Letnji Retrovizor Sreda,03.Jul 2019

Letnji retrovizor Sreda,03.jul 2019.

Vlada Vojvodine: Sredstva visokoobrazovnim ustanovama

Oko 36 visokoobrazovnih institucija imaće priliku da usavrše svoju delatnost, jer su na konkursima pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i nauĉnoistraţivaĉku delatnost dobili znaĉajna sredstva. Profesor doktor Zoran Milošević dodelio je rešenja predstavnicima tih institucija. Putem tri javna konkursa, resorni sekretarijat izdvojio je sredstva za finasiranje nauĉno-istraţivaĉkih projekata nacionalnih manjina, projekata koji se bave istraţivaĉko-umetniĉkim stvaralaštvom u oblasti umetnosti, kao i projekata od posebnog interesa za odrţivi razvoj u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Na raspisana tri javna konkursa i sredstva, u iznosu od 41 milion dinara prijavilo se više od 180 visokoobrazovnih institucija sa podruĉja Autonomne pokrajine Vojvodine. “Kada su upitanju kratkoroĉni projekti šta reći, sama ĉinjenica da je 189 aplikacija pristiglo za 36 projekata, pravniĉlim jezikom govoreći, transparentnost je izrodila konkurentnost”, rekao je profesor doktor Zoran Milošević. Poverenje i podršku pokrajinski sekretarijat pruţio je odabranim istraţivaĉkim projektima, naglasivši njihovu vaţnost za odrţivi razvoj pokrajine, kao i poziv mladim istraţivaĉima da i dalje prate javne konkurse kako bi u njima uĉestvovali. https://www.youtube.com/watch?v=Tei6_mCJcxA

Srbija predsedava CEEPUS programom

Republika Srbija zapoĉela je 1. jula dvogodišnje predsedavanje srednjeevropskim programom univerzitetske razmene – CEEPUS, u kome uspešno uĉestvuje od 2005. godine. Predsedavanje CEEPUS-om će omogućiti Srbiji da u narednom periodu još aktivnije doprinese razvoju programa u celini. CEEPUS omogućava studentima i nastavnom osoblјu sa drţavnih visokoškolskih ustanova iz Republike Srbije razmene u vidu kreditne mobilnosti, istraţivaĉkih boravaka, realizacije predavaĉkih aktivnosti, kao i letnjih škola. Drţave ĉlanice CEEPUS-a su: Austrija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Severna Makedonija, MaĊarska, Moldavija, Polјska, Rumunija, Slovaĉka, Srbija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Ĉeška. CEEPUS je osnovan 1994. godine, a u prethodnih 25 godina, kroz ovaj program je organizovano preko 50.000 razmena studenata i nastavnog osoblјa. Srbija uĉestvuje u CEEPUS-u od 2005, a Fondacija Tempus je od 2015. zaduţena za sprovoĊenje programa u Republici Srbiji. Broj studenata koji je otišao na neku vrstu razmene preko ovog programa u periodu 2015- 2019 je više od 900, dok je broj stranih studenata i predavaĉa koji su do sada bili u Srbiji u pomenutom periodu preko 750. Razmena studenata i nastavnog osoblјa u programu CEEPUS se odvija prvenstveno unutar institucionalnih mreţa. Mreţe su grupisane prema širim tematskim oblastima i usmerene su ka istraţivanju odreĊenog podruĉja od zajedniĉkog znaĉaja za sve uĉesnice. Drţavne visokoškolske institucije iz Republike Srbije spadaju meĊu aktivnije ĉlanice CEEPUS –a. U 2019/20. godini, drţavne akademske institucije iz Republike Srbije biće uklјuĉene u rad 72 mreţe. Institucije iz Republike Srbije se ubrajaju meĊu najaktivnije u CEEPUS programu u okviru prijave mreţa: Univerzitet u Novom Sadu je na prvom, a Univerzitet u Beogradu na 1

ĉetvrtom mestu za akademsku 2019/20. godinu. Što se tiĉe mreţa ĉijim će radom koordinisati u akademskoj 2019/20. godini, sa ukupno 11, institucije iz Republike Srbije nalaze se na drugom mestu u celom programu, odmah iza Slovenije sa 12. Detalјnije informacije o CEEPUS programu i mogućnošću uĉešća mogu se pronaći na stranici Nacionalne CEEPUS kancelarije.

Šarĉević: Univerzitet u Prištini (K. Mitrovici) ima normalan ţivot

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević istakao je danas da je veoma je bitno da Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici ima normalan ţivot. Beograd je osnivaĉ svih univerziteta od Ljublјane, preko Podgorice, Skoplјa i Sarajeva pa je nelogiĉno da se stavlјa primedba da je, neko ko je matica visokog obrazovanja na ĉitavom balkanskom podruĉju u diskontinuitetu svog postojanja. Politika moţe svašta, ali neke fundamentalne stvari moraju da se uvaţavaju, rekao je Šarĉević u severnoj Kosovskoj Mitrovici na sednici Rektorskog kolegijuma u proširenom sastavu. On je istakao da će se na današnjem sastanku razgovarati o temama vezanim za upis novih studenata, finansijama, pobolјšanju kvaliteta nastave i obezbeĊivanju novih resursa i infrastrukture, kao što su novi stanovi za postojeće profesore i mlade kadrove. Jako je bitno da se preko puta Studentskog centra izgrade nova zdanja, kako rektorata, tako i odreĊenih fakulteta da bi se nedostatak prostora na najbolјi mogući naĉin rešio, rekao je Šarĉević. Sastanku u zgradi rektorata prisustvuju dekani svih deset fakulteta Prištinskog univerziteta.

Spojene ĉetiri srednje škole u Apatinu i Novom Kneţevcu

Odlukom o mreţi srednjih škola u Vojvodini, od školske 2019/2020. godine spojeno je ĉetiri srednje škole, Gimnazija i Srednja škola “Dositej Obradović” u Novom Kneţevcu i Gimnazija “Nikola Tesla” i Srednja GraĊevinska i drvopreraĊivaĉka struĉna škola u Apatinu, kao jedina u Zapadnobaĉkom okrugu. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, nacionalne manjine – nacionalne zajednice, istiĉu da te škole nisu imale dovoljan broj uĉenika da bi opstale kao samostalne, pa su tim naĉinom racionalizacije smanjeni troškovi, a uĉenici i dalje imaju mogućnost upisa ţeljenih profila. Proveravali smo kako će nov model spojene škole funkcionisati od nove školske godine. Racionalizacija obrazovne mreţe i spajanje srednjih škola zbog manjka Ċaka nisu mnogo zabrinuli zaposlene u Gimnaziji i srednjoj struĉnoj školi “Nikola Tesla” u Apatinu. Umesto dva direktora, sada imaju jednog, kako kaţu radiće bez tehnoloških viškova sa pribliţno istim brojem uĉenika u istoj zgradi. Loša demografska slika je glavni razlog što nema dovoljno Ċaka, ali u ovoj školi velike nade polaţu u novu strategiju razvoja školstva. “Imam informacije o tome da do kraja školske godine Ministarstvo prosvete trebalo bi da objavi strategiju razvoja školstva i zbog toga nemam bojazan da ćemo imati manje dece u narendom periodu. Oĉekujem, barem što se tiĉe Gimnazije još veći broj dece zato što će na neki naĉin gimnazije biti favorizovane u tom smislu da će se uĉenici moći bolje spremiti za polaganje drţavne mature, a oni koji budu išli u druge škole vrlo teško će upisivati fakultete. TakoĊe, planira se i nov smer, ali još ne bih da govorim o tome”, kaţe Milan Draţić, direktor Gimnazije i struĉne škole “Nikola Tesla” iz Apatina. Od septembra će apatinsku srednju školu pohaĊati oko 320 uĉenika. Iako zvaniĉnih rezultata upisa za ovu godinu još uvek nema, u 121 srednjoj školi u Vojvodini prošle godine upisano je 17.511 uĉenika, što je 273 uĉenika više nego pretprošle godine, dok je u osnovnim školama cifra nešto drugaĉija, te je upisano 535 Ċaka manje u istom periodu. U Školskoj upravi za Zapadnobaĉki i Severnobaĉki okrug istiĉu da je racionalizacija otpoĉela znatno ranije, jer je ukinuta jedna škola u Somboru i Subotici. Borislav Staniĉkov,

2 rukovodilac Školske uprave Sombor istiĉe: “Na taj naĉin su se obezbedili bolji uslovi za uĉenike pošto su obe škole koje su ukinute bile u susedstvu većih škola kojima su se pripojile. Mi smo tu imali i sreću da pored toga što uĉenici imaju bolje uslove, nismo imali ni problema sa tehnološkim viškovima”. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje saopšio je da u poslednjih deset godina nije bilo spajanja škola u Vojvodini, ali je u mnogim lokalnim samoupravama došlo do reorganizacije osmoletki, te su one sa nedovoljnim brojem Ċaka promenile pravni status i postale izdvojena odeljenja većih škola. Od ove godine jedini primer je OŠ “Moša Pijade” u Baĉkom Novom Selu sa 36 Ċaka i šest razreda, koja će postati izdvojeno odeljenje OŠ “Ivo Lola Ribar” u mestu Plavna. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje je ove godine dodelio više od 144 miliona dinara za rekonstrukciju i adaptaciju osnovnih školskih ustanova u Vojvodini. Vaspitno obrazovnim ustanovama u Zapadnobaĉkom okrugu putem ovogodišnjeg konkursa dodeljeno je 19.786.000 dinara. Prema kriterijumima koje je donelo Ministarstvo, škola se ne spaja ako ima najmanje 480 uĉenika, 16 odeljenja i da je na udaljenosti većoj od dva kilometra od susedne škole. https://www.youtube.com/watch?v=NzRHg0Q8VIw

Univerzitet u Kragujevcu na Šangajskoj listi

Šangajska lista najbolje rangiranih univerziteta na svetu, uvrstila je prvi put Univerzitet u Kragujevcu u 300 najboljih univerziteta za oblast Medicina-Kliniĉka medicina i treći put u 500 najboljih univerziteta za oblast Matematike. Univerzitet u Kragujevcu je saopštio da je svojim nauĉno-nastavnim radom i postignutim rezultatima prepoznat od strane najrelevantnijih svetskih institucija. Univerzitet u Kragujevcu se prvi put pojavio na Šangajskoj listi 2017. godine, za oblast Matematika, drugi put za istu oblast u 2018. godini, gde je bio plasiran izmeĊu 401 i 500 mesta, prenosi Tanjug. Šangajska lista ili Akademsko rangiranje univerziteta u svetu je neformalan, ali prestiţan sistem rangiranja, a samo 2 odsto svetskih univerziteta ima priliku da se naĊe na ovoj listi. Rangiranje se vrši jednom godišnje, od juna 2003. godine, i svake godine se iznova aţurira prema novim i dostupnim analizama, navedeno je u saopštenju.

KONUS: Srpski se uĉi u školama, ne na fakultetu!

Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) podrţava borbu za oĉuvanje srpskog jezika, ali istovremeno smatra da mesto za uĉenje maternjeg jezika nisu fakulteti, već osnovna i srednja škola, zakljuĉak je sednice ovog tela. Predsednica KONUS-a Ivanka Popović, rektorka BU, istakla je da oni podrţavaju da se na univerzitetima uvedu kursevi koji se bave veštinama komunikacije, kao i da fakulteti koji obrazuju vaspitaĉe i profesore preispitaju studijske programe. Ovo pitanje našlo se na dnevnom redu jer je na adresu KONUS-a stiglo pismo Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU u kojem se ukazuje na loš status srpskog jezika i ĉinjenicu da fakultetska diploma nije garancija funkcionalne pismenosti. Stavovi ĉlanova KONUS-a o ovome tokom rasprave su bili polarizovani, pa je tako prof. dr Mića Jovanović rekao da smatra da „ne treba time da se bave”, dok je prof. dr Milija Zeĉević istakao da je „neophodno da se afirmiše srpski jezik”. – Na ovaj naĉin onda bi trebalo traţiti da se na fakultete uvede sve ono što je propušteno u ranijem obrazovanju, poput lepog ponašanja ili zdravog naĉina ţivota. Ne moţete, recimo, na Mašinskom fakultetu traţiti da se uĉi srpski jezik – kazao je prof. dr Dejan Madić. Budući da nije prisustvovao sednici, u vezi sa ovim prof. dr Dragan Domazet prisutnima se obratio pismom, navodeći da se funkcionalna pismenost i uĉenje srpskog jezika završavaju sa maturom, kao i da smatra da nije problem u broju ĉasova srpskog jezika, budući da je u srednjim školama uobiĉajeno da ih je pet. – Problem je verovatno u pedagoškim metodama izuĉavanja

3 srpskog jezika, a i u opštem stavu mlade generacije, koja je odbojna ĉitanju knjiga i usavršavanju sopstvenog poznavanja jezika. Na našem univerzitetu Metropoliten svi studenti imaju predmet „Profesionalna komunikacija”, u kojem studenti uĉe i primenjuju metode pisane profesionalne komunikacije, jer je to nešto što im nedostaje. Više od toga naši programi ne bi mogli da prihvate, jer su već opterećeni mnogim predmetima – piše prof. dr Darko Domazet. Osim o problemu sa kojim se suoĉava srpski jezik, KONUS je raspravljao i o još jednoj gorućoj temi – borbi sa plagijatima meĊu doktorskim disertacijama. Naime, odluĉeno je da se zatraţi pomoć Ministarstva prosvete kako bi se kupio softver za proveru doktorskih disertacija, budući da je reĉ o investiciji za koju, kako kaţu, univerziteti nemaju dovoljno finansijskih sredstava.

Studenti pozvali graĊane da podrţe ograniĉenje rijaliti programa

Studenti iz protestnog pokreta "Jedan od pet miliona" su pozvali graĊane da potpisivanjem peticije podrţe inicijativu za ograniĉenje rijaliti programa u Srbiji. Oni smatraju i da bi graĊani time, kako su naveli, opomenuli Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da reaguje po duţnosti zbog neprimerenog sadrţaja u programu TV-stanica s nacionalnim frekvencijama. "REM kao institucija koja je zakonski omogućena da reaguje u situaciji kada se neprimereni sadrţaji naĊu na nacionalnoj frekvenciji, svojim ćutanjem podrţava medijsko nasilje koje se emituje kroz rijaliti programe", ukazuje se u saopštenju. Studenti su kazali da predlog izmene zakona koju predlaţe inicijativa "U ime kulture", obuhvata definisanje rijaliti programa i deĉijeg programa. "Podrţavamo cilj koji ova inicijativa ţeli da postigne, a to je da ograniĉi emitovanje rijaliti programa u periodima izmeĊu 6.00 i 23.00 ĉasa u trajanju od najviše 3 sata, zabranu emitovanja rijaliti programa uţivo uz najmanje pola sata odlaganja, što omogućava dodatnu kontrolu neprimerenih sadrţaja koja nije moguća kad je program uţivo", navodi se u saopštenju. Studenti podrţavaju i ideju da se uvedu minimalne dnevne koliĉine programa za decu i maloletnike u trajanju od pola sata, jer se time, kako su naveli, sistematski radi na uspostavljanju normalne atmosfere u medijima i na prosvećivanju najmlaĊih.

Vremeplov: Umro Dušan Popov

Novinar, publicista, istoriĉar Dušan Popov preminuo je na današnji dan 3. jula 2012. godine. RoĊen u Mokrinu, doktorirao je na novosadskom Filozofskom fakultetu. Najveći deo karijere proveo je u novosadskom "Dnevniku" gde je bio i zamenik glavnog urednika. Upamćen je kao prvi glavni urednik Televizije Novi Sad i prvi generalni sekretar Sterijinog pozorja. U tri navrata je bio sekretar Matice srpske i nosilac je projekta "Enciklopedija Novog Sada".

Vremeplov: RoĊen Pera ĐorĊević

Srpski filolog Pera ĐorĊević, predsednik Srpske knjiţevne zadruge, ĉlan Srpske kraljevske akademije roĊen je 3. jula 1855 godine. SaraĊivao je u izdavanju "Reĉnika" Vuka Karadţića i izdao gramatiĉke i polemiĉke Karadţićeve spise. Dela: "Teorija knjiţevnosti", studije o sintaksi srpskog jezika "O padeţima bez predloga", "O redu reĉi u srpskom jeziku".

Vremeplov: RoĊen Franc Kafka

Na današnji dan 3. jula 1883. godine roĊen je ĉeški pisac jevrejskog porekla Franc Kafka. Do 1945. bio je nepoznat, jer za ţivota gotovo i nije objavljivao. Glavninu spisa, ukljuĉujući pisma i "Dnevnike", izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izriĉite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom 4 društvu, u kom je ĉovek neretko suoĉen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani "Proces", "Zamak", "Amerika", pripovetke "Presuda", "Preobraţaj", "U kaţnjeniĉkoj koloniji", "Seoski lekar", "Umetnik u gladovanju".

Finansiranje softvera za otkrivanje plagijata ujedinilo univerzitete

Konferencija univerziteta Srbije uputila je dopis Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kojim je zamolila to ministarstvo da posreduje u nabavci softvera za proveru originalnosti doktorata kako bi se pobezbedila njegova niţa cena. U Srbiji godišnje na proveru stigne oko 1.200 do 1.300 teza. Zakonom o visokom obrazovanju svi univerziteti su u obavezi da provere originalnost rukopisa doktorskih disertacija. Ali, nije definisan naĉin kako obezbediti novac za nabavku softvera. Do sada su se fakulteti i univerzitet snalazili na razliĉite naĉine kroz projektno finanisranje ili kroz sopstvena sredstva ne bi li ga nabavili. Sada ţele da zajedniĉki istupaju u ĉemu oĉekuju pomoć ministarstva. "Mi smatramo imajući znaĉaj kvaliteta doktorskih disertacija na nacionalnom nivou da bi bilo jako dobro kada bi nam Ministartsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pomoglo da zajeniĉkim snagama obavimo na nacionalnom nivou javnu nabavku tog softvera koji bi omogućio niţe cene za sve ĉlanice KONUS-a pri nabavljanju tog programa", rekla je prof. Ivanka Popović, predsednica Konferencije univerziteta Srbije. Program za otkrivanje plagijata na univerzitetu Singidunum se koristi od 2012. godine. "Plaća se godišnja licenca. Ne plaća se softver, nego licenca za korišćenje tog softvera. Izuzetno je korisno. Svaki doktorat kod nas sigurno, a tako bi trebalo da bude i na drugim univerzitetima mora da proĊe test na plagijarizam i to radimo i za master radove, radimo i za odabrane diplomske radove kada profesor, mentor posumnja da nešto nije u redu, i za sve druge publikacije koje izdajemo, odnosno pokušavamo da u svom radu budemo potpuno transparentni", istakao je prof. Mladen Veinović, potpredsednik KONUS-a. A godišnje stigne na proveru od 1.200 do 1.300 teza.

Izbor dekana podelio profesore Filološkog fakulteta

Finansijske neregularnosti, isplata ogromnih honorara nekolicini zaposlenih, odborniĉka funkcija, kršenje Statuta Univerziteta, sporni izbori za ĉlanove Saveta fakulteta, sve to deo profesora Filološkog fakulteta u Beogradu vidi kao razloge zbog kojih profesorka Ljiljana Marković ne bi trebalo da bude na ĉelu ove visokoškolske ustanove, piše Politika. Politika podseća da su njihove zamerke do medija stigle kao anonimne, jer niko od njih nije ţeleo da govori pod svojim imenom, a oglasili su se i saopštenjem za javnost. U tom saopštenju "slobodni akademski aktiv Filološkog fakulteta u Beogradu (u osnivanju)", upozorava da profesorka Marković ne moţe biti dekan fakulteta jer je gradski odbornik u Skupštini Beograda, što je protivno Statutu Univerziteta. TakoĊe, grupa profesora govori u tom saopštenju o brojnim finansijskim nepravilnostima u radu fakulteta, izmeĊu ostalog o tome da je petoro zaposlenih 2017. prema izveštaju revizora dobilo oko 200.000 evra za autorske honorare. Na neke od tih navoda reagovala je i rektorka Ivanka Papović, navodi Politika, koja je opomenula rukovodstvo fakulteta da dekan ne moţe biti lice koje je na funkciji u organima lokalne samouprave, ali i da je, prema njenim saznanjima, profesorka Marković dala ostavku na mesto gradskog odbornika. Deo nezadovoljstva na fakultetu je i u tome što u dva navrata nije utvrĊen kandidat za dekana, odnosno onemogućen je reizbor profesorke Marković. Politika navodi da je zapisnik s poslednje sednice odrţane 30. maja objavljen pre dva dana, da je u njemu evidentno da je 12 katedri i još ĉetiri predlagaĉa predloţilo Ljiljanu Marković, dok tri katedre nisu imale kandidata. Komisija je tako konstatovala da postoji samo jedan kandidat, profesorka Marković, ali je pre pristupanja glasanju utvrĊeno da nema kvoruma, ĉime je ta sednica i okonĉana.

Četvrtak,04.jul 2019.

Predstavnici Ministarstva sa ambasadorom Surinama

Drţavni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović i ambasador Republike Surinam na nerezidencijalnoj osnovi Gardelito Gordon Ruben Hju A Ki razgovarali su danas u Beogradu o saradnji dve zemlјe u oblasti obrazovanja i nauke, kao i o mogućnostima proširenja te saradnje. Ambasador Surinama istakao je da postoji veliko interesovanje studenata iz Surinama za studije u Srbiji. Prema njegovim reĉima, studenti iz Surinama zainteresovani su za studije medicine, elektrotehnike, telekomunikacione tehnologije i raĉunarstva, kao i polјoprivrede. Nedović je kazao da se radi na tome da se poveća broj stipendija za strane studente u Srbiji i da će se srazmerno tome povećati i broj stipendija dodelјenih Surinamu. Sastanku je prisustvovao i pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Bojan Tubić.

Kongres nauke i privrede na FTN-u

Novi Sad i Fakultet tehniĉkih nauka od drugog pa do danas 4-og jula, bio je mesto susreta nauke i privrede. Na dvodnevnom kongresu najbolji studenti, docenti i asistenti, u organizaciji studentskog ogranka instituta za elektroniku i elektrotehniku, imaće priliku da se usavrše, a potom prenesu znanja na lokalnom nivou. Pre svega razmena iskustava, umreţavanje, a potom i sticanje znanja i veština u poslovanju mogućnosti koji se dvodnevnim kongresom nude najboljimа sa elektrotehniĉkih fakulteta iz 16 evropskih zemalja i severne afrike. A Novi Sad je opet u epicentru, ali kao mesto susreta u kom se razgovara o tome kako će tehnika napredovati. O znaĉaju kongresa govori i podatak da je sa 420 hiljada ĉlanova i eee najveće profesionalno udruţenje na svetu, a naša zemlja pripada regiji 8 koja broji najviše ĉlanova. Ovaj dogaĊaj je jedan od razloga što je novi sad proglašen za omladinsku prestonicu Evrope, kaţe koordinator OPENS-aa, Vukašin Grozdanović, i istiĉe da će uvek podrţavati inicijativu mladih kada se bore za znanje i razmenu iskustava. https://www.youtube.com/watch?v=TmhjRQVLmOw

Reforma radi reforme

Autor: Miodrag R. ĐorĎević* Karikatura: Novica Kocić

Vlada Srbije je krajem maja ove godine donela odluku o reformi 47 visokih škola strukovnih studija u Srbiji, tako što ih je grupisala u 15 akademija visokih škola, sa sedištem u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Kragujevcu, Kruševcu, Uţicu, Nišu, Leskovcu i Leposaviću, odnosno Kosovskoj Mitrovici. Naziv akademija asocira na ime antiĉkog heroja Akadema, po kome je nazvana i Platonova akademija koja se smatra prvim univerzitetom u Evropi. Sa ovakvim nazivom, koji ima znaĉenje najviših nauĉnih ustanova, Srbija će biti zemlja sa najvećim brojem akademija. Akademije visokih škola strukovnih studija još nisu poĉele da funkcionišu, niti su još u potpunosti formirane, pa se o efektima nove organizacije visokih škola moţe govoriti samo na bazi realnih pretpostavki i iskustva kojim raspolaţemo. Ako od toga poĊemo, slobodno se moţe reći da se osnivanjem akademija visokih škola neće postići bolji rezultati od onih koje mogu ostvarivati visoke škole strukovnih studija kao samostalne obrazovne institucije u komunikaciji i saradnji sa nadleţnim ministarstvom. Stoga će ovo biti reforma radi reforme, jer se svodi na suvišno formiranje „naprednjaĉkih” nadvisokoškolskih institucija izmeĊu visokih škola i nadleţnog ministarstva, koje 6 preuzimaju kontrolnu ulogu nad visokim školama, oduzimajući im status pravnog subjekta i neosnovano ih tretirajući kao obrazovne institucije „nesposobne” za samostalno poslovanje. U Srbiji su svojevremeno postojale Zajednica viših škola Srbije i Zajednica univerziteta. Obe asocijacije su posle izvesnog vremena ukinute, jer nisu dale rezultate, budući da su dovodile do usloţnjavanja i komplikovanja problema, umesto da doprinose njihovom pojednostavljenju i povećanju efikasnosti u njihovom rešavanju. Kasnije, više škole su prerasle u visoke škole strukovnih studija, ali nisu postale ĉlanice univerziteta, već su ostale samostalne visokoškolske institucije, koje osposobljavaju studente prevashodno za izvršilaĉka zanimanja. Formiranjem akademija visokih škola strukovnih studija primenjuje se, u stvari, stara organizaciona šema, kako bi novoformirana rukovodstva akademija mogla da vrše direktan uticaj, pre svega, na kadrovsku politiku visokih škola, ĉime se ignorišu inokosni, upravni i struĉno-nauĉni organi visokih škola i u potpunosti guši njihova autonomija. Oĉekivanje da će se formiranjem akademija visokih škola strukovnih studija bolje rešavati konkretni problemi funkcionisanja visokih škola najvećim delom nema realnu osnovu. Za rešavanje konkretnih problema u pojedinim visokim školama (loše korišćenje raspoloţivih finansijskih sredstava, loš rad direktora, nepotizam i nepoštovanje propisanih uslova i kriterijuma pri zapošljavanju odgovarajućih struĉnjaka, kao i pri njihovom izboru u odgovarajuća nastavniĉka zvanja, zadrţavanje nekvalifikovanih i nestruĉnih na pojedinim radnim mestima, i drugo), potrebno je, pre svega, snaţnije aktiviranje drţavnih organa, pre svega ministarstva prosvete, u neposrednoj, zakonom definisanoj, sluţbenoj vezi i komunikaciji sa organima visokih škola. Visoke škole strukovnih studija, sa svojim organima (direktor, upravni odbor, nastavno- nauĉno veće…) i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao drţavne institucije u ĉijoj je nadleţnosti i visoko obrazovanje, predstavljaju dovoljan organizaciono- institucionalni okvir za otklanjanje konkretnih problema u pojedinim visokim školama, kao i za uspešno funkcionisanje visokih škola u celini, u svim nastavno-obrazovnim, nauĉno-stvaralaĉkim i praktiĉnim aspektima njihovog rada. Dodavanje novog kontrolnog organizaciono-institucionalnog mehanizma izmeĊu visokih škola i drţavnih organa u licu akademija visokih škola strukovnih studija, samo će komplikovati i stvarati nove probleme.

*redovni profesor univerziteta i bivši predsednik Skupštine Zajednice viših škola Srbije

Vrtići na levoj obali Dunava bezbedni za decu

Vrtići na levoj obali Dunava, u naseljima u kojima su se proteklih dana graĊani borili sa posledicama obilnih padavina, bezbedni su za decu i šteta koju procenjujemo na oko milion dinara polako se sanira, izjavio je gradski sekretar za obrazovanje i deĉju zaštitu Slavko Gak. Gak je rekao da će neko vreme biti zatvoren samo vrtić "Lastavica" gde će sanacija dvorišta biti duţa zbog neophodnih ispitivanja i zamene zemljišta, te da od ponedeljka i vrtić "Mimoza" ima potvrdu Gradskog zavoda za javno zdravlje da je bezbedan za korišćenje. "Proteklih dana nadleţne institucije obavljale su svoj deo posla i vrtići u koje je ulazila voda detaljno su ĉišćeni, poplavljena dvorišta su isušivana, mobilijar je dezinfikovan, tako da nema bojazni od bilo kakvih daljih posledica", rekao je Gak. On je istakao da od ukupno 32 vrtića, koliko ih ima Predškolska ustanova "Boško Buha" na Paliluli, gotovo polovina je na levoj obali Dunava, ali da je brzom reakcijom zaposlenih u predškolskoj ustanovi spreĉena veća šteta na objektima. "Većina oštećenja je već sanirana, ĉekaju nas samo krupnije intervencije, ali je u ovom trenutku najbitnije da vrtići normalno funkcionišu i da su, pre svega, bezbedni", zakljuĉio je Gak.

Vremeplov: RoĊen Kosta Todorović

Na današnji dan dan 04. jula 1887. godine roĊen je srpski lekar Kosta Todorović, struĉnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti i 7

Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Znaĉajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: "Udţbenik akutnih i infektivnih bolesti", "Priruĉnik za leĉenje tuberkuloznog meningitisa".

Vremeplov: Umrla Marija Kiri

Poljska nauĉnica Marija Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade umrla je na 04. jula 1934. godine. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je ţena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osnivaĉ i direktor Instituta za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. sama dobila tu nagradu za hemiju. Posle Pjerove smrti 1906. otkrila je radioaktivnost torijuma. U ĉast braĉnog para Kiri, jedna merna jedinica u fizici dobila je naziv "Kiri".

Vremeplov: RoĊen Garibaldi

Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, voĊa pokreta za ujedinjenje Italije roĊen je 04. jula 1807. godine. Pristupio je 1831. tajnom društvu "Mlada Italija" Đuzepea Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Juţnu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otadţbinu 1848. i uĉestvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle ĉijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat izmeĊu Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu "crvenokošuljaša" zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj (ĉime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Uveo je politiĉke reforme, podelio zemlju seljacima, ali je odustao od republikanskog poretka u korist dinastije Savoja (vladari Pijemonta i Sardinije) koja se stavila na ĉelo ujedinjenja Italije. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Uĉestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem dogaĊaja u Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteĉa Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za ĉlana 1864.

Petak,05.jul 2019.

Cirih: Predstavlјen Master plan implementacije Zakona o dualnom obrazovanju

Pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje Gabrijela Grujić i rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije Mirjana Kovaĉević predstavile su u Cirihu Master plan implementacije Zakona o dualnom obrazovanju. U letnjoj školi Centra za ekonomiju i menadţment sistema obrazovanja i obuĉavanja pri Tehniĉkom univerzitetu u Cirihu one su govorile o razvoju dualnog obrazovanja u Srbiji, postignutim rezultatima, planovima za naredni period i izazovima pri implementaciji dualnog obrazovanja. Centar svake godine okuplјa kreatore obrazovnih politika i druge aktere koji tokom letnje škole rade na studiji sluĉaja iz svoje zemlјe i uĉestvuju na

8 predavanjima iz razliĉitih oblasti koje su znaĉajne za rad na tim studijama. Ove godine studije sluĉaja predstavlјa 12 zemalјa sa 65 uĉesnika, meĊu kojima su i predstavnici Srbije. Zakon o dualnom obrazovanju koji sistemski reguliše uĉenje kroz rad u obrazovnom sistemu Republike Srbije usvojen je krajem 2017. godine. Master plan predstavlјa instrument kojim se podrţava proces planiranja i ostvarivanja dualnog obrazovanja i sadrţi definisane korake za implementaciju Zakona o dualnom obrazovanju i praćenju napretka. Master plan je razvijen u okviru SDC projekta „Podrška u razvoju i uspostavlјanju Nacionalnog modela dualnog obrazovanja“. Kroz ovaj projekat Švajcarska sistemski podrţava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u razvoju kvalitetnog dualnog obrazovanja u Srbiji. Implementacioni partner projekta je Centar za obrazovne politike, dok je Švajcarski ekonomski institut (KOF) ekspertska podrška. Master plan je prvenstveno namenjen donosiocima odluka i onima koji uĉestvuju u implementaciji Zakona o dualnom obrazovanju, ali i svima koji ţele da se informišu o procesu dualnog obrazovanja u Srbiji. Master plan sadrţi:  pregled organizacione strukture za sprovoĊenje;  saţet opis uloga, nadleţnosti, produkata i praćenja svih radnih jedinica (komisije, odbori, radne grupe, grupe koje okuplјaju predstavnike razliĉitih zainteresovanih strana, itd.);  planirane reformske aktivnosti;  pregled klјuĉnih taĉaka procesa izgradnje sistema dualnog obrazovanja („mapa puta‟) u procesu implementacije itd. Master plan će se vremenom dopunjavati podacima koji će biti prikuplјani kroz razliĉita istraţivanja kako bi buduće odluke bile u što većoj meri zasnovane na osnovu dokaza. Master plan moţete preuzeti sa. http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/07/Masterplan- 2019-SRB-1.pdf

Milica iz Arilja najbolji student u Moskvi

Milica Krĉevinac iz Arilja proglašena je za najboljeg studenta master studija Ruskog drţavnog univerziteta društvenih nauka (RGGU). Dvadesetpetogodišnja Milica je u Moskvi završila master na smeru "Brend menadţment u reklami i odnosima sa javnošću". Na današnjoj ceremoniji dobila je diplomu i simboliĉni kljuĉ najboljeg studenta RGGU. Milici će u utorak za uspešno studiranje i najviše ocene biti dodeljena prestiţna "crvena diploma", koja se moţe nazvati i "diploma sa poĉastima" pošto je u Rusiji dobijaju samo najistaknutiji studenti. TakoĊe, Milica je osim za visoke rezultate nagraĊena i za društvenu aktivnost i pomoć u organizaciji nauĉne delatnosti RGGU. "Presrećna sam jer je obrazovanje za mene jedna od najvaţnijih stvari u ţivotu. Mogu slobodno da kaţem da sam tokom studiranja dala 100 odsto sebe. Studiranje na drugom jeziku za mene je bio veliki izazov, naroĉito jer ruski jezik nisam znala pre dolaska u Rusiju. Kroz svakodnevne situacije i studiranje usavršila sam ga do najvišeg nivoa", rekla je Milica Krĉevinac za RTS. Za razliku od većine vršnjaka, sa diplomom najboljeg studenta Milica se vraća u Srbiju gde će primeniti steĉeno znanje. Milica Krĉevinac je rodom iz Arilja, a osnovne studije završila je na Fakultetu politiĉkih nauka u Beogradu, smer novinarstvo.

Srbija potvrdila Deklaraciju partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma

Predstavnici Republike Srbije potvrdili su Deklaraciju partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma u okviru procesa proširenja EU, na Šestom samitu zemalјa Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa u polјskom gradu Poznanju. Proces integracije Roma bio je jedna od

9 tema u fokusu samita koji je odrţan 4. i 5. jula u Poznanju, pored regionalne saradnje, rasta ekonomije u regionu, transporta, povezivanja i mobilnosti. Usaglašavanje teksta Deklaracije inicirali su predstavnici Evropske komisije u saradnji sa Vladom Severne Makedonije, Regionalnim savetom za saradnju i zemlјama iz regiona, a u Srbiji proces je pratilo Koordinaciono telo za praćenje realizacije Strategije za socijalno uklјuĉivanje Roma i Romkinja, na ĉijem je ĉelu potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. Zemlјe ĉlanice koje su potvrdile Deklaraciju Zapadnog Balkana o Romima i EU proširenju obavezale su se da će nastaviti i pojaĉati napore za potpunu ravnopravnost i inkluziju Roma, posebno kroz implementaciju i praćenje zajedniĉkih zaklјuĉaka romskih seminara ali i svih drugih strateških dokumenata. TakoĊe, ovom Deklaracijom Vlade se obavezuju na nastavak i praćenje napora za punu jednakost i integraciju Roma u društvima u kojima ţive.

Vremeplov: Umro Jakov Ignjatović

Na današnji dan 05. jula 1889 godine umro je srpski pisac Jakov Ignjatović. Posle završenog pravnog fakulteta radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u vreme revolucije 1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i ĉlan Glavnog odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i mnoštvo tekstova na politiĉke i društvene teme. Kao literata, bio je realista a najĉešća tema njegovih dela je ţivot vojvoĊanskih Srba (i uopšte ugarskih Srba). Dela: romani "Trpen-spasen", "Milan Narandţić", "Ĉudan svet", "Vasa Rešpekt", "Veĉiti mladoţenja", "Stari i novi majstori", "Patnica".

Vremeplov: RoĊen Ţan Kokto

Francuski pisac, slikar i reţiser Ţan Kokto, ĉlan Francuske akademije roĊen je na današnji dan 05. jula 1889. godine. Ĉesto je menjao stav i stil i oprobao se kao pesnik, romansijer, pisac drama, kritiĉar, slikar, reţiser i filmski scenarista. Dela: romani "Strašna deca", "Tomas varalica", pozorišni komadi "Pisaća mašina", "Strašni roditelji", "Orfej", "Edip", "Antigona".

Subota,06.jul 2019.

Udoviĉić i Maljković najavili "Evropsku nedelju sporta"

Ministar omladine i sporta Vanja Udoviĉić i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Boţidar Maljković najavili su juĉe "Evropsku nedelju sporta, koja će se po drugi put odrţati u Srbiji od 23. do 30. septembra. Nedelju sporta pokrenula je Evropska komisija i prošle godine u njoj je uĉestvovalo više od 13 miliona ljudi iz 37 zemalja, a ove se oĉekuje više od 15 miliona i7 oko 40 zemalja i teritorija. Udoviĉić je prvo ĉestitao srpskim sportistima na rezultatima i osvojenim medaljama na Evropskim igrama u Minsku, a potom izrazio zadovoljstvo što je Srbija deo velike manifestacije kao što je "Evropska nedelja sporta". "Drugi put smo partner ovako velikog pokreta, usavršavamo se, pratimo evropske trendove i otvoreni smo da se suoĉimo sa svim negativnim pojavama. Svako od nas moţe da se zapita što smo kao pojedinac preduzeli da se ljudi što više bave sportom", rekao je Udoviĉić. Kako je naveo, jedno je da promovišemo sport ili Nedelju sporta, ali glavno pitanje šta svako od nas moţe da uradi da bi se promenila negativna statistika. "Da promenimo svest i zapitamo se koliko smo ovog dana, nedelje, meseca posvetili minuta sebi i proveli u nekoj vrsti fiziĉke aktivnosti. Vreme je da ne pobeĊujemo na konzolama,

10 nego sa loptom ispred zgrade ili nekoj drugoj fiziĉkoj aktivnosti, pa i šetnji. Sve to je sport", istakao je Udoviĉić. Prvi ĉovek OKS Maljković izneo je zabrinjavajuće rezultate o fiziĉkom stanju nacije i pozvao sve organizacije društva da se pridruţe i da se u Nedelji sporta cela Srbije podigne na noge. "Mi jesmo zemlja sporta, ali moţe da bude bolje. Rezultati ozbiljnog istraţivanja koje je uradio "Batut" 2015. godine su zabrinjavajući, a ne verujem ni da su sad nešto bolji. Naime, ljudi od 30 do 77 godina samo 10 posto je aktivno fiziĉki, a meĊu studentima samo 4,5 odsto", rekao je Maljković. "Ne daj Boţe nekog rata, a dosta smo ratovali, koliko je svako od nas spreman da pretrĉi da bi nekom pomogao", upitao se legendarni košarkaški trener. "Ja sam sa 27 godina pretrĉao 10 kilometara pod punom opremom, u Vojsci u Kragujevcu, a nikad nisam bio neki uzoran sportista kao recimo ministar Vanja. Danas, moţda najviše pet odsto ljudi moţe toliko da pretrĉi", naveo je Maljković. Prema njegovim reĉima, deci su potrebni uzori i naveo primer da se u Francuskoj 30.000 deĉaka i devojĉica "upisalo na košarku" u godini kada je Toni Parker potpisao za San Antonio. "Nije sluĉajno što posle Novaka imamo "Novaĉiće", sad imamo bar pet talentovanih igraĉa pred kojima je lepa budućnost. Identifikacija sa uzorima je izuzetno vaţna", poruĉio je Maljković. Jedan od ambasadora "Evropske nedelje sporta" u Srbiji Zorana Arunović, osvajaĉica dve medalje na minulim Evropskim igrama, istakla je da je promocija sporta meĊu decom od velikog znaĉaja. "Njima pripada budućnost. Sport vas oblikuje kao ĉoveka, znam koliko je meni znaĉio i zato je bitno oprobati se u svim sportovima, pa izabrati ono što ti najviše odgovara. Medalje su na kraju samo tri, ali ceo put do uspeha, od prvog treninga i svega što ide dalje je fantastiĉan", rekla je Arunovićeva. Evropsku nedelju sporta u Srbiji podrţali su i osvajaĉi medalja u Minsku strelac Damir Mikec i sambista Vladimir Gajić.

Vremeplov: Spaljen Jan Hus

Na današnji dan 06. jula 1415 godine u Konstancu, Nemaĉka, na lomaĉi je spaljen Jan Hus, ĉeški verski reformator, propovednik i nacionalni radnik. Izvršio je reformu ĉeškog jezika i pravopisa. Bio je rektor Univerziteta u Pragu i borac protiv nemaĉkog uticaja u Ĉeškoj. Strogo je osuĊivao zloupotrebe unutar visoke rimokatoliĉke hijerarhije. U borbi za reformu crkve stekao je mnoštvo pristalica, ukljuĉujući ĉeškog kralja Vaclava IV. Papa ga je osudio kao jeretika 1410.

Vremeplov: Paster uspešno primenio vakcinu protiv besnila

Francuski biolog i hemiĉar Luj Paster prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, ubrizgavši je devetogodišnjem Ţozefu Majsteru iz Alzasa, kojeg je ujeo besan pas na današnji dan 6. jula 1885. godine.

Vremeplov: Umro Gi de Mopasan

Na današnji dan 06. jula 1893 umro je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de Mopasan, jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma. Napisao je oko 300 pripovetki i šest romana, pisao je i pozorišne komade, putne beleške, pesme. Tumaĉio je ljudske karaktere, psihološke tipove, neretko uz dozu cinizma. Dela: romani "Jedan ţivot", "Nova banja", "Pjer i Ţan", pripovetke "Strasti", "Naliĉja", "Zamke", "U ratu", "Vodom".

Vremeplov: Umro Vilijam Fokner

Ameriĉki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1949 umro je 06. jula 1962 godine. Prikazivao je društvenu istoriju ameriĉkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelaĉke gospodstvenosti kao i surovost i bezobzirnost došljaka. Bio je hroniĉar propadanja, 11 poroĉnosti, izopaĉenosti i svireposti. Dela: romani "Sartoris", "Buka i bes", "Svetlost u avgustu", "Komarci", "Medved", "Konjiĉki gambit", "Uljez u prašinu", "Divlje palme", "Vojnikova plata", "Starac", "Gospodska kuća", "Rekvijem za iskušenicu", "Lupeţi", "Utoĉište", pripovetke "Svetilište", "NepobeĊeni".

Vremeplov: Umro Klod Simon

Francuski knjiţevnik i nobelovac Klod Simon, koji se na knjiţevnoj sceni proĉuo 1960-ih kao jedan od tvoraca "novog romana", literarnog stila karakteristiĉnog po brojnim unutrašnjim monolozima i izostanaku znakova interpunkcije umro je 06. jula 2005. godine.

Nedelja,07.jul 2019.

Vuĉić deci sa Kosmeta: Beograd je bio i uvek će biti vaš glavni grad

Beograd je uvek bio i uvek će biti vaš glavni grad, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vuĉić deci iz osnovnih škola sa severa Kosova i Metohije, koje je danas ugostio u svojim kancelarijama, u zdanju na Andrićevom vencu "To je vaš glavni grad, uvek je bio i uvek će biti. Ipak, moja najvaţnija poruka je da uĉite i budete vredni, slušate roditelje, radite i verujete u sebe. I da se borite da ostanete i opstanete na KiM, i u Ibarskom Kolašinu i u Zveĉanu i drugim mestima", rekao je predsednik Vuĉić grupi od 31 osnovca iz škola na severu Kosova i Metohije. On je izrazio zadovoljstvo što je u škole na Kosovu i Metohiji upisano više srpske dece nego prethodne godine. Kazao je da u Kosovskoj Mitrovici, na primer, ima više upisane dece u prvom upisnom roku i da će ih biti još više posle drugog upisanog roka. Vuĉić je zapitao decu da li im se sviĊa Beograd i poruĉio im da će to uvek biti za njih glavni grad. Predsednik je rekao deci da treba više da ĉitaju i poruĉio u šali "knjigu u šake". Pitao je deĉake u prisustvu medija da li igraju fudbal i dodao da će se detaljnije ispriĉati na ruĉku koji će sa njima imati. "Ko će od vas da bude predsednik? Bar troje ili ĉetvoro od vas bi to moglo da postane", kazao je Vuĉić. Osnovci, njih 31, uzrasta izmeĊu 12 i 14 godina, iz Zubinog potoka i Zveĉana, borave u dvodnevnoj poseti Beogradu, u organizaciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Predsednik će im biti i domaćin na ruĉku, a deca će obići i izloţbu "Odbrana 78", u Muzeju grada Beograda, autora Dušana Jovovića, koja sadrţi više od 250 najimpozantnijih originalnih artefakata koja bude bolna sećanja na NATO agresiju. TakoĊe, školarci će obići glavni grad, a na Kosmet se vraćaju sutra. Oni su u zgradi na Andrićevom vencu obišli radne prostorije predsednika i upoznali se sa istorijatom zgrade.

Vuĉić: Sopot nema more, ali treba znati gde je...

Vuĉić je rekao da je zahvalan deci sa severa Kosova i Metohije što vole svoj Beograd i da je mnogo lepo kada naša deca ne obilaze samo svetske metropole. Vuĉić je, na konferenciji za štampu posle prijema Ċaka sa Kosova i Metohije, kazao da im je zahvalan što je ĉuo od njih da toliko vole Beograd, ali i Trebinje i Višegrad. "Mnogo je lepo kada vidim da naša deca ne obilaze samo svetske metropole. Treba i njih da obiĊu. Da se ne sprdaju sa mnom kao sa Sopotom. Nema Sopot more, ali obiĊi i Sopot, nemoj da ne znaš gde je, a ţiviš na 20-30 kilometara od njega, rekao je on, povodom njegove ranije primedbe stranaĉkim funkcionerima da ne letuju samo u stranim zemljama. Vuĉić je kazao da je lepo kada deca obiĊu Trebinje i Višegrad, pa onda Pariz i druge 12 metropole. Zahvalio se, s tim u vezi Miloradu Dodiku i RS, koje su omogućile deci da vide te gradove. "Mi ćemo sa još većom ţeljom da nastavimo da pomaţemo našem narodu, zakljuĉio je Vuĉić.

Osnovci sa severa Kosova puni utisaka, zahvalni predsedniku

Decu iz osnovnih škola sa severa Kosova i Metohije danas je ugostio predsednik Aleksandar Vuĉić, a oni kaţu da će iz Beograda otići puni pozitivnih i lepih utisaka i u nadi da će ponovo doći u Beograd. Predsednik im je bio domaćin na ruĉku, a u zgradi na Andrićevom vencu obišli su radne prostorije predsednika i upoznali se sa istorijatom zgrade. Osnovci, njih 31, uzrasta izmeĊu 12 i 14 godina, iz Zubinog potoka i Zveĉana, borave u dvodnevnoj poseti Beogradu, u organizaciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Deca će tokom dana obići i izloţbu "Odbrana 78", u Muzeju grada Beograda, autora Dušana Jovovića, koja sadrţi više od 250 najimpozantnijih originalnih artefakata koja bude bolna sećanja na NATO agresiju. Školarci će potom obići Beograd, a na Kosmet će se vratiti sutra. Sofija AnĊelković, uĉenica šestog razreda Osnovne škole "Petar Koĉić" sa Brnjaka kaţe da će iz Beograda poneti prelepe utiske. "Pre tri godine sam prolazila kroz Beograd i nisam ni sanjala da ću moći da uĊem ovde u zgradu Predsedništva. Utisci su prelepi, danas samo sa predsednikom razgovarali o obrazovanju, o samoj zgradi i obišli smo vaţne prostorije u njoj", rekla je AnĊelković. Tokom dana, kaţe, sa svojim društvom obići će i druge znamenitosti u Beogradu, a posebno se, kaţe, raduje voţnji brodićem. Maturantkinja Osnovne škole "Vuk Karadţić" Sara Bulić, koja će na jesen upisati srednju školu oduševljena je posetom i doĉekom i zahvalila predsedniku na gostoprimstvu. "Utisci su nam odliĉni i veoma smo zadovoljni ovom posetom Beogradu", kaţe Sara Bulić. Primećuje da se ţivot u Beogradu veoma razlikuje u odnosu na naĉin ţivota u mestima u juţnoj srpskoj pokrajini , kako zbog bezbednosne i politiĉke situacije, tako i ureĊenosti. Devetogodišnja Jana Kasalović iz Zubinog Potoka istiĉe da je ovo ĉetvrti put kako posećuje Beograd. "Ranije sam ovde dolazila sa folklorom, uvek se vratim sa puno lepih utisaka, a danas sam u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika bila oduševljena slikama koje smo videli i prostorijama koje su nam pokazali", rekla je ona. Sa predsednikom su kaţe, razgovarali o obrazovanju, ali i liĉnostima i drţavnicima koji su bili u zgradi, kodeksu ponašanja... "Posebno se radujem što ćemo danas imati voţnju brodićem i da vidimo sve lepote glavnog grada Srbije", rekla je Kasalović.

Vremeplov: Umro Sima Lozanić

Srpski hemiĉar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ĉlan, izvesno vreme i predsednik, Srpske kraljevske akademije umro je 7. jula 1935 godine. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izuĉavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

Vremeplov: RoĊen Dejan Medaković

Na današnji dan 7. jula 1922 godine roĊen je Dejan Medaković, srpski istoriĉar umetnosti, istoriograf, knjiţevnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. RoĊen je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture, potom u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom "Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka" 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu

13 do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraţivanjima iz oblasti istorije umetnosti. UreĊivao je "Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske". Bavio se sirokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše - srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine knjiţevnih dela i više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i nauĉnih projekata, poput "Vukove zaduţbine". Od 1995. redovni je ĉlan Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, a redovni ĉlan Lajbnicovog društva (Berlin) i poĉasni ĉlan Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za ţivotno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je poĉasni graĊanin Sremskih Karlovaca. Dela: "Beograd na starim gravirama", "Srpski slikari 18. veka", "Putevi srpskog baroka", "Svedoĉenja", "Istraţivaĉi srpskih starina", "Barok kod Srba", "Savina", "Sent Andreja", "Letopis Srba u Trstu", "Srbi u Beĉu", koautor "Istorije srpskog naroda" 1-10 SKZ, "Hilandar", sećanja: "Efemeris" 1-5.

Vremeplov: Umro Om

Na današnji dan 7. jula 1854 godine umro je nemaĉki fiziĉar Georg Simon Om, koji je otkrio odnos struje elektromotorne sile i otpora u elektriĉnom kolu, nazvan prema njemu Omov zakon. Dao je znatan doprinos akustici, optici kristala i matematici. Jedinica za merenje elektriĉnog otpora u meĊunarodnom sistemu mera njemu u ĉast nazvana je - om.

Vremeplov: RoĊen Maler

Austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler roĊen je 7. jula 1860 godine. Bio je direktor Drţavne opere u Beĉu. Pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera stvarao je kompozicije izrazitog dramskog naboja i snaţnih emocija. Dela: deset simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orkestar "Pesma o zemlji", "Pesme mladića-putnika", "Deĉakov ĉudotvorni rog", "Pesme o mrtvoj deci".

Vremeplov: RoĊen Šagal

Ruski slikar jevrejskog porekla Mark Šagal, izuzetan kolorista i crtaĉ, jedan od najoriginalnijih slikara 20. veka roĊen je na današnji dan 7. jula 1887 godine. Veći deo ţivota proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. U grafiĉkim ciklusima ilustrovao je "Mrtve duše" Nikolaja Gogolja, "Hiljadu i jednu noć" i Bibliju. TakoĊe je oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio je vitraţe u katedrali u Mecu.

Ponedeljak,08. jul 2019.

ĐorĊević: Odluka o povećanju minimalca u septembru

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević najavio je da će odluka o minimalnoj ceni rada biti doneta kako je i planirano sredinom septembra. Predstavljajući rezultate rada svog resora u prvih šest meseci ove godine ministar je ocenio da će to biti moguće jer se na vreme krenulo u razgovore o minimalcu, ali je napomenuo da je potrebno pri tome voditi raĉuna i o interesima poslodavaca i o rasterećenju privrede.

Poĉeo upis u srednje škole

Upis u srednje škole za svršene uĉenike osnovnih škola poĉeo je danas, trajaće i sutra, a uĉenici koji su ostali nerasporeĊeni, danas popunjavaju liste ţelja za drugi upisni krug. U srednjim 14 struĉnim školama i gimnazijama mesta ima za 76.239 uĉenika, a prema podacima Ministarstva prosvete osnovnu školu je završilo 69.388 uĉenika. Na sajtu www.upis.mpn.gov.rs, već je objavljen raspored uĉenika i ko će dobiti Ċaĉku knjiţicu ţeljene škole, a ko će morati da se zadovolji upisom u neku od škola koja nije na vrhu njegove liste ţelja. Godinama u nazad najveće interesovanje Ċaka je za medicinske škole i gimnazije. Za uĉenike koji su ostali nerasporeĊeni, jer nisu imali dovoljan broj bodova za škole koje su naveli, predaja lista ţelja za drugi upisni krug obavlja se danas. https://www.youtube.com/watch?v=eSkd2dMg-oM

Omogućen eUpis i u srednjim školama

Od danas je i pojednostavljen upis Ċaka u 536 srednjih škola u Srbiji, jer je završena implementacija informacionog sistema koji to omogućava, a što su omogućili Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva drţavne uprave i lokalne samouprave i Kancelarije za IT i Upravu. Od 8. jula informacioni sistem eUpis obezbeĊuje pristup Registru matiĉnih knjiga po sluţbenoj duţnosti ali i informatizaciju poslova u svim srednjim školama u Srbiji, te će zahvaljujući njemu zaposleni u školama moći da rasporede decu u novoformirana odeljenja. Ministar drţavne uprave i lokalne samouprave Branko Ruţić objasnio je da je vaţan posao završen prepisivanjem matiĉnih knjiga u elektronski oblik, što podrazumeva da izvod iz matiĉne knjige moţe da posluţi samo za liĉne potrebe, ali ne i kao "papir više" za posao sa upravom. "Od sledeće godine ćemo uvezati sve baze podataka koje drţava do sada ima u elektronskom obliku, kojih je trenutno 13 i tako pokazati graĊanima da je uprava tu da olakša, a ne oteţa ţivot", rekao je ministar. Inaĉe, informacioni sistem eUpis oslobodio je roditelje i Ċake obaveze da prilikom upisa u prvi razred osnovne škole prilaţu izvod iz matiĉne knjige roĊenih i potvrdu o prebivalištu, odnosno studente na 31 fakultetu Univerziteta u Beogradu da prilaţu izvod iz matiĉne knjige roĊenih, a umesto njih su zaposleni u školama i fakultetima pristupali ovim podacima po sluţbenoj duţnosti, što pokazuje da je javna uprava u sluţbi graĊana. Direktor Kancelarije za IT i eUpravo Mihailo Jovanović je napomenuo da zahvaljujući tome što je eUpis povezan sa registrom matiĉnih knjiga i evidencijom o prebivalištu, roditelji po prvi put nisu morali da pribavljaju više od 120.000 razliĉitih dokumenata u papirnoj formi prilikom upisa dece u prvi razred osnovne škole, pri ĉemu su uštedeli isto toliko sati ĉekanja na nekom od šaltera javne uprave, Istovremeno oko 12000-13000 brucoša nije moralo da dostavlja isto toliko izvoda iz matiĉne knjige roĊenih. Kancelarija za IT i eUpravu je za zaposlene u svim osnovnim i srednjim školama, kao i fakultetima Univerziteta u Beogradu, obezbedila kvalifikovane elektronske sertifikate za pristup informacionom sistemu eUpis, odgovarajuće obuke i uputstva, kao i podršku u korišćenju sistema koju pruţa Kontakt centar za podršku rada javnoj upravi. https://www.youtube.com/watch?v=gcF8MfYwQcg

U srednjim školama 9.117 slobodnih mesta

U srednjim školama u Srbiji nakon prvog upisnog kruga ostalo je 9.117 slobodnih mesta i to 2.444 u trogodišnjim, 6.256 u ĉetvorogodišnjim i u specijalizovanim 417 mesta. Osnovnu školu završilo je 69.859 uĉenika, a prema podacima Ministarstva prosvete listu ţelja za upis u srednju školu popunilo je 65.229 uĉenika. "Ukupno je upisano 63.758 uĉenika, a ostao je nerasporeĊen 1.471 uĉenik. U trogodišnje škole upisano je 11.702 uĉenika, u ĉetvorogodišnje 48.991 uĉenika, a u specijalizovane 3.065 uĉenika ", kaţu u ministarstvu.

Po prvoj ţelji upisano je 64,62 odsto, po drugoj 15,03 odsto, a po trećoj zemlji sedam odsto uĉenika. Po jednoj od prve tri ţelje upisano je 86,65 odsto uĉenika. NerasporeĊeni uĉenici danas su popunjavali liste ţelja za drugi upisni krug. https://www.youtube.com/watch?v=G9qODEM6oJI

Usvojen Zakon o nauci i istraţivanjima

Narodna skupština Republike Srbije je na današnjem zasedanju usvojila Zakon o nauci i istraţivanjima. Donošenje ovog krovnog zakona, posle punih 14 godina od donošenja prethodnog zakona, je kljuĉni korak u reformi sistema organizacije i finansiranja nauke. Ovim zakonom se rešava institucionalno finansiranje istraţivaĉa, da ne zavise, kao do sada, od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne. I to je već dugo zahtev nauĉne zajednice. Pored toga, Zakon donosi niz vaţnih novina. Sprovedena je veoma otvorena javna rasprava, sa većim brojem zvaniĉnih, ali i nezvaniĉnih tribina. Uĉesnici u javnoj raspravi su bili predstavnici svih institucija koje su zainteresovane za predmetnu oblast. Predloge, primedbe i sugestije na Nacrt zakona o nauci i istraţivanjima dostavile su brojne zainteresovane organizacije i pojedinci, kako u okviru akademske zajednice, tako i van nje. Veliki broj tih primedbi prihvatila je Radna grupa koja je i uradila Nacrt zakona. IzmeĊu ostalog, sistemski i uniformno je definisano angaţovanje studenata doktorskih studija u svim akreditovanim nauĉnoistraţivaĉkim organizacijama, i to kako onih koji su trenutno u sistemu, tako i onih koji će tek biti ukljuĉeni u njega. Više od 1100 mladih istraţivaĉa koji su tokom prethodne godine ukljuĉeni na tekuće projekte Ministarstva će imati miran period finansiranja od 5 godina, pod uslovom da ispunjavaju svoje obaveze na doktorskim studijama. A svo to vreme će moći i da konkurišu na projekte Fonda za nauku. PredviĊeni su i individualni grantovi za doktorande, gde oni neće zavisiti od toga da li je njihov mentor dobio projekat. Tokom narednih meseci je predviĊena izrada podzakonskih akata. I taj posao će biti raĊen na transparentan naĉin, uz uĉešće predstavnika nauĉne zajednice. Podsećamo i da je u Narodnoj skupštini poĉetkom decembra 2018. usvojen Zakon o Fondu za nauku. To je nov zakon za novu instituciju, kakva postoji u skoro svim drţavama koje imaju razvijenu nauku. Osnovna namera je da se kompletna procedura i upravljanje kompetitivnim projektnim pozivima odvija preko Fonda za nauku. U meĊuvremenu je izabran vd direktor, Upravni odbor, kao i Nauĉni savet Fonda. Prvi poziv za izvrsne projekte mladih istraţivaĉa je raspisan 21. juna. I to po ugledu na prestiţne pozive Evropske komisije. Taj poziv je namenjen onim istraţivaĉima koji nisu bili u prilici da budu rukovodioci projekata u prethodnih skoro 10 godina. Do kraja godine se mogu oĉekivati bar još dva poziva. Tokom jeseni će biti pripremljeni i pozivi koji će biti namenjeni svim istraţivaĉima.

Usvojen Zakon o komunalnoj miliciji - nova ovlašćenja

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o komunalnoj miliciji koji omogućava da i opštine, a ne samo gradovi, mogu da planiraju njeno formiranje. Zakon uvodi dva nova ovlašćenja - zaustavljanje i pregledanje vozila kao i prikupljanje obaveštenja u cilju otkrivanja prekršaja i njihovih uĉinilaca. Pripadnicima komunalne milicije biće omogućen rad u civilu, ali iskljuĉivo po pismenom nalogu naĉelnika komunalne milicije. TakoĊe, zakonom se ureĊuje i postupanje prema maloletnicima, tako da jedan broj komunalnih milicionara mora da poloţi ispit za postupanje sa maloletnicima.

Vremeplov: Umro Konstantin Vinaver

Na današnji dan 07. jula 2000 godine u Beogradu je umro Konstantin Vinaver, pijanista, muzikolog, operski dramaturg i dugogodišnji direktor Opere i baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Vremeplov: Eksperimentalni prenos RTV BG

U Beogradu je na današnji dan 07. jula 1956 emitovan prvi eksperimentalni TV prenos, povodom proslave stogodišnjice roĊenja Nikole Tesle. Program iz privremenog studija u Institutu "Nikola Tesla" graĊani su pratili na ĉetrdesetak prijemnika smeštenih u izlozima prodavnica u raznim delovima grada.

Vremeplov: RoĊen Ljudevit Gaj

Na današnji dan 08. jula 1809. godine roĊen je hrvatski pisac i reformator jezika Ljudevit Gaj, voĊa Ilirskog panslovenskog pokreta.

Vremeplov: RoĊen Ernst Bloh

Nemaĉki filozof Ernst Bloh roĊen na današnji dan 08. jula 1885 . U njegovom opseţnom delu, koje se bavi problemima filozofije, istorije, religije, prava, etike, posebno mesto ima analiza fenomena utopijskog ("Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Tragovi", "NasleĊe ovog vremena", "Sloboda i poredak", "Princip nade").

Vremeplov: RoĊen Pjotr Leonidoviĉ Kapica

Na današnji dan 08. jula 1894 godine roĊen je ruski fiziĉar Pjotr Leonidoviĉ Kapica, od 1935. direktor Instituta za fiziku Sovjetske akademije nauka u Moskvi, a od 1955. glavni organizator programa veštaĉkih Zemljinih satelita ("Sputnjik"). Najpoznatiji njegovi radovi su iz podruĉja magnetizma i fizike niskih temparatura. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1978.

Utorak,09.jul 2019.

Šarĉević: Matura na nivou ranijih godina

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević izjavio je danas da je mala matura uraĊena na nivou ranijih godina i da je matematika uraĊena za nijansu bolje, kao i da su bolje prolazili oni uĉenici koji su više uĉili. Šarĉević je za televiziju Pink rekao da je veliko interesovanje za IT smerove u gimnazijama "šta god ko mislio", da su svi dualni profili upisani, a da su popularne i ugostiteljske i medicinske škole. On je dodao da u Srbiji, u gimnazijama, postoji 53 IT odeljenja. Upitan kako vidi to što oko 4.000 dece nije nastavilo školovanje posle osnovne škole, Šarĉević je rekao da je u sklopu uslova u Srbiji to "jako dobar rezultat". On je kazao i da će u martu biti odrţana probna verzija drţavne mature.

MeĊu najtraţenijim zanimanjima zlatar i vlasuljar

Ove godine najveće interesovanje malih maturanata bilo je za medicinske, elektrotehniĉke škole, gimnazije, ali i za neke zanate. MeĊu najtraţenijim zanimanjima bili su zlatar, scenski masker i vlasuljar, medicinska sestra, kuvar. Pomoćnik ministra prosvete Aleksandar Pajić kaţe za Tanjug da je najtraţeniji bio smer "scenski masker i vlasuljar" u Školi za negu lepote gde se prima 30 uĉenika, a 572 uĉenika su 17 izrazila ţelju da upišu taj smer. Zanimanje zlatar u Politehniĉkoj školi, gde se prima 30 uĉenika, bilo je jedna od prve tri ţele za 446 uĉenika. U Elektrotehniĉkoj školi "Stari grad" za smer - elektrotehniĉar raĉunara, na 30 mesta javio se 461 uĉenik. Za kuvara u Subotici na 15 mesta prijavilo se više od 150 uĉenika, dok se u Medicinskoj školi u Novom Pazaru na smeru - medicinska sestra na 30 mesta prijavilo se 362 uĉenika. "Ove godine su liste ţelja malo bolje sloţene, tako da je 87 odsto uĉenika upisalo srednju školu po jednoj od prve tri ţelje. Mislim da su uĉenici bili realni u ţeljama, ali da je Ministarstvo prosvete dobro uradilo plan upisa, jer smo ponudili ona zanimanja koja su atraktivna za pojedine sredine", rekao je Pajić. Veliko interesovanje bilo je i za specijalizovane IT smerove u gimnazijama, a Pajić kaţe da će sigurno biti formirano 51 odeljenje, a moţda ĉak i još jedno ili dva ukoliko za to bude mogućnosti. On je naglasio da će u narednoj školskoj godini na tom smeru biti oko 1.000 uĉenika. Prvi upisni krug danas se završava i ostalo je nerasporeĊen je 1.471 uĉenik, a ostalo je slobodno više od 9.000 mesta, tako da svršeni osnovci ne treba da brinu jer mesta ima dovoljno za sve u drugom upisnom krugu koji će biti 11. jula.

U tri srednje škole u Staroj Pazovi popunjeni skoro svi kapaciteti

U prvom upisnom krugu koji je poĉeo juĉe i traje još danas, u tri srednje škole Staroj Pazovi popunjeni su skoro svi kapaciteti, a ostalo je još 19 slobodnih mesta. Gimnazija "Branko Radiĉević" prima 120 uĉenika za ĉetiri odeljenja opšteg smera i ostalo je 7 mesta, od 150 mesta u Ekonomsko- trgovinskoj školi "Vuk Karadţić", za ĉetiri ĉetvorogodišnja i jedan trogodišnji obrazovni smer, ostalo je još jedno mesto na smeru finansijski administrator, dok Tehniĉka škola u Staroj Pazovi prima za sledeću školsku godinu ĉak 180 uĉenika u ĉetiri ĉetvorogodišnja i dva trogodišnja obrazovna profila gde ima i najviše slobodnih mesta i to 13 za mehaniĉara motornih vozila po dualnom sistemu, dva za mehaniĉara grejne i rashladne tehnike i 4 mesta za tehniĉara za grafiĉku pripremu. Uĉenici koji su ostali nerasporeĊeni u prvom krugu, danas su popunjavali listu ţelja a upis u drugom roku je i ĉetvrtak, 11. jula, kada se u sve tri staropazovaĉke srednje škole nadaju da će popuniti sve kapacitete. https://www.youtube.com/watch?v=-6V6pPz3Id4

Isplata stipendija za izuzetno nadarene studente

Isplata desete meseĉne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima, za školsku 2018/2019. godinu poĉinje u sredu, 10. jula 2019. godine. Meseĉni iznos stipendije za studente osnovnih i master studija je 24.000 dinara, dok je za studente doktorskih studija taj iznos 30.000 dinara.

"Radionica starih zanata“ - ĉuvanje tradicije i jezika

Lovra, naselje na jugu Ĉepelske ade, jedino je u MaĊarskoj u kojem Srbi ĉine većinu. ... Tu je osnovano i Srpsko pozorište, a ĉelnici sela sa oko 300 stanovnika, ĉine sve da saĉuvaju jezik i tradiciju. Jedna takva manifestacija je i "Radionica starih zanata“, koja svake godine okupi više desetina mališana iz cele zemlje. https://www.youtube.com/watch?v=fedFh7-ZJ04

Vremeplov: Umro Fedor Nikić

Na današnji dan 9. jula 1989. godine umro je srpski istoriograf Fedor Nikić. Univerzitetsku karijeru poĉeo je u Beogradu pod okriljem Slobodana Jovanovića, a nastavio u Subotici na Pravnom fakultetu. Bavio se ustavnim pravom, manjinskim pitanjima, crkvenom istorijom. Napisao je više dela, ukljuĉujući "Lokalna uprava Srbije u 19. i 20. veku". osnivaĉ je Muzeja fruškogorskih manastira, a velika sredstva zaveštao je vaţnim nacionalnim institucijama. 18

Dogodilo se na današnji dan.

Vremeplov: Umro Van Ajk

Na današnji dan 9. jula 1441. godine umro je i flamanski slikar Jan van Ajk, jedan od najvećih evropskih slikara 15. veka, zaĉetnik renesansnog realistiĉkog slikarstva u severnoj Evropi, tvorac flamanske slikarske škole. MeĊu prvima je poĉeo da slika uljanim bojama i spajao je gotiĉko nasleĊe i duh renesanse, uz vrhunsko majstorstvo u slikanju detalja. Proslavio se oslikavanjem oltara u katedrali u Ganu i izradio je niz izuzetnih portreta, iskazavši retko umeće.

Vremeplov: Iskrcao se Kortes

Na današnji dan 09. jula1519. godine Španski konkvistador Ernan Kortes iskrcao se na obalu Meksiĉkog zaliva, gde je osnovao grad Vera Kruz i poĉeo osvajanje Meksika koje je završio 1521. godine uništenjem carstva Asteka.

Vremeplov: Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srebrenici

Evropski parlament na današnji dan 9. jula 2015 je usvojio rezoluciju kojom najoštrije osuĊuje genocid u Srebrenici koji su poĉinile snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića i paravojnih jedinica.

Vremeplov: Vajsmiler preplivao 100 m za manje od 1 min

Na današnji dan 09. jula 1922 godine Ameriĉki plivaĉ, kasnije filmski glumac ("Tarzan") Dţoni Vajsmiler (Johnny Weissmuller) postao je prvi plivaĉ koji je za manje od jedne minute (58,6 sekundi) preplivao 100 metara.

Vremeplov: Umro Dţilet

Ameriĉki pronalazaĉ King Kemp Dţilet, izumitelj noţića za brijanje, kod nas poznatog kao "ţilet", prema francuskoj verziji njegovog prezimena umro je na današnji dan 09. jula 1932 godine.

Nema osnova za inspekcijski nadzor FPS Megatrend univerziteta?

Zahtev da Ministarstvo prosvete izvrši inspekcijski nadzor Fakulteta za poslovne studije Univerziteta Megatrend u Beogradu koji se juĉe pojavio u javnosti je neosnovan i za proveru nostrifikacije strane javne isprave potrebno je obratiti se Univerzitetu te nakon toga odgovarajućem fakultetu. Zahtev je neosovan, pre svega, jer je Zakon o univerzitetu („Sluţbeni Glasnik RS“ broj 21/2002) koji je bio na snazi do donošenja Zakona o visokom obrazovanju (″Sluţbeni glasnik RS″, broj 76/2005), a u vreme nostrifikacije navedene diplome, odredbama ĉl. 119. – 121. propisao postupak nostrifikacije i ekvivalencije diploma, odnosno javnih isprava stečenih u inostranstvu. Taj Zakon nije pravio razliku da li se nostrifikacija vrši radi zapošlјavanja ili nastavka školovanja, a utvrĊivanje ispunjenosti uslova za nostrifikaciju diplome vršio je organ koji je sprovodio postupak nostrifikacije. Navedeni zakon je upućivao da veće odgovarajućeg fakulteta sprovodi postupak nostrifikacije diplome, odnosno utvrĊuje ekvivalentnost strane školske javne isprave, te da se uslovi

19 i postupak nostrifikacije, odnosno utvrĊivanje ekvivalentnosti strane školske javne isprave bliţe ureĊuje statutom univerziteta i fakulteta. Zakon o visokom obrazovanju (″Sluţbeni glasnik RS″, broj 88/2017, 27/2018 – drugi zakon i 73/2018), koji je sada na snazi, propisuje da se delatnost visokog obrazovanja zasniva na principima, meĊu kojima su autonomija; uvaţavanje humanistiĉkih i demokratskih vrednosti i nacionalne i evropske tradicije i vrednosti kulturnog nasleĊa; poštovanje lјudskih prava i graĊanskih sloboda, uklјuĉujući zabranu svih vidova diskriminacije. U vezi sa navodima koji su se pojavili u javnosti, potrebno je obratiti se Univerzitetu te nakon toga odgovarajućem fakultetu za pitanja vezana za nostifikaciju strane javne isprave.

Onlajn platforma za zaštitu od napada na medije na internetu

MeĊunarodni pres institut (IPI) pokrenuo je novu onlajn platformu koja nudi široku ponudu resursa redakcijama u borbi protiv onlajn napada i uznemiravanja novinara, i takvog uticaja na slobodu štampe. Kako se navodi u saopštenju, iako uznemiravanje i zlostavljanje novinara na internetu raste širom sveta, malo je konkretnih mera i resursa na raspolaganju redakcijama kako bi odgovorili na opasnosti od ovog fenomena i njegovog uticaja na novinare i pravo javnosti na informisanje. Veb stranica sadrţi mere i najbolje prakse prikupljene kroz intervjue sa preko 110 urednika, novinara i medijskih struĉnjaka, kao i posetu vodećim redakcijama u Evropi, ukljuĉujući BBC, Gardijan, Rojters, nemaĉki javni servis ARD, španska El Pais i još 40 drugih. Onlajn platforma sadrţi mere u ĉetiri glavne oblasti koje se odnose na prethodno i naknadno upravljanje komentarima i postovima na društvenim mreţama, strukturu redakcija i mehanizme osmišljene za promociju kulture bezbednosti u vezi sa zloupotrebama na internetu, a sadrţi i protokole za procenu i reagovanje na napade, kao i protokole o ulozi i odgovornosti aktera redakcija ukljuĉenih u ove oblasti. "U pruţanju ovih alata cilj nam je da se suprotstavimo ne samo negativnom liĉnom i profesionalnom uticaju onlajn zlostavljanja novinara, već i da pomognemo u spreĉavanju autocenzure koja proistiĉe iz onlajn napada koji ugroţavaju pristup javnosti informacijama", kaţe izvršna direktorka IPI Barbara Trionfi. Prema njenim reĉima, da bi se dostigli ovi ciljevi vaţno je da se novinari koji su meta onlajn napada ne ostavljaju sami da se time bave, te da ovaj fenomen mora biti prihvaćen kao strukturalni problem. Uznemiravanje i napadi na internetu se javljaju u više oblika - od pretnji nasiljem, preko prljavih kampanja do onlajn torture što sve ima za cilj ućutkivanje novinara koji pokrivaju odreĊene politiĉke i društveno sporne teme ili koji izraţavaju liĉna mišljenja. Platforma sadrţi i niz resursa koje se odnose posebno na novinarke, što je odraz ĉinjenice da se ţene koje se bave tom profesijom suoĉavaju sa razliĉitim vrstama napada od strane svojih muških kolega. Mehanizmi za novinarke kreiraju se u saradnji sa Kancelarijom predstavnika za slobodu medija OEBS.

Sreda,10.jul 2019.

Ruţić: Uvodimo platne razrede tokom 2020.

Ministar za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ruţić izjavio je danas da će novi platni razredi biti uvedeni tokom iduće godine i najavio da će uslediti novi ciklus razgovora sa sindikatima. Oĉekujemo da novi platni razredi ili platne grupe budu uvedeni tokom iduće godine, a ovu godinu ćemo iskoristiti za novi ciklus razgovora sa sindikatima koji su pozvani da u dijalogu sa vladom i resornim ministrima doĊu do finog nijansiranja koje je potrebno kako bi se primenio novi sistem palatnih razreda", rekao je Ruţić. Istakao je da vlada odgovorno pristupa tom pitanju. "Bili smo blizu da već od 1. januara ove godine primenimo novi sistem u kome će se pravi nacin vrednovati rad sluţbenika u javnim sluţbama", naveo je ministar. Ruţić dodaje da je ostalo još da se urade dodatne finansijske analize kako će to uticati na budţet.

Dan nauke obeleţen konferencijom o klimatskim promenama

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević ukazao je danas u Beogradu na konferenciji Nauka u parlamentu (Science meets Parliaments) na znaĉaj ulaganja u nauku i obrazovanje, kao i na potrebu da teme kao što su ekologija i klimatske promene budu prisutne u procesu obrazovanja i vaspitanja. Na skupu koji se odrţava povodom nacionalnog Dana nauke ministar prosvete ocenio je da je Zakon o nauci i istraţivanjima, koji je nedavno usvojen, dugo i temelјno raĊen i da su rešenja koja su u njemu sadrţana dobra za budućnost svih vidova nauke.On je dodao i da je u nauku u Srbiji uloţeno 36 odsto više nego prethodnih godina. Moramo da se posvetimo i novim agendama koje nauka od nas oĉekuje. Tako da je veoma znaĉajna i tema pametne specijalizacije. Radimo na podizanju kapaciteta u nauci, kao i na formiranju novih instituta…, rekao je ministar na skupu koji je posvećen uticaju klimatskih promena na društvo i adaptaciju društva na njih. Osvrćući se na temu skupa Šarĉević je ukazao da je vaţno da se toj temi posveti posebna paţnja.On je rekao da je u školske programe po prvi put uvrštena ekologija i da u gimnazijama postoji izborni program Obrazovanje za odrţivi razvoj, kao i da će se raditi na tome da klimatske promene dobiju još zapaţenije mesto u svim nivoima obrazovanja. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković ocenila je da je cilј današnje debate koja je posvećena uticaju klimatskih promena na društvo i adaptaciju društva na njih, kvalitetu vode i vazduha i obnovlјivim izvorima energije, da se skrene paţnja na znaĉaj nauke prilikom donošenja politiĉkih odluka i zakona. Posebno je vaţno da se nauĉna javnost uklјuĉi u rešavanje aktuelnih pitanja. Svedoci smo posledica klimatskih promena i verujem da je došlo vreme da Srbija dobije Zakon o klimatskim promenama. Pored odrţavanja javne rasprave ţelimo zajedno sa predstavnicima nauke da organizujemo javno slušanje pre nego što taj zakon doĊe do poslanika, rekla je Gojković tokom uvodnog izlaganja u Skupštini. Navela je da je Srbija prva zemlјa koja nije ĉlanica EU u kojoj se organizuje taj dogaĊaj i dodala da su Skupština i Vlada posvećeni sprovoĊenju neophodnih reformi koje će obezbediti preduslov za razvoj i bolјi poloţaj nauĉnika. Ministarka bez portfelјa zaduţena za demografiju o populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kazala je da je konferencija jedinstvena prilika da se ĉuju nove ideje i pogledi, pokrene dijalog o nauci i ustanovi njeno mesto u donošenju odluka. Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kazao je da su klimatske promene deo svakodnevnog ţivota, da predstavlјaju globalni problem, ali da u rešenju tog problema mora da se deluje i lokalno i da graĊani treba da postanu svesni pojedinaĉne odgovornosti. Ministarka nauke Crne Gore Sanja Damjanović ocenila je da koncept „Nauka u parlamentu“ treba da se proširi i na ostale zemlјe i prouĉila da drţave u regionu moraju da „deluju zajedno“ kako bi osnaţile nauku i inovacije. Uĉesnicima konferencije obratila se i zamenica direktora Objedinjenog istraţivaĉkog centra (JRC),Ĉarlina Viĉeva koja je naglasila da je od posebnog znaĉaja to što je organizacija ovog dogaĊaja po prvi put dodelјena zemlјi koja nije ĉlanica Evropske unije Na skupu su, izmeĊu ostalih, govorili i drţavni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rof. dr Viktor Nedović, rektorka Univerzita u Beogradu prof. dr Ivanka Popović i v.d. direktora Centra za promociju nauke doc dr Marko Krstić. Drţavni sekretar Viktor Nedović ukazao je na znaĉaj nauĉnih podataka i evidencije pri kreiranju i donošenju politiĉkih odluka na znaĉaj saradnje koja je uspostavlјena izmeĊu Srbije i Objedinjenog istraţivaĉkog centra Evropske komisije, kao i na ĉinjenicu da se ta saradnja pozitivno odraţava na izradu Strategije pametne specijalizacije. Veliku paţnju privukle su tri panel-diskusije: Obnovlјivi izvori energije, Klimatske promene i voda i Kvalitet vazduha i gasovi staklene bašte. O obnovlјivim izvorima energije govorio je prof. dr Nebojša Nakićenović iz Instituta za primenjenu analizu sistema. Tokom sesije je naglašeno da regija jugoistoĉnog Balkana poseduje veliki neiskorišćen potencijal po pitanju odrţivih izvora 21 energije. Predstavlјeni su i konkretni primeri iz prakse, odnosno rad prve privatne solarne elektrane u Srbiji. O posledicama klimatskih promena u Srbiji govorio prof. dr Vladimir ĐurĊević sa Fiziĉkog fakulteta. Na završetku konferencije zaklјuĉke su izneli prof. dr Viktor Nedović, prof. dr Miroslav Vesković i doc. dr Marko Krstić. Objedinjeni istraţivaĉki centar (Joint Research Center, JRC) Evropske komisije poverio je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Centru za promociju nauke organizaciju dogaĊaja „Nauka u Parlamentu“. Ovaj dogaĊaj dosad je odrţavan samo u zemlјama ĉlanicama Evropske unije, a ovo je prvi put da se organizacija prepušta zemlјi koja nije ĉlanica EU.

Priznanja Tesla global foruma Bećkoviću, Buisonu i studentima FTN-a

U Matici Srpskoj uruĉena priznanja Tesla global foruma: uredniku pariskog "Figaroa“ Ţan Krištof Buisonu, knjiţevniku Matiji Bećkoviću i studentskoj ekipi FTN-a iz Novog Sada, prvacima Evrope u robotici. Na roĊendan Nikole Tesle u Matici Srpskoj sedmu godinu zaredom Tesla global forum dodeljuje priznanja liĉnostima koja su svojim javnim radom doprinele afirmaciji ukupnog stvaralaštva Nikole Tesle i koji su rukovodeći se njegovim humanistiĉkim naĉelima pokazali nepokolebljiv, originalan i hrabar pristup u svom profesionalnom radu. Primajući Belu golubicu, najveće priznanje Tesla global foruma od Igumana manastira Šišatovca oca Andreja, drugi ĉovek pariskog "Figaroa“ Ţan Krištof Buison rekao je da je pre petnaest godina u Parizu osnovao udruţenje prijatelja Nikole Tesle sa ţeljom da se u Francuskoj literaturi Tesla ubuduće ne vodi kao Hrvat samo zato što je roĊen u Smiljanu, već da javnost bude upoznata sa ĉinjenicom da je Nikola Tesla Srbin. "Poĉetkom rata u Jugoslaviji i tokom bombardovanja NATO pakta mediji u Francuskoj su najgore pisali o Srbima, sada je to promenjeno i javnost poĉinje da shvata da su Srbi na Kosovu i Metohiji ţrtve“, naglasio je Buison, istiĉući da su Francuska i Srbija ponovo braća po oruţju iz Prvog Svetskog rata i prijatelji. Primajući Belu golubicu, pesnik Matija Bećković rekao je da nije sluĉajno što se takvo priznanje dodeljuje u Novom Sadu, rodnom mestu Jovana Jovanovića – Zmaja, koji je za Teslu bio najveći od svih pesnika. "Kada je na Nijagari napravio Hidrocentralu neonskim cevima je ispisao ime Zmaj!“ Bećković je istakao da je Tesla prevodio Zmajeve pesme i da je u predgovoru citirao Getea po kome je Srpska narodna poezija ravna Starogrĉkom epskom stvaralaštvu. Prijateljstvo Tesle i Zmaja, prema Bećkoviću zasluţuje zajedniĉki spomenik za ova dva naša velikana u Novom Sadu. Priznanje Tesla global fopruma primila je i ekipa "PMG Robotiks“ sa FTN-a iz Novog Sada koja je nedavno osvojila prvenstvo Evrope u robotici. Priznanje je uruĉeno ĉlanu tima Ţelimiru Trišiću, koji je obećao da će studenti na tragu genijalnog Tesle biti inspirisani da nastave sa vrednim radom i rezultatima kojima se diĉi Srbija. U ime domaćina, predsednik Matice Srpske dr Dragan Stanić, istiĉući veze Nikole Tesle sa našom najstarijom ustanovom, istakao je da ke Tesla neiscrpna inspiracija za sve koji ţele da misle nesputano i da je Tesla ĉoveĉanstvu pokazao da su granice ljudskog uma nesagledive. Na sveĉanosti u Matici Srpskoj govorio je i direktor predstavništva Republike Srpske u Beogradu, MlaĊen Cicović kao raniji dobitnik Bele golubice. On je istakao znaĉaj priznanja Tesla global foruma, koja se u „poplavi“ raznih nagrada, izdvajaju po imenima dobitnika i samim tim podstiĉu mlade ljude na stvaralaštvo. Na ovogodišnjem, sedmom Tesla global forumu uĉestvovalo je više od stotinu nauĉnika, umetnika i javnih liĉnosti, ĉija je interaktivna predavanja pratilo stotinak studenata iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije, meĊu kojima i studenti sa Kosova i Metohije i najprestiţnijih svetskih univerziteta.

Prethodnih dana Bele golubice, u manastiru Šišatovac uruĉene su: knjiţevniku Vladimiru Kecmanoviću, direktoru Srpske kuće u Podgorici i novinaru Gojku Raiĉeviću i predsedniku Saveza novinara Rusije Vladimiru Solovjevu. Tesla global forum završava se Tesla relijem elektriĉnih automobila od 12. do 14. jula u Novom Sadu. https://www.youtube.com/watch?v=-_Q3olEnGRc

"Tesla dani" povodom roĊendana velikog nauĉnika

Zanimljivim susretima, eksperimentima, predavanjima, obilascima, izloţbama, kao i raznim drugim dešavanjima inspirisanim Nikolom Teslom i njegovim ţivotom, vremenom elektrifikacije i industrijalizacije, je u okviru kulturno-turistiĉke rute "Putevima Tesle" proslavljen 10. jul, roĊendan velikog inovatora i nauĉnika. "Tesla dane" organizovao je Klaster puteva kulture, koji umreţava preko 40 institucija kulture, turistiĉkih organizacija i agencija, privrednika i ĉak pet fakulteta u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i SAD. Svake godine specijalna dešavanja Tesli u ĉast pripremaju ĉlanice i saradnici Klastera. Ovogodišnja manifestacija "Tesla dani", šesta po redu, proteći će u znaku daljeg umreţavanja i meĊunarodne saradnje, kako bi ruta "Putevima Tesle" ušla već tokom leta u proces sertifikacije i postala zvaniĉna ruta Saveta Evrope, istiĉu predstavnici Klastera puteva kulture. "Institut za kulturne rute Saveta Evrope je uvrstio rutu Putevima Tesle meĊu nekoliko puteva kulture koji bi mogli da budu znaĉajni za Dunavski region, i na njihov poziv smo predstavili projekat prošle godine na sastanku u Bukureštu. Sada imamo jake partnere u svim zemljama u kojima je Nikola Tesla ostavio traga i oĉekujemo da Putevi Tesle uskoro postanu prva sertifikovana ruta Saveta Evrope posvećena jednom inovatoru i nauĉniku", objašnjava Manuela Graf, predsednica UO Klastera puteva kulture. MeĊunarodna ruta "Putevima Tesle" u Srbiji obuhvata sam Muzej Nikole Tesle, Beograd iz ugla Nikole Tesle - sve ono što je Tesla video i obišao kada je 1892. godine posetio Beograd, Negotin kao rodni grad ĐorĊa Stanojevića i deset malih starih hidroelektrana Elektroprivrede Srbije, koje su pravi mali ţivi muzeji, a nastale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i saradnji Tesle i Stanojevića. Na "Putevima Tesle" je još i Muzej Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici, Teslinog omiljenog pesnika, zatim manastir Šišatovac odakle potiĉe Teslina ljubav prema golubovima, kao i Zaviĉajni kompleks Mihajla Idvorskog Pupina, Teslinog savremenika, prijatelja i donekle rivala. Hrvatski deo rute obuhvata Smiljan, rodno mesto Nikole Tesle, Karlovac - grad u kome je završio gimnaziju, Zagreb i Tehniĉki muzej „ Nikola Tesla“ , kao i stare hidroelektrane Ozalj i Krka. Nikola Tesla je 1878/1879. ţiveo i prvi put u ţivotu radio baš u Mariboru, zato je i ovaj grad znaĉajan za razvoj evropskih "Puteva Tesle". Ruta obuhvata i Graz i Prag, s obzirom da je Tesla u ovim gradovima studirao, zatim Budimpeštu, Strazbur i Pariz jer je tu radio i ostavio traga, i naravno SAD gde je proveo veći deo svog ţivota.

Odrţana tribina „Moţe li nauka da promeni Srbiju?“

Institut za fiziku u Beogradu obeleţio je ovogodišnji Dan nauke tribinom u Studentskom kulturnom centru u Beogradu „Moţe li nauka da promeni Srbiju“, a odziv publike pokazao da su lјubitelјi nauke u prestonici verni nauĉnopopularnim tribinama i u letnjim mesecima. Tribina ovog Instituta u okviru inicijative „Nauka kroz priĉe“ koja je odrţana na Dan nauke razlikovala se od inaĉe izuzetno posećenih nauĉnopopularnih tribina koje se organizuju tokom godine. Gosti tribine su drţali zanimlјive prezentacije kako bi predstavili sadašnjost i budućnost domaće nauke, odgovarajući na pitanje iz naziva tribine: „Moţe li nauka da promeni Srbiju“.

Realno je oĉekivati da u narednom periodu imamo veća izdvajanja za nauku, rekao je tokom izlaganja prof. dr Vladimir Popović, drţavni sekretar zaduţen za nauku u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prema njegovim reĉima, jedan od naĉina za to je i osnivanje Fonda za nauku. On je podsetio da je nedavno usvojen novi Zakona o nauci i istraţivanju, kao i na ulaganja u inovacije. Nema uspeha, ako ne nagradimo najbolјe, a one manje uspešne transformišemo i usmerimo na pravu stranu, dodao je Popović. Uz administrativni okvir i promene u sektoru nauke, na tribini se govorilo i o novim obrazovnim paradigmama. U renesansnoj Italiji Verokijeva radionica je bila fabrika genija”, rekao je Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, instituta od nacionalnog znaĉaja za Republiku Srbiju, gde će se uskoro graditi novi edukaciono-inovacioni centar nazvan upravo po renesansnom uĉitelјu Verokiju. Primer ove radionice pokazuje da u svakom gradu od 50.000 stanovnika ima mesta za 10 genija ako se kreativnost širi. To je cilј izgradnje Verokio centra na Institutu za fiziku”, dodao je on. Na tribini je govorila i v.d. direktorka Nauĉno-tehnološkog parka Beograd Gordana Danilović Grković. Odlukom Vlade Srbije 10. jul je od 2010. godine posvećen nauci u spomen na dan roĊenja Nikole Tesle.

U NTP Beograd otkriven relјef “Znanje je moć“

U Nauĉno-tehnološkom parku Beograd u sredu 10. jula sveĉano je otkriven relјef “Znanje je moć“ na kome su likovi najvećih srpskih nauĉnika – Mileve Marić, Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića. Relјef je poklon Tesla nauĉne fondacije, neprofitne organizacije sa sedištem u Filadelfiji (SAD) a na Dan nauke i povodom roĊendana velikog srpskog nauĉnika i pronalazaĉa Nikole Tesle simboliĉno ga je otkrila grupa mladih inovatora i studenata. Na ovaj naĉin odata je poĉast velikanima srpske nauke, uz ohrabrenje i podršku mladim lјudima u Srbiji da inoviraju, prate i realizuju svoje snove. Osnivaĉ i predsednik Tesla nauĉne fondacije Nikola Lonĉar rekao je u uţivo obraćanju iz SAD, da je ideja da urade relјef “ZNANјE JE MOĆ” stara više godina, a da je NTP Beograd jedna od tri ustanove u Srbiji koja je dobila ovu statuu. Relјef je uraĊen u bronzi i rad je akademskog vajara Bojana Mikulića. Sveĉanosti je prisustvovao i drţavni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, prof. dr Vladimir Popović, koji je istakao da je vaţno negovati tradiciju i da Srbija ima razloga da se ponosi svojom naukom. Nauka je jedan od najbolјih delova našeg društva, rekao je Popović i podsetio da je ove sedmice u Skupštini Srbije usvojen Zakon o nauci i istraţivanjima, kao i da je ove godine osnovan Fond za nauku. On je naglasio da je Nauĉno-tehnološki park Beograd ponos grada, Ministarstva i Vlade, da nema mnogo ovakvih institucija u Jugoistoĉnoj Evropi i da će se Vlada Srbije postarati da se nastavi razvoj NTP-a kroz izgradnju druge faze jer je to na dobrobit svih u Srbiji. V.d. direktora Nauĉno-tehnološkog parka Beograd, Gordana Danilović-Grković, zahvalila je Tesla nauĉnoj fondaciji na ovom poklonu i podsetila da se NTP Beograd za ĉetiri godine razvio u novo tehnološko jezgro grada koje ima klјuĉan uticaj na razvoj inovacionog ekosistema u Srbiji. Rezultati NTP Beograd, u kome se sada razvija više od 70 startap i tehnološko razvojnih kompanija koje angaţuju više od 700 inţenjera, pokazuju da moţemo stvoriti uslove kako bi mladi, obrazovani lјudi ovde mogli da relizuju svoje ideje, ostvare svoju egzistenciju i snove, navela je ona. DogaĊaj u Nauĉno-tehnološkom parku Beograd okupio je predstavnike nauĉne zajednice, startap kompanija i inovatore, kao i oko 60 akademaca, polaznika studenstkog kampa ParkUP! koji su tog dana u tehnološkom parku na Zvezdari zapoĉeli intenzivni petodnevni program obuke za uspešni razvoj startapa. 24

Ministarstvo spremno i više radi na unapreĊivanju prava dece

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja razgovarali su danas u Beogradu sa delegacijom meĊunarodne organizacije Sejv d ĉildren (Save the Children) za severozapadni Balkan, Sejv d ĉildren Kralјevine Norveške i Italijeo i Centra za interaktivnu pedagogiju. Cilј ove posete bio je upoznavanje donatorskih organizacija iz Kralјevine Norveške i Republike Italije sa sistemom obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, sa posebnim akcentom na zaštitu prava deteta koja pripadaju osetlјivim grupama: migrantima, deca sa smetnjama u razvoju i uĉenicima koji pripadaju romskoj nacionalnoj manjini. Predstavnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Sneţana Vuković govorila je o postojećim programima i projektima koje to ministarstvo realizuje sa kancelarijom Sejv d ĉildren za severozapadni Balkan i partnerskim institucijama. Ona je predstavila i rezultate projekta „ Dostupno obrazovanje devojĉica i deĉaka Roma“ i govorila o preporukama Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija koje su upućene Republici Srbiji, kao i spremnosti ministarstva da radi na njihovoj realizaciji i unapreĊenju, uz adekvatnu podršku meĊunarodnih partnera. Predstavnice humanitarne organizacije iz Kralјevine Norveške i Italije izrazile su spremnost da još aktivnije rade na unapreĊenju saradnje sa Republikom Srbijom i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u oblasti zaštite prava deteta.

Šarĉević sa ambasadorima Alţira, Maroka i Tunisa

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević razgovarao je danas u Beogradu sa ambasadorima Alţira, Maroka i Tunisa o mogućnostima proširenja obrazovne i nauĉne saradnje tih zemalјa i Srbije. Šarĉević je sagovornicima ukazao na kvalitet visokoškolskih ustanova u Srbiji o ĉemu svedoĉi i rangiranje na prestiţnoj Šangajskoj listi. On je naveo da je jedan od cilјeva Ministarstva veća internacionalizacija obrazovanja i dodao da će se fond za stipendije za inostrane studente vremenom uvećati, kao i broj programa koji se nude. Srbija je pridruţeni ĉlan MeĊunarodne organizacije Frankofonije i namera nam je da uvedemo i programe na francuskom jeziku, naveo je ministar. Ambasadori Tunisa, Alţira i Maroka Sejf Ala Reţeb, Abdelhamid Šebšub i Mohamed Amin Belhaţ istakli su da je kvalitet obrazovanja i nauke u Srbiji dobro poznat u svetu. Oni su izrazili zainteresovanost za programe stipendiranja inostranih studenata „Svet u Srbiji“ i „Studiraj u Srbiji“. Ambasador Maroka naveo je da bi uvoĊenje programa na francuskom jeziku za strane studente ojaĉalo saradnju Srbije i Maroka i drugih frankofonih zemalјa.

Nastavnici u programu SE - kompetencije za demokratsku kulturu

Savet Evrope (Council of Europe) je objavio poziv za prijavu uĉešća nastavnika za pilotiranje kompetencija za demokratsku kulturu. Poziv je otvoren do 31. jula 2019. godine. Pravo da se prijave imaju nastavnici svih predmeta i nivoa u okviru formalnog sistema obrazovanja, koji su u mogućnosti da izdvoje minimum jedan ĉas nedelјno od poĉetka školske godine do kraja oktobra 2019. godine. Na linku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja http://www.mpn.gov.rs/konkursi-i-javni-pozivi/o-konkursi/ nalaze se formulari koje je potrebno (online) popuniti na engleskom jeziku najkasnije do kraja jula 2019. godine.

Prijem studenata sa invaliditetom u rektoratu univerziteta

U rektoratu univerziteta u Novom Sadu, ove godine je po drugi put organizovan prijem studenata sa invaliditetom, koji će imati priliku da borave u banji Kanjiţa, radi rehabilitacije i leĉenja za sve vrste invaliditeta. Apsolvent Filozofskog fakulteta, Mališa Miljanić je i ove godine na programu "Rehabilitacija i leĉenje studenata sa invaliditetom". Miljanić istiĉe da mu se po sadrţaju ĉini da će na programu rehabilitacije biti još bolje nego prethodne godine, kao i da mu ovakav vid podrške veoma znaĉi. "Svakako, to je prvo vid podrške za sve nas koji tamo boravimo a onda i za nas studente same kao individue, kao neki podstrek da nastavimo bolje da radimo i što je moguće uspešniji u samom studiranju", kaţe Miljanić. Od ukupnog broja studenata novosadskog Univerziteta, samo tri odsto zauzimaju studenti sa invaliditetom. Kako istiĉu na Univerzitetu, bez obzira na sve, oni postiţu velika dela u raznim oblastima i u tome ih treba podrţati u svakom smislu. "Osobe sa invaliditetom nisu drugaĉije od nas jer zapravo njihove ljudske i profesionalne karakteristike i kvaliteti su jednako dobri kao i naši a ponekad vrlo ĉesto i veći", navodi dr Sanja Podunavac Kuzmanović, prorektorka Univerziteta u Novom Sadu. Pored rehabilitacije i leĉenja, za studente će biti organizovane edukacije, diskusije, radionice, kao i prateći kulturno-umetniĉki program. Boravak je organizovan zahvaljujući projektu Novosadskog udruţenja studenata sa invaliditetom i Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i nauĉnoistraţivaĉku delatnost. "Ono što će se desiti u budućnosti zavisi pre svega od naše sinergije, od ukupne podrške, jednom zdravom društvu koje funkcioniše u komplementarnosti i razliĉitosti i verujem da je ovaj korak i te kako vaţan, pre svega da ohrabri one buduće studente koji će biti najlepši deo našeg novosadskog Univerziteta", kaţe prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje. Kako istiĉu sa Novosadskog Univerziteta, njihova uloga je da omoguće svakom studentu da ostvari svoj potencijal i da su studentima sa invaliditetom na raspolaganju servisi podrške, asertivne tehnologije i prilagoĊeno radno okruţenje, te izraţavaju nadu da će sledeće godine odziv studenta sa invaliditetom biti veći. https://www.youtube.com/watch?v=f8SVFN37zLc

Đaĉki dinar u školama u Srbiji

Đaĉki dinar u školama u Srbiji, nije obavezna stavka, ali bez njega teško da bi se mogli obezbediti svi uslovi potrebni za uĉeniĉke aktivnosti i uslove rada. Za neke roditelje zanemarljiv iznos, za neke velik izdatak, posebno jer se plaća odjednom, na poĉetku školske godine. Osiguranje, odlasci na takmiĉenja, dodatni materijal za rad. I to su segmenti procesa školovanja, koji imaju cenu. Ta nadoknada stiţe iz roditeljskog fonda - takozvanog Ċaĉkog dinara. Niska ili visoka cena, ponekad je suvišno pitanje, jer se o dubini roditeljskog dţepa ne raspravlja. "Generalno nije bilo neke velike priĉe. Što se tiĉe trošenja u školama, nisam do kraja upućena kako odlazi. Reĉeno nam je da na prvom savetu roditelja donesu neki predlozi gde bi se mogao trošiti, na poslednjem savetu trebalo bi da se izloţi kako se taĉno utrošilo. Nismo dobijali izveštaje sa tog saveta, moţda ne bi bilo loše da to stoji na sajtu škole", kaţe Dragana Ćorić, Udruţenje Roditelj. Đaĉki dinar košta izmeĊu 2.500 i 4.000 dinara u srednjim školama i roditelji nisu u obavezi da ga plate, a prema reĉima direktora gimnazije "Laza Kostić", u toj školi nema zamerki na tu cenu i skoro svi roditelji daju donaciju. "Ako neko nema, ako neko ne moţe pa ĉak i ako neko ne ţeli nema niko nikakvo pravo niti da ga ucenjuje niti da ga na bilo koji naĉin, ni sugestivno ubeĊuje da to ĉini. To jeste Ċaĉki dinar ali to je zapravo donacija u kojoj roditelji, svako pojedinaĉno potpisuje ugovor, ali to je zapravo apel na svest i savest roditeljsku. Savetu roditelja se svakako podnose izveštaji. Doduše oni ne glasaju o tome, jer je to konsultativno telo. Oni uzimaju na znanje ili primaju k znanju. Znaĉi jednostavno stiĉu uvid u to, ali naravno da mogu postaviti pitanja gde fali, zašto nije ovo i sliĉno, ali uvek za bojazni postoji direktor, postoji prosvetna inspekcija kojoj se mogu obratiti da vide da li je to stanje takvo kakvo jeste", navodi Vukašin Laović, direktor gimnazije "Laza Kostić". Đaĉki dinar jeftiniji je u srednjim struĉnim školama, jer zbog mogućnosti povreda u toku prakse, lokalna samouprava izdvaja odreĊeni novac, dok to nije sluĉaj za gimnazije. Iako Ċaĉki 26 dinar odlazi na bolje uslove, u septembru je dodatan finansijski udar na roditeljski dţep, ali budţet škole nije nešto što ona moţe da bira, već joj je odreĊen, a donacije su naĉin snalaţenja. https://www.youtube.com/watch?v=3e9rZHEhv5Q

Vremeplov: RoĊen Tesla

Na današnji dan 10. jula 1856. godine roĊen je srpski nauĉnik i pronalazaĉ Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo ĉemu postavljen je pravac nauĉno- tehniĉkog razvoja u 20. veku. RoĊen je kao sin sveštenika Srpske crkve. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije završio. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena instistirao je na korišćenju naizmeniĉne struje namesto jednosmerne. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugaĉiji izgled. Pionir je i radio tehnike, beţiĉne telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon što je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo je u Budimpešti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde ostaje do kraja ţivota. Povodom stogodišnjice njegovog roĊenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jaĉine magnetnog polja.

