Muzika I Performans Umetnost-Interdisciplinarni Pristup
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU Interdisciplinarne studije Teorija umetnosti i medija Doktorska disertacija: Muzika i performans umetnost-interdisciplinarni pristup autor: Anica Arsić mentor: dr Tijana Popović Mlađenović, vanredni profesor Beograd, novembar, 2014. Iskreno se zahvaljujem mom mentoru, prof. dr Tijani Popović Mlađenović na nesebičnoj pomoći koju mi je pružila tokom rada. Dragocenu pomoć savetima i sugestijama pružio mi je prof. dr Miško Šuvaković na čemu mu se zahvaljujem. APSTRAKT …………………………………………………………………………… 1 ABSTRACT …………………………………………………………………………… 4 UVOD ............................................................................................................................. 7 Osnovne polazne (hipo)teze i uvidi od kojih se u radu polazi ................................... 12 Metode i pristup fenomenu muzike i performans umetnosti u istraživanju ............. 16 Očekivani rezultati istraživanja ................................................................................. 17 OD STUDIJA IZVOĐENJA DO DEFINICIJE UMETNIČKOG PERFORMANSA ... 18 UMETNIČKI PERFORMANS PRIKAZAN TEORIJOM TEKSTA ............................ 26 Rolan Bart (Roland Barthes, 1915−1980) ................................................................. 29 Julija Kristeva (1941) ................................................................................................ 32 Poruke umetničkog performansa „pročitane“ teorijama teksta .................................. 39 PSIHOANALITIČKA TEORIJA I TUMAČENJE PERFORMANS UMETNOSTI I 51 MUZIKE ......................................................................................................................... Žak Lakan (Jacues Marie Emile Lacan, 1901−1981) ................................................ 56 Umetnički performans u svetlu psihoanalitičkog diskursa ....................................... 59 ULOGA MUZIČKOG IZRAZA U UMETNIČKOM PERFORMANSU ...................... 75 UMETNIČKI PERFORMANS − KULTUROLOŠKI OBRAZAC CIVILIZACIJE - 79 KONTEKSTUALNO RAZMATRANJE NJEGOVIH ISTORIJSKI ZNAČAJNIH MUZIČKIH PUNKTOVA .............................................................................................. Elementi umetničkog performansa u ritualnom izvoĎenju ........................................ 79 Od ditiramba do opere i njenog razvoja na evropskom tlu ........................................ 82 NEPOSREDNA PREDISTORIJA UMETNIČKOG PERFORMANSA. 95 FUTURIZAM I FUTURISTIČKI PERFORMANS ....................................................... 98 Futurizam u Rusiji (kubofuturizam) .......................................................................... Performans umetnost i Dada ........................................................................................ 102 Nadrealizam i performans umetnost izmeĎu dva svetska rata ................................... 107 Bauhaus i performans umetnost ................................................................................. 112 Umetnost posle Drugog svetskog rata ....................................................................... 116 IzvoĎačke forme u Evropi posle Drugog svetskog rata - put ka umetničkom 117 performansu ................................................................................................................... Umetničke forme u SAD pred Drugi svetski rat, i u prvim decenijama posle rata, 122 koje su prethodile ili uticale na razvoj umetničkog performansa .................................. Umetnički performans - nova izvoĎačka umetnička praksa ...................................... 126 Telo umetnika kao eksperimentalni objekat .............................................................. 128 Prostor kao sadržajna odrednica umetničkog performansa ....................................... 130 133 Umetnički performans kao introspektivna analiza umetnika ..................................... Publika u umetničkom performansu ......................................................................... 134 Umetnički performans na kraju XX i početku XXI veka ......................................... 137 KULTUROLOŠKI KONCEPT SAVREMENOG UMETNIČKOG PERFORMANSA 144 STUDIJE SLUČAJA ..................................................................................................... 1 50 150 Lori Anderson ........................................................................................................... Meredit Monk ............................................................................................................ 167 Bendžamin Jusupov .................................................................................................. 186 Svetlana Spajić ......................................................................................................... 