Biblioteka Stradanja I Otpori 5

BIBLIOTEKA STRADANJA I OTPORI

# 4 INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU STRADANJA I OTPORI

Projektni savet Tahir Abdulji, Fahrija Ajanović, Života Anić, clr Zdravko Antonić, Trajko Atanasov, Ohrad Benderać, dr Rajko Đurić, dr Tone Ferenc, dr Venceslav Glišić, Milorad Gončin, mr Slavica Hrečkovski, Dušan Ivanović, Desanka Jovanović, dr Petar Kačavenda, Svetozar Krunić, Savo Martinović, Filimena Mihailova, Dragan Nikolovski, Zdravko Njezić, Tone Turnher (predsednik), dr Gojko Vezmar, Miroslav Vitorović, dr Đuro Vujović, dr Slavko Vukčević, Darinka Zimić, dr Nikola Zivković (rukovodilac projekta)

Redakcija

Dušan Azanjac, j Sonja Bozanović (sekretar), akad. prof. dr Rudi Dehijađi, dr Sergije Dimitrijević, \ Milan Filipčič, puk. Anton Miletić, dr Slobodan Milošević, Dorđe Momčilović (predsednik), Tomislav Novak, dr Nikola Popović, dr Vuk Vinaver

Urednik Dr Petar Kačavenda

Recenzenti Dr Venceslav Glišić Akad. prof. dr Andrej Mitrović

YU ISBN 86-7403-028-9

U FINANSIRANJU OVE KNJIGE UCESTVOVALA JE I REPUBLlCKA ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE DRAGOLJUB M. KOČIĆ

JUGOSLOVENI U KONCENTRACIONOM LOGORU BUHENVALD 1941 - 1945

ISI INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Beograd, 1989. CIP — KaTaAorH3auHja y iiy6AiiKaunjii HapoAHa GnSAiioTeKa CpGnje, BeorpaA

940.547.2(430)

KOMHR, AparoA>YG M.

Jugosloveni u koncentracionom logoru Buhenvald: 1941—1945 / Dragoljub M. Kočić. — [1. izđ.]. — Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1989. — 260 str. ; 22 cm. — (Biblioteka Strađanja i otpori ; 5)

ISBN 86-7403-028-9 nK: a. ByxeiiBaAA (KoimeiiTpaHHOHH Aorop) PREDGOVOR

Dela istoričara široj javnosti postaju poznata tek oncla kad se događaj koji obrađuju aktualizuje, zbog obeležavanja godišnjica, potreba dnevne politike, dokazivanja određenih prava ili nekih drugih razloga. Tako, mnoga vredna dela is- toričara ostaju potpuno nepoznata izvan uskog kruga struč- njaka koji se bave tom problematikom. Istoričar najčešće nije u prilici da bira temu i predmet svoga istraživanja, već mu je ona zadata u okviru određenog projekta, što njegov zadatak čini još složenijim i utoliko i odgovornijim. Zato takva dela zaslužuju znatno veću pažnju no što im se danas iska- zuje. U takva dela mogu se svrstati mnoge knjige iz obimne biblioteke koju je poslednjih godina objavio Institut za savremenu istoriju, pa i one koje su, kao i ova monografija, napisane u okviru projekta „Jugosloveni u fašističkim logorima, zatvorima i pokretima otpora drugih zemalja". Naša znanja o Jugoslovenima u Buhenvaldu bila su do pojave ove monografije, sasvim maglovita, jer su se zasnivala na oskudnim podacima, uglavnom iskazima preživelih interniraca. Autor je imao zadatak da utvrdi broj Jugoslovena u tom logoru i da razjasni okolnosti u vezi sa njihovom sudbi- nom. Taj osnovni i najvažniji zadatak Dragoljub Kočić je u potpunosti ispunio. Utvrdio je da je u Buhenvaldu bilo oko 4300 Jugoslovena, što je znatno više no što se pretpostavljalo. Za većinu interniraca prikupio je osnovne podatke: mesto ro- đenja, logorski broj, vreme dolaska u logor, transporta u spoljne komande, druge iogore itd. Na žalost, ti podaci su u knjizi, zbog ograničenog obima svedeni na registar sa minimalnim brojem podataka. Novi i do sada nepoznati podaci odnose se i na 400 Ju- goslovena, ratnih zarobljenika koji su u decembru 1944. do-

5 vedeni u logor i transportovani u spoljnu komandu S III Ord- ruf, gde su skoro svi izginuli. Prikupljajući građu za monografiju Kočić je zabeležio sećanja oko 40 preživelih interniraca koja predstavljaju sve- dočanstva svoje vrste i obuhvataju vrcme od 1941. do 1945. godine. Autor je ta sećanja uslovno nazvao Zapisima, ali ona su znatno drukčija od običnog beleženja događaja i zaslužuju da budu objavljena kao posebna knjiga. Ova monografija ipak ne pretenduje da o zadatoj temi daje konačni sud, što ističe i sam pisac. Naprotiv, ona je i dalje otvorena knjiga koja će se i još dugo dopunjavati. Urednik

6 UVOD

Pitanje Jugoslovena u nacističkim i fašističkim logorima, zatvorima i pokretima otpora drugih zemalja ostalo je sve do danas na marginama našc istoriografije. O logorima izvan granica naše zemlje pisalo se veoma malo. Za to je postojao niz objektivnih okolnosti, nc samo zbog problema koji su dobili prioritet, već i zbog vremenske distance, koja je morala proteći da bi se svestranije i objektivnije sagledale sve okolnosti koje su dovele do pojave najmračnijeg poretka u istoriji, kao i pristupačnosti istorijskoj građi u arhivima, koji tek u naše vreme postaju otvoreni za naučnu javnost. Za svestraniji naučni prilaz i uopšte pokretanje pitanja oko utvrđivanja sudbine stotina hiljada Jugoslovena, što osta- više kosti u kazamatima i na stratištima širom Evrope, mo- žemo zahvaliti Zajednici institucija za izučavanje novije is- torije naroda Jugoslavije (Institut za savremenu istoriju — Beograd, Muzej revolucije naroda Jugoslavije — Beograd i Sa- vez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata i revolucije Jugoslavije), kao i brojnim drugim institucijama koje su obez- bedile sredstva za ovaj veliki i složeni poduhvat. Deo toga projekta je i ova monografija o Jugoslovenima u koncentracionom logoru Buhenvald (Buchenwald). Problem izvora utoliko je veći jer su nacisti 4. aprila 1945. godine uništili sve dokumente koji su mogli najautentič- nije svedočiti o njihovim zločinima, što je inače bila njihova praksa u svim logorima. Ipak, tragovi zločina nisu bili time uklonjeni. Strpljivim slaganjem mozaika mogućno je rekonstruisati istoriju zloglasnog logora Buhenvald i zbivanja u njemu. Deo dokumentacije je sačuvan u pisarnici zatočenika, te su oni na osnovu te dokumentacije i ličnih sećanja odmah po oslobođenju logora pristupili pisanju izveštaja na osnovu

7 kojih je nastao Izveštaj Međunarodnog logorskog komiteta (MLK) Buhenvald (Bericht des internationalen Lagerkomi- tees Buchenvvald). Sastavljači navode da Izveštaj sadrži više od stotinu pojedinačnih izveštaja koje su napisali „odgovorni antifašistički borci".1 Godine 1945. Izveštaj MLK štampan je u Vajmaru (Weimar) i poslužio jc kao osnova za pisanje svih važnijih istoriografskih dela o Buhenvaldu. U sedam poglavlja prikazana je veoma jasna slika zbivanja u logoru od njegovog osnivanja do oslobođenja. Drugo izdanje ove knjige izašlo je u Beču 1946. godine, a prošireno izdanje štampano u Vaj- maru 1949. godine sa naslovom Koncentracioni logor Buhcn- vald — Izveštaj Međunarodnog logorskog komiteta. Kratak zbornik odabranih dokumenata o nacističkim logorima objavljen je u Berlinu 1958. godine SS na delu (SS im Einsatz — Eine Dokumentation iiber die Verbrechen der SS). Koncentracioni logor Buhenvald zastupljen je dokumentima o osnivanju, zatim onima koji se odnose na promene (reorga- nizaciju) i nekolikim svedočanstvima o zločinima u logoru. Najkompletniju zbirku dokumenata i izveštaja predstavlja izdanje Međunarodnog komiteta Buhenvald i Komiteta boraca antifašističkog pokreta otpora Nemačke Demokratske Republike: ,,Buhenvald — Opomena i obaveza — Dokumenti i izveštaji" (Buchemvald — Mahnung und Verpflichtung — Dokumente und Berichte). Za dublje upoznavanje prilika u logoru ova zbirka je nezaobilazna, ali Jugosloveni su u njoj zastupljeni na neznatnom prostoru, nepunih šest strana. To je, zapravo, izveštaj pod naslovom „Jugosloveni u koncentracionom logoru Buhenvald", napisan 1957. godine za potrebe re- dakcije Zbornika. Ovaj kratki izveštaj je bio prvi ozbiljniji rad do tada napisan o Jugoslovenima u Buhenvaldu. Izveštaj je napisao dr Rudi Supek, koji je predstavljao jugoslovenske internirce u međunarodnoj redakciji. U izveštaju je spomenu- to ukupno deset imena, uključujući i autora. Izveštaj Jugo- slovena nalazi se na poslednjem mestu u Zborniku. Izvan ovog „zvaničnog" dela Zbornik najvećim delom donosi izveš- taje pojedinaca, svedoka o zbivanjima u logoru. Jedini Jugo- sloven čije je svedočenje ušlo u Zbornik je Alojz Saračević.

1 Bericht des internationalen Lagerkoniitees Buchenwald, Wei- mar 1946 (u daljem tekstu: Berichl des ILK), str. 5. Njegov izveštaj dat je povodom dolaska u logor 400 Jugoslo- vena, ratnih zarobljenika. Deset dana po oslobođenju (21. aprila 1945) u Buhenvald je stigla britanska parlamentarna delegacija, koja je Parla- mentu podnela izveštaj o boravku u logoru. Izveštaj je pub- likovan i u izvesnoj meri može da posluži kao važno svedo- čanstvo. U Dahauu je 1947. godinc izdata kraća brošura dokumenata na engleskom jeziku Koncentracioni logor Buhenvald (The Buchenvvald case). U brošuri su optužnice protiv glav- nih zločinaca, te i ona predstavlja važan izvor za izučavanje prilika u koncentracionom logoru. . I pored navedenih ograničenja koja su istraživačima stajala na putu, u svetu su do danas napisane čitave biblioteke knjiga o Buhenvaldu. Sastavljene su i obimne bibliografije: Bibliografija Buhenvald — literatura, (Bibliographie der Bu- chenwald — Literatur) koja sadrži knjige objavljene do 1958. godine, među kojima preovlađuju knjige sećanja, literarni radovi (romani) bivših zatočenika iz Buhenvalda, pisani na ne- mačkom jeziku, disertacije sa temom o Buhenvaldu, rasprave i članci iz raznih časopisa i literatura objavljena na drugim jezicima. Bibliografija u knjizi Buhenvald — opomena i obaveza obuhvata sve knjige objavljene o Buhenvaldu do 1959. godine. Mi ćemo, ipak, uzaludno tražiti Jugoslovene ili bar pot- punije podatke o njima u svim ovim knjigama, jer njih jednostavno nema ili se o njima samo uzgred govori. Jugoslo- veni su u odnosu na druge narode u Buhenvaldu činili manjinu, iako su u radu Međunarodnog logorskog komiteta, izgradnji ilegalne vojne organizacije kao i u samom oslobođenju logora imali istaknutu ulogu. Od arhivskih ustanova u inostranstvu najveći značaj imaju: Buchenvvaldarchiv beim Deutschen Institut fiir Zeitge- schichte u Berlinu, Archiv des Institutes fiir Marxismus-Leni- nismus beim ZK der SED u Berlinu — KZ Haftanstalten — Buchemvald, Muzej KL Buchenwald u Vajmaru i Arhiv Mi- nistarstva pravde NR Poljske — Fond Centralna komisija za utvrđivanje nacističkih zločina u Poljskoj, Varšava (Glow- na Komisija do Badania zbrodni hitlerowskich w Polsce, War- szawa — Ministerstvvo Spravviedlivvosci).

9 Arhiv Ministarstva pravde Narodne Republike Poljske čuva dokumente sa imenima i logorskim brojevima za više od 50 hiljada zatočenika i za ovaj rad posebno važne transportne liste transporta što su dolazili u Buhenvald i ođlazili u spoljne komande. Transportne liste sa imenima Jugoslovcna sa- držane su u 56 kutija. Na osnovu ovih podataka moguće je bar delimično rasvetliti puteve i sudbinu Jugoslovena, interniraca u Buhenvaldu. Od inostranih arhiva važan je i Arhiv Međunarodnog crvenog krsta — Služba traženja Arolzen, ali je on istraživačima nepristupačan. Arhivi u Jugoslaviji sadrže samo fragmentarne podatke, različite provenijencije. Najveći deo građe u arhivima u Jugo- slaviji odnosi se na izveštaje, izjave, sećanja preživelih zatoče- nika iz koncentracionog logora Buhenvald i podatke do kojih je došla Državna komisija za utvrđivanje zločina neprijatelja i njihovih pomagača. Na žalost, građa Državne komisije raz- bacana je po raznim arhivima i još uvek je nesređena. Obimom građe ističu se Arhiv Crvenog krsta Jugoslavije u Beogradu — Služba traženja i Muzej ljudske revolucije u Ljubljani. U Arhivu Crvenog krsta čuva se kartoteka svih Ju- goslovena, bivših zatočenika u koncentracionom logoru Bu- henvald. Kartoni sadrže osnovne podatke o zatočeniku: dan, mesec, godinu i mesto rođenja, imena roditelja, njihovo pre- bivalište, datum hapšenja i dolaska u koncentracioni logor, vreme prelaska u spoljnu komandu i vreme i uzrok smrti a ponekad su navedeni podaci o držanju zatočenika u logoru. Naravno, ovako iscrpne podatke ne sadrže svi kartoni. Ima dosta onih na kojima osim imena i prezimena nema drugih podataka. Ovoj dokumentaciji može se dati prioritet, između ostalog i zbog toga što je dobijena od Međunarodnog crvenog krsta u Ženevi, odnosno Službe traženja Arolzen. Crveni krst Jugoslavije je inače jedini ovlašćen za sve kontakte i oblike saradnje sa Međunarodnim crvenim krstom. Arhiv Muzeja ljudske revolucije u Ljubljani je značajan jer čuva bogat fotomaterijal o koncentracionom logoru Bu- henvald. Među arhive koji čuvaju deo građe značajne za ovu prob- lematiku spadaju još: Arhiv Jugoslavije u Beogradu, Arhiv Inštituta delavskega gibanja u Ljubljani, Gorenjski muzej u

10 Kranju, Muzej narodne osvoboditve u Mariboru i Istorijski arhiv Beograda, Beograd. Neznatan deo dokumentacije o Jugoslovenima u koncentracionom logoru Buhenvald doneli su sa sobom preživeli jugoslovenski internirci. To su uglavnom kratki izveštaji pri- premani za Izveštaj Međunarodnog logorskog komiteta, izveš- taji jugoslovenskoj Komisiji za repatrijaciju, jugoslovenskim diplomatskim predstavništvima u Nemačkoj i čehoslovačkoj, vojnim misijama i Centralnom komitetu KPJ (SKJ). Ovi iz- veštaji sadrže podatke o radu partijske organizacije, Cent- ralnog odbora ekonomske zajednice, spiskove umrlih u sana- torijumu Blankenhajn (Blankenchein) posle oslobođenja logora, spiskove bolesnih interniraca itd. Pored ovih, tu se nalaze i prevodi i kopije pojedinačnih izveštaja, koje se odnose na opšte stanje u logoru, ali ne dotiču se problema Jugoslo- vena. Posle oslobođenja koncentracionog logora Buhenvald na inicijativu Janeza Pereniča pokrenuto je izdavanje lista „Naš glas" sa dodatkom „Glas omladine". Jugosloveni su inače jedini izdavali list. Ukupno je štampano 20 brojeva. Dr Sergije Dimitrijević je sačuvao dva kompleta ovog lista, od kojih je jedan predao Narodnoj biblioteci Srbije. Zahvaljujući pred- usretljivosti dr S. Dimitrijevića napravio sam jednu kopiju za potrebe Instituta za savremenu istoriju. „Naš glas” je ne- ophodan izvor za izučavanje perioda od oslobođenja logora do povratka interniraca u zemlju. U opštem oduševljenju po oslobođenju logora svi su žu- rili da sa sebe zbace omrznutu logorsku odeću i da se doko- paju bolje odeće i hrane i nikome nije padala na pamet do- kumentacija o stradanjima sunarodnika. To su najbolje iskoristili Poljaci i odneli najveći deo od ono malo dokumentacije koju esesovci nisu uništili. Od Jugoslovena izuzetak su Slo- venci jer su uspeli da ispišu imena oko 3 hiljade jugoslovenskih interniraca iz logora Buhenvald i njegovih spoljnih komandi. Na žalost, ovaj spisak je nepotpun i sa mnoštvom gre- šaka. Neshvatljivo je da su jugoslovenski predstavnici u MLK u svim izveštajima isticali svoju brigu o transportima što su pristizali u Buhenvald i merama za izbavljanje sunarodnika, a da nisu vodili nikakvu statistiku o broju novopridošlih, trans- portovanih u filijale, kao i onih koje su spasili od opasnih transporta. 11 Literatura na srpskohrvatskom jeziku o koneentraeio- nom logoru Buhenvald skoro da i ne postoji. Toj oskudici nesumnjivo su doprmeli i nemili dahausko-buhenvaldski pro- cesi. Pored retkih zatočenika koji su se ipak usudili da iznesu u javnost stvarno stanje stvari, većina preživelih se klonila bilo kakvog publiciteta u vezi sa svojim bivstvovanjem u logoru. Među prvima su jugoslovensku javnost, ali samo deli- mično upoznali Sergije Dimitrijević i Franc Malenšek. Neko- liko članaka u raznim listovima napisano je posle 1957. godine, u vreme kad već polako prodire istina o patnjama u logoru, pod uticajem sve većeg broja zahteva za preispitiva- nje dahausko-buhenvaldskih procesa. Nešto jasnija slika o koncentracionom logoru Buhenvald prikazana je u nekoliko članaka u zborniku Otpor u žicama,2 mada se prema ovim tekstovima treba odnositi sa velikim oprezom naročito kad govore o sabotažama i oslobođenju logora. U većini članaka autori objektivno iznose svoja viđenja stradanja, ali ima i onih u kojima se veoma tendenciozno iskrivljuju činjenice sve u nameri da se uveliča lično učešće u sabotažama i akciji za- točenika prilikom oslobođenja logora. Tako u jednom članku možemo pročitati da je postojala međunarodna trojka za sa- botažu u postrojenjima nemačke vojne industrije Gustlof verke, u kojima se proizvodila elektronika za rakete Vi i V2. 0 ovome ne postoje nikakve potvrde u izvorima, pa ovakve i slične priče mogu biti samo plod mašte i prema njima se moramo veoma kritički odnositi. Jedina knjiga jugoslovenskih autora, a autori su joj J. Kerbler i T. Novak, objavljena je 1978. godine. Iako nosi na- slov Istina o Buhenvaldu, ona čitaoca ni izdaleka ne upoznaje

2 Institut za savremenu istoriju u Beogradu čuva originalne tek- stove predate Redakciji Zbornika Otpor u žicama. Tekst „Borba za čo- veka” potpisao je Slavko Figar, a u Zborniku je kao autor potpisan Zvonko Hanzelj. Ovo se ne može drukčije tumačiti već time da je S. Figar još uvek bio u „nemilosti” s obzirom da je bio osuđen u dahausko-buhenvaldskim procesima i više godina proveo na robiji. Re- dakcija se nije usudila da štampa tekst sa njegovim imenom, već je napravljen kompromis tako što je, verovatno u sporazumu sa auto- rom, uzeto ime Zvonka Hanzelja, koji je takođe bio zatočenik u Bu- henvaldu. Vid.: Otpor u žicama, sećanja zatočenika, knjiga I, Beograd 1969.

12 sa kompleksnošću zbivanja i odnosa u logoru smrti. Osim toga, ta obimom mala knjiga i nema za predmet problem Jugo- slovena. Ona je više informativno-publicističkog karaktera. Značajan prilog za izučavanje ove problematike je Zbornik Buchenwald objavljen u Ljubljani 1983. godine. Sa- stavljači Zbornika su preživeii jugoslovenski internirci iz koncentracionog logora Buhenvald. Iako se ističe da su u sastav- lanju Zbornika učestvovali autori iz svih krajeva Jugoslavije, mnogi od preživelih interniraca koji su imali značajnu ulogu u prosvetnom i partijskom radu u Buhenvaldu i koji su se u posleratnom periodu potvrdili kao značajni naučnici i autori niza zapaženih dela, nisu ni pozvani da sarađuju u Zborniku. Zbornik sadrži dva dela: opšti deo u kome je prikazan istorijat logora delo je potpisanog priređivača samo u tome što ga je dosledno preveo iz Izvešiaja MLK i Zbornika Buhenvald

— opomena i obaveza. 3 U prvom delu Zbornika dato je nekoliko članaka ali oni se sadržajem ne razlikuju mnogo od onih u Zborniku Otpor u zicama. Drugi deo donosi oko 30 sećanja i većina ih je pisana jednostavnim jezikom, bez pristrasnosti, bez namere da se istakne sopstvena uloga i na taj način pružaju više elemenata za izradu ove monografije. Sa nemačkog jezika prevedena su dela: Eugena Kogona, Država SS — sistem nemačkih koncentracionih logora i Eduar- da Čalića, Himmler i. njegovo carstvo. E. Kogon, i sam internirac u koncentracionom logoru Buhenvald, za svoje obimno delo uzima kao model svih nacističkih logora u Nemačkoj upravo Buhenvald. No, treba imati na umu da ovo delo nije op- remljeno naučnim aparatom niti navodi bilo kakve izvore na osnovu kojih je napisano. Kogon je inače tipičan predstavnik građanskog pogleda na svet, što na više mesta ističe i u svakoj pogodnoj prilici prebacuje komunistima i MLK na drža- nju u određenim situacijama. Ovo ipak ne umanjuje vrednost njegovog dela, mada je i ono u najvećoj meri zasnovano na ranije objavljenom Izveštaju Pvleđunarodnog logorskog komiteta, jer doslovno navodi primere iz ovog Izveštaja. 3 Istorijat logora kojeg je priredio dr Stanislav Mahkota buk- valno je prepisan. Iz ove dve knjige su prevedena pojedina poglavlja, samo im je izmenjen redosled. Istina, dr Mahkota se nije potpisao kao autor, već kao priređivač teksta, za razliku od mnogih drugih koji su se ispod tekstova potpisivali kao autori, a veći deo su pre- pisali iz ovih knjiga. 13

DOLAZAK NACISTA NA VLAST I OSNIVANJE KONCENTRACIONIH LOGORA

Posle dugih ubeđivanja, ostareli general — feldmaršal, predsednik Vajmarske Republike, Paul fon Hindenburg ko- načno jc pristao da mandat za sastav nove vlade poveri čo- veku koga je smatrao provincijalcem i uvek gledao sa visine — Adolfu Hilleru. Nacionalsocijalisti su praktično došli na vlast toga dana (30. januara 1933). Vođa Nacionalsocijalistič- ke stranke postao je kancelar, ali do konačnog učvrščenja na vlasti prošlo je još nekoliko godina, s obzirom na brojnu opoziciju koju nacisti nipošto nisu potcenjivali. Bilo kakva podela vlasti, uključujuči stranke i pojedince koji su im bili bliski, za naciste nije dolazila u obzir. Da bi se učvrstili na vlasti i postali apsolutni gospodari, nacisti su istakli najprio- ritetnije zadatke: osvojiti Rajhstag i potpuno ga potčiniti, osloboditi se komunista kao najopasnijih protivnika i suziti politička prava građana.1 Ostvariti ove ciljeve bilo je moguće samo surovim sredstvima, kojima su i do tada bili veoma vični odredi partijske policije SA2 i SS3, poluvojne organizacije čiji su zadaci bili da nasiljem osujete svaki pokušaj suprotstavljanja nacistima, ne prezajuči ni od ubistava. SS je osnovan 1929. godine kao Hitlerova telesna garda i tom prilikom brojao je svega 250 članova. Za dve godine (1931) imao je već 10 hiljađa pripadnika. U organizacionom pogledu SS je bio potčinjen SA odredima na čijem se čelu kao šef štaba nalazio Ernst Rem (Ernst Rohm). Stvaranje SS, čiji je idejni tvorac i vođa bio Hajnrih Himler, nije proš- 1 Andrej Mitrović, Vreme netrpeljivih — Politička istorija velikih država Evrope 1919—1939, Beograđ 1974, str. 291 (u daljem tekstu: A. Mitrović, Vreme netrpeljivih). 2 Sturm Abteilung = Jurišni odredi. 3 Schutz Staffel = Zaštitne trupe. 15 lo bez suparništva između dveju organizacija i njihovih vođa. Za razliku od SA odreda, koji su se sve više osamostaljivali u zaseban tabor, često otvoreno suprotstavljen fireru, što će ih i stajati uništenja, SS i njihov vođa su se slepo pokoravali Adolfu Hitleru i trasirali dugoročniju politiku ka konačnom i potpunom osvajanju vlasti. Ove su snage, „pripremajuči'' izbore za 5. mart 1933, otvoreno davale do znanja da im je cilj obračun sa demokra- tijom. Tako je Himler 4. marta govorio: „Nije moje da iste- rujem pravdu, već da uništavam i istrebljujem!".4 I pored ovakvih „priprema”, nacisti nisu u potpunosti ostvarili svoj cilj jer nisu dobili, kao što su očekivali, apsolutnu većinu u Rajhstagu. Nacionalsocijalistička stranka je dobila 17 miliona i 277 hiljada glasova, Socijaldemokratska stranka 7 miliona, Komunistička partija oko 5 miliona i Hrišćansko-demokrat- ska stranka Centar 4,4 miliona.5 Smicalicama, nasiljem i veoma smišljenim i veštim manevrima nacisti su uspeli da Rajhs- tag 24. marta 1933. godine izglasa sva ovlašćenja vladi u trajanju od 4 godine. Ovim činom Rajhstag se dobrovoljno pot- činio nacistima, a komunističkim poslanicima nije bio đozvo- ljen ni pristup u Rajhstag. Tako su već bila ostvarena dva cilja, a za ostvarenje trećeg trebalo je još malo vremena. Juna 1933. godine stvorena je tajna državna policija Ges- tapo,6 koja je između ostalih poslova imala zadatak da u za- metku saseče i svaku pomisao o bilo kakvom drukčijem gle- danju na život i svet, osim onoga kojeg su proklamovali nacisti. Gestapo je bio potčinjen Službi bezbednosti državnog vođe SS (SD — Sicherheits-Dienst des Reichsfiirers SS), koja je osnovana još 1931. godine i „pobedom” u Rajhstagu od marta 1933. godine dobila novu ulogu. Vremenom je SD prc- rasla u složenu, monstruoznu policijsku mašinu u koju su se sticali podaci iz najrazličitijih oblasti društvenog, privred- nog, javnog i privatnog života. Jačanjem SS i sve većim uticajem državnog vođe SS, Hajnriha Himlera, trebalo je uma- njiti ulogu SA i Ernsta Rema, jer su ovi drugi sve više težili stvaranju države u državi i predstavljali otvorenu opoziciju. 4 Eugen Kogon, Država SS-a — Sistem njemačkih koncentraciu- nih logora, Zagreb 1982, str. 18. (Dalje: E. Kogon, Država SS-a). 5 A. Mitrović, Vreme netrpeljivih, str. 293. 6 Skraćeni naziv od: Geheime Staatspolizei.

16 Pre obračuna sa SA odredima, SS je reorganizovan tako što su dotadašnji njegovi članovi proglašeni za tzv. Opšti SS (All- gemeine SS), a od rezervne policije formirane su tzv. Naoru- žane jedinice SS, poznate pod imenom Savez mrtvačke glave (SS Totenkopfverbande). Savez mrtvačke glave stavljen je pod komandu grupenfirera (Gruppenfiibrer) Teodora Ajkea (Theo- dor Eicke). U noći 30. juna 1934. došlo je do poznatog obra- čuna sa SA odredima. Taj masakr, u kome su obezglavljeni SA odredi i njihov vođa Rem, poznat je pod imenom ,,noć dugih noževa”. Od tada je sve išlo znatno lakše, jer su nacisti za protivnike imali goioruke ljude. Bili su to građani koje je vlada kancelara Hitlera stavila van zakona: komunisti i Jevreji. Po- stepeno će se broj onih van zakona povećivati. Građanima drugog reda, stavljenim van zakona, pridodati su još i Cigani, kojima nije ni moglo biti pravih problema, jer su oni ionako živeli na rubu civilizacije, u nekoj vrsti dobrovoljnog geta, i bili bez ikakvog značajnijeg mesta u društvenom životu”.7 Poslednji ostatak Vajmarskc Republike nestao je smrću maršala fon Hindenburga, 2. avgusta 1934. godine. Kancelar firer (Fiihrer) iskoristio je njegovu smrt i „samovoljno doneo odluku da preuzme nadležnost šefa države”.8 Demagoški je nastupio, pod izgovorom da niko više nije dostojan da nosi titulu predsednika Republike posle Hindenburga i da je jednostavno treba ukinuti. Jednostavna titula firer (vođa) nije odavala budućeg neviđenog tiranina u istoriji koji je iza nje stajao. Preko neposrcdno mu potčinjenog i odanog rajhsfirera SS Hajnriha Himlera, glavni firer — Hitler sprovodio je svoju volju, do onih najnižih, iz dugačkog lanca firera, neposredno odgovornih za njeno sprovođenje u delo. Došao je čas da se počne sa sprovođenjem ideja iz Hit- lerove apokaliptične knjige Moja borba (Mein Kampf). Carstvo zemaljsko, prema njegovoj zamisli, trebalo je pripasti, slede- ćih hiljadu godina, odabranom narodu — Germanima, a svi drugi postali bi robovi naroda arijcvske krvi. Za mnoge narode, pa i čitave rase, nije bilo mesta ni među robovima. Njih je jednostavno trebalo uništiti i spaliti i njihovim pepelom pođubriti nemačku zemlju. Ovakva sudbina čekala je Jevreje, 7 A. Mitrović, Vreme netrpeljivih, str. 301. 8 Isto, str. 298.

17 Cigane i pojedine slovenske narode: Ruse, Jugoslovene, Po- ljake.

Još 1933. godine zatvori su postali pretesni da prime sve uhapšene i osuđene protivnike režima. Zato su se „pobrinuli” SA odredi i na „pogodnim mestima” počeli osnivati koncentracione logore. Prvi logori mahom su osnivani u halama ne- kadašnjih fabrika, kasarnama, zamkovima, a teren je bio utoliko pogodnije ako su se na ovim mestima nalazile baruštine i slično, nezdravo zemljište. Većina novoosnovanih logora nalazila se u okolini Berlina i u centralnim nemačkim pokraji- nama, Saksoniji i Tiringiji, npr.: Sahsenburg (Sachsenburg), Hoenštajn (Hohenstein), Bad Sulca (Bad Sulza), Koldic (Col- ditz), Oranienburg i Dahau (Dachau) kod Minhena. U samom Berlinu postojao je po zlu čuveni logor zvani Kolumbia haus (Columbia-Haus). Na mestu bivšeg vojnog poligona kod Štut- garta, osnovan je 1933. godine logor Hojberg (Heuberg). Pošto su ovi prvi logori bili u rukama SA, a SA nije u njih slao samo komuniste i Jevreje, već i sve druge neposlušne, početkom 1934. godine je odlučeno da sc logori preurede i stave pod ne- posredan nadzor Gestapoa. Zadatak oko preuređenja logora bio je poveren Rudolfu Dilsu (Rudolf Diels). Dils se svom snagom dao na izvršenje ovog zadatka i do marta 1934. godine ukinuo sve ranije osnovane logore osim Oranienburga, Dahaua i Kolumbia haus. Sva tri ova logora bila su podignuta za nemačku opoziciju. SS je tako u potpunosti preuzeo upravu nad logorima, sa izuzetkom Emslandskih logora u ol- denburškim močvarama — Papenburg i Estervege li kojima su do sredine 1934. godine i dalje divljali pripadnici SA odreda. DahaLi, tada udaljen 18 kilometara od Minhena, postao je simbol mučeništva li svim logorima, pa se za nekoga ko je bio LipLićen u bilo koji logor govorilo „otišao je u DahaLi”. Pravila prim enjivana li DahaLiu poslužila sli kao obrazac za sve logore. Ni preuređeni logori nisri imali do 1936. godine više od 1.000 zatočenika. Jedini izuzeci bili su DahaLi i Ems- landski logori. U jesen 1934. godine uslanovljeno je zvanje inspektora koncentracionih logora koji je direktno bio odgovoran za sve

18 logore. Takođe je ustanovljen i Ured inspektora koncentracionih logora, a prvi šef toga ureda bio je SS grupenfirer Teodor Ajke. Konačan oblik logori u Rajhu dobili su tek 1936. godine. Po pravilu, uz logore gradile su se kasarne i naselja za esesovce, jer su ta mesta postajala pravi poligoni za ovladava- nje surovostima. Tri najveća logora u Rajhu bila su od tada Dahau, Sahsenhauzen i Buhenvald, osnovan 1937. godine. Neš- to kasnije osnovani su Gros Rozen (Gross Rosen), Nojengame (Neuengamme) i Ravensbrik (Ravensbriick)*. Prildjučenjcm Austrije 1938. godine, kod Linca je osnovan koncentracioni logor Mauthauzen (Mauthausen). Posle komadanja Čehoslo- vačke podignuti su logori Terezin (Theresienstadt) i Flosen- birg (Flossenbiirg), a po okupaciji Poljske jedan od najstraš- nijih logora Aušvic (Auschwitz). Drugi čovek logorske hijerarhije (posle H. Himlera koji je još od 1936. vrhovni vođa SS i policije) R. Hajdrih (Rein- hard Heydrich) izvršio je klasifikaciju logora po kategorijama. Tako su, u zavisnosti od namene, svi koncentracioni logori bili podeljeni na tri stepena: — 1 stepen KL sa blažim merama (radni logor), — II stepen KL sa pooštrenim životnim i radnim uslovima, i — III stepen KL koji je praktično predstavljao mesto za uništavanje.9 Koncentracioni logor Buhenvald pripadao je kategoriji logora II stepena, a 28. aprila 1944. godine preveden je u logor I stepena.10

* Ravensbrik je bio jedini ženski logor na teritoriji Rajha. 9 E. Kogon, Driava SS-a, str. 32. 10 Isto, str. 33. Karta iz brošure: 1945, LIBfiRATION DES CAMPS DE CONCENTRATION NAZIS, Edite par les Comites Internationaux Camps: Auschwitz—Birkenau, Buchenwald—Dora ... OSNIVANJE KONCENTRACIONOG LOGORA BUHENVALD

Osnivanju novog, velikog logora u pokrajini Tiringiji (Thuringen) prethodila je jednogodišnja prepiska, od juna 1936. do jula 1937. godinc, izmcđu inspcktora konccntracionih logora i vođe SS Saveza mrtvačke glave T. Ajkea1 i gaulajtera i rajhsštathaltcra2 Tiringijc — Frica Saukcla (Fritz Sauckel).3 Inicijativu za osnivanje logora dao je sam Hajnrih Himler, želeći da se umesto pruskog koncentracionog logora Lihten- burg (Lichtenburg) podigne novi, kapaciteta 3 do 6 hiljada zatvorenika. Tiringija je izabrana, kako se navodi u dokumentima, zbog toga što se nalazi u „srcu Nemačke” a u slu- čaju rata ogromna masa protivnika režima mogla bi pred- stavljati veliku opasnost u pograničnim oblastima Rajha. U centralnom delu zemlje pobunjenike je u slučaju opasnosti bilo moguće uništiti u svakom trenutku. Osim toga, logor bi bio daleko od očiju javnosti, naročito inostrane. Bilo je predloga da se logor osnuje u samom Vajmaru, tradicionalnom centru nemačke umetnosti, književnosti i kul- ture uopšte. Ovo nije bilo bez određene simbolike, a na kraju je preraslo u ironiju. Tu treba da se podigne grobnica u kojoj će biti sahranjeno sve staro, sve što se ne uklapa u okvire nove Nemačke — Trećeg Rajha, što nije stvorio natčovek i što nije u funkciji toga natčoveka plave krvi, gospodara hiljadugodiš- njeg carstva koje počinje svoj život. Tu treba sahraniti one koji srušiše Drugi Rajh i stvoriše Republiku, što je strano 1 Ovo je puna titula T. Ajkea, a na nemačkom je glasila: Der Inspekteur der Konzentrationslager und Ftihrer der SŠ Totenkopver- banđe. 2 Gauleiter und Reichsstatthalter. 3 O ovoj prepisci vidi: Buchemvald — Mahnung und Verpflich- tung, Dokumente und Berichte, Berlin, Kongress — Verlag, 1961, str. 31—38. (U daljem tekstu: Buchenvvald, Dok. u. Ber.) 21 duhu odabranog naioda. I najzad, najviše mesta mora se os- taviti onima što nećc i ne mogu da shvate novog čovcka ili mu stoje na putu. Građani Vajmara su ipak smogli snage i hrabrosti i odbili ponuđenu im ,,počast”. Na kraju je odlučeno da se koncentracioni logor podigne desetak kilometara od Vajmara, na brdu Etersberg (Ettcrsberg), poznatom izletištu, obraslom bukovom šumom,4 po kojoj je logor kasnije i dobio ime. Dugo traženo mesto je najzad pronađeno i to na izuzetno pogodnom terenu, na severozapadnim padinama Etersberga, okrenutim prema Severnom i Baltičkom moru, odakle već od rane jeseni duvaju izuzetno hladni vetrovi. Temperatura se tamo zimi često spušta i do 30 °C ispod nule. Oštra klima bila je savez- nik SS-a, jer je doprinosila bržem umiranju zatočenika. Za novi logor SS još nije odabrao imc, pa sc u počctku zvao po brdu Etersberg. Građani Vajmara vršili su pritisak protest- vujući što logor nosi ime njihovog omiljenog izletišta; prema nekim podacima, sam Himler je bio kum novom mučilištu, te se ono od 29. jula 1937. godine zove Buhenvald. Naredbom od 7. jula 1937. godine, Teodor Ajke je u ime Himlera odredio za komandanta koncentracionog logora Eters- berg SS štandartenfirera Karla Koha (Karl Koch). Podaci o prvim stanovnicima na Etersbergu unekoliko se razlikuju u dva najvažnija zbornika — izvora na kojima su utemeljene sve važnije knige o KL Buhenvald. Tako se u Zborniku Opo- mena i obaveza navodi da su 16. jula 1937. godine prvi zato- čenici,5 njih 91, došli iz Sahsenburga, a u Izveštaju MLK navodi se da je 19. jula izvršena prva prozivka, kojoj je bilo prisutno 149 zatočenika.6 Dalje se u Izveštaju MLK kaže da je 20. jula došlo još 70 kriminalaca (profesionalnih zločinaca) iz Sahsenhauzena. Dana 27. jula, takođe iz Sahsenhauzena* stigao je 91 zatočenik od kojih su 84 bili ,,politički krivci”, a

4 Neki Jugosloveni, bivši zatočenici, pišu da je ovde bila jase- nova, a drugi opet javorova šuma. Nemačke reči Buchen i VVald zna- če bukva i šuma, te se jedino mogu prevesti kao bukova šuma. 5 Buchemvald., Dok. u. Ber., str. 605. 6 Bericht des ILK, str. 7; U Zborniku Buchemvald, Ljubljana 1983, str. 14, pogrešno je prepisan datum 10. juli kao dan prve prozivke (U daljem tekstu: Zbornik — Buchenvvald). * U: Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 59, stoji da su ovi internirci došli iz KL Sachsenburga.

22 sedmorica istraživači Biblije. Dana 30. jula stigao je novi transport od 600 Ijudi' iz KL Lihtenburg.** Sledeći transport dospeo je 6. avgusta 1937. godine i od tada su bili sve učestaliji, tako da je do kraja 1937. godine broj zatočenika u Buhen- valdu narastao na 2.912.8 Početkom 1933. godine, u prva tri meseca, broj novo- pridošlih zatočenika nije prelazio 140, ali već u aprilu došlo je 236, a u maju 1.785 zatočenika. Tokom 1938. godine u Bu- henvald je prispelo ukupno 20.122lJ zatočenika. Tako nagli po- rast broja zatočenika u direktnoj je vezi sa nemačkim pri- pajanjem (anšlusom) Austrije Trećem Rajhu. Posle anšlusa u logor Buhenvald dolaze i prvi stranci, 2.200 austrijskih Jevre- ja, među kojima i prvi Jugosloveni. Drugi razlog za poveća- nje broja interniraca bio je atentat na nemačkog diplomat- skog predstavnika u Parizu Ernsta fon Rata (Ernst von Rath). Atentator je bio Jevrej, što su nacisti iskoristili da bi poja- čali teror nad Jevrejima. Akcija hapšenja, deportovanja i pro- gona Jevreja u Rajhu, kao i u Austriji, zahvatila je dotle ne- viđene razmere. Posle ove tzv. rat-akcije (Rath-Aktion) samo u Buhenvald je deportovano preko 10 hiljada Jevreja.10 U narednim godinama (1939—1942) broj novih zatoče- nika u Buhenvaldu znatno se smanjio, da bi se od 1943. godine opet naglo povećao. Naime, dolazak novih transporta zavisio je od daljih događaja. lokom 1939. godine došlo je 9.553 novih, od kojih su većinu činili Česi, dovedeni posle nacis- tičke okupacije i komadanja čehoslovačke, Poljaci i poljski Jevreji, internirani posle napada na Poljsku i početka drugog svetskog rata. Godine 1940. u logor je prispelo 2.525, 1941. 7 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 605, stoji da je ovaj transport došao 31. jula 1937. i da je imao 625 Ijudi, mada na strani 59 ovog Zbornika stoji broj 600. ** U: Bericht des ILK, str. 7, stoji Lichtenberg. 8 Ovaj podatak navodi se u tabeli 1. Bericht des ILK str. 10, a takođe i u Buchemvald, Dok. u Ber. tabela 1, str. 59. Tabele u oba ova zbornika navode ukupan broj prispelih i umrlih zatočenika za svaku godinu pojedinačno. Istu tabelu na str. 30 đonosi i Zbornik Buchenwald, ali prenoseči doslovno tabelu iz knjige Bericht des ILK priređivač je napravio grešku umrlih za godinu 1942. pa je tako dobio umanjen broj i u ukupnom zbiru umrlih interniraca u Koncentra- cionom logoru Buhenvald. 9 Buchemvald, Dok. u. Ber. (labela 15), str. 81. 10 Isto, str. 62, 81 i 131: o broju Jevreja posle Rat-akcije navode se različiti podaci.

23 5.890 (većinom Rusi) i 1942. godine 14.111 novih interniraca. Ovo „smanjenje” broja novih interniraca, u vreme kada je Treći Rajh pod svojom čizmom držao veći deo Evrope, nije bilo rezultat slabljenja drakonskih mera u okupiranim zemljama, već osnivanja čitavog lanca novih logora u tim zemljama. Ratne prekretnice, odnosno pobeda sila Antifašističke koalicije, drastično su se odrazile i na povećanje broja logo- raša u Buhenvaldu. Posle sjajnih pobeda Crvene armije i po- meranja fronta od istoka ka zapadu, internirci su iz ugrože- nih istočnih logora prebacivani u unutrašnjost Rajha. Posle poraza Italije, septembra 1943. godine, internirci iz italijanskih logora, većinom Jugosloveni, takođe se prebacuju na „sigurnija” područja. Otvaranjem novog fronta na zapadu (is- krcavanje u Normandiji), evakuišu se logori u Francuskoj, Belgiji, Holandiji pa i u zapadnim oblastima Rajha. Broj zlo- srećnih stanovnika ukletog grada robova kraj Vajmara 1943. godine uvećao se za novih 42.177 stanovnika. Od kraja jula 1943. godine do kraja marta 1944. iz logora u SSSR-u: Dnjepropetrovsk, Nikolajev, Kirovgrad i Ki- jev u Buhenvald je transportovano 5.394 interniraca. Godine 1943. počela je evakuacija logora u Francuskoj, među kojima je jedan od najvećih bio Kompienj (Compiegne). Tokom 1944. godine došla su tri transporta iz Brisela. Samo iz Kompienja, direktno ili preko Mauthauzena i Aušvica i iz Brisela, od sredine maja 1943. do kraja avgusta 1944. godine, došlo je u Buhenvald 20.605 interniraca. Među internircima iz Kompie- nja nalazile su se i veće grupe Jugoslovena, o čemu ćemo više govoriti u narednim poglavljima. Iz italijanskih logora Sulmone (Sulmona), Peruđe (Pe- rugia) i drugih od oktobra 1943. godine preko Dahaua, Maut- hauzena i Aušvica većinom dolaze Jugosloveni. Od 506 ljudi koji su preko Flosenbirga (Flossenbiirg) transportovani 21. oktobra 1943. godinc u Buhenvald, većinu su činili Jugoslo- veni, a u drugoj velikoj grupi (1.025) ljudi koja je došla 30. oktobra 1943. većinom su bili Jugosloveni i Rusi.11 Masovni transporti mađarskih Jevreja počeli su pristizati od maja 1944. godine preko Budimpešte. Logori bliži liniji

11 Bericht des ILK, str. 51, tabela 9; Isto i u Buchemvald Dok. u. Ber., str. 73, tabela 9.

24 fronta postaju još ocl kraja 1943. godine masovni liferanti radne snage za Buhenvald. Transporti od nekoliko stotina ljudi stizali su više puta mesečno. Međutim, od avgusta 1944. godine nijedan transport nije bio manji od 500 ljudi. Tako je tokom 1944. godine u logor došlo 97.867 novih interniraca, a samo za prva tri meseca 1945. godine 43.823 internirca. Prema sačuvanim statističkim podacima ukupno je u KL Buhenvald bilo 238.980 ljudi, pripadnika 33 nacije iz svih zaraćenih država, svih društvenih slojeva i svih poznatih zanimanja. Ovaj broj nipošto se ne može smatrati konačnim, jer je bilo i onih koji su nestali, ubijeni ili spaljeni u krematorijumu, a da nigde nisu registrovana njihova imena, onih za kojima srodnici i do danas tragaju nadajući se da su možda živi, a i onih za kojima niko nije ni tragao s obzirom da su uništavane čitave porodice, te njih nije imao ko ni da traži.

U Buhenvaldu, kao i u drugim koncentracionim logorima, zatočenici su bili podeljeni u nekoliko kategorija.12 Sva- ka kategorija nosila je oznaku (Winkel) druge boje. Oznaka je bila u vidu trougla, a nosila se na levoj strani bluze, oštrim uglom okrenutim nadole. Politički zatvorenici nosili su crveni trougao, kriminalci (Berufsverbrecher) zeleni, istraživači Bib- lije (Bibelforscher) ljubičasti, homoseksualci roze, tzv. asocijalni i zabušanti (Arbeitsscheue) imali su crnu oznaku, a emig- ranti svetlo plavu. Jevreji su pored postojeće oznake nosili jedan žuti trougao preko nje, tako da su ta dva trougla činila šestokraku zvezdu. Povratnicima je iznad oznake dodavana još jedna traka i bila je iste boje kao i trougao. Veoma retko se susretala u logoru još jedna kategorija robova. Oni su, čini se, uvek gledali smrti u oči. Bili su to begunci i jedino su oni obeležavani sa dve strane, na prsima i leđima. Pravih begunaca bilo je veoma malo, ali dovoljno je bilo da neko bude osumnjičen za bekstvo da bi pripao ovoj kategoriji. Za- točenici ove kategorije bili su žive mete jer su nosili vinkl koji je predstavljao nišanski krug. Iste oznake nosili su i internirci kaznenih četa (Strafkompanie). Posebne oznake da-

‘2 Bericht cles 1LK, str. 8; E. Kogon, Driava SS-a, str. 38. 25 vali su esesovci ljudima koje su smatrali manje inteligent- nim, te su ovi nesrećnici oko rukava nosili trake sa natpisom „glupak”. Kategoriji privremenih robova pripadali su oni internirci koji su dovedeni u logor radi „prevaspitavanja”. Oni su boravili po nekoliko nedel ja u logoru, a potom su otpuš- tani. Imali su crni vinkl sa velikim slovom „A” u sredini, koje je bilo bele boje. Svi logoraši, bez obzira na kategoriju kojoj su pripadali, nosili su iznad trougla zatvorenički broj. Ulaskom u logor čovek je slobodno mogao zaboraviti svoje ime, jer ono nije više ništa značilo. Broj je od tada predstavljao sve i zato se svaki logoraš trudio da ga što pre upamti i nauči napamet njegov izgovor na nemačkom jeziku. Broj sc nije mogao me- njati, ali to su, kao što ćemo videti, zatočenici ipak činili da bi spasli svoje drugove, tako što su broj umrlog davali onome koji je bio u opasnosti, a njega proglašavali umrlim. Tako se prema brojevima može pratiti i broj novopridošlih interniraca, kao i vreme kad su došli u logor, jer su logorašima da- vani brojevi onim redom kojim su dolazili. Već početkom 1945. godine skoro svi novi zatočenici su nosili broj preko 100 hiljada. No, ipak se moglo desiti da manji broj nosi lo- goraš koji je kasnije stigao. To jc zbog toga što je broj umrlog davan novom logorašu. Internircima iz okupiranih zemalja bilo je u vinkl (trougao) utisnuto početno slovo zemlje iz koje su poticali. Jugo- sloveni su tako imali slovo ,,J”, Poljaci slovo „P", Francuzi ,,F” itd. Logoraš nije morao obavezno biti i državljanin one zemlje čiju je oznaku nosio, kao što je bio slučaj sa stotinama Slovenaca i Hrvata iz Trsta i okoline, Istre i drugih krajeva koji su dotle bili pod Italijom. Svi oni izjasnili su se u Buhenvaldu kao Jugosloveni i nosili oznaku sa slovom ,,J”, iako su bili italijanski državljani. Tako su se opredelili i koruški Slovenci, kao i desetak mađarskih državljana. Nezavisno od toga što su internirci nosili oznake pripadnosti određenoj državi, u kartoteci pisarnice vođeni su kartoni na kojima je upisana nacionalna pripadnost. Na primer, Čehoslovaci su na vinklu nosili slovo ,,T”, ali su se izjašnja- vali i kao Česi i Slovaci. Mnogi Jugosloveni su se takođe iz^ jašnjavali po nacionalnoj pripadnosti kao Hrvati, Srbi i Slo-

26 venci.13 Ima primera i dvostrukog izjašnjavanja u slučajevima kad je neko bio premešten iz Buhenvalda u drugi logor, te se ponovo vratio u Buhenvald.

13 Crveni krst Jugoslavije, Kartoteka Buhenvald.

27 JZGRADNJA LOGORA

Dobivši kompleks ocl oko 150 hektara šumovitog pre- clela na Etersbergu, brdu obraslom pretežno bukovom šumom (po čemu je logor i dobio ime Buhenvald), na 9 kilometara udaljenom od Vajmara idući prema severozapadu, SS se od prvog dana dao na posao radi izgradnje nove, robovske naseo- bine. U tom cilju dovedeni su prvi internirci 19. jula 1937. Pod strogom kontrolom revnosnih esesovaca, rušena su stabla, raskrčivana šuma, postavljani prvi šatori i rasčišćavan prostor ograđen bodljikavom žicom. Da bi razbili dosadu, raz- mrdali tela utonula u san o budućnosti „hiljadugodišnjeg carstva", čuvari su povremeno priređivali zabave, batinajući one što su zakonima novog poretka proskribovani i obespravljeni. Sila je činila svoje i ono što se činilo nemogućim, postojalo je moguće. Iscrpljujućim danonoćnim radom, 14—16 časova dnevno, nedeljom i praznicima, podignute su prve drvene barake za internirce. U isto vreme, građene su za SS posadu kasarne, upravne zgrade i vile za više SS vođe i njihove porodice. I ovde se odmah morala, već po spoljnim znacima, praviti razlika. Ove građevine napravljene su od čvrstog materijala. Troškovi izgradnje svedeni su na najmanju moguću meru jer se ceo građevinski materijal nalazio na mestu gradnje. Pored drveta dobijenog krčenjem šume, od kojeg su izrađi- vane barake za internirce, otvoren je i kamenolom (Stein- bruch), iz koga je vađen kamen za gradnju objekata za esesovce, puteva u logoru i SS naselju, stražarskih kula i dr. Celog leta te, 1937. godine morali su internirci trčećim korakom nositi kamen do tih odredišta. I po završetku radnog vremena, svaki internirac je morao nositi sa sobom po- veći kamen do gradilišta. Posle izgradnje ovog logorskog jezg- ra, počela je gradnja baraka od čvrstog materijala i za in-

28 ternirce. Ovakvim radom, već do jeseni 1937, podignuta je naseobina za više od 3 hiljade ljudi. Prva faza izgradnje trajala je do 1939. godine, do kada su završeni svi radovi na stambenim i pratećim objektima za puni kapacitet logora. Dakle, bilo je oformljeno nekoliko celina i logor je dobio u osnovi konačan izgled, ali druga faza gradnje počela je tek po- četkom drugog svetskog rata. U drugoj fazi podizani su skoro isključivo privredni objekti za ratne potrebe. Na kraju je brdo Etersberg pretvoreno u zabranjeni grad, u kome su život i smrt bili daleko od očiju javnosti, grad u koga su pristup imali samo odabrani ,,plave" krvi i od običnog sveta tek retki pojedinci iz Tiringije. Oni koji su tamo silom dovođeni i poput bujica slivali se u masarna, prolaskom kroz kapije tog, po zlu čuvenog grada, gubili su identitet i postajali brojevi, nisu više bili sopstvenici ni svoje volje, ni svoje ličnosti, ni svoga tela. Poput mrestilišta, rasadnika ili robovskih tržišta, oni su postali besplatna sirovina za nemačku ratnu industriju, na ogromnom prostoru od Labe (Elba) na istoku do Rajne (Rhein) na zapadu. Pošto su potrebe za radnom snagom u okolini Etersberga i Vajmara zadovoljene, u Buhenvald su stizale porudžbine iz Tiringije, Saksonije, Vestfalije i Rurske oblasti. Grad koji se prostirao na površini od oko 150 hektara, podignut znojem i krvlju desetina hiljada interniraca, bio je podeljen na nekoliko zona ili područja: I. Područje logora za internirce, II. Područje Nemačke fabrike oružja — DAW (Deutsche Ausriisstungsvverke), III. Područje komandanture, IV. Područje SS vođa i SS trupa, V. Fabrika oružja Gustlof verke (Gustloff Werke). I — Područje logora za internirce, podignuto na povr- šini od oko pola kvadratnog km, bilo je ograđeno bodljikavom žicom, visine 2 m, kroz koju je tekla električna struja, jačine 350 volti.1 Na stubovima ograde bile su sijalice, što su noću osvetljavale okolni prostor. Na svakih 75 m ograde bile su podignute stražarske kule, na kojima su se danonoćno smenjivale straže. Stražarske kule (tornjevi) su imale tri sprata, od kojih su prva dva služila za stanovanje, a najviši za ' Buchemvalcl, Duk. u. Ber., str. 43.

29 osmatranje logora. Stražari su imali od naoružanja automat i mitraljez, a kasnije i protivoklopni bacač tzv. pancerfaust (Panzerfaust).* Na vrhu svake stražarnice nalazio se snažni reflektor, kojim su noću stražari unakrsno osvetljavali unut- rašnjost logora. Ukupno je bilo 23 ovakve kule i svaka je imala svoj broj. Kula br. 1 bila je najveća i razlikovala se od ostalih po veličini i obliku. Ona je bila ujedno i glavna kapija, kroz koju se ulazilo i izlazilo u zatvorenički deo logora. Na njenom spoljnom zidu stajao je natpis: „Pravo ili ne — moja otadžbina!" (Recht oder Unrecht — mein Vaterland").2 Zaista, krajnji cinizam, ali to je bio samo početak. Kao da su ovi sužnji porobljavali otadžbinu silnika, a ne obrnuto. Ulaz je zatvaran vratima sa rešetkama od kovanog gvožđa, na kojima je bilo drugo upozorenje: „Svakome svoje" (Jedem das Seine). Ulazeći kroz kapiju, na levoj strani, u podrumu kule br. 1 nalazilo se mučilište (zatvor) zvano bunker, sa oko 20 ćelija u kojima su esesovci, posle svake kontrole ili racije, sadistički mrcvarili svoje žrtve. Na desnoj strani glavne kapije bile su smeštene kance- larije i sobe za odmor SS vođa: vođe logora, vođe raporta, vođe radne službe, vođe udarnog rada, kao i razglasna stanica. Razglasna stanica je pripadala birou vođe raporta i odatle su izdavana, danju i noću, sva naređenja, upućivani pozivi poje- dincima, vršena prozivka. Dva velika zvučnika bila su postavljena na mestu za prozivku (zborno mesto), a mnoštvo manjih instalirano je po stambenim barakama i drugim zgradama u logoru i podešeno na sobnu jačinu.3 Na prostoru ispred kapije vršena je jutarnja i večernja prozivka interniraca. Ovo zborno mesto zvalo se apelplac (Ap- pelplatz). Bilo je toliko veliko da je na njega moglo stati 20 hiljada ljudi. Zborno mesto je bilo predviđeno za dvostruko veći broj ljudi, ali su posle tzv. rat akcije za Jevreje, u za- padnom delu, izgrađene barake sa oznakom Ia — Va. Od jeseni 1939. godine, zbog masovnog priliva Poljaka, u istočnom delu apelplaca podignute su drvene barake, koje su internirci nazivali poljski logor. Barake Ia — Va su kasnije pretvorene u radionice za opravku optičkih instrumenata (durbina, ni-

* Oklopna pesnica. 2 Isto, str. 46. 3 Ibid., str. 47.

30 šanskih sprava i drugo) i kantinu za internirce, a poljski logor, u bravarsku i električarsku radionicu. Dcsno od kapije, iza poljskog logora, izgrađeni su 1940. godine krematorijum i mrtvačnica. Na apelplacu su postojala vešala, ali javno vešanje izvršeno je u Buhenvaldu samo jedanput.4 Iza baraka Ia — Va, poljskog logora i krematorijuma, postavljeno je šest redova baraka u polukrug oko apelplaca, pravcem jug—sever, tako da su ulice između baraka na jugu bile uže, a šire na severu. Pet prvih redova od apelplaca, služilo je većinom za smeštaj interniraca, izuzev patologije i odeljenja za eksperimente, dok su barake u poslednjem redu na istoku, služile kao kupatilo, perionica rublja, dezinfekcija, kuhinja, skladište hrane i magacin odeće i dra- gocenosti oduzetih od interniraca (Effektenkammer). Ukupno je bilo 50 baraka obeleženih brojevima od 1 do 50. Trideset pet baraka izrađeno je od drveta, a 15 od kamena, od kojih je 13 bilo stambenih. Ceo ovaj kompleks baraka, uključujući bioskopsku salu i javnu kuću, nazivan je veliki logor, za razliku od malog logora, koji se nastavljao na prvi, na severnoj strani. Izgradnja malog logora započeta je u leto 1942. godine, ali do kraja rata nije u potpunosti završena skoro nijedna baraka. Tek nekoliko baraka imalo je sva četiri zida, sa dva reda tro i četvorospratnih boksova sa strane, koje je sredinom barake razdvajao uski hodnik. Većina ostalih baraka ne može se nazvati tim imenom, jer su više ličile na tor za stoku nego na najprimitivnije ljudsko stanište, pošto su sa jedne strane bile potpuno otvorene. U malom logoru, ograđenom bodljikavom žicom, bilo je 12 ovakvih baraka, a u svakoj 1500 ljudi.5 Zbog sve većeg priliva interniraca iz drugih logora, i ovaj prostor postao je prenatrpan, pa su u leto 1944. godine u krugu malog logora postavljena dva velika šatora u kojima je bilo smešteno do 6 hiljada ljudi.6 Internirci su deo logora sa šatorima nazivali šatorski logor (Zeltlager). Tamo su uslovi bili najsuroviji, s obzirom da nisu postojali nikakvi ležajevi i da se spavalo na goloj zemlji. Mali logor je bio neka vrsta karantina i za većinu interniraca samo privremeno bo-

4 E. Kogon, Drzava SS-a. 5 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 50. 6 Ibicl, str. 51.

31 ravište. Zbog nehigijenskih uslova tamo su carovale boleštine 1 epidemije, pa su esesovci retko zalazili u krug malog logora. Zdravi i sposobni internirci odlazili su na transporte, u spoljne komande i druge logore, a za bolesne i iznemogle ovo je bila poslednja stanica u životu, jer su odatle otpremani u krematorijum. Iza malog logora nalazila se vrtlarija sa rasadnikom i ostavom alata za obradu zemljišta na kome se uzgajalo po- vrće za SS. Od zadnjeg, zapadnog reda baraka, nasuprot bioskopskoj dvorani i javnoj kući, smeštena je bila bolnica (Re- vifer) za internirce, a dalje su se prema severozapadu nalazili svinjci, štale, živinarska farma i konjska štala. II — U krugu stražarskih kula, na krajnjem istočnom delu logorskog kruga, bili su smešleni pogoni nemačke industrije oružja DAW.* Tu se nalazilo nekoliko velikih hala sa modernim mašinama za iziadu i upravku lakog pešadijskog naoružanja, kao i bravarska, elektro i molerska radionica. U pogonima i radionicama DAW do 24. avgusta 1944.7 radilo je 2 hiljade interniraca. III — Od glavne kapije, iz zatvoreničkog dela logora, vodila je ka železničkoj stanici ulica nazvana Karahoveg (Cara- choweg).8 Sa obe strane ulice Karahoveg bile su zgrade komandanture: na levoj strani Političko odeljenje Gestapoa, kan- tina za SS, kasino za SS vođe i na kraju ulice glavna stražara; na desnoj strani, ispred kapije zatvoreničkog dela logora, ađu- tantura, štab SS jedinica, garaže i nasuprot glavnoj stražari, pošta. IV — Znatno veći kompleks od zatvoreničkog, pripadao je SS trupama i vođama SS-a. Prostirao se jugoistočno od logora i ulice Karahoveg. Tu su se nalazile zgrada uprave, desetine garaža SS trupa, štabna pisarnica, vile SS vođa, 18 kasarni podignutih tako da čine polukrug oko baraka u kojima su bili smešteni ugledni internirci, bivši državnici, poli- * Deutsche Ausriistungswerke. 7 Dana 24. avgusta 1944. godine, za vreme vazdušnog napada anglo-američke avijacije, sve hale i radionice DAW sravnjene su sa zemljom. 8 Pravi put. Naziv ove ulice, odnosno izraz caracho, pojedini autori vezuju za fašističke logore u Italiji i navode da su ga SS-ovci upotrebljavali da bi ubrzali rad ili tcmpo kretanja jer se ovom ulicom moralo iči trčečim korakom (Buchenwald, Dok. u. Ber. str. 51).

32 tičari, visoki oficiri i privrednici. Vođa Socijaldemokratske partije Nemačke do 1933. godine R. Brajtšajd (Rudolf Breit- scheid) je 1940. godine uhapšen sa suprugom Toni i od 1943. godine su bili zatočeni u Buhenvalđu. Tu su bili i italijanska princeza Mafalda (Mafalda), bivši francuski predsednik vlade L. Blum (Leon Blum) i E. Daladijc (Eduard Daladier). Posle bombardovanja logora, 24. avgusta 1944. godine, tamo su zatvoreni: bivši austrijski savezni kancelar dr K. šušning (dr Kurt von Schuschning), Fric Tisen (Fritz Thissen), nemački general Falkenhauzen (Falkenhausen), a krajem 1944. godine Goland (Golland) sa šestoricom bivših oficira vazduhoplovstva. Posle atentata na Hitlera od 20. jula 1944. godine ovde su deportovani članovi porodice pukovnika grofa fo.n Štaufen- berga (Claus Graf Schenk von Stauffenberg). Baraka za dostojanstvenike prvobitno je bila namenjc- na za uzgajivače ptica grabljivica, sokolare (Falkner) pa su je i zvali falkenhof. Baraka je bila ograđena drvenom ogradom, visokom 3 metra i čuvalo jc dvanaest stražara. Među internircima je bila poznata kao izolaciona baraka.9 (Isolierungs- baracke), jer niko nikada nije mogao doči u dodir sa stanovnicima specijalne barake. Jednom nedeljno su đolazili u pratnji stražara internirci iz velikog logora da bi pospremili sobe i presvukli posteljinu. Dok se obavljalo ovo spremanjc, u so- bama nije bilo nikoga. U sobi su pored kreveta bili sto, stolica i orman.10 Pored izolacione barake nalazilc su se barake u kojima je bilo smešteno oko 150 Rumuna, pripadnika „Gvozđene garde”. Ovaj deo logora poznat je pod imenom smrekov ili borov gaj (Fichtenhein). Tza kasarni se nalazio kamenolom, a nasuprot njemu, na desnoj strani puta za ITotelštedt (Hottelstedt), komanda odeljenja za pse, skladišta oružja i municije, ambulanta za SS, mali hipodrom izgrađen za ženu komandanta Koha — Uze Koh (Use Koch), psetarnik i konjska štala, preuređena u specijalno gubilište za sovjetske ratne zarobljenike.

9 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 52, 223; E. Kogon, Država SS-a, str. 142—143. 10 D. Kočić, Zapisi, Vasilije Kovačev. Zapisi su u stvari sve- dočenja bivšili interniraca koja je zabeležio autor prikupljajuči građu za ovu monografiju. 33 V — Duž ulice što vodi od glavne stražare, pored SS garaža i dalje prema Vajmaru, uzdizao se fabrički kompleks od 13 velikih hala industrije oružja Gustlof verke.* Fabrika je podignuta 1942. godine uz natčovečanske napore i ogromne žrtve interniraca. U njoj je danonoćno radilo 5—6 hiljada za- točenika koji su proizvodili topovske lafete, mitraljeze, auto- mate, pištolje i elektronsku opremu za rakete Vi i V2 (hale 4—7).11 Ova fabrika je takođe bila opasana bodljikavom žiča- nom ogradom sa stražarskim kulama. Na njenom severnom delu nalazila se železnička stanica, koja je kao i pruga Vaj- mar—Buhenvald u dužini od 13 km podignuta za svega 3 meseca (od 18. marta do 21. juna 1943). Gustlof verke je, kao i DAW, sravnjena sa zemljom prilikom bombardovanja 24. avgusta 1944. Ceo taj krug — svih pet područja površine 150 hektara bio je opasan tzv. stražarskim lancem koji je imao za cilj sprečavanje bekstva ali i pristupa svim nepoželjnim znatiželj- nicima. To je bio koncentracioni logor Buhenvald, upravni centar sistema, čitave mreže manjih logora nazivanih spoljnim komandama ili filijalama.

* Fabrika Gustlof verke (Gustloff Werke) podignuta je pored samog logora, a dobila je ime po Vilhelmu Gustlofu (Wilhelm Gustloff) naeističkom heroju i „mučeniku” koji je bio vođa švajcarskih nacista. Po njemu je nazvan i prekookeanski brod koga su Sovjeti torpedo- vali krajem rata u vreme kad je prevozio u Nemačku oko 7.000 begunaca iz Istočne Pruske. 11 Bericht cles ILK, str. 50.

1 PRVI JUGOSLOVENI

Pometnja i smutnja nastala tokom aprilskog rata, a na- ročito posle uspostavljanja okupacionih i kvislinških vlasti, pogubno je delovala na stotine liiljada JugosJovena. Munjevi- tom okupaeijom otadžbine, stotine i stotine hiljada izgubile su ličnu slobodu i našle se u tamnicama i logorima. Većina nije bila svesna da je to bio put bez povratka. Prvu selekciju izvršili su okupatori, odvođen je najvitalniji deo stanovništva — vojska u ropstvo. Opasnim i zlim narodom proglašeni su opet Srbi, pa su već po zarobljavanju vojnika sve druge puš- tali kućama, a Srbi' i retki pojedinci drugili nacija su transportovani u zarobljeničke logore. Odatle su mnogi dospeli u koncentracione logore, protivno odredbama Ženevske konvencije. Drugu kategoriju Jugoslovena, interniraca u Bulienvaldu, činili su rodoljubi i antifašisti poliapšeni odmah po okupaciji i u prvim danima ustanka. Izdajnici raznih boja, žbiri i otpadnici požurili su da obezbede sebi mesto u „liiljadugodiš- njem carstvu", potkazujući njegove protivnike. Drugi su jednostavno verovali da je došlo njiliovih pet minuta i da se uz pomoć sile mogu osloboditi svojili ličnih protivnika, onili za čijim su imanjima čeznuli, ili jednostavno Ijudi koji drukčije misle, veruju u drugu veru, ili iz čiste pakosti i mržnje. Znatan procenat činili su aktivni borci — partizani, sa- radnici i simpatizeri NOP-a iz Crne Gore, Slovenije, Dalma- cije, južne Srbije, Vojvodine i još nekih krajeva Jugoslavije. Kao pripadnici „niže rase" u Buhenvaldu su se našli mnogobrojni Hrvati i Slovenci iz Istre, Trsta i okoline, Gorice i drugih krajeva naseljenih Jugoslovenima, koji su do 1945. godine bili pod vlašću Italije. 1 D. Kočić, Zapisi, Adam Cvelić. 35 Nc mali broj činili su pripadnici 13. SS („Handžar”) divizije i raznih drugih kvisiinških formacija, koji su došli u sukob sa svojim gospodarima, ali i oni k.oji su prisilno mobilisani u neprijateljsku vojsku, pa su obično zbog ,,otkazi- vanja discipline nemačkoj vojsci” hapšeni i upućivani u logor. U nekim kartonima naznačen je koo razlog hapšenja ,,komunistička agitacija u nemačkoj vojsci”. Ratni zarobljenici i civilni radnici zaposleni na iinanjima nemačkih poljo- privrednika,- često su hapšeni i upućivani u logor zbog stupanja u vezu sa ženama „više rase”. U kartonu se kao razlog čes- to navodi „uvreda ncmačkih žena”, „neradnik”, „saboter” ,,odbio da radi” i sl. Ratni zarobljenik Vlada Vrebalov iz Novog Bečeja je „kažnjen zbog opštenja sa nemačkim ženama na tri godine”,2 rada u zloglasnoj komandi Buhenvald Ordruf S III. Naravno nacisti nisu nikad uvažavali vremensko ograni- čenje kazne, pa je Vrebalov svoj „greh” platio glavom. Posto jali su i brojni dmgi izgovori za upućivanjc li logor, ali bio je dobar deo onih koji nikada nisu saznali razlog svoga hap- šenja i stradanja.

Sasvim je mali broj Jugoslovena dospeo direktno li Bli- henvald. Jedni su prethodno bili li italijanskim logorima, a zatim preko Marithauzena i Dahaua transportovani u Buhen- vald. DrLigi su, opet, iz zatvora i logora u Jugoslaviii transportovani li Aušvic a onda u Buhenvald. Veliki broj đospeo je iz logora ratnih zarobljenika i iz Flosenbirga i drugih koncentracionih logora sa teritorije Rajha. Sve do oktobra 1943. godine Jugosloveni sli li odnosLi na druge nacije li BuhenvaldLi bili sasvim malobrojni. Iako je Treći Rajh ral protiv Jugoslavije počeo 1941. godine, prvi jugoslovenski državljani našli sli se li Buhen- valdLi već u julu 1938. godine. U akciji protiv Jevreja u AList- riji, uhapšeni sli i dopremljeni u Buhenvald i sedmorica jLi- goslovenskih državljana, skoro isključivo Jevreja: Šlegen Ri- hard (Slegen Richard), lekar i Filip Vajnberger (Phillip Wein- berger), trgovački nameštenik, obojica rođeni u Osijeku i pre-

2 Arhiv Crvenog krsla Jugoslavije; Popisnik imena pod br. 3965.

36 ko Dahaua transportovani u Buhenvald. Treći je bio Rudolf Mendel, lekar, rodom iz Trsta, a sa njim je 25. septembra do- šao i Anton Odić, penzioner rođen u Sarajevu. U septembru su od JLtgoslovena došli još Otmar Vanke (Ottmar Wanke) iz Vilaha (Villach) i Maks Dojč (Max Deutsch), rođen li Štajer- skoj. Na osnovu ovih oskudnih podataka iz kartoteke Crvenog krsta saznajemo još samo to da su prva pctorica bili otpuš- teni iz logora. Očigledno je da su ovi građani bili nastanjeni li Austriji i u opštoj akciji protiv Jevreja i „sumnjivih elemenata" uhapšeni, ali kada sli dokazali da su jugoslovcnski po- danici, otpušteni sli iz logora. Odić je pušten posle mesec dana, a sledeća trojica li vremenu od januara do aprila 1939. godine. Otmar Vanke je otpušten tek 1943. godine, ali to jc očigledno moralo bili iz nekih drugih lazloga, a ne po osnovu toga što je bio jugoslovenski đržavljanin. Maks Dojč je ostao u logom do februara 1945. godine kad je transportovan u Mauthauzen. Poslednji od sedmorice je Josip Frank iz Mari- bora. On je zapravo bio prvi JLigosloven u BLihenvaldu, jer je interniran 2. jula 1938. godine. Početkom marta 1940. godinc prebačen je li Mauthauzen. Tokom 1939. godine došlo je sedam Jugoslovena i jedan komški Slovenac, koji je kasnije pristLipio .Tugoslovenima. An- ton i Franc Vajnrih (Weinrich) i Lampert Blah (Lampert Blach) došli su 27. septembra kao asocijalni (ASR) iz Dahaua. Sa njima je stigao Viktor Oprašnik. Tnače, svi oni rođeni su u Gorici. Preostala četvorica bili su: Gustav Fabing, rođen u Osijeku i Marko Janković, zubar, rođen u Beogradri (od 1939. imao je čehoslovačko državljanstvo), Ajholcer Franc, učitelj iz Ajhvalda (Eichwald), a koruški Slovenac iz St. Jakova Šime Martinjak3 bio je podanik Trećeg Rajha i nije imao jugoslovensko državljanstvo. Njega ovde pominjemo zbog toga što je liz dr Marka Janlcovića, po svedočenju nekih interniraca, odigrao značajnu ulogLi li prihvatanju, povezivanju i organizovanju prve veće gmpe jLigoslovena u BLihenvakhi. Od svih

3 Zbornik Otpor u žicama I, str. 253 — Navodi se da su Janko- vić i Martinjak došli 1938. godine, što nijc tačno. Vid.: Za obojicu podatke u Kartoteci Crvenog krsta Jugoslavije. Takođe vid.: Zbornik Duchenwalcl (Š. M artinjak, Prvi Siovenec v Buchemvaldu, str. 151—164), str. 151. — Martinjak piše da je došao 1939. godine.

37 do sada navedenih jugoslovenskih građana, on je jedini ostao u logoru sve do oslobođenja. Ostali su transportovani u druge logore: Blah u Dahau 1940, Anton Vajnrih u Gros Rozen 1941, Franc Vajnrih 1944. ili otpušteni: F. Ajholcer 1940, dr M. Jan- ković 1942, V. Oprešnik 1944, a o sudbini G. Fabinga se ništa ne zna. Martinjak je kao nemački državljanin nosio odgova- rajuću oznaku (vinkel) koja simbolizuje nacionalnu pripadnost i učestvovao na posebnim skupovima organizovanim za Nemce. O ovome sam piše u svojim sećanjima na zatočeništ- vo: ,,Leta 1945 (ne vem več, ali je bilo februarja ali prej) je komandant taborišča izdal povelje, da moramo vsi politični jetniki nemške narodnosti oditi v veliko stavbo, kjer je bilo skladišče . . .”4 Po dolasku u logor radio je u komandi kamenolom, ali ga je „neki Nemac iz Minhena, koji je bio kapo, prebacio u neku lakšu komandu”.5 Nešto kasnije, Martinjak navodi da mu je pomogao prijatelj, predratni funkcioner KPN u Frankfurtu, koji je ,,u logoru bio kapo magacina odeće” i primio ga u svoju radnu komandu. Iz ove komande stupio je u kontakt sa ljudima iz logorskog vođstva interniraca, saz- navao o novopridošlim sunarodnicima ,,i tako pomogao kak- vome Slovencu ili Jugoslovenu”.6 Upoznavši Jugoslovene koji su prispeli 1941. godine, Martinjak se sve više sa njima dru- žio i najzad im potpuno prišao i postao član kolektiva 1944. godine: ,,Jaz sem se priključil Jugoslovenom ki so imeli razne sastanke”.7 Nema sumnje da je Martinjak, kao i dr Janković, pružanjem prvih informacija i pouka o prilikama i vladanju u logoru uticao da se pojedinci lakše snađu. Posebno je za- služan za učešće u kulturnom radu Jugoslovena u logoru, jer je vodio „Pevački zbor”, a u jednom izveštaju je istaknuto da je ,,za celo vreme u logoru bio vidna ličnost”.s Tokom 1940. godine nije došao nijedan Jugosloven, a 18. avgusta 1941. godine iz zatvora u Begunjama, koji je bio u nadležnosti policije u Celovcu (STAPO Klagenfurt), dospeo je prvi transport od 18 ljudi9 (vid. dok. str. 40). Te godine 4 Isto, str. 161. 5 Zbornik Buchen\\'ald, str. 153. 6 Isto, str. 157. 7 Ibid, str. 161. 8 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15, str. 51. 9 Otpor u zicama, knj. I, (Z. Hanzelj / V. Figar, Borba za čoveka, str. 253—256), str. 253, navodi da ie 18. avgusta došlo 16 Slovenaca. Is-

38 prispela su u Buhenvald još trojica Jugoslovena, od kojih su dvojica bili ratni zarobljenici (Laza Lazić iz Zaječara i Mili- voje Mitrović iz Leskovca). Oni su u logoru bili od 3. do 21. oktobra, kad su otpušteni. Trcći je bio Anton Orlić* iz Trsta, a ostao je u logoru do 1944. godine kad je otpušten. Iz grupe od 18 Slovenaca, 1942. godine transportovani su u druge logore: J. Turk u Ravensbrik, A. Ausenk u Sahsen- hauzen, A. Kragolnik u Nojengame i F. Ravnik u Dahau odakle se nikada nisu vratili; umrli su u logoru I. Franko (1942) i J. Trboušek (1942); otpušteni su K. Ažman (1943), J. Sušnik (1943) i početkom 1945. J. Udovč. U logoru je ostalo do kraja i dočekalo slobodu sedam ljudi, ali je odmah po oslobođenju umro J. Distinger. Upravo iz ove grupe, izdvojila su se četvo- rica ljudi koji su pripremili teren za prihvatanje i organizovanje Jugoslovena u logoru, koji su od tada pristizali u sve većem broju. To su bili Vekoslav — Slavko Figar, Janez Pe- renič, Alojz — Slavko Saračević i Franc Malenšek. Ova grupa se upoznala sa dr Markom Jankovićem, koji je bio njihov prvi poznanik u Buhenvaldu,10 a uskoro i sa Š. Martinjakom, te su sigurno oni za novopridošle sunarodnike obezbedili, preko svojih veza, snošljivije radne komande. Pojedinci iz ove grupe i sami su imali bogato revolucionarno iskustvo, pa su od prvog dana počeli snivati snove o oslobođenju iz pakla: „Sećam se", piše Šime Martinjak ,,da su me pitali (Figar, Saračević i Perenič) i ja sam im govorio da moramo u logoru kao prijatelji zajedno podnositi sve muke. Govorio sam im kako se m oraju ponašati za vreme rada, da ne bi bili kaž- njeni. Kad sam rekao da u logoru ima 30 hiljada interniraca, a esesovaca svega oko hiljadu, moji rođaci su se začudili, zašto dopuštamo da nas bije tako mali broj esesovaca. Re- kao sarn im da će to i sami videti".11 Tako je i bilo. Uskoro su se uverili u besmislenost otvorenog sukoba i bili presrećni što su novi poznanici uspeli da im izdejstvuju bolje radne komande, u kojima se mogao sačuvati goli život. Revolucio-

to i u „Naš glas” br. 1. od 10. 5. 1945. Međutim, iz priloženog doku- menta, čija se kopija čuva u Muzeju revolucije u Ljubljani, pod br. 4285/8 vidi se da je tada došlo 18 Slovenaca. * U kartonu A. Orliča stoji da je rođen 22. 01. 1930, što znači da je u vreme interniranja imao samo 10 godina. 10 Otpor u žicama, knj. I, (Z. Hanzelj/V. Figar), str. 256. 11 Zbornik Buchemvalcl, (Š. M artinjak), str. 158.

39 K.L.EuchoavJald; dcn. IS.Ai^uct 1$41* H'ft C h t 1? R g zur Veranderuiicsci&lciunc von 33.3.41:

Z u g & n g o t. Sghutzhaftlinge '20 Mann S ćh u tz h aftlin g Juda ' 1 Uann P o 1 o n . 2 L’ann Polizelhaftlin^e _____ ' 36-Mann Zusammen 59 Mann

Nf>mentliche L lstot • . • _ H a ftl.A rt Nr._____ N a ta e " • ' * " HLoclc . Schutzhaftling 5600 /JschmantK arl 3 Bl*56 »T/twmr.

34-7?. Pi6tingQ Jt . Johfliin - 3625 Binspieler, Priiaua ŽSP 3 glgor, .VelžoslaT ______2528 . JTaul:o, Jofoum'-----— 2935 " Kragolnik. Aihflrfc. 2020 Isnor, Steph&n Israal -■ 29 n 293ifc_fr3va.fi,. Matya. •» 2282__Malensohak, gcana. r - t » 2 6 2 Q _ j l ^ h a a o ------n ■ 3547 .Peraaltaoh, Johftnn «> 2 6 1 8 Plangger, ’ Josef >■ n 2222_Rainik, ftgfj'flaz 353?..J8flgafifl3 l ; • 22i2_Siflorôxxxar. *renz— n 3ž91. -Suaohaig»-Ji?6ež ii 3520 TrbouBchelc, Josof ti 2651---- f vwiw»•—*J inhaaf r i w J& ,------, „ ~ _ ---- " * 3556-. .y ^ a 3to.gbl-âaž- J& •T‘ê*n P 0 1 e; 22^5, ^WQJI»63?Zj II ' • 295 V/aleszTnaki, Bronialeua “P o lize ih U ftlin g 2681 Alagierski. Richard • / 2917 Asenio, Epifanio . " ■ * l 1131 Canaaa8, Emilio v/ ' -. ii 2808 Cobos, Jos6 ii 1826 Czepadca, Kaaimlr . n 3669 Ferrer, Josef ' • n 2909 Foche, Antonio • ii 33^0 Garcia, Sebastian 2679 Giicenoz, Antanio . • \ 2560 Guirao’, Podro j 2952 Ignas, V/lad70law ' ’ 3^15 Jablonski. V/ladyalaw ; 3453 Jolonek, Broniolaus 348 Karlbauer, Uaacimilian ' ’ 614 Kozok, Stanislaus l 2997 Kurek, lConotanty l 2863 Laparra, I

14 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15, str. 36. Protiv Pereniča je u vreme dahausko-buhenvalclskih procesa podignuta teška optužba da je u Španiji „Sudelovao s gestapovskom grupom Trojar—Ilić—Repine. Pod optužbom da je sarađivao sa Gestapoom, 1948. godine je bio uhap- šen, isključen iz KPJ. Perinič jc zbog toga u zatvoru izvršio samo- ubistvo”. 15 U Institutu za savremenu istoriju (ISI) u Beogradu čuva se nekoliko tekstova i građa koju nam je ustupio dr Sergije Dimitrijević. Kako ono nije posebno klasifikovano, kad se u daljem tekstu budemo pozivali na tu građu navodićemo: ISI, Buhcnvald. ISI, Buhenvald — Izveštaj Rancingera.

