Književnost I Civilizacija Robert Grevs
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
Robert Graves The Greek Myths tanjel KNJIŽEVNOST I CIVILIZACIJA ROBERT GREVS GRČKI MITOVI šesto izdanje PREVELA GORDANA MITRINOVIĆ-OMČIKUS NOLIT • BEOGRAD SADRŽAJ Uvod 21 Apolon, njegova narav i 42 Helije 1 Pelaški mit o postanju sveta dela 43 Sinovi Helena 2 Homerski i orfički mitovi o 22 Artemida, njena narav i 44 Jon stvaranju sveta dela 45 Alkiona i Keik 3 Olimpijski mit o stvaranju 23 Hefajst, njegova narav i 46 Terej sveta dela 47 Erehtej i Eumolp 4 Dva filozofska mita o 24 Demetra, njena narav i dela 48 Borej stvaranju sveta 25 Atena, njena narav i dela 49 Alopa 5 Pet ljudskih vekova 26 Pan, njegova narav i dela 50 Asklepije 6 Kastriranje Urana 27 Dionis, njegova narav i 51 Proročišta 52 Alfabet 7 Svrgavanje Krona dela 53 Daktili 8 Rođenje Atene 28 Orfej 9 Zeus i Metida 54 Telhini 29 Ganimed 55 Empuse 10 Suđaje 30 Zagrej 11 Rođenje Afrodite 56 Ija 12 Hera i njena deca 31 Bogovi podzemnog sveta 57 Foronej 13 Zeus i Hera 32 Tiha i Nemesida 58 Europa i Kadmo 14 Rođenje Hermesa, 33 Deca mora 59 Kadmo i Harmonija Apolona, Artemide i Dionisa 34 Ehidnin porod 60 Bel i Danaide 15 Rođenje Erota 35 Pobuna džinova 61 Lamija 16 Posejdonova narav i dela 36 Tifon 62 Leda 17 Hermesova narav i dela 37 Aloeidi 63 Iksion 18 Afrodita, njena narav i dela 38 Deukalionov potop 64 Endimion 39 Atlant i Prometej 19 Arejeva narav i dela 65 Pigmalion i Galateja 40 Eoja 20 Hestija, njena priroda i dela 66 Ajak 41 Orion 67 Sisif 1 Robert Graves The Greek Myths tanjel 68 Salmonej i Tira 108 Tantal 136 Omfala 69 Alkestida 109 Pelop i Ojnomaj 137 Hesiona 70 Atamant 110 Pelopova deca 138 Osvajanje Elide 71 Glaukove kobile 111 Atrej i Tijest 139 Osvajanje Pila 72 Melampo 112 Agamemnon i 140 Hipokoontovi sinovi 73 Persej Klitajmnestra 141 Auga 74 Blizanci suparnici 113 Orestova osveta 142 Dejaneira 75 Belerofont 114 Suđenje Orestu 143 Herakle u Trahinu 76 Antiopa 115 Umirivanje Erinija 144 Jola 77 Nioba 116 Ifigeneja među 145 Apoteoza o Heraklu 78 Kajnida i Kajnej Tauriđanima 146 Heraklova deca 79 Erigona 117 Orestova vladavina 147 Lin 80 Kalidonski vepar 118 Rođenje Heraklovo 148 Skup Argonauta 81 Telamon i Pelej 119 Heraklova mladost 149 Lemljanske žene i kralj 82 Aristaj 120 Tespijeve kćeri Kizik 83 Mida 121 Ergin 150 Hila, Amik i Finej 151 Od Simplegada do 84 Kleobis i Biton 122 Heraklovo ludilo Kolhide 85 Narkis 123 Prvo delo: Nemejski lav 152 Otmica runa 86 Filida i Karija 124 Delo drugo: Hidra iz 153 Ubistvo Apsirta 87 Arion Lerne 154 Argo se vraća u Grčku 88 Minoj i njegova braća 125 Delo treće: Kerinska 155 Pelijina smrt 89 Minojeve Ijubavi košuta 156 Medeja u Efiri 90 Pasifajina deca 126 Delo četvrto: Erimantski 157 Medeja u izgnanstvu 91 Skila i Nis vepar 158 Osnivanje Troje 92 Dajdal i Tal 127 Delo peto: Augejeve štale 159 Parid i Helena 93 Katrej i Altajmen 128 Delo šesto: Stimfalske 160 Prvi sastanak u Aulidi 94 Sinovi Pandiona ptičurine 161 Drugi sastanak u Aulidi 95 Tesejevo rođenje 129 Delo sedmo: Kretski bik 162 Devetogodišnji rat 96 Tesejeva dela 130 Delo osmo: Diomedove 163 Ahilejeva srdžba 97 Tesej i Medeja kobile 164 Ahilejeva smrt 98 Tesej na Kreti 131 Delo deveto: Hipolitin 165 Ajantovo ludilo 99 Stvaranje atičkog saveza pojas 166 Trojanska proročanstva 100 Tesej i Amazonke 132 Delo deseto: Gerionovo 167 Drveni