0 7 0 0 0 8 0 0 0 7 0 ISSN 1821-0708 ISSN ISSN 1821-0708 ISSN 7 7 1 8 2 1 2 8 1 7 7 13 9 DetlićMagazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Jun 2017.

U FOKUSU KAŠIČARI I RAŽNJEVI NA OBEDSKOJ BARI LABUDOVO OKNO FOTO-REPORTAŽA PTICE I MRAVI MERIDIJANI ŠRI LANKA REČ UREDNIKA

Poštovani čitaoci, uvaženi ornitolozi, dragi saradnici poslednjih nekoliko decenija, zbog preterane želje za materijalnim vred- nostima i blagodetima komfora, naglo razvijamo tehnologiju. Ona di- U rektno ali i indirektno utiče na opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Slobodan Ivić Ljudska nebriga i nemar povećavaju kada su reke bile prekrivene ledom. Članovi Društva za zaštitu i brzinu kojom nestaju neke vrste pti- Zbog vodenih površina ,,okovanih“ proučavanje ptica Srbije u ,,Detliću“ ca i životinja. Istraživanja pokazuju da ledom, hrana pticama nije bila dos- će i dalje pružati neophodne stručne malo država ima potencijale za spro- tupna, a led se stvarao i na pernatom informacije o pticama kroz različite vi- vođenje mera zaštite koje će umanjiti pokrivaču, što je dodatno ugrožavalo dove sadržaja s ciljem da vas upoznaju ili potpuno zaustaviti dalje uništavanje živote ptica. Naši sugrađani često su sa problemima pojedinih vrsta i ekosi- biološke raznovrsnosti. Te mere zasni- učestvovali u akcijama spasavanja pti- stema u neposrednom okruženju. To vaju se na prevenciji ali i na otklanja- ca. Neki su rizikovali i živote u želji da će doprineti aktivnostima koje ćere- nju uzroka koji su već narušili biodiver- pomognu ugroženim jedinkama. Sti- zultirati da ptice u svojim staništima zitet. cao se utisak da ptice nikad nisu bile zadrže stabilnu populaciju. A čovek – tako upućene na ljude. U bliskom kon- on će se osećati korisnim članom druš- Ipak, ohrabruje podatak da je taktu ljudi i ptica ostvareno je uzaja- tva i moći će da uživa u blagodetima sve više onih koji su svesni da život flo- mno poverenje, a ispoljena humanost prirodnog okruženja. re i faune zavisi upravo od njih samih i ukazuje na potencijal koji bi mogao zato su sve aktivniji u projektima čiji je doprineti da se u budućnosti spasu Nedavno štampana knjiga cilj očuvanje vrsta i njihovih staništa. brojne vrste. Procena veličina populacija i trendo- va gnezdarica 2008–2013. grupe auto- Društvo za zaštitu i prouča- O značaju biološke razno­ ra, članova Društva, potvrđuje da misi- vanje ptica Srbije okuplja upravo lju- vrsnosti ne treba posebno govoriti, bar ja i uloženi rad nisu bili uzaludni. Trend de koji imaju takav pogled na svet, ne onima kojima je to profesija ili oni- zaštite populacija ptica je u stalnom neguju humanost i suprotstavljaju se ma koji žive u prirodi i sa prirodom. Ne- porastu, zahvaljujući ornitolozima, ali i MOŽETE NAĆI NAŠE PROIZVODE ONLINE NA WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM svemu što ugrožava prirodu. Po tome znanje je jedan od glavnih uzroka naru- ljubiteljima ptica i prirode. S ponosom I KOD EKSKLUZIVNIH I SPECIJALIZOVANIH PRODAVACA su prepoznatljivi, pa im sve više gra- šavanja prirodnih staništa. ,,Detlić“ je ističemo da je i ,,Detlić” zaslužan za os- đana ukazuje poverenje. Iz godine u samo jedan vid prihvatljivog načina da tvareni napredak i zaključujemo da je njegova misija na pravom putu. godinu sve je više onih koji kontakti- se ukaže na probleme i značaj zaštite raju kancelarije Društva i dosta­vljaju prirode. Iz toga je proistekla odluka o Pozivamo sve čitaoce da se različite informacije sa teritorije čitave uvođenju nove rubrike – Opstanak. U aktivno uključe i daju doprinos u oču- zemlje. Često nude pomoć ili realizuju prethodnom broju imali ste priliku da vanju ptica i njihovih staništa – obave- konkretne akcije spasavanja ugroženih čitate o našem najvećem sisaru – med- stite redakciju o svojim aktivnostima vrsta ili pomažu u borbi za opstanak vedu. S obzirom na vaše veliko intere- kako bismo ih adekvatno propratili. ATX/STX FAMILIJA ptica. sovanje za teme koje će ova rubrika Tako ćemo zajedničkim snagama Pla- obrađivati, Opstanak će postati neizo- netu učiniti kvalitetnijom za život. Nestanak nekih vrsta, ali i stavni deo našeg časopisa. Svoje priloge možete slati na adresu DEFINITIVNO opadanje broja jedinki u okviru jedne [email protected] vrste najčešće su različiti vidovi direk- tnih ili indirektnih aktivnosti čoveka: PRAVI IZBOR Još jedan ,,Detlić“ je pred nekontrolisana seča šuma, izgradnja vama. Uživajte u tekstovima koje smo hidrocentrala, klimatske promene pripremili za trinaesto izdanje. Obalske litice obezbeđuju svakom posmatraču ptica iskustvo sa puno uzdaha. Jedinstvene izazvane zagađenjem životne sredine, morske ptice, kao zovoj ili albatros, ostavljaju vas zadivljene dok posmatrate njihovu elegantnu krivolov, uznemiravanje ptica i drugi akrobatiku. Cilj ATX/STX linije iz SWAROVSKI OPTIK je da vam da privilegiju da posmatrate faktori. Ponekad i priroda sama utiče tako retka stvorenja iz neposredne blizine. Ova linija vam omogućava, po prvi put, da menjate na smanjenje broja biljnih i životinj- performanse teleskopa koristeći razne veličine objektiva. Ako ste posmatrač ptica na obali skih vrsta. U tom slučaju, jedino čovek ili na močvarnom terenu, koristite objektive od 95 mm, sa uvećanjem do 70x, jer će vam ima mogućnost da pomogne ugrože- dozvoliti da u potpunosti uživate u veličansvenoj lepoti i kristalno jasnoj slici. Ako putujete nim jedinkama. ili provodite mnogo vremena u terenu, kompaktni objektiv od 65mm je savršen izbor. Uživajte u ovakvim trenucima čak i više – sa SWAROVSKI OPTIK. Briga građana za život ptica vodenih staništa najbolje se mogla SEE THE UNSEEN uočiti tokom hladnih januarskih dana, Kašičar Platalea leucorodia, akvarel - Szabolcs Kókay, 2011. WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM

Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 3

N16ND_Zoran_A4_SR.indd 1 29.10.13 13:56 Sadržaj: Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Zaštita ptica Ražnjevi i kašičari ponovo lete Obedskom barom – Slobodan Puzović...... 6 Izdaje: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Labudovo okno dobija plan upravljanja – Ana Vuletić...... 10 Vladike Ćirića 24/19, 21000 Novi Sad Telefon: 021/6318-343 Gde žive ptice u Srbiji? www.pticesrbije.rs U dolini Nišave – Ivan Medenica...... 12 Kad te sreća služi – Snežana Panjković...... 14 Glavni urednik: Slobodan Ivić OPSTANAK e-mail: [email protected] Kraljica Drinskih bukova – Ljubomir Pejčić...... 16 Urednik fotografije: Katarina Paunović Vesti i reportaže e-mail: [email protected] Bara Rogozara bez vode i rogoza – Milica Radanović...... 23 www.photobirding.com Zločin bez kazne, borba se nastavlja – Radislav Mirić...... 24 Planinske koke pod lupom – Saša Rajkov i Draženko Rajković...... 24 Članovi uređivačke redakcije: Voislav Vasić, Milan Ružić, Dragan Simić Foto-safari u biserima Zelenog pojasa – Sandra Jovanović...... 26 Druženje sa najmlađima i najslađima – Sandra Jovanović...... 26 Lektura: Kancelarija Društva od sada i u Beogradu – Milan Ružić...... 26 Vesna Grginčević Nove kolege na novim projektima – Milan Ružić...... 27 e-mail: [email protected] Posećena zimovališta sova utina u okolini Čačka – Zoran Rajičić...... 28 Prva „Noć sova” u Čačku – Biljana Uskoković Brković...... 29 Dizajn, prelom i priprema za štampu: Kalman Moldvai Ornitološki asesuari e-mail: [email protected] Bi golub selac (prošlo svršeno vreme) – Voislav Vasić...... 30 Naslovna strana: Kašičar Platalea leucorodia Prikazi Foto: Georg Struempf Adriatic Flyway – Bird Conservation on the Balkans– Marko Tucakov...... 34 www.struempf.net Ptice Srbije: Procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008–2013. Štampa: – Voislav Vasić...... 35 Štamparija BOJE Petefi Šandora 62, 21000 Novi Sad e-ornitologija www.stamparijaboje.rs Hotspotovi i protokoli eBirda – Dragan Simić...... 36 Tiraž: 700 primeraka Naftalin Jedan beli fića i terenske prilike u prošlom veku – Voislav Vasić...... 38

ŠKOLA PRIRODNJAČKE FOTOGRAFIJE Snimanje modrovoljke – Saša Preradović...... 40

Foto-reportaža Ptice i mravi – Jožef Gergelj...... 44 Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je Proslavimo zajedno organizacija koja okuplja pojedince i institucije koje se Meridijani brinu za ptice u Srbiji. Oni čine mrežu aktivnih članova koja uspeva da održava partnerske odnose sa ornitološkim Šri Lanka – Vuko Laban...... 48 organizacijama širom Evrope putem učestvovanja u zajedničkim projektima. Društvo svoj rad zasniva na Dan zelenog pojasa Ptice i mi proučavanju i zaštiti divljih ptica i njihovih staništa. Limeno gnezdo za gugutku – Ranko Radović...... 51 CIP - Каталогизација у публикацији Pupavac u tuš kabini – Milan Antonijević...... 52 Библиотека Матице Српске, Нови Сад 598.2(497.11) Naš Tican – Radmila Dražić Kozomora...... 53 Kladovo, 24-25.09.2017 Detlić : magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji / glavni Kada vuga suncu poje – Miodrag Zlatarov...... 54 i odgovorni urednik Slobodan Ivić. -2009, br. 13 - . - Novi Sad : Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, 2009 - . - Ilustr. ; 30 cm Dva puta godišnje ISSN 1821 – 0708 COBISS.SR-ID 237396743 ZAŠTITA PTICA ZAŠTITA PTICA

kolonije čaplji i vranaca na Obedskoj bari u 2016. U zonu kolonije „zagazi- li“ su Lorand Vigh i autor ovih redova, probijajući se kroz gustu vegetaciju, vodu i mulj, često i iznad pojasa, pe- dantno brojeći prisutne parove svih vrsta, dok su Tamara Stojanović i Ivana RAŽNJEVI I Lozjanin pratile dešavanja iznad ko- lonije, sa osmatračnice uz rub depre- sije Potkovica, napravljene novcem koji je obezbedio čuveni ornitolog i KAŠIČARI borac za zaštitu prirode Posavine dr Martin Schneider-Jakoby iz fondacije EuroNatur. U koloniji su pronađena četiri para ražnjeva i do osam parova PONOVO LETE kašičara.

Povratak ražnja i kašičara je vеlika pоbеda zаštitаrа prirоdе kојi OBEDSKOM su sе dеcеniјаmа bоrili dа оvе vrstе Kašičar Platalea leucorodia Foto: Lorand Vigh pоnоvо nasele prоstоrе Оbеdskе bаrе. Ražanj sе pоslеdnji put nа оvоm prоgrаmi zаštitе prirodnih vrednosti korišćenje pоdručја za napasanje sto- pоdručјu gnеzdiо pоčеtkоm 1960-ih i planovi održivog rаzvоја područja, ke i košenje livada, podignute su veli- BAROM gоdinа, а kаšičаr gа је nаpustiо kао pripremlјeni i realizovani od strane ke površine plantaža klоnskih topola, Slobodan Puzović gnеzdаricа 1992. Iako su ove vrste uprаvlјаčа i drugih institucija, nisu bagremcem su obrasle nekadašnje povremeno viđane na Obedskoj bari davali zаdоvоlјаvајućе rеzultаtе, prе livade i pašnjaci, zamulјene su plitke narednih decenija tokom seobe i luta- svеgа zbog hrоničnоg nеdоstаtkа nov- bare i depresije, izgrađena је mreža bedska bara ponovo blista, goto- skim i štampanim medijima, juna 2016. nja, nikada nije utvrđeno da se ponovo ca i аdеkvаtnih prојеkаtа uprаvlјаnjа kanala i isušen šaranski ribnjak kod vo kao u davnim vremenima. Iako Mnogi mediji su ovu informaciju stavili na gnezde, sve do 2016. prirоdnim prоcеsimа i ljudskim uti- Obreža. Prirodnim procesima (sukce- broj parova ptica, naročito čaplji udarne strane i proglasili za vest dana u O cајimа. Tokom vremena, značajno je sija vegetacije, eutrofikacija) i lјudskim i vranaca u mešovitoj koloniji, nikada više Srbiji. Bio je to srećan trenutak za sve one Razlozi za nestanak ovih vr- izmenjen predeoni izgled područja, delovanjem na samom lokalitetu i u ne može dostići čudesnih 15.000 parova iz koji su se decenijama borili za spas Obedske sta i propadanje Obedske bare bili su narušen vodni režim u širem slivnom širem okruženju, značajno su narušeni druge polovine 19. veka, ipak se može reći bare i vraćanje njenog nekadašnjeg sjaja. brojni. Tokom druge polovine 20. veka području Save, zamrlo je tradicionalno ravnoteža između površina i prostor- da je Obedska bara, posle više decenija po- Još više, bila je to potvrda da se istrajna bor- laganog propadanja, dočekala bolja vreme- ba za zaštitu prirode, kroz primenu aktivnih na i opet je jedno od najvažnijih mesta za mera zaštite staništa i vrsta, uvek nagradi, život mnogih vrsta ptica u Srbiji. bez obzira na brojne izazove, stranputice, razočarenja i odvraćanja. Vest o povratku ražnja (Plegadis falcinellus) i kašičara (Platalea leucorodia) Obe vrste su nađene na gnezdima, na Obedsku baru prostrujala je elektron- sa svojim mladuncima, tokom monitoringa Platalea leucorodia Platalea Kašičari Maciej Szymański Foto:

Ražanj Plegadis falcinellus Foto: Vladan Vučković

6 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 7 ZAŠTITA PTICA ZAŠTITA PTICA Foto: Slobodan Puzović Foto: Kašičari Platalea leucorodia

nog rasporeda bara, livada i šuma. Pоvršinа vodenih okana i bara nepre- kidno se smanjivala usled zаsipаnjа rečnim nanosom i organskom masom, kao i usled zаrаstаnjа. Bio je prisutan sukob interesa u oblastima šumarstva, Ražanj Plegadis falcinellus Foto: Predrag Kostin vodoprivrede i polјoprivrede sa zašti- i vranaca, koja je brojala 200 pаrоvа tоm prirode, što je ometalo ozbilјnije u оkviru tri vrstе čаplјi 1992, poveća- planiranje i sprovođenje projekata ak- la čаk na 950 pаrоvа u оkviru deset tivne zaštite vrsta i staništa, kао i pro- vrstа čаplјi i vrаnаcа u 2016. gоdini. mociju područja. Bilа је zаnеmаrеnа Time su gotovo dostignuti ključni cilje- ulоgа lоkаlnih zајеdnica, njihоv intеrеs vi Programa zaštite i razvoja Obedske i mоgućnоsti dа budu obaveštene i dа bare do 2020. godine, napravljenog po оdlučuјu. standardima mreže NATURA 2000 i uz Mladunci kašičara Platalea leucorodia Foto: Slobodan Puzović finansijsku podršku EU. Pristup je počeo da se me- nja u poslednjoj deceniji 20. veka. Jоš Nadajmo se da će ražnjevi 1992. pоkrеnut је svеоbuhvаtаn pro- i kašičari na Obedskoj bari naći svoje gram, ispostaviće se i višеdеcеniјski, dugoročno bezbedno utočište, gde će „spаsаvаnjа“ ugrоžеnih prirоdnih imati povoljne uslove za svijanje gnez- vrеdnоsti Оbеdskе bаrе pоd simbоlič- da, ishranu i odmor i da će se njihova nim nаzivоm „Pоvrаtаk Ibisа“, krоz brojnost narednih godina stabilizovati kојi još uvek tеsnо sаrаđuјu Мlаdi Mladunci ražnja Plegadis falcinellus Foto: Slobodan Puzović i povećavati. To podrazumeva stalnu istrаživаči Srbiје, Pоkrајinski zаvоd zа brigu o revitalizovanim osetljivim sta- zаštitu prirоdе, Pоkrајinski sеkrеtаriјаt najzad prešlo na prakti­čna dela. Tokom Obim aktivnosti na obnovi ništima i vodnom režimu, ali i usagla- za urbanizam i zaštitu životne sredine, prethodnih 20 godina više od 250 vodenih staništa, okana i bara, vlaž- šeno upravljanje širim područjem. Јavno preduzeće „Vојvоdinаšumе“ vоlоntеrа iz mnоgih zеmаlја Evrope, nih livada i pašnjaka, takav je da teško kао uprаvlјаč Rezervata, Оpštinа Azije i Severne Amerike, dobrovoljno, i može da se nađe drugi sličan primer u Оvај izuzеtan uspеh u zаšti- Pеćinci i lokalna udruženja građana, o svom trošku, dolazilo je na Obedsku Srbiji. Radom je bilo obuhvaćeno osam ti prirоdnе bаštinе Srbiје pоkаzuје kао i brојnе drugе nаciоnаlnе i mеđu- baru da svojim radom, uz domaće lokaliteta sa vlаžnim livаdama i pašnja- kоlikо је vаžnо аktivnо uprаvlјаnje nаrоdnе instituciје i fоndаciје. Brzo se volontere i predstavnike upravljača, cima na oko 200 hektara, brojne bare stаništimа i vrstаmа i obnavljаnje shvatilo da priroda Obedske bare neće Zavoda, Sekretarijata i Opštine, po- i okna, vodeni koridori dugi nekoliko ugrоžеnih pоdručја, kао i plаnirаnje imati mnogo koristi samo od edukacije mognu tom jedinstvenom području. kilometara, kao i značajna mesta za srеdstavа zа tе nаmеnе. Оčuvаnjе i i praćenja prirodnih vrednosti i ljud- Priključivali su im se povremeno i za- unаprеđеnje vоdnog rеžima gradnjom unapređenje prirоdе i biоdivеrzitеtа, skih aktivnosti na tom području, pa je posleni kompanija Karlsberg i Banca namenskih brana. Јеdаn оd ključnih оbаvеzа је Srbiје nа putu kа ЕU i izu- 1997. započela realizacija radnih vo- Intesa. Povratak ražnja i kašičara u ve- pokazatelja postignutih rеzultаtа је či- zеtna mogućnost zа rаzvој lоkаlnih lonterskih kampova, kako bi se sa reči Slobodan Puzović na (u) Obedskoj bari Foto: Lorand Vigh likoj meri je i njihova zasluga. njenica da se mеšоvita kоlоniјa čaplji zајеdnicа.

