Ljudska Prava Izbeglica, Interno Raseljenih Lica, Povratnika, Azilanata I @Rtava Trgovine Ljudima U Srbiji I Crnoj Gori

LJUDSKA PRAVA IZBEGLICA, INTERNO RASELJENIH LICA, POVRATNIKA, AZILANATA I @RTAVA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI I CRNOJ GORI

Izve{taj za 2005. Svrha ovog, drugog po redu godi{njeg izve{taja Grupe 484 o stanju ljudskih prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika, azilanata i `rtava trgovine ljudima u Srbiji i Cr- noj Gori jeste da podigne nivo razumevanja kompleksnog problema prisilnih migracija me|u donosiocima odluka na svim nivoima, da podstakne javnu debatu u medijima, stru~noj javnosti i politi~kim forumima o problemima prisilnih migracija i obavezama Srbije i Crne Gore u tom pogledu. Cilj mu je, tako|e, da doprinese {irenju kruga organizacija civilnog dru{tva, stru~nih i nau~nih institucija, medija i obi~nih gra|ana koji se aktivno zala`u za sveobuhvatniji anga`man dr`ave u procesu re{avanja problema prisilnih migracija.

Godi{nji izve{taj o stanju ljudskih prava prisilnih migranata za 2005. godinu uradio je istra`iva~ki i autorski tim Grupe 484: Danilo Raki}, Chantelle Washenfelder, Mi- odrag Shrestha, Vladimir Petronijevi} i Milan Ra~i}. Izve{taj je zasnovan na terenskom i desk istra`ivanju Grupe 484 u Srbiji i Crnoj Gori uklju~uju}i Kosovo.

Zahvaljujemo svima koji koji su s na{im istra`iva~ima razgovarali ili radili na pripremi ovog izve{taja, a posebno Barbari McCallin (NRC Internal Displacement Monito- ring Centre), Igoru Radonji}u, Emiliji Rai~evi} i Neboj{i Manojlovi}u (American Refugee Committee).

Svu odgovornost za nalaze, stavove i preporuke u izve{taju nosi Grupa 484. Stavovi izneti u izveštaju nisu nu`no stavovi IDMC, ARC, Balkan Trust for Democracy, German Marshall Fund ili njihovih partnera.

Posebno zahvaljujemo NRC Internal Displacement Monitoring Centre i Balkan Trust for Democracy, projektu German Marshall Fund of the United States, organizacijama koje su omogu}ile izdavanje ove publikacije.

2 SADR@AJ

UVOD ...... 9

SA@ETAK ...... 15 1. Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine...... 15 1.1. Povratak u BiH...... 15 1.2. Povratak u Hrvatsku...... 16 1.3. Integracija u Srbiji...... 16 Preporuke...... 17 2. Interno raseljena lica ...... 17 Preporuke...... 18 3. Ljudska prava izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori ...... 18 Preporuke...... 19 4. Povratnici na osnovu ugovora o readmisiji...... 19 Preporuke...... 20 5. Azilanti...... 20 Preporuke...... 21 6. Trgovina ljudima i krijum~arenje ljudi ...... 21 Preporuke...... 22

I IZBEGLICE IZ HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE ...... 23 1. Deregistracija Statusna prava – izbegli~ka legitimacija...... 27 2. Pravo na povratak i programi reintegracije...... 28 2.1. Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkom izbeglica u BiH...... 28 2.1.1. Pravo na imovinu i povra}aj imovine ...... 30 2.1.1 a Obnova imovine...... 30 2.1.1 b Stanarska prava...... 31 2.1.2. Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika Sigurnost i bezbednost...... 31 2.1.3. Zaklju~ci ...... 32

3 2.2. Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkom izbeglica u Hrvatsku...... 32 2.2.1. Pravo na imovinu...... 34 2.2.1 a Povra}aj imovine ...... 34 2.2.1 b Obnova imovine Obnova uni{tenih stambenih objekata...... 36 2.2.1 c Stanarska prava ...... 38 2.2.2. Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika...... 40 2.2.2 a Pitanja reintegracije i pristup osnovnoj infrastrukturi ...... 41 2.2.2 b Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija...... 41 2.3. Napredak ...... 42 3. Integracija izbeglica u Srbiji...... 42 3.1. Pravni okvir i praksa u vezi sa dobijanjem dràvljanstva ...... 44 3.2. Obezbe|ivanje li~nih dokumenata ...... 45 3.3. Pravo na adekvatan sme{taj ...... 45 3.3.1. Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica ...... 45 3.3.2. Kolektivni centri...... 47 3.4. Pravo na rad...... 49 3.5. Socijalna prava ...... 50 3.5.1. Pravo na obrazovanje ...... 50 3.5.2. Pravo na zdravstvenu za{titu ...... 51 3.5.3. Ostvarivanje penzionih prava...... 52 3.5.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo}...... 53 3.6. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija ...... 54 3.7. Izbeglice i lokalna zajednica ...... 54 3.8. Ugroène grupe / Diskriminacija i nasilje prema ènama...... 55 3.8.1. Ugroènost starijih osoba ...... 56 4. Zaklju~ci i preporuke...... 57 4.1. Povratak izbeglica ...... 58 4.1.1. Pravo na imovinu...... 58 4.1.2. Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju ...... 59 4.2. Integracija izbeglica u SCG ...... 59 4.2.1. Prava zasnovana na statusu izbeglica i raseljenih...... 59 4.2.2. Dràvljanstvo...... 60 4.2.3. Dokumenti ...... 60 4.2.4 Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica ...... 60 4.2.5. Kolektivni centri...... 60 4.2.6. Pravo na rad...... 61 4.3. Socijalna prava ...... 61 4.3.1. Pravo na obrazovanje ...... 61

4 4.3.2. Pravo na zdravstvenu za{titu ...... 61 4.3.3. Ostvarivanje penzionih prava...... 62 4.3.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo}...... 62 4.4. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija ...... 62 4.5. Izbeglice i lokalna zajednica ...... 62 4.6. Diskriminacija, SGBV i ugro`ene grupe ...... 63

II INTERNO RASELJENA LICA...... 65 1. Pravo na povratak i mogu}nosti reintegracije...... 67 1.1 Pobolj{anja u vezi s povratkom na Kosovo...... 68 2. Pristup pravima na Kosovu ...... 70 2.1. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata ...... 70 2.2. Vlasni~ka prava ...... 70 2.3. Obnova imovine ...... 74 2.4. Ostali uslovi za povratak i reintegraciju ...... 75 2.4.1. Pravo na adekvatan sme{taj...... 75 2.5. Pobolja{anje uslova ìvota ...... 78 2.6. Pravo na rad...... 79 2.7. Socijalna prava ...... 80 2.7.1. Pravo na obrazovanje ...... 80 2.7.2. Pristup socijalnoj pomo}i i pravo na zdravstvenu za{titu...... 80 2.8. Marginalizacija u javnom ìvotu Kosova ...... 81 2.9. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju...... 82 2.10. Pristup pravosudnom sistemu na Kosovu ...... 83 2.10.1. Napredak...... 86 2.11. Bezbednost i sigurnost ...... 87 3. Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u toku njihovog raseljenja.... 88 3.1 Romi ...... 90 3.2. Dràvljanstvo i pribavljanje li~nih dokumenata ...... 95 3.2.1. Pobolj{anja...... 96 3.3. Sloboda kretanja...... 98 3.4. Pravo na adekvatan sme{taj ...... 99 3.4.1. Raseljena lica u procesu zatvaranja kolektivnih centara...... 99 3.4.2. Nezvani~ni kolektivni centri ...... 100 3.4.3. Privatni sme{taj ...... 101 3.4.4. Romi ...... 102 3.5. Pravo na rad...... 103 3.6. Socijalna prava ...... 105 3.6.1. Pravo na penziju ...... 105 3.6.2. Pravo na zdravstvenu za{titu ...... 106

5 3.6.3. Pravo na obrazovanje ...... 107 3.6.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo}...... 108 3.7. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju ...... 110 3.8. Marginalizacija u javnom ìvotu...... 110 3.9. Sigurnost i bezbednost ...... 110 3.10. Pristup interno raseljenih lica sudovima van Kosova ...... 111 4. Zaklju~ci i preporuke...... 111 4.1. Preporuke – Kosovski deo...... 111 4.1.1. Pravo na povratak ...... 111 4.1.2. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata...... 112 4.1.3 Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj ...... 112 4.1.4. Pravo na rad...... 112 4.1.5. Socijalna prava...... 112 4.1.6. Pravo na obrazovanje...... 113 4.1.7. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/ Sigurnost i bezbednost...... 113 4.1.8. Pristup sudovima ...... 113 4.2. Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori...... 113 4.2.1. Romi ...... 114 4.2.2. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata...... 114 4.2.3. Sloboda kretanja ...... 114 4.2.4. Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj ...... 115 4.2.5. Pravo na rad...... 115 4.2.6. Socijalna prava...... 115 4.2.6.a Pravo na penziju...... 115 4.2.6.b Pravo na zdravstvenu za{titu ...... 115 4.2.6.c Pravo na obrazovanje...... 115 4.2.7. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} ...... 116 4.2.8. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/ Bezbednost i sigurnost...... 116 4.2.9. Pristup raseljenih lica sudovima van Kosova...... 116

III IZBEGLICE I INTERNO RASELJENA LICA U CRNOJ GORI ...... 117 1. Ustavni i zakonodavni okvir...... 118 2. Nacionalna strategija za trajno re{avanje problema izbeglica i interno raseljenih lica ...... 119 3. Izbeglice u Crnoj Gori...... 122 4. Raseljena lica u Crnoj Gori ...... 122 5. Regulisanje statusnih pitanja i dokumenata raseljenih i izbeglica...... 124 6. Dr`avljanstvo...... 128 7. Repatrijacija izbeglica i povratak raseljenih lica ...... 129 8. Zapo{ljavanje izbeglica i interno raseljenih lica ...... 131 9. Zdravstvena i socijalna za{tita...... 133

6 10. Obrazovanje...... 134 11. Pravo svojine ...... 135 12. Pravo na udru`ivanje ...... 135 13. Pravo na intelektualnu svojinu ...... 135 14. Specifi~nosti statusa izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori ...... 136 15. Zaklju~ci i preporuke...... 137 15.1. Povratak izbeglica ...... 137 15.2. Integracija izbeglica u Crnoj Gori...... 137 15.3. Interno raseljena lica ...... 138

IV POVRATNICI NA OSNOVU UGOVORA O READMISIJI I AZILANTI ...... 139 1. Evropski institucionalno-pravni okvir regulisanja politike azila ...... 140 2. Ljudska prava dràvljana SCG koji su podvrgnuti procesu readmisije...... 141 2.1. Povratak manjina s Kosova i Metohije u Srbiju i Crnu Goru kao u “bezbedni deo zemlje” (Internal Flight – Alternativa interne za{tite)...... 144 2.2. Povratak dece bez pratnje, `rtava trgovine ljudima i drugih lica u stanju posebne ugroènosti ...... 145 3. Povratak na Kosovo...... 146 3.1. Pristup socijalnoj i humanitarnoj pomo}i ...... 149 4. Ljudska prava azilanata u SCG ...... 150 4.1. Vra}anje dràvljana tre}ih zemalja na osnovu ugovora o readmisiji ... 153 4.2. Procedura za utvr|ivanje izbegli~kog statusa – pitanja ka`njavanja, pritvora i sme{taja azilanata...... 153 4.3 Pristup humanitarnoj i pravnoj pomo}i...... 154 4.4. Pristup trì{tu rada i socijalnim uslugama ...... 154 4.5. Dokumenta, izbor mesta stanovanja i slobode kretanja...... 154 4.6. Pravo na obrazovanje i zdravstvenu za{titu...... 155 5. Zaklju~ci i preporuke...... 155 5.1. Op{te preporuke za proces integracije povratnika u SCG326...... 155 5.1.2. Pripadnici manjina s Kosova – povratnici iz Zapadne Evrope.. 156 5.2. Azilantska za{tita...... 156

V TRGOVINA LJUDIMA I KRIJUM^ARENJE LJUDI...... 159 1. Univerzalni dokumenti ...... 160 2. Krijum~arenje ...... 161 3. Srbija (bez Kosova) ...... 162 3.1. Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi . 162 3.2. Pravo na zdravstvenu za{titu...... 170 3.3 Pravo na pomo}...... 170 4. Crna Gora ...... 171 4.1. Zakonska re{enja za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi ...... 171 4.2. Pravo na zdravstvenu za{titu...... 176

7 4.3. Pravo na pomo}...... 176 5. Kosovo...... 177 5.1. Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi ..... 177 5.2. Sloboda kretanja...... 180 5.3. Pravo na zdravstvenu za{titu...... 180 5.4. Pravo na pomo}...... 181 6. Preporuke...... 182 6.1. Zakonska re{enja u vezi s trgovinom ljudima i krijum~arenjem ljudi ...... 182 6.2. Pravo na zdravstvenu za{titu...... 183 6.3. Pravo na pomo}...... 183

LISTA SAGOVORNIKA SA KOJIMA SU SE ^LANOVI TIMA ZA IZRADU IZVE[TAJA SUSRELI U TOKU ISTRA@IVANJA ...... 185

AKRONIMI ...... 187

BIBLIOGRAFIJA ...... 189

8 UVOD

Globalizacija kao fenomen sve vi{e uti~e na migracijske tokove u svetu. Danas ima oko 200 miliona migranata, {to je dva puta vi{e nego pre 25 godina.1 Pod brigom UNHCR nalazi se 19 miliona najugro`enijih prisilnih migranata,2 izbeglice i raseljena lica Prisilne migracije privla~e sve ve}u pa`nju, kako vlada dr`ava koje su njima pogo- |ene tako i razli~itih me|unarodnih agencija. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan u izve{taju Generalnoj skup{tini UN iz 2002. godine „Ja~anje Ujedinjenih nacija: Agenda za dalji napredak“ naglasio je da su migracije prioritet za me|unarodnu zajednicu. Generalni sekretar osnovao je i internu Radnu grupu za migracije, i ona je napravila izve{taj u kome su istaknuti razni aspekti migacija, kao {to su bezbednost migranata, radne migracije i njihove posledice, migracija i razvoj, azil, integracija migranata i me|unarodna saradnja. U izve{taju su is- taknute tri posebne preporuke: I) otkloniti normativne i prakti~ne nedostatke u na~inu vo- |enja politike prema migrantima; II) popuniti institucionalne praznine u me|unarodnom sistemu; i III) formirati Globalnu komisiju za me|unarodne migracije (GCIM). Kao prvo globalno telo koje se bavi pitanjima me|unarodnih migracija, GCIM je osnovan u drugoj polovini decembra 2003. godine. U izve{taju objavljenom u oktobru 2005. godine, Komisija je zaklju~ila da me|unarodna zajednica nije uspela da iskoristi svoje mogu}nosti i da odgovori na izazove u vezi s me|unarodnim migracijama.

Postoji ozbiljan nedostatak kapaciteta potrebnih za formulisanje i implementaciju efektivnih migratornih politika i nema dovoljno resursa za pra}enje i procenu uticaja tih programa i politika; ne postoje koherent- ne migratorne politike; one se ne uzimaju u obzir kada se donose va`ne odluke u oblasti razvoja, trgovine, pomo}i i tr`i{ta rada; neophodna je bolja komunikacija i saradnja izme|u dr`ava, ali isto tako izme|u va- `nih aktera koji mogu da doprinesu formulisanju i sprovo|enju migratornih politika (privatni i civilni sektor, sindikati, lokalne vlasti, itd.) na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.3

1 GCIM, Migration in an Interconnected World: New Directions for Action, October 2005. 2 UNHCR, The State of the World’s Refugees, 2006. 3 GCIM, Migration in an Interconnected World: New Directions for Action, October 2005.

9 Najnoviji razvoj doga|aja, postavljanje novog izaslanika UN za migracije i razvoj 23. januara 2006. godine, tako|e ukazuje na povezanost migracija i razvoja. Migra- cije su isto tako blisko povezane s pitanjima bezbednosti, privrede, trgovine ljudima i azi- lom. Neophodna su dalja istraìvanja o ovim pitanjima na globalnom i lokalnom nivou. Interno raseljenje, koje je u neprestanom rastu u poslednjih 25 godina, i dalje je jedan od najuticajnijih faktora razvoja za zemlje u kojima se ono de{ava. Kao posledica ratnih razaranja, ekonomske devastacije i ozbiljnih politi~kih nesta- bilnosti u devedesetim godinama pro{log veka, podru~je zapadnog Balkana postalo je ne- uralgi~na evropska ta~ka sa aspekta upravljanja migracionom tokovima. Na podru~ju Balkana, kao posledica ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni, jo{ uvek se nalazi nekoliko stotina hiljada ljudi u izbegli~kom statusu. Od ukupno pet balkanskih zemalja, ~etiri ula- ze u grupu od ~etrdeset zemalja s najve}im brojem ilegalnih imigranata u zemlje EU (Al- banija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Makedonija). Zbog lako propusnih granica i rasprostranjene korupcije, podru~je Balkana je klju~ni regionalni tranzitni centar trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije ili robovskog rada, krijum~arenja dro- ge i oru`ja i obavljanja nelegalnih i visokoprofitnih robnih transakcija (cigarete, alkohol, automobili). 4 U tom smislu, poslednjih nekoliko godina aktivnosti Evropske komisije s prate}im programima, UNHCR, Pakta za stabilnost i drugih me|unarodnih i lokalnih organizacija koje se bave upravljanjem migracijama i za{titom prava izbeglica i migranata, usmerene su, u saradnji s vladama balkanskih zemalja, na pruànje konkretnih oblika pomo}i kojima se reformi{e dràvna organizacija, ja~aju organizacioni i institucionalni kapaciteti ovih zemalja, pomaè razvoj lokalnih ekonomija i pokre}u inicijative za har- monizaciju zakonodavstva u cilju “stabilizacije” migracionih tokova na ovom prostoru i postepenog uklju~ivanja ovih zemalja u Evro-atlantske integracije. U Srbiji i Crnoj Gori (SCG) migracijama se ne posve}uje dovoljna pa`nja; samo odre|eni segmenti migracija privla~e pa`nju javnosti, i to ne stalno. Iako je zemlja suo- ~ena s komplikovanim scenarijem u vezi s migracijama, jo{ uvek ne postoje ni sistemski pristup ni odgovaraju}e institucije koje bi mogle da odgovore na te izazove i probleme. Srbija i Crna Gora jo{ uvek prihvata najve}i broj izbeglica i raseljenih lica u Evro- pi. Kroz njenu teritoriju veliki broj ljudi biva krijum~aren ili trafikovan. Tako|e, najve}i broj azilanata u Evropskoj uniji poreklom je iz Srbije i Crne Gore. Veliki broj dràvlja- na Srbije i Crne Gore, koji su u toku devedestih pobegli iz zemlje, sada se vra}aju u zemlju. Pored toga, hiljade dràvljana Srbije i Crne Gore poku{avaju (i)legalno da prona- |u bolje uslove za ìvot u razvijenijim zemljama, i najobrazovaniji obi~no u tome i uspevaju. Srbija i Crna Gora nema usagla{en, jedinstven vizni reìm kojim utvr|uje svoje odnose sa drugim dràvama u oblasti slobode kretanja ljudi. îni se da je ustavni okvir za migracije jasan. Prema Ustavnoj povelji u nadle`nosti je Skup{tine Srbije i Crne Gore da donosi zakone i druge akte o politici useljavanja, davanja azila, viznom sistemu i integrisanom upravljanju pograni~nim poslovima, u skladu sa standardima Evropske unije, {to zna~i da mora da postoji zajedni~ka politika ula-

4 Grupa 484, Studije o izbegli{tvu, mr Tanja Pavlovi}-Kri`ani}, Polo`aj prisilnih migranata u me|unarodnom pravu, 2005. str. 235.

10 ska na teritoriju dràva. Da ovo nije tako vidi se u delu viznog reìma, gde postoje razli~iti reìmi ulaska i na teritoriju Srbije i na teritoriju Crne Gore, {to u praksi dovodi do toga da strani dràvljani npr. Rusije, Albanije i Ukrajine mogu bez vize da u|u u Crnu Goru i borave na njenoj teritoriji, ali ako bi nakon toga èleli da posete Srbiju morali bi da pribave vize.5 Op{ti zakonski okvir SCG se sastoji od Zakona o kretanju i boravku stranaca6 iz 1980. i Zakona o prelaènju dràvne granice7 iz 1979. godine, koji su zastareli i koji nisu u skladu sa me|unarodnim standardima ljudskih prava. Posebne, mo`da i najva`nije teme su ilegalne migracije, preko ili sa teritorije SCG. Srbija i Crna Gora je zemlja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta raznih kategorija migranata. Goru}i problem je i borba protiv trgovine ljudima, posebno ènama i decom, kao i protiv krijum~arenja migranata. “Specifi~an fenomen koji jednako poga|a zemlje u regionu je feminizacija migracija, {to naravno ne zna~i da je uvek posredi trgovina ènama.”8 Na putu ka Evopskim integracijama, Srbija i Crna Gora }e morati da izgradi i uskladi svoju migratornu politiku u skladu sa evropskim standardima. To je jedan sveo- buhvatan posao koji zahteva strate{ki pristup i punu koordinaciju svih nadle`nih institucija. U trenutku kada su po~eli pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pri- druìvanju Srbije i Crne Gore, problem politike upravljanja migracijama je jo{ uvek bez odgovaraju}ih re{enja. Op{ti utisak je da me|u donosiocima odluka u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji dovoljno razvijena svest o izazovima koje nosi definisanje migratorne strategije u skladu s regionalnim inicijativama i evropskim standardima. Ovaj izve{taj bavi}e se, kao i pro{le godine, poloàjem i problemima ~etiri vrste prisilnih migranata u Srbiji i Crnoj Gori. - Izbeglice koje su napustile republike biv{e SFRJ, uglavnom Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu zbog oruànog sukoba tokom devedesetih; - Interno raseljena lica, koja su napustila Kosovo i Metohiju 1999. godine posle povla~enja Vojske Jugoslavije i srpskih snaga bezbednosti; - Dràvljani SCG koji su zatraìli azil u zemljama Zapadne Evrope, ali koji su ili odbijeni ili im je istekla privremena za{tita, i koji se sada vra}aju u SCG na osnovu ugovora o readmisiji; - Azilanti, strani dràvljani koji su u SCG uglavnom uhva}eni u poku{aju da na ilegalan na~in do|u do zemalja Zapadne Evrope, i koji prolaze proceduru UN- HCR za utvr|ivanje izbegli~kog statusa. Novi deo, u odnosu na izve{taj za 2004. godinu, predstavlja poglavlje o `rtvama trafikinga i krijum~arenja. Ove grupe prisilnih migranata me|usobno se razlikuju, kako u pogledu statusa, tako i u pogledu na~ina na koji se re{avaju njihovi problemi, ali su im zajedni~ki teàk eko-

5 Brankica Grupkovi}, ICMPD, elektronskom po{tom. 6 Sl. list SFRJ, br. 56/80. 7 Sl. list SFRJ, br. 34/79. 8 Brankica Grupkovi}, ponovljen citat.

11 nomski i socijalni poloàj u kome su se na{li mimo svoje volje - u prisilnim migracijama. Zvani~ni podaci, iako predstavljaju razumnu osnovu za svako istraìvanje, naàlost ~esto ne samo {to nisu pouzdani, ve} gotovo i ne postoje za pojedine grupe prisilnih migranata. Dru{tveni kontekst u kojem }e se re{avati pitanje prisilnih migranata u Srbiji i Cr- noj Gori odre|en je brojnim nepovoljnim okolnostima. Ekonomiju zemlje obeleàvaju nedovoljan ekonomski rast, visoka stopa nezaposlenosti i javna potro{nja koja ne moè da zadovolji potrebe stanovni{tva. Dràvna zajednica Srbije i Crne Gore je daleko od funkcionalne dràve, a u Srbiji ne postoji politi~ki konsenzus o najzna~ajnijim pitanjima – saradnji s Ha{kim tribunalom, statusu Kosova i Metohije i odnosima unutar Dràvne zajednice. Te{ka ekonomska situacija i politi~ka nestabilnost odraàvaju se i na politiku prema ljudima koji su svojevremeno izbegli u Srbiju i Crnu zbog ratova u Hrvatskoj i Bo- sni i Hercegovini i sukoba na Kosovu i Metohiji9 Odluka o krajnjem statusu Kosova i Metohije i eventualna odluka o sudbini Dr- àvne zajednice ima}e direktan uticaj na poloàj pre svega raseljenih u Srbiji i Crnoj Go- ri i odredi}e prirodu programa me|unarodnih organizacija i donatora prema tom delu populacije. U narednom periodu o~ekuje se dalje smanjenje humanitarne pomo}i vode}ih me|unarodnih organizacija i smanjenje obima njihovih ukupnih aktivnosti. Me|unarodna izolacija, ratovi i velike selidbe stanovni{tva doveli su do op{teg siroma{enja dru{tva, iscrpljenosti institucija sistema i pada nivoa usluga koje dràva moè da ponudi, tako da u Srbiji i Crnoj Gori jo{ ne postoje kapaciteti socijalne za{tite koji bi efikasno zamenili stranu humanitarnu pomo}. Potrebe ljudi u sferi socijalne za{tite, zdravstva i obrazovanja i dalje su ve}e od onoga {to dràva moè da ponudi. Ukoliko do|e do napretka u odnosima s Ha{kim tribunalom i u pregovorima o priklju~enju EU, mogu}e je o~ekivati pove}anje stranih investicija i dalji ekonomski rast. To bi trebalo ako ne da nadomesti, onda sigurno da ublaì posledice ukidanja strane humanitarne pomo}i i trebalo bi da dovede do pobolj{anja ukupnog poloàja i izbeglica i raseljenih. Smanjenje siroma{tva me|u izbeglicama i raseljenima doprinelo bi politi~koj stabilizaciji zemlje, a time i op{toj stabilnosti u regionu, {to je neophodan uslov za dalje reforme i razvoj. S druge strane, postoji rizik da preusmeravanje humanitarnih na dohodovne i razvojne programe pogodi najsiroma{nije me|u raseljenima i izbeglicama (uklju- ~uju}i i specifi~nu grupu “biv{ih” izbeglica), koji nemaju mnogo mogu}nosti da se uklju- ~e u te aktivnosti, a i dalje im je potrebna pomo} u hrani i osnovnim artiklima. Neujedna~en regionalni pristup tako|e predstavlja veliku prepreku za povratnike, izbeglice i raseljene. Postoje velike razlike u pravnom i op{tem egzistencijalnom poloà- ju izbeglica i raseljenih lica u zemljama u regionu (npr.: stanarska prava u BiH i Hrvat- skoj). UNHCR smatra da bez urgentnog procesa pomirenja, koji bi obuhvatio sve ljude u regionu uz sna`nu podr{ku me|unarodne zajednice, pitanje mira i ekonomskog razvoja ostaje nere{eno, kao i problem povratka ili integracije prisilnih migranata.10

9 Grupa 484, Izbeglice iz Hvratske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument sa konferencije Zaboravljena kriza?, oktobar 2005 10 UNHCR, Closing the Circle: From Emergency Humanitarian Relief to Sustainable Returns in South Eastern Europe, April 2004.

12 Odluke i preporuke Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava i Komiteta UN za ljudska prava

Pitanja ljudskih prava izbeglica, i posebno raseljenih bila su na dnev- nom redu dva komiteta Ujedinjenih nacija. Komitet UN za ekonomska i socijalna prava na 34. sednici od 25. aprila do 13. maja 2005. raspravljao je o izve{taju Srbije i Crne Gore o po{tovanju Me|unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.11 Komitet je is- kazao zabrinutost zbog nedostatka pune za{tite prava garantovanih Paktom i pozvao je, izme|u ostalog, vlasti Srbije i Crne Gore „da pomognu izbeglicama, interno raseljenim licima i povratnicima, tako {to }e im olak{ati dobijanje li~nih dokumenata, uklju~uju}i izvode iz mati~nih knjiga, li~ne karte i radne knjiìce kako bi im omogu}ili uìvanje ekonomskih socijalnih i kulturnih prava“. Komitet UN za ljudska prava na 81. sednici od 5. do 30. jula 2004. raspravljao je o izve{taju SCG o stanju ljudskih prava u zemlji. To telo UN, koje nadzire po{tovanje Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, iskazalo je zabrinutost zbog nedostatka pune za{tite prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori. Me|u svojim preporukama, Komitet je istakao da „raseljenim licima treba omogu}iti pun i efektivan pristup socijalnim ustanovama, obrazovnim institucijama, pomo}i za nezaposlene, adekvatnom sme{taju i li~noj dokumetaci- ji, u skladu sa principom zabrane diskriminacije’’. Komitet je tako|e istakao raseljene Rome kao posebno ugroènu grupu. Pozvao je vlast u Srbiji da postupi po njegovim preporukama i da u roku od godinu dana izvesti {ta je u~injeno na pobolj{anju poloàja raseljenih lica.12

11 United Nations, Concluding Observations of the Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Ser- bia and Montenegro, Unedited Version, E/C.12/1/Add.108, Thirty-fourth session, 25 April – 13 May 2005. 12 United Nations, Human Rights Committee, Eighty-first session, Summary Record of The 22107th Meeting, Palais Wilson, Geneva, Monday, 19 July 2004.

13 14 SA@ETAK

1. Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine

Prema podacima od 3. marta 2006. godine, 141.680 izbeglica se odazvalo registraciji, a 106.931 licu je potrv|en status. Od tog broja, 73,47 odsto (78.562) izbeglica je poreklom iz Hrvatske, 26,38 odsto (28.209) iz Bosne i Hercegovine i 0,15 odsto (160) iz drugih republika biv{e Jugoslavije. U Crnoj Gori ima 8.431 izbeglica – 6.103 iz BiH i 2.328 iz Hrvatske. U 2004. i 2005. godini je do{lo do pomaka ka pronalaènju trajnog re- {enja za probleme izbeglica s teritorije biv{e Jugoslavije. U 2004. godini misije UNHCR, OEBS i Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pokrenule su regionalnu inicijativu Mapa Puta “Road Map” u cilju unapre|enja odrìvog re{enja, povratka ili integracije, i zatvaranja dosijea izbeglica do kraja 2006. godine. Osnovni problem za integraciju izbeglica u Srbiji je postoje}i pravni okvir; on se temelji na ste~enim pravima koja proizilaze iz prava boravka na nekoj teritoriji. Zakonski okvir ne uzima u obzir ni specifi~nu ugroènost izbeglica i raseljenih. Pored toga, smanjenje broja izbeglih ne zna~i nu`no ispunjenje dugoro~nih re{e- nja. Naime, na primeru Hrvatske i Bosne i Hercegovine moè se videti da te{ka ekonomska situacija ili diskriminatorna praksa protiv pripadnika manjina ~ine povratak izbeglih te{kim ili neodrìvim, a njihova deregistracija u Srbiji i Crnoj Gori moè da zna~i da su iz izbegli~kog samo pre{li u lokalno siroma{no stanovni{tvo. Najugroènija grupa izbeglica su biv{i nosioci stanarskih prava u Hrvatskoj, jer njihov problem nije re{en ni unutra{njim pravom ni na osnovu bilateralnog sporazuma (mere stambenog zbrinjavanja hrvatske Vlade posmatraju se kao humanitarna akcija).

1.1. Povratak u BiH Povratak u BiH se nastavlja na osnovu bilateralnog sporazuma iz 2003. godine. Kao {to je navedeno u na{em Godi{njem izve{taju o stanju ljudskih prava u 2004. godini, problemi u vezi sa imovinom se u BiH uspe{no re{avaju; me|utim, pitanje fizi~ke, ekonomske i socijalne sigurnosti je i dalje nere{eno. Podaci o povratku za 2005. godinu su posebno obeshrabruju}i. Od januara do kraja septembra, UNHCR je zabele`io 5.059 manjinskih povrataka, dvanaest puta manje nego u istom periodu 2002. godine.

15 1.2. Povratak u Hrvatsku Vlada Hrvatske je obavila registraciju povratnika u septembru 2005, u kojoj je zabele`eno 122.000 povratnika iz Srbije. Udru`enja hrvatskih Srba i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Hrvatskoj procenili su da je stvarni broj povratnika znatno manji. Te organizacije zapravo navode da se izme|u 60 i 65 odsto registrovanih povratnika vratilo u Srbiju i Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu posle kratkog boravka u Hrvatskoj. Glavne prepreke s kojima se suo~avaju izbeglice iz Hrvatske su povra}aj imovine i obnova, nere{ena stanarska prava, nere{ena penziona prava, sigurnost i bezbednost, kao i nesigurnost u vezi s potencijalnim optu`nicama za ratne zlo~ine.

1.3. Integracija u Srbiji Izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje su dobile taj status na osnovu Zakona o izbeglicama iz 1992. godine, u Srbiji imaju slede}a prava: pravo na rad (koje podrazumeva otvaranje radne knjiìce na osnovu izbegli~ke legitimacije), pravo na zdravstvenu za{titu, mogu}nost sme{taja u kolektivnim centrima, pravo na mese~nu mar- kicu za gradski prevoz (koja se koristi uz izbegli~ku legitimaciju), pravo na otvaranje ra- ~una u ve}ini doma}ih banaka, pravo na obrazovanje. Deregistracija izbeglica nije zavr{ena do kraja februara 2006. godine. Bitan problem je {to teku}u deregistraciju ne prati prelazni period - dok izbeglice ne ostvare trajno re{enje (vrate imovinu u posed ili obezbede sme{taj u zemlji porekla). Ukidanjem izbegli~kog statusa nakon poslednjeg popisa bi}e pre svega pogo|ene starije izbeglice, koje }e izgubiti pravo na besplatnu zdravstvenu za{titu u Srbiji. Deregistracija oteàva ili ~ak onemogu}ava pristup dràvljanstvu. Jo{ uvek nije prona|eno re{enje za ovu situaciju, a posledice ukidanja izbegli~kog statusa nisu uzimane u obzir za vreme deregistracije. U Srbiji, i pored brojnih te{ko}a, u saradnji sa stranim donatorima i partnerskim organizacijama, vlasti su nastavile implementaciju Nacionalne strategija za re{avanje problema izbeglica i raseljenih, ponudiv{i projekte integracije izbeglicama putem prijema u dràvljanstvo, stambenih i dohodovnih projekata. I dalje je velik doprinos me|unarodnih i lokalnih nevladinih organizacija koje izbeglicama pruàju pomo} i asistenciju i pri povratku, i pri uklju~enju u lokalnu zajednicu. Na planu integracije izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori napredak je postignut pre svega olak{avanjem prijema u dràvljanstvo novim Zakonom o dràvljanstvu, i to pre svega ~lanom 23. Za izbeglice iz Hrvatske i BiH, kao i raseljene s Kosova, pravo na adekvatan sme- {taj tesno je povezano s mogu}no{}u povratka, socijalnom i ekonomskom integracijom i statusom. Kao i u 2004. godini, pravo izbeglica na adekvatan sme{taj ne ostvaruje se dosledno, a u nekim slu~ajevima se uop{te ne ostvaruje. Najve}i deo izbeglica i raseljenih s posebnim potrebama, onih koji zavise od tu|e nege i pomo}i, sme{ten je u kolektivne centre. Kako se kolektivni centri gase, neophodno je re{avati potrebe najugroènijih. Da bi radili, izbeglicama i raseljenima su potrebni li~ni dokumenti, kao i radne knjiìce i podaci o radnom staù. Bez radnih knjiìca, oni ne mogu da dobiju penzije, re-

16 dovan posao, ili da se prijave i primaju pomo} u slu~aju nezaposlenosti. Izbeglice i raseljeni imaju po zakonu pravo na obrazovanje i zdravstvenu za{titu, ali je u praksi to ~esto neostvarivo zbog nedostatka sredstava.

Preporuke U vezi s regionalnim pristupom, me|unarodna tela i organizacije kao {to su Evropska komisija, OEBS i UNHCR treba da insistiraju na doslednoj i efikasnoj realizaciji postoje}ih regionalnih planova za izbeglice i raseljene i treba da se zalaù za to da se svuda u regionu pravedno i pod jednakim uslovima re{avaju pitanja izbeglica i raseljenih. Dràvna zajednica Srbije i Crne Gore treba da preuzme aktivniju ulogu u bilateralnim odnosima i sporazumima s Hrvatskom i BiH, kao i u regionalnim inicijativama, u cilju unapre|enja uslova za povratak ili integraciju izbeglica putem re{avanja imovinskih i statusnih pitanja: stanarskih prava, konvalidacije radnog staà, neispla}enih penzija itd.

2. Interno raseljena lica

Interno raseljenje unutar i van Kosova i Metohije zbilo se u dva navrata: 1999. nakon povla~enja srpskih snaga bezbednosti, kada je vi{e od 200.000 ljudi napustilo Koso- vo ili ostalo raseljeno unutar njega, i posle martovskog nasilja 2004. protiv manjinskih zajednica i me|unarodne uprave, kada je 4.200 ljudi potraìlo spas u internom raseljenju, uglavnom unutar provincije. Raseljeni s Kosova i Metohije razasuti su na teritoriji jedne dràve koja ima tri razli~ite uprave - u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. Uslo- vi za povrataka raseljenih iz Srbije na Kosovo nepovoljniji su od uslova za povratak izbeglica iz Hrvatske i BiH u njihove zemlje porekla. Prema podacima UNHCR, samo 14.553 pripadnika manjina vratilo se na Kosovo tokom {est godine od zavr{etka oruà- nog sukoba (6.616 Srba, 3.927 A{kalija/Egip}ana, 1.576 Roma, 1.324 Bo{njaka, 484 Go- ranca i 623 Albanca). Glavni razlozi za ovako mali broj povratnika su lo{a bezbednosna situacija, slabo i preoptere}eno pravosu|e, policija nevoljna da istraì incidente, neka`njivost za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti; nepostojanje slobode kretanja i vladavine prava, (problem posebno izraèn u nekim op{tinama); bezizgledna ekonomska perspektiva i diski- minatorna praksa protiv manjinskih grupa koja onemogu}ava povratnicima pristup javnim slu`bama i zaposlenju; neopravdano odugovla~enje u povezivanju povratni~kih ku- }a sa osnovnom infrastrukturom – teku}om vodom i elektri~nom mreòm; nemogu}nosti {kola da odgovare na potrebe povratnika – pre svega u domenu jezika, ali i drugih obrazovnih potreba; problemi vezani za dobijanje penzije i zdravstvene nege u slu~aju povratka. Problem je i nagla{ena upotreba nacionalnih i religioznih simbola od pojednih lokalnih vlasti. Mnogi povratnici sre}u se sa specifi~nim problemima u vezi s nedovoljnim po{tovanjem njihovih ljudskih prava. Pored toga, ne moè se o~ekivati da neko donese kona~nu odluku o povratku ne znaju}i da li }e Kosovo biti nezavisno, autonomno

17 ili u nekom drugom statusu. Mo`e se, ipak, zaklju~iti da }e odluka o novom statusu Ko- sova dovesti do novog pomeranja stanovni{tva. Prema izve{taju Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), polo`aj raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u 2005. godini dodatno se pogor{ao u odnosu na 2003. i 2004. godinu. Faktori koji su doprineli pogor{anju su iscrpljivanje fondova i imovine koju su raseljeni poneli sa sobom, problemi u kori{}enju imovine koja im je ostala na Ko- sovu, nemogu}nost kori{}enja socijalnih prinadle`nosti, zatvaranje kolektivnih centara i presu{ivanje humanitarne pomo}i. Kada je re~ o trajnim re{enjima za interno raseljena lica, vlasti u Srbiji isklju~ivo su fokusirane na njihov povratak. Integracija interno raseljenih lica ne uzima se u obzir kao ravnopravna opcija i, za razliku od izbeglica, za njih ne postoje programi stambenog zbrinjavanja. Stoga su aktivnosti najva`nijih me|unarodnih ~inilaca (UNHCR, MKCK, OEBS), kao i doma}ih organizacija koje se bave za{titom raseljenih lica i unapre|enjem njihovih prava, ograni~ene na predlaganje mera usmerenih na povratak, {to ograni~ava pravo raseljenih lica da se integri{u u mestima raseljenja.

Preporuke

Administracija UNMIK i lokalne vlasti na Kosovu moraju da preduzmu sve preko potrebne mere i osiguraju dodatne fondove kako bi sva raseljena lica mogla da se vrate u svoje domove koje su napustila za vreme ratnih sukoba. Omogu}iti svim raseljenim licima unutar KiM pristup i povra}aj imovine koja je u njihovom vlasni{tvu. U procesu pregovora o kona~nom statusu Kosova, dr`avne vlasti Srbije i Cr- ne Gore, kao i sve pregovara~ke strane, moraju posebno da vode ra~una o interesima i pravima raseljenih. Treba definisati precizan pravni i institucionalni okvir kojim bi se na specifi~an na~in obezbedilo po{tovanje prava raseljenih lica. U nedostatku pravnog i institucionalnog okvira, potrebno je preduzeti niz vrlo razli~itih posebnih mera kojima bi se unapredile mogu}nosti za ostvarivanje prava raseljenih lica.

3. Ljudska prava izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je, me|u ukupno 620.154 stanovnika na dan 1. septembra 2004. godine, ìvelo 8.474 izbeglica i 18.047 interno raseljenih lica, što ukupno iznosi 26.521 lica ili 4,28 odsto ukupnog stanovništva. Situacija za prisilne migrante u Crnoj Gori je nepovoljnija nego u Srbiji. Po Zakonu o crnogorskom dràvljanstvu, potrebno je 10 godina neprekidnog boravka da bi se dobilo dràvljanstvo; me|utim, izbeglice ne mogu da dobiju dozvolu za trajni boravak u Crnoj Gori, ve} samo za privremeni boravak, i zbog toga nikako ne mogu da dobiju crnogorsko dràvljanstvo.

18 Suo~ena sa stalnim primedbama me|unarodnih faktora da je pasivna i nevoljna da se suo~i s problemima izbeglica i raseljenih, Vlada Crna Gora usvojila je u martu 2005. godine sopstvenu Nacionalnu strategiju za trajno re{enje problema izbeglica i raseljenih lica. Ostaje nejasno koji je njen dugoro~ni cilj (svrha), budu}i da vlasti Crne Gore uop- {te ne èle da integri{u izbeglice i raseljene smatraju}i da bi njihova integracija naru{ila etni~ku i politi~ku strukturu zemlje. U Crnoj Gori najve}i akcenat se stavlja na olak{avanje povratka u Bosnu i Hrvatsku ili na Kosovo i Metohiju, ili na dalje selidbe u Srbiju ili drugde. U tom smislu Strategija predvi|a i preseljenje u tre}e zemlje, iako je evidentno da strani partneri takav program vi{e ne primenjuju u Srbiji i Crnoj Gori. Pored toga, crnogorska Vlada uskra}uje prava raseljenima na osnovu toga {to oni imaju srpsko, a ne crnogorsko dràvljanstvo. U Crnoj Gori ne postoji bitna razlika izme- |u statusa reseljenih i izbeglih lica, posebno u oblasti pruànja pomo}i, zapo{ljavanja i dugih usluga, iako su reseljeni jo{ uvek formalno dràvljani dràvne zajednice Srbija i Crna Gora. Vlada Crne Gore ne priznaje interno raseljenim licima status dràvljana, ne dopu- {ta im prijavu prebivali{ta na svojoj teritoriji, a tako|e im uskra}uje pravo na formalno zaposlenje, pravo na socijalnu pomo}, kao i pravo da legalno poseduju imovinu na teritoriji Crne Gore.

Preporuke Vlasti u Crnoj Gori treba da donesu Zakon o dràvljanstvu RCG, Zakon o azilu i Zakon o li~noj karti i omogu}e efikasniju proceduru dodeljivanja dràvljan- stva, Izvr{e izmene i dopune Zakona o zapo{ljavanju, Zakona o radu i Uredbe o radnom angaòvanju nerezidentnih fizi~kih lica u cilju punog po{tovanja Konven- cije o statusu izbeglica iz 1951. godine, Principa o internom raseljenju UN i Ustavne povelje SCG.

4. Povratnici na osnovu ugovora o readmisiji

U toku je povratak velikog broja dr`avljana Srbije i Crne Gore kojima je odbijen zahtev za azil u zemljama Zapadne Evrope ili im je ukinuta privremena za{tita dodeljena u cilju njihovog humanitarnog zbrinjavanja tokom trajanja sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije. Povratak tih ljudi odvija se, izme|u ostalog, na osnovu obaveza koje je Sr- bija i Crna Gora preuzela potpisuju}i ugovore o readmisiji. Zaklju~eno je 13 ugovora o readmisiji s 15 zemalja. Od marta 2003. nije potpisan nijedan sporazum. Zaklju~enje ugovora o readmisiji je preduslov za saradnju sa EU, a njihovo sprovo|enje je uslov za dobijanje finansijske pomo}i i liberalizaciju viznog re`ima – za sta- vljanje zemlje na belu [engen listu. Problem sa ugovorima o readmisiji je to {to oni ne garantuju reintegraciju vra- }enih ljudi, i uz neke izuzetke, ne propisuju uslove za njihov humani prihvat u zemlji porekla.

19 Ne postoje precizni podaci o broju i strukturi povratnika. Nedostatak podataka predstavlja ozbiljno ograni~enje za svaki poku{aj da se analizira problem i planiraju i predlaù mere u interesu tih ljudi. Nedostatak podataka predstavlja i veliki problem za nepristrasnu ocenu o ugroènosti me|u samim povratnicima i za identifikovanje najranjivijih. Prema procenama Saveta Evrope, iz zemalja Zapadne Evrope bi}e vra}eno izme- |u 50.000 i 100.000 ljudi. Neke procene govore o vi{e od 150.000 ljudi. Najvi{e je Ro- ma, potom Muslimana/Bo{njaka i Srba. Posebno problemati~no i te{ko pitanje je vra}anje pripadnika nekih manjina direktno na Kosovo ili u Srbiji u Crnu Goru kao u bezbedan deo zemlje, na osnovu kontro- verznog koncepta alternative interne za{tite (Internal Flight Alternative), uprkos preporukama Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope i UNHCR zapadnim zemljama da se uz- drè od takve prakse. U tim slu~ajevima, ljudi se nalaze u te{koj situaciji internog raseljenja, s velikim problemima i bez mogu}nosti ostvarivanja osnovnih ljudskih prava.

Preporuke

Unaprediti saradnju i razmenu iskustava sa svim dràvama u regionu u vezi sa pitanjem integracije povratnika Formirati sveobuhvatne baze podataka o broju i strukturi povratnika po op{tinama u SCG, kako bi se planovi integracije mogli uskladiti sa lokalnim mogu}nostima; Uspostaviti tesne saradnje sa dràvama prijema koje bi prilikom sprovo|enja ugovora o readmisiji trebalo da pruè podatke o povratnicima na{im organima; Uspostaviti saradnju razli~itih dràvnih institucija i lokalnih samouprava u cilju koordinisanja ve} postoje}ih programa pomo}i, i saradnju sa donatorima u cilju definisanja budu}ih jedinstvenih programa pomo}i u procesu integracije; Dràvni organi Srbije i Crne Gore, u saradnji sa me|unarodnim i nevladinim organizacijama, trebalo bi da se zalaù kod vlada zapadnih zemalja da ne vra- }aju manjine sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru kao u bezbedni deo zemlje i trebalo bi da se angaùju na prihvatu i pomo}i ljudima koji su se ve} vratili.

5. Azilanti

Srbija i Crna Gora je u martu 2005. godine donela okvirni zakon o azilu na nivou dr`avne zajednice. Na republikama je ostalo da usvoje svoje detaljne zakone u skladu s me|unarodnim standardima. U Crnoj Gori, zakon je skoro pripremljen za izglasavanje u Skup{tini, dok je u Srbiji sve i dalje na nivou nacrta. U odsustvu zakona o azilu i prate- }ih institucija, UNHCR u SCG je nastavio sa procedurom odre|ivanja izbegli~kog statusa za lica van teritorije biv{e Jugoslavije. Ukoliko im UNHCR prizna izbegli~ki status, te ljude ~eka preseljenje u tre}e zemlje – uglavnom SAD i Kanadu. U 2005. godini ukupno 55 stranih dr`avljana u{lo je u proceduru UNHCR za priznavanje izbegli~kog statu-

20 sa. Izbegli~ki status dobilo je 11 osoba (tri porodice) – 10 turskih dràvljana i jedna Uz- bekistanka. U odsustvu zakona i jasne procedure, i dalje postoji velika mogu}nost vra}anja traìlaca azila na teritoriju gde bi bili izloèni progonu (refoulement). U 2005. nakon dono{enja okvirnog zakona na nivou dràvne zajdnice, u Srbiji i Crnoj Gori gotovo da nije bilo pomaka u vezi sa izgradnjom pravnog i institucionalnog okvira azilantske za{tite. Ni Srbija ni Crna Gora i dalje nemaju detaljne zakone o azilu u skladu s me|unarodnim standardima, prate}e institucije, odgovaraju}u infrastrukturu (pre svega centre za prihvat azilanata) i obu~eno osoblje. Sa stanovi{ta obaveza koje na{a zemlja ima u me|unarodnoj za{titi izbeglica na osnovu Konvencije o statusu izbeglice i Evropske konvencije o ljudskim pravima, takvo stanje je neprihvatljivo i zahteva hitno re{avanje.

Preporuke Vlasti Srbije i Crne Gore treba {to pre da usvoje sveobuhvatne zakone o azilu u skladu sa me|unarodnim i evropskim standardima. Treba eliminisati mogu}nost vra}anja azilanta na teritoriju gde bi mogao da bude izloèn progonu (refoulement); Treba uspostaviti prate}e institucije, centre za prihvat azilanata, formirati dràv- na tela i stru~ne slu`be koje bi preuzele ulogu koju sada ima UNHCR u za{titi traìlaca azila.

6. Trgovina ljudima i krijum~arenje ljudi

Trgovina ljudima, decom, mu{karcima i ènama u cilju prisilne prostitucije, rada, pro{nje ili va|enja i prodaje ljudskih organa, za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo predstavlja zna~ajan problem. Srbija i Crna Gora i Kosovo su podru~ja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta `rtava trgovine ljudima, sa uve}anim rizikom da gra|ani SCG i Kosova postanu `rtve trafikinga. Podaci kojima raspolaè NVO ASTRA nesumnjivo ukazuju na to da ve} nekoliko godina me|u `rtvama trgovine ljudima dominiraju dràvljani/ke SCG. ,,U 71,11 odsto (96) slu~ajeva radilo se o dràvljanima/kama Srbije. Stranih dràvljanki/na bilo je 39 (28,89 odsto) i to iz Ukrajine (10), Moldavije (9), Rumunije (7), Ma|arske (4), Bugarske (3), Francuske (2), i po jedna dràvljanka/nin Hrvatske, BiH, Albanije i Iraka. U 2005. prihvatili{te za `rtve trgovine ljudima Crnogorskog ènskog lobija primilo je 28 `rtava, 13 punoletnih èna, 7 maloletnih, 4 mu{karca iz Banglade{a (krijum~arenje) i 4 maloletna lica iz Rumunije (prisilno pro{enje). U januaru 2006. u prihvatili{te su stigle tri nove `rtve: dve iz Ukrajine i jedna iz Crne Gore, a trenutno se u prihvatili{tu nalaze 4 ène. Prema podacima dobijenim od nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima, prose~an period boravka u skloni{tu je 28 dana. Prose~na starost `rtve je 23 godine, a kre}e se u rasponu od 13 do 37 godina. Specijalni tim MUP Crne Gore, od aprila 2004. kada je formiran, podneo je 11 krivi~nih prijava protiv 25 izvr{ilaca krivi~- nog dela trgovine ljudima za dela gde je bilo 17 `rtava trgovine.

21 Podaci IOM, odnosno Izve{taj Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima na Koso- vu (od februara 2000. do juna 2005), navode da su oni tokom ovog perioda imali 474 korisnika (`rtve). Od toga 214 `ena su bile iz Moldavije, 89 iz Rumunije, 58 iz Ukrajine, 28 iz Bugarske, 24 iz Albanije, 53 sa Kosova, 3 iz Rusije, 3 iz Srbije, jedna iz Slova~ke i jedna iz Nigerije.

Preporuke U Srbiji bi trebalo usvojiti Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima. Na prostoru Kosova neophodno je usvajanje svih neophodnih prate}ih dokumenata i podzakonskih akata radi realizacije akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima, to jest vo|enja konkretnih akcija policije protiv organizovanog kriminala. U Srbiji (uklju~uju}i Kosovo) i Crnoj Gori neophodno je uspostaviti sistem prihvatili{ta koji }e imati svu neophodnu infrastrukturu i finasijsku podr{ku nadle- `nih dr`avnih organa. U saradnji sa civilnim dru{tvom, Vlada Srbije, Crne Gore i Privremene institucije na Kosovu treba da uspostave sistem besplatne pravne pomo}i `rtvama trgovine ljudima, s posebim akcentom na pomo} `rtvama u postupcima za naknadu {tete

Trajna re{enja 1996 – 2005 po zemlji porekla (pribli`an broj) Izvor: UNHCR

Zemlja porekla Ukupno Bosna i Hercegovina Hrvatska 1996 251.000 297.000 548.000 Uz pomo} Uz pomo} 6.100 13.200 19.300 Dobrovoljna UNHCR-a Dobrovoljna UNHCR-a repatrijacija repatrijacija Spontano 60.000 Spontano 54.400 114.400

Trajno Preseljenje preko UNHCR-a 9.000 Preseljenje preko UNHCR-a 13.000 22.000 re{enje Lokalna integracija/ Lokalna integracija/ 42.000 74.000 116.000 naturalizacija naturalizacija *Odlu~ili da se ne registruju *Odlu~ili da se ne registruju 87.000 42.000 129.000 na registraciji iz 2004/2005 na registraciji iz 2004/2005 2005 46.900 100.400 147.300 *Pretpostavlja se da su lica iz ove kategorije prona{la neku vrstu trajnog re{enja jer su odlu~ili da se ne registruju 2004/2005. Ne postoje dalji podaci za ovu kategoriju.

22 I IZBEGLICE IZ HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE

Komesarijat za izbeglice i UNHCR izdali su 3. marta 2006. zajedni~ko saop{tenje u kome se kaè da se registraciji odazvalo 141.680 izbeglica, a da je potvr|en status za 106.931 lice. Od tog broja 73,47 odsto (78.562) izbeglica je iz Republike Hrvatske, 26,38 odsto (28.209) iz Bosne i Hercegovine dok je 0,15 odsto (160) iz drugih republika biv{e Jugoslavije.13 Prema podacima UNHCR14 od 1. novembra 2005. godine, na teritoriji Srbije (bez Kosova) bilo je 139.195 izbeglica.15 U Crnoj Gori nalazio se 8.431 izbeglica – 6.103 iz Bosne i Hercegovine i 2.328 iz Hrvatske. Broj izbeglica od 1996. godine, kada ih je registrovano 551.000, smanjio se skoro ~etiri puta, kao rezultat procesa povratka u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, integracije u lokalnu sredinu u Srbiji ili preseljenja u tre}u zemlju.16 Smanjenje broja izbeglih ne zna- ~i nu`no ispunjenje dugoro~nih re{enja, jer na primeru Hrvatske i Bosne i Hercegovine moè se videti da te{ka ekonomska situacija ili diskriminatorna praksa protiv pripadnika manjina ~ine povratak izbeglih te{kim ili neodrìvim, a njihova deregistracija u Srbiji i Cr- noj Gori moè da zna~i da su iz izbegli~kog samo pre{li u lokalno siroma{no stanovni{tvo. Integracija je zna~ajna ne samo za izbegle koji traè trajni boravak u SCG ve} isto tako i za izbeglice koji treba da oja~aju svoje ekonomske, obrazovne, kulturne i socijalne kapacitete da bi se uspe{no vratili i reintegrisali u zemlje porekla (za vi{e detalja, pogledati Godi{nji izve{taj Grupe 484 za 2004. godinu). Isto tako, zamena imovine i ku- }a u zemlji porekla za nov~ana sredstva je veoma va`na za pobolj{anje ekonomskog po-

13 Komesarijat za izbeglice i UNHCR, zajedni~ko saop{tenje za javnost, 3. mart 2006. 14 UNHCR, Refugees in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Country of Origin and Current Place of Asylum (as at 01 November 2005), Belgrade, November 2005. 15 Broj registrovanih izbeglica u poslednjem popisu u Srbiji jo{ bi se vi{e smanjio da je Komesarijat za izbeglice prihvatio predlog UNHCR da dokaz o dràvljanstvu prihvati kao osnovu za ukidanje izbegli~kog statusa (odnosno da doda jo{ dva pitanja u upitnik: da li se osoba prijavila za dràvljanstvo i da li je dobila dokaz o dràvljanstvu). Stav Komesarijata je da je dovoljno samo pitanje da li je osoba dobila li~nu kartu. Po- sledica ovakvog stava je da je veliki broj osoba zadrào izbegli~ki status zbog toga {to se on ne gubi stica- njem dràvljanstva, ve} va|enjem li~ne karte. 16 Oko 50.000 izbeglica s prostora biv{e Jugoslavije oti{lo je u tre}e zemlje – uglavnom SAD i Kanadu. UN- HCR je asistirao u preseljenju 22.000 ljudi (9.000 izbeglica iz BiH i 13.000 iz Hrvatske). Taj program je pred ga{enjem, i u 2005. samo 37 osoba je preseljeno u tre}e zemlje (radi se o najranjivijim izbeglicama – `rtvama torture, silovanja, somohranim majkama itd.).