konj 101 Fajdra i Hipolit stado 168 Propast Troje 102 Lapiti i Kentauri 133 Delo jedanaesto: 169 Povratak 103 Tesej u Tartaru 170 Odisejeva lutanja 104 Tesejeva smrt Hesperidine jabuke 171 Odisej se vraća u svoj 105 Ojdip 134 Delo dvanaesto: Hvatanje dom 106 Sedmorica protiv Tebe Kerbera Napomena prevodioca 107 Epigoni 135 Ubijanje Ifita Indeks 2 ROBERT GRAVES THE GREEK MYTHS Penguin Books Ltd, Harmondsworth, Middlessex 1955, 1957, 1958, 1960, 1962, 1964, 1966, 1969, 1972. UREDNIK JOVAN HRISTIĆ RECENZIJA; JOVAN HRISTIĆ NACRT ZA KORICE: DUŠAN RISTIĆ TEHNIČKI UREDNIK: ŽARKO ROŠULJ OMOT: SNEŽANA NECIĆ KOREKTOR: JELENA JOSIĆ GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOŠ STAMBOLIĆ « IZDAVAČ; NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 ZA IZDAVAČA: RADIVOJE NEŠIĆ, GENERALNI DIREKTOR ŠTAMPA: BAKAR - BOR ŠTAMPANO U 1000 PRIMERAKA 1995. GRČKI MITOVI Uvod Srednjovekovni misionari katoličke crkve doneli su u Veliku Britaniju iz Evrope, pored celokupnog zbornika sakralne istorije, i sistem univerziteta. koji se zasnivao na grčkoj i latinskoj klasici. Smatralo se da su domaće legende o Kralju Arturu, Gaju od Varvika, Robinu Hudu, Plavom Hagu od Lestera i Kralju Liru dovoljne za prost narod, dok su obrazovane klase i sveštenstvo iz vremena Tjudora mnogo više raspravljali o mitovima Ovidija i Vergilija i gimnazijskim izvodima o trojanskom ratu. Iako se zbog toga engleska književnost od šesnaestog do devetnaestog veka može pravilno shvatiti samo u svetlosti grčke mitologije, klasici su kasnije u tolikoj meri izgubili od značaja u našim školama i na univerzitetima da se od jednog obrazovanog čoveka nije moglo očekivati da zna ko su, na primer, bili Deukalion, Pelop, Dajdal, Laokoont ili Antigona. Prosečno obrazovan čovek najčešće stiče saznanje o ovim mitovima iz bajki i priča za decu, kao što su Kinslijevi Heroji i Hautonove Tenglvudske priče; i, izgleda kao da mu to mnogo ne smeta, jer već dve hiljade godina smatra da mitove treba zaboraviti kao neobičnu i varljivu fantaziju, ljupku zaostavštinu detinjstva grčke inteligencije, čiji je značaj hrišćanska crkva s razlogom umanjivala da bi istakla duhovnu prednost Biblije. Ipak, njihov značaj je neocenjiv za izučavanje rane evropske istorije, religije i sociologije. »Himeričan« je pridev nastao od imenice chimaera — himajra, što znači »koza«. Pre četiri hiljade godina je Himajra mogla biti isto toliko obična kao što je danas ma koji religiozni, heraldički ili trgovački amblem. To je, prema Homerovom beleženju, bila složena životinja sa lavljom glavom, kozjim telom i zmijskim repom. Himajra je nađena uklesana u zidove hetitskog hrama u Karkimišu i bila u početku kalendarski simbol kao i sve slične komponovane životinje, na primer sfinga i jednorog; svaka komponenta je predstavljala po jedno godišnje doba. Diodor misli da je isti slučaj i sa lirom sa tri strune od kornjačinog oklopa. Nilson u svom delu Primitivno računanje vremena (1920) raspravlja o godini koja ima tri godišnja doba. Međutim, samo se mali deo od ogromne nesređene zaostavštine grčke mitologije, koja je trpela uticaje i sa Krete i iz Egipta, Palestine, Frigije, Vavilonije i odakle sve ne, može uvrstiti uporedo sa Himajrom u prave mitove. Pravi mit može da se definiše kao prepričavanje ritualne mime koja se javno izvodila na narodnim svetkovinama, a koja se nalazila likovno zabeležena na