 Izraz stari režim (Ancien Régime) koriste članovi nacio- nom karakterisanju teksta kao produžetka stvar- nalne skupštine od 1789. kako bi negativno označili do nosti ili na pribjegavanju mehanizmu potvrđiva- tada postojeći, Revolucijom svrgnuti, monarhijski si- stem državnog uređenja koji je bio na snazi od Anrija IV 4 Prema Gulmoovom mišljenju radi se o tehnici kojom se (Henri IV, 1589–1610) do juna 1789. služila cijela jedna plejada kritičara, tačnije gotovo svi 3 Gulmo pri tome navodi neka od sljedećih imena: La Arp prethodnici Gistava Lansona (Gustave Lanson, 1857–
ФИЛОЛОГ (La Harpe), Augustin Barruel (Ogistan Baruel) te Hyp- 1934) i Pola Azara (Paul Hazard, 1878–1944). Tek ovi polite Taine (Ipolit Ten) i napominje da su kasnije pro- potonji, zbacivši isključivu odgovornost za Revoluciju sa svjetitelji citirani i kao preteče socijalističkih i marksi- prosvjetitelja, podrobnije ispituju uzroke „krize evrop- 316 stičkih pokreta. ske svijesti“ (str. 11). San o autoritetu i java manipulacije u djelima francuskih prosvjetitelja nja autentičnosti činjenica manipulatorskim izbo- predstaviti kao prirodnu zakonitost pa makar i rom forme (npr. pisac romana u epistolarnoj uslovi rada u kojima se došlo do tih „istina“ bili i formi u uvodnom dijelu često izričito bi naglasio očigledno nepodobni za dolaženje do njih (ne- kako je pronašao autentična pisma čiju je sadrži- vjerodostojno je prenesena i sama atmosfera u nu pretočio u književno djelo; najistaknutiji pri- radionicama na pomenutim gravurama a da ne mjer ovoga su Opasne veze5 Šoderloa de Lakloa govorimo o tome da eksperimente nisu, ili su ih [Choderlos de Laclos]). vrlo rijetko sprovodili sami autori tekstova koji- „Došlo je vrijeme da se na prosvjetitelje pri- ma je utvrđivana njihova naučna istinitost o mijeni njihov sopstveni postupak i da se pod čemu detaljnije govori Gulmo). lupu kritičkog razuma stavi sve ono što je činilo Primjer blizak Enciklopediji je i djelo erudi- osnov njihove misli“6, završne su riječi uvodne te, filozofa sa margine prosvjetitelja, Žan Antoa- studije Ž. M. Gulmoa. U ovoj opširnoj studiji na Nolea (Jean Antoine Nollet), koje obiluje pod nazivom „Iskustvo i eksperiment, težnja ka upotrebom termina „eksperiment“. I Nole je, literarnom“ („Expérience et expérimentation, la kao i enciklopedisti, shvatio da se do sticanja sta- tentation du littéraire“), Gulmo navodi oblike tusa sveznajućeg može doći samo iznošenjem ek- eksperimenta koji su itekako bili podobni za ma- sperimentalno provjerenih činjenica, tačnije nipulaciju u krugovima intelektualne elite osam- onih činjenica za koje se tvrdi da to jesu. Uz to se naestog vijeka. Dobro je pri tome poznat primjer treba sjetiti naklonosti publike tog vremena po- gravura u sklopu Enciklopedije7 na kojima su zorištu i jasno je kako lako „teatralizovanje ek- predstavljeni ne samo instrumenti korišćeni pri sperimentalnog čina prilagođava fiziku ukusu či- sprovođenju eksperimenata već i sami naučnici talaca tadašnjeg francuskog društva“8. koji su ih sprovodili. Pri tome je naučnik ili rad- nik, zanatlija, prikazan u procesu rada po prvi put humanizovan. Do tada prevlađujuća slika al- hemičara u gotovo oniričkom okruženju epruve- ta iz kojih bi se očekivalo da polete duhovi, zamije- njena je slikom hemičara, radnika okruženog mašinama koje on pokreće i njima upravlja. Pri- kaz sa gravure služio je, logično, kao potvrda isti- nitosti iskaza iznesenog u naučnim člancima koje su u Enciklopediji, između ostalih, objavljivali i velikani prosvjetiteljske misli poput Didroa (De- nis Diderot), D’Alembera (Jean Baptiste d’Alem- bert), Rusoa (Jean-Jacques Rousseau) i Voltera Na crtežu francuskog klerika Žana Antoana Nolea (Jean Antoine Nollet) koje je poslužilo kao ilustracija (François Marie Arouet Voltaire). Didro je lično za njegovo djelo Čas eksperimentalne fizike (1738) nadgledao rad na izradi gravura, a neke od njih prikazan je elektrostatički eksperiment. Crtež prikazu- (npr. o nožarskom zanatu) i sam izradio. Namje- je kako je sprovođen naučni eksperiment u doba pro- ra je jasna: naučnik je status sanjara zamijenio svjetiteljstva, u salonima za odmor uz žene kao ravno- pravne učesnice. položajem mehaničara čiji je osnovni instrument
rada razum. A svaki plod istraživanja trebalo je VI 2015 11 Pitanje koje postavlje Gulmo je kako se u 5 Les Liaisons dangereuses (1782). svom djelu pozicionira filozof koji, naizgled pot- 6 Ibid., str. 22. puno stručno i objektivno, sprovodi eksperi- 7 Najveće kolektivno djelo pisaca-filozofa osamnaestog vijeka pod nazivom Enciklopedija ili objašnjeni rječnik ment, kada za pretpostavljeni cilj ima da pro- nauka, umjetnosti i zanata (Encyclopédie ou Dictionnaire svijetli čitaoca. U najvećem broju slučajeva ovaj
raisonné des sciences, des arts et des métiers) izlazilo je u igra ulogu naivnog kreatora čiji su likovi od papi- ФИЛОЛОГ periodu od 1751. do 1772. te je po završetku objavljiva- ra izmakli iz ruku stvaraoca da bi živjeli sopstve- nja sadržalo ukupno 17 tomova teksta (članaka) i 11 to- mova gravura. 8 Ibid., str. 17. 317 Anja Bundalo
ne priče. Takav je primjer Rusoove Nove Eloize9 stvu12 (1719) u kojem je preispitana „pozorišna u kojoj je pred čitaoca postavljeno utopijsko dru- emocija“ gledaoca za vrijeme trajanja predstave. štvo, u kojem su primijenjene određene ekonom- Dibo, naime, tvrdi da gledalac može da osjeti po- ske zakonitosti tog vremena da bi se dao privid zitivnu ili negativnu emociju bez straha da će jedne postojeće zajednice. Roman je laboratorija izgubiti svoju „hrišćansku smjernost“, vrlinu ili u kojoj se, poput sprovodilaca eksperimenta, kre- razum jer igra glumca može da ponudi samo „san ću senzibilna bića. Njihove reakcije i emocije su o autoritetu“. Sva dalja bitna teoretska tumačenja stoga prihvaćene kao vjerodostojne, u skladu sa o položaju autoriteta u pozorištu osamnaestog vi- prirodnim zakonitostima i kao takve lako po- jeka proizilaze, po autoru studije, iz ovakvog Di- unutrene. boovog shvatanja. Nije teško zaključiti da je auto- Gore navedenim pristupom razvija se kon- ritet prema ovim tumačenjima u rukama samog cept o tzv. „svetosti pisca“, prema riječima Pola gledaoca jer je on taj koji odlučuje kako će mani- Benišua (Paul Bénichou) koje preuzima urednik pulisati ponuđenim mu „snom o autoritetu“. da bi ukazao na igru manipulacije u tekstovima Naredne dvije studije bave se pitanjem au- prosvjetitelja, bila ova eksplicitna ili prikrivena. toriteta u Marivoovom (Marivaux) djelu. Obje Prvi dio zbornika pod nazivom Pozorište: ispituju manipulatorski odnos likova u komediji. manipulacije i autoriteti (Théâtre: manipulations Dok prva od njih stavlja akcenat na verbalnost et autorités) obuhvata sljedeće tekstove: „San o Marivoovog pozoriša u kojem je „riječ djelo“ i autoritetu u francuskoj dramaturgiji (1660– sama komedija „laboratorija u kojoj se vrši ver- 1719)“ („Le rêve d’autorité dans la dramaturgie balni eksperiment“ u kojoj su jedni nemoćni je- française (1660-1719)“), „Marivo: manipulisa- zički, pa samim tim i na drugim poljima socijal- nje rječju s ciljem obaranja autoriteta, ili kada cilj nog postojanja, a drugi nosioci verbalne potenci- opravdava sredstvo“ („Marivaux: manipuler la je i autoriteta uopšte, u drugoj je težište na odno- parole pour subvertir le pouvoir, ou quand la fin sima moći zasnovanoj na sticanju novih znanja. justifie les moyens“), „Eksperimentalni autorite- Jedini „stari autoriteti“, koji pri tome zadržavaju ti u Marivoovom djelu“ („Autorités expérimen- moć, su oni koji su spremni da je preoblikuju pu- tales dans le théâtre de Marivaux“) i „Udružene tem sticanja novih znanja. Pozornica kao labora- manipulacije u dramaturgiji XVIII vijeka“ torija u oba slučaja zasigurno potvrđuje autoritet („L’emboîtement des manipulations dans la dra- velikog majstora riječi, samog autora komedije, maturgie du XVIIIe siècle“).10 Iako za zajedničku Marivoa. tematiku imaju anallizu autoriteta rođenog na Posljednja u nizu studija o manipulaciji u sceni ili u dramaturškom tekstu, autori gore na- pozorištu se takođe bavi Marivoovim djelom za vedenih studija preispituju različite vrste autori- koje autor ističe da „ima obrazovnu ulogu, da je teta, manipulaciju koju oni sprovode ili čiji su namijenjena da kazni pohlepu loših likova, da proizvodi. Tako je u prvoj po redu studiji, dat opravda mladost i da oslobodi prostor za pravdu 13 osvrt na istorijsku evoluciju koncepta autoriteta i ljubav.“ u pozorištu. Bosije (Bossuet) i drugi „antipozori- Putovanja i eksperiment (Voyages et expéri- šni“ i hrišćanski autori u XVII vijeku žestoko mentation), drugi dio zbornika, objedinjuje dva osuđuju ne samo pozorišnu već i svaku drugu vr- rada: „Pripovijedanje o fiktivnim putovanjima:
VI 2015 11 stu muzičkog i vizuelnog spektakla podobnog da manipulacija kao iskustvo“ („Les récits des voya- smanji „hrišćansku smjernost“11 receptora. Au- ges fictifs: expérience d’une manipulation“) i tor dalje naglašava važnost Diboovog (Dubos) „Nauka o običajima u Kazanovinom djelu Priča teksta Kritičko razmatranje o poeziji i o slikar- o mom životu“ („La „science des moeurs“ dans l’Histoire de ma vie de Casanova“).14 U prvom od 9 Nouvelle Héloïse (1761). 10 12 ФИЛОЛОГ Autori su redom Logan J. Conors, Lydia Vàzquez, Sarah Rréflexions critiques sur la poésie et sur la peinture Legrain i Karine Bénac-Giroux. 13 Op.cit., „Udružene manipulacije u dramaturgiji XVIII 11 Op. cit. „San o autoritetu u francuskoj dramaturgiji vijeka“, str. 78. 318 (1660–1719) “, str. 32. 14 Autori su redom Antoine Eche i Séverine Denieul. San o autoritetu i java manipulacije u djelima francuskih prosvjetitelja njih autor se bavi pitanjem na koji način čitalac („Madame de Murat et le roman expérimental prećutno prihvata piščev autoritet posmatrajući d’effets“), „Roman ili iskustvo uzvišenosti priro- ga kao na iskustvu15 zasnovano kazivanje. U ne- de“ (Le roman ou l’expérience grandeur natu- kim slučajevima je, pak, bilo vrlo lako zaključiti re“), „Didroova Sveštenica, iskustvo i druga stra- da je putopis plod puke mašte ili erudicije autora- na moći“ („La Religieuse de Diderot, expérience -autoriteta. Uz navođenje naziva brojnih puto- et contre-pouvoir“), „Čitalačko iskustvo i zavo- pisa autor ovog rada kao najistaknutiji primjer đenje čitaoca u libertenskim romanima iz perio- „prevare“ izdvaja Prevoovo (Abbé Prévost) djelo da prosvjetiteljstva“ („Expérience de lecture et Putovanja Roberta Lada.16 Iako je i čitalac savre- prosélytisme dans les romans libertins du siècle menik znao ili je barem mogao zaključiti da su des Lumières“).19 Analizom prisustva nadprirod- sam protagonista Lad i drugi podaci navedeni u nog i odnosom likova prema nadprirodnom u djelu invencija pisca, kako navodi autor studije, fikciji Putovanje na selo20 gospođe Mira (Mme ono što je naročito interesantno je da se Prevo Murat) autorka prve studije iznosi na svjetlo poziva na Ladova iskustva sa putovanja u „ozbilj- dana naum gospođe Mire da „čitaoca podrži u nom djelu koje objedinjuje autentične putopise“ njegovom praznovjerju“. S druge strane, gospođa Opštoj istoriji putovanja.17 Autor studije ovakvo Mira pravi jasnu razliku između obrazovanog svojevoljno prihvatanje uslovno rečeno lažnog sloja društva koji, uprkos ljudskoj želji za oneobi- autoriteta, objašnjava time što je „čitalac prosvje- čavanjem svakodnevnice i pridavanjem noćnim titeljstva, gladan novih znanja, predodređen da šumovima svojstva nadprirodnog, ima izraženu bude predmet manipulacije putem razrađenih želju da sumnje eksperimentalno potvrdi i onog književnih postupaka“18. manje obrazovanog koji želi da ostane u svom O izboru putopisa kao adekvatnog prosto- praznovjerju. Ali, kako navodi autorka studije, ra za kreiranje horizonta očekivanja tadašnjeg iako narativni okvir romana služi gospođi Mira čitaoca govori i druga studija. Kazanova (Casa- da navede svoje savremenike na lucidno razmi- nova), naime, na temelju svojih avantura širom šljanje, on je prije svega prostor u kojem ona sama Evrope daje zaključke o „opštem duhu naroda“ istupa na pozornicu kao jedini pravi autoritet. poput kakvog naučnika. Ovaj poznavalac Mon- Opozicije između obazrivih i praznovjernih sa- teskjeovog (Montesquieu) i Volterovog (Voltai- vremenika, obrazovane aristokratije i uplašenih re) djela, kako svjedoči autor studije, za svoj seljaka, dobrih i loših čitalaca, koje ona nabraja, mondenski uspjeh prije svega duguje tome što je ukazuju prije svega na superiornost autorke u od- tačno znao šta savremenici očekuju i bio je u pri- nosu na likove, ali i na čitaoca kojeg ona poduča- lici da svojim zapisima tome i udovolji. va o ovim razlikama i potrebnoj dozi podozrivo- Romani i eksperiment (Romans et expéri- sti u odnosu na praznovjerje. Ilustrativan je i ci- mentation) – treća grupacija radova sljedećih na- tat sa kraja djela koji ukazuje na želju autorke da slova: „Gospođa Mira i eksperimentalni roman“ svoje jednostavnim jezikom pisano djelo postavi kao instruktivno za čitaoca savremenika na- 15 Podvucimo ovdje interesantno zapažanje, većine autora spram brojnih filozofskih traktata koji su obja- gore pomenutih studija, koje se tiče etimologije riječi expériment (eksperiment, ogled) i expérience (iskustvo). vljeni krajem sedamnaestog i početkom osam- Lako je zaključiti da pojam iskustvo u francuskom jeziku naestog vijeka u Francuskoj: ima identičan korijen kao eksperiment. Autori se služe „Više volim da u knjigama tražim stvari VI 2015 11 etimologijom pomenutih termina kako bi objasnili da su i u duhu čitaoca osamnaestog vijeka eksperiment i isku- koje me zabavljaju nego da se dosađujem čitajući stvo posmatrani kao jedno, tako bi po našem shvatanju apstraktne teorije čija je naučna istina nedokaza- putovanje po prirodi bilo blisko laboratorijskom ekspe- na i upitna a koje me uz to neće učiniti pametni- rimentu (barem je piscu polazilo za rukom da svoje isku- jom niti bolje prihvaćenom u društvu“.21 stvo, čak i fiktivno, prikaže kao eksperiment). 16 19 Voyages du capitaine Robert Lade (1744). Autori su redom Geneviève Clermidy-Patard, Chantale ФИЛОЛОГ 17 Histoire générale des voyages (1754). Meure, Hélène Cussac i Elise Sultan. 18 Op.cit., „Pripovijedanje o fiktivnim putovanjima: 20 Voyage de campagne (1699) manipulacija kao iskustvo“, str. 104. 21 Citat preuzet iz zbornika, str. 151. 319 Anja Bundalo
Druga po redu studija se bavi pitanjem na- mjera autora potpuna i uspješna. Radnja romana rativnog eksperimenta na primjeru Rusoove je fikcijska, a memoarska forma izabrana kako bi Nove Eloize i Didroove Sveštenice.22 Ovdje autor- sadržina bila prihvaćena kao autentična. Autori- ka pravi razliku između iskustva koje tumači tra- tet pisca-filozofa neminovno je pri tome zaslu- dicionalno, kao ono proživljeno, ne dovodeći ga žen jer je djelo, kao i djela ostalih prosvjetitelja, u vezu sa eksperimentom i eksperimenta kao „ak- bilo namjenjeno obrazovanoj čitalačkoj publici tivnog postupka, koji je unaprijed isplaniran, te je autor, da bi manipulacija bila uspješna, mo- konkretan i nerijetko teatralizovan, namijenjen rao posjedovati velika znanja iz oblasti prirodnih provjeravanju jedne ideje, teorije ili unaprijed i primijenjenih nauka. postavljene hipoteze“.23 Studija vrlo detaljno ob- Rad „Čitalačko iskustvo i zavođenje čitao- jašnjava u čemu se sastoji filozofski, a u čemu ek- ca u libertenskim romanima iz perioda prosvjeti- speriment putem same forme (epistolarne, me- teljstva“ vrlo detaljno obrazlaže uspjeh manipu- moarske i sl.) u navedenim romanima i kao po- latorskog postupka autora libertenskih romana sebnu cjelinu izdvaja čin čitanja i pisanja kao za- koji u Francuskoj krajem osamnaestog vijeka sebne vidove eksperimenta. Svaki od ovih ekspe- postaju dominantan žanr. Ova manipulacija je rimenata u pozadini ima jasno postavljenu na- po autorki studije naminucioznije isplanirana, a mjeru manipulacije koja je takođe profilisana na kao osnovnim oruđem služi se postupkom dupli- više nivoa: interno, među likovima, između auto- ranja čitaoca. Naime, čitalac u djelu je u potpu- ra i likova, likova i čataoca kao i čitaoca i autora. nosti kodifikovan učesnik radnje. Najčešće se Eksperimentalno je ovdje dovedeno u vezu sa isku- radi o mladiću ili djevojci koje autoritet iz liber- stvenim putem zajedničke tematike oba romana: tenskog miljea želi da preobrati podučivši ga ispitivanjem ljudske prirode i reakcija čovjeka u osnovama libertenstva. Ovaj obično na sopstve- različitim socijalnim uslovima (utopijskom Kla- nu inicijativu preporučuje i posuđuje sopstvene rensu u Novoj Eloizi i manastiru u Sveštenici). knjige mladoj žrtvi. Manipulacija pisca romana izlazi na vidjelo kroz topos scene čitanja u kojoj Naredna studija takođe se bavi pitanjem je čin čitanja propraćen uputstvom o čitanju autoriteta u Didroovoj Sveštenici, tačnije rečeno kako bi se djelo što bolje „upilo“, mentalno, ali i pitanjem protivteže autoritetu. Didro, naime, taktilno. Opisujući dalje tjelesne reakcije čitaoca- roman uzima kao okvir za sprovođenje eksperi- -žrtve uz paralelno navođenje sadržine djela koje menta baziranog na senzualističkim teorijama se čita, služeći se postupkom mise en abyme, pisac koje su, nakon obaranja kartezijanskih, temelj fi- vrlo jednostavno, kako navodi autorka studije, lozofskih postavki osamnaestog vijeka. Naučna, pokazuje čitaocu da je ovaj već uhvaćen u klopku medicinska analiza zvuka na primjeru ljudskog manipulacije. Specifičnost libertenskih romana vapaja u neprirodnom okruženju poput onog je upravo u tome, tjelesno čitaocu trenutno po- manastirskog, autoru služi kao pozadina za pred- kazuje da je manipulacijska namjera uspjela upr- stavljanje rađanja, kako navodi autorka studije, kos postojanju svijesti čitaoca o namjeri autora. „loših strasti“. Ljudsko tijelo je ovdje uzeto kao Posljednji dio zbornika, Jedna figura, jedna predmet eksperimenta i prikazano je u grčevitoj sudbina (Une figure, un destin), rezervisan je za borbi protiv okova propraćenoj kricima kako bi jednu studiju autora Huana Ibeasa (Juan Ibeas) bilo suočeno sa negativnim autoritetima i izvori-
