Vidimo Kako Bi Ta Priča Funkcionisa- to Čini Tvoj Junak? Demije I Nominaciju Za Oskara

#204 OD 12. JULA DO 1. AVGUSTA 2021. CITYMAGAZINE.DANAS.RS

Sadržaj

04 - 05 / AGENDA 06 - 07 / DOGAĐAJI 14 - 15 / INTERVJU

DOGAĐAJI KOJE PREPORUČUJEMO OLIMPIJSKE IGRE U TOKIJU STEFAN ARSENIJEVIĆ

! IMATE INFORMACIJU KOJU ŽELITE DA OBJAVIMO? PIŠITE NAM NA [email protected]

18 - 19 / STIL 20 - 22 / DESTINACIJA 28 - 29 / DIZAJN

NAKIT KOJI PLEŠE LOS ANĐELES BETON KAO INSPIRACIJA Reč urednice

BESPLATNI MAGAZIN ZA URBANI ŽIVOTNI STIL / IZDAVAČ: DAN ANA RUSANOV VRAČEVIĆ GRAF D.O.O. / ADRESA REDAKCIJE: ALEKSE NENADOVIĆA 19-23, 11000 BEOGRAD - [email protected] / DIREKTOR: BO- glavna urednica JAN CVEJIĆ - [email protected] / DIREKTOR IZDANJA: IVAN BEVC - [email protected] / GLAVNA I ODGO- [email protected] VORNA UREDNICA: ANA RUSANOV VRAČEVIĆ - ANA.RUSANOV@ CITYMAGAZINE.RS / PRODAJA OGLASNOG PROSTORA: JASNA JOVANOVIĆ - [email protected], WEB UREDNICI: FILIP MILOSAVLJEVIĆ - FILIP.MILOSAVLJEVIC@CITY- MAGAZINE.RS, MARIJA ARSIĆ - MARIJA.ARSIC@CITYMAGAZI- NE.RS/ GRAFIČKI UREDNIK: MILORAD MITIĆ - MILORADMITIC@ Leto 2021. GMAIL.COM / SARADNICI: ANA VUČKOVIĆ, IVAN TOKIN, IVANA MUNIŠIĆ JOVANOVIĆ, JELENA POPOVIĆ ĐORĐEVIĆ, JELENA Pakao rada od kuće je malo popu- knade od prošle godine. Kupaći ko- JOVANOVIĆ, ALEKSANDAR S. JANKOVIĆ, SANDA KALEBIĆ, LJU- stio, ljudi se uželeli kancelarija i da stimi po prodavnicama su razgra- BISAV PANIĆ, LJUBICA SLAVKOVIĆ, ZORAN JANKOVIĆ / LEKTURA se obuku u nešto što nije pidžama, bljeni. Ako već neki niste nabavili, I KOREKTURA: ANA RONČEVIĆ, MARJANA STEVANOVIĆ / DISTRI- pa po koji dan i odu od kuće. Sreća ove godine ćete moći da sparite BUCIJA: PEĐA KRESOJEVIĆ - PEDJA.KRESOJEVIC@CITYMAGA- za one koji ostaju. Osim toga rade i donji deo u animal printu sa šljoki- ZINE.RS / TIRAŽ: 60.000 PRIMERAKA / ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA kafane, pa je uvek lepo svaku kafu čavim gornjim delom. Čarobno! D.O.O., SEGEDINSKI PUT 72, 24000 SUBOTICA / IZDAVAČ NE OD- ili ručak proglasiti – sastankom. Evo Sad smo malo kao pušteni sa lanca, GOVARA ZA SADRŽINU OBJAVLJENIH OGLASA / CITY MAGAZINE na sastanku sam – najčešće izgova- i oni najoprezniji priznaju da su se IZLAZI JEDNOM MESEČNO. rana rečenica na telefon, kad sedite opustili. Neizvesnost oko virusa nam u kafani. Ako! visi nad glavom, ali što bi Skarlet re- CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд Svi su već na moru ili planiraju da kla – o tome ćemo misliti sutra. Ho-

79 odu. Neki i po više puta, da nado- livud! CITY magazine : besplatni magazin za urbani životni stil / glavna i odgovorna urednica Ana Rusanov Vračević. - 2008, br. 1 - . - Beograd : Dan Graf, 2008- (Subotica : Rotografika). - 30 cm Mesečno. - Dostupno i na: http://www.citymagazine.rs. ISSN 1820-9556 = City magazine CITY MAGAZINE COBISS.SR-ID 152269580 NA EKO PUMPAMA Agenda

JUL 14 JUL / FILM 13 / KONCERT SOMBORSKI FILMSKI FESTIVAL Utorak 13/7. RIŠAR BONA I ALFREDO RODRIGES Utorak & sreda 13 & 14/7. Na trećem Somborskom filmskom festivalu, koji se ove godine održava od 13. do 16. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, Rišar Bona i pijanista Alfredo Rodriges sa bendom po biće prikazano 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija prvi put će zajedno nastupiti u Srbiji na dva koncerta mladih autora, Panorama švedskog filma, Kad bi Sombor bio Holivud i u sklopu Musicology Sessions. Bona je već uveliko Filmski matine za decu. poznat ovdašnjoj publici, nakon što je 2019. nastupio Glavni program će predstaviti pet ostvarenja iz naše zemlje i Evrope: na dva rasprodata koncerta Musicology Sessions u 4 „Koncentriši se, baba“ Pjera Žalice, „Oaza“ Ivana Ikića, „Mater“ Jure Beogradu. Sada ćete imati priliku da upoznate i po- Pavlovića, „Undine“ Kristijana Pecolda i „Znoj“ Magnusa fon Horna. djednako maestralnog i fascinantnog pijanistu, Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pra- Alfreda Rodrigesa. Ovi Grammy nominovani umetni- tećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmo- ci, prvi put su postali svesni međusobnog talenta va, radionice, balet i koncerti. Ulaz na sve programe trećeg izdanja preko njihovog zajedničkog mentora, Kvinsi Džonsa. Somborskog filmskog festivala je besplatan. Posle dugogodišnjeg prijateljstva, dvojac je otišao u studio da bi zajedno radili na Rodrigesovom albumu Traje do 16. jula / www.kcsombor.org.rs „Tocororo”, koji je producirao Kvinsi. Sada, oni ovu energiju i virtouznu svirku donose na koncert uživo.

bitefartcafe.rs/koncerti

/ KONCERT BAJAGA I INSTRUKTORI Petak 16/7. JUL Veliki beogradski koncert našeg najpopularnijeg16 rok benda Bajaga i instruktori ove godine će biti održan na Tašmajdanu. Nakon novog CD izdanja 2020. godine pod nazivom „Ovaj svet se menja“, na kom se nalaze hitovi koje je Bajaga pisao za druge izvođače tokom svoje karijere, došao je red na koncertnu turneju. „Biće to na neki način slavljenički koncert, jer se muzika vraća na mesto gde pripada - pred publiku. Koncert je na Tašu, što mi je mnogo bitno, jer je nekako simbolično. Na Tašu smo počeli i ovo je sad neki novi po- četak. Daj da opet krene dobro kao što je onda krenulo sa Taša”, kaže Bajaga.

Početak u 21 čas / Stadion Tašmajdan, Beograd / PREMIJERA NEČISTA KRV – GREH PREDAKA Četvrtak 22/7.

Film „Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića imaće svetsku premijeru na Letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić, 22 JUL koji se ove godine održava od 17. do 23. jula. Ovo ostvarenje naći će se u Glavnom takmičarskom programu festivala, gde će biti u konkurenciji za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija. Uloge tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Ra- divojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristovski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dra- gićević, Milica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković.

www.palicfilmfestival.com

/ KONCERT MARKO LOUIS Četvrtak 22/7.

Marko Louis, jedan od najtalentovanijih i najproduktivnijih kantauto- ra na našim prostorima, posle duže pauze će nastupiti na intimnom klupskom nastupu, na Letnjoj sceni kluba Bitefartcafe, na Kalemeg- danu. Ovom prilikom Marko će predstaviti i svoj novi singl i album pod nazivom „Sloboda”. 5 Početak u 22 časa / bitefartcafe.rs/koncerti

/ KONCERT

/ KONCERT MASSIMO SAVIĆ Subota 31/7. VLATKO STEFANOVSKI I V3 TRIO Petak 30/7. Nakon veoma uspešnog pionirskog poduhvata, Ako želite ulepšati letnje veče romantičnim zvukovima gitara i virtuelnog koncerta iz savršenim nizovima muzičkih akorda, dođite na Tašmajdan na dvorane Lisinski, regio- koncert Vlatka Stefanovskog i V3 trija. Fenomenalne izvedbe nalni umetnik Massimo Vlatka Stefanovskog će upotpuniti i V3 trio te će uz dodatak bas Savić će stati na scenu gitare i bubnjeva dodatno pojačati rok koncert koji se sprema Tašmajdana i obradova- na pozornici Tašmajdana. Stefanovski i V3 trio će spojiti naizgled ti mnogobrojne pokloni- nespojive stvari poput instrumentalnog roka, etno džeza, bluz i ke njegove muzike. „Ra- džez fusiona, stvarajući zanimljive i prelepe zvučne pejzaže. dujem se što ćemo se konačno družiti u prele- Početak u 21 čas / Stadion Tašmajdan, Beograd pom zdanju Tašmajda- na, pod vedrim nebom. Volim da nastupam u Beogradu, moj bend i ja smo već spremni i sa ne- strpljenjem očekujemo da razmenimo energiju i emocije, uželeli smo jed- ni drugih zar ne?“, izjavio je Massimo.

Početak u 21 čas / Stadion Tašmajdan, Beograd JUL JUL 30 31 6

NOVE OKOLNOSTI, NOVA PRAVILA Kovid bi se mogao pokazati lukavi- Olimpijske jim od planiranih bezbednosnih mera. Olimpijadu ove godine čine 33 sportske discipline, čijih će se 339 takmičenja održati na 42 lokacije. Prošlog meseca, kad je Japan posetila delegacija Ugande, bok- igre u Tokiju serski trener Patrik Lihanda i još jedan član sa sobom su doneli novi soj korona virusa. „Koje god mere OLIMPIJADA POD ponovo da budu odložene ili otkada primenite, inficirani ljudi će doći. Prošle godine kovid se PRETNJOM KOVIDA zane. U jednom od retkih obraća- To je neizbežno“, rekao je Jasuhiro pokazao daleko spre- Sa godinom zakašnjenja, nova nja javnosti, zabrinutost je, poput Jamašita, predsednik Olimpijskog mnijim za meč i prvi Olimpijada konačno bi trebalo da mnogih lekara, izrazio i car Naruhi- komiteta Japana. se održi od 23. jula do 8. avgusta u to, koji ima ulogu počasnog pokro- Srbija trenutno ima osamdeset tro- put u istoriji Olimpijske Tokiju, ali porast broja inficiranih vitelja događaja. je kvalifikovanih sportista, koji će igre su odložene. Sa korona virusom u Japanu preti da Moć da se donese zaključak po okušati sreću na takmičenju i uveri- godinom zakašnjenja, odnese pobedu i u poslednjoj rundi. ovom pitanju tamo je gde je odu- ti se da podeljena mišljenja nisu je- Sa oko 126 miliona stanovnika u dr- dina koja tvore strukturu virusom 32. letnje Olimpijske vek bila – u rukama Međunarod- žavi, i tek nešto više od 8% vakcini- nog olimpijskog komiteta, koji ne iscrpljenog sveta. Distanca će ta- igre konačno bi trebalo sanih, Tokio se ne oseća bezbed- pokazuje naznake da će se pre- kođe odigrati veliku ulogu i mogla da se održe od 23. jula nim i zabrinut je za zdravlje. Anketa domisliti. Potpredsednik ovog tela bi u potpunosti obeležiti događaj. do 8. avgusta u Tokiju dnevnog lista „Asahi Šimbum“, Džon Kouts izazvao je talas besa Već sada je poznato da će karne- sprovedena sredinom maja, otkrila kada je izjavio da će Igara biti čak valu slična atmosfera biti drastično je da čak 83% stanovnika Japana i ako se Tokio bude nalazio u van- redukovana. Na tokijskom stadio- TEKST: LJUBISAV PANIĆ veruje da bi Olimpijske igre trebalo rednom stanju. nu, koji može da ugosti 68.000 lju------NOVAC U IGRI U NOVAC mašni poraz pred nevidljivim ne da se priliku kao ili prijateljem, uz manje megalomanije vratimo suštini – negovanju poštovanja i koji pravičnog sportskog duha, na potrebni go su postali preko šimoto. bi mogla biti realnostNova tako mogućnost. novu u pretvorena tome što će zablistati Uprkos slabijim sjajem, Olimpijada će da se na u prilici dva tumači biti Nanačina. nama ćemo je da li siro otužni, je posmatrati kao tovo svim poljima i van terena. Sportistima srećno! svakako Ne zbog megdana sa suparnicima, već zbog vrednog hvale rada, posvećenosti. i truda Nezadovoljni Tokio svakako ima svakako Nezadovoljni Tokio pravo da se povuče, će u tom ali slučaju sam snositi Osi troškove. bi gubici bi pomoglo, ali guranje svejedno bili preveliki. ovom „U veoma sam uverenatrenutku, da ćemo imati Olimpijadu. Činimo sve i veoma što možemo smo te Ha rekla je Seiko u tome“, meljni ------u rvanju, vaterpolu, tekvondou, ka i košarci odbojci, i kanuu, jaku nade ponovo se Velike u dalj. skoku će se polažu Tenis u iste discipline. takođe pratiti zbog Đokovi Novaka je učešće čije ća, potvrđeno, a uvo sporto sedi i pet novih zanimljivih va – surfovanje, sportsko penjanje, bejzbol i karate. skejtbording, Šanse da se sportistima uskrati veo umeju šta i koliko da pokažu povezano nije to ali ma su male, sa uspesimasa njihovim koliko novcem. Međunarodni olimpijski sred 70% zarađuje oko komitet stava prodajom prava na emito 18% od sponzor Igara i oko vanje se Olimpijada Ukoliko stava. nanelo bi to veliku ponovo odloži, finansijsku štetu i ugrozilo buduć nost pa manifestacije, se brojevi se su proš koji obolelih od kovida, strašni, kao doživljavali godine le jednostavnoove Niko, ignorišu. ne postavljameđutim, da pitanje je da realno jedna li sportska ma do milijardi 12,6 nifestacija košta lara, a prema pojedinim procena više. ma i dvostruko ------