Vremeplov: RoĊen Karl Orf

Na današnji dan 10. jula 1895 godine roĊen je nemaĉki kompozitor Karl Orf, autor scenske kantate "Karmina Burana". Napisao je "Muzika za decu" namenjenu muziĉkom obrazovanju dece, a kao predloţak za scenska dela ("Catulli Carmina", "Antigona", "Trionfo di Afrodite") uglavnom je koristio antiĉke i srednjovekovne izvore.

Vremeplov: RoĊen Prust

Na današnji dan 10. jula 1871. godine roĊen je francuski pisac Marsel Prust, autor dela beskrajno sloţene i tanane konstrukcije. Izvršio je ogroman uticaj na evropski roman 20. veka. Dela: ciklus romana "U traganju za izgubljenim vremenom" ("U Svanovom kraju", "U senci devojaka u cvetu", "Oko Germatovih", "Sodoma i Gomora", "Zatoĉenica", "Nestala Albertina", "NaĊeno vreme"), roman "Ţan Santej", polemiĉki spis "Protiv Sent Beva

Četvrtak,11. jul 2019.

Šarĉević: Naši nauĉnici i profesori imaju znaĉajne rezultate širom sveta

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević razgovarao je danas sa profesorom Fakulteta za bezbednost u Beogradu Darkom Trifunovićem koga je prestiţni kineski Univerzitet FUDAN imenovao u nauĉno zvanje u rangu vanrednog profesora. MeĊu navedenim razlozima za imenovanje prof. dr Darka Trifunovića za višeg nauĉnog saradnika Univerziteta FUDAN su predavanja, radovi, ali i nekoliko registrovanih patenata iz polјa bezbednosti. Pre Trifunovića niko od profesora i nauĉnika sa prostora jugoistoka Evrope nije prijavio inovacije, odnosno patenate iz polјa nauka bezbednosti. Ministar Šarĉević ocenio je da nauĉnici iz Srbije i profesori imaju znaĉajne rezultate širom sveta, ali da je potrebno dodatno podstaći nauĉnike iz oblasti društveno humanistiĉkih nauka. Osim toga, Trifunović je i na Šangajskoj akademiji društvenih nauka izabran za koordinatora za jugoistok Evrope za Inicijativu Kina + 17. Ovo ne posmatram samo kao moj 27 uspeh…Ţelim da podstaknem i druge kolege sa društveno humanistiĉkih nauka, posebno mlaĊe da pišu radove u ĉasopisima SCI (SCI) i SSCI (SSCI) liste, ostvaruju meĊunarodnu saradnju i rade na multidisciplinarnosti, kazao je Trifunović.

Svetski dan stanovništva

Danas se obeleţava Svetski dan stanovništva, a na svetu danas ţivi 7,62 milijarde ljudi. Prema podacima Republiĉkog zavoda za statistiku Srbija ima 6,98 miliona stanovnika. Demografi navode da, koliko god dece da se rodi, mi treba prevashodno da spreĉimo migracije mladih i da treba raditi na ulaganju u ljudski kapital stanovništva. Prema popisu iz 2011. godine Srbija ima nešto više od 7 miliona i 100 hiljada stanovnika. Proseĉna starost stanovništva u Srbiji je oko 42 godine, a kada govorimo o ţivotnom veku kod ţena je on oko 75 godina, dok je kod muškaraca izmeĊu 70 i 71 godinu. Srbija demografski stari sve brţe, a trenutno se nalazimo na trećem mestu u Evropi po starosti stanovništva, gde udeo starih od 65 godina, već sada prelazi 20 procenata, dok sve manje imamo mladih, jer sve ĉešće odlaze iz zemlje. Struĉnjaci istiĉu da nije potrebno brinuti samo o povećanju broja stanovnika, već da radimo i na poboljšanju obrazovnog, zdravstvenog i socijalnog sistema, jer u takvom jednom okruţenju, mladi neće ţeleti da odlaze iz zemlje. "Mladi idu za poslom i nekim većim mogućnostima i trenutno u gradovima imate veće šanse za zaposlenje nego u manjim mestima. Bilo kakve populacione mere ne mogu da daju instant rezultat. Potrebno je krenuti sada sa sprovoĊenjem mera da bi rezultate videli tek za 30 do 40 godina", kaţe Marija Raković iz populacionog fonda UN. Migracije iz sela u gradove su takoĊe povećane, a prema reĉima demografa, iako budemo imali veći natalitet u seoskim sredinama, treba da oĉekujemo smanjenje broja stanovnika u tim sredinama. "Mi naime imamo oko 60 posto stanovništva koje ţivi sada u urbanim sredinama u gradovima, a taj procenat će u narednih 20-30 godina još vise rasti. To je takodje posledica modernizacije društva i sve razvijene drţave sveta i sve najrazvijenije zemlje su taj proces prošle tako da i nas to ĉeka", kaţe Daniela Arsenović, demograf sa PMF-a. Svetski dan stanovništva, ustanovljen je pre 32 godine, kada je svetska populacija dostigla pet milijardi stanovnika, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija, uvrstila je ovaj dan u kalendar znaĉajnih datuma, kako bi se skrenula paţnja na aktuelna pitanja i potrebe populacije.

Vremeplov: RoĊen Ţivojin Jurišić

Na današnji dan 11. jula 1863 roĊen je srpski biolog Ţivojin Jurišić, osnivaĉ Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaniĉkog društva. U rodnom Šapcu završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu. Prouĉavao je floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz nauĉnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.

Vremeplov: Umro Meša Selimović

Jedan od najvećih srpskih knjiţevnika 20. veka Mehmed-Meša Selimović, ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti umro je 11. jula 1982. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetniĉki direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti". Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski politiĉari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Dela: romani "Derviš i smrt", "Tišina", "TvrĊava", "Magla i mjeseĉina", "Krug" (nedovršen), zbirke pripovedaka "Prva ĉeta", "TuĊa zemlja", "Đevojka zlatne kose", studija "Za i protiv Vuka", eseji "Pisci, mišljenja, razgovori", memoarska proza "Sjećanja".

Vremeplov: "Cveće zla" Šarla Bodlera

Na današnji dan 11. jula 1857 godine u pariskim knjiţarama se pojavila knjiga "Cveće zla" Šarla Bodlera.

Vremeplov: RoĊen Dejan Janĉa

Na današnji dan 11. jula 1928. godine roĊen je dr Dejan Janĉa, diplomata, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ĉlan Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, ombudsman Vojvodine. (Subotica, 11. 07. 1928 - Novi Sad, 03. 07. 2010)

Vremeplov: Umro Lorens Olivije

Na današnji dan 1989. godine umro je i Lorens Olivije, engleski pozorišni i filmski glumac i reditelj. (Dorking, 22. 05. 1907 - London, 11. 07. 1989)

Vremeplov: Umrla Radmila Uzelac

Na današnji dan 2003. godine umrla je i Radmila Uzelac, novinar, urednik Školskog programa Radio Beograda. (Ţeljuša, 25. 03. 1924 - 11. 07. 2003)

Vremeplov: RoĊen Jul Briner

Na današnji dan 1915. godine roĊen Jul Briner (TaiĊe Kan) ameriĉki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a. (Sahalin, 11. 07. 1915 - Njujork, 10. 10. 1985)

Kancelarija za KiM: Uhapšeni direktori škola

Na administrativnom prelazu Konĉulj dvojica Srba, direktori dve osnovne škole, privedena su prilikom pokušaja da uĊu u centralnu Srbiju, a tim povodom reagovala je Kancelarija za KIM, najoštrije osudivši taj postupak kao nastavak kampanje zastrašivanja srpskog naroda na KiM i zatraţila njihovo oslobaĊanje. "Juĉerašnje privoĊenje direktora OŠ 'Mladen Marković' iz Vitine, Trajana Trajkovića i Tehniĉke škole u Vrbovcu Dalibora Dajića je napad na srpski narod u Kosovskom Pomoravlju i najflagrantniji primer pravnog nasilja kojem su sve ĉešće izloţeni ugledni Srbi", navodi se u saopštenju. Kancelarija je privedenim obezbedila svu potrebnu pravnu podršku. "Zahtevamo da meĊunarodne institucije na terenu intervenišu kako bi bio spreĉen nastavak ove brutalne kampanje, a direktori srpskih škola najhitnije osloboĊeni", istiĉe se u saopštenju. Iz Kancelarije za KiM poruĉuju da Srbima na Kosovu i Metohiji mora biti garantovano pravo na obrazovanje, i Srbija će nastaviti da, pruţanjem finansijske pomoći i ekonomskim projektima, ĉini sve kako bi naši graĊani mogli da, uprkos pritiscima Prištine, ţive dostojanstvenim i normalnim ţivotom.

Petak,12.jul 2019.

Posle drugog kruga u srednje škole neupisan ostao 161 uĉenik

Od 1.230 uĉenika koji su popunili listu ţelјa, u drugom upisnom krugu upisano je 1.069 Ċaka, od ĉega 590 u trogodišnje profile, 476 u ĉetvorogodišnje i troje u specijalizovana odelјenja. Posle drugog kruga ostao je neupisan 161 uĉenik. Neupisanih uĉenika sa manje od 50 bodova je

145, dok je neupisanih uĉenika sa više od 50 bodova 16. Oni će imati još jednu šansu krajem avgusta, kada će biti organizovan i treći upisni krug.

Povezane škole“: U 500 škola u Srbiji brzi internet od 1. septembra

Izgradnja mreţe u okviru projekta „Povezane škole“, koji realizuju Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zvaniĉno je poĉela 24. juna i trenutno se sprovodi u školama u Beogradu, Nišu, Trsteniku, Paraćinu, Beloj Palanci, Vranju, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu. Radove na izgradnji lokalne raĉunarske mreţe u Osnovnoj školi „Vojvoda Radomir Putnik“ u Beogradu obišle su danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, drţavna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i savetnica ministra prosvete nauke i tehnološkog razvoja Bilјana Marić. Radovi se sprovode u okviru kapitalnog projekta ,,Razvoj IKT infrastrukture u ustanovama obrazovanja, nauke i kulture – „Povezane škole“, a predsednica Vlade Srbije najavila je da će od septembra u okviru tog projekta biti obezbeĊeni uslovi za 10.000 digitalnih uĉionica u celoj Srbiji. Krenuli smo u reformu obrazovnog sistema kako bismo mlade pripremili za sve digitalne veštine koje donosi 21. vek, ali i kako bi ekonomski sistem zemlјe bio spreman da odgovori na izazove koje donosi digitalna era, a mladi obuĉeni za poslove budućnosti, izjavila je Ana Brnabić. U ovom trenutku radovi se izvode ili su privedeni kraju u 57 škola, dok su za još oko 300 škola završene pripremne radnje. Ukupna vrednost projekta je ĉetiri milijarde i 116 miliona dinara.

Sporazum sa kineskim Institutom za fiziku Instituta Vinĉa i univerziteta

Predstavnici Instituta za nuklearne nauke Vinĉa, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Kragujevcu potpisali su danas u Beogradu sporazum o saradnji sa Institutom za fiziku visokih energija Kineske akademije nauka. Saradnja će podrazumevati sve oblasti nauka od zajedniĉkog interesa kao i razmenu nastavnog i nauĉnog osoblјa i studenata. Sa oko 1.500 istraţivaĉa i 500 doktoranada, Institut za fiziku visokih energija Kineske akademije nauka iz Pekinga je vodeća kineska institucija u oblasti fizike sa akceleratorima visokih i niskih energija, kao i centar multidisciplinarnih istraţivanja u oblasti biomedicine, nanonauka i nano-tehnologija. Ovaj Institut iz Pekinga je i strateški partner Instituta Vinĉa od 2016. godine, kada je potpisan sporazum o saradnji. Sporazum su potpisali v.d direktora Instituta za nuklearne nauke Vinĉa Zlatko Rakoĉević, rektor Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović, prorektor za nauĉno istraţivaĉki rad Univerziteta u Kragujevcu Miroslava Petrović Torgašev i direktor Instituta za fiziku visokih energija Kineske akademije nauka Van Jifan (Wang Yifang).

Projekat Inclusive Early Childhood Education and Care

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević potpisao je danas u Beogradu ugovor za sprovoĊenje komunikacione kampanje u okviru projekta Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje koji se finansira iz kredita Svetske banke. Cilј komunikacione kampanje je pruţanje podrške razvoju dece u okviru vaspitno-obrazovnog sistema i van njega, a naroĉito podizanje svesti meĊu roditelјima i obezbeĊivanje njihovog aktivnog uĉešća u razvoju dece.

U fokusu će biti porodice s decom najranijeg uzrasta, od roĊenja do polaska u osnovnu školu. Naroĉita paţnja biće poklonjena tome da informacije o vaspitno-obrazovnom sistemu i drugim relevantnim institucijama i uslugama budu dostupne porodicama iz najosetlјivijih društvenih grupa, uklјuĉujući decu i porodice koje potiĉu iz ugroţenih sredina, decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, porodice romske nacionalnosti, kao i porodice niskog socio-ekonomskog statusa.

Veliko interesovanje mladih istraţivaĉa za PROMIS program

Fond za nauku raspisao je poziv preko koga će za izvrsne projekte mladih istraţivaĉa biti dodeljeno ukupno šest miliona evra, a prva u nizu pripremnih radionica za uĉešće u ovom programu koja je odrţana danas u zgradi SANU u Beogradu izazvala je veliko interesovanje. Prema pozivu projekti u Programu za izvrsne projekte mladih istraţivaĉa (PROMIS) nemaju zadate teme, njihovo trajanje je do dve godine, timovi mogu imati do šest ĉlanova a maksimalan budţet po projektu je 200.000 evra. Vršilac duţnosti direktora Fonda za nauku Milica Đurić Joviĉić kaţe da su radionice bitne jer se tu odgovara na mnoga pitanja mladih istraţivaĉa u vezi sa novim projektnim ciklusom ali i sa budućim finansiranjem projekata u okviru Fonda. "Naš cilj je da im kroz ovaj projekat pomognemo da realizuju svoje ideje ali i da im pomognemo da nauĉe da kvalitetno pišu i rukovode projektima", rekla je ona i dodala da je PROMIS pilot program Fonda za nauku za koji je odvojeno šest miliona evra iz budţeta i namenjen je izvrsnim projektima mladih istraţivaĉa. Više od 900 mladih istraţivaĉa se prijavilo za radionice pa su zakazani novi termini u Beogradu, a uskoro će biti radionice i u Nišu i Novom Sadu, najavila je ona i dodala da Fond za nauku planira i otvorene dane jednom nedeljno za pisanje projekata dok realizaciju projekata koji budu odobreni najavljuje od novembra. "Javni poziv traje do 2. septembra, a tada poĉinje proces dvostepene recenzije, ocenjivaće se izvrsnost, uticaj koji projekti mogu da imaju i sposobnom realizacije a cilj nam je da imamo veliki broj kvalitetnih timova mladih istraţivaĉa koji mogu da iznesu ideje", kaţe ona. Fond za nauku planira pozive za razvoj veštaĉke inteligencije i za saradnju sa srpskom nauĉnom dijasporom. Drţavni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović rekao je da je odrţavanje radionica vaţan dogaĊaj za ministarstvo i Fond za nauku i ocenio da veliko interesovanje pokazuje koliko je nauĉna zajednica gladna novih poziva i novih projekata. "U našoj nauĉnoj zajednici je godinama priĉa da ţelimo kompetativnost meĊutim kada do toga doĊemo dosta nas je protiv nje - za kompetativnost smo samo ako svi mi proĊemo na pozivima", rekao je on i dodao da je vaţno da se nagrade najbolji a oni koji nisu dobri budu transformisani i upućeni na pravac kojim treba da se ubuduće bave naukom. Popović je istakao i da drţavnim izdvajanjima za nauku nije nikada zadovoljan. "Mi smo povećali izdvajanja za nauku u odnosu na 2015. godinu za 35,8 odsto ali kada krenete od male vrednosti svako povećanje nije dovoljno", rekao je on i dodao da se oĉekuje znaĉajno povećanje u narednoj godini posebno preko IPA sredstava koja su bespovratna ali i kredita Svetske banke.

Janković: Mladi su nosioci i inovatori promena u društvu

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković otvorila je 12. Nacionalnu konferenciju Evropskog parlamenta mladih Srbije i tom prilikom poruĉila da su mladi nosioci i inovatori promena i da je vrlo vaţno da uĉe o ljudskim pravima. "Mladi su nosioci promena i vrlo je vaţno da uĉe o ljudskim pravima, naĉinu na koji funkcioniše politiĉki sistem, da spoznaju svoju moć i ĉinjenicu da od njih mnogo toga zavisi. Naš zadatak je da ih pripremimo i osnaţimo da istraţuju nove horizonte, pomeraju granice i vidike i budu inovatori promena u svom društvenom okruţenju", rekla je poverenica na konferenciji koja se ove godine odrţava pod njenim

31 patronatom. Zato se, kaţe, velika paţnja posvećuje mladima. "Ĉesto se hvalimo da imamo mlade savetnike 'isterivaĉe diskriminacije' koji su moji najmlaĊi savetnici i promoteri tolerancije u svojim školama, porodicama i društvima", rekla je poverenica Brankica Janković. Nacionalna konferencija Evropskog parlamenta mladih Srbije odrţava se od 10. do 15. jula u Beogradu. Uĉestvuje oko 200 uĉenika iz srednjih škola širom Srbije i Evrope, kao i njihovih vršnjaĉkih edukatora koju su sada već studenti. Moto ovogodišnje konferencije je „Poĉni bilo gde“, a srednjoškolci će se prvenstveno baviti temama iz oblasti ljudskih prava. Mladi će imati prilike da u okviru razliĉitih radionica prenesu i ĉuju iskustva vršnjaka iz mnogih evropskih drţava, kao i da u direktnom kontaktu razbiju uvreţene stereotipe i razviju prijateljstva koja ne poznaju nacionalne granice. Uĉesnicima Konferencije na otvaranju obratili su se i generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić, kao i izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković, dodaje se u saopštenju.

Bronza za tim srednjoškolaca, fiziĉara, iz Srbije

Tim srednjoškolaca iz Srbije osvojio je bronzanu medalju na svetskom takmiĉenju iz fizike u Poljskoj. Sa takmiĉenja pod nazivom "MeĊunarodni turnir mladih fiziĉara" koje postoji preko 30 godina, tim srpskih gimnazijalaca se vratio prvi put s medaljama. Mladi fiziĉari (Aleksandra Petković, Dušan Igić i Vojin Ivković, uĉenici Gimnazije "Svetozar Marković" iz Niša, Gaja Brakus, uĉenica Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" iz Novog Sada i Miloš Petrašinović, uĉenik Gimnazije "Vuk Karadţić" iz Trstenika) mesecima su pripremali zanimljive nauĉne eksperimente kroz koje su traţili odgovore na pitanja kao što su: koliko u nekoj tkanini ima niti, kako nastaju karakteristiĉni zvuĉni efekti u nauĉno-fantastiĉnim filmovima, ili kako naterati mehuriće u ĉaši kisele vode da se kreću nadole. "Radi se o timskom takmiĉenju koje podstiĉe istraţivaĉki duh uĉenika, kritiĉko razmišljanje, ali jaĉa i njihove debatne sposobnosti kroz razliĉite zadatke koje svako od njih mora da reši, eksperimentalno i teorijski, i ubedljivo objasni protivnicima i ţiriju", rekli su Vladimir Veljić i dr Aleksandra Alorić, nacionalni koordinatori ovog takmiĉenja i ĉlanovi struĉnog ţirija. Srpska ekipa ostvarila je na takmiĉenju, koje je odrţano od 6-13. jula, bolji plasman od Rusije, SAD, Australije, Velike Britanije i 17 drugih timova, rekle su rukovodioci tima, dr Jelena Pajović i Ana Vranić. Tim iz Srbije odabran je kroz kvalifikacije na drţavnom nivou u organizaciji Društva za promociju i popularizaciju nauke i u saradnji sa Institutom za fiziku u Beogradu, Istraţivaĉkom stanicom Petnica, kao i velikim brojem nauĉnika i nastavnika. Pripreme i uĉešće na ovom takmiĉenju ne bi bili mogući bez podrške Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, navodi se u saopštenju. Novi ciklus takmiĉenja poĉinje 1. avgusta kada će biti objavljeni novi istraţivaĉki zadaci na sajtu takmiĉenja iz fizike.

Svetski uspeh beogradskih uĉenika na ekološkom takmiĉenju

Ĉetvoro uĉenika beogradske Osnovne škole "Drinka Pavlović" i jedan uĉenik "Gimanzije plus" osvojili su zlatne medalje na najvećem svetskom ekološkom takmiĉenju za osnovce i srednjoškolce u Kanadi. Marija Lubardić osvojila je dva zlata za najbolji esej i kao kapiten pobedniĉkog meĊunarodnog tima u debati, za najbolji esej zlato je dobila i Stefanija Ţivanović, a zlatne medalje za uĉešće u debati dobili su AnĊela Babović, Ivan Filip Kovaĉević i Aleksandar Marković Ćorac. Uĉenici iz Beograda autori su najboljih eseja sa predlozima rešenja budućeg ţivota na kopnu, u vezi sa aktuelnim dratamatiĉnim promenama klime, a veliki uspeh rezultat je višemeseĉnog rada uĉenika sa

32 mentorom Marinom Drndarski, poznatom profesorkom biologije, ĉiji su udţbenici dobili logo National Geopgraphic. Nacionalni tim Srbije je u ukupnom zbiru i najuspešniji na takmiĉenju. U organizaciji Fonda za odrţivost ţivota, a u partnerstvu sa UNESKO, Univerzitetom Oksford, vladama nekoliko zemalja i meĊunarodnim organizacijama, na takmiĉenju je uĉestvovalo 1470 uĉenika iz ĉak 53 zemlje, ukljuĉujući i SAD, Japan, Kinu, Veliku Britaniju, Kanadu, Tursku... Svetska školska debata odrţana je u Viktoriji, Kanada, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, Vlade Britanske Kolumbije i nacionalnih inţenjerskih akademija SAD, Velike Britanije i Kine, koje su domaćini Samita Globalnog izazova u inţenjerstvu za 2019.

Letnja praksa, prilika mladima za posao i ostanak u Srbiji

Stotine studenata u Srbiji svake godine svoj letnji raspust provodi na praksi u privatnim kompanijama i drţavnim institucijama kako bi stekli praktiĉno iskustvo i reference, lakše pronašli posao tokom ili odmah nakon studija i tako obezbedili poĉetak profesionalne karijere u našoj zemlji. U Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu kaţu da sve veći broj studenata još na prvoj ili drugoj godini kreću sa praksom, da mnoge kompanije i drţavne institucije rado primaju studente, ne samo tokom leta, već i cele godine, a najboljima od njih, posao je ĉesto, zagarantovan. Studenti, kaţe Ana Janković Barović, koordinator programa u Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu, ne prave razliku da li će praksu obavljati u privatnom ili drţavnom sektoru. "Njima je na praksi vaţno da mogu da rade na praktiĉnim zadacima, da su uposleni i imaju dobrog mentora", kaţe za Tanjug, Janković Barović. Univerzitet u Beogradu, dodaje, saraĊuje i sa privatnim i drţavnim sektorom u koje upućuje mlade na usavršavanje. Jedna od "najtraţenijih" institucija u kojima studenti stiĉu iskustva je i Narodna banka Srbije (NBS), gde mladi sa razliĉitih fakulteta mogu na letnjoj praksi, ali i uĉešćem u programu Upravljanje talentima, da steknu praktiĉna znanja i savladaju veštine kompleksnog sistema kojim rukovodi Centralna banka. Viceguverner NBS Dragana Stanić kaţe za Tanjug da je letnja praksa u Narodnoj banci u toku, a svake godine poĉinje 1. jula i traje do 31. avgusta. "Trenutno je u Narodnoj banci Srbije u okviru letnje prakse 36 mladih, a u okviru programa Upravljanje talentima, 52 studenta obavlja praksu", navodi Stanić. Stanić podseća da je guverner NBS, pored letnje prakse koja se sprovodi već 17 godina, pokrenula 2016. godine program "Upravljanje talentima", koji je zapravo deo ukupne ideje drţave da se ojaĉa sistem dualnog obrazovanja u Srbiji. Istiĉe da NBS godinama pomaţe mladima da steknu pored teorijskih i praktiĉna znanja, a najboljima se pruţa šansa da posao dobiju u Centralnoj banci. Upravo je sadašnji generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije NBS Nikola Dragašević bio jedan od studenata na letnjoj praksi pre devet godina. "Za razliku od nekih drugih zemalja, u NBS se pored monetarne politike, upravljanja deviznim rezervama, obavljaju supervizije ukupnog bankarskog sistema, tako da studenti koji doĊu na letnju praksu i praksu Upravljanja talentima, imaju mogućnost da nauĉe sve poslove iz nadleţnosti NBS", objašnjava Dragašević. Iako u NBS najviše dolaze studenti ekonomskog usmerenja, to ipak nije iskljuĉivo pravilo, a primer za to je i Nikola Matić koji je završio osnovne i master studije na Fakultetu organizacionih nauka, na praksi u NBS bio je pre dve godine. Trenutno je zaposlen u Sektoru za platni sistem Narodne banke. S njim u Centralnoj banci radi i Danilo Šućur, koji je završio Matematiĉki fakultet. "Dve godine sam u banci, a poĉeo sam da radim tako što sam se prijavio za letnju praksu. Nakon dva meseca, posle dokazanog rada na projektima, dobio sam ponudu za profesionalni angaţman", priseća se Šućur i apostrofira da mu je drago što moţe da gradi karijeru u svojoj zemlji. Njihova koleginica Jovana Mandić, koja je diplomirala na Ekonomskom fakultetu, na kojem je trenutno na master studijama, kaţe da je letnja praksa za studente njenog matiĉnog fakulteta, dobra prilika za sticanje praktiĉnog znanja. Drugaĉijeg obrazovnog usmerenja, ali iste motivacije i ţelje za sticanjem radnog iskustva i praktiĉnog znanja koje nije dobila tokom studija je i Tijana Ristović, koja je diplomirala engleski 33 jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tijana je na master studiama Fakulteta organizacionih nauka na smeru Menadţment poslovnih procesa, i jedna je od mnogih koja leto provodi na praksi u Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu.

Vremeplov: RoĊen Cezar

Na današnji dan 12. jula 100. p.n.e. roĊen je rimski vojskovoĊa, pisac i drţavnik Gaj Julije Cezar, jedna od najmarkantnijih liĉnosti antiĉke istorije. Republikanski zaverenici ubili su ga 44. p.n.e. na dan martovskih ida, ali time nisu uspeli da spasu republiku - što je bio njihov cilj. U poĉetku karijere bio je pristalica stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz ĉiju je pomoć 68. poĉeo da se penje lestvicama moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji. Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leĊa populistima i 60. sklapa Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem i Markom Licinijem Krasom. Vojniĉki se proslavio osvajanjem Galije (grubo, danas Francuska i Belgija). Posle Krasove smrti ušao je vojskom na teritoriju Rima - za prelazak graniĉne reĉice Rubikon vezuje se znamenita njegova izjava: "Kocka je baĉena" (na teritoriji samog Rima nisu smele da se nalaze naoruţane trupe - prelazak Rubikona znaĉio je graĊanski rat). Potukao je Pompejeve snage 48. u bici kod Farsale u Tesaliji. Pripojio je Egipat, iz kog je doveo grĉkog astronoma Sosigena koji mu je pomogao da reformiše raĉunanje vremena i saĉini Julijanski kalendar. Dosta je pisao i bio je dobar stilista, ali su izgubljene njegove pesme i gramatiĉki spis "O analogiji". Ostala dela: "Komentari o graĊanskom ratu", "Komentari o Galskom ratu".

Vremeplov: Umro Erazmo

Na današnji dan 12. jula 1536. godine umro Erazmo Roterdamski, holandski knjiţevnik, filozof i humanista. (Roterdam, 27. 10. 1469 - Bazel, 12. 07. 1536)

Vremeplov: Prva nacionalna biblioteka u Srbiji

Na današnji dan 1838. godine u Kragujevcu osnovana prva nacionalna biblioteka u Srbiji.

Vremeplov: RoĊen Modiljani

Na današnji dan 1884. roĊen je Amedeo Modiljani, italijanski slikar i vajar (Livorno, 12. 07. 1884 - Pariz, 24. 01. 1920) Modiljani je studirao u Livornu i Firenci, a zatim odlazi u Pariz, gde se uklapa u savremene likovne tokove toga doba. U prvoj fazi svog stvaralaštva bio je pod uticajem Pikasa, kubizma i crnaĉke plastike. Ovi elementi stapaju se u njegovom delu u preĉišćen, senzibilan i osoben izraz. Radeći portrete i ţenske aktove, Modiljani je stilizovao likove u duguljaste forme, a u koloritu je primenjivao tonove toplih, preteţno crvenkasto - smeĊih boja. Njegovi portreti i aktovi nisu samo znalaĉka likovna dostignuća, već zraĉe ljudskom notom i ţivotnim vibracijama. Uz crteţe, Modiljani je radio i plastiku, pokazujući izuzetnu sklonost ka suptilnoj i produhovljenoj formi.

Vremeplov: Poginuo Ivan Goran Kovaĉić

Na današnji dan 1943. poginuo Ivan Goran Kovaĉić, pesnik i revolucionar. (Lukovdol, 21. 03. 1913 - Vrbnica, 12. 07. 1943)

Vremeplov: RoĊen Dušan Kovaĉević

Na današnji dan 1948. roĊen Dušan Kovaĉević, knjiţevnik, scenarista i reţiser, upravnik Zvezdara teatra u Beogradu, diplomata, akademik (MrĊenovac, 12. 07. 1948)

Vremeplov: Rolling Stones

Na današnji dan 1962. osnovana je britanska rok - grupa "The Rolling Stones".

Puštena na slobodu dvojica direktora škola na Kosovu i Metohiji

Dvojica Srba, Trajan Trajković i Dalibor Dajić, koje je privela kosovska policija, danas su pušteni na slobodu, saznaje Tanjug. I RTK na srpskom jeziku objavio je, pozivajući se na neimenovani izvor, da su dvojica Srba danas osloboĊena. Inaĉe, Kancelarija tuţioca u Gnjilanu tvrdi da su dvojica Srba, osumnjiĉeni za špijunaţu, pokušali da Beogradu pošalju dokumenta o pojedinim srpskim opštinskim zvaniĉnicima, preneo je prethodno prištinski Kallxo. Nakon hapšenja, Kancelarija za KiM je saopštila da je reĉ o direktorima OŠ "Mladen Marković" iz Vitine, Trajanu Trajkoviću i Tehniĉke škole u Vrbovcu Daliboru Dajiću, te osudila hapšenje i zahtevala reakciju meĊunarodnih institucija. Dvojica Srba su privedena na administrativnom prelazu Konĉulj, prilikom pokušaja da uĊu u centralnu Srbiju.

Subota,13.jul 2019.

Rakić: Ako diplome nisu vaţne, zašto ih onda kupujete? Govor potpredsednice DS na protestu "1 od 5 miliona"odrţanom 13. jula

Dobro veĉe, slobodni Beograde! Dobro veĉe, slobodna Srbijo! Ja sam Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke i odbornica u Skupštini grada Vršca. Ovo je moje drugo obraćanje BeograĊanima na protestu „1 od 5 miliona“. Prvi put sam pred vama govorila u februaru, u nedelji u kojoj se dogodila ona sramotna poseta Aleksandra Vuĉića hematološkom odeljenju Instituta za majku i dete. Te nedelje je predsednik Srbije, u jeku epidemije gripa, bez ikakve maske na licu i bilo kakve zaštite, posetio obolelu decu i ugrozio njihovo zdravlje zbog svoje liĉne promocije. To je bio i presedan i jasna poruka na šta je sve spreman gospodar Srbije zarad televizijske promocije svog lika i dela. Zato smo na ulicama bili i tog 12. februara i zato smo tu i danas. I bićemo sve dok ne vidimo leĊa i Vuĉiću i njegovoj premijerki i njegovim ministrima i njegovim korumpiranim novinarima i njegovim tajkunima i svima ostalim koji svesno uništavaju Srbiju i njenu budućnost! U meĊuvremenu, od februara do danas smo svi zajedno mnogo toga preturili preko glave. Svedoci smo neprekidnog niza afera u koje su upleteni najviši drţavni funkcioneri, porasta nasilja u društvu i govora mrţnje koji dolazi direktno iz usta i kabineta predsednika drţave. Da je pravde i zakona u ovoj zemlji, većina ministara u vladi Ane Brnabić danas bi bila u zatvorima, ili bi bar bili smenjeni. Tu pravdu traţimo na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije od 8. decembra pa sve do danas. Ove nedelje imamo aferu sa fakultetskom diplomom ministra policije i drugog ĉoveka u drţavi Nebojše Stefanovića. Sumnja da je Nebojša iz Beograda laţni doktor sada je proširena i dokazima da uopšte nije završio fakultet i da ima laţnu diplomu nepostojećeg fakulteta. Ĉovek koji bi trebalo da predvodi borbu za zaštitu zakona, ponovo je optuţen da krši zakon. U zemlji u kojoj niko nije iznenaĊen time što su ljudi iz vrha vlasti po ko zna koji put uhvaćeni u kriminalu, elitu ĉine svi oni koji javno dignu svoj glas i ustanu protiv takve vlasti. Svi vi koji protestujete širom Srbije jeste elita i jeste bolji deo Srbije, ma šta o tome mislio ili pisao vladar liĉno! 35

Ove proteste vodi i u njima uĉestvuje prava elita koja se bori za opšte interese drţave, društva i naroda. Laţna elita su oni koji iz liĉnog interesa i zarad liĉnog komfora ljube skute diktatoru i njegovim skutonošama sa laţnim fakultetskim diplomama. Od Vuĉića smo već sve videli i ĉuli. Nije nas iznenadio ni naĉin na koji sada brani svog ministra od optuţbi da je falsifikator. On sad kaţe da diplome nisu vaţne, već da je vaţno znanje. Pa, ako diplome nisu vaţne zašto ih onda falsifikujete? I premijerka kaţe da sve ovo sa laţnom diplomom nije vaţno, jer je to bilo pre 15 godina, kad je neko drugi bio na vlasti. Pa, nisu ti koji su pre 15 godina bili na vlasti otuţeni da su falsifikatori, otuţen je tvoj ministar! Laţna diploma se moţe napraviti u svakoj zemlji na svetu, ali se samo u Vuĉićevoj Srbiji sa laţnom diplomom postaje potpredsednik vlade i ministar policije. Zbog laţne diplome potpredsednika vlade i ministra policije pala bi vlada u svakoj civilizovanoj zemlji u svetu. Ukoliko u Srbiji, ipak, ne padne, to će biti još jedna potvrda da je sadašnja vlast Srbiju izbrisala sa mape civilizovanih zemalja i vratila u period varvarstva, u kojem nema ni zakona ni morala, već se vlada silom i zakonom jaĉeg. Korupcija i kriminal koji su obeleţili nerad ove Vlade, kao i manjak ljudskih sloboda i porast siromaštva i nejednakosti, ujedinili su nas u borbi za slobodu, slobodne medije, slobodne izbore, nezavisno pravosuĊe… Plašeći se našeg jedinstva, Vuĉić paniĉno pokušava da izazove razdor u opoziciji, ali i razdor izmeĊu nestranaĉki opredeljenih graĊana i opozicije. Mi sa ovog mesta poruĉujemo: nema razdora, nema drugog puta sem jedinstva svih koji ţele da ovoj vlasti vide leĊa. Svi imamo isti zadatak i cilj; i politiĉke stranke, i graĊanski pokreti, i organizacije civilnog društva, i sindikati, radnici, seljaci, studenti, profesori, penzioneri. Samo zajedniĉkom borbom i upornošću moguće je pobediti diktaturu. Drugog puta nema. Borba koja se vodi za pravedne ciljeve, za opšte dobro, nikada ne moţe biti besmislena i uzaludna. Ona se kad-tad mora završiti uspehom, a za to je potreban angaţman svih nas koji vidimo u šta su nam pretvorili našu zemlju i naše gradove. Nema ko drugi da smeni Zorana Radojiĉića i Nerona Vesića osim vas BeograĊana! Nema ko drugi da pobedi Vuĉića i ovaj razbojniĉki reţim osim svih nas zajedno. Svi kao jedan, do konaĉne pobede! Ţiveo Beograd! Ţivela Srbija!

Đacima iz Srbije 2 srebrne i 3 bronzane medalje iz fizike

Svi uĉenici iz Srbije, uĉesnici 50. MeĊunarodne olimpijade iz fizike za Ċake srednjih škola, odrţane u Tel Avivu, osvojili su medalje i to dve srebrne i tri bronzane. Srebrne medalje su osvojili Aleksa Milojević iz Matematiĉke gimnazije u Beogradu i Dimitrije Pavlov iz gimnazije "Vuk Karadţić" u Loznici, dok su bronzane medalje osvojili Dobrica Jovanović, Aleksandar Stanojĉić i Bogdan Rajkov, svi iz Matematiĉke gimnazije u Beogradu. Ekipu Srbije su vodili dr Vladan Pavlović sa Prirodno matematiĉkog fakulteta u Nišu i profesor Boţidar Nikolić sa Fiziĉkog fakulteta u Beogradu.

Vremeplov: Srbija i Crna Gora postale nezavisne drţave

Na današnji dan 13. jula 1878. godine kneţevine Srbija i Crna Gora meĊunarodno priznate kao nezavisne drţave na Berlinskom kongresu Odlukama Berlinskog kongresa Kneţevine Srbija i Crna Gora meĊunarodno priznate kao nezavisne drţave 13. jula 1878. godine. Tim odlukama Srbiji su prikljuĉeni Niški, Pirotski, Topliĉki i Vranjski okrug. Austrougarskoj je dato pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i da stacionira svoj garnizon u Raškoj oblasti (Novopazarski sandţak). Velikoj Britaniji je dato pravo da okupira Kipar. Rumunija je, takoĊe, dobila nezavisnost. Bugarska je formirana kao kneţevina pod suverenitetom turskog sultana, dok je Istoĉna Rumelija ostala u sastavu Turske u autonomnom statusu. Rusija je dobila proširenja na Kavkazu. Godinu dana kasnije, u Srbiji 13. jul 1879. godine prvi put obeleţen kao Dan nezavisnosti.

Vremeplov: Ţan Mara

Na današnji dan 1793. godine ubijen Ţan Pol Mara, lekar, fiziĉar i revolucionar. (Boudri, 24.5.1743 - Pariz, 13.7.1793)

Vremeplov: Umrla Frida Kalo

Na današnji dan 1954. godine umrla je Frida Kalo Kalderon, meksiĉka slikarka. (Kojoakan, 6.7.1907 - Kojoakan, 13.7.1954)

Vremeplov: Umro Zdravko Vuković

Na današnji dan 2005. godine umro Zdravko Vuković, generalni direktor Radio televizije Beograd, ministar prosvete Srbije i direktor Zavoda za udţbenike i nastavna sredstva. (Vajska, 11.1.1924 - Beograd, 13.7.2005)

Nedelja,14.jul 2019.

Rektorka Popović: Nije izvesno da će školarine poskupeti

Nije izvesno da će školarine za studente poskupeti, iako su troškovi za akreditacije za fakultete znatno uvećani, jer su u toku razgovori oko podrške i pomoći drţave za drţavne fakultete, izjavila je rektor Univerziteta u Beogradu (UB) Ivanka Popović. Popovićeva je za "Blic" rekla da školarine predstavljaju teret i za studente i za njihove roditelje, ali je naglasila da je neophodno da se studenti više bore za budţetski status. "Ove godine najveće interesovanje je za profesije iz medicinskih i tehniĉkih nauka, kao i svih programa IT, a najviše kandidata po raspoloţivom mestu je na Stomatološkom fakultetu", kazala je ona. Popovićeva je ocenila i da će se nastaviti pad UB na Šangajskoj listi, dodajući da ima nekoliko faktora koji na to utiĉu. "Jedan aspekt je uĉinak samog UB i njegovih istraţivaĉa, dok je drugi vezan za napore koji se ĉine na drugim univerzitetima. Pojedine zemlje su uloţile velika sredstva za napredak svojih univerziteta na rangiranjima. Nadajmo se da će novi Zakon o Fondu za nauku i novi Zakon o nauci i istraţivanju podsticajno delovati na celu nauĉnu zajednicu u Srbiji", kazala je Ivanka Popović. Na pitanje lista da li bi prihvatila da bude medijator u pregovorima izmeĊu vlasti i opozicije oko uspostavljenja dijaloga ili da to bude predsednik SANU, Popovićeva je rekla da joj "to nije poznato", ali "da podrţava sve akcije koje bi kroz suĉeljavanje mišljenja dovele do javnog diskursa zasnovanog na razmeni argumenata i do voĊenja rasprava na uljudan naĉin". Na dalje insistiranje lista da kaţe da li bi odgovorila pozitivno na takav eventualni poziv, ona je rekla da "ne moţe da govori o neĉemu što joj nije poznato". "Mogu da kaţem da ton javnog diskursa na drţavnom nivou snaţno utiĉe na kvalitet javnog govora u svim sferama, posebno u medijima. Mi smo to zaboravili pa mlade generacije ne mogu da sagledaju razliku izmeĊu razmene razliĉitih mišljenja i obiĉne svaĊe i meĊusobnog vreĊanja. Univerzitet i SANU imaju vaţnu ulogu u javnom ţivotu, ali se ne smeju zloupotrebiti za dnevnopolitiĉke potrebe", istakla je Ivanka Popović.

Vremeplov: Nacionalni praznik Francuske

Na današnji dan 14. jula 1789. godine padom Bastilje poĉela je Francuska burţoaska revolucija.

Vremeplov: Umro Vene Bogoslavov

Na današnji dan 2015. godine umro je mr Vene Bogoslavov, ĉuveni matematiĉar, profesor Pete beogradske gimnazije. (Paralovo, 1932 - Beograd, 14. 07. 2015)

Vremeplov: RoĊen Dragoljub Mićunović

Na današnji dan 1930. roĊen Dragoljub Mićunović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, predsednik Skupštine SRJ i Drţavne zajednice Srbije i Crne Gore, predsednik Demokratske stranke i Demokratskog centra, predsednik Politiĉkog saveta Demokratske stranke (Toplica,14. 07. 1930)

Vremeplov: Umro Miloš Ilić

Na današnji dan 2016. godine umro je dr Miloš Ilić, profesor i dekan Filološkog fakulteta u Beogradu, nauĉni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, glavni urednik ĉasopisa "Vidici" i pokretaĉ ĉasopisa "Sociologija", utemeljivaĉ sociologije kulture, predsednik Srpskog sociološkog društva (Jagodina, 11. 05. 1924 - 14. 07. 2016)

Vremeplov: Umro Simo Elaković

Na današnji dan 2016. godine umro je i dr Simo Elaković, filozof, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, šef Katedre za istoriju filozofije, predsednik Srpskog filozofskog društva (Uskoplje, 21. 12. 1940 - 14. 07. 2016).

Ponedeljak,15.jul 2019.

Pink i Megatrend su simboli urušavanja Srbije Pitanja na koja nema odgovora u najnovijoj aferi Nebojše Stefanovića

Piše: Boško Obradović*

Danas je taĉno 21 dan od kada sam u javnosti obelodanio saznanja Antikorupcijskog tima Srpskog pokreta Dveri da Nebojša Stefanović, druga najvaţnija politiĉka liĉnost u drţavi, ima falsifikovanu fakultetsku diplomu, da nikada nije završio osnovne fakultetske studije, a predstavlja se kao doktor nauka. Ova direktna optuţba za ovo vreme niĉim nije demantovana niti je dokazano suprotno da Nebojša Stefanović ima validnu diplomu. Ako je predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, potpredsednik Vlade Srbije, ministar unutrašnjih poslova, predsednik gradske organizacije SNS u Beogradu i praktiĉno drugi ĉovek najveće vladajuće partije uhvaćen u kriminalu – zašto još uvek nije podneo ostavku? Za ove tri nedelje vladajući reţim je najpre ćutao dve nedelje i pokušavao da ignoriše ovu aferu, a zatim je u poslednjih sedam dana izbegavao da odgovori na nove dokaze Saveza za Srbiju i menjanjem teza i raznim kontrakampanjama sve ĉinio da skrene paţnju javnosti sa ovog krupnog skandala i koruptivne afere u vrhu aktuelne vlasti. Sluĉaj kriminalno steĉene fakultetske diplome Nebojše Stefanovića daleko prevazilazi po znaĉaju samo još jednu u nizu koruptivnih liĉnih afera 38 ministara u aktuelnoj Vladi Srbije. Ovaj sluĉaj je mraĉno srce korumpiranog politiĉkog sistema u kome ţivimo poslednjih 30 godina. Istorija privatnog univerziteta „Megatrend“ je istorija propasti srpske prosvete, politike, društva i drţave u poslednje tri decenije. Pored privatne televizije PINK – „Megatrend“ je drugi kljuĉni simbol urušavanja svih moralnih i kulturnih vrednosti nacije, i to u najznaĉajnijoj sferi društva – obrazovanju i struĉnom osposobljavanju budućih kandidata za vršenje najvaţnijih drţavnih funkcija, od ĉega zavisi budućnost jednog naroda. Zašto je afera ne samo laţnog doktora nauka Nebojše Stefanovića, već i njegove laţne osnovne fakultetske diplome – najveća i najvaţnija afera u moru kriminalnih i koruptivnih radnji aktuelne vlasti u poslednjih sedam godina? Mnogo je razloga koji potvrĊuju da fenomen „Megatrend“ predstavlja kljuĉ za razotkrivanje koruptivnog politiĉkog i obrazovnog sistema koji funkcioniše 30 godina bez obzira na smenu vlasti u Srbiji. Vlasti se menjaju, ali „Megatrend sistem“ nastavlja normalno da radi. Evo više vaţnih kontroverznih pitanja koja govore u prilog tome: 1. Da li je vlasnik i rektor Univerziteta „Megatrend“ prvi nosilac laţne titule doktora nauka i praktiĉno preteĉa prve kupljene diplome na ovom privatnom univerzitetu? 2. Ako je to sluĉaj sa osnivaĉem i rektorom – šta oĉekivati od daljeg naĉina funkcionisanja ove visokoškolske ustanove? 3. Da li je „Megatrend International Expert Consortium Limited“ – koji je završio dr Nebojša Stefanović i još 1053 studenata od 1990-2004. godine – registrovan kao obrazovna institucija u Velikoj Britaniji? 4. Ako je ova firma registrovana kao privredno društvo koje se ne bavi obrazovnom delatnošću – kako je onda moglo da izda licencu bilo kome u Srbiji da se bavi obrazovnom delatnošću i kako je bilo ko mogao da završi fakultet koji nije fakultet? 5. Da li postoji i da li će biti javno objavljen sporazum o saradnji ili nekoj drugoj vrsti izdavanja licence od strane ovog stranog laţnog fakulteta „Megatrend International Expert Consortium Limited“ radi obrazovne delatnosti u Srbiji, i kome? 6. Ko je u domaćem drţavnom prosvetnom sistemu, kada i kojom odlukom odobrio rad ovoj inostranoj firmi u Srbiji, i kako je to uĉinjeno u sferi obrazovanja za koju ova firma nije registrovana u zemlji porekla? 7. Ako ovaj inostrani fakultet ne postoji, odnosno ako ovo britansko privredno društvo nije registrovano za obrazovnu delatnost – da li to znaĉi da su sve njegove izdate diplome u Srbiji protivzakonite i nevaţeće? 8. Da li je taĉno da je na ovakav isti naĉin kao i laţni doktor nauka Nebojša Stefanović ovaj fantomski fakultet završilo ukupno 1054 studenata, i da li će javno biti objavljen spisak svih njih kako bismo utvrdili na kojim se drţavnim funkcijama oni danas nalaze? 9. Da li se meĊu 1054 ova studenta nalaze i brojni drugi istaknuti ĉlanovi politiĉkih stranaka vlasti i opozicije u poslednjih 30 godina i ko su oni? 10. Gde su odrţavana predavanja i ispiti na ovom laţnom inostranom fakultetu tokom njegovog fantomskog rada u Srbiji? 11. Ko su bili profesori na ovom laţnom fakultetu? 12. Na kom jeziku su odrţavana predavanja i ispiti – srpskom ili engleskom? 13. Kako je finansijski funkcionisao ovaj laţni fakultet kada na njegovim raĉunima u Velikoj Britaniji nije zabeleţen nikakav platni promet? 14. Da li je privatni univerzitet „Megatrend“ mogao po tadašnjem zakonu da sam sebi nostrifikuje strane diplome, tj. da diplomu svog fantomskog inostranog fakulteta „Megatrend International Expert Consortium Limited“ izjednaĉava sa diplomom svog drugog, ovdašnjeg fakulteta – Fakulteta za poslovne studije, bez odobrenja nadleţnih drţavnih prosvetnih organa? 15. Ako su diplome „Megatrend International Expert Consortium Limited“nostrifikovane uz saglasnost nadleţnih drţavnih prosvetnih organa, koji organi su u pitanju i ko je u njima bio odgovorno lice u tom trenutku? 39

16. Ko su sve ministri prosvete i drugi nadleţni drţavni organi koji su odobrili akreditaciju jedne ovakve parodije od univerziteta u kontinuitetu poslednjih 30 godina? 17. Da li su i šta oni liĉno i politiĉke stranke na vlasti kojima su pripadali dobili zauzvrat od vlasnika ove visokoškolske ustanove da bi 30 godina gledali kroz prste otvorenom kriminalu u srpskom privatnom obrazovanju? 18. Da li je sin nekadašnjeg dekana „Megatrenda“ Mirka Krlića Marko Krlić danas gradski sekretar za opšte poslove grada Beograda i da li je to nagrada za rešenje o nostrifikaciji diplome Nebojše Stefanovića koje je 17. februara 2005. potpisao njegov otac i tadašnji dekan Fakulteta za poslovne studije Mirko Krlić? 19. Da li je ĉlan Komisije za ocenu podobnosti teme magistarske teze i kandidata Nebojše Stefanovića Ana Langović Milićević, koja je praktiĉno priznala fantomsku diplomu i omogućila postdiplomske studije Nebojši Stefanoviću, danas drţavni sekretar Ministarstva prosvete i da li je to nagrada za njenu ocenu podobnosti? 20. Da li je drugi ĉlan ove Komisije za ocenu podobnosti teme magistarske teze i kandidata Nebojše Stefanovića i Milićevićkina kuma Tatjana Cvetkovski danas pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i ĉlan Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, i da li je to nagrada za njenu ocenu podobnosti ili ironija neslućenih razmera? 21. Da li je privatno obrazovanje u Srbiji na ovaj naĉin preuzelo vlast nad kompletnim obrazovanjem u Srbiji i da li su svi nosioci najviših drţavnih funkcija u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (ministar, pomoćnik ministra, drţavni sekretar…) iz privatnog obrazovanja, sa ovakvim kriminalnim aferama iza sebe? 22. Da li sve ovo znaĉi da je „Megatrend“ praktiĉno preuzeo vlast nad kompletnom srpskom prosvetom? 23. Zašto se i Ministarstvo prosvete, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, i Nacionalno akreditaciono telo, i Komisija za akreditaciju, i Konferencija Univerziteta, i Tuţilaštvo, i MUP, i Agencija za borbu protiv korupcije proglašavaju nenadleţnim i ne ispituju ovaj otvoreni sluĉaj kriminala i korupcije u vrhu aktuelne vlasti? 24. Ako je predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, potpredsednik Vlade Srbije, ministar unutrašnjih poslova, predsednik gradske organizacije SNS u Beogradu i praktiĉno drugi ĉovek najveće vladajuće partije ogrezao u kriminal i korupciju – da li je to razlog za njegovu ostavku ili smenu, kao i kriviĉnu odgovornost? 25. Da li smo otkrivanjem ove afere udarili u osinje gnezdo korupcije u Srbiji jer su na ovaj isti naĉin diplome stekli i mnogi drugi koji bi trebalo da reaguju u ovom sluĉaju, a nalaze se danas u srpskoj prosveti, pravosuĊu, policiji, Narodnoj skupštini, Vladi i na drugim najznaĉajnijim politiĉkim i drţavnim funkcijama? 26. Da li je sluĉajno da su bivši ministar prosvete Ţarko Obradović, drugi ĉovek SPS, i sadašnji potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović iz SNS, takoĊe profesori na ovom Univerzitetu i da li zapošljavanjem visokih partijskih i drţavnih funkcionera na svom fakultetu „Megatrend“ na taj naĉin obezbeĊuje politiĉku zaštitu za kriminal i korupciju kojom se bavi 30 godina? 27. Da li u ovom trenutku traje sreĊivanje papira da bi se retroaktivno izdao odgovarajući indeks i diploma Nebojši Stefanoviću koje inaĉe ne poseduje jer nikada nije ni studirao niti mogao da studira na nepostojećem fakultetu? 28. Da li će ako se pojave kakvi papiri o završenim osnovnim studijama Nebojša Stefanović „Megatrend“ i on pristati na veštaĉenje tih papira i druge metode utvrĊivanja validnosti poloţenih ispita i diplome koju će eventualno pokazati? 29. Zašto ako je sve ĉisto i zakonito Nebojša Stefanović jednostavno javno ne pokaţe svoj indeks i diplomu? 30. Zašto na ovu temu – najkrupnije politiĉke afere zbog koje svuda u svetu padaju vlade – nije organizovana niti jedna javna debata na medijima niti ministar sme da odgovori na moj poziv na direktan TV duel u kome bismo obojica doneli svoje fakultetske diplome na uvid medija i javnosti, i na taj naĉin razrešili sve dileme?

Zaključak ili političko zaveštanje buduće vlasti

Ispitivanje razorne uloge TV PINK i Univerziteta „Megatrend“ u srpskom društvu i drţavi u poslednjih 30 godina predstavlja lakmus test ozbiljnosti buduće vlasti. Oĉekivanja od politiĉkih promena u Srbiji ne smeju doneti samo promenu vlasti, već pre svega promenu kompletnog koruptivnog sistema ĉiji su TV PINK i „Megatrend“ simboli. Biće mnogo onih koji će pokušati da zaustave ove promene, jer su duboko ogrezli u kriminal i korupciju, ali bez ove promene sistema sama promena vlasti neće ništa doneti. Bez obzira ko će se naći na putu lustracije i moralne i sudske odgovornosti za kršenje zakona u prethodnih 30 godina – ovaj najvaţniji drţavni posao podvlaĉenja crte i konaĉnog „završnog obraĉuna“ sa koruptivnim sistemom mora da se uradi. Jedna od prvih mera pored oduzimanja nacionalne frekvencije TV PINK mora biti i preispitivanje diploma svih zaposlenih u javnom sektoru, kao funkcionisanja kompletnog visokoškolskog sistema obrazovanja u Srbiji. U ime Srpskog pokreta Dveri, Saveza za Srbiju i buduće vlasti nakon pada Aleksandra Vuĉića spreman sam da se pismeno obaveţem da će ovaj posao biti uraĊen i da unapred overim svoju ostavku kod javnog beleţnika u sluĉaju da ovo obećanje ne bude ispunjeno u unapred zadatom roku. *narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri

Više sporazuma izmeĊu Srbije i Francuske

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević potpisao je danas u Beogradu u ime Vlade Republike Srbije Sporazum o statusu Francuske škole u Beogradu. Predstavnici Francuske i Srbije potpisali su ukupno 22 bilateralna sporazuma iz oblasti ekonomije, vojne industrije, obrazovanja i kulture. MeĊu dokumentima koji su razmenjeni na konferenciji za novinare predsednika Srbije Aleksandra Vuĉića i Francuske Emanuela Makrona je i Sporazum izmeĊu Vlade Srbije i Vlade Francuske o statusu Francuske škole u Beogradu. TakoĊe, potpisani su i Sporazum o saradnji izmeĊu kompanije Šnajder elektrik i Elektrotehniĉkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i Sporazum o saradnji kompanije Šnajder elektrik i Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu. Potpisani su i Memorandum o saradnji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ambasade Francuske u Srbiji i Francuskog instituta u Srbiji, u borbi protiv predrasuda i diskriminacije u obrazovnom sistemu, Sporazum o saradnji u oblasti nastave francuskog jezika u obrazovno-vaspitnim ustanovama Srbije.

Dodelјena priznanja Centra za promociju nauke

Centar za promociju nauke dodelio je priznanja ovogodišnjim dobitnicima finansijske podrške u okviru Javnog poziva, u ponedelјak, 15. jula, u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Ukupna sredstva rasporeĊena za razliĉite kategorije Javnog poziva u 2019. godini iznose 9,4 miliona dinara i predstavlјaju najveći fond za finansiranje projekata promocije nauke u Srbiji. Ove godine je odobreno ukupno 55 projekata za finansiranje u tri razliĉite kategorije, a to su projekti promocije nauke u nauĉnim klubovima (28 projekata), projekti promocije nauke (24 projekta) i idejna rešenja za interaktivne eksponate u parkovima nauke (3 projekta). Na sveĉanosti su govorili: pomoćnik ministra za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem Saša Lazović, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Petar Marin, kao i v.d direktor Centra za promociju nauke Marko Krstić. Centar za promociju nauke od 2011. godine raspisuje Javni poziv za finansiranje projekata promocije i popularizacije nauke, a jedan od cilјeva je podizanje nivoa nauĉne pismenosti i širenja

41 nauĉne kulture kroz decentralizaciju promocije i popularizacije nauke na teritoriji Srbije. Osim toga, cilј je i podrška raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke, podrška inovativnim projektima koji utiĉu na opšti kvalitet projekata iz oblasti promocije nauke, kao i podrška kreativnim projektima koji afirmišu dostupnost znanja u otvorenom prostoru, odnosno osmišlјavanju eksponata u nauĉnim parkovima koji pomaţu da se nauĉni pojmovi, fenomeni i ĉinjenice usvajaju kroz neposredno iskustvo.

Sastanak sa predstavnicima Svetske banke

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja razgovarali su danas u Beogradu sa predstavnicima Svetske banke o reformama koje se u oblasti nauke, istraţivanja i tehnološkog razvoja sprovode u Srbiji. O reformama koje se sprovode u toj oblasti u Srbiji sagovornike iz Svetske banke upoznali su drţavni sekretari Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vladimir Popović, prof. dr Viktor Nedović i pomoćnik ministra Saša Lazović. Na sastanku je, izmeĊu ostalog, istaknuto da je krajem 2018. godine osnovan Fond za nauku koji je odmah poĉeo da radi veoma dinamiĉno, a prvi javni poziv za mlade nauĉnike raspisao je 21. juna 2019. godine. Predstavnici ministarstva upoznali su sagovornika da je nedavno usvojen i krovni zakon – Zakon o nauci i istraţivanjima kojim se sa nekompetitvnog projektnog finansiranja prelazi na institucionalno i suštinski kompetitivno finansiranje. U sastavu delegacije Svetske banke bili su regionalni menadţer za Srbiju Stiven Ndegva, Alfonso Garsija Mora iz Sektora finansija, konkurentnosti i inovacija, kao i Mario Gvadamilјas.

Predsednik Evropskog istraţivaĉkog saveta Ferari posetio Ministarstvo

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja posetio je prof. dr Mauro Ferari koji će od 1. januara 2020. godine preuzeti funkciju predsednika Evropskog istraţivaĉkog saveta (European Research Council – ERC). Misija Evropskog istraţivaĉkog saveta je da u okviru Horizonta 2020 podrţi najprestiţnije istraţivaĉke ideje, istraţivanja koja pomeraju granice nauke u razliĉitim oblastima, podstiĉući na taj naĉin nauĉnu izvrsnost na najvišem nivou. Drţavni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Viktor Nedović predstavio je nauĉnoistraţivaĉki sistem u Srbiji, reformske procese, kao i rezultate u Horizontu 2020. Bilo je reĉi i o potencijalima Srbije u nauci, konkurentnosti na meĊunarodnom nivou, mogućnostima da se osvoje grantovi Evropskog istraţivaĉkog saveta. Profesor Ferari je ukazao da dugo godina saraĊuje sa nauĉnicima iz Srbije. On je izneo izuzetno pozitivno mišlјenje o kvalitetu nauke u Srbiji, kao i oĉekivanja da će se to odraziti na buduće uspehe u meĊunarodnim programima saradnje. Sastanku su prisustvovale i pomoćnice ministra dr Marina Soković i prof. dr Marija Kuzmanović, kao i viši savetnik Tijana Kneţević. Sastanak je organizovan u saradnji sa Univerzitetom u Kragujevcu. Ferari se sastao i sa direktorima Fonda za inovacionu delatnost dr Ivanom Rakonjcem, i Fonda za nauku, dr Milicom Đurić-Joviĉić, kao i sa rektorima i prorektorima univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, prof. dr Petrom Marinom, prof. dr Dušanom Jakšićem, prof. dr Draganom Antićem, prof. dr Nenadom Filipovićem i dobitnicom granta Evropskog istraţivaĉkog saveta, prof. dr Sofijom Stefanović.

Drţavni sekretar Nedović predvodio delegaciju u Briselu

Redovni godišnji sastanak Pododbora za istraţivanje i inovacije, informaciono društvo i socijalnu politiku odrţan je 20. i 21. juna u Briselu. Sastanku tog tela koji je posvećen pitanjima nauke, istraţivanja i inovacija prisustvovali su šefica pregovaraĉkog tima Republike Srbije prof. dr Tanja Mišĉević, drţavni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i predsedavajući pregovaraĉke grupe za poglavlјe 25 (Nauka i istraţivanja) prof. dr Viktor Nedović i pomoćnica ministra prosvete prof. dr Marija Kuzmanović. U ime Centra za promociju nauke, sastanku je prisustvovao Dobrivoje Erić, rukovodilac Sektora za meĊunarodnu saradnju. Pored analize redovnog izvešataja i razmatranja klјuĉnih indikatora statusa nauke u Srbiji u kontekstu pristupnih pregovora izdvajanja za nauku na godišnjem nivou, bilo je reĉi i o uspešnosti i korišćenju sredstava u okviru programa IPA i Horizont 2020 i pripremi Strategije pametne specijalizacije. Na sastanku je predstavlјeno delovanje Inovacionog fonda, Fonda za nauku, a bilo je reĉi i o usvajanju novog Zakona o nauci i istraţivanjima. Najavlјeni su i budući koraci za punu integraciju srpske nauĉne zajednice unutar programa i struktura Evropske Unije. Centar za promociju nauke je apostrofiran u kontekstu podrške realizaciji programa Horizont 2020 u Srbiji, a istaknuti su i promocija istraţivaĉkih i multidisciplinarnih inovacija i saradnja na evropskom nivou, sa cilјem uspostavlјanja društva zasnovanog na znanju i vrednostima nauĉne kulture.

Vremeplov: Umro Ĉehov

Na današnji dan 1904. umro je Anton Pavloviĉ Ĉehov, ruski knjiţevnik. Ĉehov je završio Medicinski fakultet u Moskvi i radio izvesno vreme kao lekar. Knjiţevnim radom poĉeo je da se bavi kao student, objavljujući pod pseudonimom kratke humoreske, feljtone i kozerije po humoristiĉkim listovima. U dnevnikuNovo vreme, prvi put se javlja pod pravim imenom. Godine 1886. izašla je prva Ĉehovljeva zbirka novela Šarene priĉe, a već sledeće godine dodeljena mu je "Puškinova nagrada". Majstor ruske novele, Ĉehov obraĊuje teme malograĊanskog ponašanja, karijerizma i primitivizma. Njegove drame ne poĉivaju na retorici, konvencionalnom zapletu i dramskim efektima, već se grade na unutrašnjoj dramatiĉnosti i lirskim elementima. To nisu drame zbivanja, već raspoloţenja i po tome je Ĉehov jedan od zaĉetnika moderne dramaturgije. Na njegovim dramama svoj stil je izgradio ĉuveni Moskovski hudoţestveni teatar pod voĊstvom Stanislavskog. Glavna Ĉehovljeva dela su novele: Ĉinovnikova smrt, Dušica, Stepa, Ĉovek u futroli, Paviljon br. 6, U uvali, Kaštanka i drame: Ujka Vanja, Tri sestre, Višnjik, Galeb i druge, koje se nalaze na redovnom repertoaru naših i inostranih pozorišta, ne gubeći aktuelnost i ţivotnost do današnjih dana.

Vremeplov: RoĊen Marko Martinović

Na današnji dan 1663 godine roĊen Marko Martinović, pomorac, matematiĉar i pedagog. (Perast, 15.7.1663 - 28.10.1716).

Doktorat Malog vraćen FON-u na odluĉivanje

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu odluĉio je danas da Fakultetu organizacionih nauka vrati da ponovo odluĉuje o predmetu osporene doktorske disertacije Siniše Malog. "Odbor je utvrdio da je mišljenje Struĉne komisije Fakulteta, na osnovu kojeg je doneta odluka fakultetskog Nastavno-nauĉnog veća nepotpuno, nejasno i kontradiktorno, što spreĉava Odbor da donese konaĉnu odluku", navedeno je na sajtu Univerziteta u Beogradu. FON ima rok od 60 dana 43 za postupanje po odluci Odbora. Struĉna Komisija FON-a ranije je zakljuĉila da doktorat Siniše Malog nije plagijat i predloţila da se on promoviše u zvanje doktora nauka. U izveštaju je navedeno da iako postoje odreĊeni propusti oni nisu doveli u putanje nauĉni doprinos i originalnost rada.

Utorak,16.jul 2019.

Vuĉić i Makron sa mladima iz regiona

Saradnja, pomirenje i prevazilaţenje stereotipa i teškog nasleĊa sukoba u prošlosti su izuzetno vaţni za budućnost Zapadnog Balkana, a saradnja mladih moţe doneti mir regionu, preneli su danas studenti Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) u razgovoru sa predsednicima Francuske i Srbije, Emanuelom Makronom i Aleksandrom Vuĉićem u Beogradu. Uĉimo iz prošlosti da bi imali bolju budućnost, naglasili su oni. Predsednik Francuske najpre se upoznao sa radom RYCO, ocenivši da je dobro da postoji organizacija koja podstiĉe saradnju mladih. Đuro Blanuša iz RYCO ukazao je da ova organizacija postoji već dve godine, da je kroz nju, odnosno njene aktivnosti, prošlo 3. 000 mladih. Istakao je da je cilj povezivanja mladih u regionu da se uklone predrasude i barijere u saradnji. Ukazao je da trenutno na Balkanu imamo najobrazovaniju generaciju mladih, što, istiĉe, treba iskoristiti, i naglasio da je dobro što oni dele isto viĊenje da je napredak moguć uz upoznavanje i saradnju. Studentkinja Emina iz Sarajeva rekla je da je njena motivacija za uĉešće u ovom projektu upravo ţelja za uspostavljanje trajnog i odrţivog mira. Rekla je da ţeli da doprinese prevazilaţenju svih prepreka napretku društva u njenoj zemlji, i da smatra da je potrebno više saradnje u regionu, kao i što više zajedniĉkih projekata. To je, kako je naglasila, jedini naĉin da region ide putem napretka. Kazala je da moraju da se prevaziĊu prepreke koje i dalje postoje na putu saradnje i da je bitno pomirenje i "savladavanje" prošlosti. Studentkinja sa Kosova i Metohije, Irina, koja je rekla da je iz nevladine organizacije Blink, kazala je da na Kosovu ne postoji kontakt mladih Albanaca i Srba, što ţeli da promeni. "To me je uvek zabrinjavalo, i zato sam se zainteresovala za ovaj projekat. Moja motivacija je da uklonimo barijere meĊu mladima i omogućimo da saraĊuju", rekla je ona. Istakla je da je najveći izazov na Balkanu da se uklone prepreke u saradnji, kako u glavama, tako i birokratske. Ivan iz Beograda rekao je da je njegova motivacija za uĉešćem u RYCO da promeni Zapadni Balkan na bolje, i dodao da je za region bitno da se reši kosovski problem. O potrebi saradnje u regionu, pre svega mladih, govorili su studenti iz Severne Makedonije, Crne Gore, kao i Albanije, a ocenili su da je RYCO ostvarenje svojevrsnog sna, jer povezuje mlade regiona u kojoj su zemlje i narodi veoma sliĉni. Podvukli su znaĉaj medija, koji bi, kaţu, trebalo da istiĉu posebno pozitivne primere, a manje ukazuju na negativne. Svi studenti ukazali su i na znaĉaj evropske integracije po budućnost region i mladih u ovom delu Evrope. Makron je izrazio zadovoljstvo što je ĉuo od mladih ljudi da ţele da saraĊuju, istakavši da je to veoma bitno, jer dele isti geografski prostor, region, a dobro je da dele i iste vizije. On je upitao kako je moguće još više pomoći u radu na njihovim projektima što većeg umreţavanja. Naglasio je da je vaţno da što više ljudi dobije pristup ovakvim projektima i programima koji podstiĉu saradnju u regionu, dodajući da je neophodna većina ako se ţeli promeniti društvo. TakoĊe je istakao znaĉaj da mladi ostanu u svojim zemljama, što je veoma bitno za napredak regiona. Mladima je Makron ukazao da postoji evropska perspektiva za sve zemlje, iako su neke, kao BiH, još udaljene, ali da su neophodne reforme na tom putu. Naveo je primer Bugarske i Rumunije, koje su ĉlanice EU, a u kojima je veliki broj graĊana napustio zemlju, što ne treba dozvoliti u ovom regionu, a to je moguće samo kroz reforme i regionalnu saradnju. 44

Vuĉić, koji je naglasio znaĉaj regionalne saradnje, se zahvalio mladima na njihovim naporima da promene region. Ukazao je da je obaveza politiĉkih lidera i drţavnika da stvore okruţenje za bolju budućnost.

Makron: Rekao sam što mi je na srcu

Vuĉić je ponovio da je Makron osvojio srca Srba, dok je francuski lider naveo da mu je ĉast što je u Beogradu i da je zadovoljan juĉerašnjim razgovorima i otvorenim kontaktom sa srpskim narodom. Na pitanje novinara TV Prve kako je zadovoljan posetom Makrona, Vuĉić je rekao da bi moţda francuskom predsedniku trebalo postaviti to pitanje. "Zadivljeni smo njegovom energijom i entuzijazmom. Osvojio je srce Srba. To njemu moţda ne znaĉi mnogo, ali nama znaĉi dosta", rekao je Vuĉić. Na to pitanje, Makron je odgovorio: "Zahvalan sam predsedniku Vuĉiću. Velika mi je ĉast što sam ovde sa vama i zadovoljan sam juĉerašnjim razgovorima koje smo imali i ovim otvorenim kontaktom sa srpskim narodom. Rekao sam ono što mi je na srcu i sada ćemo da radimo zajedno". Zvaniĉni sastanci u okviru Makronove dvodnevne posete obavljeni su juĉe, a dvojica predsednika poloţili su vence kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, gde su se obratili graĊanima, i odali poĉast srpskoj heroini Milunki Savić u Aleji velikana na Novom groblju. Makron je velikom broju okupljenih graĊana na Kalemegdanu, u govoru tokom kojeg se obraćao i na srpskom, poruĉio da Francuska voli Srbiju i njene graĊane i da je Srbija "u njihovim srcima". Francuski predsednik je prethodno imao tet-a-tet sastanak sa Vuĉićem, koji je trajao znatno duţe nego što je bilo predviĊeno, a dvojica drţavnika su sa konferencije za novinare poslali jasne poruke po pitanju Kosova i Metohije, evropskih integracija i saradnje Srbije i Francuske.

Završeno formiranje pet akademija, planirano još devet

Sve visoke poslovne škole u Srbiji biće spojene u 14 akademija. Završeno formiranje pet akademija, za još šest je sve definisano i ostalo je samo da im Vlada Srbije da zeleno svetlo, a još predstoji formiranje tri akademije u Vojvodini. Predsednik Saveta za reformu visokih strukovnih škola prof. Branislav Jeremić kaţe za Tanjug da su u Beogradu već formirane dve akademije: Akademija poslovnih strukovnih studija koja je nastala integracijom Visoke poslovne škole u Beogradu i Visoke poslovne škole u Blacu i Akademija strukovnih studija nastala spajanjem tri visoke škole - zdravstvene, hotelijerske i turistiĉke. Završeno je formiranje Akademije vaspitaĉko-medicinskih strukovnih studija u Kruševcu koja je nastala spajanjem Visoke škole strukovnih studija za vaspitaĉe iz Kruševca, Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji i Visoke škole za vaspitaĉe strukovnih studija u Aleksincu. Akademija strukovnih studija Juţna Srbija stvorena je spajanjem viših škola iz Leskovca (Visoka poslovna škola i Visoka tehnološko-umetniĉka škola), Bujanovca (Visoka škola za vaspitaĉe) i Prokuplja (Visoka poljoprivredno-prehrambena škola). Akademija u Nišu nastala je spajanjem tehniĉka škole u Nišu, visoke škole u Vranju i vaspitaĉke u Pirotu. "Sve je definisano za još šest akademija - v.d. predsednici i ĉlanovi Saveta samo je još ostalo da to sve usvoji Vlada Srbije", naglasio je Jeremić. Definisano je formiranje još dve akademije u Beogradu, zatim u Uţicu (poslovne škole iz Valjeva i Uţica), zatim Akademija Šumadija (Visoka škola iz AranĊelovca, tehniĉke škole iz Kragujevca, Trstenika, Kruševca), Akademija u Šapcu (spojene tri škole u tom gradu -vaspitaĉka, poljoprivredna i medicinska ), kao i Akademija u Leposaviću (poslovne i tehniĉke škole iz Leposavića i Zveĉana).

Visoka škola tehniĉkih strukovnih studija u Ĉaĉku biće spojena sa Fakultetom tehniĉkih nauka, jer koriste isti prostor, iste laboratorije, ali i nastavni kadar. Jeremić je istakao da je plan da se u Vojvodini formiraju tri akademije i to najverovatnije dve u Novom Sadu i jedna u Kikindi.

Predstavlјene aktivnosti Evropskog saveta za inovacije

U nauĉno-tehnološkom parku Beograd u utorak, 16. jula odrţana je konferencija na kojoj su predstavlјene aktivnosti Evropskog saveta za inovacije Evropske komisije i mogućnosti za saradnju sa zaiteresovanim institucijama. Konferenciju „EIC ROADSHOW IN SERBIA” organizovali su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Evropski savet za inovacije Evropske komisije (European Innovation Council – EIC) u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji. Drţavni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović rekao je na otvaranju konferencije da je cilј da se identifikuju, neguju i podrţe napredne tehnologije i kreativne inovacije na trţištu. On je istakao je da postoji veliki broj uspešnih projekata u okviru Nauĉno-tehnološkog parka i dodao će takve institucije uskoro biti otvorene i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Ĉaĉku. V.d. direktora Nauĉno-tehnološkog parka Beograd Gordana Danilović Grković kazala je da je Nauĉno-tehnološki park poĉeo da radi 2015. godine i ocenila da se razvija velikom brzinom. Razvijamo se vrlo brzo, sada imamo sedamdeset kompanija ovde i sedam stotina zaposlenih. Sada imamo i nove programe. Samo ove nedelјe imamo dve grupe sa više od šezdeset studenata koji bi ţeleli da idu na poĉetni letnji kamp, naglasila je ona. U okviru panel diskusije o saradnji u oblasti inovacija i inovacionim ekosistemima govorili: drţavni sekretar u Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, Viktor Nedović, šef departmenta u Izvršnoj agenciji za mala i srednja preduzeća Evropske komisije Luisa Prista, direktor Inovacionog fonda Srbije Ivan Rakonjac, Mihajlo Vesovć iz Privredne komore Srbije i drugi. Cilј Evropskog saveta za inovacije EK je da identifikuje, neguje i podrţi napredne tehnologije i kreativne inovacije na trţištu, uklјuĉujući podršku razvoju od ideje do njenog uvoĊenja na trţište. Organizatori pozivaju sve zainteresovane strane, organizacije i pojedince da uĉestvuju na dogaĊaju i aktivno doprinesu diskusiji.

Schneider Electric: Ugovori za stipendiranje najtalentovanijih studenata

Tokom zvaniĉne posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji, predstavnici kompanije Schneider Electric potpisali su ugovore o saradnji sa Fakultetom tehniĉkih nauka u Novom Sadu i Elektrotehniĉkim fakultetom u Beogradu, a u cilju davanja doprinosa daljem razvoju IT sektora u Srbiji, kao i podrške najtalentovanijim studentima tokom školovanja. Ĉlan Izvršnog odbora kompanije Schneider Electric Frederik Abal potpisao je ugovore sa dekanom Fakulteta tehniĉkih nauka (FTN) u Novom Sadu Radetom Doroslovaĉkim i dekanom Elektrotehniĉkog fakulteta (ETF) u Beogradu Milom Tomaševićem. U saopštenju se navodi da je Schneider Electric jedna od vodećih kompanija u Srbiji, koja je tokom 2018. godine obezbedila najveći broj stipendija za studente tehniĉkih fakulteta. Stipendije će dati znaĉajan doprinos savladavanju praktiĉnog znanja, ali će studentima pruţiti i veoma vaţnu finansijsku podršku tokom školovanja. Rad na razliĉitim projektima i mogućnost zaposlenja u kompaniji Schneider Electric DMS NS, nakon završenog fakulteta, dodatne su prednosti programa stipendiranja ove kompanije. Tokom svih nivoa obrazovanja, studenti imaju podršku iskusnih eksperata, kao i mogućnost uĉešća u radionicama i svim vrstama edukacije koju kompanija organizuje za svoje zaposlene, a zahvaljujući kojima će moći da unaprede svoje znanje i veštine, što će im biti od velikog znaĉaja u graĊenju budućih karijera, istiĉe se u saopštenju.

Svim stipendistima biće omogućeno da rade na najboljoj opremi i na razvoju najuspešnijih softvera, uz konstantan mentorski program tokom trajanja stipendije. Najvaţnija investicija je investicija u obrazovanje generacija koje dolaze. Uvek moramo imati na umu da će samo kvalitetno obrazovani mladi ljudi voditi naš svet. Schneider Electric DMS NS razvija ADMS softver zahvaljujući radu više od 800 inţenjera, od kojih je većina potekla sa Fakulteta tehniĉkih nauka iz Novog Sada. Dekan tog fakulteta, Rade Doroslovaĉki podsetio je na ĉinjenicu da uspešna saradnja izmeĊu fakulteta i kompanije traje već godinama i da je rezultirala time da je Novi Sad postao jedan od svetski prepoznatih IT centara. Doroslovaĉki je rekao da je Fakultet tehniĉkih nauka najveća obrazovna ustanova tog tipa u regionu sa 13 razliĉitih odseka, ĉiji studenti trenutno rade na skoro 100 meĊunarodnih projekata. Dekan Elektrotehniĉkog fakulteta iz Beograda, Milo Tomašević, je nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji izrazio zahvalnost predstavnicima francuske kompanije koja je prepoznala kvalitet obrazovanja koje daje Elektrotehniĉki fakultet i istakao da je ovo primer saradnje dve vodeće ustanove u svojim oblastima delovanja. Istakao je da bi svi trebalo da budemo ponosni na naše mlade struĉnjake koji svojim radom utiĉu na globalni razvoj IT sektora. "Ove stipendije obezbediće podršku tokom školovanja našim talentovanim studentima, koje sa ponosom pratimo i nakon što završe školovanje na fakultetu", dodao je Tomašević. Kako bi se edukacija unapredila, Schneider Electric je otišao i korak dalje, pa tako već godinama zaposleni kompanije drţe programe obuke za uĉenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Ulaganjem u edukaciju ova kompanijaţeli da doprinese razvoju IT struke u Srbiji, kao i transformaciji srpske industrije u digitalno doba, istiĉe se u saopštenju.

U Idvoru nauĉno-edukativno kamp za talentovanu decu

U Idvoru se odrţava “Deveti nauĉno- edukativni kamp Mihajlo Idvorski Pupin” namenjen talentovanoj deci koja ovde mogu da usavrše svoja znanja iz fizike. Došli su iz Zrenjanina, Šapca, Paraćina, Beograda, Panĉeva po pozivu a kamp je besplatan i trajaće do 20 jula. Od 15-oro uĉesnika Nauĉno edukativnog kampa u Idvoru devetoro su bivši ili ovogodišnji prvaci drţave na takmiĉenjima iz fizike. Tema kojom će se baviti je: primena programiranja u fizici. Marija Novaković došla je iz Šapca. Za nju je ova godina bila izuzetno uspešna. “Uĉestvovala sam na republiĉkom takmiĉenju iz matematike i fizike i osvojila sam prvu nagradu na oba takmiĉenja.Prvi put sam ovde,programiramo razne simulacije iz fizike , zaista je divno i jedno novo iskustvo, rekla je Marija. Marko Milutin iz Zrenjanina višestruko je talentovan. Na ovogodinjem republiĉkom takmiĉenju iz fizike bio je drugi, a na republiĉkom prvenstvu u dţudou prvi. “Ovde na kampu mi se veoma sviĊa.Imamo dobro druţenje ,uĉim nešto novo,nisam nikad programirao pre ali ovde uĉim nove stvari”, izjavio je Mako U Kampu u Idvoru je i uspešan mladi šahista iz Panĉeva Ilija Serafimović . “U problemskom šahu sam prvak sveta u pravljenju i komponovanju šahovskih problema a u fizici sam bio ove godine na drţavnom takmiĉenju”, rekao je Serafimović. Ovde izvodimo prezentacije,zapravo mi kada rešavamo zadatak ne moţemo da vidima šta se dešava a ovde na kompjuteru uz pomoć odreĊenog programa moţemo da vidimo šta se konkretno dešava u tom zadatku.” Deca iz rodnog mesta Mihajla Pupina vole nauku. Iako škola u Idvoru ima svega 80 Ċaka dvojica su uĉestvovala na Republiĉkom takmiĉenju iz fizike a jedan je osvojio prvo mesto. Za uĉesnike kampa organizovana je poseta Institutu za fiziku a imaju i gostujuće predavaĉe sa Beogradskog univerziteta. “Radi se primena programiranja u fizici.Z naĉi rade Javu i E.J.S. to su neke stvari koje uĉenici nemju prilike da rade u školi .Sa ovom decom to se moţe u ovako kratkom vremenu uraditi tako da oni izaĊu sa kampa sa znanjem kako da urade kompjutersku simulaciju

47 nekog dogaĊaja iz oblasti fizike”, rekao je dr Dragoljub Cucić, direktor Regionalnog centra za talente i koordinator kampa Nauĉno edukativni kamp u Idvoru trajaće do 20 jula.

Na Beogradskom univerzitetu 955 slobodnih mesta

Studenti koji se nisu upisali na fakultet u prvom upisnom krugu mogu da raĉunaju na 955 nepopunjenih mesta na budţetu na fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i na 2.214 mesta za samofinansirajuće studente. Budući akademci mogu ponovo da konkurišu u septembru, a preostalih mesta ima na Poljoprivrednom, Filološkom, Šumarskom, Ekonomskom, Fiziĉkom, Rudarsko- geološkom, Pravnom fakultetu... Prorektor Univerziteta u Beogradu Petar Bulat za Blic kaţe da je pravo iznenaĊenje da je i na Stomatološkom fakultetu ostalo mesta. "Na prvom upisnom krugu vladalo je veliko interesovanje za stomatologiju, na jedno upisano mesto ĉak tri kandidata, a sada imamo 20 slobodnih mesta, ali na samofinansiranju. Studenata je manje iz godine u godinu i sva ova slobodna mesta treba da iskoriste srednjoškolci kako bi u budućnosti postali akademski graĊani", rekao je Bulat. Prema Uredbi Ministarstva prosvete, prijavljivanje kandidata za drugi upisni rok na fakultete obaviće se 2. i 3. septembra, a polaganje prijemnog ispita biće organizovano dan kasnije ili 5. i 6. septemra.

Vrtić i škola u Kikindi u novom ruhu

Period školskog raspusta u Kikindi će i ovog leta biti iskorišćen za sanaciju i rekonstrukciju objekata predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja. U toku je sanacija fasade Osnovne škole "Jovan Popović", kao i rekonstrukcija objekta Vrtića "Plavi ĉuperak", a za te radove, kikindska lokalna samouprava obezbedila je preko 16 miliona dinara. Od septembra će za preko 200 mališana biti obezbeĊeni bolji, komforniji, kvalitetniji uslovi boravka u kikindskom Vrtiću "Plavi ĉuperak". Za sanaciju tog predškolskog objekta, kikindska lokalna samouprava obezbedila je 14 miliona dinara. "Ovde se radi od podova, sanacije toaleta, elektroinstalacija, vodoinstalacija, do kuhinje, praktiĉno kompletna infrastruktura objekta. Mogu samo da izrazim zadovoljstvo što smo tako vaţnu rekonstrukciju uspeli da realizujemo i što ćemo našoj deci pruţiti kvalitetnije uslove boravka u vrtiću", kaţe Pavle Markov, gradonaĉelnik Kikinde. Ispunjavanje standarda u oblasti predškolstva nameće obavezu daljih ulaganja u sanaciju i rekonstrukciju objekata u okviru PU "Dragoljub Udicki". Jedan od prioriteta je svakako sanacija objekta Vrtića "Pĉelica", u kom se inaĉe realizuje program Montesori, kao i neophodna ulaganja u dva objekta u seoskim mesnim zajednicama. "U selu IĊoš i Ruskom Selu ne postoje posebni objekti vrtića, već koristimo prostor škole u IĊošu, odnosno u MZ Rusko Selo. Preka je potreba da se u tim mestima izgrade vrtići i da toj deci obezbedimo jednako dobre uslove kao što ih imamo i ovde", kaţe Svetlana Milić, direktorka PU "Dragoljub Udicki" Kikinda. Sa izdvojenih 2,3 miliona dinara, kikindska lokalna samouprava obezbedila je završene radove na sanacije fasade Osnovne škole "Jovan Popović". Time se praktiĉno zaokruţuju planirani radovi na sanaciji objekta, a koji su proteklih godina realizovani fazno. "Prvo veliko ulaganje bila je sanacija školskog dvorišta, to nam je tada bio kljuĉni problem. Lokalna samouprava je i tokom prošle godine uloţila sredstva u sanaciju fasade, a sa aktuelnim radovima, za koje je grad izdvojio 2,3 miliona dinara, zaokruţićemo planarinu sanaciju i adaptaciju objekta naše škole", kaţe Jelena Krvopić, direktorka OŠ "Jovan Popović" Kikinda. Jedan od narednih vaţnih projekata kikindske osnovne škole, koju pohaĊa 336 uĉenika, je sanacija krova fiskulturne sale, a pregovori sa lokalnom samoupravom su u toku.

Rijеka: Zatvorеna izloţba "Svеtsko bijеnalе studеntskog plakata"

Pokrajinski sеkrеtar za kulturu, javno informisanjе i odnosе s vеrskim zajеdnicama Dragana Milošеvić sinoć jе u Muzеju grada Rijеkе zatvorila izloţbu "Svеtski bijеnalе studеntskog plakata", koju su organizovalе Akadеmija umеtnosti Novi Sad i Vojvodina omladinski klub u saradnji sa Muzеjom grada Rijеkе. Zahvaljujući sе na zajеdniĉkom projеktu prof. Ivanu Karlavarisu sa Katеdrе za fotografiju Akadеmijе umеtnosti u Novom Sadu i dirеktoru Muzеja grada Rijеkе Ervinu Dеuriću, sеkrеtar Milošеvić jе istakla da jе izloţba svеtskog bijеnala fotografija odavno prеpoznata na svim kontinеntima, kao profеsionalna i dobro organizovana postavka. Sama forma plakata ĉеsto jе samo puka informacija, rеkla jе sinoć Milošеvićеva i taj sеgmеnt prеdstavlja prvi ţivot plakata koji komunicira sa najširom publikom i sa prolaznicima. Drugi ţivot plakata otpoĉinjе kada prеlazi u galеrijе i zbirkе, dodala jе ona i naglasila da sе tu pojavljujе na izloţbama i bijеnalima, kao što jе to ovoga puta i on tu prеdstavlja kulturu srеdinе u kojoj jе krеiran. Kako jе navеla, ovih dana publika u Rijеci imala jе priliku da posеti izloţbu radova najboljih mеĊu najboljim studеntima umеtniĉkih akadеmija širom svеta i za nas, koji dolazimo iz Novog Sada - grada Evropskе prеstonicе kulturе 2021. godinе, ovo bijеnalе ima vеoma vaţnu ulogu u aplikacionoj knjizi Fondacijе "Novi Sad 2021-Evropska prеstonica kulturе", a od posеbnog jе znaĉaja i sjajna saradnja ustanova kulturе u Rijеci i Vojvodini. O znaĉaju izloţbе govorili su i profеsor Ivan Karlavaris, dirеktor Muzеja grada Rijеkе Ervin Dеurić i gеnеralni konzul Rеpublikе Srbijе u Rijеci Goran Pеtrović.

Uticaj medija na kvarenje jezika

Piše: Ljubiša Spasojević*

U „Politici” je u poslednje vreme objavljeno nekoliko tekstova o potrebi da se izuĉavanje srpskog jezika uvede kao obavezan predmet na svim fakultetima. Nisam protivnik da se uvede obavezno izuĉavanje srpskog jezika na fakultetima, ali se pitam zašto se ne bi razmotrio predlog da se poboljša program izuĉavanja srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama, jer je i taj predlog dat. Zašto ne napraviti analizu koliko će koristi biti od uvoĊenja srpskog jezika na fakultete, ako profesori drugih predmeta nisu dovoljno potkovani da koriste ĉist srpski jezik i da li treba i njih douĉiti. Kako decu nauĉiti da pravilno govore srpski jezik kada ih mediji svakodnevno bombarduju pogrešnim izgovorom, lošom dikcijom, korišćenjem tuĊica, ili korišćenjem brzog govora, baš u deĉjim emisijama, u kojim uĉesnici gutaju pojedina slova ili ĉak i reĉi? Zašto ne bi voditelji radio i TV emisija, kao i novinari, imali obnovljive licence iz poznavanja srpskog jezika, kao što to lekari imaju u svojoj struci kroz dopunsko obrazovanje na seminarima? Postavlja se i pitanje da li naši instituti za srpski jezik dovoljno prate razvoj nauke, odnosno koliko saraĊuju sa drugim strukama kako bi za nove proizvode, nove pojmove dali našu reĉ, pre nego što se odomaći strana. Sigurno je da samo uvoĊenje srpskog jezika na fakultete neće dati ţeljeni rezultat i biće samo trošak ako se problem ne sagleda sveobuhvatno i reši u paketu. Koliki uticaj medija moţe da bude, evo nekih primera. Neko u „Politici” napisa da i babe, kada se pozdravljaju sa unucima, kaţu „ćao”. Već duţe vreme u medijima se ne moţe ĉuti ni proĉitati reĉ „mnogo”, već se iskljuĉivo koristi reĉ puno. Ako se nešto pogrešno ponavlja u medijima, iz dana u dan, onda će to prihvatiti i dobri poznavaoci srpskog jezika, a onda ćemo da kukamo kako nam narod ne zna srpski jezik.

*Lučani

Vremeplov: Prva osnovna škola u ustaniĉkoj Srbiji

Na današnji dan 16. jula 1805. godine poĉela je sa radom Osnovna škola "KaraĊorĊe" u Ostruţnici, prva osnovna škola u ustaniĉkoj Srbiji.

Vremeplov: RoĊen Amundsen

Na današnji dan 16. jula 1872. roĊen Roal Amundsen, norveški polarni istraţivaĉ, osvajaĉ Juţnog pola (Borg, 16. 07. 1872 - Bergen, 18. 06. 1928)

Vremeplov: Umro Karajan

Na današnji dan 16. jula 1989. godine umro Herbert fon Karajan, austrijski dirigent, direktor Berlinske filharmonije i Beĉke drţavne opere. Karajan, jedan od najĉuvenijih dirigenata sveta, prvi put je pred publiku izašao u desetoj godini kao pijanista. Po savetu svojih uĉitelja postao je dirigent. Godine 1935. povereno mu je pozorište u Ahenu i fon Karajan je postao najmlaĊi muziĉki direktor u Nemaĉkoj. Ĉetiri godine kasnije, našao se na ĉelu Drţavne opere u Berlinu. Za "ĉudo zvano Karajan" proglašen je nakon što je u berlinskoj Drţavnoj operi napamet dirigovao Vagnerovo delo "Tristan i Izolda". Posle II svetskog rata, zbog svog politiĉkog angaţmana, suspendovan je s posla, da bi se dirigentskoj palici vratio 1947. Pedesetih godina, Karajan je krenuo u osvajanje sveta, najpre kao dirigent u milanskoj Skali, umetniĉki direktor Festivala u Salcburgu, dirigent Berlinske filharmonije i umetniĉki direktor Beĉke opere. Svoj šezdeseti roĊendan obeleţio je osnivanjem fondacije za izuĉavanje muzike koja nosi njegovo ime. Sa 800 snimljenih ploĉa, Karajan je dirigent koji je iza sebe ostavio najviše snimljenog muziĉkog materijala. Bio je vlasnik diskografske kuće "Telemondial" sa sedištem u Monte Karlu. Posedovao je snaţnu emotivnost, izraţenu fantaziju, izuzetnu preciznost i harizmu, kojom je plenio.

Vremeplov: Prvi ĉovekov let ka Mesecu

Na današnji dan 16. jula 1969. obavljen je prvi ĉovekov let ka Mesecu, odnosnno lansiran je ameriĉki vasionski brod "Apolo 11" sa astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom

Vremeplov: Umro Dragoslav Jovanović

Na današnji dan 16. jula 1939. godine umro dr Dragoslav Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, rektor Beogradskog univerziteta(Beograd, 04. 12. 1886 - Beograd, 16. 07. 1939) Vremeplov: "Dip Parpl"

Dţon Lord, engleski roker, klavijaturista, jedan od osnivaĉa grupe "Dip Parpl" (Lester, 09.06.1941 - London,16. 07. 2012) umro je na današnji dan 16. jula 2012.

Sreda,17.jul 2019.

Univerzitet na tacni

Piše: Dubravka Stojanović*

Nije Vuĉić kriv. Nije to bio ni Milošević. Ni Tito. Ni kralj Aleksandar, pa ni Nikola Pašić. Ne mogu oni kao pojedinci biti krivi za strmoglavljivanje Srbije.

Ne mogu oni to sami, pa ni sa tim svojim ekipama trbuhozboraca, spremnih na svaku psinu. Jer, pravo pitanje je kako su oni uopšte mogući? Kako se oni uvek pojave, takvi nabusiti, ĉastohlepni, opsesivni i uzmu neograniĉenu moć. Ili je ĉak i ne uzmu? Mi im je sami ponudimo, na tacni, sa šustiklom. Kako samo uspemo da sami sebi zamešamo tu splaĉinu svaki put kad se pruţi prilika da podignemo glavu i protrljamo oĉi. Kao kuĉići mašemo repom i bacamo se na leĊa, samoukinemo se kao društvo, poništimo institucije, pregazimo zakone, proglasimo se nenadleţnim, zanemimo kao pojedinci. I tupo gledamo sopstvenu propast. Juĉe je sve to uradio Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Uradio je to vrativši sluĉaj doktorata Siniše Malog na ponovno odluĉivanje Fakultetu organizacionih nauka, iako se u podnetim ţalbama traţilo da se utvrdi plagijat i uskrati dodela doktorske diplome Siniši Malom. Pet godina traje taj skandal. Više od 10 komisija je pokušalo da utvrdi o ĉemu li se tu s tim doktoratom radi? Nije išlo. Poslednje mišljenje Struĉne komisije FON-a je, kako je danas utvrdio Odbor za profesionalnu etiku, „nepotpuno, nejasno i kontradiktorno“. I, šta se onda radi? Sluĉaj se vraća na ponovno razmatranje ustanovi koja ne samo što je godinama odbijala da sama reši taj problem, nego je i poslednji nalaz Struĉne komisije za ocenu doktorata usvojilo Nastavno-nauĉno veće. Drugim reĉima, ceo Fakultet je stao iza mišljenja da je doktorat Siniše Malog skoro pa skroz u redu. Šta li se sad od FON-a oĉekuje? Da će Struĉna komisija FON-a sad napisati potpunije, jasnije i sasvim suprotno mišljenje? Da će ga, zatim, Nastavno-nauĉno veće prihvatiti, kao što je prihvatilo i ono prethodno, sasvim suprotno? Ili se oĉekuje da će Struĉna komisija ostati pri svom stavu da je prepisano samo onih već legendarnih 6,97% i da je to i dalje sasvim u redu. U tom sluĉaju se moţda u Odboru za profesionalnu etiku oĉekuje da će sada Nastavno-nauĉno veće FON-a taj isti nalaz odbaciti? Ne znam koje mi je od ova dva rešenja draţe. Samodrţac je pogrešan termin. Niko ne moţe vlast drţati sam. Potrebna mu je nesebiĉna pomoć društva, saglasnost „elita i plebsa“, bezrezervna podrška svih, posebno toboţ autonomnih institucija, namigivanje nabeĊenih pojedinaca od autoriteta i morala. Sve smo to već toliko puta uspešno ostvarili. Ponudili diktatorima vlast na tacni, a onda ih veselo hrabrili da oni mogu i brţe, i jaĉe, i bolje. Ali, kad se i Univerzitet samoukine, kad baš on sam poništi vrednost obrazovanja, kad time poništi i svaki odbranjeni doktorat i svaku steĉenu ocenu, onda je društvo stiglo do kraja. Kad posrne univerzitet, padne celo društvo. I diktatoru na tacnu ponovo prostre šustiklu. Da mu bude lepše.

*Danas. 17. jula 2019.

I posle škole - škola: Dodatno uĉenje, preduzetniĉke i kreativne radionice

Od naredne školske godine, u 240 škola u Srbiji koje rade u jednoj smeni vrata se neće zatvarati po završetku nastave, već će u popodnevnim satima Ċaci moći da se bave najrazliĉitijim aktivnostima, poĉev od dodatnog uĉenja, do preduzetniĉkih i kreativnih radionica, najavljuju iz Ministarstva prosvete. Kako je u razgovoru za FoNetov serijal "Bez rukavica" napomenula naĉelnica Odeljenja za koordinaciju školskih uprava Jasmina Đelić, ideja projekta "obogaćene jednosmenske nastave" je da deca posle ĉasova na dobrovoljnoj bazi biraju aktivnosti koje su im potrebne i zanimljive. Selektovano je 240 škola i objekata koji za to imaju mogućnosti, rekla je ona i objasnila da je reĉ o matiĉnim školama ili izdvojenim odeljenjima širom Srbije, ĉiji će konaĉni spisak biti objavljen do 15. avgusta. Đelić navodi da su meĊu aktivnostima koje su škole predloţile dodatna podrška uĉenju, sport, kao i radionice za pravljenje sapuna, botaniĉka basta, gajenje

51 lekovitog bilja, pokretanje uĉeniĉke zadruge, kao i pravljenje didaktiĉkog materijala koji će kasnije moći i da se prodaje. "Neke škole su razmišljale i preduzetniĉki", rekla je Đelić novinarki Bojani Milovanović. Ona napominje da školske aktivnosti u popodnevnim satima ne bi trebalo da izgledaju kao redovna nastava, pa se neće ĉuti zvono nakon 45 minuta, u grupama će biti deca razliĉitih uzrasta, Ċaci će moći da dolaze koliko ţele i da menjaju aktivnosti koje pohaĊaju. Đelić navodi i da oni koji uĉestvuju u projektu neće raditi volonterski, već će dobijati nadoknadu za prekovremeni rad, a škole će imati pravo i na angaţovanje jednog dodatnog izvršioca. Predstavnica Ministarstva prosvete ukazuje i na to da se radi o pilot projektu, kao i da je još na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, pa će u ovom sluĉaju angaţman biti na odreĊeno vreme. "Ako se pokaţe uspešnim, ovaj projekat će postati i deo Strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine", najavljuje Đelić i dodaje da to zahteva i ulaganja, zidanje novih objekata i pravljenje drugaĉije mreţe škola. "To je dugoroĉno i vezano je za strateške prioritete", naglašava Đelić i dodaje da je cilj da škola bude mesto u kojem će se deca duţe zadrţavati. S druge strane, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ukazuju da u samoj realizaciji ovog projekta rešenja nisu dovoljno definisana. Prema njihovoj oceni, prosvetni radnici nisu dovoljno informisani o najavljenim aktivnostima i uslovima pod kojima će se one odvijati. "Postavlja se pitanje i kojim ljudima će biti ponuĊeno da uĉestvuju u ovakvom projektu. Mi imamo mogućnost da radimo odreĊen broj ĉasova nedeljno, preko toga ne moţemo raditi", rekao je za FoNet ĉlan Glavnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Boris Naumović. On je uveren da 95 odsto ljudi koji rade po školama "nemaju pojma" o ovom projektu i planovima i ponudama Ministarstva prosvete. Naumović ukazuje da je za realizaciju ovakvog projekta i sprovoĊenje aktivnosti van nastave potrebno ulaganje, pre svega u objekte, ali i ljude. Kao nastavnik u Osnovnoj školi "Branko Ćopić" na Vidikovcu, on tvrdi da ta škola, zbog broja, Ċaka teško izlazi na kraj i sa dvosmenskim radom. "Nama fale prostor i uĉionice za broj dece koju imamo. Tamo je apsolutno nemoguće organizovati jednosmensku nastavu, bez izgradnje novog objekta i zapošljavanja novih ljudi", zakljuĉio je Naumović.