VI 2015 11 pod nazivom „Liberalni afrancesado između ma patnje, crkvom i monarhističkom vladavi- oslobodilačkog prosvjetiteljstva i odustanka od nom. Didro ove potonje osuđuje na temelju na- vlasti i istorije“ („Un afrancesado libéral entre učnih dostignuća, oslanjajući se pri tome na me- lumières libératrices et résignation au pouvoir et dicinske i filozofske rezultate o povezanosti i ne- à l’histoire“). Rad se bavi sudbinom pjesnika Hu- raskidivosti tjelesnog i duševnog. Autorka studije ana Melendesa Valdeza (Juan Meléndez Valdés, ФИЛОЛОГ ipak lucidno zaključuje da je manipulacijska na- 1754–1817), važnom figurom prosvjetiteljske 22 La Religieuse (1796). misli Španije, koji je, poput ostalih afrancesados- 320 23 Op.cit., „Roman ili iskustvo uzvišenosti prirode“, str. 155. -a, kako su ih pogrdno nazivali sunarodnici, bio San o autoritetu i java manipulacije u djelima francuskih prosvjetitelja pod velikim uticajem francuskog prosvjetitelj- stan izvor za dalja istraživanja problematike stva. Afrancesados-i su sanjali lični uspjeh i pro- manipulacije i autoriteta u književnim djelima. speritet za Španiju koji se, po njihovom uvjere- Za kraj želimo da naglasimo da pored aktuelno- nju, mogao ostvariti putem primjene naučnih sti preispitivanja autoriteta i manipulacije u dostignuća iznesenih u Enciklopediji. Sama Val- književnosti, ideja koje se u sličnom obliku daju dezova poezija je militantna u svom zalaganju za analizirati i u političkom diskursu, i činjenice prosvjetiteljske ideje. Međutim, prema navodi- da su svi radovi objavljeni na francuskom jezi- ma autora studije, Valdez je, skončavši kao egzi- ku, te da smo ih poželjeli predstaviti i nefranko- lant u Francuskoj nakon pada bonapartističke fonim istraživačima, interes za ovaj zbornik ra- vlade u Španiji 1813, ostao zapamćen kao autori- dova polazi i od toga što je isti objavljen pod tet izmanipulisan od strane istorije, tj. političkih pokroviteljstvom doktorske ekipe Kulturološke okolnosti svoga vremena. i diskurzivne interakcije Univerziteta Fransoa Iako smo, zbog formalnih okvira prikaza, Rable u Turu sa kojim Univerzitet u Banjoj bili prinuđeni da dosta šturo predstavimo poje- Luci ima već zapaženu saradnju na polju obra- dine radove ovog zbornika, ostajemo u nadi da zovanja kadra. će barem nazivi tematskih cjelina i bibliografski podaci koji su navedeni u ovom tekstu biti kori- [email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
321 приказ
Соња Леро УДК 821.163.41:821.133.1(048.83) Универзитет у Бањој Луци DOI 10.7251/fil1511322l Филолошки факултет
О СРПСКО-ФРАНЦУСКИМ КЊИЖЕВНИМ И КУЛТУРНИМ ВЕЗАМА
Новаковић, Јелена (2012), Интертекстуална истраживања, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Новаковић, Јелена (2014), Интертекстуална истраживања II (Српско-француски књижевни дијалог), Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
ао резултат бављења српско-францу- проистичу из саме свијести српских писаца, тј. ским књижевним и културним везама уочавају се на нивоу пишчевог позивања на не- Ки настојања да се природа тих веза ког другог писца или упућивања на њега ра- опише, при чему би се указало и на особено- зличитим алузијама. Пут који води до тумаче- сти појединачних стваралачких личности, али ња таквог српско-француског дијалога, за по- и на општије одлике српске књижевности, те лазиште увијек има, како ауторка наводи, ви- начине њеног окретања ка европским књижев- дљиви или скривени цитат или алузију у тек- ним и културним токовима, настале су књиге сту. Метода којом се Јелена Новаковић кори- Јелене Новаковић – Интертекстуална истра- стила у оквиру истраживања представљеног у живања и Интертекстуална истраживања II овој књизи подразумијева препознавање те (Српско-француски књижевни дијалог). Прва полазишне тачке, њено враћање у првобитни књига објављена је 2012. године у издању контекст (француске књижевности) и анали- Издавачке књижарнице Зорана Стојановића и зирање у том контексту, да би се на крају пре- представља, како се наводи у уводном тексту, шло на промишљање о реактуализацији дате наставак бављења интертекстуалним везама полазишне тачке, тј. тражење одговора на пи- између представника српске и француске књи- тање како цитати француских писаца и пје- жевности, којем су претходила учешћа на ра- сника функционишу у новом контексту (срп- зличитим научним скуповима и објављивање ске књижевности). књиге Интертекстуалност у новијој српској Прво поглавље ове књиге насловљено је поезији. Француски круг, 2004. године, у изда- као „Француско симболистичко наслеђе у њу Гутенбергове галаксије. Друга књига наста- српској поезији XX века“ и тематизује пробле- ла је као дио пројекта Српска књижевност у матику која се тиче дистинкције симболизма европском културном простору, објављена је као конкретног покрета и симболизма као 2014. године и надовезује се на Интертексту- процеса, те природу симболистичких тенден- ална истраживања по предмету бављења и на- ција у српској књижевности. Ауторка упућује VI 2015 11 чину на који му се приступа. на то да се везе између српског и француског Новина Интертекстуалних истражи- симболизма могу посматрати са становишта вања у односу на књигу Интертекстуалност дијахроније, којe указује на то да француски у новијој српској поезији. Француски круг јесте симболизам претходи оном у српској књижев- проширење истраживања на прозно и драм- ности (док је француска књижевност у знаку ФИЛОЛОГ ско стваралаштво, поред бављења поезијом. симболизма, српска је у знаку реализма, уз Као предмет промишљања намећу се везе из- одређене романтичарске трагове), али и са 322 међу српских и француских књижевника, које синхронијског аспекта (јер текстови српских О српско-француским књижевним и културним везама
пјесника формирају јединствен корпус који се стављања јединства којем треба да се тежи, као може посматрати у датом тренутку и на осно- траг на основу којег могу да се прате утицаји ву којег могу да се успоставе различите интер- Малармеа на српске ствараоце узима се и мо- текстуалне везе са француским ауторима), те тив бјелине, односно неисписане хартије. Као да се дијалог успостављен између представни- писце и пјеснике у чијим остварењима се про- ка ових двију националних књижевности налазе одјеци ових начела, Јелена Новаковић може остварити као експлицитан или импли- издваја Дучића, Марка Ристића, Андрића, Ду- цитан, као и да се може одвијати на нивоу ин- шана Матића, Јована Ристића, Ивана В. Лали- тертекстуалних, паратекстуалних и метатек- ћа те Борислава Радовића, али обраћа пажњу стуалних релација. Експлицитан дијалог од- и на један вид обнове таквог књижевног изра- носи се на уношење цитата француских ауто- за у самој француској књижевности (у дјелима ра, а имплицитан дијалог подразумијева пре- новијих француских прозних писаца: Мобил узимање појединих књижевних тема или по- Мишела Битора, Живот упутство за употре- ступака. Поред интертекстуалног нивоа, који бу Жоржа Перека), као и на могућност праће- подразумијева вођење дијалога у оквирима ња сродних настојања у оквирима ликовних самог књижевног текста, пажња је обраћена и умјетности (бјелине у сликарству Р. Магрита и на паратекстуални ниво, односно тражење К. Малевича). елемената који би упутили на везу међу срп- Наредно поглавље уобличено је на не- ским и француским ствараоцима у својевр- што другачији начин у односу на прва два, тач- сном окружењу текстова – насловима, предго- није прати стваралаштво једног аутора и бази- ворима, епитафима, а у обзир се узима и ниво ра се на тражењу и анализирању у њему при- метатекстуалности, тј. теоријски и књижевно- сутних елемената који упућују на везу са фран- критички текстови аутора. Још једна битна цуском књижевношћу. Ријеч је о поглављу ставка присутна у овом поглављу свакако јесте „Јован Дучић између парнасовског култа фор- и издвајање три основне етапе у развоју срп- ме и бодлеровских сагласја“, које се заснива на ске књижевности које свједоче о прихватању анализи експлицитног и имплицитног дијало- утицаја француског стваралаштва: почетак XX га овог пјесника са француским књижевници- вијека (симболистичко пјесништво), раздобље ма. Експлицитан дијалог Дучића са францу- послије Првог свјетског рата, те период педе- ским ауторима присутан је у његовим есејима сетих година XX вијека (неосимболизам). и ту се они јављају као основни предмет про- Након првог поглавља које може бити мишљања, али и као својеврсни поредбени схваћено као својеврсни преглед општег типа елементи, тј. као личности на чији рад се Ду- који свједочи о врстама и природи релација чић позива приликом писања о домаћим ства- између француског симболизма и српске књи- раоцима. Имплицитан дијалог остварен је жевности, слиједи поглавље наслова „Од сим- преко употребе разнородних алузија и уочава болизма до постмодернизма: судбина Малар- се на основу присуства подударних тема, слика меових крилатица“. И овај текст карактерише или поступака. Тематизовање начела парна- једна врста општости, а тиче се чињенице да је совске поетике и вођење поступцима који су у посвећен стваралаштву различитих писаца и њеној основи тако се уочава у тежњи ка фор-
пјесника, којима је заједничко управо, у мањој малном савршенству које води ка идеалу ље- VI 2015 11 или већој мјери изражено, позивање на поје- поте, употреби специфичних мотива – мра- дина Малармеова начела. Као основа препли- мор, пјесник као вајар, коришћењу устаљених тања српске и француске књижевности, узима пјесничких облика какав је сонет, удаљавању се малармеовска естетизација стварности уо- од актуелних збивања, тежњи ка елитизму и бличена преко крилатице: У ствари, видите, указују на везу са француским парнасовцима свет је створен да би се завршио једном лепом какви су Леконт де Лил, Сили Придом, Тео- ФИЛОЛОГ Књигом. Поред таквог тражења смисла ствар- дор де Банвил или Теофил Готје. Поред тога, ности у умјетничкој транспозицији и претпо- наводе се и сегменти Дучићевог стваралаштва 323 Соња Леро
који упућују на везу са Бодлером и бодлеров- совању за став Ремона Пикара да критичар ском чамом, те на везу са Малармеом и њего- олакшава однос и сам процес комуникације вом крилатицом о једној Књизи. између дјела и његовог читаоца, о његовом од- Поглавље „Сима Пандуровић и ’инте- бацивању Сартровог критичарског поступка, грална поезија’: француски круг“ посвећено је о навођењу ријечи Клер Лежен да смисао дјела указивању на Пандуровићево добро познава- настаје у односу писца и читаоца, а да не по- ње француске књижевности о којем свједочи стоји унапријед ни код једног ни код другог. његов преводилачки рад, али и онај књижев- Такво виђење читања као сарадње писца и чи- нокритичарски и књижевнотеоријски. Посеб- таоца јавља се већ код Бодлера, у обраћању чи- но се издваја есеј Интегрална поезија и мјесто таоцу на почетку збирке Цвеће зла, а то је до- које Пандуровић даје Виктору Игоу као пра- бро познато и самом Лалићу. Сви ти ставови вом представнику интегралне поезије, оне по- француских аутора којима Лалић посвећује езије која обухвата све жанрове и видове жи- пажњу у својим есејима функционишу и као вота, а наводи се и мото Посмртним почасти- потврда познавања њиховог рада, али и као је- ма као доказ вођења дијалога са Полом Верле- дан вид објашњења сопствених поетичких на- ном. Специфично обликована слика мртве чела и увјерења. драге, присутна у поезији Симе Пандуровића, Након текста о Ивану В. Лалићу, слиједе послужила је као основа за успостављање везе три поглавља посвећена интертекстуалним са Бодлером и његовим пјесмама какве су релацијама између Јована Христића и разли- Стрвина или Пут за Китеру, заједно са моти- читих француских аутора. Ти текстови носе вима пијанства, те синтагмом цвеће бола, која наслове: „Јован Христић и француска поези- неупитно упућује на Бодлерову збирку Les ја“, „Јован Христић и француска моралисти- Fleurs du mal, гдје се облик mal може превести чка традиција (Монтењ, Декарт, Паскал)“ и и као зло и као бол. „Јован Христић и француска моралистичка Релације између Тодора Манојловића и мисао XX века (Сартр, Ками, Греније, М. Јур- француских књижевника предмет су поглавља сенар)“. У првом тексту ауторка скреће пажњу „Француска књижевност у Манојловићевој на дијалог који Христић води са писцима ка- есејистичкој збирци Нови књижевни сајам“. У кви су Бодлер, Валери, Ками, Сартр или Мар- есејистичким текстовима наведене Манојло- герита Јурсенар, отворено или прикривено вићеве збирке, француски аутори, слично као уносећи њихове исказе у сопствене текстове. у Дучићевим есејима, представљају или главни Ауторка даље износи став да интертекстуал- предмет бављења или поредбени елемент. По- ност Христићевих дјела може бити двоструко себно се истиче једна врста критичког односа окарактерисана: усмјерена ка његовом соп- према Игоу, величање Жерара де Нервала (ко- ственом стваралаштву, тј. обликована као јед- јег пореди и са Бодлером), есеј о Јакову Игња- на врста аутореференцијалности, али и окре- товићу који садржи и позивање на Пруста, нута ка остварењима других писаца. Преко писање о стваралаштву Жана Жиродуа, у ко- мотива библиотеке, схваћеног као главне фи- јем се препознаје спој естетичког и етичког гуре постмодернистичке књижевности (при- начела и чији комад Луда из Шајоа бива виђен сутне код Мангела или Борхеса), успоставља
VI 2015 11 као претеча драмских остварења Камија и се релација између Христићеве поезије и Бо- Сартра. длера, у којем Христић види и насљедника Поглавље „Француски аутори у Лалиће- Паскала. Јелена Новаковић задржава се и на вим есејима“ тематизује интертекстуални вид Христићевој пјесми Једно сентиментално пу- есеја Ивана В. Лалића, уочљив на основу писа- товање по мојој соби, која основу има у дјелу ња о различититим француским ауторима или Гзавијеа де Местра Путовање по мојој соби ФИЛОЛОГ позивања на њих. Јелена Новаковић пише о (Voyage autour de ma chambre), заснованом на Лалићевом занимању за Валеријево схватање својеврсном, како се наводи у тексту, пароди- 324 поезије и књижевне критике, затим о интере- рању путописног жанра. Наводи се и Христи- О српско-француским књижевним и културним везама
