Biblioteka Stradanja I Otpori 5
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
BIBLIOTEKA STRADANJA I OTPORI 5 £ # 4 INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU STRADANJA I OTPORI Projektni savet Tahir Abdulji, Fahrija Ajanović, Života Anić, clr Zdravko Antonić, Trajko Atanasov, Ohrad Benderać, dr Rajko Đurić, dr Tone Ferenc, dr Venceslav Glišić, Milorad Gončin, mr Slavica Hrečkovski, Dušan Ivanović, Desanka Jovanović, dr Petar Kačavenda, Svetozar Krunić, Savo Martinović, Filimena Mihailova, Dragan Nikolovski, Zdravko Njezić, Tone Turnher (predsednik), dr Gojko Vezmar, Miroslav Vitorović, dr Đuro Vujović, dr Slavko Vukčević, Darinka Zimić, dr Nikola Zivković (rukovodilac projekta) Redakcija Dušan Azanjac, j Sonja Bozanović (sekretar), akad. prof. dr Rudi Dehijađi, dr Sergije Dimitrijević, \ Milan Filipčič, puk. Anton Miletić, dr Slobodan Milošević, Dorđe Momčilović (predsednik), Tomislav Novak, dr Nikola Popović, dr Vuk Vinaver Urednik Dr Petar Kačavenda Recenzenti Dr Venceslav Glišić Akad. prof. dr Andrej Mitrović YU ISBN 86-7403-028-9 U FINANSIRANJU OVE KNJIGE UCESTVOVALA JE I REPUBLlCKA ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE DRAGOLJUB M. KOČIĆ JUGOSLOVENI U KONCENTRACIONOM LOGORU BUHENVALD 1941 - 1945 ISI INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU Beograd, 1989. CIP — KaTaAorH3auHja y iiy6AiiKaunjii HapoAHa GnSAiioTeKa CpGnje, BeorpaA 940.547.2(430) KOMHR, AparoA>YG M. Jugosloveni u koncentracionom logoru Buhenvald: 1941—1945 / Dragoljub M. Kočić. — [1. izđ.]. — Beograd: Institut za savre- menu istoriju, 1989. — 260 str. ; 22 cm. — (Biblioteka Strađanja i otpori ; 5) ISBN 86-7403-028-9 nK: a. ByxeiiBaAA (KoimeiiTpaHHOHH Aorop) PREDGOVOR Dela istoričara široj javnosti postaju poznata tek oncla kad se događaj koji obrađuju aktualizuje, zbog obeležavanja godišnjica, potreba dnevne politike, dokazivanja određenih prava ili nekih drugih razloga. Tako, mnoga vredna dela is- toričara ostaju potpuno nepoznata izvan uskog kruga struč- njaka koji se bave tom problematikom. Istoričar najčešće nije u prilici da bira temu i predmet svoga istraživanja, već mu je ona zadata u okviru određenog projekta, što njegov zada- tak čini još složenijim i utoliko i odgovornijim. Zato takva dela zaslužuju znatno veću pažnju no što im se danas iska- zuje. U takva dela mogu se svrstati mnoge knjige iz obimne biblioteke koju je poslednjih godina objavio Institut za sa- vremenu istoriju, pa i one koje su, kao i ova monografija, na- pisane u okviru projekta „Jugosloveni u fašističkim logorima, zatvorima i pokretima otpora drugih zemalja". Naša znanja o Jugoslovenima u Buhenvaldu bila su do pojave ove monografije, sasvim maglovita, jer su se zasnivala na oskudnim podacima, uglavnom iskazima preživelih inter- niraca. Autor je imao zadatak da utvrdi broj Jugoslovena u tom logoru i da razjasni okolnosti u vezi sa njihovom sudbi- nom. Taj osnovni i najvažniji zadatak Dragoljub Kočić je u potpunosti ispunio. Utvrdio je da je u Buhenvaldu bilo oko 4300 Jugoslovena, što je znatno više no što se pretpostavljalo. Za većinu interniraca prikupio je osnovne podatke: mesto ro- đenja, logorski broj, vreme dolaska u logor, transporta u spolj- ne komande, druge iogore itd. Na žalost, ti podaci su u