Letnje radionice "Više od ĉitanja" u Somboru

"Više od ĉitanja", radionice namenjene najmlaĊim ĉlanovima Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru odrţavaju se već ĉetvrtu godinu za redom. Programi se sprovode svake srede, a sastoje se od odrţavanja raznovrsnih radionica, ĉitanja knjiga, crtanja, gledanja crtanih filmova… Nove zanimljive priĉe, saznanja, igra, druţenje, crtanje, ilustracije pesmama i bajki deo su bogatog probrama letnjih radionica somborske deĉije biblioteke. Maštoviti sadrţaji privlaĉe punu salu polaznika meĊu kojima je i najmlaĊa petogodišnja Dunja Trkulja. “Mi tu radimo svašta: uĉimo neke stvari koje će nam biti bitne za naš ţivot, prvo nam ĉitaju pa onda radimo sve ostalo!”, kazala je Dunja Trkulja. Letnje radionice “Više od ĉitanja” postoje već ĉetvrtu sezonu i imaju svoje stalne polaznike. “Dolazim ne samo da bi iskoristio vreme, već i da nešto pravim, da se igram i druţim, da se ĉitaju knjige...” objasnio je Uroš Lukaĉ koji već ĉetvrtu sezonu redovno dolazi na radionice. “Dolazim jer volim da ĉitam knjige i volim da radim jer sam kreativna i volim da stvaram kada mi se ukaţe prilika. Svaki put kad doĊemo nešto novo nauĉimo i to me razveseljava!” naglasila je jedanaestogodišnja Sara Radiĉev. “Imam dva razloga, baš ne volim biti sa svojom sestrom, a drugo volim da seckam, pravim, ĉitam a volim i biblioteku!” objasnio je desetogodišnji Lazar Mandić. “Već sam se oduševila koliko ovde ima dece, a ja dolazim da bi se zabavila i da bi mnoge stvari nauĉila!” kaţe Jana Savić. Program letnjih radionica zabavnog i edukativnog karaktera je postao tradicija biblioteke i zajedniĉki je osmišljen je od strane bibliotekara deĉijeg odeljenja. “Na prvom mestu je nama knjiga u ruci. To je poĉetno i završno. Deca oĉekuju da im se nešto proĉita. Polazimo od toga da smo i sami voleli kad smo bili mali,da nam bake, deke, mame, tate proĉitaju nešto, oni tako ulaze u svet 52 mašte, doţivljavaju likove iz priĉe, pesme, bajke i tako ih uvodimo u svet bibliotekarstva!” objasnila je Maja Vlajnić, bibliotekarka na deĉijem odeljenju bibilioteke “Karlo Bijelicki”. Druţenje najmlaĊih sa bibliotekom ne završava letnjim radionicama. Već od poĉetka nove školske godine, u saradnji sa predškolskom ustanovom “Vera Gucunja” i somborskim osnovnim školama, mališanima će biti ponuĊeni novi sadrţaji prilogoĊeni kako školskom programu tako i njihovim interesovanjima.

Mladi da kaţu – dosta Piše: Branka Vuković*

Gledate moje ime i pitate se ko je ova devojka koja piše o mladima u ovom tekstu? Ja sam Branka. Devojka. Ţena. Sestra. Studentkinja. Aktivistkinja. Neĉije dete. I osoba koja je ozbiljno zabrinuta za sveopšte stanje u kom se nalazi naše društvo. Strah me je zbog odlazaka mojih prijatelja u inostranstvo i smatram da je naš posao, nas mladih, da se izborimo za društvo i zemlju u kojoj će biti normalno da se posao dobija zato što nešto znam, a ne zato što nekoga znam. Zemlju u kojoj nije normalno da kupite diplomu, prepišete doktorat i vršite nasilje nad mladima, u medijima, na ulici, na izborima, svuda. Hoću zemlju u kojoj se neće govoriti mladi su naša budućnost, već – mladi su naša sadašnjost. Koliko puta ste ĉuli „ćuti mali, šta ti znaš? Pusti politiku nama iskusnijima i starijima“. Stalno dobijamo mi mladi poruku da se spletkarenjem, laganjem i manipulisanjem stiĉe iskustvo, a ne poštenim radom, zalaganjem i uĉenjem. I takva je poruka od politike do fakulteta. Ti uĉi, vredno radi, bori se, imaj ideale, a ministar policije će da kupi diplomu. Zadnjih sedam godina uporno zaboravljaju – nas, mlade. Zaboravili su da nam omoguće kvalitetno školovanje, mogućnost da naĊemo pristojne poslove, o ideji da se osamostalimo od roditelja većina nas moţe samo da sanja. No, ipak su se setili da otvore jedan novi aerodrom sa koga svi, sredom od 12 ĉasova pa sve do 14 ĉasova, moţemo da odemo u neki novi, bolji ţivot. Istina je da u Srbiji zadnjih godina postoji veća potreba za aerodromima, toliko mojih vršnjak je otišlo ili planira da ode da bi trebalo da otvorimo bar još tri, kako bi svi roditelji, bake i deke koji ţele da provedu vreme sa svojim porodicama mogli lakše i brţe da do njih stignu. Ja neću nove aerodrome i odlaske, hoću svoju porodicu i prijatelje ovde, u našoj zemlji. Zaboravili su još nešto, a i mi smo zaboravili – drţava nije ţivo biće, drţava ne moţe da sama donosi odluke, potrebni smo joj mi da joj udahnemo ţivot. Pod mi, mislim na nas mlade i neiskusne. Dok god im dozvoljavamo da umesto nas odluĉuju, do tada ćemo biti u okovima koje nam oni nameću. Koliko god vas ubeĊivali – nije glupo, nije sramota baviti se politikom, neki politiĉari su moţda sramotni ljudi, ali to ne ĉini politiku sramotnom. Nema niĉeg ruţnog ili lošeg u tome što ţelite da doprinesete da vaša opština ili drţava budu bolje mesto za ţivot. Nije politika za one iskusne, politika je za one ispravne. Politika nije prljav posao, ljudi je takvom ĉine. I ta poruka koju svakodnevno dobijamo iz medija, od predsednika, od premijerke koju je izveštaj Evropske komisije o napretku zabavio, do ministara sa laţnim diplomama koji su ogrezli u kriminal i korupciju, ima za cilj da nam kaţe: kuš tamo, ćutite i sedite, ne moţete ništa da promenite. I te kako moţemo. Mi mladi ĉinimo veliki deo našeg srpskog društva, a drţe nas po ćoškovima bez šansi i mogućnosti za napredovanje, jer bismo ugrozili sistem u kom oni degradiraju sve vrednosti. Mi, mladi, moramo da se ukljuĉimo u politiku, moramo da snagom naše mladosti, naših ideala, našeg nevinog pogleda na svet pokaţemo starijim kolegama da ovako više ne moţe. Meni je dosta da gledam i slušam sve ono što mi serviraju od moje šesnaeste godine. Odaberite stranku, nevladinu organizaciju ili neformalni aktivizam, ukljuĉite se, treba da im pokaţemo da mora i moţe drugaĉije. 53

Ne ţelim da odlazimo, nego da ostajemo ovde i zajedno se borimo. Dokle god im budemo dozvoljavali da nas guraju po ćoškovima, ućutkuju i diţu glas teško da će se nešto promeniti. Hoću da ţivim ţivot danas, u svojoj zemlji, sa svojim prijateljima i porodicom, da mi ne zavisi ţivot od jednog ĉoveka, od neĉijeg trenutnog raspoloţenja i ĉinjenice da je taj neko meteoropata. Vrata aktivizma su otvorena svima koji su voljni da menjamo ovo društvo zajedno. I kada nas bude mnogo, sa svih strana, tada kada kaţu „ćuti, mali, šta ti znaš“, kada armija nas, koji se bore za rešavanje problema mladih, ustane i kaţe: znamo i moţemo zajedno, promeniće se ploĉa koja se u ovoj zemlji već predugo vrti. * internacionalna sekretarka Demokratske omladine

Brucoši Prištinskog univerziteta (K. Mitrovica) na budţetu Srbije

Od naredne školske godine za sve studente prve godine osnovnih studija, koji su stekli pravo na upis u prvom upisnom krugu i oni koji proĊu drugi, biće na budţetu Vlade Srbije, rekao je za Politiku rektor Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, profesor dr Zdravko Vitošević. Podsetio je da je naredna školska godina za polaznike prve godine osnovnih akademskih studija na Prištinskom univerzitetu proglašena godinom "otvorenog upisa", na predlog direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, uz podršku ministara prosvete Mladena Šarĉevića. "U godini kada obeleţavamo pet decenija od postojanja Prištinskog univerziteta stigao je predlog direktora Đurića, a podrţalo ga je Ministarstvo prosvete, da se svi studenti koji upišu jedan od deset fakulteta na našem univerzitetu školuju o trošku drţave. Biće to veliko olakšaje za porodiĉni budţet studenata", kaţe rektor Vitošević. Napominje da je u drugom upisnom roku ostalo 700 slobodnih mesta, a da je u prvom, junskom od 920 prijavljenih 690 steklo pravo da dobije indeks. Inaĉe na deset fakulteta Prištinskog univerziteta studira više od 10.000 studenata, a posebna paţnja, po reĉima rektora, usmerena je na bezbednost studenata, ne samo na fakultetu, već i na poljima koja se tiĉu vannastavnih aktivnosti. "Bezbednost studenata nam je jedan od prioriteta, a postiţemo je uz izuzetnu podršku lokalne samouprave u Kosovskoj Mitrovici, Zveĉanu, Leposaviću i Zubinom Potoku", naglašava rektor. Vitošević istiĉe da će na jesen, zahvaljujući sredstvima srpske vlade u iznosu od pet miliona evra, poĉeti izgradnja zgrade u kojoj će svoj prostor posle više od deceniju i po biti Pravni, Ekonomski, Prirodno-matematiĉki fakultet, kao i Fakultet umetnosti. Pored ova ĉetiri fakulteta svoj prostor će dobiti i Univerzitetska biblioteka, Istraţivaĉki univerzitetski centar sa najsavremenijom laboratorijskom opremom, zatim Informatiĉki centar, a tu će biti i sedište rektorata.

Kamen temeljac za dogradnju škole u Graĉanici

Predsednik opštine Graĉanica SrĊan Popović poloţio je danas kamen temeljac za dogradnju OŠ "Kralj Milutin" u Graĉanici. Projekat predviĊa izgradnju ĉetiri uĉionice, renoviranje podova, opremanje uĉionica, rekonstrukciju fiskulturne sale, postavljanje mokrog ĉvora i stolarije kao i ugradnju grejanja. Sredstva za ovaj projekat obezbeĊena su iz lokalnog budţeta u visini od 330.000 evra, a prema planu, radovi bi trebalo da traju tri meseca. Prema reĉima predsednika Popovića, ulaganjem u obrazovanje i izgradnjom škola, ulaţe se u budućnost i u opstanak na Kosovu. "Ţelimo da stvorimo najbolje uslove za školovanje našoj deci, da ulaţemo u obrazovanje jer na taj naĉin ulaţemo u naš opstanak ovde", rekao je Popović, navodi se u saopštenju Opštine. U Osnovnoj školi "Kralj Milutin" funkcionišu i dve srednje škole, sa preko 1.100 uĉenika, a ovim proširenjem dobiće, kaţe se, adekvatne uslove. "Poĉetkom naredne godine biće završen i Srednjoškolski centar u Lapljem Selu i na taj naĉin rasteretićemo objekte", rekao je predsednik Opštine Graĉanica. Popović je istakao da je poĉetak današnje igradnje rezultat dogovora direktora škola. "Na sastanku prošle godine ukazali su da im je neophodan prostor. Mi smo izašli u susret i

54 ovo je rezultat tih naših razgovora. Oĉekujem da će sve biti gotovo pre poĉetka školske godine", rekao je Popović. Kako se dodaje u saopštenju, zajedno sa predsednikom Opštine, kamen temeljac poloţili su uĉitelj u OŠ "Kralj Milutin" Ljubomir Maksimović i direktor Medicinske škole Miodrag Ţivić. Ţivković je rekao da školi nedostaje prostor i istakao znaĉaj radova koji će uticati i na bolje obrazovanje dece. "Ovde je i GraĊevinsko-saobraćajna škola, radili smo u tri smene i dodatne uĉionice će rasteretiti nastavu", kazao je Ţivković. Uĉitelj Ljubomir Makismović zahvalio se Opštini Graĉanica i izrazio nadu da će broj dece u toj školi biti uvećan. "Srećan sam što ćemo dobiti školski prostor, nadam se da će se raĊati više dece i da će u ovoj školi njihov broj biti dupliran. Koreni obrazovanja su gorki, ali su zato plodovi slatki, jer ako nema obrazovanja ovde, onda neće biti ni našeg opstanka". Današnjem polaganju kamena temeljca prusustvovali su i direktori opštinskih odeljenja, uĉitelji i nastavnici OŠ "Kralj Milutin, kao i profesori dve srednje škole koje funkcionišu u ovom obrazovnom objektu.

Saradnja Srbije i Ĉeške u oblasti veštaĉke inteligencije

Srbija i Ĉeška spremne su da u budućnosti zajedno rade na razvoju politika u oblasti veštaĉke inteligencije, zakljuĉeno je danas u Pragu na sastanku ministra za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića i zamenika premijera i ministar industrije i trgovine Ĉeške Karela Havliĉeka. Oni su se saglasili da Srbija i Ĉeška imaju odliĉne inţenjere i da je to vaţan resurs za unapreĊenje bilateralne saradnje u oblasti inovacija. Popović je istakao da Ĉešku vidi kao vaţnog partnera Srbije u razvoju inovacija i digitalizaciji industrije. "Sa sedam odsto inţenjera u celokupnom broju zaposlenih, Ĉeška predstavlja jedan od najboljih evropskih primera kako se primenjuju IT znanja i nove tehnologije u industriji", rekao je Popović, saopšteno je iz njegovog kabineta. On je istakao da je Ĉeška nedavno donela izvanredne strategije u oblasti inovacija i veštaĉke inteligencije, koje će, prema njegovim reĉima, biti korisne za Srbiju kao primer kako drţava moţe da podstakne razvoj ovih oblasti u saradnji sa univerzitetima i privredom. Ĉeški ministar Havliĉek istakao je da je ova zemlja spremna da svoja iskustva u oblasti inovacija i veštaĉke inteligencije podeli sa Srbijom. Popović i Havliĉek postigli su saglasnost da dve vlade u najkraćem roku potpišu meĊudrţavni sporazum kojim će biti konkretizovani naĉini za ostvarenje bilateralne saradnje u oblasti inovacija i veštaĉke inteligencije u budućnosti.

U centrima 2.680 migranata, od 300 do 600 dece bez pratnje

U prihvatnim centrima trenutno boravi 2.860 migranata, 400 do 500 ih je van centra, a u Srbiji se nalazi i izmeĊu 300 i 600 dece bez roditeljske pratnje, reĉeno je danas na radionici o upravljanju migracijama u Srbiji. Pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov kaţe da migrantska ruta trenutno ide kroz Albaniju, teritoriju Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine, zbog ĉega je broj migranata u centralnoj Srbiji opao. MeĊu migrantima su i deca bez roditeljske pratnje kojih je trenutno u Srbiji, prema podacima Ministarstva za rad, od 300 do 600. Savetnik ministra Dragan Vulević kaţe da svako dete koje se zatekne na teritoriji Srbije ima isti obim i sadrţaj prava kao graĊani Srbije, da ih sada ukljuĉuju i u obrazovni sistem, te da je znaĉajan broj dece ušao i u postupak azila. Navodeći da su u jednom trenutku od ukupnog broja migranata u Srbiji, koji je tada iznosio 6.500, više od polovine bila deca, Vulević je rekao da postoje razne situacije u kojima sistem mora da reaguje, od vršnjaĉkog nasilja, porodiĉnog nasilja, zloupotrebe dece... "Ako detektujemo takvo dete bez pratnje, postavlja mu se privremeni štaratelj koji u njegovo ime štiti njegova prava i interese, detekutuje se naĉin kako se moţe obezbediti njegov smeštaj, psihosocijalna podrška i drugo... Deci bez pratnje, ali i ostaloj deci, se obezbeĊuje obrazovanje", rekao je on. Kaţe da je najveći problem organizacija slobodnog vremena i istiĉe da,

55 iako postoji odreĊena vrsta kontrole, nijedan migrant nije "pod kljuĉem". "Oni mogu da se slobodno kreću i neka od te dece su imala i do 15 neuspelih pokušaja prelaska granice", naveo je on. Iz ministarstva zdravlja navode da sva deca u smeštaju imaju preventivne preglede, vakcinaciju. Savetnik u ministarstvu Aleksandar Ranković kaţe da 64 ustanove na sva tri nivoa uspevaju da odrţe stabilnu zdravstvenu situaciju, da nije bilo širenja zaraznih bolesti niti je ugroţeno stanje domicijalne populacije, ali ni migranata. On istiĉe da migranti imaju puni obim zdravstvene zaštite kao i osiguranici u Srbiji, zahvaljujući sredstvima zemalja EU i ostalih bilateralnih donatora, navodeći da se pruţanje zdravstvene zaštite ne svodi samo na hitnu medicinsku pomoć, već da je prošireno. Kaţe i da se opšta zdravstvena slika migranata ne razlikuje od opšte zdravstvene slike generalne populacije, bez ozbira na specifiĉnosti podneblja i endemskih oboljenja iz podruĉja iz kojih dolaze.

Preminuo akademik Hajdin

Srpska akademija nauka i umetnosti saopštila je danas da je njen dugogodišnji predsednik i ĉlan Nikola Hajdin (Vrbovsko, 1923), preminuo u sredu, 17. jula, 2019. godine u Beogradu, posle kraće i teške bolesti. Bio je veliki mostograditelj, van Akademije i u samoj Akademiji. Nikola Hajdin, ĉuveni srpski inţenjer graĊevinarstva, za dopisnog ĉlana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata - od 2003. do 2015. godine. Bio je profesor GraĊevinskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu poloţio je doktorat tehniĉkih nauka 1956. godine. Za nauĉnog saradnika GraĊevinskog fakulteta izabran je 1958, za docenta 1960. godine, za vanrednog profesora 1961. godine, a za redovnog profesora 1966. godine. Pored toga bio je gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu (1971 – 1973) i gost- nauĉnik Švajcarskog udruţenja za ĉeliĉne konstrukcije. U toku profesionalne karijere akademik Hajdin je obavljao ĉitav niz nauĉnih i struĉnih funkcija u razliĉitim domaćim i stranim društvima. Bio je predsednik Jugoslovenske grupe MeĊunarodnog udruţenja za mostove i visokogradnju (IABSE) i ĉlan stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta MeĊunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan GraĊevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva graĊevinskih konstruktera. Pored toga, bio je inostrani ĉlan nekoliko akademija – Slovenaĉke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Lijeţu, kao i ĉlan brojnih struĉnih udruţenja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za poĉasnog doktora Nacionalnog tehniĉkog univerziteta Atine. Akademik Hajdin je dao izuzetno znaĉajan doprinos u nauĉnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeriĉkih metoda u Teoriji elastiĉnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosaĉa. Nјegov nauĉni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamiĉki problemi mehanike, posebno izuĉavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na graĊevinske konstrukcije. Ovi radovi, preteţno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvaniĉne preporuke za proraĉun mostova, posebno mostovskih stubova na udar u Švajcarskoj. Nauĉni opus akademika Nikole Hajdina podrazumeva preko 230 radova (od ĉega je pribliţno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim ĉasopisima ) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji. Veoma je cenjen kao autor ĉitavog niza ĉeliĉnih i betonskih konstrukcija. Iz velikog opusa ovih ostvarenja izdvajamo: ţelezniĉki most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979); drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); luĉnu branu „Glaţnje” u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, meĊu kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog ĐorĊa grada Kragujevca (2011).

Vremeplov: Umro Poenkare

Na današnji dan 17. jula 1912 umro je francuski matematiĉar, fiziĉar i filozof Ţil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativnosti. Objavio je više od 500 matematiĉkih radova, izuĉavao je analitiĉku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, teorijsku i matematiĉku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osnivaĉa topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike Dţejmsa Maksvela, matematiĉke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kritiĉku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i opštom metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: "Nauka i hipoteza", "Vrednost nauke", "Nauka i metoda", "Nove metode nebeske mehanike I-III".

Vremeplov: Umro Kolakovski

Na današnji dan 17. jula 2009 umro je i Lešek Kolakovski, poljski filozof. Svetski ugled stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije, doktrine liberalizma i istorije religijskih ideja. Studije filozofije je završio na Univerzitetu u LoĊu a sa katedre za filozofiju Varšavskog univerziteta izbaĉen je posle protesta studenata 1968. Od 1970. predavao je na Oksfordskom univerzitetu, a potom i na prestiţnim univerzitetima u SAD. Njegova najpoznatija dela su: "Glavni pravci marksizma", "Razgovori sa Ċavolom" i "Kultura i fetiši". Njegov esej "Teze o nadi i beznaĊu" bio je svojevrsni manifest poljskih antikomunista.

Vremeplov: Umro Adam Smit

Na današnji dan 17. jula 1790. godine u Edinburgu je umro je Adam Smit, škotski ekonomista i etiĉar. Poznat po ideji da rad pojedinca u racionalnom liĉnom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi i povećanju blagostanja svih. Takva ideja bila je preteĉa trţišne privrede, koja pokazuje da takav sistem ima svoju unutrašnju logiku i mehanizme. Glavno delo "Bogatstvo naroda" (Istraţivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda), koje je objavljeno 1776. godine.

Vremeplov: Umro Svetolik Radovanović

Na današnji dan 17. jula 1928. umro je Svetolik Radovanović, geolog i paleontolog, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik (Prćilovica, 23. 03. 1863 - Beograd, 17. 07. 1928)

Vremeplov: RoĊen Samuel Agnon

Na današnji dan 17. jula 1888. godine roĊen Samuel Josif Agnon, izraelski knjiţevnik, nobelovac (Buĉak, 17. 07. 1888 - Izrael, 17. 02. 1970)

Milijarderi bez fakultetske diplome

Bil Gejts i Mark Zakerberg ispisali su se sa Harvarda, Dejvid Gefen je odslušao samo tri semestra na fakultetu, Ralf Loren, Ted Tarner i Stiv Dţobs, takoĊe su odustali od diplome najvišeg stepena. Milijarderi, koji su odustali od fakulteta, oĉito znaju šta rade, a u proseku imaju 9,4 milijarde dolara. S druge strane, milijarderi s doktoratom u proseku imaju 3,2 milijarde dolara, piše 57 portal „Investitor.me”, a prenosi Tanjug. Na Forbsovoj listi više je ljudi koji su odustali od fakulteta od ljudi s doktoratom – 63 na prema 21. U SAD samo 2,5 miliona ljudi ima doktorat, a na desetine miliona ljudi odustalo je od fakulteta. Kad se prouĉe statistiĉki podaci, ispada da doktorat povisuje šanse da postanete milijarder. Osim toga, većina ljudi, koji nisu završili fakultet, ne ţivi toliko dobro – proseĉna plata znatno im je niţa od ljudi koji imaju bar prvostepenu diplomu s univerziteta. Dakle, nije tajna uspeha samo u odustajanju od fakulteta, već ko odustaje i s kakvim ambicijama. Ljudi koji su bez diplome postali milijarderi posebni su jer imaju nešto što ih pokreće da budu uspešni i bogati. Milijarderi bez fakultetske diplome mogu se svrstati u dve grupe. Prva je odustala od fakulteta jer su imali specifiĉan proizvod ili plan za biznis koji su hteli da slede i da mu se posvete, jer su verovali da će uspeti. Jasno su znali šta ţele i nisu hteli da ĉekaju diplome da to i ostvare. To su inovativni ljudi koji su taĉno znali šta će uĉiniti kad prestanu da idu na fakultet – Mark Zakerberg i Bil Gejts spadaju u tu kategoriju. Druga grupa nije odustala od fakulteta kako bi osnovala firmu i razvila proizvod odmah. Njihov put je sliĉan ali ipak razliĉit. Oni su radili unosne poslove i napredovali do vrha. Nakon nekoliko godina napornog rada dobro su procenili kad je vreme za rizik i osnovali su vlastite kompanije. I uspeli su. Ljudi iz obe grupe imaju jasnu viziju za budućnost, znaju šta ţele da rade i u kojem smeru da se razvijaju, imaju snaţne radne navike i istinski ţele uspeh, ţele stvari da obave odmah, spremni su na rizik, inovativni su i ne podnose status kvo i imaju sposobnost donošenja dobrih odluka.

Četvrtak,18. jul 2019.

Veĉiti studenti traţe ukidanje roka za diplomiranje

U Skupštinu Srbije stigla je peticija više hiljada studenata koji traţe da im se dozvoli da fakultete završe po starom planu i programu, rekao je za agenciju Beta zamenik predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatiĉko društvo Ljubiša Stojmirović. „Smatram da studentima treba dozvoliti da završe fakultete u skladu sa zakonima koji su vaţili kada su se upisali, a prema kojima nije postojalo nikakvo vremensko ograniĉenje za studiranje”, rekao je Stojmirović. On veruje da je greška odbora i Skupštine što su u nekoliko navrata rok produţavali za jednu ili dve godine. Najavio je da će se zaloţiti za ukidanje ograniĉenja za studente upisane pre „studiranja po Bolonji”, naroĉito što oni snose troškove za obnovu godine i prijavu ispita. Velikom broju studenata sa kojima je Stojmirović razgovarao ostalo je po nekoliko ispita, mnogi imaju visok prosek, ali ih je, kako je dodao, splet ţivotnih okolnosti spreĉio da diplomiraju na vreme, prenosi Beta. Prema poslednjoj odluci, takozvani „stari studenti” imaju rok da diplomiraju do kraja septembra i Stojimirović oĉekuje da će nadleţni odbor ovaj zahtev razmotriti pre isteka tog roka. Studenti su peticiju uputili i predsedniku Srbije, premijerki, predsednici Skupštine Srbije i Ministarstvu prosvete.

Inkluzija u školama već 10 godina bez asistenata

Taĉno deset godina od uvoĊenja inkluzije u škole u Srbiji Ministarstvo prosvete u junu je zapoĉelo izradu pravilnika kojim će prvi put regulisati rad pedagoških asistenata koji na ĉasovima pruţaju podršku Ċacima sa invaliditetom. Kako je usmeno pojašnjeno, ova vrsta pomoći ranije je uvedena za romsku decu, a tek uz pomenuti pravilnik asistencija u uĉenju biće omogućena i Ċacima koji imaju mentalne ili fiziĉke smetnje u razvoju. Potvrdu te informacije „Politika” je dobila u pomenutom ministarstvu kao šturi odgovor na pitanje zašto se roditeljima ne omogući i ne ponudi da budu pedagoški asistenti svom detetu koje ima neku vrstu invaliditeta kada oni i inaĉe najviše

58 uĉe sa njim i uglavnom ne rade jer ne uspevaju da usklade poslovne obaveze i brigu o Ċaku sa invaliditetom. Povod za pokretanje te teme je iskustvo jednog oca deteta sa cerebralnom paralizom koji je nedavno ostao bez posla. Otac deteta sa cerebralnom paralizom je nedavno u osmoletki u Kragujevcu, na pitanje šta je potrebno da uradi kako bi postao pedagoški asistent svom sinu, sa kojim inaĉe boravi u školi, i uz to od drţave prima nadoknadu, dobio odgovor da je njegova ideja neostvariva. Na osnovu informacije iz Ministarstva prosvete lako je zakljuĉiti da oĉeva, veoma logiĉna i korisna zamisao, nije realistiĉna jer pedagoških asistenata u praksi i nema. Izrada pravilnika o bliţim uslovima za rad pedagoškog asistenta omogućena je donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. – On će bliţe urediti proceduru angaţovanja pedagoškog asistenta za podršku uĉenicima sa smetnjama u razvoju, potrebne kompetencije i kriterijume na osnovu kojih će se ustanovama odobravati angaţovanje pedagoškog asistenta za grupu dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na nivou odeljenja ili ustanove – precizirali su u Ministarstvu prosvete. Dario Rosi, predsednik udruţenja „Autizam – pravo na ţivot”, naglašava da je donošenje pravilnika i uvoĊenje pedagoških asistenata za Ċake sa invaliditetom i te kako neophodno, ali da ih je kao krucijalnu meru inkluzije u obrazovanju trebalo uvesti u školske klupe još pre deset godina. Za ovakav propust Rosi, koji je i otac Ċaka sa autizmom, ne krivi samo aktuelnu vlast, već istiĉe da je to višedecenijski problem. – Iako je uvedena pre deset leta, inkluzija je u Srbiji tek budućnost. Ona mora da postoji u obrazovanju na pravi naĉin, ali i onda da bude samo deo opšte društvene inkluzije, koje sada nema. To znaĉi da kada završe inkluzivnu nastavu ta deca nemaju gde da se zaposle, niti dobijaju podršku za samostalno stanovanje, što viĊamo u svetu. U udruţenju imamo autistiĉnog ĉlana koji je završio Muziĉku akademiju, nema posla i sedi sa roditeljima kod kuće. Nije jedini. Ovo u Srbiji je imitacija inkluzije, koja se zasniva na roditeljskoj upornosti, uz podršku ponekog pravog pedagoga koji poseduje empatiju, što je u današnje vreme sve teţe sresti – istiĉe Rosi i dodaje da mu roditeljsko iskustvo govori da su zakoni iz ove oblasti, i kada se donesu, nesaglasni sa praksom i evropskim zakonodavstvom, a uz to i ĉesto „pravno nepismeni”. Naglašava da je ono osnovno što Srbija nema podatak koliki je taĉan broj dece sa invaliditetom. Kaţe da svetska istraţivanja govore da jedan odsto stanovništva ima neki vid autizma i da to znaĉi da je u Srbiji blizu 70.000 takvih graĊana. U udruţenju „Autizam – pravo na ţivot” smatraju da je meĊu njima do 20.000 dece sa autizmom koja bi trebalo da budu u obrazovnom sistemu, a da uz njih treba raĉunati i na ostale vidove invaliditeta kod Ċaka. – Problem postoji već oko tri decenije i ne treba ga vezivati ni za jednu vlast. Drţava uporno odbija da napravi registar osoba sa invaliditetom, jer će on onda da je obavezuje na delovanje. Krajnji rok, prema Zakonu o evidenciji u oblasti zdravstva, za formiranje registra istiĉe 1. januara 2020. Mislim da je datum nerealan. Bez registra nema strategije, a bez nje valjanog delovanja kad je reĉ o Ċacima sa invaliditetom. To su kljuĉni problemi. Veoma mali broj Ċaka je u inkluziji, roditelji se sve teţe odluĉuju da ih ukljuĉe u redovne škole. Sve se ĉekaju neki pravilnici, da u praksi sprovedu zakone, godinama formiraju misteriozne radne grupe, a ja kao roditelj i predsednik udruţenja ne vidim pomak. Eto, na desetogodišnjicu inkluzije nemamo u školi pedagoškog asistenta. Veliki novac iz svetskih fondova za uvoĊenje inkluzije u naš obrazovni sistem stigao je 2009, formirane su razne radne grupe, a pare su se razletele, jer je raĊeno nedomaćinski i bez strategije – istiĉe Dario Rosi, uz parolu koja mu je i ideja vodilja: „Nema ništa nama bez nas”. Dodaje da bi uvaţavanje predloga koji je u školi u Kragujevcu pominjao otac deteta sa poĉetka ovog teksta bilo samo dobitak za sistem i da bi se pogodile dve muve jednim udarcem – olakšao bi se ţivot porodice Ċaka sa invaliditetom i uz to bi se materijalno pomoglo ocu ili majci, koje briga o detetu onemogućava da naĊu zaposlenje. U Ministarstvu prosvete napominju da pedagoškog asistenta ne treba mešati sa podrškom koju deci pruţa liĉni pratilac, koji ih odvodi i dovodi do škole, brine o njima u produţenom boravku ili na vannastavnim aktivnostima i za koju je zaduţen resor socijalne zaštite. Rosi kaţe da je

59 njegova porodica već dve godine na listi ĉekanja za takvog pratioca i da poznaje roditelje koji na tu pomoć ĉekaju bar godinu duţe.

MeĊunarodni nauĉni skup "POSMOL 2019" u SANU

MeĊunarodni nauĉni skup "POSMOL 2019" biće odrţan od 18. do 21. jula u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U okviru skupa biće organizovana 20. MeĊunarodna radionica o fizici nisko energijskih pozitrona i pozitronijuma, 21. MeĊunarodni simpozijum o elektron-molekulskim sudarima i rojevima i 5. Radionica o neravnoteţnim procesima. Tokom ĉetiri dana konferencije oĉekuje se gostovanje više od 150 uĉesnika iz Velike Britanije, Australije, Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, Japana, Brazila, Indije, Kanade, Meksika, Kolumbije, Švajcarske, Austrije, Portugala, Francuske, Austrije, Nemaĉke, Ĉeške Republike, Poljske, Španije, Finske, MaĊarske, Islanda i Srbije. Konferencija "POSMOL 2019" je satelit najvećeg meĊunarodnog skupa iz oblasti atomske fizike ICPEAC (International Conference on Photonic, Electronic, and Atomic Collisions), koji će se ove godine odrţati u Francuskoj, od 24. do 30. jula. Organizatori ovog dogaĊaja su Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za fiziku u Beogradu. Na otvaranju će govoriti akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, i akademik Zoran Lj. Petrović, sekretar

Bronza za srednjoškolce iz Srbije na svetskom takmiĉenju iz fizike

Na svetskom takmiĉenju iz fizike, odrţanom od 6. do 13. jula u Poljskoj, tim srednjoškolaca iz Srbije osvojio je bronzanu medalju. Sa takmiĉenja pod nazivom “MeĊunarodni turnir mladih fiziĉara”, koje postoji preko 30 godina, tim naših gimnazijalaca se vratio po prvi put sa medaljama, a rezultat je cilj truda i višemeseĉne pripreme. Mesecima su pripremali zanimljive nauĉne eksperimente kroz koje su traţili odgovore na pitanja kao što su: koliko u nekoj tkanini ima niti, kako nastaju karakteristiĉni zvuĉni efekti u nauĉno- fantastiĉnim filmovima, ili kako naterati mehuriće u ĉaši kisele vode da se kreću nadole. “Dakle u pitanju je 17 zadataka istraţivaĉkog karaktera, a samo takmiĉenje je debata faktiĉki oko tih zadataka. Što se tiĉe toga da li su teški, više je nekad naporno, s obzirom na to da je ono što moramo da pokrijemo da bi samo pristupili rešavanju novog gradiva za sve nas i nekad je malo naporno obraĊivati podatke, meĊutim zaista sve vredi kad dobijemo medalje”, rekla je Gaja Brakus,uĉenica Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”. Tim iz Srbije odabran je kroz kvalifikacije na drţavnom nivou u organizaciji Društva za promociju i popularizaciju nauke i u saradnji sa Institutom za fiziku u Beogradu, Istraţivaĉkom stanicom Petnica, kao i velikim brojem nauĉnika i nastavnika. Novi ciklus takmiĉenja poĉinje 1. avgusta, kada će biti objavljeni novi istraţivaĉki zadaci na sajtu takmiĉenja iz fizike. https://www.youtube.com/watch?v=7uslTC9ED78

Rumu posetilo 20 mladih iz Berzenbrika

Opština Ruma i nemaĉki grad Berzenbrik još od 2017. godine su dva pobratimska grada. Upravo to je i povod juĉerašnje posete preko 20 mladih iz tog grada, a sve to u organizaciji Udruţenja "Gradimo mostove". https://www.youtube.com/watch?v=l1hZhn1w8eg

Vremeplov: Mandelin dan

Na današnji dan 18. jula 1918. roĊen Nelson Mandela, juţnoafriĉki pravnik, voĊa Afriĉkog nacionalnog kongresa, predsednik Juţnoafriĉke Republike (Umtata, 18. 07. 1918 - Johanesburg, 05. 12. 2013). 60

Vremeplov: Umro Janko Šafarik

Srpski istoriĉar Janko Šafarik umro je na današnji dan 18. jula 1876 godine: Bio je osnivaĉ Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Društva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog uĉenog društva. Poreklom je bio iz poznate slovaĉke intelektualne porodice. Osnovno polje njegovog interesovanja bila je istoriografija. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno sakupljanjem starog srpskog novca. Dela: "Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca", "O priloţenim grbovima srbskih zemalja i vladatelja", "Srbski spomenici mletaĉkog arhiva", "Hrisovulja cara Stefana Dušana", "Ţitije Stefana UrošaIII", "Ţivot despota Stefana Lazarevića".

Vremeplov: Rim izgoreo do temelja

Na današnji dan 18. jula 64. godine Rim je u poţaru, koji je prema legendi podmetnuo car Neron, što istorijski izvori ne potvrĊuju, izgoreo gotovo do temelja. Neron je za poţar optuţio hrišćane i podvrgao ih je surovim represalijama.

Vremeplov: Umro KaravaĊo

Italijanski slikar MikelanĊelo Merizi da KaravaĊo umro je na današnji dan 18. jula 1610. (Bergamo, 28. 09. 1573 - Porto d' Erkole, 18. 07. 1610). KaravaĊo je odluĉno prekinuo s idealistiĉkim shvatanjem slikarstva i orijentisao se ka naturalizmu. Sluţio se kontrastima jarkog svetla i dubokih senki. Znatno je uticao na francusko i holandsko slikarstvo 17. veka.

Vremeplov: RoĊen Jevtušenko

Na današnji dan 18. jula 1933. roĊen je i Jevgenij Aleksandroviĉ Jevtušenko, ruski knjiţevnik (Zima, 18. 07. 1933)

Vremeplov: Izvedena Mokranjĉeva "Šesta rukovet"

Na današnji dan 18. jula 1892. godine prvi put izvedena Mokranjĉeva "Šesta rukovet" Na velikoj svetkovini upriliĉenoj povodom otkrivanja spomenika Hajduk Veljku Petroviću hor Prvog beogradskog pevaĉkog društva, pod dirigentskom palicom samog autora, izveo je "Šestu rukovet", kompoziciju koja je postala zaštitni znak Negotina i "Mokranjĉevih dana".

Vremeplov: RoĊen Robert Huk

Engleski fiziĉar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu roĊen je na današnji dan 18. jula 1635 godine. Usavršio je barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastiĉnih tela ("Hukoov zakon").

Vremeplov: RoĊen Dragutin Anastasijević

Srpski vizantolog Dragutin Anastasijević, klasiĉni filolog i istoriĉar roĊen je na današnji dan 18. jula 1877. godine. Uĉenik Karla Krumbahera, klasiĉar, paleograf, medievist, Anastasijević je osnivaĉ beogradske vizantološke škole. Bio je profesor Univerziteta u Beogradu i ĉlan Srpske akademije nauka. Prouĉavao je vizantijsku kulturu i knjiţevnost i srpsko-vizantijske odnose.

Vremeplov: Kamen temeljac Narodnog pozorišta

Na današnji dan18. jula 1868. godine postavljen je kamen temeljac zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu, ĉemu je presudno doprinelo gostovanje u prestonici Srbije glumaca iz Novog Sada 1867. Oduševljen predstavom "GospoĊe i husari", knez Srbije Mihailo Obrenović je obećao da će o svom trošku podići zgradu i osnovati stalno pozoriste. Kamen temeljac postavio je kralj Milan Obrenović (tada knez). Narodno pozorište je sveĉano otvoreno u oktobru 1869. prigodnim komadom "Posmrtna slava kneza Mihaila". Prvi upravnik srpskog nacionalnog teatra bio je Jovan ĐorĊević, profesor, knjiţevnik, novinar, vaspitaĉ potonjeg kralja Aleksandra Obrenovića. ĐorĊević je i autor teksta srpske himne - "Boţe pravde". Pretpostavlja se da je autor projekta bio arhitekta Aleksandar Bugarski. Zdanje Narodnog pozorišta bilo je tada, osim Kapetan Mišinog zdanja, najraskošnija graĊevina u Beogradu.

Vremeplov: Objavljen prvi broj "Brankovog kola"

U Sremskim Karlovcima na današnji dan 18. jula 1895. objavljen prvi broj nedeljnog lista za zabavu, nauku i knjiţevnost "Brankovo kolo" Pokretaĉ i urednik "Brankovog kola" bio je profesor Karlovaĉke gimnazije, knjiţevnik Paja Marković Adamov. Posle njegove smrti, 1904. godine, ureĊivaĉki posao je obavljalo više karlovaĉkih profesora. List "Brankovo kolo" je nastavio bogatu tradiciju vojvoĊanske periodike i stekao veliki ugled objavljivanjem prevoda poezije i proze francuskih, nemaĉkih i ruskih knjiţevnika. Poslednje dve godine pojavljivao se kao dvonedeljnik. Poslednji broj objavljen je 12. jula 1914. godine.

Vremeplov: RoĊen Ilija Đuriĉić

Na današnji dan 18. jula 1898. RoĊen je i Ilija Đuriĉić, fiziolog, profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu, rektor Beogradskog univerziteta, akademik (Beograd, 18. 07. 1898 - Beograd, 02. 04. 1965)

Vremeplov: Umro Petrarka

Italijanski pisac Franĉesko Petrarka, najznaĉajniji prethodnik renesanse umro je na današnji dan 18. jula 1374. godine. U francuskom gradu Avinjon, gde je dugo ţiveo, sreo je lepu Lauru kojoj je posvetio zbornik od 366 soneta, kancona i madrigala, poznat kao "Kanconijer". U tom intimnom dnevniku pesniĉki je oblikovao svoja najtananija osećanja. Snaţno je uticao na italijansku i svetsku knjiţevnost, ukljuĉujući dubrovaĉke poete 15. i 16. veka. Bavio se i istorijom i filozofijom i iz tog opusa se istiĉe ep "Afrika" u kojem je opisao Drugi punski rat.

Vremeplov: Objavljen "Majn Kampf"

Na današnji dan 18. jula 1925 godine objavljena je knjiga Adolfa Hitlera "Majn Kampf" (Ideo), u kojoj je izloţena "teorija" o superiornosti arijevske rase, što po njegovom tumaĉenju znaĉi Germana. Knjiga sadrţi autobiografske momente ali u osnovi je razrada Hitlerovog politiĉkog koncepta. Ova rasistiĉka konstrukcija dobijaće vremenom sve oštrije oblike, sve do realizacije "Konaĉnog rešenja" tokom Drugog svetskog rata.

Medicinska sestra suspendovana zbog neadekvatnog ponašanja

Nakon anonimne prijave da se medicinska sestra Đ.A. neadekvatno ponašala prema deci u Centru za zaštitu odojĉadi, dece i omladine Beograd, direktor te ustanove Zoran Milaĉić doneo je rešenje o privremenoj suspenziji do utvrĊivanja ĉinjeniĉnog stanja i okonĉanja disciplinskog 62 postupka, saopštilo je Ministarstvo rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja. Milaĉić je o sluĉaju informisao resornog ministra Zorana ĐorĊevića, koji je poruĉio da svi koji krše zakon treba da budu kaţnjeni. "Postupak će utvrditi da li ima odgovornosti. Liĉno sam naloţio da svi koji rade suprotno pravilima i zakonu snose posledice i budu najstroţe kaţnjeni, što neće biti izuzetak ni u ovom sluĉaju", rekao je ĐorĊević. Briga o deci predstavlja prioritet, a Centar za zaštitu odojĉadi, dece i omladine Beograd sa tradicijom odgovornog i adekvatnog ponašanja prema devojĉicama i deĉacima, korisnicima, predstavlja primer dobre prakse u postupanju prema mališanima. U skladu sa tim, svaki vid kršenja pravila odreĊenih baziĉnim programom rada i procedurama koje su ustanovljene, automatski zahteva pokretanje ovakvog postupka i brzo reagovanje, navodi se u saopštenju.

Megatrend Tanjugu pokazao studentski dosije Nebojše Stefanovića

Univerzitet Megatrend pokazao je agenciji Tanjug studentski dosije ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i poruĉio da su osporavanje diplome osnovnih studija ministra doţiveli kao urušavanje ugleda te obrazovne ustanove. Kako navodi agencija, iz dokumentacije se vidi da je Stefanović upisao Megatrend International Expert Consortium Limited 1995. godine na smeru "Biznis i menadzment", da je slušao predavanja, polagao ispite, diplomirao i preuzeo diplomu 2004. godine. Agenciji su pokazane i priznanice za zakup sala za predavanja u Sava centru. Upitani po kom osnovu je nostrifikovana diploma Nebojše Stefanovića, na Megatrendu kaţu da je inostrani nastavni program mogao biti samostalno nostrifikovan, na osnovu tada vaţećeg Zakona o univerzitetu. "Za politizacija ne stoji, i ja sam, kao predsednik Saveta traţio da pogledam dokumentaciju o celom tom sluĉaju. Kad sam pogledao dokumentaciju - ceo je postupak raĊen po postojećem zakonu o Univerzitetu", kaţe predsednik Saveta Univerziteta Megatrend akademik Ljubiša Rakić. U Megatrendu kaţu za Tanjug da je Megatrend International Expert Consortium Limited postojao od 24. avgusta 1990. godine, da je Megatrend, kao poslovna škola, osnovan nekoliko meseci ranije, ali su poĉeli sa zajedniĉkim radom u jesen 1991. godine, a na osnovu meĊusobnog ugovora o saradnji. Tada je postojao, objašnjavaju, samo jedan studijski program - "Biznis i menadţment", a predavaĉi su, tvrde na Megatrendu, bili sa univerziteta iz Francuske, Engleske i Nemaĉke, kao i ugledni profesori sa domaćih drţavnih univerziteta. Megatrend International Expert Consortium je funkcionisao do 2004. godine, paralelno sa tada već osnovanim Megatrend univerzitetom, tvrde sa Megatrenda. Na pitanje Tanjuga da li je Megatrend International Expert consortium Limited imao dozvolu za rad ministarstva prosvete, sa tog univerziteta odgovaraju da su imali sve dozvole za rad. "Megatrend International Expert Consortium Limited imao je dozvolu za rad od tada nadleţnog Saveznog Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, koje je jedino bilo nadleţno, u to vreme, za izdavanje takvih dozvola bilo kojem inostranom partneru", navode za Tanjug u toj obrazovnoj ustanovi. Podsetimo Savez za Srbiju optuţio je ministra Stefanovića da je zahtevom beogradskom fakultetu Megatrend za nostrifikaciju diplome koju je stekao u Velikoj Britaniji u školi koja, kako su rekli, ne postoji, uĉinio kriviĉno delo falsifikovanja. "Stefanović se pre 15 godina obratio sa zahtevom Megatrendu da mu nostrifikuje diplomu koju je navodno stekao po obrazovnom sistemu Velike Britanije na školi koja se zove 'Megatrend International Expert consortium limited". Ta firma u Engleskoj nikada nije bila registovana za obrazovanje", kazao je predsednik SSP Dragan Đilas.

Diplome Nebojše Stefanovića

Pitanje verodostojnosti diploma već duţi niz godina je pitanje koje muĉi srpsko društvo. Paţnju najviše privlaĉe diplome politiĉara, naroĉito onih na vlasti, a meĊu diplomama politiĉara, najviše paţnje privlaĉe diplome ili "diplome" Nebojše Stefanovića. Od prve sumnje u validnost doktorata, do poslednje sumnje u validnost diplome osnovnih studija, pogledajte naš novi tajmlajn o "diplomama" Nebojše Stefanovića." Više o projektu Istinomer Amnezije moţete pronaći na https://www.istinomer.rs/

Kako je Stefanović uspeo da uz sve obaveze predsednika Skupštine uradi i doktorat?

"Sociolog Jovo Bakić javno je prozvao predsednika Skupštine Nebojšu Stefanovića jer je nedavno doktorirao na privatnom univerzitetu 'Megatrend', a takoĊe je doveo u pitanje obrazovanje vlasnika i direktora tog univerziteta Miće Jovanovića.""Komentarišući ĉinjenicu da je Stefanović viĊen i pominjan kao kandidat SNS za prvog ĉoveka Beograda, on je ironiĉno rekao da je to 'ĉovek koji je doktorirao na ‚Megatrendu„ kod velikog nauĉnika i mentora Miće Jovanovića'. 'Kako je uspeo da uz sve obaveze predsednika Skupštine uradi i doktorat?! Bilo bi zanimljivo da se on objavi, voleo bih da ga proĉitam', dodao je Bakić." (Izvor: Kurir, 16.09.2013)

Kako do doktorata? Lako! Sluĉaj ministra Stefanovića

"Prema zvaniĉnoj biografiji, ministar Stefanović je 2011. godine stekao zvanje magistra ekonomskih nauka na Megatrend univerzitetu, da bi juna 2013. godine, na istom univerzitetu odbranio doktorat. Tema doktorske disertacije je 'Nova uloga strategijskog menadţmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)'.""Doktorat ministra Stefanovića obiluje plagijatima. Dok su pojedini delovi njegove disertacije doslovno kopirani iz tuĊih radova, bez odgovarajućeg navoĊenja, drugi su 'mozaiĉkog' tipa." "Rad ministra Stefanovića je daleko ispod standarda doktorata u pogledu sadrţine i nauĉnog doprinosa.""Ĉitav doktorat je zapravo deskriptivnog karaktera, sa eklektiĉkim spajanjem raznih opisa koji niti daju smislenu celinu, niti sadrţe istraţivaĉku vrednost. Autor ne navodi kako je došao do hipoteza, zašto su one bitne, niti izvodi njihove provere i valjane analize.""Poenta ovog teksta nije da dobar politiĉar ili partijski funkcioner treba da ima dobar doktorat, već poziv na odgovornost. Osoba koja je spremna da 'progura' kao doktorat nauĉno bezvredan rad koji ne ispunjava minimalne kriterijume nije podobna da obavlja javnu funkciju." (Izvor: Pešĉanik, 01.06.2014)

Petak,19.jul 2019.

Đaci u narednoj školskoj godini bez jesenjeg raspusta

U narednij školskoj godini uĉenici u Srbiji imaće tri raspusta - zimski, prolećni i letnji, a neće imati jesenji, koi su imali tokom ove godine, predviĊeno je školskim kalendarom Ministarstva prosvete. Škola poĉinje 2. septembra, prvo polugodište traje do petka 31. januara 2020. godine. Drugo polugodište poĉinje u utorak 18. februara, a završava se 2. juna za osmake, a 16. juna za Ċake od prvog do sedmog razreda. Zimski raspust podeljen je u dva dela. Prvi poĉinje u ponedeljak 30. decembra, a završava se u utorak, 7. januara, a drugi deo poĉinje 3. februara, a završava se 17. februara. Osnovci će na prolećnom raspustu biti od 13. do 20. aprila, a srednjoškolci od 15. do 20. aprila. Škole u Vojvodini rade po kalendaru pokrajinskog Sekretarijata za obrazovanje, te se kod njih zimski raspust ne deli na dva dela već poĉinje 24. decembra i traje do 14. januara 2020. godine. 64

Prolećni raspust poĉinje 10. aprila i traje do 20. aprila. Školska godina za njih se završava kao i u ostatku Srbije. Maturanti gimnazija sa školom završavaju 22. maja, Ċaci završnih razreda trogodišnjih i ĉetvorogodišnjih struĉnih škola 29. maja, a ostali srednjoškolci niţih razreda se raspuštaju 19. juna. U školama se praznuju radno Dan sećanja na srpske ţrtve u Drugom svetskom ratu 21. oktobar, Sveti Sava 27. januar, Dan sećanja na ţrtve holokausta, genocida i drugih ţrtava fašizma u Drugom svetskom ratu 22. april, Dan pobede 9. maj i Vidovdan - spomen na Kosovsku bitku 28. juna, kada mnoge škole u Srbiji organizuju podelu Ċaĉkih knjiţica. Sveti Sava i Vidovdan se praznuju radno, bez odrţavanja nastave, a Dan sećanja na srpske ţrtve u Drugom svetskom ratu, Dan sećanja na ţrtve holokausta, genocida i drugih ţrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dan pobede su nastavni dani, izuzev kad padaju u nedelju. Uĉenici i zaposleni u školi imaju pravo da ne dolaze na nastavu, odnosno da ne rade: pravoslavci na prvi dan krsne slave, pripadnici islamske zajednice na prvi dan Kurbanskog bajrama i Ramazanskog bajrama, pripadnici jevrejske zajednice na prvi dan Jom Kipura. Neradni su i prvi dan Boţića, dok se uskršnji praznici proslavljaju od Velikog petka do drugog dana Uskrsa.

Studenti traţe da ministri Mali i Stefanović budu razrešeni Rektorka: O zahtevima posle letnje pauze

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila je danas za Radio Slobodna Evropa da će zahtevi studenata okupljenih oko inicijative „Jedan od pet miliona“, koji su protestovali u holu Rektorata, biti razmotreni posle letnje pauze. Popović je sa studentima razgovarala nakon što se desetak njih okupilo u Rektoratu zahtevajući da ministri finansija i policije u Vladi Srbije Siniša Mali i Nebojša Stefanović budu razrešeni duţnosti zbog diploma koje osporava deo akademske zajednice. „Porazgovarali smo, malo smo i diskutovali o aktuelnim dogaĊanjima. Imajući u vidu da je sada kraj semestra i ispitnog roka i da nam je svima potreban odreĊeni odmor, sad će uslediti letnja pauza, mi ćemo se videti posle letnje pauze pa ćemo na nivou Univerziteta razmotriti kako i da li moţemo da reagujemo na njihove zahteve“, rekla je Popović za RSE. Studenti traţe da predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razreši Sinišu Malog sa pozicije ministra da bi Rektorat “bez pritisaka vlasti mogao da odluĉi o valjanosti njegove osporene doktorske disertacije”. Drugi zahtev je da premijerka razreši ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića zbog, kako se navodi u saopštenju „Jedan od pet miliona“, „narušavanja ugleda univerziteta u Srbiji i ĉitave akademske zajednice“. “Vlast vrši pritisak na sve sfere društva, pa tako i na akademsku, a Univrezitet je duţan da se ponese odgovorno. Mi im ovde samo dajemo podršku i pomaţemo im da što pre donesu odluku koja će biti u interesu ĉitavog Univerziteta”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) jedna od studentkinja Valentina Reković, povodom doktorata Siniše Malog. „Rok ispunjenja zahteva jeste septembar, ukoliko se zahtevi ne ispune akcije će se nastaviti“, navode studenti.

Šarĉević i ministar obrazovanja Kipara o unapreĊenju saradnje

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarĉević razgovarao je u ĉetvrtak, 18. jula 2019. godine u Nikoziji sa ministrom obrazovanja i kulture Republike Kipar Kostasom Hampiaurisom (Kostas Champiaouris) o konkretnim mogućnostima unapreĊenja saradnje izmeĊu dve

65 drţave u oblasti obrazovanja, na osnovu Memoranduma o saradnji potpisanog u novembru 2018. godine. Sagovornici su ocenili da dve drţave imaju tradicionalno dobre i prijatelјske odnose i potvrdili spremnost da se dodatno angaţuju kako bi se ti odnosi obogatili još uspešnijom saradnjom u sferi obrazovanja, nauke i prosvete. Ministri su razmenili informacije o trenutnoj situaciji u resorima koje vode i reformama koje su sprovedene, kao i onima koje su u toku. Na osnovu odredbi potpisanog Memoranduma o saradnji, dogovoreno je da se uskoro formiraju ekspertski timovi koji bi definisali strategiju buduće saradnje i odredili prioritetne oblasti i konkretne predloge. Ministar Šarĉević se nakon toga sastao i sa predstavnicima Pedagoškog instituta Kipar i Direktorata za obrazovanje sa kojima je razgovarao o internacionalizaciji visokog obrazovanja, mobilnosti uĉitelјa, nastavnika, uĉenika, profesora i studenata, kao i o srpskoj dopunskoj školi na Kipru.

Pismeni ispit spas za studente kod strogih profesora

Prorektor prof. dr Petar Bulat smatra da se problem i ţalbe akademaca na kriterijume zahtevnih ispitivaĉa lakše mogu rešiti kada se odgovara na papiru, što se i ovog juna pokazalo kao ispravno rešenje Beogradski student koji nije polagao teoriju i analizu bilansa kod prof. dr Jovana Rankovića na Ekonomskom fakultetu, osnove metodologije politiĉkih nauka kod prof. dr Ivana Radosavljevića na Fakultetu politiĉkih nauka ili, na primer, knjiţevnost 20. veka kod prof. dr Aleksandra Jerkova na Filološkom fakultetu, moţda i ne zna šta su ispitne muke. Neprospavane noći zbog ispita, nekada na forumu „Krstarice”, a danas na „Fejsbuku”, sa sapatnicima iz akademskih klupa delili su i dele studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji na srpskom jeziku i knjiţevnosti polaţu narodnu knjiţevnost kod prof. dr Zoje Karanović, ili geografiju Srbije i Crne Gore kod prof. dr Mile Pavlović, na Geografskom fakultetu u Beogradu. Ime profesora Rankovića kao iz topa izbacuje iz sećanja student koji je pre taĉno trideset leta kod njega dobio prolaznu ocenu, a lik prof. Radosavljevića, koji je meĊu akademcima dobio i carski nadimak Ivan Grozni, duboko je urezan u mozak svih FPN-ovaca koji su devedesetih izuĉavali tajne novinarskog i diplomatskog zvanja. Potpisi ostalih troje profesora, koji su sasvim sluĉajno izdvojeni sa spiska najstroţih predavaĉa kakve ima gotovo svaki fakultet u Srbiji i uz koje ide reĉenica: „Kada poloţiš kod njih, diplomirao si”, i danas su meĊu najpriţeljkivanijim na pomenutim akademskim ustanovama. Zahvaljujući upornim ţalbama studenata profesorke Mile Pavlović, u protekloj akademskoj godini njeno ime je bez sumnje privuklo posebnu paţnju akademske zajednice, javnosti i medija. Izdvojila se i po tome što je sam vrh UB inicirao, a Nauĉno-nastavno veće Geografskog fakulteta usvojilo odluku, da stari akademci kod nje ispite sa treće i ĉetvrte godine polaţu pismeno. Na to podseća i prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu, i istiĉe da će tako biti do septembarskog roka, poslednjeg koji je takozvanim starim studentima dat da završe fakultet. – Da li će taj termin biti produţen odluĉuje Narodna skupština, na predlog ministra prosvete, koji ima pravo da zatraţi izmenu zakona, obiĉno posle studentskih molbi – objašnjava proceduru prorektor Univerziteta u Beogradu. Od uprave Geografskog fakulteta od petka do juĉe nismo dobili informaciju o ukupnoj prolaznosti na sedam ispitnih rokova u kojima su studenti prof. Pavlović polagali predmete pismeno, u kontrolisanim uslovima. Crno na belo, meĊutim, na sajtu fakulteta stoji da su svi studenti koji su u junu okušali sreću u polaganju ispita iz ĉetvrte godine, zvanog geografske regije Srbije i Crne Gore, dobili petice, dok je u julskom roku nulta prolaznost zabeleţena na geografiji Srbije i Crne Gore, drugom ispitu prof. Pavlović iz treće godine. Doduše, u julu je njih 12 profesorki vratilo prazan papir, a u junskom roku odgovore nije ni pokušalo da piše devet studenata. Bezuspešno su se za šesticu kod prof. Pavlović u ova dva roka, izmeĊu ostalih, borili studenti koji su indekse stekli ĉak 1984, 1992. i 1993. godine. Prorektor prof. dr Petar Bulat smatra da je primer profesorke Pavlović pokazatelj kako se problem i ţalbe studenata mogu rešiti. Naglašava da posle uvoĊenja pismenog vida polaganja kod 66 zahtevnog ispitivaĉa više ne postoji problem jer se sada ono što je nauĉeno vidi na papiru, što bi se reklo – crno na belo. Dodaje da se prvi put od uvoĊenja pismenog ispita, ipak, u julskom roku dvoje studenata poţalilo na dobijenu ocenu i zatraţilo komisijsku procenu. U samoj upravi Geografskog fakulteta „Politika” je nezvaniĉno saznala da je komisija uvaţila ţalbe dvoje pomenutih studenata i petice prof. Pavlović naknadno preimenovala u prolazne ocene. To samo znaĉi da dobra volja, istrajnost i pisani trag kao dokaz znanja, umeju da razbiju i najtvrĊe akademske norme, koje su, kao neka liĉna obeleţja, odvajkada za svoju dušu umeli i umeju da postavljaju najumniji u ovoj zemlji.

Dragana Jokić Stamenković

Pauze u uĉenju su lekovite

Studentima koji se pripremaju za suoĉavanje sa profesorima ĉiji ispit vaţi za najteţi na fakultetu Branka Tišma, školski psiholog, savetuje da zagreju stolicu i dobro se potkuju znanjem, sve vreme imajući na umu da su na samom kraju i da posle savladavanja te prepreke sigurno dolazi olakšanje. – I ja sam imala takvog profesora, dr Josipa Bergera, kod koga sam poloţila psihodijagnostiku. Baš je bilo teško, ali bilo mi je znaĉajno da je poloţim, jer onda je usledilo rasterećenje i veliko olakšanje pred polaganje preostalih ispita. Obiĉno su najteţi predmeti oni koji su i kljuĉni u profesiji za koju se ti akademci obrazuju pa moraju nauĉiti to gradivo. Savetujem studentima da štede zdravlje i da vreme koje bi potrošili na nerviranje iskoriste za kvalitetne pauze u uĉenju, koje su lekovite. Vaţno je da ih prave, to vreme provedu sa prijateljima i rade ono što baš vole – savezuje Tišma.

Šta donosi nacrt Zakona o sluţbenoj upotrebi jezika i pisma

Nacrt Zakona o sluţbenoj upotrebi jezika i pisma trebalo bi za vreme jesenjeg zasedanja da se naĊe pred poslanicima. Takozvani "Zakon o zaštiti srpskoj jezika i ćirilice" trebalo bi da formalizuje prednost ćirilice u odnosu na litinicu u javnom prostoru, ali to se neće odraziti na steĉena i postojeća prava nacionalnih manjina na korišćenje i upotrebu jezika i pisma, tvrde u Ministarstvu kulture i informisanja. http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/sta-donosi-nacrt-zakona-o- sluzbenoj-upotrebi-jezika-i-pisma-(audio)_1034208.html

"Šnajder elektrik" pomaţe talentovane studente

Studenti Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu imaće u narednom periodu veće mogućnosti za usavršavanje i praksu. Taj fakultet potpisao je ugovor o saradnji sa francuskom kompanijom Šnajder elektrik. Drugi ĉovek kompanije Schneider Electrica, Frederik Abal potpisao je ugovore sa dekanom Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu, Radetom Doroslovaĉkim. Kao kompanija koja je tokom prošle godine obezbedila najveći broj stipendija za studente tehniĉkih fakulteta i za naredni period najavljena je ista saradnja. Osim stipendija organizuju se i nauĉni skupovi ali i praksa. "Ta saradnja podrazumeva da se obezbedjuje praksa za studente, jako je vaţno da oni uĊu i vide kako privreda funkcioniše i oni imaju obaveznu praksu, ko ţeli moţe da ide i duţe nego što je obavezni deo prakse tamo oni zaista mnogo toga nauĉe", kaţe Rade Doroslovaĉki, dekan FTN-a. Samo ovog proleća je bilo 5-6 kompanija koje su ţelele da sklope ugovore sa FTN-om, istiĉe dekan Doroslovaĉki i dodaje da je ovde velika borba za završenim studentima IT sektora. A kompanije nemaju meĊusobno konkurenciju u proizvodu, jedino je borba ko će prigrabiti te završne inţenjere iz IT sektora. "Svake godine dolaze mnogobrojne kompanije iz Nemaĉke i iz drugih

67 zemalja i dolaze u Novi Sad i kaze oni ţele da otvore kompaniju kao što je Kontinental prošle godine u Srbiji i to baš ţele u Novom Sadu. Ja kaţem, a što ne idete u Beograd? Pa kaţe, mi smo videli da se ovde mnogo više radi i mnogo više proizvodite kvalitetnih inţenjera", istiĉe Doroslovaĉki. Ove godine na Fakultet tehniĉkih nauka osnovne akademske studije upisalo je 2.352 studenta od toga oko 900 njih je elektro i IT struka. Šnajder elektrik trenutno ima 1.000 zaposlenih inţenjera, a plan je da zaposle još hiljadu IT struĉnjaka. https://www.youtube.com/watch?v=3G15269ZSvs

Uĉenica iz Stare Pazove jedina sa Balkana na susretu mladih lidera u Ĉikagu

Na svetkom samitu mladih liderki u Ĉikagu, koji poĉinje 20. jula i traje nedelju dana u organizaciji univerziteta Ilinois, uĉestvovaće i mlada Staropazovĉanka Ljubica Ognjenović. Ona je u petak otputovala u Ameriku sa svojom mentorkom, Srnom Subanović, nastavnicom biologije. Evo i kakva su njihova oĉekivanja. https://www.youtube.com/watch?v=NWwPJa39E18

Znanje i praksa otvaraju vrata zaposlenju

Zaposlenje je tema koja privlaĉi mnogo paţnje i veoma ĉesto se govori o listi najtraţenijih zanimanja. U poslednje vreme, mehatronika predstavlja nezaobilaznu temu u većini kompanija iz raznih industrija koje imaju proizvodne pogone. Razlog je jednostavan – u Srbiji ne postoji dovoljan broj obuĉenih mehatroniĉara. Prema reĉima Olivere Gvozdenov, direktorke Klett DUAL škole u Beogradu, potencijal je u povezivanju obrazovnog sistema i potreba trţišta za zaposlenima sa kvalitetnim znanjem i primenjljivim iskustvom. Šta je glavni fokus Klett DUAL škole? Naša misija je da opremimo sadašnje i buduće zaposlene relevantnim znanjem, visoko potrebnim profesionalnim tehniĉkim veštinama i finalno – sertifikatom iz oblasti mehatronike. Cilj je da pomognemo kompanijama, koje imaju proizvodne pogone u Srbiji i Jugoistoĉnoj Evropi, u zahtevu za obuĉenim kvalitetnim kadrom. Kompanije nemaju dovoljno vremena, specifiĉnih tehniĉkih programa i didaktiĉku opremu za osposobljavanje zaposlenih. Klett DUAL škola nudi visoko kvalitetne programe i konkretno rešenje problema pri odrţavanju mehatronskih sistema kao i prekvalifikaciju zaposlenih. Zašto se o mehatronici sve više priča? Vreme u kojem ţivimo direktno uslovljava neprekidan tehnološki razvoj. Mehatronika je multidisciplinarna grana koja objedinjuje mašinstvo, elektroniku i informacione tehnologije. Svaka industrija koja poseduje proizvodne pogone mora imati ove specifiĉne struĉnjake u svojim timovima. Potrebe su vezane za rešavanje tehniĉkih problema i opremanje zaposlenih neophodnim veštinama. Koje su prednosti saradnje sa Klett DUAL školom? Mi partnerski saraĊujemo sa direktorima sektora ljudskih resursa i prozvodnje, kako meĊunarodnih tako i domaćih kompanija, kako bismo definisali konkretan plan razvoja ili prekvalifikacije zaposlenih i time ostvarili zadate ciljeve. Kao rezultat toga, koristi su brojne – Ljudski resursi pruţaju podršku biznisu i dugoroĉno grade imidţ kompanije na trţištu, a Proizvodnja daleko lakše i brţe postiţe poslovne ciljeve i optimizuje poslovanje. Ove vrednosti prepoznaju zaposleni ali se paralelno privlaĉe i novi kandidati. Prednost Klett DUAL škole su savremeni, struĉni, primenljivi koncepti u obrazovanju odraslih, kvalitetni predavaĉi sa dugogodišnjim iskustvom u industriji i mogućnost rada na savremenoj didaktiĉkoj opremi. Ko se moţe prijaviti za vaše programe? Interesovanje za programe Klett DUAL škole nam dolazi kroz individualne upite i kroz kompanije koje prepoznaju potrebu za usavršavanjem zaposlenih. Polaznici mogu biti uĉenici koji su završili srednju školu, zatim oni koji ţele da se

68 prekvalifikuju, kao i zaposleni koji ţele da unaprede svoja znanja i veštine. Naša škola je otvorena za sve zainteresovane bez obzira na radno iskustvo, uzrast ili pol, a naš tim je tu da odgovori na sva pitanja ili pomogne pri odabiru programa.

Vremeplov: Umro Stefan Lazarević

Na današnji dan 19. jula 1427. godine umro je srpski vladar i pisac Stefan Lazarević, nazvan Stefan Visoki, knez od 1389. do 1402. potom despot, sin kneza Lazara Hrebeljanovića. U prvo vreme vladao je oĉevim zemljama uz pomoć majke kneginje Milice i do 1402. priznavao je vlast turskog sultana Bajazita I, na ĉijoj se strani borio u bitkama na Rovinama 1395. kod Nikopolja 1396. i kod Angore 1402. Sultan mu je poklonio oblast Vuka Brankovića sa Prištinom i Peći. Posle poraza Bajazita kod Angore od strane Tamerlana, osamostalio se i pribliţio Ugarskoj od koje je 1403. dobio Maĉvu i Beograd koji je proglasio prestonicom a 1421. nasledio je Zetu. Godine 1412. objavio je Rudarski zakonik, vaţan pravni spomenik koji sadrţi i statut grada Novo Brdo (najznaĉajniji rudnik srednjovekovne Srbije). Podigao je manastir Manasiju, okupljao uĉene ljude i literate, nezavisno od porekla, poput Konstantina Filozofa. Podsticao je prepise i prevode knjiga, i sam se bavio knjiţevnošću - napisao je poslanicu "Slovo ljubve", delo neprevaziĊene knjiţevne vrednosti. Sa grĉkog je preveo "(Povest) O budućim vremenima", napisao je "Nadgrobno ridanje nad knezom Lazarom", i "Natpis na kosovskom stubu". Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila za svetitelja.

Vremeplov: Umro Riman

Na današnji dan19. jula 1866 godine umro je nemaĉki matematiĉar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Znaĉajno je doprineo matematiĉkoj analizi, posebno teoriji kompleksnih funkcija, teoriji parcijalnih jednaĉina, geometriji, teoriji brojeva. Njegovo ime nosi niz matematiĉkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jednaĉina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova funkcija, Rimanova geometrija.

Vremeplov: Branko Radiĉević

Na brdu Straţilovo iznad Sremskih Karlovaca Na današnji dan 19. jula 1883 sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pisca Branka Radiĉevića, 30 godina posle njegove smrti u Beĉu. Bio je to povod za veliku nacionalnu manifestaciju Srba sa teritorije tadašnje Austro-Ugarske monarhije.

Vremeplov: Majakovski

Ruski knjiţevnik Vladimir Vladimiroviĉ Majakovski roĊen je na današnji dan 1893. godine. Pošao je u slikarsku školu, bio zatvoren zbog socijalistiĉke agitacije, oduševljeno prihvatio Oktobarsku revoluciju i stavio u njenu sluţbu svoj pesniĉki i slikarski talenat. Pesniĉki rad poĉeo je kao futurista, stojeći ujedno na ĉelu toga pokreta. Nastojao je da stvori novu poeziju koja bi odgovarala urbanom, a zatim i revolucionarnom razdoblju istorije Rusije i ĉoveĉanstva. Uveo je u poeziju vulgarizme, ţargonske reĉi, namerno grube antiestetizme, stvarao vlastite kovanice, sluţio se vrlo ĉesto igrom reĉi, dotada nepoznatim metaforama, a posebno voleo hiperbole. Razbio je tradicionalnu ritmiĉku strukturu stiha i stvara novi, u grafiĉkom slogu stepenasti stih, koji posebno pogoduje stavu retoriĉkog pesnika koji se direktno obraća velikom auditorijumu. Smisao takve poezije odvodi ga direktno na revolucionarnu tribinu, miting.

Vremeplov: Umro Jovan Ţujović

Srpski geolog i politiĉar Jovan Ţujović, geolog svetskog glasa, utemeljivaĉ geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, ĉlan niza inostranih društava i akademija umro je na današnji dan19. jula 1936 . godine. Osnovao je Srpsko geološko društvo, Mineraloško-geološki zavod i ĉasopis "Geološki anali Balkanskog poluostrva". Autor je brojnih radova iz oblasti geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i spoljnih poslova Srbije i jedan od osnivaĉa Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Ţivojina Ţujovića i Svetozara Markovića. Dela: "Geologija Srbije I i II", "Topografska i petrografska geologija", "Opšta geologija".

Vremeplov: Demonstracije protiv Konkordata izmeĊu Vatikana i Kraljevine Jugoslavije

Na današnji dan 19. jula 1937. godine u Beogradu su odrţane velike demonstracije povodom podnošenja Skupštini na ratifikaciju konkordata izmeĊu Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. U dogaĊaju nazvanom kasnije "Krvava litija", ţandarmerija je spreĉila manifestacije sveštenstva i manje grupe vernika Srpske pravoslavne crkve. Konkordat koji je 1935. sklopila vlada Milana Stojadinovića nije ratifikovan zbog pritiska javnog mnjenja. Prvi takav ugovor poznat kao "Vormski konkordat" sklopili su 1122. papa Kalikst II i car "Svetog Rimskog Carstva" HenrihV. Kraljevina Srbija je potpisala Konkordat sa Vatikanom 1914. Pod tim terminom podrazumevaju se pravni sporazumi pojedinih drţava sa Rimskom stolicom, kojima se reguliše status Katoliĉke crkve i njenih vernika.

Vremeplov: Potpisana Brionska deklaracija

Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta Josip Broz, Dţavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser potpisali su na današnji dan 19. jula 1956. godine tzv. Brionsku deklaraciju kojom su osudili blokovsku podelu sveta, što je bio prvi korak ka stvaranju Pokreta nesvrstanosti.

Sporna dokumentacija o spornoj diplomi Stefanovića - od ŠV obrasca do proseka

Univerzitet Megatrend pokazao je novinskoj agenciji Tanjug studentski dosije ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Iako su na Megatrendu na taj naĉin ţeleli da stave taĉku na sluĉaj osporavanja osnovnih studija ministra, delovi dokumentacije koji su dospeli u javnost zapravo su otvorili nove sumnje - u verodostojnost pokazanih papira. Obelodanio je Univerzitet Megatrend studentski dosije Nebojše Stefanovića. U spisima šture informacije o predmetima, ocenama, godini upisa na studije, ali i datum kada je ministar unutrašnjih poslova preuzeo diplomu. "Postoji dokumentacija da je ceo postupak raĊen po zakonu da moţete se uveriti u administraciji, proveriti svu tu dokumentaciju", rekao je Ljubiša Rakić, predsednik Saveta Univerziteta Megatrend. Ipak, to mogu samo medijske kuće sa ekskluzivnim pristupom Megatrendovoj arhivi. Što je u ovom sluĉaju bila novinska agencija Tanjug. Novinari te kuće prva su ekipa sa zahtevom za uvid u dosije potpredsednika vlade, tvdre u Megatrendu. Iako baš nije tako. Dokaze o studentskim danima Nebojše Stefanovića je još u martu zatraţio novinar nedeljnika "Vreme". Ali, bez uspeha. "Ja mogu da kaţem da ovu situaciju tumaĉim kao nepotrebnu politizaciju koja nanosi štetu i ugledu univerziteta, ali i ugledu viskog školstva i konaĉno ugledu naše zemlje", kazao je Rakić. Akademik koji je u ĉetvrtak govorio za Tanjug, u petak za N1 kaţe da je na odmoru. Da govori za N1 odbio je i rektor Megatrenda Mića Jovanović. A nelogiĉnosti koje bi trebalo da razjasne je pregršt. Na nedoslednosti ukazuje novinar portala Fake news tragaĉ. "Neki brojevi fale delovodni, fali ocena proseĉna Nebojši Stefanoviću. Njemu nije izvedena, a nekim drugim ljudima 70 jeste. Njegov broj predemat je 20, sve ostale proseĉne ocene ne uklapaju se prosto u taj broj predmeta. Matematiĉki je nemoguće da je to proseĉna ocena ukoliko je broj predmeta 20. Akademik koji je govorio ispred Megatrenda je rekao da je to jedini smer, meĊutim imaju još jedan smer koji je naveden u delovodnoj knjizi. ŠV obrazac je isto upitan i sporan. Heftalica je potpuno nova i to aluminijumska bez ikakvih tragova korozije. Ko je iole radio sa starim papirima, prosto zna da se uhvati malo korozija i ranije su preteţno bakarne korišćenje. Vidi se kriva linija na fotografiji sa jedne strane, deluje kao da je seĉeno makazama", objašnjava Lazar Ĉovs iz Fake news tragaĉa. I tu dilemama bez razjašnjena nije kraj. Jer, sve i da su studije londonske škole u Centru Sava postojale, u dokumentaciji se vidi da su trajale tri godine. Kako je onda diploma trogodišnje poslovne škole mogla biti nostrifikovana kao ĉetvorogodišnja fakultetska? To jest, kako je šesti stepen struĉne spreme ministru priznat kao sedmi?

Savez za Srbiju: Studentski dosije Nebojše Stefanovića falsifikat

Savez za Srbiju (SzS) saopštio je da izjava akademika Ljubiše Rakića, predsednika Saveta Univerziteta Megatrend, i predoĉena navodna dokumenta, "predstavljaju novi falsifikat, ali i sramotu za Srpsku akdemiju nauka i umetnosti". "Pozivamo portparola Megatrenda gospodina Rakića da objasni graĊanima kako je firma iz Engleske, koja nije registrovana za obrazovnu delatnost, mogla da organizuje nastavu u Srbiji i izdaje diplome. Na kom jeziku su drţana predavanja, kako se zovu ti fantomski profesori iz Nemaĉke, Francuske i Engleske koji su provodili semestre u Beogradu, predajući i ispitujući studente", navodi se u saopštenju. SzS pita kako je moguće da "Megatrend International", koji je funkcionisao od 1990. do 2004. sa sedištem u Londonu, nije ostvario niti jednu funtu platnog prometa, iako je na njemu studiralo najmanje 1.054 studenata. "Ako je ovo inostrano privredno društvo imalo dozvolu za rad u Srbiji, zašto ovde nisu ostvarili prihode za ovih 14 godina i zašto nisu oni platili troškove zakupa Sava centra? Šta znaĉi da je raĉun o zakupu sale Sava centra iz novembra 1996. godine ispostavljen na 'Megatrend 11000 Beograd', a da je rukom na priznanici iznad dodato 'Poslovna škola'? O kakvoj 'poslovnoj školi' se radi, pošto oĉigledno nije u pitanju 'Megatrend International?", upitao je SzS u saopštenju. U saopštenju je postavljeno i pitanje "kako je nastava u Sava centru voĊena po ugovoru o saradnji sa ovim privrednim društvom iz Velike Britanije kada ono tamo nije registrovano za obrazovnu delatnost". "Kako je moguće da tadašnje savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom odobrava rada stranih obrazovnih institucija u Srbiji koje pritom uopšte nisu obrazovne institucije? Zašto nisu pokazani Stefanovićev studentski indeks i diploma", pita SzS. SzS u saopštenju zakljuĉuje da tuţilaštvo, osim protiv Nebojše Stefanovića, treba da pokrene postupak i protiv "svih onih koji su ove malverzacije osmislili i realizovali". Univerzitet Megatrend pokazao je u ĉetvrtak agenciji Tanjug studentski dosije ministra Stefanovića.

Plagiranje je mnogo gore od obiĉne kraĊe O odluci Odbora za profesionalnu etiku Univerzitetu u Beogradu u slučaju "Mali"

Piše: Zoran R. Tomić

„Ima tzv. naučnih radova čija je jedina „vrlina“ ono što je u njima plagirano. Ostalo su besmislice“. (Z. T.)

Uprošćeno i sarkastiĉno uzev, plagiranje je „samo“ umnoţavanje originala bez oznaĉenja autorstva – uz dodavanje svog potpisa na kopiji – pri ĉemu „prvi primerak“ ostaje vlasniku, prâvom stvaraocu. Uistinu, plagiranje je mnogo više od obiĉne kraĊe: to je oblik falsifikata kod kojeg se tuĊe intelektualno dobro neovlašćeno i nepovratno uzima za sopstvenu korist. Nedavnom odlukom Odbora za profesionalnu etiku Univerzitetu u Beogradu u sluĉaju „Mali“ usvojene su ţalbe na pravni akt FON-a kojim je konstatovano da doktorat g. Siniše Malog ne predstavlja plagijat, tj. da se ne moţe podvesti pod formulu „neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova“ iz odgovarajućeg univerzitetskog pravilnika. Dakle, odluka FON-a je od strane nadleţnog drugostepenog tela poništena kao nezakonita, jer je – veli Odbor – „nepotpuna, nejasna i kontradiktorna“. Proizlazi da Odbor javnosti poruĉuje da zbog citiranih manjkavosti nije mogao (?!) da ispita sadrţinsku sapravnost, odnosno suštinsku ispravnost odnosnog prvostepenog akta. Reĉju, ili doista nije bio u stanju, ili pak nije hteo (?!) da se pozabavi krucijalnim i preciznim navodima, brojnim i kvalitetnim argumentima ţalbi. Ukratko: Odbor je ovom (ne)prilikom – ne upuštajući se u istraţivanje istine, ne ustanovljavajući ĉinjeniĉno stanje i ne traţeći dopunska objašnjenja ni od prvostepenog organa, ni od ţalilaca, na šta je inaĉe ovlašćen – „izvagao“ ĉisto procesno i plitko, nimalo dovršeno i završeno! Dakako, on je bio vlastan da reši i ovako kako je rešio (ili ĉak da potvrdi prvostepenu odluku /sic!/), ali je isto tako imao puno pravo – nije bio i formalno obavezan! – da, na osnovu obilja znalaĉki potkrepljene graĊe iz ţalbi, donese nesumnjivo lako sopstvenu meritornu odluku o konkretnom postojanju plagijata – preinaĉavajući time odluku FON-a, zamenjujući njegovo odluĉivanje svojim. Elem, fakat je da je sporni predmet prosleĊen, tj. vraćen FON-u na ponovni postupak iako se u ţalbama traţilo preinaĉenje njegove prvobitne odluke i konaĉno korenito rešavanje sluĉaja od strane Univerziteta, u smislu da osporeni doktorat bude zvaniĉno i merodavno javno proglašen za plagijat. Ipak dotiĉno etiĉko-pravno klupko nije na poĉetku, iako je nanovo „u dvorištu“ istog fakulteta. Jer, prvostepeni organ pri svom drugom (takoĊe, opet prvostepenom!) odluĉivanju mora da ima u vidu, pored procesne, i materijalnu stranu stvari – mora da se minuciozno pozabavi i razlozima navedenim u ţalbama što je uslov svekolike validnosti i regularnosti njegovog sledujućeg stava i ocene. Sve u svemu, i prvostepeni organ i vascela univerzitetska, kao i opšta javnost duţni su da poštuju nareĉenu odluku Odbora, ma kakvog smera i dubine ona bila. Što ne znaĉi da je ona zaštićena od kritiĉkih pogleda. Pa kad već Odbor nije pri svom rešavanju ušao u kvintensenciju, moţda je u neku ruku dobro pruţiti još jednu šansu FON-u, njegovoj struĉnoj komisiji u prvom redu, da preispita sopstveni prvobitni nalaz i mišljenje. Da sâm FON, na koncu onog dela procedure koja se pred njim odvija, posle briţljivog razmatranja svih respektabilnih ĉinjenica, razloga „za“ i „protiv“, i „starih“ i novih saznanja, da baš on – kao matiĉna kuća za osumnjiĉeni doktorat – donese celovito, ĉitko, harmoniĉno i potanko obrazloţeno utvrĊenje i ocenu osporene originalnosti spisa Siniše Malog – drugu, novu, legalnu i legitimnu odluku. Ali, nije uopšte iskljuĉeno da stav FON-a, i u drugom cugu ostane nepromenjen – da on, i pored svega, „naĊe“ da nije posredi plagijat, ma koliko taj njegov mogući prvostepeni zakljuĉak bude „potpun“, „jasan“ i „usklaĊen“. U takvoj situaciji bi Odbor bio (i) moralno duţan – po verovatnim novim ţalbama na ponovljenu prvostepenu odluku istoga ishoda – da stisne petlju i da opravda svoje postojanje, rang i pretpostavljeni ugled. Ugled i tog kolegijuma, i svakog pojedinog njegovog ĉlana. Da u tom drugom, drugostepenom procesnom navratu donese doista meritornu, argumentovanu završnu odluku u ovom nerazumno trajajućem sluĉaju. Koji je i te kako providan, a još nije postao akademski prozraĉan. 72

Da Odbor reši radikalno, da preseĉe pravedno i pravno, a pre svega – struĉno i etiĉki, profesionalno. Ipak, moţda – u datim okolnostima i vremenu, u sadašnjoj Srbiji – za nadleţne univerzitetske kadije treba imati makar trunku razumevanja, strpljenja i poverenja. Bez obzira na okolnost da li je potencijalni delinkvent autorstva aktuelni javni funkcioner ili ne. Stoga, valja još gajiti nekakvu nadu u nezavisnost, znanje i objektivnost Univerziteta i njegovih organa. Da se na kraju punovaţno izglasa odluka koje se ni njeni neposredni donosioci, ni sâm Univerzitet neće (po)stideti – koja se svojom ubedljivošću, i izrekom i obrazloţenjem, neće ni u hipotetiĉkom daljem postupku sudski moći opovrgnuti! – i koja će biti uzor i ohrabrenje. A i, doduše osetno zakasnela, opomena za ubuduće. P. S. Nekad mi se ĉinilo da je vreme sudija svega. Sad mi izgleda više kao dţelat.

*redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Suspendovana medicinska sestra iz Zveĉanske

Povodom incidenta koji se dogodio u Centru za zaštitu odojĉadi, dece i omladine Beograd, doneto je rešenje o privremenoj suspenziji medicinske sestre Đ.A. do utvrĊivanja ĉinjeniĉnog stanja, a nakon anonimne prijave da se neadekvatno ponašala prema detetu, saopštilo je veĉeras Ministarstvo za rad. Kako se navodi u saopštenju, u Radnoj jedinici Stacionar za odojĉad i decu, inspektori su danas izvršili vanredni inspekcijski nadzor i doneto je rešenje o privremenoj suspenziji do utvrĊivanja ĉinjeniĉnog stanja i okonĉanja disciplinskog postupka. "Inspekcijskim nadzorom utvrĊeno je da je direktor Centra u skladu sa svojim ovlašćenjima formirao Komisiju za sprovoĊenje disciplinskog postupka protiv zaposlene, utvrĊeno je da je postupljeno u skladu sa propisanim procedurama vezano za postupanje ustanove u incidentnim situacijama", navodi ministarstvo. Prema saznanjima, drugi nadleţni organi ispitaće sve okolnosti vezane za postupanje zaposlene prema deci. Prijava je podneta i protiv N.N. lica koje je neovlašćeno snimalo u sobi. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja traţilo je od nadleţnih da se sluĉaj temeljno ispita, i da pored odgovornosti medicinske sestre, u skladu sa zakonom, odgovornost utvrdi i kod osoba koje su neovlašćeno snimale u sobi u kojoj borave maloletni korisnici Centra. „Ovo je dogaĊaj bez presedana, traţim od komisije i nadleţnih organa da utvrde odgovornost medicinske sestre zbog njenog bahatog ponašanja prema detetu ali isto tako da obrate paţnju na neovlašćeno snimanje u sobi koje je ugrozilo privatnost svih mališana koji borave tamo. Mi ne znamo ko je, koliko dugo i u koje sve svrhe snimao i apelujemo na nadleţne da ispitaju sluĉaj i one koji su prekršili zakon najstroţije kazne”, rekao je ministar Zoran ĐorĊević. Javnost će biti obaveštena po dobijanju novih informacija. Beogradska policija je, po nalogu Prvog osnovnog javnog tuţilaštva, saslušala ranije danas Đ. A. (23), zaposlenu u Zveĉanskoj, zbog sumnje da je izvršila kriviĉno delo zlostavljanje i muĉenje, saopštio je MUP. Nakon saslušanja u policiji protiv nje je, po nalogu nadleţnog tuţilaštva, podneta kriviĉna prijava zbog sumnje da je izvršila navedeno kriviĉno delo. Sumnja se da je Đ. A, koja radi u Centru za zaštitu odojĉadi, dece i omladine "Zveĉanska", kriviĉno delo izvršila nesavesnim radom i ophoĊenjem suprotno pravilima te ustanove prema dvogodišnjem deĉaku o kome je bila duţna da se stara.

Ombudsman kontroliše rad Centra u Zveĉanskoj zbog nasilja nad detetom

Zaštitnik graĊana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole rada beogradskog Centra za zaštitu odojĉadi, dece i omladine posle objavljivanja video snimka nasilja zaposlene nad detetom, saopšteno je danas iz institucije ombudsmana, prenosi Beta. Kako se navodi, rukovodiocu Centra je dat rok od 15 dana da se izjasni o okolonostima tog sluĉaja i da zaštitniku graĊana dostavi traţenu dokumentaciju. „Po završenom postupku, zaštitnik graĊana će saopštiti svoja saznanja o utvrĊenim ĉinjenicama i okolnostima u sluĉaju koji je snaţno uznemirio javnost i još jednom ukazao na obavezu nadleţnih i društva da se posvete zaštiti najmlaĊih i potpunom iskorenjivanju svih oblika 73 nasilja nad njima, pre svega u ustanovama koje se bave zbrinjavanjem i zaštitom dece”, piše u saopštenju. Direktor Centra za zaštitu odojĉadi, dece i omladine Beograd Zoran Milaĉić nakon anonimne prijave da se medicinska sestra Đ.A. neadekvatno ponašala prema deci, doneo je juĉe rešenje o privremenoj suspenziji do utvrĊivanja ĉinjeniĉnog stanja i okonĉanja disciplinskog postupka.

Subota,20.jul 2019.

“Snimam nauku": Obeleţili pola veka od prvog koraka na Mesecu

Više od 270 nastavnika škola doakademskog nivoa iz pet zemalja Jugoistoĉne Evrope, Pakistana, Kenije, Turske, Egipta, Meksika, Nepala, Iraka, Libana, Tunisa i Filipina, uĉesnika meĊunarodnog projekta “Snimam nauku” obeleţilo je danas pola veka od kako je ĉovek zakoraĉio na na Mesec. “Projekat “Snimam nuku” je ĉetvoromeseĉna interaktivna radionica u virtuelnom prostoru sa ciljem promovisanja primera dobre nastavne prakse kreatinih i inovativnih nastavnika u oblasti stvaranja kvalitetnog obrazovnog videa. Otvoren je za sve nastavnike, bez obzira na drţavu i jezik. To je oblik nestandardne komunikacije nastavnika i njihovih uĉenika, ali i samih kolega. Tako je programom projekta, izmeĊu ostalog, obuhvaćeno i tematsko obeleţavanje znaĉajnih datuma iz oblasti nauke, što je uĉesnicima omogućilo da na svoj naĉin, kroz slobodnu formu animacije, u virtuelnom prostoru obeleţe trijmf nauke kada je 21. jula 1969, u 2:56 po univerzalnom vremenu, Nil Armstrong postao prvi ĉovek koji je zakoraĉio na Mesec. Prva reĉenica koju je Nil Armstrong izgovorio na površini Meseca glasila je: “Ovo je mali korak za ĉoveka, ali veliki za ĉoveĉanstvo”. Zadivljujuće je sa koliko entuzijazma kolege pripremaju svoje priloge, što će ostati vredan nastavni materijal za rad sa uĉenicima – mali koraci, ali veliki za nastavnu praksu”, kaţe profesor Dejan Kreculj, nastavnik kovinske “Zmajeve” osnovne škole, autor i voditelj ovog projekta.

Latinica sve više potiskuje ćirilicu

Piše: Dušan Savić*

U rubrici „Pogledi” 13. jula je objavljen ĉlanak akademika Rajka Igića, pod naslovom „Dvoazbuĉje je bogatstvo”. Autor opravdava i odobrava upotrebu latinice u srpskom jeziku i, za razliku od profesora Zbiljića, koji tvrdi da samo desetak procenata Srba i dalje koristi ćirilicu, iznosi podatak da je upotreba ćirilice u odnosu na latinicu 65:35 odsto i da tako treba i da ostane. Kada bi akademik Igić bio u pravu, to bi bilo sasvim prihvatljivo, ali, naţalost, nije u pravu. Srpski narod je gotovo potpuno odbacio svoju ćirilicu, a latinica mu se prosto urezala u svest i mozak. Navešću samo dva primera koji potvrĊuju koliko smo se otuĊili od ćirilice. Mlada prodavaĉica na pijaci reklamu za svoje slatko voće ispisala je krupnim latiniĉnim slovima. Kada sam je pitao zašto koristi latinicu, za trenutak je zastala, a onda sa osmehom odgovorila „Pa danas je latinica u modi!” Jasno je, reĉ je o ravnodušnosti našeg naroda, o izgubljenoj svesti i potrebi da ĉuva svoju kulturu i tradiciju. A kakvo nam je pismo, takav nam je i jezik. Neka izdavaĉka kuća trebalo bi da u stotinama hiljada primeraka štampa „Pokondirenu tikvu” Jovana Sterije Popovića i da je razdeli narodu, da shvati dokle moţe da dovede slepo pomodarstvo.

Drugi primer osvajaĉkog pohoda latinice mnogo je drastiĉniji i svakodnevno vidljiv celom narodu. Reĉ je o najpopularnijem, višedecenijskom kvizu kod nas – „Slagalici”. U poslednjoj igri „Asocijacije” pojmovi se kriju iza ĉetiri ćiriliĉna slova: A, B, V, G. I mada u „Slagalici” uĉestvuju većinom visokoobrazovane osobe, 95 odsto uĉesnika, osim slova A, ostala tri slova izgovara Be, Ve, Ge, uprkos tome što ih voditeljka upozorava da je reĉ o ćiriliĉnim slovima. Ne postoji bolji dokaz da je latinica potisnula ćirilicu. Profesor Zbiljić je sto odsto u pravu.

*Novi Beograd

Koji psi su najbolji za decu?

Iako su filmovi o Lesi ili Lunji i Mazi veoma zabavni za gledanje, sigurno je da nisu i pravi naĉin da izaberete psa za svoju porodicu. Pse ne treba birati po izgledu i fantastiĉnim filmskim trikovima već po sasvim drugim i mnogo realistiĉnijim kriterijumima. Veliĉina, temperament i karakter su kljuĉni i ove elemente morate imati na umu kada razmišljate da li se odabrani pas uklapa u vaš dom i porodicu, piše Petface. Posebno obratite paţnju kada birate psa ako imate i malo dete. Evo nekoliko predloga koji po mnogobrojnim istraţivanjima i iskustvima predstavljaju dobar izbor. Engleski buldog Poslušan, prijateljski nastrojen i odan pas. Dobro se slaţe sa svim ukućanima i drugim ljubimcima. Zbog svojih dimenzija odgovara i velikim i nešto manjim kućama i stanovima. Ova rasa ima ĉvrstu graĊu pa je savršen za decu koja vole nešto grublju igru. On, naţalost nije poznat po visokom nivou energije pa ta igra neće trajati previše dugo. Bigl Prvobitno su odgajani kao lovaĉki psi. Dobar su izbor za domove sa aktivnom decom. Ĉvrste su graĊe i nikada nisu previše umorni kako bi izbegavali igru. Pametni su, prijateljski nastrojeni i priliĉno razigrani. Bul terijer Iako je nepravedno oznaĉen kao agresivan pas, on je zapravo stvoren da bude prijateljski orijentisan i krajnje druţeljubiv. To se odnosi kako na druge ljubimce, tako i na ljude, a posebno decu. Krajnje su strpljivi i imaju tzv. visok prag bola, što ih ĉini idealnim za decu koja tek uĉe kako da se ponašaju sa psima. Škotski ovčar – Koli Ovo je rasa koja je postalna slavna upravo po seriji filmova o Lesi. Vrlo su neţni i predvidljivi, lako se dresiraju i retko su agresivni. Ovo je dobro rešenje za porodice koje po prvi put uzimaju psa u domaćinstvo. Dobro se slaţu sa decom i zaštitniĉki su nastrojeni. Njufaundlendski pas Pas za ljude koji vole gigantske rase i imaju dovoljno prostora da ih kvalitetno drţe kao ljubimca. Za ovu rasu postoji nadimak „prirodne dadilje“ koji potiĉe iz bajke o Petru Panu. Blagi su i strpljivi, vole decu i izrazito su zaštitniĉki postavljeni u odnosu na mališane. Viţla Zbog svoje potrebe za redovnom veţbom i fiziĉkim aktivnostima, ovaj pas se preporuĉuje aktivnim porodicama sa nešto starijom decom. Razigrani su, veoma inteligentni, stabilnog karaktera i poslušni. Razvijaju krajnje bliske veze za ukućanima. Irski seter Poznati po crvenoj dlaci ovi veliki psi su razigrani, energiĉni, vole da su u blizini ljudi i veoma su dobri kada je u pitanju igra sa decom. I on se preporuĉuje aktivnim porodicama sa decom koja imaju višak energije koju treba pravilno utrošiti. Pudla Bez obzira na veliĉinu, radi se o inteligentnim i neţnim psima. Zahvaljujući hipoalergenskom krznu, preporuĉuju se deci sa alergijama. Kraljevske pudle su ponosne, elegantne i veoma briţne u odnosu na vlasnike. Pudle su retko nervozne, uglavnom su prijateljski raspoloţene i strpljive pa ih to ĉini dobrim partnerom za igru. Labrador retriver Razigrani su, strpljivi, puni ljubavi, pouzdani ali i zaštitniĉki nastrojeni. Zbog toga spadaju u grupu omiljenih porodiĉnih pasa. Zbog svoje robusne graĊe idealan je za porodice sa više dece koja vole nešto grublje igre i aktivnosti sa psom. Zlatni retriver Mnogi bi ovog psa stavili na prvo mesto kada se radi o izboru idealnog psa za decu. Nešto je manji od labrador retrivera ali traţi više nege kada je u pitanju krzno. Ovo je 75 samouveren, inteligentan i odan pas. Nisu strašljivi i strpljivi su kako sa odraslima, tako i sa decom. Ipak, iako se smatra da nisu nimalo agresivni, ponekad mogu da budu neprijatni. Srećom tu crtu gotovo nikada ne pokazuju prema deci.

Vremeplov: Prvi ĉovek stupio na Mesec

Na današnji dan 20. jula 1969. ameriĉki kosmonaut Nil Armstrong postao je prvi ĉovek koji je stupio na Mesec. Prilikom stupanja na tlo meseca po izlasku iz lunarnog modula "Orao" izjavio je, sada već legendarnu reĉenicu : "Ovo je mali korak za ĉoveka, ali veliki za ĉoveĉanstvo". Na Mesec je potom kroĉio Edvin Oldrin, a Majkl Kolins je dotle kruţio oko Meseca u svemirskom brodu "Apolo-11", ĉekajući njihov povratak.

Vremeplov: "Viking 1" se spustio na Mars

Ameriĉki kosmiĉki brod bez ljudske posade "Viking 1" spustio se, na današnji dan 20. jula 1976. godine, posle 11 meseci leta na Mars i poĉeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.

Vremeplov: Generalni štrajk radnika Kraljevine SHS u znak solidarnosti s revolucijama u Sovjetskoj Rusiji i MaĊarskoj

Na današnji dan 20. jula 1919 godine poĉeo je dvodnevni generalni štrajk radnika na teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u znak solidarnosti s revolucijama u Sovjetskoj Rusiji i MaĊarskoj, kojim je vlada prisiljena da odustane od uĉešća u oruţanoj intervenciji radi gušenja revolucije Bele Kuna u MaĊarskoj. U stvarnosti vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nije ni imala nameru da se meša u situaciju u susednoj MaĊarskoj, tako da joj je ovaj štrajk posluţio kao prigodan izgovor pred vladama Britanije i Francuske koje su insistirale na intervenciji.

Vremeplov: Krfska deklaracija

Krfska deklaracija o stvaranju zajedniĉke drţave Srba, Hrvata i Slovenaca potpisana je na današnji dan 20. jula 1917. godine. Deklaraciju potpisali premijer Srbije Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić. Srpska vlada ĉiji je prvi ministar tada bio Nikola Pašić i takozvani Jugoslavenski odbor hrvatskog politiĉara Ante Trumbića potpisali su na grĉkom ostrvu Krf "Krfsku deklaraciju", kojom su juţnoslovenski narodi u Austrougarskoj zatraţili ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom u zajedniĉku drţavu pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s dinastijom KaraĊorĊević na ĉelu.

Vremeplov: Umro Markoni

Na današnji dan 20. jula 1937 godine umro je italijanski elektroinţenjer i pronalazaĉ Guljermo Markoni, jedan od pionira beţiĉne telegrafije, koji je 1909. podelio Nobelovu nagradu za fiziku s nemaĉkim fiziĉarem Karlom Ferdinandom Braunom. Uspeo je 1901. da prvi preda beţiĉni signal preko Atlantskog okeana i uspešno je usavršavao i primenjivao sopstvene i tuĊe pronalaske. Podizao je radio stanice i eksperimentisao u beţiĉnoj telegrafiji, ali posle eksperimenata srpskog nauĉnika Nikole Tesle i ruskog fiziĉara Aleksandra Popova. Jedno vreme smatran je pronalazaĉem radija, ali mu je presudom Vrhovnog suda SAD oduzet patent, jer je Tesla već patentirao pronalazak u Federalnom uredu SAD za patente.

