ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ GEOGRAPHIC SOCIETY OF THE REPUBLIC OF SRPSKA
ГЛАСНИК HERALD
СВЕСКА 25 VOLUME XXV
БАЊА ЛУКА 2021. BANJA LUKA 2021 Издавач Publisher ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИКЕ GEOGRAPHIC SOCIETY OF THE REPUBLIC СРПСКЕ OF SRPSKA Бања Лука, Младена Стојановића 2 Banja Luka, Mladena Stojanovića 2
Суиздавач Co-publisher Природно-математички факултет Универзитета у Faculty of Natural Sciences and Mathematics at Бањој Луци University of Banja Luka Бања Лука, Младена Стојановића 2 Banja Luka, Mladena Stojanovića 2
Уредник Editor Др Млађен Трифуновић Mlađen Trifunović, PhD
Уређивачки одбор Editorial Board Др Рајко Гњато, Универзитет у Бањој Луци, Rajko Gnjato, PhD, University of Banja Luka, Природно-математички факултет, Република Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Српска, БиХ; Др Горан Трбић, Универзитет Republic of Srpska, B&H; Goran Trbić, PhD, у Бањој Луци, Природно-математички University of Banja Luka, Faculty of Natural факултет, Република Српска, БиХ; Др Драшко Sciences and Mathematics, Republic of Srpska, Маринковић, Универзитет у Бањој Луци, B&H; Draško Marinković, PhD, University of Banja Природно-математички факултет, Република Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Српска, БиХ; Др Марко Кревс, Универзитет у Republic of Srpska, B&H; Marko Krevs, PhD, Љубљани, Филозофски факултет, Словенија; Др University of Ljubljana, Faculty of Arts, Slovenia; Нина Николова, Софијски универзитет Свети Nina Nikolova, PhD, Sofi a University St. Kliment Климент Охридски, Факултет за геологију Ohridski, Faculty of Geology and Geography, и географију, Бугарска; Др Никола Панов, Bulgaria; Nikola Panov, PhD, University Ss. Универзитет Св. Кирил и Методиј, Природно- Cyril and Methodius, Faculty of Science, North математички факултет, Сјеверна Македонија; Др Macedonia; Alexander Georgievich Druzhinin, PhD, Александр Георгиевич Дружинин, Јужни савезни Southern Federal University, Russian Federation; универзитет, Руска Федерација; Др Николај Nikolai Alexandrovich Sluka, PhD, Lomonosov Александрович Слука, Московски државни Moscow State University, Russian Federation; универзитет М. В. Ломоносов, Руска Федерација; Mirko Grčić, PhD, University of Belgrade, Faculty Др Мирко Грчић, Универзитет у Београду, of Geography, Belgrade, Serbia Географски факултет, Србија
Технички уредник Technical Editor Др Татјана Попов Tatjana Popov, PhD
Уредништво часописа Editors’ Offi ce Mладена Стојановића 2, Бања Лука Mladena Stojanovića 2, Banja Luka Web: www.gdrsbl.org Web: www.gdrsbl.org Е-mail:[email protected] Е-mail:[email protected] Tel: 051/311-178 Tel: 051/311-178 Fax: 051/319-142 Fax: 051/319-142
Штампа Printed by Вилукс д.о.о. Vilux d.o.o. Бања Лука Banja Luka
Тираж Circulation 100 примјерака 100 copies
Овај број часописа објављен је уз финансијску This issue of the journal was published with помоћ Mинистарствa за научнотехнолошки fi nancial aid from the Ministry for Scientifi c and развој, високо образовање и информационо Technological Development, Higher Education and друштво у Влади Републике Српске Information Society of the Republic of Srpska UDC 911 ISSN 2232-8610 e-ISSN 2232-8629 ГЛАСНИК – HERALD СВЕСКА 25 / VOLUME XXV БАЊА ЛУКА 2021. / BANJA LUKA 2021
Садржај / Table of contents
Татјана Попов, Слободан Гњато, Горан Трбић и Марко Иванишевић ПРОМЈЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ У ПЕРИОДУ 1961‒2016. ГОДИНЕ Tatjana Popov, Slobodan Gnjato, Goran Trbić and Marko Ivanišević CHANGES IN AIR TEMPERATURE OVER THE EAST HERZEGOVINA IN THE 1961‒2016 PERIODS ...... 1
Дејан Ђорђевић, Тијана Дабовић, Тијана Ђорђевић и Бојана Пјановић МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ИЗРАДИ СЦЕНАРИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДО 2035. ГОДИНЕ Dejan Đorđević, Tijana Dabović, Tijana Đorđević and Bojana Pjanović METHODOLOGICAL APPROACH TO CREATION OF SPATIAL DEVELOPMENT SCENARIO OF THE REPUBLIC OF SERBIA UNTIL 2035 ...... 25
Мирко Грчић ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ РУСКИХ КАРТОГРАФА У 19. ВЕКУ Mirko Grčić GEOGRAPHICAL MAPS OF SERBIA AND MONTENEGRO BY RUSSIAN CARTOGRAPHERS IN THE 19TH CENTURY ...... 53
Мирјана Гајић, Рајко Голић и Срђа Поповић ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И СИРОМАШТВО Mirjana Gajić, Rajko Golić and Srđa Popović GLOBALIZATION AND POVERTY ...... 77
Виктор Николајевич Федоркo ПРОМЈЕНЕ У ЕТНИЧКОЈ СТРУКТУРИ И ТЕРИТОРИЈАЛНОМ РАЗМЈЕШТАЈУ ГЛАВНИХ ЕТНИЧКИХ ГРУПА У РЕПУБЛИЦИ УЗБЕКИСТАН У ПОСТ-СОВЈЕТСКОМ ПЕРИОДУ Viktor Nikolaevich Fedorko CHANGE IN THE ETHNIC STRUCTURE OF POPULATION AND SETTLEMENT OF THE MAIN ETHNOS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN IN THE POST-SOVIET PERIOD ...... 93
Лука Сабљић и Даворин Бајић МАПИРАЊЕ ПОПЛАВЉЕНИХ ПОДРУЧЈА ПРИМЈЕНОМ ДАЉИНСКЕ ДЕТЕКЦИЈЕ НА ПРИМЈЕРУ РИЈЕКЕ САНЕ Luka Sabljić and Davorin Bajić MAPPING OF FLOODED AREAS USING REMOTE SENSING ON THE EXAMPLE OF THE SANA RIVER ...... 109
Мира Мандић и Драгица Делић СОЦИЈАЛНОГЕОГРАФСКЕ ПОСЉЕДИЦЕ ПРОМЈЕНА У СТРУКТУРИ ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Mira Mandić and Dragica Delić SOCIO-GEOGRAPHICAL CONSEQUENCES OF STRUCTURAL CHANGES IN THE REPUBLIC OF SRPSKA’S ECONOMY ...... 121 Александра Петрашевић, Даворин Бајић и Лука Сабљић УТИЦАЈ РЕЉЕФА НА ПРОСТОРНУ ДИСТРИБУЦИЈУ СТАНОВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Aleksandra Petrašević, Davorin Bajić and Luka Sabljić THE IMPACT OF RELIEF ON THE DISTRIBUTION OF THE POPULATION IN THE REPUBLIC OF SRPSKA ...... 143
Дејан Пухалo и Мира Мандић МОГУЋНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ ВАЛОРИЗАЦИЈЕ ГЕОПОТЕНЦИЈАЛА ПОДРУЧЈА ЗУБАЧКА УБЛА – ГРАД ТРЕБИЊЕ – ПРИСТУП ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ Dejan Puhalo and Mira Mandić OPPORTUNITIES FOR TOURIST VALORIZATION OF THE ZUBAČKA UBLA AREA – CITY OF TREBINJE – AN APPROACH TO SPATIAL-FUNCTIONAL ORGANIZATION ...... 161
Милимир Лојовић, Обрен Гњато и Срђа Поповић СТЕЋЦИ НА ПОДРУЧЈУ ТРЕБИЊА Milimir Lojović, Obren Gnjato and Srđa Popović THE ORIGIN OF STEĆAK TOMBSTONES LOCATED IN TREBINJE AREA ...... 183
Слађана Петронић, Биљана Лубардa, Наташа Братић и Тања Максимовић УРБАНА ФЛОРА БИЈЕЉИНЕ Slađana Petronić, Bilјana Lubarda, Nataša Bratić and Tanja Maksimović URBAN FLORA OF BIJELJINA ...... 195 Оригинални научни рад UDC 556.131:551.524(497.6-11) DOI 10.7251/HER2125001P
ПРОМЈЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ У ПЕРИОДУ 1961‒2016. ГОДИНЕ
Татјана Попов1*, Слободан Гњато1, Горан Трбић1 и Марко Иванишевић1
1Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Бања Лука, Република Српска
Сажетак: У раду се анализирају промјене температуре ваздуха у Источној Херцеговини у периоду 1961‒2016. године. На основу података о мјесечним средњим, средњим максималним и средњим минималним температурама ваздуха са метеоролошких и падавинских станица у Источној Херцеговини анализирани су трендови, распоред према перцентилима и промјене у односу на просјечне вриједности у референтном периоду 1961−1990. годи- не. Резултати истраживања показују да је на простору Источне Херцеговине присутна тенденција загријавања. Значајне позитивне трендове на годишњем нивоу испољавају како средње (0.1−0.3°C по деценији), тако и средње максималне (0.3−0.4°C по деценији) и средње минималне (0.1−0.4°C по деценији) температуре ваздуха. Повећање температура ваздуха присутно је током цијеле године, али је најизраженије у сезони љето (средња и средња минимална температура порасла је за 0.3−0.6°C по деценији, а средња максимална за 0.5−0.6°C), а нарочито током два најтоплија мјесеца, јула и августа. Кључне ријечи: средња, средња максимална и средња минимална температура ваздуха, климатске промјене, Источна Херцеговина.
Original scientifi c paper
CHANGES IN AIR TEMPERATURE OVER THE EAST HERZEGOVINA IN THE 1961‒2016 PERIODS
Tatjana Popov1*, Slobodan Gnjato1, Goran Trbić1 and Marko Ivanišević1
1University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Banja Luka, Republic of Srpska
Abstract: The paper analyzes changes in air temperatures over the East Herzegovina in the 1961‒2016 periods. Based on data on monthly mean, mean maximum and mean minimum air temperatures from meteorological and rain gauge stations in the East Herzegovina, trends, percentile ranks and changes in relation to the average values in the reference 1961−1990 periods were analyzed. The research results show that there is a tendency of warming over the territory of East Herzegovina. Signifi cant positive trends are manifested by both mean (0.1−0.3°C per decade) and mean maximum (0.3−0.4°C per decade) and mean minimum (0.1−0.4°C per decade) annual air temperatures. The increase in temperatures is present throughout the year, but it is most pronounced in the summer season (mean and mean minimum temperature increased by 0.3−0.6°C per decade, and mean maximum by 0.5−0.6°C), and especially during the two warmest months, July and August. Key words: mean, mean maximum and mean minimum air temperature, climate change, East Herzegovina.
* Аутор за кореспонденцију: Татјана Попов, Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Mладена Стојановића 2, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: [email protected] * Corresponding author: Tatjana Popov, University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Mladena Stojanovića 2, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, E-mail: [email protected]
1 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
УВОД INTRODUCTION
Простор источног Медитерана је под знат- The eastern Mediterranean region is sig- ним утицајем савремених климатских промје- nifi cantly infl uenced by recent climate change, на, које се првенствено огледају у порасту тем- which is primarily refl ected in the increasing air пературе ваздуха, те у повећању учесталости temperatures and in the increasing frequency и интензитета топлих таласа и суша (Lelieveld and intensity of heat waves and droughts (Le- et al., 2012). Значајни позитивни трендови како lieveld et al., 2012). Signifi cant positive trends средњих тако и екстремних температура ваз- in both mean and extreme air temperatures pres- духа присутни на глобалном нивоу (Dunn et ent globally (Dunn et al., 2020) have also been al., 2020), утврђени су и истраживањима ши- identifi ed by research across the Mediterranean ром Медитерана (Burić et al., 2015a; Di Bacco region (Burić et al., 2015a; Di Bacco & Scorzi- & Scorzini, 2020; Fioravanti et al., 2016; Fonseca ni, 2020; Fioravanti et al., 2016); Fonseca et al., et al., 2016; Kioutsioukis et al., 2010; Scorzini 2016; Kioutsioukis et al., 2010; Scorzini et al., et al., 2018). Осим повећања површинске тем- 2018). In addition to the increase in surface air пературе копна, у периоду 1982–2016. године temperatures over the land, during the 1982‒2016 присутан је и константан тренд повећања по- periods a constant increasing trend of sea surface вршинске температуре мора у читавом реги- temperature over the entire Mediterranean re- ону Медитерана (Pastor et al., 2018; Pisano et gion was determined (Pastor et al., 2018; Pisano al., 2020). Студије на глобалном нивоу утвр- et al., 2020). Studies at the global scale have es- диле су да се глобално загријавање може при- tablished that global warming can be attributed писати антропогеном додатном климатском to the additional anthropogenic climate forcing форсирању (уочљивом и јасно одвојеном од (observable and clearly separated from natural природних сигнала) (Kim et al., 2016; Mann et signals) (Kim et al., 2016; Mann et al., 2017). In al., 2017). За разлику од позитивних трендова contrast to the positive trends in air temperature, температуре ваздуха, у овом региону домини- this region is dominated by the negative precip- рају негативни трендови падавина (Alpert et itation trends (Alpert et al., 2002; Philandras et al., 2002; Philandras et al., 2011). Осим тога, al., 2011). In addition, an increase in duration of у региону Медитерана присутно је повећање the dry periods over the Mediterranean region дужине трајања сушних периода (Raymond et was also determined (Raymond et al., 2019). The al., 2019). Наведени трендови температуре и stated air temperature and precipitation trends are падавина присутни су у субмедитеранским и present in the sub-Mediterranean and Mediterra- медитеранским подручјима Југоисточне Евро- nean areas of the Southeast Europe, which also пе, којој припада и простор Источне Херцего- includes the area of East Herzegovina (Burić et вине (Burić et al., 2015a, 2015b; Gajić-Čapka et al., 2015a, 2015b; Gajić-Čapka et al., 2015; Trbić al., 2015; Trbić et al., 2017). et al., 2017). Претходна истраживања која су се детаљ- Previous research that dealt in more detail није бавила анализом климатских промјена на with the analysis of climate change in the East простору Источне Херцеговине углавном су Herzegovina region were mainly related to the била везана за промјене плувиометријског ре- changes in the pluviometric regime, i.e. changes жима, тј. промјене укупних падавина (Popov et in total precipitation (Popov et al., 2019a) and al., 2019а) и промјене учесталости и интензи- changes in frequency and intensity of precipita- тета падавинских екстрема (Popov et al., 2019b, tion extremes (Popov et al., 2019b, 2019c). 2019c). Previous research on climate change over Претходним истраживањима климатских this area have shown that there is a warming промјена на овом простору утврђено је да је на tendency over the study area (Popov et al., 2017, истраживаном простору присутна тенденција 2018a, 2018b, 2019b; Trbić et al., 2017). The
2 ГЛАСНИК – HERALD 25
загријавања (Popov et al., 2017, 2018а, 2018b, study found that during the 1961−2016 periods 2019b; Trbić et al., 2017). Истраживањем је even 77 % of extremely cold months (< 10th утврђено да је у периоду 1961−2016. године percentile of mean monthly temperatures) were чак 77 % екстремно хладних мјесеци (< 10. recorded in the 1961−1990 periods, whereas 67 перцентила средњих мјесечних температура) % of extremely warm months (> 90th percentile забиљежено у периоду 1961−1990. године, а 67 of mean monthly temperatures) were recorded in % екстремно топлих мјесеци (> 90. перценти- the 1991−2016 periods (Popov et al., 2019b). In ла средњих мјесечних температура) у периоду addition to the mean air temperatures, tempera- 1991−2016. године (Popov et al., 2019b). Осим ture extremes also displayed positive trends. For средњих температура, позитивне трендове instance, during the 1961−2015 periods, mean биљеже и температурни екстреми. У Моста- maximum and mean minimum air temperatures ру су, на примјер, у периоду 1961−2015. годи- in Mostar increased signifi cantly by 0.3°C per не средња максимална и средња минимална decade (Popov et al., 2017, 2018a), and the температура значајно порасле за 0.3°C по де- absolute maximum and absolute minimum air ценији (Popov et al., 2017, 2018а), док су ап- temperatures increased signifi cantly by 0.5°C солутно максимална и апсолутно минимална per decade and 0.4°C per decade, respectively температура ваздуха значајно порасле за 0.5°C (Popov et al., 2018b). The research found that по деценији и 0.4°C по деценији, респективно the trends in extreme temperature indices were (Popov et al., 2018b). Истраживања су утврдила more pronounced for indices obtained based on да су трендови индекса екстремних темпера- maximum temperatures (Popov et al., 2017), тура били израженији за индексе добијене на which indicates that over this area the increase in основу максималних температура (Popov et al., maximum air temperatures was higher than the 2017), што указује да је на овом простору по- increase in minimum air temperatures. This is in раст максималних температура ваздуха већи contrast to the trend observed globally, because од пораста минималних температура. Наве- on the global scale the minimum air tempera- дено је у супротности са глобалним трендом, tures have risen more than the maximum ones јер су на глобалном нивоу минималне темпе- (Dunn et al., 2020); however, it is in accordance ратуре ваздуха порасле више него максимал- with the trends observed over this part of Eu- не (Dunn et al., 2020), али је у сагласности са rope (Bartholy & Pongrácz, 2007; Burić et al., трендовима утврђеним у овом дијелу Европе 2015a; Popov et al., 2018b; Ruml et al., 2017; (Bartholy & Pongrácz, 2007; Burić et al., 2015a; Unkašević & Tošić, 2013). Popov et al., 2018b; Ruml et al., 2017; Unkašević Given the strong impact of global warming & Tošić, 2013). on all natural and socio-economic systems, and С обзиром на снажан утицај загријавања particularly on the Mediterranean-type ecosys- климатског система на све природне и социо- tems which are climate change hotspot (Tuel & економске системе, а поготово на екосистеме Eltahir, 2020), this study focuses in more detail медитеранског типа који представљају жа- on the analysis of air temperature changes over риште климатских промјена (Tuel & Eltahir, the East Herzegovina region. The main goal of 2020), ова студија се детаљније бави анализом the research is to determine the changes in month- промјена температурног режима на простору ly, seasonal and annual mean and extreme (mean Источне Херцеговине. Главни циљ истражи- maximum and mean minimum) air temperatures вања је да се утврде промјене мјесечних, се- over the East Herzegovina during the 1961−2016 зонских и годишњих средњих и екстремних periods. (средње максималних и средње минималних) температура ваздуха на простору Источне Херцеговине у периоду 1961−2016. године.
3 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ MATERIALS AND METHODS
Предмет истраживања представља простор The subject of research is the area of East Источне Херцеговине, дефинисане као дио ре- Herzegovina, defi ned as part of the Herzegovina гије Херцеговина источно од ријеке Неретве, тј. region east of the Neretva River, i.e. as part of као дио регије Херцеговина у оквиру граница the Herzegovina region within the borders of the Републике Српске. Укупна површина на овај Republic of Srpska. Thus defi ned, the region has начин дефинисане регије износи 3756 km2. Ис- a total area of 3756 km2. The East Herzegovina точна Херцеговина смјештена је у југоисточном region is located in the southeastern part of the дијелу Републике Српске и Босне и Херцего- Republic of Srpska and Bosnia and Herzegovina, вине, између 42°33’23’’ с. г. ш. и 43°29’22’’ с. г. between 42°33’23’’ N and 43°29’22’’ N, and be- ш., те између 17°55’23’’ и. г. д. и 18°43’3’’ и. г. tween 17°55’23’’ E and 18°43’3’’ E. This area is д. Наведено подручје карактерише велики рас- characterized by a wide range of altitudes, from пон надморских висина, од низијског подручја the lowland area of Humine in the southern part Хумина на југу регије (Требиње 276 m и Мо- of the region (Trebinje 276 m and Mostar 99 m) стар 99 m) до планинског подручја на сјеверу to the mountainous area in the north (Čemerno (Чемерно 1304 m). 1304 m). За анализу температурног режима у пери- For the analysis of the air temperature regime оду 1961–2016. године коришћени су подаци о during the 1961–2016 periods, the data on month- мјесечним средњим (Та), средњим максимал- ly mean (Ta), mean maximum (Tmax) and mean ним (Tmax) и средњим минималним (Tmin) minimum (Tmin) air temperatures from fi ve mete- температурама ваздуха са пет метеоролошких orological and rain gauge stations for which there и падавинских станица за које постоје дугого- were available long-term measurements were used дишња мјерења (Сл. 1). С обзиром на мали број (Fig. 1). Given the small number of stations with станица са дугогодишњим мјерењима у анализу long-term measurements, the analysis also includ- су укључени и подаци са метеоролошке ста- ed data from the meteorological station Mostar, нице Мостар, иако се метеоролошка станица although the meteorological station is not located не налази на подручју општине Источни Мо- on the territory of the East Mostar municipality, стар, него у федералном дијелу предратног but it is in the part of the pre-war city of Mostar in града Мостара. За анализу су коришћени по- Federation of Bosnia and Herzegovina. Republic даци Републичког хидрометеоролошког завода Hydrometeorological Institute of the Republic of Републике Српске, Јавног предузећа Хидрое- Srpska, Public Company Hidroelektrane na Tre- лектране на Требишњици а.д. и Федералног bišnjici a.d. and the Federal Hydrometeorological хидрометеоролошког завода. С обзиром на то Institute provided the data. Given that at all mete- да на свим метеоролошким станицама (осим orological stations (except at Mostar station) there у Мостару) постоје прекиди у мјерењима у were interruptions in measurements in the war and ратном и послијератном периоду, извршена је post-war periods, the data were extrapolated ac- екстраполација података према подацима са cording to the data from the Mostar station (Дуцић станице Мостар (Дуцић и Анђелковић, 2004). & Анђелковић, 2004). Помоћу Ман-Кендал теста извршена је ана- Man-Kendal test was performed in order to лиза трендова мјесечних, сезонских и годишњих analyze trends in monthly, seasonal and annual Ta, вриједности Та, Tmax и Tmin у периоду 1961– Tmax and Tmin during the 1961–2016 periods. 2016. године. Анализирана су одступања вријед- Deviations of the stated parameters from their av- ности наведених параметара од просјека у рефе- erage values in the reference 1961‒1990 periods рентном периоду 1961‒1990. године, као и њихов were analyzed, as well as their percentiles ranks. распоред према перцентилима. Затим је изврше- Then, a comparative analysis of the average val- на компаративна анализа просјечних вриједности ues of these parameters in the 1991–2016 periods
4 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 1. Географски положај анализираних метеоролошких и падавинских станица у Источној Херцеговини Fig. 1. Geographical position of analyzed meteorological and rain-gauge stations in East Herzegovina
наведених параметара у периоду 1991–2016. го- in relation to their average values in the reference дине у односу на просјечне вриједности у рефе- 1961–1990 periods was performed. рентном периоду 1961–1990. године. Furthermore, the infl uence of several main Надаље, анализиран је утицај неколико patterns of global atmospheric circulation over главних образаца глобалне циркулације атмос- the northern hemisphere on air temperatures фере на сјеверној хемисфери на температуре in East Herzegovina was analyzed: The North ваздуха на простору Источне Херцеговине: Atlantic Oscillations (NAO) (Hurrell & Van
5 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
Сјеверно-атлантске осцилације (NAO) (Hurrell Loon, 1997), the East Atlantic Oscillations (EA) & Van Loon, 1997), Источно-атлантске осцила- (Barnston & Livezey, 1987) and the Arctic Os- ције (EA) (Barnston & Livezey, 1987) и Арктичке cillations (AO) (Thompson & Wallace, 1998). осцилације (AO) (Thompson & Wallace, 1998). The analysis was performed based on index data Анализа је извршена на основу података о ин- collected from the Climate Prediction Center of дексима прикупљеним од Климатског центра за the U. S. National Oceanic and Atmospheric Ad- предвиђање Националне метеоролошке служ- ministration (Climate Prediction Center, 2019). бе при Националној управи за океане и атмос- The quantifi cation of the connections between феру САД-а (Climate Prediction Center, 2019). Ta, Tmax and Tmin in the East Herzegovina and Квантификација веза између Та, Tmax и Tmin the indices of global atmospheric circulation pat- на простору Источне Херцеговине и индекса terns was performed based of Pearson’s correla- образаца глобалне циркулације атмосфере из- tion coeffi cient. The statistical signifi cance of вршена је на основу Пирсоновог коефицијента the determined correlations was defi ned at the корелације. Статистичка значајност утврђених level of 95 %. корелација дефинисана је на нивоу 95 %.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА RESULTS AND DISCUSSION
Просјечне мјесечне, сезонске и годишње Average monthly, seasonal and annual Ta, Та, Tmax и Tmin у Источној Херцеговини у Tmax and Tmin in the East Herzegovina during анализираном периоду 1961‒2016. године при- the analyzed 1961‒2016 periods are shown in казане су у Таб. 1. Највише температуре ваз- Tab. 1. The highest air temperatures character- духа карактеришу ниску Херцеговину, а према ize a lowland part of the Herzegovina, where- вишим предјелима Херцеговине температура as towards to the higher parts of the region, the опада. На цијелом простору Источне Херцего- temperature decreases. Over the entire area of вине зима је најхладнија сезона (најхладнији the East Herzegovina, winter is the coldest sea- мјесец је јануар), а најтоплија љето (најтоплији son (the coldest month is January), whereas the мјесец је јули). Јесен је на цијелој територији warmest season is being summer (the warmest топлија од прољећа. month is July). Autumn is warmer than spring Највише температуре ваздуха на истражи- over the entire territory. ваним станицама Источне Херцеговине у пери- The maximum air temperatures at the stud- оду 1961‒2016. године измјерене су за вријеме ied stations in the East Herzegovina during the изузетно снажног и дуготрајног топлог таласа 1961‒2016 periods were recorded during an ex- који је у љето 2007. године захватио Европу. tremely intense and long-lasting heat wave that Максимална температура ваздуха измјерена у spread over Europe in the summer of 2007. The Мостару износила је 43.1°C (у Требињу 42.5°C, maximum air temperature of 43.1°C was mea- а на највишој станици на Чемерну 33.8°C). Нај- sured in Mostar (in Trebinje 42.5°C and at the нижа измјерена температура ваздуха у наведе- highest-located station Čemerno 33.8°C). The ном периоду износила је -22.5°C, а измјерена minimum air temperature recorded in the stat- је на Чемерну у јануару 2006. године. У јану- ed period was -22.5°C, and it was measured in ару 1963. године забиљежена је апсолутно ми- Čemerno in January 2006. In January 1963, the нимална температура у Мостару (-10.9°C). У absolute minimum air temperature was recorded Билећи је минимална вриједност температуре in Mostar (-10.9°C). In Bileća, the minimum tem- измјерена у јануару 1968. године (-15.4°C), а perature was measured in January 1968 (-15.4°C), у Требињу у децембру 1973. и јануару 1985. and in Trebinje in December 1973 and January године (-10.5°C). 1985 (-10.5°C).
6 ГЛАСНИК – HERALD 25
Таб. 1. Просјечне мјесечне, сезонске и годишње Та, Tmax и Tmin у Источној Херцеговини у периоду 1961‒2016. године (у °C) Tab. 1. Average monthly, seasonal and annual Та, Tmax and Tmin in the East Herzegovina in the 1961‒2016 periods (in °C) 7.7 4.0 9.1 7.3 11.3 11.7 10.4 20.8 19.2 20.9 15.1 12.8 13.0 15.5 Ј / A Ј / A Ј / A 23.1 21.1 20.9 17.3 14.8 24.3 29.2 28.0 20.1 30.9 17.3 14.5 10.4 18.3 Љ / Su Љ / Su Љ / Su 7.6 5.2 9.4 8.3 6.1 1.6 9.1 11.3 11.2 13.1 14.1 18.5 17.0 19.7 П / Sp П / Sp П / Sp 6.4 4.0 3.6 6.2 8.7 1.1 9.9 2.4 3.0 -0.3 -2.1 -0.1 -5.0 10.9 З / W З / W З / W 8.4 6.3 9.6 7.0 2.8 14.4 12.3 12.2 15.0 19.9 18.2 10.6 20.4 10.4 Г / Y Г / Y Г / Y 6.9 4.4 4.1 0.3 6.4 9.0 1.5 9.8 3.0 0.4 3.5 XII XII XII -1.4 -4.2 11.3 XI XI XI 8.2 8.2 4.4 2.9 6.4 6.5 3.8 0.1 7.0 10.7 10.4 15.5 13.5 14.7 X X X 9.3 7.4 7.7 4.1 11.9 11.4 15.2 12.9 13.2 15.5 21.0 19.6 21.2 10.4 IX IX IX 7.8 11.7 11.5 19.6 17.4 17.7 13.7 20.5 25.8 24.5 16.8 26.9 14.2 15.4 Та Tmin Tmax 1.2 1 VIII VIII VIII 24.0 21.8 21.8 17.9 15.7 25.1 30.4 29.3 21.3 32.1 18.2 15.1 19.2 VII VII VII 11.0 24.1 22.1 21.8 18.3 15.5 25.4 30.3 29.1 20.9 31.9 18.2 15.3 19.2 VI VI VI 9.1 21.2 19.4 19.0 15.8 13.3 22.4 26.9 25.5 18.0 28.6 15.6 13.2 16.5 V V V 9.9 5.9 17.3 15.7 15.5 12.3 18.5 23.1 21.7 14.5 24.7 12.1 10.0 13.0 IV IV IV 7.9 5.8 1.3 8.8 7.3 4.8 9.1 11.0 11.0 12.7 13.7 18.0 16.5 19.4 III III III 9.2 7.2 7.1 3.1 0.8 4.6 4.7 2.4 5.7 -2.4 10.0 14.4 12.8 15.1 II II II 6.6 4.2 3.9 6.8 9.4 1.3 2.4 0.0 3.2 -0.1 -2.1 -5.0 11.4 11.2 I I I 7.7 0.4 8.8 1.9 2.3 5.7 3.3 2.9 5.3 -0.8 -5.6 -1.1 -2.8 10.1
BI BI BI TR BE ČE TR ČE TR ČE GA MO MO MO
7 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
Од друге половине 20. вијека у свим дије- During the second half of the 20th century, ловима Источне Херцеговине присутан је тренд a warming trend has been present in all parts of загријавања (Таб. 2). У анализираном периоду East Herzegovina (Tab. 2). During the analyzed 1961‒2016. године Та значајно су порасле − од 1961‒2016 periods, Та have increased signifi - 0.1°C по деценији у Гацку до 0.3°C по деце- cantly ‒ from 0.1°C per decade in Gacko to 0.3°C нији на Чемерну, те у Мостару и Берковићима. per decade in Čemerno, Mostar and Berkovići. Статистички значајан пораст забиљежиле су и Annual Tmax (0.3−0.4°C per decade) and Tmin годишње Tmax (0.3−0.4°C по деценији) и Tmin (0.1−0.4°C per decade) also recorded a statistically (0.1−0.4°C по деценији). У нижим предјелима signifi cant increase. Over the lower parts of the Херцеговине годишња Tmin порасла је по стопа- East Herzegovina, the annual Tmin increased at ма једнаким порасту Tmax (у Требињу за 0.4°C rates equal to those of Tmax (in Trebinje by 0.4°C по деценији, а у Мостару за 0.3°C по деценији). У per decade, and in Mostar by 0.3°C per decade). вишим подручјима пораст Tmin по линији трен- At the higher altitudes, the Tmin trend values were да био је нешто нижи од повећања утврђеног за slightly lower than the ones determined for Tmax Tmax (нарочито на подручју Билеће – 0.1°C по (especially in the Bileća area − 0.1°C per decade деценији наспрам 0.3°C по деценији). versus 0.3°C per decade). На цијелом простору Источне Херцегови- Over the entire area of East Herzegovina, не присутан је статистички значајан позитиван there is a statistically signifi cant positive trend in тренд Ta у сезони љето – од 0.3°C по деценији the summer season − from 0.3°C per decade in у Гацку до 0.5°C по деценији у Мостару (на ос- Gacko to 0.5°C per decade in Mostar (at other sta- талим станицама 0.4°C по деценији). У сезони tions 0.4°C per decade). In the spring season, Ta прољеће Ta је такође значајно порасла – пораст also increased signifi cantly − the increase was in по линији тренда износио је 0.2‒0.3°C по де- the range of 0.2‒0.3°C per decade. A statistically ценији. Статистички значајан позитиван тренд signifi cant positive trend in the winter season was Ta у сезони зима утврђен је једино на простору found only in the areas of Čemerno and Mostar Чемерна и Мостара (0.3°C по деценији), док (0.3°C per decade), whereas in other parts of East је у осталим подручјима Источне Херцеговине Herzegovina the temperature increased insignifi - температура несигнификантно порасла за 0.1°C cantly by 0.1°C per decade. The most prominent по деценији. Најизраженији тренд повећања се- increase in seasonal Tmax and Tmin was also зонских Tmax и Tmin такође је забиљежен у recorded in the summer season (0.5−0.6°C per сезони љето (0.5−0.6°C по деценији и 0.3−0.6°C decade and 0.3−0.6°C per decade, respectively), по деценији, респективно), а затим у сезонама followed by the spring season (0.3−0.4°C per de- прољеће (0.3−0.4°C по деценији и 0.1−0.3°C по cade and 0.1−0.3°C per decade, respectively) and деценији, респективно) и зима (0.2−0.3°C по де- the winter season (0.2−0.3°C per decade for both ценији за оба параметра). variables). Средње мјесечне Та, Tmax и Tmin највише The average monthly Ta, Tmax and Tmin in- су порасле током два најтоплија мјесеца у го- creased the most during the two warmest months дини – у јулу и августу (0.3−0.6°C по деценији, of the year − in July and August (0.3−0.6°C per 0.5−0.7°C по деценији и 0.2−0.6°C по деценији, decade, 0.5−0.7°C per decade and 0.2−0.6°C per респективно). Позитивни трендови забиљеже- decade, respectively). The positive trends were re- ни су у готово свим мјесецима – једино у сеп- corded in almost all months − only in September тембру и новембру у неким вишим предјелима and November at some higher areas the presence није утврђено присуство тренда у временској of the trend in the time series was not determined. серији. У сезони јесен утврђени пораст Tmax In the autumn season, the determined increase in био је значајан једино на простору Чемерна Tmax was signifi cant only in the area of Čemerno (0.2°C по деценији), а Tmin на простору ниске (0.2°C per decade), and Tmin in thelowland area Херцеговине (0.2−0.3°C по деценији). Треба на- of Herzegovina (0.2−0.3°C per decade). It should
8 ГЛАСНИК – HERALD 25
Таб. 2. Декадни тренд мјесечних, сезонских и годишњих Та, Tmax и Tmin у Источној Херцеговини у периоду 1961‒2016. године (у°C) Tab. 2. Decadal trend of monthly, seasonal and annual Та, Tmax and Tmin in the East Herzegovina in the 1961‒2016 periods (in °C) c c b 0.2 0.0 0.2 0.0 0.0 0.2 0.0 0.1 0.1 0.2 0.1 0.2 0.2 0.3 Ј / A Ј / Ј / A Ј / A Ј / а а а a а а а а а а а а а а 0.4 0.6 0.6 0.4 0.6 0.3 0.4 0.5 0.5 0.5 0.6 0.3 0.4 0.5 Љ / Su Љ / Su Љ / Su c c а c а b b b b b b b b b 0.3 0.2 0.2 0.1 0.3 0.2 0.3 0.3 0.3 0.3 0.3 0.2 0.2 0.4 П / Sp П / Sp П / Sp c c c b b b b b b 0.1 0.2 0.2 0.1 0.1 0.3 0.3 0.3 0.3 0.3 0.3 0.2 0.3 0.3 З / W З / W З / W З / а а а а а а а а а а а а b b 0.2 0.4 0.4 0.2 0.3 0.3 0.3 0.3 0.4 0.3 0.3 0.3 0.1 0.1 Г / Y Г / Y Г / Y Г / c c 0.0 0.0 0.2 0.0 0.2 0.2 0.1 0.2 0.2 0.2 0.0 0.2 XII XII XII 0.2 0.2 c c XI XI XI 0.1 0.2 0.1 0.0 0.2 0.0 0.2 0.2 0.1 0.3 0.2 0.3 0.3 -0.1 c X X X 0.1 0.0 0.1 0.0 0.1 0.1 0.1 0.0 0.2 0.0 0.1 0.1 0.1 0.2 IX IX IX 0.0 0.0 0.1 0.0 0.1 0.1 0.0 0.0 0.1 0.2 0.0 0.1 0.1 -0.1 Та Tmin а c а а а а Tmax b b b b b b b b 0.7 0.3 0.6 0.4 0.5 0.6 0.5 0.6 0.4 0.4 0.7 0.6 0.7 0.3 VIII VIII VIII а а а a а а а а а а а а а b VII VII VII 0.5 0.6 0.6 0.4 0.6 0.3 0.4 0.5 0.5 0.6 0.6 0.4 0.4 0.2 а а а а c а а c а b b b b b VI VI VI 0.5 0.5 0.4 0.5 0.2 0.4 0.4 0.5 0.5 0.3 0.3 0.3 0.4 0.3 c c c а b b V V V 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.3 0.2 0.2 0.3 0.3 0.4 0.4 0.3 0.3 c c c b b b b IV IV IV 0.2 0.2 0.2 0.3 0.4 0.3 0.1 0.3 0.3 0.3 0.3 0.3 0.3 0.4 c III III III 0.1 0.3 0.3 0.2 0.2 0.3 0.2 0.3 0.3 0.3 0.3 0.4 0.3 0.3 II II II 0.1 0.1 0.2 0.1 0.3 0.2 0.3 0.2 0.4 0.3 0.2 0.1 0.2 0.1 c c c c c c b I I I 0.2 0.3 0.3 0.3 0.3 0.2 0.2 Статистички значајно на нивоу 99.9 % (а), 99 % (b) и 95 % (c) / Statistically signifi cant at the 99.9 % (а), 99 (b) и 95 (c) level 99.9 % (а), 99 (b) и 95 (c) / Statistically signifi на нивоу значајно Статистички 0.3 0.4 0.3 0.4 0.3 0.4 0.4 BI BI BI TR BE ČE TR ČE TR ČE GA MO MO MO
9 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
поменути да су сезонске Tmin генерално расле be noted that seasonal Tmin generally increased at по нешто нижим стопама него Tmax. slightly lower rates than Tmax. Тренд загријавања на истраживаном прос- The warming trend over the studied area тору Источне Херцеговине израженији постаје of East Herzegovina has become more pro- од посљедње деценије 20. вијека. На већини nounced since the last decade of the 20th cen- анализираних станица у Источној Херцегови- tury. At most of the analyzed stations in East ни девет од десет најтоплијих година у посма- Herzegovina, nine of the ten warmest years in траном периоду 1961‒2016. године забиљежено the observed 1961‒2016 periods was record- је у 21. вијеку. Међу десет најтоплијих година ed in the 21st century. Among the ten warmest нашла се једино 1994. година, која је и била years was only 1994, which was the warmest најтоплија година у наведеном периоду. Једино year during the stated period. It was only in је на Чемерну то била друга најтоплија година Čemerno that it was the second warmest year након 2014. године. Међу најхладнијим година- (after 2014). Among the coldest years in East ма у Источној Херцеговини налазе се углавном Herzegovina are mostly years before 1990. The године из периода прије 1990. године. Двије two coldest years in this region were 1976 and најхладније године на овом простору биле су 1980. Since the 1990, only 2005 (and at some 1976. и 1980. година. Из периода након 1990-те stations 1995 or 1996) was among the coldest године једино се 2005. година (и на појединим years in the observed period. станицама 1995. или 1996. година) нашла међу Analysis of the air temperatures percentiles најхладнијим годинама у посматраном периоду. ranks shows that since 1990, the annual Ta was Анализа распореда температура ваздуха према in the category of the < 25th percentile for only перцентилима показује да је након 1990. године, 2–4 years – mainly 1995, 1996, 2005 or 2006 годишња Та током само 2−4 године била у катего- (Fig. 2). The analysis of annual Tmax and Tmin рији < 25. перцентила ‒ углавном 1995, 1996, 2005. shows that in only 3 years they were in the cate- или 2006. година (Сл. 2). Анализа годишњих Tmax gory of < 25th percentile (Tmax mainly in 1995, и Tmin показује да су се током само 3 године на- 1996 and 2005, in Trebinje only 1996; and Tmin шле у категорији < 25. перцентила (Tmax углавном mainly in 1991, 1993, 1995, 2005 or 2006). On 1995, 1996 и 2005. године, у Требињу једино 1996. the other hand, every other year on average was година; а Tmin углавном 1991, 1993, 1995, 2005 или in the > 75th percentile category. For instance, 2006. године). С друге стране, просјечно свака дру- the number of years with Tmax in this category га година налазила се у категорији > 75. перценти- ranges from 11 years in Bileća to 15 years in Tre- ла. На примјер, број година са Tmax у овој катего- binje (in Čemerno and Mostar 13 years belong to рији креће се од 11 година у Билећи до 15 година this category). Only one or two years with Tmax у Требињу (на Чемерну и у Мостару 13 година (for to Tmin none) from the 1961‒1990 periods нашло се у овој категорији). Свега једна или двије were in this category − 1961 at the beginning of године са Tmax (према Tmin ниједна) из периода the analyzed period and 1990 in the lower parts 1961‒1990. године нашле су се у овој категорији − of East Herzegovina. Among the years with the и то 1961. година с почетка анализираног периода highest maximums of air temperature are domi- и у нижим предјелима Источне Херцеговине 1990. nantly years after the year 1990, and especially година. Међу годинама са највишим максимумима the years since the beginning of the 21st century − температуре ваздуха налазе се доминатно године 2007, 2015, 2000, 2012, 2001, 2008, 2013, 1998, након 1990. године, а нарочито године од почет- etc. These maxima were recorded during intense ка 21. вијека − 2007, 2015, 2000, 2012, 2001, 2008, heat waves that were recorded in these years over 2013, 1998 итд. Наведени максимуми забиљежени the area of East Herzegovina. In recent decades су за вријеме снажних топлих таласа који су у наве- (i.e. since the 1970s), in Europe there has been a деним годинама забиљежени на простору Источне trend of increasing extreme summer heat waves Херцеговине. Посљедњих деценија (тј. од 1970-их) (Zhang et al., 2020).
10 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 2. Распоред годишњих и сезонских Та у Источној Херцеговини према перцентилима у периоду 1961‒2016. године Fig. 2. Percentile rank оf annual and seasonal Та in the East Herzegovina in the 1961‒2016 periods
11 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
у Европи је присутан тренд пораста екстремних Analysis of deviations of annual Ta, Tmax љетњих топлих таласи (Zhang et al., 2020). and Tmin in East Herzegovina from their average Анализа одступања годишњих Та, Tmax и values in the reference 1961‒1990 periods (Fig. Tmin у Источној Херцеговини од просјечне тем- 3) confi rms that the warming trend became more пературе у референтном периоду 1961‒1990. intense after 1990. године (Сл. 3) потврђује да тренд загријавања Changes in seasonal Ta analyzed through de- постаје интензивнији након 1990-те године. viations from the average values in the reference Промјене сезонских Та анализиране кроз 1961‒1990 periods and their percentiles ranks одступање од просјека у референтном периоду also confi rm that the warming trend in the area
Сл. 3. Одступање годишњих Та, Tmax и Tmin од просјека у периоду 1961‒1990. године ‒ примјер Требиња и Билеће Fig. 3. Deviation of annual Та, Tmax and Tmin from the 1961‒1990 periods averages ‒ the example of Trebinje and Bileća
1961‒1990. године и њихов распоред према пер- of East Herzegovina has become more prominent центилима такође потврђују да тренд загрија- since the 1990s, and especially since the begin- вања на простору Источне Херцеговине постаје ning of the 21st century − particularly during the израженији од 1990-их година, а поготово од summer and spring seasons. For instance, since почетка 21. вијека – нарочито у сезонама љето 1990 in Trebinje, no summer season has been и прољеће. На примјер, од 1990. године у Тре- colder than the reference period average nor has
12 ГЛАСНИК – HERALD 25
бињу ниједна сезона љето није била хладнија it been in the < 25th percentile category. The sum- од просјека референтног периода нити се наш- mers of 2003, 2007, 2012 and 2015 were as much ла у категорији < 25. перцентила. Љето 2003, as 3−4°C warmer than average (Fig. 4). Since 2007, 2012 и 2015. године било је чак 3−4°C 2001, only spring of 2006 in Gacko has been in топлије од просјека (Сл. 4). У периоду након the category < 25th percentile. The spring of 2006 2001. године, једино се прољеће 2006. године in Trebinje and Čemerno was also colder than the у Гацку нашло у категорији < 25. перцентила. reference period average, as well as the spring of Хладније од просјека референтног периода 2005 in Gacko.
Сл. 4. Одступање сезонских Та од просјека у периоду 1961‒1990. године (лијево) и распоред према перцентилима (десно) ‒ примјер Требиња Fig. 4. Deviation of seasonal Та from the 1961‒1990 periods averages (left) and percentile rank (right) ‒ the example of Trebinje
13 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
било је и прољеће 2006. године у Требињу и на The example of seasonal Tmax and Tmin Чемерну, као и прољеће 2005. године у Гацку. in Bileća (Fig. 5 and Fig. 6) confi rms that since Примјер сезонских Tmax и Tmin у Билећи 1990 only a few spring (4 and 3, respectively) (Сл. 5 и Сл. 6) потврђује да је од 1990. године and summer (5 and 1, respectively) seasons have само неколико сезона прољеће (4 и 3, респек- been colder than the reference period averages тивно) и љето (5 и 1, респективно) било хлад- and have found itself in the < 25th percentile cat- није од просјека референтног периода и нашло egory. се у категорији < 25. перцентила.
Сл. 5. Одступање сезонских Tmax од просјека у периоду 1961‒1990. године (лијево) и распоред према перцентилима (десно) ‒ примјер Билеће Fig. 5. Deviation of seasonal Tmax from the 1961‒1990 periods averages (left) and percentile rank (right) ‒ the example of Bileća
14 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 6. Одступање сезонских Tmin од просјека у периоду 1961‒1990. године (лијево) и распоред према перцентилима (десно) ‒ примјер Билеће Fig. 6. Deviation of seasonal Tmin from the 1961‒1990 periods averages (left) and percentile rank (right) ‒ the example of Bileća
Компаративна анализа просјечних го- The comparative analysis of average annual дишњих Ta у периоду 1961‒1990. године и у Ta in the 1961‒1990 periods and 1991‒2016 peri- периоду 1991‒2016. године, такође доказује ods, also confi rms an increase in the warming rates пораст стопе загријавања (Таб. 3). Просјечна (Tab. 3). The average annual Ta increased at all годишња Ta порасла је на свим анализираним analyzed stations between the two periods, and the станицама између два периода, а највећи пораст highest increase was recorded at the lowest-locat- забиљежен је на најнижој станици у Мостару ed station in Mostar (0.9°C) and at Čemerno, the
15 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
Таб. 3. Разлика између просјечних мјесечних, сезонских и годишњих Та, Tmax и Tmin у Источној Херцеговини у периоду 1991‒2016. године у односу на референтни период 1961‒1990. године (у°C) Tab. 3. The diff erence between the average monthly, seasonal and annual Та, Tmax and Tmin in the East Herzegovina in the 1991‒2016 periods in relation to the reference 1961‒1990 periods (in °C) 0.3 0.1 0.7 0.0 0.4 0.4 0.4 0.0 0.5 0.4 1.1 0.3 0.5 0.5 Ј / A Ј / A Ј / A Ј / 1.7 1.4 1.9 1.2 1.4 1.8 2.0 1.6 1.8 2.1 2.1 1.3 1.3 1.5 Љ / Su Љ / Su Љ / Su 0.7 0.5 0.7 0.5 0.7 0.9 1.0 0.8 0.9 1.1 1.2 0.6 0.7 0.8 П / Sp П / Sp П / Sp 0.2 0.4 0.8 0.4 0.7 0.7 0.7 0.4 0.8 0.7 0.8 0.6 0.6 0.6 З / W З / W З / W З / 0.7 0.6 1.0 0.5 0.8 0.9 1.1 0.7 1.0 1.0 1.3 0.7 0.7 0.8 Г / Y Г / Y Г / Y Г / 0.0 0.0 0.5 0.1 0.4 0.4 0.4 0.2 0.4 0.3 0.8 0.2 0.3 0.5 XII XII XII XI XI XI 0.4 0.2 1.0 0.2 0.9 0.6 0.8 0.2 1.1 0.7 1.4 0.5 1.0 0.8 X X X 0.3 0.2 0.6 0.2 0.3 0.4 0.3 0.2 0.4 0.3 1.3 0.5 0.4 0.6 IX IX IX 0.1 0.3 0.2 0.1 0.1 0.7 0.1 0.3 -0.1 -0.3 -0.2 -0.3 -0.1 -0.2 Ta Tmin Tmax 1.7 1.5 2.1 1.3 1.5 1.9 2.2 1.9 2.0 2.3 2.2 1.5 1.5 1.7 VIII VIII VIII 1.6 1.1 1.7 1.1 1.2 1.6 1.8 1.4 1.7 1.8 1.9 1.0 1.1 1.3 VII VII VII VI VI VI 1.8 1.4 1.8 1.2 1.4 1.9 2.0 1.3 1.9 2.1 2.1 1.3 1.2 1.5 V V V 1.0 0.7 0.7 0.6 0.7 1.2 1.4 1.0 1.0 1.4 1.7 1.0 0.7 1.1 IV IV IV 0.6 0.5 0.7 0.6 0.8 0.8 0.8 0.7 1.0 0.9 1.1 0.5 0.8 0.8 III III III 0.5 0.4 0.7 0.4 0.7 0.8 0.8 0.8 0.9 0.9 0.8 0.5 0.6 0.6 II II II 0.0 0.4 0.0 0.5 0.3 0.8 0.6 0.9 0.8 0.3 0.3 0.2 0.1 -0.1 I I I 0.6 0.9 1.3 0.8 1.0 1.0 1.0 0.6 1.1 1.1 1.1 1.1 1.0 0.9
BI BI BI TR BE ČE TR ČE TR ČE GA MO MO MO
16 ГЛАСНИК – HERALD 25
(0.9°C) и на Чемерну, највишој анализираној highest-located of the analyzed stations (0.8°C), станици (0.8°C), као и у Берковићима (1.0°C). as well as in Berkovići (1.0°C). The annual Tmax Годишња Tmax порасла је између два наведе- increased between the two stated periods by about на периода за око 1.0°C на свим анализираним 1.0°C at all analyzed stations (only in Bileća by станицама (једино у Билећи за 0.7°C). Годишња 0.7°C). Annual Tmin increased the most in Tre- Tmin највише је порасла у Требињу за чак binje by as much as 1.3°C, whereas the increase at 1.3°C, док је повећање на осталим станицама other stations was in the range of 0.7−0.8°C. износило 0.7−0.8°C. The largest increase in average values of Највећи пораст просјечних сезонских тем- seasonal air temperatures (Ta, Tmax and Tmin) пература ваздуха (Та, Tmax и Tmin) забиљежен was recorded in the warmest part of the year, је у најтоплијем дијелу године, у сезони љето in the summer season (1.1‒1.9°C, 1.6‒2.1°C (1.1‒1.9°C, 1.6‒2.1°C и 1.3‒2.1°C, респектив- and 1.3‒2.1°C, respectively), and then in spring но), а затим у сезонама прољеће (0.5‒0.9°C, (0.5‒0.9°C, 0.8‒1.1°C and 0.6‒1.2°C, respec- 0.8‒1.1°C и 0.6‒1.2°C, респективно) и зима tively) and winter (0.2‒0.7°C, 0.4‒0.8°C and (0.2‒0.7°C, 0.4‒0.8°C и 0.6‒0.8°C, респективно). 0.6‒0.8°C, respectively). Просјечне мјесечне температуре ваздуха Average monthly air temperatures (Та, Tmax (Та, Tmax и Tmin) порасле су на свим анали- and Tmin) increased at all analyzed stations (ex- зираним станицама (осим у септембру на не- cept in September at some stations), and the largest ким станицама), а највећи пораст забиљежен increase was recorded in the summer months. For је у љетним мјесецима. На примјер, Та, Tmax instance, Ta, Tmax and Tmin in August increased и Tmin у августу порасле су за чак 1.3‒1.9°C, as much as 1.3‒1.9°C, 1.9‒2.3°C and 1.5‒2.2°C, 1.9‒2.3°C и 1.5‒2.2°C, респективно. respectively. Резултати корелационе анализе повезаности The results of the correlation analysis of the образаца циркулација глобалних размјера на relationship between the global circulation patterns сјеверној хемисфери и температуре ваздуха на over the northern hemisphere and the air tempera- истраживаном простору Источне Херцеговине tures over the studied area of East Herzegovina are приказани су у Таб. 4‒6. Варијабилност темпе- shown in Tab. 4‒6. Temperature variability (i.e. ратуре (тј. позитивне температурне аномалије) у positive temperature anomalies) in Europe (Rust et Европи (Rust et al., 2015), па тако и на простору al., 2015), as well as in the area of East Herzegovi- Источне Херцеговине, најснажније је условље- na, is most strongly conditioned by the EA oscilla- на EA осцилацијом. У Источној Херцеговини tion. In East Herzegovina, the positive correlation
Таб. 4. Пирсонов коефицијент корелације између годишњих вриједности индекса циркулација глобалних размјера (EA, NAO и AO) и температура ваздуха (Ta, Tmax и Tmin) на простору Источне Херцеговине у периоду 1961‒2016. године Tab. 4. Pearson correlation coeffi cient between annual values of teleconection patterns indices (EA, NAO and AO) and air temperatures (Ta, Tmax and Tmin) in the East Herzegovina in the 1961‒2016 periods EA NAO АО
Ta Tmax Tmin Ta Tmax Tmin Ta Tmax Tmin ТR 0.615 0.694 0.599 0.135 0.253 -0.105 0.416 0.484 0.141 BI 0.619 0.647 0.383 0.126 0.272 -0.039 0.330 0.496 0.043 ČE 0.713 0.717 0.691 0.202 0.238 0.084 0.365 0.447 0.285 МО 0.726 0.648 0.723 0.155 0.156 0.084 0.406 0.460 0.318
Статистички значајно на нивоу 95 % / Statistically signifi cant at the 95 % level
17 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
позитивна повезаност између EA осцилације и between the EA oscillation and air temperatures температуре ваздуха (Та, Tmax и Tmin) је јака и (Ta, Tmax and Tmin) is strong and statistically статистички значајна током цијеле године. Кое- signifi cant throughout the year. The correlation фицијенти корелације између годишњег инде- coeffi cients between the annual EA index and Ta, кса ЕА и Та, Tmax и Tmin износе 0.615‒0.726, Tmax and Tmin are 0.615‒0.726, 0.647‒0.717 and 0.647‒0.717 и 0.383‒0.723, респективно (Таб. 0.383‒0.723, respectively (Tab. 4). Although a sta- 4). Иако је статистички значајна позитивна ко- tistically signifi cant positive correlation is present релација присутна током цијеле године, највиши throughout the year, the highest correlation coeffi - коефицијенти корелације утврђени су за сезоне cients were determined for the summer and winter љето и зима (Таб. 5 и Таб. 6). seasons (Tab. 5 and Tab. 6). NAO током позитивне фазе условљава During its positive phase, the NAO conditions транспорт топлијих маритимних ваздушних the transport of warmer maritime air masses with маса западним вјетровима, јачим од уобичаје- westerly winds, stronger than usual, over moderate них, преко умјерених ширина, што на том под- latitudes, which causes positive temperature anom- ручју условљава позитивне аномалије темпера- alies over this area (Hurrell & Van Loon, 1997; туре (Hurrell & Van Loon, 1997; Rust et al., 2015). Rust et al., 2015). Previous research in Bosnia and Претходна истраживања у Босни и Херцегови- Herzegovina has found that the NAO has a stron- ни утврдила су да NAO има снажнији утицај ger impact on climate variability in the northern на варијабилност климе у сјеверном дијелу part of the territory, especially during the winter територије, нарочито у сезони зима, него на season, than in the south (Trbić et al., 2017). In the југу (Trbić et al., 2017). У сезони зима значајна winter season, over the studied area a signifi cant позитивна корелација са NAO утврђена је само positive correlation with the NAO was found only на простору Мостара. Иако су ранија истражи- in the area of Mostar. Although previous studies вања углавном указивала на значајан утицај have generally indicated a signifi cant impact of NAO зими, посљедњих деценија појавила су NAO in winter, research in recent decades have се истраживања која доказују утицај NAO на demonstrated the impact of NAO on climate vari- варијабилност климе и у сезони љето (Blade et ability in the summer season as well (Blade et al., al., 2012; Chronis et al., 2011; Folland et al., 2009). 2012; Chronis et al., 2011; Folland et al., 2009). Истраживања су идентификовала утицај NAO Studies have identifi ed the impact of NAO on cli- на климатске варијабле у источном Медитера- mate variables in the East Mediterranean ‒ high ну, који се огледа у томе да високе вриједности values of NAO index cause cooling of relative NAO индекса условљавају релативно хлађење surface (in lower troposphere), increased meridian површине (доње тропосфере), појачану цирку- circulation and increased cloud cover (Chronis et лацију меридијанског правца и повећану облач- al., 2011). In the area of East Herzegovina, a sig- ност (Chronis et al., 2011). На простору Источне nifi cant negative correlation between the NAO and Херцеговине такође је у сезони љето утврђена Ta, Tmax and Tmin was also found in the summer значајна негативна корелација између NAO и season ‒ the calculated correlation coeffi cients are Та, Tmax и Tmin ‒ израчунати коефицијенти -0.376‒-0.426, -0.412‒-0.457 and -0.250‒-0.386, корелације износе -0.376‒-0.426, -0.412‒-0.457 respectively (Tab. 5 and Tab. 6). и -0.250‒-0.386, респективно (Таб. 5 и Таб. 6). Correlation analysis also determined a sig- Корелационом анализом утврђена је и зна- nifi cant positive correlation of Ta and Tmax with чајна позитивна повезаност Ta и Tmax са АО the AO, on an annual basis (0.330‒0.416 and на годишњем нивоу (0.330‒0.416 и 0.447‒0.496, 0.447‒0.496, respectively), whereas the correla- респективно), док је корелација са Tmin зна- tion with Tmin was signifi cant only in parts of the чајна само на дијелу територије (Таб. 4). Пози- territory (Tab. 4). A positive correlation with the тивна корелација са АО утврђена је и у сезони AO was also found in the spring season (Tab. 5 прољеће (Таб. 5 и Таб. 6). and Tab. 6).
18 ГЛАСНИК – HERALD 25
Таб. 5. Пирсонов коефицијент корелације између сезонских вриједности индекса циркулација глобалних размјера (EA, NAO и AO) и Ta на простору Источне Херцеговине у периоду 1961‒2016. године Tab. 5. Pearson correlation coeffi cient between seasonal values of teleconection patterns indices (EA, NAO and AO) and Ta in the East Herzegovina in the 1961‒2016 periods
EA З / W П / Sp Љ / Su Ј / A TR 0.641 0.456 0.701 0.381 BI 0.628 0.472 0.674 0.343 ČE 0.696 0.472 0.591 0.430 МО 0.672 0.535 0.670 0.452 NAO З / W П / Sp Љ / Su Ј / A TR 0.142 0.164 -0.423 -0.021 BI 0.081 0.135 -0.426 -0.044 ČE 0.241 0.150 -0.376 -0.057 МО 0.290 0.215 -0.384 0.023 AO З / W П / Sp Љ / Su Ј / A TR 0.077 0.498 -0.050 0.170 BI 0.032 0.432 -0.098 0.092 ČE 0.099 0.425 -0.120 0.042 МО 0.181 0.500 -0.037 0.212 Статистички значајно на нивоу 95 % / Statistically signifi cant at the 95 % level
19 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
Таб. 6. Пирсонов коефицијент корелације између сезонских вриједности индекса циркулација глобалних размјера (EA, NAO и AO) и Tmax и Tmin на простору Источне Херцеговине у периоду 1961‒2016. године Tab. 6. Pearson correlation coeffi cient between seasonal values of teleconection patterns indices (EA, NAO and AO) and Tmax и Tmin in the East Herzegovina in 1961‒2016
Tmax Tmin EA EA З / W П / Sp Љ / Su Ј / A З / W П / Sp Љ / Su Ј / A ТR 0.700 0.501 0.677 0.483 ТR 0.643 0.529 0.622 0.394 BI 0.591 0.440 0.678 0.380 BI 0.517 0.314 0.521 0.270 ČE 0.686 0.461 0.642 0.508 ČE 0.656 0.444 0.657 0.478 МО 0.647 0.449 0.633 0.394 МО 0.616 0.458 0.662 0.484 NAO NAO З / W П / Sp Љ / Su Ј / A З / W П / Sp Љ / Su Ј / A ТR 0.359 0.269 -0.414 0.074 ТR 0.015 0.048 -0.382 -0.055 BI 0.320 0.274 -0.457 0.033 BI -0.056 0.038 -0.250 -0.160 ČE 0.318 0.202 -0.412 -0.014 ČE 0.176 0.110 -0.386 -0.123 МО 0.368 0.212 -0.432 0.083 МО 0.178 0.212 -0.336 -0.016 AO AO З / W П / Sp Љ / Su Ј / A З / W П / Sp Љ / Su Ј / A ТR 0.377 0.525 -0.044 0.335 ТR -0.139 0.345 -0.101 0.067 BI 0.383 0.514 -0.119 0.262 BI -0.179 0.270 -0.021 -0.221 ČE 0.218 0.465 -0.114 0.200 ČE 0.020 0.416 -0.105 -0.059 МО 0.372 0.523 -0.086 0.344 МО 0.024 0.488 0.007 0.067 Статистички значајно на нивоу 95 % / Statistically signifi cant at the 95 % level
ЗАКЉУЧАК CONCLUSION
Резултати истраживања показују да је The research results show that over the area of на простору Источне Херцеговине присутна East Herzegovina there is a tendency of climate sys- тенденција загријавања климатског система. tem warming. The signifi cant positive trends were Значајне позитивне трендове испољавају како displayed by both mean and extreme air tempera- средње, тако екстремне температуре ваздуха. tures. The obtained results are in agreement with Добијени резултати су у сагласности са резул- the results of other studies conducted in Bosnia and татима других студија спроведених у Босни и Herzegovina, the Southeast Europe and the Med- Херцеговини, Југоисточној Европи и региону iterranean region in general. The observed trends Медитерана генерално. indicate the need to implement adaptation measures Уочени трендови указују на неопход- to climate change, which will be especially neces- ност примјене мјера адаптације на климатке sary if the projections of climate change by the end промјене, које ће нарочито бити нужне уко- of the century are taken into account.
20 ГЛАСНИК – HERALD 25
лико се узму у обзир пројекције промјена до During the 21st century, global warming will краја вијека. continue, as will rising temperatures in the Medi- Током 21. вијека глобално загријавање ће се и terranean region (Barcikowska et al., 2020; Brogli даље наставити, као и повећање температура у ре- et al., 2019; Giorgi & Lionello, 2008), but at rates гиону Медитерана (Barcikowska et al., 2020; Brogli 20 % higher than the global average (Lionello & et al., 2019; Giorgi & Lionello, 2008), али по стопа- Scarascia, 2018). Also, the frequency and inten- ма 20 % вишим од глобалног просјека (Lionello & sity of heat waves will increase (Diff enbaugh et Scarascia, 2018). Такође, повећаће се учесталост al., 2007). Warming will be particularly intense и интензитет топлих таласа (Diff enbaugh et al., in summer ‒ approximately 50 % higher than 2007). Загријавање ће нарочито бити интензив- warming at the global scale, if we observe the но љети ‒ приближно 50 % веће од глобалног basin as a whole, and in terrestrial areas north загријавања, ако се посматра басен у цјелини, а of the Mediterranean locally up to 100 % higher у копненим подручјима која се налазе сјеверно (Lionello & Scarascia, 2018). Pressure on eco- од Средоземног мора локално и до 100 % веће systems and human activities will be even stron- (Lionello & Scarascia, 2018). Притисак на екоси- ger if we take into account that precipitation will стеме и људске дјелатности биће још снажнији decrease (with maximum reduction in the areas ако се узме у обзир да ће се падавинe смањивати along the northern border of the Mediterranean (са максималним смањењем у подручјима дуж region in the summer season) (Alessandri et al., сјеверне границе медитеранског региона у се- 2014; Kelley et al., 2012; Lionello & Scaras- зони љето) (Alessandri et al., 2014; Kelley et al., cia, 2018). All climate change projections agree 2012; Lionello & Scarascia, 2018). Све пројекције that frequency and intensity of droughts in the климатских промјена слажу се да ће у региону Mediterranean region there will increase (Tram- Медитерана доћи до повећане учесталости и ин- blay et al., 2020). It is expected that one of the тензитета суша (Tramblay et al., 2020). Очекује се consequences of the increasing air temperatures да ће једна од посљедица повећања температуре and decreasing precipitation (and the increasing и смањења падавина (а повећања учесталости frequency of drought) will be increased fi re ac- суше) бити повећана активност пожара широм tivity across the Mediterranean region due to the Медитерана због наведених климатских промје- above stated climate changes. Projections show на. Пројекције показују да би се учесталост пожа- that the fi re frequency could increase by 14 % by ра могла повећати за 14 % до краја вијека (2071– the end of the century (2071–2100) according to 2100) према сценарију RCP4.5, односно за чак 30 the RCP4.5 scenario, or by even 30 % according % према сценарију RCP8.5 (Ruff ault et al., 2020). to the RCP8.5 scenario (Ruff ault et al., 2020). Наведене промјене климе, повећање тем- The stated climate changes, increasing air пературе и сушности, утицаће и на низ веома temperatures and drought, will aff ect a number of важних социоекономских активности у Источ- very important socio-economic activities in East ној Херцеговини, као што су туризам, пољопри- Herzegovina, such as tourism, agriculture, ener- вреда, енергетика, здравствени ризици, водни gy, health risks, water resources, etc. Therefore, ресурси итд. Због тога је неопходно спровођење it is necessary to implement adequate measures адекватних мјера митигације и адаптације на of mitigation and adaptation to the observed and уочене и пројектоване промјене климе. projected climate change.
Захвалница: Резултати представљени у раду дио су Acknowledgment: The results presented in this paper научно-истраживачког пројекта „Aнализа плувиоме- are part of the scientifi c research project “Analysis of the тријског режима на подручју Источне Херцеговине у pluviometric regime in the East Herzegovina region in the контексту савремених климатских промјена“ (Број уго- context of recent climate change” (Contract number: 19/6- вора: 19/6-020/961-18/18) финансираног од стране Mи- 020/961-18/18) funded by the Ministry of scientifi c and нистарства за научнотехнолошки развој, високо образо- technological development, higher education and information вање и информационо друштво Републике Српске. society of the Republic of Srpska.
21 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Alessandri, A., De Felice, M., Zeng, N., Mariotti, A., Živković, N. (2015b). Recent Trends in Dai- Pan, Y., Cherchi, A., Lee, J. Y., Wang, B., Ha, K. J., ly Rainfall Extremes over Montenegro (1951– Ruti, P., & Artale, V. (2014). Robust Assessment 2010). Natural Hazards and Earth System Sci- of the Expansion and Retreat of Mediterranean ences, 15(9), 2069‒2077. https://doi.org/10.5194/ Climate in the 21st Century. Scientifi c Reports, 4, nhess-15-2069-2015 Article 7211. https://doi.org/10.1038/srep07211 Chronis, T., Raitsos, D. E., Kassis, D., & Sarantopou- Alpert, P., Ben‐Gai, T., Baharad, A., Benjamini, Y., los, A. (2011). The Summer North Atlantic Os- Yekutieli, D., Colacino, M., Diodato, L., Ramis, cillation Infl uence on the Eastern Mediterranean. C., Homar, V., Romero, R., Michaelides, S., & Journal of Climate, 24(21), 5584–5596. https:// Manes, A. (2002). The Paradoxical Increase of doi.org/10.1175/2011JCLI3839.1 Mediterranean Extreme Daily Rainfall in Spite Climate Prediction Center. (2019). Northern Hemi- of Decrease in Total Values. Geophysical Re- sphere Teleconnection Patterns. National Oce- search Letters, 29(11), 311−314. https://doi. anic and Atmospheric Administration, Nation- org/10.1029/2001GL013554 al Weather Service, Climate Prediction Center. Barcikowska, M. J., Kapnick, S. B., Krishnamurty, L., http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/teledoc/tele- Russo, S., Cherchi, A., & Folland, C. K. (2020). contents.shtml Changes in the Future Summer Mediterranean Di Bacco, M., & Scorzini, A. R. (2020). Recent Climate: Contribution of Teleconnections and Changes in Temperature Extremes Across the Local Factors. Earth System Dynamics, 11(1), North-Eastern Region of Italy and Their Rela- 161‒181. https://doi.org/10.5194/esd-11-161- tionship with Large-Scale Circulation. Climate 2020 Research, 81, 167–185. https://doi.org/10.3354/ Barnston, A. G., & Livezey, R. E. (1987). Classifi ca- cr01614 tion, Seasonality and Persistence of Low‒Fre- Diff enbaugh, N. S., Pal, J. S., Giorgi, F., & Gao, X. quency Atmospheric Circulation Patterns. Month- (2007). Heat Stress Intensifi cation in the Medi- ly Weather Review, 115(6), 1083‒1126. https:// terranean Climate Change Hotspot. Geophysical doi.org/10.1175/1520-0493(1987)115<1083:CS Research Letters, 34(11), Аrticle L11706. https:// APOL>2.0.CO;2 doi.org/10.1029/2007GL030000 Bartholy, J., & Pongrácz, R. (2007). Regional Analy- Дуцић, В., & Анђелковић, Г. (2004). Климатологија sis of Extreme Temperature and Precipitation In- ‒ практикум за географе. Географски факултет dices for the Carpathian Basin from 1946 to 2001. Универзитета у Београду. Global and Planetary Change, 57(1–2), 83–95. Dunn, R. J. H., Alexander, L. V., Donat, M. G., Zhang, https://doi.org/10.1016/j.gloplacha.2006.11.002 X., Bador, M., Herold, N., Lippmann, T., Allan, Blade, I., Liebmann, B., Fortuny, D., & van Olden- R., Aguilar, E., Barry, A. A., Brunet, M., Caesar, borgh, G. J. (2012). Observed and Simulated Im- J., Chagnaud, G., Cheng, V., Cinco, T., Durre, I., pacts of the Summer NAO in Europe: Implica- de Guzman, R., Mar Htay, T., Ibadullah, W. M. W., tions for Projected Drying in the Mediterranean … Yussof, M. N. A. B. H. (2020). Development Region. Climate Dynamics, 39, 709–727. https:// of an Updated Global Land in Situ-Based Data doi.org/10.1007/s00382-011-1195-x Set of Temperature and Precipitation Extremes: Brogli, R., Sørland, S. L., Kröner, N., & Schär, C. HadEX3. Journal of Geophysical Research: At- (2019). Causes of Future Mediterranean Pre- mospheres, 125, Article e2019JD032263. https:// cipitation Decline Depend on the Season. Envi- doi.org/10.1029/2019JD032263 ronmental Research Letters, 14, Article 114017. Fioravanti, G., Piervitali, E., & Desiato, F. (2016). https://doi.org/10.1088/1748-9326/ab4438 Recent Changes of Temperature Extremes over Burić, D., Ducić, V., Mihajlović, J., Luković, J., & Italy: An Index‒Based Analysis. Theoretical and Dragojlović, J. (2015а). Recent Extreme Air Applied Climatology, 123(3), 473‒486. https:// Temperature Changes in Montenegro. Bulletin of doi.org/10.1007/s00704-014-1362-1 the Serbian Geographical Society, 95(4), 53–66. Folland, C. K., Knight, J., Linderholm, H. W., Fereday, https://doi.org/10.2298/GSGD140626002B D., Ineson, S., & Hurrell, J. W. (2009). The Sum- Burić, D., Luković, J., Bajat, B., Kilibarda, M., & mer North Atlantic Oscillation: Past, Present, and
22 ГЛАСНИК – HERALD 25
Future. Journal of Climate, 22(5), 1082–1103. Middle East. Climatic Change, 114(3−4), 667– https://doi.org/10.1175/2008JCLI2459.1 687. https://doi.org/10.1007/s10584-012-0418-4 Fonseca, D., Carvalho, M. J., Marta‒Almeida, M., Lionello, P., & Scarascia, L. (2018). The Relation Melo‒Gonçalves, P., & Rocha, A. (2016). Re- Between Climate Change in the Mediterranean cent Trends of Extreme Temperature Indices for Region and Global Warming. Regional Environ- the Iberian Peninsula. Physics and Chemistry of mental Change, 18(5), 1481–1493. https://doi. the Earth, Parts A/B/C, 94, 66–76. https://doi. org/10.1007/s10113-018-1290-1 org/10.1016/j.pce.2015.12.005 Mann, M. E., Miller, S. K., Rahmstorf, S., Steinman, Gajić-Čapka, M., Cindrić, K., & Pasarić, Z. (2015). B. A., & Tingley, M. (2017). Record Temperature Trends in Precipitation Indices in Croatia, 1961– Streak Bears Anthropogenic Fingerprint. Geo- 2010. Theoretical and Applied Climatology, physical Research Letters, 44(15), 7936–7944. 121(1), 167−177. https://doi.org/10.1007/s00704- https://doi.org/10.1002/2017GL074056 014-1217-9 Pastor, F., Valiente, J. A., & Palau, J. L. (2018). Sea Giorgi, F., & Lionello, P. (2008). Climate Change Pro- Surface Temperature in the Mediterranean: jections for the Mediterranean Region. Global Trends and Spatial Patterns (1982–2016). Pure and Planetary Change, 63(2–3), 90–104. https:// and Applied Geophysics, 175, 4017–4029. https:// doi.org/10.1016/j.gloplacha.2007.09.005 doi.org/10.1007/s00024-017-1739-z Hurrell, J., & Van Loon, H. (1997). Decadal Variations Philandras, C. M., Nastos, P. T., Kapsomenakis, J., Dou- in Climate Associated with the North Atlantic vis, K. C., Tselioudis, G., & Zerefos, C. S. (2011). Oscillation. Climatic Change, 36(3), 301‒326. Long Term Precipitation Trends and Variability https://doi.org/10.1023/A:1005314315270 within the Mediterranean Region. Natural Haz- Hurrell, J. W. (1995). Decadal Trends in the North ards and Earth System Sciences, 11, 3235–3250. Atlantic Oscillation: Regional Temperatures https://doi.org/10.5194/nhess-11-3235-2011 and Precipitation. Science, 269(5224), 676−679. Pisano, A., Marullo, S., Artale, V., Falcini, F., Yang, C., https://doi.org/10.1126/science.269.5224.676 Leonelli, F. E., Santoleri, R., & Buongiorno Nar- Kelley, C., Ting, M., Seager, R., & Kushnir, Y. (2012). delli, B. (2020). New Evidence of Mediterranean Mediterranean Precipitation Climatology, Sea- Climate Change and Variability from Sea Surface sonal Cycle, and Trend as Simulated by CMIP5. Temperature Observations. Remote Sensing, 12, Geophysical Research Letters, 39, Article Article 132. https://doi.org/10.3390/rs12010132 L21703. https://doi.org/10.1029/2012GL053416 Popov, T., Gnjato, S., & Trbić, G. (2017). Trends in Kim, Y. H., Min, S. K., Zhang, X., Zwiers, F., Alexan- Extreme Temperature Indices in Bosnia and der, L. V., Donat, M. G., & Tung, S. Y. (2016). At- Herzegovina: A Case Study of Mostar. Гласник/ tribution of Extreme Temperature Changes during Herald, 21, 107−132. https://doi.org/10.7251/ 1951–2010. Climate Dynamics, 46, 1769–1782. HER2117107P https://doi.org/10.1007/s00382-015-2674-2 Popov, T., Gnjato, S., & Trbić, G. (2018а). Analysis Kioutsioukis, I., Melas, D., & Zerefos, C. (2010). of Changes in Extreme Climate Indices in Mo- Statistical Assessment of Changes in Climate star. Гласник/Herald, 22, 79−102. https://doi. Extremes over Greece (1955–2002). Internation- org/10.7251/HER2218079P al Journal of Climatology, 30(11), 1723‒1737. Popov, T., Gnjato, S., & Trbić, G. (2019а). Changes https://doi.org/10.1002/joc.2030 in Precipitation over the East Herzegovina Re- Lakatos, M., Bihari, Z., Szentimrey, T., Spinoni, J., gion. Bulletin of the Serbian Geographical So- & Szalai, S. (2016). Analyses of Temperature ciety, 99(1), 29−44. https://doi.org/10.2298/GS- Extremes in the Carpathian Region in the peri- GD1901029P od 1961–2010. Időjárás ‒ Quarterly Journal of Popov, T., Gnjato, S., & Trbić, G. (2019b). Extreme the Hungarian Meteorological Service, 120(1), Temperature and Precipitation Months in the 41–51. East Herzegovina Region. Гласник/Herald, 23, Lelieveld, J., Hadjinicolaou, P., Kostopoulou, E., Che- 73−94. https://doi.org/10.7251/HER1923073P noweth, J., El Maayar, M., Giannakopoulos, C., Popov, T., Gnjato, S., Trbić, G., & Ivanišević, M. Hannides, C., Lange, M. A., Tanarhte, M., Tyrl- (2018b). Recent Trends in Extreme Temperature is, E., & Xoplaki, E. (2012). Climate Change and Indices in Bosnia and Herzegovina. Carpathi- Impacts in the Eastern Mediterranean and the an Journal of Earth and Environmental Scienc-
23 ТАТЈАНА ПОПОВ, СЛОБОДАН ГЊАТО, ГОРАН ТРБИЋ И МАРКО ИВАНИШЕВИЋ TATJANA POPOV, SLOBODAN GNJATO, GORAN TRBIĆ AND MARKO IVANIŠEVIĆ
es, 13(1), 211–224. https://doi.org/10.26471/ Thompson, D. W. J., & Wallace, J. M. (1998). The cjees/2018/013/019 Arctic Oscillation Signature in the Wintertime Popov, T., Gnjato, S., Trbić, G., & Ivanišević, M. Geopotential Height and Temperature Fields. (2019c). Analysis of Extreme Precipitation In- Geophysical Research Letters, 25(9), 1297‒1300. dices in the East Herzegovina (Bosnia and Her- https://doi.org/10.1029/98GL00950 zegovina). Journal of the Geographical Institute Tramblay, Y., Koutroulis, A., Samaniego, L., Vicen- “Jovan Cvijić” SASA, 69(1), 1–16. https://doi. te-Serrano, S. M., Volaire, F., Boone, A., Le Page, org/10.2298/IJGI1901001P M., Carmen Llasat, M., Albergel, C., Burak, S., Raymond, F., Ullmann, A., Tramblay, Y., Drobinski, Cailleret, M., Cindrić Kalin, K., Davi, H., Dupuy, P., & Camberlin, P. (2019). Evolution of Medi- J.-L., Greve, P., Grillakis, M., Hanich, L., Jar- terranean Extreme Dry Spells During the Wet lan, L., Martin-St Paul, N., ... Polcher, J. (2020). Season Under Climate Change. Regional Envi- Challenges for Drought Assessment in the Medi- ronmental Change, 19(8), 2339–2351. https://doi. terranean Region under Future Climate Scenari- org/10.1007/s10113-019-01526-3 os. Earth-Science Reviews, 210, Article 103348. Ruff ault, J., Curt, T., Moron, V., Trigo, R. M., Mouil- https://doi.org/10.1016/j.earscirev.2020.103348 lot, F., Koutsias, N., Pimont, F., Martin-StPaul, Trbić, G., Popov, T., & Gnjato, S. (2017). Analysis N., Barbero, R., Dupuy, J.-L., Russo, A., & Bel- of Air Temperature Trends in Bosnia and Herze- hadj-Khedher, C. (2020). Increased Likelihood of govina. Geographica Pannonica, 21(2), 68–84. Heat-Induced Large Wildfi res in the Mediterra- https://doi.org/10.18421/GP21.02-01 nean Basin. Scientifi c Reports, 10, Article 13790. Tuel, A., & Eltahir, E. A. B. (2020). Why Is the Med- https://doi.org/10.1038/s41598-020-70069-z iterranean a Climate Change Hot Spot? Jour- Ruml, M., Gregorić, E., Vujadinović, M., Radova- nal of Climate, 33(14), 5829–5843. https://doi. nović, S., Matović, G., Vuković, A., Počuča, V., org/10.1175/JCLI-D-19-0910.1 & Stojičić, Dj. (2017). Observed Changes of Unkašević, M., & Tošić, I. (2013). Trends in Tempera- Temperature Extremes in Serbia over the Period ture Indices over Serbia: Relationships to Large- 1961–2010. Atmospheric Research, 183, 26–41. Scale Circulation Patterns. International Journal https://doi.org/10.1016/j.atmosres.2016.08.013 of Climatology, 33(15), 3152–3161. https://doi. Rust, H. W., Richling, A., Bissolli, P., & Ulbrich, U. org/10.1002/joc.3652 (2015). Linking Teleconnection Patterns to Eu- Zhang, R., Sun, C., Zhu, J., Zhang, R., & Li, W. ropean Temperature – A Multiple Linear Regres- (2020). Increased European Heat Waves in Re- sion Model. Meteorologische Zeitschrift, 24(4), cent Decades in Response to Shrinking Arctic 411‒423. https://doi.org/10.1127/metz/2015/0642 Sea Ice and Eurasian Snow Cover. npj Climate Scorzini, A. R., Di Bacco, M., & Leopardi, M. (2018). and Atmospheric Science , 3, Article 7. https://doi. Recent Trends in Daily Temperature Extremes org/10.1038/s41612-020-0110-8 over the Central Adriatic Region of Italy in a Mediterranean Climatic Context. Internation- al Journal of Climatology, 38(S1), e741‒e757. https://doi.org/10.1002/joc.5403
24 Оригинални научни рад UDC 502.131.1:711.7/.8(497.11)“.../2035“ DOI 10.7251/HER2125025D
МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ИЗРАДИ СЦЕНАРИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДО 2035. ГОДИНЕ
Дејан Ђорђевић1*, Тијана Дабовић1, Тијана Ђорђевић2 и Бојана Пјановић1
1Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, Србија 2 Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Нови Сад, Србија
Сажетак: У прве две деценије 21. века, систем просторног планирања у Србији је претрпео значајнију трансформа- цију пратећи опште трендове у земљи. Превладавање неолибералног-тржишног модела економије директно је дове- ло до погоршања у сектору социјалних услуга и сектору заштите животне средине, како у погледу квалитета, тако и у погледу финансирања. Истовремено, градови и региони у Србији, кроз програм децентрализације, све више преу- зимају контролу над својим развојем, али уз доминантан секторски приступ и изразите структурне неједнакости, не успевају све решити локалним деловањем, те је креирање националног просторног оквира постало све потребније. Ради сагледавања и будућег смањења социјалних и економских неједнакости на територији државе, у новембру 2019. године покренута је израда Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године, који је у фебруару 2021. постигао коначни статус нацрта. Нажалост, овај национални просторни оквир је више примио облик правне основе за масивни инфраструктурни пројекат, а не свеобухватног развојног документа, уз неуспешно или пажљи- во избегавање да се позабави политичком, социјалном и економском неизвесношћу коју доносе глобални изазови технолошких, климатских промена и тренутне пандемије. Из тог разлога је и израда сценарија просторног развоја Републике Србије, била ограничена поједностављивањем главних трендова у будућим територијалним акцијама, а према упутствима Министарства. С друге стране, израда је поједностављена и због тога што се не даје видљива алтернатива тренутним просторним политикама. У раду се анализирају узрочно-последичне везе које су довеле до тренутног сценарија планирања, дајући примере ублажавања и релативизације просторних проблема и развија се дискусија око ефикасности секторског приступа у пољу израде сценарија и у просторном планирању у Србији. Кључне речи: просторно планирање, сценарио, просторни развој, 2035. година, Србија.
Original scientifi c paper
METHODOLOGICAL APPROACH TO CREATION OF SPATIAL DEVELOPMENT SCENARIO OF THE REPUBLIC OF SERBIA UNTIL 2035
Dejan Đorđević1*, Tijana Dabović1, Tijana Đorđević 2 and Bojana Pjanović1
1University of Belgrade, Faculty of Geography, Belgrade, Serbia 2University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Novi Sad, Serbia
Abstract: In the fi rst two decades of the 21st century, the spatial planning system in Serbia has undergone a signifi cant transformation following the general trends in the country. The prevalence of the neoliberal-market model of the economy has directly led to a deterioration in the social services sector and the environmental protection sector, both in terms of quality and in terms of fi nancing. At the same time, cities and regions in Serbia, through the decentralization program, are increasingly taking control of their development, but with a dominant sectoral approach and pronounced structural inequalities, they fail to solve everything by local action, and the creation of a national spatial framework has become increasingly necessary. In order to consider and future reduction of social and economic inequalities on the territory of the state, in November 2019, the development of the Spatial Plan of the Republic of Serbia from 2021 to 2035 was initiated, * Аутор за кореспонденцију: Дејан Ђорђевић, Универзитет у Београду, Географски факултет, Студентски трг 3/3, 11000 Београд, Србија, E-mail: [email protected] * Corresponding author: Dejan Đorđević, University of Belgrade, Faculty of Geography, Studentski trg 3/3, 11000 Belgrade, Serbia, E-mail: [email protected]
25 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ which in February 2021 reached the fi nal status of the draft. Unfortunately, this national spatial framework has taken the form of a legal basis for a massive infrastructure project rather than a comprehensive development document, with unsuccessful or careful avoidance to address the political, social and economic uncertainty posed by global challenges of technological, climate change and the current pandemic. For that reason, the development of the scenario of spatial devel- opment of the Republic of Serbia was limited by simplifying the main trends in future territorial actions, according to the instructions of the Ministry. On the other hand, the creation has been simplifi ed also because there is no visible alternative to the current spatial policies. The paper analyzes the cause-and-eff ect relationships that led to the current planning sce- nario, giving examples of mitigation and relativization of spatial problems and develops a discussion on the eff ectiveness of the sectoral approach in the fi eld of scenario development and spatial planning in Serbia. Key words: spatial planning, scenario, spatial development, year 2035, Serbia.