knjizi, zbog ograničenog obima svedeni na registar sa minimalnim brojem podataka. Novi i do sada nepoznati podaci odnose se i na 400 Ju- goslovena, ratnih zarobljenika koji su u decembru 1944. do- 5 vedeni u logor i transportovani u spoljnu komandu S III Ord- ruf, gde su skoro svi izginuli. Prikupljajući građu za monografiju Kočić je zabeležio sećanja oko 40 preživelih interniraca koja predstavljaju sve- dočanstva svoje vrste i obuhvataju vrcme od 1941. do 1945. godine. Autor je ta sećanja uslovno nazvao Zapisima, ali ona su znatno drukčija od običnog beleženja događaja i zaslužuju da budu objavljena kao posebna knjiga. Ova monografija ipak ne pretenduje da o zadatoj temi daje konačni sud, što ističe i sam pisac. Naprotiv, ona je i dalje otvorena knjiga koja će se i još dugo dopunjavati. Urednik 6 UVOD Pitanje Jugoslovena u nacističkim i fašističkim logorima, zatvorima i pokretima otpora drugih zemalja ostalo je sve do danas na marginama našc istoriografije. O logorima izvan granica naše zemlje pisalo se veoma malo. Za to je postojao niz objektivnih okolnosti, nc samo zbog problema koji su dobili prioritet, već i zbog vremenske distance, koja je mora- la proteći da bi se svestranije i objektivnije sagledale sve okolnosti koje su dovele do pojave najmračnijeg poretka u istoriji, kao i pristupačnosti istorijskoj građi u arhivima, koji tek u naše vreme postaju otvoreni za naučnu javnost. Za svestraniji naučni prilaz i uopšte pokretanje pitanja oko utvrđivanja sudbine stotina hiljada Jugoslovena, što osta- više kosti u kazamatima i na stratištima širom Evrope, mo- žemo zahvaliti Zajednici institucija za izučavanje novije is- torije naroda Jugoslavije (Institut za savremenu istoriju — Beograd, Muzej revolucije naroda Jugoslavije — Beograd i Sa- vez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata i revolucije Jugoslavije), kao i brojnim drugim institucijama koje su obez- bedile sredstva za ovaj veliki i složeni poduhvat. Deo toga projekta je i ova monografija o Jugoslovenima u koncentra- cionom logoru Buhenvald (Buchenwald). Problem izvora utoliko je veći jer su nacisti 4. aprila 1945. godine uništili sve dokumente koji su mogli najautentič- nije svedočiti o njihovim zločinima, što je inače bila njihova praksa u svim logorima. Ipak, tragovi zločina nisu bili time uklonjeni. Strpljivim slaganjem mozaika mogućno je rekon- struisati istoriju zloglasnog logora Buhenvald i zbivanja u njemu. Deo dokumentacije je sačuvan u pisarnici zatočenika, te su oni na osnovu te dokumentacije i ličnih sećanja odmah po oslobođenju logora pristupili pisanju izveštaja na osnovu 7 kojih je nastao Izveštaj Međunarodnog logorskog komiteta (MLK) Buhenvald (Bericht des internationalen Lagerkomi- tees Buchenvvald). Sastavljači navode da Izveštaj sadrži više od stotinu pojedinačnih izveštaja koje su napisali „odgovorni antifašistički borci".1 Godine 1945. Izveštaj MLK štampan je u Vajmaru (Weimar) i poslužio jc kao osnova za pisanje svih važnijih istoriografskih dela o Buhenvaldu. U sedam poglavlja prikazana je veoma jasna slika zbivanja u logoru od njego- vog osnivanja do oslobođenja. Drugo izdanje ove knjige izašlo je u Beču 1946. godine, a prošireno izdanje štampano u Vaj- maru 1949. godine sa naslovom Koncentracioni logor