ћево ослањање на ставове Анрија Мишоа о већи степен посвећености самој рецепцији поезији коју пишу сви, те значај који је за њега француске књижевности код Срба или српске имала Валеријева пјесма Гробље крај мора. На- књижевности на француском простору. Прво редна два поглавља доносе преглед фанцуских поглавље књиге потврђује поменуто окретање прозаиста са којима је Христић установио ин- ка питању рецепције самих дјела. Ријеч је о по- тертекстуалну релацију. Међу њима посебно глављу „Француска књижевност у Српском књи- мјесто заузимају Монтењ (као зачетник фран- жевном гласнику“, гдје се прати присуство при- цуске моралистичке традиције), Паскал (чије лога из оквира француске књижевности у пр- су ријечи узете као мото поменуте пјесме Једно вој и другој серији поменутог часописа. Као сентиментално путовање по мојој соби), Де- најзаступљеније француске писце, чији су тек- карт, Сартр, Ками, Греније, Јурсенар те Бекет. стови објављивани у Гласнику, али и који су Преко поглавља „Владан Десница и оспо- предмет критичког промишљања, ауторка на- равање реализма“ указује се на позивање Вла- води Балзака, Флобера, Мопасана, Анатола дана Деснице на оне ауторе који се везују за Франса и друге. Ријеч је углавном о писцима реализам, али га и превазилазе помоћу елеме- који стварају под окриљем реализма или нату- ната фантастике или давања примата ономе у рализма, иако су тада у Француској заступље- свијести у односу на оно у спољашњој ствар- не нешто другачије тенденције, настале као ности, те се праве и паралеле међу ликовима резултат кризе реалистичких и натуралисти- какви су Иван Галеб, Фредерик Моро код чких остварења. Када је ријеч о заступљености Флобера или наратор Прустовог Трагања за пјесника у првој серији часописа, наглашава се изгубљеним временом. Одбацивање оног типи- присуство пјесничких остварења стваралаца чног при грађењу ликова узима се као спона који припадају нешто ранијим раздобљима – између онога што изражава Десничин Иван Корнеја, Игоа, Нервала, Леконта де Лила, Галеб, Монтењ, Стендал, Пруст или Жид, а Придома, док Рембо и Бодлер нису толико за- као потенцијална интертекстуална веза, која ступљени. Писци модернијег израза више мје- би се тицала начина писања, узима се тежња ка ста наћи ће у другој серији часописа. Тако су јасноћи мишљења и писања. објављивани Жид и Пруст, исправља се нега- Посљедње поглавље „Један европски мит тиван став према Малармеу пред Други свјет- у српској књижевности: Повратак Дон Жуана ски рат, али ни тада Гласник не прати најновије Александра Обреновића“ даје преглед разли- тенденције које се тичу експериментисања у читих актуелизација мита о Дон Жуану, почев вези са аутоматским писањем. Ауторка нуди од његовог настанка у Шпанији, преко Моли- преглед појединих компаратистичких студија јера, Моцарта и Бодлера па до драмског кома- објављених у овом часопису, као и студија о да Александра Обреновића, који улази у кон- везама између француске и српске културе. текст деградације овог мита. Наводећи да је Специфичности избора текстова који су били Молијеров Дон Жуан послужио као основа објављивани, Јелена Новаковић објашњава Обреновићу, ауторка скреће пажњу и на низ општом програмском оријентацијом часопи- измјена на нивоу заплета, догађаја, те избора са, али и самим личностима уредника. или начина приказивања ликова. На основу Поглавље „Милован Глишић и францу-
оваквог поигравања са ликовима, ову Обрено- ска књижевност“ указује на Глишићево позна- VI 2015 11 вићеву драму ауторка повезује и са другим ње- вање француског језика, његово преводилачко говим дјелима: Витез на белом коњу или Брач- дјеловање које је знало бити и хваљено и кри- ни живот Дон Кихота и Дона Дулсинеје. тиковано, те на чињеницу да је избор дјела, Књига Интертекстуална истраживања која би преводио, доста говорио и о поједи- II (Српско-француски књижевни дијалог) пред- ним аспектима његових поетичких начела и ставља наставак рада на интертекстуалним ве- књижевних интересовања. Глишићева прозна ФИЛОЛОГ зама између српске и француске књижевности остварења и специфични елементи фантасти- и културе, а доноси, за разлику од прве књиге, ке у њима заступљени, представљају подлогу 325 Соња Леро
за успостављање веза са Еркманом и Шатрија- кон навођења историјског контекста који је ном, док су поједини тематски аспекти омогу- условио интересовање за српску књижевност, ћили прављење паралела са Балзаком, а они ауторка нуди једну врсту прегледа часописа изграђени на темељима народне смјеховне посвећених славистичким и компаративним традиције – са облицима карактеристичним за истраживањима, општих студија, текстова о француску књижевност, а који су именовани српским народним пјесмама, о појединачним као фаблиои (fabliaux). српским и југословенским писцима, компара- Дио текста посвећен релацијама између тивних студија и приказа различитих публи- француске књижевности и Десанке Максимо- кација, те наводи чињеницу да су аутори тих вић дат је у виду поглавља „Десанка Максимо- текстова и Французи и српски компаратисти вић у контексту српско-француских књижев- и романисти. Народно стваралаштво наводи них веза“. Поглавље обухвата три сегмента: се као главни предмет интересовања францу- „Додири са француском књижевношћу и кул- ских истраживача, али истиче се и степен за- туром“, „Преводи француске поезије“ и „Де- интересованости за стваралаштво појединач- санка Максимовић на француском“. Читала- них писаца: Милутина Бојића, Милана Вука- чко искуство и боравак у Паризу ауторка види совића, Николе Шопа и других. као подлогу за развој поменутих релација, а Поглавље „Песничке вертикале Љубо- наводи и преглед листова у којима је Десанка мира Симовића на француском културном Максимовић објављивала преводе француске простору“ посвећено је преводима Симови- књижевности, као и преглед текстова које је ћевих пјесама на француски језик, навођењу превела, те наглашава да се избор дјела које је наслова тих пјесама и часописа у којима су се преводила може схватити уколико се посматра њихови преводи јавили. Пажња се скреће и на у контексту поетичких схватања саме пјесни- Симовићеве позоришне комаде (Хасанагини- киње. Писање о преводилачким активностима ца, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шо- је двосмјерно, па се тако наводе и примјери паловић) и њихову рецепцију на француском превода Десанкиних пјесама на француски. културном тлу, уз навођење података о поједи- „Француска путописна култура у Андри- ним преводима, објављивањима и извођењи- ћевим записима“ јесте поглавље којим се успје- ма ових драмских остварења. шност Андрићевог специфичног поступка Након текста о Симовићу, слиједе два посматрања домаћег из перспективе неког поглавља општијег карактера – „Тематизација страног објашњава његовим читањем и позна- времена у надреализму“ и „Медитеранска на- вањем текстова путописне и историјске садр- дахнућа у српској поезији XX века: компара- жине. Ауторка књиге даје преглед неких на- тистичка перспектива“. Прво поглавље про- слова који спадају у ту групу текстова, а Ан- блематизује феномен времена као егзистенци- дрићево схватање суштине путовања повезује јалног питања, специфичну функционалну са промишљањима Монтења и Монтескјеа. употребу мотива часовника, појаву окамење- Дјела француских путописаца и историогра- ног времена или његово повезивање са апсо- фа која су била предмет Андрићевог интере- лутним памћењем, те однос хронолошког и совања тако указују на његово занимање за аналошког. О овим феноменима ауторка изво-
VI 2015 11 имаголошке аспекте књижевности, али и кри- ди закључке на основу материјала уоченог у тички став према потенцијалним предрасуда- текстовима Душана Матића, Андреа Бретона, ма и погрешкама које из тих текстова могу да Марка Ристића, али ослања се и на подручје произилазе. сликарства и радове Далија, Магрита, Ђорђа Као својеврсни пандан поглављу о ре- де Кирика. Друго поглавље почиње одломком цепцији француске књижевности у Српском из Христићевог есеја о Лалићу, у којем су са- ФИЛОЛОГ књижевном гласнику стоји поглавље „Српска држане основне одлике топоса Медитерана књижевност у француској књижевној перио- (топоса који је заступљен и у српској и у фран- 326 дици у раздобљу између два светска рата“. На- цуској књижевности). Одлике овог топоса О српско-француским књижевним и културним везама
прате се на основу дјела Јована Дучића, Тина или дијалог култура“. Ауторка се задржава на Ујевића, Драгана Стојановића, Ивана В. Ла- Петровљевој збирци поезије Пета страна лића и Јована Христића, те Валерија, Камија и света, која је на француски преведена као Le Гренијеа. Пажња се посвећује односу између cinquième point cardinal, те наводи примјере Медитерана и хиперборејских крајева, засно- успостављања дијалога са другим пјесницима ваном на опречности, тумачењу утицаја под- који се крећу од навођења њихових стихова до небља на књижевност, успостављању слично- алузија које траже читалачко препознавање и сти између позиције коју љето заузима у годи- сарадњу. Један од мотива на које се скреће па- шњем циклусу и положаја који има подне у жња јесте и мотив библиотеке, чест у постмо- оквиру дневног циклуса, као и супротставља- дернистичкој књижевности, али присутан и њу мотива сунчаног Медитерана романтичар- код Бодлера (у његовој пјесми Гл а с ), те код Јо- ској тами. вана Христића, који Бодлеров стих уноси у Наредно поглавље „Интертекстуалност своју пјесму. као стваралачко начело: Милан Дединац у ди- Преглед сваког од текстова заступљених јалогу са Рембоом“ прати утицаје Артура Рем- у књигама Јелене Новаковић Интертексту- боа на стваралаштво Милана Дединца, уз на- ална истраживања и Интертекстуална истра- помену да је Рембо био изузетно популаран живања II (Српско-француски књижевни дија- код српских авангардних стваралаца. Трагови лог), неупитно указује на тежњу ка исцрпној поменутог утицаја садржани су и у Дединче- анализи интертекстуалних веза које могу бити вом мемоарском дјелу Од немила од недрага, а препознате, у различитим појавним облицима посебно се анализира однос према Рембоовој и уз различит степен истакнутости, при по- крилатици ЈА је неко други, као и проблемати- сматрању поетских, прозних и драмских дјела ка идентитета која из ње произилази. појединих представника српске и француске Интертекстуалном односу између два књижевности. Детаљност истраживања по- књижевника посвећено је и поглавље „Алек тврђује и проширење предмета анализе на ра- Вукадиновић у дијалогу са Валеријем“. Аутор- зличите есејистичке, књижевнокритичке и ка наводи да је Вукадиновић Валерију посве- књижевнотеоријске текстове, уз повремене тио једну песму и четири чланка, те да се на осврте на појаве које припадају пољу ликов- њега често позива у различитим разговорима них умјетности, као и на појаве које се тичу са књижевним историчарима и новинарима. рецепције француске књижевности међу Ср- Пишући о два основна тока поезије двадесе- бима и рецепције српске књижевности на тог вијека, оном окренутом трагизму доба и француском тлу. Овако посматране, књиге Је- суновратној историји и оном аисторичном и лене Новаковић свакако представљају при- надвременом, Вукадиновић Валеријеву Мла- мјер систематично заснованих, детаљних и ду Парку позиционира у оквире овог другог, а методолошки јасно утемељених истраживања као једну од суштинских спона између ова два која освјетљавају разнородне аспекте српско- књижевника, Јелена Новаковић истиче тежњу -француских књижевних и културних релаци- ка поунутрашњењу предмета поезије. ја. Мјесто посљедњег текста у књизи заузи-
ма поглавље „Поезија Александра Петрова [email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
327 приказ
Нина Говедар УДК 821.163.41.09(048.83) Универзитет у Источном Сарајеву DOI 10.7251/fil1511328g Филозофски факултет Пале
КОНЦЕРТ ЗА ЧЕТИРИ ВИОЛИНЕ
Радовић, Миодраг (2014), Компаративни квартет, Нови Сад: Академска књига.
Националне таштине ишчезнуће кад једном појмимо природу уметности и поезије, њену победу над људском смртношћу и судбином, њено стварање једног новог света уобразиље. Тада се, у свој својој разноврсности, појављује човек, свеопшти човек, човек свакога места и сваког времена, а књижевно зналство престаје тада да буде старинска разонода, рачуница о националним потраживањима и дуговањима, или исцртавање мрежа односа и веза. Рене Велек, Критички појмови
исање концерта за четири инстру- руководио. Као најзначајнији, он наводи кри- мента истовјетних мелодијских мо- теријум репрезентативности у националном и Пгућности представља велики компо- европском смислу, односно чињеницу да су зиторски изазов. Потребно је успоставити сви они допринијели афирмацији компара- хармонијски однос који за резултат има савр- тивне књижевности на универзитетском ни- шену полифонију која подсјећа на комплетан воу, не само на националном, него и на много гудачки квартет, а ипак, оставља довољно мје- ширем пољу дјеловања. ста свакој појединачној солистичкој дионици. Компаративни квартет се састоји из че- Управо сличну умјешност слагања гласова у тири дијела, четири огледа о великанима наше једно хармонично вишегласје, показао је Мио- компаративне књижевности: Миодраг Ибро- драг Радовић својом студијом о четворици ве- вац (15–40), Драгиша Живковић (43–74), Зо- ликана српске компаратистике. Књига Компа- ран Константиновић (77–103) и Драгољуб ративни квартет Миодрага Радовића појави- Драган Недељковић (107–141). Уз сваки оглед ла се 2014. године у издању Академске књиге дат је и кратки биографски запис са додатним из Новог Сада. напоменама о библиографији. На полеђини књиге пише: „У књизи Ком- Текс т Свака литература је компаратив- паративни квартет аутор у четири огледа на – компаративиста Миодраг Ибровац (изго- представља четворицу најугледнијих српских ворен у Трстенику на обиљежавању 125 годи- компаратиста: М. Ибровца, Д. Живковића, З. на од рођења М. Ибровца) доноси прије свега Константиновића и Д. Недељковића, који су слику Ибровца из перспективе његових савре- подигли српску и југословенску науку до меника и оних коју су имали прилику да с њим
VI 2015 11 европских и светских висина.“ У кључу онога сарађују: од Исидоре Секулић, преко Добри- што аутор издваја као критеријум, израз нај- це Ћосића и Иве Андрића, који су са њим дје- угледнији се чини подобним. Наиме, на самом ловали испод крова САНУ, до угледних почетку књиге, у дијелу под називом Реч-две европских професора и научника попут Жана оправдања за овакав избор, аутор објашњава Гомијеа или италијанског слависте Ђованија свој одабир имена која ће уврстити у књигу. Мавера. Оно на шта Миодраг Радовић ставља ФИЛОЛОГ Тако он не одриче да су на избор имали утица- посебан акценат јесте, свакако, широко поље ја лични афинитети, али такође наводи неке дјеловања Миодрага Ибровца, те његове сту- 328 од критеријума којима се приликом избора дије објављене првенствено на француском Концерт за четири виолине
језику, које ни до данас нису преведене на срп- књижевне критике (1817–1860) и Ритам и ски. Због тога, дјело професора Ибровца је песнички доживљај. Аутор даје својеврстан имало много више одјека на Француској ака- преглед видова у којима се јавља компарати- демији наука него у САНУ. стичка димензија код Живковића: од тематске Његово монументално дјело Клод Фло- критике, преко испитивања књижевних кон- ријел и европска судбина грчких и српских на- таката, развијених поређења између домаћих родних песама базира се на изучавању предава- и страних пјесника, смјештања одређених пи- ња Клода Флоријела о српским и грчким на- саца у оквире појединих епоха, све до, најуже родним пјесмама на Сорбони 1831. и 1832. гледано, потпуно компаратистичких студија у године, што је уједно први курс ове врсте одр- којима се базира на типолошким поређењима. жан на неком универзитету у Европи. Ова сту- Даље аутор расвјетљава посебне односе у које дија наишла је на врло позитиван пријем у Драгиша Живковић поставља Јована Јовано- европским књижевним круговима, за шта је вића Змаја и Лазу Костића, те расвјетљава чи- професор Ибровац редовно добијао и писме- њеницу зашто је једини Лаза Костић добио не потврде од захвалних колега са различитих монографску студију у шестокњижју Европски универзитета. У прилог томе колико су Ибров- оквири српске књижевности. Значајан простор ца цијениле колеге из цијеле Европе говоре и у овоме огледу аутор даје и Живковићевом реакције на часопис Страни преглед, који су увођењу термина бидермајер у српску књижев- од 1932. до 1937. уређивали он и Милош Три- ну науку, те модификацији и значењском обо- вунац. Овај часопис објављивао је све тадашње гаћивању овог термина, које је Драгиша Жив- значајне компаратисте у Њемачкој и Европи. ковић спровео. За крај, Радовић се осврће на А као производ Ибровчевог познавања два опозитна пара којима се проф. Живковић страних језика, те изузетно истанчаног осјећа- у свом раду много посветио. На првом мјесту ја за естетско у књижевности, јавља се и његова је то однос Доситеја и Вука, који је Живковић богата преводилачка библиографија. Прево- упорно покушавао приказати као пут ка истом дио је са неколико европских језика, а у њего- циљу, али дјеловањем на различитим сег- вој се библиографији наводе четрдесет три ментима тога пута. Други велики пар наше превода, између осталог и први превод Ко- књижевности којем Д. Живковић поклања стићеве пјесме Santa Maria della Salute на пажњу јесу Лаза Костић и Јован Јовановић француски језик. Проф. Ибровац остао је и Змај и питање ко је од њих двојице значајнији данас један од највећих када је у питању изуча- пјесник српског романтизма. Будући да Жив- вање француско-јужнословенских књижевних ковић овдје јасно стаје на страну Лазе Кости- и културних веза. Ерудицијско знање којим је ћа, аутор ће се задржати на расвјетљавању овог са лакоћом владао и жеља за реализовањем става. Животну иронију на крају свог огледа мноштва различитих послова довели су до аутор ће препознати у чињеници да су изабра- тога да, како Радовић вели, Миодраг Ибровац на дјела Д. Живковића Српска књижевност у сам обавља посао за читаве тимове. „У истори- европском оквиру, приређена од стране Душана ји српске компаративистике њему сигурно Иванића, објављена 2004. године управо под припада веома истакнуто место“ (40). иницијалима СКЗ, нацртаним од стране Јова- Текс т Типолошко-морфолошка компара- на Јовановића Змаја.
