Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Pokret 1389 Stranke: LDP - Liberalno demokratska partija Ličnost/tema: Biserko Sonja

KUKASTI KRST I KARTA SRBIJE ZA SONJU BISERKO Danas, 01.10.2008; Strana: 32

Pristalice Radovana Karadžića demonstrirale ispred prostorija Helsinškog odbora.

Beograd - Stotinak pripadnika Srpskog narodnog pokreta 1389. juče je prošetalo od Trga republike do prostorija Helsinškog odbora za ljudska prava kako bi predsednici Odbora Sonji Biserko predalo protestno pismo, kukasti krst i kartu Srbiju i tako pokazali da „oni nisu nacisti i da je Kosovo i dalje deo Srbije“. Uzvikujući „Kosovo je Srbija, ne treba nam Unija“, uz salve zvižduka, demonstranti su pozivali Biserko da izađe i primi „poklon“, ali ni ona niti bilo ko drugi iz Helsinškog odbora nije odgovorio na poziv. Predajemo kartu Srbije Sonji Biserko pošto se na naslovnoj strani njene knjige Samoizolacija nalazi Srbija bez Kosova. Želimo da joj pokažemo da je KiM i dalje deo Srbije - rekao je za Danas Stojan Stojković iz organizacije 1389, dok su sa razglasa na smenu dopirali zvuci ruskog hip-hopa i Riblje čorbe. Protestanti su se najpre, 71. dan zaredom, okupili na Trgu republike ispred transparenta podrške Radovanu Karadžiću, a u šetnju do prostorija Helsinškog odbora krenuli su nakon odslušane himne Srbije i protestnog govora u kom su redom prozivani predsednici pojedinih političkih partija u Srbiji, a u kom je Sonja Biserko nazvana „saradnikom okupatora“ i „mrziteljem svog naroda“. Protest je trajao manje od sat vremena, a incidenata nije bilo. Liberalno demokratska partija pozvala je juče državne organe da preduzmu mere protiv grupe nasilnika, koji su upali u prostorije Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji i pretili predsedniku te organizacije Sonji Biserko. „Već mesecima beogradskim ulicama teror širi grupa od nekoliko desetina pristalica Radovana Karadžića, koji su danas izvođenje neuspešnih performansa pretvorili u otvoreno fizicko nasilje“, navedeno je u saopštenju LDP. Reakcija na napad, kako ističe LDP, treba da dođe od najviših državnih organa, političkih stranaka i medija, „od kojih je većina proteklih dana bez reči posmatrala ili čak aktivno podgrevala otvorene pozive na linč Sonje Biserko, zbog izveštaja koji je ova organizacija nedavno objavila“.

Autor: LJ. B.

Rubrika: Spoljna politika Srbija: Srbija Događaji: Problem manjina Ličnost: Pastor Balint Žanr: Izjava Stranke: SVM - Savez vojvođanskih Mađara

NEOPHODNI ZAKONI O PRAVIMA MANJINA Danas, 02.10.2008; Strana: 2

Savet Evrope o stanju ljudskih prava u Vojvodini i u istočnoj Srbiji

Strazbur - Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) u sklopu jesenjeg zasedanja skupštine raspravljali su kasno sinoć o Nacrtu rezolucije o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini i o položaju rumunske manjine u istočnoj Srbiji. Rasprava o Nacrtu rezolucije vraćena je na dnevni red zasedanja na zahtev rumunskih poslanika, pošto je prvog dana zasedanja PS Saveta Evrope, 29. septembra, bila skinuta s dnevnog reda, kao i rasprava o Nacrtu rezolucije Odbora za monitoring o ispunjavanju obaveza Srbije prema Savetu Evrope. Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balint Pastor izjavio je juče tim povodom da je stanje prava nacionalnih manjina u Srbiji bolje u odnosu na period 2004. i 2005. godine. Međutim, i dalje imamo probleme u međuetničkim odnosima i u donošenju zakona kojima se regulišu manjinska prava - rekao je Pastor. On je dodao da nije dobro to što još nije donet zakon o nacionalnim savetima manjina, a kao problem je naveo i privatizaciju medija na jezicima manjina. Pastor je ocenio da je problem i nedovoljno finansiranje institucija manjina sa republičkog nivoa. „U svakom slučaju, ne bi trebalo da se daju paušalne ocene. Niti je stanje prava manjina u Srbiji jako loše, niti je tačno da u toj oblasti nema baš nikakvih problema. Treba raditi na poboljšanju društvene klime i pravne regulative - naveo je Pastor. U izveštaju o pitanju nacionalnih manjina u Srbiji, čiji je autor Nemac Jirgen Herman iz Odbora za pravna pitanja i ljudska prava, Srbija se poziva da nastavi napore u cilju poboljšanja položaja nacionalnih manjina i da „preduzme sve neophodne mere kako bi se izbeglo izbijanje novog međuetničkog nasilja“. Rasprava o ispunjavanju obaveza Srbije prema Savetu Evrope i položaju manjina bila je prebačena za januarsko zasedanje, pošto se srpska delegacija nije složila da na dnevnom redu bude u petak, poslednjeg dana zasedanja, kada je bilo predviđeno izjašnjavanje u Skupštini Srbije o rezoluciji. U izveštaju se inače navodi da kulturnu raznolikost treba tretirati kao bogatstvo, a ne kao pretnju i ukazuje da incidenti na etničkoj osnovi, koji su posebno bili izraženi u vreme režima Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije, i dalje postoje u Srbiji, ali da ih je daleko manje. Vlasti u Beogradu se pozivaju da kazne one koji raspiruju međuetničku netoleranciju i mržnju . Razmatranje izveštaja koji sadrži i Nacrt rezolucije do sada je bilo odlagano više puta iz tehničkih razloga, tako da je u odnosu na period pre tri godine, kada je napisana prvobitna verzija, tekst rezolucije značajno promenjen i dopunjen. A. Roknić i agencije

Autor: A. ROKNIĆ - PRENETO

Rubrika: Ekonomija i privreda Srbija: Srbija

MALTRETIRANJE U BEZAKONJU Vreme, 02.10.2008; Strana: 28

Radno pravo

"Kod nas, nažalost, najteže prolaze antidiskriminacioni zakoni. Eto, Zakon o ravnopravnosti polova se ‘krčka’ već pet godina", kaže za "Vreme" Snežana Lakićević Stojačić, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike

O mobingu se kod nas govori tek odnedavno, iako postoji od kad i radni odnos. Prema istraživanju koje je sprovela dr sc. med. Mirjana Vuksanović, klinički psiholog, u Srbiji je mobing znatno rasprostranjeniji nego u drugim zemljama u kojima se prati i veoma oštro sankcioniše – od novčane kazne do kazne zatvorom, kao što je slučaj u Francuskoj. Najviše žrtava mobinga je u državnoj upravi, prosveti i zdravstvu, a stanje je znatno pogoršano u periodu tranzicije, jer mnogi radnici u strahu da ne ostanu bez posla, koji je u Srbiji prvi na rang-listi strahova, izbegavaju da se suprotstave bilo kojoj vrsti maltretiranja na poslu, nego ćute i trpe, dok ne "puknu".

Ovu pojavu "krstio" je i opisao nemački psiholog Franc Lajman pre svega desetak godina: mobingom je nazvao psihološki teror u poslovnom životu, sistematsku neprijateljsku i neetičku komunikaciju pojedinca ili grupe usmerenu prema jednoj žrtvi, koja je zbog stalnih maltretirajućih aktivnosti u nemogućnosti da se odbrani.

KORPORACIJSKA PRAVILA: Postavljenjem novog generalnog direktora jedne fabrike bezalkoholnih napitaka, koja je u vlasništvu multinacionalne kompanije poznate po proizvodnji "gaziranog šerbeta", naglavce je okrenuta karijera Duška Momirova, do tada uspešnog menadžera za ljudske resurse te fabrike. Počelo je, kaže, ispotiha sa "hajde, Duško, isprazni piksle", ubrzo je preraslo u direktno mešanje u ingerencije – da bi se završilo ometanjem izvršavanja posla, nepriznavanjem rezultata, neravnopravnog tretmana u odnosu na kolege, ponižavanjem i ismejavanjem pred podređenima.

"Prvo sam počeo da sumnjam kako je neka greška kod mene i kao odgovorna osoba maksimalno sam se trudio da budem bolji, efikasniji i brži", ispoveda se Momirov. "To, nažalost, nije dovelo ni do kakve promene u odnosu prema meni i proizvelo je konstantno stanje preterane napetosti, postajao sam sve iscrpljeniji i iscrpljeniji, te sam morao da se obratim lekaru, koji je ustanovio da sam izložen velikom stresu i poslao me na dugo bolovanje."

U skladu s kodeksom ponašanja koji važi za celu kompaniju, dok je na bolovanju bio, Momirov se obratio šefu svog šefa, izneo slučaj i zamolio ga da ga zaštiti. Šef njegovog šefa je, opet u skladu s kodeksom kompanije, poslao izaslanika da ceo slučaj istraži. Izaslanik je, po rečima Momirova, zadatak traljavo obavio i ustanovio da nema ničega što je u suprotnosti s kodeksom ponašanja, a on je zamoljen da se što pre vrati na posao jer "u budućnosti kompanija neće više tolerisati ovakvo ponašanje i zloupotrebu skupog menadžerskog vremena". Mada još pod terapijom, prekinuo je bolovanje i dočekao ga je "pojačan tretman", iako ga je uzrok njegovih nevolja "podstakao da negde drugde potraži nove poslovne izazove". Za zaštitu se obratio sudu, čime je prekršio nepisano korporacijsko pravilo da se iz kruga fabrike ništa u javnost ne iznosi osim gotovog proizvoda, zbog čega je ostao bez kancelarije, njegove lične stvari su "u nekom magacinu", niko ga ne primećuje, niko mu se ne obraća, a advokat tužene kompanije je ustvrdio da tužba nema pravno utemeljenje jer pojam "mobing" se ni u jednom zakonu ne pominje.

KRČKANJE ZAKONA: Više nevladinih organizacija, Felicitas iz Beograda, Centar za ljudska prava i demokratiju iz Užica, Aurora iz Bora, Pirgos iz Pirota, Duga iz Ade, Edukativni centar iz Kruševca, Centar za demokratske aktivnosti iz Lebana, uz podršku Instituta za održive zajednice – pokrenule su proces javnog zagovaranja za donošenje Zakona o mobingu.

Državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević Stojačić kaže za "Vreme" da je prošlog meseca imenovana radna grupa za izmene i dopune Zakona o radu, u kojoj pored profesora Beogradskog univerziteta svoje predstavnike imaju relevantni sindikati i Unija poslodavaca i da je posle obavljenih konsultacija zaključeno da je, pored inoviranja Zakona o radu, neophodno doneti neke nove zakone, između ostalog i Zakon o mobingu. U opticaju su, veli, dva predloga: jedan je izradio Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, a drugi Centar za unapređivanje pravnih studija. "Oba nacrta zakona su kompatibilna, tako da će jedinstveni predlog biti definisan vrlo brzo i već krajem godine biti upućen u parlament."

Mada ostaje pitanje kada će poslanici o njemu raspravljati. "Kod nas, nažalost, najteže prolaze antidiskriminacioni zakoni. Eto, Zakon o ravnopravnosti polova se ‘krčka’ već pet godina", zaključuje Snežana Lakićević Stojačić.

Nedostatak zakona o mobingu nije smetao sudu u Jagodini da donese presudu u kojoj se mobing pominje, jer maltretiranje svake vrste, pa i ono na radnom mestu, kažnjivo je po Krivičnom zakonu: Zoran Milovanović, v.d. glavnog i odgovornog urednika jagodinskih nedeljnih novina "Novi put", osuđen je na kaznu zatvora od četiri meseca, uslovno dve godine, po tužbi novinarke Ivane Delić-Janković. "Izricanje ove presude je prekretnica u društvenom poimanju i poštovanju radnih prava u Srbiji: postavljen je kamen temeljac za zakonsko tretiranje mobinga i najzad je ova pojava prepoznata kao delo koje zavređuje primerenu kaznu i jasno je ukazano da psihološko maltretiranje nije prihvatljivo ponašanje na radnom mestu", prokomentarisala je presudu jagodinskog suda Majda Sikošek, koordinatorka nevladine organizacije Felicitas, a zamenica republičkog javnog tužioca kaže da bi mobing, kao suptilni vid maltretiranja, morao da ima i posebnu inkriminaciju i u Krivičnom zakonu.

Autor: ZORAN STOJADINOVIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Beograd Institucija: Društveno-politička Društvena: Pokret 1389, Obraz, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

KUKASTI KRSTOVI Danas, 03.10.2008; Strana: 11

komentar

Organizatori svakodnevnih protesta „za odbranu Srbije, protiv Haga“ prešli su liniju koja razdvaja sukob mišljenja svojstven demokratiji od pretnji nasiljem, saopštio je republički zaštitnik građana Saša Janković. Povod za njegovo upozorenje javnosti je potez pripadnika udruženja 1389. i Obraz, koji su ispred prostorija Helsinškog odbora za ljudska prava ostavili maketu kukastog krsta. Nije jasno šta je trebalo da predstavlja nacistički simbol, koji je ostavljen i ispred prostorija agencije Beta. Da nisu možda udruženja 1389. i Obraz simpatizeri kukastih krstova? I jedni i drugi kažu da Jevreji, homoseksualci i Vatikan „vladaju svetom“, ali nije se čulo da im je u tome uzor Adolf Hitler. Jer, njihova zvanična inspiracija su sveti Nikolaj Velimirović i Justin Popović. Koji sa ideologijom nacizma, kao što se zna, nemaju veze. Aktivisti ova dva udruženja i njihovi simpatizeri već više od sedamdeset dana na ulicama Beograda izražavaju nezadovoljstvo politikom nove Vlade Srbije i, pre svih, predsednika Borisa Tadića. Na početku su ih predvodili visoki funkcioneri SRS, ali posle prebijanja novinara i nereda na radikalskom mitingu 29. jula ta stranka se povukla. Od tada, nekoliko desetina ljudi iz dana u dan blokira centar prestonice. Zakon ne propisuje koliko građana treba da se okupi kako bi imali pravo da zaustave javni saobraćaj. A dozvoljeno je sve što nije zabranjeno, demokratsko je načelo. Držeći se toga, ali možda i političke pragmatičnosti (većina birača ne simpatiše Hag, a posle 5. oktobra sve je senzibilnija na represivne mere vlasti), nadležni dozvoljavaju da nekoliko desetina lica svakog dana otežava život, recimo, 50.000 ljudi. Zanimljiv izazov za mladu srpsku demokratiju. Ozbiljniji problem je što ovih nekoliko desetina imaju nezgodan običaj da ugrožavaju tuđe privatno vlasništvo, a ponekad i fizičku bezbednost. Već nekoliko puta upadali su u prostorije agencije Beta sa zahtevom da novinari dolaze na njihova okupljanja, pri čemu su fotografisali zaposlene. Ne shvataju, izgleda, da kao što oni imaju pravo da protestuju, privatni medij može da prati ili ne prati njihove akcije. Zabrana ovih okupljanja ne bi bila produktivna. Korisnije će biti ako se što pre usvoji zakon protiv diskriminacije i ako se novinarima obezbedi zaštita u obavljanju posla. Kad stavljanje kukastog krsta na ulaznim vratima i upad u medijsku kuću postanu krivično delo, nasilnici će da razmisle šta im je činiti.

Autor: NN

Rubrika: Unutrašnja politika Srbija: Srbija Događaji: Hapšenje Radovana Karadžića

OPTUŽENI ZBOG UČESTVOVANJA U NEREDIMA Politika, 04.10.2008; Strana: A12

Protiv petorice osumnjičenih za učestvovanje u neredima u Beogradu 25. jula, na protestu zbog hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, podignuta je optužnica i dostavljena Prvom opštinskom sudu. Optužnica tereti Nikolu Gajića (19), Nikolu Ristića (19), Zorana Miškića (19), Marka Lukića (19) i Dušana Ososliju (21) da su izvršili krivično delo učestvovanja u grupi koja vrši krivično delo, precizirao je u izjavi Tanjugu portparol tog suda Zoran Šešić. Pošto optužnica stupi na pravnu snagu, sud će zakazati glavni pretres protiv optuženih, dodao je Šešić. U Prvom opštinskom sudu u toku je istraga protiv još 10 osumnjičenih zbog istog krivičnog dela, a više istražnih postupaka se vodi i zbog krivičnog dela napada na službeno lice u vršenju službene delatnosti. Za vreme protestnog skupa na Trgu Republike u Beogradu, koji je 29. jula organizovala Srpska radikalna stranka zbog hapšenja Karadžića, i po njegovom završetku, grupe huligana sukobile su se s policijom na više mesta u centru grada. U sukobima je, prema ranijim navodima ministra policije Ivice Dačića, povređena 81 osoba, među kojima je 57 pripadnika policije.

Autor: J. D.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Obraz

OBRAZ: ANTIFAŠISTI SU OLOŠ Kurir, 07.10.2008; Strana: 5

BEOGRAD - Pod parolom „Sa verom u Hrista protiv komunista“ Otačastveni pokret Obraz najavio je kontraprotest povodom okupljanja antifašista 11. oktobra u Beogradu. Mladen Obradović iz Obraza za Kurir kaže da će pripadnici ovog pokreta „patrolirati centralnim beogradskim ulicama kako bi sprečili paradiranje bezbožnika kojima je jedini cilj borba protiv svega što je sveto i čestito“. - Iza tog skupa stoji najgori antisrpski ološ: soroševske NVO, anarhisti, čedisti, pederski aktivisti i ostali bezbožnici koji su svi do jednog ispali iz komunističkog šinjela. Čvrsto smo rešeni da se borimo i izborimo protiv crvene kuge u svim njenim oblicima. Ne želimo da dozvolimo komunističkom ološu da svoje zločinačko delovanje krije iza navodne „borbe protiv fašizma“, budući da su upravo u to ime počinili najveće zločine nad srpskim narodom - kaže Obradović i dodaje da se iza skupa antifašista kriju deca komunističkih funkcionera sa Senjaka i Dedinja, ali tvrdi da se, bez obzira na najavu „borbe“ sa učesnicima protesta, Obraz neće fizički obračunavati sa njima.

Autor: O. N.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: UNICEF - Dečji fond Ujedinjenih Nacija Ličnost: Ljajić Rasim, Ršumović Ljubivoje Žanr: Izjava Narodi: Romi

NAJTEŽE JE ROMIMA Večernje Novosti, 07.10.2008; Strana: 7

U SRBIJI ČAK 155.000 MALIŠANA ŽIVI U BEDI I SIROMAŠTVU

ČAK 155.000 mališana u Srbiji živi u teškom siromaštvu, a još toliko njih je na ivici siromaštva. Najteže je deci iz izbegličkih i romskih porodica. Više od 60 odsto malih Roma živi u nehigijenskim naseljima, petina ih zaostaje u rastu, dok njih 46 odsto nema obrok svakog dana. Ove zapanjujuće podatke izneo je juče Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, povodom Dečje nedelje koja je juče počela. Prema njegovim rečima, centri za socijalni rad evidentirali su i 161.000 dece koja koristi različite vrste socijalnih usluga. - Česta je i pojava nasilja nad mališanima. Samo tokom 2007. godine registrovano je 1.640 ovakvih slučajeva, od emotivnog i fizičkog nasilja, pa sve do zanemarivanja dece. Srbija zato mora da uskladi svoju zakonsku regulativu s međunarodnim standardima. S tim u vezi, pripremljeni su zakon o dečjem ombudsmanu i opšti antidiskriminacioni zakon, koje bi Vlada Srbije trebalo da usvoji u oktobru i prosledi Skupštini na usvajanje. A tokom 2009. godine u planu je usvajanje novog zakona o socijalnoj zaštiti - rekao je Ljajić. Direktorka Unicefa za Srbiju Judita Rajhenberg rekla je da Srbija mora da ubrza reforme kako bi unapredila položaj dece i da odredi adekvatan budžet za tu namenu. - Ne postoji izgovor zbog kojeg jedno jedino dete sme da bude izloženo diskriminaciji, bilo da se radi o deci nacionalnih manjina, deci s posebnim potrebama ili onoj iz siromašnih udaljenih sredina - rekla je Rajhenbergova. Predsednik organizacije Prijatelji dece Srbije Ljubivoje Ršumović istakao je da su deca od „strateške važnosti“ za svaku državu i da zbog toga zaslužuju posebnu brigu i pažnju. Dečja nedelja trajeće do 12. oktobra i odvija se pod motom „Odrasli, šta ste stali? Hajde da rastemo zajedno“.

Autor: J. Ž. S.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: UNICEF - Dečji fond Ujedinjenih Nacija Narodi: Romi

OKOLINA NE RAZUME NJIHOVE PROBLEME Blic - Beograd, 07.10.2008; Strana: 4

Pravo na igru, obrazovanje i kretanje najčešće su samo “slova na papiru” za decu iz marginalizovanih društvenih grupa. Deca sa invaliditetom, oni čiji su roditelji jako siromašni, kao i romski dečaci i devojčice, svakodnevno se suočavaju sa podrugljivim pogledima, odbacivanjem i nerazumevanjem. Broj romske dece u vrtićima se može izbrojati na prste, deci sa telesnim oštećenjem škole su nedostupne, a oni najsiromašniji meta su podsmeha i vršnjačkog nasilja.

Povodom dečje nedelje koja se ove godine održava pod motom „Odrasli, što ste stali? Hajde da rastemo zajedno”, iz organizacija koje se bave problemima i pravima dece upozoravaju na jako loš položaj mališana iz marginalizovanih grupa. Uprkos trudu da se se toj deci pomogne, glavni problem ostaje nedovoljno razumevanje okoline za njihove probleme. Čak i u školama, koje bi trebala da budu podjednako dostupne za svu decu, nisu retki slučajevi da nastavnik neće da drži časove u odeljenju sa romskom decom. - Ponosna sam što projekat „Romski asistent” daje dobre rezultate. Deca du više zainteresovana za nastavu od kad sa njima rade asistenti. Kad uđu u školsku klupu najviše ih muče nepoznavanje srpskog jezika. Radom sa njima, ali i ostalom decom kroz razne radionice tolerancije, situacija se bitno menja. Veliki broj ove dece školu završi sa vrlodobrim i odličnim uspehom. Ipak, zbog siromaštva naš najvažniji zadatak je da ubedimo roditelje da decu ne povlače iz škole. Oni uglavnom ne sarađaju sa školom i često ne učestvuju u obrazovanju dece, a neretko i brane deci da dolaze na časove da bi išli na ulicu da zarade - kaže za “Blic” Sonja Stamenković, direktorka Osnovne škole „Despot Stefan Lazarević”. Međutim, ona priznaje da nailaze i na burne reakcije dece, njihovih roditelja, a ponekad i nastavnika kad u odeljenju ima više romskih mališana. Školarci često za započinjanje tuča okrivljuju Rome, kad nešto nestane od đačkih stvari opet su oni prvi “osumljičeni”, dok roditelji odbijaju da upišu decu u školu sa multietničkim sastavom. - Podaci pokazuju da samo četri odsto romske dece ide u vrtiće, a oko 30 odsto dečaka i devojčica ni nekrenu u školu. Glavni razlozi su što ne znaju dobro srpski, nemaju adekvatnu obuću i odeću za školu ili moraju da rade. Takođe, devojčice su u još težem položaju jer moraju da pomažu majkama i brinu o mlađoj braći i sestrama. Samo na teritoriji Beograda postoji 125 nehigijenskih naselja u kojima žive deca koja su potpuno nevidljiva, bez dokumenata, bilo kakve evidencije o njima i potpuno obespravljenja - navodi Zorica Stojković, predsednica Udruženja Roma “Dečji razvoj”. Jedini način da se prekine začarani krug siromaštva i da se ovoj deci pruži normalno detinstvo je insistiranje na obaveznom obrazovanju i dostupnosti zdravstvene zaštite. Prema istraživanjima UNICEF-a deca su najugroženija društvena grupa, a osim Roma najteže svoja prava ostvaruju mališani sa invaliditetom. - Deci sa invaliditetom škole u Beogradu nisu dostupne jer najveći broj nema posebne rampe i prilaze. Takođe, postoji samo nekoliko specijalizovanih škola, a kulturna ponuda je veoma siromašna - priča Dragana Koruga, psiholog UNICEF- a. Deca sa telesnim oštećenjem izložena su raznim podrugljivim komentarima, zbog čega su pod stalnim pritiskom i stresom. Usled nedovoljnog znanja njihovi vršnjaci smatraju da su zbog telesnog invaliditeta i mentalno inferiorniji. - Deca sa invaliditetom trpe dvojaku diskriminaciju: od strane sopstvene porodice i od institucija. U 90 odsto slučajeva očevi te dece napuštaju porodice pa je briga prepuštena majkama. Jako mali procenat dece sa mentalnim oštećenjem prima novčanu pomoć, jer je zakonom predviđenja samo za telesni invaliditet. Za njih nema vrtića, a društvo ih u najboljem slučaju ignoriše. Igrališta u Beogradu su im nedostupna, a lično znam samo za primere nekoliko mališana u kolicima koji idu u redovnu školu - ističe Lepojka Ćarović- Mitanovski, predsednik udruženja “Iz kruga”.