Buhcn- vald — Izveštaj Međunarodnog logorskog komiteta. Kratak zbornik odabranih dokumenata o nacističkim lo- gorima objavljen je u Berlinu 1958. godine SS na delu (SS im Einsatz — Eine Dokumentation iiber die Verbrechen der SS). Koncentracioni logor Buhenvald zastupljen je dokumentima o osnivanju, zatim onima koji se odnose na promene (reorga- nizaciju) i nekolikim svedočanstvima o zločinima u logoru. Najkompletniju zbirku dokumenata i izveštaja pred- stavlja izdanje Međunarodnog komiteta Buhenvald i Komiteta boraca antifašističkog pokreta otpora Nemačke Demokratske Republike: ,,Buhenvald — Opomena i obaveza — Dokumenti i izveštaji" (Buchemvald — Mahnung und Verpflichtung — Dokumente und Berichte). Za dublje upoznavanje prilika u logoru ova zbirka je nezaobilazna, ali Jugosloveni su u njoj za- stupljeni na neznatnom prostoru, nepunih šest strana. To je, zapravo, izveštaj pod naslovom „Jugosloveni u koncentracio- nom logoru Buhenvald", napisan 1957. godine za potrebe re- dakcije Zbornika. Ovaj kratki izveštaj je bio prvi ozbiljniji rad do tada napisan o Jugoslovenima u Buhenvaldu. Izveštaj je napisao dr Rudi Supek, koji je predstavljao jugoslovenske internirce u međunarodnoj redakciji. U izveštaju je spomenu- to ukupno deset imena, uključujući i autora. Izveštaj Jugo- slovena nalazi se na poslednjem mestu u Zborniku. Izvan ovog „zvaničnog" dela Zbornik najvećim delom donosi izveš- taje pojedinaca, svedoka o zbivanjima u logoru. Jedini Jugo- sloven čije je svedočenje ušlo u Zbornik je Alojz Saračević. 1 Bericht des internationalen Lagerkoniitees Buchenwald, Wei- mar 1946 (u daljem tekstu: Berichl des ILK), str. 5. Njegov izveštaj dat je povodom dolaska u logor 400 Jugoslo- vena, ratnih zarobljenika. Deset dana po oslobođenju (21. aprila 1945) u Buhenvald je stigla britanska parlamentarna delegacija, koja je Parla- mentu podnela izveštaj o boravku u logoru. Izveštaj je pub- likovan i u izvesnoj meri može da posluži kao važno svedo- čanstvo. U Dahauu je 1947. godinc izdata kraća brošura doku- menata na engleskom jeziku Koncentracioni logor Buhenvald (The Buchenvvald case). U brošuri su optužnice protiv glav- nih zločinaca, te i ona predstavlja važan izvor za izučavanje prilika u koncentracionom logoru. I pored navedenih ograničenja koja su istraživačima sta- jala na putu, u svetu su do danas napisane čitave biblioteke knjiga o Buhenvaldu. Sastavljene su i obimne bibliografije: Bibliografija Buhenvald — literatura, (Bibliographie der Bu- chenwald — Literatur) koja sadrži knjige objavljene do 1958. godine, među kojima preovlađuju knjige sećanja, literarni ra- dovi (romani) bivših zatočenika iz Buhenvalda, pisani na ne- mačkom jeziku, disertacije sa temom o Buhenvaldu, rasprave i članci iz raznih časopisa i literatura objavljena na drugim jezicima. Bibliografija u knjizi Buhenvald — opomena i oba- veza obuhvata sve knjige objavljene o Buhenvaldu do 1959. godine. Mi ćemo, ipak, uzaludno tražiti Jugoslovene ili bar pot- punije podatke o njima u svim ovim knjigama, jer njih jed- nostavno nema ili se o njima samo uzgred govori. Jugoslo- veni su u odnosu na druge narode u Buhenvaldu činili ma- njinu, iako su u radu Međunarodnog logorskog komiteta, iz- gradnji ilegalne vojne organizacije kao i u samom oslobođenju logora