Dren Dren Vrani} Vrani} Dudovica Dudovica Guncati Guncati @Upawac @Upawac Lisovi} Lisovi} Zeoke Zeoke Broj 14 – 610 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21

ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Godina XLVIII Broj 14 21. jul 2004. godine Cena 120 dinara

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– la 2004. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o lokalnoj sa- 12 3 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– moupravi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 9/02 Mani} Mani} i 33/04) i ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni Meqak Meqak list grada Beograda”, br. 18/95 – pre~i{}en tekst, 20/95, Roànci Roànci 21/99, 2/00 i 30/03), donela je [iqakovac [iqakovac STATUT GRADA BEOGRADA VO@DOVAC Beli Potok Beli Potok Beograd – deo Vo`dovac Glava prva Jajinci Kumodra` OSNOVNE ODREDBE Rakovica selo Zuce Zuce ^lan 1. Pinosava Pinosava Grad Beograd je posebna teritorijalna jedinica u kojoj Ripaw Ripaw gra|ani ostvaruju lokalnu samoupravu. VRAÂR Beograd – deo Vra~ar Grad Beograd obavqa poslove op{tine utvr|ene Usta- vom, poslove koje mu republika zakonom poveri iz okvira GROCKA Begaqica Begaqica svojih prava i du`nosti, kao i druge poslove utvr|ene za- Bole~ Bole~ konom i ovim statutom. Brestovik Brestovik Ovim statutom odre|uje se koje poslove op{tine utvr|e- Vin~a Vin~a ne Ustavom i zakonom vr{i grad, a koje gradska op{tina u Vr~in Vr~in wegovom sastavu, i druga pitawa od zna~aja za grad Beo- Grocka Grocka grad, u skladu sa zakonom. Draàw Draàw @ivkovac @ivkovac ^lan 2. Zaklopa~a Zaklopa~a Teritorija grada Beograda utvr|uje se zakonom. Kalu|erica Kalu|erica U okviru zakonom utvr|ene teritorije grada Beograda – Kamendol Kamendol grad Beograd obrazuje gradsku op{tinu na na~in i po po- Le{tane Le{tane stupku utvr|enom ovim statutom. Pudarci Pudarci Granice izme|u gradskih op{tina utvr|uju se odlukom Ritopek Ritopek Skup{tine grada, po prethodno pribavqenom mi{qewu Um~ari Um~ari skup{tina gradskih op{tina. ZVEZDARA Beograd – deo Zvezdara ^lan 3. Veliki Mokri Lug Mali Mokri Lug U gradu Beogradu gradske op{tine su: Barajevo, Vo`do- Mirijevo vac, Vra~ar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladeno- vac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Sav- ZEMUN Beograd – deo Batajnica ski venac, Sopot, Stari grad, Sur~in i ûkarica. Zemun Podru~je gradske op{tine ~ine naseqena mesta, odno- Zemun poqe sno katastarske op{tine koje ulaze u wen sastav, i to: Ugrinovci Ugrinovci –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– LAZAREVAC Arapovac Arapovac Gradska op{tina Naseqe Katastarska op{tina Barzilovica Barzilovica –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 Baro{evac Baro{evac –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Bistrica Bistrica BARAJEVO Arnajevo Arnajevo Brajkovac Brajkovac Barajevo Barajevo Burovo Burovo Ba}evac Ba}evac Veliki Crqeni Veliki Crqeni Beqina Beqina Vrbovno Vrbovno Bo`darevac Bo`darevac Vreoci Vreoci Veliki Borak Veliki Borak Dren Dren Vrani} Vrani} Dudovica Dudovica Guncati Guncati @upawac @upawac Lisovi} Lisovi} Zeoke Zeoke Broj 14 – 610 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 12 3 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Junkovac Junkovac Ratari Ratari Kru{evica Kru{evica Rvati Rvati Lazarevac Lazarevac Skela Skela Leskovac Leskovac Stubline Stubline Lukavica Lukavica Trstenica Trstenica Mali Crqeni Mali Crqeni Urovci Urovci Medo{evac Medo{evac U{}e U{}e Mirosaqci Mirosaqci Petka Petka PALILULA Beograd – deo Vi{wica Prkosava Prkosava Krwa~a Rudovci Rudovci Palilula Sakuqa Sakuqa Bor~a Bor~a Sokolovo Sokolovo Veliko Selo Veliko Selo Stepojevac Stepojevac Dunavac Besni fok Strmovo Strmovo Kovilovo Kovilovo Stubica Stubica Ov~a Ov~a Trbu{nica Trbu{nica Padinska skela Komareva humka Cvetovac Cvetovac Lepu{nica îbutkovica îbutkovica Slanci Slanci [opi} [opi} RAKOVICA Beograd – deo Kneèvac [u{war [u{war Resnik MLADENOVAC Ameri} Ameri} Stara Rakovica Velika Ivan~a Velika Ivan~a SAVSKI VENAC Beograd – deo Savski venac Velika Krsna Velika Krsna Vla{ka Vla{ka SOPOT Babe Babe Belu}e Guberevac Guberevac Granice Granice Drlupa Drlupa Dubona Dubona Du~ina Du~ina Jagwilo Jagwilo \urinci \urinci Kova~evac Kova~evac Mala Ivan~a Mala Ivan~a Kora}ica Kora}ica Mali Poàrevac Mali Poàrevac Mala Vrbica Mala Vrbica Nemeniku}e Nemeniku}e Markovac Markovac Parcani Parcani Beqevac Popovi} Popovi} Crkvine Raqa Raqa Me|ulu`je Me|ulu`je Roga~a Roga~a Mladenovac Mladenovac Sibnica Sibnica (varo{) (varo{) Slatina Slatina Mladenovac Mladenovac Sopot Sopot (selo) (selo) Ropo~evo Ropo~evo Pruàtovac Pruàtovac Stojnik Stojnik Rabrovac Rabrovac Rajkovac Rajkovac STARI GRAD Beograd – deo Stari grad Senaja Senaja SURÎN Be~men Be~men [ep{in [ep{in Boqevci Boqevci NOVI BEOGRAD Beograd – deo Novi Beograd Dobanovci Dobanovci Jakovo Jakovo OBRENOVAC Baqevac Baqevac Petrov~i} Petrov~i} Bari~ Bari~ Progar Progar Belo Poqe Belo Poqe Sur~in Sur~in Brgulice Brgulice Brovi} Brovi} ÛKARICA Beograd – deo Veliki Maki{ Veliko Poqe Veliko Poqe @eleznik Vuki}evica Vuki}evica ûkarica Grabovac Grabovac Velika Velika Draèvac Draèvac Mo{tanica Mo{tanica Dren Dren Ostru`nica Ostru`nica Zabre`je Zabre`je Ru{aw Ru{aw Zve~ka Zve~ka Srem~ica Srem~ica Jasenak Jasenak Umka Umka Konatice Konatice Pe}ani Krtinska Krtinska Rucka Qubini} Qubini} –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Mala Mo{tanica Mala Mo{tanica Mislo|in Mislo|in ^lan 4. Obrenovac Obrenovac Grad ima svojstvo pravnog lica. Ora{ac Ora{ac Grad ima pe~at okruglog oblika sa tekstom po obodu: Piroman Piroman „Republika Srbija – Grad Beograd” i grbom Republike Sr- Poqane Poqane bije u sredini. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 611

^lan 5. Grad se moè u~lawivati u organizacije gradova u ze- Grad Beograd ima grb i zastavu. mqi i inostranstvu. Grad Beograd koristi grb u tri nivoa, kao osnovni, Vlada Republike Srbije daje saglasnost za saradwu sa sredwi i veliki grb. gradovima i op{tinama u inostranstvu i za u~lawewe u Osnovni grb grada Beograda je {tit barokne forme, na organizacije gradova u inostranstvu. plavom poqu je srebrni, kamenom ozidani grad zako{enih zidina sa kruni{tem sa ~etiri zupca i dve ugaone konzol- ^lan 9. ne kule motriqe koni~nih krovova sa po jednim uskim cr- Rad organa grada je javan, osim u slu~aju ratnog stawa. no ispuwenim prozorom nadovezane na spoqni par zubaca kruni{ta. Nad kruni{tem grada, izme|u kula motriqa i Glava druga iznad u poqe otvorene dvokrilne srebrne kapije od talpi sa po dve horizontalne grede za u~vr{}ewe kroz ~iji se POSLOVI KOJE VR[I GRAD lu~ni otvor sa klinastim temenim kamenom vidi plavetni- lo neba, izdiè se dvospratna srebrna, kamenom ozidana ^lan 10. kula sa trozubim kruni{tem i sa po dva crno ispuwena Grad je odgovoran da preko svojih organa, u skladu sa pravougaona prozora na svakom spratu. Grad po~iva na Ustavom i zakonom: eskarpiranom crvenom tlu iznad dve talasaste srebrne gre- 1) donosi, u okviru svoje nadle`nosti, programe razvode, koje predstavqaju reke Savu i Dunav. Na dowoj udesno ja i akte za wihovo ostvarivawe; brodi zlatna anti~ka trirema sa tri jarbola sa razapetim 2) donosi buxet i zavr{ni ra~un; srebrnim ~etvrtastim jedrima i crnim uàdima i sa sre- 3) donosi regionalni prostorni plan i urbanisti~ke brnim kru`nim otvorima na trupu u tri reda iz kojih iz- planove, uz prethodno pribavqeno mi{qewe gradske op- laze crna vesla koja su urowena u reku, i to u gorwem redu {tine kada se plan donosi za podru~je gradske op{tine; tri, u sredwem ~etiri, a u dowem redu dva vesla. 4) ure|uje i obezbe|uje obavqawe i razvoj komunalnih Sredwi grb je istovetan Osnovnom grbu, ali je {tit delatnosti, kao i organizacione, materijalne i druge nadvi{en zlatnom bedemskom krunom sa pet vidqivih mer- uslove za wihovo obavqawe; lona i sa istom takvom dijademom ukra{enom rubinima, 5) stara se o odràvawu stambenih zgrada i bezbednosti safirima i smaragdima. wihovog kori{}ewa i utvr|uje visinu naknade za odràvawe Veliki grb se sastoji od srebrnog dvoglavog orla u po- stambenih zgrada; vodi evidenciju o na~inu organizovawa letu, zlatno oruànog i isto takvih nogu i jezika. Orao u poslova odràvawa stambenih zgrada; desnoj kanxi drì srebrni ma~ zlatnog bal~aka i jabuke, a 6) donosi programe ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta, u levoj plodnu prirodnu granu masline. Na grudima orla je ure|uje i obezbe|uje vr{ewe poslova ure|ewa i kori{}ewa Osnovni grb grada, a iznad orla zlatna bedemska kruna sa gra|evinskog zemqi{ta i utvr|uje visinu naknade za ure|i- pet vidqivih merlona i sa istom takvom dijademom ukra- vawe i kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta; daje u zakup {enom rubinima, safirima i smaragdima. Ispod orla su gra|evinsko zemqi{te u skladu sa zakonom, osim onog koje dve lu~no postavqene plodne zlatne grane hrasta preko ~i- u skladu sa ovim statutom daje gradska op{tina; izdaje odo- je se ukrsnice nalazi prvi poznati grb grada ({tit razde- brewe za izgradwu objekata preko 800 ² bruto povr{ine i qen, gore u crvenom iz razdeone linije izdiè se srebrno m objekata infrastrukture; osniva javno preduze}e radi bedemsko kruni{te sa tri merlona, od kojih su dva bo~na obezbe|ewa uslova za ure|ivawe, kori{}ewe i unapre|iva- nadvi{ena zlatnim patrijar{kim trolisnim krstovima, a we i za{titu gra|evinskog zemqi{ta; sredwi kru`nom dvospratnom srebrnom kulom sa kruni- {tem i sa po dva lu~na poqem otvorena prozora na svakom 7) ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe poslovnog prostora spratu, a dole tri puta razdeqeno crveno i srebrno). Sa kojim upravqa, utvr|uje visinu naknade za kori{}ewe po- obe strane {tita, preko re~enih hrastovih grana su odli~- slovnog prostora i vr{i nadzor nad kori{}ewem poslov- ja dodeqena gradu u prirodnim bojama i sa odgovaraju}im nog prostora; trakama, i to bliè {titu desno Orden Kara|or|eve zvezde 8) stara se o za{titi ìvotne sredine, donosi progra- s ma~evima 4. stepena, a levo Orden narodnog heroja. Daqe me kori{}ewa i za{tite prirodnih vrednosti i programe od {tita desno je francuski Orden legije ~asti 5. stepe- za{tite ìvotne sredine, odnosno lokalne akcione i sa- na, a levo ~ehoslova~ki Ratni krst 1914–1918. Sva pomenu- nacione planove, u skladu sa strate{kim dokumentima i ta odli~ja prikazana su u aversu. svojim interesima i specifi~nostima i utvr|uje posebnu Zastavu grada Beograda predstavqa grb grada Beograda, naknadu za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine; bez {tita, koji ispuwava ~itavo poqe zastave kvadratnog 9) ure|uje i obezbe|uje obavqawe poslova koji se odnose oblika. na izgradwu, rehabilitaciju i rekonstrukciju, odràvawe, Upotreba grba i zastave grada Beograda ure|uje se odlu- za{titu, kori{}ewe, razvoj i upravqawe lokalnim i neka- kom Skup{tine grada. tegorisanim putevima, kao i ulicama u nasequ; 10) ure|uje i obezbe|uje posebne uslove i organizaciju ^lan 6. auto-taksi prevoza putnika; Grad Beograd, povodom zna~ajnih datuma iz svoje isto- 11) ure|uje i obezbe|uje organizaciju prevoza u linij- rije, obeleàva i proslavqa „Dane Beograda” od 16. do skoj plovidbi koji se vr{i na teritoriji grada, i odre- 19. aprila, kao sve~anost grada. |uje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi hidrogra|evinski objekti i postavqati plovni ^lan 7. objekti; Grad ustanovqava nagrade i druga javna priznawa prav- 12) osniva robne rezerve i utvr|uje wihov obim i struk- nim i fizi~kim licima za zna~ajna ostvarewa u oblasti turu, uz saglasnost nadle`nog ministarstva, radi zadovo- proizvodwe, obrazovawa, nauke, umetnosti, sporta i drugim qavawa potreba lokalnog stanovni{tva; oblastima stvarala{tva. 13) osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog Grad dodequje zvawe po~asnog gra|anina Beograda. obrazovawa, kulture, primarne zdravstvene za{tite, fi- Dodela nagrada i zvawa po~asnog gra|anina Beograda zi~ke kulture, sporta, de~je i socijalne za{tite i turizma, ure|uju se odlukom Skup{tine grada. prati i obezbe|uje wihovo funkcionisawe; 14) organizuje vr{ewe poslova u vezi sa za{titom kul- ^lan 8. turnih dobara od zna~aja za Grad, podsti~e razvoj kultur- Grad ostvaruje saradwu sa gradovima i op{tinama u no-umetni~kog amaterizma i stvara uslove za rad muzeja i zemqi i inostranstvu. biblioteka i drugih ustanova kulture ~iji je osniva~; Broj 14 – 612 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

15) organizuje za{titu od elementarnih i drugih ve}ih 9) stara se o razvoju ugostiteqstva, zanatstva, turizma i nepogoda i za{titu od poàra i stvara uslove za wihovo trgovine na svom podru~ju; otklawawe, odnosno ublaàvawe wihovih posledica; 10) planira i preduzima mere u slu~aju elementarnih i 16) donosi osnove za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqo- drugih nepogoda u gradskoj op{tini i stvara uslove za privrednog zemqi{ta i stara se o wihovom sprovo|ewu, wihovo otklawawe u ciqu za{tite gra|ana i materijalnih odre|uje erozivna podru~ja, stara se o kori{}ewu pa{waka dobara; i odlu~uje o privo|ewu pa{waka drugoj kulturi, podsti~e 11) organizuje vr{ewe poslova pravne za{tite svojih i pomaè razvoj zadrugarstva; prava i interesa; 17) ure|uje i utvr|uje na~in kori{}ewa i upravqawa iz- 12) {titi i unapre|uje ìvotnu sredinu i stara se i vorima, javnim bunarima i ~esmama, utvr|uje vodoprivred- obezbe|uje uslove za o~uvawe, kori{}ewu i unapre|ewe ne uslove, izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodopri- podru~ja sa lekovitim prirodnim svojstvima; vredne dozvole za objekte lokalnog zna~aja; 13) stara se i predlaè mere za ure|ewe i odràvawe 18) podsti~e i stara se o razvoju turizma na teritoriji spoqnog izgleda stambenih i poslovnih objekata, zelenih grada i utvr|uje visinu boravi{ne takse; stara se o razvo- povr{ina, de~jih igrali{ta, objekata javne rasvete i sao- ju i unapre|ewu ugostiteqstva, zanatstva i trgovine, ure|u- bra}ajnih znakova; je radno vreme, mesta na kojima se mogu obavqati odre|ene 14) stara se o javnom obave{tavawu gra|ana o pitawima delatnosti i druge uslove za wihov rad; od zna~aja za ìvot i rad gra|ana u gradskoj op{tini; 19) ure|uje i organizuje vr{ewe poslova u vezi sa drà- 15) obezbe|uje pruàwe pravne pomo}i gra|anima za wem i za{titom doma}ih i egzoti~nih ìvotiwa; ostvarivawe wihovih prava, u skladu sa zakonom; 20) organizuje vr{ewe poslova pravne za{tite svojih 16) ure|uje organizaciju, postupawe i rad mirovnih ve}a; prava i interesa; 17) obrazuje organe, organizacije i slu`be za potrebe 21) obrazuje organe, organizacije i slu`be za potrebe gradske op{tine, ure|uje wihovu organizaciju i rad i grada i ure|uje wihovu organizaciju i rad; osniva preduze}a; 22) organizuje, po potrebi, slu`bu pravne pomo}i gra- 18) izvr{ava propise i op{te akte grada i gradske |anima; op{tine. 23) obezbe|uje javno informisawe od zna~aja za grad; Gradske op{tine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mlade- 24) ure|uje i obezbe|uje upotrebu imena, grba i drugog novac, Obrenovac, Sopot i Sur~in, pored poslova iz stava 1. obele`ja grada; ovog ~lana: 25) obavqa i druge poslove od neposrednog interesa za – donose urbanisti~ke planove za svoje podru~je, osim gra|ane, u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim statutom. generalnog i planova za primarne objekte jedinstvenog gradskog infrastrukturnog sistema, izdaju akta o uslovi- Glava tre}a ma za ure|ewe prostora na osnovu planova koje donose; donose re{ewe u prvom stepenu za izgradwu i rekonstrukciju objekata za koje izdaju akte o uslovima za ure|ewe prosto- GRADSKA OP[TINA ra na osnovu planova koje donose; ^lan 11. – daju gra|evinsko zemqi{te u zakup radi izgradwe objekata predvi|enih urbanisti~kim planovima koje one Gradska op{tina je deo teritorije grada Beograda u ko- donose i donose plan za postavqawe privremenih objekata joj se vr{e odre|eni poslovi lokalne samouprave utvr|eni na javnim povr{inama (kiosci i mawi monta`ni objekti); ovim statutom. – obezbe|uju uslove za obavqawe i razvoj komunalnih de- Gradska op{tina ima svojstvo pravnog lica. latnosti (proizvodwa i isporuka vode, gasa, toplotne i Gradska op{tina ima praznik, grb i zastavu, u skladu sa termoelektri~ne energije, odràvawe grobaqa i obavqawe zakonom. pogrebnih usluga, obavqawe dimni~arskih usluga, usluga ^lan 12. pijaca, kao i za odràvawe javnih zelenih povr{ina i dr.) i za wihovo obavqawe, po pravilu, osnivaju javna preduze}a; Gradska op{tina, u skladu sa ovim statutom, preko svo- – staraju se o izgradwi, odràvawu i kori{}ewu lokal- jih organa: nih puteva, ulica i drugih javnih objekata od zna~aja za 1) donosi odluku o organizaciji i radu organa gradske gradsku op{tinu. op{tine, buxet i zavr{ni ra~un; 2) moè da obrazuje mesnu zajednicu, po pribavqenom ^lan 13. mi{qewu gra|ana, u skladu sa odlukom skup{tine gradske Poslove gradske op{tine vr{e organi gradske op{tine. op{tine o na~inu obrazovawa, poslovima i na~inu finan- Organi gradske op{tine su: sirawa poslova mesne zajednice; 3) daje mi{qewe na urbanisti~ke planove koji se donose – skup{tina op{tine, za weno podru~je i na regionalni prostorni plan grada; – predsednik op{tine, 4) daje gra|evinsko zemqi{te u zakup, u skladu sa zako- – op{tinsko ve}e. nom i odlukom grada, radi izgradwe objekta bruto povr{i- Gra|ani u~estvuju u vr{ewu poslova gradske op{tine ne do 800 m²; preko izabranih odbornika u skup{tinu gradske op{tine, 5) donosi re{ewe u prvom stepenu za izgradwu i rekon- putem gra|anske inicijative, zbora gra|ana i referendu- strukciju objekta do 800 m² bruto povr{ine i pretvarawu ma, u skladu sa Ustavom, zakonom, ovim statutom i aktima zajedni~kih prostorija u stambeni, odnosno poslovni pro- gradske op{tine. stor i odlu~uje o postavqawu privremenih objekata na javnim povr{inama (kiosci i mawi monta`ni objekti) u ^lan 14. skladu sa odlukom i planom koji donosi grad. Skup{tina gradske op{tine ima od 19 do 75 odbornika. 6) sprovodi postupak iseqewa bespravno useqenih li- Op{tinsko ve}e ~ine predsednik gradske op{tine, ca u stanove i zajedni~ke prostorije u stambenim zgradama; zamenik predsednika gradske op{tine i najvi{e sedam 7) stara se o izgradwi, odràvawu, upravqawu i kori- ~lanova. {}ewu seoskih, poqskih i drugih nekategorisanih puteva; 8) ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe poslovnog prostora ^lan 15. kojim upravqa, utvr|uje visinu naknade za kori{}ewe po- Gra|ani biraju odbornike u skup{tinu gradske op{ti- slovnog prostora i vr{i nadzor nad kori{}ewem poslovne na neposrednim izborima, tajnim glasawem, u skladu sa nog prostora; zakonom. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 613

Izbore za odbornike skup{tine gradske op{tine spro- Za ostvarivawe poslova utvr|enih ovim statutom deo vode izborni organi gradske op{tine saglasno zakonu. prihoda iz stava 1. ovog ~lana raspore|uje se gradskim op- Predsednika gradske op{tine bira skup{tina gradske {tinama posebnom gradskom odlukom. op{tine iz reda odbornika, ve}inom glasova ukupnog bro- Odlukom iz stava 2. ovog ~lana moè se predvideti da ja odbornika, na predlog jedne petine odbornika. gradska op{tina ima izvorne prihode. Predsednik gradske op{tine predsedava skup{tinom gradske op{tine i predsednik je op{tinskog ve}a. ^lan 21. Predsednik gradske op{tine ima zamenika, koga iz re- Poslovi grada finansiraju se iz poreza, taksa, naknada odbornika imenuje i razre{ava predsednik gradske op- da i ostalih javnih prihoda u skladu sa zakonom. {tine, uz saglasnost skup{tine gradske op{tine. Gradu pripadaju sredstva koja mu republika obezbe|uje ^lanove op{tinskog ve}a bira skup{tina gradske op- zakonom za vr{ewe poslova iz okvira prava i du`nosti {tine iz reda odbornika i iz reda gra|ana, na predlog republike. predsednika gradske op{tine. Za zadovoqavawe potreba gra|ana u gradu ili wegovom delu, sredstva se mogu prikupqati i samodoprinosom, u Glava ~etvrta skladu sa zakonom. ^lan 22. ME\USOBNI ODNOSI ORGANA GRADA Grad samostalno raspolaè prihodima i primawima I GRADSKE OP[TINE koja mu pripadaju. ^lan 16. O upotrebi buxetskih sredstava grada odlu~uje Skup- {tina grada i gradona~elnik. Kada organ gradske op{tine ne vr{i poslove utvr|ene Grad se moè zaduìvati i zakqu~ivati ugovore o kre- ovim statutom duè od mesec dana, odgovaraju}i organ gra- ditu. da upozori}e na to organ gradske op{tine. Ako organ gradske op{tine i posle upozorewa ne vr{i ^lan 23. te poslove duè od mesec dana, Skup{tina grada, odnosno Grad ima buxet u kome se iskazuju svi wegovi prihodi i organ koji ona ovlasti, preuze}e obavqawe tih poslova. primawa, rashodi i izdaci. Istovremeno sa preuzimawem poslova, Skup{tina gra- Buxet grada izra|uje se na na~in predvi|en zakonom i da sa skup{tinom gradske op{tine preduzima potrebne me- donosi se za jednu kalendarsku godinu. re radi stvarawa uslova za obavqawe tih poslova u grad- Po isteku godine za koju je buxet grada donet sastavqa skoj op{tini. se zavr{ni ra~un o izvr{ewu buxeta grada. Skup{tina grada usvaja izve{taj o izvr{ewu buxeta ^lan 17. grada. Kada organ gradske op{tine vr{i poslove iz nadle- Buxet grada i zavr{ni ra~un o izvr{ewu buxeta grada `nosti organa grada suprotno odredbama ovog statuta, nad- dostupni su javnosti. le`ni organ grada upozori}e na to organ gradske op{tine ^lan 24. i zatraìti da odmah prestane sa vr{ewem tih poslova. Ako organ gradske op{tine ne postupi u skladu sa upo- Korisnici sredstava buxeta du`ni su da na zahtev zorewem iz stava 1. ovog ~lana, Skup{tina grada moè po- Gradske uprave, a najmawe jedanput godi{we, podnose izve- ni{titi akt za ~ije dono{ewe organ gradske op{tine ni- {taj o svom radu i ostvarivawu programa ili dela progra- je nadleàn. ma i kori{}ewu sredstava buxeta. Grad vr{i nadzor nad namenskim kori{}ewem sredsta- ^lan 18. va korisnika buxeta. Kada gradske uprave smatraju da op{ti akt organa grad- ^lan 25. ske op{tine nije u skladu sa zakonom, Statutom grada, pro- Grad daje saglasnost na op{te akte organizacija ~iji pisom ili drugim op{tim aktom grada, duàn je da pokre- se rad finansira iz buxeta grada, kojima se ure|uje broj i ne postupak za ocewivawe ustavnosti i zakonitosti tog ak- struktura zaposlenih i daje saglasnost na broj i strukturu ta pred Ustavnim sudom i da zatraì obustavu izvr{ewa zaposlenih i drugih lica koja se angaùju na ostvarivawu pojedina~nog akta ili radwe koja je preduzeta na osnovu programa ili delova programa korisnika buxeta grada. op{teg akta ~ija se ustavnost, odnosno zakonitost ocewu- je, ako bi wihovim izvr{avawem mogle nastupiti neotklo- ^lan 26. wive {tetne posledice. Za finansirawe odre|enih potreba, odnosno namena za ^lan 19. teritoriju grada ili za deo teritorije grada moè se ras- pisati samodoprinos. Kada organ grada ne vr{i poslove utvr|ene Statutom Odluku o samodoprinosu donose gra|ani koji imaju iz- grada, skup{tina gradske op{tine moè zatraìti od borno pravo i prebivali{te na podru~ju na kome se sred- nadle`nog organa grada da postupa u skladu sa Statutom stva prikupqaju. grada. Odluku donose i gra|ani koji nemaju izborno pravo i Ako organ grada i posle upozorewa ne vr{i te poslove prebivali{te na podru~ju na kome se prikupqaju sredstva duè od mesec dana, skup{tina gradske op{tine moè da ako na tom podru~ju imaju nepokretnu imovinu, a sredstvi- zatraì da Vlada Republike Srbije preduzme mere u skla- ma se poboq{avaju uslovi kori{}ewa te imovine. du sa zakonom. Odluka se smatra donetom kada se za wu izjasni ve}ina od ukupnog broja gra|ana iz st. 2. i 3. ovog ~lana. Glava peta Predlog odluke o samodoprinosu za teritoriju grada ili za vi{e gradskih op{tina donosi Skup{tina grada, a SREDSTVA ZA IZVR[AVAWE POSLOVA GRADA za podru~je gradske op{tine skup{tina gradske op{tine. I GRADSKIH OP[TINA Inicijativu za dono{ewe odluke podnosi 5.000 bira~a ili dve tre}ine odbornika Skup{tine grada kad se samo- ^lan 20. doprinos raspisuje za teritoriju grada ili vi{e gradskih Gradu pripadaju prihodi i primawa utvr|eni zakonom, op{tina, odnosno 500 bira~a ili dve tre}ine odbornika kao i sredstva za obavqawe poverenih poslova iz okvira skup{tine gradske op{tine kada se samodoprinos raspi- prava i du`nosti republike. suje za podru~je gradske op{tine. Broj 14 – 614 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

^lan 27. 17) postavqa i razre{ava na~elnika i zamenika na~el- Odluka o samodoprinosu se objavquje na na~in na koji nika Gradske uprave, na predlog gradona~elnika; se objavquju akti gradske op{tine. 18) daje mi{qewe o zakonima kojima se ure|uju pitawa Odluka sa spiskom gra|ana na koje se samodoprinos od- od interesa za lokalnu samoupravu; nosi dostavqa se isplatiocu ~ije je sedi{te van podru~ja 19) pokre}e postupak za za{titu prava lokalne samou- na kome se sredstva prikupqaju. prave pred Ustavnim sudom; 20) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog Glava {esta obele`ja grada; 21) odlu~uje o pristupawu u ~lanstvo organizacija gradova u zemqi i inostranstvu; ORGANI GRADA 22) donosi poslovnik o svom radu; ^lan 28. 23) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim statutom. Organi grada su: Skup{tina grada, gradona~elnik i Gradsko ve}e. ^lan 32. 1. Skup{tina grada Skup{tina grada odlu~uje ve}inom glasova na sednici kojoj prisustvuje ve}ina od ukupnog broja odbornika, osim ^lan 29. kad se odlu~uje o dono{ewu Statuta, programa razvoja grada, odnosno delatnosti za koje je nadle`na, regionalnog Skup{tina grada je predstavni~ki organ koji vr{i prostornog plana i generalnog plana, kad se odluka dono- osnovne funkcije lokalne vlasti utvr|ene zakonom i ovim si ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika. statutom. Skup{tina grada sastaje se po potrebi, a najmawe jed- ^lan 33. nom u tri meseca. Pravo je i du`nost odbornika da u~estvuje u radu Skup{tina grada saziva se i kad to zatraì jedna tre- Skup{tine grada; izvr{ava poverene zadatke; predlaè }ina odbornika, skup{tina gradske op{tine ili najma- Skup{tini grada raspravu o odre|enim pitawima; pod- we 5.000 bira~a, najkasnije u roku od 30 dana od podnetog nosi predloge za dono{ewe odluka i drugih akata; posta- zahteva. vqa pitawa vezana za rad organa grada; daje amandmane na ^lan 30. predlog propisa i u~estvuje u drugim aktivnostima Skup- {tine grada. Skup{tina grada ima 90 odbornika. Pravo je odbornika da bude stalno i redovno obave- Gra|ani biraju odbornike na neposrednim izborima, {tavan o pitawima od uticaja za vr{ewe odborni~ke du- tajnim glasawem u skladu sa zakonom i ovim statutom. `nosti, da od organa i slu`bi traì podatke koji su mu Odbornici se biraju na ~etiri godine. potrebni za rad, kao i stru~nu pomo} u pripremawu predloga za Skup{tinu grada. ^lan 31. Skup{tina grada: ^lan 34. 1) donosi statut grada i odlu~uje o wegovim promenama; Odbornik Skup{tine grada ima pravo na naknadu put- 2) donosi odluke i druge op{te akte i daje autenti~na nih tro{kova i izgubqene zarade, nastalih vr{ewem od- tuma~ewa tih odluka i op{tih akata; borni~ke du`nosti. 3) donosi program razvoja grada i pojedinih delatnosti, regionalni prostorni plan i urbanisti~ke planove; ^lan 35. 4) donosi buxet grada i zavr{ni ra~un; Odbornik ne moè biti pozvan na krivi~nu odgovor- 5) osniva javna preduze}a, javne slu`be i u~estvuje u nost, pritvoren ili ka`wen za izraèno mi{qewe ili osnivawu preduze}a od interesa za grad; dati glas u Skup{tini grada i wenim radnim telima. 6) odlu~uje o izgradwi, odràvawu i kori{}ewu ulica, trgova i drugih javnih objekata od zna~aja za grad; 1.1. Radna tela Skup{tine grada 7) odlu~uje o zaduèwu grada i o raspisivawu gradskog zajma, kao i o plasirawu sredstava grada; ^lan 36. 8) raspisuje gradski referendum, odlu~uje o predlozima sadrànim u gra|anskoj inicijativi i utvr|uje predlog od- Skup{tina grada osniva od sedam do 13 saveta i od tri luke o samodoprinosu; do sedam komisija kao stalna radna tela radi razmatrawa 9) donosi osnove za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqo- i re{avawa pojedinih pitawa iz wene nadle`nosti. privrednog zemqi{ta i stara se o wihovom sprovo|ewu; ^lanovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni pe- 10) donosi godi{wi program o pribavqawu nepokret- riod za koji je izabrana Skup{tina grada. nosti za potrebe organa grada i Gradske uprave, uz sagla- Skup{tina grada, po potrebi, obrazuje povremene komi- snost Vlade Republike Srbije; sije, radne grupe odbornika i druga povremena radna tela 11) osniva gradsku upravu, slu`be i druge organizacije radi razmatrawa odre|enih pitawa iz svoje nadle`nosti. od interesa za grad; 12) bira i razre{ava predsednika i zamenika predsed- ^lan 37. nika Skup{tine grada, predsednika i ~lanove radnih tela Skup{tina grada bira ~lanove radnih tela iz sastava Skup{tine grada; odbornika, na predlog odborni~kih grupa, a srazmerno 13) postavqa i razre{ava sekretara i zamenika sekreta- broju odbornika koje imaju u Skup{tini grada. ra Skup{tine grada; O predloènoj listi za izbor ~lanova radnih tela 14) na predlog gradona~elnika bira i razre{ava Grad- Skup{tina grada odlu~uje u celini javnim glasawem. sko ve}e; Radno telo je izabrano ako je za wega glasala ve}ina 15) imenuje i razre{ava upravni i nadzorni odbor, prisutnih odbornika. postavqa i razre{ava direktore organizacija ~iji je Ako radno telo ne bude izabrano, postupak se ponavqa. osniva~ i daje saglasnost na wihove op{te akte, u skladu sa zakonom; ^lan 38. 16) odlu~uje o dodeqivawu zvawa po~asnog gra|anina Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skup{tine Beograda, plakete grada Beograda i drugih javnih priznawa; grada. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 615

Do izbora predsednika radnog tela, prvom sednicom Sekretar Skup{tine grada moè imati zamenika, ko- predsedava najstariji odbornik, ~lan radnog tela. ga na predlog predsednika, Skup{tina grada postavqa Radno telo, na prvoj sednici, iz sastava svojih ~lanova na ~etiri godine. bira predsednika i zamenika predsednika. 2. Gradona~elnik ^lan 39. Stalna radna tela daju mi{qewe na predloge odluka i ^lan 46. drugih op{tih akata koje donosi Skup{tina grada i oba- Gradona~elnik predstavqa i zastupa grad i vr{i izvr- vqaju i druge poslove u skladu sa aktima grada. {nu funkciju u gradu. Gradona~elnik se bira istovremeno kad i odbornici za 1.2. Predsednik i zamenik predsednika Skup{tine grada Skup{tinu grada neposrednim tajnim glasawem, na vreme od ~etiri godine, u skladu sa zakonom. ^lan 40. Gradona~elnik ne moè biti odbornik Skup{tine Skup{tina grada ima predsednika i zamenika predsed- grada. nika, koji se biraju iz sastava odbornika, na vreme od ~e- tiri godine. ^lan 47. Gradona~elnik ima zamenika koji ga zamewuje u slu~aju ^lan 41. duè odsutnosti ili drugih razloga spre~enosti da obavqa Predsednik Skup{tine grada: organizuje rad Skup- svoju du`nost. {tine grada, saziva sednice, predlaè dnevni red i Gradona~elnik imenuje i razre{ava zamenika gradona- predsedava sednicama, stara se o ostvarivawu javnosti ~elnika uz saglasnost Skup{tine grada. rada Skup{tine grada, potpisuje akte koje je donela Skup{tina grada i vr{i i druge poslove koje mu poveri ^lan 48. Skup{tina grada. Gradona~elnik: 1) neposredno izvr{ava i stara se o izvr{avawu odlu- ^lan 42. ka i drugih akata Skup{tine grada; Zamenik predsednika Skup{tine grada zamewuje pred- 2) predlaè odluke i druge akte koje donosi Skup{ti- sednika Skup{tine grada u slu~aju wegove odsutnosti, na grada, kao i na~in re{avawa pitawa o kojima odlu~uje spre~enosti da obavqa svoju du`nost ili na osnovu poseb- Skup{tina grada; nog ovla{}ewa. 3) stara se o izvr{avawu poverenih poslova iz okvira Zamenik predsednika Skup{tine grada bira se i razre- prava i du`nosti republike; {ava na isti na~in kao predsednik Skup{tine grada. 4) usmerava i uskla|uje rad Gradske uprave; 5) predlaè postavqewe i razre{ewe na~elnika i za- ^lan 43. menika na~elnika Gradske uprave; Izbor predsednika Skup{tine grada vr{i se tajnim 6) odlu~uje o davawu na kori{}ewe, odnosno u zakup, glasawem. kao i o otkazu ugovora o davawu na kori{}ewe, odnosno u Kandidata za predsednika Skup{tine grada moè da zakup i stavqawu hipoteke na nepokretnosti koje koriste predloì najmawe 20 odbornika. organi grada i Gradska uprava, uz saglasnost Republi~ke Odbornik moè da u~estvuje u predlagawu samo jednog direkcije za imovinu Republike Srbije; kandidata. 7) naredbodavac je za izvr{ewe buxeta; Za predsednika Skup{tine grada izabran je kandidat 8) donosi pojedina~ne akte za koje je ovla{}en zakonom, koji je dobio ve}inu glasova od ukupnog broja odbornika. ovim statutom ili odlukom Skup{tine grada; Ako je predloèno vi{e kandidata a ni jedan nije do- 9) obrazuje stru~na radna tela za pojedine poslove iz bio potrebnu ve}inu, izbor se ponavqa izme|u dva kandida- svog delokruga; ta koji su dobili najve}i broj glasova. 10) vr{i i druge poslove utvr|ene ovim statutom i dru- Ako ni u drugom krugu predsednik Skup{tine grada ni- gim aktima grada. je izabran, ponavqa se postupak izbora. ^lan 49. ^lan 44. Gradona~elnik je istovremeno i predsednik Gradskog Predsednik i zamenik predsednika Skup{tine grada ve}a sa pravom glasa. mogu biti razre{eni pre isteka vremena na koje su izabrani na na~in i po postupku koji je predvi|en za wihov ^lan 50. izbor. Izbor, odnosno opoziv gradona~elnika, sprovodi se primenom odredaba Zakona o lokalnim izborima. 1.3. Sekretar Skup{tine grada ^lan 51. ^lan 45. Gradona~elniku prestaje mandat pre isteka vremena na Skup{tina grada ima sekretara koji se stara o obavqa- koje je izabran: wu stru~nih poslova u vezi sa sazivawem i odràvawem 1) podno{ewem ostavke; sednica skup{tine i wenih radnih tela i rukovodi admi- 2) ako je osu|en na kaznu zatvora u trajawu od najmawe nistrativnim poslovima vezanim za wihov rad. {est meseci; Skup{tina grada postavqa sekretara skup{tine, na 3) ako je pravosna`nom sudskom odluku li{en poslovne predlog predsednika Skup{tine grada, na ~etiri godine i sposobnosti; moè biti ponovo postavqen. 4) ako mu prestane prebivali{te na teritoriji grada; Za sekretara Skup{tine grada moè biti postavqeno 5) gubqewem dràvqanstva; lice sa zavr{enim pravnim fakultetom, poloènim stru~- 6) ako vr{i poslove koji su zakonom odre|eni kao ne- nim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom spojivi sa funkcijom gradona~elnika; od najmawe pet godina. 7) u slu~aju smrti; Skup{tina grada moè, na predlog predsednika Skup- 8) opozivom; {tine grada, razre{iti sekretara i pre isteka mandata. 9) u drugim slu~ajevima predvi|enim zakonom. Broj 14 – 616 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Predsednik Narodne skup{tine raspisuje u roku od 15 ^lan 57. dana od prestanka mandata gradona~elnika izbore za gra- Sednice Gradskog ve}a saziva i wima predsedava grado- dona~elnika, ako do isteka mandata gradona~elnika nije na~elnik. ostalo mawe od {est meseci. U slu~aju odsustva ili spre~enosti gradona~elnika, Do izbora novog gradona~elnika wegovu funkciju vr{i sednicu Gradskog ve}a saziva i predsedava joj zamenik predsednik Skup{tine grada. gradona~elnika ili ~lan Gradskog ve}a koga gradona~elnik ovlasti. ^lan 52. Gradsko ve}e ure|uje svoj rad i organizaciju poslovni- Gradona~elnik moè biti opozvan pre isteka mandata kom o radu. na koji je biran. Predlog za opoziv gradona~elnika mogu podneti, poseb- Glava sedma no ili zajedno politi~ke stranke, odnosno grupa gra|ana, koje svojim potpisom podrì najmawe 10% bira~a u gradu. GRADSKA UPRAVA Predlog za opoziv gradona~elnika moè podneti i Skup{tina grada ve}inom glasova od ukupnog broja od- ^lan 58. bornika. Za vr{ewe upravnih poslova u okviru prava i du`nosti Vlada Republike Srbije moè podneti predlog za opo- grada i odre|enih stru~nih poslova za potrebe Skup{tine ziv gradona~elnika, ako oceni da se povereni poslovi ne grada, gradona~elnika i gradskog ve}a, obrazuje se Gradska obavqaju u skladu sa zakonom. uprava (u daqem tekstu: Gradska uprava). O predlogu za opoziv izja{wavaju se bira~i neposredno, tajnim glasawem u skladu sa zakonom. ^lan 59. Gradska uprava: 3. Gradsko ve}e 1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donose Skup{tina grada i gradona~elnik; ^lan 53. 2) izvr{ava odluke i druge akte Skup{tine grada i gra- Gradsko ve}e je organ koji uskla|uje ostvarivawe funk- dona~elnika; cija gradona~elnika i Skup{tine grada i vr{i kontrol- 3) re{ava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravi- no-nadzornu funkciju nad radom Gradske uprave. ma i du`nostima gra|ana, preduze}a, ustanova i drugih organizacija iz izvornog delokruga grada, ako ovim statutom ^lan 54. to nije povereno gradskim op{tinama; 4) obavqa poslove upravnog nadzora nad izvr{avawem Gradsko ve}e: propisa i drugih op{tih akata Skup{tine grada; 1) utvr|uje predlog odluke o buxetu grada; 5) izvr{ava zakone i druge propise ~ije je izvr{avawe 2) vr{i nadzor nad radom Gradske uprave, poni{tava povereno gradu; ili ukida akte Gradske uprave koji nisu u saglasnosti sa 6) obavqa stru~ne i druge poslove koje utvrde organi zakonom, ovim statutom i drugim op{tim aktom ili odlu- grada. kom koju donosi Skup{tina grada; 3) donosi pojedina~ne akte za koje je ovla{}en zakonom, ^lan 60. ovim statutom ili odlukom Skup{tine grada; Radom Gradske uprave rukovodi na~elnik. 4) re{ava u upravnom postupku u drugom stepenu o pra- Na~elnika Gradske uprave postavqa Skup{tina grada vima i obavezama gra|ana, preduze}a i ustanova i drugih na predlog gradona~elnika, u skladu sa zakonom. organizacija iz izvornog delokruga grada; Na~elnik Gradske uprave moè imati zamenika koji se 5) pomaè gradona~elniku u vr{ewu poslova iz wegove postavqa i razre{ava na isti na~in kao na~elnik. nadle`nosti. ^lan 61. ^lan 55. Na~elnik za svoj rad i rad Gradske uprave odgovara Gradsko ve}e ~ine gradona~elnik, zamenik gradona~el- Skup{tini grada, gradona~elniku i Gradskom ve}u. nika i devet ~lanova. Gradona~elnik moè predloìti Skup{tini grada ^lanove Gradskog ve}a bira Skup{tina grada, javnim razre{ewe na~elnika, odnosno zamenika na~elnika, a oba- glasawem, na predlog gradona~elnika. vezan je da to u~ini u roku od 30 dana, ako to zatraì naj- Broj kandidata za ~lanove Gradskog ve}a odgovara bro- mawe dve tre}ine ~lanova Gradskog ve}a. ju koji se bira. Uz predlog za razre{ewe na~elnika, odnosno zamenika ^lanovi Gradskog ve}a izabrani su kad je predlog u cena~elnika Gradske uprave gradona~elnik obavezno podno- losti dobio ve}inu glasova ukupnog broja odbornika. si predlog za postavqewe novog na~elnika, odnosno zame- Ukoliko predlog gradona~elnika u celosti bude od- nika na~elnika. bijen dva puta, Skup{tina grada moè doneti odluku o izboru Gradskog ve}a bez tog predloga. ^lan 62. ^lanovi Gradskog ve}a biraju se na vreme od ~etiri go- U okviru Gradske uprave, za vr{ewe srodnih poslova, dine. obrazuju se unutra{we organizacione jedinice. Skup{tina grada moè razre{iti ~lana Gradskog ve}a Rukovodioce unutra{wih organizacionih jedinica pona predlog gradona~elnika ili najmawe jedne tre}ine od- stavqa na~elnik uz saglasnost gradona~elnika. bornika. Skup{tina grada izabra}e novog ~lana Gradskog ve}a ^lan 63. na predlog gradona~elnika, javnim glasawem ve}inom gla- Organizacija i rad Gradske uprave ure|uje se odlukom sova ukupnog broja odbornika. koju donosi Skup{tina grada na predlog gradona~elnika. Ukoliko predlog gradona~elnika bude odbijen dva pu- Skup{tina grada, moè da obrazuje posebne organiza- ta, Skup{tina grada moè doneti odluku o izboru ~lana cije za obavqawe odre|enih stru~nih i drugih poslova i sa Gradskog ve}a bez predloga gradona~elnika. wima povezanih upravnih poslova koji su od zna~aja za ostvarivawe poslova grada, Gradske uprave ili javnih ^lan 56. preduze}a i slu`bi ~iji je osniva~ grad. Gradsko ve}e radi u sednicama kojima prisustvuje ve}i- Akt o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji na ~lanova Gradskog ve}a. Gradske uprave donosi na~elnik Gradske uprave uz sagla- Gradsko ve}e odlu~uje ve}inom od ukupnog broja ~lanova. snost gradona~elnika. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 617