Antrfile:

U susret dečjem sajmu

Promocija dečijeg sajma “Kanal D - Smešariki” biće održana u subotu 4. oktobra u 14 sati u atrijumu trgovačkog centra „Delta City”. Mališane koji posete promociju pozdraviće klovn Smehuljko, Leontina i dečiji hor „Čarolija“, kao i folklorni ansambl OŠ „Mladost“. Drugi beogradski Dečiji sajam “Kanal D-Smešariki” održaće se od 10. do 12. oktobra 2008. godine u Hali 3 Beogradskog sajma, u organizaciji „Sky vision-a” i „Snar Group-a”. Pod sloganom „Čista radost” predstaviće se izlagači iz Srbije i inostranstva koji će promovisati proizvode i sadržaje vezane za pravilan rast i razvoj deteta, a ulaz će biti besplatan za sve posetioce.

„Dečja nedelja“

Pod sloganom „Odrasli, što ste stali? Hajde da rastemo zajedno”, juče je počela Dečja nedelja, koja će trajati do 12. oktobra. U foajeu Starog dvora otvorena je izložba dečjih radova „Letnji raspust - moj izbor”, na kojoj je bilo predstavljeno oko 300 radova nastalih u kreativnim radionicama slikarstva, ikonopisa, stripa...

Autor: J. ILIĆ - D. KRSTIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Kragujevac

MUKA! Kurir, 08.10.2008; Strana: 9

Invalid Nebojša Čukić iz Kragujevca traži od policije dozvolu za prošnju

KRAGUJEVAC - Kragujevčanin Nebojša Čukić, invalid bez noge koji je radio kao građansko lice u JNA, traži od kragujevačke policije da mu odobri prošnju tri sata dnevno, jer nema sredstava za život. „Obavezujem se da ću da prosim uredno okupan i obučen, bez alkoholnog dejstva, pošto alkohol ne upražnjavam. Obavezujem se da neću koristiti antidržavne parole, nisam politički nastrojen. Jednostavno ću čitati knjigu i prositi. Pristajem na lekarski pregled“, napisao je Čukić u zahtevu. Njemu nije odobreno pravo na tuđu negu zato što još uvek ima drugu, desnu nogu. Leva mu je odsečena ispod kolena pre dve godine zbog gangrene. Oporavak je bio težak, rana nije zarastala. - Žalio sam se. Za dan-dva odseći će mi i ovu drugu, pa će verovatno tad da mi udovolje zahtevu i odobre da neko brine o meni - kaže Nebojša, jedan od više stotina članova Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Šumadije, koji su juče protestovali u pešačkoj zoni u Kragujevcu i zahtevali od narodnih poslanika da rade svoj posao i po hitnom postupku donesu set antidiskriminacionih zakona. Nebojša je radio u vojsci 26 godina. Bio je u Sloveniji, promrzao, i gangrena je polako ali sigurno uništavala deo po deo njegovog tela. - Iz Slovenije sam došao kao, ajde recimo, patriota. Izneverena su sva moja očekivanja i došao sam na margine siromaštva. To ne smatram prirodnim i od policije sam zatražio da mi se odobri da tri sata prosim. „Nadam se da nećete ovo shvatiti kao čin bolesnog čoveka, već da ćete razumeti čoveka koji se kreće uz pomoć kolica, koji nije sposoban da na drugi način zarađuje“, naveo sam u pismu - kaže Nebojša. Pismo je izazvalo šok i nedoumicu kod policajaca.

Antrfile:

Poruka poslanicima

Kampanjom koja je u Kragujevcu počela juče i prikupljanjem potpisa u još 14 gradova Srbije pokrenuta je akcija da se u Skupštini donese set zakona koji sprečavaju diskriminaciju lica sa invaliditetom. Jučerašnja akcija posvećena je mukama koje invalidi imaju da bi im se odobrila tuđa nega.

Autor: B. KULJANIN

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Nacionalni stroj

TUŽILAŠTVO TRAŽILO OD POLICIJE ZABRANU NEONACISTIČKOG SKUPA Blic, 09.10.2008; Strana: 14

BEOGRAD - Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od policije da zabrani skup neonacističkih organizacija koje planiraju da u subotu, 11. oktobra, u centru Beograda održe „Marš za jedinstvo Srbije“.

Tužilaštvo je u dva dopisa upućena MUP-u Srbije 30. septembra i 7. oktobra navelo da bi takav skup predstavljao ozbiljan bezbednosni rizik, i da zbog toga ne bi trebalo dozvoliti organizovanje marša. U dopisu se podseća da su organizacije „Krv i čast“ i „Nacionalni stroj“ prošle godine organizovale sličan skup u Novom Sadu, koji se završio tučom i incidentima. - Neonacisti uvek mogu da se skupe, ali je potpuno drugačija situacija ako je skup zabranjen, što policiji daje zakonsku mogućnost da interveniše i pohapsi izgrednike - kaže za „Blic“ sagovornik blizak bezbednosnim službama. U MUP Srbije navode da će danas doneti odluku da li će zabraniti održavanje neonacističkog skupa. Aktivisti Antifašističkog pokreta najavili su da će se i oni okupiti 11. oktobra i sprečiti marš ukoliko do njega dođe. - Naš skup je antifašistički, i uvek će postojati reakcija na povampirenje fašizma u društvu. Ne verujem da će sada biti u prilici da provociraju, kao što su uradili prošle godine u Novom Sadu - kaže Vladimir Marković iz Antifašističkog pokreta.

Antrfile:

Incidenti „strojevaca“

Pripadnici „Nacionalnog stroja“ izazvali su u novembru 2005. godine incident na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kada su sa neformalnim vođom Goranom Davidovićem Firerom na čelu upali i prekinuli antifašističku tribinu. Jedan od učesnika skupa dobio je šamar. Davidović je zbog širenja rasne i verske mržnje osuđen na godinu dana zatvora, dok su ostali neonacisti dobili između tri i šest meseci zatvora.

Autor: U. PIPER

Rubrika: Mediji Srbija: Srbija Narodi: Romi

ZLOUPOTREBA U POLITIČKE SVRHE Danas, 09.10.2008; Strana: 16

Rezultati petomesečne opservacije pisanja štampe o Romima pokazali sklonost ka senzacionalizmu i ka serviranim informacijama

Jelena Diković

Beograd - Nezainteresovanost, senzacionalizam i prenošenje serviranih informacija, bez njihove analize, pokazali su se kao tendencija u izveštavanju štampe o Romima, rezultati su petomesečne analize pisanja štampe o Romima koju je realizovao Medija centar kroz projekat „Problem zdravlja Roma i mediji u Srbiji“. „Novinari vrlo retko izlaze na teren da se sami uvere u eventualne probleme s kojima se Romi svakodnevno suočavaju. Umesto toga, javnosti plasiraju suve podatke do kojih najčešće dolaze na konferencijama za novinare, prevashodno državnih organa. U skladu s tim, najčešća novinarska forma koja se koristi je vest, uglavnom preuzeta od agencija“, navodi se u analizi. Ona je pokazala i da je većina redakcija u Srbiji spremnija da opširno izveštava o nekoj porodičnoj tragediji ili sitnim kriminalcima nego, recimo, o dostupnosti zdravstvenih usluga ili obrazovnih ustanova romskoj populaciji. Osim pasivnosti i nezainteresovanosti novinara, kao i senzacionalističkog pristupa štampe, na osnovu analize može se zaključiti i da se Romi i njihovi problemi često zloupotrebljavaju u političke svrhe. Predstavnici države skloni su zanemarivanju i zapostavljanju romskih problema, dok su spremni da bilo kakav uspeh romske zajednice predstave kao svoj. „Kritike se, međutim, mogu uputiti i na račun predstavnika romske zajednice koji se kao inicijatori bilo kakve akcije u korist svoga naroda pojavljuju vrlo retko“, navodi se u analizi pisanja štampe o Romima. Predmet petomesečne analize štampe bili su tekstovi koji se bave zdravljem, obrazovanjem, socijalnim položajem i ljudskim pravima Roma, dok tu nisu uvršćeni tekstovi u kojima se Romi samo uzgred spominju, ili oni koji se bave isključivo romskom kulturom. To je i razlog što se broj ukupnih objava o Romima (reč Rom pomenuta je u 1.435 tekstova za pet meseci) bitno razlikuje od broja razmatranih priloga.. Ukupno je analizirano 609 tekstova, što govori da je svakog meseca beleženo više od stotinu objava o zdravstvenim i socijalnim problemima Roma u štampi. Iako bi se na osnovu te brojke mogao steći utisak da je medijska prisutnost romske populacije zadovoljavajuća, mora se imati u vidu da je reč najčešće o kratkim formama, uglavnom vestima od svega nekoliko rečenica, bez ilustracije, plasiranih u zadnji deo novina. Ipak, tokom ovih pet meseci najčešće i najozbiljnije temama vezanim za život Roma bavile su se redakcije Dnevnika i Danasa. Činjenica da je najveći broj napisa o Romima objavljen, između ostalog, u dnevnom listu iz Novog Sada, navodi na zaključak da se u Vojvodini više vodi računa o položaju i pravima nacionalnih manjina. Pozitivni primeri izveštavanja o Romima, ali znatno ređe nego u navedena dva lista, zabeleženi su i u Večernjim novostima, Politici i Glasu javnosti. Redakcije Dnevnika i Danasa za pet meseci objavile su po 74 teksta posvećena položaju Roma. Slede Večernje novosti sa 68 objava, Blic sa 61, Politika sa 60 i Glas javnosti sa 58 objavljenih tekstova koji se direktno bave položajem Roma. Dnevnik i Danas često su i sami pokretali teme, češće od ostalih izveštavali o zdravlju i obrazovanju Roma, ali i o svakodnevnim problemima ljudi koji žive u divljim, najčešće kartonskim naseljima bez neophodne infrastrukture. Najzastupljenije novinarske forme su vest i izveštaj, odnosno faktografski žanrovi, koji su gotovo po pravilu inicirani nekim spoljnim događajem - konferencijom za novinare ili saopštenjem. Već tokom prvog meseca analize, u Srbiji je odlučeno da se, pored već zakazanih lokalnih i pokrajinskih, održe i republički izbori u maju, pa je ta činjenica bitno uticala i na medijsko izveštavanje o Romima tokom marta, aprila i maja. Štampa je pratila aktivnosti romskih političkih predstavnika, a država je intenzivirala svoje aktivnosti, a osnovan je i Savet za unapređenje položaja Roma. U izveštaju se navodi da se novinarska inicijativa pojavljuje vrlo retko, a istraživački pristup gotovo da i ne postoji. Štampa jedino kroz reportažu dočarava romska naselja i njihov način života, međutim posle pružanja osnovne slike novinari nisu spremi da istražuju i dalje. Imajući u vidu da je posle izbora formirano i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, da postoji Savet za unapređenje položaja Roma i da je Srbija u okviru Dekade Roma, kojom predsedava jasno zacrtala svoje ciljeve, nedostaje faktor javne kontrole i zainteresovanosti medija da se vidi dokle se stiglo u ostvarivanju „velikih obećanja“. Najčešći izvor informacija novinarima su državni organi što je ako se uzme u obzir nezainteresovanost za temu Roma i logično, pošto državni organi uglavnom i komuniciraju putem organizovanih konferencija za novinare, s kojih se u štampi pojavi uglavnom vest ili izveštaj, neretko preuzeti od agencija. Osim državnih organa, kao izvor informacija prisutni su i sami Romi, ali uglavnom u reportažnim formama i crnoj hronici, gde novinar razgovara s ljudima koje je zatekao na licu mesta.

Antrfile:

Crna hronika najzastupljenija

„Najzastupljenija tema tokom analiziranog perioda bila je crna hronika - čak 22 odsto od ukupnog broja analiziranih tekstova. Porodične tragedije najčešće su praćene na senzacionalistički način, ne vodeći računa o emocijama žrtava, zaštiti maloletnih lica, pa samim tim ni o novinarskom kodeksu. List Gazeta dozvolio je sebi da 1. marta objavi naslov: „Umrla tokom seksa“, a u tekstu i detalje o tome kako je jedna mlada Romkinja preminula od srčanog udara. Koliko su mediji zainteresovani za prava Roma govori i podatak da su odmah iza crne hronike vodeće teme bile politika i izbori. Socijalni položaj Roma (14 odsto tekstova posvećeno je ovoj temi) i obrazovanje (devet odsto) tek su na trećem i četvrtom mestu po zastupljenosti u štampi, dok ljudska prava (šest odsto), zdravlje (četiri odsto) i zapošljavanje (četiri odsto) Roma stižu u novinama tek na sedmo, osmo i deveto mesto“, pokazala je petomesečna analiza pisanja srpske štampe o Romima.

Autor: JELENA DIKOVIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Ministarstvo unutrašnjih poslova Ličnost: Dačić Ivica Žanr: Izjava Ličnost/tema: Nedić Milan

PROTEST ANTIFAŠISTA NIJE ZABRANJEN Danas, 10.10.2008; Strana: 1

Ekstremni desničari neće marširati Beogradom, odlučio MUP

Beograd - Pozvaćemo građane da se u subotu u 16 sati okupe na platou kod Filozofskog fakulteta - najavljuje Milica Đorđević, portparol Antifašističke kampanje, protest zakazan kao odgovor na „Srpski marš 2008“, koji je za isti dan na istom mestu zakazalo više ultradesničarskih organizacija. Kako Danas saznaje, okupljanju Antifašističke kampanje će se pridružiti i jedan broj njihovih istomišljenika iz Vojvodine. Iako je u sredu uveče ministar policije Ivica Dačić najavio da „MUP neće dozvoliti održavanje nijednog skupa“, Danasu je juče iz MUP-a saopšteno da je jedini skup koji je zvanično zabranjen iz bezbednosnih razloga onaj koji su najavili ekstremni desničari. Ipak, Dačić je apelovao na organizatore antifašističkog mitinga da odustanu od svoje šetnje do Terazija. I. Ž. Strana 7

Beograd - Pozvaćemo građane da se okupe u subotu na platou kod Filozofskog fakulteta, jer nismo dobili potvrdu da je skup zabranjen, odnosno nismo dobili zvanično obaveštenje od policije. Nedopustivo je da se građanima koji dele neke civilizacijske vrednosti zabrani da se okupe - rekla je za Danas Milica Đorđević, portparol Antifašističke kampanje, o protestu zakazanom kao odgovor na „Srpski marš 2008“, koji je za isti dan na istom mestu zakazalo više ultradesničarskih organizacija, kao što su Nacionalni stroj i Krv i čast. Kako Danas saznaje, protestu Antifašističke kampanje u subotu će se pridružiti i jedan broj njihovih istomišljenika iz Vojvodine. Iako je u sredu uveče ministar policije Ivica Dačić najavio da „MUP neće dozvoliti održavanje nijednog skupa“, Danasu je juče iz MUP-a saopšteno da je jedini skup koji je zvanično zabranjen iz bezbednosnih razloga onaj koji su najavili ekstremni desničari, dok miting Antifašističke kampanje nije zabranjen, ali policija ima mogućnost da ga do petka u ponoć zabrani. Dačić je juče popodne apelovao na organizatore antifašističkog mitinga da odustanu od svoje šetnje do Terazija. - Na insistiranje tužilaštva policija je donela odluku, u skladu sa svojim ovlašćenjima, da se zabrani održavanje skupa koji je dopisom tražio da organizuje pojedinac Zlatan Stojanović, čovek koji je povezan s profašističkim organizacijama - rekao je juče Dačić novinarima. On je zamolio organizatore antifašističkih okupljanja „da to urade na drugom mestu i u drugo vreme, jer policija mora da radi svoj posao i da interveniše“. Ministar je rekao i da je spreman da prvi učestvuje na antifašističkom skupu, što je njegovo lično opredeljenje, kao i SPS-a, stranke koju predvodi. Antifašistička kampanja se juče oglasila saopštenjem u kojem se izražava uverenje da je prethodna „izjava ministra Dačića rezultat brzoplete i pogrešne procene MUP-a“. Reagujući na moguću zabranu antifašističkog mitinga, aktivista iz Novog Sada Zoran Petakov kaže za Danas da je „MUP kriminalizovao antifašizam kao ideju, jer ga je izjednačio s raspirivanjem verske, rasne i nacionalne netrpeljivosti“. On, međutim, nije želeo da odgovori na pitanje Danasa da li će antifašisti Vojvodine doći u Beograd, uprkos mogućoj zabrani protesta Antifašističke kampanje. Saša Janković, zaštitnik građana, ocenio je da policija ima zakonsko pravo da onemogući javne skupove neonacista i drugih organizacija koje čine i zalažu se za diskriminaciju i kršenje prava drugih građana. U mišljenju koje je uputio MUP-u, Janković navodi da sama zabrana skupova nije dovoljna mera, već da je potrebno preduzeti niz akcija koje bi snažile prave društvene vrednosti.

Antrfile:

Milan Nedić u zgradi Vlade

Ivica Dačić je juče zatražio da fotografija Milana Nedića, koja se nalazi u zgradi Vlade među slikama svih ostalih predsednika vlada Srbije, bude skinuta. „Sve dok slika tamo stoji nemojte da tražite od policije da rešava probleme fašizma i antifašizma. Ovo nije policijska stvar, ovo je politička stvar“, istakao je Dačić.

Autor: I. ŽIVANOVIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Vlada Republike Srbije Ličnost: Dačić Ivica Žanr: Izjava Ličnost/tema: Nedić Milan

MUP SAMO NEONACISTIMA ZABRANIO OKUPLJANJE Politika, 10.10.2008; Strana: A7

Uprkos apelu ministra policije da antifašisti odlože skup da bi se izbegli potencijalni incidenti, iz Antifašističke kampanje najavljuju da neće odustati

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić promenio je juče svoju prethodnu odluku o zabrani skupova koje su neonacističke i antifašističke organizacije najavile za subotu u centru Beograda. Dačić je juče rekao da je MUP zabranio samo održavanje fašističkog skupa, ali ne i antifašističkog. On je, kako prenosi Beta, apelovao na antifašiste da skup, najavljen na mestu gde je trebalo da se okupe učesnici „Srpskog marša”, organizuju na drugom mestu kako bi bili izbegnuti sukobi. „Da budemo precizni. Na insistiranje tužilaštva policija je donela odluku u skladu sa svojim ovlašćenjima da se zabrani održavanje skupa koji je dopisom tražio da organizuje pojedinac Zlatan Stojanović, čovek koji je povezan sa organizacijama za koje se govori da su profašističke”, kazao je Dačić. On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je u međuvremenu došao dopis da će na istom mestu u gotovo isto vreme da se održi još jedan skup (antifašistički) i dodao da je nemoguće da policija radi svoj posao, a da bude „između dve vatre”. „Mi molimo organizatore antifašističkih okupljanja da to urade na drugom mestu i u drugo vreme, jer policija mora da radi svoj posao i da interveniše”, kazao je Dačić. „Šta ako dođu u isto vreme i počnu da se sukobljavaju? Želimo to da izbegnemo i želimo da izbegnemo sukobe u gradu”, kazao je Dačić. Međutim, portparol Antifašističke kampanje Milica Đorđević izjavila je juče da će se predstavnici te organizacije, uprkos apelu ministra policije, okupiti u subotu, 11. oktobra, na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. „Sjajno je što je ministar revidirao prethodnu izjavu i što je zabranjen samo fašistički skup. To jeste sjajna stvar s tim što ćemo se mi okupiti na Platou u subotu u 16 sati, jer nas neće voditi strah od eventualnih sukoba”, rekla je Milica Đorđević agenciji Beta. Ona je, kako je prenela Beta, izrazila očekivanje da će nadležni državni organi obaviti svoj posao i da će obezbediti skup. Predstavnici neonacističkih organizacija nisu juče saopštili da li će se i pored zabrane okupiti u subotu.

Antrfile:

Sporna slika Milana Nedića

Na pitanje novinara zašto ga zabrinjava slika Milana Nedića u zgradi Vlade Srbije, ministar Dačić je kazao da ga ne zabrinjava, ali da je tražio da ona bude skinuta. „Ne zabrinjava me, ali ne možete vi sada zabranom demonstracija lečiti fašizam i antifašizam, nego je to posledica onoga što se dešavalo u proteklim godinama u Srbiji”, kazao je Dačić i dodao da je Milan Nedić bio predsednik vlade u vreme Adolfa Hitlera. „Sve dok tako stoji (slika) nemojte da tražite od policije da rešava probleme fašizma i antifašizma. Mi ćemo zabraniti skup i intervenisati, ali policija ne vodi politiku. Ovo nije policijska stvar, ovo je politička stvar”, kazao je Dačić. On je zato pozivao sve političke stranke da dobro razmisle o svojim potezima „između nečega što se zove politička sloboda govora i nečega što liči možda na propagiranje fašizma”.

Autor: P. R.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija

POBEDILA POLICIJA Večernje Novosti, 12.10.2008; Strana: 4

DVA ODVOJENA SKUPA U BEOGRADU JUČE PO PODNE PROŠLA BEZ IJEDNOG INCIDENTA

Privedene 34 osobe (10 stranaca), uglavnom preventivno

DVA jučerašnja odvojena skupa, označena kao okupljanja visokog rizika u centru Beograda, protekla su bez incidenata. Izuzetno jake policijske snage (prema nekim procenama na ulicama je bilo oko 2.500 policajaca) potpuno su onemogućile bilo kakav kontakt učesnika protestne antifašističke šetnje i pristalica ultradesničarskih organizacija, čiji je skup bio zabranjen. Policija je privela, kako je saopšteno, 34 osobe, među kojima deset stranaca - po jednog Francuza i Nemca, četvoricu Rumuna i četvoricu državljana BiH, odnosno RS. Uglavnom je to činjeno preventivno, a ne zbog bilo kakvih ispada. Skupovi su bili zakazani gotovo u isto vreme. Nekoliko stotina učesnika antifašističke šetnje krenulo je od platoa ispred Filozofskog fakulteta, praćeno policijom. Oni su, sa velikom zastavom "Neće proći", položili cveće na spomenik posvećen nastradalima u Drugom svetskom ratu na Terazijama. U međuvremenu, sa Terazija, gde su se okupile, pristalice organizacija "Obraz" i "1389" krenule su u šetnju do hrama Svetog Save. Svi učesnici oba skupa mirno su se razišli.