8 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 9 ZAŠTITA PTICA ZAŠTITA PTICA

LABUDOVO OKNO dobija Plan upravljanja Ana Vuletić Labudovo okno Labudovo Paunović Katarina Foto:

edaleko od Beograda, na me- Satelitski prikaz IBA „Labudovo okno” sa granicama stu gde se sudaraju voda i pe- Kako bi se zaštitio ovaj biser Nsak, nalazi se „Labudovo okno“, Dunava, DZPPS, u saradnji sa fondaci- prostrano plavno područje uz Dunav. jom EuroNatur iz Nemačke, sprovodi „Labudovo okno“ kakvo danas pozna- projekat „Unapređenje zaštite IBA La- jemo nastalo je nakon izgradnje hidro- budovo okno“, s ciljem da se donese centrale „Đerdap 1“. Obuhvata obe predlog plana upravljanja za pomenu- strane reke, dužine 23 km i sastoji se to područje. Ovaj projekat je deo većeg od nekoliko značajnih celina: ostrvo Ži- Veliki labud Cygnus cygnus Foto: Aleksandar Urošević projekta „Formiranje funkcionalnog lava, Dubovački rit, Zavojska ada, ostr- naći mir, ali i dovoljno hrane. U toku Nažalost, na ovom području sistema odmorišta i zimovališta duž vo Čibuklija, Stevanove ravnice, ušće zime na „Labudovom oknu“ boravi od svega dvadesetak kilometara reč- Jadranskog selidbenog puta – Adriatic Nere, brdo Ramski pesak, Zatonjski rit. do 80.000 labudova, gusaka, pataka, nog toka, registrovane su i brojne ne- Flyway 3“. Obuhvata i deo DTD kanala, na mestu gnjuraca, ronaca, galebova, čaplji i ra- gativne pojave koje kvare idiličnu sliku nekadašnjeg ušća Karaša. znih drugih močvarica. Naše Društvo „netaknute prirode“. U toku dugogo- Iako je od 2002. deo IBA sa podatke o brojnosti vrsta beleži u toku dišnjeg rada DZPPS i naših saradnika na banatske strane zaštićen u okviru Spe- Spoj različitih ekosistema – cijalnog rezervata prirode „Deliblatska Zimskog popisa ptica vodenih staništa ovom području, zabeležili smo razne Slajd sa jedne od radionica Foto: Ana Vuletić suve stepe Deliblatske peščare i vode- (IWC). Zbog toga, „Labudovo okno“ oblike ugrožavanja prirode. Naročito se peščara“, gde upravljaju Javno predu- nili smo najvažnije državne i građanske Završna izrada Plana upravlja- nog prostranstva Dunava, omogućava često nazivamo jednom od najjačih ističu zagađenje, prekomerni ribolov, zeće „Vojvodinašume“ i Šumsko gaz- institucije, među kojima su Ministar- nja predviđena je za februar 2018. go- razvoj najrazličitijih biljnih i životinjskih selidbenih stanica u našoj zemlji. U 15 divlja gradnja, a posebno – nezakoniti dinstvo „Banat“ Pančevo, veliki deo stvo poljoprivrede i zaštite životne dine, čime želimo da unapredimo zašti- zajednica. Područje „Labudovog okna“ metara visokim lesnim odsecima, svoje lov ptica. Krivolov se uglavnom vezuje područja nema upravljača. Celokupno sredine, JP „Vojvodinašume”, Zavod za tu ovog područja značajnog ne samo za nastanjuje 68 biljnih vrsta, oko 1200 utočište našle su i laste bregunice, koje za desnu obalu Dunava i Braničevski IBA „Labudovo okno“ prostire se na zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod prirodu već i za čoveka, čija istorija na vrsta zglavkara, 50 vrsta riba, 24 vrste na ovom mestu grade jednu od najve- okrug, gde je i najveća ponuda lovnog 6500 ha. Nadležnosti JP „Vojvodinašu- za zaštitu prirode i druge organizaci- ovim prostorima datira još iz perioda vodozemaca i gmizavaca, 240 vrsta pti- ćih kolonija u Evropi. turizma za strane turiste. ma“ obuhvataju nešto više od 2500 ha, ca (oko 150 vrsta gnezdarica) i 39 vrsta što čini samo 38% ukupne IBA teritori- je, fakulteti, udruženja i pojedinci. Za bronzanog doba. Uz očuvanu prirodu i sisara, što ga u međunarodnim okviri- je. Time je veliki deo IBA slabo kontro- potrebe izrade ovog plana angažovani zalaganje lokalnih zajednica, „Labudo- ma kvalifikuje kao značajno područje lisan, pa su zato prisutne nedozvoljene su stručnjaci za šest različitih oblasti: vo okno“ moglo bi da postane vodeći za ptice (IBA), biljke (IPA) i za dnevne aktivnosti – ribokrađa i krivolov. Čak je zaštita prirode, ribarstvo i upravljanje centar ekoturizma u Srbiji, gde će turi- leptire (PBA). Prepoznato je i kao važ- zabeležena i pojava tzv. dunavskih pi- ribljim fondom, lovstvo i gazdovanje sti sa uživanjem moći da prate život i no vlažno područje u okviru Ramsarske rata, kradljivaca nafte i ostalih vrednih divljači, navigacija i rečni transport, hi- seobu ptica, a lokalno stanovništvo da konvencije. U domaćoj legislativi, „La- resursa. Navedeni razlozi bili su i više drologija i vodni menadžment, turizam privređuje koristeći bogatstvo prirode budovo okno“ predstavlja deo Ekološ- nego dovoljni da DZPPS pokrene i aktu- i ekoturizam, koji su u martu i aprilu koja ih okružuje. ke mreže koja postoji radi uspostavlja- elizuje problem nedostatka adekvatne bili moderatori tematskih radionica. U nja Natura 2000 područja u trenutku zakonske zaštite na ovom delu Jadran- toku radionica, učesnici su zajedno ra- kada Srbija pristupi Evropskoj uniji. skog selidbenog puta. dili na predviđanju pretnji i šansi za ovo područje, ali su sagledavali i trenutne Ovaj mozaik najraznolikijih Izradom predloga Plana slabosti i snage „Labudovog okna“ u staništa za ptice je mesto gde mogu Krivolovljene divlje guske Anser anser Foto: Arhiva Tima za borbu protiv krivolova upravljanja za „Labudovo okno“ ujedi- okviru SWOT analize.

10 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 11 GDE ŽIVE PTICE U SRBIJI? GDE ŽIVE PTICE U SRBIJI?

U dolini NišavE Tekst i fotografije: Ivan Medenica

Grmuša smokvarica Sylvia crassirostris Vuga Oriolus oriolus

Vinogradska strnadica Emberiza hortulana

am pomen Pirota ljude pre svega asocira na “Tigro- Kao biologa koji duži niz godina posmatra prirod- ve” gume, ćilime, grnčariju, kačkavalj, a u poslednje ne fenomene pirotskog kraja, moja misija od samog po- Svreme i na peglanu kobasicu. Ne treba nikome suditi četka bila je popisivanje svih vrsta ptica koje su prisutne u zbog toga jer proizvodi nisu loši, ujedno su ponos svakog neposrednom okruženju. Uh, to je bilo izuzetno izazovno, Piroćanca. Neću se baviti tom temom ali smatram da, kao pa i sada, iz ove perspektive, čini mi se da posao nije go- Piroćanac, imam misiju da i to napomenem. Ovde bih želeo tov. Idući logikom da veća raznolikost staništa sobom nosi Veliki trstenjak Acrocephalus arundinaceus Pirgasta grmuša Sylvia nisoria da vam dočaram biološko nasleđe kraja i njegovu raznovr- i raznovrsniji živi svet, u prvim godinama svojih istraživanja snost kroz prikaz zajednica ptica u neposrednoj okolini gra- tek sam se upoznao sa staništima oko Pirota. Najiskrenije, kretao do svog sela Veliki Suvodol. Put do sela je neverova- na pallida), bregunica (Riparia riparia), pčelarica (Merops da, u nameri da ptice dobiju svoje mesto u opštoj predstavi nisam imao pravu predstavu u kakvom bogatstvu živim. tan. Prava divljina na 3 km od grada. Pesma senica šljivarki apiaster), ovde se redovno mogu posmatrati lastavičari Pirota. Godine nasumičnih istraživanja donele su mršave rezulta- (Parus lugubris) i šumskih ševa (Lullula arborea) povreme- (Falco subbuteo), žalari slepići (Charadrius dubius), sprud- te, ali uspeo sam da naučim mnogo na tom putu. Upoznao no je prekidana pesmom pirgave grmuše (Sylvia nisoria) nici pijukavci (Tringa ochropus) ili pak novopridošlice poput Ugnežđena u obroncima Stare planine, Suve plani- sam raznovrsnost ptica i shvatio da njihovo beleženje nije ili nadletanjem zmijara (Circaetus gallicus). Na tom istom crnoglavih strnadica (Emberiza melanocephala). Idući dalje ne, Vlaške planine i Vidliča, Pirotska kotlina je mesto suče- lak posao. U početku, nisam znao gde su teritorije poje- putu pronašao sam grmušu smokvaricu (Sylvia crassiro- Nišavom, stiže se do mesta gde su reka i stene u intimnijim ljavanja raznih zoogeografskih podoblasti Palearktika (širo- dinačnih vrsta i koje su lokacije sa većim diverzitetom, pa stris) i crvenoglavog svračka (Lanius senator). Do sada sam vezama, a to pogoduje i buljinama koje se mogu posmatra- ke zoogeografske oblasti Evroazije i Severne Afrike). Da ne sam morao sve da ih obiđem. Tek posle nekoliko godina, ovde zabeležio oko 90 vrsta ptica. ti na obroncima. Gornje Ponišavlje do sada je sakupilo oko ulazim u definisanje ovih podoblasti, što za ovu priliku nije napokon sam uspeo da nađem lokacije koje su se izdvojile 120 vrsta ptica. važno – napominjem da se kao posledica može uočiti veliki sveukupnim bogatstvom, te ih ovom prilikom beležim: Krupačko jezero, u lepoti podnožja planine Vidlič, jedino ekosistemski diverzitet oko Pirota, a to za sobom vuče onaj značajno stanište ptica močvarica u celom pirotskom polju, Moja potraga za centrom raznolikosti ptica izrodi- drugi aspekt biološke raznovrsnosti – raznovrsnost biološ- Vlažne livade Barja, mesto na kome sam odrastao slušajući bilo je za mene pravi izazov. Kao zid gusta vegetacija odu- la je, u najmanju ruku, fantastičnu činjenicu. Lomeći noge kih vrsta. Pošto nisam stručan da pričam o bogatstvu flore i svakodnevno zov prdavca (Crex crex) ili tajanstvene zvuke iz vek je krila te slabo primetne ptice od mog pogleda. Moji po kamenjarima, derući kožu po žbunjacima ili trpeći vodu većeg dela faune, osvrnuću se samo na ptice. visokih stabala trepetljike kojima su vuge (Oriolus oriolus) prvi susreti sa malim barskim petlićem (Zapornia parva), u cipelama – bio sam slep. Tražio sam taj centar na pogreš- donosile puni osećaj proleća. Kanali za odvodnjavanje ovih barskim petlovanom (Rallus aquaticus), ejama močvarica- nom mestu! Kamenjari, šume, žbunjaci, pružaju intimnost i Pogledate li fizičku mapu Srbije i Pirota, primetiće- livada i Bezdanska reka koja je stalno sabotirala sve napore ma (Circus aeruginosus), celom porodicom sivih svračaka resurse za koje sam verovao da su jedini razlog zbog kojeg te gorostasnu Staru planinu. Kao najveće zaštićeno područ- da se voda ukroti, bila su mesta na kojima sam prvi put gle- (Lanius minor) i običnim cvrčićem (Locustella luscinioides), bi neka vrsta ptice bila na tom mestu. Izobilje svega nije bilo je u Srbiji, ona je i jedno od najbogatijih biodiverzitetom. dao barske strnadice (Emberiza schoeniclus) i nezasite mla- vezani su za ovo mesto. U trenucima sumraka, nebo ispu- i izobilje ptica. Ne u Pirotu. Centar ptica našao sam gotovo Spojena sa centralnim i istočnim lancem Stare planine u dunce barske kokice (Gallinula chloropus). Ovo je mesto na njavaju diskretne siluete legnjeva (Caprimulgus europaeus) u centru grada! Kompenzaciono jezero koje je na kilometar Bugarskoj, Stara planina je most koji spaja ovaj deo Evrope kome sam zavoleo ptice. Na Barju sam do sada zabeležio koji se gnezde u grabovim kamenjarima oko jezera. Do sada od strogog centra grada nikada nije budilo preveliki avantu- i Crnomorsku oblast. No, ne treba zaboraviti da je sa druge oko 120 vrsta. sam na jezeru beležio oko 100 vrsta ptica. rizam u meni i čini mi se da sam do 2009. to jezero obilazio strane Pirotske kotline Suva planina, koja spaja Pirotsku sa samo iz dosade. Kakva greška! Do sada sam na njemu zabe- Južnomoravskom kotlinom, a time i sa makedonskim sub- Suvi obronci planine Belava koja stiže do samog grada bili Nasipi i šumarci Gornjeg Ponišavlja, idući od grada ka Dimi- ležio 212 vrsta ptica, a neke od njih su vrlo retke. Ali jezero mediteranom. Upravo takva mešavina uticaja različitih geo- su putanja kojom sam se odvažno (budući da su moji ro- trovgradu i prateći uzvodno tok Nišave, mesta su gde uvek je priča za sebe i voleo bih da vam o njemu, nekom drugom grafskih oblasti stvara opisanu biološku raznovrsnost. ditelji bili uplašeni zbog povremenog pojavljivanja vukova) ima iznenađenja. Pored gnezdarica kakve su sivi voljić (Idu- prilikom, posebno i natenane pripovedam.

12 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 13 GDE ŽIVE PTICE U SRBIJI? GDE ŽIVE PTICE U SRBIJI?

Srbiji jedva da ima i to ko zna gde, da li je zaista, ipak da pogledam u ključ... kad eno ptice, lepo kaže, „Dobar dan, ja došao da me osmotrite, zovem se Podiceps grisegena“... Eh, srećo, srećo, kad poslužiš, onda ne žališ!

Sloba već fotografiše, sva- ka slika je zlata vredna jer ptica može odjedared da odluči da se zavuče u neki šiprag i minut-dva će biti sve čime raspolažemo. Slikaj, škljocaj, žuri, na- meštaj, ali posle isteka kriznih par minuta jasno mi je da je u pitanju je- dan sasvim ležerni primerak. Plivucka i dalje levo-desno, nimalo uznemiren, malo nas zagleda, malo čisti perje. Čudno. Kao da se uopšte ne plaši. Slo- ba je uzeo aparat i sišao niz nasip, kre- nuo stazicom da nađe pogodno mesto i, dok pešači, lepo vidim, radoznalko plovi uz obalu i ide za njim. Kao da se pita koji je to svat i šta tamo radi. Prozuji mi neprijatna misao: da nije pobegla odnekud? Na vratu ima čud- Kad te sreća služi nu „rupu“ koja nije samo loše složeno perje, deluje kao ožiljak. A možda je ptičarenje iz ličnog ugla ipak samo umoran, seoba je u punom Tekst: Snežana Panjković jeku, pa prosto neće da se zamara be- Podiceps grisegena Podiceps gnjurac Riđovrati Fotografije: Slobodan Panjković žanjem od nekih uzbuđenih i krajnje bezopasnih ptičara! Kad se već muvaju tu, da i on nas malo bolje osmotri, što da ne. vako ko posmatra ptice zna da nasip duž Dunava protežu se kubici de- ćubastih gnjuraca (Podiceps cristatus). neke ređe vrste nije lako pronaći. setinama kilometara, ali na ovom me- Raduje me, prošle godine ovde su se Mene oduševljenje drži, ne SPosebno je važno biti obazriv, pa- stu dubina vode je veća i jezero je šire, gnezdili i svaka poseta bila je veselje pušta, Sloba je staložen, ali i dalje je žljiv i ne uznemiravati pticu, a opet is- bez rastinja, pa dosta barskih ptica voli što im roditeljski posao tako dobro ide. durbin uperen samo u riđovratog. puniti želju da se osmotri vrsta koju vi- tu da se okuplja. Dešava se da uopšte Osmeh ne mogu da skinem s lica i da dite prvi put i znate da će puno vreme- ne hodamo, da po par sati provedemo Nastavljam dalje, dolaze na hoću, pa zovem prijatelja D. S. da po- na proći dok ponovo ne dođe. U našim na jednom mestu gledajući šta sve pli- red i liske, ali ovaj primerak u blizini delim sreću i proširim vest. Osmatram, lutanjima i traganjima često smo osta- va, preleće i viri iz zelenila. ne da mi mira. Već sam dovoljno na- pamtim, zagledam lepotana. Ostali jali „kratkih rukava”, iako smo neke te- učila da ptičarski instinkt ima svoje smo dugih pola sata u njegovom druš- rene prolazili najčešće što smo mogli. Čim smo se popeli na nasip zašto: kad god počnem da sumnjam tvu, zanemarili sve druge vrste, čak i Moj suprug Sloba i ja smo amateri po- namestili smo durbin na nogare i Slo- u ono što vidim, najčešće ima razlo- par belorepana (Haliaeetus albicilla) smatrači i naše vreme je ograničeno, ba poče da osmatra, a ja da prelećem ga! Ptica se pomerila do žbunja da koji nam uvek oduzmu dah, prebroja- pa često imamo tek neki vedar vikend dvogledom i na brzinu snimam situa- malo pročisti perje, pa onda opet bliže li ptice po inerciji i opet se vraćali na- ili sat-dva posle posla da skoknemo do ciju. Taman smo krenuli da beležimo, obali i najzad rešim da vidim šta se to šem zanimljivom riđovratom gnjurcu. najbližeg mesta i vidimo – šta god nam kad vidim, tačno preda mnom, pli- tako, bez straha, šeta nama pred no- Divnih boja, elegantne linije, skladna se ponudi. I česte vrste kao što su seni- va neki radoznalko. Posle, pomislim, som. Pogledam, zagledam – gnjurac. i čarobna ptica. Gledao nas je s vode ce, gluvare (Anas platyrhynchos) ili ve- mora da je neka liska (Fulica atra) kad Ček, ček... Četiri vrste znam, od toga bistrim crnim očima kao da poručuje truške (Falco tinnunculus) dobrodošle je ovako blizu, da uhvatim neki red i tri dobro prepoznajem, ali ovo nije ni – još me ima, još će me biti, redak je- su u naše beležnice i dvoglede. Koje ne remetim pticu. Osmatram i brojim: jedna. Nemoguće! Nemam ključ za sam, ali nisam nestao! god da su, uživamo da ih posmatramo labudova (Cygnus olor)... gluvara... ri- ptice, ostao u kolima, ali ne treba mi i, ako je moguće, fotografišemo. đoglavih pataka (Aythya ferina)... tu su ključ – ova ptica ima žućkasto kod klju- Nije nestao još par dana, dok i dva mužjaka plovki kašikara (Spatula na, ima riđu gušu, ima svadbeno perje ga nisu videli i drugi željni ptičari, a Tako je bilo i onog prvoapril- clypeata). Dvadesetak grogotovaca što nikако ne može da omane! GRISE- onda, kad smo opet ugrabili vremena skog dana kad smo odlučili da iskori- (Spatula querquedula) nešto rasprav- GENA! GRISEGENA! Ne mogu očima da dođemo do Pumpe, čekalo nas je stimo popodne i odemo do obližnje ljaju među sobom, nedaleko zaranja da verujem, munjevito mi prolazi kroz upražnjeno mesto. Puno svega, samo Reve, tačnije do crpne stanice nizvod- mali gnjurac (Tachybaptus ruficollis), glavu: u šta gledaš sve vreme, od šume bez njega. no koju kratko beležim kao Pumpa. Uz a u sredini jezera elegantno plovi par drvo ne vidiš, otkud grisegena, njega u

14 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 15 OPSTANAK OPSTANAK

Faktori ugrožavanja populacije mladice Populacija mladice je u ve- drugih problema, tako i ovaj nema kvu situaciju? Ipak, nije reč samo o ne- likim problemima, a usled brojnih samo jedan uzrok. Zbog svoje veliči- koj ribici za koju ne mari niko sem „lu- faktora koji sužavaju areal i izazivaju ne, atraktivnosti, staništa koje naselja- dih“ biologa, već je reč o popularnoj i pad brojnosti ove vrste. Kako bismo va i životnog ciklusa, ova vrsta je pod atraktivnoj vrsti među ribolovcima. Tri uopšte mogli da se uhvatimo u koštac izrazito negativnim uticajem čoveka i faktora izdvajaju se po uticaju na pad sa rešavanjem problema očuvanja u poslednjih 50 godina pad brojnosti brojnosti mladice, a to su uništavanje mladice, moramo prvo da odgovori- beleži se u svim populacijama njenog staništa (pre svega izgradnja brana, ali mo na pitanja koji su faktori izazvali prirodnog areala, uključujući i Drinu. i sve masovnije iskopavanje šljunka), drastičan pad brojnosti ove vrste, kao Postavlja se pitanje kako je populacija prekomerni izlov (krivolov svih vrsta) i i zašto su uopšte nastali. Kao i većina mladice uopšte mogla da dospe u ta- zagađenje.