тивистика Драгише Живковића скреће нам У тексту Зоран Константиновић – глас и VI 2015 11 пажњу да, иако је општепознати уџбеник Тео- феномен аутор вели, како свјестан плодотвор- рија књижевности дјело којим се проф. Жив- ности великога научника, у овом огледу жели ковић афирмисао у науци о књижевности, ње- да да само скицу његових најзначајнијих радо- гово се цјелокупно дјело суштински увијек ва и доприноса научној мисли у области ком- кретало у доменима компаратистике. Мио- паратистике. Наиме, под менторством Пере драг Радовић посебну пажњу обраћа на три Слијепчевића, у току израде докторске дисер- ФИЛОЛОГ значајна Живковићева дјела и то: Европски тације, из пера германисте рађа се компара- оквири српске књижевности, Почеци српске тист, и то је, тврди аутор, почетак пута ка буду- 329 Нина Говедар
ћој имаголошкој фази компаратистике. Чиње- вић је истовремено био у додиру са страном ница да је читав свој живот успјешно надопу- академском критиком, али и са представници- њавао двије области којима се бавио: германи- ма нових, структуралистичких кретања. Буду- стику и компаратистику, један је од разлога ћи да је био близу дешавањима у француској зашто је 1970. године позван на Универзитет у науци 70-их година, Недељковић је уочио и у Инзбруку да оснује Катедру за компаративну својим дјелима дефинисао кризу француске књижевност, гдје је 1990. пензионисан као концепције упоредне књижевности. професор емеритус. Књижевност је доживљавао прије свега И сам Радовић наводи како је тешко не као умјетност која је лијепа само када је вјерна само идентификовати него уопште побројати сама себи, не и науци. Његов однос према шта је све утицало на његов развој и развој ње- књижевности Миодраг Радовић дочарава гове мисли. Ипак се, кад су утицаји у пита- приповједним тоном који одликује Недељко- њу, највише осврће на његовог ментора Перу вићеве радове, те сматра како је његово чисто Слијепчевића и загребачког професора Зденка приповједно писање главна снага његовог сти- Шкреба. Зоран Константиновић незаобила- ла. Међу значајнијим радовима издвојене су зан је глас наше мисли о књижевности, рођен сљедеће студије: Универзалне поруке руске књи- спонтано из германистике прожете домаћим жевности, Моћ и немоћ књижевности, те Вели- утицајима, да би се претворио у неке од најзна- ко доба руске књижевности. чајнијих студија о нашој књижевности у одно- „Надахнут идеалима лепоте и доброте, су према страним. Као и у случају проф. Ибров- овај хуманиста и достојни и аутентични на- ца и Зоран Константиновић је многа своја следник ерудитског компаративизма оставља дјела објавио на страним језицима, претежно завет будућим нараштајима компаратиста: њемачком, те ми још увијек немамо преводе Скрушено чекам да се српски народ препороди, неких од највећих свјетских рефенци када су у да се посвети врлинама, да испуни светосавски питању општа и компаративна књижевност. завет, као народ, посвећен добру, сједињен у љу- Ипак, не треба заборавити споменути бави“ (141). нека од најзначајнијих Константиновићевих Можда је управо овакав апел, пун наде, дјела објављених на српском језику, као што најбоља врста завршне ријечи у овом тексту. су: Увод у упоредно проучавање књижевности, Јер на шта нас друго огледи о четири оваква Интертекстуална компаратистика: компа- великана наше компаративне књижевности ративни прилог проучавању српске књижевно- могу навести, него да се запитамо гдје смо то сти, Компаративно виђење српске књижрвно- данас – гдје је наша писана ријеч, а гдје пак сти, те његов посљедњи значајни рад Лите- критика о истој? Ако данас можемо говорити рарно дјело и национални менталитет. Ово о оквирима европске књижевности, можемо посљедње дјело представља синтезу радова ли говорити о српској књижевности унутар који су донијели још један заокрет у правцу тих оквира? Баш као и Недељковић, већина његових истраживања, а овога пута су се тица- наше културне и научне јавности скрушено ли националног менталитета и промјена које чека да се појави неки нови ерудитни ум и су се на том плану дешавале кроз историју. неко блиставо перо које ће нашу културу и Текс т Компаративне етиде Драгана Не- књижевност вратити у оне европске оквире
VI 2015 11 дељковића, како нам и сам аутор сугерише, до- којима непобитно припада. Оно чему се ми носи мање познате детаље у вези са појавом и можемо надати јесте да ће тај будући нараштај дјелом Д. Недељковића. Драган Недељковић врло опрезно и мудро газити стазама које су свој пут кренуо је од славистике, тачније руси- утабали М. Ибровац, Д. Живковић, З. Кон- стике, да би се за вријеме боравка у Францу- стантиновић и Д. Недељковић, али и многи ској упознао са неким дјелима због којих дола- други научни и литерарни квартети, које ми ФИЛОЛОГ зи до заокрета према француској компарати- данас и овдје нисмо споменули. вистичкој школи. Захваљујући свом положају 330 на универитетима у Француској, Д. Недељко- [email protected] С Пијановић, Петар (2014), ПОЛА ВИЈЕКАСРПСКЕКУЛТУРЕ књигом књигом ционалног даје Петар Пијановић идентитета ња српске на- културе узроке губитка имогуће падомњеговим резултирао културног губљењем и идентитета односноу Срба, један вид деградације који је културногискорак уконтинуитету дјеловања вијека) до данас, двадесетог почетка десио се тим, од њеног изразитог ширења (од иуспјеха родних културе. наука области идругих Међу- науспјехе пољу при- књижевности, историје, изузетне је давала на малом простору туре Оваква шарена лепезакул-ског менталитета. патријархалног избог тако образаца, балкан- на знатанимала усвајање културних утицај је која историје како због жен иразноврстан, сло- је просторима на овим културе појам тим се ломе копљакојем изапада. Самим истока памтивијека, српска земља плодно је тло на кој се аутор бави одређеним секој аутор културолошким подијељенаКњига је на седам цјелина иусва- пропратним дешавањима током тог периода. са свимслику српског именталитета друштва ијасну страна дао потпуну наје петсто преко дјеловања Срба током пола Пијановић вијека, и да критички сагледа културног све аспекте историје намјере скривене Трудећи вијека. двадесетог се да разоткрије српску културу током првих педесет година Београду, ова увид студија у доноси детаљан тика шке књижевне књижевна теорије исрпска кри- пројекта оквиру у настала а сника, ског (2014) у издаваштву рата Службеног гла- нано објављена стогодишњицу Првог свјет- ноеаПинћ УДК 008(=163.41)(048.83) 10.7251/fil1511331p DOI факултетФилозофски Пале Универзитет уИсточном Сарајеву Антонела Плиснић Института за књижевност и уметност у иуметност закњижевност Института Српска култура 1900–1950 Српска култура тих култура на овим просторима. Одтих култура на овимпросторима. ља условила прожимање је различи- положајапецифичност српских зема- у заборав. Једану заборав. виђе- образац којој смо припадали којој Српска култура 1900–1950 Српска култура Културоло- . Пригод-. доведе увезусапојмомнац циљ да је студије ове Ишчитавањем нам јасно овог да увода постаје култура, културни или образац културни круг. културни круг иупрвом свога рада, ре поглављу изасрпску тако историју.за свјетску феноменом (проблемом), релевантним како поставља контуре свога рада. Наиме, сажетим Наиме, свога рада. сажетим контуре поставља културе српске модерне историју кроз историју.та Удругом поглављу доведен националног појам увезу је идентите- дешавања утом периоду. Оваквим излагањем вије док тематскика, је базирана на културна првихисторију педесет година двадесетог државна кућа српска асањоми културе српске разграђивана кућа размеђи двају вијекова више ноикад на је јер вијека, двадесетог наестог ипочетак пресудан Зато је крај тог идентитета. зе девет- кри- тренутне објашњење мим тим даје могуће настајања националногворе иса- идентитета но, Пијановић одго- укултурном тражи кругу најбољејаве се види укултури. рече- Друкчије националнисвој идентитет, аогледање по- те да српски народутицали иразграђује гради оразним дакле, факторима који је, су ријеч припадникаштеног народа. тог студији Уовој национално освије- као појединца финисање мирање културе једног народа астим ина де- обичаји, право, политикана фор- утичу исл. вјера, морал, наука, умјетност, образовање, су: што као Разни чиниоци, културе. домен иоколностирадимо под којим спада радимо у људскогобласт све оно шта дјеловања уоште, та (12).Пијановић ку На самом почетку аутор поставља конту- поставља На аутор самом почетку Студија хронолошки српску обухвата , Београд: Службени, Београд: гласник. дефинише појмове као што су: су: што као појмове дефинише (14). се појам српске културе културе српске се појам лтуру делтуру ионалног ионалног финише Пијановић идентит Култура и Нацрт за грађена и приказ као као е- 331 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Антонела Плиснић
излагањем аутор износи основне идеје које ће пресликало и на приватни живот. Нагло пре- бити темељне у наставку рада. Модерна исто- сијецајући везе са патријархалном традици- рија Срба обиљежена је смјеном патријархал- јом, српско друштво улази у грађански култур- ног, на чије мјесто је дошао грађански култур- ни образац на климавим ногама и непотпуно. ни образац. Оваква промјена културног обра- Као такво, оно иако је културно донијело но- сца условила је губљење националног иденти- вине и напредак, није могло да се носи са гло- тета који је као, саставни дио најприје народ- балним промјенама у свијету, које су захтије- ног а потом и византијског културног насљеђа, вале чврсте темеље. Ипак, промјене у приват- постао југословенски, односно ненационал- ном животу и начину живљења придонијеле ни. Промјеном идентитета и усвајањем југо- су томе да српско друштво напречац сустигне словенске доктрине, Срби су изгубили конти- све европске токове за којим је каскало. нуирани процес развијања властите културе, Аутор је у четвртом поглављу Видови кул- чија се обнова назире тек на крају двадесетог туре изнијансирао слику српске културе и дао вијека. Посматрајући српску културу у зави- јасну представу о образовању, науци, умјетно- сности од историје, Пијановић је показао да и сти, филозофији, књижевности, језику итд. национални идентитет зависи од саме култу- Сваки од ових видова културе представљен је ре, а како је она изблиједила утопивши се у у свом хронолошком развоју, па и током пр- безличну масу звану југословенство, тако је и вих педесет година двадесетог вијека. За све је национални идентитет потпао под кризу. карактеристичан нагли успон на крају девет- У трећем поглављу Оквири културе аутор наестог вијека, тај период је ренесанса српске поменуте промјене културног обрасца посма- културе (289). Образовање постаје доступно тра из угла друштвених (историјских) и при- већини српског становништва, отварају се ватних аспеката дјеловања. Бурна историјска први универзитети, установе од националног значаја (Матица српска, Народна библиотека, дешавања на српском простору почетком два- Народно позориште) а српски научни радни- десетог вијека условила су и драстичне про- ци дају револуционарни допринос науци (Ни- мјене на културном плану. Почетак двадесетог кола Тесла, Милутин Миланковић, Михаило вијека Србија је дочекала на фронтовима а Петровић Алас). На почетку двадесетог вије- тако се и наставило све до завршетка Другог ка српско издаваштво било је у свом зениту. свјетског рата. Нови историјски поредак међу Његујући традицију писане ријечи, издавачи водећим свјетским силама није заобишао ни су постали прави пионири српске културе са кућу на друму, коју је поред тога додатно тере- знатним утицајем на њен развој. Након Првог тило и унутрашње превирање власти. Још свјетског рата српска књижевност по први пут увијек недефинисана и политички нестабил- ишла је у корак са европском и свјетском књи- на, Србија улази у Први свјетски рат у којем је жевношћу. Све наведено има одлике култур- поднијела највеће губитке. Излазећи из тог ног богатства једног народа, који је показо са- рата ипак као побједник, држава је, умјесто да мосталност и висок степен развитка. Са свије- се васпостави на темељу претрпљених губита- шћу о националном идентитету, Срби су по- ка, у савезу са Хрватима и Словенцима изро- четком двадесетог вијека били духовно и кул- дила прво југословенско чедо – Краљевину туролошки освјештенији но што су данас.
VI 2015 11 СХС. Тај плод заблуде у коју су слијепо вјеро- Ипак, нејединство српских земаља и жеља за вали само Срби, док су други народи гајили уједињењем и стварањем словенске нације до- интимне националне интересе, тровао је на- веле су до тога да је српски национални интер- ционални интерес Срба скоро читав двадесе- ес, иако препознатљив, полако постајао југо- ти вијек, да би се у крви угушио почетком де- словенски. Водећи се оваквом романтичар- ведесетих година двадесетог вијека. Неконзи- ском идеологијом, све оно што се вијековима ФИЛОЛОГ стентна политика довела је до затирања поче- стварало није остало у домену народа који је така културног дјеловања која су на почетку стварао већ је лакомислено посуђено идеоло- 332 вијека ишла у корак са Европом. Све се то гији јединства, српска мука, српски труд, срп- Пола вијека српске културе
ски језик под именом хрватски (257). Говорећи титет васкрсава у виду обнове традиционал- о овом културолошком феномену аутогено- ног насљеђа које је, у једном историјском тре- цидности, Пијановић један од његових ини- нутку, било занемарено. Пијановић је овом цијалних разлога види у односу према језику. студијом скинуо прашину са већ изблиједјеле У његовом разматрању негативну улогу имају слике српске културе. Културни развој, ма ка- водећи српски језички стручњаци, на првом кав он био, почетком двадесетог вијека, са- мјесту Александар Белић. Коначан исход ра- ставни је дио историје српског народа. Пија- звоја српског језика од његовог стапања у сло- новићева студија, на тај начин, афирмише тај женицу српскохрватски видимо данас, када су период (који је деценијама послије Другог научно неутемељеним аргументима створени свјетског рата намјерно био скрајнут) као ле- многи нови „језици“. гитимнни дио културног насљеђа. Преци- Завршна поглавља ове књиге предста- зним, сажетим и јасним излагањем, дао је пре- вљају синтезу културолошких и историјских глед једног широко заступљеног феномена у догађаја, који су својом нераскидивом везом једној књизи, за коју се надамо да ће доживје- утицали на схватање националног идентитета ти свој наставак. Тако би српска култура, про- код Срба. Још једном је Пијановић концизно учена са објективног становишта, почивала у и сажето показао како су промјене културних златним корицама а српски народ, без мрља из образаца и укрштање различитих видова кул- прошлости, могао би поново да распламса туре, довели до тога да се српски национални жар националног идентитета. интерес стави по страни у кључним годинама развоја и напретка. Данас, национални иден- [email protected] VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
333 приказ
Марјана Ћосовић УДК 811.163.41(048.83) DOI 10.7251/fil1511334c
НЕКА БУДЕ „КРИВ САМ ШТО ЧИТАМ И ПИШЕМ ЋИРИЛИЦОМ“
Ковачевић, Милош (2013), У одбрану српске ћирилице: хрестоматија, Пале: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.
ада је својевремено један критичар ре- дили у миру. Познато је да су јавне забране о као да српски језик има све предиспо- употреби ћирилице увијек имале супротне ре- Кзиције да постане „немушти језик“ акције код нашег народа. Против прве званич- уколико његови представници наставе позна- не забране издате 1779. године од царице Ма- том стазом немарности и небриге, а Вук Сте- рије Терезије устали су сви Срби на челу са фановицћ Караџић личност које ћемо се сје- митрополитима и епископом. Ни обновљена ћати само по брковима, изгледа да нисмо осје- наредба њеног сина Фрања Јосифа II није про- тили драматичност историјског тренутка и по шла боље, као ни прогони ћирилице у Првом ко зна који пут уступили простор одлагању и и Другом свјетском рату, јер је тадашњи Ср- чекању. У супротном професор Милош Кова- бин знао да сама ћирилица није циљ, већ кључ- чевећ не би приредио књигу застрашујућег но средство за угрожавање вјере и национал- наслова У одбрану српске ћирилице. Већ од са- ности. Његошев стих „нека буде што бити не мог наслова треба се запитати и забринути: може“ домаћи и страни непријатељи примје- Одбрана. У први мах готово да сумњамо у аде- њују стихијски под плаштом закона. Како са- кватност наслова, јер одбранити неког или не- знајмо из књиге У одбрану српске ћирилице рав- што значи да је тај неко или то нешто угроже- ноправност ћирилице и латинице прокламо- но, будући да „вук на овцу своје право има, ко вана Уставом 10. децембра 1954. године у Но- тирјанин на слаба чоека“. Само у први мах вом Саду била је први вид нове манипулације сумњамо у ваљаност наслова, док недуго по- српском свијешћу и савјешћу да су два писма том схватамо да је и наша свијест затрована на исто што и два ока у глави, језичко богатство и шта смо и сами пристали испијајући чашу показатељ толеранције. Од тада се под закон- меда. Природно ће чаша жучи доћи, јер једна ском формулацијом примјењују разни механи- „иште“ другу. Навикли смо на крвави данак, зми да „очињи вид“ зна само за латиницу, док снагу топуза и убојите пушке, али и у таквим латинична слика потпуно не завлада и свије- условима Србин је сачувао свако крвно зрнце шћу. У уводном тексту „У памет се Срби – не своје суштине. Сјетимо се само једног примје- напуштајмо ћирилицу“ приређивач Милош ра из романа На Дрини ћуприја. Након што је Ковачевић објашњава да латиница „није срп-
VI 2015 11 Радисав издахнуо на колцу његов народ није ско писмо, него је писмо српског језика“ (13), допустио скрнављење тијела, кришом су га са- будући да се данас српски језик под несрпским хранили, прекрстили се над гробом, а у њихо- именима употребљава код Хрвата, Муслима- вим домовима горила су кандила „притуљена на, а од недавно се и у Црној Гори пише лати- по ћошковима соба“. То је доказ да не би тре- ницом. Свјестан Дучићевих ријечи да нико бало увијек бити да „страх животу каља образ као Срби нема тако природну тенденцију да ФИЛОЛОГ често“. „све своје велике људе или поубија или унизи, Ни пред ћирилицом Срби нису укаљали и да их затим опева у свом десетерцу као херо- 334 образ у рату и несташици, али су то надокна- је своје нације, и, најзад прогласи светитељима Нека буде „Крив сам што читам и пишем ћирилицом“