PET NOVIH DISCIPLINA NOVIH PET Sa prethodnih Olimpijskih igara, go održanih de u Rio Ženeiru 2016. sa su se vratili naši takmičari dine, četiri dve zlatne, osam medalja: su Briljirali srebrne i dve bronzane. bitelja sporta,bitelja biće popunjeno samo 10.000 mesta, ne računajući pokrovitelje i organizatore. Publici je zabranjeno da glasno govori i je i dola a zabranjen skida maske, zak navijača iz inostranstva. iz navijača zak slavlja. Evropi puni su stadioni „U nećemoNažalost, možda mi u biti rekla je mogućnosti da imamo isto“, predsednica Organizacionog komi Haši Seiko igara Olimpijskih teta moto, koja ne isključuje mogućnost ne isključuje koja moto, budu u potpunostida tribine pra zne. „Bez alkohola, grljenja, bodre grljenja, „Bezzne. alkohola, tisti biti testirani na virus korona pre u zemlju. i posle ulaska nja i autograma“ dodatni je propis i autograma“ nja dok će se spor poštovati, mora koji

Događaji 7 Kolumne TOP-LISTA IVAN TOKIN Ozbiljan posao

Tog jutra smo se kasno probudili, 1 malo pre devet. Najbolje je kad ustanemo u šest, ali baš tog dana, kad nas je čekao posao, uspavali smo se. Dok smo se spremili za polazak, bilo je već pola deset, a onda nam je trebalo još petnaest 2 minuta da stignemo na lice mesta. Do lica mesta pravili smo planove ANA VUČKOVIĆ kako ćemo tačno da završimo taj posao. Međutim, morali smo da prođemo preko pijace, a na pijaci Halkidiki su se pojavile maline i borovnice i ima još poneka jagoda, trešnje su 3 Zabavlja me planiranje i traženje skoro crne i preslatke, kajsije su aranžmana za leto, bilo da gledam taman, i nikako nismo mogli da agencije, iznajmljivanje stana ili izbegnemo da izaberemo voće, tempiram letove, usaglašavam mada je više izgledalo da voće bira moguće i verovatno. Nekad to nisam nas. Nismo preterali, svega po volela, nekad su za mene to radili malo, ali onda smo naleteli na 4 drugi, mama ili društvo s kojim idem. odličan paradajz, pa i na mnogo A sada to radim ja, i pomalo i uživam ukusne zelene paprike i kupili smo u tabelama koje ukrštaju milion i jednog i drugog onoliko, jer smo parametara: da li je uključen rešili da pravimo makedonsko jelo kontinentalni doručak ili viski na letnja manđa, u koje ne ide crni 8 beskrajnom bazenu, dok ti pijavice luk, samo paradajz i paprika, i jaja 5 grickaju mrtvu kožu tabana dok ti je na kraju. Nismo ni lubenicu na licu krema sa esencijom Mrtvog promašili, ni bazen za dete kod mora, da li se ide zapregom ili Kineza, bateriju za vagu na dolmušom, da li je bungalov na plaži tezgama iza mesara, a kad smo ili kuća u brdima podno Olimpa. već bili tu, u jednoj mesari smo Posebno je uzbuđenje kad aplikacija kupili juneći rep za koji znamo da preračunava koliko će nas doći neće u lonac bez kupusa, pa smo 6 letovanje za dvoje odraslih i jedno mu kupili kupus. Mi kao da nismo malo dete i kada, jer sam ja bila imali posla koja su nas čekala. alava, ona pokaže da penthaus u Ipak, prisetili smo se na kraju kuda Mikonosu u julu staje samo šest smo krenuli. Uozbiljili smo se svi hiljada evra, ali samo sa doručkom, a koji smo mogli, i za tri minuta bili pošto je sve minimalistički, i doručak smo ispred uniseks frizerske radnje. 7 će biti takav - kuvana jaja, ali Ja sam stao na vrata i javio se poslužena sa lokalnim travkama na vlasnici koja je i jedina radnica. Iza antičkim tanjirićima. A sve je počelo mene su bile njih dve. Frizerka je još devedesetih, kada bi moji kupili rekla – Ko se šiša? – Ja sam rekao novine, pa okrenuli srednje strane sa – Svi, a neki prvi put u životu. – oglasima, pa zaokružili oglas agencije Frizerka je rekla – A pa što ne 8 i ponude, pa procenili da je Halkidiki kažete, to je onda ozbiljan posao. u predsezoni dobra ideja. A meni je tada pogled lutao na drugo mesto, tamo gde su ponude sa avionskim kartama, Njujork, Singapur, Kankun, tada sve blizu dve hiljade evra ili dolara. Pitala sam se zašto ne 9 možemo tamo, za promenu. To se pitam i sad, ali lagano, ima vremena, ići ćemo, samo da još jednom skuvamo jaja u majici sa grčkom šarom, onom što je toliko voleo i rabio Đani, Đani Versaće, baš u ona davna 10 vremena kad su ljudi birali aranžmane listajući dnevnu štampu. 9

| Ukusi Italije | u vašem domu

Leto je pravo vreme da ukuse Mediterana une- sete na svoju trpezu. Teško da možemo da zami- slimo nešto bolje od svežeg povrća, dobrog maslinovog ulja i prepoznatljivog ukusa prave italijanske mocarele. Da li spremate svežu sala- tu, hrskave bruskete ili picu, Galbani Mozzarella idealan je sastojak. Uz pokoji listić bosiljaka ili origana, malo morske soli i čašu lepo ohlađenog vina, u dve reči - dolce vita. Urbane vesti CRNA UDOVICA (Black widow) Ljubitelji filma „Osvetnici” (The Avengers) moći će da uživaju u solo avanturi i herojskom putova- nju Nataše Romanov (Skarlet Johanson) poznate kao Crna udovica, filmu nastalom pod palicom australijske rediteljke Kejt Šortlend.

/ JUBILEJ 25 GODINA BUNGEE JUMPINGA U SRBIJI LUKA LUKA, nova sinhronizacija, na bioskopsko plat- Bungee Jump centar Beograd ove čivo za potrebe izvođenja bandži no dolazi pod okriljem DIZNIJA, a pod „reditelj- godine proslavlja 25 godina od skokova koji su njegova osnovna i skom palicom” dobitnika Oskara Enrika Kasarose izvođenja prvog skoka na Adi Ci- jedina namena, dok se u svim (Enrico Casarosa), poreklom iz Italije. Simbolično ganliji, kada je glavni grad zvanič- ostalim zemljama u evropi skokovi donosi sa sobom leto, jer je ovaj film upravo to no stavljen na mapu svetskih cen- izvode ili sa mostova ili sa građe- – vetar u kosi zbog brze vožnje Vespom, italijanski tara za ovu nesvakidašnju sportsku vinskih kranova koji su adaptirani đelato, nestašluci i tajne stanovnika mestašca aktivnost, nakon čega je sve do za potrebe izvođenja skokova. Portorosa. danas skok izvelo preko 15.000 za- Visina krana je 58 metara iznad dovoljnih skakača. vode što predstavlja ekvivalent 10 Povodom ovog jubileja, Bungee zgradi od sedamnaest spratova, Jump centar će prve nedelje avgu- a prilikom skoka skakač postiže sta održati Bungee Kup u okviru brzinu od čak 100 km na sat, što kojeg će za tri dana skok izvesti čak skok čini jedinstvenim iskustvom šezdeset skakača, među kojima i koje se pamti ceo život. Inače mnoge poznate ličnosti iz sveta gume koje se koriste za izvođenje muzike, filma i sporta. skokova su tehnologija preuzeta Bungee Jump centar Beograd je sa američkih nosača aviona, od- jedini stacionarni kran u Evropi, što nosno gume koje se koriste za za- znači da je u pitanju jedini kran na ustavljanje aviona prilikom sleta- kontinentu koji je proizveden isklju- nja na nosače.

ZLICA (Cruella) Filmski hit „Zlica” (Cruella) reditelja Krega Giles- nom i cinkom iz izvora visoke pija, sa holivudskim zvezdama i dobitnicama naj- bioraspoloživosti koji svojim si- prestižnije filmske nagrade Oskar - Emom Stoun nergističkim dejstvom pružaju i Emom Tompson u glavnim ulogama, potpuno će snažnu antioksidativnu zaštitu okupirati vašu pažnju i to puna dva sata i petna- vašem organizmu. est minuta koliko traje. • Sadrži GliSODin®, patentirani visoko efikasni enzim superok- www.kombankdvorana.rs sid dismutazu (SOD) iz posebne vrste dinje • Visoko bioraspoloživa formula- cija na bazi SOD, cinka, selena / BIOFAR ANTI-OX SOD DIRECT i vitamina • Štiti ćelije od oštećenja izazva- ZA PRIRODNU nih oksidativnim stresom • Podržava zaštitu kože od fo- ZAŠTITU ĆELIJA to-oksidativnog stresa • Podržava normalan rad imunog Jedinstvena kombinacija na na- sistema šem tržištu, GliSODin®-a, vitami- • Doprinosi održavanju kognitiv- nima A, C, E sa mineralima sele- ne funkcije tokom starenja Urbane vesti

/ OBNOVLJENA SCENA U DVORIŠTU KAPETAN MIŠINOG ZDANJA TEATRIJUM PONOVO RADI U dvorištu Kapetan Miši- nog zdanja otvorena je po- zorišna scena Teatrijum, čime je oživljen i obnovljen prostor u centru naše prestonice koji ima tradiciju održavanja letnjih umet- ničkih večeri. Teatrijum je svečano proglasila otvorenim Ivanka Popović, rektorka Be- ogradskog univerziteta, a prvi glumac na novoj sceni bio je Tihomir Tika Stanić, koji je dramski čitao odlomke iz romana Ive Andrića „Na Drini ćuprija“. Ovo je nulta sezona koja će trajati do 31. avgusta, a do kraja jula biće izvedeno još dva- desetak programa i gostujućih predstava. Tu je i premijera Molijerovog „Don Žuana“, po tekstu koji je adaptirala Mija Davidović, u režiji Marka Misirače, koja je zakazana 13. jula, a planirano je da od iduće godine „Teatrijum“ bude scena na kojoj će studenti svih akademija umetnosti iz regiona izvo- diti svoje ispitne predstave, na kojoj će se okupljati i družiti. 11

/ DOGAĐAJI FESTIVAL FRANCUSKOG FILMA

Najaktuelnija dela francuske kinematografije iz 2021. ali i prošle godine zaživeće ove godine na velikom platnu u okviru trećeg Festivala francuskog filma, koji će biti održan od 21. do 25. jula na tri lokacije: u bioskopu na otvorenom na Kosančićevom vencu, u Kombank dvo- rani, ali i na online platformi MojOFF. Festival francuskog filma pružiće domaćoj publici osam izvanrednih francuskih filmova, među kojima će biti i deo ekskluziv- nih ostvarenja filmske selekcije u Kanu, dok će u okviru paralelnog programa biti prikazani francuski klasici, tačnije četiri filmska ostvarenja iz ove kategorije - filmska dela čuvenih reditelja Mihaela Haneke i Robera Bre- sona. Omaž francuskom filmu u okviru festivala biće održan u organizaciji Francuskog instituta, Kombank dvorane i MCF MegaCom Filma. / KREATIVNI CENTAR / ZDRAVLJE JE NA PRVOM MESTU, A PRE NJEGA PREVENCIJA LETO JE ZA IGRANJE I ČITANJE NOVI PAKETI DOBROVOLJNOG Kreativni centar je pripremio ZDRAVSTVENOG DDOR deci i mladima zanimljive knjige za leto po izuzetno povoljnim cenama! DDOR osiguranje, kao deo snažne Uni- alnim potrebama svakog klijenta. Tri ni- 12 Čitaoce svake nedelje do kraja pol grupe u čijem je sastavu i UniSalute, voa standardnih „Zdravo da ste“ paketa letnjeg raspusta očekuje nova kompanija broj jedan u Italiji u domenu – bronzani, srebrni i zlatni mogu biti mo- akcija – cene sedam tematski dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, dularno dopunjeni pokrićima prema lič- odabranih knjiga biće snižene predstavilo je nove pakete individual- nim potrebama i mogućnostima. Bez če- za 30%. nog dobrovoljnog zdravstvenog osi- kanja i uz jednostavno zakazivanje, Letnje akcije važiće do 29. av- guranja, dostupnih pojedincima i poro- klijentima je na raspolaganju posebna gusta na sajtu dicama. Na ovaj način, imajući u vidu i mobilna aplikacija mojDDOR, kao asi- www.kreativnicentar.rs i u efekte pandemije, više građana će imati stent u korišćenju ovih usluga. Dodatno, knjižarama Kreativnog centra: pristup kvalitetnim uslugama koje obez- za prvih 100 ugovorenih polisa, bez do- Makedonska 30, Beograd; beđuju preglede u cilju preventivnog datnih troškova, obezbeđene su posebne Uroša Martinovića 12, Novi Be- očuvanja zdravlja, ali i opcije za vanbol- post-Kovid i non-Kovid laboratorijske ograd; Sinđelićev trg 19, Niš. ničko i bolničko lečenje prema individu- analize po izboru klijenta. Svakog ponedeljka u odeljku BLOG na sajtu www.kreativnicentar.rs očekuju vas odlomci, zanimljivosti i predlozi aktivno- sti iz knjiga koje će te nedelje / PREPORUKA biti snižene. 28. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA PALIĆ Uživajte u čitanju i igranju s Ovogodišnje, dvadeset osmo izdanje Festivala evrop- decom ovog leta! skog filma Palić, održaće se u tradicionalnom festival- skom terminu, od 17. do 23. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival se ove godine održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srp- sku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bo- gatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima .

www.palicfilmfestival.com Urbane vesti / NOVI MURAL U BEOGRADU THE WAY FORWARD Beograd je lepši za još jedan mural koji je oslikan na fasadi poslov- no – stambenog objekta Square 43 u Milutina Milankovića 1 na Novom Beogradu. Autori su umetnici okupljeni u umetničkoj kolaborativnoj grupi Dim Tim koja istražuje transformacije koje nam predstoje, aplicira svoje delo u javne prostore i time ih transformiše. Mural Square 43 je sinteza stavova, definisanje prostora, predlog za transformaciju, aktivizam, utopistička predstava, pa i kontra- punkt mainstream-u. To je takođe i dijalog sa slikom Bauhaus sta- / JEDINSTVENA MANIFESTACIJA irway Oskara Šlemera iz 1932. godine koja se nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. U konstruktivističkim prepletima na KULTURNO LETO muralu veličine 166 m2 skriven je i simbol brojeva četiri i tri. Kori- šćene su najkvalitetnije boje koje se mogu naći na našem tržištu, NA VRAČARU koje su na bazi silikonske emulzije i ne propuštaju vodu. Besplatna jedinstvena manifestacija na otvorenom koja je prethodnih godina osvojila Beograđane i goste grada, ponovo je otvorena u našem gradu. U parku Mitićeva rupa na Trgu Slavija počela je popularna manifestacija Kulturno leto na Vračaru – Cedevita Open Air Cinema. Ovogodišnji program namenjen je svim gene- racijama, te najmlađi i stariji sugrađani mogu da uživaju. Očekuju vas projekcije domaćih i svetskih filmova, muzički koncerti raznih žanrova, predstave i radionice za decu, sportske igre. Najmlađi će se družiti i sa Peđolinom i sa Klovnom Šašavkom. Svi ljubitelji filmova uživaće u brojnim ostvarenjima, jer su organizatori pripremili najnovije filmske 13 naslove za svačiji ukus. Manifestacija traje do 18. jula. a ulaz je besplatan. Evrope. Film je koprodukcija Srbije, Francuske, Luksemburga, Bugar- ske i Litvanije, što je podrazumeva- lo da su i ispred i iza kamere ljudi iz In ovih zemalja. A šta sve može i kako se sa brojnim iskušenjima nosi ter reditelj, neko ko je ipak na čelu te kolone autora i saradnika? vju Nas na Fakultetu uče da je reditelj kao pilot, odgovoran za sve putnike, odgovoran da podigne avion, suoči se sa svim turbulencijama u vazdu- hu i potom bezbedno i uspešno pri- zemlji. To je deo posla. Svaki film nosi svoje izazove, a reditelj je, da pa- rafraziram Trifoa u „Američkoj noći“, onaj kome svi stalno postavljaju naj- različitija pitanja. I koji mora u svakom trenutku imati odgovore. Takav je posao. Na ovom snimanju je zaista bilo pregršt izazova, od ponovnog iz- maštavanja narodne epske pe- Čini se da je, slično svom sme u savremenom kontekstu, glavnom junaku, ovaj film preko saradnje i usklađivanja sa dosta dugo putovao od brojnom međunarodnom ekipom prve, preko poslednje kla- glumaca i kreativnih saradnika, BANOVIĆ pe, pa do predstojeće do rada sa pravim migrantima svetske premijere u Karlo- koji su u filmu statirali i igrali po- 14 vim Varima. Šta se sve u jedine manje uloge. Ovaj film je međuvremenu dešavalo bio velika avantura. STRAHINJA sa tim filmom? Jeste, zadesila nas je korona to- Ukupno uzev, kako prepo- kom postprodukcije i, pošto se film znaješ kada je pravi čas radio u nekoliko različitih zemalja, da se stavi tačka na film, 21. VEKA to je značajno usporilo ceo proces. da on dobije svoje konač- Ali srećan sam što nas korona nije no obličje? TEKST: ZORAN JANKOVIĆ zadesila tokom snimanja. Ko zna Film se uvek može dorađivati, do- kada će ponovo biti moguće orga- terivati i najčešće vas spoljašnje nizovati ovako kompleksno snima- okolnosti prinude da stavite tač- nje koje je uključivalo brojnu film- ku. Na filmu nikad nema dovoljno Reditelj Stefan Arsenijević ima novi dugometražni sku ekipu iz različitih krajeva vremena, uvek se žuri, vreme je igrani film, čija je svetska premijera planirana i po- tvrđena za ovo leto – i to u glavnom takmičarskom programu viđenog i cenjenog, a 55. po redu Među- narodnog filmskog festivala u Karlovim Varima. U pitanju je film naslovljen „Strahinja Banović“ (me- đunarodni naslov „As Far As I Can Walk“), a znatno više i detaljnije u razgovoru koji sledi

Strahinja Banović

in Film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi mi- grant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u

fo\\ novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnja- či, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život. U filmu značajnu ulogu igra i Nebojša Dugalić. Stefan Arsenijević Stefan Arsenijević dragoceno. Tako da je, moram Zašto i kako baš Banović U kojoj je meri tvoj film i Stefan Arsenijević rođen je 1977. u priznati, meni ovo usporavanje u Strahinja? U čemu si pre- drama identitetskih zao- Beogradu. Diplomirao je filmsku i TV koroni dobro došlo da natenane, poznao kopču između tog kreta/lomova i da li si to- režiju na Fakultetu dramskih umet- sa distancom sagledam film i do- dela i naše sadašnjice ko- kom priprema za film nosti u Beogradu, gde sada preda- vršim ga. jom se baviš u ovom svom među migrantima u ve- je na master studijama. Za kratke fil- filmu? ćem broju nailazio na one move osvojio preko 30 Sa kakvim očekivanjima, Banović Strahinja je kao Šekspir. koji svoj dalji pravac kre- međunarodnih i domaćih priznanja, a i namerama ideš u Kar- Uvek je aktuelan i može se iščitavati tanja i životnih izbora do- uključujući Zlatnog medveda u Ber- love Vari? na bezbroj načina. Mi smo želeli da življavaju na način na koji linu, nagradu Evropske filmske aka- Festival u Karlovim Varima je jedan vidimo kako bi ta priča funkcionisa- to čini tvoj junak? demije i nominaciju za Oskara. Nje- od najznačajnijih u Evropi, spada la danas. Tu je ljubavni trougao koji Nama je početna inspiracija bila gov prvi celovečernji film, „Ljubav i u red festivala A kategorije, što je u srcu priče, ali u suštini je to pri- upravo iz života. Upoznao sam drugi zločini”, premijerno je prikazan znači da se na njemu prikazuju is- ča o čoveku koji sledi svoj unutrašnji Ibrahima Išaka, mladića iz Gane na Berlinskom festivalu 2008. i osvo- ključivo svetske premijere. Velika je emotivni i moralni kompas uprkos koji živi u izbegličkom kampu u Kr- jio je nekoliko međunarodnih nagra- čast naći se među odabranih 12 društvenim konvencijama, uprkos njači i želi da otpočne novi život u da, uključujući nagrade za najbolju filmova u glavnom takmičarskom svemu. To je nešto što je uvek aktu- Srbiji. Naučio je jezik, trudi se svim režiju u Visbadenu, Sofiji i Bursi, kao programu. Prošlo je 20 godina od elno. I zatim, to je pričao o oprošta- silama da se uklopi u novu sredi- i nagradu publike u Lincu. Sa redite- kako je jedan domaći film bio u ju. Gledali smo milione filmova o nu. I onda sam pomislio da bi bilo ljem Bojanom Vuletićem napisao je

ovom programu. Biće to prilika da osveti. Zašto nema toliko filmova o uzbudljivo da jednog takvog juna- in scenario za Vuletićev film „Praktični u dobrom kontekstu prikažemo po oproštaju? A još u srednjem veku ka smestim u modernu verziju jed- vodič kroz Beograd sa pevanjem i prvi put naš film svetu. Veoma je smo imali ep o tome, koji je opstao nog od ključnih epova te sredine u plakanjem”, koji je međunarodnu važna ta svetska premijera, jer od do današnjih dana. I činilo mi se važ- koju želi da se uklopi. Na taj način premijeru imao u Karlovim Varima nje zavise pozivi na druge, manje nim da to veoma posebno kulturno će se, nadam se, putem filma, de- fo\\ 2011. godine. Osnivač je i programski festivale. Tako da idem sa velikim nasleđe, taj naš kulturni kod aktua- siti jedno zanimljivo obostrano pre- direktor regionalnog profesionalnog iščekivanjem i naravno, sa izve- lizujem, učinim savremenim, na je- poznavanje. Mi sa identitetom trening programa Gete Instituta za snom tremom. Jedva čekam da dan novi način ponovo stavim u cen- stalno nešto kuburimo. Stalno bi- mlade reditelje – FIRST FILMS FIRST. čujem reakcije publike. Pravili smo tar pažnje. Ko je danas junak? Šta je smo da budemo neko drugi. A evo, Član Evropske filmske akademije. ljubavnu priču, pa je jako važno vi- junaštvo? To su neka od pitanja na ovaj film stavlja u fokus jednog deti da li će te snažne emocije za- koja sam pokušao da nađem svoj Afrikanca koji proživljava neke Ceo intervju pročitajte na živeti u publici. odgovor ovim filmom. naše arhetipe. www.citymagazine.danas.rs

15 Pažnju javnosti često pri- vlače naslovi u kojima se najavljuju prekretnice u primeni zakona – posebno ako su u pitanju zakoni i prakse koji se prvi put uvo- de. Zamislite generacije bez duvanskog dima, bacanje hrane koje je zakonom ka- žnjivo ili mogućnost da sve žene imaju slobodan pristup higijenskim sredstvi- ma. Neke zemlje su donele, slobodno možemo da kaže- mo, revolucinarne propise koji to sad čine mogućim NOVI OBRASCI 16 PONAŠANJA TEKST: JELENA POPOVIĆ ĐORĐEVIĆ

Novi Zeland bez potencijalnih neželjenih posledica, tima klimatskih promena u mnogo moći da se dodatno posvete poro- duvanskog dima uključujući mogućnost bankrota za većoj meri nego starije generacije“. dici, profesionalno obučavaju i uko- vlasnike malih radnji i razvoja crnog Poverenik za ljudska prava je potvr- liko žele, rade i neke druge poslove. do 2025. tržišta za prodaju duvanskih proi- dio da se primećuje izražen uticaj Kroz ovu inicijativu očekuje se i Ove godine Novi Zeland je najavio zvoda. degradacije životne sredine i klimat- veća potrošnja koja će pozitivno niz predloga za izmenu propisa o skih promena na ljudska prava, ta- uticati na ekonomiju, jer će ljudi pušenju i prodaji cigareta. Ideja je da Deca protiv klimatskih kođe se smatra da bi međunarodni imati više vremena da odlaze u ku- se pušenje učini ilegalnim za slede- instrumenti zakona o životnoj sredi- povinu. Takođe se očekuje i da će ću generaciju i očekuje se da zemlja promena ni i dečjim pravima trebalo da igra- mladi imati više vremena za druže- do 2025. godine bude u potpunosti Deca Portugala, njih šestoro, u no- ju značajnu ulogu u definisanju obi- nje, što će dovesti do stvaranja bez duvanskog dima. vembru 2020. godine podneli su tuž- ma obaveze država da spreče veza i podizanje nataliteta, što je je- U okviru inicijative se predlaže poste- bu Evropskom sudu za ljudska pra- kršenje ljudskih prava prouzrokova- dan od gorućih problema u Japa- peno povećanje zakonskog doba va – tema je da one zemlje koje ne no štetom po životnu sredinu. nu, koji godinama unazad ima pušenja, što bi se moglo proširiti i na reše klimatsku krizu, time krše ljud- trend smanjenja populacije. Slične zabranu prodaje cigareta i duvan- ska prava. U okviru ovog slučaja 33 Kraća radna nedelja, inicijative za smanjenje radne ne- skih proizvoda svima rođenim posle zemlje koje su navedene moraju da delje na četiri dana su pokrenute i 2004. godine, čineci pušenje ilegal- pruže informacije kako će smanjiti više vremena za trošenje u Španiji i na Novom Zelandu. nim za tu generaciju. Takođe se raz- emisiju gasova koji destabilizuju kli- i pravljenje beba matra smanjenje nivoa nikotina, za- mu. Premisa je da izostankom reak- Vlada Japana je ove godine pripre- Plaćeno odsustvo posle brana filtera, postavljanje minimalne cije i konkretnih koraka u sprečava- mila godišnji ekonomski plan sa cene duvana i ograničavanje lokaci- nju klimatskih promena, zemlje preporukama kompanijama da gubitka trudnoće ja na kojima se mogu prodavati du- učestvuju u diskriminaciji mladih. radnicima omoguće kraću radnu Novi Zeland je prva zemlja koja je van i cigarete. Naravno, ova inicija- Opravdanje za ovu tvrdnju iznosi se nedelju. Sa radnom nedeljom koja uvela plaćeno odsustvo za gubi- tiva je naišla na kritiku zbog da su „deca i mladi podvrgnuti tere- bi trajala četiri dana, zaposleni će tak trudnoće. U pitanju je zakon Lifestyle

koji bi majkama i njihovim part- što su tamponi i ulošci besplatni nerima ponudio trodnevno plaće- svima kojima su potrebni. Pred- no odsustvo posle gubitka trud- log zakona o proizvodima, koji je noće. Iako su u praksi neke usvojen jednoglasno, zahteva od novozelandske kompanije i ranije lokalnih vlasti da osiguraju da se Smanjenje bacanja hrane u Francuskoj, imale takvu politiku, žene su proizvodi mogu besplatno dobi- nekoliko godina kasnije uglavnom morale da otvaraju ti. Škole i fakulteti moraju osigu- bolovanje. Kroz novi zakon se rati da proizvodi budu slobodno U februaru 2016. Francuska je postavili normu za smanjenje prepoznaje potreba za oporav- dostupni učenicima, a određena postala prva država na svetu bacanja hrane, a prema po- kom posle gubitka trudnoće – javna mesta takođe moraju uči- koja je jednoglasno izglasala slednjim rezultatima, ovaj vreme potrebno za fizički i men- niti proizvode dostupnim široj zakon kojim se zabranjuje veli- francuski zakon je podstakao talni oporavak. Ostale zemlje sa populaciji. Zakoni koji su vezani kim supermarketima bacanje značajan napredak. Pre svega zakonodavstvom ove vrste uklju- za higijenske proizvode namenje- hrane kojoj je istekao rok ili nije je osvestio i aktivirao mnogo čuju Filipine i Indiju, gde žene ne ženama imaju za cilj smanje- prodata. Otkada je zakon kre- veći broj učesnika u prehram- imaju pravo na šest nedelja nje siromaštva, jer žene sa niskim nuo sa primenom, supermar- benom lancu da se smanji ba- plaćenog odsustva ukoliko izgu- primanjima ne mogu uvek da pri- keti moraju da doniraju hranu, canje hrane. Prema dostupnim be trudnoću, ali se zakon odnosi ušte proizvode koji se koriste to- u suprotnom plaćaju kaznu. podacima, količine i kvalitet samo na one koji rade u kompa- kom menstruacije. Pored sma- Takođe, uvedena je obaveza donacija uvećale su se za pri- niji sa 10 i više zaposlenih, što ne njenja siromaštva, fokus je na da škole uče učenike o održi- bližno 30 procenata u 2017. obuhvata celu populaciju. destigmatizaciji i uklanjanju ose- vosti hrane, kompanije da godini, dok istraživanja poka- ćaja srama vezanog za menstru- izveštavaju o statistikama ot- zuju da je procenat supermar- aciju koja je sastavni deo života. pada u izveštajima o životnoj keta koji doniraju hranu pora- Zakon za besplatne Uz nedostatak sredstava, stigma sredini, a restorani da omogu- stao sa 66 procenata pre uloške i tampone često značajno utiče na moguć- će da se hrana koja nije zavr- 2016. na više od 90 procenata Škotska je usvojila zakon kojim su nosti žena da se ostvare u razli- šena ponese. Ovi zakoni su u 2018. godini. ženski higijenski proizvodi kao čitim aspektima života. 17 NAKIT KOJI PLEŠE Nakit simboličnog i sinhronog imena „11:11“ stvorila je Jelena Krečković. Struktura. Spajanje. Ravnoteža. Ra- dost. Ukratko, time se rukovodila Jelena stvarajući svoje ogrlice. Delovi lanca se mogu pomerati i nositi na više načina. Zato ova ogrlica pleše