Autor: M. KOVAČEVIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija

STOP NEONACISTIMA! Blic, 12.10.2008; Strana: 2

Zbog izazivanja nereda privedene 34 osobe

Beograd je juče bio pun policije čvrsto rešene da ne dozvoli sukobe između dve grupe protestanata – antifašista i neonacista. Tako je protest nekoliko stotina simpatizera udruženja Antifašistička kampanja „Neće proći“ završen bez većih posledica, žrtava i povređenih, iako je policija skup unapred proglasila visokorizičnim. Prema prvim informacijama, privedene su 34 osobe, i to zbog bacanja baklji, kamenja i flaša na demonstrante antifašističkog mitinga i policiju. Među privedenima bilo je i desetak stranih državljana iz Rumunije, Francuske, Rusije… Uprkos policijskoj zabrani održavanja skupa, nekoliko desetina članova organizacija „Obraz“, „1389“ pridružilo se protestu pristalica Radovana Karadžića, koji traje već 82 dana, i izazvalo je manje incidente koje je policija brzo ugušila. Demonstrante i ulice Beograda čuvalo je više od 2.500 pripadnika policije i Žandarmerije u opremama za brza dejstva, koji su sve vreme držali jak kordon oko demonstranata u protestnoj šetnji od Vasine ulice ka Terazijama. Svi pripadnici medija su na raspolaganju imali policijsku pratnju. Protestna šetnja zapravo je bila najrizičniji trenutak mitinga, ali je policija na vreme napravila prsten oko neonacista i sprečila ih da krenu na napad na antifašiste. Međutim, policijskoj kontroli otrglo se nekoliko manjih grupica koje su gađale demonstrante bakljama i kamenjem, psovale i vređale prisutne. Među pripadnicima antifašističkog skupa koji je oko 16.00 sati počeo na platou ispred Filozofskog fakulteta bilo je najrazličitijih interesnih grupa od gej pripadnika udruženja „Kvir“, Saveza jevrejskih opština, ultrakomunističkih, antiglobalističkih i anarhističkih organizacija, pa do vremešnog prvoborca Pete kozaračke udarane brigade Radoslav Đerić. On se obratio okupljenima citirajući delove knjige „Moja borba“ Adolfa Hitlera u kojima se govori o neophodnosti istrebljenja slovenskih naroda i zatiranja slovenske krvi i pozvao prisutne da protestima pobede fašizam. Veliki broj protestanata antifašističkog skupa nosio je fantomke ili maskirne marame na licu, da bi, kako su nam objasnili, sakrili identitet od novinara i potencijalnih napada ultradesničara koji bi mogli da ih prepoznaju u informativnim emisijama. Antifašistički aktivisti su nosili transparente „U odbranu svog grada protiv fašističkog smrada“, „Smrt fašizmu“, „Dole kapitalizam“, „Protiv sistema“ „Ne u NATO=EU“, kao i zastave Beograda i Evropske unije, dok su sa razglasa emitovane rok i pank pesme, kao i motivi iz čuvene serije „Otpisani“. Na skupu se pojavio i veliki broj javnih ličnosti iz sveta politike, kulture, obrazovanja. Među njima su bili Nenad Čanak, predsednik LSV, profesor FPN Ivo Visković, Branka Prpa, direktorka Istorijskog arhiva Srbije, teatrolog Jovan Ćirilov, Srđan Milivojević iz DS i Žarko Korać, poslanik LDP-a. Skup je završen nešto posle 18.00 sati hapšenjem dve osobe u podzemnom prolazu na Terazijama. Nezvanično saznajemo da je jedan od uhapšenih mladića gađajući demonstrante flašom pogodio policajca.

Antrfile:

Reagovanja

Srđan Milivojević, DS Jedino mesto u Beogradu gde komunisti i fašisti mogu da marširaju je dvorište Centralnog zatvora, za vreme zatvorske šetnje. Niko ne bi smeo da se plaši onih koji propagiraju fašističku ideju 50 godina posle sloma fašizma.

Nenad Čanak, LSV Za razliku od prošlogodišnjih incidenata u Novom Sadu kada su građani morali sami da se organizuju ne bi li se suprotstavili maršu fašista, sada policija radi svoj posao i sprečava njihovo divljanje po ulicama Beograda. U velikoj meri to je zbog činjenice da Vojislav Koštunica nije više premijer Srbije.

Žarko Korać Potpuno je sumanuto da se organizuju marševi fašista u Beogradu gde je za vreme Drugog svetskog rata u logoru na Banjici stradao veliki broj civila od nacističkog terora. Nedopustivo je da bilo ko oživljava ideologiju koja je u smrt odvela milione ljudi širom sveta.

Dušan Kosanović iz Antifašističke kampanje „Neće proći“ Pesnica koja razbija fašističku svastiku na našoj zastavi simbolizuje beskompromisni otpor fašizmu u našem društvu bez kreativnih tumačenja nekih organizacija čija je ideologija u osnovi fašistička. Ovde smo se okupili ne bismo li osudili i srpski fašizam koji je u Sarajevu i Srebrenici uslovio tragedije hiljada ljudi.

Autor: I.R.-A.N.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija

SKUPOVI BEZ INCIDENATA Politika, 12.10.2008; Strana: A1

Kordon policije u Vasinoj ulici razdvajao je pristalice antifašističkih i desničarskih udruženja, koja su održala odvojene proteste u centru Beograda Skupovi antifašističkih, gej i lezbejskih, i nekoliko ekstremnih desničarskih i neonacističkih organizacija koji su juče, uprkos policijskoj zabrani, održani u Beogradu protekli su bez incidenata. Na ulicama prestonice bilo je oko 2.500 policajaca, a posebna policijska jedinica sa oznakom „pres”, prenosi Fonet, obezbeđivala je novinare tokom jučerašnjih protesta. U Beogradu na Platou, prenosi Tanjug, ispred Filozofskog fakulteta okupilo se stotinak pripadnika Antifašističke kampanje „Neće proći”.

Zbog mogućnosti da se na istom mestu nađu i pripadnici nekoliko ekstremnih, desničarskih i neonacističkih organizacija, u gradu je tokom celog dana bio veliki broj policajaca i pripadnika Žandarmerije. Kordon policije u Vasinoj ulici razdvajao je pristalice antifašističkih i desničarskih udruženja, koja su održala odvojene proteste u centru Beograda. Pristalice organizacije „1389” svoj protest zbog hapšenja i izručenja bivšeg predsednika Republike Srpske i haškog optuženika Radovana Karadžića izrazile su na Trgu Republike. Policija, zapravo, nije dozvolila učesnicima skupa kod Filozofskog fakulteta da krenu u protestnu šetnju centralnim gradskim ulicama dok u svoju protestnu šetnju ne krenu pristalice organizacije „1389”. Učesnici skupa na Trgu Republike su krenuli u šetnju prema Hramu Svetog Save gde je bio održan moleban srpskim žrtvama, a nosili su transparente na kojima je pisalo: „Oprosti im Bože, ne znaju šta čine”. Govornici skupa na Trgu Republike su insistirali na tome da se građani Srbije ne mogu deliti na fašiste i antifašiste već isključivo na patriote i izdajnike. Gotovo istovremeno dok je trajao skup na centralnom beogradskom trgu, na Platou ispred Filozofskog fakulteta održan je protest u organizaciji Antifašističke kampanje, odakle je poručeno da nikome neće biti dozvoljena nacistička i šovinistička marširanja ulicama Beograda. U svom obraćanju predsednik Saveza jevrejskih opština Aleksandar Nećak je rekao da Srbija nije bila niti će ikada biti fašistička, istakavši da su neonacisti sledbenici ideologije koja je najviše zla nanela građanima širom Srbije. On je podsetio na nacističke i fašističke zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu i dodao da neonacisti „i sada egzistiraju zato što imaju naklonost dela političke i religijske strukture u Srbiji”. Nećak je rekao da su prethodnih dana reakcije vlasti i države bile slabe jer „još ne shvataju opasnost od onih koji zloupotrebljavaju tekovine demokratije”. On je istakao da Srbija nema zakon kojim se zabranjuje nacističko delovanje, kao i da u Beogradu „postoji hotel sa Hitlerovom slikom i kafić dekorisan ustaškim simbolima”. „Tražimo od vlasti, ali i od relevantnih faktora opozicije da se donese zakon kojim bi se zabranilo neonacističko delovanje i isticanje nacističkih simbola”, rekao je Nećak i najavio stalne akcije u tom pravcu do 9. novembra kada se, podsetio je, obeležava Dan borbe protiv fašizma. Pisac i lingvista Pavle Ćosić je ukazao na opasnost od ponovnog oživljavanja fašizma u Srbiji, ističući da je neshvatljivo da se u 21. veku opet dešavaju iste scene kao tokom Drugog svetskog rata. Aktivista antifašističkog pokreta iz Hrvatske Marko Jurčić je rekao da je došao u Beograd da bi pokazao šta znači solidarnost koja dolazi iz Zagreba. Dramaturg Jovan Ćirilov je upozorio da su oni koji se hvale da su velike patriote naneli najveću nesreću našem narodu. Aktivista Antifašističkog pokreta Zlatibor Trifunac je rekao da se početkom devedesetih godina prošlog veka u Srbiji otvorio prostor za delovanje šovinista i desničarskih hordi i pozvao okupljene da se suprotstave fašističkim bandama koje hoće da marširaju ulicama Beograda. Na skupu su govorili i predstavnici gej i lezbejskih organizacija, prenosi Tanjug, i ukazali na zalaganja za ravnopravnost, slobodu, toleranciju i dijalog. Predstavnici tih asocijacija kao i ostali govornici istakli su da se ne boje neonacista i fašista i pozvali građane da im se pridruže. Među okupljenim antifašistima na Platou bili su profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće, poslanici Nenad Čanak i Srđan Milivojević, predsednik Građanskih inicijativa Miljenko Dereta.

Autor: G. BAŠOVIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija

POLICIJA SPREČILA SUKOBE Kurir, 12.10.2008; Strana: 4

BEOGRAD - Na platou ispred Filozofskog fakulteta juče u 16.30 časova održan je skup pod nazivom “Antifašističke kampanje”, kao odgovor na prethodno najavljen, a potom zabranjen “Marš za jedinstvo Srbije”, u organizaciji grupe ultradesničarskih organizacija. Prisustvovalo je oko hiljadu građana različitog verskog, političkog i seksualnog opredeljenja koje je sve povezala antifašistička ideja. Centrom grada je patroliralo oko 2.500 policajaca i žandarma, koji su uspeli da spreče incidente između antifašista i ultradesničara. Uoči skupa policija je privela nekoliko mladića ošišanih do glave i sa istetoviranim kukastim krstovima i drugim fašističkim obeležjima. Učesnici protesta istakli su brojne transparente: “Neće proći”, “U odbranu svog grada protiv fašističkog smrada”, “Smrt fašizmu”, “Fašizam je kopile kapitalizma - jedan za drugim na smetlište istorije”. Okupljenima su se obratili dramaturg Jovan Ćirilov, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak, pisac Pavle Ćosić. Oni su naglasili da ‘’ne može 200 ošišanih budala da maršira gradom i ubije nekog dečaka tamnije puti”. Pored toga, kritikovali su ministra policije Ivicu Dačića zato što mu je ‘’trebalo 24 sata da shvati da fašisti i antifašisti nisu isto’’. Među prisutnima su se nalazili i poslanici Nenad Čanak, Srđan Milivojević i Žarko Korać, profesor Ivo Visković sa Fakulteta političkih nauka i mnogi drugi. Na Trgu Republike u isto vreme se održao protest organizacije 1389 zbog hapšenja Radovana Karadžića. Okupljeni su nosili transparent sa njegovim likom, kao i parole na kojima su bili precrtani kukasti krst i EU. U 17.50 časova protestanti su otpočeli šetnju do spomenika ubijenim antifašistima Beograda na Terazijama, gde je odata pošta žrtvama fašističkih zločina. Policija je juče privela 34 osobe za koje se sumnjalo da bi mogle da izazovu nerede tokom održavanja rizičnih skupova u centru grada, rečeno je Tanjugu u vrhu MUP Srbije. Među 34 privedenih je 10 stranaca - jedan Francuz, jedan Nemac, četiri Rumuna i četiri državljanina Republike Srpske.

Autor: S. Ž. - K. M.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Javno tužilaštvo Ličnost: Zorić Tomo Žanr: Izjava

AKCIJA OTKRIVANJA NEONACISTA Politika, 13.10.2008; Strana: A1

Organizacije koje propagiraju takvu ideologiju neće biti tolerisane na teritoriji Srbije, izjavio je juče Tomo Zorić, portparol Tužilaštva

Republičko javno tužilaštvo najavilo je da će u koordinaciji sa policijom, pokrenuti akciju otkrivanja organizatora neonacističkih skupova. Policija i Tužilaštvo će u međusobnoj saradnji preduzeti sve mere da otkriju organizatore skupa desničarskih – nacističkih i nacionalističkih organizacija koji je u subotu održan u Beogradu, najavio je Slobodan Radovanović, republički javni tužilac. Protiv učesnika tog skupa biće preduzete sve zakonske mere kako bi takvi skupovi u budućnosti bili sprečeni. Ovo je juče izjavio Tomo Zorić, portparol Tužilaštva, i naglasio da organizacije koje propagiraju takvu ideologiju neće biti tolerisane na teritoriji Srbije. Uprkos potencijalnoj opasnosti, prekjuče u centru Beograda nije došlo do sukoba između pristalica desničarskih i antifašističkih udruženja jer je njihove odvojene skupove razdvajala i obezbeđivala policija. Privedene su 34 osobe za koje se sumnjalo da bi mogle da izazovu nerede tokom održavanja odvojenih rizičnih skupova u centru grada, a među njima je i 10 stranaca od kojih jedan Francuz, jedan Nemac, četiri Rumuna i četiri državljanina Republike Srpske. Milorad Veljović, direktor policije, rekao je da su osobe koje su privedene tokom jučerašnjeg protesta Antifašističke kampanje imale nacistička obeležja i da su verbalno izazivale policiju i učesnike antifašističkog protesta, objavila je TV B92. Na ulicama Beograda je neposredno pred, kao i za vreme protesta bilo više od 2.500 policajaca i pripadnika Žandarmerije. Ipak, jedan od incidenata dogodio se kada su okupljeni na antifašističkom skupu sa platoa ispred beogradskog Filozofskog fakulteta krenuli u ranije zakazanu šetnju do Terazija. Dok su prolazili pored Trga Republike, antifašisti su se susreli sa pristalicama Radovana Karadžića, koji na tom mestu svakodnevno protestuju zbog njegovog hapšenja. Jake policijske snage sprečile su neposredan kontakt antifašista i desničara tako da se sve završilo samo verbalnim napadima.

Sa prve strane – Pored preporuke policije da se antifašistički skup održi na drugom mestu zbog mogućih incidenata, Milica Đorđević iz pokreta Antifašistička kampanja kaže, prenosi TV B92, da nisu želeli da odustanu od prvobitne ideje da mesto okupljanja bude plato ispred Filozofskog fakulteta. Pripadnici Antifašističke kampanje su, podsetimo, sa skupa poručili da neće dozvoliti da neonacističke organizacije šetaju Beogradom. Među okupljenim antifašistima bile su i poznate ličnosti društvenog i kulturnog života. Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, i Ljubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta, naglasili su da je fašistička ideologija donela mnogo zla Srbiji i Beogradu i da joj na ovom podneblju nikako nije mesto. „Smatram da je ideja da se okupljaju fašističke organizacije užasna, jer Beograd je stradao pod fašizmom i moja porodica i ja deo smo te antifašističke tradicije”, rekao je Žarko Korać. „Čini mi se da su naši političari bili isuviše blagi u nekim svojim izjavama i pokazivali previše razumevanja, pa čak govorili o tome da svako treba da ima slobodu glasa. Mislim da fašisti u ovoj državi, posle našeg istorijskog iskustva, nemaju pravo na slobodu glasa”, kazao je Ljubiša Rajić. Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a, podržala je ideju antifašizma dok je advokat Srđa Popović pohvalio ulogu države koja je zabranila održavanje neonacističkog skupa. – Ovde sam zbog sjajne ideje koja je spasla dvadeseti vek i koja nije prevaziđena, a to je sloboda i antifašizam, ravnopravnost, pravo. Bez obzira na to da li se nekome čini da li je malo ili mnogo ljudi ovde, bitno je da su to ljudi koji cene ideju, a ideja uvek sve pobedi – rekla je Nadežda Gaće. „Najvažnije od svega što se dogodilo je da je država prvi put shvatila da je na njoj da tu stvar zaustavlja, a ne neke antifašiste”, rekao je Srđa Popović. Predstavnici udruženja Antifašističke kampanja su šetnju od Platoa završili na Terazijama, gde su položili vence na spomen-obeležje ubijenim antifašistima Beograda.

Autor: D. V.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Javno tužilaštvo Ličnost: Zorić Tomo Žanr: Izjava

TRAŽE ORGANIZATORE Večernje Novosti, 13.10.2008; Strana: 6

TUŽILAŠTVO O NACIONALISTIČKOM SKUPU

Ideologija koja neće biti tolerisana

PORTPAROL Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je juče da će Tužilaštvo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova preduzeti sve mere kako bi se otkrili organizatori nacionalističkog skupa u Beogradu. - Povodom subotnjeg skupa desničarskih i nacionalističkih organizacija, republički javni tužilac Slobodan Radovanović najavljuje da će, u zajedničkoj saradnji, policija i tužilaštvo preduzeti sve mere u cilju otkrivanja organizatora tog skupa - rekao je Zorić. On je kazao da će protiv učesnika skupa biti preduzete sve zakonske mere kako bi se u budućnosti sprečili takvi skupovi i kako bi se, kako je naveo, “jasno stavilo do znanja da organizacije koje propagiraju takvu ideologiju neće biti tolerisane na teritoriji Srbije”. Udruženje Antifašističke kampanje u subotu je organizovalo skup u Beogradu, a u centru grada okupile su se i pristalice zabranjenog neonacističkog skupa “Marš za jedinstvo Srbije”. Jake policijske snage sprečile su neposredan kontakt dve grupe, a privedene su 34 osobe za koje se sumnjalo da bi mogle da izazovu nerede tokom održavanja odvojenih rizičnih skupova u centru grada. Među njima je i 10 stranaca - jedan Francuz, jedan Nemac, četiri Rumuna i četiri državljanina Republike Srpske. Direktor policije Milorad Veljović rekao je da su osobe koje su privedene tokom protesta Antifašističke kampanje u subotu imale nacistička obeležja i da su verbalno izazivale policiju i učesnike antifašističkog protesta.

Autor: NN

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Javno tužilaštvo Ličnost: Zorić Tomo Žanr: Izjava

SLEDI ISTRAGA O NEONACISTIMA Kurir, 13.10.2008; Strana: 5

BEOGRAD - Republičko javno tužilaštvo najavilo je da će u koordinaciji s policijom pokrenuti akciju otkrivanja organizatora neonacističkih skupova. Na poslednjem skupu, održanom prekjuče u centru Beograda, nije došlo do sukoba između pristalica desničarskih i antifašističkih udruženja jer je njihove odvojene skupove razdvajala i obezbeđivala policija. Policija je privela 34 osobe za koje se sumnjalo da bi mogle da izazovu nerede, a među njima je i 10 stranaca - jedan Francuz, jedan Nemac, četiri Rumuna i četiri državljanina Republike Srpske. - Povodom skupa desničarskih i nacionalističkih organizacija, republički javni tužilac Slobodan Radovanović najavljuje da će u zajedničkoj akciji policije i tužilaštva preduzeti sve mere u cilju otkrivanja organizatora tih skupova, a protiv učesnika biće preduzete sve zakonske mere kako bi se u budućnosti sprečili ovakvi skupovi i jasno stavilo do znanja da organizacije koje propagiraju ovakvu ideologiju neće biti tolerisane na teritoriji republike Srbije - rekao je portparol tužilaštva Tomo Zorić. Direktor policije Milorad Veljović rekao je da su osobe koje su privedene tokom prekjučerašnjeg protesta Antifašističke kampanje imale nacistička obeležja i da su verbalno izazivale policiju i učesnike antifašističkog protesta. (AG.)

Autor: PRENETO

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Javno tužilaštvo Ličnost: Zorić Tomo Žanr: Izjava

ZORIĆ: SANKCIONISATI ORGANIZATORE NEONACISTIČKOG SKUPA Danas, 13.10.2008; Strana: 5

Policija sprečila veće sukobe između antifašista i neonacista

Beograd - Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva izjavio je juče da će Tužilaštvo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova preduzeti sve mere kako bi se otkrili organizatori neonacističkog skupa u Beogradu. - Povodom prekjučerašnjeg skupa desničarskih i nacionalističkih organizacija republički javni tužilac Slobodan Radovanović najavljuje da će, u zajedničkoj saradnji policija i tužilaštvo preduzeti sve mere sa ciljem otkrivanja organizatora tog skupa - rekao je Zorić agenciji Beta. On je istakao da će protiv učesnika skupa biti preduzete sve zakonske mere kako bi se u budućnosti sprečili takvi skupovi i da bi se, kako je dodao, „jasno stavilo do znanja da organizacije koje propagiraju takvu ideologiju neće biti tolerisane na teritoriji Srbije“. Policija je tokom subotnjih protesta u Beogradu privela 34 osobe. U saopštenju MUP-a navedeno je da policija nije intervenisala, nego je kroz preventivni rad sprečila mogućnost pojave sukoba. Prema rečima Milorada Veljovića, direktora policije, među privedenima je 10 stranih državljana, od kojih su četiri iz Republike Srpske, četiri Rumuna, jedan Francuz i jedan Nemac. Kako je naveo Veljović, osobe koje su privedene imale su nacistička obeležja i verbalno su izazivale policiju i učesnike antifašističkog protesta. Demonstrante i ulice Beograda čuvalo je više od 2.500 pripadnika policije. Jake policijske snage onemogućile su direktni kontakt pripadnika Antifašističke kampanje i organizatora zabranjenog neonacističkog skupa „Marš za jedinstvo Srbije“. Dok su predstavnici Antifašističke kampanje prolazili pored Trga Republike, organizatori neonacističkog skupa izazivali su nekoliko manjih incidenata. Jedan od mladića je bacio baklju na učesnike antifašističkog marša pod nazivom „Neće proći“, više pripadnika neonacističkih pokreta provociralo ih je dok su na Terazijama odavali poštu žrtvama fašizma. Posebna policijska jedinica obezbeđivala je novinare.

Autor: I. T.

Rubrika: Društvo Srbija: Beograd Institucija: Društveno-politička Društvena: Javno tužilaštvo Ličnost: Zorić Tomo Žanr: Izjava

NAJAVLJENE OŠTRIJE KAZNE ZA NEONACISTE Blic, 14.10.2008; Strana: 17

Podnete krivične prijave

Policija je za sada podnela dve krivične zbog napada na policajce i 13 prekršajnih prijava protiv neonacista, ali još nema prijave za izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje.

Prema proceni MUP u centru Beograda okupilo se oko 500 pripadnika neonacističkih pokreta i organizacija od koji su neki bili strani državljani. Jedna od prijava podneta je protiv nemačkog državljanina koji je došao da podrži istomišljenike u Srbiji. Od 34 uhapšenih deset su bili strani državljani, po jedna iz Nemačke i Francuske i po četvorica iz Rumunije i BiH. U srpskom tužilaštvu najavljuju da će neonaciste teretiti za izazivanje mržnje, ali i za nasilničko ponašanje. - Država će sprečavati skupove neonacista i obračunaće se sa neonacistima koristeći sva zakonska sredstva - rekao je za „Blic“ Tomo Zorić, portparol tužilaštva. On napominje da je Ministarstvo pravde već formiralo radnu grupu u kojoj je i predstavnik tužilaštva, koji će predložiti da se poštre kazne za rasnu, nacionalnu i versku mržnju. Neonacisti su na svojim sajtovima nastavili da razmenjuju utiske sa subotnjeg okupljanja. Pa su tako neki uz slike učesnika antifašističkog protesta napisali: Zreli za krematorijum.

Autor: V. Z. C.