42 dok za njih 7 nije navedeno da li su umrli, otpušteni ili upu- ćeni u druge logore. Za svih 33 je navedeno da su bili u zatvoru u Klagenfurtu, Kranju ili Vilahu i da su pre transporta u Buhenvald bili u Dahauu. Svi su u kartoteci zatvo- reničke pisarnice u Buhenvalđu zavedeni pod datumom 20. scptembar 1942. godine, što se može videti i u prilogu ovoga rada (popisnik imena). Kako više nije moguće pratiti sudbinu pojedinaca pos- Ie 1942.- godine, osim kad bismo podatke iz kartoteke obra- dili pomoću računara (kompjutera), prikazaćemo još samo grupu koja je dospela u logor 20. septembra. Posle 23 dana provedena u Buhenvaldu, u Sahsenhauzen je iz ove grupe transportovano (13. oktobra 1942) 10 interniraca. Petorica su (od 14. do 21. decembra) otišli u transportima u Nacvajler, a u Ravensbrik, Gros Rozen, F>—3 — Anhydrit i Malahit (Ma- lachyt-Langenstein) po jedan. Već 1942. godine otpuštena su četiri, među kojima Marjan Bajželj,16 a sledeće godine još trojica, dok za dalju sudbinu sedmorice interniraca nemamo bližih podataka. Znatno manje podataka postoji i za onih 49 Jugoslovena koji su dovedeni u transportima sa drugim nacijama. Poznato je samo to da su đesetorica nosila oznaku ASR (saboter) i besposličar (AEH). Johan (Ivan) Lat u kartonu ima naznaku ,,begunac, K". Četvorica otpuštenih (Buzgović Redžep, Lipo- 16 Arhiv CK SKl, VII-K XIII/15, str. 13. Prema ovom doku- mentu Bajželja ozbiljno tereti optužba za saradnju sa Gestapoom: „Januara 1942. godine bio je od Gestapoa uhapšen u Škofja Loki. Iz Begunja je poslat u Dahau, a odatle u Buhenvald, odakle je bio već 10. XI 1942. godine pušten na intervenciju Olge Bohinjc. Posle pušta- nja morao se javiti Rosumeku, šelu Gestapoa na Bledu. Tako je dobio stalno prcbivalište u Stražišču gde se morao svaki dan javljati Gestapou. Brzo je dobio vezu sa Hojanom koji je bio likvidiran kao gestapovac sa Olgom Bohinjc, ljubavnicom šefa Gestapoa Rosumeka, Miklavcem iz Medvoda, M. Kvartičem iz Domžala i Edom Andreval- dom, koji su kasnije svi bili likvidirani kao agenti Gestapoa. Pre nego što je otišao u partizane bio je kod njega na stanu još jedan sastanak gde je prisustvovao i šef Gestapoa Rosumek. Tom prilikom je rekao Rosumeku da odlazi u partizane te ga zamolio da mu da pištolj. Rosumek mu je odgovorio da je za odlazak u partizane još suviše rano, a pištolj mu nije dao. U januaru 1950. godine bio je u VII diviziji JNA isključen iz SKJ zbog veze sa Gestapoom”. O Rosu- meku i njegovim saradnicima vid.: Feljton u „Politici" Ž. Mihailović — Silja „Obaveštajac koji je imao dvojnika" 20—25. januara 1988. godine. 43 glavšik Franc, Munirović Ethem i Relja Vasović, mašinski in- ženjer iz Sarajeva, uhapšeni od policije u Pragu) zadržali su se u logoru manje od mesec dana. Vinko Kralj umro je 31. jula 1942, Franc Lačen 25. septembra 1942, Milić Miloradović iz čačka 8. oktobra 1944, a od ostalih prispelih 1942. godine nekoliko je kasnije upućeno u spoljne komande, dok za ve- ćinu ne znamo kako je završila. Među grupom od 33 Slovenca nalazio se i Franc Dežman iz Ljubljane. On je u svom sećanju, objavljenom u zborniku u Ljubljani 1983. godine, opisao ukratko svoja stradanja pre dolaska u logor i život i delatnost u logoru, ali ničim ne daje do znanja da je došao sa ovom grupom. On, doduše, navodi da jc u Buhcnvald stigao 19. septembra17 iz Dahaua. Sa brojnim internircima koji su prispeli toga dana, došli su i: Metod Rauh (Rauch) i Ivan Toporiš. No, zancmarimo to što sc Dcž- man i drugi ne sećaju ostalih 30 Slovenaca iz grupe 33 u kojoj je i sam bio, i pogledajmo kako je teklo njegovo upoznavanje sa drugim Jugoslovenima koje je zatekao u logoru i napredovanje do mesta pisara u zatvoreničkoj pisarnici. Prva radna komanda F. Dežmana bio je kamenolom, dok su njegovi drugovi Rauh i Toporiš radili u vrtlariji. Sva trojica su stanovali u bloku 45/1 gde je sobni starešina bio Rav- nokar iz Beča. On ih je upoznao sa V. Figarom, koga je prepoznao i Toporiš, jer su bili u zatvoru u Begunjama. Figar ih je upoznao sa opasnostima u logoru i već naredne večeri pozvao ih ,,u blok 40, gde je on bio sobni starešina i sa ostalim starešinama, raznosač kanti sa hranom''.18 Figar je za svoje nove poznanike pribavio pun kotlić logorske supe. Za nekoliko dana Dežman je prebačen u novu komandu (Baukom- mando II). ,,Za novo radno mesto sam zahvalan Vcku Figaru i Slavku Saračeviću. Kapo moje nove komande bio je Karl Rauh iz Beča, stari komunista, tih i veoma značajan čovek".19 Uskoro se upoznao sa Sušnikom, Ažmanom i Janezom Pereni- čem. „Kad tome broju dodam još našu trojku (Dežman, Rauh, 17 Cela grupa je tiošla 19. septembra, ali u kartoteci zatvoreničke pisarnice svi su zavedeni pod datumom 20. septembar. I na njegovom kartonu, kao i na kartonima 32 ostalih, stoji datum 20. 9. 1942; Zbornik Buchenwald (F. Dežman, Občutljivo delo v jetniški pisarni, str. 108—118), str. 110. 18 Zbornik Buchenwald, str. 111. 19 Isto, str. 112.

44 Toporiš) to je krajem 1942. godine bila jugoslovenska buhen- valdska grupa. Moram spomenuti i Šimeta Martinjaka — ko- ruškog Slovenca, koji je bio najduže u logoru — od 1939. godine''.20 Trojka se uskoro razdvojila jer je 24. decembra 1942. To- poriš otpušten i vratio se u Kranj, gde je bio pod stalnom prismotrom policije. Uspeo je ipak da pobegne u partizane, gde je i poginuo. Rauh je 25. maja 1943. transportovan u Ra- vensbrik, a Dežman je uspeo da dobije novu radnu komandu, o čemu sam pripoveda: „Jednoga jesenjeg jutra su me oba- vestili da se javim u zatvoreničku pisarnicu. Kapo komande bio je tada Nemac Hans Nojmajster (Hans Neumeister), po- litički zatvorenik od 1935. godine . . . Tako sam se pridružio drugovima u pisarnici i bio dodeljen kao pomoć Maxu Mayru, koji je bio zatvoren u logoru od njegovog osnivanja”.21 Za premeštaj u pisarnicu Dežman zahvaljuje A. Saračeviću, sa kojim je još od ranije stanovao u bloku 9. Tako je Dežman uz Figara, Pereniča, Saračevića, pa donekle i Malenšeka, postao peti Jugosloven od uticaja u logoru. O njegovoj delatnosti će još biti reči.

20 Ibid, str. 112; Po ovome, dakle, ispada da ni Dežman ni Fi- gar i ostali nisu uopšte znali za druge Jugoslovene, pa ni one iz grupe 33 od 20. septem bra 1942. 21 Isto, str. 112—113. UPRAVA LOGORA

Od osnivanja je koneentracioni logor Buhenvald, kao i svi drugi logori, bio pod upravom Glavnog ureda policije bezbednosti u Berlinu, ali septembra 1939. godine ustanovljen je Glavni ured državne bezbednosti (RSHA),1 kojim je rukovodio državni vođa H. Himler. Ova složena policijska organizacija bila je podeljena na Gestapo, kojim je upravljao Miler (Miil- ler) i SD,2 pod rukovodstvom R. Hajdriha. Posle ubistva Hajd- riha Službom bezbednosti rukovodio je E. Kaltenbruner (Ernst Kaltenbrunner). Bez znanja i odobrenja RSHA, po pravilu, nije mogla biti doneta nijedna odluka niti izvršena bilo kakva kazna. Uvidevši da besplatna radna snaga, koja se može ne- ograničeno eksploatisati, donosi ogromnu dobit, reorganizovan je RSHA tako što je iz njegove nadležnosti izuzeto sve što se odnosi na radnu snagu i privrednu delatnost svih koncentracionih logora. Tako je nastao novi ured Amtsgrupe ,,D" Berlin—Oranienburg nazvan i Glavni ured za upravljanje priv- redom — SS WVHA (Amtsgruppe ,,D" Wirtschaftsver\val- tungshauptamt Berlin — Oranienburg). Novoosnovanim ure- dom je upravljao gcneral O. Pol (Oswald Pohl). Pol je bio tvorac nove politike prema logorima, koja je i zvanično pro- klamovana 3. marta 1942. Suština te politike bila je iscrplji- vanje logoraša radom. Himler, Kaltenbruner i Pol bili su u hijerarhiji najviši gospodari. Njima je bio potčinjen policij- ski vođa Hesena (Hessen) i Tiringije general (Obergruppen- fiihrer) Vafen SS (Waffen SS), nasledni princ Josias Valdek- -Pirmont (Erbprinzen Josias zu Waldeck-Pyrmont) koji je u administrativnom pogledu imao nadzor nad Buhenvaldom. 1 Služba bezbednosti Rajha (Reichssieherheitshauptamt). 2 Služba bczbcdnosti (Sicherheitsdienst). 46 Amtsgrupe ,,D" je dodeljivao i raspoređivao radnu snagu koncentracionih logora prema potrebama i zahtevima nemač- ke industrije i privrede uopšte. U prvom redu bila je fizička radna snaga, za rad u fabrikama, rudnicima i dr., a kako je vreme odmicalo sve preciznije se vodila evidencija o kvalifi- kovanoj radnoj snazi, pa su stručnjaci zapošljavani ne samo kao bravari, metalostrugari, električari itđ., za mašinama, več su inženjeri i naučnici raspoređivani u konstrukcione biroe i na mnoga druga odgovorna mesta. Neposredna uprava — komandantura logora sastojala se iz tri odseka (Abteilung I, II, III): I. Komandamura (Kommandantur), II. Štab Komandanture — Uprava (Kommandanturstab- -Verwaltung), III. Logorsko vođstvo (Lagerfiihrung).3 Izvan područja Komandanturc stajalc su SS trupe, posada iz čijih su redova regrutovani stražari. Na čelu logora nalazio se komandant (Kommandant) sa ađutantima, koji je raspolagao životom i smrću zatvorenika a bio je odgovoran Centrali — RSHA, odnosno SS WVHA. U Buhenvaldu su od početka do kraja bila dva komandanta, SS štandartenfirer Karl Koh (1937—1942) i SS štandartenfirer Herman Pister (Hermann Pister). Kasnije je Pister unapre- đen u čin oberfirera (Oberfiihrer). Ađutant je bio prva ličnost posle komandanta. On je komandantu svakodnevno podnosio raport o stanju u logoru. Svi internirci su dobro poznavali buhenvaldskog ađutanta Šmidta (Schmidt), SS oberšarfirera. Komandantu je bio neposredno potčinjen upravnik (Ver- waltungsfiihrer), koji je imao pomoćnike. Ovih pomoćnika bilo je više i obično su imali čin šarfirera (Scharfuhrer), U nad- ležnosti firera — upravnika, bila su na prvom mestu sva priv- redna pitanja. Ispod firera — upravnika, stajao je vođa logora (Lagerfiihrer). Obično su bila trojica logorskih firera i oni su obavljali nadzor nad zatvoreničkim delom logora, da- nonoćno se smenjujući. Bili su odgovorni za sprovođenje svih mera koje je nalagalo logorsko mkovodstvo. Njihova vlast bila je gotovo neograničena, jer je život zatvorenika najčešće zavisio od njihove volje. Zvanje lagerfirer I imao je SS šturm- 3 Buchemvalcl, Dok. u Ber., str. 55—57; E. Kogon, Država SS-a, str. 46. 47 banfirer Maks Šobert (Max Schobert), dok je položaj drugog logorskog vođe zauzimao dugo vremena SS oberšturmfirer Erih Gust (Erich Gust). Vođi logora bio je podređen vođa raporta (Rapportfiih- rer). On je bio neposi edna veza između uprave i zatvoreničkog logora. Sve naredbe i druga pitanja koja su se odnosila na zat- vorenike išla su preko ureda vođe raporta. U njegovoj nad- ležnosti bila je zatvorenička pisarnica (Schreibstube). U Bu- henvaldu su bila dvojica vođa raporta: SS oberšarfirer I-Iof- šulte (Herman Hofschulte) kao raportfirer I i SS unteršarfirer Verle (Werle), raportfirer II. Svaka baraka (blok) imala jc svoga starešinu — vođu bloka (Blockfuhrer). Ovu dužnost obavljali su esesovci sa ni- žim podoficirskim činovima, unteršarfireri (Unterscharfiihrer), oberšarfireri (Oberscharfuhrer) i rotenfireri (Rottenfiihrer). Po pravilu to su bili okoreli zločinci, kojima su ubistva i sadi- zam nad zatočenicima postali zanimanje i zadovoljstvo. Vođe blokova nisu, u tom smislu, imali nikakvog ograničenja od strane uprave. štaviše, bili su podsticani da se prema logo- rašima ophode što surovije. Onaj esesovac koji je sačuvao bar minimum razuma, kome ubistva i maltretiranja nisu bila zadovoljstvo i svakodnevna praksa, nije se mogao duže zadržati na ovakvim mestima. Svi autori navode primer takvog tipa čoveka, sadiste, koga su zatvorenici nazivali buhenvaldski krvnik, SS hauptšarfirera Martina Zomera (SS Hauptschar- fiihrer Martin Sommer). Njegovi zločini po surovosti prevazilaze sve dotle poznate zločine. U rangu sa vođom bloka bio je vođa radne komande (Kommandofiihrer). Svaka komanda imala je svoga vođu. Rad- ne komande sastojale su se od određenog broja logoraša i formirane su u zavisnosti od potreba pojedinih poslova. De- lile su se na spoljne: građevinska, komanda za izgradnju puteva, kanala, kamenolom i za rad u preduzećima i fabrikama, i unutrašnje: razne zanatske radionice, npr. stolarska, kro- jačka, obučarska itd. Za rad i normalno funkcionisanje radnih komandi odgovarali su vođi radne službe, ali i oni su mogli raspolagati životom zatvorenika. Dakle, vođe radnih komandi bili su potčinjeni vođi radne službe (Arbeitsdienstfiihrer). Delo- krug njegovih nadležnosti odnosio se na sve poslove koje su obavljali zatvorenici. Vođa radne službe mogao je po svorn

48 nahođenju zatočenike premeštati iz jedne u drugu radnu komandu, a takođe je odlučivao o svim transportima, kako onima što su pristizali u logor, tako i onima što su upućivani radi izgradnje spoljnih komandi (filijala) Buhcnvalđ. Rat sa Sovjetskim Savezom primorao je vođe Rajha da regrutuju stotine hiJjada dotadašnjih radnika i upute ih na Istočni front. Time je potreba za novom radnom snagom, reg- rutovanom među strancima — internircima, postala izuzetno velika. Iz ovih razloga je inspektor koncentracionih logora SS general Pol 29. septembra 1941. godine naredio da se u svakom logoru ustanovi Služba za organizaciju rada (Arbeitsein- satz), drukčije zvana i Ured ili Služba udarnog rada. Njom jc rukovodio vođa udarnog rada (Arbeitseinsatzfiihrer) i vodio je sve poslove ko je je dotle obavl jao vođa radne službe. RSHA je preko Gestapoa u logoru imao sopstvenu služ- bu, potpuno nezavisnu od uprave logora i njegovog komandanta. To je bilo Političko odeljenje ili Politička sekcija (Poli- tische Abtcilung). U njenu nadležnost spadala je sva korespon- dencija između logora i Gestapoa, kao i prijem i otpuštanje logoraša, čuvanje dosijea svih interniraca itd. Političkom odeljenju bio je pripojen i krematorijum. Za logoraše je Politič- ko odeljenje predstavljalo kuću strave i užasa, jer su tu vršenc nečuvene torture, a ubistva su bila obična pojava. Ponekad je bilo dovoljno da preko zvučnika, postavljenih u logoru, neko ču je svoj broj i poziv da dođe na kapiju da bi ga obLizela jeza, što nmogi nisu izdržali već su umirali od srčanog udara, pre no što bi i došli do kapije. Prema svedočenju preživelih Iogo- raša, mnogi od pozvanih nikada se nisu vratili iz Političkog odeljenja niti ih je iko više video. Ncstajali su bez ikakvog traga. Do početka rata, 1939. godine, posada logora bila je sastavljena od SS odreda Mrtvačke glave i iz njihovih redova postavljane su vođe blokova i radnih komandi. Od 1939. godine posada Buhenvalda sastavljena je od tzv. borbenih trupa (Waffen-SS). Pripadnici Vafen SS, kako je vreme odmicalo i gLibici ljudstva na frontu postajali sve veći, upućivani su na front, tako da se njihov broj stalno smanjivao. Da bi se po- punila a po potrebi i uvećala posada, formirana s l i KL-pojača- nja (KZ-Stammansaft). Ova pojačanja sastavljena su od po četiri čete i činila su SS Bataljon Mrtvačke glave (SS Sturm-

49 bann Totenkopfverbande). Iz njihovih redova regrutovani su stražari, uglavnom posada stražarskih tornjeva raspoređenih oko logora. Jedinice Mrtvačke glave su se u početku sastojali samo od Nemaca iz Rajha, a kasnije su regrutovani među svim nacijama, među otpadnicima od sopstvenog naroda u okupiranim evropskim zemljama. Eugen Kogon navodi da su u ovim odredima naročito brojni bili Hrvati i Ukrajinci.4 Bili su lo mahom folksdojčeri, večinom iz NDH, poneki iz Vojvodinc, a od 1944. godine mogli su sc sresti i pripadnici kvislinških formacija iz Jugoslavije, ustaše vraćene sa Istočnog fronta i esesovci iz 13. SS („Handžar’) divizije. Znatan broj stražara u brojnim spoljnim komardama Buhenvalda činili su jugoslovenski državljani. U Doii je bilo oko 40* esesovaca iz Ju- goslavije.5

4 E. Kogon, Država SS-a, str. 48. Nije jasno da li Kogon rnisli na ustaše ili lolksdojčere, jer na strani 219 govoreći o odnosu domaćih SS- -firera prema stražarima iz drugih zemalja kaže: „Njihova nezajažljiva lakomost nije se ustručavala niti pritiska na hrvatske, mađarske i er- deljske stražare, tzv. folksdojčere ...”. * M. Filipčič smatra da Milorad Petrović preteruje kad navodi toliki broj esesovaca iz Jugoslavije. 5 Arhiv Jugoslavije — F.110;f-584; j-634. Državna kom isija za utvr- đivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača, inv. br. 13208, Izjava Milorada Petrovića (u daljem tekstu AJ).

50 ZATVORENIĆKA SAMOUPRAVA

U nedostatku esesovaca, logorsko vođstvo jc zatvorenicima prepustilo važne poslove, na kojima bi se inače morao angažovati veći broj ljudi. Zahvaljujući toj okolnosti, unut- rašnja uprava logora postepeno je prelazila u ruke zatvore- nilca, prvo kriminalaca, a kasnije političkih. Ovi drugi, pre- uzevši upravu, stvorili su uslove za spasavanje stotina, a mož- da i više hiljada ljudi od sigurne srnrti. Upravo njihovim dolaskom počinje rad ilegalna organizacija u logoru, koja je ubrzo potom prerasla u internacionalnu logorsku ilegalnu organizaciju. Na skoro svim važnim mestima — funkcijama, što su ih obavljali logoraši, bili su Nemci, članovi Komunističke ili Socijaldemokratske partije Nemačke. Zahvaljujući njima, ilegalna organizacija se internacionalizovala, te su na taj način i pripadnici drugih nacija dobijali mogućnost da ublaže stradanja ili svedu na manju meru broj svojih sunarodnika pred- određenih za istrebl jenje. Zatočenike je prcd SS-om predstavljao i bio odgovoran za sve što se događa u zatvoreničkom delu logora logorski komandant (Lagerkommandant). Prikladniji naziv ove funkcije bio je logorski starešina, najstariji (Lageraltester). Logor- skog komandanta postavljalo je vođstvo SS-a, te je razum- Ijivo da je takva funkcija bila opasna i odgovorna, jer su esesovci tražili ličnost spremnu na saradnju i bezuslovnu posluš- nost. U prvim godinama takva ličnost je obavezno bila iz redova kriminalaca ili tzv. asocijalnih, s obzirom da je dolazak interniraca iz okupiranih zemalja nalagao i masovno uništa- vanje, a ovi su na to i te kako bili spremni. U ophođcnju prema zatočenicima, logorski starešina svojom okrutnošću nije nimalo zaostajao za svojim gospodarima. štaviše, da bi im se

51 dodvorio, 011 je često prednjačio u zlostavljanju ljudi, kojima je sila oduzela sva Ijudska prava i nametnula za gospodara l jude — zveri, koji su životima obespravljenih raspolagali jed- nostavnije od bilo koje stvari. Vođstvo SS-a uspcvalo je u početku da pronađe „prave Ijudc", Huberta Rihtera' (Hubert Richter) i Paula Heninga (Paul Henning). Posle ove dvojice, mesto logorskog starešine preuzeo je zatočenik sa oznakom po- litičkog krivca, a politički internirci, nemački socijaldemokrati i komunisti, najvcći broj funkcija držali su sve do kraja rata. Naglim porastom broja interniraca uvećao se i obim poslova, pa su na kraju umesto jednog postavljana tri internirca na mesto logorskog starešine. I mcđu trojicom stare- šina postojalo je rangiranje, tako što su nosili različite oznake: LA I, LA II, LA III. Iako je logorskog starešinu postavljalo SS logorsko vođstvo, vremenom je postignuto ,,da se za tu važnu funkciju lansiraju, a i provedu, prijedlozi zatvore- mka• 1 u o Logorski starešina je vlast sprovodio preko zatvoreničke pisarnice (Schreibstube) u Arbajtstatistike. Iako je pisarnica bila pod nadzorom SS-a, u njoj su bili zaposleni isključivo zatvorenici. Pisarnica, kao i logorski starešina, neposredno je bila potčinjena i odgovorna vođi raporta (Raportfiihrer). Prc- ko ovoga punkta obavljala se celokupna unutrašnja uprava logora: raspored novih zatvorenika po blokovima, vođenje kartoteke, pripreman je za prozivku (apelplac) itd. Uloga pisarnice bila je izuzetna, jer je i ona mogla na svoj način odlučiti o sudbini pojedinih zatočenika. Pored pisarnice, postojala je Radna statistika (Arbeits- slatistik), a bila je podređena Radnoj službi (Arbeitsdienst) odnosno Službi udarnog rada. Ova služba vodila je kartoteku zanimanja svih logoraša i izračunavala broj radnih časova, pripremala transportne liste za spoljne konmnde (filijale) i dostavljala ih pisarnici. Sve ove poslove obavljala je zajedno sa Službom udarnog rada. Transportne liste prosledivane su u pisarnicu, zbog toga što se dešavalo da se na listama nađu imena Ijudi koji su u međuvremenu umrli. S obzirom da je podatke o umrlim vo- 1 E. Kogon, Država SS-a, str. 49. 2 Isto, str. 49.

52 dila pisarnica, novi spisak sastavljali su pisari ovc službe.3 To je bila prilika da se sa spiska izbrišu neka imena, a na ta mesta ubace brojevi drugih interniraca. Na taj način preživeli su mnogi logoraši. Sudeći po tomc da SS nije, po izlasku iz zatvoreničke pisarnice, nikada vr.šio proveru transportnih listi, čini se da nisu mnogo ni mešali oko njihovog definitivnog sastavljanja. Njih je zanimao samo broj ljudi na listi, a ne i njihov sastav prema kategorijama, nacijama i sl. Međutim, ni tako sastav- Ijen spisak nije bio konačan. Internirci sa liste za transport okupljali su se u bioskopskoj sali, gde je vršena prozivka, a u salu su dolazili istaknuti logorski rukovodioci i izvlačili svoje ljude. Ovo je bila poslednja prilika da sc neko skine sa transporta, te je transportna lista praktično ovde doV)i jala lco- načan i/.gled. Vođi bioka bio je u logoru odgovoran starešina bloka (barake) (Blockaltester), koga je na predlog logorskog stare- šine postavljao logorski vođa. Odgovarao je za red i sve što se događalo u baraci. Trebovao je hranu, podnosio izveštaj o brojnom stanju prilikom prozivke na apelplacu i drugo. Za izvršenje mnogobrojnih poslova dodeijivana su mu dvojica a ponekad i četvorica sobnih redara (Stubendienst), zavisno od veličine barake. Ovi redari su ostajali u bloku i u toku radnog vremena, jer se njihov posao sastojao u održavanju higijene, podeli sledovanja, a radili su i kao pisari starešine bloka i slične poslove. Radno mesto pod krovom i lak posao bili su ideal svakog internirca. Zato se za mesto sobnog redara vodila neprestana borba. Radnu komandu je od zatvorenika vodio kapo* (Kapo), koga je na predlog SS vođe radne komande postavljao SS vođa radne službe. Kapo je vodio svoju brigadu (četu) na mesto izvođenja radova, odgovarao za red i đisciplinu za vreme odlaska i dolaska na posao, raspoređivao Ijude na radna mesta, podnosio izveštajc o brojnom stanju i sl. Bio je odgovoran SS vođi radn.e komande. Većina kapoa birana je iz redova kriminalaca.4 U prvim godinama za kapoe su uglavnom 3 Prema iskazu Dobrislava Radosavl jevića, nekadašnjeg internirca koji je radio u pisarnici. * Capo, ital. — glavni, pretpostavljeni; caporal, franc. — ima isto značenje. 4 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 54. 53 postavljani bivši članovi SA ođreda.5 Birani su snažni i surovi, ljudi, koji su ljudskost ili bilo kakvu sentimentalnost prezirali. Većina ih je verovaJa u pobedu nacizma i zato su se često, radi dodvoravanja SS-u, isticali u zlostavljanju interniraca. Ocl 1943. godine mesto kapoa zauzimali su često i politički, lcoji- ma je u većini slučajeva pošlo za rukom da očuvaju moralni integritet i da se humano ophode prema svojim sapatnicima. Radna brigada je bila podeljena u manje grupe, koje su predvodili pomoćnici kapoa, predradnici (Vorarbeiter). Broj predradnika zavisio je od broja radnika u brigadi. Predradnik, kao ni kapo, nije obavljao nikakve fizičke poslove, već je nadgledao Ijude iz svoje grupe. Zadatak predradnika bio je da nad- gleda i raspoređujc ljudc po potrebi posla. Kao znak raspoznavanja svi funkcioneri zatvoreničkog administrativnog aparata nosili su na levom rukavu crnu traku, na kojoj je belim slovima bilo ispisano njihovo zvanje. Sve funkcije bile su rezervisane isključivo za internirce ne- mačke nacionalnosti, a veoma retlco neke niže funkcije dobijali su i pripadnici drugih nacija što je donekle i razumljivo s obzirom na njihovo znanie jezika, kao i poznavanje prilika u logoi'Li. Od vremena preuzimanja vlasti od strane „crvenih" to je, čini se, postaJa i potreba, posebno ako se ima u vidLi da sli nemački komunisti i socijaldemokrati imali već dLigo- godišnje iskustvo iz zatvora i logora i odlično poznavali psi- hologijLi SS-a i nacizma uopšte. Osim nekoliko sobnih rcdara i jednog blokeltestera (S. Figar u blokLi 40, Slobodan Marinković l i bl. 62 i Janko Stru- harik), niko od Jugoslovena l i Buhenvaldu nije nikada zauzimao nijednu od ovih funkcija, ali ih je bilo l i spoljnim komandama. Pored administrativnog aparata postojale su i određene službe koje s l i delovale u zatvoreničkom dehi logora. To s l i bile vatrogasna četa (FeLierwehr) i logorska zaštita (Lager- schLitz), poznata i kao logorska policija. Prva je osnovana po- četkom 1942. godine,6 a logorska zaštita jula iste godine. Pre ustanovljenja logorske zaštite, postojala je institucija Jogor- skih kontrolora. Oni s l i bili svojevrsna policija, ali i sLidije, 5 E. Kogon, Drzava SS-a, str. 51. 6 Buchenwatcl, Duk. u. Ber., str. 520.

54 jer su po sopstvenoj proeeni mogli svakog pojedinca proglasiti opasnim po logor i predati ga SS-u.7 Upornom i veoma smiš- ljenom borbom, „crvenima" je pošlo za rukom da, postepeno potiskujući „zelene" i „crne” sa važnih funkcija, privole SS vođstvo da se od zatočenika osnuje služba koja bi održavala red u logoru. Ustanovljenjem logorske zaštite, institucija kontrolora je izgubila raniji značsij i ulogu, mada je i dalje postojala. Iako je izgleđalo da logorska zaštita predstavlja pro- duženu ruku SS-a, promene su se ubrzo osetile: prestali su noćni upadi, pretresi i divljanja SS-a, što su internirci primili kao veliko olakšenje Olakšanje su osetili naročito novi, koji su dolazili iz drugih logora, pa im se činilo da je Buhenvald odmaralište u odnosu na mučilišta iz kojih su dolazili. Ne- izmerno olakšanje bilo je već i to što su nove primali i raspo- ređivali po blokovima pripadnici logorske zaštite. Samo su retki pojedinci zaboravljali na sopstveni položaj i ulogu, te su počeli oponašati svoje krvave gospodare. „Bilo je, naravno, i takvih članova logorske zaštite koji su se, zbog svojih pos- tupaka, prije mogli nazvati esesovcima".8 Pri osnivanju, logorska zaštita je imala 20, a uskoro potom 30 ljudi. Njena uloga je bila održavanje reda i discipline, ali i stroga kontrola radnih obaveza. Posle jutarnje prozivke, niko osim „službenih lica" nije smeo da se zadržava u blokovima. Ako bi to neko i pokušao, logorska zaštita bi ga uhvatila i sprovela do prve radne komande najčešće u tzv. šajzeko- mandu (Scheisekommando) i primorala da tamo radi. Ovom revnošću i besprekornim funkcionisanjem unutrašnjeg reda, trebalo je pred SS-om pokazati opravdanost postojanja ovakve službe. S druge strane, vođstvu SS-a je ovo išlo u prilog, naročito zbog nedostatka ljudstva, koje je u sve većem broju odlazilo na frontove. Dakle, ova služba je bila u obostranom interesu, ali najveću dobit od njenog osnivanja imali su internirci. Još jedna pobeda pripala je internircima, kada su u avgustu 1944. godine uspeli da internacionalizuju logorsku za- štitu i povećaju njeno brojno stanje na stotinu ljudi.9 Pored Rusa, Poljaka, Čeha, Francuza u logorsku zaštitu ušli su i Ju-

7 E. Kogon, Država SS-a, str. 53. 8 Isto, str. 53. 9 Buchenwald, Dok. u. Ber., str. 519; E. Kogon, Država SS-a, str. 53.

55 gosloveni, koji su ođigrali značajnu ulogu u daljem toku do- gađaja, kao i u poslednjim danima borbe za spasavanje interniraca. U logorskoj zaštiti bilo je ukupno pet Jugoslovena: Vasilije Bokan, Jože Komat, Tomo Lendić, Đorđe Purlija i Ni- kola čečura. Svi su bili mladi i sposobni Ijudi koji su već imali borbcno iskustvo. Svi su preživeli i vratili se u Jugosla- viju.10

10 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15; Arhiv Crvenog krsta Jugoslavije. Kartoteka Buhenvalcl. SPOLJNE KOMANDE

Zbog ogromnog povećanja broja novih interniraca i odlaska na front domaće radne snage, od 1943. godine osnovnu, ponekad i jedinu, radnu snagu u većini prcdu.zeća činili su internirci. Tako se uvećavao broj spoljnih komandi Buhen- valda, a već do kraja oktobra 1944. godine bilo ih je 66 i u njima je radilo 65 hiljada ljudi.1 Spoljne komande osnivane su u blizini industrijskih centara i pogona. Mnoge pogone podigli su i u njima radiii sami internirci. Većinom su to bile fabrike aviona, automobila, oružja i razne građevinske firme, a celokupna proizvodnja bila je namenjena za ratne potrebe (vid. kartu strana 58). Od namene i vrste proizvoda zavisila je i težina posla koji su obavljali internirci. U najsurovijim uslovima radili su internirci u fabrikama za proizvodnju tajnog oružja — raketa Vi i V?, ne samo zbog iscrpl jujućeg rada već i zbog toga da ne bi procurila strogo čuvana tajna o ovom oružju. Šansa da neko preživi u ovakvim komandama bila je jednaka nuli. Među tri takve, po zlu najčuvenije, spoljne komande Buhenvalda spadaju: Dora, Laura i SIII — Ordruf. Sredinom januara 1943. godine u Ministarstvu kojim je rukovodio ministar građevina Albert fon Šper (Albert von Speer) formiran je Specijalni odbor A—4 (Sonderausschuss A—4) koji je dobio zadatak da organizuje proizvodnju, ispo- ruku delova i montažu novog tajnog oružja koje je bilo pod šifrom „Agregat A—4". Radilo se o stratosferskoj raketi V2. Specijalni odbor A—4 je preuzeo dužnost već 24. februara 1943. godine i obavezao se da u Penemindeu (Peenemtinde) počne sa proizvodnjom po 300 raketa mesečno. Ubrzo se pokazalo da su bile totalno pogrešne procene da je raketa sprem-

1 Bericht cles ILK, str. 49.

57 Karta preuzeta iz knjige: „Buchenvvald — Mahnung und Verplichtung, Dokumente und Berichte" na za serijsku proizvodnju. Naime, složeni projekt A—4 sa nizom sektora bio je zbog mnoštva delova tehnički i finansij- ski nerešiv problem za bi!o koji monopol. Zbog toga je od- lučeno da centar Pencminđe formira akcionarsko društvo GmbH koje je imalo ograničenu odgovornost i da pored Ver- mahta (VVermacht) koji ie dotle finansirao ceo projekt, deo finansija obezbedi država. Sve učestalij i vazdušni napadi savezničke avijacije primorali su odgovornc vođe da u julu 1943. planiraju izgradnju nove fabrike Mitelverke GmbH (Alittelvverke GmbH). U noči između 17. i 18. avgusta bombarderi RAF-a su onesposobili za dalji rad strogo čuvanu fabriku raketa smeštenu najvećim delom pod zemljom u Penemindeu. To je ubrzalo donošenjc od- luke o izgradnji nove fabrike Na sastanku kod A. Špera od 26. avgusta, kome je prisustvovao prvi put i predstavnik SS-a, general Hans Kamler (Hans Kammler) odlučeno je da se fabrika iz Penemindea razvrsta u tri dela i razmesti na teritoriji Trećeg Rajha.2 Glavni deo fabrike premešten je u brda pla- nine Harc (Harz) kod Nordhauzena (Nordhausen) u tunele na- puštenih rudnika gđe je vršcna i kompletna montaža raketc V2. Za ostvarenje ovoga plana iz Buhenvalda je 27. avgusta 1943. otpremljen transport od 107 interniraca, koji je sledećeg dana stigao u Nordhauzen. Ova prethodnica je postavila temelje dotle najvećoj i najudaljenijoj komandi Buhenvalda nazvanoj ženskim imenom Dora (Dora). Već do kraja 1943. godine u Dori je bilo preko 10.000 interniraca. Odmah po dolasku po- čela je grozničava izgradnja prilaznih puteva, postavljanje že- lezničke pruge u dva postojeća paralelna tunela i električnih instalacija. Do kraja aprila 1944. internirci su radili u surovim uslovima, bez ventilacije, vode i bez promene odeće. Postojeći tuneli i okna koji su služili za skladištenje hemikalija proši- reni su, tako da je njihova zapremina u januaru 1944. godine iznosila 125.000 m3. Urađene su posebne hale za proizvodnju delova i za montažu rakete. Raketa je bila sastavljena od oko 40.000 delova koji su se proizvodili širom Rajha, a kompletna montaža obavljala se u Dori. Već u januaru 1944. montirano

2 Mittelbau Dora — Kurzgefasste Chronik eines faschistischen Konzentrationslagers, Bcrlin 1981, str. 13. (U daljem tekstu: Mittelbau Dora). 59 je 50 raketa, a u maju je počela proizvođnja nove serije, ali to je još uvek bila eksperimentalna faza. Ostvarenje ovakvog projekta, u rekordnom vremenu, bilo je mogučno uz nadčovečanske napore, uz krajnje iserpljujući rad hiljade interniraea, pod nadzorom SS-ovaea koji su ih nemilosrdno batinali. Internirci su u tunelima stradali i zbog obrušavanja tavana tunela, od eksplozija mina, gladi i opšte iscrpljenosti. U tunelima se u početku, dok nisu izrađene barake, radilo i stanovalo. Radno vreme je bilo od 6—20, a često i do 22 časa. Vlast su nad internircima imali „zeleni”, koji su se sa njima nemilosrdno obračunavali. Da bi obavio fiziološku potrebu, internirac je morao dobiti pismenu dozvolu u kojoj je bilo naznačeno vreme odlaska i povratka. Dozvola se dobi- jala samo jednom dnevno. Za potrebu je na raspolaganju bilo samo pet minuta. Na ulazu u tunel obično su stajala dva, ponekad i četiri esesovaca. Bez obzira na brojno stanje utvrđeno na apelplacu, esesovci su vodili evidenciju i na ulazu u tunel. Kolona je svrstana u 5 redova da bi ih lakše esesovci pre- brojavali. To su činili uz pomoć gumene palice i pri brojanju su uvek Lidarali palicom po glavi one što s l i išli sa strane i tako brojali: „pet, deset. . To je dovodilo do obračuna me- đu internircima, jer je svako izbegavao da bude sa strane. Esesovcima je to bio povod da se mešaju da bi „Lispostavili red", što se najčešće završavalo pogubno po sukobljene internirce. Po SLirovosti se l i „LispostavljanjLi reda" istakao ober- šarfirer koga s l i internirci nazivali Konjska glava. On je posebno prezirao „crvene" i dovoljno je bilo da neki politički krivac ne skine kapu l i znak pozdrava da bi se mašio za re- volver i Libio ga.3 Dora je bila komanda l i koju su internirci mogli samo ući, a živ niko nije mogao izići. U Buhenvald su se iz nje vra- ćali jedino leševi radi spaljivanja u krematorijumu. Oni što više nisLi bili sposobni za rad Lipućivani su posebnim transportima u druge logore radi likvidacije. Robove kopače zamenila je kvalifikovana radna snaga: kovači, stolari, bravari, metalostmgari, električari i drugi. Broj interniraca stalno se povećavao dolaskom novih transporta. 3 AJ-F.110; f-584, j-634.

60 Početkom 1944. godine bili su popunjeni svi kapacitetl, pa je u podzemnim fabričkim halama radilo 12.682 internirca i oko 3.000 civila. Prvog oktobra 1944. godine dotadašnja spoljna komanda Dora postala je samostalni logor, preuzevši od Buhenvalda 22 spoljne komande sa 12.400 interniraca. Dora je 1. oktobra 1944. godine dobila novo ime, Kon- centracioni logor Mitelbau-Dora (KZ Mittelbau-Dora). Od tada Mitelbau-Dora otvara sopstvene spoljne komande. 1. novembra novi logor imao je 32.471 internirca, među kojima je bilo 494 Jugoslovena.4 U logor Mitelbau-Dora dovedeno je oko 60.000 ljudi, pripadnika raznih nacija iz 21 zemlje. Do marta 1945. godine, u samom logoru život je izgubilo 10.299 interniraca. U obližnjoj komandi Belke-kasarna (Boelke-kaserne) gde je bila „bolnica" za „oporavak" iznemoglih interniraca za Doru i njene spoljne komande, umrlo je više od hiljadu ljudi. Noću 4. aprila 1945. godine za vreme savezničkog bombardovanja u Belke kasarni su poginula 1.662 internirca. Nacisti su 10. aprila zatvorili 1.016 interniraca iz Dore i spoljne komande Rot- leberode (Rottleberode) u veliki magacin (ambar) kod Garde- legena (Gardelegen), polili ga benzinom i zapalili. Preko 4.000 ubijeno je tokom drugog evakuacijskog marša, a u prva tri meseca 1945. stradalo je u likvidacijskim transportima još 3.000 ljudi.5 Olco 5.000 interniraca su SS-ovci zatvorili u jednu garažu l i Nordhauzenu, koja je bila toliko pretrpana da je samo polovina njih mogla sedeti dok je dmga polovina stajala, tako s l i se naizmenično menjali, ali za nekoliko stotina zato- čenika to je bio kraj, jer SLi se ugušili ili pomrli. Svakog dana iz garaže je iznošeno 50—100 mrtvih.6 Dakle, od 60.000, za samo nešto više od godimi dana, umrlo je, poubijano i umore- no više od 20.000 interniraca. Prvih dana aprila, zbog učestalih i sve žešćih vazdušnih napada, desetine hiljade interniraca raz- bežalo se po okolnim šumama i tako izbegli Liništenje. Do- laskom Amerikanaca mnogi su se vratili. Računa se da je l i Dori bilo oko 700 Jugoslovena i da je preživelo svega nekoliko desetina.7 Iz transporta JLigoslovena 4 Mittelbau Dora, str. 29. 5 Isto, str. 46. 6 Naš glas, br. 11 ocl 12. 6. 1945. (Dora — komanda smrti, Dr D[ušan] K[ermauner]). 7 Zbornik Buchemvald (M. Filipčič, Koneentracijsko taborišče Dora, str. 220—225) str. 225; AJ-F.110: f-584, j-634, M. Petrović navodi da 61 što je došao iz Flosenbirga u Doru je otpremljeno oko 450 ljudi od kojih je 400—410 umrlo u logoru, u evakuacijskom transportu u Bergen Berzen otišlo je 15, a preživelo je oko 20 interniraca. Po odlasku transporta u Bergen Belzen u kome je bilo tih 15 Jugoslovena, radnoj statistici je naređeno da spali spisak sa njihovim imenima. Među tom petnaestoricom stradalnika koji su umoreni u Bergen Belzenu bili su: Petar Mugoša, advokatski pripravnik iz Podgorice, Bašić, sudija iz Prištine i Vučeta Petrović, zemljoradnik iz sela Kosora kod Podgorice. Od batina i gladi umrli su u Dori Branko Novako- vić, sedamnaestogodišnjak iz Podgorice i Mile Radivojević, pi- tomac Vojne akademije rođen u Prištini.8 Jedno svedočanstvo o zločinima SS-a u Dori i njenim komandama ostavio je jugoslovenski internirac Nazif M. Pa- lavra i ovde ćemo ga izneti u celini: ,,Godine 1943. interniran sam od nemačkih okupatora u koncentracioni logor Buhenvald. Pored Buhenvalda bilo je više manjih logora u kojima sam boravio, a to su: Har- cungfen]* i Elrih.* U Elrihu je izgrađen i krematorijum. U prvo vreme krematorijum je zađovoljavao 'svojim kapacite- tom'. Ali u međuvremenu se logor naglo povećao i krematorijum je postao mali. Marta 1945. godine uprava logora je odlučila da rcši pitanje nagomilanih mrtvaca lza baraka bivše logorske bolnice. Ja sam radio u tunelima između Dore i Elriha u smenama. Jedna smena je brojala 700 ljudi. Jednog dana, marta 1945. godine došli smo sa posla do kapije. Nisu nam dali da uđemo u logor, već su nas uputili prema šumi, u kojoj smo se nato- varili drvima, koliko je ko mogao doneti u logor. Drva smo istovarili u gornjem delu logora, gde je bio jedan ograđeni krug od hasure u visini od dva metra. Mene je interesovalo šta je unutra i zašto će ta drva. Drva sam doneo bliže vratima s namerom da saznam šta je unutra. Zapazio sam slc- deće: iskopana je rupa u površini otprilike 10 m2 i preko rupe su postavljene šine kao rost u peći. Tada sam zapazio da tu radi Rus koji stanuje sa mnom u baraci. U Rusa sam u ruci je za vreme njegovog boravka kroz Doru prošlo 800—1.000 Jugoslo vena. 8 AJ-F.110; f-584, j-634. * Harcungen i Elrih su bile spoljne komande KL Dora.

62 video kantu, kojom je polijevao prvi red mrtvih ljudi katran- skom masom. Nestrpljivo sam čekao veče da dođe Rus Vanjka, da ga pitam za bliže detalje. Vanjka je došao, a ja sam ga odmah pitao: ‘Vanjka, šta ti ono radiš?' On mi je odgovorio: ‘Slažemo mrtve ljude sa onim drvima na lomaču'. 'Vanjka, koliko ih složite na jednoj lomači?' Odgovor: '500 na jednu lo- maču'. Ta lomača je radila sve do pred dolazak savezničkih trupa i rasčišćavanja ogromnih gomila mrtvaca iz samog logora Elriha i nekoliko manjih okolnih logora koji nisu imali kre- matorijume već su dovozili mrtvace na plato — teretnim konj- skim kolima, prekrivene samo hasurom. Jednog dana bio sam očevidac pri istovaru takvoga tovara. Video sam kada su se dva internirca popela na kola da isLovaraju mrtvace. Bilo je jezivo gledati. Obarali su ih sa kola kao obične klade. Inter- nirci sa nosilima bacali su po dva na jedna nosila u pralnji lagerske policije. To je nošeno u gornji deo logora, gde su se nalazili krematorijum i lomača. Početkom aprila 1945. godine Nemci su nas evakuisali iz Elriha u logor Bergen Belzen u blizini Hamburga. U tom logoru smo bili oslobođeni 15. aprila 1945. Tu nas je bilo svih nacija, 18 hiljada interniraca. Na dan oslobođenja spustio se mračni oblak iznad tolikoga roblja. Trebali smo biti potro- vani u 4h popodne, 15. aprila. Otrov nam je bio pripremljen u hlebu i konzervama. Taj hleb je trebao biti podeljen u 4 popodne, a na svu sreću engleska vojska nas je oslobodila iz- među 13 i 14h popodne 15. aprila 1945. Mi nismo znali za to da nam je spremljen otrov, samo na dan ranije nam je objav- I jeno da ćemo dobiti po pola hleba i pola kg mesne konzerve za gore navedeni dan. Čudili smo se kakva će to slava da bude. Čim smo bili oslobođeni, komandant savezničke vojske naredio je da se razdvojimo po nacijama i po zgradama. Mi, Ju- gosloveni, određeni smo u blok (tj. zgradu) 37. Kad smo se smestili, izabrali smo Ijude koji će ići da donesu onaj hleb i konzerve. Između nas se odlučio jedan Rus, po imenu Valjot- ka, rodom iz Litve. On je dobro govorio engleski jezik i njega smo izabrali na čelo te grupe za hleb. Kada su se vratili bez hleba, Valjotka je rekao: 'Nema hleba. Hleb je bio zatrovan. Engleski komandant je obećao da će sutra rano doći svež hleb i konzerve, a da smo ga dobili najeli bi se i ne bi više

63 nikada ogladneli'. Ova dva događaja iznosim samo kao mali deo svojih sećanja na ono što neću nikad zaboraviti”.9 Laura (Laura) je kao i Dora bila namenjena, u prvom redu, za proizvodnju fau-oružja, ali tu su se proizvodile još i podvodne mine i torpeda.10 Kao spoljna komanda Buhenvalda, osnovana je 21. septembra 1943. sa 209 interniraca. U početku su izvođeni građevinski radovi, a kasnije je u tunelima izgra- đena fabrika oružja. Laura je takođe bila na nepristupačnom terenu kod Salfelda (Saalfeld) u Tiringiji. Najveći broj interniraca imala je u decembru 1943. godine, oko 1.200. Od prvih pet transporta, sa ukupno 1.426 interniraca, umrlo je 584, dok su 304 transportovana u Bergen Belzen, od kojih je većina pomrla. Za prvih osam meseci umrlo je 40% interniraca, a računajući likvidacione transporte čak 60% od ukupnog broja logoraša dovedenih u Lauru.11 Odlazak u druge logore, kao što su Bergen Belzen i drugi, u koje su odlazili samo likvidacijski transporti, zavarao je logorsko vođstvo interniraca u Buhenvaldu, te su dugo verovali da je Laura jedna od komandi u kojoj su uslovi znatno snošljiviji, tj. smatrali su je jednom od boljih, s obzirom da se iz nje nisu vraćali internirci. Zato nije ni vršena nikakva se- lekcija već su, štaviše, u Lauru upućivani pojeđinci da bi bili zaštićeni. Od 300 jugoslovenskih interniraca, koliko ih je bilo u Lauri, preživelo je samo 6. Straža u Lauri bila je sastavljena od: „kulturbundovaca, folksdojčera iz Jugoslavije, Kočevara, Nemaca iz Banata, vlasovaca, Poljaka i Ukrajinaca''.12 U predelu napuštenog vojnog poligona kod Ordrufa (Ohrdruf) počela je krajem novembra 1944. godine izgradnja čitavog sistema bunkera. Ovde je, kako je planirano, trebalo izgraditi pod zemljom rezidenciju za Hitlera sa svim pratećim objektima i salom za konferencije, ali se od toga odustalo.13 Kasnije je podignuta fabrika za proizvodnju municije. Deset hiljada interniraca radilo je u tri smene neprekidno, tempom neprimerenim ljudskim mogućnostima, šibani udarcima esesovaca. Vođstvo SS-a predviđalo je „veliku budućnost” novoj 9 Izjava N. Palavra. 10 Arliiv CK SKJ, Vll-K XII1/15, str. 8. " Bericht des ILK, str. 96. 12 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15, str. 8 13 E. Kogon, Drzava SS-a, str. 202. 64 spoljnoj komandi, nazvanoj komanda S III (Kommando S III), i računalo da ona postane samostalni logor. S III predstavlja skračenicu nemačke reči Strafkommando (kaznena komanda), što opet govori o uslovima u kojima su radili internirci ove komande. Prvi internirci, njih 2.200, stigii su iz Buhenvalda od 16. do 27. novcmbra. Ovi transporti nazvani su Ru-Po transportima, jer su bili sastavljeni isključivo od Rusa i Poljaka. U decembru je iz Buhenvalda transportovano još 4.527 interniraca. U januaru 1945. godine 2.801, u febm aru još 1.000. Kako BLihenvald nije mogao odvojiti tako brojnu radnu snagLi za kratko vreme, u S III Ordruf prispelo je nckoliko hiljada interniraca iz drugih logora: veliki broj Francuza iz Aušvica, 20. januara 1945. godine 299 interniraca iz Sahsanhauzena, 30. januara 425 iz Dahaua, tokom marta 2.000 i 27. marta još 2.000 iz Flosenbirga. Novi transporti smcnjivali su stare. Svi za rad nesposobni, bolesni i iscrpljeni transportovani su od februara 1945. godine u likvidacijski logor Bergen Belzen. Samo od 1. februara do 19. marta otpremljeno je 4.884 interniraca. Ovi povratni transporti stizali su i u Buhenvald. Pribli- žavanjem Amerikanaca (III armija) S III Ordruf je evakuisan. Računa se da je evakuisano oko 8.000 ljLidi.14 S III Ordruf je postao grobnica za više od 350 jugoslovenskih ratnih zarobljenika, vojnika i podoficira, mahom srp- skih seljaka, o kojima je zanimljivo svedočanstvo ostavio jugoslovenski internirac Alojz — Slavko Saračević, bivši frizer logorskog komandanta: ,,. . . Kad je u novembru 1944. godine u logor došlo oko 400 jugoslovenskih ratnih zarobljenika, pitao me je komandant [Pister], pošto sam i ja Jugosloven, da li su Jugosloveni jaki ljudi. Ja sam na to upitao njega zašto to želi znati. Odgovorio je: ‘Potrebno nam je mnogo jakih ljudi'. Tri dana kasnije ovi ratni zarobljenici transportovani su u S III Ordruf".15 U osnovnim crtama prikazali smo tri spoljne komande koje su među internircima smatrane najzloglasnijim. Pored tih, bio je još čitav niz komandi koje nisu mnogo zaostajale

14 Berichl cles ILK, str. 103. 15 Buchemvald Dok. u. Ber., str. 257. (BA 651-4. Bericht, gc- schrieben 1945). Saračević je napravio grešku, jer ovo nije bilo krajem novcmbra, već krajem decembra 1944. godine. 65 za njima, na prirrcr Švalbc 5 (Schvvalbe 5) osnovana 13. novembra 1944. u Berki (Berka-Elster). Langenzalca (Langensal- za) osnovana 20. novembra, bila jc logor za begunce, a poznata jc i kao leteći logor (Fliichttlingslager). Leau (Leau — Leo- pard) u Salcii, Plemnic kod Balberga (Plomnitz bei Baalberge) osnovani je 21. avgusta. U Plemnic je u transportu od 400 interniraca 14. septembra 1944. sa Rusima, Francuzima i Itali- janima došlo dosta Jugoslovena.16 Već do kraja oktobra 1944. godine Buhcnvald je imao 66 spoljnih komandi u kojima je bilo zaposleno 65 hiljada interniraca (vid. prilog br. 1 — po- pis spoljnih radnih komandi u kojima su radili Jugosloveni).

KL Buhenvald je bio iskl jučivo logor muške radne snage. Ako bi se ukazala potreba za ženskom radnom snagom, ona je uzimana iz koncentracionog logora Ravensbrika u kome su većinom bile žene. Sasvim retko su u Buhenvald stizali i žen- ski transporti, npr. u leto 1944. godine kada je stiglo 600 žena iz Ukrajine,17 ali to je ženskim transportima bila samo usput- na stanica. Jedina ženska spoljna komanda Buhenvalda bila je komanda Hasag Lajpcig (Hasag — Leipzig). Ipak je iz Ra- vensbrika ovako „iznajmljena" ženska radna snaga, u raznim spoljnim komandama Buhenvalda, dostizala impozantan broj. U jednom izveštaju se navodi da je u spoljnim komandama bilo zaposleno 30.000 žena.18 Žene su, pored uobičajenih zlostavljanja, izlagane naj- strašnijim mukama i moralnom degradiranju. Za slučaj trud- noće „arijevke” su transportovane u Ravensbrik radi odmora, a ostale, posebno Jevrejke i Ciganke, u Aušvic i Bergen Bel- zen gde su ubijane. U leto 1943. godine Himler je izdao naredbu da se u koncentracionim logorima osnuju javne kuće,19 računajući da će tako korumpirati i kompromitovati zatvoreničko logorsko vođ- 16 Bericht des ILK, str. 100. 17 Buchemvald Dok. u. Ber., str. 132. 18 Izveštaj Međunarođnog logorskog komiteta koga su potpisali Valter Bartel, Jozef Frank, Marsel Pol, Ivan Smirnov i Domeniko Ciu- foli iz dokumentacije dr Sergija Dimitrijevića, sada u ISI, Beograd.

66 stvo, posebno u onim logorima u kojima su unutrašnju upravu imali politički internirei. Jedna od prvih takvih javnih kuća otvorena je u Buhenvakiu, kada je iz Ravensbrika dovedeno petnaestak žena. I pored pritiska SS-a na starešine blokova da koriste usluge ,,zasebnc zgrade”, kako su je zvali, osnovni cilj nije postignut jer je zatvoreničko logorsko vođ- stvo, prozrevši namere SS-a, naložilo internircima da se klone javne kuće. Ovo uputstvo izdato jc ne samo iz moralnih već i zbog „socijalnih” razloga, jer su se „usluge” plaćale dve marke, a to sebi većina nije mogla priuštiti. Oni koji bi se ipak oglušili o ovo uputstvo, smenjivani su sa položaja (reč je o funkcionerima — internircima). Naravno, uputstvo nije bilo obavezujuće za sve, pa s l i se oko javne kuće ponekad stvarali čitavi rcdovi, u kojima je često dolazilo do krvavih tuča. Iako SS nije postigao cilj, ipak je javna kuća donela brojne nevo- lje, krađe i korupciju svake vrste u logoru. „Ljudi s dobrim izvorima prihoda, spretni kapoi i predradnici, darujući čip- kaste košulje, grudnjake, cipele i sl. svakako su mogli, ako su željeli, imati na raspolaganju po cijele sate za tu vrstu 'korišćenja slobodnog vremena'. A pokraj tisuća bijednika koji su neprestance životarili na granici života i smrti, bilo je i dosta takvih koji s l i pucali od snage i usred svoga obilja još i izigravali seksualnc razmetljivce te po cijeli dan prepričavali svojim radnim četama što su večer prije toga, stvarno ili navodno, doživjeli”.20 Prema raspoloživim podacima samo su dvojica Jugoslo- vena odlazila u javnu kuću. MeđLitim, njih za to niko nije osuđivao niti izolovao. štaviše, bili su članovi kolektiva i sa njima su se mnogi družili.21

19 E. Kogon, Država SS-a, str. 143. 20 Isto, str. 144. 21 Arhiv Crvenog krsta Jugoslavije, Kartoteka Buhenvald. DOLAZAK VELIKIH TRANSPORTA SA JUGOSLOVENIMA

Nastojanja da precizno utvrdimo broj Jugoslovena prispelih u Buhenvald, za svaku godinu pojedinačno, dobrim delom su urodila plodom i pored toga što svi izveštaji prelaze preko toga i ne pokušavajuci da ga razreše. Tek za 1943. godinu svi navode da je po kapitulaciji Italije, iz italijanskih logora, došlo 500 Jugoslovena, a potom daju ukupan broj jugoslovenskih interniraca koji su bili, ili prošli kroz Buhenvald i njegove spoljne komande. No, broj Jugoslovena u logoru već tokom 1943. godine toliko se uvećao da ga beleži logorska statistika i da se od tada u svim knjigama pominje njihovo prisustvo. Pojedinačni dolasci u mešovitim transportima, nastavili su se od početka do kraja 1943. godine, ali u oktobru dolaze transporti isključivo ili većinski sastavljeni od Jugoslovena. Manje grupe pristizale su iz zatvora u Istri, iz Trsta, ali i direktno iz Jugoslavije, zatim iz Mauthauzena i Aušvica, a sve češće i iz francuskih Iogora. Iako za ovakvu vrstu statistike ne može do kraja pos- lužiti materijal iz kartoteke Crvenog krsta jer svaka kartica ne sadrži datum dolaska, ali na osnovu onih koje sadrže i datum proizlazi da broj Jugoslovena prispelih u logor te godine dostiže 832. Samo 17. oktobra je došlo 58 Jugoslovena, većinom iz Mauthauzena. Ovo je bila prva grupa aktivnih boraca — partizana i skojevaca prispelih u Buhenvald. Među ostalima, tu su bili Vlasta Stojanović iz Žitnog Potoka kod Leskovca, Vladan Nedel jković iz sela Moravci kod Kragujevca (borac Valjevskog partizanskog odreda), partizan iz Slavonije Stevo Plavšić i Ivo Juraga (prvoborac sa ostrva Murtera, učes- nik bitke na Sutjesci) i drugi. Dolazak ovih Jugoslovena po-

68 minju u svojim sećanjima Franc Dežman i J. Rancinger.1 Pet dana posle ovog transporta, 22. oktobra je stigao novi sa 438 Jugoslovena iz Flosenbirga. To je bio transport kojeg svi pominju, ali navode različite podatke o broju intcrniraca. R. Supek u izveštaju za Zbornik Opomena i obaveza navodi broj od oko 500 Jugoslovena. Isti broj naveo je i u Zborniku Buchenvvakl — Ljubljana 1983. Taj broj navodi i J. Rancinger, ali u tabeli Izveštaja MLK stoji da je 21. oktobra 1943. iz Flosenbirga došao transport od 506 Ijudi, „većinom Jugosloveni".2 Jedno svedočanstvo o transportu 700 Jugoslovena iz Re- ničija (Renicci) u Flosenbirg i dalje u Buhenvald ostavio je Ivan Hočevar. Kako ono do sada nije objavljeno, donosimo ga u celosti: „Hočevar Ivan, 11/6-1917. Vel.Lašče. Il.a) Sodelovanje v OF — Ljubljana — takretni ternski odbor Krakovo-Mirje. Od jeseni 1941. dalje Eypes Ernest, Poč- kar Jože, Počkar Gragor, Lokar Saša, Košak Milan, Prelo- vec itd.) b) Priprt 25/2-1942. v Ljubljani. Konec marca 1942. prepeljan v Gonars, pozneje (oktobra 1942) v Renicci, po kapitulaciji Italije v Nemčijo v Flossenburg in novembra 1943. v Buchenwald. Taboriščne št. v Ljubljani v zaporu: III Gonars Renicci 1718 mogoče se v končni štev.motim Flosenburg 6463 „ Buchenvvald 32526 — sigurna

1 Zbornik Buchemvald, str. 115: Dežman piše: ,,Iz zloglasnog logora Mauthauzen došao je veći transport u kome su između ostalih bili Vlastimir Stojanović i Nedeljković iz Srbije pa Ivo Juraga, Dalma- tinac sa ostrva Murter... Kako su bili mnogo iscrpljeni u početku smo ih, pre svcga, pomagali hranom i Maks Majer im je kao stari logorski mačak organizovao iz zatvoreničke, ponekad i ŠS-ovske ku- hinje bolju ishranu. Nedeljkovića, koji je bio težak plućni bolesnik, smestili smo u revir (bolnicu) ali na žalost bilo je sve kasno i on je ubrzo umro". 2 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 73. (tabela); Buchemvald Dok. u. Ber., R. Supek, Die Jugoslawen im Konzetrationslager Buchenwald, str. 445; Bericht des 1LK, str. 51 (tabela); Zbornik B uchem vald (R. Supek, Jugoslovani v Buchemvaldu, str. 82—88), str. 82; Zbornik Bu- chem vald (I. Ranzinger, Sodelovanje Jugoslovanov z Ilegalnitn mednarodnim komitejem, str. 89—95), str. 93. 69 IILa-h) Transport v Gonars: v drugi polovici marca 1942. pre- nočicin-a kjer smo bili par dni zaprti v neki vojaš- nici — z kamioni. Z menoj je bil brat M atija — veči- noma so bi!i Ijudje iz Krakovega in Trnovega (pred- mestja Ljubljane) Taborišče Gonars se je šele formi- ralo. Večinoma so bili Ljubljančani in ljudje z Dolenj- skega, lam sem se srečal tudi z bratom Metodom. Bili smo v baraki l.A. Spominjam se: Marolt Janez, Poč- kar Jože in Gragor, Černe Franc, Burkeljc Lojze, An- deljšek Andrej, Vratuša Anton, Špat Avgust, itd. Spominjam se najbolj dogodka ko so ušli iz taborišča tov. Krajgcr s tovariši po rovu iz barake. Delali nismo. Organizirano smo se pričeli povezovati z brati Počkar Jože in Gregor, ter smo imeli 2-3 sestanke, ko sem bi! prepeljan v Renicci. Transport v Renicci: konec oktobra z vlakom. For- miralo se je novo taborišče v Renicci. Od začetka ozi- roma celo zimo smo spali v šotorih. Spominjam se: nreščak Dušan, Marinšek Tone, Marinšek Marjan, Ce- sar Franc, Spat Avgust, Kunavec Miha, Burkeljc Alojz, Andeljšek Andrej ter mnogo Ijudi predvsam iz Dolenjske. Organizirano sem se vkluči! v de o s tov. vključil v delo s tovariši Marinšek Tone, Misel ?, Pri odhodu iz taborišča ca. 2b/9-1943. smo učinili mnogo barak in skladišča. Po ca. 10-ih uneh organiziranega odhoda iz taborišča so nas zajeli Nemci. Transport v Flossenburg v koncu septembra preko Nurenberga, nam so ugotovili kako smo odšli iz Reniccia ter nas po 14-ih dneh prepeljal v Flossenburg. Normalen spre- jem v taborišču: sleči se do golega, odvzem vsega z oblekani vred, mnogo pretepanja (vse kar se čita o koncentr. taboriščih) V transporUi ca. 700 ljudi od katerih sem jih po vojni srečal moguče 50. Težko delo v kamnolomu. Vsi smo spali v dveh barakah. Spomi- njam se poleg bratov Metoda in Matije še: Černe Franc, BLirkeljc Lojze, Marinšek Tone, Božič Rajko. V tabo- rišče so prihajali skoro vsaki dan transporti odšlo pa jih je zelo malo, vendar se število „heftlingov" ni dvi- govalo, ker jih je ogromno pomrlo. Trcmsport v Buchemvald: 500 so nas poslali iz Flossen- burga v Buchenvvald v začetku meseca decembra 70 1943. Od tega števila je odšel velik transport v „Doro" — podružnice Buchenwalda, kjer so večinoma pomrli. (Černe Franc, Hočevar, Gubenc mnogo imen sem iz- gubil iz glave) Jaz z bratoma Metodom in Mitjo sem bil prepeljan v podružnico Buchemvalda „Schone- beck" v bližini Magdcburga, kjer smo ostali do 18. aprila 1945. Slaedil je transport — peš — preko Pots- dama proti Oranienburgu, pa je prišla nasproti sov- jetska ofenziva. Spet nazaj preko Parchima do Schwe- rina, kjer smo srečali v razdalji 20 km amerikanske in sovjetske vojske. Nemška straža ki nas je vodila nas je hotela predati amerikanskim oficirjem služ- bcno, češ da smo kriminalci. To je bilo 9/5-1945. IV.a-h) Znancev je pomrlo po zgoraj op sanih taboriščah ca 40. imen se zelo malo spominjamin to lc od ožjih znancev: Černe Franc, Božič Rajko, Hočcvar — Sto- parjev, Grebenc Anton itd. Spominov nisem pisal, ker so doživljaji normalni in jih je doživel več ali manj vsaki v KT. Poizkusov na meni niso clelali. Zvezo z OK sem opisal pod III. Pomoč bolnim in slabim je bila v italijanskih taboriš- čih še nekak organizirana. V nemških taboriščih je ni bilo, razen v Buchenvvaldu, kjer je organiziral zvezo z zaprtimi Korošci in komunisti Kermavner Dušan (mislim da se ne motim) Material: slik itd. nimam, ter ne vem za nikogar, kdor bi posebno v nemških KT kaj slikal. Hočevar Ivan3

Sličnu izjavu dao je i Milorad Petrović koji je još od 1941. godine bio interniran na ostrvu Ponca (Ponza) u Tiren- skom moru. Posle savezničkog iskrcavanja na Siciliju logor je evakuisan u centralnu Italiju u predeo Arezo (Arezzo) gde je po njegovom svedočenju bilo 5.500 Jugoslovena. Kad se saznalo da je Italija kapitulirala, došlo je do pobune. Bez većeg napora savladana je straža i logor je bio oslobođen. Ubrzo po

3 Muzej narodne osvoboditve, Maribor, sign. 334-VIII-2.

71 oslobođenju eelu obJast su zaposeli Nemci i ponovo ih inter- nirali. Tako se Petrović našao u transportu 720 Jugoslovena koji su 27. septembra 1943. najpre sprovedeni u Nirnberg (Niirnberg), u logor ratnih zarobljenika. Posle 14 dana upu- ćeni su dalje, u Flosenbirg. ,,Na putu do logora Flosenbirg udaljenom 3 kilometra od žeJczničke stanice Libijena s l i dva čoveka iz razloga što nisLi bili l i stanju da drže korak za vrcme marša . .. Jedna grupa od 40 ljudi odvedena je l i nepoz- natom pravcu. Ja sam pripao grupi od 520 ljudi koja je oko 25. oktobra 1943. sprovedena u logor Buhenvald. Treća grupa je iza nas ostala u Flosenbirgu”.4 Rukovodstvo iLigoslovenskih interniraca nije zabeležilo niti u izveštajima pominjalo ni druge velike transporte. Tride- setog oktobra, preko Dahaua, došao je u Buhenvald novi veliki transport Jugoslovena iz Sulmone, Pemđe, sa ostrva Ustike i drugih italijanskih logora i zatvora. Po podacima iz kartoteke Crvenog krsta Jugoslavije, tom prilikom stiglo je 150 Jugo- slovena. Njihov broj je sigLirno mnogo veći, što opet potvrđuje tabela iz Zbornika Opomena i obaveza i Izveštaja MLK.5 U obe tabele navedeno je da je u ovom transportLi došlo 1.025 Ijudi, većinom Jugoslovena i Rusa. Kako su Jugosloveni pomenuti na prvom mestLi, logično je da je njihov broj bio znatno veći. Ovim transportom stigao je dr DLišan Kermauner, pravnik iz Ljubljane, čovek koji je sa J. Rancingerom i R. ŠLipe- kom bio vodeća ličnost međLi Jugoslovenima l i BuhenvaldLi, predratni revolucionar sa dužim iskListvom u raznim robijaš- nicama. Njegov dolazak zabeležio je i F. Dežman: ,,Po kapitulaciji Italije, septembra 1943. godine, počeli s l i pristizati iz tamošnjih logora mnogobrojni Jugosloveni, posebno Slovenci, pa sam jednog dana naišao na Ernesta Tomca iz Maribora. Posredovanjem Janeza Rancingera bio je dodeljen l i zatvore- ničku bolnicu — l i patologiju, gde je bio zaposlen i Janez . .. Poverio mi je da l i logoru živi pod tuđim imenom i da je zapravo on dr Dušan Kermauner iz Ljubljane."6

4 AJ-F.l 10, f-584, j-634. 5 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 73; Bericht des ILK, str. 51. U izveštaju ILK greška u datumu. Navedeno je da je ovaj transport došao 13. oktobra. 6 Zbornik Buchemvahl (F. Dežman), str. 116.

72 U mesecu decembru su došla još dva transporta Jugo- slovena, iz Dahaua i Nojengamea: 21. decembra stigla je grupa od 34, a 30. decembra 58 jugoslovenskih interniraca. Po- jedinačno je došlo još stotinu interniraca, iz raznih logora (Mauthauzen, Ravensbrik, Dahau i dr.). Prema podacima iz kartoteke Crvenog krsta 1943. godine u Buhenvald je došlo 838 Jugoslovena, ali taj je broj, kao što smo videli, znatno veći, što bi se moglo utvrditi istraživanjima u arhivima Ne- mačke Demokratske Republike — u Vajmaru i Berlinu. Do sredine 1943. godine bilo je oko 500 Jugoslovena u Buhenvaldu. Novi transporti nisu povećavali njihov broj u samom logoru, jcr je glavni logor za ove transporte bio samo prolazna stanica na putu za spoljne komande. Baš u to vreme znatno se uvećao broj spoljnih komandi, koje su i potraživale brojnu radnu snagu. Od jeseni 1943. do jeseni 1944. godine u Buhenvald su se sticali mnogobrojni transporti iz drugih logora, sa istoka i zapada, i mnogi od njih bili su unapred od- ređeni za odgovarajuću spoljnu komandu, naročito one komande koje su proizvodile naoružanje kao i celokupnu ratnu industriju. Takva komanda bila je Dora kod Nordhauzena. Na putu za krajnje odredište, ovi transporti su se zadržavali samo po nekoliko dana u Buhenvaldu i često u punom sastavu produžavali dalje.7 U Buhenvaldu su ostajali samo bolesni i iznemogli i sasvim retki, uticajni pojedinci sa vezama. Transport 500 Jugoslovena iz Flosenbirga bio je odre- đen za Doru, ali je, prema izveštaju R. Supeka, jugoslovenskim internircima u logoru pošlo za rukom da u Buhenvaldu zadrže oko 30, a u Veringerode (Weringerode) pošalju još oko stotinu Jugoslovena i tako ih spasu sigurne smrti u Dori, jer su u VeringerodeLi bili nešto snošljivi uslovi.8 Podatak da je u Buhenvaldu zadržano i l i lakše komande Lipućeno oko 130 Jugoslovena iz ovoga transporta zaista je preuveličan. Zato je šteta što R. SLipek u svom izveštaju ne navodi izvor na osnovLi kojeg to tvrdi, a isto tako ne navodi nijedno ime. Kako u to vreme još nije postojala organizacija Jugoslovena, malo je verovatno da su pojedinci mogli izvući toliki broj Ijudi iz transporta koji je već bio predodređen za

1 Bericht cles ILK, str. 51. 8 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 445; Zbornik Buchemvald (R. Su- pck) str. 82.

73 Doru. O tomc ipak postoji zapis koji bar delimično rasvetljava problem. Već pominjani M. Petrović navodi da je od „520 ljudi koliko nas je u Buhenvald došlo" oko 450 transportovano u Doru.9 Iz ovoga transporta je stvarno otišla jedna grupa interniraca u komandu Veringerode, a manja grupa je zadržana u Buhenvaldu. Bili su to isključivo Slovenci, a za njihovo spasavanje imali su zaslugu jedino F. Dežman i V. Figar.10 Još više preteruje J. Rancinger. On piše da je u ovome transportu došao dr Dušan Kermauner, „poznati borac za rad- nička prava, komunista i politički zatvorenik iz bivše Jugo- slavije" i da je sa ostalim Jugoslovenima uspeo da ga izvuče sa transporta za Lauru i Doru. Pored Kermaunera je, kako navodi, zadržano još čak 300 Jugoslovena, što jc zaista ncvc- rovatno i da su im pomagali „drugovi Frank, Siindermann, We- gerer, Rauch, Hausmann, Seifert, Kuhn, Feilen i drugi" sa kojima su „imali dobre veze".11 O prispeću Jugoslovena u Buhenvald 1943. godine ukratko govori još jedan izveštaj: ,,U septembru je došao transport od 90 maloletnika iz Peruđe. U oktobru 1943. godine Nemci su odabrali iz zatvora Št. Petarske i Belgijske kasarne u Ljubljani približno 50 zatvorenika te ih prcko Dahaua poslali u Buhen- vald i posle u Doru. Tako su deportovali Jugoslovene u Buhen- vald sve do 1945. godine".12 Poslednjih dana 1943. godine iz Zagreba (zatvora Savska cesta) preko Aušvica stigla je grupa od 24 Jugoslovena*, ali u zatvoreničkoj pisarnici oni su zavedeni pod datumom 1. januar 1944, te i njih ubrajamo u one što su stigli 1944. godine. Ovu grupu činili su pripadnici NOP-a i aktivni borci — partizani. U januaru je došlo još 45 Jugoslovena u transportima raznih nacija, od kojih je grupa od 14 ljudi stigla 19. januara. U februaru je stiglo još 36 Jugoslovena, među kojima 18 pripadnika 13. SS (Handžar) divizije. Svi oni izjasnili su se 9 AJ-F.110, f-584, j-634, Izjava M. Pctrovića. 10 Zbornik Buchemvalcl (Anton Remškar, Razne oblike boja, str. 196—197; Tine Smrtnik, U trinki, str. 198—199; Janez Lešnjak, Mecl clo- mačini je bilo boljše, str. 200—201; Zvone Snoj, V sak dan — nova neznanka, str. 204—208). 11 Zbornik Buchemvalcl (J. Ranzinger, Sodelovanje Jugoslovcmov z ilegalnim Mednarodnim Komitejem str. 89—95), str. 93. 12 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15, * T. Novak tvrdi da je ta grupa došla direktno iz Zagreba i da je imala 92 osobe, među kojima 10 žena.

74 po nacionalnoj pripadnosti kao Hrvati, muhamedanske vero- ispovesti. Na kartonu svakog od ovih esesovaca stoji naznaka: Plauptamt SS Gericht III Prien. Nisam uspeo do kraja odgonctnuti šta se krije pod ovom oznakom, ali očigledno je reč o sudu ili uredu SS-a nadležnom za vojne obveznike. Posle sloma Nemačke na Istočnom frontu, sve veći broj vojnika otkazivao je poslušnost, a SS je takve po kratkom postupku upućivao u iogore. Tako se tokom 1944. godine naglo povećao broj Jugoslovena iz kvislinških formacija (ustaše i muslimani iz Handžar divizije) i u Buhenvaldu. Devetog aprila došao je transport sa devedeset četvoricom esesovaca (ustaša i muslimana). Njiliovo interniranje nastavilo se sve do kraja rata. Novi transporti bili su znatno manji i pristizali su ovim redom: 18. juna 42 internirca, 2. novembra 3, 7. novembra 16, 23. decembra 46 i 31. decembra 12 interniraca. Za razliku od ovih transporta koji su bili mešoviti (usta- še i esesovci muslimani) 21. novembra 1944. u Buhenvald je došao transport u kome je bilo 56 esesovaca isključivo muslimana. Na kartonima ove grupe esesovaca stoji oznaka: ,,Ge- richt des Gen[darmerie] Kdo [Komandos] V SS Gebirgs Korps". Često i kod jednih i drugih stoji samo napomcna: ,,SS vojnik". Ovaj transport je verovatno bio sastavljen od pripadnika Handžar divizije koji su bili na pripremama za Istočni front, u Vilfranš de Ruerg (Villefranche de Rouergue). Pošto su tek tu saznali da će biti upućeni na Istočni front (E. Čalić navodi na osnovu iskaza jednog esesovca da je njihov zadatak bio da se bore protiv Angloamerikanaca ,,čim se iskrcaju" i da su „htjeli izbjeći borbu protiv" svojih „osloboditelja"), 17. septembra 1943. izbila je pobuna.i;! Ugušenjem pobune, posle istrage transportovani su u razne logore, sa uvek istim op- tužbama: bekstvo iz SS trupa", „zbog komunističke agitacije u nemačkoj vojsci". ,J E. Čalić, Himmler i njegovo carstvo, Zagreb 1982, str. 176. Ča- lić opisuje strađanja tih esesovaea i oplakuje njihovu sudbinu. Uzdi- žući ih u rang nacionalnih heroja, kao da žali što i sam nije bio među njima. Malo je primera pristrasnosti istoričara kao što je ovde slu- čaj. Muslimane esesovce isključivo naziva Hrvatima i navodi da je od njih 1.000, u samom Vilfranšu i za vreme transporta, ubijeno 700, a da ih je 300 u oktobru 1944. dospelo u Sahsenhauzen. S obzirom na ove spekulacije ovo bi pitanje trebalo odgonctnuti, jer to nije učinio ni autor nedavno objavljene monografije „ 13. SS — Handžar divizija", Enver Redžić. 75 U izveštajima rukovodstva jugoslovenskih interniraea nema nikakvih tragova o boravku ovih Jugoslovena u Buhen- valdu, ali njihovo prisustvo su registrovali sastavljači Izveš- taja MLK: ,,U decembru 1944. godine, u januaru i februaru 1945, došli su manji transporti Hrvata, pripadnika jedne muhamedanske formacije i Francuza. Deo njih su kao internirci nosili SS uniforme u logoru".14 Svakako da nije postojala svesna težnja da se prećuti boravak ovih esesovaca, pogotovo zbog toga što je rukovodstvo organizacije pomno pratilo njihovo ponašanje u logoru, počev od dana kad su ušli kroz logorsku kapiju. U to vreme u Političkom odeljenju je radio i Jugo- sloven Sredoje Šijačić — Šilja. U razgovoru s njim, zapisao sam: „Drugi moj zadatak bio je da naše obaveštavam o toku saslušavanja muslimana esesovaca iz Hadžar divizije. Njihove su se izjave uglavnom svodile na to da su oni položili zakletvu da se bore protiv partizana, a ne protiv Rusa i da su se zbog toga pobunili. SS major je vodio istragu i otprilike je sasluša- vao po deset dnevno. Ja sam inače bio tumač kod drugog oficira, ali sam samo za ovaj posao bio dodeljen tome majoru. Naveče sam o svemu izveštavao Figara, a on je dalje prenosio šefovima organizacije. Noću bi esesovce prekrili ćebadima i dobro ih isprebijali, ali za moga znanja niko od njih nije likvidiran. Prošlo je nekih pet dana na ovom poslu i kad sam šestog dana ujutro ušao u kancelariju na vratima me je major ščepao za nos i počeo mi glavu snažno udarati o zid. ,,Ot- kud internirci u logoru znaju da su ovo esesovci?", pitao me je. Za čas sam se snašao: — Pa gospodine, oni su u SS uniformama došli u logor". Pustio me je."15 I dr R. Supek je pričao o pobuni esesovaca iz 13. SS divizije, posle čega su dospeli u logore. ,,U Buhenvaldu su radili u šajzekomandi.* Po oslobođenju su me molili da ih re- patriram, jer se nisu osjećali krivim". Jedan bivši internirac tvrdi da su „dvojica-trojica ušpricani", što je i Supek potvr- dio.16. Mnogi su ipak ostajali verni svojim gospodarima, možda i zbog toga što su im ruke bile i suviše krvave da bi prošli 14 Bericht des ILK, str. 54. 15 D. Kočić, Zapisi, Sređoje Šijačić. * Komanda za čiščenje klozeta. 16 Razgovor sa prof. dr Rudijem Supekom, 19. 4. 1987.

76 nekažnjeno, pa su i po logoru njuškali i potkazivali ljude, a pred kraj rata ponovo stupali, dobrovoljno, u SS jedinice. Transport od 65 partizana stigao je iz Zagreba 6. marta, ali osim šture napomene uz poneko ime u kartonu ništa odre- đenije ne znamo o ovoj grupi. U ovom transportu bio je Zden- ko (ili Zvonko) Perković, za koga stoji da je uhapšen u Kri- ževcima kao borac NOV. Toga dana došao je i Aziz Koluder, radnik iz Gackog, partizan i kasnije član logorskog ilegalnog rukovodstva Jugoslovena u Buhenvaldu. Tzuzimajući transporte koje smo već prikazali, iz Trsta je 24. juna stigao transport od 87 jugoslovenskih interniraca. U julu je samo u prva dva dana služba bezbednosti (SD) Trst i njena ispostava (ADS) u Gorici, dopremila 103 internirca. Svi ovi zatočenici otprcmljeni su već 26. jula u logor Štuthof (Stutthof). Još 37 Jugoslovena dopremljeno je iz Trsta i Kla- genfurta 14. jula. U oktobru (22. i 23), stigao je 31 Jugosloven, 4. novembra 40 i 19. novembra opet iz Trsta, Gorice i Udina 85 interniraca. Od avgusta su pojačani transporti iz Dahaua, tako da je toga mcseca stiglo preko 50, u novembru 19, a u decembru (od 4. do 6.) 160 i 13. decembra 126 Jugoslovena. No, najveći od svih transporta Jugoslovena u 1944. godini bio je transport od oko 400 bivših vojnika Kraljevine Jugoslavije, ratnih zarobljenika. U kartoteci je registrovano 308 i to su samo oni pored čijeg imena stoji i napomena: SAW (Sonderaktion der Wermacht — Specijalna akcija Vermahta), Eh. Kgf (ehemali- ger Kriegsgefangener — bivši ratni zarobljenik) ili SD West- m ark ADST Neustadt — Služba bezbednosti Vestmark — Ode- ljenje službe Nojštadt. Dakle, ovi Jugosloveni (bolje reći srpski seljaci, jer ih je većina u kartonima imala naznaku da su zemljoradnici), predstavljali su kao vojnici (najviše je bilo podoficira) određenu opasnost u vreme kad se front bližio grani- cama Nemačke, zbog čega je i sprovedena specijalna akcija u zarobljeničkim logorima, kako bi se unapred osujetio bilo ka- kav pokušaj pobune. Dopremljeni su u Buhenvald da bi ih tamo učinili bezopasnim. Posle petnaest dana boravka u Buhen- valdu transportovani su u Ordruf S III. Od 400, preživelo je svega desetak, a posle oslobođenja su se vratila samo dva-tri. Jedan od preživelih, Filipović iz Kragujevca (verovatno Miro- slav Filipović, pravnik i rezervni oficir) pričao je A. Cvetiću da smatra nekorektnim držanje svih onih Jugoslovena u Bu- 77 henvaldu koji su mogli uticati na njihovo spasavanje, a nisu to učinili. On je sa grupom preživelih ostao u Nemačkoj, a kasnije je otišao u SAD. Mogućnosti za spasavanje ovih Jugoslovena su stvarno bile minimalne, ali da niko nije ni pokušao da bilo šta učini, niti da sa njima stupi u kontakt prosto je neshvatljivo, ako ovaj transport uporedimo sa onim iz Flosenbirga. Ipak, dileme nema. Za logorsko rukovodstvo Jugoslovena oni su bili monarhisti i kao takve (iz njihovog ugla gledano) nije ih trebalo ni spasavati. Svi su znali to da 400 ide u Ordruf, a da odatle povratka nema. D. Radosavl jevič, pisar u zatvoreničkoj pisarnici, pričao je da jc on samoinicijativno izvukao kartone ,,dvojice-trojice" i tako ih spasao transporta u Ordruf. Ko su bila ova „dvojica-trojica" i da li su preživeli Radosavljević ne zna. I Tono Čolić tvrdi da je on po zadatku organizacije kontaktirao sa ratnim zarobljenicima. „Haza (Aziz Koluder) mi je rekao: 'Hajde vidi možemo li ih pridobiti za nas'. Međutim, kad sam ja došao i obratio im se rečima: Drugovi, odakle ste?, oni su na mene osuli kanonadu psovki u stilu: ‘J . .. m ti maj- ku komunističku, nismo mi drugovi. Mi smo Kraljeva vojska.' Ja, Ijudi, želim da vam pomognem, jer su i meni drugi po- mogli. Odbili su uz komentar: 'Nećeš ti među nama širiti ko- munističku propagandu'. Svi su bili u uniformama Jugoslo- venske vojske, a njihova baraka je bila izolovana — odvojena od ostalih bodljikavom žicom. Ja sam pokušavao sa svake strane da priđem, i da razgovaram, ali nije išlo".* Stradanje 400 ratnih zarobljenika ostalo bi nezabeleženo i potpuno prekriveno velom tajne da Alojz Saračević nije u svom Izveštaju MLK 1945. godine naveo onaj razgovor sa komandantom logora Pisterom u vezi sa ovim internircima (vid. str. 65). Izveštaj A. Saračevića nas je obavezivao da utvrdimo sudbinu interniraca iz transporta 400, a to je bilo mogu- će jedino uz pomoć nekog od preživelih. Prvo saznanje je bilo da su se po oslobođenju u Jugoslaviju vratila dvojica: Lazar Ivanović i Predrag Uić. Ivanović je bio profesor Zubotehničke škole u Beogradu, ali on je umro pre tri godine. Tragajući dalje pronašli smo Predraga Ilića, bivšeg podnarednika, rodom iz Mačve. Zapis koji sledi jcste njegovo svedočenje o stradanju toga transporta. * D. Kočić, Zapisi, T. Čolić.