23 loàja izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori, za njihovu samostalnost i mogu}nosti da slobodno biraju izme|u povratka i reintegracije. U 2004. i 2005. godini do{lo je do pomaka ka trajnom re{avanju problema izbeglica sa prostora biv{e Jugoslavije. Pokrenuta je regionalna inicijativa za povratak ili integraciju izbeglica „Mapa puta“ u kojoj u~estvuju Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercego- vina i Hrvatska. U Srbiji, i pored brojnih te{ko}a, u saradnji sa stranim donatorima i partnerskim organizacijama, vlasti su nastavile sa implementacijom Nacionalne strategija za re{avanje problema izbeglica i raseljenih, ponudiv{i projekte integracije izbeglicama putem prijema u dràvljanstvo17, stambenih i dohodovnih projekata. I dalje je velik doprinos me|unarodnih i lokalnih nevladinih organizacija koje izbeglicama pruàju pomo} i asistenciju i pri povratku, i pri uklju~enju u lokalnu zajednicu. Nacionalna strategija za re{avanje problema izbeglica Republike Srbije usvojena je 2002. godine (uz pomo} UNHCR, UNDP i UNOCHA) i obuhvata mere za povratak ili integraciju izbeglica na osnovu njihovog slobodnog opredeljenja. Strategija se uglavnom oslanja na o~ekivanja od me|unarodnih donatora, a institucionalnu osnovu za njeno sprovo|enje predstavlja Komesarijat za izbeglice Srbije. U nameri da pospe{i integraciju izbeglica, Vlada Republike Srbije formirala je u septembru 2004. godine Komisiju za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica. Izbeglice i raseljeni uklju~eni su kao posebno ranjive grupe u Strategiju za smanjenje siroma{tva (SSS) koju je Vlada Srbije usvojila u oktobru 2003. godine. „Strategi- je se dopunjuju tako {to je Strategija za smanjenje siroma{tva op{ta strategija za reformu zemlje i njene ekonomije s posebnim ciljevima za smanjenje siroma{tva (za celu populaciju), a Nacionalna strategija je komplementarna sa SSS u pronalaènju trajnih re{enja za probleme izbeglica i raseljenih.”18 Uprkos naporima Vlade Republike Srbije da sprovede Strategiju za smanjenje siroma{tva jo{ uvek nema zna~ajnih pokazatelja smanjenja siroma{tva me|u izbeglim i raseljenim licima.

Istraìvanje o ìvotnom standardu na kome se zasniva Strategija za smanjenje siroma{tva odre|uje procenat siroma{nih u ukupnoj populaciji na 10,6 odsto, ali samo malo pomeranje definisane linije siroma{tva pove}ava procenat siroma{nih na 20 odsto. To istraìvanje, me|utim, nije adekvatno uzelo u obzir populacije interno raseljenih lica i izbeglica. Istraìvanja koja su radili WFP/CES MECON 2000. godine19 uka- zala su da je proporcija siroma{nih me|u izbeglim licima dvostruko ve- }a nego u ukupnoj populaciji, i da je 25 odsto izbeglica i raseljenih ì- velo na liniji siroma{tva ili ispod nje.20

17 Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije do sada je 207.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Hr- vatske uzelo dràvljanstvo Srbije i Crne Gore. 18 E. Multanen, Grupa 484, Adekvatno uklju~ivanje izbeglica i raseljenih lica u Strategiju za smanjenje siroma{tva, 2003. 19 SPH/CES MECON, Siroma{tvo u Srbiji, jun 2001. 20 Prema podacima iz Crne Gore, 60 odsto Roma (raseljenih, izbeglica i rezidenata) i 48 interno raseljenih lica koja su neromi ìve ispod linije siroma{tva. To zna~i da 54 odsto (8.945) raseljenih tamo danas ìvi u siroma- {tvu. Ako se uzme isti prag siroma{tva koji se koristi u Crnoj Gori, onda bi ukupan broj raseljenih koji ìve u siroma{tvu u Srbiji iznosio 103.318 (MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005).

24 Osnovni problem za integraciju izbeglica je postoje}i pravni okvir koji se temelji na ste~enim pravima, a ona proizilaze iz prava boravka na nekoj teritoriji. Zakonski okvir ne uzima u obzir ni specifi~nu ugroènost izbeglica i raseljenih. Sloboda kretanja je postoje}im zakonom vezana za institut vlasni{tva, odnosno ljudi koji nemaju pravni osnov za stanovanje u smislu poseda ili zakupa imovine ne mogu da prijave prebivali{te ili boravi{te. Neodgovaraju}i pravni okvir u praksi dovodi do toga da op{tina nastoji da preko zakonskih regulativa stvori prepreke za npr. dobijanje socijalne pomo}i preko centara za socijalni rad. Neke op{tine postavljaju uslove od {est meseci boravka na njenoj teritoriji za ispla}ivanje socijalne pomo}i.21 Uslovi ìvota i pristup pravima i izbeglica i raseljnih umnogome zavise od mesta raseljenja, odnosno izbegli{tva. Regionalne razlike treba uzeti u obzir, jer se mnoge izbeglice i raseljeni nalaze u op{tinama u ju`noj i jugoisto~- noj Srbiji koje su te{ko pogo|ene op{tim siroma{tvom. Te op{tine potpuno su nevoljne da vode posebnu brigu o siroma{nim prido{licama, jer za to nemaju ni finansije, ni me- nadèrske sposobnosti. Najbolje rezultate pokazuju najbogatije op{tine u Vojvodini. Ne- re{en je i problem biv{ih izbeglica, onih koji su godinama ranije izgubili izbegli~ki status. Iako je stav Komesarijata za izbeglice da i ti ljudi treba da budu uklju~eni u teku}e programe integracije, to se u praksi ne de{ava.

U 2005. godini Komesarijat je angaòvao grupu stru~njaka koja bi, radi stvaranja uslova za integraciju izbeglica, trebalo da predloì amand- mane na postoje}i Zakon o izbeglicama iz 1992. godine22. Na taj na~in bi se uspostavili zakonski okviri i mehanizmi za integraciju izbeglica – implementaciju raznih programa, na~in re{avanja stambenih problema, dràvne pomo}i itd.

Stambeni programi su najvi{e podràvani od me|unarodne zajednice. UNHCR, UN HABITAT, INTERSOS i druge strane i me|unarodne organizacije, u okviru razli~itih projekata, finansirale su izgradnju stambenih jedinica za izbeglice, otkup seoskih doma}instava i dodelu gra|evinskog materijala. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) obezbedila je zna~ajna sredstva za nekoliko programa podr{ke: za repatrijaciju i reintegraciju izbeglih i raseljenih, Nacionalnu strategiju za re{avanje problema izbeglih i raseljenih kroz podr{ku programa zatvaranja kolektivnih centara, unapre|enje individualnih uslova ìvo- ta izbeglica i raseljenih lica i podizanje institucionalnih kapaciteta. O~ekuje se i kredit Raz- vojne banke Saveta Evrope od 20 miliona evra. Sredstva }e uglavnom biti namenjena za izgradnju stanova za izbeglice, a jedan deo bi}e namenjen za otkup seoskih doma}instava. Brojne me|unarodne organizacije sprovodile su i programe usmerene na pomo} pri zapo- {ljavanju i na podsticanje samostalne ekonomske aktivnosti. Sprovo|enje svih ovih inicijativa oteàvaju mnogi problemi usled sloènih zakonskih regulativa za izgradnju stambenog prostora, zbog nepostojanja zakona o socijalnom stanovanju i mikrokreditiranju itd.

21 Izvor: Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori. 22 Slu`beni glasnik RS, br. 18/92.

25 Dràva je delom i iz budètskih sredstava finansirala programe stambenog zbrinjavanja, ali nije u mogu}nosti da obezbedi nova radna mesta na ve} prenapregnutom tr- ì{tu rada. Tako|e, bez bliske saradnje sa zemljama porekla izbeglica, Hrvatskom i Bo- snom i Hercegovinom, nemogu}e je uspe{no re{iti njihova pitanja. Efikasan povra}aj imovine, pre svega u Hrvatskoj, nuàn je da bi izbeglice bile materijalno zbrinute ne samo u slu~aju povratka, ve} i ukoliko èle da se integri{u u Srbiji. U 2004. godini misije UNHCR, OEBS i Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pokrenule su regionalnu inicijativu Mapa puta (Road Map) u cilju unapre|enja odrìvog re{enja, povratka ili integracije, i zatvaranja dosijea izbeglica do kraja 2006. godine. U Sarajevu, na trilateralnom sastanku na ministarskom nivou 31. januara 2005. potpisana je Sarajevska deklaracija. Na osnovu te deklaracije svaka zemlja treba da usvoji akcioni plan, a svi planovi bi se potom spojili u zajedni~ku matricu sa zadacima i rokovima. Dràve regiona treba da ponude uslove na osnovu kojih }e izbeglice mo}i slobodno da odlu~e o integraciji ili povratku. Prema podacima iz Komesarijata za izbeglice Srbije do{lo je do zastoja u sprovo|enju planova. Do sada su definisana dva poglavlja zajedni~ke matrice: poglavlje zajedni~ke aktuelne statistike i poglavlje o pristupu pravima, kao pojedina~ne mape puta. Odlu~eno je da BiH bude koordinator, a me|unarodne organizacije treba da dostave informacije i komentare za pojedina~ne mape puta. Kao i u slu~aju implementacije Nacionalne strategije za izbeglice i raseljene, i u projektu Mape puta postavlja se pitanje nadle`nosti institucija.

Tabela 1: Broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine. Zemlja porekla Bosna i Hercegovina 40,818 Hrvatska 98,377 UKUPNO 139,195 Izvor: UNHCR, novembar 2005.

Tabela 2: Izbeglice u Srbiji – starosna i rodna struktura23

Godine starosti M % @ % Ukupno % 00-04 617 0.44% 615 0.44% 1,232 0.89% 05-17 8,546 6.14% 7,856 5.64% 16,402 11.78% 18-59 42,148 30.28% 39,006 28.02% 81,154 58.30% Preko 60 15,562 11.18% 24,845 17.85% 40,407 29.03% Ukupno 66,873 48.04% 72,322 51.96% 139,195 100.00%

23 UNHCR, Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro as of 1st November 2005 – Breakdown by Gen- der/Age, Belgrade, November 2005.

26 1. Deregistracija Statusna prava – izbegli~ka legitimacija

Izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje su dobile taj status na osnovu Zakona o izbeglicama iz 1992. godine u Srbiji imaju slede}a prava: pravo na rad (koje podrazumeva otvaranje radne knjiìce na osnovu izbegli~ke legitimacije), pravo na zdravstvenu za{titu, mogu}nost sme{taja u kolektivnim centrima, pravo na mese~nu mar- kicu za gradski prevoz (koja se koristi uz izbegli~ku legitimaciju), pravo na otvaranje ra- ~una u ve}ini doma}ih banaka, pravo na obrazovanje. Izbegli~ka legitimacija je dokument koji zamenjuje li~nu kartu i izbeglice je koriste na teritoriji Srbije, ali i prilikom prelaska me|udràvne granice izme|u Srbije i Bosne i Hercegovine. Deregistracija izbeglica nije zavr{ena do kraja februara 2006. godine. Bitan problem je {to teku}u deregistraciju ne prati prelazni period – dok izbeglice ne ostvare trajno re{enje (vrate imovinu u posed ili obezbede sme{taj u zemlji porekla). Komesarijat za izbeglice ukida status i ljudima koji su u Hrvatskoj obnovili ku}e, ali iz odre|enih razloga ne mogu zaista tu da ìve. Tako|e, ukidanjem izbegli~kog statusa nakon poslednjeg popisa bi}e pre svega pogo|ene starije izbeglice, koje }e izgubiti pravo na besplatnu zdravstvenu za{titu, jer imaju li~nu kartu, prijavu prebivali{ta u Hrvatskoj. Ukoliko se, s druge strane, odreknu hrvatske li~ne karte, izgubi}e pravo na program obnove i na mnoga druga prava u Hrvatskoj. Ovo je izbor izme|u dve lo{e stvari, i za sada ne postoji ni- kavo re{enje za nastalu situaciju, niti se o takvim posledicama mislilo prilikom ukidanja statusa izbeglice.24 U vezi sa deregistracijom izbeglica, nevladine organizacije koje pruàju pravnu pomo} izbeglicama i raseljenima, kao {to je Praxis, podnose i àlbe zbog ukidanja izbegli~kog statusa. Ljudi naj~e{}e strepe da }e s gubitkom tog statusa izgubiti zdravstveno osiguranje ili sme{taj u kolektivnim cetrima. Osnov za àlbu je taj {to su odluke naj~e- {}e neobrazloène, a de{avaju se i brojne gre{ke. Neki se nisu odazvali na popis izbeglica 2001. godine ili im je ime tada pogre{no upisano, te su po tom osnovu sada izgubili izbegli~ki status.25 Deregistracija, tako|e, onemogu}ava odnosno oteàva pristup dràvljanstvu izbeglicama koje su deregistrovane, odnosno onima koji se nisu ni registrovali, jer se njima dràvljanstvo nudi kao strancima.26 Postoje primeri da policija u pojedinim op{tinama ne priznaje staru izbegli~ku legitimaciju, iako bi ona trebalo da vaì dok se druga~ije ne ob- javi u Slu`benom glasniku.27

24 Izvor: Mreà pravnih kancelarija NHLO. 25 Izvor: Praxis. 26 To zna~i da ne prolaze ubrzanu proceduru kao izbeglice sa prostora biv{e Jugoslavije, prema ~lanu 23 Zako- na o dràvljanstvu (Slu`beni glasnik RS br. 135/04), ve} moraju da pro|u proceduru kao „obi~ni stranci“ (izgubili su izbegli~ki status, a ne mogu vi{e da konkuri{u za dràvljanstvo kao izbeglice iz dràva biv{e Jugo- slavije). 27 Izvor: Grupa 484.

27 2. Pravo na povratak i programi reintegracije

Kao {to je ve} re~eno, primetno je pobolj{anje u regionalnoj saradnji – regionalna ministarska konferencija je odràna u Sarajevu, 31. januara 2005. godine. Ministri iz BiH, SCG i Hrvatske usvojili su na konferenciji Zajedni~ku deklaraciju u vezi s problemima izbeglica na regionalnom nivou. Radna grupa koja je osnovana da bi pomogla regionalni proces imala je uspeha u re{avanju tehni~kih pitanja: me|utim, „mape puta“ nisu zavr{ene na vreme. Ideja da 2006. godina bude rok za re{avanje svih pitanja u vezi sa izbeglicama sve je manje realna. Sarajevska deklaracija, ipak, predstavlja jedinstvenu priliku za re{avanje pitanja ne samo u vezi sa povratkom izbeglica, ve} i s lokalnom integracijom. Posle vi{e od deset godina, kako je zaklju~ila Evropska komisija, izbegli~ki dosijei bi mogli da budu zauvek zatvoreni.28 Me|utim, neke nevladine organizacije imaju izuzetno kriti~ke stavove prema procesu izrade i sprovo|enja „Mape puta“. Prema Srpskom demokratskom forumu (SDF) Hrvatske29, glavni nedostaci hrvatske „Mape puta“ su slede}i: Ne predvi|a izmene zakona i propisa koji u zna~ajnoj meri onemogu}avaju povratak izbeglica; Zanemaruje dono{enje politi~kih, administrativnih i budètskih mera nu`nih za odrìvi povratak i reintegraciju povratnika; Mnoge planirane aktivnosti su nerealne (npr. dovr{enje povra}aja zauzete imovine u 2005) ili zapravo destimuli{u povratak (u 2006. planira se tek 1.000 stambenih zbrinjavanja, a dosad je podneseno 3.628 zahteva i o~ekuje se jo{ 6.000- 7.000 novih); Neki izuzetno va`ni planovi ne postoje - ciljevi, implemetacija i budèt za 2006; Predvi|ene mere (pogotovo one {to se ti~u stambenog zbrinjavanja i povra}aja imovine) zanemaruju Ugovor o sukcesiji, Anex G, koje su dràve naslednice SFRJ sklopile 2001. u Be~u, a Republika Hrvatska ratifikovala 2004.

2.1. Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkom izbeglica u BiH Povratak u BiH se nastavlja po bilateralnom ugovoru sa SCG iz 2003. godine. Kao {to je navedeno u na{em Godi{njem izve{taju o ljudskim pravima za 2004. godinu, u BiH se imovinska pitanja uveliko re{avaju; me|utim, fizi~ka, ekonomska i socijalna sigurnost i dalje ostaju otvorene. Povratnici u mestima gde ~ine etni~ku manjinu, suo~avaju se sa diskriminacijom pri zapo{ljavanju u javnom i privatnom sektoru.30 Postojanje jednona- cionalnih {kola u nekim delovima BiH predstavlja kr{enje prava na obrazovanje. Nesta-

28 European Commission, Progress Report Croatia, November 2005. 29 SDF, „Road Map“ - Analysis of GoC Document on Resolution of Refugee Issue, September 2005. 30 Amnesty International, Bosnia and Herzegovina, Behind closed gates: ethnic discrimination in employment, AI Index: EUR 63/001/2006, January 26, 2006, p. 8.

28 bilnost i proizvoljnost je prisutna i u pristupu socijanoj pomo}i, zbog nepostojanja do- slednih pravila u penzionom i zdravstvenom osiguranju. Osim u nekoliko regija u Republici Srpskoj (Prijedor, Doboj, Janja) i Federaciji (Drvar, Bugojno, Stolac), broj izbeglica i raseljenih koji su se vratili u BiH, prema oceni Helsin{kog odbora je suvi{e mali da bi se neutralisale posledice etni~kog ~i{}enja za vreme rata. Prema podacima UNHCR, ne{to vi{e od milion – od ukupno preko dva miliona – prisilno raseljenih osoba vratilo se u svoje domove do kraja septembra 2005. godine. Od tog broja, 453.464 osoba se navodno vratilo u op{tine gde sada ~ine etni~ku manjinu (takozvani “manjinski povratak”). Me|utim, to nije pravi broj manjinskih povrataka, jer prema terenskom istraìvanju Helsin{kog odbora za ljudska prava u Bosni i Hercegovi- ni, manje od pola onih kojima je vra}ena imovina i koji su se registrovali kao povratnici zapravo ìvi u posleratnom mestu boravka31. Podaci o povratku su posebno obeshrabruju}i za 2005. godinu. U periodu od januara do kraja septembra, UNHCR je zabeleìo 5.059 manjinskih povrataka, {to je dvanaest puta manje u pore|enju sa istim periodom u 2002. godini.32 Napadi i maltretiranje povratnika, slabi izgledi za zapo{ljavanje, nedovoljna sredstva za obnovu uni{tene imovine, kao i prepreke pri zadovoljavanju osnovnih socijalnih i ekonomskih potreba predstavljaju prepreku uspe{nom procesu povratka. U februaru 2005. godine Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI) objavila je izve{taj u kome je kritikovala politi~ke partije s nacionalisti~kim programima u BiH kao odgovorne za „ozbiljne probleme u vezi sa rasizmom“, kao „odgovorne za ra- snu (i etni~ku i versku) diskriminaciju i segregaciju“. Takve „etni~ki pristrasne stranke“, kako je ocenjeno u izve{taju, odgovorne su i „za ugroàvanje ostvarivanja prava i mogu}nosti na op{tinskom i dràvnom nivou svih onih koji ne pripadaju dominantnim etni~kim zajednicama“.33 Diskriminacija zasnovana na etni~kom poreklu prakti~no spre- ~ava zapo{ljavanje, adekvatno obrazovanje, odgovaraju}u zdravstvenu i socijalu za{titu i pravo na penziju. Ipak, najve}a prepreka odrìvom povratku jeste li{avanje prava na rad. Ve}ina povratnika spada u kategoriju siroma{nih. Diskriminacija je bez izuzetka prisutna kada je u pitanju zapo{ljavanje povratnika u op{tinama, javnim institucijama i preduze}ima. Ne po{tuje se ustavni amandman koji predvi|a proporcionalnu etni~ku zastupljenost u svim javnim organima vlasti, uklju~uju}i i sudove. Prema ustavnom amandmanu, takva proporcionalna zastupljenost je zasnovana na popisu stanovni{tva iz 1991. godine. Iako se bezbednost povratnika i njihove imovine popravila u 2005. godini, jo{ uvek su prisutni napadi na nacionalne i verske objekte, a bilo je i fizi~kih sukoba i uni{tavanja imovine povratnika.34

31 Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini (analiza za period januar-decembar 2005), januar 2006. 32 Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January 2006. 33 Ibid. 34 Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini (analiza za period januar – decembar 2005), januar 2006.

29 2.1.1. Pravo na imovinu i povra}aj imovine Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, povra}aj imovine u BiH je postignut u gotovo svim slu~ajevima i veoma mali broj sporova je ostao nere{en; me|utim, veliki broj ku}a i stanova treba da bude popravljen i obnovljen.35 Prema izve{taju Helsin{kog odbora za ljudska prava, u toku 2005. godine lokalne vlasti u mnogim sredinama su nastavile da opstrui{u povratak i nisu sprovodile odluke o povra}a- ju imovine36. U Bosni i Hercegovini ne postoji dr`avni mehanizam koji bi omogu}io povratnicima podno{enje zahteva za rekonstrukciju imovine. Programe rekonstrukciju imovine finansiraju donatori na nivou op{tine ili kantona. Zbog toga neke me|unarodne organizacije, kao {to je UNHCR, poku{avaju da uspostave bolju koordinaciju me|u programima povra}aja imovine, koja bi omogu}ila izbeglicama iz Srbija i Crne Gore bolji pristup ovoj vrsti pomo}i.

2.1.1 a Obnova imovine [to se ti~e Bosne i Hercegovine, najve}i problem je te{ka ekonomska situacija i nedostatak sredstava za obnovu ku}a. Sve re|i strani donatori za obnovu postavljaju uslov da osoba boravi na podru~ju gde treba da joj se obnovi imovina, kao i to da ku}a ne sme da bude potpuno uni{tena. Izbeglice koje su pretrpele totalnu {tetu odlu~uju se da prodaju to {to imaju, mada i za takve kupovine koje se uglavnom obavljaju po nacionalnom klju~u (pripadnik ve}ine kupuje od pripadnika manjine) ima veoma malo interesovanja – malo ko je zainteresovan za zemlju sa uni{tenom ku}om.37 Kada se ku}e obnove, manjinski povratnici se suo~avaju sa daljim neopravdanim odlaganjima prilikom priklju~ivanja njihovih ku}a na vodovodnu i elektri~nu mre`u.38

35 UNGA, “The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Commis- sion on Human Rights resolution 2005/46” A/60/338, 7 September 2005, para. 23. 36 Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini (analiza za period januar – decembar 2005), januar 2006. 37 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siro- ma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. godine, str. 17. 38 UNITED NATIONS NEWS CENTRE, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia – Unofficial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005.

30 Jedan od u~estalijih oblika opstrukcije ilustruje primer hrvatskih povratnika u Op{tinu Derventa, koji ve} {estu godinu ~ekaju obnovu ni- skonaponske elektromreè do njihovih ku}a. Re~ je o 150 doma}instava. Na podru~ju Ustipra~e 20 posto povratni~kih ku}a tako|e je u mraku, a takvih ima i u Op{tini Zvornik, Vi{egrad, Sanski Most, Glamo~ i {irom BiH. Sli~no je sa vodosnabdevanjem, putnom mreòm, a posebno mogu}nostima ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu za{titu ili obrazovanje. Neusagla{eni sistemi u oblasti zdravstva, penzionih fondova, postojanje razli~itih {kolskih programa, razli~itost entitetskih i kantonalnih zakona, ogroman broj podzakonskih odluka i propisa dovodi povratnike na svim prostorima u diskrimini{u}i poloàj. (Helsin- {ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o stanju ljudskih prava u Bosni i Hercegovini (analize za period januar – decembar 2005. godine), januar 2006.)

2.1.1 b Stanarska prava Posebni problemi postoje u vezi sa stanovima koji su bili u vlasni{tvu biv{e Jugo- slovenske armije. Ti stanovi nisu vra}eni predratnim vlasnicima. Nakon {to je Ustavni sud doneo odluku da vojni stanovi ostaju federaciji, jedina mogu}nost za biv{e nosioce stanarskih prava nad vojnim stanovima ostaje Evropski sud za ljudska prava u Strazbu- ru.39 Situacija se nije promenila od na{eg izve{taja za 2004. godinu.

2.1.2. Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika Sigurnost i bezbednost

„Ti problemi su tako|e va`an razlog {to se broj povratnika smanjuje jer spre~avaju lica koja su jo{ raseljena da se vrate svojim domovima.“40

Tamo gde vlasti ignori{u bezbednost povratnika, ili pak deluju protiv jednake za- {tite, povratnici ne mogu da imaju ose}aj bezbednosti i sigurnosti. Kao {to je izjavio Vol- ter Kalin, predstavnik generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih lica, “provokativna upotreba nacionalnih i verskih simbola nekih lokalnih vlasti doprinose da se povratnici ne ose}aju dobrodo{lim“.41 Kao i 2004. godine, povratnici se jo{ uvek su-

39 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokumant pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. godine, str. 17. 40 UNITED NATIONS NEWS CENTRE, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia – Unofficial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005. 41 United Nations News Centre, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia – Unoffi- cial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005.

31 o~avaju sa bezbednosnim problemima, kako u vezi sa konstantnom mogu}no{}u da su optuèni i osu|eni u odsustvu za zlo~ine po~injene za vreme i ubrzo posle rata, tako i zbog stalnog odsustva policijske za{tite. Povratnici navode da je lokalna policija ~esto spora u reagovanju na incidente u kojima su povratnici `rtve i da je veoma mali broj takvih incidenata re{en odgovaraju}im kaznama ili otkrivanjem po~inilaca.42 „@ene, posebno one koje izdràvaju porodicu, i traumatizovane `rtve rata su u naro~ito nepovolj- nom poloàju.“43

2.1.3. Zaklju~ci U periodu izme|u januara i kraja septembra 2005. godine, UNHCR je registrovao 5.059 manjinskih povrataka u BiH, dvanaest puta manje nego u istom periodu 2002. godine. Ta godina bila je godina sa najve}im brojem povrataka; posle 2002. godine, broj povrataka je u stalnom padu. Neprestano maltretiranje i napadi na povratnike, ekonomske prepreke kao {to su slabi izgledi za zapo{ljavanje u mestima povratka i nedovoljna sredstva za obnovu uni- {tene imovine i dalje ometaju proces povratka.44 Uprkos postoje}im preprekama povratku, BiH se danas smatra “sigurnom zemljom porekla“ i prima povratnike iz Zapadne Evrope i Hrvatske.45 Postoji zabrinutost UNHCR da se takvi slu~ajevi apriori odbacuju, pod pretpostavkom ukupnih pobolj{anih uslova u BiH. Dok god neki tra`ioci azila (u zemljama Zapadne Evrope – prm. prev.) ne budu mogli da se vrate u mesta porekla - zbog njihove zabrinutosti za bezbednost, ranijih progona, te{kih trauma ili straha od progona od militantnih pojedinaca (kao {to su ratni zlo~inci koji su jo{ uvek na slobodi) - postoja}e potreba za pojedina~nim procenama njihovih tvrdnji.46

2.2. Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkom izbeglica u Hrvatsku Izme|u 300.000 i 350.000 hrvatskih Srba napustilo je svoje domove za vreme rata od 1991. do 1995. godine, i oti{lo pre svega u Srbiju i Crnu Goru, ali i u Bosnu i Her- cegovinu. Vlada Hrvatske je obavila registraciju povratnika u septembru 2005, u kojoj je zabele`eno 122.000 povratnika iz Srbije. Udru`enja hrvatskih Srba i Misija Organizaci- je za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Hrvatskoj procenili su da je stvarni broj povratnika znatno manji. Te organizacije zapravo navode da se izme|u 60 i 65 procena-

42 United Nations News Centre, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia – Unoffi- cial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005; UNHCR, Update on Conditions for Return to Bosnia and Herzegovina, January 2005, p. 5. 43 United Nations News Centre, “Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia – Unoffi- cial“, — >http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=14623&Cr=Bosnia&Cr1=< June 16, 2005. 44 Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January 2006. 45 UNHCR, Update on Conditions for Return to Bosnia and Herzegovina, January 2005, p. 7. 46 Ibid.

32 ta registrovanih povratnika vratilo u Srbiju i Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu posle kratkog boravka u Hrvatskoj. Glavna prepreka uspe{nom povratku jesu organi~ene ekonomske mogu}nosti s kojima se suo~avaju povratnici koji pripadaju manjinskoj populaciji, uklju~uju}i i diskriminaciju pri zapo{ljavanju. Ustavni zakon o pravima manjina, koji je usvojen u decembru 2002. godine, obavezuje dràvu da obezbedi proporcionalnu zastupljenost manjina u dràvnoj administraciji i pravosu|u, kao i u izvr{nim telima i jedi- nicama lokalne samouprave; ipak, u ve}ini regiona povratka, hrvatski Srbi nisu zastupljeni u policiji, pravosu|u ili regionalnim kancelarijama dràvnih ministarstava. Iznena|u- ju}i je podatak da su privatni preduzetnici, koji nisu po zakonu obavezni da zapo{ljavaju manjine, pokazali ve}u spremnost da zaposle Srbe nego {to je to slu~aj sa dràvnom administracijom.47 Kao {to je nagla{eno u izve{taju ombudsmana (pu~ki pravobranitelj) za 2004. godinu,48 proces povratka i integracije je izuzetno spor. Vlasti, uz podr{ku opozicije i srpskih manjinskih politi~kih lidera, ulaù napor da bi obezbedile pozitivnu klimu za povratak, ali ne uspevaju da re{e najva`nija pitanja kao {to su: spor povra}aj imovine, problem sa biv{im nosiocima stanarskog prava, uni{tavanje napu{tene imovine, zahtevi za nadoknadu {tete od trenutnih stanara. Izvestan broj incidenata na nacionalnoj osnovi u 2005. godini tako|e bi mogao da ugrozi proces povratka.

Kako bi se izbegli nedostaci u nacrtu hrvatske „Mape puta“, me|unarodna zajednica je predloìla slede}e: uvo|enje pravnih lekova za plja~kanje/uni{tavanje privatne imovine pod upravom dràve i za zahteve za naknadu vanrednih investicija koje su privermeni korisnici podneli protiv vlasnika, regulisanje statusa onih koji jo{ nisu dobili hrvatsko dràvljanstvo i priznavanje radnog staà ostvarenog na prostorima koji su kontrolisali Srbi za vreme rata.49 Iako Evropska komisija priznaje Hrvatskoj da je postigla napredak, posebno u vezi sa povra}ajem i obnovom imovine, od Vlade se zahteva zna~ajna finansijska i politi~- ka obaveza. „Potrebni su dodatni napori da bi se obezbedili uslovi za odrìv povratak, me|u ostalima: planirani programi stambenog zbrinjavanja za biv{e nosioce stanarskih prava; re{avanje prijava za rekonstrukciju; privo|enje kraju trenutnih rekonstrukcija; i {to je najva`nije, angaòvanje lokalnih vlasti u mestima povratka.“50

47 Human Rights Watch, Country Summary for Croatia, January 2006. 48 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005; vidi Ombudsman’s Report for 2004. 49 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005. 50 European Commission, Progress Report Croatia, November 2005.

33 2.2.1. Pravo na imovinu

2.2.1 a Povra}aj imovine Prema zakonu iz 1995. godine, u toku prve tri posleratne godine oko 19.500 objekata koji su pripadali hrvatskim Srbima dodeljeno je privremenim korisnicima. Bosanski Hrvati ~ine 60 procenata tih privremenih korisnika. U 2005. u 650 stambenih objekata i dalje su ìveli privremeni korisnici, od kojih je za 486 podnet zahtev za iseljenje, a za 174 nije. 51 Raniji propisi Republike Hrvatske (Uredba Vlade RH o privremenom preuzimanju i upravljanju odre|enom imovinom, usvojena 31. avgusta 1995. (Narodne novine, br.63/95), a kasnije i Zakon o privremenom preuzimanju i upravljanju odre|enom imovinom, usvojen 20. septembra 1995. (Narodne novine, br.73/95, 7/96 i 100/97) direktno su se primenjivali u vezi sa imovinom izbeglih odnosno prognanih Srba. Ovim zakonskim propisima celokupna imovina izbeglih (pokretna i nepoketna) stavljena je pod upravu dràve odnosno gradova i op{tina. Vlasnici nikako nisu mogli da povrate svoju imovinu, jer su u prednosti bila lica koja su imala pravo na posed imovine izbeglih i raseljenih Srba. Ta lica imala su re{enja op{tinskih, odnosno gradskih komisija za privremeno preuzimanje i kori{}enje imovine - dok se tim licima ne obezbedi aternativni sme{taj, pravi vlasnici ne mogu do}i u posed svoje imovine. Ovaj temeljni stav hrvatskog zakonodavca dominantan je i prilikom izmena postoje}ih i usvajanja novih, i dalje vaè}ih propisa. Hrvatski sabor je 10. jula 1998. godine usvojio Zakon o prestanku vaènja Za- kona o privremenom preuzimanju i upravljanju odre|enom imovinom (Narodne novine, br. 101/98) i odredio da }e se u vezi sa imovinom prognanih primenjivati Program povratka i zbrinjavanja prognanika, izbeglica i raseljenih osoba, koji je Sabor RH usvojio 26. juna 1998. godine (Narodne novine, br. 92/98). Primenjuje se i Zakon o podru~jima od posebne dràvne skrbi od 17. maja 1996. godine (Narodne novine, br. 44/96, 57/96, upr., 124/97, 73/00, 87/00, upr., 69/01 i 88/02). I dalje ostaje nejasno zbog ~ega, kada je re~ o imovini izbeglih, ne mogu da se primene op{ti propisi Republike Hrvatske koji va- è u ovoj oblasti. Prime}uje se da prilikom predaje imovine vlasnicima, vlasnici ne dobijaju zapisnik o popisu imovine prilikom ulaska privremenog korisnika, niti se u zapisnik o predaji nepokretnosti vlasniku unosi stanje predmetne imovine; hrvatski sudovi redovno prekora~uju tu`bene zahteve, odre|uju}i da predaje imovine vlasniku ne moè biti do osiguranja alternativnog sme{taja privremenog korisnika ili povra}aja njegove imovine ili dodele gra|evinskog materijala. Vlasnici su se fizi~ki vratili u posed imovine u, otprilike, polovini re{enih slu~aja. Oko 8.000 nepokretnosti koje je trebalo da budu vra}ene vlasnicima prodato je dràvi ili se jo{ uvek nalazi u posedu privremenih korisnika, dok su vlasnici odlu~ili da ostanu u zemlji izbegli{tva. Isto tako, vi{e od 3.000 razmatranih objekata je ostalo prazno. To su uglavnom uni{teni i oplja~kani stanovi ili ku}e koji nisu useljivi i ~iji vlasnici ne mogu

51 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005.

34 da se prona|u. Od 2005. godine mali broj vlasnika je dobio pomo} od dràve u vidu gra- |evinskog materijala, na koju imaju pravo prema Dopuni Zakona o podru~jima od posebne dràvne skrbi iz 2002. godine. Povra}aj imovine nema zna~ajan uticaj na odrìvost povratka. Evropska komisija protiv rasizma i netolarancije (ECRI) u junu je dala preporuke Vladi Hrvatske da u~ini sve napore kako bi spre~ila privremene korisnike da plja~kaju i uni{tavaju imovinu koju su du`ni da napuste, preduzimanjem efektivnih mera u vezi s prevencijom, kompenzacijom i ka`njavanjem.52

Postupak prodaje imovine, koji se odvijao preko dràvne agencije za promet nekretnina (APN), doveo je do velikih zloupotreba (Tema je obra|ena u izve{taju Grupe 484 za 2004). Sporno je nekoliko hiljada ugovora o prodaji, a jedan broj lica ostao je bez vlasni{tva zato {to su punomo}ja i dokumenta bili falsifikovani. Zapo~eta istraga oko nelegalno otkupljenih ku}a nije zavr{ena unutar Hrvatske, niti su prona|ene i op- tuène odgovorne osobe unutar agencije – preporuka udruènja i NVO je da se obustavi dalji otkup srpskih ku}a dok se istraga ne zavr{i, a preporuka OEBS je da dràva donese akt kojim }e poni{titi nelegalno sklo- pljene kupoprodajne ugovore.

Slu~aj Zabrdac

Postoji mogu}nost da }e sve ve}i broj Srba povratnika u Hrvatsku gu- biti svoje ku}e zbog nepravednih i nepotpunih propisa i pristrasnih odluka nekih lokalnih sudova. Poslednji slu~aj Steve Zabrdca, srpskog izbeglice koji ìvi u blizini Daruvara jedan je od slu~ajeva koji izazivaju zabrinutost. Zabrdac je vratio ku}u u posed u septembru 2003. godine, nakon duge pravne bitke, ali je sada u poziciji da je izgubi po{to nije u stanju da plati nadoknadu koju je naloìo sud privremenom korisniku koji je ìveo u njegovoj ku}i od 1992. godine. U julu 2002. godine, daruvarski Op{tinski sud je naloìo Zabrdcu da privremenom korisniku plati 44.000 hrvatskih kuna (oko 5.800 evra) za navodna ulaganja u ku- }u. Ni u jednom trenutku se gospodin Zabrdac nije sloìo sa ulaganjem u svoju imovinu dok je ona bila pod upravom dràve u periodu izme|u 1996. i 2003. godine. U tom periodu je korisnik bio oslobo|en pla}anja stanarine vlasniku, kako je Hrvatski sabor tuma~io ~lan 14 Zakona o statusu prognanika i izbeglica.

52 European Commission against Racism and Intolerance, Third Report on Croatia, adopted on 17 December 2004 published on 14 June 2005 Para. 27.

35 Odluku je odobrio bjelovarski Okru`ni sud. Daruvarski op{tinski sud je nalo`io prodaju ku}e gospodina Zabrdca na aukciji zakaza- noj za 15. decembar 2005. godine.53 Predstavnici me|unarodne zajednica - OEBS, UNHCR i Evropske komisije – uspe{no su intervenisali pri Ministarstvu mora, turizma, prometa i razvitka. Ministarstvo je 30. decembra otpo~elo trilateralne konsultacije izme|u vlasnika, privremenog korisnika i dr`ave, i one su se okon~ale sporazumom koji je odgovarao svim stranama, a Ministarstvo je preuzelo finansijske obaveze vlasnika koje je propisao sud. Prema podacima Ministarstva, jo{ 24 sli~na slu~aja koja ~ekaju da budu procesuirana u mnogim sudovima u Hrvatskoj re{i}e se trilateralnim pregovorima.54

Misija OEBS je u maju 2004. godine predlo`ila dopune Zakona o parni~nom postupku kojima bi se zabranile protivtu`be za investiranje koje podnose privremeni korisnici privatne imovine.55 Pravni lek kojim bi se spre~ili sli~ni slu~ajevi u budu}nosti imao bi prednost nad nesigurnim i potencijalno subjektivnim slu~ajevima trilateralnih pregovora.56

2.2.1 b Obnova imovine Obnova uni{tenih stambenih objekata Dràva je 2004. godine obezbedila {estomese~no produènje roka za podno{enje prijava za dobijanje dràvne pomo}i u obnovi. U tom periodu je podneto jo{ 16.000 zahteva, najvi{e od onih koji su raseljeni u inostranstvu;57 me|utim, mnogi od tih zahteva su bili ponovljene prijave58 ili zahtevi koji nisu obuhva}eni Zakonom o obnovi. 59

53 OSCE, OSCE Mission to Croatia, “News in brief” 6 December . 20 December 2005, at page 5 54 OSCE, OSCE Mission to Croatia, “News in brief” 6 December . 20 December 2005, at page 5; OSCE, OSCE Mission to Croatia, “News in brief”, 21 December – 10 January 2006, http://www.osce.org/docu- ments/mc/2006/01/17689_en.pdf at pages 1 and 2 55 OSCE, OSCE Mission to Croatia concerned returnees may lose homes (Print version) Zagreb, 8 April 2005. 56 OSCE, OSCE Mission to Croatia, “News in brief”, 21 December – 10 January 2006, http://www.osce.org/do- cuments/mc/2006/01/17689_en.pdf at page 2 57 Vladin program obnove iz 2004. godine obuhvatio je obnovu 3.900 ku}a (IV-VI kategorija {tete) i isplatu 2.600 nov~anih pomo}i (I-III kategorija {tete) korsnicima. Program obnove za 2005. godinu predvi|a obnovu 3.000 ku}a (IV-VI kategorija) i 3.000 nov~anih pomo}i (za korsinike iz I-III kategorije) OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005. 58 Me|utim, postoji ograni~en broj ponovljenih prijava koje se ti~u slu~ajeva onih koji nisu dobili pomo} za obnovu po Zakonu o obnovi iz 1996. godine, a kojima }e biti dodeljena takva vrsta pomo}i po Amandmanu iz 2000. godine istog zakona, koji je otklonio diskriminatorna organi~enja uzroka i definicije o{te}enja, kao i te- ritorijalna ograni~enja. Misija OEBS savetovala je Ministarstvo da te slu~ajeve odvoji od {ire kategorije ponovljenih prijava i da ih proceni u skladu sa povoljnijim uredbama koje su na snazi u poslednjih pet godina. 59 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005.

36 Do 1. jula 2005. godine, lokalne kancelarije dràvne uprave su obradile pribli- `no 9.500 novih zahteva. Procenat pozitivnih re{enja u smislu ispunjavanja uslova je ispod 30. Glavni razlog za tako nizak procenat je to {to okru`ne komisije jo{ uvek izvode procenu na osnovu zakona i uputstava60 vaè}ih do juna 2000. godine, kada je dopunjen Zakon o obnovi. Stambeni objekti su ocenjeni kao objekti „bez ratnih o{te- }enja“ i to u skladu sa ograni~enom definicijom iz Zakona iz 1996. godine, ne uzimaju}i u obzir dopune Zakona iz 2000. godine. Tim dopunama obuhva}ena je i imovina koja nije uni{tena direktnim ratnim dejstvima. Takva o{te}enja su postavljanje mina i eksplozivnih naprava, detonacije, plja~ke itd., o kojima se ~esto govori kao o teroristi~- kim aktima. Takva o{te}enja neproporcionalno obuhvataju srpsku imovinu, uglavnom na podru~jima koja su bila pod kontrolom hrvatskih vlasti. Glavni kriterijum na osnovu dopunjenog Zakona iz 2000. godine jeste to da je {teta morala biti u~injena u periodu od po~etka Domovinskog rata do 15. januara 1998. godine, datuma mirne reintegracije hrvatskog podunavlja, koje je do tada bilo pod kontrolom UN. OEBS je u nekoliko navrata pozivao Vladu da vr{i procene na osnovu dopunjenog Zakona iz juna 2000. godine, zbog toga {to je definicija u Zakonu o obnovi iz 1996. diskriminatorna i jednostavno vi{e nije na snazi.61 Usvajanjem Zakona o odgovornosti za {tetu nastalu usled teroristi~kih akata i javnih demonstracija, Sabor je promenio prirodu i obim pravnog leka u vezi sa o{te}e- njem imovine usled teroristi~kog akta za aktuelne sudske predmete. Zakon o teroristi~- kim aktima ograni~ava pravo na naknadu za obnovu stambene imovine kroz upravni postupak.62 Vlada je potvrdila da je primena Zakona o teroristi~kim aktima dovela do prodavanja imovine. Vrhovni sud je potvrdio odluku Sabora, utvrdiv{i kako vlasnici imovine ~iji su nere{eni tu`beni zahtevi obustavljeni 1996. godine i nakon toga ponovno pokrenuti prema novom zakonu iz 2003. godine vi{e ne zadovoljavaju uslove za nov~anu nadoknadu ve} samo za obnovu. Ovakva retroaktivna eliminacija tu`benih zahteva koji su ranije bili vaè}i, mogla bi biti predmet razmatranja Evropskog suda za ljudska prava.63

60 Posebno Zakona o utvr|ivanju ratne {tete (NN 61/91 and 70/91) i Instrukcija o primeni Zakona o utvr|ivanju ratne {tete (NN 54/93). 61 Ova verzija Zakona je usvojena nakon konsultacija sa OEBS i njegovim me|unarodnim partnerima u prole- }e 2002. godine. 62 Mnogobrojne sudske sporove za nadoknadu imovinske {tete na osnovu ~lana 180 Zakona o obligacijama po- krenute po~etkom devedesetih, Sabor je suspendovao 1996. godine. Oni su ponovo pokrenuti po novim kriterijumima predvi|enim Zakonom o teroristi~kim aktima. Naime, sudski postupci za finansijsku nadoknadu su dozvoljeni za fizi~ke ozlede, dok }e se zahtevi za uni{tenu imovinu re{avati putem tu`benih zahteva u upravnom postupku prema Zakonu o obnovi (OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005). 63 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005.

37 Suba{i} protiv Hrvatske 64

Podnosilac zahteva, sa boravi{tem u Sarajevu, podneo je gra|ansku tu`bu Op{tinskom sudu u Makarskoj protiv Vlade Hrvatske traè}i da mu se vrati zaplenjeni automobil ili da dobije odgovaraju}u nadoknadu. Vojna policija je zaplenila njegov automobil 25. avgusta 1993. godine ispred njegove ku}e u Maloj Dubi pored Makarske, u Hrvatskoj. Op{tinski sud je 13. novembra 1997. godine usvojio tu`beni zahtev. Dràva Hrvatska uloìla je àlbu @upanijskom sudu u Splitu. Amand- mani na Zakon o obligacionim odnosima (Amandmani iz 1999), koji su stupili na snagu 6. novembra 1999. godine, doveli su do toga da se privremeno obustave svi postupci protiv dràve za {tetu prouzrokova- nu od pripadnika hrvatske vojske i policije nastalu u obavljanju njihove slu`bene du`nosti tokom Domovinskog rata u Hrvatskoj - uklju~u- ju}i i predmetni postupak. Premda se podnosilac tu`be àlio na privremenu obustavu postupka 8. aprila 2003. godine, postupak je jo{ uvek bio u toku i u trenutku saslu{anja pred Evropskim sudom za ljudska prava. Novi propis o odgovornosti dràve za {tetu nanetu od hrvatske vojske i policije za vreme Domovinskog rata stupio je na snagu 31. jula 2003. godine. Kako nije postignut nikakav napredak po ovom pitanju, podnosilac prijave je 8. avgusta 2002. godine podneo ustavnu àlbu na trajanje postupka. Ustavni sud je 24. marta 2004. godine ustanovio da je u ovom postupku bilo kr{enja ustavnog prava u vezi s razumnim trajanjem sudskog postupka i pristupa pravdi. Nad- le`nom sudu je naloèno da odluku donese u roku od godinu dana i odredi nadoknadu. Kako su pro{le dve godine od podno{enja àlbe Ustavnom sudu, podnosilac zateva se obratio Evropskom sudu za ljudska prava. Evropski sud je ustanovio da je podnosilac predstavke jako dugo ~ekao na re{avanje svog zahteva pred sudom, i to zbog zakonske intervencije dràve. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je Republika Hrvatska prekr{ila ~lan 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

2.2.1 c Stanarska prava Hrvatska Vlada je u junu 2003. godine usvojila mere kojima se omogu}uje biv{im vlasnicima stanarskog prava u Zagrebu i ostalim ve}im gradovima da iznajmljuju ili kupuju dràvne stanove po ceni niòj od trì{ne. Naàlost, do po~etka novembra 2005. godine, samo dvanaest biv{ih vlasnika stanarskog prava je imalo koristi od ovog programa.

64 (Application no. 18322/03) First Section, Final Judgment, 1 December 2005.

38 Isto tako, do septembra 2005. godine samo 3.628 biv{ih vlasnika stanarskog prava je podnelo zahteve za ovaj program. Neuspeh ovog programa u privla~enju korisnika, kao i slabe {anse za dobijanje adekvatne zamene za izgubljena stanarska prava u svim lokalnim procesima, doveli su to toga da su mnoge izbeglice svoje nade poloìle u Evropski sud za ljudska prava pre nego u hrvatske vlasti.65 Vlada Hrvatske u svojoj argumentaciji u slu~aju Ble~i} istakla je programe stambenog zbrinjavanja kao svoj doprinos u procesu povratka izbeglica i raseljenih.66 Evropski sud za ljudska prava je u decembru 2004. godine odlu~io da ponovo razmotri pravna pitanja u vezi sa oduzimanjem stanarskog prava u slu~aju Ble~i} protiv Hrvat- ske.67 Budu}i da je Evropski sud za ljudska prava prihvatio da se oduzimanje stanarskog prava u slu~aju Ble~i} dogodilo u kontekstu oruànog sukoba, mogu}e je da }e razmatrati primenljivost odredbi me|unarodnog humanitarnog prava u za{titi civila na ovaj slu~aj.68 U svom Izve{taju o stanju ljudskih prava prisilnih migranata za 2004 godinu, Grupa 484 je detaljno izvestila o problemu stanarskih prava na prostoru Republike Hr- vatske. Kako u me|uvremenu nije do{lo do napretka i pobolj{anja situacije kad je re~ o za{titi stanarskih prava izbeglih Srba, ovog puta }emo ve}u pa`nju posvetiti jo{ jednom problemati~nom pravnom stanju koji je kreirala hrvatska vlada - Zaklju~ku o na~inu stambenog zbrinjavanja povratnika koji nisu vlasnici ku}e ili stana, a ìveli su u stanovima u dru{tvenom vlasni{tvu (biv{i nosioci stanarskog prava) na podru~jima Republi- ke Hrvatske koja su izvan podru~ja posebne dràvne skrbi, tj. koja su za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj 1991-1995. godine bila pod hrvatskom vla{}u (Narodne novine, br. 100/03). Ovim zaklju~kom se isti~e humanitarna komponenta, kojom Vlada Hrvatske zauzima nepravnu poziciju prema tim licima. Kada je re~ o podru~ijima koja su za vreme ratnog sukoba bila pod za{titom UN, primenjuje se Zakon o podru~jima posebne dr- àvne skrbi – pro~i{}eni tekst (Narodne novine, br. 26/03), koji propisuje postupak i uslove stambenog zbrinjavanja. O~igledno je da su hrvatski dràvljani u zavisnosti od podru~ja u kome ìve tretirani na razli~it na~in. Prema informacijama kojima raspolaè Grupa 484, u budètu Hrvatske za 2004. godinu bila su predvi|ena sredstva za primenu pomenutog Zaklju~ka, ali zavr{no s martom 2005. godine niko nije zbrinut po ovom pravnom osnovu

65 Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January 2006. 66 Ble~i} protiv Hrvatske (59532/00), para. 49. 67 Jula 2004. godine, Evropski sud za ljudska prava je odlu~io da Hrvatska nije prekr{ila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima kada je sud, dao hrvatskoj dr`avi za pravo {to je Kristini Ble~i} ukinula stanarsko pravo jer se {est meseci nije vratila u stan u periodu oru`anog sukoba. 68 U vreme kada je pisanje izve{taja privo|eno kraju, u martu 2006. Evropski sud se proglasio nenadle`nim u slu~aju Ble~i} (Ve~ernje novosti , Oluja iz Strazbura – Odluka me|unarodnog suda razo~arala mnoge Srbe iz Hrvatske, 11. mart 2006). Predmet/slu~aj je odbijen ratione temporis (zbog vremenskog ograni~enja mogu}nosti primene Konvencije, u ovom slu~aju ona se nije mogla primeniti), {to zna~i da Sud jo{ uvek nije utvrdio da li je stanarsko pravo isto {to i pravo vlasni{tva. Za vi{e informacija, vidi http://www.internal-displacement.org/8025708F004CE90B/(httpDocuments)/A87340B8A3DC2242C125712B005C11CD/$fi- le/Blecic+v+Croatia+-+ICHR+050308.pdf

39 2.2.2. Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika Mnogi raseljeni hrvatski Srbi koji nisu prethodno stekli hrvatsko dràvljanstvo, izgubili su status stalno nastanjenog stranca po{to su napustili zemlju za vreme oruànog sukoba. Prethodni rok do 31. decembra 2004. godine za ponovno uspostavljanje tog statusa pod povoljnim uslovima produèn je do 30. juna 2005. godine. Produènje je bilo rezultat sporazuma Hrvatske vlade s predstavnicima srpske manjine u parlamentu, sporazuma koji su podràli OEBS i njegovi me|unarodni partneri.69 Dosledna primena ~lana 115 Zakona o strancima iz 2003. godine, koji reguli{e obnovu statusa pod povoljnim uslovima, i dalje je problemati~na. Jedan broj pripadnika lokalne policijske uprave ne primenjuje odredbe ovog zakona na pravedan i dosledan na- ~in. Da bi se pove}ala doslednost u primenjivanju, Ministarstvo unutra{njih poslova ula- è napore za pojednostavljenje zahteva za stalno boravi{te i zdravstvenu za{titu. OEBS i njegovi me|unarodni partneri naglasili su da je ovo pitanje jedna od referentnih ta~aka za hrvatsku Mapu puta pri implementaciji sarajevske Deklaracije o povratku izbeglica. Procedura koja je trebalo da pojednostavi obnovu postupka i dobijanje statusa trajno nastanjenog stranca nije su{tinski ni{ta promenila. Iako se u Odgovorima Vlade RH na Upitnik od 5.000 pitanja Evropske komisije od 9. oktobra 2003. godine navodi da je problem ove kategorije osoba re{en u aprilu 2000. godine, te da ove osobe od 1. januara 2004. godine, otkad se po~eo primjenjivati Zakon o strancima, „ne moraju priloìti dokaz o osiguranom stanovanju i posedovanju sredstava za izdràvanje“, ipak je navedene dokumente i dokaze Vlada RH trebalo da priloì Evropskoj komisiji i u avgustu 2004. godine. Ovoj kategoriji lica uskra}eno je i pravo na kupovinu stana. Zaklju~kom Vlade RH o na~inu stambenog zbrinjavanja povratnika koji nisu vlasnici ku}e ili stana, a ìve- li su u stanovima u dru{tvenom vlasni{tvu (biv{i nosioci stanarskog prava) na podru~jima Republike Hrvatske koja su izvan podru~ja posebne dràvne skrbi, tj. koja su za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj 1991- 1995. godine bila pod hrvatskom vla{}u (Narodne novine, br. 100/03) utvr|ena su dva na~ina stambenog zbrinjavanja povratnika: najam stana u vlasni{tvu dràve i kupovina vlastitog stana u skladu sa Zakonom o dru{tveno po- ticanoj stanogradnji (Narodne novine, br. 109/01 i 82/04). Navedeni propis je omogu}io samo dràvljanima Republike Hrvatske podsticanje stanogradnje uz mogu}nost dugoro~- nog otkupa tih stanova, {to ovu kategoriju lica i dalje stavlja u neravnopravan poloàj u odnosu na ostale povratnike koji imaju hrvatsko dràvljanstvo. Povratnici koji nisu hrvatski dràvljani nemaju pravo na zdravstveno osiguranje koje proizilazi iz statusa povratnika. Da bi shodno ~l. 115 Zakona o strancima obnovili postupak za dobijanje statusa stalno nastanjenog stranca, oni su morali pruìti dokaz o svom zdravstvenom osiguranju. Isti slu~aj je i s pravom na socijalnu za{titu. Poseban problem imaju visoko{kolci jer Hrvatska ne priznaje mnoge diplome ste- ~ene u Srbiji i traì njihovu nostrifikaciju.

69 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005.

40 2.2.2 a Pitanja reintegracije i pristup osnovnoj infrastrukturi Dok je Vlada ostvarila zna~ajna finansijska ulaganja u obnovu ratom uni{tene infrastrukture, nedostatak struje i vode i dalje su prepreka povratku u nekim manjinskim naseljima.70 Prema izve{tajima SDF-ovih aktivista, jo{ je 140 takvih naselja.

2.2.2 b Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija Napadi na Srbe u Hrvatskoj poja~ali su se u 2005. godini. Prema podacima Mini- starstva unutra{njih poslova Hrvatske, ~etiri povratnika je ubijeno u pedeset registrovanih napada na Srbe u Hrvatskoj.71 Osamdesetjednogodi{nji Du{an Vidi} ubijen je 18. maja 2005. godine u svojoj ku}i u Karinu pored Benkovca. U Pako{tanima, Benkovcu i Zagrebu uni{tena su vozila sa srpskim registarskim tablicama. Grupa mladi}a je napada- la ili pretila putnicima iz srpskih autobusa koji su putovali kroz Rijeku i Delnice, kao i onima iz voza na `elezni~koj stanici u Vinkovcima i Zagrebu. U Rijeci i Udbinama su se pojavili grafiti s porukom “Srbe na vrbe!”. Dva mu{karca su 12. novembra razbili prozo- re na ulazu u srpsku pravoslavnu crkvu u Drni{u. Ispred prostorija jedne srpske politi~- ke partije u Vukovaru 21. maja je eksplodirala bomba, a naredne no}i nepoznati po~inioci bacili su bombe na zgradu Skup{tine op{tine u selima s ve}inskim srpskim stanovni- {tvom Borovo Selo i Trpinja kod Vukovara. Gotovo ni u jednom slu~aju policija nije uhapsila po~inioce.72

Povratnici ^edomir Medi} i Miljko Medi}, dva brata srpske nacionalnosti u poodmaklim godinama, napadnuti su i isprebijani ispred svojih ku- }a u Ostrovici, u benkova~koj oblasti, 19. jula 2005. godine. [ef policijske stanice Benkovac Zoran Zrili}, gradona~elnik op{tine Li{ane Ostro- va~ke @eljko Miji}, i ~lan Ve}a nacionalnih manjina Neboj{a Cvjetan, osudili su nasilje nad starim povratnicima i izjavili da je zapo~ela ozbiljna policijska istraga u cilju re{enja incidenta.73 U trenutku pisanja ovog izve{taja, nema novih infomacija o razre{enju ovog slu~aja.