TEKST: IVANA MUNIŠIĆ JOVANOVIĆ

Nakit simboličnog i sinhronog la već u momentu kada je upisala sinhroniciteta koji Jung pominje. glo bi se reći da oni biraju nas a imena „11:11“ stvorila je Jelena kurs za dizajn nakita. Prvu ogrli- On smatra da u životu treba pone obrnuto. No, moguće je svemu Krečković, lekar po vokaciji, hu- cu, prototip ogrlice koja pleše, Je- smatrati, jer postoje znakovi koji dati posebnu nameru, te ih birati manista, žena koja voli prirodu i lena je napravila za prijateljicu nam, onako nežno, saopštavaju po boji u skladu sa energetskim ljude, istinu i slobodu. U njenom Aidu Jokanović. centrima duž kičmenog stuba na da na njih obratimo pažnju. I tako 18 slučaju ideja i realizacija išli su „Verujem da u životu ništa nije slu- sam ja mesecima beležila taj bro- koje želimo da delujemo, a popu- „ruku pod ruku“ budući da se ova čajno, jer je posle 25 godina rada jevni niz 11:11 koji ustvari poziva na larno je i birati kristal prema me- kreativna priča pod geslom da ni- u potpuno drugim vodama, na novi početak. To sam shvatila kao secu rođenja tj. horoskopskom šta u životu nije slučajno odmota- svet došao ovaj nakit, rođen iz tog ’drugu šansu’ uz koju bih bila ra- znaku. dosna,“ pojašnjava Jelena. Nakit „11:11“ kristale kombinuje sa Stil Ženska ljubav ka dragom kamenju i antialergijskim čelikom i bronzom. poludragim kristalima do kojih se Ima tu i brušenog i bojenog stakla lakše dolazi bila je takođe vodilja u i svega što može da razveseli. ovom kreativnom procesu. „Sve su to unikatni komadi, jer „A onda sam shvatila da je u nji- ruka neće da napravi potpuno hovom nastanku i postojanju cela isto, čak ni kada se radi po po- filozofija i učenje, naš odnos pre- rudžbini,“ dodaje Jelena. ma prirodi i planeti na kojoj živi- Struktura. Spajanje. Ravnoteža. mo, a čija je utroba, ne slučajno, Radost. Ukratko, time se rukovo- to stvorila! Jedan od prvih krista- dila Jelena stvarajući svoje ogrli- la koji mi se ‘obratio’ bio je akva- ce. Delovi lanca se mogu pome- marin za koji važi izreka ’go with rati i nositi na više načina. Zato the flow’ i koji je povezan sa grle- ova ogrlica pleše! Osim ogrlica, u nom čakrom koja traži i zove Isti- ponudi su i minđuše različitih in- nu i kaže da pustiš svoj Glas. spiracija. Puno žena ima problema sa tireo- „Verujem da sve što se rukama ideom smeštenom u najužem delu stvori, u nama budi osećaj pošto- našeg tela, tu gde puno energije vanja i ljubavi za ceo taj čin, a time treba da prođe i koja se manife- i za sam život, za ljude oko tebe i stuje upravo kroz glas. Kao lekar sebe samog. Osećaj da se nešto pre svega, nalazim da te stvari lepo rađa, taj sam proces kreacije, imaju veze jedno sa drugim. čini da Um, Telo i Duša prosto pe- Akvamarin zovu i kristalom hra- vaju. Postoji jaka razmena energije brosti, a biće da je danas veoma kada su kristali u pitanju pa je to potrebno da budeš hrabra kako slučaj i sa ovim nakitom,“ zaključuje bi imala svoj Glas. Ja vratih svoj kreatorka brenda „11:11“ Glas a ovo je samo jedan lični pri- Nakit koji pleše možete videti i po- mer blagotvornog dejstva krista- ručiti preko instagram stranice la,“ pojašnjava Jelena. 11_11_jewelry a može se kupiti i u Svaki kristal ima svoju priču i mo- Fab concept storu. Lutkart

taj koncept prodaje najbolje kaže i 10 godina ide uz njen brend. „Nisam želela butik. To je dosadnji- kava forma. Htela sam da izađem iz klišea i da ponudim intimniju atmosferu, jer ne mogu da zami- 19 modnih iznenađenja slim da moje komade prodaje neko za kasom. Više mi se sviđa ovaj pri- Nataša se već okušala u vajarstvu i U novosadskoj modnoj ponudi svojim veselim šarmom izdva- sniji odnos sa mušterijama sa koji- slikarstvu, nekoliko godina je bila ja se već deset godina unazad brend Lutkart. Iza njega stoji ma porazgovaram i popijem kafu. predana tkanju, da bi spontano Nataša Jovičić, koja odavno eksperimentiše raznim vidovima Uglavnom dolaze žene, ali moram kao što, kako kaže, sve kod nje i reći da imam i sjajne mušterije biva iz sobe na Limanu nastao i umetnosti, posebno primenjene muškarce koji kupuju svojim žena- ovaj razigrani brend. ma. To su ljudi koji imaju jako istan- „Kada sam sa nekih 25 godina prvi TEKST: IVANA MUNIŠIĆ JOVANOVIĆ čan osećaj za lepo i unikatno i pra- put sela za mašinu, oduševilo me je vo je zadovoljstvo poslovati sa saznanje da mogu sama da na- njima.“ pravim nešto od početka do kraja i jn starih maminih i bakinih stvari verna svojoj ideji da se ništa od Lutkart se prodaje i onlajn (na Fej- da to, budući da sam preduzetnič- kojima sam dala novi život seče- materijala ne baca i da su ti res- sbuku i Instagramu). Najbolja rekla- kog duha, mogu i da prodam. Taj njem i ubacivanjem drugih rukava i tlovi koji propagiraju održivu ma je preporuka, a promoterke moj modni put počeo je kao rediza- prišivanjem drugih materijala. Osim modu a koji spajaju nespojivo ovog brenda su brojne ostvarene haljina, redizajnirala sam jastuke, postali obožavani kod dama žene među kojima su muzičke zvez- zavese, torbe... Shvatila sam da me koje vole umetnost, koje imaju de Frajle, Ana Štajdohar, glumice ceo taj proces oslobađa, a da su stav i koje se ne stide da budu Milica Grujičić, Maja Šuša, Draga- proizvodi traženiji nego u na primer primećene. na Mićalović, novinarke Milica Kra- tkanju, kom sam se posvetila tako Trenutno je Nataša obuzeta izra- vić i Tamara Srijemac... što sam rasprodavši izložbu paste- dom tunika, a kako najavljuje u la kupila razboj. Kada sam poželela novoj kolekciji važno mesto imaće da sebi napravim duboke šarene i kimona od satena, pamuka i helanke, stigla je i prva ozbiljnija in- muslina, idealni i za plažu i za sa- dustrijska mašina“, priča Nataša. lonke. Uskoro će biti dostupni i ku- Osim što je sebi napravila željene paći kostimi koji će biti u sport- helanke, Nataša je ubrzo počela da skom fazonu i koji će biti pogodni stvara i za prijateljice koje su se ža- i za devojke i žene sa većim grudi- lile da ne mogu da nađu kupaći ko- ma. stim koji bi prekrio strije, ožiljak, po- Već se osmišljavaju i kaputi za jesen rodiljski stomak. Komad po komad i i zimu, a Nataša razmišlja i o muš- tako su na vešalice Lutkarta stizale koj kolekciji, kao i o otvaranju i suknje od likre, haljine, tunike, a showrooma u Beogradu. onda i zahtevni kaputi. Za sada, showroom je jedino u No- Zanimljivo je da je Nataša ostala vom Sadu (u pasažu Dunavske) a GDE PRESTAJE MIT, A POČINJE Los Anđeles je mitski grad. Naravno, on zaista postoji, ali skoro svako na planeti ima svoja očekivanja i zamišljenu sliku u glavi šta je to LA, i šta to nudi Kalifornija. Pogrešno GRAD? bi bilo reći da je većina tih slika zapravo pogrešna, jer iako Ušuškan između okeana i planina južne Kalifornije, su očekivanja posve drugačija, možda LA na sve njih za- ispod sunca koje uvek miluje taman koliko treba i pravo odgovara? visokih palmi duž beskrajnih bulevara, LA je grad Ušuškan između okeana i planina južne Kalifornije, ispod sunca koje uvek miluje taman koliko treba i visokih palmi duž be- fantastične realnosti. Bolje rečeno, grad između skrajnih bulevara, LA je grad fantastične realnosti. Bolje re- fantazije i realnosti, i to do te mere da i kad se na- čeno, grad između fantazije i realnosti, i to do te mere da i đete u njemu niste sigurni šta je zaista šta – gde kad se nađete u njemu niste sigurni šta je zaista šta – gde prestaje fantazija, i počinje realnost? Ima teoretičara koji bi prestaje fantazija, i počinje realnost? se složili da se realnost kao nigde drugde na svetu briše kada kročite u ovaj grad, jer su se u svaki njegov kutak sva ona oče- TEKST: LJUBICA SLAVKOVIĆ kivanja koje su popularna kultura, supkulture, i pre svega dobar brending, pažljivo i duboko utkali. 20

SLIKE I FANTAZIJA Nema geografske lokacije na svetu koja je proizvela toliko slika i fantazija o sebi kao Los Anđeles. Narav- no, za to ogromnu zaslugu ima filmska industrija, koja se ovde ugnezdila. Zašto baš tu? Iz više razloga, svojevrsnog bega u slobodu novog, potencijala nepreglednog nenaseljenog prostora, fantastične prirode i varijeteta predela, i apso- lutno – dobre klime. Možda danas, sto godina kasnije, ovi isti elementi privlače milione u ono što se više ne naziva grad, već nepregledni kon- glomerat urbanog i suburbanog iz- među pustinje i Pacifika. U tome svakako pomaže san koji prožima svaki kutak ovog jedinstvenog fenomena koji je čovek izgradio – a možda još i bolje brendirao i plasi- rao. Ali, pre slika i predstava, šta je zapravo fizički LA? Retko mesto na svetu, možda i jedino, gde ni sami stanovnici nisu uvek sigurni u kom gradu žive ili kojim mestom korača- ju. Izgrađeno tkivo niže se u beskraj, jedan entitet preliva se u drugi, i tako čitavih 12.310 kilometara kva- dratnih. Danas bi se pre govorilo o okrugu Los Anđeles (County of LA) nego o gradu Los Anđeles (City of LA). Grad Los Anđeles čini oko tre- ćinu čitavog okruga, i jedan je od njegovih 88 gradova. Specifičan i po tome da se, npr, čuveni Zapad- ni Holivud, Beverli Hils, Kalver Siti, San Fernando Valley i Santa Moni- ka uopšte ne nalaze u gradu Los Anđeles, ali su sa svih strana njime okruženi. Grad sa enklavama, dok se s druge strane duga ruka grada tankim kopnenim pojasom probija na jug sve do lučkog dela okeana. NEPREGLEDNO PROSTRANSTVO Ali, ta administracija posetiocima nije ni bitna. Jer svi združeni okru- zi, mesta i gradovi, povezani su ogromnom i funkcionalnom mre- žom auto-puteva, zgodno nazva- nim brojevima. Sa 10 do 12, a po- negde i 13 traka, LA auto-putevi postali su nezamenjivi deo urbanog pejzaža. Zapravo, i najčešće se s jednog do drugog dela okruga ili 21 grada stiže tako što se samo sagle- dava prostranstvo kolovoznih tra- Beverli Hilsa do skrivenih kuća Ma- ka. libua. Zapravo, hoće – sve je dobro Ono što jeste bitno, to je razumeti povezano, ali treba malkice više ove razdaljine. U LA-u se neće tek vremena, jer je i fizički veoma raštr- tako skoknuti s plaže do dauntau- kano. I to je jedna od glavnih pro- na, sa dobre klope u Koretaunu u stornih karakteristika ovog urba- izlazak u Zapadnom Holivudu, ili s nog fenomena – suburbano je uživanja u prizorima raskošnih vila izgubilo značenje u predelima Los Anđelesa, a urbano dobilo neke sa- svim drugačije forme od onih kojih očekujemo, i možda baš zato ovaj grad tj. okrug iznenadi sva očeki- vanja, dok ih sve vreme pothranju- je poznatim prizorima. Sa izuzet- kom dauntauna, LA je nepregledno prostranstvo niskih kuća, širokih bulevara, visokog rastinja, po kojeg brda i beskrajnog peska u kontra- stu okeana, gde se krajevi nižu buk- valno poput gradova. DOWNTOWN LA Downtown LA, DTLA, mesto je ad- ministracije i biznisa, ali i burnog uličnog života, brojnih klubova i restorana, pa i manjih kulturnih če- tvrti kao što su Chinatown ili Little Tokyo. DTLA je destinacija i za mu- zeje i galerije, murale i za razliku od ostatka okruga – nebodere. Tako- đe, to je i mesto nekih od najboljih profesionalnih prilika, i opet, posve drugačije od ostatka konglomera- ta. Južno od njega prostire se So- Destinacija Los Anđeles Los Destinacija

uth-Central LA, poznat kao afroa- merička rezidencijalna četvrt, opevana u kultnim rep pesmama i često ilustrovana kao čuveni geto u filmovima. Naravno, i ovaj kraj nudi daleko više nego što to poručuje popularna kultura, a naročito po pitanju istorije LA Afroamerikana- ca. A tik uz njega pruža se Komp- ton, kojeg je rep kultura načinila svetski poznatim imenom, kao što verovatno većina LA zvuči od negde poznato.