78 ... — ,,U Germershajmu je nas ratnih zarobljenika bilo 900. Početkom decembra 1944. godine izvršena je neka vrsta smotre. Svi smo stajali u stroju. „Smotru" su vršili SS oficiri, a u pratnji im je bilo i nekoliko Jugoslovena, otpadnika, koji su sarađivali sa Gcstapoom. Glavni među tim slugama bio je Slovcnac koga su zvali Bobek. Upravo su oni, ne znam po kakvom kriterijumu, vršili odabiranje i iz stroja izdvojili nas 400. Tad nam je rečeno da ne pokušavamo pobeći, jer mi idemo u bolji zarobljenički logor, u kome je skoro kao na slobodi. Među odabranima, ako se dobro sećam, bila su samo 3 oficira, 2 kapetana i 1 poručnik. Oficiri su zaista bili časni ljudi, patriote, koji nisu pristajali ni na kakvu saradnju sa ne- prijateljima. Većinu smo činili mi podoficiri, ali bilo je i nešto rnalo vojnika — redova. Posle razvrstavanja opet smo dobili naše uniforme i stvari koje su nam bile oduzete kad smo došli u Germershajm, a onda smo transportovani pravo na železničku stanicu, a zatim u Buhenvald. U logoru smo videli mnogo baraka i jednu zgradu sa visokim dimnjakom. Kad smo prošli proceduru sa kupanjem, uzeli su nam lične podatke. To su radili Česi internirci. Svi smo dobili prugasta odela sa oznakom političkog krivca i svi smo smešteni u jednu baraku pored koje se nalazila javna kuća u koju su odlazili kapoi. Kapo barake bio je Nemac. Govorio nam je da je on u Buhenvaldu od 1937, od osnivanja logora. On je za nas trebovao sledovanje hrane, a ono se sastojalo od 150 g hleba, 20 g margarina, supe od repe i neke kuvane trave koja je strašno smrdela. Kapo je bio prek čovek, gori od esesovca. Uvek je nosio štap, kojim je udarao svakoga ko mu se nije svideo. Kad je delio hranu, ponekog bi ostavio bez hrane ceo dan. Ja sam se družio sa Milanom Brajićem iz Mačve. On se tu razboleo i bio je svestan da neće preživeti. Hrabrio sam ga da izdrži i govorio da Nemačka mora izgubiti rat, ali nije izdržao. Imao je visoku temperaturu i nekoliko dana po dolasku u Buhenvald je umro. Pred smrt me je molio da ako preživim, njegovoj porodici javim šta je bilo s njim, što sam ja i učinio kad sam se vratio kući. U Buhenvaldu smo bili oko 15 dana i za to vreme niko od Jugoslovena nije sa narna kontaktirao. To što vi pričate

79 da je postojala organizaeija Jugoslovena, ja sad prvi put ču- jem, a verujem da to niko od nas 400 nije znao. Isto i to, da je neko iz našeg transporta spasen, nije tačno, jer osim dvojice-trojice koji su umrli svi mi smo transportovani u Ordruf. U šumi pored Ordrufa nalazio se veliki betonski bunker u kome smo bili smešteni mi Jugosloveni. To mesto su zvali Kravinkel (Cravvinkel). Kapo nam je bio Poljak, pravi krvnik. Šibao je ljude nemilice. Prvi naš posao bio je izgradnja pruge, kroz šumu od Ordrufa do kamenoloma udaljenog otrpilike 10 kilometara. Bio je januar mesec, užasna hladnoća, takva da su nam se rukc lepile za šine i koža ostajala na metalu. Po završetku pruge premešteni smo u sam Ordruf u barake, a sledeći posao bio je izgradnja tunela, u kome je navodno trebalo da se proizvodi neko tajno oružje. Do mesta predviđenog za gradnju tunela vodila je pruga. Prvo smo na ulazu otvo- rili pravi kamenolom. Radili smo sa kompresorima u kojih su bušilice bile drugačke 3 metra. Svaki dan smo po 3 puta minirali stene i morali iskopati po 9 metara tunela. Kamena prašina nam se uvukla u celo telo, oči nam se nisu videle. Teško se disalo, a hrana očajna. Na ncobezbeđenim mestima u tunelu svakodnevno se odronjavao kamen i zatrpavao Iju- de. Dok ih otkopamo, već je kasno. Od Ordrufa ka tunelu bila je velika nizbrdica, iako se tunel nalazio na oko 150 metara od podnožja brda. Zbog toga su se na ovoj pruzi često dešavale nesreće. Mala lokomotiva se prevrtala i za sobom po- vlačila i vagonete. Posle svakog prevrtanja ostajale su desetine mrtvih. Tako se naš broj svakodnevno smanjivao. Sve dotle dok su poslovi mogli da se obavljaju i sa smanjenim brojem ljudi, u tunelu smo radili samo mi Jugosloveni iz transporta 400, ali kad je izginulo oko polovine 1 judstva naša grupa je popunjavana Jevrejima. Oko mesec dana sam radio na kompresoru. Poslovođa, inženjer (civil) izgubio je dokumente. Slučajno sam ih našao i vratio mu. Odmah posle ovoga premestio me je na drugo radno mesto. Radio sam kao mašinovođa na lokomotivi kojom je izvlačen iskopani materijal iz tuncla. Poslovođa, inže- njer mi je od svoga sledovanja odvajao i davao nešto hrane, pa sam zahvaljujući tome uspevao da opstanem. Bila je već druga polovina marta, kada sam se razboleo od tifusa. Nas tifusare su smcstili u neku konjušnicu. Glad i smrt. Svako jut-

80 ro su dolazili „grobari” i iznosili 20 do 30 mrtvih li mrtvačni- cli, odakle su kamionima odvoženi u krematorijum u BLihen- vald. Krajcm marta* Nemci su evakuisali logor. Isterali sli svc internircc, one sa radilišta 1 sve bolesnike koji sli mogli pe- šačiti i sve ih evakuisali. One što nisu mogli da se kreću tran- sportovali su kamionima. Ja sam ukrcan u poslednji kamion u kome je bilo nas 30 boJesnika.17 Znam da smo došli do mesta Štatilm (Statilm) ujutro rano. Američki avioni su bombardo- vali ovo mesto, pa je pogođen i naš kamion. Stražari sli pobegli u skloništa i cdatle motrili na nas. Kad je prestao vaz- dušni napad, nemački oficir iz pratnje je doveo mehaničara da popravi kamion, a vozaču i stražarima naredio: „Ta govna odveditc li šumu i streljajte, a kamione vratite za naše ra- njenike”. Popravka nije trajala dugo i kamion je krenuo ka obližnjoj šumi. Pošao je i oficir da bi nadgledao streljanje. Posle desetak minuta došli smo na odredište. Vozač je otvorio karoseriju a oficii je sa uperenim pištoljem naredio da iz- lazimo napolje. Ljudi sli bili polumrtvi, vukli sli se četvoro- noške. Stražari su ih gurali kundacima, dublje li šumu, jer kamion nije ni skretao sa puta. Već je bilo izišlo petnaestak logoraša kad su me stražari izbacili iz kamiona, odgurali do šume i vratili se po druge. Pao sam na kraju gomile ljudi, a onda mi je sinula ideja da pokLišam bežati. Nije to bilo bekstvo jer sam se jedva vukao, ali sam računao da je bolje da me tuku u zatiljak nego da gledam kako mi nišane li čelo. Polako sam se vukao i sve više se udaljavao od mesta na kome je ostala ona grupa ljudi. Nemci su računali da niko od nas nije u stanju da sam ide, a kamoli da bcži, pa me nisu

* Evakuacija je bila najverovatnije 2. aprila. Vid. ISI, Buhenvald, Izvešlaj Carolusa gde se kaže da je 5. aprila došlo 7.000 interniraca iz Ordrufa posle šezdesetčasovnog pešačenja. Vid. i str. 164. 17 Jevrejski istorijski muzej, reg. br. 1866, sign. K-24-8-1/9 — Dragu- tin Glasner u izjavi datoj Državnoj komisiji za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača navodi da je prilikom evakuacije logora u Ordrufu zaostalo „nekih 180 zatočenika — bolesnika koji nisu dobili na vreme prcvozno sredstvo, pa su tako u krugu logora svi po- ubijani iz parabeluma [...]. O tome svcdoče i snimci koje su odmah po oslt'bođenju snimile savezničke trupe”. P. llič nije mogao kao tež^k bolesnik imati pregled ili informacije o tome šta se zbiva u ostalim delovima logora, pa je sasvim moguće da su podaci koje navodi Glasner tačni. On je mogao znati za bolesnike iz njegove barake, ali je očigleđno da je bolcsnika bilo i u drugim barakama. 81 ni tražili. Bio sam se udal jio rnožda nekih stotinak metara kad je počela pucnjava. Još sam samo čuo brujanje motora kamiona koji se udaljavao. Išao sam još dublje u šumu. Po- rcd jcdnog drveta video sam ranac i preko njega šmajser. Ranac je bio pun municije. I dal je sani verovao da mi je kraj. Razmišljao sam i već bio odlučio da uzmem šmajser, da izi- đem iz šume i dočekujem i ubijam Nemce, sve dotle dok mene ne ubiju. Možda bi tada to i ostvario, ali ja jednostavno nisam bio u stanju da podignem šmajser. Sve sam to ostavio i produžio dalje”.18

Tokom 1944. godinc u Buhenvald je došlo ukupno 2.192 Jugoslovena, a za prva tri meseca 1945. godine došlo ih je još 333 (mnogi krajem marta i prvih dana aprila). Ako ovome do- damo broj onih na čijim kartonima nije upisana godina dolaska u logor, u Buhenvaldu je bilo ukupno 4.184 Jugoslove- na. Ipak, ni ovaj broj nije konačan, iako znatno prevazilazi 3.872, koliko se do sada smatralo da je prošlo kroz Buhen- vald.19 U ovom radu pominjali smo mnoga imena koja nećemo naći u spiskovima Jugoslovena u Buhenvaldu. Zato sa velikim razlogom tvrdim da je u koncentracionom logoru Buhenvald bilo oko 4.500 Jugoslovena. Kako to? Susrećući se sa prežive- lim internircima zapazio sam da neki od njih nisu registrova- ni u kartoteci Crvenog krsta. Po pravihi je reč o ratnim zarobljenicima, begLincima koji su pojedinačno dospevali u Bu- henvald. Oni se vode u posebnoj kartoteci ratnih zarobljenika. Takođe nije registrovan skoro nijedan jLigosloven jev- rejske narodnosti iz Vojvodine, jer su oni tretirani kao gra- đani Mađarske. Broj neregistrovanih interniraca nije zanemar- ljiv s obzirom da sam se sreo sa desetinom preživelih interniraca i da s l i mi dali na Livid Liredne papire Međunarodnog crvenog krsta, odnosno Službe traženja iz Alorzena iz kojih se vidi da su bili l i Buhenvakhi. 18 D. Kočić, Zapisi, Predrag Ilić. 19 Olpor u žicama, knj. I, str. 236. Đ. Nikolić navodi ovaj broj; Zbornik Buchemvald (R. Supek), str. 82: ,,Iz buhenvaldske dokumentacije se vidi da je kroz Buhenvald prošlo oko 3.900 Jugoslovena i da su bili pretežno u spoljnim komandama”.

82 ŽIVOT I RAD U LOGORU

Sigurno je prvim zatočenicima, kriminalcima i nemač- kim socijalistima i komunistima, koji su imali clugogodišnje iskustvo po raznim zatvorima i kazamatima, dotadašnje robo- vanje i pored tortura kroz Koje su prolazili izgledalo kao lep san, u odnosu na bezakonje i samovolju ljudi-zveri u logoru za koje nisu važili nikakvi prirodni ni društveni zakoni. Saslu- šavanja i suđenja i ])ored njihovog formalnog karaktera, zavr- šavala su se ranije izricanjem nekakve presude, pa se znalo da je neko streljan, obešen ili osuđen na vremensku kaznu, a u logoru je svaki esesovac bio sudija i donosio presudu po sopstvenom nahođenju i ujedno bio njen izvršilac. Doduše, ove ,,sudije” su sudile ljudima koji su već stavljeni van zakona, Ijudima bez imena i prezimena, I judima-brojevima. Ove sudije bile su proizvod zakonodavstva Trećeg Rajha. U prvom slučaju utvrđivala se makar prividna krivica, a ovde nije bilo potrebno tražiti povod. Internirac jc za esesovca najveći krivac i zločinac samim tim što se nalazi u logoru. 0 izvršenju kazne takođe se nikome nisu polagali računi. U karton ubijenog internirca jednostavno je upisana reč „umro". Kao uzrok smrti, navođena je slabost srca ili pluća, a ako se ubistvo desilo izvan zatvoreničkog dela logora obično je stajalo ,,ubistvo pri bekstvu". Mnogi internirci su shvatili u kakvoj su opasnosti tek u prvom susretu sa esesovcima, na logorskoj kapiji. Oni koji su dolazili iz drugih logora, često su na sve bili ravnodušni, a neki su na Buhenvald gledali kao na stanicu spasa. Prvi SS „sudija" u logoru bio je svakako dežurni lekar. On je po „službenoj dužnosti" vršio klasifikaciju interniraca pri dolasku transporta. Svi bolesni i za rad nesposobni izdva- jani su na jednu stranu i upućivani u bolnicu (Revier), gde im 83 je ušprieana inekcija sa naltom u srce, a polom su spaljivani u krematorijumu. Posle razvrstavanja svima su oduzeti novac, sva imovina i civii.no odelo. Oduzeti novac čuvao se u posebnoj baraci — skladištu, koja sc nazivala efektenkamera, o če- mu je internirac dobijao potvrdu. Dalje su novi logoraši obavezno išli u kupatilo. U Buhenvaldu su u kupatilu tuševi bili sa jednim mlazom, bez raspršivača, pa su mnogi, znajući za postojanje gasnih komora u nekim koncentracionim logorima, verovali da su dospeli u gasnu komoru. (IJ Buhenvaldu zaista ni je bilo gasne komore.) Voda za kupanje, podešavana po volji esesovca, bila je hladna ili vrela i često je puštana naizme- nično. Tako ošureni logoraši odlazili su u brijačnicu, gde su im bili ošišani svi đelovi teia pokriveni dlakom. Brijač, naravno, nije bio nimalo nežan pri šišanju, što je zavisilo i od mašine koju nisu često oštrili. Pri takvom šišanju, niko nije pro.šao bez ogrebotine, pa i pravih rana, što je za vrcmc dcz- infekcije, obavezne za svakog novog logoraša, izazivalo ne- snošljive bolove. Dezinfekcija se u prvo vreme sprovodila tako što je esesovac četkom natopljenom lizolom premazivao internirce po celom telu. Kasnije je izgrađen manji bazen za ove svrhe. Tek posle dezinfekcije logoraši su dobijali pru- gasto odelo i bili upućivani u baraku — karantin, tzv. mali logor. Ponekad su na odelo čekali i po dva dana. To se naro- čito dešavalo krajem 1944. i početkom 1945. godine, zbog nedostatka odeće, ali i zbog sadističkog držanja pojedinih esesovaca. U zimskim mesecima potpuno nagi, ponekad na otvo- renom prostoru, Ijudi su masovno umirali, a i oni koji su preživeli ubrzo su se teško razboljevali, najčešće od tuberku- loze. Jugosloven Radivoje Đokić, sada inženjer agronomije, došao je u Buhenvald u decembru 1944. godine. On o svojim prvim danima u Buhenvaldu priča sledeće: ,,Posle dezinfekcije, dobili smo po jednu majicu, kupaće gaće i klompe. Vru- ći i goli, na temperaturi od oko 20° ispod nule, smešteni smo u šalor. Na svakih osam ljudi dolazilo je samo jedno ćebe. Tako smo proveli noć a sutradan smo svi primili neku vakcinu od koje smo svi pomodrili. Naš šator se nalazio u malom logoru i posle nekoliko tako provedenih dana prebačeni smo u baraku".1 Slično priča i dr Lazar Rusov, danas profesor Mašin-

1 D. Kočić, Zapisi, Rađivoje Đokić, Stari Slankarnen 2. jula 1987.

84 skog fakulteta u Beogradu: „Počelkom decembra 1944. godine, transportovan sam iz Dahaua u Buhenvald. Ja sam u tom transportu bio jedini Jugosloven. Posle dezinfekcije, puna dva dana i dve noći ostali smo potpuno nagi. Stariji logoraši su nas upozoravali c'a treba hodati i da ne smemo ni po kakvu cenu leći na zemJju. Sneg je uveliko padao i prvog dana su se mnogi smrzli ne mogavši izdržati na nogama. Ja sam uporno hodao ili stajao. Bio sam već na izmaku snage i skoro potpuno izbezumljen, kad odjednom čujem staru revolucio- narnu pesmu. Mislio sam da haluciniram, ali sam se pribrao. Video sam grupicu ljudi da zaista tiho pevuše. To je bila pesma, i danas se odlično sećam, Mnoge pesme o Volgi nam zbo- re. Pesmu su pevali na riašein jeziku, ali nisu znali ceo tekst, do kraja, te sam im se pridružio i dopunjavao ih. Pitali su me ‘Drug, odakle si?' Kad sam im iekao, prihvatili su me i bod- rili da izdržim. Bila je to grupa Dalmatinaca, ali nikoga od njih nisam upamtio, jer u onom opštem metežu kad smo najzad razvrstavani u karantinu, ja sam se odvojio i više ih nikad nisam video.”2 Prolaskom kroz logorsku kapiju čovek više nije raspolagao ni svojom voljom ni svojini životom. Njegov život je dalje zavisio od niza okolnosti i samo delimično, od lične snalaž- ljivosti. Nekad je pojedinca spasilo njegovo zanimanje, nekad poznanstvo sa pojedinim logorašima, a najčešće samo slučaj- nost. Slučajnost je bila da čovek ostane živ. Zato su se logo- raši trudili da odmah po dolasku u logor upoznaju i režim ži- vota u njemu. Nemci internirci dobro su poznavali ćudi svojih zveri i uspevali su da im sc suprotstave, tako da su do 1939. godine internirci i pored surovih mučenja znatno manje umirali. štaviše, internirce je do tada upozoravalo SS vođstvo na opasnosti koje ih čekaju. Internirci koji su bili zatočeni od osnivanja logora zapisali su kako je u leto 1937. godine komandant Koh držao govor novom transportu, tek prispelom u logoru: ,,Ko ne bude slušao biće streljan. Pogledajte ove le- ševe”, pokazuje ka glavnoj kapiji, gde je pored ulaznih vrata stajao red crnih mrtvačkih sanduka u kojima su se leševi već raspadali, „tako ide sa svakom crvenom barabom".3 Dolaskom stranaca upozorenja više nisu praktikovana. Jedno od pos-

1 D. Kočić, Zapisi, Lazar Rusov. 3 ISI, Buhenvald. 85 lednjih takvih upozorenja pročitao je u govoru novim internircima, 8. septembra 1939, potporučnik SS-a Frerihs (Fre- richs): ,,Vi ste ovde u koncentracionom logoru, a koncentracioni logor nije sanatorijum, ni zatvor ni pritvor. Ovde nema protivljenja, nema žalbi, ima samo jedno — bezuslovna pos- iušnost. Sprovođenje svih zapovesti, ma kako bile nepopu- larne, zatočenik mora izvršavati. Neka niko i ne pomišlja da nam prkosi. Mi imamo ceo paket kazni, da sprovedemo našu volju, od batinanja do streljanja. Naš režim je strog i mi sa- vetujemo svakoga, koji to ne može da podnese, da se odmah obesi. Konopac možc u svakom momentu dobiti. Samo neka to učini na nekom mestu, gde ćemo ga odmah naći, da ne bismo imali nepotrebne smetnje oko njegovog pronalaženja. Pišite vašim porodicama da nas uzaludno ne uznemiravaju molbama za posetu. Mi za to nemamo vremena. Ako rođaci uprkos tome budLi pisali, to će morati platiti zatočenik. Ovde postoji samo bezuslovna pokornost ili kraj sa životom”.4 Ovu ili slične lekcije dobro su naučili veterani, a i prvi stranci i dalje sli je prenosili novim internircima, koji su ih veoma brzo savladali. U karantinu, koji se nalazio u malom logoru, ostajalo se petnaestak do dvadeset dana, a potom s l i novi logoraši ras- poređivani po radnim komandama u Buhenvaldu. Odavde su regrutovani i transporti za spoljne komande. Odlazak l i boljLi komandu ili ostanak u Buhenvaldu, od sada već predstavlja privilegiju, a privilegije je mogla imati samo neznatna manjina. Naravno, privilegija nije zavisila od onoga koji se njome koristio, jer on na to ničim nije mogao uticati. Radni dan je počinjao l i 5 časova u letnjim, a u 6 u zimskim mesecima, zagluŠLijućom muzikom preko zvučnika. Za spremanje kreveta, umivanje i doručak, zatočenici s l i imali na raspolaganjri pola sata, a potom su odlazili na zborno mes- to — apelplac, gde su bili svrstavani po radnim komandama. Na apelplac nisLi išli logoraši-činovnici iz Iogorske pisarnice i pripadnici logorske zaštite — lagerŠLica, kao i svi oni koji s l i radili u noćnoj smeni. Brojno stanje na prozivci je moralo u potpunosti odgovarati brojnom stanju logora. Mrtve ili teško bolesne donosili su njihovi sobni drugovi na apelplac. Mrtve s l i polagali na tlo, a bolesni su morali da ostanu l i stojećem 4 1SI, Buhenvald.

86 stavu, obično pridržavani od dvojice drugova. Po izvršenoj pro- zivei mrtvi su odnošeni u krematorijum, a bolesni u bolnicu (revir). Ne doći na apelplac, značilo je sigurnu smrt, pa ipak retko kad je prozivka prošla a da neko nije bio prisutan. U opštoj jutarnjoj trci, internirci su zaboravljali bolesnog i iscrp- ljenog druga, koji se nije mogao kretati. Dešavalo se da poneko poludi i usput zaluta ili ostane da leži. Kad esesovci pro- nađu ovakvog nesrećnika, naređivali su dvojici logoraša da ga vuku za noge do apelplaca. Pokorni zatvorenici su najčešće, po gmbosti, išli ukorak sa esesovcima. VukLići tako svoga druga, kome je glava udarala po kamenju, i sami su ga umorili, pre no što ga postave pred logorskog vođu — lagerfirera. Glava Lismrćenog internirca bila jc, po opisLi očevidaca, l i takvim slučajevima samo krvava masa. Ako je pak stradalnik odavao znake života, na krajLi je okončao tako što s l i ga esesovci iz- gazili čizmama.5 Sasvim retko, u malim komandama, bilo je i sLiprotnih slučajeva, naročito pred kraj rata. Navešćemo jedan primer koji mi je ispričao profesor Medicinskog fakLiI- teta l i Beogradu dr Josif Vesel. Vesel je l i Buhenvald doveden početkom jLila 1944. godine, i posle dvadesetak dana provedenih l i karantinu otišao na transport, u spoljnu komandu Treglic-Remsdorf (Traglitz-Remsdorf). Ova komanda snabde- vala je radnom snagom fabrikLi benzina Braunkole (Braun- kohle-Benzin). ,,Premoren i iscrpljen jednog jutra nisam se na vreme probudio. Na apelplacu je ubrzo utvrđeno ko nedostaje. Već sam gledao smrti u oči, kad me je probLidio prodorni glas esesovca. Malo sam oživeo kad mi je ovaj Nemac dao znak da se ne plašim i zbog toga što me nije ni dotakao. U najboljem slučajLi internirac je u sličnim prilikama prolazio sa teškim ba- tinama. Šta je esesovca pobudilo da prema meni tako postupi, nisam načisto, ali vemjem, pošto je bio čovek srednjih godina, da je imao sina, možda moga vršnjaka, jer ja sam bio veoma mlad''.6 Postojalo je, razume se, i mnogo dmgih motiva koji s l i navodili esesovce da prema logorašima 1 jLiclski postupajLi, ali o tome ćemo videti kasnije. Za skičaj da se brojno stanje ne slaže, internirci su morali stajati na apelplacLi, sve dotle dok se ne pronađe onaj koji je nedostajao, što se ponekad odužilo po 8 i više časova.

5 ISI, Buhenvald. 6 Razgovor sa prof. dr Josifom Veselom, 24. 3. 1986. 87 Obično se to dešavalo prilikom večernje prozivke, kako bi se, po povratku sa posla, logoraši ,,što primernije” kaznili. Tako su esesovci jcdnom internirce držali punih 12 časova na apelplacu, zbog navodne krađe jednog praseta. Raspoređeni po radnim komandama, logoraši su u lcolo- ni prolazili kroz logorsku kapiju, u tzv. spoljne komande, a deo njih ostajao je l i komandama unutar logorskog kruga. Od- lazak na posao i povratak sa posla obavezno je pratila logorska muzika, smeštena na glavnoj kapiji. Logorska muzika bila je u uniformama jugoslovenske kraljevske garde, a dobošar je bio neki Slovenac.7 Postojao je i čitav ceremonijal vezan za odlazak i dolazak na apelplac, pri prolasku kroz kapiju i l i raznim drugim prilikama. Prozivka jc počinjala komandom: „Miitzen ab!” (Kape dole!), a završavala se naredbom „Miitzen auf!” (Kape gore!). Kapa se morala obavezno skinuti pri pro- laskLi kroz kapiju i susretu sa esesovcem. Radni dan je trajao 11—12 časova i završavao se oko 18 časova večernjom prozivkom. U tokLi tih 12 časova logoraš je imao pravo na polučasoviui pauzu za ručak. Obrok za ručak sastojao se najčešče od komadića hleba i margarina i delio se za vreme doručka. Intcrnirci s l i ručak nosili sa sobom, a mnogi s l i ga pojeli pre dolaska na radno mesto, te su lju- bomorno gledali na one koji su jeli u vreme pauze. Posle večernje prozivke odlazilo se u barake na večeru, a na spavanje obavezno l i 22 časa, kad se gasilo svetlo.

Logoraše su tokom radnog dana vrebale različite opasnosti. Kazne su se često završavale smrču, a sledile su zbog najmanjih prekršaja: loše nameštenog kreveta, neočišćcnih cipela, pLišenja ili sporosti za vreme rada, nepropisnog pozdrava (pri pozdravu, logoraš je desnom rukom skidao kapu, a levLi je morao držati priljubljenu uz nogu i pri tom zauzeti stav mirno), ne pokucati na vrata kad ulazi u prostorije SS-a i ne izgovoriti rečenicLi „Zatočenik moli da Liđe” . Logoraše su vrebale i mnoge dmge opasnosti, ali čovek ih je mogao koliko- 7 E. Kogon, Drzciva SS-a, str. 99; Otpor n iicama I (Đ. Nikolić, Buhenvald, str. 239, M. Lalin, Nekoliko sjećanja, str. 264); Isto i u: Zbornik Buchemvald (Z. Snoj, Vsak dan — nova neznanka), str. 205.

88 -toliko izbegavati, osim jedne kojoj niko nikad nije izbegao, niti je svesno na nju mogao uticati, a to je da se jednostavno ne dopada nekom esesovcu. Ovim svojim „pravom" veoma često se koristio komandant logora Kar Koh. Njegovo omi- Ijeno geslo, kad mu se ni je dopadao neki logoraš, bilo je: „Ovo- ga derana neću više da vidim!"8 To je bila presuda i značila je smaknuće „nesimpatičnog". Ako internirac nije kažnjen najtežom kaznom zbog ,,ot- kazivanja poslušnosti", već pri otkrivanju prekršaja, morao se javiti na raport, posle čcga je sledila prava kazna. I kazne su bile raznovrsne, a izricane su u zavisnosti od težine uči- njenog prekršaja. Najblaža kazna bila je batinanje, a potom pooštreno batinanje. Razlikovale su se u tome što je prva iz- vođena sa 25 batina, nad čovekom u odeći, dok je druga primenjivana na nagom telu. Čoveka bi postavljali na naročito konstruisanu spravu — „jarca", a po zadnjici ga je udarao esesovac specijalnim bičem. Javno izvođenje kazne, obično na apelplacu, nije ostavljalo trajne posledice, ali batinanje je če- sto izvođeno u bioskopskoj sali pa su esesovci osuđenog uda- rali i po drugim delovima tela, naročito po bubrezima, što se često završavalo smrću logoraša. Druge „propisane", oštrije kazne, svodile su se na raz- nc oblike mučenja, kao vešanje o drvo, za ruke prvo zavezane na leđima, stajanje u drvenom sanduku sa bodljikavom ži- com, okovanom sa unutrašnje strane sanduka. Sedenje ili le- žanje u sanduku bilo je nemoguće, jer se žica zabadala u telo. Još jezivije je bilo sa buretom sa zabodenim ekserima što su izbijali na unutrašnjim zidovima. Kažnjenik je zatvaran u bure, a zatim su ga esesovci kotrljali po tlu. Mada su se i „lakše kazne" u najvećem broju slučajeva završavale smrću, najteža kazna bila je smrt vešanjem ili stre- Ijanjem. Njoj je prethodila dugotrajna istraga i iznuđivanje priznanja raznim mučenjima u logorskom zatvoru — bunkeru, bioskopskoj sali, u podrumu krematorijuma itd. „Zvanični" zatvor je bio bunker sa ćelijama kod glavne kapije i u njemu su pored logoraša zatvarani i esesovci. Za esesovce su bile rezervisane severne ćelije (1—8), a za logoraše južne (1—13). U zatvoru je postojao nekakav „kućni red" i precizno isplaniran „radni dan", ali u praksi to je bilo mesto gde su svoju bo-

* ISI, Buhenvald, Rdavo postupanje, str. 9. 89 lesnu psihu naslađivali krvnici i saclisti iz redova esesovaea. Radni dan u ćeliji zatvora počinjao jc u 5 časova čišćenjem ćelije. Zatvorenik se potom, tačno u odrcđeno vreme, morao skinuti potpuno nag i po otvaranju vrata ćelije trčećim ko- rakorn otići do umivaonika. Usput bi već dobio udarac od esesovca. Za umivanje je ostavljeno samo pola minuta, a onda se vraćao opet u ćeliju. Zatvor je uvek bio prepun, pa je u ćeliju dugačku 2 i široku samo metar smeštano ponekad 10—15 zatvorenika. Nezavisno od broja zatvorenika, u ćeliji je uvek bio samo jedan poljski krevet, jedno ćebe, poveća konzerva od marmelade za obavljanje fizioloških potreba noću i radija- tor. Zatvorenici su od 5 časova ujutro do 22 časa morali stajati u ćeliji, licem okrenutim ka vratima. Sedenje, razgovor ili čitanje novina dobijenih umesto toaletnog papira najstro- žije je zabranjivano. Sve je u zatvoru bilo proračunato, pa su u ćeliju smeštani ljudi različitih nacija, kako bi se sprečio svaki razgovor i sporazumevanje. U slučaju nepridržavanja neke od ovih zabrana, zatvorenik je dobijao 25 batina i uz to je morao gurnuti glavu u klozetsku šolju sa izmetom. Kažnje- nik nije smeo brisati nečistoću sa lica. Na krevetu su spa- vala po petorica zatvorenika, a ostali su ležali na betonu, jer ćelije nisu imale podove. Zatvorenici su ostajali u zatvoru po desetak dana, sasvim retko nekoliko neđelja, a samo izuzetno duže od godinu dana. Većinom su to bili ljudi koji su napravili „teži prekršaj” i če- kali konačnu presudu, a po prispeću presude, odvođeni su u podrum krematorijuma, gde su vešani. Mnogi presudu nisu ni dočekali, već su umoreni za vreme istrage. Zatvor je, kao što smo ranije napomenuli, do 1942. godine bio mesto gde je svoj krvavi pir sprovodio bezumni zločinac Martin Zomer. Radi iz- nuđivanja priznanja ostavljao je zatvorenika nedelju dana bez hrane i vode. Osuđenik za to vreme nije smeo da se kreće niti da leži. Drugi način da se iznudi priznanje bio je taj što je Zomer, sa uperenim pištoljem, prisiljavao zatvorenika da drži testise naizmenično u vreloj i hladnoj vodi. Kad koža popuca i nastupe nesnošljivi bolovi, testise je premazivao jodom. Po- sebno zadovoljstvo pričinjavalo mu je da zimi, kad se temperatura spusti daleko ispod 0°C, zatvorenika polije vodom i onda ga primora da leži na betonu. Okoreli fašista i veliki poštovalac Hajnriha Himlera, usavršio je metode za mučenje

90 i ubijanje. Ubijao je ljude tako što im je glavu stavljao uz okvir vrata i potom vratima prignječio vrat, vešao o cevi centralnog grejanja, davio rukama, udarcem noža u vratne žile, gušio ćebetom, stavljanjem otrova u hranu, gušio gasom, na taj način što je u ćeliju stavljao kantu hlornog kreča, a onda sipao vodu, te je u nedostatku vazduha zatvorenik umro. ,,Jednom prilikom Zomer je ušao u ćeliju, u kojoj je bilo sedam Jevreja. Dvojicu je ubio kantom za vodu, a ostalih pet gvozdenom šipkom, odvaljenom od centralnog grejanja".9 U zimu 1941/42. godine je mučio sedmoricu Poljaka, tako što im je davao slane krastavce i slanu vodu. Najzacl ih je sve obesio o krevet prikovan za zid ćelije. Sadističko orgijanje ovoga naciste izazivalo je podozrenje i kod pojedinih esesovaca, koji su ga se i sami bojali. Tako je zabcleženo da je posle dugo- trajnih mučenja svojih žrtava, kojima je ponekad otkidao ruke i noge, žrtvu umorio, gurnuo je pod svoj krevet i mirno zaspao. U svojoj kancelariji, na pisaćem stolu, držao je prepa- riranu ljudsku glavu. Ubijao je sasvim hladnokrvno, kao da se radi o najobičnijem poslu. Samo za šest meseci usmrtio je inekcijom 150 ljudi.ic Znajući ga kao takvog, pozivali su ga svuda gde su se vršila mućenja i ubistva, što je uvek rado prihvatao. „Nije preterano reći da je Zomer obesio, ubio, stre- ljao, otrovao gasom i otrovom i nogama usmrtio 1.500 ljudi".11 Ako bi se neki zatvorenik požalio da je bolestan, bolesnika je odmah u zatvoru posetio dr Hoven (Hoven) i „ušpri- cao ga”, tj. dao mu smrtonosnu inekciju otrova. Zlikovac i krvnik Martin Zomer je otišao zajedno sa komandantom Kohom, ali u zatvoru su njegovi naslednici sprovodili njegove metode sve do oslobođenja logora. Do promena nije došlo ni posle naredbe iz Berlina da se za izvršenja svake kazne prethodno mora tražiti odobrenje iz Berlina. Uništava- nje je nastavljeno jednakom okrutnošću i istim tempom do poslednjeg dana. Iako su se esesovci do zadnjih dana trudili da prikriju tragove svojih zločina, ipak im to nije pošlo za rukom do kraja. U zatvorskoj ostavi pronađeno je 800 odela, a u ćelijama 29 mrtvih zatvorenika, od kojih dva ruska ese- 9 1SI, Buhenvald, Rdavo poslupanje, str. 5. 10 Bericht des ILK, str. 112. 11 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 11; Buchemvald Dok. u. Ber., str. 118, 122—129; Vid.: nap. 1, str. 118, navedeno je da mu je suđeno za smrt 101 internirca. 91 sovca i tri italijanska. Unakaženi leševi su nađeni u umivao- niku zatvora, sa krpom u ustima, a krvlju su bili poprskani ne samo podovi već i zidovi i prozori, iako ih je čistač (kalfaktor) morao odmah uklanjati. Toliko su zločinci bili revnosni u obavljanju svoga krvavog posla, da su ga sprovodili do poslednjeg časa. Ostavili su krvlju natopljena dva radna odela, donji veš i četiri para čarapa. U žurbi su zaboravili na jedinog preživelog zatvorenika, koji je bio osumnjičen za sa- botažu u industriji oružja. U zatvoru je ovaj jedini preživeli proveo svega nekoliko dana i bio je zaposlen kao kalfaktor. Samo ,,dva sata pre dolaska Amerikanaca, pobegla je straža bunkera".12 Iako su zatvorenici znali da kada ih esesovci izvedu iz zatvora sigurno odlaze na gubilište, zabeležen je samo jedan slučaj suprotstavljanja. SS narednik je sprovodio jednog Ru- sa iz bunkera, a ovaj ga je ranio nožem, kojeg je imao kod sebe skrivenog i dao se u bekstvo. „Pri bekstvu, on je bio ubijen od vođe raporta Hofšultea".13

Osim pojedinačnih kazni, koje su bile „normalna", svakodnevna pojava, s vremena na vreme primenjivane su i ko- lektivne kazne. I one su izricane sa ili bez povoda, najčešće zato što se to prohtelo nekom esesovcu. U oktobru 1938. godine komandant logora, K. Koh šetao je sa sinom kad mu je u susret dolazila jedna radna komanda od 400 interniraca. Sin je poželeo da internirci legnu i otac mu je ispunio želju. Na- redio je da puzeći kroz blato pređu put dugačak 300 metara.14 Drugi vid kolektivnog kažnjavanja bilo je dugotrajno stajanje na apelplacu za vreme prozivke, u čemu se naročito isticao SS šturmbanfirer Redl (SS Sturmbanfiihrer Rodl). On je namerno prozivke odugovlačio i po osam časova, bez obzira na vremenske prilike. Dugo stajanje uzrokovalo bi da se ones- veste i na mestu umru svi koji su bili iznemogli. „Sećarn se vrućine jednog dana, kad je Redl bio vođa prozivki, kalco su 12 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 6. 13 Isto, str. 6. 14 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 1.

92 internirci punih osam sati ostavljeni da stoje i video sam nekih 30—40 ljudi koji su se srušili i pomrli zbog iscrpljenosti”.15 U prvim godinama od osnivanja logora, komandant Koh je praktikovao da internircima jedanput mesečno ukine sledovanje hrane za jedan dan. Jednom je celom logoru uskra- čena ishrana čak pet dana. Logoraši su, beležeči sve to, izra- čunali da je samo ovom poslednjom merom Koh uštedeo i naravno prisvojio 30 hiljada rajhsmaraka. Ovaj način kažnjava- nja održao se i posle odlaska Koha. Oktobra 1942. godine došlo je u Buhenvald 2 hiljade ruskih zarobljenika, iscrpljenih od gladi i dugotrajnog puta toliko da su logoraši, poredeći se sa njima, sebe smatrali uhranjenim. Od svojih obroka odvo- jili su deo i preko interniraca, starešina blokova, dostavljali Rusima, čije su barake bile žicom odvojene od ostalih. Do- ušnici su o ovome izvestili SS logorsku upravu. Starešine blokova su smenjeni i kažnjeni sa po 25 batina, a svi internirci jednodnevnom obustavom hrane. Jasno je da je uskraćivanje hrane internircima punilo džepove logorskih firera, na čelu sa glavnim logorskim fire- rom Kohom, a kasnije H. Pisterom. Brojni su i drugi primeri o špekulacijama, ucenama, pljačkama, prevarama i drugim kriminalnim radnjama, učinjenim iz koristoljublja, ali zbog ograničenog obima ovoga rada ne možemo ih pojedinačno navoditi.

U Buhenvaldu se izdvaja nekoliko etapa u pogledu odnosa prema internircima. U početku je postojala instrukcija da to bude logor za „prevaspitavanje” i da se što bolje isko- risti tako brojna radna snaga. Čim je otvoren, Buhenvald je kao i drugi logori postao centar za istrebljenje ratnih zarobljenika i deportiraca iz osvojenih zemalja. Jevreji iz Rajha uništavani su masovno još od 1938. godine. Nedostatak radne snage, potrebne nemačkoj industriji i poljoprivredi, naveo je 15 A.T, Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača. Ovaj dokument je objavljen u časopisu ISI „Istorija 20. vcka" br. 2/1985 .(D. Kočič, Jeclno svedočanstvo o nacističkim zlo- činirna, str. 161—174), str. 166. 93 vođstvo SS-a da 1942. godine ublaži mere prema internircima, što je dovelo do toga da prestanu masovna fizička istrebljenja i da se istrebljenje vrše putem iscrpljujućeg rada (vid. str. 119). Period „blažeg” režima trajao je do pred kraj 1944. godine, kad opet počinju masovna istrebljenja, organizovanjem brojnih transporta upućivanih u logore za istrebljenje i masovnog masakra pri evakuaciji. Ipak, čini se da dejstvo tog ,,blažeg" režima nije važilo podjednako za sve, kako narode tako i kategorije interniraca. Ratni zarobljenici iz zemalja Antifašističke koalicije, naročito Rusi, Jevreji i Poljaci, bili su u očima nacista građani drugog reda, koji su kontinui- rano najsurovije mučeni. S jedne strane, oni su uvek bili potencijalna opasnost u logoru zbog iskustva stečenog u ratu i veštine rukovanja oružjem, uvek spremni na pobunu u pogodnom trenutku, a sa druge, kao pripadnike „nižih rasa", Jevreje i Slovene je ionako trebalo istrebiti, što je bio deo Hitlerovog političkog programa iznesenog u knjizi Moja borba (Mein Kampf). Do početka drugog svetskog rata Sovjetski Savez nije bio potpisnik Ženevske konvencije, pa je i to mnogo uticalo na drukčiji tretman sovjetskih ratnih zarobljenika. Stoga je za sovjetske oficire, komesare i vojnike Crvene armije izgrađeno specijalno gubilište o čemu svedoči nemački antifašista dr Fric Leo: „Mnogo ruskih političkih komesara i ruskih oficira, ratnih zarobljenika, bilo je sprovedeno u koncentracioni logor Buchenvvald. Odmah po dolasku, svi su oni bili likvidirani. Gledao sam kako dnevno dolazi od 80 do 100 ruskih oficira i komesara i cenim da ih je za vreme mog boravka u logoru bilo pobijeno nekih 6.000 do 8.000. U početku bi te ruske oficire odvodili u grupama na kraj logora i pobili ih. Ja lično nisam gledao ta streljanja, ali jedan moj prijatelj, po imenu Erich Fleischner i još nekoliko drugih prijatelja ka- zali su mi da su oni videli ta streljanja, i drugi su čuli da su meci bili ispaljeni. Kasnije je jedna soba bila naročito ude- šena u štali, baš neposredno izvan logora. Ta je štala bila pre- gledna iz logora u punoj meri, i ja sam gledao kako tamo vode ruske zarobljenike, ali nisam video da se oni živi vra- ćaju iz te štale. Cesto sam gledao da se u jednom danu, po šest puta, voze teretna kola do štale, a u povratku ta kola su prolazila kroz logor sve do krematorijuma, koji je bio u logoru. Gledao sam kako krv curi iz tih teretnih kola, ali

94 nije bilo moguće videti šta su ta kola nosila. Nakon toga, čuo se iz štale, u kojoj je bila uređena ona naročita soba, zvuk metaka. Kasnije već nije bilo moguće čuti tu paljbu, već samo zaglušujuću muziku, koja je dolazila iz radio-aparata u štali. Jedan nemački politički zatvorenik, po imenu Benno Biedel, bio je jednom upućen da tu sobu, o kojoj je reč, pomete. Taj čovek je bio moj prijatelj i imao je oko 35 godina. Mesto sa- dašnjeg boravka nije mi poznato. On mi je ovako opisao tu sobu: 'U jednom zidu sobe bila je umetnuta puška, kamufli- rana u zidu tako da nije štrčala. Ona je bila pokretna i mogla se pomicati gore i dole. Tamo je bila jedna sprava za merenje visine i kretanje njenog gornjeg dela automatski je po- meralo stav puške tako da je bila uperena ispod kliznog vrha aparata za merenje visine. Patos jc bio prokopan za drcnažu i posut pilotinom, očigledno da se njome pospu krvave mrlje. Na zidovima su bile naslage papira tako da, ukoliko bi gornja naslaga bila uprskana krvlju, krv je mogla biti odstra- njena i uvek bi tu ostajala čista hartija.' Biedel mi je rekao da je morao čistiti patos sobe, kad je bio uprljan krvlju po- mešanom sa pilotinom. Bilo je poznato svim zatvorenicima u logoru, sem ruskim žrtvama koje su tamo pristizale, da je taj prostor bio korišćen za ubijanje i da je jedan ruski carski knez, po imenu Kuschnir Kuschnarew, rukovodio tim poslom. Taj je čovek kasnije i sam bio ubijen putem inekcije. Prema iskazu mnogih zatvorenika, Kuschnarew je bio odveden kao „lekar" i pokazivao je tu sobu kao lekarsku ordinaciju. On je uvlačio ruske zarobljenike, jednog po jednog, u tu sobu i pravio se kao da obavlja pregled. Nakon toga, operišući onom spravom za merenje visine, puška bi opalila i to tako da bi kuršum ušao u dno lobanje i time bi žrtva bila u momentu ubijena. Radio-aparat bi neprestano svirao i to bi prigLišilo pucanj. Kad bi žrtva bila ubijena, nju bi izvukli iz te sobe i drugi bi zarobl jenik ušao.

Nakon nekog vremena upotrebljavana s l i kola naročitog tipa koja s l i saobraćala od te specijalne sobe do krematori- ja. Zarobljenici su ranije gledali kako krv curi sa kola obič- nog tipa, a nova su kola bila snabdevena jednom rezom od cinka koja je bila ncpromočiva. Ta sam kola video u nekoliko navrata i krv nije mogla iz njih curiti.

95 Zgrada koju sam video, a koja je služila kao krematorijum u Buchenwaldu i bila poznata svima u logoru, nije mogla sagoreti kosti svih žrtava koje bi progutala. Prema iskazu nekih mojih prijatelja, našlo se nešto kostiju u kanalu koji je proticao kroz logor. Moji prijatelji su mi pričali da su te kosti istražili i da su pronašli da su to kosti potiljka i glave, koje su ukazivale na jasne znake šupljine usled kuršuma. Za- robljenici koji su radili kasnije u krematoriju pričali su mi da su esesovci, kad su saznali za nalaz tih kostiju, nabavili mašinu za mlevenje kostiju u krematorijumu. Od tog vremena, kosti koje nisu bile sagorele u krematoriju bile su mlevene u prah, kako bi odstranili svaku mogućnost da zarobl jenici išta više pronađu".K Slična zvcrstva primenjivana su i prema engleskim oli- cirima i pripadnicima francuskog pokreta otpora. Krajem 1944. godine u Buhenvald je iz Francuske prispelo 12 engles- kih oficira i grupa francuskih boraca. Drugog dana po dolasku prebacivani su automobilom dvojica po dvojica, vezani žicom, u podrum krematorijuma gde su svi bili obešeni.17 Pripadnici ovih nacija upućivani su u transporte najte- žih spoljnih komandi (Francuzi iz Kompijenja u Doru, jugoslovenski ratni zarobljenici u Ordruf) kao i u evakuacijske transporte smrti na kraju rata (Rusi, Poljaci, Jevreji).

16 AJ, F-110; f. 611; j-611- inv. br. 16156; „Istorija 20. veka” br. 2/1985, str. 162—164. 17 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 4.

96 ISHRANA INTERNIRACA

„Hiljadugodišnje carstvo” je od samog početka imalo, za to vreme, savršenu statistiku, neophodnu glomaznoj i slo- ženoj državnoj mašineriji, koja je do u tančine predviđala svaku i najmanju stavku u planiranju državnog budžeta. Tako je, prema zvaničnim podacima, država davala kredite koncentracionim logorima za potrebe ishrane upravnog aparata, vojne posade i interniraca. Sačuvani su podaci dć\ je u Bu- henvaldu za ishranu vSS posade izdvajano 1,20 RM za jedan dan. Za ishranu robovske radne snage dobijano je od 1. jula 1937. do marta 1938. 55 pfeninga. Suma je tada povećana za 10 pfeninga, ali već 16. aprila je ponovo smanjena i do os- lobođenja logora iznosila je 60 pfeninga po internircu dnevno. Logorska uprava je pri sklapanju ugovora za iznajmljivanje radne snage firmama zaračunavala onu sumu u stavci ,,ishrana zatočenika”. Stvarni izdaci za ishranu bili su znatno niži i od kredita dobijenog od države, tako da su razliku pri- svajali SS fireri u logoru. Inače, za iznajmljivanje internirca firme su plaćale 6 maraka dnevno. Do 1943. godine internirci nisu dobijali nikakvu novčanu nadoknadu, kako za redovno radno vreme, tak.o ni za prekovremeni rad. Od 1943. godine „plaćao” se prekovremeni rad i internirci su za taj novac mog- 11 u logorskoj kantini, ponekad, kupiti kakvu konzervu hranc, cigarete i druge najneophodnije artikle, koji zbog lošeg kva- liteta nisu ni imali prođu na tržištu. Sačuvane su i tablice sa popisom nedeljnog sledovanja hrane za intcrnircc. I pored toga što propisane količine hrane nikada nisu toliko iznosile u stvarnosti, one su se vremenom menjale na štetu logoraša. Do 1940. godine, prema tim podacima, internircu je sledovalo 400 g mesnih prerađevina, 200 g mesa, 100 g sira, 2 kg i 470 g hleba, 80 g šećera, 100 g mar-

97 melade, 100 g drugih hranljivih sastojaka, 225 g brašna, 5 kg i 500 g krompira i 2 kg i 800 g svežeg povrća nedeljno. Godiš- nje su u proseku jedanput donošeni propisi o nedeljnom s!e- dovanju hrane i uglavnom su smanjivane količine mesa, hleba i brašna. Pred sam kraj rata, 9. aprila 1945. godine, tablica za ishranu sadržala je: 250 g konjskog mesa, 83,3 g masti, 1 kg i 346 g hleba, 250 g marmelađe iii 125 g šcćera i 41,6 g sira, zatim 2 kg i 500 g krompira, 20,8 g sira od kiselog mleka, 33,3 g kafe, 125 g svežeg povrća, 250 g bele repc i 0,25 litara obranog mleka. U radnim komandama koje su obavljale teškc fizičkc poslove internircima je sledovala đodatna nedeljna ishrai a: 350 g mcsa ili kobasica, 56,6 g margarina i 1100 g hleba.1 Propisano i stvarno su bili u ogromnoj nesrazmeri, naravno na štetu logoraša. Tri dnevna obroka su se najčešće sastojala od 1/2 litra kafe ili čaja i komadića hleba sa mar- meladom za doručak, komada hleba, margarina ili mesnih prerađevina za ručak, radnim danom i 1/2 litra supe od repe, ili zelja, sa 2—3 krompira za večeru. Kafa jc spravljana od žira. Nedeljom i praznikom za ručak je davana testenina sa razređenim gulašom iz konzervi i kuvana geršla.2 Većina namirnica dobavljana je iz logorskog vrta, ali tck onda kad se namire SS posada logora, logorsko vođstvo i njihove porodice. Sve kvalitetnije namirnice mogle su se lako prodati, jer jc vladala oskudica hrane i kod samih građana, što jc logorsko vođstvo koristilo i hranu namenjenu internircima prodavalo građanima. Šećer, na primer, nije nikada deljen u logoru a kafa ili čaj skoro da i nisu bili šećereni. Čak ni propisana ko- ličina hrane nije mogla zadovoljiti normalne ljudske potrcbc, pogotovu kad je reč o teškim fizičkim radovima, što je pro- uzrokovalo veliki procenat smrtnosti. Tnternirci su, u izveštajima za potrebe MLK, izračunali da je prosečno trajanje života interniraca u Buhenvaldu izno- silo 9 meseci, odnosno 270 dana. Svaki pojedinac, razmišlja- jući kako da preživi, razmišljao je prvo kako da dođe do hrane. Otuda je već u prvim godinama rata u logoru stvoren

1 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 9. 2 Pave Matulić tvrdi da su te konzerve gulaša bile iz Kragu- jevca i da je po oslobođenju logora magacin SS-a bio pun konzervi sa mesom na kojima su bile originalne ctiketc fabrike iz Kragujevca. Raz- govor sa P. Matulićem, Beograd 1987.

98 svojevrsni jezik kojim su se logoraši međusobno sporazume- vaii. I najmanja krađa često se kobno završavala po internirca, pa su i samc reči krađa i ukrasti zamenjene rečju „organizovati". „Organizovanje” hrane bio jc jeclan od naj- važnijih zadataka zatvoreničke logorske uprave. Džak kupu- sovog lista ili repe, kazan najlošije supe ilegalno pripremljen i sl. bio je spas za stotine intermraca. Sticanjem „samoupra- ve" sve je išlo znatno Iakše, samim tim što su svi službenici internirci dobijali znatno veće količine hrane, pa su deo svojih obroka odvajali za prijatelje. Crveni kapoi u komandama 11 logorskom krugu, po preuzimanju „vlasti" od zolenih, uspeli su da stvore čvrste organizacije interniraca i upornim zajed- ničkim radom poboljšaju svoj položaj. Bile su to svojevrsne zajednicc, najčcščc zatvorcrog tipa, koje su živcle 11 „izobilju" u ođncsu na strada'nikc iz pojedinih radnih komandi izvan logorskog kruga. Jugosloven Pave Matulič priča da je posle skoro šest meseci iscrpljujučeg rada u kamenolomu najzad premešten u komandu vešernica. Videvši ga sa usahlim za- krvavljenim očima, licem na kome se koža raspađala, iscrp- ljci.og na smrt, svi su se s njim solidarisali. „Sjećam se prvog dana rada u praonici", priča Matulić, ,,jer sam toga dana pojeo 13 litara supe i dobio dobru odjeću, ali cipcla nisam imao. Poslije 15 dana rada, pozvao me kapo u svoju kancelariju, otvorio vrata jedne sobice i rekao mi da sebi izaberem cipelc. Mcđu dvadesetak pari cipela, pronašao sam jedne i one su mi služile sve do oslobođenja".3 Kapo vešernice Baptist Faj- len (Baptist Feilen) je izvanredno znao organizovati ljude raznih nacija koji su radili u njegovoj komandi. Bilo je tu Če- hoslovaka, Nemaca, Jugoslovena i drugih. I drugi Jugosloveni sa kojima sam razgovarao govore sa mnogo poštovanja o Nem- cu Fajlenu. „Jednom je u vešernicu doneo ubijenog psa i pri- premio ga sa tjesteninom za ručak. Mi Jugoslaveni nismo ni pomišljali da jedemo pseće meso, ali kad je sve bilo gotovo, miris jela nas je tako opio, da smo najzad i mi pristali da jedemo. Fajlen mi je ponudio još jednu porciju, što sam ja sa zadovoljstvom prihvatio".4 Opsednutost hranom nije bila ništa manja od želje za slobodom, i zato su ljudi rušili sve predrasude i prepreke, po-

3 Razgovor sa P. Matulićem. 4 Isto. 99 nekad rizikujući i živol da bi došli do hrane. Za razliku od interniraca iz Rajha i oblasti anektiranih Rajhu, koji su imali pravo na pakete od rodbine, internirci iz okupiranih zemalja bili su u znatno težem položaju. Oni su bili primorani da se snalaze na razne načine: sklanjanjem u bolnicu — revir, gde je postojala mogućnost za oporavak, menjanjem radnih komandi i najzad stvaranjcm poscbnog kolektiva ili zajednicc, kakvu su prvo u Buhenvaldu stvorili Jugoslovcni. Paketi i sva hrana stečena porcd rcdovnih obroka, postajala je zajednička svojina i deljena je najugroženijim Ijudima u kolektivu, bolesnicima i iznemoglim fizičkim radnicima. Još jedan primer o načinu pribavljanja hrane zabeležili smo u razgovoru sa Radivojem Đokićem: ,,Rađio sam u nekom projektnom birou, gde su se pravili nacrti za proizvode u fabrici Gustlof verke. To je bila moja druga radna komanda, ali se ni u njoj nisam dugo zadržao, jer sam radio sa Česima, a oni su imali običaj da u ođređeno vreme ručaju. Moje sledovanje za ručak pojeo sam još za vreme doručka, kao i oni, ali oni su imali hranu koju su u paketima dobijali od rodbine. Zamolio sam Supeka* i Dobrička** da me premeste u drugu komandu, jer ovo je bilo neizdržljivo. Oni su mi izdejstvovali da odem u komandu za utovar i istovar vagona u Vaj- maru. Ja sam bio jedini Jugosloven, a ostali su bili Poljaci. U početku, isto kao sa Česima, svi jedu, mene ne nude. Naj- zad ih pitam šta to jedu, a oni kažu 'nešto smo organizovali'. Uskoro uočim l i čermi je stvar, pa i ja 'organizujem' džak pše- nice. Poljaci s l i kuvali pšenicLi i dodavali joj sirup od kuvane repe, što je bila prava poslastica. Tako sam savladao 'zanat' i Poljaci sli me primili u svoj kolektiv, a moje sledovanje u logoru davao sam drugovima”.5 Obezbediti hranu bilo je prvo pravilo opstanka. Jevreji sli zato Livek nastojali da obezbede bar i najminimalnije re- zerve. U Ordrufu s l i umirali od tifusa u baraci, bivšoj konjuš- nici. Umrlom s l i prvo pretresali džepove i skoro redovno nalazili po komadić hleba.6 Više iz straha no iz krajnje nLižde u Buhenvaldu i njegovim komandama javljao se kanibalizam. * Rudi Supek ** Dobrislav Radosavljević 5 Razgovor sa Radivojem Đokićem u Starom Slankamenu 2. jula 6 D. Kočić, Zapisi, Predrag Ilić. 1987. 100 Bivši podnarednik Dragoljub Stanojević, automehaničar iz Beograda, pričao je da je radio u hali 13. fabrike Gustlof verke. U njihovom pogonu je šef bio civil koji je samo pro for- mc nosio nacističke insignije, a bio je otvoreni protivnik nacizma. Trojici interniraca koji su radili na sklapanju pištolja, među kojima je bio i Stanojević, dozvolio je da naprave rešo i da skuvaju kad nešto imaju za hranu. U podne su zaposleni internirci od fabrike dobijali po tanjir splačina od kupusa ili krompira, ali to nije moglo utoliti glad. Neki Poljak, Alek- sandar Klinkovski, navodno je bio časovničar u Varšavi, doneo je jednom poveči komad mesa i dao Stanojeviću da kuva. ,,Bi- la su to rebra, izgledalo je kao da su ovčija. Satima se ku- valo to meso, ali nikako da se skuva, samo se hvatala neka pena na vodi. Bilo mi je sumnjivo i pitao sam Klinkovskog od čega je meso. 'Ćuti i jcdi', rekao mi je. Valjda je i sam ose- ćao grižu savesti i naveče je priznao Stanojeviću da je to bilo ljudsko rneso i da mu je dao Poljak, lekar, koji je bio zaposlen u bloku 46, u eksperimentalnoj stanici”.7 Poznat je i slučaj trgovine Ijudskim mesom. Prema nc- kim podacima time se bavio Jevrej Elemer Fekete, zubar iz Vojvodine. Prodavao je džigericu, ali samo za zlato.8

7 D. Kočić, Zapisi, D. Stanojević. 8 D. Kočić, Zapisi, S. Šijačić.

101 ZATVORENIĆKA BOLNICA

Imajući u vidu da su logori prvobitno bili namenjeni z.a uništavanje svih protivnika nacizma, Icao i „nižih rasa" za koje je Treći Rajli predviđao potpuno fizičko istrebijenje, bolnice za internirce, na prvi pogled, nisu imale nikakvu svrhu. U početku u Buhenvaldu bolnica zaista nije ni postojala. Ali, brzo se pokazalo da je takvo shvatanje pogrešno, jer zbog uslova u kojima su živeli i radili zatočenici došlo je do naglog fizič- kog slabljenja, propadanja i umiranja, a uz to i do pojave rnno- gih zaraznih bolesti. Opasnost od širenja zaraze primorala jc vođstvo SS da higijenskim i zdravstvenim prilikama u logoru pokloni izvesnu pažnju. Izgrađen je vodovod u dužini od 40 km, a u proleće 1939. godine i prve bolničke barakc. Drugi razlog, istina manje važan, koji je uticao na SS da dopusti otvaranje bolnice za internircc bio jc potreba za radnom snagom. Verujući da je održavanje dobrog zdravl ja interniraca od značaja za Rajh, dr Hofer (Hofer) je molio SS štandartenfi- rera dr Lolinga (Loliing) da ga postavi za prvog logorskog lekara u Buhenvaldu, uveravajući ga da će voditi brigu o logoru i broj mrtvih svesti na minimum. U odgovoru Lolinga stajalo je sledeće: „Zbog toga i nećete biti prvi loaorski liječ- nik".1 U prvih osam meseci postojanja logora, teški bolesnici su smešteni u improvizovanu baraku 3 i nije im posvećivana skoro nikakva pažnja. U zimu 1938/39. godine izbila je epide- mija pegavog tifusa i dezinterije zvane „ruhr” i za samo nekoliko meseci odnela 1.200 žrtava. Tada su preuređene barake 2 i 8 kao pomoćne stanice bolnice, a u proleće 1939. godine baraka 7 pretvorena je u karantin za TBC. Pošto ni ove ba- 1 E. Kogon, Država SS-a, str. 106.

102 rake nisu zadovoljavale sve potrebe, 20. januara 1940. završe- na je još jedna, a do leta 1942. godine internirei su na sopstvenu inicijativu, „ukradenim građevinskim materijalom" podigli operacionu salu i novu baraku 4 za tuberkulozne bolcs- nike. Na kraju je bolnički kompleks obuhvatao više baraka za smeštaj interniraca, zubnu ambulantu, odeljenje za patologiju, odeljenje za istraživanje pegavog tifusa i virusa (kli- nička stanica — blok 46 i stanica za proizvodnju vakcine protiv pegavog tifusa — blok 50). Izvan ovog kompleksa bila je tzv. mala bolnica. Nju su činile dve barake malog logora, is- pražnjene zbog sve većih potreba novih interniraca iz istoč- nih i zapadnih logora. Smrtnost u logoru karantinu (mali logor) uzimala je takvog maha da je dnevno umiralo i po 200 interniraca. Intcrnirci su na brzinu podigli još dve pomoćne barake, a blok 61 takođe pretvorili u bolnicu. Sve do 1941. godine nega bolesnika ličila je na sve drugo sem na lečenje. Razlog je bio što internircima — lekarima nije bio dopušten rad sa bolesnicima, već je bolesnike „lečio” lekar esesovac i što se pomoćno bolničko osoblje, kome je pre- puštena u to vreme sva briga oko lečenja, sastojalo isključivo od kriminalaca — „zelenih”. Sve do dolaska interniraca lekara, bolnica je predstavljala samo prolaznu stanicu za krematorijum. Posao SS lekara i nije bio lečenje interniraca. Oni su, pre svega, u logoru imali zadatak da se bave naučnim radom i pacijenti internirci služili su im kao eksperimentalne životinje. Tokom 1937/38. godine specijalizovao se u kastrira- nju i sterilizaciji SS oberšturmfirer dr Kirher (dr Kircher). Nasledio ga je na položaju prvog logorskog lekara SS haupt- šturmfirer dr Hans Ajzele (dr Hans Eisele). On se „istakao” masovnim ubistvima pacijenata, ušpricavanjem smrtonosnih inekcija, vađenjem dela želuca i trovanjem hranom. U baraku 4 sa tuberkuloznim bolesnicima dovedeno je 30 nepokretnih bolesnika, kojima je pripremljen čaj sa smrtonosnom dozom hloralhidrata. Oni sa jačim srcem i boljim stanjem organizma održali su se neko vreme u životu, ali ih je dr Ajzele dokraj- čio ubrizgavanjem smrtonosnih inekcija.2 Internirci su brzo doznali za „naučne” eksperimente sa inekcijama dr Ajzelea i svi su bežali što dalje od njega, jer su ga se svi bojali. Nje- govo omiljeno đelo bilo je amputiranje ruku ili nogu. ,,U lo-

2 Isto, str. 108. 103 goru je odabirao zdrave i snažne ljude, vodio ih u bolnicu i davao im ubrizgania koja su ih ubijala. Prema iskazu drugih logoraša, lo je radio da bi isprobavao dejstvo svojih otrova, što je tobož prcdstavljalo naučni izum”.3 Verni sledbenik Ajzelea bio je dr Karl Erih Vagner, SS unteršturmfirer (dr Karl Erich VVagner). Dr Vagncr je odabrao ljudsku kožu za svoju doktorsku disertaciju, ali prevarili bismo se ako bi pomislili da su ga zanimale bolesti kože i otkrivanje lekova za niihovo suzbijanje. Tema njegove teze glasila je ,,Tetovacija interniraca”. U cilju izučavanja tetoviranja, sakupio je zbirku tetoviranih ljudskih koža, kakvu pre, a verovatno ni posle njega, niko nije imao. Svi internirci sa iolc interesantnom tetoviranom kožom bili su njegove žrtve. Od tetovirane ljudske kože je žena komandanta Koha, Ilze Koh, davala da se izrađuju futrole za džepne nožiće, korice za kn ji- ge, abažuri za stolne lampe i drugi „ukrasi”. Kao eksperimen- tator „istakao se” i dr Nojman (dr Neuman) — konstruisao je aparat pomoću kojeg je živim ljudima sekao jetru.4 Nije poznato da li je dalje usavršio svoj „izum”, jer je za vreme kraćeg boravka u Buhenvaldu njime usmrtio svih desetak lo- goraša na kojima je vršio ispitivanja. Svom „naučnom uzdizanju” znatno manje se posvetio dr Roge (dr Roge), ali specifičnost mu je bila da logoraša na smrt zgazi nogama nasred ulice.5 Austrijanac Eugen Kogon, pisac dela o sistemu koncentracionih logora, proveo je nekoliko godina radeći kao internirac u reviru u Buhenvaldu i najbolje upoznao SS lekare. On navodi da je SS hauptšturm firer dr Valdemar Hoven (dr Wal- demar Hoven) u izvesnim trenucima pokazivao neke ljudske osobine, čineći usluge pojedinim internircima, ali u odnosu na brojna zlodela, izvršena pod njegovim rukovodstvom, pre- vagnula je ipak mračna strana njegove ličnosti. Drugi svedok nedela dr Hovena jeste već pomenuti lekar, dr Leo Fric (vid. fusnotu br. 14, poglavlje VII str. 76). U svom iskazu na sasluša- nju Fric kaže da je u zimu 1941/42. godine u logoru izbila epi- demija tifusa i da je video da u tri navrata iz bolnice odvode po 12 interniraca (ukupno 36). ,,Ja sam video kad su ih iz-

3 AJ, F-110; f-611; j-661, Izjava Frica Lca. 4 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 3. s ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 13.

104 veli i nakon toga nisam ih više video. Uveren sam da su ti ljudi bili pobijeni i upućeni u krematorijum. Za ta zverstva snose odgovornost oberšturmfirer6 Hoven i hauptšturmfirer dr Maks Planke (Max Plancke). Dr Hoven je rekao jednom u mom prisustvu: ‘Ako imate tifus, to je samo jedan put, a taj je krematorijum'. . . . Za mene je s obzirom na moje lično zapaža- nje kao lekara, van svake sumnje činjenica da je dr Hoven davao i prepisivao mnoge inekcije koje su prouzrokovale smrt pacijenata. To su, po njegovom naređenju, izveli nemački zatvorenici na radu u zatvoru".7 Osim tifusara, sJabe šanse da prežive imali su i tuber- kulozni bolesnici, jer su prvi dolazili na red za ubijanje inekcijama. Hoven je, kako piše Kogon, u Buhenvaldu proveo godinu i po dana i sa svojim pomoćnikom SS hauptšturmfirerom dr Placom (dr Heinrich Plaza) s vremena na vreme „poslao na drugi svijet tuce zatvorenika".8 Dr Placa je zbog nestruč- nosti premešten u logor Dora Mitelbau, gde je nastavio sa eksperimentima. Poslednji SS lekari buhenvaldskog pakla bili su SS šturmbanfirer Ding (promenio je prezime pa je bio poznat pod imenom Oskar Ding — Schuler), njegov pomoćnik SS rezer- vista dr Blis (dr Bliess) i dr Gerhard Šidlauski (dr Gerhard Schiedlausky). Prva dvojica su na vreme osetila da se „hilja- dugodišnjem carstvu" bliži kraj i nisu se upuštali u zverstva kao njihovi prethodnici. štaviše, učinili su da se u vreme njihovog službovanja u logoru poprave zdravstvene prilike. Za- htevima interniraca su često izlazili u susret. Ding-Šuler je kontaktirao sa uticajnim logorašima i pružao im izuzetno zna- čajne informacije, naročito u poslednjim danima pred oslo- bođenje logora. E. Kogon piše kako ga je Ding-Šuler spasao od transporta smrti u Aušvic 1943. godine i postavio na mesto sekretara šefa stanice za eksperimente u bloku 46 i kako su posle dva meseca međusobnog „ispipavanja" stupili u sasvim otvoren razgovor: „Neprekidno sam mu objašnjavao kako će Njemačka ovaj rat izgubiti, kako nacionalsocijalizam mora propasti, te kako će i on sam kao odgovorni rukovodilac bloka 46 biti izveden na sud, gdje će svoj položaj moći popraviti 6 E. Kogon, Drzava SS-a, str. 106, navodi da je Hoven imao čin hauptšturmfirera. 7 AJ, F-110; f-611; j-661, Izjava Frica Lea. 8 E. Kogon, Država SS-a, str. 108. 105 jedino tako da sada čini svc što više može u korist zatvorenika. Mnogo je večeri prosjedio u svojoj sobi do jedanaest- -dvanaest sati, razgovarajući sa mnom, primao je savjete, slu- šao je šta sam mu govorio o našem duhovnom svijetu, o mo- ralu, humanosti i ljudskoj veličini.”9 Ipak, kao šef stanice za eksperimente i Ding-Šuler se ose- ćao odgovornim za smrt mnogih logoraša, pa se u septembru 1945. godine ubio u zatvoru u kome je čekao suđenje kao op- tuženik za ratne zločine, ne sačekavši svedočenja koja bi mu verovatno i spasila život. Dr Šidlauski je do kraja ostao veran nacizmu. U jesen 1944. godine kad su u Buhenvald počeli pristizati masovni transporti iz evakuisanih logora i mali logor je bio krcat. Problem prenaseljenosti u malom logoru rešio je tako što je izdao naredbu da se pregleda svaki novi transport i da se odmah „ušpricaju" svi oni „koji više nisu za spas".10 Njegov< naređenje dosledno je sprovodio prvi čovek Sanitetske službe (SDG) SS hauptšarfirer Fridrih Vilhelm (Friedrich Wilhelm) Već smo videli da SS lekari u logoru nisu postavljani radi interniraca i njihovog lečenja. Oni su bili usmereni n.-. „naučni rad" i služili su više dalekosežnim interesima Rajha. Zaslepljeni nacističkom ideologijom, pogazili su kao niko do tada u istoriji medicine sve norme lekarske etike i pretvarali se u birokrate i pohlepne zločince, da bi u monstruoznoj državnoj mašineriji obezbedili što veći čin i položaj. Zadatak im je bio i da sprečavaju masovne zaraze, ali samo u tolikoj meri da se zaraza ne proširi na pripadnike „odabrane rase". Pojedine bolesti sami su širili kako bi isprobali efikasnost svojih vakcina. U te svrhe je i ustanovljena laboratorija u bloku 50 (proizvodnja vakcina protiv zaraznih bolesti) i stanica za eksperimente u bloku 46 (vivisekcija i drugi eksperimenti za ispitivanje vakcina i otrova na živim ljudima), gde su životima platile hiljade I judi. Većinom su za eksperimente uzimani Ru- si, ratni zarobljenici, zbog dobre fizičke kondicije, a ređe Francuzi. Internirci nemačke narodnosti nisu uzimani za eksperimente.* Buhenvald je bio nepresušni izvor ljudstva upot-

9 Isto, str. 233. 10 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 13. * Celokupnu arhivu laboratorije i stanice za ckspcrimente za- plenili su po oslobođenju logora Amerikanci i otpremili u SAD, u Psy- chological Service (Zbornik Buchemvald Ljubljana, str. 54). 106 rebljavanog umesto životinja, ne samo za potrebe laboratorije i eksperimentalne staniee u logoru, već i za bolniee i institute u Tiringiji. Izbor interniraca, prema svedočenju Frica Lea, vršio je SS ober ili unteršturmfirer Frerihs (Frerichs), ruko- vođilac Političkog odeljenja i upućivao ih u bolnicu u Bern- burg (Bernburg)." Iz Buhenvalda su transportovane tri grupe interniraca odabranih za eksperimente: 13. jula 1941. godine, 14. jula 1941. (politički internirci i kriminalci transportovani u Zonenštajn (Sonnenstein) gde su ubijeni otrovnim gasom) i 12. marta 1942. u Bernburg gde je upučen transport od 90 Jev- reja. Ovo je bio deo plana poznatog pod imenom Akcija „14 f 13”, kojim je trebalo iznaći način da se polomci ,,odabrane rase” oslobode straha od nasleđivanja negat.ivnih, pre svega mentalnih, osobina svojih predaka. Za ove eksperimente su stoga tobož odabirani ljudi sa manjom inteligencijom, malo- umnici.* Od marta 1939. godine u više navrata su vršene vakci- nacije interniraca: protiv tifusa 1939, protiv dizenterije je tri puta preduzirnana vakcinacija od novembra 1940. do januar 1941. godine, a od 1942. bila jc obavezna vakcinacija svih novih interniraca. Vakcina je od 1943. godine proizvođena u la- boratoriji bloka 50. Ovako obiman poduhvat — vakcinaciju svih interniraca, nije moglo sprovcsti SS sanitetsko osoblje, pa su angažovani i internirci. Angažovanje interniraca — lekara praktikovano je samo izuzetno, te su u tu svrhu na brzinu priučeni logoraši najrazličitijih zanimanja. U početku je bol- ničko osoblje bilo skoro isključivo iz redova kriminalaca — zelenih. Humano zanimanje medicinara, kriminalci su pretvorili u zanat sejača smrti i poslušno izvršavajući naredbe SS-a i ušpricavajući smrtonosne inekcije poslali su u smrt stotine i stotine logoraša. „Sanitetlije” kriminalci, praktiko- vali su ušpricavanja i bez naloga SS-a, obračunavajući se tako sa svojim protivnicima, večitim rivalima u logoru — crve nima. Prvi internirci lekari bili su dva Čeha: dr Matušek (Ma- toušek) iz Praga, internista, specijalista za ženske bolesti i dr 11 AJ, F-110; f-611; j-661, Izjava Frica Lea. * Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, inv. br. 12314 (izv. Franca C'irajsa). Kopija ovog đokumenta nalazi se u Jevrejskom istorijskom muzeju, reg. br. 2358, signatura 26-6-1/2-8; Buchenwald, Dok. u. Ber. str. 157. 107 Viteslav Horn (Vitezlav Horn), primarijus bolniee u Iglauu (Iglau). Nesumnjivo je da su SS lekari i pre 1941. godine uzi- mali kao „ispomoć" pojedine internirce, Nemce-lekare i da su im se ovi u svemu morali povinovati. Internirci lekari, naravno, nisu uzimani da bi poboljšali zdravstvene prilike u logoru, već da bi pomagali kod izvođenja eksperimenata i ušpricavanja. Na ovakav zaključak navodi nas svedočenie Frica Lea, kao i neka mesta u knjizi Eugena Kogona. Jedno vreme (1939) bilo je strogo zabranjeno lcčenje Jev- reja — interniraca, ali stanje se znatno izmenilo u svemu, p< i u ovome, od 1942. godine kad su unutrašnju upravu od zelenih preuzeli crveni. Znatan broj interniraca kategorije crvenih stekao je veliko iskustvo u obavljanju raznih bolničkih poslova i pre ovog vremena. Ovi kadrovi znatno su doprineli novom načinu organizovanja bolnice, što se veoma povoljno odrazilo na kvalitet lečenja i ukupno stanje u logoru. Praksa da kapo revira ne bude stručnjak (lekar ili bol- ničar), preuzeta od zelenih, održala se do kraja. Prvi kapo bio je tipograf, a nasledio ga je Valter Kremer (Walter Kramer), metalostrugar. Kremer je streljan sa svojim pomoćnikom Kar- lom Peiksom (Karl Peix) krajem 1941. godine, a zatvorenička logorska uprava je izdejstvovala da za kapoa bude izabran Ernst Buse (Ernst Busse), bivši komunistički poslanik u Rajhs- tagu. Mesto revirskog kapoa bilo je važno, ne zbog toga što je ono u hijerarhiji internirske uprave logora zauzimalo visok položaj, već zbog odgovornosti za sudbinu celog logora. Stoga se lekar na ovakvom mestu nikada ne bi mogao snaći, ako bi još uz to obavljao i dužnost lekara. „Stručnjak na čelu bolnice neizbježno bi doveo do katastrofe, jer ne bi dorastao svim onim dalekosežnim intrigama što su se plele po svim kuto- vima i zakucima i često imale smrtne posljedice’V2 Drugi problem, koji je u najvećoj meri morao rešiti kapo, bila je nabavka opreme, instrumenata, lekova, zavoja i drugog materijala u kojima je postojala trajna oskudica. Oprema i lekovi stizali su preko centralnog sanitetskog magacina Vafen SS — Berlin Lihtenburg (Waffen SS — Ber- lin — Lichtenburg). Prednost u snabdevanju imala je sanitetska služba na frontovima, zatim bolnice SS garnizona u logorima i najzad, neznatan deo dobijale su internirske bolnice.

12 E. Kogon, Država SS-a, str. 107.

108 Stalna oskudica primoravala je internirce da se snalaze na razne načine. Deo materijala i lekova „organizovan" je iz SS bolnice. Nestašica zavoja nadoknađivana je papirnim zavojima, a jedan dco sterilisanjem već upotrebljavanih zavoja. Sergije Dimitrijević navodi da je radio u komandi koja je čistila upotrebljavane zavoje od gnoja i krvi, potom su zavoji otku- vani u vreloj vodi i predavam reviru. Povećanjem broja lekara i bolničara, stanje se iz osnova promenilo. Pomoć nije ukazivana internircima samo u reviru vcć i po blokovima. U onim blokovima u kojima su većinski bili pripadnici jedne nacije uređene su, koliko je bilo moguće, od kraja 1944. godine bolesničke sobe. Dan-dva poštede od rada, pola litra toplih splačina više od uobičajenog obroka, isce- Ijivanje rana i sl. bilo je spas za stotine logoraša. Lekara interniraca je bilo svih nacija i njihov broj se stalno povećavao. Na kraju je bilo oko 70 lekara i 270 bolničara. Jugosloveni imali dvojicu lekara: dr Bela Kon (Kohn) iz Zagreba i dr Sta- nislav Mahkota iz Ljubljane. Kao pomoćno osoblje u revi’ su radili Edi Kerene, Ivan Gorenc i Spasoje — Bata Jarako- vić. Požrtvovanjem lekara i bolničara logoraša sprečene su masovne epidemije. Uređena je manja prostorija za dezinfekciju kroz koju je prolazilo mesečno po 200 hiljada komada veša. Gamad je prcdstavljala stalnu opasnost kao izvor i pre- rosilac zaraze, od čega su se mnogo pribojavali i esesovci. U Jogoru su na svim blokovima bili izlepljeni plakati kao upozorenje na opasnost i pretnja smrću svakom logorašu kod koga bi se pronašle vaši:13 ,,Jedna vaš, tvoja smrt!” (,,Eine Lau- se, deine Tod!”). Zatvoreničko medicinsko osoblje je osim đez- infekcije veša vakcinisalo internirce, ali u nedostatku vakcine 1943. godine postavljen je u svakom bloku po jedan lekar i bolničar sa zvanjem ,,Lausewart”. Njegov zadatak je bio da dva puta nedeljno pregleda svc internirce u bloku i onoga kod koga bi se pronašle vaši odmah uputi na dezinfekciju. I pored svih mera, vaši su bile stalni pratilac interniraca u logoru. U martu 1945. godine ustanovljeno je da čak hiljadu interniraca ima vaši.

* A-CK SKJ, str. 20. Kerene nije više nigde registrovan. 13 Zbornik Buchemvalcl (S. Mahkola, Zclravnikovi spomcni, str. 135—148), str. 142. 109 Pogoršanje uslova i opasnost po celi logor nastupila je od jeseni 1944. godine i trajaJa je do oslobođenja. Mali logor je zbog masovnih transporta iz oslobođenih delova Evrope bio prenatrpan u tolikoj meri da su se internirci u blokovima gu- ših. U takvim uslovima bolesti su narasle. Problem prenatr- panosti SS je rešio tako što su svi bolesni određeni za likvidaciju. Blok 61 bio je preuređen za uništavanje bolesnih i iznemoglih. Zdravstvena služba se još jednom našla pred teš- kim iskušenjem. Ipak se upustila u rizičan posao spasavanja ljudi osuđenih na smrt i sve one koji su imali šanse da ozdra- ve u kupatilu zamenjivala sa drugim, teškim bolesnicima, kojima ionako nije bilo spasa. Za razmenu s l i najčešće upotreb- ljavani ,,bivši esesovci, koji su zbog nekog prekršaja dospeli u logor, špijuni Gestapoa, izdajice i dobrovoljci SS-a iz raznih zemalja”.14 Na ovaj način spaseno je oko hiljadLi logoraša Od sredine 1943. godine do jeseni 1944. godine, broj bolesnika u svim barakama kretao se prosečno oko hiljadu dnevno, a pristizanjem velikih transporta 1944/45. godine samo li malom logom u reviru i ambulantama lečeno je dnevno 2.500— —3.000 interniraca. Da bi se koliko-toliko pojačala ishrana, umrle internirce s l i zadržavali i vodili kao žive i po nekoliko dana, da bi se dobilo njihovo sledovanje hrane. Slaba ishrana porazno je delovala na zdravstveno stanje logoraša. Pored stomačnih bolesti, slabosti srca i plućnih bolesti, najpre su stradali zubi, ali za bolesti zuba li prvim godinama nije postojala nikakva preventiva ni lekovi. Tek 1939. godine u bloku 7 uređena je manja ZLibna ambulanta. I po otvaranju ambulante, internirci su radije jedni drugima vadili bolesne zube na primitivan način, jer je zribar esesovac za sve svoje pacijente primenjivao jedinstven metod lečenja, koji se svodio na vađenje, pored bolesnih, i zdravih ZLiba. To je obično činio udarcem pesnicom ili nogom. Jevreji su troškovt i ovakvog „lečenja" morali plaćati sami. Ko god je imao zlatni zub ili kmnicu, takav zrib nui je vađcn uz primedlui da se ne može spasiti.15

U isto vreme kad je zatvorenička bolnica prešla li ruke interniraca, internirci stomatolozi i tehničari preuzeli s l i zubnu ambulantu. Od tada su logoraši mogli ne samo vaditi i

14 1SI, Buhenvalđ, Rđavo postupanje, str. 14. 15 Isto, str. 13.