УВОД – ОСВРТ НА ПРЕТХОДНИ INTRODUCTION – REVIEW OF THE ПРОСТОРНИ ПЛАН PREVIOUS SPATIAL PLAN OF THE РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ REPUBLIC OF SERBIA
У Србији је у току израда Просторног плана In Serbia, the development of the Spatial Plan Републике са временским хоризонтом до 2035. of the Republic with a time horizon until 2035 године. План је тренутно у фази нацрта, траје is in progress. The plan is currently in the draft стручна контрола, а потом ће бити изложен на phase, an expert control is underway, and then it јавни увид. Као и сваком просторном плану, и will be exposed to public inspection. Like any овоме је основни циљ да релативизује конфликте spatial plan, the main goal of this is to relativize у простору, омогући ефикаснију валоризацију confl icts in space, enable more effi cient valoriza- потенцијала и ублажи оштре разлике и проблеме tion of potentials and mitigate sharp diff erences у простору Републике. Територијални развој Ср- and problems in the space of the Republic. The бије карактерише изразита просторна неравно- territorial development of Serbia is characterized мерност која је резултат одвијања два супротна by a pronounced spatial unevenness which is the процеса. Са једне стране врши се концентрација result of two opposite processes. On the one hand, становништва, капитала и активности у великим there is a concentration of population, capital and центрима, посебно у Београду, а са друге стране activities in large centers, especially in Belgrade, дешава се пражњење руралних простора и пе- and on the other hand, there is a emptying of rural риферних региона. Проблем није нов и његово areas and peripheral regions. The problem is not решење било је апострофирано у свим планским new and its solution was emphasized in all plan- документима, па и у Просторном плану Репу- ning documents, including the Spatial Plan of the блике Србије (ППРС) из 1996. и 2010. године. Republic of Serbia (SPRS) from 1996 and 2010. Кључне одреднице поменутих планова, по- The key determinants of these plans, espe- себно плана из 2010. године, потенцирају „ком- cially the 2010 plan, emphasize the „competi- петитивност“ територија у погледу приступа tiveness“ of the territories in terms of access to различитим новчаним фондовима ‒ што значи diff erent monetary funds ‒ which means that the да се није одустало од неолибералног економ- neoliberal economic approach, which implies in- ског приступа, који подразумева неједнакост, equality, sharp polarization in terms of space, de- оштру поларизацију у просторном смислу, на- cline in peripheral regions in economic and social задовање периферних региона у економском и sense and etc. социјалном смислу и слично. Based on the contained principles and de- На основу садржаних принципа и детаљне tailed analysis, the SPRS from 2010 to 2020 de- анализе, у ППРС од 2010. до 2020. године дефи- fi nes fi ve basic goals of spatial development of нисано је пет основних циљева просторног раз- the Republic of Serbia, with a series of operation- воја Републике Србије, са серијом оперативних al goals of spatial development of individual sec- циљева просторног развоја појединих сектора, tors, activities and communications, as follows:
26 ГЛАСНИК – HERALD 25
активности и комуникација, и то: 1. More balanced regional development and im- 1. Уравнотеженији регионални развој и proved social cohesion; унапређена социјална кохезија; 2. Regional competitiveness and accessibility; 2. Регионална конкурентност и приступачност; 3. Sustainable use of natural resources and pro- 3. Одрживо коришћење природних ресурса и tected and improved environment; заштићена и унапређена животна средина; 4. Protected and sustainably used natural and cul- 4. Заштићено и одрживо коришћено природно tural heritage and landscape, and и културно наслеђе и предео, и 5. Spatial-functional integration into the environ- 5. Просторно-функционална интегрисаност у ment. окружење. All fi ve objectives are directly or indirectly Свих пет циљева су директно или инди- related to the protection and sustainable develop- ректно повезани са заштитом и одрживим ment of the territory and all fi ve are still relevant развојем територије и свих пет је и даље реле- to the new national Spatial Plan. In the SPRS вантно за нови национални Просторни план. У implementation programs for the period 2011 to програмима имплементације ППРС за период 2015, positive trends were found according to 2011. до 2015. године, констатовани су позитив- the selected indicators for all goals, with certain ни трендови по изабраним показатељима за све limitations. Particularly relevant for the assess- циљеве, уз извесна ограничења. Посебно реле- ment of the situation is the SPRS Implementation вантан за оцену стања је Програм имплемента- Program for the period from 2016 to 2020. In ције ППРС за период од 2016. до 2020. године. the report for 2016 (the report for 2018 is being У извештају за 2016. годину (извештај за 2018. prepared), the indicators for all goals are contra- је у припреми), по свим циљевима показатељи dictory. For example, when it comes to territo- су контрадикторни. На пример, када је реч о rial cohesion, part of the indicators show trends територијалној кохезији, део показатеља пока- leading to an increase in cohesion, and almost зује трендове који воде ка увећању кохезије, а the same number of indicators show a decrease. готово исти број показатеља показује смањење. The same is the case with the protection of the Исти је случај са заштитом територије или ре- territory or regional connection. The only con- гионалним повезивањем. Једини закључак који clusion that can be drawn from the report is that се може извући из извештаја је да се ППРС из the 2010 SPRS is implemented partially, sectoral- 2010. године реализује парцијално, секторски, ly, without suffi cient coordination of activities, без довољне координације активности, чак и even within the same sector. Such a situation, унутар истог сектора. Таква ситуација и код even with positive actions, reduces the expected позитивних акција, умањује очекиване ефекте eff ects on space, especially in terms of demand- на простор, посебно у погледу захтевних стан- ing standards of sustainability of the territory. дарда одрживости територије. Међутим, дру- However, the second assessment is particularly га оцена је посебно индикативна и значајна за indicative and important for reviewing the cur- сагледавање постојећег стања и усмеравања rent situation and directing future actions. The будућих акција. Највећа активна реализација highest active implementation of strategic priority стратешких приоритетних пројеката је забе- projects was recorded in the sub-area „Sustain- лежена у подобласти „Одрживи развој еконо- able development of the economy, transport and мије, саобраћаја и инфраструктуре“ ‒ 79.2 %, а infrastructure“ ‒ 79.2 %, and by far the lowest in далеко најмања у подобласти „Становништво, the sub-area „Population, settlements and social насеља и социјални развој“ ‒ 2.3 %. На основу development“ ‒ 2.3 %. Based on the above, it is претходно наведеног јасно је у ком правцу тре- clear in which direction we should work in the ба порадити у новом ППРС. new SPRS.
27 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
ПОЛАЗНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ИЗРАДУ STARTING ASSUMPTIONS FOR СЦЕНАРИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА THE DEVELOPMENT OF SPATIAL СРБИЈЕ* DEVELOPMENT SCENARIOS OF SERBIA*
Секторски сценарији дефинисани у Sector scenarios are defi ned in Thematic Тематским свескама volumes
Секторске студије су у методолошком Sectoral studies in the methodological sense, смислу, а у складу са упутством руководилаца and in accordance with the instructions of the Просторног плана, следиле образац: анализа и Spatial Plan managers, followed the pattern: anal- оцена стања (са СВОТ анализом) → принци- ysis and assessment of the situation (with SWOT пи → циљеви (општи и посебни) → планска analysis) → principles → goals (general and spe- решења → имплементација → стратешки при- cial) → planning solutions → implementation → оритети. strategic priorities. У областима у којима је то било могуће или In areas where this was possible or instruc- упутно и уз присуство имагинације, разрађени tive and with the presence of imagination, cer- су и одређени грански сценарији, уз креативну tain branch scenarios were developed, with the слободу њихових аутора. Гранских сценарија creative freedom of their authors. There were no није било у области природног комплекса, али branch scenarios in the area of the natural com- их није било ни у гранским студијама технич- plex, but there were none in the branch studies of ког карактера ‒ инфраструктуре у свим видо- a technical nature ‒ infrastructure in all its forms, вима, ни у изразито друштвеним секторима nor in highly social sectors such as social pro- као што је социјална заштита, што је посебно tection, which is especially indicative. Using the индикативно. Користећи класичну планерску classic planning terminology, it can be said that терминологију, може се рећи да су махом из- you mostly missed the variant planning solutions, остала варијантна планска решења, односно i.e. the consideration of possible alternatives, разматрање могућих алтернатива, што има which has its advantages and disadvantages. It својих предности и мана. Није лако наћи зајед- is not easy to fi nd a common denominator of all нички именитељ свих наведених сценарија, али the above scenarios, but there is a certain binding постоји известан везивни став. То је раздвајање position. It is the division of the possible future могуће будућности на два главна виђења: into two main visions: 1. песимистички сценарио ‒ „како јесте“. Ово 1. pessimistic scenario ‒ „as it is“. This view de- виђење осликава наставак постојећих трен- picts the continuation of existing trends, the ex- дова, очекивани сценарио и оно готово без pected scenario and it is almost without excep- изузетка бива оцењивано као неповољно, неа- tion assessed as unfavorable, inadequate, wrong декватно, погрешно и застарело, односно онај and outdated, i.e. the scenario that should be сценарио који треба избећи; avoided; 2. оптимистички сценарио ‒ „како би требало“. 2. optimistic scenario ‒ „as it should be“. This Ово виђење је пожељно и сматра се да тре- view is desirable and is considered to be the ба да буде основа ППРС 2021–2035. То се у basis of SPRS 2021‒2035. This is implicitly појединим студијама имплицитно, а у другим emphasized in some studies and explicitly in експлицитно наглашава. others.
* Ово поглавље је написано на основу документа Радна вер- * This chapter is written on the basis of: Draft of Spatial Plan of the зија Нацрта Просторног плана Републике Србије за период Republic of Serbia for the period 2021 to 2035 (Министарство од 2021. до 2035. године (Министарство грађевинарства, са- грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике обраћаја и инфраструктуре Републике Србије, 2020). Србије, 2020).
28 ГЛАСНИК – HERALD 25
У неким студијама, на пример, студијама In some studies, e.g. studies of industrial de- индустријског развоја, заштите животне среди- velopment, environmental protection and demog- не и демографије постоји и треће виђење, тј. raphy, there is a third view, i.e. the third type of трећа врста сценарија, а у сценаријима регио- scenario, and in the scenarios of regional develop- налног развоја Србије до 2035. године постоје ment of Serbia until 2035, there are two scenarios два сценарија као средња решења између песи- as a middle ground between the pessimistic and мистичког и оптимистичког. the optimistic. Потом се јавља интересантна основа за Then there is an interesting basis for setting постављање полазних хипотеза, као обавез- the initial hypotheses, as a mandatory method- ног методолошког корака у изради сценарија. ological step in the development of the scenario. Део аутора полази од прокламоване динамике Some of the authors start from the proclaimed уласка Србије у Европску унију (ЕУ), те оп- dynamics of Serbia’s accession to the Europe- тимистичка предвиђања углавном заснива на an Union (EU), and optimistic predictions are сигурном чланству Србије у временском хори- mainly based on Serbia’s secure membership in зонту Просторног плана, што је случај са де- the time horizon of the Spatial Plan, which is мографском и студијом урбаног развоја. Други the case with demographic and urban develop- су опрезнији по питању чланства, па варирају ment studies. Others are more cautious about различите опције, а најјасније је то исказано у membership, so diff erent options vary, and this сценаријима у оквиру студије положаја Србије is most clearly expressed in the scenarios within у односу на непосредно и шире окружење. Иако the study of the position of Serbia in relation to је студијска документација препуна иностраних the immediate and wider environment. Although агенди, пропозиција, декларација, критеријума the study documentation is full of foreign agen- и индикатора (посебно оних из ЕУ), постоји на das, propositions, declarations, criteria and in- више места наговештај, па чак и тврдња, као dicators (especially those from the EU), there is код сценарија индустријског развоја, да у оној a hint in several places, and even a claim, as in будућности „како би требало да буде“ нема the industrial development scenario, that in the потпуне сагласности са директивама ЕУ и да future „as it should be“ there is no full agree- Србија треба да тражи сопствени, својеврсни ment with EU directives and that Serbia should средњи, „несврстани“ пут просторног и укуп- look for its own, kind of middle, „non-aligned“ ног развоја. Да политике, концепти и простор- path of spatial and overall development. That на решења треба да буду прилагођени нашим policies, concepts and spatial solutions need to специфичним потребама, околностима и мате- be tailored to our specifi c needs, circumstances ријалним могућностима. and material capabilities. Потребно је поменути и одређене специ- It is necessary to mention certain specifi cs фичности датих сценарија. Када је реч о демо- of the given scenarios. When it comes to de- графском развоју, улазак Србије у ЕУ изазива mographic development, Serbia’s entry into the горе последице него остајање ван формалног EU causes worse consequences than remaining чланства, посебно када је реч о миграционом outside formal membership, especially when it салду. Затим, „средњи“ сценарији (између песи- comes to the migration balance. Then, the „medi- мистичких и оптимистичких) нису у довољној um“ scenarios (between pessimistic and optimis- мери издиференцирани у односу на сценарије tic) are not suffi ciently diff erentiated in relation „крајности“: понегде представљају међустепе- to the „extreme“ scenarios: sometimes they rep- нике до постизања оптималног стања, а поне- resent intermediate steps to achieving the optimal где су израз опрезности и искуства аутора да state, and sometimes they are an expression of the ће са реализацијом плана ићи тешко. Сцена- author’s caution and experience that the plan will рији су углавном дати парцијално, у несаглас- be diffi cult. The scenarios are mostly given par- ности и без подршке других аутора у оквиру tially, in disagreement and without the support of
29 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
исте студијске области, па остају да „висе“ и other authors within the same study area, so they концепцијски и када је реч о конкретним план- remain „hanging“ both conceptually and when it ским решењима (у овом случају изузетак је comes to specifi c planning solutions (in this case, демографска студија). Када већ апострофи- the demographic study is an exception). When we рамо демографску студију, која је у погледу emphasize the demographic study, which is by far конструкције и објашњења сценарија далеко the best done in terms of construction and expla- најквалитетније урађена, крајњи резултат по- nation of the scenario, the end result is devastat- разно делује: између очекиваног сценарија, који ing: between the expected scenario, which pre- предвиђа 5627516 становника Србије 2035. го- dicts 5627516 inhabitants of Serbia in 2035 and дине и оптимистичког сценарија, који предвиђа the optimistic scenario, which predicts 5679534 5679534 становника за исти период, разлика је inhabitants for the same period, the diff erence is свега у око 50000 становника, што је безначајно only in about 50000 inhabitants, which is insig- када се има у виду временски хоризонт Плана nifi cant given the time horizon of the 15-year Plan од 15 година (Nikitović et al., 2016). Не само да (Nikitović et al., 2016). Not only do such results такви резултати изазивају фрустрацију у сми- cause frustration in the sense that no matter what слу да ма шта предузели, резултати ће на крају you do, the results will eventually be the same ‒ бити исти – око милион становника Србије about a million fewer people in Serbia than the мање у односу на садашњи број, већ покреће и current number, but also raises the question of питање око могућности израде различитих сце- the possibility of creating diff erent scenarios of нарија просторног развоја Србије на варијабла- spatial development of Serbia on variables that do ма које не варирају (Đorđević & Dabović, 2014). not vary (Đorđević & Dabović, 2014).
Ставови о Концепту Просторног плана Positions on the Concept of the Spatial Plan Републике Србије од значаја за израду of the Republic of Serbia relevant to the сценарија просторног развоја development of spatial development scenarios
Поједини ставови о концепту ППРС по- Certain positions on the concept of the SPRS мињани су на састанцима радних тимова, were mentioned at the meetings of the working синтезног тима или на састанцима са предста- teams, the synthesis team or at the meetings with вницима Наручиоца Просторног плана. Иако the representatives of the orderer of the Spatial су многи од тих ставова изнети и у Тематским Plan. Although many of these views are presented свескама, вредно је забележити теме око којих in the Thematic Volumes, it is worth noting the top- је вођена дискусија, па и полемика, али и теме ics that were discussed, and even controversy, but које су ређе или никако помињане, које су по- also topics that are rarely or not mentioned, which себно интересантне, јер и прећутно прелажење are particularly interesting, because even a silent преко неких тема може бити индикативно за transition over some topics can be indicative for конструкцију сценарија просторног развоја. the construction of spatial development scenarios.
Чешће помињане теме су: The most frequently mentioned topics are: 1. Након континуиране дискусије око кон- 1. After a continuous discussion about the con- цепта Плана генерално, превладала је cept of the Plan in general, the idea prevailed идеја да се План концентрише на оне ис- that the Plan should concentrate on those казе које је могуће реализовати у оквиру statements that can be realized within the ex- постојећег планског система. План треба isting planning system. The plan should be да буде више физички, а мање интегрални. more physical and less integral. Therefore, Дакле, треба се држати свог просторног you should stick to your spatial domain in домена у сагласности са пројектним за- accordance with the project task.
30 ГЛАСНИК – HERALD 25
датком. 2. That the Plan must have a focus/basic idea, 2. Да План мора да има тежиште/основну which must be agreed upon and that this idea идеју, око које се мора договорити и да та must be formulated through clear goals, was идеја мора бити формулисана кроз јасне not disputed. It was debatable where the fo- циљеве, није било спорно. Спорно је било cus of the plan will be. A series of discus- где ће бити тежиште плана. Низ диску- sions and confrontations of diff erent views, сија и сучељавање различитих ставова, all under the impression of devastating demo- све под утиском поразних демографских graphic projections, resulted in a (temporary) пројекција, резултирало је (привреме- view that demographic recovery should not ним) ставом да демографски опоравак не be the main goal of the Plan, but only an in- би смео да буде основни циљ Плана, него dicator, which must be taken seriously. The само показатељ, који се мора озбиљно demographic defi cit will dictate to a greater узети у обзир. Демографски дефицит ће or lesser extent of many planning solutions. If диктирати у већој или мањој мери многа demographic recovery were the main goal of планска решења. Уколико би демографски the Plan, it would be diffi cult to avoid imple- опоравак био основни циљ Плана, тешко mentation measures that would include solu- би било избећи мере за имплементацију tions that are not in the fi eld of planning at које би обухватиле решења која прво нису fi rst, nor are they feasible. It is better to off er у домену планирања, а нису ни остварива. spatial assumptions for a serious demograph- Боље је понудити просторне претпостав- ic policy, than to be the bearer of the same. ке за озбиљну демографску политику, него 3. The Ministry of Construction, Transport and бити носилац исте. Infrastructure which is in the main charge of 3. Носилац израде Просторног плана био је the development of The Spatial Plan was ex- експлицитан у погледу потребе да се прос- plicit regarding the need to incorporate the торни аспекти програма „Србија 2025“ spatial aspects of the „Serbia 2025“ program уграде у текст и карте ППРС-а, посебно into the text and maps of the SPRS, espe- када је реч о изградњи и модернизацији cially when it comes to the construction and капиталне инфраструктуре. Добро је да modernization of capital infrastructure. It is просторно планирање као инструмент good that spatial planning as an instrument државне политике у простору има јасан of state policy in space has a clear guideline оријентир око стратешких опредељења around the strategic commitments and devel- и развојних приоритета Државе, посебно opment priorities of the State, especially if ако су иста сврсисходна и потребна. they are purposeful and necessary. 4. Вероватно ће мрежа капиталних са- 4. It is likely that the network of capital roads обраћајница бити главна варијабла при will be the main variable in defi ning the spa- дефинисању сценарија просторног раз- tial development scenario, i.e. the Plan as a воја, односно Плана у целини. Зоне уз whole. The zones along the roads will repre- саобраћајнице представљаће зоне бржих sent the zones of faster development changes. развојних промена. Са повећањем дистан- As the distance from the corridor increases, це од коридора опада и интензитет проме- the intensity of changes in space and develop- на у простору и развојне могућности, као и ment opportunities decreases, as well as the демографски потенцијал. То су чињенице demographic potential. These are facts that које се не могу довести у сумњу. То је кри- cannot be questioned. It is a criterion, i.e. an теријум, односно варијабла доступности. availability variable. 5. Поред претходно наведених, чешће по- 5. In addition to the above, the most frequently мињане теме биле су и услови за развој mentioned topics were conditions for agri- пољопривреде, реиндустријализација, ту- cultural development, reindustrialization,
31 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
ризам, рударство, заштита животне сре- tourism, mining, environmental protection дине и посебно заштићена подручја, ур- and specially protected areas, urban systems бани системи и агломерације, смањивање and agglomerations, reduction of regional регионалних и просторних диспаритета у and spatial disparities in the level of devel- степену развијености, те посебно и тема opment, and especially the topic of public јавног увида у Нацрт ППРС. insights into the Draft of SPRS. 6. У смислу иновативности планских ре- 6. In terms of innovative planning solutions, the шења посебно је значајна идеја да се у idea of including zones of special interest, План уврсте зоне од специјалног интереса, such as Toplica, in the Plan is especially im- попут Топлице. portant.
Теме које су ређе помињане су: Topics that are less frequently mentioned are: 1. Однос оног што се већ назире да ће бити 1. The relationship between what is already in основа планских решења са подразуме- sight will be the basis of planning solutions вајућим мерама и инструментима за реа- with implicit measures and instruments for лизацију и финансијске подршке мерама implementation and fi nancial support for имплементације, која је у Србији увек про- implementation measures, which is always блематична. Колико је само било крити- problematic in Serbia. There was criticism ка на решења два претходна Плана јер су of the solutions of the two previous Plans финансијски били преамбициозни, дакле because they were fi nancially too ambitious, неизводиви. so unfeasible. 2. Прећутано је питање нове административ- 2. The issue of new administrative or plan- не или планске регионализације. Питање ning regionalization has been silenced. The регионализације Србије је увек актуелно, issue of regionalization of Serbia has always политички осетљиво и у последњих неко- been topical, politically sensitive and has лико година често разматрано. Решавање been frequently discussed in recent years. питања равномерног територијалног раз- Addressing the issue of balanced territorial воја је кључни циљ сваке регионализације. development is a key goal of any regional- Изгледа да је овако опрезан став резул- ization. It seems that such a cautious atti- танта два виђења: првог, да није ни време tude is the result of two views: the fi rst, that ни место (домен плана) да се тако крупно it is neither the time nor the place (domain политичко питање поново покреће и дру- of the plan) to raise such a major political гог, да су досадашњи напори у том правцу issue again, and the second, that previous представљали делом инфантилни покушај eff orts in that direction were partly an infan- да се преко ноћи дође до неких додатних tile attempt to reach some additional money пара из ЕУ уколико то страни чиниоци до- from the EU if foreign factors allow it, and пусте, а делом неспретан и вероватно по- partly a clumsy and probably disastrous way губан начин да се реше нека заостала пи- to solve some backward issues of territorial тања територијалне аутономије, статуса, autonomy, status, political electoral mathe- политичке изборне математике и слично. matics and the like. The issue of regional- Питање регионализације је, наравно уско ization is, of course, closely related to the повезано са питањем децентрализације. issue of decentralization. Everything leads Све наводи на закључак да ће уместо функ- to the conclusion that instead of functional, ционалне, стварна децентрализација бити real decentralization will be only declara- само декларативна, јер не постоји ни један tive, because there is no indication that the показатељ да је држава спремна да уступи state is ready to give a more serious part иоле озбиљнији део прихода градовима и of revenues to cities and municipalities as
32 ГЛАСНИК – HERALD 25
општинама као локалним самоуправама, local governments, as well as districts ‒ we као ни окрузима – пре ће бити да смо све- will witness the classic model of deconcen- доци класичног модела деконцентрације tration („I lower power, but I do not release („спуштам власт, али је не испуштам“). it“). Territories that can count on funds are: Територије које могу рачунати на фондове the City of Belgrade and the Autonomous су: Град Београд и Аутономна покрајина Province of Vojvodina, which will receive Војводина, која ће добити (или задржати) (or retain) serious monetary income if the озбиљне новчане приходе уколико пред- proposed Statute passes adoption in the Na- ложени Статут прође усвајање у Народној tional Assembly of the Republic of Serbia. скупштини Републике Србије. Тиме ће ре- This will make regional diff erences even гионалне разлике постати још израженије. more pronounced. 3. Није озбиљније разматрана тема евенту- 3. The topic of Serbia’s eventual entry into the алног уласка Србије у статус пуноправног status of a full member of the EU has not члана ЕУ, што је у садашњем тренутку been seriously considered, which is an un- разумљив и оправдан став. Будући да ће derstandable and justifi ed position at the mo- се Просторни план усвајати 2021. годи- ment. Since the Spatial Plan will be adopted не, више се не може заобилазити питање in 2021, the issue of Serbian membership in чланства Србије у ЕУ. Питање око варијан- EU can no longer be ignored. The question ти није професионално него политичко. about the variants is not professional but Планери наравно подржавају варијантна political. Planners of course support variant решења за сваки план. Ипак, постоји оп- solutions for each plan. However, there is равдана бојазан да ако то питање прећу- a justifi ed fear that if we keep silent about тимо или га завијемо у обланде, на јавној this issue or wrap it up in circles, someone расправи неко постави питање ‒ како то да will ask a question at a public debate ‒ how у временском хоризонту до 2035. године come the consequences of our accession to нису разматране последице нашег присту- the EU have not been considered in the time пања ЕУ? Први сценарио „Србија као пу- horizon until 2035? The fi rst scenario „Ser- ноправни члан ЕУ“, подразумева изразито bia as a full member of the EU“ implies a обојен садржај за сваки сегмент простор- distinctly colored content for each segment ног развоја. На пример, за заштиту животне of spatial development. For example, for средине подразумева креирање политике, environmental protection it implies the cre- покретање делова приступног поглавља, ation of policies, the initiation of parts of опште и специфичне директиве и друго, the accession chapter, general and specifi c а за имплементацију истих коришћење directives, etc., and for their implementation одређених фондова са пуним именом и the use of certain funds with full name and презименом. Насупрот првом сценарију, surname. In contrast to the fi rst scenario, варијанта „Србија и даље у чекаоници са the variant „Serbia still in the waiting room Турском“ диктира самосталнији приступ with Turkey“ dictates a more independent плану и већу флексибилност у погледу approach to the plan and greater fl exibili- политика просторног развоја. Пошто је ty in terms of spatial development policies. питање приступања ЕУ чисто политичко Since the issue of joining the EU is a purely питање и није у професионалном домену, political issue and is not in the professional прећутно је заузет став да се настави рад domain, there is a tacit position to continue на Плану у складу са релаксираним сцена- working on the Plan in accordance with the ријем, али тако да се увек може пребацити relaxed scenario, but so that it can always у нову ситуацију, ако то политика допусти be transferred to a new situation, if politics или буде захтевала. allows or requires it.
33 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
4. Питање плана и програма развоја Под- 4. The issue of the development plan and pro- рињске осовине развоја као паралелне gram of the Podrinje axis of development as Моравској осовини готово да и није била parallel to the Moravian axis was almost not тема дискусије. a topic of discussion.
МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП METHODOLOGICAL APPROACH TO ИЗРАДИ СЦЕНАРИЈА ПРОСТОРНОГ CREATION OF SPATIAL DEVELOPMENT РАЗВОЈА SCENARIOS
Кораци израде сценарија Steps for creating development scenarios
Метод сценарија је један од најкориснијих The scenario method is one of the most use- метода територијалне проспекције, посебно у си- ful methods of territorial prospecting, especial- туацијама када друштвени и институционални ly in situations where social and institutional услови играју главну и мање-више кључну улогу conditions play a major and key role in spatial у просторном планирању и развоју (Sołtys, 2018). planning and development (Sołtys, 2018). The Метод сценарија може помоћи да се неизвесност scenario method can help to reduce uncertainty смањи, будућност изоштри, или да се на основу or to build a picture of a more realistic future препознатих/очекиваних неизвесности изгради based on recognized/expected uncertainties. As слика реалније будућности. Као таквог, пожељ- such, it is desirable, and even necessary, for use но је, а може се рећи и неопходно, користити га in strategic decision-making, primarily because у стратешком одлучивању, пре свега због тур- of the turbulent present. Scenario development булентне данашњице. Израда сценарија је веза is the link between creative, innovative, and између креативног, иновативног и маштовитог imaginative imagining of the future and strate- замишљања будућности и стратешког плани- gic planning/strategic action. Planning without рања/стратешке акције. Планирање без сцена- a scenario is incomplete and as Lindgren and ријског размишљања је непотпуно и како Лин- Bandhold write: „meaningless“ (Lindgren & дгрен и Бандхолд пишу: „бесмислено“ (Lindgren Bandhold, 2003). Gausemeier and coauthors see & Bandhold, 2003). Гауземајер и сарадници сце- scenarios as a generally understandable descrip- нарије виде као опште разумљив опис могућег tion of a possible state in the future, based on a стања у будућности, заснован на комплексној complex network of variables. Putting more and мрежи варијабли (Gausemeier et al., 1998). Ста- more in the service of the fi nal results, the char- вљајући се све више у службу коначних резул- acteristics of territorial prospecting and scenario тата, карактеристике територијалне проспекције development have evolved in the following way и израде сценарија еволуирале су (de Courson, (de Courson, 1999; Leclerc et al., 1996; Loinger, 1999; Leclerc et al., 1996; Loinger, 1996): 1996): – у погледу циљева: афирмишу се оператив- – in terms of objectives: operational results ни резултати; are affi rmed; – у погледу обухвата: фаворизују се терито- – in terms of coverage: medium-range territo- рије средњег обухвата (регионални и уну- ries (regional and intra-regional levels) are тар-регионални нивои), уз инсистирање favored, insisting on an open conception of на отвореној концепцији територија, јер territories, because their emergence refers се њихов настанак односи на релације у to relations in which levels and partners are којима су нивои и партнери многобројни numerous and whose balance needs to be и чију равнотежу повремено треба преис- re-examined from time to time; питати; – in terms of methods: participatory practice – у погледу метода: партиципативна пракса is gaining momentum and there is a growing
34 ГЛАСНИК – HERALD 25
узима маха и све је присутнији став да она attitude that it gives legitimacy to the whole даје легитимитет целокупном подухвату; endeavor; – у погледу области: пажња посвећена еко- – in terms of areas: attention paid to the eco- номској сфери, све је мање искључива и nomic sphere is less and less exclusive and долази до интеграције вредности које про- there is an integration of values arising from истичу из социо-културних кретања; socio-cultural movements; – у погледу утицаја: посебна пажња је пос- – in terms of impact: special attention is paid већена артикулисању теорије и праксе као to the articulation of theory and practice as и условима за задовољавање будућих пот- well as the conditions for meeting future реба. needs.
Сценарији се могу развијати употребом Scenarios can be developed using one or једне или више методологија, развијених за те more methodologies, developed for these purpos- потребе или употребом техника из других дис- es, or using techniques from other disciplines. Al- циплина. Иако постоје различити приступи у though there are diff erent approaches in develop- изради сценарија и коришћењу техника, неки ing scenarios and using techniques, some aspects аспекти су веома слични. Фелпс и сарадници are very similar. Phelps and coauthors single out издвајају четири генерална/општа корака изра- four general steps of scenario development: fi eld/ де сценарија: дефинисање поља/подручја/обух- area/scope defi nition, database creation, scenario вата, израда базе података, израда сценарија и development, and selection of strategic options избор стратешких опција (Phelps et al., 1998). (Phelps et al., 1998). Током израде аналитичке документације During the preparation of the analytical doc- за ППРС 2021‒2035 у току 2020. године пуб- umentation for SPRS 2021‒2035 during 2020, ликоване су три Тематске свеске које садрже three Thematic Volumes were published, which низ структурних анализа и закључака. Након contain several structural analyzes and conclu- тога је сачињена заједничка дијагноза, зах- sions. After that, a joint diagnosis was made, ваљујући вишетематској радној групи у чијем thanks to a multi-thematic working group in су раду учествовали руководиоци студија, гру- which the study leaders, a group of experts and па стручњака и синтезни тим који је одредио a synthesis team that determined the variables варијабле. participated. Укупно је изабрано 20 варијабли од значаја A total of 20 variables of importance for за даљи развој Србије, које су потом груписане the further development of Serbia were select- у категорије и поређане у хијерархијски низ. ed, which were then grouped into categories and Најзначајније варијабле (очигледне или скри- arranged in a hierarchical sequence. The most вене), односно варијабле које најексплицитније signifi cant variables (obvious or hidden), i.e. the говоре о простору Србије, посебно су истакну- variables that most explicitly speak about the area те у Таб. 1. of Serbia, are especially highlighted in Tab. 1.
35 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
Таб. 1. Најзначајније варијабле за израду сценарија Tab. 1. The most signifi cant variables for scenario development Становништво / Population укупни подаци за Србију, број, наталитет, морталитет, нето миграције / total data for Serbia, number, birth rate, mortality, net migrations Социјални развој / Social подаци о неједнакостима / development inequality data Економија / подаци о економским перформансама ‒ бруто производ, стопе раста, итд. / Economy data on economic performance ‒ gross product, growth rates, etc. Енергија / укупна производња и потрошња, енергетска ефикасност / total production and Energy consumption, energy effi ciency Транспорт / укупни саобраћај, основна мрежа путева и пруга / total traffi c, basic network of roads Transport and railways Коришћење земљишта / подаци о изграђеном земљишту / data on built land Land use Технологија / Technology увођење и примена иновација – степен иновативности / introduction and application of innovations – degree of innovation
Животна средина / степен климатских промена, емисија CO2 ‒ укупно и од саобраћаја /
Environment degree of climate change, CO2 emissions ‒ total and from traffi c Кохезија територије / подаци о доступности / availability data Territory cohesion Управљање / Management подаци о партиципативности / data on participation
Структурном анализом обухваћене су 4 The structural analysis included 4 groups of групе података: data: 1. група директних података ‒ на основу 1. group of direct data ‒ on the basis of which које је описана блиска прошлост (према the recent past is described (according to ex- мишљењу експерата); perts); 2. група индиректних података ‒ на основу 2. group of indirect data ‒ based on which the које је описано постојеће стање; existing situation is described; 3. група потенцијалних података ‒ на основу 3. group of potential data ‒ based on which the im- које је приказан утицај различитих варија- pact of diff erent variables is shown until 2035; бли до 2035. године; 4. group of potential and decisive data ‒ based 4. група потенцијалних и одлучујућих података ‒ on which an assessment of the decision-mak- на основу које је дата оцена потенцијала акте- ing potential of the actors is given (all quan- ра за одлучивање (сви квантитативни подаци titative data and qualitative assessments from и квалитативне оцене из Тематских свезака). the Thematic Volumes).
Најутицајније варијабле на крају су поређа- The most infl uential variables were fi nally ar- не у следеће групе приказане у Таб. 2. ranged into the following groups shown in Tab. 2. На основу ових варијабли уследио је про- Based on these variables, a process of combin- цес комбиновања хипотеза који је резултирао ing hypotheses followed, which resulted in the de- израдом општих сценарија. Резултати целокуп- velopment of general scenarios. The results of the ног поступка израде сценарија биће презенто- entire scenario development process will be present- вани пред широким аудиторијумом током пред- ed to a wide audience during the presentation of стављања Нацрта ППРС 2021‒2035 грађанима the Draft SPRS 2021‒2035 to the citizens of Serbia Србије током трајања јавног увида, Комисији during the public inspection, the Commission for за стручну контролу и Савету ППРС. Expert Control, and the Council of the SPRS.
36 ГЛАСНИК – HERALD 25
Таб. 2. Групе најутицајнијих варијабли Tab. 2. Groups of the most infl uential variables Варијабле који имају Варијабле чији је утицај у Варијабле од великог ути- Варијабле чији утицај одлучујући и перманентан порасту / цаја, проистекле из одлука опада / утицај / Variables whose infl uence is које треба развити или Variables whose infl uence Variables that have a increasing конкретизовати / decreases decisive and permanent Variables of great infl uence, impact derived from decisions to be develo-ped or concretized атрактивност саобраћај- координација развојних постојање колективне улога културне основе но-географског положаја политика између Србије и спознаје и визије Србије; / Србије; / Србије; / непосредног окружења; / the existence of collective the role of the cultural basis attractiveness of the coordination of development knowledge and vision of of Serbia; transport-geographical policies between Serbia and Serbia; position of Serbia; the immediate environment; технолошки напредак; развој и повећање пограни- политика и модалитети традиционални систем развој високог образовања чне размене. / просторног уређења Ср- вредности у домену социо- у Србији; / development and increase of бије; / економских и просторних technological progress; cross-border exchange. policy and modalities of аспеката развоја; / development of higher spatial planning of Serbia; traditional value system education in Serbia; in the domain of socio- economic and spatial aspects of development; кохезија територије и дос- развој улоге постојећих развојне неједнакости тупност сервиса и услуга; / институција; / на територији Србије; / territorial cohesion and developing the role of development inequalities on availability of services; existing institutions; the territory of Serbia; вредности и аспирације значај грађанских удру- политика очувања најква- руралног становништва и жења у регулацији прос- литетнијег земљишта за пољопривредника; / тора. / потребе пољопривреде. / values and aspirations of the the importance of civic a policy of preserving the rural population and farmers; associations in spatial highest quality land for the regulation. needs of agriculture. капацитет локалних актера у погледу одлучивања. / capacity of local actors in terms of decision making.
Хипотезе у основи сценарија Hypotheses underlying the scenario
Хипотеза о становништву Population hypothesis
Хипотеза о становништву се у потпуности The population hypothesis fully relies on the ослања на хипотезе и сценарија везане за демо- hypotheses and scenarios related to the demo- графску студију из Тематских свезака, односно graphic study from the Thematic Volumes, i.e. на варирање фертилитета, морталитета и мигра- on the variation of fertility, mortality and migra- ционог салда становништва. Као што је већ рече- tion balance of the population. As already men- но, у временском хоризонту реализације ППРС tioned, in the time horizon of the implementation до 2035. године, пројекције укупне популације of the SPRS until 2035, the projections of the се у песимистичком (5627516 становника) и оп- total population in the pessimistic (5627516 in- тимистичком (5679534 становника) сценарију habitants) and optimistic (5679534 inhabitants)
37 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
разликују за свега око 50000 становника, што scenario diff er by only about 50000 inhabitants, није значајна разлика. То значи да број станов- which is not a signifi cant diff erence. This means ника није варијабла већ константа. Неке су ко- that the population is not a variable but a constant. рекције набоље могуће уколико би се готово до Some corrections are best possible if the level нуле довео степен емиграције ‒ тада би се могло of emigration is brought to almost zero ‒ then рачунати на око 6 милиона становника. У односу we could count on about 6 million inhabitants. на данашњи број од 6713415 становника у 2020. Compared to today’s number of 6713415 inhabi- години, то је пад од мало више од милион ста- tants in 2020, that is a drop of a little over a mil- новника за 15 година, са свим подразумевајућим lion inhabitants in 15 years, with all the implied последицама по виталност популације, еконо- consequences for the vitality of the population, мију, радна места, социјални развој, итд. Да би the economy, jobs, social development, etc. In се ове неповољне бројке умањиле путем спре- order to reduce these unfavorable numbers by чавања претеране емиграције, осим чињенице preventing excessive emigration, apart from the да се миграције у правцу село‒град константно fact that migrations in the rural-urban direction смањују јер је рурални простор Србије готово are constantly decreasing because the rural area of испражњен, треба порадити на другом најваж- Serbia is almost emptied, we need to work on the нијем разлогу одласка пре свега младе попу- second most important reason for young people лације у друге земље: поред вишег дохотка, то to go to other countries: besides higher income, је „несређена ситуација у Србији и недостатак it is „the unsettled situation in Serbia and the перспективе“. Хипотеза о становништву стога lack of perspective“. The population hypothesis гласи: Србија ће до 2035. године имати близу is therefore: Serbia will have close to a million милион становника мање, али за тих 5700000 до fewer inhabitants by 2035, but for those 5700000 6000000 наших људи морамо обезбедити квали- to 6000000 of our people, we must provide bet- тетније просторне услове него што су им данас ter spatial conditions than are available to them на располагању. Инсистирање на квалитету по- today. Insisting on the quality of the population, пулације, кад је већ квантитет поразан, срж је и when the quantity is already defeating, is the core демографске студије овог Плана. of the demographic study of this Plan.
Хипотеза о квалитету (простора) Hypothesis about quality (space)
Хипотеза о квалитету простора у потпу- The hypothesis about the quality of space ful- ности се ослања на један од основних циље- ly relies on one of the basic goals of good plan- ва доброг планирања ‒ побољшање квалитета ning ‒ improving the quality of life of the popula- живота становништва. Квалитет живота је као tion. Quality of life is emphasized as a parameter параметар наглашен у свим иностраним по- in all foreign charters, agendas, resolutions, and вељама, агендама, резолуцијама и другим до- other documents, most of which were signed by кументима чију је већину и Србија потписала. Serbia. It is also in the Constitution of the Re- Он се налази и у Уставу Републике Србије. У public of Serbia. In the study of social develop- студији социјалног развоја у Тематским свес- ment in the Thematic Volumes, in the section on кама, у делу о услугама, таксативно су назна- services, the parameters of quality are indicated чени и по важности поређани параметри ква- and arranged in order of importance: quality of литета: квалитет услуге, флексибилност услуга service, fl exibility of services in terms of econ- у смислу економичности и доступност услуга. omy and availability of services. Although the Иако је параметар доступности једини изра- availability parameter is the only highly spatial зито просторни параметар, вреди поменути parameter, it is worth mentioning some other rec- и неке друге препознате вредности, које чине ognized values, which are an integral part of the саставни део планских исказа. У првом реду planning statements. In the fi rst place, aspects of
38 ГЛАСНИК – HERALD 25
су често помињани аспекти квалитета животне environmental quality are often mentioned: wa- средине: квалитет воде, квалитет ваздуха, ква- ter quality, air quality, soil quality, etc. Then, in литет земљишта, итд. Потом се у Тематским the Thematic Volumes, the quality of the housing свескама помиње квалитет стамбеног фонда, stock is mentioned, but also the quality of the али и квалитет уређеног простора, у смислу arranged space, in the sense of micro and meso микро и мезо урбанизма, ако је он квалитет- urbanism, if it is well conceived and implement- но замишљен и спроведен. У суштини, мало ed. In essence, there are few sector studies that је секторских студија у којима се не помиње do not mention the word „quality“, in one con- реч „квалитет“, у једној или другој конотацији. notation or another. It is worth mentioning that Вредно је напоменути да је држава Србија, пре the state of Serbia, before the beginning of the почетка израде овог Плана, најавила капиталне development of this Plan, announced capital in- инвестиције у више од 80 општина у смислу vestments in more than 80 municipalities in terms модернизације, нове изградње и заокруживања of modernization, new construction, and comple- основних комуналних услуга, пре свега водо- tion of basic communal services, primarily water вода и канализације. Тиме ће се, након веома supply and sewerage. Thus, after a very serious озбиљног кашњења, достићи основни циви- delay, the basic threshold of civilization will be лизацијски праг. Квалитет комуналне инфра- reached. The quality of communal infrastructure структуре је изразито просторни атрибут укуп- is a distinct spatial attribute of the overall quality ног квалитета живота. Квалитет простора је, за of life. The quality of space, unlike the number разлику од броја становника, изразита варија- of inhabitants, is a distinct variable: how much бла: колики ће напредак бити постигнут у овој progress will be achieved in this area will depend, области зависиће, поред многобројних других among many other preconditions, on the degree предуслова, и од степена реализације ППРС. of implementation of the SPRS.
Хипотеза о доступности Availability hypothesis
Хипотеза о доступности је посебно из- The hypothesis of availability is especially двојена из хипотезе о квалитету због њеног separated from the hypothesis of quality because значаја и због њене променљивости у српским of its importance and because of its variability in околностима. Доступност има и квалитативне Serbian circumstances. Availability also has qual- атрибуте, али је и квантитативно мерљива, пу- itative attributes, but it is also quantitatively mea- тем примене метода мерења изохроне удаље- surable, through the application of isochronous ности. Апсолутни приоритет Србије у погледу distance measurement methods. Serbia’s absolute уређења и опремања простора је изградња и мо- priority in terms of arranging and equipping the дернизација путне, железничке, лучке и аеро- space is the construction and modernization of дромске инфраструктуре. То се види по степену road, railway, port, and airport infrastructure. реализације инфраструктурног опремања пред- This can be seen by the degree of realization of виђене још важећим ППРС из 2010. године, али infrastructural equipment envisaged by the still је то видљиво из представљених амбициозних valid SPRS from 2010, but it is visible from the планова који су представљени јавности Србије presented ambitious plans that were presented пре Одлуке о изради ППРС 2021‒2035. Плани- to the public of Serbia before the Decision on рање, пројектовање и изградња или модерни- drafting SPRS 2021‒2035. Planning, design and зација ауто-путева и тзв. брзих саобраћајница, construction or modernization of highways and пруга за велике брзине, нових лука и знатно so-called fast roads, high-speed railways, new проширене мреже нових аеродрома, уз реви- ports and a signifi cantly expanded network of тализацију мреже магистралних, регионалних new airports, along with the revitalization of the и локалних путева и железничких деоница, у network of highways, regional and local roads
39 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
континуитету ће, корак по корак, доприносити and railway sections, will continuously, step by повећању доступности сложеног сета потреба step, contribute to increasing the availability of грађана Србије. Данас слабо саобраћајно дос- a complex set of needs of Serbian citizens. To- тупни простори Србије тиме добијају основни day, the poorly accessible areas of Serbia thus get предуслов за смањење степена заостајања за the basic precondition for reducing the degree of развијенијим средишњим делом. Требало би lagging behind the more developed central part. оживети некадашње идеје о квалитету живота Former ideas about the quality of life in small and у малим и средњим градовима Србије. Мера medium-sized cities in Serbia should be revived. доступности није само мерљива у погледу бр- The measure of availability is not only measur- зине транспорта људи и робе. Планирана свео- able in terms of the speed of transport of people пшта дигитализација и евентуално увођење 5G and goods. The planned general digitalization and мреже дозвољава нам да замислимо да ће пред- eventual introduction of the 5G network allows us ности малих градова поново бити актуелне. Бе- to imagine that the advantages of small towns will оград (и у мањој мери други велики градови) be relevant again. Belgrade (and to a lesser extent јесте и остаће центар догађаја, одлучивања и other big cities) is and will remain the center of свега другог што метропола пружа у смислу events, decision-making and everything else that квалитета живота, али живот у малом граду ће the metropolis off ers in terms of quality of life, бити много јефтинији када је у питању стано- but life in a small town will be much cheaper вање (па је могуће за релативно скроман износ when it comes to housing (so it is possible for a обезбедити квалитетно становање), а увођењем relatively modest amount to provide quality hous- дигитализације могуће је готово тренутно кон- ing), and with the introduction of digitalization, тактирати Београд и упознати се са оним што je it is possible to contact Belgrade almost immedi- неопходно за обављање свакодневних послова ately and get acquainted with what is necessary to (све ће се радити електронски, интернетом). perform everyday tasks (everything will be done Кретање у малом граду је једноставно, квали- electronically, online). Moving in a small town is тет животне средине неупоредив, трошкови жи- simple, the quality of the environment is incom- вота нижи, а да не говоримо о степену угроже- parable, the cost of living is lower, not to men- ности од пандемије. Док Београд, када затреба, tion the degree of threat from a pandemic. While више неће бити тако далеко. Када је о Београду Belgrade, when needed, will no longer be that far реч, изградња метроа ће такође повећати сте- away. When it comes to Belgrade, the construc- пен доступности за његове грађане. Оно што tion of the subway will also increase the degree обележава доступност као кључну варијаблу у of accessibility for its citizens. What characterizes изради сценарија просторног развоја је што се accessibility as a key variable in the development иста, баш као и варијабла становништва, може of spatial development scenarios is that the same, посматрати као константа: у једном контину- just like the population variable, can be viewed as ираном периоду, помало скоковито, изградиће a constant: in one continuous period, somewhat се путеви и модернизовати пруге, те ће доступ- abruptly, roads will be built and railways modern- ност бивати све већа и боља, чак и ако процес ized, and accessibility will increase. better, even буде успорен и ометан од неких екстерних фак- if the process is slowed down and disrupted by тора (попут пандемије). some external factors (such as a pandemic).
Хипотеза о сценаријима Scenario hypothesis
Хипотеза о сценаријима заснована је на The scenario hypothesis is based on seeking тражењу одговора на једноставно питање: ко- an answer to a simple question: how many sce- лико је сценарија могуће и потребно урадити? narios can and should be done? If the details are Ако се инсистира на детаљима, могуће је ура- insisted on, it is possible to do many scenarios
40 ГЛАСНИК – HERALD 25
дити велики број сценарија који ће се напослет- that will diff er a little in the end. At the strategic, ку мало разликовати. На стратешком, државном state-level planning level, many scenarios would нивоу планирања, велики број сценарија само only make decision-making unnecessarily diffi - би непотребно отежао одлучивање. Из прет- cult. From the previous claims, it follows that it ходних тврдњи следи закључак да је потребно is necessary to present two groups of scenarios ‒ представити две групе сценарија – песимистич- pessimistic and optimistic. The hypothesis about ке и оптимистичке. Хипотеза о сценаријима од- scenarios fi nds the answer to the question in the говор на постављено питање налази у следећем following defi nition: the so-called a pessimistic опредељењу: тзв. песимистички сценарио је scenario is in fact possible, but it is undesirable, фактички могућ, али је непожељан, док је оп- while an optimistic one is both possible and de- тимистички и могућ и пожељан. Први сценарио sirable. The fi rst scenario is in fact a scenario of је у ствари сценарио наставка постојећих тен- continuation of existing tendencies: the territory денција: територија Србије показује економс- of Serbia shows economic fragility and instability ку крхкост и нестабилност система; контекст of the system; the context of the socio-econom- социо-економске кризе, индивидуалистичка ic crisis, individualistic logic, the interior of the логика, унутрашњост територије се у будућ- territory is devitalized in the future, urban con- ности девитализира, урбана концентрација centration takes place in the central part of the се одиграва у средишњем делу земље; утицај country; the infl uence of the policy of inaction is политике нечињења се јасно осећа, територија clearly felt, the territory remains attractive, but остаје атрактивна, али у атмосфери опште ин- in an atmosphere of general indiff erence; passive диферентности; пасивна метрополизација вели- metropolization of large centers; the rest of the ких центара; остатак простора у виду мозаика, space in the form of mosaics, i.e. scattered small односно разбацаних малих и средњих градова и and medium-sized towns and rural areas, with its руралног простора, са сопственом привредном own economic dynamics, which is functionally динамиком која је функционално врло слабо very weakly connected with metropolitan areas повезана са метрополитенским подручјима са with diff erent trajectories of factors; regression различитим трајекторијама чинилаца; регресија and occurrence of crisis areas. This scenario и појава кризних подручја. Овај сценарио пола- starts from the realistic short-term hypothesis of зи од реалне краткорочне хипотезе о одржању maintaining the existing large social structures, постојећих великих друштвених структура, both in Serbia and in the Balkans and in the EU, како у Србији, тако и на Балкану и у ЕУ и гра- and builds a picture of a territory that will not ди представу територије која неће пореметити disrupt existing schemes, but which varies ac- постојеће шеме, али која варира у складу са cording to changes in economic growth, which променама стопе економског раста, што значи means less or more funds for concrete actions in мање или више средстава за конкретне акције у space, and according to the Government’s deter- простору, а према Владиним определењима која minations ranging between „neoliberal surrender се крећу између „неолибералног препуштања to currents“ and „moderate neo-interventionism“ токовима“ и „умереног нео-интервенциониз- ‒ poorly controlled dualism of space, we come to ма“ ‒ лоше контролисаним дуализмом прос- the picture ‒ „two-speed territory“. тора, долазимо до слике – „територије са две Such a possible scenario, which is to be avoid- брзине“. Такав могућ сценарио, који се жели ed, would practically be more a consequence of избећи, практично би био више последица не- inaction (laissez faire) or bad deed, than planned чињења (laissez faire) или лошег чињења, него and systematic actions in space, which is a good планске и систематске акције у простору, што је defi nition of spatial planning. The scenario of in- добра дефиниција просторног планирања. Сце- action does not need to be explained and analyzed нарио нечињења не треба детаљно образлагати in detail ‒ „construct the scenario“ ‒ but must be и рашчлањивати ‒ „конструисати сценарио“ ‒ considered (Fig. 1). The same explanation applies
41 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
али се мора узети у обзир (Сл. 1). Исто образло- to the over-optimistic, unattainable scenario: the жење важи и за преоптимистички, недостижни ambition of the Greater South of Europe, the val- сценарио: амбиција Великог Југа Европе, вало- orization of all potentials of Serbia, the realization ризација свих потенцијала Србије, реализација of a hard defi nition of sustainable development, тврде дефиниције одрживог развоја, достизање reaching European standards in all sectors, etc. европских стандарда у свим секторима, итд. This type of scenario, although desirable, does Такву врсту сценарија, иако пожељну, нема not make sense to consider, because in the time смисла разматрати, јер у временском хоризонту horizon of the Plan it represents a utopia. Плана представља утопију.
СЦЕНАРИО ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА SCENARIO OF SPATIAL DEVELOPMENT СРБИЈЕ ДО 2035. ГОДИНЕ OF SERBIA UNTIL 2035
Могућа слика територије Републике Ср- The possible picture of the territory of the Re- бије, која је представљена, даје оцену ефеката public of Serbia, which is presented, provides an различитих планерских опција, преиспитујући assessment of the eff ects of diff erent planning op- стратешке изборе начињене током припреме и tions, reviewing the strategic choices made during израде ППРС 2021‒2035. Циљ је био да се ука- the preparation and drafting of SPRS 2021‒2035. же на могуће облике будућности, као и да се на The aim was to point out possible forms of the дебату ставе политике које у том смислу треба future, as well as to put on the debate the poli- спровести. Посматрање савремених економских cies that should be implemented in that sense. промена омогућило је да се издвоје развојне тен- Observing modern economic changes has made
Сл. 1. Остваривост сценарија просторног развоја Републике Србије до 2035. године (на основу: de Jouvenel, 2004, стр. 76) Fig. 1. Creating a spatial development scenario of the Republic of Serbia until 2035 (based on: de Jouvenel, 2004, p. 76)
42 ГЛАСНИК – HERALD 25
денције на територији Србије. Њима су својстве- it possible to single out development tendencies ни ризици, опасности, али и предности. Ништа on the territory of Serbia. They are characterized није потпуно неминовно, а „могући“ диверзитет by risks, dangers, but also advantages. Nothing остаје и даље пожељан, у складу са комбина- is completely inevitable, and „possible“ diversi- цијом сила које ће на простор утицати у ближој ty remains desirable, in line with the combina- или даљој будућности. Нема тог детерминизма tion of forces that will aff ect space in the near or помоћу којег се може скицирати јединствена distant future. There is no determinism that can слика територија у будућности. Границе неиз- be used to sketch a unique picture of the territo- весности својствене су многим варијаблама као ry in the future. Uncertainty limits are inherent што су: стопа глобалног раста, степен интегриса- in many variables such as: global growth rate, ности Србије у ЕУ (чији обухват још увек није у degree of Serbia’s integration into the EU (the потпуности одређен), ниво и форма укључивања scope of which is not yet fully determined), level државе у просторно планирање, расподела на- and form of state involvement in spatial planning, длежности између централне администрације, distribution of competencies between central ad- локалних заједница и институција, садржај и ministration, local communities and institutions, значај социјалних захтева у погледу простора и content, and importance of social requirements квалитета живота. Не сме се одбацити ни хипо- in terms of space and quality of life. We must теза о прекиду уочених тенденција, као на при- not reject the hypothesis of interruption of ob- мер: повратак дисперзији активности (супротно served tendencies, such as: return to dispersion of од актуелних напора на повећању кохезије те- activities (contrary to current eff orts to increase риторије) у случају неке специфичне промене the cohesion of the territory) in case of a specifi c унутар производних система и трансформације change within production systems and transfor- резиденцијалних преференција и коришћења mation of residential preferences and time use. времена. Сценарио просторног развоја обухвата The spatial development scenario includes three три суштинске димензије: essential dimensions: – географску димензију: опција између „из- – geographical dimension: the option between бора“ и локационих структура које детер- „choices“ and location structures that deter- минишу концентрацију или, супротно, дис- mine the concentration or, conversely, disper- перзију насељавања; sion of settlements; – политичку димензију: спровођење или не- – political dimension: implementation or спровођење зацртаних политика животне non-implementation of set environmental средине и просторног планирања на нивоу policies and spatial planning at the level of Србије; Serbia; – економску димензију: снажан или слаб – economic dimension: strong or weak eco- економски раст, вид регулисања који обез- nomic growth, a type of regulation that pro- беђује равнотежу између потрошње и про- vides a balance between consumption and изводње. production.
Комбиновањем позитивних аспеката ове три Combining the positive aspects of these three димензије долази се до слике која најверодостој- dimensions leads to a picture that most credibly није приказује могућу будућност територије Ср- shows the possible future of the territory of Serbia бије ‒ Србија као квалитетан простор (Сл. 2). ‒ Serbia as a quality space (Fig. 2). It does not Њоме се не исцрпљују све хипотезе, већ се даје exhaust all hypotheses but gives the possibility могућност за евентуална даља истраживања. for possible further research. The long-term hy- Од стране радног тима за израду сценарија, pothesis on a more radical change of society, in изабрана је дугорочна хипотеза о радикалнијој terms of its structure and its relationship to space, промени друштва, у погледу његове структуре и was chosen by the working team for the develop-
43 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
Сл. 2. Сценарио просторног развоја Србије – Карта 1 и Карта 2 Fig. 2. Spatial development scenario of the Republic of Serbia – Map 1 and Map 2
његовог односа према простору, у складу са оп- ment of the scenario, in accordance with the de- редељењем да решења ППРС 2021‒2035 пред- termination that the solutions of SPRS 2021‒2035 стављају помак у односу на досадашње полити- represent a shift compared to previous spatial ке у простору, али и нову иницијативу у области policies, but also a new initiative in the fi eld of просторног планирања на националном нивоу. spatial planning at the national level. A socio-eco- Може се предвидети друштвено-економски сис- nomic system based on small and medium-sized тем заснован на малим и средњим предузећима enterprises and an unstructured dispersion of ac- и неструктуираној дисперзији активности и ста- tivities and housing can be envisaged. Also, one новања. Такође, може се замислити нов изглед can imagine a new appearance of the territory, територије, као последица прогресивне аутоно- because of the progressive autonomy of large мизације великих српских региона. Могући је и Serbian regions. It is also possible to continue наставак трагања за правцима и консеквенцама the search for directions and consequences of a једног радикалнијег приступа животној средини more radical approach to the environment and the и одбрани територијалног потенцијала. Може се defense of territorial potential. One can imagine замислити организована дисперзија око метро- an organized dispersion around metropolises and пола и умрежених градова средње величине, networked medium-sized cities, that is, a hierar- односно хијерархијски полицентризам који ду- chical polycentrism that favors sustainable devel- горочно фаворизује одрживи развој и који је у opment in the long run and that is in line with the складу са одбраном животне средине и наслеђа. defense of the environment and heritage. In the У социјалном смислу који је посебно захтеван, social sense, which is especially demanding, the главни приоритет је подизање квалитета услуга, main priority is to raise the quality of services, са тежњом да се приближимо идеалу ‒ држави with the aim of getting closer to the ideal ‒ the социјалног благостања. state of social welfare.
44 ГЛАСНИК – HERALD 25
Таб. 3. Квантитативни показатељи у основи сценарија ‒ Србија као квалитетан простор Tab. 3. Quantitative indicators in the basis of the scenario - Serbia as a quality space
укупан број становника 5.6 до 5.8 милиона + 1.5 милиона на Косову и Метохији; стопа укупног фертилитета на нивоу од 1.70 до 1.85; морталитет – продужење животног века за 1.7 до 2.1 годину; смањење стопа унутрашњих миграција за 20 %; повећање спољног Становништво / миграционог салда за 15 %. / Population total population 5.6 to 5.8 million + 1.5 million in Kosovo and Metohija; total fertility rate at the level of 1.70 to 1.85; mortality ‒ extension of life expectancy by 1.7 to 2.1 years; reduction of internal migration rates by 20 %; increase in the external migration balance by 15 %. смањење процента становништва у ризику од сиромаштва са 25 % на око 15 %; смањење неједнакости расподеле дохотка од 9.7 на око 7; смањење гини коефицијента са 38.6 на око Социјални развој / 35. / Social development reducing the percentage of the population at risk of poverty from 25 % to about 15 %; reducing income inequality from 9.7 to about 7; reduction of the gini coeffi cient from 38.6 to about 35. стопа раста БДП око 4 %; просечна зарада преко 1000 евра; удвостручен доходак по глави Економија / становника; економски ризици под контролом. / Economy GDP growth rate around 4 %; average salary over 1000 euros; doubled per capita income; economic risks under control. енергетска ефикасност погона производње (ТЕ) на око 50 %; удвостручена гасификација; пораст учешћа обновљивих извора енергије, под контролом рацио повећане потрошње ‒ Енергија / повећане производње електричне енергије; подизање енергетске ефикасности за око 20 %. / Energy energy effi ciency of production plants (TPP) at about 50 %; double gasifi cation; increase in the share of renewable energy sources, under the control of the ratio of increased consumption ‒ increased electricity production; raising energy effi ciency by about 20%. Транспорт / потпуно реализован програм изградње и обнове саобраћајница Србија 2025. године. / Transport fully realized program of construction and renovation of roads in Serbia in 2025. потрошња грађевинског земљишта око 1000 m2 по становнику; јавни градски простори Коришћење преко 30 % од укупне површине града. / земљишта / consumption of construction land about 1000 m2 per capita; public urban spaces over 30 % of the Land use total city area. Технологија реализован програм изградње иновационих Start-Up центара и технолошких паркова у (иновативност) / Србији; пораст удела сектора високо-технолошке индустрије од 4.5 % на око 10 %. / Technology implemented program for construction of innovative Start-Up Centers and technology parks in (inventiveness) Serbia; an increase in the share of the high-tech industry sector from 4.5 % to about 10 %. смањење емисије GHG од 40 % у односу на 1990. годину, односно смањење од 28.7 % у односу на 2010. годину; смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за 9.8 % у односу на 1990. годину; реализација Стратегије нискоугљеничног развоја; степен резилијентности и адаптабилности под контролом, према Закону о климатским Животна средина / променама. / Environment reduction of GHG emissions by 40 % compared to 1990, i.e. reduction of 28.7 % compared to 2010; reduction of greenhouse gas emissions by 9.8% compared to 1990; implementation of the Low Carbon Development Strategy; degree of resilience and adaptability under control, according to the Law on Climate Change. доступност/изохрона удаљености до најближег градског центра испод 45 минута за све Кохезија територије / грађане Србије. / Territory cohesion availability/isochronous distance to the nearest city center under 45 minutes for all citizens of Serbia. Управљање / континуирано повећање партиципативности. / Management continuous increase in participation.
45 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
Квантитативни показатељи који су у осно- Quantitative indicators that are the basis of ви сценарија ‒ Србија као квалитетан прос- the scenario ‒ Serbia as a quality space, given тор, дати због потреба одређене флексибил- due to the needs of a certain fl exibility of plan- ности планских решења због релативно дугог ning solutions due to the relatively long-time временског хоризонта реализације Плана, за horizon of the Plan, for 2035 are given in Tab. 3. 2035. годину приказани су у Таб. 3. The scenario is practically based on the con- Сценарио је практично заснован на концеп- cept of multi-layered polycentrism, striving for ту вишеслојног полицентризма, тежи рекомпози- the recomposition of territories and redefi ning цији територија и редефиницији задатака јавног the tasks of the public sector. Territorial dy- сектора. Територијална динамика се заснива, са namics is based on the one hand, on participa- једне стране, на партиципацији у оквиру пројект- tion within project territories (agglomerations, них територија (агломерација, покрајина, реги- provinces, regional nature parks, etc.), and on оналних паркова природе и сл.), а са друге, на the other hand, on inventive forms of cooper- инвентивним облицима сарадње између градова ation between cities and their gravitational ar- и њихових гравитационих подручја око међуре- eas around interregional issues (spatial level of гионалних проблематика (просторни ниво басена settlement basin). Simultaneous structuring of насељавања). Симултано структурисање слојева strata at the micro-territorial level and poles/ на микро-територијалном нивоу и полова/цента- centers at the macro-territorial level would lead ра на макро-територијалном нивоу довело би до to the integration of the territory and better posi- интегрисања територије и бољег позиционирања tioning towards the European Union, which also према ЕУ која је, такође, изабрала полицентрични chose the polycentric model. The state would модел. Држава би подржала прилагођавање поли- support the adjustment of public sector poli- тика јавног сектора територијама са специфич- cies to territories with specifi c areas ‒ i.e. zones ним просторима – односно зонама од посебног of special interest such as Toplica, but would интереса као што је Топлица, али би се у највећој mostly focus on the development of measurable мери усмерила ка изради мерљивих стратегија те- strategies of territorial diff erentiation through a риторијалне диференцијације преко обновљене renewed concept of territorial balance, i.e. delib- концепције територијалне равнотеже, односно erate strengthening of the so-called. equilibrium смишљеног ојачавања тзв. равнотежних тачака у points in space. Such a policy would replace or простору. Таква политика би заменила или време- eventually neutralize existing trends that char- ном неутралисала постојеће трендове које карак- acterize a territory in which dynamic, econom- терише територија на којој су динамични, економ- ically powerful, internationally competitive cit- ски моћни, међународно конкурентни градови ies are opposed to marginal areas. Today, the супротстављени маргиналним подручјима. Ак- action of the state is primarily subordinated to ција државе је данас приоритетно подређена ства- the creation of favorable frameworks for market рању повољних оквира за развој тржишта. Након development. After some time, the state would неког времена држава би (без успеха) прискочила (without success) come to the aid of endangered у помоћ угроженим подручјима што би било у areas, which would be contrary to the dominant супротности са доминирајућом динамиком која dynamics, which in this model is not infl uenced у овом моделу није под утицајем територијалне by territorial solidarity. In the fi rst step of the солидарности. У првом кораку реализације сце- realization of the scenario (until 2025), the cen- нарија (до 2025. године) у средишту активности ter of activities would still be the state which би и даље била држава која би потпуно легитимно would completely legitimately strive to preserve настојала да у име националне солидарности, те- an exclusive position in the name of national риторијалне кохезије, односно заштите животне solidarity, territorial cohesion, i.e. environmental средине у контексту европских интеграција, сачу- protection in the context of European integra- ва ексклузивну позицију. Просторно планирање tion. Spatial planning would still be character-
46 ГЛАСНИК – HERALD 25
би још увек карактерисала извесна доза волунта- ized by a certain amount of voluntarism, while ризма, док би се локалне иницијативе кретале у local initiatives would move in a very narrow врло скученим оквирима уз занемаривање прин- framework while ignoring the principle of de- ципа децентрализације. Интервенције локалних centralization. Local government interventions, власти, превасходно алокационог типа, имале би primarily of the allocation type, would have the задатак да интегришу развојно заостала подручја task of integrating developmentally backward према схеми која највише личи на модел центар‒ areas according to a scheme that most closely периферија. У другом кораку, до 2030. године, resembles the center-periphery model. In the постепено би дошли до слике територије Србије second step, by 2030, we would gradually get на којој се инцијативе за креирање економских a picture of the territory of Serbia, where initia- и социо-културних вредности мултиплицирају tives for creating economic and socio-cultural на различитим територијалним нивоима, дајући values are multiplied at diff erent territorial lev- бројне хетерогене ентитете који међусобно са- els, giving numerous heterogeneous entities that рађују на тематским пројектима. У недостатку ан- cooperate with each other on thematic projects. тиципирања и одређивања правила игре, држава In the absence of anticipation and determina- би се налазила у улози медијатора у конфликтима tion of the rules of the game, the state would који супротстављају територије. Она би настоја- fi nd itself in the role of mediator in confl icts that ла да ублажи неједнакости и да свим грађанима oppose territories. It would seek to alleviate in- гарантује приступ јавним услугама. Држава би equalities and guarantee all citizens access to се осећала обавезном да поново осмисли своју public services. The state would feel obliged to улогу, у смислу веће флексибилности, како би по- rethink its role, in terms of greater fl exibility, to ново успоставила кохеренцију свих просторних re-establish the coherence of all spatial factors. чинилаца. The scenario of Serbia as a quality space Сценарио Србија као квалитетан простор would, thanks to the implementation of import- би, захваљујући спровођењу значајних инстру- ant instruments of spatial and social planning and мената просторног и социјалног планирања и economic redistribution, give greater importance економске редистрибуције, дала већи значај ге- to the geographical components of space, through ографским компонентама простора, кроз боље a better-balanced urban system. In a better vari- уравнотежен урбани систем. У бољој варијанти, ant, this scenario would initiate the process of овај сценарио би покренуо процес повратка у return to rural areas: the gradual destruction of ur- рурална подручја: постепено деструктуирање ban areas with the renaissance of the rural world урбаних подручја уз ренесансу руралног света through the valorization of space and people. In кроз валоризацију простора и људи. Требало би, the end, there should be a general change in the di- напослетку, да дође до генералне измене правца rection of movement, both in terms of population кретања, и популационо и економски. Гледано and economy. Seen from the perspective of Serbia из перспективе Србије према окружењу, данас according to the environment, today centrifugal превладавају центрифугалне силнице у оба ас- forces prevail in both aspects, especially from the пекта, посебно из зона великих и већих агломе- zones of large and larger agglomerations. With- рација. Унутар територије Србије доминантне су in the territory of Serbia, centripetal forces are центрипеталне силнице, из слабије доступних dominant, from less accessible and less developed и мање развијених подручја према средишњем areas towards the central part of Serbia. The in- делу Србије. Интензитет центрифугалних сил- tensity of centrifugal forces should be diversifi ed, ница требало би диверсификовати, па социјал- and the intensity of social and economic policies ним и економским политикама умањити интен- should be reduced, at least in terms of emigra- зитет, бар у смислу емиграције. Унутар државне tion. Within the state territory, centrifugal forces територије требало би појачати центрифугалне should be strengthened ‒ from the central part to силнице – од средишњег дела ка ободима тери- the edges of the territory, including Kosovo and
47 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
торије, укључујући овде и Косово и Метохију. Metohija here. In this scenario, there is an open У овом сценарију је отворена могућност акти- possibility of activating the development axis par- вације развојне осовине паралелне моравској allel to the Moravian axis ‒ Podrinje, which, like осовини ‒ Подриња, које као и подручје Топли- the area of Toplica, represents a zone of special це представља зону од посебног интереса за Ре- interest for the Republic of Serbia. After 2035, the публику Србију. После 2035. године, могао би scenario of Serbia as a Euroregion could devel- да се развије сценарио Србије као еврорегиона: op: voluntary action of local actors as a factor of волунтаристичко деловање локалних актера као development (economy, opening to the outside, фактора развоја (привреда, отварање ка споља, innovations, higher education, etc.); the state as a иновације, високо образовање и друго); држава service to citizens and a defense against external као сервис грађана и одбрана од спољних нега- negative actions and the will of the EU to fully тивних дејстава и воља ЕУ да потпуно консо- consolidate Serbia as a Euroregion, both in the лидује Србију као еврорегион, и у политичком political (membership) and in the socio-economic (чланство) и у социјално-економском смислу. sense.
ДИСКУСИЈА: ДОГОВОР ОКО DISCUSSION: AGREEMENT ON ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА И ПРИОРИТЕТА PLANNING SOLUTIONS AND PRIORITIES ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ OF IMPLEMENTATION
Дистрибуирајући Нацрт ППРС до 2035. By distributing the Draft of the SPRS by године, Министарство жели да подстакне те- 2035, the Ministry wants to encourage territorial риторијалне актере и грађане на размишљање actors and citizens to think about possible forms о могућим облицима будућности. У сценарију of the future. In the scenario Serbia as a quality Србија као квалитетан простор који је сас- space which is an integral part of the Draft, the тавни део Нацрта изложене су импликације на implications on the spatial dynamics of activities просторну динамику активности које би јавни that the public sector could choose and the basics сектор могао изабрати и основе просторне ор- of spatial organization are presented. However, ганизације. Сценарио се, међутим, не бави кон- the scenario does not deal with specifi c modalities кретним модалитетима политичког спровођења, of political implementation, i.e. it does not link односно не доводи у везу дефинисане циљеве са the defi ned objectives with the measures to be мерама које треба спровести нити има назнака да implemented, nor does it indicate that it should из њега треба да проистекну регионални прос- result in a regional spatial plan, contractual pro- торни план, уговорне процедуре или јединстве- cedures or unique programming documents aimed ни програмски документи чији задатак је да се at ensuring coherence of the spatial policy of обезбеди кохерентност просторне политике Ср- Serbia. The scenario is an orientation in terms бије. Сценарио је оријентација у погледу правца of the direction in which these policies should у коме те политике треба усмерити. be directed. Time is an essential dimension: the Време је суштинска димензија: хоризонт, horizon, i.e. the fi nal limit of projections, must be односно крајњу границу пројекција, неопход- determined at the very beginning ‒ in the case of но је утврдити на самом почетку ‒ у случају this Plan, it is 15 years. It is the approximate time овог Плана то је 15 година. То је приближно of „one generation“, which means the period in време „једне генерације“, што ће рећи период which signifi cant changes take place: „for things у коме се одвијају значајне промене: „да би to change, for ideas to be directed, it takes time, се ствари промениле, да би се идеје усмери- the time of one generation“ (Guigou, 1995). The ле, потребно је време, време једне генерације“ long run allows us to break away from current (Guigou, 1995). Дуг рок омогућује да се отр- preoccupations that can paralyze thinking. This гнемо од тренутних преокупација које могу deadline encourages freedom of opinion. How-
48 ГЛАСНИК – HERALD 25
паралисати размишљање. Овај рок подстиче ever, reasoning in the long run quite naturally слободу мишљења. Међутим, резоновање на fi nds inspiration in ongoing processes. Quotes дуг рок сасвим природно инспирацију налази у are related to the fi eld of spatial planning: „it is текућим процесима. За област просторног пла- necessary to work in accordance with time ... нирања везују се цитати: „потребно је радити spatial development requires time ...“. Although у складу са временом ... просторни развој за- this is not always explicit, such words contain a хтева време...“. Иако то није увек експлицитно, connection with the essence of sustainable de- у оваквим речима налази се веза са суштином velopment. For the effi ciency of the procedure одрживог развоја. Како би ефикасност пос- to be convincing, to see possible changes and to тупка била убедљива, како би се сагледале мо- maintain the participation of actors, it would be гуће промене и одржало учешће актера, мудро wise to combine these long-term views with the би било ове ставове о дугом року удружити са pragmatism of current action: persuasion needed прагматизмом тренутног деловања: за убеђи- to show immediately that something was happen- вање је било потребно да се одмах покаже да се ing. The generally accepted perception of rapid нешто дешава. Уопштено говорећи, општеприх- change in a particular context dictates that work ваћена перцепција брзих промена у одређеном be done in parallel (or in phases), both in the long контексту налаже да се паралелно (или фазно) run and with closer horizons that are better adapt- ради, како на дуг рок, тако и са ближим хори- ed to specifi c actions. зонтима који су боље прилагођени конкретним Another way to articulate diff erent time hori- акцијама. Други начин да се артикулишу раз- zons is to realize the fi nal scenario of Serbia as a личити временски хоризонти је да се завршни quality space permanently, continuously, that is, сценарио Србија као квалитетан простор реали- to give it the form of sliding scenarios. During зује перманентно, у континуитету, односно да the public insight and in the process of expert исти добије форму клизних сценарија. Током control of the SPRS, it is possible, as given in трајања јавног увида и у процесу стручне кон- Fig. 1, to reach the same goal – the desired sce- троле ППРС могуће је, како је дато на Сл. 1, до nario – by diff erent directors. Each time territorial истог циља – жељеног сценарија – стићи разли- scenarios are developed during the development читим директрисама. Сваки пут када се током of the plan, the procedure must be extended to израде плана приступи изради територијалних defi ne strategies that are adapted to the situation, сценарија, поступак се мора продужити ради deadlines, and available resources. It should be дефинисања стратегија које су прилагођене си- emphasized, however, that, on the one hand, the туацији, роковима и расположивим средстви- process „scenario–strategy–decision–action“ does ма. Треба, међутим, нагласити да се, са једне not necessarily take place linearly, but includes стране, процес „сценарио‒стратегија‒одлука‒ feedback, and that, on the other hand, action does акција“ не одвија обавезно линеарно већ укљу- not necessarily mean the end of work on the sce- чује и повратне спреге , а да, са друге, акција не nario. The script provides a „distance view“ that значи обавезно и крај рада на сценарију. Сце- warns, which makes the decision and the context нарио даје „поглед из даљине“ који упозорава, of decision-making clearer, whether it is about the који одлуку и контекст одлучивања чини јас- state, citizenship, or planners (Đorđević & Dabo- нијим, било да је реч о држави, грађанству или vić, 2014). From this point, experiences become планерима (Đorđević & Dabović, 2014). Од ове divergent. The preferred scenario can be realized тачке, искуства постају дивергентна. Пожељни through mandatory planning solutions, which are сценарио се може реализовати кроз обавезна listed in the text of the Draft SPRS 2021‒2035. планска решења, која су таксативно набројана у Experience, however, shows that its full imple- тексту Нацрта ППРС 2021‒2035. Искуство ипак mentation, in addition to the actions and policies говори да његова потпуна имплементација, по- defi ned by the Plan (which will have the force of ред Планом дефинисаних акција и политика law), must include various modalities of collec-
49 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
(које ће имати снагу закона), мора да обухвати tive action of all actors in the process of spatial и различите модалитете колективног деловања planning. свих актера у процесу просторног планирања.
ЗАКЉУЧАК CONCLUSION
Свака озбиљна расправа о територијалном Every serious discussion on the territorial de- развоју Србије подразумева покретање, а свака velopment of Serbia implies initiating, and every озбиљна планска акција решавање читавог низа serious planning action means resolving a whole питања која директно или индиректно дотичу series of issues that directly or indirectly aff ect територијални развој јер је просторно плани- territorial development, because spatial planning рање комплексно и мултидисциплинарно. Отуда is complex and multidisciplinary. Hence, this ова обимом и садржајем сужена анализа поку- narrowed analysis tries to depict the current state шава да ослика тренутно стање и перспективе and perspectives of the territorial development of територијалног развоја Србије. Оптимистички Serbia. An optimistic scenario for the develop- сценарио развоја Србије, иако пожељан, мало ment of Serbia, although desirable, is unlikely. It је вероватан. Реално је да ће се у погледу тери- is realistic that in terms of the territorial develop- торијалног развоја Србије десити неки од песи- ment of Serbia, some of the pessimistic scenari- мистичких сценарија, обзиром на укупну еко- os will happen, considering the overall economic номску презадуженост земље, празне фондове, over-indebtedness of the country, empty funds, пузајућем темпу тзв. евро-атлантских интегра- the creeping pace of the so-called Euro-Atlantic ција и другим припадајућим варијаблама, као и integration and other related variables, as well евидентном недостатку стварне и континуиране as the obvious lack of real and continuous stra- стратешке акције засноване на уравнотеженој tegic action based on a balanced vision of the визији државе богатих грађана – варијабле које state of rich citizens ‒ variables that in relation у односу на домен ППРС, можемо назвати екс- to the domain of the SPRS, can be called external терним (Đorđević et al., 2020). Другим речима, (Đorđević et al., 2020). In other words, there are не постоје довољни предуслови да би се гово- not suffi cient preconditions to talk about a bal- рило о уравнотеженом територијалном развоју anced territorial development of Serbia. There Србије. Нити има средстава нити воље да се is neither the means nor the will to direct those та средства правилно и континуирано усмере. funds properly and continuously. Hence, the real Отуда ће реални сценарио територијалног раз- scenario of Serbia’s territorial development in the воја Србије у наредном периоду карактерисати coming period will be characterized by further даље продубљивање регионалних разлика (на deepening of regional diff erences (e.g. underde- пример, неразвијени Југ и развијени Север), пе- veloped South and developed North), peripher- риферни региони ће тешко остваривати сарадњу al regions will fi nd it diffi cult to cooperate with са сличним регионима са друге стране границе similar regions on the other side of neighboring суседних земаља, а политичка воља о трајном countries ant the political will regarding the per- решавању територијалног питања и даље ће manent solution of territorial issues will further флуктуирати око следећег: вазалног статуса др- fl uctuate around the following: the vassal status жаве, недостатка новца и политичких изборних of the state, lack of money and political election калкулација. У погледу ова три питања струка calculations. In terms of these three issues, the просторног планирања може мало да уради изу- spatial planning profession can do little except зев декларативних иступа које нико не уме да for declarative statements that no one can hear. чује. Стога ће вероватни епилог ове расправе Therefore, the probable epilogue of this debate бити остваривање идеје о две Србије, бар када је will be the realization of the idea of two Serbias, реч о територијалном развоју. Просторно плани- at least when it comes to territorial development.
50 ГЛАСНИК – HERALD 25
рање би поново морало да реактивира политику Spatial planning would again have to reactivate државе социјалног благостања као свој основни, social welfare state policy as its basic, enduring трајни професионални циљ. professional goal. Захваљујући некоординираности и непо- Thanks to the lack of coordination and the стојању јасне визије територијалне кохезије, lack of a clear vision of territorial cohesion, so- друштвено-економске разлике у простору Ср- cio-economic diff erences in Serbia are increasing. бије се повећавају. Напуштање социјалне ди- Leaving the social dimension in the conditions of мензије у условима транзиције, довело је до transition, led to agglomeration in several large агломерирања у неколико великих урбаних цен- urban centers, where the privatization of socially тара, у којима је приватизација друштвених пре- owned enterprises was successful, especially in дузећа имала колики-толики успех, а понајвише Belgrade given the greater chances in the struggle у Београду с обзиром на веће шансе у борби for survival or enrichment it provides (Dabović et за преживљавање или богаћење које он пружа al., 2019). On the other hand, urban centers that (Dabović et al., 2019). Са друге стране, урбани did not have so much „luck“ were left without центри који нису имали ни толико „среће“, ос- most functions, not to mention the large number тали су без већине функција, да не говоримо of rural settlements that have remained or will о великом броју сеоских насеља која су оста- remain without people due to insuffi cient attrac- ла или ће остати и без људи услед недовољне tiveness of agriculture (Крунић et al., 2020). It привлачности пољопривреде (Крунић et al., is certain that these trends are normal and follow 2020). Сигурно је да су ови трендови нормал- certain stages of development of modern society. ни и да прате одређене фазе развоја савременог What is painful for Serbia, and most of all dan- друштва. Оно што је за Србију болно, а понај- gerous, is that the diff erences are increasing ‒ in више опасно је то што се разлике повећавају Belgrade and several larger centers is most of the ‒ у Београду и неколико већих центара налази population, economic and managerial capacities се већина становништва, економских и упра- and almost all fi nances, and in the remaining part вљачких капацитета и готово све финансије, а у (which cannot and must not be neglected) little of преосталом делу (који се не може и не сме зане- the above. There is a justifi ed fear that Serbia as a марити) мало тога од напред наведеног. Постоји whole, with all good intentions, will not be able to оправдана бојазан да Србија у целини, уз све „function“ even by defi ning functional urban ar- добре намере, неће моћи да „профункционише“ eas and measures for their management, because ни дефинисањем функционалних урбаних под- scientifi cally, most of its territory is not covered ручја и мерама за њихово управљање, јер науч- by such areas, given the insuffi ciently developed но посматрано, већи део њене територије таква functions of urban centers. When it comes to the подручја не покривају, с обзиром на недовољно declarative goals of reducing development dis- развијене функције урбаних центара. Када је parities through the process of decentralization, реч о декларативним циљевима смањења раз- primarily the proposed regionalization, a very војних разлика кроз процес децентрализације, sensitive and current issue of borders always пре свега предложене регионализације, увек се opens for Serbia ‒ fi rst the state, then the regions отвара за Србију веома осетљиво и актуелно that are not yet precisely defi ned. Apart from the питање граница ‒ пре свега државе, затим и ре- border, the issue of the competences of future re- гиона које још нису тачно дефинисане. Осим gions (NUTS 2 level) is also unclear, because a границе, нејасно је и питање надлежности бу- certain part of the political elite insists that these дућих региона (ниво НУТС 2), јер одређени део are statistical units. However, they do not decen- политичке елите инсистира да се ради о ста- tralize the competencies or the means to perform тистичким јединицама. На њих се међутим, не those competencies, nor do they pursue a policy децентрализују ни надлежности ни средства за of more balanced regional development (Thomas, обављање тих надлежности, нити се на основу 1998). For the concept of protection and sustain-
51 ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, ТИЈАНА ДАБОВИЋ, ТИЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И БОЈАНА ПЈАНОВИЋ DEJAN ĐORĐEVIĆ, TIJANA DABOVIĆ, TIJANA ĐORĐEVIĆ AND BOJANA PJANOVIĆ
њих води политика равномернијег регионалног able use of the territory to come to life in suffi - развоја (Thomas, 1998). Да би концепт заштите cient scope, it is necessary to change the course и одрживог коришћења територије заживео у from the neoliberal economic approach, which довољном обиму потребна је промена курса са deepened the already existing territorial diff er- неолибералног економског приступа, који је већ ences in Serbia towards the approach of the state постојеће територијалне разлике у Србији још of social welfare for all its citizens, regardless of више продубио ка приступу државе социјалног where they live within the state. благостања свих њених грађана, без обзира на то где они у тој држави живе.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Dabović, T., Djordjević, D., Poledica, B., Radović, „Становништво, насеља и социјални развој“, M., & Jeftić, R. M. (2019). Compliance with So- ППРС од 2021. до 2035. године). Институт за cial Requirements for Integrated Local Land Use архитектуру и урбанизам Србије. Planning in Serbia. European Planning Studies, Leclerc, R., Paris, Y., & Wachter, S. (1996). Les ré- 28(6), 1219‒1241. https://doi.org/10.1080/09654 gions au futur (coll. „Le monde en cours“, série 313.2019.1658720 „Prospective et territoires“). DATAR; Editions de Courson, J. (1999). La prospective des territoires: de l’aube, la Tour d’Aigues. concepts, méthodes, résultats. Centre d’études sur Lindgren, M., & Bandhold, H. (2003). Scenario Plan- les réseaux, les transports, l’urbanisme et les con- ning. Palgrave. structions publiques (Certu). Loinger, G. (1996). Guide de recherche méthod- de Jouvenel, H. (2004). Invitation à la prospective – ologique en prospective territoriale, LCA Europe An Invitation to Foresight (Bilingual collection et stratégie. European Environment Agency. Perspectives). Futuribles. Министарство грађевинарства, саобраћаја и Đorđević, D., & Dabović, T. (2014). Teritorijalna инфраструктуре Републике Србије. (2020). prospekcija i scenariji prostornog razvoja kao in- Радна верзија Нацрта Просторног Плана strumenti prostornog planiranja. U N. Dreš ković , Републике Србије 2021‒2035. L. Lorber, & D. Cigale (Ur.), Zbornik radova sa Nikitović, V., Bajat, B., & Blagojević, D. (2016). 3. Kongresa geografa Bosne i Hercegovine (str. Spatial Patterns of Recent Demographic Trends 74‒97). Geografsko društvo u Federaciji Bosne i in Serbia (1961‒2010). Geografi e-Sbornik CGS, Hercegovine. 121(4), 521‒543. https://doi.org/10.37040/ Đorđević, D., Dabović, T., Bijelić, B., & Poledica, B. geografi e2016121040521 (2020). Weakening of Spatial Planning System in Phelps, R., Chan, C., & Kapsalis, S. C. (2001). Does Serbia ‒ Age of Prevailing of Spatial Plans for Spe- Scenario Planning Aff ect Performance? Two Ex- cial Purpose Areas (2010‒2020). Bulletin of the ploratory Studies. Journal of Business Research, Serbian Geographical Society, 100(2), 129‒160. 51(3), 223–232. https://doi.org/10.1016/S0148- https://doi.org/10.2298/GSGD2002129D 2963(99)00048-X Gausemeier, J., Fink, A., & Schlake, O. (1998). Sce- Sołtys, J. (2018). Scenarios in Regional Planning – nario Management: An Approach to Develop Theory and Practice in Poland. European Spatial Future Potentials. Technological Forecasting & Research and Policy, 25(2), 41‒60. https://doi. Social Change, 59(2), 111‒ 130. org/10.18778/1231-1952.25.2.03 Guigou, J. L. (1995). Une ambition pour le terri- Thomas, M. (1998). Thinking about Planning in the Tran- toire: aménager l’espace et le temps. Editions de sitional Countries of Central and Eastern Europe. l’Aube. International Planning Studies, 3(3), 321‒333. Крунић, Н., Тошић, Д., & Гајић, А. (2020). Урбани https://doi.org/10.1080/13563479808721717 системи (Прилог за радну верзију студије
52 Оригинални научни рад UDC 912.43(497.11+497.16):[528.9:528.23“18“ DOI 10.7251/HER2125053G
ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ РУСКИХ КАРТОГРАФА У 19. ВЕКУ
Мирко Грчић1*
1Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, Србија
Сажетак: У 19. веку Србија и Црна Гора су водиле борбе за слободу и повратак на европску историјску сцену. У томе су имали значајну подршку Русије, која је имала своје геополитичке и геостратешке циљеве на Балканском полуострву, у вези са решавањем тзв. „Источног питања“ тј. питања геополитичког наслеђа Eвропске Турске. Руски картографи су радили на припреми прецизних топографских карата балканске ратне позорнице, на којој је Русија у току 19. века водила четири рата против Отоманске империје. У овом раду разматрају се први радови руских картографа на тлу Србије и Црне Горе, непосредно после руско-турског рата 1828‒1829. и Хатишерифа 1831. године, с посебним освртом на картографско приказивање граница. Њихове карте су представљале напредак у односу на дотадашње аустријске и друге европске карте, а данас представљају прворазредну архивску грађу као документи о првом државно-правном успостављању граница Србије и Црне Горе. Циљ овога рада је да привуче пажњу истраживача за проучавања тих географских карата и контекста у којем су оне настале. Кључне речи: Старе карте Србије, Старе карте Црне Горе, руски картографи, војна картографија, историјска картографија, 19. век, Балкан.