Rubrika: Društvo Srbija: Beograd Narodi: Romi

ROMSKA DECA KAO DA NE POSTOJE Danas, 14.10.2008; Strana: 23

U prestonici oko 19.000 dece živi u izrazitom siromaštvu

Na nedavno održanoj konferenciji za novinare povodom Dečje nedelje, ministar za rad i socijalnu politiku, Rasim Ljajić, izjavio je da oko 155.000 dece živi u teškom siromaštvu, dok isto toliko živi na ivici siromaštva. A u najtežoj situaciji su deca iz izbeglih i romskih porodica. Međutim, tačan broj siromašnih i definisanje kriterijuma za pokazivanje broja siromašnih je teško precizno odrediti. U obzir se najčešće uzimaju ekonomski momenat, zaposlenost, sledi obrazovanje ali i nedostatak odgovarajućeg mesta stanovanja koji je jedan od ključnih problema i pokazatelj da li je neko siromašan ili ne. Zavod za informatiku i statistiku grada Beograda sproveo je istraživanje na temu „Siromaštvo kod dece“ pri čemu je kao osnovne parametre siromaštva uzeo: broj korisnika socijalne i dečije zaštite, stopa smrtnosti kod dece, broj dece ometene u razvoju, dece bez roditeljskog staranja, zatim je ukazao na broj deca izbeglica ali i na polnu strukturu siromašnih gde su žene manje zaštićene kako u procesu obrazovanja tako i u procesu zapošljavanja. Mr Radmila Vićentijević, načelnica odeljenja statistike stanovništva i društvenih delatnosti pri Zavodu za statistiku ističe da se kao najčešći pokazatelj broja siromašne dece u Srbiji uzima broj korisnika dečijeg dodatka. Ovu novčanu pomoć u iznosu od 1.700 dinara prima oko 19.000 mališana na teritoriji Beograda. Ovaj kriterijum se uzima kao najmerodavniji jer njihovi roditelji ne mogu da obezbede odgovarajući novčani prihod po članu domaćinstva i na taj način postaju korisnici ove pomoći. - Međutim, ovo nije tačan prikaz broja siromašne dece. Teško je podvući „liniju siromaštva“ jer ne možemo tako lako odrediti sve kriterijume na osnovu kojih možemo reći da je neko siromašan ili ne. Broj korisnika socijalnih davanja iz godine u godinu je sve manji između ostalog i zato što se država bitno posvetila kategoriji socijalno ugoženih - istakla je Vićentijevićeva. Tačan broj ukupnog broja siromašne dece je teško odrediti i zato što nije lako popisati sve stanovnike romske nacionalnosti koji zbog loših ili nikakvih stambenih uslova nemaju sva neophodna dokumenta za registraciju u službama državnih organa. Njima ne stižu pozivi, ni obaveštenja o polasku u školu jer je čest slučaj da nisu uopšte prijavljeni. Problem je i što velik broj romske dece odsustvuje iz svojih škola što lančano dovodi do njihovog lošeg materijalnog stanja u budućnosti. Romi su inače najmlađa populacija u Srbiji sa prosečnim brojem od 27 godina, dok je kod Srba prosek 44.4 godine. Prema rečima Radmile Vićentijević, država se trudi da članove romske zajednice integriše u zajednicu tako što u predškolskim ustanovama rade nastavnici koji predaju na romskom i srpskom jeziku kako bi se deca lakše uključila u naš sistem školstva. - Grad sarađuje sa romskim organizacijama kako bi se ovo stanovništvo lakše evidentiralo i uključilo u obrazovne,društvene i privredne tokove rada. Na taj način bi se uvećala redovnost školovanja ali i njihovo brže zapošljavanje, jer je oko 35 odsto Roma van radne aktivnosti i radnog odnosa. Projekat ‘’Siromaštvo kod dece’’ predviđa i neke mere za smanjenje siromaštva kakve su: da proces obrazovanja potpuno obuhvati Rome i decu iz okolnih mesta, zatim poboljšanje uslova rada u školama i bolji kvalitet nastave. Zatim se predviđa da se sva deca uključe u zdravstvenu zaštitu do punoletstva, dostupnost lekova, poboljšanje ishrane, smanjenje mortaliteta kod odojčadi, jačanje kapaciteta terenskih službi ali i obezbeđivanje socijalne pomoći svima koji nisu njome obuhvaćeni. Posledice siromaštva po rast i razvoj dece mogu biti mnogostruke i kreću se od neuhranjenosti i zaostatka u mentalnom razvoju. Zatim, siromaštvo onemogućava obrazovanje čime koči mogućnost daljeg profesionalnog razvoja a time vodi u još gori položaj socijalno ugroženih.

Antrfile:

Milenijumski ciljevi

Srbija je jedan od potpisnika ove deklaracije kojim se obavezuje na zaštitu prava dece a koja čine oko 20 odsto naše populacije. U pripremi je i Zakon o dečjem ombudsmanu, Opšti antidiskriminacioni zakon, a u planu je usvajanje novog zakona o socijalnoj zaštiti.

Autor: A.VESELINOVIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Beograd Institucija: Društveno-politička Društvena: Zaštitnik građana/Ombudsman Ličnost: Janković Saša Žanr: Izjava

PRIJAVE POSLE PRIVOĐENJA Večernje Novosti, 14.10.2008; Strana: 18

SUDSKI EPILOG OKO SKUPA ANTIFAŠISTIČKIH ORGANIZACIJA

BEOGRAD - Tokom održavanja skupa antifašističkih organizacija u Beogradu u subotu, policija je privela 34 osobe od kojih su protiv njih 13 podnete prekršajne, a protiv dve krivične prijave zbog napada na službeno lice, rečeno je Tanjugu. Među privedenima je, kako je navedeno, bilo 10 stranaca - po jedan Francuz i Nemac, četiri Rumuna i četiri državljanina Republike Srpske. Od 13 osoba protiv kojih je podneta prekršajna prijava sedam je još uvek u procesu identifikacije, rečeno je nacionalnoj agenciji. Svi oni, kako je navedeno, imali su pri sebi predmete kojima je bilo moguće naneti povrede - "boksere", lance, kaiševe sa ekserima, motke ili su na razne načine nosili obeležja neformalnih grupa. Procenjuje se da je na skupu učestvovalo 500 osoba. Zaštitnik građana Saša Janković pohvalio je juče efikasno, pravilno i zakonito postupanje policije, koji su sprečili okupljanje neonacističkih organizacija i istovremeno osigurali bezbednost učesnika antifašističkog skupa. - Adekvatna reakcija policije vraća veru u postojanje političke volje i sposobnosti državnih organa Srbije da se jasno odrede i efikasno deluju prema destruktivnom ponašanju - poručio je Janković.

Autor: NN

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Javno tužilaštvo Ličnost: Radovanović Slobodan Žanr: Izjava

ZABRANITI NACIONALNI STROJ Večernje Novosti, 15.10.2008; Strana: 7

TUŽILAC SLOBODAN RADOVANOVIĆ UPUTIO ZAHTEV USTAVNOM SUDU

REPUBLIČKI tužilac Slobodan Radovanović uputio je juče Ustavnom sudu Srbije predlog za zabranu rada organizacije Nacionalni stroj, za koju je ocenjeno da deluje na izazivanju nacionalne, rasne i verske mržnje. Portparol republičkog tužioca Tomo Zorić objasnio je za Tanjug da je Radovanović ocenio da su ispunjeni uslovi da se zabrani delovanje Nacionalnog stroja imajući u vidu odredbe statuta, programa i proglasa te organizacije. Radovanović je Ustavnom sudu uputio predlog za zabranu rada te organizacije na inicijativu Ministarstva pravde, dodao je Zorić. On je podsetio da Ustav Srbije jamči slobode, ravnopravnost i jednakost svakom pojedincu u demokratskom društvu koje je zasnovano na načelu vladavine prava a kako je delovanje Nacionalnog stroja usmereno na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, Republički tužilac smatra da njihovo delovanje treba da se zabrani. Zorić je istakao da iako ta organizacija nije registrovana, zabrana se traži u odnosu na njen rad i delovanje.

Autor: NN

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Javno tužilaštvo Ličnost: Radovanović Slobodan Žanr: Izjava

ZABRANITI NACIONALNI STROJ Kurir, 15.10.2008; Strana: 4

Tužilac Radovanović

BEOGRAD - Javni tužilac Slobodan Radovanović predložio je juče Ustavnom sudu Srbije da zabrani delovanje političke organizacije Nacionalni stroj. On je to učinio na osnovu inicijative Ministarstva pravde da se zabrani delovanje organizacije zbog izazivanja rasne i nacionalne mržnje. - Ustav Republike Srbije garantuje vladavinu prava, prava na ljudsko dostojanstvo, a pošto je zaključeno da je Nacionalni stroj, na osnovu uvida u statut, program i proglase te organizacije, organizacija koja širi nacionalnu mržnju i netrpeljivost, republički tužilac smatra da su ispunjeni uslovi da im se zabrani delovanje - rekao je portparol tužilaštva Tomo Zorić. (AG.)

Autor: PRENETO

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Javno tužilaštvo Ličnost: Radovanović Slobodan Žanr: Izjava

INICIJATIVA ZA ZABRANU DELOVANJA NACIONALNOG STROJA Politika, 15.10.2008; Strana: A12

Republički tužilac Slobodan Radosavljević uputio je inicijativu Ustavnom sudu Srbije za zabranu rada i delovanja organizacije Nacionalni stroj, potvrdio je Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva. Zorić je rekao da je inicijativu pokrenulo Ministarstvo pravde Srbije jer Nacionalni stroj, iako nije formalno registrovana organizacija i kao neformalna organizacija izaziva versku i nacionalnu mržnju. – Republički tužilac je prihvatio inicijativu i uputio Ustavnom sudu predlog za zabranu rada te organizacije. Radovanović je zauzeo stav da su ispunjeni svi uslovi za zabranu delovanja te organizacije – rekao je Zorić. On je naveo da se zabrana delovanja Nacionalnog stroja traži u skladu sa Ustavom Srbije, koji jemči očuvanje ljudskog dostojanstva i ostvarenje pune slobode i jednakosti, a zato što se odredbama statuta, programom i proglasom te organizacije jasno raspiruje nacionalna i rasna mržnja. Petnaestorica aktivista te neregistrovane neonacističke organizacije su, podsetimo, u novembru 2005. godine upali na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vređali prisutne povicima „komunistički retardi”, „ustaške sluge” i „jevrejske svinje”. Jedan od učesnika skupa dobio je i šamar. Veće Okružnog suda u Novom Sadu je u novembru 2006. godine osudilo Gorana Davidovića zvanog Firer, prvooptuženog u tom procesu, na godinu dana zatvora zbog širenja verske, nacionalne i rasne mržnje. Ostali optuženi su osuđeni na kazne u rasponu od uslovnih do osam meseci zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti. Žalbu na takve presude podneo je novosadski okružni tužilac, ali i odbrana okrivljenih i Vrhovni sud ih je razmatrao u junu. Beta

Autor: PRENETO

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Javno tužilaštvo Ličnost: Radovanović Slobodan Žanr: Izjava

ZABRANITI RAD „NACIONALNOG STROJA“ Blic, 15.10.2008; Strana: 17

Inicijativa Ministarstva pravde protiv neonacista

Ministarstvo pravde podnelo je juče inicijativu za zabranu rada „Nacionalnog stroja“ i srpsko tužilaštvo uputilo je predlog Ustavnom sudu da se zabrani rad ove organizacije zbog izazivanje rasne i nacionalne mržnje.

- Tužilaštvo 2005. uočilo da su izvršioce krivičnog dela izazivanje nacionalne i rasne mržnje pripadnici tajne političke organizacije „Nacionalni stroj“. Imajući u vidu odredbe statuta, programa i proglasa „Nacionalnog stroja“ smatramo da su ispunjeni uslovi za zabranu rada - rekao je Tomo Zorić, potparol republičkog tužilaštva. On je istakao da se osnovanost predloga zasniva i na nepravosnažnoj presudi Okružnog suda u Novom Sadu kojom je utvrđeno da su okrivljeni za izazivanje rasne i nacionalne mržnje pripadnici „Nacionalnog stroja“. I na osnovu izveštaja policije, kojom je ova organizacija označena kao pronacistička. Zorić napominje da su prilikom zahteva uzeto u obzir proklamovani stavovi „Nacionalnog stroja“; Puno građansko pravo mogu imati samo lojalni državljani Srbije koji su pripadnici bele arijevske rase, dok državljani nebele rase i rasno mešani imali ograničena prava; Verujemo u biološku nejednakost kako među pojedincima tako i među rasama; Zalagaćemo se za sprovođenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog mešanja. Prema istraživanju „Blica“, u „Nacionalnom stoju“ okupila se većina drugih organizacija iz Srbije koje zastupaju „nacionalsocijalistički program Adolfa Hitlera“. Ukoliko Ustavni sud usvoji predlog, tužilaštvo i policija bili bi dužni da reaguju na svako istupanje u ime „Nacionalnog stroja“, kao što su internet, tribine i leci.

Autor: V. Z. C.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Ustavni sud Srbije, Javno tužilaštvo

ZAHTEV ZA ZABRANU NACIONALNOG STROJA U USTAVNOM SUDU Politika, 16.10.2008; Strana: A8

Očekuje se da će danas biti određen sudija izvestilac u ovom predmetu

Zahtev republičkog tužioca Slobodana Radovanovića da se zabrani delovanje organizacije Nacionalni stroj dostavljen je Ustavnom sudu pre dva dana, potvrđeno je juče „Politici” u tom sudu. Iako zakon ne predviđa hitno postupanje u ovakvim slučajevima, zbog značaja tog pitanja i odjeka u javnosti trebalo bi da sud postupa po ubrzanoj proceduri. Očekuje se da na današnjoj redovnoj sednici Ustavnog suda bude određen sudija izvestilac u ovom predmetu. Ustavni sud je, prema Zakonu o USS, nadležan da odlučuje o zabranama rada, kako političkih stranaka, tako i sindikata, udruženja građana i verskih zajednica i to „na osnovu predloga vlade, republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica” (član 80. pomenutog zakona). Takvi zahtevi moraju da sadrže razloge i dokaze zbog koji se traži zabrana stranke ili neke druge organizacije . U slučajevima kada Ustavni sud zabrani rad „ta politička stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu” (član 81). Kakav bi potez u ovom slučaju mogao da povuče sud, nije izvesno. Nacionalni stroj, naime, formalno nije registrovana organizacija. Tomo Zorić, portparol Tužilaštva, međutim, smatra da, bez obzira na tu činjenicu, pomenuta organizacija izaziva versku i nacionalnu mržnju, što se može videti i kroz odredbe statuta, programa, kao i proglase i javne istupe pripadnika Nacionalnog stroja.

Autor: M. PETRIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Javno tužilaštvo, Ministarstvo pravde Ličnost: Jerkov Aleksandra, Nikolić Tomislav, Todorović Dragan Žanr: Izjava Stranke: LSV - Liga socijaldemokrata Vojvodine, Srpska napredna stranka, SRS - Srpska radikalna stranka

POZITIVNO O ZABRANI NACIONALNOG STROJA Danas, 16.10.2008; Strana: 2

Poslanici podržali inicijativu Ministarstva pravde i Republičkog tužilaštva

Beograd - Liga socijaldemokrata Vojvodine juče se ponovo založila da sve organizacije koje u svom programu imaju elemente neonacizma i fašizma budu zabranjene i pozdravila inicijativu Ministarstva pravde i Republičkog tužilaštva da se van zakona stavi ekstremni Nacionalni stroj. Aleksandra Jerkov, poslanica LSV-a, podsetila je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije da je ta stranka još 2005. inicirala zabranu ekstremističkih organizacija i ocenila da je „žalosno što do toga dolazi tek sada“. - Time se pokazuje da nije postojala politička volja da se to sprovede, iako je MUP sve vreme imao informaciju koje bi organizacije trebalo da dođu pod udar zakona - rekla je Jerkov. Ona je precizirala da su u evidenciji MUP-a kao neonacistička i fašistička udruženja zavedena još Krv i čast, Obraz, Pokret 64 i Honvedi. - Nadamo se da ćemo u parlamentu i vladajućoj koaliciji pronaći partnere za usvajanje zakona o zabrani ovakvih organizacija - rekla je Jerkov. Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe Napred Srbijo, rekao je novinarima da je „ekstremizam svake vrste apsolutno nedopustiv“, ali i da on nije prava osoba za odgovor na pitanje da li bi trebalo preuzeti mere zabrana. - Neka nadležni podnesu prijave i odluče da li je nešto za zabranu. Politika u to ne treba da se meša. U svakom slučaju, ekstremizam s velikim pojavnim oblicima šovinizma treba saseći u korenu - rekao je Nikolić. - Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović ocenio je da nije potrebno donositi poseban zakon o zabrani neofašističkih i neonacističkih organizacija, jer se na sve mogu primenjivati odredbe postojećih zakona.

Autor: M. R. M. - L. V.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Javno tužilaštvo Ličnost: Dačić Ivica Žanr: Izjava

UBRZANA PROIZVODNJA FAŠIZMA NIN, 16.10.2008; Strana: 32

GIBANjA KOD KAPETAN MIŠINOG ZDANjA

Ministar Dačić kazao je da ne može da se bori protiv fašizma, ako vlada dozvoljava da uz fotografije drugih premijera na zidu bude i fotografija Milana Nedića, predsednika okupatorske vlade

Nakon što je na sajtu nacističke organizacije “Krv i čast” objavljen poziv za skup “Marš za jedinstvo Srbije”, ubrzo je osvanula i vest o tome da će se istog dana, u blizini, održati tribina “ultradesničarskih” organizacija “Dveri srpske”, “1389”, “Svetozar Miletić”. Ta vest probudila je savest nekoliko nevladinih organizacija na suprotnoj liniji da organizuju antifašistički skup, kako kažu, ad hoc i kao reakciju na planirani fašistički skup.

Policija je ekspresno otkrila da je pojedinac koji je prijavio “Marš” povezan sa neonacističkim organizacijama i da će skup biti zabranjen. Ministar Ivica Dačić predložio je i antifašističkoj grupi da miting održi na drugom mestu, ali su ovi odlučili da budu istrajni. Štitili su ih kordoni policije. Na sreću, privedene su tek 34 osobe, uglavnom “desničarskog” opredeljenja, a povređenih nije bilo. Može se reći da je skup prošao mirno i bez incidenata.

Ali, onda je reagovalo Republičko javno tužilaštvo iz koga su najavili da će u koordinaciji sa policijom pokrenuti akciju otkrivanja organizatora neonacističkih skupova. U međusobnoj saradnji preduzeće sve mere da otkriju organizatore skupa, te da na teritoriji Srbije neće biti tolerisane nacističke i nacionalističke(!?) organizacije.

Kako je od muve nastao slon? Kako se zbog obaveštenja na sajtu smeštenom u SAD bez poznatog vlasnika, Srbija podigla na noge? Nesporno zato što smo narod sa dugom antifašističkom tradicijom. Sigurno i zato što se fašisti u Srbiji nikada nisu dobro osećali. Ali, zašto onda nismo reagovali na dugogodišnje proteste različitih grupa građana protiv mogućnosti da im Romi budu komšije? Puka slučajnost, ali savršen primer za poređenje su protesti koji se istovremeno održavaju u beogradskom naselju Ovča. Moguće je da ni u trećem pokušaju gradske vlasti neće uspeti da ubede građane da njihovi sugrađani Romi zaslužuju da izađu iz kartonskih kutija i žive u pristojnim stanovima. Nije li to fašizam na delu? Ili treba da bude eksplicitniji?

“Nas nekoliko, uglavnom sa radikalne levice, utvrdili smo da fašistički pokret u Srbiji planira skup, pokrenuli smo inicijativu na Internetu i odziv nas je zapanjio. Za dve nedelje, javilo se preko dve hiljade ljudi. Našli se u Domu omladine nedelju dana ranije i sve se dogovorili. Učestvovali su ljudi veoma različitih opredeljenja”, objašnjava Ratibor Trivunac iz Anarhosindikalističke inicijative kako je došlo do antifašističke kampanje.

S malo više podozrenja Boško Obradović iz “Dveri srpskih” vidi organizaciju skupa i objašnjava zašto “Dveri” nisu učestvovale u toj organizaciji, ako je već, kako sam kaže, jasno da su oni antifašisti i da će se uvek tako izjasniti.

“Najpre je indikativno to što je neko izmislio našu tribinu u istom danu da bi nas stavio u isti koš sa neonacistima. Pokušavali smo tu vest da demantujemo u novinama, jer smo smatrali da nam se to pakuje. Cilj je bio da se ceo srpski nevladin sektor prilepi ideji toga marša i da nas ponovo poistovete sa fašistima. Nama se osporava pravo postojanja jer nas uvek dovode u kontekst fašizma. I nikada nas ne konsultuju u vezi sa mnogim drugim temama kojima se bavimo, u vezi sa zaštitom kulture, belom kugom, temama koje obrađujemo na moderan način. Svakako da smo antifašisti i nikada nam neće biti problem da se tako izjašnjavamo, ali ne želimo da nas instrumentalizuju niti da učestvujemo u nečemu što do samog kraja nije bilo, kako bi organizatori to voleli da kažu, transparentno. Plašim se da je reč o tome da je mnogima potrebno da izmisle fašizam ako ga nema, jer od toga opstaju”, skeptičan je Obradović.

O instrumentalizaciji može biti reči, jer su mediji koji su prvi preneli vest sa sajta “Krv i čast”, takođe, izveštavali o ovom skupu kao o podršci proevropskim snagama Srbije. Sa skupa su se vijorile zastave Evropske unije, pa se na prvi pogled nije činilo da okupljanje ima bilo kakve veze sa antifašizmom. Gej organizacije, govorile su o gej pravima, politički govornici o skretanju Srbije udesno, tek malobrojni borci NOB-a prisećali su se strahota koje su fašističke čizme u Srbiji ostavljale za sobom. Sami organizatori čude se medijskom nerazumevanju poente i nedostatku sluha za antifašističke poruke. Anarhosindikalisti su nekako pristali da se udruže sa poklonicima kapitalizma i ujedine oko ideje koja bi i antifašizam i njih same mogla promovisati, ali se nisu nadali da će ispasti iz prvog plana.

“U vezi sa fašizmom slažu se i oni koji teže Evropskoj uniji i oni koji su protiv kapitalizma”, objašnjava Trivunac. “Problem je, međutim, što se u medijima videlo nešto potpuno drugačije. Nije se video antikapitalistički stav, iako smo mi dominirali na tom skupu. Kako medije drže razne liberalne struje, činilo se da je to bio skup podrške Evropskoj uniji, iako smo nosili transparente NATO jednako kukasti krst, jednako EU. Zgroženi smo medijskim tretmanom i instrumentalizovanjem antifašističke kampanje.” Mladi iz antifašističke kampanje olako tvrde da u “srpskom parlamentu sede partije sa ideologijom krvi i tla” i pozivaju na zabranu govora onima koji im se ne dopadaju. Konfuzija je nastala usled obrazovanja iz uybenika pisanih sa ideološkom strašću. Tako smatraju sociolozi, psiholozi, teoretičari i sami često pred izazovom da razmatraju podelu na desnicu i levicu u Srbiji; koja partija na kom kraku sedi (ako levica uopšte postoji) i u izazovu su da odrede granice dozvoljenog nacionalizma. Olaka upotreba prideva poput nacionalistički, ultradesničarski, klerofašistički, nacistički, fašistički, dovela je do zbirnog kategorisanja svakog ko se makar i greškom nađe u ovakvom društvu.

Ratibor Trivunac tvrdi da nije jedan od onih koji ne znaju značenje tih pojmova. “To poistovećivanje propagiraju liberali. Ne daju se poistovećivati, recimo, ’Krv i čast’ i ’Nacionalni stroj’, fašisti, kojih je veoma malo, i imaju delimično isprepleteno članstvo sa ’Obrazom’. Pogrešno ih je stavljati u isti kontekst, konzervativne nacionaliste i fašiste. Na antifašističkom skupu okupila nas je ista ideja, ali primetno je da u retorici nekih od organizatora postoji konfuzija, pa radikale proglašavaju fašistima. Naš cilj nije bio da država nekoga brani, a da postoje sistemske represije protiv nekog drugog, nego da se pokaže i podseti da smo antifašističko društvo. Ali različiti ljudi na različite načine vide rešavanje problema”, kaže Trivunac.

Profesor Ljubiša Rajić jedan je od učesnika mitinga koji je sa govornice poručio da fašisti ne treba da imaju pravo na slobodu govora. Sa stanovišta grozota koje bi mogao da izgovori svako ko je mišljenja da je jedan narod manje vredan od drugog, ne zvuči kao da nije dovoljno fer, ali da li je to demokratski?

“Rekao sam da oni brane javno iznošenje stavova koji su krivično delo, pozivajući se na pravo glasa. Pravo glasa stoji, ali taj svoje pravo koristi za raspirivanje mržnje koja je zabranjena. Ako bih rekao da ženama treba oduzeti pravo glasa, a posebno plavušama, jer su glupe, trebalo bi mi oduzeti pravo govora”, kaže profesor Rajić. Ogromne rupe u znanju, koje, prema njegovim rečima, imaju i mlade i starije generacije, potrebno je potkrepiti razumevanjem i razlikovanjem pojmova koji se sve češće koriste.

“Mlade generacije imaju zbrku koju im je donelo obrazovanje. Ne uspevaju da odvoje različite pojmove. Kod starijih ljudi zbrku su unele desničarske partije koje su koristile eufemizme za fašizam i čak tražile rehabilitaciju Ljotića, a Srpska pravoslavna crkva je tome davala podršku. Ali, mogu da potpišem, da sami političari vrlo dobro znaju o čemu je reč i prave razliku između tih različitih pojmova. Ne razlikujemo fašizam, klerofašizam i nacizam.”

“Fašizam je korporativna ideologija jedne nacija, koja ima jednog vođu”, objašnjava Rajić. “U jednoj fabrici svi su u istom sindikatu, svi koje okuplja ta ideja funkcionišu kao svojevrsni organizam. Klerofašizam nastaje kada se tome doda religija, a Crkvi pripadne uloga posrednika između građana i države sa ozbiljnom šansom pretvaranja demokratije u teokratiju. Ali one ne sadrže rasizam. Dok je nacizam biološki determinisan i pravi podelu na niže, manje vredne i vredne rase. Ali je u osnovi ateističan. A nacionalizam može da preraste u nacizam, kada se veruje da druge treba istrebiti”, kaže profesor Rajić.