110 Ječiti zube, već i praviti proteze. Logorska zLibna ambnlanta je imala takve stručnjake da s l i se mnogi esesovci za lečenje i proteze radije obraćali njima, no esesovcima zubarima u garnizonskoj ambulanti. Neosporna je činjenica da je većina lekara i bolničara iz redova interniraca, kao i svih onih koji su to zvanje stekli silom prilika li kojima s l i se našli, bila predana svom poshi i nesebično se zalagala za spas hiljada mučenika i ostala do- sledna zavetLi humanog poziva. Ali, okolnosti li kojima s l i se našli i koje niko nikada dotle nije mogao predvideti ni zamis- liti, rušiie s l i sva pravila i drevni Hipokratov zakon o pomoći čovekLi u nevolji. Čovek lekai našao se i sam pred zagonet- kom: Šta je čovek i kako ga definisati? Iznad čoveka lekara stajao je čovek zver, naredbodavac kome se nije moglo protiv- rečiti. Pred ovakvim čovekom lekarom, ponekad se našao čo- vek izrod, žbir, doušnik, sluga čoveka zveri, koji je radi o č l i - vanja sopstvenog života li smrt oterao desetine drugih. Da li ova dva tipa čoveka uopšte treba smatrati ljudima, samo zbog toga što imaju čovečije obličje? Prvome se trebalo sLiprotsta- viti, što je značilo i sam umreti, a drugoga Likloniti i sprečiti ga da bLide pokoran. U ovakvim okolnostima i pred ovakvim izborom, da li je iko mogao do kraja saČLivati integritet? Spletke i intrige, borba za opstanak, sopstveni i kolektivni, nametale s l i nepredvidive i mučne sitLiacije li kojima se lomila ličnost, opadao moral, množila korupcija i vršilo raslojavanje robovskog kolektiva na manje vredne, anonimne i nesalomive i one uticajne i nametljive za koje se trebalo boriti da prežive po svaku cenu. U opštem haosLi, nije biio moguće pružiti pomoć svima i podjednak tretman primenjivati na sve. Mnogi logoraši su izbegavali bolnicu, piašeći se „vizita” esesovaca, ali i logorskog mcdicinskog osoblja. Dobro poznajLići stanje li reviru, E. Kogon, ne bez osnova, Lipućuje prekor medicinskom osob- lju: ,,S obzirom na logorske prilike, ni do poštede nije mogao doći baš svaki zatvorenik kojem je ona uistinu bila potrebna. Bez 'veza' to po pravilu nije išlo”.16

16 E. Kogon, Drzava SS-a, str. 110.

111 NOVE SMERNICE I PROMENA ZATVORENICKE UPRAVE

Pojedinć\čna ubistva i teror, u vreme dok je logor bio nacionalno homogen, nisu ničim ukazivala da su se prilike mnogo promenile u odnosu na zatvore Trećeg Rajha, kroz koje je prošla većina interniraca deportovanih u Buhenvald do 1939. godine. Masovni dolasci Jevreja, a od početka rata i Poljaka, nagnali su pojedinct i grupe zatočenika da počnu drukčije razmišljati s obzirom da im je postalo jasno da su u klopci iz koje se živ ne izlazi lako i da zatočeništvo može trajati godinama. Uticajni rođaci su ponekad uspevali da za nekog izdejstvuju otpuštanje iz logora i otpuštanja nisu do toga vremena bila retkost, mada je za oslobođenje internirca iz logora postojala izuzetno komplikovana procedura. Konač- no odobrenje za otpust izdavala je centrala Gestapoa u Ber- linu, pošto bi prethodno dobila saglasnost RSHA, Ureda D II SS WVHA i logorskog vođstva. Poslednje otpuštanje većeg broja interniraca bilo je za 50-ti rođendan Adolfa Hitlera, 1939. godine, kad je otpušteno 2.300 logoraša, uglavnom ,,asocijalnih".1 Otpuštanje političkih interniraca bilo je izuzetak, a za internirca te kategorije predstavljalo je novi teret. Mnogi ot- pušteni politički internirci doživljavali su pravi slom i zbog preuzimanja obaveza pri otpuštanju. Otpusnicu je izdavalo Političko odeljenje Gestapoa pri logoru i tom prilikom oslo- bođeni je morao „potpisati izjavu koja je u devet tačaka" propisivala njegovo buduće ponašanje. Među ostalim: ,,potpunu šutnju o svim prilikama u logoru, nikakvu vezu s bivšim suzatvorenicima i obavezu denunciranja".2

1 E. Kogon, Driava SS-a, str. 209. 2 Isto, str. 209.

112 Gubeći svaku nadu u oslobođenje, mnogi su zapadali u apatiju, i neretko, oduzimali sebi život. Malodušnost je bila jedan od najvećih neprijatelja interniraca, a uspevali su da joj sc odupru samo najjači, prekaljeni logoraši, Ijudi koji si iza sebc imali višegodišnje iskustvo iz zatvora i kazamata i snažni borci što su dolazili sa fronta. Ideju mraka bilo je moguće savladati samo verom u pobedu ideje pravednosti. Oni koji su verovali da će silama zla kad-tad doći kraj, uspevali su da očuvaju razum, izbegnu sve zamke i da se održe. Mnogima to nije polazilo za rukom i jednostavno su se pre puštali sudbini. Razume se da su se hiljade i hiljade ljudj našle u paklu i mnogi su otišli i u smrt, a da nikada nisu saznali u čemu je njihova krivica. Biti krivac samo zato što je nelco Jevrej, Ciganin ili Sloven neshvatljivo je bilo i za to vreme. Teror i zverstva nad nedužnim ljudima pojačavali su strah kod pojedinaca, te su od straha ili iscrpljenosti zapadali u obamrlost i ravnodušnost i konačno potpunu nemoć. U takvim situacijama strah je potiskivan na trenutak i nesreć- nik je jednako prezirao život kao i smrt i mirno se prepuštao svojim dželatima. Naravno, bilo je i onih što su iz čistog prkosa svemoćnim esesovcima skakali na električnu ogradu,3 prelazili stražarski lanac, svesni da ćc biti ustreljeni, sunovra- ćivali se niz ambis kamenoloma i na razne druge načine sebi prekraćivali život, da ne bi zverima pružili priliku da se iživ- ijavaju u sadističkim torturama. Prema jednom izveštaju, 1938. godinc su masovna stra- đanja Jevreja tako depresivno delovala na novopridošle da je, pošto im je oduzeta sva imovina i pošto su shvatili da im je ovo poslednja stanica u životu, 70 ljudi poludelo već posle dva dana provedena u logoru.4 Iste godine je došao transport od 2.500 austrijskih Jevreja pokupljenih po staračkim i đač- kim domovima, za rad nesposobnih staraca i dece. Videvši jadne i iznemogle starce i decu, lagerfircr II, oberšturmfirer Hitig (Hiittig) je prokomentarisao: „Neverovatno je da se do- 3 Otpor u žicama I (dr Đ. Nikolić, Buhenvald, str. 233—245), str. 239 navodi da se 110 interniraca bacilo na žicu, a 250 je ustreljeno ,,pri bekstvu”. 4 ISI, Buhenvald, Izveštaj o KL Buhenvald. Izveštaj je pisan neposredno po oslobođenju logora i obuhvata svega tri strane. Potpisali su ga: Valter Bartel, Jozef Frank, Pol Marsel, Ivan Smirnov i Dome- niko Ćufoli. 113 pustilo da se ovako nešto do danas slobodno kretalo".5 Pored divlje, zaslepljujuće mržnje prema Jevrejima, esesovci su Jev- i,eje najćešće uništavali zbog pljačke. U jesen 1938. godine, uz pomoć zelenih, izveli su noću 31 Jevreja iz baraka, opljačkali ih i sve naterali na električnu bodljikavu žicu. Sledeće noći, hauptšturmfirer Redl (Arthur Rodl) izveo je sedmoricu Jev- reja, vezao ih, a potom na njih pustio specijalno desirane pse. Svi su umrli u strašnim mukama.6 Direktor policije u Minhenu (Miinchen) Humer (Humer), po ubeđenju demokrata, proveo je u logoru samo jedan dan. Po naređenju logorskog vođstva bio je raspoređen u komandu kamenolom. Čovek koji do tada nikad nije radio teške fizičke poslove nije mogao izdržati i dobrovoljno je pošao u smrt prešavši stažarski lanac.7 Ista sudbina zadesila je i austrijskog majora Hefnera (Hoffner). On je dospeo u logor zbog toga što je odbio da se razvede sa ženom .Tevrejkom. IJ kamenolomu je toliko maltretiran da je naišao na stražarski lanac i esesovci su ga streljali.8 Pružanje pomoći drugu u nevolji gotovo uvek se kob^o završavalo po onoga koga su esesovci uzeli na zub i onoga ko bi mu pružio pomoć. Direktno suprotstavljanje, dakle, nije dolazilo u obzir. Iako su to svi internirci dobro znali, ima mnogo primera hrabrosti i požrtvovanja pojedinaca radi za- štite svojih drugova. U leto 1940. godine na gradilištu kanali- zacije trojica SS hauptšarfirera, Vajrauh, Beker i Miler (Weih- rauch, Becker, Miiler) izdvojili su internirca koji je marljivo radio, izudarali ga i naredili mu da pređc stražarski lanac. Znajući šta ga čeka, ovaj je odbio naređenje, zbog čega dobio 25 batina. Pošto nije izdržao dalje maltretiranje, krenuo je ka stražarskom lancu, ali u tom času zaustavio ga je drugi internirac iz njegove radne komande. Besni esesovci su se sada okomili na obojicu interniraca i varvarski ih isprebijali. Prvi od mučenika se najzad pokorio, prišao stražarskorn lancu i molio stražara da ga ubije. Još je bio na tri metra daleko od stražarskog lanca kad mu je stražar ispalio metak u stomak. Sve ovo posmatrao je preduzetnik iz Vajmara, Hi- 5 ISI, Buhcnvald, Doček u KL, str. 7; Buchemvald, Dok. u. Ber. 6 ISI, Buhenvald, Doček u KL, str. 5. 7 ISI, Buhenvald, Izveštaj str. 5. Pisae izveštaja, povodom Ha- merove smrti, zaključuje: „Hamer se odlučio več prvog dana da učini kraj, umesto da polako poludi i propadne”. 8 Isto, str. 5; E. Kogon, Drzava SS-a, str. 83.

114 dcl (Hiedel) i na kraju prokomentarisao rečima: ,,Da sam ja stražar, njih 20 bi svakog dana moralo preći preko stražarskog lanca”.9 U masi od više desetina hiljada interniraca u Buhen- valdu, našli su se ljudi najrazJičitijih shvatanja, verskih i po- litičkih, raznih nacija i običaja, svih opredeljenja i svih ideo- logija. Da bi lakše kontrolisali mase robova i njima manipu- lisali, nacisti su kao što smo videli izvršili kategorizaciju pre ma prirodi krivice, na zelene, crvene, crne itd. (vidi str. 25 i 26). Takva podela je bila proizvoljna i uopšte nije odgovarala stvarnom stanju. Mcđu asocijalnim, pa i zelenim, bilo je i onih koji su više bili politički, kao što su među političkim mnogi pre trebali da nose zeleni i crni nego crveni vinkl. Ve- ćina logoraša u Buhenvaldu nosila je crveni vinkel, odnosno pripadala kategoriji političkih zatvorenika. Nacistička SS uprava od počctka sc oslanja na zclcnc i njima prepustila unutrašnju upravu, ali saradnike i doušnike je nalazila i u ostalim kategorijama, uključujući i crvene. Ges- tapo je doušnike i denuncijante vrbovao, a ponekad i ucenjivao i prisiljavao na saradnju. Neretko, pojedinci su se i sami javljali kao sluge Gestapoa, nadajući se da će izvući živu glavu. Ovi tipovi su vrlo brzo naučili zanat svojih gazda i često ih prevazilazili u maltrctiranju i ucenjivanju logoraša. Kapo komande kamenolom 1940. godine bio je nemački po- litički internirac Fogel (Vogel). On se potpuno priklonio SS vođama i kao njegovi šefovi i sam je ucenjivao logoraše. Jed- nom je od Gerdesa (Gerdes), zeta bivšeg austrijskog predsednika Miklasa (Miklas), tražio 300 RM da bi mu namestio lakši posao. Gerdes je odbio ponudu, a Fogel ga je u dogovoru sa hauptšarfirerom Blankom (Blank) oterao na stražarski lanac.10 Fogel je bio sadista, homoseksualac i zbog ucena je otera*' u smrt nekoliko desetina I judi. Nesigurne elemente u redovima političkih predstavljali su izdajnici sopstvenog naroda, iz okupiranih zemalja, kao vlasovci i Ukrajinci iz SSSR-a, ustaše (naročito pripadnici „Han- džar-divizije”) iz Jugoslavije, bivši nacisti, esesovci i fašisti iz raznih evropskih zemalja, koji su zbog nekog prekršaja dospeli 9 ISI, Buhenvald, Rđavo postupanje, str. 1. 10 ISI, Buhenvald, Izveštaji, Doček u KL, str. 5; Buchenwald, Dok. u. Ber.; E. Kogon, str. 74. 115 u logor. U Buhenvaldu je simbol podmuklosti i zla bio belo- ruski emigrant Grigorij Kušnir — Kušnarev, koji se izdavao za bivšeg carskog kneza i generala. Njegov glavni zadatak bio je da otkrije političke komesare i istaknute komuniste među sovjetskim ratnim zarobljenicima prispelim u novim transportima.11 Svaki iogoraš koji je bio u bilo kakvom sukobu sa Kušnarevom platio ie glavom. Svoju delatnost proširio je i izvan delokruga dodel jenog mu od strane Gestapoa i denunci- rao, osim sovjetskih građana, i logoraše drugih nacionalnosti. Ova dodatna delatnost doprinela je da bude postavljen za kapoa (šefa) zatvoreničke pisarnice, odakle je imao još veću mogučnost da se obračunava sa svojim protivnicima. Počet- kom 1942. godine Kušnarev se razboleo i dospeo u revir. In- ternirci su iskoristili ovu priliku i ušpricali mu smrtnonosnu inekciju. Poslc ovih primcra, pitamo se kako je bilo moguće stvoriti efikasnu organizaciju koja bi bar delimično ublažila teror i smanjila broj doušnika u redovima interniraca. U tom smislu od osnivanja su radili nemački komunisti, vodeći neprestano podzemni rat sa zelenima. Znatnu prepreku za ostvarenje toga cilja predstavljala je isključivost nemačkih komunista i tež- nja da, kao i zeleni, sami vladaju. Bili su podozrivi i prema nemačkim socijalistima iako su ovi brojčano odmah bili iza komunista, a imali su i slične političke ciljeve. Tezgro ilegalne organizacije stvorili su stari nemački komunisti, dugogodišnji istaknuti funkcioneri KP Nemačke, po ugledu na organizaciju kakva je već postojala u Lihtenburgu a koju su osnovali Valter Štoeker, Teoclor Nojbauer i Albert Kunc (Walter Sto- ecker, Theodor Neu.bauer, Albert Kuntz) 1938. godine. Među- tim, organizacija nije uspela da stvori širu osnovu i okupi veći broj ljudi, jer je početkom 1939. godine Valter Štoeker umro od tifusa, a Nojbauer u aprilu iste godine oslobođen (ponovo je uhapšen u leto 1944. godine i 5. februara 1945. godine pogubljen).12 Kad je počeo ,rat, odnosi u logoru znatno su se izmenili, jer je internacionalizacija robovskih masa zahtevala sasvir novu organizaciju, u koju bi pored nemačkih komunista ula- 11 AJ, F-110; f-611; j-661, Izjava Frica Lea; E. Kogon, Država SS-a, str. 227. 12 Buchemvald Dok. u. Ber., str. 328. 116 zili socijalisti i svi drugi antifašisti, pa i stranci. Temelj te nove organizacije udario je nemački komunista Valler Bartcl (Walter Bartel) po dolasku u Buhenvald (oktobra 1939), sa Ernstom Buseom, Ernstom Brandtom (Ernst Brandt) i Har Kunom (Hary Kuhn). Napadom na SSSR pojačani su progoni komunista u logoru, pa je vođstvo ilegalne organizacije nemač- kih komunista odlučilo da se Albert Kunc oslobodi svakog rada u organizaciji s obzirom da je vođstvu SS-a bio dobro poznat. Na njegovo mesto došao je Ernst Brandt. Rukovodstvo ilegalne organizacije konstituisalo se u zimu 1941/42. godine u vreme kad se vodila najžešča kampanja protiv komunista. Hajku su predvodili zeleni, podržavani od trečeg logorskog vođe SS unteršturmfirera Plaula (Plaul). Pos- le ubistva crvenih kapoa — Kremera i Peiksa, za prvog logorskog starcšinu (lagereltester 1) izabran je Ernst Buse. To je još više pojačalo bes zelenih, te su ubrzo na to mesto do- veli svog čoveka. Bio je to dotadašnji kapo građevinskc komande Oles (Ohles), nepomirljivi protivnik crvenih. Pogodna prilika za obračun sa protivnicima ukazala se Olesu i njegovim pristalicama kad su internirci organizovali masovnu akciju solidarnosti sa sovjetskim ratnim zarobljenicima. Uz njihovu pomoč SS je u logom postavio kutije za „žalbe". Logor- skom ološu, denuncijantima i celokLipnom žbiru Ličinilo se da je došlo njihovih pet minuta. Pod izgovorom da je najviše žalbi bilo protiv crvenih kapoa i predradnika, SS je pohapsio 27. marta 1942. 50 crvenih prvaka. Za nekoliko narednih dana broj pohapšenih povećao se na 70 ljudi. Među njima bili su Albert Kunc i Ernst Brandt.n Svi su smešteni l i posebni izo- lovani blok (jedino je Kunc zatvoren l i bLinker) Kaznene čete i za njih je organizovana nova radna komanda zvana Specijal- na četa (Sonderkompanie) l i kojoj s l i skoro svi poLibijani. E. Kogon nešto dmkčijc prikazuje obraČLin kriminalaca sa crvenim kapoima i predradnicima. Oles je naložio da se 13 Isto, str. 330; A. Kunc je dospeo u bunker ali je posle izvesnog vremena upućen jednim transportom u Braunšvajg (Braunsehvveig) a odatle a Kasel (Kassel) i najzad u Doru. Zbog sabotaže u Fabrici za proizvodnju raketa V2 ponovo je potkazan i uhapšen u jescn 1944. godine. Mesecima je bio teško zlostavljan i 23. januara 1945. godine urnoren u bunkeru koncentracionog logora Dora; E. Brandt je jcdno vrcme bio na slobodi, ali je kasnije opet uhapšen i transportovan u koncentracioni logor Noengame — Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 332.

117 vesti stranih radio-slanica, uhvaćene na radio-prijemniku ilegalno smeštenom u šahtu zatvoreničke pisarnice, šire među crvenima. Kad se uverio da ima dovoljno kompromitujućeg materijala protiv političkih, optužio ih je Jogorskom vođi PlcT- ulu da šire u logoru strane radio-poruke i da očigledno slu- šaju „neprijateljski” radio. „Plaul je pedesetoricu crvenih li- šio njiliovih logorskih funkcija, poslao ih u Kaznenu četu i revno poradio na tome da budu likvidirani u kamenolomu''.l'• Politički su uskoro otkrili manevar zelenili i pobrinuli se da im vrate milo za drago. Pogodna prilika ukazala se frizeru komandanta logora (frizer je bio Alojz-SIavko Saračević) i on je Pistera upoznao sa otkrićem, posle čega je usledio pad Olesa i njegovih pristalica. Oles je dospeo u kamenolom i već sle- dećeg dana bio je mrtav.15 Posle ovog udarca, zeleni se više nikada nisu toliko oporavili da bi mogli sami zavladati logo rom. Ali, „vlast" nije odmah pripala ni crvenima, jer je SS sa puno poverenja dužnost prvog logorskog starešine predao biv- šem nemačkom oficiru Volfu (Wolf). Potpuna „prevlast" političkih ostvarena je tek počet- kom 1943. godine i nije bila isključivo rezultat borbe protiv zelenih ili SS-a, već i logična posledica novili smernica nacis- tičlđli vrhova o ekspJoataciji radne snage u logorima (vid. dok. str. 119). Zatvorenička uprava sastavljena od kriminalaca odgovarala je interesima SS vođstva, jer je do 1942. godine glavni cilj bio uništenje interniraca. Zeleni s l i u logoru nastavili Jc- galno sa delatnošću zbog koje s l i internirani. Pljačke, Libistva, ucene Ličinili s l i od njih najbliže saradnike SS-a. Međutim, prvi porazi na frontovima nametali su nove obaveze ratnoj privredi, čiji se obim stalno povećavao kao i mobilizacijLi brojne radne snage i njeno upućivanje na front. Stoga je i Rajhsfirer SS 1942. godine izdao naredbu o što većem priiivLi radne snage iz okripiranih zemalja i dao određena uputstva o postupcima sa zatvorenicima, naročito političkim. Od tada je cilj bio da se svako radno mesto, administrativno ili proizvodno, l i logoru ili li fabrici, zameni logorašima, gde god su to dozvoljavali bezbednosni razlozi. Masovna ubistva ne samo da više nisLi

14 E. Kogon, Drzava SS-a, str. 229. 15 Isto, str. 229. 16 SS im Einsatz, Eine dokumentation iiber die Verbrechen der SS, Kongress — Verlag Berlin, str. 167. 118 ZasEngtnr-fvmd--^^ •■■^V-»ngciiauptuini Ami8grapp<- D — Koriicn'totioHalugćr

D II Az: 14 h/KI/12. 42 K(-AVy Oranicnburg, 28.. 12. 1.942 lJctreiF: ArzllicLe 'iuligkeil i:» de.n •Konz-Lagern. l'c-iug: olinti An!ugen: 1 Geho: )a fin dio 1. Lagerfirzto dcr Konz.-Luijer l)u., Sh., Hu., Ncu., Au.» fiuv4, Fio., Lu., Sli\, Gr.-Ro., Nicd., !NfuU., I lia/.., Mor., Ilorzug,, Muu.

, A b d r u c k a n d 1 e L f tg o r;; o tn m anđanton In d ? r Anluge \vird einc Aufstcilung <\>e laufcndcn &u« und Abgunge in samtlichen Konzcnl.rutionslagoni zu r.l ^n‘.;.HSuahme uhersandt. Aus der* selben geht hervor, daO von 136 G00 Z iig u a ^ n rund 70 000 durch Tod aus- gefallen sind. Mit ciner derarlig hohen Todešziifer kann nicmals die ZaiiJ der Hiiftlinge auf die Hohe gebracht wirrd(j!ii--wie Cj der Reidisfuhrer SS be- folden hat. Die 1. Lagerarzte hahen ;uch rnit allon ihnen zur Verfiigung btehendcn Mitteln dafiir einzus^tzeDj dftO die Sterlilicljkcitsziffcr in den ein- *clnen Lagern wescntlidi herabgeht. NkJit dcrjcnigo ist der beste Arzt in einem Konz.-Lager, der glaubt, daB er duvdi unaugehradite Harie auffallen muC, sondern derjenige, der die Arbcitsffthigkeit durdi Dbervvadiung und Austausdi an den cinzelnen Arbeitsstelle^iaoglicbst Iiodi hiilt. . Dic Lagcriirzte haben melir ats bishe.’* die ErhShiung der_ Haftlinge zu. ubervvadien und in Dbereinstimruung mti den V'ervt-'allungen den Lager- konimandan:en Vcrbesserungsvorsddiifje f.inzureidien. Diese drrfen jedodi nicht nur auf dem Papier 8tehei% sondsrh'sind von dcn Lageriirzten regel- mubig nudizukontrollicrcn. Ferncr haben sieh dic LagerSrzte daruin zu kum- inern, duO die Arbeitsbcdingungcn auf dcn cinzehien Arbeitsplutzcn nadi Mi'glid keit vcrbesscrt werden. Zu diesem V,weck ist cs nolig, c„B die Lager- arzte sidi auf den Arbeitsplatzen an Ori und Steilc von đen Arbeitsbedin- gungen personlidi uberzeugen. Der Heicbsfuhrer SS hat l)efoh!en, daB die Sterblidikeit unbcdingt geringer werden muO. Aus dieseni (Grunde wird ubiges bcfohlen, und cs ist monatlidi iibef das VeranlaCle an den Chef des Amtes D III zu bei-iditen. Erstmalig am 1. Februar 1943. >. gcz] Unlcscrlich, • .. . SS-Brigadcfiibrer und Gcneralmajor der \ValIen-SŠ bila cilj već su postala nepoželjna. Kod interniraca je trebalo stvoriti uverenje da će svoj položaj poboljšati marljivim radom. Internirci se tada izuzimaju od neposredne samovolje SS-a i predaju sopstvenoj upravi, koja će ih, kako se verovalo, pripremiti poput sirovina za nemačku industriju, bolje od same SS uprave. Ovome novom zadalku zeleni nisu bili dorasli, što je SS vođstvu bilo i tc kako poznato. Zato su sasvim blagonaklono gledali na uspon političkih i pad kriminalaca. Rukovodstvo ilcgaJne organizacije nemačkih komunista isJcoristilo je pogodan trenutak i na sve važnije funkcije dovelo istaknute i proverene antifašiste. Vladavina kriminalaca timc je konačno slomljena i uspostavljen je unutrašnji red i mir u logoru. SS se više nije mešao u tolikoj meri u odnose u Jogoru, u uslove života i ostalo. Samo s vremena na vreme SS je vršio pregled blokova ili kontrolu. Sve je drugo zavisilo od uprave interniraca. Da li je i kakve obaveze preuzimalo logorsko rukovodstvo prilikom stupanja na dužnost, ne može se sa sigurnošću utvrditi. Prema jednoj izjavi, datoj 1954. godine (dakle, li posebnim okolnostima). bivši internirac Roman Zupanc navodi: ,,Po pričanju starili zarobJjenika, naročito Židova, saznao sam da sli politički zatvorenici, koji su posle duge borbe sa kriminalcima preuzeli Lipravu nad logorom, dali GestapoLi izjavu odnosno garancijLi da će biti lojalni komandi logora i da će uzdržavati red i disciplinu kao i rad u logoru".17 Od osnivanja logora, nikada SS nije bio toliko upućen na internirce, niti s l i internirci imali boljLi priliku da olakšaju svoj položaj. Obostrani interesi primorali su prve da unutraš- nju upravLi prepuste internircima, a logorsko l'Likovodstvo interniraca se brinLilo da u interesu svih logoraša obezbedi red i mir u logoru, kao i garancije za iskorišćavanje radne snage u svim radnim komandama i filijalama logora.

Pored nemačkih komunista, ilegalne grupe počele s l i organizovati i druge nacije. U decembru 1941. godine sovjetski ratni zarobljenici osnovali s l i ilegalnu gmpLi. Pojedini transporti su i pre dolaska u Bulienvald imali organizovane gmpe za ilegalni rad. Ipak je tek u Jeto 1942. godine došlo do obje- dinjavanja svih gmpa međLi ratnim zarobljenicima, jedinst- veni centar sovjetske ilegalne organizacije oformljen je tek u

17 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15.

120 martu 1943. godine. Najveće zasluge za stvaranje i objedinja- vanje sovjetskih ilegalnih grupa imao je Nikolaj Simakov. On je prvi uspostavio vezu sa češkim komunistom Kvetoslavom Inemanom (Kvetoslav Innemann) i Nemcem V. Bartelom,18 što je na kraju doveio do stvaranja međunarodne ilegalne ]o- gorske organizacije. Tokom 1942. godinc ostvareni su prvi kon- takti sa Jugoslovenima i Holanđanima, a potom Špancima, Ita- lijanima,19 Francuzima i drugim nacijama. Konačno, u leto 1943. godine stvorena je Međunarodna (Internacionalna) logorska organizaciia. U Buhenvaldu je tada bilo preko 15 hiljada interniraca.

18 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 430. 19 Bericht des ILK, str. 135—136.

121 ILEGALNI RAD

Nemački komunisti, koji su u Buhenvaldu bili veoma brojni, okupili su prvo svoje sunarodnike i stvorili neku vrstu narodnog fronta, gde su istaknuto mesto zauzimali socijalisti, a potom i svi drugi antifašisti (španski borci i drugi), ali je bilo jasno da se bitka protiv SS-a ne može dobiti bez učešća drugih nacija. Stoga su prve kontakte i tešnju saradnju uspo- stavili sa Austrijancima i Čehoslovacima, s obzirom da su i pre rata postojale tesne veze među njihovim partijama. Sa- radnja između predstavnika ovih partija u logoru udarila je temelje saradnji na širem planu i, kao što smo već videli, uk- ljučivanjem Rusa (Sovjeta) postepeno je izgrađivana među- narodna logorska ilegalna organizacija već 1943. godine. Pri- stupanjem Jugoslovena, Francuza, Bclgijanaca, Poljaka i drugih, stvoren je i Međunarodni logorski komitet, s pravom tako nazvan, jer je u njegovom sastavu bilo 14 evropskih nacija. MLK je kao najvažnije neposredne zadatke postavio: spasavanje antifašista od opasnih transporta, pronalaženje lak- ših radnih komandi za istaknute antifašiste, obezbeđenje što bolje informisanosti o političkoj situaciji u svetu, suzbijanje svake pojave demoralisanosti, politički rad među internircima, trasiranje puta za vršenje sabotaže, stvaranje vojne organizacije, pripremanje oružane akcije i dr. Radi ostvarenja ovih ci- ljeva bilo je neophodno na prvom mestu obezbediti strogu taj- nost, a to je opet bilo moguće samo stvaranjem moćne, cent- ralističke organizacije, čiji bi se nalozi bezuslovno sprovodili. U tom smislu su sve članice MLK morale vodeću ulogu priznati Komunističkoj partiji Nemačke u logoru. Međunarodna uzajamnost ne samo partijska, već i narodnofrontovska, bila je bitan preduslov za izgradnju političke organizacije sposobne za borbu protiv SS a, otkrivanjem i uništavanjem kriminalaca,

122 doušnika i provokatora. Bez ove uzajamnosti ne bi bilo mo- guće ostvariti zdravstvenu zaštitu, niti ekonomsku zajednieu. Povezivanjem antifašista raznih nacija po stambenim blokovima i radnim komandama organizovana je obaveštajna služ- ba, slušanje radija u kancelarijama i stanovima SS-a, prisluš- kivanje razgovora između esesovaca, borba protiv podizanja radnih normi i proširena delatnost legalnih, od SS-a priznatih organizacija (vatrogasna četa, četa za spasavanje i sl.). U ove legalne organizacije mobilisani su najbolji kadrovi. Komunistička partija Nemačke je koordinirala rad sekcija pojedinih nacija preko njihovih predstavnika i imala ru- kovodeču ulogu po pitanju opštelogorske političke linije, dok su u svim unutrašnjim pitanjnna nacije imale potpunu samo- stalnost.1 Stalna opasnost da Organizacija bude otkrivena i brojni problemi tehničke prirode, nagnali su rukovodstvo da sve nacije podeli u dva sektora: Romanski (latinski) i Sloven- sko-germanski. U Romanski sektor ušli su: Francuzi, Belgi- janci, Italijani, Španci i Holanđani, a u Slovensko-germanski: Rusi, Jugosloveni, Česi, Poljaci, Austrijanci i Nemci. Koordi- nacija rada između dva sektora vršena je tako što su svakih 14 dana održavani sastanci njihovih predstavnika. Na tim sa- stancima su razmatrana opšta politička pitanja i ocenjivana situacija u logoru i na frontovima kao i zadaci iogora. Redovni sastanci održavani su „između njemfačkih] predstavnika i na- šeg rukovodstva (trojica iz istoga)”.2 Međunarodnom logorskom organizacijom rukovodila je KP Nemačke, a rukovođenje je bilo zasnovano na strogom centralističkom principu. Uslov za pristupanje ilegalnoj organizaciji bio je bezuslovno priznavanje KPN prava na rukovo- deću ulogu. Pod uticajem KPN, formirani su partijske organizacije pojedinih nacija u Buhenvaldu pa je, imajući to u vidu, kao i iskustvo nemačkih komunista, razumljivo što su druge nacije priznale takvo pravo KPN. Juna meseca 1944. godine bio je izabran Međunarodni logorski komitet (MLK) u koji su ušli predstavnici Nemaca, Rusa, Čeha, Francuza i Jugo- slovena. Međutim, MLK nije imao nikakvo pravo u donošenju odluka i više je bio savetodavno telo rukovodstva KPN. MLK

1 ISI, Buhenvald, Izveštaj o radu jugoslovenske partijske organizacije. 2 Isto. To su verovatno bili Supek, Kermauner i Koluder. 123 se inače retko sastajao, pa je početkom 1945. godine bio reorganizovan, otkada mu je porastao značaj i veoma proširen de- lokrug rada. Tom prilikom proširen je i sastav MLK uiaskom Poljaka, Belgijanaca, Holanđana i Italijana. Koliko je pozna- to, nikada nije dolazilo do nesuglasica i sukoba u A4LK, kao ni u odnosima KPN i partija drugih zemalja. Jedini slučaj raz- ilaženja bio je 2. aprila 1945. godine, kada je trebalo doncti odluku o vojnoj akciji. MLK je posle reorganizacije imao 17 članova. Njime je rukovodio sekretar, nemački komunista Vaiter Bartel. Pored Bartela, nemačka KP bila je u MLK zastupljena sa još dva predstavnika: Ernst Buse i Hari Kun. Rusi (ŠSSR) su takođe imali tri predstavnika: Nikolaj Simakov, pukovnik Ivan Smir- nov i Nikolaj Kjung. Čehoslovake su predstavljali Emil Hršel, Kvetoslav Ineman (K. Inneman) i Alojz Nojman (Alois Neu- man). Poljaci, Jugosloveni, Belgijanci, Holanđani i Italijani imali su po jednog predstavnika: Jan Izidorčik (Jan Izydor- czyk), Rudoll — Rudi Supek, Henri Gliner (Henri Glineur), član CK KP Belgije, Jan Haken (Jan Haken) i Domeniko Čufoli (Domeniko Ciufoli), član CK KP Italije. Od Francuza, u MLK bili su: Marsel Pol (Marcel Paul), član CK KP Francuske i Fre- derik Manes (Frederic Manhes). Austrijance je predstavljao Oto Horn (Otto Horn) član CK KP Austrije, a vclike zasluge za ilegalnu organizaciju imao je Gustav Šuster (Gustav Schuster), ali on je umro u logoru 1943. godine, pre nego što je MLK osnovan. Posle oslobodenja, u MLK su ušli Rus Sergej Kotov, Čeh Jozef Frank (posle rata Frank je postao drugi sekretar KPČ, ali je uhapšen i pogubljen u vreme procesa protiv Slan- skog), L. Segers (L. Seegers) — član KP Holandije, Nieto Bo- lados — član KP Španije i Renato Bartolini — Italijan. Zasluge za osvajanje unutrašnje uprave od strane crvenih nesumnjivo pripadaju nemačkim komunistima. Njihovim zalaganjem stvorena je čvrsta ilegalna organizacija, čiji sc uticaj od 1943. sve više osećao. Od tada jc organizacija postav- ljala i smenjivala činovnike — logoraše, prihvatala nove transporte, otpremala transporte za spoljne komande itd. Da bi se obezbedilo uspešno funkcionisanje zatvoreničkc uprave, ona se zasnivala na strogoj hijerarhiji. SS je trebalo uveriti u spo- sobnost zatvoreničke uprave da vodi logorske poslove i ne dati mu ni najmanjeg povoda za mešanje u odnose u logoru ili za povratak na stanje od pre 1943. godine. Ovakva uprava za- 124 htevala je i u svemu uspela da održi gvozdenu diseiplinu. Po preuzimanju vlasti od zelenih, mnogi crveni kapoi i predradnici u početku nisu bili ništa blaži od svojih prethodnika. Na- ročito strogo postupali su prema strancima, posebno Sloveni- ma. To je bilo tako izraženo đa su se internirci drugih nacija pitali jesu li ovi „crveni kapoi” i predradnici uopšte ikada pro- čitali bilo koju knjigu osim „Mein Kampfa”. MLK je utrošio mnogo vremena da bi izmenio n jihovo ponašanje. Još dok se vodila podzemna borba oko prevlasti između zelenih i crvenih, formirane su likvidatorske grupe, sastavljene od poverljivih i istaknutih pojedinaca. Zadatak ovih grupa bio je uklanjanje svih nepoželjnih: špijuna, kriminalaca i zloči- naca, kapoa i predradnika koji su maltretirali internirce, ali i svih drugih koji su remetili red i svojim postupcima dovodili u opasnost ceo logor. Likvidatorske grupe su postojale za svaki sektor: Romane, Germane i Slovene i obično su se sastoja- Je od pet Ijudi. Smaknuča su vršena u kupatilu ili reviru. Osu- đenog bi vođa grupe pozvao na „neki razgovor” i odveo u kupatilo, gde su ga čekali ostali. Iznenada bi skočili na osuđe- nog i drugi i ugušili ga, tako da nije bilo tragova nasilnog gušenja. Od Jugoslovena u jednoj takvoj grupi bio je S. D. . . . ,,On je izjavio da ga je u grupu odredio Kermauner, te mu dao specijalnu legitimaciju za kretanje noču. Prisutan je bio dva puta pri likvidaciji. Pozvan je bio i na treću, ali se iz ne- poznatih uzroka ista nije izvršila. Izjavljuje da ne zna zašto su ljude likvidirali, jer mri to niko nije rekao. Zna samo to, cla s l i bili likvidirani po nacionalnosti Poljaci i Rusi. Likvida- ci je je izvršavao po odluci organizacije, ali dopušta mogLićnost da je bio likvidiran neko od zarobljenika koji se nije slagao sa politikom logorske organizacije”.3 Profesor R. Supek u vezi sa ovim kaže: „Likvidatorske grupe s l i postojale. Imali smo jednLi provaki (jedan Mađar). Likvidacije s l i obavljane l i reviru. Sumnjam da je D . . . bio l i likvidatorskoj grupi. On nije mogao biti i on je to vjerojatno izjavio pod pritiskom. D .. . ie imao političke zadatke, a tamo takav nije mogao dospjeti. Jedan Jugoslaven je zaista bio, ali ne mogLi da kažem njegovo ime, da se ne prevarim.”4 3 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15, str. 28. 4 Razgovor sa R. Supekom od 19. 4. 1987. 125 Osim dvojice-trojice esesovaca i jednog cinkaroša koji je došao sa grupom sa Sajmišta, nijedan Jugosloven nije likvidiran, niti je među Jugoslovcnima bilo mnogo onih koji se nisu uklapali ,,u kolektiv", bez obzira što je i među njima bilo pripadnika različitih shvatanja i ideologije. Kod Jugoslovena je najviše primenjivana kazna koja se pokazala vcoma delotvor- nom — izolacija, odlazak u spol jnu komandu ili isključenje iz kolektiva. Oni Jugosloveni koji se nisu slagali sa organizacijom, po rečima profcsora Supeka, ,,nisu nikad pravili nikakve smetnje", pa nije ni bilo potrebe da se uklanjaju. Sasvim drukčije prilike bile su u spoljnim komandama o čemu imamo samo oskudne podatke iz izjava ponekog pre- živelog internirca. Po svedočenju M. Petroviča u Dori je bio starešina bloka neki Cvejić ili Svijić, koji se izdavao za jugoslovenskog konzula u Marscju. Odlično je govorio nemački, francuski i arapski jezik i zahvaljujući tome uspeo se na taj položaj. Striktno se pridržavao ,,propisanih pravila" i po naj- gorem vremenu vraćao ljude da čiste obuću pre ulaska u barake. ,,Isticao" se batinanjem Rusa, pa i Jugoslovena. Nekom Slovencu je izbio dva zuba. Kao revnosni robovski firer taj Cvejić je bio više puta pohvaljivan od strane logorske uprave.5 Dolaskom novih transporta, organizacija je prvo utvrđi- vala njihovu političku pripadnost i držanje u ranijim logorima i, u zavisnosti od toga, raspoređivala ljude u radne i spoljne komande. Prva i najvažnija mesta gde se mogao utvrditi identitet i pripadnost interniraca bili su Političko ode- Ijenje i zatvorenička pisarnica. Zato je MLK strogo vodio ra- čuna koje i kakve internirce treba namestiti da rade na takvim poslovima. Za rad na ovim mestima bili su potrebni i dobri stručnjaci, pre svega oni sa znanjem jezika. Logorska uprava interniraca je upućivala odabrane kandidate (znatno veći broj od broja radnih mesta), a o izboru je lično odlučivao šef Po- litičkog odeljenja. Od JugosJovena su bili upućeni na rad i primljeni u Političko odeljenje Bojan Hudina i Sredoje Šija- čić. Hudina je radio upravo u kartoteci, gde je bilo još desetak Čeha i Poljaka. Njihov zadatak je bio da novopridošlim internircima uzimaju lične pođatke i unose u posebne kartone. Kartoteka je vođena odvojeno za svaku nacionalnost, a for-

5 AJ-F.110; f-584, j-634, Izjava M. Petrovića.

126 mulari su bili isti za sve, osim za Jevreje. Nacionalna organizacija je po nalogu MLK svakom internircu, službeniku u Poli- tičkom odeljenju, davala i određena zaduženja. Pre svega sa- vetovano im je da savesno obavljaju posao, što manje pri- čaju i da se što manje međusobno druže. „Naša poverljiva uloga", priča B. Hudina, „bila je da pravimo triaž. Otkrivali smo i identifikovali saradnike SS-a. Mi smo bili lepo obučeni, imali smo civilna odela, a dobijali smo i po nekoliko cigareta dnevno. Internirci sa transporta nisu znali da smo i mi logoraši, pa se svaki onaj koji je imao neke veze sa nacizmom i esesovcima odmah otkrivao i isticao kako je sarađivao sa Gesta- poom. Na primer, kad neko kaže: 'Ja sam francuski Gestapo iz Dižona' ili Liona onda je sve jasno. Takvome obećamo da ćemo mu naveče doneti novine i cigarete, a da on u među- vremenu prikupi i ostale svoje drugove. Naveče je bilo moguće ustanoviti sve saradnike Gestapoa. Ja sam uglavnom bio za- dužen za transporte Francuza i Jugoslovena. Imena onih koje sam registrovao predavao sam dr Lađislavu Franku, španskom borcu mađarskog porekla, koga sam znao još iz Monpeljea, a on je dalje prosleđivao organizaciji. Francuzi su sve to opet proveravali i za koga se sa sigurnošću utvrdi da je gestapovac, taj je bio likvidiran".6 Istaknutiji antifašisti dobijali su važna činovnička i druga mesta u logoru. Organizacija je pomno brinula da internirci što disciplinovanije obavljaju svoje radne obaveze, kao i da se održava red i higijena u logoru. To je na vreme shvatila ve- ćina interniraca i zaključila da ako je čovek tih, radan i dis- ciplinovan, da i organizacija na njega sasvim drukčije gleda. Pojedinac je u svemu bio potčinjen kolektivu i jedino je u njemu nešto značio. U kolektivu si neko, nečiji, pripadaš nekom i nečemu i kako-tako si zaštićen. Izvan kolektiva, običan si mrav koga može zgaziti ko hoće i kad hoće. Još manje od mrava, za napadnutog mrava će se zauzeti ceo mravinjak, a internirac u logoru, izvan kolektiva, predstavlja samo broj, manje važan od ostalih. Kad strada član kolektiva, za njega će bar neko reći „otišao je naš drug” i spominjaće ga. Zbog toga je kolektiv i stvoren, jer drugih načina da se preživi nije bilo.

6 D. Kočić, Zapisi, B. Hudina. 127 Zatvorenički činovnički aparat, ilegalno rukovodstvo organizaeije, predstavnici nacionalnih partijskih komiteta i čla- novi MLK od njegovog formiranja imali su izvcsne privilegije u pogledu ishrane, odeće, obuće i sl. Jedino je njima bilo dopušteno da nose dugu kosu. Svc ovo i ne bi bilo vredno pažnje, u bilo kakvim drugim prilikama, ali u logoru to je njih izdvajalo od mase i na njih se gledalo kao na logorsku „elitu" kojoj je sve dopušteno. Nošenje civilnog odela, bez obzira što je na leđima imalo crveni krst ili prišivenu krpu od logorske prugaste odeće, izazivalo je zavist svih kojima je to bilo nedostupno. Povoda za podvajanja ove vrste često su davali, istina, sasvim retki, nesavesni pojedinci iz zatvorenič- kog logorskog vođstva. Preživeli jugoslovenski internirci navodili su u svojim izjavama primer prvog logorskog starešine nemačkog internirca Eriha (Erich), koji je živeo ,,kao baron, bio elegantno obučen, lepo uhranjen i imao svoga psa. Tom psu su zarobljenici govorili 'Lagereltester II'. Erich nije ništa radio i živeo je bolje nego dok je bio u civilu".7 Ako se ovome doda i to da je SS sve ovo tolerisao, imajući svoje razloge, mogao se steći sasvim pogrešan utisak o čitavoj organizaciji, što joj je i te kako krnjilo ugled. U sistemu u kome važe pravila stroge hijerarhije, u kome je manji firer strogo podređen i pokoran većem fireru, normalno je da su izvesnog respekta morali imati i prema firerima svojih robova, utoliko više što je logorska uprava savršeno funkcionisala. No, ovo nisu mogli svi podjednako razumeti i za njih je zatvorenička uprava bila nešto strano i otuđeno.

MLK i zatvorenička uprava su dobro poznavali psihologiju logoraša i koristili svaku priliku da ih usmere i iskoristc za opšte ciljeve. Slobodno vrcme, kojeg je u logoru zaista bilo malo, korišćeno je da bi se suzbili beznađe i apatija. Prire- đivane su priredbe i proslave, organizovane prosvetne grupe, horovi, dramske sekcije i sl. Ipak je najveća zasluga zatvore- ničke uprave, MLK i nemačkih komunista u tome što su pru- žajući pasivni otpor onemogućili planiranu proizvodnju u fab-

7 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15, str. 23.

128 rikaina oružja i stvorili ilegalnu vojnu organizaciju, sposobnu za pružanje otpora za slučaj totalnog uništenja logora. Buhenvald je sa svojim spoljnim komandama zauzimao, zahvaljujući svom položaju među planinama, veoma važno mesto u proizvodnji oružja u Rajhu. Zajedno sa Dorom, koja je postala samostalni logor, mada jc i dalje u Dora-Mitelbau većina radne snage dolazila iz Buhenvalda, zauzimao je prvo mesto. Otuda je ovde teže bilo organizovati sabotaže, ali je smišljenom taktikom postignuto to da nije ostvaren planirani obim proizvodnje niti je tajno oružje postiglo svoj cilj. Još u vreme gradnje hala i postrojenja fabrika oružja Gustlof verke, sovjetski internirci su nastupili u logoru sa parolom „Kommando X (iks) rabota nix”,8 koja je ubrzo prihva- ćena od svih nacija i postala geslo većine interniraca — anti- fašista. Tom oznakom bio je šifrovan projekat za gradnju fabrike, o čemu je ubrzo bilo obavešteno partijsko vođstvo u logoru i odmah obavestilo logorašc. To je ujedno bio i početak organizovanog otpora protiv SS-a i nacizma uopšte u Buhen- valdu. Sabotaža je imala takvc razmere da je početkom 1944. godine kontrola gotovih proizvoda upozoravala nadležnu radnu službu da se pooštre mere, kako bi proizvodnja normalno tekla.9 Dvadeset dana posle ovog upozorenja, 11. aprila 1944. godine, SS WVHA, šef Amtsgrupe D šalje cirkularno pismo komandantima logora i zahteva da se preduzmu sve mere kako bi se sprečila sabotaža, a njeni počinioci kaznili. Uprkos svim preduzctim mcrama, sabotaža je bila sve učestalija, tako da proizvodnja nikada nije dostigla ni polo- vinu one koja je planirana. Sabotaža se ispoljavala u najraz- ličitijim vidovima, kakve su mogli izmisliti samo sužnji iz logora, a kojima SS nikada nije mogao doskočiti. Tako se u radionicama DAW, pored namernog uništavanja materijala, razvila neplanirana proizvodnja predmeta umetničkog zanatstva za kućne potrebe umesto izrade i popravke oružja, baš u vreme kad je svaki kilogram gvožđa bio dragocen. Vešte zanat- lije izrađivale su razne umetničke predmete, počev od ograda za stepenice do delova i čitavih garnitura nameštaja i tako na- vcle pohlepne esesovce da i sami učestvuju u smanjenju obi-

8 Buchemvald, Dok u. Ber., str. 333. 9 Isto, str. 367—368; Olpor u žicama, knj. I, str. 272. 129 ma proizvodnje. CiviJni radnici (pogonski inženjeri i kontro- lori) nisu mogli da se suprotstave SS firerima, pa su morali i sami tolerisati ovaj vid sabotaže. Ovako domišljatim načinom sabotiranja, proizvodnja nikada nije dostigla planirani obim, a 25—30% gotovili proizvoda bilo je neispravno i vraćeno na doradu. Savezničkim bombardovanjem Buhenvalda 24. avgusta 1944. razorene su radionice DAW i u njima uništene mašine čija se vrednost procenjuje na oko 750 hiJjada maraka. Pro- izvodnja više nije obnavljana, uprkos svim pokušajima, sve do 11. aprila 1945.10 Natčovečanskim naporom i neviđenim tempom, podignuta je za samo godinu dana fabrika Gustlof verke i puštena u rad 1943. godine. Planom proizvodnje, ova fabrika trebala je da isporučuje 55 hiljada karabina G 43 mesečno. Telc u martu 1944. godine proizvedeno je tri hiljade komada. U aprilu je proizvodnja udvostručena i u maju je dostigla največi obim i iznosila devet hiljada komada. U julu je izrađeno još samo 600 komada, čime je proizvodnja okončana, jer jc ovo oružje praktično bilo neupotrebljivo zbog brojnih nedostataka. Sta- tističari su izračunali da je samo u jednom slučaju, zbog ne- ispravnih proizvoda, fabrika Gustlof verke za njihovu pop- ravku i doradu izgubila 155 hiljada radnih časova." Slično je bilo i u radionicama MIBAU u Vajmaru. Civilni radnik je na hidrauličnoj presi proizvodio, za vreme deseto- časovnog radnog dana, 720 kalemova dok je internirac za 11 časova izrađivao prosečno samo 300—400 komada. U halama MIBAU proizvodila se oprema za rakete Vi i V2 pa je i kontrola bila znatno strožija od uobičajene. I pored toga vršena je sabotaža što dokazuje broj od 9.300 rakcta lansiranih na Englesku. Od toga broja, dve hiljade se srušilo, od kojih 800 na startu zbog neispravnog sistema za upravljanjc.12 Osetljivi delovi elektronske opreme specijalnih radio-prijemnika, pri- slušnih aparata i opreme za telefoniju bili su najčešča meta interniraca, jer je greške na ovim instrumentima bilo teško otkriti, a samim tim i počinioce. Poseban vid sabotaže bile su sitne izmene u planovima i nacrtima prema kojima su iz- rađivani pojedini delovi instrumenata, što su ih vršili inže-

10 Buchemvalcl, Dok. u. Ber., str. 370; Bericht des ILK, str. 145. " Bericht des ILK, str. 146; Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 371. 12 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 372.

130 njeri — internirei. Prema izmenjenim planovima, podešavani su kontrolni aparati, pa je ovde otkrivanje krivaca bilo skoro nemoguće. Sabotaže s l i vršene i na razne druge načine, na primer: namerno izazivanim prekidima struje, zaustavljanjem mašina zbog nestanka vode u sistcmu za hlađenje i slično.

Zbog sabotaže s l i ipak mnogi internirci platili glavom, ali nikada se ni je dcsilo da organizacija bLide proval jena. Žrtve nisu bile uzaludne, jer su vlasnici fabrika bili prinuđeni da zatvaraju proizvodne hale jednu za drugom. To je, razume se, teško padalo vođstvu RSHA, pa je formirana specijalna komisija l i Berlinu i upućena u Buhenvald da utvrdi sve činjenice i slučajeve sabotaže. Ova komisija prispela je u Iogor 23. avgusta 1944, ali savezničko bombardovanje sledećeg dana (24. avgusta) uništilo je svc dokaze i time spasilo stotine interniraca pa i ceo logor.13 MLK se nije upuštao u pripremanje dctaljnih planova pojedinačnih sabotaža. Sabotaže su uglavnom samoinicijativno izvodili pojedinci, a MLK je imao najveću ulogu li organizovanju bojkota putem nerada i slično. JLigoslovenski internirac dr Đorđe Nikolić piše da je MLK obrazovao „međuna- rodnu sabotersku. trojku” u kojLi je ušao po jedan predstavnik iz svake grupc (Nemac Kurt iz germanske, Francuz Geril (GLierif) iz romanske i Đorđe Nikolić iz slovenske grupe).1'1 Preživeli internirci izražavaju rezervu prema ovoj Nikolićevoj tvrdnji, a o tome nc postoje potvrde ni u bilo korn drugom izvoru. Profesor R. Supek ističe da je Đ. Nikolić zaista vršio sabotaže, ali ništa određeno ne kaže u vezi sa postojanjem „međunarodne trojke”: ,,Za djela sabotaže, brinulo je poscbno međunarodno vođstvo . . . Od Jugslovena je u tom vođstvu bio zastupljen Đoka Nikolić”.15 Zvone Snoj piše u svojim sećanji- ma kako ga je F. Dežman izvukao iz karantina i pomogao mu da se zaposli u lakšoj radnoj komandi: „Ja sam namotavao tanku bakarnu žicu na kalemove. Ma tome poski su radili samo Jugosloveni . . . Navijao sam kalemove, krijući ih kvario i ponovo namotavao. Žicu sam namotavao tako čvrsto, a izolacija je bila slaba. Na konačnoj kontroli je radio dr Đorđe 13 Olpor u žicama I (Đ. Nikolić), str. 273; „Politika”, 11. septembar 1958. 14 Otpor u žicama I, str. 271; „Politika” septembar 1958. 15 Zbornik Buchemvald, str. 85; Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 448. 131 Nikolić iz Beograda. Kalemovi su posle išli u Doru.16 Jugoslo- veni su, prihvatajući proklamovano načelo MLK, to je ne- osporno, masovno ućestvovali u sabotaži u vidu pasivnog otpora, odnosno što manjeg rada. Bilo je pojedinaca koji su, samoinicijativno ili udruženi sa internircima drugih zemalja, učestvovali u većirn sabotažama u spoljnim komandama. Na žalost, ti Jugosloveni su ostah anonimni. Jedino je zabeleženo da su li Ajzenahu (Eisenach) u fabrici BMW pored Rusa (U. Isakov, N. Matušenko i V. Jakovljev) sabotaže vršili „Francu- zi, Jugosloveni i Česi. Grupa je smanjila stopLi proizvodnje za 30—40% i kao otpatke bacala tako vredne materijale kao što su hrom i nikal".17 Jedino ime za koje se pouzdano zna je Miladin Crveni iz Starog Bečeja, ali njegovi saborci su i njega bili zaboravili, jer ga ni u jednom tekstu nisLi pomenLdi. On je bio organizovan početkom 1945. godine, a na predlog jugoslovenske organizacije javio se da ide u rudnik soli Salca da bi tamo organizovao IjLide i vršio sabotaže. Redovno je održavao vezLi sa Buhenvaldom i dva puta dolazio li logor, ali nui se kasnije izgLibio svaki trag.18

UlaŽLići natčovečanske napore, dostojne svakog poštova- nja, pod vođstvom Alberta Kunca internirci su li Dora-Mitelbau organizovali tako masovne sabotažc da su praktično onesposobili normalnu proizvodnju opasnog, tajnog V (fau) oružja i time doprineli pobedi nad Trećim Rajhom. Kad s l i li septembru 1943. godine počcli radovi u Dori, Kunc je od političkih interniraca osnovao organizaciju za sabotaže u kojoj su, pored Nemaca, najmasovnije bili zastupljeni Rusi koje je predvodio Konstantin Fedorenko, Česi predvođeni dr Janom Češpivom, FrancLizi i Poljaci.19 Dclatnost komiteta kojeg je osnovao Kunc

16 Zbornik B uchem vald (Z. Snoj, V sak dan — nova neznanka, 204—208), str. 206. 17 Krzysztof Dunin-Wasowicz, Resistance in the nazi concentration catnps 1933—1945, Warszawa 1982, str. 254. Pogrcšno je navedeno ime mesta Eisenbach umesto Eisenach. (Daljc K. Dunin-Wasowitz, Rc- sistance). 18 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev. 19 K. Dunin — Wasowicz, Resistance, str. 279—283.

132 vrlo brzo se osetila. Bilo je preclviđeno da serijska proizvodnja rakete novog tipa V> koja je isprobana još 1943. počne u pro- leče 1944. godine, ali je zahvaljujući sabotaži prva raketa upotrebljena tek 8. septernbra 1944. Nezavisno od ove, organizovane sabotaže Italijani su pro- testovali zbog toga što su ih nacisti prisiljavali da rade, po- zivajući se na Ženevsku konvenciju, ali je posledica protesta bila ta da su esesovci izdvojili šest italijanskih oficira i streljali ih. Radi zastrašivanja obešeno je dvanaest drugih sabotera pomoću električne dizalice u tunelu. Idući na posao i sa posla internirci su tri dana proiazili pored obešenih drugova zapinjući glavama o njihove noge.20 U cilju sprečavanja sabotaža šef Amtsgrupe D WVHA je 10. aprila 1944. izdao naredbu komandantima svih logora da se za delo sabotaže počinioci javno obese. Sledeći ovo uputstvo nacisti su u leto 1944. godine sproveli akciju protiv sa- botaže u Dori. Uz pomoć doušnika bilo je uhapšeno 20 francuskih oficira. Sa njima je bio uhapšen i Kristijan Bcam (Cristian Beham), nemački komunista koji je održavao vezu sa A. Kuncom. Posle ove akcije smanjena je aktivnost organizacije za sabotaže. No i pored toga u novembru 1944. godine je preduzeta nova akcija protiv sabotaže, u kojoj su uhapšeni organizatori i rukovodioci organizacije Albert Kunc i Sejmon Jelovoj, vazduhoplovni kapetan iz Odese (u logoru je živeo pod pseudonimom Simon Grinko) i znatan broj sovjetskih ratnih zarobljenika. Bačeni su u tamnicu, zloglasni bunker, gde su svi umoreni. Prema dosadašnjim saznanjima u Dora-Mitelbauu je ukupno obešeno 310 interniraca od kojih je 200 osumnjičeno i osu- đeno na smrt zbog sabotaža. Poslednja egzekucija javnog ve- šanja izvršena je 24. marta 1945.21 Prema iskazu M. Petrovića, bivšeg internirca i očevica događaja, u Dori je ,,dva meseca" pre kapitulacije Nemačke obešeno 280 Ijudi. . . samo za jedan dan. Svi osuđeni su bili bosi, u ustima su imali komad drveta** koji je na krajevima bio vezan žicom oko vrata, ruke su im bile vezane na leđima. Po 50 osuđenika je izvođeno pred vešala. Na dvema gredama bilo je po pct kuka za vešanje. 20 AJ, F.110; f-584; j-634, Izjava M. Pctrovića.

21 I s t o . . * M. Filipčič navodi cla je to bilo u noći 20—21. marta. ** To je zato da ne bi mogli da psuju Nemačku. 133 Dok su jedni visili, drugi su eekali na red na tri-četiri metara od vešala. Kad skinu one sa vešala, u potil jak su im ispaljivali metak iz revolvera”.27

Svojevrstan otpor nacistima bile su komemorativne sve- čanosti, proslave značajnih međunarodnih praznika i razne priredbe priređivane povremcno nedeljom i za vreme nacis- tičkih praznika. Vođa KP Nemačke Ernst Telman (Ernst Thalman) doveden je u Buhenvald u noči između 17. i 18. avgusta 1944. Iste noči dopremljen je automobilom u krematorijum logora gde je ubijen na samom ulazu, deset minuta posle ponoči. U neposrednoj blizini bio je sakriven poljski internirae Marian Zgoda, koji je posmatrao umorstvo Telmana. Prema njegovom svedočenju na mesto zločina vratila su se dva esesovca — Hofšulte i Oto. Hofšulte je pitao Ota da li zna ko je ubijeni, na šta mu je ovaj odgovorio: ,,To je bio komunistički vođa Telman”.23 Vazdušni napad na Buhenvald poslužio je nacistima da prikriju ovo ubistvo, pa je Lajpciger nojste nahrih- ten 16. septembra objavio da su prilikom napada 24. avgusta izgubili život bivši poslanici Rajhstaga Brajtšajd i Tel- man. Internirci iz komande krematorijum su sutradan ustano- vili da je te noći bila potpaljena samo jedna peć i u njoj pro- našli ostatke kostiju i ručnog časovnika. MLK je istog dana saznao za smrt Telmana, jer je M. Zgoda odmah izvestio Ern- sta Busea. Još jednu potvrdu o ovom ubistvu MLK je dobio 28. avgusta kad je nemački internirac Armin Valter (Armin Walter) u pisarnici raportfirera video umrlicu na ime Ernst Telman u kojoj je kao uzrok smrti naveden „neprijateljski napad”. Istog dana Valter je prisluškujući razgovor dvojice esesovaca — SS unterfii era Keniga (Konig) i Tule (Tula) čuo da je jedan od njih rekao da je Telman ubijen u Buhenvaldu i da ne zna kome da pošalje njegove kremirane ostatke, jer je sva njegova bliža rodbina u logorima.24 Kad se najzad po objav- Ijivanju u štampi vođstvo MLK uverilo da je Telman ubijen

22 Ibid. 23 Buchemvalcl, Dok. tt. Ber., str. 222. 24 Isto, str. 222; Zbornik Buchemvalcl, (S. Figar), str. 218.

134 u Buhenvaldu, jer za razliku od Brajtšajda i drugih istaknutih ličnosti njega niko nikad nije video u logoru, organizovana je 18. septembra 1944. komemoracija povodom njegove smrti. U prostorijama magacina (efektenkamera) sastali su se predstavnici svih nacija iz MLK. Jedna soba je bila svečano ukra- šena a na zidu je biia Telmanova slika. Nemac Vili Blajhert (Willi Bleichert) je otvorio svečanost, a pesnik Karl Šnog (Karl Schnog) govorio je stihove. O liku i delu Ernsta Telmana govorio je Robert Šivert (Robert Siewert).25 Uskoro je političko odeljenje Gestapoa saznalo za ovu svečanost, te su uhapšeni i upućeni u Gestapo u Vajmar petorica nemačkih, petorica austrijskih, dvojica ruskih komunista26 i prvi logorski stare- šina. Povodom međunarodnog praznika rada 1. maja održa- vane su svečanosti još od 1940. godine. Do 1943. obeležavane su sasvim skromno u uskom krugu nemačkih komunista. Od 1943. prpslava 1. maja poprima šire razmere i postaje praznikom celog logora. Za logorske prilike, pravu manifestaciju predstavljala je proslava priređena 1. maja 1944. Pored sve- čano ukrašene govornice za kojom su se smenjivali govornici, razvijen je crveni transparent na kojem je pisalo „Borbeni maj 1944. uprkos svemu".27 Igralo se i muzika je tiho svirala, a na opasnosti niko nije mislio. Slično je bilo i povodom Dana oktobarske revolucije, koji se organizovano slavio od 1943. godine. Logorsko vođstvo interniraca je u lolikoj meri upoznalo psihologiju SS-a da ovi više nisu bili u stanju da sprovedu bilo kakvu akciju bez pomoći interniraca. Akcije koje su išle na štetu logora, razbijale su se kao talasi o stene i obično se pretvarale u svoju suprotnost. Nigde kao u logoru ljudi nisu imali tako izoštrena čula kojima su munjevito razotkrivali svaku nameru SS-a. Umetnost, igre, muzika, nigde kao u logoru nisu snažnije uticale na samoodržanje. SS je donekle toleri-

25 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 386; Zbornik B uchem vald (S. Figar), str. 218, 219. Ovo ie prepisano iz Buchemvald Dok. u. Ber., str. 386. 26 Uhapšeni su bili: Nemci, Robcrt Sivert, Vili Blajhert, Hans Burhard, Herbert Miler i Hajnc Bauš; Austrijanci, Jozef Kučer, Franc Lajtncr, Akim Levit, Karl Rauh, i Gustav Vegerer; Rusi, Timofej Savin i Grigorij Jekimov — Buchemvald Dok. u. Ber., str. 386—387. 27 Buchemvald, Dok. u. Ber. str. 384. 135 sao ovc kulturne delatnosti u logoru, te su se one smatrale nečim manje kažnjivim — polulegalnim. U propagandne svrhe u Buhenvaldu je SS otvorio bioskopsku saiu 1941. godine i tu su prikazivani isključivo filmovi koji veličaju nacizam. Logo- raši su ubrzo prozreli namcre SS-a i bioskop jc bio skoro prazan. Tako jc prikazivanje filmova obustavljeno. Sala je često potom služila kao mučilište gde su esesovci odvodili svoje žrtve i tamo ih batinali i mrcvarili. „Zvanična" logorska muzika takođe nije postigla svoj cilj. Antisemitske pesrne više sli izazivale mržnju prema nacizmu nego što su postigle že- ljeni efekat. Vešti Limetnici, slikari, rezbari, pesnici i drugi potkopavali s l i , svako na svoj način, temelje nacizma. Na poznate pesme odmah su komponovane parodije, pa ako SS i ČLije lmizikLi nije obračao pažnju a logoraši s l i se odlično ra- zumevali. Jedna takva pesma napisana je oko nove, 1944. godine u vreme kada je povedcna akcija protiv vašiju. MeđLi prvim zajedničkim akcijama međunarodnog karaktera bio je koncert u bioskopskoj sali li zimu 1943/44. godine. Jedna od največih akcija bila je takođe međunarodna priredba održana li sredu, 4. avgusta 1944.28 Jugosloveni s l i izveli narodiui pesmu o borbi protiv Turaka. To je bila pesma „Koruški venac" i izvedena je na slovenačkom jeziku. Jednom prilikom JLigo- sloveni su li programu imali pesmu ,,U boj, u boj". Neki ne- mački komunista je posle predstave prišao jugoslovenskom predstavnikLi u MLK R. Supeku i rckao nui: „Bili ste jasni, sve sam razumeo".29 Priredbe s l i , osim li bioskopskoj sali, priređivane i li magacinu za odeću, ali i po barakama. U barakama s l i naj- češče delovale nacionalne gmpe. Skoro svaka baraka imala je svoj hor i sličnri grupu. Za kulturni rad Jugoslovena bio je za- dužen V. Figar, p e v a č k L i grupu (lior) vodio jc Šime Martinjak, a o umetničkoj strani, postavljanje scene i sJ. brinuo je slikar Bata Jarakovič.

28 Bericht cles ILK, str. 141. 29 Zbornik Buchemvald, str. 182; Otpor u zicama I (R. Supek), str. 251.

136 VO.TNA ORGANIZACIJA

Najveći uspeh ilegalnog logorskog vođstva bilo je svakako stvaranje vojne organizacije. Ona je radila uporedo sa ilegalnom organizacijom i najvažnije njeno uporište bile su po- stojeće, legalne organizacije kao logorska zaštita, sanitetska četa, vatrogasna četa itd. Prve vojne grupc organizovali su radi samozaštite još u zimu 1941/42. godine Rusi i Česi. Ali, tek u leto 1942. godine počeo je sistematski rad na izgradnji vojne organizacije, kad je po zadatku partijskog vođstva Hari Kun organizovao vojno-političku grupu iz redova nemačkih komunista.1 S obzirom na to da je Buhenvald bio nmhom logor političkih interniraca koji nisu bili vični oružju, prvi zadatak je bio odabrati i obučiti rukovanju oružjem najbolje kadrove. U tome su, razume se, najveće iskustvo imali sovjetski ratni zarobljenici. Koordinacija ilegalnog političkog rada između Rusa, Ne- maca i Čeha dovela je do zbiižavanja i na polju vojne saradnje, tako da se tokom 1943. godine postepeno internacionalizovala i vojna organizacija. Krajem 1943. godine vojne grupe su organizovali Francuzi, Španci, Italijani i Belgijanci. Sredinom 1944. godine, međunarodna ilegalna vojna organizacija poja- čana je prijemom Jugoslovena i Poljaka.2 Vojnom organizacijom rukovodio je MLK, koji je usva- jao planove, izdavao uputstva, odlučivao o izvođenju vežbi i u zavisnosti od situacije, o primeni ofanzivnog ili defanzivnog plana, postavljao članove vojnog vođstva, nabavljao i skladiš- tio oružje i municiju i sl. Vojno vođstvo sastojalo se od tri člana i njemu je direktno bila potčinjena logorska zaštita (la-

1 Buchemvalcl, Dok. u. Ber., str. 505. 2 Tsto, str. 505; Bericht des ILK, str. 152; „Naš glas” br. 2, od 17. 5. 1945. g. 137 geršuc), vatrogasna čcta i tehnička grupa. Osim ovih službi, vojnom vođstvu su bili odgovorni viši instruktori (bilo ih je tri). Niži rang imali su instruktori kojih je bilo 12. Pod nadzorom instruktora, bila su po pravilu četiri „komandanta" blokova. Krilo svakog bloka imalo je takođe svog „komandira", a u njegovoj nadležnosti bile su vojne grupe sa 3—5 čla- nova. Sve sekcije (nacionalne vojne organizacije) bile su organizovane po grupama osim francuske, koja je imala dvostruke grupe, i sovjetske kao najbrojnije, koja je imala čete, bata- ljone i brigade. Osnovni zadatak svake grupe i svakog člana vojne organizacije bio je da pridobija ostale internirce da pružaju pasivni otpor SS-u i da u pogodnom trenutku budu spremni za otvorenu borbu. Iz predostrožnosti, članovi vojnih grupa bili su u najmanjoj mogućoj meri upućeni u planove za akcije. Slično je bilo i sa starešinskim kadrom. Svako je znao samo deo plana iz delokruga svojih nadležnosti. Nacionalne vojne sekcije ulazile su u sastav jednog od ukupno četiri sektora: — Crveni: Rusi i Čehoslovaci, — Zeleni: Jugosloveni i Poljaci, — Plavi: Francuzi, Italijani, Španci, Belgijanci, — Žuti: Nemci, Austrijanci, Holanđani. Štab svakog sektora sastojao se od vođa nacionalnih sekcija.3 Vojno vođstvo izradilo je dva plana: 1) ofanzivni plan A; 2) defanzivni plan B. Plan A je predviđao akciju interniraca tako što bi na određeni znak iz logora istovremeno počeo napad na esesovce, čuvare i stražare, na svim mestima u radnim komandama, u preduzećima a potom i u kasarnama. Prema ovom planu, bio bi to opšti ustanak. Plan B je predviđao akciju u slučaju opasnosti po logor, ako logor bude napadnut ili internirci budu zatvoreni u logoru, što je bio znak da SS želi da ga evakuiše ili likvidira. Svaki sektor imao je detaljno razrađen plan za napad i odbranu. Planovima je predviđen broj stražarskih kula i dužina žičane ograde koju ima da brani ili da napada pojedini sektor. Pravac dejstva Zelenog sektora bio je na severnoj strani logora. Vojno vođstvo je sredinom februara 1943. godine uvelo i tri stepena pripravnosti 3 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 507.

138 i uzbune. Na prvi znak za uzbunu, svi instruktori i vođe grupa moraju ostati u blokovima i znati tačan rasporecl članova grupe. Pri drugom stepenu opasnosti, sve grupe u bloku moraju zajedno nastupati i čekati naređenje. Kod trećeg znaka za uzbunu, sve grupe zauzimaju svoje planom predviđene obaveze.4 Vojne vežbe izvođene su više puta do aprila 1945. To je naj- češće bila provera discipline, prozivka članova po grupama i smotre vršene po sekcijama i sektorima. Početkom marta 1945. godine, vojna organizacija interniraca brojala je oko 850 boraca svrstanih u 178 grupa.5 grupa — Sovjetski ratni zarobljenici 19 — Sovjetski politički zarobl jenici 37 — Čehoslovaci 21 — Jugosloveni 16 — Poljaci 9 — Francuzi 22 — Španci 9 — Italijani 4 — Belgijanci 4 — Nemci, Austrijanci , Holanđani 30 — Obaveštajci 7 178

Početkom aprila 1945. godine SS je imao 2.900 naoru- žanih vojnika, ali su poslednjih mcseci posadu činili najve- ćim delom pripađnici Vermahta, godišta koja odavno nisu bila za ratovanje, kao i neiskusni omladinci nedorasli za oruž- je. Osim ličnog naoružanja, na raspolaganju su imali još 45 mitraljeza, 250 pušaka u četnom magacinu, 200 automata, 300 pušaka u štabnom magacinu oružja. Na svakoj stražarskoj kuli bio je još protivoklopni bacač, sanduk ručnih granata i jedan mitraljez. Vojna organizacija interniraca imala je 91 karabin sa oko 2.500 metaka, jedan m itraljez sa 2.000 metaka, 16 ručnih granata, 20 komada manjeg vatrenog oružja, 150 komada raz-

4 Bericht des ILK, str. 153. 5 Isto, str. 152; Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 507. 139 nih bodeža i pribora za sečenje žice i 200 zapaljivih flaša. Ile- galna organizacija je počela da prikuplja oružje u leto 1943. godine. Pojedinci su, izlažući se smrtnoj opasnosti, krali deo po deo oružja i unosili ga u logor. Sitnije delove su prenosili u ustima, a ponekad su i kompletne puške bile prokrijumča- rene ispod leševa, jer leševe esesovci nikada nisu kontrolisali na kapiji. Najveći deo oružja dopremljen je u logor za vreme savezničkog bombardovanja logora 24. avgusta 1944. Osim oružja, MLK i vojna organizacija raspolagali su sa nekoliko radio-prijemnika i jednim radio-predajnikom. I ovo je sve bilo kompletirano iz delova ukradenih u fabrikama DAW i Gustlof verke.

140 ORGANIZACIJA JUGOSLOVENA

Grupa Jugoslovena, mahom Slovenaca, sastavljena od Ijudi iz transporta iz Begunja od 18. avgusta 1941. godine, koja se držala na okupu i međusobno ispomagala obezbeđu- jući bolje radne komande, uspostavila je određene kontakte sa austrijskim i nemačkim komunistima, ali ona nije delovala kao organizacija Jugoslovena. Zahvaljujući ličnim vezama sa uticajnim Ijudima u logorskom upravnom aparatu interniraca, ova grupa je kad bi joj se ukazala prilika spasavala pojedince od opasnih transporta i novopridošlim sunarodnicima ukazivala na opasnosti i „pravila ponašanja” u logoru. Prvi koraci u cilju organizovanja Jugoslovena učinjeni su tek od septembra 1943. godine, kada se broj Jugoslovena naglo pove- ćao po kapitulaciji Italije. Inicijativu za osnivanje političke organizacije Jugoslove- na dala je nemačka Komunistička partija. Naime, još u martu 1943. prispeo je Janez Rancinger u transportu sa oko 1.000 Poljaka iz Aušvica.' On je još u Aušvicu imao čvrste veze 1 Ivan (Janez) Raneinger* (Johann Ranzinger) je rođen 1909. godine u Bcču, po zanimanju je staklar, živi u Zagorju. Rođen je u rad- ničkoj porodici u kojoj je bilo mnogo dece. Zato se morao zaposliti u staklari Hrastnik, u kojoj je izučio zanat staklarskog pomoćnika. Godi- ne 1923. postao je član Radničkog kulturno-prosvetnog društva „Slobo- da" u Hrastniku. U SKOJ je primljen 1927, a u KPJ 1929. Od tada je često zatvaran. Godine 1933. osuđen je na četiri godine robije (jednu godir.u je proveo u zatvoru u Mariboru a tri godine u Sremskoj Mitro- vici). Po povratku sa robije (1937) ponovo se zaposlio u hrasničkoj staklari, ali je i dalje sve do početka rata 1941. često zatvaran. Gestapovci su ga uhapsili 17. aprila [17. IV 1941. godine** uhapšen i zatvoren u Laš- kom, a zatim u Celju i Mariboru. U Mariboru je potpisao izjavu o lojal- * Biografija objavljena u: „Večer” Maribor 8. 2. 1983. ** [...] Dopuna biografije prema izveštaju Kontrolne komisije: Arhiv CK SKJ Vll-K XIII/15, str. 32. 141 sa nemačkim komunistima, a po dolasku u BuhenvaJd sreo se sa austrijskim komunistom Karlom Rauhom iz Beča i ovaj mu je dao određena uputstva o prilikama u logoru. Po pri- čanju samog Rancingera, u magacinu odeće sreo se sa pisa- rom, nemačkim političkim internircem Hajncom Mislicom (Heinz Mislitz). Pošto ga je Mislic upitao zbog čega je zatvoren, Rancinger mu je odgovorio da je kao kornunista proga- njan u Jugoslaviji i da je više godina proveo u zatvoru. Mislic je potom zapisao Rancingerov logorski broj i skrenuo mu paž- nju da se ničega ne plaši. U međuvremenu, Rancinger je upoznao još jednog Nemca — Oskara Bauera. Bauer je bio starc- šina bloka 62 i očigledno imao uticaja, jer je Rancingera postavio za sobnog starešinu. Sam Rancinger navodi da je za sobnog starešinu postavljen zato što je pomalo znao poljski jezik.2 Prošlo je tek nekoliko dana kad je kod O. Bauera do- šao čovek i interesovao se za Janeza Rancingera. Bio je to Hans Zinderman. ,,Rekao mi je da idemo na razgovor sa nekim drugovima i da se ne bojim ničega. Došli smo u blok broj 2 koji je bio radna komanda Patologije. Tu su već bili poli- tički zatvorenici Gustav Vegercr iz Beča, dr Kurt Sitte iz Su- deta i Rihard Grosskopf. Razgovoru je prisustvovao i Zinder- man. Interesovali su se za život i rad u Aušvicu, o ratu u Ju- goslaviji i za moju prošlost. Detaljno su me upoznali sa sta- nosti III Rajhu]. Godine 1941. za Rancingera je počeo trnoviti put kroz koncentracione logore. Iz zatvora u Laškom i Celju prebačen je na Borl, gde se uključio u organizaciju otpora. Dva puta je u logoru preboleo pegavac (trbušni tifus). Marta 1943. premešten jc u KL Bu- henvald i tu se prvog dana povezao sa austrijskim komunistima. [Imao je slobodan izlaz iz zatvora u Mariboru i uprkos direktive nije pobegao. 20. 11. 1941. godine bio je odveden u Aušvic gde se odmah upoznao sa komunistima Burger Ernestom i Gebel Rudijem. Njihovom pomoću postao je kapo bašte. Stanovao je u 23. bloku, tj. u bloku folks- dojčera. Kao kapo u bašti batinao je zarobljenike. U martu 1943. godine bio je zajedno sa 600 Poljaka premešten u Buhenvald. Odnrah po dolasku upoznao se sa komunistom Zinderman (Sunderman) Hansom i Vegerer Gustom. Zinderman mu je dao zadatak da oi'ganizuje među Jugoslovenima partijsku organizaciju i komitet. Sa radom je Rancin- ger odmah počeo i organizovao grupe i Komilet. Do 20. 7. 1944. godine bio je rukovodilac organizacija Jugoslovena i bio član Internacional- nog komiteta] . . . [Saračević Slavko je Rancingera upoznao sa ostalim komunistima Jugoslovenima, dočim je njega Zinderman upoznao sa Rancingerom]. 2 Zbornik Buchenwald, str. 92. 142 njem u Buhenvaldu, o međusobnoj pomoći interniraca, o povezivanju Jugoslovena.”3 Posle razgovora u Patologiji o Rancingeru su prikupljali podatke preko drugih Jugoslovena (A. Saračevića i drugih). Kroz tri nedelje, Rancinger je bio premešten iz karantina u blok 37 gde su bili Janez Perenič, A. Saračević, Janez Ditinger, Dežman, Figar i drugi. Rancingera je sa Saračevićem upoznao Zinderman. ,,Saračević je od Zindermana svakodnevno dobijao radio-vesti o političkoj situaciji na frontu i dalje ih prenosio Jugoslovenima. Kako Saračević nije dobro znao nemač- ki, ja sam preuzeo taj posao. Tako sam se svaki dan sastajao sa Zindermanom”.4 Prvi zadatak što ga je Rancinger dobio bio je, kako sam navodi, da među Poljacima pronađe prave antifašiste. Poljaci su u logoru bili podeljeni na više frakcija nego bilo koja druga nacija. Među frakcijama su izbijali sukobi zbog stra- načkih i ideoloških trvenja, što je smetalo i logorskoj organizaciji interniraca. Rancinger je uspešno obavio ovaj posao, pa mu je kasnije (početkom 1944. godine) povereno da stupi u kontak.t i sa Francuzima i Ilalijanima i da ih poveže sa komunistima i međunarođnom organizacijom u logoru. I ovaj zadatak što su mu ga poverili nemački komunisti iz MLK, Rancinger je uspešno obavio. Među Italijanima je pronašao Domenika Ćufolija i Renata Bartolinija — Sarpija, a među Francuzima komunističkog poslanika Marsela Pola.3 Rancinger je posle prvog uspešno obavljenog zadatka stekao poverenje KP Nemačke, pa mu je odobreno da u novim transportima pronalazi Jugoslovene antifašiste i da ih spasava daljeg transporta u zloglasne spoljne komande. U oktobru 1943. godine, u vreme kad je u logor prispeo transport Jugoslovena iz Flosenbirga, Rancinger je bio „kooptiran za člana Međunarodnog antifašističkog logorskog komiteta".6 Na- kon mnogobrojnih iskušavanja na koja je stavljan, zadobio je puno poverenje Zindermana i V. Bartela, pa su mu oni su- gerisali da osnuje jugoslovensku organizaciju.7 Rancinger se 3 Isto, str. 92. 4 Isto, str. 92. 5 Zbornik Bnchemvalcl (I. Ranzinger), str. 95; Otpur u žicama II (R. Supek), str. 248. 6 Zbornik Buchemvald, str. 94. 7 Ibid, str. 95. 143 odmah dao na posao pri čemu su mu veliku pomoć pružili iskusni komunisti i borei, koji su u sve većem broju pristizali u Buhenvald od kraja 1943. godine. Čovek sa ogromnim is- kustvom (Rancinger se sa njim znao iz kaznione u Sremskoj A'Iitrovici) bio je dr Dušan Kermauner, poznat među komunistima iz italijanskih logora kao veoma sposoban organizator i odličan teoretičar. On je već do tada u nekoliko italijanskih logora učestvovao u organizovanju partijskih ćelija i organizacija. Nove, značajne snage omogućile su stvaranje organizacije, jer je među njima bilo dosta aktivnih boraca i komunista poput Vlaste Stojanovića, Ive Jurage, Steve Plavšića, a kasnije i drugih: Rudija Supeka, Sredoja Šijačića, Dobrislava Rado- savljevića, Karla Terpina, Đorđa Nikolića, Radivoja Đokića, Vasilija Bokana, Vida Popovića, Rudija Debijađija i Nikole čečure. Ipak, taj posao je bio mukotrpan jer je trebalo ljude podvrći raznim proverama. Nije bilo dovoljno da neko izjavi da je komunista, pa da mu se veruje. Izgradnji organizacije pristupilo se sa najvećim oprezom, pronalaženjem i organizovanjem članova KP, što je išlo dosta teško. Ako se za nekoga i utvrdilo da je komunista, borac i uopštc „važan čovek" opet je bila nužna provera zbog uslova u kojima se sve ovo odvijalo. Strah, nesnalažljivost, inertnost i drugi faktori uticali su na pasivnost pojedinih komunista u stvaranju organizacije, dok su mnogi nepartijci pokazivali više inicijative i znatno bolje se snalazili od komunista. Po sopstvenim izjavama, prilikom osnivanja organizacije Jugoslovena u Buhenvaldu bilo je 20 članova Partije. Marta8 1944. godine konačno je formirana organizacija i konstituisalo se rukovodstvo u koje su ušli: Janez Rancinger, Dušan Ker- mauner, Aziz Koluder, Rudi Supek i od kraja jula 1944. Emil Lihtenberg. U jednom izveštaju navedeno je da su u rukovodstvo bili pozvani Cinoti (Cinotti) i Masnikosa ,,ali su otpali radi nepriznavanja vodeće uloge nemfačke] Part[ijske] org

8 Zbornik Buchemvalcl (R. Supek), str. 84, navodi da je to bilo u aprilu 1944. godine; U Otpor u žicama I (Z. Hanzelj / V. Figar), str. 254 stoji: ,,Od jeseni 1943. kada je osnovana i jugoslovenska grana ILK ..." On svakako misli na Rancingerovo povezivanje sa uticajnim Ijudima iz ILK; Na str. 259 istog Zbornika R. Dcbijadi navodi da je u aprilu 1944. godinc formirano „političko rukovodstvo Jugoslovcna”.