^lan 64. Zbor gra|ana raspravqa i daje predloge o pitawima iz U Gradskoj upravi postavqa se glavni arhitekta grada nadle`nosti organa grada. koji: Zbor gra|ana kome prisustvuje najmawe 10% gra|ana ve- 1) pokre}e inicijative za izradu urbanisti~kih plan- }inom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upu}uje skih akata, kao i za wihove izmene i dopune; ih Skup{tini grada ili Gradskoj upravi. 2) daje uputstvo pri izradi arhitektonskih projekata u Gradska uprava du`na je da u roku od 30 dana od odrà- ciqu za{tite arhitektonskih vrednosti i o~uvawa ambi- vawa zbora gra|ana, razmotri zahteve i predloge gra|ana i jentalnih vrednosti pojedinih gradskih delova i objekata; o wima zauzme stav, odnosno donese odgovaraju}u odluku 3) sara|uje sa ustanovama za{tite nepokretnih kultur- ili meru i o tome obavesti gra|ane. nih dobara i za{tite prirodnih dobara posebnih vredno- Na~in sazivawa zbora gra|ana, wegov rad, kao i na~in sti; utvr|ivawa stavova zbora ure|uju se odlukom skup{tine 4) daje mi{qewe na arhitektonske projekte od velikog gradske op{tine. zna~aja za grad i vr{i druge poslove utvr|ene aktom o organizaciji Gradske uprave. Referendum Glavnog arhitektu postavqa i razre{ava gradona~elnik. ^lan 70. U Gradskoj upravi u skladu sa zakonom, mogu se postavi- Skup{tina grada moè na sopstvenu inicijativu da ti i drugi glavni stru~waci za pojedine oblasti (primar- raspi{e referendum o pitawima iz svoga delokruga. na zdravstvena za{tita, za{tita ìvotne sredine, poqo- Skup{tina grada du`na je da raspi{e referendum o privreda i dr.). pitawu iz svoga delokruga na zahtev najmawe 20.000 bira~a ^lan 65. i skup{tine gradske op{tine za podru~je te gradske op- Za vr{ewe odre|enih poslova grada, grad koristi uslu- {tine. ge gradskog menaxera. Odluka putem referenduma doneta je ako se za wu izja- Uslovi i na~in kori{}ewa usluga gradskog menaxera snila ve}ina gra|ana koja je glasala, pod uslovom da je gla- utvr|uje se ugovorom koji za grad zakqu~uje gradona~elnik salo vi{e od polovine ukupnog broja gra|ana. sa gradskim menaxerom, uz prethodno pribavqeno mi{qe- ^lan 71. we Skup{tine grada. Svaki gra|anin ima pravo Skup{tini grada, gradona- ^lan 66. ~elniku i Gradskom ve}u podnositi predstavke i pritu`be Menaxer u okviru svojih poslova, posebno: i davati predloge. 1) predlaè projekte kojima se podsti~e ekonomski raz- Organi grada iz stava 1. ovog ~lana obavezni su da do- voj i zadovoqavaju potrebe gra|ana i obezbe|uje za{tita stave odgovor gra|anima, najkasnije u roku od 30 dana od ìvotne sredine; dana prijema akta. 2) podsti~e preduzetni~ke inicijative i stvarawe privatno-javnih aran`mana i partnerstva; Glava deveta 3) podsti~e i koordinira investiciona ulagawa i pri- vla~ewe kapitala; MESNA SAMOUPRAVA 4) inicira izmene i dopune propisa koji oteàvaju poslovne inicijative. ^lan 72. Glava osma Radi neposrednog zadovoqavawa potreba i interesa stanovnika u gradu osnivaju se mesne zajednice i drugi ob- lici mesne samouprave. NEPOSREDNO UÊ[]E GRA\ANA U OBAVQAWU POSLOVA GRADA ^lan 73. ^lan 67. Mesna zajednica i drugi oblik mesne samouprave Gra|ani koji imaju bira~ko pravo i prebivali{te na osniva se za naseqeno mesto, za dva ili vi{e naseqenih teritoriji grada u~estvuju u odlu~ivawu o poslovima gra- mesta i za deo naseqenog mesta, stambeni blok, ulicu, da: ostvarivawem gra|anske inicijative, na zborovima gra- deo jedne ili vi{e ulica, deo sela koji predstavqa pro- |ana i referendumu, u skladu sa zakonom i ovim statutom. stornu, funkcionalnu i urbanisti~ku celinu i gde postoji me|usobna povezanost stanovnika i mogu}nost wihovog organizovawa. Gra|anska inicijativa Mesna zajednica, po pravilu, obuhvata podru~je sa pri- ^lan 68. bli`no istim brojem stanovnika. Gra|ani putem gra|anske inicijative predlaù Skup- ^lan 74. {tini grada dono{ewe akta kojim }e se urediti odre|eno Skup{tina gradske op{tine donosi odluku kojom se pitawe iz izvornog delokruga grada, promenu Statuta gra- bliè ure|uju pitawa vezana za osnivawe, poslove, odlu~i- da ili drugih akata i raspisivawe referenduma u skladu vawe i finansirawe rada mesne zajednice i drugog obli- sa zakonom i ovim statutom. ka mesne samouprave i odlu~uje o osnivawu i podru~ju za Za punova`no pokretawe gra|anske inicijative potre- koje se osniva mesna zajednica i drugi oblik lokalne sa- ban je potpis najmawe 10% bira~a sa odre|enog podru~ja mouprave, kao i o wihovom ukidawu. grada. Pre osnivawa, odnosno ukidawa mesne zajednice i dru- O predlogu iz stava 1. ovoga ~lana Skup{tina grada je gog oblika mesne samouprave skup{tina gradske op{tine du`na da odrì raspravu i da dostavi obrazloèn odgovor pribavqa mi{qewe stanovnika sa odre|enog podru~ja na gra|anima u roku od 60 dana od dobijawa predloga. na~in i po postupku koji je utvr|en odlukom iz stava 1. ovog ~lana. Zbor gra|ana ^lan 75. ^lan 69. Mesna zajednica i drugi oblik mesne samouprave ima Zbor gra|ana se saziva za deo teritorije grada na kome svojstvo pravnog lica u okviru prava i du`nosti utvr|enih ima prebivali{te do 5.000 gra|ana. odlukom skup{tine gradske op{tine i odlukom o osnivawu. Broj 14 – 618 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samoupra- ^lan 82. ve ima statut kojim se utvr|uju poslovi koje ona vr{i, or- Odluke, drugi propisi i op{ti akti organa grada, pre gani i postupak wihovog izbora, organizacija i rad orga- stupawa na snagu, objavquju se u „Slu`benom listu grada na, na~in odlu~ivawa i druga pitawa od zna~aja za rad me- Beograda”. sne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave. ^lan 83. ^lan 76. Odluke, drugi propisi i op{ti akti koji se objavquju, Sredstva za rad mesne zajednice i drugog oblika mesne stupaju na snagu osmog dana od dana objavqivawa, osim ako, samouprave obezbe|uju se u buxetu gradske op{tine i iz iz naro~ito opravdanih razloga, nije predvi|eno da rani- drugih izvora u skladu sa zakonom. je stupe na snagu.

Glava deseta Glava dvanaesta

ZA[TITA LOKALNE SAMOUPRAVE PROMENE STATUTA GRADA ^lan 84. ^lan 77. Predlog za promenu Statuta grada moè podneti najma- Radi za{tite individualnih i kolektivnih prava i in- we 20 odbornika u Skup{tini grada, skup{tina gradske teresa gra|ana i kontrole rada Gradske uprave i javnih op{tine i gra|ani putem gra|anske inicijative. slu`bi grada ustanovqava se gra|anski branilac za grad O predlogu za promenu Statuta grada, Skup{tina grada Beograd. odlu~uje ve}inom od ukupnog broja odbornika. Gra|anskog branioca postavqa Skup{tina grada na predlog gradona~elnika, na vreme od pet godina i moè ^lan 85. biti biran na istu du`nost najvi{e dva puta uzastopno. Kad Skup{tina grada odlu~i da se pristupi promeni Nadle`nost i ovla{}ewa, na~in postupawa, postavqe- Statuta, odre|uje na~in, postupak i komisiju za izradu od- we i razre{ewe du`nosti gra|anskog branioca za grad Be- luke o promeni Statuta grada. ograd bliè se ure|uje odlukom Skup{tine grada. ^lan 86. Glava jedanaesta Nacrt akta o promeni Statuta grada utvr|uje Skup{tina grada ve}inom od ukupnog broja odbornika i dostavqa DONO[EWE AKATA U SKUP[TINI GRADA ga na mi{qewe skup{tinama gradskih op{tina. Komisija za Statut grada, posle pribavqenih mi{qe- ^lan 78. wa, iz stava 1. ovog ~lana, utvr|uje predlog akta o promeni Statuta grada i dostavqa ga Skup{tini grada na usvajawe. U okviru Ustavom i zakonom utvr|enih prava, grad donosi propise kojima ure|uje pitawa iz svoje nadle`nosti. Propisom iz stava 1. ovog ~lana moè se predvideti da Glava trinaesta pojedine odnose i pitawa, koji se ure|uju tim propisom, gradske op{tine mogu bliè urediti. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 79. ^lan 87. Propise i op{te i pojedina~ne akte iz nadle`nosti Odredbe ovog statuta o organima grada primewiva}e se grada donosi Skup{tina grada, gradona~elnik i Gradsko od sprovo|ewa narednih izbora za odbornike Skup{tine ve}e, u okviru ovim statutom utvr|ene nadle`nosti. grada. Odluke donosi samo Skup{tina grada. ^lan 88. ^lan 80. Do sprovo|ewa narednih izbora organi grada Beograda Svaki odbornik Skup{tine grada, skup{tina gradske i organi gradskih op{tina nastavqaju sa radom u dosada- op{tine i 500 bira~a imaju pravo predlagawa propisa i {wem sastavu i vr{e poslove u skladu sa Ustavom i Statu- op{tih akata iz nadle`nosti Skup{tine grada. tom grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, U pripremi predloga akata Gradska uprava du`na je da br. 18/95 – pre~i{}en tekst, 20/95, 21/99, 2/00, 30/03), a skup- konsultuje odgovaraju}e stru~ne, nau~ne i druge organiza- {tina gradske op{tine Zemun i weni organi do dana kon- cije, odnosno slu`be. stituisawa gradske op{tine Sur~in.

^lan 81. ^lan 89. Skup{tinama gradskih op{tina dostavqa se na mi{qe- Gradske op{tine uskladi}e svoje odluke o organizaci- we nacrt: ji i radu organa sa odredbama ovog statuta u roku od 30 dana od dana wegovog stupawa na snagu. – Statuta grada; – programa razvoja grada i regionalni prostorni plan ^lan 90. grada; Gradska op{tina Sur~in konstituisa}e se nakon – urbanisti~kih planova u skladu sa ~lanom 10. ta~ka 3. sprovedenih prvih narednih izbora u jedinicama lokalne ovog statuta; samouprave. – odluke o utvr|ivawu prihoda koji pripadaju gradskim op{tinama. ^lan 91. O nacrtima akata iz stava 1. ovog ~lana, skup{tine Propisi grada ostaju na snazi do wihovog uskla|ivawa gradskih op{tina izja{wavaju se u roku koji se utvrdi pri- sa ovim statutom. likom utvr|ivawa nacrta ovih akata, a koji ne moè biti Propisi grada uskladi}e se sa odredbama ovog statuta duì od 30 dana. u roku od {est meseci od dana konstituisawa Skup{tine Po isteku utvr|enog roka, predlog akta se moè utvrdi- grada, nakon sprovedenih narednih izbora za odbornike ti i bez mi{qewa skup{tine gradske op{tine. Skup{tine grada ako zakonom nije druga~ije odre|eno. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 619

^lan 92. ^lan 4. Skup{tina grada done}e akt o organizaciji Gradske Skup{tina potvr|uje mandate izabranim odbornicima uprave u roku od 60 dana od dana konstituisawa Skup{tina osnovu izve{taja Komisije za potvr|ivawe mandata od- ne grada, nakon sprovedenih narednih izbora za odbornike bornika (u daqem tekstu: komisija). Skup{tine grada. ^lan 5. ^lan 93. Na po~etku prve sednice Skup{tine predsedavaju}i Danom stupawa na snagu ovog statuta prestaju da vaè predlaè sastav komisije. odredbe ~lana 2. st. 4. i 5. Odluke o upotrebi grba i zasta- Komisija ima tri ~lana, i to po jednog ~lana sa tri izve grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, broj borne liste koje su dobile najve}i broj odborni~kih man- 18/03). data u Skup{tini. Komisija je izabrana ako za wu glasa ve}ina prisutnih ^lan 94. odbornika. Danom stupawa na snagu ovog statuta prestaje da vaì Komisijom predsedava najstariji ~lan komisije. Statut grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, Komisija prestaje sa radom kad Skup{tina potvrdi br. 19/91, 4/93, 9/93, 9/94, 16/94, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), mandate odbornika. osim odredaba ~l. 14, 15. i od 27. do 60. o organima grada i gradskih op{tina koje }e se primewivati do sprovo|ewa ^lan 6. narednih izbora u jedinicama lokalne samouprave. Potvr|ivawe mandata odbornika vr{i se na osnovu uverewa o izboru odbornika i izve{taja Gradske izborne ko- ^lan 95. misije o sprovedenim izborima. Ovaj statut stupa na snagu narednog dana od dana obja- Komisija na osnovu izve{taja Gradske izborne komisi- vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. je utvr|uje da li su podaci iz uverewa o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izve{taja Gradske iz- Skup{tina grada Beograda borne komisije i da li su uverewa izdata od nadle`nih or- Broj 020-381/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine gana i o tome podnosi izve{taj Skup{tini.

Predsednik ^lan 7. Radmila Hrustanovi}, s. r. Na osnovu izve{taja komisije lice koje predsedava kon- stitutivnom sednicom Skup{tine, konstatuje da je Gradska izborna komisija podnela izve{taj o sprovedenim izbori- Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 21. ju- ma i koja su uverewa o izboru za odbornike u saglasnosti la 2004. godine, na osnovu ~lana 27. Statuta grada Beogra- sa tim izve{tajem, ~ime je potvr|en mandat novoizabranim da („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99, odbornicima. 2/00 i 30/03), donela je ááá – PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKA PRIVREMENI POSLOVNIK SKUP[TINE

SKUP[TINE GRADA BEOGRADA 1. Predsednik Skup{tine ^lan 8. á – OP[TA ODREDBA Skup{tina, na prvoj sednici, bira predsednika iz sa- ^lan 1. stava odbornika, na ~etiri godine, tajnim glasawem. Kandidata za predsednika Skup{tine moè predloì- Ovim poslovnikom ure|uje se konstituisawe, organiza- ti najmawe 20 odbornika. cija i rad Skup{tine grada Beograda (u daqem tekstu: Odbornik moè da u~estvuje u predlagawu samo jednog Skup{tina) i na~in ostvarivawa prava i du`nosti odbor- kandidata. nika. ^lan 9. áá – KONSTITUISAWE SKUP[TINE Predlog kandidata za predsednika Skup{tine podnosi se predsedavaju}em u pisanom obliku. 1. Prva sednica Predlog sadrì ime i prezime kandidata, kratku bio- ^lan 2. grafiju, strana~ku pripadnost, ime izvestioca predlaga~a i obrazloèwe. Prvu sednicu Skup{tine saziva predsednik Skup{tine Predsedavaju}i dostavqa odbornicima sve pripremqe- iz prethodnog saziva u roku od 20 dana od dana izbora od- ne predloge kandidata za predsednika Skup{tine, po pra- bornika. vilu, sa materijalom za prvu sednicu. Prvom sednicom Skup{tine predsedava, do izbora U ime predlaga~a, izvestilac predlaga~a je duàn da predsednika Skup{tine, najstariji odbornik (u daqem obrazloì predlog. tekstu: predsedavaju}i) kome u radu pomaù dva najmla|a Predloèni kandidat za predsednika Skup{tine ima odbornika i sekretar Skup{tine iz prethodnog saziva. pravo da se predstavi i iznese svoj program rada. Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno do- O predloènim kandidatima otvara se rasprava. stavqa Statut grada Beograda, Poslovnik Skup{tine gra- Posle rasprave predsedavaju}i utvr|uje listu kandida- da i Odluka o Gradskoj upravi. ta za predsednika Skup{tine, i to po azbu~nom redu prezi- mena. 2. Potvr|ivawe mandata odbornika ^lan 10. ^lan 3. Glasawem za izbor predsednika Skup{tine rukovodi Odbornici sti~u prava i du`nosti odbornika Skup- predsedavaju}i, a pomaù mu dva najmla|a odbornika i se- {tine danom potvr|ivawa mandata. kretar Skup{tine prethodnog saziva. Broj 14 – 620 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

^lan 11. Zamenik gradona~elnika je ~lan Gradskog ve}a po Glasawe se vr{i na glasa~kim listi}ima. funkciji. Svi glasa~ki listi}i su iste veli~ine, oblika i boje. Svaki glasa~ki listi} overen je pe~atom Skup{tine. ^lan 19. Na glasa~kom listi}u kandidati se navode redosledom Kandidate za ~lanove Gradskog ve}a predlaè gradona- utvr|enim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandi- ~elnik. data stavqa se redni broj. Broj kandidata za ~lanove Gradskog ve}a odgovara bro- Glasa se za jednog od kandidata izme|u kandidata ~ija ju koji se bira. su imena navedena na glasa~kom listi}u zaokruìvawem rednog broja ispred wegovog imena. ^lan 20. Nevaè}im se smatra glasa~ki listi} koji nije popu- ^lanove Gradskog ve}a bira Skup{tina javnim glasa- wen, zatim onaj koji je tako popuwen da se ne moè sa si- wem. gurno{}u utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onaj ^lanovi Gradskog ve}a izabrani su kad je predlog u cena kome je zaokruèn ve}i broj kandidata. losti dobio ve}inu glasova ukupnog broja odbornika. Ako predlog u celosti bude odbijen, postupak predlaga- ^lan 12. wa kandidata za ~lanove Gradskog ve}a se ponavqa. Za predsednika Skup{tine izabran je odbornik koji je dobio ve}inu glasova ukupnog broja odbornika. ^lan 21. Ako je predloèno vi{e kandidata, a nijedan nije do- ^lan Gradskog ve}a moè biti razre{en i pre isteka bio potrebnu ve}inu, ponovi}e se izbor, i to izme|u kandi- vremena na koje je izabran. data koji su dobili najve}i broj glasova. Predlog za razre{ewe ~lana Gradskog ve}a moè pod- Ako ni u drugom krugu predsednik Skup{tine nije iza- neti gradona~elnik ili najmawe jedna tre}ina odbornika. bran, ponavqa se postupak izbora. Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obra- zloèn. ^lan 13. Razre{ewe se vr{i na na~in i po postupku koji je pred- Predsednik Skup{tine stupa na du`nost po objavqiva- vi|en za wihov izbor. wu rezultata i preuzima vo|ewe sednice. â – SEKRETAR SKUP[TINE ^lan 14. Predsedniku Skup{tine prestaje funkcija pre isteka ^lan 22. vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku ili bude razre{en. Skup{tina postavqa sekretara Skup{tine iz reda di- Danom podno{ewa ostavke predsedniku Skup{tine plomiranih pravnika, na ~etiri godine, javnim glasawem, prestaje funkcija. na predlog predsednika Skup{tine. O ostavci predsednika Skup{tine odmah se obave{ta- Sekretar Skup{tine je postavqen ako je dobio ve}inu vaju odbornici Skup{tine, a na prvoj narednoj sednici glasova prisutnih odbornika. Skup{tina, bez glasawa, utvr|uje da mu je mandat prestao Sekretar Skup{tine moè imati zamenika, koga posta- danom podno{ewa ostavke. vqa Skup{tina iz reda diplomiranih pravnika, na ~etiri godine, javnim glasawem, na predlog predsednika Skup- ^lan 15. {tine. Predsednik Skup{tine moè biti razre{en i pre is- ^lan 23. teka mandata. Predlog za razre{ewe moè podneti najmawe 20 odbor- Sekretar Skup{tine stara se o obavqawu stru~nih i nika Skup{tine. drugih poslova u vezi sa sazivawem i odràvawem sednica Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obra- Skup{tine i wenih radnih tela i rukovodi administra- zloèn. tivnim poslovima vezanim za wihov rad. Razre{ewe se vr{i na na~in i po postupku predvi|e- nom za izbor predsednika Skup{tine. ^lan 24. Sekretar i zamenik sekretara Skup{tine mogu podneti 2. Zamenik predsednika Skup{tine ostavku.

^lan 16. ^lan 25. Zamenik predsednika Skup{tine se bira, po pravilu, Skup{tina moè razre{iti sekretara i zamenika se- na prvoj sednici, iz sastava odbornika, na vreme od ~eti- kretara i pre isteka vremena na koje su postavqeni. ri godine. Predlog za razre{ewe sekretara i zamenika sekretara Predlagawe i izbor zamenika predsednika sprovodi se pre isteka vremena na koje su postavqeni podnosi predsed- po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvr|en za iz- nik Skup{tine. bor predsednika Skup{tine. âá – ODBORNI^KE GRUPE ^lan 17. Zamenik predsednika Skup{tine moè podneti ostavku ^lan 26. ili biti razre{en sa funkcije po postupku predvi|enom Odbornici Skup{tine imaju pravo da obrazuju odbor- za podno{ewe ostavke, odnosno razre{ewe predsednika ni~ke grupe. Skup{tine. Odborni~ku grupu ~ine odbornici koji pripadaju jed- noj politi~koj stranci ili drugoj politi~koj organizaci- áâ – GRADSKO VE]E ji, koja ima najmawe ~etiri odbornika. Odborni~ku grupu mogu udruìvawem da obrazuju i od- ^lan 18. bornici koji pripadaju politi~kim strankama ili drugim, Gradsko ve}e ima 11 ~lanova. politi~kim organizacijama koje imaju mawe od ~etiri od- Gradona~elnik je predsednik Gradskog ve}a sa pravom bornika i odbornici koji su izabrani na predlog grupa glasa. gra|ana. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 621

Odborni~ka grupa se konstitui{e tako {to se predsed- 2. Sednice radnih tela niku Skup{tine podnosi spisak ~lanova grupe koji je pot- pisao svaki wen ~lan. Na spisku se posebno nazna~ava ^lan 35. predsednik odborni~ke grupe. Sednicu radnog tela saziva predsednik po sopstvenoj Odbornik moè biti ~lan samo jedne odborni~ke inicijativi ili na inicijativu jedne tre}ine ~lanova grupe. radnog tela, a duàn je sazvati sednicu na zahtev predsed- O promeni sastava odborni~ke grupe wen predsednik nika Skup{tine. obave{tava predsednika Skup{tine uz pismenu saglasnost Predsednik Skup{tine moè sazvati sednicu radnog odbornika koji mewa pripadnost grupi. tela. O obrazovawu nove odborni~ke grupe i o promenama u postoje}im obave{tavaju se odbornici Skup{tine na prvoj ^lan 36. narednoj sednici. Radno telo radi u sednici kada je prisutna ve}ina ~la- ^lan 27. nova, a odlu~uje ve}inom glasova prisutnih. Obave{tewe o datumu i dnevnom redu sednice radnog Stru~ne i administrativno-tehni~ke poslove za potre- tela dostavqa se ~lanovima radnog tela, po pravilu, sedam be odborni~kih grupa obavqa odgovaraju}a stru~na slu`ba Skup{tine. dana pre odràvawa sednice. ^lan 37. âáá – RADNA TELA SKUP[TINE Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlaga~a akta koji se na sednici razmatra. 1. Obrazovawe i sastav U radu radnog tela, po pozivu, mogu u~estvovati stru~ni nau~ni radnici, bez prava odlu~ivawa. ^lan 28. Sednici radnog tela moè prisustvovati i u~estvovati Za razmatrawe i re{avawe pojedinih pitawa iz nadle- u radu, bez prava odlu~ivawa, i odbornik koji nije ~lan tog `nosti Skup{tine i vr{ewe drugih poslova u skladu sa radnog tela. ovim poslovnikom, osnivaju se stalna radna tela. ^lanovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni pe- ^lan 38. riod za koji je izabrana Skup{tina. Po zavr{enoj raspravi radno telo podnosi Skup{tini Skup{tina, po potrebi, osniva povremene komisije, izve{taj koji sadrì mi{qewe i predlog radnog tela. radne grupe odbornika i druga povremena radna tela radi Radno telo odre|uje izvestioca koji na sednici Skup{ti- razmatrawa odre|enih pitawa i izvr{avawa posebnih za- ne obrazlaè izve{taj radnog tela. dataka iz nadle`nosti Skup{tine. ^lan 39. ^lan 29. Na sednici radnog tela vodi se zapisnik. U zapisnik Stalna radna tela su saveti i komisije. se obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izneti na Saveti imaju 7–11 ~lanova. sednici, stavovi radnog tela, svako izdvojeno mi{qewe, Komisije imaju 5–9 ~lanova. kao i izve{taj radnog tela. Ukupan broj ~lanova radnog tela, utvr|uje se aktom o osnivawu radnog tela. ^lan 40. ^lan 30. Stru~nu obradu akata i drugih materijala za sednice radnih tela vr{i Gradska uprava. ^lanove radnih tela Skup{tine predlaù odborni~ke Organizacione i administrativne poslove za potrebe grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skup{tini. radnih tela vr{e odgovaraju}e stru~ne slu`be Skup{tine. ^lan 31. 3. Saveti O predloènoj listi za izbor ~lanova radnih tela Skup{tina odlu~uje u celini, javnim glasawem. ^lan 41. Radno telo je izabrano ako je za wega glasala ve}ina prisutnih odbornika. Saveti Skup{tine su: Ako radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se po- 1. Savet za pitawa lokalne samouprave, navqa. 2. Savet za buxet i finansije, 3. Savet za komunalno-stambene delatnosti i energetiku, ^lan 32. 4. Savet za urbanizam, Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skup{tine. 5. Savet za saobra}aj, Do izbora predsednika radnog tela, prvom sednicom ru- 6. Savet za za{titu ìvotne sredine, kovodi najstariji odbornik, ~lan radnog tela. 7. Savet za privredna pitawa, Radno telo na prvoj sednici bira, iz sastava svojih ~la- 8. Savet za poqoprivredu, nova, predsednika i zamenika predsednika. 9. Savet za kulturu, ^lan 33. 10. Savet za obrazovawe, sport i omladinu, Odbornik moè biti ~lan najvi{e dva stalna radna 11. Savet za zdravstvo, socijalnu i de~ju za{titu, tela. 12. Savet za bora~ka i invalidska pitawa, 13. Savet za informisawe. ^lan 34. Skup{tina moè i pre isteka roka na koji su izabrani, ^lan 42. razre{iti pojedine ~lanove radnih tela i izabrati nove Savet za pitawa lokalne samouprave – razmatra putem pojedina~nog kandidovawa i izbora. ostvarivawe sistema lokalne samouprave u gradu; pita- Predlog za razre{ewe ~lana radnog tela moè podneti wa vezana za organizaciju i rad organa Gradske uprave; grupa od najmawe 10 odbornika. ostvarivawe poslova dràvne uprave koje republika po- ^lan radnog tela razre{en je kad za to glasa ve}ina od- veri gradu, kao i druga pitawa iz oblasti lokalne samo- bornika prisutnih na sednici Skup{tine. uprave i uprave. Broj 14 – 622 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

^lan 43. ^lan 54. Savet za buxet i finansije – razmatra predloge odlu- Savet za informisawe – prati i razmatra ostvarivawe ka i drugih op{tih akata koji se odnose na finansirawe javnosti rada Skup{tine, wenih organa i radnih tela i poslova grada, takse, naknade i druge da`bine, buxet i za- na~in obave{tavawa javnosti o wihovom radu. vr{ni ra~un, zajmove grada, zaduìvawe i imovinu grada, kao i druga pitawa iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa 4. Komisije i finansija grada. ^lan 55. ^lan 44. Komisije Skup{tine su: Savet za komunalno-stambene delatnosti i energeti- 1. Komisija za propise, ku – razmatra predloge odluka i drugih op{tih akata koji 2. Administrativno-mandatna komisija, se odnose na ure|ewe, obavqawe i razvoj komunalnih delat- 3. Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova, nosti, ure|ivawe i kori{}ewe gradskog zemqi{ta, stam- 4. Komisija za predstavke i predloge, benu izgradwu i stambene odnose, kao i druga pitawa iz 5. Komisija za saradwu sa gradovima u zemqi i ino- ove oblasti i pitawa vezana za planirawe i izgradwu stranstvu. energetskih kapaciteta i snabdevawe grada svim vrstama goriva. ^lan 56. ^lan 45. Komisija za propise – razmatra uskla|enost predloga odluka i drugih op{tih akata koje usvaja Skup{tina sa Savet za urbanizam – razmatra predloge odluka i drugih op{tih akata, kao i druga pitawa iz oblasti urbanizma Ustavom, zakonom, Statutom grada i drugim propisima i daje svoje predloge i mi{qewa Skup{tini. na teritoriji grada. Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, ini- ^lan 46. cijativu i re{ewe o pokretawu postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti odluka i drugih op{tih akata ko- Savet za saobra}aj – razmatra pitawa koja se odnose na je je donela Skup{tina. javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i Komisija utvr|uje pre~i{}ene tekstove odluka i drugih vanlinijski), izgradwu, odràvawe i kori{}ewe lokal- propisa Skup{tine. nih puteva i ulica i drugih javnih objekata od zna~aja za grad i druga pitawa iz ove oblasti. ^lan 57. ^lan 47. Administrativno-mandatna komisija – priprema i predlaè propise kojima se ure|uju pitawa ostvarivawa Savet za za{titu ìvotne sredine – razmatra pitawa prava i du`nosti odbornika; donosi pojedina~ne akte o vezana za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine, vazduha, statusnim pitawima odbornika i izabranih, imenovanih i prirode i prirodnih dobara, za{titu od buke i prati ak- postavqenih lica u Skup{tini; priprema predloge za iz- tivnosti na spre~avawu i otklawawu {tetnih posledica bor i imenovawe direktora, ~lanova upravnih i nadzornih koje ugroàvaju ìvotnu sredinu. odbora u odre|enim preduze}ima i ustanovama, u skladu sa ^lan 48. zakonom i propisima grada, kada nije predvi|en drugi predlaga~. Savet za privredna pitawa – prati i razmatra pitawa Komisija razmatra: koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteqstvo, trgo- – razloge prestanka mandata pojedinih odbornika i o vinu, robne rezerve, privatno preduzetni{tvo i ure|ewe, tome podnosi Skup{tini izve{taj sa predlogom za dodelu obezbe|ewe i kori{}ewe poslovnog prostora, kao i druga mandata novom odborniku, na na~in propisan zakonom; pitawa od zna~aja za razvoj svih privrednih grana. – izve{taj Gradske izborne komisije i uverewe o izboru odbornika i podnosi Skup{tini izve{taj sa predlogom ^lan 49. za potvr|ivawe mandata; Savet za poqoprivredu – prati i razmatra pitawa iz – druga pitawa u vezi sa mandatno-imunitetnim pravi- oblasti poqoprivrede, {umarstva, vodoprivrede i snabde- ma odbornika. vawa grada poqoprivredno-prehrambenim proizvodima. U postupku potvr|ivawa mandata odbornika komisija radi na na~in utvr|en ovim poslovnikom za rad komisije ^lan 50. za potvr|ivawe mandata odbornika. Savet za kulturu – razmatra predloge odluka i drugih op{tih akata i inicijative i predloge za realizaciju pro- ^lan 58. grama iz oblasti kulture, kao i druga pitawa iz ove obla- Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova – vr{i posti i oblasti za{tite kulturnih dobara. slove utvr|ene propisom Skup{tine o postavqawu spomenika na javnim mestima i odre|ivawu naziva ulica i trgova. ^lan 51. Savet za obrazovawe, sport i omladinu – razmatra ^lan 59. predloge odluka i drugih op{tih akata, kao i sva druga pi- Komisija za predstavke i predloge – razmatra predstav- tawa iz ovih oblasti. ke i predloge gra|ana upu}ene ili ustupqene Skup{tini i predlaè Skup{tini i nadle`nim organima mere za re- ^lan 52. {avawe pitawa sadrànih u wima. Savet za zdravstvo, socijalnu i de~ju za{titu – razmatra predloge odluka i drugih op{tih akata, kao i sva ^lan 60. druga pitawa iz ovih oblasti. Komisija za saradwu sa gradovima u zemqi i inostranstvu – razmatra pitawa me|ugradske saradwe; podnosi ^lan 53. predloge Skup{tini za uspostavqawe, odràvawe i daqe Savet za bora~ka i invalidska pitawa – vr{i poslove razvijawe odnosa i veza Beograda sa drugim gradovima u ze- koji se odnose na zadovoqavawe potreba i ostvarivawe mqi i inostranstvu; organizuje i prati sprovo|ewe zakqu- prava boraca, invalida i ~lanova wihovih porodica, raz- ~aka Skup{tine u ovoj oblasti; obavqa poslove me|ugrad- matra predloge odluka i drugih op{tih akata, kao i sva ske i me|unarodne saradwe u oblasti brige o deci, porodi- druga pitawa iz ove oblasti. ci i fondacijama. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 623

5. Povremena radna tela 3. Tok sednice

^lan 61. ^lan 69. Povremena radna tela Skup{tina osniva aktom kojim Po{to otvori sednicu, pre utvr|ivawa dnevnog reda, se odre|uje: zadatak, sastav i broj ~lanova, vreme na koje se predsednik, po izve{taju sekretara Skup{tine, utvr|uje da obrazuje ili rok za zavr{etak zadatka tela. li sednici prisustvuje dovoqan broj odbornika za punova- Aktom o osnivawu ure|uje se i obavqawe stru~nih i ad- `no odlu~ivawe. ministrativno-tehni~kih poslova za to radno telo. Za punova`no odlu~ivawe i rad na sednici potrebno je Predsednik povremenog radnog tela moè biti biran prisustvo ve}ine odbornika. Ako se utvrdi da ve}ina ne postoji, predsednik odlaè sednicu za odgovaraju}i dan iz sastava odbornika i gra|ana. ili sat. O odlagawu sednice pisano se obave{tavaju odbornici koji su odsutni. Sednica }e se prekinuti i odlo- âááá – SEDNICE SKUP[TINE ìti i u slu~aju kada se u toku wenog trajawa utvrdi da nije prisutna ve}ina odbornika. 1. Sazivawe sednice Ako predsednik na po~etku ili u toku sednice posumwa da sednici ne prisustvuje ve}ina odbornika, naredi}e prozivawe ili prebrojavawe. Prozivka ili prebrojavawe iz- ^lan 62. vr{i}e se i kad to zatraì neki od odbornika. Prozivawe Sednice Skup{tine odràvaju se po potrebi, a najmawe na sednici vr{i sekretar Skup{tine. jednom u tri meseca.

^lan 63. ^lan 70. Predsednik Skup{tine stara se o pripremawu sednice Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa pret- uz pomo} sekretara Skup{tine. hodne sednice. O primedbama na zapisnik Skup{tina odlu~uje bez ras- ^lan 64. prave. Odbornik moè traìti da se pro~ita deo stenograma Sednicu Skup{tine saziva predsednik Skup{tine po sa sednice koji je osporio. sopstvenoj inicijativi i kada to zatraì najmawe jedna tre}ina odbornika Skup{tine. ^lan 71. Skup{tina grada saziva se i kad to zatraì skup{tina Kada predsednik Skup{tine utvrdi da je prisutan gradske op{tine ili najmawe 5.000 bira~a. potreban broj odbornika, pristupa se utvr|ivawu dnev- ^lan 65. nog reda. Svaki odbornik moè zahtevati da se u dnevni red, po- Sednice Skup{tine sazivaju se pisanim putem. red predloènih, unesu i druga pitawa i predlozi za koje Poziv za sednicu sadrì mesto i vreme odràvawa sed- on smatra da su hitni. nice. Odbornik je duàn da hitnost razmatrawa obrazloì. Poziv za sednicu dostavqa se odbornicima najkasnije O predlozima odbornika za izmene i dopune predloè- 10 dana pre sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji nog dnevnog reda ne vodi se rasprava. moraju biti obrazloèni, ovaj rok moè biti i kra}i. Odbornici se posebno izja{wavaju, prvo, o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloènog dnevnog reda, a ^lan 66. zatim o predloènom dnevnom redu u celini. Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavqa predlog Dnevni red se utvr|uje ve}inom glasova prisutnih od- dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog bornika. reda i zapisnik sa prethodne sednice. ^lan 72. Poziv za sednicu Skup{tine sa predlogom dnevnog re- Posle usvajawa dnevnog reda prelazi se na raspravu o da i materijalom obavezno se dostavqa i: pojedinim pitawima po utvr|enom redosledu. – Narodnoj skup{tini Republike Srbije, Skup{tina moè, u toku sednice, bez rasprave, izvr{i- – skup{tinama gradskih op{tina, ti izmene u redosledu razmatrawa pojedinih ta~aka dnev- – Privrednoj komori grada, i nog reda. – sredstvima javnog informisawa. Svako pitawe se raspravqa dok o wemu ima prijavqenih govornika. 2. Dnevni red i vo|ewe sednice Kad se zakqu~i rasprava o odre|enom pitawu, ne moè se ponovo otvarati.