On eksplicitno iznosi da u Srbiji u klerofašističke pokrete spadaju: “Pokret 1389”, “Dveri srpske”, “Obraz”, “Svetozar Miletić”. Nacističke su, prema njegovom mišljenju: “Županije 64”, “Nacionalni stroj”, “Krv i čast”. “Skinhedsi nisu organizovani, nego su podrška. Dakle, mi nemamo organizovano tip fašističkih i nacističkih pokreta, kao recimo u Skandinaviji čiji članovi i aktivisti su mladi ljudi u skupim odelima. Ovi naši su neuredni, sa puštenim stomacima i bradama. Uza se imaju gomilu navijača koji izlaze na ulice samo da bi se tukli. To su male, ali zauzvrat veoma agresivne grupacije. Daleko je opasnije što ih podržava na baš mali broj ljudi u strankama, policiji, delu vojske i delu birokratije. Nacionalizam jeste druga stvar, ali problem naših nacionalista je da toliko ne vole levo, da će uvek pre izabrati desnije od sebe. Ne pokušavaju da se distanciraju od nacista. Oni će nestati kada Vojislav Koštunica bude istupio protiv njih.”

Još oštrijeg stanovišta je Zoran Petakov iz Antifašističke akcije Novog Sada koji smatra da sve fašiste treba “istrebiti”. “Država može da ih ugasi, jer ih je i napravila. Da li ih treba zabraniti? Ako kažem, ispašću loš, ali da, treba zabraniti sve što ugrožava elementarno pravo na različitost. Neonacizam je suštinski antidemokratski i treba ga, dakle, ograničiti, ako ga je već nemoguće istrebiti. Država svojom normalizacijom nacionalizma i politikom izjednačavanja četnika i partizana podstiče takvo obrazovanje.”

A tu se vraćamo na dnevnopolitičke teme i ništa manju instrumentalizaciju antifašističkom borbom nego što je bila zloupotrebljavana u komunizmu. Mlade desničarske snage često tu borbu pogrešno poistovećuju sa komunističkim režimom u Srbiji. A o shvatanju samog komunizma da i ne govorimo. Trenutno je na snazi nedemokratska manipulacija građanskim pravom na protest čiji povod je bio ustoličen u civilizacijskoj tekovini kakva je borba protiv fašizma. Manipulacija elementarnim nepoznavanjem razlike između nacionalizma i nacizma. Na nivou medija ta stvar ne mora biti onoliko opasna koliko će biti prelaskom na krivičnu odgovornost koju bi država mogla da nametne i nacionalistima. O kojima se u Srbiji ne govori da sede na čelu velikog dela evropskih vlada, neki manje, neki više nacionalistički deklarisani od trenutno predsedavajućeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Uostalom, da li bi reč istrebljenje imala drugačije značenje da ju je izgovorio nacionalista?

Osećajući se prozvanim, Boško Obradović kaže da se ovdašnja elita rukovodi svime na jedan ideološki dogmatičan način. “Svako ko se ne uklapa u važeću matricu mišljenja rizikuje da ga proglase za nešto pogrdno. Nažalost, mladi nisu informisani, ali to nije ni elita. Uz to su i ideološki zaslepljeni, a da i ne govorim o onima koji u stvaranju atmosfere u kojoj nema javne rasprave o bilo kom problemu, imaju i svoj interes. Dok nas poistovećuju sa fašistima, iznose veoma krupne optužbe. ’Dveri’ nemaju nijednu optužbu, nijednu mrlju za deset godina. A sva zbrka se unosi najpre na izjednačavanju komunizma i antifašizma, potom se nacionalizam izjednačava sa Miloševićem i moguć je jedino kao njegova paradigma, kao da ne postoji ništa pre ni posle njega. To nas upućuje na loš srpski gen, šoviniste i ljude po prirodi sklone nasilju. Onda, sledi da većinski narod u Srbiji ne treba da ima mehanizme za zaštitu svoje kulture, jer to potencijalno može da ugrozi manjine, a onda i da sve što je patriotizam, znači retrogradnu akciju. Sve te matrice vode ka problemu sa identitetom. Jer, ako se slučajno osetim kao rodoljub, u meni, kao kod Orvela, mora da proradi kočnica, osećaj stida i autocenzura. U to se uklapa priča o neonacistima, jer u poistovećivanju s njima, ne daje nam se mogućnost da budemo legitimni.”

A u sve se nekako uklopila i fotografija Milana Nedića koja visi na “premijerskom” zidu u vladi. Ministar Dačić kazao je da ne može da se bori protiv fašizma ako vlada dozvoljava da uz fotografije drugih premijera na zidu bude i fotografija predsednika okupatorske vlade. U borbi protiv fašizma zaboravili smo da branimo Rome. Zaboravili smo na sve praznike i spomenike boraca NOB-a i stradalim u Drugom svetskom ratu. Malo smo promenili nazive ulica, a onda očekujemo da generacije koje dolaze, znaju da je lepo biti patriota, nedozvoljeno i nepoželjno biti loš prema drugima, a posebno je komplikovano razumeti u današnjem diskursu da jedno i drugo ne moraju biti suprotstavljeni. Eto, koliko smo zbrkani.

Autor: DRAGANA PERIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Ustavni sud Srbije, Javno tužilaštvo, Ministarstvo pravde Ličnost: Davidović Goran, Malović Snežana, Zorić Tomo Žanr: Izjava

SMRT FAŠIZMU! Kurir, 16.10.2008; Strana: 5

Republičko tužilaštvo najavilo zabranu rada i delovanja neonacističkih organizacija u Srbiji zbog širenja verske i nacionalne mržnje

BEOGRAD - Svim fašističkim i nacionalističkim organizacijama u Srbiji uskoro bi moglo biti zabranjeno delovanje! O tome svedoči odluka republičkog tužioca Slobodana Radovanovića da uputi inicijativu Ustavnom sudu Srbije za zabranu rada i delovanja organizacije "Nacionalni stroj". Tomo Zorić, portparol republičkog tužilaštva, rekao je da je inicijativu pokrenulo Ministarstvo pravde Srbije jer "Nacionalni stroj", iako nije formalno registrovana organizacija, izaziva versku i nacionalnu mržnju. - "Nacionalni stroj" se formalno pravno ne može ukinuti jer nije registrovan kao politička organizacija, ali mu se može zabraniti rad i delovanje. Međutim, Ustavom Srbije, tačnije članom 55, zabranjena su sva tajna i paravojna udruženja. S tim u vezi, Ustavni sud može zabraniti ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje - objašnjava Zorić. On je upozorio da niko ko u Srbiji propagira nacizam i neonacizam neće biti pošteđen, pa ni "Nacionalni stroj", zato što svojim programom jasno raspiruju nacionalnu i rasnu mržnju. - Naša borba podrazumeva kako zabranu rada tih organizacija ukidanjem njihovog sajta, sprečavanjem njihovih aktivista da dele propagandni materijal i šire svoje ideje, tako i pokretanje krivičnog postupka protiv konkretnih lica - precizira portparol republičkog tužilaštva. Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je juče da je ministarstvo na čijem je čelu iniciralo zabranu rada "Nacionalnog stroja" jer je pravosnažnom presudom utvrđeno da je ta organizacija izazivala versku i nacionalnu mržnju. - Ministarstvo pravde će inicirati zabranu rada svih organizacija za koje postoje slične situacije kao u slučaju "Nacionalnog stroja" - poručuje Malovićeva. Imajući u vidu osnovna programska načela "Nacionalnog stroja", teško bi se moglo reći da ta organizacija nema nikakve veze sa fašizmom, pa čak i nacizmom. S tim u vezi, navodimo neka od njih: - Puno građansko pravo kao svest nacionalne odgovornosti mogu imati samo lojalni državljani naše zemlje koji su pripadnici bele arijevske rase, dok bi državljani rase koja nije bela i rasno mešani imali određeni status i ograničena prava i oslobođeni građanskih dužnosti. Visoki predstavnici naroda na odgovornim položajima od nacionalnog značaja moraju biti srpskog porekla. - Verujemo u biološku nejednakost, kako među pojedincima, tako i među rasama. Fizičke, mentalne, moralne i rasne karakteristike su nasledne i nepromenljive. Želimo da svako sačuva svoju posebnost i živi u harmoniji sa ostalim rasama u interesu unapređenja čovečanstva. - Narkomanija, homoseksualizam, pedofilija, sektaštvo i pornografija moraju biti strogo kažnjivi. - Štampani i elektronski mediji moraju biti pod nacionalnom kontrolom države.

Antrfile:

Firer: Nismo fašisti!

Lider "Nacionalnog stroja" Goran Davidović Firer do zaključenja ovog broja nije odgovarao na pozive Kurira, zbog čega podsećamo na njegovu izjavu datu 3. oktobra u intervjuu jednom beogradskom dnevnom listu. U toj izjavi Firer je negirao bilo kakve veze njegove organizacije sa fašizmom. - To etiketiranje je vrlo neoriginalno. Neokomunisti iz LDP, LSV i DS, u skladu sa svojim titoističkim mentalnim sklopom, ništa originalnije i ne mogu da smisle. Taj izlizani termin odavno se koristi u pežorativnom, a ne ideološkom smislu, i izgubio je svaku težinu - kaže Davidović.

Autor: D. PERIŠIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Savet Evrope Narodi: Romi

SRBIJA NIJE UČINILA DOVOLJNO ZA ROME Politika, 17.10.2008; Strana: A8

Komesar SE za ljudska prava Tomas Hamarberg kaže da u pravosuđu i dalje postoji korupcija

Komesar Saveta Evrope (SE) za ljudska prava Tomas Hamarberg izjavio je juče da je u Srbiji ostvaren napredak u oblasti ljudskih prava i njihove zaštite, ali da i dalje postoje problemi na čijem otklanjanju vlasti moraju puno da rade. „Načinjen je napredak na polju zaštite ljudskih prava u Srbiji, ali postoje problemi koji su odranije prisutni”, rekao je Hamarberg na kraju višednevne posete Srbiji čiji je cilj bio da proceni stanje i stepen zaštite ljudskih prava, o čemu će SE u januaru objaviti izveštaj. On je na konferenciji za novinare ukazao da će u svom izveštaju izneti puno konkretnih preporuka kako bi se u Srbiji unapredila zaštita ljudskih prava i sloboda. Ističući da stanje u ovoj oblasti nije „katastrofalno”, Hamarberg je ocenio da je Srbija ustanovila „bitne” institucije za praćenje stanja i kršenja ljudskih prava, pre svega, instituciju ombudsmana, zatim, poverenika za informacije od javnog značaja, ali da će, u tom smislu, i Ustavni sud u budućnosti imati veliku ulogu. On je rekao da su vlasti u Srbiji učinile malo na poboljšanju položaja Roma i ostvarivanju njihovih prava na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, bolje uslove stanovanja i zaposlenje, ocenivši da napretka ima, ali da „rezultati nisu impresivni”. Hamarberg je, takođe, naveo da u Srbiji predugo traju sudski procesi i da strane u postupku postaju „žrtve” čekajući na donošenje presude. „Korupcija je još uvek prisutna u pravosuđu i potrebna je intenzivna akcija vlasti u tom pogledu”, rekao je Hamarberg i dodao da vlasti malo čine i na zaštiti aktivista nevladinih organizacija koji su često „žigosani” u medijima i tako postaju meta napada ekstremista. On je rekao da su uslovi u srpskim zatvorima neadekvatni i da je situacija takva da tri zatvorenika zauzimaju prostor predviđen za jednog. „Nijedan zemlja nije savršena, ali ovde treba još dosta da se radi”, zaključio je Hamarberg i dodao da je najveći napredak na zaštiti manjina učinjen u Vojvodini. Tanjug

Autor: PRENETO

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Javno tužilaštvo Ličnost: Zorić Tomo Žanr: Izjava

ČLANOVI „STROJA” ZAJEDNO NI NA PIVO Politika, 17.10.2008; Strana: A5

TEMA DANA: PROTIV NACIZMA

Ukoliko Ustavni sud zabrani „Nacionalni stroj”, biće ukinut njihov internet sajt, a aktivistima organizacije neće biti dozvoljeno okupljanje ni u manjim grupama, kaže Tomo Zorić, portparol tužilaštva

U slučaju da Ustavni sud usvoji predlog v. d. republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića da se zabrani rad i delovanje „Nacionalnog stroja”, ova organizacija ostala bi i bez svog internet sajta, a njenim aktivistima bilo bi zabranjeno da dele propagandni materijal i šire svoje ideje. Aktivisti „Nacionalnog stroja”, organizacije koja nije formalno registrovana, prema rečima Tome Zorića, portparola republičkog javnog tužilaštva, očigledno izazivaju versku i nacionalnu mržnju. – „Nacionalni stroj” se ne može formalno-pravno ukinuti s obzirom na to da nije registrovan kao politička organizacija, ali mu se može zabraniti rad i delovanje. Zabrana delovanja Nacionalnog stroja tražena je u skladu sa Ustavom Srbije, kojim se jamči očuvanje ljudskog dostojanstva i ostvarenje pune slobode i jednakosti. Odredbama statuta, programom i proglasom ove organizacije jasno se raspiruje nacionalna i rasna mržnja. Ustavom Srbije, odnosno njegovim članom 55, zabranjena su sva tajna i paravojna udruženja. Tako, Ustavni sud može da zabrani ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Niko ko u Srbiji propagira nacizam i neonacizam neće biti pošteđen, pa tako ni aktivisti „Nacionalnog stroja” – objašnjava za „Politiku” Tomo Zorić. Pored zabrane rada ovakvih organizacija, borba Republičkog javnog tužilaštva podrazumeva i ukidanje sajta, sprečavanje okupljanja aktivista „Nacionalnog stroja”, rasturanje njihovog propagandnog materijala… Borba, prema Zorićevim rečima, podrazumeva i pokretanje krivičnih postupaka protiv lica za koja se utvrdi da izazivaju nacionalnu, rasnu i versku mržnju. – Imamo, praktično, dva koloseka u borbi države protiv širenja nacionalne, verske i rasne mržnje. Jedan je upućivanje predloga Ustavnom sudu da zabrani rad i delovanje „Nacionalnom stroju”, a druga je da se protiv lica koja šire nacionalnu, versku i rasnu mržnju pokrene krivični postupak. Nekim aktivistima „Nacionalnog stroja” su ranije već izricane prvostepene kazne. Ukoliko Ustavni sud donese odluku o zabrani „Nacionalnog stroja”, njihovim aktivistima neće biti dozvoljeno da se okupljaju čak ni u manjim grupama – kaže Zorić. Prema njegovim rečima, RJT će preko svog predstavnika u radnoj grupi Ministarstva pravde, koja radi na izmenama Krivičnog zakonika, predložiti pooštravanje kazni za krivično delo izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje. Podsetimo, petnaestorica aktivista „Nacionalnog stroja” u novembru 2005. godine upala su na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vređali prisutne povicima „Komunistički retardi”, „Ustaške sluge” i „Jevrejske svinje”. Jedan od učesnika skupa je ošamaren. Veće Okružnog suda u Novom Sadu u novembru 2006. godine osudilo je prvooptuženog u tom procesu Gorana Davidovića, zvanog Firer, na godinu dana zatvora zbog širenja verske, nacionalne i rasne mržnje. Ostali optuženi su osuđeni na kazne u rasponu od uslovnih do osam meseci zakona zbog ugrožavanja sigurnosti. Žalbu na takve presude podneo je novosadski okružni tužilac, ali i odbrana okrivljenih i Vrhovni sud ih je razmatrao u junu.

Autor: M. DERIKONJIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Savet Evrope

OZBILJNA UPOZORENJA EVROPSKOG POSMATRAČA Danas, 17.10.2008; Strana: 5

Tomas Hamarberg, komesar za ljudska prava Saveta Evrope

Problemi Srbije jesu sporo pravosuđe, korupcija, prenatrpani zatvori, prava Roma, napadi na NVO

Beograd - Srbija je postigla napredak na polju ljudskih prava, ali i dalje postoje problemi, posebno u pravosuđu i u vezi s položajem Roma, poručio je komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg, koji je prethodnih dana boravio u Srbiji kako bi Savetu ministara SE podneo odgovarajući izveštaj. Govoreći o situaciji u pravosuđu, Hamarberg je izrazio zabrinutost zbog dugog trajanja sudskih procesa, naglasivši da je i to pitanje ljudskih prava. „Neki ljudi postaju žrtve zbog tog problema, jer im je potrebno da sudovi brzo donesu odluke“, rekao je on. Druga velika boljka sudstva jeste korupcija, upozorio je komesar SE, navevši da zbog toga veliki broj građana nema poverenja u pravosuđe. - O ovim problemima razgovarao sam s ministarkom pravde (Snežanom Malović) i dobio uveravanja da se radi na njihovom rešavanju - rekao je Hamarberg. Sledeći veliki problem je prenatrpanost zatvora, naveo je on i kao primer pomenuo Centralni zatvor u Beogradu, gde ima tri puta više zatvorenika nego što je predviđeno. U izveštaju Savetu ministara biće pomenuta i prava Roma jer je, prema oceni Hamarberga, „suviše malo urađeno da se isprave problemi s kojima se romska manjina suočava“. Komesar je rekao i da je zabrinut zbog napada na aktiviste nevladinih organizacija u „desničarskim medijima“, posebno zbog toga što su u štampi objavljivani privatni podaci aktivista, kao što su kućne adrese i imena članova porodica. U tom kontekstu, kao najizrazitiji primer naveo je medijske napade na Helsinški odbor u Srbiji. Komesar za ljudska prava najavio je da će izveštaj dati na uvid Vladi Srbije pre podnošenja Savetu ministara EU početkom sledeće godine.

Autor: R. D.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Javno tužilaštvo Ličnost: Zorić Tomo Žanr: Izjava

NEONACISTI PRETE DAČIĆU UBISTVOM Blic, 17.10.2008; Strana: 14

Zastrašujuće poruke na sajtovima

U Tužilaštvu poručuju da će se protiv neonacizma boriti bez kompromisa

Nakon inicijative Ministarstva pravde da se zabrani rad „Nacionalnom stroju”, na jednom od neonacističkih sajtova pojavila se poruka „Dačića treba ubiti”. Na sajtu „Nacionalsocijalistički forum” bilo je još pretećih poruka. Tako direktne poruke ne ostaju dugo jer su ih oni koji uređuju sajt sklanjali.

Ovaj forum je registrovan na sajtu „Krv i čast” neprikrivene neonacističke organizacije koja je pored „Nacionalnog stoja” pozvala na „Srpski marš”. Srpsko tužilaštvo će se beskompromisno boriti protiv svih oblika nacizma i suzbijaće svuda rasnu, nacionalnu i versku mržnju i netrpeljivost, rekao je za „Blic” Tomo Zorić, portparol srpskog tužilaštva. On kaže da se neće dozvoliti da se više u Beogradu, koji je bio žrtva nacizma, bilo ko pozdravlja nacističkim pozdravom i nosi kukaste krstove. - Tužilac Slobodan Radovanović je podneo inicijativu na dan kada se održava pomen žrtvama nacista u Kraljevu. U zemlji u kojoj su nacisti počinili takve zločine kao u Kragujevcu, kada su ubijali i decu, nacizam nikada neće biti dozvoljen u Srbiji. Ti zločini nikada neće biti zaboravljeni - kaže Zorić. Prema pisanju neonacista, „Nacionalni stoj” je formiran kao skup svih „nacionalsocijalista” u Srbiji, a „Krv i čast” je praktično podružnica neonacističke organizacije koja je stvorena prvo u Britaniji, a sada ima ogranke u čitavom svetu. „Krv i čast” je počeo sa radom u Srbiji još 1995. i ono što se javno vidi uglavnom su preštampavali Hitlerov „Majn kampf” („Moja borba”) i razne druge nacističke propagandne materijale. Ova organizacija ima i međunarodni novčani fond za pomoć uhapšenim članovima. Oni na svom sajtu obaveštavaju članove da su 2003. formirali „borbeni odred Combat 88” po ugledu na istoimene formacije pri „Krvi i časti” u drugim zemljama. Na više mesta na sajtu se ponavljaju poruke za pripadnike „Krvi i časti da se „izdaja i kompromitacija kažnjava bez milosti”. U jednom od tekstova se navodi kako „više nije dovoljno štampati plakte i prebiti obojene, već mora da se vodi rat”. Imaju pravila organizacije „Krv i čast” i za svakog „nacionalsocijalistu”. Ta pravila propisuju, između ostalog, „surovu i beskompromisnu borbu protiv inferiorne rase” i da sve što „sprečava napredak arijevske rase mora biti „istrebljeno i uništeno”. Inače, da se radi o nasilnim organizacijama govori i pozivanje na „revoluciju za rasu i naciju”. Na neonacističkim sajtovima oni koji pišu iz Srbije često skrnave srpska nacionalna obeležja. Tako se može često videti srpska zastava, ukrštena sa nacističkom zastavom sa kukastim krstom. Na jednoj slici je lik Hitlera, koji na reveru ima medalju „Miloš Obilić” koja se u Prvom svetskom ratu u srpskoj vojsci odeljivala za hrabrost.

Antrfile:

Časopis „Krv i čast”

„Krv i čast” izdaje istoimeni časopis, koji je koliko smo uspeli da saznamo sa njihovog sajta izašao u 11 brojeva. Naslovi tekstova su otvoreno pronacistički i evo nekih primera: „Šta bi Hitler danas rekao”, „Majn kampf - citati”, „Podvala zvana Ana Frank”, „Manifest belog genocida”, „Nacionalsocijalizam ili bela prevlast”...

Autor: VUK Z. CVIJIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Ustavni sud Srbije Ličnost: Nenadić Bosa Žanr: Izjava

ODREĐEN SUDIJA Večernje Novosti, 17.10.2008; Strana: 6

O "NACIONALNOM STROJU"

USTAVNI sud Srbije odredio je juče sudiju izvestioca i obrađivača predmeta, po zahtevu republičkog javnog tužioca da se zabrani rad političkoj organizaciji "Nacionalni stroj". Predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić rekla je da će dalji postupak zavisiti od rada sudije izvestioca i da bi prema utvrđenoj proceduri najpre trebalo da se ustanovi da li postoje procesne pretpostavke za postupanje po tom predmetu. - Kada se radi o zahtevima ili predlozima da se zabrani rad političkih stranaka, organizacija, udruženja građana, sindikata..., Ustavni sud je obavezan, zbog značaja pitanja o kome odlučuje, da organizuje javnu raspravu - rekla je predsednica Suda. Prema njenim rečima, javna rasprava će takođe uticati na rokove odlučivanja o tom predmetu. Nenadićeva je potvrdila da je Ustavni sud primio predmet 14. oktobra i po hitnom postupku informaciju stavila na razmatranje već danas. Ona je zamolila novinare da ne objavljuju ime sudije izvestioca.

Autor: NN

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Nacionalni stroj, Ustavni sud Srbije Ličnost: Nenadić Bosa Žanr: Izjava

ODREĐEN SUDIJA ZA NACIONALNI STROJ Kurir, 17.10.2008; Strana: 2

Ustavni sud

BEOGRAD - Ustavni sud Srbije odredio je na jučerašnjoj sednici sudiju izvestioca i obrađivača predmeta po predlogu kojim se traži zabrana delovanja političke organizacije Nacionalni stroj . Predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić saopštila je da je 14. oktobra sud primio predlog Republičkog javnog tužioca kojim se traži zabrana delovanja te organizacije i istakla da je ovo predmet o kom Ustavni sud mora da organizuje javnu raspravu, pre donošenja odluke. Ona je objasnila da je, imajući u vidu javni značaj ovog predmeta, sud odlučio da ne čeka sledeću sednicu, već da se informacija o primljenom predmetu utvrdi odmah, kako bi sudija izvestilac po prijemu predmeta mogao da počne da ga obrađuje. (TANJUG)

Autor: PRENETO

Rubrika: Društvo Srbija: Čačak Institucija: Društveno-politička Društvena: Okružni sud

PET GODINA ZATVORA ZBOG NAPADA NA CRNCA Politika, 22.10.2008; Strana: A12

Navijači čačanskog Borca odgovarali za rasnu netrpeljivost prema Solomonu Opokuu iz Gane

Čačak – Okružni sud u Čačku izrekao je kaznu od ukupno pet godina zatvora navijačima Borca koji su odgovarali za napad na Solomona Opokua (20), fudbalera iz Gane. Darko Obrenović (22) osuđen je na 18 meseci, Mladen Ikonić (24) na 14 meseci, Milan Milosavljević (22) na jednu godinu, a Nikola Cvetković (21) na deset meseci zatvora pošto su oglašeni krivim zbog izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti. Draganu Dragoviću (25) izrečena je kazna od šest meseci zatvora zbog ometanja dokaznog postupka, pošto je veće utvrdilo da je pretio svedoku u ovom slučaju, Dejanu Šerčiću. Svi osuđeni su Čačani. Presudu je izreklo veće kojem je predsedavao Mileta Maslarević. Porota je ustanovila da je Opoku, kao fudbaler na probi u Borcu, napadnut 7. marta ove godine u 15.40 sati, u blizini OŠ „Vuk Karadžić” u Čačku, dok je sa stadiona išao prema hotelu „Morava”, gde je bio smešten. Napadači su ga najpre vređali, govoreći: „Šta radiš ovde, crnčugo?”, „Crnčugo, stani da te bijemo”, „Je li, crni, šta tražiš ovde?”, „Umri, crnac”, i psovali mu „crnačku majku”. Zatim su ga Obrenović i Ikonić fizički napali, jedan ga je udario pesnicom iza vrata a drugi kolenom u rebra, pri čemu je neko od njih rekao da mrzi crnce. Nastavili su da ga udaraju, sada pesnicama po glavi, nanevši mu lake telesne povrede u vidu nagnječenja mekih tkiva. Opoku je počeo da beži a grupa da ga juri, pri čemu ga je Obrenović gađao kamenom. Fudbaler iz Gane spasao se preskočivši metalnu ogradu igrališta gde je trenirao lokalni tim za američki fudbal, i ubrzo se pojavila patrola policije koja ga je uzela u zaštitu. Nekoliko dana posle napada Opoku je napustio Srbiju, sada je na nepoznatoj adresi pa nije prisustvovao pretresu, na kome je pročitan njegov iskaz iz istrage. Pred istim sudom, inače, u toku je još jedan postupak zbog napada na rasnoj osnovi, pošto je čak 26 navijača Borca optuženo za vređanje fudbalera Čačana, Majka Temvanjere iz Zimbabvea, na utakmici protiv Voždovca pre dve godine.