144 [anizacije], mandatorskih ovlasti druga Ranzingera a ustvari rukovođeni čisto ličnim motivima.”9 Večina aktivista iz rukovodstva radili su kao poverenici po blokovima i radnim komandama, a organizacija je imala narodnofrontovski karakter. Rancinger je rukovodio organizacijom, ali je prema izjavama nekih bivših interniraca svoje zadatke sprovodio su- više kruto i šablonski, što je kod pojedinaca izazivalo odbojnost prema njemu. Nasuprot ovome, nije mali broj interniraca koje je Rancinger lično ili posredno spasio i koji su puni hvale za njega. U opštoj pometnji nije bilo moguće uvek na vreme i pravilno reagovati, svakog internirca spasiti i raspo- rediti odmah u bolju komandu, za šta je uvek po pravilu ok- rivljivano rukovodstvo. Najveća zasluga Rancingerova je što je rukovodstvo uopšte formirano i što su Jugosloveni uklju- čeni u međunarodnu organizaciju. Činjenica je da je Rancin- ger iza sebe ostavio čvrstu organizaciju koja je R. Supeku olakšala posao, pa mu kako ističe Vlasta Stojanović i pripadaju najveće zasluge. Dr Rudi Debijađi, Dobrislav Radosav- ljević, Vlasta Stojanović i mnogi drugi bivši internirci iskazu- jući zahvalnost Rancingeru što im je spasao život, podvlače da je samo jedan njegov pogrešan potez mogao stotine ljudi odvesti u smrt, a rezultat njegove delatnosti bile su stotine spašenih. Rancinger je 20. jula 1944. bio otpušten, zaslugom svoje žene, koja je bila saradnik Gestapoa i prebačen u Jenu.10 Upražnjeno mesto sekretara jugoslovenske organizacije zauzeo je potom Rudi Supek. Već smo rekli da broj Jugoslovena u samom Buhenvaldu nije nikada prelazio 500. U odnosu na druge nacije, Jugoslo- veni su bili manjina i stanovali su u više od deset blokova u grupama od 20—50 ljudi, izuzev bloka 40 u kome je bilo 120 Jugoslovena. N ajbrojniji su bili u blokovima 38, 39, 40, 42, 43, 45, 49 i 67. I Jugosloveni su većinom pripadali kategoriji poli- tičkih interniraca, a političkim radom bilo je obuhvaćeno preko 80% jugoslovenskih interniraca." Broj članova Partije stalno se povećavao a sam rad jc bio nekad intenzivniji, a nekad potpuno onemogućen, što je zavisilo od okolnosti u logoru. 9 ISI, Buhenvald, Izveštaj partijske organizacije. 10 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15; Ovo su potvrdili i R. Supek i S. Dimitrijević. 11 Zbornik Buchemvald (R. Supek), str. 85. 145 U oktobru 1944. godine Jugosloveni su imali 32 člana Par- tije i tek tada je formirano uže parijsko rukovodstvo, ali zbog provale u redovima nemačke i austrijske partije došla je direktiva da se prekine sa svakim radom. Izvanredno držanje optuženih, potkazanih nemačkih i austrijskih komunista, omo- gučilo je da se rad nastavi u decembru 1944. godine. U oktobru su Jugosloveni imali 10 jedinica (partijskih ćelija) a pri- spećem velikih transporta sa Jugoslovenima iz Dahaua u decembru njihov broj se povećao na 12. Politički rad kod Jugoslovena obuhvatao je užu politič- ku organizaciju, organizovanu na strogo centralističkim osnovama, koju je činilo 5 članova i za koju je, iz konspirativnih razloga, znao samo mali broj Ijudi. Ovih 5 članova rukovodili su organizacijom oslanjajući se na širi aktiv u kojeg je ulazilo oko 40 ljudi. Najširu, masovnu organizaciju predstavljao je kolektiv, polulegalna organizacija, organizovana na osnovama narodnooslobodilačkog fronta. Članovi rukovodećeg aktiva su neposredno rukovodili ak- tivima (ćelijama) po blokovima. Članovi ovih aktiva bili su isključivo komunisti, skojevci, partizani i samo izuzetno pro' vereni simpatizeri. Pod rukovodstvom uže organizacije radile su prosvetno-disciplinske grupe, obično sastavljene od 3—5 aktivista (samo pouzdanih ljudi). Aktivi su organizovani prema zamisli Janeza Rancingera još pre konstituisanja užeg rukovodstva. Zadaci aktiva bili su: održavanje discipline u bloku, izgrađivanje i održavanje dobrih odnosa sa drugim nacijama i zatvoreničkim osobljem u bloku, rukovođenje kolektivom preko izabranih ljudi (ekonoma), prenošenje direktiva, političkih vesti itd. Prosvetne grupe su održavale disciplinu u blokovima, nezavisno od svoga kolektiva vršile agitaciju prema dobije- nim direktivama, a najvažnije uloga im je bila održavanje raznih predavanja, koja su uglavnom obuhvatala teme o razvoju društva, osnovama lenjinizma, Crvenoj armiji, kolcktivizaciji u SSSR-u i sl. Posebna pitanja posvećivana su radu sa om- ladincima kojih je u Buhenvaldu bilo preko 40. Inače, obra- zovni rad je u vidu stalnih predavanja praktikovan u logoru samo kod Jugoslovena. Broj aktivista se do kraja 1944. godine popeo na 60, a broj članova obuhvaćenih prosvetnim gru-

146 pama na oko 160, što znači da je prosvetnim radom bilo obu- hvaćeno više od trećine Jugoslovena u logoru.12 Stvaranjem političke organizacije marta 1944. godine po- čeo je rad na stvaranju kolektiva, prvo kao ekonomskih zajednica po blokovima, a kasnije i šire. Kolektivom su praktično bili obuhvaćeni svi Jugosloveni u logoru. Izuzetak su bili esesovci, ustaše, četnici, i lopovi. Najvažniji ciljevi kolektiva su bili: borba protiv raznih poroka u logoru (krađe i trgovine), ispomoć u hrani i odeći negovanje duha solidarnosti i zajed- ništva, kao i očuvanje morala uopšte. Kako se kolektiv pokazao veoma uspešnim i korisnim načinom delovanja, postepeno se širio i obuhvatao sve veći broj članova. U toku 1944. godine bilo je obuhvaćeno oko 350 interniraca, a od oko 600 preživelih Jugoslovena u Buhenvaldu je u zajednici bilo 537. Manja grupa jugoslovenskih interniraca, iz političkih razloga, nije priznavala organizaciju, pa nije ni ulazila u kolektiv. Druge su isključivali zbog toga što su simpatisali nacizam (dva-tri folkdojčera i nekoliko muslimana esesovaca) kao pristalice četnika, zbog krađe, nediscipline, zbog protivljenja rukovodstvu, sebičnosti i drugih razloga.13 Da bi se objedinio rad svih članova kolektiva, 4. februara 1945. obrazovan je Centralni odbor ekonomske zajednice.14 U Odbor su ušli: 1. Janko Struharik* — koordinator rada, 2. Ledinski Jože — ishrana, 3. Slavko Figar — snabdevanje robom, 4. dr Bela Kohn — zdravlje, 5. Emil Lihtenberg — blagajna. Samo 10% Jugoslovena dobijalo je pakete (uglavnom Slo- venci, s obzirom na to da su oni smatrani građanima Rajha).

12 ISI, Buhenvald, Izveštaj parlijske organizacije. 13 Arhiv CK SKJ, VII-K XII1/15 — Spisak interniraca sa kraćim karakteristikama. 14 ISI, Buhenvald — Izveštaj partijske organizacije. * J. Struharik, Slovak, rodom iz Bačkog Petrovca. Pre rata je studirao u Pragu, gde je bio uhapšen pod optužbom da je agent Intelidžens servisa i upućen u Aušvic, a potom je dospeo u Buhenvald. U logoru je bio sobni redar (štubcdinst) u bloku 45. Izjavljivao je po oslobođenju da će ići u Prag, ali jc otišao na Zapad. Oni koji su ga poznavali ističu da je bio antitašista i da se dobro držao.

147 Koristeći se ovim pravom Slovenei su dostavljali rodbini i prijateljima imena svojih drugova, tako da je pristizao znatno veći broj paketa. Svakih 14 dana na ime S. Figara Jugoslove- nima je iz Praga slao paket dr Marko Janković, Srbin, bivši internirac iz Buhenvalda.15 Paketi su postajali svojina kolektiva, kao i duvan, odeća, lekovi i r ovac. Kolektivizacija je vrše- na na dobrovoljnoj osnovi i uglavnom je sprovođena bez ve- ćih nesuglasica. Raspodela je predstavljala teži deo posla, jer je paketa bilo malo. Pravilo je bilo da se keks i čokolada od- voje i daju maloletnicima i bolesnicima. Ostatak je deljen čla- novima kolektiva po blokovima. Do manjih nesporazuma dolazilo je među „nesavesnijim Slovencima i Dalmatincima” An- tagonizam između njih datira još iz italijanskih logora u kojima su znatno bolje prolazili Dalmatinci. Marta 1944. godine Francuzima i Belgijancima su počeli masovno pristizati paketi Crvenog krsta, pa je Francuski na- cionalni komitet odlučio da se ti paketi podele svim internircima kako Francuzi ne bi bili u povlašćenom položaju. To je bio povod da se organizuje kolektiv — ekonomska zajednica na međunarodnom planu. Međutim, ubrzo po ustanovljenju kolektiv se raspao, jer su pojedine nacije, naročito Česi, otvoreno negodovale, jer u paketima Crvenog krsta nisu videle nadoknadu za sopstvene, privatne pakete koje su dobijali od rodbine.16 Tako je propao pokušaj organizovanja međunarod- nog kolektiva, ali nacije su se i dalje međusobno ispomagale. Francuzi su i posle toga od svojih paketa odvajali deo i us- tupali ga Jugoslovenima. Ne malu pomoć Jugoslovenima su pružili u hrani i odeći nemački komunisti — funkcioneri u logoru kao što su Baptist Fajlen, Oto Hale (Oto Halle), kapo skladišta za odeću i Čeh Jozef Ulrih (Josef Ulrich). Centralni odbor ekonomske zajednice postigao je značajne uspehe, jer je od svih Jugoslovena u logoru zbrinuo u lcomande koje su bile pod krovom oko 70%. Dnevno je prosečno 5 Jugoslovena dobijalo poštedu od posla u trajanju po 10 dana. U blagajni se nalazilo oko 3.500 RM kojima je raspolagao kolektiv. Pored članova Centralnog odbora zaduženih za brigu o kolektivu, nesebičnu pomoć pružili su i Jugosloveni zaposleni

15 Zbornik Buchemvalcl (S. Figar, Jugoslovenska ekonomska skup- nost — Kolektiv, str. 100—107), str. 102. 16 ISI, Buhenvald — Izveštaj partijske organizacije.

148

ŽjPjM^.n^nr) /•"'? / 'i1^ > & W / fVf * lW ’i -v X? x ' -»-/'U p r ’-n-tf V vj« Tfrn*x / n/y*? .ć*. *>r. h,- ri».7r j>" :iy <•".** vrv '^"•■■-'•Kf ■m yyK>-»7U X -"’ v'TV - >• ‘.,r { ' f - f - *j*7V T^'f rTTj,'‘ ^lt' ;' • ;• <*l,-ft -' - ! »// ^''•»'* ff /I' ; ^ l tc,C ;;_/.' _., ,V- T* X1 . ^/*?V.'T‘A*{t f Tf/..- •/••/' ' ------K > /*x* •*' * /,i /(/ « • M» *i{<ČS$-Š :•?*«?*"-'**( /r» A'' ■'^?1"A — y # y •: > - ;;*-' '" '7 . v'jv^ > v .'“*viTV •7 -v- * ':; ■ •'■• t***rr°j ... . /... .,/ /•v»^*. •—^^ * -*■* 4 r?' ;* r* —'ts y . •♦>(? T*7* 4 ~ ’”tV.-' '.■>■.• '.•• . -i.*-.^.* V£» '%*• / :■’..■■•■ V^?‘ '$*•*•'■ k s ’* v Ku. (• •:: ' u komandama skladište i kuhinja, kao i u raznim službama, među kojima su se naročito istakli Despot, Mogić, Šišgorić, Tono Čolić, Dragan Ivanović i drugi.17 Šta je značio kolektiv, govori i podatak da su pojedinci, koji su zbog nepoštovanja pravila bili isključeni, pokajnički dolazili i molili da budu vraćeni u kolektiv i obećavali da će izvršavati sve obaveze, a da za uzvrat ništa ne primaju od kolektiva.

Novi sekretar, Rudi Supek nametnuo se sa svežim ide- jama i organizaciji dao snažan impuls. Nepomirljivi antifa- šista, on je već kao dvadesetogodišnjak, skojevac došao u Pa- riz, gde je radio u tehnici KPJ od 1933. do 1936. godine. Go- dine 1940. postao je član KP Francuske. Uhapšen je posle kapitulacije Francuske i u zatvoru Tureli u Parizu ostao do 1. maja 1943, kada je transportovan u Kompijenj. Kao demokrata, teoretičar i praktičar u Kompijenju se povezao sa pok- retom otpora i postao član njegovog rukovodstva. Tu se upoznao i sa grupom mladih intelektualaca i pitomaca Jugoslo- venske vojske, koji se nisu mirili sa kapitulacijom, među kojima su bili: Dobrislav Radosavljević, Sredoje Šijačić, Bogdan Gajić, Adam Cvetić, Voja Živković, Đorđe Nikolić, koje je po dolasku u Buhenvald organizovao i uključio u organizaciju.18 17 Zbornik Buchenwalcl, str. 104. 18 U vreme kad je Supek boravio u Kompijenju u tom logoru je bilo oko 30 Jugoslovena. Malo ko je znao bilo šta o zbivanjima u Jugoslaviji, pa i u svetu. Preživeli internirci pričaju da su ih pripadnici drugih nacija kad su došli u Kompijenj dočekivali sa uzvicima „Draža, Draža!”, ali Supek ih je okupljao oko sebe i tumačio im suš- tinu i ciljeve NOP-a. Međutim, ni on sam nije bio najbolje obavešten o događajima kako u Jugoslaviji, tako i u svetu. „Pitao sam ga” pri- čao je Bogdan Gajić, ,,ko je vođa komunista u Jugoslaviji, jer mi pitomci stvarno nismo znali, a on je rekao da je to verovatno Nedelj- ković. Staljina nam je predstavljao kao idola i neprikosnovenog sim- bola humanizma i čestitosti." U Kompijenju je tada bio i neki Crvenković ili Crvenčanin koji se predstavljao kao pređstavnik Kominterne u Beču, a pričalo se da je bio blizak partijskom vrhu KPJ. Crvenković (Crvenčanin) je stalno ponavljao kako sa Istoka teče bistra voda, ali da se zamuti dok dođe do zapadne Evrope. Supek je krug Jugoslovena okupljenih oko sebe upozoravao da se čuvaju toga čoveka i da mu se mnogo ne

151 Iako ovi mladi Ijudi nisu bili članovi Partije, Supek se odvažio da im poveri odgovorne zadatke, što se kasnije pokazalo sasvim ispravnim. Supek je u Buhenvald transportovan 19. januara 1944. Po prispeću transporta, u vreme dok se vršila dezinfekcija, Supeka je prepoznao Poljak Hild, španski borac koji je i omo- gućio da se odmah poveže sa organizacijom.* Iz Kompijenja je u Buhenvald 12. decembra 1943. prispeo transport u kome su bili Gajić, Šijačić i Radosavljević. Kako su oni bili puni oduševljenja prema Supeku, o svemu su ispričali Figaru što je takođe uticalo da Supek odmah po dolasku u logor bude po- vezan sa organizacijom. O tome kako je postao sekretar organizacije Jugoslovena i član Međunarodnog logorskog komiteta, J. Rancinger piše da su se pre njegovog odlaska u Jenu sastali „članovi Jugoslovenskog komiteta" i doneli odluku da Su- pek bude sekretar. ,,0 toj našoj odluci sam govorio sa sekre- tarom Međunarodnog komiteta, Valterom Bartelom i članom Harijem Kunom. Naš predlog je prihvaćen”.19 Na zahtev Valtera Bartela i Hari Kuna da Jugosloveni delegiraju svoga predstavnika u Ilegalni vojni komitet, Rancin- ger je uputio Marijana Kalearija (Caleari), predratnog komu- nistu i borca koji je u Buhenvald došao iz Zagreba početkom 1944. godine. Bartel i Kun su Kalearija odbili sa motivacijom da je srčani bolesnik. Rancinger je potom predložio španskog borca Nikolu čečuru, ali posle tri meseca i čečura je razrešen funkcije. Najzad je u međunarodni vojni komitet upućen Aziz Koluder, komesar jedne partizanske čete u Hercegovini.20 Ko- luder je takođe došao iz Zagreba i na poverenom mu zadatku veoma dobro se snašao, iako za razliku od dvojice svojih prethodnika nije znao nemački jezik.21 Konstituisanje jugoslovenskog rukovodstva nije prošlo bez trzavica. Videli smo da Cinoti i Masnikosa nisu prihvatili približavaju, jer on sumnja u njega. „Crvenković (Crvenčanin) je lada mogao imati oko 50 godina i prema nama se sasvim korektno opho- dio”. D. Kočič, Zapisi, S. Šijačić, B. Gajić. * Po izjavi Supeka, Stubičke Toplice, 7. 4. 1989. 19 Zbornik Buchemvalcl (I. Rancinger), str. 95. 20 Koluder je bio član mesnog komiteta KP Mostara. Po izbi- janju ustanka u BiH bio je jedan od organizatora Visočko-fojničkog odrcda. 21 Ivan Ranzinger, Delez Jugoslovanov v boju proti nacistov v koncentracijskem taborišču Buchemvald, „Večer” — Maribor, 10. 2. 1982.

152 da uđu u rukovodstvo, zbog čega je izbio sukob koji je pretio potpunim rascepom među Jugoslovenima. Cinotiju i Masniko- si pridružili su se Marjan Kaleari, Čedo Rubinjoni (Rubigno- ni), Vladimir Antić i Mario Viđak — svi Dalmatinci. To je verovatno bio razlog smenjivanja Kalearija sa mesta jugoslovenskog predstavnika u Vojnom komitetu, a ne bolest srca kao što navodi Rancinger. U objavljenim tekstovima izbegava se svako pominjanje ovog sukoba, ali izvesno razjašnjenje dali su Supek i S. Dimitrijević. Supek ističe da je Cinoti bio tipičan sektaš i da nikada nije prihvatao nikakav zadatak, kao ni V. Masnikosa. ,,Teško je definirati Cinotijevo sektaštvo. On je izgleda želio uvijek da oponira. Sa takvim stavovima je i došao u Buhenvald iz Dahaua i Italije. To je bio sukob među Dalmatincima, a u Buhenvaldu među Dalmatincima i Sloven- cima, jer su Slovenci u Buhenvaldu bili uticajniji. On je jako želio da rukovodi. Poslije rata su protiv nas podnosili tužbu, jer su radili na takvim mjestima (V. Masnikosa je radio u Tužilaštvu).22 Cinotiju i grupi oko njega pripisuju se anarhizam i le- vičarstvo, borba protiv političke linije partijske organizacije. Zahtevali su da kolektiv ne bude na narodnofrontovskoj osnovi, već da se strogo ograniči na organizovane internirce: partizane, članove Partije i skojevce. ,,Ovakva sektaška poli- tička linija vodila je našem izoliranju od masa i bila odba- čena od svih ostalih partijaca. Grupa Cinoti nije priznavala međunarodno partijsko logorsko rukovodstvo i njegovu poli- tičku liniju, koja je po mome mišljenju, uzevši u celini, bila ispravna."23 U materijalima i izjavama prikupljenim za potrebe Kontrolne komisije CK, ovaj sukob je prikazan sasvim drukčije. Posle odlaska Rancingera — jula 1944. godine, među rukovodiocima je izbio sukob oko toga ko će preuzeti ruko- vodeću ulogu u organizaciji. Dalmatinci su forsirali Cinotija, ali svi drugi su bili protiv. Dalmatinci su na ovo reagovali emotivno i svi istupili iz kolektiva. „Cinoti je zastupao mnogo borbeniju liniju i govorio šta čekamo u logoru, da nas potpuno unište. Tražio je da se sa minimalnom količinom oružja 22 Razgovor sa R. Supckom 19. 4. 1987; ISI, Buhenvald, Izveštaj partijske oi'ganizacije. 23 Izjava S. Dimitrijevića data Martinu Gamulinu o delatnosti Cinottija. 153 podigne ustanak i izvrši bekstvo. Organizaeija ga je progla- sila za sabotera i antipartijskog sabotera, te ga kao takvog bojkotirala”.24 Cinoti je bio odličan teoretičar i imao je veliki uticaj ne samo među Dalmatincima već i drugima. On se nije slagao sa rukovodstvom i zbog toga što su, kako je isticao, najviše spasavani iz opasnih transporta Slovenci, a Dalma- tinci zapostavljani. U februaru mesecu 1945. godine održan je sastanak na kome su bili prisutni Supek, Koluder, V. Kovačev, Cinoti i verovatno Ferić (?). Cinoti je oštro kritikovan „zbog toga što je zagovarao razdor u kolektivu" koji je pretio potpunim rasulom. „Cinotiju smo rekli da će snositi odgovornost za sve posledice". On je dobro znao šta to znači. Znao je da se za čas možemo dogovoriti sa drugovima Nemcima i da mo- že otići na transport, pa i još gore. Posle se primirio i nije pravio probleme".25 Prema jednom svedočenju, slučaj Kaleari potpuno je ne- zavisan od slučaja Cinoti. Kaleari se u celini nije slagao sa organizacijom i kritikovao je njen rad, zbog čega je odmah bio isključen iz Komiteta. Postojali su i drugi manji sukobi, ali oni nisu imali dubljih posledica. Jedan sukob odigrao se iz- među S. Figara i njegovog šuraka Ivana Šega (možda I. Seliga). Šego je kritikovao Figara i neke nepravilnosti u kolektivu, ali to se po njega kobno završilo jer je upućen u Doru.26 Od Dalmatinaca grupi Cinoti suprotstavljao se Marin Fe- rić iz Splita. Zbog rada u kolektivu bio je marta 1945. godine kooptiran u rukovodstvo organizacije, ali po oslobođenju se doznalo da je zbog držanja u zatvoru pre zarobljavanja bio isključen iz Partije. Dalmatinci su znali za Ferićevo držanje u zatvoru, a on to nije mnogo ni krio. I sam je pričao da je za vreme istrage „popustio i priznao neke stvari". Protiv njegovog prijema u rukovodstvo energično je istupio Maric Vi- đak, a ujedno je izrazio neslaganje i izneo i niz drugih pri- medbi na stav rukovodstva.27 Strah od provale i izdaje dovodio je do detaljnih ispiti- vaja i proveravanja, ali i međusobnih najčešće neopravdanih sumnjičenja. Sasvim je razumljivo da u suviše složenim okol- 24 Arhiv CK SKJ VII-K XIII/15, str. 29. 25 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev. 24 Arhiv CK SKJ VII-K XIII/15, str. 29. 27 D. Kočič, Zapisi, V. Kovačev.

154 nostima nije uvek bilo moguće voditi idealnu kadrovsku politiku i postavljati Ijude prema njihovim sposobnostima na odgovarajuća mesta. Ovo i zbog toga što se, kao što smo videli, ni pojedini komunisti nisu snašli u logoru, dok je na drugoj strani bilo nepartijaca koji su pokazivali daleko više sna- lažljivosti.28 Tako su mnogi istaknuti internirci ostali do kraja rezervisani po pitanju izbora Emila Lihtenberga u rukovodstvo. Lihtenberg je bio metalski radnik. Rođen je i živeo je u Zagrebu, ali je kao folksdojcer jedno vreme bio član Kultur- bunda.29 U Buhenvald je deportovan januara 1944. godine iz zatvora Begunje u Sloveniji. Po odlasku Rancingera, kooptiran je u najuže rukovodstvo Jugoslovena. Po mišljenju nekih interniraca (A. Saračević), Lihtenberg nije bio posebno akti- van. Po svedočenju Saračevića i sam Kermauner je izjavio: „Nije bilo pravilno da smo kooptirali Lihtenberga u Komitet bolje bi bilo da smo uzeli Dimca, jer nije on ništa naročito”.30 Nasuprot ovim ocenama mnogi internirci su zahvaljivali Lih- tenbergu za svoje spasavanje. On je dočekivao nove transporte i pronalazio Jugoslovene, izvlačio pojedince iz transporta u opasne spoljne komande, ali imao je i dobre veze sa nemač- kim komunistima. Ipak, među Jugoslovenima u Buhenvaldu nije bilo nacionalnih sukoba bez obzira što je osim pripadnika, simpati- zera i saradnika NOP-a bilo i raznih kvislinških formacija (esesovci, ustaše, četnici). Izvesno nacionalno podvajanje je za- paženo od pojedinih interniraca. To se vidi i prema izjavama o nacionalnoj pripadnosti datim logorskoj kartoteci. Oznaku (vinkel) „J” nosili su svi državljani Kraljevine Jugoslavije, bez obzira na to što su se izjašnjavali kao Hrvati, Slovenci ili Srbi. Jugoslovensko obeležje nosili su i Hrvati i Slovenci iz Istre, Trsta i drugih krajeva koji su pre rata pripadali Italiji, mada im je u kartonima stajalo italijansko državljanstvo. Većina Jugoslovena izjasnila se po nacionalnoj pripadnosti kao Jugo- sloveni. Na drugom mestu su Hrvati, ali kao Hrvati su se iz- jašnjavali, osim većine Hrvata, skoro svi muslimani, a često i Srbi (izuzetak su Hrvati iz Dalmacije koji su se skoro isklju- čivo izjašnjavali kao Jugosloveni). Ovakvom izjašnjavanju

28 ISI, Buhenvald, Izvešlaj partijske organizacije. 29 Izjava S. Dimitrijevića. 30 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15, str. 36. 155 muslimana i Srba iz Bosne i Hereegovine nesumnjivo je do- prineo status NDH. Kao „državljani" NDH mnogi su se po- nadali određenim olakšicama u logoru. Neznatnu manjinu Ju- goslovena činili su oni što su se prema nacionalnoj pripadnosti izjasnili kao Srbi, Slovenci, Jevreji, Nemci i Cigani. Iako se nacionalnoj pripadnosti među komunistima i drugim antifašistima u logoru nije pridavala posebna važnost, mnogima je zapalo za oko to da su Slovenci u rukovodstvu kao i u logoru bili najbrojniji, a da Srbi kojih je bilo skoro koliko i Hrvata, uopšte nisu bili zastupljeni u političkom i vojnom rukovodstvu i pored toga što je u redovima Srba bilo iskusnih revolucionara, aktivnih boraca i komandanta parti- zanskih jedinica. Opravdanje za ovo delimično treba tražiti u tome što su Slovenci dobro poznavali nemački jezik i lakše se snalazili i sporazumevali od ostalih Jugoslovena. Izvesnih prebacivanja i sumnjičenja je ipak bilo. Osim Cinotija, koji je smatrao da su Slovenci favorizovani, bunili su se i Slovenci i prebacivali da nisu ravnopravno zastupljeni kad je u pitanju izvlačenje ljudi iz malog logora. „Više puta mi je nasamo o toj stvari govorio Dušan Kermauner. Neki put mi je to na- bacivao i Figar iako za Figara mogu reći da je izvršavao sve zadatke, bez obzira na nacionalnu pripadnost ljudi koje je iz- vlačio sa opasnih transporta".31 Da li je bilo nacionalnih tendencija prilikom sastavljanja prvog šireg rukovodstva Jugoslovena u vreme kada je Rancin- ger bio sekretar, zaista je teško reći, ali Supek je činio sve da otkloni nesporazume, suzbije nacionalne uskogrudnosti i da održi jedinstvo u kolektivu i organizaciji otkad je on preuzeo ulogu prvog čoveka među Jugoslovenima u Buhenvaldu. Ovo sudim i prema brojnim susretima sa bivšim internircima, koji su o Supeku bez iznimke govorili sa poštovanjem. Prema nekim svedočenjima organizacija Jugoslovena je u Rancingerovo vreme bila uska i konspirativna, zahvaljujući tome što je Ran- cinger bio veoma netaktičan, zatvoren ,,i oholog držanja”. Pod rukovodstvom Supeka, organizacija je proširila đelatnost i okupila skoro sve Jugoslovene. Supek je, prema izjavama interniraca, umeo da se približi ljudima i prosto ih je plenio. Za sve one koji su znali čime se bavi i koji su sa njim direktno kontaktirali, on je bio drug, organizator, teoretičar, go-

31 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev.

156 vornik, rukovodilac — uvažavan i poštovan. Za one koji ga nisu bolje poznavali on u logoru nije ništa radio, već je uvek držao „nekakve govore”. Ne znajući njegovu ulogu, pojedinci su izjavljivali „da je bio svugde i nigde i da nije radio u radnim komandama.* Uvek je nešto pisao i spremao „nekakve govore".32 I ovi su ipak morali priznati da je Supek bio izvan- redan govornik i odličan taktičar. Dolaskom u Buhenvald i povezivanjem sa uticajnim Jugoslovenima (Rancinger i ostali) odmah je na odgovorne zadatke postavljao ljude koje je lično dobro poznavao još iz Francuske. U januaru 1944. godine umesto Franca Dežmana postavljen je Dobrislav Radosavljević, pi- tomac Vojne akademije i student slavistike, za pisara u zat- voreničkoj pisarnici. Prethodnik Radosavljevića, Franc Dež- man, bio je ,,na zahtev Nemaca smenjen, jer je 'mnogo pričao i svuda se kretao'".33 Oko užeg rukovodstva on je zajedno sa Dušanom Kermaunerom okupio širi krug ljudi i svakom odredio đelokrug rada. U širi krug oko rukovodstva ulazili su još Vekoslav — Slavko Figar, Janez Perenič, Srećko Dimec, Alojz — Slavko Saračević. Osim ovih, postojao je i veći broj poverenika po partijskim grupama: Roman Zupanc, Boris Zi- darič, Janez Drašler, Ignac Voljč.34 Pripreme za organizovanje vojnih grupa počele su istovremeno sa stvaranjem partijske organizacije. Pošto je u bloku broj 40 bilo najviše Jugoslovena, Rancinger je odredio Figara za „starešinu bloka" i zadužio ga da među najboljim i najpoverljivijim inlernircima organizuje vojne grupe. Figaru je za ovaj posao uskoro dodeljen Nikola čečura. Oni su dobili uputstvo da u svakoj grupi mora biti po 4 internirca. Tako su * Supek je radio u radnoj komandi DAW, a posle bombardovanja štrumpfštopferaj (Strumpfstopferei) gde su se krpile i ušivale sla- niarice i ćebad. Od Jugoslovena su u toj komandi radili V. Kovačev, Intihar i ioš jedan mladi Slovenac. 32 Arhiv CK SKJ, VII-K XIII/15, str. 33. 33 Prema izjavama Supeka i D. Radosavljevića; Pi'ema izveštaju Kontrolne komisijc CK SKJ, Dežman je po oslobođenju logora pobegao u Austriju gde i danas živi, jer nikada nije saznao razloge svoga smenjivanja. 34 Arhiv CK SKJ VII-K XIII/15, str. 25; Zbornik Buchemvald, str. 95. Rancinger kao poverenike navodi: Dušan Kermauner, Slavko Sa- račević, Janez Drašler, Adolf Tavčar, Roman Zupanc, Rudi Supek, Emil Lihtenbei'g, Aziz Koluder i Marijan Kaleari; Supek kaže da je broj poverenika bio znatno veći od onoga što je navedeno u izveštaju Kontrolne komisije CK SKJ. 157 uspeli da u bloku 40 formiraju 5 vojnih grupa jugoslovenskih interniraea. Figar je zatim dobio nalog da oformi vojne grupe i u bloku 34, ali s obzirom na manji broj Jugoslovena u ovom bloku je uspeo organizovati samo jednu grupu.35 Ovaj posao nije tekao ni brzo ni lako i završen je po Rancingerovom odlasku. Dolaskom grupe Crnogoraca (Vido Popović, Vasilije Bokan i dr.) olakšano je formiranje vojnih grupa, jer su ovi, a i mnogi drugi Jugosloveni, bili organizovani u prethodnim logorima i zatvorima. Izuzetan doprinos radu organizacije i organizovanju vojnih grupa dali su Vasilije Kovačev, borac iz Vojvodine i Sergije Dimitrijević, predratni komunista. Osim vođa 5 vojnih grupa iz bloka 40 i njihovih „komandira" (Janez Drašler, Boris Zidarič, Vlastimir Stojanović, Sredoje Šijačić i Vasilije Bokan) i u bloku 34 (Maks Chrobat iz Trsta),36 u vojnoj organizaciji su se istakli: Jože Lenarčić, Dušan Koko- tović, Ivan Juraga, Đuro Mazarak, Branko Milanović, Josip Lukas, Đuro Vukelić, Slavko Rizoniko, Vinko Grubelić, Ante Mogić, Milan Pivac, Dušan Kuševija, Zvonimir Snoj, Marjan Trontelj, Alojz Tavčar, Mate Šižgorić, Đorđe Purlija, Zvonimir Hanzelj, Radivoje Đokić, Ante Kuzmanić-Kurta, Zarija Mar- ković, V. Kovačev, Tono Čolić, Nikola čečura i Lazar Rusov. S. Rizoniko, osim nekih imena koje sam već pomenuo, navodi da su se u vojnoj organizaciji iz Crne Gore istakli još i sledeći internirci: Savo Radonjić, Stevo Rašović, Tomo Bulatović i braća Vojvodići.37 Na navedenom spisku članova vojne organizacije su samo poznata imena, ali u okviru 16 vojničkih grupa bilo je organizovano mnogo više jugoslovenskih interniraca. Skoro sve grupe Jugoslovena brojale su 4—5 članova. Ruko- vodstvo je neprestano vršilo selekciju u svakoj grupi i uvek bi fizički i moralno jača, nova ličnost potiskivala bolesnog i iznemoglog. Najistaknutiji su opet uzimani za posebne zadatke. To su verovatno bili odabrani članovi koji su ušli u udarne grupe. Grupe je danas teško rekonstruisati, ali se zna da su

35 „Večer" — Maribor, 10. i 11. 2. 1983. 36 Zbornik Buchenwald (S. Figar), str. 99; „Večer" — Maribor od 12. 2. 1983. J. Rancinger navodi ista imena, istim redom. 37 Zatvori i logori u Boki kotorskoj i Bokelji u zatvorima i logorima van Boke 1941—1945 (S. Rizoniko, U italijanskim zatvorima i logoru Buhenvald, str. 549—566) — Zbornik radova sa naučnog skupa održanog u Herceg Novom 20. i 21. decembra 1985, Titograd 1987, str. 562.

158 udarnu grupu Jugoslovena sigurno činili: Radivoje Đokić, Ante Kuzmanić-Kurta, Ivo Juraga i Branko Milanović.* Iz grupe od 16 Crnogoraca, partizana, koja je organizovana i došla u Buhenvald (Vido Popović, Rudi Debijađi i drugi) formirana je vojna grupa u koju su ušli: Vido Popović, To- maš Mirković, Zarija Marković i Nikola Popović. Zarija Mar- ković je odmah uzet u grupu ,,za posebne zadatke". Tomaš Mirković je umro pre oslobođenja, tako da je grupa ostala sa 2 člana. Rudi Debijađi pripao je drugoj vojnoj grupi. Iz natpisa J. Komata saznajemo o jednoj vojnoj grupi, koju su sačinjavali: Jože Komat, Đorđe Purlija iz Virpazara, Nikola čečura i „neki Branko iz Beograda".38 Neke vojne grupe su proizišle iz partijskih ćelija. Po pri- čanju Vasilija Kovačeva kod njega je došao Aziz Koluder i rekao da će se kod njih u blcku formirati „teoretska grupa" u kojoj će biti samo članovi Partije i kandidati za KP. Tu grupu su činili: V. Kovačev kao rukovodilac, Dušan Kokotović, Slavko Rizoniko, Vinko Grubelić (?) i Đuro Mazarak. Po inst- rukcijama Koludera Kovačev je ovoj grupi držao predavanja. Obrađivane su teorijske teme, ali glavni zadatak se sastojao u psihološkoj pripremi za slučaj da se esesovci odluče za likvidaciju logora. Takođe su se redovno prenosile vesti sa frontova i uopšte o političkoj situaciji. „Tek krajem februara formirane su neke vojne grupe". Za rukovodioca jedne vojne grupe bio je postavljen Rudi Debijađi, ali on je uskoro postao po- litički rukovodilac u bl. 39, a za komanclira vojne grupe postavljen je, opet na predlog A. Koludera, Vasilije Kovačev.39 Još neke grupe uspeli smo delimično rekonstruisati, a u njihov sastav su ulazili: Marjan Trontelj i Adam Fučak. Dru- goj grupi su pripadali: Tono Čolić i Ranko Ranić kao rukovodilac. Dve grupe u punom sastavu činili su: Voja Živković, kao rukovodilac, Adam Cvetić, Milovan Borisavljević, Bojan Hu-

* Vlasta Stojanović tvrdi da su u udarnu grupu ušli: Ivo Ju- raga, Stevo Plavšić, Đuro Vukelić, Zvonimir Hanzelj, Dušan Kokoto- vić, Branko Milanović, Ernest Lotrič i Vlastimir Stojanović. 38 Zbornik Buchemvald (K. Jože, V KP sem hil sprejet v tabo- rišču, str. 183—185), str. 184. 39 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev.

159 dina, Ljubiša Živković-Luj, Dragoljub Stanojević-Vasa, Dragan Ivanović-Vrabae, Ljubodrag Mokranjac i jedan Ciganin.40 Jugosloveni su, s obzirom na njihov broj u logoru, bili većinom obuhvaćeni vojnom skoro kao i ekonomskom organizacijom, o čemu govori i broj od 16 vojnih grupa. Međutim, zbog mera predostrožnosti mnogi internirci pa ni pojedini poverenici nisu ni znali da su članovi vojne organizacije. Neki su znali, a drugi su samo naslućivali o postojanju neke organizacije i svega su postali svesni tek posle oslobođenja. Na- ravno, jasno je bilo da se ljudi pripremaju za svaku eventual- nost i opasnosti koje su postajale sve veće kako se rat bližio kraju. A. Cvetić, R. Đokić i drugi tvrde da ih je pripremao za predstojeće događaje Bojan Hudina, a sam Hudina kaže da on sa vojnom organizacijom nije imao nikakve veze. Hudina je kao poverenik prenosio vesti pojedinim vojnim grupama i tako ih pripremao i hrabrio, ali ni sam nije znao da je reč o vojnim grupama. Posle oslobođenja logora Jugosloveni su formirali vojnu formaciju jačine jednog bataljona u koju su ušli ljudi koji su dotle bili u spoljnim komandama, naročito omladinci, pa su kasnije učešće u ovoj formaciji poistovetili sa vojnom organizacijom koja je postojala pre 11. aprila 1945.

40 D. Kočić, Zapisi, D. Stanojević.

160 OSLOBOĐENJE LOGORA

Međunarodni logorski komitet je već krajem 1944. godine zahvaljujući dobro organizovanoj i razgranatoj obaveš- tajnoj službi i stalnim praćenjem radio-vesti imao jasnu sliku o liniji savezničkih frontova. Dolasci masovnih transporta ta- kođe su ukazivali na to da je „nepobedivi" Treći Rajh u rasu- lu i da su mu odbrojani dani. Sasvim logično pretpostavljalo se da će nacisti nastojati da uklone tragove svojih zločina i da se ceo logor nalazi u smrtnoj opasnosti. Poslednjih 10 dana svaki iole svestan internirac imao je na umu samo jedno — učiniti sve da se izbegne odlazak na transport jer je svima bilo jasno da su transporti koji su odlazili zadnjih dana iz logora određeni za likvidaciju. MLK je računao već tada da će logor»biti evakuisan i od početka aprila skoro neprestano je zasedao. Evakuaciji se trebalo suprotstaviti na svaki na- čin, ali sada se povela rasprava o primeni plana za odbranu ili napad. Od osnivanja MLK i vojne organizacije pa do aprila 1945. godine, nikada nije dolazilo do razilaženja ni po kojem pitanju i sve se odvijalo u puno j saglasnosti predstavnika svih nacija zastupljenih u MLK. Međutim, zbog novonasta- le situacije 2. aprila sastali su se predstavnici pojedinih nacija u MLK kako bi se donela sudbonosna odluka o vojnoj akciji. Tom prilikom došlo je do prvih nesuglasica, jer su se sovjetski i francuski predstavnik zalagali za ustanak, nasuprot predstavnicima ostalih nacija, koji su i dalje bili za pasivan otpor protiveći se svakoj akciji. Jugoslovenski predstavnik nije bio pozvan na ovo zasedanje, te je rukovodstvo jugoslovenske organizacije tom prilikom svoj glas predalo sovjetskom pred- stavniku.1 Dakle, i jugoslovensko rukovodstvo je smatralo da su nastali uslovi za oružanu akciju i da prvi pokušaj nasil- 1 ISI, Buhenvald, Izveštcij o radu partijske organizacije.

161 ne evakuaeije t'reba iskoristiti za takvu akciju. Mišljenje ve- ćine, koje se od početka poštovalo i posebno stav nemačkog partijskog vođstva, uticalo je na to da se i dalje čeka. Prista- lice pasivnog otpora pravdale su svoje gledište time da u logoru ima 5.000 invalida i bolesnika, koji bi u slučaju ustanka i proboja izvan logorskog kruga bili ostavljeni na milost i nemilost SS-a.2 Napetost u logoru rasla je iz dana u dan, iz časa u čas. Rat nerava se pojačavao. Nervoza se osećala i u redovima esesovaca. Posada logora se skoro sva izmenila poslednjih meseci. Na front su upućivani iskusni esesovci, a za posadu logora regrutovani su često „trećepozivci” i deca, a znatan deo logorskog garnizona činili su Ukrajinci, Vlasovci, ustaše, folks- dojčeri iz raznih zemalja koji su se već demoralisali i izgubili nadu u obećano carstvo, kao i pripadnici drugih kvislinških formacija i raznih slugu iz okupiranih zemalja. Pojedinci su regrutovani i među logorašima, kako u formaciju Dirlevanger tako i u Rezervni SS bataljon u logoru (SS Ersatz Bataillon 13 Loeben). Među dobrovoljeima regrutovanim u ove formacije našli su se i Jugosloveni. Tako su bivši esesovci Avdo Mos- tarac i Amir Polimac pripadnici 13. (Handžar) SS divizijc 4. aprila regrutovani u rezervni bataljon: „Polimac Amir, uhap- šen 28. 9. 1944. u Sarajevu, 21. 11. 44. odveden u Buhenvald od Gericht des Gen. Kdo V SS Gebirges Korps, oslobođen 4. 4. 1945. po naređenju SS pol. gericht Kassel i stavljen na raspoloženje SS Ere. Bat (Ersatz Batailon) 13 Loeben”.3 MLK je zauzeo stav da internirci ne treba da stupaju u te formacije, pa mu je između ostalih zadataka poslednjih dana bio cilj da se spreči regrutovanje interniraca u te jedinice. Prema logorskoj statistici početkom aprila 1945. godine KL Buhenvald je imao ukupno 80.500 interniraca od čega je u spoljnim komandama bilo 48.000. Uslovi u samom Buhen- valdu su zbog dolaska transporta iz drugih logora postali nesnošljivi, naročito u malom logoru. Neizvesnost i napetost su rasle kako kod interniraca tako i kod esesovaca. Koman- dant logora Pister je pojačao Ui napetost govorom održanim 3. aprila u bivšoj bioskopskoj sali, pred trupom za spasava-

2 D. Kočić, Zapisi, S. Šijačić. 3 Crveni krst Jugoslavije, Kartoteka Buhenvald.

162 nje i raščišćavanje ruševina (Bergungstrupp) koja je po na- ređenju SS logorskog vođstva bila sastavljena isključivo od Nemaca, starih zatočenika i brojala je oko 800 ljudi.4 Pister je rekao da mu je poznato da se u logoru ili u njegovoj okolini nalazi radio-predajnik preko kojeg su internirci — stranci tra- žili od saveznika oružje da bi uništiJi nemačke internirce. Al

6 Bericht cles ILK, str. 163; ISI, Buhenvalđ, Dnevnik Carolusa, str. 3.

164 Vođstvo vojne organizaeije interniraca od tada je neprestano zaseđalo i bilo u stanju pripravnosti. Procenjivalo se da će esesovci, kad se i sami nađu u opasnosti, izvršiti masakr u logoru i brzo sc povući. Po saznanju obaveštajne služ- be, glavna vest 6. aprila je bila da su se američki padobranci spustili u okolini Erfurta. Prethodnog dana preko zvučnika je upućen poziv 46-orici istaknutih interniraca da se jave u 8 časova 6. aprila na Šild 3 (Schild 3). Među njima, osim već po- menutih Siverta, E. Busea i još nekih značajnijih funkcionera, nije bilo najistaknutijih ljudi iz MLK niti iz nacionalnih sekcija. Listu je sastavio doušnik Gestapoa Valter Duda (Walter Duda)7 i ti ljudi su prema njegovoj proceni bili glavne kolo- vođe u logoru. U određeno vreme pojavio se samo jedan čo- vek, francuski fabrikant Bloli (Bloch), a ostali su prethodne noći bili „sakriveni na sigurnom mestu". Raportfirer je naredio da na kapiju dođe kapo zatvoreničke pisarnice sa listom 46-orice interniraca ali, s obzirom da se i on nalazio na listi, nije se pojavio na kapiji. Sirene su sve do 11,30 časova najav- ljivale vazdušni napad pa je u logoru bilo izvesno zatišje. Posle toga, starešinama blokova naređeno je da pretraže ceo logor i pronađu pozvane internirce. Kako je i ova akcija bila bezuspešna, u 18 časova je objavljeno da će logor biti evakuisan i da starešine blokova naprave spiskove Ijudi sposob- nih za marš. MLK i vođstvo vojne organizacije ocenili su da je logor u opasnosti te su uputili poziv za pomoć savezničkim armi- jam a na ruskom, nemačkom i engleskom jeziku: ,,SOS! Ovde logor Buhenvald. SS počinje masovnu evakuaciju i likvidaciju. Najhitnije potrebna neodložna pomoć".8 Ubrzo je stigla depeša

7 Bitchemvald, Dok. u. Ber., str. 550 i 558—559, Duđa je došao iz Sahsenhauzena. 8 Bericht des ILK, str. 165. Na nemačkom jeziku poziv glasi: ,,S O S! Hier Lager Buchenvvald. SS beginnt mit Massenevakuierungen ind Liquidirungen. Sofortige Hilfe dringend notvvendig!". U opširnom izveštaju od Carolusa „21.000 zatočenika oslobođeno", nigde se ne pominje poziv za pomoć Saveznicima. Sve do ovoga mesta izveštaj MLK u Bericht des ILK, doslovno je prepisivao Carolusa; U Buchenvvald Dok. u. Ber., str. 562. ista depeša glasi: ,,An die Alliierten. An dic Ar- mee des Generals Patton. Hier Konzentrationslager Buchenvvald! SOS! Wier bitten um Hilfe. Man vvill uns evakuiren. Die SS vvill uns ver- nichten”. Tekst depeše sastavili su V. Bartel i H. Kun, a u etar je otpremio, prema ovom izvoru, Oto Dambaher (Otto Dambacher), dok

165 sa odgovorom na nemačkom i engleskom jeziku koju je dešif- rovao Rus Damazin: ,,KL Buhenvald. Izdržati. Hitamo vam u pomoč. Štab Treće armije”.9 U logor je SS uprava uputila nekoliko grupa esesovaca pod komandom dvojice SS oficira, sa ciljem da pripreme evakuaciju 10.000 ljudi za naredni dan (7. april). Među internircima je vladala panika i izgleđaio je da su sve njihove nade pokopane. Željno očekivani i najavljivani oslobodioci nisu stigli ni u subotu 7. aprila. Saveznička eskadrila je i ovog dana prele- tela preko logora, ali to nije poremetilo namere SS-a. I za vreme ove noćne hajke, žrtve su bili većinom Jevreji. Koman- dant Pister je još uvek uveravao logorsko vođstvo interniraca da nije reč o evakuaciji niti će evakuacije biti, već da ima naređenje da pošalje na transport samo neke radne komande. U isto vreme iz Buhenvalda je na železničku stanicu u Vajmar pešice upućeno 3.000 izmoždenih Jevreja od kojih je njih 40 platilo glavom na kratkoj relaciji od Buhenvalda do Vajmara. Posle transporta Jevreja upućen je u Lajtmeric (Leitmeritz) transport od 1.500 interniraca, a 4.500 interniraca evakuisano je pod izgovorom da su to zatočenici iz spoljne komande S III Ordruf i da im je Buhenvald samo prolazna stanica. Artilje- rijska kanonada sa zapadnog pravca mogla se već sasvim jasno čuti u logoru što je preostalim internircima ulivalo nadu da će preživeti poslednje dane pakla. Avijacija je i dalje nad- letala logor kad se pronela vest da su američke trupe zauzele Kalu (Kahla). Američke tenkovske prethodnice nalazile su se 35 km severoistočno od Erfurta. Izvanrednim obaveštajcima MLK zaista ništa nije moglo promaći. Neko je od jednog esesovca čuo da će sutradan (u nedelju) 4.500 interniraca biti upućeno na rad, a da će ostali biti predati Amerikancima. Ova vesl je ulivala optimizam, ali naveče je došla nova pretnja preko razglasne stanice, da će svaki internirac koji bude zatečen na ulicama logora, posle 20,30 časova, biti ubijen bez ikakvog upozorenja. Pomno pra- teći svaku promenu kod SS-a, obaveštajci su zapazili da je svi drugi navode da su to bili Rusi Damazin i jedan ratni zarobljenik — Dok. u. Ber., str. 562. 9 Buchemvald, Dok. u. Ber., str. 563. Tekst na nemačkom jeziku glasi: ,,KZ Bu. Aushalten. Wir eilen Euch zu Hilfe. Stab der III Ar- mee”.

166 noć između subote i nedelje (7/8. aprila) bila poslednja noć na- cističkog orgijanja. Ohrabreni vestima da je u blizini organizovana nova odbrambena linija koja će zaustaviti američko nadiranje, okoreli nacisti su se okupili u kući prvog logorskog vođe Maksa Šoberta da to proslave. Orgijanju nije bilo kraja. Jutarnja vazdušna uzbuna počela je u nedelju 8. aprila u 9 časova. Panika od vazdušnog napada hvatala je i zatoče- nike zbog straha da saveznici greškom ne pogode njihove barake. U 11 časova na kapiju su pozvane starešine blokova gde im je prvi iogorski vođa saopštio: „Gospodo, mi moramo ići. Do 12 časova logor rnora biti prazan”.10 Ovo je bio grom iz vedra neba za ceo logor, ali udarcu ipak nisu podlegli naj- prisebniji ljudi iz MLK. Iako je 39.000 zatočenika imalo spa- kovane stvari, vođstvo interniraca istupilo je sa parolom: „Amerikanci su samo 12 km od Vajmara" ... ,,Mi ne idemo”.11 Raportfirer je preko razglasne stanice pozivao logorske sta- rešine da internirce okupe na zbornom mestu, ali njegovom pozivu niko se nije odazivao. Napetost je dostigla vrhunac kad je automobil komandanta Pistera ušao u logor. Sam Pister je upao u blok 14 u kome su stanovali većinom Francuzi i raz- jareno upitao starešinu bloka zašto ne vodi svoje ljude na zborno mesto. Sa puno prisebnosti starešina bloka, nemački komunista, odgovorio je da se zatočenici plaše evakuacije, jer su svi putevi i pruge ugroženi napadima niskoletećih aviona i da ceo dan nisu dobili ništa za jelo. Na to je Pister rekao da će se pobrinuti da se hrana odmah podeli i sam je hteo da sprovede evakuaciju. Izveo je dvojicu Francuza na ulicu i naredio im da tu stoje. Potom je izveo još dvojicu, ali na ulici više nije bilo nikoga. Komandant je odustao od daljeg izvo- đenja interniraca i naredio da se podcli hrana, a u 14 časova da svi budu spremni za evakuaciju, ili će on upotrebiti i druga sredstva. Kako u predviđenom roku nije bilo nikoga na zbornom mestu u logor su ušle SS jedinice, zauzele zborno mesto i po- stavile mitraljeze prema barakama. Ta prva grupa bila je u stanju pripravnosti na tom mestu, dok je druga grupa, u kojoj su bili vođe blokova (blokfireri), išla sa pištoljima i ba-

10 Bericht cles ILK, str. 166; ISI, Buhenvalđ, Dnevnik Carohisa, str. 5. 11 Ibid. 167 tinama od barake do barake i izbaeivala internirce za transport. Ukupno jc, kako se računa, bilo 150 SS-ovaca. Za samo sat vremena kroz glavnu logorsku kapiju prisilno je izvedeno 9.600 ljudi od kojih je približno polovina upućena ka želez- ničkoj stanici u Vajmaru, a ostali su čekali u krugu fabrike DAW. Sluge u crnim uniformama — Ukrajinci dobile su još jednu priliku da se istaknu u batinanju nemoćnih. Dokaziva- nje pred SS-om nije im više bilo potrebno jer su videli svoj kraj, ali još jedno takmičenje sa njima bilo je poslednja prilika da utole svoju sadističku žeđ. MLK je 8. aprila naredio da se pređe u stanje uzbune br. 3, ali kad je prošla neposredna opasnost po opstanak logora naveče je vraćeno na uzbunu br. 2. Sve nade su polagane u dolazak saveznika jer su eksplozije granata ostavljale utisak da su njihove armije u neposrednoj blizini logora. Ame- ričke prethodnice su zaista u to vreme bile u blizini. Tokom 9. aprila u dva navrata je sirenama oglašavana vazdušna uzbuna, ali nad logorom nije bilo aviona. MLK je procenjivao da logoru preti sve veća opasnost i da su, kako vreme više odmiče, njihove šanse sve manje. Međutim, ni da- Ije se nisu preduzimali nikakvi koraci već su se izdavala na- ređenja da se strpljivo čeka, a za slučaj oštrijih mera od strane SS-a da se primeni bojkol. Posle 16 časova vođe blokova su sa psima ušle u logor i izveli 4.800 interniraca raznih nacija. Posle ovog transporta u logoru je ostalo još oko 30.000 interniraca. Malo optimizma unelo je šest američkih aviona koji su mitraljezima tukli ciljeve na istočnim padinama Etersber- ga. Ovoga puta njihov dolazak nisu najavile sirene. Verovalo se da sada američko vazduhoplovstvo drži pod kontrolom ceo logor i da dalja evakuacija nije moguća.12 Sutradan, 10. aprila već li 7,30 časova logor su nadletali avioni ali radost je kratko trajala. U 9 časova pozvani su logorski starešina i starešina bloka 1 kod vođe raporta koji im je saopštio da će logor tokom dana biti evakuisan. U 11 časova će poći specijalni transport sa ruskim ratnim zarobljenicima, a posle će na svaka dva časa odlaziti transporti od po 4.000 interniraca. Ova pretnja se počela i ostvarivati, jer je posle dva časa odugovlačenja krenuo prvi transport. „Drugovi Crve- ne armije (oko 800 ljudi) formirali s l i se i odmarširali l i pri-

12 ISI, Buhenvalđ, Duevnik Carolusa; Bericht des ILK, str. 163.

168 mernom redu. Oni su na putu trebali da prvi probiju led. Svima je rečeno da na putu treba iskoristiti prvu priliku i ras- turiti transport. Sa svakim transportom su trebale da pođu vojne grupe, već duže vremena u logoru pripremane ilegalnim radom. Njihov cilj je bio da usput unište stražu i da oslobode transport. Dok su ruski ratni zarobljenici polazili pod izuzetno jakom stražom sa zapada, iz pravca Erfurta artiljerijska vatra ili borba tenkova čula se tako snažno kao nikada do sada. Tenkovi Treče američke armije spremali su se za odlu- čujući prodor ka Vajmaru”.11 MLK je navodno pozvao internirce da se dobrovoljno jave za evakuaciju, što su prvi učinili Rusi, ratni zarobljenici. Kad je taj kontingent Rusa krenuo, internirci su sa krova skladišta (efektenkamere) posmatrali njihov odlazak. Po svedočenju očevidaca Rusi su odmah na izlasku iz šireg logorskog kruga počeli davati otpor i bežati po obližnjoj šumi, ali borba je bila neravnopravna i ceo transport je masakriran.14 Po odlasku crvenoarmejaca krenLili su i dmgi transporti l i kojima su večinom bili Česi i Poljaci. Bilo je i pripadnika drugih nacija koji su se sami javljali za transport, jer se ra- čunalo da če sa poslednjim transportima poći SS logorsko vođstvo, a sa njima i elitne SS trupe. U prvim transportima su išli rezervisti, bez večeg iskustva, pa je postojala veča mo- gLičnost da se internirci osiobode. Iako su njihove pretpostav- ke bile logične, ipak su se oni što s l i dobrovoljno krenuli prevarili, jer je po odlaskLi 9.280 interniraca toga dana obustav- Ijena dalja evakuacija. Evakuacija je obustavljena po naređe- nju H. Himlera, koji je iza leda svoga gospodara počeo igrati igru sračunatLi radi sopstvenog spasavanja.15 U logor je naveče došao transport iz spoljne komande Bilroda (Billroda) od 487

13 ISI, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 7; Bericht des ILK, str. 163—164. 14 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev. 15 E. Čalić, Himmler i njegovo carslvo, str. 310. „10. travnja. Izdajući naredenje da se obustavi evakuacija zatočenika iz Buchen- \valda, Himmler nije nipošto postupao prema svojim osjećajima. On se naprosto bojao da više neće moći nastaviti svoju sitnu igru, to će reći prebacivati svu odgovornost na Ribbentropa i Kaltenbrunnera. 28.000 zatočenika iz Buchemvalda već je bilo na putu kad je Himmler, na prosvjeđovanje Musyjevog sina, koji je u skladu s odlukom iz spo- razuma tražio da se logor preda Crvenom križu, opozvao svoje na- ređenje o evakuaciji”.

169 interniraca, a u toku noći još 425 interniraca iz komande Ni- deroršel (Niederorschel). Poslednja noć je bila noć jeze. Rasplet se očekivao sle- dećeg dana, ali malo ko je verovao u oslobođenje. Ceo logor je osluškivao te noći, niko nije spavao. Više od 40.000 ušiju pretvorilo se u jedno uvo, jače od bilo kakvog elektronskog prisluškivača. Oko 21 čas čuo se marševski korak nedaleko od glavne kapije i kroz logor je prostrujao neopisivi strah: ,,0ni dolaze". Ali, na veliku sreću oni su odlazili ,,jer je Treća američka armija bila tako blizu da je artiljerijskom vatrom svakog časa mogla obasuti SS postrojenja u Buhenvaldu".16 Osvanula je spasonosna sreda 11. aprila 1945. u Buhen- valdu. Zebnja je i dalje pritiskala neispavanu logorsku masu, jer se ništa nije čulo ni dešavalo. Tek u 9,30 časova omrznuti glas vođe raporta Hofšultea oglasio se preko mikrofona. Tra- žio je da na kapiju dođc frizer komandanta Pistera.17 Već oko 10 časova internirci su sa trećeg sprata Efektenkamere videli američke tenkove kako napreduju u severoistočnom pravcu. Oko pola jedanaest posle snažnog zavijanja sirene Pister je pozvao logorskog starešinu i još jednog nemačkog antifašistu i rekao im: „Poznato mi je da su stranci morali priznati da je od promene logorskog vođstva u KL Buhenvald stanje postalo znatno bolje. Ja vam predajem logor, ali dajte mi časnu reč da ovo nećete objaviti pre nego što Amerikanci dođu u logor, kako ne bi došlo do panike. Sa moje strane neće vam se ništa desiti”.18 Ni posle ovoga ništa se nije izmenilo, jer su i dalje na svome mestu bile straže na kulama kao i ceo stra- žarski lanac. MLK je bio sumnjičav prema ovoj komandanto- voj preteranoj brizi za sudbinu interniraca i nisu je ni uzi- mali za ozbiljno. U logoru se već bilo saznalo da je samo nekoliko časova pre toga komandant tražio da sa obližnjeg aerodroma Nora (Nohra) uzleti bombarder da bombarduje logor i da tako ostane dosledan Himlerovoj zapovesti da se logori lik- 16 ISI, Buhenvalđ, Dnevnik Carolusa, str. 8, Berichl đes ILK, str. 169. 17 U Dnevniku Carolusa stoji: „Tada je raport vođa Hofschulte, jedna tipična fašistička prljava svinja poz.vao na kapiju frizera Aloisa, jednog jugoslovenskog druga”. ISI, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 8; U Bericht des ILK, str. 170 stoji: „Tek u 9,30 časova zvao je vođa raporta Hofšulte frizera na kapiju”. 18 ISI, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 8; Bericht des ILK, str. 170. 170 vidiraju. Kako mu je komandant aerodroma saopštio da nema bombardera, Pister je tražio niskoleteće avione kako bi bar spalili barake. Ni ovoj njegovoj molbi nije udovoljeno, jednostavno zato što na Nori nije bilo nikakvih aviona, pa je Pis- ter savetovao da se na logor bace bombe sa gasom. Internirei su to zaključili po tome što je SS posada logora dobila gas- maske. Nameru SS osujetio je munjeviti prodor Treće američke armije, pa je u 11,4.5 časova počela da zavija specijalna sirena o kojoj su pojedini internirci i MLK već znali. Naime, ova sirena je imala prodorniji zvuk od obične i u Buhenvaldu je upotrebljena samo tad prvi i poslednji put, a njenim oglaša- vanjem davalo se do znanja pripadnicima SS-a da se neprija- telj nalazi u neposrednoj blizini. Po oglašavanju ove sirene logor je napustio komandant Pister sa celokupnom komorom sa dragocenostima, a među esesovcima unutar logorskog kruga nastupila je panika. Verovatno im je laknulo kad je vođa raporta Hofšulte u 12,10 časova preko mikrofona objavio: „Svi pripadnici SS-a odmah iz logora!” O poslednjim časovima pred oslobođenje teško je govoriti, pogotovo zbog tendencioznog isticanja lične uloge pojedinaca po kojima ispada da su internirci jurišali na glavnu kapiju i stražarske kule i da su odigrali odlučujuću ulogu, a da je sporedna uloga pripala Trećoj američkoj armiji. Dnevnik pomenutog Carolusa učinio mi se kao najautentičnije svedo- čanstvo, te pokušajmo da, oslanjajući se na njega, prikažemo zbivanja u tim dramatičnim trenucima. ,,U 14 časova američke predhodnice pucale su već u odbrambena gnezda SS prema selu Hotelštedt, koje se nalazi 1 km od logora. Posmatrali smo sve što se moglo videti sa naše visine. Vazduh je već podrhtavao od buke tenkovskih motora. Iznenada u 14,55 časova neko je povikao: ‘Stražari, odrnah sa kula!', oni su se povukli sa ustezanjem. Isto tako su nestali i stražari raspoređeni na prostoru između kula. Dva ruska esesovca povukla su se u šumu, dalje od vatrene linije. Jedan ruski internirac je od njih zatražio da polože oružje, što su oni odmah učinili, bez dvoumljenja. Posle kraćeg mitraljeskog duela, dva minuta pre šesnaest časova prošli su prvi američki tcnkovi putem SS bolnica — Hotelštedt prodrli u prostor komandanture i produžili napredovanje prema Vajmaru. Isto- 171 vrcmeno sa pojavom prvih tenkova prešle su naše jeđinice u napad. Nekoliko odlučnih nemačkih komunista, među kojima i prvi logorski starešina, osvojili su ulazna vrata [glavna kapija] gde je jedan teško naoružan esesovac držao stražu.19 On je odmah bio razoružan. Drugovi iz logorske zaštite popeli su se na kulu br. 1 i razmontirali puškomitraljez koji je bio tamo. Prve ručne granate, pancerfausti i puškomitraljez bili su tako zaplenjeni. U međuvremenu su druge vojne grupe na više mesta prosekle žicu, popele se na kule i očistile ih od oruž- ja ... U 15,50 istorijski trenutak, zalepršala se bela zastava20 na kuli br. 1 koja je bila poznata svakom zatočeniku. Pošto je kapija br. 3 pored kantine bila otvorena, počeo je i juriš na kasarne i traženje sakrivenih fašista. Zaplenjene su stotine pušaka i podeljene vojnim grupama. Bez zadržavanja je po- čelo sistematsko čišćenje celog SS područja i magacina oruž- ja. Vladalo je oduševljenje. Svi su želeli da iziđu, svako želi oružje, da bi se osvetio za pretrpljena mučenja. Naređenje logorskog starešine da svi internirci koji nisu dobili neki zadatak ostanu u svojim blokovima, niko nije slušao. Jedan nemački internirac — komunista, koji je u zato- čeništvu proveo punih 12 godina, koji je govorio engleski pozdravio je prvih sedam američkih oklopnih izviđačkih vozila koja su se probila i pokazao im dalje put. Kad je ova izvidnica pro- šla, naišao je gro američkih snaga. Bez prekida, puna tri časa išli su tenkovi jedan za drugim ovim istim putem. Za njima je išla artiljerija, a na kraju motorizovana pešadija. Nijedan jedini vojnik Treće armije nije morao da ide pešice”.21 Pogledajmo kako poslednji dan u logoru opisuju jugoslovenski internirci: „Nešto posle 12 časova dato je naređenje našim jedinicama da zauzmu položaje. Osim naših vojnih jedinica niko se nije smeo kretati u logoru. U 14,30 našim jedinicama je razdeljeno oružje. U 15 časova počeo je napad.

19 Na ovome mestu tekst u Bericht cles ILK (str. 171—172) znatno se razlikuje i glasi: ,,Na pet-šest mesta ograda je bila rastrgana. Pucalo se u blizini. Preko apelplaca se razmilela jedna oružana grupa. Na čelu joj je bio logorski starešina Aiden (Hans Eiden)''. Verovatno su u ovoj grupi bili i Jugosloveni R. Đokić, B. Milanović, I. Jui'aga i drugi. 20 U Bericht cles ILK, str. 172, stoji da je zastava istaknuta u 15,15 časova. 21 ISI, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 9—10.

172 Jedna franeuska jedinica i dve jugoslovenske udarne koje su predvodili Đ. Nikolić* i R. Đokić** (borci: I. Juraga, B. Mila- nović, A. Kuzmanić, V. Stojanović, Đ. Mazarak i D. Kokoto- vić) oslobađaju glavni ulaz logora. Na drugim mestima naše grupe koje su među ostalim vodili V. Bokan i V. Popović***, V. Kovačević, V. Figar i dr. seku žičanu ogradu, izlaze izvan logora i kreću po dogovoru ka kasarnama SS. . . . Zarob- ljavamo 250 esesovaca koje zatvaramo u logor u baraku 17”.22 „Dana 11. aprila su se prve tenkovske kolone Američke armije približavale logoru. U 14,30 je upućeno u logor nekoliko hitaca sa jedne od severnih stražarskih kula. Vođstvo vojne organizacije je u tom trenutku izdalo naređenje za napad na logorsku ogradu i stražarske kule. Naređenje je izvršeno, SS razoružani i logor oslobođen. Borci su do noći zarobili oko 120 esesovaca i zatvorili ih u blok br. 17".23 „Poslednjih dana logoraši su bili na stalnom oprezu, jer smrt ili sloboda mogli su se pojaviti svakoga trenutka. Onda se čuo tutanj tenkova. Pojavili su se saveznički avioni. Izvršen je juriš na kapiju logora".24 .. . „Jednoga dana trebalo je evakuisati logor kao cjelinu. Tada je došlo do bombardovanja. To smo iskoristili za napad. Izvršili smo napad na stražare i oslobodili logor. Bilo je to 11. aprila 1945. godine, prije nego što je došla ame- rička pješadija. U tim borbama zarobJjen je priličan broj Njemaca. Ja sam, prema ranijem rasporcdu koji je napravio

* Autor teksta. ** Vid. D. Kočić Zapisi, R. Đokić. *** Vid. D. Kočić Zapisi, Vido Popović i Vasilije Bokan. 22 Otpor u žicama I (dr Đ. Nikolić, Logor smo osloboclili sopst- vcnim snagama, str. 270—277), str. 276. 23 Zbornik Buchemvald (S. Mahkota, Koncentracijsko taborišče Bnchemvald), str. 72. 24 Zatvori i logori u B. Kotorskoj — Zbornik (S. Rizoniko), str. 564, navodi imena Jugoslovena koji su učestvovali u pripremama za odbranu i koji su se naročito istakli za vreme akcije: Vlasta Stojano- vić, Milivoj Lalin, Boris Zidarič, Jože Lenarčič, Dušan Kokotović, Ivan Juraga, Đuro Mazarak, Branko Milanović, Josip Lukas, Đuro Vukelić, Slavko Rizoniko, Vasilije Bokan, Vinko Grubelić, Ante Mogić, Milan Pivac, Dušan Kuševija, Zvonimir Snoj, Marijan Trontelj, Alojz Tavčar, Mate Šižgorić, Đuro Purlija, Zvonimir Hanzel, Lazar Rusov i drugi. Ova lista je neprihvatljiva ne samo zato što ne pominje niz zaslužnih ljudi, već i zbog toga što neki pojedinci nisu mogli učestvovati u oslobođenju logora, jer su u to vreme bili u spoljnim komandama (npr. M. Lalin).

173 Štab napada, bio zadužen da učestvujem u napadu na glavnu kapiju".25 Dakle, moramo se osloniti na ozbiljnije izvore, jer je ipak na osnovu retkih dokumenata i naročito svedočenja pre- živelih interniraca, među kojima i nekoliko Jugoslovena, mo- guče rekonstruisati i sasvim verno prikazati poslednje časovc u logoru i odgonetnuti pitanje oslobođenja. Posle poziva u 12,10 časova da svi pripadnici SS-a napuste zatvorenički deo logora, bilo je jasno da se esesovci povlače, ali je još uvek postojala opasnost, jer su stražari i dalje bili na kulama sa kojih su u svakom trenutku unakrsnom mitraljeskom vatrom mogli izvršiti masaki nad internircima. Imajući ovo u vidu, sasvim je opravdan stav logorskog vođstva da treba čekati i ne izazivati esesovce. MLK je, dakle, dosledno zastupao tezu o sprovođenju odbrambenog plana i u tom smislu uputio oru- žane grupe u skloništa, gde su čekale spremne za izvršavanje postavljenog zadatka. Po svemu sudeći, u to vreme su bile naoružane samo pojedine grupe iz ,,prve linije”, dok je podela oružja za sve ostale grupe počela tek u 14,30 časova. Znatniji deo vojnih grupa imao je zadatak da održava red u barakama, jer je panika bila dostigla vrhunac. Ove vojne grupe su jedine smele izlaziti i ulaziti u barake, jer je glavni zadatak bio da se esesovcima ne pruži povod za napad.26 Jasno je da je sada panika zahvatila i esesovce i da je kod njih nastupilo rasulo. O tome govore činjenice da su na mnogim kulama ostali netaknuti mitraljezi pa i lično naoru- žanje — puške. Ovo panično povlačenje stražara — esesovaca nije izmaklo budnom oku interniraca-izviđača, pa su pojedine grupe počele prosecati žičanu ogradu i kidati električne vo- dove. Naređenje izdato u 14,55 časova da se svi stražari po- vuku sa kula, malo koga je zateklo na stražarskom mestu. Prema tome, sve priče o jurišu na stražarske i glavnu kulu i razoružavanje stražara, pre naredbe izdate u 14,55 časova, potpuno su neosnovane. Sektor je u ovom slučaju podrazumevao prostor, odnosno rastojanje između dve ili više stražarskih kula koji treba da brani ili zauzme određena vojna grupa. Jugoslovensko-polj- 25 Isto (D. Kokotović, U Dahauu i Buhenvatđu), str. 272. 26 Vid. o ovome zapis D. Kočića o razgovoru sa V. Popovićem i R. Debijađijem.

174 ski sektor bio je na severnoj strani, nasuprot glavnoj kapiji, ali kako na tom sekloru nije bilo opasnosti, s obzirom cla se iza baraka nalazio veliki baštenski kompleks, pojedine grupe su se okrenule ka glavnoj kapiji. Drugi razlog bio je odlazak Rusa koji su bili prvobitno određeni za napad na glavnu kapiju. Tako se već oko 15 časova na glavnoj kapiji našla i jedna jugoslovenska vojna grupa. Već pominjani partizan, iskusni borac, Radivoje Đokić je o tome pričao: ,,Od prvih baraka do glavne kapije nalazi se brisani prostor, apelplac dužine od oko 100 metara. Kurta [Ante Kuzmanić], Juraga i Mila- nović su pricali na dve sLisedne stražarske kule dok sam ja pre- trčao ovo rastojanje. Kad sam došao na kapijLi, tamo nije bilo nikoga. Vrata s l i bila odškrinuta i ja sam ih sa velikim oprezom odgurnuo kundakom, i dalje strahujući od struje. Izi- šao sam napolje i video da je to besmisleno. Vratio sam se u logorski krug. Ovo je bilo oko 15 časova. Ja nisam video tenkove, ali sam video da na motociklima prođoše dva američka vojnika (vojna policija) prema Vajmaru. Na sve strane se pucalo. Ja sam se prikljLičio gmpi li logoru i nastavili smo napredovanje prema planu".2- U isto vreme gmpa kojLi je predvodio V. Kovačev (D. Kokotović, S. Rezoniko, V. Grubelić, Đ. Mazarak i možda V. Stojanović — Đ. Nikolića niko ne pominje) dejstvovala je ,,u liniji bloka 45 prema zapadLi”. Oko 15 časova kod Kovačeva je došao Nemac, internirac i naredio mu da sa svojom grupom proseče žicu. Prethodno je taj internirac KovačevLi saopštio da je stm ja već iskljLičena. Grupa je imala samo jednLi pLišku i kad je prosekla žicLi i izišla napolje, van logorskog kruga, naišla je na dvojicu pripadnika Vermahta, koji s l i nosili protivoklopni bacač (pancerfaust). „Dok su nas videli bacili su pancerfaList i podigli mke u znak predaje. Mi smo podigli pancerfaust, a Lt međuvremenu su ona dvojica vojnika bežali ka šumi. Mi ih nismo ni jurili, već smo se vratili nazad u logor”.28 Tenkovske jedinice Treće američke armije su prolazile dok sli logorske vojne jedinice počele rasčišćavanje terena 27 D. Kočić, Zapisi, R. Đokić. Neverovatna je sličnost sa iskazom R. Đokiča svedočenje V. Kovačeva kod koga sam zapisao sledeće: ,,Po mome saznanju, našu grupu koja je išla na kapiju predvođio je Đokić. U to vreme kapija nije bila zaključana, a jedini stražar koji se našao na kuli nije davao otpor, bio je zarobljen i razoružan." 28 D. Kočić, Zapisi, V. Kovačev. 175 oko logora, nastupajući prema SS kasarnama, bolnici i selu Hotelštedt. U ovoj akciji izgubilo je život 5—6 interniraca,29 ali ne od esesovaca već od američkih trupa. Amerikanci su mislili da se pred njima nalaze Nemci koji brane odstupnicu, jer je ova grupa imala sive uniforme logorske policije. U borbama za oslobođenje logora američke trupe su izgubile samo jednog vojnika, dok su, po pričanju preživelih interniraca, esesovci imali desetine mrtvih i ranjenih. Oko 16 časova preko zvučnika je objavljeno da je logor slobodan. Nastao je tajac, jer Ijudi nisu verovali sopstvenim ušima, a onda oduševljenie. Odjednom su svi želeli oružje i u prvi mah osvetu za sve muke. Posle skoro 8 godina najmonst- ruoznija fabrika koju je čovečanstvo ikada dotle imalo, pre- stala je sa radom. Da li je to moglo biti i pre 11. aprila, teško je reći, ali među internircima su kružile priče da su Ameri- kanci namerno odugovlačili da oslobode Buhenvald, jer su znali da u logoru dominiraju komunisti. Povod ovakvim razmiš- ljanjima i zaključcima dale su vesti da su američke trupe nedelju dana pre 11. aprila sa svojim prethodnicama izbile i na severoistok i na jugoistok od Buhenvalda. Kad su naveče u logor došla dva oficira, kao zvanični predstavnici armije generala Palona, internirci su obezbeđi- vali zonu oko logora u širini od oko 2 km. Kontakata između vojnih grupa interniiaca i američke vojske bilo je i pre dolaska ovih oficira. Pošto su odale priznanje logorskoj organizaciji interniraca, ameriCke vojne vlasti su iste večeri izdalc punomoć MLK o rekviriranju namirnica.30 Sutradan, 12. aprila u 7,30 časova na zbornom mestu apelplacu nastupili su, svrstani po nacijama, svi preživeli internirci. Ovom prilikom izvršeno je prvo slobodno prebroja vanje i nstanovljeno da je slobodu dočekao 20.861 zatočenik. Oslobođeno je približno 5.000 Rusa, 3.000 Francuza, 2.000 Če- ha, 2.000 Poljaka, 2.000 Nemaca, 600 Jugoslovena,31 200 Itali- ’9 Ovaj broj navodi R'. Đokić, dok u Dnevniku Caroiusa stoji da su stradala samo dva čoveka: ,,Mi žalimo gubitak dva druga koji su u preteranoj savesti, nesrećnim slučajem, platili životom na kraju fa- šističkog ropstva” (ISI, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 10). 30 ISI, Buhenvald, Dnevnik Caroiusa, str. 10; Bericht des ILK. 31 Broj preživelih Jugoslovena a i pripadnika ostalih naeija znatno je veći, ako se uračunaju i oni iz ‘poljnih komandi; vid. Otpor u žicama I (Đ. Nikolić, Logor smo oslobodili vlastitim snagama), str. 276. Navedeno jc 607 Jugoslovena ,,i 8.000 antifašista ostalih nacija”. 176 jana, 200 Španaca i oko 6.000 pripadnika drugih nacija. Na ovom skupu prvi je govorio prvi logorski starešina nemački komunista Hans Ajden. Pozdravio je dva prisutna američka oficira i zahvalio Trečoj američkoj armiji i generalu Patonu na oslobođenju logora. Posle Ajdina predstavnici Rusa, Fran- cuza, Nemaca i Čeha su pročitali progias MLK kojim se upu- ćuje zahvalnost Crvenoj armiji i armijama ostalih učesnika Antifašističke koalicije i pozdravljaju njihovi napori i od- lučnost da vode borbu do konačnog uništenja fašizma, a za novi, slobodni svet. Istog dana general Dvajt Ajzenhauer je sa svojim štabom posetio logor i naložio da se pozovu predstavnici štampe. Po- zvao je potom predstavnike američke i britanske vlade i predstavnike ostalih nacija antifašističkc koalicije da vide nemačke zločine.32 Ovaj Ajzenhauerov izvešaj nije odmah ostavio utisak na britansku vladu, ali on je 19. aprila 1945. uputio novi iz- veštaj o kome je istog dana predsednik engieske vlade, podno- seći u Donjem domu izveštaj o nemačkim koncentracionim logorima, rekao: „Jutros sam primio nezvaničan izveštaj od generala Ajzenhauera u kome se kaže da nova otkrića, posebno u Vajmaru, daleko prevazilaze sve što je prethodno izlo- ženo”.33 Istog dana formirana je desetočlana parlamentarna delegacija i upućena da ustanovi činjenice u vezi sa nacis- tičkim zločinima. Ovo je bila prva zvanična delegacija jedne države koja je posetila logor Buhenvald. Delegacija je stigla u logor 21. aprila 1945. i, između ostalog, u izveštaju konsta- tovala: „Smrad, bolesti i raspadanja još uvek su ispunjavali čitavo mesto ... mnogi [bolesnici] nisu bili u stanju da govore, ležali su poluonesvešćeni ili su nas samo pratili očima. Drugi su govorili otvoreno pokazujući rane, ožiljke i modrice koje su bile posledice udaranja i mučenja . . . Svi su bili u stanju izuzetne iscrpljenosti . . . Američke vlasti rekle su nam da je od njihovog dolaska broj smrtnih slučajeva smanjen od oko 100 dnevno na 35 dnevno na dan pre našeg dolaska . . . Broj oslobođenih interniraca drugih nacija je kao i u Dnevniku Ca- rolusa i navodi ih istim redom, ali Đ. Nikolić je ispustio po 2.000 Čeha i Nemaca, stoga njcgov zbir ne čini broj 21.000 oslobođenih. 32 The Buchemvald ccise — \var crimes trial, 11. april 1947, Da- chau, Germany, str. 10—11. 33 Buchemvald camp — thc Raport of a Parliamentary Delegation, London, April 1945. 177 Medicinski članovi naše delegacije izrazili su mišljenje da iz- vestan procenat [interniraca] ne može da preživi čak i sa ne- gom koju sada imaju i da će veći broj, ako i preživi, patiti od bolesti i biti onesposobljen do kraja života".34 U sporazumu sa MLK 13. aprila 1945, vlast nad logorom Buhenvald preuzeo je, u ime Treće američke armije, po- ručnik Makold (Macold).35 Od tada je počela da stiže veća medicinska, materijalna i druga pomoć internircima, a istovremeno su počele i pripreme za povratak preživelih interniraca u otadžbinu. Dva dana kasnije logor je obišao i general Paton. Međunarodni logorski komitet je 12. aprila naložio svim službenicima zatvoreničke pisarnice, među kojima su najod- govorniji bili Paul Andreas, Maks Majer i Dobrislav Radosav- Ijević, da pripreme izveštaj, prvobitno namenjen generalu Aj- zenhaueru. Radosavliević je radio statističke podatke. Posao je trajao punih 10 dana. Istovremeno je zatraženo da svi činov- nici iz logorske uprave interniraca podnesu svoje izveštaje. Na osnovu tih podataka utvrđeno je da je u Buhenvaldu od jula 1937. do 31. m arta 1945. godine pogubljeno 33.462 internirca. U preuređenoj konjskoj štali streljano je 8.483 sovjetskih ratnih zarobljenika. Na vešalima je završilo 1.100 interniraca. Prema stručnim procenama, za vreme evakuacijskih transporta umrlo je ili ubijeno 12—15.000 ljudi. Zato je uzet broj 13.500 i tako je izračunato da broj žrtava iznosi 56.545. Ovome broju treba dodati još 13.017 interniraca upućenih u likvidacijske transporte (Zonenšajn, Bernburg, Dahau, Mauthauzen, Auš- vic, Bergen Belzen i druge) u vremenu od 1941. do 1944. godine.36

Poslednjih dana pred oslobođenje počeli su Jugosloveni izloženi dotle najvećoj opasnosti, da zbijaju redove i da se sve više okupljaju na jednom mestu, obično na bloku 40, gde je bila najveća skupina Jugoslovena. Naposredne kontakte sa vojnim grupama sada je uspostavio lično prvi čovek jugo-

34 Isto, str. 7. 35 ISI, Buhenvald, Dnevnik Carolusa, str. 11. 36 Buchemvalcl, Dok. u. Ber., str. 83.

178 slovenske organizacije u Buhenvaldu Rudi Supek. Obilazio je vođe grupa, bodrio ih, nadgledao da li se dovoljno odmaraju, kako bi bili spremni za slučaj napada nacista. U dramatičnim trenucima, kad su esesovci počeli nasilno da izvode internirce i da ih upućuju na transporte, organizacija se brinula da iš- čupa svakog koga može iščupati. U silom sakupljenu masu ljudi na apelplacu hrabro su upadali odvažni pojedinci, zašti- ćeni uniformama logorske policije, snabdeveni trakama kakve sli nosili pomoćnici SS osoblja iz redova interniraca. Delili su trake svojim sunarodnicima i tako ih izvodili iz tran^porta osLiđenih na smrt. Trake je nabavljao V. Kovačev, a u masLi na apelplacu određenu za transport, unosio je S. Šijačić. Prof. Lazar Rusov je pričao kako je 9. aprila dospeo, posle upada esesovaca, u napuštenu kasarnu sa stotinama interniraca od- ređenih za transport. Dolazili s l i tLi ljLidi iz krem atorijum a i odnosili leševe umrlih. Njega je neko tražio po imenu. Kad se javio, dvojica drugova su ga na nosilima preneli kao mrtvaca u logor i tako je bio spasen. Za ovako nešto je trebalo imati druga, ali taj drug je morao da obavesti organizaciju, a radi spasavanja druga organizacija je činila i nemoguće stvari. Pro- fesor Rusov za svoje spasenje zahvaljuje V. Kovačevu i Radi- voju Đokiću, a Đokić opet kaže da ništa ne bi mogao učiniti bez organizacije.