Uništavanje i degradacija staništa

Brane koje su izgrađene na velikom broju reka koje nase- ljava mladica negativno utiču na njene populacije na više načina. Uzvodno od brana nepovratno im se degradiraju staništa, a kako su

Foto: Jovana Milanko Jovana Foto: brane najčešće projektovane bez prevodnica za ribe, zaustavljaju i prirodne mrestilišne migracije. Ribe su prinuđene da se mreste ni- Ljubomir Pejčić zvodno od brane, gde, zbog relativno male dubine na kojoj mladica polaže jaja i dugog perioda inkubacije, stalno promenljiv vodostaj predstavlja veliki rizik za uspešan mrest. I neke od pritoka su fizički iz- menjene pa onemogućavaju ulazak mladica da se mreste ili su, usled ladica (Hucho hucho), kraljica bukova, dunavski njihovo interesovanje i poznavanje faune riba seže samo promena, postale neodgovarajuće za mrest. losos, rečni vuk, mnogim nadimcima i pridevima do kulinarskih specijaliteta. Na svu sreću, mladica nije dos- Mimenuje se i opisuje ovaj vrhunski grabljivac reke tupna kao delikatesa širom zemlje, sem ribolovcima koji Iskopavanje šljunka je veliki problem i to ne samo za mla- Drine. Svakako nećemo pogrešiti ako kažemo da je ova ovu vrstu doživljavaju kao obrok, a ne kao vrednu i retku dicu, već i za većinu drugih vrsta riba sa kojima deli stanište. Ono se riba mistična, moćna i lepa poput smaragdne reke Drine, lovinu koju treba vratiti u vodu, kako bi ostavila potomstvo odvija na šljunkovitim prelivima reke, koje većina riba, pa i mladica, njenog glavnog i najvećeg staništa na ovim prostorima. i ojačala već značajno narušenu populaciju. Da bismo se i bira za mrest. Iskopavanje šljunka izaziva čitav niz drugih problema Mladica predstavlja jedan od simbola Drine, ali i njenih u budućnosti divili lepoti, veličini i snazi mladice, potrebno koji posredno negativno utiču na populacije riba. glavnih pritoka Tare i Lima i nedosanjani je san brojnih ribo- je, između ostalog, da ribolovci prestanu da je gledaju kao lovaca. Ona je dobro poznata stanovništvu koje naseljava obrok, jer brojni problemi sa kojima se susreće ova retka i Prekomeran izlov obale ovih reka, ali i nepoznata najvećem delu populacije ugrožena vrsta dovoljni su i bez njenih „obožavalaca“ oliče- Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji se ne bave ri- nih u ribolovcima. Zbog svog životnog ciklusa, atraktivnosti Ovaj problem takođe je značajno uticao na dramatično bolovom. Kako je moguće da jedna ovako impresivna vrsta, i tipova staništa koje mladica naseljava, njena populacija je smanjenje brojnosti, kako teži oblici krivolova, poput mreža i dina- koja spada u najveće slatkovodne ribe Evrope, čije najve- danas veoma ugrožena. Čitav niz ljudskih aktivnosti doveo mita, tako i izlov koji vrše mnogi „sportski“ ribolovci. Mnogi ribolovci će mere dostižu gotovo 1,5 m u dužinu i postižu masu od je do toga da joj je brojnost začajno opala u poslednjih pola negiraju mogućnost izlova udicom, a sve pod krilaticom „ne može skoro 40 kg – bude nepoznata? Zato što se, nažalost, ve- veka. se riba na štap izloviti“, ali činjenice govore suprotno. U srećnija vre- ćina naših sugrađana susreće sa ribama samo u tanjiru, a mena pojedini „majstori“ ribolova lovili su i po 100–150 jedinki riba godišnje, što je u ukupnom zbiru bio ozbiljan udarac na populaci- ju mladice. One nisu ostavljene na miru ni u ljubavnom činu, jer su odrasli primerci lako vidljivi i neoprezni u dobu mresta, a posebno kada ulaze u manje pritoke i plitke delove reka radi razmnožavanja, Foto: Miloje Jovanović tako da su laka meta za krivolovce.

Zagađenje

Kao i sve vrste iz porodice pastrmki i mladica je izuzetno osetljiva na ovaj ugrožavajući faktor, pa su beleženi veći pomori pro- uzrokovani nekontrolisanim izlivanjem otpadnih voda. Na Drini su zabeležena dva masovna pomora (1993. i 2010) prouzrokovana ot- Mladica (Hucho hucho) je endem koji naseljava veće planinske reke Dunavskog sliva. padnim vodama i toksičnim materijama iz Hidroelektrane „Perućac“, Spada u porodicu pastrmskih riba (Salmonidae). Ova vrsta je najveći predstavnik svoje tokom kojih je uginulo na stotine hiljada jedinki riba. Svakodnevno porodice, raste u dužinu do 1,5 m i dostiže masu od preko 40 kg. Mresti se s proleća, je prisutno i zagađenje nižeg intenziteta iz naselja na obalama Drine. u periodu mart–april, u pritokama većih planinskih reka ili na šljunkovitim prelivima u Ovo je posebno izraženo u manjim pritokama, koje su u prošlosti bile samoj reci. Mladica naseljava veće brze planinske reke, koje odlikuju čista, hladna voda, značajna mrestilišta drinskih mladica, a u kojima se danas ne odvija bogata kiseonikom. Na Balkanu mladica naseljava više reka u Sloveniji, Bosni, Crnoj Gori mrest zbog zagađenja iz rudnika, komercijalnih pastrmskih ribnjaka i i Srbiji, a Drina je najveća reka koju naseljava, gde ujedno dostiže i najveće dimenzije. komunalnih otpadnih voda iz lokalnih naselja.

16 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 17 OPSTANAK OPSTANAK

ve Drine koji su ostali manje-više neizmenjeni izgradnjom borbi treba da nam bude pre svega znanje i informacije o Zaštita i konzervacione mere brana i ostalim aktivnostima koje narušavaju i ugrožavaju pogubnosti akcija koje bi dodatno ugrozile i narušile reku. tok Drine. Postoje planovi za izgradnju novih brana na pre- Mladica je globalno ugrožena vrsta i formalno je Na planu zaštite od prekomernog izlova, posled- ostalim slobodnotekućim delovima reke, ali i njenim malim Problem obnove i oživljavanja mrestilišnih pod- zaštićena od strane svetskih i evropskih konvencija: IUCN njih godina načinjen je solidan pomak, pogotovo na oba- pritokama. Sve je veći pritisak i onih koji iskopavaju šljunak ručja, pre svega pritoka koje su bile čuvene po mrestilišnim (ugrožena – EN), Bernska konvencija (Appendix III), EU li Drine koja pripada Republici Srbiji, gde su ribočuvarske iz rečnog korita. Ovaj problem zahteva dosta aktivizma i migracijama mladice, dosta je složen proces – ne postoji Direktiva o staništima (Anex II i IV). U Srbiji je mladica zašti- službe veoma aktivne i obraćaju posebnu pažnju u vreme to svih onih kojima je zaštita Drine na srcu i umu, a to su univerzalno rešenje za sve pritoke, jer su različiti faktori i ćena „Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fon- mresta mladice, ali i tokom leta u noćnom periodu, kada stručne ustanove koje se bave zaštitom prirode, zaštitari njihova kombinacija razlog što mladica više ne ulazi u njih. da“. Međutim, današnje stanje prirodne populacije mladice je krivolov mladice rekreativnih ribolovaca bio najizraže- (biolozi i ekolozi), udruženja građana, ribolovci, lokalno Na većini pritoka problem je zagađenje, kako ono iz pastrm- (drastično smanjena brojnost, smanjen areal) zahteva čitav niji u prošlosti. Kad je u pitanju obala koja pipada Bosni i stanovništvo itd. Potrebno je regrutovati i organizovati veći skih ribnjaka, tako i iz naselja koja ispuštaju otpadne vode. niz konzervacionih mera, koje za cilj imaju oporavak i jača- Hercegovini, tu je situacija sa čuvanjem šarenolika, jer ima broj onih koji bi voleli da Drina ostane očuvana, ali i po- Na nekim pritokama izgrađene su i prepreke u vidu brana nje populacije mladice u prirodi, ali i ponovno naseljavanje više korisnika, to jest ribolovačkih udruženja koja upravljaju dići svest širokih slojeva stanovništva o ovim problemima. i kaskada, čime je onemogućen ulaz ribama radi mresta. staništa sa kojih je nestala. Mere koje je potrebno predu- ribarskim područjem, pa na pojedinim delovima Drine ču- Protiv moćnog energetskog lobija, kao i profitabilne ne- Posebno zabrinjavaju planovi za izgradnju većeg broja mini zeti i koje se već preduzimaju da bi se zaustavili negativni vanje nije nikakvo, a na pojedinim je solidno, čak i odlično. kontrolisane eksploatacije šljunaka i zagađenja, možemo hidroelektrana na ovim pritokama, što bi sahranilo i posled- trendovi su: pojačane mere zaštite od izlova, sprečavanje se boriti samo u sadejstvu svih onih koji dele ljubav prema nju nadu da su obnova staništa i povratak mladica radi mre- daljeg uništavanja staništa (izgradnja novih brana i iskopa- Pod zaštitom staništa podrazumevamo borbu pro- očuvanju i zaštiti reka, ali i prirode uopšte. A oružje u toj sta u pritoke mogući. Da bismo se uhvatili u koštac sa ovim vanje šljunka) i smanjenje zagađenja, obnavljanje pritoka, tiv svih onih aktivnosti koje bi dodatno narušile one delo- problemom, biće potreban pritisak javnosti na donosioce zaštita mrestilišnih područja u samoj Drini, veštački mrest i odluka, ali i uključivanje i rad stručnjaka u zemlji i inostran- poribljavanje, edukacija ribolovaca i lokalnog stanovništva. stvu koji imaju dovoljno iskustva. Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto: Srećković Igor Foto: Foto: Jovana Milanko Jovana Foto: Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto: Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto:

Foto: Nenad Marić

18 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 19 OPSTANAK OPSTANAK

Veštački mrest i poribljavanje su neke od ključnih hrane za ribe, a o honorarima za saradnike, koji su po ceo mera konzervacije, pogotovo na mestima gde su plodišta dan provodili na ribnjaku, da ne govorim. Neredovni i mali narušena. Imao sam tu sreću i čast da, zajedno sa kole- honorari više su bili iznenađenje nego redovna pojava. gama sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno- Rad na projektu i poribljavanje dobro su iskorišćeni da se matematičkog fakulteta u Novom Sadu, učestvujem u kroz medije privuče pažnja šire javnosti i ukaže na problem konzervacionom projektu „Veštački mrest mladice u in- ugroženosti mladice, kao i same reke Drine. Tokom trajanja teresu jačanja prirodne populacije u reci Drini“. Mrest projekta snimljeno je nekoliko dokumentarnih emisija, a se odvijao na ribnjaku u Perućcu, a trajao je od 2011. do objavljen je i čitav niz tekstova koji su naišli na dobar pri- 2014. Tokom trajanja ovog projekta u reku Drinu pušteno jem u javnosti. je oko 45.000 jedinki mlađi mladice. Ovaj projekat nije bio nekakav planski poduhvat nadležnih institucija, već, kako Nažalost, samovolja lokalnog privrednika, u sa- to obično biva, sve je pokrenulo i izguralo nekoliko entu- radnji sa vlastima iz Opštine Bajina Bašta, bili su dovoljni zijasta. Ideju su pokrenuli ribolovci i zaljubljenici u Drinu, da se ovako lep i koristan projekat okonča. Ribnjak na kom Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto: među kojima je bio i sportska legenda Vanja Grbić, koji je se mrest odvijao u vlasništvu je Opštine i njegova osnov- značajno pomogao projekat. Posao su izneli mladi struč- na namena tokom izgradnje bila je mrest autohtonih vrsta njaci sa PMF-a u Novom Sadu, Šandor Šipoš, Aleksandar riba kako bi se nadoknadila šteta nad ribljim fondom koji

Bajić, i moja malenkost, a uz veliku pomoć mladih kolega izaziva rad Hidroelektrane „Bajina Bašta“. Međutim, naše Bajić Aleksandar Foto: ihtiologa iz Mađarske, Ferenca Deménya i Solta Sokoraya prisustvo i rad na mrestu mladice zasmetali su lokalnom i uz podršku profesora dr Branka Miljanovića. Celom pro- moćniku i privredniku koji je na ribnjaku gajio kalifornijsku jektu, kako to kod nas obično biva, nedostajala je podrška pastrmku (Oncorhynchus mykiss), pa je podstakao lokalne nadležnih institucija, kako finansijska, tako i u rešavanju bi- političare (nije potrebno objašnjavati kako) da raskinu ugo- rokratskih zavrzlama. Sa finansijama se toliko kuburilo da vor sa PMF-om i time je projekat okončan. se često ostajalo bez osnovnih sredstava za rad, pa i bez Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto: Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto:

Mene su mladica i Drina oduvek opčinjavali, još kao osnovnoškolca, kada sam se prvi put obreo na obala-

Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto: ma ove moćne reke. Tokom te prve posete imao sam sreću da ostvarim prvi ulov mladice, koji mi se duboko urezao u pamćenje. Trenuci koje sam kao dete doživeo na vodi i u prirodi na kraju su me i profesionalno opredelili ka ihtio-

Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto: logiji. Splet okolnosti, ljubav prema prirodi, prema vodi i ribama, vratili su me na obale Drine, vratili su me mladici, ali ovaj put da se pozabavim problemima koji prate ovu vr- stu. Problemi koje sam izneo nisu osobeni samo za Drinu, Foto: Aleksandar Bajić Aleksandar Foto: već i za druge reke u zemljama u okruženju, a populaci- Lokalne vlast, i država u globalu, ne prepoznaju da ju mladice u njima prate gotovo iste nevolje kao i u Drini. Drina, s obnovljenom populacijom mladice, može doneti i Radeći na problemu zaštite mladice upoznao sam i saznao veliku ekonomsku korist lokalnom stanovništvu kroz ribo- i za druge entuzijaste u okruženju koji su se, svako na svoj lovni turizam, kao što je slučaj npr. u Sloveniji, gde lokalno način, uhvatili u koštac sa ovom temom i vode svoje bitke stanovništvo i država ubiraju milione od ovakvog vida tu- u borbi da sačuvaju svoje reke, mladicu i ostali živi svet u rizma. Očuvana, čista Drina, puna ribe, kao i njena očuvana njima i oko njih. okolina, mogu biti okosnica razvoja podrinskih opština kroz turizam, i to pre svega ribolovni, ekoturizam, sportove na Iz tuđih iskustava, ali i iz ličnog iskustva, mogu da vodi, ali i druge aktivnosti u prirodi poput vožnje kajaka, zaključim i da preporučim svima koji biju ili žele da biju slič- kanjoninga, planinarenja i svega ostalog što pruža priroda ne bitke za očuvanje prirode – naoružajte se znanjem, in- ovog kraja. Da ima dovoljno pameti i znanja, sve ovo bi u formacijama i strpljenjem, povežite se sa istomišljenicima svet moglo da pošalje lepu sliku o našem regionu, kao oazi i upustite se u borbu za reke i živi svet. Promena neće doći prirode u kojoj se brine o prirodnim bogatstvima, između odozgo, od države i institucija, već promena može doći ostalog, i o mladici, koja definitivno jeste bogatstvo Drine i samo od nas samih koji se zalažemo za očuvanje prirodnih Foto: Nenad Marić Srbije. bogatstava našeg regiona.

20 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 21 VESTI I REPORTAŽE Ptice nikad bliže. Bara Rogozara - bez vode i rogoza Pridružite se našim izletima tokom Tekst i fotografije: Milica Radanović amislite malo naselje okruženo barama žene prale vunu, a deca se ku- Kroz projekat želimo da do- Evropskog vikenda posmatranja ptica Tisom i slatinom, ušuškano među pala. Sada bare gotovo uopšte nema, prinesemo dobrobiti meštana, te smo Zdva zaštićena područja, naseljeno jer je kroz livadu prokopan kanal koji odlučili da povećamo kapacitete sela desetinama roda, do koga vodi jedan vodu odvodi u Tisu, što isušuje tlo i Taraš za razvoj eko-turizma. U tu svrhu jedini put. Verovatno sada zamišljate remeti prirodnu ravnotežu ekosiste- organizovali smo postavljanje osma- pravi raj na Zemlji za saživot ljudi i dru- ma. Nedostatak vode uzrokuje manjak tračnice za ptice na ivici rezervata i tri gih živih bića. U srcu Banata, između hrane za ptice močvarice i razvoj trave informativne table o prirodnim vred- specijalnih rezervata prirode „Okanj lošeg kvaliteta, što ne zadovoljava po- nostima bare Rogozare. Do kraja godi- bara“ i „Ritovi donjeg Potisja“ leži Ta- trebe za napasanje stoke. ne planira se popravka pojila za stoku raš, Evropsko selo roda. Svoj dom je na pašnjaku, uklanjanje divlje depo- ovde svilo skoro 40 parova ovih ptica, Društvo za zaštitu i prouča- nije, radionica sa lokalnim stočarima vesnika života i rađanja. Nažalost, iz vanje ptica Srbije je rešeno da popravi o unapređenju tradicionalnog stočar- godine u godinu, uslovi za prehranjiva- stanje vodnog režima kroz aktivnosti u stva, kao i promocija Taraša i Rogozare nje belih roda u okolini Taraša sve su okviru projekta „Vlažne livade i pašnja- kroz izlete, obilazak sa medijima i zavr- lošiji. Razloge za to, pre svega, treba ci“ koji finansiraju fondacije EuroNatur šetak promotivnog filma. tražiti u sve većem nedostatku vode na i Ciconia. Jedan od prvih zadataka je slatinskim livadama i pašnjacima oko poboljšanje vodnog režima na Rogozari Pomoć u sprovođenju aktiv- sela. Nekadašnja bara Rogozara, zbog vraćanjem postojeće ustave na kanalu nosti pružaju nam Pokrajinski zavod za promene vodnog režima, sve je suvlja. u funkcionalno stanje, kako bi se voda zaštitu prirode, Društvo za zaštitu ži- Ovaj lokalitet čine četiri uzvišena dela duže zadržavala u doljama. U ovoj ak- votne sredine „Okanj“, Udruženja gra- i tri depresije među njima, u kojima se tivnosti pomoć nam je pružilo JP „Vode đana „Taraške rode“, Grad Zrenjanin i nekada cele godine zadržavala voda. Vojvodine“ koje će u narednim meseci- Mesna zajednica Taraš. Stariji meštani sećaju se da su u tim ma preuzeti popravku ustave.

Subota 30. septembar i

Photo: Vincent van Zalinge van Vincent Photo: nedelja 1. oktobar 2017.