^lan 67. ^lan 73. Dnevni red sednice predlaè predsednik Skup{tine Na sednici Skup{tine ima pravo da govori svaki od- na osnovu izve{taja sekretara Skup{tine o pristiglim bornik. materijalima. Skup{tina moè odlu~iti da o odre|enim pitawima Sa predloènim dnevnim redom upoznaju se predsedni- saslu{a predstavnike pojedinih preduze}a, organa i orga- ci odborni~kih grupa. nizacija, kao i pojedine gra|ane. U dnevnom redu se posebno grupi{u ta~ke o kojima se, s obzirom na wihov karakter i zna~aj, obavezno sprovo- ^lan 74. di procedura po ovom poslovniku i ta~ke o kojima se Prijava za re~ podnosi se predsedniku ~im rasprava raspravqa i posebno glasawe sprovodi samo ako to zah- po~ne i moè se podnositi sve do wenog zakqu~ewa. teva odbornik. Predsednik daje govornicima re~ po redu prijave. Predsednik moè i preko reda dati re~ predstavniku ^lan 68. predlaga~a. Sednicom predsedava predsednik Skup{tine, a u slu~a- Kada predsednik oceni da }e rasprava o pojedinim pita- ju wegove odsutnosti mewa ga zamenik predsednika. wima duè trajati ili kad je prijavqen ve}i broj govornika, Broj 14 – 624 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004. moè predloìti da se ograni~i trajawe govora svakog ^lan 80. u~esnika u raspravi (sem govora predlaga~a), i da svaki Posle zakqu~ene rasprave prelazi se na glasawe o u~esnik u raspravi o istom pitawu govori samo jedanput. predlogu. O predlogu se glasa u celini. Ako je stavqen Ograni~ewe trajawa govora moè predloìti i svaki amandman, prvo se odlu~uje o amandmanu, a zatim o predlo- odbornik. gu u celini. Kad je trajawe govora ograni~eno, predsednik }e u slu- ~aju prekora~ewa odre|enog vremena opomenuti govornika ^lan 81. da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne Skup{tina odlu~uje ve}inom glasova prisutnih odbor- zavr{i govor, oduzima mu re~. nika, izuzev kada se odlu~uje o pitawima predvi|enim u ~l. 12, 15, 16, 20, 21. i 82. ovog poslovnika. ^lan 75. Govornik moè da dobije re~ po drugi put tek po{to se ^lan 82. iscrpi lista govornika koji govore prvi put i samo ako Ve}ina glasova od ukupnog broja odbornika potrebna je pitawe koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika kad se odlu~uje o pitawima navedenim u ~lanu 81. ovog po- Skup{tine, nije dovoqno raspravqeno. slovnika, kao i kad se odlu~uje o: Predsednik odborni~ke grupe koji èli da iznese stav 1. dono{ewu i promeni Statuta grada, te grupe o pitawu koje je na dnevnom redu, ima pravo da do- 2. dono{ewu i izmenama programa razvoja grada, odno- bije re~ preko reda, s tim {to ne moè govoriti duè od sno delatnosti za koje je Skup{tina nadle`na, vremena odre|enog za izlagawe, ako je to vreme ograni~e- 3. dono{ewu i izmenama Generalnog urbanisti~kog no, odnosno vi{e od dva puta o istom pitawu. plana. ^lan 83. ^lan 76. Glasawe na sednici Skup{tine je javno. Ukoliko se odbornik u svom izlagawu na sednici Skup- Odbornici glasaju izja{wavawem za predlog ili pro- {tine uvredqivo izrazi o drugom odborniku ili pogre- tiv predloga ili se uzdràvaju od glasawa. {no protuma~i wegovo izlagawe, odbornik na koga se iz- Glasawe se vr{i dizawem ruke ili poimeni~no. lagawe odnosi ima pravo da odmah zatraì re~ – repliku. Kada se glasa dizawem ruke, predsednik prvo poziva da Odluku u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana donosi predsed- se izjasne odbornici koji glasaju „za", zatim oni koji gla- nik Skup{tine. saju „protiv" i najzad, odbornici koji su uzdràni. Pri Ukoliko predsednik Skup{tine ne dozvoli traènu tom prebrojava samo glasove mawine, osim ako ve}ina gla- repliku, odbornik koji je traìo repliku moè zahtevati sova nije o~igledna. da se o tome izjasni Skup{tina. Poimeni~no se glasa tako {to odbornici po prozivci izjavquju da glasaju „za" ili „protiv" ili da su uzdràni. ^lan 77. Poimeni~no glasawe vr{i se ako to odredi predsednik Odborniku koji zatraì da govori o povredi Poslov- ili ako to Skup{tina odlu~i na predlog odbornika radi nika ili utvr|enog dnevnog reda, predsednik daje re~ ~im ta~nog utvr|ivawa rezultata glasawa. je zatraì. Wegov govor ne moè trajati duè od pet minuta. ^lan 84. Predsednik je duàn dati obja{wewe povodom izre~e- Skup{tina moè odlu~iti da glasawe bude tajno, na ne primedbe. predlog jednog odbornika. Ako odbornik ne bude zadovoqan datim obja{wewem, Tajno glasawe vr{i se glasa~kim listi}ima koji su predsednik poziva odbornike da odlu~e o izre~enoj pri- iste veli~ine, oblika i boje i overeni pe~atom Skup- medbi. {tine. Svaki odbornik po prozivci dobija glasa~ki listi}. ^lan 78. Nevaè}im glasa~kim listi}ima smatraju se oni iz ko- Govornik moè govoriti samo o pitawu koje je na dnev- jih se ne moè ta~no utvrditi da li je odbornik glasao nom redu. „za" ili „protiv". Ako se govornik udaqi od dnevnog reda, predsednik }e ^lan 85. ga opomenuti i pozvati da se drì dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik Tajnim glasawem rukovodi predsednik kome pomaè }e mu oduzeti re~. sekretar Skup{tine i dva odbornika koje odredi Skup- Govornika moè prekinuti ili opomenuti na red samo {tina. predsednik. Po zavr{enom glasawu predsednik utvr|uje rezultate Nije dozvoqeno ni ometawe govornika dobacivawem i glasawa i objavquje da li je predlog prihva}en ili od- komentarisawem izlagawa, kao i svaki drugi postupak ko- bijen. ji spre~ava slobodu govora. Rezultat glasawa unosi se u zapisnik. Predsednik je duàn da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlagawu. 5. Odràvawe reda na sednici

^lan 86. 4. Odlu~ivawe O redu na sednici Skup{tine stara se predsednik Skup{tine. ^lan 79. Za povredu reda na sednici predsednik Skup{tine mo- Skup{tina o svakom predlogu koji je stavqen na dnev- è da izrekne meru upozorewa ili oduzimawa re~i. ni red sednice odlu~uje posle rasprave, sem u slu~ajevima Skup{tina na predlog predsednika Skup{tine moè u kojima je ovim poslovnikom odre|eno da se odlu~uje bez da izrekne i meru udaqewa sa sednice. rasprave. Pre ili posle rasprave Skup{tina moè da odlu~i da ^lan 87. se pojedino pitawe skine sa dnevnog reda ili da se vrati Mera upozorewa izri~e se odborniku koji svojim pona- odgovaraju}em radnom telu ili organu na daqe prou~avawe {awem, uzimawem re~i kad mu je predsednik Skup{tine i dopunu. nije dao, ometawem i upadawem u re~ govorniku ili sli~nim 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 625 postupkom, naru{ava red na sednici ili na drugi na~in áH – POSTUPAK DONO[EWA ODLUKA postupa protivno odredbama ovog poslovnika. I DRUGIH AKATA U SKUP[TINI

^lan 88. 1. Akti koje donosi Skup{tina Mera oduzimawa re~i izri~e se odborniku koji svojim govorom naru{ava red na sednici ili povre|uje odredbe ^lan 93. ovog poslovnika, a ve} je na toj sednici dva puta upozora- Skup{tina donosi: odluku, program, re{ewe, poslov- van na pridràvawe reda i odredbi ovog poslovnika. nik, zakqu~ak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku i daje autenti~no tuma~ewe akata koje donosi. ^lan 89. Mera udaqewa sa sednice izri~e se odborniku koji i 2. Predlagawe odluke posle izre~ene mere upozorewa, odnosno mere oduzimawa re~i, ometa ili spre~ava rad na sednici ili na sednici ^lan 94. vre|a Skup{tinu i odbornike ili upotrebqava izraze ko- Predlog odluke moè da podnese gradona~elnik i ji nisu u skladu sa dostojanstvom Skup{tine. Gradsko ve}e (buxet), svaki odbornik Skup{tine, skup- Odbornik moè biti udaqen samo sa sednice na kojoj je {tina gradske op{tine i 500 bira~a. povredio red. Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka Odbornik prema kome je izre~ena mera udaqewa sa sed- donosi i mora biti obrazloèn. nice duàn je da se odmah udaqi iz dvorane u kojoj se odr- Obrazloèwe mora da sadrì pravni osnov i razloge àva sednica. za dono{ewe odluke, obja{wewe ciqa koji se èli posti- Ako predsednik Skup{tine redovnim merama ne moè }i i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za da odrì red na sednici, odredi}e kratak prekid sednice. sprovo|ewe odluke. Predlog odluke koji je upu}en Skup{tini predsednik ^lan 90. Skup{tine dostavqa odbornicima. Odredbe o odràvawu reda na sednici Skup{tine Predlog odluke upu}uje se i nadle`nom radnom telu i primewuju se i na sve druge u~esnike u radu sednice gradona~elniku, ako on nije predlaga~. Skup{tine. Skup{tina }e, najkasnije u roku od 30 dana od dana podno{ewa predloga odluke, utvrditi dan kada }e razmatrati 6. Zapisnici i stenografske bele{ke predlog odluke. ^lan 95. ^lan 91. Predlog odluke se, pre razmatrawa u Skup{tini, razma- O radu na sednici vodi se zapisnik. tra u nadle`nim radnim telima. O vo|ewu zapisnika stara se sekretar Skup{tine. Nadle`na radna tela u svojim izve{tajima mogu pred- U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto odràva- loìti Skup{tini da prihvati predlog odluke u celini wa sednice; imena predsedavaju}eg i zapisni~ara; imena ili predloìti da Skup{tina donese odluku u tekstu iz- opravdano i neopravdano odsutnih odbornika; imena lica mewenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti; kra- podneo predlaga~ ili da predlog odluke ne prihvati. tak tok sednice sa naznakom pitawa o kojima se raspravqa- lo i odlu~ivalo i imenima govornika; rezultat glasawa o ^lan 96. pojedinim pitawima; naziv svih akata donetih na sednici. Predsednik moè formulisati pojedine zakqu~ke koji Predlaga~ odluke, odnosno wegov predstavnik, moè, se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u na po~etku rasprave, da izloì dopunsko obrazloèwe pogledu formulacije svojih predloga i mi{qewa. predloga. On ima pravo da u~estvuje u raspravi sve do Originali zapisnika ~uvaju se u dokumentaciji Skup- wenog zakqu~ewa, da daje obja{wewe i iznosi svoje mi- {tine a prepis zapisnika dostavqa se odbornicima uz po- {qewe. ziv za narednu sednicu. ^lan 97. ^lan 92. Predlaga~ odluke ima pravo da povu~e predlog odluke O radu na sednici Skup{tine vode se i stenografske sve do zakqu~ewa rasprave na sednici Skup{tine. bele{ke koje sadrè potpuni tok sednice. U stenografske bele{ke unose se govori, izjave i izve- 3. Amandman {taji onako kako su odràni, dati ili podneti. Svaki govornik na sednici ima pravo da pregleda ste- ^lan 98. nografske bele{ke (kada budu sa~iwene) i da tekst svog Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi se izlagawa autorizuje. Sekretar Skup{tine stara se da se u obliku amandmana. Amandman moè podneti odbornik, govorniku obezbedi to pravo. gradona~elnik, stalno radno telo Skup{tine, skup{tina Stenografske bele{ke sluè, po pravilu, za rad stru~- gradske op{tine i 500 bira~a. nih slu`bi i organa gradske uprave, a za druge potrebe, sa- Amandman se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloè- mo ako je govornik na sednici autorizovao deo stenograf- wem. skih beleàka koji sadrì wegovo mi{qewe. Amandman se podnosi pre sednice, a izuzetno na sedni- Stenografske bele{ke mogu koristiti predstavnici ci u toku rasprave o tom predlogu. sredstava javnog informisawa, a citirawe u {tampi izla- O amandmanu se obavezno izja{wava predstavnik pred- gawa pojedinih u~esnika na sednici na osnovu beleàka laga~a i gradona~elnik, kad on nije predlaga~. moè se vr{iti samo ukoliko su govornici autorizovali Predlaga~ odluke moè podnositi amandmane sve do za- deo beleàka koji sadrì wihovo mi{qewe. Odobrewe za kqu~ewa rasprave o predlogu. javno kori{}ewe stenografskih beleàka daje sekretar Skup{tine. ^lan 99. Stenografske bele{ke sa sednice mogu da se objave i Skup{tina prvo odlu~uje o prispelim amandmanima od- dostave odbornicima. Ukoliko se bele{ke objavquju, sva- bornika po redosledu ~lanova, a zatim o amandmanima gra- kom u~esniku u raspravi mora se prethodno dostaviti tekst dona~elnika i amandmanima nadle`nih stalnih radnih tela, beleàka da pregleda i potvrdi tekst svog izlagawa. na iste ~lanove predloga odluke. Broj 14 – 626 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Ako je podneto vi{e amandmana na isti ~lan predloga kojima se odlu~uje po skra}enom postupku" i da se o wima odluke, prvo se odlu~uje o amandmanu kojim se predlaè raspravqa i odlu~uje odvojeno. Potom konstatuje da su brisawe odredbe tog ~lana. usvojeni svi predlozi koji su ostali u grupi „predloga o kojima se odlu~uje po skra}enom postupku". 4. Hitan postupak 6. Potpisivawe i objavqivawe akata ^lan 100. ^lan 106. Ako za podno{ewe pojedinog akta postoji neodlo`na potreba ili ako bi nedono{ewe takvog akta u odre|enom Akte donete na sednici Skup{tine potpisuje predsed- roku imalo ili moglo imati {tetne posledice po intere- nik Skup{tine. Izvornik akta podnetog na potpis pred- se gra|ana, preduze}a ili drugih organa i organizacija, sedniku Skup{tine svojim potpisom, overava sekretar gradske op{tine i grada, predlog akta moè se izneti Skup{tine. Skup{tini na razmatrawe i odlu~ivawe bez prethodnog razmatrawa u odgovaraju}im organima i radnim telima ^lan 107. Skup{tine. Izvornik akta potpisan od strane predsednika Skup- Predlaga~ hitnog postupka mora obrazloìti razloge {tine i overen pe~atom Skup{tine ~uva se u dokumentaci- zbog kojih traì hitan postupak. ji Skup{tine. Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst akta koji je ^lan 101. usvojen na sednici Skup{tine. Svaki ovla{}eni predlaga~ moè podneti obrazloèn O izradi izvornika akata i wihovih otpravaka, o ~uva- predlog da se o odre|enom pitawu odlu~i po hitnom po- wu izvornika akata i wihovoj evidenciji, objavqivawu stupku. akata i wihovom dostavqawu zainteresovanim organima i O predlogu za dono{ewe akta po hitnom postupku odlu- organizacijama stara se Sekretarijat za skup{tinske po- ~uje se bez rasprave. Pre glasawa o tom pitawu Skup{tina slove i propise. }e saslu{ati obrazloèwe predlaga~a. Ako Skup{tina usvoji predlog da se akt donese po hit- ^lan 108. nom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sed- Akti iz ~lana 93. ovog poslovnika objavquju se u „Slu- nice. `benom listu grada Beograda", u skladu sa posebnom odlukom Skup{tina moè u toku sednice da zatraì hitno mi- Skup{tine. {qewe od odgovaraju}eg radnog tela Skup{tine. Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora H – POSTUPAK ZA RASPISIVAWE GRADSKOG se dostaviti odbornicima najkasnije do po~etka sednice. REFERENDUMA

5. Skra}eni postupak ^lan 109. Skup{tina mo`e odlu~iti da pojedino pitawe iz svoje ^lan 102. nadle`nosti iznese na referendum, a du`na je da ga ras- U skra}enom postupku odlu~uje se bez prethodne raspi{e kada to zahteva najmawe 20.000 bira~a i skup{tina prave. gradske op{tine za podru~je te gradske op{tine.

^lan 103. ^lan 110. Po skra}enom postupku Skup{tina moè odlu~ivati o Predlog za raspisivawe referenduma razmatra stalno pojedina~nim konkretnim aktima. radno telo u ~ijem su delokrugu pitawa o kojima se predla- Rasprava i odlu~ivawe po skra}enom postupku moè da è odlu~ivawe na referendumu. Predstavnik podnosioca se sprovede samo ako su predlozi iz prethodnog stava u predloga poziva se na sednicu stalnog radnog tela. predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeqku i Predlog za raspisivawe referenduma razmatra i grado- ozna~eni kao „predlozi o kojima se odlu~uje po skra}enom na~elnik, ako on nije predlaga~. postupku". Nadle`no stalno radno telo i gradona~elnik daju mi{qewe Skup{tini o predlogu za raspisivawe refe- ^lan 104. renduma. U materijalu koji se odbornicima dostavqa uz poziv za ^lan 111. sednicu mora se u propisanoj formi izloìti puna sadr- ìna akta o kome se odlu~uje po skra}enom postupku i Ako usvoji predlog za raspisivawe referenduma, Skup- obrazloèwe predloga. {tina donosi odluku o raspisivawu referenduma u kojoj se utvr|uje tekst pitawa o kome se gra|ani izja{wavaju, od- ^lan 105. nosno odre|uje predlog odluke ili drugog akta iz wene nadle`nosti koji se iznosi na referendum. Po utvr|ivawu dnevnog reda predsednik je duàn da Ako se na referendum iznosi odre|eno pitawe na izja- upozna odbornike sa zahtevima za otvarawe rasprave o {wavawe, rezultat referenduma obavezuje Skup{tinu u po- predlozima iz grupe „predloga o kojima se odlu~uje po gledu ure|ivawa tog pitawa. skra}enom postupku", ukoliko su takvi predlozi u~iweni do po~etka sednice. Pre utvr|ivawa dnevnog reda sednice ili prelaska na Há – RAD SKUP[TINE U SLUÂJU NEPOSREDNE dnevni red po „predlozima o kojima se odlu~uje po skra}e- RATNE OPASNOSTI, RATNOG nom postupku", predsednik pita da li ima zahteva za otva- ILI VANREDNOG STAWA rawe rasprave o pojedinom pitawu iz ove grupe predloga. Odre|eni predlog se izdvaja iz te grupe predloga i sta- ^lan 112. vqa u redovan postupak ako to zatraì jedan odbornik. Zah- Odredbe ovog poslovnika primewuju se na rad Skup- tev ne mora da se obrazloì, niti se o wemu Skup{tina iz- {tine u slu~aju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u ja{wava. slu~aju drugog vanrednog stawa, ako odredbama ovog Predsednik zatim saop{tava da se predlozi za koje je poglavqa ili drugim op{tim aktima Skup{tine nije zahtevano otvarawe rasprave izdvajaju iz grupe „predloga o druga~ije odre|eno. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 627

^lan 113. ^lan 122. Predsednik Skup{tine u slu~aju neposredne ratne opa- Skup{tina moè da izda slu`beno saop{tewe za sred- snosti, ratnog ili vanrednog stawa: stva javnog informisawa. – odre|uje vreme i mesto odràvawa sednica Skup{tine; Tekst slu`benog saop{tewa sastavqa nadle`na slu`ba – odlu~uje o na~inu pozivawa odbornika na sednice i Skup{tine, a odobrava predsednik Skup{tine ili lice na~inu i rokovima dostavqawa materijala za te sednice; koje on ovlasti. – moè, po potrebi, odrediti poseban na~in vo|ewa, iz- Konferenciju za {tampu, u vezi sa pitawima koja raz- davawa i ~uvawa stenografskih beleàka i zapisnika sa matra Skup{tina, moè da odrì predsednik i zamenik sednice Skup{tine i wenih stalnih radnih tela; predsednika Skup{tine, a predsednik radnog tela Skup- {tine o pitawima iz nadle`nosti tog radnog tela. – moè odrediti da se predlozi odluka i drugi op{ti akti i drugi materijali ne stavqaju na raspolagawe sredstvima javnog informisawa, dok Skup{tina druga~ije ne Hááá – PRAVA I DU@NOSTI ODBORNIKA odlu~i; – odlu~uje o na~inu rada i izvr{avawu zadataka stru~- ^lan 123. nih slu`bi Skup{tine. Odbornik je duàn da u~estvuje u radu Skup{tine i radnih tela ~iji je ~lan. ^lan 114. Predsednik Skup{tine moè da odobri odborniku od- U slu~aju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog sustvo sa sednice, o ~emu obave{tava Skup{tinu. ili vanrednog stawa, predlozi odluka, drugih propisa i op{tih akata koje razmatra Skup{tina mogu se izneti na ^lan 124. razmatrawe i odlu~ivawe bez prethodnog razmatrawa u nad- Odbornik ima pravo na naknadu tro{kova za obavqawe le`nim radnim telima, ukoliko to Skup{tina odlu~i. odborni~ke funkcije i druga primawa koje utvr|uje Skup- O ovim aktima gradona~elnik daje svoje mi{qewe na {tina na predlog Administrativno-mandatne komisije. samoj sednici Skup{tine. ^lan 125. ^lan 115. Odbornik ima pravo da bude obave{tavan o svim pita- Odbornici su du`ni da u slu~ajevima neposredne ratne wima ~ije mu je poznavawe potrebno radi vr{ewa funkci- opasnosti, ratnog ili vanrednog stawa, izve{tavaju sekre- je odbornika. tara Skup{tine o svakoj promeni adrese prebivali{ta Radi potpunijeg obave{tavawa, odbornicima se redov- ili boravi{ta. no dostavqaju slu`bene publikacije i informativni i dokumentacioni materijali o pitawima koja su na dnevnom redu sednice Skup{tine i o drugim pitawima iz delokru- Háá – JAVNOST RADA SKUP[TINE ga Skup{tine.

^lan 116. ^lan 126. Rad Skup{tine dostupan je javnosti. Odbornik ima pravo da traì obave{tewa i obja{wewa od predsednika Skup{tine, predsednika stalnih rad- ^lan 117. nih tela Skup{tine i na~elnika Gradske uprave o pitawi- Predstavnici sredstava javnog informisawa imaju ma koja se odnose na poslove iz okvira wihovih prava i du- pravo da prisustvuju sednicama Skup{tine i wenih radnih `nosti, odnosno poslove iz nadle`nosti organa na ~ijem tela radi obave{tavawa javnosti o wihovom radu. se ~elu nalaze, a koja su mu potrebna za vr{ewe funkcije odbornika. ^lan 118. ^lan 127. Sednici Skup{tine imaju pravo da prisustvuju i gra|a- Odbornik pitawe postavqa, po pravilu, izme|u dve sedni, osim kada se sednica drì bez prisustva javnosti. nice, pisano, neposredno predsedniku Skup{tine, a izu- Ukupan broj gra|ana koji moè da prisustvuje sednici zetno, moè ga postaviti i na kraju sednice Skup{tine. ograni~ava se, ako je to potrebno, radi obezbe|ivawa ne- smetanog toka sednice. ^lan 128. ^lan 119. Prilikom postavqawa pitawa u pisanoj formi odbornik treba da se izjasni da li èli da se na pitawe odgovo- Skup{tina i wena radna tela, u slu~aju razmatrawa od- ri usmeno ili pismeno, neposredno wemu van sednice ili re|enih pitawa, izuzetno mogu ograni~iti ili iskqu~iti na sednici Skup{tine. javnost iz svog rada. Na pitawe koje je postavqeno izme|u dve sednice odgovara se na prvoj narednoj sednici. ^lan 120. Ako to nije mogu}e, zbog potrebe prikupqawa podata- Predstavnicima sredstava javnog informisawa sta- ka i informacija ili iz drugih razloga, predstavnik vqaju se na raspolagawe predlozi odluka, drugih propisa i organa ili radnog tela na koje se pitawe odnosi ima op{tih akata, kao i informativni i dokumentacioni ma- pravo da zatraì da Skup{tina odredi duì rok za pri- terijali o pitawima iz rada Skup{tine i wenih radnih premu odgovora. tela. Na pitawe postavqeno na sednici odgovara se, ako je Radi stvarawa uslova za rad predstavnicima sredstava mogu}e, na istoj sednici, a ako to nije mogu}e, na prvoj na- javnog informisawa obezbe|uju se potrebni uslovi za pra- rednoj sednici. }ewe rada na sednicama Skup{tine i wenih radnih tela. Kada se odgovor na odborni~ko pitawe ne daje na istoj sednici na kojoj je pitawe postavqeno, odgovor se, po pra- ^lan 121. vilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je pitawe po- Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenositi stavio. tok sednice Skup{tine ukoliko Skup{tina druk~ije ne Na zahtev odbornika koji je pitawe postavio, odgovor odlu~i, u skladu sa ~lanom 119. ovog poslovnika. se dostavqa svim odbornicima. Broj 14 – 628 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

^lan 129. delatnosti na podru~ju gradskih op{tina: Barajevo, Groc- Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pra- ka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Sur~in i vilu, treba da sadrì predloge za re{avawe problema na komunalnih taksi iz ~lana 7". koje se pitawe odnosi. ^lan 2. ^lan 130. Posle ~lana 6. dodaje se novi ~lan koji glasi: Povodom dobijenog odgovora, odbornik koji je postavio „^lan 6a pitawe, kao i svaki odbornik, moè predloìti da se o pitawu na koje se odgovor odnosi otvori rasprava. Komunalna taksa iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 1. ove odluke O tom predlogu odlu~uju odbornici. za obavqawe poslovne delatnosti na podru~ju gradske Kada odbornici prihvate da se o pitawu na koje se od- op{tine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obre- nosi odgovor vodi rasprava, to pitawe se uvr{}uje u dnev- novac, Sopot i Sur~in, pla}a se po zonama (âá zona, âá A ni red sednice kao posledwa ta~ka predloènog dnevnog zona i âá B zona) koje svojim aktom utvr|uje ta gradska reda, ako odbornici ne odlu~e druga~ije. op{tina. Naplata komunalne takse iz stava 1. ovog ~lana vr{i se ^lan 131. prema tarifnom broju 1. ta~ka 1, podta~ka 1a) Taksene Stru~ne slu`be Skup{tine obezbe|uju, u okviru svojih tarife koja je sastavni deo Odluke." zadataka, uslove za vr{ewe funkcije odbornika i na wiho- ^lan 3. vo traèwe: – pruàju im stru~nu pomo} u izradi predloga koje oni U tarifnom broju 1. ta~ka 1. podta~ka 1a) Taksene tari- podnose Skup{tini i radnim telima Skup{tine; fe, posle alineje 7. dodaju se nove alineje koje glase: – obezbe|uju im kori{}ewe „Slu`benog lista grada Be- „– âá A zona 10 ograda", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitawa – âá B zona 5". koja su na dnevnom redu Skup{tine ili wenih radnih tela; U istom tarifnom broju, u ta~ki 2. posle re~i: „1v)," – staraju se o obezbe|ewu tehni~kih uslova za wihov rad. dodaju se re~i: „~lanom 6a Odluke za 1a)".

^lan 132. ^lan 4. Odborniku se, posle izvr{ene potvrde mandata, izdaje Gradske op{tine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mlade- posebna legitimacija. novac, Obrenovac i Sopot done}e akt iz ~lana 2. ove odlu- Administrativno-mandatna komisija propisuje sadr- ke u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ove odluke. ìnu, oblik i na~in izdavawa legitimacije i vo|ewe evi- dencije izdatih legitimacija. ^lan 5. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- Háâ – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE vawa u „Slu`benom listu grada Beograda". Skup{tina grada Beograda ^lan 133. Broj 4-389/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine Danom stupawa na snagu ovog poslovnika prestaje da va- ì Poslovnik Skup{tine grada Beograda („Slu`beni Predsednik list grada Beograda", br. 18/94 i 21/94). Radmila Hrustanovi}, s. r. ^lan 134. Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda". Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. jula 2004. godine, na osnovu ~lana 36. Zakona o prevozu u Skup{tina grada Beograda drumskom saobra}aju („Slu`beni glasnik RS”, br. 46/95 Broj 020-382/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine i 66/01) i ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda" br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), Predsednik donela je Radmila Hrustanovi}, s. r. ODLUKU

O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O AUTO-TAKSI Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju- PREVOZU la 2004. godine, na osnovu ~lana 86. Zakona o lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS", br. 9/02 i 33/04) i ~la- ^lan 1. na 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beo- U Odluci o auto-taksi prevozu („Slu`beni list grada grada”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je Beograda”, br. 12/02 i 5/03), ~lan 6. mewa se i glasi: „Fizi~ko lice moè obavqati taksi prevoz, kao predu- ODLUKU zetnik, ako pored op{tih uslova utvr|enih zakonom, ispuwava i uslove utvr|ene ovom odlukom, i to: O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O LOKALNIM 1. da ima voza~ku dozvolu „B” kategorije najmawe dve go- KOMUNALNIM TAKSAMA ZA TERITORIJU GRADA dine; BEOGRADA 2. da ima najmawe ááá stepen stru~ne spreme saobra}aj- nog smera i radno iskustvo sa voza~kom dozvolom „B” kate- ^lan 1. gorije najmawe dve godine; U Odluci o lokalnim komunalnim taksama za teritori- 3. da ima poloèn ispit iz poznavawa grada Beograda i ju grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br. propisa koji reguli{u taksi prevoz putnika u Beogradu, 30/02, 7/03, 10/03, 18/03 i 30/03), u ~lanu 6. u stavu 1. re~i u ili da je taksi prevoz obavqao na teritoriji grada najma- zagradi: „osim komunalnih taksi iz ~lana 7", zamewuju se we pet godina; re~ima: „osim komunalnih taksi za obavqawe poslovne 4. da je poslovno sposoban; 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 629

5. da je vlasnik vozila ili korisnik vozila po ugovoru ^lan 10. o lizingu; U ~lanu 40. u stavu 1. re~i: „0.000 do 100.000 dinara” za- 6. da je izvr{ilo estetski pregled vozila; mewuju se re~ima: od „5.000 do 500.000 dinara". 7. da ima slobodno mesto taksi voza~a prema godi{wem U istom ~lanu, u stavu 2. re~i „od 3.000 do 5.000 dinara” planu potreba iz ~lana 5. ove odluke. zamewuju se re~ima: od „250 do 25.000 dinara". Ako fizi~ko lice namerava da taksi prevoz obavqa kao U istom ~lanu, u stavu 3. re~i „od 3.000 do 50.000 dina- zaposleno u pravnom licu registrovanom za obavqawe ove ra” zamewuju se re~ima: od „2.500 do 250.000 dinara". vrste delatnosti, pored uslova iz stava 1. (osim ta~. 5. i 6) ovog ~lana, mora da ima zakqu~en ugovor o radu sa pravnim ^lan 11. licem. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- Radno iskustvo iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana dokazuje se: vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. – potvrdom preduze}a ili preduzetnika, Skup{tina grada Beograda – overenom fotokopijom radne kwi`ice ili ugovorom Broj 3-390/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine o delu."

^lan 2. Predsednik Radmila Hrustanovi}, s. r. U ~lanu 9. stav 4. mewa se i glasi: „U slu~aju da organ Gradske uprave nadleàn za poslove privrede prilikom estetskog pregleda utvrdi da motor- no vozilo ispuwava uslove iz ~lana 8. ove odluke, izdaje Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju- potvrdu o izvr{enom estetskom pregledu, sa rokom vaèwa la 2004. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o delatnostima godinu dana od dana izvr{enog estetskog pregleda vozila.” od op{teg interesa u oblasti kulture („Slu`beni glasnik RS”, broj 42/92), ~lana 4. Zakona o javnim slu`bama („Slu- ^lan 3. `beni glasnik RS”, br. 42/91 i 71/94), ~lana 11. ta~ka 8. i U ~lanu 11. u stavu 4. re~i: „ta~ka 8” zamewuju se re~i- ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada ma: „ta~ka 7”. Beograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je

^lan 4. RE[EWE U ~lanu 13. u stavu 1. u alineji 3. posle re~i „vozila” dodaju se re~i: „najkasnije do isteka roka vaèwa potvrde O OSNIVAWU USTANOVE KULTURE o izvr{enom estetskom pregledu.” – BELEF CENTRA U istom ~lanu i stavu, posle alineje 6. dodaje se nova alineja koja glasi: 1. Grad Beograd osniva ustanovu kulture radi obavqawa „– da u roku od tri dana po pravosna`nosti re{ewa o delatnosti u oblasti kulture od zna~aja za grad Beograd. trajnom prestanku obavqawa auto-taksi delatnosti done- 2. Naziv ustanove je: Belef centar. tom po slu`benoj du`nosti, organu Gradske uprave nadle- Sedi{te Belef centra je u Beogradu, ulica Masariko- `nom za poslove privrede vrati taksi dozvolu i krovnu va broj 5/Hááá. oznaku Grada a preduze}u odnosno udruèwu wihovu krovnu Belef centar posluje sa potpunom odgovorno{}u. oznaku”. 3. Delatnost Belef centra je obavqawe organizacionih, marketin{kih, administrativnih, finansijskih, teh- ^lan 5. ni~kih i drugih poslova neophodnih za odràvawe mani- U ~lanu 35. u stavu 1. re~i: od „15.000 do 100.000 dina- festacija u oblasti kulture, kao i programska priprema, ra” zamewuju se re~ima: od „5.000 do 500.000 dinara.” produkcija i prezentacija projekata iz oblasti kulture, U istom ~lanu u stavu 2. re~i: od „1.000 do 5.000 dinara” razli~itih namena i organizovawe gostovawa projekata iz zamewuju se re~ima: od „250 do 25.000 dinara.” oblasti kulture. U istom ~lanu i stavu u ta~ki 14. re~i: „pri podno{e- [ifre delatnosti Belef centra su: wu prijave” bri{u se, a u zagradi posle re~i: „alineja 6.” 92320 – rad umetni~kih ustanova, dodaju se re~i: „i 7". 92310 – umetni~ko i kwièvno stvarala{tvo i scenska umetnost, ^lan 6. 92120 – kinematografska i video distribucija, U ~lanu 36. u stavu 1. re~i: od „3.000 do 50.000 dinara” 92130 – prikazivawe filmova, zamewuju se re~ima: od „2.500 do 250.000 dinara". 74402 – ostale usluge reklame i propagande, U istom ~lanu i stavu u ta~ki 14. re~i: „pri podno{e- 72400 – izgradwa baze podataka, wu prijave” bri{u se, a u zagradi posle re~i: „alineja 6.” 22320 – reprodukcija video-zapisa, dodaju se re~i: „i 7". 22220 – {tampawe na drugom mestu nepomenuto, 55510 – kantine. ^lan 7. 4. Belef centar je pravno lice sa pravima, obavezama i U ~lanu 37. u stavu 1. re~i: od „20.000 do 100.000 dina- odgovornostima koje ima na osnovu zakona i ovog re{ewa. ra” zamewuju se re~ima: od „5.000 do 500.000 dinara". Belef centar ima ra~un kod Uprave za javna pla}awa, a U istom ~lanu, u stavu 2. re~i: od „3.000 do 5.000 dina- pravo raspolagawa sredstvima preko ra~una Belef centra ra” zamewuju se re~ima: od „250 do 25.000 dinara". utvr|uje se statutom Belef centra. ^lan 8. 5. Belef centar sti~e sredstva za ostvarivawe svoje delatnosti: U ~lanu 38. re~i: „od 3.000 do 5.000 dinara” zamewuju se – iz buxeta grada Beograda, re~ima: od „250 do 25.000 dinara". – od prihoda koje ustanova samostalno ostvari, – iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. ^lan 9. Grad Beograd, kao osniva~, obezbe|uje poslovni prostor U ~lanu 39. re~i: od „3.000 do 5.000 dinara” zamewuju se sa neophodnom opremom, kao i sredstva za po~etak rada re~ima: od „250 do 25.000 dinara". Belef centra u iznosu od 2.490.000 dinara. Broj 14 – 630 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

6. Skup{tina grada Beograda, kao organ osniva~a, ima 17. Upravni odbor Belef centra done}e statut Belef pravo: centra u roku od 30 dana od dana imenovawa upravnog odbora. – da direktoru i upravnom odboru Belef centra predla- 18. Op{ta akta Belef centra bi}e doneta u roku od è mere u ciqu ostvarivawa delatnosti Belef centra; {est meseci od dana dono{ewa statuta Belef centra. – da, osim redovnog godi{weg izve{taja, traì podno- 19. Do dono{ewa op{tih akata Belef centra neposred- {ewe i drugih izve{taja o radu i poslovawu Belef centra; no }e se primewivati Op{ti kolektivni ugovor, Poseban – da, u skladu sa zakonom, preduzima mere kojima se kolektivni ugovor za ustanove kulture od zna~aja za grad obezbe|uju uslovi za obavqawe delatnosti Belef centra. Beograd i zakon. Skup{tina grada Beograda }e razmatrati sve inicija- 20. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- tive i predloge Belef centra, koje se odnose na obezbe|i- grada”. vawe uslova za ostvarivawe delatnosti kulture i, u okviru svoje nadle`nosti, preduzeti potrebne mere za wihovu re- Skup{tina grada Beograda alizaciju. Broj 6-391/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine 7. Belef centar je duàn da: – u ostvarivawu delatnosti postupa po predlozima Predsednik Skup{tine grada Beograda; Radmila Hrustanovi}, s. r. – Skup{tini grada Beograda podnosi godi{wi izve- {taj o radu i ostvarivawu delatnosti, a po potrebi i druge izve{taje o radu i poslovawu; Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju- – za promenu ili pro{irewe delatnosti traì pret- la 2004. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o delatnostima hodnu saglasnost Skup{tine grada Beograda; od op{teg interesa u oblasti kulture („Slu`beni glasnik – za promenu sedi{ta i naziva traì prethodnu sagla- RS”, broj 42/92), ~lana 4. Zakona o javnim slu`bama („Slu- snost Skup{tine grada Beograda. `beni glasnik RS”, br. 42/91 i 71/94), ~lana 11. ta~ka 8. i 8. Organi Belef centra su: ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada – direktor, sa pravima i obavezama utvr|enim zakonom Beograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je i statutom Belef centra, – upravni odbor, RE[EWE – nadzorni odbor. O OSNIVAWU USTANOVE KULTURE – KU]E LEGATA 9. Upravni odbor Belef centra imenuje i razre{ava Skup{tina grada Beograda. 1. Grad Beograd osniva ustanovu kulture radi obavqawa Upravni odbor Belef centra ima tri ~lana, i to: dva delatnosti u oblasti kulture od zna~aja za grad Beograd. ~lana predstavnika osniva~a i jednog ~lana iz reda zapo- 2. Naziv ustanove je: Ku}a legata. slenih Belef centra. Sedi{te Ku}e legata je u Beogradu, ulica Knez Mihai- 10. Upravni odbor: lova broj 46. – donosi statut Belef centra, Ku}a legata posluje sa potpunom odgovorno{}u. – odlu~uje o poslovawu Belef centra, 3. Delatnost Ku}e legata je obavqawe organizacionih, – usvaja izve{taj o poslovawu i godi{wi obra~un, pravnih, administrativnih, finansijskih, tehni~kih i – donosi program rada Belef centra, drugih poslova neophodnih radi sprovo|ewa mera za{tite, – odlu~uje o kori{}ewu sredstava u skladu sa zakonom, sme{taja, ~uvawa, odràvawa i prezentacije pokretnih i – vr{i i druge poslove utvr|ene statutom Belef centra. nepokretnih legata i zbirki poverenih gradu Beogradu. 11. Nadzorni odbor Belef centra imenuje i razre{ava [ifre delatnosti Ku}e legata su: Skup{tina grada Beograda. 92521 – delatnost muzeja, galerija i zbirki, Nadzorni odbor ima tri ~lana, i to: dva ~lana pred- 92522 – za{tita kulturnih dobara, prirodnih i drugih stavnika osniva~a i jednog ~lana iz reda zaposlenih Be- znamenitosti, lef centra. 92310 – umetni~ko i kwièvno stvarala{tvo i scenska 12. Nadzorni odbor je duàn da: umetnost, – vr{i nadzor nad poslovawem, pregleda godi{wi izve- 92130 – prikazivawe filmova, {taj i godi{wi obra~un i druga akta od zna~aja za poslo- 74402 – ostale usluge reklame i propagande, vawe Belef centra, 72400 – izgradwa baze podataka, 22320 – reprodukcija video-zapisa, – vr{i i druge poslove utvr|ene statutom Belef centra. 22220 – {tampawe na drugom mestu nepomenuto, 13. Za direktora Belef centra imenuje se Milena Sto- 55510 – kantine. ji}evi}, diplomirani pozori{ni i filmski producent. 4. Ku}a legata je pravno lice sa pravima, obavezama i 14. Poslove organa upravqawa, do imenovawa upravnog odgovornostima koje ima na osnovu zakona i ovog re{ewa. odbora Belef centra, obavqa}e Privremeni upravni od- Ku}a legata ima ra~un kod Uprave za javna pla}awa, a bor, u slede}em sastavu: pravo raspolagawa sredstvima preko ra~una Ku}e legata – Milan Lu~i}, predsednik, diplomirani dramaturg, utvr|uje se statutom Ku}e legata. – Vesna Danilovi}, ~lan, diplomirani politikolog, 5. Ku}a legata sti~e sredstva za ostvarivawe svoje – Bojan \or|evi}, ~lan, diplomirani pravnik. delatnosti: 15. Privremeni upravni odbor: – iz buxeta grada Beograda, – utvr|uje predlog statuta Belef centra, – od prihoda koje ustanova samostalno ostvari, – utvr|uje predlog programa rada Belef centra, – iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. – utvr|uje predlog akta o unutra{woj organizaciji i si- Grad Beograd, kao osniva~, obezbe|uje poslovni prostor stematizaciji poslova i radnih zadataka Belef centra. sa neophodnom opremom, kao i sredstva za po~etak rada 16. Belef centar po~iwe sa radom od momenta upisa u Ku}e legata u iznosu od 1.480.000 dinara. sudski registar. 6. Skup{tina grada Beograda, kao organ osniva~a, ima Skup{tina grada Beograda imenova}e upravni odbor i pravo: nadzorni odbor u roku od 60 dana od dana po~etka rada – da direktoru i upravnom odboru Ku}e legata predla- Belef centra. è mere u ciqu ostvarivawa delatnosti Ku}e legata; 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 631

– da, osim redovnog godi{weg izve{taja, traì podno- 18. Op{ta akta Ku}e legata bi}e doneta u roku od {est {ewe i drugih izve{taja o radu i poslovawu Ku}e legata; meseci od dana dono{ewa statuta Ku}e legata. – da, u skladu sa zakonom, preduzima mere kojima se 19. Do dono{ewa op{tih akata Ku}e legata neposredno obezbe|uju uslovi za obavqawe delatnosti Ku}e legata. }e se primewivati Op{ti kolektivni ugovor, Poseban Skup{tina grada Beograda }e razmatrati sve inicija- kolektivni ugovor za ustanove kulture od zna~aja za grad tive i predloge Ku}e legata, koje se odnose na obezbe|iva- Beograd i zakon. we uslova za ostvarivawe delatnosti kulture i, u okviru 20. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- svoje nadle`nosti, preduzeti potrebne mere za wihovu re- grada”. alizaciju. 7. Ku}a legata je du`na da: Skup{tina grada Beograda – u ostvarivawu delatnosti postupa po predlozima Broj 6-392/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine Skup{tine grada Beograda; – Skup{tini grada Beograda podnosi godi{wi izve- Predsednik {taj o radu i ostvarivawu delatnosti, a po potrebi i dru- Radmila Hrustanovi}, s. r. ge izve{taje o radu i poslovawu; – za promenu ili pro{irewe delatnosti traì prethodnu saglasnost Skup{tine grada Beograda; Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju- – za promenu sedi{ta i naziva traì prethodnu sagla- la 2004. godine, na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim iz- snost Skup{tine grada Beograda. borima („Slu`beni glasnik RS”, br. 33/02, 37/02, 42/02, 8. Organi Ku}e legata su: 72/03 i 100/03) i ~lana 100. Poslovnika Skup{tine grada – direktor, sa pravima i obavezama utvr|enim zakonom Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br. 18/94 i i statutom Ku}e legata, 21/94), donela je – upravni odbor, – nadzorni odbor. RE[EWE 9. Upravni odbor Ku}e legata imenuje i razre{ava Skup{tina grada Beograda. O RAZRE[EWU DVA ZAMENIKA ^LANA GRADSKE IZBORNE KOMISIJE Upravni odbor Ku}e legata ima tri ~lana, i to: dva ~lana predstavnika osniva~a i jednog ~lana iz reda zapo- 1. Razre{avaju se du`nosti zamenika ~lana Gradske iz- slenih Ku}e legata. borne komisije, i to: 10. Upravni odbor: – Predrag Dejanovi}, dipl. pravnik, – donosi statut Ku}e legata, – Marija Posti}, dipl. pravnik. – odlu~uje o poslovawu Ku}e legata, – usvaja izve{taj o poslovawu i godi{wi obra~un, 2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- – donosi program rada Ku}e legata, grada”. – odlu~uje o kori{}ewu sredstava u skladu sa zakonom, Skup{tina grada Beograda – vr{i i druge poslove utvr|ene statutom Ku}e legata. Broj 118-398/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine 11. Nadzorni odbor Ku}e legata imenuje i razre{ava Skup{tina grada Beograda. Predsednik Nadzorni odbor ima tri ~lana, i to: dva ~lana pred- Radmila Hrustanovi}, s. r. stavnika osniva~a i jednog ~lana iz reda zaposlenih Ku}e legata. 12. Nadzorni odbor je duàn da: Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju- – vr{i nadzor nad poslovawem, pregleda godi{wi izve- la 2004. godine, na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim iz- {taj i godi{wi obra~un i druga akta od zna~aja za poslo- borima („Slu`beni glasnik RS”, br. 33/02, 37/02, 42/02, vawe Ku}e legata, 72/03 i 100/03) i ~lana 100. Poslovnika Skup{tine grada – vr{i i druge poslove utvr|ene statutom Ku}e legata. Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br. 18/94 i 13. Za vr{ioca du`nosti direktora Ku}e legata imenu- 21/94), donela je je se Ana Popovi}-Bodroà, istori~ar umetnosti. 14. Poslove organa upravqawa, do imenovawa upravnog RE[EWE odbora Ku}e legata, obavqa}e Privremeni upravni odbor, u slede}em sastavu: O IMENOVAWU DVA ZAMENIKA ^LANA GRADSKE – prof. dr Irina Suboti}, predsednik, istori~ar umet- IZBORNE KOMISIJE nosti, 1. Imenuju se za zamenike ~lanova Gradske izborne ko- – Nenad Radi}, ~lan, istori~ar umetnosti, misije, i to: – Novica Anti}, ~lan, diplomirani pravnik. – Radmila Josipovi}, dipl. pravnik, samostalni stru~ni 15. Privremeni upravni odbor: saradnik – koordinator u Sekretarijatu za skup{tinske – utvr|uje predlog statuta Ku}e legata, poslove i propise Gradske uprave, – utvr|uje predlog programa rada Ku}e legata, – Stanija Vi{ekruna, dipl. pravnik, zamenik sekreta- – utvr|uje predlog akta o unutra{woj organizaciji i si- ra Sekretarijata za privredu Gradske uprave. stematizaciji poslova i radnih zadataka Ku}e legata. 2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- 16. Ku}a legata po~iwe sa radom od momenta upisa u sud- grada”. ski registar. Skup{tina grada Beograda imenova}e upravni odbor i Skup{tina grada Beograda nadzorni odbor u roku od 60 dana od dana po~etka rada Broj 112-399/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine Ku}e legata. 17. Upravni odbor Ku}e legata done}e statut Ku}e lega- Predsednik ta u roku od 30 dana od dana imenovawa upravnog odbora. Radmila Hrustanovi}, s. r. Broj 14 – 632 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 21. ju- 2. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa. la 2004. godine, na osnovu ~lana 27. Zakona o javnim pred- 3. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- uze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa („Slu- grada”. `beni glasnik RS", br. 25/00 i 25/02) i ~lana 27. ta~ka 12a Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, Skup{tina grada Beograda br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je Broj 112-401/04-Hááá-01, 21. jul 2004. godine