179 POSLE OSLOBOĐENJA

Odmah po oslobođenju vođstvo jugoslovenske organizaeije je izdalo uputstva svim članovima kolektiva da se drže disciplinovano i dostojanstveno. Data su uputstva i u pogledu ishrane i izdato upozorenje da se jedu manje količine hrane, naročito masne i za iscrpljeni organizam teške hrane, zbog mogućih posledica koje se javljaju posle dugog gladovanja. Ova upozorenja nisu svi poštovali pa su pojedinci konzumi- rali veče količine margarina i konzervirane hrane iz SS magacina i na kraju svih preživljenih muka umirali. Takva sudbina je, po pričanju prof. Rusova, zadesila internirce iz bač- kog sela Turije. U noći između 11. i 12. aprila Jugosloveni su organizovali preki vojni sud koji je sudio jugoslovenskim državljanima, pripadnicima SS garnizona u logoru. To su mahom bili folks- dojčeri, stražari i činovnici u Političkom odeljenju Gestapoa i SS logorske uprave. Višegodišnja mržnja prema tiranima i zlikovcima nije potisnuta ni dolaskom slobode. Želja za os- vetom nadjačala je i te noći je na smrt osuđeno nekoliko esesovaca i obešeno u ćelijama crnog bunkera. O tom prekom sudu prof. Supek i Dobričko su pričali da je funkcionisao prve noći po oslobođenju: „Predsjedavao mu je Đoko Nikolić. To je bio naš prijeki sud. U njemu je bio Juraga sa Murtera. Poslije smo sve zarobljenike predali”. Bojan Hudina je rekao da su bila osuđena „petorica esesovaca jugoslovenskog porekla”, ali da on nije učestvovao na suđenju, već mu je o tome pričao Nikola čečura. Delimično objašnjenje o zbivanjima u noći između 11. i 12. aprila dao je Radivoje Đokić: „Moja grupa je po zadatku provela noć u prostorijama SS straža. Upravo sam se pripremao za spavanje, kad me neko pozvao i rekao da idem na stražu. Te noći

180 je bio organizovan preki sud za esesovce. Mojoj grupi je na- ređeno da privodi esesovce na sud, ali od nas niko nije učest- vovao na suđenju niti pri likvidaciji osuđenih. To je bio Me- đunarodni vojni sud i sudio je po svim propisima međunarod- nog prava. Koliko sam ja čuo, osuđeno je i pogubljeno oko 40 esesovaca. Ostale zarobljenike smo predali Amerikancima. Preuzimanjem logora od strane američkih vojnih vlasti, mi smo razoružani i time je uloga naše oružane borbe bila za- vršena". Inženjer Đokić je, vidimo, otišao najdalje, pa iz njegovog iskaza možemo najpribližnije doći do istine. Naime, te noći je zaista uhapšeno i privedeno na sud oko 40 esesovaca, ali sud je najteže kazne izrekao samo petorici. Logoraši su'dobro pamtili likove i zlodela esesovaca, posebno svojih sunarodnika. Naravno, i među esesovcima-folksdojčerima su se sadizmom isticali samo pojedinci, dok je većina nastojala da pred internircima pokaže da su im „čiste ruke”. Đokić nije ni mogao znati da nije reč o međunarodnom, već o prekom sudu jugoslovenskih interniraca. Sud je formiran bez znanja MLK, a kada se o njemu sutradan saznalo MLK je zabranio njegov dalji rad. Tako je preki sud funkcionisao samo jednu noć.

Manji broj interniraca je poznavao rukovodioce organizacije Jugoslovena, ali već prvih dana počela je legalizacija, kako partijske, tako i vojne i ekonomske organizacije. Orga- nizacija je i dalje bila zasnovana na osnovama oslobodilačkog fronta i sačinjavali su je svi Jugosloveni sa izuzetkom manjeg broja onih koji se nisu slagali sa rukovodstvom organizacije, monarhista i drugih protivnika novog režima u Jugoslaviji. Znatan broj Jugoslovena izvan oslobodilačkog fronta napustio je samovoljno logor odmah po oslobođenju. Krajem aprila organizovani su slobodni demokratski izbori za rukovodstvo ekonomske organizacije Jugoslovena po blokovima. Početkom maja održani su izbori i 17. maja je definitivno legalizovana i konstituisana organizacija oslobodilačkog fronta. U rukovodstvo su ušli predstavnici svih federalnih jedinica (republika) iz kojih je bilo interniraca u Buhenvaldu. Za prvog čoveka os- lobodilačkog fronta opet je izabran Rudi Supek. Internirce 181 iz Srbije predstavljao je Radivoje Đokić, iz Hrvatske Marin Ferić, Slovenije Dušan Kermauner, Bosne i Hercegovine Tono Čolić, Crne Gore Rudi Debijađi. U oslobodilaćki front Jugo- slovena ušli su i malobrojni bugarski internirci, a njih je predstavljao Livov.1 Partijska organizacija je i dalje delovala samostalno i kreirala je sve akcije Jugoslovena u logoru. Pored toga što je usmeravala akcije oslobodilačkog fronta, jedan od prvih nje- nih zadataka bilo je formiranje vojne formacije Jugoslovena, nezavisno od Međunarodnog logorskog komiteta. Ova jedinica je po formacijskom sastavu odgovarala jednom bataljonu. Bi- la je obučena u nemačke letnje uniforme. Za komandanta bataljona postavljen je Frane Trumbić iz Splita, a za sekretara, čija je dužnost bila da vodi administraciju, omladinac Lazar Rusov. „Štab" bataljona u svemu je bio odgovoran Jugoslo- venskom komitetu. Već prvih dana razvila se živa prosvetna i politička aktivnost među omladinom, organizovane su zidne novine, priredbe, hor, kurs ruskog jezika i druge aktivnosti, ali sve je ovo bilo za kratko vreme, jer su mnogi omladinci upućeni na rad na teren radi prikupljanja Jugoslovena iz drugih logora, spoljnih komandi Buhenvalda, logora ratnih zarobljenika, civilnih radnika radi organizovanja za povratak u otadžbinu. Zadatak ovih i drugih kadrovaca bio je da suzbijaju veoma snažnu propagandu, monarhističku, američku i kvislinšku. Me- đu Slovencima, civilnim radnicima u Nemačkoj, proturale su se vesti da je u Jugoslaviji zabranjena vera i da se u Jugosla- viji svi hrane kolektivno iz kazana, a među ratnim zarobljenicima da se ne vraćaju, jer će im biti suđeno za izdaju pa je bolje da idu u London itd. U Jogore ratnili zarobljenika često su svraćali bivši oficiri i propagirali među vojnicima da se ne vraćaju u Jugoslaviju. S druge strane, bilo je mnogo onih koji su se borili na strani Nemačke, a želeli su pošto-poto da se vrate u Jugo- slaviju. Tako je neposredno po oslobođenju u Bulienvald doš- la veća grupa Slovenaca iz Štajerske (neki internirci tvrde da ih je bilo oko 400). Bili su to veoma mladi ljudi i u logoru se brzo saznalo da su bili u službi Trećeg Rajha, ali internirci koji su o ovome pričali nisu načisto sa tim da li su to bili

1 Otpor u žicama I (dr Đ. Nikolić, Btihenvahl), str. 245.

182 pripadnici Vermahta ili SS-a. Bežeći ispred jcdinica Treće američke armije oni su na brzinu odbacili uniforme i obukli civilna odela. Rukovodstvo Jugoslovena, a naročito uticajni Slovenci, odmah se zainteresovalo za pridošlice. Pokrenuta je široka akcija za njihovo prihvatanje, a jugoslovenskim internircima je tumačeno da su oni, eto, prisilno mobilisani i da im treba pomoći, kako bi bili repatrirani. Znatan broj ih je repatriran, ali kad su došli sa transportom u Suboticu, potr- pani su u kamione sa žičanom ogradom i odvezeni u Sloveniju. Bivši internirci su se povodom toga iščuđavali (s obzirom da nisu znali za delatnost uhapšenih) i pitali se šta sad to treba da znači? Usledio je odgovor: „Eto Slovenci raščišćavaju sa svojima". U to vreme u Subotici je bio i Dušan Kermauner. Vidno uznemiren izjavio je da i sam očekuje hapšenje, s obzirom da ima neraščišćene račune sa Kardeljom.* U cilju suzbijanja propagande među masom Jugoslovena u Tiringiji, Jugoslovenski komitet u Buhenvaldu je uputio krajem aprila odabrane kadrove u gradove Erfurt, Jenu, Arnštat, Bad Berku, Rudolfštadt, Doru, Geru, Cvikau i Lajpcig, gde su obrazovani komiteti za repatrijaciju. Uskoro je uspostavljena veza i sa Komitelom u Braunšvajgu kome je takođe pru- žana potrebna pomoć i direktive iz Buhenvalda. U prvoj grupi u Erfurt su upućeni Jugosloveni: Dobrislav Radosavljević-Dob- ričko, Voja Živković, Srećko Dimec, Adam Cvetić i Nikola čečura. Rudi Supek je oko 1. maja već stupio u kontakt sa jugoslovenskim oficirom, članom Vojne misije pri Američkoj armiji i s njim posetio jugoslovensku koloniju i Komitet u Er- furtu, gde je bilo najviše Slovenaca, civilnih radnika. Tih dana je uspostavljena veza, posredstvom oficira za vezu inženjera> poručnika Tihomira Rakovića, sa sedištem Jugoslovenske vojne misije** za celu Nemačku u Visbadenu. Svi ovi vojni predstavnici došli su posle oslobodenja iz Francuske ili iz Švajcar- ske. Komandant Vojne misije bio je general Ljubo Ilić.2

* D. Kočić, Zapisi, T. Čolić i S. šijačić. ** R. Supek navodi da je u Misiji bio slikar Marko čelebanović. 2 Ljubo Ilić (16. 4. 1905, Split), general-major JNA i general francuske armije. U Parizu je diplomirao na tehničkom fakultetu 1931. godine, a iste godine postao je član KPJ. Radio je u iseljeničkim or- ganizacijama u Parizu, bio je i sekretar Emigrantske komisije. Radio je neko vreme u tehnici KPJ u Parizu. U španskom građanskom ratu 183 Kako je na Jugoslovene od strane američkih vojnih vlasti neprestano vršen pritisak u cilju suzbijanja američke i svake druge propagande, organizovan je list — glasilo jugoslovenskih interniraca u Buhenvaldu „Naš glas”. Jugosloveni su jedini u Buhenvaldu imali svoje novine, upravo zbog pritisaka i propagande koja je sprečavala i odugovlačila njihov povratak u zemlju. Več krajem aprila i početkom maja vršena je repatrijacija Mađara, Rumuna, Čeha i donekle Poljaka, ali skoro nijedan Jugosloven koji je želeo u Jugoslavi ju nije dobio odobrenje za povratak. Baš iz ovih razloga „Naš glas”, za čije je pokretanje i štampanje bio najzaslužniji Janez Perenič, odigrao je izvanrednu ulogu. Prvi broj je izišao 10. maja a poslednji — 20. broj štampan je 30. jula 1945. Mnogim napisima „Naš glas” je razobličavao svaku propagandu, a u brojnim tekstovima blagovremeno izveštavao o događajima u Jugoslaviji. List je postao orijentir hiljadama izmrcvarenih i skoro izgublje- nih Ijudi, koji su se u tom trenutku našli u ničijoj zemlji. Kako je repatrijacija Jugoslovena odlagana preko svake mere, Jugoslovenski komitet u Buhenvaldu je odlučio da u poslednje češke i rumunske transporte ubaci tridesetak Jugo- slovena kako bi u čehoslovačkoj stupili u kontakt sa jugoslovenskim predstavnicima i organizovali povratak ostalih. U ovoj grupi bili su: F. Trumbić, A. Kuzmanovič-Kurta, Đ. Maza- rak, L. Rusov, V. Figar. Ova grupa je preko Plzena dospela u Prag i Figar je uspeo da pronađe dr Marka Jankovića, Ju- goslovena, koji ih je dočekao prvi u Buhenvaldu. On ih je povezao a čehoslovačkim Ministarstvom inostranih poslova3, jugoslovenskim konzulatom i vojnim predstavnicima u Pragu. čehoslovačke vlasti su zauzele blagonaklon stav prema jugoslovenskim internircima i omogućile im da preko radija ape- luju za pomoć u kamionima i autobusima. Uz angažovanje jugoslovenskih vojnih predstavnika u čehoslovačkoj, najzad bio je komandant divizije Republikanske armije. Od 1939. nalazio se u logoru u Francuskoj. Septembra 1943. pobegao iz logora i prišao francuskom Pokretu otpora u kome se istakao kao komandant Južne zone Francuske, a kasnije svih stranih formacija koje su se borile na strani Pokreta otpora u Francuskoj. Decembra 1944. postavljen za vojnog atašea Jugoslavije u Parizu, a zatim za predstavnika Jugoslo- venske armije u štabu savezničkih snaga u Evropi. 3 Otpor u iicama I (Z. Hanzelj / V. Figar, Borba za čoveka), str. 256.

184 je počela evakuaeija Jugoslovena iz Buhenvalda. Poslednja grupa napustila je logor 11. avgusta 1945. Svi putevi i pruge koje su radile u čehoslovačkoj bili su zakrčeni vojnim transportima Crvene armije koja je svuda imala prioritet. Kod sovjetskih vojnih vlasti jugoslovenski vojni predstavnici i konzulat iz Praga izdejstvovali su za neke jugoslovenske transporte status sovjetskih vojnika, te su tako bez većih smetnji stigli do Bratislave, a potom preko Mađar- ske l i Suboticu, „Dalmatinci su nas Vojvođane” pričao je profesor R l i s o v , „izlLiđivali u logoru i izazivali nam pljuvačkLi li ustima pričom: e, da je sada vaše vojvođanske slanine i hleba! Kad smo došli li Suboticu, smestili su nas radi pro- vere u neku školu. Prvo jelo koje su nam doneli bio je hleb i slanina”.4 I pored toga što su dočekali slobodu, mnogi nisu doživeli s v l i slast ručka od hleba i slanine li otadžbini. U samom logom, ne računajući spoljne komande i stradanja za vreme evakuacijskih transporta, život je izgubilo 635 Jugoslovena, a i oni preživeli i dalje su umirali, skoro svakodnevno u logoru. Do 10. jLina umrlo je 18 Jugoslovena: PJesnik Leopold — 11. aprila, Zdero Ivan — 13. aprila, Gavrić Vladimir — 13. aprila, Kukmilica Stelan — 13. apriJa, Živanović Milovan — 14. aprila, Smrecki Franjo — 15. aprila, Derak Ante — 16. aprila, Matijević Antonijo — 16. aprila, Simin Petar — 16. aprila, Andrin Steva iz Turije — 20. aprila, Avramović Ilija — 23. aprila, Strand Rudolf — 28. aprila, Savić Božidar — 28. aprila, Rojnik Franc — 3. maja, Popović Nikola — 9. maja, Sever Igor — 26. maja, i Popinac Pavao — 7. jLina.

Pored ovih što s l i na kraju izgubili bitku za život, u teškom s t a n j L i bilo je još 67 Ijudi koji s l i bolovali od tuber- kuloze. Oni s l i prebačeni li bolnicu — sanatorijum li Blanken- liajnLi (Blankenhain). I li Blankenhajnu je nastavljena poli- tička aktivnost. T li je Jugoslovene okupljao, naročito mlađe ljLide, Lismeravao ih i pripremao za novi život Sergije Dimit- rijević. Ipak, od smiti nije mogao otrgmiti još devet drugova koji s l i u mislima već bili u svom zavičaju, ali ih je život izdao. Sergije Dimitrijević i sam teško bolestan se pobrinuo da o njihovim stradanjima izvesti njihove najmili je, koji su ih mož- 4 D. Kočić, Zapisi, L. Rusov. 185 da već davno bili ožalovali, i spisak sa njihovim imenima predao Jugoslovenskom konzulatu u Pragu. Znatan broj jugoslovenskih interniraca iz zapadnih spoljnih komandi Buhenvalda dospeo je u sabirne centre ratnih zarobJjenika i civilnih radnika, koji su se našli u američkoj okupacionoj zoni. Oni su iz Nemačke transportovani preko Austrije u Maribor, a odatle u prihvatne logore u Sremskoj Mitrovici i Kikindi. Otadžbina ih nije dočekala baš srdačno i raširenih ruku. Već u Mariboru su transporte dočekivali vojnici sa bajonetima na puškama. U prihvatnim logorima su danima trajala ispitivanja oko utvrđivanja identiteta. Vođena je istraga posebno o tome ima ]i ko oružje. Ni ovde nije proš- lo bez neugodnih pitanja: „Koliko si radio za Nemačku? Ko- liko godina si izgradivao Nemačku" i slično što je izazivalo mučan utisak. Tako je bilo u Buhenvaldu. Ali, šta je bilo u mnogobroj- nim spoljnim komandama ili sa evakuacijskim transportima, to verovatno nikada nečemo doznati. Radeći ovaj posao, od početka do kraja sam svim bićem težio i jedino imao u vidu istinu. Ovo što sam izložio je istina koju sam ja mogao do- kučiti. Osim osnovnih podataka koji su mi bili na raspolaganju u dokumentima, najviše saznanja sam stekao od prežive- lih interniraca sa kojima sam razgovarao i pravio zapise. S obzirom na to da se dobar deo rada, pa samim tim i istine, temelji na iskazima tih ljudi i preživelih koji su pisali o svojim stradanjima i njihovom viđenju prilika i neprilika i ja podvlačim da je to istina viđena očima manjine koja je pre- živela pakao. Kakva bi istina bila kad bi progovorila mrtva većina, ja ne znam.

186 PRILOZI

ŽENE

Izuzetno oskudnim podacima raspolažemo o ženama, Ju- goslovenkama, koje su bile zatočenice u pojedinim komandama Buhenvalda. Interesantno je da nikada niko od prežive- lih intcrniraca nije ni pomenuo njihovo prisustvo u Buhen- valdu. U kartoteci Crvenog krsta Jugoslavije nalaze se uobi- čajeni podaci za desetak žena, a o još nekolicini ostalih podatke sam pronašao u raznim arhivima. Prema toj dokumentaciji ukupno je u Buhenvaldu bilo 16 Jugoslovenki, ali ovaj broj nikako ne smemo smatrati konačnim, jer neki podaci ukazuju da bi se u arhivima Nemačke Demokratske Repub- like mogli pronači podaci za mnogo veći broj. Stoga istraži- vanje Ravensbrika kao čisto ženskog logora mora naći svoje mesto u projektu o Jugoslovenima u koncentracionim logorima. Od ovih 16 žena 12 je radilo (o tome postoje podaci) u spoljnim komandama fabrikama koje su isključivo radile za vojsku: Fabrici motora BMW Ajzenah (Abterode) 2, u Mag- deburgu 3, Mojselvicu 1, u Hemijskoj industriji Alendorf 1, Lajpcigu 1, Fabrici municije u Torgauu 1, u Altenburgu 2, i u Volfenu u industriji boja 1. Sve Jugoslovenke o kojima postoje podaci došle su iz Aušvica u Ravensbrik, a odatle su otpremljene u Buhenvald. Neke su sa celom rodbinom deportovane u logore. Tako su Katici Kraljić (udata Žic), iz Brusića sa Krka, u Buhen- valdu bili otac Anton i brat Josip Kraljić. Josipina Maslo i Sofija Krajinc umrle su u decembru 1944. godine u logoru. Za 12 drugih nemamo podataka o tome da li su preživele, dok je Marija Ahčin ostavila podatke o sebi i Milki Pleterski, a to je ujedno i jedino pisano svedočenje jedne zatočenice — Jugoslovenke pa ga dajemo u celosti. 189 SPOMINI NA INTERNACIJO

Osebni podatki:

Ahčin (Franca) Marija, poročena Sifrar, rojena 7. XII. 1923 pri Sv. Duhu, občina Škofja Loka. Sedanje bivališče: Jesenice, Cesta Cirila Tavčarja 3, zapos- lena kot knjigovotkinja pri kinematografskem podjetju Je- senice.

Internirana: Rawensbriick, Schlieben, Buchenvvald (podružni- ca Altenburg). Taboriščna številka: 44.300.

V vasi Sv. Duh pri Škofji Loki smo se mladinke organizirale v začetku leta 1943. Zbirale smo sanitarni material, denar, opravljale propagandne akcije in vezle simbolične rutice za partizane. V maju leta 1943 sem bila sprejeta v SKOJ. V feb- ruarju 1944 sem zvedela, da mi grozi aretacija, zato sem 1.3.1944 odšla v partizane. 2e v začetku aprila je našo teren- sko skupino napadla formacija Nemcev in belogardistov. To se je zgodilo v vasi Gosteče pod Osojnikom. Ker nisem mogla več bežati, sem se skrila na neko leseno šupo, toda Nemci so me odkrili in postala sem njihova jetnica. Odvedli so me v Škofjo Loko na gestapo, že naslednji dan so me izročili belo- gardistom. Ti so me imeli v zaporu 14 dni in me večkrat za- sliševali, a izdala nisem ničesar. Prvi dan sem ležala v nekem majhnem prostoru na goli zemlji. Ker pri zasliševanju nisem marala govoriti, so me postavili k zidu in mi zagrozili, da me bodo ustrelili. Bilo mi je že vsega dovolj, zato sem rekla: „Kar dajte me”, ,,To praviš, ker veš, da te ne bomo”, mi je odgo- voril zasliševalec in me spodil v sobo med ostale jetnice. Čez nekaj dni je prišel v sobo neki belogardist in me vprašal, če bi hotela delati v njihovi kuhinji in bi tako ostala v Škofji Loki pod njihovim nadzorstvom. Toda tega predloga nisem hotela sprejeti, zatos so me proti koncu aprila odpeljali v Be- gunje. Tam sam bila zaprta do 30. junija. V isti sobi so bile zaprte tudi: Kavčič Tončka, poročena Hafner iz Škofje Loke, Oblak Ivana iz Šk. Loke. Teh se najbolj spominjam. Mnoge iz te sobe so poslali domov ali na prisilno delo, nekatere, med

190 njimi sem bila tudi jaz, pa so poslali v koncentracijsko tabo- rišče Rawensbrtick.

Vozila sem se s transportom, ki je prišel iz Ljubljane. Tam sem se prvič seznanila z nekaterimi tovarišicami, s katerimi sem potem skupno prestajala taborišče Rawensbriick, Schlie- ben in Buchemvald. To so biie: Pleterski Milka iz Ljubljane, Podobnikar Anica iz Osredka pri Ljubljani, Bajec — Gostiša Francka iz Črnega Vrha pri Idriji, Namestnik Jožica iz Mari- bora, Jelenič Katica iz Suhorja v Beli Krajini, Fani (priimka se ne spominjam več) iz Hotedrščice na Primorskem in Cou- der Nada iz Tolmina. Iz Begunjskih zaporov pa sva bili v transportu skupaj z Mino Tavčar iz Visokega pri Poljarah. Spominjam se samo te. Potovali smo dva dni, nismo pa ve- deli, v katero taborišče nas pošiljajo. Prihod v taborišče je bil sila neprijeten. V slačilnici so nas preoblekli v zaporniške obleke, vzeli pa so nam vse osebno imetje in hrano, pustili so nam samo zobno ščetko, košček mila in brisačo. Nataknili smo lesene natikače, mene so ostrigli, ker sem v Begunjah dobila uši, nato pa so nas poslali v karanteno, kjer smo ostale 1 mesec. Tam smo često hodile na zdravniške preglede, na katere smo popolnoma gole čakale po več ur. Tudi če so nam pregledali samo zobe, samo se morale sleči do golega. Vsak dan smo morale vstajati že ob štirih zjutraj in oditi na zbor, ki smo mu pravili „Apel". Ponoči smo spale natlačene druga ob drugi. Pod glavami smo imale umazane lesene nati- kače; to predvsem zaradi tega, da bi jih kdo ne ukradel. Hrana je bila izredno slaba, zjutraj malo vodene kave, ob devetih dopoldne je bilo že kosilo: takrat smo dobile nekaj nezabelje- nega ohrovta, za večerjo pa spet malo slabe kave s koščkom kruha, redko pomazanega z marmelado ali maslom. Večerja je bila že ob treh popoldne. Vedno bolj smo slabele. Po enem mesecu so nas ,,na priporočilo" domačih izdajalcev poslali v kazenjsko koncentracijsko taborišče Schlieben. Z menoj so bile še vse tiste tovarišice iz Ljubljanskega transporta, ki sem jih že navedla. Natlačili so nas v tovorne vagone. Vozile smo se dva dni, vendar nam niso dali nobene hrane za pot in tudi med vožnjo nismo dobile ničesar, čeprav smo bile zaradi av- gustovske vročine predvsem zelo žejne. Vagoni so bili tesno zaprti, potrebno smo opravljale kar na mestu, da nas je ves 191 čas mučil neznosen smrad. Sredi dneva se je transport usta- vil, da so se nemški spremljevalci v miru najdli, nas pa so nagnali na neki travnik. Sedele smo tam lačne, utrujene, obu- pane, brez besed smo strmele v sončni avgustovski dan in mislile na dom. Proti večeru smo prispeli v Schlieben. Okoli štiristo nas je bilo novih političnih, ostale pa so bile obso- jene zaradi prostitucije ali kriminala. Te so bile v taborišču že pred nami. Naslednji dan smo odšle na delo. Delale smo v tovarni orožja, ki je izdelovala oklopniške pesti (Panzer- faust). Delo je bilo izredno naporno in bi ga težko opravljal zdrav človek ob dobri hrani; me pa smo bile šibke in sestra- dane. Hrana je bila še slabša kot v Rawensbrucku. Delale smo samo ponoči, od 6h zvečer do 6'1 zjutraj. Ko smo prišle z dela, smo tudi po štiri ure stale na „Apelu”, nato smo čakale na borno hrano, tako, da je bilo spanja res malo. Pa še to je bilo spanje utrujenega, čustveno in tclcsno oslabelega človeka. Menda so Nemci končno le uvideli, da pri tem delu od nas ne bodo imeli mnogo koristi, zato so nas čez tri tedne odpe- Ijali v taborišče Buchenwald, podružnica Altenburg. Življenj- ske razmere so bile tam približno enake. Delale smo v tovarni nabojev. Približno en mesec sem delala v dnevni izmeni. Nad- zorovala nas je neka ženska — Nemka, visoka, črna in sadis- tično zlobna. Menda je najbolj uživala takrat, ko je vpričo nas jedla lep bel kruh. Jaz sem delala počasi, ker sem se dobro zavedala, da izdelujem naboje, s katerimi so Nemci po- bijali moje zaveznike in prijatelje. Nekoč je prišla paznica k meni in me nahrulila: „Schnell, aber los”! ,,Če ne boš delala hitreje”, mi je rekla, ,,te bom prestavila v nočno izmeno k strojem!” ,,Es ist mir ganz glech”, sem ji zabrusila nazaj. In res, že naslednji dan sem prišla v nočno izmeno. Dvigala sem težke zaboje, da sem v kratkem nočnem odmoru vsakokrat utrujena zaspala. Zaradi lakote in napora me je često obha- jala strašna slabost. Nekega dne je stopil k meni paznik, sta- rejši moški; ko me je po znaku spoznal, da sem iz Jugosla- vije, me je vprašal: „Zakaj pa si ti tu, si mar pomagala ban- ditom?” ,,Ne, partizanom”, sem mu odgovorila. „Kakšni pa so partizani? je silil dalje. „Dobri”, sem rekla, „borijo se za svojo domovino, za svobodo '. Zdelo se mi je, da me gleda vedno bolj dobrodušno. Prestavil me je k lažjemu delu. Na moje delavno mesto pa je prišla neka Rusinja. Mora sem se

192 mu zasmilila, ker sem bila mlada in slabotna, ali pa je bil morda tudi on že sit nacističnega terorja. V tej tovarni sem delala od septembra 1944 pa vse do osvoboditve. Čudno se mi zdi še danes, da sem ob lakoti in trpljenju zdržala in še videla domovino. Edini svetli trenutki so bile nedelje, ko smo se malo odpočile, najlepše pa je bilo na silvestrov večer, ko sva s tovarišico Milko Pleterski nekaj dni prej dobile od doma prva in edina paketa. Več internirank se nas je tisti večer zbralo ob nekoliko boljši hrani, jedle smo in prepevale, pele smo tudi internacionalo, od katere je bil zlasti prvi verz za nas zelo pomemben. „Vstanite, v suženjstvu trpeči!" Kljub vsemu trpljenju nismo zgubiJe upanja v dan, ki nam bo pri- nesel svobodo, tudi smejati smo se še znaJe. Največ morale nam je vlivala tovarišica Bajec. Franc.ka iz Črnega vrha pri Idriji. Bila je izmed nas najstarejša, zato smo ji pravile ,,ma- mica".

Maja 1945 so se začele bližati taborišču ameriške čete. Naše taborišče so začeli pripravljati za evakuacijo. Začele pa so se širiti govornice, da bodo vse internirance strpali v vagone in pognali v zrak. Kot srno pozneje zvedeli, je tak načrt izdelal komandant matičnega taborišča Bucliemvald, vendar pa komandant podružnice ni bil za to. Spravili so nas v kolono in nas odvedli neznano kam. Hodile smo ves dan. Ponoči smo spale v gozdu na vlažnili tleJi, ves čas pa smo bile brez hrane. Naslednji dan se je fronta že toliko približala, da je nemš- ka straža začela bežati. Približno 400 internirank na koncu kolone je stražila četa SS-ovcev in ti so pred končnim polo- mom dosledno opravili svojo nacistično dolžnost. Postrelili so vse svoje varovanke in zbežali. Ostale smo tej usodi ušle in tako postale svobodne. Toda brez hrane, lačne in utrujene, skoraj sredi fronte. Tedaj so nas začeli loviti pripadniki Hit- lerjeve mladine, me pa smo se jim seveda izogibale, kar se je le dalo. Kakili petdeset se nas je zateklo v gospodarsko po- slopje nekega mlinarja, kjer smo dobile nekaj hrane in tam smo počakale toJiko časa, da je šla fronta mimo. Končno so le prišli osvoboditelji — Amerikanci, ki smo jili toliko me- secev tako željno pričakovale. Vse Jugoslovane so zbrali v taborišču Zwicknu, kjer smo čakali na transport, ki naj bi nas prepeljal v domovino. Bilo je tam mnogo internirancev

193 iz najrazličnejših laborišč. Sklepali smo nova poznanstva, pri- rejali kulturne prireditve in politične sestanke in hodili na vojaške vaje.

Končno, mislim, da je bilo 26. junija 1945 — so nas spravili v transport in nas poslali domovini naproti. Potovali smo preko Prage, Budimpešte in Subotiee. Potovanje je trajalo 21 dni, a lahko in veselo smo ga prenašali, saj smo se predobro zavedali, da ni več daleč čas, ko bomo spet segli v roke svojim dragim v osvobojeni domovini.

Ahčin Marija*

O BEGUNCIMA

Svojevrsni vid otpora bila su bekstva ali ona su u Bu- henvaldu praktično bila neizvodljiva, zbog čega se rukovodstvo u MLK i u nacionalnim komitetima odlučilo da internircima preporuči da se ne odlučuju na takav korak, jer je bekstvo stvarno predstavljalo samoubilačku akciju. Prepo- ruka je imala opravdanja između ostalog i zbog toga što je svako bekstvo moglo imati težih posledica po ceo logor. Vi- deli smo da su svi internirci morali stajati na apelplacu satima i satima sve dotle dok se ne sravni brojno stanje logora i dok se begunac ne pronađe živ ili mrtav, što je bilo naro- čito izraženo u spoljnim komandama. Krvoločni stražari su i onako inscenirali bekstva, bacajući kapu ili deo odeće bez koje se internirac nije mogao vratiti u logor preko stražar- skog lanca da bi nesrećnika ustrelili kad pređe lanac, za šta su dobijali odsustvo kao nagradu i izvesnu novčanu sumu. Da bi bekstvo uspelo logoraš je u okolini logora morao imati vezu, odelo i biti drukčije ošišan. (U Buhenvaldu su logoraši bili ošišani tako što bi im sredinom glave samo jednom frizer prešao mašinom. Kad kosa malo poraste onda bi im ošišali ostali deo glave dok je na sredini i dalje ostajala široka crta,

* Arhiv Gorenjskega muzeja, fasc. 4.m. 20.a. 194 nazvana po svom izumitelju, komandantu Pisteru — Pisterova ulica — Pisterstrasse). Sve ovo su znali dobro svi internirci i zbog toga se retko ko odlučivao na bekstvo. Činovnici u Političkoj sekciji Ges- tapoa, posluga u SS vilama i još neke službe mogle su u svako doba izlaziti i ulaziti u područje izvan zatvoreničkog dela logora, nositi civilna odela kao i dugu kosu. Takvu privilegiju imali su svi logoraši 3 dana posle bombardovanja fabričkih postrojenja u širem krugu logora, ali je zabeleženo samo nekoliko slučajeva pokušaja bekstva. Bekstava je ipak bilo, kako pojedinačnih, od samog osnivanja logora pa sve do oslobo- đcnja, tako i grupnih u vreme evakuacije spoljnih komandi i samog Buhenvalda. Usamljeni, često ocl ostalih logoraša ne- prihvaćeni ljudi, baš zbog toga što su im misli bile utonule jedino u snove o slobodi i što nisu mogli da shvate realnost i da se sa njom pomire, drugima su izgledali uobraženim ili iz- gubljenim osobenjacima i egoistima, neupućeni u tajne niti mreže logorskog podzemlja, gledali su na logorsku masu kao na gomilu robova nesposobnih i nedoraslih da unapred žrtvu- ju život da bi se dokopali slobode. Ovo su zaista bili odvažni ljudi, ljudi koji su ličnu slobodu suprotstavljali svim silama i svim tiranima sveta. Nema te stvari ni veličine pred kojom se ničice pada i u koju se svi kunu, za koju bi ovakvi Ijudi žrt- vovali slobodu. Među beguncima je, naravno, bio i po neki avanturista i samo izuzetno muzulmen, onaj kome je dosta svega, koji dalje ne može, pa neka bude šta bude, ali oni obič- no nisu bili u stanju da misle na duže staze i nikada nisu po- stizali cilj. Koliko li je Jugoslovena bilo begunaca, to sigurno nikada nećemo tačno saznati. Broj onih za koje znamo na osnovu dokumenata i njihovih sopstvenih iskaza je neznatan, samo šestorica. Prvi od te šestorice, Vojislav Vujičić, ,,srpski civilni zarobljenik" okušao je sreću 7. septembra 1943. u 7 časova. Toga dana Vujičić je imao nepune 23 godine. Putujući vozom broj 2402 na relaciji Gornji Vajmar — Vajmar učinilo mu se da je sloboda tako blizu, na dohvat ruke, iskočio je iz voza i poginuo.* Stanislav Hvatal, oficir, rođen u Ljubljani 1903. godine pobegao je 9. februara 1945. u Vajmaru. I ništa dalje o njemu ne znamo. Uzeir Ibrahimović, rođen 1925. godine u

* Crveni krst Jugoslavije — Kartoteka Buhenvald. 195 Hrasnici kod Sarajeva, uhapšen je kao begunac iz 13. SS divizije i doveden u Buhenvald 21. novembra 1944. Bio je zaposlen u komandi Gustlof verke u Vajmaru, odakle je pobegao 17. februara 1945, ali je 26. februara uhvaćen i upućen u Bu- henvald.* Ostala trojica (Predrag Ilić, Bogdan Gajić i Slavko Crnec**) pobegli su pred sam kraj rata, ali to već nisu bili usamljeni slučajevi ier su se u vreme bekstva sva trojica nalazila u spoljnim komandama.

DIRLEVANGER

Vođstvo KP Nemačke suočilo se u jesen 1944. godine sa novim velikim problemom u vezi sa regrutovanjem političkih interniraca „bivših protivnika pokreta” [SS], u specijalnu formaciju nazvanu po imenu njenog osnivača Dirlevanger (Dr Os- car Dirlewanger). Dirlevanger je živeo životom razvratnika, pa nije čudno što je u nacizmu našao ideal. No i nacistički sud ga je zbog silovanja maloletnice osudio na dve godine zatvora, pri čemu mu nije mogao pomoći ni njegov moćni prijatelj i zastupnik Gotlob Berger (Gottlob Berger) sa kojim je skovao neraskidivo prijateljstvo još za vreme I svetskog rata. Po izlasku iz zatvora Dirlevanger odlazi u Španiju, gde se borio na strani fašista, u diviziji Kondor (Condor)***, što mu je me- đu nacistima podiglo ugled i donelo čin potpukovnika. Zahva- ljujući tome povereno mu je da osnuje Savez mrtvačke glave. Od tada je stalno napredovao i dogurao do čina SS oberfirera. Dirlevanger je svoj odred Savez mrtvačke glave popu- njavao regrutovanjem crnih (asocijalni) i zelenih (kriminalci) interniraca u logorima. Pošto se „proslavio" sa ovim koljačima u avgustu 1943. godine protiv ruskih partizana i Jevreja i uniš- tio 15.000 ljudi, dobio je novi zadatak u gušenju varšavskog ustanka u kome je učestvovalo 4.000 njegovih zločinaca. * Isto. ** Zbornik Buchemvald — Ljubljana (S. Crnec, Zbežal sem iz taborišča, str. 202—203). *** E. Čalić, Himmler i njegovo carstvo, str. 173. 196 Prilikom smotre koneentraeionih logora SS grupenfirer Gliks i SS štandartenfirer Pister savetovali su mu da u svoje jedinice regrutuje protivnike nacizma, što se pre svega odnosilo na komuniste i socijaliste. Na političke protivnike je trebalo delovati patriotskim osećanjima s obzirom da su oni u februaru i martu 1933. godine otvoreno, ne pretvarajući se, izrazili svoje neslaganje sa nacizmom i ostali dosledni svojim pogledima na svet, čime su dokazali visoku moralnu vrednost, za razliku od stotina hiljada drugih koji su se 5. marta 1933. priklonili nacistima sa uzdignutom desnom rukom, a u stvari osećali odbojnost prema nacizmu.* Uz podršku G. Bergera, Dirlevanger je dobio odobrenje, te je već u oktobru počela rcgrutacija crvenih za formaciju Dirlevanger. U Buhenvaldu je Pister povodom toga održao zbor sa oko 2.000 nemačkih političkih inlerniraca, uglavnom komunista i socijalista. Govor je počeo time kako je rajhsfirer SS Himler odlučio da svim poiitičkim protivnicima pruži ruku pomirenja i da svima omogući da brane ugroženu otadž- binu oružjem. Zato svi politički internirci treba dobrovoljno da se jave u Direlevanger, čime postaju ravnopravni sa svim drugim vojnicima firera u svemu, pa i da budu odlikovani i unapređeni.** Blagovremeno obavešteno o svemu, vođstvo KP Nemač- ke je donelo odluku da se nijedan komunista ne sme dobrovoljno javiti. Pister je bio poražen kad se niko nije odazvao njegovom pozivu, ali prefrigani esesovac se brzo snašao i rekao da se dobrovoljci mogu prijaviti i kasnije na glavnoj kapiji. Po V. Bartelu dobrovoljno se upisalo samo 9 interniraca i to bivših pripadnika Vermahta, koji su u logor dospeli „zbog kriminalnih prestupa".*** Politička sekcija Gestapoa je ipak odabrala po svom nahođenju 69 crvenih i 87 zelenih interniraca iz Buhenvalda za formaciju Dirlenvanger, što i nije bilo tako teško, jer su i mnogi komunisti računali da je najvažnije izići iz logora i dobiti oružje. Među ovima bio je i Maks Ma- jer, koji je nameravao da se preda Rusima na Istočnom frontu. Ponovo je došao u logor, sav u ranama i drugima je raz-

* Dok u. Ber., str. 388—389. ** Isto, str. 390. *** I dalje, str. 390. 197 bio iluzije o takvom načinu oslobođenja. Prvo stoga, što je predaja bila nemoguća, a drugo zato što onaj koji se preda u SS uniformi nikako nije mogao dokazati svoje poštene namere.*

* D. Kočić, Zapisi, D. Radosavljević.

198 SPISAK JUGOSLOVENSKIH ZATOCENIKA*

Abaza Dervo, 1920, Zijemlje Ajkić Smail, 1921, Beganovići Mostar Aldić Husein, 1926, Abraham Mor (Bernard Bet), 1888, Vareška Rijeka Banat. Despotovac Albini Alfred, 1914, Moslar Abraham Dezider, 1892, Novi Sad Alessi Guerrino, 1905, Rosa Abram Anton, 1903, Stari Sivac Aleksić Milutin (Milan), 1921, Abrami Alojz, 1928, Predgora Vel. Zdenci Acanforia Guglielmo, 1910, Aleksić Nikola, 1915, Drmno Castelamore Algeri Sergo, 1921, Pedena Abramović Ujo, 1913, Alič Ivan, 1921?, Ljubljana Boropovac Alič Ivan, 1899, Idrija Adami Claudio, 1916, Trst Alič Johann (Luka), 1891, Aćimov Prenislav, 1914, Čoka Gabrje (Harbič) Adamov Radovan, 1913, Đala Alič Janez, 1921, Sostro Adamov Đura, 1913, Dolovo Alić Mile, 1914, Šabac Adilović Emin, 1918, Novi Pazar Alimović Sabri, 1902, Vrabčište Adem Mustafa, 1919, Kosmač — Atilović Anton, 1902. Skađar Alessandroni Martini, 1921, Agapito Umberto, 1924, Buzet — Carste Vecchio Pula Alkalaj Josip, 1901, Beograd Adnatević Bela, 1893, Kralevci Aljanić Osman, 1924, Stolac Agerini Andrea, 1921, Dovadola Altana Boschisio, 1900, Balatana Agbaba Živko, 1921, Risac (Risoc) Ambrožič Franc, 1910, Ahac Ivan, 1911 Rozental — Babna Gora — Ljubljana Roz na Koroš Ambrogio Gabriel, 1908, Agović Šukrija, 1909, Gacko Capo di Ponte Ahmetović Hasan, 1911, Kosovska Mitrovica Ambrozič Josip, 1918 (1912), Alajbegović Esad, 1927, Tuzla Babna Gora — Ljubljana Aicholzer Franc, 1884, Ambrožič Ivan, 1907, Unter Aichvvald Babna Gora — Ljubljana Albara Karol, 1921, Atello Anjević Blagoja, 1919, Leska * Spisak je sastavljen na osnovu dokumentacije iz: — Kartoteke Crvenog krsta Jugoslavije — Arhiva Crvenog krsta Jugoslavije — Kartoteke Crvenog krsta Slovenije — Arhiva Ministarstva pravde NR Poljske 199 Ančnik Vicl (Jožef), 1902, Aušec Franc, 1912, Vrh — Želimlje Grahovo — Ljubljana Andrejc Mihael (Marija), 1900, Aušec Andrej, 1914, Sv. Nikolaj Grahovo — Ljubljana Andrić Petar, 1908, Trst Ausenek Albin, 1903, Andrin Sveta, 1928, Pernja St. Rupreht — Koroška Andrin Stevan (Lazar i Darinka), Avdić Bešir, 1923, Pervan 1893, Turija — Bačka Avramović Ilija, 1913, Arapovac Andričič Anton, 1902, Avdić Mustafa (Jusuf i Nura), Aleksandrovo 1918, Višegrad Antić Miodrag, 1926, Ćuprija Avžlahar Ladislav, 1908, Antić Borivoje, 1923, Kumanovo Ravne Bloke Antikar Srećko, 1927, Ljubljana Ažman Karel, 1889, Boh. Bistrica Antić (Slavo) Vladimir, 1922, šušak Babič Agapit, 1912, Cctona Antolović Alessio, 1927, (Centona) Bossi (Pula) Babič Alias, Kragbac Antloga Franc, 1912, Gotovlje Babič Alojz, 1918, Pivola Antolović Stjepan, 1906, Babić Stanko (Stefanija), 1906, Novociske — Velika Gorica Trst Antolović Mirto, 1921, Babić Nazarilj, 1892, Marezige San Florenco Pola Babka Stanko, 1914, Ljubljana Antonijević Obrad, 1917. Babnik Ivan, Antonijević Obrad, 1928, Valjevo Babnik Franc, 1889, Bizovik Apelić Dušan, 1924, Odžaci Babšek Jožef (Josef i Marija), Antonini Severino, 1922, Asaresso 1912, Lavrica, Ljubljana Arko Franc, 1899, Sodražica Babšek Franc, 1914, Hamborn Apetić Dušan, 1925, Lalić Baca Ivan (Dinka), 1901, Arman Mario, 1926, Krasno, Krsan Podbrdo (Gorica) Babuder Ivan, 1920, Trst Arko Rudolf, 1902, Sodražica Bacelić Ante, 1925, Armano Giobatta, 1921, Tarcento Grabaštcica, Šib. Ari Luiđi, 1896, Lipa — Trst Bahtanović Omer, 1922, Karačica Arambašić Ilija, 1920, (D)Ervenik Bader Edvard, 1889, Vukovar Arich Valter, 1922. Bagar Karlo (Charles), 1921. Arh Stanko, 1919, Haselbach Bacin Fioretto, 1926, Artač Franc, 1912, Vič — Ljubljana Dignano (Pola) Arich VValter, 1922. Bahunek Andrija, 1924, Artviga Jakob, 1903, Polzela Ljubešnica — Novi Marof Asanović Čelebija, 1918, Brest Bahmen Karel, 1902, Trst Arzon Eugenio, 1925, Baioch Giuseppe, 1914, Paladinau Tržič pri Trstu Baičič Silvo, 1924, Rijeka (Fiume) Asanović živojin, 1925, Niš (Bajčić Silvio) Asperger Mijo, 1902, Kraljevac 13aioch Ivan, 1927, Vetta — Istra Asperger Josip, 1906, Bais Franc, 1926, Kupin — Kraljevac Topogliano — Udine Bajac (Slavko) Čedomir, 1928, Atomić Azim, 1926, Mirci — Tuzla Borovo Atanacković Slavoljub (Živojina), Bajčić Anton (Mihovil i Katarina), 1912, Stara Kolonija 1912, Sabljica — Pulj Kragujevac Bajčić Ivan, 1926, Bajčići — Sušak

200 Bajčić Anton, 1904, Bmsica Ban Alojz, 1912, Ravne u Steinbach Bajčić Ivan (Juraj i Marija, 1910, — Ljubljana Brusica — Otok Bandel Petar, 1892, Bajčić Kuzma(n), 1926, Monte di Capo — Istra Bajčić — Sušak Banco Giorgio, 1923, Pisino — Pola Bajčić Mate (Mara), 1881, Bani Ivan, 1899, Arozzo — Pola Nenadić — Krk Banoci Stefan, 1926, Bajčić Mate, 1914, Nenadić — Krk Pitomača — Đurđevac Bajić Dušan, 1924, Kriškama Bankovac Jozo, 1904. (Slavonija) Banovec Alojz, 1917, Bajčić Petar (Ivan i Mara), 1926, Doblice — Črnomelj Bajčić — Sušak Banovac Zvonko, 1927, Virovitica Bajraktai'ović Hasan, 1922, Olovo Banzan Bruno, 1922, Karlovac Bajraktarović Mustafa, 1919, Banjanović Akga, 1914, Kozluk Sarajevo Baračkov Vlada, 1920, Kumane Bajs Mateo, 1914, Unec Barac Josip, 1902, Ilinci Bajrić Huso, 1925, Kmetići Bariccli Alojz, 1'890, Loćinj Vcl. (Bajuk) Baloh Ivan (Marija), 1917, Barzeletti Blaž, 1903, Rovinj (Pola) Groni Tuahini? Barić George, 1917, Kastel Novi Bajt Anton, 1920, Barić Ehdem, 1926, Zagreb Unec — Rakek — Ljubljana Baričević (Marka) Vjekoslav, 1890, Bakota Vinko, 1914, Rab V. Lošinj Bajzel Marijan, 1916, Ljubljana Barić Štefan, 1904, Zadar Balanca Gajton, 1925, Barković Pascuale, 1920, Rijeka Primošten — Šibenik Barisson Alojz, 1919, Trst Bakula Jozef, 1914, Barbani Giuzeppe, 1919, Podinc — Perković Gimini — Istra Balandić Ivan, 1911, Barbakosić Ante, 1908, Grebaštica Gline pri Kranju Barbarić Osman, 1921, Tešanj Balanca Ivo, 1909, Barbano Guido, 1905, Primošten — Šibenik Fiumicelli — Udine Ballario Michel, 1904, Villa Falletto Bartelli Umberto, 1901, Balantič Janez, 1911, Linije Montona (Pola) Balbi Stanko, 1901, Trst Barzar Mihael, 1913, Balbi Spartaco, 1925, Muggia Hart pri Jesenicah Baldis Ludvig (Mihajlo i Valerija), Bartolussi Luigi, 1916, 1913, Zagorce, Radenci Menzano — Udine Baldassi Luiggi, 1909, Medea Bartok Stanko, 1918, Lastina Ballerin Ennio, 1924, Castel Tesino Bartolić Ignacij, 1904, Baldos Ivan, 1919, Trst D. Miholjac Balinčić Pavel, 1923, Barunica Stanko, 1924, Donje Predrevo Drivenik — Crkvenica Balbani Franjo, 1928, Čakovec Baruh Natan (Zdravko i Roza), Balkanyi Franjo, 1929, Montevideo 1905, Šabac Balvanović Ibrahim, 1918, Tuzla Bassan Nikolaj, 1907, Baloch Josip, 1911, Idrija Lansana — Istra Baljković Nebojša, 1925, Basca Viktor, 1912, Kistanje — Benkovac Linsaro — Pisino Ban Anton, 1924, Bašić Rašid, 1922, Rastes/Sp. štajcrsko (Zvarnih) Zvornik

201 Bašić Hasan, 1924, Bos. Gradiška Bcmbi Antonio, 1904, Basso Martin, 1916, Rovella Katuri — Labin, Albona Basili Gresientino, 1895, Urbino Benas Ivan, 1926, Kotor? Bastar Ludvig, 1909, Belušić Amalio, 1928, Pula Soteska — Gorica Beneroli Josef, 1900, Trst Bastiani Anton, 1906, Rijeka Benci Ladorico, 1914, Basiančić Vladimir, 1911, Pola Lesino — Pulj Bataković Radovan, 1923, Orah Beneš Božo, 1895, Klici Bašić Stefan, 1905, Prizren Beneš Antonio, 1908, Tržič Batigeli Slavko, 1924, Benko Milan, 1910. Camigna Gorica Benić Albin (Fabijan i Marija), Batar Dragan, 1925, Ljesljani 1917, Crikvenica Batričević Krsto, 1920, Njeguši Benvenuti Giloto, 1925, Pula Bauer Stefan, 1925, H. Radence Benković Martin (Đorđe i Baučar Alojz, 1918, Vertovac Marija), 1919, Duga Resa Bazec Danilo, 1911, Trst Bera Franz (Florijan i Tereza), Bedinović Ali Osman (Feta i 1902, Oberfeistritz Emina) 1910, Arnadzije, Benzan Jozef, 1927, Rijeka A rnatija Berce Janez, 1900, Bebanić Alija, 1924, Bijelo Polje Donje Mojstrana Beber Adolf, 1905, Unec Berce Franc, 1911, Trst Becar Ilija, 1914, Becari — Gorica Berdardi Giusto, 1921, Pula Becan Janez, 1927, Berce Pavel, 1899, Donje Mojstrane Radnja — Ljubljana Berdon Leopold, 1907, Gorica Beccan Karl, 1904, Tržič Berdon Ivan, 1927, Gorica Begić Mujaga, 1924, Majetići Beresa Danilo, 1919, Chireevviez Begić Meho, 1922, Suhovatić Bcreković Zdenko, 1927, Begović Enver, 1927, Srebrnica Strmce — Kotor Begović Hasan, 1924, Bercari Eugen, 1921, Pula Kladuša — Bosna Bergant Alojz (Marija), 1888, Begus Viktor, 1911, Rijeka Kranj Begović Meno, 1900, Berger Ivan, 1928, Bački Petrovac Dobošnica — Tuzla Berger Andrej, 1912, Bekrić Suljo (Sulejman i Rašida), Klenovnik (Klenoznik) 1913, Gornji Rahić Bergliaffa Antonio, 1921, Beitula Sejdo', 1905, Smrekonica Pazin — Istra Balakušić Anton (Stipe i Jela), Bernardi Petar, 1912, Pula 1908, Grebaštica — šibenik Bernardi Feruccio, 1925, Trst Belanović Živko, 1915, Dvorska Bersak Danijel, 1906, Štajersko Belan Dragutin (Bela i Zlata), 1914, Bernarolis Rinoclodo, 1887, Jastrebarsko’ — Zagreb Vutem (Udine) Belezi Marko, 1903, Pulj Bertolla Ivan, 1911, Minuo Belec Jakob, 1899, Babna Gora Berti Albert, 1921, Piran Beltram Mario, 1893, Besmalović Ante, 1917, Renciano (Renči) Novo Selo — otok Brač Belina Josip, 1922, Sv. Križ Bertolin Mario, 1922, Udine Belzar Bruno, 1922, Karlovac Bezeljak Ivan, 1915, Vace Belušić Leopold, 1909, Pula Bešlagić Jusuf, 1924, Kostajnica Bencek Franjo, 1912, Bezin Emilio, 1926, Trst Bačevac Virovitica Bijocombe Risatije, 1897, Kutlovo

202 Del Bianco Osvalđo, Udinc Blessandro Karlo, 1912, Bilancia Ivan, 1913, (P)Bebiciano Mačkovica — Jajce Bleier Aleksandar (Bcla i Bilal Osman, 1925, Stolac Narmina), 1928? Ada — Bačka Binagli Gino, 1911, Busto Gorofo Bobič Franc, 1896, Bilić Mirko (Anton i Cecilija), 1922, Černomelj — Kočevje Petina — Dalmacija Bobai'ić Osman, 1921, Tešanj Birčanin Mihajlo, 1895, Beograd Bobinac Dragutin (Petar i Milka), Biondi Osvaldo, 1922. 1921, Sl. Brod Bircio Ivan, 1911, Grabovac Bobić Ivan, 1882, Birčanin Milenko (Vladimir i Pingvento — Pola Stana), 1900, Suvodini Podgor. Bogatec Viktor, 1907, Bizaro Bramante, 1914, Sv. Križ — Trst Flaibono — Udine Bogdan Ivan (Ante i Marija), 1920, Biscazzo Gino, 1923, Montagnana Primošten — Šibenik Bizjak Alojzij, 1912, Dobrava Bogar Charles, 1921. Bizjan Andrej, 1898, Bogdanović Čedomir, 1908, Podolnica Horjul Aleksandrovac Bizjak Henrik, 1897, Bogdanović Blaž, 1915, Sv. Križ — Vipava Vrpolje — Osijek Bjelanović Stjepan, 1924, Tešanj Bogdanović Jovan (Luka i Kaja), Bizjak Anton, 1925, Podolnica 1898, Šibenik Blagojević Mladen, 1901, Cokotin Bogdanović Ivan, 1898, Bjelanović Vujo (Lazo), 1926, Bogdanovići Djavenka — Šibenik Bogdanović Miloje, 1924, Blagoiević Predrag (Borivoie), Novo Selo 1922, Beograd Bogdanović Milan, 1923, Beograd Blanuša Marko, 1900, Bogdanović Vladimir, 1899, Gunjevac — Bosna Tjukovac — Srbija Blach Lampert, 1906, Gorica Bogdanović Pero (Ostoja i Jelka), Blaskic Giadano, 1927, 1894, Tišina — Brčko Muggia — Pola Bogatinović Blasih Carlo, 1914, Bogina Mihael, 1907, Hochenig Lovran Bogićević Milovan, 1901, Adaševci Blasevic Ardnino, 1926, Pola Bojić Dobrovan, 1919, Popovi Blasco Victorio, 1925, Villa Blasco Bojanić Vaso (Sava i Stana), 1926, Blatnik Anton, 1920, Klenov(n)ik Beogi^ad Blaško Franc (Miha i Marija), Bokan Dušan (Tone), 1910, Cetinje 1905, Lokavec Bojović Slobodan, 1929, Knezje Baltnik Janez, 1925, Bokan Vasilije, 1923, Cetinje Globoko (Ljubljana) Bolanca Josif (Ivo i Anica), 1915, Blazina Alojz, 1914, Gabrovica Primošten Blatnik Stanko, 1918, Višnje Bolanca Stipe (Ivo i Ankica), Blažek Alojzij, 1922, 1907 (1913), Prim ošten Krušević — Trst Bolanca Ivan, 1909, Primošten Blazina Angelo, 1926, Gabrovica Bolanca Marijan, 1908, Primošten Blažević Ivan, 1925, Višnjan Bolanca Paško (Gašpar i Milica), Blažević Ferdo, 1920, Komletinci 1889, Pi'imošten Blažić Franc, 1920, Bolfek Bogumil, 1922, Selce Veliki Slatnik Bolanca Svetin (Ive i Anica), 1916, Blažić Franc, 1901, Lokvice Primošten

203 Bolis Dante, 1902, Pola Bošnjak Boško (Mladen i Bolte Franc, 1898, Ljubljana Draginja), 1924, Darda Bollotti Ottavio, 1924, Monfalkone Bošković Dragutin, 1919, Bcnce Bolte Milivoj, 1925, Ljubljana Bošnjak Josip (Nikola i Milka), Bon Mario, 1925, 1908, Bistrica — Gor. Vakuf Dolenja del Coglio Bošnjak Miladin, 1921, Bileća Boljot Marko, 1914, Bošnjak Marko, 1910, Scitovo Vučevice kod Sinja Bošnjak Milan, 1920, Darda Boneta Frederico, 1922, Borst Botic Lujano, 1904, Trst Bonazza Eduardo, 1926, Trst Bošnjak Milutin, 1924, Lipovo Bonetti Pietro, 1912, Istra Božnar Franz (Pavle i Ana), 1902, Bonetti Ivan, 1926, Pola Polhov Gradec Bonsavar Ivan, 1912, Božanić Vladislav (Branko i Sesto S. Ivan Milica), 1920, Niš Bonongurio Feliks, 1923, Božać Jozef, 1928, Zminj — Pulj Castelguglielmo Božić Marijan, 1918, Orsar Boraič Luka, 1912, Kučevo Božić Radovan, 1919, Žarkovo Boračič Džemal, 1903, Foča Bradan Meho, 1916, Banja Luka Borghi Cesare, 1924, Fiume Bradavić Rada, 1911, Buđanovci Bordignon Anton, 1923, Lugiano Bradičević Nikola (Etelka), Senta Boris Jože (Đuro), Bradeško Zvonko, 1923, Ljubljana Sredovci ob Kruli? Braico Dominik, 1920, Borinović Duje, 1923, Ražević Pisino — Pola Borisavljević Milovan (Ljubica), Braini Giovani, 1905, 1922, Kragujevac Muggia — Trst Borovčak Ivan, 1906, Zabok Brajdić Lojze, 1924, Sv. Lenard Borojević Dragan, 1910, Brajdic Jura, 1920, Snevari Trgovi (Trgar) Brajdic Valentin, 1928, Vavta Vas Bosak Anton, 1916, Jesenjegor Brajdić Mitol, 1926, Novo Mesto Borsić Ignac, 1898, Taborsko Hum Brajer Metod, 1925, Ljubljana Bosanac Mitar, 1925, Maudovac Brajhorić Karlo, 1920, Bosak Stjepan (Isidor), 1925, Brajhorići Istra Gornje Jesenje Krapina Brajić Milan, 1903, Stitar — Srbija Bosankić Smajo, 1917, Pasci Brajhorić Franc, 1900, Kruševac Bosanić Vladislav, 1920, Niš Brana Mano, 1900, Trst Bossi Luciano, 1929, Trst Brajuha Franjo (Josipa), Boscarol Lorenzo, 1925, Ranchi Braniselj Janez (Franciska), 1919, Bosian Erminio, 1924, Dol. Jezero Cerknica Aviano — Udine Branić Ermeneglio, 1901, Bosiak Božidar, 1911, Jakuševac Muggia — Trst Bosić Mato, 1926, Orsera Branković Aleksandar, 1913, Bosian Luigi, 1920, Novi Sad Aviano — Udine Branisel Anton, 1904, Dolenja Vas Bosnar Franc, 1902, Branković Dušan, 1919, Budinci Gradec — Ljubljana Brasadinac Zdravko 1898, Bosić Radovan, 1919, Gospođinci Zakovo (Jakovo?) Bratković Fortonato, (Andrej i Bosnar Stjepan, 1921, Destinić Marija), 1907, Rcnce — Gorica Božić Rajko, 1914, Gorica Bratuš Mušan, 1919, Bosnić Đuro, 1907. Gradosa Dujamovići — Sarajevo

204 Braun Boris (Teodora), 1920, Bruner Lorenc, 1891, Zaklanc Đurđevac Bruner Anton (Marija), 1920, Brans Antonio, 1912. Rakitnica — Kuse Bravar Marijo (Mate), 1926, Brunctti Vito, 1921, Kačerga Giosia del Colle Bravedani Osiride, 1893, Trst Brunetti Natale, 1925, Rijeka Bravin Jean, 1918, Brusić Boris (Milan i Lina), 1921, Polcenigo — Udine Abacija — Istra Brbović Hasan, 1923, Prijepolje Brusić Anton, 1908, Polica Brebanović Sava, 1905, Obrež Brusić Jure (Miko i Jela), 1897, Breccvić Josip, 1906, Frankovci Brusice Brekolo Meho, 1922, Mostar Brutus Musan, 1919, Dujmovići Brelik Franc, 1900, Brusić Petar (Mihael i Luce), 1921, Zakojce — Gorica Polica Brence Franc, 1922, Krasah Bubalo Andrej, 1924, Split Brescameti Viljem, 1920, Trst Brzovan Živan, 1912, Omoljica Bressan Milovan, 1920, Gorica Buble Stipe, 1909, Trogir Brescia Eugenio, 1916, Gorica Bubanić Mirko, 1924, Križevci Breskić Stjepan, 1894, Brčko Bučar Anton (Franc), 1906, Breščak Alojz (Jozef i Marija), Dolenjska Toplica 1922, Descla Salone Gorica Bucci Viktor, 1914, Dines — Pola Brezigar Daniel (Jozef i Marija), Bubčanac Rusten, 1919, Dolovo 1917 (1927?) Descla Salone — Budarić Svetozar, 1919, Gorica Mokrin — Banat Briljoval Mato, 1907. Bučer Anton, 1917, Ljubljana Breznik Jože (Ivanka), 1912, Bufolin Jozef, 1926, Ljubljana Rafolce Budek Vid (Toma), 1905, Banja Briski Rudolf, 1914 Bugarski Miloš, 1925, Beograd Donje Ladanje — Varaždin Bukovski Rudolf, 1921. Britvica Marko, 1920, Buchler Imre, 1907. Zervica — Karlovac Bulatović Tomo, 1913, Bar Brkić Franjo, 1902, Pitomača Bula Božidar, 1923, Radov Brkić Dobrosav, 1905, Bulc Valentin (Marija), 1908, Severovo — Užice Mirna Brkić Milan, 1917, Kragujevac Bulić Georg Brkić Jozef, 1919?, Spionica Buljugić šaćir (Refik i Remza), Brkljac Milan, 1919, Germusa 1924, Sarajevo Brkljac Duro, 1903. Bunoš Radoslav, 1920, Batajnica Brošičević Živko, 1907. Buneta Mate (Josif i Ana), 1876, Brlek Ivan, 1908, Varaždin Ledenica — Sušak Brozičević Franjo (Mihajlo i Bunoš Dušan, 1921, Batajnica Marija), 1898, Crikvenica Buntić Nikola, 1923, Zenica Brovedani Elvino, 1919, Bunjevčević Mile, 1918, Buje — Istra Slavsko polje Brubnjak Emilio, 1925, Lovrano — Istra Burazer-Iličić Grgo, 1905, Brubnjak Giuseppe (Petar i Boraj — Šibenik Katarina), 1898, Lovrano — Burazer Božo (Mijo i Marija), Istra 1906, Boraj — šibenik Brumen Vicenz, 1912. Burazer Marjan, 1908, Brumeo Ivan, Zagreb Boraj — Šibenik

205 Burazer-Iličić Jure, 1913, Cannadi Šimon (Stjepan i Agata), Boraj — Šibenik 1894, Donji Pelinovac — Prelog Burghart Johan, 1916, Caniciani Diego, 1923, Ospedaletto Irig kod Rume di Gemona — Udine Burelli Dino, 1920, Candusio Umberto, 1914, Fagagna — Udine Capo d’ Istria Burja Johan, 1893, Kamnik Canciani Franccsko, 1907, Burja Alojz, 1895, Sezana — Trst Kamnik — Ljubljana Cano Rasim, 1917, Sarajevo Burkelje Alojz, i905, Ljubljana Canka Ivan, 1892, Prenča Burnae Vaso, 1903, Capuder Johan, 1898, Gornja Velešnja Prevalje — Koroško Burmazović Života (Krsman i Canobeli Arturo, 1923, Trst Stojanka), 1908, Goč — Trstenik Car Aleksandar, 1920, Bursać David, 1924. Podstrana — Split Bussani Rino, 1926, Capo d’ Istria Car Ante, 1919, Podstrana Bussani Giovanni, 1902, Carcic Luka, 1889, Unie — Istra Koper — Istra Carrara Romano, 1922, Trst Butar Ivan, 1911, Carli Enmio, 1928, S. Tictura Kotrid — Togovec d’ Isonno (Trst) Butala Janez, 1900, Dablice Carfagna Giuseppe, 1910, Forella Butko Stipe, 1923, Carli Stellio, 1922, Trst Tribunj — Šibenik Carli Mario, 1925, Trst Buttignon Arturo, 1909, Carmi Carlo, 1926, Isola d' Istria Redipuglia — Trst Carneka (Czarneka) Stefan, 1926. Bubzon Anton, 1909, Pulj Carovac Nazim, 1923, Novi Pazar Buttolo Armando, 1920, Catek (Felini?) Fehim, 1926, Resia — Udine Rovina Buzgović Redžep, 1915, Cascella Franc, 1925, Trst Novi Pazar Catić Nezir, 1922, Bijeljina Cabtas Josip, 1902, Dugo polje Catić Asim, 1919, Sarajevo Cafissi Osvaldo, 1922, Gorica Cecić Milojko, 1913, Sisak Caga Jakob, 1903, Cebara Ivan, 1921, Ljubljana Zaton — Šibenik Cecchi Matteo, 1890, Cagnoni Edvardo, 1929, (Cekić Mato) Avisina — Trst Villa Babani — Istra Caleari Marian, 1904, Cccchi Giovanni, 1914, Škofja Loka (Cekić Ivan) Caleta Grgo, 1912, Villa Sozzi — Istra Mitlo Vinovac — Split Cecura Niko (Ante), 1912, Caleta Marjan, 1907, Smrećani — Livno Mitlo Vinovac — Split Cecchini Vittorio, 1905, Caleta Stipan, 1909, Potoce — Senoselia — Trst Mitlo Vinovac — Split Ceglar Dario, 1925, Trst Calligaris Silvio, 1926, S. Canziano Cedilnik Janez, 1902, Ljubljana di Isonzo — Trst Calo Pino, 1923, Trst Čekada Franc (Luka),1911, Campa Janez (Andrej i Ana), 1892, Logatcc (Ivanje Selo?) Prečna — N. M. Cekić Simeon, Zemun? čančar Nezir, 1925, Tišina Celarc Ivan (Franc), 1921, Camsović Sejdo, 1912, Vidovska Dobrova 206 Cekić Sulejman, 1915, Cimpric Karlo, 1927. Banja Luka Ciola Claudio, 1913, Celić Franjo, 1919. Caldomazo — Trst Celare Frane, 1917, Cinotti Ante, 1923, Trogir Betajnova — Ljubljana Cisić Ibrahim, 1923, Mostar Celarc Anton, 1899, Ljubljana Clapis Giuseppe, 1911, Celić Izet, 1923, Brčko Santa Domenica — Pula Centa Alojz (Franc), 1913, Ciuman Ladislav, 1907, Dombrova Mala Slevica —Kočevje Clerti Antonio, 1914, Montana Celuc Mehmed, 1923. Clavi Giovani, 1921, Cepić Lawoslav, 1926, Ljubljana (Ciglavić Ivan), Cepak Kazimir, 1922, Križna gora Stignano — Pola Cepin Franc, 1913, Dobrovo Cleva Pacifico, 1908, Cergnelutti Guilio, 1912, Carcasse — Pola Folmezzo — Udine Cleva Giorgio, 1914, Cepon Janez, 1895, Polhovgradec Pirano — Istrija Cermclj Josip, 1885, Vrtovca Cochieto Petar (Aleksandar i Cerini Guido, 1901, Trst Elisabeta), 1909, Pula Cernigoj M arijan (Alojz), 1928, Cobanov Ante, 1926, Primošten Dol. Osalica Predmeja Cociani Mario, 1908, Cerne Franc, 1896, Ljubljana Villa decane — Istra Cernik Karl, 1923, Cocijancich Marino, 1924, Sinovica — Ljubljana Visinada — Pula Ccsar Franc, 1910, Lokvice Cocco Teodosto, 1922, Santa Croce Cerulli Edmondo, 1913, Fiumicino de Magliana Cesković Marian, 1905, Kale Coha Henrik, 1928, Cesarek Franz (Jože), 1923, Lokavec — Gorica Neska Vas — Ribnica Coga Jakov, 1903, Zaton Cesnik Peter, 1916, Udine Cok Anton (Jovanka), 1912, Cesnik Branko, 1925, Lokve — Trst Dolga Poljana — Gorica Cokoja Djufer, 1910, Pulcedani Cesnovar Milan, 1921, Coklo Andrija, 1903, Veliko Ljasce Pođravci Chermi Giuseppe, 1900, Molfalcone Čolić Tono (Tone), 1918, Bugojno Cherbavar Emilio, 1925, Colarich Konstantin, 1902, Bogliuno — Pula Raboieze — Trst Chinkela Angelo, 1893, Collini Giorgio, 1926, Gorica Giozdani — Fiume Colini Ernes, 1913, Nimes Cicatto Ellio, 1925, Latiasana Colombo Elio, 1927, Cibic Caiio, 1926, Trst Bardano — Udine Cicovin Mario, 1927, Colmani Nikola, 1892, Poljane Cepi di Portole Colusi Elio, 1922, Udine Cicelj Pavle, 1907, Kamnik Colombo Ladislav, 1923, Cigoj Stefan (Franc), 1922, Sesto San Gisdoni Via Gabaloni — Gorica Comeli Giovani, 1901, Cindarić Martin, 1899, Loce — Gorica Ferdinandovac Colusi Giuseppe, 1922, Cimprič Anton, 1924, Novi Kol — Casaza — Udine Ljubljana Coneioni Giovani, 1912, Trst Cillicar Aleksander, 1912, Comelli Venzslavo, 1906, Portale — Pula Gerzl (Gorica) 207 Conti Lorenzo, 1919, Crnjački Đura (Dimitrije i Stana), San Lorenzo Maggi 1922, Turija Contento Giulio, 1926, Crosgnach Edoardo, 1920, Pirana — Pula Coreto Istiano Cora Giovani, 1920, Crnović Franjo, 1925, Čazma Pale San Floriani Crotic Mirko, 1916, Monterubina Contieri Stanislavo, 1919, Crosganch Rodolfo, 1922, Plava — Gorica Correto Istriana Corazza Mario, 1922, Trst Crveni Miladin, 1925, Bečej Coralic Fehim, 1923, Bos. Šamac Crvecki Viktor, 1917, Krapina Cordas Vladimir, 1913, Kucara Cubranović Ivo, 1911, Podgorica Carbatta Anton, 1921, Gradec Cubarić Franjo, 1902, Baska Cordota Giovani, 1921, Cucek Emilian, 1910, San Lorenco Romagno Trient Cordi Ladislav, 1928, Trst Culum Dimitrije, 1920, Corkovic Jozo (Carlovic), 1924, Donji Kovilj Ivanjska Cukcević Božo, 1909, Corenica Fedoro, 1922, Trst Perković — Šibenik Cossi Nesovi, 1909, Curiet Aldo, 1907, Trst Albone — Pola Cundric France, 1923, Jesenice Cosaltini Luigi, 1913, Udine CuiJjak Jakob, 1916, Coslovic Giusto, 1926, Curk Augustin, 1910, Ajđussina Ceppi di Portole Cvorkov Danilo, 1921, Cosina Giuseppe, 1913, Muggia Donji Petrovci Cosuta Giovani, 1916, Trst Curković Simo, 1907, Belina Coslovich Vitorio, 1921, Portole Cveić Đorđe, 1924, Stari Vrbas Cottai Corrado, 1910, Trst Cvorkov Jovan, 1892, Cotor Andrej, 1925, Donji Petrovci Doremberg — Gorica Cvetek Mirko (Đuro i Ljuba),1926, Cozani Giulio, 1911, Lisone Vrbovačka poljana — Križevac Covacic Jozef, 1925, Fiume Cvejić Aleksandar, 1912, Drmno Crespi Valerio, 1919, Fiume Livno? Cresi Alino, 1924, Trst Cvetković Božidar, 1923, Sarajevo Cretnik Jozef (Ivan), 1887, Cvetić Adam (Dragutin i Maribor (Erlbach) Milosava), 1915, Rašković — Creti Zante, 1909, Kragujevac Sesta San Giovanni Cvorisec Ivan, 1897, Crisman Giuseppe, 1909, Jazovo — Zagreb Lovrana Cvijanović Nikola, 1882, Sušak Crevatin Antonio, 1923, Oscurus — Pula Česnik Branko, 1925, Dol. poljana Cristof Marcello, 1922, Trst čančar Nazir (Dervo), 1925, Cristin Mario, 1921, Tisina — Bosna St. Pietro — Trst Čavor Milan, 1921, Njeguši Crnčić Ivan, 1909, Dobova Čavić Haver (Anđrej), 1913, Crnec Vekoslav, 1920, Pitomača Šimanovci — Zemun Crnić Ivan, 1922, Trnovec Čebron Rafael (Anton i Marija), 1906, Rihemberg Crnković Mato, 1906, Čengić Mustafa, 1925, Lukovo — Vrbovec Rogatica — Sarajevo Crnogorac Bogoljub, 1920, Čepon Janez (Janez), 1895, B atajnica Polhovgradec 208 Ćepin Franc (Tomas), 1913, Damšek Albin, 1898, Svibno Dobracevo Danilović Petar, 1911, Novi Sad Čcrpak Jakob, 1886, Danieli Guerino, 1921, Trst Donji Palinovec Danko Jozef, 1905, Roznova Milica Černozoj M arjan (Alojz), 1928, Danko Fritz, 1903, Spielfeld Dol — Odelga Davidović Moric, 1899, Tegcnia Českia Luigi, 1901, Udine Darić Hranislav, 1923, Studenac Česen Jozef, 1897, Ljubljana Dcbeljak Jože, 1909, Loski Potok Čosić Ilija, 1922, Debevec Franc (Gregor), 1909, Priština — Teslić Vel. Ležeč — Cerknica Česnik Miro (Franc i Marija), 1925, Debijađi Rudolf (Jakov i Marija), Dolga poljana 1920, Mostar Čolić Ilija (Veselin i Draginja), Dečman Ivan, 1910, Savla 1915, Kumane — N. Bečej Dcdić Hasan, 1917, Nezeci Čretnik (Tschretnik) Josef, 1914, Dcdić Emina, 1912. Frauheim Dcgetto Giovani, 1916, Tossano Čretnik (Tschretnik) Josef, 1887, Dedović Arif, 1924, Sarajevo Erlbach Dc Giusti Giuseppe, 1922, čučat Jožef (Ivan), 1885, Grisignano — Istra ocn pcter Dcgiusti Giuseppc, 1922, Čubranić Franjo (Klement), 1902, Monde — Istra Baška Degović Metod, 1904, čuk Franjo, 1919, Ljubljana Visigano d' Istria Črvljak Paško (Marko i Kata), Dejan Jozef (Janez), 1922, Kobarid 1923, Čvrljevo — Šibenik — Deklaro Francisko, 1925, Konjevrat Dignano — Pola Čuturilo Branko, 1924, Dekanić Anton, 1926, Draga Boska Karajzovac Deladinović Schukri, 1917, Zelino Čirković Bogomir, 1912, Suvidol Dcklcva Giovani, 1906, Dabović Božidar (Vojin i Sofija), Malpristava — Trst 1914, Beograd Dclcdar Osman, 1921, Počitelj Dabono Stelio, 1924, Trst Dclić Harnaga, 1924, Tuzla Dailović Emin, 1919, Kolicane Del Giusto Giovanni, 1922, Daichich Gioacchino, 1922, Pirano — Pul j San Pietro in Selve — Istra Demir Suljo, Dalbosco Alfrcdo, 1919, Tersato Dclton Feruccio, 1926, Dainich Francesko, 1908, Dignano — Pula Valdars — Pulj Demo Ante, 1905, Dameli Luigi, 1906, Medvita — Obrovac S. Antonio Trebia Demitrović Alija, 1912, Tuzla Dal Conte Giuseppe, 1924, Trst Denona Pctar, 1920, Novalja Damjan Mirko, 1926, Demšar Avgust (Anton), 1909, Murska Sobota Rakek Damirović Alija, 1912, Tuzla Derek Ante, 1894, Mravnica Damjanović Miloš (Stoja), 1923, Depikolzuana Nikola, 1918, Kasindo — Sarajevo Krk Jug. Deri Ivan, 1918, Sušak Damjanović Dragiša, 1922, Dervišević Ćazim, 1921, Svilajnac Brezovo polje Damzig Ludovik, 1902, Dcrnulc Jože, 1925, Podtabor Zlate Moravce Dervoz Ahmed, 1920, Stolac

209 Dervišević Husein, 1921, Brčko Dolenc Ivan, 1899, Dolenja Ves Despot Stevan, 1913, Dolcnac Josip, 1924, Zagreb Mudrino Selo Kistanje Doležal Josef, 1894, Sarajevo Dezman Franz, 1920, Ljubljana Doles Mateo, 1913, Senozece Trst Despotović Živorad, 1914, Konatiee Doiinar Franc, 1925, Ljubljana Dettel Walter, 1920, Dolinar Franc, 1910, Sevnica — Stajersko Brezje pri Ljubljani Dcvescovi Josip, 1902, Pola Dolinar Joža, 1904, Devčić Juraj, 1913, Krasno Jugosl. Dobrova pri Ljubljani Dcvetak Anton, 1916, Zdole Dolinar Zdenko, 1904, Devetag Alfredo, 1919, Gorica Velika Dolina Dcvić Đuro, 1906, Dolinar Jože, 1913, Rozore Kordunski Leskovac Doljak Cvetko, 1921, Dijintin Anton (Ivan), 1924, Gargaro — Gorica Ljubljana Dolšak Cvetko, 1906, Rashiza Dimec Srcćko (Ivanka), 1913, Dominiković Alijas, Ljubljana Dominico Giuseppe, Dilić Svetislav, 1906, Pctka Dominiko Joško (Slavica), 1918, Dimitrijević Manasije (Aleksandar Branica — Gorica i Jelena), 1924, Kragujevac Dominiković Ante (Vanda), 1922, Dinković Antc (Dominiković), 1921, Zagreb U/.ice Domitrovic Mirko, 1922, Dimitrijević Sergije (Sofija), 1912, Kravarsko Pirot Dominko Oskar (Antonio, i Dizdarević Gano, 1922, Velka Francika), 1929, Biglia — Distinger Ivan (Franciska), 1883, Gorica Guštan Domović Stjepan, 1922, Podgrađe Dmitrović Ljubomir, 1915, Donati Vincenco, 1916, Castelici Kusadak Donda Aleksandar, 1919, Dizdarević Meho, 1919, Sarajevo Mararo Gorica Doberlet Franc, 1914, Savlje Donati Ottorino, 1921, Dobanovački Velimir, 1920, Ccdad — Videm Novi Sad Donjak Mihael, 1909, Zell Dodik Drago, 1911, Drvar Donettobredo Romeo, 1902, Isola Dobričić Milovan, 1909, Darosava Dorić Hranislav, 1923, Studenac Dobrović Anton (Anton i Ana), Dopša Vjekoslav, 1924, Varaždin 1927, Rovinjsko Selo Dostanić Milojc, 1919, Brđani Dohelil Osman, 1926, Dosović Dušan, 1916, Gračac Alajbegi — Dibra Draca Filip, 1887, Karin Dohany Julije, 1884, Vel. Bečkerek Dovšek Karol, 1923, Mokronog Dojč (Deutsch) Max, 1886, — Novo Mesto Stoob — Stajersko Dracić Nikola (Nikola i Marija), Doilović Emin, 1919, Količane 1900, Crikvenica Dokić Petar, 1912, Novi Sad Dracić Dragutin, 1902, Uponica Dojč (Deutsch) Mirko, 1899, Draganić lvan, 1913, Zagreb Subotica Dragan Bcla, 1914, Jastrebac Dokmanović Milenko, 1921, Dragojlović Pctar, 1923, Kraljevo Beograd Dragičević Rudolf, 1915. Dokić Todor, 1910, Rastuša Drakulić Radomir, 1923, Sombor Dolar Rudolf, 1927, Dujkovec Drakslcr Gvido, 1911, Dolanc Rudolf, 1903, Kreka Dobc — Ljubljana