Original scientifi c paper
GEOGRAPHICAL MAPS OF SERBIA AND MONTENEGRO BY RUSSIAN CARTOGRAPHERS IN THE 19TH CENTURY
Mirko Grčić1*
1University of Belgrade, Faculty of Geography, Belgrade, Serbia
Abstract: In the 19th century, Serbia and Montenegro fought for freedom and comeback to the European historical scene. They had signifi cant support from Russia, which had its geopolitical and geostrategic goals on the Balkan Peninsula, in connection with resolving the so-called „Eastern Question“, namely, issues of the geopolitical heritage of European Turkey. Russian cartographers worked on the preparation of precise topographic maps of the Balkan war stage, on which Russia fought four wars against the Ottoman Empire during the 19th century. This paper discusses the fi rst works of Rus- sian cartographers on the territory of Serbia and Montenegro, immediately after the Russo-Turkish war of 1828‒1829 and hatt-i sharif in 1831, with special reference to the cartographic representation of borders. Their maps represented an improvement from the previous Austrian and other European maps, and today they represent fi rst-class archival material as documents of the fi rst legal state establishment of borders of Serbia and Montenegro. The aim of this paper is to attract the attention of researchers for the study of these geographical maps and the context in which they were created. Key words: Old maps of Serbia, Old maps of Montenegro, Russian cartographers, military cartography, historical cartography, 19th century, Balkans.
* Аутор за кореспонденцију: Мирко Грчић, Универзитет у Београду, Географски факултет, Студентски трг 3/3, 11000 Београд, Србија, E-mail: [email protected] * Corresponding author: Mirko Grčić, University of Belgrade, Faculty of Geography, Studentski trg 3/3, 11000 Belgrade, Serbia, E-mail: [email protected]
53 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
УВОД INTRODUCTION
Србија и Црна Гора доспелe су у жижу The geostrategic importance of the geograph- интереса великих сила у вези са разгоре- ical position and borders of Serbia and Montene- вањем тзв. „Источног питања“ тј. питања gro has come to the forefront of the interests of геополитичког наслеђа Турске империје the great powers in connection with the so-called на Балкану. Вук Караџић каже: „...Сербљи „Eastern Question“, precisely, the issues of the у млого незгодније лежећој, од свију стра- geopolitical heritage of the Turkish Empire in the на отвореној, страним државама окруженој Balkans. Vuk Karadžić says: „... The Serbs, in земљи, борили су се сами сопственим својим a very inconveniently located country, open on средствима, смемо рећи непознати целој Ев- all sides, surrounded by foreign countries, fought ропи...“ (Караџић, 1837; Караџић, 1954, стр. on their own with their own means, we can say 50‒51). Исто се може рећи и за Црногорце. unknown to the whole of Europe ...“ (Караџић, Систематско географско истраживање и кар- 1837; Караџић, 1954, pp. 50‒51). The same can тирање територијa Србије и Црне Горе, запо- be said for Montenegrins. Systematic geograph- чели су у првој половини 19. века аустријски ical research and mapping of the territories of и руски војни географи и картографи. Serbia and Montenegro began in the fi rst half of До прве половине 19. века, руско при- the 19th century by Austrian and Russian military суство на Балкану није било толико изра- geographers and cartographers. жено ни у геоцивилизацијском, ни у геопо- Until the fi rst half of the 19th century, the литичком, геостратешком и геоекономском Russian presence in the Balkans was not so pro- погледу. Русија је почетком 19. века почела да nounced in cultural, geopolitical, geostrategic and јача свој геостратешки и геополитички „Бал- geoeconomic terms. At the beginning of the 19th канско-константинопољски вектор“ како због century, Russia began to strengthen its geostrate- тежње да стави под своју контролу Истанбул gic and geopolitical „Balkan-Constantinople vec- као центар старе византијске цивилизације и tor“ both because of its desire to control Istanbul геостратешки важне мореузе Босфор и Дар- as the center of the ancient Byzantine civilization данеле, тако и због популарне концепције and the geostrategically important Bosporus and „Москва – Трећи Рим“ и утицаја словенофил- Dardanelles, and because of the popular concept ских и панславистичких идеја о Русији заш- of „Moscow ‒ Third Rome“ and the infl uence of титници православних хришћанских народа Slavophila and Pan-Slavic ideas about Russia, as на Балкану, са којима је вежу два важна еле- the protector of Orthodox Christian peoples in мента културно-цивилизацијског идентитета the Balkans, with which it is connected by two – религија и писмо (Mihailov, 2010, стр. 79). important elements of cultural and civilizational У овом раду анализиране су карте руских identity ‒ religion and writing (Mihailov, 2010, аутора из прве половине 19. века, које су нас- p. 79). тале у контексту геополитичке стварности и In this paper, we will analyze the maps of преоријентације спољње политике Србије и Russian authors from the fi rst half of the 19th Црне Горе према Русији у реализацији својих century, which were created in the context of геополитичких циљева. Прве руске карте the geopolitical reality and the reorientation of Србије и Црне Горе, симболизују и јачање the foreign policy of Serbia and Montenegro to присуства руског фактора на балканској ге- help Russia in realizing its geopolitical goals. The ополитичкој сцени у 19. веку. То је ишло на fi rst Russian maps of Serbia and Montenegro, in руку Србији која је почела обнављати свој a way symbolize the strengthening of the Russian давно изгубљени суверенитет и формира- presence in the Balkan geopolitical scene in the ти политичке границе у првој половини 19. 19th century. This was to the advantage of Serbia, века. Прве руске карте границе Србије преме which began to restore its long-lost sovereignty
54 ГЛАСНИК – HERALD 25
Турској су симбол међународног признања and form political borders in the fi rst half of the Србије и њеног савезништва са Русијом. Та 19th century. The fi rst Russian maps of Serbia’s прва граница је фактички поделила Србију border with Turkey are a symbol of international на ослобођени и још неослобођени део и ос- recognition of Serbia and its alliance with Russia. тавила Турској историјско језгро средњове- That fi rst border actually divided Serbia into a lib- ковне немањићке српске државе, што је ин- erated and still unliberated part, the historical core тензивирало метанастазичка кретања, сеобе of the medieval Serbian kingdom ruled by the и сезонска пребегавања из тих крајева према Nemanjić dynasty, left under the Ottoman Em- Србији. Тек непуних сто година након тога, pire, which intensifi ed metanastasic movements, Турска је потиснута у Првом балканском рату migrations and seasonal movements from those са тих простора (Грчић, 1984). parts to Serbia. Only about a hundred years later, Новоформирана мала кнежевина Ср- Turkey was pushed out of those areas after the бија, имала је у наредних сто и више годи- First Balkan war (Грчић, 1984). на улогу „историјског језгра“, „Пијемонта“ In the next hundred or more years, the newly и „стожера интеграције“ српских и осталих formed small principality of Serbia had the role јужнословенких земаља (Грчић, 2002, 2008). of the „historical core“, „Piedmont“ and „pillar Новоослобођени крајеви Србије називани of integration“ of Serbian and other South Slavic су различито ‒ Стара Рашка, Стара Србија countries (Грчић, 2002, 2008). The newly liber- (Цвијић, 1906), Нова Србија (Дедијер, 1913), ated parts of Serbia were called diff erently ‒ Old Јужна Србија (Радовановић, 1937). Називи Raška, Old Serbia (Цвијић, 1906), New Serbia Стара Србија и Јужна Србија постепено су (Дедијер, 1913), Southern Serbia (Радовановић, потиснути. Назив Стара Рашка се одржао и 1937). The names Old Serbia and Southern Ser- после Другог светског рата. Све то „илуструје bia were gradually suppressed. The name Old не само степен знања о Старој Србији него Raška was maintained even after the World War и одређену историјско-психолошку предста- II. All this „illustrates not only the degree of ву о овом, историјски гледано, средишњем knowledge about Old Serbia, but also a certain делу српског политичког и културног просто- historical-psychological idea of this, historically ра (Терзић, 1997). Црна Гора је такође имала speaking, central part of the Serbian political and своје „историјско језгро“ у предловћенској cultural space“ (Terzić, 1997). Montenegro also Црној Гори („Горња Зета“ и „Доња Зета“) која had its „historical core“ in medieval Montenegro се назива и „Стара Црна Гора“ (Radulović, („Upper Zeta“ and „Lower Zeta“), which is called 2020, стр. 100). „Old Montenegro“ (Radulović, 2020, p. 100). O формирању територије и делимитацији There are still superfi cial views on the ter- граница Србије и Црне Горе још увек постоје ritory formation and delimitation of the borders површна гледишта, иако су се тим питањи- of Serbia, although geographers and historians ма одавно и плодотворно бавили географи have been fruitfully dealing with these issues for и историчари. На пример, често се говори о a long time. For example, the expansion of Serbia ширењу Србије и стварању „Велике Србије“ and the creation of a „Great Serbia“ is often men- иако је познато да се радило о ослобађању tioned, while in fact it was about the liberation још неослобођених историјски и етнички of historically and ethnically Serbian territories српских земаља. Србија и Црна Гора су у 19. that have not yet been liberated. Serbia and Mon- веку биле земље у формирању а њихове гра- tenegro in the 19th century were countries in the нице биле су границе у покрету (фронтијери). process of development and their borders were in Карте из 19. века данас могу да служе као motion (frontier). извори информација не само о границама Ср- Maps from the 19th century can now serve бије и Црне Горе, него и о њиховом контексту, as sources of information not only about borders, мотивима и веродостојности, методама карти- but also about their context, motives and credi-
55 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
рања и слично (Грчић, 2000, стр. 94‒95). Так- bility, mapping methods, etc. (Грчић, 2000, pp. ва проучавања су данас важна због актуелног 94‒95). Such studies are important today due to процеса балканизације, иако је геополитички the current process of Balkanization, although, пејзаж Балкана већ уситњен до бесмисла, под the geopolitical landscape of the Balkans has al- утицајем етноцентричних доктрина, потпо- ready been fragmented, to the point of nonsense, могнутих интересима великих сила (Грчић, under the infl uence of ethnocentric doctrines, aid- 2007). Уопште, геополитички процес на Бал- ed by the interests of the great powers (Грчић, кану, као процес генезе, еволуције и тран- 2007). In general, geopolitical processes in the сформације геополитичких система чији су Balkans, as a process of genesis, evolution and основни елементи територија, становништво transformation of geopolitical systems, which и границе, бива константно извргаван разли- are the basic elements of territory, population читим политичким фалсификацијама и пред- and borders, are constantly exposed to various расудама. Због тога је потребно да се у савре- political falsifi cations and prejudices. Therefore, меном историјском контексту стално изнова in today’s time and in the modern historical con- бавимо одређеним знањима и истинама које text, it is necessary to constantly remind ourselves су закодиране у старим картама, „на које смо of certain knowledge, postulates, logical systems под утицајем левичарских доктрина, разних and „old“ methods „about which we, under the облика волунтаризма у друштвеној пракси infl uence of left-wing doctrines, various forms готово заборавили“ (Радовановић, 1982, стр. of voluntarism in social practice almost forgot 217‒218). about“ (Радовановић, 1982, pp. 217‒218).
КАРТЕ ГРАНИЦА СРБИЈЕ РУСКИХ MAPS OF SERBIAN BORDERS BY КАРТОГРАФА RUSSIAN CARTOGRAPHERS
У првој половини 19. века, настаје буђење In the fi rst half of the 19th century, the awak- националне свести и повратак Србије на ев- ening of national consciousness and the return ропску историјску сцену, што је нашло свој of Serbia to the European historical scene took резонанс у географским истраживањима и place, which found its resonance in geographical картирањима, пре свега аустријских и руских research and mapping, primarily by Austrian and аутора. У време Првог српског устанка, у тек Russian authors. During the First Serbian Up- ослобођеној малој Кнежевини Србији, поја- rising, in the newly liberated small Principality вљују се први штампани преводи страних ау- of Serbia, the fi rst printed translations of foreign тора и уводи се географија у наставни план Ве- authors appeared and geography was introduced лике школе (1808). Други устанак 1815. године into the curriculum of the Great School (1808). захватио је само Београдски пашалук. После The Second Uprising in 1815 aff ected only the Хатишерифа из 1830. године, формирана је Belgrade Eyalet. After hatt-i sharif in 1830, a руско-турска комисија за „враћање заузетих Russo-Turkish commission was formed to „re- земаља и одређивање нове српско-турске гра- turn the occupied lands and determine the new нице“, коју су сачињавали турски представник Serbian-Turkish border“, consisting of the Turk- Лебип-ефендија и руски инжењер Комненски, ish representative eff endi Lebip and the Russian кога је почетком 1831. године заменио официр engineer Komnenski, who was replaced in early Павел Коцебу и његов помоћник Розалион-Са- 1831 by offi cer Paul Kotzebue and his assistant шаљски. Присутни су били и српски предста- Rozalion-Soshalsky. Serbian representatives Mi- вници Милош Здравковић – Ресавац и Јоксим loš Zdravković ‒ Resavac and Joksim Milosavl- Милосављевић. Ова заједничка руско-турска jević were also present. This joint Russo-Turk- државна комисија, формирана по Једренском ish state commission, formed under the Treaty уговору 1829. године, имала је задатак да од- of Edrine in 1829, had the task of determining
56 ГЛАСНИК – HERALD 25
реди нове српске границе укључујући и шест the new Serbian borders, including the six na- нахија које су према Букурешком уговору из hias that belonged to Serbia under the Treaty of 1812. године припадале Србији.* Разлика из- Bucharest of 1812.* The diff erence between the међу српског (српско-руског) и турског тума- Serbian (Serbian-Russian) and Turkish interpre- чења територије шест нахија била је велика tation of the territory of the six nahias was great (Јелачић, 1940; Стојанчевић, 1983). За време (Јелачић, 1940; Стојанчевић, 1983). While the док је граница снимана и обележавана, нови border was being marked, the new Russian am- руски посланик у Цариграду Бутењев, на осно- bassador to Constantinople, Butenyov, on the ву Коцебуовог Мемоара о границама Србије, basis of Kotzebue’s Memoir on the Borders of категорички је тражио за Србију ових шест Serbia, categorically sought these six districts for округа – ујезда: 1. Крајину с Кључем (73 села Serbia: 1. Krajina with Ključ (73 villages with са 7387 домова), 2. Црну Реку са Гургусовцем 7387 homes), 2. Crna Reka with Gurgusovac (сада Књажевцем), Бањом и Сврљигом (248 (now Knjaževac), Banja and Svrljig (248 villag- села и 11387 домова), 3. Параћин и Ражањ (53 es and 11387 homes), 3. Paraćin and Ražanj (53 села са 1446 домова), са Алексиначким крајем villages with 1446 homes), with Aleksinac region (23 села и 4564 домова), 4. Крушевачку нахију (23 villages and 4564 homes), 4. Kruševac nahia (укупно 311 села и 6010 домова), 5. Део Ста- (311 villages and 6010 homes), 5. Part of Stari рог Влаха са Брвеником (са 116 села и 1587 Vlah with Brvenik (with 116 villages and 1587 домова), 6. Јадар и Рађевину (83 села и 2895 homes), 6. Jadar and Radjevina (83 villages and домова). Тек оваквом формулацијом могао се 2895 homes). Only with this formulation could наћи смисао шест нахија. Турци су у својим the meaning of six nahias be understood. In their захтевима ишли на поделу те територије (Га- demands, the Turks went to the division of that вриловић, 1909; Петровић, 1901; Стојанчевић, territory (Гавриловић, 1909; Петровић, 1901; 1983). Стојанчевић, 1983). Као веома значајни документи првора- A very important document of fi rst-class archi- зредне архивске провенијенције су копија val provenance is a copy of the original „Protocol оригинала „Протокол одређивања предела for determining the borders belonging to Serbia, at који припадају Србији, у време закључивања the time of the conclusion of the Treaty of Bucha- Букурештанског мировног споразума између rest between Russia and High Porte in May 1812“ Русије и Порте у мају месецу 1812 године“ на in Russian (Протоколъ определения пределовъ руском језику (Протоколъ определения преде- принадлежавшихъ къ Сербіи, во время ловъ принадлежавшихъ къ Сербіи, во время заключения Букарестскаго между Россиею и заключения Букарестскаго между Россиею и Портою Оттоманскою мирнаго договора, въ Портою Оттоманскою мирнаго договора, въ мае месяце 1812 года) and a special map „made мае месяце 1812 года) и посебна карта „коју су by Kotzebue and Soshalsky for the needs of the израдили Коцебу и Сашаљски за потребе руске Russian and Turkish governments, with the Serbs и турске владе, с тим што су и Срби добили being given the right to „review“ it or make a copy право да је „прегледају“ односно да начине ко- for themselves“ (Стојанчевић, 1983, p. 209).** пију за себе“ (Стојанчевић, 1983, стр. 209).** * The cartographic presentation of the territory and borders of * Картографски прикази територије и граница Србије у Serbia during the Bucharest Treaty, according to the fi ndings време Букурешког уговора, према налазима Коцебуа of Kotzebue and Soshalsky, are kept in the Archives of Serbia и Сошаљског чувају се у Архиву Србије у Београду: in Belgrade: Collection of geographical maps (Political map Збирка географских карата (Политичка карта Србије из of Serbia from 1812. Sign. GK-15. ‒ See also: guide of the 1812. Сигн. ГК-15). Видети и: Водич Архива Србије, изд. Archives of Serbia, ed. Archives of Serbia, Belgrade, 1973, Архив Србије, Београд, 1973: 24/25; Стојанчевић, 1983, pp. 24/25; Стојанчевић, 1983, p. 216). стр. 216). ** Kotzebue’s Protocol on determining the borders of Serbia ** Коцебуовљев Протокол о одређивању граница Србије from 1831, in Russian, is kept in the SASA Archives (Inv. из 1831. године, на руском језику, чува се у Архиву No. 14641, Legacy of Filip Hristić), and was published by САНУ, инв. бр. 14641, Заоставштина Филипа Христића Vladimir Stojančević in the Historical Journal (Стојанчевић, (Стојанчевић, 1995, стр. 169‒174). 1995, pp. 169‒174).
57 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
„Све у свему руско-турски рат 1828‒1829. се „Overall, the Russo-Turkish war of 1828‒1829 сматра почетком новог периода у топограф- is considered as the beginning of a new period in ском картирању Европске Турске од стране ру- the topographic mapping of European Turkey by ског корпуса војних топографа“ (Simov, 2019, the military topographers of the Russian corps and стр. 55). in the mapping of the region as a whole“ (Simov, Розалион–Сашаљски (Александар Гри- 2019, p. 55). горьевич Розалион–Сошальский, 1797–1873), Rozalion-Soshalsky (Alexander Grigoriev- потпоручник Иван Васиљевич Каменски и ich Rozalion-Soshalsky, 1797‒1873), lieutenant астроном Ото Густав фон Есен, су на осно- Ivan Vasilyevich Kamensky and astronomer Otto ву тромесечног рекогнисцирања и инстру- Gustav von Essen, based on a three-month fi eld менталних снимања 1831. године саставили research and instrumental recordings in 1831, топографску карту Србије (Топографическая compiled a topographic map of Serbia, (scale карта Сербии), у размери 1:168.000, базирану 1:168.000) based on astronomically determined на астрономски утврђеним тачкама. Розалион– points. After touring the terrain, Rozalion-Soshal- Сашаљски је саставио Статистички опис Ср- sky compiled the Statistical Description of Serbia бије и с подпоручником Каменским саставио and compiled a cartographic basis with Lieutenant картографску основу. Поручник Есен је астро- Kamensky. Lieutenant Essen used astronomi- номским мерењима одредио тригонометријске cal measurements to determine trigonometric тачке на локацијама Београд, Шабац, Пожега, points at the locations of Belgrade, Šabac, Pože- Карановац (Краљево), Крагујевац, Ћуприја, ga, Karanovac (Kraljevo), Kragujevac, Ćuprija, Смедерево, Градиште, Пореч, Чачак, Јасика Smederevo, Gradište, Poreč, Čačak, Jasika (vil- (село код Крушевца), Својдруг (Рогачица код lage near Kruševac), Svojdrug (now Rogačica Бајине Баште) и Чернец на левој обали Дунава near Bajina Bašta) and Černec on the left bank преко пута Кладова, где је био контумац (Бо- of the Danube across Kladovo, where Kontumac йович, 2002). was (Бойович, 2002). Павел Коцебу (Paul Demetrius von Paul Kotzebue (Paul Demetrius von Kotze- Kotzebue, Берлин 1801 ‒ Талин 1884), ге- bue, Berlin 1801 ‒ Tallinn 1884), a general in the нерал у служби царске Русије, као главно- service of the Russian Empire, as the command- командујући руске екипе, на основу карте er-in-chief of the Russian team, based on the Сашаљског сачинио је Карту ныне сущест- map of Soshalsky, made a map of present-day вующей Сербии [1:600.000], на којој је пре- Serbia [1:600.000], specifying borders and Ser- цизирао границе и српске територије у време bian territories at the time of the conclusion of закључења мира у Букурешту 1813. године the Treaty of Bucharest in 1813 (Fig. 1 and Fig. (Сл. 1 и Сл. 2). Осим тога, означио је ново- 2). In addition, he marked the newly built for- изграђена утврђења и постојећу администра- tifi cations and the existing administrative divi- тивну поделу, главне путеве, већа насеља, реке sion, the main roads, larger settlements, rivers и главне црте рељефа у пограничној зони. Кар- and the main relief lines in the border zone. The та је израђена у четири примерка – за српско map was made in four copies ‒ for the Serbian правитељство, Турску (са турским текстом), Government, Turkey (with Turkish text), Rus- Русију и руски конзулат у Београду. Ова кар- sia and the Russian Consulate in Belgrade. This та коришћена је касније за решавање споро- map was later used to resolve disputes. Name- ва. Наиме, коришћена је 1834. године у спору ly, it was used in 1834 in the dispute over the око обележавања граничне линије у регионима marking of the border line in the regions of Старог Влаха и Крушевачког округа. Када је Stari Vlah and the Kruševac district. When the 1846. године постављено пред Ћамил-пашу question of the Turkish population on the right у Београду питање о турском становништву bank of Drina, around Mali Zvornik and Sakar, на десној обали Дрине, око Малог Зворни- was asked before Ćamil Pasha in Belgrade in
58 ГЛАСНИК – HERALD 25
ка и Сакара, Србија није располагала својим 1846, Serbia did not have its own copy of the примерком карте, те је преко руског конзулата map, so it obtained a copy from St. Petersburg у Београду набавила копију из Санкт Петер- through the Russian consulate in Belgrade. After бурга. После конференције у Канлици 1862. the conference in Kanlica in 1862, the Serbian године, српски делегат Јован Ристић је упутио delegate Jovan Ristić sent a note and a copy of Порти у Константинопољ ноту и копију карте the map to High Porte in Constantinople „in ac- „у складу с примерком карте из 1831. годи- cordance with a copy of the map from 1831“, не“, која „отклања неодређеност о законитости which „removes uncertainty about the legality српских захтева“ о пресељењу турског стано- of Serbian demands“ for relocating the Turkish вништва Малог Зворника и Сакара (Ристић, population of Mali Zvornik and Sakar (Ристић, 1898; Стојанчевић, 1995). Карта је коришће- 1898; Стојанчевић, 1995). The map was used на 1873. године за решавање неких спорних in 1873 to resolve some disputed places on места на Тимоку и састављање карте источ- Timok and compile a map of Eastern Serbia. It не Србије. Била је кључни документ у првом was a key document for the fi rst international међународном признању Кнежевине Србије. recognition of the Principality of Serbia. It was Репродукована је у Географском одељењу срп- reproduced in the Geographical Department of ског Ђенералштаба у Београду 1884., на листу the Serbian General Staff in Belgrade in 1884, величине 58 × 43 cm, под насловом Картa ныне on a sheet measuring 58 × 43 cm, under the ti- существующей Сербии, у размерu 1:600.000, tle Map of present-day Serbia, in the scale of составлена вь 1831 год. Карту је користила ру- 1:600.000, compiled in 1831. The map was used ско-турска комисија за разграничење Бугарске by the Russo-Turkish commission for the demar- 1879. године. Коришћена је и при решавању cation of Bulgaria in 1879. It was also used in пограничних питања после балканских ратова. resolving border issues after the Balkan wars. Архив Србије чува 2 карте-верзије (Бойович, The Archives of Serbia keeps two maps-ver- 2002; Стојанчевић, 1983).*** Једна копија под sions (Бойович, 2002; Стојанчевић, 1983)***. насловом Карта Сербие, са точним назначе- One copy entitled Map of Serbia, with the exact нием граница. По главној карти Коцебуовој designation of borders. According to the main сачињена од Р. Билица (без године), чува се у map of Kotzebue, made by R. Bilic (no date), is фонду Карловог универзитета у Прагу (Grčić, kept at Charles University in Prague (Grčić, M. M. & Grčić, Lj., 2019). & Grčić, Lj., 2019).
*** Један примерак (ГК 37), копиран је између 1862. и 1875. *** One copy (GK 37), with an error in the title, was made године са примерка руског посланства у Београду, а between 1862 and 1875. from a copy held in the Russian нађен је у заоставштини генерала Фрање Александра embassy in Belgrade, and was found in the papers of Заха, професора географије и руководиоца Војне General František Alexander Zach, professor of geography академије. У папирима генерала Јована Мишковића, and head of the military academy. In the papers of General налази се примерак сачињен на основу копије те карте из Jovan Mišković, there is a map made on the basis of a copy 1901. године, са насловом на српској ћирилици. Архив of that map from 1901, with the title in Serbian Cyrillic. The Србије чува и верзију карте с рељефом пограничне Archives of Serbia also keeps a version of the map with the области (сигнатура ГК 15), која представља савремену relief of the border area (GK 15), which is a modern copy копију (Бойович, 2002). (Бойович, 2002).
59 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
Сл. 1. Коцебу и Сашаљски: Карта ныне сущeствующeй Сербiи, 1831 (Карта Србије пре Букурешког уговора 1812). Верзија с рељефом пограничне области. (Архив Србије, сигнатура ГК – 15; Стојанчевић, 1983). Транскрипција: М. Грчић. Fig. 1. Kotzebue and Soshalsky: Карта ныне сущeствующeй Сербiи, 1831 (Map of Serbia before the Treaty of Bucharest in 1812). Version with relief of the bordering area. Archives of Serbia, Sign. GK – 15. Transcription: М. Grčić (Стојанчевић, 1983).
60 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 2. Коцебу и Сашаљски: Карта Србије (Карта ныне сущeствующeй Сербiи), 1831. Копија око 1862‒1875. Архив Србије, Сигн. ГК – 37 (Стојанчевић, 1983). Fig. 2. Kotzebue and Soshalsky: Map of Serbia (Карта ныне сущeствующeй Сербiи), 1831. Copy around 1862–1875. Archives of Serbia, Sign. GK – 37 (Стојанчевић, 1983).
Приликом трасирања границе 1830. и During the drawing of the border in 1830 and почетком 1831. године захтевано је да се at the beginning of 1831, it was demanded of the дунавске аде у Кључу и Неготинској Краји- High Porte to recognize: Danube islands in Ključ ни, поред осталога и Корбовска ада и Вели- and Negotinska Krajina, among others, Korbovska ко острво; затим планина Свети Никола тј. ada and Veliko ostrvo; then the mountain of St. Ni-
61 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
Светониколски теснац – „Богаз“; села Кра- kola, i.e. St. Nikola’s Strait ‒ „Bogaz“; the villages вље, Миљаковац и обале река Топонице, of Kravlje, Miljakovac and the banks of the rivers Увца, Лима и Дрине на југозападу, признају Toponica, Uvac, Lim and Drina in the southwest од стране Порте (Гавриловић, 1909). Док су (Гавриловић, 1909). While Lebip eff endi and Kot- Лебип-ефендија и Коцебу обилазили трасу zebue toured the border route, local Turks provided границе, локални Турци су давали лажне по- false information, confused the names of rivers and датке, помешали имена река и брда, и на тај hills, and thus disrupted the work of the commis- начин реметили рад комисије (Стојанчевић, sion (Стојанчевић, 1956, 1983). „The issue of the 1956, 1983). „Питање границе скинуто је са border was removed from the agenda in such a way дневног реда на тај начин, што је кнез Милош that Miloš, Prince of Serbia took advantage of the искористио политичку кризу у Босанском па- political crisis in the Bosnia Eyalet and the riots in шалуку и нереде на југу које је и сам помагао, the south, which he himself helped, so by keeping па је, чувајући ред и мир, заузео нахије својом order and peace, he occupied the nahias with his војничком снагом“ (Јелачић, 1940). Карта Ко- military force“ (Јелачић, 1940). The map of Kot- цебуа и Сашаљског практично је послужила zebue and Soshalsky practically served in 1833/34 1833/34. године за маркирање српско-турске for marking the Serbian-Turkish border from the границе од ушћа Тимока па унаоколо, према mouth of Timok and around, towards Rumelia and Румелији и Босни, до ушћа Дрине у Саву. Уз Bosnia, to the Drina’s mouth into the Sava. That карту био је приложен и текст-преглед глав- border meant the international recognition of the них топографских маркација, којима је тре- entity of Serbia, but in fact it divided Serbia into бало да једна друга „политичка“ комисија по- the liberated and not yet liberated parts. The map вуче нове границе, тј. да изврши демаркацију was accompanied by a text-overview of the main нове границе на терену. Главна територијал- topographic markings, which was supposed to be на одступања нове српско-турске границе на used by another „political“ commission to draw штету Србије, била су у следећим пределима new borders, to demarcate the new border on the (Стојанчевић, 1983): ground. The main territorial deviations of the new 1. На територији Трговишког Тимока, у Гур- Serbian-Turkish border to the detriment of Serbia гусовачкој нахији, било је знатних одсту- were in the following areas (Стојанчевић, 1983): пања. Турци су задржали Велико острво 1. On the territory of Trgoviški Timok, in Gur- на Дунаву према Влашкој и уски појас gusovac nahia, there were signifi cant devi- десне обале Тимока низводно од Великог ations. The Turks kept Veliko ostrvo on the Извора, око села Халово (Ђорђевић, 1926). Danube towards Vlaška and the narrow belt 2. У долини Јужне Мораве, између Алексин- of the right bank of Timok downstream from ца и Ниша, нова граница требало је да иде Veliki Izvor, around the village of Halovo реком Топоницом, али је учињен уступак (Ђорђевић, 1926). Турцима и граница је померена северније 2. In the valley of South Morava, between Alek- од Ниша и реке Топонице. Тако је двадесе- sinac and Niš, the new border was supposed так села у нишко-алексиначком крају, уг- to go along the river Toponica, but a conces- лавном у северном залеђу Ниша, остало у sion was made to the Turks and the border бившем Нишком пашалуку изван Србије, was moved north of Niš and river Toponica. све до 1877/78. године. То су: Горњи Кру- Thus, about twenty villages in the Niš-Alek- пац, Доњи Крупац, Дражевац, Бели Брег, sinac area, mainly in the northern hinterland Вело Поље, Горња Трнава, Доња Трнава, of Niš, remained in the former Niš Eyalet out- Палиграци, Врело, Кравље, Горња Топони- side Serbia, until 1877/78. years. These are: ца, Доња Топоница, Миљковац, Берчинци, Gornji Krupac, Donji Krupac, Draževac, Beli Мезграја, Паљина и Церје (Милићевић, Breg, Velo Polje, Gornja Trnava, Donja Trna- 1884). Кнез Милош је тражио да граница va, Paligraci, Vrelo, Kravlje, Gornja Toponica,
62 ГЛАСНИК – HERALD 25
на крајњем југоистоку обухвати извориш- Donja Toponica, Miljkovac, Berčinci, Mezg- ни део Тимока до кланца Св. Николе, али raja, Paljina and Cerje (Милићевић, 1884). без успеха (Гавриловић, 1909). Miloš, Prince of Serbia, demanded that the 3. У долини Ибра и у Новопазарској нахији, border in the southeast include the spring of граница је ишла линијом Суво Рудиште Timok to the gorge of St. Nikola, but without на Копаонику – Јариње на Ибру, оста- success (Гавриловић, 1909). вљајући Турској велики број српских села 3. In the Ibar valley and in the Novi Pazar nahia, јужно од те линије. Једну групу чинила су the border ran along the line Suvo Rudište on подкопаоничка села која су гравитирала Kopaonik ‒ Jarinje on the Ibar, leaving Turkey топличком сливу: Равниште, Безољин, with a large number of Serbian villages south Марушићи, Блажево, Ирачићи, Судимља, of that line. One group consisted of villages Градац, Планиница, Јелења, Миоковићи, that gravitated to the Toplica basin: Ravnište, Љесковик (Лесково), Црнатово, Стану- Bezoljin, Marušići, Blaževo, Iračići, Sudim- ловићи (Станулово), Обаде, Заманица и lja, Gradac, Planinica, Jelenja, Miokovići, још нека друга подкопаоничка села (Ка- Ljeskovik (Leskovo), Crnatovo, Stanulovići раџић, 1828). Ова група села остала је из- (Stanulovo), Obade, Zamanica and some other ван граница Србије све до 1877. године. villages below Kopaonik mountain (Караџић, Друга група села остала је изван граница 1828). This group of villages remained outside Србије до балканских ратова 1912. годи- the borders of Serbia until 1877. The second не. То су села у данашњој општини Ле- group of villages remained outside the bor- посавић: Остраће, Жигоље, Витановићи, ders of Serbia until the Balkan wars in 1912. Лешак, Зрносек, Миолиће (Миловићи), These are the villages in today’s municipali- Засеље, Родељ, Дрен, Кајково, Костин ty of Leposavić: Ostraće, Žigolje, Vitanovići, Поток, Тврђен, Трикосе, Улије, Крушчица, Lešak, Zrnosek, Mioliće (Milovići), Zaselje, Лепосавић, Добраве, Сочаница, Слатина, и Rodelj, Dren, Kajkovo, Kostin Potok, Tvrđen, још нека села јужно од Јариња, око 30 km Trikose, Ulije, Kruščica, Leposavić, Dobrave, узводно уз Ибар. Слично као и поменута Sočanica, Slatina, and some other villages села с десне стране Ибра, јужно од Јариња, south of Jarinje, about 30 km upstream along тако је и троугласти простор између Ибра Ibar river. Similar to the mentioned villages и Рашке са неколико села (Милатковићи, on the right side of Ibar, south of Jarinje, the Тушимље, Долац и друга), који је припа- triangle area between Ibar and Raška with дао Карађорђевој Србији, после 1833. ос- several villages (Milatkovići, Tušimlje, Dolac тао под Турцима. И „нахија Јелечка“, која and others), which belonged to Karađorđe’s је обухватала село Јелеч и друга села, до Serbia, remained under the Turks after 1833. планине Рогозне и на домак „Царског дру- „Jeleč nahia“, which included the village of ма“ који је са Косова водио преко Новог Jeleč and other villages, to the mountain Ro- Пазара у Босну, припадала је Карађорђе- gozna and close to „Tsar Road“ which led вој Србији али је делимитацијом границе from Kosovo through Novi Pazar to Bosnia, 1833. остављена Турској (Стојанчевић, belonged to Karađorđe’s Serbia but was left to 1983). Turkey by delimitation of the border in 1833 4. У Старовлашкој нахији граница бивше Ка- (Стојанчевић, 1983). рађорђеве Србије није била јасна, што су 4. In the Stari Vlah nahia, the border of the for- Турци искористили да узму око 15 села. У mer Karađorđe’s Serbia was not clear, which поречју Тисовице, притоке Увца, Турској the Turks used to take about 15 villages. In the су припала села која су претходно била basin of Tisovica, a tributary of Uvac, Turkey додељена Србији: Штитково, Трудово, owned villages that had previously been as- Тисовица, Божетићи, Буковик, Дебеља и signed to Serbia: Štitkovo, Trudovo, Tisovica,
63 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
Љепојевић. У Доњем Полимљу Турцима Božetići, Bukovik, Debelja and Ljepojević. In је припала релативно мала територија из- Donji Polimlje, the Turks owned a relatively међу Увца и Дрине, тако да граница Србије small territory between Uvac and Drina, so није повучена долином Лима и Дрине до that the border of Serbia was not drawn along Вишеграда, као што је било у Карађорђевој the valley of Lim and Drina to Višegrad, as Србији. was the case in Karađorđe’s Serbia. 5. Турци су задржали Сакар, Мали Зворник 5. The Turks kept Sakar, Mali Zvornik and sev- и неколико ада на Дрини. eral islands on Drina. 6. Турцима је припало шест познатих „тврђа- 6. The Turks got six „fortress-cities“, which ва-градова“, које су предали Србији тек they handed over to Serbia only in 1867 1867. године (Стојанчевић, 1983). (Стојанчевић, 1983).
Србија је крајем 1833. односно поче- At the end of 1833, and beginning of 1834, тком 1834. године имала 37740 km2 (према when the political and economic relationship of 24440 km2 после Другог устанка) (Стојанче- the Serbian principality towards Ottoman Empire вић, 1956). На овој територији Србије, према was defi nitely resolved, „Serbia under Miloš, службеним подацима, живело је 678137 ста- Prince of Serbia, had an area of 37740 km2 (com- новника, од тога је било 491162 у границама pared to 24440 km2 after the Second Uprising)“ Београдског пашалука, а на новоослобође- (Стојанчевић, 1956). According to offi cial data, ним територијама још 186975 (Јакшић, 1871; 678137 inhabitants lived in this territory, 491162 Стојанчевић, 1983). of which were within the borders of the Belgrade Према попису из 1833. године, у новим Eyalet, and another 186975 in the newly liberated крајевима Србије било је укупно 895 насеља ‒ territories (Јакшић, 1871; Стојанчевић, 1983). нешто мало мање од онога што је тражио кнез According to the census from 1833, the new Милош према Мемоару из 1830. године (али areas consisted of a total of 895 settlements ‒ за преко стотинак села мање према ситуацији something a little less than what Prince Miloš пред крај Првог српског устанка. Одлуком asked for according to the Memoir from 1830 Берлинског конгреса 1878. године, Србија је (but over a hundred villages less according to the добила државну независност и територијално situation before the end of the First Serbian Up- проширење према југу (Стојанчевић, 1983). rising). These borders of Serbia remained until Карте које су саставили штабни официри 1878, when, by the decision of the Congress of и инжењери-географи руске армије, означиле Berlin, Serbia gained state independence and the су квалитативно нову етапу картографисања expansion to the south (Стојанчевић, 1983). Србије, када карте почињу да се праве на ос- The maps, compiled by staff offi cers and en- нову детаљних топографских снимања. Карта gineers-geographers of the Russian army, marked Србије Сашаљског и Коцебуа коришћена је уз a qualitatively new stage in the mapping of Ser- друге карте и податке које је сакупљала војна bia, when maps began to be made on the basis of обавештајна служба (военная разведка) за из- detailed topographic recordings. The map of Ser- раду Карте ратне позорнице у Европи 1828. bia by Soshalsky and Kotzebue was used along и 1829. године (Карта театра войны в Европе with other maps and data collected by the military в 1828 и 1829 годов) која је издата у Војно- intelligence service (военная разведка) to create топографском одељењу у Санкт Петербургу a map of the war stage in Europe in 1828 and 1835. године (друго исправљено и допуњено 1829 (Карта театра войны в Европе в 1828 и издање 1853. године), листови 3, 4, 6 и 7 (Бо- 1829 годов) issued in the Military Topographic йович, 2002). Department in St. Petersburg in 1835 (second cor- Јован Миленковић, писар Државног саве- rected and supplemented edition in 1853), pages та, као познавалац „највећег дела Србије“ био 3, 4, 6 and 7 (Бойович, 2002).
64 ГЛАСНИК – HERALD 25
је у пратњи капетана Коцебуа и прекопирао Jovan Milenković, clerk of the State Coun- рукописну карту административне поделе Ср- cil, as an expert of „the largest part of Serbia“, бије, коју је двадесет година касније користио accompanied Captain Kotzebue, had copied the као основу за састављање прве званичне карте handwritten map of the administrative division of Књажевство Србие у размери 1:300.000. Карта Serbia. He used this map twenty years later as a је издата у Београду 1850. године, у димензија- basis for compiling the fi rst offi cial map Princi- ма 112 × 85 cm на четири листа. У доњем ле- pality of Serbia in the scale of 1:300.000. The map вом углу карте дат је списак округа са називи- was issued in Belgrade in 1850, measuring 112 × ма села и бројем становника, а у десном углу 85 cm on four sheets. In the lower left corner of карте дат је списак срезова (Grčić, M. & Grčić, the map, there is a list of districts with the names Lj., 2019). Анта Алексић је у свом раду Грађа of the villages and the number of inhabitants, and за картографију и географију Србије (1883), in the right corner of the map, there is a list of dis- навео да је Ј. Миленковић „наш први карто- tricts (Grčić, M. & Grčić, Lj., 2019). In his work граф“ (Алексић, 1883). Оригинални нацрт Ми- Materials for Cartography and Geography of Ser- ленковићеве карте под називом Erster Versuch bia (1883), Anta Aleksić stated that J. Milenković einer Karte von Serbien 1830 von Milenkovitsch is „our fi rst cartographer“ (Алексић, 1883). The сачувао је генерал Ф. Зах у својој библиотеци, original draft of Milenković’s map entitled Erster коју је 1881. поклонио Војној академији у Бео- Versuch einer Karte von Serbien 1830 von Milen- граду. Простор Старе Херцеговине означио је kovitsch was preserved by General F. Zach in his релативно тачно, југозападно од Лима, али је library, which he donated to the Military Academy погрешио што је безусловно прихватио суже- in Belgrade in 1881. He marked the area of Old не представе страних истраживача о целини Herzegovina relatively accurately, southwest of српског етничког простора, па је још неосло- Lim, but he was wrong to unconditionally accept бођене просторе Старе Србије означио као the narrowed ideas of foreign researchers about the Албанију која се јужно од Ниша граничи са entire Serbian ethnic space, so he marked the still Бугарском (Терзић, 2008). unliberated areas of Old Serbia as Albania, which Јован Бугарски, инжењер у државној служ- borders Bulgaria south of Niš (Терзић, 2008). би, „1845. је издао прву карту Књажевства Jovan Bugarski, civil engineer, „issued the Србије у Београду“ (Мишић, 2000, стр. 20). fi rst map of the Principality of Serbia in 1845 in Испод наслова стоји да је карта „састављена Belgrade“ (Мишић, 2000, p. 20). Under the ti- из најбољи извори“, вероватно према руским tle, it says that the map was „composed from the снимањима. Бугарски и Анастас Јовановић, best sources“, probably according to Russian re- који је радио литографију, самостално су пуб- cordings. Bugarski and Anastas Jovanović, who ликовали карту у Бечу 1845. године (Шкаламе- worked on lithography, independently published a ра, 1991; Tomić, 2018). Карта садржи табелар- map in Vienna in 1845 (Шкаламера, 1991; Tomić, ни преглед 17 округа (окружия) који се деле 2018). The map contains a tabular overview of 17 на срезове, и за сваки округ је дат број села и districts (окружия) that are divided into counties, број становника. Из тих података произилази and for each district the number of villages and the да је тадашња Србија имала око 2050 насеља и number of inhabitants are given. These data show 936050 становника. Легенда карте садржи низ that the then Serbia had about 2050 settlements сигнатура које приказују врсте граница, врсте and 936050 inhabitants. The map legend contains насељених места (градове, градиће, вароши, a series of signatures showing the types of borders, варошице, села и сеоца), путеве и друмове, types of settlements (cities, towns, villages, etc.), реке, речице и потоке, а постоје и сигнатуре за roads and paths, rivers, and streams, and there are карауле, манастире, купалишта, бање, поште, signatures for watchtowers, monasteries, baths, руднике злата, сребра, бакра, гвожђа, олова. spas, post offi ces, mines of gold, silver, copper, Рељеф је представљен шрафуром. Размер је iron, lead. The relief is represented by hatches. The
65 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
1:345.000, размерник је дат у руским врстама, scale is 1:345.000, the scale is given in Russian турским и географским миљама. Бугарски је verst, Turkish and geographical miles. Bugarski унео на карту термин „Стара Србија“, који је put the term „Old Serbia“ on the map, which was предложио Вук Караџић а прихватио и раз- proposed by Vuk Karadžić and accepted and elab- радио Леополд Ранке (Шешум, 2015). Још orated by Leopold Ranke (Шешум, 2015). The неослобођене од Османлија територије Ново- territory of Novi Pazar nahia, Kosovo and Me- пазарске нахије, Косова и Метохије, Бугарски tohija, which has not yet been liberated from the је означио као „Частъ старе Србие садашња Ottomans, was described by Bugarski as „Part of Албаниа“, која се јужно од Ниша граничи са old Serbia, present-day Albania“, which borders „Бугарском“. Познати немачки картограф Ки- „Bulgaria“ south of Niš. The famous German car- перт позива се на карту Бугарског у поднасло- tographer Kiepert refers to the map of Bugarski in ву своје карте Србије (1849). the subtitle of his map of Serbia (1849).
КАРТЕ ЦРНЕ ГОРЕ РУСКИХ MAPS OF MONTENEGRO BY RUSSIAN КАРТОГРАФА CARTOGRAPHERS
После руско-турског рата (1828‒1829) у After the Russo-Turkish War (1828‒1829) источним деловима Балкана, који је окончан in the eastern parts of the Balkans, which ended мировним споразумом у Адрианопољу (Једре- with the peace agreement in Adrianople (Edirne), ну), и национално-ослободилачких покрета и and national liberation movements and uprisings, устанака, независност је добила Грчка (1829), Greece gained independence (1829), while autono- а аутономан статус Влашка и Молдавија (1829), mous status was guaranteed Vlaška and Moldavia Србија (1830), Црна Гора (1852), Бугарска (1829), Serbia (1830), Montenegro (1852) and Bul- (1878). Топографска служба Генералштаба garia (1878). The topographic service of the Gen- руске армије вршила је снимања делова Бал- eral Staff of the Russian Army was exploring and канског полуострва у време руско-турског рата recording parts of the Balkan Peninsula during the 1828‒1829. Том приликом, руски картографи Russo-Turkish War of 1828‒1829. On that occa- су астрономском методом одредили географ- sion, Russian cartographers used the astronomical ске координате четрдесет тачака, и израдили method to determine the geographical coordinates серију теренских крокија у размери 1:42.000 of forty points, and made a series of fi eld sketches и 1:84.000. На бази тог материјала, руски пу- in the scale of 1:42.000 and 1:84.000. Based on that ковник Артаманов је саставио карту Европс- material, Russian Colonel Artamanov compiled a ке Турске у размери 1:420.000, на 20 листова, map of European Turkey in the scale of 1:420.000, која је издата у Санкт Петербургу 1831. године on 20 sheets, which was issued in St. Petersburg in (Altić, 2015, 2016). Према М. Алтић, карта Ар- 1831 (Altić, 2015, 2016). According to M. Altić, Ar- таманова је „прва реалистичка представа Црне tamanov’s map is „the fi rst realistic representation of Горе у руској картографији Европске Турске“ Montenegro in the Russian cartography of European (Zinchuk, 2017, стр. 127). Turkey“ (Zinchuk, 2017, p. 127).
66 ГЛАСНИК – HERALD 25
Јегор Коваљевски (Егор Петрович Кова- Egor Petrovich Kovalevsky (1809‒1868), левский, 1809‒1868), руски дипломата, поча- Russian diplomat, honorary member of the Acad- сни члан Академије наука у Санкт Петербургу emy of Sciences in St. Petersburg and vice-pres- и потпредседник Руског географског друштва, ident of the Russian Geographical Society, resid- боравио је 1837. године четири месеца у Црној ed for four months in Montenegro in 1837, as a Гори као рударски инжењер на позив владике mining engineer, at the invitation of Bishop Petar Петра Петровића Његоша и по наредби цара Petrović Njegoš and by order of Tsar Nicholas
Сл. 3. Пуковник Артаманов: Карта театра рата у Европској Турској (Карта театра войны в Европейской Турции), 1877‒1878 (део). Извор: Војна 1877 и 1878. г. I. „Досугь и Дѣло“, Санкт Петербуг, 1879. (https://runives.ru/mp/maps_detail.php). Fig. 3. Colonel Artamanov: Map of the War Theater in European Turkey (Карта театра войны в Европейской Турции), 1877‒1878 (part). Source: Војна 1877 и 1878. г. I. Санкт Петербуг, 1879. (https://runives.ru/mp/maps_detail.php).
67 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
Николаја I, вршио рударско-геолошких испити- I, he performed mining and geological research вања (Ковальевски, 1841). Том приликом сачи- (Ковальевски, 1841). On that occasion, he made нио је кроки територије Црне Горе, тада још без croquis drawing of the territory of Montene- јасних граница, у размери 1:294.000. Та карта gro, still without clear borders, in the scale of је објављена у Санкт Петербургу 1838. године, 1:294.000. That map was published in St. Peters- као додатак спису Коваљевског (Сл. 4). На њој burg in 1838, as an appendix to Kovalevsky’s writ-
Сл. 4. Коваљевски, Ј.: Карта Црне Горе (Карта Черногорiи), 1838 (Ковальевски, 1841). Tранскрипција легенде црвеним словима: М. Грчић. Fig. 4. Kovalevsky, J.: Map of Montenegro (Карта Черногорiи), 1838 (Ковальевски, 1841). Transcription of the legend in red letters: M. Grčić.
68 ГЛАСНИК – HERALD 25
су приказане нахије: Морача, Пипери, Кучи, ings (Fig. 4). It shows the nahias: Morača, Piperi, Бјелопавлићка, Катунска, Љешанска, Ријечка Kuči, Bjelopavlićka, Katunska, Lješanska, Riječka и Цернишка. Аустрија је држала Црногорско and Cerniška. Austria held the Montenegrin coast приморје („Аустријска Албанија“) а Турска је („Austrian Albania“) and Turkey held Zeta („Turk- држала Зету („Турска Албанија“) и Стару Хер- ish Albania“) and Old Herzegovina (Ковальевски, цеговину (Ковальевски, 1872). 1872). Скоро у исто време, 1838. године, Almost at the same time, in 1838, the Aus- аустријски пуковник Карачај, заповедник Ко- trian colonel Karachay, the commander of Ko- тора, сачинио је другу, мало прецизнију карту tor, made another, slightly more precise map Црне Горе. Четрдесетих година 19. века Црну of Montenegro. In the 1840s, Montenegro was Гору су посетили многи руски слависти, ис- visited by many Russian Slavists, historians, eth- торичари, етнографи и географи, који су та- nographers and geographers, who also collected кође прикупљали географске информације, geographical information, primarily orohydro- пре свега орохидрографске, које могу бити graphic, which could be important for military значајне за војне покрете, и етнографске, које movements, and ethnographic, which could be могу бити од користи за цивилне власти и useful for civilian authorities and diplomatic ne- дипломатске преговоре. Међу њима био је и gotiations. Among them was Alexander Nikola- Александар Николајевич Попов, члан корес- yevich Popov, a corresponding member of the пондент Империјалне академије наука, који Imperial Academy of Sciences, who published је издао књигу Путовање у Црну Гору (Путе- the book Journey to Montenegro (Путешествие шествие в Черногорию), у Санкт Петербургу в Черногорию), in St. Petersburg in 1847. At- 1847. године, са картом Црне Горе у прилогу tached to that book is a schematic map of Mon- (Попов, 1847). tenegro (Попов, 1847). Даље картирање Црне Горе одвијало се у Further mapping of Montenegro took place контексту међународног признавања и демар- in the context of international recognition and кације њених граница. Црна Гора се прогласила demarcation of its borders. Montenegro was pro- кнежевином 1852. године, после устанка 1858. claimed a principality in 1852. After the upris- је добила значајно територијално проширење, ing in 1858 Montenegro received a signifi cant 1860. је добила границе које је демаркира- territorial expansion, in 1860 it received borders ла међународна комисија, а 1878. године, на demarcated by an international commission, and Берлинском конгресу, добила је међународно in 1878, at the Congress of Berlin, it received признање као независна држава. На Берлин- international recognition as an independent state. ском конгресу 1878. су осим Црне Горе добиле At the Congress of Berlin in 1878, in addition to статус међународно признатих држава Србија Montenegro, Serbia and Romania received the и Румунија, уз извесна територијална проши- status of internationally recognized states, with рења, Бугарској и источној Румелији је дата но- some territorial expansions, Bulgaria and East- минална аутономија под контролом Отоманске ern Rumelia were given nominal autonomy under империје, а Босну и Херцеговину је окупирала the control of the Ottoman Empire, and Bosnia Хабзбуршка монархија, док су Косово, Македо- and Herzegovina was occupied by the Habsburg нија, Албанија, Тракија и северна Грчка остале Monarchy. Albania, Thrace and Northern Greece под влашћу Отоманске империје до Првог бал- remained under Ottoman rule until the First Bal- канског рата 1912. године. kan War in 1912. Руски капетан П. Биков, израдио је на ос- Russian Captain P. Bykov, on the basis of нову сопствених топографских радова, две his own topographic works, made two import- значајне карте у специфичним геополитичким ant maps in specifi c geopolitical conditions. One условима. Једна приказује демаркацију грани- shows the demarcation of the border between це између Црне Горе и Отоманске империје Montenegro and the Ottoman Empire 1859‒1860.
69 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
Сл. 5. Карта Црне Горе (Карта Черногорiи), 1847 (Попов, 1847). Fig. 5. Map of Montenegro (Карта Черногорiи), 1847 (Попов, 1847).
1859‒1860. године, коју је израдио за међуна- year, which he drafted for the International родну граничну комисију. Потом је израдио Boundary Commission. He then made the fi rst прву топографску карту Црне Горе базирану topographic map of Montenegro based on geo- на геодетским мерењима која је издата између detic measurements, which was issued between 1860. и 1866. године. Ова друга карта била је 1860 and 1866. This second map was the carto- картографска основа за друге карте Црне Горе, graphic basis for other maps of Montenegro, until све до Берлинског конгреса 1878. У Петрограду the Congress of Berlin in1878. In St. Petersburg је 1868. године издата топографска карта Кња- in 1868, a topographic map of the Principality of
70 ГЛАСНИК – HERALD 25
жевства Черногорскего у размери 1:168.000, Montenegro was issued in the scale of 1:168.000, која је „коришћена у Црној Гори као школска which was „used in Montenegro as a school wall зидна карта“ (Radulović, 2020, стр. 105). map“ (Radulović, 2020, p. 105). Генералштаб турске армије користио је The General Staff of the Turkish Army used руске и аустријске карте преведене на тур- Russian and Austrian maps translated into Turk- ски (Altić, 2018). Тако је издао и превод карте ish (Altić, 2018). They also published a transla- Бикова на турски са арапским писмом, која у tion of the Bykov’s map with the Arabic alphabet, горњем десном углу има уметнуту карту реги- which has an inserted map of the Nikšić region она Никшића (део данашње Црне Горе који је in the upper right corner (the part of present-day остао значајна турска тврђава до 1877. године), Montenegro that remained an important Turkish приказану у посебној великој размери (Kapt. fortress until 1877), shown on a particularly large Bykow Aufnahme von Montenegro 1. Juni 1860- scale (Kapt. Bykow Aufnahme von Montenegro 3, Mai 1866. Reduziert auf den maßstab 1:150.000. 1. Juni 1860-3, Mai 1866. Reduziert auf den Military Archives in Vienna, Map Collection, B. maßstab 1:150.000. Military Archives in Vienna, III.a.250-201. Цит. према: Altić, 2015). Map Collection, B. III.a.250-201. Cited according Николај Кауљбарс (Николай Василье- to: Altić, 2015). вич Каульбарс), картограф, пешадијски гене- Nikolai Kaulbars (Николай Васильевич рал, члан Императорског Руског географског Каульбарс), cartographer, infantry general, mem- друштва, издао је Демаркациону карту Црне ber of the Imperial Russian Geographical Society, Горе као резултат Берлинског конгреса 1878. issued the Demarcation Map of Montenegro as године у размери 1:1.000.000. Потом је у коау- a result of the Congress of Berlin in 1878 in the торству са пуковником Сологубом издао 1880. scale of 1:1.000.000. Then, in co-authorship with године Демаркациону карту Црне Горе са ко- Colonel Sologub, in 1880 he issued a Demarca- рекцијама граница у размери 1:50.000. После tion map with the results of the Congress of Berlin признања нове државе израђене су две серије with Additional Border Corrections in the scale of топографских карата Црне Горе у размери 1:50.000. After the recognition of the Montenegro 1:21.000 и 1:42.000, на основу премера методом as a new state, two series of topographic maps of триангулације, које су имале ознаку тајности. Montenegro were made in the scale of 1:21.000 Руски империјални Генералштаб је пуб- and 1:42.000, based on surveys by the method of ликовао 1881. године крупноразмерну зидну triangulation, which were marked as secret. карту дизајнирану за коришћење у школама In 1881, the Russian Imperial General Staff у Црној Гори. Састојала се од четири листа и published a large-scale wall map designed for use издата у размери 1:168.000. Базирана је на ре- in schools in Montenegro. It consisted of four видираној верзији карте П. Бикова, и штампана sheets and was issued in the scale 1:168.000. It is литографском техником у колору. Та карта је based on a revised version of the P. Bykov’s map, била намењена ширем кругу корисника, „али and printed by lithographic technique in color. ни један примерак ове карте колико је познато This map was intended for a wider audience, „but није сачуван“ (Zinchuk, 2017, стр. 127). not a single copy of this map has been preserved“ Војно-топографско одељење Главног шта- (Zinchuk, 2017, p. 127). ба у Санкт Петербургу израдило уз асистенцију In 1878, the Military Topographic Department Павела Аполоновича Ровинског нову Карту of the General Staff in St. Petersburg produced a Черногори [1:294.000] 1878. године (Сл. 6), коју new Map of Montenegro [1:294.000] (Fig. 6), је издало 1889. године (Ровински, 1889). Ровин- which was issued in 1889 with the assistance of ски је користио издања претходних руских кар- Pavel Apollonovich Rovinsky (Ровински, 1889). тографа и резултате властитих истраживања на Rovinsky used the editions of previous Russian терену. Карта Ровинског је прилично прецизна cartographers and the results of his own fi eld re- и покрива читав простор Црне Горе. У легенди search. The map is quite accurate and covers the
71 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
Сл. 6. Ровински: Карта Књажевства Црногорског (Карта Књажества Чарногорскаго), 1889 (власништво: American Geographical Society). Fig. 6. Rovinsky: Map of the Principality of Montenegro (Карта Књажества Чарногорскаго), 1889 (property: American Geographical society).
је наведена подела Црне Горе на основу историј- entire area of Montenegro. The legend states the di- ско-географских граница: I. Приморје с Краји- vision of Montenegro on the basis of historical and ном: Улцињски округ, Барски округ, Крајина; geographical borders: I. Primorje with Krajina: Ul- II. Црмница; III. Ријечка нахија: Добрско село, cinj district, Bar district, Krajina; II. Crmnica; III. Цеклин, Косијери, Жупа цеклинска; IV. Љешан- Rijeka nahia: Dobrsko selo, Ceklin, Kosijeri, Župa ска нахија с Љешко пољем; V. Катунска нахија: ceklinska; IV. Lješanska nahia with Lješko polje;
72 ГЛАСНИК – HERALD 25
Комаџије, Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, V. Katun nahia: Komadžije, Cetinje, Njeguši, Ćek- Цуце, Озринићи, Загарач, Комани; VI. Грахово; lići, Bjelice, Cuce, Ozrinići, Zagarač, Komani; VI. VII. Бањани; VIII. Опутна рудина; IX. Никшић Grahovo; VII. Banjani; VIII. Oputna rudina; IX. с околином: Горње и Доње поље, Рудине, Тре- Nikšić with surroundings: Gornje and Donje polje, пча, Жупа; X. Луково; XI. Дуга са делом Гацка; Rudine, Trepča, Župa; X. Lukovo; XI. Duga with XII. Брда: Пјешивци, Бјелопавлићи с Спужем, part of Gacko; XII. Brda: Pješivci, Bjelopavlići Пипери; XIII. Зета с Подгорицом; XIV. Кучи са with Spuž; Piperi; XIII. Zeta with Podgorica; XIV. Затријебчем; XV. Братоножићи; XVI. Васојевићи: Kuči with Zatrijebac; XV. Bratonožići; XVI. Va- Лијева Ријека или Горњи Вас, Нахија и Доњи sojevići: Lijeva Rijeka or Gornji Vas, Nahija and Вас, Полимје; XVII. Ровца; XVIII. Морача с Ко- Donji Vas, Polimje; XVII. Rovca; XVIII. Morača лашином; XIX. Шаранци: Дробњаци, Ускоци, Је- with Kolašin; XIX. Šaranci: Drobnjaci, Uskoci, зера; XXI. Пива: Жупа, Планина, Црквице (Grčić, Jezera; XXI. Piva: Župa, Planina, Crkvice (Grčić, М. & Grčić, Lj., 2019). М. & Grčić, Lj., 2019).
ЗАКЉУЧАК CONCLUSION
У условима нестабилне геополитичке си- In the conditions of an unstable geopolitical туације и културне заосталости у обновљеној situation and cultural backwardness in the renewed Србији прве половине 19. века није било мо- Serbia of the fi rst half of the 19th century, there were гућности за развој географије и картографије. no possibilities for the development of geography Чак је и на европским војним и географским and cartography. There were even many misconcep- картама било много погрешних представа. tions on European military and geographical maps. Прве карте територије и граница Србије засно- The fi rst maps of the territory and borders of Ser- ване на теренским опсервацијама и мерењима, bia, based on fi eld observations and measurements, појављују се тек када су руски војни инжење- appeared only when Russian military engineers, ри, геодете и топографи почели премеравати surveyors and topographers began surveying and и бележити поједине крајеве и границе целе recording certain areas and borders of the whole of Србије, нарочито њене пограничне територије Serbia, especially its border territories after the Rus- после руско-турског рата 1828. и Хатишерифа so-Turkish War of 1828 and hatt-i sharif in 1830. 1830. године. Тек са развојем српских војних Only with the development of Serbian military and и цивилних географских и картографских ин- civilian geographical and cartographic institutions, ституција, створени су услови за прецизнија conditions were created for more precise mapping картирања и научна проучавања српских зе- and scientifi c studies of Serbian countries and peo- маља и српског народа. Од пресудног значаја ple. Of crucial importance was the establishment било је оснивање Другог одељења при Ђе- of the Second Department at the General Staff нералштабу (претече Војно-географског ин- (forerunner of the Military Geographical Institute) ститута) и Географског завода Велике школе and the Geographical Institute of the Great School (претече Географског факултета Универзитета (forerunner of the University of Belgrade ‒ Faculty у Београду). Међутим, иако је српска, европ- of Geography). However, although Serbian, Euro- ска и светска географија и картографија узна- pean and world geography and cartography have предовала у погледу теренских и кабинетских advanced in terms of fi eld and cabinet methodology метода мерења и картирања, још увек постоји of measurement and mapping, there are still many подоста погрешних представа о српској борби misconceptions about the Serbian struggle for the за ослобађање и уједињење српских земаља у liberation and unifi cation of Serbian lands in the 19th 19. и првој половини 20. века, које се ланси- and fi rst half of the 20th century. However, in liter- рају у литератури и медијима различитог жан- ature and media of various genres, not so much out ра, не толико из незнања колико због геопо- of ignorance but because of geopolitical pretensions
73 МИРКО ГРЧИЋ MIRKO GRČIĆ
литичких претензија и непријатељстава која and hostilities, misconceptions still have not disap- нису ишчезла ни до данас. Истином нећемо peared to this day. We will not suppress pretensions сузбити претензије и непријатељства, али тамо and enmities with the truth, but where there is no где нема истине, историја може да се понови. truth, history can repeat itself.
Захвалница: Рад је резултат пројекта Географског Acknowledgment: The paper is the result of a project факултета Универзитета у Београду, којег финан- of the University of Belgrade – Faculty of Geography, сира Министарство просвете, науке и технолошког funded by the Ministry of Education, Science and Tech- развоја Републике Србије. nological Development of the Republic of Serbia.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Алексић, А. (1883). Грађа за картографију и за ге- менковић (Ур.), Србија и Република Српска у ографију Србије. Годишњица Николе Чупића, регионалним и глобалним процесима: зборник 5, 259–271. радова са научног скупа (стр. 29‒36). Географ- Altić, М. (2015). Российская картография Черно- ски факултет Универзитета у Београду; При- гории. Картография XIX века на службе ди- родно-математички факултет Универзитета у пломатии [Russian Cartography of Montenegro: Бањој Луци. 19th Century Cartography in the Service of Diplo- Грчић, М. (2008). Цвијићева перцепција Србије macy]. Russian Academy of Science, Institute for као стожера интеграције Балкана. Гласник the History of Sciences and Technology. Српског географског друштва, 88(2), 3‒12. Аltić, M. (2016). German Contribution to the 19th https://doi.org/10.2298/GSGD0802003G Century Cartography of European Turkey With Grčić, M., & Grčić, LJ. (2019). Srbija i Balkan na sta- Special Regard ont he Map of Heinrich Kipert. rim geografskim kartama evropskih kartografa In J. Moser (Hrsg.), Joint Commision Seminar on od II do XX veka. Geografski fakultet Univerzi- Historical Maps, Atlases and Toponymy, Forum teta u Beogradu. IFL (Heft 30, pp. 3‒14). Leibnitz – Institut für Дедијер, Ј. (1913). Нова Србија. Српска књижевна Länderkunde. задруга. Београд. Altić, M. (2018). Nineteenth-Century Ottoman Topo- Ђорђевић, Т. Р. (1926). Архивска грађа за насеља graphic Mapping of the Balkans. The Cartograp- у Србији у време прве владе кнеза Милоша, hic Journal, 55(4), 326‒340. https://doi.org/10.10 1815‒1839. Графички завод „Макарије“. 80/00087041.2018.1548189 Јакшић, В. (1871). Густина населености Србие. Бойович, Р. (2002). Карта ныне существующей Гласник Српског ученог друштва, 31, 114. Сербии Александра Григорьевича Розалион- Јелачић, А. (1940). Русија и Балкан ‒ Преглед поли- Сошальского 1831. года. Харковский истори- тичких и културних веза Русије и балканских ческий альманах, 1, 22‒27. земаља 866‒1940. Француско-српска књижара Цвијић, Ј. (1906). Основе за географију и геологију А. М. Поповића. Македоније и Старе Србије (Књига I–II). Др- Караџић, В. С. (1828). Даница, Забавник за годину жавна штампарија Краљевине Србије. 1828. Вук Стефановић Караџић. Гавриловић, М. (1909). Милош Обреновић II (1821– Караџић, В. С. (1837, март 13). Грцы и Сербљи. 1826). Нова штампарија Давидовић. Новине србске, 10, 73‒74. Грчић, М. (1984). Геополитички положај Југосла- Караџић, В. С. (1954). Из историје Првог српског вије у прошлости и данас. Зборник радова Ин- устанка. Народна књига. ститута за географију ПМF, 31, 79‒94. Ковальевски, Е. П. (1872). Черногорiя и славян- Грчић, М. (2000). Политичка географија. Географ- скiе земли (Том IV). Собраніе cочиненій Егора ски факултет Универзитета у Београду. Петровича Ковалевскаго, Изд. И. И. Глазуно- Грчић, М. (2002). Српска државотворна идеја у ва. простору и времену. Гласник/Herald, 7, 7‒18. Ковальевски Ег. П. (1841): Четыре месяца въ Грчић, М. (2007). Геополитички смисао и бесмисао Черногори (С рисунками и картою). Въ Ти- балканизације. У М. Грчић, Р. Гњато, & С. Ста- пографiи А. А. Плюшара.
74 ГЛАСНИК – HERALD 25
Милићевић, Ђ. М. (1884). Краљевина Србија. Кр.- Стојанчевић, В. (1956). Источна Србија у периоду срп. државне штампарије. турске окупације 1813‒1832. г. Историјски ча- Mihailov, V. (2010). Państwa i narody bałkańskie w сопис, 6, 129‒134. świadomości geopolityczney Rosji; Rosja w Стојанчевић, В. (1983). Територија и границе Ср- świadomości geopolytycznej państw i narodow бије 1804‒1833. Глас Одељењa историјских balkańskih. Przegląd geopolityczny, 2, 77‒92. наука Српске академије наука и уметности, Мишић, С. (2000). Хидрографија српских земаља 338, 187–218. на старим географским картама. Гласник Ис- Стојанчевић, В. (1995). Коцебуовљев протокол о торијског архива, 34, 41‒52. одређивању граница Србије из 1831. године. Петровић, М. (1901). Финансије и установе обно- Споменик Одељења историјских наука САНУ, вљене Србије до 1842 (Књига 1). Министар- 234, 169–174. ство финансија Србије. Шешум, С. У. (2015). Србија и Стара Србија Попов, А. (1847). Путешествие в Черногорию. Въ (1804–1839) [Необјављена докторска дисер- типографiа Эдуарда Праца. тација]. Филозофски факултет Универзитета у Радовановић, В. С. (1937). Географске основе Јуж- Београду. не Србије (Споменица двадесетпетогодишњи- Шкаламера, Ж. (1991). Картографија Србије и ју- це ослобођења Јужне Србије 1912‒1937). гословенских земаља од XVI до XIX века. У Штампарија „Јужна Србија“ Скопље. Д. Срејовић (Ур.), Србија и суседне земље на Радовановић, М. (1982). Просторне детерминан- старим географским картама (стр. 55–166). те и фактори демографског развитка у Ср- Галерија Српске академије наука и уметности. бији. Статистичар – орган статистичког Терзић, С. (1997). Стара Србија – настанак имена друштва Србије за теоријску и примењену и знања о њој до 1912. Историјски часопис, статистику, 10, 213‒227. 42/43, 91–110. Radulović, D. (2020). Kartografi ja Crne Gore s nagla- Терзић, С. (2008). Историјско-географске предста- skom na prve domaće karte Crne Gore. Bosniaca, ве о Старој Србији у Европи и међу Србима. 25, 99‒123. Наша прошлост, 9, 9–28. Ровински, П. (1889). Карта Књажества Чарно- Tomić, V. (2018). The Viennese View on Belgrade горскаго составлена вь Военно-топографи- – Belgrade in the Works of Viennese Engravers ческомь отделе Главнaго штаба по сьемка- Between the 17th and the 19th Century From the мь 1860‒66 и 1879‒81 годовь и дополнена по Belgrade City Museum Collection. In D. Ame- сведниямь П. Д. Ровинскаго 1889. Масштаб dovski (Ed.), Belgrade 1521–1867 (pp. 453–478). 1:294.000. Воено-топографический отдел Institute of History. Главного штаба. Zinchuk, L. (2017). Российкая картография Черно- Ристић, Ј. (1898). Дипломатска историја Србије за гории: Картография XIX века на службе ди- време српских ратова за ослобођење и незави- пломатии [Russian Cartography of Montenegro: сност 1875‒1878. (Друга књига). Штампарија 19th Century Cartography in the Service of код „Просвете“ ‒ С. Хоровица. Diplomacy], by M. Altić. Imago Mundi, 69(1), Simov, M. (2019). Mapping Enemy’s Land: Russian 127. https://doi.org/10.1080/03085694.2016.124 Military – Topographic Inteligence on 19th Centu- 2858 ry European Turkey. Journal of Balkan and Black Sea Studies, 2(3), 45‒70.
75
Оригинални научни рад UDC 339.732.4:364.662(1-773) DOI 10.7251/HER2125077G
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И СИРОМАШТВО
Мирјана Гајић1, Рајко Голић1* и Срђа Поповић2
1Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, Србија 2Факултет за медитеранске пословне студије, Тиват, Црна Гора
Сажетак: У раду се анализира вишедимензионални феномен сиромаштва који се јавља као глобални друштвени проблем. Сиромаштво представља сложени социјални проблем који се не може анализирати само показатељима као што је БДП по становнику, који је најчешћи показатељ, већ у комбинацији са осталим показатељима, који дају реалнију слику о димензији и обиму сиромаштва у свету и у Србији. Рад указује на узроке сиромаштва, гео- графску дистрибуцију, социјалну дистрибуцију и последице које то има на појединца и друштво у целини. Важно питање које аутори анализирају је корелација између сиромаштва и глобалних трендова који су резултат међуна- родних економских односа и нивоа развоја. У раду се поставља питање да ли и у којој мери глобализација утиче на сиромаштво и да ли је економски раст довољно средство за смањење сиромаштва. Кључне речи: сиромаштво, апсолутно сиромаштво, релативно сиромаштво, индекс људског развоја, глобализација.
Original scientifi c paper
GLOBALIZATION AND POVERTY
Mirjana Gajić1, Rajko Golić1* and Srđa Popović2
1University of Belgrade, Faculty of Geography, Belgrade, Serbia 2Mediteranian Business Studies College, Tivat, Montenegro
Abstract: The paper analyzes the multidimensional phenomenon of poverty that appears as a global social problem. Pov- erty represents a complex social problem that can not be analyzed only by indicators such as GDP per capita, which is the most common indicator, but in combination with other indicators, which give a more realistic picture of the dimension and the extent of poverty in the world and in Serbia. The paper points to causes of poverty, geographical distribution, social distribution and the consequences it has for the individual and society as a whole. The important issue that the authors analyze is the correlation between poverty and global trends that are the result of international economic relations and the level of development. The paper raises the question of whether and to what extent globalization impacts on poverty and whether economic growth is suffi cient means to reduce poverty. Key words: poverty, absolute poverty, relative poverty, human development index, globalization.
УВОД INTRODUCTION
Сиромаштво, које се истовремено сматра Poverty, considered as an economic and економском и социјалном појавом, старо је ко- social phenomenon at the same time, is as old лико и само људско друштво. Још у древним as human society itself. Even the ancient civ- цивилизацијама попут вавилонске и египат- ilizations, such as Babylon and Egypt, had a ске постојала је друштвена класа доносилаца social class of decision makers who rule and
* Аутор за кореспонденцију: Рајко Голић, Универзитет у Београду, Географски факултет, Студентски трг 3/3, 11000 Београд, Србија, E-mail: [email protected] * Corresponding author: Rajko Golić, University of Belgrade, Faculty of Geography, Studentski trg 3/3, 11000 Belgrade, Serbia, E-mail: [email protected]
77 МИРЈАНА ГАЈИЋ, РАЈКО ГОЛИЋ И СРЂА ПОПОВИЋ MIRJANA GAJIĆ, RAJKO GOLIĆ AND SRĐA POPOVIĆ
одлука који владају и контролишу расподелу control the food chain – the rich, and a social хране – богатих, и социјални слој оних којима stratum of those who are ruled over, vassals се влада, обесправљених поданика – сиромаш- with no rights – the poor. Social stratifi cation них. Социјално раслојавање такође је постоја- also existed in ancient Greece and Rome: not ло и у античкој Грчкој и Римском царству, где everyone had infl uence on political decision нису сви имали утицаја на процес доношења making process and outcomes such as distri- политичких одлука и исходе као што је распо- bution of resources. In the feudal system, the дела ресурса. У феудалном систему имућни су wealthier were property and land owners and били власници имовине и земље, а сиромашни the poor peasants worked for them. Capital- сељаци су радили за њих. Капитализам је кас- ism later divided society on small group of rich није поделио друштво на малу групу богатих (bourgeoisie from Marxist point of view) and (буржоазија са марксистичког становишта) и far more numerous group – cheap labor (pro- знатно бројнију групу сиромашних – јефтину letariat in the class theory). радну снагу (пролетаријат у класној теорији). Under current global circumstances, the У садашњим глобалним околностима си- poverty has acquired new dimensions, referring ромаштво је добило нове димензије, које се не to more than existential challenges, while mea- односе само на изазове обезбеђивања егзистен- suring it implies a range of parameters. From ције, чије мерење подразумева низ парамета- modern scientifi c point of view, the poverty is ра. Са тачке гледишта савремене науке, сиро- considered a very complex phenomenon. Dif- маштво се сматра врло сложеним феноменом. ferent sciences, like geography, economics and Различите науке, попут географије, економије sociology, provide diff erent perspectives and и социологије, пружају различите перспективе theoretical frameworks for studying poverty in и теоријске оквире за проучавање сиромаштва all of its aspects. The creation of poor suburbs у свим његовим аспектима. Стварање сиро- and neighborhoods (favelas in Brazil, slums in тињских предграђа и четврти (фавеле у Брази- Africa, etc.) are only a spatial manifestation of лу, сламови у Африци итд.) само су просторна poverty. Just like poverty, they present the con- манифестација сиромаштва. Баш као и сиро- sequence of class and ethnic diversity within a маштво, они представљају последицу класне political community, as well as of segregation и етничке разноликости унутар политичке and exclusion at the international level. They заједнице, као и сегрегације и искључености are generated through the spectrum of national на међународном нивоу. Настају кроз спектар and international relations and circumstances. националних и међународних односа и окол- Therefore, it is necessary to distinguish pover- ности. Због тога је неопходно разликовати си- ty in well-developed industrial countries from ромаштво у добро развијеним индустријским poverty in economically dependent and unstable земљама од сиромаштва у економски зависним countries of the world. и економски нестабилним државама света. Poverty is clearly multidimensional phe- Сиромаштво представља вишедимензионал- nomenon, manifested as a global social prob- ни феномен који се манифестује као глобални со- lem. This term encompasses much more than цијални проблем. Под тим термином се подразу- a lack of income and resources, necessary мева много више од недостатка прихода и ресурса for a sustainable life. It also includes hunger неопходних да се осигура одрживи живот. Сиро- and malnutrition, limited access to education, маштво такође подразумева глад и неухрањеност, health and other basic services, social discrim- ограничен приступ образовању, здравственим и ination and exclusion. As such, it is a complex другим основним услугама, друштвену дискри- social problem that cannot be perceived only on минацију и искљученост. Као такво, представља the basis of indicators such as gross domestic сложени друштвени проблем који се не може пос- product (GDP) per capita (which is also the матрати само на основу показатеља попут бруто most common indicator), but in combination
78 ГЛАСНИК – HERALD 25
домаћег производа (БДП) по становнику (који је with other indicators that give a more precise уједно и најчешћи показатељ), већ у комбинацији and realistic picture of the dimensions and geo- са другим показатељима који дају прецизнију и graphical distribution of poverty in the world реалнију слику о димензијама и географском раз- and in Serbia. мештају сиромаштва у свету и у Србији. World’s organizations (United Nations, Светске организације (Уједињене нације, Food and Agriculture Organization of the Unit- Организација Уједињених нација за храну и ed Nations, World Health Organization, World пољопривреду, Светска здравствена организација, Bank, etc.) deal with the issues of the poor from Светска банка) се са различитих аспеката баве пи- various aspects. The debates on poverty-related тањима сиромашних. Расправе о темама везаним topics are under global attention. As long as the за сиромаштво су у фокусу глобалне пажње. Све matters of the poor are unsolved, the humanity док се проблеми сиромашних не реше, човечан- will be seeking for the conclusions, opportuni- ство ће тражити закључке, могућности и решења. ties, and solutions. Although the concept of a Иако је концепт границе сиромаштва засноване poverty line (breadline) based on quantitative на квантитативним показатељима оштро крити- indicators has been sharply criticized, it is still кован, он се још увек користи од стране многих used by many researchers and international or- истраживача и међународних организација. Ује- ganizations. The United Nations has defi ned the дињене нације су као граничну вредност екстрем- edge under which extreme poverty is declared, ног сиромаштва дефинисале потрошњу од 1.25 $ at $ 1.25 of daily expenditure rate per capita. дневно по становнику. Светска банка је ту вред- The World Bank has lower it to $ 1.90 , and the ност лимитирала на 1.90 $, а Светска здравствена World Health Organization to $ 2. According to организација на 2 $. Према критеријумима Свет- the World Bank criteria, the minimum amount ске банке, минимална количина дневног уноса of daily calorie intake has to be 2200 kcal, while калорија мора бити 2200 kcal, док Организација the Food and Agriculture Organization of the Уједињених нација за храну и пољопривреду United Nations considers the limit to be 1900 сматра да је граница 1900 kcal (UNDP, 2020). Без kcal (UNDP, 2020). Regardless of the measuring обзира по ком критеријуму мерили сиромаштво, criteria, it is notable that the poverty exists in the приметно је да оно постоји и у најразвијенијим most developed end economically empowered и економски најснажнијим земљама света, као countries of the World, as well as in poor and и у сиромашним земљама и земљама у развоју, developing countries, but it’s intensity depends али његов интензитет зависи од многих фактора. on many factors. Some regions are more prone Ипак, у неким регионима у свету ова појава је to suff er from poverty (sub-Saharan Africa, присутна у знатно већој мери (подсахарска Афри- South Asia) in comparison to others (Europe, ка, Јужна Азија) у односу на друге (Европа, Ан- Anglo-America, Australia). Comparing poverty глоамерика, Аустралија). Врло је тешко поредити rates among countries is very challenging, since сиромаштво међу земљама јер то захтева велике it requires great eff orts to harmonize compara- напоре на усклађивању критеријума упоредиво- bility criteria at the global level. сти на глобалном нивоу. Even though the poverty problem gained Иако је проблем сиромаштва привукао signifi cant global attention, the hunger in the значајну глобалну пажњу, глад у свету није ис- World has not been eradicated. If food were корењена. Када би се храна равномерно рас- evenly distributed around the world, 12 billion поредила по свету, могло би се прехранити 12 people could be fed. Disappointing fact is that милијарди људи. Разочаравајућа чињеница је да millions of people die every year due to pover- милиони људи сваке године умиру због проблема ty-related issues, while it’s even more terrifying везаних за сиромаштво, док је још страшније то that every three seconds one child dies due to што сваке три секунде једно дете умре од глади hunger or easily curable diseases, and they suf- или лако излечивих болести, а страдало је због fered to death because of poor living conditions.