своје цркве“, једнако важи и за писмо као „нај- хрватска ћирилица“ Биљане Самарџић, „Хр- сушаственију националну особину“. Отуда и ватска својатања историје српске ћирилице“ вапајни захтјев приређивача „У памет се Срби Милоша Ковачевића и „Континуитет, распро- – не напуштајмо ћирилицу“. Овом успаниче- стирање и статус српске ћирилице – кроз вије- ном молбом отворена је хрестоматија коју чи- кове и данас“ Јелице Стојановић. Да је ћири- ни двадесет и један текст, а ови текстови су на- лица „писмо велике науке и велике књижевно- стали од распада СФРЈ и укидања српско- сти“ (24) са најстаријим споменицима из 10. хрватског језика. Најстарији текст датира из вијека, на чијој основи је створено преко 60 1955. године и припада Лази Костићу, једном европских и азијских језика показују текстови од најпознатијих српских културних радника у Радмила Маројевића и Драгана Бараћа. У од- емиграцији. Ковачевић у уводном тексту обја- носу на остале словенске ћирилице, радикал- шњава и одабир радова који ће одбранити ћи- ном реформом заснованој на фонетском кри- рилицу пред новом хајком, али и уклопити се теријуму „један глас - једно слово“ (33), писа- у четири тематске цјелине, четири поглавља њу слова без помоћних дијакритичких знако- књиге. ва, али и могућности да се без ћирилизације Од наслова књиге У одбрану српске ћири- укључе латински цитати, фразе из западно- лице, уводног текста „У памет се Срби – не на- европских језика, грчки облици, арапски и ри- пуштајмо ћирилицу“ и наслова осталих тек- миски бројеви, Вук Караџић је показао толе- стова наслућује се родољубље, емоционалност рантност ћирилице и отвореност према дру- и есејизам. То је златна нит која текстове држи гима, да јој баш никаква друга законска равно- на окупу. И сам приређивач наводи да није по- правност према осталим писмима није по- шао за најбољим „строго научним, терминоло- требна. шки презасићеним текстовима“ (16), већ тек- Да садашња ћирилица није самоникла и стовима научно-популарног стила. Негдје нам готово „једино могуће и једино природно ре- је и јасан Ковачевићев избор. Нису ни знање, шење“ (52) већ компликован посао гдје је и ни чињенице оно што недостаје нашем човје- стварање једног слова имало бурну историју ку, већ мало соли на никад зацијељену рану до детаља показује текст Александра Милано- која ће пробудити жал, а потом и свијест о зна- вића. Да би Срби добили азбуку од 30 ћири- чају ћирилице. личних слова требало је ријешити питање Како и зашто се десило да попут махови- спорних графема што је много чешће зависи- не која чека „на угашена лица кућа“ и ћирили- ло од „избора ортографског проседеа него од ца живи готово само онда када се умире, на концепције књижевног језика“ (36), јер су јед- надгробној плочи, јасно показује хрестоматија ни били благонаклони према позајмљеница- У одбрану српске ћирилице. ма, а други су настојали да их истисну сино- „Језик је хранитељ народа“, учио нас је нимним посрбицама. То се прије свега односи Вук Караџић. Када каже српски језик, профе- на судбину графема <ф>, <џ>, <ш>, док је ста- сор Ковачевић мисли и на ћирилицу, јер од тус графеме <х> зависио од питања граница свих језика метонимијски се замјењују једино српског језичког подручја. Због само једног српски језик и српска ћирилица. Каква је суд- слова, сонанта <ј>, „латиничног уљеза“ (34),
бина пратила та „богомначртана ћирилска пи- Вук је на себе навукао гњев црквене и грађан- VI 2015 11 смена“, како их одређује Рајко Петров Ного, ске интелигенције. Данас, 150. година од Ву- открива нам прва тематска цјелина „О исто- кове смрти пригрлили смо осталих 29 лати- рији српске ћирилице“ коју чине текстови: ничних слова, истискујући и заборављајући „Ћирилица на раскршћу векова“ Радмила Ма- своја. ројевића, „Словенска и српска ћирилица“ Ћириличка палеографија разликовала је Драгана Бараћа, „Српска ћирилица и концеп- више типова ћирилице, а једна од њих је и бо- ФИЛОЛОГ ције књижевног језика у 19. веку“ Александра санска ћирилица (тзв. босанчица) које се, пре- Милановића, „Ћирилица као босанчица и тзв. ма ријечима Драгана Бараћа користила у Бо- 335 Марјана Ћосовић
сни и Даламцији од 13. до 15. вијека „у руко- чка крмчија Светог Саве, повеље и писма зет- писним књигама и дипломатичким списима“ ских владара, штампане књиге Ободске штам- (33). О муслиманском и хрватском фалсифи- парије, а на прелазу из 20. у 21. вијек Црна ковању српске ћирилице пишу Биљана Самар- Гора је из политичких побуда направила џић и Милош Ковачевић. Наиме, босанчица оштар рез са богатом традицијом. Српски је- као канцеларијски брзопис ћирилске писме- зик је поцијепан на још један дио. Међутим, у ности у 19. вијеку, под Калајевом влашћу из- том бившем српском језику за Црну Гору дваја се као аутохтоно писмо Муслимана, а остала је уткана прошлост њихових предака, ћирилица се још једном нашла на мети забра- док је садашњи црногорски језик одраз заблу- не и потискивања под печатом закона („Gla- да и гријехова. Иако Уставом о језику и писму snik zakona i naredba za BiH, XLIX, 11. NO- Црна Гора једнако држи и до ћирилице и ла- VEMBAR 1915“). тинице, стварност показује другачије што до- Хрватски анимозитет према ћирилици казује истраживање Јелице Стојановић која и познат је и аргументовано доказан. Не само да затвара прву тематску цјелину. Док се на сјеве- је 1941. године Законском одредбом о забра- ру Црне Горе ћирилица „донекле боље држи“ ни ћирилице она истјерана из школа и библи- (106), на југу је ситуација потпуно другачија. отека, а сви натписи на ћирилици „imaju se Процес латинизације у вирјеме равноправно- neodvlačno, a najkasnije u roku od tri dana сти подразумјева да је 95% назива фирми, про- skinuti“ (58), већ се историја поновила и прије давница, улица, ресторана написано на лати- неколико мјесеци у Вуковару. Оно што су спа- ници, док готово да нема ћириличних рекла- љивали и скрнавили, Хрвати данас узимају као ма. Дојучерашња РТЦГ са плаво-бијело-црве- своје „повијесно писмо“ (59) и тим поводом је ном комбинацијом боја, промијењена је у 2012. године одржан „Međunarodni znanstveni RTCG са црвено-жутом комбинацијом, Уни- skup Hrvatske ćirilice“. Према ријечима Биља- верзитет у Црној Гори – Подгорица са плавим не Самарџић и Милоша Ковачевића сви тек- студентским индексима постао је Univerzitet u стови као да су писани истом руком и ниједан Crnoj Gori са зеленим индексима. Јелица Сто- аутор не објашњава зашто тек након 500 годи- јановић наводи и рђав примјер листа Побједа на обраћају пажњу на тај запостављени кор- који је након 66 ћириличних година, 20. маја пус, као и којим писмом су писали Срби у 2010. године „načinili prvi veliki korak“ (110) средњовјековоном Дубровнику? Сасвим је ја- преласком на латиницу. сно да су властитим начелима хрватски фило- Ако се сјетимо приче са почетка текста о лози оповргли предмет скупа. На путу инте- устајању српског народа на сам покушај да грисања ћирилице у хрватски корпус спутава- „губа“ уђе у „торину“, а ћирилица се нађе у ју их „само“ необориви докази. Међутим, „нове опасности, јасно је шта нам данас недостаје – нужде рађу нове силе“ и ако се будемо фатали- вођа. Народ се поново нашао у домановићев- стички мирили са судбином нећемо бити да- ској земљи чуда и духовног сљепила. И када је леко од Његошевог стиха, а српска ћирилица ријеч о ћирилици на сцену је ступила посло- биће промишљено „угурана“ у хрватску кул- вична српска неслога која се нашла и међу турну баштину. лингвистима. Ранко Бугарски и Иван Клајн
VI 2015 11 Ћирилица као духовно насљеђе вијеко- нису за „ћириличку земљу“ (96), већ за равно- вима се преносила и у Црној Гори. Свети Пе- правност, а ако се мора задржати само једно тар Цетињски, Петар II Петровић Његош, писмо „то би морала да буде латиница“ (95), краљ Никола, Стефан Миторв Љубиша, Мар- бира Клајн. За аргументе узима учење страних ко Миљанов писали су ћирилицом. Ћирили- језика, процес дигитализације, коришћење цом је написано Мирослављево јеванђеље, које интернета, имејла, СМС-а, формуле природ- ФИЛОЛОГ је уврштено међу стотину најзначајнијих спо- них наука и слично. Аутор поставља питање да меника у свијету и 2005. године уписано у ли су Руси, Бугари, Грци, Кинези и остали не- 336 Унескову листу Памћење света, затим Илова- латинични народи мање образовани и свјет- Нека буде „Крив сам што читам и пишем ћирилицом“
ски јер његују своја писма? Поменуте аргу- успијева код Срба, а за то су у великим про- менте оборили су стручњаци за технологију центима криви српски информатори и заго- на заједничком савјетовању са лингвистима. ворници венецијанских идеја. То су све оне Ријеч је о још једној пропаганди, налик на ону „покондирене тикве“ за које је све српско хај- о протјеривању ћириличних писаћих машина. дучија, засједа и галама, а ћирилица „негло- На другој страни су критичари који сматрају бална“, „балканска“ и „заостала“ (137). Они се да истицање ћирилице као „стожерне верти- стиде аћимовског у себи (позваћемо се на ро- кале српског духовног, културног и историј- ман Коријени Добрице Ћосића), а „грозна сло- ског идентитета“ (96) не значи и протјеривање ва“ као што су <ф>, <ш> и <ж> подсјећају их латинице. Милош Ковачевић, Предраг Пипер на њихове коријене које желе заборавити и и Радмило Маројевић мишљења су да је једна- створити неку нову лозу у којој нема мјеста ко ангажовање потребно и када је ријеч о за- традицији, а тиме и ћирилици. Отуда они ра- штити писаног и културног насљеђа насталог дије бирају нови језик и писмо испало „испод на српском језику латиничним писмом (ду- Вукове штуле“. Управо та прича о застарјело- бровачка и бококоторска књижевност), буду- сти ћирилице једна је од пропаганди која пло- ћи да су Хрвати заштитили латиницу и у међу- дотворно нагриза ћирилицу. народном информационом систему не посто- Са друге стране, Радомир Лукић сматра ји одредница српски језик – латиница. Тиме је да је недореченост Устава СР Србије довела све што су Срби написали на латиници у до одумирања ћирилице. Оно што према нор- свјетским библиотечким фондовима реги- мативној техници недостаје трећем члану стровано под одредницом хрватска културна амандмана на Устав јесу ријетки изузеци када баштина. се смије писати латиница да не би било као да- Друго поглавље „Око уставног статуса нас, правило је и ћирилица и латиница, а изу- српске ћирилице“ чине текстови: „Ћирилица зетак је ћирилица. Знамо сви колико је истина у амандманима на Устав СР Србије“ Радомира немоћна пред идеологијом моћника, а поно- Лукића, „Статус ћирилице у уставима и зако- вљена лаж и то изнијета у јавност постаје нима о језику и писму у српским земљама“ истина. То ће бити још мање тешко ако се и Милоша Ковачевића и „Венецијанска коми- сами не престанемо одрицати наше најсавр- сија и ћирилица“ Слободана Антонића, који шеније националне ознаке и најачег бедема – аргументовано доносе „степен зловоље европ- ћирилице. Гдје смо тачно сада, налик је на Па- ске битократије“ (138) који су и овога пута по вићеву причу о Хазарима: „У самој земљи мјери закона, а у име неких виших циљева и више се цене у јавним и административним којекаквих поштовања националних мањина. службама они који показују недовољно позна- Наиме, Венецијанска комисија оштро је реа- вање хазарског језика, иако је то службени је- говала на 10. члан Устава из 2006. године, због зик. Отуда често и они који добро знају хазар- уоченог изостављања заштите језичких права ски хотимично говоре овај језик са грешкама, мањинских народа. Са разлогом Антонић страним нагласком и заносећи, из чега извлаче пита да ли је ријеч о шали када се као аргумент очигледну корист.“ (310). Својевремено се по- користи то што „већина мањина радије кори- стављало питање да ли је Павић заправо писао
сти [...] латинично писмо“? (136) Након отре- о Србима? Међутим, када је ријеч о српском VI 2015 11 жњења од неозбиљних аргумената озбиљне језику и ћирилици писац је превидио и тзв. комисије, аутор духовито предлаже награду за „Дукљане“. И умјетник се плашио толике ма- новооткривено право етничке мањине да им штовитости, а то што се све више говори о се држава обраћа на њиховом мањинском јези- „војвођанском језику, влашком и шопском“ ку, али да се истим тим језиком и писмом (164) није ли довољно да схватимо да је „враг обраћа својој етничкој већини. Свугдје у свије- однио шалу“. ФИЛОЛОГ ту свако би „умро од смеха на такву идеју“ Претходна поглавља условила су појаву (136). Оно што нигдје не уроди плодом, треће тематске цјелине „Одумире ли српска 337 Марјана Ћосовић
ћирилица“ коју чини седам текстова: „За и (207). „Једна сламка међу вихорове“ је при- против ћирилице“ Радомира Лукића, „Етапе и мјер часописа Култура који је прешао на ћи- методи истискивања српске ћирилице“ Рад- рилицу, након вишедеценисјких латиничних мила Маројевића, „Ћирилица нестаје заједно издања, 2013. године поводом 1150. година од са Србима“ Драгољуба Петровића, „Ћирили- стварања словенске азбуке. Осим овог примје- ца као почетак и крај српске културе“ Срета ра ћирилица још једино бљесне и живи за врије- Танасића, „Ћирилица под повезачом тавнила“ ме избора и митинга када све пршти од рије- Михаила Шћепановића и „Социолингви- чи: традиција, светосавље, Косово, наша села, стички аспекти омаловажавања ћирилице“. а под окриљем ћирилице. Једино тада знамо за Аутори су се сложили у једном: „Ако не знаш Пркосну песму Добрице Ерића и лажемо док које је твоје најважније обележје, гледај на шта аплаудирамо на стих „Крив сам што пишем и ти непријатељ најпре насрће.“ Атак на ћирили- читам ћирилицом“. цу имао је неколико етапа и метода: админи- И Миланка Бабић мишљења је да ћири- стративни, идеолошко-репресивни, пропа- лица као комерцијални бренд и музејски ек- гандни, економски, физички или директни спонат у туристичкој понуди српских знаме- метод који није само у вези са питањем ћири- нитости „не доприноси њеној експанзији у лице, већ прије са питањем људскости. Радми- смислу функционално-активног писма у савре- ло Маројевић наводи примјере физичке мето- меној српској култури (206)“. Говорећи рије- де, а најупечатљивији је одбијање породили- чима Црнорисца Храбра српска ћирилица шта у Дубровнику да прими жену са ћирилич- настала је од једног светог човјека, те је зато и но испуњеном упутницом. Са друге стране, оправдана емоционалност текстова и жал јер Срби су једини држали до равноправности, а је ћирилица данас „под повезом тавнила“ (199). какав је стварни однос ћирилице и латинице у Далеко од тога да су текстови у овом поглављу Србији истраживао је Драгољуб Петровић, нарицање и мирење са ситуацијом. Осим не- базирајући се на „Српску Атину“. Натписи, оборивих чињеница, аутори предлажу и рјеше- наслови у књижарама, билборди, називи ули- ња која прије свега подразумијевају озбиљне и ца, занатских и угоститељских објеката, „роба недвосмилене државне акте. Драгољуб Петро- широке потрошње“ довели су до цифре 6 698 вић предлаже да се латиничне публикације : 152 (2,27% ћирилице). У даљем тексту Пе- опорезују као што се то ради са публикацијама тровић даје и примјере српске власти која на страним језицима „па они који не умеју чи- успјешно потпомаже процес потопа ћирилце: тати Политику, Новости, Глас јавности или Латинични извјештај Скупштине Зрењанин о НИН – нека читају Danas, Građanski list, Kurir, првим данима владавине, министар за мањин- Vreme. [...] Тада би могао бити свако на своме: ске заједнице у Србији поднио је документ на читаоци би имали своје новине, а држава свој 15 језика, али не и на српском, латинични апел стални порески приход“ (170). Уосталом, ако бивше Градске владе Новог Сада за „подршку се ситуација не промијени Срби би могли и разумевање“ (161) и још много рђавих при- остати без привилегије двојезичности, а то мјера. Радомир Лукић и Слободан Антонић даље значи да ћемо, како се раније говорило у сматрају да су то информатори Венецијанског корист латинице, постати једнооки. Иронич-
VI 2015 11 комитета, представници нових вриједности, но, али хватајући се за сламку спаса упозорава они који држе до „научних аргумената“ (144), Радомир Лукић. а писати ћирилицом одраз је „родољубиве ре- Слично лирском запису монахиње Јефи- торике“ (144), ксенофобичности и национал- мије, Михаило Шћепановић упућује похвале шовинизма. Још поражавајућу вијест саоп- нашим учитељима ћирилице, а глаголима „ка- штава нам Миланка Бабић након што је из зати, појати, орити, орати, светосавословати, ФИЛОЛОГ једних дневних новина сазнала да је музички глагољати, роморанку роморити, усхвалити, правац познат као турбо-фолк замјенски, попјевати, коледати, лазарити – појати без 338 „kafanskim rječnikom definiran kao ćirilica“ престанка“ (200) открива колико је стање хит- Нека буде „Крив сам што читам и пишем ћирилицом“
но, али и узнемиреност свога бића пред „наце- Истина о ћирилица је потпуно другачија реним лицем времена“. Шћепановићев текста од стране домаћих, али и страних, неутралних затвара треће поглавље, а симболичном пору- научника и интелектуалаца који су од свих пи- ком: „Ако треба – поново научити сопствени сама ћирилицу сматрали за „најсавршеније и српски језик у његовом ћириличном писму и најједноставније писмо“ (Џорџ Бернард Шо) ту (про)наћи своје избављење“ (200) отвара (100), а њен визуелни ефекат очни љекар W. четврто, посљедње поглавље „Вратимо се ћи- Weber окарактерисао је као „одмор за очи“ рилици“. (100). И као да је то мало, та „заостала“ и „не- Како је Драгољуб Петровић уочио, Срби интернационална“ слова нису била препрека изгледа нису ни свјесни да може бити „што Милораду Павићу да добије статус најпрево- бити не може“. Управо те тихе, ненаметљиве и ђенијег српског књижевника, нити су била ка- манипулативне пропаганде, које лаковјерном мен спотицања да због „неинтернационалих“ човјеку личе на природну и цивилизацијску слова Иво Андрић добије интернационалну промјену, јер ипак је 21. вијек, обрисале су За- Нобелову награду. вјештење Великог жупана Стефана Немање и Некада се говорило да је човјек богат опомену да постоји болест и морије језика. онолико колико дјеце изроди, стекне пријате- Сви се склањају иза закона о равноправности, ља и научи језика, а данас су Срби изгледа нај- а народ је принуђен да гледа и чита углавном богатији јер једини на свијету имају два писма. латиницу и како ствари стоје, ако „неразбра- Ни двије руке нису равноправне! Само је де- димо повез“ око наших очију и ћирилице неи- сној дато да нас прекрсти, дочека госта, а хљеб звјесност би била најбоље што се може десити. дроби и подијели (сјетимо се Шапата Јована Ако је мало све што је забиљежено у Дамаскина: Опрости, али боли ова шака / У претходним тематским цјелинама, Предраг зглобу пререзана). Ако узмемо туђе, себе смо Пипер („Симболичка вредност ћирилице и потуђили, а „сутра“ када нестану бране које савремено стање српске културе“), Лазо М. нас раздвајају, шта је то што ће нас спојити ако Костић („Шта значи за нас ћирилица“), Мато не језик и писмо. Ћирилица је српска Аријад- Пижурица („Зашто бранимо ћирилицу“) и нина нит и „вода, увијек иста с обје стране која Драгољуб Збиљић („С ћирилицом у Европу“) ће као тиха и моћна сила, која брегове рони, откривају разлоге за повратак ћирилици. опет спојити народ у једно отачаство и једну Приређивач Милош Ковачевић сматра да се државу“. Све друго што добијемо, а изгубимо покоји „тешко разлогом и може сматрати“ српски језик и ћирилицу неће бити ништа (19). Међутим, ниједан од емоционално обо- друго до Пирова побједа о чему чињенично, јених разлога није бесмислен као они због ко- емотивно и опомињуће указује хрестоматија У јих би се требало одрећи ћирилице. Међу ра- одбрану спрске ћирилице. Кајање неминовно злозима је истакнута и чињеница да баш са прати онога ко је прочита, а још више онога ко ћирилицом можемо у Европу „јер никоме од не прочита, јер неће знати властиту позицију у оних који су одавно у Европи није никада данашњој идеологији, те да ли је сигуран да пало на памет да поставе такво питање“ (240). она помаже или спутава његову намјеру да ћи- Уосталом, ако не заштитимо ћирилицу, међу рилицу и истину приближи памћењу. европске народе улазимо са позајмљеним ла- VI 2015 11 тиничним писмом које су Хрвати заштитили 1992. године. [email protected] ФИЛОЛОГ
339 приказ
Саша Шмуља УДК 821.163.41.09(048.83) Универзитет у Бањој Луци DOI 10.7251/fil1511340s Филолошки факултет
ИНТЕРНАЦИОНАЛНА ТЕМА И МУЛТИКУЛТУРАЛНИ ИЗАЗОВ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Кољевић, Светозар (2015), Између завичаја и туђине. Сусрети различитих култура у српској књижевности, Нови Сад: Академска књига и САНУ.