na jug Santa Monica, Venice, Menhetten, Redondo, Long, Hun- tington, Newport Beach... I tako dalje duboko u Orange County i dalje na jug van njega, prostiru se plaže i njihove četvrti od kojih je svaka opevana u nekoj pesmi, svetski poznata po nekom filmu ili seriji, ili legendarno mesto različi- tih supkultura, trendova i istorijskih momenata. Prostranstvo koje prožima LA Co- unty, zapravo celu severnu Ameri- HOLIVUD Holivud spada u najpoznatije desti- nacije sveta, a ipak verovatno sva- 22 ko ko se prvi put tamo zadesi se iznenadi šta vidi. U LA stilu, niskih KOREATOWN kuća i širokih bulevara, sa po kojom Zapadno od DTLA prostire se Kore- višespratnicom koja prekida niz, uz atown, vibrantna četvrt i po svojoj beskraj znakova i reklama, drvore- arhitekturi i kulinarskoj ponudi. dima palmi i obaveznim kalifornij- Kada se prođe Fairfax, u kojoj se skim planinama u pozadini, turistič- nalazi ulica za koju bi danas mno- ka atrakcija koja mnoge oduševi, a gi rekli da je „naj-kul“ u LA jer je mnogim drugima nema baš šta da „posh shopping center“, ali zaista ponudi. Iako su se mnogi filmski živopisne kulture, a zatim i Melrou- studiji odavde iselili, Hollywood se Ave, avenija šopinga, restorana Walk of Fame ne prestaje da privla- i noćnih izlazaka, niskih kuća i viso- či milijarde turista širom sveta. Ali, kih palmi, prostire se zaseban grad, ono što još krije ova svetski pozna- iako se to ni po čemu ne vidi, Bever- ta četvrt, to su barovi i noćni klubo- ku, ali koje je na tako jedinstven i specifičan na- li Hils. Beverli Hils spada u najbez- vi Sunset Strip bulevara u kome se čin otelotvoreno u izgrađeno tkivo u ovoj bednije delove LA okruga. Nije ni dešavala, i još se dešava istorija. nepreglednoj tački sveta, možda se najbolje čudo kada je prožet raskošnim vila- može osetiti u beskrajnom pojasu peska, iza ko- ma glumaca i elitnih biznismena, PESAK I OKEAN jeg se unedogled prostire okean. Svaka od ovih od kojih prolaznici samo mogu vi- Dok se severno pruža San Fernan- plažnih četvrti ima svoju istoriju, priču i kulturu. deti bogato rastinje koje ih okružu- do Valley, tj. the Valley, u čijim ra- Ipak, ono što im jeste zajedničko, to je specifič- je. To je i jedan od razloga zašto skošnim vilama se od znatiželjnih nost prostranstva i okeana, a mahom i ležernost mnoge svetski poznate četvrti LA-a očiju sakrile brojne svetske zvezde, plažnog života. Naravno, to nije onaj mediteran- mogu da razočaraju željne poseti- niže na zapad, pored čuvenih LA ski duh, već je ćudljiv poput okeana i pun kon- oce – najbolji prizori baš to i jesu muzeja, pristiže se do okeana. I tu trasta, kao i multikulturalna severna Amerika. zato što, nažalost, nisu dostupni započinje, na sever i na jug, nepre- LA je jedinstveno mesto na svetu po svom urba- svima. kidno i nepregledno prostranstvo nizmu, po arhitekturi koja mahom izgleda kao kalifornijskih peščanih plaža. Okrug da je sklepana od najjeftinijih materijala, bez LA prostire se na 110 km plaže Tihog ikakvih regulativa i normativa, a ipak, svaka okeana, uz mnoštvo planina, uva- kuća vredi nekoliko miliona, po onome što je čo- la, ostrva, reka, jezara, i naravno, vek izgradio i brendirao, ali ono što svakako vre- pustinja. di ne smetnuti s uma – južna Kalifornija je pre Na severu Malibu, od kojeg poseti- svega mesto fantastične i raznovrsne prirode. I oci mogu da vide mahom garaže možda baš u tome crpi svoju fantastičnu snagu dobro sakrivenih raskošnih kuća, a ovaj mitski grad. 23 Kafane i hoteli Beograda

Istoričarka umetnosti Ljubica Radovanović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koja je spomenici kulture i i autorka izložbe i edukativne šetnje pod nazivom „Hoteli i kafane - prepoznavanje spomenika kulture“, društvenih promena nam je kroz razgovor nam je „otvorila vrata“ hotela i

kafana starog Beograda Prag Hotel 24

TEKST JELENA POPOVIĆ ĐORĐEVIĆ Hotel Prag Hotel

Kafana je oduvek bila mesto u gde se život dešavao, u njoj su se ljudi okupljali, razmenjivali mišljenja, ispirali grlo i punili stomak posle dugog dana. U prvim hotelima su umorni putnici skupljali snagu da nastave dalje svoja dugačka putovanja, ali i koristili priliku da saznaju sve novosti i budu informisani o ak- tuelnim gradskim vestima. Danas su hoteli i kafane neodvojivi deo ugostiteljske ponude, na njih smo navikli, zgrade u kojima se nalaze su postale sastavni deo urbane mape i često za- boravimo da su pravi spomenici kulture, u kojima se neretko menjala istorija zemlje i naroda. Mnoge zgrade u kojima su se prve kafane i hoteli otvarali i danas su tu i podsećaju nas na Beo- grad koji se razvijao i uzdizao posle velikih razaranja. Na prostoru grada Beo- grada nalazi se 439 nepokretnih kulturnih dobara, a među njima je izvestan broj hotela i kafana koji i dalje vode aktivan život i bitan su segment svakodnevice stanovnika Beograda. Ova kulturna dobra su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika grada FOTO: FOTO-DOKUMENTACIJA Beograda, zaduženim da se istorija tog ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA beogradskog nasleđa sačuva. KULTURE GRADA BEOGRADA Zanimljiva istorija Hotel Avala Hotel dočanstvo tih socijalnih kretanja. cuskog umetničkog izraza i savre- Кao urbana dominanta prostora, meni književnici koji su svoje ideje tu dekorativnom obradom fasada i glasno zastupali. gabaritom, simbolizovali su razvoj, moć i prosperitet grada koji se sve Koje promene je donela više razvijao pod uticajem evrop- izgradnja hotela i kafana skih metropola. Proces podizanja Beogradu? hotela je bio uslovljen i potrebom za Hoteli i kafane grada Beograda smeštajem sve većeg broja poseti- živo su svedočanstvo razvoja gra- laca prestonice, poslovnih ljudi i tu- da i društvenih i materijalnih okol- rista. nosti vremena u kojem su podignu- Nasuprot hotelima, kao predstavni- ti. Ovi spomenici kulture stoje pred cima pretežno gradske arhitekture, nama kao izraziti primeri arhitek- stoje mehane, reprezenti narodnog tonskog izraza epohe, ali i kao graditeljstva i začetka kafane kao objekti koje svakodnevno koristimo i mesta javnog okupljanja društva pored kojih neretko prolazimo. tog vremena. Svojom prostornom Pozicionirane duž drumova i u cen- dispozicijom i načinom gradnje trima naselja, bile su stecište put- predstavljaju značajan dokument nika, trgovaca i meštana kao cen- za proučavanje dometa graditelj- tar javnog okupljanja i stva 19. i početka 20. veka. informisanja. Proces izlaska novo- Kada se pojavljuju prvi formiranog građanskog sloja ško- hoteli i kafane u Beo- Ko je u 19. veku bio gost lovanog u evropskim kulturnim i in- gradu? kafane? telektualnim centrima iz privatnog Razvoj života kafana u Srbiji zapo- U devetnaestom veku, u vreme for- prostora svoga doma u javnu sferu činje u srednjem veku, a za vreme miranja moderne srpske države, odvijao se istovremeno s procesom Osmanlija doživljava procvat, privatne kuće nisu bile mesta u koji- transformacije iz orijentalne meha- kada se njihova vrata otvaraju ma se odvijao bogat društveni ži- ne u kafanu. U tom smislu, bon- označavajući ih kao mesta pristu- vot. Tu se živelo porodičnim životom dručna konstrukcija mehana se pačna svima. Кao okupljališta stro- skrivenim od pogleda. Oni koji nisu napušta i kod sve većeg broja go podeljenih društvenih slojeva, pripadali porodičnom krugu imali 25 kafana koje se otvaraju u urbanom predstavljali su prva mesta za slo- su pristup u taj svet najčešće samo jezgru grada, a koje su najčešće bodnu razmenu mišljenja, otvoreno u vreme velikih praznika ili domaći- bile smeštene u okviru prizemne političko rezonovanje, kasnije i poli- nove slave. Sve delatnosti van kru- zone objekata podignutih po tičko organizovanje, čime postaju ga porodice, odvijale su se u čaršiji evropskim normama akademske prvi prostori slobode misli i zamet- i u kafanama, koje su bile središte arhitekture. One postaju mesta ka procesa demokratizacije druš- društvenog, kulturnog i političkog okupljanja umetnika, književnika, tva. Početkom šezdesetih godina Kafana „?“ života. Nakon što je u 19. veku kri- političkog kora i uglednih građana. 19. veka, kristalisala se precizna Ova kafana je od svog stalisana razlika između mehane i S vremenom su pojedini hoteli i definicija razlikovanja kafane i me- postanka bilo važna gradske kafane, spontano se razvio kafane, usled dugog trajanja, kao i hane, dok je podizanje hotela di- tačka na mapi gradskih život svake kafane ponaosob kao i zbog svoje neosporne arhitekton- rektno uticalo na urbani razvoj dešavanja. Кafana „?“ kruga ljudi koji su se u njima okup- ske i istorijske vrednosti, zalaga- grada. Objekti hotelske namene se nalazi u Ulici kralja ljali. Na primer, u kafani „Ruski car“ njem Zavoda za zaštitu spomenika donosili su duh Evrope u prestoni- Petra br. 6, u nekadaš- su redovni gosti bili umetnici, slikari kulture grada Beograda utvrđeni cu, čime su direktno uticali na njoj Glavnoj čaršiji. Кuću koji su pre svega bili pobornici fran- za spomenike kulture. emancipaciju društva. Istovreme- u kojoj se nalazi Кafana no, svojim graditeljskim rešenjima „?“, po nalogu kneza Mi- svedočanstvo su razvoja arhitek- loša, podigao je 1823. Narodna biblioteka tonskog pečata grada. godine Naum Ičko, bezr- u gostionici đanbaša, trgovački kon- „Srpska kruna“ Na kojem prostoru u Beo- zul, i sin Petra Ička, koji gradu se gradio najveći je u našoj istoriji poznat Ova gostionica, koja u arhi- broj ovih objekata i kako kao jedan od glavnih or- tektonskom smislu spaja tra- su izgledali? ganizatora Prvog srp- diciju orijentalnog hana i Početkom 19. veka kada se turska skog ustanka. U pitanju evropski koncipiranog hote- vojska povukla iz Beograda, poči- je tipična gradska kuća la, imala je ključnu ulogu u nje njegova ubrzana urbanizacija. sa početka 19. veka, je- spasavanju knjiškog fonda Beograd se razvija ka reci Savi, for- dan od svega nekoliko Narodne biblioteke nakon mirajući trgovački centar na pro- sačuvanih primeraka bombardovanja Beograda storu Male pijace. Razvojem Abad- takve arhitekture. Zna- 1941. godine. Ovaj objekat žijske čaršije i dolaskom bogatijih čaj objekata kafanske ugostiteljske namene je tada trgovaca na potezu današnje Ulice namene je prepoznat od postao biblioteka, a u tom Кraljice Natalije, razvija se privredni strane institucija za za- procesu nije izgubio ništa od centar Beograda od Železničke štitu pa je još 1946. go- originalnog arhitektonskog stanice do Terazija kao središta, a dine Кafana „?“ utvrđe- koncepta. hoteli predstavljaju materijalno sve- na za spomenik kulture. Gastro

TEKST: MILJA LUKIĆ Mali vodič kroz grčku kuhinju

Iako geografski spada 26 u mediteranske zemlje, grčka kuhinja pretrpela je i silne strane uticaje, pa je mnogo bogatija nego što se na prvi pogled pretpostavlja

editeranski karakter grčke kuhinje ogleda se u čestoj Mupotrebi maslinovog ulja, začina poput origana, nane, belog luka, mirođije i bosiljka. Cimet, ka- ranfilić i muskatni oraščić vrlo često koriste kao dodatak jelima od mesa i povrća, a ne samo za slatkiše. Ipak, najzastupljeniji je limun! I kao začin i kao voće i kao sok. Kad u kombinaciji s mesom nađete limun, bilo da je reč o rendanoj kori, soku ili i kori i soku, nema sumnje da je u pitanju jelo grčke kuhinje! I ne samo da limun stavljaju u kolače i meso, već od njega prave i supu (avgole- mono). Nama deluje čudno, ali Grci sko- ronikad ručak ne počnu supom ili Interesantno je da svaka supa ili čorba ima limun kao sastojak, a sve hladne čorbe su na bazi razblaženog jogurta u koji dodaju krastavac, pinjole, susam... Kali oreksi! Prijatno!

čorbicom. Uopšte, retko ih i spre- Za glavna jela najviše koriste ja- maju, bar ne onakve kakve su na gnjetinu i jaretinu. Ako ste u resto- mapoznate – da se puše kad ih ranu, a ne možete da se odlučite iznesu na sto, da nas ugreju i šta biste pre probali, naručite piki- „otvore” nam apetit. Nezamislivo liju – dobićete od svega po malo. im je da čorba bude ceo obrok, Uživajte u obroku, Grcima je zado- kao kod nas, i da se jede s hle- voljstvo da vas ugoste. Kao i kod bom. Kod njih se supe i čorbe nas, odbijanje posluženja može biti uglavnom jedu kao međuobrok ili uvredljivo. da ih osveže. Tople supe su po Zbog terena na kome je Grčka, pravilu užine, a hladne služe više se gaje ovce i koze nego uglavnom uveče, sat ili dva posle ostale vrste stoke. Mnogo koriste i večere, ili ujutro, kao doručak. ribu, naročito u priobalju. Od po- Jedan tradicionalan grčki običaj vrća su najpopularniji tikvice, nije uspela da iskoreni ni moderna plavi patlidžan, paradajz... Masli- Jela poput girosa, suvlakija i musa- metom, pinjolama, anisom, listi- životna filosofija: Vreme je novac. ne se podrazumevaju, kao i vino, ke svima su poznata. Reč musaka ćima ili mlevenim bademom... Koliko god da žure i koliko god da lišće vinove loze, kiselo mleko, znači – naizmenično ređanje na- Očigledno je da su nastali pod su pretrpani obavezama, Grci ma- grčki jogurt, med... mirnica (povrća i mesa) i sve zape- velikim uticajem istočnjačke ku- 27 kar jedan obrok dnevno imaju u čeno u rerni. Zato je neki prevode hinje u kojoj kolači plutaju po še- krugu porodice. Na sredinu stola kao složenac (slažete namirnice ćernim prelivima. Ako od njih ne iznesu sva jela u isto vreme, i svako jedne preko drugih). Musaka je iz dobijete kataraktu, nikad je ne- se služi onim što voli. Obrok teče Grčke lako stigla u druge zemlje, ćete ni dobiti. Međutim, dok u polako, uz razgovor i opuštenu u kojima se osnovni recept prila- Turskoj i na Bliskom istoku kuva- atmosferu. Slično je i u restorani- gođavao nacionalnoj kuhinji i ju šećer, u Grčkoj to rade s me- ma, zato valjda u Grčkoj nisu toliko ukusu, i nadograđivao. Postoji na dom i obilato koriste limun i po- popularni bistroi u kojima se jede hiljade recepata za musaku u mno- morandžu. malo i na brzinu. gim zemljama sveta. Sutlijašu se priznaje da je grčki desert, ali oko alve, kadaifa, lo- kuma i baklave postoji spor iz- Slađe ne može biti među Grka i Turaka. Neki (eksper- Grčke poslastice toliko su slatke ti?) kažu da je ređanje kora i fila da ćete imati utisak kako ste do- poreklom s Bliskog istoka, a uvijanje živeli šećerni udar. Po pravilu, – grčki manir, pa tako dobismo deserti su (pre)slatki, natopljeni grčku baklavu (urolanu ili uvijenu u medom, aromatični, posuti ci- trouglove) i tursku (slaganu).