Da bi se obezbedilo po{tovanje principa sigurnosti i bezbednosti li~nosti, gra|anima se mora garantovati efikasan pristup pravosu|u. Postoji zabrnutost da Hrvatska nema u potpunosti efikasan pravni sistem. S obzirom na pomenute nere{ene slu~ajeve, to je posebno jasno kad je u pitanju procesuiranje krivi~nih prijava od javnih tu`ilaca u Hrvat- skoj. Postoje i problemi u pristupu delotvornoj gra|anskoj pravnoj za{titi koji su o~igled-

70 Ibid. 71 B92, 50 napada na Srbe u Hrvatskoj ove godine, 23. decembar 2005. 72 Human Rights Watch, Country Summary for Croatia, January 2006. 73 L. Kalmeta, “Head of the OSCE Mission to Croatia condemned violence against elderly Serbs in Ostrovica; Fuentes: Incidents in Croatia are isolated cases” Slobodna Dalmacija, 22 July 2005

41 ni u predmetima pred Evropskim sudom za ljudska prava, a ti~u se slu~ajeva neopravda- nog odugovla~enja parnica 74 i sudske pristrasnosti.75 Kao {to smo naveli u na{em izve{taju za 2004. godinu, i kao {to je zaklju~io Am- nesty International, ratni zlo~ini se u Hrvatskoj ne procesuiraju nepristrasno i u potpunosti, uz obustavljena su|enja i nere{ene optu`nice.76

2.3. Napredak Hrvatska Vlada je uvela telefonsku informativnu slu`bu pri ambasadi u Beogradu da bi izbeglicama pruìla osnovne informacije u vezi sa pristupom imovini, socijalnim osiguranjem i penzijama, nalaènjem posla i ostalim pitanjima. Ova slu`ba povezuje srpske izbeglice sa osobama koje imaju veze u onim ovla{}enim institucijama u Hrvatskoj koje mogu da pomognu u re{avanju odre|enih problema izbeglica i koje su du`ne da se jave s konkretnim informacijama o problemu u kratkom vremenskom roku. Naàlost, ova slu`ba ne pruà informacije o osobama koje se nalaze na hrvatskoj listi mogu}ih ratnih zlo~inaca. Nesigurna situacija s nere{enim optu`nicama predstavlja prepreku Srbima da se vrate u Hrvatsku. Hrvatska Vlada podnela je ministarstvima pravde i odbrane Re- publike Srbije spisak sa imenima 1.400 osoba osumnji~enih za ratne zlo~ine.77

3. Integracija izbeglica u Srbiji

Izbeglice u Srbiji 31. januara 2006. – Po op{tinama Izvor: UNHCR

Broj Broj Op{tina izbeglica Op{tina izbeglica NOVI SAD 11269 LESKOVAC 278 ZEMUN 10396 BACKI PETROVAC 269 STARA PAZOVA 6449 LAJKOVAC 268 SOMBOR 4662 NOVA CRNJA 259 LOZNICA 4564 COKA 253 NOVI BEOGRAD 4462 DESPOTOVAC 253 PALILULA 4233 MALI IDJOS 236 CUKARICA 3852 POZEGA 230 RUMA 3494 OPOVO 218 SUBOTICA 3294 BOR 216

74 Urukalo and Nemet v. Croatia (Application No. 26886/02) First Section, Final Judgment, 28 July 2005; De- beli} v. Croatia, (Application No. 2448/03) First Section, Final Judgment, 26 August 2005. 75 Me`nari} v. Croatia (Application No. 71615/01) First Section, Final Judgment, 30 November 2005. 76 Amnesty International (UK), Croatia: Impunity for killings after Storm, August 2005. 77 Davor Konjikusic, “Refugee information hotline launched in Belgrade: Croatia and Serbia-Montenegro re- cently co-operated in launching a new telephone service meant to assist Serb refugees from Croatia“, Sout- heast European Times, Belgrade, 16 Aug 2005.

42 Broj Broj Op{tina izbeglica Op{tina izbeglica INDJIJA 3194 CUPRIJA 209 SABAC 3194 KLADOVO 206 BACKA PALANKA 3063 NEGOTIN 189 SREMSKA MITROVICA 2940 VELIKO GRADISTE 188 PANCEVO 2763 PROKUPLJE 185 ZVEZDARA 2656 TRSTENIK 185 VOZDOVAC 2540 NOVI KNEZEVAC 183 GROCKA 2354 CAJETINA 168 SID 2336 LJIG 161 ZRENJANIN 2172 KUCEVO 161 OBRENOVAC 2072 PRIJEPOLJE 158 RAKOVICA 1721 KNJAZEVAC 156 APATIN 1707 VRANJE 154 TEMERIN 1528 VARVARIN 152 BARAJEVO 1421 LUCANI 145 ODZACI 1390 BELA CRKVA 144 CACAK 1300 IVANJICA 142 KULA 1231 KNIC 138 SMEDEREVO 1167 ARILJE 136 VRSAC 1132 PIROT 136 VRBAS 1098 ZABARI 134 BACKA TOPOLA 1075 NOVI PAZAR 131 PECINCI 1069 MALO CRNICE 115 KRALJEVO 1060 SVRLJIG 112 ARANDJELOVAC 1044 LAPOVO 103 KIKINDA 1026 KURSUMLIJA 103 ZABALJ 965 BELA PALANKA 102 IRIG 916 RASKA 101 BECEJ 907 DOLJEVAC 98 KRAGUJEVAC 854 NISKA BANJA 97 MLADENOVAC 809 KANJIZA 96 MALI ZVORNIK 805 RACA 96 JAGODINA 797 VLASOTINCE 93 VALJEVO 775 KOCELJEVA 91 KOVIN 769 OSECINA 90 KRUSEVAC 761 CICEVAC 89 LAZAREVAC 753 REKOVAC 89 STARI GRAD 752 BLACE 88 POZAREVAC 730 BRUS 87 SRBOBRAN 697 ADA 85 SAVSKI VENAC 654 KOSJERIC 81 ZITISTE 644 SOKOBANJA 79 SREMSKI KARLOVCI 640 PRIBOJ 72 NIS 620 VLADICIN HAN 69 BEOCIN 602 BOLJEVAC 65 TITEL 579 GOLUBAC 63 VRACAR 531 GADZIN HAN 58

43 Broj Broj Op{tina izbeglica Op{tina izbeglica PARACIN 522 BATOCINA 57 BOGATIC 515 KRUPANJ 50 GORNJI MILANOVAC 509 ZITORADJA 49 SMEDEREVSKA PALANKA 503 MAJDANPEK 48 SOPOT 502 MEDVEDJA 44 PETROVAC 477 NOVA VAROS 44 SECANJ 432 BABUSNICA 43 BAJINA BASTA 421 RAZANJ 39 ALEKSINAC 419 ALEKSANDROVAC 38 BAC 407 BUJANOVAC 36 UB 401 SENTA 33 ZAJECAR 400 LEBANE 30 NOVI BECEJ 386 SURDULICA 29 TOPOLA 385 CRNA TRAVA 28 PLANDISTE 383 ZAGUBICA 25 ALIBUNAR 367 SJENICA 24 VRNJACKA BANJA 326 BOJNIK 22 LJUBOVIJA 325 TUTIN 16 SVILAJNAC 312 TRGOVISTE 16 VELIKA PLANA 307 DIMITROVGRAD 13 VLADIMIRCI 305 MEROSINA 12 UZICE 303 BOSILEGRAD 12 KOVACICA 288 PRESEVO 2 MIONICA 280 UKUPNO 138.936

3.1. Pravni okvir i praksa u vezi sa dobijanjem dràvljanstva Na planu integracije izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori napredak je postignut pre svega novim Zakonom o dràvljanstvu, koji je olak{ao prijem u dràvljanstvo, a naro~ito njegovim ~lanom 23.78 U cilju promovisanja prevencije i smanjenja stanja bezdràvljanstva, UNHCR je pruìo stru~nu podr{ku u izradi predloga crnogorskog zakona o dràvljanstvu. Prema oceni UNHCR, novi Zakon o dràvljanstvu Republike Srbije odgovara me|unarodnim pravnim standardima u ovoj oblasti. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore na-

78 „Pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etni~ke zajednice sa teritorije Republike Srbije, koji nema prebivali{te na teritoriji Republike Srbije, moè biti primljen u dràvljanstvo Republike Srbije ako je navr{io 18 godina ìvota i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom dràvom. Pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana, u dràvljanstvo Republike Srbije moè biti primljeno i lice ro|eno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo dràvljanstvo te republike ili je dràvljanin druge dràve nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Re- publike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo“, ^lan 23. Zakona o dràvljanstvu Republike Srbije.

44 javilo je ratifikovanje Konvencije o smanjenju stanja bezdràvljanstva iz 1961. i Evrop- ske konvencije o dràvljanstvu iz 1997. godine.79 Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, izbeglice iz Hrvatske se suo~avaju sa specifi~nim problemom. Dok je Srbija i Crna Gora potpisala ugovor o dvojnom dràvljanstvu sa BiH 2003. godine, takav ugovor nije potpisan sa Hrvatskom. U odsustvu ugovora o dvojnom dràvljanstvu, izbeglice koje èle da zadrè hrvatsko drà- vljanstvo i da dobiju dràvljanstvo Srbije i Crne Gore ima}e du`nosti i obaveze prema obe zemlje kao nosioci dvostrukog dràvljanstva.

3.2. Obezbe|ivanje li~nih dokumenata Izbeglice obi~no nemaju problema u dobijanju li~nih dokumenata. Problem moè da se javi prilikom otvaranja radne knjiìce na osnovu izbegli~ke legitimacije, po{to ima slu~ajeva da op{tine ne priznaju taj dokument kao validan za tu svrhu. Jedan od problema moè da bude to {to izbegli~ka legitimacija ne sadrì jedinstveni mati~ni broj gra|ana koji je neophodan za re{avanje mnogih statusnih i administrativnih pitanja. Izbeglice naila- ze na problem prilikom otvaranja radne knjiìce ako nemaju odgovaraju}i dokument sa mati~nim brojem. Ukoliko mati~nog broja nema u nekom drugom dokumentu, izbeglica mora li~no da podnese zahtev nadle`noj policijskoj stanici u Hrvatskoj kako bi do{ao do svog mati~nog broja, jer je u Hrvatskoj od 2003. to postao za{ti}eni podatak i nije vidljiv na dokumentima. Roditelji dece koja su ro|ena od 1991. do 1996. na teritoriji tada{nje Re- publike Srpske Krajine moraju da traè naknadni upis kako bi njihova deca dobila mati~- ni broj, jer Hrvatska ne priznaje mati~ne knjige iz tog perioda. Veliki problem je to {to mati~ne knjige za pojedine delove Hrvatske ne postoje ili su nekompletne, a neke mati~ne knjige jo{ nisu vra}ene iz Srbije (kao {to je slu~aj sa op{tinom Zrmanja).80

3.3. Pravo na adekvatan sme{taj 3.3.1. Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica Stanovanje u Srbiji i Crnoj Gori je prakti~no tr`i{no regulisano, ali u poslednje vreme stambena politika koja {titi osetljive i ugro`ene dru{tvene grupe, i koja u raznim oblicima postoji u drugim zemljama, postaje predmet interesovanja vlasti u Srbiji i Cr- noj Gori. Treba re}i da, zahvaljuju}i stranim donatorima, stambeni programi za izbeglice u Srbiji i Crnoj Gori postoje od 1997. godine. Strategija za smanjenje siroma{tva predvi|a aktivnosti neophodne za smanjivanje ruralnog i urbanog siroma{tva, a posebno je obra|ena oblast socijalnog stanovanja i sre- |ivanja nelegalnih naselja. Nacionalna strategija za re{avanja problema izbeglica i rase-

79 UNHCR Operations in Serbia and Montenegro, Briefing Note, November 2005. 80 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005.

45 ljenih predvi|a: povoljnu izgradnju stambenog prostora s mogu}no{}u kupovine, izgradnju stambenog prostora s povoljnim kreditom, kao i socijalne stambene prostore koji obuhvataju dràvne stanove za ekstremno ugroène i sme{taj u institucije socijalne pomo- }i ili specijalizovane zdravstvene institucije. Tako|e, Nacionalna strategija predvi|a i otkup starih ku}a i oku}nica i pomo} u njihovoj adaptaciji (ovo bi trebalo da bude povezano s revitalizacijom odre|enih ruralnih podru~ja i ~vrsto povezano sa ingerencijama lokalnih vlasti i njihovih planova razvoja), pomo} u zapo~etoj izgradnji stambenih objekata u vlasni{tvu, omogu}avanje posedovanja stambenog prostora, oku}nice i poljoprivred- nog zemlji{ta putem sklapanja ugovora o doìvotnom izdràvanju stara~kih doma}instava (foster). Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije do sada je budètskim sredstvima izgra|eno 3.000 stanova, u kojima je sme{teno 12.000 ljudi, a brojni strani partneri i donatori (UNHCR, INTERSOS, UN Habitat. Evropska agencija za rekonstrukciju, Raz- vojna banka Saveta Evrope, Danski savet za izbeglice itd.), pripremaju ili ve} implementiraju stambene programe. Deo sredstava je namenjen i za stambeno zbrinjavanje ugro- ènog lokalnog stanovni{tva, kako bi se izbegla tenzija izme|u izbegli~ke i lokalne populacije. Na osnovu projekta SIRP - Program stanovanja i integracije izbeglica u Srbiji (UN HABITAT i italijanska vlada) i Strategije za smanjenje siroma{tava, odnosno zbrinjavanja izbeglica i interno raseljenih lica, po prvi put u Srbiji se konstitui{e sistem socijalnog stanovanja, odnosno neprofitni stambeni sektor. S tim u vezi u pripremi je Nacrt zakona o obezbe|ivanju sredstava za odrìvi razvoj neprofitnog stambenog sektora. Na osnovu ovog zakona formira}e se Nacionalni fond za stanovanje (NFS) koji }e na ekonomskim osnovama pomagati lokalne stambene agencije. U Srbiji je ve} osnovano 7 takvih agencija. Program stanovanja i trajne integracije izbeglica realizuje se uz pomo} donator- skih sredstava Vlade Republike Italije od 15 miliona evra. Za realizaciju programa, ispred Vlade Republike Srbije nadle`no je Ministarstvo za kapitalne investicije. UN-HA- BITAT, koga je angaòvala vlada Republike Srbije i Italije, nadleàn je za sprovo|enje programa u saradnji s Ministarstvon za kapitalne investicije i op{tinama odnosno op{tinskim stambenim agencijama. Do sada je ura|ena Studija izvodljivosti Programa, koju je odobrila Vlada Srbije. Po~etkom marta 2005. godine, potpisivanjem memoranduma o razumevanju izme|u predstavnika op{tina i UN-HABITATA zapo~eta je i realizacija programa u sedam op{tina (Kragujevac, Ni{, â~ak, Kraljevo, Valjevo, Stara Pazova, Pan~evo). U pet op{tina re- alizovani su arhitektonski konkursi na kojima je prijavljeno 103 rada, dok je u Kragujev- cu izabran i izvo|a~ radova. U okviru ovog programa op{tine }e izraditi lokalne stambene strategije i akcione planove koji }e obuhvatiti i lokalne ranjive grupe. Za izbeglice je pravo na adekvatan sme{taj tesno povezano s mogu}no{}u povratka, socijalnom i ekonomskom integracijom i statusom. Kao i u 2004. godini, pravo izbeglica na adekvatan sme{taj ne ostvaruje se dosledno, a u nekim slu~ajevima se uop{te ne ostvaruje. U vezi s podr{kom integraciji putem obezbe|enja sme{taja, izbegla lica naj~e{}e prigovaraju zbog neizvesnosti: svaki program za izbeglice je nesiguran; kada podnesu

46 zahtev, nisu sigurni da }e on zaista biti realizovan. Prema iskustvu Grupe 484, izbeglice u manjim sredinama vide kao najbolje re{enje otkup seoskih doma}instava. Integracija izbeglica umnogome zavisi od volje op{tinskih vlasti. U jednoj op{tini je, recimo, odavno zapo~eta izgradnja jedne zgrade sa {est stanova, a postoji i jo{ jedna zgrada kojoj su izgra|eni temelji. Potrebno je ne{to uraditi da se te zgrade dovr{e, no problem se pojavljuje oko saradnje koju je potrebno ostvariti sa Op{tinom, i koju donatori izri~ito zahtevaju. Za Op{tinu su, pak, interesantnija ulaganja u {kole, vrti}e i kulturne centre. U jednoj drugoj op{tini [vajcarska direkcija za razvoj (SDC) htela je da finasira izgradnju stanova za izbeglice, ali Op{tina nije donela odluku o dodeli zemlji{ta (glasa- nje: 4:4). Pored toga, nisu najjasniji kriterijumi za selekciju korisnika stambenih projekata i evidentno je da neke veoma ugroène izbeglice bivaju isklju~ene iz tih programa. Izbe- glice u privatnom sme{taju nalaze se ~ak u teòj situaciji, jer veliki deo njihovih prihoda odlazi na visoke kirije, a budu}i da je prioritet dat ìteljima kolektivnih centara, skoro im je onemogu}en pristup programima stambenog zbrinjavanja. Program sme{taja tako|e ne moè da bude trajno re{enje samo po sebi, ve} on mora da bude pra}en drugim programima koji bi omogu}ili trajno re{enje putem stalnih izvora prihoda (plate, penzije, socijalna pomo}).81

Tabela 6: Kolektivni sme{taj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji 82 Ukupan broj Vrsta sme{taja Broj lokacija Raseljeni Izbeglice korisnika Zvani~ni kolektivni centri 99 5,679 3,700 9,379

Nezvani~ni kolektivni centri 52 1,765 1,092 2,857

Specijalizovane institucije 91 7 1,788 1,795 Studentski domovi 36 6 325 331 Ukupno 278 7,457 6,905 14,362

3.3.2. Kolektivni centri Kolektivni centri su nastali kao privremena mera za prihvat izbeglica, obi~no neposredno po njihovom napu{tanju mesta porekla i dolasku u Srbiju. S obzirom na situaciju, kolektivni centri su bili opravdana humanirana intervencija za izbeglice koje nisu imale mogu}nost da samostalno na|u sme{taj.83 Me|utim, odavno su kolektivni centri prerasli u trajan oblik sme{taja. Po~etkom 2003. godine, Srbija je imala 402 zva-

81 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. godine, str. 17. 82 UNHCR, Collective Accommodation of Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro (as at 01 November 2005), Belgrade, November 2005. 83 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005.

47 ni~na kolektivna centra u kojima je ìvelo 21.704 izbeglica i 10.868 raseljenih. U novembru 2005. godine, jo{ uvek je bilo otvoreno 99 kolektivnih centara sa 9.379 osoba od kojih su 5.679 bile raseljene s Kosova.84 Godi{nje se utro{i 60 miliona evra za odr- àvanje kolektivnih centara.85 Kada se oni jednom zatvore, taj novac moè da se upo- trebi za druge svrhe. Ipak, najve}i procenat ljudi sa posebnim potrebama i mentalnim te{ko}ama, koji zavise od tu|e nege i pomo}i ìve u kolektivnim centrima, ima obezbe|ene barem najo- snovnije uslove. Zatvaranje kolektivnih centara, iako mo`da izgleda kao jedina humana opcija, u praksi postavlja veliki ìvotni izazov za najranjivije: stare, bolesne, te{ko traumatizovane, samohrane majke i porodice nestalih lica. Zatvaranje kolektivnih centara imalo je za posledicu izme{tanje siroma{tva. Preseljenje u drugi kolektivni centar, {to se nudi kao opcija svima koji nemaju druge mogu}nosti, moè da proizvede nove traume i da dovede do novih problema u socijalnoj adaptaciji izbegli~kih porodica. Iako se grade alternatvni sme{aji za izbeglice i lokalno stanovni{tvo, gradnja se obavlja u obimu koji nije dovoljan da smesti sve one koji moraju da napuste kolektivne centre. Kao podr{ka programu zatvaranja kolektivnih centara, zapo~et je projekat PIKAP (Pilot Inkind Assistance Project), koji je nastao na osnovu sporazuma izme|u UNHCR i Razvojne banke Saveta Evrope (CEB).86 Sekundarno raseljavanje je potrebno izbe}i kad god je to mogu}e. Ukoliko je preseljenje u drugu lokalnu sredinu jedino re{enje koje se moè ponuditi, pripremi takvog preseljenja potrebno je posvetiti du`nu pa`nju. Trebalo bi organizovati informativne ili „idi i vidi” posete sredinama u koje porodice treba da se presele. Svi drugi oblici pravo- vremenog i ta~nog informisanja i prethodno uspostavljanje kontakata u novim lokalnim sredinama tako|e su dobrodo{li.

Me|unarodne nevladine organizacije kao {to je UN HABITAT obezbedile su podr{ku programima socijalne i stambene integracije u Srbiji. UN HABITAT }e obezbediti oko 670 novih domova za 3.000 izbeglica i ugro`enih osoba. Ova organizacija }e tako|e pomo}i izgradnju kapaciteta za razvoj socijalnog stambenog zbrinjavanja, socijalnu i ekonomsku integraciju izbeglica i raseljenih i pove}anje razvojih kapaciteta lokalnih samouprava u razvojnom planiranju i op{tinskim informativnim sistemima.87 Ovo je samo jedan od mnogobrojnih programa socijalnog stambenog zbrinjavanja, subvencionisanog sme{taja, obnove i samogradnje.

84 UNHCR, Collective Accommodation of Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro, October 2005. 85 Izvor: Komesarijat za izbeglice Srbije. 86 Cilj ovog projekta jeste: a) da se obezbedi podr{ka porodicama koje napu{taju kolektivne centre i prelaze u privatan sme{taj, ili b) da se omogu}i podr{ka izbeglicama koje su zapo~ele gradnju ku}e da je dovr{e. Prvi oblik podr{ke predvi|a jednokratnu donaciju koja je naj~e{}e 2/3 u naturi (oru|e, ure|aji za doma}instvo ili name{taj) i 1/3 u gotovini. Donacija iznosi 360 evra po ~lanu porodice, a maksimalno za ~etiri ~lana. Druga vrsta podr{ke obezbe|uje fond od 3.000 evra za gra|evinski materijal potreban za dovr{avanje izgradnje ku- }e, a dodeljuje se samo porodicama koje su ve} po~ele izgradnju. 87 UN-HABITAT, “New housing programme launched in Serbia“, Press Release, Belgrade, 11 March 2005.

48 3.4. Pravo na rad Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, stopa nezaposlenosti u Sr- biji i Crnoj Gori je generalno veoma visoka, pogotovo me|u ènama, osobama s posebnim potrebama, Romima, izbeglicama i raseljenima.88 Uprkos tome {to dve dràvne strategije (Nacionalna strategija za re{avanje problema izbeglica i Strategija za smanjenje siroma{tva) pridaju klju~ni zna~aj zapo{ljavanju kao jednom od mehanizama integracije izbeglica, nerealno je o~ekivati pomake bez ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih mesta. 89 Op{ta nezaposlenost je pove}ala konkurenciju za poslove i oborila vrednost nad- nica. Pogor{ali su se uslovi za najsiroma{nije me|u populacijama kako izbeglica i raseljenih, tako i lokalnog stanovni{tva. Na ovo uti~e visoka stopa nezaposlenosti i spori napredak procesa privatizacije dràvnih preduze}a. Problem postoje}e nezaposlenosti ne kompenzuje nijedna ekonomska korist koju privatizacija treba da donese. Nezaposle- nost je sa 28 odsto u 2002. porasla na 34,5 odsto u 2003, a o~ekuje se da }e zbog re- strukturisanja ili privatizacije osam najve}ih preduze}a posao izgubiti ~ak 130.000 zaposlenih.90 Prema podacima popisa izbeglica iz 2001. godine, iako izbeglice imaju bolju obrazovnu strukturu nego lokalno stanovni{tvo, me|u njima je nazaposlenost bila ~ak 45 odsto.91 Izbeglicama i raseljenima potrebne su izbegli~ke odnosno raseljeni~ke legitimacije da bi radili, kao i radne knjiìce i podaci o radnom staù.

U op{tini Kraljevo je zabeleèn otvoren slu~aj postavljanja prepreke iz- beglicima kada èle da se registruju u Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje (NSZ). Ljudi se, naime, tada suo~avaju s problemom dobijanja radne knjiìce, jer im nadle`na op{tinska slu`ba - koja izdaje radne knjiìce - traì da od budu}eg poslodavca donesu (neobavezuju}u) potvrdu da }e ih odmah primiti u radni odnos, pa im je radna knjiìca jedino za tu svrhu potrebna. Stvarno stanje je me|utim takvo da je najve- }em broju izbeglih lica potrebna radna knjiìca da bi se prijavili kao nezaposleno lice u Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje, te su ljudi onda prisiljeni da nabave fiktivne potvrde kako bi to pravo i ostvarili. Sve je to, uostalom, verovatno dobro poznato pomenutoj op{tinskoj slu`bi, {to ~itavu proceduru ~ini i besmislenom koliko i pravno upitnom. (Na jednak se na~in sada tretiraju i interno raseljena lica.)92

88 Committee on Economic, Social, and Cultural Rights, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para.16-17. 89 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. 90 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005. 91 UNHCR/Komesarijat za izbeglice RS, Registracija izbeglica u Srbiji, mart-april 2001. 92 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005.

49 Dok se u nekim sredinama izbeglice vode u jedinstvenoj evidenciji nezaposlenih lica, te predstavnici Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje tvrde da nisu u stanju da ta~no odrede broj izbeglih lica u evidenciji (npr. u Kru{evcu), dotle se drugde, a to je ipak ~e- {}i slu~aj, izbegla lica vode u odvojenim, „pomo}nim ru~nim evidencijama”(npr. u Kra- ljevu, Kikindi, Prijepolju i Velikom Gradi{tu). Razlog ovakvoj praksi nije poznat. Vo|e- nje u odvojenim evidencijama ni na koji na~in ne proizvodi relevantne prakti~ne posledice, u smislu druga~ijeg statusa nezaposlenih izbeglih lica. Predstavnici NSZ–a u najve}em broju lokalnih sredina uvereni su da su svi programi Nacionalne slu`be podjednako otvoreni za nezaposlena izbegla lica kao i za sva ostala redovno evidentirana nezaposlena lica. Mali broj izbeglica se, me|utim, prijavljuje na konkurse za u~estvovanje u takvim programima. Izbeglice nemaju dovoljno kapi- tala za pokretanje sopstvenog posla. Brojne me|unarodne organizacije sprovode dohodovne programe usmerene na pomo} pri zapo{ljavanju izbeglica i raseljenih, odnosno na podsticanje samostalne ekonomske aktivnosti kao {to su mikrozajmovi, meke pozajmice i stru~no usavr{avanje. Ne postoji, me|utim, valjan pravni okvir za te aktivnosti. U odsustvu odgovaraju}eg zakona, mikrokreditiranje se sada sprovodi na osnovu uputstava i dozvola Narodne banke Srbije. Izbeglice ~esto zara|uju samo od nadni~arskih poslova, na gra|evinama ili seoskim imanjima. Bilo kakvo drugo zaposlenje je te{ko dobiti. Me|utim, dnevnice koje se pla}aju izbeglicama i lokalnim radnicima su potpuno jednake. Nezaposlena lica bez kva- lifikacije i ona starija od 50 godina ina~e se posebno te{ko zapo{ljavaju. U kolektivnim centrima, u strukturi radno sposobnih upravo ove kategorije ~esto dominiraju ili su barem zna~ajno zastupljene. Ovo nije tipi~no za ukupnu izbegli~ku populaciju, koja, prema validnim statisti~kim podacima, na nacionalnom nivou ima ne{to povoljniju kvalifikaci- onu strukturu od one koju ima lokalno stanovni{tvo.

3.5. Socijalna prava Ovaj skup prava mo`e se podvesti pod {iru kategoriju socijalnih prava, zato {to se odnosi na pristup klju~nim dru{tvenim institucijama i zadovoljenje niza potreba koje odre|uju kvalitet socijalnog `ivota.

3.5.1. Pravo na obrazovanje Od po~etka 2005. godine, neke op{tine (npr. Gornji Milanovac) uklju~ile su decu izbeglice u program stipendiranja uspe{nih |aka i |aka iz socijalno ugro`enih porodica. Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, finansiranje je glavna prepreka vi{em obrazovanju mladih izbeglica. Mnoge izbegli~ke porodice se i dalje su- o~avaju s nemogu}no{}u slanja svoje dece na fakultete, tako da se de{ava da veoma uspe{ni u~enici srednjih {kola nemaju mogu}nosti za nastavak daljeg {kolovanja. Isku- stva iz Rekovca, Prijepolja i Nove Varo{i govore da izbeglice poku{avaju da na|u sred-

50 stva za {kolovanje svoje dece i da pi{u ambasadama i me|unarodnim organizacijama, ali bez uspeha.93

3.5.2. Pravo na zdravstvenu za{titu Prisilni migranti, izbeglice i raseljeni, imaju pristup osnovnim zdravstvenim uslugama koje uklju~uju izdavanje recepta za lekove i preglede kod lekara op{te prakse, ali problemi nastaju kada su neophodni hospitalizacija ili pregledi kod lekara speci- jalista. Prisilni migranti su na posebnim listama ~ekanja za hospitalizaciju, ~ekanje je mnogo duè i sporije, a pristup le~enju u ju`noj i isto~noj Srbiji mnogo je teì zbog nepostojanja specijalisti~kih odeljenja, i ekonomske neisplativosti prebacivanja pacijena- ta u Beograd.94 Iz ekonomskih razloga mnogima je nedostupna privatna zdravstvena za{tita koja nadome{}uje usluge osiroma{enog i iscrpljenog sistema javne zdravstvene za{tite. Kao {to smo naglasili u izve{taju za 2004. godinu, posebno ugroène dru{tvene grupe, me|u kojima je veliki broj izbeglica i raseljenih, ne mogu sebi da priu{te privatnu le- karsku negu.

Medicinski program Danskog saveta za izbeglice95 omogu}ava nabavku lekova s negativne liste, finansiranje sloènijih i skupljih dijagno- sti~kih procedura, nabavku materijala za potrebne operativne zahvate, a povremeno i nabavku medicinskih pomagala (mada se u vezi sa po- magalima uglavnom radi o zastupanju korisnika kako bi se na{le mogu}nosti da se pomagala dobiju od javnih zdravstvenih institucija). Sra- zmerno najve}i broj dodeljenih lekova jesu psihofarmaci i lekovi namenjeni le~enju epilepsije i de~je astme, a ponude u lekovima stalno se uskla|uju sa stanjem u javnom zdravstvu (sadràjem negativne liste) i mogu}nostima samog programa. Tokom 2005. godine program je imao pribli`no 500 korisnika, a me|u njima su podjednako zastupljeni izbeglice i raseljena lica. Odabir korisnika koji }e u}i u program ~ini se na osnovu procene mobilnog tima za psihosocijalnu pomo}, i primenom dve klase kriterijuma: (1) vrsta i izraènost medicinskih indikacija; i (2) stepen socijalno-ekonomske ugroènosti.

93 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005. 94 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p.14-15; IFHR, Serbia: Discrimination and Corruption, the Flaws in the Health Care System, International Fact-finding Mission International Federation for Human Rights Alternative report to the report submitted by the Government of Serbia-Montenegro to the Commit- tee on Economic, Social and Cultural Rights in application of the International Covenant on Economic, So- cial and Cultural Rights (May 2005), International Fact Finding Mission and Report, April 2005. at pg. 17. 95 Izvor: Vesna Jovanovi}, Danski savet za izbeglice.

51 Ukidanje izbegli~kog statusa otvara problem zdravstvene za{tite za izbeglice pen- zionere. One izbeglice koje primaju penziju iz Hrvatske trebalo bi da ostvare to pravo na osnovu Sporazuma o socijalnom osiguranju izme|u Srbije i Hrvatske, a nezaposlena lica bi trebalo da ga ostvare na osnovu evidencije kod Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje. Problem predstavlja to {to bi izbeglice penzioneri iz Hrvatske trebalo da odjave stalno prebivali{te u Hrvatskoj i da, po uzimanju dr`avljanstva SCG, prijave stalno prebivali{te u Srbiji. Ovo predstavlja problem zato {to bi odjavom prebivali{ta u Hrvatskoj izbeglice izgubile pravo na ostvarivanje mnogih prava u zemlji porekla (obnova, povra}aj prvatne imovine, stambeno zbrinjavanje predratnih nosilaca stanarskog prava itd).96

3.5.3. Ostvarivanje penzionih prava Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za 2004. godinu, penzioneri jo{ uvek imaju problem sa dokumentacijom, priznavanjem radnog sta`a i ka{njenjima u administrativnim procedurama. Veliki broj Srba iz Krajine i raseljenih s Kosova godinama ne primaju svoje penzije iako su za to ispunili uslove.97

Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije, podneto je 20.000 zahteva za penziju u Hrvatskoj, ali obra~un njihovog radnog sta`a i visine penzije u Hrvatskoj te~e veoma sporo (u proseku ljudi ~ekaju na obra~un oko 18 meseci). Prema podacima Hrvatskih vlasti sada je na snazi zakon po kojem administrativne slu`be u odre|enom roku moraju re- {iti primljene predmete, te se o~ekuje da }e obra~un visine penzije u budu}em periodu trajati daleko kra}e. Isplatu zaostalih penzija u periodu od 1991. do 1995. godine Hrvatska odbija pravdaju}i se time {to su penzioneri na podru~ju tada{nje Republike Srpske Krajine (RSK) za vreme rata primali penzije iz parafonda RSK. Radi se o dvostrukim standardima jer Hrvatska priznaje penzije, ali ne i radni sta` iz tog perioda.

Na osnovu sporazuma o socijalnom osiguranju izme|u Hrvatske i Srbije i Crne Gore, koji je stupio na snagu 1. maja 2003. godine, izbeglice bi trebalo da dobijaju penzije u mestima gde sada borave. Tako|e, sada se u Srbiji moè podneti zahtev za penziju iz Hrvatske. Jedan od problema je sporost administracija penzionih fondova u Srbiji i Crnoj Gori i Hrvatskoj. Minimum osam meseci se ~eka na obra~un radnog staà i re{e- nja za penziju, a u pojedinim mestima postoji i problem sa uni{tenom arhivom. Posebno pitanje je konvalidacija ratnog radnog staà u Hrvatskoj (u periodu od 1991. do 1995. godine). Rok za podno{enje zahteva za konvalidaciju ratnog staà bio je

96 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005. 97 Committee on Economic, Social, and Cultural Rights, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para. 22

52 otvoren 1997. godine i trajao je godinu dana. U vi{e navrata je bilo najava da }e rok biti obnovljen, ali se to jo{ nije dogodilo. Postupak konvalidacije ratnog radnog staà podrazumeva posedovanje odre|enih dokumenata iz tog perioda kojima se moè potvrditi da je osoba doista radila. Me|u tim dokumentima nalaze se platni spiskovi, obra~uni plata, medicinska dokumentacija o upu}ivanju na bolovanje, re{enja o godi{njem odmoru. Po- red navedene dokumentacije, osoba koja je podnela zahtev za konvalidaciju staà mora imati i dva svedoka koji su radili u navedenom periodu, a kojima je ratni radni sta` vec konvalidiran. Svedoci daju izjave podru~nim slu`bama PIO kojima potvr|uju da je osoba radila u spornom periodu. Nakon prolaènja kroz ovaj postupak, stranke u najve}em broju slu~ajeva dobijaju negativan odgovor, posle kojeg imaju pravo na àlbu, ali su i odgovori na àlbe uglavnom negativni, pa se postupak prebacuje na sud. Konvalidacija je sporna zbog neupla}ivanja penzionog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja u hrvatske fondove za vreme rata. Ima mnogo dospelih, a neispla}enih penzija za period pre zaklju~enja socijalnog sporazuma, a po{to se radi o velikim iznosima, pitanje je koliko one mogu da budu napla}ene tu`bama u dugotrajnom sudskom postupku. Dodatno, invalidske penzije u Hr- vatskoj neke op{tine priznaju, a neke ne. Pojedine op{tine pozivaju invalidske penzione- re da u Hrvatskoj pro|u pregled komisije. [to se ti~e Srbije, prema podacima organizacija koje pruàju pravnu pomo} izbeglicama, neke izbeglice, vojni invalidi, imaju probleme u tom smislu {to im, prema njihovom iskustvu, ne daju da pre|u u ~etvrtu kategoriju (koja podrazumeva rehabilitaci- ju, banjsko le~enje itd.), ve} se drè u petoj ili {estoj kategoriji kako bi izdaci za njih bili {to manji.98

3.5.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} Ekonomska i politi~ka kriza u poslednjih petnaest godina uticala je na znatno smanjenje budèta socijalne pomo}i i na njegovo optere}enje. Sve dok se nalaze u statusu izbeglica, socijalno ugroène kategorije mogu da dobiju humanitarnu pomo}. Me|utim, mnoge organizacije su smanjile ili potpuno ukinule tu vrstu pomo}i. UNHCR je jedina velika me|unarodna agencija koja je i u 2005. nastavila s pruànjem materijalne pomo- }i izbeglicama i raseljenima. Usled ~injenice da veliki broj izbeglica dobijanjem li~ne karte dobija i pravo na socijalnu pomo}, dràva }e se suo~iti sa zadatkom da uklju~i nove slu~ajeve u svoj ve} prenapregnuti sistem socijalne za{tite. Usled smanjenja humanitarne pomo}i, mnoge ugroène izbeglice ostale su uskra- }ene za najnu`niju pomo}, jer u statusu izbeglica ne mogu da dobiju socijalnu za{titutu u vidu materijalnog obezbe|enja porodice (MOP) i de~ijeg dodatka. Proces integracije izbeglica podrazumeva prijem u dràvljanstvo ~ime se ispunjavaju uslovi za ovu vrstu pomo}i, ali bi eventualni vakuum me|uperioda trebalo prebroditi obezbe|enjem finansijske pomo}i iz drugih budètskih izvora ili putem stranih donacija.

98 Izvor: Mre`a pravne pomo}i NHLO.

53 Da bi se zadovoljile potrebe za hranom najugro`enijih izbeglica i raseljenih, UN- HCR i dalje brine o 26.000 biv{ih korisnika Svetskog programa hrane. UNHCR je, tako- |e, vode}a organizacija za medicinske projekte namenjene najugro`enijima, distribuciju sredstava za higijenu i {kolskog pribora za decu.

3.6. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija Izbeglice u Srbiji imaju pravo na samoorganizovanje i postoje brojna udruènje izbeglica. Novi nacrt Zakona o udruènjima Republike Srbije, u ~lanu 10 predvi|a da udru- ènje mogu osnovati najmanje tri pravna lica ili poslovno fizi~ka lica, s tim {to najmanje jedno od tih lica mora imati prebivali{te na teritoriji Republike Srbije. Izbegla lica s prostora biv{e Jugoslavije imaju svoja prebivali{ta u mestima iz kojih su izbegla. Prebivali- {te je u Hrvatskoj, na primer, uslov za obnovu uni{tene imovine. Stoga bi u novom za- konskom predlogu trebalo na poseban na~in tretirati izbegli~ka udruènja, koja na prostoru Republike Srbije postoje godinama. [to se ti~e bira~kog prava hrvatskih gra|ana – izbeglica u Srbiji, postoji potreba za vi{e glasa~kih mesta u Srbiji, kako bi ljudi mogli ostvariti svoje bira~ko pravo prilikom izbora u Hrvatskoj.

3.7. Izbeglice i lokalna zajednica Susret izbeglica i raseljenih lica sa novim okruènjem je dvostruko optere}en: s jedne strane sopstvenim gubitkom i, s druge, ekonomskim problemima zajednice u kojoj su na{li uto~i{te. Iako postoje brojni primeri uspe{ne integracije pre svega izbeglica, uz pozitivan odnos i solidarnost lokalnog stanovni{tva, primetno je da izbeglice i raseljena lica nisu dovoljno i adekvatno informisani i da ~esto nisu aktivno uklju~eni u procese integracije i promovisanja svojih prava u Srbiji i Crnoj Gori. Mnogi su ostali iz- dvojeni iz lokalne zajednice, a uzroci su razni oblici dru{tvene isklju~enosti. Ponekad se javlja animozitet prema izbeglicama i interno raseljenim licima pre svega lokalnog ugroènog stanovni{tva, koje u njima vidi nepoèljnu konkurenciju za preostala retka radna mesta i krivce za te{ku situaciju u kojoj se i sami nalaze. Animozitet je poja~an i zbog pomo}i koju izbeglice i raseljeni primaju na osnovu svog statusa od me|unarodnih i doma}ih organizacija. Mnoge izbeglice i raseljeni se ne ose}aju dobrodo{lim u mestima raseljenja, odnosno izbegli{tva, smatraju sebe druga~ijim i ne druè se sa lokalnim stanovni{tvom. Smatra se da se ìtelji kolektivnih cenatra teè uklju~uju u ìvot zajednice, jer ih dugogodi{nja fizi~ka izolovanost i lo{i uslovi stanovanja dodatno margi- nalizuju i pasiviziraju. Ipak, ekstremno negativan stav lokalnog stanovni{tva prema integraciji izbe- li~ke populacije se retko beleì i obi~no se radi o malom procentu domicilne populacije.

54 U vezi s planiranom izgradnjom socijalnih stanova za izbegli~ke porodice iz kolektivnih centara, u kikindskom gradskom naselju u kom bi stambena zgrada trebalo da bude podignuta ispoljeno je svojevrsno pro- tivljenje ìtelja tog kraja. Grupa stanovnika tog naselja sa~inila je - i uputila gradskim vlastima - peticiju u kojoj se traì da se zgrada ne po- diè na toj lokaciji. Mada se u peticiji pominje mogu}i problem s regulisanjem kanalizacione mreè, re~ je o tome da ovi ljudi strahuju da bi gradnja objekta namenjenog socijalnom stanovanju u njihovom kraju mogla naru{iti izgled naselja i/ili umanjiti vrednost njihovih privatnih nepokretnosti. I predstavnici lokalnih institucija i predstavnici izbeglica smatraju da je peticija izraz stava samo jedne manje grupe Kikin|ana.99

Negativni odnosi su ~esto prisutni i kada lokalno stanovni{tvo doìvljava pomo} ili podr{ku koja se pruà izbeglicama (ili raseljenima) kao neopravdanu, jer i sebe smatra podjednako socijalno ugroènim. Izbeglice ponekad smatraju da }e izvesnih netrpeljivosti izme|u njih i lokalnog stanovni{tva uvek biti. Oni prepoznaju stigmatiziraju}i naboj samog termina izbeglica, i govore o bolnim uspomenama u vezi s tim pojmom, i onda kada ga drugi koriste sasvim neutralno.

3.8. Ugroène grupe / Diskriminacija i nasilje prema ènama Izbeglice spadaju u kategoriju ugroènih dru{tvenih grupa, a deca, ène, stari, samohrani roditelji, posebno samohrane majke, bolesni, najugroèniji su me|u njima. Prema podacima UNHCR-ove kancelarije u SCG, 50,6 odsto raseljenih i 53 odsto izbeglih lica prijavljenih u Srbiji su ène. Broj sprovedenih istraìvanja i sistematskih podataka o poloàju izbeglih i raseljenih èna u Srbiji je mali.

Novi Zakon o porodici100 koji je donet u Srbiji u februaru 2005. godine, po~eo je da se primenjuje u julu iste godine. Zakon predstavlja napor da se oblast porodi~nih odnosa uredi u skladu sa me|unarodnim standardima. U Crnoj Gori je sastavljen nacrt novog Zakona o porodici. U najva`nije inovacije koje donosi Zakon o porodici spadaju odredbe o porodi~nom nasilju navedene u devetom paragrafu (~lanovi 197. do 200.).

99 Izvor: Grupa 484. 100 Slu`beni glasnik RS br. 18/05.

55 Novi zakon je po~eo da se primenjuje, ali jo{ nije zabele`en nijedan slu~aj sudskog proterivanja nasilnika iz mesta boravka. Na osnovu iskustva u zastupanju `rtava porodi~nog nasilja, Praxis smatra da je uvo|enje preventivnih mera do izvesne mere ubrzalo zapo~injanje sudskih procedura. Me|utim, pravna pomo} je samo jedan segmet za{tite i brige potrebne `rtvama takvog nasilja, i mnogobrojne nevladine organizacije, kao {to su Astra i Savetovali{te protiv porodi~nog nasilja vode skloni{ta za `rtve porodi~nog nasilja i trgovine ljudima.

Posebnu pa`nju treba posvetiti ènama u tradicionalnim, seoskim predelima, Romkinjama, ènama u izbegli~koj i raseljeni~koj populaciji, jer su te ène predmet “dvostruke diskriminacije” – odnosno diskriminacije na bar dva nivoa: prvo na osnovu pola, a drugo na osnovu njihove pripadnosti ugroènoj i marginalizovanoj grupi. 101 Uglavnom se smatra da su se ène i mu{karci podjednako sna{li u novoj sredini, ali se ~esto uo~ava se da se mu{karci vi{e kre}u izvan ku}e i lak{e dolaze do posla, dok su ène vezane za ku}u i porodicu usled patrijarhalne podele uloga, izolovane su i ne u~e- stvuju u odlu~ivanju. Kada su ène i mu{karci relativno ravnopravni, ekonomski rast je brì, siroma{ni brè izlaze iz siroma{tva i pobolj{ava se blagostanje porodica. Ravno- pravnost polova igra va`nu ulogu u ekonomskom razvoju i smanjenju siroma{tva. Nerav- nopravnost izme|u polova (rodno zasnovana podela rada, razlike izme|u èna i mu{ka- raca u mo}i i resursima, rodna pristrasnost u ljudskim i drugim pravima) usporavaju ili ~ak spre~avaju ekonomski rast, odnosno pove}avaju siroma{tvo porodica. U izve{taju za 2004. godinu naveli smo da je malo statisti~kih podataka o statusu èna u izbegli~koj raseljeni~koj populaciji. Iako u me|uvremenu nije bilo novih istraì- vanja, i dalje se realizuju mnogobrojni projekti o rodnoj perspektivi. Kroz projekat Prevencije i odgovora na seksualno i rodno zasnovano nasilje, UN- HCR je pokrenuo kampanju podizanja svesti o ovoj problematici. Pored pruànja pravne pomo}i, koja uklju~uje zastupanje na sudu, Praxis }e u 2006. godini organizovati {est regionalnih treninga i dva okrugla stola, gde }e ciljne grupe biti svi akteri uklju~eni u proces pruànja za{tite `rtvama takvog nasilja me|u izbeglicama i raseljenim licima.

3.8.1. Ugroènost starijih osoba Starije izbeglice i raseljeni su posebno ugroèni i potrebna im je hitna pomo}. Velikoj ve}ini nedostaju odgovaraju}a ishrana i le~enje, privatnost u kolektivnim centrima, trajna re{enja u vezi sa stambenim zbrinjavanjem, i oni ~esto u velikoj meri zavise od programa i projekata me|unarodnih organizacija, koje ~esto ne zadovoljavaju njihove potrebe.102 Zbrinjavanje starih ljudi koji ìve sami u privatnom sme{taju, bez

101 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade,2005, p. 83 102 Ibid, p. 84.

56 bliskih ro|aka veoma ~esto je povezano s posebnim te{ko}ama, o ~emu govori slede}i primer.103

Starica, rodom iz gornjomilanova~kog kraja, koja je bila udata u Hrvat- skoj i tamo ima sina, od devedesetih ìvi u selu nedaleko od Milanov- ca, prakti~no kao izbeglica. Ona danas ima regulisano dràvljanstvo i prebivali{te u Srbiji. U Hrvatskoj je ostvarila pravo na penziju, no punomo}jem je ovlastila sina, koji ìvi u Splitu, da penziju podiè i njo- me se koristi. Njen sin, me|utim, joj ni{ta od tog novca ne {alje, ne pose}uje je i ne èli da ona do|e kod njega. Ljudi iz Op{tine i iz Povere- ni{tva Komesarijata stupili su u kontakt s njim i poku{ali ne{to da se dogovore, ali bez ikakvog uspeha. Starica nema nikakvih sredstava za ìvot i potrebna joj je socijalna pomo}, ali, zbog penzije koju ima u Hr- vatskoj, ovde ne moè da ostvari pravo na materijalno obezbe|enje. Ne èli ni{ta da uradi kako bi sina li{ila ranije date punomo}i, i dobijala svoju penziju. Pored ovoga, ona je pre pedesetak godina ostala bez vida, a socijalni radnici sumnjaju da je sada kod nje prisutan i izvestan mentalni poreme}aj, te da bi joj trebalo dodeliti staratelja.104

4. Zaklju~ci i preporuke

U delovima za izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i raseljene s Kosova, dokument sadr`i i preporuke iz slede}ih izvora: – Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005; – Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005; – SDF Hrvatska, Analiza “Road Map”, prijedloga Vlade RH o rje{enju izbjegli~- kog pitanja, Septembar 2005; – Danski savet za izbeglice, SDF Hrvatska, SDF Srbija, Radionica i kampanja javnog zagovaranja, Povratak u Hrvatsku – re{avanje preostalih pravnih pitanja i pitanja vezanih za incidente, Beograd, 23. septembar 2005; – Norwegian Refugee Council Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC) formerly Global IDP Project, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Re- turn Prospect and Denial of Local Integration, September 2005;

103 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005. 104 Izvor: Grupa 484.

57 – Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005; – MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005; – Grupa 484, Ljudska prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika i azilanata u Sr- biji i Crnoj Gori, Izve{taj za 2004, april 2005; – Izve{taj Valtera Kalina, predstavnika generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih lica, septembar 2005. – Strategija za smanjenje siroma{tva, Vlada Republike Srbije, oktobar 2003.

4.1. Povratak izbeglica

U vezi s regionalnim pristupom, me|unarodna tela i organizacije kao {to su Evropska komisija, OEBS i UNHCR treba da insistiraju na doslednoj i efikasnoj realizaciji postoje}ih regionalnih planova za izbeglice i raseljene i treba da se zalaù za to da se svuda u regionu pravedno i pod jednakim uslovima re{avaju pitanja izbeglica i raseljenih. Dràvna zajednica Srbije i Crne Gore treba da preuzme aktivniju ulogu u bilateralnim odnosima i sporazumima s Hrvatskom i BiH, kao i u regionalnim inicijativama, u cilju unapre|enja uslova za povratak ili integraciju izbeglica putem re{avanja imovinskih i statusnih pitanja: stanarskih prava, konvalidacije radnog staà, neispla}enih penzija itd. Treba uklju~iti nevladin sektor u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji u proces kreiranja, implementacije i monitoringa programa “Mape puta” [to se ti~e sprovo|enja programa „Mape puta“, vlasti Srbije i Crne Gore trebalo bi da uspostave radno telo od predstavnika relevantnih ministarstava, koje bi bilo nadle`no za implementaciju mera i zaklju~aka iz „Mape puta“. Mnogi biv{i nosioci stanarskih prava u Hrvatskoj, postali su dràvljani Srbije i Crne Gore. Stoga Srbija i Crna Gora ima prava i obavezu da {titi njihova prava i interese u bilateralnim kontaktima s Hrvatskom, pred me|unarodnim faktori- ma i posebno pred Evropskim sudom za ljudska prava

4.1.1. Pravo na imovinu

Dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora treba u bilateralnim pregovorima s Hrvat- skom da insistira na doslednom po{tovanju imovinskih prava Me|unarodna zajednica, UNHCR, OEBS i Evropska komisija traba da aktivno prate realizaciju prava na imovinu (povra}aj, obnovu i re{avanje pitanja stanarskih prava) i odigraju posebnu ulogu u sudskim postupcima koji se pred hrvatskim sudovima vode zbog malverzacije u otkupu imovine Srba od dr`avne agencije APN. Potrebno je dovr{iti proces povratka i obnove imovine

58 Hrvatska dràva treba da oslobodi vlasnike imovine/povratnike bilo kakvih zahteva ili potraìvanja od privremenih korisnika za ulaganja koja nemaju pravnu osnovu, ali prave velike probleme povratnicima Treba izjedna~iti pravo na ostvarivanje stambenog zbrinjavanja za sve biv{e nosioce stanarskog prava i ukinuti vremenski limit za podno{enje zahteva. Hrvatske vlasti treba da prolongiraju pravo na regulisanje statusa za osobe koje nisu dràvljani RH, ali su u njoj ro|ene ili dugo ìvele (po ~lanu 115 Zakona o strancima, rok je istekao 30. juna 2005). Treba odrediti rokove i dovr{iti proces elektrifikacije i vodosnabdevanja sela i naselja koja jo{ nemaju struju i vodovodnu mreù.

4.1.2. Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju

Ministarstvo unutra{njih poslova Hrvatske trebalo bi da ulo`i ve}e napore kako bi se izbeglo arbitrarno hap{enje povratnika na osnovu neutemeljenih optu`bi za ratne zlo~ine ili druga krivi~na dela. Kako bi se uticaj incidenata sa etni~kom pozadinom na proces povratka sveo na najmanju mogu}u meru, hrvatske vlasti treba da nastave aktivno da rade na pre- venciji takvih incidenata. Policija i pravosudni organi treba da nastave da rade na otkrivanju i ka`njavanju po~inilaca etni~ki motivisanih krivi~nih dela.

4.2. Integracija izbeglica u SCG

4.2.1. Prava zasnovana na statusu izbeglica i raseljenih

Treba pa`ljivo revidirati izbegli~ki status nakon poslednje registracije izbeglica u Srbiji, uz reinterpretiranje kriterijuma, vode}i ra~una o najugro`enijima i specifi~nim slu~ajevima. U cilju integracije i pobolj{anja ostvarivanja prava izbeglica i raseljenih, vlasti treba da dopune postoje}e zakonodavstvo, uspostave me|uministarsku grupu i odeljenja u ministarstvima radi koordinacije postoje}ih strategija i primene mera i propisa na izbeglice i raseljena lica. Komisija za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Republike Srbije, kao i stru~na grupa za izmenu Zakona o izbeglicama, trebalo bi na sistematski na~in da koordiniraju i prate klju~ne aspekte procesa integracije u saradnji sa me|unarodnim i lokalnim nevladinim organizacijama. Trebalo bi sna`no podr`ati projekte integracije u onim lokalnim sredinama koje pokazuju motivisanost i jasan interes da trajno integri{u izbegla lica, i sprovesti informativnu kampanju o prednostima procesa integracije izbeglica u onim op- {tinama koje su nevoljne da u taj proces u|u.

59 4.2.2. Dr`avljanstvo

Obezbediti efikasniju proceduru dodeljivanja dràvljanstva, na osnovu novog zakona o dràvljanstvu Srbije, i izbeglicama i ljudima koji su ranije izgubili izbegli~ki status. Posti}i dogovor sa Hrvatskom o sklapanju sporazuma o dvojnom dràvljan- stvu.

4.2.3. Dokumenti

Hrvatskoj treba vratiti preostale mati~ne i zemlji{ne knjige u Srbiji i Crnoj Gori. Hrvatska i Srbiji i Crna Gora treba me|usobno da priznaju diplome koje garantuju istu vrstu stru~nosti u obe zemlje.

4.2.4 Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica

Usvojiti Predlog zakona o socijalnom stanovanju, koji bi trebalo da uredi i unapredi oblast socijalne stambene izgradnje i razre{i sve postoje}e nejasno}e u vezi s modelima socijalnog stanovanja. Voditi ra~una da se socijalno stanovanje u~ini dostupnim pre svega vi{estruko ugro`enim porodicama kako u kolektivnom tako i u privatnom sme{taju.

4.2.5. Kolektivni centri

Treba napraviti evaluaciju dosada{njih aktivnosti i rezultata u procesu zatvaranja kolektivnih centara i unapre|ivati taj proces posebno vode}i ra~una o pravima i dostojanstvu najranjivijih i socijalno najugroènijih: starih, bolesnih, osoba sa invaliditetom, te{ko traumatizovanih, samohranih majki i dece i porodica nestalih lica. Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice treba da razmotre mogu}nosti promene u strate{kim planovima za zatvaranje kolektivnih centara kojima bi se propisalo da se preseljenje u drugi kolektivni centar moè izvr{iti samo u slu- ~aju krajnje nu`de i tek po{to je sa izbeglim licima postignut dogovor o obliku trajnog stambenog zbrinjavanja koje }e uslediti u nekom realno mogu}em roku. Optere}enost lokalnih samouprava u pruànju finansijske i logisti~ke podr{ke procesu zatvaranja kolektivnih centara jeste ne{to o ~emu treba posebno voditi ra~una. Podr{ka iz PIKAP bi trebalo da bude kori{}ena u kombinaciji sa uklju~ivanjem porodice u neki od odgovaraju}ih programa stambenog zbrinjavanja, a samostalno jedino u slu~ajevima podr{ke onim porodicama koje zaista imaju kapacitete da samostalno ostvare svoje stambeno zbrinjavanje.

60 4.2.6. Pravo na rad

Lokalne samouprave treba da uklone sve prepreke u postupku izdavanja radnih knjiìca izbeglim i raseljenim licima. Treba doneti zakonsku regulativu za mikrokreditiranje, uz mogu}nost stvaranja dràvnog garantnog fonda. Me|unarodne organizacije i drugi akteri uklju~eni u osmi{ljavanje i realizaciju programa grantova za sticanje dohotka treba da razmotre preduzimanje mera za podizanje efekata ovakvih programa. Potrebno je razmotriti adekvatnost veli~i- ne i strukture dodeljivanih dohodovnih grantova, te valjanost procesa selekcije kandidata kojima }e grantovi biti dodeljeni. Posebno treba uzeti u obzir nizak nivo preduzetni~kih sposobnosti, pogotovo u populaciji ljudi koji ìve u kolektivnim centrima i me|u posebno ugroènim grupama. Srazmerno mali broj izbeglica evidentiranih u Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje moè se pove}ati poja~anim informisanjem o mogu}nostima i prednostima evidentiranja, o pravima koja proisti~u iz statusa nezaposlenog lica, te o vrsti i o dostupnosti raznih programa Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje. S tim u vezi, Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje trebalo bi da uputi detaljnu informaciju Ko- mesarijatu za izbeglice ili direktno svim lokalnim povereni{tvima za izbeglice. Tako bi Komesarijat i povereni{tva imali potpunu informaciju o tome na koji na- ~in izbegla lica mogu ostvarivati prava u vezi sa statusom nezaposlenog lica.

4.3. Socijalna prava

4.3.1. Pravo na obrazovanje

Budu}i da pristup obrazovanju nesumnjivo doprinosi smanjenju siroma{tva, dr- àvne vlasti, ali i lokalne samouprave treba da razviju programe stipendiranja uspe{nih u~enika iz socijalno ugroènih porodica, vode}i ra~una da takve programe u~ine podjednako dostupnim deci iz izbegli~kih i raseljeni~kih porodica kao i deci iz lokalnih sredina. Strani donatori bi trebalo da podrè razvoj ovakvih programa, posebno u najsiroma{nijim sredinama. Stvaran pristup obrazovanju za decu i mlade iz socijalno ugroènih porodica mogu}e je unaprediti uspostavljanjem sistema beneficija za pla}anje tro{kova {kolovanja.

4.3.2. Pravo na zdravstvenu za{titu

Hrvatska i Srbija trebalo bi da zaklju~e sporazum o me|usobnom refundiranju zdravstvenih tro{kova. Me|unarodne i nevladine organizacije koje sprovode programe medicinske pomo}i trebalo bi da na|u na~ina da ih odr`e i u predstoje}em periodu, imaju}i u

61 vidu veliku potrebu za medicinskim uslugama koje izbeglice i raseljeni ne mogu da plate, odnosno koje nisu deo primarne (besplatne) zdravstvene za{tite.