књизи Између завичаја и туђине ака- Исак Самоковлија и Жак Конфино, нарочиту демик Светозар Кољевић бави се тзв. пажњу обраћајући на однос српске и јеврејске У интернационалном темом у српској традиције у њиховим дјелима, сусрете и про- књижевности, односно литерарним аспекти- жимања тих традиција, неспоразуме али и ра- ма сусрета различитих култура и културних зумијевања посвједочена умјетничком ријечју. различитости. Основна преокупација у нови- Културалним памћењем С. Кољевић се у јим истраживањима професора Кољевића у овом сегменту књиге бавио на примјеру књи- основи је компаратистичке, културолошке, а у жевних дјела Милоша Црњанског, Иве Ан- крајњој инстанци и имаголошке природе, јер дрића, Добрице Ћосића, Милорада Павића и се у њима бави анализом и промишљањем су- Светлане Велмар-Јанковић. срета различитости, националним или кул- У поглављу под насловом „Дозивање за- турним прожимањима, али и предрасудама, вичаја и туђинâ у песништву Милоша Црњан- стереотипима, неспоразумима, сликом другог, ског“ однос завичаја и туђине тумачи се такође менталитетом у књижевности итд. Та и таква у свјетлу културолошких чињеница које чине истраживања природно се наслањају на онај једну од доминанти пјесничког опуса М. Цр- вид компаративног и културолошког проуча- њанског. Говорећи о Црњанском, Кољевић се вања српске књижевности који подразумијева осврће и на судбину бројних других пјесника тумачење њених интернационалних и мулти- „који су тражили свој књижевни завичај у културалних аспеката. огромним распонима својих животних и духов- Први дио књиге посвећен је историј- них путева“ (32) од Овидија, преко Конрада, ском памћењу и историјским аспектима срп- Мана и Хакслија, до Кочића, Андрића и Даној- ске књижевности и то прије свега оном њеном лића. Један од закључака не заобилази чињени- специфичном слоју у којем се огледа утицај је- цу да је Црњански „својим животом и делом врејске културе и традиције. На почетку по- сав у знаку вечних парадокса, идеализације ту- главља под насловом „Јеврејско културно на- ђине која се буди у завичају, привржености за-
VI 2015 11 слеђе у српској књижевној традицији“, које је вичају која се буди у туђини“ (44–45). И уоп- као оригинални научни рад објављено у десе- ште, ова поетска дијалектика у културолошком том броју Филолога, Кољевић истиче да „мо- погледу чини дјело М. Црњанског вјероватно жда никада ниједна култура није сачувала у најупечатљивијим у српској књижевности. толикој мери своје јединство и у исти мах И у Андрићевом дјелу Кољевић налази остварила нове разнолике домете у сусретима онај темељни културолошки слој у којем се Бо- ФИЛОЛОГ са другим културама као јеврејске традиције“ сна литераризује као шаролико поднебље и (14). У свјетлу ове тврдње С. Кољевић се бави мјесто гдје се „припадници различитих култу- 340 дјелима писаца као што су Хајим Давичо, ра и цивилизација вековима суочавају једни с Интернационална тема и мултикултурални изазов српске књижевности
другима у свакодневном животу, историјским књижевности. Ту је свакако и успјешан спој сукобима, личним драмама и политичким ма- традиционалног и модерног у формално- хинацијама“ (46). Грађу при обради „интерна- -садржајном и проблемском слоју романа, али ционалне теме“ Андрић је, према Кољевићу, исто тако и способност да „дочара сусрете ра- црпио из архивских извора, али и из родног зличитих култура и изрази егзистенцијално и краја и његовог колорита, што и у овом случају метафоричко богатство једне духовне истори- доказује тезу о културолошкој важности зави- је“ (104), што је квалитет који Кољевић нагла- чаја када је ова велика тема у питању. Поглавље шава и нарочито вреднује. под насловом „О клопкама различитих свето- „У историјским вртлозима Капије Бал- ва у Травничкој хроници“ С. Кољевић посвећу- кана“ наслов је поглавља у којем се С. Коље- је Андрићевом роману који најснажније почи- вић бавио истраживањем романа Светлане ва на мултикултуралној позорници Травника и Велмар-Јанковић, такође са становишта њего- Босне, са свим предностима, али и са свим зам- ве историјске утемељености, али и према бо- кама и изазовима који происходе из сусрета гатим културолошким слојевима о којима ово или сукоба различитих културалних модела. дјело свједочи, како у синхроној тако и у дија- У поглављу у којем се бави романом Вре- хроној равни. Један од најважнијих сегмената ме смрти Добрице Ћосића, С. Кољевић се ове књиге, па и овог Кољевићевог поглавља бави темом Првог свјетског рата, чија је акту- јесте и културолошки пресјек историје Бео- елност наглашена у времену у којем је ова књи- града, од келтских до новијих времена, „био- га и настала. Реферишући се на богато живот- графија и историја једног града, прича о про- но и друштвено искуство овога писца, које се лазним процватима различитих култура и ци- снажно рефлектовало и на његово књижевно вилизација на тлу сурових политичких поду- дјело, С. Кољевић наглашава оне аспекте ро- хвата, смицалица и крви“ (122). мана Време смрти као и Ћосићевог опуса уоп- ште, у којима долазе до изражаја и бивају лите- Други дио књиге посвећен је „савреме- раризоване слике српског друштва, али и ње- ном расејању“, тј. превасходно српским писци- гов менталитет – „на селу, по варошицама, у ма који су напустили завичај и емигрирали у градовима, у врхунским државним и војним неке друге земље: М. Данојлићу, Д. Албахарију, институцијама, у механама и интимним кућ- В. Тасићу и другима који су се такође бавили ним просторима, у рововима и болницама, у интернационалном темом, литераризујући беспућу хаоса при повлачењу и напредовању...“ неке од најактуелнијих аспеката наше историје. (68). Кољевићеви закључци су врло често ак- Прво поглавље овога сегмента књиге туелни и ангажовани, духовити и критички Изме ђу завичаја и туђине С. Кољевића носи интонирани, па тако и закључак овога погла- наслов „Интернационална тема у сећањима и вља у којем се каже да се Време смрти „може историјским асоцијацијама“ и у њему се аутор читати и као антиратни роман, који често по- заправо бави неколицином значајних дјела казује пророчанску блискост с проблемима српске књижевности новијег датума. То су савременог света, а посебно положаја малих прије свега романи Карактеристика (1999) народа суочених с глобализацијом и пропа- Максимилијана Еренрајха-Остојића, Сарајев- гандним тероризмом“ (93). ска мегила (1999, 2001) Елиезера Папе, Гувер-
У поглављу под насловом „Ходочашће нанта (2002) Ивана Ивањија и Босански џе- VI 2015 11 Антонија Свилара“ Кољевић се позабавио лат (2004) Ранка Рисојевића. У свим овим Малим ноћним романом Милорада Павића у романима „интернационална тема“ се поја- којем су на окупу, како каже, „све врлине Па- вљује „у разним, често етички драматичним вићевог приповедања, па и понека мана“ (95). облицима“ (125) промишљања савремености, Поред осталих одлика које красе стварала- што ће рећи да ти романи и та промишљања штво овога писца, Кољевић истиче „опсенар- почивају на поетичким слојевима сусрета и су- ФИЛОЛОГ ски спој реализма и фантастике“, по којем је коба различитости култура, цивилизација, Павић међу најбољима и то не само у српској менталитета, идентитета итд. 341 Саша Шмуља
Кољевић надахнуто и обавијештено го- о Чарнојевићу М. Црњанског рат приказује као вори и о Миловану Данојлићу, једноме од нај- „често апсурдна, а каткад и гадна, нељудска и значајнијих представника нашег савременог прљава работа“ (177). У том свјетлу, роман литерарног расијања на западу, чији су живот Есмарх В. Јокановића Кољевић сагледава као и дјело били идеална платформа за формира- дио најбољих традиција антиратног романа ње и обраду „интернационалне теме“. У погла- код нас и у свијету. вљу под насловом „Смак светова у Данојлиће- У обимном посљедњем поглављу ове вој прози“ Кољевић говори о дјелима Личне књиге, под насловом „Туђина као фарса“, С. ствари: Огледи о себи и другима (2001) и Пу- Кољевић се бавио романима Владимира Таси- столовина или исповест у два гласа (2002). Оба ћа (Опроштајни дар, Киша и хартија, Ста- ова дјела су аутобиографског карактера и у клени зид), још једнога нашег литерарног и њима се огледају „сусрети различитих култура“ интелектуалног емигранта. Као и Албахари, у преломним тренуцима пишчевог живота. Тасић је одселио у Канаду, а његова дјела исто Када наглашава овај квалитет Данојлићевог тако карактерише „интернационална тема“. дјела, Кољевић истиче два основна значења Кољевић га посматра не само као представни- појма култура: „као прво, уметничка и духовна ка савременог литерарног расијања него и као постигнућа једне људске заједнице; као друго, дио традиције коју чине они српски писци друштвена обележја, навике, норме понашања који су велики дио живота провели у ино- једне нације или групе“ (143). странству (Андрић, Данојлић, Албахари). Та- У поглављу „Између хаоса и геометрије“ сић је специфичан по томе што код њега „та Кољевић се бави стваралачком и људском суд- традиција израста у низ ироничних слика из бином Давида Албахарија, писца чији је „трој- живота крајем двадесетог и почетком двадесет ни“ идентитет дошао до изражаја у његовом првог века, које лебде између виртуелне кому- књижевном опусу. Овај писац је и као личност никације, често информатички испосредова- и као стваралац парадигма мултикултуралног и не, и новије филмске и књижевне фантастике“ полицентричног идентитета, јер се напаја на (198). најбољим јеврејским традицијама у српској Овај кратки приказ књиге Између зави- књижевности и култури, а као такав емигрирао чаја и туђине завршићемо ријечима самог ау- је у Канаду. Кољевић пише о Албахаријевим тора, које можда представљају праву синтезу „канадским“ романима, Снежни човек (1995), његових новијих научних преокупација и про- Мамац (1996) итд. и у њима проналази богат мишљања и синтезу књиге у којој се бавио ин- извор грађе за проучавање „интернационалне тернационалном темом и феноменом мулти- теме“, тј. теме која подразумијева оно што по културализма, у српској књижевности и уоп- природи ствари проистиче из Албахаријевог ште: „Мултикултурализам је, дакле, и данас стваралаштва, а то је сусрет и сукоб културал- веома актуелно и живо питање [...] дијахроно них различитости, поетички и рефлексивно и синхроно, као изазов и могућност, па и као интонираних у књижевном дјелу. неизбежна судбина људског рода. Зар се то не Као неко коме су врло добро познати огледа у различитим облицима тријумфа као и „хирови“ романескног жанра, С. Кољевић се краха мултикултурализма – у толеранцији и поводом романа Есмарх Владимира Јоканови- нетолеранцији, у уметничком стваралаштву и
VI 2015 11 ћа (1995) осврће на историјат ратног романа и крвавом ратовању, у образовању и манипула- ратовања у епском пјесништву уопште. Све до цији сваке врсте, па, најзад, и у дубоком људ- романа који су настали након Првог свјетског ском физичком и духовном нагону који може рата, истиче Кољевић, сва патетика и хероика да се изражава у раличитим правцима. Али биле су по правилу резервисане за „наше“ и за ако се мултикултурализам не прихвати као „своје“ док се други у њима углавном приказује изазов и могућност, то одбијање може лако ФИЛОЛОГ негативно и стереотипно. Тек се у неким свјет- постати људска коб.“ (141–142). ским и српским романима попут Доживљаја 342 доброг војника Швејка Ј. Хашека или Дневника [email protected] Б ИОГРАФИЈЕ АУТОРА оригинални научнирад 343 ФИЛОЛОГ VI 2015 11 Биографије аутора
Биографије аутора VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
344 Биографије аутора
Биографије аутора
АЋИМОВИЋ ЉИЉАНА (1975), до- свјетске љубавне поезије Златна књига љубави. цент Филолошког факултета у Бањој Луци, Превела је на руски језик Историјско-географ- основне студије њемачког језика и књижевно- ски атлас Црне Горе XVI–XX вијека, аутора сти завршила је на Филозофском факултету у проф. др Јевта М. Миловића. Године 2013. сте- Новом Саду 1999. године. Као стипендиста кла је звање доцента др, област истраживања: DAAD-а провела зимски семестар 1998/99. Методика наставе руског језика. на Универзитету у Вирцбургу у оквиру међу- БУНДАЛО АЊА основне студије фран- народне размјене студената. Магистрирала на цуског језика и књижевности завршила је Филозофском факултету у Бањој Луци 2006. 2011. године на Филолошком факултету Уни- године на тему Хајнрих Хајне и рецепција њего- верзитета у Бањој Луци. Радила је као прево- вих дјела на српском говорном подручју од 1918. дилац, те као наставник француског језика у до 2000. године. Докторску дисертацију под школама страних језика са различитим старо- називом Историја српске германистике одбра- сним групама. Од 2012. године запослена је нила децембра 2011. Изабрана у звање доцен- као асистент на Филолошком факултету на та на Студијском програму њемачког језика и Студијском програму француског језика и књижевности Филолошког факултета у Бањој књижевности. Академску 2012/2013. годину Луци 2012. године. Приредила је књигу провела у Француској као стипендиста Владе Deutsche Literatur der Aufklärung und des Sturm Републике Француске, школујући се на Уни- und Drang. Пише научне радове из области верзитету „Франсоа Рабле“ у Туру (Одсјек за њемачке књижевности. Тежишта научног ин- модерну и компаративну књижевност), гдје је тересовања: њемачка књижевност 18. и 19. вије- одбранила и мастер рад на тему Промоција и ка, рецепција њемачке књижевности, њемачко- критика просвијећеног апсолутизма у Францу- -српске књижевне и културне везе, историја ској у осамнаестом вијеку под менторством српске германистике. професора Жан-Жака Татена Гуријеа. Године БРАЈКОВИЋ НАТАЛИЈА рођена је 2014. дипломирала је на Правном факултету 15. 11. 1978. год. у Никшићу, гдје је завршила Универзитета у Бањој Луци. Ужа област инте- основну школу, а средњу школу (гимназију) у ресовања јој је изучавање утицаја радова фран- Подгорици. Студије руског језика и књижев- цуских и других европских просвјетитеља ности завршила је на Филозофском факултету осамнаестог вијека на развој теорије конти- у Никшићу 2002. године. Магистарски рад ненталног права и европске дипломатске ми- под називом Међујезичка хомонимија и паро- сли. нимија у настави руске лексике одбранила је ГОВЕДАР НИНА рођена је 1991. годи- 2007. године на Филолошком факултету у Бео- не у Бањој Луци гдје завршава основну школу и граду, а докторску дисертацију под називом гимназију. Дипломирала је на Филолошком Индивидуализација и диференцијација у уџбе- факултету у Бањој Луци на Студијском програ- ницима руског језика за основну школу (теориј- му за српски језик и књижевност. Тренутно је ски принципи и конструкцијска рјешења) од- студент другог циклуса студија на Филозоф- бранила је 2011. године, такође на Филоло- ском факултету Пале, Универзитета у Источ- шком факултету у Београду. Од септембра ном Сарајеву. Као студент учествовала је на
школске 2002/03 ради на Студијском програ- студентским научним скуповима СТЕС, гдје је VI 2015 11 му за руски језик и књижевност на Филозоф- 2013. награђена повељом за најбољи рад у ском факултету у Никшићу. Објавила је преко области хуманистичких наука. У 2014. години 15 радова у домаћим и иностраним научним учествовала је на четири међународна научна часописима и зборницима. Учествовала је на скупа и објавила неколико приказа у домаћим бројним домаћим и међународним конгреси- часописима. Области интересовања: компара- ма и симпозијумима. Аутор је монографије тистика и савремене књижевне теорије. ФИЛОЛОГ Међујезичка хомонимија и паронимија у на- ГОЈКОВИЋ НАТАША је запослена стави руске лексике. Приредила је антологију као наставник енглеског језика на Педаго- 345 Биографије аутора
шком факултету у Сомбору, где је и продекан ститута за српски језик САНУ (Београд, за међународну сарадњу. Рођена је 6. јануара 2005); Исказивање генитивних значења у гово- 1976. у Сомбору, где је завршила основну ру јабланичког краја (у светлу призренско- школу и гимназију. Дипломирала је на Фило- -тимочких говора као целине) у издању Институ- зофском факултету у Новом Саду, на Одсеку та за српски језик САНУ (Београд, 2010), Ми- за енглески језик и књижевност, те се запосли- кротопонимија доњег слива Јабланице (семан- ла у сомборској Основној школи „Аврам Мра- тичко-творбени аспект) у издању Института зовић“, где је радила две године. Потом ради за српски језик САНУ (Београд, 2014); коау- као радијски и телевизијски водитељ на РТВ тор је (са Станом Смиљковић и Славком Сто- „Спектар“ у Сомбору. Од 2003. до 2013. ради- јановић) монографије Настава српског језика ла је у Регионалној привредној комори у Сом- на дијалекатском подручју у издању Учитељ- бору, као самостални стручни сарадник за еду- ског факултета у Врању (Врање, 2009). У циљу кацију. Мастерске студије англистике, књи- проширивања и унапређивања научних сазна- жевни модул, уписује 2007, а мастерски рад ња о дијалектима уопште и дијалекатској књи- брани 1. октобра 2008. Докторске студије, жевности, др Радмила Жугић покренула је група Језик и књижевност, књижевни модул, 2006. године, у својству председника Органи- уписала је 2010, да би испитне обавезе на овом зационог одбора, у сарадњи са Лесковачким степену студија завршила у јуну 2013. Тренут- културним центром, одржавање научног скупа но ради на дисертацији под називом Дру- под општим радним насловом Дијалекат – штвена условљеност психолошког профила књи- дијалекатска књижевност. Научни скуп се, у жевног лика у викторијанском и модернисти- границама материјалних могућности органи- чком роману. Објавила је неколико радова из затора, одржава двогодишње. Реферати са области енглеске књижевности. Удата је и мај- прва три скупа националног значаја објављени ка је двоје деце. су у три зборника Дијалекат – дијалекатска ЂУРИЋ ДУБРАВКА, ванредна про- књижевност (други и трећи је уредила др Рад- фесорка на Факултету за медије и комуника- мила Жугић). Уз несебичну научно-стручну цију Уинверзитета Сингидунум. Бави се тео- подршку Филозофског факултета у Нишу и ријом рода, медија и популарне културе, по- Филозофског факултета у Косовској Митро- трошачким друштвом и америчком и српском вици, 2014. је одржан Међународни научни поезијом. Објавила неколико студија, међу скуп Дијалекти српскога језика: истраживања, којима је и Поезија, теорија род (2009), Поли- настава, књижевност 1 на коме су реферисали тика поезије (2010) и Дискурси популарне кул- представници свих универзитетских центара туре (2011). и научних институција у Србији, као и науч- ЖУГИЋ РАДМИЛА, научни саветник ни радници еминентних иностраних научних Института за српски језик САНУ, рођена је центара из Албаније, Босне и Херцеговине, 11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана. Бугарске, Мађарске, Македоније, Црне Горе, Дипломирала је, магистрирала и докторирала Хрватске, Румуније и Словеније. Био је то не на Филолошком факултету Универзитета у само својеврстан допринос ширењу научне Београду. Ради у Институту за српски језик мисли о српским дијалектима и дијалекатској
VI 2015 11 САНУ од 1979. године, на пројекту Лингви- књижевности, већ и прилика за повезивање стичка истраживања савременог српског језика научника из других земаља у циљу остварива- и израда Речника српскохрватског књижевног и ња тако неопходне међународне научне са- народног језика САНУ. Научна интересовања радње. др Радмиле Жугић усмерена су на истражива- ЈАНИЋИЈЕВИЋ ЈЕЛЕНА, рођена ње говора призренско-тимочке дијалекатске 1985. године у Београду, дипломирала је на ФИЛОЛОГ зоне. Аутор је стотинак радова и четири моно- Филолошком факултету у Београду 2008. го- графије: Речник говора јабланичког краја у изда- дине, смер Енглески језик и књижевност. Тре- 346 њу Српске академије наука и уметности и Ин- нутно завршава докторске студије, а њену Биографије аутора
истра живачку област чине књижевност и сту- индивидуалним изложбама у земљи и ино- дије културе. Предлог докторске тезе одобрен странству. Предсједница је умјетничког Удру- 2014. године, са темом из савремене енглеске жења АГАБА и члан Удружења Црногораца и књижевности, период постмодернизма, про- пријатеља Црне Горе „Ловћен“ Бања Лука. блематика теорије идентитета. Током доктор- ЈЕЛИЋ ДАНИЈЕЛА рођена је 1980. ских студија, урадила је низ семинарских ра- године у Требињу, гдје је похађала основну дова и презентација везаних за област књи- школу и гимназију. Основни студиј, Одсјек за жевности, родних студија, мултикултурали- српски језик и књижевност, завршила је на зма, антропологије и теорија интердисципли- Филозофском факултету Универзитета у Ба- нарног истраживања. Представила је своје њој Луци као студент генерације. За изузетан радове на научном симпозијуму Сусрет кул- успјех на основном студију, као један од десет тура у организацији Филозофског факултета најбољих студената Републике Српске, награ- Универзитета у Новом Саду, као и на научној ђена је од стране предсједника Републике. Ма- конференцији Дигитализација културне и на- гистарски рад је, након завршеног постди- учне баштине у Београду. Тренутно је запосле- пломског студија, одбранила на Филолошком на као преводилац за енглески језик, са ужом факултету у Бањој Луци. На приједлог мати- специјалношћу у области права, економије, чног факултета била је ангажована, од 2005. до финансија, осигурања, пољопривреде. 2008, у звању лектора за српски језик, на Кате- ЈАЊЕТОВИЋ ЉУБИЦА рођена је 13. дри за славистику Пловдивског универзитета 10. 1975. у Новом Граду, гдје је завршила „Пајсиј Хиландарски“ у Бугарској. Запослена основну школу. Средњу школу, Гимназију, за- је на Филолошком факултету у Бањој Луци у вршила је у Бањалуци гдје, упоредо са школо- звању вишег асистента за предмете Српска вањем, похађа часове цртања код академског књижевност од барока до класицизма, Српска вајара Слободана Драгаша. Након завршене књижевност предромантизма и Српска књи- средње школе уписује Машински факултет у жевност романтизма. Потпредсједница је Бањалуци на којем је дипломирала 2001. годи- СПКД „Просвјета“ у Бањој Луци. не. Године 1999. уписује Академију умјетно- КНЕЖЕВИЋ САША рођен је 1971. сти, такође у Бањалуци, а током студија добија године у Сарајеву. Дипломирао је и магистри- неколико награда за радове у графици, смјеру рао на Филозофском факултету у Новом Саду. на којем је и дипломирала 2003. године. На- Докторирао је на Филозофском факултету на кон завршеног студија ради на пословима гра- Палама, гдје је и запослен као ванредни про- фичког дизајна, чиме наставља да се бави и на фесор. Превасходна област његовог научног Комуниколошком колеџу у Бањалуци, гдје је интересовања је српска народна књижевност. сада запослена као предавач на предметима Учесник је већег броја научних скупова и про- Визуелно комуницирање и Графички дизајн. јеката подржаних од стране Министарства на- На истом факултету је 2007. стекла звање маги- уке и технологије Републике Српске. Пот- стра комуникологије. Тренутно је на доктор- предсједник је Друштва наставника српског ским студијама на Факултету драмских умјет- језика и књижевности РС. ности у Београду, на програму Теорија драм- КУРТЕШ ОГЊЕН рођен је 8. 5. 1984.