79 МИРЈАНА ГАЈИЋ, РАЈКО ГОЛИЋ И СРЂА ПОПОВИЋ MIRJANA GAJIĆ, RAJKO GOLIĆ AND SRĐA POPOVIĆ
лоших животних услова. Озбиљност проблема The seriousness of the problem has been indi- је назначена у резултатима истраживања и они cated within the results of the research, and they имају за циљ да изазову критичко размишљање. are aimed to provoke critical thinking. The fact Чињеница да финансијска помоћ, која је до сада that fi nancial assistance, provided to countries пружана земљама којима је потребна, није успе- in need so far, has failed to eradicate poverty, ла да искорени сиромаштво, последица је пог- is consequence of the misinterpretation of the решног тумачења узрока сиромаштва и неадек- causes of the poverty and inadequate approach ватног приступа његовом решавању. to its solving.
ОТКРИВАЊЕ И ДЕФИНИСАЊЕ ГЛАВНИХ DETECTING AND DEFINING KEY CAUSES УЗРОКА И ФАКТОРА КОЈИ УТИЧУ НА AND FACTORS THAT AFFECT POVERTY СТОПУ СИРОМАШТВА RATE
Садржај појма сиромаштва мењао се током The content of the poverty notion has времена, али се у већини дефиниција односио на changed over time, but in most defi nitions it недостатак материјалних добара неопходних за referred to lack of material goods necessary to задовољавање основних животних потреба поје- meet the basic living needs of individuals, fam- динаца, породица или социјалних група. Напре- ilies or social groups. The progress of human- дак човечанства, укључујући развој духовних и ity, including the development of spiritual and материјалних потреба, раст животног стандарда material needs, upgraded living standards and и одређивање приоритета квалитета живота, на- prioritization of quality of life, has imposed the метнуо је потребу за променом концепта и пону- need of changing the concept and off ering wid- дио шири контекст за разумевање сиромаштва и er context of understanding poverty and reach- досезања механизама за решавање тог проблема. ing out to mechanisms of dealing with it. It is Сиромаштво више није ограничено само на пи- no longer limited to hunger issue, but expands тање глади, већ се шири на друге сфере, од со- to other spheres, from social relations, housing, цијалних односа, становања, образовања, преко education, across health, employment, unattain- здравства и запошљавања до неостварених права able rights to natural resources and a healthy на природне ресурсе и здраву животну средину. environment. Apart from material poverty, it is Поред материјалног сиромаштва, релевантно је relevant to speak of spiritual poverty, and even говорити и о духовном сиромаштву, па чак и о information poverty. информатичком сиромаштву. As poverty has gained global proportions Како је сиромаштво добијало глобалне разме- and the problem has become multidimensional, ре, а проблем постајао вишедимензионалан, све је more and more criteria are being used to see више критеријума који се користе како би се сагле- its true dimensions ‒ access to health services, дале његове праве димензије – приступ здравстве- life expectancy, education, GDP, poverty line ним услугама, очекивано трајање живота, обра- and more. This approach allows the poverty to зовање, БДП, гранична вредност сиромаштва и be subjected to analysis in its socio-economic друго. Овај приступ омогућава да се сиромаштво dimension, making a distinction between rela- подвргне анализи у својој социо-економској ди- tive and absolute poverty, and their definitions мензији, правећи разлику између релативног и ап- depend on stakeholders engaged in research- солутног сиромаштва, a њихове дефиниције зави- ing, analyzing and resolving the problem of се од актера ангажованих у истраживању, анализи poverty. и решавању проблема сиромаштва. According to United Nations Educational, Према Организацији Уједињених нација за Scientifi c and Cultural Organization, absolute образовање, науку и културу, апсолутно сиро- poverty takes into account only the amount маштво узима у обзир само количину новца по- of money needed to meet basic needs, such
80 ГЛАСНИК – HERALD 25
требну за задовољење основних потреба, попут as food, clothing and shelter, but does not ad- хране, одеће и склоништа, али се не бави оста- dress other aspects of quality of life. The rela- лим аспектима квалитета живота. Параметри ре- tive poverty parameters comes from comparing лативног сиромаштва заснивају се на поређењу one individual to all others in a society, and једног појединца са свим осталима у друштву, а they are based on three indicators: a) income, заснивају се на три показатеља: а) приход, који indicating if the persons’ income is under the показује да ли је приход особа испод границе си- poverty line in that country, b) social inclusion ромаштва у тој земљи, б) социјална укљученост and services accessibility – indicating if the и доступност услуга – указује да ли друштво има society has mechanisms to prevent individuals механизме који спречавају појединце да падну from falling into poverty, and c) social ability, у сиромаштво, и в) социјалну способност, која indicating if the person is essentially unable to указује на то да ли особа у суштини није у стању participate in social life due to poverty issues да учествује у друштвеном животу због пробле- (UNESCO, 2018). ма сиромаштва (UNESCO, 2018). According to the United Nations, poverty Према Уједињеним нацијама, сиромаштво means more than a lack of income and resourc- значи више од недостатка прихода и ресурса који es that ensures a sustainable life. Its manifesta- омогућавају одржив живот. Његове манифеста- tions include hunger and malnutrition, limited ције укључују глад и неухрањеност, ограничени access to education and other basic services, приступ образовању и другим основним услуга- social discrimination and exclusion, and a lack ма, социјалну дискриминацију и искљученост of participation in decision-making processes. и недостатак учешћа у процесима доношења Economic growth has to be inclusive, and tend одлука. Економски раст мора бити инклузиван to provide sustainable jobs and equal chances и тежити да обезбеди одржива радна места и јед- for all (United Nations, 2020). наке шансе за све (United Nations, 2020). In the latest announcement toward goals У последњој објави о својим циљевима и and results, the World Bank states that the резултатима, Светска банка наводи да приступ access to high-quality education, health care висококвалитетном образовању, здравственим services, electricity, drinking water and other услугама, електричној енергији, пијаћој води goods of life importance, remains unattainable и другим добрима од животног значаја остаје for many in the World, which is often related to за многе у свету недостижан, што је често по- socio-economic status, gender, ethnic and geo- везано са социо-економским статусом, полом, graphical identity (World Bank, 2020). Food етничким и географским идентитетом (World and Agriculture Organization of the United Bank, 2020). Организација Уједињених нација Nations defi nition of poverty reads as follows: за храну и пољопривреду даје следећу дефини- „Poverty is presenting the lack or inability of цију сиромаштва: „Сиромаштво представља не- achieving a socially acceptable standard of liv- достатак или немогућност постизања социјал- ing“, in which „lack“ implies the control over но прихватљивог животног стандарда“, где economic resources, while „inability“ is defi ned „недостатак“ подразумева контролу над еко- as the failure to participate in society (Bellù & номским ресурсима, док је „немогућност“ де- Liberati, 2005). The World Health Organization финисана као неуспех у учествовању у друштву comes out with a conclusion that „poverty is (Bellù & Liberati, 2005). Светска здравствена associated with the undermining of key human организација даје закључак да је „сиромаштво values, including health care standards. The повезано са подривањем кључних људских poor are exposed to greater personal and en- вредности, укључујући здравствене стандарде. vironmental health risks, and since they have Сиромашни су изложени већим личним ризи- reduces access to food, information and health цима по здравље и животну средину, а пошто protection, they are at higher risk of illness or имају смањен приступ храни, информацијама disability. On the other hand, health condition
81 МИРЈАНА ГАЈИЋ, РАЈКО ГОЛИЋ И СРЂА ПОПОВИЋ MIRJANA GAJIĆ, RAJKO GOLIĆ AND SRĐA POPOVIĆ
и здравственој заштити, у већем су ризику од of the individual can negatively aff ect house- болести или инвалидитета. С друге стране, hold savings, learning ability, productivity and, здравствено стање појединца може негативно altogether – quality of life, thereby prolonging утицати на уштеду у домаћинству, способност or even increasing poverty.” (WHO, 2020). учења, продуктивност и, узето у целини, на One of the comprehensive indicators based квалитет живота, чиме се продужава или чак on complex criteria is the Human Development повећава сиромаштво.” (WHO, 2020). Index (HDI), aimed to explain how is it possi- Један од свеобухватних показатеља заснован ble for two countries to have similar GDP val- на сложеним критеријумима је индекс људског ues, but diff erent human development outcomes. развоја (HDI), чији је циљ да објасни како је мо- HDI takes into consideration three dimensions: гуће да две земље имају сличне вредности БДП- long and healthy life, level of education and a de- а, али различите исходе људског развоја. HDI cent standard of living. Within these dimensions, узима у обзир три димензије: дуг и здрав живот, there are separated indicators to be considered. ниво образовања и пристојан животни стандард. For example, the health dimension is being ex- У оквиру ових димензија постоје одвојени инди- pressed through life expectancy indicators; the катори које треба размотрити. На пример, здрав- education dimension for those over 25 through ствена димензија се изражава индикаторима оче- the years invested in education and for school киваног трајања живота; димензија образовања agers through the prediction of the average period за старије од 25 година кроз индикатор година they will spend on education; the living standards проведених у школи, а за школске узрасте кроз are measured by GDP per capita. The synthetic предвиђање просечног периода који ће провести indicator of these three dimensions is the HDI у образовању; животни стандард се мери БДП- (UNDP, 2020). ом по становнику. Синтезни показатељ ове три According to the Poverty Reduction Strategy, димензије је HDI (UNDP, 2020). adopted by the Government of the Republic of Према Стратегији за смањење сиромаштва, Serbia in 2003, the poverty is defi ned as a mul- коју је Влада Републике Србије усвојила 2003. tidimensional phenomenon which, in addition to године, сиромаштво је дефинисано као више- insuffi cient income to meet living needs, includes димензионални феномен који, поред недовољ- inability to get employed, inadequate housing and ног прихода за задовољење животних потреба, unequal access to social, health protection, edu- укључује и немогућност запослења, неадекват- cational system and utilities. Other key aspects не стамбене услове и неадекватан приступ со- of the poverty include the failure to exercise the цијалној заштити, здравственим, образовним и right to live in a healthy environment, have ac- комуналним услугама. Остали кључни аспекти cess to natural resources, especially clean water сиромаштва укључују и неостваривање права and air. The Poverty Reduction Strategy provided на здраву животну средину и приступ природ- the basis for the development and implementa- ним ресурсима, нарочито чистој води и ваздуху. tion at the national and local level of measures Стратегија за смањење сиромаштва дала је ос- that should contribute to the reduction of abso- нов да се на националном и локалном нивоу lute poverty in the fi rst place (Влада Републике развијају и имплементирају мере које треба да Србије, 2003). допринесу смањењу пре свега апсолутног сиро- Dealing with the problem of the poverty, маштва (Влада Републике Србије, 2003). theorists start from the essential question relat- Бавећи се проблемом сиромаштва, теорети- ed to this phenomenon – its causes. In modern чари полазе од суштинског питања везаног за ову societies, they are not easily countable and could појаву – њених узрока. У модерним друштвима, be read on the lowest, individual level as well as узроке сиромаштва није лако избројати, а мани- on the highest global level of causality. Pover- фестују се од најнижег индивидуалног до најви- ty can relate with individual’s (ir)responsibility шег глобалног нивоа узрочности. Сиромаштво се for his position (incompetence, laziness, lack
82 ГЛАСНИК – HERALD 25
може повезати са (не)одговорношћу појединца за of motivation, etc.), wider social processes and његов положај (неспособност, лењост, недостатак structural factors (education, class affi liation, мотивације итд.), ширим друштвеним процесима unequal distribution of income and resources и структурним факторима (образовање, класна within country and globally, political confl icts, припадност, неједнака расподела дохотка и ресур- etc.), and natural disasters (fl oods, acid rain, са унутар земље и широм света, политички сукоби droughts, earthquakes, etc.). According to the- итд.), и природним непогодама (поплаве, киселе orists, the reason for the existing poverty in the кише, суше, земљотреси итд.). Према теоретича- world, despite the growth of the world’s aver- рима, разлог за постојење сиромаштва у свету, age income per capita, is the uneven distribution упркос расту просечног светског дохотка по ста- of the income in the last four decades, which новнику, је неравномерна расподела дохотка у по- deepened the gap between the rich and the poor. следње четири деценије, што је продубило јаз из- Not all categories of population in the societies међу богатих и сиромашних. Нису све категорије are equally exposed to the risk of poverty, so становништва у друштвима подједнако изложене it is necessary to talk of the social distribution ризику од сиромаштва, па је неопходно говорити of poverty (the long-term unemployed, young о социјалној расподели сиромаштва (дуготрајно people, women, people with lower levels of ed- незапослени, млади, жене, људи са нижим ниво- ucation, etc.). Poverty spread among diff erent ом образовања итд.). Ширење сиромаштва међу socio-economic groups is negatively aff ecting различитим друштвено-економским групама не- the society on its collective level (sociopatho- гативно утиче како на друштво у целини (социопа- logical phenomena, weakening of social cohe- толошки феномени, слабљење социјалне кохезије sion, etc.) as well as on the level of individuals итд.), тако и на нивоу појединаца (глад, болести, (hunger, disease, social exclusion, etc.) (Vilić & социјална искљученост итд.) (Vilić & Nišić, 2015). Nišić, 2015).
РАЗМЕРЕ СИРОМАШТВА POVERTY RATES
Сиромаштво, као социјални проблем, ути- Poverty, as a social problem, aff ects the че на читав свет. Његове размере могу се ме- whole world. Poverty rates could be measured рити анализом економских и демографских through the analysis of economic and demo- показатеља, као и HDI, које као релевантне graphic indicators, as well as by the HDI, pro- промовишу Уједињене нације. Према тренут- moted by the United Nations as relevant. Ac- ним подацима Светске банке, 10.7 % светске cording to the current World Bank’s data, 10.7 % популације живи са мање од 1.9 $ дневно, што of the world’s population lives on less than $ 1.9 представља значајан пад стопе сиромаштва у per day, which presents a signifi cant decrease поређењу са 34.8 % из 1990. године. Узимајући of poverty rate in comparison to 34.8 % back у обзир резултате истраживања из 2013. године, in 1990. Considering researching results from проблемом сиромаштва се најбоље управља у 2013, the poverty issue is best managed in the региону Источне Азије, где је удео сиромаш- East Asian region, where the share of the poor in них у укупном становништву износио 3.5 %. the total population was 3.5 %. This percentage Овај проценат је већи у региону Јужне Азије is higher in the South Asian region and amounts где износи 15.1 %, док у подсахарској Африци 15.1 %, while in sub-Saharan Africa the poor сиромашни чине чак 41 % становништва (Roser presents even 41 % of the population (Roser & & Ortiz-Ospina, 2019). Генерално посматрано, Ortiz-Ospina, 2019). Generally speaking, the стопа сиромаштва у свету забележила је зна- world’s poverty rate has recorded a signifi cant чајан пад, али је и даље географски неуједна- decline, but it’s still geographically uneven; чена; подсахарска Африка и Јужна Азија ос- sub-Saharan Africa and South Asia remain the тају региони са највећим бројем сиромашних regions with the largest number of poor inhabi-
83 МИРЈАНА ГАЈИЋ, РАЈКО ГОЛИЋ И СРЂА ПОПОВИЋ MIRJANA GAJIĆ, RAJKO GOLIĆ AND SRĐA POPOVIĆ
становника и највећим уделом сиромашних у tants and the largest share of the poor in the total укупном становништву (Lyons et al., 2020). population (Lyons et al., 2020). Важан демографски показатељ који одража- An important demographic indicator that ва социо-економски и социјални развој друштва reflects socio-economic and social develop- је стопа смртности одојчади и деце млађе од 5 ment of the society, is the infant mortality rate година. „Фактори морталитета одојчади могу се and mortality rate of children under the age of 5. сврстати у две групе: биомедицинске и социо- „Infant mortality factors could be classifi ed into економске. Социјални приступ акценат ставља two groups: biomedical and socioeconomic. The на социоекономске и културне факторе мортали- social approach emphasizes socio-economic and тета: доходак, животни стандард, образовање, за- cultural factors of mortality like income, standard нимање, социоекономски статус, положај жене“ of living, education, profession, socio-econom- (Девеџић, 2006). Давне 1990. године стопа смрт- ic status, position of the women in the society“ ности одојчади и деце млађе од 5 година износи- (Девеџић, 2006). Back in 1990, infants and chil- ла је 93 ‰ – у најразвијенијем делу света 11 ‰, dren under 5 mortality rate was 93 ‰ – in the у мање развијеним земљама 100 ‰, а у региону most developed part of the world it was 11 ‰, подсахарске Африке 180 ‰. Од тада се много in the less developed countries 100 ‰, and in тога променило и ова стопа смртности пала је на the region of sub-Saharan Africa 180 ‰. Since 38 ‰ на глобалном нивоу у 2019. години. Пос- then, a lot has changed and this mortality rate матрано одвојено, исте године стопа мортали- has dropped to 38 ‰ on the global level in 2019. тета одојчади и деце млађе од 5 година била је 6 Particularly observed, in the same year, the in- ‰ у развијеним земљама, 47 ‰ у неразвијеним fants and children under 5 mortality rate was 6 ‰ земљама и 83 ‰ у региону подсахарске Африке within developed countries, while it was around (UNICEF, 2020). 47 ‰ in undeveloped countries, and 83 ‰ in the Глад у свету је такође веома важан показа- region of sub-Saharan Africa (UNICEF, 2020). тељ сиромаштва. Према подацима Уједињених World hunger is also very important poverty нација, једна од девет особа у свету је неухрање- indicator. According to the United Nations, one на. Већина гладних живи у земљама у развоју, out of nine people in the world is malnourished. где је 12.9 % становништва неухрањено. Азија је Most of the hungry live in developing countries, континент са највећом стопом глади – две трећи- where 12.9 % of the population is malnourished. не азијског становништва суочава се са овим Asia is the continent of the biggest hunger rate ‒ проблемом. У подсахарској Африци, налази и two thirds of the Asian population is facing this пројекције указују на стопу неухрањености од problem. In sub-Saharan Africa, the fi ndings and око 23 %. Скоро половина смрти деце млађе од projections indicate a malnutrition rate of around пет година узрокована је лошом исхраном (3.1 23 %. Almost half of deaths of children under the милион сваке године) (United Nations, 2020). age of fi ve is caused by poor nutrition intake (3.1 Према најновијим пројекцијама, присутна је million each year) (United Nations, 2020). Ac- тенденција повећања уноса килокалорија по cording to the latest projections, there is a tenden- становнику на глобалном и регионалном нивоу cy of kilocalories intake per capita increase on the до 2030. године. Међутим, проблем екстремне global and regional level by 2030. However, the поларизације и даље је присутан, тако да је при- problem of extreme polarization still remain, so it метна диспропорција између развијених земаља, is noticable disproportion between the developed где се дневни унос по особи креће у распону countries, where daily calories intake per person 2800‒3600 kcal, и неразвијених земаља, посеб- is set between 2800 and 3600 kcal, and the under- но у Африци, са дневним распоном потрошње developed countries, especially in Africa, with a од 1600‒3200 kcal по становнику. Постоје још daily consumption range of 1600‒3200 kcal per екстремнији случајеви у Африци, у земљама као capita. There are even more extreme cases in Af- што су Бурунди и Еритреја, где је процењени rica, the countries such as Burundi and Eritrea,
84 ГЛАСНИК – HERALD 25
дневни унос по особи испод 1600 kcal (FAO, where the estimated daily calories intake per per- 2020). son goes under 1600 kcal (FAO, 2020). За стварање проблема глади није толико пре- An insuffi cient production of the food is not судна недовољна производња хране, већ њена that crucial for generating hunger issues, as the неједнака дистрибуција и доступност (D’Odorico unequal distribution and accessibility to people et al., 2019). То је пре свега последица структурал- are (D’Odorico et al., 2019). This is primarily a них деловања, као што су дугорочне економске и consequence of structural actions, such as long- аграрне политике, социјалне неједнакости и ен- term economic and agrarian policies, social in- демски сукоби (Dokmanović, 2012). Према дефи- equalities and endemic confl icts (Dokmanović, ницији Организације Уједињених нација за храну 2012). According to the Food and Agriculture Or- и пољопривреду, неухрањеност подразумева да ganization of the United Nations defi nition, the особа није у стању да обезбеди довољно хране malnutrition implies that a person is unable to an- да задовољи минимум дневних енергетских пот- nually self-provide enough food to meet the mini- реба у периоду од годину дана (FAO, 2020). Глад mum of daily energy needs (FAO, 2020). Hunger је синоним за хроничну неухрањеност. На основу is synonymous with chronic malnutrition. Based постојећих података, постоји неуједначен однос on the existing data, there is an uneven ratio of између произведене, потрошене и бачене хране produced, consumed and discarded food within унутар региона, као и између региона. Регион the regions as well as between regions. The re- подсахарске Африке, који се у односу на укуп- gion of sub-Saharan Africa, which has appeared ну количину килокалорија појављује као највећи to be the largest producer (39 %) considering total произвођач (39 %), истовремено је и најмањи пот- amount of kilocalories, is the smallest consumer рошач (5 %). Овај однос је упоредив са регионом (5 %) at the same time. This ratio is comparable Јужне и Југоисточне Азије (32 % према 13 %), за to South and Southeast Asia region (32 % vs. 13 разлику од региона Северне Америке и Океаније %), as opposed to the region of North America који производи најмање, троши највише (61 %) и and Oceania, which produces the least, consumes има социјалну навику бацања хране у значајној the most (61 %) and records the social habit of мери (42 %). throwing food to a signifi cant extent (42 %). Захваљујући свом свестраном приступу, Due to its multiperspectival approach, the HDI можда је најпоузданији показатељ нивоа бо- HDI is, perhaps, the most reliable indicator of гатства или сиромаштва у некој земљи, и најпри- the level of wealth or poverty in a country, and кладнији за поређење различитих земаља и ре- the most appropriate when comparing diff erent гиона. Глобална вредност HDI износила је 0.731 countries and regions. Global value of the HDI у 2019. години, што је готово једнако вредности was 0.731 in 2019, which is almost equal to the индекса у региону Источне Азије и Пацифика, index value in the East Asia and the Pacifi c re- а мање од његове вредности у региону Европе и gion, and less than its value in Europe and Cen- Централне Азије (0.779), као и у региону Латин- tral Asia (0.779), as well as in Latin America and ске Америке и Кариба (0.759). С друге стране, the Caribbean (0.759). On the other hand, HDI HDI на светском нивоу већи је него у региону is higher on the world’s level than in the Middle Блиског Истока и Северне Африке (0.703), реги- East, North Africa region (0.703), South Asian ону Јужне Азије (0.642) и региону подсахарске region (0.642), and sub-Saharan Africa (0.541). Африке (0.541). Генерално гледано, подсахарска In general, sub-Saharan Africa is far below the Африка је далеко испод глобалних просека у global averages in all aspects and by all criteria. свим аспектима и по свим критеријумима. Инди- Indicators are showing slightly better situation катори показују нешто бољу ситуацију у Јужној in Southern Asia, while the Arab countries’ re- Азији, док је регион Арапских земаља и даље gion remain slightly below the world average. нешто испод светског просека. Према Развојном According to the United Nations Development програму Уједињених нација, на основу вред- Program, based on the values of this index, coun-
85 МИРЈАНА ГАЈИЋ, РАЈКО ГОЛИЋ И СРЂА ПОПОВИЋ MIRJANA GAJIĆ, RAJKO GOLIĆ AND SRĐA POPOVIĆ
ности овог индекса, земље су груписане у чети- tries are grouped into four categories ‒ countries ри категорије – земље са врло високом (0.8‒1.0), with very high (0.8‒1), high (0.70‒0.79), medium високом (0.70‒0.79), средњом (0.55‒0.69) и нис- (0.55‒0.69) and a low (less than 0.55) index val- ком (мање од 0.55) вредношћу индекса. Већина ue. Majority of European countries (35 of them) европских земаља (њих 35) налази се у оквиру are presented within the fi rst category, while the прве категорије, док четврта категорија укључује fourth category includes the greatest number of највећи број земаља подсахарске Африке (31). countries in sub-Saharan Africa (31). Norway, На врху листе налазе се Норвешка, Швајцарска Switzerland and Ireland are on the top of the list, и Ирска, а на дну Чад, Централноафричка Репу- Chad, the Central African Republic and Niger are блика и Нигер (UNDP, 2020). on it bottom (UNDP, 2020). HDI у Србији за период од 1996. до 2019. HDI in Serbia, for the observation period године показао је тенденцију благог пораста (са from 1996 through 2019, has shown a tendency 0.698 на 0.799). Србија се тренутно налази на of slight increase (from 0.698 up to 0.799). Serbia 63. месту од 189 земаља (UNDP, 2020). Њена currently ranks 63rd out of 189 countries (UNDP, слаба позиција је одраз ниског нивоа БДП-a, 2020). Its weak position on this list refl ects the а у одређеној мери и категорије образовања. low GDP and to a certain extent of the category Као земља са малим фискалним капацитетом, of education. As a country with a small fi scal ca- Србија се суочава са бројним изазовима у фи- pacity, Serbia is facing numerous challenges in нансирању социјалних расхода – образовања, covering social expenditures ‒ education, health, здравства, пензија и новчаних накнада за си- pensions and cash benefi ts for the poor. The stan- ромашне. Стандард и квалитет живота стано- dard and quality of life among the population pri- вништва првенствено одражавају укупан ниво marily refl ect the overall development level of развијености земље, али и ефекте дистрибу- the country, but also the eff ects of distribution тивних механизама и других економских ин- mechanisms, and other economic instruments and струмената и развојних политика. Када је си- development policies. When it comes to poverty, ромаштво у питању, најугроженији су рурално the most vulnerable includes the rural popula- становништво, неквалификовани радници и tion, underqualifi ed workers and the unemployed, незапослени, они који раде у неформалној those who work within informal economic frame- привреди, а са социјалне перспективе старији, work, and from social perspective, the elderly, деца, велика домаћинства итд. У циљу побољ- children, large households, etc. In order to im- шања животног стандарда становништва и prove the living standards of the population and општег квалитета живота у Србији, неопходно general quality of life in Serbia, it is necessary је постићи динамичан економски раст, нарочи- to achieve dynamic economic growth, especially то раст продуктивности, јер је то један од кључ- to increase the productivity, since it’s one of the них аспеката за (ре)позиционирање земље на key aspects for (re)positioning country within the глобалној сцени. Међу осталим приоритетима global review. Among other priorities in this re- у овом погледу истиче на неопходност смањења gard in Serbia, the necessity of unemployment стопе незапослености. Висока стопа незапос- rate decrease is pointed out. A high unemploy- лености негативно утиче на све остале аспекте ment rate negatively aff ects all other aspects of животног стандарда, а резултира повећањем living standards, and results in poverty increase сиромаштва и социјалном искљученошћу. По- and social exclusion. Health services and educa- бољшање здравствених услуга и образовног tional system improvement seems like the best система чини се најбољим могућим начином possible way for overcoming the poverty and за превазилажење питања сиромаштва и искљу- exclusion issue, promising a long-term positive чености, и има дугорочне позитивне резултате. results. Solving the problem requires redefi ning Решавање проблема захтева редефинисање и and upgrading the network of social support and надоградњу мреже социјалне подршке и услуга. services.
86 ГЛАСНИК – HERALD 25
УТИЦАЈ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ НА THE IMPACT OF GLOBALIZATION ON СИРОМАШТВО POVERTY
Глобализација обухвата све друштвене про- Globalization encompasses all social process- цесе и односе који имају планетарни карактер es and relations that have a planetary character, и прожима све аспекте светских збивања. Раз- and permeates all aspects of world events. The вој науке, технолошки напредак, информацио- development of science, technological progress, на револуција, као и повећана свест о значају the information revolution, as well as the increased међународне поделе рада, фактори су који ин- awareness toward the importance of the interna- тензивирају глобализацију. Присталице глоба- tional labor division, are factors that intensify glo- лизације истичу њен значај у процесима раз- balization. Proponents of globalization emphasize мене информација у савременом свету, дубљем its importance within the information exchange разумевању културних односа, јачању међуна- processes in the modern world, deeper understand- родних економских веза, повећању животног ing of cultural relations, strenghtening internation- стандарда, смањењу сиромаштва итд. (Gajić et al economic relations, increasing living standards, al., 2016). Они верују да укупни ефекат про- reducing poverty, etc. (Gajić et al., 2016). They цеса глобализације доводи до друштвеног на- believe the overall eff ect of globalization process претка у свим његовим аспектима (економски, leads to a social progress in all its aspects (econom- политички, технолошки, културни и научни), ic, political, technological, cultural and scientifi c), доприносећи томе да сви (и богати и сиромаш- contributing everyone (both the rich and the poor) ни) постану богатији. С друге стране, предста- to become richer. On the other hand, the represen- вници супротног мишљења сматрају да је гло- tatives of the opposite opinion believe that global- бализација искључиви пројекат Запада, чији је ization is an exclusive project of the West, aimed циљ промоција западне доминације; то је нова to promote Western domination, a new imperial империјална политика, деструктивна сила policy, a destructive force which deepens the gap која још више продубљује јаз између богатих between rich and poor even more, within which the и сиромашних, у оквиру које се богатима даје rich are supported to become even richer, while the подршка да постану још богатији, док су сиро- poor are doomed to become even poorer. These ex- машни осуђени да постану још сиромашнији. tremely polarized opinions were publicly adressed Ова изузетно поларизована мишљења јавно су and confronted through numerous global debates представљена и суочена кроз бројне глобалне (Nissanke & Thorbecke, 2007). Still, the world дебате (Nissanke & Thorbecke, 2007). Ипак, свет is seeking for the answers under two important тражи одговоре на два важна питања – да ли questions – whether the globalization, as a very глобализација, као врло сложен процес, може complex process, can contribute to the resolvement допринети решавању проблема сиромаштва у of the poverty issues in the world, and global eco- свету, а да ли глобални економски раст допри- nomic growth to reduction of the poverty rates in носи смањењу стопе сиромаштва у одређеним particular countries and regions? земљама и регионима? At a moment of forming the main international У време формирања главних међународ- fi nancial institutions (World Bank and Internation- них финансијских институција (Светска банка al Monetary Fund), which was just after the Sec- и Међународни монетарни фонд), непосредно ond World War, when one of the main goals was након Другог светског рата, када је један од accelarating the development of international eco- главних циљева био убрзање развоја међуна- nomic relations, but it was followed by the concern родних економских односа, јавило се питање on how would the developing countries relate to како ће се земље у развоју односити према uprising economic integration of the world. The fi - растућим економским интеграцијама у свету. nal disintegration of the colonial system, as well as Коначни распад колонијалног система, као и the independence acquisition by the large number
87 МИРЈАНА ГАЈИЋ, РАЈКО ГОЛИЋ И СРЂА ПОПОВИЋ MIRJANA GAJIĆ, RAJKO GOLIĆ AND SRĐA POPOVIĆ
стицање независности великог броја претходно of previously colonized countries, were precon- колонизованих земаља, били су предуслови за ditions for the economic development of the sig- економски развој значајног дела света. Земље nifi cant part the world. Countries that took active које су активно учествовале у процесу глобали- participation in the process of globalization have зације постигле су боље економске резултате од achieved better economic results than those which оних које су остале на маргинама међународ- have remained on the margins of international них економских односа. Овај сценарио виђен economic relations. This scenario was seen within је у земљама југоисточне Азије, такозваним countries of Southeast Asia, so-called „Asian ti- „азијским тигровима“ (Јужна Кореја, Хонг gers“ (South Korea, Hong Kong, Taiwan and Sin- Конг, Тајван и Сингапур), које су 1970-их го- gapore), which adopted an export-oriented strate- дина усвојиле извозно оријентисану стратегију gy in the 1970s and achieved exceptional results. и постигле изузетне резултате. Касније током Later in the 1980s, the most populous countries 1980-их, најмногољудније земље света – Кина in the world ‒ China and India ‒ accepted greater и Индија – прихватиле су веће учешће у међу- participation in the international division of labor. народној подели рада. Њихов економски раст Their economic growth is additonally approving такође је доказ успешности извозно-развојне the success of export development strategies. стратегије. Иако је статистичка веза између Although the statistical link between the applied примењене развојне стратегије и оствареног development strategy and the achieved economic економског раста очигледна, економска отво- growth is obvious, the economic openness of the реност појединих земаља према светском тр- particular countries to the world market is not a жишту није фактор довољан за успех. Њихов factor suffi cient for the success. Their progress is напредак је далеко више заснован на системат- far more based on systematic and comprehensive ским и свеобухватним унутрашњим економ- internal economic reforms, and the international ским реформама, а међународни економски economic relations are just one of their aspects. односи су само један од њихових аспеката. In contrast to the previous examples, some За разлику од претходних примера, неке other countries have record very low level of eco- друге земље бележе веома низак ниво економс- nomic transformation and progress, and the most ке трансформације и напретка, а најекстремнији extreme examples can be found in sub-Saharan примери могу се наћи у подсахарској Африци, Africa. Around 300 million poor and starving где је око 300 милиона сиромашних и изгладне- people, are left there without any support. This лих људи остављено без икакве подршке. Ова fact brought some authors (globalization antago- чињеница довела је до тога да су неки аутори nists) to the conclusion that the existing dispro- (противници глобализације) закључили да су portions in the development level among diff erent постојеће диспропорције у нивоу развијености countries is the result of the globalization process међу различитим земљама резултат процеса (Вулетић, 2009). However, the reason why some глобализације (Вулетић, 2009). Међутим, раз- countries are falling behind lies exactly in their лог зашто неке земље заостају лежи управо у absence from this process. Their exclusion from њиховом изостајању из овог процеса. Њихово the strengthened international economic fl ows, искључење из оснажених међународних еко- is often caused by other economic aspects like номских токова често је узроковано другим the closure of the national economy, unstable економским аспектима попут затварања на- conditions for macroeconomic and market de- ционалне економије, нестабилних услова за velopment, as well as political, social, war and макроекономски и тржишни развој, као и по- other crises. The link between poor development литичких, социјалних, ратних и других криза. and absenteeism from the process of globaliza- Веза између слабог развоја и изостајања из про- tion could be considered through the fact that the цеса глобализације могла би се посматрати кроз underdeveloped countries have about 0.5 % of чињеницу да неразвијене земље имају око 0.5 share in the global market with a constant ten-
88 ГЛАСНИК – HERALD 25
% удела на глобалном тржишту са сталном тен- dency of its decline. Although a steady increase денцијом његовог опадања. Иако је приметан in the fi nancial fl ows leaning towards developing стални пораст финансијских токова ка земљама countries is noticeable, sub-Saharan Africa has у развоју, подсахарска Африка има само 2 % only 2 % of share in it. Low level of participation удела. Низак ниво учешћа у светским токовима in world fl ows of goods, services, fi nances and робе, услуга, финансија и технологије – изо- technology – the absence from the globalization стајање из процеса глобализације – у директној – is in direct relation to the modest economic per- је вези са скромним економским перформанса- formance of individual countries. ма појединих земаља. Such disproportions and diff erences in the Овакве диспропорције и разлике у степену level of development of individual countries have развијености појединих земаља вишеструко multiplied since the beginning of the 20th centu- су се повећале од почетка 20. века. Јаз између ry. The gap between the most developed and the најразвијенијих и најмање развијених земаља least developed countries constantly tends to in- непрестано се повећава са њиховим даљим раз- crease by their further development. These trends војем. Ови трендови подстакли су мишљење да encouraged the opinion that globalization is глобализација повећава разлике у присвајању strengthening the diff erences in the appropriation светског дохотка од стране различитих земаља of the worlds income by diff erent countries and и појачава међународне економске неједнако- intensifi es the international economic inequali- сти. С друге стране, постоје неке охрабрујуће ties. On the other hand, there are some promising тврдње, засноване на уверењу да је избором claims, based on belief that it is possible to en- адекватних комбинација економске политике sure economic stability and growth and combat могуће обезбедити економску стабилност и inequalities by choosing adequate combinations раст и борити се против неједнакости. Ипак, of economic policies. Still this stance is not pro- овај став не гарантује смањење сиромаштва. viding guarantee of poverty decline. Determining Утврђивање утицаја глобализације на сиро- the impact of globalization on poverty encounters маштво наилази на низ потешкоћа методолош- a number of diffi culties of a methodological na- ке природе. Први проблем је адекватна дефи- ture. The fi rst problem is the adequate defi nition ниција сиромаштва. Многи аутори тврде да of poverty. Many authors argue that globalization глобализација смањује сиромаштво. У оквиру reduces poverty. Within the sample of 80 coun- узорка од 80 земаља, просечни раст БДП-а по tries, the average GDP growth per capita is equal становнику једнак је расту дохотка најсиромаш- to the income growth of the poorest. As the glo- нијих. Како је глобализација доказани фактор balization is proven factor in economic growth of економског раста, долази се до закључка да би the countries, it leads to the conclusion that it also такође могла да смањи сиромаштво (Kaplinsky, could reduce poverty (Kaplinsky, 2013). 2013). Most regions are making unsatisfying prog- Већина региона постиже незадовољавајући ress in the fi ght against poverty, while Africa has напредак у борби против сиромаштва, док је even recorded an increase in the number of the Африка чак забележила пораст броја сиромаш- poor; Sub-Saharan Africa shows an increase of них; подсахарска Африка показује пораст од око about 32 million undernourished people since 32 милиона неухрањених људи од 2015. године 2015 (FAO, 2020). Global success in decreasing (FAO, 2020). Глобални успех у смањењу стопе poverty rate is mostly related to poverty reduction сиромаштва углавном је повезан са смањењем in South and Southeast Asia. Better observation сиромаштва у Јужној и Југоисточној Азији. approach aimed to explain the correlation be- Квалитетнији приступ посматрању односа из- tween the openness of the societies and the pov- међу отворености друштава и стопе сиромаш- erty rate was developed by Lundberg and Squire тва развили су Лундберг и Сквајер (Lundberg & (Lundberg & Squire, 2000). They observed the Squire, 2003). Они су посматрали колико поје- contribution of particular variables to the income
89 МИРЈАНА ГАЈИЋ, РАЈКО ГОЛИЋ И СРЂА ПОПОВИЋ MIRJANA GAJIĆ, RAJKO GOLIĆ AND SRĐA POPOVIĆ
дина варијабла доприноси расту удела дохотка growth for the poor, middle class and the rich сиромашних, средње класе и богатих у укупном within the total income of the state. Their fi nd- дохотку државе. Њихова открића су истакла да ings pointed out that education has an impact on образовање утиче на смањење удела у приходу, decreasing the share of income, but exclusively али искључиво унутар класе богатих. Глобали- within the class of the rich. Globalization is rel- зација је релативно штетна за сиромашне, док atively harmful to the poor, while brings benefi ts доноси користи средњој и вишој класи; глоба- to the middle and upper classes; globalization лизацијски процеси су корисни за већину ста- processes are benefi ciary for the majority of the новништва, са изузетком најрањивије групе – population, with the exception of the most vulner- најсиромашнијих (Grgurić, 2004). able group ‒ the poorest (Grgurić, 2004). Иако се удео сиромашних у укупној попу- Although the share of the poor in the total лацији земаља у развоју смањује, релативно population of developing countries is declining, опадање стопе сиромаштва не значи и апсо- the relative decline in the poverty rate is not equal лутно смањење броја сиромашних на планети. to an absolute reduction of the number of poor Стварни број људи који живе у сиромаштву people around the globe. The actual number of се повећава упркос просечном годишњем рас- people living in poverty is increasing despite the ту светског дохотка од око 2.5 %. Регионални average annual growth of world income of about преглед показује пад сиромаштва свуда, осим у 2.5 %. Regional overview is declaring the pov- подсахарској Африци, источној Европи и цен- erty decline in everywhere else except in sub-Sa- тралној Азији. Ниске стопе економског раста, haran Africa, Eastern Europe and Central Asia. праћене релативно високим природним при- Low rates of economic growth accompanied with раштајем, доводе до повећања укупног броја relatively high natural growth, lead to the increase сиромашних. Према подацима Светске банке, of the number of the poor in total. According to 1.2 милијарде људи живи са мање од 1 $ днев- the World Bank’s data, 1.2 billion people live on но, а око 3 милијарде са мање од 2 $ дневно less than $ 1 a day, and about 3 billion people live – што је скоро половина светске популације on less than $ 2 a day ‒ almost half of the world’s (World Bank, 2020). population (World Bank, 2020). Већ деценијама истакнути светски еконо- For decades, world’s prominent economists мисти јавно расправљају о томе колико најси- are publicly debating on how much the poorest ромашнији део становништва има користи од part of the population benefi ts from the econom- економског раста. Ако раст националног БДП- ic growth. If the growth of the national GDP is а прати пораст дохотка по становнику међу followed by the increase of the per capita income најсиромашнијима у друштву, онда би се еко- among the poorest in the society, then the eco- номски раст сматрао ефикасним и неопходним nomic growth would be considered as an eff ective за смањење стопе сиромаштва. Други могући and mandatory for poverty rate reduction. Anoth- сценарио предвиђа присвајање свих користи од er possible scenario foresees the appropriation економског раста од стране богатих и средње of all economic growth benefi ts by the rich and класе, према којима би сиромашни и даље били middle class, under which the poor would still маргинализовани и искључени из побољшања be marginalized and excluded from improvement животног стандарда. С обзиром на то да се of living standards. Given the distribution of a расподела БДП-а земље посматра као мера country’s gross domestic income is viewed as a економске неједнакости, може се закључити measure of economic inequality, it can be con- да, ако економски раст прати повећана нејед- cluded that, if economic growth is accompanied накост, користи од економског напретка више by increased inequality, the benefi ts of economic присвајају богати него сиромашни. Сходно progress are more appropriated by the rich than томе, економски раст није довољан да самос- the poor. Consequentially, economic growth is тално смањи сиромаштво, па се морају преду- not suffi cient in reducing poverty on is own so
90 ГЛАСНИК – HERALD 25
зети додатне корективне мере за прерасподелу additional corrective measures have to be taken дохотка унутар наведене државе. to redistribute income within said country.
ЗАКЉУЧАК CONCLUSION
Сиромаштво је вишедимензионални фено- Poverty is a multidimensional phenomenon мен који се манифестује као глобално социјално that manifests itself as a global social issue. The питање. Развој људског друштва, који укључује development of human society, which includes развој и духовних и материјалних потреба, укуп- the development of both spiritual and material ни раст животног стандарда и општег квалитета needs, the overall growth of living standards and живота, наметнуо је потребу за редефинисањем general quality of life, has imposed the need to концепта сиромаштва у савременом друштву redefi ne the concept of poverty in modern soci- што значи да сиромаштво више не може бити ety which means poverty can no longer be ex- искључиво повезано са материјалним проблеми- clusively associated with material problems. The ма. Концепт сиромаштва протеже се на друштве- concept of poverty extends on social relations, не односе, потрошњу, становање, образовање, consumption, housing, education, health, employ- здравство, запошљавање, неостварена права ment, unfulfi lled rights to natural resources and на природне ресурсе и животну средину. Осим the environment. Material poverty aside, one can материјалног сиромаштва, може се говорити и also consider spiritual or informational poverty. о духовном сиромаштву, па чак и о информа- Poverty, thus, presents a complex social issue тичком сиромаштву. Сиромаштво, према томе, which can’t be observed solely on the basis of представља сложено социјално питање које се GDP per capita, which is a common indicator, не може посматрати само на основу БДП-a по but as a combination of many indicators which становнику, што је уобичајени показатељ, већ give a more precise and realistic picture poverty као комбинација многих показатеља који дају dimensions. The HDI is one of the more complex прецизнију и реалнију слику димензија сиро- indicators of the actual state of poverty as it con- маштва. HDI један је од сложенијих показатеља siders education, life expectancy and GDP per стварног стања сиромаштва јер узима у обзир capita. Whichever criteria is chosen to measure образовање, очекивано трајање живота и БДП по poverty, it is evident that poverty is present in глави становника. Који год критеријум одабран both the richest and poorest parts of the world, за мерење сиромаштва, очигледно је да је сиро- but has a diff erent intensity. Sub-Saharan Africa маштво присутно и у најбогатијим и у најсиро- and South Asia have poverty issues that need to машнијим деловима света, али је различитог ин- be urgently addressed. Even though enough food тензитета. Подсахарска Африка и Јужна Азија is produced worldwide to feed 12 billion people, погођене су проблемима сиромаштва које треба uneven distribution is still an unsolvable global хитно решити. Иако се широм света производи problem. довољно хране за прехрану 12 милијарди људи, The fate of poverty in Serbia, mainly at- неуједначена расподела и даље је нерешив гло- tributed to unemployment and low wages, ac- бални проблем. tually depend to a large extent on the economic Судбина сиромаштва у Србији, које се уг- growth dynamics, which again is dependent on лавном приписује незапослености и ниским the successful implementation of economic re- зарадама, у великој мери зависи од динамике forms. Therefore, it is vital for Serbia to provide економског раста, која опет зависи од успешног a sustainable and dynamic increase of the actual спровођења економских реформи. Због тога је за per capita income. Although economic growth is Србију од виталног значаја да обезбеди одржив crucial to combating poverty, changes in income и динамичан раст стварног дохотка по станов- distribution must not be overlooked. Reducing нику. Иако је економски раст пресудан за борбу both poverty and social exclusion must priori-
91 МИРЈАНА ГАЈИЋ, РАЈКО ГОЛИЋ И СРЂА ПОПОВИЋ MIRJANA GAJIĆ, RAJKO GOLIĆ AND SRĐA POPOVIĆ
против сиромаштва, промене у расподели до- tize distributing equal access to all benefi ts of хотка не смеју се изгубити из вида. Смањивање economic growth, providing preconditions for сиромаштва и социјалне искључености мора a more socially inclusive society, proactive em- дати приоритет једнаком приступу свим благо- ployment policy that strengthens the compe- детима економског раста, пружајући предуслове tencies of the poor, as well as improving social за социјално инклузивније друштво, проактивну safety nets in order to increase support for those политику запошљавања која јача компетенције at risk of poverty. сиромашних, као и побољшање мрежа социјал- не сигурности у циљу повећања подршке онима који су изложени ризику од сиромаштва.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Bellù, L. G., & Liberati, P. (2005). Impacts of Policies Nissanke, M., & Thorbecke, E. (Eds.). (2007). The Im- on Poverty: The Defi nition of Poverty. Food and pact of Globalization on the World’s Poor: Trans- Agriculture Organization of the United Nations. mission Mechanisms. Palgrave Macmillan. Девеџић, М. (2006). O природном кретању стано- Roser, M., & Ortiz-Ospina, E. (2019). Global Extreme вништва. Завод за уџбенике. Poverty. https://ourworldindata.org/extreme-pov- Dokmanović, M. (2012). Globalizacija i razvoj zasno- erty van na ljudskim pravima iz rodne perspektive. Za- UNDP. (2020). Human Development Reports. http:// vod za ravnopravnost polova. https://ravnoprav- hdr.undp.org/en/ nost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/15-glo- UNESCO. (2018). Poverty. http://www.unesco.org/ balizacija_i_razvoj.pdf new/en/social-and-human-sciences/themes/inter- D’Odorico, P., Carr, J. A., Davis, K. F., Dell’Angelo, national-migration/glossary/poverty/ J., & Seekell, D. A. (2019). Food Inequality, In- UNICEF. (2020). Under-Five Mortality. https://data. justice, and Rights. Bioscience, 69(3), 180‒190. unicef.org/topic/child-survival/under-five-mor- https://doi.org/10.1093/biosci/biz002 tality/ FAO. (2020). The State of Food Security and Nutri- United Nations. (2020). About the Sustainable Devel- tion in the World 2020. http://www.fao.org/docu- opment Goals. https://www.un.org/sustainablede- ments/card/en/c/ca9692en velopment/sustainable-development-goals/ Gajić, M., Vujadinović, S., & Popović, S. (2016). Vilić, D., & Nišić, V. (2015). Siromaštvo – društvena Globalization and Cultural Identity. Гласник/ pojava (i proces) u globalnom društvu. Radovi ‒ Herald, 20, 41−55. https://doi.org/10.7251/ časopis za humanističke i društvene nauke, 1(21), HER2016041G 1‒22. https://doi.org/10.7251/RAD1521005V Grgurić, I. (2004). Globalizacija, rast, nejednakost i Влада Републике Србије. (2003). Стратегија за siromaštvo. Financijska teorija i praksa, 28(2), смањење сиромаштва. 235‒250. https://hrcak.srce.hr/5743 Вулетић, В. (2009). Глобализација. Завод за уџбе- Kaplinsky, R. (2013). Globalization, Poverty and In- нике. equality: Between a Rock and a Hard Place. John WHO. (2020). Poverty and Health. http://www.who. Wiley & Sons. int/hdp/poverty/en/ Lundberg, M., & Squire, L. (2003). The Simultaneous World Bank. (2020). Poverty. http://www.worldbank. Evolution of Growth and Inequality. The Eco- org/en/topic/poverty/overview nomic Journal, 113(487), 326‒344. https://doi. org/10.1111/1468-0297.00127 Lyons, A. C., Kass-Hanna, J., & Greenlee, A. (2020). Impacts of Financial and Digital Inclusion on Poverty in South Asia and Sub-Saharan Africa. ADBI Working Paper Series.
92 Прегледни научни рад UDC 323.11(575.146):930.85(47+57=943) DOI 10.7251/HER2125093F
ПРОМЈЕНЕ У ЕТНИЧКОЈ СТРУКТУРИ И ТЕРИТОРИЈАЛНОМ РАЗМЈЕШТАЈУ ГЛАВНИХ ЕТНИЧКИХ ГРУПА У РЕПУБЛИЦИ УЗБЕКИСТАН У ПОСТ- СОВЈЕТСКОМ ПЕРИОДУ
Виктор Николајевич Федоркo1*
1Средња школа бр. 233, Ташкент, Узбекистан
Сажетак: У периоду 1989‒2019. године догодиле су се знатне промјене у етничкој структури становништва Уз- бекистана, првенствено у бројности и територијалном размјештају различитих етничких група. У раду је изврше- на компаративна анализа националне структуре становништва Узбекистана у 1989. години (на основу резултата посљедњег пописа одржаног у Совјетском Савезу) и у 2019. години (према подацима Државног завода за статис- тику Републике Узбекистан). Извршена је класификација десет најбројнијих етничких група у Узбекистану према промјенама у посматраном периоду израженим у апсолутним и релативним показатељима. Анализиране су, та- кође, и промјене које су се догодиле у географском распореду кључних етничких група у посљедњих 30 година на нивоу главних административно-територијалних јединица: 12 региона, Републике Каракалпакстан и самог града Ташкента. Кључне ријечи: Узбекистан, етничка структура становништва, етничке групе, удио етничких група, територијал- ни размјештај етничких група, територијална структура, попис становништва.
Review scientifi c paper
CHANGE IN THE ETHNIC STRUCTURE OF POPULATION AND SETTLEMENT OF THE MAIN ETHNOS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN IN THE POST-SOVIET PERIOD
Viktor Nikolaevich Fedorko1*
1The secondary school No 233, Tashkent, Uzbekistan
Abstract: During the 1989‒2019 periods, there were noticeable changes in the ethnic composition of the population of Uzbekistan, in the size and territorial structure of various ethnic groups of the republic. The article provides a comparative analysis of the national composition of the population of Uzbekistan in 1989 (according to the results of the last All-Union population census) and 2019 (according to the State Statistics Committee of the Republic of Uzbekistan). The ten largest ethnic groups of the population of the country are grouped according to the characteristics of changes in the absolute and relative numbers in the considered time period. The geography of the settlement of key ethnic groups in the republic and its changes over the past 30 years in the context of the main administrative-territorial regions ‒ 12 regions, the Republic of Karakalpakstan and the city of Tashkent were also analyzed. Key words: Uzbekistan, ethnic composition of the population, ethnic group, share of ethnic groups, settlement of ethnic groups, territorial structure, population census.
Аутор за кореспонденцију: Виктор Федорко, Средња школа бр. 233, Кара-Камиш, 1/2, 100098, Ташкент, Узбекистан, E-mail: [email protected] Corresponding author: Viktor Fedorko, The Secondary School No 233, Kara-Kamish, 1/2, 100098, Tashkent, Uzbekistan, E-mail: [email protected]
93 ВИКТОР НИКОЛАЈЕВИЧ ФЕДОРКO VIKTOR NIKOLAEVICH FEDORKO
УВОД INTRODUCTION
Узбекистан је држава која историјски пос- Uzbekistan is a country with a historically матрано има мултиетничку структуру станов- developed multi-ethnic structure of the popula- ништва. Према званичној статистици, постоји tion. According to offi cial statistics, there are over више од 130 етничких група. Истовремено, више 130 ethnic groups in the country’s population. At од 84 % укупног становништва државе, поче- the same time, more than 84 % of the residents тком 2019. године, изјашњавало се као Узбеци, of Uzbekistan, as of the beginning of 2019, are односно као припадници титуларне нације. representatives of the titular nation ‒ Uzbeks. The Аутохтоно становништво региона Централне indigenous peoples of the Central Asian region Азије (Таџици, Казаси, Каракалпаци, Киргизи, (Tajiks, Kazakhs, Karakalpaks, Kyrgyzs, Turk- Туркмени), баш као и Руси, Татари, Корејци и mens), as well as Russians, Tatars, Koreans, and Украјинци, истичу се међу осталим главним ет- Ukrainians stand out among the other main ethnic ничким групама у држави. Штавише, сваку од groups of the country. Moreover, each of the main главних етничких група карактерише и одређена ethnic groups of the country has certain features насеобинска и територијална структура. of settlement and territorial structure. У пост-совјетском периоду, процеси ин- In the post-Soviet era, active migration pro- тензивних миграција карактеристични за ције- cesses characteristic for the entire territory of the локупан простор бившег СССР-а, као и демо- former USSR, as well as diff erences in the demo- графске специфичности различитих етничких graphic behavior of diff erent ethnic groups of the група, допринијели су одређеним промјенама population of Uzbekistan, contributed to certain унутар националне структуре и територијалног changes in the national composition of the popu- размјештаја наведених главних етничких група lation and the geography of settlement of the main у Узбекистану. ethnic groups of the country. Циљ студије је да идентификује и анализира The aim of the study is to identify and an- поменуте промјене у етничком саставу станов- alyze changes in the ethnic composition of the ништва и територијалном размјештају главних population and the territorial structure of settle- етничких група у Узбекистану, које су се мани- ment of the main ethnic groups of Uzbekistan, фестовале између 1989. и 2019. године. У складу which manifested themselves between 1989 and са наведеним циљем: 1) извршена је упореднa 2019. To achieve this goal, the following tasks анализa етничког састава становништва Узбе- were solved: 1) perform a comparative analysis кистана у периоду између 1989. и 2019. године; of the ethnic composition of the country’s pop- 2) анализиране су промјене бројности водећих ulation in 1989 and 2019; 2) analyze changes in етничких група становништва, у апсолутним the absolute and relative numbers of the leading и релативним бројевима, у истом периоду; 3) ethnic groups of the country’s population in the проучени су и упоређени подаци везани за те- 1989‒2019 periods; 3) study and compare data риторијални размјештај кључних етничких on the territorial structure of key ethnic groups група становништва Узбекистана у контексту of the population of Uzbekistan in the context of 14 главних административно-територијалних 14 main administrative-territorial regions of the региона Узбекистана у наведеном периоду; 4) Uzbekistan for 1989 and 2019; 4) identify and идентификовани су и окарактерисани процеси characterize the processes of transformation of трансформације територијалног размјештаја the territorial structure of various ethnic groups различитих етничких група становништва Уз- of the population of the country over the past 30 бекистана током посљедњих 30 година, те анали- years, analyze the key factors and causes of the зирани кључни узроци и фактори одговарајућих corresponding ethno-geographical changes; 5) етногеографских промјена; 5) урађена је процје- assess the degree of uniformity of the settlement на степена униформности територијалног раз- of the main nationalities of Uzbekistan based on
94 ГЛАСНИК – HERALD 25
мјештаја главних националности Узбекистана на the correlation coeffi cient between the regional основу коефицијента корелације између регио- distribution of representatives of the respective налне расподјеле представника дотичних нацио- nationalities and the spatial structure of the pop- налности и просторне структуре становништва ulation of the Uzbekistan as a whole in 1989 Узбекистана у цјелини за посматрани период. and 2019.
МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ MATERIALS AND METHODS
У истраживању су коришћени подаци о ет- The study is based on data on the ethnic com- ничком саставу становништва Узбечке Совјет- position of the population of the regions of the ске Социјалистичке Републике према резулта- Uzbek Soviet Socialist Republic based on the тима Пописа становништва СССР-а из 1989. results of the 1989 All-Union Population Census године и подаци Државног комитета за статис- and the materials of the State Committee on Sta- тику Републике Узбекистан о етничком саставу tistics of the Republic of Uzbekistan on the eth- становништва републике и њених региона од 1. nic composition of the population of the country јануара 2019. године (Демоскоп Weekly, н.д.). and its regions as of January 1, 2019 (Демоскоп Питања етничког састава становништва Уз- Weekly, н.д.). бекистана и сусједних држава Централне Азије, The issues of the ethnic composition of the карактеристика територијалног размјештаја population of Uzbekistan and neighboring coun- појединих етничких група унутар овог региона, tries of Central Asia, the geography of the settle- те трансформација етногеографске ситуације у ment of individual ethnic groups within the region, овом региону у пост-совјетској ери разматрана the transformation of the ethnogeographic situation су у радовима О. Ата-Мирзаева, В. Гентшкеа и in the region in the post-Soviet era are considered Р. Муртазаева (Ата-Мирзаев et al., 2011), Л. П. in the works of O. Ata-Mirzaev, V. Gentshke and Максакове (Максакова, 2000), А. Г. Манакова R. Murtazaeva (Ата-Мирзаев et al., 2011), L. P. и А. Г. Хохрина (Манаков, 2020; Манаков & Maksakova (Максакова, 2000), A. G. Manakov Хохрин, 2020), И. В. Пантјушова (Пантюшов (Манаков, 2020; Манаков & Хохрин, 2020), I. & Федорко, 2019), А. С. Салиева (Салиев & Фе- V. Pantyushov (Пантюшов & Федорко, 2019), дорко, 2014), В. Н. Федорка (Пантюшов & Фе- A. S. Saliev (Салиев & Федорко, 2014), V. N. дорко, 2019; Салиев & Федорко, 2014; Тожиева Fedorko (Пантюшов & Федорко, 2019; Салиев & Федорко, 2015; Федорко & Курбанов, 2018), & Федорко, 2014; Тожиева & Федорко, 2015; као и у колективној монографији Етнички ат- Федорко & Курбанов, 2018), and in the collective лас Узбекистана (Ильхамов, 2002). Међутим, monograph Ethnic Atlas of Uzbekistan (Ильхамов, процеси трансформације територијалног раз- 2002). However, the processes of transformation мјештаја главних етничких група у Узбекис- of the territorial structure of settlement of the main тану и даље су остали недовољно истражени ethnic groups in the Uzbekistan remain poorly un- и схваћени. Управо овај сегмент представља derstood. This circumstance determines the novel- новину и главни допринос овог истраживања. ty of the presented author’s research.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА RESULTS AND DISCUSSION
Етнички састав становништва Узбекистана The ethnic composition of the population of претрпио је знатну трансформацију у пост-со- Uzbekistan experienced a very tangible transfor- вјетском периоду под утицајем, прије свега, ве- mation in the post-Soviet period under the infl u- ликих миграционих процеса који су се одвијали ence, fi rst of all, of the large-scale migration pro- током 1990-их и који су захватили читаву тери- cesses during the 1990s, which covered the entire торију бившег СССР-а (Таб. 1). territory of the former USSR (Tab. 1).
95 ВИКТОР НИКОЛАЈЕВИЧ ФЕДОРКO VIKTOR NIKOLAEVICH FEDORKO
Анализа података приказаних у Таб. 1 пока- Analysis of Tab. 1 shows that the absolute зује да је у посматраном периоду унутар главних and relative numbers of the main ethnic groups етничких група које живе у Узбекистану дошло living in Uzbekistan have changed to varying до промјена различитог степена и обима посма- degrees and in diff erent ways. The most sig- трано и у апсолутним и у релативним показа- nifi cant growth in the number and share of the тељима. Најзначајнији пораст, како у апсолутном country’s population was recorded in the titular броју, тако и у удјелу у укупном становништву nation ‒ the Uzbeks. Over the 30 years that have државе забиљежен је у тзв. титуларној нацији ‒ passed since the last All-Union census, their to- Узбецима. Током 30 година, које су протекле од tal number in the Uzbekistan has increased by посљедњег свесовјетског пописа, њихов укупан 97.9 % (almost 2 times), and the share in the број у Узбекистану повећао се за 97.9 % (скоро 2 ethnic structure of the population has increased пута), а удио у етничкој структури становништва by 1.18 times. повећао се за 1.18 пута. During the time period under consideration, Током посматраног периода, висок пораст the absolute number increased to a high (albeit у апсолутним бројевима биљеже и Каракалпа- to a lesser extent compared to the Uzbeks) de- ци и Таџици (мада у мањој мјери у поређењу gree, whereas the share of the Karakalpaks and са Узбецима), такође повећан је њихов удио у Tajiks in the national structure of the country’s етничкој структури становништва Узбекистана. population increased, but not much. It is note- Значајно је примијетити да је у пост-совјетским worthy that the specifi c indicators of all other
Таб. 1. Етнички састав становништва Узбекистана у 1989. и 2019. години Tab. 1. Ethnic composition of the population of the Uzbekistan in 1989 and 2019
Етничка група / Узбекистан) / Узбекистан)
Ethnic group / становништва) (1989‒2019) (1989‒2019) свесовјетског пописасвесовјетског (1989‒2019) / 01. 01. 2019. г. (подаци (подаци 01. 2019. г. Increase in % Increase статистику Републике Републике статистику Државног комитета за Државног комитета Republic of Uzbekistan) Повећање у % Повећање Почетак 1989. г. (подаци (подаци 1989. г. Почетак Statistics Committee of the All-Union population census) 01. 2019. (data of the State Beginning of 1989 (data the становништва (1989‒2019) / становништва
у хиљадама у хиљадама composition of the population Growth in the share in the ethnic in the share Growth / thousand % / thousand % саставу у етничком Раст удјела people people Узбеци / Uzbeks 14142.5 71.39 27989.1 84.16 97.9 1.18 Каракалпаци / Karakalpaks 411.9 2.08 730.3 2.20 77.3 1.06 Руси / Russians 1653.5 8.35 731.5 2.20 -55.8 0.26 Таџици / Tajiks 933.6 4.71 1596.1 4.80 71.0 1.02 Казаси / Kazakhs 808.2 4.08 808.7 2.43 0.1 0.60 Киргизи / Kyrgyzs 174.9 0.88 282.1 0.85 61.3 0.96 Туркмени / Turkmens 121.6 0.61 198.8 0.60 63.5 0.97 Татари / Tatars 467.8 2.36 190.1 0.57 -59.4 0.24 Корејци / Koreans 183.1 0.92 175.4 0.53 -4.2 0.57 Украјинци / Ukrainians 153.2 0.77 69.1 0.21 -54.9 0.27 Остали / Others 759.8 3.84 484.3 1.46 -36.3 0.38
96 ГЛАСНИК – HERALD 25
годинама дошло до смањивања специфичних main ethnic groups in the ethnic composition of показатеља свих осталих главних етничких гру- country’s population decreased in the post-So- па у држави. viet years. У пост-совјетској ери, дошло је до знатног In the post-Soviet era, there has been a sig- повећања апсолутног броја Киргиза и Туркмена nifi cant increase in the absolute numbers (with- у Узбекистану (приближно 60‒65 % у односу in 60‒65 % compared to 1989) of Kyrgyzs and на 1989. годину). Међутим, њихово учешће у Turkmens in Uzbekistan. However, their share in- етничкој структури становништва Узбекистана dicators in the national structure of the country’s истовремено се благо смањило и износило је population at the same time slightly decreased, 96‒97 % у односу на учешће забиљежено на amounting to 96‒97 % of the basic indicator re- посљедњем попису становништва СССР-а. corded during the last All-Union population cen- Што се тиче Казаса и Корејаца, током пос- sus. матраног периода, дошло је до мањих промјена For the Kazakhs and Koreans during the ob- (минималног повећања или смањења) у апсо- served period, there is a slight change (minimal лутном броју, док се њихов удио у укупном ет- increase or decrease) in the absolute numbers ничком саставу становништва државе знатно with a very noticeable decrease in the shares in смањио, па је 2019. године износио 57‒60 % у the ethnic composition of the country’s popula- односу удио у 1989. години. У случају Казаса, tion (57‒60 % of the 1989 level). In the case of ово очигледно указује на међусобно баланси- Kazakhs, this alignment obviously indicates a рање прилично високог природног прираштаја mutual balancing of a fairly high natural increase (уоченог генерално међу свим аутохтоним ет- (observed in general among all indigenous ethnic ничким групама у региону) и врло интензи- groups in the region) and a very intensive migra- вног процеса миграција етничких Казаса из tion outfl ow of ethnic Kazakhs from Uzbekistan Узбекистана у Казахстан. Ову тврдњу посеб- to Kazakhstan. This, in particular, is confi rmed но, поткрепљује чињеница да је до средине by the fact that until the mid-2000s, the absolute 2000-их апсолутни број Казаса у Узбекистану number of Kazakhs in Uzbekistan was progres- прогресивно растао, а затим почео врло нагло sively growing, and then began to decline very да опада, готово се изједначавајући у 2019. го- sharply, and by 2019 almost leveling with the дини са бројем из пописа одржаног 1989. годи- indicator in 1989. The dynamics of the absolute не. Динамику апсолутног и релативног броја and relative numbers of Koreans in Uzbekistan Корејаца у Узбекистану првенствено одређује is determined, rather, by the much more modest много скромнији обим њиховог исељавања из scale of their emigration from the Uzbekistan in Узбекистана у поређењу са другим етничким comparison with other ethnic groups of the Rus- групама становништва које говори руски језик sian-speaking population (the native language of (матерњи језик апсолутне већине Корејаца у the absolute majority of Koreans in Uzbekistan is Узбекистану је руски), што обзиром на опште Russian) with the natural movement of the popu- карактеристике природног кретања овог стано- lation, in general, providing simple reproduction вништва обезбјеђује једноставну репродукцију over the past decades (Максакова, 2000). током посљедњих деценија (Максакова, 2000). At the same time, during the 1989‒2019 pe- Истовремено је у периоду 1989‒2019. го- riods both the absolute and the relative numbers дине дошло до наглог смањења броја Руса, Ук- of Russians, Ukrainians and Tatars, who make up рајинаца и Татара, који чине већину рускојези- the majority of the Russian-speaking (or, as they чне (или, како кажу у Узбекистану, европске) say in Uzbekistan, European) population of the популације у Узбекистану, посматрано и у апсо- Uzbekistan, have sharply decreased. It is note- лутним и у релативним показатељима. Значајно worthy that the rates of decline in the number and је примијетити да су стопе опадања апсолутног proportion of these three ethnic groups over the броја и релативног удјела ове три етничке групе post-Soviet period are practically the same. This
97 ВИКТОР НИКОЛАЈЕВИЧ ФЕДОРКO VIKTOR NIKOLAEVICH FEDORKO
у пост-совјетском периоду практично једнаке. indicates approximately the same intensity of the То указује на приближно једнак интензитет migration outfl ow of representatives of these eth- емиграционих кретања представника ових ет- nic groups and the comparability of the parame- ничких група и упоредивост параметара њихо- ters of their age structure and demographic profi le ве старосне структуре и демографског профила in the historical period under consideration. у периоду који се разматра. Each of the main ethnic groups of Uzbeki- Свака од главних етничких група Узбекис- stan has certain features of settlement within the тана има одређене особености територијалног country. Information on the territorial structure размјештаја у држави. Информације о терито- of the settlement of the largest ethnic groups in ријалном размјештају највећих етничких гру- Uzbekistan in the context of the main administra- па у Узбекистану, у контексту главних адми- tive-territorial units of the country, in 1989 and нистративно-територијалних јединица државе, 2019, is given in Tab. 2. When comparing data for у 1989. и 2019. години, дате су у Таб. 2. Када 1989 and 2019, it should be borne in mind that се упоређују подаци за 1989. и 2019. годину, in 1989 the territory of the present Navoi region треба имати на уму да је 1989. године терито- was part of the Bukhara region. Therefore, for a рија садашњег региона Навој била дио региона more or less correct comparison, it is advisable Бухара. Због тога је за мање или више тачно по- to compare the indicators of the Bukhara region
Таб. 2. Промјене у територијалном размјештају главних етничких група у Узбекистану у периоду 1989‒2019. године Tab. 2. Changes in the territorial structure of the settlement of the main ethnic groups of Uzbekistan in the 1989‒2019 periods
Узбеци / Каракалпаци / Руси / Таџици / Казаси / Региони Узбекистана / Uzbeks Karakalpaks Russians Tajiks Kazakhs Regions of Uzbekistan 1989 2019 1989 2019 1989 2019 1989 2019 1989 2019 Република Каракалпакија / 2.8 2.7 94.5 94.5 1.2 1.4 0.02 0.02 39.4 36.3 Republic of Karakalpakstan Региони: / Regions: Андижан / Andijan 10.7 10.2 0.03 0.03 2.7 2.6 2.6 2.4 0.1 0.1 Бухара / Bukhara 8.7 6.3 3.8 0.1 8.1 3.4 5.5 3.7 11.3 2.0 Џизах / Jizzakh 4.1 4.3 0.02 0.02 1.9 2.0 1.6 2.0 6.1 3.5 Кашкадарја / Kashkadarya 9.9 10.7 0.03 0.03 2.3 2.8 8.6 8.1 0.2 0.2 Навој / Navoi ‒ 3.1 ‒ 3.2 ‒ 2.3 ‒ 0.9 ‒ 4.6 Наманган / Namangan 8.9 8.8 0.02 0.02 1.6 1.6 13.9 15.3 0.1 0.1 Самарканд / Samarkand 12.5 12.0 0.2 0.1 6.9 6.5 22.4 17.2 1.0 0.6 Суркандарја / Surkhandarya 7.0 7.8 0.02 0.02 2.3 2.9 17.2 20.0 0.4 0.3 Сирдарја / Sirdarya 2.5 2.3 0.02 0.02 3.4 3.1 4.7 4.8 2.8 1.6 Ташкент / Tashkent 7.6 7.2 0.2 0.5 19.0 18.9 9.6 10.0 33.0 43.2 Фергана / Fergana 12.3 11.8 0.1 0.1 7.5 5.7 12.3 13.5 0.1 0.1 Хорезм / Khorezm 6.8 6.4 0.2 0.2 0.7 0.8 0.02 0.02 1.8 1.3 Град Ташкент / Tashkent city 6.4 6.6 0.9 0.9 42.4 45.8 1.6 2.0 3.8 5.9
98 ГЛАСНИК – HERALD 25
Таб. 2. Промјене у територијалном размјештају главних етничких група у Узбекистану у периоду 1989‒2019. године (наставак) Tab. 2. Changes in the territorial structure of the settlement of the main ethnic groups of Uzbekistan in the 1989‒2019 periods (continued)
Киргизи / Туркмени / Татари / Корејци / Украјинци / Региони Узбекистана / Kyrgyzs Turkmens Tatars Koreans Ukrainians Regions of Uzbekistan 1989 2019 1989 2019 1989 2019 1989 2019 1989 2019 Република Каракалпакија / 0.5 0.5 49.6 50.3 1.6 2.6 5.0 3.6 1.5 1.5 Republic of Karakalpakstan Региони: / Regions: Андижан / Andijan 40.3 37.1 0.1 0.1 5.3 4.7 2.3 1.7 2.6 2.1 Бухара / Bukhara 0.5 0.0 6.7 5.7 7.8 2.7 1.8 1.0 8.4 3.8 Џизах / Jizzakh 11.5 14.8 0.2 0.2 3.2 3.4 2.4 1.5 2.3 2.6 Кашкадарја / Kashkadarya 0.1 0.1 16.2 17.5 4.5 4.3 1.0 0.8 2.9 3.5 Навој / Navoi ‒ 0.2 ‒ 0.4 ‒ 3.3 ‒ 0.6 ‒ 1.4 Наманган / Namangan 9.2 8.0 0.3 0.2 3.2 1.2 2.1 1.7 1.5 1.0 Самарканд / Samarkand 0.3 0.1 1.7 0.8 7.4 3.5 4.4 3.4 9.3 11.8 Суркандарја / Surkhandarya 0.1 0.1 15.0 15.9 3.6 3.7 1.0 0.4 3.8 5.2 Сирдарја / Sirdarya 5.2 6.2 0.5 0.4 3.9 3.1 6.8 4.6 2.7 1.4 Ташкент / Tashkent 5.8 5.9 2.0 1.7 22.5 19.9 41.6 40.0 17.3 14.5 Фергана / Fergana 24.9 25.9 0.4 0.04 8.0 1.2 4.5 3.3 7.3 7.0 Хорезм / Khorezm 0.02 0.02 4.9 4.8 1.7 1.9 3.2 2.4 1.4 2.4 Град Ташкент / Tashkent city 1.6 1.1 2.3 1.9 27.3 44.6 24.0 35.0 39.2 41.8
ређење упутно да се показатељи региона Буха- for 1989 with the sum of the indicators of the ра за 1989. годину пореде са збиром показатеља Bukhara and Navoi regions for 2019. региона Бухара и Навој за 2019. годину. Uzbeks, the titular nation of the country, live Узбеци, титуларна нација земље, живе у in large numbers in all regions of the Uzbekistan, великом броју у свим регионима Узбекистана, constituting in almost all cases a clear majority of чинећи у готово свим случајевима јасну већи- the population. To some extent, the Republic of ну становништва. У извјесној мјери се по том Karakalpakstan stands apart in this regard, where питању издваја Република Каракалпакстан, гдје the share of Uzbeks is 40 %, which is only a few је удио Узбека 40 %, што је само неколико про- percentage points more than the specifi c indicator центних поена више од специфичног показатеља of the Karakalpaks (37 %). The largest shares in Каракалпака (37 %). Анализа територијалног the territorial structure of the settlement of Uz- размјештаја Узбека у 2019. години показује да beks in 2019 were recorded in Samarkand, Fer- су највећи удјели забиљежени у регионима Са- gana, Kashkadarya and Andijan regions, which марканд, Фергана, Кашкадарја и Андижан, што is generally associated with the high population је генерално повезано са великом популацијом in these regions of the country. When compar- у овим регионима државе. Упоређивањем пока- ing the indicators of 2019 with the indicators of затеља за 2019. годину са показатељима за 1989. 1989, the most signifi cant increase in the shares
99 ВИКТОР НИКОЛАЈЕВИЧ ФЕДОРКO VIKTOR NIKOLAEVICH FEDORKO
годину, открива се најзначајнији пораст удјела of Kashkadarya and Surkhandarya regions is re- у региону Кашкадарје и Суркандарје, што се vealed, which is explained by the highest natural објашњава највећим природним прираштајем population growth in these regions of the country. становништва у овим регионима државе. The degree of localization of the settlement Степен локализације територијалног раз- of the Karakalpak ethnic group is the highest мјештаја етничке групе Каракалпаци највећи among all the main ethnic groups of Uzbekistan. је међу свим главним етничким групама Уз- More than 94 % of all Karakalpaks in Uzbekistan бекистана. Више од 94 % свих Каракалпака у live within the Republic of Karakalpakstan. In ad- Узбекистану живи у оквиру Републике Кара- dition, slightly more than 3 % of the total number калпакстан. Поред тога, нешто више од 3 % од of Karakalpaks in the country live in the Navoi укупног броја Каракалпака у држави живи у region, which is neighboring to Karakalpakstan, региону Навој, који је сусједан Каракалпакс- where the Karakalpaks live in the desert Tamdy, тану, гдје Каракалпаци живе у пустињским Uchkuduk and Kanimekh regions. The shares of регионима Тамди, Учкудук и Конимек. Удјели other regions of Uzbekistan in the territorial struc- осталих региона Узбекистана у територијалном ture of the Karakalpak settlement are insignifi - размјештају Каракалпака су незнатни. Треба cant. It is noteworthy that no signifi cant changes истакнути да се у протеклих 30 година нису have occurred in the geography of the Karakalpak догодиле значајне промјене у територијалном settlement in Uzbekistan over the past 30 years. размјештају Каракалпака у Узбекистану. The territorial structure of the settlement of Територијални размјештај Руса, Украјинаца Russians, Ukrainians and Tatars in Uzbekistan is и Татара у Узбекистану је готово идентичан и ка- highly identical and is characterized by a sharply рактерише га нагло повећање удјела главног гра- increased share of the country’s capital, the city да државе, града Ташкента, у укупној бројности of Tashkent, in the total number of the diaspora. дијаспоре. У пост-совјетском периоду, главни In the post-Soviet years, the main trend in тренд промјене територијалног размјештаја the change in the territorial structure of the set- Руса, Украјинаца и Татара у држави био је по- tlement of Russians, Ukrainians and Tatars in the раст специфичних показатеља града Ташкента. country was the increase in the specifi c indicators Удио Ташкента у насељености татарског етноса of the city of Tashkent. The share of Tashkent in посебно је порастао ‒ са 27.3 % на 44.6 %. Исто- the settlement of the Tatar ethnos has especially времено, специфични показатељи региона Фер- grown ‒ from 27.3 % to 44.6 %. At the same time, гана, Сирдарја, Навој и Бухара у територијалном in the spatial distribution of Russians, Ukrainians распореду Руса, Украјинаца и Татара у држави and Tatars in the country, the specifi c indicators знатно су се смањили (показатељи посљедња of the Fergana, Syrdarya, Navoi and Bukhara re- два региона за 2019. годину у поређењу са 1989. gions have signifi cantly decreased (the indicators годином, као што је раније напоменуто, разма- of the last two regions for 2019, when compared трају се укупно). Наведени тренд одражава ин- with 1989, as mentioned earlier, are considered in тензитет одлива (емиграције) становништва које total). This refl ects the intensity of the migration говори руски језик из ових региона, гдје је број outfl ow of the Russian-speaking population from представника наведених етничких група у 1989. these regions, where the number of representa- години био релативно висок. tives of the respective ethnic groups in 1989 was Територијални размјештај Корејаца у Уз- relatively high. бекистану традиционално карактерише висок The settlement of Koreans in Uzbekistan удио регије Ташкент (41.6 % у 1989. години is traditionally characterized by a high share of и 40 % у 2019. години). Треба истакнути при- the Tashkent region (41.6 % in 1989 and 40.0 мјетан пораст специфичног показатеља града % in 2019). Attention is drawn to the noticeable Ташкента у територијалном размјештају ко- increase in the specifi c indicator of the city of рејског становништва у Узбекистану у пост- Tashkent in the territorial structure of the Kore-
100 ГЛАСНИК – HERALD 25
совјетском периоду ‒ са 24 % у 1989. години an population of Uzbekistan in the post-Soviet на 35 % у 2019. години, што је у великој мјери period ‒ from 24 % in 1989 to 35 % in 2019, посљедица миграција Корејаца 1990-их година which is largely due to the migration of Kore- из Ташкентске области и других региона Уз- ans in the 1990s from the Tashkent region and бекистана у главни град државе (Максакова, other regions of Uzbekistan to the country’s cap- 2000). Међу осталим регионима Узбекистана, ital (Максакова, 2000). Among other regions of регије Сирдарја, Самарканд, Фергана, Хорезм the Uzbekistan, the Syrdarya, Samarkand, Fer- и Република Каракалпакстан истичу се по ре- gana and Khorezm regions and the Republic of лативно високим специфичним показатељима Karakalpakstan stand out for a relatively high територијалног размјештаја Корејаца. Треба specifi c weight in the territorial structure of Ko- истакнути да су се удјели свих наведених ре- reans settlement. It is noteworthy that the shares гиона у територијалном размјештају корејске of all these regions in the spatial structure of the дијаспоре у Узбекистану смањили у периоду Korean diaspora in Uzbekistan in the 1989‒2019 1989–2019. године. periods decreased. Таџици, друга по величини етничка група Tajiks, the second largest ethnic group in у Узбекистану, живе у многим регионима др- Uzbekistan, live in many regions of the coun- жаве, често формирајући компактна подручја try, often forming compact areas of settlement in насељености у градовима и руралним облас- cities and rural areas. The number of the Tajik тима. Број таџикистанског становништва није population is insignifi cant only in the Republic знатан само у Републици Каракалпакстан и у of Karakalpakstan and the Khorezm region. The регији Хорезм. Максимални удио у терито- maximum shares in the resettlement of Tajiks ријалном размјештају Таџика у Узбекистану within Uzbekistan are in the Surkhandarya, Sa- имају области Суркандарја, Самарканд, Наман- markand, Namangan, Fergana and Tashkent re- ган, Фергана и Ташкент. У ових пет региона gions. These fi ve regions are currently home to a тренутно живи укупно више од 75 % Таџика у total of more than 75 % of Tajiks in Uzbekistan. Узбекистану. Генерално, територијални распо- In general, the territorial distribution of the Tajik ред таџикистанског становништва у Узбекис- population in Uzbekistan has changed little over тану мало се промијенио током посљедње три the past three decades. In this regard, most of all, деценије. С тим у вези, највише од свега треба attention is drawn to the fact that the share of the истакнути чињеницу да се удио регије Самар- Samarkand region in the settlement of Tajiks in канд у територијалном размјештају Таџика у the country decreased from 22.4 % in 1989 to 17.2 Узбекистану смањио са 22.4 % у 1989. годи- % in 2019, and this region lost its leadership in ни на 17.2 % у 2019. години, па је овај регион the number of ethnic Tajiks to the Surkhandarya изгубио вођство у броју етничких Таџика од region. Considering that during the post-Soviet региона Суркандарја. Узимајући у обзир да у years there was no intensive migration of ethnic пост-совјетском периоду није било интензивне Tajiks from Uzbekistan, in particular, from the миграције етничких Таџика из Узбекистана, по- Samarkand region, to Tajikistan, the main fac- себно из Самаркандске области, у Таџикистан, tors that caused the corresponding changes in the главни фактори који су проузроковали наведене territorial structure of the Tajik population in the промјене у територијалном размјештају таџи- country were probably the higher rates of natural кистанског становништва у држави били су growth in the Surkhandarya region and processes вјероватно веће стопе природног прираштаја of assimilation of Tajiks in the Samarkand region. у регији Суркандарја и процеси асимилације Kazakhs within Uzbekistan have a fairly Таџика у региону Самарканда. wide geography of settlement, although not as Казаси у Узбекистану имају прилично ши- extensive as the Tajiks. The number of Kazakhs is рок територијални размјештај, мада не тако insignifi cant in the regions of the Fergana Valley, широк као Таџици. Број Казаса није знатан in southern Uzbekistan (Surkhandarya and Kash-
101 ВИКТОР НИКОЛАЈЕВИЧ ФЕДОРКO VIKTOR NIKOLAEVICH FEDORKO
у регионима у долини Фергана, у јужном Уз- kadarya regions) and in the Samarkand region. бекистану (регије Суркандарја и Кашкадарја) The highest specifi c indicators in the territorial и у регији Самарканд. Највиши специфични structure of the Kazakh population in the country показатељи у територијалном размјештају ка- are noted in the Tashkent region and the Republic захског становништва у Узбекистану забиље- of Karakalpakstan. These two regions together жени су у Ташкентској области и Републици account for almost 80 % of the Kazakh diaspora Каракалпакстан. Ова два региона заједно чине in Uzbekistan. In the structure of the settlement of скоро 80 % казахске дијаспоре у Узбекистану. Kazakhs, the shares of the city of Tashkent, Navoi У територијалном размјештају Казаса, удјели and Jizzakh regions are also relatively high. града Ташкента, те региона Навој и Џизах та- In the post-Soviet period, the share of the кође су релативно високи. У пост-совјетском Tashkent region in the territorial structure of the периоду, удио регије Ташкент у територијал- settlement of Kazakhs in the country has grown ном размјештају Казаса у држави порастао је са from 33 % to 43.2 %, i.e. almost by one-third. 33 % на 43.2 %, тј. готово за трећину. Одгова- The corresponding share indicator of the city of рајући показатељ удјела града Ташкента такође Tashkent has also noticeably increased ‒ from 3.8 се примјетно повећао ‒ са 3.8 % у 1989. години % in 1989 to 5.9 % in 2019. At the same time, the на 5.9 % у 2019. години. Истовремено, удјели shares of the Republic of Karakalpakstan, Navoi, Републике Каракалпакстан, те региона Навој, Bukhara and Jizzakh regions in the spatial dis- Бухара и Џизах у територијалном размјештају tribution of ethnic Kazakhs of Uzbekistan have етничке групе Казаса у Узбекистану знатно су signifi cantly decreased. This can be attributed to се смањили. То се може приписати интензив- the intensive migration of ethnic Kazakhs from ној миграцији етничких Казаса из руралних the rural areas of the Aral Sea region, Kyzylkum подручја регије Аралског мора, Кизилкума и and Golodnaya Steppe in the 2005‒2015 periods Голоднаја Степ у периоду 2005–2015. године (Тожиева & Федорко, 2015). In recent years, the (Тожиева & Федорко, 2015). Посљедњих го- scale of the migration outfl ow of ethnic Kazakhs дина, размјере миграционог одлива етничких from Uzbekistan, including from the above men- Казаса из Узбекистана, укључујући горе наве- tioned regions, signifi cantly decreased. Last but дене регионе, знатно су смањене. И на крају, not least, this is due to the systemic measures tak- али не најмање важно, наведено је посљедица en by the state to improve socio-economic and en- системских мјера које је држава предузела за vironmental conditions in the Southern Aral Sea побољшање социјално-економских и еколош- region and Kyzyl Kum, where a signifi cant part of ких услова у региону Јужног Аралског мора the population is Kazakh. In particular, in recent и Кизилкума, гдје живи знатан дио казахског years, signifi cant benefi ts have been introduced становништва. Конкретно, посљедњих година for admission to universities for residents of ru- уведене су знатне погодности за пријем на уни- ral areas of the desert regions of Navoi region верзитете за становнике руралних подручја у (Kanimekhsky, Tamdynsky and Uchkuduksky) пустињским предјелима региона Навој (Кони- where a large number of ethnic Kazakhs live. мек, Тамди и Учкудук) гдје живи велики број The Kyrgyzs live, for the most part, in the етничких Казаса. eastern and northeastern regions of Uzbekistan ‒ Киргизи живе већином у источним и сје- Andijan, Fergana, Namangan, Tashkent, Syrdarya вероисточним регионима Узбекистана ‒ у ре- and Jizzakh regions. In other regions of the Uz- гионима Андижан, Фергана, Наманган, Таш- bekistan, the number of the Kyrgyz population is кент, Сирдарја и Џизах. У осталим регионима minimal. The largest share in the settlement of the Узбекистана број киргишког становништва је Kyrgyzs is in the Andijan and Fergana regions, минималан. Највећи удио у територијалном which in total concentrate 63 % of the Kyrgyz размјештају Киргиза имају региони Андижан diaspora in Uzbekistan. During the past 30 years, и Фергана, који укупно концентришу 63 % кир- the territorial structure of the settlement of the
102 ГЛАСНИК – HERALD 25
гишке дијаспоре у Узбекистану. У посљедњих Kyrgyzs in Uzbekistan has not undergone signif- 30 година територијални размјештај Киргиза у icant changes. At the same time, one can single Узбекистану није претрпио знатне промјене. У out a slight increase in the specifi c indicators of том периоду, може се издвојити благи пораст Jizzakh, Syrdarya and Fergana regions against the специфичних показатеља региона Џизах, Сир- background of a decrease in the shares of Andijan дарја и Фергана и смањење удјела Андижан- and Namangan regions, which is due to the more ског и Наманганског региона, што је посљедица active emigration of Kyrgyzs from Andijan and активнијег исељавања Киргиза из Андижана и Namangan regions to Kyrgyzstan. регије Наманган у Киргистан. Turkmens in Uzbekistan live mainly in the Туркмени у Узбекистану живе углавном у regions bordering with Turkmenistan ‒ Surkhan- регионима који се граниче са Туркменистаном darya, Kashkadarya, Bukhara, Khorezm regions ‒ Суркандарја, Кашкадарја, Бухара, Хорезм и and the Republic of Karakalpakstan. The total Република Каракалпакстан. Ових пет региона share of these fi ve regions accounts for almost 95 чини скоро 95 % цјелокупне туркменске дијас- % of the entire Turkmen diaspora in Uzbekistan. поре у Узбекистану. Истовремено, половина At the same time, half of the Turkmens of Uz- Туркмена у Узбекистану живи у Републици bekistan live in the Republic of Karakalpakstan. Каракалпакстан. Тако висок степен концен- Such a high degree of concentration in any one трације није примијећен ни у једном региону region of the country is not observed in any of the земље ни за једну од десет главних етничких ten main ethnic groups of Uzbekistan, with the група у Узбекистану, са изузетком Каракалпака. exception of the Karakalpaks. In the time period У посматраном периоду степен концентрације under consideration, the degree of concentration Туркмена у Узбекистану у кључним области- of the Turkmens of Uzbekistan in the key areas ма њихове насељености у оквиру државе још of their settlement within the country increased се више повећао. Једини изузетак је регион even more. The only exception is the Bukha- Бухара, чији се удио у популацији туркмен- ra region, whose share in the population of the ске дијаспоре у Узбекистану незнатно смањио Turkmen diaspora of the Uzbekistan, has slight- током посљедње три деценије. Због незнатног ly decreased over the past three decades. Due to миграционог одлива Туркмена из Узбекистана the insignifi cant migration outfl ow of Turkmens у пост-совјетској ери, главни фактор који ути- from Uzbekistan in the post-Soviet era, the main че на бројност Туркмена у регионима њиховог factor infl uencing the number of Turkmens in the распршеног територијалног размјештаја унутар regions of their dispersed settlement within Uz- Узбекистана је, очигледно, постепена асимила- bekistan is, obviously, the gradual assimilation of ција етничких представника. ethnic representatives. Узимајући у обзир територијални раз- Considering the geography of settlement of мјештај главних етничких група становништва the main ethnic groups within the population of Узбекистана, сматрамо цјелисходним да се та- Uzbekistan, we consider it expedient to also as- кође процијени територијална униформност sess the territorial uniformity of their settlement њиховог размјештаја по регионима Узбекиста- in the context of the regions of the Uzbekistan. на. Будући да се укупна популација међу ре- Since the total population in the regions of Uz- гионима Узбекистана разликује неколико пута bekistan diff ers several times ‒ from 829.9 thou- ‒ од 829.9 хиљада становника у регији Сирдарја sand people in the Syrdarya region to 3789.9 до 3789.9 хиљада становника у регији Самар- thousand people in the Samarkand region, it канд, чини се исправном процјена степена seems correct to assess the degree of uniformi- једнообразности територијалног размјештаја ty of the settlement of individual ethnic groups појединих етничких група кроз коефицијент through the correlation coeffi cient between the корелације између специфичних показатеља specifi c indicators of regions in the number of региона у броју дате етничке групе у држави и given ethnic group in the country and the shares
103 ВИКТОР НИКОЛАЈЕВИЧ ФЕДОРКO VIKTOR NIKOLAEVICH FEDORKO
удјела региона у територијалном размјештају of regions in the territorial structure of the coun- становништва државе. Другим ријечима, што је try’s population. In other words, the closer the дистрибуција представника дате етничке групе distribution of representatives of a given ethnic по регионима ближа просторној структури ста- group by region to the spatial structure of the pop- новништва Узбекистана у цјелини, то се може ulation of the country as a whole, the more even сматрати да етничка група има равномјернији the settlement of this ethnic group in Uzbekistan територијални размјештај у држави. can be considered. Таб. 3 показује да највиши степен уни- Tab. 3 shows that the highest degree of uni- формности територијалног размјештаја међу formity of settlement among the main ethnic главним етничким групама у Узбекистану ка- groups of Uzbekistan is characterized by Uzbeks, рактерише Узбеке, чија је дистрибуција међу whose distribution among the regions of the coun- регионима у високој корелацији са територијал- try is highly correlated with the territorial struc- ном структуром становништва државе. Ова си- ture of the country’s population. This situation is туација је оправдана чињеницом да Узбеци са justifi ed by the fact that Uzbeks by a large margin великим удјелом чине већину становништва у make up the majority of the population in all re- свим регионима државе, изузев Каракалпакс- gions of the country, except for Karakalpakstan, тана, чији је удио у становништву Узбекис- whose share in the population of Uzbekistan as тана у цјелини релативно мали. Очигледно је a whole is relatively small. It is obvious that the да је дистрибуција титуларне нације државе distribution of the titular nation of the country in у контексту региона постала равномјернија у the context of regions has become more even in пост-совјетском периоду. Логично је повезати the post-Soviet period. It is logical to link this овај тренд са повећањем удјела Узбека у пост- trend with the increase in the share of Uzbeks совјетском периоду у свим регионима државе, in all regions of the country, especially the most посебно оним најмногољуднијим. populous ones, in the post-Soviet years. Други индикатор степена једнообразности The second indicator of the degree of uni- територијалног размјештаја примијећен је међу formity of settlement is noted among the Tajik таџикистанском дијаспором у држави, што је diaspora of the country, which is associated with повезано са знатним бројем Таџика у многим a signifi cant number of Tajiks in many regions регионима државе, укључујући и оне многољу- of the country, including such populous ones as дне попут Самарканда, Фергане и Намангана. Samarkand, Fergana and Namangan regions. Територијални размјештај других етничких The spatial structure of the settlement of oth- група у Узбекистану карактерише висок степен er ethnic groups in Uzbekistan is characterized неравномјерности наспрам опште расподјеле by a high degree of unevenness against the back- становништва Узбекистана по регионима. Ово ground of the general distribution of the country’s је посебно очигледно међу казахском, туркмен- population by region. This is especially evident ском и каракалпачком етничком групом чија је among the Kazakh, Turkmen and Karakalpak већина становништва концентрисана у једном ethnic groups, most of whose representatives are или два региона државе. concentrated in one or two regions of the country. Подаци у Таб. 3, генерално, указују на то да The data shown in Tab. 3 indicate, in gener- се степен једнообразности насељености глав- al, that the degree of uniformity of settlement of них етничких група у Узбекистану, са изузетком the main ethnic groups in Uzbekistan, with the Узбека, Таџика и Корејаца, знатно смањио у exception of Uzbeks, Tajiks and Koreans, has пост-совјетском периоду. signifi cantly decreased in the post-Soviet period.