4.3.3. Ostvarivanje penzionih prava

U Hrvatskoj bi trebalo obnoviti rok za podno{enje zahteva za konvalidaciju radnog sta`a, jer je veoma mali broj ljudi u prethodnom roku uspeo da podnese zahteve. Trebalo bi promeniti odredbe hrvatskog zakona po kome se konvalidira radni sta`, jer ve}ina ljudi nije u mogu}nosti da pribavi materijalne dokaze da su radili u ratnom periodu. Svim penzionerima, Hrvatska bi trebalo da prizna i isplati dospele, a neispla}e- ne penzije; a postupke koji su pokrenuti treba dovr{iti u {to kra}em roku.

4.3.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo}

Izbeglicama koje su podnele zahtev za prijem u dràvljanstvo SCG treba omogu}iti pristup svim oblicima socijalne pomo}i i za{tite, u skladu s kriterijumima koji se primenjuju prema svim drugim traìocima socijalne pomo}i i za{tite. Sve lokalne samouprave koje imaju mogu}nosti za sopstvene programe jedno- kratnih nov~anih pomo}i trebalo bi da te programe u potpunosti otvore i za izbegla lica. S obzirom na to da su u pojedinim op{tinama ve} formirani op{tinski koordinacioni odbori za socijalnu politiku, takva organizaciona re{enja trebalo bi primeniti i u drugim op{tinama. Strate{ki i akcioni planovi koje }e izraditi ovi koordinacioni odbori treba da budu usmereni i na re{avanje pitanja povezana sa integracijom izbeglica u datu lokalnu sredinu. Izradom socijalne karte izbegli~ke populacije u privatnom sme{taju aktivnosti podr{ke lokalnoj integraciji izbeglica mogle bi se mnogo lak{e koncipirati i precizno usmeriti na socijalno najugroènije izbegli~ke porodice.

4.4. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija

Radi unapre|enja ukupnog procesa lokalne integracije izbeglica bilo bi va`no da se podstakne formiranje udru`enja i organizacija izbeglih lica i da se izbeglice u~i- ne aktivnim partnerom u re{avanju svih pitanja koja se ti~u njihove integracije

4.5. Izbeglice i lokalna zajednica

Sve aktivnosti podr{ke lokalnoj integraciji izbeglica treba pa`ljivo uskladiti sa interesima lokalnih zajednica. Bilo bi po`eljno da takvi projekti budu deo podr- {ke celokupnoj zajednici, odnosno da budu podjednako usmereni na izbegli~ku i na lokalnu populaciju.

62 Planirano u~e{}e op{tina u projektima integracije izbeglica treba uskla|ivati sa realnom ekonomskom snagom pojedinih op{tina, kako bi za najsiroma{nije ono bilo svedeno na podno{ljiv, minimalan nivo.

4.6. Diskriminacija i ugro`ene grupe

Usvojeni Zakon o porodici treba dosledno primenjivati u cilju prevencije porodi~nog nasilja i ka`njavanja po~inilaca Potrebno je pokazati povi{enu osetljivost za specifi~ne dodatne te{ko}e vi{e- struko ugro`enih izbegli~kih porodica – porodica u kojima `ive osobe sa hendikepom ili s nekom te{kom hroni~nom bole{}u, stara~kih porodica i porodica s ve}im brojem starih osoba, kao i porodica sa samohranim roditeljem i porodica atipi~ne strukture. Treba poku{ati prona}i nove mogu}nosti da se ovim porodicama obezbedi integracija u one lokalne sredine u kojima postoje specijalizovane institucije i slu`be za podr{ku tim posebno ranjivim ljudima. Potrebno je dodatno podsta}i razvoj otvorene socijalne za{tite i razvoj novih usluga u gerontolo{kim centrima i drugim ustanovama, kako bi se re{io problem nedovoljnih sme{tajnih kapaciteta i spre~io ili poni{tio negativan efekat izolova- nja korisnika sme{taja u socijalnim ustanovama.

63 64 II INTERNO RASELJENA LICA

Interno raseljenje unutar i van Kosova i Metohije zbilo se u dva navrata: 1999. nakon povla~enja srpskih snaga bezbednosti, kada je vi{e od 200.000 ljudi napustilo Koso- vo ili je ostalo raseljeno unutar njega, i posle martovskog nasilja 2004. protiv manjinskih zajednica i me|unarodne uprave kada je 4.100 ljudi potraìlo spas u internom raseljenju, uglavnom unutar provincije. Raseljeni s Kosova i Metohije razasuti su na teritoriji jedne dràve koja ima tri razli~ite uprave – u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. To fakti~ki zna~i da mogu}nost ostvarenja prava i pristup slu`bama zavise od toga gde su se raseljeni smestili. Situacija se dodatno komplikuje ~injenicom da postoji veoma slaba koordinacija izme|u ovih razli~itih uprava.105 U Srbiji, raseljeni su se najpre smestili u ju`nim delovima, bliè svom mestu porekla, ali kako se tokom vremena izgledi za povratak nisu pobolj{avali, mnogi od njih su krenuli ka centralnoj i severnoj Srbiji u potrazi za zaposlenjem.106 Generalno, situacija za raseljene u Srbiji i Crnoj Gori postala je teà, pre svega zbog iscrpljivanja njihovih postoje}ih sredstava, nemogu}nosti da raspolaù imovinom na Kosovu i slabe mogu}nosti za zaposlenje kako u Srbiji i Crnoj Gori tako i na Kosovu. Veliki broj raseljenih ìvi ispod granice siroma{tva.107 Stav Vlade Srbije je da se integracija raseljenih moè uzeti u razmatranje, tek kada se stvore mogu}nosti za njihov povratak na Kosovo.108 Na Kosovu ve}ina raseljenih Srba ìvi u monoetni~kim enklavama u kojima paralelne institucije, podràne od Vlade Srbije, obezbe|uju neke usluge, kao {to je obrazovanje i zdravstvo, koje im ina~e ne bi bile dostupne. 109 Prema zvani~nim podacima, 110 u Srbiji i Crnoj Gori nalazi se 225.573 raseljenih, i to 18.019 u Crnoj Gori, a 207.554 u Srbiji.111 Prema etni~koj strukturi oni su ve}inom Srbi (68 odsto), potom slede Romi (12. odsto) i Crnogorci (8 odsto). U Srbiji se nalazi i

105 Norwegian Refugee Council and IDMC, “IDPs from Kosovo”, p. 14. 106 Ibid., pp. 4 and 10. 107 ICRC, The Situation of IDPS, September 2005. 108 Ibid., p. 4. 109 Ibid., p.14 110 UNHCR, IDPs in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Current Place of Asylum (as at 01 No- vember 2005), Belgrade, November 2005. 111 Ovaj broj je predmet sporenja. S jedne strane tvrdi se da je znatno manji, jer prema{uje broj manjina, pre svega Srba koji su ikad `iveli na Kosovu, dok s druge strane postoji procena da je njihov broj ve}i, jer mnogi raseljeni Romi nikad nisu bili registrovani. Vlasti Srbije za sada ne nameravaju da sprovedu novu registraciju raseljenih kako bi se razre{ilo ovo pitanje (vi{e o voj temi: The Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC) www.internal-displacement.org).

65 oko 4.000 raseljenih Albanaca s Kosova.112 Dodatno je na Kosovu raseljeno 54.000 ljudi.113 UNHCR se stara o 21.000 raseljenih unutar Kosova, uklju~uju}i Srbe, Rome, A{kalije, Egip}ane (RAE) i Bo{njake, kao i kosovske Albance u delovima gde ~ine etni~ku manjinu. UNHCR vodi brigu i o 300 izbeglica iz Hrvatske i BiH i 600 izbeglica iz Makedonije.114 Prema statistici UNCHR, zaklju~no sa 10 februarom 2006. godine 1.231 ljudi je ostalo raseljeno kao razultat martovskog nasilja, kada je, kao {to je re~eno pribli`no 4.100 ljudi napustilo svoje domove. Raseljeni u martovskom nasilju najvi{e su koncen- trisani u regionu Kosovske Mitrovice (667 lica od koljih je 583 Srba, 12 RAE, 72 ostalih); regionu Pri{tine (469 lica, od kojih 448 Srba, 21 RAE)115. Raseljenih ima i u regionu Pe}i, Prizrena i Gnjilana.

Izvor: UNHCR 113 Interno raseljena lica u Srbiji – starosna i rodna struktura

Godine starosti M % @ % Ukupno % 00-04 1,569 0.76% 1,440 0.69% 3,009 1.45% 05-17 26,128 12.59% 24,565 11.84% 50,693 24.42% 18-59 60,574 29.18% 60,268 29.04% 120,842 58.22% Preko 60 14,716 7.09% 18,294 8.81% 33,010 15.90% Ukupno 102,987 49.62% 104,567 50.38% 207,554 100.00%

UNMIK se zalaè za kreiranje baze podataka o raseljenima unutar i van Kosova, uklju~uju}i izbeglice u zemljama Zapadne Evrope. UNMIK se nada da }e uspeti da registruje 100.000 Kosovara u otprilike 25 zemalja.116 U junu 2005, UNMIK je dostavio zahtev UNHCR da “podrì aktivnosti na evidentiranju broja interno raseljenih lica i drugih raseljenih manjinskih zajednica” u okviru popisa stanovni{tva koji UNMIK planira da sprovede 2006/07. UNHCR je prihvatio ulogu realizatora aktivnosti na preregistraci- ji interno raseljenih lica s Kosova nastanjenih u Srbiji i u Crnoj Gori.117 Kao {to smo naglasili u izve{taju za 2004, uslovi za povrataka raseljenih u Srbiji na Kosovo nepovoljniji su od uslova za povratak izbeglica iz Hrvatske i BiH u svoje zemlje porekla. Prema UNHCR podacima, samo 14.553 pripadnika manjina vratilo se na Kosovo tokom {est godine od zavr{etka oruànog sukoba (6.616 Srba, 3.927 A{kalija/Egip}ana, 1.576 Roma, 1.324 Bo{njaka, 484 Goranaca i 623 Albanaca).118

112 Izvor: Dragi{a Dabeti}, komesar za izbeglice Republike Srbije, sastanak radne grupe za raseljena lica, Be- ograd 13. mart 2006. 113 Izvor: US Refugee Committee, 2004. 114 Podatak dobijen od Pascale Moreau, {efa misije UNHCR na Kosovu. 115 KFOR Weekly CIMIC Report # 1152 08, March 2006, p. 4. 116 Izvor: UNMIK. 117 Council of Europe, Serbia and Montenegro: Compliance with obligations and commitments and implementation of the post-accession co-operation programme, Tenth Report (October 2005- January 2006), January, 2006. 118 UNHCR, Minority Voluntary Return, January 2006.

66 Broj povratnika smanjio se za 40 odsto od 2003. do 2004. godine, a od 2005. o~e- kuje se dalji pad. Ve}ina raseljenih se vratila u ruralne delova Kosova s preovla|uju}om srpskom populacijom i formirala monoetni~ke povratni~ke getoe.119 Glavni razlozi za ovako mali broj povratnika su lo{a bezbednosna situacija, slabo i preoptere}eno pravosu|e, policija nevoljna da istraì incidente, neka`njivost za ratne zlo- ~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti; nepostojanje slobode kretanja i vladavine prava, (problem posebno izraèn u nekim op{tinama); bezizgledna ekonomska situacija i diskriminatorna praksa protiv manjinskih grupa koja onemogu}ava povratnicima pristup javnim slu`bama i zaposlenju120; neopravdano odugovla~enje u povezivanju povratni~kih ku}a sa osnovnom infrastrukturom – teku}om vodom i elektri~nom mreòm; nemogu}nost {kola da odgovore na potrebe povratnika – pre svega u domenu jezika, ali i drugih obrazovnih potreba; problemi sa dobijanjem penzija i zdravstvene nege u slu~aju povratka. Problem je i nagla{ena upotreba nacionalnih i religioznih simbola od pojednih lokalnih vlasti. Mnogi povratnici sre}u se sa specifi~nim problemima u vezi s nedovoljnim po{tovanjem njihovih ljudskih prava.121 Dodatno, ne moè se o~ekivati da neko donese kona~nu odluku o povratku ne znaju}i da li }e Kosovo biti nezavisno, autonomno ili u nekom drugom statusu.122 Moè se, ipak, zaklju~iti da }e odluka o novom statusu Kosova dovesti do novog pomeranja stanovni{tva. UNHCR ocenjuje da je 85.000 ljudi na Kosovu i dalje u opasnosti od raseljenja. Pre 1999. godine na Kosovu je bilo oko 150.000 Roma, A{kalija i Egip}ana (RAE), a sada se njihov broj procenjuje na 30.000 do 35.000. Pored toga, brojne familje A{kalija napustule su Kosovo nakon martovskog nasilja 2004.123

1. Pravo na povratak i mogu}nosti reintegracije

Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, raseljna lica imaju pravo na bezbedan povratak na Kosovo {to uklju~uje: pravo na bezbednost i sigurnost, slobodu kretanja, kao i ostala gra|anska, religiozna i nacionalna prava uz obezbe|enje normalnih uslova za `ivot. “Pravo na povratak” je, na`alost, jo{ uvek samo puki proglas.124 Odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz oktobra 2005. godine data je dozvola za po~etak pregovora o kona~nom statusu Kosova koje je pod protektoratom

119 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com- pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Refu- gee Council, September 27, 2005) p. 205-206. 120 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 20. 121 UNGA, “The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Com- mission on Human Rights resolution 2005/46” A/60/338, 7 September 2005, para. 24. 122 IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, Sep- tember 2005. 123 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 3. 124 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade: 2005, p. 87.

67 me|unarodne administracije u okviru Ujedinjenih nacija od 1999. godine. Pre formalne odluke o otpo~injanju pregovora, specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo Kai Eide podneo je izve{taj o napretku Kosova ka ispunjavanju uslova koje je postavila me|unarodna zajednica za po~etak pregovora o kona~nom statusu pokrajine. Mada se u zaklju~ku navodi da pregovori treba da po~nu, izve{taj je veoma kriti- ~an prema stanju ljudskih prava i nagla{ava da je do{lo do zastoja u sveukupnom procesu povrataka. Povra}aj imovine, bezbednost, zaposlenje, sloboda kretanja, nefunkcional- nost pravosudnog sistema i rasprostranjena diskiminacije predstavljaju probleme koji jo{ nisu re{eni.125 Porede}i podatke o povratku iz 2005. (2.120 povratnika do kraja decembra 2005.) sa brojem iz 2004. (2.436 povratnika), moèmo zaklju~iti da je do{lo do manjeg opada- nja u povratku. Smanjenje broja povratnika u 2004. u odnosu na 2003. tuma~i se kao rezultat martovskog nasilja. Stoga se i broj povratnika u 2005. nije pove}ao iako su se za raseljene pobolj{ali uslovi u pogledu obnove ku}a i op{te ìvotne situacije. 1.1 Pobolj{anja u vezi s povratkom na Kosovo U 2005. godini Vlada Kosova i ve}ina op{tina su dali zna~ajnu javnu podr{ku povratku i preduzeli odre|ene mere u cilju ja~anja slobode kretanja, {irenja dijaloga i tolerancije. Podaci nisu potpuni, ali je najmanje 14 op{tina u~estvovalo u posetama mestima povratka, organizovanju poseta raseljenih grobljima, i posetama tipa idi-vidi i idi-info- mri{i se. Po prvi put ministri kosovske vlade pose}ivali su raseljene i izbeglice na Koso- vu, u Crnoj Gori i Makedoniji, uklju~uju}i zajedni~ke posete ministra za povratak (Srbi- na Slavi{e Petkovi}a) i ministra za lokalnu upravu (Albanca Ljutfija Hazirija). Premijer Kosova Bajram Kosumi i albanski predstavnici 23 op{tine usvojili su 25. februara zajedni~ku deklaraciju kojom pozivaju raseljene da se vrate, ve}insku populaciju da prihvati posebnu odgovornost prema manjinskim zajednicama i prema za{titi njihove imovine. Savez kosovskih op{tina inicirao je program me|uetni~kog dijaloga uz podr{ku CARE Internationala. Mali broj povrataka u urbana mesta dogodio se ili se planira u sedam kosovskih op{tina. Veoma je zna~ajan prvi povratak u urbano mesto – kosovskih Srba u Kli- nu – uz podr{ku op{tinskih vlasti. Ove aktivnosti bi trebalo da imaju uticaj na pove}anje broja povrataka i njihovu odrìvost.126

Ameri~ki Savet za izbeglice (ARC) nadgledao je povratak 286 porodica u raznim oblastima Kosova i samo je jedna bila izlo`ena nasilju; 12 porodica je napustilo Kosovo, ali se u naredne dve nedelje devet opet vratilo. Tri porodice su ostale u Srbiji: jedna iz zdravstvenih razloga, jedna zbog zaposlenja, a jedna zbog op{te ekonomske situacije.

125 A comprehensive review of the situation in Kosovo, Report by Kai Eide, Special Envoy of the UN Secre- tary General (S/2005/635), 7 October 2005. 126 SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, S/2005/335: 05-33918 (E), 23 May 2005, para. 36 and 38.

68 Za potrebe povratka Vlada Kosova namenila je iz budètu za 2005. isti iznos kao i 2004. godine – 10,5 miliona evra, {to zna~i da ona predstavlja najve}eg direktnog donatora za povratnike na Kosovu. Dodatnih 2,2 miliona evra izdvojeno je iz budèta za rekonstrukciju ku}a uni{tenih u martovskom nasilju. Dvadeset dva (od 34) projekta iz 2004. zavr{eno je prema vladinoj strategiji o povratku.127 Dodatno, premijer Baram Ko- sumi formirao je odeljenja za ljudska prava pri svakom ministarstvu i izvr{no telo za oblast ljudskih prava Ne samo da svako ministarstvo dobija nadle`no telo za pitanja ljudska prava, uklju~ju}i pravo na povratak, pravo manjinskih zajednica, rodnu ravnoprav- nost i podjednake mogu}nosti, ve} }e se formirati tela koja }e okupljati slu`benike na nivou ministarstava i razviti internu strukturu koja }e ministarstvima biti neophodna u razvoju sveobuhvatne strategije za ljudska prava i implementaciju zakona protiv diskriminacije, odnosno Uredbe 2004/32.128 S druge strane, {ef koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandra Ra{kovi} Ivi} u nekoliko navrata u 2006. iznela je ideju o povratku raseljenih u delove Kosova i Metohije sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, i izjavila da u tom smislu Koordinacioni centar treba da sa~ini novi protokol za povratak na Kosovo i Metohiju. U intervjuu Politici Sandra Ra{kovi}-Ivi} najavila je izgradnju 1.200 ku}a u srpskim op{tinama i enklavama na Kosovu. Prema njenim re~ima, „postignut je dogovor sa UNMIK i me|unarodnim organizacijama da raseljeni Srbi i ostali nealbanci mogu da se, osim na svoja ognji{ta, vra}aju i u druga mesta na Kosmetu u kojima su povratnici bezbedni“.129 Ministar za kapitalne investicije Velimir Ili} i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Ra{kovi}-Ivi} potpisali su protokol o pomo}i u re{avanju stambenih problema interno raseljenih na Kosovu u vrednosti od oko 115 miliona dinara. „Protokolom je predvidjeno da Ministarstvo za kapitalne investicije u slede}ih godinu dana obezbedi oko 95 miliona dinara za izgradnju 70 ku}a na potezu Novi Badovac- Gra~anica, za sme{taj Srba koje su Albanci proterali 17. marta 2004. godine. Tako|e, protokolom je planirana izgradnja neophodne infrastrukure za vodosnabdevanje naselja Novi Badovac, u iznosu od oko 20 miliona dinara.“130 U tim mestima naseljava}e se i Srbi s Kosova koji tamo nikad nisu ìveli. Ka takvoj vrsti re{enja naginje i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Kai Eide.

„Proces povratka je spre~en ~injenicom da se pomo} obezbe|uje samo onima koji se vra}aju u svoje prvobitne domove. Trebalo bi razmotriti fleksi- bilniju politiku pomo}i da bi se podrào povratak ljudi tamo gde mogu da ìve, a ne samo tamo gde su ìveli. Me|utim, mora se obezbediti i da flek- sibilnija politika ne bude zloupotrebljna za politi~ku manipulaciju.“131

127 Ibid., para. 39. 128 OSCE, “OSCE Mission Head welcomes decision to create human rights cells in Kosovo ministries“, 22 July 2005. 129 Politika, Za povratnike 1.200 ku}a, 1. februar 2006. 130 RTS, Za izgradnju ku}a za raseljene 115 miliona dinara, 21 februar 2006. 131 A comprehensive review of the situation in Kosovo, Report by Kai Eide, Special Envoy of the UN Secre- tary General (S/2005/635), 7 October 2005.

69 2. Pristup pravima na Kosovu

2.1. Dràvljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata Nakon juna 1999. godine UNMIK li~na karta mogla je da se dobije uz prisustvo dva svedoka koja su ve} bila registrovana. Uglavnom svi raseljni imaju li~ne karte UN- MIK s kojima imaju pristup kosovskim javnim slu`bama. Zbog lake procedure dobijanja dokumenta, mnoga lica koja nisu nikad ìvela na Kosovu uspela su da dobiju li~nu kartu. Sada kada je do{lo vreme da se ona produì, zahteva se i izvod iz knjige ro|enih. To stvara probleme, jer su mnoge knjige iznesene u Srbiju, a mnoga lica na Kosovu nikad nisu ni bila upisana u mati~ne knjige.

Na~in registracije hroni~no neregistrovanih Roma i A{kalija: 1. u op{tini se identitet utvr|uje putem izjava dva svedoka koja su prethodno registrovana; 2. sudskom procedurom. Da bi se neko registrovao kao `itelj Kosova i na osnovu toga imao pristup slu`bama mora da ispunjava slede}e uslove: 1. da ima dokaz da je ro|en na Kosovu; 2. da ima dokaz da mu je jedan od roditelja ro|en na Kosovu; 3. da ima dokaz da je `iveo na Kosovu pet godina pre juna 1999; 4. da ima li~nu kartu izdatu pre 1999.

Kako Kosovo nema mogu}nost davanja dràvljanstva bilo kome jer nema status dràve, uveden je pojam rezidencijalnog statusa. Stanovnikom Kosova smatra se lice koje je ro|eno na Kosovu ili je jedan od njegovih roditelja ro|en na Kosovu ili je lice ìve- lo na Kosovu najmanje pet godina pre juna 1999. godine. Pripadnici albanske ve}ine na Kosovu tako|e su zainteresovani za dobijanje dokumenata Republike Srbije. Pre svega paso{a, koji im omogu}uju pristup ve}em broju zemalja i lak{e dobijanje viza nego {to to ~ine UNMIK putne isprave. Postoji jedna kancelarija, sme{tena u industrijskom delu Pri{tine, prema Kosovu Polju, koja prima zahteva za izdavanje dokumenata Republike Srbije. Redovi su veliki, a odgovori na podnete zahteve stiù neujedna~enom brzinom.

2.2. Vlasni~ka prava Pitanje stanovanja i za{tite imovinskih prava je jo{ uvek slabo na Kosovu. Ova situacija posebno poga|a prava raseljenih lica. Raseljeni su uglavnom bili imu}ni ljudi koji su posedovali ku}e, lokale, zemlju i industrijske pogone, a sada nemaju nikave koristi od imovine i to iz nekoliko razloga: – nemogu}nost fizi~kog pristupa imovini usled straha i pretnji sada{njih korisnika kojima uzurpirana imovina predstavlja dobar izvor zarade;

70 – nemanje materijalnih sredstava da pokrenu postupke pred sudovima i upravnim organima, {to se mo`e kvalifikovati kao nemogu}nost pristupa pravdi zbog siroma{tva; – nemogu}nost fizi~kog odlaska na Kosovo, po{to UNMIK kancelarija za odnos sa sudovima organizuje prevoz sa administrativne granice u samo u pojedine gradove na Kosovu; – nemogu}nost da se anga`uju lokalni advokati i stru~na lica i u slu~ajevima kada raseljeno lice ima novca; – nepoznavanje novih propisa; – potpuna neefikasnost lokalnih sudova koji su zatrpani velikim brojem predmeta; – falsifikovanje punomo}ja i kupoprodajnih ugovora.132 Pored toga, postoji velika nezainteresovanost raseljnih lica, kojima je zbrkana i neefikasna procedura HPD i lokalnih sudova potpuno uni{tila veru da }e do}i do svoje imovine ili da }e za nju dobiti naknadu. Prema oceni Praxisa, nema pravnog sredstva na osnovu kog raseljeni mogu da za- {tite svoju imovinu. Primer za to su brojne odluke HPD koje niko ne sprovodi, odnosno koje lokalni sudovi ne priznaju. HPD tako|e ne snosi nikakvu odgovornost ukoliko do- |e do o{te}enja ili uni{tenja imovine koja je pod njegovom upravom, a pri tom ne daje nikakve informacije o tome ko je odgovoran za {tetu.133 HPD

Direkcija za stambena i imovinska pitanja (HPD) i Komisija za stambene i imovinske zahteve osnovane su odlukom UNMIK 1999. godine, kako bi re{avale imovinske sporove. HPD je primio ukupno 29.000 zahteva za povra}aj imovine: 1.100 zahteva iz kategorije A, koja se odnosi na kr{enje imovinskih prava usled diskriminatornog zakonodavstva; vi{e od 700 zahteva iz kategorije B su u vezi sa dobrovoljnim transakcijama koje nisu pravno registrovane, a 27.000 zahteva iz kategorije C odnose se na stambenu imovinu onih koji su je napustili posle 24. marta 1999. Do juna 2005. godine HPD je doneo 28.000 re{enja pokrivaju}i 96 odsto zahteva. Skoro 40 odsto odluka je sprovedeno bilo putem ponovnog zauzimanja imovine, bilo sporazumnim dogovorom ili privremenom upravom HPD do povratka raseljenih.134

132 Izvor: Praxis. 133 Neposredno pre zaklju~enje izve{taja, objavljena je informacija da je na osnovu uredbe UNMIK 2006/10 4. marta 2006. osnovana Kosovska imovinska agencija (KPA) kao nezavisno telo. Njen mandat je da re{ava imovinske sporove nastale usled oru`anog konflikta izme|u 27. februara 1998. i 20. juna 1999. koji se ti~u privatne nepokretne imovine, uklju~uju}i poljoprivrednu i poslovnu imovinu. Direkcija za stambena i imovinska pitanja (HPD), njeno osoblje i sredstva uklju~eni su u KPA, i stoga prihvataju odgovornost za sprovo|enje svih `albi za stambenu imovinu koje su podnete u vreme HPD (poruka iz KPA koju je potpisao Knut Rosandhaug, 13. mart 2006). 134 Kosovareport, “Govt, UNMIK call for help in refugee returns – 22 million are needed”, July 28, 2005; Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 21-22.

71 Povra}aj imovine na osnovu re{enja HPD ostvaren je, me|utim, u samo 4,15 odsto slu~ajeva. Mnogi ljudi koji su imali pozitivno re{e- nje HPD odustali su od svojih zahteva ili su svoju imovinu dali na upravu HPD (broj takvih slu~ajeva je porastao za 295 i sada ih ima 3.200). Od povra}ene imovine, 17,7 odsto je dobrovoljno oslobo|eno (u odnosu na pre|a{njih 14,2).135

Radna grupa o pristupu stambenim i imovinskim pravima na Kosovu, pri OEBS i Ministarstvu za okolinu i planiranje, napravila je akcione planove u nekoliko klju~nih oblasti koji se ti~u pristupa imovinskim pravima i sudskoj za{titi. Oni obuhvataju specifi~ne mere u cilju obezbe|ivanja administrativne i sudske za{tite prava na imovinu i u cilju obezbe|ivanja adekvatnog i pristupa~nog re{enja stambenog pitanja. Jedan od osnovnih elemenata akcionih planova je i obezbe|enje pristupa obradivom zemlji{tu i ekonomskim objektima. Za to je nu`no uspostaviti i primeniti efektivne mehanizme za obradu zahteva zbog ilegalnog okupiranja poljoprivredne i komercijalne imovine.136 Ukupno 18.146 zahteva za naknadu {tete podnetih 2004. (ve}inom u vezi sa zakonskim petogodi{njim rokom koji odre|uje zastarelosti za o{te}enja u sukobu iz 1999. godine) u stanju su mirovanja na osnovu zahteva Odeljenja za pravdu UNMIK dok se ne na|u odgovaraju}i izvori za njihovo razmatranje. Uzimaju}i ovo u obzir, u lokalnim sudovima 2005. bilo je 6.932 nere{ena imovinska zahteva (6,7 odsto vi{e nego 2004). Po- trebno je da sudske i op{tinske vlasti uve}aju stepen izvr{enja praovosna`nih sudskih odluka (samo 34 odsto pravosna`nih presuda je izvr{eno).137 Nakon {to HPD zavr{i mandat u 2005. godini, nu`no je uspostaviti novi mehanizam koji bi preuzeo brigu o imovini koja je sada pod upravom HPD. 138 Napredak u obnovi albanskih ku}a nije prekinuo ra{irenu uzurpaciju imovine. Procenjuje se da je tre}ina evikcija pra}ena ponovnom uzurpacijom imovine ili plja~- kom. Kao {to je prethodno re~eno, ukupno je ulo`eno 29.000 zahteva, a samo 5.000 osoba je uspelo da povrati svoju imovinu.139 Ako do|e do ponovnog uzurpiranja imovine, nakon {to je izbacio ilegalne korisnike, HPD vi{e nema mandat da o tome odlu~uje. U tim slu~ajevima lokalni sud mora da izda novi nalog za iseljenje. U slu~aju plja~ke imovine, vlasti retko preduzimaju ne{to da bi sankcionisale takva dela.140 U lokalnim sudo-

135 SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, S/2005/335: 05-33918 (E), 23 May 2005, para. 61 and 62. 136 Radna grupa o pristupu stambenim i imovinskim pravima na Kosovu OEBS i Ministarstva za okolinu i planiranje, decembar 2005. 137 SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, S/2005/335: 05-33918 (E), 23 May 2005, para. 67 and 68. 138 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 22. 139 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade,2005, p. 87. 140 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com- pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Re- fugee Council, September 27, 2005), p. 183.

72 vima u maju 2005. bilo je 7.000 nere{enih imovinskih zahteva.141 Zbog takve pravosudne neefikasnosti, sudski postupak se retko zavr{ava povra}ajem imovine. Ombudsman na Kosovu Marek Antoni Novicki je ~esto izve{tavao o te{ko}ama s kojima se suo~avaju pripadnici manjinskih grupa, lokalni stanovnici ili povratnici, u pristupu svojoj zemlji bilo zbog ilegalne okupacije, smanjene slobode kretanja (koja im onemogu}u- je bavljenje zemljoradnjom) ili zbog stalnog zastra{ivanja od uzurpatora njihove imovine. U \akovici postoji slu~aj da se pripadnik RAE etni~ke grupe, koji je trenutno u Crnoj Gori, pla{i da zahteva povra}aj svoje ku}e jer ga okupator njegove imovine, kosovski Albanac, optu`uje za kolaboraciju sa Srbima i sau~esni{tvo u pogibiji njegova dva sina koje su ubile srpske snage bezbednosti. Prema izjavi D`evdeda Nezira, predstavnika RAE u op{tinskoj radnoj grupi, u \akovici je okupirano najmanje 10 ku}a ~iji su vlasnici pripadnici RAE zajednice.142

Nakon zavr{etka bombardovanja na Kosovu 1999, zbog stalnih pretnji i zastra{ivanja jedna RAE `ena je napustila svoju ku}u u Pri{tini i preselila se u Pe}. Ubrzo je napustila Kosovo, ovla{}uju}i svoju }erku da preuzme imovinu. U julu 2003. HPD je doneo re{enje koje dozvoljava }erki da preuzme maj~inu imovinu. Uzurpatori su izba~eni, ali su se ubrzo ponovo uselili. Usledila je i druga evikcija, ali imovina je okupi- rana po tre}i put. U vreme vo|enje intervjua, ku}a je i dalje bila uzurpirana i iz tog razloga vlasnica nije mogla da je proda.143

Ombudsman je 5. maja 2004. objavio izve{taj u kome se kaè da neu- peh HPD i policije UNMIK u efikasnom izvr{avanju odluke HPD od 26. oktobra 2001, koja se ti~e slu~aja povrata imovine, predstavlja kr- {enje prava podnosioca zahteva na imovinu prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Zamenik specijalnog izaslanika UN za civilnu upravu odgovorio je 11. avgusta 2004. da je HPD efektivno izvr{io svoju odluku, ali da se doga|aj koji je spre~io podnosioca zahteva da povrati imovinu zbio nakon {to je HPD sproveo svoju odluku. Postoje}a regulativa UNMIK “ne predvi|a nikakvu dalju reakciju ukoliko se ilegalni uzurpator vrati nakon evikcije” jer postoje}i krivi~ni zakon daje ovla{}enja policiji da izbaci svakog ko je neovla{}eno polomio HPD pe~at bez dodatne sudske odluke i odre|uje krivi~ne sankcije za onog ko povredi HPD pe~at. Prema njegovim re~ima, HPD ne moè da prisvoji nadle`nosti u za{titi imovine nakon evikcije niti da prisvoji odgovornost javnog tuìoca da goni i pro- cesuira po~inioce koji su ilegalno u{li u zape~a}enu imovinu.

141 Kosovareport, “Govt, UNMIK call for help in refugee returns – 22 million are needed”, July 28, 2005. 142 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, pp. 8-9. 143 Ibit

73 Ombudsman je odgovorio 14. septembra 2004. sloìv{i se da HPD ne moè da preuzme nadle`nosti javnog tuìoca ili suda, ali je naglasio da, kada jednom HPD preduzme izvr{enje svoje odlike stavljaju- }i pe~at na vlasni{tvo, to pretpostavlja odre|enu odgovornost u smislu obezbe|enja sigurnosti da }e policija i javni tuìlac istraìti slu~ajeve lomljenja pe~ata. Ombudsman je naglasio da je pozicija vlasnika imovine slaba u odnosu uzurpatora imovine i zahtevao je da HPD demon- strira podr{ku pravnoj poziciji vlasnika imovine.144

HPD nema mandat da re{ava imovinske sporove koji se ti~u zemlji{ta i komerci- jalnih objekata. Ti sporovi idu preko lokalnih sudova, {to je dug i neizvestan proces. Po- red toga, potrebno je mnogo vremena za izvr{enje pravosna`nih odluka. Samo 22 odsto odluka je sprovedeno do polovine 2004, a polovina preostalih ~eka na izvr{enje vi{e od godinu dana. Povra}aj zemlje ili komercijalnog objekta je krucijalan za svaki odrìv povratak, jer sam sme{taj povratniku ne zna~i mnogo ukoliko nema prihod od imovine ili lokala.145 U vezi sa imovinom postoji velika neizvesnost {ta }e se desiti nakon {to 2006. HPD zavr{i svoj mandat, budu}i da je veliki deo stanova i ku}a raseljenih sada pod njegovom upravom. Potpuno je mogu} pad cene na trì{tu nekretnina nakon {to se HPD po- vu~e, jer }e raseljeni poùriti da prodaju svoju imovinu. HPD i UNMIK trenutno razmatraju mogu}nost uspostavljanja lokalne institucije koja bi organizovala socijalno stanovanje na taj na~in {to bi kirija bila upla}ivana vlasnicima imovine, odnosno raseljenim licima. Jo{ je nejasno na koji na~in }e se to sprovoditi.

2.3. Obnova imovine Za obnovu na Kosovu nema dovoljno sredstava146, a mnogi raseljeni nisu ni upo- znati s mehanizmima za pristup programima obnove. Prema jednom istra`ivanju koje je pokrivalo op{tine na severnom Kosovu, 83 procenta raseljenih nije ~ulo za op{tinske radne grupe, glavno telo na Kosovu i Metohiji koje sprovodi stambene projekte i programe obnove. Tako|e, pripadnici manjina nisu dovoljno zastupljeni u op{tinskim radnim grupama.147 Romi su najvi{e pogo|eni nezastupljeno{}u u programima obnove i nekoliko je razloga za to: ne poznaju strukturu op{tinskih grupa; manje su uspe{ni u odbrani svo-

144 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004 – 2005, addressed to the Special Represen- tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, p. 101. 145 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 23. 146 UNGA, “The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Com- mission on Human Rights resolution 2005/46” A/60/338, 7 September 2005, para. 23. 147 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com- pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Re- fugee Council, September 27, 2005) p. 121.

74 jih prava od drugih etni~kih grupa; ~esto `ive u neformalnim naseljima i nemaju dokumenta o vlasni{tvu.148 Do septembra 2005. godine vi{e od 1.300 osoba se jo{ uvek zvani~no vodilo kao interno raseljena lica nakon martovskog nasilja 2004, kada je 4.200 ljudi napustilo svoje domove. Me|u onima u preostale dve tre}ine, koje se vi{e zvani~no ne smatraju raseljenim licima, malo ko se vratio u obnovljenu ku}u u svojoj biv{oj zajednici jer su ljudi radije ostajali u metalnim kontejnerima u Gra~anici, u naseljima na periferiji gradova, u bezbednijim manjinskim enklavama ili izvan Kosova.149

2.4. Ostali uslovi za povratak i reintegraciju

2.4.1. Pravo na adekvatan sme{taj Iako norme Me|unarodne organizacije za migracije (IOM) predvi|aju da povratnici treba da se vrate u svoje “mati~ne zajednice”, mnoge takve zajednice vi{e ne postoje. U takvim slu~ajevima, ljudi ostavljeni na ulici prisiljeni su da idu u prihvatili{ta, ukoliko ona postoje. Dok je u pro{losti UNHCR izlazio iz okvira svog mandata i pla}ao sme- {taj posebno ugroènim pojedincima, ova organizacija je nedavno prekinula s takvom praksom, uglavnom iz finansijskih razloga.150 Pravo na adekvatan sme{taj ne ostvaruju mnoga raseljena lica na Kosovu koja pripadaju RAE manjinama. RAE je zapravo jedina zajednica koja jo{ uvek ìvi u kampovima za inteno raseljena lica.151 Higijenski neuslovni kampovi Roma na severu Kosova i Metohije pruàju jasnu sliku kr{enja tog prava. U junu 1999. godine, Romi iz Fabri~kog naselja na ju`noj obali Ibra u Mitrovici isterani su iz svojih domova, a ku}e su spaljene do temelja. Kao odgovor na krizu u sme- {taju, UNHCR je u severnom Kosovu otvorio tri kampa za raseljene – kampove êsmin Lug i Kablar u op{tini Mitrovica i kamp @itkovac u op{tini Zve~an. Namera je bila da kampovi budu samo privremena skloni{ta za nekoliko nedelja, i oni su postavljeni u blizini otrovnog otpada u okolini rudnika Trep~a. Me|utim, {est godina kasnije oko 700 pripadnika RAE zajednice i dalje ìve u tim kampovima.152 Situacija u kampovima je privukla pa`nju me|unarodne javnosti zbog akutnog zdravstvenog rizika usled blizine otrovnog otpada. Rizik je dodatno pove}an zbog toga {to stanovnici kampa tope akumulatore i to olovo kasnije prodaju. Prvu nasumi~nu analizu krvi na prisustvo olova uradio je doktor Andrej Andrejev, UN konsultant, u avgustu i septembru 2000. godine. Izve{taj je u novembru 2000. godine predao UNMIK i Svet-

148 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 23-24. 149 Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January 2006. 150 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, strana 42. 151 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 2. 152 Ibid., pp. 4-5.

75 skoj zdravstvenoj organizaciji (WHO): otkriven je opasan nivo olova u kampovima i preporu~ena je evakuacija.153 Svetska zdravstvena organizacija je ponovo uradila analize krvi u julu 2004. godine, gde je kod 34 od 58 dece prona|eno olovo u krvi iznad prihvatljive granice. “Kod dvanaestoro dece je prona|en izuzetno visok nivo olova. Njih {estoro, po definiciji AT- SDR (United States Agency for Toxic Substances and Disease Registry) spadaju u kategoriju hitnih medicinskih slu~ajeva (=> 70 ug/dl (mikrograma po decilitru). (Na{i instru- menti su u stanju da ~itaju vrednosti samo do 65 mikrograma po decilitru).”154

U julu 2004. godine, Jenita Mehmeti, ~etvorogodi{nja A{kali devoj~ica preminula je u kampu @itkovac po{to se dva meseca le~ila u jednoj bolnici u Srbiji zbog trovanja olovom. Njena dvogodi{nja sestra pokazuje sli~ne simptome i nekoliko puta je bila u bolnici u Beogradu. Bez hit- ne evakuacije, le~enje verovatno ne}e imati nikakav efekat.155

Naredni izve{taj Svetske zdravstvene organizacije iz oktobra 2004. godine poka- zao je da romska deca i dalje imaju najvi{i nivo olova u krvi od ukupne ispitane populacije. Otkriveno je da je 88,23 odsto zemlji{ta u kampovima nezdravo za stanovanje ili obra|ivanje i da je ono bilo glavni izvor izloènosti olovom. Iako su bili svesni postojanja izuzetne opasnosti po zdravlje u ovim kampovima, predstavnici UNHCR, UNMIK i lokalne samouprave nisu preduzeli mere za{tite ugroènih porodica.156 Sredinom 2005. godine postojali su planovi za rekonstrukciju romske Mahale u ju`noj Mitrovici (mati~- noj zajednici mnogih stanovnika ovih kampova); me|utim, postoji bojazan da }e biti potrebno puno vremena da se ovaj projekat realizuje, da ne}e biti dovoljno sredstava i da se njime ne re{ava problem onih koji ne poti~u iz Mahale, a to je 30 procenata stanovnika kampa.157 Nedavno je kamp u kojem su prvobitno bili sme{teni vojnici francuskog KFOR ispra`njen za sme{taj Roma, ali za sada Romi tu nisu dobrovoljno pre{li.158 Ko- sovske vlasti – uz pomo} UNHCR i ostalih – preduzeli su korake za iznalaènje stambenog re{enja za preostale ìtelje kampa Plemetina. Uz finansijsku pomo} Evropske agencije za rekonstrukciju i Vlade Gr~ke, u toku su ~etiri projekta socijalnog stanovanja.159 Raseljeni~ki kamp Plemetina kod Obili}a sagra|en je 1999. godine i jo{ uvek je nastanjen uprkos obe}anju kosovskih vlasti da }e ga rasformirati do sredine 2005.

153 Ibid., pp. 4-5. 154 Ibid., pp. 4-5. 155 Ibid., p. 5; Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, pp.18-19. 156 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 5. 157 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, pp.18-19. 158 IDMC, “Serbia and Montenegro: Kosovo Roma IDPs urged to leave poisoned camps of Mitrovica”, IDMC News Alert, 12 January 2006. 159 http://www.southeasteurope.org/subpage.php?sub_site=2&id=15828&head=if

76 godine. Prema tvdnji Bajru{a Beri{e, vo|e zajednice RAE u kampu, ovaj kamp tenut- no zbrinjava 116 porodica ili 464 osoba iz pet kosovskih op{tina. Beri{a tvrdi da su samo dve op{tine od pet ustupile zemlju za izgradnju ku}a za Rome, a da izgradnja jo{ nije po~ela. Za svoj neuspeh u trajnom stambenom zbrinjavanju, vlasti krive “nedovoljan broj donatora”. Prema podacima lokalne RAE zajednice, rekonstruisano je oko 50 RAE ku}a od ukupno 1.000 ku}a koje su uni{tene u op{tini Obili} 1999. i 2000. godine.160 Prema trvrdnjama Mefaila Mustafe, lokalnog lidera, u op{tini Kosovo Polje ima najmanje 70 raseljeni~kih RAE porodica. Ti ljudi su zauzeli prazne ku}e svojih ro|aka ili nekih drugih osoba RAE koji su van Kosova. U te raseljene porodice spada i 20 porodica koje su se dobrovoljno vratile 2001. godine uz pomo} UNHCR, ali nisu vra}ene u svoja prvobitna mesta boravka – mnogi od njih su do{li iz Pri{tine. Pre- ma tvrdnjama drugog predstavnika lokalne zajednice Redèpa Huseinija, 144 ku}a u op{tini je obnovljeno, dok rad na obnovi vi{e od 200 ku}a u RAE zajednici jo{ nije ni po~eo.161 Raseljeni RAE se suo~avaju sa dodatnim te{ko}ama vezanim za pristup pravu na svojinu i pomo} pri obnovi zbog toga {to naj~e{}e ne poseduju dokumente o vlasni{tvu. Prema re~ima Nedèpa ]ehaja, na~elnika op{tinske kancelarije za komunikaciju u \akovici, oko 15 porodica RAE koje su trenutno raseljene u Crnoj Gori ne mogu da se vrate jer su njihove ku}e uni{tene i jo{ nisu obnovljene. Te porodice, kao i mnoge druge u \a- kovici, ne poseduju dokumente o vlasni{tvu te zato ne mogu da dokaù da su vlasnici zemlje, dok op{tina tvrdi da je ta zemlja op{tinsko vlasni{tvo. Sli~ni sporovi o vlasni{tvu postoje i u naselju Bata u Pe}i i naselju Kolonija u \akovici.162 U jednom trenutku izgradnja RAE ku}a je prekinuta i povratni~ke porodice sada moraju da ìve kod ro|aka ili na nekom drugom mestu. Naselje Abdulah Pre{evo u Gnji- lanu je pre 1999. godine imalo oko 4.000 Roma, ali sada ih tamo ima samo oko 250. Od 360 romskih ku}a, uni{teno je 290. Prema re~ima [prese Agi{i, lidera lokalne zajednice, oko 20 od 30 romskih porodica koje su se nedavno vratile u Gnjilane trenutno ìvi u iznajmljenom sme{taju. Izgradnja 30 ku}a za romske porodice je navodno prekinuta po{to je samo devet ku}a obnovljeno. Obnova ku}a je po~ela sredinom 2004. godine sa ukup- nim budètom od 1.500.000 evra koji su bili namenska donacija Vlade Holandije i op{tine za romske ku}e u naselju Abdulah Pre{evo. Izgradnja je stala navodno zbog nedostatka sredstava. Vo|e RAE smatraju da je tu do{lo do zloupotrebe sredstava i da je deo novca potro{en za obnovu albanskih ku}a u obli`njim selima. Po re~ima predstavnika RAE, suma od 1.500.000 evra bi bila dovoljna za zavr{etak projekta, uklju~uju}i i pokrivanje tro{kova za legalizaciju dokumenata o vlasni{tvu za svih trideset porodica (800 evra po porodici).163

160 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 6. 161 Ibid., 27 June 2005, p. 7. 162 Ibid., pp. 7, 11. 163 Ibid., p. 7.

77 Prisilno izbacivanje raseljenih porodica iz stanova u Op{tini Prizren

Ombudsman je 9. septembra 2003. primio àlbu iz koje se vidi da se podnosilac, u ime stanovnika sela Milaj, àli na nemogu}nost pristupa imovini. Po{to je selo skoro potpuno sru{eno u bombardovanju 1999, ono nije ponovo izgra|eno jer je 80 odsto sela minirano, a Op{tina nema dovoljan budèt za uklanjanje mina. U vreme kada je ombudsman primio àlbu, 43 porodice su i dalje bile raseljene. Ombudsman je 15. aprila 2005. godine poslao pismo predsedni- ku Skup{tine op{tine Prizren zahtevaju}i od njega da na|e re{enje. Pri- mio je odgovor 29. aprila 2005. godine od direktora Direkcije za gradnju, rekonstrukciju, razvoj i javna ulaganja, u kome se kaè kako zbog ~injenice da zemlji{te u selu i oko sela nije o~i{}eno od mina, nisu na- |eni donatori koji bi finansirali rekonstrukciju sela. Direktor je istakao da je Op{tinsko ve}e izdvojilo 100.000 evra za rekonstrukciju koja bi uskoro trebalo da po~ne. Zbog tog odlaganja obnove, 43 porodice poreklom iz Milaja trebalo je da se izbace iz stanova u prizrenskoj op{tini na osnovu odluke koju je izdala Komisija za potraìvanje HPD. Ombudsman je zatraìo ili suspenziju izvr{enja odluke ili da se porodicama na|e privremeni sme{taj dok okolnosti ne dozvole da se one vrate u selo Milaj. Ombudsman je preporu~io da se uspostavi komisija HPD u svrhu nalaènja dugoro~nih re{enja za ove porodice. Na ovaj zahtev nije dobijen odgovor. 164

Problemi sa sme{tajem treba da se re{e pre odre|ivanja statusa Kosova jer bi taj doga|aj sam po sebi mogao da izazove ponovno kretanje stanovni{tva i pogor{anje stabilnosti.165

2.5. Pobolja{anje uslova `ivota Donacije za programe obnove dodeljene su za slede}e lokacije: Plementina, Hala} i Vogel, Ko{, Istok, \urakovac, Siga, Brestrovik i Novoselo. Mnogi od ovih projekata usmereni su na pomo} manjinama i oja~avanje multietni~kih zajednica. 166

164 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}en Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 73-74. 165 N. Mailman, Kosovo: UN delay in responding to lead poisoning threatens Roma, Refugees International (RI), 23 September 2005. 166 UNMIK, “Kosovo: UNMIK to contribute 200,000 euros for housing project in Plementina“, Reliefweb, 08 Aug 2005; Relief Web (Switzerland), “Feature Story: Rebuilding life in Kosovo“, European Union, 18 Oc- tober 2005; Government of Serbia, “Serbia: Agreement on Moscow’s aid to refugees from Kosovo signed”, Belgrade, May 30, 2005; IOM, “Province of Kosovo: New bridge linking Kosovo Albanians to Kosovo Serbs“, 14 October 2005.

78 U tom smislu veoma je zna~ajan rad me|uvladinih i me|unarodnih nevladinih organizacija. UNDP Kosovo je u{ao u tre}u godinu partnerstva sa Vladom Kosova kada su u pitanju projekti povratka. Vrednost UNDP projekta SPARK (Sustainable Partnerships for Assistance to Minority Returns to Kosovo) je 7,4 miliona evra. Oko 2,1 milion evra je namenjeno podr{ci individualnog, spontanog povratka na Kosovo ili povratka u grupama.167 Ameri~ki komitet za izbeglice je, tako|e, veoma aktivan. U periodu januar 2005- januar 2006. godine ova organizacija pomogla je povratak 520 lica ili 104 porodice, od ~ega 68 Srba (17 porodica); 170 Roma (27 porodica); 132 A{kalija (30 porodica); 6 Al- banaca (2 porodice); 54 Bo{njaka (13 porodica); 56 Egip}ana (8 porodica); 23 Goranca (5 porodica); 11 neopredeljenih (2 porodice). Najve}i broj povrataka zabele`en je u pri- {tinskom regionu (339 lica), a najmanji u mitrova~kom (14 lica).

ARC je uspe{no asistirao u povratku 25-~lane a{kalijske porodice Kur- te{i. Porodica Kurte{i je juna 1999. godine napustila Lipljan i prebegla u centralnu Srbiju. ARC je porodicu Kurte{i prona{ao u Zemun polju, u katastrofalnim `ivotnim uslovima i ponudio im je u~e{}e u jednom od svojih programa povratka. Danas porodica Kurte{i `ivi na svojoj zemlji u tri potpuno nove ku}e.

2.6. Pravo na rad Stopa nezaposlenosti na Kosovu iznosi izme|u 50 i 60 odsto, dok je nezaposlenost kod mladih blizu 70 odsto. U januaru 2005. godine broj ljudi u potrazi za poslom iznosio je 303.095, a samo 150.000 ljudi bilo je zvani~no prijavljeno kao nezaposleno. Pro- cenjuje se da je 180.000 ljudi zaposleno u sivoj ekonomiji, {to predstavlja manje od tre- }ine ukupne radne snage na Kosovu.168 Privreda na Kosovu nema kapaciteta da primi povratnike i priliv nove radne snage mogao bi biti destabilizuju}i faktor.169 Kada su posredi pripadnici manjine RAE, nezaposlenost od skoro 100 odsto u mnogim mestima je u velikom raskoraku sa ostatkom stanovni{tva na Kosovu.170 Romi se suo~avaju sa diskriminacijom, kako oni sa kvalifikacijama, tako i oni bez njih.171 Vi- sok stepen nezaposlenosti i nedostupnost socijalne pomo}i dovodi do ozbiljne ugro`eno-

167 http://www.ks.undp.org/news/news.asp, 24 February 2006. 168 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 19. 169 Ibid., p. 20. 170 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, pp. 2, 9. 171 Ibid., p. 9.

79 sti mnogih porodica RAE. Prema re~ima Jetulaha Bajramija, predstavnika zajednice povratnika, ve}ina ljudi je nezaposlena i nema novca da kupi hranu.172

2.7. Socijalna prava

2.7.1. Pravo na obrazovanje Obrazovanje je glavni problem zbog toga {to ne postoje zvani~ne dvojezi~ne {kole. Nealbancima ostaje da poku{aju da poha|aju nezvani~ne paralelne institucije. Para- lelne institucije nude mnoge usluge, ali ako porodica stanuje izvan enklave ili tamo gde paralelnih institucija nema, pristup takvim institucijama je ograni~en. Ekstremno siroma{tvo porodica RAE je glavna prepreka mnogim porodicama da realizuju pravo na obrazovanje. U kampu Plemetina, 87 dece od prvog do ~etvrtog razreda poha|a ~asove organizovane u kampu. Pribli`no 20 odsto u~enika vi{ih razreda koji bi trebalo da poha|aju albanske {kole u Obili}u, to ne mogu zato {to njihovi roditelji nisu u stanju da im pomognu.173 Bezbednost je i dalje prepreka za integraciju manjinske dece u obrazovni sistem, posebno kad je re~ o romskim porodicama. Prema re~ima [prese Au{i, romska deca u Gnjilanu, od kojih ve}ina govori srpski, pla{e se da poha|aju srpske {kole u gradu jer o~ekuju probleme sa Albancima. Pribli`no 90 romske dece poha|a posebnu {kolu samo za Rome u naselju Abdulah Pre{evo. Ta {kola je u februaru 2000. godine osnovana u pri- vatnoj ku}i. Mnoga romska deca nisu poha|ala {kolu u periodu od 2000. do 2003. godine, zbog toga {to deci koja su `ivela van naselja Abdulah Pre{evo nije obezbe|ena prat- nja do improvizovane {kole, a pla{ili su se da ih njihovi susedi Albance ne vide da idu u srpsku {kolu.174

2.7.2. Pristup socijalnoj pomo}i i pravo na zdravstvenu za{titu Ne postoji pozitivna diskriminacija raseljenih unutar samog Kosova u pogledu u`ivanja socijalne za{tite. Oni u mestu raseljenja mogu ostvariti pravo na socijalnu pomo}, ali uslovi su isti kao i za ostale stanovnike Kosova. Uslov je da primalac pomo}i nema vi{e od 50 ari zemlje u vlasni{tvu. Raseljene registruje UNHCR, koji im obezbe- |uje i odre|enu nenov~anu pomo}.175 Kad je re~ o zdravstvenoj za{titi, na Kosovu postoji dualitet u ovoj oblasti usluga. U pojedinim mestima sa srpskom ve}inom funkcioni{e i sistem zdravstvene za{tite Re- publike Srbije. Tako su u Gra~anici ambulante i Dom zdravlja u sistemu Republike Srbi- je, a bolnica je u sistemu zdravstvene za{tite UNMIK administracije. Srpska populacija

172 Ibid., p. 11. 173 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 11. 174 Ibid., p. 13. 175 Izvor: ARC, Kosovo.

80 ima i zdravstvene kniìce kao i ostali gra|ani Srbije, koje ne moraju biti overene. Sa UN- MIK li~nom kartom moè se ostvariti zdravstvena za{tita u institucijama koje su u sistemu UNMIK. Nema posebnih legitimacija za raseljne unutar Kosova. Jedina povlastica koju imaju raseljeni u sistemu zdravstvene za{tite je osloba|anje od participacije koja iznosi od 2 do 5 evra, zavisno od usluge. Pristup socijalnim i javnim uslugama je pripadnicima RAE zajednica ozbiljno ograni~en.176 Bezbednosna situacija, nepostojanje slobode kretanja i nepoverenje ozbiljno uti~u na mogu}nost raseljenih da realizuju svoje pravo na zdravstvenu za{titu. Jedan broj sela ima svoje domove zdravlja koji pruàju osnovne medicinske usluge, ali sekundarne zdravstvene usluge su za mnoge manjinske zajednice te{ko dostupne. Srbi i Romi }e retko i}i u bolnice koje se nalaze u podru~jima naseljenim isklju~i- vo Albancima.

2.8. Marginalizacija u javnom ìvotu Kosova Nezadovoljni bezbednosnom situacijom na KiM, radom UNMIK i KFOR, posebno njihovim pona{anjem za vreme i posle nasilja od 17. marta 2004. godine, i u odsustvu ujedna~enog stava vlasti u Beogradu prema izborima na Kosovu, Srbi nisu iza{li na poslednje izbore odràne 23. oktobar 2004, ta~nije iza{lo ih je ne{to manje od hiljadu.177 To je za rezultat imalo izolaciju srpske zajednice iz politi~kog ìvota na KiM, a u privremenoj skup{tini KiM na{li su se predstavnici tzv. ,,Srpske liste’’, koji nemaju legitimitet da zastupaju interese kosovskih Srba jer ne predstavljaju ve}insku srpsku zajednicu. Reforma i uspostavljanje politi~kog i dru{tvenog sistema na KiM upravo se odvijaju kroz privremene institucije KiM i uz nadzor i podr{ku UNMIK administracije. Na privremene institucije se nepovratno prenosi sve vi{e nadle`nosti, a srpska nacionalna zajednica ne u~estvuje u tom procesu. Time najvi{e gube Srbi na KiM. RAE su slabo zastupljani u izabranim telima i simboli~no su zastupljeni u javnim slu`bama; naime oni imaju tri ~lana parlamenta i ~etiri ~lana u skup{tinama op{tina.178 Iako je prema UN Standardima o Kosovu svaka op{tina sa albanskom ve}inom du`na da uklju~i predstavnike nealbanske manjine, neke op{tine i dalje to ne ~ine kada su u pitanju RAE. U Gnjilanu, gde ima oko 500 Roma, jedinog romskog predstavnika u Kancelariju za povratak i zajednice ne pla}a op{tina ve} jedna NVO. Sve ostale predstavnike manjina u toj kancelariji pla}a op{tina. U nekim slu~ajevima postoje zna~ajne diskrepancije izme|u broja predstavnika RAE manjina i njihovog broja u nekim drugim op{tinama. Prema informacijama Osmana Osmanija, direktora prizrenske nevladine organizacije Inicijativa 6, oko 5.500 RAE u prizrenskoj op{tini imaju jednog

176 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 2. 177 Grupa 484, Ljudska prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika i azilanata u Srbiji i Crnoj Gori, Izve{taj za 2004, april 2005. 178 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ’Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 13.