Više informacija na: www.pticesrbije.rs www.facebook.com/BirdLifeSerbia [email protected] Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 23 VESTI I REPORTAŽE Zločin bez kazne, borba se nastavlja Radislav Mirić ako se već nekoliko godina Društvo pomoći nadležnim organima u otkri- U sklopu ovog projekta radiće za zaštitu i proučavanje ptica Srbije vanju krivolova, trovanja i hvatanja di­ se i na izgradnji boljeg odnosa sa me- Iintenzivno bori za pravdu u sluča- vljih ptica i sprečavanja trgovine ptica- dijima. Poboljšanje saradnje neophod- jevima trovanja, nezakonitog lova i ma. Pratiće se i rad nadležnih organa no je radi tačnog informisanja javnosti drugih oblika uništavanja divljih ptica, kako bi se utvrdili eventualni propusti. o ozbiljnosti problema trovanja, krivo- kažnjavanje počinilaca nedela naveliko Od podataka prikupljenih od nadležnih lova i nezakonitog hvatanja i trgovine izostaje. ustanova, na terenu, pretraživanjem divljim pticama u Srbiji, kao i radi in- interneta i drugim putevima, formi- formisanja o usklađivanju zakonodav- DZPPS će nastaviti aktivnosti raće se baza podataka u kojoj će biti stva Srbije sa Direktivama Evropske iz prethodnih godina kako bi ova borba zabeleženi svi slučajevi ugrožavanja unije koje se odnose na ovu oblast i na kraju dobila pozitivan ishod. Potreb- divljih ptica od 2000. godine do danas, neophodnost njihovog efikasnog spro- na sredstva za rad ovaj put su obezbe- što će doprineti sagledavanju razmera vođenja. đena kroz projekat „Civilno društvo i uništavanja ptica u našoj zemlji. javnost zajedno za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji“. Ovaj projekat Deo aktivnosti odnosiće se izvodi se u sklopu programa podrške i na uspostavljanje bliske saradnje sa civilnom društvu i medijima u oblasti drugim organizacijama civilnog druš- evropskih integracija koji sprovodi Be- tva kojima je u interesu očuvanje pri- ogradska otvorena škola, a finansira rodnih vrednosti u cilju izrade zajed- Kraljevina Švedska. Projekat je započet ničke politike nastupanja pred donosi- 1. aprila 2017. i trajaće do 30. septem- ocima odluka i radi javnog zagovaranja bra, sa mogućnošću nastavka rada idu- vezanog za praćenje napretka izrade će godine. NATURA2000 ekološke mreže i pošto- vanja usvojenih međunarodnih kon- U okviru projekta planiraju se vencija u našoj zemlji. Pomenuta baza brojne aktivnosti od kojih će svakako podataka koristiće za argumentovanje najupečatljiviji biti rad na terenu radi naših stavova. Planinske koke pod lupom Saša Rajkov i Draženko Rajković vesni smo da velika većina lju- menskom periodu. Stoga se kao glavna stvo tetreba na Mojstiru i brojnost le- bitelja ptica i prirode nikada aktivnost na projektu nametnulo pri- štarke na Zlataru. Nadamo se da ćemo Snije videla bar jednu od tri naše kupljanje svežih terenskih podataka o kroz buduću saradnju sa Upravom za skrovite i proređene planinske koke: tome gde žive, koliko ih ima i šta ugro- šume i po dobijanju osnovnih popu- kamenjarku (Alectoris graeca), leštar- žava ove vrste. Većina odgovora na lacionih podataka, moći aktivno da ku (Bonasa bonasia) i velikog tetreba ova pitanja sakupljena je u zahtevnim radimo na zaštiti staništa i populaci- (Tetrao urogallus). Zahvaljujući podrš- terenskim ekspedicijama na odabra- ja kokošaka kako bi izbegle neslavnu ci Uprave za šume Ministarstva po- nim područjima. U slučaju kamenjar- sudbinu tetreba ruševca (Lyrurus te- ljoprivrede i zaštite životne sredine, ke potraga je vršena na Velikom Kršu, trix) koji je, usled prekomernog izlova dobijenoj kroz redovan konkurs za ra- Stolu, Rtnju, Svrljiškim planinama, dok i uništavanja staništa, iščezao iz Srbije zvoj lovstva, ukazala nam se prilika da su leštarka i veliki tetreb popisivani na krajem XIX i početkom XX veka. doprinesemo boljem poznavanju ovih masivima Golije, Zlatara i Mojstirsko- vrsta u Srbiji. Aktivnosti su pokrenute draških planina. Vremenski okvir (no- O ugrožavanju naših planin- u okviru projekta DZPPS „Mapiranje, vembar 2016–jun 2017) sprovođenja skih koka i aktivnostima za njihovu životne potrebe i procena ugroženosti projekta obuhvatio je period razmno- zaštitu od izumiranja čitajte u nared- velikog tetreba, jarebice kamenjarke žavanja ali se poklopio i sa ekstremnim nim izdanjima, a do tada podsetite se i leštarke na odabranim područjima klimatskim uslovima koji vladaju na teksta posvećenog velikom tetrebu u istočne i jugozapadne Srbije“. Nekada našim visokim planinama (kasni sne- Detliću 5 na strani 4. lovne, a danas strogo zaštićene i vrste govi). Sprovođenje preostalih aktiv- na rubu opstanka, čini se da već dugi nosti pri samom je kraju, a zvanične niz godina o(p)staju ispod radara orni- rezultate možete očekivati već tokom tologa u Srbiji. Podaci kojima trenutno leta. Ipak, naglasimo da je do sada obi- raspolažemo prilično su oskudni, šturi, đen najveći deo terena, pronađene su sakupljani nesistematski u dugom vre- sve tri vrste, a posebno raduje prisu-

24 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji VESTI I REPORTAŽE VESTI I REPORTAŽE Foto-safari u biserima Zelenog pojasa Nove kolege na novim projektima Sandra Jovanović Milan Ružić ragi članovi i prijatelji Društva! Od poslednjeg broja razvoja mreže značajnih područja za ptice (IBA) i ekološke „Detlića” naše jato uvećalo se za pet zaposlenika. mreže, (4) Radislav Mirić - rukovodilac projekta „Civilno DPridružili su nam se: društvo i javnost zajedno za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji”, (5) Slobodan Knežević - službenik za ko- (1) Milica Mišković - rukovoditeljka PannonEagle Life pro- munikaciju na projektu „Civilno društvo i javnost zajedno jekta (LIFE15NAT/HU/902), (2) Draženko Rajković - rukovo- za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji”. Poželimo dilac terenskih aktivnosti, (3) Uroš Pantović - rukovodilac im srećan i uspešan rad!

1 2 3 4 5

ruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i EuroNa- da učestvuju na „Balkan Green Belt Foto konkursu 2017”. tur fondacija iz Nemačke organizovali su foto-safari Ovaj konkurs omogućava učešće zainteresovanima u tri ka- Du biserima Zelenog pojasa. U fotografskom pohodu tegorije: Mladi (do 18 godina), Ljubitelji prirode i fotografije na zaštićena područja „Karaš-Nera“, „Deliblatska peščara” i (amaterski fotografi) i Profesionalni fotografi. „Vršačke planine” pridružili su nam se amaterski i profesi- onalni fotografi. Izlet je privukao veliku pažnju, ali je najbr- Pobedničke fotografije će biti nagrađene, a kon- žih 40 imalo zadovoljstvo da uživa u prirodi ovih zaštićenih kurs je otvoren do 15. jula 2017. Na Vama je da pošaljete područja. fotografije na adresu: [email protected]

Izletnici su fotografisali lepote područja Zelenog O detaljima konkursa možete se informisati na in- pojasa, kao i raznovrsnost živog sveta, što im pruža priliku ternet stranici Društva www.pticesrbije.rs Druženje sa najslađima i najmlađima Nabavite naša izdanja Sandra Jovanović a najvećem porodičnom festivalu u regionu, među više od 3.000 izvođača, svoje mesto na Petrova- Knjige Nradinskoj tvrđavi našlo je i Društvo. I ove godine Ptice Srbije: procena veličina smo imali čast i zadovoljstvo da vikend provedemo sa naj- populacija i trendova gnezdarica mlađima na Baby Exit-u. Tradicionalnu manifestaciju, 16. 2008-2013. - 1.000,00 din. po redu, Festival optimizma, Baby Exit, posetilo je preko Ptice Srbije: kritički spisak vrsta 40.000 najmlađih sa svojim roditeljima. Za štandom Dru­ - 1.000,00 din. štva bilo je veselo i ljubopitljivo. Zajedno smo odgovarali na pitanja, rešavali nedoumice, otkrivali koje su to zaštićene Časopisi vrste ptica i gde žive, slušali oglašavanja, a malo smo se i Ciconia - 300,00 din. igrali, slagali i spajali dve iste karte. Zahvaljujemo organiza- Detlić - 200,00 din. torima, udruženju građana InterArt, na pozivu. Verujemo

da ćemo nastaviti druženje i sledeće godine. Selena Pantović Foto: Brošure Veliki sokolovi Srbije - 150,00 din. Kućice i hranilice za ptice - 150,00 din. POSTERI Sove Srbije (50x70cm) - 100,00 din. Kancelarija Društva od sada i u Beogradu Ptice na hranilici (50X70cm)- 100,00 din. Milan Ružić Grabljivice Evrope (70x100cm) - 250,00 din. ruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije dobilo je radni prostor u Beogradu. U Makedonskoj br. 4, Du samom centru grada, možete se učlaniti, nabaviti stručna i popularna izdanja Društva, dobiti savete i uput- stva u vezi sa pticama i slično. Otvaranjem kancelarije u Be- ogradu želeli smo da približimo rad Društva mnogobrojnim simpatizerima u glavnom gradu i da povećamo nivo aktiv- nosti u drugim delovima Srbije. Potrebni su nam saradnici i volonteri uz čiju pomoć ćemo unaprediti rad na istraživanju i zaštiti ptica i prirode. Posetite nas i javite se. Dobrodošli. Foto: Slobodan Knežević Foto:

26 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Naša izdanja možete poručiti preko imejl adrese [email protected], ili lično u našim kancelarijama u Novom Sadu i Beogradu. VESTI I REPORTAŽE VESTI I REPORTAŽE Posećena zimovališta sova Prva „NOĆ SOVA“ u Čačku Učenici istraživali ishranu sova utina u okolini Čačka Tekst: Biljana Uskoković Brković Zoran Rajičić Fotografije: Zoran Rajičić

olonteri iz društva „Sove na oprezu”, tokom zime sproveli Vsu akciju mapiranja zimovali- šta utina (Asio otus) na teritoriji Čačka i bliže okoline. Tom prilikom registro- vano je 18 zimovališta sa 425 jedinki sova.

U studiji koja je rađena 2007/2008. postoje podaci za tri zimo- vališta na ovom području: Čačak, Bre- snica, Mrčajevci. Podaci iz iste studije kažu da u centralnoj Srbiji ima samo 35 Bilo je veoma interesantnih nalaza. U zimovališta utina sa 1.526 jedinki. gvalicama – nesvarenim ostacima hra- ne, pronađene su kosti krtice i slepog U istraživanju se pošlo od lo- miša. U svakom slučaju, utvrđeno je da kacija utvrđenih 2007/2008. Međutim, 95% ishrane sova u okolini Čačka čine sove su pronađene samo u Čačku, dok glodari; u manjoj meri rovčice, vodo- ih u Bresnici i Mrčajevcima nije bilo. zemci, gmizavci, krtice, male ptice i sle- Kasnije je i u ova dva sela registrovano pi miševi. grupisanja sova, ali na drugim lokaci- jama. Uporedo sa radom na terenu, Na školu gvaličarenja došla je u obdaništima i školama na teritoriji i učenica Gimnazije Tamara Stevović, Čačka, Lučana i Gornjeg Milanovca, koja je, kasnije, za svoj rad na letnjem vršena je edukacija o sovama našeg seminaru u Petnici izabrala analizu kraja. U 25 osnovnih i srednjih škola i ishrane sove kukuvije. obdaništa održano je 34 predavanja, uz prisustvo oko 3.500 učenika i dece U ovoj jedinstvenoj ornitolo­ predškolskog uzrasta. Zahvaljujući tim škoj radionici učešće su uzele: Gimna- predavanjima, medijima koji su prati- zija u Čačku i osnovne škole „Milica Pa- li rad Društva i stotinama kilometara vlović”, „Vuk Karadžić”, „Dr Dragiša Mi- prepešačenog terena, pronađena su i šović”, „Sveti Sava”, „Ratko Mitrović”, svečanoj sali Osnovne škole „Mi- hovoj ulozi u različitim ekosistemima, evidentirana zimovališta utina: „Filip Filipović”, „Tanasko Rajić”, „Božo lica Pavlović“, 18. i 19. novem- uticaju na kontrolu populacije glodara, Tomić” Prijevor, „Branislav Petrović” Utina Asio otus Foto: Zoran Rajičić bra 2016, u organizaciji Društva značaju za ekonomiju lokalnih zajedni- Slatina, „22. decembar” Donja Trepča, 1. Bresnica – 10 jedinki U „Sove na oprezu”, održana je manife- ca, stepenu ugroženosti, neophodno- „Tatomir Anđelić” Mrčajevci, „Stepa 2. Čačak – 40 jedinki Osam od pobrojanih osam- niz Moravu ima bar po je­dno zimo­ stacija „Noć sova”. Oko 250 posetilaca, sti zaštite i iskustvima u postavljanju Stepanović” Gornja Gorevnica i „Slobo- 3. Donja Gorevnica – 40 jedinki naest lokacija pronašli su učenici. Van valište sova, a broj utina koje zimuju mahom učenika i nastavnika biologije i kutija za gnežđenje šumskih sova u dan Sekulić“ Užice. 4. Gornja Trepča – 15 jedinki Čačka i Lučana, samo dva zimova­lišta u Čačku i okolini procenjuje se na oko geografije, iz čačanskih, ali i iz užičkih Ovčarsko-kablarskoj klisuri. 5. Katrga – 50 jedinki nalaze se na desnoj obali Morave, dok 1.000 jedinki. Ali, treba dosta vremena, škola, učestvovali su u događaju koji Partneri u realizaciji manife- 6. Konjevići 1 – 10 jedinki su sva ostala na levoj obali reke. U sredstava i ljudstva da bi se obišlo sva- je sadržao audiovizuelnu prezentaciju Posebno atraktivna bila je stacije su: Turistička organizacija Čačka, 7. Konjevići 2 – 10 jedinki Mrčajevcima i Konjevićima registrova- ko selo, sokak, domaćinstvo, i pogle­ sova Srbije, laboratorijsku analizu nji- multimedijalna učionica u kojoj je, sa Društvo za zaštitu i proučavanje ptica 8. Leušići – 10 jedinki na su po dva zimovališta. dao svaki četinar. Bez pomoći učenika i hove ishrane, predavanja o sovama nekoliko projektora, emitovana 3D Srbije, Centar za zaštitu sova Srbije i 9. Lučani – 30 jedinki njihovih nastavnika, to se ne može ura- Srbije, izložbu figurica, skulptura, ukra- animacija fotografija i zvukova kojima Kancelarija za mlade Čačak. 10. Mojsinje – 10 jedinki Utine su, pretežno, nađene diti. Zato, mali istraživači, ljubitelji ptica snih predmeta, dečjih crteža i fotogra- se oglašavaju sove. 11. Mrčajevci 1 – 10 jedinki na četinarima. U Gornjoj Trepči i Moj­ i naročito sova, zaslužuju veliko prizna­ fija, slagalica, stručne literature i kuti- Sjajan domaćin i saorganizator 12. Mrčajevci 2 – 20 jedinki sinju sove borave na stablima obraslim nje za dosadašnje angažovanje. Zaslu- ja za gnežđenje. Školama i učenicima Drugi dan bio je posvećen bila je OŠ „Milica Pavlović“, sa direkto- 13. Mršinci – 15 jedinki bršljanom. U Stančićima, Katrzi i Konje- ga je njihova što je područje Čačka naj­ podeljeni su posteri, časopis „Beležnik istraživačkom radu, gde su učenici, uz rom Mirkom Lazovićem na čelu. Koor- 14. Preljina – 25 jedinki vićima povremeno borave na listopad- istraženije u centralnoj Srbiji. Volonteri Ovčarsko-kablarske klisure“ i promo- stručnu pomoć ornitologa, na prak- dinatorka aktivnosti prvog dana bila je 15. Prislonica – 20 jedinki nom drveću (breza, kruška, jabuka, šl- iz „Sova na oprezu“ dali su skroman tivni materijal o zaštiti sova. tičan način upoznali ishranu sova, Biljana Uskoković Brković, prof. biologi- 16. Stančići – 40 jedinki jiva, leska, višnja). Prema dosadašnjim doprinos i logističku podršku. Činiće to analizirali sadržaj gvalica i određivali, je, a drugog dana Ana Davidović, prof. 17. Tavnik – 30 jedinki merenjima, rastojanje od zimovališta i ubuduće. A sve sa ciljem mapiranja i Prvog dana, ornitolozi Milan pomoću tabela za determinaciju kosti- biologije. Postoji ideja da se na jesen or- 18. Zablaće – 40 jedinki do zimovališta je između 3 i 4 km. Pou- zaštite plemenitih, lepih, mudrih i na­ Ružić, Dimitrije Radišić i Uroš Pantović, ju, vrstu plena. Analizirana je ishrana ganizuje još jedna ovakva manifestacija, zdano se može tvrditi da u svakom selu dasve korisnih ptica – SOVA. govorili su o načinu života sova, nji- utina (Asio otus) i kukuvija (Tyto alba). a da domaćin bude neka druga škola.