RE[EWE Predsednik Radmila Hrustanovi}, s. r. O DAVAWU SAGLASNOSTI NA STATUTARNU ODLUKU O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A „BEOGRAD-PUT" Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 21. ju- ^lan 1. la 2004. godine, na osnovu ~l. 53. i 54. Zakona o osnovama Daje se saglasnost na statutarnu odluku o izmenama i do- sistema obrazovawa i vaspitawa („Slu`beni glasnik Re- punama Statuta Javnog komunalnog preduze}a „Beograd-put" publike Srbije”, br. 62/03, 64/03 i 58/04) i ~lana 27. Statu- áâ/9 broj 430/10 od 2. jula 2004. godine. ta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je ^lan 2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- grada". RE[EWE

Skup{tina grada Beograda O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA Broj 34-397/04-Hááá-01, 21. jul 2004. godine [KOLE ZA UÊNIKE O[TE]ENOG VIDA „VEQKO RAMADANOVI]", ZEMUN Predsednik Radmila Hrustanovi}, s. r. 1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odbora [kole za u~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}", Zemun, ulica Cara Du{ana broj 143, i to: Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju- – Bora Prì}, voza~, la 2004. godine, na osnovu ~l. 53. i 54. Zakona o osnovama – Milan @ivojinovi}, komercijalista. sistema obrazovawa i vaspitawa („Slu`beni glasnik Re- 2. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa. publike Srbije”, br. 62/03, 64/03 i 58/04) i ~lana 27. Statu- 3. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- ta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br. grada”. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je Skup{tina grada Beograda RE[EWE Broj 118-402/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA Predsednik OSNOVNE [KOLE „VOJVODA STEPA", BEOGRAD Radmila Hrustanovi}, s. r. 1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole „Vojvoda Stepa", Beograd, ulica Vojvode Stepe broj 512, zbog podnete ostavke, Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 21. ju- – Milo{ Vuka{inovi}. la 2004. godine, na osnovu ~l. 53. i 54. Zakona o osnovama 2. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa. sistema obrazovawa i vaspitawa („Slu`beni glasnik Re- 3. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- publike Srbije”, br. 62/03, 64/03 i 58/04) i ~lana 27. Statu- grada”. ta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je Skup{tina grada Beograda Broj 118-400/04-Hááá-01, 21. jul 2004. godine RE[EWE Predsednik Radmila Hrustanovi}, s. r. O IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA [KOLE ZA U^ENIKE O[TE]ENOG VIDA „VEQKO RAMADANOVI]", ZEMUN

Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 21. ju- 1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora [kole za la 2004. godine, na osnovu ~l. 53. i 54. Zakona o osnovama u~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}", Zemun, uli- sistema obrazovawa i vaspitawa („Slu`beni glasnik Re- ca Cara Du{ana broj 143, i to: publike Srbije”, br. 62/03, 64/03 i 58/04) i ~lana 27. Statu- – Sun~ica Bulatovi}, doma}ica, ta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br. – Senka Popovi}, doma}ica. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je 2. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa. RE[EWE 3. Ovo re{ewxe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”. O IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA OSNOVNE [KOLE „VOJVODA STEPA", BEOGRAD Skup{tina grada Beograda Broj 112-403/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine 1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole „Vojvoda Stepa", Beograd, ulica Vojvode Stepe broj 512, Predsednik – Nata{a Arsovski, vaspita~. Radmila Hrustanovi}, s. r. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 633

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda na sednici ^lan 2. odrànoj 16. jula 2004. godine, na osnovu ~lana 27. Zakona o Zabrawuje se kretawe teretnih motornih vozila ~ija javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg inte- najve}a dozvoqena masa prelazi 3,5 tone svim putevima i resa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00 i 25/02), ~lana 27. Za- ulicama u Beogradu koje ne spadaju u trasu kru`nog pr- kona o komunalnim delatnostima („Slu`beni glasnik RS”, stena: Pan~eva~ki most, 29. novembra (od Mije Kova~e- br. 16/97 i 42/98) i ~lana 2. ta~ka 15. i ~lana 23. Odluke o Iz- vi}a do Klani~kog keja), Klani~ki kej, Dunavska – Do- vr{nom odboru Skup{tine grada Beograda („Slu`beni list wogradski bulevar – Kara|or|eva – Savski trg – Savska, grada Beograda”, br. 17/92 i 10/93), doneo je Bulevar vojvode Mi{i}a – Savska magistrala – Bore Stankovi}a – Lole Ribara – Avalska – Kru`ni put – RE[EWE Smederevski put – Bulevar kraqa Aleksandra (od Smede- O DAVAWU SAGLASNOSTI NA IZMENE I DOPUNE revskog puta do Ustani~ke) – Ustani~ka (od Bulevara CENOVNIKA USLUGA JKP „PARKING SERVIS” ZA kraqa Aleksandra do Vojislava Ili}a) – Vojislava Ili- PARKIRAWE VOZILA U VI[EETA@NIM PARKING }a (od Mokrolu{ke do Gospodara Vu~i}a) – Toplice Mi- PROSTORIMA, U PODZEMNOM PARKING PROSTORU lana – Vladimira Tomanovi}a (od Autoputa do Vojislava „VUKOV SPOMENIK”, U BOKS GARA@AMA, NA PO- Ili}a) – Gospodara Vu~i}a (od Vojislava Ili}a do Bu- SEBNIM, POVREMENIM, SEZONSKIM, OP[TIM levara kraqa Aleksandra) – Bulevar kraqa Aleksandra I PARKIRALI[TIMA PO UGOVORU (od Gospodara Vu~i}a do Batutove) – Batutova – Dimi- trija Tucovi}a – Ruzveltova (od Dimitrija Tucovi}a do 1. Daje se saglasnost na Odluku Upravnog odbora JKP Mije Kova~evi}a) – Mije Kova~evi}a. „Parking servis” broj 90-HSáH/9 od 17. juna 2004. godine, kojom se vr{i dopuna Odluka objavqenih u „Slu`benom li- Vozila iz stava 1. ovog ~lana mogu se kretati slede}im stu grada Beograda”, br. 21/01, 1/03, 12/03, 29/03 i 6/04, i to: putevima i ulicama: Autoput, Stevana Prvoven~anog, Bule- „á – Utvr|uju se cene usluga za parkirawe vozila na po- var Fran{e D’ Eperea, Bulevar Arsenija ârnojevi}a, No- sebnom parkirali{tu ’Kvanta{’, i to: vosadski autoput, T6, T17, Batajni~ki drum (od T7 ka Bataj- nici), Ibarska magistrala (od Kru`nog puta prema â~- CENOVNIK ku), Zrewaninski put, Pan~eva~ki put, Obrenova~ki put, USLUGA ZA PARKIRAWE VOZILA NA POSEBNOM Kragujeva~ki put (od Kru`nog puta prema Kragujevcu). PARKIRALI[TU „KVANTA[” –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ^lan 3. Red. Opis Dinara Zabrawuje se kretawe teretnih motornih vozila ~ija br. najve}a dozvoqena masa prelazi 3,5 tone u vremenu od 07,00 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3do 20,00, na putevima i ulicama iz ~lana 2. stav 1. ovog re- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– {ewa, i to trasama u delu: 1. Parkirawe putni~kog vozila za svaki – Dowogradski bulevar – Kara|or|eva – Savski trg – zapo~eti ~as 10 Savska, Bulevar vojvode Mi{i}a; 2. Mese~na pretplata – Vojislava Ili}a (od Vladimira Tomanovi}a do Go- – za putni~ka vozila 600 spodara Vu~i}a) – Gospodara Vu~i}a (od Vojislava Ili}a – za kombi i teretna vozila nosivosti do Bulevara kraqa Aleksandra) – Bulevar kraqa Aleksan- do 3,5 1.200 t dra (od Gospodara Vu~i}a do Batutove) – Batutova – Dimi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– trija Tucovi}a – Ruzveltova (od Dimitrija Tucovi}a do áá – Cenovnik }e se primewivati po dobijawu saglasno- Mije Kova~evi}a) – Mije Kova~evi}a. sti od Izvr{nog odbora Skup{tine grada. ááá – Za sprovo|ewe ove odluke zaduùje se Sektor rob- ^lan 4. no-distributivnih poslova i Sektor za finansijsko-ko- mercijalne poslove.” Izuzetno od odredaba ~l. 2. i 3. ovog re{ewa, teretna vozila mogu se kretati samo sa posebnom dozvolom. 2. Ovo re{ewe stupa na snagu narednog dana od dana ob- Dozvolu iz prethodnog stava izdaje Sekretarijat za sao- javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. bra}aj uz naknadu, koja se napla}uje u skladu sa odredbama Izvr{ni odbor posebne odluke. kup{tine grada Beograda Zabrana iz ~l. 2. i 3. ne odnosi se na vozila komunal- Broj 38-2597/04-IO, 16. jula 2004. godine nih preduze}a za hitne intervencije na infrastrukturnoj mreì, kao i interventna vozila JKP „Parking servis”, Potpredsednik na vozila Hitne pomo}i, vatrogasna vozila i po{tanska Bojan Stanojevi}, s. r. vozila. Komunalna vozila koja se izuzimaju od odredaba ovog re{ewa moraju u toku intervencije biti obeleèna za- Na osnovu ~lana 148. Zakona o bezbednosti i saobra}a- {titnim grbom preduze}a i rotacionim svetlom odgovara- ja na putevima („Slu`beni glasnik SRS”, broj 53/82) i ~la- ju}e boje. na 14. Odluke o gradskoj upravi („Slu`beni list grada Be- ograda”, broj 2/04 – pre~i{}en tekst), Sekretar Sekretari- ^lan 5. jata za saobra}aj Gradske uprave donosi Vozila i autobusi iz ~lana 1. ovog re{ewa parkiraju se RE[EWE na namenskim parking prostorima.

O RE@IMU KRETAWA TERETNIH MOTORNIH ^lan 6. VOZILA KROZ BEOGRAD Stupawem na snagu ovog re{ewa prestaje da vaì Re{e- ^lan 1. we o reìmu tranzitnog saobra}aja teretnih motornih vo- Ovim re{ewem utvr|uje se reìm kretawa teretnih mo- zila kroz Beograd i reìmu za teretna motorna vozila ko- tornih vozila ~ija najve}a dozvoqena masa prelazi 3,5 tone, ja snabdevaju Beograd („Slu`beni list grada Beograda”, na teritoriji grada Beograda. broj 20/99). Broj 14 – 634 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

^lan 7. kraqa Aleksandra – Batutova – Dimitrija Tucovi}a – Ru- Ovo re{ewe objavquje se u „Slu`benom listu grada zveltova – Mije Kova~evi}a – 29. novembra – Cviji}eva – Beograda”, a stupa na snagu slede}eg dana od dana obja- \ure \akovi}a – Francuska – Dunavska – Bulevar vojvode vqivawa. Bojovi}a – Kara|or|eva – Savska i ulicama na kojima se nalaze trase linija javnog gradskog i prigradskog prevoza Grad Beograd – Gradska uprava putnika. Sekretarijat za saobra}aj ^lan 3. áâ-03 broj 346.12-2075/04, 19. jula 2004. godine Snabdevawe i redovno komunalno odràvawe u smislu Sekretar ~lana 2. ovog re{ewa vr{i se iskqu~ivo sa kolovoza. U @eqko \ukanovi}, s. r. ulicama gde se krajwa desna saobra}ajna traka koristi za kretawe tramvaja snabdevawe se vr{i sa trotoara, tako da slobodna {irina trotoara namewena za kretawe pe{aka izme|u parkiranog vozila kojim se vr{i snabdevawe i unu- Na osnovu ~lana 148. Zakona o bezbednosti saobra}aja tra{we ivice trotoara mora biti najmawe 1,6 m. na putevima („Slu`beni glasnik SRS”, broj 53/83) i ~lana Sa saobra}ajne trake kojom se kre}u tramvaji snabdeva- 14. Odluke o gradskoj upravi („Slu`beni list grada Beo- we se moè vr{iti izuzetno i to iskqu~ivo u vremenu od grada, broj 2/04 – pre~i{}en tekst), sekretar Sekretarija- 01,00 do 3,30 ~asova. ta za saobra}aj gradske uprave donosi ^lan 4. RE[EWE Vozila za snabdevawe iz ~lana 2. ovog re{ewa moraju imati posebnu dozvolu, a komunalna vozila oznaku komu- O RE@IMU SAOBRA]AJA VOZILA KOJA SNABDEVAJU nalnog preduze}a. TERITORIJU GRADA BEOGRADA ^lan 5. ^lan 1. Odredbe ovog re{ewa ne odnose se na vozila komunal- Ovim re{ewem utvr|uje se reìm saobra}aja vozila ko- nih preduze}a za hitne intervencije na infrastrukturnoj ja snabdevaju teritoriju grada Beograda, kao i vozila koja mreì. na toj teritoriji vr{e redovno komunalno odràvawe (odno{ewe sme}a, prawe ulica, odràvawe vodovoda i kana- ^lan 6. lizacije, javne rasvete, uli~nog zelenila itd.), utovar i Ovo re{ewe objavquje se u „Slu`benom listu grada istovar ostale robe i materijala. Beograda”, a stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa. ^lan 2. Snabdevawe vozilima iz ~lana 1. ovog re{ewa, redovno Grad Beograd – Gradska uprava komunalno odràvawe (odno{ewe sme}a, prawe ulica, odr- Sekretarijat za saobra}aj àvawe vodovoda i kanalizacije, javne rasvete, uli~nog ze- áâ-03 broj 346.12-2074/04, 19. jula 2004. godine lenila itd.), utovar i istovar ostalih roba i materijala, dozvoqeno je u vremenu od 20 do 7 ~asova u zoni ograni~e- Sekretar noj ulicama Autoput – Bokeqska – Ustani~ka – Bulevar @eqko \ukanovi}, s. r.

AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA I WIHOVIH ORGANA

VRAÂR zamenik ~lana – Sawa Dozet, – Vera \uki} Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 24. zamenik ~lana – Mirjana Teofanovi}, juna 2004. godine, na osnovu ~lana 130. Zakona o lokalnoj – Nenad Vukovi} samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, broj 49/99) i ~lana zamenik ~lana – Velimir Matkovi}; 16. ta~ka 9. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine za sekretara Vra~ar („Slu`beni list grada Beograda”, broj 3/2000) Gordana Miqkovi}, dipl. pravnik – sekretar donela je Skup{tine op{tine Vra~ar; za zamenika sekretara RE[EWE Biqana Mirovi}, dipl. pravnik – zamenik sekretara Skup{tine op{tine Vra~ar. O IMENOVAWU OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE Imenovawe se vr{i na period od ~etiri godine. OP[TINE VRAÂR 2. Sedi{te Op{tinske izborne komisije je u Beogradu 1. Imenuje se Op{tinska izborna komisija op{tine – Wego{eva broj 77. Vra~ar u stalnom sastavu, i to: 3. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada za zamenika predsednika Beograda”. Gordana Marinkovi}, dipl. pravnik – na~elnik Odeqewa za op{tu upravu SO Vra~ar; Skup{tina op{tine Vra~ar za ~lanove: Broj 96-43/2004-âááá, 24. juna 2004. godine – Miodrag Milo{evi}, zamenik ~lana – Bratislava Parezanovi}, Predsednik – Bojana \oki}, Milena Milo{evi}, s. r. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 635

Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 24. okvira za potro{wu u 2003. godini, broj 96-68/2003-âááá/15 juna 2004. godine, na osnovu ~l. 49–54. Zakona o javnim pri- i 96-76/2003- âááá/16, na koje je Izvr{ni odbor Skup{tine hodima i javnim rashodima („Slu`beni glasnik Republike grada Beograda dao saglasnost zakqu~cima broj 4-3112/03- Srbije”, br. 76/91, 41/92, 18/93, 22/93, 37/93, 67/93, 45/94, IO i 4-4592/03- IO, kao i neutro{eni vi{ak sredstava 42/98, 54/99, 22/2001 i 33/2004), ~lana 63–65. Zakona o buxet- ostvarenih u 2002. godini u iznosu od 3.041.974,46 dinara, skom sistemu („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. koji }e se tro{iti po programu Izvr{nog odbora SO 9/2002 i 87/2002), ~lana 30. stav 1. ta~ka 2. Zakona o Vra~ar za tu godinu. lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 9/2002 i 33/2004) i ~lana 16. Odluke o orga- ^lan 5. nizaciji i radu organa op{tine Vra~ar („Slu`beni list Sredstva koja su korisnicima buxetskih sredstava u grada Beograda”, broj 3/2000) donela je 2003. godini preneta, a nisu utro{ena u toj godini, iskazana su u buxetu op{tine Vra~ar kao potraìvawa od ODLUKU tih korisnika, i to: – Potraìvawa od Stru~ne O ZAVR[NOM RAÛNU BUXETA I STALNE REZERVE slu`be Op{tinske uprave OP[TINE VRAÂR ZA 2003. GODINU op{tine Vra~ar din. 3.130.246,60 ^lan 1. – Potraìvawa od Odeqewa za finansije, privredu Ukupno ostvarena i raspore|ena primawa u buxetu i dru{tvene delatnosti op{tine Vra~ar iznose: op{tine Vra~ar din. 2.954.814,70 PRIMAWA – Potraìvawa od –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Mesnih zajednica din. 227.354,32 – Vi{ak prihoda iz 2002. godine din. 8.201.946,46 – Potraìvawa od – Ostvarena primawa u 2003. godini din. 141.072.463,63 JP „Poslovni prostor Vra~ar” din. 4.560.548,82 –––––––––––––––––– – Nepovratni transferi od grada din. 2.000.000,00 – UKUPNO 10.872.964,44 – Nepovratni transferi od republike din. 350.000,00 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sredstva iz stava 1. ovog ~lana korisnici buxetskih Ukupna primawa 151.624.410,09 sredstava du`ni su da vrate u buxet po ~lanu 6. Odluke o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– buxetu op{tine Vra~ar za 2004. godinu („Slu`beni glas- UKUPNI RASHODI 107.757.329,06 nik Republike Srbije”, broj 48/2004) i koristi}e se za –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– namene utvr|ene istim ~lanom navedene Odluke i za ova ^lan 2. sredstva uve}an je ostvareni vi{ak prihoda u buxetu. Planirana sredstva za potro{wu u buxetu op{tine ^lan 6. Vra~ar uve}ana su za sredstva ostvarena iznad dozvoqenog U toku 2003. godine nisu ostvarena nikakva sredstva po okvira za potro{wu u 2002. godini u ukupnom iznosu od osnovu donacija. 8.201.946,46 dinara po ~lanu 3. Odluke o zavr{nom ra~unu U istom periodu buxet se nije kreditno zaduìvao i buxeta i Stalne rezerve op{tine Vra~ar za 2002. godinu nije bilo otplate dugova. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 11/2003). U toku fiskalne godine nisu date nikakve garancije.

^lan 3. ^lan 7. Planirana sredstva za potro{wu u buxetu op{tine U toku 2003. godine u Stalnu buxetsku rezervu izdvoje- Vra~ar uve}ana su za sredstva ostvarena po ~lanu 4. Odluke na su sredstva u ukupnom iznosu od 707.579,90 dinara i o buxetu op{tine Vra~ar za 2003. godinu („Slu`beni list stawe na ra~unu Stalne buxetske rezerve na dan 31. decem- grada Beograda", broj 32/2002), i to: bra 2003. godine iznosi 1.434.237,53 dinara. – sredstva dobijena od grada za ru{ewe bespravno podignutih ^lan 8. objekata i komunalno ure|ewe din. 2.000.000 U skladu sa stavom 2. ~lana 16. Odluke o buxetu – sredstva dobijena od republike op{tine Vra~ar za 2003. godinu („Slu`beni list grada za ekolo{ku za{titu din. 350.000 Beograda”, broj 32/2002) vr{ene su odgovaraju}e izmene napred navedene Odluke u delu koji je vezan za izmene ^lan 4. kontnog plana. Neraspore|eni prihodi u buxetu op{tine Vra~ar za 2003. godinu u ukupnom iznosu od 29.952.142,13 dinara ^lan 9. prenose se u narednu godinu i koristi}e se po Programu Planirana i ostvarena primawa i planirani i anga`ovawa prihoda koji su ostvareni iznad dozvoqenog izvr{eni rashodi po osnovnim namenama iznose:

BILANS PRIMAWA I RASHODA BUXETA OP[TINE VRA^AR ZA 2003. GODINU

1. Primawa ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ek. kl. Vrsta primawa Plan Izvr{ewe % á-Háá/03 á-Háá/03 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 345 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 321 Vi{ak prihoda iz 2002. god. 8.201.946,46 8.201.946,46 100 7111 Samodoprinos iz li~nih primawa i samostalnih delatnosti na teritoriji op{tine – 43.264,20 – 7421 Prihodi od davawa u zakup objekata 135.000.000 129.906.273,31 96 7422 Op{tinske administrativne takse 4.458.000 8.038.104,58 180 7423 Prihodi koje svojom delatno{}u ostvaruju op{tinski organi 5.276.000 93.193,28 2 Broj 14 – 636 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 345 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 7331 Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist nivoa op{tine 2.350.000 2.350.000 100 7411 Kamate 100.000 110.474,27 110 7433 Nov~ane kazne u prekr{ajnom postupku – 802.850,45 – 7451 Ostali op{tinski prihodi – 2.078.303,54 – ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNA PRIMAWA 155.385.946,46 151.624.410,09 98 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. Rashodi ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ek. kl. Vrsta rashoda Plan Izvr{ewe % á-Háá/03 á-Háá/03 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 345 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 41 Rashodi za zaposlene – ukupno 66.973.831,67 66.684.976,67 99 411 Plate, dodaci i naknade zaposlenim 55.791.799,98 55.791.799,98 100 412 Socijalni doprinos na teret poslodavca 9.322.031,69 9.322.031,69 100 413 Naknade u naturi – prevoz 1.420.000 1.405.764 99 414 Socijalna davawa zaposlenima 440.000 165.381 38 42 Kori{}ewe roba i usluga – ukupno 23.605.227,57 15.691.436,35 67 421 Stalni tro{kovi 9.363.758,33 7.270.283,26 78 422 Tro{kovi za poslovna putovawa 180.000 162.176,75 91 423 Op{te usluge po ugovoru 2.972.657,50 2.239.413,40 75 424 Specijalizovane usluge 7.878.811,74 3.578.080,74 46 425 Teku}e popravke i odràvawe 1.210.000 1.009.121,38 83 426 Materijal 2.000.000 1.432.360,82 72 45 Subvencije – ukupno 20.360.000 15.799.451,18 78 451 Teku}e subvencije JP „Poslovni prostor Vra~ar” 20.360.000 15.799.451,18 78 46 Donacije i transferi – ukupno 1.500.000 1.272.645,68 85 463 Teku}i transferi MZ 1.500.000 1.272.645,68 85 47 Socijalna pomo} – ukupno 2.613.090,10 2.396.676,23 92 472 Naknade iz buxeta za decu i porodicu 785.714 707.590,40 90 472 Naknade iz buxeta u slu~aju smrti 111.905 22.664,54 20 472 Naknade za obrazovawe i kulturu iz buxeta 1.685.709,10 1.636.659,29 97 472 Socijalna pomo} iz buxeta 29.762 29.762 100 48 Ostali rashodi – ukupno 5.915.171,22 5.006.038,05 85 481 Dotacije ostalim neprofitnim institucijama 2.852.574 2.852.574 100 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom – porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije 2.132.262,50 2.043.292,05 96 483 Nov~ane kazne po re{ewu sudova i sudskih tela 930.334,72 110.172 12 49 Rezerve – ukupno 34.098.625,90 707.579,90 2 499 Stalna rezerva iz ostvarenog prihoda 557.580 557.579,90 100 499-1 Stalna rezerva iz odobrenog vi{ka 150.000 150.000 100 499 Teku}a rezerva 73.045,90 – – 499-1 Sredstva teku}e rezerve koja }e se tro{iti u skladu sa ~lanom 4. Odluke (planirani vi{ak) 33.318.000 – – 51 Osnovna sredstva – ukupno 320.000 198.525 62 511 Kapitalno odràvawe zgrada i objekata 29.000 – – 512 Ma{ine i oprema – nabavka 291.000 198.525 68 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNI RASHODI 155.385.946,46 107.757.329,06 69 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ^lan 10. Ukupno planirani i izvr{eni rashodi u buxetu Op{tine po bliìm namenama i korisnicima iznose: POSEBAN DEO BUXETA ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– R. b. Ek. kl. Vrsta rashoda Plan Izvr{ewe % á-Háá/03 á-Háá/03 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Razdeo 1: SKUP[TINA OP[TINE I IZVR[NI ODBOR 1. 422 Putni tro{kovi 100.000 90.262,11 90 2. 423 Tro{kovi odràvawa sednica Skup{tine op{tine Vra~ar 200.000 200.000 100 3. 423 Tro{kovi protokola Skup{tine op{tine Vra~ar i Izvr{nog odbora 1.442.857,50 1.155.058,08 80 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 637

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4. 423 Reprezentacija 400.000 381.646,70 95 5. 423 Tro{kovi „Vra~arskog glasnika” 400.000 83.077 21 6. 421 Sredstva za tro{kove platnog prometa 40.000 24.292,04 61 7. 423 Tro{kovi ogla{avawa 299.800 246.840 82 8. 424 Specijalizovane usluge (tro{kovi ru{ewa bespravno sagra|enih objekata i komunalno ure|ewe) 7.821.811,74 3.563.080,74 46 8a 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom – porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije 22.262,50 22.262,50 100 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 1–8a 10.726.731,74 5.766.519,17 54 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 46 Donacije i transferi 9. 463 Teku}i transfer MZ 1.500.000 1.272.645,68 85 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 9 1.500.000 1.272.645,68 85 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 47 Socijalna pomo} 10. 472 Naknade iz buxeta za decu i porodicu 785.714 707.590,40 90 11. 472 Naknade iz buxeta u slu~aju smrti 111.905 22.664,54 20 12. 472 Naknade za obrazovawe i kulturu iz buxeta 1.685.709,10 1.636.659,29 97 13. 472 Socijalna pomo} iz buxeta 29.762 29.762 100 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 10–13 2.613.090,10 2.396.676,23 92 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 48 Ostali rashodi 14. 481 Donacije ostalim neprofitnim institucijama 2.852.574 2.852.574 100 15. 483 Nov~ane kazne po re{ewu sudova i sudskih tela 930.334,72 110.172 12 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 14–15 3.782.908,72 2.962.746 79 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 49 Rezerve 16. 499 Sredstva iz ostvarenog prihoda 557.580 557.579,90 100 17. 499-1 Stalna rezerva iz odobrenog vi{ka za 2003. god. 150.000 150.000 100 18. 499 Teku}a rezerva 73.045 – – 19. 499-1 Sredstva teku}e rezerve koja }e se utro{iti u skladu sa ~lanom 4. Odluke 33.318.000 – – ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 16–19 34.098.625,90 707.579,90 2 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno razdeo 1. (poz.1–19) 52.721.356,46 13.106.166,98 25 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 2:

STRU^NA SLU@BA OP[TINSKE UPRAVE 41 Rashodi za zaposlene 20. 411 Plate, dodaci i naknade zaposlenim 55.791.799,98 55.791.799,98 100 21. 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 9.322.031,69 9.322.031,69 100 22. 411 Naknade u naturi – prevoz 1.420.000 1.405.764 99 23. 412 Socijalna davawa zaposlenima 440.000 165.381 38 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 20–23 66.973.831,67 66.684.976,67 99 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 24. 421 Stalni tro{kovi 9.123.758,33 7.210.500,72 79 25. 422 Tro{kovi za poslovna putovawa 80.000 71.914,64 90 26. 423 Op{te usluge po ugovoru 230.000 172.791,62 75 27. 424 Specijalizovane usluge 57.000 15.000 27 28. 425 Teku}e popravke i odr`avawe 1.210.000 1.009.121,38 83 29. 426 Materijal 2.000.000 1.432.360,82 72 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 24–29 12.700.758,33 9.911.689,18 78 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 48 Ostali rashodi 30. 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom – porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije 2.110.000 2.021.029,55 96 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 30 2.110.000 2.021.029,55 96 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 14 – 638 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 51 Osnovna sredstva 31. 511 Kapitalno odr`avawe zgrada i objekata 29.000 – – 32. 512 Ma{ine i oprema – nabavka 291.000 198.525 68 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 31–32 320.000 198.525 62 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno razdeo 2 (poz. 20–32) 82.104.590 78.816.220 96 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Razdeo 3: BUXET 42 Kori{}ewe roba i usluga 33. 421 Tro{kovi platnog prometa 200.000 35.490,50 18 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 33 200.000 35.490,50 18 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno razdeo 3 (poz. 33) 200.000 35.490,50 18 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Razdeo 4: JP „POSLOVNI PROSTOR VRA^AR” 45 Subvencije 34. 451 Teku}e subvencije JP „Poslovni prostor Vra~ar” 20.360.000 15.799.451,18 78 ––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega pozicija 34: 20.360.000 15.799.451,18 78 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno razdeo 4 (poz. 34) 20.360.000 15.799.451,18 78 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNI RASHODI 155.385.946,46 107.757.329,06 69 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

STALNA REZERVA OP[TINE VRA^AR á – PRIHODI 1. Preneta sredstva iz prethodnih godina 726.657,63 2. Izdvojena sredstva u 2003. godini 707.579,90 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 1+2 1.434.237,53 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá – RASHODI 1. Rashodi u 2003. godini – –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– STAWE 31. 12. 2003. god. (á–áá) 1.434.237,53 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ^lan 11. Bilans stawa buxeta op{tine Vra~ar na dan 31. decembra 2003. godine: u hiqadama dinara ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– AKTIVA PASIVA ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Konto Naziv konta Iznos Konto Naziv konta Iznos ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 011100 Zgrade i gra|. objekti 34.749 311900 Ostali izvori kapitala preneti iz prethodne god. 35.198 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 121100 @iro-ra~un 34.428 321121 Vi{ak prihoda – suficit 40.825 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 122100 Potra`ivawa 10.986 321311 Neraspore|eni vi{ak prihoda iz ranijih godina 3.042 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 311100 Preneta neutro{ena sredstva iz ranijih godina 1.434 123900 Ostali kratkoro~ni plasmani 340 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 254900 Ostale obaveze 4 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNA AKTIVA 80.503 UKUPNA PASIVA 80.503 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 639

^lan 12. iz buxeta Op{tine, nakon razmatrawa programa rada i fi- Angaòvana sredstva teku}e buxetske rezerve u toku nansijskih planova dru{tvenih organizacija i udruèwa godine iskazana su u skladu sa zakonskim propisima prema gra|ana za 2004. godinu. vrsti tro{ka na odgovaraju}im pozicijama rashoda i ^lan 4. planiranih rashoda. Sredstva teku}e buxetske rezerve u ukupnom iznosu od Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- 1.208.521,60 dinara angaòvana su za slede}e namene: vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. – protokol 42.857,50 din. Skup{tina op{tine Vra~ar – naknade iz buxeta u slu~aju smrti 11.905,00 din. Broj 96-43/2004-âááá, 24. juna 2004. godine – jednokratne pomo}i 29.762,00 din. – naknade iz buxeta za decu i porodicu 35.714,00 din. – dotacije verskim zajednicama 200.000,00 din. Potpredsednik – tro{kovi sprovo|ewa izbora 200.000,00 din. Milena Milo{evi}, s. r. – dotacije udruèwima gra|ana 252.574,00 din. – naknade iz buxeta za kulturu 288.709,10 din. – naknade iz buxeta za sport 147.000,00 din. RAKOVICA

^lan 13. Skup{tina op{tine Rakovica na sednici odr`anoj 8. jula Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- 2004. godine na osnovu ~lana 3. i 27. Zakona o lokalnoj sa- vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. moupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 i 33/04) i ~lana 88. Poslovnika Skup{tine op{tine Rakovica, donela je Skup{tina op{tine Vra~ar Broj 96-43/2004-âááá, 24. juna 2004. godine ODLUKU

Predsednik O IZMENI ODLUKE O ORGANIZACIJI I RADU Milena Milo{evi}, s. r. ORGANA OP[TINE RAKOVICA ^lan 1. U odlulci o organizaciji i radu organa op{tine Rako- Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 24. juna vica („Slu`beni list grada Beograda”, br. 5/2000, 17/2000 2004. godine, na osnovu ~lana 20. stav 1. ta~ka 2. Zakona o i 12/2002) u ~lanu 33. stav 1. mewa se i glasi: javnim prihodima i javnim rashodima („Slu`beni glasnik „Skup{tina op{tine ima 61 odbornika.” RS”, br. 76/91, 41/92, 18/93, 22/93, 37/93, 67/93, 45/94, 42/98, 54/99, 22/01 i 33/04), ~lana 30. stav 1. ta~ka 5. Zakona o lo- ^lan 2. kalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 i 33/04) i ~lana 16. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Ova odluka primewiva}e se od sprovo|ewa narednih iz- Vra~ar („Slu`beni list grada Beograda”, broj 3/2000) bora za odbornike Skup{tine op{tine. donela je Do sprovo|ewa narednih izbora Skup{tina op{tine nastavqa rad u dosada{wem sastavu. ODLUKU ^lan 3. O FINANSIRAWU POTREBA GRA\ANA U OBLASTI Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}e KULTURE, OBRAZOVAWA, ZDRAVSTVENE I SOCIJAL- se u „Slu`benom listu grada Beograda”. NE ZA[TITE, DRU[TVENE BRIGE O DECI, FIZI^- KE KULTURE, JAVNOG OBAVE[TAVAWA, ZANATSTVA, Skup{tina op{tine Rakovica TURIZMA I UGOSTITEQSTVA, ZA[TITE I UNA- Broj 06-61/2004-áâ, 8. jula 2004. godine PRE\EWA @IVOTNE SREDINE I DRUGIM OBLA- STIMA OD NEPOSREDNOG INTERESA ZA GRA\ANE Potpredsednik OP[TINE VRAÂR U 2004. GODINI Bojan Mili}, s. r. ^lan 1. Ovom odlukom u skladu sa Zakonom utvr|uju se odre|ene potrebe gra|ana op{tine Vra~ar u oblasti kulture, obra- Skup{tina op{tine Rakovica na sednici odrànoj 8. jula zovawa, zdravstvene i socijalne za{tite, dru{tvene brige 2004. godine, na osnovu ~lana 29. Zakona o buxetskom si- o deci, fizi~ke kulture, javnog obave{tavawa, zanatstva, stemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/2002 i 87/2002) i ~la- turizma i ugostiteqstva, za{tite i unapre|ewa ìvotne na 88. Poslovnika Skup{tine op{tine Rakovica, donela je sredine i drugim oblastima od neposrednog interesa za gra|ane op{tine Vra~ar u 2004. godini. ODLUKU

^lan 2. O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BUYETU Potrebe iz ~lana 1. ove odluke ostvariva}e se kroz rea- OP[TINE RAKOVICA ZA 2004. GODINU lizaciju programskih aktivnosti slede}ih dru{tvenih or- ^lan 1. ganizacija i udru`ewa gra|ana: – Vra~arski omladinski centar – Pozori{te „Dadov”, U ~lanu 1. Odluke o buxetu op{tine Rakovica za 2004. – Crveni krst Srbije – Op{tinska organizacija Crvenog godinu (pre~i{}en tekst), iznos „190.555.288” zamewuje se krsta Vra~ar, iznosom „213.555.288” i dodatna sredstva iznos „33.785.922” – Udru`ewe samohranih roditeqa, zamewuje se iznosom „55.785.922”. – Kolo srpskih sestara, – OKUD „Gradimir”. ^lan 2. U ~lanu 3. iznos „137.522.922” zamewuje se iznosom ^lan 3. „159.522.922”, u tabeli prihoda: ekonomska klasifikacija Za finansirawe potreba iz ~lana 1. ove odluke Izvr- 8111 primawa od prodaje nepokretnosti, iznos „4.380.000” {ni odbor Skup{tine op{tine Vra~ar odobri}e sredstva zamewuje se iznosom „27.380.000”. Broj 14 – 640 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

^lan 3. Komisija za propise, predstavke i àlbe Skup{tine áá – Poseban deo op{tine Rakovica u skladu sa ta~kom 3. Re{ewa o izmeni U ~lanu 5. iznos „137.522.922” zamewuje se iznosom re{ewa o imenovawu Op{tinske izborne Komisije („Slu- „159.522.922” i vr{e se slede}e dopune: `beni list grada Beograda”, broj 12/2004) na sednici odr- U Razdelu 2. Op{tinska uprava ànoj 9. jula 2004. godine, utvrdila je pre~i{}en tekst Re- – u aproprijaciji 42. ekonomska klasifikacija 511212 {ewa o imenovawu Op{tinske izborne komisije. izgradwa stambenog prostora za socijalne grupe, iznos Pre~i{}en tekst re{ewa obuhvata: „4.380.000” zamewuje se iznosom „27.380.380”. – Re{ewe o imenovawu op{tinske izborne komisije od 20. novembra 2000. godine („Slu`beni list grada Beograda”, ^lan 4. broj 20/2000); Saglasno izvr{enim izmenama i dopunama vr{e se od- – Re{ewe o izmeni re{ewa o imenovawu Op{tinske govaraju}e izmene u odnosnim delovima i razdelima buxeta. izborne komisije od 26. decembra 2003. godine („Slu`beni list grada Beograda”, broj 35/2003); – Re{ewe o izmeni re{ewa o imenovawu Op{tinske ^lan 5 izborne komisije od 23. juna 2004. godine („Slu`beni list Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa a objavi}e grada Beograda”, broj 12/2004); se u „Slu`benom listu grada Beograda” i u „Slu`benom – Re{ewe o izmeni i dopuni re{ewa o imenovawu op- glasniku Republike Srbije”. {tinske izborne komisije od 8. jula 2004. godine. Pre~i{}en tekst ne sadrì odredbe o ovla{}ewu Skup- Skup{tina op{tine Rakovica {tine za izradu pre~i{}enog teksta re{ewa, odredbe koji- Broj 06-61/2004-áâ, 8. jula 2004. godine ma je utvr|eno vreme stupawa na snagu ovih re{ewa, kao i odredbe o prestanku vaèwa prethodnog re{ewa o imenovawu Potpredsednik op{tinske izborne komisije od 27. marta 2000. godine. Bojan Mili}, s. r. Skup{tina op{tine Rakovica Komisija za propise, predstavke i àlbe Broj 06-62/2004-áâ, 9. jula 2004. godine Skup{tina op{tine Rakovica na sednici odrànoj 8. jula 2004. godine na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim iz- Predsednik borima („Slu`beni glasnik RS”, broj 33/02) i ~lana 88. Dejan \oki}, s. r. Poslovnika Skup{tine op{tine Rakovica donela je

RE[EWE RE[EWE

O IZMENI I DOPUNI RE[EWA O IMENOVAWU O IMENOVAWU OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE (pre~i{}en tekst) 1. U stalni sastav Op{tinske izborne komisije ime- 1. U re{ewu o imenovawu Op{tinske izborne komisi- nuju se: je („Slu`beni list grada Beograda”, br. 20/2000, 35/2003 i – za predsednika 12/2004) razre{ava se: Irena Qubomirovi}, dipl. pravnik, – zamenik ~lana – za zamenika predsednika Gordana Koji}, ekonomista. Borisav Jovanovi}, advokat; – za ~lana 2. Imenuju se u Op{tinsku izbornu komisiju: Tatjana Jovi~i}, dipl. tehnolog, – za zamenika ~lana Du{an Vojinovi}, dipl. politikolog; – za zamenika ~lana Radenko Durkovi}, ma{. in`.; – za ~lana – za ~lana Gordana Koji}, ekonomista, Violeta Bawac, pravnik, – za zamenika ~lana – za zamenika ~lana Jelena Novkovi}, student prava; Rade Orlovi}, medicinski tehni~ar; – za ~lana – za ~lana Svetlana Mar~eti}, dipl. pravnik, Igor Kiso, student, – za zamenika ~lana – za zamenika ~lana Sawa Radojevi}, dipl. pravnik; Miladin Bojanovi}, dipl. in`. org. nauka; – za ~lana – za ~lana Dragoslav Mili~kovi}, dipl. in`. elektrotehnike, Vesna Mizdrak, dipl. pravnik, – za zamenika ~lana – za zamenika ~lana Vladan Koci}, dipl. in`. geologije. Du{an Vojinovi}, dipl. politikolog; – za ~lana 3. Ovla{}uje se Komisija za propise, predstavke i `al- Gordana Koji}, ekonomista, be Skup{tine op{tine Rakovica da utvrdi pre~i{}en – za zamenika ~lana tekst ovog re{ewa. Jelena Novkovi}; 4. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}e – za ~lana se u „Slu`benom listu grada Beograda”. Svetlana Mar~eti}, dipl. pravnik, – za zamenika ~lana Skup{tina op{tine Rakovica Sawa Radojevi}, dipl. pravnik; Broj 06-61/2004-áâ, 8. jula 2004. godine – za ~lana Dragoslav Mili~kovi}, dipl. in`. elektrotehnike, Potpredsednik – za zamenika ~lana Bojan Mili}, s. r. Vladan Koci}, dipl. in`. geologije; 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 641

– za sekretara – prihodi buyeta op{tine Lazarevac iznose 507.076 Mila [kori}, dipl. pravnik, hiqada dinara, – za zamenika sekretara – prihodi iz drugih izvora iznose 120.322 hiqade dinara. Goran Kresovi}, dipl. pravnik. Ukupno raspore|eni prihodi za 2003. godinu iznose 2. Pro{ireni sastav komisije ~ine po jedan predstav- 481.154 hiqade dinara, i to: nik predlaga~a kandidata koji je predloìo kandidate za odbornike u najmawe dve tre}ine izbornih jedinica u op- – raspore|eni prihodi iz buyeta iznose 471.479 hiqada {tini, a koji }e utvrditi komisija iz stava 1. ovog re{ewa. dinara, – raspore|eni prihodi iz drugih izvora iznose 9.675 hiqada dinara. LAZAREVAC ^lan 2. Na osnovu ~lana 18. ta~ka 3. Zakona o lokalnoj samou- Vi{ak prihoda u iznosu od 146.244 hiqade dinara raspravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/2002 i 33/2004), ~la- pore|uje se: na 63. Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/2002 i 87/2002) i ~lana 19. Odluke o organizaci- – za pokri}e izdvojenih sredstava u stalnu buyetsku re- ji i radu organa op{tine Lazarevac („Slu`beni list gra- zervu u 2003. godini u iznosu od 2.365 hiqada dinara, da Beograda”, broj 2/01) Skup{tina op{tine Lazarevac, na – za pla}awe preuzetih obaveza iz prethodnih godina u sednici odrànoj 2. jula 2004. godine, donela je iznosu od 29.885 hiqada dinara i ODLUKU – za redovnu delatnost u 2004. godini u iznosu od 113.994 hiqade dinara. O KONSOLIDOVANOM ZAVR[NOM RAÛNU BUYETA OP[TINE LAZAREVAC ZA 2003. GODINU ^lan 3. Sredstva stalne buyetske rezerve na dan 31. decembra á – OP[TI DEO 2003. godine iznose 4.165 hiqada dinara. ^lan 1. Ukupno ostvareni prihodi buyeta i buyetskih korisni- ^lan 4. ka op{tine Lazarevac za 2003. godinu iznose 627.398 Planirani i ostvareni prihodi po vrstama i izvr{e- hiqada dinara, i to: ni rashodi po osnovnim namenama iznose:

PLANIRANI I OSTVARENI PRIHODI PO VRSTAMA (u 000 dinara) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Eko- Ostvareno % nomska Naziv Plan Ostvareno iz ostalih Ukupno ostvarewa klasi- 2003. iz buyeta izvora (4+5) prihoda fikacija buyeta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 34567 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– A – Ustupqeni javni prihodi 711120 Porez na prihode od samostalnih delatnosti 7.449 9.605 0 9.605 128.94 711146 Porez na prihod od poqoprivrede i {umarstva 376 650 0 650 172.87 711147 Porez na zemqi{te 0 1.046 0 1.046 / 713120 Porezi na imovinu 24.168 9.432 0 9.432 39.02 713310 Porezi na nasle|e i poklon 1.380 1.517 0 1.517 109.92 713611 Porez na akcije na ime i udele 0 32 0 32 / 714100 Op{ti porezi na dobra i usluge 18.480 14.605 0 14.605 79.03 712110 Porez na fond zarada i radnu snagu 169.282 209.351 0 209.351 123.67 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega A – Ustupqeni javni prihodi 221.135 246.238 0 246.238 111.35 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B – Izvorni javni prihodi 711180 Samodoprinos 0 42 0 42 / 714513 Komunalne takse za dr`awe motornih drumskih i prikqu~nih vozila, osim poqoprivrednih vozila i ma{ina 15.016 13.758 0 13.758 91.62 714514 Godi{wa naknada za drumska motorna vozila, traktore i prikqu~na vozila 10.063 9.102 0 9.102 90.45 714561 Naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju na teritoriji op{tina i grada 0 2 0 2 / 714591 Posebna naknada za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine 30 16.384 0 16.384 54.613,33 716110 Komunalne takse na firmu 7.000 6.814 0 6.814 97.34 741150 Kamate na sredstva buyeta op{tina 0 103 2.676 2.779 / Broj 14 – 642 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 34567 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 741500 Zakup neproizvodne imovine 0 0 69.473 69.473 / 741531 Komunalna taksa za kori{}ewe prostora na javnim povr{inama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim radi prodaje {tampe, kwiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetni~kih zanata i doma}e radinosti 0 820 0 820 / 741532 Komunalna taksa za kori{}ewe prostora za parkirawe drumskih motornih i prikqu~nih vozila na ure|enim i obele`enim mestima 0 91 0 91 / 741534 Naknada za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta 9.324 112.566 0 112.566 1207.27 741535 Komunalna taksa za zauze}e javne povr{ine gra|evinskim materijalom 0 72 0 72 / 741542 Naknada za kori{}ewe prirodnog lekovitog faktora 0 1 0 1 / 742100 Prihodi od prodaje dobara i usluga ili zakupa od strane tr`i{nih organizacija 0 0 3.337 3.337 / 742152 Prihodi od davawa u zakup poslovnog prostora 5.481 5.976 96 6.072 109,03 742251 Op{tinske administrativne takse 6.259 8.218 0 8.218 131.30 742253 Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta 3.000 6.124 0 6.124 204.13 742351 Prihodi op{tinskih organa uprave 0 1 0 1 / 743351 Prihodi od nov~anih kazni izre~enih u prekr{ajnom postupku za prekr{aje propisane aktom SO, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku 0 240 0 240 / 745150 Me{oviti i neodre|eni prihodi u korist nivoa op{tina 1.492 53.334 44.015 97.349 3574.66 771100 Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 0 0 725 725 / ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega B – Izvorni javni prihodi 57.665 233.648 120.322 353.970 405.18 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– V – Transferi 733151 Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist nivoa op{tina 0 11.853 0 11.853 / 733251 Kapitalni transferi od drugih nivoa vlasti u korist nivoa op{tina – od Grada 0 15.337 0 15.337 / –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega V – Transferi i primawa 0 27.190 0 27.190 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO A+B+V 278.800 507.076 120.322 627.398 181,88 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

IZVR[ENI RASHODI PO OSNOVNIM NAMENAMA* (u 000 dinara) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ekonom. Izvr{eno Izvr{eno Ukupno klasi- Vrsta rashoda iz buyeta iz ostalih (3+4) fikacija izvora –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 345 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 41 Rashodi za zaposlene 51.819 725 52.544 411 Plate naknade i dodaci za zaposlene 42.836 0 42.836 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 7.139 0 7.139 413 Naknade u naturi 527 0 527 414 Socijalna davawa zaposlenima 674 725 1.399 415 Naknade zaposlenima 107 0 107 416 Jubilarne nagrade 536 0 536 42 Kori{}ewe usluga i roba 14.465 515 14.980 421 Stalni tro{kovi 5.853 14 5.867 422 Tro{kovi za putovawa 159 0 159 423 Usluge po ugovoru 2.796 385 3.181 424 Specijalizovane usluge 778 0 778 ––––––––––– * Konsolidovani su samo izvr{eni rashodi. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 643

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 345 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 425 Teku}e popravke i odr`avawe 1.355 0 1.355 426 Materijal 3.524 116 3.640 45 Subvencije 360.732 2.500 363.232 451 Subvencije javnim nefinansijskim organizacijama 360.732 2.500 363.232 46 Transferi ostalim nivoima vlasti 2.452 4.841 7.293 463 Transferi mesnim zajednicama 2.452 4.841 7.293 47 Socijalna pomo} 1.482 0 1.482 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buyeta 1.482 0 1.482 48 Ostali rashodi 9.086 1.094 10.180 481 Dotacije nevladinim organizacijama 2.290 1.060 3.350 482 Porezi,obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 1.584 34 1.618 483 Nov~ane kazne po re{ewima sudova i sudskih organa 5.212 0 5.212 49 Administrativni transferi iz buyeta od direktnih buyetskih korisnika indirektnim buyetskim korisnicima ili izme|u buyetskih korisnika na istom nivou 000 499 Sredstva rezerve 0 0 0 50 Izdaci za nefinansijsku imovinu 31.443 0 31.443 510 Osnovna sredstva 31.443 0 31.443 511 Zgrade i gra|evinski objekti 28.955 0 28.955 512 Ma{ine i oprema 2.281 0 2.281 513 Ostala osnovna sredstva 207 0 207 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 471.479 9.675 481.154 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá – POSEBAN DEO

^lan 5. Sredstva u iznosu od 481.154 hiqade dinara, raspore|ena su za finansirawe rashoda po korisnicima i bli`im namenama i to:

A – BUXET Razdeo 1: SKUP[TINA OP[TINE I IZVR[NI ODBOR OP[TINE (u 000 dinara)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– % Po- Ekonom. Vrsta rashoda Plan Izvr{eno Izvr{eno Ukupno Razlika izvr- zi- klasi- 2003. iz buyeta iz ostalih (5+6) (4-5) {ewa cija fika. izvora iz buyeta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 7 8 9 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1a 421 Stalni tro{kovi 5 5 0 5 0 100,00 2 422 Tro{kovi putovawa 128 75 0 75 53 58,59 3 423 Usluge po ugovoru 1.816 1.590 0 1.590 226 87,56 4 424 Specijalizovane usluge 134 122 0 122 12 91,04 5 426 Materijal 714 633 0 633 81 88,66 6 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 140 140 0 140 0 100,00 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega razdeo 1 2.937 2.565 0 2.565 372 87,33 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 2:

OP[TINSKA UPRAVA (u 000 dinara) 7 411 Plate dodaci i naknade za zaposlene 42.843 42.836 0 42.836 7 99,98 8 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 7.172 7.139 0 7.139 33 99,54 9 413 Naknade u naturi 595 527 0 527 68 88,57 Broj 14 – 644 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 12 3 4 5 6 7 8 9 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 10 414 Socijalna davawa zaposlenima 735 674 725 1.399 61 91,70 11 415 Naknade za zaposlene 140 107 0 107 33 76,43 11a 416 Jubilarne nagrade 135 131 0 131 4 97,04 12 421 Stalni tro{kovi 4.875 4.289 0 4.289 586 87,98 13 422 Tro{kovi putovawa 250 84 0 84 166 33,60 14 423 Usluge po ugovoru 1.517 1.173 0 1.173 344 77,32 15 424 Specijalizovane usluge 362 565 0 565 -203 156,08 16 425 Teku}e popravke i odr`avawe 1.640 1.355 0 1.355 285 82,62 17 426 Materijal 3.245 2.889 56 2.945 356 89,03 18 482 Porezi,obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 1.782 1.555 0 1.555 227 87,26 19 483 Nov~ane kazne po re{ewima sudova i sudskih tela 35 24 0 24 11 68,57 20 510 Osnovna sredstva 2.688 2.488 0 2.488 200 92,56 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega razdeo 2 68.014 65.836 781 66.617 2.178 96,80 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 3:

SREDSTVA ZA OSTALE POTREBE (u 000 dinara) 21 421 Stalni tro{kovi 350 338 0 338 12 96,57 23 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 421 1.331 0 1.331 -910 316,15 23a 423 Usluge po ugovoru – za{tita ìvotne sredine 0 23 0 23 -23 / 23b 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama– za{tita ìvotne sredine 0 4.355 0 4.355 -4355 / 23v 481 Dotacije nevladinim organizacijama 0 373 0 373 -373 / 23g 421 Stalni tro{kovi– za{tita ìvotne sredine 0 1.175 0 1.175 -1.175 / 23d 426 Materijal 0 2 0 2 -2 / 23| 424 Specijalizovane usluge 0 91 0 91 -91 / 24 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama-JP za informisawe „Radio Lazarevac” – poqoprivreda, – ostala javna preduze}a koja je osnovala SO 10.114 25.113 0 25.113 -14.999 248,30 25 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 592 579 579 13 97,80 25a 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buyeta (tro{kovi sahrane nezbrinutih lica) 909 869 0 869 40 95,60 25b 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buyeta – studentske stipendije 613 613 0 613 0 100,00 26 481 Dotacije nevladinim organizacijama – Crveni krst – sportske i omladinske organizacije – ostale neprofitne organizacije – kultura – Stalna konferencija gradova 2.010 1.917 0 1.917 93 95,37 26a 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti – kultura 499 499 0 499 0 100,00 27 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 65 20 0 20 45 30,77 28 499 Sredstva rezerve (Teku}a rez.) 171 0 0 0 171 / 28a 499 Sredstva rezerve (Stalna rez.) 1.394 0 0 0 1.394 / 29* 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama 185.511 331.264 0 331.264 -145.753 178,57 30 483 Nov~ane kazne po re{ewima sudova i sudskih tela 5.200 5.190 0 5.190 10 99,81 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega razdeo 3 207.849 373.752 0 373.752 -165.903 179,82 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega 1+2+3 278.800 442.153 781 442.934 -163.353 158,59 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– *) U koloni 4. sadràn je plan sredstava za Fond za finansirawe izgradwe stanova solidarnosti, u koloni 5. iskqu~ena su utro{ena sredstva fonda solidarnosti, jer su ista sadràna u koloni 5.Tabele V. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 645

B – MESNE ZAJEDNICE (u 000 dinara) 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti – Samodoprinos / 41 0 41 -41 / ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega / 41 0 41 -41 / ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

V – FOND ZA FINANSIRAWE IZGRADWE STANOVA SOLIDARNOSTI (u 000 dinara) 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi / 265 0 265 -265 / 421 Stalni tro{kovi / 46 0 46 -46 / 423 Usluge po ugovoru / 10 0 10 -10 / 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom / 9 0 9 -9 / 511 Zgrade i gra|evinski objekti / 28.955 0 28.955 -28.955 / ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega / 29.285 0 29.285 -29.285 / ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

G – FOND ZA KORI[]EWE SREDSTAVA OD NAKNADE ZA KORI[]EWE DOBARA OD OP[TEG INTERESA U PROIZVODWI ELEKTRI^NE ENERGIJE I UGQA OP[TINE LAZAREVAC (u 000 dinara) 421 Stalni tro{kovi / 0 14 14 / / 423 Usluge po ugovoru / 0 385 385 / / 426 Materijal / 0 60 60 / / 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama / 0 2.500 2.500 / / 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti / 0 4.841 4.841 / / 481 Dotacije nevladinim organizacijama / 0 1.060 1.060 / / 482 Porezi,obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom / 0 34 34 / / ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega / 0 8.894 8.894 / / –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 278.800 471.479 9.675 481.154 -192.679 / ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ááá – STALNA BUXETSKA REZERVA Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS", broj 47/2003) i ~lana 19. ^lan 6. ta~ka 2. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine La- Ukupna sredstva stalne buyetske rezerve op{tine Laza- zarevac („Slu`beni list grada Beograda", broj 2/2001), revac iznose: Skup{tina op{tine Lazarevac na sednici odr`anoj 2. jula 2004. godine, donela je 1. Ukupno ostvarena sredstva: 4.726 hiqada dinara, i to: PLAN DETAQNE REGULACIJE – preneta sredstva iz 2002. godine 2.361 hiqadu dinara ZA EKSPLOATACIJU KVARCA U ALUVIJALNIM NANOSIMA REKE „OWEG” KOD SELA BRAJKOVCA – izdvojena sredstva u 2003. – OP[TINA LAZAREVAC godini 2.365 hiqada dinara 2. Utro{ena sredstva stalne A. UVOD buyetske rezerve u 2003. godini 561 hiqadu dinara Plan detaqne regulacije za eksploataciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovca – op- 3. Neutro{ena sredstva na dan {tina Lazarevac sastoji se od: 31. decembra 2003. godine 4.165 hiqada diara – Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á), Sredstva stalne buyetske rezerve u iznosu od 4.165 – Grafi~kog dela (sveska áá), hiqada dinara prenose se kao priliv sredstava stalne – Dokumentacionog dela (sveska ááá). buyetske rezerve za narednu godinu. Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á) i grafi~ki deo (sveska áá) delovi su plana detaqne regulacije ^lan 7. koji se objavquju, dok je dokumentacioni deo (sveska ááá) Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”. deo Plana detaqne regulacije koji se ne objavquje, ali se stavqa na javni uvid. Skup{tina op{tine Lazarevac Broj 06-62/2004-âá, 2. jula 2004. godine A.1. Povod i ciq izrade Plana detaqne regulacije Povod za izradu Plana detaqne regulacije za eksploa- Predsednik taciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg” je po- Qiqana Zdravkovi}, s. r. treba da se planski uredi budu}a eksploatacija kvarca. Broj 14 – 646 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Ciq izrade Plana detaqne regulacije je: plana i granicom javnog gra|evinskog zemqi{ta", vaè – stvarawe planskog osnova za povr{insku eksploata- podaci iz grafi~kog priloga. ciju kvarca, Plan obuhvata podru~je KO Brajkovac, teritorija op- – omogu}avawe re{avawa imovinsko-pravnih odnosa na {tine Lazarevac ome|eno slede}im granicama: zemqi{tu u privatnom vlasni{tvu utvr|ivawem javnog interesa, á deo – omogu}avawe eksploatacije uz nesmetano funkcioni- – Sa severa – ju`nim delom granice kat. parc. br. 1846/3 sawe neposrednog okruèwa, od koordinate Y 46275 h 905025, do preseka sa rekom Oweg – obezbe|ivawe neophodne infrastrukture za planira- kat. parc. br. 2500/1, daqe granica se~e reku Oweg i ide pu- nu eksploataciju kao dela {ire infrastrukturne mreè tem kat. parc. br. 2555, do reke Oweg, rekom Oweg, ju`nom kao i i jugoisto~nom stranom kat. parcela broj 2498/1, a zatim – stvarawe obaveze nakon i u toku eksploatacije vra}awa lu~no putem kat. parcele broj 2506 i jugozapadnom grani- derogiranih prostora u prvobitno ili poboq{ano stawe. com kat. parcele broj 1881/2 iste KO; – sa istoka – putem kat. parcela br. 2515/2 zatim grani- A.2. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe ca se~e reku Oweg kat. parcela broj 2500/1, putem kat. par- Plana detaqne regulacije cela broj 2516/3, severoisto~nom i zapadnom granicom kat. Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne re- parcele broj 1874, zapadnom granicom kat. parcele broj gulacije je: 1872, severoisto~nom i severozapadnom granicom kat. par- – Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik cela broj1871, se~e put kat. parcela broj 2657, a daqe seve- RS", broj 47/03); rozapadnim granicama kat. parcela broj 1868/4, 1868/1, – Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewa 1868/3, zatim se~e severozapadni deo kat. paracele broj stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslovima i 1866/1, od granice po Y 46870 H 905105 do Y 4682 H 905065, na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni glasnik severozapadnom granicom kat. parcele broj 1865, rekom RS", broj 12/04); Oweg, putem kat. paracela broj 2154 iste KO; – Odluka o izradi Urbanisti~kog projekta za eksploa- – sa juga – severozapadnom granicom kat. parcela broj taciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod 1863/5 i 2151/1, severoisto~nom i severozapadnom grani- sela Brajkovac – op{tina Lazarevac br. 06-35/2003-âá od com kat. parcela broj 1863/1, severnom granicom kat. par- 18. aprila 2003. god.; cela broj 1861/6, jugoisti~nom, severozapadnom i severnom – Mi{qewe Komisije za planove SO Lazarevac br. granicom kat. paracele broj 1861/4, severnim granicama 06-94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god.; kat. parcela broj 2142, 2141, 2140/2 i 2140/1 iste KO; – sa zapada isto~nom granicom kat. parcele broj 1846/3 – Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulaci- iste KO. je za eksploataciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovac – op{tina Lazarevac br. 06- áá deo 102/2003-IO od 18. novembra 2003. god.; – Sa severa – ju`nom i jugoisto~nom granicom kat. par- – Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli Komisije za cele broj 1714/1, ju`nom granicom kat. parcele broj 2545 planove odràne 26. aprila 2004. god. u Lazarevcu. iste KO; Planski osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne – sa istoka – zapadnom granicom kat. parcele broj regulacije je: 2525/1, rekom Oweg kat. parcela broj 2500/1, se~e reku – Prostorni plan Republike Srbije („Slu`beni gla- Oweg, zatim jugozapadnom granicom kat. parcele broj snik RS", broj 13/96). 1737/3 do severne granice kat. parcele broj 1746/2, zapad- A.3. Obuhvat Plana nom granicom kat. parcele br. 1747/1 severozapadnom granicom kat. parcele broj 1748/3 do severoisto~ne granice Plan detaqne regulacije obuhvata prostor sastavqen kat. parcele broj 1757/1, rekom Oweg, granicama kat. par- od dva, fizi~ki odvojena dela leì{ta. Prvi severoisto~- cele broj 1757/1 do granice sa kat. parcelom br. 1748/3, se- ni deo zahvata povr{inu od 15,4 ha, dok drugi, jugozapadni, vernim i zapadnim granicama kat. parcele 1755/2, zapad- ima povr{inu od 22,1 ha. nom granicom kat. parcele broj 1966; Podru~je plana obuhvata prostor od 37,5 ha. – sa juga – ispu{tenim koritom reke Oweg kat. parcela Podru~je za ekskploataciju kvarca u aluvijalnim nano- broj 2502 (suvi Oweg), severoisto~nom granicom kat. par- sima reke „Oweg” obuhvata slede}e katastarske parcele cela broj 1958 i 1959; KO Brajkovac: – sa zapada – tokom reke Oweg, isto~nom granicom kat. parcele broj 1772, jazom kat. parcele broj 2506, severoi- á deo sto~nom granicom kat. parcele broj 1767/2, ju`nom i isto~- 1717, 1718, 1716/1, 1716/2, 1716/3, 1719, 2550/1 (potok), nom granicom kat. parcele broj 1760/1, putem kat. parc. broj 1749/2, 1749/1, 1750, 1751/1, 1751/2, 2566 (put), 1761, 1760/2, 1716/2, jugoisto~nom granicom kat. parc. broj 1715 i isto~- 1748/1, 1758/7, 1758/2, 1758/6, 1758/1, 1758/2, 1758/3, 1758/4, nom granicom kat. parc.broj 1714/1. 1759, 1756, 1757/1 (deo parcele), 1757/3, 1757/2, 1771/1, 1771/2, 1755/1, 2561 (put), 1961, 1960 i 2502 (suvi Oweg). A.4. Status zemqi{ta Plan detaqne regulacije obuhvata prostor povr{ine áá deo 37,5 ha, na teritoriji op{tine Lazarevac, odnosno delove 1846/1, 1846/2, 1847/1, 1847/2, 1848/1, 1848/2, 1848/3, 1849, katastarske op{tine Brajkovac. 1850, 1851, 1852, 1853, 1854, 1855, 1856/1, 1856/2, 1857, 1858, 1859, 1860, 1861/1, 1861/2, 1861/3, 1862, 1863, deo parcele Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te 1866/1, 1866/3,1867, 1868/2,1868/5, 1869, 1870,1873/1, 1873/2, Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te (u smislu vla- 1875/1, 1875/2, 1876, 1877,1878/1, 1878/2, 1879/1, 1879/2, sni{tva) ~ine postoje}i pristupni putevi: kat. parcela 1879/3, 1879/4, 250/1 (reka Oweg), 2557 (put), 2154 (put), 2555 2554, 2552, 2555, 2561, 2566, 2525/1, 2550, 2514, 2515/2, 2516/2, (put), 2515/2 (put). 2516/3, 2154, 1716/2, 1716/3, 2569, 1960. kao i reka Oweg kat. Brojevi katastarskih parcela identifikovani su na parcela br. 2500/1,2506 i suvi Oweg kat. parcela br. 2502, geodetskim podlogama u razmeri R1:2.500. U slu~aju neu- kao i kat. parcele br. 1716/1, 1749/1, 1750, 1751/1, 1751/2, sagla{enosti izme|u popisa katastarskih parcela i gra- 1746/2, u vlasni{tvu JP „Kolubara" Lazarevac sve KO fi~kog priloga br. 2 „Geodetska podloga sa granicom Brajkovac. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 647

Planirano javno gra|evinsko zemqi{te TS 10/0,4 kâ „Pale`" sa prikqu~nim dalekovodom iz Planirano javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata ze- pravca TS „Kula" mqi{te planirano za izgradwu objekata povr{inskog kopa. – Dalekovod 10 kâ koji prolazi kroz zonu – le`i{ta áá Sve katastarske parcele unutar granice Plana detaqne (eksploataciono poqe âááá) prema TS 10/0,4 kâ „Petrovi}i". regulacije pripadaju planiranom javnom gra|evinskom ze- Ovaj dalekovod se mora dislocirati, da bi se omogu}ila mqi{tu. eksploatacija kvarca.

B. PRAVILA URE\EWA Planirano stawe Za potrebe budu}e potro{we u zoni leì{ta 1 (eksplo- B.1. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine ataciono poqe á do â) treba obezbediti instalisanu snagu i javne objekte od cca 120 kW. U tom ciqu treba izgraditi TS 10/0.4 kâ snage 160 kâA, tipa SBTS, sa prikqu~kom na dalekovod 1. Saobra}aj postoje}eg dalekovoda koji napaja TS „Pale`". Kroz zonu leì{ta 2 (eksploataciono poqe âá do áH) U okviru plana zadràva se postoje}a mreà lokalnih prolazi 10 â dalekovod iz pravca TS „Kula" prema TS saobra}ajnica i pristupnih puteva sa postoje}im elemen- k Petrovi}i. Ovaj dalekovod treba izmestiti tako da se trasa tima trase, uz eventualno osavremewivawe kolovoza – kva- preko kopa gasi, a obilazni vod treba graditi kao me{o- litetnijim kolovoznim zastorom. viti vod sa kablovskim snopom 10 â i kablovskim snopom Za put Lazarevac – Brajkovac, kao i za lokalnu saobra- k 1 â za obezbe|ewe potrebne energije na delovima kopa }ajnicu koja ima izlaz na pomenuti put, predvi|ena je re- k elektri~ne energije za ovu zonu PDR-a se obezbe|uje iz- konstrukcija koja obuhvata izmenu elemenata trase (osovine), gradwom stubne TS – SBTS 160 âA 10/0.4 â (kvara áá) sa pro{irivawe kolovoza i izradu kolovoza od asfalt-betona, k k prikqu~kom na dislocirani dalekovod. a u ciqu poboq{awa vozno-dinami~kih karakteristika i Napajawe sa izgra|enih TS vr{i}e se preko vazdu{ne bezbednosti u~esnika u saobra}aju. mreè koju treba izgraditi sa kablovskim snopom 1 â Na grafi~kom prilogu br. 3 „Plan saobra}ajnica sa k preko razvodnih ormana za spoqnu montaù koji se monti- analiti~ko-geodetskim elementima” obeleène su sve te- raju u pojedinim eksploatacionim poqima leì{ta 1 i 2. mene i osovinske ta~ke sa elementima krivina, kao i ka- Za merewe potro{we elektri~ne energije i snage u obe rakteristi~ni popre~ni profili. TS }e se ugraditi merne grupe prema uslovima nadle`ne ED. Pristup otkopnim poqima na desnoj obali reke Oweg Niskonaponska mreà izgra|ena sa kablovskim snopom ostvaruje se pomo}u ~eli~nog pontonskog mosta koji je sadrì i dodatne provodnike 2 h 16 ² za napajawe spoq- monta`no demonta`nog tipa i koji se moè locirati pre- mm ne rasvete delova kopova. ko reke u zavisnosti sa napredovawem kopa. Saobra}ajnice koje bi ~inile vezu kopa preko ponton- Uslovi skog mosta i daqe do puta Lazarevac – Brajkovac tako|e }e pratiti napredovawe kopa i poloàj pontonskog mosta, te Pri izgradwi TS elektroenergetskih objekata treba po- }e se probijati u zavisnosti od te dinamike. {tovati tehni~ke propise i tehni~ke preporuke ED Srbije.

2. Vodoprivreda 4. Telekomunikacije Na lokaciji obuhva}enoj izradom plana nema postoje}ih Vodovodna mre`a podzemnih TT instalacija. Nema ekonomske opravdanosti Podru~je plana je bez prikqu~ka na vodovodnu mre`u. za izvo|ewe radova te vrste.

Kanalizacija 5. Sakupqawe i odno{ewe ~vrstog otpada Kanalizaciona mreà ne postoji na podru~ju obuhva}e- Otpadne materije u toku redovnog rada mogu se javiti u nom planom. ~vrstom i te~nom obliku. ^vrste otpadne materije u kon- Svi potrebni prate}i objekti sa vodovodnom i kanali- kretnom slu~aju predstavqa}e otpad koji poti~e od boravka zacionom mreòm se nalaze u okviru separacije i kontej- zaposlenih, a koji po svom karakteru pripada kategoriji nerskog naseqa, na udaqenosti od oko 300 m od oba leì{ta. komunalnog otpada. Sav ~vrsti otpad koji se produkuje na kompleksu potrebno je organizovano sakupqati (razdvojen po Odvodwavawe povr{inskih voda vrsti) u metalne nepropusne kontejnere u krugu kompleksa. Povr{inske vode se na povr{inskom kopu formiraju Otpad koji ima svojstvo sekundarnih sirovina (staklo na dva na~ina: i plastika) i koji je mogu}e reciklirati, sakupqati poseb- – od podzemnih voda koje se osloba|aju otkopavawem ja- no i tretirati ga u skladu sa odredbama Zakona o postupa- lovinskih naslaga otkopavawem samog sloja i iz padine, wu sa otpadnim materijama („Slu`beni glasnik RS", broj kao i 25/96). – od povr{inskih ki{nih voda koje padnu na eksploa- ^vrsti otpad koji po svom karakteru pripada kategoriji taciono poqe i gravitaciono se skupqaju na najniòj ko- komunalnog otpada odlagati u posebne kontejnere, ~ije }e ti kopa. se redovno pra`wewe i odvoèwe na gradsku deponiju Sva otkopna poqa generalno imaju pad prema reci re{iti angaòvawem javnog komunalnog preduze}a. Oweg, te se i o~ekuje dotok povr{inske vode sa istih sliv- nih povr{ina. B.2. Za{titno zelenilo Zbog neposredne blizine reke Oweg i hidrauli~ne veze Po obodu objekta povr{inskog kopa i na delovima uz {qunka, reke i otkopnog poqa moè se o~ekivati akumuli- reku Oweg je postoje}e zelenilo koje ima ulogu za{titnog rawe vode u udubqewima. zelenila. Povr{inske vode se odvode sistemom obodnih kanala Povr{ina u okviru podru~ja plana pod zelenilom izno- ili pumpama izbacuju iz udubqewa kopa, i odvode do Owega. si 8,20 ha, odnosno 22% povr{ine plana.

3. Elektroenergetika B.3. Posebni zahtevi i uslovi za izdavawe odobrewa za gradwu Postoje}e stawe Eksploatacija kvarca na povr{inskom kopu je planira- U zoni PDR-a ili u neposrednoj blizini nalaze se sle- na da se realizuje u dva le`i{ta na 10 otkopnih poqa od de}i elektroenergetski objekti. kojih je devet otkopnih poqa u granici plana. Broj 14 – 648 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Kako se Plan detaqne regulacije realizuje izgradwom – eksploatacijom kvarca iz aluvijalnih nanosa reke otkopnih poqa, to su formirane gra|evinske parcele poje- Oweg dobija se ekolo{ki prihvatqiva sirovina koja bez dinih otkopnih poqa. To }e investitoru omogu}iti priba- daqe prerade ne sadrì u sebi {tetne sastojke za ìvotnu vqawe odobrewa za gradwu za svako pojedina~no poqe, ka- sredinu i zdravqe qudi; ko to dinamika radova na eksploataciji bude zahtevala, uz – otpadni materijal iz procesa eksploatacije i separa- prethodno re{avawe imovinsko-pravnih odnosa. cije tako|e ne sadrì {tetne sastojke za ìvotnu sredinu; – s obzirom na to da se investitor opredelio za suvi B.4. Bilansi planirane namene povr{ina postupak separacije, ne}e se javqati otpadne tehnolo{ke Bilansi planirane namene povr{ina dati su ovim po- vode koje bi mogle zagaditi aluvijon Owega i sam vodotok. glavqem za planirane namene povr{ina u okviru javnog Negativni faktori bili bi: gra|evinskog zemqi{ta. – uni{ti}e se deo zajednice biqaka u prostoru predvi- Tabela br. 1 – Date su planirane povr{ine javnog gra- |enom za budu}u eksploataciju kvarca; |evinskog zemqi{ta, kao i odnos prvog i drugog dela le- – mewa se reqef terena i ambijent sa svim mogu}im po- ì{ta prema ukupnom planskom obuhvatu i gra|evinskom sledicama; rejonu. – tokom rada na povr{inskom kopu, a tako|e i pri radu separacije ispoqava se niz {tetnih uticaja na biqke, ì- Tabela br. 1 votiwe i qude u {irem okruèwu povr{inskog kopa i se- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– paracije (pra{ina, buka, izduvni gasovi i sl.). Redni Namena Povr{ina ––––––––––––––– Namena–––––––––––––––––––––––––––––––– 2. Za{tita ìvotne sredine broj ha % –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Mere za{tite ìvotne sredine su: 1. Povr{ina plana 37,5 100 – da se tehni~kom dokumentacijom ta~no defini{u –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– poloàj i granice eksploatacionih poqa; 2. Gra|evinski rejon 37,5 100 – da se na~in i kapacitet proizvodwe vr{e prema bi- Prvo leì{te 15,4 42 lansnim rezervama; Drugo leì{te 22,1 58 – da se predvide mere za{tite od rasipawa pri tran- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– sportu utovarenog materijala; – ne dozvoqavaju se radovi koji na bilo koji na~in mogu Tabela br. 2 – Date su planirane povr{ine javnog grada remete reìm voda; |evinskog zemqi{ta i wihov odnos prema povr{ini prvog – tokom eksploatacije uvek predvideti kori{}ewe opreme i drugog leì{ta (kako je to prikazano na grafi~kom pri- koja poseduje ure|aje za otpra{ivawe (aspiratori i sl.); logu br. 6 „Pravila gra|ewa i regulacije”). – usled ~iwenice da se najve}e izdvajawe pra{ine na kopu vr{i pri kamionskom transportu, redovno vr{iti Tabela br. 2 oro{avawe transportnih puteva na povr{inskom kopu i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– transportnih traka unutar postrojewa separacije. Redni Namena Povr{ina ––––––––––––––– Namena–––––––––––––––––––––––––––––––– broj % 3. Tehni~ka i biolo{ka rekultivacija zemqi{ta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ha ––– 1. Prvo leì{te 15,4 100 Eksploatacija leì{ta mineralnih sirovina povr- – povr{inski kop 10 65 {inskim putem dovodi do promene reqefa i degradirawa poqoprivrednog zemqi{ta i {umskih zasada. Ova promena – plato 0,8 5 je trajnog karaktera a sanirawe posledica se obavqa teh- – za{titno zelenilo 3,4 22 ni~kom i biolo{kom rekultivacijom pri ~emu se teì – vodno zemqi{te 1,0 6,5 privo|ewu zemqi{ta prvobitnoj nameni. – putno zemqi{te 0,22 1,5 Sastavni deo Glavnog rudarskog projekta mora da bude –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i tehni~ki projekat rekultivacije povr{inskog kopa. 2. Drugo leì{te 22,1 100 Problematika za{tite ìvotne sredine vezana za otva- – povr{inski kop 15,0 68 rawe i eksploataciju povr{inskog kopa „Oweg” moè se – za{titno zelenilo 4,8 22 sagledati u potrebi rekultivacije, odnosno revitalizaci- – vodno zemqi{te 2,1 9 je prostora posle obavqenih radova. – putno zemqi{te 0,2 1 Rekultivacija degradiranih prostora usled povr{in- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ske eksploatacije predvi|a niz aktivnosti kojima ove pro- store treba oblikovati, pripremiti, vratiti prirodne B.5. Op{ti i posebni uslovi o za{titi ìvotne sredine funkcije i, ukoliko je to mogu}e, vratiti poqoprivrednim i za{titi od elementarnih nepogoda namenama. 1. Mogu}e promene i uticaji na ìvotnu sredinu Da bi se ovo ostvarilo potrebno je obaviti: – tehni~ku rekultivaciju, Za povr{inski kop eksploatacije kvarca u aluvijalnim – biolo{ku rekultivaciju. nanosima reke Oweg ura|ena je prethodna analiza uticaja Tehni~ka rekultivacija obuhvata tehni~ko-tehnolo{ke na ìvotnu sredinu („Geokop – inìwering", Beograd, av- aktivnosti u smislu adekvatnog selektivnog odlagawa ja- gust 2003). lovinskih materijala, oblikovawa prostora, uspostavqawa Planirana eksploatacija kvarca u leì{tu Oweg moè potrebnih komunikacija i za{titu (trajnu) prostora od po- potencijalno predstavqati uzrok degradacije ìvotne sre- vr{inskih (atmosferskih) voda. Dakle tehni~kom rekul- dine. Prvi vid mogu}ih posledica predstavqaju uticaji koji tivacijom potrebno je izvr{iti pripremu prostora pre }e se javiti tokom ure|ivawa same lokacije, izgradwe pla- pristupawa biolo{koj rekultivaciji. niranih objekata koji su po svojoj prirodi i privremenog Tehni~ka rekultivacija ili tehni~ka priprema za izvo- i trajnog karaktera. Ovi uticaji su posledica prisustva |ewe biolo{ke revitalizacije radova defini{e se u ru- qudi i mehanizacije, kao i tehnologije izvo|ewa radova. darskom projektu i ona obuhvata: Pri analizi ekolo{kih faktora koji uti~u na tehni~- – selektivno skidawe i deponovawe humusnog sloja rako-ekonomsku ocenu leì{ta kvarca, mogu}e je generalno di wegove naknadne upotrebe u oplemewivawu tla otkopa- izdvojiti dve grupe ovih faktora; pozitivnih i negativnih. nog prostora; U konkretnom slu~aju u pozitivne faktore mogu se – stalna dogradwa drena`nog sistema za prikupqawe i ubrojati: odvod voda atmosferskog porekla iz otkopanog prostora; 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 649

– nano{ewe i ravnawe humusnog sloja na kosine i eta- Potrebna sredstva za sredworo~ni program ure|ivawa `ne ravni radi otpo~iwawa biolo{kih revitalizacionih javnog gra|evinskog zemqi{ta su data u narednoj tabeli: radova. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Biolo{ka rekultivacija podrazumeva kratkoro~ne i du- Opis radova Vrednost (din.) goro~ne mere biolo{ke pripreme degradiranih sterilnih –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– povr{ina i kona~ne aktivnosti na vra}awu biolo{kih Pripremni radovi funkcija tretiranih povr{ina. 1. Osniva~ka ulagawa Sve navedene aktivnosti od tehni~ke do biolo{ke re- – izrada tehni~ke dokumentacije 10.080.020 kultivacije me|usobno se uslovqavaju i u realizaciji po- – promena namene poqoprivrednog stoji logi~nost redosleda wihovog sprovo|ewa. To izisku- u gra|evinsko zemqi{te 289.958 je ne samo disciplinu u sprovo|ewu mera ve} i po{tovawe – otkup zemqi{ta 10.500.000 dinamike realizacije aktivnosti u kojoj je faktor vreme- 2. Istra`ni radovi 47.767 na veoma izraèn. Dakle, pored po{tovawa projektnih re- {ewa i wihovog potpunog izvo|ewa, potrebno je znatno 3. Gra|evinski radovi i objekti vreme za ostvarivawe postavqenog ciqa. – rekonstrukcija puta 6.600.000 – vodosnabdevawe 1.030.000 4. Za{ti}ena prirodna i kulturna dobra – fekalna kanalizacija 250.000 U blizini povr{inskog kopa nema za{ti}enih prirod- 4. Elektroradovi 4.600.000 nih i kulturnih dobara, u skladu sa uslovima dobijenim od –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Zavoda za za{titu prirode Srbije i Zavoda za za{titu spo- Izvo|ewe radova menika kulture grada Beograda. 2. Rekultivacija 312.200 Investitor je duàn da ukoliko u toku izvo|ewa rado- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– va nai|e na prirodno dobro ili arheolo{ke nalaze, obu- Ukupno: 33.709.945 stavi radove i obavezno obavesti nadle`ni zavod o tome. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5. Za{tita od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa 2. Izvori finansirawa radova na ure|ivawu zemqi{ta Saglasno Pravilniku o merama za{tite od elementar- Sredstva za realizaciju sredworo~nog programa ure|i- nih nepogoda i drugih ve}ih nepogoda i opasnosti, elemen- vawa javnog gra|evinskog zemqi{ta obezbe|uje investitor tarne nepogodne obuhvataju: Kolubara „Gra|evinar” iz svojih investicionih ulagawa i sukcesivno realizacijom planirane ekskploatacije kvarca. Zemqotres Lokacija Plana detaqne regulacije se nalazi u podru~- V. PRAVILA GRA\EWA ju seizmi~kog inteziteta âááá stepna , {to odgovara MKS V.1. Plan parcelacije intenzitetu sredwe razorne mo}i. Uzimaju}i u obzir sve projektovane geometrijske para- Gra|evinske parcele su formirane za svako pojedina~no metre povr{inskog kopa eventualni zemqotres navedenog otkopno poqe u okviru povr{inskog kopa. intenziteta ne moè izazvati obru{avawe zemqi{ta i ru- Gra|evinske parcele su obeleène brojevima 1–15 kako {ewe ve}ih razmera, samim tim ne moè izazvati {tetne je to prikazano u grafi~kom prilogu br. 4 „Plan parcela- posledice u prostoru kopa i izvan wega. cije sa elementima za obeleàvawe planiranih javnih povr{ina". Atmosfersko pra`wewe Koordinate ta~aka parcelacije su date na grafi~kom Pojedini objekti rudarskog kompleksa, s obzirom na prilogu br. 4. gabarite i tehnolo{ke karakteristike su potencijalno 1. Pravila gra|ewa za objekat – povr{inski kop ugroèni od ove prirodne pojave, kao elementarne nepogo- de, potrebno je preduzeti sve neophodne mere gromobranske Na leì{tu kvarca Oweg dosada{wim istraìvawima za{tite. izdvojeno je 10 otkopnih poqa, od ~ega u prvom leì{tu pet poqa, a u drugom leì{tu ~etiri poqa. Poàr Otvarawe i eksploatacija leì{ta zapo~iwe na otkop- Poàr kao potencijalna opasnost u tehnologiji otkri- nom poqu 1. [to se ti~e separacije rovne sirovine – kvar- vawa i dobijawa mineralne sirovine i odlagawa jalovine ca, u pitawu je fiksno, tj. stabilno separaciono postroje- ne postoji. we koje }e biti locirano na otkopnom poqu 2. U neposrednoj blizini, ali izvan granica plana, for- Ratna razarawa mirano je separaciono postrojewe i kontejnersko naseqe u Lazarevac je kao grad svrstan u ~etvrti stepen ugroè- funkciji kopa. nosti stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih dej- U podru~ju obuhvata plana nije planirana izgradwa stava. To podrazumeva da se za{tita qudstva i materijal- objekata visokogradwe. nih dobara planira u rovovskim i drugim zaklonima a u Uslovi budu}e eksploatacije kvarca leì{ta Oweg mo- slu~aju neposredne ratne opasnosti i dodatnom izgradwom gu se oceniti povoqnim. objekata za{tite. Eksploatacioni vek povr{inskog kopa je 10,48 godina. Umesto skupih radova na izme{tawu reke Oweg i seo- B.6. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog skog puta, predvi|eno je da se uz wih ostave trajni sigur- zemqi{ta i izvori finansirawa radova na ure|ivawu nosni stubovi, {to zna~i da se otkopavawem ne}e remeti- zemqi{ta ti ni reìm reke. Izabrana tehnolo{ka {ema eksploatacije i separacije omogu}i}e da se prakti~no istovremeno 1. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog sa otkopavawem vr{i i rekultivacija degradiranog zemqi- zemqi{ta {ta. Tako, nakon zavr{etka eksploatacije u jednom poqu, Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta se sastoji od: jedini trag od eksploatacije bi}e zavr{na kosina kopa – pripremnih radova i (veza rekultivisane povr{ine unutra{wih odlagali{ta sa – izvo|ewe radova. okolnim terenom) koja mora uvek biti maweg nagiba od Pripremni radovi se odvijaju na celoj povr{ini kopa 10% jer se time spre~ava erozija i ne naru{avaju uslovi za dok }e se izvo|ewe radova obavqati sukcesivno, u skladu sa odvijawe saobra}aja (poqoprivrednih radova) na terenu dinamikom eksploatacije na povr{inskom kopu. koji je bio zahva}en eksploatacijom. Broj 14 – 650 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Tehnologija rada je ista za sva poqa. Radovi na eksplo- Plan detaqne regulacije za eksploataciju kvaraca u ataciji obuhvati}e: aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovca op- – skidawe humusa, {tina Lazarevac, ura|en je u tri istovetna primerka u ana- – otkopavawe raskrivke sa prebacivawem u otkopani lognom i ~etiri primerka u digitalnom obliku. prostor, – otkopavawe sa utovarom rude na separaciju, D. GRAFI^KI PRILOZI – separacija rude, Grafi~ki prilozi plana su: – vra}awe humusa i zavr{no planirawe povr{ina. 1. Poloàj planskog prostora u odnosu Skidawe humusa na {ire okruèwe R 1:25.000 Humus se skida buldoèrom u sloju od 30 prose~ne 2. Geodetska podloga sa granicom plana cm i postoje}im javnim gra|evinskim duìne 10 m i deponuje van pojasa za eksploataciju u granicama otkopnog poqa. zemqi{tem R 1:2.500 3. Plan saobra}ajnica sa analiti~ko- Otkopavawe raskrivke sa prebacivawem -geodetskim elementima R 1:2.500 u otkopani prostor 4. Plan parcelacije sa elementima Raskrivka se otkopava i prebacuje direktno u otkopani za obeleàvawe planiranih prostor. Samo se pri otvarawu prvog pojasa raskrivka de- javnih povr{ina R 1:2.500 ponuje van pojasa otkopavawa, ~ime se stvara privremeno 5. Namena povr{ina R 1:2.500 odlagali{te raskrivke, koja se vra}a u otkopni prostor po 6. Pravila gra|ewa i regulacije R 1:2.500 zavr{etku otkopavawa poqa. 7. Plan tehni~ke i biolo{ke rekultivacije prostora R 1:2.500 Otkopavawe rude sa utovarom na separaciji 8. Planirani sistem mreà i objekata Otkopavawe rude se obavqa da bi se potom ruda tran- komunalne infrastrukture R 1:2.500 sportovala do bunkera separacije. Prose~na duìna transporta je 60 m, u prvom poqu, a u ostalim poqima kre}e se \. DOKUMENTACIJA od 30 do 50 m. U povratku se prenosi jalovina od separacije u otkopani prostor. Jalovina u ovom slu~aju predstavqa – Izvod iz prethodne studije opravdanosti nekomercijalni kvarc. – Sadràj prethodne analize uticaja na ìvotnu sredinu – Potvrda o rezervama Ministarstva rudarstva i ener- Separacija rude getike br. 310-02-00536/2002-09 od 6. februara 2003. god. Separacija rude vr{i se suvim postupkom. Ova okol- – Odluka o izradi urbanisti~kog projekta za eksploata- nost umnogome doprinosi za{titi reke Oweg s obzirom na ciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg" kod sela to da se ne}e javqati otpadne vode pri prawu rude (izdva- Brajkovca – op{tina Lazarevac jawu rude od jalovinskog materijala) iz zahva}enog produk- – Bele{ka sa sastanka u Ministarstvu urbanizma i gra- tivnog sloja. |evina odrànog 26. maja 2003. god. – Izvod iz Prostornog plana Republike Srbije Vra}awe humusa i zavr{no planirawe povr{ina – Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tine Posle otkopavawa i prebacivawa jalovinskih masa u Lazarevac br. 06-101/2003-02 od 13. novembra 2003. god. otkopni prostor, odloèna jalovina se poravnava. – Ugovor broj 403 od 17. jula 2003. god. Posle prebacivawa humusa na planiranu povr{inu, vr- – Ugovor broj 3708 od 18. jula 2003. god. {i se zavr{no planirawe humusa. – Odluka o izradi Plana detaqne regulacije za eksploataciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod se- Odlagawe jalovine la Brajkovac – op{tina Lazarevac br. 06-102/2003-IO od Ne postoji potreba za formirawem trajnog odlagali- 18. novembra 2003. god. {ta jalovine. Po{to se separacija vr{i van povr{ine sa- – Zahtev za mi{qewe AD „Infoplan" Ministarstvu mog kopa, jalovina se vra}a u otkopni prostor. gra|evina i urbanizma br. 72 od 27. februara 2004. god. – Mi{qewe Ministarstva za kapitalne investicije Planirana godi{wa proizvodwa i vek eksploatacije kopa Sektor za urbanizam i prostorno planirawe br. 011-00- Planirana godi{wa proizvodwa od 20.000 t komerci- 00087/2004-10 od 15. marta 2004. god. jalnog kvarca. Prema elaboratu o rezervama, planirane re- – Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tine zerve kvarca su (A+B) 24906 t 227407 t, {to ukupno iznosi Lazarevac br. 06-38/2004-02 od 26. aprila 2004. god. 252.313 t. – Odluka o upu}ivawu Plana na javni uvid broj 06- 44/2004 od 12. maja 2004. god. Objekti visokogradwe – JVP „Srbijavode” br. 4279/2 od 8. oktobra 2003. god. U okviru povr{inskog kopa ne planira se izgradwa – EPS JP „Elektrosrbija” Kraqevo ED „Lazarevac” br. objekata zbog neposredne blizine objekata separacije i 02/4-3477 od 28. novembra 2003. god. kontejnerskog naseqa. Wihov poloàj je na povoqnom ra- – Telekom Srbija TD za privatne korisnike „Beograd” stojawu u odnosu na oba leì{ta. filijala „Beograd” 2 br. 235/2003 od 20. novembra 2003. god. – Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore sektor za Vek eksploatacije gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost uprava za ure|ewe Vek ekskploatacije kopa odre|uje se iz odnosa raspolo- prostora i infrastrukturu odbrane int. broj 888-6 od 3. de- ìvih eksploatacionih rezervi i godi{wih potreba iz ~ega cembra 2003. god. sledi da je vek eksploatacije leì{ta 10,48 god. – Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda br. 5531 od 15. oktobra 2003. god. G. SMERNICE ZA PRIMENU I SPROVO\EWE – Zavod za za{titu prirode Srbije br. 03-908/4 od 15. de- PLANA DETAQNE REGULACIJE cembra 2003. god. Odobrewe za gradwu izdaje nadle`ni op{tinski organ – Javno preduze}e za komunalne poslove „Lazarevac” br. na osnovu izvoda iz ubranisti~kog plana, u skladu sa odred- 02-1122/2 od 1. oktobra 2003. god. bama ovog plana. Pravila izgradwe i regulacije se defini{u – Izvod iz kopije plana pojedina~no za svaki objekat na gra|evinskoj parceli. – Ekonomska ocena opravdanosti investicije 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 651