196 KULTUROLOŠKI KONCEPT SAVREMENOG UMETNIČKOG PERFORMANSA 205 ZAKLJUČAK ............................................................................................................... 212 Literatura ................................................................................................................... 234 Weborafija ................................................................................................................ 248 Biografija .................................................................................................................. 250 Muzika i performans umetnost-interdisciplinarni pristup APSTRAKT Teme kojima se bavi doktorska disertacija odnose se na ulogu muzike u umetniĉkom performansu i dinamiku strukturalnih elemenata koje ĉine umetniĉko delo. Disertacija predstavlja analitiĉku i sintetiĉku interpretaciju i reinterpretaciju tekstova iz istorije umetnosti, sociologije, antropologije, psihologije i filozofije, koji se odnose na interdisciplinarni i interaktivni pristup fenomenu umetniĉkog performansa. Obimna postojeća literatura koja se bavi analizom umetniĉkog performansa kao autonomnog i autentiĉnog umetniĉkog dela „proĉitana“ je na nov naĉin, sa akcentom na muziĉki iskaz. Muzika i pokret su baziĉne strukturalne jedinice koje su odlikovale umetniĉko stvaralaštvo. Sinergija koja je postojala izmeĊu zvuka i pokreta, prenosila se i usloţnjavala svoje izraze, od plemenski organizovanih zajednica do savremene globalne civilizacije. Preko teorijskih postavki RouzLi Goldberg, u radu su postavljni okviri definicije umetniĉkog performansa kao otvorenog dela u kome umetnici iz razliĉitih oblasti stvaralaštva eksperimentišu sa svojim idejama i uobliĉavaju ih u raziĉite izraţaje forme. Interaktivnost, multimedijalnost i interdisciplinarnost, kao glavne karakteristike umetniĉkog performansa omogućavaju mu da se eksponira kao ,,otvoreno polje kulture“ u kome se otkrivaju kulturološki obrasci ĉitavog ĉoveĉanstva. Umetniĉki performans kao delo koje nema definisanu formu, ĉije su granice fluidne i spremne da se otvore za saradnju sa drugim oblicima kulturološkog stvaralaštva, moţe da se postavi u analognu ravan sa teorijama teksta i jezika. Znak, označitelj i označeno dekomponovali su tekst i otvorili njegove granice za komunikaciju sa drugim tekstovima. Pošto je umetniĉki performans po definiciji otvoreno delo, izvršena je dinamska analiza umetniĉkog performansa po analogiji sa lingvistiĉkim teorijama Rolana Barta i Julije Kristeve. Analizom structure umetniĉkog performansa detektovani su znak i njegove dijalekiĉke komponente–označitelj i označeno. Implementacijom koda i ideologema Julije Kristeve, umetniĉki performans je dobio sve elemente teksta i „proĉitan“ je preko poznatih dela velikih performans umetnica Joko Ono, Marine Abramović i Đine Pane. 1 Intertekstualnost kao interaktivna kategorija lingvistiĉke terorije Julije Kristeve, predstavljena je u radu analizom dinamike izvoĊenja, gde je telo umetnika apostrofirano kao znak, koji moţe da se prezentuje kao celovit objekat ili kao niz znakova definisanih svakim delom umetnikovog tela. Telo umetnika, kao niz nezavisnih znakova otvara mogućnost da se svaki od njih eksponira kao označitelj strukturalnog subjektiviteta, i istovremeno da nosi odlike označenog, jer se nalazi po uticajem drugog subjekta. Telo-znak u umetniĉkom performansu tokom procesa oznaĉavanja moţe da prestavlja označitelja, koji drugu dijalektiĉku komponentu pronalazi u komunikaciji sa publikom u ulozi označenog. Posto je subjekat oznaĉenog (publika) kompleksno strukturiran, interakcija izmeĊu označitalja (umetnika) i označenog (publike) ne moţe da se odvija po unapred koncipiranom scenariju. Oznaĉiteljski proces koji se odvija tokom interakcije izmeĊu umetnika i publike predstavlja autohtono i originalno delo. Svaki segment procesa ima sopstvenu dinamiku, koja trenutku u kome je zabeleţena, daje nov sadrţaj koji moţe da se posmatra kao novo umetniĉko delo. Psihoanalitiĉke teorije su idejom o sloţenom mentalnom sistemu ĉoveka, ĉiji se elementi nalaze u neprekidnim interakcijama, predstavljale ekvivalnet za strukturalnu analizu umetniĉkog performansa. Pošto je umetniĉki performans umetnost akcije, a akcija je produkt kognitivnih, konativnih i emotivnih snaga, osnovnim postulatima psihoanalitiĉkih teorija tumaĉen je diskurs akcije. U umetniĉkom performansu energija koju produkuje telo umetnika biva transformisana u akciju. Ona se polarizuje po ontološkim principima, omeĊena osnovnim instinktima-Erosom i Tanatosom. Pokrenuto ovim instinktima, telo umetnika svakim svojim segmentom eksponira doţivljaje, dogaĊaje i osećaje. Svaka od ovih mentalnih kategorija projektuje sopstvenu energiju koja modelira iskaz umetniĉkog dela. Telo performans umetnika prezentovano je kao pozornica, na kojoj svaki njegov deo ima ulogu