28 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 29 ORNITOLOŠKI ASESUARI ORNITOLOŠKI ASESUARI

Marta, poslednja golubica svoje vrste, predvodi jato golubova selaca - John Ruthven, 2013 kako kroz guste šume tako i na nebu, u ogromnim zbijenim tako guste da je na jednom drvetu bivalo i po 100 gnezda. jatima s kolektivnom navigacijom, slično večernjim akro- Pod težinom ptica lomile su se grane i padala cela stabla. bacijama koje izvode jata naših čvoraka, samo hiljadu puta veća. Ko je mislio da se tajna džinovskih populacija krije u velikoj plodnosti, taj će se razočarati: naprotiv, par go- BI I, zaista, svedočenja opisivača iz 18. i 19. veka puna lubova selaca imao je samo jedno jaje u pologu! Čak nisu su spektakularnih prizora beskonačno velikih jata golubo- imali ni, poput naših gugutaka, veliki broj legala godišnje va selaca. Ona su satima i danima vijugavo prelazila iznad – ne, samo jedno, eventualno dva! I mnoga druga svojstva

Ectopistes migratorius Ectopistes glava zabezeknutih posmatrača na ulicama varošica u istoč- tog legendarnog goluba danas su začuđujuća. Zanimljivo GOLUB nim američkim državama. Jedno od takvih jata procenjeno je, na primer, i da ta vrsta, sa nekad najvećom populacijom je na 2.230.272.000 jedinki! To znači da se tad, sredinom na svetu, uopšte nije bila rasprostranjena preko čitavog 19. veka, na jednom mestu okupio znatan deo ukupne po- kontinenta. Celo to mnoštvo bilo se naguralo na relativno Golub selac Tim Hough Ilustracija: pulacije ovog goluba, koja je izračunata na 3–5 milijardi, a ograničen prostor oko Velikih jezera u severoistočnom delu po nekima bila je i 10 milijardi jedinki. Smatra se da je u to SAD i u susednim delovima Kanade, a zimovalo je u Južnim (prošloSELAC svršeno vreme) vreme golub selac bio vrsta ptice s najvećim brojem jedinki državama. Golub selac spadao je u ptice sa malim arealom, na svetu. To je više od trećine, a verovatnije i cela polovina ograničenom rasprostranjenošću u istočnim severnoame- Voislav Vasić ukupnog broja grla svih vrsta ptica u SAD. Ogromna nomad- ričkim hrastovim šumama. Jer, glavna hrana golubova sela- ska jata golubova selaca opisivana su tako apokaliptično da ca bili su žirovi (raznih hrastova i bukava). Gutali su ih cele jednoj izvučenoj fioci u depou ptica Britanskog pri- Kad sam prvi put video par golubova selaca, ne izazivaju potpunu nevericu. Kažu da se nailazak jata čuo sa zahvaljujući vrlo elastičnim ustima i voljci. I dalje, skoro sva- rodnjačkog muzeja u Tringu, preda mnom je ležalo uživo (nisam toliko star) i ne u fiokama u Tringu, nego u udaljenosti od nekoliko kilometara, a šum miliona krila sti- ki severnoamerički predator gostio se selcima koji nisu ima- dvadesetak balgova golubova selaca (Ectopistes mi- vitrini muzeja u Londonu, iznenadila me je njihova veličina. zao je kao daleka zlokobna grmljavina. Tokom dugotrajnog li nikakvu posebnu odbranu – izuzev svog broja. Poznato je U prolaska jata preko neba, temperatura bi se ispod njih sni- da postoji korelacija između veličina populacija predatora i gratorius). Puna velika fioka. Ispod nje je bila još jedna, sko- Očekivao sam (po slikama) da će to biti nešto krhko kao gr- ro puna. S nekom novom nelagodom uzimao sam jedan po lica, a video sam ptice krupne skoro kao gradski golubovi, žavala, ne samo usled ogromne senke koja zaklanja sunce, plena. Ali ona nije sasvim pravilna i uglavnom važi u sluča- jedan balg, ne znajući, zapravo, ni šta tražim, ni šta želim samo duže i vitkije. Morfometrijska i anatomska istraživa- nego i od strujanja vazduha koje su proizvodili bezbrojni za- jevima umerenih veličina. Međutim, kada populacija plena da vidim. Ogromna sala depoa bila je bez šumova, nije bilo nja pokazala su svojevremeno da američki selac ima, sraz- masi krila. pređe visoku kritičnu masu, udeo smrtnosti koji izazivaju nikog osim mene, ali neprijatnost nije dolazila od ukletosti merno svojoj veličini, najmasivnije grudne mišiće među go- prirodni predatori postaje zanemarljiv. Izgleda da je to bila takvih mesta u kojima se čuvaju osušene kože stotine hi- lubovima, što objašnjava njegovu telesnu masu od oko 300 Selci ne samo da su bili socijalne ptice nego im se još jedna tajna uspeha golubova selaca. Dok je uspeha bilo. ljada mrtvih ptica. Ne, na to sam bio navikao – uznemirilo grama (kolika je i srednja masa gradskog gacura). Ti bildova- ceo životni ciklus odvijao u astronomski velikim brojevima. me je saznanje da u rukama držim, pod prstima osećam, ni letački mišići, opšta aerodinamičnost tela i šiljasta krila, u Jedno njihovo gnezdilište u Viskonsinu prostiralo se na 2 hi- Golubove selce redovno su lovili i Indijanci (Prvi i očima gledam nešto što u stvari više ne postoji, fatalno skladu su sa opisima brzine (preko 100 km/h) i izdržljivosti ljade kvadratnih kilometara (ceo Srem zauzima 3,5 hiljade). Narodi) i rani doseljenici, ali sve je to bilo umereno i pod- neponovljive muzejske primerke. Materijalni dokaz nepo- njegovog leta (odlazili su po hranu za mladunce 100–160 Izračunato je da se tamo gnezdilo 68 miliona parova. Da bi nošljivo („održivo”). Onda je, u drugoj polovini 19. veka, stojanja ili okončanog postojanja! Za razliku od drugih vrsta km od kolonije, i to mnogo puta u toku jednog dana). Dug, se shvatilo koliko je to, vredi uporediti sa poslednjim proce- proradio američki duh preduzetništva, efikasnosti i neza- ptica, nijednog goluba selca niko više nikad neće moći da stepenasto deltoidast rep, prilagođen je za naglo i preci- nama veličina populacija u Srbiji, gde se svih 240 vrsta pti- jažljivosti. Uvek je bilo lako uloviti goluba, ali niko nije lo- preparira za bilo koji muzej… zno manevrisanje na malom prostoru pri velikim brzinama, ca gnezdi ukupno u oko 16 miliona parova. Kolonije su bile vio više nego što može da pojede za večeru, jer nije bilo

30 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 31 ORNITOLOŠKI ASESUARI ORNITOLOŠKI ASESUARI

takav, nego ono poznato, ,,baš me briga za golubove, ako to donosi novac”. Brzina kojom je istrebljen golub selac je bez presedana i ima svoj uzrok u ekskluzivnoj zavisnosti te vrste od velikih brojeva. Samo u ogromnim jatima oni su mogli da odolevaju svom niskom fekunditetu, prirodnim oscilacijama populacije i prirodnim predatorima, perio- dičnim fluktuacijama dostupne hrane (nerodne godine) i ostalim promenljivim faktorima sredine. Samo dok, usled neracionalnog ubijanja, populacija nije spala ispod tog vi- sokog, ali kritičnog graničnog praga. Posle je već za sve bilo kasno. Uz to, šume su se ubrzano sekle za potrebe poljo- privrede.

Ne mogu da se oslobodim lakoće s kojom sam zatvorio onu fioku u sumornom muzeju u Tringu, a naro- čito zvuka njenog zabravljivanja („škljoc“ zauvek) od koga Balgovi golubova selaca sam poskočio. Ostali su ugrađeni u meni i nepogrešivo se Od tada je mnogo rečeno i napisano o tom naj- aktiviraju kad god se nađem pred dilemom u kojoj je na spektakularnijem istrebljenju jedne žive vrste u istoriji čo- jednom tasu očuvanje nekog živog bića. Pomažu mi i da ra- večanstva. Kad god se govori protiv lova, pomene se pri- zlikujem preduzimljivost od gramzivosti. Velike škole mogu mer goluba selca. Istini za volju, nije njega uništio lov kao se završiti otvaranjem i zatvaranjem pravih fioka.

Prikaz pucanja na jato golubova selaca u Severnoj Luizijani, Smith Bennett, 1875 frižidera. Ljudi živog poslovnog duha, međutim, smislili krenule da stižu i neverovatne vesti – da su se nepresušni su načine za pakovanje i, zahvaljujući razvoju železnice, golubovi premestili negde drugde, sad ih nešto i nema, ali transportovali su selce do velikih tržišta u vagonima hlad- će se sigurno uskoro vratiti. Dugo je američka javnost od- njačama (prvi put 1878). Izgledalo je da bilo koja količina bijala da prihvati mogućnost da toliki lov može da utiče na golubova selaca u Americi može da se proda, samo ako se populaciju golubova. Da li vam to zvuči poznato? Najveća dobro organizuje lov, pakovanje i dotur do velikih i rastućih populacija divljih ptica koja je ikad postojala, uništena je gradova. Uspostavljena je čitava industrija za masakriranje do poslednje ptice za nepunih pedesetak godina. Po jed- golubova. Bila je to golubija groznica u kojoj su profesio- nima, poslednjeg divljeg selca skinuo je 1900. sa drveta nalci svakodnevno ubijali na desetine hiljada selaca. Krvavo neki četrnaestogodišnji klinac vazdušnom puškom, a po perje vejalo je nad Amerikom. Samo iz Petoskija, Mičigen, drugima to je bilo 1902. Ali još ih je bilo živih po kavezima. otpremano je, pojedinih godina, po 14,8 miliona golubo- Marta, dugovečna golubica, uginula je poslednja u volije- va mesečno. U jednom trenutku tržište mesa je ipak bilo ri zoološkog vrta u Sinsinatiju, 1. septembra 1914. oko 13 zasićeno, pa je tuce golubova palo na svega 50 dolarskih sati. I to je bilo to – završena je jedna evoluciona linija na Golub selac Ectopistes migratorius centi. Biznis sa golubovima počeo je da se klima. A onda su Zemlji. Ilustracija: Tim Hough

ZAŠTO SELAC PESMA GOLUBA SELCA Karl Line ga je 1766. (iz drugog pokušaja) nazvao Niste ni hiljada imali dosta, niti miliona, Columba migratoria, što na latinskom znači golub Nas da izbrojite sve. Milijarde tek pravi bile su broj. kome je svojstveno migriranje, selac. Ornitolozi su, Da, milijardama nas je bilo, kō u preriji bizona, međutim, uočili mnoge razlike u odnosu na ostale Peska u moru ili kao na nebu noćnom svih zvezda roj. vrste roda Columba. Jedna od njih je izraziti polni Prhnemo li uvis, mi Suncu moćnom krilom smo mračili sjaj, dimorfizam selca. Pa je Džon Svenson 1827. smislio Dan tvorili u sumrak i nebo celo jatima punili. novi rod Ectopistes, u značenju ektopsta, „izmešte­ Mnogo smo od Sunca tad jači bili pa nismo slutili kraj! njak”, od grčkog glagola ἐκτοπίζω, odlazim iz mesta, I nikom nije moguć izgledō svet u kojem nema nas. dakle skitač ili emigrant. I to ime odlično je pristajalo A gle sad, hiljadudevetstočetrnaeste, sasvim sam tih, selcima koji su se neprestano premeštali i tako rav- Sam, ukavežen u Sinsinati-zuu, ja gledam u vas. nomerno raspoređivali pritisak na svoje resurse. Dok Ja, golub selac, jedini na svetu, ali poslednji od svih. su imali priliku za to. Ženka i mužjak goluba selca Ectopistes migratorius Pesmica Paula Flejsmena, sa engleskog posrbljena za ovu priliku. Ilustracija: Tim Hough

32 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 33 PRIKAZI PRIKAZI

AdriatIc Flyway – Bird ConservatIon PTICE SRBIJE: PROCENA VELIČINA POPULACIJA I on the Balkans TRENDOVA GNEZDARICA 2008–2013. Peter Sackl & Stefan W. Ferger Slobodan Puzović i drugovi Euronatur, Radolfzell 2016. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad i Depar- Marko Tucakov tman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. 2015/2016 [2017] ek relativno nedavno, ornitolozi su otkrili da, osim dva dobro poznata Voislav Vasić Ti utabana migratorna koridora za ptice selice u Evropi (zapadni, koji Sre- ugo i željno očekivana knjiga o od saizdavača je udruženje građana, porcije populacija gnezdarica. Da bi dozemno more prelazi preko Gibral- procenama veličina populaci- odnosno organizacija civilnog društva statistički ujednačili raznorodne ulazne tarskog moreuza, i istočni, koji morsku Dja ptica koje se gnezde u Srbiji, DZPPS. To je potvrda efikasnosti jednog informacije, autori su razradili čitave si- barijeru između Evrope i Azije premo- najzad se pojavila, na radost ornitologa važnog društvenog fenomena – gra- steme za korekciju podataka, podelivši šćava na Bosforu), postoji i treći, koji gladnih informacija i za ptice zabrinutih đanske (civilne) nauke, koja u Srbiji ima Srbiju na 6 regiona. Po sopstvenoj oce- koristi nešto manje ptica, ali čije tajne ljubitelja. Ona je drugi deo nezvanične već zavidnu tradiciju. Prividno para- ni, u tome su uspeli i to u znatno većoj i značaj još nisu dovoljno proučeni. trilogije „Ptica Srbije”, sa već izašlim doksalno, od ove knjige najviše koristi meri nego prethodni put, kada je sličan On se delimično poklapa sa navedena „Kritičkim spiskom” i najavljenim „Atla- ima država Srbija, ne samo za praćenje tim autora radio procene za 1990– dva, ali u južnoj Panonskoj niziji odva- som”. Zajedno sa tim, već objavljenim, efekata svoje politike zaštite životne 2002. Zato su nove procene donele ja se i ide preko Bosne i Hercegovine i u Detliću prikazanim, kao i drugim sredine nego i za ispunjavanje uslova prividan rast od 6 miliona jedinki viška i Dalmacije. Neke ptice prelaze Jadran- nagoveštenim publikacijama, knjiga za evropske političke integracije. gnezdarica u Srbiji. Taj skok, međutim, sko more preko poluostrva Pelješac i koju vam ovde predstavljam svedoči o nije samo rezultat poboljšanja tehnike ostrva Hvar i Lastovo, a ptice se u Italiji jednom snažnom talasu razvoja nacio­ Na osnovi svih prikupljenih procenjivanja. „Diskusija” nam otkriva zaustavljaju na obali Pulje. Drugi deo nalne ornitologije pod okriljem Društva podataka za svaku vrstu gnezdarica Sr- niz vrsta čija je populacija doživela veli- koristi srednjodalmatinska ostrva, koja za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. bije dat je pregled rezultata po jedin- ki napredak u Srbiji, kako usled klimat- od obale Italije deli samo nešto više od stvenom jednostavnom modelu, tako skih promena, promena u korišćenju 100 km. Ipak, na ovom migratornom Na prednjoj korici knjige je što su kvantifikacije procena veličina i predela tako i zbog boljeg sprovođenja putu staništa koje ptice posećuju nalik bela pliska na pesku, vešto i nežno sti- trendova, kao i ocena verodostojnosti mera zaštite. su minskom polju. Pored onih koja su lizovana digitalnom rukom Kalmana dati tabelarno po međunarodnim stan- zaista minirana tokom ratova pre četvrt Moldvaja. Njegove su i ostale ilustraci- dardima. Iza tabela sledi sažet tekst o Neke od zamerki koje ne veka, na onima koja nisu – vrebaju kri- je u knjizi, date tehnikom grafičke table rasprostranjenosti gnezdarica, i prede- mogu da pokvare ukupan dobar utisak volovci, staništa neumitno nestaju kao u stilu pera i olovke. Čini se da ćemo lima i staništima u kojima se gnezde. knjige, odnose se na povremene termi- rezultat naprasne otvorenosti investi- dobiti novog, svežijeg ilustratora ukoli- Na kraju je komentarisana prethodno nološke nejasnoće, stilske greške i loš cijama u korišćenju prirode, a skromni ko Moldvai nastavi da se razvija u tom data ocena trenda promena veličina kvalitet štampanja grafičkih priloga. S kapaciteti zaštitara prirode vremenom pravcu. populacija. Da bi procene veličina po- druge strane, hvale vredni su nadasve se ne pojačavaju. Fondacija Euronatur pulacija ptica bile što realnije, autori su korisni indeksi vrsta na kraju knjige. odlučila je da postepeno otkriva tajne Slobodan Puzović je kao selek- morali da reše niz ozbiljnih problema. dobre primere, razvoj lovačke legisla- lokalni istraživači najbolje mogu obja- Jadranskog migratornog puta i aktiv- tor, trener i coach okupio pobedonosni Među prvima bila je prostorna nerav- Domaća ornitologija je ovom tive, ali i dokaze devastirajućeg - efek sniti. Među njima nema puno univerzi- no, sa brojnim partnerima u regionu ragbi-tim, trinaestoricu od najaktivnijih nomernost proučenosti broja ptica, od publikacijom potvrdila da je, preko ta masovnog ubijanja krupnih ptica tetskih radnika – mnogo je više posve- (među kojima je jedan od najaktivnijih ornitologa, članova Društva za zaštitu i gusto pokrivene Vojvodine, do Kosova Društva za zaštitu i proučavanje ptica selica, dok je dobar deo zbornika po- ćenih entuzijasta, terenskih ornitologa. DZPPS), već skoro deset godina bori se proučavanje ptica Srbije (Dimitrije Ra- i Metohije, odakle jedva da dopiru bilo Srbije, ravnopravan ortak organizaciji svećen gubitku staništa i analizi ove Prikazani radovi se, iz tog razloga, ve- za dobrobit ptica koje žive ili prolaze dišić, Milan Ružić, Draženko Rajković, kakve pouzdane vesti o pticama. Auto- BirdLife International i da ima produk- pretnje na efikasnost korišćenja ovog oma lako čitaju i razumevaju, te služe posred Balkana. Miloš Radaković, Uroš Pantović, Marko ri nisu oklevali, pa su preduzeli ciljana ciju po međunarodnim standardima. migratornog koridora. Dva rada odno- dobro onima koji žele da se uvere u Janković, Nikola Stojnić, Marko Šćiban, terenska istraživanja i inventarizacije A Departman za biologiju i ekologiju se se na Srbiju, i dobro ilustruju napore važnost Jadranskog migratornog puta. Tako je 2009. organizovana Marko Tucakov, Jožef Gergelj, Goran gnezdarica na područjima koja su bila Prirodno-matematičkog fakulteta Uni- koji su učinjeni da se poboljšaju šanse prva konferencija „Adriatic Flyway“ u Sekulić, Atila Agošton, Marko Raković). neproučena, a obećavala su značajne verziteta u Novom Sadu nije ni naj- za opstanak dvaju vrsta selica vezanih Prema najavama, treća or- Crnoj Gori, dok je druga organizovana Oni su ’napali’ sve ulazne informacije manje pogrešio kad je prihvatio ulogu u značajnoj meri za ravničarska travna nitološka konferencija o Jadranskom 2014. u Albaniji. Dvadeset radova, koji koje su mogli da dohvate, a malo koju saizdavača pa može da bude ponosan staništa u Vojvodini: modrovrane i sive putu ptica selica održaće se 2018. u su štampani u zborniku sa ove konfe- nisu. Tome treba dodati još i podatke na takav svoj poduhvat. Autori su, na vetruške. Važno je reći da radovi imaju Srbiji! Dotle će ovo biti koristan vodič rencije, osvetljavaju značaj Jadranskog koje je poslalo 45 glavnih koresponde- jednoj promociji knjige, objasnili koliko značaj koji prevazilazi stroge akadem- za one istraživače koji žele da pomognu migratornog puta na način da analizi- nata čija su imena data u „Predgovoru”, su muke imali i napora uložili da savla- ske okvire, a vrednost biodiverziteta našim pticama koje koriste „treći put“ raju status pojedinih vrsta koje koriste a pominje se skoro još toliko ostalih in- daju sve prepreke i dostignu postavlje- Balkana predstavljena je onako kako je za svoju seobu. ovaj put tokom seobe (upečatljive su formera. Veliki broj autora i saradnika ne ciljeve i standarde. Preporučujem kašičar, ždral i ptice grabljivice), vrsta u radu na ovoj knjizi čine samouki po- čitaocima Detlića da se sami uvere da koje se gnezde na istočnoj obali Jadra- Link za publikaciju: znavaoci ptica, studenti ili akademski taj trud ni u jednom trenutku nije bio na (naročito u solanama), regionalno https://www.euronatur.org/en/what-we-do/endangered-species/migra- zoolozi koji nisu profesionalno zapo- uzaludan. problematično pitanje krivolova, kroz tory-birds/campaign-on-bird-hunting/adriatic-flyway-conference-2014/ sleni kao ornitolozi. Organizator i jedan

34 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 35 E-ORNITOLOGIJA E-ORNITOLOGIJA

Otuda unošenje opažanja patke zimovalice ili slušali jutarnji hor. svih vrsta unosite kodove. u eBird jako liči na unos podataka u Slutite, to je posmatranje u tački ili sta- terensku beležnicu. Prvo birate loka- cionarno posmatranje. Kada odabere- Odgovorimo na uvodno pita- Hotspotovi ciju (bilo u spisku postojećih, bilo na te ovaj protokol, sledeća pitanja će biti nje: ako je ptica prijavljena u nekom mapi), pa unosite datum, ispod imate i u koliko sati ste otpočeli ptičarenje hotspotu – ne, nije se morala nalaziti rubriku komentar za vremenske prilike i koliko dugo ste ptičarili, ali izostaje na tački označenoj čiodom, već u ši- i drugo, ali tada stižete do ključnog – ono o pređenom putu. rem području te tačke. Onda se po- i protokoli eBirda izbora protokola. Ovi protokoli u stvari stavlja pitanje šta je bolje – eBird ili Dragan Simić definišu vašu listu. Prva dva su ključni, U pomenute pomoćne proto- Naturalist? a naredna dva tek pomoćni, ako se kole spada Historical, kada ste išli u pti- vaše posmatranje ne uklapa u prve. čarenje, ali niste zapisali npr. koliko ste Pada mi na um priča o jed- vremena u njemu proveli (unosite po- nom vrsnom ptičaru iz Zrenjanina, koji Prvi protokol u ponudi je Tra- datke iz starih beležnica) ili Incidental, je terenske beleške zapisivao samo veling, koji birate ako ste se tokom pti- kada niste išli da posmatrate ptice ali njemu znanom šifrom. Kada je umro, čarenja kretali – drugim rečima, to je ste slučajno, recimo, iz kola u pokretu, ni njegov sin nije bio u stanju da ih ra- linijski transekt. Kada odaberete ovaj opazili neku vrstu koju biste da zabele- stumači. Ogromna količina kvalitetnih protokol, sledeća pitanja će biti u ko- žite. podataka time je bila nepovratno iz- liko sati ste otpočeli, koliko dugo ste gubljena. Zato smatram da je najbolje ptičarili i koliki ste put pri tome prešli Nakon uvodnih pitanja sledi da podatke delite sa drugima i činite ih (odgovor na poslednje pitanje može unos vrsta, broja jedinki i gnezdilišnih dostupnima u svrhu naučnog istraživa- biti i približan, ali ja to sasvim precizno kodova. Ovo poslednje, Breeding co- nja i zaštite ptica unošenjem u geore- izmerim u Google Earth-u). des, jako je važno za potrebe Atlasa ferencirane online baze podataka. ptica gnezdarica jer će, po ugovoru s Drugi protokol je Stationary, eBirdom, sva opažanja praćena gnez- Ako još niste počeli, moja koji birate ako niste prešli više od 30 dilišnim kodom biti dostavljena koor- preporuka je da što pre počnete da metara, odnosno ako ste posmatranje dinatorima atlasa, ali ne i ona bez pra- unosite podatke, u bazu podataka po vršili iz jedne tačke, npr. posmatrali tećeg koda! Zato, ne budite lenji i kod vašem izboru.