Feta-sir i maslinovo ulje Brojne raskošne grčke salate najčešće su posute si- biljem – takav obrok smatra se za vrhunski specijali- rom. Da li treba pomenuti da je zvezda stola – sir tet. feta? Najautentičniji grčki proizvod! Grčka je posle nekoliko pokušaja i zaista velikih na- To je meki sir koji se pravi od ovčjeg mleka, pone- pora na međunarodnom planu, 2005. ipak uspela kad i kozjeg. U planinskim delovima Grčke jede se da zaštiti ime i tehnologiju izrade nacionalnog sira. feta od kozjeg mleka, i po nekim ispitivanjima koje je Devedesetih godina prošlog veka u Grčkoj je „fe- sprovela grčka vlada, stručnjaci su potvrdili da je ta-pitanje” bilo političko i nacionalno pitanje, pa ova feta u rangu „hrane koja leči”. Feta se često po- je čak bilo predloga da se dan kad je njeno ima po- tapa u maslinovo ulje i kombinuje s mediteranskim stalo zaštićeno proglasi za državni praznik!

28 Dizajn - - - - nimljivim kombinaci nimljivim jama daje betonu boja novi stvarajući život razne predmete ta po zanimanju, svo jim delima razuverava da beton je tek kruti materijal namenjen grubim građevinskim radovima. Ovaj mladi dizajner idejama i za Milan Stanić, arhitek Stanić, Milan eton kao eton

TEKST: IVANA MUNIŠIĆ JOVANOVIĆ MUNIŠIĆ IVANA TEKST:

B inspiracija „Drago mi je da me ljudi prepoznaju po Milan Stanić naglašava da je beton od- specifičnosti. Često svoje predmete ličan termoregulator, pa će jela ostati stavim na javno mesto i gledam kako duže topla, a važno mu je i da do ljudi se ponašaju i da li su drugačiji jer ne- dođe poruka da je beton ekološki aku- mam potrebu da pravim nešto što već mulator budući da se u njega može postoji. Vodim se time da li bih ja kori- ubaciti sve što se reciklira, a planira da stio taj predmet i da li se meni dopada. se okrene eko betonu koji takođe ne Volim da izlazim u susret željama kupa- oskudeva u kvalitetu. I njegova pakova- ca, ali samo ako su takve porudžbine nja su, budući da su od čistog lana, deo mog identiteta. Suština je da kori- ekološka, što takođe ukazuje na njego- steći te predmete uživate u trenutku. vu svest o okolini i odgovornom poslo- Prošlo je vreme dizajnerskih komada vanju. koje ne koristite jer ste ih skupo platili. U tom poslovanju naredni korak je, Želim da svojim radovima podsećam kaže, sinergija betona s drugim materi- ljude da imaju nešto drugačije, što izla- jalima – staklom, drvetom, metalom i 29 zi iz kolotečine, a što će tu moći da stoji specijalnom eko kožom, a želja mu je i naredne sezone. Raduje me što se nada napravi mrežu porodičnih radionica pravio krug stalnih mušterija, ali u su- i tako dâ doprinos revitalizaciji starih štini ne gledam bilanse”, kaže Milan. zanata. Proizvodi bi tako ostali potpu- Inspiraciju pronalazi u raznim situacija- no ručne izrade, što nosi energiju koju Brend postoji tri godine. Rodio se spon- ma svakodnevice. Dogodi se da mu mašina ne može da nadomesti. tano, dok je Milan uređivao enterijer neka revija dâ ideju koje boje da kombi-

Dizajn jedne kuće u Sremskoj Kamenici. nuje, a kako priča, cela jedna kolekcija

„Falio nam je detalj, takozvani ‘final to- krenula je od impresije koju je doživeo fo\\ n i uch’, koji bi upotpunio veliku granitnu gledajući pod jednog klijenta, tj. od milanstanicdesign ploču trpezarijskog stola. Hteli smo da spoja lajsne i pločica. izbegnemo klasične vaze, a bilo je ne- Posao koji radi daje mu, kaže, slobodu. moguće u razumnom periodu doći do „Imam problem s klasičnim radnim vre- nekog zanimljivog komada poručenog menom. Tada imam psihičke blokade i iz inostranstva. Došao sam na ideju da nisam produktivan. S druge strane, kad napravim sâm jednu veću činiju od be- stvaram bez tih stega, mašta ispliva. tona. Svi su se njom oduševili i tako je Dešavalo mi se da najbolje stvari ura- sve počelo”, priča Milan Stanić. dim ‘u pet do dvanaest’. Ne planiram Usledili su meseci istraživanja tokom mnogo unapred, mada, naravno, kojih je Milan došao do zaključka koji imam viziju kako treba da razvijam svoj dodaci klasičnom betonu daju sastav brend”, priča Milan. potreban za izradu „finijih” predmeta. Ta vizija podrazumeva da njegov brend „Reč je o specifičnoj tehnologiji koja izi- postane globalna priča, da se širi Evro- skuje dosta različitih hemijskih kompo- pom, i dalje... Baziran je stoga na onla- nenti i stabilizatora koji daju homoge- jn prodaji te proizvodi munjevito stižu nost i glazurni efekat, i utiču na čak i do Njujorka ili Australije. volumen a ne povećavaju masu, pa ta- „Za razliku od stranih kupaca, naši još kvi predmeti, iako od betona, nisu imaju zadršku prema onlajn kupovini. mnogo teški”, pojašnjava Stanić. Radim na njihovoj edukaciji tj. slobodi Predmete Milan farba uvoznim akrilnim da poruče nešto, a da proizvod nisu vi- bojama koje posle sušenja ne blede, a deli i opipali. Sarađujem i s nekoliko svaki proizvod treba da stoji mesec prodavnica (Baza Concept Store i dana da bi dobio potpuno zrenje. Mara Concept Store u Novom Sadu i Izrađuje posude svih tipova – tanjire i Four Concept Store u Beogradu) gde činije, lampe, vaze, stolove, činije za takođe mogu da kupe moje radove”, pse... priča mladi umetnik. FOTO MAJA BRUKNER MAJA FOTO Konačno imamo priliku da te gledamo i u dugome- tražnim filmovima; kako si In se nosila sa izazovima tako dugog puta ka za- mašnijim filmskim rola- ma? ter Dosta rano sam poželela da se bavim glumom, imala sam oko pet godina kada se ta želja u potpunosti iz- vju definisala i odredila mnogo toga na mom životnom putu. Mislim da je to povezano sa onim prvim strahom od smrti i mislila sam tada da je film jedini realan način da ostanem živa i da ne budem zaboravljena. Strašno sam se plašila svega čega se sva deca plaše – mraka, smrti i rata. Ubrzo je počeo i rat, a za sobom po- veo i smrt i mrak, tako da je moja že- lja postajala sve veća. Kako sam ra- sla polako se u mom srcu i umu nizalo još razloga da se bavim glumom. A to su sve bila pitanja: o po- reklu misli, o stanju duše, o stanju svesti, o postupcima, o ljudima uop- šte. Ko smo to mi? Ko su ti ljudi? Ko sam ja? I zašto sam čovek? Kroz sva ta pitanja kao da sam prkosila i ratu i užasu, svemu onome što je strašna rana celog čovečanstva. A film je de- 30 lovao kao prostor slobode. U među- vremenu sam otkrila da je to u naj- većoj meri pozorište, ali u isto vreme i najsmrtnija umetnost – gle para- doksa. Kalila sam se u pozorištu, jer to je mesto za izučavanje glumačkog poziva, povremeno sam i snimala serije ili kratke filmove, nisam snimala mnogo, nisam bila na mnogim ka- stinzima, nisam ni znala za njih, radila sam ono što mi je u tom trenutku bilo dato i nije mi uvek bilo lako, ali sam zahvalna danas što je tako bilo, zahvalna sam što nije uvek išlo po mojoj volji i što sam morala da se naučim strpljenju.

Ako nam je možda potrebno još potvrda tačnosti one nekako uvek privlačne mantre koja nas navodi put spokoja, a koja SVE JE BAŠ nas uči da nas sve prethodno zapravo vodi ka tački na kojoj se nalazimo danas, ne bi trebalo da bude iznenađenih što je ONAKO KAKO sada i u sferi filma jasno da je Milica Grujičić vrsna glumica i možda jedna od najosobenijih glumačkih pojava svoje i TREBA DA BUDE obližnjih generacija. To je nesporno nakon onoga što je ona pokazala i ostvarila i u dva nova srpska filma (filmu „Kelti” Milice Tomović i „Lihvaru” Nemanje Ćeranića), a ovaj raz- SAV RŠENO govor se upravo tiče te dve role, ali i glume uopšte N ESAV RŠENO TEKST: ZORAN JANKOVIĆ Milica Grujičić A stvara li diskontinuitet sočnu rolu, reklo bi se, Šta bi nam izdvojila iz svo- mović i „Ujkin san” u režiji Egona rada na tom polju i izve- najsrčanije i najbučnije je pozorišne biografije, šta Savina. Poslednje što sam radila u snu sterpnju, možda i ne- gošće na tom rođendan- je ono na šta si na tom pozorištu je predstava „Avatar 5.4”, sigurnost? skom slavlju – kako si doš- planu najponosnija, čemu koja se još uvek, iz ne znam kojih Strepnja je uvek prisutna, čini mi se la baš do te i takve glu- tu težiš, čemu se nadaš? proceduralnih razloga, zove Velika kod mladih glumaca sveprisutna, jer mačke kreacije, a i do tog Kad se setim svega što sam igrala očekivanja. Mi jesmo krenuli od se treba dokazati. Samo ne nekome volumena? u pozorištu, sve bih to izdvojila u je- kratke pripovetke Đorđa Pisareva, drugom, ni mami, ni tati, ni drugari- Kroz probe. Milica Tomović mi je re- dan šarenoliki oblik raznih karakte- ali smo tokom jednogodišnjeg proma u školi, nego samome sebi. Ako kla šta očekuje od mene i ja sam to ra, različitih istraživanja, radosti i cesa sami napisali kompletan tekst se odlučiš na glumački poziv, budi sprovela. Svaki lik u tom filmu je vrlo patnji koje su neminovne, zanosa i izmislili nove likove, začudne i spreman da trčiš maraton, a mara- jasno definisan, svako poseban i na koji je stalno prisutan i tako dalje i samo naše. Predstavu je režirao ton nekad zahteva i laganiji tempo, taj način svako ima svoju neizostav- tako dalje. Svakako u startu izdva- Dušan Mamula i ja se nadam da će prevazilaženje bola, pa radost trča- nu funkciju u priči. Bilo je zabavno jam predstavu „Niko/Nico”, jedina i u ovom slučaju Upravni odbor po- nja… Radost samoga života pre sve- raditi taj film. Oslobađajuće. predstava koju sam režirala. Mno- zorišta prepoznati naše napore i ga, pa onda i kroz glumački rad go toga bih mogla reći na tu temu, trud da se u potpunosti kreativno može da se dođe do jednog smire- A uloga u filmu „Lihvar”? ali nekom drugom prilikom. Najpot- izrazimo kao grupa, ne samo strik- nja, gde nema više zebnje, nema po- „Lihvar” je film na koji sam jako po- punije iskustvo pozorišta koje sam tno kroz glumu ili režiranje, nego i trebe za dokazivanjem. Tako se ose- nosna, mada sam isto tako jako po- doživela. Nekad mi prvo na pamet kroz pisanje, domaštavanje i osmi- ćam već par godina. Zanima me nosna i na „Kelte”. Zahvalna sam što padne „Čas anatomije” u režiji An- šljavanje jednog sveta koji vrlo do- isključivo to da prođem kroz dobar sam dobila tu ulogu, koja mi je dala draša Urbana, nekad „Krvave bro razumemo, koji nam je genera- proces, bio to filmski ili pozorišni pro- dosta prostora da se otkačim, da svadbe” u režiji Igora Vuka Torbice, cijski blizak, stoga ih ovom prilikom ces, kroz koji upoznajem ljude sa ko- podivljam, i da radim stvari koje su predstava koju ćemo uskoro opet javno i srdačno molim da naša div- jima se razumem, upoznajem sebe, fizički i psihički bile dosta zahtevne. zaigrati u Crnoj Gori, a nadam se na predstava dobije odobrenje za svet, učim i stvaram. I to je to. Ne Braća Ćeranić (Nemanja, reditelj, i i u Novom Sadu od sledeće sezone naslov koji je po smislu mnogo tač- osećam diskontinuitet, pozorište i Aljoša, producent) pozvali su me, re- opet, ali eto prepustila bih Uprav- niji i podržava celinu priče. Verujem film, sve je to isto, samo su glumač- kli da žele da igram u njihovom filmu, nom odboru SNP-a da se sete sna- da poštovani Đorđe Pisarev sigur- ka sredstva malo drugačija. Čak je i rekli da se lik zove Katana i da mi je ge i ljubavi koju ta predstava pose- no ne bi imao ništa protiv. Svakako trema ista. partner naturščik, čovek kojeg zna- duje i izliva na publiku. Isto, samo se radujem novoj sezoni u pozori- ju još od detinjstva, da je priča lokal- malo drugačije dešava se i sa već štu. Nadam se da će biti mogućno- Imaš li kakvih žaljenja na, inđijska, a film krimi. I ja sam pri- pomenutim „Časom anatomije”. sti da se, eto neke, koronom skinu- stala i pre nego što sam pročitala 31 zbog tog izbora i/ili tog Kad se vratim sećanjem još nekoli- te predstave s repertoara ponovo sticaja životnih i profesio- scenario, jer sam videla u njihovim ko godina unazad, odmah izdva- zaigraju, ali i da se dese neka nova nalnih okolnosti ili nas očima pravi kreativni žar i veliku vo- jam „Brod za lutke” u režiji Ane To- čuda. možda zaista sve vodi ka lju da naprave taj film. A i pametni ovoj tački na kojoj smo da- su. Onda se kroz probe opet sve brzo nas? uklopilo, prirodno, sa puno radosti i Izbor nisam pravila. Jednostavno se mi smo uspeli da za dve nedelje, na- taj put tako otvorio. Uskočila sam kon završetka onog grozomornog umesto moje koleginice u jednu vanrednog stanja, snimimo taj film. predstavu, jer je ona dobila još jedan To je meni delovalo kao čudo. I jeste angažman u drugom pozorištu. I čudo, ali u isto vreme i dokaz da se onda sam nakon par sezona već može napraviti odličan film u Srbiji imala jedanaest naslova u Srpskom mimo bilo kakvog konkursa. Verujem narodnom pozorištu kao honorarac da Ćeranićima nije bilo lako na tom i nisam imala vremena da se muvam putu, ali njihov trud se isplatio. Jed- po Beogradu. Niti sam imala para nostavno, razbili su neke ustaljene da jurim šanse po inostranstvu, da premise i lažna verovanja da se ne bih sopstvenu sujetu zadovoljila. Ne- može samostalno izboriti za svoju kad mi bude samo žao što nisam bila umetnost. Cenim njihovu hrabrost i opuštenija u doživljaju nusproduka- upornost. Oni su tim činom, i ne zna- ta realnosti tog vremena, u doživlja- jući, preispitali lenjost, poltronstvo, ju same profesije kojom se bavim. neveru, učaurovanje i letargiju mno- Ono što mi je sad trivijalno, tada mi gih. Meni je takođe u svemu tome je delovalo važno i neophodno. A za- bilo značajno što mi je partner bio pravo, čak i takva zabluda koja se Čombe. Njegovo životno iskustvo je uzima za istinu, jeste sastavni deo dosta doprinelo našoj saradnji koja sazrevanja. Rušenje te zablude po- je bila odlična, sveža i puna povere- činje otvorenim suočavanjem s po- nja. Pomagali smo jedno drugom da stojećim, kako kroz odnos prema napravimo autentičan par, Sonija i drugima, tako i ponajpre kroz odnos Katanu. A to se sve opet zasniva na prema samome sebi. Ali sve je baš poverenju u reditelja i veri u priču onako kako treba da bude. Savrše- koju pričamo. Nadam se da će Čom- no nesavršeno. be nastaviti da se bavi glumom, eto tako slobodno i nesputano, bez ikak- U „Keltima”, filmu reditelj- vih pretenzija, ali disciplinovano u ke Milice Tomović, imaš svakom smislu. Urban life Urban