ских умјетности, медија и културе. године у Сарајеву. Дипломирао је на Фило- VI 2015 11 Активно се бави сликањем, цртањем, зофском факултету у Палама на Студијском илустрацијом, фотографијом, графичким и програму за енглески језик и књижевност веб-дизајном, а пише и научне радове. Била је 2007. године. Постдипломске студије из књи- учесница више сликарских колонија и пола- жевности уписао је академске 2008/2009. го- зница иконописачке школе код Милице Ко- дине на Филозофском факултету Универзите- тур 1999, као и грнчарског течаја код Соње та у Источном Сарајеву. Године 2012. одбра- ФИЛОЛОГ Бикић током 2014. године. Умјетничке радове нио је магистарски рад под насловом Однос излагала је на многобројним колективним и љубави и моћи у викторијанском роману. Радио 347 Биографије аутора
је као наставник енглеског језика у Основној комуникације Универзитета Сингидунум у школи „Вук Караџић“ у Вишеграду и Агенци- Београду. ји за учење страних језика „Церовац“ Треби- ЛЕРО СОЊА рођена је 1991. године у ње. Године 2008. биран је у звање асистента за Сарајеву. Основну школу и гимназију заврши- ужу научну област Англистика, а у децембру ла је у Бањој Луци. Године 2010. уписује Сту- 2013. године у звање вишег асистента за ужу дијски програм српског језика и књижевности научну област Специфичне књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Ба- (Англистика). У току досадашњег радног ста- њој Луци, а дипломирала је у јуну 2014. Исте жа изводио је вјежбе из неколико различитих године уписала је други циклус студија, а 2015. књижевноисторијских предмета на Катедри изабрана је у звање асистента на Филолошком за англистику. Бави се изучавањем енглеске факултету у Бањој Луци. Као студент мастер књижевности 19. вијека. До сада је учествовао студија, учествовала на студентској конферен- на више домаћих и међународних конферен- цији Први светски рат и књижевност, одржа- ција. ној у организацији Одјељења за књижевност ЛАТИФИЋ АМРА рођена је 1980. го- Андрићевог института у Андрићграду. дине у Београду, где је завршила основну шко- ЛУКАЈИЋ РАДАНА рођена је 13. јану- лу и Филолошку гимназију. Године 2002. ди- ара 1972. у Бањој Луци. Основну и средњу пломирала је на Филолошком факултету у школу (Гимназија, смјер просвјетно-преводи- Београду. Докторску дисертацију Постмодер- лачки) завршила у Бањој Луци. Студије фран- на интерпретација интердисциплинарних цуског језика и књижевности завршила 1996. теорија и праксе руске и совјетске авангарде у Новом Саду на Филозофском факултету, Од- 1910–1932. године, одбранила је 2006. године сјек за француски језик и књижевност. Дипло- на Катедри за теорију уметности и медија, му магистарских студија из француске књи- Ректорат Универзитета уметности у Београду. жевности стекла је у Паризу, на Универзитету Школске године 2002/2003. радила је на Фи- Париз 8, Француска. Докторску тезу под на- лозофском факултету у Новом Саду, на месту словом Писање о историји и писање о себи у дје- асистента. Током студија, усавршавала се у Ру- лу Маргерит Јурсенар одбранила у марту 2010. сији и Италији. Са својим радовима, по пози- на Универзитету „Франсоа Рабле“ у Туру, ву, учествовала је на бројним међународним и Француска. Дуги низ година радила је као домаћим скуповима. Године 2008. дипломи- предавач француског језика у Француском рала је и на Катедри за глуму на Факултету културном центру у Бањој Луци, а од 2000. до драмских уметности у Београду. Сарадник је 2005. године ангажована на Филозофском фа- часописа за театар, филм и телевизију „ТФТ“; култету као спољни сарадник за француски је- зборника Филмског центра Србије „Introduc- зик. Од 2007. године запослена је на Филозоф- ing Youth“; славистичких зборника и др. Обја- ском, потом Филолошком факултету Универ- вила је књиге Парадигма руске авангардне и зитета у Бањој Луци, испрва као виши аси- постмодерне уметности (2008) и Идеја о глу- стент за француску књижевност, а године ми: перформативни артекосмизам (2011). Пре- 2010. стиче академско звање доцента, те од вела је са руског језика књигу Михаила Еп- тада предаје француску књижевност. Поред VI 2015 11 штејна Sola Amore (2010). Режирала је и изво- научно-истраживачког рада и низа објавље- дила монодраму Десанкин љубавни животопис них чланака из уже научне области, бави се и (2008, ФДУ), играла је у филмовима Жигосана преводилачким радом, те је објавила преводе (режија Саша Радојевић), Држава (режија Је- бројних чланака са француксог језика, као и лена Марковић), Нарцис-Ехо (режија Саша неколико књига. Тренутно врши и функцију ФИЛОЛОГ Радојевић), Il Commissario Nardone (режија водитеља Студијског програма за француски Фабрицио Коста). Тренутно је запослена као језик и књижевност при Филолошком факул- 348 ванредни професор на Факултету за медије и тету Универзитета у Бањој Луци. Стални је Биографије аутора
сарадник часописа Свеске, као и члан редакци- књи жев ност изабран је на Паневропском уни- је часописа Филолог Филолошког факултета. верзитету у Бањој Луци 2010. Лектор српског МАРИЋ АНДРЕЈА рођена је 1982. го- језика на Москов ском универзи те ту (1988– дине у Зеници. Основне студије српског јези- 1991); гостујући професор на фи лозофским фа- ка и књижевности завршила је 2006. године на кул тетима у Ни к шићу (1992–2002), Источном Филозофском факултету у Бањој Луци. Маги- Сарајеву (1994–1996, 2009–2011), Бањој Лу ци стрирала је 2012. године на Филолошком фа- (1994–2011) и Ни шу (2004–2014). За академи- култету у Бањој Луци, гдје и ради као виши ка МСА (Међу на род не Словенске акаде ми је асистент на предметима из области српске наука и умјетности) изабран је 1992. Био је књижевности 20. вијека и компаративног први студент-продекан Фи ло лош ког факул те та проучавања јужнословенских књижевности. (1973–1974), пред сјед ник Удружења књижев- До сада је учествовала на бројним научним них преводилаца Србије (1981–1982), пред- скуповима, те објављивала научне радове, сједник Савеза славистичких друштава Србије приказе белетристичких и теоријских књига, (1985–1986), де кан Фи лолошког факултета као и позоришне критике. (1998–1999). Пред сједник је Српског фонда МАРКОВИЋ БРАНКИЦА рођена је словен ске писмености и словен ских култура 1979. године у Новом Саду. Дипломирала је (од 1991) и глав ни уредник часописа Сла ви- 2004. (на групи Српски језик и књижевност), сти ч ки збор ник (од 1986) и Речи (2012–2013). а магистрирала 2010. године (на смеру Срп- Прево дио је Блока (поема Дванаест), Досто- ски језик и лингвистика) на Филозофском фа- јевског (роман Дечко) и др. Превео је Историју култету у Новом Саду (тема: Спацијалне паде- о Црној Гори Василија Петровића. Бави се руси- жне конструкције у говору староседелаца Новог стиком, србистиком и па ле о сла ви сти ком (исто- Сада). Од 2005. године ради у Институту за ри ја језика, творба ријечи, ономастика, српски језик САНУ у Београду на пројекту компаративно-исто риј ска и кон фрон та тив на Дијалектолошка истраживања српског јези- лингвисти ка, старославен ски и староруски је- чког простора. У оквиру пројекта, у коаутор- зик, гра ма тика, теорија пре во ђења). Објавио је ству са проф. др Љиљаном Недељков припре- на српском око 650 расправа, чланака и других мила је Библиографију дијалекатске лексико- при ло га и око 70 радова у руским на уч ним ча- графије штокавског наречја, која је у припреми сопи сима и зборни цима. Аутор је књига: Ruski за штампу. Учествовала је на више домаћих и jezik za politikologe : Zbirka tekstova sa leksičkim међународних научних скупова. komen ta rom (1976); По се сив не ка те го ри је у ру- МАРОЈЕВИЋ РАДМИЛО, филолог- ском језику (у своме историјском раз витку и да- -слависта, редовни професор Филолош ког фа- нас) (1983); Gra ma tika ru s kog jezika (1983); култета Универзитета у Београду, рођен је у Мо- Русско-серб ско хор ват ский учебный словарь (Мо- ракову (код Никшића) 12. октобрa 1949. У с к ва–Белград, 1985); Посесивне изведенице у Београду је за вр шио Фи ло лошки факултет, Гру- старо рус ком језику: Ан тро по ним ски систем. пу за руски језик и књи жев ност, 1972, и Фа кул- Топо нимија. „Слово о полку Игореве“ (1985); тет по ли тичких наука, Међународно -политички „Сербские песни“ Алек сандра Восто кова (1987); смјер, 1973; на филолошким нау ка ма магистри- Лингвисти ка и поетика превођења (међусло вен-
рао је 1974, а докторирао 1980. Предавао је на ски превод) (1989); Ћирилица на рас кр ш ћу веко- VI 2015 11 Факултету политичких наука од 1973. На Фило- ва: Огледи о српској етничкој и култур ној само- лош ком факул те ту Универзитета у Београду свести (1991); Горски вије нац: извор но чита ње изабран је за доцента 1980, за ван ред ног про фе- (1999); Српски је зик да нас (2000); Старо- сора 1984, а за редов ног професора за руски је- славенске сту ди је (2000); Русская грамматика: зик 1988. За редовног профе со ра за историју Со по ста ви тель ная грам матика русского и серб- ру ског језика и синтаксу руског језика изабран ско го языков с исто ри че скими коммен та ри я ми ФИЛОЛОГ је на Филозофском фа кул те та Универзитета у (тт. I–II, Москва–Белград, 2001); Нови Рат за Нишу 2008. За редовног професора за руску српски језик и право пис : Линг ви сти ч ки огледи 349 Биографије аутора
из фонологије и ортографије (2001), Текстоло- учних скупова у земљи и иностранству и обја- гија Горског вијенца (у склопу кри ти ч ког издања вљује свој научни рад у часописима категори- спјева, Подгорица, 2005), Српска политика о саним од стране надлежног министарства. етносу, јези ку, књи жевном стандарду и писму Пише књижевне приказе и бави се уметни- (Бања Лука, 2011). чким и просветним радом. МИЛОЈЕВИЋ СНЕЖАНА рођена је ПЕЈ ЧИЋ ЈОВАН ро ђен је 1951. го ди- у Прокупљу, где и сада живи и ради. Дипломи- не у Бо шња цу код Ле сков ца, Ср би ја. Кри ти- рала је и мастерирала на Филозофском факул- чар, исто ри чар књи жев но сти, есе јист, ан то ло- тету Нишу (где је сада на докторским студија- ги чар. На Фи ло зоф ском фа кул те ту у Ни шу ма) на предмету Српска књижевност 20. (1996–2015) преда вао је Српску књижев ност века. Учествовала је на националним и међу- 20. века, Српску пое зи ју 20. века, Српску кри- народним скуповима и објавила радове из ти ку 20. ве ка и Срп ску кри ти ку и дра му 20. ве- области савремене српске и светске књижев- ка. Обја вље не књиге: Об лик и реч кри ти ке. ности. Предмет њеног интересовања је и срп- Огледи и прика зи (1994); Тај на и крст. Пој- ска средњовековна књижевност, као и кому- мови/по и ма ња 1. Огледи (1994); Засно ви Гли- никација савремених текстова са библијским гори ја Воза ро ви ћа. Моно гра фи ја (1995, 2009); наративом. Објавила је студију Медитативна Кул ту ра и пам ће ње. Бе о град у исто ри ји и ли- проза Иве Андрића. Осим научним радом, тера ту ри (1998); Про сто ри књи жев ног ду ха. бави се и писањем путописа и приповедне Студи је (1998); Знаме ња и знаци. Појмо ви/ прозе. пои ма ња 2 (2000); Профил и длан. Појмо ви/ НЕМЕТ СОФИЈА, докторанткиња на пои ма ња 3 (2003, 2010); Књи жев ни свет – Филолошком факултету у Београду, где је ди- кри тич ка свест. Облик и реч крити ке 2 пломирала и одбранила мастер рад на Кате- (2004); Истина и облик живе речи. Ка по е ти ци дри за енглески језик и књижевност. Бави се књижев ног интер вјуа (2006); Милан Ракић на проучавањем теорије и историје феминизма Ко со ву – за вет, пе сма, чин. Мо но гра фи ја (2006); као и дела енглеске списатељице Вирџиније Основ, оквири, праг. Облик и реч крити ке 3 Вулф у родном кључу. Објављује есеје и кри- (2008); Ти, међу тим. Књи жев ни Бе о град тичке приказе. Чланица је међународног (2009); Поче ци и врхо ви: срп ска књи жев ност и COST пројекта IS0901 (Women Writers in ње на исто ри о гра фи ја (2010); По е ти ка књи- History). Од 2011. као спољна сарадница уче- жевног разго во ра (2012); За вет и чин (2013); ствује у раду пројекта Књиженство – теорија Зрна, расад, жетва: српска књижев на истори о- и историја женске књижевности на српском је- гра фи ја / срп ска књи жев на кри ти ка /19. и 20. зику до 1915. године. век/ (2015). Анто ло ги је: Анто ло ги ја српских ПАЈОВИЋ СТЕФАН рођен је 5. јула моли та ва /XIII–XX век/ (2000, пе то изд. 1989. године у Чачку. Ту је завршио основну 2005); Прио ну душа моја: Моли тве Свето га школу и Гимназију, друштвено-језички смер. Саве / Моли тве Свето ме Сави /XIII–XX век/ Основне академске студије Енглеског језика и (2002, 2003, 2014); Анто ло ги ја српских похва- књижевности завршио је на Филолошко– ла /XIII–XX век/ (2003, 2006); Ни шки драм ски уметничком факултету у Крагујевцу јуна 2012. пи сци: ан то ло ги ја (2004). Прире дио је и кри-
VI 2015 11 године. Мастер академске студије је завршио тич ким ко мен та ри ма опре мио ви ше де ла срп- на Филозофском факултету у Новом Саду ских пи са ца, из ме ђу оста лих Јо ва на Скер ли ћа 2013. године, стекавши звање мастер филоло- (у пет књига), Исидо ре Секу лић, Богда на По- га-англисте. Исте године уписује докторске пови ћа, Мила на Раки ћа, Јусти на Попо ви ћа, академске студије Језика и књижевности на Бра ни ми ра Ћо си ћа, Ра де та Дра ин ца, Ни ко ла- истом факултету где тренутно пише докторску ја Тимчен ка. Живи у Бео гра ду. ФИЛОЛОГ тезу под радним насловом Поетска топони- ПЛИСНИЋ АНТОНЕЛА рођена је 2. мија Шејмуса Хинија под менторством проф. 11. 1991. године у Травнику. Основну школу 350 др Зорана Пауновића. Редован је учесник на- завршила је у Градишци, ту похађа и Гимнази- Биографије аутора
ју, коју завршава 2010. године. Студијски про- форд и Института Редклиф за напредне студи- грам српског језика и књижевности завршава је Универзитета Харвард. Сарађивао је са Род- на Филолошком факултету Универзитета у Ба- нијем Хадлстоном на Кембричкој граматици њој Луци 2014. године. Тренутно је студент енглеског језика (2002), за коју им је Језичко другог циклуса на Филозофском факултету друштво Америке додијелило награду Лео- Пале, Универзитет у Источном Сарајеву. До нард Блумфилд 2004. године, као и на цијење- сада је учествовала на неколико студентских ном уџбенику под називом Увод у енглеску гра- научних скупова у Бањој Луци, те на међуна- матику за студенте (2005). До сада је објавио родним скуповима у Србији и Босни и Херце- 240 чланака и књига о многим темама из под- говини. Објављивала је приказе научне лите- дисциплина лингвистике. Познат је и по пре- ратуре у часописима Филолог и Крајина. давањима о граматици савременог енглеског ПРШИЋ ЈЕЛЕНА рођена је 1986. го- за ширу јавност (више од 20 држава широм дине у Београду, где је завршила основну шко- свијета и пола савезних држава у Америци), лу и гимназију. Дипломирала је 2009. године као и по занимљивим есејима о лингвистици на Филолошком факултету у Београду, на Ка- (Th e Great Eskimo Vocabulary Hoax, 1991) и тедри за енглески језик и књижевност. Исте више од хиљаду објава на научним мрежама године уписана је на програм Докторских ака- које се баве језиком (Language Log, Lingua демских студија на Филолошком факултету у Franca). Београду, на модул књижевност. Докторирала РАДИЋ ПРВОСЛАВ професор је на је 2013. године на истом факултету, одбранив- Филолошком факултету Универзитета у Бео- ши докторску дисертацију под називом „Ин- граду (Катедра за српски језик са јужносло- терфејс тела и града у модернистичкој књи- венским језицима). Бави се српским језиком с жевности Вирџиније Вулф“. Од 2010. године јужнословенског (славистичког) и балкани- предаје енглески језик на Високој школи стру- стичког становишта. Објавио је више десети- ковних студија „Спортска академија“ у Бео- на научних радова (монографије: Турски су- граду, где је 2012. године изабрана у звање фикси у српском језику, са освртом на стање у предавача за предмете Енглески језик 1 и Ен- македонском и бугарском, 2001; Копаонички го- глески језик 2. Њене уже области интересова- вор, етногеографски и културолошки приступ, ња су енглеска књижевност модернизма, ан- 2010) и учествовао у низу научних пројеката и глофона и српска књижевност 20. века, студије скупова у земљи и иностранству (Македонија, културе, урбанизам, савремена филозофија Бугарска, Грчка, Белорусија, В. Британија, тела и реторика. До сада је објавила више на- САД, Ј. Кореја, Јапан). учних радова и неколико пута учествовала на РЕБРОЊА НАДИЈА (Нови Пазар, међународним научним конференцијама са 1982) докторка је књижевних наука и доцент- излагањима књижевно-културолошке темати- киња на Департману за филолошке науке Др- ке. Поред научног рада, бави се стручним пре- жавног универзитета у Новом Пазару. Њена вођењем, а осим енглеским језиком, служи се научна интересовања усмерена су ка компара- француским и италијанским. тивној балканологији, имагологији, савреме- ПУЛАМ ЏЕФРИ К. предаје општу ној књижевности јужнословенских народа у