PROFESIONALNA OFSET ŠTAMPA

esto od koordinatora Atlasa sličnost samo delimična. Naime, eBird samo uz prethodnu najavu”. A privat- ptica gnezdarica Srbije slušam traži čitave spiskove vrsta opaženih na na tačka može npr. biti vaše dvorište u ISO 12647-2 Color management system Čzbunjena, pa i oštro-kritička datoj lokaciji, pa je takva lista jedinica koje šira javnost nema pristup. Moje pitanja, šta u eBirdu znače hotspotovi unosa, a ne svako pojedinačno opaža- privatne tačke su najvećim delom neka (doslovno, vruće tačke) i, ako je ptica nje vrste. slaba i neperspektivna mesta koja po- prijavljena u jednom hotspotu, da li je vremeno obilazim samo zato što su mi bila baš tu ili negde dalje? Pre nego što pojasnim ovu blizu, ali ne mislim da su vredna da ih tvrdnju samo ću dodati da je moguće preporučim i drugima. Ako je lokacija Pitanja postavljaju uglavnom uneti i nepotpun spisak, samo sa jed- perspektivna, a nema već postojeći korisnici aplikacije Naturalist i podvla- nom vrstom, ali korisnik se pitanjima hotspot, svoju privatnu tačku možete če razliku u konceptu unošenja poda- koja mu aplikacija postavlja ohrabruje da nominujete za hotspot. taka u eBird, bilo u aplikaciju za andro- i usmerava ka unošenju kompletnog id (sa kojom nemam previše iskustva spiska svega opaženog. Mnoge kod hotspotova ipak jer brže piskaram nego što kuckam po najviše zbunjuje odakle dokle se pru- malom ekranu), bilo na veb sajt. Treba Šta je, dakle, data lokacija? žaju, pošto su na karti obeleženi či- da dodam, sa sajtom eBird imam mno- Kada prvi put unosite opažanja na ne- odom koja je zabodena ili usred hot- go iskustva, dok sam aplikacijom Na- koj lokaciji, birate između postojećih spota ili, kod većih površina, na ulaznoj turalist pokušao da se služim jednom, hotspotova i mogućnosti da ta loka- tački, npr. tamo gde pristupni put izlazi nisam se snašao i brzo sam odustao, cija bude samo vaša privatna tačka. na nasip. Ukoliko poznajete teren, jer sam već koristio eBird. Drugim rečima, hotspot nije obavezno očigledno je odakle dokle se pruža i sjajno mesto za ptičarenje, što ime hotspot, ali to ume i da zbuni. Radi se Ako dobro razumem koncept pogrešno sugeriše, već samo javna na uvođenju poligona u eBird mape, Naturalista, svako opažanje je podatak i svima dostupna površina. I tu ima kojima bi se definisale granice hot­ za sebe. Korisnik unosi vrstu i broj je- izuzetaka, pa se tako, u nazivima po- spotova, ali, dotle, važno je da shvatite dinki, a aplikacija sama beleži datum i jedinih ribnjačkih hotspotova, nalazi i da hotspot nije tačka, već manje pod- zaokružen ceo proces proizvodnje geografske koordinate. Kod eBirda je napomena „privatno vlasništvo, ulaz ručje. www.stamparijaboje.rs 36 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji NAFTALIN NAFTALIN

čiji je položaj zgodan za dnevne ture cija za obilazak svih okolnih grebena i Kad smo kod topografije, po okolini. U bogatijim krajevima to je vrhova, među kojima je i Lastva s tada današnjem terenskom rutinerskom umelo da bude vrlo udobno, jer su mi otkrivenom kolonijom belih čiopa (Ta- korisniku satelitskih navigacija teško pripremali hranu kakvu nisam imao ni chymarptis melba) na 2220 m. Tamo će biti da razume kako smo se uopšte kod kuće. U divnom sećanju su mi osta- gde ni toga nije bilo, razapinjali smo snalazili na terenu samo sa zastarelim le večere kod Bugarskih iz Kupinova na šatore i pravili logor, što nije uvek bilo vojnim topografskim kartama i kompa- Obedskoj bari, a Baba-Đurđinka iz Ko- najzgodnije jer bismo morali da ostav- som s magnetnom iglom. Začudio bi se vilja ne samo da je pripremala doručke ljamo nekog člana ekipe da ga preko koliko informacija takve mape mogu u stilu „al se nekad dobro jelo” nego je dana čuva. Taj je uvek bio besan što je da pruže. Doduše i dezinformacija. htela i da me tamo oženi. U planinskim izvukao najkraću slamku. Spavali smo Nema većeg očajanja na terenu nego krajevima je bilo obrnuto, tamo smo i pod vedrim nebom. Dobro, ne uvek kad shvatite da je trebalo da skrenete nosili brašno da bi nam ispekli pogaču spavali u pravom smislu reči. Jednom levo i uzbrdo, umesto desno i nizbrdo, s ujmom5 1:1 (daš 2 kg brašna da ti od smo se na Obedskoj bari popeli na sto- i da će vas to koštati još 10 kilometara 1 kg ispeku pogaču ispod crepulje6). To letnu lipu, na platformu za protivpo- i visinske razlike od 500 m pod punim znači da je za petodnevni teren trebalo žarno osmatranje, računajući da će tu teretom i da nećete stići pre mraka. u ruksaku nositi bar 10 kg brašna! Još biti manje komaraca. Ispostavilo se da U tom trenutku obično konstatujete smo nosili šećer u kockama i kafu za staru lipu odlučno brani besna mravlja da ste ostali bez vode ili da počinje da poklanjanje. U Gornjem Dušniku ispod vojska s kojom je bilo nemoguće sklo- pada kiša. Terenski rad je zaista bio na- Suve Planine na primer, bukvalno nije piti mir ili bar obustavu vatre. porniji i zahtevao je veliku izdržljivost i moglo ništa da se kupi od hrane. Čak lišavanja. Kondiciono smo se za terene i tamo gde su pravili sir, obično nisu U rana terenska vremena obično pripremali na Avali, takmičeći smeli da ga prodaju zbog strogog ugo- obično nisam razmišljao o bezbedno- se ko će se do vrha prvi popeti „liftom”, vora sa državnim otkupljivačem! Mno- sti na terenu. Bilo je opasnije uveče u kako smo zvali najkraću stazu koja pra- ga planinska sela ne samo da nisu ima- kafani punoj pijanih testosteronisanih volinijski preseca serpentine, ali ima i la prodavnicu nego ni struju. Od ostale drvoseča, nego preko dana biti sam u najstrmiji nagib. Nije bilo savremenih hrane nosili smo samo nekvarljive na- šumi i planini. U južnoj pokrajini nije, repelenata pa smo uvek bili izujedani mirnice (nije još bilo ručnih frižidera), međutim, uvek bilo bezbedno. Godine od komaraca, obada i krpelja. O higije- uglavnom slaninu, kačkavalj i konzerve 1969. spavali smo bezbrižno napolju ni bolje da ćutim. Onaj Ivan-begov ka- (ribe, paštete, “mesni narezak”), mar- pored onog fiće, usred Kosova, i niko tun je od vode imao samo kišnicu koja meladu i supe iz kesice (što je podra- nas nije popreko pogledao. Ali pred se zadržala u škrapama i kamenicama. zumevalo i nošenje primusa7 i goriva kraj prošlog veka, po Šar-planini nas je Išli smo noću da se peremo, istovre- JEDAN BELI FIĆA za njega). Kad su se pojavile konzerve pratio golobradi graničar Budo s auto- meno se sapunjajući i odbijajući pu- sa kuvanim jelima – mislili smo da je matom. Međutim, uvek smo poštovali štene i nasrtljive džukce. Ali ništa nije I TERENSKE PRILIKE stiglo blagostanje! neka pravila, svojevrsni bon-ton kojim moglo da nas obeshrabri. su se izbegavale neprijatne situacije. Ponekad smo konačili i po Bilo je važno nikog ne povrediti i ne Prvo veliko putešestvije izve- U PROŠLOM VEKU manastirima. Vrlo su zgodne bile i narušiti lokalna običajna pravila. U ta deno onim belim fićom bila je legen- Voislav Vasić gostinske sobe u lugarnicama i „šu- davna doba niste mogli proći nepri- darna operacija „Španac ‘69”. Ime je marijama” gde smo mogli da se hra- mećeni pored neke kuće raštrkanog dobila po španskom vrapcu (Passer nimo zajedno sa šumskim radnicima planinskog sela, pojate ili katunske hispaniolensis) koji je tada pokazivao rvi terenski auto koji je Odeljenje Danas je teško zamisliti ta neki kamion čiji bi šofer pristao da nas (kupus sa suvom ovčetinom uz rakiju kolibe. Neko od žitelja izašao bi i po- znake širenja granica rasprostranjenja. za taksonomiju i biogeografiju vremena. Pre tog čarobnog belog fiće preveze deo puta. A i puteva je bilo s ljutom paprikom). Jednom smo, na zvao vas da svratite na kafu ili rakiju. Učesnici: Georg Džukić i Voislav Vasić. Biološkog instituta1 kupilo 1969, odlazilo se samo na stacionarne tere- jedno deset puta manje nego danas. Biokovu, zauzeli jednu od praznih rad- Time oni ispunjavaju običajni red i nije Trajala je 29 dana krajem proleća i po- P 2 ničkih baraka s polupanim prozorima, lepo da im to uskratite, makoliko vam četkom leta 1969. Donela je dotad ne- bio je – fića . Većina čitalaca Detlića ne: uspostavila bi se višednevna baza Asfalt? Ne zasmejavajte me. Najma- čula je za fiće, jedan broj ih je i video iz koje se išlo peške na jednodnevne nje je bilo asfaltiranih puteva. Kada napuštenih posle izgradnje releja na to oduzimalo dragocenog vremena. A zabeleženu količinu ornitoloških i her- (bar na slici), a našlo bi se možda i onih ekskurzije. Terenska putovanja poči- sam počinjao da idem na terene, tek Svetom Iliji. Za sat vremena uspeli smo to je ujedno i prilika da ih uverite da petoloških informacija sa rekordnog koji se sećaju da su se njime vozili, ali njala su na železničkoj stanici. Išlo se je bio asfaltiran put od Beograda do da premeštanjem kompletiramo cele od iznenadnog prisustva čudnih i ne- broja lokaliteta iz jugoistočnih delova će se svako složiti da, sa svojih dvade- vozom, obično uz presedanje i čekanje Niša, a od Niša je bilo samo prašnjavog prozore na jednoj prostoriji, taman poznatih ljudi ne moraju da zaziru. U tadašnje Jugoslavije. A ostavila mnogo setak konjskih snaga, to nije bio teren- satima na nekoj pustoj stanici, u glu- izlokanog makadama. Kad nas pođe pred početak neverovatne provale katunima je to trenutak i da vas onju- dragocenih iskustava i divnih sećanja. ski auto, ako je uopšte i bio auto. Sve- vo doba noći, i silazilo na nepoznatoj više i planiramo duži terenski rad, u oblaka sa bezbrojnim gromovima koji še i zapamte vaš miris svi čobanski psi jedno, nas trojica, ornitolog, mamali- seoskoj postaji odakle se kretalo peške zavisnosti od kvaliteta puta i uspona, su pogodili svaki istaknutiji predmet u (profesionalci). U protivnom, sutra olog i herpetolog Odeljenja rešili smo s celokupnom opremom i bagažom. iznajmljivali smo lokalna rabadžijska neposrednoj blizini barake, osim nje ćete na terenu imati problem da pro- 1. Sada Institut za biološka istraživanja „dr da ga koristimo kao auto za terenska Uopšte, glavni putnički saobraćaj odvi- kola3 ili kiridžijske konje4 da nam po- same. U romantičnijoj varijanti, od đete pored stada koje oni nepodmitlji- Siniša Stanković“, Beograd. 2. Hipokoristik od “FIAT”, u stvari “Zastava istraživanja. U to doba jedino sam ja jao se železnicom. Nećete verovati, ali nesu opremu. Jahao je ponekad samo starešine katuna smeštenog na gornjoj vo čuvaju. Na Prokletijama, Šar-planini šumskoj granici, izmolili bismo dozvolu i nekim makedonskim planinama, gde 750“, proizvođena u Kragujevcu po Fijato- u Odeljenju imao vozačku dozvolu, pa i na obližnji Kosmaj odlazio sam nekim hromi šef Odeljenja dr Boris Petrov. voj licenci. sam bio i prvi vozač tog terenca. Bila noćnim vozom, silazio u Đurincima, a Kad sam išao sam, uvek sam sav teret da se uselimo u neku od napuštenih su psi zaista opasni, to je bio zakon. 3. Drvena kola s volovskom zapregom. je to revolucionarna promena u do- odatle 12 km peške po mraku, da bih nosio na leđima. koliba. Popravili bismo je daskama s Dešavalo nam se da nas šarplaninci 4. Tovarni brdski konjići sa samarima. tadašnjem radu koja je omogućavala stigao na Kosmaj pred svitanje, kad se drugih bataljenih koliba i pretvorili je potpuno blokiraju na najnezgodnijem 5. Deo kojim se u robi plaća usluga. neslućenu pokretljivost i priliku da se samo kosovi čuju. Za bazu smo uzimali ono što u prijatan privremeni dom. Takva baza mestu (oni su ga taktički i odabrali na 6. Grnčarski sač. u toku jedne terenske kampanje obiđe je bilo na raspolaganju. Obično smo na nadmorskoj visini od, recimo, 1800 nekom vama nepoznatom prevoju ili u 7. Mali rešo na petrolej. više međusobno udaljenih lokaliteta. U retkim prilikama su posto- odsedali „kod seljaka”. Zamolili bismo m, kao na Ivan-begovom katunu ispod skrivenom tesnacu). Ostala odeljenja su nam zavidela. jali lokalni autobusi ili se mogao naći nekog domaćina da nas primi u kuću Kape Moračke, odlična je startna pozi-

38 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 39 ŠKOLA PRIRODNJAČKE FOTOGRAFIJE ŠKOLA PRIRODNJAČKE FOTOGRAFIJE

prema njima ispoljim što manje agre- sije, iako sam perfektno kamufliran. Nikako ne praktikujem brutalne upade u najkomotniji deo njene teritorije jer to frustrira pticu, što nije ni etički a, ve- rujte, nije uspešno ni u fotografskom smislu. Ptica uvek mora da zadrži ose- ćaj sopstvene dominacije i komoditeta kako bi nastavila da se ponaša prirod- no, a male provokacije su dovoljne da se izazove njena pažnja i dolazak na predviđeno mesto.

Tako sam odabrao mesto na samom nasipu, prirodnoj granici iz- među kubika i jaruga koje su teritori- jalno držale modrovoljke. Razmišljao sam gde bi mužjak mogao da sleti, privučen pesmom njegove vrste, koju bih mu puštao preko diktafona. Trska ne bi bila najbolji izbor jer bih time dobio plavo nebo u pozadini, a budu- ći da i sama ptica na svojim grudima nosi plavu boju, to bi mi bilo previše. Osim toga, duvao je i vetar, pa bi bilo problema sa oštrinom, jer se visoka, Luscinia svecica Modrovoljka SNIMANJE lagana trska zaljulja i pri najmanjem povetarcu. Niske tvrde grane obližnjeg žbuna dovoljno su krute da se odupru MODROVOLJKE vetru i omogućavaju lepu zelenu poza- dinu, pa sam svoj šator-čeku smestio Tekst i fotografije: Saša Preradović na desetak metara udaljenosti, razmiš- www.skolafotografije.com ljajući o pozadini i uglu svetlosnih zra- ka. Nožem sam pročistio jednu granu na kojoj sam očekivao mog manekena, odrovoljku (Luscinia svecica) VR i telekonverterom Nikon TC-14EII. neva, kada kod ptica opada aktivnost. što se pokazalo kao ne baš dobra ideja, sam prvi put video kao de- Međutim, rezultat je bio polovičan. Time sam sebi olakšao selekciju. U ra- jer su se posle sve te intervencije vide- Mčak, kada mi je tata kupio ru- Ptice su nakratko došle, imao sam nim jutarnjim časovima sve pevačice le na fotografijama. ski dvogled BPC 12x40. Bilo je to u pro- priliku da napravim 2–3 snimka svake su veoma aktivne i ceo kraj bruji od leće 1979, a posmatranje raspevanog jedinke i to je bilo sve od moje akcije. raspevanih mužjaka. Kako vreme od- Poneo sam brdo opreme. mužjaka desilo se na Kožari (Krnjača, Presudno je bilo moje neiskustvo u pri- miče, posle 10 sati, pesma lagano je- Svoj stari Nikon D800 i novokupljeni Beograd). stupu i korišćenju svega raspoloživog, njava, a oko podneva ostane samo još Nikon D7100. Ovaj drugi, uprkos ma- što se u međuvremenu promenilo u poneki retki zanesenjak. Ti podnevni nama fokusa, pokazao se kao bolje Ptica takvih atraktivnih boja moju korist, pa ovom prilikom želim pevači su mužjaci sa najvećim polnim rešenje za snimanje prirode. Ne samo ne zaboravlja se lako – kada sam po- sa vama da podelim nedavni ostvareni nagonom; ili su po samoj svojoj prirodi zato što ima manji senzor pa se žižne čeo da se bavim fotografisanjem priro- rezultat. najžešći, ili, uglavnom, još neuparene daljine korišćenih objektiva množe sa de, svakako je bila jedan od poželjnih jedinke, što znatno olakšava snimanje. krop-faktorom od 1,5x, čime se do- ciljeva. To sam pokušao da ostvarim Za novu akciju izabrao sam bija veće uvećanje, nego je u pitanju tokom 2013. kada sam se družio sa skoro isti datum kao prošli put, tj. 25. Pažljivo sam i dugo dvo- tip senzora bez low-pass filtera, što Nikolom Stanojevićem, sa kojim sam april 2017. Sa drugom sam ponovo gledom osmatrao ceo teren. Toliko na slici lepo ističe strukturu perja kod povremeno išao na terene. Zamolio otišao na ribnjak u Barandi, koji jeu dugo da mom drugu nije bilo jasno ptica i krila kod leptira i ostalih inseka- sam ga da mi pronađe modrovoljku, proteklom periodu pretrpeo sve i sva- zašto nam dan odmiče – imamo sve, ta. Od optike sam poneo Nikkor AF-S što njemu nije bilo teško, pa smo se šta (paljenje trske, problemi sa vodom a ne preduzimamo ništa. Međutim, 600mm/4, Nikkor AF-S 300mm/4 i te- 24. aprila obreli u Barandi. Locirao je i sl.) i veoma lako, dvogledom Nikon izbor pravog mužjaka i pozicije je prvi lekonverter Nikon TC-14EII. Diktafon dva raspevana mužjaka na lepim me- Aculon 8x42, locirao nekoliko mužja- presudni korak, i tu ne treba žuriti. sam ovaj put produžio isturenim zvuč- stima, pogodnim za fotografisanje. ka. Ovaj put uključio sam i moje veliko Odabrao sam jednog dominantnog nikom. Posle onog sletanja pupavca na Tom prilikom koristio sam izuzetno uzgajivačko iskustvo u razumevanju mužjaka u okolini, a za poziciju uzeo moju glavu (bio sam kamufliran u gi- dobru opremu, šator-čeku, diktafon ponašanja ptica, pa nisam žurio da tromeđu njegove teritorije i dvojice lly-odelu) shvatio sam problem pušta- Tascam DR-2d, foto-aparat Nikon D800 izbaberem mužjaka za fotografisanje. suseda. Generalno, moj metod u sni- nja zvuka sa mog mesta, pa sam kupio sa objektivom Nikkor AF-S 500mm/4 Najpre, namerno sam došao oko pod- manju svih teritorijalnih ptica jeste da eksterni zvučnik i kabel od 10 m kako bih imao dovoljnu distancu do ptice.