NOVI VEB KUTAK ZA DIGITALNE BELGRADE NOMADE GETS DIGITAL TEKST: JELENA JOVANOVIĆ

Proučavanje sajta Belgra- Osim što olakšava život strancima njenih nacija za razvoj (UNDP) u Sr- Tijana objašnjava da je sprovedeno koji žive i rade u Beogradu, novo- biji odlučili da tu ideju unapredimo. istraživanje donelo uvid u to koje su de gets digital, zajednič- pokrenuti sajt pruža široku sliku na- Tako smo sproveli Skener digitalnih dobre strane Beograda, i kako se kog projekta više različi- šeg grada, i promoviše ga kao po- nomada, detaljno istraživanje o di- one mogu iskoristiti na najbolji mo- tih organizacija, otkriva željno odredište. gitalnim profesionalcima iz ino- gući način. Otkrilo je i gde postoji zbog čega je Beograd „Prvobitna ideja iz koje je nedavno stranstva koji su se odlučili da odre- prostor za poboljšanje ponude Be- nastao belgradegets.digital nikla je đeno vreme žive i rade u Beogradu. ograda. atraktivna i česta desti- iz inicijative koju su svojevremeno Trenutni izgled naše platforme je „Istraživanje je rađeno i sa lokalnim nacija za digitalne noma- pokrenuli Startit, Nova Iskra, KC rezultat ovog istraživanja sprovede- co-working prostorima gde digital- de i zbog čega se srpska Grad, i SHARE fondacija s name- nog i među digitalnim nomadima ni nomadi najčešće dolaze da rade. prestonica na jednoj od rom da strancima koji posećuju Be- koji su bili u Beogradu, i među oni- Dodatno smo u konsultacije uključili ograd pruže osnovne informacije ma koji nisu bili u Beogradu, ali i Turističku organizaciju Srbije i Mini- relevantnih lista najpo- za snalaženje u našem glavnom uključivanja svih relevantnih stejko- starstvo trgovine, turizma i teleko- željnijih destinacija za di- gradu. Onda smo početkom prošle holdera”, kaže u razgovoru za City munikacija. Vizuelni koncept smo gitalne nomade našla na godine mi iz Inicijative „Digitalna Magazine Tijana Stefanović iz inici- razvijali zajedno sa našom člani- Srbija“ uz podršku Programa Ujedi- jative „Digitalna Srbija“. com Direct Media-om, a user rese- – sedmom mestu rach tim iz Nordeusa nam je pomo- gao oko metodologije istraživanja BEOGRAD – ove specifične grupe. Takođe, za SEDMI U EVROPI pisanje sadržaja za sajt smo an- Naša sagovornica navodi i da su gažovali ljude koji dobro poznaju se prilikom razvoja jedinstvene digitalnu i tehnološku scenu u Srbi- platforme u proces njenog ra- ji, pa smo tako sarađivali sa sjaj- zvoja uključili mnogi zaintereso- nom Jovanom Tomić.” vani. Posebno zanimljiv, koristan i ohrabrujući segment belgrade- PRAKTIČNE gets.digital predstavlja iskustva ATMOSFERA, INFORMACIJE drugih digitalnih nomada iz ce- KREATIVNOST, „Prilikom osmišljavanja Belgrade- log sveta koji su već boravili u OTVORENOST Gets.digital ideja je bila da se na- našoj prestonici. Tu su video in- pravi koristan sajt koji onima koji tervjui sa njima, i mogućnost di- sebno atraktivan je i sajt No- Naša sagovornica ističe da je Beo- posećuju ili žele da posete Beograd rektnog kontakta sa onima koji mad List, verovatno najpoznati- grad za digitalne nomade „Evropa daje sve potrebne praktične infor- su se pridružili mreži „ambasado- ja lokacija na internetu za izvan EU“, i da je tajna njegove pri- macije - od toga gde je i kakav je ra Beograda”. preporuku destinacija za digi- vlačnosti u mnogo čemu. Beograd, preko toga kako da aplici- A u priči o ovdašnjim digitalnim talne nomade. Naime, u prvoj „Posebno je privlačan zato što raju za vizu, doputuju, pribave rad- nomadima i njihovim razlozima polovini 2020. godine Beograd ima atmosferu i karakteristike nu dozvolu, saznaju koji internet i da odaberu Beograd, Tijana je bio pozicioniran na sedmom evropske metropole, a pri tome mobilni operateri postoje, ili gde navodi zanimljive podatke. mestu u Evropi. Od tada do daje jedna od najpristupačnijih mogu da odsednu i nađu prostor za „Tokom našeg istraživanja ot- nas naša prestonica se kon- evropskih prestonica. Ali da ne rad, do toga šta naša prestonica krili smo da je Srbija zemlja stantno nalazi pri vrhu ove di- bude da sami o sebi govorimo nudi od kulturnih sadržaja, i koju lo- koja privlači digitalne nomade, namične liste. Danas je, na lepe stvari, možemo da pomene- kalnu hranu treba da probaju. Sajt i da ima značajan broj i digital- primer, na osmom mestu. Dakle, mo da je BBC svrstao Beograd pruža podršku korisnicima i u vidu nih radnika na određeno vreme branimo poziciju, i aktivno radi- među najkreativnije gradove na besplatnih vaučera koji se mogu po glavi stanovnika. Pored di- mo na tome da se kroz belgra- svetu, a sajt Lonely Planet na- iskoristiti za konsultacije sa advoka- rektnih razgovora sa digitalnim degets.digital poveća broj digi- zvao ga je „otvorenim, avanturi- tima i računovođama o administra- nomadima, jedan od najboljih talnih nomada koji će izabrati stički nastrojenim, ponosnim i tivnim procedurama koje ih čekaju.” pokazatelja da je Beograd po- Beograd kao svoju destinaciju.” odvažnim gradom.” 33 Izložbe

EPSKI IRAN osmišljeno kao grad koji U muzeju Viktorija i Albert ima kapije, bašte, palatu, (Victoria and Albert Muse- biblioteku. Kulturološko um) u Londonu se do 12. istraživanje Irana počinje septembra može pogledati 3200. godine pre n. e., u izložba koja odmotava drevnom Persijskom car- istoriju Irana – 5.000 godi- stvu, nastavlja se kroz peri- na unazad. Postavka Epski ode različitih vladavina, Iran istražuje umetnost, di- zatim i kroz period kada je zajn i kulturu Irana osvet- ustanovljena islamska reli- ljavajući najznačajnije do- gija – sve do danas. mete jedne od najvećih drevnih civilizacija, monu- mentalna umetnička dosti- gnuća iz prošlosti, ali i naj- značajnija dela savremene umetnosti.

fo\\ n i Čak 350 eksponata raspo- ređenih u 10 celina čini ovu izložbu, a zanimljiv je i njen imerzivni dizajn. Sve je

Ulaznice su 18 funti i mogu se rezervisati na sajtu muzeja.

www.vam.ac.uk/exhibitions/epic-iran

34 Nakon godine zatišja tokom koje su Aktuelne mnoge izložbe odložene, muzeji pri- vremeno zatvarani, a kontakti sa pu- blikom uglavnom održavani putem onlajn programa, sada se stvari polako menjaju. Mnogi evropski muzeji izložbe i galerije su otvorili vrata posetiocima, predstavili i najavili veoma zanimljive izložbe. Svakako ih vredi u Evropi posetiti ako se nađete u blizini

TEKST: JELENA JOVANOVIĆ fo\\ n i RETROSPEKTIVA su nastali između 1910. i 1920, sli- kama na kojima su cvetni motivi i DŽORDŽIJE O KIF prizori Njujorka. Slede i poznata U muzeju Tisen-Bornemisa (Mu- dela iz kasnije faze – pejzaži No- seo Thyssen-Bornemisza) u Ma- vog Meksika, plod fascinacije dridu je otvorena prva retrospek- prelepim prizorima i kulturološkim tivna izložba Džordžije O Kif odrednicama tog dela Amerike. (Georgia O’Keeffe), začetnice Muzej Džordžije O Kif koji se nala- američke moderne. zi u Santa Feu u Novom Meksiku Do 8. avgusta moći će da se po- organizovao je ovu veliku retros- gleda impresivna postavka – se- pektivnu izložbu u saradnji sa lekcija od oko 90 radova koja muzejom iz Madrida, centrom Po- Ulaznice su 13 evra. predstavlja uvid u živopisni svet mpidu i fondacijom Bejeler. Na- autentične autorke. Uzbudljivo kon Madrida izložba će biti pred- www.museothyssen.org/en/exhibitions/georgia-okeeffe putovanje počinje radovima koji stavljena i u Parizu i u Bazelu. BOTIČELIJEVA LABORATORIJA Pariski muzej Jacquemart-André DIREROVA značajna, poznata dela 10. septembra predstaviće rekao što je Portret svetog mek-dela Botičelija, oko 40 radova PUTOVA NJA Jeronima iz Lisabona. koji su pozajmljeni iz kolekcija u U muzeju u nemačkom Tim kustosa impresivne Americi i Evropi. Moći će da se vide gradu Ahenu, blizu gra- izložbe predstavio je 140 Madona sa detetom (Madonna nice sa Belgijom, 18. jula dela, crteža i slika, koja je and Child) iz 1467-70, slika koja je u se otvara izložba koja Direr uradio tokom svog kolekciji Luvra, The Return of Judi- pruža pogled na radove putovanja 1520/21. Istra- th to Bethulia (Povratak Jude u Be- i inspiraciju čuvenog re- žena su Direrova putova- tuliju) iz 1469-70, vlasništvo Muzeja nesansnog slikara Al- nja po Alpima, Italiji, i Ho- umetnosti u Sinsinatiju, delo Judith brehta Direra. Izložba u landiji. Objašnjeno je Leaving the Tent of Holofernes (Ju- Suermondt-Ludwig mu- kako su kretanja velikog zeju nazvana je – Dürer slikara podstakla njegovu was here. A journey be- radoznalost i kreativnost, comes legend. omogućila razmenu ideja Direr je u 15. i 16. veku sa drugim holandskim i putovao po Evropi, u po- italijanskim umetnicima, trazi za idejama, i tehni- te uticala na uvećanje kama, ostvarujući kon- Direrove slave širom takte sa drugim Evrope.

fo\\ n i slikarima, i naručiocima Direrovi radovi za ovu slika. Izložba prati ova izložbu pozajmljeni su iz Izložba je otvorena do 24. ok- putovanja kroz umetni- Nacionalne galerije iz tobra, a ulaznice su šest evra. kove slike, crteže, grafike Londona, bečkog muzeja i pisma. Predstavljene su Albertina, pariskog Lu- suermondt-ludwig-museum. skice malog formata sa vra, Britanskog muzeja, de/en/exhibition/due- raznim motivima – pej- Kraljevske kolekcije iz rer-was-here/ 35 zažima, ljudima, biljka- Vindzora, kao i iz galerije ma, životinjama. Tu su i Ufići iz Venecije.

fo\\ n i dita napušta Holofernov šator) iz 1497-1500, iz holandskog Rijksmu- Izložba se otvara seum, kao i Portrait of Giuliano de’ 12. septembra, a Medici (Portret Đulijana Medičija) iz cena ulaznice je 1478-80, vlasništvo italijanske fon- 12 evra. dacije Akademija Karara. Botičeli je bio jedan od najvećih gemaeldegalerie. umetnika u Firenci, a njegova kari- skd.museum/ jera svedoči o dubokim promena- ma koje su se dogodile u vreme vla- davine Medičijevih. Izložba će ilustrovati Botičelijev stilski razvoj, NOVI SJAJ tako da otkriva sliku unutar slike. pidona koji je na slici bio skriven veze između njegovog dela i tadaš- VERMEROVIH Skrivenu sliku Kupidona otkrili čak 250 godina. nje kulture, kao i uticaj koji je veliki su, naime, rendgenski snimci Devojka koja čita pismo pored slikar izvršio na druge firentinske REMEK-DELA pre četiri decenije. Smatra se i otvorenog prozora deo je stalne umetnike. U galeriji Gemäldegalerie Alte pretpostavlja da je ovo preslika- postavke Rijksmuseum iz Amster- Meister u Drezdenu najavljuju vanje uradio sam Vermer, a jed- dama, a pored ove slike posetioci izložbu odabranih dela velikog no drugo istraživanje ukazalo je galerije u Drezdenu imaće priliku fo\\ n i holandskog slikara iz 17. veka, Jo- na to da je preslikavanje dela da vide i druga slavna Vermerova Cena ulaznice koja obuhvata hanesa Vermera. Hajlajt izložbe je slika urađeno mnogo godina dela – među njima i – Young Wo- obilazak stalne postavke pa- slika Girl Reading a Letter at an nakon Vermerove smrti. Kako man Standing at a Virginal (iz riskog muzeja i aktuelnu Open Window (Devojka koja čita god, restauratori su na slavnom 1670-72), iz londonske Nacionalne izložbu je 15 evra. pismo pored otvorenog prozora), platnu počeli da rade tek 2017. galerije. Biće predstavljeno i još koja je nastala oko 1659, a koja je godine, uklanjanjući pažljivo slo- 40 radova drugih holandskih sli- www.musee-jacque- nedavno restaurirana i očišćena jeve boje da bi otkrili nagog Ku- kara iz vremena renesanse. mart-andre.com/fr/botticelli Muzika PIŠE: ALEKSANDAR S. JANKOVIĆ