Vremeplov: Umro Vladeta Vuković

Vladeta Vuković, knjiţevnik, profesor Filozofskog fakulteta u Prištini, akademik (Vrnjaĉka Banja, 16.2.1928 - Vrnjaĉka Banja, 20.7.2003) umro je na današnji dan 20. jula 2003. godine.

Vremeplov: RoĊen Petrarka

Na današnji dan 20. jula 1304. godine roĊen Franĉesko Petrarka, italijanski knjiţevnik (Areco, 20.7.1304 - Arkva, 18.7.1374)

Vremeplov: Tamerlan potukao vojsku sultana Bajazita

Tamerlan, kan Samarkanda koji je vremenom uspeo da stvori ogromno carstvo, na današnji dan 20. jula 1402. godine je do nogu u bici kod Angore (sadašnja Ankara) potukao vojsku turskog sultana Bajazita I.Turski vladar koji je tada zatoĉen, umro je 1403. u mongolskom ropstvu, poludevši prethodno, pošto ga je Tamerlan drţao u kavezu kako bi ga pokazivao kao trofej. Kao vazal u okviru Bajazitovih trupa uĉestvovao je i Stefan Lazarević (kasniji despot) sa srpskim odredom. Interesantno je da je Tamerlan posekao zarobljenike, ali ne i Srbe. Zadivljen njihovim junaštvom, posle perioda zatoĉeništva u Samarkandu pustio ih je nazad u Srbiju. Saĉuvan je persijski dokument sa preciznim spiskom njihovih imena, bilo ih je iz raznih krajeva koje su nastanjivali Srbi, od današnje Makedonije ili Skadra do Podunavlja.

Vremeplov: RoĊen Mahmud II

Na današnji dan 20. jula 1785 godine roĊen je turski sultan Mahmud II, koji je tokom vladavine od 1808. do smrti 1839. sproveo niz reformi u nastojanju da centralizuje i modernizuje ustrojstvo Turske. Godine 1826. ukinuo je janiĉare. Brutalno je gušio srpske, grĉke i rumunske pokrete za nacionalno osloboĊenje, ali nije uspeo da suzbije teţnje Srba, Grka i Rumuna da stvore nezavisne drţave. Posle Tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukureštanskim mirom je amnestirao uĉesnike Prvog srpskog ustanka i obećao Srbiji izvesnu autonomiju, što je pokušao da izigra. Posle novog Tursko-ruskog rata (od 1828. do 1829.) morao je Jedrenskim mirom da prizna autonomiju Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji a Grĉkoj potpunu nezavisnost.

Nedelja,21.jul 2019.

Protest "1 od 5 miliona":"Sve laţne diplome moraju da se ponište"

Uĉesnici 33. protesta "Jedan od pet miliona" u Beogadu poruĉili su sinoć predsedniku Srbije Alekasandru Vuĉiću da mu "neće proći" pokušaj podele graĊana. Kako je istaknuto, protest je posvećen svim graĊanima, a završen je kucanjem na vrata Rektorata, ustanove koju su na ovaj naĉin ţeleli da "probude". Ispred zgrade Rektorata završena je 33. protestna šetnja, a organizatori su pozvali graĊane da se i naredne subote prikljuĉe protestu. Šetnjom do Rektorata, uĉesnici protesta imali su za cilj da ukaţu na "ugroţavanje dostojanstva Univerziteta i afere s plagiranim diplomama i doktoratima". Profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković rekao je na poĉetku protesta da Vuĉić pokušava da "podeli i posvaĊa graĊane" i da je "sve što kaţe manipulacija". "Ironija je da su po njemu laţna elita oni koji imaju prave diplome, a ne grupa oko njega ĉije poreklo diploma traţimo da se utvrdi", rekao je Tošković. On je naglasio da "sve laţne diplome moraju da se ponište", i da

77 one ne smeju da ostanu "ni kada Vuĉić ode". "Pobuna je jedino što imamo, jer pokazuje da ne mogu da rade šta god ţele", poruĉio je Tošković. Glumac Branislav Leĉić rekao je da je elita "stanje duha" i onaj ko je spreman da privatno podredi javnom dobru, a ne onaj ko laţe i krade. Prema njegovim reĉima, vlast ţeli da graĊani "ćute kao mule i pristaju na njihove laţi jer su okupirali medije". "Leto je, svi gledamo da se ohladimo, a u nama bukti vatra! Danas u svetu svaka vrsta podele u narodu koja za sebe smatra modernim i demokratskim se smatra za prošlost. Aleksandre Vuĉiću, ta podela ti neće proći! "To neće proći. Ovo je ĉastan narod koji se borio za slobodu", rekao je Leĉić. On je naglasio da se "vatra protesta neće ugasiti" već da će se "istrajati do pobede". "Pobedićemo jer ne moţe da ostane ovaj nakazni sistem naprednjaĉko-nazadne kamarile i Aleksandra Vuĉića", rekao je Leĉić navodeći da će se pobeda desiti ako se istraje.

Završena Prizrenska letnja duhovna škola

Na Kosovu i Metohiji danas je u manastiru Visoki Deĉani završena druga Prizrenska letnja duhovna kola, koja je poĉela 16. jula. Školu je organizovala Eparhija raško-prizrenska uz pomoć verouĉitelja Darka Nikolića i Nemanje Protića iz Beograda i podršku Kancelarije za KiM Vlade Srbije. Polaznici škole su studenti drţavnih univerzitet u Srbiji, koji su se prijavili i bili izabrani posle razgovora sa organizatorima, prenela je TV Hram. Oni su imali priliku da se upoznaju sa svetinjama i kulturnim nasleĊem na Kosovu i Metohiji i da kroz predavanja i razgovore sa ljudima koji ovde ž ive istinski upoznaju našu juţnu pokrajinu. Polaznici su uĉestvovali na svetim liturgijama, svako jutro u drugoj svetinji: Svetim Arhangelima, Deviĉu, Graĉanaci, Dragancu, Deĉanima i Banjskoj. U Prizrenu, Graĉanici i Deviĉu sa polaznicima škole bio je i protojerej-stavrofor Radivoj Panić, koji sluţi u parohiji Srpske pravoslavne crkve u Briselu. Organizovane su posete Pećkoj Patrijaršiji i Bogorodici Ljeviškoj koje se, zajedno sa Graĉanicom i Deĉanima, nalaze na UNESKO-vom spisku svetske kulturne baštine na KiM. Neizbeţna je bila i poseta Gazimestanu i samom gradu Prizrenu, svojevrsnom muzeju na otvorenom u kome danas imamo saĉuvanih ĉak 10 crkava, od kojih su polovina iz 14. veka. Ovogodišnja Prizrenska letnja duhovna škola završena je posetom manastirima Visoki Deĉani, Pećka Patrijaršija i Banjska. Polaznici škole primili su danas sertifikat u manastiru Visoki Deĉani s blagoslovom episkopa Teodosija, koji je poduĉio da ne trebamo samo reĉima ispovedati našu veru, već da te reĉi moramo svedoĉiti i potvrditi i svojim ţivotom. "Potrebno je ne samo reĉima da volimo i podrţavamo Kosovo i Metohiju i naše ljude koji ţive na ovim prostorima, već i da ih posećujemo i da time pokaţemo da Kosovo i Metohija nije samo jedan geografski pojam, jedna teritorija koja je vaţna samo onima koji ovde ţive, već da su Kosovo i Metohija mnogo više od toga: naše biće, naš ţivot, naše postojanje", poruĉio je vladika Teodosije.

Jelena Ivanĉić dobitnica Mirzahani nagrade iz matematike

Jelena Ivanĉić, uĉenica Matematiĉke gimnazije, dobila je na 60. MeĊunarodnoj olimpijadi iz matematike u Velikoj Britaniji posebno priznanje, Mirzahani nagradu, koja je specijalno priznanje za postignuće kandidata ţenskog pola na ovom takmiĉenju. Srpski tim sastavljen od šest uĉenika Matematiĉke gimnazije na ovom je takmiĉenju, a koje se odrţava od 14. do 22. jula, postigao izvanredan uspeh, tri zlatne, jedna srebrna i dve bronzane medalje. To je, inaĉe, najbolji rezultat srpskog tima u istoriji ovog najprestiţnijeg matematiĉkog takmiĉenja. Jelena Ivanĉić je uĉenica trećeg razreda Matematiĉke gimnazije, na takmiĉenju je prethodno osvojila zlatnu medalju osvojivši 41 poen od maksimalnih 42.

Vremeplov: RoĊen Ivan Đaja

Na današnji dan 21. jula 1884. godine roĊen je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta, ĉlan Srpske kraljevske akademije. Istraţivanjima fiziologije duboko ohlaĊenog organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osnivaĉa hipotermije ("Đajin metod postizanja hipotermije"). Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200 nauĉnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi udţbenik fiziologije na srpskom), "Od ţivota do civilizacije", "Pogled u ţivot", "Eksperimentalno traţenje energetiĉke osnove u ţivih bića", "Osnovna biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

Vremeplov: RoĊen Ţan Pikar

Francuski astronom Ţan Pikar, koji je prvi precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogućio taĉnije izraĉunavanje polupreĉnika Zemlje roĊen je na današnji dan 21. jula 1620 . Pokrenuo je 1679. astronomski almanah "Connaissance des Temps" koji i sada izlazi.

Vremeplov: RoĊen Hemingvej

Na današnji dan 21. jula 1899 godine roĊen je ameriĉki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1954. U Prvom svetskom ratu uĉestvovao je na italijanskom frontu, što je opisao u romanu "Zbogom oruţje", iskustva iz Španskog graĊanskog rata u romanu "Za kim zvona zvone", a posle putovanja po Africi nastali su "Snegovi Kilimandţara" i "Zeleni bregovi Afrike". Reporterski je beleţio ĉinjenice, što je odlika "škole" pisaca koju je predvodio izmeĊu dva svetska rata. Njegova dela preplavljena su nagonima i strastima na svim nivoima. Ubio se 1961. Ostala dela: romani "Starac i more", "Pokretni praznik", "Prolećne bujice", "Sunce se ponovo raĊa", "Smrt u popodnevu", "Imati i nemati", "Preko reke pa u šumu", drama "Peta kolona".

Vaspitaĉici iz Zveĉanske preti i do godinu dana zatvora

Vaspitaĉici koja se na snimku, koji je procureo u javnost, bahato i bezobzirno ophodi prema dvogodišnjem detetu u beogradskom sirotištu, preti do godinu dana zatvora. Struĉnjaci upozoravaju da sluĉaj ne sme proći nekaţnjeno. Snimak vaspitaĉice, koja se neadekvatno ponaša prema dvogodišnjem deĉaku u sirotištu u Zveĉanskoj, izazvao je bes i osudu javnosti. Nadleţne sluţbe su protiv nje podnele kriviĉnu prijavu zbog zlostavljanja i muĉenja za šta joj preti kazna do godinu dana zatvora, a epilog svega mogao bi da bude i otkaz u Centru za zaštitu odojĉadi, dece i omladine. Duţe od tri meseca medicinska sestra sa snimka brinula je o deci bez roditelja. Kako se ponašala prema njima, saznalo se tek kada je tajni snimak iz Zveĉanske procureo u javnost. Osim naĉina na koji nosi bebu, drţeći ga za jednu ruku i bukvalno bacajući u krevetac, na snimku se vidi i da mobilnim, koji sve vreme koristi, druge bebe fotografiše. Kada je snimak osvanuo direktor Centra za zaštitu odojĉadi, dece i omladine Zoran Milaĉić doneo je rešenje o suspenziji do okonĉanja disciplinskog postupka. "Kada sam joj uruĉio rešenje o suspendovanju predoĉio sam joj razloge. Ona sluĉaj nije komentarisala, kao ni moj stav da je na neadekvatan naĉin komunicirala sa detetom i isto tako ga spuštala u krevetac. Nakon što je upoznata sa ĉinjenicom da je povredila prava deteta koja se odnose na privatnost, koristeći telefon, u svoju odbranu je navela kako je fotografisala mališana kako bi sliku poslala koleginici koja je za dete bila veoma vezana. Mi ne znamo šta je istina ali u svakom sluĉaju fotografisanje nije dozvoljeno", izjavio je Milaĉić. Beogradska policija je, po nalogu Prvog osnovnog javnog tuţilaštva, saslušala 23-godišnju medicinsku sestru Đ.A. i protiv nje je podneta kriviĉna prijava zbog sumnje da je izvršila kriviĉno delo zlostavljanje i muĉenje Ines Cerović iz Centra za prava deteta kaţe da ovaj sluĉaj ne sme proći nekaţnjeno, a da su za sve koji rade sa decom potrebne dodatne obuke.

"Ljudi prolaze obuke, ali problem je jer paralelno sa tim veliki broj medicinskih sestara odlazi iz zemlje, i da mnogi i neće da se bave, jer je ovo teška problematika, jer ĉovek mora za to da poseduje i empatiju, a da moţe i da izaĊe na kraj sa tim. Ako se o tom detetu ne brine njegova porodica, drţava mora da se petostruko potrudi da to dete ostane normalna osoba, a ne da ostane zauvek istraumirano zato što odrasta u toj ustanovi", istiĉe Cerović. Povodom ovog sluĉaja, zaštitnik graĊana Zoran Pašalić pokrenuo je kontrolu Centra za zaštitu odojĉadi, dece i omladine. Pašalić kaţe i da je vrlo vaţno otkriti i ko je omogućio da se ta deca snimaju, jer ne samo da je ona slikala dete, već je neko drugi snimio i taj video. I dok je istraga o incidentu i dalje otvorena, otvara se i pitanje da li bi javnost ikada saznala i koliko bi dugo pored dece u Zveĉanskoj negovateljica Đ.A. ostala, da snimak nije ugledao svetlost dana.

Ponedeljak,22.jul 2019.

Od 1. januara novi model finansiranja nauke

Od 1. januara planirano je da otpoĉne novi model finansiranja nauke, ali se to mora raditi postepeno i biće potrebno vreme da se institucije prilagode novom reţimu poslovanja, da se pripreme podzakonska akta, uradi katalog radnih mesta, izjavio je Vladimir Popović, drţavni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu. Popović, koji je i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, za "Politiku" je objasnio da je, poĉetkom rada Fonda za nauku, novi model već startovao, ali da će taĉka na dosadašnji sistem finansiranja biti stavljena konaĉnim završetkom tekućeg projektnog ciklusa. Popović kaţe da je Zakonom o nauci i istraţivanjima, koji je upravo stupio na snagu, zajedno sa Zakonom o Fondu za nauku, predviĊen prelazak sa nekompetitivnog projektnog finansiranja na institucionalno i suštinski kompetitivno projektno finansiranje. "Istraţivaĉi neće, kao do sada, da zavise od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne, što je već dugo zahtev nauĉne zajednice. To nikako ne znaĉi da će istraţivaĉi dobijati sredstva, a da za njih neće morati da ostvaruju rezultate", navodi Popović. On dodaje da je ovim zakonom omogućeno finansiranje rada visokoškolskih ustanova ĉiji je osnivaĉ drţava, što obuhvata sredstva za materijalne troškove istraţivanja, ukljuĉujući troškove u vezi sa opremom, a kroz razliĉite programe obuhvata i plate istraţivaĉa koji nisu u nastavi. "Sistemski i uniformno je definisano angaţovanje studenata doktorskih studija u svim akreditovanim nauĉno- istraţivaĉkim organizacijama i to kakao onih koje su trenutno u sistemu, tako i onih koje će tek biti ukljuĉene", kaţe Popović.

Brnabić ĉestitala srpskim matematiĉarima

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ĉestitala je danas uĉenicima Matematiĉke gimnazije u Beogradu osvajanje medalja na 60. MeĊunarodnoj olimpijadi iz matematike za uĉenike srednjih škola, u britanskom gradu Bat. "Najsrdaĉnije ĉestitke uĉenicima Matematiĉke gimnazije u Beogradu Jeleni Ivanĉić, Aleksi Milojeviću i Pavlu Martinoviću na osvojenom zlatnom odliĉju, Milošu Milićevu na osvojenom srebrnom a Jovanu Toromanoviću i Vladimiru Viktoru Mirjaniću na osvajanju bronzane medalje na najprestiţnijem meĊunarodnom takmiĉenju", navela je Brnabić u ĉestitki, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. "Vi ste ponos Srbije. U nizu sjajnih rezultata pokazali ste kako se znanje, talenat i predan rad nagraĊuje na najbolji naĉin", poruĉila je Brnabić. Na 60. MeĊunarodnoj matematiĉkoj olimpijadi, koja se od 10. do 22. jula odrţava u Velikoj Britaniji, matematiĉka ekipa Srbije postigla je najveći uspeh u istoriji svojih uĉešća na IMO. U

80 konkurenciji 112 zemalja, matematiĉka ekipa Srbije je sa 171 bodom osvojila 9. mesto i nalazi se meĊu 10 najboljih u svetu, saopštilo je Društva matematiĉara Srbije, navodeći da su svi ĉlanovi ekipe uĉenici Matematiĉke gimnazije iz Beograda. Pojedinaĉni rezultati su tri zlatne medalje, što takoĊe u istoriji nije osvojeno, jedna srebrna i dve bronzane medalje.

Vršac: Obeleţeno pola veka od sletanja ĉoveka na Mesec

Prirodnjaĉko društvo Gea iz Vršca povodom sećanja na uspešnu misiju trojice ameriĉkih astronauta na Mesec, pre pet decenija, organizovalo je na Gradskom trgu prezentaciju i postavljanje teleskopa za zainteresovane graĊane i svoje ĉlanove, Tim povodom predsednik udruţenja Dragan Lazarević, profesor, odrţao je i predavanje na temu "Pedeset godina sletanja ĉoveka na površinu Meseca." Ujedno ovo vršaĉko Društvo realizuje projekat popularizacije nauke pod pokroviteljstvom Centra za promociju nauke i tehnike na više tema, uz podršku Vlade Republike Srbije i Grada Vršca. Prema reĉima jednog od aktivnih uĉesnika prezentacije Gorana Nikolića , prisutni graĊani imali su priliku da putem teleskopa pogledaju više nebeskih tela: Jupiter sa satelitima, Mesec i Saturn.

Budućnost zove studente

MeĊunarodna studentska nedelja, trinaesta po redu, koja je poĉela 15. jula, završena je sveĉanom ceremonijom u Deĉjem kulturnom centru. Na sceni su se okupili timovi mladih iz 53 zemlje, da bi u zajedniĉkom programu pokazali publici najzanimljivije delove svog sedmodnevnog rada, koji je obuhvatao radionice, tribine, druţenja… Studentski festival odrţava se tradicionalno u našoj prestonici. Ovde je gostovalo više od 300 akademaca iz celog sveta. Organizator je Svetski omladinski talas. Smotra je imala slogan „Budućnost zove” i na njoj je bilo jedanaest radionica iz oblasti savremenog biznisa i kulture. To je bila prilika da gosti predstave svoje, ali i upoznaju druge kulture, jezike i obiĉaje. Multikulturni duh osetili su i posetioci, pa je tako tokom nedelje osmišljen i „Sajam drţava”. – Svaki uĉesnik pokazao je znamenitosti svog podneblja, izlaţući hranu, piće, nošnju… Prikazani su i dokumentarni filmovi, a prireĊene su i muziĉke dţez veĉeri, kao i izloţba „Umetnost za poneti” na kojoj su autori svoje umeće pokazivali na licu mesta – objasnila je Lola Mariĉić, pi-ar organizacionog tima. Festival je imao i humanitarni karakter. Prikupljena sredstva biće upućena Nacionalnom udruţenju roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Pre sveĉanog zatvaranja studenti su defilovali centrom grada, noseći zastave zemalja iz kojih dolaze.

Vremeplov: Umro Dragoš Kalajić

Na današnji dan 22. jula 2005. godine preminuo je Dragoš Kalajić, srpski slikar, publicista i literata. Diplomirao je u Rimu, na Akademiji lepih umetnosti. Bavio se slikarstvom, teorijom umetnosti, ali je posebno upamćen kao publicista i politiĉki mislilac. U domenu likovnog, najvećim delom bio je hiperrealista. UreĊivao je ĉasopis "Delo", magazin "Duga" i bio dopisnik agencije Tanjug iz Rima. Kao urednik u izdavaštvu priredio je i objavio dela niza relevantnih autora, poput Plotina, Špenglera, De Ruţmona, Julijana Apostate, BerĊajeva, Šestova, Vajningera, Konrada Lorenca, Renea Genona, Julijusa Evole. Dela: "Mapa (anti)utopija", "Smak sveta", "Ameriĉko zlo", "Izdana Evropa", "Poslednji Evropljani", tv serijal "Ogledalo 20. veka".

Vremeplov: RoĊen Aleksandar Makedonski

Aleksandar III Veliki, Aleksandar Makedonski, roĊen je u Peli, na današnji dan, 22. jula 356. p.n.e. Bio je makedonski kralj. Vladao je od 336. do 323. godine p.n.e. Kao makedonski kralj i hegemon Grka osvojio je veliko Persijsko carstvo i sa vojskom stigao do Indije. Aleksandar je imao nameru da udruţi Makedonce i Persijance u jedan narod i time spreĉi buduće sukobe. Posle Aleksandrove smrti u 33. godini, njegovo veliko carstvo se raspalo u ratovima njegovih naslednika. Za 13 godina, koliko je vladao, Aleksandar je stvorio dotad najveće carstvo u istoriji, koje se prostiralo od Makedonije do Indije. Posledice njegovih osvajanja su bile dalekoseţne. Veliko Persijsko carstvo je prestalo da postoji, osnivanjem gradova podstaknut je razvoj trgovine i ekonomije na velikom prostoru, od poĉetka njegovih pohoda na Persiju od 334 p.n.e. raĉuna se poĉetak istorijskog razdoblja Helenizma. Aleksandar Makedonski se ubraja meĊu najveće vojne stratege u istoriji, pa je mnogim vladarima i vojskovoĊama predstavljao ţivotni uzor.

Vremeplov: Janko Sibinjanin porazio Turke

Na današnji dan 22. jula 1456. godine hrišćanska vojska pod komandom erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, koji je u srpskoj epici poznat kao Sibinjanin Janko, u odluĉujućoj bici, u kojoj su se posebno istakli srpski odredi, potukla je Turke koji su opkolili Beograd. Preţiveli od oko 150.000 Turaka pod voĊstvom sultana MehmedaIIOsvajaĉa su sutradan posle bitke, u kojoj je ranjen i sam sultan, odustali od opsade grada. Beograd su tada uz Srbe branili nemaĉki, ugarski i poljski krstaši.

Vremeplov: Andres Brejvik

Na današnji dan 22. jula 2011 godine u centru Osla i na ostrvu Utoja, tridesetak kilometara od centra Osla, dogodio se teroristiĉki napad koji je izveo desni ekstremista Andres Brejvik. Ukupno je poginulo 77 osoba, uglavnom mladih.

Vremeplov: RoĊen Fridrih Besel

Na današnji dan 22. jula 1784 godine roĊen je nemaĉki astronom i matematiĉar Fridrih Vilhelm Besel, osnivaĉ i prvi direktor Kenigsberške opservatorije, koji je izraĉunao putanju Halejeve komete i prvi utvrdio promenljivost kretanja Sirijusa i Prokijusa i zakljuĉio da je reĉ o zvezdama dvojnicima. Na osnovu geodetskih proraĉuna izveo je nove podatke o obliku i dimenzijama Zemlje. Usavršio je i neke matematiĉke metode u astronomiji.

Vremeplov: RoĊen Selman Vaksman

Na današnji dan 1888. godine roĊen je ameriĉki mikrobiolog Selman Ejbraham Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. Nagradu je dobio za pronalazak streptomicina, prvog antibiotika koji uspešno suzbija tuberkulozu. Pronašao je i neomicin. Napisao je autobiografiju "Moj ţivot sa mikrobima".

Diplomski rad

Piše: Vuk Jeremić*

Trebalo je to da bude efektan kraj jedne neprijatne priĉe. Odluĉan udarac zlonamernim spekulacijama. Srećan završetak afere „nepostojeća diploma Nebojše Stefanovića“. MeĊutim, ispostavilo se da je samo dodato ulje na vatru. Izašlo se sa materijalnim dokazima. Akademik Ljubiša Rakić, predsednik Saveta Univerziteta Megatrend, Tanjugu je predstavio pisanu dokumentaciju koja nedvosmisleno pokazuje 82 da je Nebojša Stefanović studirao na Megatrend International Expert Consortium Limited od 1995. do 2004. godine. Crno na belo, novinar Tanjuga imao je pred sobom Stefanovićev studentski dosije, njegove ŠV 20 obrasce, ali i priznanicu iz Sava centra koja pokazuje da je Megatrend zakupljivao sale u ovom kongresnom centru. Ali, umesto taĉke, ovaj briţljivo reţirani javni istup, ostavio je za sobom niz znakova pitanja. Prvo koje se nameće je – ako već ne postoji ništa sporno u naĉinu na koji je aktuelni ministar policije stekao fakultetsku diplomu, zbog ĉega su dokazi predoĉeni iskljuĉivo Tanjugu, nepostojećoj novinskoj agenciji koja radi zahvaljujući spremnosti drţave da ignoriše sopstvene zakone. Zar ne bi konferencija za medije na kojoj bi prisutnima bila podeljena fotokopirana dokumentacija postigla još bolji efekat? Isplivalo je još nekoliko zanimljivih pitanja na koja se još ĉekaju odgovori – kako je moguće da je matiĉna knjiga upisanih studenata u koju je Stefanović upisan ‟95, štampana tri godine kasnije, zbog ĉega je na priznanici iz Sava centra rukom dopisano da se radi o poslovnoj školi, gde je dozvola da strano pravno lice osnuje fakultet u Srbiji, gde je diploma, indeks…. Nezavisno od toga da li će javnost ikada dobiti odgovore, izvesno je da je plasiranjem ove afere opozicioni Savez za Srbiju uspeo adekvatno da odgovori na aferu „Đilas i kupovina sekundi na RTS-u“. Onoliko koliko je tako nešto moguće u kontekstu gotovo pune medijske kontrole.

*Danas, 22. jula 2019.

Svaki drugi predškolac zna da igra igrice, ali pertle sebi ume da veţe svaki deseti

Uz ekran televizora, tableta i telefona deca u proseku provedu ĉak šest sati dnevno. Uznemirujući je podatak da deca ĉak šest sati dnevno provode koristeći tehnologiju. Zbog prekomerne upotrebe interneta i to najĉešće bez nadzora, zavisnost od ekrana je sve ĉešće problem sa kojim se suoĉavaju najmlaĊi. Uz ekran televizora, tableta i telefona deca u proseku provedu ĉak šest sati dnevno. U zavisnosti od uzrasta - igraju igrice, gledaju video-klipove, a ima i onih koji postavljaju sadrţaj na društvene mreţe. Kombinacija tih aktivnosti, kako već duţe vreme upozoravaju struĉnjaci, moţe da dovede do zavisnosti. Roditelji kaţu da je u eri tehnologije nemoguće potpuno zabraniti deci upotrebu mobilnih ureĊaja, ali priznaju da bi je trebalo ograniĉiti i fokusirati se na to kakav je sadrţaj koji mališani koriste, najbolje edukativni.

Kompjuteri neće pobeći, ali ni pertle se neće same vezivati

Kompjuteri, smartfoni i tableti polako preuzimaju primat, ĉak je i televizija potisnuta kao izvor zabave, ali struĉnjaci kaţu da bi roditelji trebalo da se zapitaju jedno: Ţelite da vaša deca budu kompjuterski pismena, ali koliko pismena treba da budu? Ako ĉetvorogodišnjak ume da se uloguje, na internetu pronaĊe jednostavnu kompjutersku igricu i 'razbije je', šta će sve to dete umeti da uradi kad bude imalo šest ili sedam godina? Kompjuteri neće pobeći, ali ni pertle se neće same vezivati, imajte to u vidu. Telefon u Srbiji samostalno koristi 70 odsto dece, a 24 odsto uz neĉiju pomoć, pokazuje istraţivanje Unicefa, prenosi RTS. "Deca se prvi put susreću sa internetom u ĉetvrtoj godini ţivota. Većina svakodnevno koristi internet, odnosno oko 95 odsto u Srbiji, to je manje-više globalna statistika. Pet posto ne koristi internet, to su uglavnom siromašna domaćinstva u kojima roditelji ne mogu da omoguće pristup internetu", kaţe ReĊina de Dominićis, direktorka Unicefa u Srbiji Jelena Višekruna, master pedagog, istiĉe da seproblem javlja onda kada onlajn aktivnost zameni sve ostale aktivnosti, odnosno kada je ona prioritet u odnosu na sve ostalo: "To, naravno, ima i odreĊene posledice i po kvalitet ţivota i po psihiĉko i fiziĉko zdravlje naše dece." Dodatan problem je i kasno reagovanje roditelja. "I onda uglavnom ukidaju sve, što zapravo nije rešenje. Rešenje jeste da ih nauĉimo da pametno koriste pametne telefone, zapravo ne moţemo da ih izmestimo iz vremena u kom ţive, ali ono što moţemo da uradimo to je da ih uĉimo samoodgovornosti, samodisciplini, da ih suoĉavamo sa posledicama i da ih prosto nauĉimo da oni 83 budu gospodari svog vremena", objasnila je Višekruna za RTS. Manjak koncentracije, razdraţljivost i problemi u paţnji kod dece samo su neke od posledica prekomernog korišćenja interneta. Uznemirujući je podatak ameriĉkih nauĉnika koji su ispitali 2.200 porodica. Rezultati pokazuju da je 58 odsto predškolske dece znalo da igra kompjuterske igrice, a samo devet odsto njih umelo je da zaveţe pertle.

SNS vile deci delile ĉokolade i knjige na deĉjem igralištu u Nišu

Srpska napredna stranka odrţala je u nedelju promociju na deĉjem igralištu u Nišu. Aktivistkinje vladajuće partije, meĊu kojima je bila i direktorka predškolske ustanove "Pĉelice" Svetlana Mitić, prerušile su se u dobre vile i deci delile ĉokolade i knjige, objavile su Juţne vesti. Baloni u bojama SNS, štand na kome piše da je reĉ o akciji Gradskog odbora ove partije, funkcioneri i aktivistkinje u belim haljinama sa vencima na glavama, a sa njima mališani. Tako je izgledala akcija naprednjaka odrţana u nedelju usred deĉijeg igrališta, prenose Juţne vesti. Predsednik Opštine Pantelej Bratimir Vasiljević, koji je i sam uĉestvovao u ovoj akciji, tvrdi da nije reĉ o deĉijem igralištu. "Ko kaţe da je to deĉije igralište? To je mesto gde se okupljaju graĊani tog dela teritorije, jer nemaju drugo mesto. Vi ga odmah krstite po vašem kako vi vidite", rekao je Vasiljević. Kaţe da je reĉ o Ulici Koĉe Kapetana - slobodnom prostoru koji je park za sve graĊane, pa i za decu. Na pitanje zbog ĉega stranka organizuje akciju za decu i igralište pretvara u stranaĉki prostor, Vasiljević uzvraća pitanjem: "Šta je tu loše?". "Pa što pitate mene? Pa bio sam i šta sad? Ne mogu, nisam u prilici, kancelarija mi je puna slušaju me svi. Ne mogu nisam u prilici da priĉam. Jel ja srpski govorim ili ćete da me naljutite da prekinem vezu, ja treba da prekidam posao da bih vas zadovoljio, doviĊenja", završio je razgovor Vasiljević. Ni direktorki Predškolske ustanove "Pĉelica" Svetlani Mitić nije sporna lokacija koja je izabrana za stranaĉku aktivnost. Zašto je izabrano deĉije igralište kaţe da je pitanje za organizatore, ali ona u tome "ne vidi problem". "Ja sam bila tamo, imam pravo da idem na dogaĊaje na koje sam pozvana i na koje bi trebalo da odem. Bila sam zbog toga što na toj teritoriji imamo ĉak tri vrtića i sva deca koja tu ţive uglavnom su korisnici naših usluga", kaţe Mitić. Dodaje da su i deca aktivista SNS, dobrih vila i funkcionera, dobila knjige i ĉokolade. GraĊani koji ţive u ovom kraju napominju da je neprimereno da stranka “okupira” deĉije igralište za svoju promociju i imaju poruku za naprednjake. "Bolje da su skupili svo Ċubre, jer su sa igrališta sklonili sve kante, ako su već odabrali da tu gde se igraju deca postavljaju stranaĉka obeleţja", kaţe jedna Nišlijka.

Raste potraţnja audio knjiga

Na Zapadu Evrope vlada jagma za audio knjigama, preneo je "Obzerver". U ovo vreme kada u celom svetu opada prodaja knjiga samo prodaja audio knjiga je u stalnom porastu, a mnogi se pitaju da li ovo menja odnos ĉitalaca prema štampanim knjigama i to i onih štampanih na hartiji i koje se ĉitaju pomoću interneta. "Obzerver" je preneo Marka Hadona da "nije pošteno proĉitao ni jednu knjigu dok mu nije bila proĉitana". Audio knjige nisu neki novitet, ali njihova prodaja je porasla za 43 odsto u 2018. godini dok se prodaja štampanih knjiga smanjila u istom periodu za pet odsto prvi put za proteklih pet godina. Ako bi se tema posmatrala iz istorijske perspektive onda bi trebalo podsetiti da je Homerova Ilijada bila u suštini audio knjiga pre nego je bila zapisana. Danas mnogi puste neku audio knjigu da ih uspava kao što su to nekada radili roditelji. Drugi ih slušaju dok se šetaju, ili dok paze na decu ili kao alternativu tv programu. Roditelji kaţu da su audio knjige veoma dobra zabava za decu dok ih voze u kolima, a oni koji idu na posao vozom ili podzemnom ţeleznicom rado slušaju umesto da ĉitaju. Prema jednom istraţivanju iz 2016. godine se pokazalo da 91 odsto ispitanika nije pravilo razliku da li su neki tekst ĉitali ili slušali. Zanimljivo je bilo saznanje da ĉitaoci bolje pamte ono što su proĉitali iz štampanih knjiga nego iz

84 tekstova koje su proĉitali na ekranu. Izdavaĉi su, meĊutim, zadovoljni jer njima je bitno da se knjige prodaju u bilo kojoj formi.

Utorak,23.jul 2019.

Ispiti iz oblasti obrazovanјa u škol. 2018/19. na jednom mestu

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice (u dalјem tekstu: Sekretarijat) u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja obavlјa, kao poverene, poslove obrazovanja komisija i organizacije polaganja – struĉnog ispita za sekretara ustanove, ispita za licencu za nastavnike, vaspitaĉe i struĉne saradnike i ispita za licencu za direktore ustanova obrazovanja i vaspitanja za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine (u dalјem tekstu: AP Vojvodina). Informacija o ispitima iz oblasti obrazovanja u školskoj 2018/2019. godini (u dalјem tekstu: Informacija) obuhvata podatke za period od 1. septembra 2018. do 30. juna 2019. godine, a kod podataka u vezi sa ispitom za licence nastavnika, struĉnih saradnika i vaspitaĉa, zbog ispita u predškolskim ustanovama odrţanim u julu, izveštajni period obuhvata podatke od 1. septembra 2018. do 15. jula 2019. godine. Informacija je pripremlјena u skladu s potrebom da se o obavlјanju navedenih poverenih poslova informiše Pokrajinska vlada i resorno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u dalјem tekstu: Ministarstvo), iz ĉije nadleţnosti su ovi poslovi, ĉlanom 185. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sluţbeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – drugi zakon i 10/19), kao i ĉlanom 33. stav 1. t. 24. i 25. i ĉlanom 34. stav 1. t. 28. i 29. Zakona o utvrĊivanju nadleţnosti Autonomne pokrajine Vojvodine („Sluţbeni glasnik RS”, br. 99/09 – 3, 99/09, 67/12 – Odluka Ustavnog suda IUz-353/09), povereni AP Vojvodini, odnosno Sekretarijatu. Ĉlanom 37. Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi („Sluţbeni list AP Vojvodine”, br. 37/14, 54/14 – dr. odluka, 37/16, 29/17 i 24/19), u okviru delokruga rada, propisano je da Sekretarijat obavlјa i poslove u pogledu organizacije i realizacije struĉnog ispita za sekretara ustanove, ispita za dozvolu za rad, odnosno licencu za nastavnike, vaspitaĉe i struĉne saradnike i ispita za licencu za direktore ustanova obrazovanja i vaspitanja, koji se realizuju u Odelјenju za ispite, Sektora za upravu. Ispit za licencu organizuje se u skladu s Pravilnikom o dozvoli za rad nastavnika, vaspitaĉa i struĉnih saradnika („Sluţbeni glasnik RS”, br. 22/05, 51/08, 88/15, 105/15 i 48/16). Struĉni ispit za sekretare ustanova organizuje se na osnovu Pravilnika o polaganju struĉnog ispita za sekretara ustanove obrazovanja i vaspitanja („Sluţbeni glasnik RS”, broj 08/11), a ispit za licencu za direktore ustanova obrazovanja i vaspitanja realizuje se u skladu s Pravilnikom o programu obuke i polaganju ispita za licencu za direktora ustanove obrazovanja i vaspitanja („Sluţbeni glasnik RS”, broj 63/18). Informacija obuhvata podatke o broju kandidata koji su polagali ispite, prikaz njihove kvalifikacione strukture, sumirane rezultate sa ispita, kao i druge podatke. (→Dokumenta)

Znaci navoda Piše: Saša R. Ţivić*

Decu ti ne mogu oprostiti, govorio je Bora Ĉorba, dok ga kao dvorsku ludu na svojoj ţurci nije iznajmio Aleksandar Vuĉić. Naopaki sistem vlasti, ĉija je naopakost izbrušena u zadimljenoj radikalskoj radionici, ima mnogo posledica: najvaţnija je ona da nestajemo kao narod. Da li je sluĉajno što

85 je Atlantida imala 20 miliona ljudi, baš kao bivša Jugoslavija? U to nenarodno doba (1981. godine) Srbija je imala 9.313.676 stanovnika. Sada na vrhuncu moći Vuĉića Aleksandra, narodnog i oca i majke, ima nas po prvi put u istoriji manje od sedam miliona. Po optimistiĉnim prognozama Republiĉkog zavoda za statistiku godišnje se smanjujemo za oko 40.000 duša (svake godine jedan Pirot ili Kikinda manje, bez odliva mozgova). Prema prognozama Eurostata, Srbija će 2060. godine imati 21 odsto manje stanovnika nego 2015. (znaĉi, biće nas nešto preko ĉetiri miliona), što nas svrstava meĊu evropske zemlje sa najvećim oĉekivanim smanjenjem broja stanovnika. U svom „autorskom tekstu koji je podigao Srbiju na noge“ Vuĉić se ne bavi ovim pitanjem. On (poput našeg pastira, patrijarha Irineja) i dalje ovu šaku jada naroda od ni sedam miliona ljudi nemilice deli na elitu i krezube. Nije mu dovoljno što faktiĉki nestajemo, on bi i dalje da podvaja Srbiju, ĉineći je sve manjom i beznaĉajnijom. U ovoj nedoĊiji više nema niti Petra Pana niti Zvonĉica, ovde deca odbijaju da se raĊaju – prirodni priraštaj je u stalnom opadanju, a odavno je negativan. Stariji sve lakše umiru, nekada ne samo svojom voljom: proseĉni ţivotni vek u Srbiji je 74 godine, a to je u proseku, za 2,4 godine manje nego u Albaniji, za 1,7 godina kraće nego u Hrvatskoj, za pet meseci manje nego u Crnoj Gori… Moguće je da Vuĉić pobeĊuje sa 50 odsto podrške naroda, kako se hvali – ali se ta podrška neprestano kruni, s obzirom da smo meĊu najkratkoveĉnijim narodima na svetu. „Intelektualci treba da pomognu napredak drţave, a ne da u tome odmaţu“, uporno govori Vuĉić. Mladi intelektualci mu odgovaraju sve masovnijim odlaskom u Nemaĉku. Vuĉić insistira da deca uĉe kineski – deca ko deca, briga ih za (laţne) autoritete pa uporno uĉe nemaĉki još od najranijih dana. Ĉudu ne mogu da se naĉudim kada vidim da neki moj student ne zna nemaĉki. Zapisujem njihova imena sa pedantnošću i zabrinutošću kojom je Josif Panĉić zapisivao imena retkog bilja u Srbiji – nema ih mnogo! Otvaraju se fabrike u kojima u baš svakoj kablovi vise sa plafona i u kojoj bi svaki mladi graĊanin Srbije mogao da ih mota za 300 evra meseĉno! Ne vredi, uĉe nemaĉki. Otvaraju se stalno nove deonice puteva na kojima Vesić krpi najviše rupa na svetu ikada! Ne vredi, uĉe nemaĉki. Neprestano se grade tehnološki parkovi po planovima Grigorija Potemkina. Ne vredi, uĉe nemaĉki. Otvaraju se najmoderniji kliniĉki centri na svetu, dok se propala Evropa i dalje leĉi u bolnicama! Ne vredi, uĉe nemaĉki. Lonĉar zapošljava toliko mladih lekara da im ni sam ne zna broj: 2014. godine tvrdi da je „zaposleno 1.184 lekara“, a nakon toga da je samo u prvoj polovini 2017. godine „zapošljeno ĉak 1.644 lekara“. Svake godine u jesen Lonĉar Zlatibor bi da obodri mlade lekare obećanjem „da će se do kraja godine zaposliti stotinak novih lekara“ – tako će i ove (ţivi bili pa videli)! Ne vredi, uĉe nemaĉki. Delili su volonterske specijalizacije „i šakom i kapom“ – svako ko je imao dovoljno para da da vlasti, mogao je da specijalizira. Ne vredi, uĉe nemaĉki. Moţda zbog toga što sada vlast ne zapošljava te svršene specijaliste (kako bi bilo logiĉno), već prima svršene najbolje studente (SNS – svršeni najbolji studenti). Zaista, vlast iskljuĉivo prima Svršene Najbolje Studente – zbog toga oni nezahvalni koji nisu SNS, nastavljaju da uĉe nemaĉki. „Deutschland uber alles“ odjekuje ovim prostorom glasnije nego pre osamdesetak godina kada se ovaj usklik širio okupiranom Srbijom. Sada nas nisu okupirali Nemci, nego glupost. Glupost kao naĉin bivstvovanja, kao „stvar po sebi“, kao samodopadljiva optimalna forma postojanja današnje Srbije. Nas ne muĉi odliv mozgova, naš je problem ostanak idiota, govorio je Ivo Andrić. Neke narode (Nemce ili Japance) glupost ţulja – kao kamenĉić u cipeli, pa imaju respekt prema znanju i uĉenje smatraju potrebom, a ne nametom. Mi ĉuvamo respekt samo za Vuĉića, a uĉenje smatramo opterećujućom burţoaskom izmišljotinom. Uostalom, ĉemu uĉenje kada kablovi sa krovova Vuĉićevih fabrika jedva ĉekaju da budu namotani? Ovde se diplome ne zasluţuju – one se dodeljuju. Srbija više insistira na Megatrendu, Mići Jovanoviću i nikada nekorisnom LJubiši Rakiću, nego na svojim studentima sa Oksforda. Dok oksfordski Ċaci otvaraju sopstvene firme, studenti Megatrenda postaju ministri. Ova opskurna institucija zveĉećeg imena „Megatrend International Expert Consortium Limited“ veĉito sluţi da 86 vlast iţivi svoje intelektualne frustracije i moţda je najbolji dokaz našeg sveopšteg i sistematskog propadanja. Zemlji kojoj je svejedno: Megatrend ili Oksford (ili još tragiĉnije: gde je Megatrend ispred Oksforda) nema budućnost. Zbog toga svi koji nisu SNS (svršeni najbolji studenti) beţe iz zemlje, glavom bez obzira. Ovakav egzodus – odliv prirodne supstance, ne brine naroĉito Vuĉića. U svom „autorskom tekstu“ Politici, on se sa elitom sprda i stavlja je pod znake navoda. Sve je u Srbiji znak navoda: demokratija, ekonomske slobode, sloboda medija… I upravo zbog tih znakova navoda mladi odlaze: znaju da ovde nikada neće biti cenjeni i poštovani, a da će ti znaci navoda, kao njihova zla kob, uvek u Srbiji stajati oko njihovih imena i dela. Odbijamo da se raĊamo, lako umiremo i neprestano beţimo. Nestajemo brţe nego su to uĉinile Inke. U jednoj epizodi Alana Forda, doktor Krak u njujorškoj bolnici seĉe ruku onom koji se ţali na bol u ruci, nogu onom koji se ţali na bol u nozi… Kada naredni preplašeni pacijent tvrdi da je dobro i da se ne ţali ni na šta, doktor Krak kaţe: „izvadite ĉoveku ţeludac, moramo mu nekako pomoći“… Predugo nam ovde vade ţeludac… * redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu

Dejanović: Deca i mladi izloţeni većem riziku od siromaštva

Prema podacima Republiĉkog zavoda za statistiku, deca i mladi u Srbiji izloţeni su većem riziku siromaštva nego odraslo stanovništvo, kaţe ministarka zaduţena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ona je, na današnjoj sednici skupštinskog Odbora za prava deteta, istakla da je stopa rizika siromaštva u 2017. godini za decu iznosila 30,5 odsto, a za mlade 29,7 odsto, što je premašilo stopu za opštu populaciju, koja je iznosila 25,7 odsto. Napominje da su deca u Srbiji suoĉena sa sve manjim rizikom smrtnosti u najranijem periodu ţivota i da je stopa smrtnosti dece do pet godina smanjena sa 18 smrtnih ishoda na 1.000 dece u 1990. godini na 5,8 na 1.000 dece u 2017. godini. "MeĊutim, deca romske populacije imaju manje šanse da preţive u ranom uzrastu, na šta ukazuje stopa smrtnosti od 14,4 na 1.000 dece u 2014. godini. Zdravstveni problemi koji nalaţu jaĉi strateški odgovor obuhvataju trend pada vakcinacije dece i poslediĉni rast prevalencije malih boginja", navela je ona. IzmeĊu seoskih i gradskih sredina, navodi, uoĉena je razlika u razvoju dece u ranom uzrastu, te je tako obuhvat dece, uzrasta tri do pet godina, sa predškolskim obrazovanjem u Srbiji iznosi 50 odsto, što znaĉi da polovina dece propušta priliku da u potpunosti ostvari svoj razvojni potencijal. "U protekloj deceniji, ostvarena su znaĉajna poboljšanja u pripremi dece za školu kroz pripremni predškolski program - sa 87,2 odsto u 2009. godini povećan je na 98,2 odsto u 2017. godini", rekla je Đukić Dejanović. Deĉaci i devojĉice osnovnoškolskog uzrasta su u jednakoj meri ukljuĉeni u osnovno obrazovanje, dok meĊu romskom decom 85 odsto završi osnovnu školu, a srednju školu tek svako peto romsko dete. Kada je u pitanju deĉiji rad, u 2014. godini je 9,5 odsto dece starosti pet do 17 godina bilo ukljuĉeno u neki od oblika deĉijeg rada. Ova pojava je uglavnom prisutna u seoskim podruĉjima gde deca pomaţu roditeljima u poljoprivredi. Ministarka je obavestila ĉlanove Odbora da je kao predsednica MeĊuresorne radne grupe za sprovoĊenje Agende UN o odrţivom razvoju do 2030. godine predvodila delegaciju na ĉetvorodnevnom ministarskom sastanku Politiĉkog foruma na visokom nivou o odrţivom razvoju koji je odrţan od 15. do 18. jula 2019. godine, u sedištu UN u Njujorku. Ona je rekla da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja završilo radnu verziju nacrta izmena i dopuna Porodiĉnog zakona, koje treba da proizvedu bolju zaštitu prava deteta u Srbiji i usaglašavanje ovog zakona sa Konvencijom o pravima deteta. "Neke od 87 predstavljenih izmena odnose se na zabranu maloletniĉkog braka, zabranu fiziĉkog kaţnjavanja dece, regulisanje usvojenja, starateljstva", zakljuĉila je ona.

Isidora Sekulić meĊu Panĉevcima

Piše: Momir Paunović*

Velika srpska knjiţevnica i prva ţena ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti Isidora Sekulić prvih 12 godina svog radnog veka provela je u Panĉevu. Nakon višegodišnjeg istraţivanja, publicista Ĉaslav G. ĐorĊević je 1998. godine objavio knjigu „Isidora u Panĉevu”, koja sadrţi zanimljive detalje o njenom nastavniĉkom radu i privatnom ţivotu iz tog perioda. Isidora je roĊena 1877. godine u Mošorinu. Nakon što je u Novom Sadu završila Višu devojaĉku školu, školovanje je nastavila u somborskoj uĉiteljskoj školi (Preparandiji). Potom je u Budimpešti završila Viši pedagogijum na grupi za matematiĉko-fiziĉke nauke, da bi najzad juna 1897. godine okonĉala i Viši kurs drţavne pedagogije, stekavši time akademsku diplomu. Decembra 1897. godine Isidora Sekulić se zaposlila u Srpskoj višoj devojaĉkoj školi u Panĉevu. Postavljena je za „nastavnicu matematike i prirodnih nauka, a prema prilikama i za koji drugi predmet”. Prve godine predavala je i gimnastiku (!) i to u sva ĉetiri razreda. Pri kraju prve školske godine poloţila je u Budimpešti ispit iz francuskog jezika i knjiţevnosti, pa je tako osposobljena da predaje i taj predmet. Kao uspešna i marljiva nastavnica, uţivala je poverenje Saveta škole, pa je školske 1901/1902. postavljena za privremenog upravitelja škole, radi zamene odsutnog Milana Mandrovića. Tako je sa 24 godine postala prva ţena na toj duţnosti. Po prestanku duţnosti upravitelja, vratila se nastavniĉkoj sluţbi, obavljala i duţnost bibliotekara u crkvenoj biblioteci, a poĉela je da drţi i predavanja i u novoosnovanoj Radniĉkoj školi. Pošto je još kao dete ostala bez majke, Isidora je bila veoma vezana za oca i brata. Sama je rekla da „sve što se tiĉe njene ţelje za znanjem i školovanjem, sve što se tiĉe glave i srca, to je od oca nasleĊeno, a od majke – slabo zdravlje”. I zaista, u Panĉevu je Isidora pobolevala, imala problema sa plućima, pa je traţila jednogodišnje odsustvo radi leĉenja, da bi na kraju zbog bolesti bila i penzionisana. Vaţila je za vrlo poboţnu osobu. Sa uĉenicama, a i sama, ĉesto je odlazila u Uspensku crkvu, koja se nalazila uz zgradu Više devojaĉke škole, prisustvovala je bogosluţenjima, strogo poštovala sve postove i ĉitala propisane molitve. Prijateljevala je sa uglednom panĉevaĉkom porodicom Smederevac, doktorom Stevom i njegovom suprugom Olgom, koja je u svom ĉuvenom salonu okupljala tadašnju intelektualnu i graĊansku elitu. Za njen privatni ţivot u Panĉevu vezuju se epizode sa muziĉarem Petrom Kranĉevićem i doktorom Vladimirom Aleksićem, oko ĉega su se u ovom gradu ispleli neki traĉevi. Akademik Dejan Medaković piše da je „zbog tih traĉeva i nekih liĉnih nesporazuma, koji su je veoma pogodili, Isidora 1909. godine napustila Panĉevo, iako je njena ĉast posvedoĉena i ona rehabilitovana za optuţbe koje su je klevetale”. Prešla je u Šabac i u Panĉevo se više nije vraćala, ali je nastavila ispovednu prepisku sa panĉevaĉkom porodicom Smederevac. Ta prepiska je pohranjena u arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedna osnovna škola i jedna ulica u Panĉevu već dugo nose ime Isidore Sekulić.

*Pančevo, 23.07.2019.

Sećanje na srpsku "Apolo sedmorku"

"Ĉast mi je da sam ovde u ime mojih kolega", izjavio je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dejvid Vujić, ĉlan tima "Srpski sedam", koji je pruţio znaĉajan doprinos svemirskoj misiji "Apolo 11". Dejvid Vujić razgovarao je i sa predsednikom Aleksandrom Vuĉićem. U izjavi 88 za RTV kaţe da budućim naraštajima poruĉuje da negujemo zajedništvo Srba iz Srbije i Amerike zarad novih podviga. Predsednik Srbije Aleksandar Vuĉić razgovarao je danas sa Dejvidom Vujićem, poslednjim iz grupe Amerikanaca srpskog porekla, koji su radili na svemirskom programu Apolo šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, i rekao da su ljudi u Srbiji ponosni na njih i njihov doprinos tom velikom dostignuću za ĉoveĉanstvo.Vuĉić je zahvalio Vujiću što, iako Amerikanac po roĊenju, nije zaboravio svoje korene i što na najbolji naĉin predstavlja srpski narod u Americi. On je rekao da su ljudi kao Dejvid Vujić mnogo uĉinili i ĉine za pribliţavanje Srbije i Amerike, saopštila je pres sluţba predsednika Srbije. Vujić je ispriĉao da je njegova porodica uvek s ponosom ĉuvala srpski jezik, veru i obiĉaje i trudila se da okupi srpsku zajednicu u njihovom gradu i šire. On je sa Vuĉićem podelio uspomene i anegdote iz rada na svemirskom programu Apolo i detalje iz misije na Mesec. Vuĉić je rekao da je impresivno iz prve ruke slušati takva svedoĉanstva i zahvalio Ambasadi SAD i ambasadoru Kajlu Skotu što su, u okviru obeleţavanja 50. godišnjice sletanja na Mesec, podsetili na zasluge "srpske Apolo sedmorke". On je podsetio na svoj raniji susret sa Dejvidom Vujićem pre dve godine u Vašingtonu i savete Vujića da se Srbija posveti digitalizaciji i modernim tehnologijama, što je sada jedan od glavnih pravaca u radu naše Vlade, navodi se u saopštenju.

Predavanje Vujića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti

David Vujić, jedini preţiveli od sedmorice ameriĉkih nauĉnika srpskog porekla koji su uĉestvovali u osmišljavanju i realizaciji velikog programa istraţivanja svemira "Apolo", odrţao je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti opširno predavanje o tom, za sada najvećem nauĉno – istraţivaĉkom poduhvatu u toj oblasti ikada. Ukljuĉujući i projekat "Apolo 11", kad je troĉlana posada astronauta lansirana na Mesec, ali i one koji su mu prethodili i usledili, u istraţivanja i realizaciju je bilo angaţovano 400.000 ljudi iz brojnih ameriĉkih instituta, univerziteta, Kongresa, predvoĊeni struĉnjacima. Trebalo je suoĉiti se sa brojnim izazovima, kakvi su oscilacija krvnog pritiska u svemiru, gustina terena na Mesecu i brojnim drugim nepoznanicama. David Vujić kaţe da su podrobna istraţivanja imala za cilj da nivo moguće greške smanje na razmeru 1:1.000, tj. da u 99,99% situacija ništa ne bude prepušteno sluĉaju. "Prema nepredviĊenim okolnostima smo se odnosili kao prema nauĉenim lekcijama, pa nam je nivo samopouzdanja bio veoma velik", kaţe Vujić za RTV. "Rekao sam tokom predavanja da smo izgubili trojicu astronauta, zbog nesporazuma vezanog za naĉin kako su bili dizajnirani sistemi za spasavanje. Tema je kasnije bila da ĉitav sistem vodova u Apolu bude ispunjen kiseonikom, umesto pomešanim gasom. Iz te greške smo stekli uţasno iskustvo, ali smo se istovremeno pobrinuli da se tako nešto ne ponovi. Strepnja i uzbuĊenje da, ali strah ne jer bi nas strah vodio u nove greške", kaţe Vujić. Vujićev otac bio je Srbin iz Slavonije, a majka Srpkinja iz Like. Odrastao je u gradiću Midland, u blizini Pitsburga. "Imali smo veliku crkvenu koloniju, bilo je tamo 500 nas Srba koji su tu radili na ţeljeznici. Pokojni majka i otac su bili ţivi, imali smo mnogo familije oko nas, susedi su bili, mnogo prijatelja...", priseća se. David Vujić je uĉen da neguje sećanje na svoje poreklo. "Spremali smo se za slave, za Boţić, za sve, u tom malom gradu svi su znali da smo Srbi, pa su naši obiĉaji i tradicija bili oĉigledni u tom gradiću, bilo je Amerikanaca van naše zajednice koji su s nama slavili naše praznike, cenili su vrednosti nas kao etniĉke grupe i što je još vaţnije SPC koja je bila priliĉno istaknuta u tom gradu", kaţe. Budućim naraštajima poruĉuje da treba da rade na većem zajedništvu Srba iz Srbije i Amerike, kako bi sopstvenim naporima svetu pokazali ko smo i koliko vredimo.

Prijem za uĉenike generacije kikindskih škola

Gradska uprava u Kikindi upriliĉila je prijem za uĉenike generacije svih kikindskih osnovnih i srednjih škola. Lokalna samouprava najbolji uĉenicima uruĉila je vauĉere za trodnevna i petodnevna putovanja, tako da će mlaĊi maturanti otputovati u Orašac, dok će oni stariji pred odlazak na fakultet obići nekoliko gradova u Sloveniji. Svako od uĉenika generacije u svim osnovnim i srednjim školama sa podruĉja grada Kikinde da li kroz sport, takmiĉenja ili individualno znanje, dokazao je svojim zalaganjem da je najbolji u svojoj školi, a gradska uprava to je nagradila vauĉerom za putovanja ovog leta. Tako će mlaĊi maturanti otputovati pet dana u Orašac, dok će oni stariji obilaziti gradove u Sloveniji u trodnevnoj ekskurziji. ''Upisala sam Medicinski fakultet u Novom Sadu, odsek farmaciju i mnogo mi znaĉi ovaj znak paţnje iz razloga što se vidi da neko primećuje naše znanje i ţeli da podstakne mlaĊe generacije da se što više zalaţu za dalja saznanja i svoje obrazovanje'', kaţe Aleksandra Ćoškov, uĉenica generacije Gimnazije ''Dušan Vasiljev''. ''Osvajala sam takmiĉenja iz oblasti fizike i matematike i to je doprinelo da budem Ċak generacije, ponosna sam na sebe i na svoju školu'', navodi Sanja Štetin, uĉenik generacije OŠ ''Ţarko Zrenjanin''. ''Upisujem Gimnaziju, prirodno- matematiĉki smer. Mislim da će nam jako biti lepo u Orašcu, uţivaćemo i provodićemo mnogo više vremena zajedno'', istiĉe Jovana Zavišin, uĉenik generacije OŠ ''Vuk Karadţić''. Mladi uspešni u svojim oblastima, koji napreduju u uĉenju, a kasnije se vrate u svoj rodni grad, svakako su budućnost Kikinde, a na lokalnoj samoupravi je da im pruţi podršku i nagradi ih za uloţeni trud i rad. ''Ono što smatram jeste da mladi ljudi imaju odreĊene vaţne odluke u ţivotu, a svakako da uspeh u školi moţe da utiĉe na te odluke i moţe da opredeli neĉiju putanju na duge staze u ţivotu'', navodi Pavle Markov, grdonaĉelnik Kikinde. Grad Kikinda redovno nagraĊuje uĉenike generacija u svim osnovnim i srednjim školama, a takoĊe podstiĉe i braĉne parove takozvanim "bebi klubom" poklanjajući neophodnu opremu za prve dane deteta.

Radionice ĉitanja za najmlaĊe Somborce

"Više od ĉitanja", radionice namenjeni najmlaĊim ĉlanovima Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru odrţavaju se već ĉetvrtu godinu za redom. Programi se sprovode svake srede, a sastoje se od odrţavanja raznovrsnih radionica, ĉitanja knjiga, crtanja, gledanja crtanih filmova… Nove zanimljive priĉe, saznanja, igra, druţenje, crtanje, ilustracije pesmama i bajki deo su bogatog programa letnjih radionica somborske deĉije biblioteke. Maštoviti sadrţaji privlaĉe punu salu polaznika meĊu kojima je i najmlaĊa petogodišnja Dunja Trkulja. "Mi tu radimo svašta: uĉimo neke stvari koje će nam biti bitne za naš ţivot, prvo nam ĉitaju pa onda radimo sve ostalo", kaţe Dunja. Letnje radionice "Više od ĉitanja" postoje već ĉetvrtu sezonu i imaju svoje stalne polaznike. "Dolazim ne samo da bi iskoristio vreme, već i da nešto pravim, da se igram i druţim, da se ĉitaju knjige", objasnio je Uroš Lukaĉ koji već ĉetvrtu sezonu redovno dolazi na radionice. "Dolazim jer volim da ĉitam knjige i volim da radim jer sam kreativna i volim da stvaram kada mi se ukaţe prilika. Svaki put kad doĊemo nešto novo nauĉimo i to me razveseljava", naglasila je jedanaestogodišnja Sara Radiĉev. "Imam dva razloga, baš ne volim biti sa svojom sestrom a drugo volim da seckam, pravim, ĉitam a volim i biblioteku", objasnio je desetogodišnji Lazar Mandić. "Već sam se oduševila koliko ovde ima dece a ja dolazim da bi se zabavila i da bi mnoge stvari nauĉila", kaţe Jana Savić. Program letnjih radionica zabavnog i edukativnog karaktera je postao tradicija biblioteke i zajedniĉki je osmišljen je od strane bibliotekara deĉijeg odeljenja. "Na prvom mestu je nama knjiga u ruci! To je poĉetno i završno! Deca oĉekuju da im se nešto proĉita. Polazimo od toga da smo i sami voleli, kad smo bili mali, da nam bake, deke, mame, tate proĉitaju nešto, oni tako ulaze u svet mašte, doţivljavaju likove iz priĉe, pesme, bajke i tako ih

90 uvodimo u svet bibliotekarstva", objasnila je Maja Vlajnić, bibliotekarka na deĉijem odeljenju biblioteke "Karlo Bijelicki". Druţenje najmlaĊih sa bibliotekom ne završava letnjim radionicama. Već od poĉetka nove školske godine, u saradnji sa predškolskom ustanovom "Vera Gucunja" i somborskim osnovnim školama, mališanima će biti ponuĊeni novi sadrţaji prilogoĊeni kako školskom programu tako i njihovim interesovanjima.

Vremeplov: Austro-Ugarska uputila ultimatum Srbiji

Austro-Ugarska je 23. jula 1914. godine uputila ultimatum Srbiji, zahtevajući odgovor u roku od 48 ĉasova, okrivivši je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Uslovi ultimatuma bili su poniţavajući i unapred se raĉunalo da ih Srbija neće prihvatiti. Uz podršku Nemaĉke, Beĉ je odluĉio da Srbiju vojno kazni, najviše zbog jaĉanja njenog autoriteta u juţnoslovenskim delovima Austro-Ugarske. U noti je zatraţeno objavljivanje izjave u kojoj se indirektno priznaje krivica za atentat, uklanjanje svih oficira protivnika Austro-Ugarske i dozvola srpske vlade da austrougarska policija vodi istragu na teritoriji Srbije. Srpska vlada je formulisala odgovor koji je, ĉak i prema sudu nemaĉke diplomatije, bio remek delo. Imajući u vidu krajnju iscrpljenost balkanskim ratovima, srpska vlada je prihvatila sve zahteve osim da austrougarski organi vode istragu u Srbiji. Austro-Ugarska je to iskoristila da 28. jula 1914. Srbiji objavi rat, zapoĉevši tako Prvi svetski rat.

Vremeplov: Umro Dragomir Vitorović

Na današnji dan 23. jula 2015. godine umro je dr Dragomir Vitorović, hemiĉar, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, istraţivaĉ i savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, predsednik Srpskog hemijskog društva, akademik (Beograd, 17. 09. 1926 - Zlatibor, 23. 07. 2015)

Vremeplov: Umro Ljubomir Ćirić

Dr Ljubomir B. Ćirić, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, šef Katedre za matematiku umro je na današnji dan 23. jula 2016. godine (Resnik, 13. 08. 1935 - 23. 07. 2016)

Vremeplov: Umro Vilijam Remzi

Na današnji dan 23. jula 1916 godine umro je škotski hemiĉar Vilijam Remzi, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. Ispitivao je molekularni sastav ĉistih teĉnosti i otkrio gasove helijum, argon, kripton, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja radijuma.

Vremeplov: Umro Pavle Todorović

Na današnji dan 23. jula 2009. godine umro je i dr Pavle Todorović, direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu. (Šabac, 13. 06. 1939 - Beograd, 23. 07. 2009).

Vremeplov: ĐorĊe Jovanović

Srpski pisac ĐorĊe Jovanović, istaknuti knjiţevni kritiĉar izmeĊu dva svetska rata poginuo je na današnji dan 23. jula 1943. U Beogradu je završio Filozofski fakultet, pre Drugog svetskog rata robijao je kao komunista u Sremskoj Mitrovici a 1941. otišao je u partizane. Napisao je više studija o srpskim piscima, ukljuĉujući protu Mateju Nenadovića, Radoja Domanovića, Svetolika 91

Rankovića i Branislava Nušića. Ostala dela: "Studije i kritike", "Protiv obmana", "Realizam kao umetniĉka istina", roman "Plati pa nosi".

Vremeplov: Umro Lazar Trifunović

Na današnji dan 23. jula 1983. godine umro je i dr Lazar Trifunović, istoriĉar umetnosti i likovni kritiĉar, direktor Narodnog muzeja u Beogradu, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu (Beograd, 14. 01. 1929 - Pariz, 23. 07. 1983).

Vremeplov: Umro Nikola Mirkov

Srpski inţenjer Nikola Mirkov, idejni tvorac kanala Dunav-Tisa-Dunav umro je na današnji dan 23. jula 1957 godine. Godinama je prouĉavao sloţeni problem voda u Vojvodini i zakljuĉio da je jedino rešenje izgradnja velikog kanala.

Vremeplov: Umrla Seli Rajd

Na današnji dan 23. jula 2012 godine umrla je Seli Rajd, prva Amerikanka koja je letela u svemir. Po obrazovanju fiziĉar, prijavila se na oglas NASA-e za astronauta 1977. i postala je 18. jula 1983. prva Amerikanka koja je odletela u svemir, u letelici "Ĉelindţer". Uĉestvovala je u ukupno dve misije u svemiru, u kojima je provela skoro 350 sati.

Jurić: Kada dete nestane potrebno alarmirati celo društvo

Ukoliko se dete ne pronaĊe u prva tri sata nakon otmice, verovatnoća da je ubijeno je 75 odsto, izjavio je danas Igor Jurić, koji se zbog toga zalaţe da se u Srbiju uvede specijalni sistem potrage poznat kao "Amber alert". Jurić je za RTS govorio o sluĉaju otmice njegove ćerke Tijane, navodeći da je bilo vremena da se ona spasi kao i da su javnost i policija obavešteni na vreme, ali da je ubica izašao sa njom iz naselja i odveo je. Zbog toga, poruĉio je on, potrebno je uvesti "Amber alert", dodajući da taj sistem podrazumeva alarmiranje celog društva, zatvaranje izlaza iz naselja, prekidanje programa medija sa relevantnim informacijama o nestalom detetu. Jurić istice da, kada je dete u opasnosti, onda bi taj sistem omogućio da se brţe reaguje. Sistem je dobio ime po devojĉici Amber koja je oteta 1996. godine. Jurić je ukazao na zanimljivu izjavu majke otete devojcice koja je rekla: "Nije taĉno da niko nije video da je dete ubaĉeno u automobil, nego niko nije znao šta vidi". Jurić je dodao da u trenucima kada je dete oteto, roditelji ne znaju šta da rade i o njima niko ne vodi raĉuna. "Sediš bespomoćan, ja sam išao i traţio po napuštenim kućama, ali to nije rešenje, moramo sistemski da radimo", poruĉio je Jurić. On dodaje i da bismo danas znali sudbinu Barbare Vitez, da je tada postojao ovakav sistem. Jurić navodi da sistem nije skup i da su veoma dobra iskustva zemalja u kojima je uveden, kao što su Belgija, Holandija i Kanada. Jurić je rekao da podaci pokazuju da u Srbiji godišnje nestane izmeĊu 1.300 i 1.500 dece i da se srećom najveći broj njih vrati kućama, ali napominje da je potrebno uĉiniti sve da deca budu bezbednija i da ne smemo nespremni ĉekati nove otmice.

Sreda,24.jul 2019.

Javni poziv za uĉešće u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o ţigovima

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poziva sve graĊane i struĉnu javnost, odnosno sve subjekte zainteresovane za pitanja sistema zaštite ţiga: preduzetnike i pravna lica, kao i njihova udruţenja, predstavnike proizvoĊaĉa i pruţalaca usluga, trgovce i potrošaĉe, advokate, zastupnike upisane u Registar zastupnika koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu, drţavne organe i druge, da se upoznaju sa tekstom Nacrta zakona o ţigovima (u dalјem tekstu Nacrt zakona), kao i da daju svoje predloge i sugestije. Javna rasprava sprovešće se u periodu od 24. jula do 13. avgusta 2019. godine. Tekst Nacrta zakona biće postavlјen na internet stranici Zavoda za intelektualnu svojinu www.zis.gov.rs, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja www.mpn.gov.rs i na portalu e-uprave. Primedbe, predlozi i sugestije dostavlјaju se Zavodu za intelektualnu svojinu, i to: na e- mail: [email protected] i [email protected] , u subjektu e-mail poruke navesti: „Nacrt zakona o ţigovima”, a preko posebnog obrasca koji se moţe preuzeti na zvaniĉnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ili poštom na adresu: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5, sa naznakom „Za Zakon o ţigovima”. http://www.mpn.gov.rs/javni-poziv-za-ucesce-u-javnoj-raspravi-o-nacrtu-zakona-o- zigovima/

Logika u srpskom društvu

Piše: Vladica Cvetković*

Nedavno je jedan predavaĉ zapoĉeo svoje izlaganje kratkim pregledom predavanja. Prikazavši svoje podnaslove hronološki, a ţeleći uz to da pokaţe i kako vodi raĉuna o vremenu koje mu stoji na raspolaganju, kolega je navodeći prvi, uvodni deo rekao: „Ovo ću vam pokazati, ako bude vremena.‟. Samo predavanje je nadalje bilo sasvim korektno (i uz puno poštovanje vremena), ali meni je do kraja „zvonilo“ ovo nasilje nad logikom: kako se, pobogu, uvodni deo predavanja moţe razvući ili skratiti u zavisnosti od „preostalog vremena“? Pa valjda to da li ste u cajtnotu (ili ne) moţe da postane oĉito tek od polovine predavanja? Ovde ţelim da postavim pitanje: Ako uspešan nauĉnik kome je logika zanat priĉa nelogiĉne stvari, šta moţemo da oĉekujemo od polu(ne)obrazovanih politiĉara kojima osnovni maniri i jesu prepisivanje diploma i doktorata i reprodukovanje zadatih obrazaca ponašanja? Da proširim malo: šta se oĉekuje i od svih nas koji ĉinimo srpsko graĊansko društvo? Jedini odgovor glasi: Pa, ovo što imamo, a šta bi drugo? Svako ko oĉekuje bilo šta bolje od ovoga i sam je posvaĊan s logikom. Koliko bi nam bilo bolje ako bismo se više drţali osnovnih logiĉkih pravila, ustvari, samo liĉno preispitivali da li ono što govorimo ili radimo ima smisla? Bilo bi dovoljno da se s vremena na vreme prisetimo da oni koji nas slušaju, gledaju ili ĉitaju nisu budale Neznanje je manje opasno od negiranja logike, neznanju se uvek zna poreklo, odsustvu logike ne, odsustvu logike mora da se otkrije pravi razlog. Da bih sve ovo malo pojasnio, navešću neke primere. U njima pominjem tri teme. Je li logiĉno da relativizujemo zloĉine koje su Srbi poĉinili i da pritom verujemo da to neće imati uticaj na moguća buduća zlodela nad srpskom decom? Ako se u Srebrenici dogodio najteţi zloĉin, zar onda za njega ne treba iskoristiti i najteţu reĉ – genocid, i to bez propratnih diskusija o mogućim (opravdanim ili neopravdanim) društvenim posledicama, jer su to (logiĉki) odvojene stvari. Je li ispravan stav da zloĉin u Srebrenici nije genocid, samo zato što bi neka budala iz takvog priznanja izvukla zakljuĉak da su Srbi genocidan narod; pa nije, i to su dve odvojene stvari. Najzad, onaj ko smatra da se u Srebrenici nije dogodio genocid trebalo bi da naĊe neku drugu, posebnu reĉ za organizovano ubijanje hiljada ljudi druge nacionalnosti, jer reĉ zloĉin nije dovoljna. 93

I da ponovim, ovo nije rasprava o genocidu u Srebrenici, već o zdravom razumu; pravi odgovori jesu zadatak pravih istoriĉara, a meni ostaje da se stidim i zgraţavam nad neĉim što je neko iz mog naroda uradio, u svoje i njegovo ime. Dalje, da li je logiĉno da zahtevamo od ţena da raĊaju, a da smo pritom potpuno nesposobni da rešimo problem porodiĉnog nasilja? Svakojako nasilje nad ţenama deo je srpskog folklora, to je ono što „su radili i naši stari‟ i toga se, kako se ĉini, nikada nećemo odreći. Pre ćemo prestati da pravimo opanke, nego da bijemo i/ili poniţavamo ţene. A ako me neko na ovom mestu podseti da ni u svetu idealan poloţaj ţene ne koreliše pozitivno s brojem dece u porodici, to jest da je uglavnom suprotno, priznaću da jeste tako, ali moja poruka i dalje ostaje. Treći primer zdravorazumskog konflikta tiĉe se našeg decenijskog društvenog problema – visokog obrazovanja. Ovde ću otvoriti samo jednu protivureĉnost. Koliko smo puta ĉuli da u visokom obrazovanju, odnosno obrazovanju uopšte, nema promena koje mogu da dovedu do brzih pozitivnih efekata? Ako je tako, valjda je logiĉno da se moramo usredsrediti na promene koje moţda neće doneti dobro nama, ali moţda hoće onima koji danas tek upisuju osnovnu ili srednju školu. Moţemo mi danas oduzeti diplomu Nebojši Stefanoviću i proglasiti plagijatom doktorat Siniše Malog – što bi svakako trebalo da se dogodi – ali to ne moţe da nam reši sistemski problem korupcije u visokoobrazovnom sektoru. Rešavanje plagijata i falš-diploma je neophodno, to je veštaĉko disanje za naše univerzitet, ali sistemski problemi se mogu rešiti samo sistemskim merama. To su najpre karantinske mere kojima moramo da odvojimo profitno-orijentisanu delatnost od pravog obrazovanja, a uz to i da ukinemo zakonsku odredbu o obaveznom izvoĊenju doktorskih studija svim visokoškolskim ustanovama koje za to nemaju dovoljno nauĉnih kapaciteta, nekima treba uskratiti i master studije. Pritom i ono što su mnogi pre mene već rekli: idealna šansa za pozitivne promene u obrazovanju propuštena je pre 20 godina, a prva sledeća šansa protiĉe upravo danas. Mislim da naša društvena sklonost za svaĊu sa zdravim razumom dolazi reĊe iz gluposti, nego iz koristi. Nema niĉega što tako lako lomi kiĉmu logici od liĉnog interesa. Neću da špekulišem o tome kome moţe biti u interesu da relativizuje najteţe zloĉine, mada svi znamo da je podilaţenje sopstvenom narodu uvek bilo profitabilno. Ustruĉavam se i da pretpostavim ko sve i kako danas ignoriše nasilje nad ţenama, osim nasilnika, naravno, mada priznajem da bi kod ovog pitanja i ona obiĉna ljudska glupost mogla da ima znaĉajnu ulogu. Kod visokog obrazovanje mi je sve jasno, tu se zdravom logikom igraju oni kojima je i ovako lepo i koji ništa ne bi ni menjali. A pošto nisu za promene, ali o njima moraju ĉesto da priĉaju, onda nešto mora da strada, a vi pogodite šta.

* redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

Diplomski sistem Piše: Slobodan Simić

Prilikom sluĉajne posete toj neobiĉnoj zemlji, za kratko vreme upoznao sam tri profesora univerziteta, ĉetiri doktora nauka i nekoliko akademika. Nikad do tada nisam imao priliku da sretnem, a kamoli upoznam, toliko visokoobrazovanih ljudi odjednom. – Nemojte se ĉuditi, gospodine – pokušali su da mi objasne moji novi poznanici – u našoj zemlji to je jednostavno najnormalnije. Kod nas svi graĊani imaju fakultetske diplome i doktorate, a mnogi su univerzitetski profesori i akademici. To je zvuĉalo zaista impresivno, pa me je interesovalo kako su postigli takav fantastiĉan edukativni rezultat. – Sve je to zahvaljujući našem novom takozvanom Diplomskom sistemu – otkrili su mi tajnu struĉnjaci. – Naša Vladajuća stranka je došla do zakljuĉka da se mnogo novca troši na klasiĉan obrazovni sistem, na prosvetne radnike, škole, knjige i brojne druge troškove… Zahvaljujući našem novom sistemu, postupak je maksimalno pojednostavljen i ubrzan, a graĊani su u prilici da ostvare sve svoje snove i doĊu do diplome koju su oduvek ţeleli. 94

Videli su da mi ništa nije bilo jasno pa su me odveli na jednu njihovu pijacu. I zaista, na tezgama su, umesto uobiĉajenog voća i povrća, bile izloţene razne vrste diploma. Jedna tezga je prodavala diplome ekonomskog fakulteta, druga mašinskog, treća elektrotehniĉkog… Bilo je i specijalizovanih tezgi koje su prodavale srodne diplome, na primer, tezga sa diplomama medicinskog i stomatološkog, pa tezga sa diplomama arhitektonskog i graĊevinskog… Na jednoj tezgi baš je bila u toku akcijska prodaja doktorata. Zaista širok izbor i za svaĉiji ukus. Zanimalo me je kako toliki struĉnjaci nalaze zaposlenje u struci. – Vidi se da ne znate ništa o našoj inovativnoj drţavi – objašnjavali su mi blagonaklono poznanici. – Kod nas je prvi put u svetu uvedeno Stranaĉko društveno ureĊenje. Kod nas nema podela na klase, staleţa, kaste, nema bilo kakvih socijalnih razlika i drugih društvenih nepravdi. Kod nas su svi ĉlanovi Vladajuće stranke, a Stranaĉko ureĊenje nam omogućava da radimo posao koji mi ţelimo, i za koji smo, na kraju krajeva, i kupili diplome. Jednostavno reĉeno, sve ĉlanove stranke zapošljava naša Vladajuća stranka. Nisam mogao a da ne pitam kako se uopšte izdrţava takva drţava. – Hajte, molim vas, gospodine! – skoro su se uvredili moji novi drugari. – Pa mi smo drţava sa najvećim ugledom u svetu! Svi potpuno podrţavaju naše Stranaĉko ureĊenje i maksimalno nas pomaţu. Verujte, nema drţave u svetu koja nam nije dala pozajmicu! Mi ţivimo tako što uzimamo kredite od jednih, pa vraćamo kredite drugima… Ništa prostije… Bilo mi je pravo zadovoljstvo da razgovaram sa tako obrazovanim i umnim ljudima, ali sam morao da nastavim put. Dobri domaćini su mi na polasku spakovali nekoliko diploma i doktorata. Da mi se naĊu…

*Danas, 24. jula 2019. 15.30

Vremeplov: Ubijen KaraĊorĊe

Na današnji dan 24. jula 1817. godine voĊa Prvog srpskog ustanka ĐorĊe Petrović KaraĊorĊe je, po povratku u otadţbinu iz Rusije (preko Austrije) ubijen u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu knjaza Miloša Obrenovića. U Austrijsko-turskom ratu (Koĉina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Koĉe AnĊelkovića, na austrijskoj strani. Kao buljubaša (turski ĉin u rangu komandanta bataljona) uĉestvovao je u akcijama protiv Janjiĉara. Na zboru srpskih prvaka u Orašcu 14. februara 1804. izabran je za "voţda" u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Beogradskog pašaluka (Smederevskog) posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i osloboĊenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali meĊunarodni uslovi nisu bili povoljni. Pokušavao je da se osloni na Rusiju i 1807. stvorena je neka vrsta srpsko-ruskog vojnog savezništva, što je okonĉano za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813. izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, da bi po povratku u Srbiju tragiĉno nastradao. KaraĊorĊe je rodonaĉelnik kraljevske porodice KaraĊorĊević.

Vremeplov: RoĊena Mina Karadţić

Srpska slikarka i pesnikinja Mina Karadţić roĊena je na današnji dan 1828 godine. Mina je ćerka Vuka Karadţića i supruga Alekse Vukomanovića, prvog profesora knjiţevnosti na Liceju u Beogradu. MeĊu njenih pedesetak saĉuvanih slika, mahom portreta, istiĉu se "Autoportret", "Crnogorac sa kapom", "Mladi Crnogorac", "Devojka sa vinovom lozom". Prevodila je na nemaĉki srpske narodne pripovetke i poslovice i objavila ih je u Berlinu 1854. Štampala je uspomene na Branka Radiĉevića i ostavila zabeleške s puta po Srbiji.

Vremeplov: Umro Isak Singer

Na današnji dan 24. jula 1991. godine preminuo je jevrejski pisac Isak Baševis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1978, ĉija su dela inspirisana tradicijom i folklorom Jevreja u Istoĉnoj Evropi, preciznije Galiciji. Ova oblast je istorijski pripadala Poljskoj, sa ĉestim menama kroz istoriju. Danas je podeljena izmeĊu Poljske i Ukrajine. Jevrejska zajednica u toj oblasti imala je brojne specifiĉnosti, i one su najĉešća tema njegovih dela. Preselio se u SAD 1935. Dela: romani "Satana u Goraju", "Moskatovi", "MaĊioniĉar iz Lublina", "Rob", "Imanje", "Posed", "Neprijatelji: ljubavna priĉa", "Šoša", zbirke priĉa "Gimpel luda", "Spinoza iz Pijaĉne ulice", "Kratki petak", "Seansa i druge priĉe", "Strasti", "Stara ljubav", memoarske knjige "U sudnici mog oca", "Deĉak u traganju za Bogom", "Mladić u traganju za ljubavlju", "Izgubljen u Americi".

Vremeplov: Umro Riĉard Dol

Britanski nauĉnik Riĉard Dol, koji je prvi utvrdio vezu izmeĊu duvana i raka pluća, kao i izmeĊu alkohola i raka dojke i otkrio pozitivno dejstvo aspirina u leĉenju srĉanih oboljenja umro je na današnji dan 2005.

Vremeplov: Umro Dţejms Ĉedvik

Engleski fiziĉar Dţejms Ĉedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron umro je na današnji dan 24. jula 1974 -. U Drugom svetskom ratu od 1943. do 1945. kao glavni britanski instruktor radio je na "Menhetn projektu" razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.

Vremeplov: RoĊen Simon Bolivar

Na današnji dan 24. jula 1783 roĊen je juţnoameriĉki revolucionar, vojskovoĊa i drţavnik Simon Bolivar, najznaĉajnija liĉnost u borbi za nezavisnost Latinske Amerike od Španije. Posle niza vojnih pobeda nad Špancima nazvan je "El Libertador de la Patria" (Oslobodilac otadţbine). Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i izabran je za predsednika Kolumbije i Bolivije, koja je po njemu dobila ime. Njegovu ţivotnu zamisao, osnivanje federacije juţnoameriĉkih republika, omela su trvenja vladajućih krugova i otpor SAD i Velike Britanije. Optuţen za nameru da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo umro.

Vremeplov: RoĊen Aleksandar Dima Otac

Na današnji dan 24. jula 1802 roĊen je francuski pisac Aleksandar Dima Otac, jedan od zaĉetnika feljtonistiĉkog romana. Sam ili uz pomoć mnogobrojnih saradnika napisao je oko 300 dela, punih ţivota i zanimljivih preokreta, ĉija kompozicija, ţiv dijalog i slikoviti opisi privlaĉe i sada ĉitalaĉku publiku širom sveta. Najpre se istakao romantiĉnim dramama "Anri III i njegov dvor", "Antoni", "Kula Nel", "Kin". Pisao je i komedije, ali je svetsku slavu stekao mnogobrojnim slobodno obraĊenim romanima s motivima iz francuske istorije: "Tri musketara", "Grof od Monte Krista", "Kraljica Margo", "Dvadeset godina posle", "Kraljiĉin Ċerdan", "Crna lala".

Medicinskoj sestri iz Zveĉanske upozorenje pred otkaz

Medicinska sestra iz Centra za zaštitu dece i odojĉadi u Zveĉanskoj dobila je upozorenje pred otkaz, nakon što se na društvenim mreţama pojavio snimak u kome se ona bahato ophodi prema detetu, a ministar za rad Zoran ĐorĊević kaţe da je Komisija za sprovoĊenje disciplinskog postupka završila posao i da medicinska sestra ima osam dana da se izjasni po tom pitanju. "Posle toga će direktor doneti odluku i verujem da će ovakvo ponašanje biti sankcionisano na najprimereniji naĉin, kako bi poslali jasnu poruku da se to ne sme da dogaĊa", rekao je ĐorĊević za 96

TV Pink. Dodaje da je podignuta prijava i protiv osobe koja je sve to snimala, jer je snimanje dece zabranjeno. Napominje da se na drugaĉiji naĉin ceo sluĉaj mogao prijaviti nadleţnim i da bi ta osoba na isti naĉin bila sankcionisana. Kaţe da je medicinska sestra prethodno volontirana u Zveĉanskoj, radila tri meseca na ugovor i da joj je on produţen na još tri meseca 5. jula. "Sve je govorilo da je reĉ o osobi koja je posvećena svom poslu i konkurisala bi sigurno kada bi se otvorilo radno mesto. Nije bilo indicija da se tako nešto dešavalo. Ĉak je imala preporuke sa fakulteta sa kog je došla, a zaposlena je preko Nacionalne sluţbe za zapošljavanje", rekao je ministar.

Svaki drugi adolescent ne zna za štetne posledice droge

Svaki drugi adolescent u Srbiji nikada nije dobio informaciju ni kod kuće, a ni u školi, koje su to štetne posledice upotreba droge, pokazalo je istraţivanje koje je sprovela Komisija za borbu protiv narkomanije u školama. Istraţivanje je raĊeno na uzorku od 11.850 uĉenika, a obuhvaćeni su mladi uzrasta od 13 do 17 godina. Isto istraţivanje pokazalo je da 75 odsto mladih nikada nije imalo priliku da razgovara sa struĉnjacima o svojim emocionalnim stanjima koja prati adolescenciju. Stoga je Komisija svoj rad usmerila na formiranje timova (formirano 48 timova sastavljenih od predstavnika zdravstva, prosvete, policije, socijale, pravde, kancelarije za mlade) koji su odrţali brojne tribine u školama širom Srbije. "Tribine su odrţane za 39.133 uĉenika, 7.644 nastavnika i 3.243 roditelja. IzraĊeno je uputstvo za postupanje u osnovnim i srednjim školama u sluĉaju pojave droge u školi. To uputstvo prosleĊeno je svim obrazovnim ustanovama", rekla je naĉelnica Odeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju KC Vojvodine Aleksandra Dickov. Ona je naglasila da je Komisija za godinu dana svog rada radila na sprovoĊenju preventivnog programa kroz sport i kontinuiranu edukaciju tokom školske godine (dva puta nedeljno sport i dva puta nedeljno edukacija u šest osnovnih škola u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Leskovcu i Novom Pazaru. Usvojena je, kako kaţe, inicijativa za izmenu Kriviĉnog zakonika za uvoĊenje oštrijih kazni, za narkodilere koji nude drogu maloletnim licima i koriste maloletnike pri prodaji droge. Ta kazna je od pet do 15 godina zatvora. Ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar kaţe da je Komisija formirana pre godinu dana zbog serije nemilih dogaĊaja gde su deca koristeći psihoaktivne supstance izgubila ţivot. "Drţava nije ostala gluva na sve što se dešava. Formirana je komisija koja je za godinu dana ostvarila dobre rezultate. Deci treba pomoći da shvate kolika je opasnost od droge, da je ne probaju i da se bave sportom", rekao je Lonĉar. On je naglasio da postoje stvari na kojima se moţda mora više raditi, a kao posebno zabrinjavajuće istakao to što više od 50 odsto dece nema nikava saznanja o štetnosti droge i što o tome nisu dobili nikakve informacije ni kod kuće ni u školi. Ministar je naglasio da je spreman nacionalni program za prevenciju upotrebe psihoaktivnih supstanci koji će usvojiti Vlada Srbije. Govoreći o stroţim kaznama za narkodilere, on kaţe da će komisija i dalje insistirati da kazne budu maksimalne a dileri procesuirani u najkraćem roku. "Nema opravdanja za nekog ko prodaje drogu deci", rekao je Lonĉar. Ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić-Dejanović kaţe da su timovi sproveli edukaciju dece u školi kako bi im pribliţili na koji naĉin se upotrebom psihoaktivnih supstanci razboljevaju oni ali i cela porodica. Škole su dobile precizna uputstva kako da reaguju ako se droga pojavi. "Mladi u Srbiji kao i svugde u svetu u teţnji da odškrinu vrata raja uĊu u pakao", rekla je Đukić-Dejanović i naglasila da bez ukljuĉivanja porodice taj ozbiljan problem ne moţe biti rešen te da je vaţno što su u program edukacije bili ukljuĉeni i roditelji. https://www.youtube.com/watch?v=r2gG3lmrgs4

Četvrtak,25.jul 2018.

Đaci će na ĉasu raditi projekte Đacima drugih i šestih razreda izdavači namenili 280 štampanih i 145 digitalnih udžbenika, sada su škole i nastavnici na potezu da biraju

Najveća novina u drugom razredu je uvoĊenje projektne nastave, na kojoj će uĉenici praviti manje projekte, na primer, o mestu u kojem ţivePred uĉiteljima i nastavnicima koji će Ċake u drugom i šestom razredu od 1. septembra uĉiti prema izmenjenom planu i programu naći će se 195 novih udţbenika koje je nedavno odobrio Zavod za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), najavila je za „Politiku” Dejana Milijić Subić, zamenik direktora ove ustanove. Precizirala je da je od toga pet udţbenika štampano na jezicima nacionalnih manjina, a da su, uz ove obavezne školske knjige uvrštene u katalog odobrenih izdanja, struĉnjaci ZUOV-a dali „zeleno svetlo” i za još 90 radnih listova za oba razreda. Oni nisu obavezni, ali nastavnici ih ĉesto koriste i traţe od roditelja da ih kupe Ċacima. Pored 280 navedenih štampanih udţbenika i radnih listova za drugi i šesti razred, uĉitelji i nastavnici opredeljivaće se i izmeĊu 145 školskih knjiga u digitalnom izdanju, koje su zadovoljile jedini za sada postavljeni uslov – da su potpuno usklaĊene sa štampanim izdanjima. Izbor papirnih i digitalnih izdanja bogatiji je od prošlogodišnjeg koji je pratio izmene u prvom i petom razredu osmoletke sa 183 štampana udţbenika i 103 u elektronskom formatu. Kako, meĊutim, istiĉe Dejana Milijić Subić, digitalni udţbenici nisu uvršteni u katalog odobrenih školskih štiva i neće dobiti klasiĉno rešenje Ministarstva prosvete, pa u nastavu ulaze u okviru ogleda namenjenog za digitalne uĉionice. U prevodu, zbog kratkih rokova izrade ova školska dela nisu prema vaţećim standardima pregledali struĉnjaci ZUOV-a, koji su jedini u drţavi nadleţni da stave potpis na ispravnost udţbenika. – Ako izdavaĉi podnesu ministarstvu zahtev da njihovo digitalno izdanje uĊe u katalog odobrenih udţbenika, tek onda će nam to delo biti poslato na pregled. Postoji jedna taĉka nesporazuma izmeĊu izdavaĉa digitalnih udţbenika i zavoda, zbog koje im mi izgledamo kao zastarela srednjovekovna cenzorska kuća. Otvorene linkove ka „Jutjubu”, kojima izdavaĉi, naroĉito šestacima, nastoje da uĉine udţbenike zanimljivijim i prijemĉivijim mi vidimo kao potencijalnu opasnost da se pred decom naĊu neprimereni sadrţaji. Ne bi bilo problema da digitalne knjige Ċaci koriste samo u uĉionici, u kontrolisanim uslovima, ali oni mogu da ih koriste i kod kuće na kompjuteru koji koristi i neko od starijih. Sajtovi koje su posećivali ukućani sadrţe i internet kolaĉiće koji mogu u školske udţbenike ubacivati nepoţeljne banere i reklame i to posle pet dana normalnog korišćenja sadrţaja za školu. Jedina zaštita je prisustvo starijih: da kad god Ċak kod kuće uĉi iz digitalnog udţbenika pored njega sedi odrasla osoba i zatvara te neprimerene sadrţaje kojima dete moţe biti zasuto – preporuĉuje roditeljima Dejana Milijić Subić i dodaje da je na izdavaĉima i Ministarstvu prosvete da taj problem reše. Najveća novina koja će obeleţiti drugi razred osmoletke jeste uvoĊenje projektne nastave – jedan ĉas nedeljno. Uz pomoć uĉitelja koji su prošli obuke Ċaci će praviti manje projekte na teme koje su bliske njihovom uzrastu i kroz koje će uĉiti, na primer, neke detalje u vezi sa mestom u kojem ţive. „Ĉetiri godišnja doba u našem gradu” je primer takvog projekta. „Princeza na zrnu graška”, „Devojĉica sa šibicama” i „Carevo novo delo” samo su neki od naslova kojima će biti obogaćena lektira u drugom osnovne. Suština izmena u srpskom jeziku je što će biti smanjen broj knjiţevnih dela za obradu nauštrb vremena koje se ostavlja za veţbe ĉitanja u nastavcima. – Razvijanjem rane strategije ĉitanja u nastavcima na primeru Puškinove „Bajke o ribaru i ribici” uĉenici drugog razreda biće nauĉeni da memorišu i razumeju ono što su proĉitali na jednom ĉasu i pripreme se za ĉitanje tog dela drugog dana. Time ih usmeravamo na ĉitanje obimnijih lektira, gde su najznaĉajnijim autorima deĉje knjiţevnosti dodata dela u skladu sa uzrastom uĉenika kao što je „Bambi” Feliksa Saltena, gde mogu da prave i paralelu sa crtanim filmom – objašnjava zamenica direktora ZUOV-a dodajući da je uvedena i izbornost koja omogućava uĉitelju kreativnost u upoznavanju Ċaka sa znaĉajnim liĉnostima srpskog jezika, knjiţevnosti i kulture, kao što su Dositej Obradović i Nikola Tesla. Kako je primećeno da osnovci mešaju sluţbe i vrste reĉi, odluĉeno je da se drugi razred posveti iskljuĉivo ovoj drugoj oblasti, odnosno imenicama, pridevima, glagolima, zamenicama, dok 98

će savladavanje sluţbi reĉi biti preseljeno u treći razred. U programu za šesti razred ukupan boj lektira smanjen je sa 41 na 31 kako bi se dela analizirala detaljnije, bez „pretrĉavanja”. Moţda i najzanimljivija promena je u izbornom delu lektire koji je obogaćen nauĉnopopularnim i informativnim tekstovima, kao što su „Moji izumi” Nikole Tesle i „Enciklopedija loših Ċaka, buntovnika i ostalih genijalaca” grupe francuskih autora. – Tekstovi iz dopunske lektire sluţe da nastavnik izabere tri knjiţevna dela od 15 i ona postaju obavezna da se u tom odeljenju obraĊuju kao sva ostala dela – istiĉe Dejana Milijić Subić i dodaje da su graĊenje reĉi, imeniĉke i pridevske zamenice, kao ranije oblasti gramatike za peti razred, sada prebaĉeni u šesti. U biologiju se uvodi novi, holistiĉki pristup izuĉavanju ţivih bića. Uĉi se na drugi naĉin, a ne lekcijski, sa ciljem da šestak zna da zakljuĉuje i uporeĊuje nauĉeno na kraju godine. – Oĉekujemo da na kraju šestog razreda Ċak ume da poveţe evolutivne promene sa naslednom varijabilnošću i prirodnom selekcijom. Ili da odredi poloţaj nepoznate vrste na drvetu ţivota na osnovu poznavanja opštih katrakteristika. Potpuno novo je da razmatra u grupi šta je uĉio i gde to moţe da primeni. U delu „Ĉovek i zdravlje” nauĉiće da zbrine površinske povrede koţe, ukaţe prvu pomoć u sluĉaju uboda insekta, ali i da zna da izmenjeno ponašanje ljudi dovede u vezu sa korišćenjem psihoaktivnih supstanci – naglašava Milijić Subić.

Vaţna je forma, ko mari za suštinu

Piše: Radomir Jovanović*

Nema potrebe da ĉekam kraj traktata (s „nauĉnim” pretenzijama) Muamera Zukorlića o „bosanskom” jeziku, zapoĉetog u ovom listu 22. jula, pa da reagujem. Ţiveo sam ĉetvrt veka u Tutinu i liĉno poznajem sve te „borce” za uspostavljanje nacionalnog identiteta ljudi islamske veroispovesti. Reĉ je o pojedincima, a ne o narodu. I oni u dubini duše znaju da je „bosanski” jezik veštaĉka tvorevina, ali, da bi ga ustoliĉili, sluţe se nasiljem (kao u Hrvatskoj i Crnoj Gori, uostalom). Ne fiziĉkim nasiljem, već mentalnim, psihološkom torturom nad ne baš mnogo zainteresovanom većinom koja sporadiĉno reaguje, pa baš te retke reakcije u njima izazivaju bes i podstiĉu ih na još veće nasilje. Tako treba razumeti i Zukorlićev tekst. Govor i pismo ĉine jezik jednog naroda. Zukorlićev tekst na koji se pozivam, u kojem ne naĊoh nijednu nerazumljivu reĉ, najbolji je dokaz toga. To što Bošnjaci koriste latinicu u pisanju ne znaĉi da ne pišu srpskim jezikom. I što više pokušavaju da dokaţu da imaju svoj jezik, sve više potvrĊuju da „bosanski” jezik nije ĉak ni varijanta srpskog jezika (kao što je hrvatski), već srpski jezik sa previše turcizama u sebi, kojim sam i ja ponekad (u šali) govorio dok sam ţiveo u Tutinu. Zukorlić je ogorĉen što komisija za akreditaciju nije ozvaniĉila studijski program za „bosanski” jezik na njegovom univerzitetu u Novom Pazaru (a upravo se zbog toga izborio da bude predsednik Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije). Vrhunac bezoĉnosti predlagaĉa tog studijskog programa je tvrdnja da bi njihovi svršeni studenti bili struĉni da predaju i srpski jezik u osnovnim i srednjim školama. Da, pod „a” oni bi izuĉavali „bosanski”, a pod „c” (ili „š”) srpski jezik. Kakve bi to poliglote bile! Uz sve ovo, imam razumevanja za ove „borce” (ne i opravdanja za njihove postupke). Oni hoće pošto-poto da se izbore za nacionalni identitet bošnjaĉkog naroda, a znaju da je jezik prva i osnovna odredbenica jednog naroda. I sami su se upleli u taj konglomerat: narod bošnjaĉki, jezik „bosanski”. (Ama, nek se zove „bosanski”, iako znamo da je srpski.) Kako drugaĉije to objasniti nego kao uvijenu nameru da prostor na kojem ţivi taj narod jednog dana pripadne Bosni. I upravo zbog toga Zukorlić nema pravo da se u svom traktatu poziva na moral i civilizacijske norme, zamerajući najvišim srpskim institucijama što osporavaju postojanje „bosanskog” jezika. Ako treba 99 govoriti o moralu, a treba, onda je nemoralno pre svega razbijati zemlju i razdvajati i svaĊati ljude na osnovu nepostojećih merila i kriterijuma, a sve pod plaštom ljudskih prava i sloboda, garantovanih Ustavom i zakonima ove zemlje. I za razbijaĉe zemlje postoje zakoni, ali se on ne poziva na njih.