– Re{ewe Ministarstva za za{titu prirodnih bogat- A.2. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe stava i ìvotne sredine br. 353-02-01032/2003-02 od 5. no- Plana detaqne regulacije vembra 2003. god. Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne re- – Zapisnik br. 320-13/2004-04 od 16. januara 2004. god. gulacije je: – Re{ewe sekretarijata za privredu gradske uprave gra- – Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik da Beograd br. âááá-320-76/2003 od 9. decembra 2003. god. RS", broj 47/03); – Re{ewe Ministarstva poqoprivrede i vodoprivrede br. 320-11-01481/2003-06 od 27. februara 2004. godine – Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e- Plan detaqne regulacije za eksploataciju kvaraca u wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslovi- aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovca – ma i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla- op{tina Lazarevac, stupa na snagu osmog dana od dana ob- snik RS", broj 12/04); javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda". – Odluka o izradi Urbanisti~kog projekta za eksploataciju granodiorita na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Skup{tina op{tine Lazarevac Brajkovcu br. 06-99/2002-IO od 29. januara 2003. god.; Broj 06-62/2004-âá, 2. jula 2004. godine – Mi{qewe Komisije za planove SO Lazarevac br. 06- 94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god.; Predsednik – Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulaci- Qiqana Zdravkovi}, s. r. je za eksploataciju granodiorita na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu br. 06-102/2003-IO od 18. novembra 2003.; – Izve{taj Komisije za planove odràne 26. aprila Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i iz- 2004. godine u Lazarevcu. gradwi („Slu`bni glasnik RS", broj 47/2003) i ~lana 19. ta~ka 2. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine La- Planski osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne zarevac („Slu`beni list grada Beograda", broj 2/2001), regulacije je: Skup{tina op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 2. jula – Prostorni plan Republike Srbije („Slu`beni gla- 2004. godine donela je snik RS", broj 13/96). PLAN DETAQNE REGULACIJE A.3. Obuhvat Plana Podru~je koje zahvata Plan detaqne regulacije pripada ZA EKSPLOATACIJU GRANODIORITA NA POVR- teritoriji op{tine Lazarevac, a obuhvata katastarske par- [INSKOM KOPU „PLO^NIK” U BRAJKOVCU cele u katastarskim op{tinama Brajkovac i Barzilovica. Plan detaqne regulacije obuhvata slede}e katastarske A. UVOD parcele, i to: Plan detaqne regulacije za eksploataciju granodiorita – KO Barzilovica: 314/2; 300/4; 2047 (put); na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu sastoji se od: – KO Brajkovac: 8/1 (deo); 8/2; 179; 183/1; 183/2; 183/3; – Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á), 183/4; 183/5; 183/6; 183/7; 184; 185/2; 185/3; 186; 187; 188; – Grafi~kog dela (sveska áá), 189/1; 189/2; 189/3; 2609 (potok Plo~nik), 2489 (put). – Dokumentacionog dela (sveska ááá). Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á) i gra- Granica Plana polazi na severu od trome|e katastar- fi~ki deo (sveska áá) delovi su plana detaqne regulacije skih parcela broj 300/4, 300/5, 2047 KO Barzilovica i obu- koji se objavquju, dok je dokumentacioni deo (sveska ááá) hvataju}i katastarsku parcelu 300/4 KO Barzilovica ide ka deo Plana detaqne regulacije koji se ne objavquje, ali se severoistoku koritom potoka Plo~nika kat. parcela broj stavqa na javni uvid. 2609 do najisturenije severozapadne ta~ke kat. parcela broj 8/1 KO Brajkovac, se~e pravom linijom duìne 130 m A.1. Povod i ciq izrade Plana detaqne regulacije kat. parcelu broj 8/1 KO Brajkovac dolazi do puta kat. parcela broj 2489 KO Brajkovac i nastavqa ka jugozapadu le- Podru~je obuhva}eno Planom detaqne regulacije je vom ivicom puta kat. parc. broj 2489 KO Brajkovac do ras- Prostornim planom Republike Srbije evidentirano kao krsnice sa poqskim putem kat. parc. broj 189/2 KO Brajko- podru~je energetskih resursa u okviru [umadijske zone po- vac i nastavqa ovim putem do najisto~nije ta~ke kat. parc. vr{inske eksploatacije mineralnih sirovina. broj 188 KO Brajkovac, obuhvata celu kat. parc. broj 188 KO Za deo podru~ja plana koji je razra|en u ovom planu de- Brajkovac i nastavqa na sever koritom potoka Plo~nik taqne regulacije postoji ura|en i verifikovan Glavni ru- kat. parc. broj 2609 KO Brajkovac do puta kat. parc. broj darski projekat za eksploataciju granodiorita leì{ta 2047 KO Barzlovica i ide na sever levom ivicom puta do „Plo~nik" – Brajkovac (DP „Kolubara – projekt" Lazare- raskrsnice sa putem Milanovac – Lazarevac (kat. parcela vac, 2003. godine) ~iji sastavni deo ~ini i Projekat teh- broj 124/2 KO Barzilovica), vra}a se na jug obuhvataju}i ni~ke rekultivacije. ovaj put do po~etne ta~ke. Povod i ciq za izradu plana je: Brojevi katastarskih parcela identifikovani su na ge- – potreba da se planski omogu}i eksploatacija grano- odetskim podlogama u razmeri R 1:2.500. diorita na lokalitetu Plo~nik u Brajkovcu, U slu~aju neusagla{enosti izme|u popisa katastarskih – da se u toku eksploatacije obezbedi nesmetano funk- parcela i grafi~kog priloga br. 2 „Goedetska podloga sa cionisawe prostora u neposrednom okruèwu povr{in- granicom plana i postoje}im javnim gra|evinskim zemqi- skog kopa, {tem", vaè podaci iz grafi~kog priloga. – planirawe infrastrukture za potrebe funkcionisawa povr{inskog kopa koja je sastavni deo {ireg infra- A.4. Status zemqi{ta strukturnog sistema i ostaje u funkciji i nakon zavr{etka eksploatacije, Plan detaqne regulacije obuhvata prostor povr{ine – da u toku i po zavr{etku ekploatacije investitor ima 19,00 ha, na teritoriji op{tine Lazarevac, odnosno delo- obavezu da vr{i rekultivaciju degradiranog zemqi{ta i ve katastarskih op{tina Barzilovica i Brajkovac. omogu}i wegovu budu}u trajnu namenu na osnovu odgovaraju- }e projektne dokumentacije, Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te – da se planski usmeri ulagawe i izgradwa u podru~ju Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te (u smislu vla- povr{inskog kopa i wegovog okruèwa. sni{tva) ~ine postoje}i pristupni putevi: kat. parcela Broj 14 – 652 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004. br. 2047 KO Barzilovica, kat. parcela br. 2489 KO Brajko- Odvodwavawe povr{inskih voda vac i potok Plo~nik: kat. parcela br. 2609, 8/1 (vlasni- Povr{inske vode se na povr{inskom kopu formiraju {tvo JP „Srbija{ume", 8/2, 185/3, 186 i 187 (vlasni{tvo JP na dva na~ina: „Kolubara gra|evinar"), sve KO Brajkovac. – od podzemnih voda koje se osloba|aju otkopavawem jalovinskih naslaga iznad kamena, otkopavawem samog sloja Planirano javno gra|evinsko zemqi{te i iz padine, kao i Planirano javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata ze- – od povr{inskih ki{nih koje padnu na eksploataciono mqi{te planirano za izgradwu objekta povr{inskog kopa. poqe i gravitaciono se skupqaju na najniòj koti kopa. Javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata sve katastarske Povr{inske vode se gravitacijski odvode ili pumpama parcele unutar granice Plana detaqne regulacije, koje }e izbacuju van kontura kopa, i odvode do starog korita Plo~- se nakon pribavqawa u dràvnu svojinu proglasiti javnim nika. gra|evinskim zemqi{tem. 3. Elektroenergetika B. PRAVILA URE\EWA Postoje}e stawe B.1. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine U zoni povr{inskog kopa „Plo~nik” u Brajkovcu, po- i javne objekte stoji TS 10/0,4 kâ snage 250 KVA sa ugra|enim transformatorom snage 50 KVA, {to zadovoqava sada{we potrebe. 1. Saobra}aj Napajawe TS se vr{i preko 10 kâ dalekovoda koji po- vezuje TS br. 123304 sa TS br. 123409, koji se u delu odla- Postoje}i pristupni putevi u okviru planskog podru~- gali{ta mora obavezno izmestiti (tri stubna mesta). ja se zadràvaju i rekonstrui{u. Rekonstrukcija se odnosi na delimi~nu izmenu elemenata trase: pravci i krivine, Plan izradu savremenog kolovoza asfalt-betonom. Postoje}a pristupna saobra}ajnica prelazi preko poto- TS je namewena iskqu~ivo za potrebe kamenoloma i sa ka Plo~nik i u skladu sa tim preko potoka treba izgradi- iste }e se napajati svi prate}i sadràji kamenoloma. Na- ti propisanu silazno – izlaznu rampu za prelaz mehaniza- pajawe objekata vr{i}e se kablom tipa HR44-ASJ 4x16 mm². cije i ostalih motornih vozila, a potok na tom delu zace- Merewe potro{we elektri~ne energije vr{i}e se preko viti (∅ 1000). direktne merne grupe 3h380/220 â 50 Hz ugra|ene u samoj TS. U blizini objekata prate}ih sadràja planiran je par- Du` pristupne saobra}ajnice u zoni objekata prate}eg king za putni~ka i teretna vozila. sadràja predvi|a se izgradwa javne rasvete na posebnim Na grafi~kom prilogu br. 3 „Plan saobra}ajnica sa stubovima, sa ìvinim svetiqkama snage 125 W, napajanih analiti~ko-geodetskim elementima” obeleène su sve te- kablovskim snopom hoo/o-A 2h16 mm². mene i osovinske ta~ke sa elementima krivina i dati po- Pri aktivirawu áá faze kamenoloma, predvi|a se posta- pre~ni profili za planirane saobra}ajnice. vqawe kablovskog razvodnog ormana sa prikqu~kom na TS „Kamenolom” kablom odgovaraju}eg preseka. 2. Vodoprivreda U slu~aju potrebe za ve}om angaòvanom snagom u odnosu na trenutnu investitor je duàn da od nadle`ne ED Vodovodna mreà pribavi elektroenergetsku saglasnost, a snagu TS uz zame- Podru~je plana je bez prikqu~ka na vodovodnu mreù. U nu transformatora prilagodi novim zahtevima. koridoru puta Lazarevac – Brajkovac na udaqenosti od oko 4. Telekomunikacije 1,5 km postoji lokalni mesni vodovod za snabdevawe pija- }om vodom, odakle se moè koristiti za potrebe radnika Postoje}i nadzemni TT kabl koji ide preko planiranog na povr{inskom kopu. Snabdevawe pija}om vodom }e se re- povr{inskog kopa treba izmestiti zapadno, s druge strane {iti kopawem posebnog bunara. potoka Plo~nik sa istim brojem i rastojawem (40–45 m) Tehnolo{ki postupak odvajawa blokova granodiorita spoqnih izvoda u mesnoj TT mreì. iz stenske mase dijamantskim uètom zahteva znatnu koli- 5. Sakupqawe i odno{ewe ~vrstog otpada ~ini vode (potrebno 30 l/min). Snabdevawe industrijskom vodom obezbedi}e se iz potoka Plo~nik koji ne presu{uje Otpadne materije u toku redovnog rada kamenoloma mo- iako u toku godine nivo vode osciluje. Ipak, i u letwim gu se javiti u ~vrstom i te~nom obliku. ^vrste otpadne ma- mesecima nivo vode je zadovoqavaju}i. Predvi|eno je da se terije u konkretnom slu~aju predstavqa}e otpad koji poti~e voda za tehnolo{ke potrebe recilkuli{e i u tu svrhu pred- od boravka zaposlenih, a koji po svom karakteru pripada vi|ena je izrada talo`nih bazena i bazena ~iste tehnolo- kategoriji komunalnog otpada. Sav ~vrsti otpad koji se {ke vode. Tako|e treba obezbediti jedan pokretni (monta- produkuje na kompleksu potrebno je organizovano sakupqati `no-demonta`ni) rezervoar iznad kote rada dijamantske (razdvojen po vrsti) u metalne nepropusne kontejnere u ìce kako bi voda gravitaciono opsluìvala ìcu u rezu krugu kompleksa. ~iji kapacitet treba da iznosi najmawe 20 m³. Otpad koji ima svojstvo sekundarnih sirovina (staklo i plastika) i koji je mogu}e reciklirati, sakupqati posebno Kanalizacija i tretirati ga u skladu sa odredbama Zakona o postupawu sa Kanalizaciona mreà ne postoji, nego }e se za potrebe otpadnim materijama („Slu`beni glasnik RS", broj 25/96). povr{inskog kopa izgraditi vodonepropusna septi~ka jama, ^vrsti otpad koji po svom karakteru pripada kategoriji kako je to prikazano na grafi~kom prilogu br. 7 „Plani- komunalnog otpada, odlagati u posebne kontejnere, ~ije }e rani sistem mreà i objekata komunalne infrastrukture". se redovno pra`wewe i odvoèwe na gradsku deponiju Obavezno je redovno pra`wewe septi~ke jame od nadle- organizovati angaòvawem javnog komunalnog preduze}a. `nog komunalnog preduze}a. B.2. Za{titno zelenilo Te~ne otpadne materije javqaju se u obliku otpadnih voda. Zna~ajno je ista}i da „pravih tehnolo{kih – otpadnih Po obodu objekta povr{inskog kopa ostavqeno je zele- voda nema", postoje}im tehnolo{kim procesom. Otpadne nilo koje ima ulogu za{titnog zelenila. [irina pojasa vode poti~u od odràvawa i sanitarno-fekalne vode. za{titnog zelenila je promenqiva i iznosi min. 10 m u od- Tretman ovih voda planiran je organizovanim sakupqawem nosu na susedne parcele. pomo}u lokalne kanalizacione mreè i wihovim odvo|e- Povr{ina u okviru á faze eksploatacije pod zelenilom wem u vodonepropusnu septi~ku jamu. iznosi 6,5 ha odnosno 32% kopa. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 653

B.3. Posebni zahtevi i uslovi za izdavawe Pra{ina koja se stvara na kopu (o~ekuje se samo u uèm odobrewa za gradwu prostoru bu{ewa eksploatacionih rupa), javqa se samo u Eksploatacija granodiorita na povr{inskom kopu je izrazito su{nom periodu, brzo se sleè a zbog velike planirana da se realizuje u dve faze. krupno}e ~estica i wihove teìne ne lebdi u vazduhu. Prva faza obuhvata zapadni deo povr{inskog kopa, dok Uzev{i u obzir vazdu{na strujawa, prisustvo zelenih po- drugoj fazi pripada ostatak planiranog prostora u isto~- vr{ina i ~iwenicu da je kop visinskog tipa kvalitet vanom delu. zduha u bliòj i daqoj okolini je prakti~no nepromenqiv. Kako se Plan detaqne regulacije realizuje izgradwom U procesu povr{inske eksploatacije granodiorita pri razli~itih objekata u funkciji kopa, to je i za svaki obje- rezawu se koristi voda iz potoka koji proti~e pored leì- kat na kopu formirana posebna gra|evinska parcela, {to {ta. S obzirom na to da ona u procesu kruì i da se talo- }e investitoru omogu}iti pribavqawe odobrewa za gradwu ì u bazenima koji se povremeno ~iste, ne}e se daqe ispu- za svaki pojedina~ni objekat, kako to dinamika radova na {tati, a u leì{tu nije konstatovana izdan, pa se ne o~e- eksploatacionom poqu bude zahtevala. kuje zaga|ewe podzemnih i povr{inskih voda. Atmosferske vode se nezaga|ene odvode gravitacijski B.4. Bilansi planirane namene povr{ina ili se pumpama izbacuje van konture kope. Uticaj rudarskih radova na zemqi{te ogleda se u wego- Bilansi planirane namene povr{ina dati su ovim po- vom degradirawu i naru{avawu, {to je neminovno pri ova- glavqem za planirane namene povr{ina u okviru javnog kvoj vrsti eksploatacije. gra|evinskog zemqi{ta. Nivo buke je u dozvoqenim granicama u bliòj i {iroj Tabela br. 1 – Date su planirane povr{ine javnog gra- okolini kopa, s obzirom na to da }e se na eksploataciji |evinskog zemqi{ta, kao i wihov odnos prema planskom raditi sa standardnom i atestiranom opremom. obuhvatu Jonizuju}ih i nejonizuju}ih zra~ewa nema. Tabela br. 1 Eksploatacija leì{ta granodiorita ne uti~e nega- tivno na zdravqe stanovni{tva, kao {to se vidi iz izve- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– {taja o ispitivawu sadràja radionukleida ura|enom od Redni Namena Povr{ina ––––––––––––––– Namena ––––––––––––––––––––– strane laboratorije instituta za nuklearne nauke „Vin~a". broj % Brajkova~ki granodiorit kao mineralna sirovina ispuwa- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ha ––– va zakonske uslove u pogledu sadràja radionukleida za á Gra|evinski rejon 19 100 upotrebu: za enterijer, za eksterijer i u niskogradwi i ni- áá Javno gra|evinsko zemqi{te 19 100 je {tetan po zdravqe, jer se ne proizvode niti otvorene ni- 1. á faza kopa 9,52 50,3 ti agresivne materije, ne remete se podzemni niti povr- – kontura kopa 2,41 {inski vodotokovi. – odlagali{te 0,43 îwenica da u procesu dobijawa mermernih blokova – za{titno zelenilo oko kopa 6,14 nema velikih izvora toplote niti vodenih isparewa ukazu- – manipulativni plato je da nema uticaja na klimu niti na uèm niti na {irem sa internim putem 0,54 podru~ju. 2. áá faza kopa 7,87 41,0 3. za{titno zelenilo 0,34 1,7 2. Za{tita ìvotne sredine 4. potok Plo~nik 0,52 3,0 5. putno zemqi{te 0,75 4 Mere za{tite ìvotne sredine su: – eksploatacija i svi prate}i sadràji moraju se odvi- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– jati unutar povr{inskog kopa, odnosno u granici plana; Ukupno: povr{ina plana 19 100 – tehni~ka dokumentacija, na osnovu koje se vr{i eks- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ploatacija, mora biti sveobuhvatna i u skladu sa svim za- Tabela br. 2 – Planirane povr{ine u okviru á faze po- konskim i tehni~kim propisima; vr{inskog kopa i wihov odnos prema obuhvatu á faze kopa. – na~in i kapacitet eksploatacije moraju biti u skladu Tabela br. 2 sa bilansom rezervi i tehni~kom dokumentacijom; – da se u eksploataciji i transportu koristi oprema –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– predvi|ena tehni~kom dokumentacijom; Redni Namena Povr{ina ––––––––––––––– Namena ––––––––––––––––––––– – da se ne dozvoqavaju radovi koji na bilo koji na~in broj % –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ha ––– remete reìm podzemnih voda. á á faza 9,52 100 3. Tehni~ka i bilo{ka rekultivacija zemqi{ta kontura kopa 2,41 25,5 odlagali{te 0,43 4,5 Eksploatacija leì{ta mineralnih sirovina povr- za{titno zelenilo oko kopa 6,14 64,5 {inskim putem dovodi do promene reqefa i degradirawa manipulativni plato poqoprivrednog zemqi{ta i {umskih zasada. Ova promena sa internim putem 0,53 5,5 je trajnog karaktera a sanirawe posledica se obavqa re- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– kultivacijom pri ~emu se teì privo|ewu zemqi{ta prvobitnoj nameni. B.5. Op{ti i posebni uslovi o za{titi ìvotne sredine Da bi se ovo ostvarilo potrebno je obaviti: i za{titi od elementarnih nepogoda – tehni~ku rekultivaciju – biolo{ku rekultivaciju. 1. Mogu}e promene i uticaji na ìvotnu sredinu Tehni~ka rekultivacija obuhvata tehni~ko-tehnolo{ke Aerozaga|ewe pri povr{inskoj eksploataciji spada u aktivnosti u smislu adekvatnog selektivnog odlagawa ja- hemijsko zaga|ewe zbog prisustva razli~itih gasova kao lovinskih materijala, oblikovawa prostora, uspostavqawa {to su ugqendioksid, azotdioksid, azotmonoksid, sumpor- potrebnih komunikacija i za{titu (trajnu) prostora od po- dioksid i dr. i mehani~ko od ~a|i. vr{inskih (atmosferskih) voda. Dakle, tehni~kom rekul- Odvijawe radova na eksploataciji leì{ta granodio- tivacijom je potrebno izvr{iti pripremu prostora pre rita „Plo~nik” ne moè bitno uticati na kvalitet vazdu- pristupawa bilo{koj rekultivaciji. ha usled male koli~ine izduvnih gasova od motora sa unu- Biolo{ka rekultivacija podrazumeva kratkoro~ne i du- tra{wim sagorevawem a drugih izvora {tetnih gasova ne- goro~ne mere biolo{ke pripreme degradiranih povr{ina ma, niti drugih izvora toplote i ova zaga|ewa }e se odvi- i kona~ne aktivnosti na vra}awu bilo{kih funkcija tre- jati samo u neposrednoj okolini ma{ina. tiranih povr{ina. Broj 14 – 654 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Tehni~ka rekultivacija ili tehni~ka priprema za izvo- Poàr |ewe biolo{ke revitalizacije radova obuhvata: Poàr kao potencijalna opasnost u tehnologiji otkri- – selektivno skidawe i deponovawe humusnog sloja ra- vawa i dobijawa mineralne sirovine i odlagawa jalovine ne di wegove naknadne upotrebe u oplemewivawu tla otkopa- postoji. nog prostora; Ratna razarawa – delimi~no ravnawe i korekciju kosina i eta`nih ravni u ciqu dovo|ewa objekta u kona~nu geometrijsku Lazarevac je kao grad svrstan u ~etvrti stepen ugroè- formu, svo|ewe kosina prvih {est jalovinskih etaà na nosti stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih dej- pad najmawe 1:1; stava. To podrazumeva da se za{tita qudstva i materijalnih – stalnu dogradwu drena`nog sistema za prikupqawe i dobara planira u rovovskim i drugim zaklonima a u slu~aju odvod voda atmosferskog porekla iz otkopanog prostora; neposredne ratne opasnosti i dodatnom izgradwom objekata – nano{ewe i ravnawe humusnog sloja na kosine i eta- za{tite. `ne ravni radi otpo~iwawa biolo{ke rekultivacije. Dinamika napredovawa radova na tehni~koj rekultiva- B.6. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog ciji prostora povr{inskog kopa granodiorita „Plo~ni- zemqi{ta i izvori finansirawa radova na ure|ivawu ka" u direktnoj je vezi sa dinamikom eksploatacije kamena zemqi{ta i dinamikom odlagawa jalovinskih materijala. 1. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog Biolo{ka rekultivacija ima za ciq da se primenom od- zemqi{ta re|enih biolo{kih, agrotehni~kih i meliorativnih mera obnovi poreme}eni ekosistem i unapredi pejza`na vred- Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta sastoji se od: nost predela. Rekultivacijom }e se formirati otporan – pripremnih radova i biqni pokriva~ koji }e po produktivnim karakteristika- – izvo|ewa radova. ma biti isti kao i na autohtonom zemqi{tu u neposrednom Pripremni radovi odvijaju se na celoj povr{ini á fa- okruèwu. Na taj na~in }e se unaprediti upotrebna vred- ze povr{inskog kopa, dok }e se izvo|ewe radova obavqati nost predela sa mogu}no{}u vi{enamenskog kori{}ewa. sukcesivno u skladu sa dinamikom eksploatacije na povr- Radovi na bilo{koj rekultivaciji }e u potpunosti pra- {inskom kopu. titi dinamiku zavr{etka radova na tehni~koj rekultivaci- Potrebna sredstva za sredworo~ni program ure|ivawa ji. Prednost }e imati jesewa sadwa, a zatravqivawe }e se javnog gra|evinskog zemqi{ta su data u narednoj tabeli: izvoditi u prole}e nakon zavr{enih radova na rekultiva- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ciji po{umqavawem. Opis radova Vrednost (din.) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4. Za{ti}ena prirodna i kulturna dobra Pripremni radovi 1. Osniva~ka ulagawa U blizini povr{inskog kopa nema za{ti}enih prirod- – izrada tehni~ke dokumentacije 6.552.000 nih i kulturnih dobara, u skladu sa uslovima dobijenim od 1. promena namene poqoprivrednog Zavoda za za{titu prirode Srbije i Zavoda za za{titu spo- u gra|evinsko zemqi{te 5.713 menika kulture grada Beograda. – otkup zemqi{ta 6.000.000 Investitor je duàn da ukoliko u toku izvo|ewa radova nai|e na prirodno dobro ili arheolo{ke nalaze, obu- 2. Istra`ni radovi 36.650.000 stavi radove i obavezno obavesti nadle`ni zavod o tome. 3. Gra|evinski radovi i objekti – izgradwa i rekonstrukcija puta 6.600.000 5. Za{tita od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa – vodosnabdevawe 1.030.000 Saglasno Pravilniku o merama za{tite od elementar- – fekalna kanalizacija 250.000 nih nepogoda i drugih ve}ih nepogoda i opasnosti, elemen- 4. Elektroradovi 300.000 tarne nepogodne obuhvataju: 5. Telekomunikacije 80.000 Zemqotres –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Izvo|ewe radova Lokacija Plana detaqne regulacije nalazi se u podru~- ju seizmi~kog inteziteta âááá stepna MKS, {to odgovara 2. Rekultivacija 181.760 intenzitetu sredwe razorne mo}i. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Uzimaju}i u obzir sve projektovane geometrijske para- Ukupno 57.649.473 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– metre povr{inskog kopa eventualni zemqotres navedenog intenziteta ne moè izazvati obru{avawe zemqi{ta i ru- 2. Izvori finansirawa radova na ure|ivawu zemqi{ta {ewe ve}ih razmera, samim tim ne moè izazvati {tetne posledice u prostoru kopa i izvan wega. Za finansirawe investicionog ulagawa predvi|ene su tri varijante finansirawa. Varijanta 1: finansirawe sopstvenim sredstvima u ce- Atmosfersko pra`wewe lini; Pojedini objekti rudarskog kompleksa, s obzirom na Varijanta 2: predvi|en je kredit za doma}u opremu u gabarite i tehnolo{ke karakteristike, potencijalno su vrednosti od 50% doma}e opreme, sa kamatnom stopom od ugroèni od ove prirodne pojave, kao elementarne nepogo- 14% i rokom otplate od tri godine. Ostala ulagawa fi- de. Potrebno je preduzeti sve neophodne mere gromobran- nansirala bi se sopstvenim sredstvima; ske za{tite. Varijanta 3: predvi|en je kredit za celokupnu doma}u opremu pod istim uslovima, kao i kod varijante 2. Ostala Poplava ulagawa finansiraju se sopstvenim sredstvima. S obzirom na konfiguraciju terena na kome je locirano leì{te „Plo~nik", kao i na hidrogeolo{ke karakteri- V. PRAVILA GRA\EWA stike leì{ta i hidrolo{ku situaciju okolnog podru~ja, ne postoji realna opasnost od prodora ve}e koli~ine vode 1. Plan parcelacije u prostor kopa sa povr{ine ili podzemnog dela leì{ta, – Gra|evinske parcele u podru~ju plana su planirano pa se iskqu~uje mogu}nost ugroàvawa qudi, tehnolo{ke javno gra|evinsko zemqi{te. opreme i rudarskih objekata u samom otkopnom prostoru – Svaka gra|evinska parcela formira funkcionalnu kao i okolnog prostora ìvotne sredine. celinu u okviru eksploatacije na povr{inskom kopu. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 655

– Svaka parcela javnog gra|evinskog zemqi{ta defi- objekata za drugu fazu koja }e obuhvatiti preradu i skladi{te- nisana je elementima za obeleàvawe, kako je to prikaza- we blokova, kocke i ivi~waka i wihov plasman na trì{te. no u grafi~kom prilogu br. 4 „Plan parcelacije sa ele- Napredovawem eksploatacije i pove}awem koli~ine ja- mentima za obeleàvawe planiranih javni povr{ina" i lovine planom je predvi|eno u jugozapadnom delu podru~ja, prilogu uz tekst „Koordinate ta~aka parcelacije". na prostoru izme|u potoka Plo~nik i pristupnog puta, – Sve formirane gra|evinske parcele su numerisane formirawe odlagali{ta povr{ine 0,43 ha. brojevima od 1 do 16 kao {to je to prikazano na grafi~kom Deponovawe jalovine mora se obaviti na stabilnom te- prilogu br. 4. renu, a deponija u celosti mora biti stabilna. Noìca de- – Gra|evinske parcele u okviru prve faze eksploataci- ponije mora biti udaqena od vodotoka Plo~nik minimum je su formirane u skladu sa wihovom namenom dok su gra- 2,5–3 m, i u tom delu deponija mora biti obezbe|ena od vi- |evinske parcele u okviru druge faze eksploatacije ostale sokih voda. Tako|e moraju biti preduzete sve mere (odabi- u svojim katastarskim granicama. rom odgovaraju}e kosine, izradom podgrade, ozelewavawem i drugo) kako bi se izbegla svaka mogu}nost pokretawa ma- 2. Pravila gra|ewa za objekat – povr{inski kop sa sa deponije i time izbegla mogu}nost zaga|ewa potoka Povr{inski kop se otvara na koti 240 u {irini od 70 m, Plo~nik. Visina deponije se moè pove}ati samo za 2 m i ne moè biti ve}a od kote 242 , odnosno dva metra vi{e duìni oko 50 m i visini do kote 276. m Kota 240 se nalazi u nivou pristupnog puta povr{in- od kote na kojoj je upravna zgrada. skom kopu. [irinu deponije u delu nadvi{ewa odrediti u odnosu Pravac napredovawa povr{inskog kopa je jugozapad–se- na postoje}u upravnu zgradu (koja je na koti 240 m) i pla- veroistok {to uslovqavaju pretpostavqeni rasedi. niranu saobra}ajnicu izme|u upravne zgrade i deponije. Projektovani parametri povr{inskog kopa su: Pri tome obavezno voditi ra~una o stabilnosti. Za eventualni vi{ak jalovine u odnosu na kapacitet deponije jalo- – visina jalovinske etaè: N=3 (m), – nagib jalovinske etaè: α=45º, vi{ta potrebno je odabrati novu lokaciju koja }e svojim poloàjem i kapacitetom mo}i da se koristi i pri eksploa- – visina radne etaè Tk (tehni~ki kamen) N=22,5 (m), – ugao radne etaè Tk:α 1=70º, taciji áá faze povr{inskog kopa. Eventualno novo odlagali- {te jalovine treba da bude u okviru áá faze eksploatacije, – visina radne etaè G (granodiorit): 3,5 (m), {to }e biti predmet razrade urbanisti~kog projekta, koji je – ugao radne etaè G:β = 90º, – ugao zavr{ne kosine: β 1=60º. obavezan za áá fazu. Najvi{a kota povr{ine terena u severoisto~nom delu 4. Pravila gra|ewa za objekte prate}eg sadràja leì{ta je K+290 (m), a najnià K+220 (m) u ju`nom delu. Eksploatacija granodiorita na povr{inskom kopu u U funkciji povr{inskog kopa u okviru á faze izgra|ena ciqu dobijawa komercijalnih blokova, }e se vr{iti savre- su dva objekta visokogradwe. menim metodama uz maksimalno kori{}ewe opreme i mehani- U objektima su sme{tene kancelarije, garderoba, trpe- zacije i minimalno u~e{}e fizi~kog rada. To podrazumeva zarija, mokri ~vor, kao i priru~ni magacin za alat. upotrebu dijamantske ìce za se~ewe u masivu i bu{ewe bu- Objekti su zidani od ~vrstog materijala, spratnosti {otina uz delimi~no minirawe. Eksploatacija granodiori- P+0. ta se sastoji od: Objekti su spratnosti P+0 sa maksimalnom spratno- – eksploatacije jalovine iznad, granodioritskog masiva, {}u do P+1+Pk. – otkopavawa blokova, Objekti su u centralnom delu prostora uz á fazu povr- – unutra{weg transporta, {inskog kopa. Nalaze se u neposrednoj blizini prilaznog – transporta blokova do mesta prerade. puta po obodu manipulativnog prostora. U okviru wega je Eksploatacioni vek povr{inskog kopa je 98,34. planirana izgradwa parkinga sa pet parking mesta za put- Sastavni deo povr{inskog kopa je interni put koji poni~ke automobile i dva parking mesta za teretna vozila. vezuje povr{inski kop sa pristupnom saobra}ajnicom. Poloàj objekata je takav da su na optimalnoj udaqeno- Pristupna saobra}ajnica je sa isto~ne, ju`ne i zapadne sti od svih sadràja povr{inskog kopa á faze, ali ostaje strane povr{inskog kopa, tako da ostaje mogu}nost, u skla- mogu}nost wihovog kori{}ewa i u áá fazi za istu ili produ sa konfiguracijom terena, odvojenih ulaza i izlaza sa mewenu namenu. kopa odnosno jednosmernog i dvosmernog kretawa unutar kopa. G. SMERNICE ZA PRIMENU I SPROVO\EWE Za á fazu povr{inskog kopa zavr{eni su svi istra`ni PLANA DETAQNE REGULACIJE radovi i dobijena potvrda o rezervama leì{ta od strane Planom je predvi|ena fazna realizacija planirane Ministarstva rudarstva i energetike br. 310-02- eksploatacije. 00303/2003-09 od 24. jula 2003. god. Za á fazu eksploatacije odobrewe za gradwu izdaje nadle`ni op{tinski organ na osnovu izvoda iz ubranisti~- 3. Pravila gra|ewa za odlagali{te jalovine kog plana, u skladu sa odredbama ovog plana. Odobrewe za Eksploatacija jalovine vr{i se tako {to se mek{i gradwu se izdaje posebno za svaku gra|evinsku parcelu, a delovi kategorisani kao peskovita glina otkopavaju bul- pravila izgradwe i regulacije se defini{u pojedina~no doèrom, a ~vr{}i delovi kategorisani kao alterisani za svaki objekat na gra|evinskoj parceli. granodioriti delimi~no otkopavaju a delimi~no rastre- Za áá fazu eksploatacije neophodna je izrada urbani- saju minirawem. sti~kog projekta, ~iji }e planski osnov biti ovaj plan de- Peskovita glina zauzima prostor do samo 0-1,0 m debqine taqne regulacije. jalovinskog dela i upotrebqava se za nasipawe zavodwenih Plan detaqne regulacije za eksploataciju granodiori- bara pored puta u neposrednoj blizni povr{inskog kopa, kako ta na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu, op{tina bi se iste isu{ile i time pove}ala stabilnost konstrukcije Lazarevac, ura|en je u analognom obliku, tri (3) istovetna puta. primerka i ~etiri (4) primerka u digitalnom obliku. Alterisani granodirit }e se upotrebqavati kao gra|e- vinski materijal za izgradwu doweg stroja kolovoznih D. GRAFI^KI PRILOZI konstrukcija (nasipa), a delimi~no kao lomqeni kamen za 1. Poloàj planskog prostora u odnosu potrebe u gra|evinarstvu. na {ire okruèwe R 1:25.000 Pored pristupnog puta kamenolomu postoje uvale koje je 2. Geodetska podloga sa granicom plana neophodno nasipawem jalovinskog materijala poravnati. i postoje}im javnim gra|evinskim Time }e se stvoriti novi prostori za izgradwu prate}ih zemqi{tem R 1:2.500 Broj 14 – 656 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

3. Plan saobra}ajnica sa analiti~ko- Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i iz- -geodetskim elementima R 1:2.500 gradwi („Slu`bni glasnik RS", broj 47/2003) i ~lana 19. 4. Plan parcelacije sa elementima ta~ka 2. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine La- za obeleàvawe planiranih javnih zarevac („Slu`beni list grada Beograda", broj 2/2001), povr{ina R 1:2.500 Skup{tina op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 2. jula 5. Namena povr{ina R 1:2.500 2004. godine, donela je 6. Pravila gra|ewa i regulacije R 1:2.500 7. Planirani sistem mreà i objekata PLAN DETAQNE REGULACIJE komunalne infrastrukture R 1:2.500 8. Plan tehni~ke i biolo{ke rekultivacije R 1:2.500 ZA EKSPLOATACIJU KERAMI^KE GLINE IZ LE@I[TA „DREN” KOD LAZAREVCA \. DOKUMENTACIJA A. UVOD – Izvod iz prethodne studije opravdanosti – Sadràj prethodne analize uticaja na ìvotnu sredinu Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~ke – Potvrda o rezervama Ministarstva rudarstva i ener- gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevaca sastoji se od: getike br. 310-02-00303/2003-09 od 24. jula 2003. god. – Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á), – Grafi~kog dela (sveska áá), – Analize i rezultati prethodnih istraìvawa (hidro- – Dokumentacionog dela (sveska ááá). tehnika) Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á) i gra- – Odluka o pristupawu izradi urbanisti~kog projekta fi~ki deo (sveska áá) delovi su plana detaqne regulacije za eksploataciju granodiorita na povr{inskom kopu koji se objavquju, dok je dokumentacioni deo (sveska ááá) „Plo~nik” u Brajkovcu br. 06-99/2002-âá od 29. januara deo Plana detaqne regulacije koji se ne objavquje, ali se 2003. god. stavqa na javni uvid. – Bele{ka sa sastanka u Ministarstvu urbanizma i gra- |evina odrànog 26. maja 2003. god. A.1. Ciq izrade Plana detaqne regulacije – Izvod iz Prostornog plana Republike Srbije Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~ke – Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tine gline iz leì{ta „Dren” treba da omogu}i: Lazarevac br. 06-94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god. – planski osnov za nastavak eksploatacije, – Ugovor broj 289 od 21. maja 2003. god. – omogu}i re{avawe imovinsko-pravnih odnosa na ze- – Ugovor broj 2444 od 22. maja 2003. god. mqi{tu u privatnom vlasni{tvu utvr|ivawem javnog inte- – Odluka o izradi Plana detaqne regulacije za resa, ekskploataciju granodiorita na povr{inskom kopu „Plo~- – urbanisti~ke uslove ure|ewa prostora obuhva}enog nik” u naseqenom mestu Brajkovac br. 06-102/2003-IO od povr{inskim kopom, 18. decembra 2003. god. – uslove za izgradwu infrastrukture kao dela infra- – Izve{taj Komisije za planove broj 06-110/2003-02 od strukturne mreè neposrednog okruèwa, 17. decembra 2003. god. – obavezu kori{}ewa i eksploatacije zemqi{ta po{tu- – Zakqu~ak Komisije za planove broj 06-19/2004-02 od ju}i sve mere za{tite ìvotne sredine, 19. februara 2004. god. – obavezu investitoru da u toku eksploatacije i po we- – Mi{qewe Ministarstva za kapitalne investicije nom zavr{etku dovede prostor u prvobitno stawe ili ga Sektor za urbanizam i prostorno planirawe br. 011-00- eventualno obogati novim sadràjima primerenim toj lo- 00087/2004-10 od 15. marta 2004. god. kaciji. – Izve{taj Komisije za planove broj 06-38/2004-02 od 26. aprila 2004. god. A.2. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe – Odluka o upu}ivawu Plana na javni uvid broj 06- Plana detaqne regulacije 44/2004-02 od 12. maja 2004. god. Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne re- – JVP „Srbijavode” br. 2849/2 od 18. jula 2003. god. gulacije je: – EPS JP „Elektrosrbija” Kraqevo ED „Lazarevac” br. – Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik 02/4-2875 od 19. avgusta 2003. god. RS", broj 47/03); – Telekom Srbija TD za privatne korisnike „Beograd” – Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewa filijala „Beograd” 2 br. 05-22519/03 od 5. avgusta 2003. god. stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslovima i – Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore sektor za na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni glasnik gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost uprava za ure|ewe RS", broj 12/04); prostora i infrastrukturu odbrane int. broj 603-4 od 24. – Odluka o izradi Urbanisti~kog projekta za eksploa- septembra 2003. god. taciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevaca – Zavod za za{titu prirode Srbije br. 03-643/2 od 3. ju- br. 06-35/2003-âá od 18. aprila 2003. god.; la 2003. god. – Mi{qewe Komisije za planove SO Lazarevac br. 06- – Dopuna – Zavod za za{titu prirode broj 03-414/2 od 15. 94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god.; aprila 2004. god. – Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulacije – Javno preduze}e za komunalnu privredu „Lazarevac” za eksploataciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kod br. 02-1136/1 od 3. jula 2003. god. Lazarevaca br. 06-102/2003-IO od 18. novembra 2003. god.; – Ekonomski tok projekta – Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli Komisije za Plan detaqne regulacije za eksploataciju granodiori- planove odràne 26. aprila 2004. god. u Lazarevcu. ta na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu, stupa na Planski osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne snagu osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu regulacije je: grada Beograda". – Prostorni plan Republike Srbije („Slu`beni glasnik RS", broj 13/96). Skup{tina op{tine Lazarevac Broj 06-62/2004-âá, 2. jula 2004. godine A.3. Obuhvat Plana Podru~je za otvarawe povr{inskog kopa „Dren", obu- Predsednik hvata slede}e katastarske parcele KO Dren: 461/1, 461/2, Qiqana Zdravkovi}, s. r. 672, 673, 44, 249/2, 248/3, 670, 676/1, 439/2, 243, 246, 38/1, 38/2, 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 657