210 Drazin Anton, 1911, Durdev Božidar, 1911, Kambelovac — Split Crvena Crkva Drasler Ivan (Marija), 1904, Đunisijević Dragomir, 1913, Ljubljana Retaci Drobcc Andrej. 1894, Limovca Đurđo Salem, 1914, Visoko Drazina Paolo (Jozef i Helen), Đurđević Momčilo, 1912, 1926, Pristeg — Dalmacija Donji Krcin Drobnič Franc (Janez, Marjeta), Durić Sava, 1912, Trst 1911, Dvorska Vas — Kočevje Durić Nikola, 1905, Drnjević Franjo, 1906, Zamet Cepelis — Petrinja Dubinac Emil, 1923, Đurđenovac Đuzelbeg Jusuf, 1923, Livno Držaj Josip, 1893, Jerneja Vas Ećimović Vaso, 1910, Dugina Mijo (Josip), 1892, Mandra — Sarajevo Gornja Šemnica — Krapina Elezin Dimitrije, 1889, Turija Dudinc Giordano, 1908, Trst Ellenbogen Simon, 1917, Mađarska Dugović Šefkija, 1922, Eminović Sinan, 1922, Banja Luka Osoje — Bosna Engler Josip, 1894, Subotiea Dugopoljac Nikola (Frane i Eminović Musa, 1927, Priluze Marta), 1905, Rupe — Šibenik Erbezar Franc, 1910, Vrhovči Dukanović Radivoj, 1921, Kruševac Erak Tomislav, 1925, Šibenik Duić Mato, 1920, Vrbanja Ercegović Jovan (Svedin i Dukijenko Vasilj, 1914, Marija), 1923, Rogoznica — Krasnosilka Šibenik Dumić Mirko, 1913, Lipovac Erceg Boško, 1906, Šabac Duranović Mohamed, 1926, Erdić Ahmed, 1917, Prijedor Sarajevo Erzetič Alojz (Franc i Katarina), Durmić Abid, 1925, Bioca — Bosna 1927, Gorica Duzelbeg Jusuf, 1923, Zivno Erman Johan, 1911, Gimino Dzanić Mijo, 1919, Evlić Ekrem, 1929. Resetari — Slavon. Erznožnik Anton (Anton), 1923, Dzanko Alija, 1904, Foča Žirovski Vrh Dedović Hamza, 1907, Prolaz Fabing Gustav, 1898, Osijek Đokić Cvetin, 1911, Cernjalovo Fabi Ljubomir, 1906, Pola Đermek Zlatko, 1912, Kutina Fabian Eugen (Giuseppe i Maria), Đokić Radivoje (Boško i Natalija), 1927, Dobraule — Trst 1920, Novo Selo — Prokuplje Fabiani Eugcnio (Giuseppe i Đokić Mileta, 1911, Kraljevo Maria), 1927, Dobraule — Trst Dorđević Branivoje, 1922, Fabro Apollinaris, 1890, Aldine Homoljica Fabian Miroslav (Alojz), 1924, Dorđević Aksa, 1900, Straska Vel. Dol Dorđević James, 1903, Stari Bar Fahar Paul, 1915. Đoi'đević Dorđe, 1914, Stalingrađ Facin Marko, Dorđević Radomir, 1905, Mršinci Fakin Franc, 1914, Marienthal Dorđević Milenko, 1905, Fajdiga Stefan (Andrej), 1924, Gornja Mutnica Postojna Đukić Ivan, 1906, Niš Farin Pietro, 1922, Visignano Đubur Muhamed, 1928, Prijedor Falzun Josef, 1919, Konstantinopol Đuliman Alija, 1924, Pluzina Fatur Anton (Jozef), 1913, Dukić Ratomir, 1918, Prem — Ilirska Bistrica Gor. Ljubovida Faserinz Vladimir, 1912, Trst 211 Fazlić Agan, 1924, Seona Filipović Sava, 1919, Plana Favretto Alojz, 1923, Unago Filipović Miroslav, 1910, Fazlić Smajo, 1920, Kozarac Kragujcvac Fazlić Ibrahim, 1911, Lukavac Filipović Vlajko, 1908, Stupica Fciman Karl, 1921, Cepelovac Filipović Stjepan, 1924, Skoplje Fefer Vincenz (Lorenz i Tereza), Fink Anton, 1893, St. Peter — 1917, Ljubljana — Vic Medvedje Selo Fcjzula Ramadan (Šaban), 1919, Filipovič Živorad, 1909, Beograd Studeničane — Prizren Fistanić Ivan, 1896, Rogonjica — Fejzović Kasim, 1919, Omiš Svrake (Bosna) Fink Leo, Felican Josip, 1890, Daule — Trst Fišer Ivan, 1903, Marija Bistrica Fekonja Jozef, 1912, Trst Fišer Mirko, 1919, Subotica Fenje Đorđe (Erna), 1930, Beč Fišer Jozef, 1911, Peterreue Felicetti Albino, 1925, Fladija Ivan (Hadi), 1922, Predazzo? Novo Mesto Fcrderber Vlado (Đuro), 1926, Fišer Oskar, 1892, Novi Bern Delnice — Kurjak Flego Gennaro, 1926, Fenjvez Josip (Aleksandra), 1931, Villa Gardossi (Pola) Ferfoglia Josef, 1923, Apacchiasella Fladija Ivan, 1922, Novo Mesto Feresin Guido, 1926, Aielo (Videm) Flocco Luigi, 1922, Ferfelja Josip, 1901, Mircn Cividale (Udine) Fcrfoglia Luigi, 1913, Fleks Samul Vojscica (Gorica) Floriancie Ludovic, 1902. Ferhatović Fejzo, 1921, Sarajevo Floreani Giuseppe, 1925, Fcrgola Othmar, 1926. Pagnaco (Udine) Ferjan Emil (Milan), 1907, Florjančič Franc (Valentin), 1894, Slovengradec Ljubljana Ferić Marin (Ana), 1912, Split Florjanc Jozef, 1905, Ferlan Vladimir, 1923, Velika Piresica Plaški (Plosti) Florjančič Karlo, 1899, Ljubljana, Ferković Josip, 1912, Trebce Vrh — St. Jernej Fcrluga Anton, 1913, Trst Fonić Obrad, 1924, Potorica Ferletich Antonio, 1929, Fogar Pietro, 1903, Pola Doberdo del Lago Forgiarini Amedio, 1914, Gemona Festa Izet, 1913, Sarajevo Forans Stanislav, 1921, S. Dorligo Ferniani Alfred, 1906, Podgora Della Valle (Trieste) Figar Vekoslav (Judita), 1910, Forjancic Juraj, 1924, Sveti Matej Pulj (Pola) Forica Gojko, 1925, Kistanje Fickar Franc, 1900, Loisenfels? Frankel Jeno, 1888, Ada — Bačka Filli Bernardo, 1927, Gorica Fracaros Giovanni, 1927, Grado Fiker (Fikct), Stjepan, 1902. Franceskin Franc, 1896, Filić Svilan, 1924, Guilani — Sela — Trst Kosovo Franceli Alois, 1913, Cerknica Filipčić Milan, 1920, Krčevina Francuz Pinkaš, 1927, Scnta Filipič Bojmir, 1906, Stein Franco Mario, 1921, Albona Pola Filipić Jozef, 1897, Perlak Filipović Dobrivoj (Milica), 1920, Frank Franc, 1924, Mala Ligojna (1923), Riljac — Srbija Franis Stjepan, 1914, Filipović Milija, 1902, S. Spance Potočani — Slavonska Požega Filipović Ivo, 1920, Rambani Frank Josip, 1905, Maribor 212 Franco Giacomo, 1925, Ganassin Antonio, 1919, Albano Pola Belvedere di Tezze Frankini Zarket, 1925, Split Garavini Bruno, 1914, San Stelano Franko Ivan (Anton i Marija), Garašević Jovan, 1917, Bobovo 1887, Sava Radovljica Gartner Fridrih, 1897, Janzeva Franzovig Antonio, 1921, Esandrat Gaspardis Mazzini, 1924, Trst Frantar Johan, 1908, Raune Gaspanini Mario, 1909, Visignano Frbezar Franjo, 1910, Cahar Gaspari Peter, 1911, Franjković Marko (Ivan i Liza), Stanjel — Gorz 1911, Kukujevci — Šid Gaspardis Vittorio, 1893, Trst Frinta Josef, i 920, Raduc Gasparin Giuseppe, 1891, Pulj Friganović Josip (Martin), 1925, Gasparić Franc, 1903, Maribor Šibenik Gasper Dominik, 1920, Trst Fucak Adam (Dragica), 1915, Gasparović Đuro, 1919, Sušak Stitar — Županja Frisan Vcstano, 1925. Gatić Nezir, 1922, Bijeljina Furlan Franz, 1903, Drcsnica Gauscvic Scjdo (Derviš), Bihać Full Stellio, 1927, Muggia — Trst Gaves Janez, 1912, Grossberg Furlan Jozef, 1904, Kastav Gavrić Vladimir, 1894, Adaševci Fustin Marko, 1907, Primošten Gavrić Zdravko, 1924, Stari Bečej Furlan Vinko, 1908, Zelimlje Gecan Josip, 1925, Brcstova Draga Fustin-Gruja Stipe (Josip), 1901, Gazden Ilija, 1901, Primošten Lubosina — Ogulin Gabela Salko, 1922, Foča Gele Anton, 1920, Gabesik Jozef, 1912, Tolmein Voljci Vrh — Ljubljana Gabelić Alija, 1919, Bucinovic Gegić Nazir, 1910, Novi Pazar Gabrijelčić Stefan, 1927, Gerdenc Josip, 1907, Kamne Valendol (Gorica) Gherbasi Giuseppe, 1908, Lanište Gabrijelčić Avgust 1897, Gersak Anton, 1910, Felldorf/Ran Solkan (Gorica) Ghersa Giuseppe, 1922, Montana Gaćina Jere, (Mate i Marija), 1904, Geršič Jože (Janez), 1902, Primošten Rodine — Črnomelj Gabrielli Giorgio, 1899, Gersanich Lauro (Franc), 1927, Zoresco — Islra Fiume — Lovrana Gaćina Jure, 1921, Ghersevic Mario, 1911, Primošten — Šibenik Mangebo S. Pareco Gajdašić Mata, 1920, Gherscović Angelo, 1908, Kukujevci — Srem Masena (Moschena) Gaić Ivan, 1905, Licinovac Gerzina Stanko, 1905, Scmic Gajić Bogdan, 1921, Ruma Gerzetic Jozef, 1887, Zarec Gajević Dobrivoje (Draga), 1911, Giachin Domeniko, 1927, Dignano Ljubic Gialus Mario, 1926, Fiume Gaković Dušan, (Ostoja, Seka), Gianola Scrio, 1926, Trst 1912, Zalozi Ginović Mirko, 1908, Kragujevac Galić Anton, 1903, Rab Giergesi Franccsko, 1922, Izola Girotto Denis, 1923, Trst Galoti Ivan, 1909, Virovitica Giovi Carlo, 1922, Sovici Gallo Gregorio, 1913, Gimino — Pola Giuliani Ivan, 1926, Grisignano Glišić Obrad (Marko), 1920, Galović Ivan, 1914, Bajcici Brđani Ganić Sava, 1919, Grozđanska Giurini Giuseppe, 1906, Pazin

213 Giurcino Gioachino, 1914, Gostiša Jože, 1890, Logatec Grandoselo Govedić Istvan, 1923, Glavan Anton, 1915, Strahomir Gor. Kroljevac Glasncr Dragutin, 1905. Gospodarić Leopold, 1902, Straža Gledo Ibrahim, 1926, Rečica Grabner Anton (Jože), 1921, Glavich Roberto, 1927, Tržič Dolenske Toplice Glavič Alojz, 1911, Otrusovac Graberšček Ignac, 1922, Ursina Glišič Milomir, 1923, Grandinscak Oto, 1908, Bcrlin Ljubić — Sarajevo Grailach Ivan, 1887, Ilandra Globaru Junio, 1909, Bitolj Grando Josip (Mate), 1925, Gljiva Osman, 1924, Donje Selo Zablatje Gobina Giuseppe, 1898, Trst Grandi Domeniko, 1920, Glumac Jovo, 1925, Kosinj Rovinj — Pola Godi Dino, 1927, Trst Grassi Josip, 1919, Ninago — Pola Godetz Alois, 1910, Gracnitz Grassi Ivan, 1911, Muggia Godler Anton, 1909. Gabela Mate, 1914, Raslina Godinjak Kamil, 1922, Grava Roberto, 1920, Godinja — Sarajevo Clant — Udine Godnič Andrej, 1924, Komen Grčić llija (Ardenij i Nadežda), Godler Milan, 1922, Dolenja Vas 1922, Kistanje — Knin Golenko Martin, 1919, Grabrovnik Grbić Vlastimir, 1912, Kucani Gole Johan, 1911, Zagorica Grdović Ivan, 1898, Javorek Golić Osman, 1902. Gradodolnik Petar, 1904, Horjul Golmajer Franc, 1913, Gregorc Alojz, 1921, Preval je Sv. Katarina Gregorić Ernest, 1928, Golobič Alojz, 1913, Brezova Rcber Monte di Cape Golob Jozel' (Jozefa), 1920, Gregorič Ivan, 1906, Rečica ob Savini Rakek — Ljubljana Golobič Franc, 1913, Dobrava Gregorič Srećko (Marta), 1910, Golovil Miloš, 1923, Nikšić Vogrsko (Viile Montevecchio) Golubović Stepan, 1927, Kutina Gregotič Ernest (Marija), 1922, Golub Mriko, 1921, Sirig Šmarje Golubović Živojin, 1895, Gregoric Stanko, 1924, Padrič Magaš — Jablanica Grcgorić Štefan, 1896, Varaždin Rakov do — Lužnica Gregurić Ivan, 1925, Mikaljonec Goljevšek Pavel, 1924, Dcskla Gregurović Zoran, 1923, Uok (Uog) Gorcnc Ivan, 1921, St. Rupert Greko Danijele, 1927, Gordini Italo, 1923, Monfalkonc Galiganak — Istra Gorenak Johan, 1923, Kumen Grevatin Albin, 1921, Gorenc Jože, 1922, Monto Toso — Pola Globočice — Ljubljana Greko Vladimir, 1906. Gorjup Anton (Franc), 1918, Grgat Juraj (Rezika), 1913, Podvrh Canale D’ Isonco Gril Johann (Ivan i Ana), 1919, Goreto Anton, 1925, Drniš Št. Ilj — Velenje Gorski Mihajlo (Stanislav i Grgić Tomo (Pctar i Marija), Marija), 1918, Kobile Grodek 1914, Đurđevci — Đakovo Gornik Karl (Ivan i Marija), 1923, Sinovica Gripari Gvido, 1925, Parenco Gosnik Herman, 1927, Grisan Giorgio, 1927, Rijeka Schvvartzenbach Grisan Antonio, 1925, Gorše Leopold, 1911, Ribnica Carcasc (Pola) 214 Grisan Vittorio, 1924, Gurman Jozcf, 1923, Pulj Nova Vas (Pola) Gurjević Ignac, 1922, Petranec Grison Giuseppe, 1924, Gustin Đuro, 1921, Vrskovac Nova Vas (Pola) Gustinčić Eugen (Ivan i Ana), Grisonieh Agostino, 1925, 1928, Zavrh — Trst Monte di Capo D’ Istria Gut Viktor, 1915, Koporsce Grisoncic Sonto, 1925, Buzet Guzel Victor, 1905, Škof ja Loka Grisanic Stelio, 1922, Trst Gustinić Muhamed, 1922, Mostar Grisonich Carlo, 1921, Guzma Nikola (Marija), 1928, Gason (Pola) Lastovo Grivosi Atilio, 1919, Pola Guvan, 1887, Ljubljana Grivičić Dane, 1921, Konjsko Brdo Gvozdenović Avram, Grohar Leopold, 1908, Podbrdo Grošnica — srez Gružanski Grom Mihael, 1923, Vrhnika Gross Mavro (Salamon i Ceeilija), Habeković Franjo (Đuro), 1905, 1883, Bjelovar — Dren — Ostrva Mala — Dugo Selo Sav. Marof Habus Franjo (Pavle i Matilda), Grossi Vincenco, 1921, Kalviccono 1923, Palinovec Grosso Simon, 1904, Preveregno Habian Tomas, 1908, Salilo Grosjacques Pietro, 1918, Alagnia Ilace Stanko (Marija), 1903, Groznik Ciril, 1909, Slape Zagorje — Sacer Grubeljić Vinko (Stipe), 1925, Hacek Anton, 1918, Gardinovci Sepurine — Šibenik Hadrović Šefkija, 1914, Mostar Grubelić Mate (Simo i Milica), Hadžić Niko, 1912, 1921, Sepurina — Šibenik Stipanika — Bosna Grubina Ivan, (Josip i Josipa), Hadžiavdić Mehmed, 1927, 1908, Jakuševac Sarajevo Grusovin Mario, 1921, Gorica Hadjić Ripo, 1912, Brčko Gruden Bogomil (Josef i Marija), Hadžić Ramiz, 1923, Kruševac Hagedus Josip, 1920, Gruden Alojzij, 1900, Sempas Veliki Otik (Hrv.) Gruden Franc, 1895, Sempas Hajdinjak Izidor, 1889, Odranci Gruden Milorad, 1926, Obilićevo Hajdic Pavle, 1920, Babino polje Gruden Jože, 1885, Hajdarevic Rašid, 1925, Vrse Samotorea — Ljubljana Halilović Idriz, 1910, Janja Grujić Sava, 1920, Veliki Gaj Halid Haliković Ismail, 1923, Gruden Slavomir, 1912, Trst Priština Grujić Nikola, 1918, Kruševac Hamalukić Sakib (Ibro i Habiba), Gru’ja Jakov, 1901, Primošten 1925, Sarajevo Grujić Vasa, 1897, Despotovac Halapija Fi'anc, 1907, Grzan Krešimir, 1926, Murter Dupanec — Ludbreg Guberac Andrija, 1917, Vrbovec Hamidović Sead, 1927, Brčko Grzetić Petar (Josip), 1926, Hanzel Zvonko (Anton), 1925, Sušak — Karlobag Metlika (Črnomelj) Grudec Ivan, 1912, Laduc Hamidović Sefko, 1923, Vlascnica Guberinić Milovan, 1884, Polica — Berane Haramija Franjo (Frančesko i Gujna Mate, 1914, Trogir Marija), 1922, Cavle Gujna Jozo, 1912, Trogir Harmel Milan (Karolina) 1905, Gulom Ljubo, 1907, Pirovac Cerknica Gulin Vinko, 1924, Šibenik Harmel Ivo, 1906, Idria

215 Haas Ernst (Rudolf i Johana), Hoffmann Wilhelm (Karl i 1898, Stemberg Alojza), 1899, Kastav — Sušak Hoas Franz, 1910, Srbobran Holambek Ivan, 1924, Hasanagić Kadrija, 1925, Sarajevo Dinjici — Zagreb Hasson Maurice, 1912, Bitoldij Hoizlić Juzuf, 1921, Bjelevica Hasanović Čelebija, 1918, Brest Honig Fianc, 1894. Vršac Hazik Arfon, 1928. Holender Bogdan, 1926, Bcograd Hatic Smail, 1928, Prijedor Horvat Anton, 1897, Povrh Heinel Viktor (Stepan i Marija), Horvat Antun, 1925, Krizovljan 1922, Mitrovica (Srem) Horvat Franjo, 1900, Hemus Vid (Mato i Barbara), Vadina — Zagreb 1900, Mala Jazbina Horvat Bernard, 1927, Palovice Heiszler Andrija (Zoltan i Marija), Horvat Ivan, 1923, 1928, Subotica Boskovec — Križevci Herak Anton (Kata), 1928, Orsera Horvat Franc (Ana), 1893. Henigman Stanislav, 1921, Horvat Jozef (Mihailo i Elizabeta), Dolenjska Toplica 1899, Oberwart Hervatin Alojz, 1925, Starot (Trst) Horvat Johan (Ludvik i Hercelja Hamid, 1898, Osovo Magdalena), 1906. Herzog Mosc, 1901, Hrastnik Horvat Peter (Magdalcna), 1915, Herzenberger Jakob, 1911, Matterburg Sarajevo Ilorvat Matija, 1921, Hetemavić Jaša, 1922, Dobrosijevci Srediste ob Drave Hidic Hamid, 1925, Horvat Stefan (Elizabeta), 1884. Hrascica — Travnik Horvat Slavko, 1926, Iletner Bernhard, 1896, Kappcl Krapinske Toplice Hiršber Sondav, 1927. Horvat Stjepan, 1919, Đurmanec Hirsch Leo, 1911, Osijek Horvatić Ivan, 1925, Lonja Hiti Franc, 1897, Hovinac Franc (Marija) Strasisce — Ljubljana Hotunić Nerzim (Emin), 1926, Hirschsonh Franjo, 1917, Čakovcc Tuzla (Koten) Hlemić Asir, 1910, Doboj Hozik Arfan, 1928. Hlaca Roman, 1911, Hozen Julio (Jozef), 1913. Velike Dratice Hribar Alojz, 1924, Hrasnik Hobolić Ivan, 1915, Hrašovec Jože (Terezija), 1897, Kupin. Kraljevac Babino Polje Hočevar Matija, 1923, Hribar Anton, 1926, Tcrne Vel. Lašče — Ljubljana Hribernik Anton (Anton), 1909, Hočevar Ivan, 1917, Briše Vel. Lašče — Ljubljana Hribar August, 1909, Hočevar Štefan (Alojz), 1925, Škofja Loka Vel. Lašče — Ljubl jana Hribernik Jože (Jožef), 1906, liočevar Metod, 1921, Praporča — Polhovgradec Vel. Lašče — Kočevje Hrnović Josip, 1926, Vrapče Hodzic Haraza, 1925, Sanski Most Hribšek Ladislav, 1907, Padolce Hodžić Alija, 1910, Sarajevo Hrobat Miroslav, 1918, Hofstatter Oskar, 1886, Misslitz Santa Croce (Sveti Križ) Hodžić Ramo, 1925, Gračanica Hrogat Maks (Grozdana), 1906, Hofer Rudolf, 1916, Santa Croce (Sv. Križ) Schlodming — Stajersko Hrovat Jože, 1924, Zusenberg 216 Hrovat Hevik, 1896, Ismic Joso, 1921, Bjeljina Gabrovac — Novo Mesto Ispanovic Stjepan, 1921, Vukovar Hrustić Hrusto, 1925, Bjelina Isović Iso, 1915, Slatina Alb. Hrovat Peter, 1901, S. Peter Istoković Josip, 1897, Vukovar Ilrzić Boško, 1923, Istnenič Josef, 1910, Planina/Rakek Supetar — (Otok) Dalmacija Ivanović Lazar, 1915, Beograd Hrustić Huso (Smajo), Bjeljina Ivančevic Dragan, 1920, Hucl Heinrich, 1890, Mostar Agići — Bos. Novi Hubert Jeno, 1888, Mol — Bačka Ivanović Milorad, 1923, Hudina Bojan, 1918, Solun Mladenovac Hude Vinko (Ervin), 1927, Zagreb Ivancic Josip, 1908, Sooniza Hugo Paul, 1897, Ivančič Franc, 1925, Langenvvekcndorf Kamno — Gorica Hudovovac Ignac, 1925, Preccna Ivanji Ivan, 1929, Vel. Bečkerek Husić Ibro, 1920, Krizajn Ivković Jovan, 1909, Kragujevac Husić Ahmed, 1923, Mutnik I/.anc (Ignac) Anton, 1888, Trbovlje Hvatal Stanislav (Franc i Franciska), 1903, Ljubljana Jagačić Jozo, 1907, Trnovac Jagodić Tomo, 1923, Licki Lesce Ibrahimović Uzeir, 1925, Jagletić Maksim, 1916, Hrasnica — Sarajevo Sv. Mihaljevci lbrasinovic Mehmeci, 1891, Celic Jagodnik Cezar (Teodor), 1910, Ikac Spiro (Marko i Anica), 1923, Sušak Kolarine — Benkovac Jahic Salko, 1904. Ignac Franc, 1904, Rehovica Jagodnik Jožef (Jožef), 1916, Uic Drago, 1911, Travnik Koseze Ikanović Habib, Lubija Jacimovic Tanasije, 1912, Osicani Ilić Dušan, 1920, Vučitrn — Srbija Jacič Adolf, 1902, Opatija — Istra Ilić Josef, 1912, Monastirica Jakovljević Milovan, 1919, Đakovo llić Predrag, 1918, Jalovik Jakovljević Milan, 1922, llić Lazar, 1903, Krivošije — Kotor Glogovac — Srbija llić Vaso, 1987, Risan — Kotor Jakić Kemal (Meho i Ajša, 1906, llić Rako, 1915, Dragolj — Kotor Ljubuški llic Vlastimir, 1908, Zivica Jakhel Maks (Oton), 1926, Ilić Veljko, 1917, Donji Milanovac Zalog pri Ljubljani Ilijin Branko, 1920, Vracev Jakin Franc, 1924, Gorica Ilić Zdravko, 1926, Zagreb Jaklič Janez, 1906, llovar Vladimir (Marija), 1915, Poznikovo — Ljubljana Ljubljana Jakovčev Klemenko (Nikola), 1902, Ilišević Aleksandar, 1906, Rajkovac Petina — Dalmacija Imširović Mehmed, 1923, Jaklič Vinko, 1915, Dubravica Poznikovo — Ljubljana Imanović Mujo, 1924, Lipovice Inamo Ivan (Ivan), 1909, Jakomin Stanislav, 1911, Sv. Križ (Vip. Križi) Capo d’ Istria Ionta Elio, 1922, Castelforte Jakulin Leopold (Ljudmila), 1924, Intikar Srećko, 1927, Ljubljana Mirna — Ljubljana Iskra Anton (Alojz i Marija), 1891, Jakončic Umberto, 1895, Medana Žabice — Fiume Jakse Johan, 1916, Isic Agan, 1921, Gradace Vrh pri Ljubnem Islamović Salih, 1908, Prozor Jalanović Vujo (Blagoje i Sava), Islamović Husinja, 1923, Ljubija 1925, Djavenka

217 Janđel Slavko, 1904, Dubrava Jclar Oskar, 1909, Ljubljana Jambrešić Pavao, 1908, Jelen Viktor, 1910, Celje Kupinečki Kraljevae Jelen Alojzij, 1904, Dobcrdob Janež Miroslav (Ivan), 1916, Jclenković Dušan, 1875, Zadar Ljubljana Jelenčič Janez, Janežič Franeisek, 1913, Jemec Jozcf, 1927, Celje Brdo — Ljubljana Jelušić Cvelan, 1927, Janezic Franc, 1894, Sušak — Trsat Mokronog — N. Mesto Jerei Johan, 1919, Ljubljana Janic Milisav, 1891, Berane Jemeljanov Dimitrij, 1921, Janik Savo, 1919, Grozdanska Stara Medinka Janićijević Radovan, 1912, V. Senje Jeremić Živorad, 1909, Takovo Janko Petar, 1927, Orbani Jercog Jože (Lojza), 1884, Janizić Franjo, 1908, Pavlovski vrli Dolina pri Trstu Jankolija Alojz, 1893, Turcušče Jerkov Josip, 1919, Jankolija Anton (Alojz i Angela), Žirje — Šibenik 1923, Palinovec Jerković Ivan, 1906, Dugo Polje Jankovic Franc, Crni vrh — Kranj Jerković Jure, 1913, Kula Jankovic Leopold (Marija), 1919, Jcrrnelić Jakov (Jure i Katc), 1914, Beden — Adlesici Jesenice — Split Jankovic Ivan, 1913, Poljane Jerman Jakob, 1895, Jankovic Radomir, 1922, Zitkovac Rozane — Ljubl jana Jankovic Marko, 1899, Beograd Jerončić Miroslav (Anderj i Janošević Ilija, 1916, Belo Brdo Marija), 1913, Canale Disonto Janković Slavoljub, 1912, Klarija Jerončić Alojz (Ana), 1912, Jansa Jože, 1909, Lesno Brdo — Kostanjevica Ljubljana Jeršin Rajko (Ana), 1925, Janošević Staniša, 1919, Kovanluk Černa Vas — Ljubljana Janjić Dušan (Anka), 1927, Jesovnik Alojz, 1897, St. Rupert Novi Sad Jcsenovec Anton (Franc), 1919, Jarakovic Spasoje (Mladen), 1921, Dolen ja Vas — Ljubljana Ruma ili Niš Polhovgradec Jarc Anton, 1904, Preska Jevrić Boško, 1907, Tovariševo Jarašević Alil, 1919, Leskovac Jevremović Miodrag, 1921, Jarić Meho, 1906, Livno Kragujevac Jašarevic Abđulah (Omer i Nura), Jojkić Aleksa, 1901, Turija 1915, Lupac — Vitez Jozing Ivan, 1926, Jasbinšek Josef, 1920, Frebole Grubišino Poljc Jašić Marijan (Rudolf), 1927, Joksimović Slavko, 1921, Požega Škrabice — Pulj Joković Radomir (Dragić i Jazbec Josip, 1923, Zagreb Ljubica), 1904, Milićevo Selo — Javornich Giuseppe, 1904, Užička Požega Koper — Istra Jordan Jožef (Franc i Alojza), Jedresic Franc, 1918, 1910, Koprivnik kod Ljubljane Betina — Šibenik Joksimović Vojin, 1910, Vosanovac Jazbinski Anton, 1911, Mala Jazbina Joszkin Petr, 1893, Tokol Jcftić Milivoj, 1915, Gnilane Josimović Zarko, 1923, Jeftić Jovan, 1913, Bijelo Polje Vosanovac — Krušedol Jelaska Ivan (Marin i Luciia), Jovan Franc (Franc i Franciska), 1901, Split 1898, Št. Vid — Slovengrađec

218 Jotanović Stanimir, 1919, Jurelin Stevan, 1916, Sitno Donie Maslovare Jureković Lacko, 1907, Jovanović Dušan Klokovec — Zagreb Jovanović Cvetko, 1910, Batovac Jurić Stefan, 1898, Tormoš Jovanović Jovan, 1920, Smederevo Juren Pieter, 1905, Pec Jovanović Jovan, 1924, Beograd Jurman Eugenio, 1909, Jovanović Rada, 1912, Vojnica Visignano — Istra Jovanović Nikola, 1924, Pistane Jurjevic Ignac, 1922, Peteranec Jovanović Stojadin, 1896, Vranje Jursa Stjepan, 1919, Jovanović Stevan (Nikola), 1893, Kupin. Kraljevac Donji Petrovci Jursa Nikola, 1924, Jovanović Svetislav, 1908, Bolevci Kupin. Kraljevac Jovanović Vlastimir, .Tustin Johan, 1894, Bukovcrh Jovanović Svetozar, 1923, Vojka Jusufovic Abdo, 1914, Jovčić Radovan, 1913, Miskovac Jezero — Bosna Jovašević Sreten, 1893, Ćačak Juvvan Valentin, 1889, Ljubljana Jović Božidar Jović Ljubomir, 1919, Stojnik Kabas Aldo, 1920, Kuneo Jovičić Grujica (Živko i Jelka), Kadić Muhamed, 1925, Kaladanj 1912, Zevke — Kolubara Kacamak Ahmed, 1922, Derventa Jović Stanislav, 1899, Toponica Kahrimanović Smail, 1923, Jovičić Mirko, 1919, Rivica Kozarac Juca Marjan, 1925, Ljubljana Kadić šaćir, 1906, Visoko Jug Štefan (Franc i Karla), 1927, Kajek Johan, 1915, Lok Solkan — Gorica Kahofer Branko, 1921, Zagreb Jug Anton (Marija), 1892, Kalajdžić Nikola (Damjan), 1908, Solkan — Gorica Struga Jug Milan, 1901, Zoll Kalajdzisalihović Edhem (Junuz Jugo Anton (Anton i Antonija), i Paša), 1923, Sarajevo Kalderon lsak, 1927, Bitoli 1900, Zorzici — ICastav — Fiume Kalcic Albin, 1902, Targovla Jugovac Vitorio, 1927, Kalic Sali, 1912, Hrasno Lakoseliaz — Pulj Kalender Zaim, 1914, Kalenderi Jukić Džemal, 1907, Gradačac Kališck Joze, 1896, Medvedie Selo Jugović Nikola, 1919, Sisak Kalilovic Diafo, 1920, Mostar Jukić Petar, 1927, Kaloznik Ivan, 1919, Kozari Biteljic — Dalmacija Kalman žorž, 1921, Jaša Tomić Kaljača Mumin (Halil i Fata), Jukić Meho, 1924, Gradačac 1922, Pljevlje — Prijepolje Jukič Marev, 1914, Polesnico Kalugljija Mail, 1898, Ustikoljna Juraga Ivan, 1923, Šibenik — Kampl Stanko, 1914, Hajdin M urter Jungović Miomir, 1915, Kamenarski Živan, 1920, Mladenovac Crvena Crkva Juranić Ivan (Tomica), 1923, Kanac Ivan, 1910, Ljubljana Ljutica Kampos Silvio, 1901, Sarajevo Jurak Dragutin, 1917, Zagreb Kanthak Wilhelm, 1920, Juras Josip, 1927, Bajcic Assen Borblek Jurca Stefan, 1894, Zaklance Kaučič Jozef, 1907, Jurca Ivan (Mihael), 1921, Gabrovica — Gorica Zaklance pri Vrhniki Kapetanović Aziz, 1901, Sarajevo Jurcan Petar, 1922, Crkvenica Kapar Ivan, 1915. 219 Kapetanović Mate (Olga), 1918, Kerpan Mario, 1924, Gorica Biograd Kerpan Alfredo, 1920, Gorica Kapić Ćamil, 1907, Brnjavo Kertes Ladislav, 1903, Lozan Kapetanović Mensur, 1913, Kerseti Marko, 1897, Pazin Mrkonjić Grad Keskić Anto, 1920, Ljupoglav Kaplan Aiojz, 1924, Bela Crkva Kerzisnik Filip, 1917, Karahasanović Mujo, 1905, Foča Šmarje — Ljubljana Kapusta Leonid, 1928, Kilibarda Teodor, 1896, Klinzy Arce Herceg Novi Karajca Mustafa, 1908, Sarajevo Kikić Šaban, 1925, Doboj Karahusić Muhamed, 1924, Kissić Josip, 1892, Kicici — Pulj Sarajevo Kiseli Ivan, 1902, Dragalic Kara-Jankovic Miodrag, 1922, Kizi Franc, 1908, Pazin Kragujevac Kiš Anton, 1902, Vrbanja Kardaševic Franjo, 1920, Vukovar Klaić Pero, 1917, Donja Mahala Karat Mujo (Huso), 1915, Vrbanja Kladnaković Fadil, 1923, Brčko Karović Dušan (Milenko), 1919, Klamert Franc (Neva), 1915, Nikšić Rgetifeld Karolj Stefan (Ivan), 1916, Semic Klajn Marko, 1896, Gcresel Kastelić Franc (Ignac i Rozalija), Klapšič Anton, 1919, Savski Dol 1894, Bojani Vrh — Litija Klancar Anton, 1902, Cerknica Kasner Nikola, 1912, Klavšič Silvan (Gravijana), 1910, Adamovec — Bjelovar Gorica Katanić Milutin, 1906, Leskovac Klavšič Izidor (Ljudmila), 1906, Kasum Edhem (Ibrahim i Milica), Gorica 1919, Glamoč Kleković Juraj, 1907, Kaučič Miha, 1920, Luka — Zagreb Tolmin — Belišče Klavora Jozef, 1921, Santa Luzia Kavčic Ludvik (Franc i Tcreza), Klein Michael (Adolf), 1896, 1908, Gorica Peterovo — Bačka Kaurin Jovo, 1919, Sanski Most Klein Jakob (Adolf), 1889, Kavčič Mirko, 1925, Peterovo — Bačka Bohinjska Bela Klec Michael, 1929, Logatec Kavčič Marjan, 1919, Ljubljana Klemenčič Franc (Pavla), 1927, Kavšek Franc (Jozef i Terezija), N atranje 1925, St. Vid — Stična Klemen Franc (Ivan), 1921, Kavran Slavko, 1921, Karlovac Planina — Logatec Kavšek Jože (Jože), 1920, Zaboršt Klepač Anton, 1897, Kočevje Kazanov Nikolaj, 1914, Brjansk Klemenčič Vladimir, 1915, Zavrč Kebe Jozef, 1905, Berlenica Klikosovski Jožef, 1909, Dolina Kebe Alois, 1914, Cerknica Kleva Anton (Simeon i Justina), Kelemen Lajoš, 1912, Križevci 1911, Corridico — Pula Kecman Pane, 1897, Krajzovci Klinkon Oreste, 1900, Trst Kelher Ferđinand, 1910, Bizeljsko Klismanic Ante (Ivan), 1916, Keleva Dušan, 1912, Kazaprevica Kastel-Stafilic — Split Keršac Josip, 1923, Kmetas Mujo, 1916, Rano Donji Mihalevac Klusacek Ivan, 1924, Trojglava Kercul Bora, 1920, Dubovac Knap Ivan (Ante), 1918, Cerknica Kermauner Dušan (Robert i Berta), 1903, Ljubljana Knechtl Jozef, 1901, Razkrižje Kerin Tomo, 1887, Grancari Knapic Ivan, 1923, Požega

220 Kness Paul, 1921, Kolšek Ferdinad Beljak — Koroško Kolos Michael (Fra ... i Melanija), Kness Alojz, 1911, 1892, Vel. Bečkerek Beljak — Koroško Koluder Aziz, 1913, Gacko, Knez Paul (Anton i Franziska), Koljenovic Lazar, 1906, Števerjan 1919, Koljenovići — Andrijevica Knez Karl, 1910, Sveta Jedert Koluglia Nail, 1898, Ustikolnja Knežević Ivan, 1921, Prijedor Koman Ivan, 1891, Sveta Valburga Knežević Rafael, 1926, Polica Komac Ivan, 1892, Knežević Miloje, 1909, Sonzia — Gorica Donja Kravarica Komel Ivan (Jožef i Marija), 1887, Knežević Marko (Milivoje i Solkan Milica), 1898, Vodoteć — Brinje Komat Jozef, 1914, Sv. Križ Knežević Nikola, 1924, Prijedor Komel Jožef (Stefan i Jozefina), Knific Pavel, 1926, 1919, Monkorna — Gorica Zgarna — Bešnica Komidar Vladimir, 1917, Bečkerek Kobiljak Adem, 1925, Sarajevo Komić Oskar, 1922, Ozeljan Kobal Ignacij, 1900, Gorenjavas Kominac Svcto, 1905, Rudnica Koc Murat, 1923, Novi Pazar Komovec Jozef (Andrej), 1920, Koblen Karlo, 1923, Ljubljana Planina — Ljubljana Kocjan Jozef, 1911, Ljubljana Komlenc Vilhelm Kocian Ivan, Trst Komprej Franc (Boštjan i Kocmut Rudolf, 1907. Amalija), 1910, Jevorija — Kocjančić Severin, 1921, Brcstovica Dravograd Koder Rok, 1899, Kanker Komšić Matija, 1910, Fojnica Kodelja Anton (Jozef i Marija), Kohn Franc, 1903, Zemun 1922, Gorica Koncan Andrej, 1912, Ljubljana Kogovček Franc (Marijana), 1928, Konaković Alija, 1923, Okruglo Brezje Dobrova Koncan Franc, 1920, Kodrić Miloš (Marija) 1928, Trst Praproce — Ljubljana Kohn Bela, 1900, Banja — Zagreb Koncan Andrej, 1900, Horjuk Kogovsek Vincenc, 1925, Ljubljana Koncan Janez, 1913, Kojin Emil, 1901, Deskla Brezje — Ljubljana Koitz Johann, 1912, Rajc Kondić Josef, 1919. Kokot Dorđe, 1916, Končan Franc (Valentin), 1890, Kotor — Kleznac — Boka Babna Gora Kokorić Josip, 1919, Moskovci Konjević Ranko, 1910, Sutorino Kokotović Dušan, 1926, Risan Kontić Dušan, 1892, Kolarac Stevan, 1917, Lončarica Dolni Petrovac Kokotović Stepan (Jovan i Stana), Kopchanski Michael, 1895, Vrbas 1917, Risan, Kotor Konjušić Ivan, 1909, Kolenc Tomas (Marija), 1893, Stupnik — Zagreb Golobinjek — Poljane Koprivec Jakob, 1913, Praproče — Kolarić Vid, 1894, Bartulovec Polhov Gradec Kolenić Lopor, 1923, Kopnović Grga, 1912, Subotica Šidski Banovci Koraca Agan, 1918, Livno Kolendcr Zcjm, 1914, Kolendeci Korbun Franc, 1896, Kolberg Kolompar Blaže (Petar), 1923, Koradin Alojz, 1904, Selo Sombor Kordovan Jakob, 1906, Pleternica Koleta Karlo (Karlo), 1922, Koren Josip, 1886, Trst Slovenska Bistrica Koren Ferdinand, 1912, Buchbcrg

221 Korene Eđuard, 1922, Ljubljana Kosir Dragutin, 1926, Ljubljana Koret Slavko, 1889, Slatina Koscak Franz, 1921, Korenjak Jožef, 1901, Sostro kod Ljubljane Koroška — Robez Kotnik Franz, 1911, ' Korenjak Blasimo, 1906, Zice — Sp. Stajerska Galicin — Koroška Kotai' Martin, 1902, Zabukovje Kornherr Karl, 1902, Štajerska Kotnik Maximilijan, 1912, Korolija Petar (Spiro), 1925, St. Jakob Kistanje — Ivoševci Kotnik Ludvig, 1917, Ljubljana Korobošević Dušan, 1920, Koulake Bukovska Kotzel Franz, 1897, Woditz Koronika Albin (Jožef), 1926, Kovač Đuro, 1920, Amalino Polje Corte di Isola Kovač Aleksandar, 1904, Ljubljana Karolija Bogdan, 1922, Ivoševci Kovačević Aco, 1919, Alemas Korošec Franc, 1906, Rodimlje Kovač Ivan (Rajmond i Marija), Koron Leopold (Petar), 1913. 1903, Crikvenica Kos Mujo, 1923, Novi Pazar Kovačević Anton, 1926, Virovitica Korošec Jozef, 1900, Marinčke Kovačević Ante, 1925, Trogir Kos Zdravko, 1927, Pitomača — Kovačević Ibrahim, 1920, Đurđevac Banja Luka Kos Vjekoslav, 1925.. Hrasce Kovačevic Franjo, 1923, Zgalisce Kosić Andrej, 1906, Bajcici Kovačević Josip, 1920. Kosar Anton, 1907, Maia Sobota Kovačević Ivan, 1921, Viskovce Kosić Dušan, 1895, Herceg Novi Kovačević Pavel, 1901. Kosic Anton, 1904, Černi Vrh Kovačević Milić, 1891, Dobroselica Kosic Janez, 1928, Hermansdorf Kovačevic Radoslav, 1919, Martinci Kosic Ivan, 1915, Vrh Kovačević Petar, 1920, Beograd Kosić Mate (Martin i Duma), 1917, Kovačev Vasilije (Ljubica), 1916, Vrh — Krk Stari Vrbas Kosic Pctar (Andrija i Lucija), Kovačević Sava, 1913, Berkasovo 1915, Nenadić — Krk Kovačić Boris, 1920. Trst Kosic Milan, 1900, Cilli Kovačević Veljko, 1912, Novi Grad Kosir Janez, 1922, Podolnica Kovačić Franc, 1900, Kosir Janez, 1890, Polhov Gradec Idria de Bacia Kosir Rudolf, 1913, Kovacic Drago, 1908, Bos. Petrovac Petje — Ljubljana Kovacic Stjepan, 1894, Podvrh Kosir Josef, 1898, Košča Franjo (Marija), 1925, Betajnova — Ljubljana Borovnico Kosmina Bogomir (Amalija), 1904, Kozin Martin, 1912, Gorica Kot — Ljubljana Kosir Živko, 1927, Ljubljana Kozaric Meho, 1911, Mostar Kosnik Frederico, 1924, Osijek Kozjak Anton (Lovrenc), 1907, Kosmrlj Franc, 1908, Preska — Korcna Ljubljana — Minesotta — USA Kozina Anton (Anton), 1900, Brezje Kostanjcar Ivan, 1917, Kozjek Ivan, 1915, Log Kraiev Vrh — Dolna Stubica Kosovac Živko, 1893, Kozjek Andrej, 1908, Babna Gora Bačko Gradište Kozmut Rudolf, 1907, Kostić Đoka, 1906, Nadal Ptuj (Ankenstein) Kostić Dušan (Vasilije i Nađežda), Kozlovcar Franc, 1921, 1925, Leskovac Rcbce — Ljubljana 222 Kragolnik Albert (Ivan), 1903, Kristan Hieronim (Marija), 1913, .Tesenice Lcđenica — Žiri Kragić Ante, 1893, Split Kresojevic Svetozar, 1919, Krailović Milan (Ilija), 1906, Irenvvell — USA Vcl. Selo — Požarevac Kristo Ivo, 1900, Dobro Krainc Ciril, 1920, Celje Kristan Jakov, 1884, Selo Kranjc Alois (Franc), 1927, Celje Kristof Bolto, 1921, Andrilovac Krajnik Jakob, 1891, Vitanje Kristof Franc, 1927, Ljubljana Krajnz Josef, 1912, Polčani Krizman Josip (Marija), 1909, K rakar Alojz (Ana), 1926, Semić Lovran Kralj Franc, 1918, Krizanec Josip, 1892, Zminj Zajcji Vrh — Ljubljana Krizmanic Pavao (Martin), 1895, Kralić Nikola, 1892, Aleksandrovo Ogulin Kralj Janez, 1906, Grabla Krkan Stevo, 1914, Nova Plosca Kralj Ivan, 1921, Krjck Johan, 1915, Sok Montespiho — Gorica Krkić Mijodrag (Svetislav i Kralj Teodor, 1915, Trst Stanija), 1914, ćićevac Kralj Martin (Janez), 1903, Krnjac Paja, 1897, Pančevo Raka — Krško Krnić Arsenije, 1900, Kralj Vinko, 1924, Cclje Jovina Livada Kralj Vid (Blažo i Jelka), 1923, Kronjcec Petar, 1907, Bartolovac Poljanski Lug Krofl August, 1901, Sv. Stefan Kraljic Ivan, 1921, Kricina Trotne — Grobel Kraljić Anton, 1890, Barušić — Krotić Mirko, 1915, Monterubina Krk Kropivsek Andreas, 1911, Kraljić Josip (Anton i Katarina), Glogovvitz — Slovenija 1925, Barušić — Krk Krstnik Stanislav (Mirko i Marija), Kraljič Paul, 1914, 1906, Prigorje Kremenca — Ljubljana Krsinic Stjepan, 1921. Kranaveter Richard, 1913, Grades Krstić Ignac, Gor. Brezina Kramlak Andrej, 1906, Krstić Aleksandar, Pančevo Sv. Primoz na Pohorju Krstićević Ivan, 1916, Plina Kranicec Peter, 1907, Bartolovac Krvina Anton (Franc), 1897, Krapjušek Andrej, 1911, Glogovic Dolenja Vas — Ljubljana Kranjc Josef, 1916, Cerknica Krstulović Miroslav (Dragutin i Krasina Franc (Anton), 1924, Franica), 1923, Split Dolga Poljana Kubura Hajdar, 1913, Krasek Avgust (Bartolomeus i Visoko (Kakanj) Marija), Slivno — Laško Krzic Viktor, 1896, Nadlesk — Krasevec Luka, 1914, Garicica Stari Trg — Logatec Krasovec Joze, 1897, Babno Polje Kucic Ivan, 1905, Semovac Kraus Kurt, 1914, Beč Kucar Janoš, 1918, Betlehem Krastck Ivan (Mijo i Marija), Kucler Franc (Franc), 1915, 1927, Erdut — Osijek Korena — Horjul Krceo Supak, 1919, Sarajevo Kucic Ludovik, 1908, Gortz Krca Ruđolf, 1896, Banska Sclnica Kudek Josip, 1902, Stenevac Krec Martin (Ivan i Marija), 1925, Kržovljan — Varaždin Kucler Jože (Janez), 1910, Kremipersic Marsav, 1926. Polhov Gradec Krcmenic Mateo (Jurij i Marija), Kujeticcni Vasa, 1894, Visuč 1903, Kremenic Kujundzic Marko, 1906, Poljica

223 Kuka Mujo, 1919, Višegrad Kuzmanović Mirko (Radivoje i Kukuljan Bezo, 1909, Kukuljani Kata), 1914, Rim. Šancevi — Kukoviea Vladimir, 1914, Zagreb Novi Sad Kulic Milan, 1927. Vjeticeni Wasa, 1894, Visuc Kulla Paul, 1921, Myslowitz Lacen Jožef, 1919, Guštanj Kulundjić Anton, 1923, Lacen Franc, 1911, Fettensupt Nova Gradiška Ladavac Stefan, 1925, Sušak Kulovec Janez, 1911, Ursna Sela Ladišić Mirko, 1888, Kuljančić Petar, 1904. Vukovec Gorni — Vel. Gorica Kump Jože (Andrej), 1917, Ladisavljević Božo, 1913, Laćarak Novo Mcsto Lakaca Adem, 1924, Sarajevo Kump Aleksandar, 1924, Ljubljana Lakovnik Jozef, 1892, Prevalje Kundit Ante, 1904, Lakota Ivan, 1922, Mravnica kod Šibenika Severin — Bjelovar Kundit Ante (Josef i Johanna), Laco Mario, 1926, Manfalcone 1921, Mravnica — Šibenik Lalić Franc, 1921, Temerin Kunei Josef, 1906, Podsreda Lapo Bartolomeo, 1910, Pul j Kundit Jakov, 1912, Mravnica Lalin Milivoj, 1925, Kotor Kunić Milić, 1914, Burić Lasić Kamilo, 1900, Gorica Krunić Arsenije, 1900, Larkin Ladislav, 1923, Subotica Jovina Livada Lasnjak Peter, 1899, Podolnica Kuret Boris, 1904, Dekani — Istra Lasković Stefano, 1913, Mosciena Kurbegović Šemsudin, 1921, Latin Dante, 1927, Umago — Pulj Sarajevo Lat Johann, 1916, Kuri Milan, 1922, Pucisce Prevali — Ljubl jana Kuret Sava, 1892, Latinović Vinko, 1909, Dobropolci — Dalmacija Gradina — Bihać Kurko Stefan, 1926, Pregrada Lavrenčić Mazilio, 1903, Dobrdob Kurjak Kosta, 1909, Sakula Latinović Vlade, 1923, Kurtešović Ilez, 1921, Mitrovica Vrelo — Bihać Kuserbani Stefan, 1922, Budiscak Lavrič Jožef (Jožef i Franciska), Kuruc Gavran, 1912, Batrovci 1900, Škrilje — Zelimlje Kuševija Dušan (Ljubica), 1926, Lavrenčic Rudolf, 1895, Cetinje Poljane Dobrdob Kustora Latif, 1907, Višegrad Lazarević Cvietin, 1908, Paraćin Kusić Nikola, 1925, Lazarević Dobrivoj, 1901, Kovin Labiedol — Karlovac Lazarević Dragoljub, 1910, Zabari Kušar Drnovšek Alojz (Mihael), Lazarevic Mihailo, 1915, 1906, Podolik Kozuhe — Bosna Kustrin Franc, 1900, Gorica Lazarić Petro, Pinzani — Istra Kušar Alojz, 1919, Ljubljana Lazzarich Carlo, 1917, Kutlesić Milislav, 1919, .Tablanica San Pietro — Pulj Kutin Ivan (Tereza), 1908, Gorica Lazarovic David, 1924, Baranja Kutumija Franjo, 1900, Lazarich Valentino, 1927, Đurđevac — Bjelovar St. Pietro in Selve Pola Kutnar Karol, 1927, Laznik Jožef, 1915, Potok — Ljubljana Stranska — Dobrava Kuzmanić Ante (Marija), 1920, Lazić Laza, 1920, Zaječar Split Leban Janez (Franc), 1903, Kuzmancic Mirko, 1922, Ilonta Dvor — Ljubljana 224 Lazović Drago, 1926, Zagora Kotar Limonovic Sileman, 1889, Kamjon Lcban Maximilijan (Ivan i Linarclic Ivan, 1924. Marija), 1911, Bač Linardić Franc, 1908, Linardic Lcben Franz (Jakob i Marija), Linič Bogumil, 1903, 1898, Ljubljana Giobnik — Sušak Lcbinac Đuro, 1910, Ciglana Lincnberg Julio, 1902, Musilovcica Leclinski Jože, 1903, Drenjc Lipnikar Anton (Anton i Lcozek Johann, 1925, Vratišence Franziska), 1919, Brezje — Leljak Josip, 1908, Berovica Dobrova Lckić Milorad, 1919, Lipoglavšek Franc, 1914, Bosuta — Kragujevac Ledina — Stajersko Lena Luigi, 1923, Rijeka Lipovac Alojz (Vjekoslav), 1920, Lemanski Vladislav, 1915, Fobczari Wydrezden Lipnjak Ladislav, 1919, Lenarčič Matija, 1926, Log Uresje — Pregrada Lcnarčić Josip (Luka), 1926, Lipovac Muhamed, 1899, Konjic Cerknica Lipovšek Jernej (Franciska), 1897, Lcnardi’zi Carlo, 1900, Tricesimo Lipovšek Bartho, 1898, Jastrobljc Lcndić Tomo (Đuro), 1912, Lipov.šek Martin, 1912, Diseldorf Rascanc — Imotski Lipušek Jozef, 1906. Galucina Larzek Johan, 1917, Vratisencc Lipušek Franc, 1904, Gr. Schemern Leoni Ettore, 1916, Bologn Lisakovic Meho, 1927, Semizovac Leskovac Svetislav, 1907, Lisac Josip, 1893, Karlovac vStari Sivac Lisec Juraj, 1925, Gradica Lcskovac Franjo, 1920, Lissiach Giovanni, 1924. Kupin, Kraljevac Lissiach Carlo, 1927, Lesnjak Janez, 1918, Carcose — Pulj Podolnica — Horjul Livodic Jusuf, 1914, Vrazici Leskovic Slavko, 1922, Zagreb Lisica Simo, 1914, Petrcanc Letinić Ivan (Mate i Jozica), 1927, Lodes Rudolf (Marija Magdalena), Savar 1921, Saazi Leltini Benvenute, Rijeka Lizzul Bruno, 1921, Rijeka Levar Ivan (Liza), 1888, Rakek Logar Johan (Franciska), 1905, Lctinić Ivan, 1920, Dugi Otok Zaklanec Levec Matija, 1893, Lodolo Renzo, 1921, Udine Sagor (a.d. Save) Logar Jakob (Bartho i Elizabeta), Levvi Enriko, 1904. 1880. Horjul — Ljubljana Lovvv Disider, 1889, Sarajevo Lojen Stjepan, 1914, Lcvi Rafaele, 1920, Trst Kupinecski Kraljevac Lcvi Lazaro, 1926, Trst Lojna Josip, 1898, Lcvišnik Ferenc, 1926. Druzilovac — Klanjec Lević Ibrahim, 1917, Masca Lokas Niko (Dinko i Kata), 1922, Levstik Janez, 1902, Male Lasce Raslina — Šibenik Licanin Toso, 1909, Sasina — Lokas Ante, 1920, Raslina Bosna Lokas Viktor, 1925, Libcršek Ivan (Eliza), 1896, Raslina — Šibenik Visole — Sl. Bistrica Lijak Pero, 1919, Petina Lokas Petar, 1926, (Sarajevo) Raslina — Šibenik Lichtenberg Emil, 1913, Zagrcb Lorber Anton, 1913, Breitenberg Linardić Dinko, 1926, Brusić Lopatic Nenad, 1924, Budjanovci

225 Lorenzin Marko (Mihaele), 1902, Magister Vinko, 1922, Ljubljana Metltlivo (Pola) Maglitza Milan, 1915, Trstenik Lotric Ernest, 1926, Ljubljana Magris Ernesto, 1906, Lostuzzo Luigi, 1920, Monte Keale Zuia — Udine Magasic Kuzma, 1905, Polica Lovšin Franc, 1905, Mahkota Stanislav, 1913, Voklo Zaptok — Ljubljana Magut Momčilo, 1918, Beograd Lovrić Ivan, 1908, Cernik Mala Mahne Ivan, 1902, Tare Lovsin Martin, 1909, Mahmutović Ismet (Halil i Vrh — Ljubljana Emina), 1910, Sarajevo Lozar Janez, 1908, Mahnič Ernest (Rodoifo), Zalog — Ljubljana Mahne Miha (Mihael), 1893, Lubec Valentin (Valentin i Marija), Temenica — St. Vid 1881, Sv. Margareta — Ptuj Maion Pavlo, 1905, Lutschv Franc, Neumarktel Premariaco — Udine Lučić Milc (Ana), 1927, Mahnič Ivan, 1897, Dekani Tiesno — Sibenik Majerić, 1900, Dragoslavec — Brcg Luchetic Kado, 1925, Bregi Mayer Gvula, 1898, Donja Dubrava Lukač Josip (Pavlina), 1925, Split Majetić Leopokl (Ivana), 1898, Ludoić Stefan (Latinka), 1922, Tara pri Kočevju Taraš — Novi Bečej Majetić Ivan, 1921, Crno Jezero Lukačevic Ivan. 1920, Šibenik Majstorović Pavo, 1924, Duzluk Lukezic Julji, 1925, Rijeka Majhen Franc, 1925, Krizovljan Lucani Cecelino, 1928, Pulj Majsel Milan (Franc), 1919, Lukić Ljubomir, 1909, Jajce Kostanjevac — Zagreb Lukezic Andrej, 1901, Nadgorica Majurec Nikola, 1925, Micevac Lukavecki Vlaclimir, 1925, Makelic Ramo, 1910, Velika Ostrana — Dugo Selo Bosanska Dubica Lukić Neško, 1920, Cickova Mak Franc, 1883, Ljubljana Lussi Edvard, 1912, Pulj Maksimović Mihajlo, 1901, Lusa Sergio, 1927, Trst Obrovac Lusin Jozef, 1902, Malešević Jovo (Luka i Anđa), Zapotok — Ljubljana 1913, Risan — Kotor Lusin Alojzij, 1904, Zapotok Malenšek Franc, 1909, Beljak Luvisa Renato, 1926, Pulj Malek Nikola, 1901, Ljubinić Ljubomir, 1906, Mrseti Kupinečki Kraljevac Luznik Franc, 1903, Polubin Malešević Georg, 1910, Risan Ljubinković Milan, 1904, Mali Anton, 1895, Znojle Buđanovci Maletovic Bajro, 1923, Visoko Mace Stanko, 1903, Sater Maly Johann, 1907, Madronić Ivan (Milka), 1888, Kloska — Kopren Vinica Mali Janez (Angela), 1900, Golnik Madić Franc, 1904, Tržič Malinar Franc, 1922, Ravnice Madžar Anton, 1915, Dubrovnik Maliković Milonja, 1893, Magagnini Valmo, 1926, Udine Kosovi Lug — Peć Madjura Jakob, 1911, Smilevica Malovrh Anton, 1901, Babna Gora Malnar Filip, 1926, Prezid — Sušak Magić Flori jan, 1898, Maljavec Stanislav, 1918, Kelemen — Varaždin Kutezovi — Trst Magajana Anton (Lea), 1896, Trst Maljavec Anton (Helena), 1928, Maglica Matija, 1909, Pecnik Ilirska Bistrica

226 Mameili Josip, 1912, Muggiti — Maračić Zlatan, 1926, Zagreb T rst Marasie Franjo, 1912, Maljković Jerko, 1915, Aleksandrovo kaštel Stari — Split Maraldo Luigi, 1895, Mamula Glišo (Nikola i Marta), Mcduno — Udine 1904, Gomirje — Ogulin Marcaria Giacomo, 1926, Trst Mameli Marino, 1926, Marcan Giovanni, 1905, Pazin Muggia — Trst Marceta Ilija 1916, Ceprazlije Mamula Lazo, 1905, Gomirje Marcetic Branko, 1917, Slalina Manber Mario 1925, Trst Marcotto Luigi, 1918, Mancini Pasquale, 1901, Gradiscuta — Udine Postena — Frosinone Marcitti Giovani, 1906, Zadar Menchini Dino, 1923, Trst Marcocic Alberto, 1913, Mandaric Vaso, 1907, Vrebae Stapnik — Gorica Mancini Jozef, 1926, Zagreb Marconi Mariano, 1926, Gorica Mandić Josip 1916, Mareuzzi Silvi, 1926, Udine Rešetari — Slav. Marego Anton, 1913, Bilje — Gorz Mandić Dragan, 1923, Marjanović Milenko, 1923, Lise — Hercegovina Bakijonica Mandić Milenko, 1919, Margotia Rodoll'o, 1911, Verstojba Mandić Milenko, 1912, Mariatić Ivan, 1912, Nikšić — Straševina Brecko Radulje Mandl Bela, 1914. Maric Kosta, 1912, Mandić Rade (Stevan), 1903, Sremska Mitrovica Doljani — Otočac Maričić Božidar, 1912, Petropole Manetti Karlo, 1901, Trst Marić Niko, 1914, Sautici Mandli Stjepan, 1926, Palinovee Maricic Mihajlo, 1922, Manfredi Michele, 1914. Noveorco Desimirovac — Kragujevac Manfredi Giuseppe, 1887, Talmino Maren Franc (Valentin i Ursula), Manfroni Francesco, 1900, 1883, Ljubljana Cita di Castello Marin Franc, 1928, St. Daniel Manfredi Angelo, 1913, Marinac Leonardo, 1924, Castellanova Caracase — Pola Mangione Pasquale, 1920, Aradeo Marinc Ivan, 1914, Kutarovo Mangione Gaetano, 1919, Agrigento Marinac Stanislav, 1926, Manojlović Ljubomir, 1923, žabalj Lisec — Fiume Manojlović Ilija, 1915, Petrograd Marinc Ludvig (Mihael), 1922, Manzin Franceseo, 1927, Dolbriga pri Kočevju Diagnano — Pulj Marinaz Leonardo, 1924, Carocase Manzini Jozef (Johan i Antonija), Marinić Bruno, 1921, Cormons 1898, Sisano — Pula Marinković Slobodan, 1920, Manjenčić Fadija, 1899, Sevarice Beograd Manzini Giovanni, 1903, Koper Marinković Drago (Marija), 1913, Marr Johann, 1918, Ljubljana Lubisan — Karlovac Manjgotic Anton, 1890, Globnik Marinov Jerko, 1904, Primošten Maracici Ivan, 1927, Aleksandrovo Marinković Teodor, 1910, Marača Ante (Roko i Marica), Podgorica 1923, Tijesno — Šibcnik Marinšek Anton, 1917, Lukavica Maraldo Angclo, 1926, Marion Desiderio, 1925, Meduno — Udine Pignente — Pola

227 Marinšek Jo/.e, 1910, Marsic Anton, 1925, Šibenik Vrh — Ljubljana Martellani Sergio, 1911, Trst Maris Salko, 1923, Bijelopolje Martelak Johann, 1896, Marjanović Marko (Marko i škofja Loka Katica), 1917, Virovitica Martina Enrico, 1907, Rozzo Pola Marjanovic Milan, 1906, Martic Ivan (Cccilija), 1907, Nova Pracina Jesenice Markeljc Alojz, 1917, Martincic Janez (Jakob), 1896, Spodnji Lakenc — Ljubljana Gornje Jezero Marjatić Ivan, 1912, Martinček Dragutin, 1904, Bačko Radulje Kuzminec Markezić Oskar (Ana), 1926, Martinjak Stefan, 1901, Golubovec Pinguente — Istra Martini Antonio, 1922, Markezić Ivan (Antonije) Umag — Pola Makoč .Ture, 1900, Primošten Martinović Petar, 1909, Markis Đuro, 1903, Luscani Cernik — Mova Gradiška Markocic Albcrt, 1913, Martinović Miloš, 1915, Krstinja Stopnik — Gorica Martinjak Simon, 1904, Sv. Jakob Marković Anton, 1927, Maruševac Maro (Andrija i Aleksandrovo Katarina), 1903, Jurketinec — Markota Jože, 1914, Ivanec Rogatin — Metković Marton Rudolf, 1911. Marković Dimitrije, 1905, Marušić Marijan, 1888, Trst Požarevac Marušić Andrej (Andela), 1907, Markovic David, 1913. Opatija Marković Dobroslav, 1917, Bralina Marzan Daniel, 1927, Markovic Ivan (Grga), 1925, Novaca — Istra Volarce — Senj Marvini Italo, 1926, Gorica Markovic Giovanni, 1910, Rijeka Masić Božidar, 1894, Svilajnac Marković Milan, 1923, Šabac Marzan Gildo (Silvan), 1930, Marković Jakob, 1900, Irhoc Pisino — Istra Marković Mirko, 1919, Batajnica Mašić Sulejman, 1906, Tuzla Marković Slavko, 1911, Trutevac Masnikosa Vojo, 1912, Kistanje Marković Radonja, 1915, Masmandor Ivan, 1901, Bumbarevo Savska Vas Marković Zarija (Vaso), 1914, Mastarlić Omer, 1904, Ribnica Bar — Virpazar Matetić Josip, 1899, Matulje Marković Vitomir, 1923, Kusadak Mataga Jan, 1897, Marn Franz, 1883, Zadobrava Nem. Lusca — Sv. Mikulaš Marković Žarko, 1911, Trutevac Mathcis Alberto, 1925, Sossi — Marold Adolf, 1905, Pola Poznikovo — Ljubljana Matticchio Giovanni, 1910, Zminj Marn Miron (Josip i Melanija), Matić Božidar, 1908, Dubrovnik 1918, Ljubljana Maticelio Libero, 1917, Pola Marolt Ivan, 1914, Gornje Kališće Matijasić Ivan, 1919, Podvrh Marolt Franz, 1911, Matic Ratko, 1912, Makoviste Velike Lašče — Kočevje !\Tatijevic Ante (Viktor), 1923, Senj Marsanić Kaii, 1907, Matino Claudio, 1927, Trst Ratulje — Sušak Matijaščić Vid, 1906, Otruševac Maron Stefan, 1901. Matijasić Petar, 1914, Nigosi Marsic Alojz, 1914, Babno Pole Matković Giuseppe, 1902,

228 Castel Racize — Pola Medjeral Mato, 1919, Novi Marof Matković Aldo, 1922, Trst Mehicic Asim, 1914, Dubocac Matokonca Viktor, 1925, Mehalovic Natan, 1916, Kiskovo Matekauci — Pul j Mejid Islam, 1925, Tetovo Matnik Janko, 1900, Bolevci Mejak Alojz, 1924, Cosana Matošić Franko, 1903, Mejtin Jonas, 1912. Novi Vinodol Mejtin Ignjat, 1900. Matosa Mihajlo, 1896, Felsakoveg Mele Franc, 1907, Matulić Pavao (Klara), 1925, Omiš Cerknica — Ljubljana Matuch Janko, 1900, Rotevci Melez Mijo, 1924, Daganj (Foča) Maurer Martin, 1917, Packenstein Memović Smail (Alema), 1918, Maurcr Johan, 1911, Pokdorf Bijelo Polje Mauri Etigio, 1924, Gorica Memić Osman, 1906, Mostar Maurer Peter, 1913, Erdevik Menna Claudio, 1921, Rijeka Mauro Bramanie, 1924, Udine Mendel Rudolf, 1876, Trst Maurić Uroš, 1884, Turija — Mcnard Anton, 1912, Cisnice Bačka Merconi Giuseppe, 1907, Mavračić Janko, 1900, Horvati Berhane — Pulj Maurović Josip, 1887, Karlovac Mendes Ante (Marica), 1906, Mavric Anton, 1905, Jesenice Makarska Mavračić Josip, 1926, Merljak Danijel, 1922, Rence Horvati — Zagreb Merkur Franz, 1923, Kamnik Mavsar Anton, 1903, Mesarič Leopold, 1920. Straža — Ljubljana Merzek Andrej, 1916, Komen Mavric Franc, 1918, Ponikve Mesić Rasim, 1921, Bos. Krupa Mazani Michele, 1897, Mesarko Maks, 1920, Cateska Gora Valbe — Pola Meskovic Lute, 1925, Split Mazalović Idriz, 1913, Kladanj Meskovic Ibrahim , 1896, Celic Mazzarolli Giobatta, 1917, Metejko Bogomir, 1922, Ljubljana Meduno — Udine Mesin Josip, 1914, Umljanovici Mazarak Đuro, 1923, Meuželj Stjepan (Ulrich i Boka Kotorska Josefina), 1924, Brod — Stupnik Mazgić Adem, 1924, Sarajevo Metlica Ernesto, 1908, Trst Mazel Milan, 1919, Meze Ivan, 1896, Trst Kostanjevac — Zagreb Meze Ferucu, 1925, Pola Mazzucato Siegfrid, 1908. Mezgec Luclvik, 1916, Trst Mazzolo Luigi, 1925, Udine Mezgec Josip, 1904, Trst Medc Franc, 1910, Sv. Križ Mezgec Marjan, 1903, Trst Mcdic Dode — Đorđe (Luka i Mežnar Anclrej (Simon i Marija), Marija), 1923, Beograd 1900, Rut — Gorica Meden Mirko, 1908, Miandrusich Antonio, 1908, Grahovo — Ljubljana Villa Mazinich Medic Mijo, 1916, Micheli Danilo, 1919, Solkan Drenovici — Zupanija Miceo Vinicijo, 1924, Meduric Zaka, 1915, Turija Monfalkone — Tržič Meduric Danilo, 1893, Turija Miculinic Josip, 1907, Cernik — Medved Jože (Marija), 1908, Trst Karlovac — Sušak Medved Rudolf, 1893, Sikola Mihaljčić Petar, 1920, Tijačevo Medved Mile, 1915, Smrekovac Mihajlovic Lazo, 1907, Jablanica Meglica Milan, 1915, Trstenik Mihajlović Dragić, 1923, Bulana

229 Mihajlovic Milorad, 1915, Kraljevo Mogić Ante (Lucija), 1921, Split Mihajlovic Marko, 1905, Lipovac Modrija Ivan, 1906, Mihel Bruno, 1921, Trst Rovte pri Rogatcu Mihel Franc, 1927, Palavacne Moglica Matija, 1909, Pcćnik Mihelj Danilo (Alojz i Marija), Mogilevvski Simon (Ivan i Marija), 1919, Solkan 1897, Arhangelsk Mihelić Alojz, 1915, Ljubljana Mohar Baltazar, 1915, Novi Kot Mihel Vladimir, 1924, Zagreb Mohar Alojz, 1909, Polica Mihelić Anton, 1908, Crni Potok Mohec Jan, 1900, Ratolice Mihelin Andrej, 1917, Brezice Moharić Rudolf, 1925, Zagreb Minca Adalbert, 1908, Trst Mohoi'ović Aleks, 1926, Labin Mihic Franz, 1904, USA Mohorovičič Vladislav, 1902, Mirković Branko (Radovan i Jusici — Rijcka Julka), 1921, Beograd Mohorovic Tulio (Petar), 1926, Trst Mirković Milorad, 1907, Klenovnik Mihajlović Radomir, 1908, Cikot Mirkovic Geoi'ges, 1895, Pujavica Mikalic Anton, 1912, Nasire, Trst Mirković Toma.š (Aleksa i Mikec Petar, 1905, Pitomača Zlatana), 1912, Cetinje Milani Basilio, 1926, Mirković Milovan, 1924, Pedeno — Pola Beograd (Bukovica) Milanović Branko (Vaso), 1926, Mirković Vukašin, 1914, Cetinje Soko Banja Miklavčić Milan, 1925, Vel. Cernilo Misan Giuseppe, 1903, Trst Miklesku Georgij, 1906, Grebenac Mirlić Ivan, 1907, Jesenice Mikolac Stefan, 1911, Bistrinci Mišić Radivoj, 1908, Tomislavac Mikoli Atilio, 1905, Rozzo — Pola Misolić Cveto, 1913, Podgorica Mikoli Verdjilio, 1919, Trst Miskulin Mile, 1921. Mikolić Viktor, 1903, Zelimlje Mišić Vojin (Petar i Mara), 1918, Milost Henrik (Rihard i Paula), Rckavice — Banja Luka 1910, Gorica Mitić Jovan, 1918, Vršac Mikšić Petar, 1914, Mitić Đorđe, 1914, Veliki Požarevac Pitomača — Đurđevac Mitrović Božidar, 1922, Mikulandra Božo (Luka), 1925, Mitrović Milivoje, 1922, Šibenik Milanovo — Leskovac Mikulandra Ivica (Jakob), Biljani Mitrović Ilija, 1909, Sas Mikulec Anton, 1925, Varaždin Mladenović Tihomir (Mirko i Mikulec Peter, 1914, Bustino Stana), 1908, Dobrace — Užice Mikulić Anton, 1882, Ljubljana Mitrović Miodrag, 1915, Bar Mikulič Jože (Janez), 1879, Mlakar Anton, 1907, Podbrđo Loški Potok Mladič Frane, 1904, Tržič Mikuš Anton, 1927, Trst Mlakar Rado, 1919, Brekovice Milaca Tomo (Stjepan i Sofija), Mlakar Alojz, 1901, 1910, Kupinečki Kraljevac Jasovec — Maribor Miladinov Dušan, 1902, Mlatisuvna Sulejman, 1922, Bačko Gradište Rogatica Milanovic Krasimir, 1913, Cungula Mlekuš Matija (Andrej i Rozalija), Milanović Miroslav, 1908, Lukovica 1924, Bovec Milavec Ivan, 1926, Planina Mlinar Paul, 1921, Prevalj — Kranj Milas Radoslav, 1906, Tijeholina Mlinar Maks, 1913, Prevalj Mileti Stefan, 1924, Smoljani Modić Anton, 1897, Sodrazice Milčetić Jure (Dinka), 1906, Mlinarič Martin, 1914. Zidarić — Krk 230 Milenović Borivoje, 1921, Mokranjac Ljubodrag, 1923, Beli Potok Negotin Milcvić Mirko, 1917, Sanski Mosl Molnar Stefan, 1896, Srem Milić Aleksandar, 1922, Grajac Molnar Julius, 1898, Fiume Milić Danko (Marko), 1924, Momćilović Vojimir (Života), 1912, Biskuplja — Dalmacija Kragujevac Milic Milan, 1924, Gornji Musić Monhalkonc Dragoljub, 1897, Milić Živorad (Sreten i Milica), Prahovo 1914, Čaćak Momirović Živko, 1917, Plana Milić Svetomir, 1903, Smolinac Moraldo Luigi, 1895, Milinković Miodrag, 1920, Ljubić Meduno — Udine Milinković Miloš, 1919, Baremen Morakovcic Vinko, 1910, Kornic Miloradović Milić, 1898, čaćak Morn Johann, 1918, Ljubljana Milisa Jere, 1911, Primošten Moos August Israel (Martin i Milisavac Radivoj, 1925, Batrovci Marija), 1893 Ulm am Donau Milivojević Dobrivoje, 1923, Niš Morovic Sime, 1917, Knin Milivojević Veljko, 1913, Cerovica Mostarac Avdo (Ahmed i Eabija), Milković Radomir, 1919, Lubten 1907, Sarajevo Milocanović Mario (Martin i Mosković Miro, 1925, Split Marina), 1919, Visignano Mosur Vlado (Dušan), 1926, Milojcvić Milan (Dimitrije i Trebinje Milunka), 1923, Čuprija Mostarlić Omer, 1900, Ribnica Milojević Obrad, 1902, Morović Mottnik August, 1919, Prevale Miloradov Stojan, 1924, Rumenka Motika Ivan, 1899, Sv. Vincence Milosavljević Milota, 1914, Mozetić Jože (Anton i Katarina), Kostunici 1895, Renče Milosavljevic Vitomir, 1917, Mraković Marko (Marko i Lucija), Sibnica 1894, Kornic — Krk Milošin Aleksa, 1904, Turija Mozetić Zoran, 1925, Dornberg Milostivij Ivan, 1923, Mala Muzja Mraković Ivan, 1907, Brusić Milošević Božo, 1918, Ljupina Mrakovčić Vinco, 1910, Kornić Milošević Radko, 1914, Cibutkovica Mraković Josip (Anton i Katarina), Milošević Slobodan, 1921, 1907, Vrh — Krk Klicevac — Požarevac Mraković Anton, 1927, Milošević Vidoje, 1919, Slivovac Aleksandrovo Milotti Antonio, 1905, Pisino Mrkalović Alo, 1897, Brdki Milovan Aleksander (Josip), 1925, Mrđenović Simon, 1911, Zut Vila Jedreški Mrđanović Nestor, 1910, šabac Milovanović Milutin, 1905, Zabarc Mrkić Anton, 1922, Kotor Milovanović Petar (Dane i Milka), Mrevlje Franc, 1920, Ljubljana 1922, Ban. Sokolovac Mrsic Petar, 1924, Milovanović Vladimir (Dimitrijc), Glavina — Dalmaci ja 1927, Sabanovac Niski Mrsa Ljubomir (Tome), 1925, Milutinović Vule, 1914, Kuršumlija Zaton — Šibenik Milzović Radomir, 1919, Luplen Mrvica Grgo (Josip), 1920, Žirje — Šibenik Miljenović Nikola, 1898, Adaševci Mršić Ilija, 1918, Medvioza Minc Adalbert (Valerija), 1908, Mugoša Petar, 1913, Podgorica Trst Mrvica Mila, 1920, Žirje — Šibenik Moldvaj Jane (Janus), 1922, Muharemović Sulko, 1909, Vel. Kikinda Sarajevo

231 Mur Janez (Johan i Marija), 1900, Muratović Bajro (Rašid i Zlata), Podgora (Oberkarien) 1926, Sarajevo Muhejlić Ramo, 1911, Trebinjc Bosanski Petrovae Muharem Imer, 1913, Žabari Nadj Dragutin, 1920, Muhie Jakob (Frane i Terezija), Vetovo — Kraske 1902, Zalog (Trst) Nadj Janko (Marija), 1911, Šid Muhić Alojz, 1908. Nagode Franz, 1901, Zaklanec Mujić Hasib, 1923, Nagode Jožef (Janez i Marija), Glogovac — Cazin 1894, Logatec Mujanović Meho, 1913, Visoko Nakić Mate, 1924, Munćan Slavko, 1910, Vrsno — Perković Crvena Crkva Nakić Cogo, 1919, Perković Mujkanović Sahib, 1924, Napret Bartolomeus, 1907, Rečica Nemila — Bosna Nakic Pasko, 1913. Munić Danilo (Ivan i Ana), 1923, Nartnik Jose, 1908, Corcna Horjul Stari Vrbas Nari Sebastijano, 1918, Mundjehasic Ramiz, 1921, Rasic — Videm Sarajevo Naučič Marjan (Josipina), 1919, Munirović Edem, 1922, Sarajevo Ljubljana Musanović Mustafa, 1912, Budaci Nasc Ibro, 1917, Bos. Krupa Museta Džafer, 1917, Orarac Nedel jković Vladan (Dušan i Musanovic Mehmed, 1924, Darinka), 1921, Moravci — Sarajevo Kragu jevac Musić Kasim, 1926, Hađici — Naumov Ivan, 1916, Shuravka Bosna Nemaz Giuseppe, 1925, Musić Alija, 1925, Turbe — Bosna Plagnave — Pola Musiki Kosta, 1908, Đurđevo Negrić Ivan, 1923, Musić Safet, 1925, Djuroljevik Moscenica — Istra Nemec Ivan (Marija), 1906, Musco Michele, 1925, Pola Jelšane Musil Josip, 1918, Požega Nemec Ferdinand, 1921, Rijeka Mustacki Solomon, 1922. Nemec Martin, 1918, Koprivnica A4uskovic Giuseppe, 1927, Nemec Martin, 1896, S. Pietro in Selve St. Peter pri Gorici Musulin Josip (Božidar i Kata), Nenadić Franjo (Petar i Mara), 1925, Vid — Metković 1907, Poljica — Krk Mustaček Marko, 1925. Nepuzlan Dragotin (Ivan), 1924, Murtić Suljo, 1921, Mala Kladuša Ljubljana Muić Dzanko, 1926, Krtje Nestorović Stojan, 1919, Luzane Murer Viktorio, 1919, Trst Nestorović Stefan, 1911, Ripanj Muzar Anton, 1919, Brezovica Muzur Meho, 1914, Sarajevo Nesich Ivan, 1916, Pingucnte Muzenic Petar (Petar i Mara), Nesic Jovan, 1920, Struga — 1925, Velika Gorica V ardar Muzur Vlado (Dušan), 1926, Neuman Lipold, 1893, Novi Sad Trebinje Niedzilicn Sarje Murgić Husein, 1912, Poljica Nickević Nedeljko, 1913, Nikšić Muratović Fehim, 1913, Vareska Nikolčić Emil, 1924, Morovic Murgelj Franjo, 1899, Novo Mesto Nikšić Mehmed, 1908, Mutevelić Suljo, 1899, Sarajevo Celić — Travnik 232 Nikolić Đorđc (Mlađen i Jelena), Nuhanović Mahmut (Salko i 1908, Beograd Habiba), 1925, Sarajevo Nikolić Petar, 1912, Paraćin Nurkić Simon, 1920, Tuzla Nikolić Petar, 1919, Nujevic Suvic, 1919, Stari Slankamen Umavo — Makedonija Nikolić Simeon, 1923, Šabac Obaha Karlo (Franc), 1911, Ninkić Mirko (Eva), 1924, Mali Cirnik Novše — Našice Obadal Josip, 1909, Kromeriž Ninkov Stanko, 1911, Silbeš Oberi Ladislav (Amalija), 1916, Ninkov Mladen, 1913, Begac Dutovlje Nisic Avdo, 1924, Sarajevo Obajdin Nikola (Joso i Matilda), Ninković Živorad, 1904, Rudnik 1904, Cernac — Brinje Novšić Stjepan, 1912, Oblak Franc, 1925, Doleni' Vas — Velika Jazbina Polhov Gradec Novak Angelo (Lovro i Marija), Oberson Aleksandar (Ignac i 1908, Kastel Lukšić Helena), 1890, Subotica Novak Alois (Johann i Mari ja), Oblak Pavel, 1918, Luzina 1901, Nestoplja Ves Oblak Franc, 1908, Kranj Novak Franc, 1892, Sticna Obradović Milovan, 1905, Novak Josef, 1926. Kupinovac Novak Ivan, 1888, Obradović Anton, 1904, Pajane Krka — Ljubljana Obreza Josip, 1916, Novak Josip, 1919, Ljubljana Begunje — Ljubljana Novak Karel, 1897, Obreton Franc, 1912, Sodražica — Ljubljana Schwarzenbach Novak Julij, 1882, Gradac Odlazek Leopold, 1897, Segraben Novak Tomislav (Jozef), 1925, Obućinski Vojislav, 1907, Idoš Varaždin Ofak Ivan, 1900, Piroe — Ljubljana Novak Viktor, 1894, Ođić Anton, 1872, Sarajevo Vnanje — Gorice — Brczovica Ogresevic Ogren, 1909, Brekovica Novaković Bogdan, 1908, Olak Miha (Matija i Helena), 1920, Motokovac — Bosna Pirce — Ljubijana Novacco Josip, 1922, Isola Ogrizek Petar, 1926, Šibenik Novaković Branko (Stevan i Ogrinc Franc, 1907, Ruža), 1925, Podgorica Kolpa — Ljublj. Turjak Novaković Borislav, 1923, Oisteršek Mihael, 1898, Prošindorf Carina — Valjevo Ogrezovic Salko, 1912, Sarajevo Novaković Radislav, 1923, Beograd Okorn Alojz, 1916, Huda Polica Novaković Mikailo, 1896, Tabanovie Okic Osman, 1925, Tuzla Novaković Vojo (Stevan i Ruža), Okorn Ivan, 1910, Trbovlje 1912, Podgorica — Cetinje Okoren Ignac, 1910, Novinec Franz, 1893, Rakovnik Veliki Gabr. Ljubljana Okrajšek Mihael, 1912. Novčić Rajko, 1903, Brajc Krmelj — Ljubljana Novoselac Zdravko, 1925, Okorn Ivan, 1920, Nisici — Sarajevo Most — Novo Mesto Novitović Gojko, 1895, Aril j Osmanovic Mujo, 1924, Mostar Novoselec Ivan, 1904, Oman Ludvig, 1912, Ratcce Strnec — Vcl. Gorica Omerza Ladislav, 1916, Novoselić Franjo, 1907, Retvala Caprina di Buttogliano