*prof. u penziji, Ţiča

Feljton o jeziku ili o geopolitici

Piše: Miodrag Srbljak*

Poĉeo sam da ĉitam „Politikin” novi feljton „Jezik bosanski opasnost za srpski” i ţivo me interesuju jeziĉki obrisi autora, njihovi dometi i šta se uistinu valja iza tog navodno jeziĉkog brda. Već sama odrednica na samom poĉetku feljtona „Bosanski jezik … Bošnjaka drţavljana Srbije… na prostoru Sandţaka… i u drugim djelovima Republike Srbije” znatno više govori o geopolitiĉkoj, a daleko manje o jeziĉkoj problematici. Ţivo me interesuje da li autor prepoznaje jezik na kojem piše feljton. Ja ga nijednog trenutka nisam prepoznao kao govornika drugog jezika, već kao najbliţi svoj rod po jeziku, sa vrlo blagim primesama zapadne varijante istog nam jezika. Elementarna je jeziĉka kultura da se jezik prepoznaje kao najsavršenije sredstvo komuniciranja u ljudskoj zajednici, dakle prepoznavanje bliskosti ljudi, a ne deoba i udaljavanja, kako autor feljtona na poĉetku nagoveštava. Bilo bi vrlo interesantno da nam autor u nastavcima koji slede objasni zašto Muslimanima, kao tek priznatoj naciji u Jugoslaviji, nije smetao srpski jezik, a Bošnjacima, istoj naciji danas, samo sa njihovom voljom promenjenim imenom, smeta u njihovoj Srbiji. Da saĉekamo, moţda će nam autor odgonetnuti tu zagonetku. *penzioner, Kraljevo

Otvoreno novo moderno deĉje igralište u Kikindi

U Kikindi je danas sveĉano otvoreno moderno deĉje igralište, koje je izgraĊeno i opremljeno zahvaljujući podršci kompanije NIS. U okviru prošlogodišnjeg programa “Zajednici – zajedno”, projekat izgradnje modernog deĉjeg kutka u samom centru grada NIS je pomogao sa izdvojenih 17 miliona dinara. Kroz podršku projekata lokalnih zajednica u kojima kompanija NIS posluje, posebna paţnja poklanja se najmlaĊima. Novo igralište u Kikindi otvoreno je za decu školskog i predškolskog uzrasta i pored tartan podloge, poseduje najsavremenije sprave koje ispunjavaju sve bezbednosne standarde.TakoĊe, igralište je opremljeno i spravama za decu sa invaliditetom, kako bi sva deca imala uslove za igru u zdravom i bezbednom okruţenju. Prema reĉima Pavla Markova, gradonaĉelnika Kikinde, u skorijoj budućnosti grad će svakako obezbediti bar još jedan sliĉan objekat namenjen najmlaĊima: “Verovatno da smo jedan od retkih gradova, bez obzira na veliĉinu grada, koji ima jedasn ovakav objekat, deĉje igralište uraĊeno po najvišim standardima.Naravno, to jeste ĉinjenica kojom moţemo da se diĉimo i koja ostaje u amanet svim graĊanima. Da to ĉuvamo, negujemo i, naravno, da unapreĊujemo.” – rekao je gradonaĉelnik Kikinde. Kako je naglasio Valerij Proskurin, direktor NIS Nagftagas-Naftnih servisa, grad Kikinda, kao i svi gradovi i opštine u kojima NIS posluje, izuzetno su vaţni poslovni partneri za kompaniju: “Kroz program “Zajednici zajedno”, NIS je u proteklih 11 godina uloţio preko 200 miliona dinara u razliĉite kikindske projekte koji su doprinosili kvalitetnijem ţivotu graĊana. Na osnovu programa za 2019-tu, kompanija NIS će sa 17 miliona dinara podrţati projekat rekonstrukcije i adaptacije Deĉjeg i Školskog dispanzera u Kikindi, kao i nabavka vozila hitne medicinske pomoći sa pratećom medicinskom opremom.” – dodao je Valerij Proskurin. 100

U akciji ozelenjavanja prostora oko samog igrališta uĉestvovali su volonteri NIS-a, predstavnici lokalne samouprave, kao i brojni KikinĊani. Ĉitava akcija, kao i sam projekat kompletnog renoviranja i opremanja deĉjeg igrališta svojevrsna su promocija fiziĉke aktivnosti, zdravih stilova ţivota. Zahvaljujući nastavku saradnje kikindske Gradske uprave i kompanije NIS, najmaĊi KikinĊani dobili su svoj kutak za igru i zabavu, a roditelji ureĊen prostor za bezbriţno i bezbedno odrastanje njihove dece.

Vremeplov: RoĊen Gavrilo Princip

Na današnji dan 25. jula 1894 godine roĊen je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beĉu posluţio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, ĉime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom drţao herojski i kao maloletnik osuĊen je na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova oboleo je od tuberkuloze i u tamnici u gradu Terezin u Ĉeškoj umro je u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austro-Ugarske.

Vremeplov: Umro Semjuel Kolridţ

Na današnji dan 1834 godine umro je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridţ, jedan od najznaĉajnijih engleskih knjiţevnih kritiĉara i romantiĉarskih pesnika. Dela: poeme "Kristobela", "Kublaj Kan", zbirka pesama "Lirske balade" (s Vilijamom Vordsvortom), kritike "Predavanja", "Biographia Literaria".

Nerealna slika ţivota sa društvenih mreţa ugroţava zdravlje tinejdţera

Prekomerni boravak u virtuelnom svetu društvenih mreţa ugroţava zdravlje tinejdţera, ukazuju nova istraţivanja. Suoĉeni sa nerealnom slikom ţivota, adolescenti su skloni depresiji, upozoravaju kanadski struĉnjaci. Previše vremena provedenog u korišćenju nekih digitalnih medija povezano je sa pojavom simptoma depresije već u istoj godini, pokazuju rezultati nedavne studije Univerziteta Montreal. Naime, društvene mreţe i televizija ĉesto adolescente izlaţu slikama drugih koji su, uslovno govoreći, napredniji, privlaĉniji, sa uzbudljivijim ili bogatijim ţivotnim stilom, što dovodi do nezadovoljstva sopstvenim ţivotom, a vrlo brzo i do prvih simptoma depresije. Što su duţe tinejdţeri koristili društvene mreţe i gledali televiziju, bili su ozbiljniji i simptomi depresije. Ipak, igranje video-igara i upotreba raĉunara nisu pogoršavali simptome bolesti. Studija je trajala ĉetiri godine, obuhvatila je skoro 4.000 kanadskih tinejdţera koji su praćeni izmeĊu 12. i 16. godine, a sve je dokumentovano godišnjim upitnicima.

Petak, 26. jul 2019.

Zaltibor: Paravojni skup prošle godine zabranjen, ove niko ne reaguje!

Takozvani omladinsko-patriotski kamp, za decu i mlade od 14 do 24 godine, koji je MUP zabranio prošle godine, a koji organizuju pojedinci iz Srbije u saradnji sa ruskom desniĉarskom organizacijom "ENOT Corp", ove godine se nesmetano odrţava na Zlatiboru. Kamp je pre godinu dana izazvao veliku paţnju javnosti pošto su osvanuli snimci na kojima maloletnici u vojnim uniformama uĉe da rukuju hladnim oruţjem i replikama automatskog oruţja i bombi, posle ĉega je usledila zabrana zbog "moguće zloupotrebe dece i uznemiravanja javnosti". Ako je kamp edukativni, kako tvrde organizatori, 101 morao bi da ima dozvolu Ministarstva prosvete, a nema je Kamp, kao i prošle godine, organizuje Udruţenje uĉesnika oruţanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije (UOSYU) u saradnji sa ruskom desniĉarskom organizacijom "ENOT Corp" koja je sliĉna okupljanja imala i u Rusiji. Na Fejsbuk stranici UOSYU pojavile su se fotografije i klipovi potpisani sa "Zlatibor 2019", a na kojima se vidi kako deĉaci i devojĉice, izmeĊu ostalog, veţbaju u maskiranim uniformama. Na tim slikama i snimcima ne vidi se oruţje niti replike oruţja, zbog kojih je kamp prošle godine bio zabranjen. Na klipovima se, meĊutim, ĉuje kako se jedan od instruktora sa ruskim vojnim obeleţjima uĉesnicima obraća na ruskom jeziku. Prošle godine je predsednik Aleksandar Vuĉić ovaj kamp nazvao "paravojnim", dok je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović objasnio da je policija zatvorila kamp zbog "moguće zloupotrebe dece i uznemiravanja javnosti". U opštini Ĉajetina tvrde da se radi o "sportsko-rekreativno-edukativnom kampu" za mlade pod imenom "Zlatibor 2019" koji je poĉeo 18. jula i trajaće do nedelje, 28. jula. Ako je to istina, kamp bi morao da ima sertifikat i dozvolu Ministarstva prosvete, ali su nam u Ministarstvu rekli da oni nisu dali dozvolu. U opštini Ĉajetina ne objašnjavaju ni kako se u sport i rekreaciju uklapaju vojne maskirne uniforme. Oni tvrde da organizator kampa ove godine nije udruţenje nego pojedinac. Radi se, navodno, o Ţeljku Vukeliću, predsedniku udruţenja UOSYU, koji na svojoj Fejsbuk stranici objavljuje fotografije i snimke sa ovogodišnjeg kampa. Zanimljivo da se meĊu ljudima koji se u uniformi sa ruskim vojnim obeleţjem obraća uĉesnicima skupa nalazi Aleksej Ĉumakov - major ruske vojske, koji se sa Vukelićem i prijatelj na Fejsbuku. U opštini tvrde da kamp nije isti kao prošlogodišnji. - Tridesetak mladih ovde će imati mogućnost da nauĉe kako da se orijentišu u prirodi, kako da naprave prirodno skloništa, kao i da savladaju osnovne veštine radio-amaterstva, prve pomoći u prirodi, jahanje konja, protivpoţarne zaštite, kao i osnove ronilaštva - navedeno je na internet stranici Ĉajetine. Pošto je reĉ o, kako tvrde u opštini, edukativnom kampu za decu i mlade, taj skup bi trebalo da bude sertifikovan od strane Ministarstva prosvete. MeĊutim, niko u ovom ministarstvu, pa ni sam ministar Mladen Šarĉević, nisu upoznati sa sadrţinom kampa. Ne podrţavamo takve aktivnosti. Nisu ni traţili saglasnost. Nadam se da će MUP opet reagovati - rekao je za "Blic" ministar Šarĉević - Ne podrţavamo takve aktivnosti. Nisu ni traţili saglasnost. To je grupa graĊana. Nadam se da će MUP opet reagovati - rekao je za "Blic" Šarĉević. U MUP-u, pak, istiĉu da pomno prate kamp na Zlatiboru. - U vezi sa navedenim javnim okupljanjem policijski sluţbenici preduzimaju sve neophodne mere i radnje na praćenju navedene aktivnosti, a deca tokom ovogodišnjeg kampa nisu koristila replike oruţja - naglašavaju u MUP-u. Aleksej Ĉumakov, major ruske vojske, drţi predavanja i veţbe deci na Zlatiboru. Kada je prošle godine zatvoren kamp na Zlatiboru, ĉlan ruske desniĉarske organizacije "ENOT Corp" Valerij Šambarov rekao je medijima da će ubuduće primeniti "drugaĉije tehnike" i da će sledeći kampovi biti organizovani "bez publiciteta".

Ĉlanovi ENOT uhapšeni u Rusiji

Nekoliko ĉlanova ruske desniĉarske organizacije "ENOT Corp", koja je je bila jedan od organizatora prošlogodišnjeg kampa na Zlatiboru, uhapšeni su 7. novembra prošle godine u gradu Rhazanju u Rusiji, kako je javila ruska drţavna agencija TASS. Uhapšeni ĉlanovi ove organizacije, prema pisanju agencije TASS, terete se za izvršenje kriviĉnog dela koje se odnosi na "podsticanje mrţnje ili neprijateljstva, kao i poniţavanje ljudskog dostojanstva" i na "ukljuĉivanje maloletnika u izvršenje kriviĉnog dela".

Stamatović: Koliko znam, nema uniformi

102

Predsednik opštine Ĉajetina Milan Stamatović na ĉijoj teritoriji se odrţava sporni kamp za decu, nije bio mnogo reĉit za "Blic". - To je sportsko-rekreativni kamp bez uniformi, koliko znam - rekao je Stamatović.

Dragišić: Zabrenjena vojna obuka dece

Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić istiĉe za "Blic" da je zabranjeno uvoĊenje dece u bilo kakve vidove vojne obuke. - Vojni vid obuke u Srbiji moţe da drţi jedino vojska. Apsolutno je zabranjeno da deca veţbaju u vojnoj uniformi, a pogotovo da tu obuku sprovode stranci. Ako se radi o sportsko-rekreativno-edukativnom kampu za decu, onda bi morao da bude sertifikovan od Ministarstva prosvete, koje na taj naĉin potvrĊuje da je sadrţaj kampa primeren deci. Roditelji moraju da znaju gde šalju svoju decu - istiĉe Dragišić.

NURDOR: Pruţi korak za decu obolelu od raka

Bogdan Stevanović, Tamara i Nacionalno udruţenje dece obolele od raka od septembra organizuju humanitarnu šetnju “Pruţi korak”, kako bi prikupili novac za izgradnju roditelјske kuće. Svi će moći da uĉestvuju, ako instaliraju aplikaciju za brojanje koraka koja će preĊene korake pretvarati u dinare. Tako će za 1000 preĊenih metara na raĉun NURDOR-a leći 100 dinara, za 2.000m – 200 dinara, itd. Aplikaciju će donacijama podrţati velike kompanije, mala i srednja preduzeća iz Srbije, donirajući novac u skladu s vašim prepešaĉenim kilometrima.Aplikacija će biti besplatno dostupna u septembru, za obe mobilne platforme.

Vremeplov: RoĊen Karl Gustav Jung

Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung roĊen je na današnji dan 26. jula 1875. godine. Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, ĉiji je bio uĉenik, i odbacivanja njegovog koncepta "psihoanalize" poĉeo je s razradom sopstvenog sistema. Osnivaĉ je "analitiĉke" ili "kompleksne" psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psihološkim tipovima, teoriju o arhetipovima, o kolektivo- nesvesnom. Bio je neobiĉno plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: "Psihološki tipovi", "Psihologija i religija", "Simbolika duha", "Studija o arhetipovima", "Aion", "Alhemijske studije", "Mysterium coniunctionis","Simboli preobraţaja".

Vremeplov: RoĊen Bernard Šo

Na današnji dan 26. jula 1856 godine roĊen je engleski pisac irskog porekla Dţordţ Bernard Šo, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1925. Bio je smeo satiriĉar i neobiĉno duhovit literata. U oštrom ali šaljivom tonu prikazivao je protivreĉnosti britanskog društva. Pisao je i na politiĉke i ekonomske teme. Bio je poznat kao dobar govornik i takoĊe kao pozorišni i muziĉki kritiĉar. Dela: "Pigmalion", "Ĉovek i natĉovek", "Vraćanje Metuzalemu", "Kuće udoviĉke", "Sveta Ivana", "Major Barbara", "Kandida", "Zanat gospoĊe Vorn", "Lekar u nedoumici", "Cezar i Kleopatra", zbirka "Tri pozorišna komada za puritance".

Vremeplov: Mik Dţeger

Na današnji dan 1943 godine roĊen je engleski muziĉar Mik Dţeger, osnivaĉ i pevaĉ rok grupe "Rolingstouns".

103

Vremeplov: Umro Galup

Ameriĉki statistiĉar Dţordţ Horas Galup, direktor i osnivaĉ 1935. "Galupovog instituta" za ispitivanje javnog mnjenja umro je na današnji dan 26. jula 1984. Ta privatna organizacija, koja se izdrţava prodajom usluga, prva je poĉela da sistematski ispituje stavove pojedinaca ili grupa o raznim pitanjima politiĉkog, ekonomskog i društvenog ţivota, sluţeći se posebnim statistiĉkim metodama zasnovanim na anketiranju.

Subota,27.jul 2019.

Mala matura: Škole sa najboljim i najgorim rezultatima

Osim odeljenja za talentovanu decu pri gimnazijama, najbolje rezultate male mature imaju škole u Vojvodini, pa tek onda u prestonici. Najgore su se pokazale osnovne škole u Borskom, Kosovskom i Jablaniĉkom okrugu, pokazuju zvaniĉni rezultati male i velike mature iz Ministarstva prosvete. Ubedljivo najgori rezultat sa kvalifikacionog ispita ima osmoletka "Petar Tasić" u Leskovcu, sa svega ostvarenih 5,44 boda, a odmah pored nje nalazi se škola u Babušnici "Dobrinka Bogdanović" ĉiji su uĉenici u proseku ostvarili rezultat od 6,35 bodova. Treći najgori uspeh sa 7,13 bodova ostvarila je škola "Vladimir Nazor" u Lipljanu na Kosovu i Metohiji. Najbolje rezultate uglavnom nose škole za talentovanu decu. Takva je Prva kragujevaĉka gimnazija sa 36,23 boda, a odmah pored nje je Gimnazija "Svetozar Marković" u Nišu sa 35,83 boda na završnom testu. Na trećem mestu nalazi se Matematiĉka gimnazija u Beogradu i njeni uĉenici su osvojili 35,09 bodova. Osim ovih odeljenja pri gimnazijama za talentovane uĉenike, na prvom mestu sa najviše bodova (34,25) stoji osmoletka u Novom Sadu "Jovan Jovanović Zmaj", koju sledi Osnovna škola u Zrenjaninu "9. maj" sa osvojenih 32,80 bodova. Za svega 0,72 boda manje, treće mesto je pripalo školi "6. oktobar" u Kikindi. - Visok rezultat na završnom ispitu predstavlja ozbiljnu sinergiju nastavnika, dece i roditelja. Roditelji dece koja pohaĊaju našu školu u svesti imaju veliku vaţnost obrazovanja. Ovo sada je bila jedna izuzetna generacija, radna i vredna. Od svega dva odeljenja i 49 uĉenika, imali smo 14 vukovaca i pet Ċaka koji su osvojli prva mesta na visokim takmiĉenjima - istiĉe sa ponosom Vesna Baraĉkov, direktor OŠ "Kralj Aleksandar I" u Beogradu. Prema reĉima Dobrivoja Marjanovića, završni ispit je bio daleko teţi nego prethodne godine i sa ovim mišljenjem su se sloţile brojne njegove kolege. - Osim teţine završnog ispita, generalno rezultati nisu dobri. Mislimo i da vlada jedna velika nezainteresovanost roditelja kada je u pitanju negovanje radnih navika kod dece u obrazovanju. Roditelji danas misle da je najvaţnije detetu platiti privatne ĉasove. Imate razrede u kojima samo jedno dete ima roditelja koji je visokoobrazovan. Roditelji u skladu sa dobrim i odgovornim nastavnicima moraju da budu u toku i da znaju šta se dešava sa decom. Da ih podstiĉu na uĉenje i da teţe pravim idealima - govori Marjanović. 104

Privatne škole podbacile

Na završnom ispitu dve privatne škole u Beogradu su imale toliko malo poena da su u rangu najgorih. MeĊu njima su "Montesori", ĉiji su uĉenici na završnom ispitu imali 12,40, i privatna osnovna škola "Plavi krug" sa 19,01. Drugih kao što je na primer "RuĊer Bošković" i nema na spisku rezultata upisa Ministarstva prosvete. - Mislim da roditelji koji upisuju decu u privatnu školu znaju da ona tamo neće dobiti neko visoko obrazovanje, ali će biti pod velikim bezbednim nadzorom - objašnjava Dobrivoje Marjanović.

Šabaĉke visoke škole ujedinjene u akademiju

Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju akademije strukovnih studija Šabac, koja će nastati spajanjem (statusnom promenom) Visoke medicinske i poslovno-tehnološke škole strukovnih studija, Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija i Visoke škole strukovnih studija za vaspitaĉe – sve su sa sedištem u ovom gradu. Do izbora i konstituisanja saveta akademije, vlada je imenovala privremeni savet, sa dr Zoranom Popovićem na ĉelu, profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a za v. d. predsednika akademije postavila je Marijanu Isaković, direktorku šabaĉke gimnazije. Kako je navedeno u odluci vlade, akademija je ustanova koja obavlja delatnost visokog obrazovanja kroz ostvarivanje osnovnih, specijalistiĉkih i master strukovnih studija, iz više nauĉnih i struĉnih oblasti u okviru obrazovno-nauĉnih polja: Tehniĉko-tehnološke nauke, Društveno-humanistiĉke nauke i Medicinske nauke. Visoka medicinska i poslovno-tehnološka škola strukovnih studija, baštinila je tradiciju i prostor Više hemijsko-tehnološke škole, koja je 1960. godine osnovana da bi obrazovala inţenjere za potrebe tadašnje hemijske industrije „Zorka”. Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija nastala je na temeljima Više poljoprivredne škole, osnovane takoĊe 1960. godine, dok je Visoka škola strukovnih studija za vaspitaĉe preuzela kadrove i zgradu bivše Pedagoške akademije, osnovane 1972. a ugašene 1993. godine. U privremeni Savet akademije, do izbora i konstituisanja novog, pored profesora Popovića, koji je rodom iz Šapca, vlada je imenovala i Blaţu Kneţevića, Biljanu Đuknić, dr Branka Vujkovića i Veroljuba Matića. Imenovanjem privremenog saveta prestao je mandat organima upravljanja sve tri spojene visoke škole strukovnih studija. Imenovanjem Marijane Isaković prestao je mandat organima poslovoĊenja (direktorima) dosadašnjih ustanova. „Privremeni savet akademije doneće statut u roku od 30 dana od stupanja odluke vlade na snagu, a opšte akte neophodne za obavljanje delatnosti u roku od 90 dana. Vršilac duţnosti predsednika podneće zahtev za izdavanje dozvole za rad u roku od 60 dana od dana donošenja statuta. Savet, predsednik, struĉni organi i studentski parlament akademije biće izabrani u roku od šest meseci od donošenja statuta”, pojasnio je proceduru za naš list dr Aleksandar Pajić, posebni savetnik ministra prosvete. Pajić je istakao da će studenti Visoke medicinske i poslovno-tehnološke škole strukovnih studija, Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija i Visoke škole strukovnih studija za vaspitaĉe, koji su upisani na studijske programe zakljuĉno sa školskom 2018/2019. godinom nastaviti studije prema zapoĉetom nastavnom planu i programu.

Vremeplov: Umro Veljko Petrović

Na današnji dan 27. jula 1967 godine umro je srpski pisac Veljko Petrović, ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Najĉešći motiv njegove knjiţevnosti je srpska Vojvodina sa njenim specifiĉnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom naĉelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske knjiţevne

105 zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prve zbirke stihova objavio je 1914. Plodan prozni pisac, autor je i više studija i eseja o knjiţevnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama "Rodoljubive pesme", "Na pragu", "Stihovi", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu", "Varljivo proleće", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci", "Dah ţivota", "Moloh"

Vremeplov: Umro Sv. Kliment Ohridski

Kliment Ohridski, uĉenik slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija, jedan od istaknutijih pisaca stare slovenske knjiţevnosti umro je na današnji dan 27. jula 916. Posle misionarskog rada u Panoniji i Moravskoj i boravka u Bugarskoj, u Ohridu je podigao manastir koji je i sada aktivan, a 886. osnovao je školu kroz koju je navodno prošlo oko 3.500 uĉenika.

Vremeplov: RoĊen Stanislav Biniĉki

Srpski kompozitor i dirigent Stanislav Biniĉki, autor marša "Na Drinu", direktor Beogradske opere. roĊen je na današnji dan 1872. godine. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. "Srpsku muziĉku školu" koja sada nosi ime "Mokranjac". Ostala dela: prva srpska opera "Na uranku", horske pesme - zbirka "Seljanĉice", solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.

Vremeplov: RoĊen Lubarda

Na današnji dan 27. jula 1907 godine roĊen je srpski slikar Petar Lubarda, ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od naših najznaĉajnijih slikara u 20. veku. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Slikao je predele, mrtvu prirodu, portrete, a u poslednjem stvaralaĉkom periodu oprobao se u apstraktnom slikarstvu, zadrţavajući osobeni stil i prepoznatljiv snaţan kolorit.

Vremeplov: Umrla Milica Janković

Srpska knjiţevnica Milica Janković umrla je na današnji dan 1939 godine. Slikarsku školu završila je u Beogradu a usavršavala se u Minhenu. Radila je kao nastavnik crtanja. Zbog teške bolesti, veći deo ţivota provela je vezana za postelju. Dela: zbirke pripovedaka "Ispovesti", "Neznani junaci", romani "Pre sreće", "Plava gospoĊa".

Vremeplov: "Julska revolucija"

U Francuskoj je, na današnji dan 27. jula 1830. izbila trodnevna "Julska revolucija" izazvana odlukom kralja Šarla X Burbonskog da ukine slobodu štampe, raspusti tek izabranu skupštinu i promeni izborni zakon. Narod Pariza je podigao barikade i oborio kralja Šarla X, a na presto je doveden Luj Filip, koji je kao kralj Francuske vladao do revolucije 1848. kada je ponovo uvedena republika.

Vremeplov: RoĊen Aleksandar Dima Sin

Na današnji dan 1824 godine roĊen je i francuski pisac Aleksandar Dima Sin, koji je udario temelje pozorišne društvene drame. Napisao je 16 pozorišnih komada, ukljuĉujući dramatizaciju romana "Dama s kamelijama". Ostala dela: drame "Nezakoniti sin", "Deniza", "Gospodin Alfons", "Polusvet".

106

Vremeplov: RoĊen Karduĉi

Na današnji dan 27. jula 1835 godine roĊen je italijanski pisac Đozue Karduĉi, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1906, profesor Univerziteta u Bolonji. Pored poezije, pisao je knjiţevne i filološke studije, a bavio se i teorijom estetike. Dela: pesniĉke zbirke "Jambi i epode", "Nove rime", "Varvarske ode".

Vremeplov: Poginuo Ljermontov

Ruski pisac Mihail Jurjeviĉ Ljermontov poginuo je na današnji dan 27. jula 1841. Stradao je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo vrlo mlad njegovo delo svedoci o visokoj zrelosti. Dela: roman "Junak našeg doba", drama "Maskarada", poeme "Demon", "Mciri", "Pesma o trgovcu Kalašnikovu", pesme "Oblaci", "Misao", "Prorok", "Dimiskija", "Otadţbina", "Borodino".

Vremeplov: Umro Dţon Dalton

Na današnji dan 27. jula 1844. umro je i engleski hemiĉar i fiziĉar Dţon Dalton, jedan od osnivaĉa atomske teorije materije. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoţenih proporcija i prvi odreĊivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je prouĉavao i tu anomaliju, koja je po njemu nazvana - daltonizam. Shvatanja je izloţio u trotomnom delu "Novi sistem filozofije hemije".

Nedelja,28.jul 2019.

Diploma jeste vaţna

Piše: Aleksej Kišjuhas*

„Diploma je samo papir“ je popularna tvrdnja, zajeb i zabluda mahom za – one bez fakultetske diplome. I za one roditelje, srodnike i šatro „moderne“ graĊane koji su u to poverovali. Ali i precizna dijagnoza doba u kojem ţivimo. Svi smo ĉuli za tu prevarnu ţvaku i kiselo groţĊe. Navodno, u savremenom svetu, raĉunaju se jedino praktiĉno znanje, brzina, efikasnost i informacione novotarije, a to se kao ne uĉi na apstraktnim, staromodnim i tromim fakultetima sa njihovim „teorijama“. Danas je znanje na dohvat prsta na pametnom telefonu, pa zašto bismo i sami bili pametni? I kome još trebaju minimum ĉetiri preduge godine umobolnih kolokvijuma, ispita, seminarskih i diplomskih radova, te „bubanja“ iz nekakvih zastarelih knjiţurina? Svako moţe da bude „sam svoj majstor“, eno tušta i tma onlajn kurseva, Vikipedije, Jutjuba, blogova i uopšte „uradi sam“ logike ponavljaĉa iz najnovijih veĉernjih škola vaskolikog interneta. Pa i današnja deca mahom ţele da budu „jutjuberi“, a ne astronauti kad odrastu. Jer, fakultet nisu završili ni Bil Gejts, Stiv DŢobs ili Mark Zakerberg, i šta im fali? Osim što se nesvršeni student DŢobs od izleĉivog kancera bio „leĉio“ veganskom ishranom, ceĊenim sokovima, klistirima i akupunkturom, odbijajući operaciju, zraĉenje i hemoterapiju, praktiĉno osudivši samog sebe na smrt. Hm, moţda je ipak trebao da poloţi taj ispit iz nauĉne metodologije na faksu? A i Gejts i Zakerberg su – gle ĉuda – bili upisali Harvard (a ne nekakav Megatrend), koji im je još tokom studija ponudio vrhunsko znanje, veštine, infrastrukturu ili „hardver“ da razviju sopstveni biznis sa softverima.

107

Ali, od ljudi iz našeg okruţenja koji nikada nisu diplomirali, koliko taĉno Bilova Gejtsova poznajemo? A koliko lokalnih lenjivaca, probisveta i mudrosera koji radije sviraju udu? Dok se usput prećutkuje da je npr. DŢef Bezos (Amazon) i te kako diplomirao kompjutere na Prinstonu, Leri Pejdţ (Gugl) masterirao iste na Stanfordu, a da Ilon Mask (Tesla) ima ĉak dve diplome (fizika i biznis) sa Prinstona. A i Pejdţ i Mask su bili upisali doktorske studije na Stanfordu kako bi pokupili taj „papir“. Famozni „milenijumci“ (roĊeni 1981-1996. godine) zapravo su najobrazovanija generacija u istoriji ĉoveĉanstva. Kome to onda „diploma“ nije vaţna? Da li je vaţna u Srbiji koja raspravlja i na Tanjugove piksele rastaĉe fakultetsku „diplomu“ ministra policije i doktora megatrendovskih nauka Nebojše Stefanovića? Zbog ĉega je i predsednik Vuĉić u autorskom i verbalno raspojasanom tekstu ironiĉno poruĉio: „Koga briga za znanje, diploma je sve, forma je najvaţnija, zato su oni elita, a mi ostali krezuba stoka“. Uzgred, ovom sociologu i kolumnisti – kao i doktoru nauka – u vilici naţalost nedostaju ĉetvorka gore i šestica dole, pa ne uspeva da se svrsta ni u „elitu“, ni u „plebs“ (ili u „stoku“) u toj podloj dihotomiji. Ali zato odbrana i zaštita ministra Stefanovića jesu samo zubna proteza za lakše ţvakanje i gutanje izvesne šeprtljavosti, glibotinje, neutemeljene ambicije i hroniĉne zaostalosti naših donosioca odluka i našeg društva u celini. Dok se svi usredsreĊuju na proceduralne propuste, te pod lupom šerlokholmsovski analiziraju fotografske „dokaze“, pitanje je mnogo šire i mnogo vaţnije od toga. Da li ministri u Vladi Republike Srbije uopšte treba da imaju fakultetsku diplomu? Da li ta diploma nešto govori i znaĉi? A biće da znaĉi. Jer diploma naprosto nije „samo papir“. Teoretiĉari i pedagozi visokog obrazovanja obiĉno razlikuju tzv. domenski-specifiĉne i opšte kompetencije koje se stiĉu na fakultetima širom sveta i odvajkada. U „domenski-specifiĉne“ spadaju one koje su, oĉigledno, specifiĉne za nauku koja se studira. Dakle, NJutn i Ajnštajn na fizici, Dirkem i Veber na sociologiji, a Platon i Aristotel na filozofiji. Kovalentne i jonske veze na hemiji, reĉni slivovi i aluvijalne ravni na geografiji, te padeţi i stilske figure na jezicima. I sve super. MeĊutim, na fakultetu, i to na svakom fakultetu, paralelno se stiĉu i mnoge druge „opšte“ kompetencije. A u njih spadaju i sledeća znanja i veštine: kritiĉkog mišljenja, logiĉkog zakljuĉivanja, rešavanja problema, racionalnog donošenja odluka, usmene i pismene komunikacije, rada u timu, celoţivotnog uĉenja, tolerancije, multikulturalizma i poštovanja razliĉitosti, te etiĉkog ponašanja i odgovornosti prema zajednici. A sve ove kompetencije ili znanja i veštine obiĉno se ne uĉe u srednjoj školi. Već na univerzitetu – toj mrskoj, groznoj, mukotrpnoj srednjovekovnoj instituciji sa tradicijom koja traje još od Bolonje 1088. godine. Na primer, na svakom fakultetu koji drţi do sebe, uĉi se i kritiĉko mišljenje. Na predavanjima i veţbama studenti se provociraju da kritiĉki promisle razliĉite ideje, hipoteze i teorije. Funkcionalisti, marksisti i simboliĉki interakcionisti na sociologiji, kvantna teorija ili teorija struna na fizici, individualna ili grupna selekcija na evolucionoj biologiji, te psihoanalitiĉari, bihevioristi i kognitivisti na psihologiji. Pa se onda razmatra ko (ni)je u pravu, i kako i zašto. Uprkos stereotipima o beslovesnom bubanju, na fakultetima se uĉe, treniraju i pumpaju i logika sa nauĉnom metodologijom, tj. veštine nauĉnog dokazivanja, argumentovanja, opovrgavanja, dvostrukog slepog testiranja, i ostalih korelacija i standardnih devijacija. Naprosto, uĉi se kako taĉno znati da nešto jeste, a da nešto nije. Samouki programeri, amaterski umetnici i entuzijasti, konzumenti nauĉnih dokumentaraca i lepe knjiţevnosti i ostali laici mršte se na navodno „nepotrebne“ fakultetske predmete poput „Opšte sociologije“ ili „Metodologije nauĉnog istraţivanja“. Jer sve što ih zaista zanima je nekakvo prĉkanje po kompjuteru ili sliĉno praktiĉno znanje. Ali, upravo su ti „ostali“ predmeti opštih (a ne domenski- specifiĉnih) kompetencija oni koji prave krucijalnu razliku izmeĊu „sertifikata“ nekog onlajn kursa i – diplome univerziteta. Da li zarad jeftinog populizma u kontekstu hroniĉno neobrazovane Srbije zaista ne ţelimo politiĉare i donosioce odluka koji poseduju sva ova opšta znanja, veštine i kompetencije kritiĉkog mišljenja, logiĉkog zakljuĉivanja, usmene i pismene komunikacije, te nekakve liĉne etike i racionalnog donošenja odluka? Jer ovo jesu vaţne stvari i drangulije koje se nedovoljno ili uopšte ne izuĉavaju u srednjoj školi. Što nije ništa strašno ili neobiĉno. Ni u vrtiću se ne uĉe NJutnovi 108 zakoni mehanike i Periodni sistem elemenata, već brisanje nosa maramicom i plastelin. Postoje ona znanja i veštine koja se stiĉu u osnovnoj i srednjoj školi, i ona koja se stiĉu na fakultetu. Nalik na prelazak sve komplikovanijih nivoa u video igrici koju zovemo obrazovanjem ili, pak, ţivotom. Ali „ĉovek se uĉi dok je ţiv“, izgovaraju deţurni umotvoristi. Naravno. MeĊutim, kvaka je u tome da se upravo veštine celoţivotnog uĉenja – istraţivanja, radoznalosti, rešavanja problema, multikulturnog širenja vidika i ostalog (pa i kolena po studentskim domovima), ponajbolje stiĉu baš na – fakultetu. I upravo zato diploma bilo kog fakulteta nešto vaţno znaĉi i nešto znaĉajno jeste. I otuda u apsolutno svakom modernom društvu na kugli zemaljskoj, ljudi sa fakultetskim diplomama u proseku imaju daleko veća primanja i uţivaju u većem blagostanju u poreĊenju sa ljudima bez istih „papira“. Što sve, naravno i nipošto, ne znaĉi da su ljudi bez fakultetskih diploma na bilo koji naĉin manje vredne, pametne, suvisle ili dobre individue. Oni mogu i umeju biti i pošteniji, i marljiviji, i moralniji ljudi. Neretko to i jesu. Jer da bi ĉovek zaista bio budala, mora bar neke škole izuĉiti. Fakultetska diploma svedoĉi samo o odreĊenom korpusu domenski-specifiĉnih i opštih znanja koje je mladi ĉova bio usvojio tokom ĉetiri i kusur godina svog ţivota. Jedna znanja ima lekar opšte prakse, a druga neurohirurg. Iako ovaj prvi moţe biti kvadrilion puta ljubazniji, pošteniji i bolji ĉovek, brat, muţ, komšija i ostalo, ipak mu ne bismo poverili operaciju na mozgu, zar ne? I to je sve. Ali to opet nije mala stvar, naprotiv. Najzad, profesori i asistenti na tim odurnim fakultetima su jedni krajnje nastrani ljudi ĉiji je posao i da objavljuju svoja saznanja u nauĉnim ĉasopisima. Što znaĉi da prolaze kroz mukotrpne procedure meĊunarodnog, anonimnog i nezavisnog recenziranja, provere i vaskolikog muštranja. I da se, o jeresi, biraju na svoj posao na osnovu transparentnih konkursa i javno dostupnih biografija na koje moţe da prigovori svako sa internetom. Taj „autonomni“ univerzitetski sistem moţda nije savršen, niti potpuno lišen korupcije. Ali, moliću, u kom to drugom delu našeg društva uopšte postoje nezavisne i anonimne recenzije ili pak javno dostupni izveštaji o ţivotu i radu povodom profesionalnog napredovanja i kandidovanja za posao sa mladim ljudima koji bi, eto, da studiraju fakultet? Za stvarno znanje treba vremena, veţbe i truda. Fakultetska diploma jeste manjkav, ali opet najbolji postojeći znak, signal i simbol da nekakvo znanje uopšte posedujemo. To jest, da smo svojevremeno bili spremni, vredni i voljni da više godina posve izazovnog adolescentskog ţivota, uz seks, drogu i rokenrol, hrabro posvetimo i nekim idejama, hipotezama, teorijama, istraţivanjima, te seminarskim radovima, testovima i kolokvijumima. Imamo li moţda nešto bolje od toga? Posedujemo li bolji, duţi, adekvatniji i kvalitetniji test od ovog ĉetvorogodišnjeg preskakanja ispita sa preponama? Zato diploma jeste vaţna. Ono „dipl.“ ili „dr“ ispred imena i prezimena nešto znaĉi. Što, uostalom, dobro zna ili oseća i ministar Stefanović. Neko je moţda skromniji u vezi sa tim stvarima, pa ne maše diplomama i titulama kao sa prvomajskom zastavom. A neko i nije, pa se tako potpisuje, u svakoj prilici to spominje, i ovako gravira ploĉice na ulaznim vratima i na interfonu. Ali, bili skromniji oko toga ili jok, ostaje ĉinjenica da ta diploma zaista nešto znaĉi, implicira, poruĉuje i govori.

*Danas, 28. jula 2019.

Vremeplov: Umro Bah

Na današnji dan 28. jula 1750 godine umro je nemaĉki kompozitor Johan Sebastijan Bah, jedan od najznaĉajnijih stvaralaca u istoriji muzike. Za ţivota je više cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson otkrio njegovu vrednost izvoĊenjem "Muke po Mateji". Bahov veliki opus, delom izgubljen, jer je posle smrti pao u zaborav, osnova je razvitka muziĉkih pravaca novijeg doba. Komponovao je više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija, tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, ĉembalo, violinu, violonĉelo, klavikord, flautu. Doveo je do vrhunca barokni polifoni stil. Njegovo stvaralaštvo je sinteza dotadašnjih dostignuća u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. Dela: duhovne kompozicije "Imao sam mnogo 109 jada", "Hristos je leţao u samrtnim mukama", "Snaţna tvrĊava je naš Bog", "Misa u h molu","Boţićnji oratorijum", "Magnificat", "Muka po Jovanu", "Muka po Mateji", svetovne kompozicije "Kantata o kafi", "Seljaĉka kantata", "Francuske svite", "Engleske svite", "Dobro temperovani klavir","Italijanski koncert", "Goldberg varijacije", "Hromatska fantazija i fuga", šest "Brandenburških koncerata", "Umetnost fuge", "Trostruki koncert" za flautu, violinu i klavir.

Vremeplov: Krompir stigao u Englesku

Na današnji dan 28. jula 1586. godine Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Smatra se da je tek pojava krompira, u masovnoj upotrebi, postepeno spasla evropski kontinent od gladi. Nerodne godine ranije su najĉešće dovodile do masovne gladi i pomora stanovništva.

Vremeplov: Umro Sirano de Berţerak

Francuski pisac Sirano de Berţerak, ĉija su dela kombinacija politiĉke satire i fantazije umro je na današnji dan 28. jula 1655. Teško je ranjen 1640, zbog ĉega je napustio vojsku, u kojoj se istakao kao izuzetan maĉevalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne mašte, pisao je pesme, napisao je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po delu "Drugi svet", gde je opisivao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon Rostan ovekoveĉio ga je u herojskoj komediji "Sirano de Berţerak", stvorivši od njega simbol retke duševnosti i neobiĉnog uma.

Vremeplov: Umro Vivaldi

Na današnji dan 28. jula 1741 godine umro je italijanski kompozitor i violinski virtuoz Antonio Vivaldi. Tipiĉan je predstavnik zrelog baroka. Nije bio poznat samo kao sjajan i veoma plodan kompozitor već je oduševljavao savremenike i izvanrednim izvoĊaĉkim umećem. Dela: "Ĉetiri godišnja doba", "L'estro armonico", "Il cimento dell'armonia e dell'inventione", niz koncerata za violinu, flautu, fagot.

Vremeplov: Pogubljene voĊe Francuske revolucije

Dan posle obaranja s vlasti, 28. jula 1794. godine na giljotini su pogubljene voĊe Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, Antoan Sen Ţist i još dvojica jakobinskih prvaka. Pošto je tokom jakobinskog terora poslao na giljotinu gotovo sve voĊe revolucije, Robespjer je postao krajnje nepopularan, pa je sa vlasti lako oboren u termidorskom prevratu.

Vremeplov: Umro Frensis Krik

Na današnji dan 28. jula 2004 godine umro je britanski nauĉnik i nobelovac Frensis Krik, koji je 1953. godine sa Amerikancem Dţejmsom Votsonom odgonetnuo strukturu dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), "naslednog zapisa" svega ţivog na našoj planeti. Otkrivanjem zapisa DNK postavljen je temelj biotehnologije.

Vremeplov: Umro Vojislav Đurić

28. jula 2006 godine preminuo je akademik Vojislav Đurić. U Kragujevcu je maturirao a knjiţevnost je diplomirao na beogradskom univerzitetu 1935. gde je 1939. i doktorirao. Vodio je katedru za Opštu knjiţevnost i teoriju knjiţevnosti, izabran je za dopisnog ĉlana SANU 1961. Bio je sekretar Odeljenja za jezik i knjiţevnost, generalni sekretar SANU i njen potpredsednik. Kao izuzetan poznavalac srpske narodne knjiţevnosti objavio je veliki broj nauĉnih radova i publikacija 110 i saĉinio je više antologija. Dela: "Postanak i razvoj narodne knjiţevnosti", "Govor poezije", "Lirika u svetskoj knjiţevnosti".

Vremeplov: Umro Dušan Prelević

Dušan Prelević, pevaĉ i pisac umro je na današnji dan 28. jula 2007. godine Profesionalno se bavio muzikom od 1965. Bio je ĉlan Korni grupe, a potom solista. Snimio je nekoliko ploĉa. Posebno je upamćna njegova uloga u tada kultnoj predstavi "Kosa" "Ateljea 212". Poslednjih dvadesetak godina objavljivao je priĉe i eseje u NIN-u, Knjiţevnim novinama, "Dugi". Autor je tri knjige pripovedaka i scenarija za film "Poslednji krug u Monci".

Vremeplov: Umro Oto Han

Na današnji dan 1968 godine umro je nemaĉki hemiĉar i fiziĉar Oto Han, profesor univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944, koji je 1957. potpisao Getingenšku deklaraciju, odbijajući da saraĊuje u razvoju eventualnog zapadnonemaĉkog nuklearnog oruţja. Dokazao je 1938. raspadanje rubidijuma, a 1939. s Fricom Štrasmanom otkrio je nuklearnu fisiju (cepanje) jezgra urana. Otkrio je i mezotorijum, radio-torijum i, s Lizom Majtner, protoaktinijum.

Vremeplov: RoĊen Velibor Gligorić

Srpski knjiţevni i pozorišni kritiĉar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. roĊen je na današnji dan 1899. UreĊivao je više ĉasopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemiĉar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga ţivota", "Kuća smrti".

Vremeplov: RoĊen Karl Rejmond Poper

Na današnji dan 28. jula 1902. godine roĊen je i britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od uticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo "princip opovrgljivosti", prema kojem se tvrdnja moţe smatrati nauĉnom samo ako se u principu moţe dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: "Logika istraţivanja", "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji", "Beda istoricizma".

Studentima volonterima iz Švajcarske ukradena oprema u Novom Sadu

Studentima iz Švajcarske, koji su u Novi Sad došli kako bi pomogli nezavisnu kulturnu scenu grada, ukradena je oprema u Kulturnom centru LAB, javlja informativni portal 021. U popodnevnim ĉasovima ukradena je liĉna oprema velike vrednosti koja pripada studentima Lisi, Natali, Tobijasu i Stefanu, i to dva Mekbuk laptopa, kamera Canon 7D i zeleni ranac u kojem se nalazio novac, naveo je 021. "To je oprema koja nam je potrebna da bismo nastavili da pravimo zajedniĉku platformu za kulturnu scenu Novog Sada. Gradimo biblioteku tehniĉke opreme 'Kooperativa' za nezavisnu umetniĉku scenu grada. To je proces zajedniĉkog rada, mnogo uloţenih volonterskih sati, mnogo ljudi", navodi se na Fejsbuku. Oni su u Švajcarskoj prikupljali opremu koja će biti ponuĊena na korišćenje udruţenjima sa alternativne kulturne scene u gradu. Informacije o opremi mogu biti dostavljene putem mejla [email protected] ili preko Kulturnog centra LAB, Kulturnog centra Dom b-612, Šok Zadruge putem Fejsbuka, naveo je 021. 111

Posle silovanja i ubistva devojĉice, Rumuni na ulicama

Premijerka Rumunije Vijorika Danĉila izjavila je da razmatra raspisivanje referenduma o stroţim kaznama za najteţe zloĉine posle silovanja i ubistva 15-godišnje devojĉice koje je šokiralo tu zemlju. Danĉila se zaloţila i za smanjenje vremena potrebnog za reagovanje u sliĉnim sluĉajevima, posle kritika da je policija presporo reagovala na višestruke telefonske pozive ubijene devojĉice, upućene hitnoj sluţbi, navodi Asošiejted pres. Šef rumunske policije Joan Buda smenjen je u petak zbog tog sluĉaja. Hiljade ljudi protestovale su u Rumuniji u subotu uveĉe zbog ponašanja vlasti u tom sluĉaju i optuţile rumunske zvaniĉnike za nemar, nestruĉnost i nedostatak empatije. Demonstranti su prošetali od sedišta vlade do ministarstva unutrašnjih poslova, gde su zapalili sveće. Uzvikivali su slogane protiv vlade - "Ostavka", "Korupcija ubija", "Dole vlada". Zbog ubistva 15-godišnje Aleksandre uhapšen je George Dinĉa, osumnjiĉen za trgovanje maloletnicima i silovanje. Prema navodima Frans presa, devojĉicu je oteo vozaĉ automobila u sredu dok je stopirala na putu kući, na jugu Rumunije.Ona je u ĉetvrtak ujutru tri puta uspela da pozove hitni broj 112 i dala policiji podatke o mestu gde je drţana. Pošto je izvršila pretragu na tri pogrešne adrese, policija je konaĉno našla kuću koju je devojĉica opisala, više od 12 sati posle njenih telefonskih poziva. Zatim su traţili nalog za pretres i ĉekali do zore pre ulaska u tu kuću. Od poslednje komunikacije sa Aleksandrom do otkrivanja "ljudskih ostataka" u kući prošlo je 19 sati.

Ponedeljak,29.jul 2019.

Tri medalje za srednjoškolce na MeĊunarodnoj hemijskoj olimpijadi

Tim Srbije je na ovogodišnjoj 51. MeĊunarodnoj hemijskoj olimpijadi osvojio srebrnu, dve bronzane medalje i jednu pohvalnicu. Igor Topalović iz Uţiĉke gimnazije osvojio je srebrnu medalju, dok su Mihailo Milošević iz Matematiĉke gimnazije Beograd i Mihailo Mirković iz Prve beogradske gimnazije osvojili bronzanu medalju. Uĉenica Aleksandra Ljubenović iz Gimnazije Leskovac osvojila je pohvalnicu. Ovogodišnja olimpijada odrţana je u Parizu. Na njoj su uĉestvovali timovi iz osamdeset drţava. Kao i svake godine, mentori tima Srbije na MeĊunarodnoj hemijskoj olimpijadi bili su prof. dr Dušan Sladić sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Niko Radulović sa Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Nišu. MeĊunarodna hemijska olimpijada je najprestiţnije takmiĉenje znanja hemije za srednjoškolce. Odrţava se već više od pola veka. Takmiĉenje je izuzetno zahtevno, a podrazumeva izradu teorijskih i praktiĉnih zadataka u ukupnom trajanju od 10 sati. Nauĉne oblasti koje olimpijada pokriva ĉesto su vrlo napredne i znaĉajno prevazilaze nivo srednjoškolskog gradiva. Naši Ċaci su prvi put uĉestvovali 1974. pod zastavom Jugoslavije, a Srbija na ovom takmiĉenju kao nezavisna drţava uĉestvuje od 2012. godine. Naši timovi su do sad osvojili više od 20 medalja, a ĉesto se kao tim rangiraju bolje od mnogih zapadnoevropskih drţava.

Deca bogatih i deca siromašnih

Piše: Aleksandar Milošević*

112

Meritokratija je totem liberalizma. Uverenje da društvo treba da bude tako ustrojeno da u njemu napreduju oni koji vrede više – znaju više i rade više. U takvom društvu zasluţnih elitu ĉine najsposobniji, a pošto društvo voĊeno sposobnim ljudima u celosti napreduje više od društva voĊenog nesposobnima, meritokratija je dobra i za one manje nadarene i manje marljive. Oni u ovom poretku ostaju na niţem nivou društvene lestvice, ali i dalje imaju kvalitetniji ţivot nego da društvo vode nesposobniji ljudi koji bi ga u celosti slabije razvili ili prosto urušili. Time je meritokratija korisniji sistem od aristokratije, partokratije, nepotizma i sliĉnih mogućih naĉina pozicioniranja ljudi u društvu i ujedno jedan od retkih sistema u kom je moralno prihvatljivo da oni na vrhu zaraĊuju više od onih na dnu. Prosto, ako smo sigurni da naše društvo vode najbolji meĊu nama, onda je valjda logiĉno da oni za svoj doprinos budu, izmeĊu ostalog, i materijalno nagraĊeni. Kvaka je u reĉima najbolji meĊu nama. Da bi meritokratija istinski postojala i da bi bila moralno opravdana, potrebno je da društvo bude tako ustrojeno da svi imaju jednake šanse za razvoj, tako da na vrh izbiju oni sa stvarno najvećim potencijalom i najboljim karakterom. To je jedini naĉin za pravednu raspodelu ukupnog bogatstva i jedini naĉin da društvo u potpunosti razvije sopstvene mogućnosti. To je ujedno i tamni kutak liberalizma u koji mnogi „liberali“ nerado zalaze, posebno oni koji su svoj uspeh izgradili na podlozi povoljnog poloţaja u društvu, a još više oni koji su sam liberalizam otkrili tek nakon sticanja bogatstva. Razmotrimo sledeći sluĉaj. Prema nedavno objavljenom istraţivanju tima za smanjenje siromaštva Vlade Srbije, zasnovanom na analizi podataka RZS, najsiromašnijih 10 odsto stanovništva Srbije na obrazovanje izdvaja 0,4 odsto svoje ukupne potrošnje. Na drugom kraju skale, u potrošnji najbogatijih 10 odsto graĊana, na obrazovanje odlazi 2,8 odsto novca. Pošto je ukupna potrošnja prve desetine domaćinstava 5,6 puta manja nego kod poslednje, desete desetine, to znaĉi da na 1 dinar koji u svoje i obrazovanje svoje dece uloţe siromašni, bogati uloţe 39 dinara. Odnosno, na svakih 1.000 dinara koliko za budućnost svoje dece izdvoji prvi decil, deseti decil potroši 39.000 dinara. Ĉak i sa naĉalno besplatnim obrazovnim sistemom kakav imamo u Srbiji, da li stvarno verujemo da odnos 1:39 u privatnom ulaganju u obrazovanje omogućava da najbolji meĊu nama odu najdalje? Razmislite o ovim razlikama: gde deca imućnih uĉe engleski od malena, deca siromašnih ne uĉe; gde jedna deca razvijaju motoriku i takmiĉarski duh na fudbalu, plivanju, klizanju i baletu, druga ne razvijaju. Dok deca iz najbogatije desetine, kad padnu na popravni dobiju privatnog profesora, deca iz najsiromašnije desetine eventualno dobiju batine. Siromašna deca su pod pritiskom da upišu struĉnu školu da bi što pre mogla da se zaposle. Bogata deca posle gimnazije (drţavne, a ako su slabi tu je uvek privatna) idu na fakultet (opet, ako su slabi tu je privatni, ako su ambiciozni tu je inostranstvo). Kad se roditelji iz 1. desetine i izbore da im deca stignu do prijemnog za fakultet, takmiĉe se protiv dece koja su išla na privatne pripreme, ĉesto na tom istom fakultetu. Kad upadnu na samofinansiranje, bogati roditelji decu ĉaste letovanjem; siromašni im traţe posao („hteo si da probaš, probao si“). Kad upadne na budţet, prvi decil studira i radi. Deseti decil studira i zeza se. Kad i završe fakultet, deci iz najviše desetine prvi posao naĊe tata. Deca iz najniţe desetine posao traţe sama. Na svakom koraku, od vrtića do prvog radnog mesta, od doruĉka do veĉere, u traci u kojoj su siromašna deca trĉi se sa preponama. U traci sa bogatom decom prepona nema, ali zato vetar duva u leĊa. Da li ste zaista sigurni da taj majstor što je došao da vam popravi veš mašinu nema veći IQ i ĉvršću radnu etiku od vas i da ne bi bio bolji inţenjer nego vi, samo da ste roĊeni u istoj porodici? Poenta teksta nije da je siromašnima teţe nego bogatima, već da je meritokratija antielitistiĉki koncept i da ţivotni ishodi ĉesto ne otkrivaju sopstvene uzroke. Iako ne deluje intuitivno, pozitivna diskriminacija, besplatno obrazovanje, besplatno zdravstvo, visoki socijalni transferi i visoko progresivni porezi na nasledstvo osnovne su vrednosti liberalizma. 113

„Svi ljudi su stvoreni jednaki“. U prvoj reĉenici ameriĉke Deklaracije o nezavisnosti kuca srce slobode. Danas,29. jula 2019.

„Autizam Subotica“: Letnja škola za pomoć osobama sa autizmom

Dvadesetoro dece uzrasta od 4-18 godina svakog dana pohaĊa besplatnu Letnju školicu u prostorijama Gradskog udruţenja za pomoć osobama sa autizmom „Autizam Subotica“. Ovo je peta godina da se sprovodi ova vrsta aktivnosti koja s jedne strane deci omogućava da provedu kreativno leto, a roditeljima da u periodu u kom deca borave u Udruţenju, predahnu i obave neodloţne poslove. Naša sugraĊanka Viktorija Bodi svakog dana tokom trajanja Letnje školice dovodi svoju unuku Terezu u Gradsko udruţenje za pomoć osobama sa autizmom. Po njenim reĉima vreme provedeno u Udruţenju mnogo znaĉi i njoj i Terezi. Letnja školica u “kući iza duge” ove godine organizovana je od od 1. jula i trajaće do kraja avgusta. Deci je za vreme trajanja školice omogućen boravak od 10-15,30 ĉasova. Za to vreme 4 saradnika rade kroz razne likovne, muziĉke i druge radionice sa njima, dok je petak rezervisan za izlete. Ove aktivnosti u Gradskom udruţenju za pomoć osobama sa autizmom, sprovode se zahvaljujući finansijskoj podršci Udruţenja “Autizam Srbija” kroz program Aktivan letnji raspust, Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova kroz projekat “Predah za porodice” i gradu Subotici koji finansira kroz projekat “Iza duge” dnevne aktivnosti za decu i mlade. Trenutno je 20 polaznika, ali kako istiĉu iz Udruţenja potrebe su mnogo veće, pa su neku decu morali i da odbiju. Kako kaţu, veća finansijska podrša omogućila bi da prime više dece, kao i da ove aktivnosti traju duţi vremenski period, a ne samo leti. Kako najavljuju iz Udruţenja za pomoć osobama sa autizmom, od septembra planiraju da pokrenu Školicu socijalnih veština koja će biti organizovana kroz 6 susreta. Ova školica pruţiće mogućnost deci sa autizmom da nauĉe veštine neophodne za ţivot, poput spremanja kreveta, pripreme doruĉka, ruĉka i sliĉno. Posebnu zahvalnost ovo Udruţenje izraţava svim ljudima dobre volje koji ih godinama pomaţu, kroz razne vidove donacija, meĊu kojima je poslednja nova trambolina koju su na radost dece obezbedile firme ProLine PVC sistem i Kraft marketing. https://www.youtube.com/watch?v=76AGCtEIBqk

Kvizom znanja završena manifestacija „Pod krošnjama na Štrandu“

Završnicu sedmog izdanja manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“ ĉinili su kviz provere znanja iz slovaĉkog jezika i test iz slovenaĉkog jezika za tinejdţere, saopštili su organizatori. Prvu nagradu osvojio je Petko Cvijanović, drugu Andrej Jovanović i treću Dušan Barišić. Kurs slovenaĉkog jezika sa dvadeset odrţanih ĉasova tokom jula savladalo je sedmoro mladih, kojima su nakon uraĊenog testa uruĉeni sertifikati koje potpisuje Nacionalni savet slovenaca za poĉetni nivo znanja iz slovenaĉkog jezika, navodi se u saopštenju organizatora. Manifestacija „Pod krošnjama na Štrandu“ ima za cilj promovisanje aktivnog multikulturalizma i interkulturalizma kroz programe uĉenja jezika manjinskih zajednica za decu uzrasta od 5-12 godina i mlade uzrasta od 13-19 godina. Pored toga, aktivan boravak u prirodi je znaĉajan segment ove manifestacije. Kroz ponuĊene programe sa konceptom uĉenja kroz igru na otvorenom u opuštenoj atmosferi u okviru Biblioteke na Štrandu u ovoj sezoni prošlo je preko šezdesetoro dece i mladih. Organizatori su Gradska biblioteka u Novom Sadu, Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice i Upravu za kulturu grada Novog Sada. Generalni sponzor u organizaciji kulturnih sadrţaja za mlade, pripadnike nacionalnih manjina u Vojvodini je kompanija 114

Coca-Cola sa brendom Sprite, prijatelj Nedelje slovenaĉkog jezika i kulture je NLB Banka, a zvaniĉna kafa je Don cafe, kompanije Strauss Adriatic.

Studenti su gradili u Tršiću

Zaista je lepa vest da je Vlada Srbije uredbom stavila pod zaštitu Tršić i Tronošu, predeo izuzetnih odlika, radi oĉuvanja kulturne i prirodne vrednosti materijalnog i nematerijalnog nasleĊa. Ne samo brvnara, u kojoj je roĊen Vuk Karadţić, već i sve sledeće brvnare, podizane na mestu prethodne, spaljivane su još za Vukovog ţivota. Ono što danas nosi naziv Vukove rodne kuće zapravo je spomen-objekat, podignut 1933. godine, posle široke drţavne akcije, i ta kuća i danas sluţi za organizovanje sabora i raznih prigodnih sveĉanosti i radnih okupljanja. Valja se podsetiti kako je, pre taĉno 55 godina, Tršić poĉeo da dobija današnji izgled. Uoĉi stogodišnjice Vukove smrti 36 studenata Grupe za jugoslovensku knjiţevnost Filološkog fakulteta u Beogradu napisali su pismo, koje je „Politika” objavila u maju 1963. godine, u kojem kaţu: „Ţeleli bismo, pred Vukovu jubilarnu godinu, da organizujemo akciju – da izgradimo put od Loznice do Vukove kuće”. Njihova inicijativa je oberuĉke prihvaćena i za samo godinu dana ta akcija je i organizovana. Savez studenata Beogradskog univerziteta, uz veliku pomoć i podršku Izvršnog veća (tadašnje vlade) Srbije, obezbedio je uslove da se 1. jula 1964. godine, pun vek od Vukove smrti, u Tršiću otvori gradilište studentske radne akcije. Sa vukovskom parolom „Ne da se ali daće se”, u vreme letnjeg raspusta, u julskoj i avgustovskoj smeni radilo je 660 brigadista sa Filološkog, GraĊevinskog, Tehnološkog, Medicinskog, Ekonomskog i Arhitektonskog fakulteta, uz pomoć dve srednjoškolske brigade iz Loznice i Valjeva. Njima se pridruţilo i dvadesetak studenata iz SAD, Poljske, Ĉehoslovaĉke, Sudana i Švajcarske. Tako su u Vukovom rodnom Tršiću studenti izgradili put od manastira Tronoša do Vukove kuće, pozornicu i amfiteatar u Tršiću i put dug tri kilometra uz reku Ţeraviju, i istovremeno uredili prostor oko kuće, parkinge, sanitarne objekte za posetioce, a znatno su doprineli i asfaltiranju puta od Loznice do Tršića. Zahvaljujući studentima graĊevine i arhitekture, radovi su veoma struĉno voĊeni i evidentirani: iskopano 6.203 kubnih metara zemlje u širokom otkopu, isplanirano 31.000 kvadratnih metara zemlje i sliĉno. Uĉesnike akcije redovno su posećivali knjiţevnici, politiĉari, brojni ansambli i solisti Radio Beograda. Većina nije dolazila praznih ruku, pa je školi u Tršiću ostalo oko 150 knjiga sa posvetama Ive Andrića, Velibora Gligorića, Dobrice Ćosića, Mihajla Lalića, Raše Popova, Miroslava Babovića, Raška Dimitrijevića. Na završnoj sveĉanosti, u septembru 1964. godine, u Tršiću su se našla prva imena tadašnjeg politiĉkog voĊstva – Veselinov, Penezić, Švabić, Minić, Ĉolaković, Drulović, Latinka Perović. Nema sumnje da bi Vuk, da je mogao da vidi šta je i kako je uraĊeno u njegovom Tršiću, sudio „da je naš narod srećan jer mu je omladina dobrim pravcem udarila”.

Odloţena rekonstrukcija "Bambija" u Kragujevcu: Roditelji zabrinuti

Pored informacija da se u narednom periodu oĉekuju novine u evidentiranju dolazaka dece u vrtiće u Kragujevcu, još jedan problem muĉi roditelje, a to je rekonstrukcija vrtića „Bambi“ pri predškolskoj ustanovi „Nada Naumović“. Naime, iako su radovi trebali da budu završeni u februaru ove godine, njihov kraj se još ne nazire, zbog ĉega je stotinak dece koja pohaĊa ovu predškolsku ustanovu premešteno u nekoliko drugih objekata. Roditeljima ĉija deca idu u vrtić „Bambi“ predoĉeno je da će mališani i od naredne nastavne godine, odnosno od septembra ići u druge vrtiće.

115

Kako bi se obezbedio smeštaj za sve u vaspitnim grupama će biti i po 40 dece, zbog ĉega su mnogi roditelji zabrinuti. I dok predstavnici gradske vlasti i predškolske ustanove za kašnjenje u radovima optuţuju izvoĊaĉa radova, prema nezvaniĉnim informacijama, poĉetak radova je kasnio u samom poĉetku zato što novac za radove nije uplaćen na vreme. Poseban problem je i ishrana dece u vrtićima jer je do pre godinu dana priprema obroka za sedam predškolskih ustanova bila organizovana upravo u kuhinji koja se nalazi u vrtiću „Bambi“. Zbog toga deca od poĉetka radova obroke dobijaju po izmenjenom rasporedu, doruĉak u osam ĉasova, ruĉak u 11 i voćna uţina u 13 posle dnevnog odmora. Vrtić „Bambi“ je prošle godine obišla i ministarka zaduţena za demografiju i populacionu politiku, Slavica Đukić Dejanović, ĉije ministarstvo je i obezbedilo bespovratna sredstva za rekonstrukciju objekta u iznosu od 30,5 miliona dinara. Tada je najavljeno da će u renoviranoj kuhinji moći dnevno da se spremi i do 5.000 obroka za najmlaĊe Kragujevĉane.

Vremeplov: Umro Van Gog

Na današnji dan 28. jula 1890. godine umro je holandski slikar Vinsent van Gog, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih u istoriji slikarstva. Slikao je ţarkim bojama, a njegova ekspresivna dela prodorne snage neprevaziĊena su u izraţavanju psihiĉkih stanja i raspoloţenja. Nepriznat za ţivota, praćen mnogim nedaćama koje su ga bacale u duboku depresiju i nervno rastrojstvo pokušao je samoubistvo i umro dva dana potom. Njegova dela - oko 850 slika i više od 900 crteţa, mahom pejzaţa, portreta i mrtvih priroda - presudno su uticala na razvoj moderne umetnosti i donela mu posmrtnu slavu.

Vremeplov: Umro Muharem Pervić

Muharem Pervić, srpski esejista, knjiţevni i pozorišni kritiĉar preminuo je na današnji dan 2011. godine. Diplomirao je na Katedri za opštu knjiţevnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Tokom studija bio je glavni urednik lista "Student", a od 1958. urednik je ĉasopisa "Delo" koji je tih decenija bio izuzetno kvalitetan i uticajan. Potom postaje glavni urednik Kulturno-umetniĉkog programa Televizije Beograd, gde je ostavio još dublji trag. Za knjigu "Tradicija i kritika" (1977) dobio je nagradu, "ĐorĊe Jovanović", a za naslov "Volja za promenom" (1995) Sterijinu nagradu. Dobitnik je i Tanjugove nagradu "Zlatno pero" (2007), kao i Povelje za ţivotno delo Udruţenja knjiţevnika Srbije (2005). Bio je prireĊivaĉ sabranih dela Ive Andrića, po Andrićevom izboru.

Vremeplov: Umro Šuman

Na današnji dan 1856. godine umro je nemaĉki kompozitor i muziĉki pisac Robert Aleksander Šuman, jedan od najznaĉajnijih predstavnika romantizma. Istakao se kao liriĉar i autor klavirskih minijatura. Osnovao je ĉasopis "Neue Zeitschrift fur Musik". Dela: simfonije, "Koncert u a-molu za klavir i orkestar", koncerti za klavir, koncerti za violonĉelo, ciklusi solo pesama "Pesnikova ljubav", "Ljubav i ţivot ţene", klavirske kompozicije "Karneval", "Simfonijske etide", "Deĉje scene".

PronaĊena devojĉica (13) iz Niša za kojom je policija tragala

Policija je u Nišu pronašla 13-godišnju devojĉicu ĉiji je nestanak prijavljen u ponedeljak. Iz policije su rekli da je devojĉica nepovreĊena, a detalji o tome gde se nalazila i razlog nestanka nisu otkriveni. Mediji prenose da je devojĉica pronaĊena u centru Niša kod druga. Niška policija je ranije za agenciju Beta rekla da je nestanak prijavljen u ponedeljak, a da devojĉice nema od nedelje. 116

Njen identitet nije saopšten, a na društvenim mreţama su se pojavile fotografije sa molbom za pomoć u pronalasku. Fotografiju je putem društvenih mreţa podelio detetov ujak. On je apelovao na pomoć, a ispod slike napisao da je njegova sestriĉina poslednji put viĊena u centru Niša. Devojĉica je nosila crne helanke.

Utorak,30.jul 2019.

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima

U prvoj polovini ove godine u Srbiji je registrovano šesnaest ţrtava trgovine ljudima, meĊu njima osam maloletnica, koje su bile ţrtve seksualne eksploatacije i prinudnih brakova, saopštio je "IBS SA - Biro za borbu protiv trgovine ljudima". Ta organizacija je povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima navela da je Srbija vaţila za tranzitnu zemlju u procesu trgovine ljudima i da je primarno identifikovana kao zemlja porekla kada su u pitanju ţrtve eksploatacije. MeĊutim, proteklih godina statistika pokazuje da u Srbiji dominira unutrašnja trgovina ljudima. Okidaĉ za vrbovanje potencijalnih ţrtava su u velikoj meri siromaštvo, nezaposlenost, nasilje u porodici, diskriminacija u privatnom i poslovnom ţivotu. Biro navodi da u borbi protiv trgovine ljudima prva i najvaţnija polazna taĉka moraju biti edukacije, predavanja, dostupnost informacija, podizanje svesti u javnim prezentovanjima velikog kriminalnog problema sa kojim se susrećemo. Treba stalno insistirati na brojevima telefona, mestima i organizacijama kojima se ţrtva, potencijalna ţrtva ili oĉevidac moţe javiti i prijaviti kriviĉno delo. Ta organizacija navodi i da je seksualna eksploatacija jedan od najvećih i najrasprostarnjenijih oblika iskorišćavanja ţena i dece širom sveta, i kao takva ostavlja najteţe posledice na ţrtvu. Pored radne eksploatacije, prinudnih brakova, prosjaĉenja, trgovina organima je dobila novu dimenziju u kriminalnim aktivnostima jer donosi veliki profit. https://www.youtube.com/watch?v=RmmJeNhwpq4

ĐorĊević: I kao graĊanin brinem o deci ulice

Ministar za rad, zapošljavanje socijalna i boraĉka pitajna Srbije Zoran ĐorĊević izjavio je danas da će uĉiniti sve i kao ministar i kao graĊanin da svako dete koje ţivi na ulici dobije adekvatnu zaštitu. "Decu moramo da sklonimo sa ulica, da im pruţimo podršku i zdravsvenu zaštitu, clj je da svako dete ima uslove za ţivot i mogućnost da završi školu", rekao je ĐorĊević novinarima. To je, kako je dodao, bio i jedan od razloga zašto je prošlog vikenda sam pozvao nadleţne, jer je na Autokomandi u Beogradu, na tri ćoška, video decu, od nekoliko meseci do tri godine, kako prose. "Reĉeno mi je da je jedan ćošak opština Savski venac a drugi Voţdovac, da će objediniti sve nadleţne opštinske sluţbe i reagovati", rekao je ĐorĊević. On je istakao da nije mogao da gleda tu decu, na 40 stepeni, ali je i dodao da se plaši da nema zloupotrebe dece. Prema njegovim reĉima, vaţno je da se utvrdi s kim je dete, s roditeljem, roĊakom ili nepoznatom osobom, potom da li postoje uslovi da dete nastavi da boravi u porodici, ako postoje, da porodica dobije još jednu šansu, a ako ne postoje, da se dete smesti u odgovarajuću instituciju da dobije adekvatnu pomoć, podršku i zaštitu. Sve to radimo i "radimo pravu stvar za tu decu", rekao je ĐorĊević. Ministar je sve to naveo upitan da prokomentiše zabrinutost pojedinih NVO zbog direktive njegovog Ministarstva da Centri za socijani rad organizuju sastanke s policijskim upravama ili policijskim stanicama i po hitnom postupku oduzmu dete od roditelja za koje procene da "ţivi i radi na ulici". https://www.youtube.com/watch?v=uLCV2fsdwe8

Subotica: Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima 117

Nizom predavanja i akcija Gradska organizacija Crvenog krsta Subotica obeleţila je Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima. Poseban akcenat stavljen je na rad sa decom predškolskog uzrasta kako bi od malih nogu naši najmlaĊi sugraĊani nauĉili na koji naĉin da se zaštite. Sanja Gršić ima 17. godina, a volonterka je Crvenog krsta Subotica 4 godine. Ona ţeli da prenese deci i mladima koliko je vaţno biti upoznat sa problemom trgovine ljudima. Sanja je jedna od 4 vršnjaĉka edukatora za borbu protiv trgovine ljudima koji su našim najmlaĊim sugraĊanima odrţali predavanje na ovu temu. Budući da se radi o deci od 5-6 godina, veoma je vaţno na koji naĉin će im biti predoĉena ova tema. Vršnjaĉki edukatori za borbu protiv trgovine ljudima na srpskom i maĊarskom jeziku, Crvenog krsta Subotica danas su odrţali predavanje za decu predškolskog uzrasta u vrtićima “Sanda Marjanović” i “Mala sirena”. Crveni krst radi na edukaciji i prevenciji, te je cilj ovih predavanja da se deci od malih nogu skrene paţnja na situacije u kojima se mogu naći kao i na naĉine na koje treba da reaguju. Osim predavanja u vrtićima, predstavnici GO Crvenog krsta Subotica povodom obeleţavanja Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, pridruţili su se svojim kolegama u Kanjiţi gde je takoĊe organizovana radionica sa ovom tematikom. Planirano je i da predstavnici Crvenog krsta Subotica tokom popodneva borave na bazenu u Dudovoj šumi gde će sa posetiocima bazena, a pre svega decom razgovarati na temu zaštite od trgovine ljudima. https://www.youtube.com/watch?v=dt877XWne8I

Šarĉeviću zahvalnica Udruţenja neurohirurga Srbije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević sastao se danas u Beogradu sa predsednikom Udruţenja naurohirurga Srbije (UNHS) prof. dr Lukasom Rasulićem. Tom prilikom, Rasulić je u ime Udruţenja neurohirurga Srbije uruĉio ministru Šarĉeviću zahvalnicu za dosadašnju saradnju i podršku. Na sastanku je bilo reĉi o nastavku saradnje, a najavljen je i nastavak podrške Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstojećim aktivnostima Udruţenja neourohirurga Srbije.

Razumem bosanski, a nisam ga uĉio

Piše: Dragoljub Jovanović Karikatura: Novica Kocić

Ĉitam feljton Muamera Zukorlića „Jezik bosanski opasnost za srpski?”. Na kojem jeziku je napisan taj tekst? Izgleda da je srpski, ali Zukorlić sigurno smatra da ga je pisao na, kako ga on zove, bosanskom jeziku. Ukoliko je to poseban jezik, kako je objavljen u „Politici” da ga svi ĉitaju i razumeju? U ĉemu se taj jezik razlikuje od srpskog? To što se na njemu kaţe tijelo, a ne telo? Ne, na ovim prostorima svaki narod smatra da ima pravo na svoj jezik. A postoji li australijski, argentinski, ameriĉki ili kanadski jezik, ili je u tim zemljama u upotrebi engleski, francuski i španski jezik? A ukoliko jezik kojim govorimo Zukorlić i ja nije isti, zašto onda negira da mi taj njihov „jezik” nazovemo kako naša gramatika nalaţe, tj. bošnjaĉki. To je valjda isto kao kada bi Nemci traţili da njihov jezik zovemo dojĉ, a ne nemaĉki. Ili moţda grešim. Ja Zukorlića razumem sve što kaţe, ali otiĊite na jug ili istok Srbije, pa pokušajte da razumete lokalni govor. Ili se tamo moţda govori nekim novim jezikom vranjanskim, leskovaĉkim, pirotskim? Politika, 30.07.2019.

118

Deĉji etno-kamp u Ruskom Selu

Zanimljivi sadrţaji oĉekuju uĉesnike ovogodišnjeg deĉjeg etno-kampa u Ruskom Selu, koji već 19 godina organizuje udruţenja "Torontal". Devojĉice i deĉaci iz više vojvoĊanskih opština, kao i gostiju iz inostranstva, imaće priliku da uz igru i druţenje nauĉi nešto više o starim zanatima, obiĉajima i tradiciji MaĊara na severu Banata. Izrada grnĉarije, tkanje, vezivanje perlica, batik, pustovanje neke su od zanimljivih radionica deĉjeg etno-kampa u Ruskom Selu. Moguićnost da uz igru i druţenje više 70 devojĉica i deĉaka nauĉi nešto više o starim zanatima, obiĉajima i tradiciji MaĊara na severu Banata, ĉini i suštinu same manifestacije. “Svakako, naše Udruţenje je osnovano da ĉuva kulturu i obiĉaje maĊarskog naroda u ovom kraju. I sam kamp je osnovan na tim principima, pa pokušavamo da stare zanate vratimo, da ih na uĉinimo novim za nove genracije. Zato radimo, na primer i grnĉariju”, rekao je Šandor Talpai, predsednik udruţenja “Torontal”. “Deca to jako vole. Nekada davno u selu je bilo grnĉara, sada ih naţalost više nema. Udruţenje je uspelo da tokom prošle godine napravi i opremi grnĉarsku radionicu, pa deca uţivaju u uĉenju tog zanata”, rekla je Erţebet Kormanjoš. U ţaru deĉje radoznalosti, polaznici kampa imaju priliku da se oprobaju u veštinama starih majstora i saznaju više o starim, pomalo zaboravljenim zanatima. U idiliĉnom prostoru udruţenja “Torontal” ne manjka igre i druţenja. Ako dodamo da je u ruskoselskoj osnovnoj školi svega 24 uĉenika od I do VIII razreda, prepuno dvorište udruţenja “Torontal” popsebno je lep dogaĊaj i ohrabrenje. Dodajmo da je zahvaljujući dosadašnjoj uspešnoj tradiciji organizacije etno-kampa, udruţenje “Torontal” i ove godine imalo podršku Pokrajinske vlade, kao i kikindske Gradske uprave. MaĊarski nacionalni savet proglasio je deĉji etno-kamp "Torontal" u Ruskom Selu manifestacijom od posebnog znaĉaja. https://www.youtube.com/watch?v=4sEJniWPFWY

Vremeplov: Umro Milan Ranković

Na današnji dan 30. jula 2012. godine preminuo je srpski knjiţevnik Milan Ranković. RoĊen je 1932. u Beogradu, i jedan je od trojice prvih magistara estetike koji su posle Drugog sveskog rata dobili to zvanje na Univerzitetu u Beogradu. Radio je u "Borbi" u kulturnoj rubrici, a predavao je osnove nauke o društvu, a zatim sociologiju umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio je ministar kulture Srbije od 1988. do 1991. Objavio je više od 40 knjiga.

Vremeplov: Umro Tomas Grej

Na današnji dan 1771 godine umro je engleski pisac Tomas Grej, pesnik klasicistiĉke škole, kojeg ljubav prema prirodi, dubina osećanja i simpatije za obiĉnog ĉoveka ĉine preteĉom romantizma. Napisao je malo pesama, ali zauzima visoko mesto u engleskoj literaturi zahvaljujući savršenoj formi stihova, a "Elegija napisana na seoskom groblju" smatra se jednom od najlepših pesama na engleskom jeziku. Njegovu romantiĉnu pesmu "Bard" na srpski jezik prepevao je Jovan Jovanović Zmaj.

Vremeplov: Umro Didro

Francuski filozof i pisac Deni Didro umro je na današnji dan 1784. godine.Naglašeno nepoverljiv prema svakoj vrsti religioznosti, nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator je i glavni urednik velike francuske "Enciklopedije", objavljene izmeĊu 1751. i 1772. u 28 tomova. Kao protivnik klasiĉnih autoriteta i tradicionalizma, znatno je uticao na raspoloţenje graĊanstva u borbi protiv starog reţima. U filozofskim raspravama razvijao je 119 materijalistiĉko-naturalistiĉke ideje, a u esejima i knjiţevnim delima zalagao se za novu kulturu zasnovanu na strogom racionalizmu. Dela: "Pismo o slepima na pouku onima koji vide", "Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumaĉenju prirode", "Dalamberov san", "Ţak fatalista", "Ramoov sinovac", "Saloni".

Vremeplov: Bankrotirala Argentina

Na današnji dan 30. jula 2014 godine Argentina je zvaniĉno bankrotirala, pošto tamošnje vlasti nisu uspele da se dogovore sa ameriĉkim fondovima o reprogramu duga zemlje. Godine 2001. Argentina je već doţivela bankrot, nakon što je obelodanjeno da zemlja nije stanju da otplati dug od 95 milijardi dolara.

Vremeplov: RoĊena Emili Bronte

Engleska knjiţevnica irskog porekla Emili Bronte roĊena je na današnji dan 1818. Proslavila se romanom "Orkanski visovi".

Vremeplov: RoĊen Henri Mur

Na današnji dan 30. jula 1898 godine roĊen je i engleski vajar Henri Mur, jedan od najvećih skulptora 20. veka, inostrani ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Inspirisao se arhaiĉnom i primitivnom umetnošću, naroĉito stvaralaštvom stanovnika predkolumbovske Amerike. Pod uticajem španskog slikara Pabla Pikasa i francuskog vajara rumunskog porekla Konstantina Brankušija, teţio je sintezi apstraktnih oblika i nadrealistiĉkih ideja.

“IBS SA”:16 ţrtava trgovine - polovina maloletnnice

Povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima Vranje u borbi protiv trgovine ljudima

Odbor za ljudska prava Vranje – SOS Telefon Vranje I SOS kutak za devojke danas obeleţavaju 30. jul, Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima uliĉnom akcijom i podelom edukativnih letaka, putem kojih javnost Vranja detaljnije informišu o problemu i oblicima trgovine ljudima, kako prepoznati, kako se zaštiti i kome se obratiti za pomoć. Ovom prilikom oni ukazuju na problem trgovine ljudima kao ozbiljnu društvenu pretnju i teško kriviĉno delo, koje ugroţava osnovna ljudska prava, pravo na ţivot, pravo na izbor, pravo na slobodu kretanja. Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 30. jul je ustanovljen kao Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, u cilju skretanja paţnje globalne javnosti na sveprisutnost ovog problema.

120

Po podacima ASTRE www.astra.rs (nevladina organizacija koja skoro 20 godina organizuje razliĉite programe i oblike prevencije, pomoći potencijalnim i ţrtvama trgovine ljudima), sada oko 80 odsto identifikovanih ţrtava u Srbiji ĉine ţene i deca sa ovih prostora, dok su ranije to mahom bile strane drţavljanke. Najzastupljeniji je vid eksploatacije je seksualna eksploatacija, dok smo poslednjih godina svedoci i ubrzanog rasta radne eksploatacije. Posebno je alarmantna ĉinjenica da procenat zastupljenosti maloletnika/ca u ukupnom broju identifikovanih ţrtava iz godine u godinu raste i trenutno iznosi oko 40 odsto od ukupnog broja svih ţrtava. Starosna granica dece uvuĉene u lanac trgovine ljudima sve je niţa, pa je sa 15‒16 godina pala na 12‒13. Prema podacima Centra za zaštitu ţrtava trgovine ljudima, u periodu januar – jun 2019. godine u Srbiji je identifikovano ukupno 19 ţrtava trgovine ljudima. U ovom periodu bilo je ukupno 57 prijava za identifikacijuAmeriĉki Stejt Department objavio je 20. juna Izveštaj o trgovini ljudima, tzv. TIP Izveštaj za 2019. godinu. Srbija je i ove godina našla u okviru druge grupe. Izveštaj moţete videti ovde: http://hrcvr.org/izvestaj-stejt-departmenta-o-trgovini-ljudima- za-2019-godinu/ Odbor za ljudska prava Vranje deo je Antitrafiking mreţe (AT Mreţa – www.atmreza.org koja u saradnj i sa relevantnim akterima osmišljava i sprovodi aktivnosti u cilju spreĉavanja, smanjivanja i rešavanja problema trgovine ljudima na drţavnom nivou i lokalnim zajednicama u Republici Srbiji. Aktivnosti realizujemo I kao ĉlan Lokalne mreţe Vranja za spreĉavanje trgovine ljudima. Ukoliko vas neko vrbuje, preti podvoĊenjem, ekonomski eksploatiše…ukoliko vam je potrebna HITNA pomoć i informacija POZOVITE: ASTRA SOS telefon 011 785 0000, INFO SOS Vranje 066 410 822

Sreda,31.jul 2019.

Ombudsman: Završni i prijemni pod kontrolom Ministarstva

Zaštitnik graĊana preporuĉio je Ministarstvu prosvete da preduzme mere kako bi se celokupan postupak organizovanja i sprovoĊenja završnog i prijemnog ispita i drţavne mature zadrţao u domenu kontrole i odgovornosti Ministarstva i obrazovnih organa, ustanova i organizacija. To je njegova poruka iz Mišljenja s preporukama koje je uputio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a nakon nepravilnosti u sprovoĊenju završnog ispita u školskoj 2018/2019. U saopštenju dostavljeno medijima Zaštitnik podseća da je reĉ reĉ o nepravilnostima poput onih koje su se dogodile i u školskoj 2012/2013 godini, a koje su nastale, kako ocenjuje, zbog toga što su zaposleni u štamparijama angaţovani na štampanju i pakovanju testova, nezakonito pribavili testove i uĉinili ih javno dostupnim. Zaštitni graĊana navodi i da ĉinjenica da su se nezakonita ponašanja u oba sluĉaja dogodila u štamparijama izvan prosvetnog sistema, koje su se ugovorima sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavezale ne samo na obavljanje posla već i na ĉuvanje poverljivosti testova, pokazuje da je poveravanje ovih poslova pravnim licima kosu van obrazovnog sistema "slaba karika". To je, kako kaţe, i znaĉajan faktor rizika u organizaciji završnog ispita. "U postupku kontrole koji je sproveo sektor nadleţan za prava deteta Zaštitnika graĊana utvrĊeno je da prosvetni sistem ne raspolaţe tehniĉkim mogućnostima i odgovarajućim finansijskim i ljudskim resursima da štampanje i pakovanje testova obezbedi u okvirima i institucijama obrazovnog sistema", izjavio je zaštitnik graĊana Zoran Pašalić. On je naveo da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uspostavio Centar za ispite u okviru Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, sa nadleţnostima koje odgovaraju i potrebi štampanja, pakovanja i distribucije testova.

121

S obzirom da su zaposleni u ustanovama obrazovno-vaspitnog sistema podloţni daleko rigoroznijim proverama i merama nego što je to sluĉaj kod privatnih poslodavaca, Pašalić je uveren da korišćenje nadleţnosti i resursa Zavoda i Centra za ispite omogućava da se kontrola nad kompletnom organizacijom završnog ispita i drţavne mature i odgovornosti za to zadrţi u okvirima obrazovnog sistema i Ministarstva prosvete. Zaštitni je još preporuĉio da se planiraju budţetska sredstva potrebna za obezbeĊivanje materijalnih, tehniĉkih i drugih uslova, kako bi se aktivnosti u organizaciji završnog ispita koje su do sada poveravane eksternim partnerima ubuduće sprovodile u okviru Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Centra za ispite.

Zemlja Samo Najboljih Stanovnika Ko sam ja da pišem bilo kakve tekstove, makar i loše koji nerviraju vlast?

Piše: Saša R. Ţivić*

Ko sam ja da kvarim belinu ovog papira – ja, kome su svi proizvodi tipografije svetinje koje ĉitam sa strahopoštovanjem, nikada ih ne dovodeći u pitanje i nikada im ne nalazeći manu, kriveći svoju pamet što neke ne razumem i što su mi dosadni? Ko mi daje pravo da razmišljam o bilo ĉijoj budućnosti (ukljuĉujući i Srbiju), nije li to politikanstvo i licemerje? Celog sam ţivota bio štreber i celog sam se ţivota bavio uĉenjem i razmišljanjem. Kada sam bio mlad, ţeleo sam da budem arhitekta, shvatajući da ţivot brzo prolazi i da je potrebno da nešto ostane iza mene. Onda sam postao lekar, pa još profesor fakulteta. Iza mene neće ostati graĊevine, ali mogu ostati mladi ljudi, moji studenti i lekari, koje vaspitavam sa nesmanjenim ţarom, evo duţe od ĉetvrt veka. Lako je sa obrazovanjem – u neureĊenim i neprosvećenim sistemima kakav je naš (kapa dole Šarĉeviću) obrazujemo se sami, zahvaljujući sopstvenom entuzijazmu i posvećenosti. Iskreno, već odavno jedan propali zdravstveni sistem (kapa dole Lonĉaru) opstaje iskljuĉivo zahvaljujući posebnosti pojedinaca – lekara i sestara koji izgaraju na poslu dokazujući da sistem ustvari ĉine pojedinci (kapa dole Karlu Poperu). Muka je sa vaspitanjem. Još od Ţan Ţak Rusoa i prosvetitelja jasno je da se ne moţemo vaspitavati sami, te da je potreban neko stariji i iskusniji, koji bi ukazao na put. Zbog toga, dakle, kvarim belinu ovog papira, zbog toga pišem i nerviram SNS (Samo Najbolje Stanovnike) ovog vazda nesretnog i neprovetrenog parĉeta Balkana (u našoj veĉitoj infantilnoj ţelji da budemo na bilo kakvom Zapadu, sudbina se grubo poigrala sa nama pa nas je stavila u naruĉje Vizantije. Stoga, misli vlast, kada već nismo u Zapadnoj Evropi, onda makar da budemo na Zapadnom Balkanu, mada „Bal-Han“ na keltskom znaĉi velika majka – a majka, naravno, ne moţe biti ni istoĉna ni zapadna). . . „Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude“, lakoverno je pevao Milan Mladenović, veliki umetnik i naivni antifašista. Ovo je ipak zemlja Samo Najboljih Stanovnika. Svi koji nisu SNS automatski su graĊani drugog rada i ne mogu raĉunati ne samo na privilegije koje su imanentne svakoj vlasti, već ni na banalnu egzistenciju, na elementarnu budućnost. Primer? Preko stotinu tada mladih lekara poverovalo je onomad drţavi da je pedijatrija deficitarna grana medicine, dali su znaĉajne pare da plate svoje školovanje i sad evo završavaju volonterske specijalizacije! Drţava ih redom zapošljava, kako bi to bilo logiĉno i Bogu ugodno? Ne, naravno, nije primljen niti jedan – na štetu ne samo njih nego i moje bolnice koja lagano odumire (uostalom, kao i sve ostale u Srbiji). Nemaĉka nadalje ne samo da moţe oĉekivati mlade lekare, već i pedijatre: ovde je besmislenost postala jedina drţavna (partijska) ideologija. Velika Zagorka Golubović (slava joj!) tvrdi da smo „partijska drţava privatnih vlasnika“. Ognjen Pribićević tvrdi da smo na „evropskom dnu“ po pitanju partokratije, praveći briljantnu poentu da su i za ĉelnike Bezbedosnoinformativne agencije i Srbijašuma potrebne identiĉne 122 kvalifikacije: ĉlanstvo u SNS. Govoreći pošteno: znate li ijednog direktora preduzeća ili ustanove u Srbi koji nije ĉlan SNS? Sve ono o ĉemu su maštali Titovi komunisti u javu su sproveli Vuĉićevi naprednjaci – komunisti nisu bili ni bleda senka ove vlasti koja ima stranku. Ţelja da budu na ĉelu ma i najbeznaĉajnije organizacije prerasta u opsesivno kompulzivnu neurozu naprednjaka: neki sluĊeno preskaĉu pukotine na trotoaru, neki uporno broje bandere, a vlast opsesivno ţeli da i lokalni sreski pisar bude ĉlan SNS. Da li je to novina u srpskom društvu? Naravno ne, partijska smo drţava bili i u vreme Borisa Tadića. Ali mi novu vlast biramo da bi bila bolja od prethodne zar ne? Ako je ista, nismo je trebali ni birati. Evo šta se desi kada partija postane vaţnija od drţave… Na ĉelo PTT-a dolazi narodni pevaĉ, vojskom komanduje ĉovek koji nije sluţio vojsku, o parama u socijali brine vozaĉ guvernerke Narodne banke, Fudbalski savez vodi radikalski „body gard“… „Grešiti je ljudski, ali ustrajati u tome odlika je ludaka“, govorio je Ciceron. Poenta „kvarenja beline papira“ nije da ljudima kaţete ono što znaju, već provokacija: da se trenutno odgovornim eventualno upali neka lampica u glavi i doĊu na ideju ne samo da besomuĉno brane Vuĉića, nego da urade nešto što će ostati i iza njih, kada prestanu biti „Samo Najbolji Srbi“. Znati i razumeti – mnogo je teţe nego voleti, ĉak i oboţavati (oboţavati Vuĉića elementarni je zadatak Svakog Najboljeg Srbina). Ministri neće zauvek ostati Ministri. Šta će biti dan posle? Da li bi bilo uputno da se najzad poĉnu baviti filozofijom, kao pokušajem da se razumeju misterije i stvarnost? Pre više od 3. 000 godina, sa persijskih planina sišao je mudrac i rekao filozofiju koja je ostala zapisana u vremenu: u veĉitoj borbi dobra i zla pobeĊuju „dobre misli, dobre reĉi, dobra dela“… Moram Zlatibora uputiti na Zaratustru, jer ako je verovati ovom drevnom proroku, dobri ne idu u raj, nego se reinkarniraju. Ako Lonĉar Zlatibor ţeli da se reinkarnira, onda mora rešiti problem moje klinike (i ne samo moje): neophodna nam je hitna infuzija specijalista koji će odmah preuzeti glavninu posla (kod mene samo je jedan pedijatar mlaĊi od ĉetrdeset godina!). Ako prihvati da više od 95 odsto mladih lekara ne napušta zemlju, već beţi glavom bez obzira, ovo će kvarenje beline papira imati smisao… Nema partijske drţave i zapošljavanja? U redu, onda neka najbolje mlade za prijem biraju bolnice, a ne SNS… „Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za ĉim ĉeznemo“, rekao je Stendal. Vreme koje je pred nama vreme je demokratske misije, procesa koji mora da podari Srbiji tolerantno graĊansko društvo, ekonomski prosperitetno i socijalno uravnoteţeno. Što manje zle volje, što manje javnog negativizma i destrukcije, što manje politiĉkog laicizma i nekompetentnosti – to pre do reĉenog cilja, jedinog cilja do kojeg je meni zaista i stalo.

*redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu

Udţbenik Kreativnog centra u uţem izboru za evropsku nagradu

Knjiga "Matematika 2. Udţbenik za drugi razred osnovne škole" autorke Jasmine Milinković, sa ilustracijama Borisa Kuzmanovića i u izdanju "Kreativnog centra", našla se u uţem izboru za nagradu "Najbolјi evropski udţbenik" (Best European Learning Materials Award - BELMA) u kategoriji udţbenika za mlaĊe razrede osnovne škole. Nagrada se dodelјuje prvog dana Sajma knjiga u Frankfurtu, koji se ove godine odrţava od 16. do 20. oktobra. Nagrade za najbolјi evropski udţbenik dodelјuju Frankfurtski sajam knjiga, MeĊunarodna asocijacija za istraţivanje udţbenika i obrazovnih medija (IARTEM) i Evropsko udruţenje izdavaĉa udţbenika (EEPG), a sveĉano proglašenje pobednika tradicionalno se odrţava prvog dana Sajma knjiga u prostoru Obrazovnog foruma. U udţbeniku "Matematika za drugi razred osnovne škole" Jasmine Milinković svaka nastavna jedinica zapoĉinje uvodnim zadatkom u kome se novi matematiĉki pojmovi povezuju sa onim što je deci blisko ili što je uĉeno ranije. Ti zadaci su bogato ilustrovani i mogu da budu 123 uĉitelјu povod za razgovor i postavlјanje dodatnih pitanja. Udţbenik sadrţi i zadatke koje deca rešavaju u svesci, samostalno ili uz pomoć uĉitelјa. Sastavni deo udţbenika su zanimlјivi projekti, kao i materijal za izvoĊenje raznolikih matematiĉkih igara koje se mogu igrati individualno, u paru ili grupno, što sve ima posebnu motivacionu vrednost kada se radi o proveţbavanju nauĉenog. "Kreativni centar" je već sedam puta osvojio nagradu za najbolјi evropski udţbenik na ovom konkursu. Srpski izdavaĉ istiĉe da su ove nagrade posebno vaţne ukoliko se uzme u obzir ĉinjenica da ih dodelјuje nezavisni ţiri, koji ĉine eksperti na polјu izdavanja udţbenika iz nekoliko evropskih zemalјa, što "Kreativni centar" svrstava meĊu najbolјe evropske izdavaĉe i predstavlјa veliko ohrabrenje za predškolske ustanove, škole i roditelјe u Srbiji.

Deca sa Kosova i Metohije posetila "Palatu Srbija"

U okviru sportsko-rekreativnog kampa "Sportsko srce Beograda" deca iz Donje Gušterice i Gore, naselja na Kosovu i Metohiji, posetila su danas "Palatu Srbija" u Beogradu, gde ih je u svom kabinetu ugostio zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Ţeljko Jović. On je rekao da Kancelarija za KiM kontinuirano, u skladu svojim nadleţnostima, radi na rešavanju brojnih problema u cilju pomoći srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji. "Velika mi je ĉast da su ovde sa nama naša deca iz Donje Gušterice i Gore. Apel Kancelarije za KiM je urodio plodom jer je sve više drugih institucija i organizacija koje se aktivno ukljuĉuju u pomoć najugrozenijim kategorijama na prostoru KiM, a to su pre svega naša deca", rekao je Jović. Naveo je da je ovo treća godina zaredom kako deca iz juţne srpske pokrajine borave u Beogradu u okviru sportsko-rekreativnog kampa "Sportsko srce Beograda", koji Savez za rekreaciju i fitnes Beograda organizuje u saradnji sa gradskim Sekretarijatom za sport i omladinu i Kancelarijom sa KiM. "Deca su naša budućnost i velika obaveza. Sve što radimo je ništavno bez ove dece, njihovog obrazovanja i spremnosti da ostanu na prostoru KiM, a da bi tu ostali i opstali mi kao drţava moramo svakog dana da radimo sve više i bolje i da više mislimo o svim njihovim problemima kojih ima mnogo, i u oblasti politike, i ekonomije, a posebno u oblasti bezbednosti", rekao je Jović. On je deci u ime Vlade Srbije i Kancelarije za KiM poţleo ugodan boravak u Beogradu. Predstavnica Saveza za rekreaciju i fitnes Beograda i voĊa grupe Vesna Mišić je rekla da u grupi ima 20 dece koja su, dodala je, tokom boravka u glavnom gradu već posetila Narodni muzej, Zološki vrt, Kalemegdan, Hram Svetog Save, zgradu Politike. "Sutra nam je poslednja aktivnost poseta Muzeju fudbalskog kluba Crvena zvezda. Deca su tuţna što se rastajemo jer im je ovde bilo baš lepo, oduševljeni su", rekla je ona i dodala da su ih ljudi u Beogradu doĉekali veoma srdaĉno. Turistiĉki vodiĉ Bajram Redţepović je zahvalio Kancelariji za KiM koja, istakao je, mnogo pomaţe našem narodu na KiM. Dodao je da mu je veoma drago što su posetili Beograd gde su lepo doĉekani.

U toku kontrola ĉistoće predškolskih ustanova

Na teritoriji 10 gradskih opština (Stari grad, Savski venac, Rakovica, Ĉukarica, Zemun, Vraĉar, Palilula, Zvezdara, Voţdovac i Novi Beograd), komunalna inspekcija Sekretarijata za inspekcijske poslove vršila je kontrolu ĉistoće i urednosti dvorišta, ograda i spoljnih delova zgrada vrtića, saopšteno je iz ovog sekretarijata. Prema reĉima gradske sekretarke za inspekcijske poslove Sonje Boţović, do 29. jula izvršena je kontrola u 194 objekta, od ukupno 235, koji pripadaju predškolskim ustanovama na teritoriji pomenutih gradskih opština. „Zateĉeni su nedostaci u 47 vrtića, a u 147 vrtića je zateĉeno ĉisto i uredno stanje. Radi otklanjanja svih utvrĊenih nedostataka, inspektori su doneli 47 rešenja sa kojima je naloţena popravka i dovoĊenje u ispravno stanje

124 rekvizita, drugog mobilijara, slivniĉkih rešetki, šahti, kao i košenje i ĉišćenje zelenih površina“, rekla je Boţovićeva. Ona je napomenula da će do okonĉanja akcije komunalna inspekcija izvršiti kontrolu preostalih objekata, kao i kontrolu izvršenja mera koje su naloţene rešenjima.

Sutra poĉinje humanitarna akcija za srpske Ċake na Kosovu i Metohiji

Humanitarna organizacija Svi za Kosmet od sutra pokreće akciju prikupljanja školskog pribora za srpske Ċake na Kosovu i Metohiji, a Novi Sad pridruţio se listi mnogih gradova u zemlji i dijaspori koji uĉestvuju u akciji.NovosaĊani školski pribor mogu doneti u prostorije Mesne zajednice Omladinski Pokret, koja se nalazi na adresi Omladinskog pokreta 11, ponedeljkom i sredom od 7 do 12 ĉasova i posle podne od 17 do 20 ĉasova, a utorkom, ĉetvrtkom i petkom od 7:30 do 15 ĉasova. Uz ovu, akciji su se prikljuĉile i mesne zajednice na Detelinari i na Klisi. Pozivamo sve ljude dobre bolje da se prikljuĉe našoj humantanoj akciji i doniraju školski pribor ili novĉani prilog prema svojim mogućnostima, stoji u saopštenju organizacije Svi za Kosmet.

Vremeplov: Poginuo Šandor Petefi

Na današnji dan 31. jula 1849. godine, u bici kod Šegešvara, poginuo je maĊarski pisac i revolucionar srpskog porekla, major maĊarske revolucionarne vojske Šandor Petefi. RoĊen je 1823. kao Aleksandar Petrović, od oca Srbina i majke Slovakinje. Sa 15 godina postao je vojnik, a u revoluciji koja je izbila 1848. bio je jedan od njenih junaka. Prve pesme napisao je kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najĉitaniji maĊarski pesnik. Pisao je i novele, romane i drame. Simbol je maĊarskog romantizma. Dela: roman "Krvnikovo uţe", poezija "Izabrane pesme", "Petefijeve pesme", "Apostol", "Vitez Janoš".

Vremeplov: Kolumbo otkrio Trinidad

Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo na današnji dan 31. jula 1489. otkrio je na trećem putovanju u Novi svet ostrvo koje je nazvao Trinidad.

Vremeplov: Umro List

Na današnji dan 31. jula 1886 godine umro je maĊarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List, muziĉar romantiĉarskog opredeljenja i predvodnik nove muziĉke škole, pijanistiĉki virtuoz koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike. Stvorio je simfonijsku poemu i novu koncepciju sonate i koncerta. Dela: klavirske kompozicije "Godine hodoĉašća", "Ljubavni snovi", "Sonata h-mol", simfonije "Faust", "Dante", simfonijske pesme "Prelidi", "Mazepa", "Taso", "20 maĊarskih rapsodija", niz klavirskih koncerata, oratorijuma, misa, solo pesama. Napisao je više studija i eseja kao i biografiju Frederika Šopena.

Vremeplov: Umro Lojola

Ignasio de Lojola, osnivaĉ jezuitskog reda (Societas Iesu) 1534 umro je na današnji dan 31. jula 1556. godine. U mladosti je ţiveo aktivnim i raspusnim ţivotom kao profesionalni vojnik. Kao španski oficir ranjen je u borbi, posle ĉega je preduzeo hodoĉašće u Svetu zemlju i zapoĉeo studije teologije u Barseloni i na pariskoj Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za "generala" (starešinu) jezuitskog reda izabran je 1541. i taj poloţaj zauzimao je do smrti. Izradio je ustav jezuitskog reda, priruĉnik pod nazivom "Duhovne veţbe za vladavinu nad samim sobom".

Vremeplov: Poginuo Vuk Mandušić

125

U borbi protiv Turaka na današnji dan 31. jula 1684. godine poginuo je Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak uskoĉke epske poezije.