81 predstavnika u op{tinskoj Kancelariji za povratak i zajednice, dok oko 270 Srba imaju dva predstavnika.179 Neadekvatna zastupljenost RAE u javnoj administraciji uti~e na pristup te zajednice finansijskim sredstvima iz op{tinskog bud`eta. Mnogi predstavnici RAE tvrde da RAE primaju neproporcionalno mali deo op{tinskih sredstava na osnovu “mehanizma proporcionalnog finansiranja” (Fair-Share Financing mechanism), odnosno specijalnog bud`eta dodeljenog proporcionalno svim predstavnicima manjina u op{tinama, upravo zbog njihove minimalne zastupljenosti.180

2.9. Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju

“U javnim diskusijama o implementaciji standarda, pitanja manjinskih prava, slobode kretanja i povratka stalno se razmatraju iz razli~itih uglova. Me|utim, ~ini se da ve}ina tih diskusija previ|a glavnu stvar – da koherentan, dosledan i efikasan sistem zakona, i njihovo pravilno i potpuno primenjivanje, predstavljaju osnovu za bilo koju funkcional- nu dr`avu. Ako kosovski pravni sistem nastavi da zaostaje za me|unarodnim standardima na na~in kako se to de{ava u poslednjih {est godina, i da time li{ava celokupnu populaciju nekih njenih osnovnih prava, onda bilo kakva ozbiljna diskusija o tome da manjine treba da se ose- }aju kao deo ovog dru{tva, kao i diskusija o odr`ivom povratku posta- ju izli{ne.”181

[est godina po{to je UNMIK preuzeo vlast na Kosovu ni kompetentne sudije ni administrator, bilo da je re~ o me|unarodnom osoblju ili gra|anima Kosova, nisu sigurni koji su od starih jugoslovenskih zakona jo{ vaè}i, a koji nisu. Uredba UNMIK br. 1999/24 o Zakonu koji se primenjuje na Kosovu, dopunjena amandmanima u Uredbi UNMIK br. 2000/59, predvi|a da bilo koji sud s nadle`nom jurisdikcijom, telo ili osoba koji treba da sprovede odredbe zakona, moè da odlu~i da odre|eni predmet ili situacija nisu pokriveni Uredbom UNMIK ili vaè}im zakonom na Kosovu na dan 22. marta 1989. godine, ve} drugim zakonom koji je stupio na snagu posle 22. marta 1989. godine, a koji nije diskriminatorski i koji je u skladu s me|unarodnim instrumentima ljudskih prava, i da }e se, kao izuzetak, taj zakon primenjivati. Me|utim, nema informacija u pomenutoj uredbi o tome koje telo treba da odlu~i da li je takav zakon diskriminatorski i da li je u skladu s vaè}im instrumentima ljudskih prava. Po{to ne postoji nezavisan pravo-

179 Ibid., p. 14. 180 Ibid., p. 13. 181 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 12.

82 sudni organ koji bi mogao da se bavi takvim pitanjima, oni organi koji sprovode zakone imaju slobodu da odlu~uju koji zakon }e da primenjuju, a to je situacija koja otvara put zna~ajnom i {iroko rasprostranjenom stepenu arbitrarnosti.182 Iako svi zakoni koji su odobreni od Skup{tine Kosova, i sve uredbe UNMIK, sa- drè omnibus odredbe koje navode da odgovaraju}i zakoni zamenjuju sve prethodne zakone o istom pitanju, ne navodi se ta~no koji zakoni prestaju da vaè. Taj nedostatak pre- ciznosti znatno doprinosi pomenutom haosu i konfuziji u pravnom sistemu.183 U isto vreme, zakoni koji su trenutno vaè}i u uòj Srbiji primenjuju se i u onim oblastima koje su pokrivene paralelnim sudskim sistemom. To stvara zna~ajnu konfuziju posebno me- |u srpskom i romskom manjinom, i za mnoge od njih srpski paralelni sistem je vaè}i, a ne onaj sistem koji je osnovao UNMIK.184 “U nekim oblastima uop{te nema zakona koji reguli{u odre|ene situacije. Na primer, jo{ uvek ne postoji op{ti zakon koji odre|uje nadoknadu za `rtve nasilja i zlo~ina. To pitanje je bilo otvoreno tokom poslednjeg izve{tajnog perioda sa tada{njim premije- rom Kosova, ali nije prona|en nikakav odgovor. Nedavno je to ponovo uzeto u razmatranje u slu~aju jednog pojedinca iz a{kalijske zajednice, ~iju su ku}u uni{tili maskirani napada~i mnogo posle konflikta 1999. godine, a koji nema sredstava da je rekonstrui{e jer je jo{ uvek otpla}ivao bankarski zajam koji mu je pomogao da skoro u potpunosti izgradi svoju ku}u 1989. godine. Pismo poslato novom premijeru i specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN (SPGS) u vezi sa ovim pitanjem 27. aprila 2005. godine tako|e do sada nije nai{lo ni na kakav odgovor.”185 Problem korupcije op{tinskih institucija i sudova je i dalje prisutan, kao i organizovani kriminal, kiminalne privredne aktivnosti i odsustvo vladavine zakona uop{te.186 Gra|anski nemiri sasvim sigurno mogu biti rezultat odre|ivanja statusa pokrajne.187 O~ekivana transformacija kancelarije ombudsmana iz me|unarodne u doma}u in- stituciju do kraja 2005. godine izazvala je zabrinutost u pogledu mogu}nosti ove institucije da delotvorno prati aktivnosti UNMIK i drugih me|unarodnih i lokalnih tela, ~ime se ugroàva jedan vaàn mehanizam odgovornosti na Kosovu.188

2.10. Pristup pravosudnom sistemu na Kosovu Kao {to je delimi~no re~eno u delu o pristupu imovinskim pravima, pristup pravosudnom sistemu na Kosovu je ote`an ograni~enom slobodom kretanja, {to ~esto spre~a- va pripadnike manjinskih grupa da putuju do sudova. Pored bezbednosnog problema i jezika, prepreku predstavljaju i siroma{tvo i visina sudskih taksi. Pristup pravdi je onemo-

182 Ibid., str. 12. 183 Ibid., str. 13. 184 Ibid., str. 12. 185 Ibid., str. 15. 186 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 7. 187 Ibid, p. 8. 188 Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January 2006.

83 gu}en i zbog drugih, ne tako vidljivih razloga, kao {to su razna odlaganja, nedoslednost zakona, nedostatak poverenja u pravedno su|enje, i ograni~no poznavanje zakona i prava me|u pripadnicima manjinskih zajednica. Ostali faktori kao {to su nepostojanje pravnog zastupanja, naj~e{}e zbog nedostatka sredstava klijenta i nedostatka volje da se predstavnici manjinskih grupa zastupaju na sudu, stavljaju manjinske grupe u izuzetno nepo- voljan polo`aj, gde se njihovo u~e{}e u pravosudnom sistemu unapred osuje}uje, a poverenje u taj sistem je izuzetno slabo. Bezbednost i sigurnost ne mogu biti obezbe|eni kada krivi~ni pravosudni sistem nije efikasan. Najve}e probleme u tom smislu predstavljaju: pote{ko}e u pribavljanju dokaza; pote{ko}e u pribavljanju iskaza svedoka i zapla{ivanje svedoka; i problem u vezi sa optu`bama i odre|ivanjem kazni za krivi~na dela. Prisutan je i nedostatak dobre i kon- tinuirane saradnje policije i tu`ila{tva kao i nedostatak podr{ke javnosti u celini.189

Prema oceni HRW, neuspeh u dovo|enju pred lice pravde mnogih koji su odgovorni za te{ka krivi~na dela stvara klimu neka`njivosti, a uloè- ni napori da se takvo stanje promeni nisu puno pomogli. Iako je postupak pokrenut protiv 424 osobe za dela povezana s martovskim nasiljem 2004, protiv ve}ine su, ipak, podnete samo prekr- {ajne prijave; do novembra 2005. godine, re{eno je oko jedne polovine svih predmeta; ali u ve}ini sudskih odluka su izre~ene samo manje ili nov~ane kazne, i to ~esto ispod minimuma predvi|enog smernicama za izricanje kazne na Kosovu. Od pedeset {est predmeta iz marta 2004. godine, koji se odnose na teà krivi~na dela – uklju~uju}i optu`be za ubistvo, podsticanje nasilja ili organizovanje nemira i podmetanje poàra – manje od jedne tre}ine je re{eno u trenutku pisanja ovog izve{taja. Manje od polovine svih predmeta je stiglo do sudova. Kod velike ve}i- ne re{enih predmeta su izre~ene uslovne kazne. Kazne od {esnaest i je- danest godina zatvora izre~ene dvojici optuènih koji su ubili jednog Srbina u Gnjilanu i brutalno napali njegovu majku predstavljaju zna~a- jan izuzetak. (Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January 2006)

Pravosu|e na Kosovu koje se odnosi na parni~ne postupke, prema oceni Praxisa karakteri{u preoptere}enost sudija velikim brojem predmeta (prema nekim procenama i do 60.000), nekvalitetan kadar i veliki odliv sudija (ostavinski postupak pred lokalnim sudovima traje u proseku od tri do ~etiri godine). Pored toga, me|u sudovima na Koso- vu i u Srbiji ne postoji nikava komunikacija, tako da stranke u Srbiji ne dobijaju poziv na ro~i{ta. Veliki problem je {to nema dvojezi~nog vo|enja postupka – naime, na ro~i{tima se govori samo albanski, koji mnogi raseljeni ne razumeju. Tu`be za naknadu {tete

189 OSCE, ”OSCE Mission report examines response of Kosovo’s justice system to the March 2004 riots”, Re- lief Web, 02 Dec. 2005.

84 koje su podnete preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, prema oceni Praxisa, zatrpale su lokalne sudove na Kosovu i na neki na~in im dale argument da oprav- daju svoju potpunu neefikasnost.

Slu~aj Shefki Ramadani (Registracioni broj 1450/04)

Aplikant je trvrdio da ga susedi ometaju u pristupu i kori{}enju njegove imovine. Izme|u jula 2000. i aprila 2001. godine, izdate su dve sudske presude; me|utim, po{to je slu~aj bio vra}en op{tinskom sudu u aprilu 2001. godine, taj sud nije doneo novu presudu do aprila 2004. godine. Ombudsman je zaklju~io da to dugo odlaganje predstavlja ozbiljno nefunkcionisanje u organizaciji i vo|enju sudskih predmeta u op{tinskom sudu i predstavlja kr{enje prava podnosioca na pravedno su|enje u razumnom vremenskom periodu, kako je garantovano stavom 1 ~lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima. U isto vreme, ~injenica da je Okru`ni sud u Pri{tini morao dva puta da vrati predmet op{tinskom sudu pokazuje kvalitativni nedostatak lokalnog pravosudnog sistema. Ombudsman je tako|e primetio da odsustvo pravnog leka za kr{enje prava na pravedno su|enje u razumnom vremenskom roku predstavlja kr{enje prava na efikasan pravni lek u razumnom vremenskom roku, po ~lanu 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ombudsman je preporu~io da Op{tinski sud u Pri{tini sprovede adekvatnu procenu ~injenica i izda presudu po predmetu podnosica bez ikakvog daljeg odlaganja i da preduzme adekvatne mere da pobolj{a organizaciju vo|enja sudskih predmeta. Na kraju, ombudsman je preporu~io da SPGS proglasi Uredbu koja }e obezbediti efikasne pravne lekove u okviru zna~enja ~lana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima, obezbe|uju}i kako preventivnu pomo} tako i nadoknadu u smislu `albi povodom du`ine postupaka u gra|anskim predmetima. Nije bilo odgovora na ovaj izve{taj.190

190 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 92-93.

85 Alihajdar Kreka}e, star 53 godine, posedovao je ku}u u Prizrenu. Jula 1999. godine 4 osobe u uniformama OVK upale su mu u ku}u, i poku- {ale da ga zadave elektri~nim kablom, primorav{i njegovu porodicu da napusti ku}u. Alihajdar se àlio nema~kom KFOR u Prizrenu gde mu je re~eno da }e Albanci napustiti ku}u u roku od mesec dana. Prema podacima iz juna 2005. godine, njegovoj porodici jo{ uvek nije vra}ena ku}a u posed i oni iznajmljuju drugu u Prizrenu. Alihajdar je 9. novembra 2001. godine podneo àlbu HPD, ali do kraja maja 2005. godine njegov slu~aj jo{ nije bio re{en. Podneo je àlbu instituciji ombudsmana u septembru 2002. godine, i traìo je pomo} od op{tine Prizren. Prema njegovim re~ima, vlasti su rekle “da se njegova àlba jo{ uvek razmatra”.191

Navedeni problemi i prepreke, u sprezi sa op{tim nepoverenjem u legitimitet UN- MIK u celini, prisilio je mnoge predstavnike manjina, pogotovu Srbe i Rome, da se obra- }aju paralelnim sudovima. Srbija i dalje finansira paralelni pravosudni sistem u srpskim enklavama na Kosovu, {to je kr{enje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. U tim sudovima se re{avaju gra|anske i manje krivi~ne parnice, ali se naj~e{}e tu overava li~na dokumentacija i re{avaju slu~ajevi vezi s nasledstvom.192 Postoje prakti~ni i nepoliti~ki razlozi za u~estvovanje u paralelnim sudovima, npr. lak{i pristup i ~injenica da sve sudije govore srpski jezik.193 U kosovskom pravosudnom sistemu, Srbi su i dalje slabo zastupljeni, s 5,2 odsto sudija i 2,3 odsto tu`ilaca.194

2.10.1. Napredak Za manjine se pristup pravosudnom sistemu pobolj{ao od kraja 2004. godine otva- ranjem dve nove sudske kancelarije za vezu (court liaison offices) u Prizrenu i Vitini, i odeljenja pri{tinskog op{tinskog suda u srpskoj enklavi Gra~anici. Sudske kancelarije za vezu obezbe|uju ~lanovima manjinskih zajednica pratnju do sudova i podnose dokumenta u njihovo ime.195

191 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ‘Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005. p. 8-9. 192 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 20; Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004 – 2005, addressed to the Special Representative of the Secretary-General of the United Nati- ons, 11 July 2005, p. 20. 193 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 20. 194 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 20. 195 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 20.

86 2.11. Bezbednost i sigurnost Bezbednosna situacija na Kosovu se nije mnogo promenila od februara 2005. godine. Situacija u vezi sa slobodom kretanja za mnoge Srbe i Rome u ve}inskim alban- skim sredinama sporo se popravlja, i jo{ uvek je daleko od zadovoljavaju}e. U mnoga izolovana sela koja nastanjuju Srbi i Romi moè se do}i jedino putevima koje obezbe|u- je KFOR.196 Pobolj{anje u bezbedosnoj situaciji se moè primetiti jedino ako se ono meri smanjenjem broja te{kih zlo~ina protiv ~lanova manjinskih zajednica. S druge strane, smanjenje te{kih etni~kih zlo~ina povezano je sa ~injenicom da je sloboda kretanja nacionalnih manjina (a samim tim i kontakt s ve}inskom populacijom) znatno smanjena posle doga|aja iz marta 2004. godine.197 Naàlost, ubistvo dva srpska mladi}a na putu Uro{evac – [trpce, 28. avgusta 2005 godine predstavlja slikovit primer takvog stanja.198 Tri bombe su 2. jula eksplodirale u Pri{tini, samo dve nedelje posle sli~nih bomba{kih napada. Jedna bomba je postavljena ispred kancelarija UNMIK, dok su ostale dve eksplodirale u blizini zgrade kosovskog parlamenta i predstavni{tva OEBS na Kosovu. Zapaljena su i tri vozila Ujedinjenih nacija, ali nije bilo povre|enih.199 Jo{ jedna bomba je eksplodirala 4. jula, u blizini prostorija Ministarstva za zajednice i povratak, u kojima se nalaze i kancelarije Srpske demokratske stranke (SDS). Ni u tim incidentima nije bilo povre|enih. Anketa iz jula 2004. godine, u kojoj su ispitanici bili Srbi, pokazuje da su javna i li~na bezbednost najozbiljniji problemi na Kosovu. âk 94,5 odsto ispitanika izrazilo je zabinutost za svoju bezbednost na ulicama, u pore|enju sa 33,3 odsto pre martovskih ne- reda. Prema najnovijim anketama, zabrinutost za sigurnost je smanjena u poslednjih godinu dana.200 Sve nacionalne manjine, a ne samo srpska, ose}aju se nesigurno i ugroèno.201 Bezbednost i sigurnost je problem i za raseljene RAE. Mnogi od njih su opisali veliki broj ne tako vidljivih prepreka: ljudi ne napu{taju svoje ku}e po mraku; ne putuju sami; strah od osvete mnoge spre~ava da policiji ili vlastima prijave slu~ajeve kr{enja ljudskih prava. Raseljeni Romi za koje se sumnja da su sara|ivali sa Srbima ~esto su `rtve mal-

196 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj 2004 – 2005, upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str. 29. 197 UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March 2005, para. 3. 198 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com- pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Re- fugee Council, September 27, 2005) p. 77. 199 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 7; F. Terdevci, Kosovo Explosive tensions,, Kosovo: Transitions Online, 15 July 2005. 200 C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 26. 201 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Com- pilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Re- fugee Council, September 27, 2005), p. 81.

87 tretiranja i ne mogu slobodno da se kre}u van kampova, bez nade da }e se ikada ponovo integrisati u me{ovite zajednice. Verbalno maltretiranje i zapla{ivanje opisani su kao sva- kodnevna pojava. Mnogi se ose}aju sigurnije ukoliko se njihov povratak odvija u isto vreme kada i povratak ve}inske zajednice. Humanitarni radnici su, me|utim, zabinuti da bi nasilje moglo ponovo da eskalira 2006. godine posle odluke o statusu Kosova.202 Sna`no ose}anje nesigurnosti i incidenti u vezi s bezbedno{}u imaju veliki uticaj na dobrovoljni povratak. Povratak nacionalnih manjina u 2004. godini smanjen je za gotovo 50 procenata u odnosu na 2003. godinu. Ve}ina povrataka je zabeleèna u jednona- cionalnim sredinama ili onim gde povratnici predstavljaju ve}inu. Godinu dana posle martovskog nasilja, vi{e od pola raseljenih se nije vratilo svojim ku}ama zbog bezbednosnih razloga, iako obnovljene ku}e pruàju mnogo bolje uslove za ìvot od improvi- zovanog sme{taja u kome trenutno ìve.203 KFOR uprava je razli~ita u svakoj oblasti, u zavisnosti od ciljeva svake dràve koja u njemu u~estvuje. Cilj britanskog KFOR je izgradnja ekonomskih kapaciteta dok je bezbednost nema~ki cilj. Na primer, Nema~ka je odbila dobrovoljni povratak raseljenih zbog sigurnosnih razloga. ARC je morao da ostane s povratnicima i ubedi nema~ki KFOR da povratnici imaju pravo na povratak bez obzira na bezbednosnu situaciju.204

3. Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u toku njihovog raseljenja

Po{to raseljena lica nisu pre{la me|unarodnu granicu, i po{to ne postoji obavezu- ju}i me|unarodni sistem koji bi ih {titio, odgovornost za njihov poloàj leì pre svega na njihovoj mati~noj dràvi Srbiji i Crnoj Gori, koja mora da im obezbedi punu jednakost sa drugim gra|anima. U praksi, raseljena lica su izloèna mnogim problemima u ostvarivanju osnovnih gra|anskih, ekonomskih i socijalnih prava, kao {to je dobijanje li~nih dokumenata, ostvarivanje vlasni~kih prava, pristup zdravstvenoj za{titi i socijalnoj pomo}i, ostvarivanje prava na adekvatan sme{taj itd. Bez posebnih mera za{tite, iz pravne jednakosti koju raseljeni navodno imaju ~esto proizilaze nemogu}nost ostvarivanja ljudskih prava, te{ko}e u pristupu javnim uslugama i sve dublje upadanje u siroma{tvo. Nacionalna strategija za re{avanja problema izbeglica i raseljenih lica iz 2002. u delu implementacije fokusirana je samo na izbeglice, a za raseljene kao jedinu opciju predvi|a povratak na Kosovo i Metohiju. U Crnoj Gori najve}i akcenat se stavlja na olak{avanje povratka na Kosovo i Metohiju ili na dalje selidbe u Srbiju ili drugde. Tako- |e, nejasna nadle`nost i odgovornost spram raseljenih lica, kako na na nivou Dràvne za-

202 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as ‘Gypsies’ in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 12; Refugees International (RI), Kosovo: Roma returns stalled by security concerns, politics and discrimination, 27 June 2005. 203 UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March 2005, para. 7. 204 Izvor: ARC.

88 jednice tako i na nivou dràva ~lanica, stvara pravnu i institucionalnu prazninu, ~ime se dodatno zanemaruju potrebe raseljenih. Po{to su vlasti u Srbiji isklju~ivo fokusirane na povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju, aktivnosti najve}ih me|unarodnih organizacija ograni~ene su na predlaganje mera u okviru mogu}nosti povratka. Na druga~ije inicijative vlasti Srbije naj~e{}e odgovaraju da projekti integracije za raseljene mogu biti razmotreni tek kad se omogu}e uslovi za njihov povratak na Kosovo i Metohiju. Stav da se o slobodi izbora izme|u povratka i integracije moè govoriti tek kada se stvore uslovi za povratak doveo je do stanja da raseljeni ve} {est godina nemaju nikakvu mogu}nost da trajno re{e svoj poloàj, odnosno ne mogu ni da se vrate, ni da se integri{u. U Srbiji raseljeni imaju pristup socijalnim uslugama, ali se, uprkos izvesnim pobolj{anjima, susre}u sa ozbiljnim problemima u pribavljanju dokumenata. Prema izve- {taju Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), poloàj raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u 2005. godini dodatno se pogor{ao u odnosu na 2003. i 2004. godinu. Faktori koji su doprineli pogor{anju su: iscrpljivanje fondova i imovine koju su raseljeni poneli sa sobom, problemi u kori{}enju imovine koja im je ostala na Kosovu i Metohiju, nemogu}nost kori{}enja socijalnih prinadle`nosti, zatvaranje kolektivnih centara i presu{ivanje humanitarne pomo}i.205 Od raseljenih lica, Romi su u najgorem poloàju. Usvajanje Nacrta Nacionalne strategije za integraciju Roma 2004, kao i nacionalnih akcionih planova za Rome, predstavljaju pozitivne pomake. Sada ti programi treba da budu podràni konkretnim akcijama u korist raseljenih Roma, pre svega njihovom registracijom. Po{to se ocenjuje da je politika otvorenog zagovaranja za integraciju raseljenih politi~ki isuvi{e osetljivo pitanje, insistiranje na pristupu pravima i po{tovanju dostojan- stvenog na~ina ìvota predstavlja za me|unarodne i nevladine organizacije na~in da u kontaktima sa vlastima Srbije iniciraju mere za unapre|enje realizacije prava ljudi u mestima raseljenja. „Integracija i povratak se ne isklju~uju me|usobno ve} su komplemen- tarni i postoji hitna potreba da se na|u trajna re{enja za najugroènje me|u raseljenim licima. Druga iskustva pokazala su slede}e: {to se raseljena lica brè integri{u u produkti- van ìvot, to imaju vi{e mogu}nosti za slobodan izbor, koji obuhvata i mogu}nost povratka, ~ak i ako njeno ostvarenje moè zna~iti suo~avanje s novim izazovima.“206 Radi procene aktuelnog stanja u pogledu zakonsko-institucionalnog okvira i prakse ostvarivanja prava interno raseljenih lica, Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica (~lanovi radne grupe su: UNHCR, UNDP, UNOCHA, OHCHR, OEBS, MKCK, NRC, DRC, IFRC i Grupa 484) objavila je u oktobru 2004. analizu zakonskog okvira i prakse u pogledu poloàja raseljenih lica u skladu s Vode}im principima UN o internoj raseljenosti.207 Analiza je pre svega namenjena vlastima kao plat-

205 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005. 206 Volter Kalin, predstavnik generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih lica, 24. jun 2005. Beograd, Izjava za javnost. 207 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of IDPs from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, October, 2004 / Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2004.

89 forma za re{avanje problema raseljenih lica. Do sada je samo jedna preporuka u potpunosti primenjena.208 Odluka o budu}em statusu Kosova i Metohije ima}e direktan uticaj na raseljene, najpre u domenu dràvljanstva i svih ostalih prava koja na osnovu njega proizilaze. Po najgorem scenariju novi status bi mogao da dovede do novog raseljenja, a odluka o statusu Kosova i Metohije bi mogla da bude doneta bez u~e{}a ili saglasnosti vlasti Srbije. Ve} sada, usled suprotstavljenosti politi~kih nastojanja, koja se ogleda u nesaradnji i me- |usobnom nepriznavanju dokumenata Srbije i UNMIK, raseljeni u Srbiji i Crnoj Gori imaju velikih problema u ostvarivanju nekih osnovnih prava. Raseljeni nemaju jasnu sliku o mogu}nosti ostvarivanja prava u raseljenju, izme- |u ostalog, i zbog nedostatka informacija o aktivnostima i odlukama organa vlasti u Sr- biji, UNMIK, lokalnih vlasti na Kosovu i Metohiji i svih ostalih relevantnih organizacija na dràvnom i lokalnom nivou. Nemogu}nost dobijanja pravih i objektivnih informacija o svim pitanjima u vezi sa njihovim poloàjem uzrokovana je i razli~itim shvata- njem “prioriteta” raseljenih kako na nivou dràvne vlasti, koja pre svega insistira na njihovom povratku na Kosovo i Metohiju, tako i na nivou lokalne samouprave gde se na- ~in tretiranja problema raseljenih razlikuje od op{tine do op{tine. Zbog neodgovaraju- }ih informacija, raseljeni ne mogu jasno da odlu~uju o pitanjima vezim za sopstvenu budu~no{}u.209

3.1 Romi U posebno te{kom poloàju su raseljeni Romi s Kosova i Metohije, koji su izlo- èni raznim oblicima otvorene i prikrivene diskriminacije. Oni su tamne puti, imaju muslimanska imena i mnogi od njih ne govore srpski jezik. Uklju~ivanje u ìvot okru- ènja raseljenih Roma oteàva u najve}oj meri problem dobijanja li~nih dokumenata, jer on generi{e druge probleme u oblasti zapo{ljavanja, zdravstva, primanja socijalne pomo}i i poja~ava utisak da raseljena lica u sopstvenoj zemlji imaju status gra|ana drugog reda.210

208 Preporuka broj 19, koja omogu}ava raseljenim licima koja su napustila Kosovo posle martovskog nasilja status interno raseljenih lica. 209 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005, str. 6. 210 Ibid.

90 Bilo da su u Srbiji, Crnoj Gori ili na Kosovu, Romi su najsiroma{niji me- |u raseljenim licima.211 Kao {to je ve} re~eno, njihova socijalna i ekonomska izolacija po~inje nedostatkom osnovnih dokumenata kao {to je izvod iz mati~ne knjige ro|enih, koji je potreban da bi se dobila li~na karta, a koji je i dokaz o dràvljanstvu. Bez dokumenata Romi nemaju pristup socijalnim uslugama i ne mogu pruìti dokaz o dràvljanstvu {to ih de facto ~ini osobama bez dràvljanstva u sopstvenoj zemlji.212 Norve{ki savet za izbeglice, kao deo radne grupe za interno raseljena lica, procenjuje da 30-35% Roma nikad nije registrovano. Trenutno ne postoji nijedan zakonski mehanizam za hroni~no neregistrovane da se registruju. Oni koji poku{avaju da se registruju moraju da pro|u kroz dugotrajnu i komplikovanu proceduru „naknadne registracije“, koja je retko uspe{na.213

Treba naglasiti da se u skladu sa Strategijom za smanjenje siroma{tva u “Dekadi uklju~ivanja Roma 2005-2015’’214 i “Milenijumskim razvojnim ciljevima UN ”, smanjenje siroma{tva u romskoj populaciji ocenjuje kao prioritet. Nacrt stratregije za integraciju i davanje novih ovla{}enja Romima – kao strategija Dràvne zajednice – nije prihva}en na nivou vlada dveju republika, ve} samo od Na- cionalnog saveta romske nacionalne manjine 2004. godine. U februaru 2005, Vlada Sr- bije usvojila je ~etiri nacionalna akciona plana (za zapo{ljavanje, obrazovanje, re{avanje stambenog pitanja i zdravstvo). Izra|eni su i predlozi akcionih planova na osnovu ostalih oblasti nacrta strategije za integraciju i davanje novih ovla{}enja Romima – socijalna za{tita, kultura, mediji i informisanje, antidiskriminacija, kao i predlozi akcionih planova koji se odnose na specifi~an poloàj èna, raseljenih i povratnika.215 Ministarstva Sr- bije treba da naprave projekcije budèta u svojim resorima za sredstva namenjena Romi- ma, a potom bi se traìli izvori finansiranja. Vlade Republike Srbije trebalo bi da pokre- ne programe u okviru akcionih planova, za ~iju je uspe{nu realizaciju, pored sredstava iz budèta, potrebno obezbediti i sredstva od potencijalnih donatora. Ministarstvu zdravlja odobrena su sredstva u iznosu od 60 miliona dinara za realizaciju slede}ih mera: istraìvanje o zdravstvenom stanju Roma, pobolj{anje zdravstvene za{tite za celu Romsku populaciju, program edukacije o na~inu ostvarivanja prava na zdravstve-

211 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 4. 212 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005. 213 Ibid, str. 13. 214 Na inicijativu Svetske banke i drugih me|unarodnih institucija, period od 2005. do 2015. godine progla{en je „Dekadom Roma“, koja }e imati za cilj da doprinese socijalno-ekonomskom razvoju i smanjenju siroma- {tva Roma. U Sofiji, 2. februara, lideri osam dràva centralne i isto~ne Evrope (Bugarske, Ma|arske, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, ê{ke, Rumunije i Slova~ke, zemalja sa najve}om populacijom Roma) potpisali su Deklaraciju kojom su se vlade tih zemalja obavezale da }e posebnu pa`nju posvetiti unapre|e- nju socijalnog i ekonomskog poloàja Roma i da }e za to izdvojiti sredstva iz budèta. Svetska banka i Insti- tut za otvoreno dru{tvo osnovali su Fond za sprovo|enje projekta „Dekada Roma“. Beta, 2 februar, 2005. 215 Izvor: Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

91 nu za{titu. Ministarstvu rada, zapo{ljavanja i socijalne politike za implementaciju akcionog plana odobrena su sredstva za realizovanje mera aktivne politike zapo{ljavanja.216 U okviru bud`eta Ministarstva za kapitalne investicije odre|ena su sredstva za realizaciju Akcionog plana za stanovanje Roma – vi{e o tome u daljem tekstu.

Nacrt akcionog plana za raseljene Rome u Srbiji, koji je usvojio Naci- onalni Savet romske nacionalne manjine 2005. godine, bavi se specifi~- nim potrebama Roma uklju~uju}i i registrovanje Roma sa ciljem da im se pru`i pomo} u dobijanju li~nih dokumenata i statusa; me|utim, nisu preduzeti nikakvi konkretni koraci da bi se raseljeni Romi registrovali.217 Kao {to je ve} re~eno, nema zakonskog mehanizma kojim bi se registrovali “hroni~no neregistrovani”.218

Interno raseljena lica u Srbiji – Po regionima/op{tinama 31. januara 2006. Izvor: UNHCR IRL Centralna Srbija Op{tina Broj IRL Op{tina Broj IRL ALEKSANDROVAC 318 MLADENOVAC 5030 ALEKSINAC 1049 NEGOTIN 520 ARANDJELOVAC 2303 NIS 10754 ARILJE 63 NOVA VAROS 39 BABUSNICA 34 NOVI BEOGRAD 4690 BAJINA BASTA 88 NOVI PAZAR 4797 BARAJEVO 1264 OBRENOVAC 4199 BATOCINA 748 OSECINA 2 BELA PALANKA 119 PALILULA 4834 BLACE 1074 PARACIN 977 BOGATIC 49 PETROVAC 99 BOJNIK 228 PIROT 369 BOLJEVAC 85 POZAREVAC 1982 BOR 606 POZEGA 321 BOSILEGRAD 73 PRESEVO 35 BRUS 183 PRIBOJ 76 BUJANOVAC 4829 PRIJEPOLJE 356 CACAK 2591 PROKUPLJE 4675 CAJETINA 96 RACA 637 CICEVAC 369 RAKOVICA 2858 CRNA TRAVA 5 RASKA 1884 CUKARICA 6014 RAZANJ 38

216 Izvor: Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju Ministarstva za ljudska i manjinska prava. 217 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005. str. 18 i 4. 218 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, Beograd, oktobar, 2005, str. 50.

92 IRL Centralna Srbija

Op{tina Broj IRL Op{tina Broj IRL

CUPRIJA 884 REKOVAC 77 DESPOTOVAC 239 SABAC 339 DIMITROVGRAD 79 SAVSKI VENAC 1701 DOLJEVAC 194 SJENICA 151 GADZIN HAN 31 SMEDEREVO 8210 GOLUBAC 31 SMEDEREVSKA PALANKA 1104 GORNJI MILANOVAC 1292 SOKO BANJA 434 GROCKA 4707 SOPOT 795 IVANJICA 31 STARI GRAD 1279 JAGODINA 5990 SURDULICA 343 KLADOVO 94 SVILAJNAC 480 KNIC 405 SVRLJIG 68 KNJAZEVAC 285 TOPOLA 408 KOCELJEVA 4 TRGOVISTE 86 KOSJERIC 48 TRSTENIK 977 KRAGUJEVAC 13031 TUTIN 574 KRALJEVO 19543 UB 109 KRUPANJ 17 UZICE 503 KRUSEVAC 8737 VALJEVO 480 KUCEVO 49 VARVARIN 181 KURSUMLIJA 6067 VELIKA PLANA 1888 LAJKOVAC 86 VELIKO GRADISTE 87 LAPOVO 683 VLADICIN HAN 268 LAZAREVAC 2381 VLADIMIRCI 112 LEBANE 305 VLASOTINCE 196 LESKOVAC 5204 VOZDOVAC 6765 LJIG 132 VRACAR 687 LJUBOVIJA 21 VRANJE 6062 LOZNICA 422 VRNJACKA BANJA 3649 LUCANI 64 ZABARI 46 MAJDANPEK 114 ZAGUBICA 8 MALI ZVORNIK 22 ZAJECAR 735 MALO CRNICE 27 ZEMUN 7039 MEDVEDJA 731 ZITORADJA 356 MEROSINA 269 ZVEZDARA 4408 MIONICA 86 UKUPNO 194.270

93 IRL Vojvodina

Op{tina Broj IRL ADA 26 ALIBUNAR 106 APATIN 98 BAC 6 BACKA PALANKA 142 BACKA TOPOLA 124 BACKI PETROVAC 6 BECEJ 221 BELA CRKVA 39 BEOCIN 296 COKA 24 INDJIJA 217 IRIG 67 KANJIZA 41 KIKINDA 106 KOVACICA 104 KOVIN 323 KULA 234 MALI IDJOS 87 NOVA CRNJA 58 NOVI BECEJ 33 NOVI KNEZEVAC 35 NOVI SAD 4029 ODZACI 91 OPOVO 56 PANCEVO 1208 PECINCI 105 PLANDISTE 8 RUMA 192 SECANJ 57 SENTA 22 SID 64 SOMBOR 255 SRBOBRAN 49 SREMSKA MITROVICA 275 SREMSKI KARLOVCI 111 STARA PAZOVA 249

94 IRL Vojvodina

Op{tina Broj IRL SUBOTICA 2590 TEMERIN 64 TITEL 27 VRBAS 217 VRSAC 222 ZABALJ 26 ZITISTE 22 ZRENJANIN 846 UKUPNO 13.178

CENTRAL SERBIA 194.270 VOJVODINA 13.178 UKUPNO 207.448

3.2. Dr`avljanstvo i pribavljanje li~nih dokumenata

“Gra|anin bez osnovnih li~nih dokumenata je marginalizovan gra|anin.”219

Zbog nedostatka dokumenata neka interno raseljena lica, naro~ito Romi, ne mogu da dobiju dokaz o dr`avljanstvu.220 Dobijanje satusa ostaje ozbiljan problem za interno raseljena lica u Srbiji. Da bi moglo da u`iva pravni status interno raseljenog lica, to lice mora da dobije raseljeni~ku legitimaciju koju izdaje Komesarijat za izbeglice221 preko svojih poverenika za izbeglice u op{tinama.222 U praksi nije lako dobiti raseljeni~ku legitimaciju (npr. povratnici iz Zapadne Evrope), a bez problema raseljeni~ki status dobijaju novoro|ena deca raseljenika. Posedovanje raseljeni~ke legitimacije je uslov da se dobije sme{taj u kolektivnim centrima i pristup drugim programima sme{taja (npr. sme- {taj u institucijama socijalne za{tite), naknada za nezaposlenost i penzija, humanitarna i zdravstvena pomo}.223 Dobijanje dokumenata i kretanje kroz srpsku birokratiju predstavlja zna~ajan izazov za registrovane, pismene gra|ane Srbije. Za osobe koje su ve} u ne-

219 Ibid., str. 31. 220 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005. 221 Po{to Vlada Srbije nije dala mandat nijednom vladinom telu sa ciljem da se za{tite i pomognu raseljena lica, Komesarijat za izbeglice je preuzeo neke od obaveza. 222 Walter Kalin, UN Secretary-General’s Representative for the Human Rights of Internally Displaced Per- sons, 24. jun 2005. Beograd, izjava za {tampu. 223 Ibid.

95 povoljnom polo`aju zato {to su raseljene, ove prepreke mogu postati nesavladive.224 Po- red toga, ne postoji nikakav dogovor izme|u Srbije i Crne Gore i UNMIK o zajedni~kom priznavanju dokumenata, {to ~esto vodi ograni~enom pristupu pravima i naknadama kao {to su penzije.225

Prema istra`ivanju agencije Argument, u saradnji sa Centrom za prava manjina, u 74 romska naselja na teritoriji grada Beograda 13,4 odsto anketiranih od 2.000 romskih ispitanika (32 odsto su raseljeni Romi) reklo je da nema nikakva li~na dokumenta. ^ak 83,5 odsto anketiranih ispitanika koji nemaju nijedan li~ni dokument su interno raseljeni Ro- mi s Kosova.226

3.2.1. Pobolj{anja U aprilu 2005, Praxis se obratio Ministarstvu za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuju}i na nepravilnosti organa uprave zaduènih za vo|enje mati~nih knjiga sa podru~ja Kosova. U julu 2005. Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu obavestilo je Praxis da su mati~ne slu`be upu}ene kako da obra|uju zahteve za izdavanje izvoda i potvrda kako bi se uklonile nepravilnosti na koje je Praxis ukazao. Nakon re- akcije Ministarstva sve op{tine po~ele su da {alju izvode po{tom. Iako je omogu}eno da se zahtevi {alju po{tom, raseljena lica i dalje moraju da putuju do izme{tene mati~ne slu- `be da bi li~no preuzela svoju li~nu kartu.227 Kao pozitivan pomak treba pomenuti izmenu Zakona o republi~kim administrativnim taksama228 u julu 2005. godine, kojom izbeglice i raseljeni pla}aju takse umanjene za 70 odsto. Izmene zakona mogu da se tuma~e kao rezultat upornog nastojanja nevladinih i me|unarodnih organizacija da se takse za izbeglice i raseljene ukinu ili smanje.229 Postoji veliko {arenilo u radu op{tina kad su posredi naknadni upis i rekonstrukcija dokumenata. Neujedna~ena praksa postoji i u pogledu naplate dràvnih taksi, jer neke op{tine ne primenjuju odluku o njihovom smanjenju za 70 odsto. Razlike postoje i u setu dokumenata kojima se dokazuje identitet lica. U nekim op{tinama, kao {to je Kru- {evac, ne insistiraju na dostavljanju starog izvoda iz mati~nih knjiga za rekonstrukciju dokumenta ve} je dovoljna kr{tenica najbliìh srodnika – roditelja, sestre ili brata. Za na-

224 Ibid. 225 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 14. 226 Argument/Centar za prava manjina, Romi – posedovanje li~nih dokumenata, decembar 2005. 227 Norve{ki savet za izbeglica i IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and De- nial of Local Integration 22. septembar 2005, str. 14. 228 Slu`beni glasnik RS br. 61/05. 229 Grupa 484, Izbeglice iz Hvratske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005, str. 13.

96 knadni upis u pojedinim op{tinama potrebno je ~ekati {est meseci, a negde, kao u Ni{u ili Jagodini, mesec ili dva. Mnogi op{tinski slu`benici se àle da ne uspevaju da odgovore na ogroman broj zahteva koji stiè po{tom i da nemaju kadrovske i tehni~ke mogu}nosti da na njih aùr- no reaguju. Da bi se taj problem re{io, u Ni{u Protecta, u saradnji sa gradskom vla{}u, pravi predlog projekta za elektronsko uno{enje podataka iz mati~nih knjiga. Dodatni problem, pored izme{tenosti mati~nih slu`bi, jeste to {to neke op{tinske knjige sa Kosova i Metohije nisu preba~ene ili su uni{tene. Raseljeni iz ovih op{tina su- o~avaju se sa ozbiljnim problemima, jer ne mogu da dobiju va`na dokumenta, {to ih opet onemogu}ava u ostvarivanju ostalih prava, kao {to je dobijanje nove li~ne karte, socijalne pomo}i, de~ijih dodataka itd. Najve}i doprinos re{avanju ovih problema daju nevladine organizacije. Putem partnerskih organizacija na Kosovu i Metohiji, Praxis pribavlja potvrde o penzijskim fajlovima, diplomama, voza~kim dozvolama. Zbog nepriznavnja dokumenata UNMIK (diplome na obrascu UNMIK se ne priznaju kao ni M4 obrasci za penzije), Praxis je uputio preporuke vlastima Srbije, UNMIK i lokalnoj upravi na Koso- vu i Metohiji da me|usobno priznaju dokumenta i razmene mati~ne knjige i penzione ar- hive.230 Kao {to je ve} re~eno, poseban problem su osobe koje nikad nisu bile upisane u mati~ne knjige i koje nemaju nijedan dokument. To su uglavnom raseljeni Romi koji prema postoje}im propisima ne mogu nikako da budu naknadno upisani. Taj problem pro- gresivno raste jer se njihovoj novoro|enoj deci nakon ro|enja ne obezbe|uju nikakvi dokumenti. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, uz podr{ku nevladine organizacije Cen- tar za prava manjina, koordinira radom grupe za izradu akcionog plana za pristup li~nim dokumentima231. U radu grupe u~estvuju predstavnici Ministarstva unutra{njih poslova, Ministarstva dràvne uprave i lokalne sampouprave, Ministarstva pravde, Komesarijata za izbeglice, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije, Geodetskog zavoda Srbije, Visokog komesarijata UN za izbeglice, Misije OEBS u SCG i nevladinih organizacija Praxis i Centar za prava manjina. Planirano je da se izradi predlog akcionog plana, ~ije bi mere trebalo da doprinesu ne- smetanom pristupu li~nim dokumentima svima kojima su iz razli~itih razloga nedostup- ni, uklju~uju}i raseljene. Jedna od preporuka radne grupe je da se „Uredba o utvr|ivanju ku}nih brojeva, ozna~avanju zgrada brojevima i ozna~avanju naziva naseljenih mesta, ulica i trgova, dopuni odredbom koja omogu}ava dodeljivanje privremenog ku}nog broja objektima koji nisu u skladu sa zakonom do kona~nog privo|enja zemlji{ta nameni“. Tako|e, „Repu- bli~ki geodetski zavod u op{tini, odnosno gradu – Slu`ba za katastar nepokretnosti – treba da donese re{enje o dodeli ku}nog broja stanovnicima u romskim naseljima koji nemaju legalan osnov stanovanja“.

230 Izvor: Praxis. 231 Radna verzija akcionog plana za pristup li~nim dokumentima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, februar 2006.

97 Kao primer dobrog postupanja i fleksibilne prakse isti~e se MUP u Novom Pa- zaru. Policija u tom gradu raseljenima i povratnicima iz Zapadne Evrope izdaje potvrdu o prijavi boravka, odnosno prebivali{ta na osnovu izjave dva svedoka i terenske provere.232

3.3. Sloboda kretanja U po~etku su interno raseljena lica ve}inom bila na jugu i u centralnoj Srbiji, blizu granice s Kosovom i Metohijom. Kako su izgledi za njihov povratak bivali sve manji, mnoga interno raseljena lica preselila su se na sever ka centralnoj Srbiji i Beogradu, smatraju}i da su tamo ekonomske mogu}nosti ve}e. Ve}ina raseljenih lica ima registrovano privremeno boravi{te koje u nadle`noj policijskoj stanici mora da se produàva svaka tri meseca. Za regulisanje mesta boravka potrebna su: li~na karta, potvrda o vlasni{tvu ili zaklju~en ugovor o zakupu stana sa stano- davcem i takozvani zeleni karton (obrazac koji se pribavlja u nadle`noj slu`bi MUP i koji sadrì podatke iz li~ne karte, podatke o polu i zanimanju, mestu i adresi na koju se lice prijavljuje, ime i prezime stanodavca, datum dolaska i odlaska). Izbeglice i raseljeni u nezvani~nim kolektivnim centrima, ili divljim naseljima, ne mogu da dobiju prijavu boravka jer nemaju pravni osnov kori{}enja adrese. Po{to ne mogu da dobiju prijavu boravka na onoj adresi na kojoj ìve, izbeglice i raseljeni u nezvani~nim centrima je uglavnom pribavljaju tako {to se fiktivno prijavljuju kod rodbine, prijatelja itd. Birokratski procesi koji se odnose na promenu boravi{ta su komplikovani. Neke op{tine zahtevaju dokaz o odjavljivanju s jedne lokacije pre nego {to dozvole registrovanje na drugoj lokaciji. Ukoliko raseljeno lice èli da promeni mesto boravka, poverenik Komesarijata za izbeglice iz mesta trenutnog boravka traì saglasnost poverenika u mestu u kojem to lice èli da prijavi novo mesto boravka. Da bi poverenik u mestu novog boravka dao saglasnost, neophodno je podneti izjavu, tzv. “prihvat doma}ina” na sme{taj i ishranu dok licu traje raseljenje, a koju potpisuje lice (doma}in) kod koga }e raseljeni biti sme{ten po dolasku. Tako|e je mogu}e da }e lice po dolasku u op{tinu novog boravka biti sme{teno u kolektivni centar; u tom slu~aju neophodno je dobiti potvrdu o sme- {taju u kolektivni centar od poverenika iz op{tine u kojoj raseljeni èli da prijavi novo boravi{te.233 Do prve polovine 2003. godine nadle`ni organi MUP su odbijali izdavanje potvrda o odjavljivanju prebivali{ta raseljenih lica na Kosovu i Metohiji, a radi prijave prebivali{ta na teritoriji Srbije. Raseljeni su mogli da registruju samo svoje privremeno boravi{te. S tom praksom MUP je prekinuo u julu 2003, od kada raseljeni mogu bez problema da prijave stalan boravak u bilo kojoj op{tini u Srbiji. Prema podacima MKCK, oko 0,2 odsto, odnosno oko 400 raseljenih lica prijavilo je svoje prebivali{te na teritoriji neke od op{tina Srbije. Prijava prebivali{ta raseljenih

232 Izvor: Grupa 484. 233 Izvor: Praxis/Komesarijat za izbeglice Srbije.

98 na teritoriji Srbije ne uti~e na njihov status raseljenih, odnosno ne ukida im se raseljeni~- ka legitimacija. Pravo na koje uti~e prijava prebivali{ta na teritoriji Srbije je pravo na minimalnu nov~anu nadoknadu za raseljena lica koja su na Kosovu i Metohiji bila zaposlena u oblasti privrede. U septembra 2003. godine Vlada Srbije donela je odluku o pravu na naknadu zarade za ranije zaposlene s Kosova i Metohije. Prijavom prebivali{ta raseljena lica gube pravo na minimalnu nov~anu nadoknadu koju su primala po ovom osnovu. Ukidanje ovog prava od Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje temelji se na tuma~enju zaklju~aka Vlade Srbije.234

3.4. Pravo na adekvatan sme{taj

3.4.1. Raseljena lica u procesu zatvaranja kolektivnih centara

Program realizacije Nacionalne strategije za re{avanje problema izbeglica i raseljenih lica navodi da se zatvaranje kolektivnih centara ne odnosi na centre u kojima su sme{tena raseljena lica. Me|utim, iako interno raseljena lica nisu uklju~ena u Program realizacije nacionalne strategije, program zatvaranja kolektivnih centara po~eo je da se primenjuje na centre gde su oni sme{teni. U kolektivnim centrima ima oko 6.000 raseljenih lica zajedno sa srpskim izbeglicama iz okolnih zemalja, a za razliku od izbeglica, raseljena lica nemaju pravo na pomo} za lokalnu integraciju jer se lokalna integracija ne}e razmatrati dok se na Kosovu ne ispune uslovi za povratak.235 Od 2005. godine program jednokratne robne i finansijske pomo}i za izbeglice koji napu{taju kolektivne centre (PIKAP) pro{iren je i na raseljena lica, ali sem toga, oni nemaju pristup gotovo nikakvom drugom obliku pomo}i. Oni jo{ uvek mogu da se presele u drugi kolektivni centar, obi~no u nekom udaljenom mestu, sve dok se taj centar ne zatvori.

U vezi s programima stambenog zbrinjavanja predstavnici interno raseljenih porodica redovno isti~u problem „posebnosti” svog statusa, jer ne mogu biti obuhva}eni takvim programima. Prilikom raseljavanja kolektivnih centara od predstavnika relevantnih institucija raseljeni dobijaju samo uop{tena uveravanja da }e biti zbrinuti, odnosno da }e biti sme{teni u neki drugi kolektivni centar, {to sigurno nije kvalitetno i trajno re{enje. U 2005. godini zabele`eno je, ipak, nekoliko slu~ajeva da su programi stambenog zbrinjavanja, odnosno socijalnog stanovanja bili namenjeni i raseljenim licima, npr. u Mladenovcu i Kraljevu, gde su programi USAID odnosno GTZ bili namenjeni kako izbeglicama tako i raseljenima licima.236

234 Podaci dobijeni od Udru`enja raseljenih “Sveti Spas”. 235 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 4. 236 Izvor: UNHCR.

99 3.4.2. Nezvani~ni kolektivni centri Problem nezvani~nih kolektivnih centara dramati~no je intenziviran posle egzodu- sa raseljenih s Kosova i Metohije 1999. godine. Postoje}i kolektivni centri ve} su bili po- punjeni izbeglicama iz Bosne i Hrvatske, i ona raseljena lica koja nisu uspela da dobiju sme{taj u njima, uselila su se u napu{tene barake, skladi{ta, hangare, koji su postali takozvani nezvani~ni kolektivni centri. U mnogim od tih centara nema teku}e vode i kanalizacije, a ìtelji se stalno suo~avaju s problemima nepla}enih ra~una za struju i druge ko- munalije. Tako|e, budu}i da se nalaze na tu|em zemlji{tu i da su pod pritiskom vlasnika da se isele, raseljeni ìve u stalnom strahu da }e ostati bez ikakvog sme{taja. U ilegalno zauzetim objektima, naj~e{}e radni~kim barakama, ìvi 2.857 ljudi (1.765 raseljenih i 1.092 izbeglice), najvi{e na teritoriji Beograda (2.042) i Kraljeva (292).237 Vlada ne primenjuje politiku zatvaranja kolektivnih centara na nezvani~ne centre, ve} samo na zvani~ne. “Ako se uzme u obzir ~injenica da su uslovi u nepriznatim kolektivnim centrima ~esto gori nego u priznatim, i da se izbeglice i raseljeni sme{teni u njima suo~avaju s dodatnim pravnim problemima koji ih ~ine ugroènijim u smislu siroma{tva, ovo nije razumna politika.”238

Tri centra u Kraljevu (u kojima ìvi skoro 40 odsto od ukupnog broja izbeglica i raseljenih lica239) sluè kao primeri lo{ih uslova u nezvani~- nim kolektivnim centrima: centar Vitanovac gde ìvi 17 porodica Srba s Kosova, tzv. Stari aerodrom gde ìvi skoro 200 Roma s Kosova, i centar u toj istoj industrijskoj oblasti gde ìve 44 izbeglice iz Hrvatske poslednjih osam godina. Sve tri grupe izbeglica ìve u nezdravim uslovima. Ove prosto- rije nemaju dovoljno osnovnih objekata za brigu o zdravlju. Sistem grejanja nije adekvatan i bezbedan. U centru Vitanovac postoji samo jedan {poret u }o{ku koji greje celu zgradu. Napon ne dozvoljava dodatno individualno grejanje. Vlasti nisu preduzele nikakve mere da obezbede snabdevanje vodom za pi}e i osnovna sredstva za ~i{}enje i higijenu u Vitanovcu. Uvo|enje vode koje je obezbedila me|unarodna nevladina organizacija spre~ili su susedi iz okoline s ciljem da nateraju izbeglice da napuste kraj. U centrima gde su sme{tene izbeglice iz Hrvatske, sistem grejanja nije radio, i u svakom slu~aju, ìtelji ~esto nemaju para da plate grejanje. Sanitarni objekti su tako|e krajnje jednostavni. U centru sa Romima, Stari aerodrom, tu{evi koje je instalirala jedna nevladina organizacija vi{e nisu u funkciji jer su polomljeni; postoji opravdana zabrinutost u pogledu higijene budu}i da se centar nalazi na samo stotinak metara od deponije |ubreta.240

237 UNHCR, Kolektivni sme{taj izbeglica i IRL u Srbiji i Crnoj Gori, oktobar 2005. 238 E. Multanen, Grupa 484, Adekvatno uklju~ivanje izbeglica i raseljenih lica u Strategiju za smanjenje siroma{tva, 2003. 239 Podaci UNHCR citirani u IFHR, “Srbija”, str. 18. 240 IFHR, “Srbija”, str. 18.

100 Iako postoje neke indikacije da Komesarijat i UNHCR razmatraju uklju~ivanje raseljenih lica sme{tenih u zvani~nim kolektivnim centrima koji su u procesu zatvaranja u programe stambene pomo}i241, postoji ozbiljna zabrinutost da se mnoge izbeglice, raseljena lica i Romi izbacuju iz nelegalnih kolektivnih centara i nezvani~nih naselja bez adekvatnog alternativnog sme{taja.242

3.4.3. Privatni sme{taj Najve}i broju raseljenih lica s Kosova (93 odsto) ìvi u privatnom sme{taju.243 Raseljene porodice u takvom sme{taju ìve u veoma te{kim uslovima, ~ak iako su u sopstvenoj ili ne~ijoj ku}i. Teàk teret obaveznog pla}anja kirije i drugih tro{kova za ìvot poga|a svakog, naro~ito one raseljene osobe koje nemaju stalno zaposlenje. Za razliku od osoba sme{tenih u kolektivnim centrima, koje ~esto imaju nekakve prihode, bilo na osnovu redovnog zaposlenja ili rada u sivoj ekonomiji, i za koje Komesarijat pokriva tro- {kove sme{taja i hrane, izbeglice u privatnom sme{taju ~esto ìve u uslovima koji su primetno gori od onih u kolektivnim centrima. Oni pla}aju sve svoje komunalne tro{kove i kiriju i nemaju adekvatnu podr{ku. Njihov poloàj se nije vidljivo pobolj{ao ~ak ni kada je Komesarijat poku{ao da im pomogne kupovinom drva, pla}anjem skupih lekova i lekarskih tretmana i drugom humanitarnom pomo}i.244

Z. C. sada sama izdràva {esto~lanu porodicu rade}i sezonske fizi~- ke poslove na okolnim poljoprivrednim dobrima. Mu` joj je radio kao voza~ kamiona, ali je zbog zdravstvenih problema ve} duè vreme na bolovanju; ima psihi~ke smetnje pa je bio i hospitalizovan. Imaju troje dece. Sin Goran je telesni invalid; koristi kolica. Sa porodicom ìvi i muèvljeva devedesetogodi{nja majka. Trenutno ìve u staroj iznajmljenoj ku}i koja ima jednu sobu i kuhinju u kojoj nema teku}e vode. Sanitarni ~vor nalazi se u dvori{tu, a pravo kupati- lo i ne postoji.

241 Laura Hammond, “Households Economy Assessment: Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Go- ri“, The Food Economy Group for the ICRC, april 2005, str. 13, 242 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para. 31. 243 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (kom- pilacija informacija koje su dostupne u bazi podataka Norwegian Refugee Council and IDMC Norve{kog saveta za izbeglice, 27. septembar 2005), str. 108. 244 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005.

101 N. A. ìvi sa muèm i dvoje odrasle dece, koji su i sami zasnovali svoje porodice. Sin im se oènio devojkom iz Para}ina; dobili su devoj~i- cu. I }erka im se udala za mladi}a iz lokalne sredine, ali on ju je u me- |uvremenu napustio i ostavio dvoje dece njoj na staranje. Sada svi ì- ve u vla`nom, ruiniranom privatnom stanu koji te{kom mukom uspevaju da plate. Osmo~lanoj porodici sve je teè da zaradi za hranu i osnovne potrep{tine, pa N. radi i po tri posla dnevno: ~isti ku}e, prodaje na pijaci, a uve~e radi u kafani kao konobarica. Kaè da joj je ve} svega dosta i da je u poslednje vreme po~ela da razmi{lja o samoubistvu kao jedinom re{enju.245

3.4.4. Romi Mnogi Romi ìve u o~ajnim uslovima u divljim naseljima ili nezvani~nim kolektivnim centrima bez struje, vode ili kanalizacije. Zbog nedostatka osnovnih dokumenata, raseljeni Romi ne mogu da dobiju raseljeni~ki status. Usled nemogu}nosti da ostvare pravni status, Romi se ne mogu registrovati u mestu boravka i u svakom trenutku mogu da budu isterani na ulicu. Divlja naselja ne mogu da budu priklju~ena na infrastrukturu, a njihovi stanovnici ne mogu da dobiju humanitarnu pomo}.246 Generalnim planom Beograda do 2021. godine socijalno stanovanje je izdvojeno kao poseban vid stanovanja. U okviru ovog plana socijalno ugroèni Romi su navedeni kao posebna grupa u kategoriji socijalno ugroènih lica kojima je potrebna pomo} pri obezbe|ivanju adekvatnih uslova stanovanja. U Srbiji su lokalne vlasti pokazale interes za probleme Roma, ali imaju malo finansijskih mogu}nosti za konkretna pobolj{anja. Skup{tina grada Beograda osnovala je Koordinacioni centar i Savet za uklju~ivanje Ro- ma koji bi trebalo da odlu~uju o pitanjima bitnim za unapre|ivanje poloàja Roma u gradskim op{tinama.