pečatima, zdelama, ogledalima, skrinjama, šititovima i tapiserijama. Himajra i ostale njoj slične kalendarske životinje igrale su prevashodnu ulogu u izvođenju rituala. Takve su životinje postale verske institucije u svakom plemenu, klanu ili gradu, zahvaljujući ikonografskom i usmenom predanju. Narod je opštio s njima preko njihovih doličnika — drevnih čarobnjaka koji su upravljali plodnošću i sigurnošću područja svete kraljice, ili kralja, jer je, izgleda, širom grčkih zemalja kraljičanstvo prethodilo kraljevstvu, a do promene je došlo onda kad su za to stvoreni uslovi. U Lukijanovom eseju ''O igri'' nabraja se priličan broj ritualnih mima koje su izvođene još u drugom veku posle nove ere; a Pausanijin opis slika sa zidova hrama u Delfima i duboreza na Kipselovoj skrinji svedoči da je u njegovo vreme još bilo najraznovrsnijih mitoloških ostataka, od kojih više nema ni traga. Prave mitove treba razlikovati od: (1} Filozofskih alegorija, kao u Hesiodovoj kosmogoniji; (2) »Etioloških« tumačenja mitova koje danas više ne razumemo, kao što ne razumemo, na primer, mit o Admetu koji je upregao lava i divljeg vepra u svoja kola; (3) Satire ili parodije, kao u Silenovoj priči o Atlantidi; (4) Sentimentalnih pripovedaka kao što je legenda o Narkisu i Ehi; (5) Ulepšavanja istorije, kao što je Arionov doživljaj sa delfinom; (6) Minstrelnih romansi, kao u priči o Kefalu i Prokridi; (7) Političke propagande, kao što je Tesejevo ujedinjenje Atike; (8) Moralnih legendi, kao u priči o Erifilinoj ogrlici; (9) Šaljivih anegdota, kao što je bračna farsa sa Heraklom, Omfalom i Panom; (10) Pozorišnih melodrama, kao u priči o Testoru i njegovim kćerima; (11) Herojskih saga, kao što je osnovni zaplet Ilijade; (12) Realističke pripovesti, kao što je Odisejeva poseta Fajačanima.* * Vidi 4; 63; 83; 84; 87; 89; 98; 106; 136; 161; 162—5; 170. Ipak, mitski se elementi, sasvim neočekivano, mogu naći i u nečijoj priči, dok najjasnija i najpotpunija verzija nekog mita najčešće uopšte nema autora, kao što se događa i kada tragamo za pisanim izvorima: onaj najstariji ne mora biti i najverodostojniji. Na primer, razigrani Aleksandrinac Kalimah, frivolni avgustovac Ovidije, pa čak i kao barut suvi pozni Vizantinac Ceces, po pravilu daju raniju verziju mita nego Hesiod i grčki tragičari; takođe Excidium Troiae iz trinaestog veka je delimično pouzdaniji kad su u pitanju mitovi od Ilijade. Kad istražujemo smisao mitološkoj ili pseudomitološkoj naraciji, moramo uvek voditi strogo računa o imenima, plemenskom poreklu i sudbinama ličnosti a kojima je reč; tek ih onda možemo ponovo postaviti u oblike dramskog rituala, jer će inače manje važni elementi navesti na analogiju sa nekim drugim mitom kome je dat sasvim drukčiji anegdotski obrt i koji, baš zato, baca svetlost na oba mita. Izučavanje grčke mitologije treba da počne pre svega izučavanjem svih političkih i religioznih sistema u Evropi koji su postojali pre dolaska Arijevaca sa dalekog Severa i Istoka. Cela Evropa neolitskog doba, sudeći po ostacima likovne umetnosti i po mitovima, imala je značajni jedinstveni sistem religioznih ideja, zasnovan. na obožavanju mnogoimene boginje--majke za koju se znalo i u Libiji i u Siriji. Stara Evropa nije poznavala bogove. Smatralo se da je velika boginja besmrtna, nepromenljiva i svemoćna; a svest o očinstvu još nije bila prodrla u religioznu misao.