Vremeplov: RoĊen Milton Fridman

Na današnji dan 31. jula 1912. godine roĊen je ameriĉki ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976, zaĉetnik "ĉikaške škole". Smatrao je da je ĉvrsta monetarna politika i potpuno povlaĉenje drţave iz ekonomije osnova stabilne ekonomske politike. Rodonaĉelnik je ekonomske koncepcije neoliberalizma. Dela: "Studija o kvantitativnoj teoriji novca", "Program za monetarnu stabilnost", "Monetarna istorija SAD 1867-1960", "Inflacija: uzroci i posledice", "Dolari i deficiti", "Optimalna koliĉina novca", "Kontrarevolucija u monetarnoj politici". Vremeplov:Ubijen Ţan Ţores

VoĊu francuskih socijalista Ţana Ţoresa, koji je svim silama nastojao da spreĉi Prvi svetski rat, ubio je jedan šovinistiĉki fanatik na današnji dan 1914. Bio je meĊu retkim evropskim politiĉarima koji se dosledno borio za pacifistiĉku viziju sveta. U francuskoj skupštini zalagao se za socijalno zakonodavstvo i antiklerikalne mere. Osnovao je 1904. list "Imanite" koji i sada izlazi. Dela: "Dokazi" (o Drajfusovoj aferi), "Socijalistiĉke studije", "Nova armija", "Socijalistiĉka istorija francuske revolucije".

Vremeplov: Poginuo Sent Egziperi

Kao pilot savezniĉkog aviona, na borbenom zadatku, nad Mediteranom, u Drugom svetskom ratu poginuo je, na današnji dan 1944, francuski pisac Antoan Mari Roţe de Sent Egziperi, autor "Malog princa", jednog od najlepših deĉjih romana u svetskoj knjiţevnosti. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veliĉao moralnu snagu liĉne ţrtve i herojstva. Dela: "Pošta za Jug", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot", "Mali princ".

Vremeplov: Umrla Zlata Bartl

Na današnji dan 31. jula 2008. godine umrla je Zlata Bartl, tvorac jednog od najpoznatijih proizvoda negdašnje Jugoslavije - "Vegete". U istraţivaĉkoj laboratoriji "Podravke" izumela je krajem 50-ih taj proizvod koji je našao svoje mesto na trţištima preko 40 zemalja, postavši neka vrsta sinonima za dodatak jelima.

Nestala 16-ogodišnja NovosaĊanka

U Novom Sadu je juĉe oko 15 ĉasova nestala 16-ogodišnja devojĉica Milica Tišma. Poslednji put je viĊena na Sajlovu. Na sebi je imala teksas šorc, sivu majicu, srebrne sandale i crnu torbicu. Milica je visoka 168 centimetara, ima crnu kosu, ošišana na kratko sa leve strane. Mole se svi sugraĊani, ukoliko imaju neku informaciju, da odmah jave policijskoj stanici ili na telefon 065/6670060.

Jezivo: "Podvodio sam ćerku (13) drugarima za 10 EVRA"

Braniši Adamoviću (61) iz Jagodine, posle priznanja da je podvodio svoju 13-godišnju ćerku M. A., inaĉe dete sa posebnim potrebama, odreĊen je pritvor, dok su Jovan Š. (26) i maloletni K. R. osumnjiĉeni za obljubu devojĉice, na slobodi, jer sudija nije ţeleo da ih tokom postupka smesti "iza rešetaka". Otac zlotvor, prodavac cveća na jagodinskoj pijaci, uhapšen je ovog meseca, nakon prijave komšija da seksualno zloupotrebljava ćerku i podvodi je za deset evra. Susedi koji 126 nisu u prvom momentu nisu mogli da poveruju da postoji takav otac-monstrum, uoĉili su i da novac koji "zaradi" od seksualnog izrabljivanja ćerke, Braniša potroši na alkohol te da je uvek pijan. Odmah po prijavi policija je došla u kuću strave i zatekla nage devojĉicu i jednog mladića. U susednoj sobi bili su otac-zlotvor i drugi mladić. Sva trojica muškaraca su odmah privedena, i otac- monstrum je, kako saznajemo, priznao da je podvodio maloletnu ćerku. OdreĊen mu je pritvor. Istu meru tuţilaštvo je traţilo i za Jovana Š. i maloletnog K. R., od kojih je jedan zateĉen sa devojĉicom, a drugi je bio u kući, i trenutno se sumnjiĉe za obljubu nad detetom mlaĊim od 14 godina, ali je sudija za prethodni postupak taj predlog odbio. U meĊuvremenu devojĉicu je nadleţni Centar za socijalni rad smestio u hraniteljsku porodicu. - Sudija za prethodni postupak pustio ih je na slobodu, a na tu odluku tuţilaštvo se ţalilo. Ali je i Kriviĉno vanraspravno veće odbilo ţalbu tuţioca i potvrdilo odluku sudije - kaţe sagovornik “Blica” upoznat sa istragom. Ta odluka sudije da osumnjiĉene za obljubu 13-godišnje, koja je blago ometena u razvoju i nesvesna svega na šta je primoravana, šokirala je ţitelje Jagodine i okoline. - Jadno dete! Onaj ko je trebalo da je zaštiti, otac, zlostavljao ju je i prodavao njeno telo. A ti zlikovci koji su koristili tu njenu nesposobnost, na slobodi su i ţive kao i ranije. Jovan Š. i dalje radi, šetka se po selu i nikom ništa. Kakav bolesnik treba ĉovek da bude da bi seksualno iskorišćavao devojĉicu koja je ometena u razvoju. I ako to nije za pritvor, onda ne znamo šta je - u šoku konstatuju meštani Bagrdana.

Četvrtak,01.avgust 2019.

Nјilaš sa predstavnicima Zavoda za kvalitet obrazovanja

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ‒ nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš, odrţao je danas sastanak sa v.d. direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dr Branislavom RanĊelovićem i rukovoditelјkom Centra za osiguranje kvaliteta obrazovanja Danijelom Đukić. Obrazovni sistem Republike Srbije, već dugi niz godina, primenjuje najviše standarde kada je u pitanju obrazovanje uĉenika na jezicima nacionalnih manjina. U skladu s tim, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Pedagoškim zavodom Vojvodine – organizuje Obuku nastavnika za primenu opštih standarda postignuća za kraj opšteg srednjeg i srednje struĉnog obrazovanja i vaspitanja za predmet Maternji jezik i knjiţevnost. Obuka – namenjena svim nastavnicima koji predaju predmet Maternji jezik i knjiţevnost i koji nastavu izvode na jezicima nacionalnih manjina s teritorije AP Vojvodine – planirana je za 29. avgust 2019. godine, a biće odrţana u Novom Sadu. Pored ove teme, Sekretarijat sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja saraĊuje i na projektu uvoĊenja drţavne mature, s posebnim naglaskom na polaganju mature na jezicima nacionalnih manjina.

Vremeplov: MeĊunarodni dan veba

MeĊunarodni dan veba, informacionog sistema World Wide Web prepoznatljivog po skraćenici www. obeleţava se 1. avgusta. Ovaj sistem dobio je sopstveni dan, jer se smatra osnovom za razvoj informacionog društva i jer je već 30 godina primarna alatka za korišćenje interneta. Na svetu postoji više od 1,7 milijardi veb sajtova, a najposećeniji u Srbiji i na svetu su Google.com, Youtube.com i Facebook.com. Razvoj veba je uticao na pojavu brojnih poslova u IT

127 industriji - od ureĊivanja sadrţaja do zadataka softverskih inţenjera. Iako se veb i internet ĉesto pominju kao sinonimi, veb je uţi pojam od interneta. MeĊunarodni dan veba (1. avgust) je dobio sopstveni dan jer se smatra osnovom za razvoj informacionog društva i jer je već 30 godina primarna alatka za korišćenje interneta. Iako je svetska mreţa neizostavan deo svakodnevice za više od 4 miliona ljudi i dalje postoje zabune oko toga šta je internet, a na šta se odnosi skraćenica za World Wide Web. Jan Keler, iz beogradskog odseka digitalne agencije Namics, objašnjava da je veb uţi pojam od interneta: "Internet je sistem meĊusobno povezanih kompjuterskih mreţa, a veb je skup razliĉitih sadrţaja koji se nalaze na tim mreţama. IzmeĊu ostalog, taj sadrţaj moţe obuhvatiti tekst, digitalne slike, video i audio zapise i animacije, a navedeni elementi su najĉešće povezani jedan sa drugim i dostupni su korisnicima na veb stranicama". Prema podacima portala Internet live stats na svetu postoji više od 1,7 milijardi veb stranica, a rezultati dostupni na Alexa.com pokazuju da su najposećeniji sajtovi kako u Srbiji tako i u svetu Google.com, Youtube.com i Facebook.com. "Veb se smatra zaĉetnikom i osnovom razvoja informacionog društva jer je omogućio jednostavan i brz pristup najrazliĉitijim informacijama. Na mreţi lako moţete pronaći arhivske snimke dogaĊaja koji su obeleţili svet, poslušati najaktuelniji muziĉki hit, pogledati bioskopski repertoar, stupiti u kontakt sa prijateljima koji ţive daleko, potraţiti posao ili razvijati sopstveno poslovanje", istiĉe Keler. Razvoj veba znaĉajan je i jer je uticao na pojavu brojnih poslova u IT industriji - od ureĊivanja sadrţaja do zadataka softverskih inţenjera: "Veb sajtovi se mogu praviti pomoću razliĉitih programskih jezika. Neki od najzastupljenijih su Java i JavaScript ĉije osnove srpski softverski inţenjeri savladavaju već tokom studiranjaˮ, napominje Keler. Svetsku mreţu su stvorili inţenjeri Tim Berners Li i Robert Kajo pre taĉno 30 godina kako bi omogućili nauĉnicima CERN-a (Evropska organizacija za nuklearna istraţivanja) da razmenjuju informacije. Njihov šef bio je jedan od ljudi koji nije razumeo ideju veba, ali ih je podrţao porukom: "Nejasno, ali interesantno". Prvi veb sajt predstavljen je 1991. godine, i još ga je moguće pronaći na mreţi. Godinu dana kasnije postavljena je prva slika, a već na 10. godišnjicu veba postojalo je više od 3 miliona sajtova meĊu kojima je bio i Google.com.

Svratištu za decu potrebni garderoba i obuća

Svratištu za decu i mlade u Novom Sadu potrebni su letnja garderoba, obuća, igraĉke i školski pribor. Svi koji ţele da pomognu mogu da doĊu u njihove prostorije radnim danima i vikendom i na taj naĉin ulepšaju dane najmlaĊim korisnicima Svratišta.

Vremeplov: Svetski dan borbe protiv raka pluća - 1. avgust

Pušenje je glavni faktor rizika za nastanak raka pluća i ono je odgovorno za pojavu bolesti kod pribliţno 90 odsto muškaraca i 80 odsto ţena. Prema poslednjim podacima u Srbiji oko 35 odsto populacije puši, saopštilo je Udruţenje za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“. Simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća su sliĉni simptomima pušaĉkog bronhitisa, ponavljanih infekcija disajnih puteva, hroniĉnog opstrukcijskog bronhitisa – dakle najĉešćih hroniĉnih stanja i bolesti disajnih organa, što upravo najĉešće ometa sumnju na ovu tešku bolest, te se bolest kasno prepozna, navodi ovo udruţenje povodom Svetskog dana borbe protiv raka pluća koji se obeleţava danas. MeĊu najĉešćim simptomima su kašalj, suv ili sa iskašljavanjem sekreta, oteţano disanje i/ili osećaj nedostatka vazduha, bol u grudnom košu, promuklost. Neretko neobjašnjiv umor,

128 ponekad iskašljavanje sukrvice ili krvi koje uvek pacijenta vodi lekaru, ili otok vrata i lica, gubitak apetita i telesne teţine, bol ramenu. Treba imati na umu da su upravo kašalj sa iskašljavanjem i oteţano disanje takoĊe uobiĉajeni simptomi pušaĉkog bronhitisa i hroniĉne opstrukcijske bolesti pluća, pa ti pacijenti ĉesto promenu karaktera ili inteziteta kašlja ne dovode u vezu s ovom teškom bolešću, navodi „Punim plućima“. Osobe sa plućnim karcinomom ponekad imaju ĉeste respiratorne infekcije, poput zapaljenja pluća, a poseban oprez je potreban kod pacijenata kod kojih se pneumonije javljaju u kraćem vremenskom intervalu u istom plućnom krilu. Kod trećine pacijenata koji imaju karcinom pluća, javlja se izraţeni gubitak telesne mase i malaksalost. Bol u ramenu ili ruci, povremeno su simptomi, i ĉesto se dugo leĉe pogrešno – fizikalnom terapijom, kod reumatologa ili neurologa, dok ne postane oĉigledno da je reĉ o uznapredovalom karcinomu pluća sa urastanjem u nerve. Kako se navodi u saopštenju, pušaĉi od svoje 50 – 55. godine, treba da idu na redovne godišnje preglede, pri ĉemu struĉnjaci savetuju na svakih par godina i takozvani niskodozni skener pluća. Genetika, takoĊe, igra znaĉajnu ulogu u nastajanju karcinoma pluća, te su u većem riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je ĉlan porodice imao rak pluća, rak grla i bilo koje druge maligne tumore. Šanse za uspešno izleĉenje su, navodi Udruţenje za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“, decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastiĉno menja pojavom persolizovane ili precizne terapije, molekularne-biološke terapije i najnovije imunološke terapije. Na taj naĉin postiţe se osnovni cilj u leĉenju raka, dodaju, a to je da se rak pretvori u hroniĉnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih bolesti. Krajnje je vreme da se ova grupa lekova uskoro odobri o trošku zdravstvenog osiguranja i za graĊane Srbije, kao što je sluĉaj u svim drugim zemljama regiona i Evrope, smatraju iz ovog udruţenja.

Elita, plebs i Hegelova piljarica Niko ne poniţava u Srbiji nikoga, a naročito ne članove predsednikove stranke, kao što to čini on sa vrha piramidalnog sistema

Piše: Savo D. Manojlović*

Nemaĉki filozof Šopenhauer u svome delu „Eristiĉka dijalektika ili umeće kako da se bude u pravu“ navodi kao jedan od trikova da kada nemate odgovor na konkretan argument protivnika poĉnete da priĉate uopštene stvari i skrećete temu. Njegov sunarodnik Hegel ovo apstraktno promišljanje na ţivotnom primeru objašnjava piljaricom koja kada joj sluškinja skrene paţnju da su jaja pokvarena pred celom pijacom se ustremi na kritiĉki orijentisanu mušteriju: „Moja jaja pokvarena? A ko to kaţe? Ćerka jedne oficirske poleguše i drumskog razbojnika, ţena pijanog umobolnika koja i ţivi kao laka ţena.“ Na dan kada je roĊen Nikola Tesla, predsednik Republike Srbije se autorskim tekstom „Elita i plebs“ obratio da bi branio lik i delo jednog drugog nauĉnika – ministra unutrašnjih poslova. Svaki doktor nauka je nauĉnik, dok se ne dokaţe suprotno. Doduše ovde ne samo da je dokazano da je doktorat plagijat, već izgleda da su i osnovne studije „završene“ na nepostojećem fakultetu. Po principu: „To ti je završeno.“ Tekst brani neodbranjivo. I upravo zato sluĉaj laţne ministrove diplome pominje u jednoj besmislenoj konstrukciji. Kritiĉarima falsifikovane diplome nije bitno znanje, nego forma (sic!). Dobro pa se nije setio da svog ministra uporedi sa Teslom koji takoĊe nije završio fakultet. Šta je sledeće? Napad na one koji kritikuju nekog ministra zbog korupcije da su previše opterećeni materijalnim stvarima? Konstatacija da napadom na lekara koji je za mafiju dokusurivao pripadnike 129 konkurentskog klana, zapravo štitimo kriminalce. Optuţiti novinare da napadaju ĉlanove porodice, kada otkriju koruptivne veze prijatelja, braće, kumova… Suština Hegelove piljarice je da bujicom drugih optuţbi skrene temu sa suštine. Koga interesuje kupljena diploma, koruptivne veze ĉlanova vlade kad se govori o pokradenim milionima, nasilnicima, fašistima, nekulturnim primitivcima… I kako izaći iz te rasprave. Pobijati jednu po jednu optuţbu, valjati se u bujici kontradiktornosti i samoprojekcija, znaĉi skretanje sa suštine – mućak jaja, odnosno mućak diplome. U toj piljarskoj metodi manipulacije vade se iz konteksta pojedinaĉni sluĉajevi i proširuju na celokupan deo društva koji se ne slaţe i koji ukazuje na mućkove u društvu. Kroz kontrolisane medije se ta piljarska logika dodatno promoviše. Ogavni tvit anonimne osobe se stavlja u fokus i pripisuje se svim kritiĉarima, a zanemaruje se brutalno promovisanje sinhronizovanog nasilja koje dolazi od strane najviših drţavnih funkcionera. Osnovni mehanizam vladanja je podela u društva i neumorno kopanje rova. Jedan deo društvo je onaj koji je piljarskim izbornim inţenjeringom procenjeno da je dovoljan za izbornu pobedu. Taj deo se uporno izoluje ograniĉenim informacijama preko kontrolisanih medija, bot komentarima, ucenama, podmićuje radnim mestima i produţavanjem ugovora na odreĊeno vreme. Jedina šansa da piljarica opstane je produbljivanje podela izmeĊu ovog dela društvo i drugog koje je opoziciono nastrojeno. Kljuĉna greška (dela) opozicione misli je što vrlo ĉesto i sama prihvata ovu podelu. I uz to je produbljuje. Takva podela je uvod u sukob koji donosi razbijene glave i krvave košulje. Reţim ţeli da nametne razmišljanje u okviru iskljuĉivih kategorija neprijatelja. Od tog ludila piljarice i sukoba moramo se kao društvo braniti. Kao mantru treba ponavljati da se ne ţele sukobi izmeĊu politiĉkih grupa bez obzira koga podrţavale. Ne pristajemo ni nikakve podele, sem na razgraniĉenje sa onima koji su kršili zakone i Ustav Republike Srbije. „Logika“ piljarice je da nije bitno ko kaţe, niti šta kaţe, bitno je da li je za ili protiv nas. Ako je protiv, kritiĉar prolazi medijsku satanizaciju, i nebitne su tu sve medalje jednog od najboljih svetskih trenera Dušana Ivkovića, sve uloge Nikole Koje, sva roĊena deca zahvaljujući genetiĉaru Stojkoviću. Rišelje je rekao: „Dajte mi jednu reĉenicu bilo kog autora i ja ću naći razloga da ga pošaljem na vešala.“ Piljarica kao da nam govori dajte mi jednu reĉenicu protiv mene, a moji kerber mediji i ĉauši će tom ĉoveku pripisati izjavu anonimnog tvitereša i medijski ga rastrgnuti. Piljarski tekst pored podele sadrţi nevešto prikriveni ţal za podrškom ljudi koje predsednik drţave, s jedom naziva „elitom“. Paradoksalno jer predsednik ume da napabirĉi kroz proglase, izborne liste, naruĉene hvalospeve i podršku ljudi sa znaĉajnim rezultatima u kulturnom, nauĉnom i sportskom ţivotu. Ĉemu onda ta frustirajuća zavist? Problem je što je 90% te predsednikove podrške neiskreno istrgovano mefistokleovskom kupovinom duše uz pijaĉno cenkanje. A sa podrškom je kao sa ljubavlju, ako se kupuju one više nisu ljubav i podrška, već derogiraju u prostituciju bilo emocionalnu ili intelektualnu. I onoj koji kupuje to savršeno zna! Kada predsednik brani obiĉan narod, koji oznaĉava kao plebs, od tzv. elite koja, po njegovom mišljenju manifestuje „odvratnost“, „gaţenje i povraćanje po obiĉnim, vrednim ljudima“, zapravo kao da autoprojektuje sopstveni odnos prema narodu kome je u eri internet tehnologije i u zemlji ĉija deca osvajaju medalje iz informatike namenio sudbinu najjeftinije radne snage u Evropi i svetlu budućnost dualnog obrazovanja, motanja kablova i zavrtanja šrafova za minimalce koji ne obezbeĊuju ni minimum ljudskog dostojanstva. Na podruĉju gde su ĉast i ponos utkani u nacionalnu kulturu i epske pesme, poltronizam je uveden kao primarni kriterijum napredovanja. U drţavi Novaka Đokovića i reprezentacije predvoĊene Sašom ĐorĊevićem uporno se pokušava idolopoklonstvo i „rektalni alpinizam“ prema voĊi proglasiti nacionalnim sportom broj jedan. Niko ne vrši podelu na „na niţe, manje vredne, i ko bajagi uzvišene, vredne svega, a pogotovo vlasti“ kao onaj ko mesijanski obilazi Srbiju i od narodnih para, ali liĉnom milošću uvodi u 21. veku vodu, struju, asfalt (doduše tanak koji brzo ispuca), a pristojnu kanalizaciju koja će spreĉiti da nas iole jaĉa kiša potopi za sada samo najavljuje kao budući akt liĉnog vizionarstva i milosrĊa.

130

I na kraju niko ne poniţava u Srbiji nikoga, a naroĉito ne ĉlanove predsednikove stranke, kao što to ĉini on sa vrha piramidalnog sistema u kome su ljudi bezvredni bez ĉlanske karte i ispunjene kvote kapilarnih glasova. Kada bi se u bilo kojoj ureĊenoj zemlji šef sale odnosio prema konobaru, onako kako se predsednik odnosi prema ministrima i svojim najbliţim saradnicima bio bi osuĊen za mobing i zlostavljanje. Kada bi se zatvorski ĉuvar prema robijašima ponašao, onako kako predsednik gazi i nipodaštava ĉlanove Glavnog odbora sopstvene stranke u direktnom prenosu bio bi osuĊen za torturu. Jedan pisac je rekao: „Nedostaje dostojanstva onome ko se ne usudi pohvaliti neprijatelja.“ A šta oĉekivati od onog ko se ovako ophodi prema onima koje naziva prijateljima.

*predsednik Udruţenja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti

Vremeplov: Umro Stanislav Vinaver

Na današnji dan 1. avgusta 1955 godine umro je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan od najznaĉajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a izmeĊu dva svetska rata je radio kao prevodilac i novinar. U Prvom svetskom ratu je uĉestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemaĉkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamiĉan duh, muziĉki obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske knjiţevnosti posle Prvog svetskog rata, istraţivaĉ i kreator slobodnijeg pesniĉkog izraza i knjiţevnog jezika. Dela: zbirke pesama "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Ĉuvari sveta", "Evropska noć", "Pantologija novije srpske pelengirike", "Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike", proza "Priĉe koje su izgubile ravnoteţu", "Godine poniţenja i borbe, ţivot u nemaĉkim 'oflazima'", "Ratni drugovi", "Šabac i njegove tradicije", eseji "Goĉ gori, jedna jugoslovenska simfonija", "Ţivi okviri", "Jezik naš nasušni", "Nadgramatika", "Zanosi i prkosi Laze Kostića", "Momĉilo Nastasijević", "Gromobran svemira", "Nemaĉka u vrenju".

Vremeplov: RoĊen Zoran ĐinĊić

Na današnji dan 1. avgusta 1952 roĊen je Zoran ĐinĊić. Gimnaziju je završio u Beogradu. Diplomirao je filozofiju 1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u Nemaĉkoj, s tezom "Problemi utemeljenja kritiĉke teorije društva". PrivoĊen je još kao student zbog organizovanja "ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji" potom se našao u Nemaĉkoj. Radio je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu, bio poslanik u tri saziva Narodne skupštine Srbije kao i tadašnje Savezne skupštine SRJ, i kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je inicijatora 1989. (sa još 12 intelektualaca) obnove Demokratske stranke a na Skupštini Stranke 1990. jedan je od osnivaĉa. Januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke. Izvesno vreme 1997. gradonaĉelnik je Beograda. Bio je arhitekta petooktobarskih promena u Srbiji 2000. Od 25. januara 2001. do smrti u atentatu 12. marta 2003. predsednik je vlade Srbije. Dobitnik je nagrade "Bambi", kao i nagrade fondacije "Polak". Prevodio je Diltaja, Kropotkina, Huserla. Dela: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena drţava", "Srbija ni na istoku ni na zapadu".

Vremeplov: RoĊen Pjer Burdije

Pjer Burdije, francuski sociolog, antropolog, filozof roĊen je na današnji dan 1. avgusta 1930. Tvorac je sociološkog koncepta koji je nazvao - teorija prakse. Najviše se bavio problemima sociologije kulture. Poznat je po uobliĉavanju pojmova poput kulturnog, socijalnog i simboliĉkog kapitala. Dela: "Nacrt za jednu teoriju prakse", "Signalna svetla", "Narcisovo ogledalo".

131

Vremeplov: Srpsko uĉeno društvo

Sveĉanim aktom kneza Mihaila Obrenovića na današnji dan 1. avgusta 1864. godine osnovano je Srpsko uĉeno društvo, preteĉa Srpske kraljevske akademije, a njegov prvi predsednik bio je Jovan Gavrilović.

PronaĊena devojka iz Novog Sada

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova pronašli su šesnaestogodišnju NovosaĊanku M. T. ĉiji je nestanak prijavljen 30. jula. Ona je pronaĊena, bez vidljivih povreda, na podruĉju Beĉeja, posle intenzivne dvodnevne potrage policijskih sluţbenika, saopštio je veĉeras MUP.

Island: „Roditeljske patrole“spreĉavaju tinejdţere da se opijaju

Island rešava krizu sa napijanjem tinejdţera agaţovanjem roditelja i promovisanjem muziĉkih i sportskih aktivnosti za uĉenike. Svakog vikenda roditelji širom glavnog grada, Rejkjavika, kreću u dvoĉasovnu veĉernju patrolu svojim kvartom i proveravaju šta rade mladi: u 22:00 „roditeljske patrole“ ulaze na popularna mesta i muzika se iskljuĉuje. UsredsreĊena na lokalno uĉešće i promovisanje više muziĉkih i sportskih opcija za studente, ta ostrvska drţava u severnom Atlantiku ukida tinejdţersku kulturu opijanja i pušenja. Uz to, islandski tinejdţeri sada imaju jednu od najniţih stopa zloupotrebe opojnih droga u Evropi. Druge zemlje se prikljuĉuju, te Islandski centar za društvena istraţivanja i analize, institut koji vodi taj projekat dve decenije, kaţe da sada 100 lokalnih zajednica u 23 zemlje – od Finske do Ĉilea, savetuje o tome kako smanjiti zloupotrebu opojnih supstanci meĊu tinejdţerima. „Kljuĉ uspeha je stvaranje zdravih zajednica i na taj naĉin i zdravih pojedinaca“, rekla je Inga Dora Sigfusdotir, profesorka sociologije koja je osnovala rastući program „Omladina Islanda“, preimenovan u „Planeta omladine“. Tajna je, kaţe ona, u tome da se mladi ljudi neĉim bave i da se roditelji bave njima, a da ne razgovaraju mnogo samo o drogama ili alkoholu. To je u oštroj suprotnosti s drugim programima za borbu protiv zavisnosti, koji tinejdţere pokušavaju da zadrţe na školskim predavanjima, uz zastrašujuće oglase o pušenju i pijenju alkohola. „Govoriti tinejdţerima da ne koriste drogu, moţe izazvati suprotnu reakciju: da iz znatiţelje probaju“, rekla je Sigfusdotir. U 1999. godini, kada bi se hiljade tinejdţera okupljale u centru Rejkjavika svakog vikenda, ankete su pokazale da je 56 odsto islandskih 16-godišnjaka pilo alkohol, a toliko i probalo da puši. Godinama kasnije, Island ima najniţe stope pijenja i pušenja meĊu 35 zemalja u Evropskom istraţivaĉkom projektu za škole o alkoholu i drugim drogama iz 2015. godine. U proseku 80 odsto 16-godišnjaka u Evropi je probalo alkohol barem jednom, a na Islandu svega 35 odsto, te je to jedina zemlja u kojoj se više od polovine uĉenika potpuno uzdrţava od alkohola. Danska, druga bogata nordijska zemlja, ima najveću stopu pijenja alkohola meĊu tinejdţerima, zajedno s Grĉkom, MaĊarskom i Ĉeškom, gde je takvih od 92 do 96 odsto. U SAD je piće tinejdţera vaţno zdravstveno pitanje, jer mnogi ameriĉki tinejdţeri voze automobile i nemaju pristup dobrom javnom prevozu poput tinejdţera u Evropi. Ameriĉki centar za kontrolu bolesti (CDC) izveštava da se, iako je pijenje u srednjim školama u SAD u poslednjih 20 godina znatno opalo, na 32,8 odsto 2015. godine, 17,7 odsto ameriĉkih srednjoškolaca i dalje pije najmanje jednom meseĉno. CDC kaţe da prekomerno pijenje uzrokuje 4.300 smrtnih sluĉajeva godišnje u Sjedinjenim Drţavama meĊu mlaĊima od 21 godine.

132

Gradonaĉelnik Rejkjavika Dagur B. Egertson rekao je da je islandski plan „da društvo daje bolje mogućnosti“ tinejdţerima od zloupotrebe supstanci. On veruje da je omladinsku kulturu u njegovoj zemlji dramatiĉno promenila široka paleta mogućnosti koje Ċake danas angaţuje i inspiriše. Ipak, bolje mogućnosti koštaju. Opštine, poput Rejkjavika, investirale su u sportske dvorane, muziĉke škole i omladinske centre. Da bi programi postali široko dostupni, roditeljima se nudi vauĉer u vrednosti 500 dolara za sportske ili muziĉke programe za njihovu decu. Egertson kome je 46 godina, seća se da je ono što je bilo društveno prihvatljivo kada je on bio tinejdţer, sada skandalozno. Ali, s druge strane, sada je anksioznosti i simptoma depresije više nego ikada pre, naroĉito kod devojaka, gde se stopa udvostruĉila u poslednjih deset godina. „Vaping“ je zamenio upotrebu duvana, a oko 40 odsto islandskih 16-godišnjaka je probalo „elektronske cigarete“. Istraţivaĉi kaţu da se model prevencije u projektu „Planeta omladine“ stalno razvija jer se zasniva na godišnjim istraţivanjima kako bi se otkrili trendovi i merila se efikasnost politike. Grupa roditelja koji patroliraju kroz ĉetvrt Korar, u Rejkjaviku – advokat, reklamni agent i diplomata, proverava da li su deca mlaĊa od 12 godina kod kuće u 20.00 sati, a deca od 13 do 16 godina moraju kući u 22.00. Leti, kada je školski raspust, „policijski ĉas“ je dva sata kasnije. „Ako su deca napolju kasno uveĉe, mi im to samo kaţemo lepo i uljudno, i ona odu kućama“, rekao je Heidar Atlason, veteran „roditeljske patrole“. Uostalom, deca se i na Islandu sada „više druţe onlajn nego uţivo, napolju“, dodao je on.

Petak,02.avgust 2019.

VojvoĊanski nastavnici meĊu najboljim u svetu

Dr Lidija Nerandţić-Ĉanda, profesor srpskog jezika i knjiţevnosti somborske Gimnazije “Veljko Petrović” i Dejan Kreculj, profesor fizike i grupe informatiĉko-tehnoloških predmeta kovinske OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” dobitnici su prestiţnog svetskog priznanja najboljih nastavnika “Global Teacher Award 2019”. Ovo je veliko priznanje vojvoĊanskom obrazovanju, s obzirom da je od više hiljada kandidovanih nastavnika iz 70 zemalja nagraĊeno 100 najboljih. Nagrada za najboljeg nastavnika sveta “Global Teacher Award” se dodeljuje nastavnicima koji daju poseban doprinos svojoj profesiji. Ta posebnost se ogleda kroz doprinos nastavniĉkoj profesiji, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Nagradu dodeljuje “Alert Knowledge Services” iz Nju Delhija u Indiji, koji radi sa školama iz celog sveta na edukaciji direktora škola, nastavnika, bibliotekara i savetnika u obrazovanju, sa ciljem izgradnje boljeg društva kroz obrazovanje. Za sredinu septembra planirana je Konferencija na kojoj će se pobednicima uruĉiti nagrade i sertifikati, a biće to i prilika da i naši nastavnici predstave dosadašnji rad i promovišu obrazovanje svoje zemlje.

Lako stiĉu medalje, ali ne i mesto u svetskoj nauci

Srbi su matematiĉka nacija prema talentu i uspehu mladih, ipak kasnije gotovo da ih nema u meĊunarodnom akademskom vrhu jer su prinuĊeni da se snalaze kako bi napredovali Nema leta niti Ċaĉke olimpijade, a da naše mlade matematiĉke nade ne ispune medijske stupce sjajnim osmesima uz još blistavije medalje natkriljeni srpskom zastavom, koja se zahvaljujući njihovom znanju vijori na najudaljenijim taĉkama sveta, od Kine, Indije i Argentine do Brazila, Kazahstana i Rusije. Otvarajući 21. Evropski skup mladih statistiĉara u hotelu „Palas”, ministar prosvete Mladen Šarĉević pohvalio je ponovo naše Ċake, naglasivši da su pre

133 desetak dana na MeĊunarodnoj matematiĉkoj olimpijadi u Batu u Velikoj Britaniji postigli dosad najveći uspeh, upisavši deveto mesto u ukupnom plasmanu meĊu 115 zemalja. Svi takmiĉari su iz Matematiĉke gimnazije u Beogradu, a od vršnjaka iz evropskih zemalja ispred njih su bili jedino Rusi. Svaki put posle takvog uspeha internet puca od pohvala upućenih ovoj deci, koje idu dotle da ih nazivaju dostojnim naslednicima Mike Alasa, Tesle i Pupina, a Srbiju proglašavaju matematiĉkom nacijom. Da li to istinski donekle jesmo i dokle seţe podrška najuspešnijim matematiĉarima nacije svedoĉe najugledniji u toj struci, koji sve od sebe daju za popularizaciju ove nauke. Vesna Todorĉević, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka i viši nauĉni saradnik na Matematiĉkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti, naglašava da Srbi jesu matematiĉka nacija prema talentu i istrajnosti u uspehu u odnosu na uslove koji im se nude. – Jesmo briljantni umovi, ljudi izuzetno kreativni i hrabri, koji prave nove proboje u svetskoj matematici, ali smo daleko od matematiĉke nacije prema priznatosti na svetskom nauĉnom nivou. Tu se, naţalost, ne moţemo porediti sa susednim MaĊarima, Rumunima, Bugarima, jer nam poštovanje i podrška mladim kolegama dok se bore za neku nagradu ili poziciju manjkaju mnogo više nego novac za uspeh u svetu. Nedostaju nam dobrota i ljudskost u svetu matematike, kakvu na primer imaju Ĉesi – istiĉe Todorĉevićeva i dodaje da naši matematiĉari u inostranstvu odlaze u velike kompanije, poput „Gugla” i „Majkrosofta”, ali da ih gotovo nema u nauci, niti na matematiĉkim katedrama najbolje rangiranih univerziteta. Izuzeci su, kaţe, Vladimir Marković, profesor univerziteta Kalteh u Kaliforniji, i Vladimir Dragović, nauĉni savetnik na Matematiĉkom institutu SANU i profesor Univerziteta Teksas u Dalasu, koji je i naš najcenjeniji matematiĉar u Rusiji. Sem njih, veliku paţnju privlaĉe i radovi matematiĉara Stojana Radenovića, penzionisanog profesora Mašinskog fakulteta. On je od 2015. godine do danas uvršten na Tomson Rojtersovu listu sto najcitiranijih matematiĉara sveta. – Uspesi srednjoškolaca u Srbiji govore da smo zaista matematiĉka nacija – tvrdi SrĊan Ognjanović, direktor Matematiĉke gimnazije u Beogradu. Đaci naše najelitnije matematiĉke škole za 53 godine njenog postojanja osvojili su više od 500 medalja na najvišim svetskim takmiĉenjima iz matematike, informatike, hemije, fizike i astronomije. – Ubedljivo najviše odliĉja stiglo je sa meĊunarodnih olimpijada iz matematike, ĉiji je ţiri našeg uĉenika Teodora fon Burga svojevremeno proglasio za najboljeg mladog matematiĉara svih vremena. Titulu je poneo posle ĉetvrtog uzastopnog matematiĉkog zlata. Pre nekoliko dana Jelena Ivanĉić, koja je završila treći razred Matematiĉke gimnazije, dobila je posebnu nagradu na Matematiĉkoj olimpijadi za najbolju na svetu u kategoriji devojaka. Gotovo je neverovatno da se srednjoškolci iz jedne ovako male zemlje nalaze u svetskom vrhu, rame uz rame sa Kinezima, Amerikancima i Rusima – podseća Ognjanović i dodaje da deset odsto njegovih Ċaka pravo iz školskih klupa odlazi na najprestiţnije univerzitete Kembridţ, Oksford, MIT i Prinston. Ognjanović naglašava da ovdašnja deca imaju poseban, uroĊeni talenat za logiĉko kombinatorni naĉin razmišljanja i da je to presudno za uspešnost naših ljudi, ne samo u matematici, već i u sportu i umetnosti. – Bitna je i ĉinjenica da je Matematiĉki fakultet u glavnom gradu visoko rangiran na ĉuvenoj Šangajskoj listi, pa je prevashodno zahvaljujući njemu, uz Elektrotehniĉki fakultet i Fakultet organizacionih nauka, i Univerzitet u Beogradu dobro pozicioniran – istiĉe Ognjanović. Vojislav Andrić, predsednik Društva matematiĉara Srbije, smatra da IT revolucija pokazuje koliko je matematika znaĉajna za digitalizaciju društva i primenu IT tehnologija u svim sferama ţivota, ali i da ne treba zanemariti ono što je ona bila u prošlosti – osnov za tehniĉke nauke. – Bojim se da se kod nas ne shvata ozbiljno da je matematika najznaĉajniji predmet koji graĊane naše zemlje uĉi da misle. Ako ţelimo veće rezultate u IT sferi, moramo celu naciju osposobiti da razmišlja, ne samo matematiĉare, fiziĉare, informatiĉare, inţenjere, već i lekare, ekonomiste, pravnike, a naroĉito uĉitelje i nastavnike. Kompjuteri su korisne sprave, ali i pored silnih ulaganja u veštaĉku inteligenciju, još ne mogu da reše probleme koje uspešno rešava samo ĉovek – naglašava profesor Andrić. Đaci koji osvajaju medalje na olimpijadama samo su, kaţe, vrh dugo graĊene piramide iza koje svake godine stoji više od 100.000 uĉesnika matematiĉkih i informatiĉkih takmiĉenja i 134 nekoliko hiljada nastavnika koji sa njima rade. – Matematiĉka gimnazija je najvaţniji deo tog sistema, ali se uloga Društva matematiĉara Srbije u celom tom procesu najĉešće zaboravlja, iako, izmeĊu ostalog, organizujemo više od 20 domaćih, osam inostranih takmiĉenja i ĉitav niz drugih aktivnosti. Ne treba da se plašimo odlaska najboljih matematiĉara u inostranstvo. Primer za to su veliki matematiĉki šampioni Teodor fon Burg i Luka Milićević, koji su se po završetku obrazovanja vratili u Srbiju i sada rade na MI SANU kao mladi istraţivaĉi u oblasti matematiĉkih nauka – dodaje Andrić. Kako je posvedoĉio i Fon Burgov najbliţi kolega sa MI SANU ĐorĊe Barović, Teodor se vratio da doktorira u Srbiji posle završenog mastera iz matematike na Oksfordu. Upisao je u Novom Sadu Doktorsku školu matematike, koju MI SANU organizuje sa ĉetiri univerzitetska centra u Srbiji, a jedan od razloga što je zaobišao Beograd je ţelja da mu mentor bude akademik Stevan Pilipović, predsednik novosadskog ogranka SANU.

Mladima nedostaje podrška

– Postojeća podrška koja se pruţa mladim nauĉnicima matematiĉarima u Srbiji nije dovoljna i primorava nas da se sami snalazimo, pa ĉesto i angaţujemo u inostranstvu. S druge strane, bavljenje naukom u Srbiji ima ogromnu prednost u odnosu na razvijene zemlje jer je kod nas istraţivaĉima pruţena samostalnost u ispitivanjima i biranju tema za nauĉne radove – istiĉe ĐorĊe Barović iz Matematiĉkog instituta SANU.

Dug put od medalja do nauĉnog vrha

Zoran Ognjanović, direktor MI SANU, istiĉe da je bitno napraviti razliku izmeĊu medalja koje na olimpijadama osvajaju talentovani Ċaci i teorijskih matematiĉkih postignuća koja ostvaruju mladi nauĉnici i vrednuju se za Fildsovu medalju, koja je matematiĉki ekvivalent Nobelove nagrade. – Mi još nemamo nijednog osvajaĉa Fildsove medalje i to što je neki Ċak osvojio odliĉje na olimpijadi ne znaĉi obavezno da će iskoristiti potencijal i postati vrhunski nauĉnik. Potrebno mu je pruţiti ogromnu podršku, što znaĉi da su Srbiji neophodna veća ulaganja u nauku – naglašava direktor Matematiĉkog instituta SANU.

Sedmogodišnja NovosaĊanka osvojila publiku u Budimpešti

Sedmogodišnja NovosaĊanka Maša Ivanović je na prestiţnom pijanistiĉkom takmiĉenju "Ferenz Liszt" u Budimpešti ostvarila izuzetan uspeh osvojivši srebrnu medalju. U jakoj konkurenciji takmiĉara iz Azijskih zemalja ( Hong Kong, Makau, Malezija... ) Maša je ostvarila fantastiĉan plasman, a imajući u vidu da se takmiĉila kao jedan od najmladjih uĉesnika u kategoriji do 10 godina, ova nagrada je još znaĉajnija. Takmiĉenje "Ferenz Liszt" dodeljuje svega tri nagrade u svakoj kategoriji što ga pored toga što se odvija u zdanju ĉuvene Dunavske palate ĉini veoma prestiţnim. Maša se predstavila delima Baha, Mocarta, Šumana i Griga i kao jedini kandidat iz Srbije i regiona pobravši sve simpatije publike. U toku školske godine osvojila je i 100 bodova na 12. pijanistiĉkom takmiĉenju "Slavenski" u Novom Sadu kao i prvu nagradu na takmiĉenju pijanista "Josif Marinković" u Zrenjaninu. U junu je odrţala i svoj prvi solistiĉki koncert u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Po reĉima profesorke Maje Vukobrat kod koje Maša Ivanović uĉi klavir nešto duţe od godinu dana, u narednoj školskog godini oĉekuju je nova takmiĉarska iskustva. Maša će se uskoro ponovo predstaviti publici na festivalu "Piano City" koji se uskoro odrţava u Novom Sadu.

Vremeplov: Osnovan Radniĉki saveza Srbije i SDPS 135

U Beogradu su na današnji dan 2. avgusta 1903. godine odrţani osnivaĉki kongresi Srpske socijaldemokratske partije i Radniĉkog saveza Srbije, na kojima su za predsednike glavne partijske uprave izabrani Dragiša Lapĉević i Nikola Veliĉković, a za sekretare Kosta Jovanović i Radovan Dragović. Vremeplov: Ilindan

Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog proroka Iliju. Ilindan, što je narodski naziv za ovaj praznik, kod Srba je ĉesta esnafska slava. Slave ga koţari, taksisti, elektriĉari, piloti. On je i zaštitnik srpskog ratnog vazduhoplovstva. Prisutan je u Starom i Novom zavetu kao prorok ĉije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom. Prema predanju Sveti Ilija je bio meĊu prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraţenja Gospodnjeg, kada se javio svojim uĉenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraţenskim prazniĉnim ikonama. Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja – novo preobraţenje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet. Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da poĉne novo preobraţenje ĉoveĉanstva. Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se ţiv, plamenim koĉijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazniĉkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu. Prema predanju, Ilija Tesvićanin roĊen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je ţrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje ţene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuĊe bogove". Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima. Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku ĉetiri konja, iz ĉijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima. Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a obiĉaj je da se na njegov praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Vremeplov: Akademik Nedeljković

Dragoljub - Dragan Nedeljković (Ravnje, 02. 08. 1925 - Beograd, 06. 2015), roĊen je na današnji dan 2. avgusta 1925. Bio je knjiţevnik, slavista, profesor Univerziteta u Beogradu i Nansiju, akademik.

Vremeplov: Umro Bel

Na današnji dan 2. avgusta 1922 godine umro je ameriĉki pronalazaĉ škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazaĉ telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio leĉenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - leĉenju gluvih.

Vremeplov: Umro Piter O'Tul

136

Irski pozorišni i filmski glumac Piter O'Tul, kojem su specifiĉan izgled i majstorska gluma omogućile da nenadmašno tumaĉi uloge senzitivnih i ambivalentnih liĉnosti roĊen je sa današnji dan 1932. Filmovi: "Lorens od Arabije", "Beket", "Lord Dţim", "Zima jednog lava", "Noć generala", Ja Petko", "DoviĊenja gospodine Ĉips", "Vladajuća klasa".

Vremeplov: Potsdamska konferencija

Na današnji dan 2. avgusta 1945 godine završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski voĊa Staljin, predsednik SAD Hari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli odluĉili da Nemaĉku, poraţenu u Drugom svetskom ratu, podele na ĉetiri okupacione zone.

Sve više dece sa lošim motoriĉkim sposobnostima

Preko 50 odsto dece predškolskog uzrasta ima slabiju ili nedovoljno razvijenu funkciju pokretanja 4. prsta na ruci, pokazuje istraţivanje NTC programa. Poraţavajuća statistika govori o sve većem broju dece sa problematiĉnim motoriĉkim sposobnostima. Sve su ĉešći prizori dece koja histeriĉno i nestrpljivo, roditeljima traţe mobilne telefone. U ranom predškolskom uzrastu, kada deca najviše razvijaju motoriĉke sposobnosti, roditelji, radi mira i tišine, ĉesto padaju u zamke, te dozvoljavaju deci prekomerno korišćenje mobilnih telefona, tableta i raĉunara. „Samo da ga ĉaĉkam nekad, da slikam, ali najviše volim da provodim 1 minut“. „Ja obiĉno igram na kompjuteru igrice i tako“. „Na telefonu nemamo instalirane igrice, igrice igraju na raĉunaru, a TV nemamo“. „Na kompjuteru provodi vreme, tako kad je na raspustu malo više, ali kad je školska godina onda tad ne baš toliko dugo“. Izvesno je da razvojem tehnologije današnjoj deci moderna tehnika sada predstavlja sastavni deo detinjstva, te igra loptom postaje zapostavljenja. Manjak koncentracije, problemi sa paţnjom i govorom, posledica su neprirodnog angaţovanja oko telefona. Moţda situacija u kojoj mobilnim telefonom animirate decu, deluje potpuno bezazleno, meĊutim, struĉnjaci istiĉu da takvo animiranje znaĉajno utiĉe na smanjenje motoriĉkih sposobnosti kod dece predškolskog uzrasta. Prvi znakovi nerazvijene fine motorike je nespretnost prstiju, gde vezivanje pertli predstavlja veštinu koju mali broj dece savlada. „Preko 50% dece, a priĉamo o deci od 6 godina, nemaju ovaj pokret prstom, ne mogu ĉetvrti prst da podignu, oni drţe ovako 2 prsta ili kaţu - mogu ja ovako sam da podignem prst. Moramo da budemo pametniji da kroz igru sve to ukljuĉimo. Recimo lego kocke, da pomaţu mami u kuhinji da seku salatu da zamese testo“, kaţe Ranko Rajović, autor NTC programa. Vreme utrošeno na kretanje i aktiviranje fine motorike, kako kaţe Rajović, utiĉe na razvijanje mozga, dok vreme provedeno uz igrice, proizvodi luĉenje hormona koji u kratkom vremenskom periodu moţe da stvori zavisnosti i nezainteresovanost za stvarnost. https://www.youtube.com/watch?v=oHVYzB8glfc

Ĉistke na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu

Piše: Jelena Tasić*

Pravoslavni bogoslovski fakultet Beogradskog univerziteta primio je 24. jula odluku Svetog arhijerejskog sabora SPC o smeni dvojice predavaĉa – redovnog profesora episkopa zapadnoameriĉkog Maksima (Vasiljevića) i docenta Marka Vilotića, reĉeno je Danasu u ovoj visokoškolskoj ustanovi. U upravi Bogoslovskog fakulteta zbog godišnjih odmora naš list nije dobio odgovore na pitanja o daljoj proceduri odluĉivanja. Danasu je samo reĉeno da se kadrovska pitanja na ovom

137 fakultetu rešavaju u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Zakonom o radu, aktima Beogradskog univerziteta i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Prema ovim propisima, kako je našem listu nezvaniĉno objašnjeno, dekan Bogoslovskog fakulteta episkop braniĉevski Ignatije (Midić) trebalo bi da odluku Sinoda stavi na dnevni red Nastavno-nauĉnog veća, koje će se o njoj izjasniti. Nastavno-nauĉno veće poslednji put se sastalo u junu, a narednu sednicu trebalo bi da odrţi krajem avgusta. Stav ovog struĉnog fakultetskog organa trebalo bi potom da potvrdi Savet fakulteta i da o tome obavesti Rektorat BU. Dekan, vladika Ignjatije, ni posle desetak dana nije se oglasio povodom sluĉaja smene vladike Maksima i Marka Vilotića, liĉnog sekretara episkopa diseldorfsko-nemaĉkog Grigorija (Durića). Danas oĉekuje odgovore portparola i sinodalca, vladike baĉkog Irineja (Bulovića), koji je prema nezvaniĉnim saznanjima našeg ista, trenutno u Grĉkoj zajedno sa episkopima kruševaĉkim Davidom (Perovićem), takoĊe ĉlanom Sinoda i vranjskim Pahomijem (Gaĉićem). Inaĉe, vladike Irinej baĉki i David kruševaĉki su na majskom Saboru najviše prozivali vladiku Maksima zbog nekih formulacija u tekstovima o ukrajinskom crkvenom problemu i pored izvinjenja koje je Sabor traţio od vladike Maksima u Sinodu su „progurali“ još stroţu kaznu. Iako tvrde da je odluka da se jedan episkop povuĉe sa mesta profesora Bogoslovskog fakulteta presedan u crkvenoj praksi, Danasovi patrijaršijski izvori ukazuju da je u posleratnoj istoriji SPC bilo sluĉajeva da je Sinod, kao izvršno telo Sabora, radio i mimo saborskih odluka. Pisanje Danasa o odluci Sinoda da sa Bogoslovskog fakulteta smeni dvojicu predavaĉa, posebno spekulacija o njenoj mogućoj politiĉkoj pozadini, jer je reĉ o crkvenim liĉnostima iz krugova kritiĉara kosovske politike aktuelne vlasti izazvale su „revolt“ u Predsedništvu Srbije. Kod predsednika Republike liĉno je odmah došao predsednik Sinoda patrijarh Irinej, kome se Aleksandar Vuĉić pred kamerama ţalio da on nije intervenisao da se „smene ljudi koje ne poznaje“, što do tada niko nije ni pomenuo kao mogućnost. Umesto zvaniĉnog patrijaršijskog objašnjenja za smene na fakultetu, stigle su spekulacije iz Vuĉiću naklonjenih crkvenih i medijskih izvora o mogućoj smeni patrijarha Irineja na jesenjem Saboru, koju navodno spremaju „NATO vladike i ekumenisti“, kako nazivaju kritiĉare predsednikove politike. U SPC mnogi misle da Vuĉić neće odustati od „disciplinovanja“ Crkve, jer ne ţeli još jedno saborsko saopštenje o KiM koje nije u duhu njegove politike. Patrijaršijski, kao i pojedini politiĉki krugovi bliski naprednjacima, tvrde da je to i bio cilj predsednikovog dolaska na prijem tokom majskog Sabora, ali ta „akcija“, koju je iznutra podrţao i deo episkopata, nije uspela. Zato u delu SPC postoji strahovanje da je smena vladike Maksima na Bogoslovskom fakultetu samo korak ka njegovom uklanjanju sa Eparhije zapadnoameriĉke, jer se u obrazloţenju sinodske odluke, kako se priĉa, dovodi u pitanje i ispravnost njegovog uĉenja. To je na izvestan naĉin najavio i patrijarh Irinej u svojoj prepisci sa duhovnim ocem vladike Maksima umirovljenim episkopom bivšim zahumsko-hercegovaĉkim Atanasijem (Jevtićem), koji traţi povlaĉenje sporne sinodske odluke. Na potezu je Pravoslavni bogoslovski fakultet, ali sve što se sada dogaĊa mogao bi da bude uvod u nove „ĉistke“ u Saboru, koji je od dolaska patrijarha Irineja na tron Svetog Save 2010. sklonio više arhijereja u kanonski spornim procesima.

Portparol SPC bez komentara na prozivke vladike Atanasija

Vladika Irinej baĉki izjavio je za Danas da ne ţeli da komentariše optuţbe koje je povodom „sluĉaja“ vladike Maksima protiv njega izneo vladika Atanasije (Jevtić) u pismima patrijarhu Irineju. Vladika Atanasije smatra da je vladika Irinej, koga naziva „samozvanim „stalnim Portparolom‟ i samonametnutim Cenzorom u Svetom Sinodu“, odgovoran za progon vladike Maksima, sveštenstva Eparhije baĉke, zastrašivanje arhijereja, zabrane da vladika Atanasije uĉestvuje na saborskim zasedanjima i objavljuje tekstove u crkvenoj štampi, kao i za dolaske predsednika Vuĉića u Patrijaršiju i tokom Sabora. On je izneo poduţu listu optuţbi, ali je patrijarh, u odgovoru koji je uputio vladici Atanasiju istog dana kad je sporna sinodska odluka stigla na Bogoslovski fakultet, uzeo u zaštitu vladiku Irineja, za kog kaţe da je „od koristi i Crkvi i njemu liĉno“. 138

Predsednik Saveta mitropolit Porfirije

Prema podacima u Informatoru o radu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, ĉlanovi Saveta su profesori i docenti: mitropolit zagrebaĉko-ljubljanski Porfirije (Perić), Zoran Krstić, Nenad Milošević, Zoran Ranković, Bogdan Lubardić, Dragan Ašković, Ivana Kneţević, Dragan Karan, Rastko Jović, Srboljub Ubiparipović, Zoran Devrnja, Dragan Radić, Ivica Ĉairović, nenastavno osoblje – Aleksandra Ilić i Vesna Skorup, kao i ĉetiri predstavnika studenata. Profesor Kosta Ĉavoški je u tehniĉkom mandatu jer osnivaĉ fakulteta – Vlada Srbije, nije imenovala još sedam svojih predstavnika u Savetu.

*Danas,02. avgusta 2019.

Subota,03.avgust 2019.

Vlada Vojvodine: Nema gašenja škola u Vojvodini

Pokrajinska vlada saopštila je danas da nije donela niti će doneti odluku o gašenju bilo koje škole u AP Vojvodini i poruĉila Savezu za Srbiju da ne obmanjuju graĊane. "Tvrdnje Saveza za Srbiju da je moguće u našem pravnom sistemu doneti, kako navode, usmenu odluku o gašenju škola pokazuje da su potpuno izgubili kompas u politiĉkom delovanju koje sve više prerasta u komediju i farsu", saopštila je Pokrajinska vlada.

UB: Kvalitet nastave i više stranih studenata prioriteti

Manje od mesec dana deli nas od drugog upisnog roka na fakultete. Univerziteti su odredili prioritete, pa evo šta budući brucoši mogu da oĉekuju tokom studija. U narednoj akademskoj godini prioriteti su kvalitet i nastava. Neke inicijative, kaţu profesori, potekle su od studentskog parlamenta. "Tu će se razvijati odreĊene aktivnosti koje su vezane za obuke oko akademske ĉestitosti, koja će postati obaveza za sve studente. To je program koji radimo sa studentskim parlamentom Univerziteta u Beogradu koji ima poseban projekat koji se bavi time", kaţe profesorka Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu. Dodaje da će se baviti unapreĊenjima u nastavi. "Verujem da smo svi svesni da moramo posvetiti veću paţnju kvalitetu nastave koju izvodimo na univerzitetu, jer to je ipak osnovni razlog zašto smo mi tu", naglasila je Popovićeva. Većina fakulteta Univerziteta u Beogradu sledeće godine ulazi u pripremu za akreditaciju. "Verujem da će fakulteti sagledavati trendove i moţda raditi odreĊena unapreĊenja svojih studijskih programa da ih uĉini atraktivnijim za buduće studente", navela je Popovićeva. Kako bi se što veći broj stranih studenta školovao na našim univerzitetima, sa Ministarstvom prosvete saraĊuje sa na programu "Studiraj u Srbiji". "Gde intenzivno saraĊujemo da se poveća broj studijskih programa na engleskom jeziku, ali paralelno sa tim da se radi na obezbeĊivanju odgovarajuće infrastrukture smaštajnih kapaciteta za te studente kada doĊu", kaţe Popovićeva. Smatra da je to prilika da se postepeno povećava broj stranih studanata na naĉin koji bi mogao da obezbedi da se to odrţivo primenjuje na našim fakultetima. "I prosto da se i mi sami naviknemo na to da imamo povećani broj stranaca u našem akademskom okruţenju", naglasila je rektorka Univerziteta u Beogradu. Na našem najstarijem i najvećem, Univerzitetu u Beogradu, školuje se sto hiljada akademaca.

Ni hleba, ni igara, ni Univerzijade

Piše: Dragana Rakić*

139

Srpske sportistkinje i sportisti po prvi put u 60 godina dugoj istoriji Letnje univerzijade nisu otišli na ovo prestiţno takmiĉenje, jer Ministarstvo sporta nije uplatilo potreban novac na raĉun Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS). Tako smo od zemlje organizatora Univerzijade „napredovali“ do zemlje koja ne uĉestvuje na takmiĉenju koje je po veliĉini odmah iza Olimpijade. Sportsku javnost je neprijatno iznenadila ĉinjenica da je kabinet ministra Vanje Udoviĉića odluĉio da uštedi upravo na studentima i Univerzijadi, iako im u proteklom periodu nije smetalo nezakonito trošenje 142 miliona dinara za koje se tereti Siniša Jasnić, bivši predsednik USSS. Iako je sadašnje rukovodstvo USSS smenilo Jasnića zbog nenamenskog trošenja drţavnih para još 30. marta 2018. godine, Ministarstvo sporta i omladine tada je stalo iza Jasnića, tvrdeći da je sve uradio po zakonu. Da nije baš tako, pokazalo se već u oktobru prošle godine kada je Jasnić uhapšen. Bruka oko neodlaska naših sportista na Univerzijadu tako je postao najnoviji skandal koji je ministar Udoviĉić pridodao svojoj politiĉkoj karijeri. Zbog ĉega jedan od najboljih vaterpolista sveta pristaje da njegov politiĉki angaţman isprlja besprekornu sportsku biografiju, još uvek ne znamo. Ako za trenutak skrenemo pogled sa „visina“ i malog broja vrhunskih sportista na našim univerzitetima i pogledamo kakvo je realno stanje u „bazi“, meĊu opštom studentskom populacijom, prizor će biti poraţavajući. Na upravo odrţanoj „Unijadi“, višednevnoj sportskoj manifestaciji koju je organizovalo udruţenje „Unija studenata Vršac“, nije bilo nijedne ţenske ekipe u basketu i odbojci na pesku, a u uliĉnoj trci na 1,5 km uĉestvovale su samo dve studentkinje. Zvuĉi neverovatno da u gradu koji je do pre par godina bio sinonim za ţensku košarku, danas ne moţete skupiti ţensku ekipu za basket. „Unijada“ nije bila namenjena samo studentima, u pet sportskih disciplina mogao se nadmetati svako bez obzira na pol i uzrast. Osim zaprepašćujuće malog broja ţena koje su uzele aktivno uĉešće u ovom takmiĉenju, moţda je još poraznija ĉinjenica da u uliĉnoj trci 7. i 8. razreda nije bilo nijednog takmiĉara, pa je ova trka otkazana. Zašto nema više mladih na sportskim terenima, a pogotovo ţena, tema je za jednu ozbiljnu društvenu analizu, ali svakako ima veze sa opštom atmosferom u društvu. U društvu u kome nema pravila niti fer-pleja, u kome nema vladavine zakona, u kome ne pobeĊuju najbolji, nego najposlušniji, u kome nije bitno šta znaš nego ĉiji si, u društvu u kome nema ravnopravnosti, niti podrške i solidarnosti, prvi se povlaĉe upravo najranjiviji – a to su mladi i ţene. Današnje stanje u srpskom sportu moţda najbolje opisuju dve scene. Jedna je konferencija za medije u Minsku, gde Vuĉić javno poniţava svog ministra Udoviĉića, aludirajući na to da nije „ĉist Srbin“ jer mu je otac Hrvat i dok „šampioni vole pritisak, Vanja samo kuka“, a na to nekada najbolji vaterpolista sveta samo dodaje: „Predsedniĉe, sve je istina što kaţete!“ i druga scena kada selektor ţenske odbojkaške reprezentacije Zoran Terzić poklanja Vuĉiću zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva. Zakljuĉujemo da predsednikova dobra volja moţe dve stvari: da te štiti od zakona i da ti omogući da u ministarski sako bez ikakvih posledica zadeneš još jednu znaĉku kao uspomenu na aferu Univerzijada i da je uvek uputno kleknuti pred predsednikom kad god se ukaţe prilika, jer su budţetske pare te koje ti omogućavaju da ostvariš svoje sportske snove. Da su ljudi iz novog rukovodstva Univerzitetskog saveza Srbije umeli malo bolje da kleknu pred voĊom, ili bar pred nadleţnim ministrom, moţda bi danas na grudima naših mladih sportista sijalo nekoliko novih univerzitetskih odliĉja. Šalu na stranu. Nacionalna bruka oko neodlaska naših sportista na Univerzijadu lako je mogla biti izbegnuta da je Srbija ureĊena zemlja u kojoj se poštuju zakoni i u kojoj lopovi i kriminalci ne sede u Vladi nego u zatvorima. Da bismo uredili drţavu u kojoj će zakon vaţiti za sve, u kojoj će sudije praviĉno suditi i na sportskim terenima i van njega, u kojoj će našim ćerkama i sinovima uzor biti sportisti, a ne rijaliti zvezde, moramo svi da zasuĉemo rukave. Ovi neće sami od sebe otići, ĉak ni onda kada potpuno unište i sport i drţavu.

*potpredsednica Demokratske stranke i viša košarkaška trenerica 140

U Sremskim Karlovcima eko kamp „Saĉuvajmo rit 1“

U Sremskim Karlovcima u toku je meĊunarodni eko kamp "Saĉuvajmo rit 1". Kamp organizuje Pokret gorana Vojvodine, a uĉesnici - mladi ekološki aktivisti, pomaţu na ureĊenju lokaliteta kraj Dunava. Na ovogodišnjem kampu, više od 20 volonterki iz Velike Britanije pomagaće u uklanjanju invazivnih biljnih vrsta, kako bi se oporavila flora i fauna u zoni starog Dunava. Osim toga, renoviran je i drveni mobilijar, sa ciljem doprinošenja ureĊenju eko-turistiĉke ponude Sremskih Karlovaca. "SreĊujemo stolove i klupe, a proteklih nekoliko dana proveli smo pored vode ĉisteći i sreĊivajući kako bi biljke na tom podruĉju bolje rasle. Generalno, ĉinimo mesto kraj Dunava ureĊenijim i lepšim“, kaţe Ema Kuper, liderka volonterki iz Velike Britanije. „Izabrala sam ovaj kamp, jer volim izazove, nikada nisam radila nešto sliĉno, sviĊa mi se što na ovaj naĉin svet ĉinim boljim mestom“, kaţe Emili Vinder, volonterka. „Ovde je prelepo, najlepše mesto na kom sam bila, šest dana sam ovde i osećam se kao da je ovo moja druga kuća“, kaţe Rouzi Edvards, volonterka. „Ima mnogo posla, ali je pravo uţivanje. Nisam poznavala nijednu od volonterki ranije, dobro saraĊujemo. A što se tiĉe Srbije, ovde je divno, nemamo nešto ovakvo kod kuće“, kaţe Medelajn Kejn. Kamp je namenjen tinejdţerima i deo je bilateralne saradnje s Udruţenjem graĊana “Konkordija” iz Velike Britanije. Osim radnog, kamp ima i edukativni karakter. „U popodnevnim ĉasovima imamo radionice, npr imali smo radionice na ovom podruĉju, radionice o vodi i uopšteno o ritu, kako bi oni mogli da se upoznaju sa biljnim i ţivotinjskim vrstama i uopšte šta se nalazi na ovim prostorima, takoĊe smo imali jednu od naših redovnih radionica koju radimo sa grupama, to je ceger koji se radi u parku, gde oni moraju da koriste razliĉita ĉula, i tako dalje“, kaţe Aleksandar Šnur, Pokret gorana Vojvodine. Kamp „Saĉuvajmo rit 1“ traje do 6. avgusta, a odmah po završetku prvog, poĉinje drugi. „Saĉuvajmo rit 2“ okupiće novih 15 volontera iz drugih zemalja sveta koji će nastaviti ono što su njihovi prethodnici zapoĉeli. https://www.youtube.com/watch?v=8b0UAHNcVrc

Studenti ETF pobedili na takmiĉenju u SAD, ĉestitka Brnabićeve

Tim Elektrotehniĉkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pobedio je na meĊunarodnom studentskom takmiĉenju IFEC, odrţanom u Medisonu u SAD, sa projektom elektriĉnog bicikla, a tim povodom ĉestitala im je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. „Najsrdaĉnije ĉestitam studentima Elektrotehniĉkog fakulteta na ovom izvanrednom uspehu. U izuzetno snaţnoj konkurenciji uspeli ste da nadmašite timove iz ĉitavog sveta", rekla je premijerka, navodi se u saopštenju iz njenog kabineta.

"Nevidljiva priĉa“ otvorila pećinaĉko Deĉje kulturno leto

NajmlaĊi meštani Karlovĉića imali su priliku da uţivaju u tridesetominutnoj deĉjoj predstavi „Nevidljiva priĉa“ koja je izvedena u sali Doma kulture ĉime je zapoĉelo pećinaĉko Deĉje kulturno leto. U pitanju je komiĉna monodrama za decu i celu porodicu inspirisana ĉuvenom priĉom „U cara Trojana kozje uši“ u kojoj igra Sanela Milošević. Ovogodišnje Deĉje kulturno leto otvorio je direktor pećinaĉkog Kulturnog centra Jovan Devrnja. "Ove godine ţeleli smo da uvedemo novinu u našu manifestaciju koja se organizuje petu godinu za redom i zato smo za najmalĊe organizovali deĉje predstave koje će biti izvoĊene svakog petka u drugom mestu. Sledeće godine ovakve programe proširivaćemo i na druga sela, jer ţelimo da kultura stigne do svakog meštanina naše opštine, pogotovu onih najmlaĊih", istakao je Devrnja.

141

Već sledećeg petka 9. avgusta ova predstava biće izvedena u centr Brestaĉa s poĉetkom u 19 ĉasova, dok će u nastavku Deĉjeg kulturnog leta najmlaĊi u Ogaru, Donjem Tovarniku, Obreţu i Deĉu pogledati predstave „Pipi duga ĉarapa“ i „Mala lekcija protiv šunda“. Deĉje kulturno leto organizuje Kulturni centar Pećinci u saradnji sa mesnim zajednicama, pećinaĉkom Predškolskom ustanovom „Vlada Obradović Kameni“ i osnovnim školama, a generalni pokrovitelj je opština Pećinci.

Vremeplov: Prvi broj lista "Slaveno-serbskija vedomosti"

U Beĉu je, na današnji dan 3. avgusta 1792. godine, objavljen prvi broj srpskog lista "Slaveno-serbskija vedomosti". Pod uticajem Dositeja Obradovića "Vedomosti" je pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bilo je širenje "istine o oteĉestvu i prosvešćenije roda našega". List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, širom Podunavlja, a prodavan je i u Vlaškoj, Rusiji. U "Vedomostima" su bili objavljivani pozivi na prenumeracije srpskih knjiga, poput "Istorije" Jovana Rajića. Zapavši u dugove, Novaković je dve godine docnije prodao štampariju, pa je izlaţenje lista obustavljeno.

Vremeplov: RoĊen Dušan Baranin

Na današnji dan 3. avgusta 1902. godine roĊen je Dušan Baranin, srpski romansijer i publicista. Završio je pedagošku školu u Beogradu gde je, takoĊe, apsolvirao istoriju. U knjiţevnost je stupio zbirkama pripovedaka "Seljaci", "Šume padaju" kao i romanom "Njih troje". Docnije se pojavljuju njegove romansirane biografije i istorijski romani, najĉešće na temu devetnaestovekovne Srbije. Dela: "Zeka Buljubaša", "Prota Mateja", "KaraĊorĊe", "Hajduk Veljko", "Veliki gospodar", "Kralj Milan". Iako mu kritika nije bila sklona, u skladu s tadašnjim ideološkim odrednicama, njegova dela su uţivala i uţivaju široku popularnost.

Vremeplov: RoĊen Ljubiša Petruševsk

Na današnji dan 3. avgusta Ljubiša Petruševski (Kumanovo, 03. 08. 1939 - Beograd, 30. 08. 2002), oboista, profesor i dekan Fakulteta muziĉke umetnosti u Beogradu, ĉlan Simfonijskog orkestra Radio-televizije Beograd roĊen je na današnji dan 1939.

Vremeplov: Umro Aleksandar Pavlović

Na današnji dan 3. avgusta 2017. godine umro je Aleksandar Pavlović (Beograd, 24. 10. 1929 - Beograd, 03. 08. 2017), violinista i dirigent, profesor Fakulteta muziĉke umetnosti, gostujući profesor Britanske kraljevske muziĉke akademije, umetniĉki direktor gudaĉkog orkestra "Dušan Skovran" i Omladinskog orkestra Evropske unije.

Vremeplov: Hannibal ante portas!

Na današnji dan 216. p. n. e. kartaginski vojskovoĊa Hanibal u Drugom punskom ratu kod Kane u jugoistoĉnoj Italiji nanio najteţi poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. NJegova brojĉano slabija armija do nogu je potukla rimske legije, ubivši skoro 50.000 rimskih vojnika. U Rimu je nastala panika, jer: "Hanibal je pred vratima".

Vremeplov: Umro Solţenjicin

142

Ruski pisac, nobelovac i jedan od najpoznatijih sovjetskih disidenata Aleksandar Solţenjicin umro je na današnji dan 2008. godine. Zbog kritika Staljina i njegovog reţima u svojim djelima u kojima je pisao o zatvorima za sovjetske graĊane, gulazima, u bivšem Sovjetskom Savezu, 1974. mu je oduzeto drţavljanstvo, nakon ĉega je protjeran iz zemlje. U Rusiju se vratio dvadeset godina kasnije, poslije raspada SSSR. Najpoznatija djela: "Arhipelag GULAG", "Prvi krug", "Jedan danu u ţivotu Ivana Denisoviĉa", "Odjeljenje za rak", "Crveni toĉak" i "200 godina zajedno.

Vremeplov: Kolumbo isplovio na I putovanje

Španski moreplovac italijanskog porijekla Kristofor Kolumbo na brodu "Santa Marija" isplovio je na današnji dan 1492. godine iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje, na kojem je otkrio Ameriku, odnosno morski put sa zapadne strane do Indije, kako je sam vjerovao.

PU Kragujevac: Sedamnaestogodišnjak uhapšen zbog razbojništva

Kragujevaĉka policija podneće kriviĉnu prijavu protiv sedamnaestogodišnjaka iz Kragujevca zbog postojanja osnova sumnje da je, u jednoj prodavnici u tom gradu, izvršio kriviĉno delo razbojništvo. Kako je saopštila Policijska uprava u Kragujevcu, sumnja se da je on juĉe u prepodnevnim satima maskiran ušao u jednu prodavnicu i, uz pretnju noţem, od radnice oteo novac od pazara.

Devojĉica (15) skoĉila sa Brankovog mosta, mladić (18) sa terase

Devojĉica K. M. (15) skoĉila je sinoć u 21.15 sa Brankovog mosta. Kako se nezvaniĉno saznaje, nju su iz reke Save uspeli da je nepovreĊenu izvuku pecaroši. Nešto ranije, juĉe u 19.30 straviĉna nesreća dogodila se na Novom Beogradu u Ulici Radoja Dakića. Naime, mladić V.U. (18) skoĉio je sa terase stana na ĉetvrtom spratu zgrade. Njega je Hitna pomoć prevezla u Urgentni centar, a novih informacija o njegovom stanju za sada nema.

Španska obalska straţa spasila 59 migranata, uglavnom maloletnika

Španska sluţba spasavanja na moru saopštila je da je spasila 59 migranata, većinom maloletnika, koji su u malom ĉamcu pokušali da preĊu Sredozemno more. Sluţba navodi da su migranti locirani u Gibraltarskom moreuzu, te da ih je Obalska straţa dopratila do spasilaĉkog broda. Obalska straţa saopštila je da je 51 osoba na brodu mlaĊa od 18 godina. Drugi putnici su sedam ţena i jedan odrasli muškarac. Većina migranata su poreklom iz severne Afrike, navodi AP. MeĊunarodna organizacija za migrancije saopštila je da je od poĉetka godine 840 ljudi izgubilo ţivot u pokušaju da preĊe Sredozemno more.

Nedelja,04.avgust 2019.

“#1 od 5 milona”: Nećemo priznati izbore ako ne budu slobodni

Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović poruĉio je sinoć sa protesta Jedan od pet miliona u Beogradu da će Savez za Srbiju, ĉiji je jedan od lidera, bojkotovati izbore ako ne budu slobodni, naglasivši da je ostalo još samo mesec i po dana da vlasti ispune zahteve kako bi se izbori odrţali u regularnim uslovima. Prethodno se okupljenima obratio Uroš Marković iz sportskog centra Milan Gale Muškatirović koji je naveo da je 143 danas "obezbeĊenje Gorana Vesića postavilo novog fantomskog direktora sa privatnim obezbeĊenjem, da su zamenili brave i oteli sportski centar". Protestna šetnja se zaustavila kod zgrade Predsedništva, gde je student Moma Kovaĉević, jedan od organizatora protesta, rekao da je dijalog vlasti i opozicije uspeh ovog protesta, ali da je "35 nedelja bilo potrebno da se doĊe do dijaloga i da je to pokazatelj da ovde nema demokratije". On je pozvao akademsku zajednicu da ne ćuti dok su ministri pod sumnjom za plagijate i falsifikovanje diploma i najavio da će studenti u septembru ponovo blokirati Rektorat. Uĉesnici protesta došli su do Crkve Svetog Marka kod koje su upalili sveće za stradale u hvratskoj akciji Oluja.

Vlada Srbije povećala broj brucoša na budţetu

Vlada Republike Srbije povećala je broj studenata koji će prvu godinu na Univerzitetu u Beogradu studirati finansirani iz budţeta, navodi se u odluci koju je danas objavio Sluţbeni glasnik, prenosi Tanjug. Broj brucoša Univerziteta u Beogradu koji će biti na budţetu izmenjenom odlukom povećan je sa 572 na 638. Kako je navedeno, odluka se odnosi na upis u prvu godinu studijskih programa osnovnih strukovnih, akademskih i integrisanih studija.

Vremeplov: Uhapšena Ana Frank

Na današnji dan 4. avgusta 1944. godine, posle dve godine skrivanja u Amsterdamu jevrejske porodice Frank, nacistiĉki Gestapo otkrio je njihovo skrovište i uhapsio 14-godišnju Anu Frank, njenu sestru, roditelje i još ĉetvoro ljudi, takoĊe Jevreja. Svi su stradali u koncentracionom logoru, izuzev Aninog oca. Nakon Drugog svetskog rata otkriven je dnevnik Ane Frank, jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanjima ljudi kao posledica nacizma. Dnevnik je preveden na više od 30 jezika.

Vremeplov: RoĊen Knut Hamsun

Norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1920 godine roĊen je na današnji dan 4. avgusta 1859. Hamsun je bio meĊu najmarkantnijim knjiţevnim pojavama u istoriji uopšte. Njegovi romani, pisani superiornim stilom, usredsreĊeni su na psihologiju liĉnosti i proţeti doţivljajima prirode i ljubavi. U okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata podrţao je vladu koju su ustoliĉili nacisti. Posle rata osuĊen je za veleizdaju, ali u poslednjem delu, autobiografiji "Na zaraslim stazama", nije iskazao nikakvo kajanje. Ostala dela: romani "Glad", "Misterije", "Pan", "Viktorija", "Sanjari", "Rosa", "Pod jesenjom zvezdom", "Benoni", "Lutalica svira sa sordinom", "Poslednja radost", "Deca vremena", "Grad Segelfos", "Plodovi zemlje", "Skitnice", "Ţene kraj studenca", "Poslednje poglavlje", "August", "Ali ţivot ţivi".

Vremeplov: Umro Hans Kristijan Andersen

Danski pisac Hans Kristijan Andersen, nenadmašni autor bajki umro je 4. avgusta 1875. godine. Napisao je 156 priĉa s motivima iz danskog folklora, antiĉke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke je inspiraciju pronašao u sopstvenom tegobnom detinjstvu obeleţenom siromaštvom. Uobliĉene u prava mala remek dela, neretko autobiografskog karaktera, njegove priĉe liĉe na najlepše bajke, ali katkad nose i neku vrstu društvene kritike i iskazuju duboko humanu poruku. Pisane su izvanrednim stilom. Andersen se smatra i tvorcem realistiĉke proze u Danskoj. Pisao je i pesme, od kojih je saĉuvano samo nekoliko, romane - "Improvizator", "O. T.", "Samo

144 muziĉar", "Srećni Per", putopise - "Bazar jednog pesnika", "U Španiji". Njegova dramska dela su potpuno zaboravljena.

Vremeplov: RoĊen "Saĉmo"

Na današnji dan 4. avgusta 1901. godine roĊen je ameriĉki muziĉar afroameriĉkog porekla Luis "Saĉmo" Armstrong, najveći trubaĉ u istoriji dţeza. Tokom karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevaĉ neponovljivog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, ukljuĉujući Beograd, donele su mu nezvaniĉnu titulu "ambasadora dobre volje". Snimio je i više filmova u kojima je takoĊe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljaĉa.

Vremeplov: Umro Ernst Bloh

Na današnji dan 4. avgusta 1977. godine umro je nemaĉki filozof Ernst Bloh, jedan od najznaĉajnijih teoretiĉara marksizma u 20 veku. Završio je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru poĉeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nemaĉke i u emigraciji u Švajcarskoj, potom u SAD, bio jedan od najistaknutijih protivnika nacizma. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kad su mu vlasti Istoĉne Nemaĉke zabranile rad zbog kritiĉnosti u pogledu tumaĉenja marksistiĉke misli u toj zemlji, ĉime je navukao gnev najviših komunistiĉkih zvaniĉnika. Posle prelaska u Zapadnu Nemaĉku 1961, iste godine je postao profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: "Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Tragovi", "NasleĊe ovog vremena", "Sloboda i poredak", "Subjekt-Objekt" (monografija o Hegelu), "Princip nade", "Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo", "Tibingenski uvod u filozofiju".

Ponedeljak,05.avgust 2019.

Konkurs za istraţivaĉki boravak u Francuskoj

Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji dodelјuju 10 stipendija za kratak boravak (do 18 dana) srpskim istraţivaĉima koji ţele da ostvare istraţivaĉki projekat sa francuskim istraţivaĉkim timom. Ovaj istraţivaĉki boravak mora da se realizuje u periodu od 15. oktobra do 31. decembra, a stipendija pokriva troškove ţivota i smeštaja u Francuskoj, kao i troškove osiguranja, dok troškovi prevoza na relacija Srbija – Francuska nisu pokriveni. Cilјna grupa su istraţivaĉi svih nivoa koji rade u istraţivaĉkom timu u Srbiji (asistenti, doktoranti, post doktoranti, istraţivaĉi, predavaĉi, profesori, informatiĉari, inţenjeri, lekari…). Oblasti istraţivanja: Veštaĉka inteligencija (2), Obnovlјive vrste energije (2), Evropska pitanja (2), Urbanizam i odrţiva arhitektura (2) i Istorija i pomirenje (2). Više informacija na http://www.institutfrancais.rs/kratki-istrazivacki-boravak-u-francuskoj/

Seminar za nastavnike dopunske nastave na srpskom jeziku u inostranstvu

Za nastavnike koji će u školskoj 2019/2020. godini ostvarivati obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu u Viminacijumu je od 1. do 3. avgusta organizovan pripremni struĉni seminar. Nastavnici koji su izabrani na konkursu u aprilu imali su priliku da na ovom struĉnom skupu ĉuju iskustva kolega koji su prethodne ĉetiri godine bili angaţovani na ovim poslovima i upoznaju se sa 145 primerima iz nastavne prakse. Prikazane su i prezentacije o organizaciji rada i iskustvima steĉenim u zemlјama u koje se upućuju novi nastavnici – SR Nemaĉkoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Italiji. Na skupu se govorilo o jeziĉkoj kulturi u nastavi, programu osnovnog obrazovanja u inostranstvu, obuci nastavnika za realizaciju nastave orjentisane ka ishodima i procesu uĉenja, mogućnostima primene iskustava iz nastave srpskog jezika kao nematernjeg i srpskog jezika kao stranog u nastavi srpskog jezika kao maternjeg u inostranstvu i stvaralaĉkoj nastavi knjiţevnosti na primeru tumaĉenja narodnih lirskih pesama. O ovim temama govorili su predstavnici Filološkog fakulteta u Beogradu, Zavoda za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja, Vukove zaduţbine i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Oko 70 odsto studenata bi se vratilo u Srbiju?

Oko 70 odsto srpskih studenata koji studiraju u inostranstvu ţeli da se vrati u zemlju po završetku školovanja, izjavio je danas predsednik Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSI) Aleksandar Ljubomirović nakon sastanka sa ministrom rada Zoranom ĐorĊevićem. On je rekao da je to pokazala anketa te organizacije u kojoj je uĉestvovalo više od 1.000 ĉlanova i da je više od 70 odsto njih reklo da bi se posle studija vratilo u Srbiju, ali da se plaše loše materijalne situacije i brinu kako će se snaći zbog nedostatka kontakata i iskustva. Oko 30 odsto studenata ne ţeli da se vrati, a kao razlog su naveli nestabilnu ekonomsku situaciju, rekao je Ljubomirović. Ljubomirović je rekao da ta OSI ima 10.000 ĉlanova a da se procenjuje da se na stranim univerzitetima školuje više od 30.000 studenata iz Srbije. Ljubomirović je zahvalio je ministru na ukazanoj šansi da iznesu svoje mišljenje i na pozivu da uzmu uĉešće u radu Koordinacionog tela za praćenje ekonomskih migracija. "Tu smo da pomognemo i predloţimo ideje", rekao je Ljubomirović. Ministar ĐorĊević izjavio je da oĉekuje da bi predlog Strategije o migracijama mogao da bude upućen Vladi Srbije u januaru naredne godine i da bi, ako ona bude prihvaćena, do avgusta trebalo da bude izraĊen i akcioni plan. On je nakon sastanka sa ĉlanovima Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSI) rekao da je Koordinacioni tim za praćenje ekonomskih migracija formiran u januaru ove godine i da oĉekuje da bi posle godinu dana rada, odnosno u januaru 2020. Vladi Srbije mogao da predloţi Strategiju. Ministar je naveo da koordinaciono telo ĉine najstruĉniji ljudi koji se bave ovom tematikom i da je ideja da se daju predlozi, kao i da se razmotri kako su se tim problemom pozabavile razvijene zemlje i koji bi od modela mogao da se primeni kod nas. On je rekao da je ideja današnjeg sastanka sa studentima koji se školuju u inostranstvu, izmeĊu ostalog, da se predstavnici njihove organizacije ukljuĉe u rad Koordinacionog tima i da kaţu kako oni vide ekonomske migracije. TakoĊe kaţe, voleo bi da ĉuje i mišljenja i razloge onih koji ţele da se vrate u Srbiju, ali i onih koji to ne nameravaju. ĐorĊević kaţe da problem sa odlivom stanovništva imaju i ekonomski razvijenije zemlje od Srbije. On je kao dobar primer naveo Finsku gde je za one koji završe studije obezbeĊen posao u domaćim kompanijama i da su im date visoke plate. "Pokazalo se da su u 100 odsto sluĉajeva ostajali u tim firmama, gde su im poslodavci i dalje nastavili da daju takvu platu. To je doprinelo većem profitu i zapošljavanju novih mlaĊih kadrova", rekao je ministar.

Srpskim Ċacima dve bronze na geografskoj olimpijadi

Vasilije Pantelić, uĉenik XIV beogradske gimnazije i Igor Eskić, uĉenik gimnazije "Svetozar Marković Niš" osvojili su bronzane medalje na 16. Svetskoj geografskoj olimpijadi koja je odrţana u Hong Kongu. Na takmiĉenju je uĉestvovalo 140 srednjoškolaca iz 35 zemalja sveta.Ovogodišnja tema olimpijade je bila "Discovering a vibrant city for our smart future", a ekipu Srbije predstavljala su ĉetiri srednjoškolca. Regionalni centar za talente Beograd 2, koji je organizator domaćih takmiĉenja iz geografije i organizuje uĉešće na meĊunarodnim takmiĉenjima iz geografije izuzetno je ponosan na uspeh srpskih srednjoškolaca, koji je, kako se navodi u saopštenju za medije, rezultat dugogodišnjeg rada i prilagoĊavanja ovom takmiĉenju ĉiji se zahtevi

146 dijametralno razlikuju od naĉina rada u našim školama. Centar za talente zahvalio je profesorima i studentima doktorskih studija Geografskog fakulteta koji su već nekoliko godina u timu koji priprema domaća i meĊunarodna takmiĉenja, profesorima geografije srednjih škola Srbije kao i Tim liderima koji su vodili uĉenike na takmiĉenje. Ovim uspehom je nastavljena tradicija uspeha polaznika Regionalnog centra za talente Beograd 2 na meĊunarodnim takmiĉenjima i u godini jubileja, 20 godina rada Centra, oĉekuju da broj medalja sa meĊunarodnih takmiĉenja dostigne stotinu.

Radionice za avanturiste na „Novosadskom Big deĉjem letu”

Ovu, sedmu nedelјu „Novosadskog BIG deĉjeg leta”, obeleţiće kreativno-edukativne radionice „Dunav je naše more”, koje su inspirisane evropskim nasleĊem. Razgovori o istoriji kupališta Štrand, o ţivotinjama koje ţive u blizini Dunava, o prorodnim rezervatima, o mostovima preko Dunava, kao i o Petrovaradinskoj tvrĊavi i operaciji „Vilenjak” biće organizovani svakog radnog dana od 10 do 13 ĉasova u Arhivu Vojvodine, Ţarka Vasilјevića 2A. Predavanja su namenjena za decu od pet do 12 godina. Radionice o Štrausovom valceru, o najlepšem mostu preko Dunava, o naselјu koje je nestalo pre 48 godina, te o tome zašto se Trajanova tabla nalazi na Dunavu biće organizovane svakog radnog dana od 11 do 13 ĉasova u prostorijama organizacije „Prijatelјi dece Novog Sada”, Dimitrija Avramovića 6. Radionice su namenjene deci od ĉetiri do 14 godina. Programi za sportiste i avanturiste biće organizovani danas od 18 do 20 ĉasova u VojvoĊanskoj pikado federaciji, Mileve Marić 7. Spisak radionica, satnica i informacije o naĉinu prijave uĉešća dostupni su na sajtu www.dkcns.rs ili na „Fejsbuk” stranici DKCNS Deĉjeg kulturnog centra.

Svratište za decu je sigurni kutak i tokom leta

Leto i letnji raspust donose radost i mnogo slobodnog vremena najmlaĊima, pa tako i za korisnicima Dnevnog boravka Svratišta za decu i mlade. U proseku oko 25 mališana svakodnevno posećuje prostorije Svratišta i, mada se zadrţavaju kraće nego zimi, znaju i više puta da navrate na osveţenje i zaklon od vrućine. Mada u toku godine broj dece varira, u toku školske godine dolazi ih nešto više nego u letnjoj sezoni. Iz Centra za socijalni rad su potvrdili da su tokom leta u Svratištu organizovane raznovrsne aktivnosti, kao što su edukativne i kreativne radionice, Mala škola vaţnih ţivotnih veština, kroz koju korisnici unapreĊuju socijalne veštine i vaţna funkcionalna znanja. TakoĊe, redovne su sportske aktivnosti na terenu i razliĉiti zabavni sadrţaji (organizovano gledanje filmova i crtanih filmova, takmiĉarski programi kroz kvizove, društvene igre, asocijacije). Ĉesto decu u Svratištu obraduju i razne trupe koje organizuju predstave ili kreativne radionice. Prepodneva su uglavnom koncipirana tako da budu edukativnog karaktera, uĉe se brojne ţivotne veštine, odrţavaju kvizovi znanja i organizuju drugi sadrţaji, dok su popodne i vikend namenjeni igranju igara, gledanju filmova i crtanih filmova, slušanju muzike, sportskim aktivnostima, odnosno za relaksacionim akativnostima, sportu i zabavi, a u duhu raspusta. U Svratištu povrĊuju da pripremaju izlet za najvrednije Ċake u saradnji s Udruţenjem OPENS, odnosno Omladinskom prestonicom Evrope Novi Sad. Deca taj izlet ţelјno išĉekuju, posebno što su svi potrudili i ispoštovali da deca biraju koju destinaciju ţele da posete. – Voleli bismo prvo da se zahvalimo svim NovosaĊanima koji nam redovno donose garderobu i igraĉke i tako pomaţu da deca uvek imaju ĉistu odeću u Svratištu – istiĉu u ovoj ustanovi. – Trenutno su nam potrebni šorcevi i letnja garderoba za decu od pet do 19 godina oba pola. Neophodna nam je i polovna obuće, a uvek rado primamo i igraĉke, kao i slatkiše. GraĊani nam mogu donti i polovne slikovnice, uybenike i pribor za školu, kao i rance. Imamo znaĉajan broj dece koja redovno pohaĊaju školu pa bismo voleli da

147 doĉekaju septembar spremno. GraĊani donacije mogu odneti u Svratište, koje se nalazi na Bulevaru osloboĊenja 39. Otvoreni su svakog radnog dana od 8 do 20.30 ĉasova i vikendom od 10 do 17.

Arno Gujon omogućio deci iz enklava letovanje u Tivtu

Francuska humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo" saopštila je danas da je organizovala letovanje na moru za 43 dece iz kosovskih enklava. Predsednik organizacije "Solidarnost za Kosovo" Arno Gujon rekao je da će deca iz Graĉanice, Parteša, Budrige, Cernice, Dobrotina, Vidanja i Priluţja uţivati na raspustu u Tivtu. Pored plaţe, na koju idu svaki dan, deca uĉe da plivaju i bave se sportskim i umetniĉkim aktivnostima. Ovaj program, koji će trajati sedam dana, biće obogaćen ekskurzijom do Njegoševog mauzoleja na Lovćenu, posetom manastira Ostrog, kao i voţnju brodićem u Boki kotorskoj. Gujon je podsetio da su mu kosovske vlasti zabranile septembra prošle godine ulazak na Kosovo i Metohiju. „Nisam imao priliku da vidim decu iz enklava. Osećam se neverovatno srećnim i ispunjenim ovde sa njima“, rekao je on. Ovaj projekat se od 2012. realizuje u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom, koja je odabrala decu prema socijalnim kriterijumima.

Vremeplov: Arhiv Vojvodine

Na današnji dan 5. avgusta 1926. godine osnovan je Arhiv Vojvodine, ukazom pomoćnika ministra prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvobitni naziv te ustanove bio je bio je - Drţavni arhiv u Novom Sadu. Inicijator je bio tadašnji upravnik Drţavnog arhiva u Beogradu dr Rista Odavić, a prvi upravnik (drţavni arhivar) današnjeg Arhiva Vojvodine bio je dr Dimitrije Kirilović, ugledni istoriĉar, publicista i nacionalni radnik. Zadatak Drţavne arhive u Novom Sadu bio je da prikuplja, ĉuva, i obraĊuje, arhivsku graĊu sa podruĉja - Banata, Baĉke, Srema i Baranje.

Vremeplov: RoĊen Josif Veselić

Na današnji dan 1823 godine roĊen je srpski pisac Josif Veselić. RoĊen je u Đakovu, Slavonija. Završio je katoliĉku bogosloviju, potom dolazi u Srbiju, gde je prešao u pravoslavlje. Radio je kao sudski ĉinovnik, telegrafist i najzad profesor gimnazije u Kragujevcu (botanika). Dela: "Reĉ u svoje vreme", "Opis monastira u Srbiji", "Voćarstvo", "Domaći lekar", "Ponjatija o telegrafu", u rukopisu mu je ostalo delo: "Glas Srbina".

Vremeplov: Umro Bogdan Gavrilović

Srpski matematiĉar Bogdan Gavrilović umro je na današnji dan 5. avgusta 1947 godine, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike kao i univerzitetskih udţbenika "Analitiĉka geometrija" i "Teorija determinanata".

Vremeplov: RoĊen Rjepin

Na današnji dan 5. avgusta 1844 godine roĊen je ruski slikar Ilja Jefimoviĉ Rjepin, zaĉetnik ruskog kolorizma i sjajan portretista. Bio je profesor Sanktpeterburške akademije, a 1910. odlazi je na imanje u Finskoj, gde je ostaje do smrti. Njegov realizam proţet je osećajem za rusku tradiciju, a kolorit je sveţ i soĉan i podseća na bogatstvo boja u narodnoj umetnosti. Radio je i ţanr slike iz ţivota ruskog sela, a posebno je znaĉajan po kompozicijama. Dela: "Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Zaporošci", "Povratak iz progonstva", "Carevna Sofija". 148

Vremeplov: RoĊen Gi de Mopasan

Na današnji dan 5. avgusta 1850 godine roĊen je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de Mopasan, jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma. Napisao je oko 300 pripovetki i šest romana, pisao je i pozorišne komade, putne beleške, pesme. Tumaĉio je ljudske karaktere, psihološke tipove, neretko uz dozu cinizma. Dela: romani "Jedan ţivot", "Nova banja", "Pjer i Ţan", pripovetke "Strasti", "Naliĉja", "Zamke", "U ratu", "Vodom".

Vremeplov: Umro Engels

Na današnji dan 5. avgusta 1895 godine umro je nemaĉki filozof Fridrih Engels, jedan od osnivaĉa takozvanog nauĉnog socijalizma i najbliţi saradnik Karla Marksa. Potiĉe iz porodice industrijalaca koji su posedovali fabrike u Nemaĉkoj i Engleskoj. Osnovne postavke materijalistiĉkog poimanja sveta izloţio je u "Anti-Diringu". U saradnji s Marksom napisao je "Nemaĉku ideologiju" i "Manifest komunistiĉke partije" i organizovao Prvu internacionalu - meĊunarodno udruţenje radnika osnovano 1864. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao "Poreklo porodice, privatne svojine i drţave" i "Ludvig Fojerbah i kraj nemaĉke klasiĉne filozofije". Poslednje godine ţivota posvetio je redigovanju drugog i trećeg toma Marksovog "Kapitala". Ostala dela: "Skica za kritiku nacionalne ekonomije", "Poloţaj radniĉke klase u Engleskoj", "Sveta porodica".

Vremeplov: Umro Riĉard Barton

Na današnji dan 5. avgusta 1984 godine umro je i velški pozorišni i filmski glumac Riĉard Barton, koji se sjajnim talentom najpre nametnuo u pozorištu igrajući karakterne uloge u Šekspirovim komadima, posle ĉega je ostvario sjajnu filmsku karijeru. Filmovi: "Kleopatra", "Beket", "Ana od hiljadu dana", "Ukroćena goropad", "Dr Faust", "Komedijaši", "Trocki", "Sutjeska".

Utorak,06.avgust 2019.

Saradnja Pokrajine sa Drţavnom agencijom za prevoĊenje MaĊarske

Nastavlјajući dosadašnju višegodišnju uspešnu saradnju, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalna manjine – nacionalne zajednice potpisao je dvogodišnji sporazum o saradnji sa Drţavnom agencijom za prevoĊenje i overu prevoda iz Budimpešte. Sporazum su u Budimpešti, 1. avgusta 2019. godine, potpisali potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalna manjine – nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš i generalna direktorka pomenute Agencije dr Gabriela Nemet. U fokusu predstojeće saradnje jeste ostvarivanje zajedniĉkih interesa u vezi s maĊarskim i srpskim jezikom, putem programa zajedniĉkog struĉnog usavršavanja prevodilaca, kao što su dani terminologije, radionice, te izrada publikacija zajedniĉkih glosara i drugih struĉnih materijala. Pored toga, razmeniće se iskustva u vezi sa organizacijom prevodilaĉkih kancelarija, mašinskom tehnologijom prevoĊenja i terminologijom Evropske unije.

Nabavka besplatnih udţbenika do polovine avgusta

149

Postupak javne nabavke besplatnih udţbenika biće sproveden oko 15. avgusta, kazu u Ministarstvu prosvete i dodaju da će udţbenici stići na vreme, a Ċaci spremni ući u novu skolsku godinu. Slavica Jašić iz Sektora za predškolsko i osnovno obrazovanje kaţe za Tanjug da nabavka teĉe ustaljenom dinamikom, da je prošle godine besplatne udţbenike dobilo oko 84.000 Ċaka i da oĉekuju sliĉan broj i ove godine. Pravo da o trošku drţave dobiju komplete imaju uĉenici iz socijalno ugroţenih porodica, odnosno porodice koji su primaoci socijalne pomoći, uĉenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (koji osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje ostvaruju po individualno obrazovnom planu i imaju potrebu za prilagodavanjem – Brajevo pismo, uvećan font), kao i porodice sa troje i više dece, ali je neophodno da deca budu u sistemu školovanja u Srbiji. "Projekat nabavke besplatnih udţbenika realizuje se duţi niz godina i sam proces otvaranja javne nabavke ocekujemo oko 15. avgusta. Do ovog momenta prikupili smo podatke od skola o potrebama za standardne udţbenike, ali i za prilagoĊene udţbenike", kaţe Jašić. Uĉenici mlaĊih razreda osnovne škole dobiće udţbeniĉke komplete za matematiku, srpski ili maternji jezik, svet oko nas i strani jezik. U starijim razredima predviĊeni su udţbeniĉki kompleti za matematiku, srpski ili maternji, prvi strani jezik, geografiju, istoriju, hemiju, fiziku i biologiju.

Karlovaĉki Ċaci proputovali hilјade km promovišući nacionalnu kulturu

Nekoliko najbolјih Ċaka Karlovaĉke gimnazije i Bogoslovije „Sveti Arsenije“ boravilo je u Ukrajini, Rusiji, Belorusiji i MaĊarskoj od 12. do 27. jula u organizaciji Kreativnog kluba „Eduko“ u okviru projekta „Sloga i sabornost 2019“, u kojem je, osim njih, uĉestvovalo i oko ĉetrdeset mladih iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Švajcarske i drugih zemalјa iz regiona i dijaspore, kao i njihovi nastavnici. Po reĉima predsednika KK „Eduko“ Miladina Kalinića, projekat je osmišlјen tako da se srpska deca i mladi, kao i prosvetni i kulturni radnici iz zemlјe, regiona i dijaspore meĊusobno upoznaju i zbliţe da bi zajedniĉki delovali na obrazovno-kulturnom polјu, na oĉuvanju i promociji naših tradicionalnih kulturno-istorijskih vrednosti u drţavi i inostranstvu. Projekat jedan je u nizu koje „Eduko“, osim letnje škole srpskog jezika i kulture, odnosno zimske, namenjene prevashodno deci Srba u rasejanju, organizuje da bi razvijao misiju zbliţavanja Srba iz dijaspore s onima u matici. – Sa zadovolјstvom mogu da konstatujem da je i kroz taj projekat „Eduko“ nastavio svoju misiju edukacije i povezivanja mladih u zemlјi, dijaspori i inostranstvu, kao i promovisanja, kako celokupne naše nematerijalne kulturno-istorijske baštine, tako i samih Sremskih Karlovaca kao centra srpske duhovnosti i kulture širom sveta – kazao je Miladin Kalinić. – Projekat „Sloga i sabornost 2019“ je realizovan u saradnji brojnih obrazovno-kulturnih organizacija iz zemlјe, regiona i dijaspore. Nosilac je Društvo srpskih domaćina iz Beograda, ĉiji je predsednik prof. dr Miladin Ševarlić, a idejni tvorac profesorka dopunske škole srpskog jezika u Bernu u Švajcarskoj Jelena Mitrović. Partneri na projektu bili su Srpsko društvo „Dijalog“ iz Švajcarske, „Eduko“ iz Sremskih Karlovaca, osnovne škole iz Negoslavaca u Hrvatskoj i Pranjana kod Ĉaĉka, udruţenja Srba iz MaĊarske, Crne Gore i Republike Srpske, Porodiĉni sabor iz Beograda, kao i Konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz regiona. Realizovan je uz finansijsku podršku Ministarstva spolјnih poslova – Uprave za dijasporu i saradnju sa Srbima u regiona i brojnih donatora. Uĉesnici su imali priliku da posete brojne kulturno-obrazovne i duhovne centre u pomenutim zemlјama i upoznaju se s njima, i da uĉestvuju na nekoliko manifestacija mladih u razliĉitim gradovima navedenih drţava i da kroz njih razmene iskustva sa svojim vršnjacima i otvore puteve saradnje.