104 ГЛАСНИК – HERALD 25
Таб. 3. Коефицијент корелације између дистрибуције главних етничких група Узбекистана по регионима и регионална структура становништва државе у цјелини у 1989. и 2019. години Tab. 3. Correlation coeffi cient between the distribution of the main ethnic groups of Uzbekistan by regions and the regional structure of the country’s population as a whole in 1989 and 2019
Етничка група / Ethnic group 1989 2019 Узбеци / Uzbeks 0.76 0.94 Каракалпаци / Karakalpaks -0.05 -0.17 Руси / Russians 0.31 0.17 Таџици / Tajiks 0.46 0.63 Казаси / Kazakhs -0.28 -0.05 Киргизи / Kyrgyzs 0.26 0.29 Туркмени / Turkmens -0.02 -0.07 Татари / Tatars 0.26 0.10 Корејци / Koreans -0.11 0.15 Украјинци / Ukrainians 0.35 0.26
ЗАКЉУЧАК CONCLUSION
Састав десет највећих етничких група у Уз- The composition of the top ten largest ethnic бекистану у периоду 1989–2019. године уопште groups in Uzbekistan in the 1989‒2019 periods се није промијенио. До данас десет највећих in general has not changed. The ten largest ethnic етничких група у Узбекистана су: Узбеци, Таџи- groups of the population of Uzbekistan to date are: ци, Казаси, Руси, Каракалпаци, Киргизи, Турк- Uzbeks, Tajiks, Kazakhs, Russians, Karakalpaks, мени, Татари, Корејци и Украјинци. Међутим, Kyrgyzs, Turkmens, Tatars, Koreans and Ukraini- редосљед ових етничких група у структури ста- ans. However, the rank of these ethnic groups in новништва Узбекистана значајно се промијенио the structure of the Uzbekistan’s population has у посматраном периоду. changed signifi cantly over the historical period Дакле, и бројност и удио у етничкој струк- under review. тури становништва титуларне нације државе, Thus, both the number and the share in the Узбека, значајно су порасли. Бројност Таџика ethnic structure of the population of the titu- и Каракалпака знатно се повећала, а у малој lar nation of the country, the Uzbeks, have in- мјери повећао се и њихов удио у укупном creased signifi cantly. The number and, to a small становништву. Удио Киргиза и Туркмена у extent, the share of Tajiks and Karakalpaks has етничком саставу становништва државе бла- increased signifi cantly. The proportion of Kyr- го се смањио, упркос чињеници да је њихов gyzs and Turkmens in the ethnic composition of апсолутни број знатно порастао. Специфич- the country’s population has slightly decreased, ни показатељи Казаса и Корејаца у етничкој despite the fact that their absolute numbers have структури становништва државе знатно су се increased signifi cantly. The specifi c indicators смањили, али је број представника ових ет- of Kazakhs and Koreans in the ethnic structure ничких група у држави практично остао на of the country’s population have signifi cantly нивоу из 1989. године. Што се тиче руске, ук- decreased, but the number of representatives of рајинске и татарске дијаспоре, током протекле these ethnic groups in the country has practically три деценије, њихов апсолутни и релативни remained at the 1989 level. As for the Russian, број се вишеструко смањио. Ukrainian and Tatar diasporas of Uzbekistan, over
105 ВИКТОР НИКОЛАЈЕВИЧ ФЕДОРКO VIKTOR NIKOLAEVICH FEDORKO
Свака од главних етничких група станов- the past three decades, their absolute and relative ништва Узбекистана историјски је развила спе- numbers have decreased in repeatedly. цифичне карактеристике свог територијалног Each of the main ethnic groups of the popula- размјештаја. Узбеци, титуларна и најбројнија tion of Uzbekistan has historically developed spe- етничка група у држави, најравномјерније су cifi c features of the geography of their settlement. насељени у односу на општу просторну рас- At the same time, the Uzbeks, the titular and most подјелу становништва Узбекистана. Таџици, numerous ethnic group of the country, are settled друга по бројности етничка група у држави, most evenly against the background of the general такође, имају врло широк и прилично уједна- spatial distribution of the population of Uzbekistan. чен територијални размјештај у Узбекистану: Also, the Tajiks, the second largest ethnic group in у региону са максималном бројношћу таџикис- the country, have a very wide and fairly uniform танског становништва (регион Суркандарја) geography of settlement within Uzbekistan: in the концентрисано је 20 % њиховог укупног броја region with the maximum Tajik population (Sur- у држави. khandarya region) 20 % of their total number in Остале етничке групе у Узбекистану карак- the country is concentrated. теришу изразито неуједначен територијални The rest of the ethnic groups of the Uzbekistan размјештај по регионима; присутна су висо- are characterized by a distinctly uneven settlement ко локализована главна подручја насељавања. in the context of regions and the presence of highly Конкретно, региони преференцијалног на- localized main areas of residence. In particular, the сељавања Казаса су Република Каракалпакс- regions of preferential settlement of Kazakhs are тан и Ташкентски регион, Киргиза ‒ региони the Republic of Karakalpakstan and the Tashkent Андижан и Фергана, Туркмена ‒ Република region, the Kirghiz ‒ the Andijan and Fergana re- Каракалпакстан, Руса, Татара, Корејаца и Ук- gions, the Turkmens ‒ the Republic of Karakalpak- рајинаца ‒ град Ташкент и Ташкентски реги- stan, the Russians, Tatars, Koreans and Ukrainians он. Каракалпаке карактерише највиши степен ‒ the city of Tashkent and the Tashkent region. The локализације међу главним етничким групама Karakalpaks are characterized by the highest de- у земљи ‒ више од 94 % их живи у Републици gree of localization among the main ethnic groups Каракалпакстан. of the country, more than 94 % of whom live in the Промјене које су се догодиле у територијал- Republic of Karakalpakstan. ном размјештају главних етничких група у Уз- The changes that have occurred in the geog- бекистану током периода 1989–2019. године не raphy of settlement of the main ethnic groups of могу се назвати кардиналним. Док је размјештај Uzbekistan over the 1989‒2019 periods cannot be Узбека и Таџика очигледно постао равномјер- called cardinal. At the same time, if the settlement нији, у високој корелацији са општом расподје- of Uzbeks and Tajiks has become clearly more лом становништва по регионима земље, онда even, highly correlated with the general distribu- је преразмјештајем других етничких група у tion of the population in the regions of the coun- Узбекистану њихов распоред постао, генерал- try, then the resettlement of other ethnic groups но, више локализован, са израженијом доми- in Uzbekistan has become, in general, more lo- нацијом кључних региона насељености. Такав calized, with a more pronounced dominance of развој територијалног размјештаја одређеног key regions of residence. Such an evolution of the броја етничких група у Узбекистану резултат је territorial structure of a number of ethnic groups процеса спољашњих и унутрашњих (прије све- in the country is due to the processes of external га између главног града и региона) миграција, and internal (primarily between the capital and the разлика у стопама природног кретања етнич- regions) migrations, diff erences in the indicators ких група и постепене асимилације дијаспоре of the natural movement of ethnic groups and the у регионима са њиховим минималним бројем. gradual assimilation of diasporas in regions with their minimum number.
106 ГЛАСНИК – HERALD 25
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Ата-Мирзаев, О., Гентшке, В., & Муртазаева Р. Пантюшов, И. В., & Федорко, В. Н. (2019). Неко- (2011). Узбекистан многонациональный: ис- торые итоги работы экспедиции Пензенского торико-демографический аспект. Янги аср областного отделения РГО по изучению куль- авлоди. туры и быта русского и русскоговорящего на- Демоскоп Weekly. (н.д.). Всесоюзная перепись селения Средней Азии. Известия Географиче- населения 1989 года; Национальный состав ского общества Узбекистана, 56, 129‒141. населения по республикам СССР. Институт Салиев, А. С., & Федорко, В. Н. (2014). Русская ку- демографии Национального исследовате- льтура в Республике Узбекистан: обществен- льского университета „Высшая школа эконо- но-географический анализ. У А. Г. Дружинин мики“. http://www.demoscope.ru/weekly/ssp/ & В. Н. Стрелецкий (Ред.), Феномен культуры sng_nac_89.php в российской общественной географии (экс- Ильхамов, А. А. (Ред.). (2002). Этнический атлас пертные мнения, аналитика, концепты) (стр. Узбекистана. Институт „Открытое обще- 398–432). Издательство Южного Федерально- ство“; Фонд содействия. го университета. Максакова, Л. П. (2000). Миграция населения Рес- Тожиева, З. Н., & Федорко, В. Н. (2015, Декабрь публики Узбекистан. Издательский дом „Эль- 17). Динамика и география внешних миграций динур“. населения Узбекистана. Современные миг- Манаков, А. Г. (2020). Основные тренды в тран- рационные процессы: сoстояние и основные сформации этнического пространства Центра- формы, Тирасполь, Молдова. льно-Азиатского макрорегиона с 1897 по 2017 Федорко, В. Н., & Курбанов, Ш. Б. (2018). Этно- г. Региональные исследования, 1, 53–64. географическое районирование Узбекистана. Манаков, А. Г., & Хохрин, А. Г. (2020). Трансфор- Известия Географического общества Узбе- мация этнического пространства Казахстана и кистана, 54, 42–54. Средней Азии между переписями населения 1970 и 1989 гг. Псковский регионологический журнал, 2(42), 55–70. https://doi.org/10.37490/ S221979310008580-1
107
Оригинални научни рад UDC 550.814(497.6):[627.51:628.1.033(282) DOI 10.7251/HER2125109S
МАПИРАЊЕ ПОПЛАВЉЕНИХ ПОДРУЧЈА ПРИМЈЕНОМ ДАЉИНСКЕ ДЕТЕКЦИЈЕ НА ПРИМЈЕРУ РИЈЕКЕ САНЕ
Лука Сабљић1,2* и Даворин Бајић2
1Гистел, Бања Лука, Република Српска 2Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Бања Лука, Република Српска
Сажетак: У овом раду приказан је модел мапирања поплављених подручја на примјеру ријеке Сане. Улазне податке, који се користе за модел обраде података, представљају сателитски снимци добијени са радарске плат- форме под називом Сентинел 1, Европске свемирске агенције. Модел се састоји из неколико корака обраде, гдје кључне кораке представљају предобрада и постобрада просторних података, те визуелизација коначног резултата. Предобрада и постобрада просторних података састоје се из више мањих корака, чији преглед аутори дају у скло- пу алгоритма који представља модел обраде података. Валидација примјењеног модела извршена је компарацијом подручја за које је вршено мапирање поплава и подручја на коме се налази већа водена површина, а која је била у датом временском периоду без поплава. Развијени модел може се практично примјенити у мапирању поплавље- них подручја, као што је то у случају овог рада ток ријеке Сане у Босни и Херцеговини. Кључне ријечи: географски информациони системи, даљинска детекција, просторни подаци, мапирање, поплаве, сателитски снимци.
Original scientifi c paper
MAPPING OF FLOODED AREAS USING REMOTE SENSING ON THE EXAMPLE OF THE SANA RIVER
Luka Sabljić1,2* and Davorin Bajić2
1Gistel, Banja Luka, Republic of Srpska 2University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Banja Luka, Republic of Srpska
Abstract: This paper presents a model for mapping fl ooded areas on the example of the Sana River. The input data, which is used for the data processing model, is represented by satellite images obtained from a radar platform called Sentinel 1, by the European Space Agency. The model consists of several processing steps, where the key steps are preprocessing and postprocess- ing of spatial data, and the visualization of the fi nal result. Preprocessing and postprocessing of spatial data consist of several smaller steps, the review of which is given by the authors as part of an algorithm that represents a data processing model. Vali- dation of the applied model was performed by comparing the areas for which fl ood mapping was preformed and the areas where there is a larger water surface, which was fl oodless in a given period of time. The developed model can be practically applied in the mapping of fl ooded areas, as in the case of this paper the fl ow of the Sana Rivers in Bosnia and Herzegovina. Key words: geographic information systems, remote sensing, spatial data, mapping, fl oods, satellite images.
* Аутор за кореспонденцију: Лука Сабљић, Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Младена Стојановића 2, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: [email protected] * Corresponding author: Luka Sabljić, University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Mladena Stojanovića 2, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, Email: [email protected]
109 ЛУКА САБЉИЋ И ДАВОРИН БАЈИЋ LUKA SABLJIĆ AND DAVORIN BAJIĆ
УВОД INTRODUCTION
Поплаве представљају једну од најчешћих и Floods are one of the most common and најдеструктивнијих природних катастрофа у свије- destructive natural disasters in the world. The ту. У тренутку када се догоди природна катастрофа moment a natural disaster like a flood occurs, попут поплаве, веома ју је тешко зауставити. Оно it is very difficult to stop it. What can be done што је могуће урадити у датом тренутку односи at a given moment refers to reducing the dam- се на смањивање штета које настају као посљеди- age that occurs as a result of such a natural ца овакве природне катастрофе. У том контексту disaster. In this context, a very important ele- веома битан елемент управљања поплавама јесте ment of floods management is the availability доступност правовремених информација о под- of timely information on the flood affected ручјима која су захваћена поплавама. areas. Како би просторне информације биле пра- In order for spatial information to be avail- вовремено доступне и обрађене неопходна је able and processed in a timely manner, it is nec- употреба савремених информационих техно- essary to use modern information technologies логија као што су географски информациони such as: geographic information systems and системи и даљинска детекција. remote sensing. Информационе технологије попут географ- Information technologies such as geographic ских информационих система представљају изу- information systems are extremely grateful sys- зетно захвалне системе у борби против природних tems in the fi ght against natural disasters, such катастрофа, какве су и саме поплаве. Ови системи as fl oods themselves. These systems enable the омогућавају предвиђање потенцијалних катастро- prediction of potential catastrophes, but also the фа, али и сагледавање економских, привредних и perception of economic and other consequences других посљедица након настанка истих. after their occurrence. Употреба даљинске детекције као методе The use of remote sensing as a method of прикупљања података о Земљиној површини collecting data on the Earth’s surface in geo- у географским информационим системима graphic information systems is extremely im- изузетно је битна. Савремена технологија коју portant. Modern technology owned by interna- посједују међународне и европске организа- tional and European organizations, as well free ције, те бесплатан приступ и коришћење про- access and use of products that result from the извода који настају као резултат употребе тех- use of technologies of these organizations, is нологија ових организација, представља велики of big importance for the domain of scientifi c значај за домен научног истраживања. research. Свака од информационих технологија сама по Each of the information technologies in it- себи веома је значајна и важна. Међутим, њихов self is very signifi cant and their own potential is потпуни значај и потенцијал огледа се у њиховој refl ected in their common use in order to solve a заједничкој употреби у циљу рјешавања одређеног certain specifi c problem, such as natural disas- конкретног проблема, као што су то природне ка- ters, in the specifi c case fl oods. тастрофе, у конкретном случају поплаве. Researching of natural disasters, such as Истраживањe природних катастрофа као што fl oods, through information technology, is very су поплаве путем информационих технологија often topic today. Accordingly, it is possible to представља веома актуелну тему данашњице. single out certain scientifi c researches that have Сходно томе, могуће је издвојити одређена научна dealt with this topic. истраживања која су се бавила овом тематиком. Scientifi c research related to fl ood monitor- Научно истраживање везано за мониторинг ing using geographic information systems and поплава са употребом географских информа- remote sensing was conducted by Maxim Arseni ционих система и даљинске детекције вршио and his associates. For the purposes of this re-
110 ГЛАСНИК – HERALD 25
је Максим Арсени са сарадницима. За потребе search, satellite images of the Landsat 5 mission овог истраживања као улазни подаци коришћени were used as input data, and the research was су сателитски снимци Landsat 5 мисије, а истра- based on a supervised land classifi cation, and живање се заснивало на надгледаној класифи- ultimately a comparison of time periods when кацији земљишта, те у коначници компарацији there were no and when fl oods occurred (Arseni временских периода када нису биле и када су се et al., 2017). догодиле поплаве (Arseni et al., 2017). The research, which aimed to map fl ooded Истраживање које је имало за циљ мапирање areas in close real time, was conducted by Xiao поплављених подручја у блиско реалном времену Huang with his associates. The research meth- извршио је Ксиао Хуанг са својим сарадницима. odology was based on the use of data obtained Методологија истраживања заснивала се на упо- by remote sensing and a „voluntary“ information треби података добијених даљинском детекцијом system. This system, called the „voluntary“ in- и „добровољним“ информационим системом. Овај formation system, was based on the voluntary систем под називом „добровољни“ информациони collection of data from the fi eld via GPS devices. систем заснивао се на волонтерском прикупљању The key to the research relates to the use of a података са терена путем GPS уређаја. Кључ ис- fi lter that aims to build a probability distribution траживања односи се на употребу филтера који за index based on a digital terrain model. For each циљ има изградњу индекса дистрибуције вјеро- layer of the index, a core called Gaussian was ватноће на основу дигиталног модела терена. За developed to extract the moisture value from the сваки слој индекса, развијено је језгро под називом NDWI index. Ultimately, using the Python pro- Gaussian да би се вриједност влаге издвојила из ин- gramming language produces the result in the декса NDWI. У коначници употребом програмског form of a map of fl ooded areas (Huang et al., језика Python производи се резултат у виду мапе 2017). поплављених подручја (Huang et al., 2017). Mateeul Haq and his associates conducted Матееул Хак са сарадницима вршио је на- scientifi c research using geographic informa- учно истраживање употребом географских ин- tion systems and remote sensing, for the pur- формационих система и даљинске детекције, pose of mapping fl ooded areas and assessing а у сврху мапирања поплављених подручја и the damage caused by fl oods. For the purpos- процјене штета које настају као резултат попла- es of this research, MODIS Aqua and satellite ва. За потребе овог истраживања коришћени images of a Canadian company called Terra су MODIS Aqua и сателитски снимци канадске were used. Satellite imagery was subject to a компаније под називом Terra. Над сателитским standard supervised classifi cation with a max- снимцима извршена је стандардна надгледана imum likelihood assessment. Further research класификација са процјеном типа maximum went in the direction of visual interpretation likelihood. Даље истраживање ишло је у правцу and comparison of the obtained results (Haq визуелне интерпретације и компарације добије- et al., 2012). них резултата (Haq et al., 2012). The authors of the model for mapping fl ood- Аутори модела за мапирање поплављених ed areas (Serco Italia SPA, 2018; UN-SPIDER, подручја (Serco Italia SPA, 2018; UN-SPIDER, n.d.) used in this paper, originally applied the n.d.), који се користи у овом раду, првобитно су model for the purpose of mapping the fl ooded примјенили модел за потребе мапирања поплавље- area of Malawi in East Africa. The input data ног подручја Малави у источној Африци. Улазне in the processing process consists of satellite податке у процесу обраде чине сателитски снимци images of the Sentinel 1 mission, the European Сентинел 1 мисије, Европске свемирске агенције. Space Agency. The input data was fi rst prepro- Над улазним подацима извршена је прво предоб- cessed and then postprocessed. A key segment рада, а потом и постобрада података. Кључни сег- in the processing of satellite images is the cre- мент у обради сателитских снимака представља ation of a binary mask, which is an integral part
111 ЛУКА САБЉИЋ И ДАВОРИН БАЈИЋ LUKA SABLJIĆ AND DAVORIN BAJIĆ
израда бинарне маске, која чини саставни дио of postprocessing data. Its construction is based постобраде података. Њена израда врши на осно- on the threshold value of the threshold, and on ву граничне вриједност прага, а на основу које се the basis of which water surfaces are separated издвајају водене површине у односу на остале по- in relation to other surfaces. Finally, the method вршине. У коначници методом компарације врши of comparison is used to visually compare the се визуелно поређење резултата, који се односе на results, which refer to the periods before, during периоде прије, током и послије поплава. and after the fl ood.
ПОДРУЧЈЕ ИСТРАЖИВАЊА STUDY AREA
Подручје истраживања овог рада предста- The study area of this paper is a part of the вља дио тока ријеке Сане у Босни и Херцего- fl ow of the Sana River in Bosnia and Herzegovina вини (Сл. 1), који је био захваћен поплавама (Fig. 1), which was aff ected by the 2019 fl oods. 2019. године. The Sana is a right tributary of the Una River Сана је десна притока ријеке Уне и припа- and belongs to the Sava River Basin. The Sana да сливном подручју ријеке Саве. Ријека Сана River originates from three strong karst springs
Сл. 1. Подручје тока ријеке Сане у Босни и Херцеговини Fig. 1. The area of the Sana River in Bosnia and Herzegovina
112 ГЛАСНИК – HERALD 25
настаје из три јака крашка извора која се налазе located on the border of the municipalities of Rib- на граници општина Рибник и Мркоњић Град, nik and Mrkonjić Grad, i.e. between the villages односно између села Врбљани и Пецка. Дужи- of Vrbljani and Pecka. The length of its course is на њеног тока је око 145 km, а у Новом Граду се about 145 km, and in Novi Grad it fl ows into the улијева у ријеку Уну. Извориште је смјештено river Una. The spring is located at 414 m above sea на 414 m надморске висине, а ушће на 122 m level, and the estuary at 122 m above sea level. The надморске висине. Подручје слива Сане обухва- area of the Sana basin covers the north-western та сјеверо-западне крајеве Босне и Херцеговине parts of Bosnia and Herzegovina with an area of са површином око 3470 km2 (Temimović, 2007). about 3470 km2 (Temimović, 2007). Према службеним подацима посљедње According to offi cial data, the last fl oods in the поплаве на подручју тока ријеке Сане у Босни area of the Sana River in Bosnia and Herzegovina и Херцеговини догодиле су се у мају 2019. го- occurred in May 2019. It is this period that is taken дине. Управо овај период узима се као тзв. „ре- as the so-called „benchmark“ for checking the va- пер“ за провјеру валидности модела за обраду lidity of the data processing model, and ultimately података, те у коначници сагледавања обима considering the extent of fl oods from this period поплава из овог периода на датом подручју. in the area.
КОРИШЋЕНИ ПОДАЦИ DATA USED
Основу сваког истраживања, анализе, проце- The basis of any research, analysis, process, са, примјене или развоја модела чине улазне ин- application or development of the model is the формације односно улазни подаци. У сврху овог input information or input data. For the purpose истраживања, односно примјене модела за обраду of this research, i.e. the application of the data података, који у коначници има за циљ резултате processing model, which ultimately aims at re- у форми мапираних поплављених подручја, као sults in the form of mapped fl ooded areas, sat- улазне информације, то јест улазни просторни ellite images are used as input information, i.e. подаци, користе се сателитски снимци. input spatial data. Сателитски снимци преузети су са зва- The satellite images were taken from the of- ничног сајта Коперникус програма, чији осло- fi cial website of the Copernicus program, sup- нац представља Европска свемирска агенција ported by the European Space Agency (available (доступно на https://scihub.copernicus.eu/dhus/#/ at https://scihub.copernicus.eu/dhus/#/home). home). Ријеч је о сателитским снимцима који These are satellite images recorded by satel- су забиљежени од стране сателита који чине lites that form an integral part of the Sentinel саставни дио Сентинел 1 мисије. Ова мисија 1 mission. This mission consists of two satel- састоји се од два сателита, ријеч је о радар- lites, radar platforms that can record images of ским платформама које могу да биљеже снимке the Earth, regardless of weather conditions and Земље, без обзира на временске услове и доба time of day (Filipponi, 2019; Malenovský et al., дана (Filipponi, 2019; Malenovský et al., 2011). 2011). Захваљујући претходно наведеним каракте- Thanks to the aforementioned characteristics, ристикама, сателитски снимци добијени од стра- the satellite images obtained by this mission rep- не ове мисије, представљају адекватне улазне resent adequate spatial input data for the purpose просторне податке за сврху овог истраживања. of this research. For the purposes of the research, За потребе истраживања преузети су сателитски satellite images of the Sentinel 1 mission were снимци Сентинел 1 мисије, који су забиљежени taken, which were recorded during 3, 15 and 27 током 3, 15. и 27. маја 2019. године. May 2019. Преузети сателитски снимак карактерише The downloaded satellite image is charac- GRD (Ground Range Detected) тип просторног terized by the GRD (Ground Range Detected)
113 ЛУКА САБЉИЋ И ДАВОРИН БАЈИЋ LUKA SABLJIĆ AND DAVORIN BAJIĆ
податка. GRD се састоји од SAR података који type of spatial data. GRD consists of SAR data су детектовани и пројектовани на Земљу упо- detected and projected onto the earth using the требом Земљиног елипсоида. Поред GRD типа Earth’s ellipsoid. In addition to the GRD data податка, преузети сателитски снимци забиље- type, downloaded satellite images were record- жени су са IW (Interferometric Wide swath) мо- ed with IW (Interferometric Wide swath) mode. дом рада. Овај мод рада користи се за копнена This mode is used for land areas. Its spatial res- подручја. Његова просторна резолуција износи olution is 5 × 20 m, and the width of the project 5 × 20 m, а ширина захвата износи 250 km. is 250 km.
МЕТОДЕ METHODS
Модел за мапирање поплавних подручја раз- The fl ood area mapping model was devel- вијен је и имплементиран у ESA SNAP софтвер- oped and implemented in the ESA SNAP soft- ској апликацији. Софтвер је бесплатан и подр- ware application. The software is free and is sup- жан је од стране Европске свемирске агенције. ported by the European Space Agency. The goal Циљ развоја овог софтвера је обезбјеђивање of developing this software is to provide a free бесплатног алата за обраду просторних подата- tool for processing spatial data (satellite images) ка (сателитских снимака) добијених од стране obtained by satellites (Foumelis et al., 2018). сателита (Foumelis et al., 2018). The model used to map fl ooded areas in this Модел који је коришћен за мапирање попла- paper was developed by the Space Research In- вљених подручја у овом раду развијен је од стране stitute of Ukraine and Serco Italia SPA as part of Института за свемирска истраживања из Украјине the RUS Copernicus project (Serco Italia SPA, и Serco Italia SPA у склопу RUS Copernicus проје- 2018; UN-SPIDER, n.d.). The developed model кта (Serco Italia SPA, 2018; UN-SPIDER, n.d.). Раз- consists of several processing steps, of which the вијени модел састоји се из више корака обраде, key ones are: downloading data in the form of sat- од којих су кључни: преузимање података у виду ellite images, preprocessing and postprocessing сателитских снимака, предобрада и постобрада of data and visualization of results. According to података и визуелизација резултата. Према ауто- the authors of the model, the preprocessing and рима модела, кораци предобраде и постобраде postprocessing steps consist of several smaller састоје се из више мањих корака, а њихов преглед steps, and their overview and description will be и опис ће бити дат у склопу овог наслова (Сл. 2). given under this title (Fig. 2).
Сл. 2. Алгоритам обраде сателитских снимака Fig. 2. Satellite image processing algorithm
Сл. 3. Алгоритам предобраде сателитских снимака Fig. 3. Satellite image preporcessing algorithm
114 ГЛАСНИК – HERALD 25
Након преузимања снимака приступило се After downloading data, their preprocessing њиховој предобради. Предобрада даљински де- was started. Preprocessing of remotely detected тектованих снимака у виду просторних података, images in the form of spatial data refers to those односи се на оне поступке обраде који претходе processing procedures that precede the main главној анализи. У овом моделу за обраду подата- analysis. In this data processing model, prepro- ка, предобрада обухвата неколико корака обраде. cessing involves several processing steps. Each Сваки од корака извршава се по унапријед дефи- of the steps is performed in a predefi ned order нисаном редослиједу за све сателитске снимке for all satellite images that are the subject of који представљају предмет анализе. analysis. Предобрада у моделу за мапирање попла- Preprocessing in the model for mapping вљених подручја подразумијева извршавање fl ooded areas involves performing the follow- сљедећих корака у склопу обраде сателитских ing steps as part of satellite image processing снимака (Сл. 3): (Fig. 3): – исјецање сателитског снимка, – subset of a satellite image, – примјењивање датотеке орбите, – applying orbit fi le, – уклањање шума, – thermal noise removal, – калибрација, – calibration, – филтрирање и – speckle-fi ltering and – корекција терена. – terrain correction.
Преузети сателитски снимци захтијевају The downloaded satellite images require велике количине рачунарских ресурса, те се из large amounts of computer resources, and for тог разлога у склопу предобраде врши њихово this reason, as part of the preprocessing, they are исијецање на подручје од интереса, које у овом cut into the area of interest, which in this case случају представља ток ријеке Сане у Босни и represents the fl ow of the Sana River in Bosnia Херцеговини. and Herzegovina. Датотека орбите садржи релевантне гео- The orbit fi le contains the relevant geo- графске информације које ће се примјенити на graphic information that will be applied to the информације о пикселима. GNSS сателити прате pixel information. GNSS satellites track the положај и надморску висину сателита Сентинел position and altitude of the Sentinel 1 mission 1 мисије, а ове информације се могу користити за satellite, and this information can be used to постизање бољих резултата у погледу релативне achieve better results in terms of the relative јачине и положаја повратног сигнала који сате- strength and position of the feedback signal that лит прими. Услуга Коперникусовог прецизног од- the satellite receives. The Copernicus Precise ређивања орбите (POD) пружа прецизне датотеке Orbit Determination (POD) service provides орбите. Корак „Примјена датотеке орбите“ у ESA precise orbit fi les. The „Apply orbit fi le“ step SNAP програму ће преузети ову датотеку и при- in the ESA SNAP program will download this мјенити је на податке. Стандардна пракса је да се fi le and apply it to the data. It is standard prac- датотека орбите примјени као први корак у било tice to apply the orbit fi le as the fi rst step in any којим методама предобраде података добијених data processing methods obtained from radar са радарских платформи (Weiß, 2018). platforms (Weiß, 2018). Сателитски снимци који су преузети са ра- Satellite images taken from the radar plat- дарске платформе садрже шум, који на овим form contain noise, which in these images rep- снимцима представља енергију позадине, а која resents the energy of the background, and which је генерисана сама од себе. Управо из овог раз- is generated by itself. Precisely for this reason лога и потребе за добијањем квалитетних резул- and the need to obtain quality processing results, тата обраде врши се уклањање поменутог шума. the mentioned noise is being removed.
115 ЛУКА САБЉИЋ И ДАВОРИН БАЈИЋ LUKA SABLJIĆ AND DAVORIN BAJIĆ
Радиометријска калибрација претвара ра- Radiometric calibration converts radar refl ec- дарску рефлективност, представљену „сировим“ tivity, represented by „raw“ satellite data num- бројевима сателитских података, у физичке једи- bers, into physical units measured in decibels нице мјерене у децибелима (dB). Функција кали- (dB). The calibration function does this by using брације то ради помоћу логаритамске функције a logarithmic function that standardizes the data која стандардизује податке и нормализује дистри- and normalizes the distribution of data values, буцију вриједности података, чинећи их лако чи- making them easy to read by computers and GIS тљивим рачунарима и ГИС софтверу. Ова функ- software. This function does not change the data, ција не мијења податке, али повећава контраст у but increases the contrast in the histogram fre- фреквенцијама хистограма, омогућавајући боље quencies, allowing better data handling (Miranda руковање подацима (Miranda & Meadows, 2015). & Meadows, 2015). Филтрирање тачака (мрља) је корак који Speckle fi ltering is a step that helps remove помаже уклањању наслијеђеног шума (алето- inherited noise (allelic pixels) from radar data. ријских пиксела) из података радара. Постоји There are a number of diff erent algorithms that низ различитих алгоритама које овај алат може this tool can use for this. In this case, the Lee користити за то. У овом случају користи се Lee fi lter is used, which is an updated version of the филтер, који представља ажурирану верзију до- well-known Lee process (Yommy et al., 2015). бро познатог Lee процеса (Yommy et al., 2015). Data in the form of satellite images are found Подаци у виду сателитских снимака налазе се in radar geometry, in addition, due to the varia- у радарској геометрији, поред тога због варијације tion of scenes and the tilt of the satellite sensors, сцена и нагиба сензора сателита удаљености могу distances can also be curved in the images. Due бити закривљене и у снимцима. Због ових чиње- to these facts, it is necessary that the last step ница, неопходно је да посљедњи корак у предоб- in the preprocessing of the satellite image is the ради сателитског снимка буде корекција терена. correction of the terrain. Постобрада даљински детектованих снима- Postprocessing of remotely detected images ка односи се на оне поступке обраде који чине refers to those processing procedures that make завршну фазу анализе. Опсег ових активности up the fi nal phase of the analysis. The scope of обухвата неколико корака који се извршавају на- these activities includes several steps that are per- кон предобраде података. formed after data processing. Постобрада у моделу за мапирање попла- Postprocessing in the model for mapping вљених подручја подразумијева извршавање fl ooded areas involves performing the follow- сљедећих корака у склопу обраде сателитског ing steps as part of satellite image processing снимка (Сл. 4): (Fig. 4): – бинаризација, – binarization, – израда бинарне маске и – creating binary mask and – филтрирање бинарне маске. – sieve fi ltering of binary mask.
Сл. 4. Алгоритам постобраде сателитских снимака Fig. 4. Satellite image postprocessing algorithm
116 ГЛАСНИК – HERALD 25
Како би на сателитском снимку водене повр- In order for water surfaces to be visible in шине биле видљиве у односу на остале површи- relation to other surfaces on the satellite image, не, неопходно је дефинисати одговарајући праг it is necessary to defi ne an appropriate threshold вриједности. Овај праг вриједности односи се на value. This value threshold refers to the numeric нумеричку вриједност пиксела на снимку, а која value of the pixels in the image, which is ac- заправо представља атрибут растерског типа tually an attribute of the raster data type. The податка. Аутори модела (Serco Italia SPA, 2018; authors of the model (Serco Italia SPA, 2018; UN-SPIDER, n.d.) нумеричку вриједност прага UN-SPIDER, n.d.) obtain the numerical value of добијају израчунавањем статистичких парамета- the threshold by calculating statistical parame- ра унутар радног окружења ESA SNAP програма. ters within the working environment of the ESA Израда бинарне маске врши се на основу SNAP program. претходно дефинисаног прага вриједности, а The production of a binary mask is per- на основу кога се водене површине издвајају у formed on the basis of a previously defi ned односу на остале површине. У коначници креи- value threshold, and on the basis of when wa- рање бинарне маске подразумијева креирање но- ter surfaces are separated in relation to other вог растера у коме ће пиксели који се односе на surfaces. Ultimately, creating a binary mask водене површине имати једну вриједност, док ће involves creating a new raster in which pixels пиксели који се односе на друге површине имати related to water surfaces will have one value, другу вриједност. while pixels related to other surfaces will have Методологија у којој се за потребе истражи- another value. вања и идентификовања водених површина, корис- The methodology in which a certain thresh- ти одређени праг вриједности има себи својствен old value is used for the needs of research and недостатак. Наиме, због одређених карактеристика identifi cation of water surfaces has its own de- као што су резолуција сателитског снимка или типа fi ciency. Namely, due to certain characteristics платформе сателитског снимка долази до извјесне such as the resolution of the satellite image or погрешне класификације у склопу бинарне маске. the type of the satellite image platform, a certain Погрешна класификација односи се на то да од- misclassifi cation occurs within the binary mask. ређене површине које нису водене, буду иденти- Misclassifi cation refers to certain areas that are фиковане као такве. Како би се овај недостатак у not water being identifi ed as such. In order to што већој мјери неутралисао, те коначни резултат neutralize this defi ciency as much as possible, био што квалитетнији, прибјегава се посљедњем and the fi nal result to be as high quality as pos- кораку који се односи на филтрирање бинарне мас- sible, the last step related to fi ltering the binary ке. Филтер који се користи за њено филтрирање mask is resorted to. The fi lter used to fi lter or односно „прочишћавање“ назива се Sieve (доступ- „purify“ it is called Sieve (available at https:// но на https://docs.qgis.org/2.8/en/docs/user_manual/ docs.qgis.org/2.8/en/docs/user_manual/process- processing_algs/gdalogr/gdal_analysis/sieve.html), а ing_algs/gdalogr/gdal_analysis/sieve.html) and могуће га је употријебити унутар радног окружења is possible used within the working environment QGIS програма. Овај корак филтрирања, уједно of the QGIS program. This fi ltering step is also представља и посљедњи корак у обради, те се на- the last step in the processing, and after it the кон њега врши визуелизација добијених резултата visualization of the obtained results in the ade- у адекватном програму. quate program is performed.
РЕЗУЛТАТИ RESULTS
Описани поступак обраде просторних по- The described procedure of spatial data датака, извршен је на претходно преузетим са- processing was performed on previously телитским снимцима од 3, 15. и 27. маја 2019. downloaded satellite images from 3, 15 and
117 ЛУКА САБЉИЋ И ДАВОРИН БАЈИЋ LUKA SABLJIĆ AND DAVORIN BAJIĆ
године за подручје тока ријеке Сане у Босни и 27 May 2019 for the area of the Sana River Херцеговини. Извршена је компарација резул- in Bosnia and Herzegovina. The results were тата између временских периода који се односе compared between the time periods related to на период прије поплава (3. мај), током поплава the periods before the flood (May 3), during (15. мај) и након поплава (27. мај). the floods (May 15) and after the floods (May Сл. 5 са лијеве стране приказује резултате 27). мапирања поплављених подручја током 3. маја Fig. 5 on the left shows the results of map- 2019. године. На основу визуелне интерпретације ping fl ooded areas during May 3, 2019. Based резултата, могуће је закључити да се у датом пе- on the visual interpretation of the results, it is риоду нису догодиле поплаве. Иако је коначни possible to conclude that no fl oods occurred in резултат настао као производ претходно описане the given period. Although the fi nal result was методологије обраде података, примјетан је из- the product of the previously described data pro- вјестан број погрешно класификованих пиксела. cessing methodology, a number of misclassifi ed Сл. 5 у средини приказује резултате ма- pixels are noticeable. пирања поплављених подручја током 15. маја Fig. 5 in the middle shows the results of 2019. године. Према службеним подацима mapping fl ooded areas during May 15, 2019. Ac- у овом временском периоду догодиле су се cording to offi cial data, fl oods occurred during поплаве, те је дошло до излијевања из корита this time period, and the Sana River and its tribu- како ријеке Сане, тако и њених притока. На- taries overfl owed its banks. After the application кон примјене претходно описане методологије, of the previously described methodology, and те визуелизације резултата који је настао као the visualization of the results that emerged as a производ примјене ове методологије, могуће је product of the application of this methodology, it потврдити да су се у датом временском пери- is possible to confi rm that fl oods occurred in this оду догодиле поплаве на овом подручју. Овим area in a given period of time. This result also резултатом потврђује се и валидност претходно confi rms the validity of the previously created креираног модела за обраду просторних пода- model for processing spatial data in the form of така у виду сателитских снимака. satellite images. Сл. 5 са десне стране приказује резултате Fig. 5 on the right shows the results of map- мапирања поплављених подручја током 27. маја ping fl ooded areas during May 27, 2019. Based 2019. године. На основу визуелне интерпрета- on the visual interpretation of the results, it is ције резултата, могуће је закључити да је у овом possible to conclude that in this period there was периоду дошло до стабилизације ситуације, те a stabilization of the situation, and the return of враћања ријеке Сане и њених притока у њихо- the Sana River and its tributaries to their beds, ва корита, након поплава које су се догодиле after the fl oods that occurred on May 15 of the 15. маја исте године. Иако је коначни резултат same year. Although the fi nal result was created настао као производ претходно описане мето- as a product of the previously described data дологије обраде података, примјетан је извјес- processing methodology, a number of incorrect-
Сл. 5. Мапирање водених површина ријеке Сане на основу сателитских снимака од 3. маја (лијево), 15. маја (у средини) и 27. маја (десно) 2019. године Fig. 5. Mapping of Sana River water surfaces based on satellite images from May 3 (left), May 15 (middle) and May 27 (right) 2019
118 ГЛАСНИК – HERALD 25
тан број погрешно класификованих пиксела, ly classifi ed pixels are noticeable, which can be који се у датом резултату могу занемарити. ignored in the given result.
ДИСКУСИЈА DISCUSSION
Валид ација примјењеног модела извршена је Validation of the applied model was per- компарацијом подручја за које је вршено мапирање formed by comparing the areas for which fl ood поплава и подручја на коме се налази већа водена mapping was performed and the areas where површина, а која је била у датом временском пери- there is a larger water surface, which was fl ood- оду без поплава. Компарација је извршена за исте less in a given period of time. The comparison временске периоде, односно 3, 15. и 27. мај 2019. was performed for the same time periods, i.e. године. Анализиран је дио тока ријеке Саве који May 3, 15 and 27, 2019. A part of the fl ow of је визуелно квалитетно интерпретиран на Google the Sava River, which was visually well inter- сателитским снимцима, како би се могла утврди- preted on Google satellite images, was analyzed ти тачност класификације. Провјера тачности кла- in order to determine the accuracy of the classi- сификације извршена је преклапањем добијених fi cation. The accuracy of the classifi cation was резултата са Google сателитском подлогом. Након checked by overlapping the obtained results извршене класификације за контролно подручје, with Google satellite. After the classifi cation те преклапања добијених резултата са сателитском for the control area, and the overlap of the ob- подлогом, утврђено је да се добијени резултати у tained results with the satellite substrate, it was потпуности преклапају са верификационом воде- determined that the obtained results completely ном површином, из чега се може закључити да је overlap with the verifi cation water surface, from примјењени модел валидан (Сл. 6). which it can be concluded that the applied model is valid (Fig. 6). ЗАКЉУЧАК CONCLUSION Савремене информационе технологије као што су географски информациони системи, Modern information technologies, such as даљинска детекција и слично, дају могућност geographic information systems, remote sens- веома брзог и квалитетног дјеловања у погледу ing, etc., provide the possibility of very fast and спречавања природних катастрофа, као што су high-quality action in terms of preventing natural поплаве. Помоћу ових технологија могуће је disasters, such as fl oods. With the help of these правовремено и адекватно управљати са прос- technologies, it is possible to manage spatial infor- торним информацијама то јест подацима. mation, i.e. data, in a timely and adequate manner. Представљени модел за мапирање попла- The presented model for mapping fl ooded ar- вљених подручја поред научног има и свој eas, in addition to the scientifi c one, also has its
Сл. 6. Мапирање водених површина ријеке Саве на основу сателитских снимака од 3. маја (лијево), 15. маја (у средини) и 27. маја (десно) 2019. године Fig. 6. Mapping of Sava River water surfaces based on satellite images from May 3 (left), May 15 (middle) and May 27 (right) 2019
119 ЛУКА САБЉИЋ И ДАВОРИН БАЈИЋ LUKA SABLJIĆ AND DAVORIN BAJIĆ
апликативни карактер. Модел и дефинисани applicative character. The model and the defi ned алгоритам омогућавају обраду просторних по- algorithm enable the processing of spatial data датака у виду сателитских снимака за било које in the form of satellite images for any area and подручје и временски период. time period. Модел који се односи на мапирање попла- The model related to the mapping of fl ooded вљених подручја, нуди веома брзо и квалитетно areas off ers a very fast and high-quality assess- сагледавање штета са терена, те може помоћи ment of damage from the fi eld, and can help the надлежним органима да правовремено дјелују competent authorities to act in a timely manner у простору и времену како би се избјегле ка- in space and time in order to avoid large-scale тастрофе већих размјера. disasters.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Arseni , M., Rosu, A., Bocaneala, C., Constantin, D-E., Miranda, N., & Meadows, P. J. (2015). Radiometric & Georgescu, L. P. (2017). Flood Hazard Moni- Calibration of S-1 Level-1 Products Generated by toring Using GIS and Remote Sensing Observa- the S-1 IPF. European Space Agency. tions. Carpathian Journal of Earth and Environ- Serco Italia SPA. (2018). Flood Monitoring with Sen- mental Sciences, 12(2), 329‒334. tinel-1 Using S-1 Toolbox ‒ January 2015, Mala- Filipponi, F. (2019). Sentinel-1 GRD Preporcessing wi (Version 1.2). Research and User Support for Workfl ow. Proceedings, 18(1), Article 11. https:// Sentinel Core Products. https://rus-copernicus. doi.org/10.3390/ECRS-3-06201 eu/portal/wp-content/uploads/library/education/ Foumelis, M., Blasco, Ј. M. D., Desnos, Y-L., En- training/HAZA01_FloodMapping_Malawi_Tu- gdahl, M., Fernández, D., Veci, L., Lu, J., & torial.pdf Wong, C. (2018). Esa Snap – StaMPS Integrated Temimović, E. (2007). Sana River Drainage Area – processing for Sentinel-1 Persistent Scatterer In- Population, Use and Water Protection. Geoadria, terferometry. In J. Moreno (Ed.), 2018 IEEE In- 12(1), 23–45. https://doi.org/10.15291/geoad- ternational Geoscience & Remote Sensing Sym- ria.114 posium Proceedings: Observing, Understanding UN-SPIDER. (n.d.). Recommended Practice: Ra- and Forecasting the Dynamics of Our Planet (pp. dar-based Flood Mapping. https://www.un-spi- 1364‒1376). IEEE Xplore. http://doi.org/10.1109/ der.org/advisory-support/recommended-practic- IGARSS.2018.8519545 es/recommended-practice-fl ood-mapping Haq, M., Akhtar, M., Muhammad, S., Paras, S., & Weiß, T. (2018). SAR-Pre-Processing Documentation. Rahmatullah, J. (2012). Techniques of Remote https://buildmedia.readthedocs.org/media/pdf/ Sensing and GIS for Flood Monitoring and Dam- multiply-sar-pre-processing/get_to_version_0.4/ age Assessment: A Case Study of Sindh Province, multiply-sar-pre-processing.pdf Pakistan. The Egyptian Journal of Remote Sens- Yommy, A. S., Liu, R., & Wu, A. S. (2015). SAR Im- ing and Space Science, 15(2), 135‒141. https:// age Despeckling Using Refi ned Lee Filter. In Y. doi.org/10.1016/j.ejrs.2012.07.002 Tang (Ed.), 7th International Conference on In- Huang, X., Wang, C., & Li, Z. (2018). A Near Re- telligent Human-Machine Systems and Cyber- al-Time Flood-Mapping Approach by Integrating netics (pp. 260‒265). Institute of Electrical and Social Media and Post-Event Satellite Imagery. Electronics Engineers. https://doi.org/10.1109/ Annals of GIS, 24(2), 113‒123. http://doi.org/10 IHMSC.2015.236 .1080/19475683.2018.1450787 Malenovský, Z., Rott, H., Cihlar, J., Schaepman, M., Garcia-Santos, G., Fernandes, R., & Berger, M. (2012). Sentinels for Science: Potential of Sen- tinel-1, -2, and -3 Missions for Scientifi c Obser- vations of Ocean, Cryosphere, and Land. Remote Sensing of Environment, 120, 91‒101. https://doi. org/10.1016/j.rse.2011.09.026
120 Оригинални научни рад UDC 338.1(497.6РС):911.375(497.6РС) DOI 10.7251/HER2125121M
СОЦИЈАЛНОГЕОГРАФСКЕ ПОСЉЕДИЦЕ ПРОМЈЕНА У СТРУКТУРИ ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Мира Мандић1* и Драгица Делић1
1Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Бања Лука, Република Српска
Сажетак: У раду се анализирају социјалногеографске посљедице у геопростору Републике Српске (РС) изазване промјенама структуре привреде у условима транзиције друштвеног система. У фокусу рада је укупност географске стварности (геокомлекси, ресурси, структура привреде, демографска кретања, урбани и инфраструктурни системи). Компаративном анализом утврђују се промјене у структури привреде геопростора РС у периоду 1990−2019. годи- не и њихова узрочно-посљедична рефлексија на физичкогеографске и социјалногеографске структуре простора и друштва. Валоризација укупних потенцијала геопростора, управљање развојним могућностима те покретање при- вредних активности детерминисани су перцепцијом простора и просторно-функционалном организацијом, који се суштински мијењају у транзиционим друштвеним односима умањујући развојну перспективу. Простор РС диферен- цира се на више и мање просперитетна и проблемска подручја. У раду се сугеришу приступи вредновању капаци- тета појединих геосистема и њихових структура (хидросистеми, шумски системи, агросистеми, насеобински, итд.) и поступци у просторно-функционалном организовању. Рад има теоријски и практични значај кроз аргументовање развојних могућности и развојних ефеката произашлих из различитих приступа вредновању геопростора и сагледа- вања могућности интегрисања у савремене развојне процесе и потребе модерног друштва. Кључне ријечи: геопростор, Република Српска, социјалногеографске структуре, привреда, транзиција, развој.
Original scientifi c paper
SOCIO-GEOGRAPHICAL CONSEQUENCES OF STRUCTURAL CHANGES IN THE REPUBLIC OF SRPSKA’S ECONOMY
Mira Mandić1* and Dragica Delić1
1University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Banja Luka, Republic of Srpska
Abstract: The paper analyzes the socio-geographical consequences in the geospace of the Republic of Srpska (RS) caused by changes in the structure of the economy in the conditions of transition of the social system. The focus of the paper is the totality of geographical reality (geo-complexes, resources, economic structure, demographic trends, urban and infrastructural systems). The comparative analysis determines the changes in the structure of the economy of the ge- ospace of the RS in the period from 1990 to 2019 and their cause-and-eff ect refl ection on the physical-geographical and socio-geographical structures of space and society. Valorization of total geospace potentials, management of development opportunities and initiation of economic activities are determined by the perception of space and spatial-functional organi- zation, which essentially change in transitional social relations, diminishing the development perspective. The RS space is diff erentiated into more and less prosperous and problem areas. The paper suggests approaches to evaluating the capacity of individual geosystems and their structures (hydro systems, forest systems, agro systems, settlement, etc.) and proce- dures in spatial-functional organization. The paper has theoretical and practical signifi cance through the argumentation of development possibilities and development eff ects resulting from diff erent approaches to the evaluation of geospace and consideration of the possibilities of integration into modern development processes and the needs of modern society. Keywords: geospace, the Republic of Srpska, socio-geographical structures, economy, transition, development.
* Аутор за кореспонденцију: Мира Мандић, Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Младена Стојановића 2, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: [email protected] * Corresponding author: Mira Mandić, University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Mladena Stojanovića 2, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, E-mail: [email protected]
121 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
УВОД INTRODUCTION
Босна и Херцеговина (БиХ), земље Југо- Bosnia and Herzegovina (B&H), South- источне Европе и друге бивше социјалистичке eastern European countries, and other former земље су у транзицији друштвеног система, гло- Socialist countries are undergoing a transition балним геополитичким и економским процеси- of the social system as they participate in diff er- ма. Социјалногеографски аспект транзиције ма- ent global geopolitical and economic processes. нифестује се приватизацијом друштвене својине, The socio-geographical aspect of transition is природних и других ресурса те успостављањем manifested through the privatization of social индивидуалног над јавним интересом са далеко- services and natural resources, prioritizing the сежним посљедицама на деиндустријализацију individual interest over the public one and leav- привредне, геопросторне и друштвене струк- ing large consequences on industrialization of туре. На простору бивше Југославије (СФРЈ) the economic, geo-spatial and social structures. друштвена транзиција одвијала се истовремено Speaking of former Yugoslavia (SFRY), the са политичком дезинтеграцијом, у БиХ и грађан- social transition occurred along with the polit- ским ратом. Дезинтегрисан је јединствен при- ical disintegration and a civil war in B&H. A вредни систем обједињен бројним везама (ре- unique economic system incorporated through сурси, инфраструктура, производња, тржиште, diff erent bonds (resources, infrastructure, pro- радна снага). Привредни и укупни развој ново- duction, market, labor force) was disintegrated. формираних политичких субјективитета дожи- The commercial and overall development of the вио је кризу. Географски положај у средишњем newly-formed political subjects suff ered a cri- простору СФРЈ, велики ресурсни потенцијал sis. The central geographical position in SFRY (руде, сировине, енергенти) одредио је БиХ and large resource potentials (ore, raw material, улогу средишта прерађивачких индустрија и energy resources) made B&H a midpoint of the ресурсне базе за индустрију других република. processing industry and resource base for other Наведена улога позитивно се одражавала на при- republics. One such role had a positive eff ect вредни развој, константни пораст запослености, on the country’s economic growth and the in- првенствено у индустрији и рударству, који је creasing employment rates, particularly in the 1970. године достигао 46 % удјела у запосленом fi elds of industry and mining which covered 46 становништву (Марић, 1991). Посредно, при- % of total employment rates in 1970 (Марић, вредни развој утицао је на на карактер миграција 1991). The economic growth indirectly aff ected и промјене у насеобинском систему. Промјене population migrations and changes in the system у структури индустрије и процес терцијариза- of settlements. Changes in the industry structure ције одраз су научно-технолошког и укупног and the process of tertiarization resulted from друштвеног развоја те имплицирају гранско the scientifi c-technological progress and social преструктурирање привреде, позитивне промје- development, which further led to the branching не у образовној и социоекономској структури of economy and positive changes in educational становништва манифестујући се у динамици и and social structures aff ecting the dynamics and карактеру урбанизације. Деиндустријализацијом character of urbanization. As the RS underwent у процесу транзиције, удио индустрије и рудар- deindustrialization and transition, the ratio of in- ства у структури запослених РС опао је на 26 dustry and mining in the employment structure % у 2019. години с негативном рефлексијом на decreased to 26 % in 2019, which negatively социоекономски развој, инфраструктурна ула- aff ected the socio-economic growth, infrastruc- гања и демографска кретања, те посредно на ture investment, demographic movements and, одрживост система насеља. Пораст удјела тер- indirectly, the sustainability of the system of цијарно-квартарног сектора мање одражава ква- settlements. The increase of the tertiary-quater- литативне промјене, а више кризу привредног и nary sector ratio does not refl ect any qualita-
122 ГЛАСНИК – HERALD 25
друштвеног система. Нефункционалност инсти- tive changes but rather echoes the crisis of the туција, деградација територијалног капитала, за- commercial and social systems. Dysfunctional остајање у развоју, друштвено раслојавање, еко- institutions, degradation of territorial assets, de- номска криза и неповољна демографска кретања velopment backwardness, social disintegration, кумулативно усложњавају све аспекте одрживог economic crisis and unfavorable demographic развоја. movements cumulatively complicate all aspects Анализа процеса индустријализације БиХ of sustainable development. и њене рефлексије на физичкогеографске и ан- The analysis of industrialization process in тропогеографске системе и просторно-функцио- B&H and its manifestation on physical-geograph- налну организацију у функцији су сагледавања и ical and anthropogeographical systems and spa- вредновања геопотенцијала те утицаја структуре tial-functional organization aims at valorization привреде на развојну перспективу и могућности of geo-potentials and consideration of economic укључивања у савремене развојне процесе у ре- impact on general development and opportunities гиону. Развој првих индустрија у БиХ одвијао се to participate in modern regional development у периоду аустро-угарске власти (1878−1918). processes. The initial industrial growth in B&H Просторни размјештај природних ресурса, пр- took place during the Austro-Hungarian reign венствено угља, детерминисао је просторну дис- (1878−1918). The spatial distribution of natural перзију рударских и индустријских активности resources, particularly coal, determined the spa- и већу динамику у развоју појединих насеља. tial dispersion of the mining industry and industry Почетна индустријализација заснива се на екс- in general and the dynamics of settlement growth. плоатацији и преради минералних и других си- Primarily, industrialization was based on the ex- ровина одређујући структуру индустрије у којој ploitation and processing of mineral ores and oth- преовладавају прерађивачке индустрије (мета- er raw materials leading to the emergence of the лургија, дрвопрерађивачка, текстилна, кожар- processing industry (metallurgy, wood processing ска, прехрамбена), a касније и неке технолошки industry, textile industry, leather industry, food захтјевније индустрије: хемијска (Тузла, Лука- industry), and later on some more technologically вац), електрохемијска (Јајце), дестилација др- demanding branches: chemical industry (Tuzla, вета (Теслић), рафинсање нафте (Брод) (Hrelja, Lukavac), electrochemistry (Jajce), distillation 1955), које имају континуитет до данас. Лоцира- of wood (Teslić), and oil refi nery (Brod) (Hrelja, ност минералних ресурса углавном у средишњој 1955), which are still functioning. Most mineral Босни одредила је смјештај рударских активнос- resources having been located in central B&H, ти и 40 % прерађивачких погона у простору до- 40 % of mining activities were centered in the лине ријеке Босне и сарајевско-зеничке котли- Bosnia River valley and Sarajevo‒Zenica basin не (Марић, 1991), дајући карактер и динамику (Марић, 1991), determining the dynamics of eco- привредном развоју, изградњи инфраструктуре, nomic growth, infrastructure investments, popu- миграцијама становништва и развоју насеља. До lation migrations and the development of settle- краја аустро-угарског периода изграђено је преко ments. By the end of Austrian-Hungarian period, 1600 km жељезничких пруга, углавном ускотрач- more than 1600 km of railways were construct- них, а у индустрији и рударству било је запосле- ed and around 50000 people were employed in но око 50000 становника. Рудници угља (Зени- the mining industry and industry in general. The ца, Крека, Какањ, Бреза), жељезне руде (Вареш, coal mines (Zenica, Kreka, Kakanj, Breza), iron Љубија) и жељезаре (Вареш, Зеница) главни су ore mines (Vareš, Ljubija) and ironworks (Vareš, носиоци индустријског развоја. Погодности по- Zenica) were the main bearers of industrial de- ложаја (близина природних ресурса, саобраћај- velopment. The favorable position (the vicinity на доступност) остали су фактори структуре и of natural resources, the elaborate transportation лоцираности индустрије и у периоду између два network) remained a key factor of the industry lo- свјетска рата (Hrelja, 1966). Дакле, металургија cation and structure between the two world wars
123 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
и прерађивачке индустрије представљају основу (Hrelja, 1966). In other words, the metallurgy индустријског развоја, производно-технолош- and processing industry were the foundations of ке модернизације и урбанизације БиХ, укупне industrial growth, technological modernization социјалногеографске трансформације, тиме и and urbanization of B&H in the fi rst half of 20th развојне диференцијације простора у првој по- century, including the spatial development dif- ловини 20. вијека. ferentiation. Динамичнији привредни и друштвени развој A more dynamic economic and social de- БиХ почиње 1960-их година у условима планске velopment of B&H started in the 1960s due to социјалистичке привреде засноване на индус- the process of planned Socialist economy based трији и рударству. Природногеографски фактори on industry and mining. The natural-geographic и погодности географског положаја дали су БиХ factors and favorable geographic position made улогу базе стратешких индустрија. Просторна B&H the base of strategic industry. By the end of дисперзија индустријских погона до краја 1980- 1980s, the spatial dispersion of industrial plants их година утицала је на комплексну трансформа- aff ected the economic transformation, deagrar- цију привреде, деаграризацију, дерурализацију, ization, deruralization, socio-economic and spa- социоекономско и просторно преструктурирање tial restructuralization of the population and the становништва и динамику урбанизације. Интен- urbanization dynamics. The intensive socio-geo- зивни социјалногеографски процеси у простору graphical processes initiated cultural transforma- покрећу културну трансформацију друштва ис- tion resulting in the increasing level of education, пољену у константном повећању степена образо- which enabled B&H to take part in modern sci- вања становништва омогућавајући укључивање entifi c-technological processes. Industrial devel- БиХ у савремени научно-технолошки развој. Ди- opment also determines the dynamics of social намика друштвеног развоја прати индустријски development. Zones of depression which sustain развој. У руралним и нискоурбанизованим про- the socio-economic and development polarization сторима формирају се зоне депресије одржа- in B&H are formed in rural and poorly urbanized вајући социоекономску и развојну поларизацију areas. It is the rate of employment in the mining простора БиХ. Значај индустрије и рударства за and processing industries that corroborates their укупни развој потврђује удио запослености од pertinence; in 1990, the employment ratio in these 40 % у овом сектору 1990. године, када је у БиХ industries was 40 % of total employment as the у 70 % од укупно 109 општина, удио запосле- employment rate in this sector in 70 % of 109 них у наведеном сектору био већи од републич- municipalities was above the state average, and ког просјека, а само у 5 општина мањи од 30 % in only fi ve municipalities this sector employed (Делич, 2020). Наведени показатељи потврђују less than 30 % of total employees (Делич, 2020). значај секундарног сектора привреде, тиме обим These indicators confi rm the relevance of the негативних посљедица деиндустријализације secondary commercial sector as it determines деценију касније, одређујући ниво научно-тех- the level of scientifi c-technological growth, the нолошког развоја, укупну развојну перспективу overall development and opportunities to partic- и могућност укључивања у савремене развојне ipate in modern regional and global development процесе региона и ширег геопростора. processes.
МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ MATERIALS AND METHODS
Сагледавање развојних процеса и геопрос- An observation of development process- торних посљедица у перспективи простора БиХ/ es and geospatial consequences in regard with РС захтијева мултидисциплинарни приступ и B&H/RS spatial development demands a multi- комплексну методологију засновану на реле- disciplinary approach and a complex methodol- вантним показатељима демографских и других ogy based on relevant indicators of demograph-
124 ГЛАСНИК – HERALD 25
детерминанти социоекономског развоја од по- ic and other determinants of socio-economic четка 20. вијека до данас. Простор има физич- growth from the early 20th century up to now. A ку, социјалну и временску конструкцију које space has its own physical, social and time com- дефинишу геопросторне системе, геоструктуре positions, which defi ne geospatial systems, geo- и њихову функцију. Савремени „динамичан при- structure and their functions. The modern „dy- вредни развој инициран је научно-технолошком namic economic growth is initiated by the global револуцијом и глобалног је карактера те утиче на scientifi c-technological revolution and aff ects the промјене перцепције простора, његових вријед- perception of space and its values, valorization ности, валоризације и просторно-функцио- and spatial-functional organization“ (Мандић & налног организовања“ (Мандић & Живковић, Живковић, 2018). Geography as a science per- 2018). Географска наука приступа простору као ceives space as a social construct focusing on друштвеном конструкту, полазећи од географс- the geographical reality of regions with the same ке стварности региона истих природногеограф- natural-geographic potentials but diff erent levels ских могућности, али диференцираног степена of socio-economic and cultural development, re- социоекономског и културног развоја, произаш- sulting from the approach used for valorization лих из приступа вредновању и просторно-функ- and spatial-functional organization. Each society ционалном организовању. Свако друштво ства- creates specifi c conceptions of space (Harvey, ра специфичне концепције простора (Harvey, 1994; Lefebvre, 1991), which depends on per- 1994; Lefebvre, 1991), чија је генеза у начину ception and action refl ecting the overall cultur- размишљања и дјеловања и одражава укупност al and civilization development. Modern social културно-цивилизацијског развоја. Савремена practices confi rm that „the global organization друштвена пракса потврђује да „глобална орга- of social space aims at studying economic space низација друштвеног простора тежи проучавању and the emergence of a new economic geogra- привредног простора и развоју нове економске phy“ (Krugman, 1991). The paper points out the географије“ (Krugman, 1991). Oвај рад указује на pertinence of the motive and approach to space значај мотива и приступа валоризацији просто- valorization by corroborating the hypothesis that ра потврђујући тезу о простору као друштвеној space is social morphology, meaning that man is морфологији, односно одговорности човјека за responsible for the space formation. његово обликовање. Socio-geographic processes in B&H indi- Социјалногеографски процеси у БиХ ука- cate several diff erent phases of development зују на више развојних фаза и промјена приступа and changes in approach to planning and orga- планирању и организацији простора с посље- nization of space aff ecting the accomplished lev- дицама на достигнути ниво развоја. Анализа el of growth. The study of geographic-historic географско-историјског развоја заснива се на development is based on relevant scientifi c and релевантној научној и стручној литератури која professional references on B&H (Делич, 2020; третира простор БиХ (Делич, 2020; Hrelja, 1955, Hrelja, 1955, 1966; Марић, 1991; Papić, 1974) 1966; Марић, 1991; Papić, 1974) и компаративној and the comparative analysis of socio-econom- анализи социекономских и демографских пока- ic and demographic indicators focusing on the затеља с фокусом на период 1990−2019. годи- period 1990‒2019. Materials used for the anal- не. Материјале кориштене за поменуту анализу ysis refer to data from the following statistical представљају подаци статистичких служби: Са- bureaus: The Federal Institute for Statistics of везног завода за статистику СФРЈ (Статистички SFRY (Statistical yearbook of Yugoslavia for the годишњак Југославије из 1991. године), Репу- year 1991), the Republic Institute for Statistics of бличког завода за статистику СР Босне и Хер- FR Bosnia and Herzegovina (the 1991 Popula- цеговине (Попис становништва, домаћинстава tion and Housing Census) and the Republic Insti- и станова 1991. године) и Републичког завода tute for Statistics of the Republic of Srpska (the за статистику Републике Српске (Попис стано- 2013 Population and Housing Census, Statisti-
125 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
вништва, домаћинстава и станова 2013. године, cal yearbook for 2009 and 2020, the 2020 Cities Статистички годишњаци из 2009. и 2020. године, and Municipalities edition). In addition, offi cial публикација Градови и општине из 2020. годи- strategic documents (the 2017 Development не). Такође, кориштени су званични стратешки Strategy for Units of Local Self-government of документи (Стратегија развоја јединица локалне the Republic of Srpska; Commission of the Eu- самоуправе Републике Српске из 2017. године; ropean Communities, 2002; European Council Commission of the European Communities, 2002; 2010; Europa 2020) and other references (The European Council 2010; Europa 2020) и остала Great Geographical Atlas, 1987) were used. The литература (Велики географски атлас из 1987. paper focuses on the comparative analysis of the године). Тежиште рада је на компаративној ана- economic structure during three phases of devel- лизи структуре привреде током три фазе развоја: opment: early 20th century with an aim to give an почетак 20. вијека у циљу утврђивања карактера account of initial industrialization in B&H; the почетне индустријализације у БиХ, 1990. година year of 1990 as the economic maximum prior to период привредног максимума прије дезинтег- SFRY disintegration and the transition process; рације СФРЈ и транзиционих процеса и 2019. го- and the year of 2019 when the consequences of дина којом се констатују посљедице транзиције transition and the current state of RS economy и актуелно стање привреде РС (Бабурин, 2019; are assessed (Бабурин, 2019; Марић & Бајић, Марић & Бајић, 2001; Живковић, 2020), те њена 2001; Живковић, 2020), along with the refl ects рефлексија на процесе у друштвеним и простор- on processes within social and spatial structures ним структурама (Мандић, 2019). Компарација (Мандић, 2019). The comparison with earlier са ранијим периодима у функцији је разумије- periods is crucial for the understanding of the вања генезе проблема, перцепције простора и origin of the problem, perception of space and утврђивања развојних могућности и ограничења the estimation of development opportunities and (Мандић & Живковић, 2018). Као резултат ком- disadvantages (Мандић & Живковић, 2018). паративне анализе промјена у запослености, The diff erentiation of RS territory into more and структури привреде, насеобинским приликама less prosperous and problem areas, the analysis и укупности карактера развојних процеса, извр- of development opportunities, and the limitations шена је диференцијација простора РС на мање of participation in modern development process- и више просперитетна и проблемска подручја, es are the results of the comparative analysis of анализиране су развојне могућности и ограни- changes in employment rate, economic structure, чења укључивања у савремене развојне токове settlements and overall development processes (Делић, 2019; Domljan et al., 2017; Гњато, Р. & (Делић, 2019; Domljan et al., 2017; Гњато, Р. & Гњато, О., 2008; Колосов et al., 2016; Мандић, Гњато, О., 2008; Колосов et al., 2016; Мандић, 2019; Мandić et al., 2018; Živković et al., 2016). 2019; Мandić et al., 2018; Živković et al., 2016). Сугерисане су мјере просторно-функционалне Measures of spatial-functional reorganization реорганизације и приступи валоризацији геопо- and approaches to valorization of geo-potentials тенцијала у циљу ревитализације и одрживости are suggested with an aim to revitalize and sus- геопросторних система. tain geo-spatial systems.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА RESULTS AND DISCUSSION
У саставу СФРЈ, у условима социјалистич- During the Socialist period when B&H was ког система, БиХ је прошла различите фазе a part of SFRY, the state’s economy underwent привредног развоја заснованог на индустрија- diff erent phases based on industrialization, ini- лизацији са рефлексијом на социоекономску tiating the socio-economic transformation from трансформацију из аграрног у индустријско an agrarian to an industrial society. From 1945 друштво. У периоду 1945−1953. године фокус to 1953, the development was centered around
126 ГЛАСНИК – HERALD 25
развоја је на обнови индустрије, првенствено the renewal of industry, primarily heavy indus- тешке, концентрисане углавном у средишњој try, located in central Bosnia. Industrial devel- Босни. Успостављање саобраћајне инфра- opment required links among regional centers, структуре, са тежиштем на изградњи жељез- which initiated an extensive traffi c infrastruc- ница, у функцији је индустријског развоја и ture construction, mainly railways. From повезивања регионалних средишта. Период 1953 to 1965, the focus was on the branching 1953−1965. године представља оријентацију and spatial dispersion of consumer industry, на гранску и просторну дисперзију индустрије which covered 40 % of total employment by широке намјене, која достиже удио 40 % у за- the end of this period. The employment rate послености на крају овог периода. Запосленост in industry and mining and the total income у индустрији и рударству и остварени приходи made these branches carriers of urbanization детерминишу их носиоцима урбанизације и со- and socio-geographic transformation vital for цијалногеографске трансформације од витал- the modernization of society. K. Papić analyzed ног значаја за укупну модернизацију друштва. the spatial distribution of industry, its structure, Анализом просторног размјештаја, структуре employment rates and income in 1970s and индустрије, броја запослених и дохотка у овом diff erentiated B&H into 17 industrial regions, сектору дјелатности 1970-их година, К. Папић with Sarajevo, Zenica-Travnik, Tuzla, Mostar у БиХ издваја 17 индустријских региона, међу and Visoko-Vareš being the most developed којима су најразвијенији: сарајевски, зеничко- regions (Papić, 1974), which maintained their травнички, тузлански, мостарски и височко- leader positions by the end of Socialist period варешки регион (Papić, 1974), који су до краја only mutually switching the rank in top fi ve социјалистичког периода задржали водеће regions. The least concentrated industry and in- позиције мијењајући међусобни поредак. Нај- come in 1980s was registered in Prijedor, Tre- мању концентрацију индустрије и дохотка из binje, Foča-Goražde, Konjic and Livno regions овог сектора крајем 1980-их година имали су: (Марић, 1991), which further aff ected the de- приједорски, требињски, фочанско-гораждан- mographic processes in the settlement networks ски, коњички и ливањски регион (Марић, 1991), and the dynamics of urbanization. Other re- рефлектујући се на демографске процесе у мре- gions were Bihać, Banja Luka, Brčko-Bijeljina, жи насеља и динамику урбанизације. Остале Doboj, Zvornik, Čapljina and Jajce-Bugojno. регионе чине: бихаћки, бањалучки, брчанско- The comparative analysis of the earlier spa- бијељински, добојски, зворнички, чапљински tial distribution of industrial regions and the и јајачко-бугојански. Компаративном анали- modern administrative-territorial organization зом просторне дистрибуције индустријских of B&H detects poor development of indus- региона са савременом административно-те- try and mining activities in the RS nowadays риторијалном организацијом БиХ, примјетна (7 out of 17 regions), which is evident from је слабија развијеност индустрије и рударских the size and functional characteristics of set- активности у простору данашње РС (7 од 17 tlements. Back in the 1970s and 1980s, Banja региона), испољена у величини и функционал- Luka region was sixth in rank. A larger spatial ним карактеристикама насеља. У том периоду dispersion and branching of industrial facilities, бањалучки регион, најзначајнији у простору which encompassed minor settlements since РС, заузимао је шесто мјесто. Већа просторна the 1970s, had an eff ect on a more balanced дисперзија и гранска структура индустријских spatial development (Tab. 1). The structure of погона, којом су обухваћена и мања насеља од industrial production suggested pertinence of краја 1970-их година прошлог вијека, утицали metallurgy, energetics, leather industry, wood су на уравнотеженији просторни развој (Таб. industry, food industry, electrotechnics and oth- 1). Структура индустријске производње указује er branches of modern technology. Large urban на константан значај металургије, енергетике, centers had larger diversifi cation of industrial
127 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
индустрије коже и обуће, дрвне и прехрамбене production and other commercial sectors. The индустрије, али и развој индустрије папира, demand of specifi c raw materials and energetics машинске, хемијске, електротехничке и дру- caused oscillations in development of specifi c гих индустрија савременије технологије. Већа regions and development centers. By the 1990s, урбана средишта имају већу диверзификацију B&H participated in the total Yugoslavian pro- индустријске производње и других сектора duction with 76 % of brown coal production, привреде. Потражња за појединим сировинама 15 % of lignite production, 85 % of iron ore и енергентима утицала је на осцилације у раз- production, 65 % of bauxite production, and a воју појединих региона и развојних средишта, large amount of rock salt production (Марић, те на укупне развојне процесе. БиХ је до почет- 1991). It was those resources that contributed ка 1990-их година учествовала у југословенској to large employment rates in mining and traffi c производњи мрког угља са 76 %, лигнита 15 %, industries and stability of simple commercial жељезне руде 85 %, боксита 65 %, те значајно structure in most regions. Rational exploitation камене соли (Марић, 1991). Наведени ресурси of raw materials and new job positions enabled били су фактор велике запослености у рудар- the long-term stability of socio-economic de- ству, посредно саобраћају и стабилности углав- velopment. Natural resources were national- ном једноставне структуре привреде појединих ized; the development planning was centralized региона. Рационализација експлоатације сиро- and focused on socio-economic stability and вина и мултиплицирање радних мјеста кроз decrease of development disparities resulting њихову прераду омогућили су дужу стабилност from geographical features of a region. социоекономског развоја. Природни ресурси су The aforementioned concepts of economic национализовани, планирање развоја централи- growth were crucially affected by the civil war зовано и плански усмјерено ка социоекономској and the transition processes which left conse- стабилности и смањивању развојних разлика quences on the economic structure (Tab. 1). произашлих из карактера географске средине. The newly-formed administrative-territorial Наведени концепт привредног развоја ко- organization of B&H resulted in disintegration ријенито је измијењен грађанским ратом и of a unique economic structure and geo-sys- успостављеним транзиционим односима са tem management (hydro system, agro systems, посљедицама у структури привреде (Таб. 1). Но- ecosystems, infrastructure systems, etc.) and воуспостављено административно-територијал- excluded specific development strategies. The но устројство БиХ дезинтегрише јединствену administrative-territorial differentiation of RS привредну структуру, управљање геосистеми- into units of local self-governance is size-de- ма (хидросистеми, агросистеми, екосистеми, graded (8 cities and 56 municipalities, 18 of инфраструктурни системи...) и искључује је- which did not have a governing center prior to динствене развојне стратегије. Административ- the civil war). One third of municipalities lack но-територијална организација РС на јединице urban characteristics and functional capacities локалних самоуправа је уситњена (актуелна for meeting basic needs of the population. The подјела на 8 градова и 56 општина, од којих је territorially and demographically small mu- 18 без пријератног управног средишта). Трећи- nicipalities (9 with the population fewer than на општина је без насеља урбаних карактерис- 2000) corroborate the inefficiency and unsus- тика и функционалног капацитета за основне tainability of the current administrative-terri- животне потребе становништва. Територијално torial and spatial-functional organization of и демографски мале општине (9 мање од 2000 RS. The entity line of demarcation splits 290 становника) потврђују неефикасност и неодржи- settlements, of which 229 settlements have no вост актуелне административно-територијалне population, and the ratio of unpopulated and и просторно-функционалне организације РС. poorly populated settlements (fewer than 10 Ентитетском линијом разграничења подијеље- people) is 20 % of total settlements located
128 ГЛАСНИК – HERALD 25
но је 290 насеља, без становника је 229 насеља, mainly in east RS and Gornje-Sansko-Plivski а удио насеља без становништва и у гашењу region affecting the opportunity to valorize this (мање од 10 становника) је око 20 %, просторно area. The development is also affected by the размјештених углавном на истоку РС и Горњо- unfavorable demographic movements: nega- санско-пливском региону умањујући могућност tive birth rates (-4 ‰) and migration balance, вредновања наведеног простора. Неповољности high average population age (10 municipali- карактера демографских кретања: негативан ties with the average age above 45), and the
Таб. 1. Промјене запослености у индустрији, рударству и енергетици у периоду 1990−2019. године и развијеност јединица локалних самоуправа на простору РС Tab. 1. Changes in employment in industry, mining and energetics in the period 1990−2019 and the development of local self-government units in the RS
Година 2019. / Year 2019 Развијене и средње Неразвијене и изразито Година 1990. / развијене општине / неразвијене општине / Year 1990 Developed and medium Underdeveloped and developed municipalities extremely underdeveloped municipalities Билећа, Босанска Дубица, Дервента, > 60 % Гацко, Котор Варош, Горажде / Милићи, Станари, Угљевик /
Bileća, Bosanska Dubica, Derventa, Gacko, Kotor Varoš, Milići, Goražde Stanari, Ugljevik Босанска Градишка, Босански Нови, 51−60 % Источни Стари Град / Сребреница / Босанско Грахово, Чајниче, Челинац, Гацко, Љубиње, Невесиње, Прњавор, Istočni Stari Grad Srebrenica Рогатица, Србац, Шековићи, Требиње, Љубиње, Угљевик, Босански Шамац, Вишеград, Зворник, Сребреница /
Bosanska Gradiška, Bosanski Novi, Bosansko Grahovo, Čajniče, Čelinac, Gacko, Ljubinje, Nevesinje, Prnjavor, Rogatica, Srbac, Šekovići, Trebinje, Ljubinje, Ugljevik, Bosanski Šamac, Višegrad, Zvornik, Srebrenica
Бања Лука, Босански Петровац, 41−50 % Брод, Дервента, Костајница, Купрес, Петрово, Шековићи, Босанска Крупа, Братунац, Дрвар, Фоча, Челинац / Шипово / Калиновик, Котор Варош, Лопаре, Модрича, Мркоњић Град, Приједор, Brod, Derventa, Kostajnica, Kupres, Petrovo, Šekovići, Рудо, Сански Мост, Скендер Вакуф Čelinac Šipovo (Кнежево), Соколац, Шипово, Теслић, Власеница /
Banja Luka, Bosanski Petrovac, Bosanska Krupa, Bratunac, Drvar, Foča, Kalinovik, Kotor Varoš, Lopare, Modriča, Mrkonjić Grad, Prijedor, Rudo, Sanski Most, Skender Vakuf (Kneževo), Sokolac, Šipovo, Teslić, Vlasenica
129 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
Бијељина, Босански Брод, Добој, Гламоч, 30−40 % Вишеград, Градишка, Берковићи, Братунац, Језеро / Хан Пијесак, Кључ, Купрес, Лакташи / Зворник, Козарска Дубица, Лакташи, Модрича, Berkovići, Bratunac, Jezero Bijeljina, Bosanski Brod, Doboj, Glamoč, Мркоњић Град, Прњавор, Han Pijesak, Ključ, Kupres, Laktaši Србац, Теслић, Требиње /
Višegrad, Gradiška, Zvornik, Kozarska Dubica, Laktaši, Modriča, Mrkonjić Grad, Prnjavor, Srbac, Teslić, Trebinje < 30 % Бања Лука, Бијељина, Власеница, Вукосавље, Билећа, Добој, Источна Доњи Жабар, Источни Илиџа, Источно Ново Дрвар, Источни Мостар, Сарајево, Нови Град, Калиновик, Кнежево, Крупа Приједор, Соколац, Фоча, на Уни, Лопаре, Љубиње, Шамац / Невесиње, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пале, Banja Luka, Bijeljina, Bileća, Пелагићево, Петровац, Doboj, Istočna Ilidža, Istočno Рибник, Рогатица, Рудо, Novo Sarajevo, Novi Grad, Трново, Хан Пијесак, Prijedor, Sokolac, Foča, Чајниче / Šamac Vlasenica, Vukosavlje, Donji Žabar, Istočni Drvar, Istočni Mostar, Kalinovik, Kneževo, Krupa na Uni, Lopare, Ljubinje, Nevesinje, Novo Goražde, Osmaci, Oštra Luka, Pale, Pelagićevo, Petrovac, Ribnik, Rogatica, Rudo, Trnovo, Han Pijesak, Čajniče
природни прираштај (-4 ‰) и миграциони сал- increase of old and single households. A high до, висока просјечна старост становништва (10 level of urbanization in east RS results from општина преко 45 година), пораст удјела ста- the uncontrolled processes of deruralization рачких и самачких домаћинстава, кумулативно and population concentration in municipal умањују развојну перспективу. Висок степен centers which have no functional capacities урбаности истока РС посљедица је неконтро- for long-term demographic sustainability. An лисаног процеса дерурализације и концентра- evident disparity between development oppor- ције становништва у општинска средишта која tunities and the existing development level in су без функционалног капацитета за дугорочну the target area suggests the relevance of space демографску одрживост. Евидентна је разлика perception. Economic growth is directly con- између могућности и достигнутог развоја на- nected with spatial organization. веденог простора што потврђује значај перцеп- Changes in spatial organization are observed ције простора. Економски развој у непосредној through the role of urban systems in the process је вези са просторном организацијом. of regional development (Живковић, 2020), as Промјене у просторној организацији сагле- they cease to be growth poles and become lo- давају се кроз улогу урбаних система у регио- cations where the population concentrates and налном развоју (Живковић, 2020), који у акту- consumes goods without any encouragement елним приликама губе улогу полова развоја, of regional development and opportunities for постајући мјеста концентрације становништва long-term self-sustainability. In order for the
130 ГЛАСНИК – HERALD 25
и потрошње без развојних ефеката на регио- RS to engage in modern development process- нално окружење, као и без могућности сопс- es, it is crucial to objectively consider growth твене дугорочне одрживости. Укључивање РС opportunities and limitations resulting from у савремене развојне процесе претпоставља historical-geographical development and tran- објективно сагледавање развојних могућности и sition processes on which strategies for scien- ограничења произашлих из историјскогеограф- tifi c-technological development and partnership ског развоја, територијалног капитала и тран- in regional and Eurasian economic and other as- зиционих процеса на којима би се успоставиле sociations should be based. Generally, analyses објективне стратегије које омогућавају праћење confi rm that „development opportunities lie in научно-технолошког развоја, партнерско парти- the natural potential and that limitations are root- ципирање у регионалним и савременим еврoа- ed in the shortcomings of the system“ (Мandić, зијским економским и другим асоцијацијама. 2018, p. 114). Disintegration of SFRY and the Генерално, анализе потврђују „да су развојне civil war negatively aff ected the economic sys- могућности у природном потенцијалу, а ограни- tem and demographic movement. Half of B&H чења у слабостима система“ (Мandić, 2018, стр. population changed their residence and the to- 114). Дезинтеграција СФРЈ и грађански рат нега- tal demographic potential decreased per 24 % тивно су се рефлектовали на привредни систем и in the period 1991‒2013. In the RS, there are демографска кретања. Половина становништва 400000 people less than prior to the civil war. БиХ промијенила је мјесто боравка, а укупни As a result of the war, some municipalities lost демографски потенцијал у периоду 1991−2013. more than 40 % of population (Brod, Derven- године ослабљен за око 24 %. У простору РС ta, Kalinovik, Rogatica, Foča, Višegrad, etc.) је мање око 400000 становника у односу на and maintained the depopulation trend caused пријератни период. Поједине општине изгуби- by negative birth rates and migration balance. ле су преко 40 % становништва (Брод, Дервен- The economic system was preserved and during та, Калиновик, Рогатица, Фоча, Вишеград...) као the period 1995−2000 high employment rates in посљедицу ратних збивања, настављајући тренд industry were evident but still demanded reor- депопулације негативним природним прираш- ganization, restructuralization, and introduction тајем и миграционим салдом. Економски сис- of new technologies and marketing in order to тем у току грађанског рата углавном је очуван, achieve self-sustainability, which was rather dif- те је у периоду 1995−2000. године задржан висок fi cult to execute in large industrial complexes удио запослености у индустријском сектору уз (Марић & Бајић, 2001). The initiated reindus- нужне мјере реорганизације, реструктуризације, trialization was interrupted by the process of pri- технолошке модернизације и маркетинга у циљу vatization, which triggered deindustrialization самоодрживости што је било теже провести у and changes in economic structure of RS. Geo- великим индустријским комплексима (Марић & political, inter-ethnic and interreligious relations Бајић, 2001). Започета реиндустријализација је and social changes known by the term transition прекинута приватизацијом чиме је почела деин- are factors of destabilization of economic and дустријализација и промјена економске структу- social development of B&H. The term transition ре РС. Геополитички, међуетнички и међурели- of the social system does not determine specif- гијски односи и друштвене промјене обједињене ic changes but rather indicates starting points термином транзиција дестабилизујући су факто- of the process and is practically initiated by the ри привредног и укупног друштвеног развоја у transformation of ownership structure. Conse- простору БиХ. Термин транзиција друштвеног quences of transition processes in former SFRY система не детерминише конкретне промјене, geo-space suggest that the objective of social већ указује на полазне тачке и у пракси почиње transition of Socialist countries is disintegration трансформацијом власничке структуре. Посље- of the existing institutions, social structures and дице транзиционих процеса у геопростору би- systems without any clear idea what models of
131 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
вше СФРЈ углавном упућују на закључак да је economic and social growth will be established циљ друштвене транзиције социјалистичких and what eff ects the transformation might have земаља дезинтегрисање постојећих институ- (Мандић, 2019). Consequently, establishment of ција, друштвених структура и система без јасне a unique and effi cient model is not mandatory. представе какав ће модел економског и друштве- Processes of denationalization and privatization ног развоја бити успостављен и какве ће посље- of natural and economic resources initiate the дице трансформација изазвати (Мандић, 2019), social system transformation of B&H into liberal без нужности успостављања јединственог и market negatively aff ecting (disintegration and ефикасног модела. Процесима денационализа- deindustrialization of economy, prompt waste of ције и приватизације природних и привредних territorial capital) the social layering and the so- ресурса одвија се трансформација друштвеног cio-economic, demographic, settlement and eco- система БиХ/РС у либерално-тржишне односе с logical sustainability. Changes in the economic негативним посљедицама (дезинтеграција и де- capacity and structure are manifested through индустријализација привреде, убрзано трошење the functional and demographic polarization of територијалног капитала) са негативним посље- B&H. The results are macro-regional centers дицама на социјално раслојавање друштва, со- of Sarajevo, Banja Luka, Mostar and Tuzla, the циоекономску, демографску, насеобинску и sustainability of which is based on the centrality еколошку одрживост. Промјене у капацитету и of services in the tertiary-quaternary sector. The структури привреде манифестују се у функцио- decrease of production (the basic function of so- налној и демографској поларизацији простора cio-economic sustainability) (Tab. 1 and Tab. 2) БиХ у којој се издвајају макрорегионални центри causally results in the decrease of employment Сарајево, Бања Лука, Мостар и Тузла, чија одр- rates in traffi c and other branches of commerce, живост се заснива на централитету услуга тер- and infrastructure investments. цијарно-квартарног сектора. Пад производње, као базне функције социоекономске одрживости (Таб. 1 и Таб. 2), ланчаним везама одражава се на опадање запослености у саобраћају, другим сек- торима привреде и на инфраструктурна улагања.