Jedan broj stanovnika Novog Beograda u dva navrata je spre~io demon- stracijama poku{aj vlasti da na teritoriji njihove op{tine postave privremene objekte – kontejnere za stambeno zbrinjavanje Roma, pre svega raseljenika s Kosova, koji `ive u nehigijenskom naselju „Gazela“. Op- {tine su nevoljne da se suo~e s neprijateljskim i rasisti~kim reagovanjem lokalnog stanovni{tva kad je posredi sme{taj Roma, jer se radi o njihovim glasa~ima. Zbog toga }e kontejneri koji su dobijeni od nema~kog Caritasa radi stambenog zbrinjavanja promeniti namenu i slu`i}e kao centri za edukaciju u kulturne aktivnosti Roma u sada{njim naseljima.

245 Izvor: Grupa 484. 246 Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005, str. 51.

102 Treba, ipak, ista}i da su vlasti prepoznale re{avanje stambenog problema Roma kao proritetno pitanje. Nakon {to je Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan za pobolj{anje stanovanja Roma, Narodna skup{tina Republike Srbije je 28. novembra 2005. usvojila bud`et za 2006. U okviru bud`eta Ministarstva za kapitalne investicije planirana su sredstva za realizaciju dela Akcionog plana za stanovanje Roma. Osnovni cilj integracije romskih naselja jeste obezbe|ivanje osnovnih uslova stanovanja kao {to su pristup osnovnim javnim uslugama i infrastrukturi. Budu}i da me|u Romima ima mnogo raseljenih, sigurno bi i oni trebalo da budu obuhva}eni predstoje}im akcijama.

CHF International (Cooperative Housing Federation International) uspe{no je implementirao razne projekte koji su pobolj{ali ìvotne uslove i smanjili rizik od bolesti za ìtelje kolektivnog centra u op{tini Bujanovac. U inicijativi koja je zapo~ela 2003, CHF International je koordinirao rad sa Lekarima bez granica (MSF), Programom Ujedinje- nih nacija za razvoj (UNDP), Komesarijatom za izbeglice, op{tinom Bujanovac i klju~nim predstavnicima Roma da bi pobolj{ali uslove u kampu Salvatore. Ti projekti obuhvataju aktivnosti kao {to su pobolj{a- no sakupljanje |ubreta i osnivanje [kole za treninge. Oko 60 ìtelja kampa Salvatore u~estvovalo u radionici o preduzetni{tvu i otpo~injanju ekonomskih aktivnosti (Kick Start Program). Me|u njima, 48 u~e- snika je pripremilo biznis planove, od kojih je sedmoro primilo granto- ve za Kick Start Program. Uz pomo} CHF Internationala i USAID, sedmoro ljudi je zapo~elo poslove i dobili su dodatni trening kako bi pobolj{ali svoje preduzetni~ke ve{tine.247

3.5. Pravo na rad Bez radne knjiìce, osoba ne mo|e da reguli{e svoju penziju, da dobije novo stalno zaposlenje ili da se prijavi za dobijanje naknade za nezaposlene.248 Oni koji nisu uspeli da u|u u sistem, zbog oteàvaju}ih administrativnih procedura, jo{ su vi{e margi- nalizovani i primorani da u|u u sivu ekonomiju.249 Mnoge osobe, naro~ito Romi, raseljena lica i izbeglice rade u zoni sive ekonomije ili u sektoru niskih primanja bez adekvatnih uslova za rad i bez naknade za socijalnu za{titu.250 Po{to veoma mali broj Roma radi u zvani~nom sektoru i doìvljava {iroko ras- prostranjenu diskriminaciju, njihove plate su u proseku 50 odsto manje nego kod drugih etni~kih grupa {to doprinosi ciklusu siroma{tva i obespravljivanju.

247 Cooperative Housing Foundation International, “IDPs building businesses through Serbia Kick Start Pro- gram“, Bujanovac, 21 oktobar 2005. 248 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, (Belgrade, October, 2005,) p.43. 249 UNGA, “The report of Walter Kälin”. 250 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para.16-17.

103 Raseljena lica koja su bila zaposlena na teritoriji Kosova i Metohije 1999. godine u dràvnim i javnim institucijama i preduze}ima, u skladu sa uredbom Vlade Republike Srbije iz 2003. imaju pravo na privremenu naknadu. Sada{nji maksimalni iznos privremene naknade je 4.600. dinara. Me|utim, ne zna se koliko dugo }e trajati program privremene naknade za raseljena lica s Kosova i Metohije. Sredinom 2005. godine uplata ovih naknada je kasnila {est meseci.251 U malom broju lokalnih zajednica (tj. u Poàrevcu, Boru i Para}inu) osnivani su lokalni saveti za zapo{ljavanje, koje priznaju izbeglice ili neke specifi~ne kategorije izbeglica kao posebno ranjive grupe ~ije zaposlenje treba dodatno podràti i olak{ati. To je praksa koju treba preporu~iti i koja moè uticati na pobolj{anje socijalnog statusa ugro- ènih porodica. Aktivnosti su, me|utim, tek po~ele, obi~no kroz reformske pilot projekte, i stoga }e efekti mo}i da se procene kasnije.

Crte` 1: Nezaposlenost po starosnim grupama 252

Izvor: UNDP Vulnerability Survey 2004.

251 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005. 252 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade, 2005, p. 26.

104 Crte` 2: Stopa zaposlenosti romske, raseljeni~ke i ve}inske populacije253

Izvor: UNDP Vulnerability Survey 2004.

3.6. Socijalna prava Socijalna prava na zdravstvenu za{titu, obrazovanje, socijalnu pomo}, predstavljanje u javnom ìvotu i pristup sudovima grade matricu socijalne integracije koja omogu- }ava pojedincima i porodicama da funkcioni{u u zajednici. Kod mnogih raseljenih lica postoji slaba svest o pravima koja im pripadaju, i prema doma}im zakonima i prema me- |unarodnom pravu. Sloèni zahtevi birokratije, naro~ito u oblasti dokumentacije i registracije predstavljaju ozbiljne prepreke u pristupu zdravstvenoj za{titi, obrazovanju, naknadama socijalnog osiguranja i drugim dràvnim uslugama.254 Kao {to smo izvestili u 2004. godini, obespravljivanost prouzrokuje pove}ano siroma{tvo me|u ranjivim grupama kao {to su izbeglice i raseljena lica. Me|u raseljenom populacijom u SCG (uklju~u- ju}i Kosovo), raseljeni Romi se nalaze u najgorim uslovima. Pored Roma koji govore srpski, druge manjinske grupe, A{kalije i Egip}ani koji su iste kulture, ali govore Alban- ski, pogo|eni su na sli~an na~in.255

3.6.1. Pravo na penziju Raseljeni s Kosova i Metohije dobijaju penzije na osnovu radnih knjiìca u kojima su sadràni podaci o radnom staù i penzionim doprinosima. Ukoliko nemaju radne knjiìce, oni od Fonda za penziono i invalidsko osiguranje dobijaju provizorno odre|e- nu penziju, koja je zna~ajno manja od one koju bi realno trebalo da dobijaju. Mnoge radne knjiìce su ostale na Kosovu i Metohiji, a Vlasti Srbije i Crne Gore i UNMIK jedni

253 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade, 2005, p. 31. 254 UNGA, “The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Com- mission on Human Rights resolution 2005/46” A/60/338, 7. septembar 2005, para. 28. 255 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 17.

105 drugima ne priznaju M4 formulare (formulari koji se koriste za dono{enje odluke o penzijama).256 Svi korisnici penzija me|u interno raseljenim licima s Kosova i Metohije trebalo je da odmah po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, 9. juna 1999. godine, podnesu zahtev za isplatu penzije na privremenu adresu na podru~ju Republike Srbije van KiM. Zahtev je trebalo podneti Republi~kom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja – Slu- `bi direkcije Pri{tina. Za sve korisnike penzija koji nisu podneli ovaj zahtev, Republi~ki fond PIO, u postupku koji se pokre}e po slu`benoj du`nosti, donosi re{enja kojima im se privremeno obustavlja isplata penzije. U vezi sa navedenim problemom, ova kategorija korisnika podleè i obavezi obnavljanja dokumentacije kako bi se mogla nastaviti isplata penzija. Naime, Direkcija fonda Pri{tina sa sedi{tem u Beogradu traì da korisnici pri- loè odre|ena dokumenta kao {to su: fotokopija li~ne karte, prijava mesta boravka na podru~ju Republike Srbije, re{enje o penziji, poslednji ~ek, raseljeni~ka legitimacija. Ima slu~ajeva da korisnici nisu pribavili raseljeni~ku legitimaciju, iz razli~itih razloga: neki zbog nedovoljne informisanosti, neki nisu èleli da prihvate ~injenicu da su raseljena lica u sopstvenoj dràvi, neki su se iselili van granica SCG, ili su zbog bolesti propustili rokove, itd. Treba naglasiti da do obustave isplate penzije dolazi i u slu~aju da korisnici penzije sa KiM ne priloè sva navedena dokumenta.257

3.6.2. Pravo na zdravstvenu za{titu Izbeglice i raseljena lica generalno imaju pristup besplatnoj zdravstvenoj za{titi u Srbiji, pod uslovom da imaju dokumenta kao {to su raseljeni~ka legitimacija i jedinstveni mati~ni broj gra|ana (JMBG).258 Ova dokumenta su potrebna da bi se dobila potvrda o zdravstvenoj za{titi od lokalnog centra za socijalni rad. Interno raseljena lica moraju da produàvaju ovu potvrdu svaka tri meseca.259 Iako zakoni u Srbiji ne prave diskriminaciju protiv Roma, izbeglica ili raseljenih lica, pristup pravu na zdravstvenu za{titu nije jednak. Romi nemaju li~na dokumenta i informacije o uslugama zdravstvene za{tite. Pored toga, oni se suo~avaju s kulturnim i jezi~kim bari- jerama u komunikaciji sa zdravstvenim radnicima.260 Diskriminatorno pona{anje i rasisti~ki stav prema Romima se moè na}i u zdravstvu. Jedna ~etvrtina Roma koje je anketirao OXFAM261 rekla je da je rasizam stalni problem prilikom lekarskih pregleda. Lekari ili sestre se prema njima pona{aju s prezirom ili rezervisano{}u, a u nekim slu~ajevima su odbili da pruè pomo} ili postave dijagnozu. Pored toga, nezdravi uslovi ìvota Roma prouzrokuju

256 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. str. 21. 257 Mre`a humanitarnih pravnih kancelarija, NHLO bilten, broj 3, septembar 2005. 258 Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005, str. 46. 259 Ibid at p.46. 260 Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005, str. 51. 261 OXFAM, «The Roma livelihood in Belgrade Settlements», Beograd, decembar 2001, cit. u IFHR, “Srbija”, str. 18.

106 mnoge hroni~ne probleme uklju~uju}i astmu i bronhitis,262 kao i “bolesti siroma{tva” kao {to su neuhranjenost, bolesti creva i kostiju i alkoholizam.263 Ovaj problem ne mora biti uslovljen samo pristupom zdravstvenoj za{titi, ve} svim osnovnim pravima, kao {to su zaposlenje i sme{taj, koji su povezani kada je u pitanju postizanje dobrog zdravlja. Pravo na zdravstvenu za{titu je sveobuhvatno i obuhvata mnogo vi{e od zdravstvenih naknada. Ono podrazumeva osnovne faktore koji obezbe|uju zdravlje, tj. pristup ispravnoj vodi za pi}e, adekvatne higijenske mere, pristup dovoljnim koli~inama zdrave hrane, ishrani i sme{taju.264

3.6.3. Pravo na obrazovanje Obrazovanje za raseljene je besplatno kao i za celokupnu populaciju. Stepen upisa raseljene dece je 92 odsto, samo pet procenta ispod nacionalnog proseka; me|utim stepen upisa romske dece je mnogo manji.265 Romskoj deci koja su raseljena sa Kosova potrebna su li~na dokumenta da bi se upisali u {kole u Srbiji.266 Visok procenat romske dece i dece pripadnika drugih manjinskih grupa, kao {to su izbeglice i raseljeni, prestaje da poha|a nastavu u ranom stadijumu, doìvljava diskriminaciju u {koli ili se preme{ta u {kole za decu s posebnim potrebama.267 Zabrinjavaju}e je pitanje dijagnostifikovanja romske dece u Srbiji kao „obrazovno hendikepirane“ i slanje u specijalne {kole. U tim {kolama Romi negde ~ine oko 50-80 odsto svih u~enika. Veliki problem je i segregacija romske dece u nekim obi~- nim {kolama. Iako je ocenjeno da proces testiranja nepravedno stigmatizuje mnogu romsku decu i da ih diskrimini{e tako {to drasti~no smanjuje njihove obrazovne mogu}nosti, i dalje se koriste isti testovi koji decu defini{u kao obrazovno hendikepiranu. Zvani~nici u Ministarstvu obrazovanja su priznali da ti testovi nisu adekvatni za mnogu romsku decu zbog niza faktora uklju~uju}i jezik. Neke nevladine organizacije kao {to su Romsko srce i Dru{tvo za unapre|enje lokalnih romskih zajednica preduzele su korake da obezbede pred{kolsku nastavu srpskog jezika. U 2004. godini najniì uzrast za testiranje pove}an je na {est godina i {est meseci (za tri meseca), druga~iji pristup testiranju primenjen je u nekim mestima u Srbiji, uklju~uju}i pripremnu nastavu i podr{ku obu~enih asistenata u periodu testiranja. Iako su dobijeni jasni pozitivni rezultati, Ministarstvo obrazovanja nije po~elo da podràva ove projekte.268

262 IFHR, “Srbija”, str. 18. 263 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, Beograd, oktobar 2005, str. 52. 264 IFHR, “Srbija”, str. 19. 265 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 15. 266 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, Beograd, oktobar 2005, str. 53. 267 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para.37; Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str. 18. 268 Amnesty International, Serbia and Montenegro: A wasted year. The continuing failure to fulfil key human rights commitments made to the Council of Europe, mart 2005, str. 23-24.

107 3.6.4. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} Bez odgovaraju}eg zaposlenja, brojne porodice raseljenih jedva preìvljavaju. U posebno ranjive grupe spadaju samohrani roditelji, porodice nestalih, ljudi koji ìve u kolektivnim centrima, Romi, osobe ometene u razvoju i deca. Oni su posebno pogo|e- ni ukidanjem pomo}i u hrani i osnovnim ìvotnim artiklima. Kao {to smo izvestili u 2004. godini, svi stanovnici Srbije imaju pravo na socijalnu pomo} po Zakonu o socijalnoj za{titi.269 Te{ka ekonomska situacija u Srbiji i dalje ograni~ava pomo} koju vlada moè da pruì svim ugroènim stanovnicima. Kao gra|ani SCG, raseljena lica imaju pravo na socijalnu i humanitarnu pomo}; me|utim, da bi imali pristup ovoj pomo}i oni moraju imati raseljeni~ku legitimaciju. Da bi dobili ovu legitimaciju, interno raseljeni moraju pokazati li~nu kartu i dokaz o registrovanom privremenom boravi{tu. Ra- seljena lica koji ìve u nezvani~nim kolektivnim centrima ili nelegalno sagra|enim naseljima ne mogu regulisati svoj status jer ne mogu da pruè dokaz o zakonitom boravi- {tu.270 Dokaz vlasni{tva nad imovinom, odnosno dokaz o njenom zakupu radi dobijanje potvrde o boravi{tu i prebivali{tu, predstavlja preduslov za pravo na socijalnu pomo}. To ~ini fundamentalnu diskriminaciju raseljenih lica koja se suo~avaju sa velikim problemima u obezbe|enju sme{taja.

Prikaz: Dokumentacija neophodna zapomo} MOP271

1. Li~na isprava 9. Izvod iz mati~ne kniiae ven~anih – izdaje 2. Registraciona isprava IRL a izme{teni mati~ni ured (ako je primenljivo) 3. Izjava svedoka o zajedni~kom doma}instvu 10. Re{enie o razvodu - izdaje sud u kome je – izdaje gradska uprava u privremenom pokrenut postupak (ako je primenljivo). mestu boravka 11. Potvrda koju izdaje Uprava prihoda (pore- 4. Uverenie o dràvljanstvu ska uprava) u privremenom mestu boravka. 5. Potvrda o dohotku (radna knjiìca) – 12. Potvrda koju izdaje katastarska uprava izdaje izme{tena firma / institucija poslo- (katastar) u privremenom mestu boravka davca ili Potvrda o nezaposlenosti – 13. Potvrda o {kolovanju za decu preko 15 Izdaje Zavod za zapo{ljavanje u privre- godina starosti menom mestu boravka 14. Potvrda da je lice nesposobno za rad 6. Potvrda o penziji ili potvrda da lice ne koja se izdaje u privremenom mestu prima penziju - izdaje izme{tena boravka ili koju izdaje izme{teni PIO Kancelarija za penziono osiguranje (ako je primenljivo) (izme{tena PIO) 15. Sudski dokument kojim se potvr|uje da 7. Izvod iz mati~ne kniiqe ro|enih – izdaje podnosilac zahteva ne moè da se osloni izme{teni mati~ni ured na pomo} porodice (ako je primenljivo) 8. Izvod iz mati~ne knjige umrlih – izdaje 16. Dokument o nasledstvu ili nepostojanju izme{teni mati~ni ured (ako je penzioner nasledstva ili drugi ~lan porodice preminuo) 17. Stanje bankovnog ra~una

269 Slu`beni glasnik Republike Srbije, 36/91-84/04. 270 Grupa 484, Izbeglice iz Hvratske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005, str. 12. 271 Laura Hammond, “Households Economy Assessment: Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Go- ri“, The Food Economy Group za MKCK, april 2005, str. 21.

108 Dokumenta koja su potrebna da bi se lice prijavilo za pomo} u okviru programa materijalnog obezbe|enja porodice (MOP) jasno ilustruju prepreke s kojima se raseljena lica susre}u. Usled obustavljanja aktivnosti na planu pruànja humanitarne pomo}i, materijalne potrebe raseljenih ostaju nere{ene. Nedostaju noviji podaci o broju interno raseljenih lica koja ìve ispod nivoa minimalne socijalne sigurnosti272, kao i o broju interno raseljenih lica koja ìve izme|u tog nivoa i zvani~nog nivoa siroma{tva. Prema proceni MKCK veoma mali broj raseljenih ìvi ispod nivoa minimalne socijalne sigurnosti, ali je kod Roma taj broj daleko ve}i. U pore|enju s lokalnim stanovni{tvom, raseljeni nisu dovoljno zastupljeni na spiskovima za socijalnu pomo} (MOP). Mnoga interno raseljena lica, posebno Romi, nemaju dokumenta i ne mogu da ostvare pravo ni na kakvu pomo}. Ova pitanja zahtevaju hitno re{avanje. Kao {to je prethodno re~eno, poloàj raseljenih u 2005. godini teì je nego {to je bio ranijih godina. Prelazak sa dobijanja nov~ane pomo}i od MKCK na sistem socijalne za{tite nije zadovoljio o~ekivanja. Svi raniji korisnici nov~anog programa MKCK u Sr- biji (6.000 porodica) sada mogu da konkuri{u za materijalno obezbe|enje porodice. [to zbog strogih kriterijuma, {to zbog nedostatka dokumenata, samo 20 odsto ranijih korisnika nov~ane pomo}i MKCK uspelo je da ostvari pravo na MOP. Postoji op{ta saglasnost o tome da program materijalnog obezbe|enja porodice nije u mogu}nosti da zadovolji potrebe svih onih koji su siroma{ni, ~ak ni me|u lokalnim stanovni{tvom. Postoji ~ak zabrinutost da bi izme|u ove dve grupe verovatno porasla na- petost ako bi veliki broj interno raseljenih lica iznenada dobio pomo} koja ne bi bila pra- }ena srazmernim pove}anjem pomo}i lokalnom stanovni{tvu.273 Izvori ove netrpeljivosti su prvenstveno u tome {to lokalno stanovni{tvo sagleda- va pomo} koja se pruà izbeglim i/ili raseljenim osobama kao neopravdanu (jer oni, prema tom vi|enju, ne ìve ni{ta gore – ako ne ìve i bolje – od lokalnog stanovni{tva). Do- bro situirane porodice iz raseljeni~ke i izbegli~ke populacije koje primaju pomo}, posebno provociraju ovu vrste „stigmatizacije”. Ilustrativan primer je svojevremeni protest ot- pu{tenih radnica jedne tekstilne fabrike u Gornjem Milanovcu, koje su pred prostorijama Crvenog krsta i Povereni{tva negodovale zbog podele pomo}i raseljeni~kim porodicama. Zbor razli~ite mogu}nosti pristupa pomo}i primetna je i netrpeljivost u me|usobnim odnosima izbeglica i raseljenih lica.

272 Minimalni nivo socijalne sigurnosti (MNSS) je minimalni iznos novca potreban za puko pre`ivljavanje. MNSS je indeks vezan za prose~nu platu na republi~kom nivou i koristi se za pru`anje pomo}i socijalnim slu~ajevima. 273 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005.

109 3.7. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju

Iako raseljena lica treba da imaju ista prava kao i drugi `itelji Srbije, in- stitucionalna i pravna praznina (npr. neposedovanje dozvole za privremeni boravak) i komplikovane birokratske procedure rezultiraju te{ko- }ama koje spre~avaju raseljena lica da koriste svoja prava i pristupaju uslugama kao {to su: dobijanje li~nih dokumentaa, ostvarivanje imovinskih prava i pristup zdravstvenoj za{titi ili socijalnim davanjima. Prema Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta, rizik od diskriminacije interno raseljenih lica zahteva intervenciju vlasti. Ove intervencije ne treba samo da vode do zakonskog priznavanja njihovog statusa ve} i da obezbede po{tovanje prava raseljenih u praksi.274

3.8. Marginalizacija u javnom `ivotu Iako su Romi priznati kao nacionalna manjina, njihovo prisustvo u strukturama dono{enja odluka je zanemarljivo. Pored toga, manjinski status odnosi se samo na one Rome koji imaju srpsko dr`avljanstvo. Savetodavni odbor za primenu Okvirne konvencije za nacionalne manjine Saveta Evrope kritikovao je ovakvu politiku.275

3.9. Sigurnost i bezbednost U Srbiji i Crnoj Gori otvorenoj diskriminaciji i nasilju povremeno su izlo`eni raseljeni Romi s Kosova i Metohije, odnosno A{kalije, pre svega zato {to imaju muslimanska imena i uglavnom ne govore srpski jezik. Martovsko nasilje na Kosovu i Metohiji 2004. protiv tamo{nje srpske zajednice, u Srbiji je dovelo do napada na pripadnike mu- slimanskih nacionalnih manjina i uni{tavanja njhove imovine i verskih objekata. Rase- ljeni Romi/A{kalije posebno su bili meta napada jer ih ve}insko stanovni{tvo poistove- }uje sa Albancima. U Novom Sadu, 17. i 18. marta organizovane grupe nasilnika napa- dale su romska naselja kao {to je Veliki Rit, zasipaju}i ku}e kamenicama, pri ~emu su `i- teljima psovali „majku {iptarsku”. Ni protiv jednog izgrednika policija nije podnela krivi~nu prijavu.276

274 Ibid. 275 A. Abdikeeva, et al., Roma Poverty and the Roma National Strategies: The Cases of Albania, Greece and Serbia, Macro Study, Velika Britanija: Minority Rights Group International, 2005, str. 10. 276 Dokumentacija Fonda za humanitarno pravo, 2004.

110 Broj incidenata na nacionalnoj osnovi u 2005. godine smanjio se u regionu Vojvodine, severnom delu Srbije, ali se pove}ao u drugim delovima Srbije, gde je ~esto poprimao oblik antisemitskih i antimusliman- skih grafita kao i fizi~kih napada na Rome. Presude protiv po~inlica napada na nacionalnoj osnovi su blage.277 Romi su prijavili slu~ajeve policijskog nasilja, verbalnog i fizi~kog maltretiranja od obi~nih gra- |ana, kao i slu~ajeve otvorene diskriminacije, ali ih policija ~esto ne istra`uje.278

3.10. Pristup interno raseljenih lica sudovima van Kosova Raseljena lica se u su{tini susre}u sa ograni~enjima u svom pristupu sudovima. Sudovi u Dr`avnoj zajednici i na Kosovu su dva nezavisna pravna sistema. U odsustvu sporazuma izme|u dva razli~ita pravna sistema, nema garancija da }e se odluka koju donese sud na teritoriji SCG primeniti na Kosovu. [to se ti~e izme{tenih sudova s Kosova u Srbiji i Crnoj Gori, budu}i da njihove odluke na Kosovu nemaju pravnu snagu, raseljena lica vi{e ne pokre}u sporove pred njima, naro~ito imovinske, ve} to ~ine pred redovnim sudovima. Prema podacima Praxisa odluke redovnih sudova u Srbiji priznaju se pred redovnim sudovima na Kosovu i retko se de{ava da takve odluke na Kosovu budu progla{ene nevalidnim Zna~ajna informacija za lica raseljena s Kosova i Metohije jeste to da se od 2005. ostavinski postupak mo`e voditi pred redovnim sudovima u Srbiji prema mestu gde je ostavilac umro, ukoliko je umro na teritoriji Republike Srbije. U tom slu~aju, ostavinsko re{enje suda u Srbiji dovoljno je za uknji`bu u zemlji{ne knjige KiM. Uko- liko je ostavilac umro na teritoriji KiM, postupak se mora voditi pred nadle`nim sudom na KiM.279

4. Zaklju~ci i preporuke

4.1. Preporuke – Kosovski deo

4.1.1. Pravo na povratak

277 Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, januar 2006, str. 2. 278 IFHR, “Srbija”, str. 18. 279 Mre`a humanitarnih pravnih kancelarija, NHLO bilten, broj 3, septembar 2005.

111 4.1.2. Dr`avljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata

Administracija UNMIK i lokalne vlasti trebalo bi da u saradnji s predstavnicima civilnog dru{tva na KiM sprovedu registraciju pripadnika romske populacije (RAE) koji do sada nisu registrovani, i to po pojednostavljenoj proceduri, uz prisustvo dva svedoka.

4.1.3 Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj

Omogu}iti svim raseljenim licima unutar KiM pristup i povra}aj imovine koja je u njihovom vlasni{tvu. Kako lokalni sudovi sporo sprovode odluke HPD, trebalo bi razmotriti mogu}nost druge evikcije, pre nego {to slu~ajevi dospeju pred lokalne sudove. UNMIK i lokalna administracija na Kosovu treba da realizuju planove za naknadu vlasnicima imovine koja je sada pod upravom HPD. Potrebno je uspostaviti mehanizam kojim bi se preuzela nadle`nost nad stanovima pod upravom HPD nakon {to HPD zavr{i svoj mandat krajem 2005. Treba nastaviti s rekonstrukcijom ku}a raseljenih lica, {to je preduslov za povratak. Efikasan povratak raseljenih pripadnika manjinskih zajednica mogu} je jedino uz brzu obnovu ku}a Albanaca, kako bi oni mogli napustiti ku}e koje su okupirali. Obezbediti alternativni sme{taj pripadnicima zajednice RAE koji jedini na KiM `ive u kolektivnim centrima za raseljene; Pobolj{ati informisanost raseljenih i manjinskih zajednica o programima obnove imovine, a posebno o radu Op{tinskih radnih grupa.

4.1.4. Pravo na rad

Sa~initi programe afirmativne akcije u oblastima zapo{ljavanja za raseljena lica i manjinske zajednice, koji bi predvi|ali i poreske olak{ice za poslodavce koji ih zapo{ljavaju, kao i izvo|enje javnih radova u kojima bi u~estvovali raseljeni i pripadnici manjinskih zajednica

4.1.5. Socijalna prava

Uvesti posebnu socijalnu pomo} za raseljena lica odnosno pojednostaviti proceduru za njeno dobijanje, pre svega ukinuti imovinski cenzus za njenu dodelu Trebalo bi preduzeti dodatne napore na uspostavljanju poverenja u javne slu`be na KiM i samim tim uspostavljanje jedinstvenog sistema zdravstvene za{tite za sve gra|ane KiM UNMIK administracija i privremene institucije na Kosovu i Metohiji moraju preduzeti sve preko potrebne mere da bi za{titili zdravlje i `ivote raseljenih Roma sme{tenih u kolektivnim centrima koji ne zadovoljavaju osnovne uslo-

112 ve, koji se nalaze na kontaminiranom zemlji{tu i izlo`eni su dejstvu toksi~nih materija

4.1.6. Pravo na obrazovanje

Neophodno je stvoriti uslove za sve pripadnike manjinskih zajednica da u zvani~nim obrazovnim institucijama na KiM poha|aju nastavu na svom jeziku. Posebno treba obratiti pa`nju na raseljena lica, kojima se u najbli`im me- snim {kolama moraju pru`iti svi adekvatni uslovi za nesmetano odvijanje nastave na sopstvenom jeziku.

4.1.7. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/ Sigurnost i bezbednost

Uspostaviti u~e{}e manjinskih zajednica u organima vlasti na Kosovu i Metohi- ji shodno propisanim standardima. Posebnu pa`nju posvetiti u~e{}u RAE u svim strukturama vlasti Uspostaviti jedinstven i koherentan pravni sisitem, {to je preduslov vladavini prava. Privremene institucije Kosova moraju preduzeti vi{e aktivnosti na usva- janju zakonskih i podzakonsih mera u borbi protiv organizovanog kriminala Pobolj{ati sigurnost i bezbednost nealbanskog stanovni{tva na prostoru celog Kosova, uz neophodno prisusutvo me|unarodnih vojnih snaga, posebno oko pravoslavnih objekata i podru~ja gde dominira nealbansko stanovni{tvo

4.1.8. Pristup sudovima

Omogu}iti punu slobodu kretanja za sve stanovnike Kosova i Metohije {to je preduslov za fizi~ki pristup sudovima Omogu}iti dvojezi~nost postupka u svim slu~ajevima kada se u postupku pojavljuje stranka nealbanske nacionalnosti Vratiti poverenje u sudove na Kosovu i Metohiji izborom stru~nih i nekom- promitovanih sudija Pove}ati efikasnost sudova na Kosovu i Metohiji, posebno u postupcima povrata imovine i krivi~no pravnim stvarima Stvoriti sve neophodne preduslove kako bi se sudije koje nisu albanske nacionalnosti uklju~ile u pravosudni sistem na Kosovu, ~ime bi se pove}alo poverenje manjinskih zajednica

4.2. Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori

U procesu pregovora o kona~nom statusu Kosova, dr`avne vlasti Srbije i Cr- ne Gore, kao i sve pregovara~ke strane, moraju posebno da vode ra~una o interesima i pravima raseljenih.

113 Treba definisati precizan pravni i institucionalni okvir kojim bi se na specifi- ~an na~in obezbedilo po{tovanje prava raseljenih lica. U nedostatku pravnog i institucionalnog okvira, potrebno je preduzeti niz vrlo razli~itih posebnih mera kojima bi se unapredile mogu}nosti za ostvarivanje prava raseljenih lica. U Srbiji treba sprovesti op{ti popis i analizu prihoda i rashoda raseljeni~kih doma}instava. Poseban napor treba uloìti da se registruju raseljeni Romi i da se prikupe podaci o njihovim uslovima ìvota. Dràvni organi treba da preduzmu precizne akcije i implementiraju preporuke Me|uagencijske radne grupe za interno raseljena lica. Odrediti nadle`nosti institucija prema raseljenima, precizirati njihov status i priznati im prava garantovana gra|anima Sbije i Crne Gore u skladu s Vode- }im principima UN o internom raseljenju.

4.2.1. Romi

Pitanje raseljenih Roma treba da bude razmatrano i re{avano u okviru re{avanja ukupnog poloàja Roma u Srbiji i Crnoj Gori. Ipak, specifi~na ugroènost raseljenih Roma – pre svega u nedostatku dokumenata i jezi~ke barijere koji generi{u probleme u svim drugim oblastima – mora da bude prepoznata. Specifi~nost njihovih problema zahteva posebne mere i posebnu politiku dràve.

4.2.2. Dr`avljanstvo i obezbe|ivanje li~nih dokumenata

Trebalo bi doneti novi zakon o prebivali{tu i boravi{tu i izmeniti druge relevantne zakone i podzakonske akte kako bi se re{ilo pitanje ljudi koji sada nemaju pravni osnov stanovanja. Treba pojednostaviti administrativne postupke na na~in koji bi odgovarao posebnim te{ko}ama lica bez dokumenata, me|u kojima se nalaze raseljeni Romi i pripadnici drugih marginalizovanih zajednica. Odgovaraju}im podzakonskim aktima treba olak{ati raseljenim licima proceduru naknadnog upisa, rekon- strukcije i dobijanja izvoda iz mati~ne knjige ro|enih. Vlasti Srbije i Crne Gore, UNMIK i lokalna uprava na Kosovu treba da me|u- sobno priznaju i razmene dokumenta. Trebalo bi olak{ati proceduru za promenu mesta boravka raseljenim licima i ne bi trebalo uslovljavati prijavu boravi{ta, kao {to se sad ~ini u slu~aju ljudi koji moraju da plate dodatne takse ako su zaposleni u dr`avnim kompanijama na Kosovu.

4.2.3. Sloboda kretanja

Trebalo bi olak{ati proceduru za promenu mesta boravka raseljenim licima i ni na koji na~in ne treba uslovljavati prijavu prebivali{ta kao {to je to sada slu- ~aj sa naknadama za zaposlene u kosovskim dr`avnim i dru{tvenim preduze}ima.

114 4.2.4. Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj

U~initi da proces zatvaranja kolektivnih centara ne ide na u{trb prava raseljenih, pre svega prava na adekvatan sme{taj Omogu}iti pristojne uslove ìvota ljudima u nezvani~nim kolektivnim centrima, a njihove ìtelje uklju~iti u programe stambenog zbrinjavanja Implementirati plan o stambenom zbrinjavanju ugroènih grupa u Beogradu i le- galizovati, makar privremeno, romska naselja na osnovu odgovaraju}eg urbanisti~kog plana u skladu sa akcionim planom o stanovanju Roma.

4.2.5. Pravo na rad

Treba razviti proceduru za rekonstrukciju radnih knjiìca raseljenih lica, {to uklju~uje saradnju vlasti Srbije i Crne Gore i Kosova Sprovesti programe radne obuke, koji }e raseljena lica, a posebno Rome, bolje pripremiti za povratak i reintegraciju, ali i programe za njihovo uklju~ivanje u trì{te rada dok se nalaze u raseljenju Programi zapo{ljavanja uz „pozitivnu diskriminaciju“ treba da obuhvate naj- ugroènije kategorije, poput samohranih roditelja ili lica iz doma}instava ~iji su svi ~lanovi nezaposleni.

4.2.6. Socijalna prava

4.2.6 a Pravo na penziju

Vlasti Srbije i Crne Gore i UNMIK treba da olak{aju proceduru za pribavljanje dokumenata neophodnih za ostvarivanje i odre|ivanje penzije raseljenih. Dr`avni organi treba da prona|u na~in da re{e problem nepotpune evidencije, koji ne}e i}i na {tetu raseljenih lica, odre|ivanjem privremene ili umanjene penzije.

4.2.6 b Pravo na zdravstvenu za{titu

Rome raseljene sa KiM treba uklju~iti u sistem zdravstvene za{tite registro- vanjem i obezbe|ivanjem odgovaraju}ih dokumenata.

4.2.6 c Pravo na obrazovanje

Vlasti treba da sankcioni{u slu~ajeve segregacije raseljene dece u {kolama i da integri{u tu decu u odeljenja sa ostalom decom. Treba obezbediti stipendiranje najboljih srednjo{kolaca i studenata iz raseljene i izbegli~ke populacije i ostalih najugro`enijih kategorija. Treba podr`ati programe dopunske nastave za romsku decu, koja }e omogu- }iti integraciju romske raseljni~ke dece u obrazovni sistem.

115 4.2.7. Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo}

Olak{ati uklju~ivanje najugro`enijih raseljenih lica u sistem socijalnog osiguranja putem izmena postoje}ih propisa.

4.2.8. Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/ Bezbednost i sigurnost – Ocena o bezbednosti pojedinih podru~ja trebalo bi da prethodi stambenom zbrinjavanju Roma. Op{tine bi trebalo obavezati na nivou dr`ave (i zakonskim putem) da na svojoj teritoriji stambeno zbrinu Rome besku}nike, me|u kojima je veliki broj raseljenih. Rasisti~ke demonstracije protiv stambenog zbrinjavanja Roma treba sankcionisati prema postoje}em zakonodavstvu i eventualnom budu}em zakonu protiv diskriminacije.

4.2.9. Pristup raseljenih lica sudovima van Kosova

Utvrditi ta~nu nadle`nost izme{tenih sudova s Kosova i uspostaviti saradnju sa sudovima na Kosovu i Metohiji za priznavanje i izvr{enje sudskih presuda, pre svega u najmanje spornim pitanjima.

116 III IZBEGLICE I INTERNO RASELJENA LICA U CRNOJ GORI

Tabela 1. Pregled broja izbeglica i interno raseljenih lica u Crnoj Gori (po op{tinama i regionima)

Broj % Broj Broj Ukupno izbeglica Naziv % izbeglih raseljenih raseljenih stanovnika izbeglih i interno raseljenih op{tine/regije iz RH i BiH sa Kosova sa Kosova (popis 2003) iz RH i BiH i Metohije i Metohije # % ANDRIJEVICA 5.785 11 0,19 578 9,99 589 10,18 BERANE 35.068 239 0,68 2.434 6,94 2.673 7,62 BIJELO POLJE 50.284 74 0,15 567 1,13 641 1,27 KOLA[IN 9.949 133 1,34 148 1,49 281 2,82 MOJKOVAC 10.066 25 0,25 84 0,83 109 1,08 PLAV 13.805 72 0,52 1.008 7,30 1.080 7,82 PLU@INE 4.272 22 0,51 2 0,05 24 0,56 PLJEVLJA 35.806 232 0,65 94 0,26 326 0,91 RO@AJE 22.693 18 0,08 623 2,75 641 2,82 [AVNIK 2.947 11 0,37 2 0,07 13 0,44 @ABLJAK 4.204 16 0,38 4 0,10 20 0,48 SECER 194.879 853 0,44 5.544 2,84 6.397 3,28 CETINJE 18.482 45 0,24 22 0,12 67 0,36 DANILOVGRAD 16.532 160 0,97 385 2,33 545 3,30 NIK[I] 75.282 695 0,92 654 0,87 1.349 1,79 PODGORICA 169.132 1.913 1,13 6.654 3,93 8.567 5,07 CENTAR 279.428 2.813 1,01 7.715 2,76 10.528 3,77 BAR 40.037 1.156 2,89 2.580 6,44 3.736 9,33 BUDVA 15.909 619 3,89 641 4,03 1.260 7,92 HERCEG-NOVI 33.034 1.892 5,73 434 1,31 2.326 7,04 KOTOR 22.947 344 1,50 153 0,67 497 2,17 TIVAT 13.630 625 4,59 577 4,23 1.202 8,82 ULCINJ 20.290 172 0,85 403 1,99 575 2,83 PRIMORJE 145.847 4.808 3,30 4.788 3,28 9.596 6,58 UKUPNO: 620.154 8.474 1,37 18.047 2,91 26.521 4,28 Izvori: Komesarijat za raseljena lica Republike Crne Gore, Izve{taj o registraciji raseljenih lica sa Kosova u Crnoj Gori, oktobar 2003. godine; Zavod za statistiku Crne Gore, septembar 2004.

117 U Crnoj Gori je, me|u ukupno 620.154 stanovnika na dan 1. septembra 2004. godine, `ivelo 8.474 izbeglica i 18.047 interno raseljenih lica, {to ukupno iznosi 26.521 lica ili 4,28 odsto ukupnog stanovni{tva. U junu, julu i avgustu 2004. godine izvr{ena je registracija izbeglica. Novi podaci jo{ uvek nisu objavljeni jer je upravni postupak u toku, a procenjuje se da }e u odnosu na ranije popisanih 8.474 broj izbeglih biti manji za oko 1 200280. U odnosu na lokalno stanovni{tvo, interno raseljena lica su relativno ujedna~eno raspore|ena u sva tri regiona (severni, centralni i primorski), dok se ve}ina izbeglica nalazi u primorskom delu Crne Gore.

Grafik 1. Pregled u~e{}a raseljenih lica i izbeglica u Crnoj Gori u odnosu na njihovo poreklo

8,8% 0,1% 23,0%

68,0%

Hrvatska BiH Kosovo Slovenija

Izvor: Komesarijat za raseljena lica Republike Crne Gore.

1. Ustavni i zakonodavni okvir

Vlada Republike Crne Gore je 1992. godine donela Uredbu o zbrinjavanju raseljenih lica281, kojom se reguli{e i poloàj izbeglica. Ista uredba se primenjuje i na raseljena lica s Kosova i Metohije. Uredbom je ustanovljen Komesarijat za raseljena lica Vla- de Republike Crne Gore, koji vodi evidenciju raseljenih lica, koordinira raspodelu pomo- }i, obezbe|uje sme{taj i uspostavlja uslove za povratak i integraciju. Za poloàj i status izbeglica i raseljenih lica u Crnoj Gori od posebnog zna~aja su: Zakon o zapo{ljavanju, Zakon o prebivali{tu i boravi{tu, Zakon o crnogorskom dràvljan- stvu, Zakon o zapo{ljavanju stranaca, Zakon o zdravstvenoj za{titi i nacrti zakona o drà- vljanstvu, azilu i li~noj karti282, ~ije se usvajanje o~ekuje u drugoj polovini 2006. godine.

280 Nezvani~na informacija o broju izbeglica koji su izgubili status je da takvih lica ima 1.217. Izvor: Kome- sarijat za raseljena lica Republike Crne Gore. 281 Slu`beni list RCG 37/92. 282 Zakon o zapo{ljavanju, Slu`beni list RCG, br.05/02, Zakon o prebivali{tu i boravi{tu Crne Gore, Slu`beni list RCG, br.45/93 i 27/ 24, Zakon o crnogorskom dr`avljanstvu, Slu`beni list RCG, 1999, Zakon o zapo- {ljavanju stranaca, Slu`beni list RCG, 2003, Zakon o zdravstvenoj za{titi, Slu`beni list RCG, br. 39/04.

118 U Crnoj Gori nema su{tinske razlike u poloàju izbeglica i raseljenih lica, posebno u oblasti pruànja pomo}i, zapo{ljavanja i drugim oblastima ìvota iako su raseljena lica jo{ uvek i dràvljani Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.

Iako Ustavna povelja Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora primat daje dràvljanstvu dràva ~lanica, jasno je odre|eno da dràvljani dràva ~lanica istovremeno jesu dràvljani SCG i da uìvaju sva prava i obaveze u drugoj dràvi ~lanici, osim izbornog. Raseljena lica s Kosova i Metohije su dràvljani Srbije, i u Cr- noj Gori im moraju biti garantovana sva prava predvi|ena Ustavnom poveljom i Ustavom Crne Gore, osim aktivnog i pasivnog bira~kog prava, koje jedino mogu uìvati na prostoru Republike Srbije (~lan 7 Ustavne povelje SCG).

2. Nacionalna strategija za trajno re{avanje problema izbeglica i interno raseljenih lica

Vlada Republike Crne Gore je 7. marta 2005. godine usvojila Nacionalnu strategiju za trajno re{avanje problema izbeglica i interno raseljenih lica, kojom se defini{u pitanja povratka i repatrijacije, kao i pitanja integracije. Nacionalnu strategiju za trajno re{avanje problema izbeglica i interno interno raseljenih lica u Crnoj Gori pripremila je Komisija koju je formirala Vlada Republi- ke Crne Gore zajedno s radnim timovima. ^lanovi radnih timova bili su predstavnici resornih ministarstava, nadle`nih institucija i me|unarodnih organizacija koje deluju u Crnoj Gori. Jedan od ranije identifikovanih problema bio je i taj {to zakonska i podzakonska regulativa nije uvek uzimala u obzir specifi~nosti problema izbeglica i interno raseljenih lica i ~esto je bila rezultat privremenih mera i reakcija na aktuelna de{avanja. Rezultat takvog pristupa bio je da su zna~ajna prava izbeglih i raseljenih garantovana me|unarodnim konvencijama i standardima, posebno u oblasti zapo{ljavanja, bila uskra}ena ili bitno ograni~ena. Iako se kategorije izbeglica i raseljenih lica sa stanovi{ta me|unarodnog prava ne mogu tretirati na isti na~in, u Crnoj Gori njihov status je gotovo u potpunosti istovetan. Cilj Strategije za trajno re{avanje problema izbeglica i interno raseljenih lica je da se u periodu od 2005. do 2008. godine, u zavisnosti od mogu}nosti Crne Gore, prona|u optimalna re{enja za izbeglice i interno raseljena lica. U pogledu trajnih re{enja, Strate- gija se zasniva na tri osnovna pravca: 1. Repatrijacija izbeglica i povratak interno raseljenih lica, 2. Lokalna integracija, 3. Odlazak u tre}e zemlje.

119 Nacionalna strategija prepoznaje i razra|uje sve pomenute elemente i njihovu konkretizaciju kroz sme{taj, zapo{ljavanje, zdravstvenu za{titu, obrazovanje, socijalnu za{titu, nov~anu pomo}, integraciju, kao i mere za njihovo sprovo|enje. Osnovni principi na kojima po~iva re{avanje problema sme{taja jesu raspolo`iva sredstva, urbanisti~ki planovi op{tina i uklju~ivanje lokalnog stanovni{tva u programe. To konkretno zna~i izgradnja 2.300 stanova za individualno stanovanje, 300 stanova za hraniteljske porodice, pomo} u izgradnji 1.700 stambenih objekata u vlasni{tvu korisnika, zatim kori{}enje i ~uvanje ku}a i imanja za 400 doma}instava, kao i sme{taj u institucijama socijalne i medicinske za{tite za 950 korisnika u periodu 2005-2007. godine.

U Nacionalnoj strategiji se pogre{no polazi od pretpostavke da zakonodavstvo Crne Gore ne diskrimini{e izbeglice i raseljena lica u oblasti zapo{ljavanja, me|utim od 2002. godine, sa usvajanjem Zakona o zapo{ljavanju, o kojem }e kasnije biti re~i, izbegla i interno raseljena lica stavljena su u diskriminatoran polo`aj suprotan ~lanu 17 stavu 2 Kon- vencije o statusu izbeglica odnosno Principu 22 stav b Vode}ih principa UN za interno raseljenje.

Na osnovu Zakona o zdravstvenoj za{titi, Vlada Crne Gore }e obezbediti sredstva za primarnu zdravstvenu za{titu licima kojima je priznat status izbeglice, odnosno raseljenog lica, a Ministrstvo zdravlja treba da pripremi podzakonske akte kojima }e se regulisati kori{tenje ovog prava. Izbeglicama i interno raseljenim licima bi}e omogu}eno pravo na pred{kolsko, osnovno i srednje obrazovanje u {kolama ~iji je osniva~ dràva, kao i mogu}nost pristupa visokom obrazovanju. Kad je re~ o obrazovanju, osnovno i srednje obrazovanje je besplatno i za interno raseljena lica i za izbeglice, a visoko{kolsko obrazovanje moè biti besplatno samo za raseljena lica. Izbegla lica ne mogu ostvarivati pravo na besplatno visoko{kolsko obrazovanje U oblasti socijalne za{tite izbeglicama i interno raseljenim licima, u skladu sa ekonomskim mogu}nostima Crne Gore, bi}e pruène usluge u re{avanju porodi~no-pravne problematike (psihosocijalna i pravna pomo} u slu~aju nasilja u porodici, za{tita `rtava trgovine ljudima, pravna pomo} u slu~aju razvoda braka) a onima koji ne ostvaruju nikakve prihode i nemaju imovinu bi}e obezbe|ena nov~ana pomo}. Pravo na materijalno obezbe|enje porodice u Crnoj Gori imaju samo lica koja su dràvljani Crne Gore. Ovo zakonsko re{enje nije u skladu sa ~lanom 7 Ustavne povelje SCG, koje i raseljenim licima, dràvljanima Srbije i SCG daje pravni osnov za ostvarivanje prava na socijalnu za{titu u Crnoj Gori. ^lan 42 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima trebalo bi {ire tuma~iti kada je re~ o raseljenim licima i izmenom postoje}ih zakonskih re{enja omogu}iti raseljenima da uìvaju i pravo na socijalno obezbe|enje i socijalno osiguranje u Crnoj Gori. Strategijom je predvi|eno da se Zakonom o crnogorskom dràvljanstvu utvrde uslovi pod kojima izbeglica moè ste}i crnogorsko dràvljanstvo, a Crna Gora }e, u

120 skladu sa ~lanom 34. Konvencije o izbeglicama u najve}oj meri, saglasno svojim ekonomskim i drugim mogu}nostima, omogu}iti naturalizaciju izbeglica. Pitanje dràvljan- stva IRL u Crnoj Gori moè postati pitanje od pravnog zna~aja u slu~aju progla{enja nezavisnosti Crne Gore odnosno nezavisnosti Kosova i Metohije. U ovom trenutku raseljena lica, kao dràvljani Srbije moraju uìvati sva prava kao i dràvljani Crne Gore, osim izbornog (~lan 7 Ustavne povelje SCG). Crna Gora }e u bilateralnim razgovorima sa razvijenim zemljama Zapada prove- ravati mogu}nosti ostvarenja odlaska izbeglih i interno raseljenih lica u tre}e zemlje, kroz uspostavljanje bilateralnih ugovora i organizovanje informativnih kampanja. Prema re~ima predstavnika Komesarijata za raseljena lica u Crnoj Gori preseljenje izbeglih/raseljenih u tre}e zemlje nije mogu}e realizovati u ovom trenutku, iako je interesovanje sa- mih izbeglih i interno raseljenih najvi{e za takvu vrstu re{enja.

Tabela 2. Planirani tro{kovi integracije izbeglica i interno raseljenih lica (u milionima eura) Mere u oblasti Iznos Stanovanje 45,60 Kolektivni centri 9,40 Zapo{ljavanje 3,00 Zdravstveno osiguranje i socijalna pomo} 29,86 Redovno {kolovanje 13,04 UKUPNO 100,9

Uz sveobuhvatnu koordinaciju Ministarstva rada i socijalnog staranja, aktivnosti na realizaciji Nacionalne strategije za trajno re{avanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica predstavlja}e sihronizovan proces svih zainteresovanih, kako onih na koje se strategija direktno odnosi, tako i dràve Crne Gore i njenih gra|ana. Podr{ka me|unarodnih organizacija klju~na je za realizaciju Strategije. Tokom prve godine primene akcionog plana Nacionalne strategije uspe{no se realizuju slede}e aktivnosti: – Pravno-organizaciona reforma Komesarijata za raseljena lica, – Revizija statusa izbeglica, – Izdavanje novih legitimacija i zdravstvenih knjiìca, – Izgradnja 28 stambenih jedinica (Podgorica, Berane, Kola{in), – Programi povratka, – Informativna kampanja “Godine povratka” TV CG (uz podr~ku UNHCR) Reforma Komesarijata povezana je sa usvajanjem Zakona o azilu. Nacrt reforme predvi|a da Komesarijat bude nadleàn za Prijemni centar za traìoce azila. Izgra|eno je 64 stambenih jedinica do kraja 2005. godine iako je strategijom bilo predvi|ena izgradnja 28 stambenih jedinica: po jedna zgrada sa stanovima izgra|ena je u Kola{inu, Beranama i Podgorici. Korisnici ovih stanova su uglavnom interno raseljena lica sa Kosova i Metohije.

121 Interesovanje me|unarodnih donatora za Strategiju nije bilo na visokom nivou kao {to se o~ekivalo. Razlog tome bi mogao biti u ~injenici da se donatorska konferencija 2005. godine odigrala tokom leta, {to nije najpogodniji period za takvu aktivnost.

3. Izbeglice u Crnoj Gori

Danas, skoro petnaest godina nakon {to su prve izbeglice registrovane, u Crnoj Go- ri boravi 8.474 izbeglica, od kojih je 5.269 do{lo iz Bosne i Hercegovine, 1.817 iz Hrvat- ske, dok je 26 lica iz Slovenije. Dodatnih 1.083 izbeglica ro|eno je u Crnoj Gori, a 496 (ili 5,9 odsto) me|u njima u izbegli{tvu. U izbegli~koj populaciji brojnije su ène (55,3 odsto). Ve}ina izbeglica ima izme|u 18 i 60 godina (62,8 odsto), {to zna~i da spadaju u radno aktivno stanovni{tvo. U {kolskom uzrastu je 9 odsto izbeglica (izme|u 7 i 14 godina), dok je skoro 7 odsto u godinama u kojima se obi~no poha|a srednja {kola (izme|u 14 i 18 godina starosti). Prose~na starost izbegli~ke populacije je 39,01 godina starosti. Izbegli~ka populacija u Crnoj Gori je relativno dobro obrazovana. Polovina izbeglica ima zavr{enu srednju {kolu, dok neki oblik vi{e {kole ima 10,6 odsto lica. Visoko- {kolsko obrazovanje ima 8,7 odsto, a tu je i 14 magistara i 8 doktora nauka. Zavr{enu osnovnu {kolu ima 11,5 odsto izbeglica. Samo 2,1 odsto ovih lica nema nikakvo obrazovanje, dok 4,8 odsto lica nema zavr{enu osnovnu {kolu. Popis izbeglica pokazuje da je obrazovna struktura izbeglica iz Bosne i Hercegovine povoljnija od obrazovne strukture izbeglica iz Hrvatske. Procenat izbegli~kih doma}instava sme{tenih u kolektivnim centrima i porodi~- nim naseljima iznosi 19,1 odsto. Kod prijatelja i rodbine sme{teno je 13,3 odsto doma- }instava. U sopstvenom stanu/ku}i sme{teno je 32,3 odsto doma}instava, dok se isto to- liko (32,3 odsto) doma}instava nalazi u iznajmljenom sme{taju. Preostalih 3 odsto koristi druge vidove sme{taja. Tokom boravka u Crnoj Gori odre|eni broj izbeglica je re{io pitanje sme{taja. U pore|enju s prvim godinama izbegli{tva, broj doma}instava koja danas ìve u sopstvenom ili iznajmljenom sme{taju je pove}an. Ovo je delom posledica ~injenice da je jedan broj porodica stekao vlasni{tvo nad stambenim prostorom u kojem ìvi zahvaljuju}i povra}enoj imovini u Bosni i Hercegovini, i delom u Hrvatskoj.

4. Inteno raseljena lica u Crnoj Gori

Ve}ina interno raseljenih lica koja borave u Crnoj Gori ro|ena je na Kosovu (11.814 lica ili 65,5 odsto). Slede lica koja su ro|ena u Crnoj Gori – 3.763 ili 20.9 odsto, od kojih su 1.483 interno raseljena lica ro|ena u Crnoj Gori u raseljeni{tvu. Relativno veliki broj interno raseljenih lica (1.542) ro|en je van granica biv{ih jugoslovenskih republika, a me|u njima je vi{e od 90 odsto lica crnogorske nacionalnosti poreklom s teritorije severozapadne Albanije (podru~je Vrake i Skadra). U Srbiji je ro|eno 579 ili 3,2 odsto interno raseljenih lica dok ne{to manje od 2 odsto ili 349 lica pripada po mestu ro|e- nja ostalim prostorima biv{e Jugoslavije.

122 U Crnoj Gori je registrovano ukupno 5.164 doma}instava interno raseljenih s Ko- sova i Metohije. Za razliku od strukture doma}instava izbeglica u kojima preovla|uju jedno~lana i dvo~lana doma}instva, raseljeni~ka doma}instva sa Kosova i Metohije su uglavnom vi{e~lana. Gotovo polovina doma}instava interno raseljenih lica ima ~etiri ili vi{e ~lanova. Moè se re}i da je raseljeni~ka populacija u Crnoj Gori veoma mlada (pro- sek starosti je 29,44 godina). Me|u interno raseljenim licima, najbrojniji su Crnogorci (32,2 odsto), slede Srbi (25 odsto), Romi i Egip}ani (17,3 odsto i 8,7 odsto), Muslimani (10,2 odsto), Bo{njaci (1,8 odsto), Albanci (2,6 odsto) i ostali (2,1 odsto). Obrazovna struktura interno raseljenih je izrazito nepovoljna, {to je delom uzro- kovano zna~ajnim u~e{}em romske populacije koja ima lo{iju obrazovnu strukturu. ê- tvrtina interno raseljenih lica starijih od 14 godina nema osnovno obrazovanje. Skoro ~etvrtina (22,7 odsto) raseljenih ima zavr{enu samo osnovnu {kolu. Srednju {kolu zavr- {ilo je 34,3 odsto populacije, dok neku od diploma vi{ih {kola ima 7,9 odsto interno raseljenih lica. Svaka deseta osoba me|u interno raseljenim licima ima visoko{kolsko obrazovanje. O ekonomskoj situaciji interno raseljenih lica u Crnoj Gori najbolje govori struktura ove populacije u odnosu na radno angaòvanje: od ukupnog broja raseljenika s Ko- sova i Metohije, 44,3 odsto su izdràvana lica, dok je nezaposlenih 39,4 odsto. Ukupno gledano, to ~ini ~ak 83,7% raseljeni~ke populacije u Crnoj Gori koja nije radno angaò- vana. Povremeno radi, naj~e{}e u sferi sive ekonomije, 7,6 odsto populacije. Dràvni posao ima svega 1,3 odsto lica dok je regularno u privatnom sektoru zaposleno 0,8 odsto interno raseljenih lica. Penziju prima 6,7 odsto interno raseljenih lica. Romi i Egip}ani ~ine zna~ajan deo populacije interno raseljenih u Crnoj Gori (26 odsto). Nepoznavanje jezika, slabo obrazovanje i dru{tvena isklju~enost, ~ine ovu populaciju naro~ito ugroènom. Istraìvanje283 je pokazalo da je u 25,9 odsto slu~ajeva osnovni izvor prihoda za romska doma}instva u Crnoj Gori to {to je neko od ~lanova povremeno ili stalno zaposlen; zna~ajan deo (jedna petina) zara|uje sakupljanjem sekun- darnih sirovina i njihovom prodajom, dok je vi{e od 15 odsto porodica raseljenih Roma i Egip}ana kao osnovni izvor prihoda navelo prosja~enje. Najve}i broj raseljenih lica s Kosova i Metohije (36,9 odsto raseljeni~ke populacije) ìvi u iznajmljenim stanovima, 20,7 odsto ìvi kod prijatelja ili ro|aka, 12,6 odsto u sopstvenoj ku}i, 22,9 interno raseljenih ìvi u kolektivnim centrima, 5,1 odsto u privremenim objektima i 1,8 odsto u ostalim vidovima smje{taja. U 2005. godini znatno je smanjen broj kolektivnih centara za sme{taj izbeglih i interno raseljenih lica. Trenutno je samo jedan kolektivni centar pod patronatom Kome- sarijata za raseljena lica – “Trudbenik” u Nik{i}u u kome su sme{tena 154 lica, sa dva obroka dnevno. U Kampu “Konik” u Podgorici, uz pomo} UNHCR, Crvenog krsta i Ko- mesarijata obezbe|uju se sredstva za odràvanje i adaptaciju objekata i infrastrukture.