Izloţba uĉenika škole za dizajn Bogdan Šuput

150

U okviru programa Omladinske prestonice Evrope Novi Sad 2019 - OPENS, a u sklopu projekta "Muzej mladih", u Spomen-zbirci Pavla Belјanskog 8. avgusta biće sveĉano otvorena izloţba uĉenika Škole za dizajn "Bogdan Šuput" iz Novog Sada, pod nazivom "Kulturno blago: svet u muzejskom kovĉegu". Kroz projekat "Muzej mladih" podrţanom od strane Fondacije "Novi Sad 2021", u saradnji sa partnerima Teatrom mladih "Mišolovka", Udruţenjem graĊana "Umivanje" i Školom za dizajn "Bogdan Šuput", prošlo je preko sto srednjoškolaca iz Novog Sada i Zone 021 (Opština Irig), koji su se na pozorišnim, filmskim, izloţbenim kreativnim radionicama upoznavali sa bogatom istorijom Spomen-zbirke Pavla Belјanskog i kulturom Novog Sada. Na izloţbi u Spomen-zbirci biće prikazano tridesetak radova polaznika smerova likovni tehniĉar i dizajn grafike (od prvog do trećeg razreda), inspisiranih priĉom o umetnicima iz kolekcije i njihovim delima. Sama postavka u vidu "muzejskog kovĉega" osmišlјena je u zajedniĉkom radu kustosa Spomen-zbirke, uĉenika i dizajnerke postavke Aleksandrom Rešnjak Pešić, s idejom aktivnijeg uklјuĉivanja mladih u osmišlјavanje, realizovanje i promovisanje kulturne ponude svog grada. Saradnja Spomen-zbirke i institucije obrazovanja kao što je Škola za dizajn "Bogdan Šuput" od izuzetnog je znaĉaja kada je reĉ o negovanju mlade publike i razvijanju njihove svesti o kulturnom nasleĊu Novog Sada. Mladima je kroz uĉešće u razliĉitim programima, poput druţenja sa Milanom Isakovićem, naslednikom Pavla Belјanskog ili slikanja mrtve prirode po uzoru na veliku umetnicu Ljubicu Cucu Sokić, bilo omogućeno da iz sasvim drugog ugla spoznaju darodavca Pavla Belјanskog, njegovu kolekciju i vreme u kojem je predstavlјena javnosti, davne 1961. godine, istiĉu iz Spomen-zbirke. Autorke izloţbe su Milica Orlović Ĉobanov i Marta Ðarmati iz Spomen-zbirka Pavla Belјanskog. Izloţba će biti otvorena do 31. avgusta.

Završena letnja škola „Korneliju u spomen”

Pevanjem u Sabornoj crkvi na liturgiji u nedelјu u Temišvaru, završene su aktivnosti ovogodišnje 27. letnje škole crkvenog pojanja „Korneliju u spomen”. Polaznici tog jedinstvenog muziĉkog kampa, u ĉijem centru paţnje je oĉuvanje srpskog crkvenog pojanja, koje je Kornelije Stankvić zabeleţio u Donjoj crkvi u Sremskim Karlovcima, pre Temišvara, pevali su u subotu pred karlovaĉkom publikom, a dan pre i pred novosadskom u Galeriji Matice srpske. Bio je to prvi nastup polaznika u Galeriji Matice srpske i Novom Sadu i većini prvi boravak u toj nacionalnoj kulturnoj instituciji u cilјu promovisanja rada škole i njene misije. U radu škole uĉestvovalo je tridesetak odraslih pevaĉa iz Srbije, Crne Gore i Austrije, te više od 20 karlovaĉke dece. U organizaciji muziĉkog kampa, koji je ove godine trajao dan duţe, od 28. jula do 5. avgusta, Društvu za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca pomogli su Ministarstvo kulture i informisanja, Eparhija sremska, Opština Sremski Karlovci, mr Dušan Mihalek. Nјeno odrţavanje pomogli su i Karlovaĉka bogoslovija, Muzej pĉelarstva i vinska kuća „Ţivanović“, Podrum „Bajilo“ i Pokret gorana Vojvodine.

Mladi Somborci mogu da dobiju psihološku pomoć

Mladi se ĉesto souĉavaju sa problemima, koje ĉesto vide većim nego što jesu. Mladi Somborci od 15 do 30 godina, koji imaju razliĉite probleme psihološke prirode, od meĊuljudskih odnosa, problema u porodici, do emotivnih problema, mogu da se za svaku vrstu pomoći, ili ako imaju nedoumicu, obrate centru za psihološko savetovalište za mlade "Psihozon". Diplomirani psiholog Saša Stojšić, koja je angaţovana na radu u ovom centru, kaţe da su najĉešći problemi sa kojima mladi dolaze kod nje sliĉni onima koje imaju i odrasle osobe, s tim što je period mladalaštva specifiĉan, pa se mladi suoĉavaju sa problemima u vezi sa školom, izborom

151

škole. „Ima tu i problema u psihološkom funkcionisanju, na polju emocionalnosti, ljubavi, odnosa sa odraslima, sa nastavnicima“, navodi ona i dodaje da ovaj centar radi i sa mladima koji su imali prethodnu psihijatrijsku hospitalizaciju, koji su imali problema sa zakonom, kako bi se lakše u ukljuĉili u zajednicu i bili korisni ĉlanovi društva. Kao najĉešće, ona istiĉe probleme koji se tiĉu samopouzdanja, problema u odnosu prema autoritetu odraslih. https://www.youtube.com/watch?v=bbQ_yiLjhYc

Vremeplov: Dositej prešao u Beograd

Na današnji dan 6. avgusta 1807. godine Dositej Obradović je tokom Prvog srpskog ustanka iz Zemuna prešao u Beograd. Mnoštvo stanovnika grada došlo je na pristanište kako bi ga doĉekalo, a topovi sa gradskih zidina objavili su dolazak Dositeja, koji je ubrzo otpoĉeo veliki prosvetiteljski posao u osloboĊenoj KaraĊorĊevoj Srbiji.

Vremeplov: Umro Veselin Ĉajkanović

Na današnji dan 6. avgusta 1946. godine umro je Veselin Ĉajkanović, srpski klasiĉni filolog i istoriĉar religije, ĉlan Srpske kraljevske akademije. Po okonĉanju studija klasiĉnih jezika na Velikoj školi u Beogradu 1903. usavršava se u Nemaĉkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je doktorirao 1907. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je katedrom za klasiĉnu filologiju. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je Uporednu istoriju religija. U više navrata bio je dekan Filozofskog fakulteta. Rukovodio je Zaduţbinom Nikole Ĉupića, Društvom Sv. Save, bio je upravnik Srpske knjiţevne zadruge. Kao rezervni oficir uĉestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U Bizerti je osnovao Štampariju srpskih invalida i ĉasopis "Napredak". Prevodio je Plutarha, Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su znaĉajna njegova istraţivanja stare srpske religije i mitologije. Odlikovan je nizom odlikovanja, izmeĊu ostalih i Legijom ĉasti. Dela: "Vergilije i njegovi savremenici", "O srpskom vrhovnom bogu", "Mit i religija u Srba", "Reĉnik srpskih narodnih verovanja o biljkama", "Stara srpska religija i mitologija".

Vremeplov: Dan rudara u Srbiji

U Senjskom rudniku, najstarijem rudniku u Srbiji za eksploataciju uglja zapoĉeo je na današnji dan 6. avgusta 1903. godine masovni štrajk rudara, zbog otpuštanja grupe radnika i nesreće koja se prethodno dogodila. Nakon devet dana štrajk je okonĉan uspehom, povratkom na posao otpuštenih, skraćenjem radnog vremena i uopšte poboljšanim uslovima. Taj datum je kasnije prihvaćen kao - Dan rudara, i on se svake godine u Srbiji posebno obeleţava. U Senjskom rudniku proizvodnja uglja je zapoĉela 1853.

Vremeplov: Baĉena atomska bomba na Hiršomu

Na današnji dan 6. avgusta 1945. godine ameriĉki bombarder tipa "B-29" izbacio je na samom kraju Drugog svetskog rata, na osnovu naredbe predsednika SAD Harija Trumana - uranijumsku atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. Mada je Japan prethodno već nudio kapitulaciju. Bomba je pretvorila u pepeo 13 kvadratnih kilometara, Hirošima je potpuno uništena, a poginulo je najmanje 117.000 ljudi. Posledice dejstva atomske bombe oĉigledne su decenijama posle eksplozije, masovna leukemija, kao posledica atomskog zraĉenja, i brojne genetske i patološke promene, na novoroĊenima. Tri dana kasnije druga ameriĉka (plutonijumska) atomska bomba baĉena je na Nagasaki.

Vremeplov: Izolovan penicilin

152

Na današnji dan 6. avgusta 1881 godine roĊen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Otkriće nije korišćeno do Drugog svetskog rata, kada su ga britanski fiziolog i biohemiĉar Ernst Ĉejn i australijski lekar Hauard Flori primenili u leĉenju infekcija. Fleming je 1945. sa njima podelio Nobelovu nagradu za medicinu.

Vremeplov: RoĊen Endi Vorhol

Na današnji dan 6. avgusta 1928 godine roĊen je ameriĉki slikar, novinar, filmski reţiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznaĉajnijih predstavnika pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i razarao banalnost masovne komercijalne kulture i ameriĉke mitove, sve do takozvanog pokreta za oslobaĊanje ţena. Filmovi: "Empajer", "San", "Devojke iz Ĉelzija", "Usamljeni kauboji", "Meso", "Đubre", "Seks", "Pobunjene ţene", "Meso za Frankeštajna", "Krv za Drakulu".

Sreda,07.avgust 2019.

Studenti iz Beograda krenuli na mobu berbe groţĊa u Hilandaru

Grupa studenata Poljoprivrednog fakulteta krenula je veĉeras na mobu na Hilandar, na berbu groţĊa u vinogradima srpskog manastira na Svetoj Gori, koja će trajati 10 dana. Jedan od 14 studenata koji su ispred sedišta Fondacije zaduţbine manastira Hilandara krenuli na Svetu goru je i Aleksandar Vitorović koji je pre polaska rekao da studenti tom akcijom ţele da nastave humano delo svog profesora Nebojše Markovića koji, kaţe, godinama pomaţe u podizanju i odrţavanju vinograda u Hilandaru. ''Ideja o mobi javila se prošle godine u ovo vreme kada je jedan kolega boravio u Hilandaru i po povratku ispriĉao da je uĉestvovao u berbi groţĊa. Uglavnom su se prijavili studenti treće i ĉetvrte godine sa smera biljna proizvodnja'', rekao je Vitorović. Sekretar Udruţenja akcijaša i volontera Valjevo Boţa Vićentijević nazvao je mobe preteĉom omladinskih radnih akcija i srpskim naĉinom organizovanja da bi se obavili razni poslovi na poljima ili u domaćinstvima. ''Danas se ponovo vraćamo omladinskim radnim akcijama kroz mobe. Ovog puta studenti idu na Hilandar da pomognu i urade jedno dobro delo'', rekao je Vićentijević. Studentima je u pripremi mobe pomoglo rukovodstvo Saveza udruţenja omladinskih radnih akcija Srbije (SORAS), a uĉesnike berbe groţĊa u Hilandaru ispratili su poĉasni predsednik SORAS-a Slobodan Ristanović, predsednica Upravnog odbora Dragana Andrić, sekretar SORAS-a Vladimir Galić i direktor zaduţbine manastira Hilandar Milivoje RanĊić.

"Prosvetni i kulturni ţivot Slovaka" u Arhivu Vojvodine

Izloţba "Prosvetni i kulturni ţivot Slovaka izmeĊu dva svetska rata u Baĉkom Petrovcu" je otvorena sredu, 7. avgusta u 12 ĉasova u galerijskom prostoru Arhiva Vojvodine.Izloţba arhivskih dokumenata posvećena je stogodišnjici Slovaĉkih narodnih sveĉanosti, Gimnazije "Jan Kolar“ i štamparije u Petrovcu. Na izloţbi će govoriti direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović, direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan, direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada msr Petar ĐurĊev, Jan Brtka, predsednik Matice slovaĉke u Srbiji, Ana MedveĊova, direktorka Gimnazije "Jan Kolar" u Baĉkom Petrovcu i gospoĊa Libuška Lakatošova, predsednik Nacionalnog saveta Slovaka u Srbiji, koja će i otvoriti izloţbu.

Vremeplov: "Kralj graĊanin" 153

Na današnji dan 7. avgusta 1830 Francuska skupština izabrala je za kralja Francuske Luja Filipa, posle pada Šarla X Burbonskog u Julskoj revoluciji. Novi monarh ostao je zapamćen u istoriji kao "kralj graĊanin", pošto je za razliku od svog prethodnika bio pristalica strogo parlamentarnog poretka.

Vremeplov: Umro Tagore

Indijski pisac i filozof Rabindranat Tagore, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1913. umro je na današnji dan 7. avgusta 1941. Po opštoj oceni literata neprevaziĊene vrednosti. Napisao je više od hiljadu poema, 24 drame, osam romana, najmanje osam tomova pripovedaka, više od 2.000 pesama i mnoštvo eseja. Pisao je na govornom bengalskom, odbacivši knjiţevni, a poeziju je sam prevodio na engleski. Njegovo delo odlikuje se snagom i jasnoćom misli, dostojanstvenom emotivnošću, ali ga krasi i duboka društvena odgovornost s naglaskom na povezivanje istoĉne i zapadne kulture. Dela: zbirke pesama "Gradinar", "Gitandţali", zbirke pripovedaka "Grupa priĉa", "Zlatan ĉamac", "Kasna ţetva", "Snovi", "NuĊenja", roman "Gora", lirske drame "Ĉitra", Malini", publicistiĉki rad "Nacionalizam".

Vremeplov: Umro Novica Petković

Na današnji dan 2008. godine preminuo je Novica Petković, teoretiĉar knjiţevnosti, kritiĉar, profesor srpske knjiţevnosti 20. v. na beogradskom Filološkom fakultetu, jedan od najvećih znalaca srpske poezije uopšte. Bio je lektor na univerzitetu u Moskvi i na Humboltovom univerzitetu u Nemaĉoj a bavio se i prevoĊenjem ruskih semiotiĉara. Dobitnik je nagrada "Milan Bogdanović", za najbolji rad iz istorije knjiţevnosti, Matice srpske "Mladen Leskovac", za najbolji prevod "Jovan Maksimović", nagrade Vukove zaduţbine za njegovo ţivotno delo kritiĉko izdanje "Sabranih dela Momĉila Nastasijevića". Druga dela: "Slovenske pĉele u Graĉanici", "Poezija u ogledalu kritike".

Vremeplov: Umro Danko Popović

Srpski knjiţevnik Danko Popović, preminuo je na današnji dan 2009 godine. Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo ţivota. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat romanom "Knjiga o Milutinu", verovatno najtiraţnijim romanom srpske knjiţevnosti druge polovine 20. Dela: romani "Gospodari", "Oficiri", "Svinjski ujed", "Udovice", "Ĉarapići", "Kuća Lukića","Konak u Kragujevcu", pripovetke "Sveĉanost" i "Kukurek i kost", knjige eseja "Vreme laţi", "DogaĊaji i priviĊenja", "Na krstu i raskršću", "Nespokoji", "Boţur i trnje", "Seobe stare i nove" i "Ĉetiri vetra".

Vremeplov: Umro Vilhelm Libkneht

Na današnji dan 7. avgusta 1900. godine umro je nemaĉki revolucionar Vilhelm Libkneht, jedan od osnivaĉa Druge internacionale 1889. Uĉestvovao je u revoluciji 1848. i 1849. u Nemaĉkoj, potom je emigrirao i u Londonu je godinama saraĊivao s Karlom Marksom. Po povratku u otadţbinu osnovao je Socijaldemokratsku partiju Nemaĉke, a od 1874. nekoliko puta je biran u Rajhstag (nemaĉka skupština).

Maloletnici napali mladića u parku drvenom palicom

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Pećincima uhapsili su A. G. (18), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio kriviĉno delo laka telesna povreda. Sumnja se da su A. G. i jedan sedamnaestogodišnjak napali osamnaestogodišnjeg mladića u parku, nakon ĉega ga je A. G. 154 drvenom palicom povredio u predelu glave. Osumnjiĉenom je odreĊeno zadrţavanje do 48 sati i uz kriviĉnu prijavu, priveden je tuţiocu. Protiv maloletnika je podneta kriviĉna prijava za kriviĉno delo nasilniĉko ponašanje, nadleţnom tuţilaštvu.

Četvrtak, 08.avgust 2019.

Još mesta na budţetu: Dva fakulteta u Beogradu povećali kvote

Broj brucoša na Univerziteta u Beogradu koji će biti na budţetu Vlada Republike Srbije je povećala te će se ove godine o trošku drţave školovati još 77 studenata. - Na Mašinskom fakultetu povećan je broj za 20 budţetskih mesta i Filološkom fakultetu za 57 budţetskih mesta - navode iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Vladalo je veliko interesovanje ove godine na Mašinskom fakultetu, konkretno na smeru Informacione tehnologije u mašinstvu. U pitanju je novi program za tek 20 budţetskih studenata koji će sad moći da pohaĊa za 20 više. Prodekan za nastavu Mašinskog fakulteta, prof. dr Ljubodrag Tanović kaţe da je ovo odliĉna odluka s obzirom na to da je godina na ovom smeru 180.000 dinara. - Pisali smo molbu Ministarstvu prosvete da odobri još 20 budţetskih mesta i oni su nam to odobrili. U pitanju je novi smer Informacione tehnologije u mašinstvu, a na koji se upisuje 60 studenata, i to 20 na budţet i 40 samofinansirajućih - objašnjava prof. dr Ljubodrag Tanović. Na fakultetima je ostalo više od 9.110 slobodnih mesta, samo u Beogradu 3.246, od kojih je 1.072 na budţetu i 2.214 samofinansirajućih. Prijavljivanje u drugom upisnom roku obaviće se na većini fakulteta 2. i 3. septembra, dok će prijemne polagati nekoliko dana kasnije, odnosno 5. i 6. septembra. Upis će trajati tokom celog meseca, a fakulteti će pojedinaĉno objaviti taĉne detalje i termine upisa. Rezultati će biti objavljeni najkasnije 6. septembra. Kako je navedeno u odluci Univerziteta, upis kandidata mora biti završen 15. septembra.

Od septembra ĉasovi srpskog za decu dijaspore u Velikoj Britaniji

Nastava na srpskom jeziku, za decu srpske dijaspore, biće organizovana i u Velikoj Britaniji od naredne školske godine, 1. septembra. Administrativne procedure se privode kraju, a već je izabran i nastavnik koji putuje u tu ostrvsku zemlju. Dr Slavica Jašić iz Sektora za predškolsko i osnovno obrazovanje Ministarstva prosvete kaţe da se već godinu dana radi na organizovanju nastave srpskog jezika u Velikoj Britaniji. „Ovo je velika stvar za našu zemlju, s obzirom na to da se posle dvadeset godina ponovo organizuje nastava na srpskom jeziku u Velikoj Britaniji. Tako bismo u narednoj školskoj godini imali osnovno obrazovanje i vaspitanja na srpskom jeziku u jedanaest zemlja”, kaţe Jašić za Tanjug. Cilj osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu je razvijanje svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu uĉenjem srpskog jezika i upoznavanjem sa najvrednijim delima srpske kulturne baštine, kao i podsticanje odrţavanja trajnih veza s otadţbinom. Nastavu u jedanaest zemalja realizovaće 53 nastavnika koji se angaţuju na godinu dana sa mogućnošću produţenja na najviše ĉetiri godine. Dopunska nastava na srpskom jeziku organizuje se u Nemaĉkoj, Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, Grĉkoj, Norveškoj, Danskoj, Belgiji, Juţnoafriĉkoj Republici, Finskoj. Austrija, gde je jaka srpska dijaspora, nema organizovanu dopunsku nastavu na srpskom. Jašić pojašnjava da se uĉenje srpskog jezika organizuje na zahtev roditelja koji treba da se prijave ambasadi da ţele da se za njihovu decu organizuje dopunska nastava.

155

Uĉenici iz Futoga vredno rade na praksi i tokom leta

Iako je školska godina završena i uveliko traje letnji raspust, uĉenici sa svojim nastavnicima iz Poljoprivredne škole u Futogu vredno rade na vannastavnim aktivnostima, i ako temperatura ovih dana uveliko prelazi 30 stepeni Celzijusa. Da bi unapredili svoja znanja, uĉenici te škole nauĉenu teoriju vredno primenjuju u praksi u letnjem periodu. Na poligonu školske ekonomije nalazi se 100 hektara obradivog zemljišta, pet hetara šume, ali i većia neophodne mehanizacije, i štale, svinjac, ţivinarnik, konjušnica, ovĉarnik i ĉardak. U skladu sa obrazovnim profilom za koji se školuju, uĉenici su od poĉetka školske godine ukljuĉeni u biljnu, stoĉarsku i hortikulturnu proizvodnju. https://www.youtube.com/watch?v=nWAvpdVJaXk

Nove "Šetnje kroz nasleĊe" - Novi Sad iz ugla sedme umetnosti

Nove "Šetnje kroz nasleĊe", projekat iza kojeg stoji „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“, donose priĉu o Novom Sadu iz ugla sedme umetnosti. Uz projekat „Kinoplov“ Šetnje će oţiveti Novi Sad sa polovine 20. veka zahvaljujući filmskom i dokumentarnom materijalu Kino kluba Novi Sad. Prvi susret sa Novim Sadom iz filmske arhive zakazan je za 11. avgust u 21 sat na Brod teatru kada će biti prikazan film „Poslednji dani Šangaja“ autora Borivoja Mirosavljevića, kao i niz kratkih filmova i iseĉaka iz filmova koji prikazuju Šangaj, Kej i Oficirac zabeleţene kamerom pre gotovo 70 godina. „Kinoplov" oţivljava prizore Novog Sada iz sredine prošlog veka, donosi putovanje u vreme dok su ulicama grada još uvek saobraćali tramvaji. Filmski snimci zabeleţeni kamerom ĉlanova Kino kluba Novi Sad su svedoĉanstvo kako se grad kroz vreme menjao i neprocenjiv dokument jednog, prelomnog perioda njegovog razvoja. Tokom tri Šetnje, koliko je ukupno planirano projektom „Kinoplov“, kroz filmsku arhivu NovosaĊani će ĉuti priĉe o gradu koji se uţurbano menjao, o ljudima koji su snimali filmove o njegovom razvoju, kao i zašto je filmski amaterizam veoma vaţan segment kulturnog nasleĊa. Šetnje kroz nasleĊe u septembru otkrivaju tajne Karlovaca Kako izgledaju kuće i dvorišta Karlovĉana i koje priĉe kriju? Ovo kulturno bogatstvo otkriće šetnja „Moja karlovaĉka priĉa“, nastala, takoĊe, u okviru projekta „Šetnje kroz nasleĊe“. U subotu, 7. septembra u 15 ĉasova „Moja karlovaĉka priĉa“ po prvi put otvoriće vrata dve privatne kuće, ĉiji će vlasnici podeliti liĉna sećanja i predstaviti kulturnu raznolikost Sremskih Karlovaca. Društvo za negovanje tradicije i razvoja Sremskih Karlovaca, koje je i pokrenulo projekat „Moja karlovaĉka priĉa“ poziva sve zainteresovane da doprinesu ovom projektu, te da na imejl adresu [email protected] pošalju svoje priĉe, sećanja vezana za Sremske Karlovce. Video poruke treba da budu trajanja do 2 minuta, a pisane poruke treba da sadrţe do 10 kljuĉnih reĉi koje ih asociraju na Karlovce. Rok za slanje ovih materijala je 15. avgust, a prispeli zapisi biće prikazani na kraju šetnji u Zaviĉajnoj zbirci u Sremskim Karlovcima. „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ u okviru projekta „Šetnje kroz nasleĊe“ ukljuĉuje graĊane u oĉuvanje kulturnog nasleĊa kroz savremene naĉine interpretacije liĉnih sećanja i doţivljaja. U okviru ovog projekta podrţano je ukupno 11 projekata novosadskih udruţenja kroz koje stiĉemo priliku da predstavimo manje znane, liĉne priĉe o gradu i NovosaĊanima.

Vremeplov: RoĊen Đura Jakšić

Na današnji dan 8. avgusta 1832. godine roĊen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj knjiţevnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiriĉnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je uĉio u

156

Segedinu, Temišvaru, Pešti, Beĉkereku (sada Zrenjanin), Beĉu i Minhenu. Potom je bio uĉitelj i predavao je crtanje u Kragujevcu, Poţarevcu i Jagodini. Po prirodi je bio nemirna i buntovna liĉnost pa je ĉesto napuštao sluţbe ali je i otpuštan. Pisao je s romantiĉarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme "Na Liparu", "Ponoć", "Mila", "Padajte braćo", "Otadţbina", "Ja sam stena", "Noć u Gornjaku" spadaju u vrh srpske romantiĉarske poezije. Napisao je drame u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, kneginja crnogorska" i "Stanoje Glavaš" kao i oko 40 pripovedaka.

Vremeplov: Umro Ilarion Ruvarac

Srpski istoriĉar Ilarion Ruvarac, rodonaĉelnik srpske kritiĉke istorijske škole, ĉlan Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan 1905. godine. Obavio je pionirski istraţivaĉki posao u prouĉavanju srpske prošlosti, naglašavajući neophodan oprez prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je kaluĊer, profesor i rektor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit (starešina) fruškogorskog manastira Grgeteg. Ruvarac je prvi koji je uspeo da pobedi epski pristup tumaĉenju prošlosti zbog ĉega je ostao neomiljen. Bio je jedan od najuĉenijih Srba svoga vremena i ostavio je ogromnu veoma kvalitetnu biblioteku. Dela: "Odlomci o grofu ĐorĊu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu", "O knezu Lazaru", "Montenegrina", "O pećkim patrijarsima", "Kraljice i carice srpske".

Vremeplov: Umro Arĉibald Rajs

Na današnji dan 1929 godine umro je Arĉibald Rajs, kriminolog, veliki prijatelj srpskog naroda. RoĊen je u juţnonemaĉkoj pokrajni Baden, studirao je u Švajcarskoj gde se posvetio kriminologiji. Bio je profesor univerziteta u Lozani. Na poziv srpske vlade došao je u Srbiju 1914. kako bi zabeleţio zloĉine Austro-Ugarske vojske. Sa srpskom vojskom prošao je ĉitavu golgotu povlaĉenja 1915. preko planinskih vrleti do Jadrana i Krfa. Bio je ĉlan srpske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. Tehniĉki je modernizovao kriminalistiĉku policiju u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U skladu s liĉnom ţeljom, njegovo srce je nakon smrti uzidano u spomenik srpskim ratnicima na Kajmakĉalanu. Spomenik su razorili Bugari tokom Drugog svetskog rata. Dela: "Šta sam video i proţiveo u velikim danima", "Ĉujte Srbi".

Vremeplov: Veliki štrajk graĊevinskih radnika

U Beogradu je, na današnji dan 8. avgusta 1940. godine, uspešno okonĉan veliki štrajk graĊevinskih radnika, zapoĉet ĉetiri dana ranije. Protesti su okonĉani nakon ispunjenja svih zahteva štrajkaĉa kao i zakljuĉenjem kolektivnog ugovora, povećanjem nadnica i opštim poboljšanjem uslova rada. Ovaj dan prihvaćen je docnije kao Dan graĊevinara Srbije.

Svedoci optuţuju sestru iz Zveĉanske, ona se brani ćutanjem

ĐurĊija Alempijević (23), zaposlena u Centru za zaštitu dece u Zveĉanskoj ulici u Beogradu, koja se tereti da je izvršila kriviĉno delo zlostavljanje i muĉenje, kao i zapuštanje i zlostavljanje maloletne osobe, u sredu, 7.avgusta se u Prvom osnovnom javnom tuţilaštvu u Beogradu branila ćutanjem. Saslušanju nije prisustvovao njen izabrani branilac, već advokat po sluţbenoj duţnosti. Sumnja se da je Alempijevićeva, koja radi u "Zveĉanskoj" kriviĉno delo izvršila nesavesnim radom i ophoĊenjem suprotno pravilima te ustanove. Istraga zbog sumnje da je naudila dvogodišnjem deĉaku otvorena je posle anonimne prijave i video-snimka na internetu na kome se 157 vidi kako dete kao dţak ubacuje u krevetac, prenose "Novosti". Tuţilaštvo je saslušalo nekoliko svedoka, meĊu kojima i Maju Jelić, koja je "snimila" Alempijevićevu, i i Zorana Milaĉića, direktora "Zveĉanske". Jelićeva je posvedoĉila da Alempijevićeva štićenicima nije davala igraĉke, branila da izlaze iz krevetaca, gledaju crtaće, kao i da je stalno "bila na mobilnom": - Videla sam kako je ostavila samo dete na visokom pultu za presvlaĉenje, koje je došlo skoro do ivice. Zabrinula sam se i sve ispriĉala koordinatorki koja mi je rekla da je ĐurĊija nova koleginica i da će biti upozorena. Drugi put situacija je bila još drastiĉnija. - Videla sam kako je ĐurĊija ošamarila jedno dete jer je "kenjkalo". Devojĉica je pala u krevet i poĉela da vrišti. Krišom sam sve snimila i na snimku videla da je dete slikala iz velike blizine. Pomislila sam na trgovinu decom, pa sam to prosledila fondaciji "Levijatan". Snimak je došao do medija, a potom sam sve ispriĉala i policiji - kazala je Maja Jelić. Direktor "Zveĉanske" u svom svedoĉenju rekao je da on nema neposrednih saznanja o nemilom dogaĊaju: - O snimku sam obavešten anonimnim pozivom, nakon kojeg sam pozvao u kancelariju zaposlene, pa i ĐurĊiju. Ona tada nije osporavala dogaĊaj, niti je pokazivala da se smatra odgovornom za svoje postupanje. Objasnila je da je dete slikala, kako bi koleginici na godišnjem odmoru, za koju je inaĉe jako vezano dete sa snimka, poslala video-klip.

Da li je neophodno da preĊemo "magiĉnih" 10.000 koraka dnevno?

Većina nas prati svoju dnevnu aktivnost pomoću pametnih telefona, satova i narukvica. Svaka od pomenutih spravica savetuje nam da je za zdrav ţivot preporuĉljivo da svakog dana naĉinimo barem 10.000 koraka. Magiĉni broj od deset hiljada koraka datira još od perioda Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Poznata japanska kompanija proizvodila je popularne pedometre (brojaĉe koraka) pod nazivom Manpo-kei, što na prevedenom znaĉi deset hiljada koraka, navodi BBC. Sve do sada nisu vršena ozbiljna istraţivanja koja utvrĊuju znaĉaj šetnje za zdravlje ĉoveka. Profesorka Min Li na Medicinskom fakultetu Oksfordskog univerziteta sprovela je opseţno istraţivanje na uzorku od ĉak 16.000 ţena starosti preko sedamdeset godina. Cilj je bio da se utvrdi veza izmeĊu dnevne aktivnosti ovih ţena i razloga njihovog umiranja nebitno od uzroka. Svim uĉesnicama podeljeni su pedometar uraĊaji koji će pratiti broj preĊenih koraka na dnevnom nivou. Nakon ĉetiri godine i tri meseca preminulo je njih 504. Ţene koje su preţivele, pravile su dnevno u proseku više od pet hiljada koraka. Grupa koja pravi proseĉno više od 4.000 koraka ima veće šanse da doţivi duboku starost od onih koje naprave samo 2.700, tvrde struĉnjaci. Problem u ovom istraţivanju je što su one osobe koje su se već slabije kretale, već bile bolesne. Ispitivanja su utvrdila da ţene koje su dovoljno "fit" i mogu nedeljno da preĊu magiĉnu cifru od 10.000, vrlo verovatno je da će doţiveti duboku starost. Dţordan Etkin, psiholog sa Duke univerzita, zakljuĉio je da su osobe koje su pratile svoju aktivnost prelazile veći broj koraka, ali su u šetnji znaĉajno manje uţivale. Korist od hodanja kod ĉoveka nastupa nakon preĊenih 7.500 koraka, sve preko toga ne utiĉe znaĉajno na vaše zdravlje, tvrde nauĉnici. Napravljeni koraci nisu uvek precizan pokazatelj vaše dnevne aktivnosti. Recimo, kada trĉite, vaš dnevni rezultat neće biti vidno bolji, ali ste zato prešli znaĉajno veću razdaljinu.

Petak,09.avgust 2019.

Besplatna letnja škola programiranja za decu

VojvoĊanski IKT klaster organizovao je besplatnu letnju školu programiranja za decu u Novom Sadu. Kroz igru i zabavu od 2013. godine preko 350 dece uvedeno je u svet raĉunarskih

158 tehnologija. Algoritamski naĉin razmišljanja i pristup rešavanju problema itekako biti od pomoći u ţivotu ovoj deci – bez obzira na to ĉime će se jednog dana baviti. Deca svakodnevno igraju igrice, a jedan od najboljih naĉina da im se pribliţi programiranje jeste upravo kroz razvoj igrica. Tokom kursa polaznici prolaze kroz praktiĉne primere i uĉe osnovne pojmove iz domena programiranja. Nakon upoznavanja sa Scratch platformom, polaznici će uĉiti o osnovama raĉunarske logike i programiranja. Trajanje kursa je 10 dana.

Osnovci iz Kikinde uĉe o izradi pinjata

Leto je pravo vreme da se zaborave školske obaveze, ali i da se nauĉi nešto novo i zanimljivo. Tako kikindski osnovci, ali i predškolci ovih dana savladavaju razliĉite likovne tehnike kroz radionice u Centru za struĉno usavršavanje. Inspiracije im ne manjka, a novi saznanja i veštine pokazuju im da njihova kreativnost nema granice. Stare novine, papir u boji, lepak i makaze dovoljni su da stvore sve što iznedri mašta jednog deteta. Ideja je mnogo, motivi uglavnom dolaze iz sveta crtanih filmova i ţivotinjskog carstva. Ovoga puta, na likovno-edukativnoj radionici u kikindskom Centru za struĉno usavršavanje, osnovci su fokus stavili na izradu pinjata, koje sve ĉešće postaju sastavni deo razliĉitih proslava. Uz to, radionice su i prilika da se sazna nešto novo o već poznatim pojmovima. Uz rad, deca usvajaju i termine i tehnike iz domena likovne kulture. "Napravi se i kraći osvrt na istoriju likovne umetnosti, ali se provuku i druge teme iz ţivota. Ipak, ono što se smatra jednim od najvećih uspeha ovih radionica je to što su deca, na sat ili dva, odvojena od raĉunara i telefona", kaţe voditeljka radionice Sanja Bikić. "Druga stvar je i to što se deca prikljuĉuju manipulativnim aktivnostima, da nešto praktiĉno rade, da ne budu samo u virtuelnom svetu, ali i da se druţe. To je takoĊe bitna stvar", istiĉe Bikićeva. Poznato je da se najbolje, ali i najlepši uĉi onda kada nismo svesni da usvajamo znanje. Zbog toga je vaţno da deca imaju prostor i mogućnost da stvaraju i izraze svoju individualnost, a uz druţenje i zabavu, raspust postaje još omiljenije doba godine.

"Humanitarni ponedeljak" na Štrandu za Aleksu Mikića

U ponedeljak 12. avgusta humanitarna akcija na Štrandu "Humanitarni ponedeljak" biće posvećena prikupljanju novĉane pomoći za leĉenje jedanaestogodišnjeg Alekse Mikića iz Novog Sada. Aleksa boluje od teţeg oblika autizma, a verbalna komunikacija sa njim od treće godine ţivota teško se ostvaruje. On pohaĊa ŠOSO "Milan Petrović" uz pomoć liĉnog pratioca. I dalje se nalazi na redovnom stimulativnom logopedsko-defektološkom tretmanu , u privatnom reţimu. Nesamostalan je i upućen na pomoć drugih u svim svakodnevnim potrebama. Aleksa Mikić biće osma osoba za koju se ove godine prikuplja pomoć za leĉenje u okviru akcije "Gradskog zelenila" "Humanitarni ponedeljak". Od poĉetka sezone sakupljena je 581.000 dinara za leĉenje šestoro dece i jedne odrasle osobe.

Vremeplov: Snimljen film "Jasenovac"

Na današnji dan 9. avgusta 1945. godine razvijen je prvi dokumentarni film snimljen u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata - "Jasenovac". Svedoĉanstvo o zloĉinima hrvatskih ustaša u najvećem koncentracionom logoru na Jugoistoku Evrope reţirali su Gustav Gavrin i Kosta Hlavati, koji su napisali i scenario. Strahote kojima su bili izloţeni zatoĉenici, ogromnom većinom Srbi i Jevreji, rekonstruisane su pomoću snimaka pronaĊenih u zaplenjenim nemaĉkim i hrvatskim arhivima kao i kod pojedinaca.

159

Vremeplov: RoĊen Ţan Pijaţe

Švajcarski psiholog Ţan Pijaţe roĊen je na današnji dan 9. avgusta 1896. Bio je prvi predsednik Švajcarskog psihološkog društva, osnivaĉ MeĊunarodnog centra za genetiĉku epistemologiju, jedan od najuticajnijih psihologa 20. veka. Zasnovao je kognitivno-razvojnu (ili genetiĉko-strukturalistiĉku) školu, ĉiji upliv se moţe meriti s nekadašnjim uticajem psihoanalize. Najviše je istraţivao razvoj jezika, mišljenja i prosuĊivanja kod dece, smatrajući da taj razvoj nije stalan, već da ga karakterišu razliĉite faze, genetski programirane na razliĉitim uzrastima. Dela: "Jezik i mišljenje deteta", "Moralno suĊenje kod dece", "Poreklo inteligencije".

Vremeplov: Umro Hese

Nemaĉki pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1946, jedan od najznaĉajnijih knjiţevnika 20. veka umro je 9. avgusta 1962. Specifiĉna neprilagoĊenost normama savremenog graĊanskog poretka uĉinila ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani "Peter Kamencind", "Pod toĉkom", "Gertruda", "Roshalda", "Demijan", "Sidarta", "Stepski vuk", "Igra staklenih perli", "Narcis", "Zlatousti".

Vremeplov: Umro Mahmud Darviš

Mahmud Darviš, najpriznatiji palestinski pesnik, ĉija je poezija prevoĊena na više od 20 jezika. Opisivao je borbu svog naroda, kritikujući pritom, i Izrael i palestinsko rukovodstvo kao i neslogu Palestinaca umro je na današnji dan 2008. godine. Studirao je u Sovjetskom Savezu. Njegov Manifest, napisan 1988. posluţio je kao deklaracija nezavisnosti Palestine, a PLO je napustio 1993. posle potpisivanja privremenog mirovnog sporazuma. 2013 - Palata Srbija, nekada zgrada SIV-a, odnosno formalno Palata Federacije, u Novom Beogradu, odlukom Vlade Srbije dobila je status spomenika kulture. Monumentalno zdanje projektovano u obliku slova H, površine 5.500 kvadrata sa 744 prostorije, ima posebno vredan enterijer u ĉijem su nastanku, odnosno dekorisanju, uĉestvovali brojni znameniti umetnici negdašnje Jugoslavije, poput Petra Lubarde, Mladena Srbinovića, Mila Milunovića, ĐorĊa Andrejevića Kuna, Marija Pregelja, Save Sandića, Ratomira Gligorijevića.

Vremeplov: Umro Dmitrij Šostakoviĉ

Na današnji dan 9. avgusta 1975 godine umro je ruski kompozitor Dmitrij Dmitrijeviĉ Šostakoviĉ, ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti, ĉije kompozicije su ĉvrsto povezane sa ruskom muziĉkom tradicijom. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju", a u najteţim danima nemaĉke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju". Ostala dela: opere "Nos", "Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)", oratorijum "Šume pevaju", simfonije, koncerti, kamerna muzika.

Stefanović: Suzbijamo deĉju pornografiju na internetu

Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u prvih šest meseci ove godine uhapsilo je i procesuiralo 23 osobe koje se sumnjiĉe da su se bavile deĉjom pornografijom, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. Od ove godine postoji novi, poseban Odsek za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadrţaja na internetu, što je omogućilo još efikasniju borbu protiv ovih kriviĉnih dela, dodao je Stefanović prilikom obilaska Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog 160 kriminala i prisustvovao prezentaciji njihovog rada. "Ţelimo da pokaţemo da ne postoji ni jedan pedofil, niti neko ko distribuira deĉju pornografiju na internetu i ugroţava našu decu, a da Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala ne reaguje pravovremeno, munjevito i ostvaruje dobre rezultate", istakao je Stefanović. Ministar policije je ukazao i da je od poĉetka akcije "Armagedon", koja je već nekoliko godina usmerena na suzbijanje deĉje pornografije, policija podnela 225 kriviĉnih prijava i uhapsila 188 osoba. Stefanović je istakao da se mora pruţiti maksimalna zaštitu graĊanima, posebno najmlaĊima, koji su najosetljiviji, i dodao da MUP veliki znaĉaj pridaje i prevenciji zbog ĉega je, upravo, jedna od tema u okviru predmeta "Osnovi bezbednosti dece" - bezbedno korišćenje interneta i društvenih mreţa. "Cilj nam je da uĉenicima ĉetvrtog i šestog razreda osnovnih škola, kao i roditeljima, ukaţemo na sve opasnosti koje vrebaju na internetu, na potencijalne predatore i da pokušamo da zaštitimo svako dete", naveo je Stefanović. On je dodao da pripadnici Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala intenzivno rade na obukama, usavršavanju i u saradnji sa inostranim partnerima stiĉu nova znanja, kako bi se uspešno suprotstavili svim oblicima kriminaliteta iz ove oblasti.

Hrvatska ponovo prisvaja Teslu

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je danas osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izloţbi "Dubai ekspo" 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog nauĉnika i inovatora kao nedopustiv pokušaj prisvajanja tog srpskog nauĉnika koga "celokupna svetska javnost prepoznaje i pamti kao Srbina koji je veliki deo svog ţivota proveo u Americi". "Do sada nebrojeno puta ponovljen pokušaj prisvajanja srpskog nauĉnika i neprimereno krivotvorenje istine neće doneti nikakvo dobro niti dobit Hrvatskoj", istiĉe se u saopštenju Ministarstva. Podseća se da "u enciklopedijama, nauĉnim radovima i popularnim tekstovima na svim jezicima stoji istorijski jedino taĉan podatak koji Nikolu Teslu stavlja u red najznaĉajnijih srpskih nauĉnika"."Nikola Tesla pripada svetu po svojim nauĉnim doprinosima i izumima, ali srpskom narodu po svom poreklu. Nikakvi tragikomiĉni pokušaji falsifikovanja tu jednostavnu istinu ne mogu da promene", naglašava srpsko Ministarstvo kulture i informisanja.

Subota,10.avgust 2019.

Ĉetiri medalje za srpske informatiĉare u Azerbejdţanu

Na upravo završenoj Svetskoj informatiĉkoj olimpijadi, koja se oodrţala u Azerbejdţanu, tim Srbije nastavio je dugogodišnju tradiciju trijumfujući sa ĉetiri medalje. Na pobedniĉkom postolju našli su se: Tadija Šebez, Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu – srebrna medalja, Mladen Puzić, Matematiĉka gimnazija u Beogradu – bronzana medalja, Jovan Bengin, Matematiĉka gimnazija u Beogradu – bronzana medalja i Nikola Pešić, Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu – bronzana medalja

Uĉeniku iz Niša bronza na Olimpijadi iz astronomije

Na MeĊunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike, koja je ove godine odrţana u MaĊarskoj, uĉestvovalo je pet uĉenika iz Srbije, a Momĉilo Tošić, uĉenik Gimnazije "Svetozar Marković" iz Niša, osvojio je bronzanu medalju. Uĉenik Matematiĉke Gimnazije u Beogradu Pavle Smiljanić, dobio je pohvalu, a njegovi drugovi iz iste škole ĐorĊe Milić, Luka Carić i Zlatan 161

Vasović sertifikat o uĉešću na Olimpijadi. Na Olimpijadi, koja je odrţana od 2. do 10. avgusta u mestu Kesthej, uĉestvovalo je 47 zemalja iz celog sveta sa 52 tima, odnosno oko 260 uĉenika. Rukovodioci srpskog tima su bili dr Sonja Vidojević i mr Vera Prokić. Uĉešće našeg tima su pomogli, odnosno omogućili Ministarstvo prosvete, Društvo astronoma Srbije (DAS), Kompanija Dunav osiguranje DOO, Turistiĉka organizacija "Impala" Beograd kao i mnogi ljudi dobre volje koji su svojim entuzijazmom i volonterskim radom dali veliki doprinos, saopštili su rukovodioci tima.

Tragikomiĉno hrvatsko svojatanje Tesle

Ponovljeni pokušaj falsifikata Hrvatske o Nikoli Tesli je model kićenja tuĊim perjem i svojatanja tuĊe istorije koji osuĊujem, izjavio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević povodom namere Hrvatske da Teslu predstavi kao jednu od svojih najistaknutijih liĉnosti na Svetskoj izloţbi (EXPO) u Dubaiju iduće godine. Vukosavljević je za "Novosti" rekao da je prosto neverovatno da po ko zna koji put iz Hrvatske dolaze pokušaji da se veliki srpski pronalazaĉ i nauĉnik Nikola Tesla predstavi kao Hrvat. "Ukoliko su organizatori hteli pred svetskom javnošću da ispadnu tragikomiĉni, onda su, bez sumnje, u takvom pokušaju uspeli. A, ako su ţeleli da ponavljaju otrcane istorijske falsifikate, onda im se i u tom smislu moţe odati priznanje", kaţe Vukosavljević. Kako god, dodaje ministar, Tesla je roĊen u austrijskoj carevini, odnosno u Vojnoj krajini, koja je bila iskljuĉivo naseljena Srbima, njegov otac je bio pravoslavni sveštenik, a on je bezbroj puta potvrĊivao svoje srpsko poreklo. "Ponovljeni pokušaj falsifikata, prema tome, predstavlja ţalostan model ponašanja i mi nemamo ništa drugo da kaţemo nego da ponovimo svoju osudu takvog modela kićenja tuĊim perjem i svojatanja tuĊe istorije", naveo je ministar kulture i informisanja. V. d. direktora Muzeja Nikole Tesle Ivona Jeftić rekla je za "Novosti" da je nesporno da je Nikola Tesla bio Srbin. "Kada krenete u posetu rodnoj kući slavnog genija u Smiljanu, prvo što ćete videti jeste pravoslavna crkva pored njegovog doma. Sva Teslina liĉna zaostavština se nalazi ovde, u muzeju, i predmet je interesovanja mnogobrojnih posetilaca iz celog sveta", kaţe Jeftić.

Hrvatska ministarka: Tesla ameriĉki i hrvatski izumitelj srpskog porekla Obuljen Koržinek poručila srpskom kolegi da se okrene činjenicama, a ne mitovima

Ministarka kulture Hrvatske Nina Obuljen Korţinek danas je, povodom izjave srpskog kolege Vladana Vukosavljevića o Nikoli Tesli, rekla da se Hrvatska s poštovanjem seća jednog od svojih najvećih nauĉnika ne pokušavajući da negira Teslino srpsko poreklo i poruĉila da bi joj bilo drago kada bi se Vukosavljević „okrenuo ĉinjenicama, a ne mitovima”. „Hrvatska enciklopedija za Nikolu Teslu navodi da je bio ameriĉki i hrvatski izumitelj srpskog porekla. Tesla je roĊen u Hrvatskoj, u Hrvatskoj se školovao i iz Hrvatske je otišao dalje u svet, u Austriju, Ĉešku, MaĊarsku, Francusku i zatim u SAD”, rekla je hrvatska ministarka za Hinu. Navela je da je Tesla jedan od najvećih nauĉnika, ĉovek koji je menjao svet i koji je spona izmeĊu drţava i kultura u kojima je ţiveo. „Nikola Tesla za sebe je izjavio da se ponosio srpskim poreklom i hrvatskom domovinom”, istakla je ministarka, preneo je Tanjug. Dodala je da za se razliku od Srbije, za koju tvrdi da ne prestaje sa falsifikovanjem istorije i posezanjem za tuĊim istorijskim liĉnostima, Hrvatska „s poštovanjem seća jednog od svojih najvećih nauĉnika nikada ne pokušavajući da negira Teslino poreklo”. „Bilo bi mi drago kad bi se i moj kolega Vukosavljević okrenuo ĉinjenicama, a ne mitovima. U tom sluĉaju, sigurno mu nikad ne bi palo na pamet da predloţi da se Srpski kulturni centri u inostranstvu nazovu imenom Ive Andrića, još jedne izuzetne osobe ĉiji identitet i poreklo povezuje više kultura i naroda i nema potrebe da se svojata onako kako

162 je to nedavno uĉinila Srbija u sluĉaju imenovanja Srpskih kulturnih centara”, ocenila je Obuljen Korţinek. Hrvatska planira da na Svetskoj izloţbi Dubai Ekspo sledeće godine kao jednu od najistaknutijih liĉnosti svoje zemlje predstavi i srpskog nauĉnika roĊenog u hrvatskom mestu Smiljan, Nikolu Teslu. „Ponovljeni pokušaj falsifikata Hrvatske o Nikoli Tesli je model kićenja tuĊim perjem i svojatanja tuĊe istorije koji osuĊujem”, izjavio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević povodom ove namere Hrvatske. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije je juĉe najoštrije osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izloţbi „Dubai ekspo” 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog nauĉnika i inovatora kao nedopustiv pokušaj prisvajanja tog srpskog nauĉnika koga „celokupna svetska javnost prepoznaje i pamti kao Srbina koji je veliki deo svog ţivota proveo u Americi”. Podseća da „u enciklopedijama, nauĉnim radovima i popularnim tekstovima na svim jezicima stoji istorijski jedino taĉan podatak koji Nikolu Teslu stavlja u red najznaĉajnijih srpskih nauĉnika”.

Vremeplov: RoĊen Isidor Bajić

Na današnji dan 10. avgusta 1878. godine roĊen je srpski kompozitor i muziĉki pisac Isidor Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je nastavnik u Srpskoj gimnaziji, horovoĊa i organizator muziĉkog ţivota u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske muzike. Posebnu paţnju je posvetio obradi dela utemeljenih na srpskim narodnim motivima, a bavio se i teorijom muzike. U Novom Sadu je 1903. pokrenuo "Srpski muziĉki list" i "Srpsku muziĉku biblioteku" u kojoj je preteţno objavljivao kompozicije savremenih autora. Osnovao je Muziĉku školu 1909. i jedan je od pokretaĉa Saveza srpskih pevaĉkih društava. Dela: opera "Knez Ivo od Semberije", "Srpska rapsodija", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi", horske pesme "Sokoli", "Ej, ko ti kupi", "Zraĉak viri", "Iz srpske gradine", autor je i pesme "Jesen stiţe dunjo moja".

Vremeplov: Desetogodišnjacima zabranjen rad u rudnicima

Na današnji dan 10. avgusta 1842 u Velikoj Britaniji deci mlaĊoj od 10 godina zakonom je zabranjen rad u podzemnim kopovima rudnika.

Vremeplov: RoĊen Vladimir Velmar Janković

Na današnji dan 1895 godine roĊen je Vladimir Velmar Janković, srpski knjiţevnik, dramski pisac, kritiĉar, psiholog. Školovao se u Budimpešti kao stipendista Tekelijanuma i u Zagrebu. U meĊuratnom periodu je viši ĉinovnik Ministarstva prosvete, sekretar Umetniĉkog odeljenja, potom i naĉelnik. Tokom Drugog svetskog rata bio je pomoćnik Velibora Jonića, ministra prosvete u vladi Milana Nedića, otuda je docnije ţiveo kao emigrant u Španiji pod imenom Wukmir, gde je vodio centar za mentalno zdravlje "Orexis". Dela: studije "Pogled s Kalemegdana", "Duhovna kriza današnjice", drame "Svetla u noći", "Robovi", "Sreća A.D.", "Drţavni neprijatelj broj 3", "GraĊanska komedija", nauĉna dela iz oblasti psihologije "Psihologija ţivotnog opredeljenja", "Ĉovek pred samim sobom", "Emocije i patnje".

Vremeplov: Umro Ajsak Hejs

Ajsak Hejs, ameriĉki soul muziĉar umro je 10. avgusta 2008. Bio je pevaĉ, kompozitor i autor pesama. Njegova najpoznatija numera je tema iz filma "Šaft" za koju je 1972. godine dobio "Gremi" i "Oskara" za najbolju originalnu muziku za film. Hejs je decenijama bitno uticao na "crnu" muziku u SAD, poput soul hitova 60-ih, disko muziku 70-ih ili filmsku i rep muziku 80-ih i 90-ih. Svirao je za Otisa Redinga i druge slavne muziĉare. Albumom "Hot Buttered Soul" 1969.

163 postao je zvezda. Godine 2002. uvršten je "Hol slavnih". Bavio se i glumom i pozajmljivao je, izmeĊu ostalog, glas u animiranoj tv seriji "South Park".

Vremeplov: Umro Aleks Dragnić

Aleks Dragnić ameriĉki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik, struĉnjak za negdašnju Jugoslaviju umro je na današnji dan 2009 godine. Višedecenijski profesor univerziteta Vanderbilt, široj javnosti postao je poznat 1954. po objavljivanju knjige "Titova obećana zemlja" posle sluţbovanja u ambasadi SAD u Beogradu, izmeĊu 1947. i 1950. Tokom Drugog svetskog rata bio je analitiĉar za spoljne poslove u Odeljenju za strateške usluge, preteĉi Centralne obaveštajne agencije (CIA). Predavao je i na Univerzitetima Vašington i Li, bio saradnik istraţivaĉ pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji potpredsednik Ameriĉkog udruţenja za politiĉke nauke.

Studenti iz Srbije neće moći u inostranstvo? Zbog duga ugroţeni najtalentovaniji akademci tehniĉkih i prirodnih nauka

Srbija bi uskoro mogla da ostane bez mogućnosti meĊunarodne razmene studenata tehniĉkih i prirodnih nauka jer nacionalni odbor IAESTE nema 20.000 evra da plati dug za trogodišnju ĉlanarinu svetskoj asocijaciji, saznaje "Blic". Razlog za to krije se u ĉinjenici što ova neprofitna organizacija već godinama ostaje bez novca iz budţeta Vlade Srbije i to zato što zakon nije precizno definisao koje ministarstvo treba da finansira njihov program, prosvete ili omladine i sporta. Dok se to ne reši nekim novim propisom ili pak dobrom voljom, sve je izvesnije da ako se ne namiri dug do kraja godine ostanemo ispred vrata jedne od najuglednijih svetskih organizacija studenata. To praktiĉno znaĉi da bi nakon 68 godina srpski najbolji studenti i doktoranti sa drţavnih fakulteta bili uskraćeni za mogućnost usvršavanja u inostranstvu. A nije ih malo jer preko ove organizacije godišnje na najprestiţnije univerzitete i kompanije u svetu odlazi njih 300. Neće samo oni biti na šteti već i 250 akademaca iz 50 drţava, koliko godišnje dolazi u Srbiju kako bi proširili svoja znanja i praksu na našim visokoškolskim ustanovama, Institutima, ali i firmama. Da do toga ne bi došlo, a dok se sistemski ne reši ovaj problem, odnosno zakonom definiše ko finansira program ove organizacije, drţava bi trebalo da naĊe naĉin da obezbedi 20.000 evra da ne bi ostali bez ĉlanstva. Taj iznos je mali, a bruka koja bi nastala za drţavu ako se ne naĊe bila bi velika, tvrdi naš izvor iz Ministarstva sporta. - Pare se daju za sve i svašta a za najbolje studente nema. Najtragiĉnije je što te ljude niko nije ţeleo ni da sasluša ili pak da im odgovori na brojne pozive i dopise koje su upućivali. IASTE ima pravo da dobije pare jer postoji program oko meĊunarodne razmene studenata. Ako se desi da Srbija bude iskljuĉena iz meĊunarodne asocijacije, onda bi neko u ovoj drţavi trebalo da preispita kako se troši novac graĊana Srbije i po kom principu se deli - navodi naš sagovornik. Dragan Vukićević, direktor IAESTE Srbija, potvrĊuje za "Blic" da nam preti suspenzija iz ove meĊunarodne suspenzije, ali se nada da to drţava neće dozvoliti. - Mislim da uz malo dobre

164 volje ova kriza moţe da se reši jer je reć o strukovnoj organizaciji koja za drţavu od osnivanja ima poseban znaĉaj. Naš glavni problem poslednjih godina je obezbeĊivanje stalnih finansijskih sredstava iz budţeta za finansiranje naših aktivnosti i programa, koja se kreću od 10 do 15 miliona dinara na godišnjem nivou... Od osnivanja ovog odbora 1951. godine do 2001. godine novac nam je uredno dostavljan iz budţeta. Te 2001. godine ukinut je Republiĉki zavod za meĊunarodnu nauĉnu, prosvetnu i kulturnu saradnju, preko koga smo dobijali ta sredstva pa smo od tada zaboravljeni. Sredstva smo dobijali sporadiĉno, najĉešće od Ministarstva prosvete, u zavisnosti od razumevanja ljudi koji su shvatali znaĉaj naših aktivnosti za drţavu i naše studente. MeĊutim, poslednjih godina nam je objašnjeno da je meĊunarodna razmena studenata u nadleţnosti Ministarstva omladine i sporta. Pokušali smo da sa njima stupimo u kontakt, ali to nam nije uspelo jer niko tamo nije bio raspoloţen - navodi Vukićević. On dodaje da se nada da će se naći naĉin da se isprave zakonske nedoreĉenosti. - Drugim reĉima, da se sistemski reši ko finansira program meĊunarodne razmene studenata. To traţi vreme, koje nam curi jer mi zbog duga za ĉlanarinu za poslednje tri godine prema meĊunarodnoj asocijaciji, na narednoj generalnoj konferenciji moţemo da budemo suspendovani. To bi bila velika šteta jer u svetskoj organizaciji Nacionalni odbor IAESTE Srbije zauzima veoma znaĉajno mesto koja se po kvalitetu studenata i obimu razmene nalazi na petom mestu, meĊu stotinak zemalja. To bi bio presedan jer i u periodu izolacije naše zemlje IASTE je bio jedini prozor u svet za mlade. Zbog dugogodišnjih dobrih veza u internacionalnoj asocijaciji 1992. godine bili smo izuzeti od sankcija pa se razmena studenata nesmetano odvijala. Zato se nadamo da postoji naĉin ili dobra volja da se problem prevaziĊe i obezbede bar tih 20.000 evra za ĉlanarinu jer u suprotnom moţe nam se desiti da kaznimo naše najbolje studente, koji se besplatno usavršavaju u svetu - kaţe Vukićević.

Bez komentara iz Ministarstva

Iz Ministarstva omladine i sporta nismo uspeli da saznamo da li ima dobre volje i zašto nisu primili ljude iz IAESTE Srbija i pokušali da reše problem bar oko ĉlanarine. I u Vladi Srbije nismo našli sagovornika.

Milijarder pedofil izvršio samoubistvo u zatvoru

Dţefri Epstajn, milioner i finansijer optuţen za seksualno iskorišćavanje maloletnica ubio se u zatvoru, javlja "ABC Njuz". Epstajn je optuţen za trgovinu ljudima i bio je u zatvoru nakon što je uhapšen 6. jula. On se izjasnio da nije kriv za optuţbe. Pre dve nedelje 66-godišnjak je pronaĊen "povreĊen i u poloţaju fetusa" na podu svoje ćelije, sa povredama vrata, a sumnjalo se da je pokušao da izvrši samoubistvo. Kao rezultat toga, Epstajn je bio pod dodatnim nadzorom. Izvori su za "ABC Njuz" rekli da je on u subotu ujutro poĉinio samoubistvo, a njegovo telo je izneto iz ćelije i odvezeno u njujoršku bolnicu. Tuţioci su u optuţnici nabeli da je namamio na desetine maloletnica, meĊu kojima i 14-godišnje devojĉice u svoje luksuzne domove u Njujorku i na Floridi i da im je plaćao za seksualne usluge. U optuţnici stoji da je bivši menadţer hedţfonda dogovarao da devojke gole izvode "masaţe" i druge seksualne radnje. Pojedinim devojkama je plaćao da regrutuju još devojaka. Epstajn je tvrdio da su susreti s navodnim ţrtvama bili sporazumni i da je verovao da su imale 18 godina. Optuţen je zbog seksualne trgovine i nedoliĉnog ponašanja koje se dogaĊalo od 2002. do 2005. Epstajn je bio poznat po druţenjima s politiĉarima i kraljevskom porodicom, a prijatelji su mu bili ameriĉki predsednik Donald Tramp, bivši predsednik Bil Klinton, a prema sudskim navodima i britanski princ Endrju.

Ĉovek koji je voleo decu

165

Epstin je stvorio sliku o sebi kao o milijarderu koji pomaţe nauci i bolesnoj deci u Africi, a u tajnosti je organizovao podvoĊenje maloletnica, uţivajući u njihovim seksualnim uslugama. Njujorški tuţioci su poĉetkom ove nedelje podigli optuţnicu protiv ameriĉkog finansijera, koji se druţio sa politiĉarima i holivudskim zvezdama. Epstinovo ime se vezivalo za univerzitete jer je uplaćivao novac za nauĉna istraţivanja pa se zaboravljalo da je njegova glavna spona sa ajvi ligom bila ta što ga je isto tako uvaţeni profesor Harvarda branio kad je prvi put bio optuţen za trgovinu maloletnicama i kad se izvukao. Prema onome što su Epstinovi uticajni prijatelji poput Bila Klintona govorili pred kamerama, finansijer sa Menhetna bio je „posvećeni dobrotvor”. U ovoj verziji dogaĊaja, Epstin i Klinton su leteli privatnim avionom tog milijardera u Afriku da bi donirali novac za borbu protiv side. U dokaznom materijalu tuţilaštva, milijarder je u toj letelici imao seks i sa devojĉicama od 14 godina.

Nedelja,11.avgust 2019.

Najveća reforma obrazovnog sistema u martu: Svaki uĉenik dobija broj

U Srbiji će u martu naredne godine u potpunosti zaţiveti Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) koji će drţavi prvi put omogućiti da ima potpuni pregled celokupnog toka obrazovanja uĉenika, od momenta upisa u osnovnu školu do trenutka kada završi srednje školovanje ili fakultet i dobije zaposlenje. Jedinstveni informacioni sistem prosvete je najveća reforma srpskog obrazovnog sistema decenijama unazad, kaţe predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić koja za Tanjug objašnjava kako će sistem funkcionisati i koliku korist će od JISP-a imati privreda, graĊani i drţavni aparat. "Taj sistem će nama omogućiti da po prvi put u Srbiji imamo taĉan pregled koliko imamo uĉenika, u koje škole idu, nakon osnovnih škola u koje škole se upisuju, da li u gimnazije, srednje tehniĉke škole, šta rade nakon toga, da li upisuju fakultete ili idu na trţište rada, koliko brzo su se zaposlili, gde su se zaposlili, za koju proseĉnu platu, tako da ćemo imati praktiĉno na jednom mestu celu sliku našeg obrazovnog sistema i naše privrede", navodi Brnabić. Sa implementacijom JISP-a se praktiĉno poĉelo u junu mesecu ove godine kada je krenuo elektronski upis u škole i fakultete samo uz liĉnu kartu. U martu naredne godine biće završena prva faza ovog "projekta" a to podrazumeva da će svakom uĉeniku i studentu u Srbiji biti dodeljen Jedinstveni obrazovni broj (JOB). Dodeljivanjem ovog broja, drţava će biti u mogućnosti da uĉenike i studente prati kroz njihovo dalje školovanje. Umreţavanjem niza podataka znaće se taĉno iz kojih škola i lokalnih samouprava dolaze i kako teĉe proces njihovog školovanja i zapošljavanja, kaţe premijerka. Novina je i da će ovi podaci biti povezani sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja što će omogućiti, istiĉe, da drţava lakše sagleda potrebe privrede ili koliko nakon završenih studija diplomci ĉekaju na posao. "Da li se zapošljavaju u struci ili van nje, i na osnovu toga ćemo moţda moći da obezbedimo malo drugaĉije finansiranje našeg prosvetnog sistema", ukazuje Brnabić. Jedna od vaţnih prednosti uvoĊenja JISP-a je i to što će nadleţni taĉno znati koliko je drţava uloţila sredstava u svakog uĉenika i studenta u zemlji tokom njegovog školovanja i na kraju, kaţe, koliki je povraćaj tog ulaganja u drţavnu kasu kroz poreze i doprinose. "Znaćemo takoĊe i koje škole su malo lošije, da vidimo zbog ĉega su lošije, da li zato što im fali oprema ili dodatna obuka ili podrška uĉiteljima, nastavnicima ili profesorima". Sistem će omogućiti, dodaje, da se utvrdi koje škole su ispred drugih što ostavlja mogućnost da kadar iz dobrih škola putuje po Srbiji kako bi pomogli njihovim kolegama u manje naprednim školama. Privrednicima je danas u Srbiji najveći problem da pronaĊu struĉni kadar, a ovaj sistem će, istiĉe omogućiti bolju komunikaciju izmeĊu onih koji zapošljavaju i sistema obrazovanja. 166

Premijerka navodi i da od 1. septembra sigurno kreće sa funkcionisanjem 10.000 digitalnih uĉionica u 500 škola u zemlji, a ĉime je obuhvaćeno oko 200 hiljada Ċaka. Ovaj projekat realizovan je u saradnji Ministarstva prosvete, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija zajedno sa Akademskom mreţom Srbije, Telekomom Srbije i Kancelarijom za informacione tehnologije i e- upravu.

Deca sa Kosova i Metohije i Republike Srpske krenula na more u Grĉku

Grupa dece sa Kosova i Metohije, kojima će se kasnije danas pridruţiti vršnjaci iz Republike Srpske, krenula je na more u Grĉku, gde će boraviti do 25. avgusta. "Iz svih sredina sa KiM, u Nea Makri krenulo je 76 dece starosti od 12 do 14 godina", rekla je SlaĊana Marković Stojanović - pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja je uz podršku Grada Atina i grĉkih donatora, organizovala boravak dece na kampu svetog Andreja. Marković Stojanović je kazala da na put ide ukupno 106 dece, uzrasta u kome se najlakše stiĉu iskustva i znanja i sklapaju veze sa vršnjacima koje mogu biti neraskidive za ceo ţivot. "Letovanje u Grĉkoj, biće prilika da se uĉvrste veze", rekla je ona i navela da će Grci za svoje male goste sa KiM i RS organizovati razliĉite aktivnosti i sadrţaje, tako da to neće biti samo letnji raspust i kupanje "Obići će brojne kulturno-istorijske znamenitosti Atine i antiĉke Grĉke, imaće priliku da gledaju košarkašku utakmice u okviru Akropolis kupa, vide crkvu svetog Efraima", rekla je pomoćnica direktora Kancelarije, koja je deci sa KiM pomogla da izvade pasoše, izvode iz matiĉnih knjiga... Grci su obezbedi smeštaj i ishranu, a Kancelarija prevoz, rekla je Marković Stojanović pred polazak dece na more. Deci sa KiM, na putu ka moru priduţiće se u Bujanovcu i vršnjaci iz Han Pijeska.

Vukosavljević: "Hrvatski" ne ide uz Teslu, okanite se mitova

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević danas je, reagujući na izjavu hrvatske koleginice Nine Obuljen Korţinek da je Nikola Tesla hrvatski nauĉnik srpskog porekla, odgovorio da pridev "hrvatski" neće Srbinu Nikoli Tesli oduzeti ništa od njegove veĉne slave, ali da takvu interpretaciju smatra "nelogiĉnom, istorijski neutemeljenom, detinjastom i proizvoljnom". "U svom brzom i pomalo brzopletom odgovoru na saopštenje Ministarstva kulture i informisanja Srbije, ministarka Obuljen Korţinek povišenim tonom reaguje na jednostavne istorijske ĉinjenice i javnosti nudi svoje, mada pretpostavljam i viĊenje zvaniĉne Hrvatske u vezi sa temom", navodi Vukosavljević u nastavku polemike o poreklu i nacionalnosti Nikole Tesle. Vukosavljević kaţe i da će izaći u susret predlogu hrvatske ministarke da se "okrene ĉinjenicama, a ne mitovima", saopštilo je Ministarstvo kulture. "Ĉinjenice kaţu sledeće: Nikola Tesla roĊen je 1856 godine u selu Smiljan u Austrijskom carstvu, u okviru podruĉja koje se zvalo "Vojna Krajina" i koje je, skoro iskljuĉivo, bilo naseljeno Srbima. Otac mu je bio pravoslavni sveštenik, a kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Svetih Petra i Pavla u Smiljanu. Dakle, jasno je šta je bio po nacionalnosti", istiĉe Vukosavljević dodajući da i Obuljen Korţinek to ne osporava. "Ostaje da vidimo šta ministarka misli kada kaţe da se "Hrvatska s poštovanjem seća jednog od svojih najvećih izumitelja", navodi Vukosavljević i pita: "Kako je Srbin, roĊen u Austrijskoj carevini, u okviru Vojne krajine, u vremenu kada od drţave Hrvatske nema ni nagoveštaja, zanimljivim pseudoistorijskim inţenjeringom, postao "hrvatski izumitelj"?" Vukosavljević navodi da se drţava Hrvatska u meĊunarodno priznatom kapacitetu, priliĉno kasno popela na istorijsku scenu i da razume "teţnju da se u retroaktivnom smislu trudi da popuni razne diskontinuitete", ali veruje da ima dovoljno uglednih Hrvata u istoriji da odgovore na te identitetske potrebe mlade drţave. On napominje i da je Hrvatska najmanje u dva navrata, vrlo neposredno pokazala šta misli i o Nikoli Tesli i o njegovim sunarodnicima. "Da je Tesla posetio

167 svoj zaviĉaj 1941. godine i da ga je tamo zatekao poĉetak Drugog svetskog rata, sva je prilika da bi bio zaklan i baĉen u jamu, kao i brojni pripadnici porodice Tesla i više od 500 ţitelja Smiljana", navodi Vukosavljević. Da je to preţiveo, kako dodaje, verovatno je da bi stradao u Jasenovcu, Glini, Jadovnu, na nekom drugom od bezbrojnih stratišta Srba ili bi moţda poginuo u borbama protiv hrvatskih ustaša. "Da je imao potomka, i da se taj potomak zatekao u Smiljanu ili u Gospiću 1991. godine, video bi prizore i postupke za koje verujem da ih ministarka zna, pa ih ovde ne bih podrobnije opisivao", kaţe ministar. On istiĉe i da zato misli da pridev "hrvatski" ne ide uz ime Nikole Tesle u istoj reĉenici, "osim ako nije reĉ o nekom deĉijem kvizu iz popularne geografije". Što se tiĉe ministarkine tvrdnje da "Srbija ne prestaje sa falsifikovanjem istorije..." pripisaću to, kaţe Vukosavljević, trenutnom padu koncentracije i neću odgovoriti onako kako to taj "klevetniĉki i intelektualno nepošteni stav" zasluţuje. "Kada je reĉ o Ivi Andriću, irelevantno je šta o njegovom osećanju nacionalne i duhovno- intelektualne pripadnosti mislimo uvaţena ministarka Obuljen Korţinek i moja malenkost", navodi Vukosavljević i upućuje da se o tome obavesti u mnogobrojnim izjavama samog Andrića i u dokumentima koje je potpisivao veliki srpski i svetski knjiţevnik i nobelovac. "TakoĊe, kada je reĉ o Ivi Andriću, ohrabrujem je da razume da nisu svi rimokatolici roĊeni na ovim prostorima, istovremeno i Hrvati. Toliko bi već morala da zna ako joj jedini izvor informacija nije iskljuĉivo "Hrvatska enciklopedija"", ukazao je Vukosavljević. On dodaje da religija nigde u Evropi nije vododelnica nacija, pa tako ni uverenja ministarke Obuljen Korţinek, kako kaţe, ne mogu da potru postojanje brojnih uglednih Srba katolika sa ovih prostora. "Uzvratiću ministarki istovetnim savetom da se okane mitova i da se upozna sa biografijama i radom RuĊera Boškovića, Ivana Gundulića, Petra Preradovića, Vlahe Bukovca, Ive Vojnovića, Matije Bana, Marka Murata, Valtazara Bogišića, Antuna Matije Reljkovića i mnogih drugih", navodi dalje Vukosavljević. On ponovo istiĉe da autentiĉna hrvatska kultura ima veliki broj znaĉajnih predstavnika, kojima moţe da se diĉi i lokalno i globalno. "Mitomanija i svojatanje tuĊeg nisu pouzdan saveznik ni jednom narodu, pa ni hrvatskom i srpskom", poruĉuje Vukosavljević i poziva hrvatsku koleginicu da zajedniĉki zapaze brojne mogućnosti za buduću saradnju u oblasti kulture, a da njihova razliĉita viĊenja u vezi sa temom ove debate, pripišu sloţenim istorijskim okolnostima iz prošlosti. "Budućnost je jedini zajedniĉki ţivi prostor na koji moţemo da raĉunamo. Iskljuĉivo od nas zavisi šta ćemo od njega da napravimo", zakljuĉio je Vukosavljević. Ministarka kulture Hrvatske Nina Obuljen Korţinek juĉe je, povodom izjave srpskog kolege Vladana Vukosavljevića o Nikoli Tesli, rekla da se Hrvatska s poštovanjem seća jednog od svojih najvećih nauĉnika ne pokušavajući da negira Teslino srpsko poreklo i poruĉila da bi joj bilo drago kada bi se Vukosavljević "okrenuo ĉinjenicama, a ne mitovima". "Hrvatska enciklopedija za Nikolu Teslu navodi da je bio ameriĉki i hrvatski izumitelj srpskog porekla. Tesla je roĊen u Hrvatskoj, u Hrvatskoj se školovao i iz Hrvatske je otišao dalje u svet - u Austriju, Ĉešku, MaĊarsku, Francusku i zatim u SAD", rekla je hrvatska ministarka za Hinu.

Vremeplov: Druga beogradska gimnazija

Druga beogradska gimnazija osnovana je 11. avgusta 1870. Ukaz o osnivanju donelo je namesništvo tada maloletnog kralja Milana (do 1882. knez) - prvobitno pod nazivom Palilulska polugimnazija. Zgrada gimnazije tokom većeg dela njenog postojanja nalazila se na mestu današnje nove zgrade "Politike". Srušena je zbog gradnje ove višespratnice 1960. Sve vreme je bila jedna od elitnih škola u Srbiji, a to je i danas ustanova koja nastavlja njenu tradiciju - Filološka gimnazija na Zelenom vencu. Danas je ona - škola od posebnog nacionalnog znaĉaja - zajedno s Matematiĉkom gimnazijom i Karlovaĉkom gimnazijom.

Vremeplov: Otvorena Srpska knjiţara u Temišvaru

168

U Temišvaru je, u Episkopskom dvoru, na današnji dan 1926 godine sveĉano je otvorena srpska knjiţara. Zamisao osnivaĉa, tamošnjih viĊenijih Srba, uĉitelja i sveštenika, bila je da otvaranjem knjiţare "dadu narodu srpskom u Rumuniji sve što je potrebno da se prosveti i pravilno verski, nacionalno i ekonomski vaspita i razvija". Knjiţara je delovala samo dve decenije.

Vremeplov: RoĊen Bata Stojković

Na današnji dan 11. avgusta 1934. godine roĊen je srpski pozorišni i filmski glumac Danilo- Bata Stojković, koji je ostvario niz maestralnih uloga u pozorištu i na filmu, ukljuĉujući uloge u komadima "Profesionalac", "Balkanski špijun" i "Urnebesna tragedija". U antologiju srpskog filma spadaju njegove kreacije u filmovima "Ko to tamo peva", "Maratonci trĉe poĉasni krug", "Balkanski špijun", "Ĉuvar plaţe u zimskom periodu", "Varljivo leto '68.". Snimio je i više televizijskih drama i serija. Široku popularnost stekao je likom Bubuleje u televizijskoj seriji "Diplomci", a jednog od najvećih srpskih slikara 20. veka Miću Popovića inspirisao je da naslika seriju slika s likom Gvozdena.

Vremeplov: Umro Sibinjanin Janko

Na današnji dan 11. avgusta 1456 umro je maĊarski nacionalni heroj Janoš Hunjadi, u srpskim narodnim pesmama poznat kao Sibinjanin Janko, erdeljski vojvoda i kraljevski namesnik, otac maĊarskog kralja Matije I Korvina. Bio je jedna od vodećih liĉnosti u velikoj borbi protiv Turske u 15. veku, postao je i simbol borbe protiv Turaka. Predvodio je više uspešnih krstaških ekspedicija, potukavši Osmanlije 1441. kod Beograda, 1442. kod Sibinja i iste godine kod Gvozdenih vrata u Transilvaniji (Erdelj), ali je 1448. pretrpeo poraz na Kosovu, kad su mu Turci gotovo uništili vojsku. Srpska narodna umotvorina "Kasno Janko na Kosovo stiţe" daleko poreklo ima u ovom dogaĊaju. Godine 1454. maĊarske i srpske trupe pod njegovom komandom do nogu su potukle Turke kod Kruševca. Razbio je i tursku opsadu Beograda 1456. ali se potom razboleo od kuge i umro u Zemunu.

Vremeplov: Progoni Jevreja od strane nacista

U Nemaĉkoj su na današnji dan 11. avgusta 1935 zapoĉeli progoni Jevreja od strane nacista. Već u septembru 1935. u nemaĉkom Rajhstagu (skupština) donesen je i prvi u nizu rasnih zakona, uperen protiv Jevreja. Rasistiĉka politika bila je u samoj suštini Nacionalsocijalizma i ona će posebno uţasne oblike dobiti tokom Drugog svetskog rata.

Vremeplov: Umrla Junis Kenedi Šrajver

Na današnji dan 11. avgusta 2009 godine umrla je Junis Kenedi Šrajver, osnivaĉ Specijalne Olimpijade i jedan od vodećih zastupnika interesa osoba sa posebnim potrebama. Junis Kenedi Šrajver, roĊena sestra bivšeg predsednika SAD Dţona Kenedija, odlikovana je 1984. najvišim civilnim odlikovanjem u SAD Predsedniĉkom medaljom slobode. Specijalnu Olimpijadu osnovala je 1968. s ciljem da poboljša samopoštovanje hendikepiranih osoba. Specijalna Olimpijada je organizacija koja okuplja 190 zemalja.

Studenta, ispred Predsedništva, napalo obezbeĊenje: Pokazao modrice

Student SrĊan Marković i jedan od organizatora protesta “1 od 5 miliona”, koji tvrdi da ga je u subotu uveĉe napalo obezbeĊenje ispred zgrade Predsedništva, podigao je majicu na konferenciji za medije i pokazao modrice koje je zadobio u predelu stomaka i 169 rebara, a opoziciji je poruĉio da ne uĉestvuje u farsi i imitaciji dijaloga. “Ovo je vlast Aleksandra Vuĉića, vlast strahovlade, pretnje i prebijanja”, rekao je Marković pokazujući modrice koje je dobio posle sukoba sa obezbeĊenjem ispred zgrade Predsedništva tokom protesta “1 od 5 miliona”, preneo je N1. On je posle incidenta ispred Predsedništva završio u Urgentnom centru, a kako kaţe konstatovane su mu povrede nagnjeĉenje rebara i nagnjeĉenje levog potiljaĉnog dela glave. Marković je rekao da ispred Predsedništva najverovatnije nisu bile samo Kobre, već i dodatno obezbeĊenje i od VBA zatraţio odgovor ko je u subotu veĉe bio deţurni starešina i ko je izdao nareĊenje da se on prebije i baci preko ograde. Zatraţio je i odgovornost za, kako kaţe, nepotrebnu i nelegulnu primenu sile. “GraĊani su bili mirni i drţali su se dogovora, nikoga nisu napadali”, istakao je Marković. Marković je ponovio da je sa policijom i pripadnicima obezbeĊenja postojao usmeni dogovor da se ispred ulaza u Predsedništvo ostave zahtevi za odrţavanje fer izbora, ali je taj dogovor, kako kaţe, prekršen. “Da li je to pokazatelj kako bi izgledao svaki dogovor? Da li to znaĉi da u trenutku kada treba da se sprovede dogovor sa vlastima, onda je puj pike – ne vaţi?”, upitao je Marković. Predsednika Aleksandra Vuĉića i vladajuću stranku optuţio je da “pred kamerama pokušavaju da prikriju nasilje nad neistomišljenicima imitacijom dijaloga, a opoziciji je poruĉio da sedenjem za istim stolom podrţava tu imitaciju”. “Gospodo Vuĉićeva, imate 42 taĉke i rok do 1. septembra. Ili ispunite ili bojkot. Za okruglim stolom nema pregovora, ili 42 taĉke ili bojkot. Pozivamo opoziciju da ne bude sauĉesnik u farsi i ne bude alibi Aleksandru Vuĉiću”, poruĉio je Marković.

Ponedeljak,12.avgust 2019.

Drţava presekla - "stari" studenti prelaze na "bolonju"

Ministar prosvete Mladen Šarĉević izjavio je da stari studenti neće dobiti još jednu šansu da fakultete završe prema programu po kojem su ih upisali pre zvaniĉnog uvoĊenja "bolonje" 2005. godine. Šarĉević je za "Politiku" rekao da više ne postoje ni "tehniĉke uslovi" da im se još jednom produţi rok koji je usvojen u Skupštini Srbiji poslednjeg dana septembra prošle godine. "Mora se već jednom preseći. Već sam im dvaput ĉinio uslugu i pokretao pitanje produţetka roka. Nema šanse da sada to uĉinim", rekao je Šarĉević. Predsednik skupštinskog Odbor za obrazovanje Muamer Zukorlić rekao je za "Politiku" da Odbor neće odrţati sednicu posvećenu toj temi ukoliko Ministarstvo prosvete, odnosno Vlada Srbije ne pokrene pitanje još jednog produţetka roka za studiranje prema starom programu za akademce koji poseduju indeks bar deceniju i po.

Pašalić: Zabrinjava što mladi budućnost vide van Srbije

Povodom MeĊunarodnog dana mladih, 12. avgusta, zaštitnik graĊana Zoran Pašalić izjavio je da su glavni problemi sa kojima se mladi danas u Srbiji suoĉavaju nezaposlenost i ekonomski problemi, neusklaĊenost znanja, veština i kompetencija koje se stiĉu tokom obrazovanja sa potrebama trţišta rada, kao i niska socijalna ukljuĉenost. Zalaganje za mlade i zaštitu njihovih prava, ĉesto ocenjeno prioritetom najvišeg ranga, trebalo bi da prate konkretna rešenja koja dovode do unapreĊenja njihovog poloţaja, naveo je Pašalić u saopštenju. On dodaje da su u osnovi to one mere koje drţava i društvo sprovode kako bi mladi bili osposobljeni za samostalan ţivot van roditeljskog doma, u skladu sa obrazovanjem i zanimanjem koji omogućavaju egzistenciju i planiranje budućnosti u svojoj zemlji. "Umesto toga beleţimo zabrinjavajući trend meĊu mladima još u srednjoškolskim klupama, koji budućnost vide van granica svoje zemlje i najĉešće po okonĉanju

170 fakulteta, odlaze u inostranstvo zbog nemogućnosti pronalaţenja adekvatnog zaposlenja ili niskih zarada", ukazao je Pašalić. On je naglasio da su u posebno osetljivom poloţaju osobe sa invaliditetom, kojima se zbog nedostupnih mera podrške umanjuje mogućnost obrazovanja i zapošljavanja, kao i mladi sa smetnjama u razvoju i psihiĉkim oboljenjima, i dalje stigmatizovani i na margini društva. Sadrţaj prituţbi koje dobija Zaštitnik graĊana, pored visoke stope nezaposlenosti, upozoravaju i na nedovoljno razvijene usluge prevencije bolesti zavisnosti i riziĉnog ponašanja, usluge pomoći i podrške mladima u posebno osetljivim situacijama, kao i prevenciju i zaštitu mentalnog i reproduktivnog zdravlja, naglasio je Pašalić. Dan mladih je meĊunarodni dogaĊaj koji se proslavlja širom sveta. Ustanovila ga je Generalna skupština UN i ima za cilj da skrene paţnju šire zajednice na probleme mladih u svetu, precizira se u saopštenju.

Velika većina mladih radila bi na crno: Drţava nedovoljno ulaţe u njih

Povodom MeĊunarodnog dana mladih, Krovna organizacija u Srbiji predstavila je svoj godišnji izveštaj. Šta muĉi mlade, kako bi nadleţni mogli da poboljšaju njihov poloţaj? Samedin Rovĉanni iz Krovne organizacija mladih Srbije kaţe za RTS da je prema istraţivanju koje je obavljeno, ĉak 87 odsto mladih spremno da radi na crno, a samo deset odsto onih koji rade imaju platu višu od proseĉne. Šta pokazuje najnoviji izveštaj – kakav je poloţaj mladih u Srbiji, koliko se o njima brine? Najnoviji izveštaj pokazuje neke trendove koji su detektovani i ranijih godina, pre svega kada priĉamo o tome šta su najveći problemi s kojima se mladi suoĉavaju u Srbiji. I dalje su to nezaposlenost, loše obrazovanje, nezadovoljstvo sistemom vrednosti, ugroţena bezbednost... Šezdeset sedam odsto mladih ljudi iskazuje ţelju da napusti Srbiju, opada poverenje mladih u evropski put Srbije. Jedan od ključnih razloga zašto mladi napuštaju Srbiju jeste to što ne mogu da se zaposle. Zvanična statistika pokazuje da stopa nezaposlenosti mladih opada, ali je i dalje visoka, na šta ukazuje i Evropska komisija u svom izveštaju. S kojim problemima se mladi u Srbiji suočavaju i kada naĎu posao? Moţda Vam taj poloţaj mogu pribliţiti kroz sledeće podatke – 87 mladih ljudi je spremno da radi bilo kakav posao za novac, dakle govorim o radu na crno. Kada govorim o proseĉnim platama mladih koje smo mi obuhvatili u istraţivanju, svega deset posto njih ima platu višu od proseĉne, 25 posto niţe plate od proseĉnih, a preko 60 posto uopšte ne zaraĊuje. Kada dobiju poslove, posebno prvi posao, obiĉno su to problemi vezani za tip ugovora koji im se dodeljuje, odnosno nemogućnost ostvarivanja punog prava iz radnog odnosa, na primer pravo na bolovanje, godišnji odmor, pravo na kredite. Navešću primer Poljske u kojoj je tamošnja skupština na predlog Vlade donela jednu Uredbu kojom se ukida porez na zarade mladih ljudi do 26 godina, upravo kao meru populacione politike da bi spreĉili odliv mladih ljudi iz zemlje u inostranstvo. Mlade i te kako muči i stambeno pitanje. Prema Vašem istraţivanju, tek oko od šest odsto mladih ima svoj stan, velika većina od 66 odsto, ţivi u porodičnom stanu, dok, kako navodite, oko 17 procenata iznajmljuje stan. U prethodnom Akcionom planu za sprovoĎenje Nacionalne strategije za mlade i aktuelnom koji vaţi do sledeće godine nalazi se i mera za rešavanje stambenog pitanja. O čemu je reč i koliko su nadleţni do sada uradili? PredviĊaju subvencionisane kredite za mlade pojedince, za mlade braĉne parove, za samohrane majke posebno i predviĊaju gradnju neprofitnih stanova, prethodni Akcioni plan koji je vaţio od 2015. do 2017. godine je predviĊeo sliĉne mere, ali je realizacija tih mera u najvećem broju ostala nepoznata. Vlast najavljuje da će ulagati u stanove za mlade bračne parove. Šta očekujete od tog obećanja i koji su vaši predlozi? Meni se ĉini da je to jedna zaista dobra i ohrabrujuća mera. Ono što bismo mi preporuĉili i dodali nije ništa drugo do da se sprovede ono što smo usvojili kao Nacionalnu strategiju za mlade. Nekoliko godina pitate mlade koliko veruju najvišim institucijama u zemlji. Šta su ove godine odgovorili? Kao i prethodnih godina poverenje mladih u institucije ostaje na vrlo niskom 171 nivou. Nijedna institucija na toj našoj istraţivaĉkoj skali od jedan do pet nije uspela da prebaci tri. Najbolje se kotira Vojska Srbije koja je na toj skali dobila 2,9, ispod nje je Ministarstvo unutrašnjih poslova, tu su i institucije koje se bave mladima. Mladi ljudi nemaju osećaj da ih neko ĉuje, da ih neko sluša i nemaju utisak da im se neko obraća. Kako ocenjujete mere koje sprovodi Ministarstvo za omladinu? U Ministarstvu omladine, u sektoru za omladinu radi svega decet ljudi. Nije realno oĉekivati da devet ljudi pokrije sistemsko unapreĊenje brige o mladima za više od milion mladih koliko ih ima u Srbiji. Od ukupnog budţeta Ministarstva, svega 22 odsto se izdvaja za programe koji targetiraju mlade ljude, a od ukupnog budţeta Republike Srbije na godišnjem nivou svega 0,09 procenta se izdvaja kroz Ministarstvo omladine u te svrhe, smatramo da je to nedovoljno. Kada govorimo o bezbednosti mladih, ističete da je u odnosu na 2017. godinu, čak 20 odsto mladih više trpelo fizičko i verbalno nasilje. Čak 85 odsto mladih svedoci su nasilja. Koji su još podaci alarmantni i gde vide uzroke za nasilje? Najalarmantniji podatak je svakako da 27 posto mladih ljudi smatra da je nasilje u nekim svojim pojavnim oblicima opravdano, da moţe biti opravdano, kao uzroke mladi ljudi navode porodiĉne faktore, ali vrlo interesantno, navode i da se nasilje promoviše u društvu.

Linta osudio pokušaj Hrvatske da prisvoji Teslu

Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije Miodrag Linta ocenio je kao sraman najnoviji pokušaj Hrvatske da prisvoji jednog od najvećih svetskih nauĉnika - Srbina Nikolu Teslu. On je naveo niz detalja iz Tesline biografije, poĉevši od toga da je on roĊen 1856. godine u Vojnoj Krajini u Austrijskom carstvu u porodici pravoslavnog sveštenika i kršten u pravoslavnoj Crkvi Svetih Petra i Pavla u Smiljanu. "Dobro je poznato da je Vojna Krajina bila jedna od pokrajina u Austrijskom carstvu koja je u velikoj većini naseljena Srbima i koja je do njenog ukidanja 1881. godine bila pod direktnom austrijskom upravom. Vojna Krajina u vreme Teslinog roĊenja nema nikakve veze sa Hrvatskom niti moţe u bilo kojoj varijanti biti zemlja najvećeg srpskog genija. Јasno je da je Nikola Tesla srpski, a nikako hrvatski nauĉnik", rekao je Linta. On je ukazao da je navodna izjava Nikole Tesle da se ponosi svojim srpskim poreklom i svojom hrvatskom domovinom obiĉan falsifikat i izmišljotina komunistiĉkih vlasti posle završetka rata, saopšteno je iz Saveza Srba regiona. "Potrebno je naglasiti da krajiški Srbi koriste reĉ "otadţbina" a ne "domovina". Dakle, moguća Teslina izjava bi bila "Ponosim se svojim srpskim rodom i Krajinom kao otadţbinom", ukazao je Linta. On je naveo da je Tesla bio dobro informisan o masovnim ustaškim zloĉinima i tim da su u njegovom rodnom Smiljanu i okolini na Svetog Iliju 2. avgusta 1941. godine Hrvati katolici poklali 506 Srba u samo jednom danu, od ĉega 27 novoroĊanĉadi i 127 dece do 15 godina. "Ĉak 91 ĉlan porodice Tesla ubijen u NDH, a 14 njih stradalo je u fabrici smrti Јasenovac. Tesla je kao pravoslavni Srbin sigurno bio u šoku i nije mogao da preĊe preko toga i mnogih drugih masovnih zloĉina nad njegovim sunarodnicima", zakljuĉio je Linta. Kako je nedavno preneo Veĉernji list, Hrvatska planira da na Svetskoj izloţbi Dubai EXPO sledeće godine kao jednu od najistaknutijih liĉnosti svoje zemlje predstavi i srpskog nauĉnika roĊenog u hrvatskom mestu Smiljane, Nikolu Teslu.

Vremeplov: Poĉela Cerska bitka

Na današnji dan 12. avgusta 1914. godine prelaskom Austrougarskih trupa preko Drine kod Loznice i Save kod Šapca, zapoĉela je Cerska bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezniĉku pobedu u ratu. Udarni deo bitke odigrao se u noći 15. na 16. kod Tekeriša severoistoĉno od Loznice. Kada je okonĉana 24. avgusta, od oko 200.000 austrougarskih vojnika, koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao ni jedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, a iz

172 stroja je izbaĉeno oko 16.500 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo. Austrougarski vojnik, novinar, Egon Ervin Kiš je o tim dramatiĉnim trenucima krajem avgusta 1914. zapisao u dnevniku: "Armija je potuĉena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paniĉnom begu. Jedna potuĉena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici...".

Vremeplov: Preminuo Ljuba Popović,

Na današnji dan 12. avgusta 2016 godine preminuo je Ljubomir Ljuba Popović, srpski slikar svetskog ugleda. Popović je bio jedan od najcenjenijih i najosobenijih savremenih srpskih slikara meĊunarodne reputacije. RoĊen 1934. godine u Tuzli, osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, a studirao je na Akademiji primenjenih umetnosti i Likovnoj akademiji u Beogradu. Bio je jedan je od ĉlanova grupe "Mediala", a od 1963. ţiveo je u Parizu. Bio je ĉlan SANU van radnog sastava. Inicijator je osnivanja Moderne galerije u Valjevu 1985. Popović je bio ĉovek široke kulture, istanĉan znalac kako istorije slikarstva, tako i istorije umetnosti i civilizacije uopšte. Njegov osobeni nadrealizam bio je i tema dokumentarnog filma "Love is eternal Monster" poljsko- francuskog reditelja Valerijana Borovĉika. Njegova dela nalaze se u prestiţnim galerijama, muzejima i kolekcijama širom sveta.

Vremeplov: Umro Stivenson

Na današnji dan 12. avgusta 1848 godine umro je engleski inţenjer i pronalazaĉ Dţordţ Stivenson, "otac ţeleznice", koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu ţelezniĉku prugu Stokton-Darlington i uveo ĉeliĉne šine umesto drvenih. Godine 1829. izgradio je prugu Liverpul- Manĉester, na kojoj je njegova lokomotiva "Rokit" postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na ĉas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.

Vremeplov: Umro Tomas Man

Na današnji dan 1955. godine umro je nemaĉki pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog romana, jedan od najznaĉajnijih nemaĉkih proznih stvaralaca u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za knjiţevnost 1929. Posle dolaska nacista na vlast u Nemaĉkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD. Oblikovao se pod uticajem Getea, Šopenhauera, Niĉea i velikih ruskih pisaca 19. veka. Dela: romani "Budenbrokovi", "Ĉarobni breg", "Kraljevsko visoĉanstvo", "Lota u Vajmaru", "Doktor Faustus", "Ispovesti varalice Feliksa Krula", "Izabranik", tetralogija "Josif i njegova braća", pripovetke i novele "Smrt u Veneciji", "Tonio Kreger", "Mario i maĊioniĉar", "Zamenjene glave", "Zakon", "Prevarena", eseji "Duhovno plemstvo", "Staro i novo", kulturno- filozofske i istorijske studije "Fridrih i velika koalicija", "Razmatranja jednog nepolitiĉara".

Vremeplov: Umro Jan Fleming

Britanski pisac i novinar Jan Lankaster Fleming, tvorac Dţejmsa Bonda umro je na današnji dan 1964. godine . Bio je obaveštajni oficir britanske ratne mornarice. Posle Drugog svetskog rata povukao se na Jamajku, tada britansku koloniju, i tamo je pedesetih poĉeo da piše seriju priĉa o Dţejmsu Bondu, na osnovu kojih je nastao niz filmova. Lik Dţejmsa Bonda Fleming je ustrojio po uzoru na srpskog obaveštajca Duška Popova, roĊenog u Titelu u Baĉkoj, koji je bio agent Kraljevine Jugoslavije i Britanije (laţno i Nemaĉke). Dela: "Kazino rojal", "Dijamanti su veĉni", "Iz Rusije s ljubavlju", "Samo za tvoje oĉi".

Vremeplov: Umro Henri Fonda

173

Ameriĉki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda, jedna od najupeĉatljivijih fizionomija svetskog filma, ĉiju glumu je odlikovala prefinjenost i diskrecija umro je na današnji dan 1982. Oskara je dobio za ulogu u filmu "Na zlatnom jezeru", poslednjem u više od 80 koliko ih je snimio. S velikim uspehom je nastupao u nizu predstava u brodvejskim pozorištima, takoĊe u TV serijama. Ostali filmovi: "Mladi Linkoln", "Plodovi gneva", "Moja draga Klementina", "Begunac", "Dţesi Dţejms", "Roj", "Dţezabel", "Mister Roberts", "Rat i mir", "Samo jednom se ţivi", "12 gnevnih ljudi", "Bura nad Vašingtonom", "Najduţi dan", "Ubica na konju".

Pensilvanija: Petoro dece stradalo u poţaru

Najmanje petoro dece je stradalo, a jedna osoba je povreĊena u poţaru koji je izbio u noncom obdaništu u gradu Iri u Pensilvaniji, saopštili su juĉe zvaniĉnici. Poţar je prijavljen u 1.15 ujutru, a prema reĉima predstavnika policije deca su bila uzrasta od osam meseci do sedam godina, prenosi AP. Poţar je izbio na prvom spratu, a prema reĉima policije dva deĉaka starosti 12 i 17 godina spasila su se iskaĉući kroz prozor. Za sada se radi na utvrĊivanju da li je ijedna ţrtva boravila u dnevnom centru. Ţena koja je u poţaru povreĊena je vlasnica obdaništa. Šef vatrogasne sluţbe rekao je da inspektori smatraju da je poţar poĉeo u dnevnoj sobi na prvom spratu, dok je ţena koja ţivi u komšiluku rekla da se poţar brzo proširio. CBS prenosi da su vatrogasci uspeli da spasu sedam osoba, dok je stradalo petoro dece.

Utorak,13.avgust 2019.

Od septembra 10.000 digitalnih uĉionica u školama

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarĉević najavio je danas da će ove školske godine reforma obrazovanja u osnovnim i srednjim škola biti nastavljena. "Drugi i šesti razred kreću od jeseni u taj drugi ciklus, i to će se polako zatvoriti sa ĉetvrtim i osmim razredom, istovremeno u gimnazijama će to biti druga godina, a kod gimnazija su novine da će u tri grada biti odeljenja za nadarene za hemiju i biologiju", rekao je Šarĉević na TV Pink. Kako je istakao reforma gimnazije biće završena godinu dana kasnije kroz odeljenja za nadarene za društvene nauke - istoriju i geografiju. "Tako bi se zaokruţila reforma gimnazije koja ima svoje dobre izborne programe", rekao je Šarĉević. Dualno obrazovanje je postalo traţeno i popunjeno, ocenio je ministar i naveo da je već 7.400 mesta bilo " u prvom cugu", a ostaje pitanje da li će moći da se proširi, i dodao da se radi reforma raznih struĉnih profila. "Uz podršku Evropske unije, prošle godine je bilo obuĉeno 20.000 ljudi, deo direktora je već stekao licencu, od septembra kreću masovne obuke za njih", rekao je Šarĉević i dodao da je oprema vaţan elementa, pa se tokom avgusta kreće u montaţu još 8.000 digitalnih uĉionica. "Sa postojećih 2.000 digitalnih uĉionica, to će biti 10.000, još dve godine po 10.000 i mi smo zaokruţili Srbiju", najavio je Šarĉević i rekao da će kompjuterska oprema biti redovno obnavljana. On je naglasio da će "ove godine digitalne uĉionice biti u svim prvim razredima svih škola u Srbiji" i dodao da je u toku nabavka za povezivanje na brzi internet. "Reforme nauke i obrazovanja u Srbiji su dobile iz Evrope ocenu ĉetiri, a pet ne daju dok se ne uĉlanite i zato dobijamo dodatnu pomoć za to što radimo", rekao je Šarĉević i dodao da se u Srbiji radi strategija obrazovanja do 2030. godine. UsklaĊivanje obrazovnog sistema i trţišta, objasnio je, mora da se radi u skladu s trţištem rada, privrednom komorom, ministarstvom privrede i ministarstvom rada. "Mi već dve godine radimo i skoro smo pri kraju modela da se stvori regionalna mreţa, koja pokriva regionalne škole i

174 regionalne komore, kako bi se potpuno pratili procesi šta se dešava na nekom od trţišta" rekao je Šarĉević i dodao da se već dizajniraju obrazovni modeli prema potrebama kompanija koje dolaze u odreĊeni region. Za zadrţavanje mladih i obrazovanih u Srbiji on smatra bitnim razvojne centre stranih kompanija. "Oni zadrţavaju najpametnije mlade u ljude u Srbiji s visokim platama i mogućnošću da se zaposle još u toku studija", rekao je Šarĉević. Kako je istakao, avio klasteri koji dolaze sa MTU kompanijom se već šire na ĉetiri grada u Srbiji. "Obuka svih naših profesora iz tih srednjih škola već je ovog leta bila u Minhenu i mi transformišemo naše srednje škole u onim pravcima koji donose siguran i dobar posao", objasnio je ministar. Govoreći o sistemu za ekskurzije i izlete, on je naglasio da će biti još jednu tranzitnu godinu u tom segmentu, i dodao da je licenca za direktore jako bitna stvar kod ekskurzija, "jer je on nosilac obaveza pravnog lica". "Ako napravi loš ugovor, ako ga loše sprovede, ako nije sproveo mere bezbednosti oko ekskurzija - nijedan ministar to za njega ne moţe da obeća, direktor to mora sam - a ministar moţe da smeni", ocenio je Šarĉević. Podsetio je da je napravljen koncept za ekskurzije koji će podrazumevati osam regiona u Srbiji, i ujednaĉenost cene. "Sada ćemo imati već treći sastanak sa ljudima iz turistiĉkih agencija i pokrenuli smo taj mehanizam, a prve godine neće baš sve moći da legne, da li će objekti imati tu kategorizaciju, a moraćemo jedno godinu dana da radimo na tome šta pripada kojoj regiji", rekao je Šarĉević i dodao da je u ministarstvu odreĊen koordinator za taj posao i da postoji dobar pravilnik koji bi trebalo da bude sproveden. Ministar je poruĉio roditeljima koji ima primedbe na cene izleta i ekskurzija da bude aktivni i da ono što misle da su nepravilnosti sami prijavljuju. "Nemoguće je da celu piramidu kontroliše jedan ĉovek, postoje saveti roditelja i predstavnici roditelja u školskim odborima, i zašto se ne bi direktno obraćali prosvetnoj inspekciji,i pa i kabinetu, odnosno pomoćnicima za osnovno i srednje obrazovanje", rekao je Šarĉević. Dodao je da će jedinstveni informacioni sistem u prosveti (JISP) omogućiti apsolutnu kontrolu. "Već smo u prvom pokušaju našli jedno 50 škola koji su pokušali manipulaciju brojem upisane dece u prvi osnovne da prikaţu više dece nego što ima da bi dobili više odeljenja i veće finansiranje, ali s obzirom da se radi elektronski, to se sada vidi", naglasio je Šarĉević i dodao da će tim direktorima biti objašnjeno da je to zadnji pokušaj a ako se ponovi, neće biti direktori.