Таб. 2. Промјене у структури запослених по секторима дјелатности РС у периоду 2001−2019. године Tab. 2. Changes in the structure of employees per sectors of activity of RS in the period 2001−2019
2001 2019 Република Српска / The Republic of Srpska No %No % Укупно запослених / Total number of employees 220791 100.0 272366 100.0 Индустрија и рудaрство / Industry and mining 80810 36.6 70661 25.9 Пољопривреда, шумарство и водопривреда / 9756 4.4 8468 3.1 Agriculture, forestry and water industry Грађевинарство / Civil engineering 11893 5.4 12596 4.6 Саобраћај и везе / Transport and communications 14493 6.6 18648 6.8 Трговина и угоститељство / Trade and catering 43969 19.9 61934 22.7 Занатство и стамбено-комуналне дјелатности / Craft and utilities sector 3437 1.6 10549 3.9 Финансијске и друге услуге / Finances and other services 6671 3.0 6424 2.4 Образовање и култура / Education and culture 14569 6.6 35413 13.0 Здравство и социјална заштита / Health and social care 14558 6.6 18842 6.9 Друштвено-политичке заједнице и организације / 20635 9.3 28831 10.6 Social-political associations and organizations
132 ГЛАСНИК – HERALD 25
Неконтролисано отуђење територијалног The uncontrolled expropriation of territorial капитала концесијама и интензивна експлоата- capital and the intensive exploitation of natural ција природних ресурса, као извора прихода, resources are a source of income but still threaten угрожавају поједине геосистеме (шумски еко- specifi c geo-systems (forest ecosystems, hydro системи, хидросистеми, агрокомплекси, рудна systems, agro-complexes, mines, etc.) and mini- лежишта...), слабе развојне могућности локал- mize growth opportunities of local communities них заједница и РС и БиХ у цјелини, испоље- and RS and B&H, which is manifested through не кроз еколошке ризике, функције насеља, ecological risks, settlements functions, socio-eco- социоекономски развој, негативне трендове nomic growth, negative trends of natural and me- природног и механичког кретања становништва chanical population trends, resulting in the for- кумулативно резултирајући формирањем и ши- mation and spreading of problem areas (Tab. 1, рењем проблемских подручја (Таб. 1, Таб. 2 и Tab. 2 and Fig. 2). „The logic of space and overall Сл. 2). „Логика простора и укупност развоја development are being challenged“ (Мандић & доведена је у питање“ (Мандић & Живковић, Живковић, 2018, p. 14). 2018, стр. 14). From the physical-geographical perspective, У физичкогеографском смислу простор РС the RS space is diff erentiated into three physi- диференциран је на три физичкогеографске ре- cal-geographical regions (Pannonian region in гије (панонска на сјеверу, средишња планинско- the north, central Mountain and Basin region, and котлинска област и субмедитеранска на југу) sub-Mediterranean region in the south) which које представљају три геоморфолошке, кли- represent three geo-morphological, climate and матске и ековегетацијске области, чиме су де- eco-vegetation areas. In this regard, natural re- финисани природни ресурси: рудна богатства, sources (mineral resources, hydro-potential, and хидропотенцијал, биодиверзитет, структура biodiversity), structure of agriculture, tourist val- пољопривреде, туристичка валоризација, усло- orization, settlements and settlement networks and ви насељености и мрежа насеља, дакле укупна the development perspective are defi ned. Areas of развојна перспектива. Простор висине до 500 m up to 500 m altitude cover around 47 % of RS обухвата око 47 % површине РС, а преко 1000 territory, and those over 1000 m altitude encom- m н. в. око 20 % дефинишући хетерогеност при- pass around 20 % of RS territory, which suggests родних услова и низ погодности комплексне ва- heterogeneity of natural conditions and advantages лоризације. У панонској и перипанонској обла- of valorization. Around 80 % of the population, сти концентрисано је око 80 % становништва, most infrastructure, economic capacities, high ratio већина инфраструктуре и привредних капаци- of arable soil and agriculture are concentrated in тета, с високим удјелом обрадивог земљишта и Pannonian and peri-Pannonian regions. структурираном пољопривредом. Pannonian and peri-Pannonian regions rep- Панонски и перипанонски простор пред- resent development axes of RS with hierarchical ставља осовину развоја РС са хијерархијски system of settlements and the city of Banja Luka развијеним насеобинским системом у којем as the highest ranked development center (Tab. је Бања Лука највеће развојно средиште (Таб. 3) in which around 14 % of RS population and 3) које концентрише дјелатности терцијарно- activities of the tertiary-quaternary sector are con- квартарног сектора и око 14 % становништва centrated. Changes in the economic structure re- РС. Промјене у структури привреде настале sulting from deindustrialization and the growth of деиндустријализацијом и развојем терцијарно- tertiary-quaternary sector left severe consequenc- квартарног сектора оставиле су теже посљеди- es in minor settlements which had had a large це на мања насеља која су имала висок удио ratio of activities in the secondary sector. Slight активности у секундарном сектору. Мање changes occurred in regional centers which had промјене настале су у регионалним средишти- more developed services functions and diversifi ed ма, која због броја становника и улоге у ширем functions in general due to their number of pop-
133 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
простору, имају развијеније функције услуга и ulation and their role in a wider region. Despite уопште већу диверзификацију функција. Иако the reduced basic functions, those centers main- ослабљених базних функција, ова средишта tained their socio-economic stability due to a high одржавају социоекономску стабилност кроз employment rate in fi eld other than industry (the висок степен запослености у дјелатностима из- example of Banja Luka – Tab. 3). The economy ван производње (на примјер, Бања Лука – Таб. was not suffi ciently developed to fi nance quar- 3). Мања насеља немају довољно развијену tery sector in minor settlements, which resulted привреду за финансирање квартарног сектора, in debts and loss of specifi c services (schools, због чега се задужују и гасе поједине услуге dispensaries, etc.). Consequently, settlements in у својим заједницама (школе, амбуланте...). С the south of Banja Luka region, mountain-basin тога су насеља планинско-котлинске и субме- region, and sub-Mediterranean region are more дитеранске области више изложена негативним exposed to negative eff ects of activity restructur- посљедицама преструктурирања дјелатности. alization.
Таб. 3. Промјене у броју и структури запослених у Бањој Луци у периоду 1990−2019. године Tab. 3. Changes in the number and structure of employees in Banja Luka in the period 1990−2019
1990 2019 Сектори дјелатности / Sector of activities No%No% Укупно запослених / Total number of employees 60924 100 71584 100 Индустрија и рудaрство / Industry and mining 27008 44 9380 13 Пољопривреда, шумарство и водопривреда / 704 1 563 1 Agriculture, forestry and water industry Грађевинарство / Civil engineering 3882 6 3350 5 Саобраћај и везе / Transport and communications 4062 7 6838 10 Трговина и угоститељство / Trade and catering 9436 15 16738 23 Занатство и стамбено-комуналне дјелатности / Craft and utilities sector 3595 6 2656 4 Финансијске и друге услуге / 2555 4 3612 5 Finances and other services Образовање и култура / Education and culture 3483 6 11253 16 Здравство и социјална заштита / 4370 7 6278 9 Health and social care Друштвено-политичке заједнице и организације / 1829 3 10916 15 Social-political associations and organizations
Задовољавајућа образовна структура за- An adequate structure of education of the посленог становништва РС један је од позитив- employees in RS is one of the positive factors них фактора и потенцијала развоја (Сл. 1), који and development potentials (Fig. 1) which је неопходно сачувати у процесу емиграције should be preserved in the process of brain образоване младе радне снаге. drain. Простор јужно од Зворника карактерише The area south from Zvornik is character- низ развојних проблема; константна депопула- ized by multiple development issues as follows: ција, слаба насељеност и недовољна функцио- persistent depopulation, poor population density нална развијеност већине урбаних средишта. and insuffi cient functional growth of most ur- Иако посједује многе природногеографске по- ban centers. Despite many natural-geographical годности (биодиверзитет, минералне сировине, advantages (biodiversity, mineral resources, шумско богатство, хидропотенцијал – енер- forests, hydro-potential – both energy and ther-
134 ГЛАСНИК – HERALD 25
гетски и термални), њихова валоризација је mal), the valorization is inadequate and makes на ниском степену те овај простор представља this space a problem area (Fig. 2). проблемско подручје (Сл. 2).
Сл. 1. Образовна структура запосленог становништва РС у периоду 2005−2019. године Fig. 1. Educational structure of the employed population of the RS in the period 2005−2019
Наведени простор, изузев Требиња, нема With an exception of Trebinje, the aforemen- насеља функционалног капацитета за покре- tioned area lacks the functional capacity to initiate тање регионалног развоја, те представља раз- regional development and is the growth periphery војну периферију РС. Развојна перспектива of RS. The development prospects lie in the com- огледа се у комплексној валоризацији природ- plex valorization of natural and cultural values of них и културних вриједности геопростора, ин- the geo-space, integration of infrastructure and фраструктурном интегрисању и успостављању cross-boundary cooperation (RS−Serbia−Mon- трансграничне сарадње (РС−Србија−Црна tenegro−Croatia), which is necessary in order to Гора−Хрватска) која је нужна у формирању form a unique identity of a tourist cross-boundary јединственог идентитета туристичког тран- region and develop strategies in all these coun- сграничног региона и развојних стрaтегија tries in the fi elds of infrastructure, services and наведених земаља у области инфраструктуре, hazard protection. The concept of cross-boundary услуга и заштите од природних хазарда. Конц- cooperation is applicable in the Sava, Una and епт трансграничног развоја могућ је у области Drina river areas and the Adriatic area (Živković ријека Саве, Уне, Дрине и Јадранске области et al., 2016). The shape of RS territory is high- (Živković et al., 2016). Облик територије РС је ly unfavorable for the infrastructural, settlement изражено неповољан у смислу инфраструктур- and spatial-functional integration, but still very
135 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
ног, насеобинског и просторно-функционалног suitable for maintaining cross-boundary coop- интегрисања, али врло повољан с аспекта ус- eration, particularly in the Una and Sava basins постављања трансграничне сарадње, посебно where there is an elaborate network of bound- у Поуњу и Посавини гдје је развијена мрежа ary correspondent settlements with functional пограничних кореспондентних насеља функ- capacities (Kostajnica, Dubica, Gradiška, Brod, ционалног капацитета: Костајница, Дубица, Šamac) (Živković et al., 2016). In the main, RS Градишка, Брод, Шамац (Živković et al., 2016). settlements have small demographic potential Генерално, РС има насеља малог демографског which might set off activities and functional de- капацитета као основу покретања активности velopment (south and east). Only twelve settle- и функционалног развоја (исток и југ). Само ments have a population larger than 10000 and 12 насеља има више од 10000 становника, од some of these are at the threshold (Fig. 2). In the којих су нека на граници ове вриједности (Сл. poorly developed Una basin which has similar 2). У слабије развијеном Подрињу сличних раз- development properties as a boundary area, the војних карактеристика пограничног просторa, cross-boundary concept represents a modality of трансгранични концепт представља модалитет an integral management of development oppor- интегралног управања развојним могућности- tunities (the Drina River, biodiversity, hydro-en- ма: ријека Дрина, биодиверзитет, хидроенер- ergetics, tourist potential) (Делић, 2019). гетски и туристички потенцијал (Делић, 2019). The comparative analysis of geographical Компаративном анализом географског location and parameters of development of units смјештаја и параметара развијености јединица of local self-government in line with RS criteria локалних самоуправа по успостављеним кри- suggests that 25 out of 30 units of local self-gov- теријумима Владе Републике Српске, 25 од 30 ernment of Pannonian and peri-Pannonian regions јединица локалне самоуправе панонског и пе- share the status of developed and medium devel- рипанонског простора има статус развијених и oped areas, which only confi rms the development средње развијених, потврђујући развојни зна- pertinence of these regions. The underdeveloped чај наведеног простора. Неразвијене и изразито and extremely underdeveloped municipalities неразвијене општине, укупно 28, чине већину (28 in total) make most of Mountain-Basin and планинско-котлинског и субмедитеранског sub-Mediterranean regions. Nineteen extremely простора. Изразито неразвијених 19 општина underdeveloped municipalities (problem areas), (проблемско подручје), изузев Сребренице, with an exception of Srebrenica, have no urban нема насеља урбаног карактера, тиме ни функ- properties nor the functional capacities to initiate ционални капацитет за покретање развоја и за- development and meet the needs of the popula- довољавање потреба становништва те предста- tion, which makes them emigration prone. Some вљају простор емиграције. Поједине развијене developed and medium developed municipalities и средње развијене општине одржавају ниво manage to maintain the level of growth based on развијености на основу једног потенцијала: екс- only one potential: coal exploitation (Ugljevik, плоатација угља (Угљевик, Гацко, Станари), бо- Gacko, Stanari), bauxite exploitation (Milići) ксита (Милићи), без друге перспективе развоја, without any other development prospects due ограничене резервама рудних лежишта. Ин- to limited ore reserves. Industrial production, дустријска производња, углавном производња mainly footwear production, is a factor of devel- обуће, je фактор развоја (Котор Варош, Дервен- opment (Kotor Varoš, Derventa...) and is based та...) и заснива се на страним улагањима. При- on foreign investments. The economy of small- вреда мањих општина заснива се на преради er municipalities is based on wood processing дрвета (Петрово и Источни Стари Град). У на- (Petrovo and Istočni Stari Grad). In these exam- веденим примјерима социоекономска стабил- ples, socio-economic stability is temporary and ност је привремена, а развој се мјери удјелом the growth is measured by the ratio of employed запосленог становништва. Експолатација шуме, residents. Wood exploitation without the fi nal
136 ГЛАСНИК – HERALD 25
без финализације прераде дрвета, у основи је wood processing is the basis of economy in some привреде више неразвијених општина (Рибник, underdeveloped municipalities (Ribnik, Istočni Источни Дрвар, Чајниче...). Неувезаност секто- Drvar, Čajniče, etc.). The gap between the sec- ра пољопривреде и прехрамбених индустрија tor of agriculture and food industry threatens to слаби рурални простор. Висок удио страног weaken rural areas. A high ratio of foreign capi- капитала у секундарном сектору, концесије на tal in the secondary sector and the water and ore руде и воду дио су нове праксе транзиционих concession are a part of new transition process односа који доприносе ерозији територијалног practices which only result in the degradation of капитала, ниском степену инфраструктурних territorial assets, poor infrastructure investments, улагања, посредно социоекономској несигур- socio-economic instability and depopulation. The ности и депопулацији. Привредна структура economic structure aff ects the export (raw ma- утиче на структуру извоза (сировине, дрво, terials, wood, meat, ore, etc.), import (industri- месо, руде...), увоза (индустријски произво- al products) and the negative trade balance. The ди) и негативни трговачки биланс. Структура structure of industrial production reminds of the индустријске производње упућује на период period of the fi rst half of 20th century. The back- прве половине прошлог вијека. Ретроградност wardness of industry, as a consequence of transi- индустријске струкуре, као посљедица транзи- tion processes, limits the scientifi c-technological ционих процеса, успорава научно-технолошки progress and inclusion in modern computerized развој и укључивање у савремене и компју- industry. Computerization and digitization, the теризоване индустрије. Компјутеризација и global processes of modern scientifi c-technolog- дигитализација, као глобални процеси савре- ical development, are the imported technologies меног научно-технолошког развоја, могући applicable in the tertiary-quaternary sector and су у области терцијарно-квартарног сектора, service improvement. The inability to follow the у унапређењу услуга и представљају увезену production modernization trends only deepens the технологију. Немогућност праћења модерниза- development gaps between global growth centers ције производње продубљује развојне разлике and B&H which stands as a periphery or even између свјетског развојног центра и БиХ као European semi-periphery (Живковић, 2020). So- периферије, односно европске полупериферије cio-economic development of RS is characterized (Живковић, 2020). Социоекономски развој РС by the following: inadequate economic structure, карактеришу: неповољна привредна структура, high debts, unfavorable ratio of unemployed res- велика задуженост, неповољан однос запосле- idents and pension fund users (1:1.1), high num- ног становништва и корисника пензионих фон- ber of administrative employees (particracy and дова (1:1.1), висок удио запослености у адми- bureaucracy), poor level of infrastructure invest- нистрацији (партократија и бирократија), низак ments, and technological backwardness, which степен инфраструктурних улагања и технолош- jointly contribute to negative growth trends. All ко заостајање, кумулативно доприносећи нега- these facts suggest that it is crucial to acknowl- тивним трендовима развоја. Наведене чињени- edge development defi ciencies and set a more це упућују на нужност сагледавања развојних effi cient concept of spatial development. слабости и успостављања ефикаснијег концеп- та просторног развоја.
137 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
Сл. 2. Развојна и проблемска подручја РС Fig. 2. Developing and problem areas of the RS
138 ГЛАСНИК – HERALD 25
Посматран кроз економске циклусе, при- If we consider economic cycles, the eco- вредни развој РС и региона у цјелини, условљен nomic growth of RS and the whole region is је економским и политичким факторима које determined by economic and political factors, карактерише висока мобилност производних which are further characterized by high mobil- фактора (цијене рада, извора сировина и енер- ity of production factors (labor costs, sources гената, институционалних слабости, квалифико- of raw material and energy generating products, ване радне снаге и шире територијалне подјеле institutional limitations, qualifi ed labor force рада) од којих све више зависи позиција реги- and territorial division of labor) resulting in the она. Руски економски географ Бабурин повезује dependency of the whole region. Russian eco- динамику постсоцијалистичке југословенске nomic geographer Baburin made a connection економије са географским факторима, међусоб- between post-Socialist Yugoslav economy on ним географским положајем новоформираних one side and geographical factors, geographical држава центар‒периферија, као и њиховим од- center‒periphery position of the newly formed носом према језгру Европске уније, при чему states, and their position towards the core of Eu- је БиХ најмање интегрисана и по БДП заузима ropean Union on the other side, in which process 95. мјесто у свијету (Бабурин, 2019). Поједини it is B&H that is the least integrated state and its економисти сматрају да би кључни фактори GDP is ranked 95 on the global scale (Бабурин, економског раста и повратка БДП у БиХ/РС на 2019). Some economists believe that key factors пријератни ниво могли бити финансијски сек- of economic growth and potential return of GDP тор, дијаспора и дигитализација индустрије ос- to its pre-war level in B&H/RS are the sector лоњени на велике компаније и урбане регионе, of fi nances, diaspora, and digitalization of in- међу којима у простору РС наводе Бања Луку dustry relying on major companies and urban и Бијељину (Domljan et al., 2017). Овај конц- regions (Banja Luka and Bijeljina in RS) (Dom- епт привредног раста занемарује чињеницу да ljan et al., 2017). Still, this concept of econom- наведени фактори немају потребни капацитет ic growth keeps neglecting the fact that those у актуелном приступу развоју и не могу обез- factors do not have the capacity to support the биједити радна мјеста и стабилност социоеко- current approach to development and provide номског развоја. Институције Европске уније job positions and stability of socio-economic признају да што прије треба напустити широко growth. Institutions of the EU acknowledge the распрострањену, али погрешну претпоставку да necessity to abandon a wide-spread and incor- у информатичким и сервисним друштвима, и на rect assumption that the processing industry no знању заснованој економији, прерађивачка ин- longer plays a key role in information and ser- дустрија не игра више кључну улогу. У процесу vice societies and knowledge-based economy. глобализације „у међународној територијалној In the process of globalization, „the role of state подјели рада јењава улога држава и повећава vanishes and the role of specifi c economic or- се улога појединих економских организација ganizations and giant countries increases in the и земаља − гиганата“ (Колосов еt al., 2016, стр. international division of labor“ (Колосов еt al., 20), што дезинтегрисану привреду простора би- 2016, p. 20), which puts the disintegrated econ- вше Југославије маргинализује и оријентише на omy of former Yugoslavia on the margins and умрежавање, реинтеграцију, локалне ресурсе и directs it towards networking, reintegration, lo- трансграничну сарадњу у циљу јачања капаци- cal resources and cross-boundary cooperation in тета и позиционирање у региону и кроз регион. order to encourage capacities and position in the Заостајање за развојем региона мора се превази- region. The inferiority to regional development лазити дефинисањем развојних стратегија које should be overcome by designing development подразумијевају „дугорочно планско усмјера- strategies which refer to „long-term and planned вање развојних процеса на бази вредновања ос- development processes based on valorization of новних расположивих потенцијала: природних, primary available potentials: natural resources,
139 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
људских, инфраструктурних и других“ (Гњато, human resources, infrastructure, etc.“ (Гњато, Р. Р. & Гњато, О., 2008, стр. 415). Плански приступ & Гњато, О., 2008, p. 415). A planned approach претпоставља успостављање базе геопростор- should cover the geospatial database (GIS base них података (ГИС база као глобални монито- as global monitoring), socio-geographical and ринг), социогеографских и других показатеља other indicators of spatial development, which просторног развоја на чијој би се основи могле might further help conduct specifi c analyses and успоставити конкретније анализе и параметри determine parameters for spatial diff erentiation диференцијације простора (Мандић et al., 2018) (Мандић et al., 2018) as well as projections of и пројекције дугорочне одрживости свих аспе- long-term sustainability of all aspects of devel- ката развоја. opment.
ЗАКЉУЧАК CONCLUSION
Рад дефинише више развојних проблема The paper defi nes diff erent development структуре привреде и социјалногеографске problems in the economic structure and so- трансформације произашлих из транзиционих cio-geographical transformation resulting from процеса који су продубили већ постојеће разлике transition processes which only intensifi ed the у степену развоја појединих просторних цјелина existing disparities in the level of development и локалних заједница у простору РС, која се у of some spatial units and local communities in актуелним приликама диференцира на развојни the RS, which is currently diff erentiated into центар (сјевер) и проблемска подручја (уз ли- the centers of development (in the north) and нију ентитетског разграничења и југ). Присту- problem areas (along the entity borderline and пом планирању и управљању приватизованим in the south). An approach to planning and man- ресурсима створени су услови за дезинтеграцију agement of privatized resources resulted in the привредног система, социоекономску кризу и disintegration of the economy, socio-economic константну овисност о страним улагањима. crisis and constant dependency on foreign in- Територијални капитал РС заснован на vestments. потенцијалима постојећих геосистема, пр- Territorial assets of RS based on the po- венствено руди, хидропотенцијалу, шумским tentials of the existing geo-systems (ore mines, екосистемима, земљишту, геоморфолошким и hydro-potential, forest ecosystems, soil, geomor- другим природним феноменима, историјском phological and other natural phenomena, histori- и етно насљеђу дјелимично су стављени у cal and ethnic heritage) are partly capitalized on функцију националног развоја. Урбани сис- for the purpose of national development. Urban теми су у слабљењу и требају обнову базних systems are deteriorating and their basic func- функција. Објективно РС има сировине, тради- tions should be reinstalled. Objectively, RS has цију и стручну радну снагу за обнову прерађи- suffi cient raw materials, tradition and profes- вачких индустрија. Више од 40 % обрадивог sionals to renew the processing industry. More земљишта не обрађује се због политике увоза и than 40 % of arable soil is not cultivated due to депопулације руралног простора. Перспектива import policies and depopulation of rural areas. развоја пољопривреде, тиме и ревитализација The prospects of agricultural development and руралног простора, огледа се у повезивању са revitalization of rural areas lie in the connection индустријским сектором и заштити домаће про- with the industrial sector and protection of do- изводње. Рурални простор карактеришу недо- mestic products. Rural areas are characterized вољно вредноване природногеографске и кул- by insuffi ciently valorized natural-geographical турноисторијске могућности развоја туризма and cultural-historical opportunities for tourism (планински, бањски, етно, еко...). Ангажовање development (mountain tourism, spa tourism, укупног радног потенцијала и покретања ак- ethno tourism, eco-tourism, etc.). Engagement
140 ГЛАСНИК – HERALD 25
тивности, кроз вредновање постојећих ресурса of the overall labor force, encouragement of ac- у циљу националног развоја, једини је начин tivities, and valorization of the existing resourc- социоекономског препорода и заустављања es are the only way to renew the socio-economy, негативних трендова у кретању становништва stop negative trends in population migrations, и ревитализацији проблемских подручја, што and revitalize problem areas, which means the подразумијева промјену концепта планирања change in the concept of planning and approach и приступа простору. Из мотива валоризације to space. Valorization and evaluation of geo- и вредновања геопростора произлазе активнос- space motivates activities of which spatial struc- ти од којих зависи успостављање просторних ture, effi ciency of spatial-functional organization структура, ефикасност просторно-функцио- and overall development eff ects depend. Design- налне организације и укупни развојни ефекати. ing a favorable legal and institutional framework Стварање повољног правног и институционал- and placing public interest over individual ones ног оквира дјеловања и успостављања јавног are initial steps towards the strategic approach интереса над индивидуалним први је корак у to national growth, which further implies the стратешком приступу националном развоју те abandonment of privatization of geo-potentials подразумијева преиспитивање приватизације and the current development strategies. Com- геопотенцијала као и постојећих развојних plexity of geo-space valorization and effi ciency стратегија. Комплексност валоризације геоп- of spatial-functional organization are manifested ростора и ефиксност просторно-функционалне through economic growth and systems of set- организације манифестују се у привредном раз- tlements as they refl ect the extent to which a воју и систему насеља одражавајући уређеност society is organized. Hence, a planned approach друштва. С тога је плански приступ развоју у to development with an aim to revitalize the so- циљу социјалногеографске ревитализације пос- cio-geographical system of RS is a necessary тора РС неопходан и у општем интересу. general interest.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Бабурин, В. Л. (2019). Економија бивших република Р. Кузмановић (Ур.), Ресурси Републике Српс- Југославије. Гласник/Herald, 23, 1‒17. https:// ке (Научни скупови, књига 13, стр. 411−421). doi.org/10.7251/HER1923001B Академија наука и умјетности Републике Делић, Д. (2019). Улога насеља у просторно-функ- Српске. ционалном интегрисању Подриња. Гласник/ Harvey, D. (1994). Prostor i moć. Ekonomika, 4(6), Herald, 23, 119−142. https://doi.org/10.7251/ 72−80. HER1923119D Hrelja, K. (1955). Industrija, zanatstvo, saobraćaj Делич, Д. (2020). Социогеографический аспект пе- i građevinarstvo u BiH u periodu 1900−1918. реходных процессов в Боснии и Герцеговине. Ekonomski institut. У П.Я. Бакланов (Ур.), Общественно-геогра- Hrelja, K. (1966). Industrija i saobraćaj u BiH od фическая структура и динамика современ- 1929−1941. Institut za istoriju. ного евразийского пространства: вызовы и Колосов, В. А., Гречко, Е. А., Мироненко, К. В., возможности для России и её регионов (стр. Самбурова, Е. Н., Слука, Н. А., Тикунова, И. 161−169). Ассоциация Российских географов- Н., Ткаченко, Т. Х., Федорченко, А. В., & Фо- обществоведов; Тихоокеанский институт гео- мичев, П. Ј. (2016). Хоризонти истраживања у графии Дво Ран. области географије светске привреде (поводом Domljan, V., Miraščić, V., Riđić, G., & Riđić, O. 25-годишњице Катедре за географију светске (2017). From Defective to Efective BiH Develop- привреде). Гласник/Herald, 20, 3−23. https:// ment Policy. Acta Econimica, 15(27), 137−162. doi.org/10.7251/HER2016003AK https://doi.org/10.7251/ACE1727137D Krugman, P. R. (1991). Increasing Returns and Eco- Гњато, Р., & Гњато, О. (2008). Геодиверзитет Репу- nomic Geography. Journal of Political Economy, блике Српске у теорији одрживог развоја. У 3(99), 483−499. http://dx.doi.org/10.1086/261763
141 МИРА МАНДИЋ И ДРАГИЦА ДЕЛИЋ MIRA MANDIĆ AND DRAGICA DELIĆ
Lefebvre, W. (1991). The Production of Space. Black- Марић, Ђ. (1991). Индустријализација Босне и well. Херцеговине: географска студија савременог Mandić, M. (2018). Mogućnosti i ograničenja prostor- развоја. Географско друштво Босне и Херце- nog razvoja Republike Srpske. U D. Filipović, D. говине. Šantić, & M. Marić (Ur.), Lokalna samouprava u Марић, Ђ., & Бајић, Д. (2001). Гранско-просторне planiranju i uređenju prostora i naselja; Geneze промјене у индустријском систему Републике i perspektive prostornog razvoja (str. 109−114). Српске. Гласник/Herald, 6, 29‒41. Asocijacija prostornih planera Srbije. Papić, K. (1974). Analiza prostornog razmještaja Мандић, М. (2019). Постсоцијалистичка урбана industrije BiH. Zbornik radova Ekonomskog трансформација Бања Луке. Скуп, 10(2), 31−40. fakulteta Univerziteta u Sarajevu, 9, 81−92. https://doi.org/10.7251/SKEN/191002041М Живковић, М. (2020). Западни Балкан у контекс- Мандић, М., & Живковић, М. (2018). Географска ту односа центар‒периферија. Гeографско наука и савремена друштвена стварност. Гла- друштво Републике Српске. сник/Herald, 22, 1−20. https://doi.org/10.725/ Živković, M., Mandić M., Papić D., & Stanojević, M. HER2218001M (2016). Cross-Boundary as a Factor of Develop- Мандић, М., Живковић, М., & Папић, Д. (2018). ment of Bosnia and Herzegovina Within the EU Дифeрeнциjaциja рурaлнoг прoстoрa Бoснe Integration Process. International Journal of Eco- и Хeрцeгoвинe у кoнтeксту oдрживoсти nomics and Management Systems, 1, 208−213. рурaлних гeoсистeмa у услoвимa климат- ских прoмjeнa. Скуп, 9(1), 38−54. https://doi. org/10.7251/SKP180901039M
142 Оригинални научни рад UDC 551.435:314.117(497.6Република Српска) DOI 10.7251/HER2125143P
УТИЦАЈ РЕЉЕФА НА ПРОСТОРНУ ДИСТРИБУЦИЈУ СТАНОВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Александра Петрашевић1*, Даворин Бајић1 и Лука Сабљић1
1Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Бања Лука, Република Српска
Сажетак: У раду је приказан неравномјеран размјештај становништва и насеља Републике Српске условљен при- родно-географским и друштвено-географским факторима. Примјеном ГИС-а, картографских и математичко-ста- тистичких метода анализиране су морфометријске карактеристике рељефа Републике Српске. Анализом су обух- ваћене хипсометријске карактеристике, нагиб и експозиција терена. Резултати анализе рељефа Републике Српске, просторни распоред становништва и насеља представљени су на тематским картама и статистичким дијаграмима. Кључне ријечи: становништво, насеља, морфометријске карактеристике рељефа, Република Српска.
Original scientifi c paper
THE IMPACT OF RELIEF ON THE DISTRIBUTION OF THE POPULATION IN THE REPUBLIC OF SRPSKA
Aleksandra Petrašević1*, Davorin Bajić1 and Luka Sabljić1
1University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Banja Luka, Republic of Srpska
Abstract: The paper addresses the uneven distribution of population and settlements in the Republic of Srpska conditioned by natural-geographical and social-geographical factors. The morphometric characteristics of the relief in the Republic of Srpska were analyzed by the means of GIS, cartographic and mathematical-statistical methods. The analysis entailed the hypsometric features, the slope and the terrain exposition. Results of the analysis of the relief in the Republic of Srpska and the spatial distribution of the population and settlements are presented in the thematic maps and statistical charts. Key words: population, settlements, morphometric features of the relief, the Republic of Srpska.
УВОД INTRODUCTION
Неуједначен распоред становништва посље- The uneven distribution of population re- дица је дјеловања одређених фактора, како при- sults from the action of specifi c factors, both родних тако и друштвених. Кључна улога у natural and social ones. Still, none of these fac- детерминисању размјештаја становништва не tors play alone the key role in determining the може бити додијељена само једној групи или population distribution. These factors are not само једном фактору. Они не искључују једни mutually exclusive but rather intermingle and друге него се прожимају, допуњавају и преплићу. supplement each other. Throughout the course of Током историје природни и друштвено-економ- history, natural and social-economic factors es- ски фактори одређивали су обрасце размјештаја tablished the patterns of population distribution.
* Аутор за кореспонденцију: Александра Петрашевић, Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Младена Стојановића 2, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина, Е-mail: [email protected] * Corresponding author: Aleksandra Petrašević, University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Mladena Stojanovića 2, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, E-mail: [email protected]
143 АЛЕКСАНДРА ПЕТРАШЕВИЋ, ДАВОРИН БАЈИЋ И ЛУКА САБЉИЋ ALEKSANDRA PETRAŠEVIĆ, DAVORIN BAJIĆ AND LUKA SABLJIĆ
становништва. У прошлости природни факто- Although natural factors earlier played a great- ри су имали већу улогу, данас савремени тех- er role, the modern technological development нолошки развој омогућава мању зависност од made them less dominant. It was the natural fac- природних услова. Природни фактори су одре- tors that determined the demographic location дили демографску локацију, а друштвено-еко- but social-economic features determined the lev- номски степен концентрације становништва. el of population concentration. Natural factors Природни фактори су предиспозиција распоре- are predisposition to population distribution and да становништва, и представљају спону између a link between the population and geo-space as становништва и геопростора и на тај начин од- they determine the type and structure of settle- ређују тип и структуру насељености, капаци- ments, the capacity of inhabited space, the type тет простора за насељавање, врсту дјелатности of population activities, agricultural production становништва, пољопривредну производњу и and food supply stability of the population in a прехрамбену сигурност становништва одређе- specifi c area (Војковић, 2007). ног подручја (Војковић, 2007). Natural factors which aff ect the population Природни фактори који утичу на раз- distribution are as follows: latitude and longi- мјештај становништва су: географска ширина, tude, relief, altitude, climate, hydrological fea- географска дужина, рељеф, надморска висина, tures, terrain and vegetation. It should be pointed клима, хидролошке карактеристике, земљиште out that relief play a specifi c part among other и вегетација. Важно је нагласити да рељеф зау- factors due to the fact that it undergoes certain зима специфично мјесто међу осталим факто- alterations and largely aff ects the intensity of рима, а таква позиција условљена је чињеницом natural processes. да он осим тога што значајно утиче на интен- Hence, relief is believed to be a dynamic зитет природних процеса, истовремено трпи и phenomenon susceptible to constant morpho- одређене промјене. Из тог разлога, сматра се да logical changes and the result of changes de- је рељеф динамична појава, подложна сталним pends on the intensity and duration of processes морфолошким промјенама, а резултат промјена (Драгићевић & Филиповић, 2016). зависи од интензитета процеса и времена њихо- The Republic of Srpska has been one of the вог трајања (Драгићевић & Филиповић, 2016). two Bosnia and Herzegovina entities as of Jan- Република Српска је један од два ентитета у uary 9, 1992. As a state entity of Bosnia and Босни и Херцеговини, који је проглашен 9. јану- Herzegovina it was verifi ed by the Dayton Peace ара 1992. године. Као државни ентитет Босне и Agreement (November 21, 1995) and formally Херцеговине, верификована је Дејтонским миров- signed in Paris on December 14, 1995. Today, ним споразумом 21. новембра и потписивањем the Republic of Srpska is a parliamentary re- мира у Паризу, 14. децембра 1995. године. Репу- public with limited international subjectivity. Its блика Српска је данас парламентарна република, territory is located between 42°33’19’’ N and са ограниченим међународним субјективитетом. 45°16’34’’ N and 16°11’06’’ E and 19°37’44’’ Територија Републике Српске простире се E, and it covers northern and eastern Bosnia and између 42°33’19’’ и 45°16’34’’ с. г. ш и 16°11’06’’ Herzegovina. Excluding the Brčko District of и 19°37’44’’ и. г. д., односно захвата сјеверни и Bosnia and Herzegovina, the Republic of Srpska источни дио геопростора Босне и Херцеговине. covers 24641 km². The Brčko District of Bos- Република Српска, без Брчко дистрикта Босне nia and Herzegovina covers 493 km² and it rep- и Херцеговине, има површину од 24641 km². resents a condomium, i.e. a joint territory shared Површина Брчко дистрикта Босне и Херцего- by the Republic of Srpska and the Federation of вине, који у складу са параграфом 11 Коначне Bosnia and Herzegovina in line with paragraph арбитражне одлуке за Дистрикт Брчко Босне 11 of the Brčko Final Award. и Херцеговине, представља кондоминијум, тј. The Republic of Srpska shares the border- заједничку територију Републике Српске и Фе- line with the Serbia, Montenegro and Croatia
144 ГЛАСНИК – HERALD 25
дерације Босне и Херцеговине, износи 493 km². and the entity borderline with the Federation Република Српска граничи са простором of Bosnia and Herzegovina. The borderline Србије, Црне Горе и Хрватске и има међуенти- with the Serbia is 370 km long, with Croatia тетску линију разграничења са простором Фе- it is 318 km, with Montenegro it is 259 km, дерације Босне и Херцеговине. Укупна дужина and the entity borderline shared with the Fed- границе са Србијом износи 370 km, са Хрват- eration Bosnia and Herzegovina is 1134 km ском 318 km, са Црном Гором 259 km, а међуен- (Гњато, 1996; Марић, 1996; Маринковић, титетска граница је најдужа и износи 1134 km 2014). (Гњато, 1996; Марић, 1996; Маринковић, 2014). The territorial distribution and spatial dis- Територијални размјештај и просторну tribution of the population of the Republic of дистрибуцију становништва Републике Српске Srpska are determined by interconnected phys- детерминишу међусобно повезани физичко-ге- ical-geographical, social-economic, histori- ографски, социо-економски и историјско-поли- cal-political and demographic factors. From the тички, а посебно демографски фактори. У фи- physical-geographical point of view, relief is a зичко-географском погледу, рељеф се јавља као primary factor of population distribution. The примарни фактор размјештаја становништва. lowland and hilly areas, along with valleys and Низијска и брежуљкаста подручја, као и долин- basins, aff ected the concentration of both popu- ски и котлински системи, утицали су на зна- lation and settlements (Маринковић & Мајић, чајнију концентрацију становништва и насеља 2015). (Маринковић & Мајић, 2015). The subject of this study is the analysis of Предмет овог истраживања је анализа ути- the impact of relief on the spatial distribution of цаја рељефа на просторни размјештај станов- the population in the Republic of Srpska. The ништва Републике Српске. Циљ рада је да покаже aim of the paper is to outline disparities in pop- диспаритете у размјештају становништва између ulation distribution between eastern and western западног и источног дијела Републике Српске. parts of the Republic of Srpska.
МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ MATERIALS AND METHODS
У раду су кориштени подаци Пописа стано- The paper used data from the 2013 Popu- вништва 2013. године, који је обављен послије lation Census conducted for the fi rst time after 22 године, а према којем је на територији Ре- 22 years and according to which the population публике Српске било 1170342 становника. Као of the Republic of Srpska was 1170342 people. улазни податак за израду карата, a које се одно- The Digital Elevation Model (DEM) was used се на надморску висину, нагиб и експозицију на for the input of data for the map design includ- територији Републике Српске, кориштен је Ди- ing altitude, slope and exposition on the territo- гитални елевациони модел (DEM). Конкретно, ry of the Republic of Srpska. More specifi cally, кориштен је модел под називом Shuttle Radar the Shuttle Radar Topography Mission (SRTM) Topography Mission (SRTM) чија резолуција model was used with the 30 m resolution. The износи 30 m. Модел је преузет са званичне ин- model was downloaded from the offi cial USGS тернет странице USGS Earth Explorer-a (https:// Earth Explorer web site (https://earthexplorer. earthexplorer.usgs.gov/). usgs.gov/). За обраду улазног податка у виду Дигиталног The QGIS software application (https:// елевационог модела и добијања одговарајућих www.qgis.org/en/site/) was used for processing резултата (нагиба и експозиције) кориштена је the input data providing the Digital elevation софтверска апликација под називом QGIS (https:// model and adequate results (slope and exposi- www.qgis.org/en/site/), кориштене су уграђене tion); the incorporated functions of the applica- функције ове софтверске апликације под називи- tion named Slope, Aspect and Hillshade were
145 АЛЕКСАНДРА ПЕТРАШЕВИЋ, ДАВОРИН БАЈИЋ И ЛУКА САБЉИЋ ALEKSANDRA PETRAŠEVIĆ, DAVORIN BAJIĆ AND LUKA SABLJIĆ
ма Slope, Aspect и Hillshade, а које су примјењене also used and applied to the aforementioned на претходно наведеном улазном податку. input data. Поред кориштеног растерског типа податка Along with the raster data used to illustrate у виду Дигиталног елевационог модела, кориш- the Digital elevation model, vector data were тен је и векторски тип податка за потребе при- also used in order to signify the settlements in каза насељених мјеста у Републици Српској, а the Republic of Srpska presented in dots on која су представљена тачкама на карти експо- the exposition map. The vector data referring зиције. Векторски податак који се односи на to settlements in the Republic of Srpska were насељена мјеста у Републици Српској добијен obtained from the Republic Administration for је од стране Републичке управе за геодетске и Geodetic and Property Aff airs of RS (https:// имовинско-правне послове Републике Српске www.rgurs.org/). (https://www.rgurs.org/). RESULTS РЕЗУЛТАТИ To analyze relief as a natural condition is Анализа рељефа као природног услова вео- rather complex and demands selection of its ba- ма је комплексна и захтијева издвајање њего- sic features, which should be illustrative enough вих основних обиљежја која су у исто вријеме to serve the task. „Given the complex structure довољно репрезентативна да могу послужити of relief and processes aff ecting it, the impacts постављеном задатку. „С обзиром на сложеност of relief are diff erentiated based on its morpho- структуре рељефа и процеса који га изграђују, genetic, morphodynamic and morphometric утицаји рељефа су издиференцирани, а произ- characteristics. Hence, a quantitative interpreta- илазе из његових морфогенетских, морфоди- tion through geomorphological maps along with намичких и морфометријских особина. На тај numeric indicators helps us comprehend how the начин, њихова квантитативна интерпретација relief practically aff ects human activities, popula- путем геоморфолошких карата, уз примену tion distribution and production“ (Динић, 2007). нумеричких показатеља, даје основу за оце- Relief has a direct impact on population dis- ну практичних утицаја рељефа на свеколике tribution via its basic morphometric features: al- људске активности, као и на размештај стано- titude, the terrain exposition and slope. вништва и производње“ (Динић, 2007). Great diversity is a primary feature of the Рељеф директно утиче на размјештај ста- Earth’s relief, which consequently aff ects the новништва, преко основних морфометријских population density. It is the relief together with карактеристика: надморске висине, експозиције other environmental elements that aff ects human и нагиба терена. living and primary survival conditions. Addi- Рељеф Земљине површине карактерише tionally, it aff ects the climate, pedological and велика разноврсност, а с тим у тјесној вези је и vegetation covers, and the distribution of fl ora насељеност. Рељеф било ког предјела показује, and fauna. Genetically, the result is a modifi ed заједно са осталим елементима природне сре- hypsometric population density on Earth (Frig- дине, знатан утицај на човјека, начин његовог anović, 1990). живота и на основне услове његовог опстанка. The hypsometric scale enables the con- Он утиче и на климу, стварање педолошког и tinuous assessment of altitude distribution of биљног покривача, а тиме и на размјештај биљ- population and settlements. The smaller the ног и животињског свијета. Генетски посматра- equidistance, the easier it is to represent diff er- но све је то модификовало хипсометријску на- ences in population and settlement distribution сељеност на Земљи (Friganović, 1990). per altitude zones in more details (Сретеновић, Хипсометријска скала омогућује конти- 1972). Benefi ts of altitude distribution analy- нуитет изражавања висинског размјештаја sis are multiple: it helps us conduct a complex
146 ГЛАСНИК – HERALD 25
становништва и насеља. Уколико је еквидис- analysis of natural existential conditions of the танца мања онда је детаљније представљена population, it is favorable for spatial planning, разлика размјештаја насеља и становништва transport network design, commercial business, по појединим висинским зонама (Сретеновић, settlement monitoring, cultural-educational and 1972). Анализа висинског размјештаја има ви- health institution networking, etc. (Живковић, шеструк значај: омогућава комплексну анализу 1989). One such terrain observation combined природних услова егзистенције становништва, with the slope provides us with clear informa- просторно планирање, проучавање развоја са- tion on the potential the space has for the devel- обраћајне мреже, економичност привређивања, opment of agriculture, tourism, and settlements праћење развитка насеља, организацију мреже growth and distribution. културно-просвјетних и здравствених установа... There are 146 settlements with the popula- (Живковић, 1989). Овакво разматрање терена у tion of 165341 people (14 % of total population) комбинацији са нагибом, пружа јасне податке о located in the hypsometric zone up to 100 m a. s. потенцијалима простора за развој пољопривреде l. which covers 1269.2 km2 or 5.2 % of the ter- и туризма, те за размјештај и развој насеља. ritory (Тab. 1, Fig. 1 and Fig. 2). There are four У хипсометријској зони до 100 m н. в. која urban settlements in this zone: Brod, Šamac, обухвата површину од 1269.2 km2 или 5.2 % Gradiška and Bijeljina. The hypsometric zone територије смјештена су 146 насеља у којима 100‒200 m a. s. l. covers the per-urban space живи 165341 становник, што чини 14 % укупне of Banja Luka, Bijeljina, Prijedor and Laktaši популације (Таб. 1, Сл. 1 и Сл. 2). У овој зони settlements with pronounced population concen- налазе се четири градска насеља Брод, Шамац, tration. There are 344 settlements on the territory Градишка и Бијељина. Хипсометријска зона of 3114.8 km2 (around 13 % of the territory), између 100 и 200 m н. в. обухвата периурбани nine of which are urban settlements (Kozarska простор бањалучких, бијељинских, приједор- Dubica, Modriča, Derventa, Laktaši, Kostajnica, ских и лакташких насеља са израженом већом Prijedor, Ugljevik, Prnjavor and Doboj) with the концентрацијом становништва. На површини population of 308246 people, i.e. slightly more од 3114.8 km2 (око 13 % територије) налази than one fourth of the total population (26.3 %). се 344 насеља, од којих је девет градских (Ко- South from this zone, there is a hilly area зарска Дубица, Модрича, Дервента, Лакташи, intersected by valleys and river terraces. This Костајница, Приједор, Угљевик, Прњавор и hypsometric zone covers the following: central Добој) у којима живи 308246 становника, тј. parts of Banja Luka region, most of Prijedor re- нешто више од четвртине популације (26.3 %). gion, Doboj‒Teslić area, mountain slopes of Oz- Јужно од ове зоне, простире се брежуљкасто ren and Majevica, lower Drina River watershed, подручје испресјецано котлинским долинама и Birač, Popovo polje and Herzegovina Humine. ријечним терасама. Овај хипсометриjски појас This hypsometric zone is characterized by de- заузима: средишње дијелове Бањалучке регије, mographic-hypsometric zone distribution. The већину регије Приједор, Добојско-теслићки крај, higher the altitude, the smaller the population обронке Озрена и Мајевице, доње Подриње, Би- ratio (Петрашевић & Мајић, 2019). рач, те простор Поповог поља и херцеговачких The 200 to 300 m a. s. l. hypsometric zone Хумина. У овој висинској зони присутна је демо- is territorially the largest covering 3205 km2 графско-хипсометријска зоналност. Повећањем (around 13 % of the territory) with 26.7 % pop- надморске висине, смањује се удио популације ulation living in 334 settlements. Along with (Петрашевић & Мајић, 2019). Banja Luka, the greatest city in the Republic of Зона од 200 до 300 m н. в. је територијал- Srpska, this zone includes the urban settlements но највећа са 3205 km2 (око 13 % територије). of Novi Grad and Zvornik. У њој живи 26.7 % популације у 334 насеља The population signifi cantly decreases in the Републике Српске. Поред највећег града Репу- hypsometric zone above 300 m a. s. l. There are
147 АЛЕКСАНДРА ПЕТРАШЕВИЋ, ДАВОРИН БАЈИЋ И ЛУКА САБЉИЋ ALEKSANDRA PETRAŠEVIĆ, DAVORIN BAJIĆ AND LUKA SABLJIĆ
Таб. 1. Размјештај становништва и насеља Републике Српске по хипсометријским нивоима (Републички завод за статистику Републике Српске, 2017) Tab. 1. The distribution of the population and settlements in the Republic of Srpska per hypsometric levels (Републички завод за статистику Републике Српске, 2017)
Просјечна надморска Површина (km²) / Број насеља / Број становника / висина насељеног Surface (km²) No. of settlements Population мјеста (m) / Апс. / Апс. / Апс. / Average altitude of the %∑ %∑ %∑ settlements (m) Absolute Absolute Absolute < 100 1269.2 5.2 5.2 146 5.3 5.3 165341 14.1 14.1 101–200 3120.6 12.7 17.8 344 12.5 17.8 308246 26.3 40.5 201–300 3205.0 13.0 30.8 334 12.1 29.9 312517 26.7 67.2 301–400 2083.6 8.5 39.3 239 8.7 38.6 98188 8.4 75.6 401–500 1464.1 5.9 45.2 212 7.7 46.3 66150 5.7 81.2 501–600 1346.6 5.5 50.7 191 6.9 53.2 67837 5.8 87.0 601–700 1657.7 6.7 57.4 248 9.0 62.2 39490 3.4 90.4 701–800 1453.8 5.9 63.3 219 7.9 70.1 15139 1.3 91.7 801–900 1833.0 7.4 70.8 207 7.5 77.6 43050 3.7 95.4 901–1.000 2153.5 8.7 79.5 215 7.8 85.4 24491 2.1 97.4 1001–1100 1698.9 6.9 86.4 155 5.6 91.1 17485 1.5 98.9 1101–1200 1376.1 5.6 92.0 118 4.3 95.4 8698 0.7 99.7 1201–1300 902.8 3.7 95.6 69 2.5 97.9 2403 0.2 99.9 > 1300 1075.4 4.4 100.0 59 2.1 100.0 1307 0.1 100.0 Укупно / Total 24640.3 100 ‒ 2756 100 ‒ 1170342 100 ‒
блике Српске Бањалуке, у овој зони се налазе и 239 settlements located between 300 and 400 m градска насеља Нови Град и Зворник. a. s. l., only two of which are urban: Višegrad У зони изнад 300 m н. в. број становника and Kotor Varoš. The population living in this значајно опада. Између 300 и 400 m н. в. нала- zone is 98188 people. 212 settlements are locat- зи се 239 насељених мјеста од којих су само два ed in the hypsometric zone 400 to 500 m a. s. градска: Вишеград и Котор Варош. Ова хипсоме- l., four of which are urban: Milići, Rudo, Sre- тријска зона има 98188 становника. У интервалу brenica and Trebinje (the population of Trebinje између 400 и 500 m н. в. смјештено је 212 насеља being 66150 people or ⅓ of the total population од којих су четири градска насеља: Милићи, Рудо, in this zone). Сребреница и Требиње, у којем живи преко ⅓ по- The zone between 500 and 1000 m a. s. l. пулације у овој зони (66150 становника). covers Gornjosanski-Pliva region, slopes of the Простор између 500 и 1.000 m н. в. обухвата Vlašić, Uzlomac and Borja mountains, the high- подручје Горњосанско-пливског региона, обронке est peaks of the Kozara and Majevica mountains, Влашића, Узломца и Борја, највише дијелове Коза- large areas in east Republic of Srpska (Herze- ре, Мајевице, те највећа пространства у источном govina Rudine), Romanija and upper Drina дијелу Републике Српске, тачније дијелове хер- River watershed. This zone covers most of the цеговачких Рудина, Романијски крај и горњи ток Republic of Srpska’s territory. As the altitude ријеке Дрине. Ова зона обухвата највећи дио тери- increases the population ratio decreases, with the торије Републике Српске. Повећањем надморске exceptions of 501‒600 m a. s. l. hypsometric висине, удио популације се смањује, изузев зоне zone which includes 191 settlements including од 501 до 600 m н. в., гдје се налази 191 насељено the administrative centers of the municipalities
148 ГЛАСНИК – HERALD 25
мјесто, међу којима су административна средишта of Šipovo, Foča, Bileća, Ljubinje, Istočno Novo општина: Шипово, Фоча, Билећа, Љубиње, Ис- Sarajevo, and Istočna Ilidža (the population be- точно Ново Сарајево и Источна Илиџа, са 67837 ing 67837) and 801‒900 m a. s. l. hypsometric становника, као и хипсометријске скале од 801 до zone with 207 settlements and centers of the 900 m н. в., гдје је смјештено 207 насеља, међу municipalities of Vlasenica, Kneževo, Sokolac којима и средишта општина: Власеница, Кнеже- and Pale. Hilly and mountain rural areas are во, Соколац и Пале. Брдско-планинске руралне generally characterized by altered demographic области генерално се карактеришу измијењеним potential (depopulation, demographic aging, and демографским потенцијалом (депопулацијом, emigration) (Lukic et al., 2012). демографским старењем становништва, емигра- The hypsometric zone above 1000 m a. s. l. цијом) (Lukic et al., 2012). covers 5053.2 km2, which is one fi fth of the Re- Зона преко 1000 m н. в. обухвата површи- public of Srpska territory with 401 settlements ну од 5053.2 km2, што чини петину територије and the population of 27733 people. This zone Републике Српске. У њој се налази 401 насеље covers the mountain area of Herzegovina, the са 27733 становника. Ова зона обухвата пла- municipalities of Gacko, Kalinovik, Nevesin- нински простор високе Херцеговине, општину je and Foča, the highest parts of Sarajevo-Ro- Гацко, Калиновик, Невесиње и Фочу, највише manija plateau and most of Han Pijesak mu- дијелове сарајевско-романијског платоа, већи nicipal territory. In the west, this zone includes дио општине Хан Пијесак. У западном дије- highest peaks along the entity borderline with лу, овој области припадају највиши врхови уз the Federation of Bosnia and Herzegovina. саму ентитетску границу са Федерацијом Босне Highest settlements in the Republic of Srpska и Херцеговине. Зону изнад 1300 m н. в. чине на- are located on the highest mountains (Maglić, сеља на највишим планинама у Републици Срп- Volujak, Zelengora and Jahorina) above 1300 ској: Маглић, Волујак, Зеленгора и Јахорина. m altitude.
Сл. 1. Површина, број становника и насеља по хипсометријским нивоима Fig. 1. Surface, population and number of settlements per hypsometric levels
149 АЛЕКСАНДРА ПЕТРАШЕВИЋ, ДАВОРИН БАЈИЋ И ЛУКА САБЉИЋ ALEKSANDRA PETRAŠEVIĆ, DAVORIN BAJIĆ AND LUKA SABLJIĆ
Сл. 2. Хипсометријска карта Републике Српске Fig. 2. Hypsometric map of the Republic of Srpska
Нагиб терена представља најзначајнији The slope is one of the most pertinent topo- топографски параметар, с обзиром на то да је graphic parameters since the terrain surface површ терена комплетно формирана од наги- is fully slope dependent and the slope angles ба, док нагибни углови покрећу геоморфолош- initiate geomorphological processes. The slope
150 ГЛАСНИК – HERALD 25
ке процесе. Нагиб терена има велики значај у is crucial for the population and settlement dis- размјештају становништва и насеља, утиче tribution as it aff ects the construction of hous- на изградњу стамбених, привредних и других ing, commercial facilities and infrastructure. инфраструктурних објеката. Угао нагиба пред- The slope angle is one of primary factors of the ставља један од основних фактора појаве кли- occurrence of landslides. Earlier studies have жења терена ‒ истраживања су показала да се shown that landslides may occur at 5º slopes but клизишта могу јавити и на нагибима од 5º, али are more frequent at 20º slopes and above. It is су најчешћа на нагибима преко 20º. Клижење the landslides that determine the conditions of тла условљава и одређује свеукупност услова land use (construction, housing, soil cultivation, везаних за кориштење и намјену земљишта etc.) (Манојловић et al., 2004). (услове градње, становање, обрада земљишта Most of the Republic of Srpska is charac- и сл.) (Манојловић et al., 2004). terized by 0° to 5° slope interval ‒ 8154 km2 or Највећи дио простора Републике Српске 33.1 % of the total territory (Таb. 2, Fig. 3 and има нагиб у интервалу од 0° до 5°, овим на- Fig. 4). This area has the population of 469302 гибом је обухваћено 8154 km2 или 33.1 % од or 40.1 % of the total population of the Repub- укупне површине територије (Таб. 2, Сл. 3 и Сл. lic of Srpska, located in 497 settlements. The 4). На овом простору живи 469302 становни- terrain slope of 5º to 10º covers 6437.1 km2 or ка, што представља 40.1 % укупне популације 26.1 % of the territory with one third of total Републике Српске, које је смјештено у 497 на- settlements (834 or 30.3 %) and the population сеља. Знатну површину од 6437.1 km2 или 26.1 of 482491 people. The smallest territory cov- % имају падине са нагибом терена од 5º до 10º. ers steep terrain with the slope above 30º (632 Tрећина укупног броја насеља (834 или 30.3 %) km2 or merely 2.6 % of the territory) including са 482491 становником смјештена је на овом 7 settlements and the population of 103 people. простору. Најмања површина територије је на The most favorable slope for human living is јако стрмим теренима, на нагибима изнад 30º up to 10º and it includes 1331 settlements (48 и то 632 km2 или само 2.6 %, са 7 насеља и 103 % of all settlements if the Republic of Srpska) становника. Најповољнији нагиби терена за with the population of 951793 people (81.3 % живот и привређивање су до 10º, на овом прос- of the total population of the Republic of Srps- тору је укупно 1331 насеље, 48 % од укупног ka). The moderately steep terrain (10º to 20º) броја насеља у Републици Српској, са 951793 covers the surface of 7013.0 km2 (28.9 %) with становника или 81.3 % укупног броја становни- the population of 212244 people living in 1316 ка Републике Српске. Умјерено стрм терен (од settlements (46.7 %). The medium steep terrain 10º до 20º), обухвата простор површине 7013.0 (20º to 30º) covers 2302.8 km2 or 9.3 % of the km2 (28.9 %) са 212244 становника настањених total territory with only 109 settlements and the у 1316 насеља (46.7 %). Средње стрм терен, population of 6305 people. These are all rural обухвата нагибе од 20º до 30º, са површином settlements located at higher altitudes, which од 2302.8 km2 или 9.3 % укупне територије, са additionally complicates the human living and само 109 насељених мјеста и 6305 становника. results in constant migrations and depopulation. Овдје се ради о руралним насељима смјеш- Nowadays, terrain exposition is a pertinent теним на вишим надморским висинама, што natural factor the relevance of which is even отежава живот становника, те је свакодневно higher in regard to evaluation of morphomet- присутно одсељавање и процес депопулације. ric characteristics of space as it represents the Данас је експозиција терена значајан природ- orientation of terrain slope against the cardinal ни фактор и њено проучавање добија на тежини directions. када се говори о евалуацији морфометријских ка- It is the living and housing conditions that рактеристика простора. Она представља оријен- refl ect the relevance of relief exposition and its тацију нагиба терена у односу на стране свијета. impact on population distribution. The infl uence
151 АЛЕКСАНДРА ПЕТРАШЕВИЋ, ДАВОРИН БАЈИЋ И ЛУКА САБЉИЋ ALEKSANDRA PETRAŠEVIĆ, DAVORIN BAJIĆ AND LUKA SABLJIĆ
Таб. 2. Распоред становништва и насеља према карактеристикама нагиба рељефа Tab. 2. The distribution of the population and settlements in line with relief slope
Површина (km²) / Број насеља / Број становника / Угао нагиба (°) / Surface (km²) No. of settlements Population Slope angle (°) Апс. / Апс. / Апс. / %∑ %Σ %∑ Absolute Absolute Absolute 0–5 8154.4 33.1 33.1 497 18.0 18.0 469302 40.1 40.1 5–10 6437.1 26.1 59.2 834 30.3 48.3 482491 41.2 81.3 10–15 4385.8 17.8 77.0 769 27.9 76.2 154846 13.2 94.5 15–20 2728.2 11.1 88.1 547 19.8 96.0 57398 4.9 99.4 20–25 1536.6 6.2 94.3 102 3.7 99.7 6202 0.5 99.9 25–30 766.2 3.1 97.4 7 0.3 100 103 0.1 100 30–35 365.5 1.5 98.9 00–00– 35–40 166.6 0.7 99.6 00–00– 40–45 66.3 0.3 99.9 00–00– > 45 33.6 0.1 100.0 00–00– Укупно / Total 24640.3 100 – 2756 100 – 1170342 100 –
Сл. 3. Површина, број становника и број насеља према нагибу терена Fig. 3. Surface, population and number of settlements per slope
Значај експозиције рељефа на размјештај of the Sun’s radiation varies depending on the становништва највише се огледа у погодности- vertical diversity of relief. Given the impact of ма за живот и становање. На основу вертикалне Sun’s insulation on air and soil temperature and рашчлањености рељефа, услови за утицај Сун- the duration of vegetation, the infl uence of ex- чеве радијационе енергије су различити. Утицај position on climate is large, which consequently Сунчеве инсолације на температуру ваздуха и aff ects the living space utilization (Тошић, 2015). земљишта, дужину вегетационог периода, као и Northern exposition covers most of the Republic утицај експозиције на климу је велики, што све of Srpska’s territory (38.1 %), and southern ex-
152 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 4. Карта углова нагиба (падова) територије Републике Српске Fig. 4. Slope angle map (grade) on the territory of the Republic of Srpska
заједно има утицај на искоришћеност простора position covers less territory (35.6 %) (Таb. 3, за живљење (Тошић, 2015). Највећу површину на Fig. 5 and Fig. 6). Due to direction of the Di- територији Републике Српске заузимају сјеверне narides mountain range, north-east (14.4 %) and експозиције (38.1 %), док јужне експозиције заузи- south-west (13.1 %) slopes are most common. We мају мањи дио територије (35.6 %) (Таб. 3, Сл. 5 и should point out that east slopes are more pro- Сл. 6). Због правца пружања динарског планинског nounced in the Republic of Srpska relief (13.1 %) система, најзаступљеније су сјевероисточне (14.4 than the west slopes (12.6 %). A large number of %) и југозападне (13.1 %) падине. Треба нагласити settlements are exposed to north. If we consider
153 АЛЕКСАНДРА ПЕТРАШЕВИЋ, ДАВОРИН БАЈИЋ И ЛУКА САБЉИЋ ALEKSANDRA PETRAŠEVIĆ, DAVORIN BAJIĆ AND LUKA SABLJIĆ
Таб. 3. Вриједности категорија експозиција рељефа Републике Српске Tab. 3. Values of categories of relief exposition in the Republic of Srpska
Површина (km²) / Угао експозиције (°) / Surface (km²) Angle of exposition (°) Апс. / Absolute % Хоризонталне по- Равно / Flat (‒1) вршине / Horizontal 149.0 0.6 surface Сјевер / North (0‒22.5) N 1658.2 6.7 Сјeвероисток / Northeast (22.5‒67.5) NE 3541.2 14.4 Исток / East (67.5‒112.5) E 3237.3 13.1 Југоисток / Southeast (112.5‒157.5) SE 2605.1 10.6 Југ / South (157.5‒202.5) S 2920.4 11.9 Југозапад / Southwest (202.5‒247.5) SW 3234.8 13.1 Запад / West (247.5‒292.5) W 3105.9 12.6 Сјеверозапад / Northwest (292.5‒337.5) NW 2734.6 11.1 Сјевер / North (337.5‒360) N 1453.8 5.9 Укупно / Total: 24640.3 100.0
да су источне падине више заступљене у рељефу the topographic map, settlements are distributed Републике Српске (13.1 %) него западне (12.6 %). on north-east and north-west expositions because Велики број насеља је експониран према сјеверу. these have the most favorable microclimate. Due Ако се посматра топографска карта насеља су рас- to insulation, settlements tend to be more con- поређена на сјевероисточним и сјеверозападним centrated on east than west sides, which might експозицијама, јер те експозиције имају повољнију be accounted for by the fact that east exposition микроклиму. Због утицаја инсолације на источ- is regarded the leeward side. Exposition does not ним експозицијама уочава се већа концентрација greatly aff ect the plain parts of the Republic of насеља него на западним, а то се може објаснити Srpska, which have the largest population density.
Сл. 5. Распоред експозиције рељефа на територији Републике Српске Fig. 5. The distribution of relief exposition on the territory of the Republic of Srpska
154 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 6. Утицај експозиције на просторни размјештај насеља Републике Српске Fig. 6. The impact of exposition on the spatial distribution of settlements in the Republic of Srpska
јер се источне експозиције сматрају осојним стра- In addition, there are densely populated valleys нама. Равничарски простор Републике Српске је and hollows with dominant north-east and south- најнасељенији на који експозиција не утиче много. west expositions. Поред ових простора густо су насељене долине и котлине ријека гдје је заступљена сјевероисточна и југозападна експозиција.
155 АЛЕКСАНДРА ПЕТРАШЕВИЋ, ДАВОРИН БАЈИЋ И ЛУКА САБЉИЋ ALEKSANDRA PETRAŠEVIĆ, DAVORIN BAJIĆ AND LUKA SABLJIĆ
ДИСКУСИЈА DISCUSSION
Природне карактеристике геопростора Ре- Natural features of the Republic of Srpska’s публике Српске су веома сложене усљед при- geo-space are rather complex due to diff erent падности различитим природно-географским natural-geographical units. From the geomor- цјелинама. У геоморфолошком смислу овај phological point of view, the space shares a простор карактеришу различити облици. strong diversity. Рељеф терена као елемент природне сре- The relief as an environmental element дине, који се најспорије и најмање мијења, which alters most slowly is the basic element of основни је елемент квалитативног обиљежја the qualitative features of the region and suit- простора и као такав погодан је за дугорочно able for long-term living planning. The follow- планирање живота и рада. Од њега зависе оста- ing elements depend on it: climate, hydrogra- ли елементи: клима, хидрографија, педолошки phy, pedological cover, settlement distribution, покривач, распоред насеља, комуникација, ин- communications, industry and agriculture. дустрија и пољопривреда. In the north peri-Pannonian part of the Re- У сјеверном перипанонском дијелу Ре- public of Srpska, there is the dominant hilly публике Српске доминирају изразити бре- and plain terrain, which represents the most ar- жуљкасто-равничарски терени, који са алу- able land together with alluvial plains and riv- вијалним заравнима и ријечним терасама er terraces. There are several secluded moun- представљају њен најплоднији дио. Моното- tains and the north-east slopes of the Majevica ност овог предјела разбијена је са неколико уса- Mountain impairing this monotonous region мљених планина (Козара, Просара, Мотајица, (Kozara, Prosara, Motajica, Vučijak and Tre- Вучијак и Требовац), те сјевероисточним огран- bovac). The elaborate transportation network цима планине Мајевице. Добра саобраћајна among the urban centers is favorable for pop- повезаност урбаних центара, пружа повољне ulation concentration. It is in this region that услове за већу концентрацију становништва. У the population and higher-ranked center distri- овој регији је и највећа дистрибуција станов- bution is the highest. Rural settlements are de- ништва и центара већег хијерархијског значаја. mographically large and located along roads or Сеоска насеља су демографски велика, већином river streams. Southwards, the hilly and plain низног типа уз саобраћајнице или ријечне токо- terrain gradually turns into mountain region, ве. Према југу брежуљкасто-равничарски прос- which covers most of Republic of Srpska’s ter- тори постепено прелазе у изразито планинско ritory. подручје које обухвата највећи дио површине The mountain and ravine region covers Републике Српске. most of Republic of Srpska’s territory and is Планинско-котлинска област заузима mainly located in east Republic of Srpska. In највећи дио територије Републике Српске. the west part of the Republic of Srpska Gorn- Највећи дио ове области налази се у источном josanski-Pliva region is a part of the mountain дијелу Републике Српске. У западном дијелу and ravine region. Conditions for population Републике Српске, планинско-котлинској обла- concentration are poor in the mountain and сти припада Горњосанско-пливска регија. Пла- ravine morphological unit. Urban settlements нинско-котлинска морфолошка цјелина пружа are smaller and mostly located on broad river скромније услове за концентрацију станов- terraces and ravine plains through which river ништва. Градска насеља су мања, углавном су streams fl ow and most relevant roads pass. Riv- се развила на широким ријечним терасама и у er steams determined the transport communica- котлинским проширењима којима отичу ријеч- tion and it is these zones that cover most of the ни токови и пролазе важније саобраћајнице. population. Rural settlements are dispersedly Ријечни токови су предиспонирали саобраћајне arranged, scattered and with fewer population.
156 ГЛАСНИК – HERALD 25
комуникације и у тим зонама је највећа концен- Given the high mountains, the population is трација становништва. Сеоска насеља су дис- mainly located on sooth slopes. The settlements перзно размјештена у простору, разбијеног типа network is disintegrated, with many hamlets и са мањом концентрацијом становништва. На and smaller settlements (Мандић, 2015). вишим планинама, становништво је више кон- Lower parts of Herzegovina known as Her- центрисано на јужној страни. Мрежа насеља је zegovina Rudine cover Popovo polje and parts уситњена, са великим бројем заселака и мањих of Ljubinjsko polje. The specifi c system of set- насеља (Мандић, 2015). tlements in this part of the Republic of Srpska Ниска Херцеговина, тј. простор херцего- is characterized by large population concen- вачких Хумина, захвата појас Поповог и дијела tration in urban zones and strong depopulation Љубињског поља. Овај дио Републике Српске in rural areas. Settlements and population are одликује се специфичностима у насеобинском distributed on the rims of plains (Мајић & систему, гдје је велика концентрација станов- Маринковић, 2016; Tošić et al., 2019). ништва у урбаним зонама и израженa депопула- цијa у руралним подручјима. Размјештај насеља CONCLUSION и становништва је по рубовима крашких поља (Мајић & Маринковић, 2016; Tošić et al., 2019). Relief in the Republic of Srpska strongly aff ects the spatial distribution of the population ЗАКЉУЧАК due to its forms and morphometric features. The hypsometric population distribution sug- Рељеф Републике Српске значајно утиче на gests that there are disparities between the west просторни размјештај становништва својим об- and east parts of the Republic of Srpska. Out лицима и морфометријским карактеристикама. of the total population located west from the Хипсометријска дистрибуција популације ука- Brčko District, 82 % people live in the hypso- зује на изражене диспаритете између западног и metric zone up to 300 m a. s. l. The same zone источног дијела Републике Српске. Од укупног in the east is inhabited by only 41 % of the total становништва смјештеног западно од Дистри- population. In other words, there is a more bal- кта Брчко, чак 82 % живи у висинском појасу anced population distribution in the east part of до 300 m н. в., док је у тој истој зони на исто- the Republic of Srpska. On the other hand, the ку настањено свега 41 % популације. Дакле, у west parts mark the pronounced hypsometric источном дијелу Републике Српске уочава се polarization with strong population concentra- равномјернија дистрибуција становништва, док tion on lower altitudes. је у западном дијелу изражена хипсометријска Due to plain relief in the west parts of the поларизација са наглашеном концентрацијом Republic of Srpska, most urban centers are становништва на нижим надморским висинама. located in the zones of plain and hilly relief. Због низијског рељефа у западном дијелу, Population living in lower hypsometric zones већина урбаних центара смјештена је управо у inhabits areas with pronounced slope or areas зонама низијског и брежуљкастог рељефа. Ста- along the river streams which tend to be prone новништво у нижим хипсометријским нивоима to fl oods. In the west part of the Republic of насељава просторе са израженим нагибом или Srpska, there is a correlation in the hypsometric су то простори уз ријечна корита који су често distribution of the population and settlements. под утицајем поплава. У западном дијелу Ре- Nearly ⅔ of the settlements and 82 % of the публике Српске постоји корелација у хипсоме- population are located in the hypsometric zone тријској дистрибуцији насеља и становништва. up to 300 m a. s. l. There is an evident de- У висинској зони до 300 m н. в. смјештено је crease of both in zones higher than 300 m a. s. скоро ⅔ насеља и 82 % популације. Након 300 l. Furthermore, the population tends to desert m н. в. евидентно је смањење учешћа у обје higher zones and inhabit the lower ones. The
157 АЛЕКСАНДРА ПЕТРАШЕВИЋ, ДАВОРИН БАЈИЋ И ЛУКА САБЉИЋ ALEKSANDRA PETRAŠEVIĆ, DAVORIN BAJIĆ AND LUKA SABLJIĆ
категорије. Примјетно је напуштање виших hypsometric zone above 900 m a. s. l. is almost планинских простора и насељавање нижих. unpopulated. Простор изнад 900 m н. в. готово је ненасељен. The settlements and demography is almost Супротна насеобинско-демографска слика completely diff erent in the east part of the Re- је у источном дијелу Републике Српске у којем public of Srpska. There, the position and net- су положај и мрежа насеља условљени рељеф- work of settlements are conditioned by relief ном конфигурацијом, тако да је већина станов- so most of the population is located in smaller ништва концентрисана у мањим насељима пла- mountain settlements. Due to pronounced verti- нинског карактера. Због изражене вертикалне cal diversity of relief, this zone marks stronger рашчлањености рељефа, у овој зони присут- hypsometric dispersion of population and set- на је већа хипсометријска дисперзија стано- tlements. Despite the smallest number of settle- вништва и насеља. Иако са најмањим бројем ments, the hypsometric zone up to 100 m a. s. насељених мјеста, висински појас до 100 m н. l. is the zone with the strongest population con- в. представља зону највеће концентрације ста- centration. Two percent of the territory is popu- новништва. На 2 % територије, живи око 17 % lated by around 17 % of the population, mainly становништва, првенствено захваљујући Граду in the city of Bijeljina and larger Semberija set- Бијељини и већим семберским насељима. Зна- tlements. The population concentration is high- чајнија концентрација становништва је у зона- er in hypsometric zones 100–200 and 400–600 ма 100–200 и 400–600 m н. в. У овом дијелу m. a. s. l. This part of the Republic of Srpska Републике Српске доминира уситњена мрежа is dominated by dispersed settlement network. насеља разбијеног типа. За разлику од западног Unlike the west part of the Republic of Srpska, дијела Републике Српске, највећа концентра- here the settlement concentration is highest in ција насеља је у зони између 600 и 1000 m н. the hypsometric zone 600–1000 m a. s. l. which в., што је дијаметрална супротност западном is diametrically diff erent than in the west part. дијелу. Највећи број ових насеља налази се на Most these settlements are located in upper простору горњег Подриња, Вишеграда, Фочан- Drina watershed, Višegrad, Foča-Goražde area, ско-горажданског краја, те појаса херцеговач- and Herzegovina Humine and Rudine. ких Хумина и Рудина. The analysis of settlements and population Анализа насеља и становника по хипсоме- per hypsometric intervals, slope and exposi- тријским интервалима, нагибу и експозицији tion suggests that there is a pronounced nega- показала је изразиту негативну развојну тен- tive tendency in the growth of settlements and денцију код насеља и становништва на вишим population at higher altitudes when compared надморским висинама у односу на нижа под- with smaller ones and in the creation of spa- ручја, као и стварање просторно-демографске tial-demographic imbalance in the hypsometric неуравнотежености у хипсометријској дистри- distribution of the population and settlements. буцији становништва и насеља.
158 ГЛАСНИК – HERALD 25
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Ahmetbegović, S. (2014). Reljef kao faktor razmješta- Маринковић, Д. (2014). Демографске детерминан- ja stanovništva u Bosni i Hercegovini. Acta geo- те популационе политике Републике Српске. graphica Bosniae at Herzegovinae, 1, 97‒111. Природно-математички факултет Универзите- Friganović, M. (1990). Demografi ja ‒ stanovništvo тa у Бањој Луци. svijeta. Školska knjiga. Марић, Ђ. (1996). Република Српска као нова по- Гњато, Р. (1996). Геополитички положај Републике литичко-територијална заједница. Гласник/ Српске. Гласник/Herald, 1, 27‒48. Herald, 1, 7‒26. Динић, Ј. (2007). Човек и рељеф. Српско географ- Петрашевић, А., & Мајић, А. (2019). Карактеристи- ско друштво. ке хипсометријског размјештаја становништва Драгићевић, С., & Филиповић, Д. (2016). Природ- Републике Српске. Зборник Матице српске за ни услови и непогоде у планирању и заштита друштвене науке, 167(3), 701‒710. простора (Друго допуњено издање). Географ- Републички завод за статистику Републике Српске. ски факултет Универзитета у Београду. (2017). Попис становништва, домаћинстава Lukic, T., Stojsavljevic, R., Durdev, B., Nad, I., и станова у Републици Српској 2013. године & Dercan, B. (2012). Depopulation in the (Резултати по насељеним мјестима). Western Balkan countries. European Journal of Сретеновић, Љ. (1972). Картографски метод про- Geography, 3(2), 6‒23. учавања хипсометријског размештаја станов- Мандић, М. (2015). Геопросторне посљедице де- ништва и насеља. Зборник радова Географског мографског развоја Републике Српске у кон- института Природно-математичког факул- тексту промјена у насеобинском систему. У тета, 9, 47‒61. Д. Маринковић (Ур.), Демографска политика Тошић, Р. (2015). Ерозија и бујични токови у Репу- у Републици Српској ‒ стварност и потребе блици Српској. Географско друштво Републике (стр. 53‒70). Академија наука и умјетности Ре- Српске. публике Српске. Tošić, R., Lovrić, N., & Dragićević, S. (2019). As- Манојловић, П., Драгићевић, С., & Мустафић, С. sessment of the Impact of Depopulation on Soil (2004). Основне морфометријске карактеристи- Erosion: Case Study – Republika Srpska (Bosnia ке рељефа Србије. Гласник српског географског and Herzegovina). Carpathian Journal of Earth друштва, 84(2), 11‒20. https://doi.org/10.2298/ and Environmental Sciences, 14(2), 505‒518. GSGD0402011M https://doi.org/10.26471/cjees/2019/014/099 Мајић, А., & Маринковић, Д. (2016). Хипсоме- Војковић, Г. (2007). Становништво као елемент ре- тријски размјештај становништва Републике гионализације Србије. Становништво, 1(4), Српске. Гласник/Herald, 20, 57‒76. https://doi. 7‒42. org/10.7251HER2016057М Живковић, Д. (1989). Картометријска анализа Маринковић, Д., & Мајић, А. (2015). Просторна хипсометријског размештаја становништва дистрибуција становништва Републике Српске СР Србије (ван територије САП-а) [Необја- према резултатима пописа 2013. године. У С. вљена докторска дисертација]. Природно-ма- Станковић, Д. Филиповић, & С. Ђурђић (Ур.), тематички факултет Београд. Четврти српски конгрес географа са међуна- родним учешћем „Достигнућа, актуелности и изазови географске науке и праксе“ поводом 150 година рођења Јована Цвијића, Зборник радова (стр. 397–402). Географски факултет Универзитета у Београду; Српско географско друштво.