671/1, 671/2, 241, 249, 248/1, 248/2, 254, 242, 244/1, 245/1, deo Postoje}i pristupni put po obodu planskog podru~ja se parcela 244/2, 245/2, 674, 675, 676/2, 250, 251, 252, 45, 443, zadràva uz neznatne izmene elemenata trase i uz osavre- 441/2, 43/1, 253/1, 253/2, 253/3, 253/4, 253/5, 439/3, 439/4, 439/1, mewivawe kolovoza po èqi investitora. delove parcela 247, 255/1, 37,36, 46/1, 256, 255/2 kao i kat. Saobra}ajnica prelazi preko potoka i u skladu sa tim parcele 46/2, 438, 462/2, put 1157/1, 1157/2, 1152, potok: preko potoka treba izgraditi propisanu silazno-izlaznu 1145/2 i 1145/1. rampu za prelaz mehanizacije i ostalih motornih vozila, a Plan obuhvata podru~je KO Dren, teritorija op{tine potok na tom delu zaceviti (∅ 1.000 mm). Lazarevac ome|eno slede}im granicama: Postoje}a lokalna saobra}ajnica koja prolazi kroz sam – sa severa – ju`nom granicom kat. parc. br. 669, delom povr{inski kop se ukida. zapadne granice kat. parc. br. 13/2 do koordinata Y 43525 Na grafi~kom prilogu br. 3 „Plan saobra}aja sa anali- x 16960, putem kat. parc. br. 1152 do granice sa kat. parc. ti~ko-geodetskim elementima" obeleène su sve temene i br. 37, do koordinata Y 43700 x 16990, severnom i jugozapad- osovinske ta~ke sa elementima krivina karakteristi~ni nom granicom kat. parc. br. 247, delovima kat. parcela br. popre~ni profil. 247, 37, 39 jugoisto~no od koordinata Y 43815 x 16865 do koordinata Y 43915 x 17010, isto~nom granicom kat. parce- 2. Vodoprivreda le br. 36 do koordinata Y 43865 x 17040, jugoisto~nom granicom kat. parcele br. 41 i kat. parcele br. 43/2 jugozapad- Vodovodna mreà nom granicom katastarske op{tine Burovo; Podru~je plana je bez prikqu~ka na vodovodnu mreù. – sa istoka – zapadnim granicama kat. parcele br. 47/1, Snabdevawe vodom re{ava se kopawem posebnog bunara ili 48, 46/1, 256, 255/2 i 436, podru~ju pripada pristupni put dovozom vode za pi}e autocisternom, s obzirom na mawi kat. parcela broj 1157/1 a granica se daqe prostire kori- broj zaposlenih. tom potoka kat. parc. broj 1145/1 do severozapadnog dela Tehni~ka voda se obezbe|uje bu{ewem bunara ili iz vo- kat. parcele broj 444; dotoka. – sa jugozapada – severoisto~nim granicama kat. parcela broj 462/4, 462/3, 462/1, preseca put kat. parc. broj 462/2 Kanalizacija a daqe severoisto~nom granicom kat. parc. broj 441/4, ju- Kanalizaciona mreà ne postoji nego }e se za potrebe `nom i severoisto~nom granicom kat. parc. broj 440, jugo- povr{inskog kopa izgraditi vodonepropusna septi~ka jama, isto~nom granicom kat. parc. broj 677 i daqe potokom kat. kako je to prikazano na grafi~kom prilogu br. 8 „Plani- parc.broj 114582. rani sistem mreà i objekata komunalne infrastrukture". Brojevi katastarskih parcela indentifikovani su na Obavezno je redovno pra`wewe septi~ke jame od nadle- geodetskim podlogama u razmeri R 1:2.500. U slu~aju neusa- `nog komunalnog preduze}a. gla{enosti izme|u popisa katastarskih parcela i grafi~- Te~ne otpadne materije javqaju se u obliku otpadnih vo- kog priloga br. 2 „Geodetska podloga sa granicom plana i da. Zna~ajno je ista}i da „pravih tehnolo{kih – otpadnih granicom javnog gra|evinskog zemqi{ta", vaè podaci iz voda nema", postoje}im tehnolo{kim procesom. Otpadne grafi~kog priloga. vode poti~u od odràvawa i sanitarno-fekalne vode. Tretman ovih voda planiran je organizovanim sakupqawem A.4. Status zemqi{ta pomo}u lokalne kanalizacione mreè i wihovim odvo|e- Plan detaqne regulacije obuhvata prostor povr{ine wem u vodonepropusnu septi~ku jamu. 18,0 ha, na teritoriji op{tine Lazarevac, odnosno delove katastarske op{tine Dren. Gra|evinski rejon obuhvata Odvodwavawe povr{inskih voda javno gra|evinsko zemqi{te ~ija je granica identi~na sa- Povr{inske vode se na povr{inskom kopu formiraju moj granici plana. na dva na~ina: Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te – od podzemnih voda koje se osloba|aju otkopavawem jalovinskih naslaga otkopavawem samog sloja i iz padine, Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te (u dràvnom kao i vlasni{tvu) ~ine postoje}i pristupni putevi: kat. parcela – od povr{inskih ki{nih voda koje padnu na eksploa- 1156 i 668 KO Dren i Crni potok kat. parcela br. 1145/1 i taciono poqe i gravitaciono se skupqaju na najniòj ko- 1145/2 kao i kat. parcele br. 461/1, 461/2, 672, 673, 44, 249/2, ti kopa. 248/3, 670, 676/1, 439/2, 243, 246, 38/1, 671/1, 38/2, 671/2, 241, Povr{inske vode se odvode ili pumpama izbacuju van 249, 248/1, 248/2, 254, 242, 244/1, 245/1, 244/2 (deo), 245/2, 674, kontura kopa, do Crnog potoka. 675, 676/2, 250, 251, 252, 45, 443, 441/2, 43/1, 253/1, 253/2, 253/3, 253/4, 253/5, 439/3, 439/4, 439/1, 247 (deo), 46/2, 438 i 3. Elektroenergetika 462/2, sve KO Dren. Postoje}e stawe Planirano javno gra|evinsko zemqi{te Na lokaciji leì{ta Dren nema izgra|enih elektroe- Planirano javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata ze- nergetskih objekata, pa se za potrebe leì{ta mora obez- mqi{te planirano za izgradwu objekata povr{inskog kopa. bediti elektri~na energija iz eketroenergetskih objekata Sve katastarske parcele unutar granice Plana detaqne koje treba izgraditi. regulacije pripadaju planiranom javnom gra|evinskom zemqi{tu. Plan B.1. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine S bzirom da se za potrebe leì{ta mora obezbediti in- i javne objekte stalisana snaga minimalno 50 kW, potrebno je izgraditi stubnu TS – SBTS 160 kâA sa transformatorom snage 100 1. Saobra}aj kâA. Prikqu~ak TS izvr{i}e se preko ogranka 10 kâ da- Lokalitet leì{ta privredno i administrativno gra- lekovoda koga treba izgraditi od dalekovoda 10 kâ za TS „Burovo". Lokacija TS je odabrana tako da ne ometa eks- vitira Lazarevcu od koga je udaqeno oko 5 km severoisto~no. Do wega se moè do}i iz pravca Lazarevca asfaltnom sa- ploataciju leì{ta. Za merewa potro{we i snage TS treba ugraditi mernu obra}ajnicom Lazarevac – Kru{evica u duìni oko 4 km, grupu. Karakteristike merne grupe odredi}e nadle`na ED sa kojom je povezan makadamskim putem duìne oko 700 m. Leì{te se nalazi izvan naseqenog podru~ja, odnosno na- (direktna ili indirektna merna grupa) imaju}i u vidu da lazi se na samoj periferiji atara sela Dren. snaga ne prelazi 50 kW. Broj 14 – 658 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Napajawe potro{a~a na leì{tu vr{i}e se sa mreè B.5. Op{ti i posebni uslovi o za{titi ìvotne 0.4 kâ koji treba izgraditi od TS do objekata. sredine i za{titi od elementarnih nepogoda Du` pristupnog puta leì{tu predvi|a se izrada javne rasvete koja }e se napajati direktno iz TS sa celunodnim 1. Mogu}e promene i uticaji na ìvotnu sredinu automatskim ukqu~ewem. Aerozaga|ewe pri povr{inskoj eksploataciji spada u Ne planira se osvetqewe leì{ta. hemijsko zaga|ewe zbog prisustva razli~itih gasova kao {to su ugqendioksid, azotdioksid, azotmonoksid, sumpor- Uslovi dioksid i dr. i mehani~ko od ~a|i. TS izgraditi prema uslovima nadle`ne ED a saglasno Odvijawe radova na eksploataciji leì{ta kerami~ke vaè}im propisima i TP – 1 v (tehni~ka preporuka ED Sr- gline „Dren” ne moè bitno uticati na kvalitet vazduha bije) za stubne TS 10/0,4 kâ snage 100 kâA. usled male koli~ine izduvnih gasova od motora sa unutra- {wim sagorevawem a drugih izvora {tetnih gasova nema, 4. Telekomunikacije niti drugih izvora toplote i ova zaga|ewa }e se odvijati Na podru~ju plana nema postoje}ih TT instalacija, iz samo u neposrednoj okolini ma{ina. tog razloga ekonomski je neopravdana izgradwa s obzirom Atmosferske vode se nezaga|ene odvode gravitacijski na na~in eksploatacije i funkcionisawa povr{inskog ili pumpama izbacuju do Crnog potoka. kopa. Uticaj rudarskih radova na zemqi{te ogleda se u wegovom degradirawu i naru{avawu {to je neminovno pri ova- 5. Sakupqawe i odno{ewe ~vrstog otpada kvoj vrsti eksploatacije. Otpadne materije u toku redovnog rada mogu se javiti u Nivo buke je u dozvoqenim granicama u bliòj i {iroj ~vrstom i te~nom obliku. ^vrste otpadne materije u kon- okolini kopa, s obzirom na to da }e se na eksploataciji kretnom slu~aju predstavqa}e otpad koji poti~e od borav- raditi sa standardnom i atestiranom opremom. ka zaposlenih, a koji po svom karakteru pripada kategoriji Jonizuju}ih i nejonizuju}ih zra~ewa nema. komunalnog otpada. Sav ~vrsti otpad koji se produkuje na 2. Za{tita ìvotne sredine kompleksu potrebno je organizovano sakupqati (razdvojen po vrsti) u metalne nepropusne kontejnere u krugu kom- Osnovne mere za{tite ìvotne sredine predvi|ene pleksa. planom su: Otpad koji ima svojstvo sekundarnih sirovina (staklo – da se eksploatacija moè vr{iti samo u skladu sa teh- i plastika) i koji je mogu}e reciklirati, sakupqati posebno ni~kom dokumentacijom ura|enom o vaè}im tehni~kim i i tretirati ga u skladu sa odredbama Zakona o postupawu sa ostalim propisima koji }e onemogu}iti zaga|ewe vazduha, otpadnim materijama („Slu`beni glasnik RS", broj 25/96). zemqi{ta, povr{inskih i podzemnih voda; ^vrsti otpad, koji po svom karakteru pripada kategoriji – obezbe|ivawe adekvatnog prostora za sme{taj zapo- komunalnog otpada, odlagati u posebne kontejnere, ~ije }e slenih radnika na kopu (voda za pi}e i sanitarni ~vor); se redovno pra`wewe i odvoèwe na gradsku deponiju re- – obezbe|ivawe infrastrukturne opremqenosti prosto- {iti angaòvawem javnog komunalnog preduze}a. ra (poboq{an saobra}ajni pristup, mreù vodovoda i kanalizacije, snabdevawe elektri~nom energijom i dr.); B.2. Za{titno zelenilo – adekvatno sakupqawe i uklawawe ~vrstog i te~nog otpada; Po obodu objekta povr{inskog kopa ostavqeno je zele- – zeleni za{titni pojas po celom obodu kopa, promen- nilo koje ima ulogu za{titnog zelenila. [irina pojasa qive {irine, min. 10 ; za{titnog zelenila je promenqiva i iznosi min. 10 u od- m m – obaveza stabilizovawa terena u toku i po zavr{etku nosu na susedne parcele. Povr{ina pod zelenilom iznosi eksploatacije kao i obavezna izrada projekta tehni~ke i 10,2 ha odnosno 56% kopa. biolo{ke rekultivacije u okviru glavnog rudarskog projekta.

B.3. Posebni zahtevi i uslovi za izdavawe odobrewa 3. Tehni~ka i bilo{ka rekultivacija zemqi{ta za gradwu Rekultivacija degradiranih prostora usled povr{in- Kako se Plan detaqne regulacije realizuje izgradwom ske eksploatacije predvi|a niz aktivnosti kojima ove pro- objekta – povr{inskog kopa to je neophodno prethodno re- store treba oblikovati, pripremiti, vratiti prirodne {avawe imovinsko-pravnih odnosa za parcele koje su u funkcije i ukoliko je to mogu}e vratiti poqoprivrednim privatnom vlasni{tvu. namenama. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je obaviti: B.4. Bilansi planirane namene povr{ina – tehni~ku rekultivaciju, Bilansi planirane namene povr{ina dati su ovim po- – biolo{ku rekultivaciju. glavqem za planirane namene povr{ina u okviru javnog Tehni~ka rekultivacija obuhvata tehni~ko-tehnolo{ke gra|evinskog zemqi{ta. aktivnosti u smislu adekvatnog selektivnog odlagawa ja- Tabela br. 1 – Date su planirane povr{ine javnog gra- lovinskih materijala, oblikovawa prostora, uspostavqawa |evinskog zemqi{ta kao i wihov me|usobni odnos kao i potrebnih komunikacija i za{titu (trajnu) prostora od po- odnos prema ukupnom planskom obuhvatu. vr{inskih (atmosferskih) voda. Dakle tehni~kom rekultivacijom je potrebno izvr{iti pripremu prostora pre Tabela br. 1 pristupawa bilo{koj rekultivaciji. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Biolo{ka rekultivacija podrazumeva kratkoro~ne i du- Redni Namena Povr{ina goro~ne mere biolo{ke pripreme degradiranih povr{ina ––––––––––––––– Namena ––––––––––––––––––––– i kona~ne aktivnosti na vra}awu bilo{kih funkcija tre- broj ha % –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– tiranih povr{ina. á Gra|evinski rejon 18 100 Sve navedene aktivnosti od tehni~ke do bilo{ke re- áá Javno gra|evinsko zemqi{te 18 100 kultivacije me|usobno se uslovqavaju i u realizaciji po- 1. Povr{inski kop 17 94 stoji logi~nost redosleda wihovog sprovo|ewa. To iziskuje 2. Potok 0,5 3 ne samo disciplinu u sprovo|ewu mera ve} i po{tovawe 3. Putno zemqi{te 0,5 3 dinamike realizacije aktivnosti u kojoj je faktor vremena –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– veoma izra`en. Dakle, pored po{tovawa projektnih re{ewa Ukupna povr{ina plana 18 100 i wihovog potpunog izvo|ewa, potrebno je znatno vremena –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– (strpqewa) za ostvarivawe postavqenog ciqa. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 659

Tehni~ka rekultivacija ili tehni~ka priprema za izvo- Uzimaju}i u obzir sve projektovane geometrijske para- |ewe biolo{ke revitalizacije radova defini{e se u ru- metre povr{inskog kopa, eventualni zemqotres navedenog darskom projektu i ona obuhvata: intenziteta ne moè izazvati obru{avawe zemqi{ta i ru- – selektivno skidawe i deponovawe humusnog sloja radi {ewe ve}ih razmera, samim tim ne moè izazvati {tetne wegove naknadne upotrebe u oplemewivawu tla otkopanog posledice u prostoru kopa i izvan wega. prostora; – delimi~no ravnawe i korekciju kosina i eta`nih Atmosfersko pra`wewe ravni u ciqu dovo|ewa objekta u kona~nu geometrijsku formu Pojedini objekti rudarskog kompleksa, s obzirom na svo|ewem kosina jalovinskih etaà na pad najmawe 1:1; gabarite i tehnolo{ke karakteristike, potencijalno su – stalnu dogradwu drena`nog sistema za prikupqawe i ugroèni od ove prirodne pojave kao elementarne nepogo- odvod voda atmosferskog porekla iz otkopanog prostora; de. Potrebno je preduzeti sve neophodne mere gromobran- – no{ewe i ravnawe humusnog sloja na kosine i eta`ne ske za{tite. ravni radi otpo~iwawa biolo{kih revitalizacionih ra- Poplava dova. Po zavr{enoj eksploataciji, u terenu }e ostati depre- S obzirom na konfiguraciju terena na kome je locira- sija izduène nepravilne pravougaone forme sa pravilno no leì{te „Dren", kao i na hidrogeolo{ke karakteri- formiranim kosinama i ravnim dnom. stike leì{ta i hidrolo{ku situaciju okolnog podru~ja, Tehni~ka rekultivacija treba da se izvodi u sklopu re- ne postoji realna opasnost od prodora ve}e koli~ine vode dovnih rudarsko-eksploatacionih radova. Za tehni~ku re- u prostor kopa sa povr{ine ili podzemnog dela leì{ta, kultivaciju koriste se postoje}e ma{ine i oprema. pa se iskqu~uje mogu}nost ugroàvawa qudi, tehnolo{ke Istraìvawima je dokazano da, ukoliko se za ciq po- opreme i rudarskih objekata u samom otkopnom prostoru stavi npr. kori{}ewe rekultivisanog predela za rekrea- kao i okolnog prostora. ciju u prirodi, vrednosti novoformiranih {umskih, li- Poàr vadskih i akvati~nih ekosistema mogu biti mnogo izraè- nije. Poàr kao potencijalna opasnost u tehnologiji otkri- Imaju}i u vidu lokaciju nalazi{ta „Dren” u neposred- vawa i dobijawa mineralne sirovine i odlagawa jalovine noj blizni Lazarevca, kao i perspektivu da u budu}nosti ne postoji. „uraste” u samo gradsko tkivo, ovaj projekat biolo{ke re- Ratna razarawa kultivacije polazi od osnovne koncepcije: Lazarevac je kao grad svrstan u ~etvrti stepen ugroè- – obaveznog skidawa plodnog, humusno-akumulativnog nosti stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih dej- horizonta, wegovog privremenog deponovawa, i po izvr{e- stava. To podrazumeva da se za{tita qudstva i materijal- noj tehni~koj rekultivaciji, razastirawa po povr{ini nih dobara planira u rovovskim i drugim zaklonima a u predvi|enoj za biolo{ku rekultivaciju; slu~aju neposredn ratne opasnosti i dodatnom izgradwom – opredeqewa za biolo{ku rekultivaciju po{umqavawem. objekata za{tite. Kratkoro~ni i dugoro~ni ciqevi ovako koncipirane biolo{ke rekultivacije su vi{estruki: B.6. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog – revitalizacija prostora degradiranog povr{inskom zemqi{ta i izvori finansirawa radova ure|ivawa eksploatacijom gline, zemqi{ta – za{tita od erozije, pra{ine, buke, – formirawe novih ekosistema – {umskih, livadskih, 1. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog akvati~nih, zemqi{ta – obnavqawe i oboga}ivawe biodiverziteta; Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta se sastoji od: – polifunkcionalna valorizacija novoformiranih – pripremnih radova, i ekosistema: – izvo|ewe radova. – za{titna, Pripremni radovi se odvijaju na celoj povr{ini kopa – proizvodwa kiseonika, dok }e se izvo|ewe radova obavqati sukcesivno u skladu sa – apsorpcija ugqen-dioksida, dinamikom eksploatacije na povr{inskom kopu. – taloèwe ~estica pra{ine na li{}u, Potrebna sredstva za sredworo~ni program ure|ivawa – izletni~ko-rekreativna namena prostora. javnog gra|evinskog zemqi{ta su data u narednoj tabeli: Zadovoqavawu svih navedenih ciqeva podre|en je izbor –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– vrsta dendroflore, kompoziciona re{ewa i tehnika, od- Opis radova Vrednost (din.) nosno tehnologija osnivawa zasada. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pripremni radovi 4. Za{ti}ena prirodna i kulturna dobra 1. Osniva~ka ulagawa U blizini povr{inskog kopa nema za{ti}enih prirod- – izrada tehni~ke dokumentacije 5.900.000 nih i kulturnih dobara, u skladu sa uslovima dobijenim od – promena namene poqoprivrednog Zavoda za za{titu prirode Srbije i Zavoda za za{titu spo- u gra|evinsko zemqi{te 187.000 menika kulture grada Beograda. – otkup zemqi{ta 1.500.000 Investitor je duàn da ukoliko u toku izvo|ewa radova 2. Istra`ni radovi 35.860.000 nai|e na prirodno dobro ili arheolo{ke nalaze, obustavi radove i obavezno obavesti nadle`ni zavod o tome. 3. Gra|evinski radovi i objekti – rekonstrukcija puta 4.000.000 5. Za{tita od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa – vodosnabdevawe 120.000 Saglasno Pravilniku o merama za{tite od elementar- – fekalna kanalizacija 1.500.000 nih nepogoda i drugih ve}ih nepogoda i opasnosti, elemen- 4. Elektroradovi 2.035.000 tarne nepogodne obuhvataju: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Izvo|ewe radova Zemqotres 2. Rekultivacija 259.680 Lokacija Plana detaqne regulacije se nalazi u podru~- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ju seizmi~kog inteziteta âááá stepna MKS, {to odgovara Ukupno 51.361.680 intezitetu sredwe razorne mo}i. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Broj 14 – 660 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

2. Izvori finansirawa radova na ure|ivawu zemqi{ta 4. Plan parcelacije sa elementima Sredstva za realizaciju sredworo~nog programa ure|i- za obeleàvawe planiranih vawa javnog gra|evinskog zemqi{ta obezbe|uje investitor javnih povr{ina R 1:2.500 „Kolubara gra|evinar" iz svojih investicionih ulagawa i 5. Namena povr{ina R 1:2.500 sukcesivno realizacijom planirane ekskploatacije gline. 6. Pravila gra|ewa i regulacije R 1:2.500 7. Plan tehni~ke i biolo{ke rekultivacije R 1:2.500 V. PRAVILA GRA\EWA 8. Planirani sistem mreà i objekata komunalne infrastrukture R 1:2.500 1. Plan parcelacije Od svih katastarskih parcela u dràvnom vlasni{tvu, \. DOKUMENTACIJA osim parcele pristupnog puta (br. 6), formirane su tri – Izvod iz prethodne studije opravdanosti gra|evinske parcele povr{inskog kopa (br. 1, 7 i 8). – Sadràj prethodne analize uticaja na ìvotnu sredinu Ostale gra|evinske parcele (br. 2, 3, 4, 5, 10), zato {to – Potvrda o rezervama Ministarstva rudarstva i ener- su u privatnom vlasni{tvu, ostavqene su u svojim katastar- getike br. 310-02-00303/2003-09 od 3. marta 2003. god. skim granicama. – Obrazloèwe za Ministarstvo rudarstva i energeti- Nakon re{avawa imovinsko-pravnih odnosa one mogu ke od strane EPS JP RB „Kolubara" DP „Gra|evinar" La- postati sastavni deo povr{inskog kopa. zarevac br. 6375 od 27. novembra 2003. god. Koordinate ta~aka parcelacije i numeracija gra|evin- – Obrazloèwe za Ministarstvo rudarstva i energeti- skih parcela su date na grafi~kom prilogu br. 4 „Plan ke od strane EPS JP RB „Kolubara" DP „Gra|evinar" La- parcelacije sa elementima za obeleàvawe javnih povr{ina". zarevac br. 6478 od 2. decembra 2003. god. – Re{ewe br. 465-36/84-áá od 20. aprila 1984. god. 2. Pravila gra|ewa za objekat – povr{inski kop – Odluka o izradi urbanisti~kog projekta za eksploata- Ekskploatacija kerami~kih glina vr{i}e se iskqu~ivo ciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevca povr{inskim kopom. br. 06-35/2003-âá od 18. aprila 2003. god. Eksploatacija gline sa ovog leì{ta zapo~eta je 1964. – Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tine godine u svemu prema tada vaè}im propisima. Intenzitet Lazarevac br. 06-94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god. eksploatacije je varirao tako da se u kontinuitetu eksplo- – Ugovor broj 402 od 17. jula 2003. god. atacija odvijala samo u periodu od 1983. do 1988. godine, sa – Ugovor broj 3707 od 18. jula 2003. god. – Odluka o izradi plana detaqne regulacije za eksplo- prose~nom proizvodwom od oko 6.000 t godi{we. U me|uvremenu je do{lo do zaustavqawa proizvodwe i ataciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarev- sada{wih potreba za wenim ponovnim aktivirawem. ca br. 06-102/2003-IO od 18. novembra 2003. god. Eksplatacioni vek povr{inskog kopa je 33 godine. – Mi{qewe Ministarstva za kapitalne investicije Duìna leì{ta u pravcu ZSZ – IJI iznosi 420 . Sektor za urbanizam i prostorno planirawe br. 011-00- m 00087/2004-10 od 15. marta 2004. god. Najve}a {irina leì{ta u pravcu SSI – JJZ iznosi 320 m. Najvi{a kota otkrivke je +167 , najnià kota korisne – Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tine m Lazarevac br. 06-38/2004-02 od 26. aprila 2004. god. iskopine je +117 m. Za ovaj kop projektovani su slede}i parametri: – Odluka o upu}ivawu Plana na javni uvid broj 06- 44/2003-02 od 12. maja 2003. god. – visina radne etaè N = 5 (m), – ugao radne etaè α = 45°, – JVP „Srbijavode” br. 4280/2 od 8. oktobra 2003. god. – ugao zavr{ne kosine: β = 26°. – EPS JP „Elektrosrbija” Kraqevo ED „Lazarevac'' Za potrebe zaposlenih na povr{inskom kopu planiran br. 02/4-3478 od 22. septembra 2003. god. je objekat, neposredno u blizini kopa, korisne povr{ine – Telekom Srbija TD za privatne korisnike „Beograd” filijala „Beograd” 2 br. 235/2003 od 20. novembra 2003. god. 20 m², spratnosti P+0. Poloàj objekata odre|en je ta~kama ~ije su koordinate – Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore sektor za date na grafi~kom prilogu br. 6 „Pravila gra|ewa i regu- gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost uprava za ure|ewe lacije". Objekat je povezan na vodovodnu i kanalizacionu prostora i infrastrukturu odbrane int. broj 890-4 od 18. mreù i snabdeven elektri~nom energijom. novembra 2003. god. – Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda br. 5531 od 15. oktobra 2003. god. G. SMERNICE ZA PRIMENU I SPROVO\EWE – Zavod za za{titu prirode Srbije br. 03-907/4 od 5. de- PLANA DETAQNE REGULACIJE cembra 2003. god. Odobrewe za gradwu izdaje nadle`ni op{tinski organ – Javno preduze}e za komunalnu privredu „Lazarevac” na osnovu izvoda iz ubranisti~kog plana, u skladu sa od- br. 02-1122/2 od 1. oktobra 2003. god. redbama ovog plana. Pravila izgradwe i regulacije se de- – JP direkcija za gra|evinsko zemqi{te planirawe i fini{u pojedina~no za svaki objekat na gra|evinskoj par- izgradwu Lazarevca br. 5345 od 2. oktobra 2003. god. celi. – Izvod iz kopije plana Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~ke – Ekonomska ocena opravdanosti investicije gline iz leì{ta „Dren" kod Lazarevca, je ura|en u tri – Re{ewe Ministarstva za za{titu prirodnih bogat- istovetna primerka u analognom obliku i ~etiri primer- stava i ìvotne sredine br. 353-02-01130/2003-02 od 14. no- ka u digitalnom obliku. vembra 2003. god. Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevca, stupa na snagu D. GRAFI^KI PRILOZI osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada 1. Poloàj planskog prostora u odnosu Beograda". na {ire okruèwe R 1:25.000 2. Geodetska podloga sa granicom plana Skup{tina op{tine Lazarevac i postoje}im javnim gra|evinskim Broj 06-62/2004-âá, 2. jula 2004. godine zemqi{tem R 1:2.500 3. Plan saobra}ajnica sa analiti~ko- Predsednik geodetskim elementima R 1:2.500 Qiqana Zdravkovi}, s. r. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 661

MLADENOVAC U slu~aju neuskla|enosti navedenih katastarskih parcela sa granicom plana detaqne regulacije prikazanom u Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrànoj grafi~kim prilozima, vaè podaci iz kopije plana parce- 8. jula 2004. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planira- le R 1:2.500, koja je sastavni deo dokumentacije plana. wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS", broj 47/03) i ~la- Popis parcela u obuhvatu plana sa trenutnim statusom na 15. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac vlasni{tva na zemqi{tu, prikazan je u Tabeli 1. („Slu`beni list grada Beograda", br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je Tabela 1 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– PLAN DETAQNE REGULACIJE Katastarska Broj Povr{ine Stawe svojine op{tina katastarske parcela (m) na dan 20. februara parcele 2004. god. GROBQA U RAJKOVCU –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– á – UVOD 2825/1 deo 51.21 Rep. dir. za puteve 1509 19.17 Op{tina Mladenovac 1. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe plana 1508 5.08 Op{tina Mladenovac 1507/1 13.84 @ivkovi} (Boìdar) Desanka 1.1. Pravni osnov 2842/2 5.96 Op{tina Mladenovac 1506 deo deo= 1.76 Dragoqub (Miodrag) Jovan~evi} Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne re- 1503/1 deo deo=0.97 Zagorka Vasiqevi} gulacije, sadrì se u odredbama: 1504/2 0.10 Op{tina Mladenovac – Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik 1503/2 1.54 Op{tina Mladenovac RS", broj 47/03); 1500/2 0.93 Op{tina Mladenovac – Pravilnika o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e- 1496/2 2.54 Op{tina Mladenovac wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima 1494/2 0.89 Op{tina Mladenovac i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla- 1495 12.71 Radivoje (Dragoqub) Panti} snik RS", broj 12/04); 1496/1 90.57 Zoran (Miodrag) Mileti} 1494/1 39.62 Radivoje (Dragoqub) Panti} – Odluke o pripremawu Plana detaqne regulacije gro- 1501 25.71 JP DIP – Mladenovac bqa u Rajkovcu koju je donela Skup{tina op{tine Mlade- 1502 33.65 JP DIP – Mladenovac novac br.: 9-006-1-1/11/2004-á, od 11. februara 2004. godine Rajkovac 1504/1 27.82 JP DIP – Mladenovac („Slu`beni list grada Beograda", broj 2/04); 1505 38.07 JP DIP – Mladenovac – Pravilnika o op{tim uslovima o parcelaciji i iz- 1126 86.48 JP DIP – Mladenovac gradwi, sadrìni, uslovima i postupku izdavawa akta o –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za iz- Ukupno – dràvna gradwu izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava („Slu- svojina 2.99.15 `beni glasnik RS", broj 75/03); ––––––––––––––––––– – Zakona o sahrawivawu i grobqima („Slu`beni gla- Ukupno – privatna snik SRS" br. 20/77, 24/85, 6/89) i („Slu`beni glasnik svojina 1.59.47 RS", br. 53/93, 67/93, 48/94); –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 4.58.62 – Odluke o na~inu sahrawivawa, upravqawu, ure|ivawu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– i odràvawu grobqa na podru~ju grada Mladenovca („Slu- `beni list grada Beograda", br. 7/72, 21/80, 16/90, 22/90). áá – PRAVILA URE\EWA 1.2. Planski osnov 3. Statut gra|evinskog zemqi{ta i podela na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te Lokacija za novo grobqe odre|ena je Generalnim planom Mladenovca koji je u izradi. Programom za izradu Zemqi{te u okviru plana delom je progla{eno za javno Plana detaqne regulacije grobqa Rajkovac, izbor ove lo- gra|evinsko zemqi{te, i to: k.p. br. 1508, 1509, 1494/2, kacije je potvr|en. 1496/2, 1500/2, 1502, 1503/2, 1504/2, 1505, 1504/1, 1126, 2842/2, 2825/1 KO Rajkovac, Odlukom o odre|ivawu javnog gra|e- 1.3. Ciq izrade plana detaqne regulacije vinskog zemqi{ta na teritoriji op{tine Mladenovac Ciq izrade plana detaqne regulacije je ure|ewe kom- („Slu`beni list grada Beograda", broj 25/03). Preostalo pleksa gradskog grobqa, utvr|ivawe uslova za izgradwu po- gra|evinsko zemqi{te je u privatnom vlasni{tvu. trebnih objekata, kao i formirawe odgovaraju}ih parcela Ovim planom planirano je da se svo zemqi{te progla- za ove potrebe. si javnim gra|evinskim zemqi{tem, i to: k.p. br. 1506 (deo), 1503/1 (deo), 1494/1, 1495, 1496/1, 1507/1, 1501, sve u 2. Obuhvat plana KO Rajkovac.

2.1. Granica plana detaqne regulacije 4. Podela na celine Ukupna povr{ina obuhvata plana je oko 4.58.62 ha. Granica plana definisana je spoqnom regulacionom 4.1. Karakteristike podru~ja i pojedinih celina linijom magistralnog puta M-23 i me|nim linijama slede- u okviru plana }ih katastarskih parcela: 1509, 1508, 1507/1, deo 1506, deo Podru~je grobqa nalazi se u prigradskom nasequ Rajko- 1503/1, 1504/2, 1503/2, 1500/2, 1496/2, 1494/2, 1495, 1496/1, vac, severno od centra gradskog naseqa, na blagoj padini 1494/1, 1501, 1502, 1504/1, 1505 i 1126, sve u KO Rajkovac. jugoisti~ne orijentacije, koja se pru`a iznad doline Ve- Granica plana je prikazana u grafi~kom prilogu br. 4 likog Luga. Kompleks grobqa tangira magistralni put Beo- „Katastarsko topografska podloga sa granicom plana", grad – Kragujevac (M-23). R 1:500. Na lokaciji je formirano grobqe sela Rajkovac, na kome je izgra|ena kapela. Popuwenost grobqa prema{uje 98% 2.2. Popis katastarskih parcela kapaciteta. Grobqe je delimi~no ogra|eno. Pristup gro- U okviru obuhvata plana nalaze se slede}e cele kata- bqu je sa magistralnog puta i sa lokalnog seoskog puta. starske parcele: 1509, 1508, 1507/1, 2842/2, 1504/2, 1503/2, Osnovni koncept re{ewa proistekao je iz polo`aja 1500/2, 1496/2, 1494/2, 1495, 1496/1, 1494/1, 1501, 1502, 1504/1, glavnog pristupa grobqu, odnosno novog prikqu~ewa na 1505 i 1126, i delovi katastarskih parcela 2825/1, 1506, magistralni put M-23. Osnovna saobra}ajnica prostire se 1503/1, sve u KO Rajkovac. ju`nom granicom kompleksa od raskrsnice ka istoku. Broj 14 – 662 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

Glavna ulazna kapija novoformiranog grobqa nalazi se se daqe sahrawivawe na slobodnim mestima, do ukupne po- neposredno iza postoje}eg grobqa. Komemorativni plato puwenosti, i sahrawivawe u postoje}e grobnice u rotaci- sadr`i objekte potrebne za funkcionisawe grobqa i od onom turnusu od 25 godina. Predvi|a se rekonstrukcija po- wega se prostiru glavne aleje koje razgrani~avaju pojedine stoje}ih saobra}ajnih povr{ina, ograde, objekta i formi- parcele za sahrawivawe. U okviru glavnih aleja formirana rawe za{titnog zelenila. Planirana je za{tita postoje- su pro{irewa sa ~esmama. Pravac i polo`aj aleja odre|en je }ih spomenika i eventualna zamena o{te}enih. na osnovu pravca sahrawivawa i konfiguracije terena. Celina „B" – izgradwa novog gradskog grobqa na povr- Obodom kompleksa predvi|eno je za{titno izolaciono {ini od oko 22.626 m². U okviru ove celine izdvajaju se po- zelenilo a parking povr{ina planirana je u ju`nom delu vr{ine, i to: kompleksa uz pristupnu saobra}ajnicu. – parcele za sahrawivawe B1–B10, – komemorativni plato za ispra}aj, 4.2. Opis celina – interne pe{a~ko-kolske saobra}ajnice, Na osnovu prirodnih uslovqenosti, gore navedenih – za{titno, izolaciono zelenilo, karakteristika terena, stepena izgra|enosti i koncepta – izgradwa objekata. re{ewa, povr{ina obuhvata plana podeqena je na tri ce- U okviru svake parcele za sahrawivawe obrazuju se line, i to: grobna mesta u redovima {irine 3,05 m u pravcu sever-jug, – Celina „A" – za{tita i rekonstrukcija postoje}eg u okviru kojih se vr{i sahrawivawe u pojedina~na, dvojna grobqa, ili trojna grobna mesta. U parcelama B1, B6 i B7 planira- – Celina „B” – izgradwa novog gradskog grobqa, na su mesta za izgradwu porodi~nih grobnica, u redovima – Celina „C” – saobra}ajne povr{ine pristupa grobqu. {irine 3,85 m u istom pravcu. Parcele B1 i B3 izdignute Celina „A" obuhvata katastarsku parcelu br. 1126 KO su u odnosu na komemorativni plato oko 1,50 m. Broj grob- Rajkovac, u pov. od oko 8.648 m². U okviru ove celine predvi|a nih mesta i povr{ine parcela prikazane su u Tabeli br. 2.

Tabela 2 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcele za Maks. gabarit Broj grobnih Povr{ina (m²) Broj Povr{ina (m²) Povr{ina sahrawivawe mesta grobnica parcele ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela B1 206 1.069,97 33 379.77 1.449,74 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela B2 156 810,66 810,66 ²

––––––––––––––––––––––––––––––––² ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Parcela B3m 188 973,25 973,25 ––––––––––––––––––––––––––––––––m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela B4 182 943,93 943,93 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela B5 296 1.532,66 1.532,66 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela B6 179 927,84 16 184,62 1.112,46 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Parcela B7Grobnica: 209 1.080,55 27 313,46 1.394,01 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela B8Grobno mesto: 271 1.406,15 1.406,15

––––––––––––––––––––––––––––––––3.05 h 2.00 = 5.18 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela B93.85 h 3.00 = 11,55 258 1.338,11 1.338,11 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Parcela B10 175 904,66 904,66 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 2.120 10.987,78 76 877,85 11.865,57 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– * Odnos broja grobnih mesta i grobnica dat je orijentaciono, a ta~no }e se utvrditi izradom glavnog projekta.

Ukupno je predvi|eno obrazovawe 2.120 grobnih mesta Interne pe{a~ko-kolske saobra}ajnice su: glavne aleje na ukupnoj povr{ini od 10.987,78 m² i 76 porodi~nih grob- {irine 3 m sa obostrano formiranim drvoredom {irine nica na ukupnoj povr{ini od oko 877,85 m². Ukupna povr- 1 m i pe{a~ke staze {irine 3 m. U okviru glavnih aleja {ina za sahrawivawe je oko 11.865,57 m². formirana su tri pro{irewa sa ~esmama. Saobra}ajnice Komemorativni plato za ispra}aj sa glavnom ulaznom ka- su povr{ine oko 2.000 m² u ukupnoj duìni od oko 700 m. pijom formiran je na ju`noj strani kompleksa u ukupnoj povr- Pe{a~ke staze koje se pruàju u pravcu sever – jug, su u {ini od oko 1.850 m². Planirana je izgradwa komemorativnog nagibu oko 7,5%, a staze u pravcu zapad – istok u nagibu objekta, administrativnog objekta i prodajnog objekta. oko 1,5%. Povr{ine i sadràj objekata dati su u tabeli br. 3. Na po~etku glavne aleje kod komemorativnog platoa na- Gabariti objekata dati su orijentaciono a ta~ni gaba- lazi se stepeni{te i rampa. riti bi}e definisani glavnim projektom. Za{titno-izolaciono zelenilo formirano je po obodu kompleksa u {irini oko 10 m ukupne povr{ine oko 6.500 m². Tabela 3 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Celinu „C" – saobra}ajnu povr{inu sa~iwavaju: Objekat Maks. Maks. oko Namena – novoplanirani prikqu~ak na magistralni put, – autobusko stajali{te sa prate}im sadràjima, spratnost BRGP (m²) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – saobra}ajnica za pristup grobqu, Komemorativni P+0 260 m² ~etiri kapele, pomo}na – parking prostor i objekat prostorija i trem –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – za{titno zelenilo u okviru raskrsnice, autobuskog Administrativni P+1 160 m² uprava grobqa, javni stajali{ta i parking prostora. objeka sanitarni ~vor, Podela obuhvata plana na celine prikazana je u gra- prate}e prostorije fi~kom prilogu br. 6. „Podela na celine". –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekat za prodajne P+0 120 m² Prodaja cve}a sadràje i ni{a i pogrebne opreme 5. Bilans povr{ina za kontejnere i ni{a za kontejnere Namena povr{ina je prikazana u grafi~kom prilogu –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– br. 5 „Plan namena povr{ina", a bilans povr{ina prika- Ukupno 540 m² –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– zan je u Tabeli br. 4. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 663

Tabela 4 maksimalno 3%. Izme|u komemorativnog platoa i glavne –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– aleje za sahrawivawe i parcela za sahrawivawe, je denive- lacija visinske razlike od 1,50 Ova razlika se savla|u- Namena povr{ina m²% m. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– je stepeni{tem i rampom u okviru glavne aleje, i {karpom Saobra}ajne povr{ine 4.810 10.48 u okviru zelene povr{ine koja }e biti parterno i horti- Parking povr{ine 1.823 3.97 kulturno obra|ena. Pe{a~ke i kolsko-pe{a~ke povr{ine 2.810 6.12 Saobra}ajne povr{ine su nivelisane tako da je mini- Komemorativni plato 1.793 3.90 malani nagib 1%, a nivelacija parking prostora je 2,5%. Plato autobuskog stajali{ta 641 1.39 Kota poda prizemqa komemorativnog i administrativ- Postoje}e grobqe 8.648 18.85 nog objekta je 158,20 mNV. Kota poda prizemqa prodajnog Povr{ine za sahrawivawe 11.857 25.85 objekta je 156 mNV. Izolaciono zelenilo 6.402 13.95 Regulaciona linija postavqena je na mestu razgrani~e- Za{titno zelenilo saobra}ajnice 7.078 15.43 wa saobra}ajnih i drugih povr{ina, a definisana odsto- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– jawem od osovine saobra}ajnice koja je definisana anali- UKUPNO 45.862 100 ti~ko-geodetskim elementima. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Gra|evinska linija definisana je u odnosu na regula- cionu liniju. 6. Regulacija saobra}ajnih povr{ina Elementi regulacije i nivelacije prikazani su u grafi~kom prilogu „Nivelacija regulacije", list broj 8. 6.1. Postoje}e stawe saobra}ajne mreè 8. Parcelacija Pristupna saobra}ajnica u okviru kompleksa regulaci- onog plana grobqa nije izvedena. Postoji deo pristupne Postoje}e stawe parcelacije saobra}ajnice na zemqanoj podlozi bez izvedene kolovozne U obuhvatu plana nalazi se 17 celih parcela i tri u de- konstrukcije i bez adekvatnog popre~nog profila. lovima. Kroz kompleks prolazi izgra|ena magistralna saobra- Na parceli k.p. br. 1126 formirano je grobqe a parcele }ajnica „M-23" koja sem funkcije u tranzitu saobra}aja k.p. br. 2825/1, deo k.p. br. 1509 i 1508 pripadaju magistral- kroz kompleks ima tretman i sabirne saobra}ajnice preko nom putu M-23 Beograd–Kragujevac. koje se opsluùje kompleks. Parcela broj 2842/2 je javni put – pristup grobqu i drugim parcelama, ostale parcele koriste se kao obradive po- 6.2. Uslovi za izgradwu saobra}ajne mreè qoprivredne povr{ine.