Autor: G. OTAŠEVIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Čačak Institucija: Društveno-politička Društvena: Okružni sud

RASISTI DOBILI ROBIJU Večernje Novosti, 22.10.2008; Strana: 18

ČETVORICA ČAČANA OSUĐENA ZA PREBIJANjE FUDBALERA IZ GANE

ČAČAK - Veće Okružnog suda u Čačku osudilo je Čačane Darka Obrenovića (21), Milana Milosavljevića (21), Nikolu Cvetkovića (21) i Mladena Ikonića (24) za vređanje i prebijanja Opokua Solomona iz Gane, fudbalera na probi u Borcu. Za izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti dobili su ukupno četiri i po godine zatvora. Obrenović je osuđen na godinu i po, Ikonić na 14 meseci, Milosavljević na godinu i Cvetković na deset meseci. Optuženi su 7. marta, oko 15.40 časova, prvo vređali na rasnoj osnovi Solomona, koji je bio na probi u FK Borac, a potom ga i fizički napali. Osuđeni, koji su i pripadnici navijačke grupe Borac iz Čačka, posle utakmice sa Bežanijom, u blizini stadiona susreli su Solomona i počeli da ga vređaju: "Šta radiš ovde crnčugo", "Crnčugo, stani da te bijemo", "Umri crnac". Istovremeno, psovali su mu "crnačku majku". Fudbalera iz Gane zatim su Obrenović i Ikonić udarali pesnicama po glavi, lakše ga povredili. Solomon je uspeo da pobegne. Istom presudom, i Čačanin Dragan Dragović (24) dobio je šest meseci zatvora jer je telefonom pretio svedoku Dejanu Šerčiću, koji je posmatrao incident. Dragović, osuđen za sprečavanje i ometanja dokazivanja, hteo je da primora svedoka da lažno svedoči.

Autor: V. I.

Rubrika: Društvo Srbija: Beograd Institucija: Društveno-politička Društvena: Centar za prava manjina, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Ličnost: Čiplić Svetozar Žanr: Izjava Narodi: Romi

RASIZAM NA LOKALU NIN, 23.10.2008; Strana: 39

ROMI IZMEĐU "HAJATA" I OVČE

Da li je naša tolerancija odmakla dalje od one u predratnoj Nemačkoj, ako Romi kao komšije ne treba da postoje?

Protesti građana u Ovči privremeno su prestali, ali ne i akcije građana ovog naselja usmerene na sprečavanje Roma da im postanu susedi. Za raznim argumentima posežu meštani Ovče, indikativno sličnim argumentima koje su prethodnih godina koristili stanovnici Kamendina u Zemun polju i naselja Dr Ivan Ribar na Novom Beogradu. Beogradske vlasti bile su popustljive prema stanovnicima naselja prethodno viđenim za izgradnju socijalnih stanova u koje bi trebalo da budu smešteni Romi koji u neljudskim uslovima žive ispod Gazele. Da li će novi gradonačelnik Dragan Đilas biti čvršće ruke i omogućiti vekovnim stanovnicima Beograda da umesto kartonskih kutija dobiju zidove? Iz Skupštine grada obećavaju da je stvar rešena, ma šta o tome mislili u Ovči. Obećavaju i da će odabir porodica koje mahom nemaju nikakva dokumenta biti strog da ne bi bilo zloupotrebe. Na ledini na kojoj uveliko rade bageri, 130 romskih porodica dobiće uslove za život dostojan čoveka. Oko četiri hiljade ljudi u pedesetak kvadrata prvi put u životu imaće kanalizaciju, vodu, struju. Iako gradske vlasti tvrde da će ostatak socijalnih stanova, čak 270, biti namenjen za socijalno stanovanje i za neromske porodice, a ostatak od stotinak porodica koje žive ispod Gazele biće premešten na druge lokacije u gradu, u Ovči su neumoljivi. Oni jednostavno ne žele nijednog komšiju romskog porekla. U nedostatku već poznatih argumenata, manjak infrastrukture, manjak mesta za nove đake u školi, manjak mogućnosti za zdravstvene usluge i tako redom, u Ovči su se dosetili ustavnih prava. Tako se rumunska zajednica od tri hiljade stanovnika pozvala na ustavnu zabranu nasilne promene etničke strukture stanovnika. Jasno je da se ta ustavna odredba može odnositi na grad, ali ne i na deo grada, odnosno na jednu mesnu zajednicu. Baš kao što je jasno, nakon svega, da niko u glavnom gradu, a verovatno ni u celoj Srbiji, ne želi Rome za komšije. Svesni da im smeta način života Roma, građani Srbije često previđaju da taj način života upravo proističe iz nehumanih uslova. Svesni da se u datim uslovima ni sami ne bi bolje snalazili, Srbi i Rumuni i ko zna ko još, ostali su bez toliko solidarnosti da ne žele ni da gledaju probleme siromašnih. Posebno ne siromašnih Roma. Da je reč o etničkoj distanci, potvrđuje i kontradiktornost argumenata na koje se meštani Ovče pozivaju. Đurica Šipoš, odbornik i član Organizacionog odbora protesta, najpre kaže da će sve biti u redu ako vlasti prvo izgrade infrastrukturu, pa onda presele Rome. Potom se predomišlja, pa kaže da vlast mora da poštuje želju tri hiljade poreskih obveznika i ne troši novac na izgradnju stanova u Ovči ako oni to ne žele. “Na dve i po hiljade Roma, koliko živi na levoj obali Dunava, dovešće nam još pet hiljada i imaćemo ih ukupno osam hiljada. Nevažno je da li je neko dete iz tih porodica već preraslo za školu ili ne, ovde, jednostavno, nema mesta više ni za jednog đaka. Gradske vlasti falsifikuju broj tih ljudi u šestočlanim porodicama. Govorimo o ljudima koji nemaju posao, pa ni minimum tehničke kulture. Ko će njih naučiti da koriste veš mašinu i bojler?”, pita se Šipoš. Odgovarajući na sugestivno pitanje, on se složio da se u rešavanju problema Roma mora od nečega jednom krenuti, “ali ne u Ovči”. “Osim toga, u rešavanju tog problema mi vidimo diskriminaciju. Jer stanove dobijaju ljudi koji nemaju obrazovanje, ne znaju jezik i ne rade. Dok oni koji imaju fakultet i rade, ne dobijaju ništa. Grad donosi odluke protiv naše volje, službe ne odgovaraju na naša pisma i nazivaju to demokratijom. Ovo je diktatura!” Lako je uočiti obrnutu logiku u stavovima meštana Ovče, koja se ne razlikuje od logike meštana drugih naselja u koje je trebalo da se dosele Romi. Ksenofobija u “diskriminaciji” koju vide stanovnici Ovče doseže do osnovnih maksima fašizma, a zaključak je da oni koji su slabiji, bezvredna su rasa i nepotrebno im je pomagati. Sa zadrškom da uvek postoji velika šansa da gradske vlasti ne ispune obećanje, u OEBS- u saznajemo da su neki koraci u cilju integracije Roma u novu sredinu već preduzeti. Celo leto romska deca su pohađala predškolsku nastavu. Nešto starija deca upisana su u tri različite škole, a određeni su i obezbeđeni i posrednici romskog porekla – osobe koje bi decu mogle dovoditi u školu i vraćati ih kući, pomagati im u savladavanju srpskog jezika i drugih poteškoća u školskom gradivu, kao i posredovati između nastavnika i roditelja. Nikola Duvnjak kaže da je ova organizacija uključena u jednu od nekoliko komponenti sveobuhvatnog programa uključivanja Roma. “Bavimo se obrazovnom komponentom. Od navedene pomoći u vezi sa upisom dece u škole i nastave do direktne pomoći kao što je obezbeđivanje kompleta udžbenika, higijenskih paketa, zimske odeće, ranaca, mi pripremamo decu i roditelje za školu”, kaže Duvnjak. U Srbiji postoje 643 nehigijenska naselja u kojima živi po nekoliko hiljada ljudi. Naseljem se, naime, ne smatraju one izdvojene kartonske kućice u kojima živi manje od dvanaest porodica, odnosno manje od stotinu ljudi. Tako u Beogradu, iako se čini da ih je više, ima 141 nehigijensko naselje u kojima živi 58 hiljada stanovnika. Više od polovine romskih domova (55 odsto) nije priključeno na kanalizacioni sistem, a približno dve trećine (66 odsto) nema toalet ni kupatilo u kući. Da li je zbog tih dramatičnih podataka ili sebične potrebe za atraktivnom lokacijom za još jedan tržni centar, gradska vlast odlučila da premesti Rome? To pitanje biće posebno važno kada ispod Gazele nikne novo stakleno čudovište, a još važnije ako se ova akcija ne nastavi na nivou celog grada i Srbije. Današnja gradska vlast nije dozvolila da se pitanje nehigijenskih naselja pomene u izbornoj kampanji, a pogotovo ne lokacija na koju će biti preseljeni Romi. To joj nije bilo od koristi. Da li je na delu humanost ili problem rugla na važnoj saobraćajnici? “Oba”, kaže Živojin Mitrović, koordinator Centra za preseljenje Roma. “Dobili smo dozvolu za izgradnju, tenderski postupak je završen, počeli su radovi, plan je odmakao toliko daleko da nema odustajanja. Gradonačelnik je ovaj put kuražan i neće ga naterati da se predomisli. Nije reč o obećanju nego o nužnosti da obezbedimo njihovo uključivanje u život, zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Stanovnici Ovče dobiće i ono što do sada nisu imali – tržni centar na četiri hiljade kvadrata, bolje puteve, trotoare, češće autobuske linije i kanalizaciju koju nema niko sa leve strane Dunava.” Populistička politika, podilaženje potencijalnim biračima iz Ovče (Romi nisu birači, jer uglavnom nemaju lična dokumenta) mogla bi da zaustavi izgradnju stanova, ako se dese novi izbori, a da ksenofobičnim građanima ostane nejasno zašto je rešavanje životnih problema romskih porodica van svake diskusije i zašto treba da se stide svog antiromskog stava. Jedna kampanja o bogatstvu romske kulture, o njihovim primarnim željama, o snovima i siromaštvu, makar bi uticala na svest njihovih sugrađana, ako je ne bi sasvim promenila. Nažalost, stav neromskih sugrađana nije kažnjiv iako je zao; navodno, nije ni fašistički iako je netrpljiv prema drugima i ma oko čega se formirao, svodi se na životne navike Roma. Mitrović priznaje da su političke afere i izbori bacili pitanje Roma u zapećak i da je trebalo da kampanja pre pokretanja socijalnog programa bude “agresivnija”. “Osamdeset odsto građana Srbije ne želi Rome u svom komšiluku. Ali niko nema prava da bira komšiju! Svakome neke komšije smetaju, ali moramo biti tolerantni. Ovde nije reč o još jednom nehigijenskom naselju kako strahuju u Ovči, nego o urbanom naselju čije je rešenje nagrađeno na svetskom nivou. Reč je o uskim interesima i rasizmu”, kaže Mitrović. Distanca koju građani Srbije osećaju prema ovom narodu posebno zabrinjava ako se zna da je njihov udeo u ukupnoj populaciji 108 hiljada. Prosek njihovih godina je 27, a prosečni životni vek 30 godina. Među njima je samo devet procenata radno sposobnih zaista i zaposleno. I to na najtežim fizičkim poslovima. Tek trideset odsto je funkcionalno pismenih, a 0,3 odsto sa višom i visokom školom. Ali, problem njihovog obrazovanja svakako ne nastaje pred kraj života. Prošlogodišnje istraživanje UNICEF-a o socijalnoj isključenosti Roma u našem delu Evrope pokazuje da čak 50 odsto romske dece napušta školu zbog lošeg odnosa neromskih drugara prema njima. Iako bi nakon svega bilo lakomisleno verovati u moguću brigu meštana Ovče za razvoj romske dece, jedan njihov argument protiv preseljenja Roma mogao bi da bude osnovan. Ako, naime, sa ciljem da budu integrisani, nekoliko hiljada ljudi bude premešteno na drugu, po svemu humaniju, ali grupnu i zatvorenu lokaciju, kako je integracija moguća? Ne liči li to isuviše na premeštanje iz jedne izolacije u drugu? Sredstva i ljude koji su predviđeni da pomognu programu bilo bi teže obezbediti na nekoliko stotina lokacija nego na jednoj. Međutim, pred sam kraj Dekade Roma kojom Srbija ove godine i predsedava, sveobuhvatnu strategiju uključivanja Roma u društveni život još nismo videli. Romi od te strategije nisu osetili još nikakvu korist, a iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava nastavljaju da stižu obećanja. “Postoji strateški plan, pre svega, postoji Akcioni plan za poboljšanje položaja Roma”, kaže ministar Svetozar Čiplić. “Uskoro će biti usvojena i Strategija za poboljšanje položaja Roma. Posebno, što se odnosi na Dekadu inkluzije Roma, postoje mere afirmativne akcije u oblasti stanogradnje, obrazovanja i zdravstva. U oblasti obrazovanja već se nekoliko godina preduzimaju akcije usmerene ka našim sugrađanima Romima srednjoškolske i studentske populacije. Posebno dobri rezultati u ovoj oblasti su postignuti u Vojvodini i na Novosadskom univerzitetu. U oblasti stanovanja su preduzete mere prema uklanjanju nehigijenskih naselja i preseljenje naših sugrađana romske nacionalnosti u urbanistički uređene i stambeno standardizovane objekte. Upravo je akcija u vezi sa Ovčom jedan od aspekata ovog delovanja.” Narod prema kome gajimo te “necivilizacijske predrasude” čini dve trećine siromašnog stanovništva u Srbiji. Romi u nezaposlenosti učestvuju sa do 70 odsto, ali objašnjenja za njihovu nezaposlenost i siromaštvo leže u podacima druge vrste. Statistika govori da u školama i domovima za decu sa posebnim potrebama, zbog nemara sistema, boravi i veliki deo potpuno zdrave romske dece. U tom posebnom vidu segregacije, deca se praktično onemogućavaju za dalje školovanje. U osamdeset odsto slučajeva mladi Romi odustaju od škole nakon četvrtog razreda. Do srednje škole stiže tek dvanaest odsto, a najvažniji razlozi za napuštanje škole su: loš odnos neromske dece prema njima, loš odnos nastavnika, pomoć u kući, nedostatak pristojne odeće, a neretko su mišljenja da čak i ako završe školu, neće dobiti posao. Petar Antić iz Centra za prava manjina kaže da često ti razlozi nisu bez osnova. Naprotiv. U praksi, ovaj centar se svakodnevno sreće sa diskriminacijom Roma u školi, prilikom zapošljavanja, nasiljem koje trpe na ulici, pa i policijskom torturom. “Nisu retki odvojena odeljenja i toaleti za romsku decu u školama. Tako se, od malih nogu, osnažuju ionako snažne predrasude, dok država odbija da pokrene pozitivnu kampanju i da utiče na svest građana. Na nekoliko naših predloga da se takva kampanja pokrene, nismo dobili odgovore”, kaže Antić. On smatra da svako ko organizuje takve proteste protiv Roma mora biti kažnjen za širenje rasne netrpeljivosti, jer ako to nije slučaj, građane ništa neće sprečiti da se iznova bune zbog mogućnosti da im se Romi dosele u komšiluk. “Svaki film, svaki televizijski prilog, svaka priča nastala o Romima napravljeni su tako da pothranjuju ionako izražene predrasude. Onda i same javne ličnosti romskog porekla imaju problem sa sopstvenim identitetom.” Gušenje predrasuda prema Romima deluje kao bajka ako se zna da indirektno i državni propisi onemogućavaju inkluziju Roma, tvrdi Antić. “Da bi se prijavio u Nacionalnu službu za zapošljavanje, građanin mora da ima završenu osnovnu školu. To je uslov koji većina Roma ne ispunjava”, kaže Antić. I nastavljamo da se vrtimo u začaranom krugu. Ako mu nije lepo u školi, ako ga druga deca ugnjetavaju i biju, romsko dete će napustiti školu. Ako nema obrazovanje, neće pronaći ni posao od koga bi mogao pristojno da živi. Kad to dete bude imalo svoju decu, razumeće njihove probleme u školi, pa će im dozvoliti da i oni napuste školu. Jedan romski otac najbolje je sumirao to stanje sveste kazavši za UNICEF: “I šta ja da radim? Nemam penziju, neću dobiti socijalnu pomoć, to znači da moram da zaposlim svoje dete.” Većina romske dece nikada tokom školovanja ne doživi da im učiteljica priđe i pogleda zadatak. Wena bela ruka nikada ne pogladi njihovu kosu. Većina romskih majki sa bebom u naručju nikada neće doživeti da im bela osoba ustupi mesto u gradskom prevozu. Povrh svega, romske porodice ispod Gazele nisu doživele ni da u njihovo ime nevladine organizacije i građani koji se hvale svojim evropskim razumevanjem stvarnosti, uključe i njihov problem u Antifašističku kampanju. Vreme je da se zapitamo: kakav smo to antifašistički narod ako ne vidimo ljude u Romima?

Autor: DRAGANA PERIĆ

Rubrika: Društvo Vojvodina: Novi Sad Ličnost: Lebl Aleksandar, Marković Predrag - istoričar, Pavličić Igor, Zurof Efraim Žanr: Izjava

GRAD PREMALI ZA ANTISEMITU I LOVCA NA NACISTE Danas, 21.10.2008; Strana: 5

Da li je moguće kompromisno rešenje oko obeležja Jaši Tomiću u Novom Sadu

Zurof: Želim da se konsultujem s političarima Lebl: Spomenik odmah ukloniti MarkoviĆ: Da li menjati i naziv sela

Beograd - Dirnut sam gestom novosadskih vlasti da mi dodele titulu počasnog građanina, ali imam problem u vezi sa spomenikom Jaši Tomiću koji stoji u centru Novog Sada. Nisam odbio ponuđenu čast i imam nameru da se konsultujem sa gradonačelnikom i njegovim prethodnikom, sa predsednikom Jevrejske zajednice, kao i sa drugima u Srbiji, pre nego što je prihvatim. Tako stoje stvari u ovom trenutku - kaže za Danas Efraim Zurof, direktor Centra Simon Vizantel i poznati lovac na naciste. Zurof ističe da se posle prošlonedeljne odluke Skupštine grada Novog Sada konsultovao s nekim od navedenih ličnosti, ali da još nije razgovarao sa gradonačelnikom Igorom Pavličićem, niti sa njegovom prethodnicom Majom Gojković, za vreme čijeg je mandata postavljen spomenik oko kojeg je nastao spor. Jaša Tomić, jedan od vođa Srba u Vojvodini na prelazu 19-20. veka, napisao je 1884. knjižicu „Jevrejsko pitanje“, koja se može smatrati antisemitskim delom, a spomenik njemu vlast SRS u Novom Sadu svečano je otkrila 9. novembra 2006, na dan kada se širom sveta obeležava po zlu poznata Kristalna noć, kada su nacisti počeli da realizuju politiku zločina nad Jevrejima. Novosadske vlasti će narednih nedelja pokušati da iznađu kompromisno rešenje oko spomenika, kako bi Efraim Zurof pristao da bude počasni građanin vojvođanske prestonice, najavio je gradonačelnik Igor Pavličić (DS). On, međutim, smatra da bi uklanjanje spomenika iz centralne Dunavske ulice bilo krajnja mera i da je potrebno naći rešenje koje bi imalo podršku celokupne javnosti. Komentarišući ovu najavu, Aleksandar Lebl iz Saveza jevrejskih opština Srbije ocenjuje za Danas da je nemoguće da celokupna javnost ima identično mišljenje o tom problemu i da gradske vlasti moraju da prelome. - Ako se dokaže antisemitizam Jaše Tomića, što neće biti teško, spomenik bi trebalo odmah ukloniti. Nisam siguran da Novosađani imaju mišljenje da bi spomenik trebalo po svaku cenu zadržati - kaže Lebl. Naš sagovornik ističe da Srbiji nije strano masovno uklanjanje spomenika, a da stvar bude gora, kaže Lebl, reč je uglavnom o spomenicima antifašističke borbe. Istoričar Predrag Marković potvrđuje da Jaša Tomić „jeste bio antisemita“, ali dodaje da to „nije bilo ništa neuobičajeno za to vreme, odnosno za tadašnje političare u Ugarskoj“. - Ipak, za tadašnju zajednicu Srba taj antisemitizam jeste bio neuobičajen. Zbog toga je sve komplikovanije nego što izgleda. Polovina političara u 19. veku su bili antisemiti, poput Jaše Tomića. S druge strane, spomenik je krupna stvar za jedan grad i ne može jedna mala stranka ili grupa politički korektnih građana da odlučuje o tome. Pitanje je da li možemo naše današnje političko stanovište da reflektujemo 100 godina unazad - ocenjuje Marković. On podseća da je spomenik postavljen „na brzinu“ i da je tu reč „o starim komunističkim štosovima - skini, postavi, skini, postavi spomeni“. - Spomenici se ne diraju osim u ekstremnim slučajevima, kada je reč o Hitleru ili Paveliću. S druge strane, ovaj spomenik Jaši Tomiću nema nikakvu kulturnu, umetničku ili istorijsku vrednost, jer postoji tek dve godine. Zbog toga njegovo uklanjanje ne bi trebalo da bude problem - kaže Marković. Ovaj istoričar, međutim, pita da li bi, u slučaju uklanjanja spomenika, trebalo promeniti ime banatskom mestu - Jaša Tomić.