159
Оригинални научни рад UDC 338.486.1.02:528.21/.22(497.6Требиње) DOI 10.7251/HER2125161M
МОГУЋНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ ВАЛОРИЗАЦИЈЕ ГЕОПОТЕНЦИЈАЛА ПОДРУЧЈА ЗУБАЧКА УБЛА – ГРАД ТРЕБИЊЕ – ПРИСТУП ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ*
Дејан Пухалo1* и Мира Мандић2**
1Projekt ad, Бања Лука, Република Српска 2Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Бања Лука, Република Српска
Сажетак: Предмет рада је геопросторна цјелина Зубачка Убла, дио административне територије Града Требиње. Убла располажу п риродним и антропогеним вриједностима значајним за развој туризма. Њихово стављање у функцију има велики потенцијал који може обогатити туристичку понуду Града Требиња и тиме доприносити укупном развоју. Посматрана геопросторна цјелина има повољан географски положај и изузетну хетерогеност у којој су идентификовани и анализирани потенцијални туристички мотиви, предложени облици туристичке вало- ризације издвојених географских потенцијала и микролокалитета. Предложена валоризација и просторно-функ- ционална организација анализиране просторне цјелине у контексту је успостављања концепта одрживог руралног туризма и задржавања идентитета мјеста. Рад има апликативни карактер. Кључне ријечи: Зубачка Убла, геопотенцијал, валоризација, рурални туризам, рурални развој, просторно-функ- ционална организација.
Original scientifi c paper
OPPORTUNITIES FOR TOURIST VALORIZATION OF THE ZUBAČKA UBLA AREA – CITY OF TREBINJE – AN APPROACH TO SPATIAL-FUNCTIONAL ORGANIZATION*
Dejan Puhalo1* and Mira Mandić2**
1Projekt ad, Banja Luka, Republic of Srpska 2University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Banja Luka, Republic of Srpska
Abstract: The subject matter of the paper is the geospatial unit of Zubačka Ubla, a part of the administrative territory of the City of Trebinje. The Ubla disposes of natural and anthropogenic values pertinent for the development of tourism. These values bear a great potential which may enrich the touristic off er of the city and contribute to the development. The observed geospatial unit has a favourable geographical position and heterogeneity within which we identifi ed and analyzed possible tourist motives and proposed types of touristic valorization of suggested geographical potentials and micro-sites. The proposed valorization and spatial-functional organization of the analyzed spatial unit serves the purpose of designing the concept of sustainable rural tourism and maintaining the identity of the location. Finally, the paper is highly applicative. Key words: Zubačka Ubla, geopotential, valorization, rural tourism, rural development, spatial-functional organization.
* Рад представља измјењени и допуњени текст рада представљеног на међународној студентској научној конференцији СТЕС 2020 на којој је изабран за најбољи рад у конкуренцији радова из области природних наука. * The paper is a modifi ed and updated version of a paper presented at the 2020 STES International Student Conference where it was elected the best paper in the fi eld of natural sciences. ** Аутор за кореспонденцију: Мира Мандић, Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Младена Стојановића 2, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: [email protected] ** Corresponding author: Mira Mandić, University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Mladena Stojanovića 2, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, E-mail: [email protected]
161 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
УВОД INTRODUCTION
Геопросторна цјелина Зубачка Убла, смјеш- The Zubačka Ubla geospatial unit is lo- тена у јужном периферном простору Града Тре- cated at the southern rim of the city of Tre- биња, представља рурално подручје изузетних binje and represents a rural area of diff erent физичко-географских и амбијенталних вријед- physical-geographical and ambient values. The ности. Анализирана просторна цјелина има по- geographical position is favorable and geosys- вољан географски положај и очуване геосистеме tems are preserved, which makes them a perti- као факторе потенцијалне туристичке валори- nent component for potential tourist valoriza- зације. Наведени локалитет, у туристичкој зони tion. The observed site within the tourist zone Херцеговине, није укључен у активну туристичку of Herzegovina is not included in the active понуду Града Требиња те је у том смислу мар- tourist off er of the city of Trebinje and holds a гинално третиран у стратешким документима marginal position within strategic documents – у Стратегији развоја туризма Града Требиња – the 2020 Strategy of tourism development из 2020. године. У раду је анализирана и план- of the city of Trebinje. In the paper, the po- ским приступом дефинисана могућа туристичка tential tourist valorization of specifi c geosys- валоризација појединих геосистема. Уважени су tems was analyzed and defi ned by the spatial сви аспекти одрживости који подразумијевају planning approach. All aspects of sustainability заштиту, унапређење и презентовање природних were taken into account in regard to protec- и антропогених вриједности, изградњу инфра- tion, improvement and presentation of natural структуре и ангажовање локалног становништва and anthropogenic values, infrastructure con- у циљу ревитализације и развоја простора. Ком- struction, and the local population engagement плексним вредновањем простора, подизањем сте- with an aim to revitalize and develop the area. пена инфраструктурне уређености и ефикаснијом Zubačka Ubla has the potential of becoming a просторно-функционалном организацијом Зуба- complex tourist site located in the bordering чка Убла могу постати комплексан туристички area between natural-geographical tourist re- локалитет, позициониран у граничном простору gions and tourist-geographical areas (continen- природно-географских туристичких регија и ту- tal-highland and Meditteranean region) through ристичко-географских подручја (континентално- an elaborate valorization, improvement of in- планинског и медитеранског). Близина високо frastructure, and an effi cient spatial-functional вреднованог туристичког прекограничног прос- organization. The vicinity of highly valorized тора Хрватске и Црне Горе има велику улогу у ја- tourist areas in Croatia and Montenegro plays a чању туристичког развоја простора Херцеговине pertinent part in improving tourist development у којем се налази анализирана просторна цјелина. of Herzegovina where our target site is located. Савремена туристичка кретања карактери- An increasing tourists’ mobility and high шу повећана мобилност туриста с испољеним interest in active vacation (hiking, landscape интересовањем за активан одмор (планинарење, photo shooting, cycling, speleology, paraglid- фотографисање пејзажа, бициклизам, спелео- ing, etc.) and meeting local natural and cultur- логију, параглајдинг…) и упознавање локалних al specificities (tradition, manifestations, gas- природних и културних специфичности (тра- tronomy, local crafts, etc.) are typical modern дицију, манифестације, гастрономију, локалне tourist interests. These interests are a part of занате…). Наведена интересовања дио су ту- rural area tourism. Geography (total hetero- ристичке понуде руралних подручја. Геогра- geneity) of rural areas determines the rural фичност (укупна хетерогеност) руралних под- tourism offer (eco-tourism, ethno-tourism, ручја детерминише понуду руралног туризма gastro-tourism, hunting, adventures, etc.). The (еко, етно, авантуристички, гастро, ловни…). networking of local communities and local Умрежавањем локалних заједница и унутар њих service providers (local population, agricultur-
162 ГЛАСНИК – HERALD 25
носилаца туристичке понуде и услуга (локално al producers, associations, sports and cultural становништво, пољопривредни произвођачи, уд- organizations, hunters, hikers) enables com- ружења и организације (еко, културна и спорт- plex and high-quality tourist services active ска друштва, ловци, планинари…) омогућава throughout the year, economic stability, and пружање комплексне и квалитетне туристичке constant income. Hence, the identification of услуге, активне у току цијеле године, економ- tourist potentials, their protection, networking ску стабилност и константан прилив новчаних of touristic offers within a larger area, and the средстава. Дакле, идентификација туристичких promotion aim to support the rural area sus- потенцијала, њихова заштита, умрежавање у tainability and improve spatial development. систем туристичке понуде ширег простора и In our specific case, the tourist function of a коначно промоција, у циљу су укупне одрживо- space is observed as a bearer and instrument сти руралног простора и унапређења просторног of rural area development. In addition, an in- развоја. У конкретном случају туристичка функ- creasing interest on the tourists’ side provides ција простора посматра се као носилац и ин- an argument for justified investments in rural струмент развоја руралних подручја, а повећан tourism. „The development of rural tourism a интерес туриста за наведене облике одмора ар- best way to revitalize rural areas and preserve гументује оправданост улагања у рурални тури- the environment“ (Гњато еt аl., 2011, p. 76). зам. „Развој руралног туризма најбољи је начин In line with the modern approach to rural ревитализације руралног простора и очувања area development via a poli-functional con- животне средине“ (Гњато еt аl., 2011, стр. 76). cept as defined at the Potsdam 2020 Interna- У складу са савременим приступом развоју tional Conference on the Future and Develop- руралног простора кроз полифункционални ment of Rural Areas RURAL21 and European концепт, како је дефинисан на Међународној Union strategies of rural development, many конференцији о будућности развоја руралног authors perceive rural development through простора RURAL21 у Потсдаму 2000. године и tourism as one of initiators of development стратегијама руралног развоја Европске уније и and revitalization of rural areas (Byrd et al., других организација, многи аутори перципирају 2009; Gao & Wu, 2017; Gašić et al., 2015; рурални развој и кроз туризам као један од основ- Pavlović & Kovačević-Berleković, 2018; etc.) них покретача развоја и ревитализације руралних Harriss observed that rural development is a подручја (Byrd et al., 2009; Gao & Wu, 2017; Gašić process of change in a rural society initiated et al., 2015; Pavlović & Kovačević-Berleković, 2018; either by government interventions or without и други). Харис рурални развој посматра као про- them. Within modern development process- цес промјене руралног друштва инициран држав- es, it is the tourism that initiates changes in ним интервенцијама или без њих. Савремени раз- rural areas. The European Union Territorial војни процеси и промјене у руралном простору Agenda as an umbrella strategic document in све више су иницирани туристичком функцијом. the field of spatial planning analyzes the state Територијална агенда Европске уније као кровни and perspective of an area and adopts recom- документ Европске уније из области просторног mendations for the environment protection, планирања сагледава стање и перспективе прос- preservation of natural and cultural heritage, тора с препорукама за заштиту животне среди- and improvement of local capacities. For that не, природног и културног насљеђа и јачање ло- purpose, the European Union formed differ- калних капацитета. У ту сврху формирани су у ent programs for rural development support Европској унији и програми подршке руралном (LEADER) and accession funds EU candidate развоју LEADER и приступни фондови земљама countries (PHARE, SEPARD and CARD). Ru- кандидатима за улазак у Европску унију PHARE, ral development is observed as a set of devel- SEPARD и CARD. Рурални развој посматра се opment policies focused on the principles of као скуп развојних политика усмјерених на прин- sustainability and based on local specificities
163 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
ципе одрживости и ослоњене на позиционирање and activation of all capacities. This concept, локалних специфичности и активирање свих ка- apart from agriculture, and forestry, introduces пацитета. Наведени концепт, уз пољопривреду tourism as a new function of rural space which и шумарство, уводи туризам као нову функцију does not provoke conflicts and supports all руралног простора која не ствара конфликтне aspects of sustainable development principles ситуације и подржава све аспекте принципа одр- (socio-economic, demographic, ecological). живог развоја (социоекономски, демографски, The City of Trebinje’s area does not dis- еколошки). pose of large agricultural and forest potentials Простор Града Требиња нема велике потен- but are plenty of natural and cultural values цијале у области пољопривреде и шумарства, which need yet to be valorized. The Zubačka али посједује бројне невалоризоване природне Ubla site is surrounded by a highly protected и културне вриједности. Посматрани локалитет area defined as „Orjen Nature Park“. There is Зубачка Убла, студија случаја, окружен је прос- also the Trebinjska Šuma protected scenery тором високог степена заштите дефинисаног area. The Republic of Srpska shares a small као „Парк природе Орјен“. У простору Града ratio of legally protected areas in compari- Требиња је и заштићени пејсаж Требињска son with the available preserved natural and шума. Република Српска има мали удио зако- cultural values. The protection of valuable ном заштићених подручја у односу на сачуване ambient areas, the networking and valoriza- природне и културне вриједности. Стављање tion, and the respect of current natural and под заштиту вриједних амбијенталних под- cultural asset protection conventions enable ручја, њихово умрежавање и валоризација, уз the perseverance and admission to different поштовање свих важећих конвенција заштите funds which are of an utmost relevance for природних и културних добара, омогућава њи- the development (Гњато еt аl., 2010). Hence, хову очуваност, као и приступ развојним фон- it is crucial to design the planning documents довима у сврху њиховог развоја (Гњато еt аl., and define the allocation and arrangement of 2010). С тога је нужно приступити изради прос- the space. Therefore, the Zubačka Ubla case торно-планске документације и дефинисању study actually represents a zoning plan which намјене и уређења простора. У том контекс- would serve as a basis for defining concept de- ту студија случаја Зубачка Убла има карактер sign and setting the sustainable development зонинг плана, основе за дефинисање идејних concept in our target area. рјешења уређења и успостављања концепта The paper identified the potentials of the одрживог развоја наведеног простора. area and its natural, infrastructure, socio-geo- Радом су идентификовани могући потен- graphical and functional limitations. The aim цијали, утврђена природна, инфраструктурна, of the paper was to define the course of devel- социогеографска и функционална ограничења. opment which might maintain the spatial bal- Циљ рада је дефинисање праваца развоја којим ance among the level of usability, the level of се успоставља просторна равнотежа између сте- preservation of specific geosystems, sustain- пена искористивости и очуваности појединих ability of identity of the area, involvement in геосистема, одрживости идентитета простора, local action groups, and socio-economic sus- укључености локалних акционих група и со- tainability. The paper also defined the design цио-економске одрживости. Радом дефинисано concept for the tourist valorization and spa- идејно рјешење туристичке валоризације и прос- tial-functional organization of the Ubla, which торно-функционалне организације Убла може might be taken as a starting point for key deci- бити полазна основа за доношење утемељених sions in regard to defining the local community одлука при дефинисању праваца развоја локалне development. To involve the local population заједнице. Укљученост локалног становништва in the tourist offer and modern development у туристичку понуду и савремене развојне про- processes enables socio-economic sustainabil-
164 ГЛАСНИК – HERALD 25
цесе омогућава социоекономску одрживост и ity and activation of the commercially passive активирање привредно и туристички пасивног area of the Zubačka Ubla and its poorly valo- простора Зубачких Убла и невалоризованог ок- rized surrounding area which constantly marks ружења константног економског и демограф- economic and demographic stagnation. The ског стагнирања. Рад представља потенцијални paper represents a potential model for the for- модел формирања новог туристичког садржаја, mation of new tourist content: a complex and као комплексне активне дестинације у туристич- active destination within the Trebinje’s tourist кој понуди Града Требиња, центра конгресног, offer as a center of the congress, cultural and културног и других облика туризма. Уочавање other types of tourism. The identification of ограничења (правних, планских, инфраструктур- limitations (legal, planning, infrastructure, or- них, организационих и др.) у циљу је систем- ganization, etc.) enables a systemic approach ског приступа планирању и уређењу простора, to planning and space arrangement, obstacle отклањања препрека, унапређења просторно- removal, improvement of spatial-functional or- функционалне организације и позиционирања ganization, and tourist offer positioning. The у туристичкој понуди. У раду се наглашава paper emphasises the planning approach to the плански приступ у усклађивању еколошких и harmonization of ecological and socio-eco- социо-економских аспеката развоја, природних nomic aspects of development, and natural and и створених просторних структура. artificial spatial structures.
МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ MATERIALS AND METHODS
У раду су кориштене стандардне методе гео- For the purpose of the paper, the authors used графске науке и просторног планирања које се ко- standard geographical and spatial planning meth- ристе у сврху истраживања, планирања и уређења ods for the research, planning and arrangement of геопростора, с циљем добијања релевантних по- geospace with an aim to obtain relevant indicators казатеља просторног развоја: теренски рад, оп- of spatial development: fi eld work, observation, сервација, анализа, компарација, синтеза, генера- analysis, comparison, sinthesis, generalization, лизација и картографски метод. Метод теренског and the mapping method. The fi eld work was рада кориштен је у сврху непосредног упозна- used in order to directly assess the natural and вања са природним и створеним структурама artifi cial structures within the target area, estimate унутар предметног подручја, утврђивања степе- the level of geosystem preservation, and evaluate на очуваности геосистема и одступања актуелног deviations from the space allocation as defi ned in стања од намјене простора дефинисане простор- the planning documents. The comparison method но-планским документима. Метод компарације је helped reach relevant conclusions about the de- омогућио да се дође до релевантних закључака о gree and nature of changes which indicated spe- степену и карактеру насталих промјена које ука- cifi c geographical phenomena and physical and зују на одређене географске појаве и физичке и social processes in the target area, all of which друштвене процесе унутар предметног подручја, may represent either a problem or an advantage што у поступку планирања може представљати in defi ning courses of development. The current проблем или предност у дефинисању праваца state of spatial-functional development of the an- развоја. Актуелно стање просторно-функцио- alyzed area was estimated by the means of fi eld налног развоја анализиране просторне цјелине work. The comparison analysis of the current state утврђено је теренским радом. Компаративном in the fi eld and spatial planning documentation анализом стања на терену и просторно-планске (Ubla 1980 Zoning Plan, The 1981 Spatial Plan и друге документације: Зонинг план Убла 1980, of the City of Trebinje, The 2018‒2027 Strategy Просторни план Града Требиња 1981, Стратегија of Development of the City of Trebinje, The 2020 развоја Града Требиња 2018‒2027, Стратегија раз- Strategy of Tourism Development in the City of
165 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
воја туризма Града Требиње 2020, Студија заш- Trebinje, The 2020 Study of „Orjen“ Nature Park тите Парка природе „Орјен“ 2020, констатована protection) gave us an insight into the planned val- је планирана валоризација простора и смјернице orization of the area and development policies, but планираног развоја, али и изостанак имплемен- we also observed the poor implementation of the тације планске основе, с посљедицама на дегра- planned guidelines which caused the degradation дацију појединих геосистема. Статистичком ана- of specifi c geosystems. The statistical analysis of лизом демографских показатеља према пописима demographic indicators in line with the 1991 and становништва 1991. и 2013. године утврђена је 2013 population censuses indicated the apparent депопулација. Предложена валоризација и прос- process of depopulation. The proposed valoriza- торно-функционална организација картографски tion and the spatial-functional organization are су приказане. Картографску подлогу чини план- presented in maps. The planning documents and ска документациона основа и сателитски снимак the Google map satellite shots were used mapping Gооglе maps на коју је пројектована потенцијална as we projected the potential tourist valorization of туристичка валоризација простора и планирана the area and its planned spatial-functional organi- просторно-функционална организација. Природ- zation. The natural conditions and the protection ни услови простора и његова заштита анализи- of the area were analyzed based on the relevant рани су на основу научне литературе (Lubarda, body of work (Lubarda, 2019; Попов еt аl., 2019). 2019; Попов еt аl., 2019). Концепт одрживог раз- The rural tourism sustainable development con- воја руралног туризма анализиран је на основу cept was analyzed based on the strategic docu- стратешких докумената Европске уније, Свјетске ments of European Union, World Tourism Orga- туристичке организације, Агенде 21, Стратеш- nization, Agenda 21, the 2018‒2021 Strategic plan ког плана руралног развоја Босне и Херцегови- for Bosnia and Herzegovina rural development, не 2018‒2021 и научних радова који на критич- and scientifi c studies which critically address pos- ки начин сагледавају могућности и ограничења sibilities and limitations of the defi ned concept дефинисаног концепта (Гњато еt аl., 2010, 2011; (Гњато еt аl., 2010, 2011; Krajnović et al., 2017; Krajnović et al., 2017; Мандић, 2019; Станковић, Мандић, 2019; Станковић, 1993; Вукојевић & 1993; Вукојевић & Поповић, 2014; Živković et Поповић, 2014; Živković et al., 2016). Zones of al., 2016). Зоне намјене земљишта дефинисане site allocation were defi ned in line with the cur- су у складу са постојећом просторно-планском rent spatial planning documents, geo-potentials, документацијом, геопотенцијалима и Законом о and the Law on Spatial Planning and Construction уређењу простора и грађењу „Службени гласник issued in the „Offi cial Gazette of the Republic of гласник Републике Српске“, бр. 40/2013 и 2/2015 Srpska“, Nos. 40/2013 and 2/2015 – CC Decision, – Одлука УС, 106/2015 и 3/2016 – испр. 104/2018 106/2015 and 3/2016 – corr. 104/2018 – CC De- – одлука УС и 84/2019. cision and 84/2019.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА RESULTS AND DISCUSSION
Резултати истраживања добијени су на основу Results of the research were obtained from компаративне анализе стручне литературе, прос- the comparison analysis of scientifi c papers, торно-планске документације и теренског рада spatial planning documents and the fi eld work етапно провођеног од 2018. до краја 2020. године conducted from 2018 to 2020, and are a base и чине базу релевантних показатеља просторног of relevant indicators of the target area spatial развоја посматраног подручја. Утврђен је прос- development. The spatial range was identifi ed, торни обухват, идентификовани и анализирани geospatial elements which presented potential геопросторни елементи који чине потенцијалне tourist attractions were recognized and ana- туристичке атрактивности и дефинисана објек- lyzed, and the potential valorization was de- тивно могућа валоризација. Анализирани су при- fi ned. We also analyzed natural-geographical
166 ГЛАСНИК – HERALD 25
родно-географски потенцијали, насеобинске ка- potentials, settlement characteristics, social рактеристике, социјална организација и постојећа organization, and the existing physical infra- физичка инфраструктура те утврђене могућности structure, and estimated potentials and limita- и ограничења њиховог интегрисања у функцији tions of integrating the aforementioned factors туристичке валоризације простора. Теренским in order to obtain the tourist valorization. The радом је извршена детаљнија анализа очуваности fi eld work helped us analyze the preservation просторних вриједности и створених физичких of spatial values and created physical struc- структура (стамбених објеката, инфраструктуре...). tures (housing, infrastructure, etc.). The level Степен заштите (Републички завод за заштиту кул- of protection (Републички завод за заштиту турно-историјског и природног насљеђа Републике културно-историјског и природног насљеђа Српске, 2020), стање и просторни размјештај обје- Републике Српске, 2020), and the spatial dis- ката чине основу будућег зонирања простора са tribution of facilities are the background for строгим границама коришћења у циљу ефикасне future zoning of the area with restricted usage просторно-функционалне организације. Утврђене in order to achieve an effi cient spatial-function- чињенице указују на висок степен очуваности и al organization. The facts indicate a high level вриједности природно-географских структура и of preservation of natural-geographical struc- могућност дефинисања развоја различитих обли- tures which provides opportunities for develop- ка руралног туризма предметног подручја. Потен- ing diff erent types of rural tourism. A potential цијални модел туристичке валоризације и простор- model of tourist valorization and spatial-func- но-функционалне организације потенцира заштиту tional organization implies the protection of амбијенталних вриједности. ambient values.
Карактеристике географског положаја Geographical position characteristics
Карактеристике географског положаја пред- Geographical position characteristics rep- стављају полазну основу могућности валоризације resent a starting point for the area valorization. простора. Простор Града Требиња има повољан The City of Trebinje has a favorable geographi- географски положај у пограничном појасу Хр- cal position in the bordering zone with the Cro- ватске и Црне Горе у туристичкој медитеранској atia and the Montenegro, in the Medditerranean зони и непосредној близини високовреднованих tourist zone, in the vicinity of highly valorized туристичких дестинација (Дубровник и Херцег tourist destinations Dubrovnik and Herceg Novi, Нови), те релативној близини националних пар- and relatively close to nature parks and protected кова и заштићених зона у прекограничном прос- zones in Serbia and Montenegro, which enables тору Србије и Црне Горе, што омогућава укључе- participation in tourist routes (Fig. 1). The affi l- ност у туристичка кретања (Сл. 1). Припадност iation to the sub-Mediterranean area is evident субмедитеранској области се испољава у при- in the natural-geographical structure, cultural родно-географској структури простора, култур- identity, and authenticity of the City of Trebin- ном идентитету и аутентичности простора Града je. The preserved biodiversity of the continental Требиња. Очуваност биодиверзитета планинског hinterland off ers many opportunities for tour- континенталног залеђа нуди бројне могућности ist valorization. The Ubla is in the vicinity of туристичке валоризације. Локалитет Убла је у не- regional highways to which it is connected via посредној близини регионалних саобраћајница local roads. The accommodation capacities are са којима је повезан локалним саобраћајницама. poor. The agricultural activities are of a small Посједује скромне смјештајне капацитете. У пос- range (gardening, fruit growing, cattle breed- матраном простору одвијају се пољопривредне ак- ing). All those factors positively aff ect the rural тивности мањег обима (повртларство, воћарство, tourist sustainable development (Вукојевић & сточарство). Наведени фактори позитивно утичу Поповић, 2014).
167 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
Сл. 1. Географски положај посматране просторне цјелине Убла Fig. 1. Geographical position of the target Ubla area
на могућност одрживог развоја руралног туризма The traffic infrastructure is crucial for (Вукојевић & Поповић, 2014). the availability and networking of potential Саобраћајна инфраструктура је кључна за дос- tourist sites and the sustainable tourism de- тупност и умреженост потенцијалних туристич- velopment. The existing and planned roads ких локалитета и успостављање одрживог развоја in the south of the Republic of Srpska (Bos- туризма. Постојеће и планиране саобраћајнице nia and Herzegovina), which belongs to the јужног субмедитеранског простора Републике highland and northern peri-Pannonian region, Српске (Босне и Херцеговине) са средишњим пла- and the cross-boundary cooperation on infra- нинско-котлинским и сјеверним перипанонским structure construction are vital for the tour- простором, као и трансгранична сарадња у инфра- ism development in the area. The network- структурном повезивању, од виталног су значаја ing of tourist sites and the bordering tourist за развој туризма овог региона. Умрежавање ту- regions of Croatia, Montenegro and Serbia ристичких локалитета и туристичких регија у пре- (Tara, Zlatibor and Mokra gora mountains) кограничним областима Републике Српске (Босне improve the heterogeneity of the tourist offer и Херцеговине) са Хрватском и Црном Гором, ре- and increase the number of tourists. Institu- лативна близина са Србијом (Тара, Златибор, Мок- tional, legal, economic and cultural cooper- ра гора) увећава хетерогеност туристичке понуде ation, strong infrastructural capacities, and и бројност учесника у туристичким кретањима. harmonization of development strategies in Успостављање институционалне, правне, економс- the cross-boundary zones are of a strategic ке и културне сарадње, јачање инфраструктурних relevance (Živković et al., 2016). The City of капацитета и усклађивање развојних стратегија у Trebinje offers different services (water sup-
168 ГЛАСНИК – HERALD 25
наведеном трансграничном региону стратешког је plies, energy supplies, service sector) to the значаја (Živković et al., 2016). Град Требиње пружа bordering regions. This type of cooperation различите услуге (водоснабдијевање, енергија, ус- may be intensified in the sectors of tourism лужни сектор) у прекограничном простору. Наве- and agricultural production. дену сарадњу могуће је интензивирати у сектору The tourist offer of both urban and peri-ur- туризма и понуде пољопривредних производа. ban space of the city of Trebinje could be much Туристичка понуда урбаног и ванурбаног better. The activation of the rural natural-geo- простора Града Требиња објективно може бити graphically heterogeneous space (around 84 богатија. Активирање руралног природно-гео- % of the total territory) and the engagement графски хетерогеног простора (око 84 % укупне of local population may positively affect the територије) и ангажовање локалног становништва socio-economic development and stop the pro- имало би позитивне ефекте на социо-економски cess of depopulation (Вукојевић & Поповић, развој и заустављање процеса депопулације (Ву- 2014). Around 50 % of rural settlements in којевић & Поповић, 2014). Око 50 % сеоских на- the City of Trebinje have the population of сеља Града Требиња има 10 и мање становника 10 people or fewer (68 of 141 settlements in (68 од укупно 141 насеља 2013. године). Рурални 2013). Trebinje’s rural areas are full of natu- простор Требиња располаже природним амбијен- ral ambient values, katuns, necropolis, stone талним вриједностима, катунима, некрополама, ка- architecture (the village of Uvjeće) and other меном херцеговачком архитектуром (село Увјеће) authentic properties which may be valorized. и другим аутентичностима које се могу туристич- The development of rural tourism may signifi- ки валоризовати. Развојем руралног туризма у cantly affect the integral and sustainable de- значајној мјери може се утицати на интегрални velopment of the countryside (Мандић, 2019). и одрживи развој села (Мандић, 2019). Концепт The sustainable development concept based on одрживог развоја, заснован на полифункционал- the poly-functionality of rural space has been ности руралног простора, препознат је у земљама recognized in European Union countries and Европске уније и дефинисан као стратешки циљ у defined as a strategic goal in different docu- бројним документима: Commision of the European ments as follows: Commission of the Europe- Communities 2002, Territorial Agenda of the European an Communities 2002, Territorial Agenda of Union 2011, Agenda 21, Europa 2020 и другим. При- the European Union 2011, Agenda 21, Europe родне и културне вриједности руралног простора, 2020, and others. Natural and cultural values како у свијету, тако и у Босни и Херцеговини, још of the rural areas have not yet been fully rec- увијек нису довољно препознате. Валоризација ognized in both Bosnia and Herzegovina and руралних подручја у циљу одрживости усмјерава the world. Valorization of rural areas for the се ка природном хабитату, локалним заједницама, purpose of sustainability is focused on natu- култури и идентитету, треба економске, еколош- ral habitats, local communities, culture and ке и социокултурне анализе и флексибилне стра- identity and requires economic, ecological, тегије (Krajnović еt al., 2011). Предности развоја and socio-cultural analyses and flexible strat- туристичке дестинације Убла, на којој се заснива egies (Krajnović еt al., 2011). Advantages of његова ревитализација, је у смјештају локалитета development of the Ubla, on which the revital- у непосредној близини зоне масовног туризма што ization is based, lie in the vicinity to the zone омогућава кориснике услуга, а истовремено пред- of mass tourism, which brings many users to ставља оазу мира у којој је могуће развити број- the region as an oasis suitable for the growth не садржаје еко-туризма, спортско-рекреативног, of ecotourism, sports tourism, health tourism здравственог и едукативног карактера. and education tourism. Просторна цјелина Зубачка Убла смјештена The Zubačka Ubla spatial unit is located су на брдско-планинској заравни на просјечној on a hilly terrain at 1020 m altitude on the надморској висини око 1020 m на сјеверној стра- north slope of the Orjen Mountain and partly
169 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
ни планине Орјен и дијелу Бијеле горе окружена on the slopes of Bijela Gora surrounded by насељима у депопулацији (Убла, Тула, Турменти, depopulated settlements (Ubla, Tula, Turmen- Бравеник, Куња Главица, Коњско, Ограде и Бо- ti, Bravenik, Kunja Glavica, Konjsko, Ograde гојевића село) која чине Мјесну заједницу Зубци and Bogojevića Selo) which are parts of Zub- површине око 200 km2 са укупно 140 становника. ci local community covering around 200 km2 Добра саобраћајна повезаност Требиња и Дубров- with the population of 140 people. The M20 ника (32 km) магистралним путем М20 и Требиња highway from Trebinje to Dubrovnik (32 km) и Херцег Новог (40 km) регионалним путем Р429 and the R429 regional roadway from Trebinje (Сл. 1) омогућава фреквенцију туриста у трансгра- to Herceg Novi (40 km) (Fig. 1) enables the ничном региону туристичког троугла (Дубровник transfer of tourists within the bordering tour- – Херцег Нови – Требиње). Укупност географског ist triangle (Dubrovnik – Herceg Novi – Tre- положаја (физичко-географског, саобраћајно-гео- binje). The position (physical-geographical, графског, друштвено-географског) у простору transport-geographical, socio-geographical) туристичког трансграничног региона (Република within the cross-boundary area (the Repub- Српска – Хрватска – Црна Гора) и специфичности lic of Srpska – Croatia – Montenegro) and посматраног простора и окружења, оправдавају other specificities justify all investments in улагања у туристичку инфраструктуру и промо- the tourist infrastructure and the promotion цију Убла као новог туристичког локалитета на of the Ubla as a new tourist site on the City територији Града Требиња. Предност туристичко- of Trebinje’s territory. The advantage of the географског положаја Требиња је у доступности tourist-geographical position of Trebinje lies приобалне Хрватске и Црне Горе, атрактивних in the fact that the Adriatic coast in Croatia локалитета окружења, као и потенцијалних недо- and Montenegro is close as well as other sites вољно вреднованих локалитета у континенталном and insufficiently valorized locations in the залеђу. Међу њима се истиче Зубачки кабо (1894 hinterland. One of these is the Zubački kabo m н. в.) највиши врх Орјена, односно приморског (1894 m altitude), the highest peak of the Or- појаса Динарског система те очувани предјели. jen and the coastal range of the Dinarides. Зубачка Убла удаљена су од Требиња око 25 km, The Zubačka Ubla is around 25 km far from а од регионалног пута Р429 8 km локалним путем Trebinje and 8 km far from the R429 regional те су доступна и за туристе из Црне Горе. road which makes it available for tourists from Физичко-географска структура посматраног Montenegro. простора пружа могућност унутрашњег зони- The physical-geographical structure of the рања терена за потребе успостављања нових фи- observed area provides an opportunity for the зичких структура потребних за смјештај туриста terrain zoning for the purpose of new physical (објекти, камп, простор за рекреацију, истражи- structures necessary for the accommodation of вачки центар). Окружење очуваних екосистема tourists (facilities, camps, recreation facilities, пружа могућност различитих активности и фор- research center). The surrounding preserved мирања цјелогодишње активне туристичке дести- ecosystems make it possible to plan diff erent нације, како на локалном тако и на регионалном activities for tourists during all seasons, both нивоу. Смјештај на тромеђи Босне и Херцеговине, locally and regionally. Its location at the bor- Црне Горе и Хрватске иде у прилог повезивању derline with Croatia and Montenegro helps туристичких локалитета различитих физичко-ге- it to connect diff erent physical-geographical ографских и културно-историјских вриједности and cultural-historical values and strengthen и јачању укупног туристичког потенцијала чији the tourist potentials, which might provide the би развој доприносио позиционирању овог тран- entire region with a pertinent tourist role. The сграничног туристичког региона. Туристичка tourist function is a relevant factor in defi ning функција је значајан фактор у дефинисању кључ- key development policies of all three aforemen- них развојних политика наведених држава. tioned states.
170 ГЛАСНИК – HERALD 25
У граничном простору планинских масива The geomorphology of the bordering areas Орјена и Бијеле горе испољена је геоморфоло- of the Orjen and Bijela Gora mountains is rich гија крашког рељефа, углавном јаме и пећине in karst relief, mostly caves and pits insuffi - које су недовољно истражене. На основу биоге- ciently explored. Based on the bio-geographical ографских вриједности ендемских врста прос- values of endemic species, the entire area is тор је заштићен и чини Парк природе „Орјен“. protected as the „Orjen“ nature park. In line Одлука о проглашењу заштићеног подручја на- with the Decision on protected area, planned лаже поштовање принципа планског дјеловања actions must be obeyed in order to preserve у циљу очуваности постојећег биодиверзите- the existing biodiversity and focus on environ- та и усмјеравања туристичких активности ка mental tourist activities (Републички завод за одржању животне средине (Републички завод заштиту културно-историјског и природног за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, 2020). насљеђа Републике Српске, 2020). The natural-geographical basis for the tourist Природно-географска основа туристичке valorization валоризације The comparative analysis of the existing Компаративном анализом постојеће простор- spatial planning documents and results of our но-планске документације и резултата теренског fi eldwork we noticed that some geo-potentials рада уочена је маргинализација појединих геопо- were marginalized. We may infer that there has тенцијала. Може се закључити да је углавном из- been a lack of a systematic approach to devel- остао систематичан приступ планском развоју, а opment, and that the valorization of the region укупна валоризација простора фрагментална (аг- maintains fragmentary (the agrarian valoriza- рарна у стагнирању, викенд и излетничка функ- tion is stagnant and the weekend excursions are ција у зачетку). Анализирани простор граничи са only starting to appear). The analyzed space развијеним подземним карстним рељефом, чију is on the borderline with the elaborate karst основу је могуће валоризовати. Највећим дије- relief, the basis of which might be valorized лом су то јаме и пећине, углавном мањих димен- (mostly pits and caves). In the „Orjen“ nature зија. У Парку природе „Орјен“ идентификовано park, there are 13 caves with the approximate је 13 пећина са просјечном дужином канала 50 canal length of 50 m. Our fi eld work did not m. Теренским радом нису идентификоване јаме identify any pits or caves at or target site. The и пећине у оквиру предметног подручја. Дина- dynamic relief is refl ected in the terrain ex- мичност рељефа се изражава кроз нагиб и експо- position and slope, which largely aff ects the зиције терена чија основа у великој мјери утиче planning solutions. The geology of the terrain, на планска рјешења. Геолошка грађа углавном од creda limestone, fl iss belts, and rocks of diff er- кредних кречњака и флишних појасева, стијена ent sediments provide the terrain with suffi cient веће и мање везаности седимената, има довољну capacities to hold the new infrastructure and носивост терена повољну за планирање нове ин- construct new facilities. фраструктуре и смјештај објеката. Climate is a relevant factor for the tour- Клима је значајан фактор валоризације ту- ist valorization and aff ects the duration of the ристичке дестинације и дужине туристичке сезо- tourist season. The vicinity of mountain ranges не. Близина планинских масива и велике разлике and large diff erences in altitude have an impact у надморској висини утичу на климатске елементе on the climate elements of our target area. The анализираног простора. Планина Орјен предста- Orjen Mountain is very specifi c and waterless вља својеврстан феномен, безводан због геолош- due to the geological composition of the ter- ке грађе терена, иако годишње прима у просјеку rain despite the fact that there are large annual изузетно велику количину падавина (Попов еt al., precipitations (Попов et al., 2019). Large dif-
171 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
2019). Велике разлике у надморској висини усло- ferences in altitude caused climate specifi cities виле су различите климатске специфичности и мо- and enabled activities during the entire year. гућности активности у току цијеле године. Сњеж- The snow cover is present for around 40 days ни покривач се задржава годишње око 40 дана, а and its average height is 70 cm. The snow is dry његова просјечна висина износи око 70 cm. Снијег which, together with the terrain slope, enables је сув и растресит што уз повољне нагибе терена winter activities such as skiing, skating, long омогућује зимске активности: скијање, клизање, walks, ski-lift, etc. During warm seasons, it is организоване зимске шетње, полигон за ски-лифт possible to organize hiking, cycling, picking са различитим садржајима, итд. У топлијем дијелу fruits, fi eld research, education workshops and године могуће је пјешачење, планинарење, истра- other activities. живање простора, бициклизам, брање плодова и Our target area is rich in black pine trees, биља, едукације, радионице и друге активности. oak trees, cerris, and black ash trees. Most Посматрано подручје већим дијелом чине ви- forests are owned by the government. Over соке шуме црног бора и мањим дијелом изданич- the last thirty years, there has been no cutting, ке шуме храста медунца и цера са црним јасеном. except in private forests. The preservation of Већина шумског фонда је у државном власништву. forest ecosystems and tourist valorization Посљедњих тридесетак година није вршена сјеча, should enrich the tourist offer. The forests изузев шума у индивидуалном власништву. Очу- in our observed area are well distributed ваност шумских екосистема и усмјеравање ка ту- and highly aesthetic. In the complex system ристичко-рекреативној валоризацији у функцији је of tourist valorization, forests may be used употпуњавања туристичке понуде. Шуме унутар to focus on hunting and excursion tourism, предметног подручја имају повољан просторни picking forest fruit, design paintball terrain размјештај и естетску вриједност. У комплекс- and an adrenaline park, and other similar ном систему туристичке валоризације, шуме се facilities. The tourist valorization of forest могу користити у покретању ловног и излетнич- ecosystems entails the preservation, a strategic ког туризма, сакупљања шумских плодова, тере- approach to management, and compliance на за Paintball и адреналинског парка, те осталих with the principles of the protected zone. The спортско-рекреативних садржаја. Туристичка current topography of the terrain indicates валоризација шумског екосистема подразумијева that the forests are crucial in decreasing the првенствено његову очуваност, стратешки приступ erosion risks. управљању и поштовање принципа заштитне зоне у којој се налази. На постојећој топографији терена The analysis of physical structures шумски покривач има велики значај у смањивању ризика од ерозије. The field work helped us identify and analyze the physical structures which affect Анализа физичких структура the tourist valorization of the Ubla area. The road infrastructure plays a prominent role in Теренским радом су идентификоване и анали- space valorization. The 2018 field work reg- зиране створене физичке структуре које утичу на istered traffic along the uncategorized and туристичку валоризацију простора Убла. Значајан erosion-affected macadam roads. In 2020, we фактор валоризације простора је саобраћајна инфра- noted that the road was paved but there were структура. Теренским истраживањем 2018. године still not enough extended stops. The traffic утврђено је одвијање саобраћаја некатегорисаним, was poor due to the lack of valorization and ерозијом оштећеним макадамским путем. Терен- commercial activities. The field analysis of ским радом у септембру 2020. године утврђено је the housing facilities (90 facilities) indicates асфалтирање пута и констатован недовољан број the predominant new weekend houses. The проширења. Саобраћајна оптерећеност је слаба због architecture is unharmonized and affects the
172 ГЛАСНИК – HERALD 25
недостатка валоризације простора и привредних ак- ambience. There are different floors in all тивности. Теренском анализом изграђености прос- houses: ground floor, ground floor + first тора стамбеним објектима (90 објеката) уочена је floor, ground floor + attic, but all are new доминантност викенд кућа новије изградње. Уочљи- and of a good solvency. An obstacle to a more ва је архитектонска неусаглашеност што нарушава efficient spatial organization is the irratio- амбијенталност. Спратност објеката је различите nal soil usage due to insufficiently planned форме: приземље, приземље + спрат, приземље + construction. The church of Saint Despot поткровље, углавном доброг физичког стања и бо- Stefan and a monument to the Duke Luka нитета. Препреку ефикаснијој просторној организа- Vukalović represent the central part of the цији може представљати нерационално коришћење area. Around these there is an excursion area земљишта, због недостатка планског усмјеравања which could be filled with new facilities. In изградње. Сакрални објекат, црква Св. деспота Сте- the north, on the foot of Gornje Gorča Polje, фана са спомеником војводи Луки Вукаловићу, зау- there is a „bird“ house of small dimensions зима централни дио предметног подручја. Окружује placed there for the purpose of fauna study- их дјелимично уређен излетнички простор, који је ing. During and after the war, the infrastruc- потребно употпунити новим садржајима. На сјеве- ture suffered a great deal of devastation. The ру анализираног простора у подножју Горње Горча 350 m long ski lift constructed in the 1980s Поље смјештена је кућа „птичара“, симболичног on the rim of Aluga forest was devastated габарита, у сврху истраживања животињског свије- but the construction is still visible (Fig. 2). та. Ратни и послијератни период оставио је велике The mountain lodge was reconstructed after посљедице на физичку инфраструктуру. Ски-лифт 25 years and is now owned by „Vučiji zub“ дужине 350 m саграђен 1980-их година на граници mountain association. It provides board and шумског појаса Алуга, девастиран је у рату, али са lodging services. We also identified three још видљивом постојећом конструкцијом (Сл. 2). community centers and several others which Планинарски дом је обновљен након 25 година и у might be valued. The excursion area is partly власништву Планинарског друштва „Вучији зуб“ managed and the terrain covered in meadows пружа угоститељске услуге и располаже смјештај- could be used for sports activities in summer ним капацитетима. Унутар анализиране просторне and winter. цјелине идентификована су три центра окупљања и још неколико потенцијалних. Излетнички простор у The design concept – the proposal for the ar- центру предметног подручја је дјелимично уређен. rangement of the analyzed geospatial unit Простор под ливадама у љетном и зимском периоду погодан је за спортско-рекреативне активности. The diff erentiated spatial unit belongs to the „Orjen“ nature park protected zone in the Идејно рјешење – приједлог уређења анали- zone III, and is a potential development op- зиране геопросторне цјелине portunity as long as the principles of planned usage, arrangement and improvement of pro- Издиференцирана геопросторна цјелина tected zone are followed (Републички завод за припада заштићеном подручју Парк природе заштиту културно-историјског и природног „Орјен“ у зони III степена заштите, те предста- насљеђа Републике Српске, 2020). The total вља потенцијалну развојну могућност, али нала- areas under the degree III of protection cover же и поштовање принципа планског дјеловања, 9111.25 hа (54 % of total area), and border with коришћења, уређења и унапређења заштићеног the degree II, which covers 7349.00 hа (44 %) природног добра (Републички завод за заштиту and the degree I, which covers 255.58 hа (2 културно-историјског и природног насљеђа Ре- %) (Републички завод за заштиту културно- публике Српске, 2020). Укупна површина прос- историјског и природног насљеђа Републике тора III степена заштите износи 9111.25 hа (54 Српске, 2020). Within our target area, there are
173 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
% од укупне површине); граничи се са режимом evident unplanned actions, nature degradation, заштите II степена површине 7349.00 hа (44 %) and impairment of ambient. The unplanned и режимом заштите I степена површине 255.58 weekend house construction caused the real- hа (2 %) (Републички завод за заштиту култур- location of forests and agricultural soil into но-историјског и природног насљеђа Републике construction sites. The aim of our proposed de- Српске, 2020). Унутар анализираног просторног sign concept is to clearly identify the allocation обухвата видно је непланско дјеловање, деграда- limit in order to preserve the authentic natural ција природне основе и нарушавање амбијентал- background, rational soil usage, and ambient них вриједности. Непланска изградња викендица harmony. In order to construct new physical је узроковала пренамјену шумског и пољопри- structures, it is crucial to solve property issues вредног земљишта у грађевинско. Циљ у раду and design spatial planning documents which предложеног идејног рјешења је унутрашње would support a strategic approach to the com- зонирање простора са јасно наглашеним грани- plex valorization and maintain the scenery. The цама намјене ради заштите изворности приро- proposed spatial planning interventions within дне основе, рационалног коришћења простора the degree III protected zone are harmonized и амбијенталне усклађености. Изградњи нових with the level of protection. The interventions физичких структура нужно претходи рјешавање refer to the valorization, defi ning of additional имовинско-правних односа и израда простор- norms for the facility and infrastructure con- но-планске документације у духу стратешког struction, management and maintenance of cul- приступа комплексној валоризацији простора tural and historical heritage, etc. The design уз очување пејзажних вриједности. Предложене concept defi ned the spatial-functional organiza- просторно-планске интервенције унутар III зоне tion and the site allocation through the follow- заштите су усклађене са степеном заштите. Под ing zones: the zone of construction of housing интервенцијом се подразумијева комплексна ва- and lodging facilities, sports and recreation лоризација, дефинисање додатних норматива за zone, scenery protection zone, the potential изградњу објеката и инфраструктуре, уређење и camping zone, and potential locations for a bel- одржавање културно-историјског насљеђа, итд. vedere, a multifunctional research center and Идејним рјешењем просторно-функционална hunter lodge (Fig. 2). The planning approach to организација, односно намјена земљишта дефи- space construction, in line with the law, should нисана је сљедећим зонама: зона градње стамбе- defi ne the construction sites, agricultural land, них и смјештајних капацитета, спортско-рекреа- forests, and infrastructural systems. тивна зона, зона заштите пејзажа, потенцијална зона за камповање, те приједлог потенцијалних локација за изградњу видиковца, мултифунк- ционалног истраживачког центра и ловачке куће (Сл. 2). Планским приступом изградњи просто- ра, у складу са законом, утврђује се: грађевин- ско, пољопривредно и шумско земљиште, те инфраструктурни системи.
174 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 2. Приједлог просторно-функционалне организације Убла у функцији туристичке валоризације Fig. 2. Proposal of the spatial-functional organization of the Ubla for the purpose of tourist valorization
Зона градње – Потенцијалне локације за The zone of construction – Potential con- изградњу објеката планиране су на контакту struction sites are planned at the rims with for- са шумским појасем Алуга, Боровик, Велико ests of Aluga, Borovik, Veliko polje and Malo поље и Мало поље, те на улазу у обухват Убла. polje and at the Ubla entrance. These forests Наведени шумски појас потребно је заштитити should be protected from further construction. забраном изградње. Конфигурација терена кон- The terrain confi guration at the contact point тактног појаса, уз прилагођавање урбанистичко- should be adjusted to urban technical conditions техничким условима, повољна је за изградњу, and would then be suitable for construction. In а смјештај објеката омогућава рационализацију addition, new facilities should help rationalize управљања земљиштем и „хуманизацију ста- land management and provide „more human новања“. Без нарушавања амбијенталности, уз housing“. It is possible to construct around 86 постојеће, могуће је изградити око 86 нових new housing facilities with additional facilities, стамбених објеката са помоћним објектима, accompanying infrastructure, parking spots and пратећом инфраструктуром, паркинг мјестима и roads with a secondary road network without сабирним саобраћајницама са секундарном мре- the impairment of ambience. The vicinity of жом путева. Непосредно сусједство стамбене и the housing and protected zones incorporates заштићене зоне обједињава природни амбијент the man and natural ambience but the environ- и човјека уз претпоставку високог степена одго- mental awareness should be raised. ворности за стање животне средине. The concept design diff erentiates potential Идејним рјешењем издиференциране су sports and recreational zones the confi guration потенцијалне спортско-рекреативне зоне чија and capacities of which are harmonized with
175 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
конфигурација и капацитети су у складу са сте- the required level of ecological sustainabili- пеном еколошке одрживости. Потенцијалне по- ty. Potential sport sites should be preserved in вршине за спортске активности препоручује се their original state as much as possible with оставити у природном стању са минималним ко- minimum corrections in line with their purpose рекцијама у складу са намјеном које искључују excluding pavements. The central part dispos- асфалтирање површина. Централни дио анали- es of a partly arranged excursion site which зиране цјелине располаже дјелимично уређеним should be upgraded. There are no plans for fa- излетничким простором који је потребно инфра- cility construction in this zone. The fi eld work структурно надоградити. Изградња објеката у considered natural values and helped identify овој зони није планирана. potential protected zones. These zones encom- Теренским радом на основу природних вријед- pass the following sites: Malo polje, Veliko ности су идентификоване потенцијалне зоне заш- polje, Borovik, and Aluga forest belt, all of тите. Обухватају локалитете Мало поље, Велико which could be included in the tourist valori- поље, Боровик, шумски појас Алуга које је могуће zation without compromising the natural phys- укључити у туристичку валоризацију не наруша- iognomy. The sports and recreational activities вајући њихову природну физиономију. Могућа је are possible with minimum interventions har- спортско-рекреативна функција ових зона уз мини- monized with the ambience values and ecosys- малне интервенције усаглашене са амбијенталним tem protection. вриједностима и заштитом екосистема. Potential camping zones could be located Потенцијална зона за камповање може се ре- at Koprivni do and Vučkovića do sites. These ализовати на локалитетима Копривни до и Вуч- sites are a buff er zone between degree III and II ковића до. Ове локације представљају „тампон“ levels of protection at the„Orjen“ nature park, зону између зона III и II степена заштите Парка where human activities are limited due to eco- природе „Орјен“, у којој су људске активности system protection. додатно ограничене у циљу заштите екосистема. The proposal of potential sites for other pur- Приједлог потенцијалних локација друге poses – the fi eld work identifi ed potential sites намјене – Теренским радом идентификоване су for the construction of belvedere, multifunction- потенцијалне локације за изградњу видиковца, al research center or hunting lodge. A belvedere мултифункционалног истраживачког центра и proposed site is at the foot of Gornje Gorča polje ловачке куће. Локација за изградњу видиковца from where there is a panoramic view of the предлаже се у подножју Горње Горча поље са analyzed area (degree III protection) and the које се пружа панорамски поглед на анализира- surrounding mountain ranges. The confi guration ну цјелину (зона III степена заштите) и околне and availability of the site meets the basic urban планинске масиве са којима граничи. Конфигу- technical standards for the construction. In the рација и доступност локације задовољава ос- vicinity, there is a location suitable for the con- новне урбанистичко-техничке услове за градњу. struction of a hunting lodge. The roads to these У непосредној близини је и локација погодна за potential sites go through the forest and should изградњу ловачке куће. Саобраћај до потенцијал- be reconstructed. Due to ambience values of the них локација се одвија шумским путем који треба Gornje Gorča polje, there is an opportunity to реконструисати. Због амбијенталних вриједности construct a multifunctional research center for Горње Горче поље има довољно потенцијала за the observation and promotion of biodiversity, оправданост изградње мултифункционалног ис- endemic species, geomorphological and scenery траживачког центра у циљу проучавања и про- values, healthy lifestyle, tradition and culture. моције биодиверзитета, ендемичних врста, гео- The research center could be organized as a vis- морфолошких и пејзажних вриједности, здравог itor center for diff erent nature workshops for начина живота, традиције и културе. Рад истра- pupils and students, researchers and interested живачког центра могао би бити организован као tourists (Fig. 2).
176 ГЛАСНИК – HERALD 25
визиторски центар, школа у природи, радионице The preservation and protection level sug- за ученике разних узраста, студенте, истраживаче gest the construction of an eco village. The и заинтересоване туристе (Сл. 2). surrounding area could be used for additional Очуваност и степен заштите иницирају мо- activities (hiking, belvedere, cave exploration, гућност формирања еко села. Ближе окружење etc.). Commercial and natural values of the ru- нуди додатне садржаје (планинарење, видиковци, ral settlements may provide supplies of healthy истраживање пећина...). Привредне и амбијентал- food, home-made products, and construction of не карактеристике сеоских насеља у окружењу an eco village (Вукојевић & Поповић, 2014), нуде могућност снабдијевања здравом храном, all of which would add to the authenticity of производима кућне радиности и формирања етно the site if included in the tourist off er. An ac- села (Вукојевић & Поповић, 2014), чије би укљу- tive participation of the local population and чивање у туристичку понуду додатно утицало на local action groups (hikers, hunters, cavers, формирање аутентичне туристичке дестинације. and other associations) supports the sustain- Планирање активног учешћа становништва и able rural development. The poor demographic локалних акционих група (планинари, спелео- potential of the Zubačka Ubla geo-spatial unit лошка, ловачка, задругарска и друга удружења) represents a limiting factor (small population, у контексту је одрживог развоја руралног прос- 140 people of elderly age). The rural area of тора. Ограничавајући фактор представља слаб the City of Trebinje is poorly populated. The демографски потенцијал (мали број становника, suggested valorization of the space and activ- 140 становника велике просјечне старости). Ру- ities entails the activation of the population рални простор Града Требиња у цјелини слабо је and action groups from other settlements on насељен. Предложена валоризација простора и the territory of Trebinje. The networking and активности подразумијевају активирање станов- service exchange should have an economic ef- ништва и акционих група и других насеља тери- fect on all participants. The development of the торије Града Требиња. Међусобним повезивањем Zubačka Ubla was observed in the context of и размјеном услуга, чији се економски ефекти revitalization of the entire rural space of the преносе на све учеснике, развој Зубачких Убла City of Trebinje. The qualifi ed labor force in посматран је у контексту укупне ревитализације the urban center and the educational institutions руралног простора Града Требиња. Постојање for tourist workers (The Higher School of Hotel квалификоване радне снаге у урбаном средишту, Management and Tourism) are crucial for the као и институције за школовање кадрова за рад population education with an aim to provide у туризму (Висока школа за туризам и угости- professional and modern tourist services (site тељство у Требињу) представља значајан фактор design, promotion, info point, tourist guides, у едукацији становништва, професионализацији interpreters, e-booking, e-payment, etc.). и модернизацији туристичких услуга (израда Based on our analyses, we may assume that сајтова, промоције, инфо пунктови, водичи и пре- the Ubla geo-spatial unit disposes of potential водиоци, електронске резервације и плаћања...). based on which it is possible to initiate a tourist На основу урађених анализа може се закљу- off er. The defi nition of the Ubla as a potential чити да геопросторна цјелина Убла располаже по- tourist destination, the complex valorization тенцијалима на основу којих је могуће покренути of site potentials (geomorphological, bio-geo- туристичку понуду. Дефинисање Убла, као потен- graphical, landscape, cultural-historical, ethno- цијалне туристичке дестинације, комплексном logical, etc.), the improvement of arrangement валоризацијом потенцијала локалитета (геомор- (the existing physical infrastructure, housing фолошки, биогеографски, пејзажни, културно-ис- capacities, high level of legal protection of eco- торијски, етнолошки и други), подизање степена systems, defi ned spatial planning documents, уређености (постојећа физичка инфраструктура, actions of diff erent interest groups) help im- стамбени фонд, висок степен правне заштите еко- plement design concepts and diff erent types of
177 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
система, дефинисана основна просторно-планска tourism (weekend tourism, excursion tourism, документација, дјеловање више интересних гру- hiking, hunting, photo safari, eco- and ethno- па) омогућује бржу имплементацију идејних рје- tourism, etc.) and upgrade the current tourist шења и спровођење у праксу развоја различитих off er of the City of Trebinje. The roads and geo- облика туризма (викенд туризам, излетнички, пла- graphical position enable a mediatory role for нинарење, ловни, еко, етно, фото сафари и други) the movement of tourists with potential redi- чиме се употпуњује туристичка понуда Града Тре- rections and a longer stay if the tourist sites are биња. Саобраћајно-географски положај омогућује included in an elaborate tourist off er. Based on посредничку улогу у кретању туриста с могућнос- the analysis of spatial planning documents and тима преусмјеравања и дужег задржавања уколико results of the fi eld work, we may infer that the су туристички локалитети повезани у осмишљену Zubačka Ubla is a potential tourist site based туристичку понуду. Анализом просторно-планске on the natural and geographical specifi cities. документације и резултата теренског рада може In case of networking of interest groups and се закључити да Убла представљају потенцијал- local population, the site may be open during ни туристички локалитет, заснован на природно- the entire year and may represent a sustainable географским специфичностима простора, који у concept of socio-economic development of the условима умреженог дјеловања интересних група rural space. Hence, the development of other и локалног становништва, може функционисати commercial sectors would improve (agricul- као цјелогодишња туристичка дестинација и одр- ture, catering, roads) and eventually contrib- живи концепт социо-економског развоја руралног ute to the commercial growth of the City of простора. Истовремено подстиче се развој других Trebinje. It is possible to form a well-planned сектора привреде: пољопривреде, угоститељства, and functionally organized tourist off er based саобраћаја, што у коначном може утицати на ја- on the planned approach to the implementation чање привредног развоја Града Требиња. План- of the proposed design concept and the defi ned ским приступом имплементацији предложеног degree of protection and site allocation (Fig. 2 идејног рјешења, заснованог на дефинисаном and Fig. 3). степену заштите и намјене простора (Сл. 2 и Сл. The analyzed geo-spatial unit does not have 3), може се формирати плански уређена и функ- a large spatial range nor great functional and ционално организована просторна цјелина ком- demographic potentials. The existing physical плексне туристичке понуде. infrastructure (roads, water supply, waste dis- Анализирана геопросторна цјелина нема ве- posal, telecommunication system) is satisfying. лики просторни обухват ни функционални и де- The site includes non-valorized potentials and мографски капацитет. Изграђеност физичком ин- possibilities which might „functionally pres- фраструктуром (путеви, водоснабдијевање, одвоз surize“ the passive bordering zones and initiate смећа, покривеност телекомуникацијама) на задо- development of the non-valorized surrounding вољавајућем је нивоу. Локалитет посједује невало- areas (Tuli, Konjsko, Bogojevića selo, etc.) by ризоване потенцијале и могућности којима може using professional and service capacities of the вршити „функционални притисак“ на пасивни гра- City of Trebinje. Tourism is a pertinent factors of нични простор и подстицати развојне могућности development and an opportunity to bring togeth- невреднованог окружења (Тули, Коњско, Богоје- er the local community and trigger preservation вића село и ширег простора) користећи стручне and promotion of natural and cultural values, и услужне капацитете Града Требиња. Туризам improve infrastructure, commerce, and other ac- представља значајан развојни фактор, нову могућ- tivities with positive economic eff ects (Гњато еt ност којом се може објединити локална заједница аl., 2011; Вукојевић & Поповић, 2014). Due и покренути активности очувања и презентовања to its impact on GDP, tourism is regarded as a природних и културних вриједности, унапређења global process (Станковић, 1993) particularly инфраструктуре, мале привреде и других актив- relevant for poorly developed areas.
178 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 3. Намјена земљишта просторног обухвата Убла Fig. 3. Land allocation in the Ubla spatial range
ности са позитивним економским ефектима (Гња- Development opportunities of Trebinje sur- то еt аl., 2011; Вукојевић & Поповић, 2014). Због pass the current development and integration његовог утицаја на БДП туризам се означава свјет- levels. The design concept for the valorization ским процесом (Станковић, 1993), посебно значај- of the Ubla is an example of an authentic year- ним за мање развијене просторе. long tourist destination aff ecting the overall de- Развојне могућности руралног простора Гра- velopment. да Требиња су много веће од достигнутог степе- To defi ne a concept design is a complex на развоја и интеграције. Претходним анализама activity due to overlapping of multiple func- дефинисано идејно рјешење валоризације Убла tions within the borderline of the analyzed area. представља примјер аутентичне цјелогодишње ту- Hence, we paid great attention to a multidisci- ристичке дестинације у функцији укупног развоја. plinary approach and protection of the authentic Дефинисање идејног рјешења је комплексно natural surroundings. The proposed spatial-func- због преплитања више функција унутар граница tional organization complies with the protection анализиране цјелине при чему се водило рачу- degree of the area and the existing spatial plan- на о мултидисциплинарном приступу и заштити ning documents. The activation of the Ubla and природног насљеђа и максималној очуваности other potential sites would greatly contribute to аутентичности природне средине. Предложена the tourist off er and role of the City of Trebinje. просторно-функционална организација у складу је са степеном заштите посматраног простора и постојећом просторно-планском документа- цијом. Активирање Убла и других потенцијал- них локалитета доприносило би укупном ту- ристичком позиционирању града Требиња.
179 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
ЗАКЉУЧАК CONCLUSION
Реализација просторног уређења потен- The realization of the spatial arrangement цијалног туристичког локалитета Убла првен- of the potential Ubla tourist site depends on the ствено зависи од стратегије развоја туризма strategy for tourism development of the local локалне самоуправе, инвестиција и активнос- self-governance, investments and activities of ти локалних актера. Неопходно је успоставити local interest parties. It is necessary to main- активну сарадњу међу заинтересованим стра- tain an active cooperation among all the par- нама: локална самоуправа Града Требиња, ту- ties: Trebinje local self-governance, the tourist ристичка организација Града, власници викенд organization of Trebinje, owners of the weekend кућа, локално становништво и интересне орга- houses, local population, and other interested низације и удружења, те испитати њихове мо- organizations and associations. Their expecta- гућности и очекивања. Анкетирањем заинтере- tions and abilities should be analyzed. A ques- сованог локалног становништва за укључивање tionnaire survey among the local population to у туристичку понуду (издавање простора, про- see whether they are interested to be a part of the изводња хране и сувенира, пружање смјештаја tourist off er (renting, food, souvenirs, lodging, и других услуга) стиче се увид у могућности etc.) could help us gain an insight into activities понуде и активности локалне заједнице, као и of the locals and which of their needs should be потребе становништва да се припреме за актив- met in order to actively engage them. A planned но ангажовање у туристичкој понуди. Плански approach to the construction of physical and приступ употпуњавању физичке и туристичке tourist infrastructure and space arrangement инфраструктуре, уређењу простора за спорт- for the sports activities (marking hiking paths, ско-рекреативне активности (маркирање стаза cycling paths and belvedere, reconstruction of за планинарење за различите интересне групе, ski lifts, construction of a multifunctional re- уређење бициклистичких стаза и видиковаца, search center) may be realized step by step from обнова ски-лифта, изградња мултифункционал- technically simplest and economically cheapest ног истраживачког центра) може се одвијати endeavors to the most complex ones. It is nec- етапно од технички једноставнијих и економ- essary to educate the population on providing ски јефтинијих рјешења ка сложенијима. Еду- specifi c services and marketing and establish a кација становништва у пружању специфичних network of all the participants in the tourist off er услуга и маркетингу, те умрежавање учесника in order to professionally promote services and у туристичкој понуди, нужно је због професио- the Ubla as a new „tourist“ product. The existing налне и квалитетне услуге у функцији промо- educational institutions and tourist organizations ције Убла као новог „туристичког“ производа. represent the professional and organizational lo- Постојеће образовне институције и туристичке gistics. The interested action groups („Leotar“ организације представљају стручну и органи- hunting association, „Vučiji zub“ hiking club, зациону логистику. Заинтересоване акционе boy scouts, sportsmen, cultural and artistic as- групе: Ловачко удружење „Леотар“, планинари sociations, and other) have an opportunity to „Вучији зуб“, извиђачи, спортисти, културно- integrate their hobbies in the tourist off er and умјетничка друштва и други, имају могућност gain another source of income. Presentation of интеграције својих хобија у туристичку понуду hand-made products, customs and gastrono- и извор прихода. Презентовање рукотворина, my make the authenticity and attraction of any обичаја и гастрономије дио су аутентичности и tourist destination, and in our case they would атрактивности сваке туристичке дестинације, а help revitalize the rural space. Tourist facilities у конкретном случају подршка ревитализацији should be adjusted to diff erent users (in line with руралног простора. Објекте туристичке функ- age, social status, profession, etc.). ције потребно је прилагодити различитим гру- It is possible to set the concept of sustainable
180 ГЛАСНИК – HERALD 25
пама корисника (старосним, социјалним, про- development of tourism of Trebinje’s rural area фесионалним). through the arrangement of the physical struc- Уређењем физичких структура (смјештајни tures (lodging capacities, infrastructure, etc.) капацитети, инфраструктура...) и ефикаснијом and an effi cient spatial-functional organization просторно-функционалном организацијом of the observed area, resulting from a „tourist“ анализиране просторне цјелине, произаш- approach to space valorization. The networking лим из „туристичког“ приступа валоризацији and promotion of diff erent local tourist contents простора, могуће је успостављање концепта and the tourist off er, the coordination among the одрживог развоја туризма руралног подручја interest groups, and the involvement of local Града Требиња. Повезивањем и промоцијом households in board and lodging support the so- више туристички атрактивних садржаја ло- cio-economic and demographic sustainability of калне средине и из њих произашле понуде, the passive problem rural space of the Trebinje координацијом интересних група, уз укључе- tourist region. The tourism development at the ност пољопривредних домаћинстава у пружање Zubačka Ubla site is based on favorable geo- услуга смјештаја и исхране туриста, подстиче graphical position at the contact point of diff er- се социо-економска и демографска одрживост ent natural units and cultures within the Bosnia пасивног и проблемског руралног простора ту- and Herzegovina – Croatia – Montenegro trian- ристичке регије Требиња. Могућности развоја gle, which is a zone of massive tourism. Another туризма на локалитету Зубачка Убла заснивају pertinent fact is the economic availability, which се на погодностима географског положаја у might bring a great number of tourists to a rela- контакту природних цјелина и различитих кул- tively small space for the purpose of a so-called тура трансграничног троугла Босна и Херце- „free“ tourism. Still, all attractive tourist sites говина – Хрватска – Црна Гора, зоне масовног with authentic values should be planned care- туризма. Саобраћајна и економска доступност fully. The process of planning the tourist off er и могућност веће бројности туриста и рекреа- should pay special attention to protection be- тиваца да на релативно малом простору практи- cause the „pressure“ could threaten the authentic кују атипичан одмор, тзв. „слободни“ туризам, values based on which a space was valorized. на различите начине позиционира Убла. Сви туристички привлачни простори аутентичних вриједности имају границу носивости. У про- цесу планирања и развоја туристичке понуде потребно је водити рачуна о њиховој заштити због „притисака“ као фактора угрожавања ау- тентичних вриједности због којих је простор туристички валоризован.
181 ДЕЈАН ПУХАЛO И МИРА МАНДИЋ DEJAN PUHALO AND MIRA MANDIĆ
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Byrd, E. T., Bosley, H. E., & Dronberger, M. G. (2009). Мандић, M. (2019) Географски аспекти руралног Comparasions of Stockholder Perceptions of развоја. Географско друштво Републике Српс- Tourism Impacts in Rural Eastern North Carolina. ке. Tourism Management, 30(5), 693−703. https:// Pavlović, N., & Kovačević-Berleković, B. (2018). Tu- doi.org/10.106/j.tourman.2008.10.021 rizam kao pokretač razvoja ruralnih prostora ‒ stu- Gao, J., & Wu, B. (2017). Revitalizing Tradicional dija slučaja Jugoistočne Bačke. Škola biznisa, 1, Villages Though Rural Tourism: A Case Study 105‒122. https://doi.org/10.5937/skolbiz1-19868 of Yuanjia Village, Shaanhi Provience, China. Попов, T., Гњато, С., & Трбић, Г. (2019). Екстремни Tourism Management, 63, 223−233. https://doi. температурни и падавински мјесеци у Источ- org/10.1016/j.tourman.2017.04.003 ној Херцеговини. Гласник/Herald, 23, 73‒94. Gašić, M., Madžgalj, J., Ivanović, V., & Perić, G. https://doi.org/10.7251/HER1923073P (2015). Uticaj ruralnog turizma na lokalni eko- Републички завод за заштиту културно-исто- nomski razvoj. Ecologica, 22, 33−36. ријског и природног насљеђа Републике Српс- Гњато, Р., Живак, Н., & Медар-Тањга, И. (2010). ке. (2020). Студија заштите Парка природе Институционални оквир и развојни аспе- „Орјен“. кти заштићених подручја у Републици Срп- Станковић, С. (1993). Туризам као свјетски процес. ској. Гласник/Herald, 14, 21−34. https://doi. Гласник Српског географског друштва, 73(2), org/10.7251/HER1014001G 57‒66. Гњато, Р., Поповић, С., Поповић, Г., & Трбић, Г. Вукојевић, Д., & Поповић, С. (2014). Туристич- (2011). Одрживи рурални развој и животна ка вриједност географског простора Тре- средина Републике Српске. Гласник/Herald, 15, биња. Гласник/Herald, 18, 167−177. https://doi. 53−79. https://doi.org/10.7251/HER1115053G org/10.7251/HER1814169V Krajnović, A., Čičin-Šain, D., & Predovan, M. (2011). Živković, M., Mandić, M., Papić, D., & Stanojević, M. Strateško upravljanje razvojem ruralnog turizma (2016). Cross-Boundary as a Factor of Develop- ‒ problemi i smjernice. Oeconomica Jadertina, ment of Bosnia and Herzegovina within the EU 1(1), 30−45. Integration Prosess. International Journal of Eco- Lubarda, B. (2019). Balkanski endemi u fl ori i fauni nomies and Management Systems, 1, 208−213. Bosne i Hercegovine. Prirodno-matematički fa- kultet Univerzitetа u Banjoj Luci.
182 Прегледни научни рад UDC 726.825:930.85(497.6Требиње) DOI 10.7251/HER2125183L
СТЕЋЦИ НА ПОДРУЧЈУ ТРЕБИЊА
Милимир Лојовић1*, Обрен Гњато1 и Срђа Поповић2
1Висока школа за туризам и хотелијерство, Требиње, Република Српска 2 Факултет за медитеранске и пословне студије, Тиват, Црна Гора
Сажетак: Циљ рада је допринос проучавању и валоризацији средњовјековних камених надгробних споменика ‒ стећака на подручју Требиња. Рад је утемељен на резултатима претходних, дијелом и властитих, проучавања стећака, њихове орнаментике, облика и размјештаја. Преовладавају тврдње да они доминантно носе обиљежја српске средњовјековне културе и умјетничког изражавања, те културолошких утицаја из непосредног окружења. Кључне ријечи: Требиње, стећци, некрополе, орнаментика, археологија, култура, етнос.
Review scientifi c paper
THE ORIGIN OF STEĆAK TOMBSTONES LOCATED IN TREBINJE AREA
Milimir Lojović1*, Obren Gnjato1 and Srđa Popović2
1College of Tourism and Hospitality, Trebinje, Republic of Srpska 2Faculty of Mediterranean and Business Studies, Tivat, Montenegro
Abstract: The aim of this paper is to contribute to the study and valorization of medieval gravestones – stećak tombstones in the area of Trebinje. The work is founded on the results of previous, and partly own studies of stećak tombstones, their ornamentation, shape and arrangement. The prevailing claims are that they predominantly bear the characteristics of Ser- bian medieval culture and artistic expression, as well as cultural infl uences from the immediate environment. Key words: Trebinje, stećak, necropolis, ornamentation, archeology, culture, ethnicity.
УВОД INTRODUCTION
Артур Еванс, археолог и истраживач Кно- Arthur Ewans, an archaeologist and research- соса, био је први човјек овог занимања који је er of Knossos, was the fi rst man of this profes- 1875. године пропутовао јужном Херцеговином sion to travel through southern Herzegovina in и о томе оставио забиљежене репортаже. Ње- 1875 and leave recorded reports. His work in the гов рад на пољу археологије Херцеговине није fi eld of archeology in Herzegovina did not have имао већег одјека, будући да је радове публи- a major impact, since his papers were published ковао у Лондону и Оксфорду. in London and Oxford. Након оснивања Земаљског музеја у Са- After the founding of the National Museum рајеву (1888), већ 1890. године, екипе стручних in Sarajevo (1888), as early as 1890, teams of и приучених археолога приступиле су архео- professional and trained archaeologists began ar- лошким истраживањима јужне Херцеговине. chaeological research in southern Herzegovina.
* Аутор за кореспонденцију: Милимир Лојовић, Висока школа за туризам и хотелијерство, Степе Степановића бб, 89101 Требиње, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: thtrebinje@teol. net * Corresponding author: Milimir Lojović, College of Tourism and Hospitality, Stepe Stepanovića bb, 89101 Trebinje, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, E-mail: thtrebinje@teol. net
183 МИЛИМИР ЛОЈОВИЋ, ОБРЕН ГЊАТО И СРЂА ПОПОВИЋ MILIMIR LOJOVIĆ, OBREN GNJATO AND SRĐA POPOVIĆ
Запажен успјех постигао је бечки археолог Мо- A notable success was achieved by the Viennese риц Хернес који је 1880. године, дакле у првим archaeologist Moritz Hoernes, who in 1880, in the годинама Аустро-угарске управе, пропутовао fi rst years of the Austro-Hungarian rule, traveled пјешке готово цијелом Босном и Херцегови- on foot through almost all of Bosnia and Her- ном. Њега су, између осталог, занимали стећци zegovina. Among other things, he was interest- о којима је написао неколико студија. За разли- ed in stećak tombstones, about which he wrote ку од Артура Еванса, чији боравак и рад у овим several studies. Unlike Arthur Ewans, whose stay крајевима није прошао без подозрења од стране and work in this area did not go unnoticed by the власти, Хернесу су, током истраживања, стаја- authorities, Hoernes had administrative staff at ли на располагању управни службеници и омо- his disposal during the investigation and they al- гућавали несметано кретање и истраживање. lowed him to move and explore freely. The book Књига Dinarische Wanderungen, објављена у Dinarische Wanderungen, published in Vienna in Бечу 1888. године, може се сматрати сажетком 1888 may be considered a summary of his many његовог вишегодишњег археолошког истражи- years of archaeological research in Bosnia and вања Босне и Херцеговине (Hoernes, 1888). Herzegovina (Hoernes, 1888). Деведесетих година 19. вијека Матија Бије- In the 1990s, Matija Bijelić, an employee лић, службеник котарске испоставе у Љубињу, of the district offi ce in Ljubinje, published nota- објављује у Гласнику Земаљског музеја запа- ble articles on stećak tombstones in Ljubinje in жене прилоге о стeћцима у Љубињу (Бијелић, the Glasnik of the National Museum (Бијелић, 1890, стр. 225‒228). Пажњу је привукао и његов 1890, pp. 225‒228). His report from the fi eld, извјештај са терена у којем описује средњовје- in which he describes the medieval stone cross ковни камени крст у Миљановићима, јужно од in Miljanovići, south of Ljubinje, also attracted Љубиња (Бијелић, 1891, стр. 54‒55). Тиме је attention (Бијелић, 1891, pp. 54‒55). With this завршио серију археолошких истраживања на work he completed a series of archaeological ex- подручју Љубиња. cavations in the area of Ljubinje. Орнаментиком стећака у Влаховићима, Kösta Hormann also dealt with ornamentation Миљановићима и Премилову пољу бавиo се of stećak tombstones in Vlahovići, Miljanovići и Коста Хорман (Bokan, 1983, стр. 93). Запа- and Premilovo polje (Bokan, 1983, p. 93). Vid жен успјех на пољу археолошких и уопште Vuletić Vukasović (1853‒1933), a teacher by културолошких истраживања Херцеговине education, historian and ethnographer, achieved и јужне Далмације, нарочито Дубровника и notable success in the fi eld of archaeological and Корчуле, остварио је Вид Вулетић Вукасовић cultural research in general in Herzegovina and (1853‒1933), учитељ по образовању, историчар southern Dalmatia, especially in Dubrovnik and и етнограф. У оквиру археолошких истражи- Korčula. Within the framework of archaeological вања, иако није имао формално археолошко research, although he did not have a formal ar- нити етнолошко образовање, пажњу привлаче chaeological or ethnological education, his works његови радови о стећцима, гомилама и шпиља- on stećak tombstones, tumuli and caves of south- ма јужне Херцеговине, нарочито у домену ти- ern Herzegovina attract attention, especially in пологије стећака. Резултате вишегодишњих the domain of typology of stećak tombstones. He истраживања стећака односно старосрпских synthesized the results of many years of research надгробних споменика синтетизовао је у дјелу on stećak tombstones and old Serbian tombstones Биљешке о култури јужнијех Славена, особи- in the work Notes on the Culture of the Southern то Србаља, и објављује у 1987. години у Дуб- Slavs, especially the Serbs, and published them ровнику. in 1987 in Dubrovnik. Веома запажене радове посвећене сложеној Very notable works dedicated to the com- проблематици стећака Босне и Херцеговине, plex issue of stećak tombstones in Bosnia and нарочито јужне Херцеговине, дао је Ћиро Тру- Herzegovina, especially in southern Herzegov-
184 ГЛАСНИК – HERALD 25
хелка. У Босну и Херцеговину дошао је 1886. ina, were given by Ćiro Truhelka. He came to године као службеник босанско-херцеговачке Bosnia and Herzegovina in 1886 as an offi cial Земаљске владе. Већ 1889. године појављује of the Bosnian-Herzegovinian Provincial Gov- се у стручној литератури са темама из области ernment. As early as 1889, he appeared in the археологије стећака, која ће касније постати ње- professional literature with topics from the fi eld гова трајна истраживачка преокупација, што се of stećak archeology, which would later become посебно односи на топографију, дешифровање his permanent research preoccupation, especially натписа и опис орнамената. Већ 1891. године referring to topography, deciphering inscriptions објављује опис стећака односно некропола у and descriptions of ornaments. As early as 1891, Доњем Храсну и Ластви поред Требиња. Као he published a description of stećak tombstones археолог писао је о стећцима као спомени- and necropolises in Donje Hrasno and Last- цима који припадају босанским богумилима, va near Trebinje. As an archaeologist, he wrote на основу „аргумената“ (Трухелка, 1891, стр. about stećak tombstones as monuments belong- 368‒387), за које се касније утврдило да су ing to Bosnian Bogumils, based on „arguments“ без основа, јер су сва досадашња, у научном (Трухелка, 1891, pp. 368‒387), which were later свијету релевантна археолошка истраживања, found to be baseless because all previous archae- показала да таквих надгробних споменика нема ological research in the scientifi c world showed нити их је било. that there were no such tombstones, nor were Бројна историјска и археолошка проуча- there any. вања јужне Херцеговине, и осталог простора Numerous historical and archaeological stud- Босне и Херцеговине, показала су етапност у ies of southern Herzegovina and the rest of Bos- настајању стећака. У том смислу њих је могуће nia and Herzegovina have revealed stages in the „пратити“ од друге половине 12. до 16. вије- formation of stećak tombstones. In that sense, it is ка, од кад ова врста камене умјетности посте- possible to „follow“ them from the second half of пено нестаје. Истраживања су показала да у the 12th to the 16th century, when this type of stone Босни и Херцеговини постоје 2687 локалите- art gradually disappeared. Research has shown та са укупно 59593 стећака, различитих обли- that there are 2687 sites with a total of 59593 ка (усправних, положених, у облику камених stećak tombstones of various shapes (upright, плоча, сандука, сљеменика) (Bešlagić, 1982, стр. laid, in the form of stone slabs, chests, gables) in 67). Њихови украсни мотиви су различити, нај- Bosnia and Herzegovina (Bešlagić, 1982, p. 67). чешће су то свјетовни и религиозни симболи, Their decorative motifs are diff erent, most often представљени јединачно или у међусобној ком- secular and religious symbols, presented singly бинацији. or in combination with each other.