EYESBURN PEARL JAM BAD COPY FOOL TEN KRIGLE SONY/MENART 2021. MASCOM 2021. VINIL REIZDANJE Jedan od najvažnijih albuma epohe je Prošla su vremena kako CD formata CONTROL napunio tri banke. Tim povodom smo tako i CD megalomanije popuniti svih MENART SRBIJA, 2021. VINIL REIZDANJE dobili (još jedno) reizdanje koje sadrži ori- 70 minuta na 700 megabajta. Me- Dvadeset i jednu godinu kasnije sti- ginalni miks Brendana O Brajena tako da đutim, ovaj album nam posle osam že nam reizdanje jednog od ključnih ovaj inače eksces ključne grandž godine godina stiže na vinilu. Ipak, jedna bendova devedesetih, Eyesburn. danas zvuči kako treba u inverziranom od najspecifičnijih pojava na našoj Menart Srbija je hrabro izdao vinil- kontinuitetu u odnosu na „VS” ili „Vita- ambivalentnoj hip-hop sceni, Bad no izdanje CD-a koga je pre više od logy”. Muskulaturna tenzija je očigled- Copy se vraćaju četvrtim albumom dve decenije izdala zaboravljena iz- no pojačana, album je prodisao punim (bend postoji od 1996) kao all-star davačka kuća Free b92. U produkciji plućima uz potrebnu prljavštinu koja nije žestoki i razmetljivi komentar na sve 36 Saše Jankovića (radio kao inženjer mogla da se zamisli 1991, kada se još nije političke, socijalne, nutricionističke i zvuka na albumu The Cure – „Blo- dogodila najveća tranzija u istoriji ro- kakve-još-god fenomene posrnulog odflowers”, kasnije producira i Dar- kenrola, kada je alternativni rok postao naciona. Značaj albuma „Krigle” je kwood Dub), debi novobeogradskih mejnstrim. Doduše, iako je „Ten” proda- u fabulaciji pojma „istina”, koji ko- Eyesburn „Fool Control” iz 2000-e vaniji od „Nevermind” za nekoliko miliona, zerski ubitačno izokreće unutrašnje predstavlja uspešnu i žestoku smešu a i pojavio se mesec dana pre, baš drugi strane sopstvenih života. Muzička ra- regea i hardkor gitara. Iako je KKN album Kobejnovog benda i upeglana znolikost ima parodičnu oštricu dok sličnom koncepcijom (pevanje na produckija Bača Viga je bila tačka bez hip-hop rime uz dobrano (ali oprav- engleskom, rege) probio led na ovim povratka. Koliko god „Nevermind” mešao dano) korišćenje profanosti posta- prostorima, Eyesburn idu korak dalje Meat Puppets i The Beatles, Pearl Jam ju stend ap komedija domaće rep vešto spajajući revolucionarno-anar- su najznačajniji za evoluciju hevi meta- scene. Očigledna ciljana publika su hičnu poeziju i čvrst postmetal, pola, prirodnu interakciju sa punk rokom i tridesetogodišnjaci koji će prepozna- sthardkor stav. Eyesburn su u svojoj povratak korenima i očevima hard roka, ti nekadašnji socijalni milje, dok tek dosadašnjoj karijeri umeli da oda- Led Zeppelin. Budimo realni, 1991 je bila stasalim junošama žanra ovaj album beru izuzetne obrade (Exodus Bob začudna godina u kojoj su i REM prešli može da zazvuči kao neki kompliko- Marlija i Šejn Darka Rundeka) koje u prvu ligu a preko okeana su se deša- vani i prepametni psihodelični klasik su savršeno objasnile za šta su ovi vali „Screamadellica” i „Achtung Baby”. tipa Grateful Dead. Pravo oružje Bad silni momci. Album predstavlja svo- Sa pet singlova, učestvovanjem u filmu Copy-ja je lucidnost i sloboda izraza jevrstan vid sazrevanja i zaokruženja „Singles” Kamerona Kroua i preozbiljnim što stvara superiornu opnu oko ovog prve faze. Kroz svojevrstan melanž imidžom pevača i liričara Edija Vedera, PJ albuma bar u odnosu na aktuelni zvukova i ritmova, Eyesburn nas pre- su odmah ušli u domen velikih bendova, narodnjački rep (Juice, Ša....). Goto- ko brutalnih „Sun” i naslovne kom- što su svakako opravdali kako krstaškim vo konstantno, „Krigle” pogađaju u pozicije lagano dovlače do smirenije pohodom na preskupe cene karata kon- ciljanu metu, bilo da se radi o fetišu „No Free Time” da bi se priča završila cerata a zatim suicidalnom odlukom ne Mek populacije, zdrave ishrane ili cr- efektnom i brzom „Swallow”. Prepo- snimanja spotova. Albumi su bili sve bolji nogorske kulture govora i ponašanja. ruka za sve hardkor i rege fanove u i bolji ali tiraži su bili slabiji. Saradnja sa Jedini propust je izostajanje bilo ka- tranziciji kao i za tumače duha vre- Nilom Jangom (1995) je stavila stvari na kvog infa a pogotovu lirike na omotu mena. Kao i za sve koji bi sad da svoje mesto, dok danas bend uživa veli- albuma jer je reč o modernoj lektiri. menjaju CD za LP iako je nekad bilo ko poštovanje s one strane okeana. Pre Ali dupli album je dupli album drugačije. 28 godina u časopisu „Details” izašla je lista najboljih pesama svih vremena. Jed- va dve godine stara, pobedila je „Black”, pesma koja je najbolje ostarila na ovom albumu na CD-u zadržala potpunu filmsku raskoš. Neka to bude početak... NEČISTA KRV – GREH PREDAKA

Milutin Petrović je svoj prvi igrani bioskopski (no-budget) film snimio u osvit četrde- setog rođendana a ujedno je i započeo spontanu filmsku trilogiju (Zemlja istine, ljubavi i slobode, 2000; Jug Jugoistok, 2005; i Petlja, 2014) koja bolno precizno i mimetski opisuje kriptične denotacije po- litičkog momentuma koji u Srbiji kao da traje večno, koristeći popkulturne i umet- ničke reference stvara slojevitu, živu i pulsirajuću umetnost idiosinkratičnu, elo- kventnu i eruditivnu, samim tim i začudnu za istoriju nacionalnog filma. Njegov de- čiji film Agi i Ema (2007) izgleda kao eksces. Petrović je poznat po pivotalnoj ulo- 37 KAKOfilm SE REŠITI zi u snimanju muzičkih video-spotova DEDA MRAZA osamdesetih (uglavnom za RTB emisiju „Hit meseca”), kao muzičar i kompozitor Još jedan više nego očekivani bioskopski u kemp projektu ‘Heroji’, (u ovom veku kao hit koji ima poprilično bizarnu premisu. solo muzičar Mylutin i član benda Eldora- Mel Gibson, tj. Kris Kringl, tj. Mrazić Dar- do, režiranju TV serije Dome, slatki dome ko, tj. Deda Mraz je usled deficitarne go- (1989), TV filma Telefonomanija (1987) TV dine i problema na poslu dobio i preteće emisije Popovanje, igranih filmova doku- pismo i ništa mu drugo ne preostaje nego mentarnih filmova Novo je to da sam bila da se lati oružja i pokaže lošim momcima G. I. DŽO - zlostavljana (2007) i U ime naroda (2015), čija nana (Baka Mraz) crnu vunu prede. i pozorišnog mjuzikla/performansa Trini- A tu je i saradnja sa američkom vojskom ZMIJSKE OČI dad po predlošku Nebojše Pajkića. Među- za koju Elvi moraju da proizvode, a šta tim ako pričamo o ekscesima, onda je drugo, nego ljuto oružje. Beskrajno za- Dži Aj Džo su u stvari akcione figurice, tj. Nečista krv nedvosmisleni eksces u am- bavna akciona komedija usred leta, me- vojnici, koji su svoj multi-kulti, trans-me- bivalentnom urbanom okruženju Petrovi- đutim, možda je i to prava stvar. dijalni put započeli osamdesetih kao deo ćevih projekata a u isto vreme je i nešto Marvel stripovske industrije, što je pre najbliže što će se približiti vesternu. Vero- BLITZ FILM deceniju i kusur bilo dovoljno da se na- vatno svi (zainteresovani) od Banje Kanji- Početak prikazivanja: 22. jul prave dva akciona spektakla u kojima je že do Vranjske Banje znaju priču o ovom najtajanstveniji lik bio upravo Snejkajz ili filmu, izgubljenom scenariju SFRJ pionira Zmijske oči. Sada je red da se o njemu filma Voje Nanovića, koji je od celoku- sve sazna, tako da ovaj film defakto nije pnog opusa Bore Stankovića napravio treći deo već zasebni film o ovom junaku magnum opus koji je decenijama bio u i njegovim počecima. Naravno da su u nekoj kutiji na trošnom ormanu. Par go- pitanju samurajski hokus pokusi i dugo- dina kasnije, potpomognut FCS-om, Pe- godišnje studije, master i doktorat iz ko- trović i ekipa oko ovog projekta ima film i rišćenja samurajskih oružja i oruđa. deset epizoda TV serije, a svetska premi- Glumci i reditelj nisu mnogo poznati, ali jera je na Paliću u drugoj polovini jula a u pitanju je film gde akcija izlazi na uši, i bioskopska krajem avgusta, mesec dana red je da se provere sve glasine u vezi sa kasnije. Turski zulum, srpske spletke, više IMAX bioskopima, a i sa bioskopima uop- nego odlična gluma svih generacija srp- šte. skog glumišta. Za ne propustiti...

TARAMOUNT film FAME Solutions Početak prikazivanja: 22. jul Početak prikazivanja: 28. avgust PIŠE: SANDA KALEBIĆ

/ UMETNIČKI PAVILJON „CVIJETA ZUZORIĆ” I KUĆA LEGATA art Trijenale crteža i male plastike – hod po liniji Tradicionalna izložba ULUS-a, koju organizuje narativa koji se javljaju u okviru predstavljenih Umetnički savet ULUS-a u saradnji sa kustoski- radova, a karakteristični su za savremene umet- njom Kristinom Sedlarević, biće otvorena isto- ničke prakse. Propitivanjem koncepcija koje do- vremeno na dve lokacije: u Umetničkom paviljo- vode u pitanje uspostavljene granice medija nu „Cvijeta Zuzorić” i u Kući legata, i to pod crteža i male plastike uspostavljen je kritički nazivom „Hod po liniji”. Naziv je odredila kon- okvir za razumevanje značenja ovih polja rada i cepcija ovogodišnjeg izdanja Trijenala, koja je izražavanja u savremenoj umetničkoj praksi. usmerena na to da putem problematizacije sa- Ovogodišnja selekcija obuhvata radove 83 vremene umetničke delatnosti u domenu crteža umetnika i umetnica koji su selektovani po kon- i male plastike promisli mesto ovih medija na kursu, kao i radove 23 umetnika i umetnica se- lokalnoj umetničkoj sceni i prevaziđe dosadašnji lektovanih po pozivu kustoskinje. format izložbe sa dominantnim revijalnim karak- terom. Stoga je kustoskinja Kristina Sedlarević Izložbe traju do 18. jula / Mali Kalemegdan fokus izložbe bazirala na analizi koncepata i 1 / Knez Mihailova 46 / www.ulus.rs

/ GALERIJA NOVEMBAR / GALERIJA FLU Letnja Geometrija metalurgija treperenja DOKTORSKI UMETNIČKI PROJEKAT U ZDRAVOM TELU U Galeriji FLU mladi vajar Jovan Dostanić predstaviće svoj doktor- Grupna izložba „Letnja treperenja”, koja se svakog leta tradicionalno ski umetnički projekat koji čine radovi bazirani na proučavanju ge- održava u Galeriji Novembar, ove godine nosi naziv „U zdravom telu”, ometrije i načina na koji se ona artikuliše u prostoru. Kako umetnik i za cilj ima da ukaže na novi rakurs posmatranja tela, i na mogućno- navodi, uspostavljanje vizuelne ravnoteže elemenata, od kojih se sti da ga prihvatimo i vidimo kao „zdravo” bez obzira na različitosti i gradi umetničko delo, predstavlja osnovni princip kojim se rukovo- nametnute diskurse. U doba pandemije, kada su fizičko i mentalno di u komponovanju celine. Na taj način on pokušava da postigne zdravlje u žiži naše pažnje, vreme je da se zapitamo i o konceptu zdrav- uravnoteženu kompoziciju, koja se apstraktnim radovima uspo- lja kao društvene norme. Nekada su nenormativna tela, ponašanja, stavlja kao estetska vrednost koja proizilazi iz rasporeda oblika, seksualnosti ili psihičke strukture bile diskursom označivane kao „bo- linija i površina. Osnovni problemi koje umetnik razmatra u okviru lest” „ludilo” ili „nenormalnost”. U tom kontekstu kvir osobe su obele- komponovanja i formiranja skulptura podrazumevaju probijanje žavane kao „bolesne”, a homoseksualnost kao seksualna praksa sma- dvodimenzionalnih površina trodimenzionalnim geometrijskim ob- trala se devijantnom, te su stoga i njihova tela bila posmatrana licima kako bi se kroz njihovu „komunikaciju” uspostavio kompozi- stigmatizovana tim oznakama. Borba kvir zajednice za oslobođenje od cioni sklad. Takođe, ovi radovi, ispituju odnose čistih boja metala ovog diskursa bila je duga, i nažalost i dalje traje. Ova izložba, na sa površinama izloženim različitim načinima nagrizanja materijala. kojoj će biti prikazani radovi Anastasije Pavić, Aleksandre Branković, Potreba za simplifikacijom i uvođenjem matematičkih struktura Dunje Đolović, Koste Đurakovića i Nikole Dimitrovića, predstavlja do- prisutna je u svim predstavljenim radovima koji čine tri segmenta prinos toj borbi i propagira mogućnost prihvatanja našeg tela u novom postavke: seriju reljefnih elemenata, prostornih minijatura i velikih kontekstu zdravlja koje donosi prihvatanje i ljubav prema sopstvenom formata. telu. Kustoskinja izložbe je Ana Simona Zelenović. Izložba traje od 19. do 31. jula / Knez Mihailova 53 / Izložba traje od 22. jula. do 29. avgusta / Kursulina 22 / www.flu.bg.ac.rs/izlozbe www.novembargallery.com 39 40