Antrfile:

Jaša Tomić: „Jevrejsko pitanje“

„Otimanje i razvrat“ „Namnožavanje ljudstva bilo je kod Jevreja jače i naglije, nego namnožavanje proizvodnje i sredstva za život. A gde to nastupi, tamo mora nastupiti zverska borba za opstanak - otimanje. Ta je okolnost po našem mišljenju proizvela kod Jevreja - razvrat. Kome se ovo tumačenje ne dopada, taj neka traži drugo, ali to tek niko ne može poreći da je život u Jevreja sve od najstarijih vremena bio neobično - pokvaren. (...) Često se ušunja jedan jedini Jevrejin sa zavežljajem na leđi u selo, a za desetinu godina videćete, gde je sa ‘špekulacijom’ postao najveći gazda, a svo mu je selo ne samo prezaduženo no i - razvraćeno. On širi razvrat, da bi lakše ‘napredovao’: muti vodu, da bi zgodnije - lovio“. „Razviti program antisemitizma“ „Velimo dakle: veliki broj antisemita, koji raste iz dana u dan, i mrtav antisemitski program, ne dopada nam se. Antisemitizam se ne može više sprečiti, treba dakle razviti njegov program i mirnim putem rešiti to pitanje. Treba dakle raditi na tome, kad se narodu dodija ovo čudo koje trpi od Jevreja, da tada izađe pred sabor i kaže: učinite to i to, a ne da počne opet da davi i bije Jevreje“. „Proterivanje ne pomaŽe“ „Na kongresu u Dražđanima, pa i izvan kongresa, pojavila se neka takozvana radikalna antisemitska frakcija koja traži od države da protera Jevreje. To bi već bio program, ali mi sumnjamo da bi se mogao izvesti. Jevreje su proterali do danas već toliko puta, mal da ne iz sviju država, pa ne pomože. (...) Ta nije li se 1882. god. ‘uzbunila’ cela Evropa, kad ono na lep način protera Rusija jedan deo Jevreja iz svoje države. Te Jevreje niko nije hteo primiti. Tada su govorile diplomate da svaka država mora držati svoje Jevreje i da ih ne sme naturivati drugima na vrat. Dakle kuda ćete s Jevrejima? Faraon je najpre hteo da podavi Jevreje, ali se posle smilovao, te ih je samo proterao. Kad bi mi danas pokušavali da ih proteramo morali bi docnije da ih podavimo, jer ne bi imali kuda“. „Nepodobni za porotnike“ „Jedino što bi izgledalo u našem predlogu protujevrejski, bilo bi to što po našem mišljenju Jevrejima ne bi trebalo dopustiti da učestvuju kao sudije u poroti, u sudu časti. Jevrejski nazori o poštenju i njihov moral razlikuju se od naših nazora i morala. Ono što mi držimo za svetlo i pošteno, to Jevreji smatraju u svojoj duši za glupost. Prevariti lukavo, a izbeći od kazne, to je kod njih dika. (...) Jevrejski moral je protivan opštim pojmovima o poštenju, te s toga i nema njima onde mesta, gde se sudi po načelima toga poštenja“. „Napreduju gde je trulo“ „U Austro-Ugarskoj su Jevreji najveći neprijatelji narodnosnog izmirenja. Koliko puta ustadoše austrijski Nemci da se izmire sa Slavenima, pa je uvek to predupredila jevrejska štampa. Tako je i u Ugarskoj. (...) Oni uzimaju na se mađarsku masku, te narodnosti ruže i opadaju najcrnje pred Mađarima, a to sve za to da država nikad ne izađe iz ove narodnosne borbe i trzavice, da nikad ne stvori napredne i korisne ustanove, no da ostane ovo trulo i dalje, jer samo tamo gde je trulo goje se i napreduju ‘jevrejski crvi’“. Brošura „Jevrejsko pitanje“ prvi put je objavljena u „Srpskom kolu“ (Novi Sad, 1884), a potom u „Sabranim delima Jaše Tomića“ (Novi Sad, 2007)

Autor: S. ČONGRADIN - A. ĐIVULJSKIJ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička, Kultura/Obrazovanje/Mediji Društvena: Ministarstvo kulture, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Kulturna: Grafički atelje Dereta - Izdavačka kuća Ličnost: Arsenijević Vladimir, David Filip, Hamović Zoran Žanr: Izjava

POSAO ZA JAVNOG TUŽIOCA Danas, 22.10.2008; Strana: 5

Institucije sistema smatraju se nenadležnim za borbu protiv antisemitske propagande u literaturi i izlozima knjižara

HAMOVIĆ: Ministarstvo kulture može da se potrudi da ambijent bude etički raskošniji ARSENIJEVIĆ: Knjižari jure novac, političare nije briga

NAŠA PRIČA

Beograd - Dejan Lučić, bivši trgovac nekretninama i odranije izdavač literature o svetskim zaverama i „Novom svetskom poretku“, objavio je ovih dana drugi tom svog antisemitskog dela „Kraljevstvo Hazara“, čiji su primerci izloženi u uglednim knjižarama u najužem centru Beograda. Jedna je „Dereta“, a druga se nalazi u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti. Reč je o delu za koje stručnjaci i ugledni književnici ukazuju da na bezmalo hiljadu strana širi nacionalnu i versku mržnju i poziva na nasilje. To, međutim, nije dovoljan razlog za delovanje nijednoj nadležnoj instituciji. Predstavnici ministarstava kulture i za ljudska i manjinska prava tvrde da nemaju uporište za reakciju, dok distrubuteri i knjižari „osluškuju potrebe tržišta“. Vlast je prošle nedelje demonstrirala kako može biti efikasna kada postoji politička volja. Zbog raspirivanja mržnje i pozivanja na nasilje, koji su zabranjeni Ustavom i zakonima, Ministarstvo pravde i Republičko javno tužilaštvo podneli su Ustavnom sudu zahtev da se zabrani delovanje neonacističke organizacije Nacionalni stroj. Takođe, neonacistima - dakle antisemitima i rasistima - MUP je zabranio ulično okupljanje 11. oktobra u Beogradu. Zoran Hamović, savetnik ministra kulture Nebojše Bradića, smatra da Ministarstvo nije nadležno da pokreće tu vrstu pitanja. - Uvek se može naći nešto u pojedinim knjigama što nije po volji nekome. Po mišljenju građana Srbije postoji niz publikacija koje su uperene protiv njihovog integriteta. To, naravno, ne isključuje činjenice. Zbog toga bi trebalo apelovati na odgovornost javnosti prema takvoj vrsti literature. Ministarstvo kulture može samo da se potrudi da ambijent učini etički raskošnijim, ali nema tu vrstu ingerencije da pokreće tužbe protiv autora takvih dela - kaže Hamović za Danas. Ni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ne oseća se prozvanim da reaguje na distribuisanje i reklamiranje antisemitske literature. Kako nam je u tom ministarstvu rečeno, oni nisu nadležni. - Ministar bi mogao da iznese samo svoj lični stav, a to će uraditi kada se bude upoznao sa svim detaljima - kažu za Danas u Ministarstvu za ljudska i manjiska prava. Vladimir Arsenijević, pisac i urednik izdavačke kuće Rende, kaže za Danas da nije iznenađen niskim stepenom etičkih standarda knjižara koji prihvataju sve što donosi novac, ali ni ponašanjem institucija koje odbijaju da se protiv toga bore. - Protokol sionskih mudraca je samo knjižara Beopolis odbila da prodaje. Knjižara Plato, recimo, koja se izdaje za kuću koja se pridržava etičkih normi, u knjižari u Knez Mihailovoj držala je u izlogu kapitalna dela Radovana Karadžića. Pri tom se zaboravlja da je knjižarstvo zapravo etički biznis. I onda nije čudno da se takvo đubre od literature pojavljuje u ogromnim količinama i da takvi likovi neometano pišu svoja dela - kaže Arsenijević. Kako je za Danas pisao književnik Filip David, najveći deo „Kraljevstva hazara“ zasnovan je na opštim mestima o „jevrejskoj zaveri protiv čovečanstva“, želji da se zavlada svetom, čega nije pošteđena ni Srbija. „Pisac nam otkriva i dugo čuvanu tajnu Mosada, plan Srbija - novi Izrael. Izraelska tajna služba i jevrejski lobi odlučili su, kada uskoro započne rat između Amerike i Irana, da zbog opasnosti od atomskog zračenja, Jevreji napuste svoj istorijski Izrael i nasele se u Srbiji. Izraelci su već počeli pripreme za ovu veliku akciju i „finansijska okupacija“ je obavljena. (...) Kada se plan ostvari, a taj čas je blizu, sudbina Srba biće zapečaćena: Srbi će postati robovi ili će nestati. Šta da se radi, pita se zabrinuti autor. Pred ’strašnom pretnjom antisrbizma’ poručuje: ’Zato Srbi, na noge, mi smo okupirani, ali osmotrimo kad i - koga treba da udarimo! Ne ranije - ne kasnije. Narod koji zna cilj - naći će put’“, piše Filip David. Ugledni književnik na kraju konstatuje da, dok god bude knjiga koje otvoreno propagiraju rasnu mržnju i istrebljenje čitavih naroda, biće i nacističkog nasilja.

Antrfile:

„Dereta“ reklamira antisemitske knjige

Na internet sajtu izdavačke kuće Dereta može se pronaći u onlajn ponudi za kupovinu i prvi tom knjige Kraljevstvo Hazara, sa slikom naslovne strane, cenom od više od 1.200 dinara i opisom dela: „Nevidljiva imperija koja vlada svetom! Ko je pokrao mudre Jevreje, njihovo ime, veru i istoriju?“

Autor: SNEŽANA ČONGRADIN

Rubrika: Društvo Srbija: Čačak Institucija: Društveno-politička Društvena: Okružni sud

OSUĐENI ZBOG RASIZMA Danas, 23.10.2008; Strana: 29

Čačak - Dvadesetjednogodišnje Čačane Darka Obrenovića, Milana Milosavljevića i Nikolu Cvetkovića i tri godine starijeg Mladena Ikonića veće Okružnog suda u Čačku osudilo je na ukupnu kaznu od četiri i po godine zatvora zbog vređanja i prebijanja tamnoputog fudbalera iz Gane Solomona Opokua. Obrenović je osuđen na godinu i po, Ikonić na 14 meseci, Milosavljević na godinu i Cvetković na 10 meseci. Sva četvorica su optuženi da su 7. marta, po završetku fudbalske utakmice između Borca i Bežanije, u blizini stadiona vređali na rasnoj osnovi Opokua, govoreći mu „Šta radiš ovde crnčugo“, „Umri crnac“, „Crnčugo, stani da te bijemo“, a psovali su mu i „crnačku majku“. Potom su ga tukli nogama i rukama, nanevši mu lake telesne povrede. Dragan Dragović (24) osuđen je na šest meseci zatvora, jer je uputio telefonske pretnje svedoku Dejanu Šerčiću, koji je posmatrao incident. Opoku se od oktobra prošle godine nalazio na probi u čačanskom Fudbalskom klubu Borac. FoNet

Autor: PRENETO

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud Srbije

CENA DOMAĆIH BRLJOTINA Vreme, 23.10.2008; Strana: 36

Međunarodni sud za ljudska prava i Srbija

Po osnovu dosad donesenih presuda u Evropskom sudu za ljudska prava država Srbija će morati da plati skoro 60.000 evra na ime naknade štete i skoro 20.000 na ime troškova postupka pred tim sudom

Usprkos nedoumicama koje prate zakonske odredbe o funkcioniranju Ustavnog suda Srbije kad je o institutu ustavne žalbe riječ, taj je sud (iako još "faličan", zbog toga što i danas radi tek s dvije trećine predviđenog broja sudaca) počeo"izbacivati" prve odluke na tu temu. Taj sud, naime, od donošenja novog Ustava Srbije (2006) u svojoj nadležnosti ima i odlučivanje o ustavnoj žalbi građana zbog povreda osnovnih ljudskih prava aktima i radnjama javne vlasti (državnih organa). Tako je prošloga tjedna usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na sudsku zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih Ustavom, utvrdivši povrede tih prava u vođenju krivičnog postupka koji je obustavljen zbog apsolutne zastarjelosti krivičnog gonjenja. Podnosiocu ustavne žalbe sud je utvrdio pravo na naknadu štete, koju on može podnijeti Komisiji za naknadu štete, radi postizanja sporazuma o visini naknade, a ako ona ne donese odluku u roku od 30 dana od podnošenja zahtjeva, podnosilac može nadležnom sudu podnijeti tužbu za naknadu štete, jednako kao i u slučaju da se s Komisijom ne usuglasi oko cjelokupnog iznosa odštetnog zahtjeva. Tako je Ustavni sud, unatoč nedostatku prakse i dvojbama koje još postoje, počeo raditi svojevrsnu kontrolnu ulogu u poštovanju ljudskih prava. Jedna od dvojbi izrečena je na nedavnom savjetovanju sudaca Srbije u organizaciji Vrhovnog suda Srbije: sutkinja Ustavnog suda Srbije Olivera Vučić konstatirala je da je "vječno pitanje tko će kontrolirati kontrolora" (Ustavni sud) i odgovorila da je jedna od mogućih adresa ona u Strazburu.

Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu, u svakom slučaju, zatrpan je tužbama iz Srbije koje su sve donedavno, u nedostatku funkcionalnog Ustavnog suda Srbije pristizale nakon što su "kod kuće" bile iscrpljene muke na svim pravnim instancama.

NAJČEŠĆE POVREDE: Ne samo iz Srbije, nego i iz ostatka regije, tužbe pred Međunarodni sud za ljudska prava stizale su najčešće zbog povreda prava na pravično suđenje, dužine trajanja postupka i neizvršenja pravomoćnih presuda domaćih sudova, iako ima i postupaka u kojima je taj sud odlučivao i o materijalnoj šteti podnosilaca tužbi.

Savjetnica u Vrhovnom sudu Srbije Majda Kršikapa, koja je inače u Evropskom sudu za ljudska prava provela šest mjeseci, na već spomenutom sudačkom skupu iznijela je i konkretne podatke o trenutnom "statusu" Srbije pred tim sudom: do tog trenutka je doneseno 19 presuda i 14 odluka protiv Srbije. U 15 od 19 presuda Evropski sud je ustanovio kršenje prava na pravično suđenje, kako zbog dužine trajanja postupka tako i zbog neizvršenja pravomoćnih presuda domaćih sudova. U dva slučaja je utvrđena povreda odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima kad je riječ o slobodi izražavanja, u jednom povreda pretpostavke nevinosti, te u tri slučaja povreda prava na poštovanje privatnog i porodičnog života.

Po osnovu donesenih presuda, Srbija je obvezana da plati ukupno 56.100 eura na ime naknade štete, te još 18.812 eura na ime troškova postupka, od čega je dosad plaćeno 17.100 eura. Pritom, prva presuda Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije (zbog povrede pretpostavke nevinosti) donesena je 19. septembra 2006. godine, a iznos ukupnog duga Srbije prema svojim građanima treba zasad uvećati za neutvrđenu odštetu građaninu kojem je Ustavni sud Srbije dao za pravo prošloga tjedna, kao i još jednu presudu Evropskog suda za ljudska prava koja je stigla naknadno, po kojoj će država zbog nepoštivanja Konvencije o ljudskim pravima kad je o pritvoru riječ, tužiocu morati platiti dvije hiljade eura odštete i 1603 eura sudskih troškova.

Sreća po državu je to što je Međunarodni sud stao na stanovište da je nadležan samo za slučajeve (štetne događaje) koji su se dogodili nakon što je konkretna država potpisala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evo i primjera: Hrvatska je Konvenciju potpisala krajem 1997. godine, odštete koje je isplaćivala po presudama Evropskog suda za ljudska prava iznosile su između 1500 do 18.000 eura, a podaci kažu da je samo 2006. godine za ukupno 47 izgubljenih predmeta isplaćeno 280.662 eura!

Teško je zasad reći koja je pozicija Srbije u ovom trenutku: činjenica je da dosad donesene presude i odluke govore o klasičnim boljkama našeg sudstva. Recimo, ženi kojoj punih osam godina nije omogućeno viđanje djeteta (ocu nisu mogli biti uručeni sudski pozivi!), dosuđeno je 15.000 eura nematerijalne štete, ali je dodatnu otežavajuću okolnost značila činjenica da nadležni nisu pokazali izuzetnu marljivost u postupanju s obzirom na to da žena boluje od HIV-a (ili su upravo zbog toga bili "brljivi"?), ili tužiocu kojem je dosuđeno deset hiljada eura zbog neizvršavanja odluke o povjeravanju djeteta na odgoj i čuvanje, u postupku u kojem je dijete u međuvremenu postalo punoljetno, pa je i cijela sporna priča dobila na apsurdnosti.

SLUČAJ PANČEVCA: Posljednji slučaj koji je u Srbiju stigao iz Evropskog suda za ljudska prava, kojega spomenusmo u kontekstu "državne računice", u domaćoj je praksi uobičajen i benigan po posljedicama, ali se takav nije činio i evropskim djeliocima pravde. A desilo se ovo: danas 40-godišnjeg Pančevca u novembru 1993. godine legitimirao je i pretresao policajac na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu, pri čemu je kod njega našao 4,13 grama marihuane. Pančevac je priveden u policijsku stanicu, izjavio što je izjavio, te su mu uzeti podaci, među kojima i adresa iz lične karte. Kasnije se ispostavilo: prvo, da je policajac upisao krivi kućni broj u prijavu, drugo, da se kasnije prijavljenog Pančevca nije moglo naći na toj adresi, jer tamo ne živi (a vjerojatno ga nitko nije pitao gdje stvarno stanuje). Bilo kako bilo, nakon pola godine policija se ipak snašla, pa je zaronila u telefonski imenik i tamo našla ime predmeta svog interesa, nazvala čovjeka i pozvala da dođe u stanicu po sudski poziv. Čovjek je dobrovoljno došao, ali ga je, međutim, tamo sačekala i odluka Okružnog suda u Beogradu o pritvoru, u kojoj je – kao i u potonjoj potjernici – ponovo bio upisan krivi kućni broj ulice iz lične karte. Dopavši "apsane", Pančevac se žalio, tvrdeći da nikad nije živio na broju tom-i- tom, nego tom-i-tom u istoj Ulici-Toj-I-Toj, te da je tek u trenutku dolaska u policijsku stanicu i hapšenja saznao da se protiv njega uopće vodi krivični postupak, ali je Vrhovni sud potvrdio odluku o pritvoru. Kasnije, prema tekstu presude Evropskog suda, Okružni sud nije ni razmatrao puštanje Pančevca na slobodu uz jamstvo, ili alternativno, uz mjeru zabrane napuštanja mjesta boravka do okončanja postupka, usprkos tome što je pritvor – na kraju krajeva – uslijedio zbog greške i policije i suda u utvrđivanju njegove kućne adrese.

Da stvar bude još gora, od trenutka pritvaranja još 20 dana nitko od nadležnih nije ga ni čuo ni vidio: uhapšen je 6. jula 2004. godine, kad je došao po sudski poziv u policiju, a tek je 26. jula te godine izveden pred Okružni sud koji ga je osudio zbog one marihuane na novčanu kaznu od deset hiljada dinara (tad oko 128 eura), te ga pustio iz pritvora ustanovivši među ostalim da je "okrivljeni dao tačne informacije o njegovoj sadašnjoj adresi".

Nakon što je osuđen i obreo se na slobodi, Pančevac koji je stradao zbog otprilike četiri džointa zbog čega je, kao kakav osrednji (jer veliki uglavnom pritvora ne dospijevaju) kriminalac upoznao nešto zatvorskog svijeta, odlučio se za traženje evropske pravde. Evropski sud za ljudska prava usvojio je neke od dijelova njegove tužbe, od čega će neke imati – ili bi barem trebale imati – konzekvence i po domaći pravni sistem, u kojem se i presude tog suda moraju tretirati kao sastavni dio zakonodavstva.

Prema riječima advokatice Katarine Radović iz advokatske kancelarije koja je zastupala tužioca iz Pančeva, dvije sudski ustanovljene povrede Evropske konvencije imat će dalekosežni značaj za pravni sistem Srbije: to što njihova stranka nije po pritvaranju "bez odlaganja" izvedena pred sud, kao i to što je usmena rasprava – odnosno dovođenje osumnjičenog pred sud koji odlučuje o pritvoru – obavezna po Konvenciji, a nje nije bilo.

Konkretno: Pančevac je pritvoren na osnovu odluke krivičnog vanraspravnog vijeća Okružnog suda u Beogradu, a potom je čekao na pojavljivanje pred sudom cijelih 20 dana, umjesto da je to – po Konvenciji – učinjeno "bez odlaganja". Konvencija (i praksa Evropskog suda) smatra povredom slučajeve u kojima je proteklo više od četiri dana od pritvaranja do izvođenja pritvorenika pred sud, a sve kako bi se na minimum sveli slučajevi neopravdanog sužavanja lične slobode i ustanovilo eventualno zlostavljanje. Recept za izlaz iz te situacije je dopuna Zakona o krivičnom postupku, kojom bi se postojeća odredba o obaveznom izvođenju pritvorenoga u roku od 48 sati pred nadležni sud koji potom odlučuje o pritvoru, nadopunila da se on najkasnije u tom roku mora dovesti pred sud koji je odredio pritvor. Advokatica Radović kaže da bi, dok se takva izmjena Zakona ne usvoji, stvar mogla ispraviti sudska praksa, tako da zauzme stav da osobe kojima je pritvor određen izvan javnog pretresa kom su prisutni moraju biti bez odlaganja izvedene pred sud, što bi sudovi mogli riješiti hitnim zakazivanjem pretresa "čim ih policija obavesti o lišenju slobode".

Prema praksi Evropskog suda usmena rasprava je obavezna u slučajevima kad je inicijalno lišenje slobode izvršeno "radi privođenja lica pred nadležnu sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvršilo krivično delo, ili kada se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela ili bekstvo po njegovom izvršenju" (član 5 stav 1c Konvencije). Prema ZKP-u, kad je lišenje slobode izvršeno na osnovu sudske odluke koja je donesena vanraspravno, usmene rasprave nema sve dok sud ne zakaže glavnu raspravu (suđenje), što znači da ni postupak po žalbi protiv rješenja o pritvoru donesenom vanraspravno ne uključuje usmenu raspravu, čime se krši Konvencija, ali i Ustav Srbije. Jedini izlaz je, proizlazi iz svega, da ZKP ubuduće treba predvidjeti obaveznu usmenu raspravu u postupku povodom žalbe na pritvor.

U zemlji u kojoj se pritvor određuje gotovo u pravilu, ova odluka bi trebala biti putokaz za buduća rješenja; uostalom, zakonopisci će imati prilike za to, jer je ionako Ministarstvo pravde već iniciralo izradu novog krivičnog i postupovnog zakonika.

Dotle, one hiljade eura plaćat će se iz budžeta, odnosno iz novčanika građana koji budžet pune svojim porezima, pa je za nadati se da će Evropski sud za ljudska prava sa svojim odlukama što prije postati standard, a ne kontrolor i ispravljač boljki domaćeg pravosuđa.

Autor: TATJANA TAGIROV

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Javno tužilaštvo, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Ličnost: Gajin Saša, Zorić Tomo Žanr: Izjava

PODNETI KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV IZDAVAČA Danas, 23.10.2008; Strana: 5

TEMA: Antisemitizam u Srbiji danas

Spisku nenadležnih za slobodno distribuisanje antijevrejske literature pridružilo se i Republičko javno tužilaštvo

Tomo Zorić: Izdavaštvo je delatnost koja spada u domen slobode izražavanja, što otežava mogućnost reakcije Tužilaštva

Beograd - Nakon što su se Ministarstvo kulture i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava proglasila nenadležnim za reakciju na pojavu drugog toma antisemitskog dela Dejana Lučića „Kraljevstvo Hazara“, čiji su primerci izloženi u uglednim knjižarama u centru Beograda, i Republičko javno tužilaštvo izrazilo je sumnju da postoje zakonski okviri u kojima bi moglo da reaguje na nesmetano distribuisanje i reklamiranje takvog štiva. Vlast je prošle nedelje demonstrirala kako može biti efikasna kada postoji politička volja. Zbog raspirivanja mržnje i pozivanja na nasilje, koji su zabranjeni Ustavom i zakonima, Ministarstvo pravde i Republičko javno tužilaštvo podneli su Ustavnom sudu zahtev da se zabrani delovanje neonacističke organizacije Nacionalni stroj. Takođe, neonacistima - dakle antisemitima i rasistima - MUP je zabranio ulično okupljanje 11. oktobra u Beogradu. - Izdavaštvo spada u domen stvaralaštva i slobode izražavanja i tu je reč o izrazito specifičnoj delatnosti. Nacionalni stroj je „tajna“ organizacija, oni nisu registrovani. Stoga smo, pozivajući se na član 55 Ustava Srbije koji zabranjuje delovanje tajnim organizacijama u pravcu izazivanja mržnje i poziva na nasilje nad pripadnicima drugih verskih i nacionalnih zajednica, pokrenuli inicijativu za njihovu zabranu. Vrlo je teško isto učiniti kada je reč o literaturi - kaže za Danas Tomo Zorić, portparol republičkog javnog tužioca. U kabinetu ministra kulture Nebojše Bradića rečeno nam je da to ministarstvo može da podnese tužbu MUP-u, ali da je problem što ono nema inspekcijsku službu koja bi prikupila dokazni materijal za sastavljanje tužbe. - Možemo apelovati na distributere, što ovom prilikom i činimo, da ne prodaju takvu vrstu literature, ali tu se naša nadležnost završava. Ukoliko bismo usmerili akcije prema autorima i izdavačima, to bi se moglo tumačiti kao cenzura, a to ne želimo da radimo - kažu za Danas u kabinetu ministra Bradića. Autor sporne knjige, usled straha od navodne „najezde“ Jevreja u Srbiju, poziva na „ustajanje“ i „udaranje“: „Zato Srbi, na noge, mi smo okupirani, ali osmotrimo kad i - koga treba da udarimo! Ne ranije - ne kasnije. Narod koji zna cilj - naći će put.“ - Na širenje ideje mržnje i poziva na nasilje prema određenim grupama ili licima u društvu može se reagovati na dva načina. Prvi je podnošenje krivične prijave zbog učinjenog dela koje se sastoji u propagiranju mržnje i poziva na nasilje, a drugi spada u građanskopravnu zaštitu u kojem je moguće postići zabranu ponovnog objavljivanja i distribuisanja takve literature. U tom slučaju se može tražiti javno izvinjenje izdavača i autora - objašnjava za Danas pravnik Saša Gajin, koordinator Koalicije protiv diskriminacije.