283 Institut za strate{ke studije i prognoze, Istra`ivanje o doma}instvima Roma, A{kalija i Egip}ana, izbjeglica i interno raseljenih lica u Crnoj Gori, 2003, str. 24.

123 I pored preporuke Vlade Republike Srbije da vlasnici odmarali{ta iz Srbije u koja su sme{tena interno raseljena lica povuku tu`be za iseljenja iz ovih objekata, nijedno od preduze}a to nije uradilo, a raseljeni svaki dan o~ekuju iseljenja i deloàciju. U cilju prevazilaènja ovog problema, UNHCR je porodicama koje su morale da napuste zvani~ne kolektivne centre obezbedio sredstva kroz dva vida pomo}i: za one koji su imali plac i ispunjavali druge kriterijume obezbe|en je gra|evinski materijal, a za ostale je odre|ena nov~ana pomo} prema broju ~lanova porodice. Raseljena lica su dobila 500 dolara za sama~ko doma}instvo, za doma}instvo s dva do tri ~lana 1.000 dolara, za doma}instvo sa ~etiri do {est ~lanova 1.500 dolara, a za doma}instvo s vi{e od {est ~lanova 2000 dolara. Ukupan broj korisnika ove pomo}i u 2005. godini bio je 38 interno raseljeni~kih porodica sa 152 ~lana i 7 izbegli~kih porodica sa 20 ~lanova. Zaklju~no s 1. septembrom 2005. godine, Komesarijat za raseljena lica obezbedio je sredstva od milion evra za pla}anje elektri~ne energije za ostale kolektivne centre, nakon ~ega Komesarijat nema daljih obaveze po ovom osnovu. U Crnoj Gori nema relevantnih podataka koji ukazuju na dràvljanstvo interno raseljenih lica. Pretpostavlja se da najve}i broj ima dràvljanstvo Republike Srbije. Tako|e, nema podataka o dràvljanstvu za lica koja su poreklom s teritorije severozapadne Alba- nije (podru~je Vrake i Skadra), a trenutno kao interno raseljena lica borave u Crnoj Gori.

5. Regulisanje statusnih pitanja i dokumenata interno raseljenih i izbeglica

Najve}i broj interno raseljenih lica u Crnoj Gori nije u mogu}nosti da samostalno pribavi li~na dokumenta i oni su u jo{ nepovoljnijem poloàju od interno raseljenih koji borave u Srbiji. Mati~ne knjige s Kosova i Metohije dislocirane su u unutra{njost Srbije, a u ranijim mestima prebivali{ta raseljenih sa Kosova i Metohije ostao je veliki broj dokumenata, posebno dokumenata iz radnog odnosa i diploma o zavr{enoj {koli. Uz svu is- poljenu neefikasnost mati~nih i katastarskih slu`bi koje su izme{tene sa Kosova i Meto- hije, interno raseljena lica u Crnoj Gori izloèna su dodatnim tro{kovima putovanja i bi- rokratskom odnosu administracije. Radi {to potpunijeg ostvarenja principa 20 Vode}ih principa UN o internom raseljenju, koji govori o potrebi efikasnog izdavanja dokumenata za IRL, lokalne vlasti u Cr- noj Gori trebale bi vi{e da koriste mogu}nost da molbenim putem od izme{tenih op{tinskih administracija sa Kosova i Metohije koja se nalaze u Srbiji traè odgovaraju}e izvode iz mati~nih knjiga. To bi smanjilo tro{kove koje raseljeni imaju pri pribavljanju ovih vrlo va`nih dokumenata. Po{tanski saobra}aj izme|u Crne Gore i Kosova i Metohije ne funkcioni{e, a zbog bezbedonosnih razloga najve}i broj interno raseljenih ne moè li~no da pribavi potrebna dokumenta. U posebno te{kom poloàju su interno raseljena lica koja nikad nisu bila registrovana i moraju da pro|u kroz dugotrajnu i komplikovanu proceduru naknadnog upisa. To je naj~e{}i slu~aj kod romske zajednice.

124 Veliki doprinos prevazila`enju ovog problema i u 2005. godini, dale su humanitarne organizacije koje deluju u Crnoj Gori, odnosno na Kosovu i Metohiji (ARC, MPDL i CRP), koje su za interno raseljene pribavile vi{e od 200 dokumenata. Izme|u Crne Gore i UNMIK administracije ne postoji sporazum o uzajamnom priznavanju dokumenata. Taj problem je posebno izra`en kod regulisanja penzija jer Crna Gora ne priznaje dokumenta overena od UMNIK administracije. Zbog administrativno-birokratskih odnosa slu`bi u Srbiji takva dokumenta se ~esto ne mogu – ili se vrlo te{ko mogu – pribaviti u Fondu PiO Srbije.

Slu~aj B. S. profesorke iz \akovice

Nakon 28 godina, 10 meseci i 17 dana provedenih na radnom mestu profesorke u \akovici na Kosovu i Metohiji, i 5 godina staà u Ulci- nju (Crna Gora), 25. avgusta 2003. godine B.S. je predala zahtev za penzionisanje nadle`noj filijali u Crnoj Gori. Uz zahtev je priloìla svu potrebnu dokumentaciju i formulare M4 i M5 o li~nom dohotku i pri- manjima izdatim od Penzijske administracije Kosova, overene pe~a- tom UNMIK. Nakon {est meseci dobila je prvostepeno re{enje kojim se odbija njen zahtev za penzionisanje uz obrazloènje da nadle`ni PIO u Cr- noj Gori ne prihvata dokumenta o staù s Kosova overena od UNMIK. B.S. i u drugostepenom postupku poku{ava da samostalno pribavi dokumenta iz Fonda PiO Srbije, ali ne uspeva. Nadle`ni i prvostepeni i drugostepeni organ Fonda PIO Crne Gore i pored zakonske obaveze da slu`benim putem pribave dokumentaciju od Fonda PiO Srbije, to ne ~ine. B.S. se tu`bom obra}a Upravnom sudu Republike Crne Gore koji presudom od 22. septembra 2005. godine odbija tu`bu. Obrazloènje Upravnog suda je „da dostavljeni obrasci nisu izdati od strane nadle- `nog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer se utvr|ivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja organizacije za osiguranje vr- {i u skladu s propisima koji se primenjuju na teritoriji Republike za ~i- je je podru~je ona nadle`na.” Re{enje za ovaj i sli~ne slu~ajeve je da se uklone administrativne prepreke, uspostavi saradnja Fonda PIO Srbije i Crne Gore, ili sklo- pe sporazumi o priznavanju dokumenata sa UNMIK-om. U konkret- nom slu~aju jedino se moè pokrenuti zahtev za obnovu postupka pred Upravnim sudom Republike Crne Gore, ali da se pri tom, ponude nove ~injenice i obrasci izdati od Fonda PiO Srbije. Dve i po godine nakon predaje zahteva za penzionisanje, B.S. jo{ uvek nije ni blizu re{enja svog problema, iako ispunjava sve uslove za ostvarivanje prava na penziju.

125 Izbeglice iz BiH i Hrvatske imaju sli~ne prepreke za povratak i integraciju u Cr- noj Gori kao i u Srbiji. U pitanju su naj~e{}e problemi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju, povra}aj imovine i pribavljanje li~nih dokumenata. U Republici Hrvatskoj su zakonodavstvo i sudska praksa napustili kategoriju stanarskih prava, a izbeglice iz gradova su ve}inom imale samo stanarska prava na stanovima, pa je nepriznavanjem ove kategorije onemogu}en povratak izbeglica u urbane sredine. Veliki broj izbeglih iz BiH i Hrvatske nije u mogu}nosti da samostalno pribavi potrebna dokumenta za regulisanje statusa u zemlji porekla (imovina, penzije i dr.) ili u Cr- noj Gori ({kolovanje, zapo{ljavanje, zdravstvena legitimacija). Posebno su izraèni problemi kada su mati~ne knjige uni{tene ili nisu dostupne te je potrebno voditi postupak naknadnog upisa. U Republici Hrvatskoj u rodni list se ne unosi vi{e JMBG (jedinstveni mati~ni broj gra|ana) {to dodatno oteàva postupak i regulisanje drugih statusnih prava u izbegli{tvu. Na primer, zdravstvene legitimacije koje se od oktobra 2005. godine izdaju za le~enje u Crnoj Gori moraju sadràvati JMBG, u protivnom ne}e biti izdate. U BiH su izraèni problemi, posebno za stara i bolesna lica, povezani sa otkupom povra}enih stanova, regulisanjem radnopravnog statusa i penzijama. Do 2003. godine me|unarodne humanitarne organizacije su organizovale prevoz autobusima za posete izbeglih ranijim mestima prebivali{ta u BiH i Hrvatskoj (prose~no jedanput mese~no za 50 osoba). Tokom tih poseta izbegli su mogli pribaviti li~na doku- manta neposredno ili uz pomo} pravnih slu`bi tih organizacija. U poslednje dve godine to se radi jedino kroz saradnju me|unarodnih organizacija koje deluju u Crnoj Gori i organizacija u ovim dràvama. Kako se broj tih organizacija i sredstava za ove namene znatno smanjuje, postupak pribavljanja je veoma oteàn i usporen.

Slu~aj S. K., izbeglice iz BiH

S. K., izbeglici iz Bosne i Hercegovine, predratnom penzioneru, u~itelju i direktoru osnovne {kole, Fond PiO Republike Srpske utvr|uje najniù penziju u visini nekvalifikovanog radnika, i pored ~injenice da je predratni penzioner, a od dokumenata poseduje isplatni predratni penzijski ~ek, jer su ostala dokumenta u ratu uni{tena. Uprkos brojnim nastojanjima da ovu situaciju promeni, S.K. ve} punih 10 godina prima najmanju penziju. Tek na intervenciju me|unarodnih humanitarnih organizacija, u Istorijskom arhivu Federacije BiH prona|ena je diploma srednje u~itelj- ske {kole i zatraèno uskla|ivanje penzije. Postupak je jo{ u toku. S.K. ima 79 godina, te{ko je bolestan i ìvi u nezvani~nom Ko- lektivnom centru “Vrela Ribni~ka” u Podgorici.

Uredbom o raseljenim licima i vi{egodi{njom postoje}om praksom definisano je da: Komesarijat vodi evidenciju o raseljenim licima, uskla|uje pru`anje pomo}i drugih organa i organizacija i stara se o ravnomernom i pravovremenom pru`a-

126 nju pomo}i; obezbe|uje sme{taj odnosno razme{taj raseljenih lica; obezbe|uje uslove za njihov povratak na podru~ja koja su napustili ili na druga podru~ja koja odredi Vlada, odnosno do njihovog trajnog zbrinjavanja; MUP donosi re{enja o priznavanju i gubljenju statusa raseljenog lica; odlu~uje po àlbi na prvostepena re{enja, donosi pravilnik o obrascu kartona raseljenog lica, legitimaciji raseljenog lica i podacima koji se evidentiraju, i vodi evidenciju o podnetim zahtevima za izdavanje legitimacija raseljenih lica i o donetim re{enjima. Raseljeni~ke legitimacije izdaje MUP. Isti organ vodi evidenciju o podnetim zahtevima za priznavanje statusa raseljenog lica, re{enjima o priznavanju statusa raseljenog lica, izdatim legitimacijama raseljenog lica, odbijenim zahtevima i re{enjima o prestanku statusa raseljenog lica. I prvostepeni i organ koji odlu~uje po àlbi na prvostepeno re- {enje je MUP, {to je problemati~no. Popis izbeglih lica u Crnoj Gori zavr{en je u leto 2004. godine, ali rezultati jo{ nisu objavljeni jer je u toku drugostepeni upravni postupak i razmatranje àlbi na re{enja o prestanku izbegli~kog statusa. Procene da }e vi{e od hiljadu lica ostati bez statusa name}u pitanje njihovog daljeg statusa i poloàja. U posebno te{kom poloàju bi}e lica koja nemaju dokumenta mati~nih zemalja, li~nu kartu i paso{, a bez ovih dokumenata i izbegli~ke legitimacije ne mogu pre}i granicu. Zakoni o azilu i dràvljanstvu nisu doneti, {to }e dodatno oteàvati poloàj ovih ljudi.

Slu~aj porodice P. iz Sarajeva

Porodica P. (otac, majka i jedan sin) 1991. stigla je u izbegli{tvo u Cr- nu Goru. Majka je po ro|enju Crnogorka, otac dràvljanin BiH, sin, po mestu ro|enja, tako|e dràvljanin BiH. U izbegli{tvu se rodio i drugi sin. Re{enjem MUP, a zbog povra}ene imovine u Sarajevu, sada su polovina ~lanova porodice dràvljani Crne Gore, a druga polovina, otac i jedan sin – stranci, jer im je ukinut izbegli~ki status. Jedan sin moè redovno nastaviti {kolovanje uz sve eventualne beneficije i pogodnosti, a drugi bez izbegli~kog statusa, mora pla}ati tro- {kove studiranja kao stranac i uz ogromne pote{ko}e da se po zavr{etku {kolovanja eventualno zaposli, i to samo po osnovu Zakona o zapo{ljavanju stranaca. Na prvostepeno re{enje uloèna je àlba u kojoj je istak- nut zna~aj spajanja porodice, uz o~ekivanja da drugostepeni upravni organ àlbu usvoji, a porodica ostane zajedno, s regulisanim statusom.

U zavr{nom aktu konferencije koja je usvojila Konvenciju o statusu izbeglica od 1951. godine isti~e se u poglavlju VI ta~ka 182 da je potrebno osigurati jedinstvo izbegli~ke porodice i za{titu maloletnih izbeglica. Ta~ka 184. – Prema na~elu jedinstva porodice, ako glava porodice ispunjava kriterijume za sticanje izbegli~kog statusa, ~lanovima njegove porodice tako|e }e se odobriti izbegli~ki status.

127 Ta~ka 185. – U pogledu ~lanova porodice na koje se mo`e primeniti princip jedinstva porodice minimalan zahtev je da se on odnosi na bra~nog druga i maloletnu decu. O~igledno je da se u ovom slu~aju nisu po{tovali standardi koji va`e u me|unarodnom pravu.

6. Dr`avljanstvo

Sticanje jugoslovenskog dràvljanstva za dràvljane republika biv{e SFRJ re{avano je na razli~ite na~ine u zavisnosti od toga da li su stekli prebivali{te na teritoriji SRJ pre ili posle dana progla{enja Ustava SRJ, 27. aprila 1992. godine. Pored toga, ustavnim odredbama data su i {iroka diskreciona ovla{}enja organima nadle`nim da odlu~uju o dr- àvljanstvu onih izbeglica koji su boravi{te na teritoriji SRJ stekli nakon 27. aprila 1992. godine. Vremenska odrednica odlu~uju}a je za na~in sticanja jugoslovenskog dràvljan- stva, ali je zna~ajan broj raseljenih lica primljen u jugoslovensko dràvljanstvo (drà- vljanstvo Srbije ili dràvljanstvo Crne Gore). Me|utim, nadle`ni savezni organ koji je donosio odluke nikad nije izvestio organe u Crnoj Gori o broju raseljenih lica iz Crne Go- re koja su primljena u dràvljanstvo. Tako|e, jedan broj dràvljana republika biv{e SFRJ do{ao je u Crnu Goru pre dono{enja Uredbe o zbrinjavanju raseljenih lica (1992. godine i ranije). Na taj na~in je Cr- na Gora naturalizovala odre|en broj lica284 koja su zbog progona morala da napuste prebivali{te i do|u u Crnu Goru. ^lanom 9 Zakona o crnogorskom dràvljanstvu propisano je da ”u crnogorsko dr- àvljanstvo moè biti primljen dràvljanin druge republike ~lanice ili druge dràve koji je navr{io 18 godina ìvota i ima prebivali{te na teritoriji Republike Crne Gore najmanje 10 godina pre podno{enja zahteva za prijem u dràvljanstvo”. Problem je, me|utim, to {to izbeglice u Crnoj Gori nemaju prebivali{te, ve} samo boravi{te, tako da po ovom osnovu ne mogu, ~ak, ni teoretski da steknu crnogorsko dràvljanstvo. U Beogradu, 29. oktobra 2002. godine, Savezna Republika Jugoslavija i Bosna i Hercegovina zaklju~ile su Ugovor o dvojnom dràvljanstvu. Prema ovom ugovoru drà- vljanin jedne dràve ugovornice moè ste}i dràvljanstvo druge dràve ugovornice, bez prestanka ranijeg dràvljanstva, ako ispunjava jedan od slede}ih uslova: 1. da ima prijavljen boravak u trajanju tri godine na teritoriji dràve ugovornice ~i- je dràvljanstvo sti~e ili 2. da ima prijavljen boravak najmanje godinu dana ako je u braku sa dràvljani- nom druge dràve ugovornice ili 3. da je u braku sa dràvljaninom druge dràve najmanje tri godine, a boravi u inostranstvu.

Primena ovog Ugovora u Crnoj Gori fakti~ki zna~i da skoro sve izbeglice iz Bo- sne i Hercegovine koje imaju boravi{te u Crnoj Gori sti~u pravo na crnogorsko dr`avljan-

284 Precizni podaci o broju lica koja su na ovaj na~in stekla dr`avljanstvo nisu dostupni.

128 stvo, ako to èle. Ovaj Ugovor se u Crnoj Gori apsolutno ne primenjuje niti je bilo ko od izbeglih iz BiH stekao dvojno dràvljanstvo po ovom osnovu. Nacrtom zakona o crnogorskom dràvljanstvu propisano je da lice kome je priznat status izbeglice moè ste}i crnogorsko dràvljanstvo ako ispunjava slede}e uslove: 1. da je navr{ilo 18 godina ìvota ili je, po drugim zakonskim osnovama, postalo punoletno, 2. da ima otpust iz dràvljanstva druge dràve ili da podnese dokaz da }e otpust dobiti ako bude primljeno u crnogorsko dràvljanstvo, 3. da u Crnoj Gori zakonito i stalno boravi, u skladu s propisima koji odgovaraju odgovaraju}im me|unarodnim standardima, tokom perioda od 10 godina, 4. da u Crnoj Gori i drugoj dràvi nije pravosna`no osu|eno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju duèm od jedne godine za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti ili da su prestale pravne posledice osude, 5. da po{tuje pravni poredak Crne Gore, kao i da za njegov prijem nema pravnih smetnji u pogledu bezbednosti i javnog poretka, 6. da je izmirilo dospele poreske i druge zakonske obaveze.

Budu}i da nemaju stalan boravak izbeglice i raseljena lica nemaju legalnog osnova da dobiju dràvljanstvo. Doga|a se ~ak da dràvni slu`benici odbiju da prime zahteve za dobijanje dràvljanstva od izbeglica ili raseljenih lica iako je to njihova zakonska obaveza. Otpust iz dràvljanstva druge dràve, kao uslov za dobijanje crnogorskog drà- vljanstva, vrlo je problemati~an za izbegli~ku populaciju. Odricanje od hrvatskog drà- vljanstva radi sticanja crnogorskog u potpunosti bi zakomplikovalo poloàj izbeglih lica, kada je re~ o postupcima obnove uni{tene imovine u Hrvatskoj, postupanja pred sudovima itd. Ovaj problem, za izbegli~ku populaciju u Crnoj Gori bi mogao da bude prevazi- |en prihvatanjem re{enja iz ~lana 23 stav 2 Zakona o dràvljanstvu Republike Srbije. Dovoljna bi bila pismena izjava kojom bi izbeglo lice Crnu Goru prihvatilo, kao svoju dràvu, time bi steklo crnogorsko dràvljanstvo, a ne bi izgubilo ono koje ve} ima.

7. Repatrijacija izbeglica i povratak interno raseljenih lica

Osnovni principi repatrijacije su dobrovoljnost, sigurnost i dostojanstvo, {to zna- ~i da lica koja se vra}aju svojim ku}ama moraju sama doneti odluku o svom povratku, pri ~emu se moraju {tititi njihovo dostojanstvo i sigurnost. Oni ne smeju biti predmet ma- nipulisanja, a njihovo izja{njavanje o tome da li `ele da ostanu ili da se vrate mora biti bez pritisaka, zasnovano na realnim procenama i odgovaraju}im garancijama. Pretpostavka stvaranja povoljnijih uslova za povratak jeste regionalni pristup problemu, uz sna`no prisustvo me|unarodne zajednice. Organizacije koje su u Crnoj Gori pomagale u realizaciji povratka izbeglica i interno raseljenih lica su: Visoki Komesarijat za izbeglice Ujedinjenih Nacija (UNHCR),

129 Ameri~ki komitet za izbeglice (ARC), Me|unarodna katoli~ka organizacija za migracije (ICMC), Me|unarodna organizacija za migracije (IOM), [vajcarska direkcija za razvoj i saradnju – humanitarno-pravna kancelarija (SDC-HPK), Pokret za mir, razoruànje i slobodu (MPDL), i druge. Najzna~ajniji nosioci programa povratka izbeglica iz Crne Gore u ranija mesta prebivali{ta su UNHCR i Ameri~ki komitet za izbeglice (ARC) . Osnovna prepreka povratku u Hrvatsku jeste nere{eno pitanje stanarskih prava, jo{ uvek neizvr{en povratak privatne imovine, sporost u obnovi o{te}ene imovine, incidenti s povratnicima i ekonomska situacija. I pored nekoliko informativnih kampanja za promo- ciju stambenog zbrinjavanja, samo tridesetak izbeglih podnelo je zahtev za stambeno zbrinjavanje u Republici Hrvatskoj, a ve}ina zahteva za obnovu jo{ uvek nije re{ena. Prisustvo me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini stvorilo je povoljne uslove povratka, a proces implementacije imovinskih zakona je zavr{en. Najozbiljniji problem povratka u BiH jeste izuzetno te{ka ekonomska situacija i ekonomska neodrìvost povratka. Iako postoji interes za obnovu i povratak i u BiH i u Hrvatsku, zbog smanjenja sredstava i broja organizacija koje se bave povratkom izbeglih, u 2005. godini organizo- vano je vra}eno 28 osoba kojima se pruàju usluge transporta i pravna pomo}, ali ne i obnova o{te}enih objekata, kao ranijih godina. Povratnici – izbeglice iz Crne Gore obnovu mogu ostvariti samo uz pomo} lokalnih organa vlasti u sredinama povratka. Prema podacima kojima raspolaè Ministarstvo unutra{njih poslova Republike Crne Gore (MUP), 2.029 lica iz Crne Gore zatraìlo je prestanak statusa raseljenog lica zbog povratka u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Prema informacijama MUP, neka lica vratila su se u ranije mesto prebivali{ta, ali o tome nisu obavestila podru~nu jedinicu Mi- nistarstva u kojoj su evidentirana kao raseljena lica. Iskustvo je pokazalo da su mnoge izbeglice realizovale povratak samo u formal- nom smislu, kako bi ostvarile povra}aj imovine, penzijska prava, prava iz radnog odnosa i sl. Nakon zavr{etka postupka ostvarivanja mogu}ih prava, vratili su se u Crnu Goru. U uslovima ponovnog dolaska, izbeglice uglavnom borave bez dokumenata ili sa dokumentima ostvarenim u ranijim mestima prebivali{ta. Pored toga, povratak izbeglica i interno raseljenih lica uslovljen je povra}ajem predratnih prava koja su ta lica imala u zemljama porekla (pravo na povra}aj imovine, pravo na penziju, socijalno i invalidsko osiguranje, pravo na povra}aj stanarskog prava, pravo na obnovu poru{enih ku}a i sl.). Ne- jasno}e oko ovih lica bi}e re{ene kona~nim zavr{etkom postupka registracije i okon~a- njem drugostepenog upravnog postupka koji je u zavr{noj fazi. Uslovi za povratak raseljenih lica na Kosovo i Metohiju su najnepovoljniji. Bez- bednosna situacija jo{ uvek je izuzetno nepovoljna, imovina nije u potpunosti vra}ena ili je o{te}ena, spaljena i uni{tena. Nedefinisan status Kosova i ugroèn poloàj nealbanskih zajednica dodatno oteàvaju proces povratka. Ne postoje osnovne pretpostavke niti oba- vezuju}e aktivnosti koje podrazumevaju uspe{an povratak. Raseljena lica nisu u mogu}- nosti da uti~u na promenu situacije na Kosovu, tako da neizvesnost i dalje karakteri{e njihov poloàj. U 2005. godini organizovan je veliki broj sastanaka i susreta izme|u dràv- nih organa Crne Gore, privremenih institucija na Kosovu i me|unarodnih organizacija. Uo~ljivo je da, ipak, nedostaje bolja koordinacija svih aktera na realizaciji povratka ra-

130 seljenih, a posebno razmena podataka i zajedni~ki projekti me|unarodne zajednice, dr- àvnih organa i lokalnih organa s Kosova i Metohije. Za razliku od ustanovljenih prava na povra}aj imovine, pravo na obnovu poru{ene imovine na Kosovu i Metohiji nije regulisano propisima. To zna~i da su lica kojima je o{te}ena imovina prepu{tena ume{nosti pronalaènja me|unarodnih organizacija koje imaju materijalna sredstva i programe koji omogu}avaju obnovu. U poslednje dve godine uo~ljivo je smanjenje broja me|unarodnih organizacija, sredstava i programa kojima bi se uspe{no re{avao problem raseljeni{tva. Poloàj raseljenih u Crnoj Gori dodatno oteàva niz neregulisanih pitanja izme|u Crne Gore i Srbije, a posebno platnog prometa i ostvarivanja prinadle`nosti – plate, penzije, de~jeg dodatka i sli~no. Crna Gora smatra da su interno raseljena lica dràvljani Srbije, a posledica toga je da su ova lica li{ena velikog broja politi~kih, ekonomskih i socijalnih prava. Zbog razo~aranosti i sporih pomaka u pobolj{anju ukupne situacije na Kosovu, mnoga raseljena lica prodala su imovinu ili ispituju mogu}nost da to u~ine. U periodu od 2000. godine na Kosovo je iz Crne Gore vra}eno 791 raseljeno lice, a u 2005. godini 115. Op{ta je karakteristika da se povratak gotovo isklju~ivo odvija u ruralnim sredinama, i da je u strukturi povratnika ubedljivo najvi{e Roma, A{kalija, Egip}ana i Bo{njaka, a gotovo neznatan broj Srba i Crnogoraca.

8. Zapo{ljavanje izbeglica i interno raseljenih lica

U prethodnom periodu, dve humanitarne organizacije su obezbe|ivale pomo} izbeglicama i interno raseljenim licima u re{avanju problema zapo{ljavanja. Humanitar- na organizacija Alter Modus iz Podgorice i nema~ka humanitarna organizacija Help obezbedile su izbeglim i raseljenim licima podr{ku u vidu mikrokredita za otpo~injanje sopstvenog biznisa. Alter Modus je od 1999. godine realizovao 2630 mikrokredita ukupne vrednosti 3,69 miliona evra, od ~ega za izbeglice 2286, a 344 kredita za interno raseljena lica. Prose~na vrednost odobrenih zajmova izbeglicama je 1.421 evra, dok je prose~na vrednost odobrenih zajmova raseljenim licima 1.290 evra. Humanitarna organizacija Help implementirala je vi{e projekata pomo}i izbeglicama i interno raseljenim licima od kojih su najva`niji: Reciklaà u Crnoj Gori i Unapre- |enje mera za samozapo{ljavanje socijalno ugroènih grupa. Na ovaj na~in je oko 430 osoba dobilo razne alate i sredstva za proizvodnju i ostvarilo osnovne preduslove za sa- mostalan rad i izdràvanje porodice. Ovi projekti imali su poseban zna~aj za Rome i druge manjinske, socijalno ugroène grupe. Do 2002. godine, odnosno do dono{enja novog Zakona o zapo{ljavanju, poloàj izbeglica i interno raseljenih u pogledu zapo{ljavanja je bio istovetan s poloàjem rezidenata. Izbeglica ili interno raseljeno lice se moglo zaposliti bez ograni~enja. Radne knji- ìce su izbeglicama i interno raseljenim licima izdavane na nivou op{tine od Sekretarija- ta za rad ili Sekretarijata za dru{tvene delatnosti (zavisno od imena organa u op{tini).

131 Od 2002. godine, izbeglice i interno raseljena lica se obra}aju Zavodu za zapo{ljavanje za izdavanje odobrenja za rad, a nakon dobijanja dozvole za rad obra}aju se op{tinskim sekretarijatima radi izdavanja radne knji`ice. Dakle, od 2002. godine uslov za dobijanje radne knji`ice je posedovanje dozvole za rad, koju izdaje Zavod za zapo{ljavanje. Podaci o zapo{ljavanju izbeglica i interno raseljenih lica ne postoje, niti se posebno evidentiraju u Zavodu za zapo{ljavanje.

Prema Zakonu o zapo{ljavanju i radu stranaca: „Stranac se moè zaposliti, odnosno zaklju~iti ugovor o radu, ako ima odobrenje za stalno na- stanjenje, odnosno za privremeni boravak u Republici i ako dobije radnu dozvolu” (~l. 2). Radna dozvola je dokument na osnovu kojeg poslodavac moè da zaklju~i ugovor o radu ili poseban ugovor sa stran- cem; radnu dozvolu za stranca izdaje Zavod za zapo{ljavanje Crne Go- re. Vlada Republike Crne Gore, u skladu s migracionom politikom, stanjem i kretanjem na trì{tu rada, godi{nje utvr|uje broj radnih dozvola za strance.

Po~etkom maja 2003. godine, Vlada Republike Crne Gore usvojila je Uredbu o zapo{ljavanju nerezidentnih fizi~kih lica. Prema ovoj Uredbi, ustanovljen je poreski sistem za poslodavce koji angaùju nerezidente u Crnoj Gori u delatnostima u kojima se ostvaruje profit. Poslodavac mora podneti zahtev Zavodu za zapo{ljavanje obja{njavaju- }i za{to èli da angaùje nerezidenta. Ako se zahtev odobri, poslodavac je duàn da plati 2,5 evra za svaki dan radnog angaòvanja nerezidenta, odnosno 1,25 evra ako je nere- zident angaòvan u poljoprivrednoj delatnosti. U istoj kategoriji kao i nerezidentna lica su i izbeglice i raseljena lica i pored ~injenice da mnogi od njih u Crnoj Gori ì- ve duè od 10 godina. Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine (~lan 17) predvi|eno je da se mere ograni~enja nametnute strancima ili zaposlenju stranaca radi za{tite doma}eg trì{ta ne}e primenjivati na izbeglice koje tri godine borave u doti~noj zemlji, imaju bra~nog druga ili dete doma}eg dràvljanina, ali taj stav u Crnoj Gori ne sprovodi. Istovremeno, kr{i se i Princip 22 stav b Vode}ih principa o internom raseljenju UN, koji nedvosmisle- no nalaè da interno raseljena lica ,,ne smeju biti izloèna diskriminaciji na osnovu svoje raseljenosti’’, izme|u ostalog i u pogledu prava ,,da slobodno traè zaposlenje i u~e- stvuju u privrednim aktivnostima’’. O~igledno je re~ i o nepo{tovanju ve} pomenutog ~lana 7 Ustavne povelje SCG, ali i ~lana 40 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama, kojom je garantovano pravo na rad za sve dràvljane SCG. Me- |unarodni standardi o zapo{ljavanju izbeglica i raseljenih lica nisu primenjeni u pozitiv- nom zakonodavstu Crne Gore pa je nu`na izmena ovih propisa i njihovo uskla|ivanje sa me|unarodnim standardima. Poseban problem imaju izbegla i interno raseljena lica koja nakon zavr{etka srednje {kole ili fakulteta u Crnoj Gori moraju da ispune pripravni~ki sta`. Iako su najduì deo svog ìvota proveli u Crnoj Gori i tu zavr{ili {kolovanje samo zahvaljuju}i “dobroj

132 volji” odgovornih u preduze}ima, mogu zavr{iti i pripravni~ki sta`. Pripravni~ki status podrazumeva uspostavljanje radnog odnosa, {to povla~i gore opisane probleme. Nacrtom zakona o azilu predvi|eno je da se mere ograni~enja rada stranaca ne}e primenjivati na izbeglo lice koje ispunjava jedan od slede}ih uslova: da boravi najmanje pet godina na teritoriji Crne Gore, da je u braku sa dràvljaninom Crne Gore, da najmanje jedno njihovo dete ima dràvljanstvo Crne Gore. Tako|e je predvi|eno da se izbeglice u pogledu prava iz radnog odnosa, zdravstvene za{tite i penzijsko invalidskog osiguranja izjedna~avaju sa dràvljanima Crne Gore.

9. Zdravstvena i socijalna za{tita

Zdravstvenu za{titu izbeglim i interno raseljenim licima od 1990. godine pruàle su javne zdravstvene ustanove pod gotovo istim uslovima kao i crnogorskim gra|anima koji su osiguranici Fonda za zdravstvo. Zdravstvena za{tita takvim licima pruàla se na osnovu legitimacija koje izdaje MUP za izbegla lica, odnosno Komesarijat za raseljena lica. Od oktobra 2005. godine svim izbeglicama kojima je potvr|en status, Fond za zdravstvo izdaje posebne zdravstvene legitimacije kojima im je omogu}ena zdravstvena za{tita. Sli~no kao i u Srbiji, pojava novih legitimacija za izbeglice izazvala je zabunu u pogledu vaènja starih legitimacija bez obzira {to je MUP Crne Gore potvrdio validnost starih legitimacija dok se administrativni postupak oko registracije ne zavr{i. Izbeglice sa potvr|enim statusom dobijaju posebne zdravstvene legitimacije, ali da bi ih dobili moraju imati JMBG, {to pojedine izbeglice iz Hrvatske ne mogu. Interno raseljena lica koja borave u Crnoj Gori suo~ena su s te{ko}ama u pristupu zdravstvenim ustanovama u Srbiji kod ve}ih intervencija koje nisu dostupne u Crnoj Go- ri. Naime, Fond zdravstvenog osiguranja Srbije ne priznaje tro{kove medicinskih usluga pruènih interno raseljenim licima koja dolaze iz Crne Gore. Fond zdravstvene za{tite Crne Gore ne refundira tro{kove le~enja u Srbiji, uz obrazloènje da se radi o dràvlja- nima Republike Srbije. Zakonom o socijalnoj za{titi Republike Crne Gore, socijalna pomo} predvi|ena je samo za dràvljane Crne Gore ako ispunjavaju zakonom predvi|ene uslove. Izbeglice i interno raseljena lica mogu ostvariti socijalnu pomo} jedino ako postanu dràvljani Crne Gore. Stav Vlade Republike Crne Gore je da raseljeni s Kosova i Metohije nisu dràvljani Crne Gore i da ona zato nema obavezu da im obezbedi dugoro~nu socijalnu pomo} kao za svoje dràvljane. Ovakvo zakonsko re{enje suprotno je smislu ~lana 7 Ustavne povelje SCG. Interno raseljena lica u Crnoj Gori mogu ostvariti pravo na de~ji dodatak jedino u op{tini Zubin Potok na Kosovu i Metohiji. Ostvarivanje ovog prava zahteva ogromne tro{kove raseljenih lica, putovanje, pribavljanje potrebne dokumentacije uz birokratsko-administrativne prepreke u mati~nim slu`bama i administrativnim centrima. Prema informacijama Saveza izbeglih i raseljenih, oko 400 porodica ostvarilo je pravo na de~iji dodatak.

133 Poslednjih godina znatno je smanjena me|unarodna humanitarna pomo}. Malo- brojne me|unarodne humanitarne organizacije koje su nastavile da rade u Crnoj Gori, de- finisale su kriterijume za dodelu pomo}i manje prema potrebama, a vi{e prema raspolo- `ivim bud`etima.

10. Obrazovanje

Izbeglice i interno raseljena lica su konstantno uklju~eni u redovni formalni obrazovni sistem, ~ime im je u potpunosti obezbe|eno obrazovanje. Sve do {kolske 2004/05 godine izbeglice su imale i pravo na besplatno {kolovanje na fakultetima, odnosno {kolovanje pod istim uslovima kao i domicilno stanovni{tvo, sem prava na stipendije. Od 2004.godine uslovi studiranja za izbeglice su isti kao i za strance, dok se raseljena lica prilikom upisa i {kolovanja na visoko{kolskim ustanovama tretiraju isto kao dràvljani Crne Gore. Me|u interno raseljenim licima s Kosova ima oko 5.500 Roma. Postoji niz problema povezanih sa uklju~ivanjem Roma u proces obrazovanja: velika nepismenost (76 odsto), slaba ekonomska mo} porodica koje su uglavnom na ivici egzistencije, tradiciona- lan na~in ìvota, pri ~emu deca i odrasli nemaju elementarnih uslova za odràvanje higijene i normalan psihofizi~ki razvoj. Tu je i jezi~ka barijera, jer romska deca ne govore srpski jezik. Interno raseljeni Romi predstavljaju najsiroma{niji i najugroèniji deo raseljenog stanovni{tva. Zbog toga je Ministarstvo prosvete i nauke realizovalo niz posebnih programa koji su obuhvatili decu pred{kolskog i osnovnog obrazovanja, a u saradnji sa UNICEF-om, Fondom za otvoreno dru{tvo, Pedago{kim centrom, nevladinim organizacijama koje se bave problemima raseljenih lica, Crvenim krstom i drugim me|unarodnim organizacijama. Tako|e je u osnovnim {kolama organizovana vanna- stavna aktivnost za romsku decu u cilju prevazilaènja jezi~ke barijere i kvalitetnije socijalizacije. Va`niji projekti su: De~iji vrti} kao porodi~ni centar, Projekat otvorene {kole, [kola je jedini put iz bede, Romska obrazovna incijativa. Ovim projektima su obuhva}eni Romi u op{tinama Podgorica, Nik{i} i Berane, {to ~ini 2/3 romske dece u osnovnom obrazovanju u Crnoj Gori. Ukupan broj interno raseljenih lica sa Kosova upisanih u osnovne {kole u 2003/04. {kolskoj godini bio je 1.692, dok je u srednjim {kolama bilo 493 polaznika. U poslednje dve godine Ministarstvo prosvete i nauke dodelilo je besplatne ud`benike i pribor svim romskim u~enicima koji su se upisali u prvi razred osnovne {kole. Na fakultetu u Nik{i- }u, radi obezbe|enja romskog nastavnog kadra, upisano je {est romskih studenata na od- seku za vaspita~e. U poslednje tri godine broj romske dece u osnovnom obrazovanju godi{nje se pove}avao za oko 20 odsto. U osnovnom obrazovanju {kolske 2004/05. godine upisano je 1.169 romskih u~e- nika, {to ~ini 1,6 odsto ukupnog broja u~enika u osnovnom obrazovanju Crne Gore.

134 Kretanje broja romskih u~enika u osnovnom obrazovanju: [k. god. 2001/02 2002/03 2003/04 2004/05 ...... Br. u~. Roma 536 826 1.006 1.169

U cilju implementacije nacionalnog Akcionog plana Dekade Roma, Ministarstvo prosvete preduzima potrebne mere kako bi stvorilo neophodne uslove za upis romskih u~enika

11. Pravo svojine

Na osnovu Zakona o svojinskopravnim odnosima Slu`beni list SFRJ, br.6/80 i 36/90 i Slu`beni list SRJ, br. 29/96 propisano je da: “Strano fizi~ko lice moè, pod uslovom uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu u stambenoj zgradi kao i dràvljanin Sr- bije i Crne Gore”. Kako se izbeglice tretiraju kao strani dràvljani, a pitanje uzajamnosti nije regulisano sa dràvama biv{e SFRJ, izbeglice na legalan na~in ne mogu sticati pravo svojine. U praksi, s novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, pojedine op{tine odobravaju da izbeglice legalizuju imovinu kupljenu u Crnoj Gori. Interno raseljena lica mogu sticati imovinu u Crnoj Gori bez zakonskih ograni~enja.

12. Pravo na udru`ivanje

Zakonom o nevladinim organizacijama u Crnoj Gori regulisano je pitanje udru- ìvanja. Ovaj zakon pruà {iroke zakonske i prakti~ne mogu}nosti uzdruìvanja izbeglih i interno raseljenih lica. U Crnoj Gori trenutno je aktivno petnaestak nevladinih organizacija koje se bave pitanjima izbeglica i interno raseljenih lica, osnovanih mahom od izbeglica i interno raseljenih lica koji ìve u Crnoj Gori, a deluje i krovna organizacija Savez izbeglih i interno raseljenih. Savez je formiran na incijativu sedam udruènja, a kasnije mu se pridruìlo jo{ njih devet, tako da sada okuplja ukupno 16 udrènja izbeglih i interno raseljenih lica. Osnovne aktivnosti udruènja su povratak na Kosovo i Metohiju, pruànje pravno-administrativnih usluga, informativna aktivnost i pruànje humanitarne i druge pomo}i.

13. Pravo na intelektualnu svojinu

U pogledu za{tite intelektualne svojine izbeglice i raseljena lica u`ivaju za{titu koja se daje i dr`avljanima Crne Gore, a od 1. januara 2006. godine stupio je na snagu Za- kon o za{titi intelektualne svojine, uskla|en s me|unarodnim standardima.

135 14. Specifi~nosti statusa izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori

Incijativa “Mapa puta” i Deklaracija o regionalnom re{avanju pitanja izbeglica i raseljenih lica, u prvoj godini primene, nisu dale o~ekivane konkretne rezultate. Iako je Konvencijom o statusu izbeglica preporu~eno da je poèljan standard izjedna~avanje sa domicilnim stanovni{tvom u pogledu prava rada, odnosno da se mere ograni~enja nametnute strancima ne primenjuju na izbeglice koje tri godine borave u doti~noj zemlji, imaju bra~nog druga ili dete doma}eg dràvljanina, to se u Crnoj Gori ne sprovodi. I kod sticanja dràvljanstva postoje restriktivni uslovi koji nisu u skladu s me|u- narodnim standardima i Evropskom konvencijom o dràvljanstvu. Vaè}i zakon o drà- vljanstvu oteàva uslove sticanja dràvljanstva zbog toga {to kao preduslov za sticanje dràvljanstva naturalizacijom predvi|a period od 10 godina neprekidnog boravka u Cr- noj Gori, a izbeglice nemaju prebivali{te ve} samo boravi{te. Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine predvi|eno je da posle tri godine boravka u odre|enoj zemlji, sve izbeglice na teritoriji dràva potpisnica Konvencije uìvaju osloba|anje od zakonodavnog reciprociteta (^lan 7 stav 2). Me|u najva`nijim pitanjima su sticanje prava svojine na nepokretnostima, registracija i otvaranje firmi i preduze}a, pa bez obzira na materijalne mogu}nosti i donacije, u Crnoj Gori, zbog ograni~avaju}ih faktora, nema osnovnih pretpostavki da se izbeglice na kvalitetan na~in integri{u u sredinu izbegli{tva. Jo{ 28. februra 2005. godine zavr{ena je javna rasprava o nacrtima Zakona o dr- àvljanstvu, Zakona o azilu i Zakona o li~noj karti, koji jo{ nisu u{li u skup{tinsku proceduru, a kojima }e se znatan broj ovih pitanja bolje i kvalitetnije regulisati. Realno je o~ekivati da }e ovi zakoni biti usvojeni tek u drugoj polovini 2006. godine. Nu`no je uskladiti i Zakon o zapo{ljavanju s me|unarodnim konvencijama i standardima i doneti odgovaraju}e podzakonske akte iz ove oblasti. Interno raseljeni s Kosova i Metohije pre{li bi iz statusa raseljenih u status izbeglih, pod uslovom da Crna Gora postane samostalna dràva. Ve} u ovom trenutku, status raseljenih i izbeglih u potpunosti je izjedna~en u ostvarivanju ve}ine ekonomskih i socijalnih prava; npr., u oblasti zdravstva, obrazovanja, udruìvanja, za{tite intelektualne svojine, izbeglice i raseljena lica uìvaju za{titu kao i dràvljani Crne Gore. Time Crna Gora ispunjava svoje obaveze iz Konvencije o statusu izbeglica, ali po{tuje i odredbe Ustavne povelje priznaju}i raseljenim dràvljanima Republike Srbije prava koja u Crnoj Gori pripadaju crnogorskim dràvljanima (~lan 7 Ustavne povelje SCG). Tretman jednak tretmanu doma}ih dràvljana garantuje se i u pogledu pristupa pred sudovima. Mere ograni~enja izbeglicama i raseljenim licima, a radi za{tite doma}eg trì{ta rada, primenjuju se u oblasti zapo{ljavanja na ova lica isto kao i na strance. Tu je najve- }i problem za poloàj i izbeglih i interno raseljenih lica, o ~emu je ve} bilo re~i. I u oblasti socijalne za{tite, crnogorske vlasti ne prave razliku izme|u izbeglih lica, koja nisu dr- àvljani SCG i interno raseljenih lica, koja su dràvljani SCG i Republike Srbije.

136 15. Zaklju~ci i preporuke

Svi u~esnici u trajnom re{avanju pitanja izbegli{tva i raseljeni{tva (zakonodavci, vlade, sudski, upravni i drugi dràvni organi, Evropski sud za ljudska prava, me|unarodne i nacionalne organizacije) moraju imati regionalni pristup re{avanju ovog problema. Neophodno je da svi dràvni organi pred kojima izbeglice i interno raseljena lica ostvaruju svoja pojedina~na prava po{tuju usvojene zakone, pojednostave i ubrzaju proceduru odlu~ivanja, pruàju}i pri tom pomo}, kako bi se izbegle opstrukcije i olak{alo ostvarivanje prava ovih lica. Neophodno je izvr{iti usagla{avanje i me|usobno informisanje svih organizacija koje se bave za{titom izbeglica i raseljenih lica u regionu, i obezbediti tran- sparentnost njihovog rada i rezultata. Uklju~ivanje izbeglica, interno raseljenih lica i njihovih organizacija u proces dono{enja i realizacije programa za trajno re{avanje problema njihovog statusa, pospe{ilo bi procese re{avanja problema izbeglica i raseljenih lica i doprinelo demokratizaciji i afirmaciji celog postupka.

15.1. Povratak izbeglica

Uspostaviti direktne mehanizme izme|u Crne Gore, BiH, Hrvatske i me|unarodnih organizacija u cilju realizacije i konkretizacije ve} postoje}ih sporazuma na nivou dràvne zajednice i potpisati nove bilateralne sporazume o izbeglicama izme|u Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i ovih dràva (do sada Crna Gora nije potpisala ni jedan sporazum o izbeglicama sa ovim dràvama), Uspostaviti Protokol o organizovanom i odrìvom povratku i utvrditi procedure povratka, Organizovati informativne kampanje sa upoznavanjem prava u zemljama porekla i uslovima odrìvog povratka, uz u~e{}e predstavnika organa lokalne vlasti iz mesta povratka.

15.2. Integracija izbeglica u Crnoj Gori Vlasti u Crnoj Gori treba da: Donesu Zakon o dràvljanstvu RCG, Zakon o azilu i Zakon o li~noj karti i omogu}e efikasniju proceduru dodeljivanja dràvljanstva, Izvr{e izmene i dopune Zakona o zapo{ljavanju, Zakona o radu i Uredbe o radnom angaòvanju nerezidentnih fizi~kih lica u cilju punog po{tovanja Konven- cije o statusu izbeglica iz 1951. godine, Principa o internom raseljenju UN i Ustavne povelje SCG Donesu podzakonske akte iz oblasti zdravstvene za{tite, Postignu dogovor o dvojnom dràvljanstvu s Hrvatskom, a postoje}i dràvni ugovor sa BiH po{tuju ili potpi{u novi,

137 Okon~aju postupak registracije izbeglica uz pridr`avanje definisanih kriterijuma, Intenziviraju aktivnosti na realizaciji programa definisanih Nacionalnom strategijom.

15.3. Interno raseljena lica

Incirati pitanja uspostavljanja bezbednosti, slobode kretanja, prava iz radnog odnosa, socijalne i zdravstvene za{tite, obrazovanja, pristupa i u~e{}a u javnom ì- votu, te u~e{}a u institucijama samouprave na Kosovu kao bitne preduslove za povratak na Kosovo, a kroz intenzivniju saradnju dràvnih organa Crne Gore, UNMIK i lokalne vlasti, Pospe{iti rekonstrukciju o{te}ene imovine kroz bolju saradnju i koordinaciju sa me|unarodnim organizacijama koje deluju u Crnoj Gori i na Kosovu, te uspostaviti razli~ite oblike saradnje izme|u dràvnih organa Crne Gore, privremenih institucija na Kosovu i me|unarodnih organizacija, Razviti programe stimulativne repatrijacije, Sprovesti zakonodavne i administratvne reforme koje se ti~u raseljenih lica, Uz u~e{}e predstavnika UNMIK, UNHCR i lokalnih organa vlasti organizovati informativne kampanje, kako bi raseljena lica bila upoznata s pravima na Koso- vu i pravima u raseljeni{tvu, Inicirati re{avanje me|usobnog priznavanja dokumenata izme|u Crne Gore i UNMIK, Uspostaviti efikasne zakonske i administrativne procedure sa Srbijom, UNMIK- om i me|unarodnim humanitarnim organizacijama o re{avanju statusnih pitanja raseljenih i pribavljanju dokumenata, U skladu s me|unarodnim konvencijama i standardima i Principima o internoj raseljenosti, regulisati status raseljenih lica kroz izmene Zakona o zapo{ljavanju, Zakona o radu i Uredbe o radnom angaòvanju nerezidentnih fizi~kih lica, Intenzivirati realizaciju programskih zadataka utvr|enih Nacionalnom strategijom (sme{taj, {kolovanje, pravo na rad, zdravstvena i socijalna za{tita i dr.), a posebno programe i projekte namenjene manjinskim i ugroènim grupama, Napraviti dogovore sa odgovornima u penzijskim slu`bama Crne Gore, Srbije i UNMIK i izna}i odgovaraju}a re{enja za ostvarivanje i prijem penzija prema mestu boravi{ta, Otvoriti administrativne centre – kancelarije za raseljena lica u Crnoj Gori, uz ~iju bi se pomo} re{avali administrativni, tehni~ki i pravni problemi i statusna pitanja raseljenih lica i organizovale druge aktivnosti usmerene ka trajnom re{a- vanju tih problema. Kancelarije bi trebalo otvoriti, uz pomo} lokalne samouprave i Koordinacionog centra, u Baru, Beranama i Podgorici.

138 IV POVRATNICI NA OSNOVU UGOVORA O READMISIJI I AZILANTI

Azil je za{tita koju dràva daje strancima priznaju}i im status izbeglice. Prema Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore285, Skup{tina Dràvne zajednice du`na je da donese propise u vezi sa upravljanjem migratornom politikom, davanjem izbegli~kog statusa azilantima, viznim sistemom i integrisanim upravljanjem dràvnih granica u skladu sa standardima Evropske unije. Pravo na azil je zagarantovano Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama286 koja je sastavni deo Ustavne povelje:

’’Svaki stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti nekoj grupi, ili politi~kih uverenja ima pravo na uto~i{te u Srbiji i Crnoj Gori’’ (~lan 38).

Garancije Ustavne povelje su {ire od onih u Konvenciji UN o statusu izbeglica iz 1951. godine, u smislu da predvi|aju pruànje za{tite osobama koje su progonjene na osnovu pola, boje koè i jezika, {to u Konvenciji ne predstavlja osnov za dobijanje izbegli~kog statusa. Ipak, i Ustavna povelja i Ustav Srbije predvi|aju regulisanje sistema azila odvojenim zakonima. Parlament SCG je u martu 2005. godine usvojio Zakon o azi- lu287. Zakon ne precizira procedure za prijem i za{titu azilanata, ve} samo garantuje pravo na traènje azila. Crna Gora je u decembru 2004. godine prihvatila nacrte Zakona o nadzoru dràvne granice (usvojen 23. novembra 2005.), Zakona o azilu i Zakona o strancima.288 O~ekuje se da }e 2006. godine svaka republika usvojiti sopstvene sveobuhvatne zakone o azilu u skladu s me|unarodnim standardima.289 Srbija i Crna Gora je trenutno jedina zemlja u regionu koja nema izgra|en sistem azilantske za{tite, zbog ~ega se UNHCR bavi slu~ajevima u vezi s priznavanjem izbe-

285 Slu`beni list SRJ, br 1/03. 286 Slu`beni list SRJ, br 6/03. 287 Slu`beni list SRJ br. 12/05. 288 European Council on Refugees and Exiles - Country Report 2004 – Serbia & Montenegro at para.18 289 European Council on Refugees and Exiles - Country Report 2004 – Serbia & Montenegro at para.22

139 gli~kog statusa dràvljana van prostora biv{e Jugoslavije.290 U ovom trenuku, Srbiji i Cr- noj Gori nedostaje odgovaraju}a infrastruktura, naro~ito prijemni centri za azilante, kao i obu~eno osoblje. “Sada{nja praksa uklju~uje ~este slu~ajeve deportacije azilanata (refoulement) bez prava na àlbu sa odloènim/suspenzivnim dejstvom i neadekvatne uslove prihvata lica koja su u postupku traènja azila, uklju~uju}i pritvor azilanata u sudskom postupku i tokom ispitivanja njihovih zahteva za azil.”291 Iskustvo UNHCR je pokazalo da je SCG zemlja u koju ne pristiè veliki broj azilanata.292 Me|utim, Srbija i Crna Go- ra je bila prva u svetu kao zemlja porekla traìlaca azila, sa 21.927 zahteva koje su ulo- ìli njeni gra|ani u 2005. godini.293 Prema Strategiji za pridruìvanje EU294, “cilj na{e dràve je da potpi{e i ratifiku- je sporazume o readmisiji sa svim dràvama ~lanicama EU, svim kandidatima i potencijalnim kandidatima za ~lanstvo”. Imaju}i u vidu pregovore SCG o asocijaciji i stabilizaciji sa EU, koji se vode na nivou dràvne zajednice, SCG se suo~ava, s jedne strane, sa izazovom zaklju~ivanja ugovora o readmisiji kao preduslovu za ulazak u punopravno ~lanstvo EU, a s druge strane treba da obezbedi punu afirmaciju ljudskih prava povratnika prilikom njihove reintegracije u SCG.

1. Evropski institucionalno-pravni okvir regulisanja politike azila

Evropska unija i u oblasti migracija prati politiku reformi koju zemlje kandidati sprovode. Jedna od tri radne grupe za pregovore sa EU, formirane na nivou Dràvne zajednice, pregovara}e o pitanjima viza, azila, kontrole granica, migracija. Nakon dobijanja Studije o izvodljivosti za priklju~enje EU u aprilu 2004, Srbija i Crna Gora bi trebalo da zaklju~i Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji koji }e sadràti i odredbe vezane za ove teme. To je karakteristika sporazuma koje su potpisale Hrvatska i Makedonija. Da- kle, u aktima koji su, pre svega, ekonomsko-trgovinskog karaktera na}i }e se i ~lanovi posve}eni migracionoj politici SCG. Ovo je sna`na poruka EU, koja }e i u ovoj oblasti od Srbije i Crne Gore da o~ekuje punu saradnju i istinske reforme. EU je iskazala svoje mi{ljenje i kroz Studiju o izvodljivosti, u odeljku 3.6.2, posve}enom problemu azila, viza i migracija. ,,Ustavni spor o podeli nadle`nosti uti~e na blagovremeno usvajanje zakonodavstava u ovoj oblasti. Usled toga, SCG zaostaje za zemljama u regionu. Okvirni zakon na nivou Dràvne zajednice usvojen je u Parla- mentu. Dva republi~ka zakona, koja obuhvataju procedure, u poodmakloj su fazi, uz

290 Susedne zemlje ve} imaju svoje dobro definisane sisteme azila: Zakon o azilu Republike Hrvatske donet je 18. juna 2003. godine; Bosna i Hercegovina je usvojila Zakon o kretanju i boravku stranaca i azilu 18. jula 2003. godine; Zakon o azilu i privremenoj za{titi Republike Makedonije usvojen je 16. jula; Zakon o azilu Albanije je donet 14. decembra 1998. godine, a bugarski Zakon o azilu usvojen je 16. maja 2002. godine. 291 Group 484, 2004 Report on Human Rights of Refugees, IDPs, Returnees and Asylum-Seekers in Serbia and Montengro, 2005 292 Asylum seekers and UNHCR Mandate refugees with BO Belgrade 293 UNHCR, Asylum Levels and Trends in Industrialized Countries 2005, March 2006. 294 Strategija za pridru`ivanje EU, Vlada Republike Srbije, 2005.