233 Ornerza Franc (Jozef i Marija), Pacori Federico, 1912, Vajscica 1906, Moste — Kamnik Pacor Angelo, 1921, Monfalcone Oparušić Miloš (Andrija i Maca), Pacorini Mario, 1922, 1905, Donji Petrovci — Ruma Nova Vas pri Gorici Ongaro Emio, 1926, Berviano Pacorig Bruno, 1927, Palmonova Orazem Milan, 1924, Ljubljana Pahor Faust, 1913, Opresnik Viktor, 1915, Gorica Drenova — Fiume Ordinanovic Angelo, 1921, Lesina Pacovich Josip, 1901, Oražem Milan (Jože i Ana), 1924, Montona — Pola Ljubljana Pahor Miroslav, 1921, Orel Johann, 1920, Ljubljana Opatje selo Orel Albin (Ada), Trst Pahor Mirko (Mai'ija), 1912, Orel Ivan (Josip i Marija), 1908, Vojščica Gradinje — Trst Pahović Giuseppe (Ivan i Mai'ija), Orešković Mijo, 1923, Zagreb 1901, Mantano — Pola Orlić Ale, 1896, Boralice — Bosna Painter Albin, 1908, Orlando Bruno (Lucija), 1920, Trst Oblacca — Gorica Orlić Dušan, 1923, Krk — Pahor Vladimir, 1908, Kostanjevica Dalmacija Pajčić Dragoljub, 1919, Sorakovo Orlić Anton, 1930, Aleksanđrovo Paiza Giulio, 1922, Orlić Ivan, 1920, Aleksandrovo Antigvana — Pola Orologio Josip, 1902, Valquarnero Pajović Milomir, 1924, Bjelusa Orsić Ivan, 1894, Jarum Palavra Nazif, 1920, Magudovci Orsag Tomo, 1917, Selnik Pal Vladimir, 1899. Osimkovski Nikolaj, 1923, Palcscak Josip, 1889, Zagreb Določe — Komenetz Palčić Jozcf, 1895, Orsalić Ivan, 1909, Tolisa — Bosna Socerga (Pinguente) Osmak Ivan (Franciska), 1919, Palma Marijan, 1921, Postojna čabor — Hrvatska Palić Ilija, 1913, Bogdanje Osman Ludvig (Jozef) Palmeri Karol, 1907, Rijeka Osojnik Ivan, 1915, Mis Palme Karl, 1915, Ljubljana Osredkar Franc (Lovrenc), 1896, Palmić Anton, 1909, Polhov Gradec — Ljubljana Lovrana — Istra Osolnik Stanislav, 1911, Breznik Palmi Robert, 1910, Lovrana Osterlic Joze, 1922, Ljubljana Paljk Franc, 1916, Osredkar Gregor (Johann i Šmarje — Gorica Marija), 1903, Crni Vi'h — Paloka Kol, 1912, Skadar Polhov Gradec — Dol. Vas Pandru Stanislav (Rudolf), 1928, Otrin Rajmund, 1913, Kranj Zagon Otmacic Dragutin, 1907, Panić Žarko, 1895, Stari Vrbas Mala Jazbina Pandurović Đorđe (Gavro i Ozbič Vladimir (Ivan i Ivana), Melanija), 1924, Derventa 1925, Bizeljsko Pankov Miloš, 1905, Curuk Ozebek Angelo, 1927, Panin Pera, 1899, Sentivan Stopnik — Gorica Pantić Milovan, 1913, Rastosnica Ozretić Srećko, 1925, Split Pantić Ljubomir, 1904, Kuršumlija Ozmec Stanislav, 1897, Vinski Vrh Panzera Marcello, 1924, Ozvacic Mato, 1909, Mala Krpenja Carmons — Gorica Pantić Rada, 1910, Gospođinci Pacevnik Peter, 1900, Papak Anton (Mate i Stana), 1915, Zaklanc — Ljubljana Mravnica — Šibenik 234 Panjkota Vanko (Ivan), 1925, Paoli Silvano, 1926, Carrctto — Sibenik Pola Papak Lovro, 1921, Pavlica Franjo, 1894, Richenberk Mravnica — Šibenik Pavlin Aloiz, 1898, Ljubljana Papak Jure, 1925, Pavlin Aldo, 1926, Bovec Mravnica — Šibenik Pavlin Gašpar, 1906, Papak Nikola, 1901, San Vicento — Pulj Mravnica — Šibenik Pavlin Alojz, 1918, Papak Luka, 1910, Cadrese — Ljubljana Mravnica — Šibenik Pavlović Ivan, 1925, Petrinja Papić Jovan, 1898, žabal j Pavlović Ivan, 1911, Cesljakovac Papez Stepan, 1920, Gracanica Pavlović Milivoje (Adam), 1919, Papišta Zlatko (Florijan), 1924, Dolna Dobrina — Užička Pitomača — Gjurgjevac Požega Parčetic Georg, 1905, Šid Pavlović Miodrag, 1910, Brzan Pari Vladimir (Jozef), 1916, Pavlović Milovan, 1918, Rabrovac Kotlje — Guštanj Pavlović Radan, 1915, Pakovrace Parenzan Sergio, 1924, Pavlović Pavie, 1882, Cetinje Pirano — Pola Pavlović Živojin, 1922, Sarpanovce Parovel Mazario, 1923, Pavlović Stel'an, 1920, Beograd Capo d’ Istria Pecar Jovan, 1914, Nekler Parković Zvonko, 1924, Sisak Pavunović ćedomir, 1910, Pasaricek Josip, 1914, Selo Vrudza — Goražde Valentinovo — Zagreb Pecjak Anton, 1919, Dolno Selce Pasariček Gustav, 1905, Pregrada Pečevnik Peter, 1900, Zaklanc Pascutini Alberto, 1923, Pecovari Fausto, 1902, Trst Fargarie — Udinc Poggi Marsilio, 1917, Norcia Pascolo Pietro, 1925, Peić Franjo, 1924, Variano — Udine Vocin — Virovitica Paskulin Zorko (Leopold), 1925, Pehlaj Jožef, 1906, Polhov Gradcc Gorica Pejšić Rajko, 1898, Kazamati Pasic Jakob, 1919, Pejčić Pero (Todor), 1903, Kula Dona Gorička — Dvor Pejčić Petar, 1921, Uinci Pastulovic Božo, 1909, Zagreb Pejović Milo, 1917, Orasi Pauli Emilio, 1911, Pazina Pekas Paske, 1921, Šibenik Paulin Viktor, 1915, Tastio Peklaj Ivan, (Jancz i Marija), Paulić Stanislav, 1925. 1907, Polhov Gradec Pavan Dorlindano, 1922, Udine Pekić Nikola, 1920, Bar Paulis Rok, 1923, Benkovac Peklaj Janez, 1894, Polhov Gradec Pavčić Jakob (Jakob), 1912, Pellegrini Nikola, 1922, Bizovik Neji (Viterbo) Pavc Anton, 1913, Zagorica Pekalj Jožef (Jožef), 1900, Pavclić Ivan, 1922, Omarska Polhov Gradec Pavčić Vinko (Jakob), 1921, Pelishiar Italo, 1921, Capo d’ Istria Bizovik — Pola Pavković Anton, 1898, Radelstein Peleščak Josip, 1898, Zagreb Pavić Ivan, 1895, Kotor Varoš Paoli Pietro, 1924, Buttori — Pola Pelivan Jovan (Marko), 1927, Pavletić Marijan (Anton i Jelena), Livno — Lipe 1910, Pola' Peljović Ljubomir, 1922, Polja Paoletti Simon, 1884, Razzo — Pola Pelizzaro Silvano, 1918, Trst

235 Pcraga Marin (Duje i Nanc), 1910, Petranović Stjepan, 1904, Kastel Lukšić — Split Mala Lešnica Perac Drago, 1919, Sastavak Peterlin Herman (Franc), 1899, Perco Umberto, 1914, Škocjan Podgora — Gorica Petrić Mario, 1926, Petric — Istra Pcrcan Blaž (Marija), 1927, Petrič Franc, 1903, Vrhnika Krnica — Pulj Petrić Stjepan, 1910, Poljanica Pcreković Zdenko, 1928, Strmec Petričević Branko, 1913, Podgorica — Vel. Gorica — Zagreb Petrinović Petar, 1909, Pcrcovac Alberto, 1923, Novi Vinodol St. Domenika — Pulj Petrinović Boško, 1917, Martinci Pcressini Odino, 1924, Udinc Petrov Dragi, 1904, Borča Pcrenic Janez (Anica), 1904, Petronio Sergio, 1926, Trst Skocijan Petrovcic Alojz, 1922, Borovnica Perić Miloslav, 1917, Drugovo Petrovcic Alojz, 1894, Logatec Perić Miloje, 1908, Klenovnik Petrović Bogoljub (Josip i Zora), Perišić Anton, 1921, 1908, Bežanija — Zemun Lovran — Istra Petrović Damjan, 1907, Prekovce Perisin Duje, 1925, Petrović Franjo, 1923, Osi jek Kastel Kambelovac — Split Petrović Dragić, 1913, Perko Johann, 1905, Sichensđorf Bosut — Mitrovica Pcrko Bruno, 1920, Petrović Ljubomir, 1903, Batočina Perković Milan, 1926, Perković Petrovic IJeinz, 1918, Berlin Perković Jere, 1909, Petrović Milenko, 1925, Čurug Primošten — Šibenik Petrović Ljubomir, 1906, Oreovica Pernak Alojz, 1925, Privali Petrović Milorad (Svetozar i Perković Zvonko, 1924, Sisak Stana), 1919, Rujkovac — Perović Risto, 1926. Leskovac Pernus Janez, 1901, Sv. Ana Petrović Veljko, 1915, Podgorica Persiko Ivan, 1904, Upai'tal Petrović Milorad, 1919, Persic Alojz, 1925, Podgorica — Novi Bečej Sempos (Gorica) Petrović Vitomir, 1924, Beograd Pertot Estino, 1925, Isola D’ Istria Petrović Veselin, 1923. Pertot Danilo (Bernarda), 1912, Pezek Georg, 1905, Gorenci Sv. Križ — Trst Petrović Vučeta, 1909, Selo Bioce Pertot Stanko, 1910, Trst Piazza Aldo, 1920, Bordono — Pertot Mario, 1926, Trst Udine Pcrvanović Juso, 1924, Bihać Pezerović Mustafa, 1927, Palanka Pcrtot Giacomo, 1921, Trst Piccini Alb, 1926, Trst Peokar Anton, 1920, Dol Ponique Picamus Renato, 1924, Trst Perz Mihacl, 1920, Peilenstcin Picco Gino, 1917, Bordano — Udine Peter Josip, 1910, Picco Eliseo, 1927, Vel. Gorica — Zagreb Bordano — Udine Pešić Radenko, 1890, Dolak Piedzicki Zonis, 1885, Niš Pctković Ignac, 1910, Semovac Pičeta Duro, Mostar Petkov Ivan, 1914, Iđoš Pihljak Safet, 1923, Sarajevo Pctković Milovan, 1921, Piffer Eugen, 1923. Stolac — Srbija Pillepich Carlo, 1921, Rijeka Petković Radonja, 1922, Pretoka Pilat Danilo (Regina), 1911, Petković Miloš, 1924, Jagodina Sv. Daniel — Trst 236 Pilko Jakob, 1923, St. Magđalena Plojević Satir, 1912, Lukare Pilutti Francesco, 1920, Pobinjac Pavle, 1904, Mala Ludina Cormons — Gorica Poberaj Jože (Marija), 1892, Pinca Renato, 1924, Salcano — Gorica Krisijana — Istra Pockar Ivan, 1899, Pippa Duino, 1916, Dolentino Vrapce — Gorica Pintarić Drago, 1923, Poccecai Spartacco, 1925, Prebukovje — Zagreb Umago — Istra Pipan Jozef, 1904, Torava Podbregar Anton, 1913, Lajez Pippan Alfonzo, 1902, Trst Podboj Franc, 1927, Pirini Umberto, 1919, Trst Studeno — Trst Pirtz Petar, 1900, Ljubljana Podgornik Lcopold, 1906, Cernice Pirkovic Franz (Johann i Marija), Podgornik Josip, 1923, Idrija 1900, Ribnica — Sv. Jernej Podkrižnik Rudolf, 1910, Prevalje Pisani Argeo, 1925, Valle d’ Istria Podkoritnik Josip, 1899, Trbovlje Pisani Arnoldo, 1911, Muggia — Podlešek Jožef (Jožef), 1911, Trst Sv. Sebastian Pisek Karol, 1921, Mokronog Podobnikar Alojzij, 1919, Osredek Pisek Johann, 1911, Kostanjevica Podlogar Jože, 1914, Pivac Milan, 1926, Šibenik Vine — Ljubljana Pitesa Jovan (Mijo i Ivanika), Pođunajec Veljko (Stjepan i 1923, Prapetnica — Split Jelisaveta), 1923, Ferdinandovac Pivec Stanislav, 1917, Sommerein Podobnikar Franz, 1919, Brezje Pivacevic Danko, 1921, Tisina Poje Joze, 1897, Podplatnino Plan Erit, 1927. Pogacar Pavel, 1922, Trst Pizir Slavko, 1923, Zagreb Pokrajaz Ivan, 1923, Plandija Johan, 1922, Bersljin Rovinjsko Selo — Pola Plantak Ivan, 1924, Ledinec Pokrajac Matvez (Simon i Planko Franc, 1924, Dobje Marija), 1913, Vila di Rovigno Plaznik Leopold (Filip i Jera), — Pola 1900, Crna Žerjav — Sloven Polak Avgust, 1919, Kip — Daruvar Gradec Polla Mario, 1924, Tarcento Plasar Ivan, 1914, Johanesthal Polano Daniele, 1924, S. Daniele Plavšić Josip, 1922, Petropolje Polanc Alojz (Franc i Giusepine), Plesc Dragutin, 1911, Delnice 1920, St. Angelo — Gorica Plavšić Stevo (Kata), 1920, Poldrugo Peter, 1927, Ivanovci Stcpzari — Pozun Plcse Katimir (Kopjak), 1925, Polanovic Mihajlo, 1921, Ravnica Kopjale — Delnice Polh Rudolf, 1915, Barka — Trst Plesničar Ivan (Mimi), 1909, Polgar Josip, 1905. Gorica Poličak Cvitko (Luka i Marta), Plestenjak Miha (Miha), 1890, 1911, Mravnica — šibenik Brezje — Dobrova — Ljubljana Poli Frederico, 1914. Plestenjak Janez, 1914, Poličak Mate, 1896, Polhov Gradec Plese Ivan (Josipa), 1928, Delnice Mravnica — Šibenik Pliberšek Franc, 1905, Maribor Poličak Jerko, 1923, Mravnica Plicco Giovani, 1901, Trst Poločnik Jožef, 1912, Pliberšek Johann, 1896, Cieskubel Gornja Radgona Poberaj Evgen (Leopold), 1898, Poličak Petar, 1894, Solkan Mravnica — Šibenik

237 Polimac Amir (Akif i Hajrija), Pozgaj Mijo, 1914, Molvice 1920, Rudo Požar Viktor (Ana), 1923, Cepano Pol jancc Đuro, 1909, Šemovac Pozin Pero, 1883, Gnilište Poljak Bogdan (Đuro i Anica), Prah Hermann, 1909, Laurenc 1904, Tribanj Praček Franc (Franc), 1928, Poljanec Felilcs (Ivan i Katarina), Dolga Poliana 1896, Voisko Praznik Rudolf (Amalija), 1918, Popadinec Ivan, 1898, Kopasnovo Marbeck — Zemun Popadić Lazar, 1923, Kulpin Pregled Florijan, 1909, Lenize Popin jac Pavao, 1904, Mala Ludina Prelević Dragutin, 1921, Bar Poplatnik Josip, 1910, Cvetkovci Prcnz Marino Popović Jovan, 1913, Vel. Radinci Premm Giuseppe, 1928, Popov Žarko, 1898. Gospođinci Predjam a — Trst Popović Nestor, 1903, Labic Preradović Ranko, 1922, Beograd Popović Milan, 1910, Prenz Natale, 1924, Jasovac — Bosna Carudice — Pula Popović Stefan, 1918, Jazovac Pribaz Mario, 1925, Popović Nikola, 1920, Njcguši Nova Vas — Pola Popović Velizar, 1921, Prevc Stefan, 1915, Dugo Pol je Negotin — Srbija Pribićević Vaso (Adam i Milka), Popović Vaso, 1914, Njeguši 1897, Mečenčani — Kostajnica Popović Vido, 1909, Njeguši Pribetti Albino, 1923, Pola Popržen Simo, 1921, Priboz Emilio, 1921, Monte di Bravnice — Jajce Capo D’ Istria Poropat Daniele, 1923, Priboz Benito, 1927, Smolizzi — Pola Sergassi — Pola Poli Vladimir, 1926, Kottelaci Primavera Francesco, 1922, Posavcc Stjepan, 1911, Beletinec Casenta Posavec Ivan, 1912, Zagreb Priboz Giovani, 1925, Cancase di Potnik Velimir, 1922, Krcks Monte di Capo D’ Istria Postulović Boža, 1909, Zagreb Primcic Ladislav, 1909, Gorica Potoćnjak Ivan (Ernest), 1920, Primozic Vittoiio, 1922, Ljubljana Vladi Kavkaz (SSSR) Potocnik Josip, 1912, Prodan Ivan. 1924, Nova Vas Gornja Radgona Prodanović Dragoslav, 1918, Potokar Janez, 1922, Dobrace Šmarje — Ljubljana Prodan Pietro, 1929, Muggia — Potokar Martin, 1903, Mala Loha Trst Potokar Josef, 1910, Prodan Mario, 1921, Volasca Gradesh — Kočevje Prokić Ljubomir, 1922, Kruševac Poturović Hamid, 1913, Prodanov Joca, 1893, Rumenka Frusno — M ostar Pruscanovic Džemal, 1908, Travnik Potokar Viktor, 1892, Litija Ptrsović Anton, 1908, Lujtić Ponda Božo, 1900, Koblanec Pucek Tomo, 1907, Potrebuješ Janko, 1924, Donja Vlahinička Lesno Brdo Povše Julijan, 1899, Semic Prvulović Vojislav, 1904, Brezane Povsner Rudolf, 1925, Kappel Pučnig Mihael, 1901, Stadl Pozek Georg, 1905, Gornci Puglisi Giuseppe, 1915, Pazzari Franc, Plegavc — Pulj Santa Croce Poznić Drago, 1925, Sarajevo Pungartnik Viktor, 1915, šoštanj 238 Pulgher Silvano, 1919, Radil Karlo, 1898, Crikvenica Muggia — Trst Radisavljević Dušan, 1919, Pardik Puklavec Ferdinand, 1913, Trst Radivojević Dragoljub (Liubimir), Pungartnik Ivan, 1908. 1925, Beograd Pusnik Maks (Marija), 1904, Rađočaj Nikola, 1904, Sušak Cirkovci Radivojević Milivoje (Jovan i Purlija Đorđija (Ljubo), 1928, Stana), 1921, Prizren Dupilovo — Crna Gora Radojevic Radule, 1923, Pust Anton, 1922, Ljubljana Dren — Kosovska Mitrovica Puspan Jozef (Ernst i Ana), 1887, Radočić Drago, 1922, Kaprije Gorica Radojković Miian (Ljuba i Putnik Lazar, 1905, Klarija Anđelija), 1913, Merilovac — Pustajic Slavko, 1896, Žabalj Paraćin Puželj Jože (Ivan), 1924, Ljubljana Radojković Dobrivoje, 1919, Putnik Živa, 1919, Klarija Prcilovica Rabič Alojz (Franc i Marija), Radojlović Anton, 1909, Parenzo 1910, Šcnt Jur — Kranj Radoman Ljubo (Nikola), 1925, Rabuša Diago, 1904, Cet.inje Sv. Jurij — Celje Radoma Alojz, 1912, Beltinci Rade Johann, 1915, Sođivce Radonjić Savo, 1914, Račić Fejza, 1924, Višegrad Zagora — Boka Kotorska Rade .Tosip, 1911, Sadovice Radonić Milan, 1924, Makarska Radelić Franjo, 1895, Radosavić Milorad, 1919, Konatice Pitomača — Zagreb Radosavljević Dobrislav (Stevan i Radeka Melo, 1921. Bojana), 1921, Vršac Radenković Nenad, 1922, Radosavljev Mirko, 1917, Obrovac Bela Palanka Radosavljević Vlajko, 1913, Radenković Đorđe, 1915, Lolinac Vinkov. Banovci Radić Anton, 1922, Radosavljević Vlaja (Ilija i Lena), Racice — Podoljak — Trogir 1881, Lapovo — Sr. Lepenački Radetić Anton (Ivan i Marija), Radoš Marko, 1917, 1927, Žminj — Istra (Puia) Ledenice — Vukovar CPula) Radoslavo Mario, 1906, Radić Cvetko (Uroš), Moncita — Istra Darda — Osijek Radošević Miloš, 1907, Dobsin Radić Avcmbasih, 1898, Radošević Đuro, 1908, Vojćin Racice — Podoljak — Trogir Radovanović Radivoje, 1900, Radić Josip (Jakov i Antica), 1905, Gajtan Toplica — Srbija Račice — Pođoljak — Trogir Radovanovic Martin, 1900, Bregana Radić Ivan, 1914, Podoljak Radovanović Slobođan (Ranko), Radić Josip, 1900, Sevid — Trogir 1922, Bežanija — Zemun Radić Jakob, 1906. Sevid — Trogir Radovčić Ante, 1921, Radić Pasko, 1926, Podorljak — Kaprije — Šibenik Trogir Radovčić Cvitan (Andrej), 1923, Radić Roko (Jakov i Antica), 1912, Kaprije — Šibenik Račica, Podoljak — Trogir Radovčić Jozo, 1910, Kaprije — Šibenik Radić Petar, 1907, Račica — Radovčić Grgo (Mate), 1922, Podoljak — Trogir Kaprije — Šibenik Radić Vuleta Grga, 1895, Radovčić Roman, 1898, Sevid — Trogir Kaprije — Šibenik

239 Radovčić Matc (Marija), 1922, Rasman Giovani, 1925, Pirano Kaprije Raslić Tomas, 1907, Prozor Radulović Mile, 1900, Dreznica Rastic Branko (Nikola i Marija), Radovčić Stefan — Florijan, 1923, Odžaci — Bačka Kaprije Rašović Stevo (Tomo), 1913, Radulović Lazar, 1910. Pljevlja Đenović — Boka Radovinski Nikola, 1930, Beograd Rasula živan, 1925, Batajnica Rahelić Mirko, 1910, Sušak Rathovitch Jean, 1906, Karlovac Radje Stipe, 1914, Ravasini Francesco, 1925, Trst Milesina — Dalmacija Ravnik Branko, 1922, Celjc Rajčević Vukasin, 1909, Ravbar Viljem, 1915, Ljubljana Novo Momčilovo Ravnohrib Johan, 1900, Jaklonec Rahić Ejup, 1926, Novi Pazar Ravnik Franc, 1882, Javornik Rajdic Vittorio, 1924, Parenzo Ražman Hermin (Štefan i Rajčić Dragoljub, 1919, Sirakovo Karolina), 1923, Popetre — Rajičević Ilija (Bogdan i Marica), Pola 1910, Danilovgrad Rebak Tvan, 1919, Kotoriba Rajić Dušan, 1898, Tovariševo Reanović Savo, 1907, Rak Svetko, 1921, Cavle — Sušak Veborlany (Otcnceni) Rajković Vladimir (Radoslav i Reboli Anton (Franc), 1893, Marica), 1923, Brezovica Pece — Ljubljana Rakić Božidar (Milenko i Rebec Viktor'. 1915, Trst Stamenija), 1914, Mala Ivanča Reić Paško, 1922, Snlit — Beograd Reganzin Pulvio, 1926, Trst Rakić Bogdan, 1917, Krnjevo Rcdžović Murat. 1920, Slatina — Rakoš Ivan, 1918, Cerini čajniče Rakovec Franc, 1900, Brezovica Rejzović Suljo. 1906, Brčko Rakovac Luciano (Antonio i Reia Mario, 1921, Monte di Capo Katarina), 1927, Orsera — Pola D’ Istria Ramić Ramiz, 1923, Sarajcvo Rclatić Stjepan, 1926, Brčko Ramić Husein, 1915, Travnik Rekaš Paško (Antonija), 1921, Ramović Omer, 1924, Nevesinje Šibenik Ramonović Avdin, 1916, Studenican Reljac Franjo, 1924, Sušak Rancinger Ivan, 1909, Beč Relić Savo. 1915, Bos. Novi Ranđelović Dušan, 1914, Vrbovac Remenec Nikola'. 1885, Bukovze Rančić Vojislav, 1913, Strizavac Rcljić Dragan, 1919, Martin Brod Rauh Metod, 1909, Črnomelj Remskar Vinko, 1913, Brezje Rauh Karel, 1907, Remskar Anton 1916, Brezje Medjusic pri Novski Rcnar Jože, 1925, Stiiak — Sežana Rakovic Branko, 1924, Rcmus Vid (Mato i Barbara). 1900. Mala Krčmarica Mala Jazbina — Samobor Ranić Ranko (Mara), 1924, Repak Stepan, 1911, Ljubecna pri Mala Graduša, Slunja Celju Ranković Ranko (Emilija), 1926, Rendulić Milan, 1922, Žabljak Ranković Ranko, 1904, Tavlik Repic Francisek, 1924, Scnabar — Šabac Kepasevic Petar, 1919. Rasdevsek .Takob (Terczija), 1905, Resic Safet (Mehmedaliia i Sejda), Ber — Ponikva 1925, Brčko Rašković Gvozden, 1919, Paraćin Repić Marko. 1925, Gornji Kovilj Rasic Radisav, 1914, Otelani Reškovac Ilija’, 1898, Rudo 240 Reven Franc, 1901, Hotedrsica Robrigoni Čedomir (Marin), 1928, Logatec Sušak Ribar Ivan, 1903, Dobrova — Rodinis Jozef (Ankica), 1914, Cres Ljubljana Rode Stanke, Kranj Reven Leopold, 1912, Tondras Rogank Ludvik, 1915. Sodisinci Oberkrain Rogić Stjepan (Alojz i Rozalija), Ribić Ljubomir, 1915, Dragol.je 1924, Virovitica Ribar Tomo, 1908, Zdenci Rohak Vinko, 1921, Sisinac Ricemti Alberto, 1918, Rogic Milovan, 1924, Parage Villamagnana Rojnik Franz, 1912, Preslau Ribič Stanisla'v (Mati.ja), 1914, Roic Ciril, 1920. Zalosce Dramlje, Razbor — Celje Rojnic Ernest, 1922, Rigotti Aido, 1921, Trst Fazana — Istra Rigato Aldo, 1923, Brugine Roman Fortunato (Radoslav) Rihar Anton, 1893, Log — Lubl.jana 1922, Zirje — Šibenik Rigotti Giovani, 1919, Trst Rolik Maksimilijan, 1924, Rihar Johann (Janez i Marijana), Sv. Mihael pri Postojni 1903, Dobrova — Ljubljana Roman Sihelj, 1927, Trst Rihar Anton, 1920, Roman Mate, 1911, Log — Ljubljana Zirje •— Šibenik Rijavec Emilio, 1923, Sampas Romić Stanislav, 1918, Kanjuca Rijavec Vladimir. 1927, Romagnoli Sergio, 1927, Tust Šempas — Vidovlje Ronai Julius, 1918, Novi Sad Rijavec Radoslav (Henrik i Ronai Ede, 1894, Bačka Topola Dorotea), 1927, Ropat Jozef, 1902, Neumiihl Senpas — Vitovlje Ronić Milan 1900. Riccardo Luigi, 1924, Trst Rosbeeral Beno, 1910, Solah Rijavic Cezarc, 1890, Rosavac Milan, 1907, Miloševac Kopriva — Kormons Rosman Ermino, 1923, Rikić Veljko. 1918, Lopare Popetra — Istra Rikovic Rasim, 1919, Sarajevo Rozman Emil, 1924, Kran j Rink Alojz, 1928, Grahovo Rot Anton (Jakob i Mari.ja), 1923, Ristić Dobrivoj, 1928, Leskovtic Sabočevo — Ljubljana Rissdorfer Virgilij, 1926, Gorica Rosco Ma'rio, 1924, Trst Ristić Sima (Petar), 1910, Roth Hugo (Bela i Marija). 1926, St. Palanka Ruma Ristić Dragoljub, 1921, Bacina Rovati Rodolfo, 1927, Trst Ristić Mihajlo, 1898, Zaječar Rotter Rudolf, 1923, Zaversje Rizmal Meihiar (Savica), 1888, Rozaj Fcdor, 1911, Zagreb Gomibsko Rovnikar Ciril, 1916, Ljubljana Rivolti Vittorio, 1903. Trst Rozanda Ludvig, 1921, Pulj Rizcany Kalman, 1907, Subotica Rozanc Viktor (Otilija), 1898, Rizoniko Slavko (Marija), 1919, Sv. Jurij Prčan.j Rozar Viktor, 1923, Cepano Robida Božo, 1926, Ljubljana Rozar Giuseppe, 1904, Trst Robas Ivan (Ivanka), 1901, Rozič Ma'ti.ja, 1913, Rozič Vrh Tacen — Ljubljana Roznic Drago, 1925, Sarajevo Rozmann Milan, 1904, Udbina Roca Josip (Antun i Kata), 1914, Rozvek Alojz. 1913, Majtasovka Vodice Roznik Alojzij, 1912, Chorjul Robida Mito, 1921, Ljubljana Rubinič Emilio, 1922, Rijeka 241 Rubelj Ivan, 1909, Salijević Salija, 1918, Uroševac Mitlinovac — Trogir Samardžić Biagoje, 1878, Risan Rubignoni Čedo (Marijan), 1928, Salva Anton, 1903, Rovinj (Fiume) Sušak Samek Sigmund, 1892, Koprivnica Rubinic Ivan, 1902, Samec Dominik, 1890, Kompolje Moscenica' — Istra Samuel Josip, 1906, Pakrac Rudolf Ivan, 1888, Crni Vrh Samlen Petar, 1905, Kriharjevo Rudković Vladimir, 1917. Sarabžić Ugo, 1925, Montalcone Runco Dadio, 1923, Pizin — Pul.j Sanko Mario, 1926, Passo — Pola Rudolf Josef (Johan i Josefa) 1905, Saranc Ettove. 1909, Trst Turjak kod Ljubljane Saračević Aiojz, 1907, Bjeljina Rus Nikola (Pavel), 1927, Sarovec Anton, 1904, Nejepri Čonopl ja Sarić Petar, 1921, Zitnica — Knin Rus Jože, 1908, Ribnica Sasić Mujo, 1922, Jablanica Russi Renato 1919, Biljana — Trst Sarson Franc (Anton i Ivana), Rusac Šime (Šime i Franica), 1909, Krasici — Sušak 1912. Ruhci — Istra Satarić Veljko, 1904, Milatovići Rusjan Franc. (Lucija), 1920, Rence Sasso Giulio, 1909, Muggia — Trst Russian Gofred, 1890, Trst Saule Angelo, 1922, Topolo, Istra Rustić Arif, 1920, Vlasenica Satlcr Alojz, 1902, Sv. Duh Lotsche Rusov Lazar (Simo), 1928, Saura Rodolfo, 1926, Sutta — Trst St. Vrbas Saulig Josip, 1889, Castelnuovo — Rustja Danilo (Alojz i Ana), 1925, Pola Dolga Poljana — Gorica Savanović Tihomir, 1911, Lokvari Rutar Leopold (Simon i Alojzija), Savadja'c Milan, 1908. 1920, Crni Vrh — Gorica Savbach Marjan, 1922, Ljubljana Rutar Johann, 1911, Kobarid Savarin Vito, 1924, Ružić Paško, 1906, Split Montcdicapo Istria Ružić Vjekoslav, 1905, Stari Laz Savić Božidar, 1921, Malesici — Sarajevo Sabic Salen, 1926, Plocari Saveljić Dimitrije (Puniša' i Staka), Sabo Josip, 1920, Dižnik 1922, Kraljevo Sabljak Ivan (Marija), 1926, Savić Milan, 1906, Pones — Priština Kovaćevac — N. Gradiška Savić Čedomir, 1913, Sacer Valent, 1918. Donja Livadica Sabo Lajoš, 1913, Savić Sava, 1921, Deronja Orahovica — Virovitica Savić Mirko, 1917, Vučitrn Sacer Leopold. 1910, Zagreb Savić Stanko, 1902, Sadre Malić, 1914, Podujevo Pones — Priština Sadiković Djžemal, 1925. Savić Sime, 1903, Split Safranko Vid, 1908, Prigorjc SaVković Djordje, 1902, Grosnica Sagetin Franz. 1893, Lak Savić Strahinja (Ognjen i Borika), Sajić Ramadan, 1910, Novi Pazar 1923, Sumlija Sajfert Stefan, 1909, Pleternica Sebal Alija, 1906. Veliki Kut Sal Jože, 1913, Stjak Scussat Čarlo, 1924, Sajko Marko, 1920, Šoljani Ruđoia — Udine Sa'letović Jozef (Michael j Rosa), Secnik Peter, 1917, Butanjeva 1907. Dubostica — Tuzla Seci Anton, 1900, Villa Seli — Istra Salberger Boris, 1910, Jesenice Sedmak Francesco, 1914, Trst Salma Franz (Ištvan), 1923, Sedmak Adolfo, 1927, Vel, Bećkerek Santa Croce di Trieste

242 Seferović Abđula, 1925, Tuzla Sergas Jozef, 1905, Sergasi Seferagić Ferid, (Mehmed i Sergas Francesko, 1924, Sergasi Fatima), 1921, Budimlić Japra Sergaš Ermilio (Petar). 1927, — S. Most Sergasi Sega Ivan, 1912, Ravni Dol Sergas Romano, 1925, Sega Joze, 1892, Monte di Capodistria Ravni Dol — Ljublja'na Sergas Antonio, 1924, Segman Stelio, 1928, Rijeka Monte di Capodistria Segalo Derviš, 1919, Sarajevo Serl Mario, 1924, Trst Sehovic Ismet, 1888, Sarajevo Sestan Vittorio, 1911. Segatin Franc, 1893, Lak Grimalda Istra Sefert Stefan, 1909, Pleternica Serli Giuseppe, 1926, Sehovic Ramir, 1912, Novi Pazar Cedolaz Isola d Istria Sekuljica Adc, 1926, Mivanje Setnicar Anton, 1922, Sekula' Joso, 1913, Dubrava hrv. Setnica Crni Vrh Selan Feliks, 1913, Savlja Setina Jernej, 1910, Sekal Alojz, 1924, Bucka Velika Bucinavas Selinec Miiroslav, 1899, Vukovar Serda Đorđe, 1915. Sombor Seliga Ivan. 1925, Derventa Setnika'r Janez, 1907, Proprocc Selmovic Hasan, 1921, Sepak Sever Valentin, 1903, Seliskar Franz, 1907, Trojica v Slov. Gor. Brezje — Ljubljana Sever Igor, 1909, Novo Mesto Semerij Berna'rd (Amalija), 1916, Sevli Stanislav, 1923, Coste d’ Isola Trst Severdija Sime, 1910, Setnicar Anton, 1922, Zaton — Šibenik Setnica — Crni Vrh Sgablich Givachino, 1925, Semrov Franz, 1923, Gorica St. Petro in Velve Semiga Vid, 1910, Varaždin — Breg Sevsich Mateo, 1902, Pescanuova Semič Stanko. 1907, Ajdovščina Sgubin Alfio, 1926, Semika Giovani, 1911, Videm — Fiumicello Novako di Pizino Sgubin Alfio, 1925, Krmin — Gorica Senari Alfredo. 1925, Temišvar Shurdho Daut, 1915. Bilic Kovca Semula Ernanno, Trst Schaya Amal. 1899, Saloniki Senica Eerio. 1922, Trst Sicarevic Bogdan, 1924, Beograd Sender Bruno, 1927, Trst Siavone Angelo, 1922, Fosano Šenica Rudolf (Matiia Fink), 1921, Sifler Franc, 1902, Meniškavas Bodigora — Kranj Senica Ernest, 1909. Siagecan Mijo, 1899, Senk Anton, 1912, Ig Nova Bukovica Seppi Antonio, 1922, Grizinjana Siketić Josip, 1900, Orehovica Senkovic Viktor, 1925. Erzebetlak Sijanec Karol, 1908, Sovjak Serdun Georg (Johan i Mardolina), Sikoparija Branislav, 1901, Pcvajc 1915, Sombor — Subotica Silenfeld Oto (Marija), 1899, Ser Anton, 1926, Capo d’ Istria Vransko pri Celju Serdoz Bruno, 1927, Rijeka Sila Anton, 1895, Lokve — Trst Serdinsek Jozef, 1925. Silijan Giuscppe (Antonio i Foma’), Screnca' Ivan, 1919, 1920, Marzana — Pola Vladislavci — Osijek Simatović Petar, 1905, Surčin Seredjuk Pavel, 1921, Silvestri Giovanni, 1922, Cretone Sergas Giustino, 1925, Koper Simenc Franc, 1914. Sergaš Bmno (Petar), 1928, Koper Simenc Anton, 1913, Olsevek 243 Simić Slavko, 1907, Ribari Skopljak Mehmed, 1908, Sarajevo Simic Simion, 1913, Mackovac Skopec Rudolf, 1911, Zaklanec Simin Petar (Svetozar i Kristina), Skorjanc Jozef, 1873, St. Petar 1922, Gornji Kovilj Skorjanc Avgust, 1915, Trofin Simić živa. 1904, Ljubinić Skrember Stefan, 1920, Simonic Ivan, 1926, Dra'ga Mitlovinovac Simnik Adolf, 1927, Stražišce Skracic Ante (Nikola i Jeka), 1919, Simonović Kojo (Marko i Mirka), Šibenik — Murter 1919, Brčko Skrgatic Ivan, 1899, Sv. Juraj Simonović Ilija, 1909, Skrepnik Andrej, 1915. Maii Mokri Lng — Beograd Skrinjar Bra'nko (Vinko), 1926, Singer Tibor, 1930, Čakovec Subetica. Ludbreg Sincic Josip, 1902, Pola Skriba Albert, 1906, Kropa Sinosich Benedetto, 1919, Skrlec Rudolf, 1927. Visignano — Pola Skrajnc Janez, 1908, Rijeka Sipic Dragoje. 1906, Rojisnik Skrlj Ciril, 1915, Turjak Sinozic Viktor, 1925, Vila Soličič Skrovcc Drago, 1924, Imbrovec Sirk Davorin, 1913, Kolozka Bela Skusek Franc, 1898, Rihpovec Siric Mehmed, 1910, Visoko Skubič Alojz, St. Vid — Ljubljana Sirola Vinko, 1929, Kosi Sroki Slabian Thomas, 1908, Solilo Sirola' Branko (Josif i Marija), Slabanja Iva'n (Fnac), 1905, 1926, Kastav — Sušak Beričevo Sirotic Stefan, 1924, Piguente Slade Ivan (Mladen), 1926, Sironi Emilio, 1923, Vi 11 a Treviso Trogir Sivits Giovanni 1918, Trst Sladojević Nikola (Sava), 1916, Sirotkovic Dionizo, 1913, Split Majske — Poliane Sisic Nezir, 1903, Sarajevo Slama Karel. 1921, Sisgoric Mate (Ivanica), 1918, Žirje Kalcice Rijeka Sisic Resid (Mehmed), 1923, Slavić Ivaii (Marija), 1922, Klokotnica Matulje — Rijeka Sisic Meho, 1924, Visoko Slana Franjo, 1924, Hodusan Sivolli Francesko, 1919, Gallignana Slavin Božiđar, 1924, Varaždin Siva' Vandel, 1921, Ostrizit Slavnić Žika, 1913, Kupinovo Skadarka Stojan, 1926, Slavnić Dragutin, Zagreb Donja Velesnia — Kostanjevica Slavša Feliks, 1908. Vrzdenec Skart Marko, 1904, Leopa Sklavovic Petar, 1899, Ivanovo Skapin Janez (Marija), 1877, Slipcević Bogdan, 1923, Trnjani Vranice Slegen Richard, 1885, Osi.jek Skavica Jakob, 1920, Cepin Slozar Anton, 1912, Riieka Skaza Stanislav, 1921, Reče — Maribor Sljivo Ivan, 1904. Skof Alojz (Franc i Lucija), 1908, Termovec — Visoko Zaklanec Slosar Franc 1927, Skof Jozef, 1900, Novokracini — Rijeka Brezje — Ljubljana Smajić Muharcm (Hasim), 1915, Skof Franc, 1925, Sv. Juraj Zenica Škoflic Ante, 1906, Pazin Smajević Hakija, 1919, Sarajevo Skof Leopold, 1902, Smareglia Giulio, 1898, Pola Brezje — Ljubljana Skopec Ivan, 1922. Prapoce Smajlović Džemal, 1921, Tuzla Skok Julij, 1924, Idrija Smiljanić Svetozar, 1923, Valjevo 244 Smiljanić Matija, 1913, Sossi Kaudij, 1920, Pulj Donji Miholjac Sosic Anton (Anton i Ivanka), 1919, Smolar Franjo, 1924, Zlata'r Matuhanci — Rovinj Smječanin Hasan, 1917, Foča Sossin Mario, 1920, Trst Smolković Ivan, 1914, Svinicka Sosic Anton (Anton i Katarina), Smolcije Nikola, 1909, Split 1927, Sossi — Pola Smoljanović Danilo, 1906, Sostaric Mai'ko, 1907, Veliki Kozinac Rcmetinec — Zagreb Smrecki Franjo, 1884, Sosnovar Milan, 1921, Vel. Lašće Radoboj — Krapina Sostaric Rudolf, 1916, Graz Smrcek Mato (Ignac i Ka'ta), 1909, Sostaric Martin, 1915, Pitomača — Đurđevac Mala Ceresnjevica — Imotski Smrekar Stefan, 1910. Vrh Sovjanski Mita, 1896, Djurdjevac Smrtnik Janez, 1904, Podolnica Soravito Inocent, 1920, Istra Smrtnik Bernaro, 1924, Podolnica, Sozo Pietro, 1926, Pul j Smrtnik Valentin, 1903, Podolnica Spanghero Ivo, 1913, Smrtnik Matvez, 1899. Horjul, Scodovacca: — Udine Podolnica' — Ljubljana Spanovic Dušan, 1921, Ladcvac Snidarčič Alojz, 1921, Spasić Radoslav, 1906, Medveđa Kostanjevica Sparemblek Anton (Franciska), Smuk Anton, 1914, Spodn ji Los 1924, Cerknica Sobar Vladimir, 1921, Speck Antonio, 1924, Zamusani — Ljubljana Pirano — Pola Snoj Zvonimir (Mihajl), 1926, Spasic Velimir, 1921, Pirot Ljubljana Spiler Franjo, 1911, Zagreb Sobris Otulio, 1916, Spicer Mario, 1899, Čakovec Oualso — Udine Špire Giza, 1891, Žegar — Trogir Sobo Femin, 1919, Radovici Spilzi Giovani, 1915, Grosole Sodve Vergilio, 1928, Trst Spitzer Franc, 1898, Dobri Sodnikar Anton, 1902, Dobrova Sponsa Giordano, 1927, Sogar Fridrich, 1896. Rovigno — Pola Softić Jusuf, 1904. Gnojnica Spitzer Velimir, 1928. Zagreb Sojb Dzemal, 1928, Gradec Springer Janez, 1922, Sokler Johann, 1922, Mirna Pec — Ljubljana Gregersdorf — Ronn Sponton Olimpoi, 1913, Tržič Sokica Zivko, 1926, Shaba j Starčević Ratko (Ili.ja i Stanka), Sollays Karl, 1920, 1919, Omarska Velika — Sredica Spruk Albin, 1912, Ljubljana Solić Uija, 1915, Kumano Srdenović Kosta (Stanko i Ana), Soppani Antonio, 1927, Pola 1906, Krašković — Pod. Slatina Soprani Alfredo, 1922, Srbić Mirko, 1926, Sarajevo Castell di Casio Srećković Milorad (Jovica i Persa), Sovran Bla’goje, 1920, Roge 1898, Kragujevac Soranzio Igino, 1921, Trst Srnak Vid, 1917, Sossi Antonio, 1927, Sossi — Pulj Visoko, Ljubljana Sossi Antonio, 1919, Srimsek August, 1895, Contanoro — Pola Mokronog, Ljubljana Sossi Humbert, 1924, Sršen Franc (Mihael), 1926, Loka Villa Sossi — Pulj Srpak Jakob (Josip i Josipa), 1886, Sossi Giovani, 1922, Donji Palinovec Villa Grossi — Pola Stamol Mihael, 1907. Dortmund 245 Stakic Mihajlo, 1911. Lopare Stefanović Konstantin, 1914, Stančić Josip (Anton i Amalija), Busince 1903. Ri jeka Stefanović Vladimir, 1919, Samolja Stanculjevic Dušan, 1911, Luciza Stefanović Rista, 1904, Tvrdačina Stančić Stanko, 1919, Steffe Giordano, 1922, Koper Mrkonjić Gracl Stegel Franc, 1909, Štanger Mario, 1905, Krenovica Trst Abbacia — Fiume Stević Mitar, 1899, Brčko Stanfelj Alojz, 1908, St. Florijan Stejić Spasoje, 1913, Salakovac Stajić Ariton (Serafim i Jovanka), Steiner Stepan, 1903, 1899, Gnjilane Brod Moravice Stangelj Alois, 1910, Rajnusce Stejar Avgust (Anton), 1909, Stanič Feliks (Štefan i Franceska), Steverjan 1927, Ukanie — Gorica Stejić Miia'n, 1913. Beograd Steinberg Vilhelm, 1879, Gorc Stekić Nikola, 1904, Bovač Stanimii'ovic Ranislav, 1894, Stekić Nikola, 1903, Barič Konatice Stemberga Milan (Ivan i Marija), Stanić Petar, 1920, Nova Gra'diška 1920, iPola Stanisić Vojislav, 1911, Modriča Stefanović Svetislav, 1901, Stanić Živojin, 1915, Kumane Aleksandrovac Stanojević Dragoljub, 1923, Stembal Milan, 1922, Ljublja'na Beograd Stepančić Ivan, 1895, Renče Stanković Todor, 1919. Kladovo Stenšek Franc, 1898, Rihpovec Stanojević Miodrag Stepanov Isa, 1891, Turija Stanojević Miodrag (Nićifor i Stepić Ivan, 1913, Ljubica), 1907, Vrnjačka Banja Surčin — Beograd Stanojević Ilija, 1908, Cetinje Stercaj Lovrenc, 1915, Pulj Stanojević Vasa, 1888, Karanovac Stepić Dragoljub, 1919. Lajkovac Stanovnik Aloizi. 1910, Ster Danilo, 1913, Trst Lecno Brdo — Ljubljana Sterk Jurij, 1907, Jelenja Vas Starcevic Anton, 1909. Ćerknica Stergon Ivan, 1910, Trst Starc Silvan, 1925, Trst Stern Peter, 1917, Prevaljc Starc Ivan, 1921, Ljubljana Stevk Martin, 1893, Gmajna Starki Rajmund, 1905, Pulj Stern Robert (Herma), 1921, Starc Milan (Amalija), 1922, ^ t ci j erska Kontavelji Sterpin Benedikt, 1929, Rijeka Stelli Mario, 1924, Pulj Stevco Giuscppe, 1912, Staver Josip, 1921, Pugec Lanischie Istra Steblaj Janez, 1909, Stevanović Vladan, 1919, Samajla Nagolen — Ljubljana Stević Borislav, 1914, Sopine Stefak Ivan, 1908, D. Kraljevac Stević Radivoje, 1908, Toponica Štefan Karlo, 1916, Semic Stević Spasoje, 1913, Salakovac Stefan Ivan, 1912, Crna Stiligaj Enriico, 1920. Gorica Stefanović Dragomir, 1921, Selevac Stibil Ivan (Ida), 1907, Ajdovščina Stefančič Janez, 1906, Stimac Nikola (Matija i Ana), Smarjena — Ljubl jana 1919, Brod na Kupi Stefanović Milan, 1901, Trebotin Štimec Josip, 1911, Cernik Stipurić Mato, 1900, Stefanović Janko. 1913, čačak Sibenica’ — Jajce Stefanović Milivoje, 1913, Stocchic Giovanni, 1920, Bos. Dubica Lusin Grande 246 Stjepanović Rista, 1904. Gardacine Strand Rudolf (Simon), 1914, Stoic Giovani, 1902, Promontore Krušice Stocchic Marko, 1903, Strangolini Aldo, 1929, Atimisdi Lusin Grande Štrauss Vinko, 1909, Stoja Giuseppe, 1927, Letaj Istra Jauerburg (Oberkrain) Stoissic Raimondo, 1901, Stras Ivan, 1925, Subotica Luasana Rijeka Strašek Villi. 1918, Ljubljana Stojadinović Milan, 1901, Beograd Stranjoc Ra'zin, 1909, Ladin Stojadinović Vojislav (Milan i Strenar Danilo, 1921, Trst Ljubica), 1910, Golubac Strekelj Stanislav, 1908, Ljubljana Stivilćic Giuseppe, 1924, Milovcic Strenac Mladen, 1923. Rumenka Stojaković Slobodan, 1927, Strgar Franz, 1894, Stara Palanka Podlipoglav — Ljubljana Stojanović Vlastimir (Mihajlo), Strpic Jovan, 1909, Krsnopole 1922, Žitni Potok Strkonjić Hamdija, 1920, Stojkov Milan, 1915, Kozarac (Bosna) Srem. Karlovci Strubelj Dominik, 1926, Stojčić Milan, 1906, SlaVnik Podlipogkiv — Ljubljana Stojković Budimir. 1919, Strnad Rudolf, 1914, Krusica Mali Radinci Strsoglavec Viktor, 1924, Zagreb Stojković Branko, 1907, Struharik Janko (Karol), 1924, Vrnjačka Banja Petrovac — Bačka Stojković Stanko, 1911, Klena'k Strumbovic Jožef Stojković Jevrem, 1900, Brest Strumbelj Anton. 1907, Stojsic Stefan, 1891, Nadlj Gornji Ajdovec Stojlović Ljubivoje, 1917, Stucin Božidar (Marija), 1923, Kragujevac Cei'kno Stokić Božidar, 1896, Petka Stmzzi Danilo, 1915, Udine Stok Martin, 1908, Poverno Strucin Joža, 1897, Cerkno Stolica Cvijan (Risto i Savka), Strucin Florijan (Angela), 1925, 1924, Ciguk — Krapina Zako ] o Stokić Ivan (Franjo i Matea), 1920, Stunpe Blaz, 1926, Zagreb Lusingrad (V. Lošinj) — Pola Stimdl Theodor, 1919, Mtinchen Stoko Luigi, 1926, Sturbej Franc, 1915, Trbovlje Resana — Treviso Stuprarih Elvino, 1924, Trst Stoko Giovanni, 1913, Stumi Egon, 1915, Trst Piemonte — Pulj Sturlic Mato, 1909, Stojkov Borivoj. 1916, Dupljaja Obrovski Novak Stor Danilo, 19i3. Subotić Živan (Anka), Stopa; Ernesto, 1914, Camena Martinci — Sr. Mitrovica Stošić Dragutin (Juraj i Anka), Sturoan Giovanni, 1914, 1928, Ogulin Villa di Rovigno (Pul j) Strah Ivan (Franc i Marija), 1902, Sudi Karl, 1902, Trst Sostro Suceska Durmo, 1922. Jasenica Stradiotto Ernes, 1921, Suhodolnik Ra;k, 1906, Solcava Dezimo Udine Sugari Josko, 1912, Gimino Istra Strancar Anton, 1922, Sukic Nikola, 1882, Gradiška Ajdovscina Gorica Strahinić Sava (Janićije i Goca), Sukic Besim, 1922, Zenica 1900, Slišajie — Leskovac Sulc Karol, 1908, Budapest Strani Bruno, 1927. Careto Pola Sukić Živko, 1895, Begeč

247 Šuligoj Jožef (Alberi i Pavla), 1925, Ša'hinagić Avdo (Mustafa i Rafa), Solkan — Gorica 1895, Sarajevo Sulejmanović Bećir (Fehmir i Šega Franc, 1897, Ravni Dol Delibera), 1917, Kičevo Sehovic Ismet, 1888, Sarajevo Sultarum Uroš, 1914, šenfeld Eugenij (David), Subotica Dragotina — Kumane Szollosi Georg, .1894, Varaždin Sulini Renato, 1927, Trst Šepić Milan, 1909, Sunje Osman (Alija i Hava), 1924, Škrljevo — Sisak Poclgorane — Mostar Šenštajn Aladar, 1890, Bačka Sunajko Milan, 1920, Vrebac Ševragić Feriđ, 1921, Sanski Most Sunje Omer, 1913, Šifrer Anton, 1911. Podranje, Hercegovina Schiffra Tomaz, 1921. Altosliz Supek Rudi (Marija), 1913. Zagreb Šijačić Sredoje (Žarko), 1920, Supak Josip (Mate), 1923, Srbobran Grobnike — Sušak Schiger Viktor, 1921, Altosliz Surina Antonio, 1906, Trst Šimanović Karlo, 1920, Supica Mane (Sofija), 1906, Kupinečki Kraljevac Laski (Plaski) šikloši Gyula, 1892, Susanj Josip. 1892, Cosi Gorn.ji Miholjac Surpini Ivan, 1908. Zmin j Šimenc Anton, 1915, Olsevek Susevic Toma. 1892, Banjane Škjanc Janez, 1908, Rijeka Susek Mirko, 1914, Police Škamperle Franz (Janez i Susnar Šaban, 1924, Oraša'c Karolina), 1922, Senožečc Sussi Viktor, 1922, Visipano Škof Franc (Jožef), 1907, Sustercic Ciril, 1922. Brezje •— Dobrova Susnik Jozef, 1880, Siidkarnten Škrilić Franc (Marija), 1908, Sušteršič Joško, 1906, C'ermosnica Poljana Susterić Josip, 1915, Ljubljana Smidt Filip, 1887, Susnik Stefan, 1918. Zagorje Neudorf — Vinkovci Sušanj Josip (Marija) Šljukić Janko (Mladen), 1924, Svajgović Stjepan, 1925, Drencec Nikšić Suvačarov Uroš, 1914, Dragutinovo šošić Mustafa, 1916, Suara Rodolfo (Luigi i Marija), Volevac — Travnik 1926, Sežana Šolić Ilija (Draginja), 1915, Svalina Stipe (Anton), 1921, Split Kumane Švajger Jozef, 1914, Užice Šoštarić Martin (Jakob i Julijana), Svaraka Rasim, 1920, Semizovac 1918, Im otski Svet Franc, 1926, Grizc pri Celju Štajn Josip, Kanjiža Svenšek Georg, 1904. Štrukelj Josko (Albina), 1928, Svet Johan, 1928, Pragersko Solkan (Gorica) Svet Jozef, 1911, Pragersko Štrekelj Sta'ne, 1905, Ljubljana Svetic Mihail (Marija), 1917, šule Ernest (Olga), N. Sacl Tanca Gora Šušić Krsto (Fani), 1890. Rab Svctič Franc, 1920, Ljubljana Schulnig Heinrich, 1920, Celovec Svigelj Anton (Lovro), 1918, Švarc Tomislav (Flori.jan), 1931, Ohonica — Ljubljana Dol. Lendava Svigel Karel, 1915, Vehuc šušić Ljubomir, 1925, Trst Šagar Fridrih, 1896. Kartfreid Švigelj Franc, 1902, Senožeče Svrljag Pasko (Kata), 1923, šibcnik Švigelj Jakob (Lovro), 1923, Scabo Lajoš, 1913, Orahovica Ohonica — Ljubljana 248 Talić Kamil, 1919, Livno Tomac Dušan (Franjo i Franciska), Tabula Ivo, 1923, Šibenik 1924, Dclnice Tancak Nikola, 1914, Podvrh Tomašević Dragomir, 1894, Takacs Vladimir, 1899, Đurđevo Mandelos Tanović Ahmed, 1926, Gorica Tomas Ante (Jernej i Marica), Tankovic Ivan, 1908, Buzct 1907, Petina — Dalmacija Tari Milan (Ma'rtin i Marija), Tomat Aldo, 1925, 1909, Pitomača — Bjelovar Cormons — Gorica Taraguna Otilio, 1909, Tomašić Ivan, 1924, Jajce Vines — Pola Tomazić Filip, 1910, Rupa - Gorica Tatar Franc, 1924, Tomažič Anton, 1904. Kupin Kraljevac Villa Tomasi — Pulj Tasane Ca;sino, 1910, Placanica Tomažič Anton, 1904, Tavcar Augusto, 1904, Basel Gradnje — Trst Tavcar Adolf, 1921, Ljubljana Tomazić Giusto, 1904, Zmin Tavčar Albin, 1915, Sreplje Tomc Ivo, 1905, Ljubijana Tavčer Raimondo, 1925, Tržič Tomc Ernst, 1906, Ljubljana Tavzelj Josef, 1902, Sv. Vid Tomian Stefan, 1907, Crkvenica Tedeko Ludvig, 1902, Koper Tomčić Dragan, 1912, Biela Tazer Georg, 1896, Sibiky Tomić Drago. 1924, Jajce Tekanc Adolf, 1897, Ljubljana Tomiatti Derigo, 1923, Koline Telinec Tomo, 1914, Redkovac Tomić Ljubomir, 1923, Ćuprija Teodosijević Žarko, 1904, Jakovo Tomić Kosta (Radovan), 1904, Teodorović Milovan, 1907, Kruškovo Polje — Brčko Stepojevac Tomić Slavomir (Anton i Matija), Tepsić Petar, 1914, 1902, Orehovica — Sušak Katinovac — Hrvatska Tomić Sava, 1922. Kraljevci Tepelukcic Behaija', 1921, Vosoko Tomin Rada, 1913, Srpska Crnja Tercr>n Milan, 1914, Trst Tomse Jozc, 1915, Zejno Tepus Ivan, 1922, Nebojsi Topolj Stanko (Antonio), 1921, Tercnelli Umberto, 1910, Trst Drenje Terentinović Petar, 1889, Tomišič Jernej (Franc). 1904. Baška — Krk Tomsic Franz, 1901, Terpin Karlo, 1901, Steverjan Topol — Ljubljana Terpin Andrej, 1909, Podbrdo Tonadini Aleksandro, 1920, Udine Tesic Cvetin, 1918. Popovi Tončič Joško, Potrone — Istra Tessler Jozef, 1893, Budapest Tonas Almerinđo, 1926, Tesic Zdravko, 1911, Popovi Martignacco — Udine Tesic Vojur, 1920, Popovce Tonzar Valentino, 1915, Udine Timko Branislav, 1922, Travnik Tonković Ivan, 1928, Delnice Ticar Daniel. 1920, Ljubljana Topcic Meho, 1915, Tiric Sakib, 1922, Bos. Šamac Bradic — Maglaj Tkorn Maxim, 1910, Trifail Topalović Nazif, 1925, Bos. šamac Timša Milovan, 1896, Lika Toplikar Fridrih, 1893, Ljubljana Todoric Radoje (Tihomir i i’opolovec Gustav, 1922, Radojka), 1919, Ravni — Užice Radoboj Zagorje Todorović Božidar, 1908, Šabac Toporis Johann, 1923, Todorović Radomir, 1919, Kranj Stajerska Donja Sabanta — Kragujevac Torbica Milan, 1919, Tomasic Johan, 1914, Oberfeld Gornji Pakanj — Petrinja 249 Torelli Franz (Anton), 1922, Trojner Friedrich, 1913, Liubljana jakobstal — Maribor Torbica Vujo. 1908, Maski Trtnik Troha Ivan, 1906, Lauteri Torkar Karl, 1911, Trojar Ignac, 1905, Oblicia — Gorica Poljanska Dolina — Gorenjsko Torkar Adolf, 1912, Trojer Andrej, 1906, Gorica Podbrdo — Gorica Trojar Jakob, 1909, Luša: Toskić Sadik. 1900, Bar Troka Stanko, 1907, Podlipe Toros Renato, 1903, Gorica Trontelj Marjan, 1926, Tosoratti Renlio, 1926, Šmarje ili Zagora Slivnica Arsa — Udine Tronchin Josip. 1921, Gorica Tosolini Arrigo, 1927, Trost Stojan, 1921, Podstenia Oualso — Udine Trost Josef, 1891, Podgrada Tošić Đorđe, 1921, Beograd Trpćić Josip, 1924. Podvinje Tošić Slobodan, 1923, Trosti Danilo, 1915, Pa’zin - Pulj Lopatan — Valjevo Trumbić Franz (Stjepan), 1922, Tosic Mijo, 1910, Podgradina Split Tovogana Francesco, 1928, Franko Ernest, 1915, Trst Ronchi Trst Tubić Ratko, 1917, Strigova Tošić Vitomir, 1912, Vranovce Tserne Karlo, 1911, Trst Trailović Ivan, 1914, Veliko Sclo Turalija Rudolf, 1915, Budapest Tovornik Osvald. 1903, Turaković Omer, 1901, Rebrani Slov. Bistrica Turina Ma'rio, 1927, Trst Tranto Silvio, 1920, Turcinovic Renugio, 1927, Trst Siciole — Istra Turk Ivan, 1889, Ribnica Trako Hilmo, 1926, Popratno Turk Matija, 1920, Trbovšek Jožef (Simon), 1886, Garaci — Rijeka St. Daniel — Slov. Gradec Turk Josip, 1916. Gode Gerovo Trbćić Josip, 1924, Slav. Brod Turkovic Jusuf, 1925, Sušak Trćom Ludvig (Karolina), 1927, Turko Gaetano, 1899, Polomonte Klanci — Gorica Tursic Albin, 1917, Ljubljana Trcek Franc, 1909, Turković Mehmed, 1919, Horjul Ljubljana Brezopolje Trićić Suljo, 19i8. Turšič Jozef. 1918, Cerknica Trevisan Teofilo. 1914, Toljan Krst Turšič Ivan, 1902, Cerknica: Triocevin Risantije, 1897, Kutlovo Tuskanac Milan, 1915, Trifunović Radiša (Pavle i Nova Pracno Perunika), 1914, Rećica Tursanović Muharem (Meho i — Požega Mevka), 1901, Brčko Triller Josef, 1911, Tustin Gruja, 1907, Šibenik Valdes Krain — Bled Tustin Marko, 1907. Šibenik Trifković Miloš, 1909, Kalinovik Tzelitsch Milan, 1900, N. Gradiška Triller Leopold, 1905, Assling Ubavić Momčilo, 1920, Beočin Trninić Blažo, 1894, Drvar Udorović Paul (Hioh i Dra'ga), Triscoli Mihele, 1918, 1906, Ogulin Ovaro Udine Uciska Durmo, 1922, Trobec Ivan (Blaž), 1907, Jasenica — Bosna Log — Polhov Gradec Udovč Jože, 1911, Trst Trobec Vladimir (Franc), 1918, Uđovici Beniamino, 1926, Skofi Catano di Lindaro — Pola 250 Uicich Felice, 1886, Menezi Istra Wajnrich Franc, 1911, Gorica Ugresic Milan, 1928, Sumetlica Wajs Franz, 1904. Ulic Blazo, 1914, Podgorica Weiss Eugen, 1900, Brezovica Uldrijan Fraiijo, 1921, Girac 1927, Novi Sad Uoskovic Petar, 1924, Cetine Weinfeld Imre (Ignac i Katarina), Umer Anton, 1926, Manzano Pola 1889, Novi Sad Uplaznik Blaz, 1892, Celje Weis Mida, 1902. Urarietti Vottorino, 1922, Trst Wessel Josef (Daniel i Katarina), Uran Milan, 1924, Ljubljana Vah Viktor, 1912, Ljubljana Urbančič Franc (Marijana). 1898, Vald Ivan, 1906, Mramorak, Podolnica — Ljubljana Kovin Urbancic Felix. 1898, Podolnica Valačić Zlatko, 1920, Crkvenica Urbančič Franc (Franciska), 1900, Valenčić Franc (Josip i Ivanka), Brezje — Dobrova 1917, Gavorie — Rijeka Urbas Alois, 1924, Valent Stefan, 1902, Ivanje Selo — Rakek Imbrovec — H rvatska Urba’s Franc, 1926, Ljubljana Valenti Albert, 1915, Gladbeck Urbas Franc, 1914, Valentinčic Giuseppe (Lorenc i Ivanje Selo — Ljubljana Stefania), 1923, Descla — Gorica Uri Josef, 1915, Topola Valentić Ivan, 1914, Urbi Silvio, 1917, Trst Bilaj — Hrvatska Urosevič Milan, 1911, Valentinov Stevan (Rada), 1911, Marinovac — Srbija Gardinović — Bačka Urošević Čedomir, 1914, Parcane Valentinič Ernest, 1910, Gorica Ursella Silvio, 1921, Valkovic Peter, 1902, Floriano di Buia Brezje (Ljubljana) Urošević Ranko (Marija), 1908, Varga Jure, 1904, Bački Petrovac Užice Valpi Libero, 1920, Trst Ursini Virgilio, 1912, Trst Varpotic Adolf, 1915. Maribor Ursi Franc, 1886, Varovic Mirko, 1920, Kastelenac Sv. Petar pri Gorici Vasić Jozef, 1925, Gutenstein Ušaj Anton (Anton i Angela), 1928, Vasić Aleksandar, 1903, Lazaricc Montesipino Vasić Obrad (Miloš), 1921, Uršic Peter, 1904, Orehovica Osječani — Doboj Usenik Joze, 1908, Rab Vasović Relja, 1909, Usenicnik Janez, 1926, Zirovski Vrh Ustipraca — Sarajevo Usirc Oskar, 1919, Veber Leopold, 1919, Cesuice Gorje Radovljica Vasula Ramadan, 1919, Studenčane Ussic Tomas, 1925, Altura Vecchiet Brtmo, 1924, Trst Uskoković Vlastimir, 1911, Vecenaj Stjepan, 1913. Planinica Gola Koprivnica Utornik Radovan (Nenad i Veg Ivan, 1912, Orahovica Ljubica), 1915, Boljevci, Zemun Vecchiet Giusto, 1913, Trst Vego Marko, 1892. Čapljina VVajgel Aldo, 1921, Trst Vego Dane, 1911, Čapljina Walentar Silvester, 1915, Prevalje Weinberger Phillip, 1904, Osijek Vehab Ferenc, 1908, Weinberger Bela, 1896, Bačka Gornja Lendava VVeinrich Anton, 1921, Gorica Wegsieder Franc, 1898. Weinberger Tomas, 1927, Subotica Vejinović Duro (Mile i Vida), Weiss Adolf, 1894, I3rezovica 1909, Mrazovac 251 Vellich Giorgio, 1894, Visignano Vinčić Jovan, 1909, Velicogna Mario. 1919, Trst Udetin (Vrbovsko) Velieković Čedomir, 1885, Beogi'ad Vinistak Murat, 1923, Goražde Velić Zarif, 1923, Basanski Novi Virant Franz, 1907, Velic Abdul, 1908. Gorice Plosovo (Kočevje) Vellico Bmno, 1912, Monfalcone Vinoni Fiorentino, 1925, Veljković Branislav, 1909, Virković Vukašin, Soko Banja Negotiaci Virant Rudolf, 1911, Velkovic * anez, 1919, Podlipoglav — Ljubljana Babna Gora — Ljubljana Visin August, 1879, Sollcan Verbanc Ricardo (Ivan), 1914, Visic Giovanni, 1910, Lovrana Marciljan (Arsia) Pola Visintin Franz, 1915, Zalošce Veljković Milorad, 1919. Beograd Visintin Antonio, 1924, Verbic Josip, 1918, Podolnica Fiumicella Ucline Verbenaz Riccardo, 1914, Arsia Visintin Stanko, 1919, Celje Verčič Ludvik, 1927, Laza Gorica Visintin Paolo, 1924, Veroiaik Jeronim. 1914, Ljubljana Staranzano (Trst) Verdini Ercole, 1913. Fiume Višković Milo, 1909, Vercnik Lovro, 1920, Ljubljana Traghetto (Pola) Versa Alo jz, 1894, Trst Visković Martino, 1902, Vescovo Francesco, 1925, Veliturin — Pula Monte di Capodistria Visinički Marinko, 1894, Rumenka Vertelli Eduardo, 1913, Trst Visinički Jovica, 1923, Rumenka Vesnover Luciano, 1929. Trst Visovnik Stanislav, 1923. Vesnover Francesco, 1919, Trst. Vitmann Fricdrich, 1917, Vesović Živorad, 1908, Lozanj Semlin — Zemun Vesović Radiša, 1910, Lozanj VVittje Nikola, 1914, Skradin Vicić Ivan, 1918, Davis Veva U.S.A. Vitrani Antonio. 1919, Trst Vizzi Armaldo. 1908, Rijeka Vitoli Angelio, 1925, Vidakovic Kosta, 1904, Villa Tervisa Pola Krtuvo — Tuzla Vizintin Anton (Ivan), Vršić Vidjak Marijo (Andrija), 1920, Vilutić Vinko (Mate), Pazin Split Vizjak Alojzij, 1924, Ljubl jana Vidaković Rudolf, 1910, Sisak Vizintin Mario (Ivan), 1915, Vršić Vidaković Mihajlo, 1916, Medurača Vlačić Milan, 1926, Barban Vidjen Avdija, 1912, Mostar VVeisler Josef, 1913, Grossdorf Vidan Branko, 1921, Solta Split Vladisavljević Boško (Jovan i Vidmar Anton, 1908, Zagrađec Tijana), 1913, La'ćarak Vidmar Andre, 1920, Vladisavlijević Radovan, 1912, Razdrto pri Postojni Radovice Vidrin Alois, 1907, Cerknica Vladisavlevic Miodrag, 1923, Vidmar Josef, 1920, Vopaulje Skoplje Vig Jozef, 1906. Djedjevo Vlajkovac Svctislav, 1924, Vidoni David, 1906, Izbište — Bela Crkva Tarcento (Udine) Vlah Aleksandar, 1896, Titel Vili Angelo, 1921, Trst Vodnik Anton. 1922, Viller Giuseppe, 1926, Podolnica' — Ljubljana Castabuena Pola Vocci Giovanni, 1926, Pola Vinčić Mirko, 1924, Novska Vodopija Josef, 1911, Vincentic Dimitrije, 1918, Zelanec Drushkinska Vas (Ljubljana) 252 Vodnik Valentin, 1912, Vrhovšek Janez, 1916, Ljubljana Podolnica — Ljubliana Vrhovec Ma'teus, 1911, Sređn.ja Vas Vodopivec Ferdinand, 1916, Graz Ljubljana — Polhov Gradec Vodopija Petar, 1908, Vrhovšek Josip, 1910, Drnovo, Ražica ■— Rijeka Vučić Mirko, 1923, Jagare. Bosna Voganarović Arsenije, 1899, Sinaje Vučetić Branislav, 1922, Vrelo Vodopivec Lovrenc (Lovrenc), 1908, Vukušić Pavle (Ivka), 1923, Petelinje — Trst Jablanac Vogrinčić Anton, 1904, Vučićević Đuro, 1919. Krog pri Murska Vueinovec Marian, 1912, Vojašević Božo, 1905, Pođgorica Ivanićgrad Voiević Slobodan, 1923, Sv. Nikola Vucinovec Andrija, 1912, Vojna Nikolaj. 1910, Ivanićgrad Retiševo — Banat Vučković Čedomir, 1901, Vojvodić Blažo, 1900, Gradani Požarevac Vojvodic Andrija (Stevan i Vuckovac Ignac, 1908, Marija). 1898. Mazin Gornji Pakrac Volarić Josef, 1925, Vučković Dragomir (Milivoj i Kiska, otok Krk Rezika), 1925, Tuzla — Mosnik Vojvodić Petar, 1920, Grazdani Vugrinec Antal, 1898, Volčić Anton, 1906, Vugrin Ivan, 1905. Otruševci Dobrova — Ljubljana Vujaklija Branko. 1910, Pa'stusa Volčanšek Stanislav, 1911, Brežice Vuch Ernesto, 1926, Gason Pola v/olenlirov Stevan, 1911, Gradinovci Vujcic Vilko, 1903, Ljubljana Voljč Ivan, 1901, Vrhnika Vu.jan Petar (Kata), Sinj Volf Roman. 1911, Cabar Vujković Josip, 1908. Turcisce Volf Alojz, 1921, Brezovci Vujičić Živorad. 1912, čačak Volković Josip (Mijo). 1908, Vuk Antonio, 1924. Basanka T určišće Vu jović Ma’to, 1912, Cevo Volf Stefan, 1920, Bezgavi Vuk Ivan, 1915, Donji Kraljevac Vorkapić Matija, 1913, Klokocevi Vuk Ivan. 1904, Ferdinandovac Vorgic Vujica, 1922, Stari Bečej Vukadinović Ranislav, 1920, Voschion Giovanni. 1878, Istra Pecenuk Vosčić Josip, 1901, Vuk Tomas (Mila), 1928, Pankovac Zagreb Mirna Gorica Vovk Anton, 1913rRepce Vukajlović Dorđe, 1900, Dobrinci Vovk Andrej, 1918, Bled Vukčević Milivoj, 1921, Vračarić Ivan, 1924, Bečej Steci — Crna Gora Vranješević Marko, 1920, Vukcevic Velimir, 1919. Podgorica Djurd.jance Vukelić Ra'de, 1925, Vukelići Vrana Edhem, 1902, Goražde Vukelić Dura (Stana), 1919 Vranić Radoslav, 1914, Sušak Janja Gora — Plaški Ogulin Vranić Miodrag. 1899. Cvetke Vukić Lazar, 1896. Gospođince Vrbančić Franc, 1920, Samobor Vukelić Vladimir, 1925, Ogulin Vrbnjak Franjo, 1909, Rosenberg Vukmilica Stefan, 1888, Godelac Vrbica Pavle, 1906, Vukicevic Božo, 1909, Podenc Njeguši — Cetinje Vukojević Milan, 1901, Vrhovec Rade, 1923, Jankova Klisura Bujski Ri.jevani Vukočić Toma’, 1921, Vreblica Vrebalov Vlada (Joca i Mari.ja), Vukotić Ivan, 1890, 1907, Novi Bečej Čevo — Cetinje 253 Vuković Dušan. 1911, Dubrovnik Zangorizzio Alberto, 1912, Portolc Vuković Isidor, 1910, Cvetke Zamarin Arrigo, 1925, Piran Vuković Ivo, 1926, Zalaznik Alojz, 1901, Prekorniea — Crna Gora Srednja Vas — Polhovgradec Vuković Joso, 1922, Ogulin Zanutel Ettore, 1898. Cervinjan Vuković Juro, 1923, Benicanci Zanolla Renato, 1921, Ronki Trst Vuković Mlađo, 1920, Zar Janez, 1914, Ljubljana Vrelo Derventa Zarić Momčilo, 1908, Kozuhe Vuković Vaso, 1911, Zarić Milosav, 1911, Binavce Repaii — Kotor Zarić Svetolik, 1920, Beograd Vulić Jovan, 1916, Konjuhe Zarić Stanko, Bjelina Vulas Dragutin, 1922, Rijeka Zccheri Martino, 1914, Vusurović Bela (Milica), 1901, Roveria (Pulj) Tomići Zaslavski Konrar (Jelena), 1900, Vuscotto Otilio. 1912, Buie Pola Borodiskaja (Boljevci) Wank Bartholomeus, 1904, Celovec Zdesa'r Anton, 1924, Vuzdar Pavao, 1925, Babna Gora — Polhov Gradec Pol.jana Križevci Zdero Ivan, 1924, Predoslje Wanke Ottrnar, 1909, Ždešar Petar (Anton), 1911, St. Martin Willach Brezje — Ljubljana Zdesar Franc, 1920, Zaccon Marko, Mormorano Istra Babna Gora — Polhov Gradec Zacirovic Aldo, 1912, Novi Pazar Zdovc Franc, 1921, Dolnji Logatec Zacca'ria Giuseppe. 1906, Dimino Zdravković Miodra'g. 1916, Zagorcic Miroslav, 1907, Krisa Leskovac Z^dnikar Franc, 1917, Zdravec Eugen, 1910, Hrusevo — Ljubljana Dolnij Kraljevac Zadravec Matija, 1914, Zdravković Svetislav, 1917, Norićki Vrh — Ljutomer Leskovac Zagorc Stanislav (Marija'), 1920, Zdravković Rade (Slavko), 1923, Krska Vas Leskovac Zaja Marijan, 1908, Zdravković Zdravan, 1925, Čukur Mitlo — Vinovac — Split Zdravkovic Svetozar, 1917. Zairović Rustem, 1923, Toporica Obrazde Zakovsek Rudolf (Tereza), 1912, Zebić Veljko (Ruža), 1925, Čukur Ljubljana Zdravković Živan, 1923, Maršić Za'jec Franc, 1902, Dobrinje Zekir Ramiz, 1918, Sipasnica Zalaznik Anton, 1908, Zecheli Alojs, 1911, Gornji Grab Dolnica Ljubljana Zekotić Atko. 1911, Žalar Stefan (Johann i Marija), Volevac Travnik, Gornji Vakuf 1908, Rijeka (Fiume) Zekman Dragutin, 1861, Zalar Janez, 1914. Ljubljana Kapelski Vrh Za’krajšek Andrej, 1918, Zepina Ante, 1925, Strnica Logatec Mravnica — Šibenik Zalec Ivan, 1923, Gorica Zepina: Josip (Mate i Luca). 1923, Zalaznik Karl, 1902, Mravnica — Šibenik Zaklanec — Ljubljana Zepina Jakov (Jozef i Ivanica), 1906, Mravnica — Šibenik Zaletel Vinko, 1885, Ljubl.jana Zeremski Maksim, 1894, Turija Zaletel Joze, 1925. Ljubljana Zepina Milenko, 1927, Zanujer Daniele, 1906, St. Vito Mravnica •— Sibenik 254 Zerelic Peter, 1876, Ceznik Zrimšek Giakomo, 1913, Zeremski Zarko. 1898, Turi ja Prslava Grande Zetto Albert, 1924, Trst Zubane Georg (Dušan i Rosa), Zerbin Giuseppe, 1925. Polle 1926, Peroi — Pula Zgarban Silva (Josip), 1921, Zugan Metod, 1925, Cabornica Barela — Udine Zubic Ljudevit, 1913, Dukovac Zgaljić Anton, 1898, Linardic Zugnar Mario, 1926, Ziak Samucl, 1924, Silbas Uma'go — Marno Pulj Zianc Federiko, 1900, Mirna Zugan Policarpo, 1926, Zibelnik Anton (Jakob i Marija), Monfalcone (Trst) 1892, Gaber.je — Polhov Gradec Zuljani Edzilio. 1909, Rijeka Zidaric Boris, 1919, Trst Zuk Anton, 1909, Ribnica Zidar Matija, 1914, Banja Luka Zumić Obrad, 1924, Zabari Ziger Vlado, 1925. Lutenberg Zumbergar Franz, 1915, Lanisce Zigante Giauni, 1901, Poljane Zunic Obrad, Poturica Ziherl Joze, 1906, Planina Zundric Franz, 1923, Zigon Anton, 1912, Rancianovo Assling — Oberkrain Zitkovic Ivan, 1897, Zupaiicic Anton. 1908, Rihpovec Sv. Martin pod Okicem Zupanc Ivan. 1916, Ljubl.jana Zirai Franz, 1920, Homse Zupancic Emest. 1915. Zagor.je Zizel Pavle, 1907, Kamnik Zupancic Ciril, 1918, Dobrava Zivgarevic Za'iko. 1924, Prizren Zupanec Roman, 1918, Ljubl.jana Zlender Franz, 1913, SatteldoiT Zupanec Franc, 1921, Ljutomer Zlebir Stane, 1925, Ljubljana Zurini Antonio, 1895. Gorice Zlobec Milan (Anton i Josefa), čuppichich Giuseppe, 1925, 1912, Orlek Ropenda (Pola) Zlindra Anton, 1905, Ljubljana Zuschiste Giuseppe, 1885, Zlobec Luigi, 1926, Putorlje St. Peter pri Gorici Zmajic Muharem. 1915. Glamoč Zurzevic Mihajlo, 1912, Petka Zmiro Selim, 1922, Mostar Zuttioni Ermano. 1920, Gorica Zmaric Peter (Stepan i Ivanka), Zustovic Josef, 1925, Felica Pola 1887, Jelenje — Sušak Zvanovic Ignac, 1923, Novi Susak Znidaršić Vladislav (Kazimir), Zuzevic Toma (Higo i Marta), 1915, Ilirska Bistrica 1894, Velika Ilova — Prnjavor Zmasik Anton, 1927, Koprivnica Zvek Stansla'us, 1925, St. VValburga Zollia Antonio, 1895, Gradiška Zvek Mihael, 1901, Kavrano Zoppolato Giuseppe, 1899, Zabaljac Lazar (Milivoie i Marija), Citta Nova d Istria 1893, Pivnice — Tovariševo Zolota Adin, 1918, Zvokelj Mihael. 1901, Horjul Strmac — Bosna Žabkar Anton, 1920, Kerzise Zorc Anton (Franc i Apolonija), Zabic Omar, 1917, Police 1921, Dobrova — Gaberje Zagar Ernest, 1924, Ljubljana Zorić Jakov, 1914. Aleksandrovo Zabukovec Slavko, 1924, Nova Vas Zorica Gojko, 1925, Kistanje Zagar Joze, 1925, Ljubljana Zorman Stanislav, 1920, Trst Žagar Ivan (Jozef i Marija), 1922, Zorman Peter, 1921, Mala Vas Gorn.ji žagari — Rijeka Zorzenon Alfredo, 1923, ZaVrl Franc, 1914, Mrosini Isola Konjusniko — Ljubljana Zorz Janez, 1898, Kaplja Zomprechtti Amadeo, 1925, Zubak Franz, 1924, Tuzla San Pietro Naticone 255 Staugar Marijan, 1905, Abbacija Imena kojih nema u kartoteci C. Skof Franc 1907, Brezje Ljubljana krsta, a nalaze se na listama Sebal Mi.jo, 1906, Velikj Kut Crveni krst Jug. fasc. 2 kut. C, Sedej Franc, 1907, spisak interniraca logora Buhen- Brezje pri Ljubljani vald Stemhal Milan, 1922, Ljubljana Prevodi um rlica sa hr. 2747/47 Terinelli Umberto, 1910, Trst Vaupotic Adolf, 1915, Maribor Bauković Jozo (Nikola i Marica), Zomprechtti Amadeo, 1925, 1898, Orovac — Bjelovar San Pietro Na'ticone Djurić Nikola (Stojan i Evica), Zorzenon Rodolf, 1909, Trst 1905, Cepeiiš — Petrinja Laznik Anton (Jakob i Ivana), Crveni krst Jugoslavije — fascikla 1900, Pocmoreko — Ljubljana 2 kut. A — spisak umrlih interni- Pantelić Budimir (Milivoje i raca u logoru Buhenvald Milesa), 1903, S. Dobrić, Srbija Spisak umrlih po prepisu iz logor- Surčinski Sima (Radovan i ske knjige Weimar Buchemvald — Danica), 1901, Donji Petrovci prepisao Dr Dušan Kermauner Vujičić Vojislav, 1920. Senja — Srbija Adami C'laudio, 1916, Trst Fustin Jakob Gruja, 1901, Berdnik Josip, 1892, Skele Primošten Brlecic Bozidar, 1919, Lobor Cesen Jozef, 1897, Ljubel.j Spisak Jugoslovena koji su prošli Ca’bas Aldo, 1920. Romens Bonco kroz logor Buhenvald i druge Ceskia Luigi, 1901, Udine konc. logore i bili otpušteni kao Cimperman Karl. 1898, Tomazine civilni radnici Gudec Nikola, 1912, Laduc Crveni krst Jug. sveska 2 kut. B Laznik Anton, Pod ... rske? Milovanović Petar, 1918, Beograd Javorsek Jakob, 1903, Menchini Dino, 1923, Trst Spodnji Kasel Nartnik Anton, 1893, Ljubljana Rancevic Osman, 1924, Sara’jevo Nedeljković Vladan, 1921, Muhec Jan, 1900, Ratolice Kragujevac Aljanic Osman, 1924, Stolac Ofak Miha’, 1920, Pirce — Ljubjana Polescak Josip, 1889, Zagreb List received on 13th June 1945. Radic Damjan Josip, 1905, from supreme headquarters allied Podoljak — Trogir Expeditionary Force G-5 Division, Sega Franc, Ravni Dol displaced persons branch Buchen- Steinberg Wilhelm, 1879, Gorc wald: Yugoslav Sui'cinski Simon, 1901, Donji Petrovci — Srem Barunica Stanko, Drevenik Szerpak Jakob, 1886, Benzam Bruno, Karlovac Donji Palinovec Glisic Obrad, Brd.jani Vouk Anton, 1909, Gradišče Poljanec Đuro, Sumovic iMađj Janko (Marija), 1911, Šid

258 SADRŽAJ

Strana Preclgo\or — — — — — — — — — — — — — — 5 Uvocl — — — — — _ — _ — — — — — 7 Dolazak nacista na vlast i osnivanje koncentracionih logora 15 Osnivanje KL Buhenvald — — — — — — — — — — 21 Izgradnja logora — — — — — — — — — — — — 29 Prvi Jugosloveni — — — — — — — — — — — — 35 Uprava logora — — — — — — — — — — — — — 46 Zatvorenička samouprava — — — — — — — — — — 51 Spoljne komande — — — — — — — — — — — — 57 Dolazak velikih transporta sa Jugoslovenima — — — — — 68 Život i rad u logoru — — — — — — — — — — — 83 Ishrana interniraca — — — — — — — — — — — 97 Zatvorenička bolnica — — — — — — — — — — — 102 Nove smernice i promena zatvoreničke uprave — — — — 112 Ilegalni rad — — — — — — — — — — — — — — 122 Vojna organizacija — — — — — — — — — — — — 137 Organizacija Jugoslovena — — — — — — — — — — 141 Oslobođenje logora — — — — — — — — — — — — 161 Posle oslobođenja — — — — — — — — — — — — 180 PRILOZI — _ — — — — 187 Spisak jugoslovenskih zatočenika — — — — — ------— 199

259 DRAGOLJUB M. KOCIĆ JUGOSLOVENI U KONCENTRACIONOM LOGORU BUHENVALD 1941—1945.

Izdavač INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU Beograd, Trg Marksa i Engelsa 11

Za izdavača Dr Petar Kačavenda, direktor

Lektor Branka Kosanović

Likovno rešenje Stevan Vujkov

Tehnički urednik Svetko Reljić

Korektor Alisa Sabo

Tiraž: 1.000 primeraka Prvo izdanje

Štam pa „Narodna štamparija” — Bačka Topola

260