Stari studenti po novim programima zbog tehniĉkih razloga

Stari studenti moraće fakultete da završavaju po novim programima, potvrdio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarĉević za TV Pink i istakao da ustavno pravo na školovanje njima nije uskraćeno. Kako je ocenio, stanje je bilo neodrţivo, a tehniĉki problemi veliki, jer fakulteti već nemaju profesore za te stare predmete. "Mi smo rokove već jedno tri godine produţavali od kada sam ja ministar, a Univerzitet ima velike primedbe. Neko mora da sprovede te naše odluke, a to su fakulteti koji već nemaju profesore za te predmete ", rekao je on i dodao da je tehniĉki bila nemoguća misija da se odrţi polaganje ispita po starim programima. On je podsetio da je pre tri godine bilo reĉi o oko 12.000 studenata koji bi završavali po starim programima, ali uz rad. "Ako neko radi, on ima sredstva, i nisu to neka fantastiĉna sredstva ako je neko upisao na budţet, a sad prelazi na samofinansirajuće, a svi fakulteti imaju ţelju da pomognu tim ljudima i oni mogu da nastave da studiraju uz rad", rekao je Šarĉević. On je podsetio da je Bolonja donela promene 2005. i 2006. godine, a da je diskontinuitet od 14 godina sada napravio veliki tehniĉki problem. "Svako ima pravo u ovoj zemlji da demonstrira, da tuţi, da traţi svoja prava, ali njima pravo na obrazovanje nije uskraćeno", odgovorio je on na najave da bi mogle uslediti tuţbe starih studenata zbog uskraćivanja mogućnosti da studiraju po starom programu. On se nije sloţio sa primedbama da se starim studentima na ovaj naĉin uskraćuju "ustavna prava".

175

Vremeplov: Prvi broj "Novina serbskih iz carstvujušĉeg grada Viene"

Na današnji dan 13. avgusta 1813 godine izašao je prvi broj "Novina serbskih iz carstvujušĉeg grada Viene". Bio je to prvi dnevni list kod Srba. Izlazile su svakog dana, osim nedeljom i praznicima. Pokretaĉi "Novina" bili su studenti medicine Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, bivši Ċaci Karlovaĉke gimnazije. List u kojem je Vuk Stefanović Karadţić zaĉeo modernu srpsku novinsku knjiţevnu kritiku je izlazio do 1822. kad je ugašen zbog problema sa štamparijom.

Vremeplov: RoĊen Aleksandar Belić

Srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta roĊen je na današnji dan 13. avgusta 1876. Bio je i predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpske akademije nauka) od 1937. do smrti 1960. i ĉlan svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i ureĊivao ĉasopise "Juţnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivaĉ je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca nauĉne sintakse. Rešio je sloţen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SAN (danas SANU) je izdala prvu knjigu velikog "Reĉnika knjiţevnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500 rasprava, jeziĉkih ogleda, nauĉnih kritika, polemika i prikaza. Dela: "O jeziĉkoj prirodi i jeziĉkom razvitku", "Pravopis srpskog jezika", "Dijalekti istoĉne i juţne Srbije", "O dvojini u slovenskim jezicima", "Galiĉki dijalekat".

Vremeplov: RoĊen Fidel Kastro

Na današnji dan 13. avgusta 1927 godine roĊen je kubanski revolucionar i drţavnik Fidel Kastro, pod ĉijim voĊstvom je na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste i izvedena revolucija. Njegov prvi pokušaj zbacivanja Batiste nije uspeo pošto je napad na kasarnu Monkada u Santjago de Kuba 26. jula 1953. propao. Kastro je potom osuĊen na 15 godina robije, ali je pomilovan 1955. Po izlasku sa robije osniva "Pokret 26. jul" i odlazi u Meksiko, gde organizuje pristalice. U decembru 1956. iskrcava se na Kubu i u zoni Sijera Maestre zapoĉinje pobunu. Ušao je s njegovim jedinicama u Havanu 1. januara 1959. a Batista je pobegao sa Kube. U februaru 1959. Kastro postaje predsednik vlade, 1965. šef Komunistiĉke partije Kube, 1976. i vrhovni komandant oruţanih snaga.

Vremeplov: Umrla Florens Najtingel

Engleska medicinska sestra Florens Najtingel, utemeljivaĉ profesije medicinskih sestara, ĉiji se roĊendan (12. maj) obeleţava kao meĊunarodni Dan medicinskih sestara umrla je na današnji dan 13. avgusta 1910. Tokom Krimskog rata, polovinom 19. veka, organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku sluţbu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama je smanjena sa 40 na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene uĉenice su posle Prvog svetskog rata - u kojem su leĉile srpske vojnike - pomogle osnivanje takve škole u Beogradu. Prva generacija medicinskih sestara iz te škole izašla je 1924. godine.

Vremeplov: RoĊen Karl Libkneht

Na današnji dan 13. avgusta 1871 - RoĊen je nemaĉki revolucionar Karl Libkneht, jedan od osnivaĉa i voĊa Komunistiĉke partije Nemaĉke. U Rajhstag (skupština) izabran je 1912. i uoĉi i tokom Prvog svetskog rata istupao je protiv nemaĉkog i meĊunarodnog imperijalizma. Jedini je meĊu poslanicima glasao protiv ratnih kredita. Bio je meĊu osnivaĉima organizacije "Savez Spartaka" iz kojeg je decembra 1918. nastala KP Nemaĉke. Bio je jedan od voĊa Novembarske 176 revolucije u Nemaĉkoj 1918, ali je posle gušenja revolucije uhapšen i polovinom januara 1919. ubijen zajedno s Rozom Luksemburg. Vremeplov: Umro Herbert Dţordţ Vels

Engleski pisac Herbert Dţordţ Vels, jedan od prvih autora nauĉno-fantastiĉne literature, autor niza popularno-nauĉnih, istorijskih, socijalnih i fantastiĉnih romana i pripovedakaumro je na današnji dan 1946 godine. Dela: "Rat svetova", "Vremenska mašina", "Istorija sveta", "Ostrvo doktora Moroa", "Hrana bogova", "Nevidljivi ĉovek", "Novi Makijaveli", "Tono Bangi", "Ĉoveĉanstvo", "Novi svet", Nauka o ţivotu", "Kips".

Obeleţena godišnjica zloĉina u Goraţdevcu: Deca ţrtve mrţnje

U Goraţdevcu je danas obeleţena 16. godišnjica od stradanja srpske dece na reci Bistrici, kada su još uvek nepoznati poĉinioci iz automatskog oruţja pucali i ubili Ivana Jovovića (19) i Panteliju Dakić (12), dok je ĉetvoro srpskih tinejdţera tada teško ranjeno, piše portal Kosovo onlajn. Taj avgustovski dan bio je jedan od najteţih za Srbe na Kosovu, a teško su ranjeni ĐorĊe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13). Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Zoran Bojović rekao je da je mnogo zla na stradalnom KiM ĉinjeno kroz vekove i da su mnogi narodi prošli kroz golgote i stradanja i da se ta razdoblja istroje nazivaju mraĉnim. "Nama Srbima ovde na Kosovu i Metohiji ta mraĉna istorija nikako da se završi, jer stradali smo nepojmljivo mnogo i stradamo i danas, ţiveći u neizvesnosti, strahu i izolaciji. A sve što ţelimo je da u miru pokupimo plodove svoga rada i da nad sobom imamo delić slobodnog neba," rekao je Bojović. Ne daju nam, meĊutim, ni to, kazao je on i dodao da su se postarali tog tuţnog 13. avgusta 2003. godine da nam to i poruĉe. "Udarili su tamo gde smo kao narod i ljudi najranjiviji - na našu decu. Nije to bio zloĉin jednog naroda protiv drugoga, kao što nijedan zloĉin nije. Ubice su imale lice, ime i prezime, i imaju ga i danas, kao što lica i imena imaju i oni koji im pomaţi da izbegnu kaznu. Evo već dve decenije ovde su i tuţioci i sudije neki koji tvrde da su došli da uvode demokratiju i osiguraju poštovanje ljudskih prava, a pred nosom im se šetaju odgovorni za ovaj i za mnoge druge zloĉine," rekao je on. Istiĉe da nama kao ljudima ne preostaje ništa drugo nego da se nadamo da će kazna zloĉince sustići, ne samo na onom svetu, već i pred nekim sudovima ljudskim, naša bol tako neće nestati, ali će moţda bar malo uminuti. "Deca ne smeju više nikada na Kosovu i Metohiji biti ţrtve mrţnje odraslih, jer nema te ideologije i politike kojom se moţe opravdati zloĉin poput ovoga. To je zavet koji jedni drugima, Albanci Srbima i Srbi Albancima, moramo dati, kako bismo imali budućnost", poruĉio je Bojović.

Najviše obolelih od boginja u poslednjih 13 godina

U prvih šest meseci ove godine, prijavljeno je najviše sluĉajeva obolelih od boginja u poslednjih 13 godina, što je istovremeno tri puta više sluĉajeva u odnosu na isti period prošle godine, objavljeno je u najnovijem Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Sluĉajevi oboljevanja od boginja rašireni su po celom svetu, navodi se u Izveštaju, objavljenom na zvaniĉnoj internet stranici SZO i istiĉe da, s tim što ta bolest ugroţava zdravlje i ţivot ljudi, ona je i veliki teret zdravstvenim sistemima. Najveći broj obolelih od boginja u poslednjih 25 godina zabeleţen je u SAD. U Evropi je u prvih šest meseci ove godine, registrovano gotovo 90.000 sluĉajeva ove zarazne bolesti, što je više od ukupnog broja obolelih u 2018. kada su registrovane ukupno 84.462 osobe. Kao razlog povećanja broja obolelih navodi se rast broja sluĉajeva nevakcinisanja, iako se, navodi se, ti razlozi razlikuju od drţave do drţave.

177

U nekim drţavama, na primer, reĉ je o nedostatku adekvatne zdravstvene zaštite, unutrašnja sporenja po pitanju vakcinacije, a negde o dezinformacijama u vezi sa vakcinacijom i neinformisanosti koliko je vakcinacija od ove zarazne bolesti neophodna. Po broju obolelih u ovoj godini prednjaĉe Demokratska Republika Kongo, Madagaskar i Ukrajina, iako se, kako se navodi, u poslednjih nekoliko meseci broj zaraţenih na Madagaskaru drastiĉno smanjio na šta je uticala kampanja koju je sprovela tamošnja vlada o potrebi vakcinisanja. Prema podacima SZO i UNICEF-a objavljenim u julu ove godine 86 odsto dece primilo je prvu dozu vakcina protiv boginja, a 69 odsto drugu. To, kako se navodi, znaĉi da oko 20 miliona dece u prošloj godini nije dobilo vakcinu protiv boginja kroz rutinski program vakcinacije. Inaĉe, boginje su vrlo zarazna virusna bolest koju uzrokuje virus morbila. Nakon proseĉne inkubacije od 10 do 12 dana, prvo se javlja povišena telesna temperatura, zatim curenje iz nosa, suvi kašalj, crvenilo i suzenje oĉiju. Najĉešća komplikacija je upala pluća i javlja se u oko šest do 13 odsto sluĉajeva obolelih i vodeći je uzrok smrtnosti od ove zarazne bolesti.

Sreda,14.avgust 2019.

Stara Pazova: Omiljena profesorka dobila mural

Mural sa likom jedne od najomiljenijih profesorke u staropazovaĉkoj gimnaziji Branke Nišević, koja je prošle jeseni izgubila bitku s opakom bolešću, oslikan je na ulazu zgrade u kojoj je provela svoj radni vek, na inicijativu uĉenika kojima je predavala. Branka Nišević svoj radnik vek provela je u staropazovaĉkoj gimnaziji, na put je izvela veliki broj generacija Ċaka, nauĉila ih je, kako kaţu, najbitnijim ţivotnim lekcijama i zato je bila omiljena, ne samo meĊu kolegama, već i meĊu uĉenicima. Branku je kroz ţivot krasio osmeh, po tome je pamte oni koje su je poznavali, a pored redovnog posla, bavila se i humanitarnim radom, a veliki deo svog vremena posvećivala je brizi o ţivotinjama. Za Branku nisu postojali problemi koje nije mogla da reši, kaţu kolege s kojima je saraĊivala. Borbu sa opakom bolešću jedna od najomiljenijih profesorku u staropazovaĉkoj gimnaziji izgubila je u 56. godini, a ulaz zgrade u kojoj je radila krasiće mural sa njenim likom koji je oslikan na inicijativu bivših uĉenika.

Vremeplov: U Beogradu stvorena "Mala Antanta"

Na današnji dan 1920. godine u Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju "Male Antante", vojno-odbrambenog saveza Ĉehoslovaĉke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Cilj "Male Antante", koja se oslanjala na Francusku, tada vodeću kontinentalnu silu u Evropi, bilo je spreĉavanje restauracije Habzburga u bilo kom obliku. Sve tri zemlje (Rumunija se savezu pridruţila nešto kasnije-1921.) bile su ţivotno zainteresovane za odrţanje novih granica uspostavljenih posle Prvog svetskog rata. Bojazan nije postojala toliko od obnove Austro-Ugarske koliko od maĊarskog revizionizma i dolaska Habzburga na presto MaĊarske. Poslednji austrijski car Karlo Habzburški bar u dva navrata pokušao je da se vrati na presto u Budimpešti, poslednji put 1921. nakon ĉega je konfiniran na portugalsko ostrvo Madera, u Atlantiku.

Vremeplov: Ugušen "Bokserski ustanak"

Zauzimanjem Pekinga, na današnji dan 14. avgusta 1900 u Kini je ugušen "Bokserski ustanak" seljaka, gradske sirotinje i kineskih nacionalista uperen protiv kineskih vlasti kao i protiv

178 prevelikog uticaja stranaca. Ustanak je u krvi ugušio meĊunarodni ekspedicioni korpus sastavljen od trupa Britanije, SAD, Rusije, Nemaĉke, Japana, Francuske, Italije i Austro-Ugarske.

Vremeplov:

Na današnji dan 14. avgusta 1936 posle izbijanja frankistiĉke pobune protiv španske republikanske vlade, osnovana je jedna od prvih dobrovoljaĉkih internacionalnih brigada koja je dobila naziv "Pariska komuna". U internacionalnim brigadama u Španskom graĊanskom ratu borilo se oko 35.000 dobrovoljaca iz 53 zemlje, ukljuĉujući 1.700 graĊana Jugoslavije.

Vremeplov: Umro Ĉešlav Miloš

Poljski pisac Ĉešlav Miloš, dobitnik Nobelove nagrade 1980 umro je na današnji dan 14. avgusta 2004. Debitovao je 1933. zbirkom pesama "Poema o ohlaĊenom vremenu". Sledile su zbirke "Tri zime" i "Zašsita". Pedesetih godina postao je šire poznat kao esejista i prozni pisac, a 1953. godine objavio je studiju o totalitarizmu "Zarobljeni duh" i roman "Osvajanje vlasti".

Vremeplov: RoĊen Ersted

Na današnji dan 14. avgusta 1777. godine roĊen je danski fiziĉar Hans Kristijan Ersted, osnivaĉ nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski uĉinak elektriĉne struje. Njegovo glavno delo "Experimenta circa effectum conflictus electrici in acum magneticam" znatno je uticalo na francuskog fiziĉara i matematiĉara Andrea Ampera. Njemu u ĉast jedinica za jaĉinu magnetskog polja u CGS sistemu nazvana je "ersted".

Vremeplov: Umro Breht

Nemaĉki pisac Bertold Fridrih Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretiĉara pozorišta 20. veka umro je na današnji dan 14. avgusta 1956. Svetsku slavu stekao je "Prosjaĉkom operom", za koju je muziku napisao nemaĉki kompozitor Kurt Vajl koji je, kao i Breht, 1933. napustio Nemaĉku po dolasku nacista na vlast. Vratio se 1948. i nastanio u Istoĉnom Berlinu, gde je 1949. osnovao "Berlinski ansambl", jedno od najĉuvenijih pozorišta u svetu. Dela: drame "Uspon i pad grada Mahagonija", "Izuzetak i pravilo", "Sveta Jovanka iz klanica", "Puške Tereze Karar", "Majka Hrabrost i njena deca", "Ţivot Galilejev", "Dobra duša iz Seĉuana", "Gazda Puntila i njegov sluga Mati", "Kavkaski krug kredom", "Opera za tri groša", "Doboši u noći", "Baal", "Ranjeni Sokrat", "U dţungli gradova", "Ĉovek je ĉovek", roman "Prosjaĉki roman", zbirke pesama "Domaća postila", "Svendborške pesme", "Bukovske elegije".

Vremeplov: Umro Ţan Ţolio

Na današnji dan 1958 godine umro je francuski nuklearni fiziĉar i hemiĉar Ţan Frederik Ţolio, poznat kao Ţan Frederik Ţolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom, kćerkom nobelovaca Pjera i Marije Kiri, 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštaĉke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost moţe preobratiti u ĉestice (stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona). Od 1946. je rukovodio Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor.

Vremeplov: RoĊen Dţon Golsvorti

179

Engleski pisac Dţon Golsvorti, snaţan kritiĉar društvenih prilika u tadašnjoj Britaniji roĊen je na današnji dan 1867 godine. Dobio je Nobelovu nagradu za knjiţevnost 1932. U glavnom delu, trilogiji o Forsajtima ("Saga o Forsajtima", "Moderna komedija", "Konac dela"), bavio se kritikom socijalnih odnosa u Engleskoj. Pisao je drame, ukljuĉujući "Srebrnu kutiju", "Borbu" i "Pravdu", u kojima su ljudi ţrtve "slepih sila" - zakona, javnog mnjenja, novca.

Četvrtak, 15.avgust 2019.

Veliki pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi

Beogradski univerzitet doţiveo je dramatiĉan pad na Šangajskoj listi i sa prošlogodišnjeg 302. mesta liste najboljih visokoškolskih ustanova na svetu ove godine se nalazi izmeĊu 401. i 500. pozicije, objavio je magazin Nova Galaksija. Univerzitet u Novom Sadu je zadrţao poziciju izmeĊu 901. i 1000. mesta. Nova Galaksija podseća da je prof. dr Zoran Nikolić sa Fiziĉkog fakulteta pre godinu dana najavio pad najstarije i najveće visokoškolske ustanove u Srbiji, koja je meĊu 500 najboljih univerziteta sveta prvi put uvršćena 2012. godine. Razlog za to je ĉinjenica da, za razliku od nas, mnoge druge zemlje sve više ulaţu znaĉajna finansijska sredstva u visoko obrazovanje. Do prošle godine Beogradski univerzitet je polako, ali konstantno napredovao na Šangajskoj listi, da bi sada usledio veliki pad. Na prvom mestu Šangajsle liste 17. godinu zaredom našao se Harvard, a slede Univerzitet Stenford i Kembridţ.

Univerzitet: Stvar je prestiţa biti na Šangajskoj listi

Stvar je prestiţa biti na Šangajskoj listi, jer ona obuhvata tek dva odsto svetskih univerziteta, ocenio je Univerzitet u Beogradu u saopštenju koje je objavljeno na sajtu te institucije. Pozicija Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi pomerila se naniţe u odnosu na stabilno zauzimanje ranga oko 300. mesta u prethodne tri godine prvenstveno zahvaljujući tome što pojedine zemlje, naroĉito one u Istoĉnoj Aziji, sve više ulaţu u svoje univerzitete, navodi se u saopštenju, uz podsećanje da je Beogradski univerzitet od 2012. godine meĊu 500 rangiranih na Šangajskoj listi.Šangajska lista je neformalna lista, a rangiranje na njoj sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong od 2003. godine. U saopštenju na sajtu Univerziteta u Beogradu nabrojani su kriterijumi za rangiranje na listi, a to su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraţivaĉi dobitnici Nobelove nagrade (kao i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraţivaĉa u okviru odreĊene nauĉne oblasti, broj nauĉnih radova objavljenih u ĉasopisima Science i Nature, broj nauĉnih radova objavljenih u ĉasopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index, akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Rektorka: Mi smo u regionu još uvek najbolji

Univerzitet u Beogradu jeste pao na ovogodišnjoj Šangajskoj listi, ali nikako ne moţemo govoriti o neuspehu, jer smo i dalje meĊu 500 najboljih univerziteta u svetu, izjavila je danas rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović. "Smatram i dalje da je naša pozicija u top 500 izvanredan uspeh za jedan univerzitet, koji dolazi iz zemlje koja ima ograniĉene mogućnosti da finansira nauku, istraţivanja i uopšte visoko obrazovanje", rekla je Popović za Tanjug. Ona je dodala da su sa Univerziteta u Beogradu najavljivali da će doći do pada na Šangajskoj listi, zato što 180 postoje mnogi faktori koji utiĉu na plasman jednog univerziteta. "Mi smo najavili da ćemo zbog odreĊenih parametara koje ove godine ne moţemo da ispunimo skliznuti na Šangajskoj listi, samo nismo znali koliko će to biti", kaţe Popović. Kako je navela, sticajem okolnosti, Univerzitet u Beogradu imao je u protekle dve godine doprinos koji sada ne postoji. Zbog tih nekoliko poena, kako kaţe, došlo je do velike promene. "Jako je velika konkurencija i desetinke poena utiĉu na plasman", pojasnila je ona. Dodaje da je u Srbiji godinama unazad nauka u stagnaciji, ali da se nada da će novim zakonima - Zakonom o fondu za nauku i Zakonom o nauci i istraţivanju, u sledećem periodu Univerzitet u Beogradu polako da se konsoliduje i stabilizuje poziciju na Šangajskoj listi. "Jeste došlo do pada na listi, ali nikako ne moţemo govoriti o neuspehu, jer biti u top 500 univerziteta u svetu je neverovatan uspeh. Mi smo u regionu još uvek najbolji", navela je ona.

Ministarstvo: Uspeh je i to što smo na listi, potrebna reforma

Jedan od kljuĉnih razloga za lošiju poziciju Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je podatak da naši univerziteti nemaju više ni jednog nauĉnika koji se nalazi na listi najcitiranijih nauĉnika na svetu, a taj kriterijum utiĉe sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete. Ministarstvo navodi i da su, istovremeno prema kriterijumu koji vrednuje broj radova naših istraţivaĉa u ĉasopisima sa SCI i SSCI liste, naši univerziteti kotirani odliĉno. Po tom kriterijum, naime, Univerzitet u Beogradu se nalazi ĉak ispred nekih univerziteta koji su meĊu 100 najboljih na svetu. U saopštenju Ministarstva objašnjeno je da se, osim onih 20 odsto poena, koji sleduju univerzitetima ĉiji su nauĉnici meĊu najcitiranijima u svetu, sledećih 30 odsto dobija se na osnovu toga da li univerzitet ima nauĉnike, bilo meĊu zaposlenima, bilo meĊu bivšim studentima, a koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju. Dodatnih 20 odsto poena nosi broj radova objavljenih u najprestiţnijim ĉasopisima Nature i Science, ali i po tom kriterijumu su naši univerziteti loše pozicionirani. U saopštenju se navodi i da je konkurencija meĊu univerzitetima širom sveta sve oštrija, ulaganja u nauku i visoko obrazovanje posebno u Aziji su sve veća, te se i sama ĉinjenica da se naši univerziteti nalaze na listi najuspešnijih moţe smatrati odreĊenim uspehom. Napominje se da se od 2017. godine vode detaljne oblasne liste univerziteta u 54 oblasti i da je prema tom rangiranju, 2017. godine Univerzitet u Beogradu bio zastupljen u 18 oblasti, prošle (2018) u 27, a ove (2019) u 25. Kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu, najznaĉajnije pozicije u 2019. godini drţe oblasti: nauka i tehnologija hrane (50), rudarsko i mineralno inţenjerstvo (92), instrumentalna nauka i tehnologija (134), metalurško inţenjerstvo (179), javno zdravlje (180), i stomatološke nauke (187. mesto u svetu). Pored ovih 6 oblasti, u još 19 drugih Univerzitet u Beogradu je u prvih 500 na svetu. Ministarstvo napominje da je za našu drţavu vaţno i to da je Univerzitet u Novom Sadu u tri oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: nauka i tehnologija hrane (163), veterinarske nauke (290) i hemijsko inţenjerstvo (485). Univerzitet u Kragujevcu je u dve oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: kliniĉka medicina (257) i matematika (489). Ministarstvo napominje da je pozicija univerziteta na Šangajskoj listi rezultat višedecenijskog rada, te da ovakav rezultat ukazuje da je potrebna ozbiljna reforma sektora visokog obrazovanja i nauke i da u toj reformi pored drţave moraju da uĉestvuju i univerziteti. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, inaĉe, kako se navodi, pristupilo sveobuhvatnoj reformi finansiranja nauke, osnovan je Fond za nauku, i već je raspisan prvi poziv. TakoĊe, u saopštenju se podseća da je pre mesec dana usvojen novi Zakon o nauci i istraţivanjima, a radi se na reformi finansiranja visokog obrazovanja, koja je evidentno neophodna. "U poslednjih nekoliko godina je svake godine povećavan budţet za nauku, ali su svakako potrebna još veća ulaganja. Oĉekujemo da će svi ovi koraci u narednim godinama pozitivno uticati na poziciju naših univerziteta na Šangajskoj listi", poruĉuju iz Ministarstva.

181

Studentima "predbolonjcima" vreme curi, produţetka rokova neće biti

Studentima koji su studije upisali pre poĉetka primene Bolonjske deklaracije rok za završetak studija istiĉe 30. septembra. Peticiju kojom traţe ukidanje roka, kao i mogućnost da studije završe po upisanim programima, studenti su podneli predsedniku, premijerki, Narodnoj skupštini, predsednici parlamenta i Ministarstvu prosvete, u kojem su za Radio Televiziju Vojvodine potvrdili da produţetka roka neće biti. "Predbolonjcima" vreme curi da po zapoĉetom programu doĊu do diplome. Verica Ivanović Kuzmanović jedna je od, kako se procenjuje, 10.000 ovih studenata, meĊu kojima su i postdiplomci. Zvaniĉnih podataka o njihovom broju nema, ali je peticija okupila njih 3.000 koje prati epitet da su "veĉiti" ili "lenji". "Ne moţe biti lenj neko ko radi i brine o svojoj porodici ili se bori sa teškom bolešću i pored toga se odluĉi da studira i svo svoje slobodno vreme posveti tome da se unapreĊuje i da unapreĊuje društvo", smatra Verica Ivanović Kuzmanović. Verica i njene kolege istiĉu da im Ustav Srbije garantuje pravo da studije završe po zakonu prema kojem su ih zapoĉeli, te da se postojeći Zakon o visokom obrazovanju, kako kaţu, ne moţe primenjivati retroaktivno. Kao privremeno rešenje predlaţu produţenje roka za najmanje još dve godine, a ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, najavljuju obraćanje Ustavnom sudu. "Zaista oni svoje studije jesu upisali po zakonu od pre 2005. godine koji nije prepoznavao rok za završetak studija. MeĊutim, zakon je 2006. godine donet u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i on ograniĉava završetak studija. Ipak, tim studentima neće biti uskraćeno pravo da završe svoje studije, već će oni moći da ih završe, ali prelaskom na nove studijske programe", kaţe Danilo Potparić, student prorektor Beogradskog univerziteta . Prelazak starih studenata na nove studijske programe univerzitetima bi moglo da olakša organizaciju nastave i realizaciju studijskih programa. Prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, istiĉe: "U jednom trenutku imate veliki broj razliĉitih programa koji se odvijaju po tim takozvanim starim programima, umesto da imate samo aktuelne akreditovane programe, tako da u nekom trenutku imate problem da sagledate šta to od ispita stari student treba da poloţi. To nam pravi velike organizacione probleme". U Ministarstvu prosvete rekli su nam da ne postoje tehniĉki uslovi da se takozvanim starim studentima ponovo produţi rok. Kako nam je potvrĊeno, od poĉetka nove akademske godine ti studenti mogu da preĊu na bolonjski sistem studiranja i nije im uskraćeno pravo na školovanje. https://www.youtube.com/watch?v=LyS5SOqYSdk

Sporazum Ministarstva rada i Filološkog fakulteta

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević i dekan Filološkog fakulteta prof. dr Ljiljana Marković potpisali su danas u Palati Srbija Sporazum o saradnji izmeĊu dve institucije, koji će omogućiti studentima da se profesionalno nadograĊuju i usavršavaju. Kako je saopštilo Ministarstvo, cilj Sporazuma je uspostavljanje partnerstva, uspešne i kontinuirane razmene znanja i meĊusobne podrške. ĐorĊević je rekao da su u prethodnom periodu potpisani Sporazumi ovog tipa sa dva univerziteta i tri fakulteta i da Ministarstvo unapreĊuje i produbljuje saradnju sa akademskom zajednicom. "Ovaj Sporazum predstavlja još jedan korak u tom pravcu. Verujem da ćemo ga iskoristiti na najbolji mogući naĉin u interesu naših mladih koji će time dobiti mogućnost da se profesionalno nadograĊuju i usavršavaju", rekao je ĐorĊević. Dekan Filološkog fakulteta prof. dr Ljiljana Marković je rekla da će ova prilika znatno pomoći studentima u usavršavanju i zahvalila ministru što je prepoznao kvalitet kadra te visokoškolske ustanove. Strane potpisnice će saraĊivati i u oblasti nauĉnoistraţivaĉkog, struĉnog i nastavnog rada, a za detalje razrade Sporazuma biće zaduţen Koordinacioni odbor sastavljen od predstavnika dve institucije.

Više mladih Srba protiv ulaska u EU, a za savezništvo sa Rusijom

182

Više mladih u Srbiji se protivi ĉlanstvu Srbije u EU nego što podrţava, pokazuju rezultati istraţivanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), a prema Alternativnom izveštaju o poloţaju mladih, 38 posto ispitanika izmeĊu 15 i 30 godina Evropskoj uniji kaţe "da", dok 40 odsto kaţe "ne". Nisu samo procenti ono što treba da zabrine, već i ĉinjenica da je pre dve godine taj odnos bio 42 prema 32 odsto, u korist onih koji podrţavaju ĉlanstvo, prenosi portal European Western Balkans. Ovogodišnji izveštaj donosi još negativnih trendova kada je reĉ o podršci EU - ĉak 56 odsto ispitanika smatra da bi se u Srbiji ţivelo "isto" ili "gore" kada bi postala ĉlanica EU (u 2017. je taj postotak bio 49%), dok bi - prema mišljenju 33 odsto mladih - Srbija u spoljnoj politici trebalo da se osloni na Rusiju. Samo njih 21 odsto najvećeg saveznika Srbije vidi u Briselu, pokazuje istraţivanje. Istovremeno, uprkos tome što smatraju da se treba okrenuti Rusiji, mladi ne ţele da se tamo i presele - skoro polovina ispitanika koji bi ţeleli da napuste Srbiju preselila bi se u zemlje Zapadne Evrope, dok bi samo pet odsto njih izabralo Rusiju. Osim Rusije i EU, mladi ţele i u SAD, zemlje regiona ali i druge delove sveta, pokazuje istraţivanje. MeĊutim, nijedan kraj sveta niti kontinent nije ni blizu privlaĉan kao ĉlanice Evropske unije, kaţe za European Western Balkans generalni sekretar KOMS Stefan ĐorĊević. On istiĉe da "mladi prepoznaju vrednosti EU" i "EU kao ureĊen sistem u kojem se znaju pravila", visoko vrednujući tvrdnje da "EU omogućava više putovanja za mlade, bolje mogućnosti za posao i više zarade kao i kvalitetnije obrazovanje". Mladi su se i u ovom istraţivanju KOMS, sliĉno kao u prethodnima, uglavnom sloţili sa tvrdnjama da sve te stvari postoje u EU, pa se ĐorĊeviću, zbog toga, ĉini da problem evroskepticizma kod mladih leţi u naĉinu na koji se u Srbiji proces EU integracija predstavlja u medijima, ali i iz krugova donosioca odluka. "Proces integracija se ĉesto politizuje, predstavlja kao proces štapa i šargarepe i zloupotrebljava za potrebe dnevne politike, a naravno da sve to utiĉe na stavove mladih o EU. Nije retko da imamo opreĉne i dijametralno suprotne stavove o ovom procesu u medijskom diskursu i javnosti i da se proces integracija predstavlja na jedan neadekvatan naĉin", kaţe ĐorĊević. Ove ocene slaţu se sa istraţivanjem "Svet u medijima" iz juna ove godine koje je sproveo Biro za društvena istraţivanja (BIRODI), u kojem je ispitano medijsko izveštavanje najgledanijih televizijskih kanala u Srbiji (RTS, Pink, Prva, Happy, O2 i N1), kao i najtiraţnijih dnevnih listova. Prema njegovim rezultatima, Kosovo je bilo glavna tema u prilozima koji su praćeni, dok je tema evropskih integracija Srbije marginalno predstavljena, navodi EWB. I BIRODI je isto tako primetio da je, uprkos preteţno neutralnom naĉinu izveštavanja tih medija, Rusija u odnosu na EU bila dva puta pozitivnije predstavljena u televizijskim prilozima, a tri puta u dnevnim novinama, prenosi portal EWB. TakoĊe, istraţivanje je pokazalo da se izjave relevantnih domaćih i stranih aktera u medijskim prilozima koji se odnose na spoljnu politiku i evropske integracije Srbije veoma slabo zastupljene.

Zavod moţe da štampa testove, ali je potrebna nova oprema

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) bi mogao da preuzme na sebe celokupan posao pripreme i štampanja testova za završne ispite, ali ne sa postojećom opremom, prostornim i ljudskim kapacitetima koje danas ima, kaţe direktor Zavoda Branislav RanĊelović. Tako je, naime, RanĊelović, prokomentarisao preporuke Zaštitnika graĊana Zorana Pašalića u kojima je konstatuje da su privatne štamparije "slaba karika" u pripremi završnog ispita te preporuĉuje da se celokupan postupak odvija u okviru obrazovnog sistema, a da se štampanje testova poveri Zavodu za vrednovanje kvaliteta. RanĊelović kaţe za Tanjug da bi ceo posao, zakljuĉno sa isporukom odštampanih testova prema školskim upravama, mogao da bude odraĊen u Zavodu, da su neophodna ulaganja u opremu - profesionalne štamparske mašine sa varijabilnom i sigurnosnom štampom sa zaštitom, te da je neophodan dodatni prostor za Zavod, ali i dodatno osoblje. "Potrebno je najmanje još 400 kvadratnih metara prostora i to sve u zatvorenom sistemu sa 183 ostatkom Zavoda, dakle u jednom objektu i dodatno osoblje - još najmanje petoro ljudi", naveo je RanĊelović. O tome kako i koliko će se ispoštovati preporuke Zaštitnika graĊana, kako kaţe, odluĉiće Ministarstvo, a Zavod će samo ispoštovati tu odluku. "Ministarstvo treba da donese odluku o tome da li će se preći na testiranje elektronskim putem na maloj i budućoj velikoj maturi, ili će se nastaviti sa papirnim testovima. Od tih odluka zavisi da li će se ići na jaĉanje kapaciteta Zavoda u skladu sa preporukama ili ne", pojasnio je on. Preporuke zaštitnika graĊana usledile su nakon što su ove godine u javnost dospeli zadaci testa iz matematike. Zaštitnik je podsetio da to nije prvi put i da je sliĉno bilo u školskoj 2012/2013 godini, kada su zaposleni u štamparijama angaţovani na štampanju i pakovanju testova nezakonito pribavili testove i uĉinili ih javno dostupnim. On je naveo da su se nezakonita ponašanja u oba sluĉaja dogodila u štamparijama koji su van prosvetnog sistema, a koje su se ugovorima sa Ministarstvom prosvete obavezale ne samo na obavljanje posla već i na ĉuvanje poverljivosti testova, što, kako je primetio, pokazuje da je poveravanje ovih poslova pravnim licima koja su van obrazovnog sistema "slaba karika". Zbog toga je preporuĉio da štampanja i distribucija testova budu obezbeĊeni u okviru institucija obrazovnog sistema, te da se planiraju budţetska sredstva potrebna za obezbedivanje materijalnih, tehniĉkih i drugih uslova, kako bi se aktivnosti u organizaciji završnog ispita odvijale u okviru Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Centra za ispite.

Koliko je potrebno novca za školski pribor

Udţbenici nisu jedino što je potrebno da se kupi za poĉetak nove školske godine, s obzirom na to da se deo budţeta troši i na školski pribor i opremu, kao i novu odeću i obuću. Proverili smo koliko koštaju sveske, bojice i torbe i sve ono što treba za novu školsku godinu. Kada ima dovoljno novca, svako vreme je pravo za kupovinu školskog pribora i opreme, saglasni su roditelji. Kako kaţu, u bogatoj ponudi knjiţara, uspeh je iskombinovati budţet sa ţeljama deteta. Iskustva prodavaca pokazuju da roditelji prvaka sveske, pernice i ranĉeve kupuju već u maju, kada je ponuda u knjiţarama i najšarenija. Oni ĉija su deca malo starija, opremu kupuju natenane, od avgusta do polovine septembra. Najduţe se bira idealna torba, za koju je poţeljno da ima dovoljno pregrada i ojaĉanja za deĉja leĊa. U odabiru vaţnu ulogu za uĉenike, ali i za budţet roditelja, ima izgled pribora i torbe. “Raspon malih svezaka je od 30 do 70 dinara, sveske koje su uvozne, malo većeg kvaliteta, sa šljokicama i drugaĉijom štampom, a velike sveske cena se kreće od 60 do 120 dinara. Torbe se kreću od 1900 do 4500 dinara, peratonice isto zavisi, od 400 prazne, do 2600 koje su kompletno popunjene na tri sprata”, Tijana Golubović, menadţer prodaje u knjiţari. Za paket opreme za školsku godinu, koji obuhvata sveske, pernicu sa olovkama, flomasterima i torbu, kako su nam izraĉunali u knjiţari, potrebno je izdvojiti izmeĊu šest i osam hiljada dinara, zavisno od proizvoĊaĉa i koliĉine izabranog pribora. Na tu cenu, potrebno je dodati i novac namenjen za kupovinu nove garderobe i obuće, kao i svega ostalog što je potrebno detetu za poĉetak škole. https://www.youtube.com/watch?v=F9aWv_lVSPg

Za unapreĊenje zdravstvene zaštite dece u Kikindi 17 miliona dinara od NIS-a

Kikindski Dom zdravlja, dobio je na konkursu NIS-a "Zajednici zajedno" 17 miliona dinara. Planirano je da tim novcem bude kompletno ureĊen Deĉiji i školski dispanzer. Pored toga, novac će biti utrošen i na kupovinu novog sanitetskog vozila Hitne pomoći, za potrebe prevoza i zbrinjavanja dece. Rekonstrukcija jednog od najstarijih zdanja u Kikindi, u kojem se nalaze Deĉiji i Školski dispanzer, godinama unazad obavlja se parcijalno. Novac, koji će ovoga puta donirati

184 kompanija NIS, preko konkursa "Zajednici zajedno", biće usmeren na izgradnju prilaznih staza i rampe za invalide. Kada je unutrašnjost objekta u pitanju, planirano je kreĉenje zidova, farbanje stolarije i radijatora, a biće promenjeni i podovi. Jedna od najvaţnijih stavki je svakako nabavka medicinske opreme. "Dobićemo novi, digitalni visinometar i novu vagu. TakoĊe, nabavićemo nešto od aparata za izradu deĉijih proteza, kompresor, kao i aparat za polarizaciju", kaţe dr Vesna Tomin, naĉelnica kikindskog Deĉijeg i školskog dispanzera. Hitna sluţba u Kikindi, preko ovog projekta, nabaviće novo sanitetsko vozilo, za potrebe prevoza i zbrinjavanja najmlaĊih pacijenata. "Mi, kao Hitna pomoć, imamo kontakt sa tek roĊenom decom, kao i sa tinejdţerima i adolescentima, tako da postoji potreba za tim. Pored toga, decu transportujemo i do više tercijarnih zdravstvenih ustanova u Novom Sadu i Beogradu", istiĉe dr Miloš Bajić, naĉelnik Hitne sluţbe u Kikindi Kikindski Dom zdravlja ove godine uĉestvovao je na konkursu kompanije NIS sa projektom "UnapreĊenje sistema primarne zdravstvene zaštite za decu i omladinu namenjen Gradu Kikindi". Biljana Marković, direktorica Doma zdravlja, kaţe: "Naš projekat je prošao. Dom zdravlja Kikinda, uz veliku pomoć Gradske uprave, dobio je 17 miliona dinara od NIS-a za realizaciju projekta." Koliko su ovakvi projekti vaţni, govori ĉinjenica da se u kikindskom Deĉijem i školskom dispanzeru nalazi oko 11.000 kartona. Uz to, na godišnjem nivou, u ovoj ustanovi obavi se blizu 80.000 pregleda. https://www.youtube.com/watch?v=GZDsnX49ZLgn

"Licidersko srce" će okupiti peko hiljadu dece iz 10 zemalja

Jedanaesti MeĊunarodni deĉiji festival folklora "Licidersko srce" biće odrţan od 15. do 19. avgusta. Centralna manifestacija biće organizovana u Uţicu, ali se festival istovremeno odrţava i na Zlatiboru i u Republici Srpskoj u Višegradu i Andrićgradu. Preko hiljadu dece iz 10 zemalja sveta predstaviće svoje kulturno nasleĊe. Pored folklornih koncerata, predviĊene su i folklorne igraonice, seminari, izloţbe narodnih nošnji, kao i grnĉarska radionica. Posebnost festivala je u doţivljaju, istiĉu organizatori. "Naš festival je poseban upravo zbog toga što se trudimo da najjaĉa stvar bude utisak koji ta deca koja doĊu u naše krajeve nose. Znaĉi, poĉev od onog prvog trenutka od kad se probude, obroka koji probaju, znaĉi da bude i ĉulo mirisa i ukusa ukljuĉeno u sve, da se dobro zabave, ali i da dosta toga nauĉe", kaţe Ivana Cvetković, ĉlan Organizacionog odbor festivala. Organizator festivala je udruţenje graĊana "Era" iz Uţica, a suorganizatori su grad Uţice, Turistiĉka organizacija Zlatibor i Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji. "Ja mogu slobodno da kaţem da je festival u Uţicu već postao tradicija. Iz godine u godinu od naših najmlaĊih do naših najstarijih sugraĊana svi se uporno raduju novom viĊanju i novom sastajanju deĉice iz raznih delova sveta", istiĉe Ivan Stanisavljević, zamenik gradonaĉelnika Uţica. A Vladimir Ţivanović, direktor Turistiĉke organizacije Zlatibor , kaţe: "Svi turisti koji se trenutno nalaze na Zlatiboru, a struktura je zaista razliĉita, ima tu gostiju iz Kine, Indije, Izraela, iz Nemaĉke, Belgije, Holandije, Italije, imaće priliku da se na jednom mestu, na centralnom trgu, Kraljevom trgu na Zlatiboru, upoznaju sa nematerijalnom kulturnom baštinom". Festival doprinosi i jaĉanju saradnje Republike Srpske i Srbije, istiĉe MlaĊen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji: "Na najbolji naĉin ĉuva tradiciju i kulturu, ali i promoviše i ono što je i turistiĉka privreda Republike Srpske, što su ostali potencijali i Republike Srpske i Srbije". Pod zastavama Uneska i CIOFA-a, ali i pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, festival ima i humanitarni karakter. Sredstva prikupljena prodajom liciderskih srca i suvenira biće donirana odeljenju neonatologije Zdravstvenog centra u Uţicu.

Vremeplov: Umro Rastko Petrović

185

Na današnji dan 15. avgusta 1949. umro je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznaĉajnijih srpskih pesnika. U ratu je sa srpskom vojskom prošao povlaĉenje preko planinskih vrleti do Jadrana 1915. posle ĉega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. Od 1923. je u diplomatskoj sluţbi - radio je u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je i umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadţbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama "Otkrovenje" smatrana je najznaĉajnijom zbirkom srpske poezije izmeĊu dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, zatim o Prvom svetskom ratu - roman "Dan šesti". Ostala dela: roman "Burleska gospodina Peruna boga groma", lirska proza "Ljudi govore", putopis "Afrika", drama "Sibinjanke".

Vremeplov: RoĊen Valter Skot

Škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog romana roĊen je na današnji dan 15. avgusta 1771. godine. Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Preveo je na engleski srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica". Dela: romani "Veverli", "Gaj Manering", "Starinar", "Rob Roj", "Ajvanho", "Kenilvort", "Kventin Dervard", "Grof Robert".

Vremeplov: Obnovljeno sovjetsko drţavljanstvo Solţenjicinu

Na današnji dan 15. avgusta 1990 - Predsednik Mihail Gorbaĉov obnovio je sovjetsko drţavljanstvo dobitniku Nobelove nagrade za knjiţevnost ruskom piscu Aleksandru Solţenjicinu, koji je 1974. prinuĊen da emigrira na Zapad.

Vremeplov: RoĊen Napoleon

Francuski car Napoleon I Bonaparta roĊen je na današnji dan 15. avgusta 1769. Bio je jedan od najvećih vojskovoĊa u istoriji, ĉiji su osvajaĉki pohodi razorili feudalno ustrojstvo tradicionalne Evrope. Istakao se 1793. u borbi protiv Engleza kod Tulona, tada je, u 24. godini, postao general. U Italiji je 1796. i 1797. tukao vojsku Austrije, a 1797. ukinuo je Mletaĉku republiku. Posle pohoda na Egipat, drţavnim udarom 1799. zaveo je reţim konzulstva, uzevši neograniĉenu vlast kao "prvi konzul", a od 1802. kao "doţivotni konzul". Reformisao je administraciju, prosvetu, finansije i sudstvo, dao Francuskoj nov kriviĉni i graĊanski zakonik (Napoleonov kodeks). Zakljuĉio je konkordat s papom Pijem VII i normalizovao odnose Vatikana i Francuske. Proglasio je sebe za cara 1804. Pobedama 1805. kod Ulma i Austerlica primorao je Austriju na mir. Zaratio je s Pruskom 1806. tukao ih kod Jene i Auerštata i 1807. primorao na mir pod veoma teškim uslovima. Pokušao je da pokori Španiju i 1808. postavio je brata Ţozefa za španskog kralja. Napoleonove pobede od 1805. do 1809. omogućile su prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Godine 1812. krenuo je u pohod na Rusiju predvodeći vojsku od 600.000 ljudi sastavljenu od skoro svih evropskih nacija. I pored ĉinjenice da je uspeo da zauzme Moskvu, u Rusiji je katastrofalno poraţen. Nakon poraza kod Lajpciga 1813. saveznici (Rusi, Englezi, Prusi, Austrijanci) ušli su u Pariz krajem marta 1814. a Napoleon je prognan na sredozemno ostrvo Elba. Odatle je pobegao i vratio se u Pariz marta 1815. ali je već u junu konaĉno putuĉen kod Vaterloa i prognan na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu na kojem je umro kao britanski zatoĉenik. Ima indicija da je otrovan.

Vremeplov: Otvoren Panamski kanal

Na današnji dan 15. avgusta 1914. godine prolaskom broda "Ankon" otvoren je Panamski kanal, dug 81,6 kilometara, koji u najuţem delu Srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvaniĉno otvoren tek u julu 1920, a gradnja koju je 1889. zapoĉeo graditelj Sueckog kanala 186

Francuz Ferdinan de Leseps, a SAD preuzele 1901, praćena je finansijskim aferama, pritiscima i vojnim intervencijama. Zbog klimatskih prilika broj umrlih radnika bio je ogroman. Tokom izgradnje kanala SAD su ustanovile i jednu novu drţavu - Panamu, pošto nisu bile zadovoljne uslovima koje im je dala Kolumbija koja je do tada drţala tu teritoriju.

Petak, 16.avgust 2019.

Stari studenti spremaju ustavnu ţalbu: Svi argumenti protiv nas su liĉne uvrede

Pribiţava se rok do kog takozvani stari studenti moraju da završe svoje obrazovanje. Nakon dva pomeranja roka, ministar Šarĉević kaţe da se to više neće desiti, dok predstavnica studenata Verica Ivanović najavljuje ustavnu ţalbu ukoliko im se rok za sticanje diplome ne produţi. Ivanović je u Danu uţivo TV N1 rekla da studenti imaju podršku ĉlanova Skupštinskog odbora za obrazovanje da imaju pravo da studiraju koliko je god potrebno, jer se u trenutku kad su oni upisali studije nigde nije navodio rok u kom mogu da ga završe. Predstavnica studenata ocenila je da je rok koji je postavljen novim zakonom protivustavan, jer se on ne moţe primenjivati retroaktivno. Ivanović je kazala i da studentima uopšte nije predstavljen model po kom bi prešli na bolonjski sistem. "Ne znamo šta nas ĉeka, pominju se neka plaćanja, ne znamo na šta se taĉno odnosi. Hoće da nam smanje stepen struĉne spreme - kad bismo prešli na 'bolonju', bili bismo vraćeni na niţe godine, iako smo skoro svi apsolventi. Po novom sistemu morali bismo na master", istakla je gošća Dana uţivo. Studenti stoga predlaţu prelazno rešenje - da se rok za diplomiranje produţi za dve godine, do potpunog ukidanja tog roka. Peticiju je, kako je rekla, potpisalo 3.000 studenata. "Imamo mnogo kolega koji nisu ţelelei da potpišu, ne znam ĉega se plaše. Oni su posramnjeni. Svi argumenti protiv nas su liĉne uvrede - da smo lenji i sl", podsetila je Ivanović. Ukoliko se rok za diplomiranje ne produţi, stari studenti će, kako je najavila, podneti ţalbu Ustavnom sudu. Kazala je da se ipak nada da će se nadleţni "urazumiti" i uslišiti zahteve studenata, podsetivši da su Hrvatska, Crna Gora i Republika Srpska već produţile rokove za završetak studija po starom programu, a da je Slovenija po ulasku u EU starim studentima dala 12 godina da zavše studije, a model prelaska na 'bolonju' im je predstavljen dve godine pre isteka tog roka. Prema poslednjim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, stari studenti u Srbiji imaju rok da diplomiraju do kraja septembra.

Pad na Šangajskoj listi: Rektorka nije zabrinuta, ali pojedini profesori jesu

U samo godinu dana Univerzitet u Beogradu spustio se za više od sto mesta na prestiţnoj Šangajskoj listi svetskih visokoobrazovnih institucija. Prošle godine bio je na 302. poziciji, a ove se nalazi izmeĊu 401. i 500. Takav pad za predstavnike beogradskog univerziteta nije alarmantan, dok za pojedine ĉlanove akademske zajednice jeste. Nauĉni ĉasopis "Nova galaksija" predviĊao je u junu da će Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi pasti za tridesetak mesta. Prognoza ipak nije bila realna - Univerzitet se survao za više od sto pozicija i vratio na poĉetak se na poziciju sa koje je poĉeo. Rektorka Ivanka Popović smatra da se ne moţe govoriti o neuspehu. "Smatram i dalje da je naša pozicija u top 500 izvanredan uspeh za jedan univerzitet koji dolazi iz zemlje koja ima ograniĉene mogućnosti da finansira nauku, istraţivanja i uopšte visoko obrazovanje… Mi smo najavili da ćemo zbog odreĊenih parametara koje ove godine ne moţemo da ispunimo skliznuti na Šangajskoj listi, samo nismo znali za koliko će to biti", podsetila je rektorka. Nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu Marija Bogdanović kaţe da je plasman za ovu godinu opomena za srpske univerzitete, nastavnike i nadleţno ministarstvo, jer se radi o ugledu cele

187 zemlje. Na pitanje kako rangiranje na spomenutoj listi moţe da se odrazi na studente, Bogdanović objašnjava: "To je ipak znak da tu postoji obrazovanje koje je na visokom nivou, i naravno, onda ih to, kako da kaţem, motiviše da što više rade i da uĉine nešto od svoje karijere, od svojih ambicija, da ih ispune." A studenti sa kojima je razgovarala ekipa TV N1 ni sami nisu sigurni kako će to uticati na njihove karijere: "Verovatno će uticati na naše usavršavanje i karijeru, ali mi to ne moţemo znati dok ne doĊe do nas." "Mislim da to moţe da se prevaziĊe nekim svojim znanjem, ali da, mislim da će naravno da utiĉe." "Mislim da i dalje ću se boriti za sebe." Pozicija je rezultat nedovoljnog ulaganja u istraţivanje i razvoj, a predstavlja se kao da je to prioritet, smatra profesor Ognjen Radonjić. Pored toga, dodaje, drţava se prema nauĉnicima nekorektno ponaša i svojim postupcima šalje opasnu poruku. "Ako vi imate u svojim redovima ljude koji imaju falsifikovane diplome, laţne diplome, doktorate i tako dalje, ako vam je zaštitni znak univerzitet na kome se preko noći postaje diplomac, onda će naravno najbolji meĊu nama napuštati zemlju, i onda se samim tim postavlja pitanje da li ćemo mi na Šangajskoj listi uopšte i ostati", upozorava Radonjić. Ko će nas zameniti kada odemo u penziju, pita se Radonjić, ako najbolji budu odlazili? Konstatuje - u najboljem sluĉaju proseĉni, pa je buduća reputacija najvećeg, srpskog univerzitet neizvesna.

Najbolji uĉenici staropazovaĉkih osnovnih škola otišli na Krf

Juĉe su ispred saborne crkve u Beogradu najbolji uĉenici staropazovaĉkih osnovnih škola krenuli na Krf gde će provesti deo letnjeg raspusta i upoznati se sa naĉinom ţivota naših predaka koji su u Prvom svetskom ratu dali svoje ţivote zarad slobode. Sve se organizuje u okviru projekta "Stopama naših predaka" koji je rezultat je višegodišnje saradnje Opštine Stara Pazova i Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, a realizuje ga zvaniĉno glasilo Srpske pravoslavne crkve za decu "Svetosavsko zvonce", kaţe koordinator ovog projekta Dimitrije Stikić. Pored najboljih Ċaka i odreĊeni broj ĉlanova hora Svetosavsko zvonce i dramske sekcije, boraviće u kampu zajedno sa 40- ak vršnjaka iz naše zemlje, Republike Srpske i Crne Gore u periodu od 15. do 30. avgusta. Marija Radivojević iz Stare Pazove i Rastko Panović iz Novih Banovaca se raduju boravku na Krfu. Hodeći stopama naših predaka, deca se upoznaju sa slavnom istorijom naše zemlje, a tokom boravka predviĊeno je i postavljanje novih spomen obeleţja i obnavljanje istorijskih znamenitosti.

"Jovini pĉelari" iz Kikinde proizveli 200 kilograma meda

Da je pĉelarstvo popularno zanimanje i da drţi paţnju i najmlaĊima, govori nam i sledeća priĉa iz Kikinde. Već ĉetiri godine, uĉenici Osnovne škole "Jovan Popović" u tom gradu, deo su pĉelarske sekcije, kroz koju prolaze sve segmente ovog posla. Iako je raspust, ĉlanovi sekcije "Jovini pĉelari" iz Kikinde ne odmaraju. Obilazili su pĉelinjake, brinuli o 15 rojeva i sada su došli i do krajnjeg, najslaĊeg cilja. Vrcanje meda nije lako i pravila i procedura se moraju ispoštovati. Poĉinje se od otvaranja kapsula, a potom se prelazi i na samo vrcanje, objašnjava nam Marko Grbić. "Ovo je vrcaljka, u koju stavljamo ramove, koje smo prethodno otklopili. Nju vrtimo i med se lepi na zidove, pa iscuri na dno", kaţe Marko. Pĉelarska sekcija ponos je kikindske Osnovne škole "Jovan Popović". Već ĉetiri godine se vredno radi i strepi od svih potencijalnih opasnosti, koje ni ove godine nisu izbegnute u Kikindi, istakla je direktorica škole Jelena Krvopić. "Svedoci smo nemilih dogaĊaja, ove godine su pĉelari u Kikindi pretrpeli velike gubitke. "Jovine pĉelice" su i to preţivele. Koliko ćemo meda dobiti, ne znam. Osmesi govore da se oĉekuje dosta toga", dodaje ona. Tokom ĉetiri godine, deca su od kikindskih pĉelara nauĉila mnogo. Posebno je vaţno što oni pokazuju interesovanje za svaki segment ovog posla, kaţe predsednik Udruţenja pĉelara Kikinda Saša Ĉolak. "Prestali su da se

188 plaše pĉela, navikli su na pĉelinje ubode, ĉak imaju i manje straha od nekih starijih pĉelara. Osim toga što su se privikli pĉelama, već polako shvataju i sam znaĉaj pĉelarstva. Neka deca već i razmišljaju da će se u budućnosti, bliţoj ili daljoj, baviti ovim poslom, što je i bio jedan od ciljeva", veli Ĉolak. Na samom kraju vrcanja, rezultat nije izostao. Od 15 košnica, koliko sekcija ima, proizvedeno je oko 200 kilograma meda. Ova poslastica, kroz nekoliko nedelja, biće deo školske uţine, koja se, baš uz pomoć pĉelarske sekcije, u ovoj školi ne plaća.

Vremeplov: Umro kralj Petar I KaraĊorĊević

Na današnji dan 16. avgusta 1921. godine umro je kralj Petar I KaraĊorĊević (poznat i kao Kralj Petar Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Tokom njegove uprave ojaĉane su politiĉke i kulturne veze s juţnoslovenskim narodima, i pod njegovim ţezlom Srbija je postala neka vrsta Pijemonta, ideal ustavnog ureĊenja i ţarište slobode i napretka. Ipak, njegova vladavina obeleţena je i samovoljom grupe oficira zaverenika iz 1903. pripadnika "Crne ruke". Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra KaraĊorĊevića, ţiveo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Uĉestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je odlikovan Ordenom Legije ĉasti, postavši jedini evropski vladar koji je to odliĉje zasluţio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovaĉkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaniĉkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga je 15. juna 1903. proglasila za kralja. U Balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. prošao je zajedno sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske i jonske obale. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog filozofa Dţona Stjuarta Mila.

Vremeplov: Obrazovana vlada Kraljevine SHS

Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pod predsedništvom prvaka Demokratske stranke Ljube Davidovića, ĉiji su ĉlanovi bili i predstavnici Socijaldemokratske partije obrazovana je na današnji dan 16. avgusta 1919. Ta vlada je donela uredbe kojima je uvedeno osmoĉasovno radno vreme kao i osiguranje radnika u sluĉaju bolesti i nesreće.

Vremeplov: Umro Dušan Radović

Na današnji dan 16. avgusta 1984 godine umro je srpski knjiţevnik Dušan Radović, deĉji pisac i novinar. Radio je u listovima "Zmaj", "Pionir", "Kekec" i "Poletarac" i bio urednik deĉjih redakcija Radija i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po radio emisiji Studija B "Beograde, dobro jutro", kojom je od 1976. osam godina budio BeograĊane obiljem satiriĉnih dosetki i duhovitih komentara, obeleţenih svojevrsnom mudrošću. Dela: zbirke pesama "Poštovana deco", "Smešne reĉi", "Vukova azbuka", "Priĉam ti priĉu", dramska dela "Kapetan Dţon Piplfoks", "Tuţibaba", "Ĉe" (s Matijom Bećkovićem), aforizmi "Beograde, dobro jutro", TV serija "Na slovo, na slovo".

Vremeplov: Umro Selman Vaksman

Ameriĉki mikrobiolog Selman Ejbraham Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. umro je na današnji dan 16. avgusta 1973. Nagradu je dobio za pronalak streptomicina,

189 prvog antibiotika koji uspešno suzbija tuberkulozu. Pronašao je i neomicin. Napisao je autobiografiju "Moj ţivot sa mikrobima".

Vremeplov: RoĊen Vilhelm Vunt

Na današnji dan 16. avgusta 1832 roĊen je nemaĉki psiholog, filozof i lingvista Vilhelm Vunt, osnivaĉ eksperimentalne psihologije, profesor na univerzitetima u Hajdelbergu, Cirihu i Lajpcigu. Definisao je psihologiju kao "nauku o unutrašnjem i neposrednom iskustvu" i zasnovao je psihološka istraţivanja i eksperimente kao "ĉistu opservaciju". Osnovao je prvi moderni institut za psihologiju i eksperimentalnu laboratoriju. Njegov uĉenik bio je i srpski psiholog Ljubomir Nedić, pisac prvog našeg univerzitetskog udţbenika psihologije. Dela: "Principi fiziološke psihologije", "Uvod u psihologiju", "Psihologija naroda".

Vremeplov: RoĊen Gabrijel Liman

Francuski fiziĉar Gabrijel Liman, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908. koji je pronašao proces fotografisanja u prirodnim bojama roĊen je na današnji dan 16. avgusta 1845. Konstruisao je i kapilarni elektrometar i zasnovao princip o odrţanju elektriciteta.

Vremeplov: Umrla Areta Frenklin

Na današnji dan 16. avgusta 2018 preminula je Areta Frenklin, ameriĉka pevaĉica. Vrhunac karijere dostigla je krajem 60-ih 20. veka pesmama "Respect" i "Chain of fools". Nazivana je kraljicom soula zbog izuzetnih glasovnih mogućnosti, raspona ĉetiri oktave. Dobitnik je 18 Gremija, ukljuĉujući za ţivotno delo, kao i Nacionalnog ordena za umetnost, Predsedniĉkog ordena slobode. Pripadnica je Kuće slavnih.

Udario troje dece kod Bogatića pa pobegao

Troje tinejdţera povreĊeno je u saobraćajnoj nesreci kod Bogatića, javlja TV Prva. Do nesreće je došlo sinoć dok su se deca, starosti od 15 do 17 godina, kretala peške svojom stranom kolovoza, kada je na njih naleteo automobil u punoj brzini. Vozaĉ se nije zaustavio na mestu nesreće, a povreĊena deca prebaĉena su u šabaĉku bolnicu, ali nisu ţivotno ugroţena.

Sud nije prihvatio ţalbu - devojĉica ne moţe u hor deĉaka

Sud u Berlinu nije prihvatio ţalbu koju je jedna devetogodišnja devojĉica podnela protiv deĉjeg muškog hora, koji je odbio da je primi u ĉlanstvo. U presudi se navodi da je pravo hora da bira svoje ĉlanove starije od proklamovanog naĉela rodne ravnopravnosti, preneo je AP. Devojku je na sudu zastupala njena majka, koja je advokat, a u prijavi je napisala da je jedini razlog što njena ćerka nije primljena u hor to što je devojĉica. Upravni odbor muškog deĉjeg hora, koji je 1465. godine osnovao Frederik od Brandenburga i nikada do sada nije primio devojĉicu, odbacio je optuţbe da ne poštuje rodnu ravnopravnost. Pozvali bismo devojĉicu da nam se pridruţi kada bi imala veliki talenat i motivaciju i "ako bi njen glas odgovarao zvuku koji je karakteristiĉan za hor deĉaka", navedeno je u odgovoru. Devojĉica ima pravo da se ţali višem sudu, a za sada nije poznato da li će to uraditi.

Par optuţen da je laţirao roĊenje i smrt deteta zbog donacija i poklona

Jedan par iz Pensilvanije, u SAD, optuţen je da je laţirao i roĊenje i smrt deteta kako bi prikupio 600 dolara donacija i poklone od porodice i prijatelja. Drţavna policija optuţila je Dţefrija 190 i Kejsi Lang za kraĊu, prevaru i primanje ukradene imovine. Policija kaţe da je par objavio fotografiju bebe na društvenoj mreţi "Fejsbuk". Napisali su da se dete rodilo 3. jula, ali da je umrlo nekoliko sati kasnije. Policija dodaje da "novoroĊena beba sa slike" liĉi na lutku koja je naĊena u njihovoj kući. Par je takoĊe napravio nalog na sajtu za fondacije "GoFundMe" i napravio zabavu radi darovanja pred "roĊenje" deteta. Policija je saopštila da nema podataka ni o roĊenju, ni o smrti bebe.

Subota,17.avgust 2019.

UB pao na Šangajskoj listi jer je ostao bez najcitiranijih istraţivaĉa

Plasman Univerziteta u Beogradu na ovogodišnjoj Šangajskoj listi izmeĊu 401. i 500 mesta je realna pozicija za najstariji univerzitet u Srbiji, smatra drţavni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. Vladimir Popović i dodaje da je u ovakvom sistemu organizacije nauke to "objektivno ostvariv rezultat". Na pitanje koje se nameće kako je Univerzitet u Beogradu uspeo da se 2016. i 2017. godine naĊe meĊu 300 najboljih u svetu, prof. Popović pojašnjava da su za to bila najviše zasluţna dva matematiĉara, profesori u penziji Stojan Radenović i Zoran Kadelburg koji su bili na listi 100 najcitiranijih istraţivaĉa u svetu. "Zahvaljujući uspehu dvojice kolega napravila se bolja slika UB od onoga što je stvarno realno", rekao je Popović i dodao da se prof. Kadelburg više ne nalazi na listi najcitiranijih, a da je profesora Radenovića angaţovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji. Pojašnjava da druge drţave imaju budţete samo za te namene - za dovoĊenje najboljih istraţivaĉa iz sveta. Tako je Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji uspeo da dovede dvadesetak uticajnijih nauĉnika iz Poljske, Italije, Kine, Srbije... Zahvaljujući njima ove godine taj univerzitet se našao meĊu 200 najboljih na Šangajskoj listi. Sa druge strane Univerzitet u Beogradu je ostao bez nauĉnika koji se nalaze na listi najcitiranijih u svetu, a taj kriterijum utiĉe sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta. "Mora da se promeni sistem organizacije rada nauke, ne mogu svi istraţivaĉi da proĊu na pozivima. Novac se razliva na veliki broj ljudi, a ne nagraĊuju se oni koji su najbolji. Zato smo formirali Fond za nauku i usvojili novi Zakon o nauci", naveo je Popović za Tanjug. Smatra da je potreban i novi zakon o finansiranju visokog obrazovanja, jer ništa nije menjano poslednjih 20 godina. Na tome će zajedno raditi Ministarstvo prosvete sa univerzitetima. Kriterijumi po kojima se obavlja rangiranje univerziteta na Šangajskoj listi su broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj nauĉnih radova objavljenih u ĉasopisima Science i Nature, citiranost istraţivaĉa i broj radova u ĉasopisima sa SCI i SSCI liste. Univerzitet u Beogradu u svojim redovima nema dobitnike Nobelove nagrade ili Fildsove medalje, što predstavlja 30 odsto poena, nema više ni najcitiranije nauĉnike u svetu što nosi 20 odsto poena, loše je pozicioniran i po broju radova u najprestiţnijim ĉasopisima Nature i Science što predstavlja još 20 odsto poena. Odliĉno je kotiran po broju radova objavljenih u ĉasopisima sa SCI i SSCI liste. "Kada se pogleda ukupna nauĉna produkcija radova, mi smo ĉak ove godine nešto bolji nego prošle godine. Po broju radova na SCI listi UB je od prvih 100 univerziteta bolji ĉak od njih 20, ali nemamo bodove u drugim oblastima koje se vrednuju", zakljuĉio je Popović.

Kamp u prirodi za 28 mladih iz Nemaĉke, Ukrajine, S. Makedonije i Srbije

Planinarsko društvo "Ţeţelj" iz Kragujevca, u saradnji sa nevladinom organizacijom Juan Hanover, organizuje meĊunarodni kamp u kojem uĉestvuje 28 mladih iz Nemaĉke, Ukrajine, Makedonije i

191

Srbije sa jedinstvenim ciljem, a to je povećanje ekološke svesti, rad na odrţivom razvoju ţivotne sredine i upotrebi alternativnih vidova energija. U dvorištu planinarskog doma "Ţeţelj" u selu Adţine livade kod Kragujevca odrţava se meĊunarodni kamp posvećen zaštiti ţivotne sredine, a ekološka iskustva iz inostranstva prenose mladi iz Nemaĉke, Ukrajine i Severne Makedonije. "Mislim da treba da se u Srbiji uvede jedan sistem u kome bi se plastiĉne flaše vraćale u radnju, za to bi se dobijao novac što bi uticalo na ljude koji kupe flašu na naĉin da je što pre vrate a takoĊe bi se novac dobijao i za flaše koje se naĊu na ulici jer bi ih ljudi skupljali i nosili u prodavnice", kaţe Lenard Kluc, Nemaĉka. "U Kijevu u Ukrajini postoje mesta odnosno stanice gde se mogu doneti plastiĉne i staklene flaše, one se recikliraju i kao takav proizvod dobijaju drugu namenu i koristite se u razliĉite svrhe", kaţe Daniel Benov, Ukrajina. Sve moţe da se reciklira i naĊe novu upotrebu, kao recimo stari prozor, paleta i staklo ĉime se moţe napraviti mala sušara. Pored sušare uĉesnici kampa su predstavili i solarnu rernu. "Mi smo napravili mini sušaru koja moţe da suši voće i povrće. To je dobro za sve, a naroĉito za planinare koji ovde dolaze i zimi i koji mogu da se posluţe zalihama sušenog voća i povrća", kaţe Jane Karakašov, Severna Makedonija. "Trebaju vam dve kutije, jedna mora da bude potpuno crna, recimo mi smo je dva puta premazivali bojom, zatim stavite izolaciju izmeĊu te dve kutije, to moţe da bude i papir ali naravno bolje je ako imate neki pravi izolir material. Onda ih zatvorite kako ne bi vazduh strujao, stavite preko staklo i onda je sunce zagreva gde moţe temperatura da dostigne i 120 stepeni", kaţe Anastasija Grbović, planinarsko društvo "Ţeţelj". Kamp organizovan u prirodi i za prirodu pokrenuo je i razmenu iskustava, ali i novih ideja izmeĊu uĉesnika iz razliĉitih zemalja koji su svoje znanje putem radionica preneli i na najmlaĊe.

Prebrojavanje krvnih zrnaca Nikole Tesle

"Putevima Nikole Tesle" trebalo bi da postane prva nauĉno-turistiĉka ruta posvećena nekom inovatoru. Tura Saveta Evrope povezuje osam zemalja na dva kontinenta, ukljuĉujući Srbiju i Hrvatsku. Ekipa RTS-a istraţivala je koliko dugo traju sporovi sa susedima ĉiji je Tesla i šta se od njegove zaostavštine moţe videti samo u Beogradu. Prebrojavanje krvnih zrnaca Nikole Tesle – baš ovako mnogi opisuju raspravu koja se proteklih dana vodila izmeĊu Srbije i Hrvatske. Polemiku ĉiji je nauĉnik pokrenula je najava da bi susedi Teslu 2020. na izloţbi u Dubaiju da predstave kao hrvatskog izumitelja. "Onda umesto da kaţete nešto što je nesumnjiva istorijska ĉinjenica da je Nikola Tesla roĊen na teritoriji današnje republike Hrvatske, dakle današnje, vi ćete reći da je hrvatski izumitelj, pa nije! Po toj istoj logici je Konstantin Veliki srpski car. To su notorne gluposti i to se ne radi u ozbiljnim društvima", objašnjava istoriĉar Dejan Ristić. Ristić podseća da se Tesla u kontinuitetu izjašnjavao kao Srbin. "I to otkada je postao svestan svoje etniĉke pripadnosti. U periodu od 1918. do 1943. kada je preminuo u Njujorku, on pozdravlja ideju jugoslovenstva, ali i dalje ostaje Srbin", kaţe Ristić. Kada su počeli sporovi Srbin ili Hrvat, pitanje se uglavnom postavi kada je Teslu potrebno predstaviti kao svog na velikim sajmovima, kongresima, izloţbama. Kada smo sa susedima poĉeli da se sporimo ĉiji je Telsa? "U vreme kada je on ţiveo od momenta roĊenja do smrti, hrvatska drţava nije postojala, ona je postala meĊunardono pravni subjekt tek krajem 20. veka. Dakle, poĉeli smo da se svaĊamo oko Tesle tek kada je umro i kada je ĉitav svet postao svestan jednog od najvećih genija ljudske vrste", ukazuje Ristić. I zbog tog genija u Beogradu su poslednjih dana redovi turista koji bi da pogledaju njegove izume i zaostavštinu. U Teslinom muzeju nam objašnjavaju da šta piše u njegovoj krštenici strance malo zanima. "Mislim da ih uopšte ne interesuje, pošteno govoreći mislim da oni uopšte ne razmeju o ĉemu se tu radi i da je to neka naša lokalna mala priĉa. Prošle godine je nešto malo ispod 150.000 posetilaca posetilo Muzej Nikole Tesle i od toga su dve trećine, odnosno stotinak hiljada, bili stranci, a pedesetak hiljada su bili naši ljudi", napominje Milica Kesler, kustos Muzeja Nikole Tesle. Teslini lični predmeti samo u Beogradu I svi oni uskoro bi mogli da krenu i na jedinstvenu nauĉnu turu po svetu "Putevima Nikole Tesle". Jedna od 50 institucija koja bi prezentovala njegovo 192 delo, nalazi se baš u Beogradu. "MeĊutim, ono što mi imamo a što drugi nemaju, jesu Teslini liĉni predmeti. I ono što ljude najviše interesuje je da pogledaju Tesline liĉne predmete, i naravno onaj drugi deo muzeja gde se vide modeli njegovih najvaţnijih patenata", kaţe kustoskinja. Nikola Tesla ostavio je oko 300 patenata koji su registrovani u ĉak 26 zemlja. Zbog svega što je darovao ĉoveĉanstvu moţda je i suvišna rasprava da li pripada Srbiji, Hrvatskoj ili moţda Americi. Najtaĉnije bi bilo reći da je on svetski nauĉnik.

Tri brata iz Graĉanice devet godina sami biju ţivotnu bitku

Strahinja, Mihajlo i Nemanja Petrović iz Graĉanice, koji su pre 9 godina ostali bez roditelja, imaju ţelju da preko zime imaju dovoljnio ogreva, da dobiju potreban školski pribor i kao i svi njihovi vršnjaci, da imaju mobilni telefon. Staratelji se trude da im obezbede sve što mogu. https://www.youtube.com/watch?v=MohfoOBUX3s

Peške od Šida do Hilandara za pomoć deci oboleloj od raka

Na put ka Hilandaru i to peške kreće ŠiĊanin Ivan Mladenović sa humanim ciljem. Svakodnevno prelaziće do 40-tak kilometara sa ţeljom da ljude informiše o deci koja se bore protiv raka. Tim putem pozivaće sve ljude u gradovima i podruĉjima da mu pomognu bilo u nalaţenju smeštaja, snabdevanju vodom i hranom ili samo toplom reĉi ohrabrenja i podrške. Slanjem SMS–a na 7175 na 7175 svi zainteresovani pomaţu oboleloj deci, a Ivanu daju moralnu podršku da istraje u svom poduhvatu. Ivan Mladenović javnosti poznat po svojim podvizima na biciklu i putovanjima na udaljene destinacije poput Rusije i Kine ovoga puta menja naĉin avanture. On ide pešice do Svete gore i manastira Hilandar u ţelji da se što više ljudi informiše o problemima porodica ĉije se deca leĉe od raka i njihovim potrebama. Ivan pomaţe udruţenje “Uvek sa decom” informišući javnost na ovaj naĉin o radu. Svako ko ţeli da se pridruţi u podvigu našeg sagovornika iz Šida slobodno moţe to da uĉini makar i deo puta. Pod sloganom “Putovati sporo ţiveti poutujući” put Hilandara kreće već u subotu a potom će svakodnevno menjati gradove i mesta u kojima će motivisati ljude da pomaţu deci oboleloj od raka. Svi oni koji to ţele moći će svakodnevno da prate putovanje do Hilandara na društvenoj mreţi i da ukoliko to ţele daju svoj doprinos u krajnem cilju slanjem sms poruke na 7175.

Vremeplov: RoĊen Sava Tekelija

Na današnji dan 17. avgusta 1761. godine roĊen je grof Sava Tekelija, jedan od prvaka Srba tadašnje Austrije, po obrazovanju pravnik, predsednik Matice srpske, velik dobrotvor srpskog naroda. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao je 1838. u Pešti zaduţbinu "Tekelianum" pod upravom Matice srpske (za ĉije je osnivanje on takoĊe obezbedio velika sredstva), kako bi srpskim Ċacima iz Vojvodine i drugih krajeva omogućio školovanje u glavnom gradu Ugarske. Kao veleposednik iz Arada (danas Rumunija) aktivno je uĉestvovao u politiĉkom ţivotu ugarskih Srba i materijalno je pomogao brojne srpske nacionalne akcije. Matica srpska ga je 1838. izabrala za doţivotnog predsednika.

Vremeplov: Štampano "Beogradsko ĉetvorojevanĊelje"

Na današnji dan 1552 godine završeno je štampanje prve knjige u Beogradu, poznate kao "Beogradsko ĉetvorojevanĊelje". Knjigu je krupnim ćirilskim slovima, koja je rezao jeromonah Mardarije, štampao Trojan Gundulić, ĉlan Dubrovaĉke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao 193 kneza Radiše Dimitrijevića, posle ĉije smrti je preuzeo njegovu štampariju. "ĈetvorojevanĊelje" je dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu polovinom 16. veka.

Vremeplov: RoĊen Jozef Dobrovski

Ĉeški slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac ĉeške gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, središnja liĉnost ĉeškog narodnog preporoda roĊen je na današnji dan 1753. godine. Prouĉavao je sve slovenske jezike i knjiţevnosti, rad slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija, azbuku i staroslovenski jezik. Dela: "Istorija ĉeškog jezika i knjiţevnosti", "Gramatika ĉeškog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika", slavistiĉke zbirke "Slavin", "Slovanka".

Vremeplov: Umro Domanović

Srpski pisac Radoje Domanović, satiriĉar umro je na današnji dan 1908. Oštro je prikazivao vlastodršce, ali i laţno rodoljublje i servilno graĊanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz sluţbe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Drţavne štamparije u Beogradu. UreĊivao je satiriĉni list "Stradija". Osim opore satire pisao je i gotovo idiliĉne pripovetke iz seoskog ţivota. Dela: satiriĉne pripovetke "Stradija", "VoĊa", "Danga", "Mrtvo more", "Kraljević Marko po drugi put meĊu Srbima".

Vremeplov: Umro Arsen Dedić

Na današnji dan 17. avgusta 2015 godine preminuo je Arsen Dedić, poeta, muziĉar, pevaĉ, šansonjer. Već u petnaestoj godini svirao u pozorišnom orkestru i u Šibenskom narodnom sastavu. Diplomirao je flautu na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu 1964. a prvi LP "Ĉovek kao ja", objavio je 1969. Prvu knjigu poezije "Brod u boci" obelodanio je 1971. i ona je imala niz izdanja i ukupan tiraţ od ĉak 80.000. Pisao je muziku i za teatar, film i TV. U negdašnjoj Jugoslaviji uţivao je izuzetnu popularnost i ugled.

Ministarstvo zdravlja: Svi detalji tragiĉnog sluĉaja biće ispitani

Ministarstvo zdravlja izjavljuje najiskrenije sauĉešće porodici deteta povodom tragedije koja se dogodila juĉe na Vlasinskom jezeru. Inspekcija Ministarstva zdravlja je na terenu i obavlja sve radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. Svi detalji i okolnosti koji su doveli do ovog tragiĉnog sluĉaja će biti ispitani, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. Nakon toga, i nakon završene obdukcije i utvrĊivanja taĉnog uzroka tragedije, moći će da se priĉa o odgovornosti. Ministarstvo zdravlja saopštava da uvek nastoji da se sve okolnosti ovakvih neţeljenih sluĉajeva, kojih je danas upravo zahvaljujući velikom zalaganju zdravstvenih radnika znaĉajno manje nego pre, uvek potpuno i detaljno ispitaju, i da se utvrdi odgovornost. "Ali u ovakvim trenucima moraju se koristiti ĉinjenice, a one ukazuju da je ekipa hitne pomoći stigla za 12 minuta sa svom potrebnom opremom i obuĉenim timom koji je odmah zapoĉeo reanimaciju deteta", navodi se u saopštenju. Kada to znamo, navodi Ministarstvo, jasno je da "suprotni, proizvoljni i krajnje netaĉni komentari objavljivani na društvenim mreţama ali i u pojedinim sredstvima informisanja ne samo da ne doprinose utvrĊivanju ĉinjenica, već unose dodatni nemir i bol porodici u najteţim trenucima, unapred optuţujući i okrivljujući zdravstvene radnike". "Stoga i ovim putem apelujemo na sve, kako pojedince tako i medije, da ovakve tragedije ne koriste u senzacionalistiĉke svrhe, niti za povećanje gledanosti ili tiraţa, politiĉke i druge borbe", saopštilo je Ministarstvo.

Nestala devojĉica iz Zrenjanina pronaĊena u Beogradu

194

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova pronašli su trinaestogodišnju devojĉicu ĉiji je nestanak policiji u Zrenjaninu danas prijavila njena majka. NepovreĊena devojĉica pronaĊena je u Beogradu, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova. Devojĉica S. P. je izašla iz kuće jutros oko 5.30 na biciklu, koji je pronaĊen u centru Zrenjanina, preneo je portal 021.

Nedelja,18.avgust 2019.

Novi protest "1 od 5 miliona"

Protest "Jedan od pet miliona" odrţan je sinoć 37. put u Beogradu. Iako nije bilo planom predviĊeno da protestna šetnja proĊe pored Predsedništva Srbije, kolona graĊana je mimo najavljene rute tuda ipak prošetala. Zgradu su obezbeĊivale pripadnice "Kobri".Oko zgrade Predsedništva uĉesnici protesta raširili su, po zemlji, panoe na kojima su ispisanje 42 preporuke za slobodne i fer izbore. Kod predsedništva su upaljene i baklje, a graĊani su uzvikivali "Vuĉiću lopove" i "Uhapsite Vuĉića", "Ĉuvajte se Jutke"... Ispred zgade je, kao obezbeĊenje, šest pripadnica vojne jedinice Kobre. Uĉesnici protesta su, nakon što su ostavili ove svoje poruke, nastavili ka zgradi Radio televiziji Srbije, a protest je završen na Trgu Nikole Pašiĉ ispred Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Uĉesnici protesta pozdravili su direktorku Kanala 9 Maju Pavlović koja već šesti dan štrajkuje glaĊu. Demonstranti su se fotografisali sa njom i uputili joj reĉi podrške "do pobede". Sa protesta je prethodno, jedan od njegovih organizatora, SrĊan Marković, pozvao na bojkot predstojećih izbora, zakazanih za proleće i rekao da nema pregovora i okruglih stolova sa predsednikom Srpske napredne stranke i drţave Aleksandrom Vuĉićem. "Izbori će izgledati kao kad su nas tukli u subotu ispred zgrade Predsedništva", rekao je Marković, podsetivši na dogaĊaje tokom prethodnog protesta Jedan od pet miliona. Marković je poruĉio Vuĉiću da nema potrebe da se plaši "jer ga niko neće tući". On je rekao da je Vuĉić "uzurpirao vlast, bojkotuje zdrav razum, bojkotuje sve nas i zato nema pregovora ni okruglih stolova jer mi volimo Srbiju". Prema njegovim reĉima, u ovakvoj atmosferi u društvu nije moguće da postoje fer izbori. "Razoktićemo sve laţi i prevare i za sve lopovluke ćete ići u zatvor, tako će se u Srbiji poĉeti da se vrednuje profesionalizam", rekao je on. Organizatori protesta saopštili su da je današnje okupljanje, 37 po redu u Beogradu, posvećeno borbi protiv nasilja i prebijanja nesitomišljenika vlasti, rodne ravnopravnosti ali i poniţavanja vojske koje sprovodi Vuĉić. Organizator je podsetio da su Markovića proše subote "pripadnici vojne policije Kobre udarili i prebacili preko ograde ispred zgrade Predsedništva".

Vremeplov: Umro Balzak

Francuski pisac Onore de Balzak, zaĉetnik evropskog realizma, autor oko 100 knjiga s više od 2.000 likova umro je na današnji dan 18. avgusta 1850. Romani pod zajedniĉkim nazivom "Ljudska komedija" duboka su socijalna kritika francuskog društva. Dela: romani "Evgenija Grande", "Ĉiĉa Gorio", "Gopsek", "Izgubljene iluzije", "Seljaci", "RoĊaka Beta", "Golicave priĉe", "Šuani".

Vremeplov: RoĊen Ljubomir Stojanović

Na današnji dan 18. avgusta 1860 roĊen je srpski politiĉar i filolog i istoriĉar Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne 195 demokratske stranke više puta bio ministar prosvete i jednom predsednik vlade. Dela: monografija "Ţivot i rad Vuka Stefanovića Karadţića", stari srpski pisani spomenici "Miroslavljevo jevanĊelje", "Stari srpski natpisi i zapisi", stari letopisi, dela Vuka Karadţića, ukljuĉujući "Vukovu prepisku", udţbenici gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim crkvama u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.

Vremeplov: RoĊen Milo Milunović

Milo Milunović, srpski slikar, ĉlan Srpske akademije nauka i umetnosti roĊen je na današnji dan 18. avgusta 1897. Slikarstvo je uĉio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata otišao je na studije u Pariz u kojem je s prekidima ostao do 1932, kada je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetniĉke akademije. Snaţno je uticao na mlaĊe generacije slikara u Beogradu.

Vremeplov: Javno emitovana Lili Marlen

Lili Marlen u izvoĊenju Lale Andersen, popularna vojniĉka pesma tokom Drugog svetskog rata, prvi put je na današnji dan 18. avgusta 1941. javno emitovana u svetu, na talasima Radio Beograda. Bio je to program namenjen nemaĉkim trupama na Mediteranu i u Severnoj Africi.

Inspekcija utvrĊuje okolnosti smrti devojĉice na Vlasinskom jezeru

Šta je uzrok smrti dvogodišnje devojĉice juĉe na Vlasinskom jezeru, još se ne zna. Više Javno tuţilaštvo u Vranju je naloţilo obdukciju. A u domu zdravlja u Crnoj Travi koji nije mogao da pošalje hitnu pomoć, kaţu da nemaju dovoljno zaposlenih. U Ministarstvu zdravlja za RTS su rekli da je inspekcija na terenu i da će sve okolnosti biti ispitane i da će tek nakon obdukcije i utvrĊivanja taĉnog uzroka tragedije, moći da se priĉa o odgovornosti. Porodici upućuju sauĉešće. Ĉetvoroĉlana porodica iz Rume stigla je na Vlasinsko jezero u ĉetvrtak pre podne. Bili su smešteni u odmaralištu vlasinske hidroelektrane. Uveĉe oko 20.30 iz bungalova gosti i radnici restorana ĉuli su zapomaganje. Svetislav Đikić je video da se dete gušilo i odmah je pozvao policijsku stanicu u Crnoj Travi da bi saznao broj Doma zdravlja. "Oni su meni diktirali broj telefona i ja sam isti diktirao radnci iz vlasinske hidroeletrane koja je pisala broj i zvala i zvala Crnu Travu i dobila informaciju da oni nemaju kiseonik, nemaju vozilo i da ne mogu da izaĊu u susret", rekao je Svetislav Đikić iz Crne Trave. Kombi vlasinske hidroeletrane u kome je bila devojĉica i vozilo hitne sluţbe iz Surdulice sreli su se na pola puta. Informacija da surduliĉka ekipa nije izašla na teren nije taĉna, kaţe ministar zdravlja. "Ekipa hitne pomoći stigla je za 12 minuta sa svom potrebnom opremom i obuĉenim timom koji je odmah zapoĉeo reanimaciju deteta. Kada to znamo, jasno je da suprotni, proizvoljni i krajnje netaĉni komentari objavljivani na društvenim mreţama, ali i u pojedinim sredstvima informisanja, ne samo da ne doprinose utvrĊivanju ĉinjenica, već unose dodatni nemir i bol porodici u najteţim trenucima, unapred optuţujući i okrivljujući zdravstvene radnike", navodi Ministarstvo zdravlja U Domu zdravlja u Crnoj Travi ĉiju su hitnu pomoć roditelji najpre traţili, kaţu da imaju ukupno sedam lekara. Po podne i noću radi samo jedna ekipa, a pokrivaju veliko podruĉje. Dr Milena Stanković Mitrović, direktorka Doma zdravlja Vlasotince kaţe da kada je jedan lekar u smeni nemoguće je da napusti Dom zdravlja jer ti tereni iziskuju vreme od ĉetiri do sedam-osam sati izostanka. "Sanitet za Dom zdravlja za ogranak Crna Trava nemamo. Unazad dve godine smo konkurisali kod Ministarstva, ali nismo prošli na konkursu. Nadamo se da će neko videti ovaj problem i opskrbiti nas još jednim vozilom", kaţe doktorka Stanković Mitrović.

196

"To je cena decentralizacije, gde se ne zna da li je Surdulica, da li je Vlasotince, da li je kadrovski plan dobar, jeste li rukovodilac ustanove. Imate na Vlasinskom jezeru povećan broj, što se niste organizovali, ja da vas organizujem. Ne pripadate meni, nego lokalu", rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar.

Medicinskoj sestri iz Zveĉanske uruĉen otkaz

Medicinskoj sestri Đ. A. iz Centra za zaštitu odojĉadi, dece i omladine u Zveĉanskoj ulici, koja posao nije obavljala u skladu sa propisima, u petak je zvaniĉno uruĉeno rešenje o raskidu radnog odnosa, potvrĊeno je za "Politiku" u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja. Polovinom jula na internetu se pojavio snimak na kojem se vidi kako Đ. A. jedno od dece baca u krevetac, a potom mobilnim telefonom slika druge mališane. Neposredno pre nego što je za list potvrĊeno da je njoj uruĉen otkaz, u centru u Zveĉanskoj je odrţan i prošireni kolegijum ove ustanove kojem je, osim direktora ustanove Zorana Milaĉića i više rukovodilaca, prisustvovao i ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja, Zoran ĐorĊević. "Sastali smo se kako bismo sagledali sve aspekte onoga što se nedavno dešavalo i koje su posledice toga. Sam disciplinski postupak je uraĊen prema propisima. Ĉekali smo da ceo postupak stigne do kraja, pa da se tek onda sastanemo. Jedino što je, da bismo ispoštovali sve ove procedure, sve ovo moralo da traje nekoliko nedelja. Posle svega, ovo pokazuje da će svi koji krše pravila biti sankcionisani u skladu sa zakonom", rekao je ĐorĊević posle sastanka. Dodao je i da, kad je reĉ o ljudima koji u ovoj ustanovi posvećeno rade dan i noć, treba da znaju da imaju njegovu podršku i da će uvek da stane iza njih. "Oni se bave poslom za koji je potrebna ljubav koju novac ne moţe da plati", naveo je ministar. Rukovodioci u centru istakli su da su i oni u okviru svog programskog tima jednoglasno ocenili da je Đ. A. neadekvatno reagovala. ĐorĊević i zaposleni u centru saglasili su se i u tome da je ovakvo postupanje jednog od zaposlenih ipak izolovan sluĉaj i da nije prava slika ustanove koja se decenijama brine o dobrobiti mladih, navodi Politika.

Problem prenaseljenosti: Loše nam se piše!

Do pre 10.000 godina broj ljudi na Zemlji verovatno nije prelazio nekoliko miliona, milijardu tek oko 1800, a dve milijarde tek oko 1920. Trenutno na svetu ţivi populacija od 7,3 milijarde ljudi. Prema procenama Ujedinjenih nacija do 2050. godine broj stanovnika na planeti mogao bi da se popne na 9,7 milijardi, a do 2100. ĉak 11 milijardi. Da li su to brojke koje treba da nas zabrinu?https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/problem-prenaseljenosti-sve-vise-zabrinjava- naucnike-ako-se-ne-nade-resenje-lose-nam/l6q4t9z

Ponedeljak,19.avgust 2019.

Javna rasprava o o nacionalnom okviru kvalifikacija

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poziva sve graĊane kao i struĉnu javnost da se upoznaju sa tekstom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije (u dalјem tekstu Nacrt zakona), kao i da daju svoje predloge i sugestije.

197

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije sprovodi se od 09. do 29. avgusta 2019. godine. Uĉesnici u javnoj raspravi su predstavnici drţavnih organa, svi subjekti zainteresovani za pitanja nacionalnog okvira kvalifikacija, drţavni organi, socijalni partneri (udruţenja poslodavaca, sindikati), nevladine organizacije i drugi. Predlozi, sugestije, inicijative i komentari dostavlјaju se na e-mail adresu: [email protected], ili poštom na adresu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Beograd, Nemanjina 22-26, preko posebnog obrasca koji se moţe preuzeti na zvaniĉnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U subjektu e-mail poruke, odnosno na koverti potrebno je navesti: „Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije“.

Mladi KikinĊani - ĉuvari baštine

U okviru Dana evropske baštine, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekcija muzejskih pedagoga pri Muzejskom društvu Srbije sproveli su konkurs pod nazivom "Nedelja stvaralaca evropske baštine". U skladu sa propozicijama koje je postavio Savet Evrope, konkurs je bio otvoren za mlade od 12 do 18 godina, a od ukupno 43 rada iz Srbije, u konkurenciji se našlo i 11 mladih autora iz Kikinde. "Sadašnja zgrada Narodnog muzeja i Arhiva u Kikindi nekada je bila zatvor. O tom vremenu i dalje svedoĉe preostale ćelije u podzemlju. Ali, podzemlje ove graĊevine ne krije samo sablasne ćelije nekadašnjih zatvorenika, već nešto mnogo fascinantnije." To je uvod u neobiĉnu priĉu o tajnim tunelima ispod samog grada. Baš za tu kikindsku legendu odluĉila se Milica Vesin, uĉenica Ekonomsko-trgovinske škole, ţeleći da na svoj naĉin vršnjacima, kao i široj publici doĉara jednu od kikindskih enigmi kao deo ovdašnje baštine: "I moji vršnjaci, ali i stariji ne znaju baš mnogo podataka upravo o ovoj temi o kojoj sam ja pisala, pa sam ţelela da im tu tematiku pribliţim. Pored već poznatih znamenitosti, lokaliteta, mi imamo mnogo zanimljivih priĉa i detalja iz istorije grada o kojima se ne zna mnogo" kaţe Milica. Odluĉivši se za temu iz drugog svetskog rata, Tia Malogajski, uĉenica kikindske osnovne škole "Feješ Klara" posvetila je svoje istraţivanje spomen- obeleţju i uspomeni na KikinĊane internirane u logore u Norveškoj. Za Tiu su ovakva istraţivanje vaţno: "Uvek je lepo znati nešto više i sve nas to obogaćuje. Jedno znanje više, jedno iskustvo više i mogu vam reći, mnogo je lep osećaj" izjavila je Tia. Propozicije Konkursa podrazumevale su da uĉesnici posete muzej, galeriju, spomenik, znamenito mesto, arheološki ili neki drugi lokalitet koji se bavi nasleĊem, da napišu kratku priĉu, uz propratne fotografije ili da to urade u video formi. "Na taj naĉin su svi oni istraţili deo svog nasleĊa i to su prezentovali ne samo Srbiji, nego i ĉitavoj Evropi. Svi ovi radovi su vidljivi na sajtu "Evropski dani baštine" potvrdio je za RTV Dragan Kiurski, kustos-pedagog Narodnog muzeja u Kikindi Iako se nisu našli u najuţoj konkurenciji za glavne nagrade i putovanje u Strazbur, za 11-toro mladih KikinĊana organizovana je mala sveĉanost u kikindskom Narodnom muzeju. Oni su svakako pobednici za divan doprinos u prezentaciji nasleĊa Kikinde. Podsećamo, radovi svih uĉesnika mogu se videti na sajtu "Evropski dani baštine."

Konkurs Banatskog kulturnog centra

Uz podršku Grada Kikinde, Izdavaĉka kuća Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa raspisala je konkurs za objavljivanje prve knjige mladih autora. Tri konkursne kategorije odnose se na autore koji ţive na teritorije Grada Kikinde, na autore iz Srbije, kao i na autore iz dijaspore. U tri konkursne kategorije, ţiri će odabrati tri rukopisa za obajvljivanje knjiga do 80 strana, A5 formata, a koje će biti objavljene u okviru edicije BKC “Prva knjiga”. Konkurs je otvoren do 25. jula, a

198 konaĉni rezultati biće objavljeni 15. avgusta 2019. godine. Prve knjige mladih autora naći će se pred ĉitalaĉkom publikom na ovogodišnjem 64. MeĊunarodnom beogradskom sajmu knjiga u Beogradu. Prema propozicijama konkursa, rukopise (poezija, proza, esej, knjiţevna kritika, nauĉni i istraţivaĉki radovi i dr), uz biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) slati na mejl: [email protected].

Deca sa KiM i Republike Srpske navijala za Orlove u Atini

Deca iz enklava, sa juga i severa Kosova i Metohije zajedno sa mališanima iz Republike Srpske bodrila su sa tribina košarkašku reprezentaciju Srbije u atinskoj "OAKA areni". Deca sa KiM i Republike Srpske navode da je atmosfera na utakmici prelepa, da su srećna jer imaju priliku da reprezentaciju Srbije gledaju uţivo. "Veoma sam srećan što sam ovde. Do sada nisam imao priliku da uţivo gledam košarkašku reprezentaciju Srbije", navodi mališan sa KiM. Mališani iz Republike Srpske navode da uvek podrţavaju reprezentaciju Srbije. "Mi stalno navijamo za Srbiju, ali ovo nam je prvi put da navijamo uţivo i da gledamo košarku", navodi mališan iz Republike Srpske. Mališani sa KiM i Republike Srpske su na poĉetku utakmice, zajedno sa košarkašima Srbije, zapevali himnu Boţe pravde, a zatim sa prisutnim Grcima pruţili podršku reprezentaciji Srbije. U toku utakmice mališani su zapevali – Kosovo je srce Srbije i Srbi i Grci braća zauvek Deca iz enklava, sa juga i severa Kosova i Metohije zajedno sa mališanima iz Republike Srpske letnji raspust provode u kampu Sveti Andrej kraj Atine. Kancelarija za Kosovo i Metohiju uz podršku grada Atine organizovala je letovanje za 106-oro dece, a tokom boravka mališani će obići znamenitosti grĉke prestonice i upoznati se s njihovom kulturom.

Vremeplov: RoĊen Dţon Flemstid

Na današnji dan 19. avgusta 1646. godine roĊen je engleski astronom Dţon Flemstid, osnivaĉ opservatorije u Griniĉu.

Vremeplov: Umro Paskal

Francuski matematiĉar, fiziĉar, pisac, filozof i mistik Blez Paskal, genijalni mislilac, koji je postavio osnove raĉuna verovatnoće umro je na današnji dan 19. avgusta 1662. Veoma mlad istakao se otkrićima iz geometrije i fizike: u 16. godini objavio je raspravu o konusnim presecima, a u 18. dovršio je konstruisanje matematiĉke mašine (aritmometar), koja je obavljala ĉetiri osnovne raĉunske operacije. Prvi je matematiĉki tretirao problem verovatnoće u hazardnim igrama i s francuskim matematiĉarom Pjerom Fermaom postavio je osnove raĉuna verovatnoće. Izumeo je i hidrauliĉnu presu i utvrdio da pritisak vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra moţe utvrditi visina planina. Do 24. godine bavio se matematikom i fizikom, a potom samo literaturom, filozofijom i teologijom. Povukavši se u manastir jansenitskog reda Por-Roajal (taj red je proganjala rimokatoliĉka crkva, što je rezultiralo stvaranjem starokatoliĉke crkve sa središtem u holandskom gradu Utrehtu), napisao je protiv jezuita ĉuvena "Pisma jednom provincijalcu". Bio je pravi mistik i njegova religioznost je bila neobiĉno duboka. Delo "Misli" su fragmenti njegove nedovršene apologije hrišćanstva.

Vremeplov: Umro Dţejms Vat

Na današnji dan 19. avgusta 1819. godine umro je i škotski inţenjer i fiziĉar Dţejms Vat, pronalazaĉ parne mašine 1765, ĉime je zapoĉela industrijska revolucija. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u ĉast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje elektriĉne snage vatmetar. 199

Vremeplov: RoĊen Danko Popović

Danko Popović, srpski knjiţevnik roĊen je na današnji dan 19. avgusta 1928. godine. Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo ţivota. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat romanom "Knjiga o Milutinu", verovatno najtiraţnijim romanom srpske knjiţevnosti druge polovine 20. Dela: romani "Gospodari", "Oficiri", "Svinjski ujed", "Udovice", "Ĉarapići", "Kuća Lukića","Konak u Kragujevcu", pripovetke "Sveĉanost" i "Kukurek i kost", knjige eseja "Vreme laţi", "DogaĊaji i priviĊenja", "Na krstu i raskršću", "Nespokoji", "Boţur i trnje", "Seobe stare i nove", "Ĉetiri vetra".

Vremeplov: Umro Pauling

Ameriĉki hemiĉar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir 1962 umro je na današnji dan 19. avgusta 1994. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraţivanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da bude uspostavljena meĊunarodna kontrola nuklearnog oruţja i zabrana atomskih proba.

Vremeplov: Streljan Lorka

Španskog pisca, muziĉara i slikara Federika Garsija Lorku, jednog od najvećih liriĉara 20. veka streljali su na današnj dan 19. avgusta 1936. godine frankisti u Visnaru kraj Granade. Pisao je duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealistiĉkom maniru. Nazivali su ga "andaluzijski slavuj" pošto je njegovo delo proţeto duhom i bojama španskog juga. Višestruko obdaren, bio je omiljen za ţivota, a posle tragiĉne smrti postao je najĉitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama "Ciganski romansero", "Pesnik u Njujorku", "Knjiga pesama", "Pesme", "Tamaritski divan", poema "Kante Hondo", tuţbalica "Plaĉ za Ignasijom Sanćesom Mehijasom", drame "Leptirove ĉarolije", "Marijana Pineda", "Ĉudesna obućarka", "Don Kristobalovo malo pozorište", "Ljubav don Perlimplina", "Belise u njihovom vrtu", "Donja Rosita neudata", "Krvava svadba", "Jerma", "Dom Bernarda Albe".

Vesti iz javnog sektora na našem sajtu www.nsjs.org.rs .

200