40 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 41 ŠKOLA PRIRODNJAČKE FOTOGRAFIJE

Tu je i nova, gimbal glava Manfrotto 393 za moj Gitzo stativ. Tolikoartilje - rije, a na kraju sam modrovoljku sni- mio i mobilnim telefonom. Odgovorno poslovanje Ušao sam u šator, komplet- Bezbedno korišćenje hemijskih preparata no se zatvorio, druga sam zamolio da se udalji i počeo da puštam muziku. Brzo i efikasno rešavanje konflikta ljudi i nepoželjnih organizama Nakon kraćeg vremena pojavio se BIO SPIN doo iz Novog Sada osnovano je 1990. kao preduzeće sa osnovnom delatnošću u oblasti komunalne prvi mužjak. Skoro svi ornitolozi ko- higijene i javnog zdravlja. BIO SPIN obavlja poslove deratizacije, dezinsekcije i dezinfekcije, kao i poslove fumi- riste ovaj metod provokacije, a ja ću gacije, suzbijanja korova i suzbijanja komaraca. ovde izneti vlastito iskustvo: ranije puštanje pesme u kontinuitetu nije Preduzeće zapošljava visokostručno osoblje i poseduje tehničke kapacitete za izvođenje poslova DDD usluga. davalo najbolje rezultate, jer ptica BIO SPIN doo 2007. sertifikovalo je svoj sistem menadžmenta kvalitetom u skladu sa zahtevima standarda­ SRPS dođe nakratko, ukapira prevaru i ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001, ISO 22000, CEPA, Gafta i HACCP sistemom. više ne reaguje. Sada puštam pesmu samo dok ptica ne dođe, a čim sleti, Adresa: Laze Lazarevića 18 isključim diktafon. Zatim pravim ve- Novi Sad, 21000 like pauze, pa ponovo. Ovaj metod Tel: +381 (21) 6466 233 ne angažuje mnogo pticu i ne reme- Fax: +381 (21) 6466 533 ti njeno uobičajeno ponašanje, jer E-mail: [email protected] se takve sporadične provokacije, na granici njene teritorije, uvek dešava- BIO SPIN doo Vam predstavlja: ju u prirodi.

Nakon sat-dva snimanja iz šatora, sa najvećim topom kojeg imam, primetio sam da je dominan- tni mužjak počeo komotno da se po- naša, da sleće na moj šator i sl., što nije bio slučaj sa ostalom dvojicom. Izašao sam iz šatora i bez ikakve ka- Agrilaser uređaji su visoko efikasni i korisni uređaji za odbijanje ptica. Laki, jednostavni za upotrebu, bez kompli­ muflaže nastavio da snimam. Veoma kovanih instalacija. Agrilaser uređaji ne ugrožavaju životinjske vrste i bezbedni su po životnu sredinu. Primenu strpljivo, uz sasvim lagane pokrete, Agrilaser uređaja podržavaju EU organizacije za zaštitu životinja. iz sata u sat napredovao sam u zbli- žavanju, tako da sam, kasnije po- BIO SPIN doo je generalni zastupnik proizvoda Agrilaser za teritoriju Srbije. podne, uspeo da dođem do pozicije snimanja sa oko 1,5–2 metra i dalje, bez ikakve kamuflaže, što mi se nije dešavalo ni sa najpitomijim vrstama. Promenio sam opremu, uzeo manji Agrilaser Handheld Agrilaser Lite objektiv za fotografisanje iz ruke, a Domet do 2.500 metara Domet do 1.000 metara na kraju sam snimao i mobilnim te- lefonom. Ptica se toliko navikla na mene da je lepršala nadohvat ruke, kljuckala okolo insekte, pa me je drug, koji je ceo prizor posmatrao sa strane, začuđeno pitao šta li sam joj uradio. Kako bih ušao u šator da nešto uzmem, ili pojedem, ptica bi otišla, a kako bih izašao, tako bi se i ona pojavila. Kada sam odlazio, pra- tila me je neko vreme lepršajući tik iza mene.

Verovatno je to bio neupa- reni mužjak željan nadmetanja, jer, za razliku od ostale dvojice koji su veći deo dana provodili u trsci, ovaj nije imao nikakvih obaveza kod kuće. Foto: Aleksandar Jakovljević Aleksandar Foto:

42 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji FOTO-REPORTAŽA FOTO-REPORTAŽA

ve u vazduhu nije lak posao, iako su mravi mnogo sporiji letači od ptica. Međutim, mravi ne lete pravolinijski, već iznenada menjaju pravac leta, pa se stiče utisak da je njihov let haotičan. Pticama je dodatan problem opšti metež na nebu i izuzetno veliki broj letećih mrava. U de- liću sekunde svaka ptica mora da odluči koju će jedinku odabrati, a zatim da se ustremi isključivo na nju.

Pored galebova, pojavilo se i jato čvoraka (Stur- nus vulgaris), ali oni nisu bili spretni i uspešni u lovu na leteće mrave. Sletali su u travu i tamo lovili mrave koji su Ptice vršili poslednje pripreme za let. Nekoliko gačaca (Corvus frugilegus) takođe se pridružilo galebovima u vazdušnoj jurnjavi za žutim mravima. Gačci nisu bili efikasni, pa su ubrzo odustali od hajke na krilate insekte.

U Vojvodini su najčešći crno-mrki mravi (Lasius niger), dužine 3–4 mm i žuti, livadski mravi (Lasius fla- vus), slične veličine, izuzev kraljice, čija je dužina 8–10 mm. Kolonije mrava sastoje se od tri kaste: radnika, i mužjaka i ženki (matica). Radnici su neplodne ženke. Često formiraju ogromne kolonije od više desetina hi- ljada jedinki u kojima postoji složena podela rada. Mravi grade gnezda u zemlji, ispod kamenja i oborenog drve- ća, oko kuća i na drugim, po njima, pogodnim mestima. Mravi praktično žive svugde, u milionskim brojevima.

U našim krajevima takođe su česti crveni šum- ski mravi (Formica rufa) sa jedinkama veličine 4–9 mm. Oni grade mravinjake obično na ivicama šuma. Pored mraviTekst i fotografije: Jožef Gergelj ovih, poznati su i mali livadski i kućni mravi, čija boja va- rira od žute do crvene. Hrane se skoro svim organskim materijama koje nađu u kući, a gnezda obrazuju u podu, nameštaju i na drugim mestima. Obični galeb Larus ridibundus u letu hvata mrave

odine 2016, dana 7. septembra, imao sam pri- liku da fotografišem masovni roj crnih mrava Gu okolini Čoke, a 14. septembra rojenje žutih livadskih mrava pored bečejskog ribnjaka, na pašnjaku duž kanala Dunav-Tisa-Dunav. Prvo što sam video bilo je veliko, haotično jato galebova. Ptice su se kretale gore-dole, levo-desno, kao da nešto jure u vazduhu. Kad sam se približio, sa nasipa kanala DTD primetio sam oblak velikih žutih mrava kako se kovitlaju sve više i više. Dole, uz nasip, sve do ribnjaka, veliki pašnjak, širok više od jednog kilometra, bio je prekriven krilatim mravima. Izlazili su iz podzemnih gnezda, peli se po vr- hovima trava, suvog korova, a odatle odletali ka nebu da bi tamo izabrali svog partnera.

Masovna pojava insekata uvek privuče pa- žnju ptica. Neke ptice kao što su bele pliske (Motacilla

Roj crnih mrava preplavio je nebo preplavio crnih mrava Roj alba), „pokupe“ mrave još u travi, dok druge, poput običnih galebova (Larus ridibundus), lete za rojevima mrava i pokušavaju da ih uhvate kljunom. Pri ovom ne- svakidašnjem lovu galebovi izvode prave akrobacije u vazduhu. Kad primete letećeg mrava, zakoče krilima i naglim pokretima pokušavaju da ga uhvate. Loviti mra-

Fotografija u pozadini: Fotografija Krilati livadski mrav Lasius flavus Obični galeb Larus ridibundus u letu hvata mrave

44 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 45 FOTO-REPORTAŽA FOTO-REPORTAŽA

Obični galeb Larus ridibundus u letu hvata mrave

Siva vetruška Falco vespertinusnogama lovi leteće mrave i odmah ih pojede

po stabilnom vremenu, bez jakog vetra. Danima se mogu posmatrati smeđi i crvenkasti rojevi kako se kovitlaju iza svake veće prepreke, počev od vegetacije, drvoreda, uz žbunove duž puteva, do oboda šuma i voćnjaka. Stotine hiljada kolonija sa milionima letećih jedinki verovatno je najmasovnije i najznačajnije rojenje kopnenih insekata na našim prostorima.

Posle parenja u vazduhu krilati mravi padaju na zemlju. Mužjaci ubrzo uginu, a oplođene ženke traže po- godno mesto za formiranje nove mravlje kolonije. Ženke, kraljice, pare se samo jednom u životu, a spermu mužjaka čuvaju godinu dana. Polažu ogroman broj oplođenih jaja od kojih se razvijaju radnici, pa kolonija i mravinjak tada ožive. Posle godinu dana, pre početka novog ciklusa raz- množavanja, kraljica sačuvanu spermu koristi za stvaranje novih ženki, budućih kraljica i mužjaka. Oni krajem leta izlaze na površinu i započinju novi svadbeni let, rojenje mrava, za produženje i opstanak vrste. Krilati livadski mrav Lasius flavus Nekako u isto vreme počinje i ptičja gozba letećim Rojenje tj. razmnožavanje mrava je spektakularna svatovima. To je odličan izvor energije za migratorne vrste, pojava u prirodi i javlja se u određenim periodima godine. pred jesenju seobu. Pticama stanaricama je dopuna u sva- Najčešće krajem leta, početkom septembra, mlade ženke i kodnevnoj ishrani pre hladnih zimskih dana. A za ljubitelje Putanja letećih mrava snimljena dugom ekspozicijom mužjaci izleću istovremeno iz svojih kolonija i u letu obave ptica je nesvakidašnja prilika kad ptice pokažu sve svoje parenje. Radnici guraju van mravinjaka krilate ženke i muž- bravure u letu i priušte nam uživanje koje se viđa samo jake. Oni poleću i započinje svadbeni let koji traje nekoliko jednom u toku godine. sati tokom dana. Rojenje velikih mravljih matica obavlja se Fotografija u pozadini: Rojenje mrava pored asfaltnog puta u kontrasvetlu farova automobila (Korišćen izvor: List Mušičar)

46 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 47 MERIDIJANI MERIDIJANI

a onoga ko voli da posmatra, pro- učava i fotografiše ptice, Šri Lanka Zje jedna od najlepših destinacija na svetu. O tome govori i podatak da je na ovom ostrvu zabeleženo 433 vrste ptica.

Značajno se razlikuju dve vrste staništa ptica – zona kišnih tropskih šuma u planinskom delu i suva zona sa retkim rastinjem, niskim drvećem, grmljem, vo- doplavnim površinama u ravnici.

U obe zone ima ukupno 26 nacio­nalnih parkova.

Prvo sam posetio nacionalni park Sinharadža, koji pokrivaju tropske kišne šume sa pravom neprohodnom džunglom. U ovom nacionalnom parku zabeleženo je 186 vrsta ptica. Od ukupno 29 endemskih vrsta ptica u Šri Lanki, 25 vrsta žive u Sinharadži. rnoglava vuga Oriolus xanthornus vuga C rnoglava Pešačimo kolskim putem sa vo- dičem kroz gustu, visoku šumu, 5 km uz- brdo i nazad. Vodič nam ukazuje na ptice koje se vide i čuju na drveću pored puta. Čuje se zaglušujaća ptičja kakofonija iz Indijski ćubasti oraoNisaetus cirrhatus džungle. Sve vreme očekujete da se iz šume pojavi neka tropska ptica ili da vam vodič ukaže na nju. Skoro je nemoguće zaći dublje u šumu, izvan puta, jer to je neprohodno područje.

Posle jednosatnog hoda uz pla- ninu, odjednom se spustio jak pljusak. Bežimo u neki zaklon, ptice takođe. Džun- gla se odjednom utišala. Kratkotrajni pljusak nije nam pokvario zadovoljstvo posmatranja i fotografisanja ptica. Sni- mio sam tri edemske vrste: šrilankanski sivi kljunorožac (Tockus gingalensis), šri- lankanska žabousta (Betrachostomus mo- niliger) i šrilankanski tropski petao (Galus lafayettii). Ovaj petao je vrlo pitom, poja- vi se iz šume, prošeta se pored nas i neza- interesovano ode dalje.

Tropske kišne šume imaju broj- ne zanimljivosti, ali jedna me je posebno iznenadila. Kad smo ulazili u park, na re- cepciji smo dobili neku vrstu dokolenica od šatorskog platna, za zaštitu od pija- vica. Ipak, posle izvesnog vremena pro- vedenog u šetnji parkom, primetio sam krvavu mrlju na majici. Pijavica je našla ŠRI LANKATekst i fotografije: Vuko Laban najkraći put do obroka. Otresao sam pi- javicu a vodič je ubrao neku travku na licu mesta kojom sam zaustavio krvarenje.

Sledećeg dana posetio sam naci- Malabarski kljunorožac Anthracoceros coronatus onalne parkove Bundala i Uda Walawe u

48 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 49 MERIDIJANI PTICE I MI

sušnoj zoni Šri Lanke. Parkove obilazimo terenskim vozilom sa visoko podignutim sedištima. Nije dozvoljeno pešačenje po Limeno gnezdo za gugutku parkovima zbog divljih životinja – majmu- Tekst i fotografije: Ranko Radović na, slonova i drugih. Rano ujutro bili smo u parku Bundala. Pred nama se prostrla ravnica, širina, podvodne livade i retko rastinje. Ptice na sve strane, ne zna čovek šta pre da pogleda i fotografiše. Mnogo novih vrsta za mene, iako sam već bora- vio u tropima. Snimam što više fotografi- ja, nekad do pedesetak samo jedne ptičje vrste. Ne čekaju ptice da ih fotografišem u pozi za izložbu, niti vodič ima vremena da pravim čeku za snimanje, kao u Srbiji, gde smo, ipak, svi komotniji za ovakav po- sao.

Veliko je uživanje gledati ptice ujutro. Kad grane sunce, okupljaju se u jatima sa više vrsta čaplji, roda, kormo- rana, patki, koka ili pojedinačno – orlovi, Mala zelena pčelarica Merops orientalis papagaji, kljunorošci, vodomari, pčelari- a mojoj terasi u Velikom Gradištu par gugutki zapo- dana, od limene kantice, napravio sam podlogu za gnez- ce, legnjevi, bulbuli, žalari itd. čeo je pravljenje gnezda 17. marta 2017. Tačnije, do koju sam stavio ispod donetih grančica. Gugutke su se Nstrukturu nalik na gnezdo. Verovatno vam je pozna- odmah uselile i dogradile gnezdo, a već 22. marta ženka Vodič iz nacionalnog parka ta- to koliko to nevešto rade, pa sam se pribojavao da će se je položila jaje. Budući da drugog jajeta nije bilo, 9. marta kođe je ptičar i odlično poznaje sve vrste ovaj pokušaj završiti ispadanjem i razbijanjem jaja. Rešio se izlegao jedan ptić koji je odrastao u mladu i zdravu gu- ptica u parku. Pažljivo vozi i zaustavlja se sam da im pomognem na kreativan način i već narednog gutku. da ukaže na pticu koja može biti u dome- tu teleobjektiva. Imam na raspolaganju par minuta da snimim pojedinu vrstu i idemo dalje. Za pravi doživljaj prirode U oba nacionalna parka u sušnoj zoni snimio sam više od 40 vrsta ptica to- PROIZVODNJA: kom samo jednog dana. DRVENIH KUĆA U ovoj jurnjavi za pticama, imao IGRALIŠTA sam interesantan susret oči u oči sa slo- LETNJIKOVACA nom. Prolazeći kolskim putem kroz park, tel: +381 (36) 639 222 ugledali smo slona koji je išao direktno ka mob: +381 (60) 0 639 222 OSMATRAČNICA nama. Vozač je poštovao narodnu izreku [email protected] DRUGIH OBJEKATA OD DRVETA Orijentali kopljaš Anhinga melanogaster da pametniji popušta, zaustavio se na petnaestak metara od slona i zaobišao ga u velikom luku. Ja sam sve vreme fotogra- fisao očekujući rasplet, za mene, krajnje neobične situacije. Posle ovog kratkog susreta sa slonom, nastavili smo da ,,juri- mo“ ptice do mraka.

Ova ptičarska avantura u Šri Lan- ki podsetila me je na period moje mlado- sti, kada sam provodio po šest meseci na reci Tisi i u šumama pored Tise, područ- jima prebogatim pticama i netaknutom prirodom.

Zato, moram uskoro opet obići ptičji svet Šri Lanke.