ЕТНО-КУЛТУРОЛОШКА ПРИПАДНОСТ И ETHNO-CULTURAL AFFILIATION AND ПРОСТОРНИ РАЗМЈЕШТАЈ СТЕЋАКА НА SPATIAL DISTRIBUTION OF STEĆAK ПОДРУЧЈУ ТРЕБИЊА TOMBSTONES IN THE AREA OF TREBINJE
Археолог Ћиро Трухелка је стећке припи- Archaeologist Ćiro Truhelka attributed the сао богумилима, дуалистичкој секти, чији се stećak tombstones to the Bogumils, a dualistic настанак везује за 10. вијек у Бугарској и Ма- sect whose origins date back to the 10th century кедонији. Њихово ширење на запад, по просто- in Bulgaria and Macedonia. Their spread to the рима балканских Словена, изазвано притиском west, in the area of the Balkan Slavs, caused by Византије, није имало значајније утицаје на the pressure of Byzantium, did not have a signif- културни живот православних и римокатоли- icant impact on the cultural life of Orthodox and ка. О томе, како неки истраживачи тврде, не Roman Catholics. About this, as some researchers постоји нити један аутентичан запис. Српски claim, there is not a single authentic record. Ser-
185 МИЛИМИР ЛОЈОВИЋ, ОБРЕН ГЊАТО И СРЂА ПОПОВИЋ MILIMIR LOJOVIĆ, OBREN GNJATO AND SRĐA POPOVIĆ
академик В. Јеротић, бавио се различитим кул- bian academician V. Jerotić, who dealt with var- туролошким питањима, између осталог и бо- ious cultural issues including Bogomilism, says: гумилством, за које каже: „... богумилство није „... Bogomilism is not only a Manichean dualistic овде на Балкану само манихејска дуалистичка heresy here in the Balkans, but it is also a constant јерес, него је оно и стални бунт против Црк- rebellion against the Church and the state, property ве и државе, својине и права, све оно, једном and rights, everything that is, in one word, anarchic речи, што је у балканским народима анархично in the Balkan nations“ (Јеротић, 2000). и анархоидно.“ (Јеротић, 2000). Truhelka’s archaeological research has caused Трухелкина археолошка истраживања a rift among scholars, not only over stećak tomb- унијела су раздор међу научним дјелатници- stones and Bogomilism but also over major his- ма, не само по питању стећака и богумилства torical, ethnic and cultural issues in Bosnia and већ и у односу на крупна историјска, етничка и Herzegovina and neighboring countries. As part of културолошка питања у Босни и Херцеговини archaeological research, he paid special attention и сусједним државама. У оквиру археолошких to the epigraphy of stećak tombstones, in which истраживања посебну пажњу посветио је епиг- he achieved valuable success. Regardless of the рафици стећака, у чему је постигао вриједан inadmissibility (unfoundedness) of certain views успјех. Без обзира на неприхватљивост (неуте- in connection with Bogomilism and stećak tomb- мељеност) одређених погледа, у вези са богу- stones, his research was the foundation for the later милством и стећцима, његова истраживања су development of archaeological science in Bosnia била основ каснијем развоју археолошке науке and Herzegovina. у Босни и Херцеговини. Overall, up to the present day, archaeological У цјелини посматрано, све до наших дана, and historical science did not provide harmonized археолошка и историјска наука нису дале усаг- response on origin of stećak tombstones, which лашен одговор о припадности стећака, што се to some extent relates to Bogomilism, for which донекле односи и на богумилство, за које добар a good part of the Bosniak scientifi c and intel- дио бошњачке научне и интелектуалне јавности lectual community considers that forms the basis сматра да чини темељ бошњачкој нацији. Ма- of the Bosniak nation. Manipulation of this issue нипулисање овом проблематиком, без ослонца without relying on the scientifi c foundation was на научну утемељеност користило се и користи used in „proving“ the specifi cities of the Muslim се у „доказивању“ посебности муслиманског (Bosniak) ethnos in comparison to other Western (бошњачког) етноса у односу на остале етносе Balkan ethnos. On the foundations „established“ Западног Балкана. На овако „утемељеним“ ос- in this manner, the Austro-Hungarian Commis- новама Аустро-угарски повјереник за Босну и sioner for Bosnia and Herzegovina, Benjamin Ka- Херцеговину Бењамин Калај водио је политику laj, led the policy of the Empire in the occupied Царства у окупираној држави, са далекосежним state with far-reaching repercussions for the Ser- реперкусијама по српски народ у Босни и Хер- bian people in Bosnia and Herzegovina, Serbia цеговини, Србији и Црној Гори. and Montenegro. За вријеме Калаја први пут се јавља теза During Kalaj, the thesis about the Bogumil и о богумилском поријеклу муслиманских фе- origin of Muslim feudal lords appeared for the удалаца (Краљачић, 2001, стр. 197). Ова теза, fi rst time (Краљачић, 2001, p. 197). This thesis, ничим утемељена, требало је да босанско-хер- founded on nothing, was supposed to separate цеговачке муслимaне (Муслимане) одвоји од Bosnian-Herzegovinian Muslims (Muslims) from етничког српског поријекла и подстакне бржи ethnic Serbian origin and encourage a faster pro- процес стварања бошњачке, односно босанске cess of creating a Bosniak or Bosnian nation. Apart нације. Сем Калаја, на прекрајању историје from Kalaj, at the rewriting of history in favor of у корист богумилства и босанске нације, по- Bogumilism and the Bosnian nation, especially себно се истакао Ћиро Трухелка (1865–1942), stood out Ćiro Truhelka (1865–1942), Croatian
186 ГЛАСНИК – HERALD 25
хрватски археолог и историчар умјетности archaeologist and art historian (Краљачић, 2001, (Краљачић, 2001, стр. 267). Због апсурдности p. 267). идеје, Калајев покушај политичког рјешавања Due to the absurdity of the idea, Kalaj’s at- националног питања у Босни и Херцеговини tempt to resolve the national issue in Bosnia and увођењем бошњачке нације, на „богумилским“ Herzegovina by introducing the Bosniak nation on основама, од самог почетка био је осуђен на „Bogumil“ grounds was doomed from the very be- неуспјех. Вријеме у којем живимо тај пројекат ginning. The time in which we live has led this довело је до реализације, али на сасвим друга- project to the realization but on completely dif- чијим претпоставкама и у измијењеним окол- ferent assumptions and in changed circumstances. ностима. Regarding the views on Bogomilism and the У вези са погледима на богумилство и при- affi liation of the stećak tombstones, except for A. падност стећака, сем A. Eванса и Ћ. Трухелке, Ewans and Ć. Truhelka, Hungarian Jozef Azbot and истакли су се Мађар Јожеф Азбот и Александар Aleksandar Solovjev stood out. Among the above, Соловјев. Међу наведеним посебну пажњу при- A. Solovjev attracts special attention by „claiming влачи А. Соловјев „тврдећи да су стећци израз that stećak tombstones are an expression of Bosnian босанских и хумских богумила. У неким својим and Hum Bogumils. In some of his works, he in- радовима на непримјерен начин карактерише appropriately characterizes his scientifi c opponents своје научне неистомишљенике који су побија- who refuted such claims, calling them amateurs and ли овакве тврдње, називајући их аматерима и laymen“ (Асановић, 2011, p. 218). лаицима“ (Асановић, 2011, стр. 218). In the 1960s, the American scientist Marian Амерички научник Маријан Барбара Barbara Wenzel made scientifi c claims that stećak Вензел 1960-их изнијела је научне тврдње да tombstones as cultural and historical monuments стећци као културно-историјски споменици не did not belong to Bogumils but to the Vlachs. припадају богумилима, него Власима. Маријан Marian Wenzel (1962) states that in the second Вензел (1962) наводи да се у другој половини half of the 15th century elaborated and decorated 15. вијека разрађени и декорирани надгробни tombstones were made mainly for the Paleo-Bal- споменици раде углавном за палеобалканско kan population, which she calls Vlachs, but points становништво, које она назива Власима, али ис- out that these Vlachs accepted the already existing тиче да су ти Власи прихватили већ постојећи custom of using monolithic stone blocks as tomb- обичај употребе монолитних камених блокова stones, which was introduced in Herzegovina in као надгробних споменика који су у Херцего- the mid-14th century by some members of the feu- вини увели средином 14. вијека неки чланови dal class (Wenzel, 1962). According to her, this феудалне класе (Wenzel, 1962). Према њој, тај custom was later adopted by the tribes that lived су обичај касније прихватила племена која су in the area, and it was the Vlachs who introduced живјела на том подручју, а то су били Власи rich fi gural decoration. „Some Roman Catholic који су увели богату фигуралну декорацију. „На priests, including Dominik Mandić and Ante Ško- ове научне тврдње реаговали су неки римока- balj, reacted to these scientifi c claims, linking the толички свештеници међу којима су Доминик stećak tombstones to the Catholic population, so Мандић и Анте Шкобаљ, доводећи стећке у Šefi k Bešlagić presented the views of both sides, везу са католичким становништвом, па је Ше- challenging the Catholic thesis“ (Bešlagić, 1982, фик Бешлагић изложио ставове и једне и друге pp. 520‒526). Based on his own research of certain стране, оспоравајући католичку тезу“ (Bešlagić, localities, N. Asanović concludes that they belong 1982, стр. 520‒526). На бази сопствених истра- to the Serbian population and its culture, emphasiz- живања одређених локалитета, Н. Асановић ing: „Contrary to that thesis (meaning the Roman закључује да они припадају српском станов- Catholic clergy), it is enough to point out a fact that ништву и његовој култури, при чему истиче: a stećak tombstone with a carved inscription, that „Супротно тој тези (мисли се на римокатоличко says the monk Gligorije lies there, was found at the
187 МИЛИМИР ЛОЈОВИЋ, ОБРЕН ГЊАТО И СРЂА ПОПОВИЋ MILIMIR LOJOVIĆ, OBREN GNJATO AND SRĐA POPOVIĆ
свештеништво) довољно је истаћи чињеницу Bunčići site in the village of Baljci near Bileća“ да на локалитету Бунчићи у селу Баљци код (Асановић, 2011, p. 219). Билеће је пронађен стећак са уклесаним нат- The stećak tombstones in the Trebinje area are писом, који каже да ту лежи калуђер Глигорије“ of various shapes. Those placed upright are usually (Асановић, 2011, стр. 219). in the shape of crosses and pillars. However, the Стећци на подручју Требиња су различитих most common are laid in the form of plates, chests облика. Они постављени усправно најчешће су and sarcophagi. A number of elements of ornamen- у облику крстова и ступова. Ипак, најраспрос- tation, especially written traces, point to the un- трањенији су положени у облику плоча, сан- equivocal conclusion that the stećak tombstones of дука и саркофага. Низ елемената орнаментике, southern Herzegovina, especially Trebinje, belong посебно писаних трагова, упућује на недвос- to the Christian-Orthodox cultural circle. In that мислен закључак да стећци јужне Херцеговине, sense, N. Asanović claims: „The stećak tombstones нарочито Требиња, припадају хришћанско-пра- are mostly Christian-Orthodox monuments and not вославном културном кругу. У том смислу Н. Bogumil monuments as it is often stated, main- Асановић износи тврдњу: „Стећци су претеж- ly for political purposes. Otherwise, how could it но хришћанско-православни споменици, а не happen that the tombstones were used to mark the богумилски, како се често наводи, углавном у graves of Miloradović family who built the Monas- политичке сврхе. У супротном, како би се мог- tery of Žitomislić, the church of St. Peter and Paul ло десити да су стећцима обиљежени гробови in Ošanići and the Orthodox Church in Trijebnje породице Милорадовића који су подигли мана- near Stolac“ (Асановић, 2011, p. 215). The same стир Житомислић, цркву Св. Петра и Павла у claim was made by B. Bogićević: „In the necrop- Ошанићима и православну цркву у Тријебњу код olis on Radimlja, it is known that members of the Стоца“ (Асановић, 2011, стр. 215). Истовјетну Vlach aristocratic family Harabreni-Miloradovići, тврдњу изнио је и Б. Богићевић: „У некрополи who are reliably known to have been of the Ortho- на Радимљи познато је да су покопани чланови dox faith, were buried. They built the Monastery of влашке властелинске породице Харабрени-Ми- Žitomislić and the Orthodox churches in Ošanići лорадовићи, за које се поуздано зна да су били and Trijebnje“ (Богићевић, 1952, pp. 157‒159). православне вјере. Подигли су манастир Жи- The claim that the stećak tombstones are томислић и православне цркве у Ошанићима и mostly of Christian-Orthodox and not of Bogu- Тријебњу“ (Богићевић, 1952, стр. 157‒159). mil origin, is confi rmed among other things by Да су стећци углавном хришћанско-пра- the stećak tombstone found at the „Police“ site in вославног поријекла, а не богумилског, свје- Trebinje with the inscription of the prefect Grd, дочи између осталог, и стећак пронађен на lord of Trebinje who ruled in the 12th century. „One локалитету „Полице“ у Требињу са натписом stećak tombstone discovered in Trebinje mentions жупана Грда господара Требиња који је владао two brothers, the prefect Grd of Trebinje and the у 12. вијеку. „На једном стећку откривеном prefect Radomir. Radomir ordered a tombstone to у Требињу спомињу се два брата жупан Грд be made for his brother Grd, and it was made by требињски и жупан Радомир. Радомир је на- one of the oldest carvers called Berja. According to правио брату Грду надгробни споменик који је the inscription on the stećak tombstone, the prefect радио један од најстаријих клесача под именом Grd died on the day of Prince Mihailo, and that Берја. Према натпису на стећку жупан Грд је summer his brother, prefect Radomir, built him a умро в дени кнеза велнега Михаила и то лето grave“ (Korać, 1966, p. 90). This stećak tombstone зида њему раку брате жупан Радомире“ (Korać, is one of the oldest monuments written in Cyrillic. 1966, стр. 90). Овај стећак представља један од Also, on the stećak tombstone from Popovo polje, најстаријих споменика писаних ћирилицом. Та- as a testimony of belonging to the Christian-Or- кође, на стећку из Попова поља, као свједочан- thodox ethnos, there is an inscription „about the ство припадности хришћанско-православном girl Radača who married Nenac Čihorić and af-
188 ГЛАСНИК – HERALD 25
етносу, има запис „о дјевојци Радачи која се ter his death took the monastic name Polihranija“ удаје за Ненца Чихорића и након његове смрти (Асановић, 2011, p. 215). узима монашко име Полихранија“ (Асановић, The stećak tombstone in the shape of a chest 2011, стр. 215). in Vrpolje in Ljubomir near Trebinje, from the 14th Хришћанско-православну припадност свје- century, with the inscription: „And here lies the pre- дочи и стећак, надгробни споменик, у облику fect of Medulin. I never had a much, and nothing сандука, у Врпољу у Љубомиру код Требиња, ever disappeared, but I shared” also testifi es to his из 14. вијека са натписом: „А сеј лежи жупан Christian-Orthodox affi liation“ (Вего, 1964, p. 59). Медулин. Никада много не имах, а никада The conclusion „When it comes to the claim ништа неста, а дијелих“ (Вего, 1964, стр. 59). that the stećak tombstones belong to the Bogu- На бесмисленост тезе о припадности mils, there is no need to argue … It is a known стећака богумилима упућује закључак „Када fact that the mentioned heretics did not build је у питању тврдња да стећци припадају бо- churches, believing that they are in the service гумилима, нема никакве потребе полемисати of Satan“ (Ћирковић, 1964, pp. 103‒104) in- … Позната је чињеница да поменути јеретици dicates the meaninglessness of the thesis about нису подизали цркве, сматрајући да су у служ- the affi liation of the stećak tombstones to Bogu- би Сотоне“ (Ћирковић, 1964, стр. 103‒104). mils. In addition, in a number of localities, stećak Осим тога, на већем броју локалитета стећци tombstones have been erected next to Orthodox су подигнути поред православних цркава или churches or are located inside the churches them- се налазе у унутрашњости самих цркава. Вје- selves. A credible example is the Pavlovina site in родостојан примјер је локалитет Павловина на the municipality of Berkovići, where the medie- подручју општине Берковићи, гдје се налази val Orthodox Church of St. Ilija is located and in средњовјековна православна црква Св. Илије whose interior there is a stećak tombstone. The у чијој унутрашњости се налази стећак. Да су medieval Orthodox Church of St. Lazar in Vla- на неким локалитетима стећци смјештени у hovići in the municipality of Ljubinje witnesses унутрашњости цркава вјеродостојно свједочи that in some localities the stećak tombstones are средњовјековна православна црква Св. Лазара located inside the churches. On one of the stećak у Влаховићима на подручју општине Љубиње. tombstones located in this ruined church, there На једном од стећака, смјештених у овој по- is an inscription saying that the founder of the рушеној цркви, постоји натпис који говори да church, Duke Vlađ Bijelić, and his son Vukosav је испод стећка сахрањен ктитор цркве влашки Vlađević were buried under the stećak tombstone кнез Влађ Бијелић и његов син Вукосав Влађе- (Стојановић, 1905, p. 17). Also, on the tomb- вић (Стојановић, 1905, стр. 17). Такође, на над- stone at the fl oor of the church of St. Lazar in гробној каменој плочи у поду цркве Св. Лазара Vlahovići near Ljubinje, from the 16th century, у Влаховићима код Љубиња, из 16. вијека, је there is an inscription: „Duke Vlađ Bijelić lies натпис: „А се лежи кнез Влађ Бијелић, у својој in his church, in St. Lazar. Man, if you are not цркви, у светом Лазару. Човјече, тако да нијеси cursed ‒ do not touch me“ (Вего, 1964, p. 59). проклет ‒ не тикај у ме“ (Вего, 1964, стр. 59). On the stone stećak tombstone in the shape На каменом стећку у облику крста, који се of a cross, which is located in Đedići near Trebin- налази у Ђедићима код Требиња, написано је: je, it is written: „And you are the cross of Radoje „А си крст Радоја Мркшића. Стах Бога молеће Mrkšić. I stood praying to God and not thinking и зла не мислеће, и уби ме гром“ (Вего, 1964, evil, and lightning killed me“ (Вего, 1964, p. 61), стр. 61), а на каменом саркофагу у Горњем and on the stone sarcophagus in Gornje Hrasno, Храсну, из 15‒16. вијека пише: „А се лежи Ра- from the 15‒16th century, it is written: „Radivoj дивој Драшчић, добри јунак ја бих, мољу ја се Draščić is lying here, I was a good hero, please, вас, не тицајте! Ви ћете бити како ја, а ја не don’t touch me! You will be like me, and I cannot могу бити како ви“ (Вего, 1964, стр. 33). be like you“ (Вего, 1964, p. 33).
189 МИЛИМИР ЛОЈОВИЋ, ОБРЕН ГЊАТО И СРЂА ПОПОВИЋ MILIMIR LOJOVIĆ, OBREN GNJATO AND SRĐA POPOVIĆ
Према натпису на стећку у Величанима– According to the inscription on the stećak Попово поље, близу манастира Завала, уклеса- tombstone in Veličani‒Popovo polje, near the Za- на су имена неколико чланова тадашње хумске vala monastery, the names of several members of властеле. „На босанским каменовима читају се the former Hum nobility are engraved. „Historical често историјски или биографски подаци или or biographical data or entire genealogies are of- читаве генеалогије, као што су властеоске лозе ten read on Bosnian stones, such as the aristocratic Чихорића или Друговића у 14. веку на једном lineages of Čihorić or Drugović in the 14th century камену код Величана, преко пута манастира on a stone near Veličani, across the monastery of Завале на Попову пољу“ (Јиречек, 1981, стр. Zavala in Popovo polje“ (Јиречек, 1981, p. 317). 317). Чихорићи (Друговићи) су били позната Čihorics (Drugovics) were a well-known aris- властелинска породица у 14. вијеку, у Хумској tocratic family in the 14th century, in the Hum and и Требињској земљи, а будући да се на стећку Trebinje land, and since the names of the aristocratic читају имена властелинске лозе: Ненац, Вра- lineage are read on the stećak tombstone: Nenac, тко, Дабижив и Стјепко, аргументовано се не Vratko, Dabiživ and Stjepko, there can be no rea- може сумњати да се испод стећка налази неко sonable doubt that there is someone else under the други. Има стећака на подручју Требиња и stećak tombstone other than them. There are stećak Херцеговине, „... и натписа с крстом и другим tombstones in the area of Trebinje and Herzegovi- јасним знацима који сведоче да припадају срп- na, „... and inscriptions with a cross and other clear ској цркви. На њима се изреком помињу срод- signs that testify that they belong to Serbian church. ници или пријатељи, који су поставили камен. They explicitly mention relatives or friends who На античке формуле подсјећа клетва, упућена laid the stone. The curse, addressed to the one who оном који би порушио гроб“ (Јиречек, 1981, would destroy the grave, is reminiscent of ancient стр. 317‒318). formulas“ (Јиречек, 1981, pp. 317‒318). Испод града Кључа недалеко од Гацка, на Below the town of Ključ not far from Gacko, главици Ћућаници, налази се некропола стећа- on the Ćućanica hill, there is a necropolis of stećak ка из 14. вијека. На једном од њих уклесано је tombstones from the 14th century. The name of име Радоње Ратковића и „града“ Кључа: „Да Radonja Ratković and the „town“ of Ključ is en- погибе под градом Кључем за својега господара graved on one of them: „To die under the town војводу Сандаља“ (Mandić, 2007, стр. 186). of Ključ for his master, Duke Sandalj“ (Mandić, Када је ријеч о припадности стећака 2007, p. 186). Дабра, односно Берковића, може се аргумен- When it comes to the affi liation of the stećak товано тврдити да они не припадају богуми- tombstones of Dabar or Berkovići, it can be argued лима. Такође, они не припадају ни Грцима, that they do not belong to the Bogumils. Also, they јер је утврђено да је старост стећака везана за do not belong to the Greeks, because it was deter- период од 12. до 16. вијека, што не одговара mined that the age of the stećak tombstones is re- времену грчке владавине на овим просторима. lated to the period from the 12th to the 16th century, У прилог овој тврдњи Асановић наводи: „… which does not correspond to the time of Greek и сами натписи који су уклесани на спомени- rule in this area. In support of this claim, Asanović цима указују да имена као што су Драгише states: „...the inscriptions themselves, which are en- Видојевића, Богдана Хатељевића, Радивоја graved on the monuments, indicate that names such и Радослава Пићевића и др. што искључује as Dragiša Vidojević, Bogdan Hateljević, Radivoje сваку могућност да је у питању Грк или Ри- and Radoslav Pićević, etc. excludes any possibility мљанин“ (Асановић, 2011, стр. 219). Надаље, that it is a Greek or a Roman“ (Асановић, 2011, доказујући припадност стећака српском-пра- p. 219). Furthermore, proving the affi liation of the вославном културном кругу Асановић наводи: stećak tombstones to Serbian-Orthodox cultural cir- „Поред изнесених историјско-материјалних cle, Asanović states: „In addition to the presented доказа, један од вјеродостојних доказа је пра- historical-material evidence, one of the credible evi-
190 ГЛАСНИК – HERALD 25
вославна припадност дабарског властелинског dences is the Orthodox affi liation of the Dabar noble рода Пићевића. Почетак натписа на стећку у family Pićević. The beginning of the inscription on Љутом Долу у коме се помиње Радивој Вукца the stećak tombstone in Ljuti Do, in which Radivoj Пићевића син, означен је знаком крста“ (Аса- Vukca Picević’s son is mentioned, is marked with новић, 2011, стр. 220). the sign of the cross“ (Асановић, 2011, p. 220). Прилог претходним тврдњама, о припад- The contribution to previous claims about the ности требињских и осталих стећака јужне и affi liation of stećak tombstones from Trebinje and источне Херцеговине православном српском southern and eastern Herzegovina to Orthodox народу, су резултати истраживања у насељу Serbian people are the results of research in the Врпоље код Љубиња, до којих је дошла Љ. settlement of Vrpolje near Ljubinje, which was ob- Шево (Шево, 2018). Текст на једном надгроб- tained by Lj. Ševo (Шево, 2018). The text on one ном споменику говори да је тим простором tombstone says that the area was „ruled by the lord „почетком 15. вијека господарио властелин Pokrajac Oliverović at the beginning of the 15th Покрајац Оливеровић. Његов гроб налази се century. His tomb is located under a high stećak под високим стећком са дугачким натписом, tombstone with a long inscription, in the necrop- у некрополи од које се сачувало 78 надгро- olis of which 78 tombstones have been preserved, бника, међу којима је 15 богато украшених and among which 15 are richly decorated with re- рељефима“ (Шево, 2018, стр. 136). У вези са liefs“ (Шево, 2018, p. 136). In connection with the стећцима Љ. Шево веома аргументовано изно- stećak tombstones, Lj. Ševo very argumentatively си тврдњу да „поред илуминираних рукописа claims that „in addition to illuminated manuscripts, важну грађу за изучавање средњовјековне кул- reliefs on specifi c tombstones ‒ stećak tombstones туре на простору данашње Републике Српске are important material for the study of medieval дају рељефи на специфичним надгробним спо- culture in the area of today’s Republic of Srpska меницима – стећцима ... Највећи се број укра- ... The largest number of decorated stećak tomb- шених стећака налази у Херцеговини. Међу stones is in Herzegovina. Among the fi gural rep- фигуралним приказима разликују се поједина- resentations, there are individual performances or чне представе или сцене са више фигура људи scenes with several fi gures of people and animals ‒ и животиња – призори лова, турнира и кола scenes of hunting, tournaments and carts ... A series ... Серија тумачења да су стећци надгробници of interpretations that the stećak tombstones are босанских јеретика, у науци друге половине tombstones of Bosnian heretics have been almost 12. вијека су готово сасвим одбачена“ (Шево, completely rejected in the science of the second 2004, стр. 16‒17). half of the 12th century“ (Шево, 2004, p. 16‒17). На основу претходно изнесеног у вези са Based on the previously stated and in connec- стећцима, њиховом орнаментиком, може се tion with the stećak tombstones and their ornamen- констатовати да они на локалитетима Требиња, tation, it can be stated that those from the localities као и укупног простора јужне и источне Хер- in Trebinje as well as from the total area of southern цеговине, не припадају богумилима већ доми- and eastern Herzegovina do not belong to Bogumils нантно српском православном роду. На неким but predominantly to the Serbian Orthodox people. од њих видљиви су и трагови других култура, Traces of other cultures are visible on some of them, што упућује на закључак да је процес културне which points to the conclusion that the process of асимилације српског становништва Херцегови- cultural assimilation of Serbian population of Her- не, као и укупног простора Босне и Херцего- zegovina, as well as the entire area of Bosnia and вине, вјековно био изложен утицају граничних Herzegovina, has been exposed to the infl uence of култура, нарочито римокатолицизма. border cultures, especially Roman Catholicism. Са друге стране, дисперзија стећака и On the other hand, the dispersion of stećak некропола на подручју Требиња, и њена кон- tombstones and necropolises in the area of Tre- центрација у долини Требишњице, свједочи о binje, and its concentration in the valley of Tre-
191 МИЛИМИР ЛОЈОВИЋ, ОБРЕН ГЊАТО И СРЂА ПОПОВИЋ MILIMIR LOJOVIĆ, OBREN GNJATO AND SRĐA POPOVIĆ
дисперзији насеља и становништва, као и при- bišnjica, testifi es to the dispersion of settlements марној упућености на живот у ниским и равни- and population, and the primary orientation to life чарским аграрно вриједнијим просторима. То in low and lowland agrarian areas. This is con- потврђују некрополе стећака у атарима села: fi rmed by the necropolises of stećak tombstones in Орашје, Котези, Струјићи, Величани, Цицери- the atriums of the villages: Orašje, Kotezi, Strujići, на, Драчево, Дубљани, Дријењани, Мркоњићи, Veličani, Cicerina, Dračevo, Dubljani, Drijenjani, Грмљани, Седлари, Пољице, Жаково, Добро- Mrkonjići, Grmljani, Sedlari, Poljice, Žakovo, Do- мани, Месари, Луг, Сливница, Крајковићи, bromani, Mesari, Lug, Slivnica, Krajkovići, Hum, Хум, Талежа, Угарци, Чварићи, Старо Слано, Taleža, Ugarci, Čvarići, Staro Slano, Ždrijelovići, Ждријеловићи, Грбеши, Рапти, Петровићи, Го- Grbeši, Rapti, Petrovići, Gomiljani, Police, Gori- миљани, Полице, Горица, Згоњево, Нецвијеће, ca, Zgonjevo, Necvijeće, Domaševo (Bokan, 1983, Домашево (Bokan, 1983, стр. 121‒129). Такође, pp. 121‒129). Also, relatively higher concentra- релативно веће концентрације некропола стећа- tions of necropolises of stećak tombstones are in ка су у атару села Домашево, Турмената и Жа- the area of the villages of Domaševo, Turmenta ково. У цјелини, на подручју Требиња налази and Žakovo. In total, in the area of Trebinje there се 111 некропола са 2406 стећака, од тога су are 111 necropolises with 2406 stećak tombstones, 362 украшена, а 32 имају само натписе (Njavro, of which 362 are decorated, and 32 have only in- 1985, стр. 110). scriptions (Njavro, 1985, p. 110).
Сл. 1. Мотиви неких стећака на подручју Требиња ‒ Стећци Величана (лијево) и стећци Домашева (десно) Fig. 1. Motifs of some stećak tombstones in the area of Trebinje ‒ Stećak tombstones of Veličani (left) and stećak tombstones of Domaševo (right)
УМЈЕСТО ЗАКЉУЧКА INSTEAD OF A CONCLUSION
Досадашња археолошка, етнолошка и исто- Previous archeological, ethnological and his- риографска истраживања на подручју Требиња toriographical research in the area of Trebinje as као и укупног простора јужне и источне Хер- well as the entire area of southern and eastern цеговине, без обзира на све контрoверзе и раз- Herzegovina, regardless of all controversies and личите приступе, мотивисане најчешће поли- diff erent approaches, motivated mostly by polit- тичким разлозима, недвосмислено показују да ical reasons, unequivocally shows that medieval средњовјековни надгробни споменици ‒ стећци tombstones ‒ stećak tombstones and necropolises и некрополе стећака не припадају богумилима of stećak tombstones do not belong to Bogumils већ српском етносу. То је сасвим разумљиво, but to Serbian ethnos. This is quite understandable, тим прије јер су ови монументални споменици especially since these monumental monuments
192 ГЛАСНИК – HERALD 25
подигнути у времену у којем српско станов- were erected at a time when Serbian population ништво и његова култура чине основно демо- and its culture formed the basic demographic, eth- графско, етничко и културолошко обиљежје nic and cultural features of eastern Herzegovina. источне Херцеговине. У орнаментици неких In the ornamentation of some stećak tombstones, стећака могу се примијетити утицаји културе the infl uences of culture from the immediate sur- из непосредног окружења, углавном дуброва- roundings, mainly from the Dubrovnik area, can чког простора. be noticed.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Асановић, Н. (2011). Кроз источну Херцеговину. Korać, V. (1966). Trebinje, istorijski pregled I. Zaviča- СПКД Просвјета. jni muzej Trebinje. Bešlagić, Š. (1982). Stećci ‒ kultura i umjetnost. Ve- Краљачић, Т. (2001). Калајев режим у Босни и selin Masleša. Херцеговини (1882–1903). Академија наука и Бијелић, М. (1890). Два старобосанска натписа у умјетности Републике Српске. Влаховићима. Гласник Земаљског музеја, 2, Mandić, N. (2007). Osnivači Hercegovine. Autorsko 225‒228. izdanje. Бијелић, М. (1891). Натпис из Миљановића. Гла- Njavro, M. (1985). Hercegovina. Privredni vjesnik. сник Земаљског музеја, 3, 54‒55. Стојановић, Љ. (1905). Стари српски записи и нат- Богићевић, В. (1952). Властеоска породица Мило- писи (Књига 3). Српска краљевска академија. радовић‒Храбрених у Херцеговини. Гласник Шево, Љ. (2004). Културна баштина Републике Земаљског музеја, 7, 121‒138. Српске. Православна реч. Bokan, R. (1983). Prirodne rijetkosti i spomenici kul- Шево, Љ. (2018). Споменичко благо Републике ture na kršu kao objekti razvoja turizma. Zavod Српске. Академија наука и умјетности Репу- za hidrotehniku građevinskog fakulteta. блике Српске; Православна реч. Ћирковић, С. (1964). Историја средњовјековне бо- Трухелка, Ћ. (1891). Старобосански мраморови. санске државе. Српска књижевна задруга. Гласник Земаљског музеја, 4, 368‒387. Hoernes, M. (1888). Dinarische Wanderungen; Cul- Вего, М. (1964). Зборник средњовјековних натпи- tur- und Landschaftsbilder aus Bosnien und der са Босне и Херцеговине (Књига 2). Земаљски Hercegovina. Verlag von Carl Graeser. музеј. Јеротић, В. (2000). Вера и нација. Арс Либри; Wenzel, M. (1962). Bosnian and Herzegovinian Бесједа. Tombstones – Who Made Them and Why. Süd- Јиречек, К. (1981). Историја Срба (Књига 2). Сло- dost Forchungen, 21, 103‒143. во Љубве.
193
Прегледни научни рад UDC 581.9:632.51]:581.526.7(497.6Бијељина) DOI 10.7251/HER2125195P
УРБАНА ФЛОРА БИЈЕЉИНЕ
Слађана Петронић1, Биљана Лубардa2*, Наташа Братић1 и Тања Максимовић2
1Универзитет у Источном Сарајеву, Пољопривредни факултет, Источно Сарајево, Република Српска 2Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Бања Лука, Република Српска
Сажетак: На урбаном подручју града Бијељине забиљежено је присуство 442 врсте васкуларних биљака. Међу најзаступљенијим фамилијама посебно се истичу Compositae, Poaceae, Fabaceae, Lamiaceae и Brassicaceae. Већи- на биљака у урбаној флори Бијељине припада животној форми хемикриптофита (38.46 %). У високом проценту заступљена је животна форма терофита (33.03 %). Остале животне форме присутне су у мањем проценту у истра- живаној флори: геофите (9.73 %), фанерофите (8.14 %), скандетофите (4.07 %), хидрофите (3.39 %) и хамефите (3.17 %). Кључне ријечи: урбана флора, васкуларне биљке, Бијељина.
Review scientifi c paper
URBAN FLORA OF BIJELJINA
Slađana Petronić1, Bilјana Lubarda2, Nataša Bratić1 and Tanja Maksimović2
1University of East Sarajevo, Faculty of Agriculture, East Sarajevo, Republic of Srpska 2University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Banja Luka, Republic of Srpska
Abstract: In the urban area of the city of Bijeljina, the presence of 442 species of vascular plants was recorded. Among the most represented families, Compositae, Poaceae, Fabaceae, Lamiaceae and Brassicaceae stand out. Most plants in the urban fl ora of Bijeljina belong to the life form of hemicryptophytes (38.46 %). The life form of therophytes is represented in a high percentage (33.03 %). Other life forms are present in a smaller percentage in the studied fl ora: geophytes (9.73 %), phanerophytes (8.14 %), scandetophytes (4.07 %), hydrophytes (3.39 %) and hamephytes (3.17 %). Key words: urban fl ora, vascular plants, Bijeljina.
УВОД INTRODUCTION
Урбана флора и вегетација представља Urban fl ora and vegetation is one of the један од најмлађих и најдинамичнијих ком- youngest and most dynamic complexes. It is main- плекса. Углавном је везана за људска насеља, ly related to human settlements, but it is also found али се налази и у другим срединама које су in other environments that are under more or less под мањим или већим антропогеним утицајем. anthropogenic infl uence. Due to the strong anthro- Захваљујући јаком антропогеном утицају у pogenic infl uence in the fl ora of urban areas, the флори урбаних подручја може се констатовати following can be stated: disturbances in the com- сљедеће: поремећаји у саставу флоре у одно- position of the fl ora in relation to the original state, су на првобитно стање, састав флоре који је the composition of the fl ora that is diff erent from
* Аутор за кореспонденцију: Биљана Лубарда, Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Младена Стојановића 2, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: [email protected] * Corresponding author: Biljana Lubarda, University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Mladena Stojanovića 2, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, E-mail: [email protected]
195 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
другачији од оне присутне у ванурбаним ста- that present in non-urban habitats and great fl oristic ништима и велика флористичка сличност са similarity with diff erent urban areas (Witosławski различитим урбаним областима (Witosławski & Bomanovska, 2009). & Bomanovska, 2009). More intensive fl oristic research of urban Интензивнија флористичка истраживања habitats in Bosnia and Herzegovina has been con- урбаних станишта на простору Босне и Хер- ducted for the last two decades. Comprehensive цеговине вршена су у посљедње двије деце- analyzes exist for Mostar (Maslo, 2014), Saraje- није. Свеобухватне анализе постоје за Мостар vo (Tomović-Hadžiavdić & Šoljan 2006), Banja (Maslo, 2014), Сарајево (Tomović-Hadžiavdić Luka (Topalić-Trivunović, 2005), Pale (Petronić, & Šoljan, 2006), Бањалуку (Topalić-Trivunović, 2006), Blagaj (Maslo & Abadžić, 2015) and Sr- 2005), Пале (Petronić, 2006), Благај (Maslo & bac (Ljubojević, 2018). The area of Semberija Abadžić, 2015) и Србац (Ljubojević, 2018). Под- and Bijeljina also does not have a long tradition ручје Семберије и Бијељине такође нема дугу of research. Previous research relates to the weed традицију истраживања. Досадашња истражи- fl ora of the Posavina Basin (Šumatić, 1997), in вања односе се на коровску флору Посавског which Bijeljina represents a part of the site, and базена (Šumatić, 1997), у којој Бијељина пред- Gromiželj (Petronić et al., 2011) which is located ставља један дио, и флору локалитета Громи- near this city. жељ (Petronić et al., 2011), који се налази у бли- Bijeljina is located in the northeastern part of зини овог града. the Republic Srpska and Bosnia and Herzegovina Бијељина се налази у сјевероисточном дије- and includes the plain area of Semberija and the лу Републике Српске и Босне и Херцеговине и mild hills of Majevica. The territory of the city обухвата равничарско подручје Семберије и covers an area of 734 km2, mostly fl at and plain- блага побрђа Мајевице. Територија града обух- hilly Semberija lowlands, and the average altitude вата 734 km2 претежно равничарске и равни- is 90 m. Bijeljina is located at the confl uence of чарско- брежуљкасте семберијске низије те је the Drina and the Sava River, and these two rivers просјечна надморска висина 90 m. Бијељина се represent the northern and eastern borders of the налази на ушћу Дрине у Саву и ове двије рије- city, towards Mačva and Srem. In addition to the ке представљају сјеверну и источну границу mentioned rivers, there are also the small rivers града, према Мачви и Срему. Осим поменутих Janja, Gnjica and Lukavac, Stupanj, and the net- ријека, ту су и рјечице Јања, Гњица, Лукавац и work of canals: Dašnica, Majevica canal, Main cir- Ступањ, те мрежа канала: Дашница, Мајевички cumferential canal, canal Janjica and canal Bistrik. канал, Главни ободни канал, канал Јањица и Bijeljina, i.e. Semberija, has the characteristics of канал Бистрик. Бијељина, односно Семберија, the Pannonian climate. The average annual tem- има одлике панонске климе. Просјечна годишња perature is 11.5°C, the coldest month is January температура износи 11.5°C; најхладнији мјесец (0.3°C), and the warmest is July (21°C) (Попов је јануар (0.3°C), а најтоплији јули (21.0°C) (По- & Делић, 2019) (Fig. 1). The highest precipitation пов & Делић, 2019) (Сл. 1). Највише падавина occurs in May and June, and the lowest in winter; је у мају и јуну, а најмање током зиме; просјечна the average annual amount of precipitation is 741.4 годишња сума падавина износи 741.4 mm (По- mm (Попов & Делић, 2019). Based on the clima- пов & Делић, 2019). На основу климадијаграма diagram, it can be noticed that during the winter може се уочити да се за вријеме зимског периода period, the average monthly temperature drops средња мјeсечна температура спушта испод 0°C. below 0°C. In the characterization of the climate, У карактеризацији климе важан је однос кривих the ratio of the curves of the average monthly tem- средњих мјесечних температура и средњих мје- peratures and the average monthly precipitation is сечних количина падавина. Током читавог пе- important. During the whole period, there is no риода не постоји приближавање ове двије криве convergence of these two curves, which indicates што указује на стални влажни период (Сл. 1). a constant wet period.
196 ГЛАСНИК – HERALD 25
Сл. 1. Климадијаграм Бијељине за период 1961‒2017. године Fig. 1. Climadiagram of Bijeljina for the 1961‒2017 periods
У овом раду дат је преглед урбане флоре This paper provides an overview of the urban Бијељине која је досада забиљежена на fl ora of Bijeljina that has been recorded in the city подручју града. У раду је дата таксономска и so far. The paper presents a taxonomic and detailed детаљна еколошка анализа истраживане флоре. ecological analysis of the studied fl ora.
МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ MATERIALS AND METHODS
Подручје истраживања је обухватило The research area included the inner city of уже градско подручје Бијељине и периферне Bijeljina and the peripheral parts of the city, i.e. дијелове града: Балатун, Бродац, Велино село, Balatun, Brodac, Velino selo, Rača and others Рача и друге (Сл. 2). (Fig. 2). Тачније то су простори поред путева, стазе, Specifi cally, these are areas along roads, ограде, плочници, тротоари, дворишта, зидо- paths, fences, sidewalks, pavements, yards, walls, ви, кровови, обале ријека у урбаним насељима, roofs, river banks in urban settlements, various разне депоније, уличне утрине, градилишта, ру- landfi lls, street rangeland, construction sites, ru- шевине, запуштени травњаци, напуштени пла- ins, neglected lawns, abandoned plots, economic цеви, економска дворишта, гробља, међе, ободи yards, cemeteries, boundaries, rims of cultivated култивисаних површина и парковских повр- areas and park areas. These habitats are primarily шина. Ова станишта су у првом реду отворена, open, biologically relatively empty (pioneer) hab- биолошки релативно празна (пионирска) ста- itats that are cenologically, and therefore compet- ништа која су ценолошки, а самим тим и ком- itively insuffi ciently stabilized, mostly intensively петитивно недовољно стабилизована, углавном insulated, thermophilic, hygrically unstable and, интензивно инсолирана, термофилна, хигрички as a rule, nitrifi ed. нестабилна и по правилу нитрификована. The plants were collected during the growing Биљке су сакупљане у току вегетацијске season 2017‒2020. Determination of the collect- сезоне 2017‒2020. године. Детерминација при- ed plant material was performed based on keys in купљеног биљног материјала вршена је на осно- basic and standard fl ora and iconography (Jávor- ву кључева у базичним и стандардним флорама ka & Csapody, 1975; Јосифовић, 1970‒1979; и иконографијама (Jávorka & Csapody, 1975; Јо- Сарић, 1986, 1992; Tutin et al., 1968‒1980; Tu-
197 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
Сл. 2. Положај и границе истраживаног подручја (детаљ са топографске карте Тузла 1 : 200 000) Fig. 2. Location and boundaries of the study area (detail from the topographic map Tuzla 1 : 200 000)
сифовић, 1970‒1979; Сарић, 1986, 1992; Tutin et tin et al., 1993). The nomenclature of the taxon is al., 1968‒1980; Tutin et al., 1993). Номенклатура harmonized according to the electronic database таксона усклађена је према електронској бази of Flora Europaea (http://ww2.bgbm.org/Eu- података Flora Europaea (http://ww2.bgbm.org/ roPlusMed/query.asp). Life forms of plants were EuroPlusMed/query.asp). Животне форме биљака defi ned in accordance with the division of Raun- су дефинисане у складу са подјелом Раункијера kiaer (Raunkiaer, 1934), and supplemented and (Raunkiаer, 1934), а допуњеној и разрађеној пре- elaborated according to Stevanović (Стевановић, ма Стевановићу (Стевановић, 1992). Коришћење 1992). The use of this division enabled the cre- ове подјеле омогућило је израду далеко прециз- ation of a far more precise and ecologically deep- нијег и еколошки продубљенијег биолошког ened biological spectrum of the urban fl ora of спектра урбане флоре Бијељине. Bijeljina.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСKУСИЈА RESULTS AND DISCUSSION
На различитим типовима урбаних A total of 442 taxa of vascular plants at the станишта истраживаног подручја забиљежено level of species and subspecies were recorded in је присуство укупно 442 таксона васкуларних diff erent types of urban habitats of the investi- биљака у нивоу врсте и подврсте. Велики gated area. A large number of identifi ed species број констатованих врста типичан је за is typical for anthropogenic habitats, while only антропогена станишта, док је само мањи број a small number is characteristic of habitats of карактеристичан за станишта примарних primary or secondary forms of vegetation that или секундарних облика вегетације која су preceded ruderal forms. The total number of
198 ГЛАСНИК – HERALD 25
претходила рудералним облицима. Укупан 442 species and subspecies is included with 79 број од 442 врсте и подврсте обухваћен је са families and 291 genera (Appendix 1). Of these, 79 фамилија и 291 родом (Прилог 1). Од тога 371 species belong to the class Dicotyledones класи Dicotyledones припада 371 врста (83.93 (83.93 %), 66 to the class Monocotyledones %), класи Monocotyledones 66 (14.93 %), док (14.93 %), while Equisetinae are represented су раставићи Equisetinae заступљене само only with 3 species and Pteridophyta ferns with са 3 врсте, а папрати Pteridophyta са 2 врсте. 2 species. Among the most represented families, Међу најзаступљенијим фамилијама посебно Compositae, Poaceae, Fabaceae, Lamiaceae and се истичу Compositae, Poaceae, Fabaceae, Brassicaceae stand out (Fig. 3), which are char- Lamiaceae и Brassicaceae (Сл. 3), које се по acterized by the greatest abundance of species броју врста и родова одликују највећим and genera numbers in the fl ora of Bosnia and богатством и у флори Босне и Херцеговине Herzegovina as well (Beck-Mannagetta, 1903, (Beck-Mannagetta, 1903, 1916, 1927; Beck & 1916, 1927; Beck & Malý, 1950; Bjelčić, 1967, Malý, 1950; Bjelčić, 1967, 1974, 1983). 1974, 1983).
Сл. 3. Фамилије са највећим бројем врста и подврста (10 и више) у урбаној флори Бијељине Fig. 3. Families with the largest number of species and subspecies (10 and more) in the urban fl ora of Bijeljina
Међу најзаступљенијим родовима истичу се Among the most represented genera, those управо они који указују на антропогени фактор that indicate the anthropogenic factor of urban урбаних станишта. У таксономској структури habitats stand out. In the taxonomic structure of урбане флоре Бијељине по броју врста истиче the urban fl ora of Bijeljina, several genera stand се неколико родова: Carex (9 врста), Euphorbia out in terms of the number of species: Carex (9 и Rumex (по 7 врста), Ranunculus и Veronica species), Euphorbia and Rumex (7 species), Ra- (по 6 врста), Amaranthus, Trifolium, Vicia и nunculus and Veronica (6 species). Amaranthus, Lamium (по 5 врста) (Таб. 1). У поређењу са Trifolium, Vicia and Lamium (5 species). In com- урбаним флорама других насеља као што су parison with the urban fl ora of other settlements
199 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
Бања Лука (Topalić-Trivunović, 2005), Београд such as Banja Luka (Topalić-Trivunović, 2005), (Jovanović, 1994), Сарајево (Tomović-Hadžiavdić Belgrade (Jovanović, 1994), Sarajevo (Tomov- & Šoljan, 2006) и Мостар (Maslo, 2014) род ić-Hadžiavdić & Šoljan, 2006) and Mostar (Mas- Chenopodium је много мање заступљен, са lo, 2014) the genus Chenopodium is much less свега 1 врстом, што није у вези са недовољном represented, with only 1 species, which is not истраженошћу урбане флоре Бијељине или related to insuffi cient research of the urban fl ora неким другим фактором. Наиме, врсте рода of Bijeljina or some other factor. Namely, species Chenopodium су према номенклатури Flora of the genus Chenopodium are now classifi ed into Europaea (http://ww2.bgbm.org/EuroPlusMed/ several genera (Bassia, Chenopodiastrum, Dys- query.asp) сада разврстане у неколико родова phania, Lipandra, Oxybasis) according to the no- (Bassia, Chenopodiastrum, Dysphania, Lipandra, menclature of Flora Europaea (http://ww2.bgbm. Oxybasis) тако да је његово процентуално org/EuroPlusMed/query.asp), so that its percent- учешће у урбаној флори Бијељине знатно мање age share in urban fl ora of Bijeljina signifi cantly (Таб. 1). lower (Tab. 1). Таб. 1. Родови са највећим бројем врста и подврста у урбаној флори Бијељине Tab. 1. Genera with the largest number of species and subspecies in the urban fl ora of Bijeljina
Род / Genus Nо Род / Genus Nо Carex 9 Juncus 5 Euphorbia 7 Lamium 5 Rumex 7 Brassica 4 Veronica 6 Silene 4 Ranunculus 6 Lathyrus 4 Amaranthus 5 Medicago 4 Trifolium 5 Mentha 4 Vicia 5 Malva 4
Таксономска структура урбане флоре The taxonomic structure of the urban fl ora of Бијељине по процентуалној заступљености Bijeljina in terms of the percentage of families is фамилија слична је таксономској структури similar to the taxonomic structure of Belgrade (Jo- Београда (Jovanović, 1994), Бања Луке vanović, 1994), Banja Luka (Topalić-Trivunović, (Topalić-Trivunović, 2005), Благаја (Maslo 2005), Blagaj (Maslo & Abadžić, 2015), Mostar & Abadžić, 2015), Мостара (Maslo, 2014), (Maslo, 2014), Sarajevo (Tomović-Hadžiavdić & Сарајева (Tomović-Hadžiavdić & Šoljan 2006), Šoljan 2006), Podgorica (Stešević & Jovanović, Подгорице (Stešević & Jovanović, 2008). Три 2008). The three most represented families in all најзаступљеније породице у свим урбaним urban fl ora are: Compositae, Poaceae and Faba- флорама су: Compositae, Poaceae и Fabaceae. ceae. Анализом заступљености појединих The analysis of the representation of individ- животних форми у саставу урбане флоре на ual life forms in the composition of urban fl ora in подручју Бијељине утврђена је процентуална the area of Bijeljina established the dominance of доминација животне форме хемикриптофита the life form of hemicryptophytes (H) to which (H) којој припада 170 таксона или 38.46 % (Сл. 170 taxa or 38.46 % belong (Fig. 4). Slightly less, 4). Нешто мање, али такође у високом проценту, but also in a high percentage, is represented the заступљена је животна форма терофита (T) life form of therophytes (T) with 146 representa- са 146 представника или 33.03 %. Остале tives or 33.03 %. Other life forms are present in a животне форме присутне су у мањем проценту smaller percentage in the studied fl ora: geophytes
200 ГЛАСНИК – HERALD 25
у истраживаној флори: геофите са 43 таксона with 43 taxa or 9.73 %, phanerophytes with 36 или 9.73 %, фанерофите са 36 таксона или 8.14 taxa or 8.14 %, scandetophytes (lianas) with 18 %, скандетофите (лијане) са 18 таксона или taxa or 4.07 %, hydrophytes with 15 taxa or 3.39 4.07 %, хидрофите са 15 таксона или 3.39 % и % and hamephytes with 14 taxa or 3.17 %. By хамефите са 14 таксона или 3.17 %. Поређењем comparing the ecological spectrum of the urban еколошког спектра урбане флоре Бијељине са fl ora of Bijeljina with other settlements, we can осталим насељима можемо констатовати да conclude that the greatest similarity is between највећу сличност имају Бијељина и Бања Лука. Bijeljina and Banja Luka. This is explained by the То се објашњава чињеницом да се оба града fact that both cities are located in the Euro-Siberi- налазе у еуросибирско-сјеверноамеричкој регији an-North American region and in the belt of oak и у појасу храстових шума низијског и брдског forests of the lowland and mountainous areas of подручја илирске и илирско-мезијске провинције. the Illyrian and Illyrian-Moesian provinces.
Сл. 4. Процентуална заступљеност основних животних форми урбане флоре Бијељине Fig. 4. Percentage of basic life forms of urban fl ora of Bijeljina
Процентуална доминација животне форме The percentage dominance of the life form of хемикриптофита у складу је са општим умје- hemicryptophytes is in accordance with the gen- реноконтиненталним приликама истраживаног eral temperate continental conditions of the inves- подручја. Ова животна форма представљена tigated area. This life form is mostly represented је у највећој мјери стабловим вишегодишњим by tree perennial (H scap) forms, which with 14 (H scap) облицима која са 14 двогодишњих (H biennial (H scap bienn) and 8 species of transi- scap bienn) и 8 врста прелазног карактера (H tional character (H scap/G rad, H scap/SH herb, scap/G rad, H scap/SH herb, H scap bienn/T scap, H scap bienn/T scap, H scap/T scap) makes over H scap/T scap) чини преко 73 % од укупног броја 73 % of the total number of hemicryptophytes хемикриптофита (Таб. 2). Вишегодишње зељас- (Tab. 2). Perennial herbaceous grassy habitus (H те биљке бусенастог хабитуса (H caesp), као што caesp), such as Brachypodium sylvaticum, Lolium су: Brachypodium sylvaticum, Lolium perenne, Poa perenne, Poa pratensis and others, are represent- pratensis и друге, заступљене су укупно са 21 ed by a total of 21 species. The dominant role of врстом. Доминантна улога хемикриптофита у hemicryptophytes in the urban area of Bijeljina урбаном подручју Бијељине још више се истиче is further emphasized by the fact that among the чињеницом да се међу примарно једногодишњим primarily annual plants (therophytes) there are 14 биљкама (терофитама) налази 14 врста које species that can be biennial or perennial hemic-
201 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
могу бити и двогодишње или вишегодишње хе- ryptophytes (Erigeron canadensis, Erigeron an- микриптофите (Erigeron canadensis, Erigeron nuus, Capsella bursa-pastoris and others). annuus, Capsella bursa-pastoris и друге). The high share of therophytes is the result Високо учешће терофита резултат је неста- of the instability of most anthropogenic habitats, билности већине антропогених станишта гдје where humans interfere with the development човјек својим интервенцијама омета развој ви- of perennial plants. In addition, the openness of шегодишњих биљака. Поред тога, отвореност urban habitats with favorable light and thermal урбаних станишта са повољним свјетлосним regime favors therophytes the most. Among this и термичким режимом погодује највише теро- life form, the most common is the group of tree фитама. Међу овом животном формом најза- (T scap) forms with 116 species. Annual sod ступљенија је група стаблових (T scap) облика plants of sod habitus (T caesp), such as Anisan- са 116 врста. Једногодишње бусенасте биљ- tha sterilis, Hordeum murinum, Ochlopoa annua ке бусенастог хабитуса (T caesp), као што су and others, are represented by 11 species and one Anisantha sterilis, Hordeum murinum, Ochlopoa transient species (T caesp-rept). annua и друге, заступљене су са 10 врста и јед- ном врстом прелазног карактера (T caesp-rept).
Таб. 2. Преглед и заступљеност животних форми урбане флоре Бијељине Tab. 2. Overview and representation of life forms of urban fl ora of Bijeljina
Хемикриптофита (H) 170 Геофита (G) 43 Фанерофита (P) 36 H caesp 21 G bulb 3 fo dec NP caesp 4 H rept 9 G bulb scap 2 fo dec NP rept 3 H ros 7 G rad 1 fo dec NP caesp 1 H ros bienn 2 G rad caesp 1 fo dec P caesp 6 H scap 108 G rad scap 4 fo dec P scap 22 H scap bienn 17 G rhiz 16 H scap-rept 1 G rhiz caesp 4 Скандетофита (S) 18 H scap-semiros 4 G rhiz rept 1 S lig 6 H semiros 1 G rhiz scap 6 SG herb rhiz 1 Терофита (Т) 142 G tub 2 SH herb 2 T caesp 10 G tub rept 1 ST herb 8 T caesp-rept 1 G tub scap 2 ST par 1 T rept 5 T ros 3 Хамефита (Ch) 14 Хидрофита (Hyd) 15 T scap 116 Ch herb caesp 4 Hyd G rhiz 14 T scap semiros 2 Ch herb rept 3 Hyd G stl 1 T scap/ H scap 1 Ch suff caesp 4 T scap-semiros 1 Ch suff rept 3 T semiros/H semiros 1 T sempiar 2
202 ГЛАСНИК – HERALD 25
Животна форма геофита заступљена је са The life form of geophytes is represented by 43 таксона (9.73 %) међу којима се посебно 43 taxa (9.73 %), among which rhizomatous (G истичу ризоматозне (G rhiz) са 16 представ- rhiz) with 16 representatives stand out. Rhizoma- ника. У оквиру ове животне форме значајно tous geophyte trees (G rhiz scap) have a signifi cant учешће имају ризоматозне стаблове геофите (G share in this life form. The group of root geophytes rhiz scap). Група коријенских геофита (G rad) (G rad) includes 6 species, while bulbous (G bulb) обухвата 6 врста, док су луковичасте (G bulb) are represented by 5 representatives, among which заступљене са 5 представника међу којима се Ornithogalum pyramidale and Ornithogalum pyre- истичу Ornithogalum pyramidale и Ornithogalum naicum stand out. Tuberous geophytes (G tubes) pyrenaicum. Кртоласте геофите (G tub) за- are represented by 5 species: Helianthus tubero- ступљене су са 5 врста: Helianthus tuberosus, sus, Lathyrus tuberosus, Ficaria verna, Solanum Lathyrus tuberosus, Ficaria verna, Solanum tuberosum and Ecballium elaterium. tuberosum и Ecballium elaterium. The life form of phanerophytes (P) is repre- Животна форма фанерофита (P) заступљена sented in the urban fl ora of Bijeljina with 36 spe- је у урбаној флори Бијељине са 36 врста (8.14 cies (8.14 %), all of which are deciduous trees. The %) при чему су сви листопадни лишћари. Група group of shrub species is represented by 5 repre- жбунастих врста заступљена је са 5 представни- sentatives of the bushy habitus (NP caesp), while ка бусенастог хабитуса (NP caesp) док су пузећи the creeping (NP rept) shrubs are represented by (NP rept) жбунови представљени врстама: Rubus the species: Rubus caesius, Rubus idaeus and Ligu- caesius, Rubus idaeus и Ligustrum vulgare. Нај- strum vulgare. The most common category among заступљенија категорија међу фанерофитама phanerophytes are straight trees (P scap) with 22 је право дрвеће (P scap) са 22 врсте. По учес- species. Acer negundo, Ailanthus altissima, Rob- талости нарочито се истичу: Acer negundo, inia pseudoacacia, Alnus glutinosa, Populus alba, Ailanthus altissima, Robinia pseudoacacia, Alnus Populus nigra and species of the genus Salix stand glutinosa, Populus alba, Populus nigra и врсте out in terms of frequency. рода Salix. The life form of hamephytes is represented Животна форма хамефита заступљена је by 14 species. There are two basic groups in the са 14 врста. У животној форми хамефита ја- life form of hamephytes ‒ semi-woody shrubs вљају се двије основне групе ‒ полуодрвењели (Ch suff ) and herbaceous hamephytes (Ch herb). жбунићи (Ch suff ) и зељасте хамефите (Ch herb). Among the semi-woody shrubs, species such as Међу полуодрвењелим жбунићима истичу се Thymus serpyllum and Lobularia maritima stand врсте као што су Thymus serpyllum и Lobularia out. Herbaceous hamephytes have approximately maritima. Зељасте хамефите имају приближно equal shares of bushy and creeping species. једнако учешће бусенастих и пузећих врста. Lianas or scandetophytes (S) are represented Лијане или скандетофите (S) заступљене су primarily by a group of 18 species. Herbaceous примарно групом од 18 врста. Зељастим обли- forms аre represented by 11 species, with the цима припада 11 врста, при чему највише има highest number of annuals (ST herb) as many as једногодишњих (ST herb), чак 8 врста од којих 8 species of which can be mentioned Echinocystis се могу поменути Echinocystis lobata и Galium lobata and Galium aparine. Perennial herbaceous aparine. Вишегодишње зељасте лијане (SH vines (SH herb) are Calystegia sepium and Hu- herb) су Calystegia sepium и Humulus lupulus. mulus lupulus. The life form of scandetophytes Животној форми скандетофита припада и 6 одр- also includes 6 woody liana species (S lig), of вењелих врста лијана (S lig) од којих веће при- which Clematis vitalba, Parthenocissus quinque- суство имају: Clematis vitalba, Parthenocissus folia and evergreen Hedera helix have a larger quinquefolia и вјечнозелена Hedera helix. presence. Животна форма хидрофита (Hyd) или воде- The life form of hydrophytes (Hyd) or aquatic нe биљкe заступљена је са 15 врста у чијој се plants is represented by 15 species, in the structure
203 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
структури посебно истичу врсте са развијеним of which species with developed underground or- подземним органима (Hyd G rhiz). Релативно gans (Hyd G rhiz) stand out. The relatively high високо учешће хидрофита резултат је близине share of hydrophytes is the result of the proximity великих ријека, Саве и Дрине, у чијој непо- of large rivers, the Sava and the Drina rivers, in the средној близини је смјештена Бијељина, али immediate vicinity of which Bijeljina is located, и мреже канала који пролазе кроз урбани дио but also the network of canals that pass through Бијељине. the urban part of Bijeljina.
ЗАКЉУЧАК CONCLUSION
Урбану флору Бијељине чине 442 таксо- The urban fl ora of Bijeljina consists of 442 на у рангу врсте и подврсте. Висок диверзи- taxa in the rank of species and subspecies. The тет урбане флоре резултат је чињенице да су high diversity of urban fl ora is a result of the fact бројна станишта у Бијељини под мањим или that numerous habitats in Bijeljina are under direct већим директним или индиректним човјековим or indirect human infl uence. This includes infra- утицајем. То подразумијева инфраструктурне structure activities, waste disposal, riverbed man- активности, одлагање отпада, уређивање кори- agement, trampling, mowing and the like. Bijeljina та ријека, гажење, кошење и слично. Бијељина is a crossroads that connects large cities, which представља раскрсницу путева која повезује contributes to increasing the number of non-na- велике градове што доприноси повећању tive fl ora. Out of 50 invasive species in Bosnia and броја алохтоне флоре. Од 50 инвазивних врс- Herzegovina (Maslo, 2016) in the area of Bijeljina, та у Босни и Херцеговини (Maslo, 2016) на the presence of 28 plants was recorded, and these подручју Бијељине забиљежено је присуство are: Abutilon theophrasti, Acer negundo, Amaran- 28 биљака, а то су: Abutilon theophrasti, Acer thus retrofl exus, Ambrosia artemisifolia, Amorpha negundo, Amaranthus retroflexus, Ambrosia fruticosa, Artemisia annua, Asclepias syriaca, artemisifolia, Amorpha fruticosa, Artemisia annua, Matricaria discoidea, Erigeron canadensis, Datu- Asclepias syriaca, Matricaria discoidea, Erigeron ra stramonium, Echinocystis lobata, Erigeron an- canadensis, Datura stramonium, Echinocystis nuus, Galinsoga parvifl ora, Helianthus tuberosus, lobata, Erigeron annuus, Galinsoga parvifl ora, Impatiens glandulifera, Juncus tenuis, Panicum Helianthus tuberosus, Impatiens glandulifera, capillare, Parthenocissus quinquefolia, Phytolacca Juncus tenuis, Panicum capillare, Parthenocissus americana, Reynoutria japonica, Robinia pseudo- quinquefolia, Phytolacca americana, Reynoutria acacia, Rudbeckia laciniata, Solidago canadensis, japonica, Robinia pseudoacacia, Rudbeckia Solidago gigantea, Sorghum halepense, Veronica laciniata, Solidago canadensis, Solidago gigantea, persica, Xanthium orientale subsp. italicum and Sorghum halepense, Veronica persica, Xanthium Xanthium spinosum. Human activities such as ag- orientale subsp. italicum и Xanthium spinosum. riculture, construction of infrastructure, expansion Њиховом ширењу доприносе људске актив- of settlements contribute to their expansion, which ности као што су пољопривреда, изградња ин- is especially pronounced in the area of this city. фраструктуре, ширење насеља што је посебно Invasive species, in addition to habitat destruction, изражено на подручју овог града. Инвазивне are the second most important factor in biodiver- врсте, поред уништавања станишта, предста- sity loss, and their spread is highly undesirable. вљају други најзначајнији фактор нарушавања Certainly this problem requires a more studious биодиверзитета, те је њихово ширење крајње and comprehensive research not only in the area непожељно. Свакако овај проблем захтије- of one city but in the whole country. ва студиозније и свеобухватније сагледавање не само на простору једног града већ цијеле земље.
204 ГЛАСНИК – HERALD 25
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
Beck, G., & Malý, K. (1950). Flora Bosnae et Herce- tet; Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakul- govinae, IV Sympetalae, pars I. Biološki institut u tet; Akademija inženjerskih nauka Srbije; Institut Sarajevu, Svjetlost. za ekonomiku poljoprivrede; Balkansko udruženje Beck-Mannagetta, G. (1903). Flora Bosne, Hercegov- za zaštitu životne sredine; B.EN.A, Balkansko na- ine i Novopazarskog sandžaka, Gymnospermae učno udruženje za ekonomiku poljoprivrede. i Monocotyledones, I dio. Glasnik Zemaljskog Petronić, S. (2006). Ruderalna fl ora i vegetacija Pala muzeja u Bosni i Hercegovini. [Neobjavljena doktorska disertacija]. Prirodno-ma- Beck-Mannagetta, G. (1916). Flora Bosne, Hercegov- tematički fakultet Univerziteta u Banjoj Luci. ine i Novopazarskog Sandžaka, II dio. Glasnik Попов, Т., & Делић, Д. (2019). Савремене климат- Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. ске промјене на подручју Семберије − утицаји Beck-Mannagetta, G. (1927). Flora Bosne, на аграрну производњу. Гласник/Herald, 23, Hercegovine i oblasti Novog Pazara, Choripeta- 35‒58. https://doi.org/10.7251/HER1923035P lae, III dio. Srpska kraljevska akademija. Raunkiaer, C. (1934). The Life Forms of Plants and Bjelčić, Ž. (1967). Flora Bosnae et Hercegovinae, IV Statistical Plant Geography (Translated into En- – Sympetalae, pars 2. Zemaljski muzej Bosne i glish by H. Gilbert-Carter, A. G. Tansley and A. Hercegovine u Sarajevu, Prirodnjačko odjeljenje. Fausbøll). Clarendon. Bjelčić, Ž. (1974). Flora Bosne i Hercegovine IV – Сарић, М. (Ур.). (1986). Флора СР Србије X: Дода- Sympetalae, pars 3. Zemaljski muzej Bosne i так 2. САНУ. Hercegovine u Sarajevu, Prirodnjačko odjeljenje. Сарић, М. (Ур.). (1992). Флора Србије I. САНУ. Bjelčić, Ž. (1983). Flora Bosne i Hercegovine, IV– Stešević, D., & Jovanović, S. (2008). Flora of the City Sympetalae, pars 4. Zemaljski muzej Bosne i of Podgorica, Montenegro –Taxonomic Analysis. Hercegovine u Sarajevu, Prirodnjačko odjeljenje. Archives of Biological Sciences, 60(2), 245–253. Jávorka, S., & Csapody, V. (1975). Közép-Európa dél- https://doi.org/10.2298/ABS0802245S keleti részének fl órája képekben. Akadémiai Kiadó. Стевановић, В. (1992). Класификација животних Јосифовић, М. (Ур.). (1970‒1979). Флора Србије I‒ форми биљака у флори Србије. У М. Сарић IX. САНУ. (Ур.), Флора Србије 1 (стр. 39‒46). САНУ. Jovanović, S. (1994). Ekološka studija ruderalne fl ore Šumatić, N. (1997). Korovska fl ora i vegetacija Po- i vegetacije Beograda. Biološki fakultet Univer- savskog bazena. Prirodno-matematički fakultet ziteta u Beogradu. Banja Luka. Ljubojević, V. (2018). Ruderalna fl ora na području Tomović-Hadžiavdić, V., & Šoljan, D. (2006). Urba- opštine Srbac [Neobjavljeni master rad]. Prirod- na fl ora Sarajeva. Glasnik Zemaljskog muzeja no-matematički fakultet Univerziteta u Banjoj Luci. (Prirodne nauke), Nova sveska, 32, 121–135. Maslo, S., & Abadžić, S. (2015). Vaskularna fl ora gra- Topalić-Trivunović, LJ. (2005). Ruderalna fl ora i veg- da Blagaja (južna Bosna i Hercegovina). Natura etacija područja Banje Luke [Neobjavljena dok- Croatica, 24(1), 59–92. https://doi.org/10.20302/ torska disertacija]. Prirodno-matematički fakultet NC.2015.24.4 Univerziteta u Banjoj Luci. Maslo, S. (2014). The Urban Flora of the City of Mo- Tutin, T. G., Burges, N. A., Chater, A. O., Edmond- star (Bosnia and Herzegovina). Natura Croatica, son, J. R., Heywood, V. H., Moore, D. M., Valen- 23(1), 65–109. tine, D. H., Walters, S. M., & Webb, D. A. (Eds.). Maslo, S. (2016). Preliminary List of Invasive Alien (1993). Flora Europaea (Vol. 1, 2nd ed.). Cam- Plant Species (IAS) in Bosnia and Herzegovina. bridge University Press. Herbologia, 16(1), 1–16. https://doi.org/10.5644/ Tutin, T. G., Heywood, V. H., Burges, N. A., Valen- Herb.16.1.01 tine, D. H., Walters, S. M., & Webb, D. A. (Eds.). Petronić, S., Milić, V., Todorović, S., & Bratić, N. (1968‒1980). Flora Europaea (Vols. 2‒5). Cam- (2011). Analiza korovske fl ore posebnog rezervata bridge University Press. prirode Gromiželj. U D. Kovačević (Ur.), Međuna- Witosławski, P., & Bomanowska, A. (2009). South- rodni naučni simpozijum agronoma „Agrosym Ja- ern European Species in the Flora of Towns in horina 2011“, Zbornik radova (str. 448–454). Uni- the Central Poland. Botanica Serbica, 33(2), verzitet u Istočnom Sarajevu, Poljoprivredni fakul- 115‒129.
205 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
Прилог 1. Урбана васкуларна флора града Бијељине Appendix 1. The urban vascular fl ora of the city of Bijeljina Животна форма / Фамилија / Familia Таксон / Taxa Life form Alismataceae Alisma plantago-aquatica L. Hyd G rhiz Amaryllidacea Allium carinatum L. G bulb scap Allium vineale L. G bulb scap Amaranthaceae Amaranthus hybridus L. T scap Amaranthus retrofl exus L. T scap Amaranthus blitum L. T scap Amaranthus caudatus L T scap Amaranthus cruentus L. T scap Celosia argentea L. T scap Araliaceae Hedera helix L. semp S lig Acoraceae Acorus calamus L. Hyd G rhiz Arum maculatum L. G rhiz Apocyinaceae Asclepias syriaca L. G rhiz Vinca major L. Ch herb rept Vinca minor L. Ch suff rept Apiaceae Aegopodium podagraria L. G rhiz scap Angelica archangelica L. H scap Angelica sylvestris L. H scap Anthriscus cerefolium (L.) Hoff m. T scap Anthriscus sylvestris (L.) Hoff m. H scap Bifora radians M. Bieb. T scap Caucalis platycarpos L. T scap Conium maculatum L. H scap bienn Daucus carota L. T scap Heracleum sphondylium L. H scap Levisticum offi cinale W. D. J. Koch H scap Oenanthe aquatica (L.) Poir. Hyd G rhiz Pastinaca sativa L. H scap bienn Petroselinum crispum (Mill.) Fuss G rhiz Sium latifolium L. H scap Smyrnium perfoliatum L. T scap Torilis arvensis (Huds.) Link T scap Aristolochiaceae Aristolochia clematitis L. G rad scap Asarum europaeum L. Ch herb rept Asparagaceae Ornithogalum pyramidale L. G bulb Ornithogalum pyrenaicum L. G bulb Balsaminacea Impatiens glandulifera Royle T scap Impatiens noli-tangere L. T scap Berberidaceae Berberis thunbergii DC. fo dec NP caesp Betulaceae Alnus glutinosa (L.) Gaertn. fo dec P scap Betula pendula Roth fo dec P scap Boraginaceae Anchusa offi cinalis L. H scap bienn Borago offi cinalis L. T scap Brunnera macrophylla (Adams) I. M. Johnst. H scap bienn/ T scap Buglossoides arvensis (L.) I. M. Johnst. T scap Cerinthe minor L. H scap Echium vulgare L. H scap bienn Heliotropium europaeum L. T scap
206 ГЛАСНИК – HERALD 25
Boraginaceae Myosotis arvensis (L.) Hill H scap bienn/ T scap Myosotis sylvatica Hoff m. T scap Phacelia tanacetifolia Benth. T scap Pulmonaria offi cinalis L. H scap Symphytum offi cinale L. H scap Symphytum tuberosum L. H scap Brassicaceae Alliaria petiolata (M. Bieb.) Cavara & Grand H scap bienn Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. & Scher G rad scap Barbarea vulgaris W. T. Aiton H scap Brassica napus L. T scap Brassica nigra (L.) W. D. J. Koc H scap bienn Brassica oleracea L. T ros Brassica rapa (L.) L. T scap semiros/H bienn Capsella bursa-pastoris (L.) Medik T ros/ H ros bienn Capsella rubella Reut. T ros Cardamine pratensis L. H bienn scap Diplotaxis muralis (L.) DC. T semiros/H semiros Erysimum cheiri (L.) Crantz H scap Iberis amara L. T scap Lepidium campestre (L.) W. T. Aiton T scap/H scap bienn Lepidium draba L H scap Lobularia maritima (L.) Desv. Ch suff caesp Raphanus raphanistrum L. T scap Rorippa amphibia (L.) Besser H scap-rept Rorippa austriaca (Crantz) Besser H scap Rorippa sylvestris (L.) Besser H scap Sinapis alba L. T scap Sinapsis arvensis L. T scap Sisymbrium offi cinale (L.) Scop. T scap Thlaspi arvense L. T scap Campanulaceae Campanula patula L. H scap bienn Caprifoliaceae Symphoricarpos albus (L.) S.F.Blake fo dec NP caesp Caryophyllaceae Cerastium arvense L. T scap Gypsophila muralis L. T caesp Saponaria offi cinalis L. H scap Scleranthus annuus L. T scap Silene baccifera (L.) Roth T scap Silene fl os-cuculi (L.) Clairv. H scap Silene latifolia Poir. H bienn scap Silene vulgaris (Moench) Garcke H scap/G rad Spergula arvensis L. T scap Stellaria graminea L. H scap Stellaria holostea L. H scap Stellaria media (L.) Cirillo T rept Celastraceae Euonymus europaeus L. fo dec NP caesp Chenopodiaceae Atriplex hortensis L. T scap Atriplex patula L. T scap Atriplex prostrata DC. T scap Bassia scoparia (L.) A.J.Scott T scap Beta vulgaris L. T scap /H scap bienn Chenopodiastrum hybridum (L.) S. Fuentes & al. T scap Chenopodium album L. T scap Dysphania botrys (L.) Mosyakin & Clemants T scap
207 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
Chenopodiaceae Lipandra polysperma (L.) S. Fuentes & al. T scap Oxybasis rubra (L.) S. Fuentes & al T scap Cistaceae Helianthemum nummularium (L.) Mill Ch suff r caesp Clusiaceae Hypericum perforatum L. H scap Corylaceae Corylus avellana L. fo dec P caesp Cornaceae Cornus sanguinea L. fo dec P caesp Colchilaceae Colchicum autumnale L. G bulb Commelinaceae Commelina communis L. H rept Composite Achillea millefolium L. H scap Ambrosia artemisifolia L. T scap Anthemis cotula L. T scap Arctium lappa L. H scap bienn Artemisia annua L. T scap Artemisia vulgaris L. H scap Bellis perennis L. H ros Bidens cernuus L. T scap Bidens tripartitus L. T scap Calendula offi cinalis L. T scap Callistephus chinensis (L.) Nees T scap Centaurea jacea L H scap Chondrilla juncea L. H scap Cichorium intybus L. H scap Cirsium arvense (L.) Scop. G rad scap Cirsium euriphorum (L.) Scop. T scap/H scap bienn Cirsium oleraceum (L.) Scop. H scap Cosmos bipinnatus Cav. T scap Crepis foetida L. T scap/H scap bienn Cyanus segetum Hill T scap Erigeron annuus (L.) Desf. T scap/H scap bienn Erigeron canadensis L. T scap/H scap bienn Eupatorium cannabinum L. H scap Galinsoga parvifl ora Cav. T scap Helianthus annuus L. T scap Helianthus tuberosus L. G tub Lapsana communis L. T scap Leucanthemum vulgare Lam. H scap Matricaria chamomilla L. T scap Matricaria discoidea DC. T scap Picris hieracioides L. H scap bienn/ T scap Pulicaria dysenterica (L.) Gaertn. H scap Rudbeckia laciniata L. G rhiz Senecio vulgaris L. T scap Solidago canadensis L. H scap Solidago gigantea Aiton H scap Sonchus arvensis L. H scap Sonchus asper (L.) Hill T scap/ H scap bienn Sonchus oleraceus L. T scap/ H scap bienn Symphyotrichum lanceolatum (Willd.) G. L. Nesom H scap Tagetes patula L. T scap Tanacetum parthenium (L.) Sch. Bip H scap Taraxacum offi cinale F.H. Wigg. H ros Tragopogon pratensis L. H scap Tripleurospermum inodorum (L.) Sch. Bip. T scap
208 ГЛАСНИК – HERALD 25
Composite Tussilago farfara G rhiz Xanthium orientale subsp. italicum (Moretti) Greuter T scap Xanthium spinosum L. T scap Zinnia elegans Jacq. H scap Convolvulaceae Convolvulus arvensis L. SG herb rhiz Calystegia sepium (L.) R. Br. SH herb Cuscuta campestris Yunck. ST par Cannabaceae Cannabis sativa L. T scap Humulus lupulus L. SH herb Crassulaceae Sedum album L. Ch herb caesp Sedum acre L. Ch herb caesp Cucurbitacea Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai ST herb Cucurbita pepo L. ST herb Ecballium elaterium (L.) A. Rich. G tub scap Echinocystis lobata (Michx.) Torr. & A. Gray ST herb Carex brizoides L. H caesp Cyperaceae Carex caryophyllea Latourr. H caesp Carex divulsa Stokes H caesp Carex hirta L. G rhiz caesp Carex pseudocyperus L. H caesp Carex remota L. H caesp Carex riparia Curtis Hyd G rhiz Carex sylvatica Huds. H caesp Carex vulpina L. H caesp Eleocharis palustris (L.) R. Br. Hyd G rhiz Scirpus lacustris L. Hyd G rhiz Dennstaedtiaceae Pteridium aquilinum (L.) Kuhn G rhiz Dipsacaceae Dipsacus fullonum L. H scap bienn Dipsacus laciniatus L. H scap bienn Knautia arvensis (L.) DC. H scap Succisa pratensis Moench H scap Equisetaceae Equisetum arvense L. G rhiz scap Equisetum hyemale L. G rhiz Equisetum palustre L. G rhiz Euphorbiace Euphorbia amygdaloides L. Ch herb caesp Euphorbia cyparissias L. H scap Euphorbia esula L. H scap Euphorbia helioscopia L. T scap Euphorbia lathyris L. T scap Euphorbia palustris L. G rad caesp Euphorbia salicifolia Host H scap Mercurialis perennis L. T scap Ricinus communis L. fo dec NP caesp Fabaceae Amorpha fruticosa L. fo dec P caesp Anthyllis vulneraria L. H scap Galega offi cinalis L. H scap Genista sagittalis L. Ch suff r rept Genista tinctoria L. Ch suff caesp Glycyrrhiza glabra L. G rad Lathyrus aphaca L. ST herb Lathyrus pratensis L. H scap Lathyrus sativus L. T scap Lathyrus tuberosus L. G tub rept
209 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
Fabaceae Lotus corniculatus L. H scap Medicago arabica (L.) Huds. T scap Medicago falcata L. H scap Medicago lupulina L. H scap Medicago sativa L. H scap Melilotus albus Medik. T scap/ H scap bienn Melilotus offi cinalis (L.) Lam. H scap bienn Ononis spinosa L. Ch suff caesp Phaseolus vulgaris L. ST herb Pisum sativum L. ST herb Robinia pseudoacacia L. fo dec P scap Securigera varia (L.) Lassen H scap Trifolium arvense L. T scap Trifolium fragiferum L. H rept Trifolium hybridum L. H scap Trifolium pretense L. H scap Trifolium repens L. H rept Vicia cracca L. H scap/SH herb Vicia grandifl ora Scop. T scap/ ST herb Vicia sativa L. T scap/ ST herb Vicia sepium L. H scap/SH herb Vicia tetrasperma (L.) Schreb. T scap/ ST herb Fagaceae Quercus robur L. fo dec P scap Gentianaceae Centaurium erythraea Rafn T scap/ H scap Geraniaceae Erodium cicutarium (L.) L’Hér. T scap-semiros Geranium dissectum L. T scap Geranium molle L. T scap/ H scap bienn Geranium robertianum L. T scap Hydrocharitaceae Hydrocharis morsus-ranae L. Hyd G stl Iridaceae Iris graminea L. G rhiz Iris pseudacorus L. Hyd G rhiz Juglandaceae Juglans regia L. fo dec P scap Juncaceae Juncus eff usus L. H caesp Juncus articulatus L. G rhiz Juncus bufonius L. T caesp Juncus coglomeratus L. G rhiz Juncus tenuis Willd. G rhiz Lamiaceae Ajuga reptans L. H rept Ballota nigra L. H scap Clinopodium vulgare L. H scap Cymbalaria muralis P. Gaertn. , B. Mey. & Scherb. T rept Galeopsis speciosa Mill. T scap Galeopsis tetrahit L. T scap Glechoma hederacea L. H rept/Ch herb rept Lamium album L. H scap Lamium amplexicaule L. T scap Lamium galeobdolon (L.) Crantz H scap Lamium maculatum (L.) L. H scap Lamium purpureum L. T scap Lycopus europaeus L. Hyd G rhiz Lycopus exaltatus L. Hyd G rhiz Melittis melissophyllum L. H scap Mentha arvensis L. H scap
210 ГЛАСНИК – HERALD 25
Lamiaceae Mentha longifolia (L.) L. H scap Mentha pulegium L. H scap Mentha spicata L. H scap Prunella laciniata (L.) L. H scap Prunella vulgaris L. H scap-semiros Salvia verticullata L. H scap Scutellaria galericulata L. G rhiz scap Scutellaria hastifolia L. G rhiz scap Stachys annua (L.) L. T scap Stachys palustris L. H scap Stachys recta L. H scap Stachys sylvatica L. H scap Thymus serpyllum L Ch suff rept Liliaceae Convallaria majalis L. G rhiz Linaceae Linum usitatissimum L. H scap Lythraceae Lythrum salicaria L. H scap Malvaceae Abutilon theophrasti Medik. T scap Althaea offi cinalis L. H scap Hibiscus trionum L. T scap Malva moschata L. H scap Malva neglecta Wallr. T scap Malva sylvestris L. H scap Malva thuringiaca (L.) Vis. H scap Moraceae Morus alba L. fo dec P scap Morus nigra L. fo dec P scap Oleaceae Ligustrum vulgare L. fo dec NP rept Onagraceae Epilobium hirsutum L. H scap Oenothera biennis L. H bienn scap Orobanchaceae Euphrasia stricta J. F. Lehm. T scap Melampyrum arvense L. T sempiar Odontites verna Dumort. T sempiar Oxalidaceae Oxalis stricta L. H scap Chelidonium majus L. H semiros Fumaria offi cinalis L. T scap Papaver dubium L. T scap Papaver rhoeas L. T scap Papaver somniferum L. T scap Plantaginaceae Kickxia elatine (L.) Dumort. T rept Kickxia spuria (L.) Dumort. T rept Linaria vulgaris Mill. H scap Plantago lanceolata L. H ros Plantago major L. H ros Plantago media L. H ros Veronica anagallis-aquatica L. H scap Veronica arvensis L. T scap Veronica beccabunga L. H scap Veronica chamaedrys L. H scap Veronica persica Poir. T scap Poaceae Anisantha sterilis (L.) Nevski T caesp Anthoxanthum odoratum L. H caesp Apera spica-venti (L.) P. Beauv. T scap Arrhenatherum elatius (L.) J. Presl & C. Presl H caesp Avena sativa L. T caesp
211 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
Poaceae Brachypodium sylvaticum (Huds.) P. Beauv. H caesp Bromus arvensis L. T scap Bromus hordeaceus L. T scap Cynodon dactylon (L.) Pers. G rhiz caesp Cynosurus cristatus L. T scap Dactylis glomerata L. H caesp Deschampsia cespitosa (L.) P. Beauv. H caesp Digitaria sanguinalis (L.) Scop. T caesp-rept Echinochloa crus-galli (L.) P. Beauv. T caesp Elytrigia repens (L.) Nevski G rhiz caesp Festuca rubra L. H caesp Holcus lanatus L. H caesp Hordeum murinum L. T caesp Hordeum vulgare L. T caesp Lolium perenne L. H caesp Ochlopoa annua (L.) H. Scholz T caesp Panicum capillare L. T scap Panicum miliaceum L. T scap Phleum pratense L. H caesp Phragmites australis (Cav.) Steud. Hyd G rhiz Poa trivialis L. H caesp Poa pratensis L. H caesp Poa trivialis L. H caesp Schedonorus pratensis (Huds.) P. Beauv H caesp Secale cereale L. T scap Setaria glauca (L.) P.Beauv. T caesp Setaria viridis (L.) P.Beauv. T caesp Sorghum halepense (L.) Pers G rhiz caesp Zea mays L. T scap Triticum aestivum L. T scap Polygonaceae Fagopyrum esculentum Moench ST herb Fallopia convolvulus (L.) Á. Löve T scap/SH herb Persicaria hydropiper (L.) Delarbre T scap Persicaria lapathifolia (L.) Delarbre T scap Persicaria maculosa Gray T scap Polygonum aviculare L. T rept Reynoutria japonica Houtt. G rhiz scap Rumex acetosa L. H scap Rumex acetosella L. H scap Rumex conglomeratus Murray H scap Rumex crispus L. H scap Rumex hydrolapathum Huds. H scap Rumex obtusifolius L. H scap Rumex sanguineus L. H scap Polygalaceae Polygala vulgaris L. Ch herb caesp Portulacaceae Portulaca grandifl ora Hook. T scap Portulaca oleracea L. T scap Primulaceae Lysimachia nummularia L. Ch herb rept Lysimachia vulgaris L. H scap Primula acaulis (L.) L. H ros Phytolaccaceae Phytolacca americana L. G rhiz scap
212 ГЛАСНИК – HERALD 25
Ranunculaceae Anemone nemorosa L. G rhiz Anemone ranunculoides L. G rhiz Aquilegia vulgaris L. H scap Caltha palustris L. H scap Clematis vitalba L. S lig Consolida regalis Gray T scap Ficaria verna Huds. G tub Nigella damascena L. T scap Ranunculus acris L. H scap-semiros Ranunculus arvensis L. T scap semiros Ranunculus bulbosus L. H scap-semiros Ranunculus repens L. H rept Ranunculus sardous Crantz H scap-semiros Ranunculus trichophyllus Chaix Hyd G rad Resedaceae Reseda lutea L. H scap/T scap Rosaceae Agrimonia eupatoria L. H scap Aremonia agrimonoides (L.) DC. H ros Crataegus monogyna Jacq. fo dec P scap Duchesnea indica (Andrews) Focke H rept Fragaria vesca L. H rept Geum urbanum L. H scap Malus sylvestris Mill. fo dec P scap Potentilla argentea L. H scap Potentilla reptans L. h rept Prunus avium L. fo dec P caesp Prunus cerasifera Ehrh. fo dec P caesp Prunus spinosa L. fo dec P caesp Rosa canina L. fo dec NP caesp Rubus caesius L. fo dec NP rept Rubus idaeus L. fo dec NP rept Rubiaceae Cruciata laevipes Opiz. H scap Galium aparine L. ST herb Galium album Mill. H scap Galium mollugo L. H scap Galium uliginosum L. H scap Galium verum L. H scap Salicaceae Populus alba L. fo dec P scap Populus nigra L. fo dec P scap Populus tremula L. fo dec P scap Salix caprea L fo dec P scap Salix cinerea L. fo dec P scap Salix fragilis L. fo dec P scap Salix purpurea L. fo dec P scap Sapindaceae Acer campestre L. fo dec P scap Acer negundo L. fo dec P scap Acer tataricum L. fo dec P scap Saxifragaceae Chrysosplenium alternifolium L. T scap Scrophulariaceae Scrophularia nodosa L. H scap Verbascum phlomoides L. H ros bienn Verbascum thapsus L. H ros bienn Simaroubaceae Ailanthus altissima (Mill.) Swingle fo dec P scap
213 СЛАЂАНА ПЕТРОНИЋ, БИЉАНА ЛУБАРДA, НАТАША БРАТИЋ И ТАЊА МАКСИМОВИЋ SLAĐANA PETRONIĆ, BILЈANA LUBARDA, NATAŠA BRATIĆ AND TANJA MAKSIMOVIĆ
Solanaceae Datura stramonium L. T scap Lycopersicum esculentum Mill. T scap Nicotiana glauca Graham H scap Nicotiana tabacum L. H scap Petunia x hybrida Hort. T scap Physalis alkekengi L. G rhiz rept Solanum dulcamara L. S lig Solanum tuberosum L. G tub scap Solanum nigrum L. T scap Sparganiaceae Sparganium erectum L. Hyd G rhiz Thelypteridaceae Thelypteris palustris Schott G rhiz Thyphaceae Typha angustifolia L. Hyd G rhiz Typha latifolia L. Hyd G rhiz Ulmaceae Ulmus laevis Pall. fo dec P scap Urticaceae Urtica dioica L. H scap Parietaria offi cinalis L. H scap Valerianaceae Valerianella coronata (L.) DC. T scap Valerianella dentata (L.) Poll. T scap Valeriana offi cinalis L. H scap Verbenaceae Verbena offi cinalis L. H scap Viburnaceae Sambucus nigra L. fo dec P scap Sambucus ebulus L. G rad scap/H scap Vitaceae Parthenocissus tricuspidata (Siebold & Zucc.) Planch. S lig Parthenocissus quinquefolia (L.) Planch. S lig Vitis vinifera L. S lig Violaceae Viola arvensis Murray T scap/ H scap bienn Viola tricolor L. H scap/ T scap
214