лингвистику на Факултету за филозофију, пси- компаративном контексту (где као компара- VI 2015 11 хологију и језике Универзитета у Единбургу тивна поља пре свега узима оријенталне књи- (Шкотска), а претходно је био ангажован на жевности, шпанске и хиспаноамеричке књи- Универзитетском колеџу у Лондону и Универ- жевности). Објавила је преко четрдесет науч- зитету Калифорније у Санта Крузу. Гостујући них радова у којима се, сем набројаних обла- је професор Универзитета у Вашингтону, Уни- сти, бавила и књижевношћу за децу. Објавила верзитета Стенфорд и Универзитета Браун, и је научну монографију Дервиш или човек, жи- ФИЛОЛОГ члан особља Центра за напредне студије у би- вот и смрт. Религијски подтекст романа Дер- хејвиористичким наукама Универзитета Стен- виш и смрт Меше Селимовића (Службени гла- 351 Биографије аутора
сник, Београд, 2010). Добитница је награде Филолошком факултету Универзитета у Бео- Вук Караџић за најбољи есеј. Ауторка је и три граду на катедри за англистику. Завршио ма- вишеструко награђиване књиге поезије, а стер студије 2009. године на Филолошком фа- њена поезија је заступљена у многим антоло- култету Универзитета у Београду на тему ма- гијама и превођена на више страних језика. стер рада: Енглески језик као глокални језик – Као научник-истраживач боравила је на Уни- социолингвистички поглед на креолске и пиџин- верзитету у Бечу (2009) и Универзитету у Гра- ске језике. Од 2000. године до данас ради на нади (2010–2011). Говори енглески, шпански пројектима и пословима при више међуна- и турски, служи се руским и познаје арапски родних хуманитарних, развојних и дипломат- језик. ско-политичких организација у Босни и Хер- РИСТАНОВИЋ КУПРЕШАК ЈЕ- цеговини у области јавне управе, подршке не- ЛЕНА рођена је 1978. године у Београду. владином сектору, подршке општинским ор- Основне студије француског језика и књижев- ганима у процесима демократског руковође- ности завршила је 2002. године на Филозоф- ња, планирања и партнерства са грађанима и ском факултету у Новом Саду, а затим и на изборног процеса. Аутор је током 2008. годи- Универзитету у Безансону (Француска) 2005. не похађао међународну љетњу школу Мреже године. Мастер студије, смер Наука о језику, центара за образовне политике „Linking edu- Усвајање француског као страног језика, завр- cation research policy and practices“ (Network шила је 2012. године на Универзитету у Безан- of Education Policy Centers) о образовним по- сону а магистарске студије на смеру Наука о литикама у транзиционим друштвима, улози језику, 2014. године на Филозофском факулте- образовног система у изградњи социјалне ко- ту у Новом Саду. Од 2001. до 2009. године ра- хезије, међународним образовним истражи- дила је као професор француског језика у вањима и корупцији у образовању. Током основним школама и Француском културном 2010. године аутор је завршио једногодишњи центру у Бањој Луци и као преводилац у Кан- семинар за научне и стручне преводиоце и целарији француске амбасаде у Бањој Луци. судске преводиоце у организацији Школског Од 2009. године ради као асистент на Филоло- центра Удружења научних и стручних прево- шком факултету у Бањој Луци, Студијски про- дилаца Србије. Од 2011. године је на доктор- грам француског језика и књижевности. Њене ским студијама Филолошког факултета Уни- области интересовања су методика наставе верзитета у Београду, модул: Језик. До сада је француског као страног језика и примењена објавио сљедеће научне и стручне радове: лингвистика. „Анализа дискурса секуритизације у сајбер СТОЈАНОВИЋ АНДРЕЈ, доктор фи- простору“ (Комуникација и култура online; лолошких наука, професор, шеф Катедре за година 4, број 4, 2013, 216–231) и „’Language стране језике Пољопривредног факултета Уни- is Your Ammunition’: Језик у одбрамбеној по- верзитета у Београду. Досад објавио преко 160 литици САД“ (Примењена лингвистика, Дру- научних и стручних радова, међу којима 8 штво за примењену лингвистику Србије, број универзитетских уџбеника руског језика и мо- 14, 151–165). нографију Стереотипность научного текста СТОЈКОВИЋ МАЈА Д., докторанд
VI 2015 11 (на материале сербского языка), Белград, 2014 Филолошког факултета Универзитета у Бео- (измењено елек. издање у Перму, http://k.psu. граду. Рођена 16. маја 1983. године у Проку- ru/library/node/222433). Сфера научног ин- пљу. Дипломирала на Филозофском факултету тересовања: стилистика научног текста руског у Нишу, где је и запослена. Бави се књижевном и српског језика, лингвосинергетика, лингво- историјом, критиком и есејистиком. Ужа култорологија, научна србистика. област интересовања јој је драмска књижев- ФИЛОЛОГ СТОЈКАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР ро- ност с краја 19. и почетка 20. века. Објављива- ђен је 9. 11. 1977. године у Љубовији, Репу- ла је у референтним домаћим часописима: 352 блика Србија. Дипломирао је 2002. године на Зборник Матице српске за књижевност и језик Биографије аутора
(Нови Сад), Летопис Матице српске (Нови ва и Метохије. Бави се теренским истражива- Сад), Стил (Београд), Књижевне новине (Бео- њима расељених лица са Косова и Метохије, град), Philologia Mediana (Ниш), Наше ства- као и оних који живе у косовско-метохијским рање (Лесковац) и учествовала на више науч- енклавама, економским, радним, и колектив- них скупова и семинара у земљи и иностран- ним миграцијама из Босне и Херцеговине у ству. Србији, традицијском културом Рома у Срби- ТЕШАНОВИЋ ЈОВАНКА рођена је ји, хришћанском и муслиманском традици- 20. маја 1985. у Сарајеву, општина Центар, Бо- јом. У свом раду примењује аналитичке при- сна и Херцеговина. Након завршене основне ступе антрополошке и когнитивне лингвисти- школе 2000. године у Источном Сарајеву, ке. Ради као научни сарадник на пројекту Је- уписала је гимназију општег смјера. Фило- зик, фолклор и миграције на Балкану, Балкано- зофски факултет Универзитета у Источном лошког института Српске академије наука и Сарајеву, Одсјек за енглески језик и књижев- уметности у Београду. ност уписала је 2004. године. Дипломирала је ЋОСОВИЋ МАРЈАНА рођена је у Са- 25. септембра 2008. године и стекла звање рајеву 1. 9. 1987. године. Завршила је општу професор енглеског језика и књижевности. књижевност и библиотекарство на Филозоф- Академске 2011/2012. године уписала је дво- ском факултету Пале, а у току студија објавила годишњи други циклус студија, Одсјек за ан- више научних и стручних радова. Завршни глистику, наставнички смјер на Филозофском рад одбранила је 28. септембра 2011. године, факултету Универзитета у Сарајеву. Завршни код проф. др Мирољуба Јоковића, на тему дипломски рад под називом Структура и ди- ’Школице’ Хулија Кортасара као модел пост- стрибуција именичке фразе у медицинском реги- модерног романа. Тренутно је на мастер студи- стру на енглеском језику одбранила је 16. апри- ју опште књижевности који се од 2013. године ла 2014. године. У мају 2009. године бирана је реализује на Универзитету у Источном Сара- у звање асистента за ужу научну област Англи- јеву, гдје је пријавила мастер рад на тему Про- стика и распоређена у организациону једини- блем умјетника у Андрићевом дјелу. Учествова- цу Медицински факултет Фоча. У звање вишег ла је на неколико научних скупова. асистента за ужу научну област Специфични ХЛЕБЕЦ БОРИС, редовни професор језици (Англистика) на Медицинском факул- енглеског језика у пензији, дипломирао је ен- тету Фоча Универзитета у Источном Сарајеву глески језик и књижевност 1968. на Филоло- бирана је 22. јануара 2015. године гдје држи шком факултету у Београду, гдје је завршио и вјежбе, предавања и испите из предмета Ен- магистарске студије (1973) и докторат (1979). глески језик I (општи), Енглески језик II (струч- Предавао је теорију превођења, историју, фо- ни) и Енглески језик III (стручни) на Одсјеку нетику и семантику енглеског језика студенти- медицина, стоматологија, специјална едукаци- ма Катедре за англистику у Београду и фоне- ја и рехабилитација, и здравствена њега. Уче- тику енглеског језика на Одељењу Филоло- ствује у лекторисању радова за часопис Био- шког факултета у Крагујевцу. Предавао је на медицинска истраживања. постдипломским студијама у Београду и на ЋИРКОВИЋ СВЕТЛАНА рођена је Филозофском факултету у Новом Саду. До
1978. године. Дипломирала је на Филоло- сада је објавио 62 научна чланка у земљи и VI 2015 11 шком факултету у Београду, на Катедри за срп- иностранству, као и 21 приказ и написао 52 ски језик и књижевност. Магистарску тезу под рецензије. Аутор је 19 књига: Енглески за пер- насловом Терминологија црепуљарства код Срба фекционисте, Општа начела превођења, As- на Косову и Метохији одбранила је 2005. годи- pects, Phases and Tenses in English and Serbo-Cro- не на Филолошком факултету у Београду, а atian (у Грацу), из области индоевропске ети- 2011. година, такође на Филолошком факулте- мологије О старини Јужних Словена и Српско- ФИЛОЛОГ ту у Београду, докторирала са темом Стерео- -енглески речник етимолошких парова, Грама- тип времена у дискурсу расељених лица са Косо- тика енглеског језика за основну школу, Грама- 353 Биографије аутора
тика енглеског језика за средње школе, уџбени- сти у савременим граматикама енглеског и срп- ци енглеске фонологије A Textbook of English ског језика. У мају 2014. године на Филоло- Phonology и English Accent and Intonation, уџбе- шком факултету у Београду одбранила је док- ници семантике English Semantics и English Se- торску дисертацију под називом Референци- mantics for University Students и уџбеник пре- јални континуитет у писаном и говорном ди- вођења Преводилачке технике и поступци. скурсу. Аутор је више научних радова објавље- Саставио је Основни, Стандардни и Енцикло- них у домаћим и међународним часописима. педијски српско-енглески речник, Енглеско-срп- Учествовала је на научним конференцијама у ски и српско-енглески речник сленга, Српско-ен- земљи и иностранству. Од 2009. године је за- глески речник лажних парова и речник колока- послена на Филолошком факултету у Бањој ција Connect Your Words. Приредио је Малу Луци на Одсјеку за енглески језик и књижев- антологију англо-саксонског песништва у свом ност. преводу, превео је више стручних радова и ШМУЉА САША рођен је 25. јануара мноштво пјесама Томаса Хардија, а за превод 1978. године у Дервенти. Доц ент је на Фило- Тенисонове песме Одисеј награђен је 1977. го- лошком факултету у Бањој Луци и аутор књиге дине БИГЗ-овом наградом, као и 1984. На- Поезија и прозба. Интертекстуални аспекти у градом „Милош Ђурић“ за превод Кантебе- збиркама поезије Тражим помиловање Десанке ријских прича. Максимовић и Камени спавач Мака Диздара ЧОЛАКОВИЋ ВЕРА, рођена 1984. го- (2012), затим коаутор књиге Ризничари и пам- дине у Сарајеву, завршила је гимназију 2003. титељи. Православна духовност српске књи- године у Бијељини, а дипломирала је на Фило- жевности ХХ вијека (2013) као и низа научних лошком факултету у Бањој Луци, на Одсјеку за и стручних радова. Основно поље његових српски језик и књижевност 2009. године. У истраживања је компаративно проучавање ју- звање асистента изабрана је 2013. године на жнословенских књижевности, затим српска Филолошком факултету у Бањој Луци. књижевност и теорија књижевности, у оквиру ШАЈИНОВИЋ НОВАКОВИЋ ЈЕ- које се бави проучавањем жанровских аспека- ЛЕНА рођена је 1980. године у Добоју. Сту- та романа, те постмодернистичком теоријом и диј енглеског језика и књижевности завршила фикцијом. Учествовао је на неколико конфе- је на Филозофском факултету у Бањој Луци ренција и научних скупова, те у књижевно- 2004. године. На истом факултету је 2010. го- научним пројектима. Бави се и књижевном дине стекла академски назив магистра фило- критиком. Одговорни је уредник часописа за лошких наука, на смјеру Наука о језику, одбра- језик, књижевност и културу Филолог. Оже- нивши рад под називом Приступи модално- њен је и отац двоје дјеце. VI 2015 11 ФИЛОЛОГ
354 овом упутству наведен је начин наведен је цитирањанајч упутству овом ступљено 2.априла 2009). ступљено страници. тој инаслова налази наводитекст посјете самог се текста, идатум потребно). је свеске уколико угодишту пагинација (ако странице зацијели иброј двотачка јединствена том, није насловња, под наводницима, текста наслов часописа уиталику, годиште часописа, број узагради друга. кућа. чкава година узагради име, издања,презиме, издања, изда- наслов укурзиву, двотачка, текста мјесто (Петровић,нет интернет). издања, (Хартман страница двотачка, 1980:108). 2009: 135). година дâпрезиме цитираноггради аутора, издања идвотачком се (Петровић странице одвоји број мација оначину цитирања може наћи на интернету. фонт, величине 12ptипрореда 1.5. научне критеријуме.научне уредакцију ћебитистигне штампан ирад уколико усагласе рецензента се оба да задовољава високе коначног прије објављивања. ју Ross, Kelley R., „Ontological Undecidability“, на (при- R., http://friesian.com Kelley Ross, интернет, доступно Примјер: наводиКада се сајта усписку на се извор осим интернет-адресе литературе којем са интернета, Miller, Johns (1926),„The Roger Ideas ofThoughts ofGod“, Примјер: чланци се наводеУ списку литературе на сљедећи година узагради начин: име, презиме, изда- ВеселинКостић, (1994), Примјер: Потпуни подаци цитираног дају се дјела уБИБЛИОГРАФИЈИ, сљедећим редослиједом: Приликом интер- даје се име узагради аутора, упродужеткутекста извора цитата синтернета година се даје презиме аутора, узагради ИЗЧАСОПИСА, ЧЛАНКА оцитату ријеч Ако је Лајонел Трилинг, обликаСâм избор каже драме, посеби идеја је већ (1976:284). Примјер: Уколико онда утексту, помиње сеимеаутора облика посебиСâм избор драме идеја је већ (Trilling 1976:284). Примјер: Подаци оЦИТИРАНИМ КЊИГАМА дају на се упродужеткуначин тај текста се што уза- Библиографске цитирати је јединице ускладу потребно супутством имејл ауторову адресу. - (уколико резиме на језику, рад страном је се резиме пише на српском језику); - библиографију цитираних књига, часописа извора; идругих - - текст до 10кључних ријечи; рада; - рад; на на је којем језику апстракт - болдовани наслов рада; - углу; угорњем запослен лијевом је укојој институцију име ипрезиме аутора, - РАД ВЕЛИЧИНА ТЕКСТАВЕЛИЧИНА часопис научности, већи степен што Да би се обезбиједио Mоле да се се аутори придржавају при писању сљедећих зачасопис текстова упутстава који редакција часописа разматра заобјављивање мора садржати сљедеће елементе:
УПУТСТВО ЗААУТОРЕ Стваралаштво Вилијама ШекспираСтваралаштво Вилијама I требало би да се креће између требало Times уз New 10и 16страна, Ro man Наиме, дваан ешћих библиографс онимна рецензента прегле онимна рецензента само треба навести годину навести издања истраницу: само треба Филолог Филолог Classical Philology ких јединица, док севишеинфор- ких јединица, , Београд: Српска, Београд: књижевна за- сваки на шаље рад рецензи- даће сваки рад који при- који свакидаће рад Harvard Manual Style 21:317–326. Филолог . У : 355 ФИЛОЛОГ VI 2015 11