A. Spoqni saobra}ajni sistem kompleksa Planirano stawe parcelacije Spoqni saobra}ajni sistem kompleksa predstavqa iz- Na prostoru obuhvata plana formiraju se tri parcele. gra|ena magistralna saobra}ajnica „M-23". á – parcela postoje}eg grobqa B. Unutra{wi saobra}ajni sistem kompleksa Ova parcela ostaje nepromewena i sa~iwava je k.p. br. 1126, gde je ve} formirano postoje}e grobqe. Unutra{wi sistem kompleksa sa~iwava pristupna saobra}ajnica koja obezbe|uje pristup svim sadràjima kom- áá – parcela novog grobqa pleksa, deo magistralne saobra}ajnice M-23 sa autobuskom Ovu parcelu formirati od parcela k.p. br. 1494/1, 1495 okretnicom i povr{inskom raskrsnicom koja obezbe|u- i 1494/2 i od delova parcela k.p. br. 2842/2, 1505, 1504/1, je ukr{taj u nivou magistralne saobra}ajnice „M-23" i 1502, 1501, 1496/1. Linija parcelacije definisana je ta~- pristupne saobra}ajnice kao i nesmetano odvijawe tran- kama 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 i 15. zitnog. ááá – parcela saobra}ajnih povr{ina Ovu parcelu formirati od parcela k.p. br. 1507/1, 6.3. Miruju}i saobra}aj 1504/2, 1503/2, 150/2 1496/2, 1494/2, i delova k.p. br. 2842/2, U okviru kompleksa planiran je parking prostor za 1505, 1502, 1501, 1506, 1503/1, 1504 i 1496/1. sme{taj 72 vozila i on je lociran uz pristupnu saobra}aj- Linija parcelacije definisana je ta~kama 1, 2, 3, 4, 5, nicu. i ta~kama 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 i 15. Parcele koje pripadaju magistralnom putu M-23 Beo- 6.4. Pe{a~ki saobra}aj grad–Kragujevac k.p. br. 2825/1 i deo 1508 i 1509 ostaju ne- Uz pristupnu saobra}ajnicu u okviru wenog popre~nog promewene i daqe pripadaju magistralnom putu. profila predvi|en je trotoar za odvijawe pe{a~kog sao- Formirane parcele sa analiti~kim i geodetskim elementima za obeleàvawe prikazane su u grafi~kom prilo- bra}aja {irine 1,50 m. U okviru kompleksa za sahrawiva- gu Plan parcelacije, R=1:500, broj lista 4. we predvi|ene su pe{a~ke komunikacije {irine 3 m. U ni- velacionom smislu popodu`ni nagib je 4,53–7,64%. 9. Mreà i objekti infrastrukture i javnog zelenila 6.5. Autobuski saobra}aj 9.1. Elektroenergetska mreà U sklopu autobuske okretnice predvi|eno je i autobusko stajali{te u zoni kompleksa. Napomena: u okviru autobuskog stajali{ta mogu}a je iz- Postoje}e stawe gradwa objekata za potrebe prodaje cve}a i ostale prate}e Niskonaponska mreà na betonskim i drvenim stubo- opreme. vima prolazi sa druge strane saobra}ajnice M-23. Sada- {wa kapela je napojena iz niskonaponske mreè kablom 7. Regulaciono i nivelaciono re{ewe HOO/O-A 4 h 16 mm² preko dva pomo}na stuba, od kojih se Prostor obuhvata plana je na padini jugoisto~ne ori- jedan mora izmestiti iz budu}e raskrsnice. jentacije prose~nog pada od oko 4% do 7,5%. Nivelacija podrazumeva nivelisawe terena tako da se Planirano stawe formiraju staze orijentacije sever–jug u nagibu od 6 % do Novoprojektovana upravna zgrada, napaja}e se iz iste 7,50% a staze orijentacije istok–zapad u nagibu oko 1 %. niskonaponske mreè zamenom postoje}eg prikqu~ka ka- Grobni redovi na parcelama prate nagibe staza. Komemo- blom HOO/O-A 3 h 35 + 50/8 mm². U objektu upravne zgrade rativni plato sa objektima nivelisan je tako da ima pad od ugradi}e se merni orman prema energetskim uslovima Broj 14 – 664 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

EDB-a. Za komandovawe i za{titu vodova osvetqewa staza vodonepropusnog armiranog betona sa slojem od min. 40 cm i parkinga predvi|a se komandni orman u objektu upravne zemqe iznad gorwe plo~e i otvorom za ventilaciju. Sep- zgrade. ti~ka jama }e biti locirana tako da postoji dovoqan pad Za napajawe prodavnica cve}a dovode se prikqu~ci iz terena za prikqu~ewe svih objekata sa obuhvata plana. upravne zgrade kablovima HOO/O-A 2 h 16 mm². Predvideti revizione {ahtove na mestima ra~vawa i skretawa cevovoda kanalizacije otpadnih voda, namewene 9.2. Telekomunikaciona mreà za odràvawe istog. Kaskade locirati iskqu~ivo u revizionim {ahtovima. Postoje}e stawe Fekalnu kanalizaciju projektovati od PVC cevi sa padom U granicama kompleksa ne postoje TT objekti, ali pored od 2%, u sloju peska po 10 cm ispod i iznad cevi. Minimal- wega uz saobra}ajnicu M-23 postoje koaksijalni i opti~ki na dubina ukopavawa je 80 cm od gorwe povr{ine cevi do me|umesni, veoma zan~ajni TT kablovi, koji se moraju za- terena. {titi pri izradi raskrsnice i pristupne saobra}ajnice. Na mestima ukr{tawa vodovodnih i kanalizacionih prikqu~aka, vodovodna cev mora biti bar 20 cm iznad ka- Planirano stawe nalizacione. Planirano je odvo|ewe otpadnih voda od svih objekata Za potrebe TT saobra}aja predvi|a se dovo|ewe deset i od ~esmi. linija do upravne zgrade. Slobodnih kapaciteta ima u te- Instalacije unutra{we mreè fekalne kanalizacije, lefonskoj centrali Vla{ka. Zbog toga je potrebno produ- vertikalu i horizontalne razvode, projektovati od PVC ìti postoje}u vazdu{nu TT mreù kablom TK 5 h 4 h 0,6 cevi. do upravne zgrade prema uslovima „Telekom Srbija". 9.5. Atmosferska kanalizacija 9.3. Vodovod Radi efikasnijeg odvo|ewa atmosferskih voda, koje Predmetna lokacija pripada prvoj visinskoj zoni vo- zbog konfiguracije terena gravitiraju ka prostoru za par- dosnabdevawa, sa postoje}im distributivnim vodovodom kirawe i planiranoj pristupnoj saobra}ajnici, koja ima ∅ 150 , izgra|enim od azbest-cementnih cevi, koji se pruà mm znatan podu`ni nagib, predvi|ena je izgradwa atmosfer- suprotnom stranom magistralnog puta M-23 Beograd–Kra- ske kanalizacije. Ona }e biti locirana uz desnu ivicu gujevac. Prikqu~ewe objekata sa obuhvata plana na pomenutu pristupne saobra}ajnice, gledano od magistralnog puta ka gradsku vodovodnu mreù izvr{i}e se preko sekundarnog grobqu, a odvodi}e ki{nicu ka propustu ispod puta M-23, vodovoda ∅ 100 , koji }e se izgraditi od mesta prikqu~- mm koji se nalazi na oko 140 od budu}e raskrsnice za gro- ka, u blizini raskrsnice sa putem za Vrbicu, zatim ispod m trupa magistralnog puta, te desnom stranom planirane sa- bqe u pravcu Mladenovca. obra}ajnice prema grobqu do vodomernog {ahta za merewe Atmosferska kanalizacija }e se graditi od PVC cevi potro{we vode objekata na grobqu, koji }e biti lociran pre~nika ∅ 300 mm, sa revizionim {ahtovima i slivnicima, postavqenim tako da efikasno sakupqaju i odvode vodu sa na 1,5 m iza regulacione linije. Pritisak u mreì na mestu prikqu~ka iznosi od 5,1 do saobra}ajnica i prostora za parkirawe. 5,5 bara. 9.6. Regulacija slobodnih i zelenih povr{ina Prikqu~ak na vodovodnu mreù ∅ 150 mm, ostvariti ise- cawem dela cevi i ugradwom odgovaraju}e ra~ve ∅ 150/100 mm Zelene povr{ine zauzimaju oko 13.480 m², proìmaju i na cev i montaòm sekundarnog cevovoda od PVC-a ∅ 100 mm dopuwuju osnovne sadràje grobqa. U okviru kompleksa NP 10 bara, sa minimalnom dubinom ukopavawa od 80 cm u raspoznajemo: za{titno zelenilo saobra}ajnih povr{ina, pesku, po 10 cm ispod i iznad cevi. izolaciono zelenilo kompleksa grobqa i zelenilo unutar Radna cev sekundarnog vodovoda mora biti u za{titnoj kompleksa. ~eli~noj cevi ∅ 200 mm, sa {ahtovima sa obe strane magi- 1. Za{titno zelenilo saobra}ajnih povr{ina – u okvi- stralnog puta, jednim na mestu prikqu~ka na gradski vodovod ru regulacije saobra}ajnih povr{ina predvideti linearne ∅ 150 mm i drugim iza noìce nasipa ovog puta, a prema trake niskog zelenila i drvorede u okviru autobuskih staja- uslovima dobijenim od Republi~ke direkcije za puteve. li{ta. Zasenu svih parking mesta obezbediti sadwom drvo- Unutra{wu vodovodnu mreù projektovati od plasti~nih rednih sadnica visokih li{}ara dugog vegetativnog perioda. cevi NP 10 bara. 2. Za{titno – izolaciono zelenilo – pojas za{titnog Predvi|ena je i prstenasta hidrantska mreà ∅ 100 mm zelenila je planiran ogradom unutar ogra|enog kompleksa sa podzemnim protivpoàrnim hidrantima ∅ 80 mm i ba- grobqa i ima zadatak prvenstveno da obezbedi vizuelno {tenskim hidrantima ∅ 50 mm, sme{tenim u zelenoj povr- razdvajawe prostora grobqa i okoline, a isto tako i da po- {ini ili uz samu ivicu saobra}ajnice, sa liveno-gvozde- boq{a ukupne mikroklimatske uslove na ovom podru~ju. nim poklopcima i kapom. [irina pojasa ne moè biti mawa od 20 m, uz odgovaraju}u Za merewe potro{we vode na lokaciji predvideti vodo- vrstu vegetacije i gustinu sadwe. mer postavqen u vodomernoj {ahti lociranoj na 1,5 m iza 3. Zelenilo u kompleksu grobqa – uz komemorativni regulacione linije, odnosno neposredno iza glavne kapije plato uz glavne aleje i staze za ispra}aj, trgove i odmori- grobqa. Dimenzije vodomernog {ahta }e biti 1,0 h 1,2 h 1,2 m, {ta primeniti parkovsko re{ewe zelenila. Obradom par- sa armirano-betonskom plo~om i lakim poklopcem od tera, izborom biqnih vrsta i dekorativnih elemenata treba livenog gvo`|a, ozidan od pune opeke. doprineti dostojanstvenoj i smirenoj atmosferi posledweg Planirano je snabdevawe vodom svih objekata, ~esmi i ispra}aja i se}awa na umrle. Na prostoru izme|u komemo- hidranata. rativnog platoa i parcela za sahrawivawe i du` glavnih Prikqu~ak na vodovodnu mreù raditi prema vaè}im aleja za ispra}aj formirati obostrane drvorede od sadnica propisima i uslovima JKP „Mladenovac”. ~etinara ili li{}ara visokog uzrasta. U okviru granica parcela za sahrawivawe obezbediti minimalno 20% zele- 9.4. Fekalna kanalizacija nila. Predmetna lokacija nema mogu}nosti za prikqu~ak na gradsku mreù fekalne kanalizacije, pa }e se problem ka- 9.7. Sistem prikupqawa i evakuacije otpada nalisawa otpadnih voda re{iti izgradwom vodonepropusne Tehnologija rada u delatnosti izno{ewa sme}a podra- septi~ke jame zapremine V=25 m³, koja }e biti locirana zumeva locirawe pocinkovanih kontejnera na to~ki}ima na zelenoj povr{ini unutar grobqa. Unutra{we dimenzi- zapremine 1,1 m³ (1.05 h 1.36 h 1,42 m) u posebno izgra|enoj je septi~ke jame iznose 2,0 h 4,5 h 3,0 m, bi}e izgra|ena od ni{i u okviru prodajnog objekta. Ni{a je van kolovoza i 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 665 trotoara te je mogu}e nesmetano pra`wewe. Nadle`no ko- 10.3. Inèwersko-geolo{ki uslovi munalno preduze}e obezbedi}e odgovaraju}u dinamiku pra- za izgradwu saobra}ajnice `wewa kontejnera. Unutar kompleksa grobqa postavqaju Planirana saobra}ajnica izvodi}e se u nasipu i po po- se korpe za otpatke i obezbe|uje redovno pra`wewe. vr{ini terena. Na osnovu geomehani~kog modela terena, [irina saobra}ajnice mora da obezbedi rad specijalnog slojevi koji }e predstavqati podtlo saobra}ajnici su pe- vozila za izno{ewe sme}a, koje ima gabarit 8,60 h 2,50 h 3,50 . m skovita pra{ina i pra{inasta glina. Ovi slojevi pred- Kretawe specijalnog vozila nije dozvoqeno unazad. [irina stavqaju relativno povoqno tlo za izgradwu saobra}ajnica, saobra}ajnice za jednosmerni saobra}aj mora se predvideti pod uslovom da se sprovedu tehni~ke mere za povr{insko min. 3,50 , a za dvosmerni 6 . m m odvodwavawe kako u toku izgradwe tako i po zavr{etku 10. Inèwersko-geolo{ki uslovi radova. Saobra}ajnica u nasipu }e se izvoditi u zoni uz posto- Predmetna lokacija je blagog nagiba apsolutnih kota je}i magistralni put M-23 jer je ova zona prekrivena nasu- 150 do 172,30 . mNv tim tlom lo{ih fizi~ko mehani~kih parametara. Nasuto [iri istra`ni prostor za povratni period od 100 godina karakteri{e intenzitet seizmi~nosti á=âáá MKS. tlo ukloniti u celosti, kao i humusni pokriva~. U kojoj de- Teren istraìvanog podru~ja i wegove {ire okoline bqini }e se ukloniti humusni pokriva~ zavisi od procen- izgra|en je od holocenskih, pleistocenskih i miocenskih tualnog u~e{}a organske materije (definisano propisima). sedimenata. Po uklawawu humusnog pokriva~a izvr{iti mehani~ku sta- Ovaj deo terena je sredwe vodopropustan, nivo podzem- bilizaciju podtla, zatim po~eti sa nasipawem. Nasipawe izvoditi u slojevima debqine 0,2 do modula sti{qivo- ne vode je na oko 5 m. m Inèwersko-geolo{ka konstrukcija terena zadovoqa- sti od 30.000 kN/m², odnosno do odgovaraju}e zbijenosti za va sanitarne i druge uslove za klasi~an vid sahrawivawa. posteqice saobra}ajnica. Podtlo ovom delu saobra}ajnice Izgradwa prate}ih objekata upravne zgrade, kapele kao je pra{inasta glina. i septi~ke jame je mogu}a uz po{tovawa preporuka datih u Za izvo|ewe saobra}ajnice po povr{ini terena potreb- elaboratu inèwersko-geolo{kih istraìvawa za loka- no je ukloniti humus. Po uklawawu humusnog pokriva~a iz- ciju gradskog grobqa „Rajkovac" u Mladenovcu, izra|enog vr{iti mehani~ku stabilizaciju podtla, zatim po~eti sa od strane DP „Geozavod" Beograd, koji predstavqa sastav- izgradwom. Podtlo ovom delu saobra}ajnice je peskovita ni deo dokumentacije ovog plana detaqne regulacije. pra{ina. Zona novog grobqa je u povr{inskom delu izgra|ena od U ciqu op{te stabilnosti padine, stabilnosti saobra- deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih sedimenata de- }ajnice, neophodno je sa uzbrdne strane saobra}ajnice bqine 8–9 metara. Deluvijalni sedimenti predstavqeni su izvesti drenaù, dubine do prirodnog terena, koja bi pri- kupqala sve povr{inske vode. Izrada saobra}ajnice u na- peskovitim pra{inama (dl1), debqine oko 2,5 m, koje su u sipu bez izrade drenaè predstavqala bi branu tom pri- povr{inskom delu humizirane u debqini 1–1,4 m. Ispod ovih sedimenata nalazi se pogrebena zemqa (dpr pz2) de- rodnom oticawu voda sa padine i prouzrokovalo podizawe nivoa izdani na padini {to bi se nepovoqno odrazilo na bqine 1,2–1,5 m, pra{inasta glina (dpr4) debqine 1–4 m i planirani sadràj. glinovita pra{ina (dpr 2,3), debqine 1,3–7 m u kojima je konstatovan nivo podzemne vode na dubini od 5 m. Podinu ovim sedimentima ~ini degradirana zona neogena LGP. 11. Uslovi i mere za za{titu Inèwersko-geolo{ka konstrukcija terena ne uslovqa- i unapre|ewe ìvotne sredine va ograni~ewa, zadovoqava sanitarne uslove za klasi~no Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i ì- sahrawivawe na dubini 1,8 m i distance od 1 m od maksimal- votne sredine donelo je Re{ewe broj: 353-02-01521/2003-02 nog nivoa podzemnih voda. Iskopi }e se izvoditi u sredinama 26. februara 2004. godine, u kome se izdaje saglasnost na koje se drè u vertikalnim zasecima do 2,5 m visine. Sredi- „Prethodnu analizu uticaja gradskog grobqa Rajkovac u na u kojoj }e se izvoditi iskopi spada u sredwevodopropusna Mladenovcu na ìvotnu sredinu". Obaveza investitora je tla {to predstavqa uslovno povoqnu sredinu sa stanovi{ta da izradi detaqnu analizu uticaja na ìvotnu sredinu i odvijawa mikrobiolo{kog procesa dekompozicije. Pri nive- obaveza investitora je da po izradi detaqne analize uti- lacionom ure|ewu treba pratiti prirodan nagib terena. caja na ìvotnu sredinu po utvr|enoj predra~unskoj vred- 10.1. Preporuke za fundirawe objekata nosti objekata i radova uplati 1% od iste na ra~un Buxe- ta Republike Srbije. Na bazi analize litolo{kih ~lanova, i to pra{inaste Prethodnom analizom uticaja na ìvotnu sredinu pre- gline, pogrebene zemqe, pra{inaste gline, laporovite vi|ene su slede}e mere koje se predvi|aju za spre~avawe gline i peska, ura|en je prora~un slegawa tla, za temeq ob- ili smawewe negativnih uticaja: lika trake, i to za traku {irine 0,6 m i 1 m, i za dubinu fundirawa od 1,5 m i usvojeno optere}ewe od objekta 1. Na~in sahrawivawa b=120 kN/m², umaweno za litostati~ki pritisak do date dubine fundirawa. Rezultati ovog prora~una su u granica- Predvi|eno je sahrawivawe u zemqi i mogu}a je izgrad- ma dozvoqenih vrednosti. wa grobnica. Grobna mesta se postavqaju kaskadno, s obzirom na konfiguraciju terena. 10.2. Inèwersko-geolo{ki uslovi za izgradwu septi~ke jame 2. Mere za za{titu vazduha S obzirom na to da }e septi~ka jama najve}im delom an- Po{to su glavni elementi zaga|ewa vazduha na grobqu gaòvati sredinu deluvijalnih sedimenata predstavqenih pra{ina i neprijatni mirisi, mere za suzbijawe su slede}e: pra{inastim glinama, osetqivim na provlaàvawe, po- – pojava pra{ine spre~i}e se u toku su{nih perioda, trebno je: oro{avawem vodom i formirawem pojasa vegetacije, koji – da jama bude vodonepropusna, kako bi se spre~ilo pro- }e biti uskla|en sa pravcima dominantnih vetrova, dispo- ce|ivawe otpadnih te~nih materija u tlo, usled ~ega moè zicijom naseqenih mesta, pojedina~nih ku}a i konfigura- do}i do naknadnog provlaàvawa tla i sufozije ~estica a cijom terena; kao posledica ovoga moè do}i do deformisawa i pucawa okolnih objekata; – prilikom ukopavawa grobna mesta odmah urediti i vi- – blagovremeno prazniti jamu i time spre~iti razliva- {ak zemqe odmah ukloniti; we otpadnih materija po povr{ini terena. Na ovaj na~in – pojavu neprijatnih mirisa spre~iti po{tovawem pro- spre~ava se raskva{avawe terena. pisanog na~ina sahrawivawa. Broj 14 – 666 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

3. Mere za za{titu voda 12. O~uvawe kulturnih vrednosti Da ne bi do{lo do zaga|ivawa povr{inskih ili pod- i ambijentalnih celina zemnih voda preduzimaju se slede}e mere: Predmetno podru~je je van interesa Slu`be za{tite. – izgradwom fekalne kanalizacije sprovesti otpadne Za sada nema evidentiranih arheolo{kih nalaza niti su vode u vodonepropusnu septi~ku jamu koju treba redovno spomenici na postoje}em grobqu valorizovani kao kultur- prazniti; ne vrednosti. – atmosferskom kanalizacijom odvesti povr{inske Ukoliko se u toku realizacije grobqa nai|e na arheo- vode u recipijent nizvodno od objekta grobqa; lo{ke ostatke, neophodno je obavestiti Zavod za za{titu – vode sa platoa i saobra}ajnica provesti kroz separator spomenika kulture grada Beograda kako bi se preduzele od- uqa i benzina; govaraju}e mere za{tite. – nivelacijom kolskih i pe{a~kih saobra}ajnica povr- {inske vode, izgradwom niskih sokli oko grobnih mesta, 13. Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda spre~ava se slivawe vode u grobna mesta, ve} se vode odvo- i prostorno-planski uslovi od interesa za odbranu de do zelenih povr{ina; U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od – pre po~etka izgradwe i kori{}ewa grobqa potrebno ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa- je postaviti tri pijezometra (jedan iznad, jedan u komplek- snosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa mora su i jedan ispod grobqa), radi pra}ewa promena kvaliteta biti realizovana uz primenu odgovaraju}ih preventivnih, voda. prostornih i gra|evinskih mera za{tite. Radi za{tite od potresa planirani objekti u komplek- 4. Mere za za{titu zemqi{ta su moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravil- – Potrebno je sve otpadne materije, koje su vremenom niku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata viso- podlo`ne raspadawu, uredno sakupqati, odlagati na odre- kogradwe u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list |eno mesto do odno{ewa na deponiju ~vrstog komunalnog SFRJ", br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). otpada. Radi za{tite od poàra predmetni kompleks mora biti realizovan prema odgovaraju}im tehni~kim protivpo- 5. Mere za za{titu okolne biosfere àrnim propisima, standardima i normativima: – mora imati odgovaraju}u hidrantsku mreù koja se, po – Biosfera moè biti ugroèna zaga|ewem vazduha, vo- protoku i pritisku vode u mreì planira i projektuje preda, okolnog zemqi{ta i prodirawe podzemnih i povr{in- ma Pravilniku o tehni~kim normativima za spoqnu i unu- skih voda u okolna zemqi{ta. Mere za{tite opisane su u tra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni prethodnim poglavqima. list SFRJ", broj 39/91); 6. Mere za{tite od poàra – objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normati- – Predvi|ene su slede}e mere za{tite: stalna kontrola vima za pristupne puteve… („Slu`beni list SRJ", broj instalacija, ure|aja i aktivnosti na grobqu, i izgradwa 8/95) po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m hidrantnog sistema; od gabarita objekta. Interne saobra}ajnice u kompleksu – radi za{tite od prirodnih katastrofa, zemqotresa, zadovoqavaju navedene uslove. potrebno je primeniti potrebne mere u toku projektovawa – objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil- i gra|ewa na osnovu geomehani~kih osobina tla i seizmi~- nikom za elektroinstalacije niskog napona („Slu`beni nosti podru~ja. list SRJ", broj 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ", broj 7. Mere predvi|ene za uklapawe grobqa u okolni pejza` 11/96); – Izgradwom za{titnog pojasa zelenila, sa {umskim – U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra zasadom formira se prostorna barijera prema najuèm („Slu`beni glasnik SRS", broj 37/88) investitor mora okruèwu i na taj na~in se uklapa u okolni ambijent. pribaviti saglasnost na tehni~ku dokumentaciju objekta od MUP-a Srbije – SUP-a Uprava protivpoàrne polici- 8. Mere za{tite prirodnih vrednosti je u Beogradu. – Ispo{tovati uslove zavoda za za{titu prirode Srbije U vezi sa civilnom za{titom u skladu sa Odlukom o vr- broj 03-840/02 od 9. septembra 2003. godine. stama investicionih objekata i prostornih i urbanisti~- kih planova zna~ajnih za odbranu zemqe („Slu`beni list 9. Mere za za{titu kulturnih dobara SRJ", broj 39/95), na predmetnoj lokaciji nema posebnih – Na predmetnoj lokaciji nije evidentirana pojava kul- uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane turno-istorijskog nasle|a, te je Zavod za za{titu spomenika zemqe. kulture grada Beograda doneo Re{ewe o davawu saglasnosti na lokaciju kojim se uslovqava da se po~etak radova 14. Uslovi za neometano kretawe dece, starih, prijavi ovom zavodu, da se obezbedi stru~an konzervator- hendikepiranih i invalidnih lica ski nadzor, da se vodi dokumentacija o preduzetim merama Prilikom projektovawa objekata, saobra}ajnih i pe- tehni~ke za{tite i izvo|ewu drugih radova, da se po zavr- {a~kih povr{ina primeniti Pravilnik o uslovima za {etku radova primerak dokumentacije preda Zavodu i da se planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim o zavr{etku radova o tome obavesti isti zavod. kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica. („Slu`beni glasnik RS", broj 18/97). 10. Sanitarni uslovi – Ispo{tovati uslove Ministarstva zdravqa Republi- 15. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog ke Srbije broj 530-02-16026/2003-04 od 26. septembra 2003. gra|evinskog zemqi{ta godine. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta podrazumeva wegovo pripremawe i opremawe. Pored ovoga, sredworo~- Zakqu~ak ni program predvi|a i pribavqawe i progla{ewe javnog Ukoliko se ispo{tuju sva data re{ewa pri projektova- gra|evinskog zemqi{ta. Pripremawe zemqi{ta obuhvata: wu, izgradwi i kori{}ewu grobqa, moè se konstatovati istra`ne radove, izradu geodetskih i drugih podloga, izda se izgradwom grobqa ne}e pogor{ati postoje}e stawe radu planske i projektne dokumentacije, sanirawe terena ìvotne sredine. i druge radove. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 667

Opremawe zemqi{ta obuhvata izgradwu objekata komu- Sredstva potrebna za realizaciju planom predvi|enih nalne infrastrukture, izgradwu saobra}ajnica i objekata namena obezbedi}e se iz buxeta SO Mladenovac Progra- potrebnih za funkcionisawe grobqa, kao i ure|ivawe jav- mom ure|ivawa gradskog gra|evinskog zemqi{ta. nih povr{ina.

Tabela br. 5 – opremawe zemqi{ta ááá – PRAVILA GRA\EWA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 16. Pravila gra|ewa Orijentaciona Vrsta radova predvi|ena Ova pravila primewuju se pri izgradwi novih povr{i- sredstva (din.) na za sahrawivawe, izgradwi novih objekata i na rekon- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– strukciju postoje}ih povr{ina i objekata. Izgradwa pristupnih saobra}ajnica 14.000.000 16.1. Pravila izgradwe na novim –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– povr{inama za sahrawivawe Parking prostor 3.500.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Granice novih parcela za sahrawivawe definisane su Za{titno zelenilo 3.700.000 minimalnim udaqewima u odnosu na regulacione linije –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– internih pe{a~ko-kolskih saobra}ajnica, {to je prikaza- Pristupni plato 1.400.000 no u grafi~kom prilogu br. 8. „Nivelacija i regulacija". –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Pristup novim parcelama je sa komemorativnog platoa Povr{ine za sahrawivawe 5.100.000 preko glavnih aleja za ispra}aj. Sistem internih pe{a~ko- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– -kolskih staza {irine 3 m postavqen je u ortogonalnom Pe{a~ke staze 1.400.000 rasteru u pravcu sever-jug i istok-zapad. Ovakav sistem –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– omogu}ava racionalno kori{}ewe zemqi{ta za sahrawivawe Elektroenergetska mreà 800.000 i obezbe|uje pravilnu orijentaciju grobnih mesta i lak{e –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– snalaèwe posetilaca. Vodovodna mreà 300.000 Na ukr{tawu glavnih aleja i pe{a~kih staza formira- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– na su pro{irewa – trgovi sa prostorom za odmor, ~esmom i Kanalizaciona mreà 600.000 zelenilom. Du` glavnih aleja predvi|eni su obostrani dr- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– voredi. Grobovi su formirani u nizovima, gde je ukupna TT instalacije 400.000 {irina niza 3,05 m. Samo grobno mesto je duìne 2,45 m –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– tako da se izme|u grobnih mesta formira staza {irine Izgradwa objekata 3.000.000 0,60 m. [irina izme|u grobnih mesta je 0,60 m. Po~etak pr- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– vog grobnog mesta u okviru parcele je na 0,40 m od regula- Ukupno 34.200.000 cione linije. Grobovi mogu biti pojedina~ni, dupli ili –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– trostruki, od ~ega zavisi i {irina grobnog mesta, a moè Potrebna sredstva za ure|ivawe javnog gra|evinskog ze- biti 1,1 m, 1,90 m, 2,70 m. Redovi su formirani u pravcu se- mqi{ta u obuhvatu ovog plana prikazana su u tabeli. ver-jug, a grobna mesta u pravcu istok-zapad. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– U delovima parcela za sahrawivawe predvi|enim za po- Vrsta radova Koli~ina Iznos (din.) rodi~ne grobnice, formirani su redovi ukupne {irine –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 3,85 m, gde je sama grobnica dimenzija 2,50 h 3,10 m, razmak Pribavqawe izme|u grobnica je 0,50 m, a prostor ispred grobnica je 0,50 odnosno 0,75 zemqi{ta 1.59.47 ha h 4.900.000 din. oko 8.000.000 m. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Spomen-obele`ja kod glave umrlog ne treba da prelaze Pripremawe visinu od 1,5 m od povr{ine plo~e. Za izgradwu grobnih zemqi{ta oko 2.000.000 mesta i spomenika koristiti tradicionalne materijale: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– granit, mermer i sl. Opremawe 16.2. Pravila za izgradwu komemorativnog objekta zemqi{ta oko 34.200.000 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Poloàj objekta na parceli definisan je gra|evin- Ukupno ure|ivawe javnog gr. zem. oko 52.200.000 skim linijama u odnosu na regulacione linije saobra}aj- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– nica. Ovaj objekat je lociran na isto~noj strani komemo- Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog rativnog trga. Objekat je prizeman, sa vi{evodnom krov- zemqi{ta podrazumeva petogodi{wi period intenzivnog nom konstrukcijom. U okviru objekta formirati ~etiri ulagawa u pripremawe i opremawe lokacije grobqa. U prvoj kapele i pomo}ni prostor, kao i trem. godini potrebno je pripremiti investicionu dokumenta- Objekat projektovati u skladu sa namenom i predvi|e- ciju, pribaviti deo zemqi{ta, izvr{iti osnovne gra|evin- nim tehnolo{kim postupkom uz primenu odgovaraju}ih gra- ske radove na saobra}ajnom pristupu, potrebnim objektima, |evinskih materijala. povr{inama za sahrawivawe i osnovnoj infrastrukturi. U narednom periodu predvi|a se sukcesivna realizacija 16.3. Pravila za izgradwu administrativnog objekta radova do ukupnog opremawa lokacije. Objekat je lociran na zapadnoj strani komemorativnog O~ekivana vrednost ulagawa u sredworo~nom periodu trga, spratnosti maks. P+1. U okviru objekta predvideti: data je po godinama u tabeli. prostorije za upravu grobqa, prostorije za radnike, pro- –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– storije za opremu i materijal, sanitarni ~vor za radnike, Godina Iznos (din.) sanitarni ~vor za posetioce i ostale pomo}ne prostorije. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Objekat izgraditi od ~vrstog gra|evinskog materijala sa 2004. 13.000.000 vi{evodnom krovnom konstrukcijom. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2005. 13.000.000 16.4. Pravila za izgradwu prodajnog objekta –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2006. 13.000.000 Prodajni objekat lociran je na ju`nom delu kompleksa –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– uz ulaznu kapiju, spratnosti P+0. U okviru ovog objekta 2007. 13.000.000 formirati vi{e prodavnica cve}a i pogrebne opreme i –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– prostor za kontejnere. Broj 14 – 668 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

16.5. Uslovi za arhitektonsko oblikovawe ^lan 2. Komemorativni trg sa planiranim objektima zajedno sa Granica Plana detaqne regulacije utvr|ena je spoqnim glavnom alejom, ulaznom kapijom i ogradom grobqa treba me|nim linijama slede}ih katastarskih parcela: 1412/2, da predstavqa jedinstvenu arhitektonsku kompoziciju, te 1350/1 i se~e slede}e kat. parcele 1412/1, 1373/6, 1370/2, se mora u pogledu izbora materijala i pejza`nog ure|iva- 1370/1, 1370/3, 1369, 1368/1, 1368/2, 1361/6, 1360, 1359/2, wa jedinstveno projektovati. 1359/1, 1354, 1403/2, 1348/2 sve u KO Varo{ Mladenovac, i spoqnim me|nim linijama kat. parcela 2123/2, 2117/3, i se~e 16.6. Uslovi za ogra|ivawe kat. parcele 2304, 2123/2, 2130/2, 2130/1, 2129, 2127/2, 2126, Ogradu ulaza u kompleks formirati sa dve kapije – 2125, 857/1, 2124, 2123/1, 2116/1, 2115, 2114/1, 2107/1, 2106/1, glavnom ulaznom kolsko-pe{a~kom i sporednom ekonom- 2105/3, 2105/1, 2105/2 sve u KO Selo Mladenovac. skom kapijom. Ogradu izgraditi od ~vrstog gra|evinskog ^lan 3. materijala sa odgovaraju}om ispunom, visine 1,5-2 m. Ogra- du kompleksa formirati po granici kompleksa od pletene Plan detaqne regulacije predstavqa}e planski i prav- ìce visine do 2,5 m. ni osnov za izdavawe odobrewa za izgradwu. 16.7. Uslovi za rekonstrukciju postoje}eg grobqa ^lan 4. Slobodne kapacitete postoje}eg grobqa popuwavati u Nosilac izrade Plana detaqne regulacije je Javno skladu sa pravilima gra|ewa na novim povr{inama za sa- preduze}e Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene hrawivawe. Dotrajalu ogradu grobqa rekonstruisati tako usluge, urbanizam i izgradwu „DIP-Mladenovac", iz Mla- da obezbedi za{titu postoje}eg grobqa a visine do 2,5 m. denovca. Objekat kapele u okviru investicionog odràvawa prila- ^lan 5. goditi kori{}ewu. Formirati ulaznu kapiju na postoje- Nosilac izrade Plana detaqne regulacije duàn je da }em ulazu u grobqe. izradi plan u roku od 45 dana od dana stupawa na snagu ove 17. Smernice za sprovo|ewe odluke. Plan detaqne regulacije predstavqa pravni i planski ^lan 6. osnov za izdavawe odobrewa za izgradwu. Sredstva za izradu plana obezbe|uje Javno preduze}e Di- Odobrewe za izgradwu moè se izdavati u fazama. rekcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, urbani- Plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana od zam i izgradwu „DIP-Mladenovac", iz Mladenovca. dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”. ^lan 7. áâ – GRAFI^KI PRILOZI PLANA Sastavni deo ove odluke je Program za izradu plana de- 1. [ira situacija lokacije R 1: 25.000 taqne regulacije Bata{evskog potoka, izra|en od JP 2 Postoje}e stawe, podela na celine „DIP-Mladenovac" maja 2004. godine. prema planskim oblikovnim i morfolo{kim karakteristikama R 1:1.000 ^lan 8. 3. Postoje}e stawe, funkcionalna Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa organizacija sa namenom prostora R 1: 1.000 u „Slu`benom listu grada Beograda". 4. Katastarsko-topografska podloga sa granicom plana R 1:500 Skup{tina op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-5/4/2004-á, 8. jula 2004. godine 5. Plan namene povr{ina R 1:500 6. Podela na celine R 1:500 Predsednik 7. Plan saobra}aja R 1:500 Zoran Kosti}, s. r. 8. Nivelacija i regulacije R 1:500 9. Plan parcelacije R 1:500 10. Skupni prikaz infrastrukture R 1:500 Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrànoj Skup{tina op{tine Mladenovac 8. jula 2004. godine, na osnovu ~lana 130. Zakona o lokalnoj Broj 9-006-1-5/3/2004-á, 8. jula 2004. godine samoupravi („Slu`beni glasnik RS", br. 49/99 i 27/01), a u vezi sa ~lanom 66. Zakona o lokalnim izborima („Slu`be- Predsednik ni glasnik RS", broj 33/02) i na osnovu ~lana 15. Odluke o Zoran Kosti}, s. r. organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`beni list grada Beograda", br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrànoj RE[EWE 8. jula 2004. godine, na osnovu ~l. 46. i 48. Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS", broj 47/03) i O RAZRE[EWU I IMENOVAWU ^LANA OP[TINSKE ~l. 11. i 15. Odluke o organizaciji organa op{tine Mlade- IZBORNE KOMISIJE U STALNOM SASTAVU novac („Slu`beni list grada Beograda", br. 1/99 – pre~i- {}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je 1. Razre{ava se Miodrag Jaranovi} du`nosti ~lana Op- {tinske izborne komisije u stalnom sastavu. 2. Imenuje se Nikolina Busi}, diplomirani pravnik, ODLUKU za ~lana Op{tinske izborne komisije u stalnom sastavu. 3. Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda". O PRIPREMAWU PLANA DETAQNE REGULACIJE BATA[EVSKOG POTOKA Skup{tina op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-5/8/2004-á, 8. jula 2004. godine ^lan 1. Pristupa se izradi Plana detaqne regulacije Bata{ev- Predsednik skog potoka. Zoran Kosti}, s. r. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 669

OBRENOVAC grada Beograda”, br. 3/02, 16/02, 3/03, 21/03 i 2/04) u odeqku á pod b mewa se i produàva rok primene uvedenih inter- Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Obrenovac na sednici odrànoj 2. jula 2004. godine, na osnovu ta~ke áâ-8 Inter- ventnih mera tako da glasi: ventnih mera za{tite najugroènijih gra|ana koje je utvrdio „b) Po~ev od 1. jula 2004. do 31. decembra 2004. godine.” Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 19/95, 13/96, 22/98, 10/99, 14/99, 21/99, 9/00, 2. Zakqu~ak objaviti u „Slu`benom listu grada Beo- 21/00, 14/01, 19/01, 26/01, 1/02, 11/02, 29/02, 2/03, 17/03, 33/03 i grada”. 1/04) i ~lana 4. Odluke o Izvr{nom odboru SO Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/00 i 4/02), doneo je Izvr{ni odbor ZAKQUÂK Skup{tine op{tine Obrenovac O IZMENI INTERVENTNIH MERA ZA ZA[TITU âá-13 broj 020-1/152, 2. jula 2004. godine NAJUGRO@ENIJIH GRA\ANA OBRENOVCA 1. U Zakqu~ku o uvo|ewu Internventnih mera za za{ti- Predsednik tu najugroènijih gra|ana u Obrenovcu („Slu`beni list Svetozar Dobra{inovi}, s. r. Broj 14 – 670 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004. 21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 671

SADR@AJ

Strana Strana Statut grada Beograda – – – – – – – – – – – – – – – – – 609 Odluka o zavr{nom ra~unu buxeta i Stalne rezerve Privremeni poslovnik Skup{tine grada Beograda – 619 op{tine Vra~ar za 2003. godinu – – – – – – – – – – – – – – 635 Odluka o izmeni i dopuni Odluke o lokalnim komu- Odluka o finansirawu potreba gra|anina u oblasti nalnim taksama za teritoriju grada Beograda – – – – – – 628 kulture, obrazovawa, zdravstvene i socijalne za{tite, Odluka o izmeni i dopuni Odluke o auto-taksi pre- dru{tvene brige o deci, fizi~ke kulture, javnog obave- vozu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 628 {tavawa, zanatstva, turizma i ugostiteqstva, za{tite i Re{ewe o osnivawu ustanove kulture – Belef centra – 629 unapre|ewa ìvotne sredine i drugim oblastima od Re{ewe o osnivawu ustanove kulture – Ku}e legata – – 630 neposrednog interesa za gra|ane op{tine Vra~ar u 2004. Re{ewe o razre{ewu dva zamenika ~lana Gradske izbor- godini – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 639 ne komisije – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 631 Re{ewe o imenovawu dva zamenika ~lana Gradske izbor- RAKOVICA ne komisije – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 631 Odluka o izmeni Odluke o organizaciji i radu organa Re{ewe o davawu saglasnosti na statutarnu odluku o op{tine Rakovica – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 639 izmenama i dopunama Statuta Javnog komunalnog predu- Odluka o izmenama i dopunama Odluke o buxetu op{ti- ze}a „Beograd-put” – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 632 ne Rakovica za 2004. godinu – – – – – – – – – – – – – – – – 639 Re{ewe o razre{ewu ~lana [kolskog odbora Osnovne Re{ewe o izmeni i dopuni Re{ewa o imenovawu Op{tin- {kole „Vojvoda Stepa”, Beograd – – – – – – – – – – – – – – 632 ske izborne komisije – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 640 Re{ewe o imenovawu ~lana [kolskog odbora Osnovne Re{ewe o imenovawu Op{tinske izborne komisije {kole „Vojvoda Stepa”, Beograd – – – – – – – – – – – – – 632 (pre~i{}en tekst) – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 640 Re{ewe o razre{ewu dva ~lana [kolskog odbora [kole za u~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}”, LAZAREVAC Zemun – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 632 Odluka o konsolidovanom zavr{nom ra~unu buxeta Re{ewe o imenovawu dva ~lana [kolskog odbora op{tine Lazarevac za 2003. godinu – – – – – – – – – – – – 641 [kole za u~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}”, Plan detaqne regulacije za eksploataciju kvarca u Zemun – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 632 aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovca – Re{ewe o davawu saglasnosti na izmene i dopune op{tina Lazarevac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 645 Cenovnika usluga JKP „Parking servis” za parkirawe Plan detaqne regulacije za eksploataciju granodiorita vozila u vi{eeta`nim parking prostorima, u podzemnom na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu – – – – – – – 651 parking prostoru „Vukov spomenik”, u boks garaàma, na Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~ke posebnim, povremenim, sezonskim, op{tim i parkira- gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevca – – – – – – – – – 656 li{tima po ugovoru – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 633 Re{ewe o reìmu kretawa teretnih motornih vozila MLADENOVAC kroz Beograd – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 633 Re{ewe o reìmu saobra}aja vozila koja snabdevaju Plan detaqne regulacije grobqa u Rajkovcu – – – – – 661 teritoriju grada Beograda – – – – – – – – – – – – – – – – – 634 Odluka o pripremawu plana detaqne regulacije Bata- {evskog potoka – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 668 Akti skup{tina gradskih op{tina Re{ewe o razre{ewu i imenovawu ~lana Op{tinske i wihovih organa izborne komisije u stalnom sastavu – – – – – – – – – – – – 668 VRAÂR OBRENOVAC Re{ewe o imenovawu Op{tinske izborne komisije Zakqu~ak o izmeni interventnih mera za za{titu naj- op{tine Vra~ar – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 634 ugroènijih gra|ana Obrenovca – – – – – – – – – – – – – – 669 Broj 14 – 672 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe – BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259 Pretplata: 3242-516

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg Nikole Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik ГРАДА БЕОГРАДА RADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa: JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15