Antrfile:

GAJIN: Nema opravdanja za Ministarstvo kulture

Komentarišući odbijanje Ministarstva kulture i Ministarstva za ljudska i manjinska prava da reaguju u ovom slučaju, Saša Gajin podseća da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava tek počelo sa radom i da im treba dati vremena da počnu da rade svoj posao. - Kada je reč o Ministarstvu kulture, tu nema opravdanja. Oni već tradicionalno izbegavaju da odgovore svojim obavezama. Podsećam na slučaj Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kada nisu hteli da prate sprovođenje tog zakona, iako je postojala ne samo njihova obaveza već i izrazita potreba u društvu - zaključuje naš sagovornik.

Autor: SNEŽANA ČONGRADIN

Rubrika: Društvo Vojvodina: Novi Sad Institucija: Društveno-politička Društvena: Skupština grada Ličnost: Antić Čedomir, Nikolić Tomislav, Pavličić Igor, Zurof Efraim Žanr: Izjava Stranke: LSV - Liga socijaldemokrata Vojvodine, SRS - Srpska radikalna stranka

TRAŽE UKLANJANJE SPOMENIKA JAŠI TOMIĆU Politika, 24.10.2008; Strana: A8

Povod zahteva LSV je odluka Skupštine Novog Sada o dodeli zvanja počasnog građanina Efraimu Zurofu

Novi Sad – Liga socijaldemokrata Vojvodine juče je i zvanično zatražila od gradskih vlasti u Novom Sadu da se spomenik Jaši Tomiću ukloni iz centra ovog grada, a povod je, kako se ističe u saopštenju, „što poznati lovac na naciste Efraim Zurof još nije prihvatio titulu počasnog građanina Novog Sada, pošto se, kako je rekao, u centru grada nalazi spomenik Jaši Tomiću, poznatom antisemiti i osuđenom ubici”. Kao što smo pisali, Skupština Novog Sada je pre nekoliko dana donela odluku da se poznatom lovcu na naciste i direktoru Centra „Simon Vizental” zbog doprinosa antifašizmu, a posebno jer je ušao u trag jednom od počinilaca genocidne novosadske racije u januaru 1942. godine u Novom Sadu, Šandoru Kepiru, Efraimu Zurofu dodeli zvanje počasnog građanina Novog Sada. Na vest iz Novog Sada, Zurof je rekao da bi mu to bila „velika čast, mada mu niko nije pre odluke zvanično ponudio tu titulu”. On je rekao, kako prenose pojedine agencije, da „postoji veliki problem, pošto se u Novom Sadu nalazi spomenik Jaši Tomiću koji je bio poznati antisemita i, uz to, još i osuđeni ubica”. Zbog svega toga, on je izjavio da odluka da li će počast prihvatiti ili ne, zavisi i od njegovih konsultacija sa sadašnjim i bivšim gradonačelnikom Novog Sada i predsednicom novosadske Jevrejske zajednice. „Ligaši” su juče zato prozvali aktuelnog gradonačelnika Igora Pavličića iz Demokratske stranke, sa kojom su koalicioni partneri u gradskoj, pokrajinskoj i republičkoj vlasti, „zbog njegove namere da se oko uklanjanja podsetnika radikalske vladavine konsultuje sa poraženim snagama koje predstavlja Maja Gojković, tim pre što je ona i otkrila spomenik pre oko dve godine”. Pre toga, Pavličić je najavio da će uskoro organizovati sastanak sa predsednicom Jevrejske opštine Anom Frenkel, na koji će biti pozvana i bivša gradonačelnica grada aja Gojković. Istovremeno, Pavličić je izjavio novinarima da je ambasador Srbije u Izraelu „zbog ovog pitanja u stalnom kontaktu sa Efraimom Zurofom”. Inače, predstavnici Jevrejske zajednice u Novom Sadu, ali i DS i LSV i druge stranke protivili su se kada je početkom novembra 2006. godine otkriven Spomenik Jaši Tomiću „samo zato što je bio radikal”. Podsetimo, odluku o postavljanju spomenika donela je Skupština Novog Sada još 1993. godine, ali je ona sprovedena u delo znatno kasnije. Istoričar Čedomir Antić, kako prenosi B92, kaže da, iako se knjiga Jaše Tomića „Jevrejsko pitanje” može smatrati antisemitskim delom, stav prema jevrejskom narodu u 19. veku treba tumačiti na drugačiji način nego stav u 20. i 21. veku. – S druge strane, Jaša Tomić je deo istorije naroda Vojvodine, pre svega, tog srpskog nacionalnog pokreta iz 19. veka. On je u svoje vreme bio kontroverzna ličnost, pošto je tokom svoje političke karijere čak i ubio jednog političara (Mišu Dimitrijevića) zbog novinarskih polemika koje su dobile lični karakter. S druge strane, bio je vrlo ugledan i novinar i političar i književnik. On je, bez obzira na to što je bio kontroverzan, ipak, bio predstavnik jednog pokreta koji je suštinski, u odnosu na tadašnje habzburške vlasti, bio demokratski – prenosi Radio B92 stav istoričara Antića. Stavovi najuticajnijih novosadskih radikala, pa i onih bivših koji su odskora u Srpskoj naprednoj stranci Tomislava Nikolića, optužujući su po „ligaše”, jer, kako su saopštili, „predvode kampanju bez ikakvog razloga i koriste istoriju u dnevnopolitičke svrhe”. Radikali pitaju i da li to znači da se i poznato banatsko mesto Jaša Tomić mora preimenovati, kao i mnoge ulice, bulevari, kulturne, prosvetne i druge ustanove, ne samo u Vojvodini, već i drugim mestima Srbije.

Autor: S. ŽIVKOVIĆ

Rubrika: Mediji Srbija: Beograd Institucija: Kultura/Obrazovanje/Mediji Kulturna: B92 Radio-televizija Ličnost/tema: Bećković Olja

PRETNJE OLJI BEĆKOVIĆ Politika, 25.10.2008; Strana: A8

Radio-televizija B92 juče je saopštila da oštro protestuje povodom pretnji upućenih urednici i voditeljki emisije „Utisak nedelje” Olji Bećković. Pretnje, među kojima su i pretnje smrću, kao i najvulgarnije uvrede, usledile su nakon što je na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) na Internetu objavljena prepiska u kojoj neko, lažno potpisan kao Olja Bećković, vređa šesnaestogodišnju devojčicu zbog grupe koju je ta devojka na Fejsbuku osnovala protiv predsednika Srbije Borisa Tadića. U saopštenju se navodi da su, ubrzo po objavljivanju lažne novinarkine prepiske na Internetu, Olju Bećković kontaktirale redakcije pojedinih beogradskih tabloida. „Očekujemo da se bezočni internet-falsifikat, najverovatnije upravo s tom namerom i podmetnut, iskoristi kao povod za dodatnu hajku na Olju Bećković i B92, što je matrica koja je već više puta isprobana”, navodi B92. Tanjug

Autor: PRENETO

Rubrika: Mediji Srbija: Beograd Institucija: Kultura/Obrazovanje/Mediji Kulturna: B92 Radio-televizija Ličnost/tema: Bećković Olja

PRETNJE OLJI BEĆKOVIĆ Kurir, 25.10.2008; Strana: 3

BEOGRAD - Radio televizija B92 juče je saopštila da oštro protestuje povodom pretnji upućenih urednici i voditeljki emisije „Utisak nedelje“ Olji Bećković. Pretnje, među kojima su i pretnje smrću, kao i najvulgarnije uvrede, usledile su nakon što je na društvenoj mreži Fejsbuk na internetu objavljena prepiska u kojoj neko, lažno potpisan kao Olja Bećković, vređa šesnaestogodišnju devojčicu zbog grupe koju je ta devojka na Fejsbuku osnovala protiv predsednika Srbije Borisa Tadića. (TANJUG)

Autor: PRENETO

Rubrika: Mediji Srbija: Beograd Institucija: Kultura/Obrazovanje/Mediji Kulturna: B92 Radio-televizija Ličnost/tema: Bećković Olja

PRETNJE OLJI BEĆKOVIĆ ZBOG „FEJSBUKA” Blic, 25.10.2008; Strana: 14

BEOGRAD - Radio-televizija B92 juče je najoštrije osudila pretnje upućene Olji Bećković, urednici i voditeljki emisije „Utisak nedelje”, na internet društvenoj mreži „Fejsbuk”.

„Serija pretnji, među kojima su i pretnje smrću, kao i najvulgarnijih uvreda, usledila je nakon objavljivanja prepiske na ‘Fejsbuku’ u kojoj neko, lažno potpisan kao Olja Bećković, vređa šesnaestogodišnju devojčicu zbog grupe koju je na toj mreži osnovala protiv predsednika Srbije Borisa Tadića. Nakon objavljivanja te prepiske, sa Oljom Bećković su kontaktirale redakcije pojedinih beogradskih tabloida”, navodi se u saopštenju RTV B92 i ocenjuje da je taj „internet falsifikat” najverovatnije i podmetnut da se iskoristi kao povod za dodatnu hajku na Olju Bećković i B92. Ta medijska kuća je obavestila administratore „Fejsbuka” o neprimerenim sadržajima na tom sajtu i zatražila njihovo uklanjanje. Olja Bećković je rekla juče za „Blic” da nema ideju ko bi mogao da uradi tako nešto. - Pretpostavljam da će se ovim baviti istražni organi - kazala je Bećkovićeva. Kuća B92 se obratila i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, koje je navelo da će, čim bude podneta krivična prijava, obaviti analizu i oceniti da li se u konkretnom slučaju radi o izvršenju krivičnog dela za koje se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti.

Autor: N. J.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ličnost: Dačić Ivica, Marković Milan Žanr: Aktivnosti

ZAKONOM ZABRANJENA NACISTIČKA OBELEŽJA Blic, 25.10.2008; Strana: 3

Dogovor Markovića i Dačića

Ministar policije Ivica Dačić i Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dogovorili su se juče da u ponedeljak formiraju radnu grupu koja će raditi na donošenju novog zakona o zabrani nacističkih skupova i obeležja, saznaje „Blic“.

U radnoj grupi biće predstavnici ministarstava i istoričari, čija će pomoć biti značajna za utvrđivanje najbitnijih datuma nacističkih grupa, kao što su Hitlerov ili Gebelsov rođendan. Radna grupa stručnjaka tačno će utvrditi datume kada bi ovakve grupe mogle da se okupljaju i deluju na ulicama. Organizovanje nacističkih skupova biće krivično kažnjavano, a pripadnici MUP-a Srbije će svako okupljanje nacističkih grupa, bilo da je prijavljeno ili ne, odmah razbiti. Takođe, svaka osoba koja bude uzvikivala fašističke parole ili isticala fašistička obeležja biće krivično gonjena. Uprkos policijskoj zabrani, 11. oktobra u centru Beograda sukobile su se dve grupe protestanata - antifašisti i neonacisti. Skup koji je proglašen visokorizičnim na sreću je završen bez većih posledica i tada su privedene 34 osobe zbog bacanja baklji, kamenja i flaša na demonstrante antifašističkog mitinga i na policiju. Tada se nekoliko desetina članova organizacija „Obraz“ i „1389“ pridružilo protestu pristalica Radovana Karadžića, koji traje već 82 dana, izazvavši manje incidente koje je policija brzo ugušila. Demonstrante i ulice Beograda čuvalo je više od 2.500 pripadnika policije i Žandarmerije u opremi za brza dejstva, koji su sve vreme držali jak kordon oko demonstranata u protestnoj šetnji od Vasine ulice ka Terazijama.

Autor: N. J.

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Zaštitnik građana/Ombudsman Ličnost: Janković Saša Žanr: Intervju

NAŠ RAD NAJČEŠĆE SE NE SVIĐA VLASTIMA Blic, 26.10.2008; Strana: 3

Intervju Saša Janković, zaštitnik građana

Mnogi organi oglušuju se i o naše zahteve smatrajući da zakon za njih ne važi. Takav neprihvatljiv stav mnoge građane Srbije košta ogromnih muka

Naš rad ne odgovara državnim „privatnicima“, odnosno onima koji obavljaju javna ovlašćenja ne radi ostvarivanja opšteg, već ličnog interesa, političarima koji državne institucije smatraju organima svojih stranaka, birokratama koje smatraju da građani imaju prava onoliko koliko im vlast da, službenicima koji misle da rad u državnom organu daje više prava nego obaveza... kaže u intervjuu za „Blic nedelje“ Saša Janković, zaštitnik građana.

- S kakvim se sve problemima suočavate na terenu? – Moji saradnici vraćeni su pre izvesnog vremena s ulaznih vrata jednog ministarstva uprkos zakonskom ovlašćenju da obave neposredan uvid u sve što je u posedu organa uprave. Tek nakon što sam se obratio direktno ministru, njegovi saradnici su „shvatili“ da zakon važi i za njih i da se ne možemo dogovarati o njegovom poštovanju. Problem građanina mogao je biti rešen za pet dana, umesto pet meseci, što se na kraju i desilo. Jasno nam je onda kako se organi, odnosno pojedinci u njima, ponašaju prema građanima, kada prema drugom državnom organu, za koji smatraju da nema „moć“, pokazuju oholost. Problemi nastaju tamo gde oni od kojih zavisi ostvarivanje prava građana imaju šta da kriju. Tada se oglušuju o naše zahteve ili odgovaraju ono što ih nismo pitali. Veliki problem je ogroman broj neizvršenih sudskih odluka od strane organa uprave, za koje se oni trude da nađu izgovore kako „nema novca u budžetu za sprovođenje sudske presude“ ili, kako nam je jedno ministarstvo otpisalo, „sudska odluka unosi dodatnu konfuziju u materiju koju je ionako loše rešio zakon“!?. Takav neprihvatljiv stav mnoge građane Srbije košta ogromnih muka – imaju pravo na papiru, a ne mogu ga ostvariti. Promena takvog neobaveznog stava organa uprave prema sudu i zakonu nam je jedan od prioriteta. - Izabrana su četiri zamenika ombudsmana, da li to znači da će ova institucija konačno početi da radi onako kako je zamišljeno? – To je ogroman korak u konačnom konstituisanju institucije na koji smo dugo, predugo čekali – godinu dana duže nego što je to zakonom bilo predviđeno. Zakon o Zaštitniku građana propisuje da su zamenici specijalizovani za zaštitu prava deteta, prava osoba s invaliditetom, prava lica lišenih slobode, prava nacionalnih manjina i rodnu ravnopravnost. - Koliko imate zaposlenih i da li je to dovoljno za rešavanje svih problema građana? - Ombudsmanu i njegovim zamenicima pomaže stručna služba od 64 ljudi, ali ih u ovom trenutku ima 33, od čega su četvoro državni službenici na položaju, 20 zaposlenih obavlja stručne poslove zaštite prava, a 13 administrativno-tehničke poslove. U ovom momentu ne možemo zaposliti preostale radnike jer prostor koji nam je Vlada stavila na raspolaganje to ne omogućava. - Još se niste uselili u zgradu koju je Vlada odredila za vas? – To je realnost svih institucija za koje okoreli birokratski aparat proceni da nemaju moć, niti mogu da se žale jer su svi koji bi im mogli pomoći zauzeti nečim drugim. Takva procena, međutim, uveliko je zastarela jer javnost u Srbiji ima veliku moć, a i političari uvažavaju činjenicu da bez uspeha institucija koje sprečavaju samovolju vlasti nijedna vlast neće dugo opstati. - Napravili ste pometnju s pitanjem o broju službenih automobila kojima raspolaže Vlada? – Mislim da smo tim postupkom, koji smo pokrenuli po sopstvenoj inicijativi, postigli značajan cilj – postalo je jasno da niko ne može koristiti državnu imovinu bez osnova i kriterijuma, kao i to da i državna imovina ima vlasnika – to su svi građani. Efekat je već postignut i u drugim oblastima. Na primer, sama Vlada zatražila je izveštaj od nadležne direkcije o službenim stanovima. - Imaju li građani poverenja u ovakve institucije? – Nemam iluzija da građani vide ombudsmana drugačije nego druge državne funkcionere, a svestan sam i da mišljenje o funkcionerima u narodu nije pohvalno. Privatno se osećam jako loše zbog toga. Za takvu situaciju zaslužan je mali broj onih koji zloupotrebljavaju svoja prava i zanemaruju obaveze, oslanjajući se na sistem po kome se loši rotiraju na funkcijama, umesto da se odstranjuju iz javnih institucija. Jedan sam od mnogih koji se trude da takva slika o vlasti bude promenjena i da građani steknu poverenje u institucije. To će se, međutim, desiti tek onda kada se efekti zvučnih izjava i donetih zakona osete na svakodnevnim, životnim problemima. nŠta sve probaju pre nego što dođu kod vas? – Tražeći pravdu građani najčešće probaju sve – pišu predsedniku države, predsedniku Vlade, skupštini, ombudsmanu, Narodnoj kancelariji, predsedniku opštine, šefu partije čiji su članovi, međunarodnim organizacijama, nevladinim organizacijama, medijima... Često se dešava da se više institucija istovremeno bavi istom stvari, što je naravno loše i skupo, ali razumem građane. Kada bi bili uvereni u efikasnost jednog puta, ne bi trošili i svoje i tuđe vreme, i novac poreskih obveznika pokušavajući da pokrenu sve institucije za koje znaju. U takvoj situaciji lako se zaboravi ko ima prvu i najveću odgovornost za sprovođenje zakona, a to je izvršna vlast.

Antrfile:

Rešili 700 predmeta

- Kako vam se najčešće obraćaju građani? Do sredine oktobra poštom smo primili 779 pritužbi, primili smo 1.050 građana na razgovor i pomogli u sastavljanju pritužbi u 85 slučajeva, a 1.648 ljudi nam se obratilo telefonom. Najveći broj pritužbi odnosi se na ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja – oko 15 odsto svih primljenih pritužbi, tj. 21 odsto od pritužbi koje su iz naše nadležnosti - Koliko ste problema rešili? – Rešeno je oko 50 pojedinačnih slučajeva u kojima smo do sada ustanovili kršenja prava građana i preporučili i ostvarili ispravku i unapređenje rada organa vlasti. Formalno je do sada okončano preko 700 predmeta, ali najveći deo njih se, očigledno, odnosio na pritužbe van naše nadležnosti, koje smo odbacivali što brže kako tim građanima ne bismo davali lažnu nadu, već kvalitetan savet o tome na koji način i pred kojim organom mogu ostvariti zaštitu svojih prava. Imali smo i više desetina uspešnih intervencija, kojima smo sprečili usvajanje zakonskih odredbi koje bi se mogle loše da se odraze na ostvarivanje prava građana, uklanjali smo iz pravnog poretka one koji su već doneti, a pretnja su ljudskim i manjinskim slobodama i pravima. Svi građani Srbije svakodnevno imaju korist od toga.

Autor: SLAVICA TUVIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Srbija Institucija: Kultura/Obrazovanje/Mediji, Društveno-politička Društvena: Savez antifašista Srbije Kulturna: Fakultet političkih nauka Ličnost: Ratković Radoslav Žanr: Izjava Ličnost/tema: Koštunica Vojislav

KOŠTUNICA ODGOVORAN ZA REHABILITACIJU EKSTREMIZMA Danas, 27.10.2008; Strana: 4

Fašizam u savremenosti - okrugli sto na Fakultetu političkih nauka

Posle ubistva premijera Đinđića otvorio se prostor snagama krajnje desnice

Beograd - Država ne samo što zanemaruje i prećutkuje vrednosti antifašističke borbe u Srbiji, nego je čak i negira, zaključak je okruglog stola Fašizam u savremenosti, koji je ovog vikenda održan na Fakultetu političkih nauka. Dekan FPN-a Milan Podunavac naveo je da u Srbiji dolazi do bujanja političkih aktera i snaga koje promovišu forme političkog ekstremizma. - Politički ekstremizam je po prirodi destruktivan i razara polje javnosti i institucija. Za Srbiju su teme fašizma i negovanja antifašizma veoma važne. Još nemamo odgovore na svoje političke podele i na destrukciju - naveo je Podunavac. On je dodao da poslednjih godina u političkom životu imamo ljude koji koriste demokratske procedure da bi razarali demokratski poredak i institucije. Kako je naveo teoretičar politike Milenko Marković, pad Slobodana Miloševića s vlasti ne samo da nije doveo do pada fašizma u Srbiji, „već pokazuje znake regeneracije“. - Relativizuju se počinjeni zločini (Srebrenica), optuženi za ratne zločine tretiraju se kao heroji, rehabilituju se Nedić i Ljotić, klerofašizam proglašava vladiku Nikolaja za sveca, izjednačavaju se četnici i partizani, školski udžbenici vrve od falsifikata istorije, brišu se nazivi ulica i institucija vezani za antifašistički period, formiraju se Nacionalni stroj, Obraz i mnoge druge neofašističke organizacije. Drastičan izraz tog nacifašističkog oboljenja u Srbiji svakako su i višenedeljni protesti povodom hapšenja Radovana Karadžića - ističe Marković. On ukazuje i da se ne može osporiti idejna povezanost velikosrpskih nacionalističkih ideja tokom ratova devedesetih i neonacističkih organizacija. Radoslav Ratković iz Saveza antifašista Srbije ističe da stvarne fašističke snage ne žele da budu nazivane tim imenom da se zovu fašističke, jer „one pokrivaju rad ovih organizacija“. - Partija Vojislava Koštunice od 5. oktobra 2000. postavlja kišobran da se fašistički ostaci Miloševićevog režima zaštite i da se održe. I održali su se. Koštunica je narodnu pobudu 5. oktobra tretirao kao da je Milošević izgubio na izborima, a u stvari je to bilo nastojanje da se narodna revolucija obezvredi - rekao je Ratković. Prema njegovim rečima, posle ubistva premijera Zorana Đinđića došlo je do revizionističke Koštuničine politike, odnosno do otvaranja prostora rehabilitaciji fašističkih snaga. Skup su organizovali Savez antifašista Srbije i Fakultet političkih nauka.

Autor: A. ROKNIĆ

Rubrika: Društvo Srbija: Čačak

PALILI ZASTAVE Blic, 30.10.2008; Strana: 17

ČAČAK

Čačanska policija podnela je krivične prijave protiv Darka M. (21) iz Požege, Miloša M. (23) i Vladana M. (23) iz Lajkovca zbog sumnje da su na glavnom gradskom trgu u Čačku zapalili zastavu Republike Albanije, a nešto kasnije pokušali da zapale zastavu Turske. (Tanjug)

Autor: PRENETO

Rubrika: Unutrašnja politika Srbija: Srbija Institucija: Društveno-politička Društvena: Opštinski sud Ličnost/tema: Tadić Boris, Đelić Božidar

BEZ KAJANJA ZBOG PLAKATA Večernje Novosti, 31.10.2008; Strana: 18

ODLOŽENO SUĐENjE ZA UGROŽAVANjA BEZBEDNOSTI BORISA TADIĆA

BEOGRAD - Vladica Simonović, vođa "Familije srpskih navijača", optužen za ugrožavanje sigurnosti Borisa Tadića i Božidara Đelića, kome je juče odloženo suđenje, rekao je da bi ponovo lepio plakate. - Samo, sada bih to uradio sa mnogo više plakata - rekao je Simović protiv koga je proces u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu odložen za 24. novembar. Pretres je odložen jer je tužilaštvo izmenilo optužni predlog. Zato je Simonovićev advokat i zatražio rok da se upozna sa novim detaljima i pripremi odbranu. Istovremeno, optuženi je juče zatražio i izuzeće opštinskog i okružnog, ali i republičkog tužioca, o čemu će odlučivati Visoki savet pravosuđa. Simonović se tereti da je 2. maja, posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, lepio plakate po Beogradu, na kojima su slike Tadića i Đelića. Na plakatima je bilo napisano "državni neprijatelji". Po izlasku iz zgrade suda, Vladica Simonović je izjavio da se ne oseća krivim zbog toga što je lepio plakate, jer je tako samo "izrazio svoje mišljenje na umetnički način". Naglasio je i da njegova "Familija srpskih navijača" nema veze sa huliganima. Oni su, kaže, "pravi nacionalni navijači".

Autor: J. D. LJ.