Šarena roda Mycteria leucocephala

50 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji PTICE I MI PTICE I MI

kad da sleti i na rame nekog od uku- ćana. Prestao je da grebe kada bismo Pupavac u tuš kabini pokušali da ga držimo i to je bio znak Tekst i fotografija: Milan Antonijević da nas je prihvatio. Naš kupatila izlazite kroz vrata, ali, ako že- Poleteo je kada smo ga prvi lite da izletite, što mi se, inače, retko put izneli na poljanu. Uvežbavanje le- dešava – nisam Ikar – onda je prozor Tican tenja za nas je bilo tragično. Pobegao logično rešenje. Deluje da će akcija biti Radmila Dražić Kozomora je. Bili smo očajni. Puna dva sata tražili ubrzo okončana, ima dva poveća pro- smo ga u žbunju. Pomislili smo da su zora, nema prepreke. No, kako je ptica ga uhvatile mačke. Suprug je bio tužan u tom trenutku sigurno prestravljena i razočaran zbog uloženog truda koji i ne veruje da sam dobronameran, da je završen neuspehom. On je otišao u se bavim ljudskim pravima, odlučuje stan, ali ja nisam odustala. Tražila sam da je bezbednije da poleti i zavuče se u pticu još neko vreme, imajući u vidu da veš mašinu. Ulazi sa donje strane, ule- brzo trči i da se ni jedna mačka, koja će negde oko bubnja. Razumem, upla- se vrzmala u blizini, ne oblizuje. Našla šena je, a možda je čitala u tabloidima sam Ticana ispod parkiranog automo- da sam izdajnik, strani plaćenik, sve je bila. Ispostavilo se da je preleteo neki moguće. zid i sakrio se ispod automobila. Sada ga je trebalo uhvatiti. Nikada neću Situacija se komplikuje, spu- zaboraviti izraz lica nepoznatog prola- štam mašinu na prednju stranu, gde znika, kada sam ga zamolila da mi po- su vrata, tako da dno ostane otvoreno, mogne da uhvatimo pticu. Diže glavu, da se vidi bubanj, sve one žice i unu- onako bled, misleći da je, valjda, neki trašnjost mašine, da ptica može ne- papagaj, pa u čudu kaže „To je soko!“. azni su načini da naučite da ras- kako bih sprečio da se povredi, da jed- smetano da izađe, izleti. Ko zna zašto poznajete vrste ptica, da se za- nostavno vidi kuda je najbezbednije je odlučila da uđe na mesto gde samo Bila sam srećna što sam us- Rinteresujete za ornitologiju, ne da izađe. Tako se, za manje od minu- majstori zaviruju. Gledam i ne vidim pela da pronađem i uhvatim Ticana. moraju svi biti uobičajeni. ta, cela tuš kabina i krovni prozor pre- je. Udaljavam se, dva prozora otvore- Otrčala sam do interfona da javim su- svlače čaršavima, na drugom prozoru na, sve spremno za akciju definitivnog prugu. U momentu kada se on javio na Umesto da vas ostavljam u skoro potpuno spuštena roletna. To spasavanja. U trenutku vidim kako interfofon, oglasio se Tican. Gotovo u iščekivanju, odmah se bacam na opi- sa čaršavima je čist instinkt, ali čini uplašeno izlazi, širi krila, i bez pozdrava istom trenutku suprug se stvorio kraj sivanje mirnog dana u potkrovlju na mi se da preporuka nije loša, uvek ih odleće nepovređena. mene. jednoj od najviših tačaka centralnog negde imate u kući. Ptica izleće iz tuš Beograda. Kraj je Crveni krst, po- kabine – prvi uspeh – korak broj jedan Tako se završava polusatna, Više nismo pokušavali da ga znat po ruži vetrova, najvišoj tački na završen, zatvaram vrata na tuš kabini užurbana akcija u inače mirnom danu, aša priča ima da zahvali pleme- šokirani novim stanarom. Dešavalo se iznosimo napolje dok u potpunosti nije stazi Beogradskog maratona. Tu je i da ne pomisli da se vrati, a sada, kako nedelja je, i dalje je sunčano. nitom Rusu, po imenu Andrej. da nam „zbriše“, sakrije se iza kreveta, izgubio paperje. Leteo je samo po sta- Beogradsko dramsko pozorište i da ne da nađe put iz malog kupatila? Tu kori- NVetruška koju smo čuvali i hra- a zatim izađe i otrči u sobu na zaprepa- nu. Postao je deo naše porodice i jako nabrajam šta se sve tu krije. stim priliku, znam, kriv sam, trebalo je Kafa se ohladila, ali jedno nili, spasena je, iako je bila mali ptić u šćenje gostiju. smo ga zavoleli. Zato smo nedeljama da mislim samo o tome kako da je spa- malo, slatko biće je spaseno. paperju. odlagali da ga pustimo. Jedne subote Vikend je, sunčano vreme, sim, ali nisam odoleo i fotografišem je, Kasnije smo ga držali na te- odluka je pala. Otišli smo van grada i nedelja, dan kada se ne bavim nužno dve fotografije, ne više, ispred zatvore- Šta uraditi kada imaš zani- Često je ispadao iz gnezda. rasi u kavezu. Svako jutro, moj suprug suprug ga je stavio na ruku. Tican je zaštitom ljudskih prava, što mi je ina- nog prozora, lepo je raširila krila. mljivu fotografiju, nego da je postaviš Andrej ga je nekoliko puta vraćao na Miloš, koji obožava ptice, ustajao je jedno vreme stajao na ruci, posmatrao če posao. Elem, mir je narušen bukom na instagram. Tako se ova slatka ptica granu, ali bezuspešno. Psi koji su šeta- pre svih da ga hrani pre odlaska na po- nas, a zatim je raširio krila i poleteo. iz kupatila, neko lupanje, pas miran, Sa prozora brzo sleti na pod i našla na mom nalogu, uz komentar li ispod drveta bili su opasnost za nju/ sao. To je činio i po potvratku. Ubrzo je Bez problema je sleteo na vrh neke pored mene, isto začuđen, Marko je zavlači se ispod lavaboa, pa iza veš ma- „slučajni gost u kupatilu”. njega. Andrej je slabo govorio srpski, Ticanu počelo da se gubi paperje, raslo betonske bandere. Nekoliko trenutaka takođe tu, dve kafe na stolu, ali da ne šine. pa je, noseći pticu u kartonskoj kutiji, je perje i veličina mu se skoro udvo- bio je tamo, a zatim je napravio jedan ulazimo previše u privatnost, to i nije Dobro, kreće misija spasa- Odmah stiže i odgovor od pitao samo za Pet shop. Pronašli smo stručila. krug. Posmatrao nas je sve dok nismo najvažniji element ove priče. vanja, drugi deo, dolazi Marko koji je naumanni93, „u pitanju je ptica seli- zajedno prodavnicu opreme za kućne krenuli kući. očigledno čuo da nešto nije kako valja. ca pupavac, Upupa epops, gnezdi se u ljubimce, a on je kupio najveći kavez. Počeli smo da ga puštamo da Ulazim u kupatilo i u tuš kabi- Izvlačim mašinu ka sredini kupatila, Srbiji, a zimu provodi u Africi. Izgledom Ljubazno je zamolio mog supruga da leti po stanu, mada nije bilo dovoljno Svako je otišao svojim putem. ni vidim čudnu šarenu pticu, pokušava kako sam je brzo povukao, naginje se, jedna od najatraktivnijih ptica koja se mi čuvamo Ticana (nikad nismo saznali prostora. To je bilo jedino bezbedno Nismo pogrešili što smo ga pustili, jer da izađe, krovni prozor širom otvoren, gledamo, ptica je tu, u ćošku, izgleda viđa kod nas”. Objašnjavam šta se sve pol, pa ga je naš sin prozvao Tican), sve mesto gde je u to vreme pokušavao i on pripada prirodi. Od tada, kad god drugi prozor zatvoren. Kuda je ptica mala tako skupljena, mnogo manja desilo i dobijam ponudu da to bacim dok ne bude mogao da leti. učio da leti. Leteo je od vrata do vrata. negde putujemo, posmatramo ptice u ušla, kako se našla baš u tuš kabini sa nego kada je raširila svoja lepa kri- na papir, što upravo činim. Još uvek nije bio dovoljno vešt, pa je letu. Tražimo pticu koja je slična njemu. uskim vratima – teško mogu da zami- la. Ne smem da spustim mašinu koja Prvih nedelju dana bilo je teš- često padao i rušio predmete. Pitamo se gde je on sada. A kad ugle- slim. U trenutku, bez ikakvog iskustva je nagnuta na jednu stranu, da je ne Sigurno postoje jednostavniji ko, bili smo izgrebani. Mučili smo se da damo sokola, pomislimo, to je on... u spasavanju ptica, vadim čaršave iz bih povredio. Koristimo priliku i Marko putevi da sretnete pupavca, bez čarša- Ticanu sipamo vodu u kljun pomoću Sprijateljio se sa našim sinom Naš Tican! Iz ovog prijateljstva proiste- korpe za veš, bacam ih preko staklenih otvara prozor, diže roletnu i otvara dru- va i podizanja veš mašine, ali ovaj je si- šprica i da dovoljno usitnimo sirovo koji je tada imao samo tri godine, a kad klo je puno dogodovština, jedno lepo površina u koje ptica može da udari, gi put za izlazak iz kupatila. Najčešće iz gurno najčudniji koji možete zamisliti. meso kako bi ga progutao. Svi su bili bi u stanu vladala tišina, znao je pone- kumstvo i jedno divno iskustvo...

52 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 53 PTICE I MI PTICE I MI

ogradu da naskoči i javi se glasnije, ali ne, nije. Ono što je- Ali ženke zato jesu. Svaka za sebe. A evo i kako je bilo. Jedna ste, bilo je da je prihvatao svoju ljubav koja upravo dolete na kablu, doleće mužjak... baš lepo, pomislih. Nakon par iz nekog pravca, pa se spusti na one niže grane divlje voćke. sekundi, evo još jedne, može biti devojke, a skoro u isto vre- Pravo do njega. Kao da je notama po kojima je pevao svoju me, evo i njene suparnice, kao što će se i pokazati. Nisam ariju, iscrtao ne samo milinu u vazduhu već i stepenice svo- baš pohvatao ko je sa kim, i u kakvim odnosima, a i vreme- joj dragoj; da ga, nesretnika, mogućeg, ne mimoiđe kojim na mi ne preosta previše, kad se već u narednom trenutku slučajem i ode ka nekoj avetinji u obližnji kupinjak. Ali, ipak podiže jedna od njih, odnosno uzlete, pa, nakon kratkog beše kasno za takvu egzibiciju, jer preostalog vremena za lepršanja u mestu, slete na leđa druge ili treće, koje baš, selidbu na jug ostalo je tek toliko da se mladi malo poduče malo je važno. Mislim, bilo bi ipak prikladnije reći, napala nakon stasavanja tokom leta. Bila je to njegova, već, oda- je razvratnicu nogama... a ova, sva zgranuta, možda je to i brana saputnica za ovu godinu. Majka njihove dece. Izgleda zaslužila? Možda? Ipak ne znam. Samo njih dve znaju taj- da sam se ja više nasekirao nego on. Ili će pre biti da on ič nu. Treća mudro ćuti i miruje. Kako god, prvo ona odlete, nije. Da, priroda. naravno ta, kako se mislilo, damica krajnjih namera, a na- kon nje i ostalo društvo sa njegovim veličanstvom o koga se Bio sam vidno zadovoljan kako se ta situacija ra- srca lome. zrešila. Ona galama iz tuje koju su stvorile velike senice (Parus major), utihnu, ne znam kada. Eno ih već na staroj Očigledno da kod ove interesantne vrste ptica, pri- trešnji kako naglavce vise sa grana, kuckajući po kori, od- prema za drugu ljubav i gnežđenje iste godine, nije izazvala nosno doručkujući jajašca, larve, a one koje su baš toliko rat među mužjacima, kao kod prvog. Ovaj dasa je izgleda gladne ili ih u gnezdima čekaju poletarci otvorenih kljunića, bio toliko silan, da u njegovom ataru nije bilo mesta za još i čitave gusenice. nekog baju, a junošu još manje. Šta je posle bilo, zna samo veliki orah u čijoj su gustoj krošnji nastavili ubeđivanje. Ko KADA Gledajući nesagledivo i misleći o ipak nedokuči- je kome, i šta je ko kome? Gde je bio dotični subjekat za to vom, za nas obične smrtnike, reših da sednem na verandu vreme, ne bih znao da vam kažem. E, da, propustih intere- i popijem jutarnju kafu. Vreme je. A i strasti malo da primi- santan detalj. Pre ove ujdurme, onaj o koga su se otimale, rim. Ko zna šta me danas čeka? I ko sve? u par navrata lepo se družio samo sa jednom od lepotica, a po granama grgurave kruške i krovu hladnjaka. Kuvam, za nas postarije, čarobni napitak, i slušam VUGA ptice kroz otvoren prozor. Kao da im nije pravo što sam Ops... ostah dužan još nešto. Razmišljao sam toga ušao u kuću. Okrenuo im leđa. Pa jeste, mislim. Biće da je dana popodne, možda su dame ipak bile samo damice pti- to. Čujem šumskog zviždaka (Phylloscopus sibilatrix) i crno- ca crvenog nadrepka, mlađane kćerkice, pa znati željne šta glavu grmušu (Sylvia atricapilla) u daljini. Čujem sa visina i roditelji rade? Da, može biti i to, mada nisam uvideo vre- pisak razletelih crnih čiopa (Apus apus) i cvrjanje seoskih mešnu razliku po njihovom izgledu. Vuga Oriolus oriolus Vuga SUNCU POJE lasti (Hirundo rustica). Čujem kukavnu kukavicu (Cuculus Tekst: Miodrag Zlatarov canorus), verovatno sa vrha nekog bora, kako doziva i pri- Ali, kako god, zadržaše mi onaj, po mojim kom- Fotografija: Cezary Pioro ziva sebi sliku, da li je valjano podmetnula svoje jaje u tuđe šijama biće šašavi, izgled na licu, koji predade radost gnezdo? Ma, sve čujem, osim onoga zašta sam i ušao. Ne mome srcu. I potraja on, uz druženje sa prirodom, sve esto: selo Babe, Guberevačke šume Osetih se važno, ali i obradovano. Potražih jednu po jednu čujem kako kafa iz lončeta uveliko kipi, jer zurim i očima i do samoga smiraja dana. Još mali dodatak na kraju. Ovo, Godišnje doba: proleće (ili leto) ptičicu, pa i pticu, koja se baš tada oglasi sa plavetnih visina. ušima kroz prozor, da ne bih nekoga propustio toga jutra. svakako, nije više slika s početka ovog teksta, slika sa zid- MGodina: 2015. Dok ja glavu gore, da osmotrim tačku na nebu, mišar li je, nog kalendara, iako ću završiti na isti način, podacima iz Mesec: jun eja li je, graja u krošnji tuje spusti glavu. Taman čučnuh da Šta ću, brišem, perem, sipam i odnosim kafu na Hidrometeorološkog zavoda za isti dan. Ovo je bila živa slika Dan: 4. bolje vidim ko pravi problem, kad eto ti zlatne vuge (Oriolus verandu. Jeste da nema kajmaka, ali dobra je i tužna, kad života koji se živi pevajući. Doba dana: jutro oriolus) na visokom ceru. Uspravim se i pogledam gore. radosne nema, kako kažu Kosmajci. Temperatura: 19°C Peva u sav glas. Žuti se kao sunce, ali i gleda u njega, kao da Doba dana: veče njemu poje. Sve odzvanja iznad šumaraka, ali ne kao zvono Onaj osmeh možda i nestade pri toj ujdurmi u ku- Vreme: 22 časa Vreme: šest sati koje ječi ili cimbal koji zveči, već kao milozvučna oda novo- hinji, ali njegov refleks osta u očima. I duši, naravno. Temperatura: 17 °C Nebo: kao iznad Arktika. me danu, kojom ona iskazuje uzvišena osećanja, i prema Nebo: baršunasto-purpurno sa rasutim šljokicama Vetar: samo deca njegova, lahor i povetarac, koja se poigra- životu uopšte. I ne samo glasom već i stasom i bojom kojom Eto mene opet sa drugarima. Sedim, gledam i slu- Vetar: cela porodica na spavanju vaju lišćem visokih breza, onako, rukom pod ruku, bratski. nas greje. Tu me ona razgali i pomami, kao lepa devojka šam. Naravno, pijem i kafu uz hladnu kiselu. I rahatluk se Sunce: zašlo svo zajapureno u 21:05, umorno ali zadovoljno. Sunce: jutarnja toaleta, zevanje i tegljenje; ustalo jeste, ali tek stasalog momka, te mi se osmeh na licu baš raskomoti tu nekako našao. Sa sve čačkalicom, posred njegove sre- Svedok: još vedriji i čiliji, srećan zbog privilegije koja mu mu se ne izlazi pri pomisli na dužinu dana i radno vreme. domaćinski, i osta tu do nekoga doba. Mislim da je i mrak de. Nego. Ona vetrova dečica i dalje bezbrižna u igri. Sunce je pružena. Na spavanje otišao kada i treba, novo jutro da Svedok: vedar, čio, ustao u 05:30 časova, a kako drugačije tada već pao. pravi sklekove, uzmake i čučnjeve. Zagreva se i razgibava ne propusti. A i radost ne potraja samo do odlaska dana. pored ovakvog jutra. još uvek, ali lagano. Tek je sedam sati. Svuda prisutna divo- Ispratismo ga mi, ona i ja, sve do samoga počinka, zasluže- Nastavih ja tako jutarnju šetnjicu nasmejan, kao ta. I baš kada sam pomišljao šta li će da je umanji, s name- nog. I nastavismo da se družimo. Ona u meni, ja u njoj. Oko Da sve navedeno liči na neku sliku sa zidnog kalen- da sam obuzet nekom silom, ne dao bog, nečastivom, rom ili bez namere, traktor ili kosačica, otac ili majka one nas ćukovi (Otus scops). Javiše se. Porodica. Oči im zasve- dara Hidrometeorološkog zavoda, potvrđujem i sam. Ali, mada sam znao kojom. Ali oni koji su pogledali i zagledali razigrane, vetarske mladeži, ako okrenu ćurak naopako, tleše u trenutku mesečevog javljanja. Sretosmo se pogledi- evo dva prsta, dižem ruku, još nešto što vi niste mogli da preko plotova, svašta su mogli da pomisle. I umesto da se možda nešto treće ili četvrto, pažnju mi privuče događaj ma. Vidim, i kod njih radost života. Setih se i našeg pesnika znate. Mogu li? Hvala. zbog toga, malo, kao, uozbiljim, ja još više pocepah obraze na telefonskom kablu iznad travnjaka, do same kuće. I to Branka Miljkovića; „...Pesma se ne piše, ona se živi.“ Ugasih pri pomisli šta toga dana može biti ispričano za komšijskim kakav. Prava ljubavna drama. svetlo. Bio sam zadovoljan što sam jednu, i to epsku, o pti- Dok sam udisao prinetu mi svežinu, negde od trpezama. cama, upravo proživeo. dveju Morava put njihovih kotlina, i širom otvorenih očiju U jednom trenutku, nađoše se zajedno tri ženke upijao raskošne slike sveprisutne blagodeti, mnoštvo zvu- Da li sam i glasan bio, ne sećam se, ali znam da i jedan mužjak običnih crvenrepki (Phoenicurus phoenicu- Čini mi se da sam zaspao uz huk šumske sove (Strix kova ptičjeg pojanja sa svih strana, natera me da zastanem je slavuj (Luscinia magarhynchos) iz grma šipurka utihnuo rus). Mučenik, tako mi je delovao. Zanemevši u trenutku aluco). Šta sam sanjao, nije važno. Ionako mi ne biste pove- u jutarnjoj šetnji po našem vrtu. Kao da su meni upućeni? načas (u junu prestaju da pevaju). Možda je pomislio na moga posmatranja, nije znao kome carstvu da se prikloni. rovali, ako ovo već jeste.

54 Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji Detlić - Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji 55 Ražnjevi u Srbiji ilustracije: Szabolcs Kókay www.kokay.hu

Kašičar Platalea leucorodia Veličina: 80–93 cm Stanište: uglavnom vodena staništa sa otvorenom plitkom vodom Brojnost u Srbiji: 140–240 gnezdećih parova Trend populacije: fluktuira

Ražanj Plegadis falcinellus Veličina: 55–65 cm Stanište: uglavnom plitke bare, jezera i ribnjaci obrasli vegetacijom Brojnost u Srbiji: 7–20 gnezdećih parova Trend populacije: fluktuira

Izvor podataka: Puzović S, Radišić D, Ružić M, Rajkovič D, Radaković M, Pantović U, Janković M, Stojnić N, Šćiban M, Tucakov M, Gergelj J, Sekulić G, Agošton A. i Raković M. (2015): Ptice Srbije: procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008-2013. Društvo za zaštitu i proučavanja ptica Srbije, Prirodno matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Univerzitet u Novom Sadu. Šćiban M, Rajković D, Radišić D, Vasić V. i Pantović U. (2015): Ptice Srbije- kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad. BioRas portal. http://bioras.pretnica.rs/home.php