140 zna~ajnu pomo} UNHCR.295 Posebna pa`nja posve}ena je i pitanju readmisije, i kon- statovan je pozitivan razvoj doga|aja. Potpisano je i primenjuje se 13 sporazuma sa 15 zemalja. Ipak, proces daljeg zaklju~ivanja sporazuma o readmisiji usporen je u odnosu na period pre marta 2003. godine. Od tada pa do dana{njeg dana nije potpisan nijedan sporazum. Usporena aktivnost dràve na ovom polju je mogu}i razlog zao{trava- nja viznog reìma Francuske prema SCG. Pozitivna ocena, data u Studiji, moè biti za- menjena negativnim stavom EU ako se proces zaklju~enja sporazuma o readmisiji ne nastavi na dinami~niji na~in. U 2006. godini, godini napornih pregovora sa EU, Srbiju i Crnu Goru verovatno o~ekuje i usvajanje republi~kih zakona o azilu. Pred stru~nom javno{}u stoji zadatak po- maganja da re{enja u budu}em propisu budu u skladu sa standardima UN i EU.296 Ilegalna imigracija i dalje predstavlja problem. U 2004. godini bilo je 1.053 ilegalnih ulazaka u Srbiju, u pore|enju sa 2003. godinom, kada ih je bilo 862. Najnoviji podaci za 2005. godinu navode 486 nelegalnih ulazaka. U Crnoj Gori je broj nelegalnih ulazaka za pr- vih pet meseci 2005. godine bio 238, u pore|enju sa 94 u 2004. godini.297

2. Ljudska prava dr`avljana SCG koji su podvrgnuti procesu readmisije

U toku je povratak velikog broja dr`avljana Srbije i Crne Gore kojima je odbijen zahtev za azil u zemljama Zapadne Evrope ili im je ukinuta privremena za{tita dodeljena u cilju njihovog humanitarnog zbrinjavanja tokom trajanja sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije. Povratak tih ljudi odvija se, izme|u ostalog, na osnovu obaveza koje je Sr- bija i Crna Gora preuzela potpisuju}i ugovore o readmisiji. Prema procenama Saveta Evrope iz zemalja EU bi}e vra}eno izme|u 50.000 i 100.000 ljudi, me|u kojima je najve}i broj Roma i to najvi{e iz Nema~ke (50.000).298 Neke procene govore o vi{e od 150.000 ljudi. Ni u dr`avama s kojima su zaklju~eni ugovori o readmisiji, a ni u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji sistem kontrole odlaska i prihvata tih ljudi. IOM, koji sprovodi program jednokratne nov~ane pomo}i povratnicima iz Nema~ke, ima statisti~ku obradu korisnika na osnovu koje je mogu}e ste}i sliku o broju i strukturi tih ljudi.299 Prema nacionalnoj pripadnosti od ukupnog broja dobrovoljnih povratnika 63,37 odsto su se izjasni- li kao Romi; 19,02 odsto kao Muslimani-Bo{njaci i 10,93 odsto kao Srbi.

295 Commission of the European Communities, Communication from the Commission on the preparedness of Serbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and Association Agreement with the European Union, Chapter 3.6.2. April 2005. 296 V. Petronijevi}, Grupa 484, Problem azilantske zastite- uporedna iskustva - draft, 2005. 297 European Commission, Progress Report Serbia nad Montenegro, November 2005. 298 CoE, DoC. 9990, Report of the Committee on Migration, Refugees and Population (Rapporteur: Mr Einar- sson), October 2003. 299 IOM, GARP, Assistance Programme of the Government of the Federal Republic of Germany in Repatria- tion; REAG, Programme of Reintegration and Emigration for Asylum Seekers in Germany – Programme of Financial Aid to Refugees, January 2005.

141 Uslovi pod kojima se ti ljudi vra}aju i pod kojima poku{avaju da zapo~nu novi `i- vot u nekada{njoj domovini su vi{e nego te{ki. Mnogi se vra}aju bez ikakve imovine, bez

Naj~e{}a mesta povratka su: 1. Beograd 17,00% 2. Novi Pazar 5,54% 3. Tutin 5,30% 4. Surdulica 4,99% 5. Nis 4,88% 6. Zrenjanin 4,35% 7. Leskovac 4,35% 8. Vranje 4,35% 9. Sjenica 2,79%

Prema {kolskoj spremi postoji podela: na povratnike s nezavr- {enom osnovnom {kolom – 39,90%, sa zavr{enom osnovnom {kolom – 31,48; sa zavr{enom srednjom {kolom – 27,72% i sa zavr{enim fakultetom – 0,90%. 53,28% od ukupnog broja povratnika je izjavilo da nema nikakvo radno iskustvo. Na osnovu IOM-ove ankete sprovedene na ukupnom broju povratnika iz SR Nema~ke, njihove potrebe su slede}e: 100% ispitanih je nezaposleno, a od tog broja 66,08% zainteresovano je za posao, 4,48% bi prihvatilo prekvalifikaciju; 100% povratnika prihvata nova~anu pomo}; 17,75% izjavilo je da im je potrebna medicinska pomo}; 80% izjavilo je da im treba pomo} prilikom va|enja li~nih dokumenata ili u drugim administrativnim pitanjima; 35% je zatra`ilo pomo} prilikom upisa dece u {kolu, kao i za dodatne ~asove srpskog jezika; 7,41% je zatra`ilo stipendiju za dalje {kolovanje dece; 4,34% je zainteresovano za mikro kredit za privatni biznis; 75% je zainteresovano za pomo} prilikom obezbe|enja sme{taja (pomo} u izgradnji ili adaptaciji postoje~ih objekata u njihovom vlasni{tvu, ili u iznajmljivanju stana po povratku u SCG).

IOM, GARP, Program pomo}i vlade Savezne Republike Nema~- ke pri repatrijaciji; REAG, Program reintegracije i emigracije za azilante u Nema~koj – Program pru`anja finansijske pomo}i izbeglim licima, Januar 2005.

142 obezbe|enog sme{taja i bez dokumenata. De{ava se da u procesu readmisije porodice budu razdvojene. Povratak nekad zna~i da }e deci biti prekinuto {kolovanje, a bolesnicima le~enje. U posebno te{koj situaciji nalaze se deca povratnika; mnoga od njih ne govore ni romski ni srpski jezik, ne mogu da nostrifikuju diplome i ne mogu da se upi{u u {kole. Zbog te{kih uslova ìvota u kojima su se na{li nakon povratka, mnogi ljudi poku{a- vaju da ilegalnim kanalima ponovo do|u do zemalja Zapadne Evrope.300 U domenu ostvarivanja osnovnih gra|anskih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava na ovu grupu lica se ne odnosi nijedan od organizovanih institucionalnih oblika pruànja pomo}i i ekonomskog osnaìvanja. Iako bi Strategija za smanjenje siroma{tva i Strategija za osnaìvanje i integraciju Roma trebalo da se primenjuju i na ovu dru{tvenu grupu, ne postoji osnovni normativno-pravni okvir niti program saradnje dràvnih i institucija lokalne samouprave koji bi to omogu}io. Pravni vakuum u kome se nalaze je uzrok i njihove potpune „sistemske nevidlji- vosti“ – nisu registrovani, ne nalaze se u kolektivnim centrima, nemaju li~na dokumenta, a sa aspekta dràve oni ~ak ne postoje ni kao evidentiran broj. Pored toga, ova lica ~e- sto nemaju ni alternativnu mreù ro|aka ili prijatelja koji bi im pomogli u makar delimi~- nom adaptiranju na novu sredinu. Dru{tvena grupa povratnika nije homogena u smislu strukture i rasprostranjenosti siroma{tva i identi~ne potrebe za dru{tvenom intervencijom. Dubina i o{trina socijalne potrebe najvi{e zavise od vrste i stepena obrazovanja, starosti, zdravstvenog stanja i eventualnog postojanja hroni~nih bolesti, pola, broja dece, vremena provedenog u inostranstvu u traènju ili kori{}enju socijalne pomo}i, povratka u gradske ili seoske sredine i, naravno etni~ke razlike Roma naspram neroma. Potrebno je dalje istraìvanje o nivoima ugroènosti medju samim povratnicima kako bi se osmislio i sproveo program pomo}i za najugroènije. înjenica je da zbog dugog izbivanja iz zemlje i primetnog problema s jezikom i pokidanom ili nikad uspostavljenom dru{tvenom mreòm (prijatelja, rodbine i suseda), povratnicima nije nimalo lako da uspostave mreù neformalnih kona- takata koja bi im obezbedila elementarne uslove za dru{tvenu integraciju. U decembru 2005. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava otvorilo je na aerodromu Beograd kancelariju za prijem povratnika. îne je pravnik koji se nalazi u samoj kancelariji na aerodromu i socijalni radnik koji je u Ministarstvu. Nadle`nost te kancelarije je, za sada, davanje besplatne informativne i pravne pomo}i. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i centar MARRI (The Migration, Asylum, Refugees Regional Initiati- ve) pripremaju strategiju za reintegraciju povratnika. Zasad je napravljana radna verzija Nacrta strategije za reintegraciju povratnika. Predstavnik Grupe 484 bio je koordinator izrade Nacrta strategtije.

300 Vi{e o problemima povratnika pre i tokom povratka i nakon {to se vrate u zemlju: Grupa 484, Povratak iz Zapadne Evrope, avgust 2005.

143 2.1. Povratak manjina s Kosova i Metohije u Srbiju i Crnu Goru kao u “bezbedni deo zemlje” (Internal Flight – Alternativa interne za{tite) 301 Pripadnici manjinskih etni~kih zajednica s Kosova i Metohije, u najve}em broju Roma koji se na osnovu ugovora o readmisiji vra}aju u Srbiju i Crnu Goru, predstavljaju jednu od najugroènijih grupa u {irokom spektru ranjivih grupa, koje zahtevaju posebnu brigu dràve. Mnogi od njih nikad nisu ostvarili nikakve kulturne, socijalne ili ekonomske veze sa Srbijom ili Crnom Gorom ili su ostvarene veze davno pokidane. Vra}anjem u socijalni i kulturni kontekst kome ne pripadaju i koji doìvljavaju kao stran, ova lica prepu{taju se sama sebi i potpunoj socijalnoj i kulturnoj izolaciji i ekonomskoj bedi. Jezi~ka barijera i neposedovanje li~nih dokumenata ometaju njihov pristup obrazovanju, zvani~nom trì{tu rada i zdravstvenoj i socijalnoj za{titi. Oni ne mogu da se oslone na mreù porodi~nih i ostalih dru{tvenih veza, koja bi im pomogla u makar delimi~nom prilago|avanju. Za razliku od izbeglica i ve}ine interno raseljenih lica, lokalno stanovni{tvo ih ni u kom slu~aju ne prihvata. Bez institucionalne pomo}i, {anse tih lica da se prilagode novoj sredini, ekonomski adaptiraju i socijalno i kultur- no integri{u veoma su male. Iako su bili prinu|eni da najmanje dva puta prisilno napuste svoje domove, jednom kad su napustili Kosovo i Metohiju, a drugi put kad su napustili svoje domove u evropskim dràvama koje su im privremeno obezbedile humanitarnu ili druge oblike vremenski ograni~ene za{tite, lica s Kosova i Metohije u Srbiji ne uìvaju status interno raseljenih lica i ograni~ene olak{ice koje ovaj status daje. Stav vlasti je da ne garantuju status raseljenog lica osobama kojima je odbijen zahtev za azil ili ukinuta privremena za{tita u dràvama s kojima je zaklju~en ugovor o readmisiji. Kosovski povratnici su u pot- punom pravnom vakuumu. U avgustu 2004. UNHCR je preporu~io zemljama Zapadne Evrope da nastave da pruàju za{titu azilantima, pripadnicima manjina sa KiM i ljudima iz me{ovitih brakova i da ih, pre svega iz bezbednosnih razloga, ne vra}aju na KiM, ali ni u druge delove Srbije i Crne Gore gde bi se na{li u stanju internog raseljenja, odnosno u situaciji da ne mogu da ostvare osnovna ljudska prava.302 UNHCR navodi da takve osobe, ako se vrate, mogu biti suo~ene sa ogromnim problemima, jer se nisu stekli uslovi za pravnu reintegraciju i ekonomski opstanak. Prisilni povratak i sekundarno raseljenje prouzrokuju nepotrebne patnje i ponovne te{ko}e za porodice, nedostatak statusa, probleme u pristupu pravima, pravne probleme (dokumenta), a mo`da i stanje bezdràvljanstva.

301 Pretpostavka da tra`ilac azila mo`e da dobije za{titu u drugom delu svoje zemlje (Internal Flight) i da mu stoga nije potrebna me|unarodna za{tita. 302 UNHCR, The possibility of applying the internal flight or relocation alternative within Serbia and Monte- negro to certain persons originating from Kosovo and belonging to ethnic minorities there, August 2004.

144 2.2. Povratak dece bez pratnje, `rtava trgovine ljudima i drugih lica u stanju posebne ugroènosti Odsustvo koordinacije i razmene informacija izme|u zemalja koje vra}aju ova lica i Srbije i Crne Gore kao zemlje prihvata glavna je smetnja registraciji ovih lica i utvr- |ivanju stanja potrebe u kojoj se neka od njih nalaze, kako bi im se pruìle odgovaraju- }e vrste pomo}i. Dràve koje vra}aju povratnike u Srbiju i Crnu Goru naj~e{}e ne dosta- vljaju ni elementarne podatke o njima i njihovim utvr|enim statusima u tim zemljama (lica koja su hroni~ni bolesnici, lica koja nisu u stanju da se sama o sebi staraju, vra}anje dece bez roditelja, vra}anje porodica bez muà, odnosno oca koji je jedini hranilac vi{e~- lanih porodica itd.). Ova ~injenica Srbiji i Crnoj Gori dodatno oteàva adekvatno planiranje i organizovanje, prikupljanje i razmenu informacija izme|u centralne vlasti, terito- rijalne autonomije, lokalnih samouprava i me|unarodnih organizacija, i re{avanje konkretnih problema ove vrste najugroènijih povratnika. Prema dosad dostupnim podacima, izgleda da zakoni o za{titi podataka o li~nosti, odnosno standardi za{tite prava na privatnost u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima predstavljaju neku vrstu problemati~nog pravno zasnovanog opravdavanja dràva koje vra}aju navedene kategorije lica da ne sara|uju sa Srbijom i Crnom Gorom, {to u uslovima i ina~e lo{e koordinacije i plani- ranja izme|u razli~itih organizacija, nivoa vlasti i donatora smanjuje mogu}nost adekvatnog socijalnog odgovora na izazove prihvata ovih kategorija najugroènijih lica. Prema stanovi{tu UNHCR, lica u situaciji posebne ugroènosti imaju posebne potrebe koje treba uzeti u obzir u kontekstu povratka, naro~ito kad se imaju u vidu neadekvatne usluge u institucijama zdravstvene za{tite i socijalnog staranja.303 U dokumentu UNHCR kategorije posebno ugroènih grupa su izdvojene posebno u kontekstu procesa povratka direktno na Kosovo i Metohiju, ali predloèna struktura posebno ugroènih grupa primenjiva je i na kategorizaciju povratnika s obzirom na stepen njihove ugroènosti i postojanje potrebe za institucionalnim reagovanjem prilikom povratka u uì deo Srbije i Crne Gore. Posebno ugroène grupe u tom smislu su: – @rtve trgovine ljudima – ène, deca, ali i mu{karci; – Hroni~ni bolesnici ili druga te{ko obelela lica ~ije stanje zahteva specijalizovanu medicinsku intervenciju koja moè da se dobije samo u odre|enim delovima dràve povrata; – Lica koja pate od te{kih i hroni~nih du{evnih bolesti (uklju~uju}i poreme}aje izazvane postraumatskim stresom) ~ije stanje zahteva specijalizovanu medicinsku pomo} odre|ene vrste koja moè da se dobije samo u odre|enim delovima dràve povrata; – Lica sa ozbiljnim hendikepom (uklju~uju}i i njihove staratelje), ~ije stanje zavisi od dostupnosti sistema za pruànje specijalizovane podr{ke; – Starije osobe bez pratnje koje nemaju ro|ake ili bilo koji drugi oblik podr{ke zajednice;

303 UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March 2005.

145 – Deca odvojena od roditelja ili ro|aka, za koje povratak sigurno ne moè biti u njihovom najboljem interesu. Obrazovna intergracija, psiho-socijalni i zdravstveni razvoj dece povratnika, bri- ga je pre svega dràve u koju se vra}aju, ali do povratka dece odvojene od roditelja, ~iji su ro|aci ili staratelji identifikovani, treba da do|e nakon odgovaraju}eg obave{tenja koje je unapred upu}eno i nakon {to je dràva povratka izvr{ila odgovaraju}e pripreme, tako da nema nikakve praznine u pruànju detetu nege i za{tite.304

3. Povratak na Kosovo

Na Kosovu ne postoje institucije koje bi pomogle povratnicima pri reintegraciji u dru{tvo: nema informacionih centara, nema asistencije, nema sme{taja, nema medicinske i psihosocijalne pomo}i i ne organizuju se ~asovi u~enja jezika za povratnike koji ~esto govore samo jezik zemlje prihvata. Me|unarodna i lokalna uprava na Kosovu nije uloì- la dovoljno napora u re{avanje problema povratnika. Propust da se prepozna problem povratka imao je mnoge prakti~ne implikacije, a najva`niji je nedostatak budètskih sredstava za izgradnju adekvatnih institucija za prihvat povratnika.305 Albanci i pripadnici drugih naroda s Kosova vra}aju se u ovu pokrajinu iz Zapad- ne Evrope (od druge polovine 1999) u skladu sa posebnim ugovorima izme|u UNMIK i zainteresovanih dràva, bez u~e{}a Srbije i Crne Gore. Svake nedelje, iz Nema~ke, Veli- ke Britanije i drugih zapadnoevropskih zemalja, na pri{tinski aerodrom sle}u avioni s prisilno deportovanim ljudima.

Revidirane i dopunjene Memorandume o razumevanju, UNMIK je potpisao sa: 1. Nema~kom – prisilni povratak ve}inom Albanaca, A{kalija i Egip}ana 2. [vedskom – isto kao i sa Nema~kom 3. [vajcarskom – prisilni povratak ve}inom Albanaca – pregovara se o deportacijama A{kalija i Egip}ana.

S Francuskom postoji namera da se pregovara o potpisivanju Memoranduma.

Nema~ka je doma}in najve}em broju izbeglica s Kosova. U aprilu 2005. godine UNMIK je zaklju~io sporazum s Nema~kom o otpo~injanju povratka pripadnika a{kalijske i egipatske zajednice. U dogovorenom sporazumu (agreed note) predla`e se povratak oko 300 osoba mese~no, A{kalija i Egip}ana, po~ev od maja 2005, da bi se od jula 2005. taj

304 Ibid. 305 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004 – 2005, addressed to the Special Represen- tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005 at page 42.

146 broj mese~no pove}avao na 500 osoba. Predvi|eno je da od 2006. broj povratnika ne bude ograni~en. UNMIK tvrdi da je ovakav sporazum u saglasnosti s pozicijom UNHCR iz marta 2005. U tom dokumentu UNHCR isti~e da na Kosovu postoji ve}a tolerancija prema pripadnicima a{kalijske i egipatske manjine i da im uglavnom nije potrebna me|unarodna za{tita, kao i da je pripadnicima ovih grupa omogu}eno da podnesu individualne zahteve za kontinuiranu me|unarodnu za{titu.306 Prema sporazumu, Nema~ka je du`na da obavesti UNMIK ~etrdeset dana unapred o nameravanom prisilnom povratku, nakon ~ega UNMIK sprovodi „detaljnu proveru“. Nacrt UNMIK dokumenta obja{njava mehanizme za proces prisilnih povrataka za period od 18 meseci, od aprila 2005. do septembra 2006. Ovaj dokument obuhvata plan za detaljnu procenu stepena bezbednosti i operativne uslove za pripremu prijema i sme{taja prisilnih povratnika. Nije, me|utim, u potpunosti jasno da li }e svaki pojedina~ni slu~aj biti ispitan ({to je potrebno da bi se garantovala sigurnost povratnicima), ili }e ispitivanje obuhvatiti samo op{tu procenu celokupne situacije u op{tini povratka. Dokument je pomalo nerealan u pogledu kapaciteta za prihvat ljudi, i predvi|a da }e biti revidiran i dopunjavan svaka tri meseca po{to se podrazumeva da }e bezbedono- sna situacija biti pobolj{ana. Mogu}nost pogor{anja situacije, me|utim, nije razmotrena. S obzirom na o~ekivano pobolj{anje bezbedonosne situacije, plan je da se skrati period obave{tavanja, a srazmerno tome, i u skladu sa sporazumom, porastao bi broj zahteva za prisilni povratak.307 Prema informacijama IDMC, postoje slu~ajevi prisilnog povratka izbeglica o kojima je UNMIK bio obave{ten prekasno ili uop{te nije bio obave{ten308. S obzirom na to da su kapaciteti za procenu stanja bezbednosti ograni~eni, smanjen period obave{tavanja i porast prisilnih povrataka mogli bi da dovedu do povratka ljudi bez adekvatnih garancija za njihovu bezbednost, {to bi pove}alo rizik od sekundarnog raseljenja. 309 Nekoliko zemalja je prisilno deportovalo izbeglice tvrde}i da, iako ne postoje bez- bednosni uslovi za povratak u mesta porekla, oni mogu da se vrate u druge delove Srbije i Crne Gore, u skladu s principima “alternative internog bekstva” (internal flight alternative). Ovakva praksa za rezultat ima sekundarno raseljenje povratnika. Prema navodima UNHCR, ovakvom praksom „kao da se zanemaruje etni~ko ~i{}enje i na taj na~in suprot- stavlja na~elima Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti iz Juna 1999, koja insistira na bez- bednom i neograni~enom povratku svih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove”.310 Prema procenama UNMIK i Nema~ke, nakon provere bezbednosti (screening) na Kosovo bi realno bilo vra}eno ne vi{e od 20 odsto predvi|enih povratnika. Ova procena, me|utim, ne uklju~uje deportaciju vi{e od stotinu A{kalija i Egip}ana kojima je za{tita ukinuta pre odre|enog vremena, ali koji jo{ nisu vra}eni.311 Prvi let iz Nema~ke na Ko-

306 UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March 2005, para. 14 i 15. 307 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, pp. 12-13. 308 Ibid., p. 12. 309 Ibid., p. 11 310 Ibid., p. 13 311 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004–2005, addressed to the Special Represen- tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, pp. 43-44; Refugees International (RI), Kosovo: Roma returns stalled by security concerns, politics and discrimination, 27 June 2005.

147 sovo, kojim je vra}eno pet A{kalija, bio je 19. maja 2005. Slede}im letovima, u maju i po~etkom juna, stiglo je jo{ 14 A{kalija i Egip}ana. [to se ti~e romske zajednice, sporazum UNMIK i Nema~ke navodi: „U pogledu o~ekivanog pobolj{anja situacije Roma na Kosovu, UNMIK pristaje na mogu}nost povratka po~inilaca krivi~nih dela, pripadnika romske zajednice koji su osu|eni na kaznu zatvora u trajanju od najmanje 2 godine, ili na vi{e zatvorskih kazni ~ija je ukupna du`i- na najmanje 2 godine i kojima nije neophodna (me|unarodna) za{tita.”312 S obzirom na lo{u bezbednosnu situaciju na Kosovu i na to da UNHCR ostaje pri stavu da je raseljenim Romima s Kosova neophodna me|unarodna za{tita, ostaje neobja- {njivo UNMIK-ovo iniciranje povratka pripadnika romske zajednice prihvatom ozbiljnih prestupnika.313 Ombudsman za Kosovo Marek Antoni Novicki zagovara zabranu povratka pripadnika romske, a{kalijske i egipatske (RAE) manjine na Kosovo. U komunikaciji s vlastima Italije, Nema~ke, [vedske i Velike Britanije, ombudsman je naveo da bi povratak Roma, A{kalija i Egip}ana na Kosovo u ovom trenutku za te ljude zna~io ozbiljan rizik i te{ko}u, i da ne bi bio u skladu sa standardima ljudskih prava. On je posebno apo- strofirao izve{taj generalnog sekretara privremene misije uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu S/2005/88 iz februara 2005, u kojem se navodi da „Vlada nije preuzela dovoljno mera da kazni zlo~ine po etni~koj osnovi, da postavi sistem, da nadgleda i cenzuri{e kr{enje jezi~kih prava i promovi{e kulturu ljudskih prava i tolerancije“. Ombudsman je dobio odgovor od Nema~ke, u kome se ka`e da je povratak manjina na Kosovo obustavljen (za A{kalije i Egip}ane u 2004, a za Srbe i Rome 31. marta 2003) i da su povraci sprovedeni samo uz stroge konsultacije s nadle`nom upravom UN na Kosovu. U odgovoru [vedske se navodi da je [vedska u novembru 2004. potpisala sa UNMIK Memorandum o razumevanju, koji isklju~uje povratak Roma, A{kalija i Egip- }ana na Kosovo. U tom pismu se, me|utim, navodi da u skladu s pozicijom UNHCR u martu 2005, A{kalijima i Egip}anima nije vi{e neophodna me|unarodna za{tita314. Om- budsman je dobio informaciju od specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, da je UNMIK, na osnovu stava UNHCR, odlu~io da dozvoli ograni~en povratak pripadnika a{kalijske i egipatske zajedice u mesta gde je procenjeno da je njihov povratak izvodljiv i bezbedan; to je UNMIK-ova kancelarija za povratak i zajednice utvrdila na osnovu svakog pojedina~nog slu~aja. Specijalni izaslanik tako|e nagla{ava da }e se o potrebi da se razviju kapaciteti za integraciju na Kosovu raspravljati s Privremenim institucijama lokalne samouprave (PISG), UNMIK-om, IOM-om kao i s predstavnicima me|unarodne zajednice na Kosovu. 315 Kancelarije za povratak i zajednice (ORC) i op{tine su, me|u- tim, bile nepripremljene da pomognu u procesu prisilnih povrataka.316

312 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as “Gypsies” in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 15. 313 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004–2005, addressed to the Special Represen- tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, pp. 43-44. 314 Ibid., pp. 131-132. 315 Ibid., p. 139. 316 Refugees International (RI), Kosovo: Roma returns stalled by security concerns, politics and discrimination, 27 June 2005.

148 Neke evropske zemlje ignori{u zdravstveno stanje pojedinih povratnika. Norve- {ka i Nema~ka insistiraju na deportaciji na Kosovo, bez obzira na to da li su posredi osobe koje se le~e. Finska je avionom deportovala jednu porodicu uprkos ~injenici da je majka bila u osmom mesecu trudno}e, a kasnije i ènu koja je mesec dana pre toga pro{la kroz komplikovan poro|aj i jo{ uvek imala krvarenje. Pored toga, iako UNMIK nije bio na vreme obave{ten o njihovom povratku, Finska je odbila da primi nazad tu porodicu.317 U decembru 2005. godine UNMIK je objavio dokument o prisilnom povratku navode}i da ne}e prihvatati prisilne povratke pripadnika odre|enih grupa kojima je neophodna me|unarodna za{tita u skladu sa stavom UNHCR. To su: Srbi sa Kosova, Romi, Albanci, Bo{njaci koji su poreklom iz delova Kosova gde su ~inili manjinsko stanovni- {tvo; osobe s Kosova koje se suo~avaju s bilo kakvim problemima u vezi sa za{titom, uklju~uju}i i fizi~ku opasnost; Albanci sa Kosova koji su u me{ovitim brakovima, lica me{ovite etni~ke pripadnosti i kosovski Albanci, Goranci i Bo{njaci koji su bili lojalni srpskom reìmu. Prisilni povratak pripadnika a{kalijske ili egipatske zajednice bi}e ograni~eno prihva}en, tj. bi}e prihva}en samo na odre|enim lokacijama. Pored toga, UNMIK ne}e prihvatati prisilni povratak ugroènih grupa, npr. lica kojima je potrebna medicinska nega, starih lica bez pratioca, i spre~i}e razdvajanje porodica.318 Tamo gde su povratnici ve}inom Albanci, UNMIK proverava ime, broj ~lanova porodice, i lokaciju povratka, ali uglavnom ne ulazi u celokupno stanje319. Kada su posredi A{kalije ili Egip}ani, UNMIK proverava svaki pojedina~an slu- ~aj uklju~uju}i i terenske posete radi provere uslova sme{taja u njihovim sopstvenim ku- }ama ili kod doma}ina iz lokalne zajednice; proveravaju se i dostupnost usluga, zdravstveno stanje ~lanova porodice, prisustvo dece i ugroènih grupa. U skladu s Memoran- dumom o razumevanju potpisanim s Nema~kom, od maja 2005. godine na Kosovo je vra}eno 300 A{kalija i Egip}ana. UNMIK je 15 novembra 2005. odbio da prihvati 33 pripadnike RAE manjine i vratio ih je u Nema~ku. Slu`benici UNMIK se nalaze i na aerodromu i proveravaju svaki avion pre nego {to se putnici iskrcaju, kako bi se uverili da u njemu nema nikog za koga nisu dali saglasnost da bude prisilno vra}en.320

3.1. Pristup socijalnoj i humanitarnoj pomo}i U propisima ne postoji diskriminicija u pogledu pristupa uslugama u slu~aju kada je osoba registrovana; zbog te{ke ekonomske situacije, me|utim, kapaciteti tih usluga su veoma ograni~eni. Stanovnici Kosova ne moraju da imaju radne ili zdravstvene knji`ice kako bi imali pristup uslugama; dostupnost je bazirana na samoj registraciji.

317 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004–2005, addressed to the Special Represen- tative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, p. 43. 318 UNMIK, Office of Returns and Communities, Background Note on Forced Returns Policy, December 2005. 319 Izvor: UNMIK. 320 Izvor: UNMIK.

149 Postoji opasnost da ljudska prava prisilnih povratnika budu ponovo ugroèna zbog ~injenice da se njima ne pruà nikakva vrsta humanitarne pomo}i nakon repatrijacije. Na primer, Sadri Ramadani (47) vra}en je iz [vedske u Beograd 26. marta 2006. godine sa ènom i dvoje dece. Njegov zahtev za stalni boravak u [vedskoj je odbijen, uprkos uve- renju da njegova èna i }erka pate od post-traumatskog poreme}aja i da su le~ene u psi- hijatrijskoj bolnici u [vedskoj. G. Ramadani je oti{ao u Gnjilane, odakle je poreklom i gde jo{ uvek ìve neki njegovi ro|aci. Njegov sin, A.R. (13) govori samo romski i {ved- ski, i zbog toga ne moè da poha|a ni srpsku ni albansku {kolu, a {kolovanje na romskom na Kosovu ne postoji. Drugi slu~aj: I.H. je 9. decmbra 2004. deportovan s porodicom iz Nema~ke u Po- dujevo. I.H. ima dvanaestogodi{nju }erku, koja je ro|ena u Nema~koj, gde je poha|ala {kolu, i koja albanski govori veoma slabo. Za devoj~icu je povratak na Kosovo bio velika trauma. Cela porodica je napustila Kosovo i oti{la u Novi Sad, a sada planiraju da ponovo odu u neku od zemalja Evropske unije.321 Odre|eni broj prisilnih povratnika koji su pristali na intervju ERRC, planiraju odlazak u neke od zemalja Evropske unije. Mno- ga od tih lica su u opasnosti da postanu `rtve trgovine ljudima ili drugih ozbiljnih oblika kr{enja ljudskih prava.322 Zna~ajan broj povrataka mogao bi dodatno da destabilizuje krhku bezbednosnu situaciju na Kosovu. Kao {to je prethodno re~eno u „Stavu o kontinuiranoj me|unarodnoj za{titi lica sa Kosova“ iz marta 2005. godine, UNHCR defini{e kao rizi~ne grupe kosovske Srbe, Rome i Albance u delovima Kosova gde su oni manjinsko stanovni{tvo. Po pre- poruci UNHCR, pripadnici ovih grupa trebalo bi da se vra}aju isklju~ivo dobrovoljno. Iako je stanje procenjeno kao bolje za A{kalije, Egip}ane, Bo{njake i Gorance, UNHCR nagla{ava da pripadnici tih grupa jo{ uvek mogu imati individulane validne zahteve za za{titom. Postoji, me|utim, veliki pritisak na UNHCR i UNMIK da ublaè svoju politiku povratka. U zajedni~kom pismu, Danska, [vedska, Norve{ka i Island kritikuju dokument UNHCR, navode}i da zabrana povratka manjina na Kosovo „moè nenamerno da dovede do etni~kog ~i{}enja na Kosovu“.323

4. Ljudska prava azilanata u SCG

U odsustvu zakona o azilu Republike Srbije i Republike Crne Gore i prati}ih institucija, UNHCR u Srbiji i Crnoj Gori nastavio je da vodi proceduru utvrdjivanja izbegli~kog statusa ljudi van prostora biv{e Jugoslavije. Radi se uglavnom o ljudima koji su uhva}eni pri ilegalnom ulasku ili boravku u SCG, ali ima i ljudi koji su imali legalni boravak u Srbiji i Crnoj Gori i koji su dobrovoljno pristupili UNHCR. Tako|e, jedan broj

321 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as “Gypsies” in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 16. 322 Ibid., p. 3. 323 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 12

150 azilanata u{ao je u proceduru preko prijavne kancelarije UNHCR na aerodromu Beograd. Na drugim grani~nim prelazima, UNHCR nema registracione centre. Ukoliko im UN- HCR prizna izbegli~ki status, te ljude ~eka preseljenje u tre}e zemlje – uglavnom SAD i Kanadu. Dràvaljani Iraka uìvaju privremenu za{titu u SCG, odnosno UNHCR se brine o njima dok se nalaze na teritoriji SCG. Iako se vode kao osobe koje su u{le u proceduru UNHCR, ta organizacija ne ispituje osnovanost njihovih zahteva za me|unarodnom za- {titom sve dok se ne promeni bezbednosna situacija u Iraku. U Srbiji i Crnoj Gori bilo je 19 dràvljana Iraka koji su uìvali ovakvu vrstu privremene za{tite.324 U 2005. godini ukupno 55 stranih dràvljana u{lo je u proceduru UNHCR za priznavanje izbegli~kog statusa. Izbegli~ki status dobilo je je 11 osoba (tri porodice) – 10 turskih dràvljana i jedna Uzbekistanka. Me|u traìocima azila, najvi{e je bilo dràvlja- na Banglade{a (8), Gruzije (7) i Indije (5). UNHCR nema podataka o slu~ajevima vra}anja traìlaca azila na teritoriju gde bi njihov ìvot ili sloboda bili ugroèni (refoulement), ali pri sada{njem neure|enom stanju u pogledu azilantske za{tite, takva mogu}nost ostaje velika. Prema nezvani~nim procenama, u 2005 godini, 27.000 stranih dràvljana nije dobilo dozvolu da u|u u Srbiji i Cr- nu Goru i me|u njima je sigurno bilo potencijalnih traìlaca azila. UNHCR je, tako|e, spre~io repatrijaciju jednog gra|ana Iraka koji je trebalo da bude deportovan jer mu je u Srbiji i Crnoj Gori istekla putna isprava. Kao {to je ve} re~eno Srbija i Crna Gora donela je okvirni zakon o azilu u martu 2005. godine. To je zakon na nivou dràvne zajednice koji samo na~elno garantuje pravo da se azil traì i uìva, ali u Srbiji, skoro da nema pomaka u cilju usvajanja detaljnih zakona o azilu u skladu sa me|unarodnim standardima. U Crnoj Gori, predlog zakona je pripremljen za izglasavanje u Skup{tini, dok je u Srbiji sve i dalje na nivou nacrta. Uzrok takvog ka{njenja na nivou Srbije je pre svega u institucionalnoj neorganizovanosti koju karakteri{u animozitet me|u pojedinim ministarstvima. U cilju ja~anja budu}ih kapaciteta azilantske za{tite, UNHCR sprovodi treninge za pripadnike policije u Srbiji i organizuje studijske posete radi upoznavanja predstavnika vlasti sa sistemima azila u susednim zemljama. Nakon usvajanja zakona o azilu UNHCR planira obuku za pravosudne organe i civilni sektor.

324 Na Kosovu je 2005. bilo 18 tra`ilaca azila koji su prolazili proceduru UNHCR.

151 I ) Zemlje iz kojih dolaze azilanti: Januar– Jun 2005 Jul –Decembar 2005 UKUPNO Albanija 1 1 2 Bugarska 1 2 3 Banglade{ 8 0 8 Gruzija 5 2 7 Indija 5 0 5 Iran 0 2 2 Irak 0 5 5 Moldavija 0 3 3 Mongolija 0 4 4 Maroko 0 3 3 Holandija 1 0 1 Nigerija 0 1 1 Palestina 0 1 1 Rusija 0 4 4 [ri Lanka 0 1 1 Tunis 0 1 1 Turska 1 0 1 Uzbekistan 1 0 1 UKUPNO 55

II) Broj osoba koje su podnele zahev za ail Muskarci 48 @ene 7 Malolene osobe bez pratnje 1 Malolene osobe sa porodicom 5 UKUPNO osoba 55 UKUPNO (slu~ajeva) 47

III) Broj osoba kojima je priznat azil

Mu{karci 7 @ene 4 Maloletne osobe bez pratnje 0 Malolene osobe sa porodicom 6 UKUPNO osoba 11* UKUPNO (slu~ajeva) 3** * 10 osoba podnelo zahtev 2004. ** 2 slu~aja sa zahtevima podnetim 2004.

152 IV ) Broj osoba koje su (prvostepeno) odbijene Mu{karci 19 @ene 5 Maloletne osobe bez pratnje 0 Maloletne osobe sa porodicom 2 UKUPNO osoba 24 UKUPNO zahteva (slu~ajeva) 20

Onima kojima je UNHCR odbio zahtev za azil, IOM organizuje povratak u zemlju porekla. U 2005. bio je samo jedan slu~aj dobrovoljnog povratka tra`ioca azila. Jedan Al- banac odustao je od zahteva za azil i dobrovoljno se preko IOM vratio u Albaniju.

4.1. Vra}anje dràvljana tre}ih zemalja na osnovu ugovora o readmisiji Srbija i Crna Gora potpisala je sporazume o readmisiji sa 15 zemalja EU i okru- ènja.325 Svi ti sporazumi pored vra}anja svojih dràvljana predvi|aju i vra}anje drà- vljana tre}ih zemalja i lica bez dràvljanstva koji su preko teritorije jedne strane ugovornice do{li na teritoriju druge dràve potpisnice sporazuma. Nisu, me|utim, dostupni podaci na koji na~in se ti sporazumi sprovode {to se ti~e vra}anja dràvljana tre}ih zemalja na teritoriju Srbije i Crne Gore, niti su dostupni podaci koliko je ljudi vra}eno u susedne zemlje nakon {to su sa tih teritorija u{li u SCG. Generalno, zemlje zapadne Evrope ne vra}aju gra|ane tre}ih u SCG po{to nema ni zakona ni kapaciteta za prihvat azilanata. De{avaju se, ipak, izuzeci. Radi priznavna- ja izbegli~kog statusa, UNHCR je uzeo u proceduru dvojicu dràvljana Moldavije koji su vra}ena u SCG sa teritorije Hrvatske na osnovu ugovora o readmisiji.

4.2. Procedura za utvr|ivanje izbegli~kog statusa – pitanja ka`njavanja, pritvora i sme{taja azilanata U odnosu na 2004. godinu, ni{ta se mnogo nije promenilo u pogledu prihvata i ka- `njavanja azilanata. Veoma je neujedna~ena praksa postupanja policijskih uprava u razli~itim delovima Srbije. Negde ljude koji su uhva}eni pri ilegalnom prelasku granice, a koji su iskazali zahtev za azil, direktno prosle|uju UNHCR, a negde policija traìoce azila prosle|uje lokalnom sudiji za prekr{aje koji ih osu|uje na zatvorsku kaznu uglavnom od dve do tri nedelje zbog ilegalnog ulaska ili boravka u zemlji. Tokom prekr{ajnog postupka i za vreme izdràvanja kazne traìoci azila nemaju pristup advokatu. Treba re}i da decu i ène policija odmah prosle|uje UNHCR

325 Do sada su potpisani sporazumi o readmisiji sa slede}im zemljama: Nema~kom, [vajcarskom, [vedskom, Danskom, Italijom, Belgijom, Holandijom, Luksemburgom, Austrijom, Slova~kom, Ma|arskom, Sloveni- jom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Bugarskom.

153 Nakon {to odsluè kaznu, MUP ih prebacuje u Centar za prihvat stranaca, za- tvorenom tipu institucije u okviru okru`nog zatvore u Padinskoj skeli. Tu su uglavnom sme{teni strani dràvaljani koji ~ekaju da im se utvrdi identitet i reguli{u papiri za povratak u zemlju porekla nakon {to su odsluìli kaznu za po~injeno krivi~no delo u Srbiji. UNHCR, po pravilu, osobe za koje postoje ozbiljne indicije da im je potrebna me- |unarodna za{tita preuzima iz pritvorskih uslova i obezbe|uje poseban sme{taj. U prito- vrskim uslovima, uglavnom ostaju osobe bez dokumenata ~iji identitet ne moè da bude utvr|en. Te osobe su ili namerno uni{tile svoja dokumenta, kako ne bi mogli da budu vra- }ene u zemlju porekla, ili su im ih oduzeli krijum~ari ljudima.

4.3 Pristup humanitarnoj i pravnoj pomo}i Osim UNHCR, organizacije koje pomaù azilantima su: Crveni krst Srbije i Crne Gore, ~ije se pomo} uglavnom sastoji od ode}e i osnovnih ìvotnih namirnica, NVO Amiti pruà psihosocijalnu pomo}, ali UNHCR uglavnom organizuje sve aktivnosti u vezi sa potrebama azilanata. UNHCR nisu poznati slu~ajevi da je neki azilant poku{ao da re{i neko pitanje na sudu u Srbiji i Crnoj Gori. Po{to skoro da nemaju nikakva prava osim prava privremenog boravka, njihov status u zemlji je takav da se drè po strani dok su u UNHCR-ovoj proceduri, odnosno izbegavaju kontakt sa svim organima vlasti. U slu~aju da se azilant zbog nekog prekr{aja, ili re|e krivi~nog dela na|e na sudu, UNHCR mu organizuje besplatnu pravnu pomo}.

4.4. Pristup tr`i{tu rada i socijalnim uslugama Tra`ioci azila i izbeglice kojima je UNHCR priznao status, nemaju nikakva socijalna i ekonomska prava dok borave na teritoriji Srbije i Crne Gore. Mnogi rade na crno poljoprivredne i gra|evisnke poslove i potpuno su neza{ti}eni od eksploatacije ili prevare.

4.5. Dokumenta, izbor mesta stanovanja i slobode kretanja Kao i prethodnih godina u Srbiji i Crnoj Gori, traìoci azila nemaju ure|en boravak kod policije, ve} im policija toleri{e boravak dok god se UNHCR brine o njima. UNHCR izdaje dve vrste li~nih dokumenata – za ljude koji su u proceduru za utvr|i- vanje izbegli~kog statusa i za ljude kojima je priznat izbegli~ki status. U pripremi novog zakona o li~noj karti, vlasti Srbije razmatraju mogu}nost izdavanja li~ne karte za strance. U Srbiji i Crnoj Gori ljudi koji su u{li u proceduru UNHCR za priznavanje izbegli~kog statusa mogu da se kre}u po zemlji, uz prethodno odobrenje policije. UNHCR je traìocima azila obezbe|ivao sme{taj u motelu „Hiljadu ruà“ (10 ki- lometara jugoisto~no od Beograda) do decembra 2005. Nakon tog datuma, na osnovu ugovora sa jednom gra|evinskom firmom, UNHCR sme{ta azilante u radni~ke barake u

154 delu Novog Beograda „Savski nasip“. Tu traìoci azila imaju redovne dnevne obroke, ali su uslovi sme{taja generalno gori nego u motelu „Hiljadu ruà“. Ukoliko ima novca, tra- ìlac azila moè da pla}a privatni sme{taj, odnosno da iznajmi sobu ili stan. Osobama kojima je priznat izbegli~ki status, UNHCR nudi 100 dolara mese~no kao asistenciju za nalaènje sopstvenog privatnog sme{taja, dok ~ekaju preseljenje u tre}e zemlje. Ne postoji ograni~enje za mesto gde izbeglice mogu da potraè sme{taj, ali ih UNHCR savetuje da to bude Beograd ili njegova okolina zbog blizine kancelarije UNHCR. De{ava se da ljudi napuste sme{taj UNHCR i ilegalnim putem nastave ka Zapad- noj Evropi, ~ak i u slu~ajevima kad im UNHCR nagovesti da }e njihov zahtev za azil biti pozitivno re{en i da ih o~ekuje preseljenje u tre}u zemlju.

4.6. Pravo na obrazovanje i zdravstvenu za{titu Deca azilanata imaju pravo samo na osnovno obrazovanje, i upisuju se samo u jednu osnovnu {kolu u Beogradu. Tro{kove le~enja azilanata u lokalnim zdravstvenim institucijama pokriva UNHCR.

5. Zaklju~ci i preporuke

5.1. Op{te preporuke za proces integracije povratnika u SCG326

Nastavljanje aktivnosti sa ciljem zaklju~ivanja sporazuma o readmisiji i ulaska na takozvanu “Belu {engensku listu”; Pra}enje procesa migracija u regionu i u~estvovanje u institucijama i forumima saveta Evrope i EU koje se odnose na ovu oblast; Unapre|enje saradnje i razmene iskustava sa svim dràvama u regionu u vezi sa pitanjem integracije povratnika; Formiranje sveobuhvatne baze podataka o broju i strukturi povratnika po op{tinama u SCG, kako bi se planovi integracije mogli uskladiti sa lokalnim mogu}- nostima; Uspostavljanje tesne saradnje sa dràvama prijema koje bi prilikom sprovo|e- nja ugovora o readmisiji trebalo da pruè podatke o povratnicima na{im organima; Saradnja razli~itih dràvnih institucija i lokalnih samouprava u cilju koordinisanja ve} postoje}ih programa pomo}i, saradnje sa donatorima i definisanja budu}ih jedinstvenih programa pomo}i u procesu integracije; Obezbe|ivanje bolje informisanosti svih institucija (na nivou dràvne zajednice, teritorijalnih autonomija, lokalne samouprave, javnih slu`bi) o me|unarodnim

326 Preuzeto iz radne verzija Nacrta strategije za reintegraciju povratnika, februar 2006.

155 standardima u domenu readmisije, obavezama SCG po tom osnovu kao i obavezama SCG u domenu garantovanja uìvanja ljudskih prava povratnicima po osnovu readmisije; Ja~anje kapaciteta lokalnih ustanova kako bi mogle da odgovore na osnovne probleme integracije povratnika (uklju~uju}i programe edukacije za obrazovne, socijalne i zdravstvene ustanove); Sprovo|enje informativne kampanje o stvarnim potrebama povratnika, vode}i ra~una o kulturnim i jezi~kim ograni~enjima, pre svega prema Romima povratnicima; Uspostavljanje olak{ane procedure za dobijanje dokumenata, kao preduslovu za pristup drugim pravima; Podr{ka programima finansiranja stambene izgradnje koji bi uklju~ili i re{avanje stambenih problema socijalno ugroènih povratnika; Podr{ka projekata za pobolj{anje uslova ìvota u zajednicama u koje se povratnici integri{u (izgradnja osnovne infrastrukture: voda, kanalizacija, elektri~na energija, putevi); Razvijanje posebnih programa i mera usmerenih na obave{tavanje povratnika o njihovim pravima za slu~aj nezaposlenosti i podsticanje novog zapo{ljavanja u ovoj populaciji; Sprovo|enje posebnih programa u obrazovanju koji bi povratnicima omogu}ili u~enje srpskog jezika, kao i programe koji bi im omogu}ili da odrè i razviju znanje stranih jezika koje su usvojili u zemlji prijema.

5.1.2. Pripadnici manjina s Kosova – povratnici iz Zapadne Evrope

Dràvni organi Srbije i Crne Gore, u saradnji sa me|unarodnim i nevladinim organizacijama, trebalo bi da se zalaù kod vlada zapadnih zemalja da ne vra- }aju manjine sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru kao u bezbedni deo zemlje i trebalo bi da se angaùju na prihvatu i pomo}i ljudima koji su se ve} vratili. Oni pripadnici manjine sa Kosova i Metohije koji su ve} vra}eni u Srbiju i Crnu Goru kao u bezbedni deo zemlje, trebalo bi da dobiju posebnu za{titu kao interno raseljena lica – pri ~emu treba razmotriti mogu}nost priznavanja raseljeni~kog statusa i davanje mandata Komesarijatu za izbeglice Srbije (kao institucije sa velikom infrastrukturom i iskustvom) u re{avanju problema tih ljudi.

5.2. Azilantska za{tita

Vlasti Srbije i Crne Gore treba {to pre da usvoje sveobuhvatne zakone o azilu u skladu sa me|unarodnim i evropskim standardima. Treba eliminisati mogu}nost vra}anja azilanta na teritoriju gde bi mogao da bude izlo`en progonu (refoulement).

156 Treba uspostaviti prate}e institucije, centre za prihvat azilanata, formirati dr`avna tela i stru~ne slu`be koje bi preuzele ulogu koju sada ima UNHCR u za{titi tra`ilaca azila; Nu`no je intenzivirati stru~nu obuku za predstavnike vlasti, nevladinog sektora i medija u domenu me|unarodne za{tite izbeglica.

157 158 V TRGOVINA LJUDIMA I KRIJUM^ARENJE LJUDI

Posle oruànih sukoba i raspada Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, prostor jugoisto~ne Evrope ostao je podeljen na mnogobrojne zava|ene, sukobljene dr- àvice, ali istovremeno ujedinjen u siroma{tvu, bedi, sivoj ekonomiji. To je novonastale dràve trajno povezalo sa transnacionalnim organizovanim kriminalom. Kriminal ne bira nacionalnost, ne zazire od ljudi razli~ite vere; on okuplja sve one koji u novcu, profi- tu i boga}enju vide smisao i svrhu sopstvenog postojanja. Trgovci decom, ènama i mu- {karcima, kao i krijum~ari ljudi, uspostavljaju ~vrste veze i uspostavljaju sopstvene ka- nale kako bi ovaj vid ilegalnog poslovanja tekao nesmetano. U odsustvu sistema egzaktnog pra}enja i analize, ve}ina me|unarodnih, nevladinih i vladinih organizacija daje razli~ite ocene o razmerama pojave trgovine ljudskim bi}ima u svetu i u ovom regionu. Izve{taji UN tako govore da svake godine oko 700.000 èna i dece iz celog sveta postanu `rtve trgovine ljudima, a {vedska nevladina organizacija Kvinna till Kvinna procenjuje da oko 500.000 èna iz celog sveta svake godine budu preba~ene u zemlje zapadne Evrope u poloàju lica kojima se trguje.327 Prema procenama Me|unarodne organizacije za migracije, pribli`no 12 odsto od ukupnog broja `rtava trgovine ljudskim bi}ima ~ine deca.328 Prema podacima MARRI, oko 100.000 ilegalnih migranata prelazi preko teritorije zemalja jugoisto~ne Evrope, a oko 15 odsto je poreklom iz zemalja na{eg regiona.329 Podaci projekta grupe istraìva~a s podru~ja jugoisto~ne Evrope govore da izme|u 600.000 i 800.000 ljudi u svetu na razli~ite na~ine postanu plen trgovaca ljudima i bivaju eksploatisani od onih koji takve usluge koriste (nedeljnik Vreme, 22. septembar 2005, str. 17). Prema istom izvoru, ameri~ki Federalni istra`ni biro (FBI) raspolaè podacima da se u ovom vidu nelegalne trgovine obrne oko 9,5 milijardi dolara za godinu dana.330 Kao {to trgovci ljudima sara|uju u obavljanju svoga „posla”, tako i policije u regionu poku{avaju da im se zajedni~kim snagama suprotstave. Centar SECI (South-East Cooperation Initiative – Inicijativa za saradnju u jugoisto~noj Evropi), sa sedi{tem u Bu- kure{tu, u saradnji sa dvanaest zemalja regiona od 2002. godine kontinuirano radi na su-

327 Viktimolo{ko dru{tvo Srbije, Trgovina ljudima u Srbiji, Beograd, 2004, str. 24. 328 IOM Kosovo (2002), Return and Reintegration Project, Situation Report, February 2000 – December 2002. 329 Migration, Asylum, Refugees Regional Initiative (www. marri-rc.org/Strategy and Activities-Migrations), 2005–2006. 330 V. Petronijevi}, Grupa 484, Ka beloj {engenskoj listi, 2005, str. 26.

159 zbijanju ‘prekograni~nog kriminala’. Prepoznav{i trgovinu ljudima kao jedan od najte- ìh oblika kr{enja ljudskih prava i jednu od najsna`nijih grana organizovanog kriminala u regionu, SECI je u saradnji sa dràvama regiona organizovao ’Operaciju Mira`’ da bi suzbio trgovinu ljudima. Na osnovu informacija koje su iz dràva regiona stigle u centar SECI u Bukure{tu, glavne rute za trgovinu ljudima bile su: 1. Ukrajina – Moldavija – Rumunija – Srbija i Crna Gora 2. Ukrajina – Moldavija – Rumunija – Bugarska – Turska 3. Srbija i Crna Gora – BiH – Hrvatska – Slovenija 4. Hrvatska – Slovenija – EU”.331

1. Univerzalni dokumenti

U pogledu zabrane ropstva i prinudnog rada, dràvnu zajednicu SCG obavezuje, pored odredaba Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima (PGP), i veliki broj me|unarodnih ugovora o zabrani ropstva i drànja u ropskom poloàju.332 Ratifikacijom ovih ugovora preuzeta je obaveza za{tite odre|enih prava, uz obavezu suzbijanja i ka`njavanja svih oblika ropstva, poloàja sli~nih ropstvu, prevoza lica u ropskom poloàju, trgovine ljudskim bi}ima i prisilnog rada. SCG je 16. maja potpisala jo{ jedan vaàn me|unarodni ugovor u ovoj oblasti – Konvenciju Saveta Evrope o akciji protiv trgovine ljudskim bi}ima.333 Zamisao o dono{enju me|unarodnog dokumenta koji bi se odnosio na borbu organizovanog kriminala realizovana je usvajanjem Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Protokola za prevenciju, suzbijanje i ka`njavanje trgovine ljudskim bi}ima, naro~ito ènama i decom (Prvi protokol) i Protokola protiv krijum~arenja migranata kopnom, morem i vazduhom u Palermu, u Italiji (Drugi protokol), decembra 2000. godine. ^lan 1. odre|uje da je svrha ove Konvencije ,,da na efikasniji na~in unapredi saradnju u pogledu spre~avanja i borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala”. Potom slede odredbe o pojmovima u Konvenciji. Tako se ,,grupom za organizovani kriminal” smatra organizovana grupa od tri ili vi{e lica, koja postoji u izvesnom vremenskom periodu i koja deluje sporazumno u cilju ~injenja jednog ili vi{e te{kih zlo~ina ili krivi~nih dela definisanih ovom Konvencijom, radi zadobijanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi” (^lan 2. a). U ~lanu 3 stav 2 odre|eno je i da }e se krivi~no delo smatrati transnacionalnim ,,ukoliko je krivi~no delo izvr{eno u vi{e dràva, odnosno u~injeno u jednoj dràvi, ali je ve}i deo priprema, rukovo|enja ili kontrole obavljen u nekoj drugoj dràvi”. Krivi~no delo je transnacionalno i ako je ,,u~injeno u jednoj dràvi, ali je u njega uklju~ena grupa za organizovani kriminal koja se bavi kriminalnim aktivnostima u vi{e dràva ili je u~injeno u jednoj dràvi, ali su bitne posledice nastupile u nekoj drugoj dràvi”.

331 Istra`iva~ki tim nedeljnika Vreme, „Trgovina ljudima – Novo ime starog posla”, 29. septembar 2005. 332 Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2005, 2006, str. 93. 333 http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/ChercheSig.asp?NT=197&CM=8&DF=25/11/2005&CL=ENG;

160 Trgovina ljudima i krijum~arenje ljudi jesu deo transnacionalno organizovanih kriminalnih aktivnosti. înjenje ovih krivi~nih dela povezano je s prelaskom dràvnih granica, involviranjem dràvnih struktura u njihovo izvr{enje, uspostavljanjem mreà sa- u~esnika u mnogim dràvama itd.

Trgovina ljudskim bi}ima ”zna~i vrbovanje, prevo`enje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovla{}enja ili te{kog polo`aja, ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili slu`bu, ropstvo ili odnos sli~an ropstvu, servitut ili uklanjanje organa. (~l. 3).

Osnovna svrha Protokola je i “da spre~i i da se bori protiv” trgovine ljudima i da olak{a me|unarodnu saradnju u toj borbi. Potpisnici su u obavezi da prepoznaju trgovinu ljudima kao krivi~no delo i me|usobno sara|uju kako bi se ostvarili ciljevi Protokola – da obezbedi za{titu privatnosti `rtava i fizi~ku za{titu; da obezbedi pravnu pomo}, obe- {te}enje i osnovnu socijalnu za{titu koja obuhvata sme{taj, zdravstvenu za{titu, pravnu pomo} i obrazovanje ili obuku u zavisnosti od starosti, pola i potreba `rtve, sa posebnom brigom o deci `rtvama. [to se ti~e povratka `rtava trgovine ljudima, od dràva se zahteva da “razrade” zakone koji bi omogu}avali `rtvama trgovine ljudima da ostanu u toj zemlji, privremeno ili stalno, “u odgovaraju}em slu~aju” na osnovu humanitarnosti i saose}anja. Dràve su tako|e postigle dogovor oko readmisije i oko obezbe|ivanja pomo}i pri repatrijaciji svojih dràvljana, sa posebnim osvrtom na li~na dokumenta. Srbija i Crna Gora su potpisale Protokol 12. decembra 2000, a ratifikovale ga 6. septembra 2001. godine. 334

2. Krijum~arenje ljudi

Krijum~arenje migranata, koje se obavlja u uslovima koji ugro`avaju ili poni`avaju `rtvu, podrazumeva migrante koji su pristali na krijum~arenje. @rtve trgovine, me|u- tim, nisu nikad dale svoj pristanak ili ako u po~etku jesu, taj pristanak je izazvan silom, zavo|enjem ili zlostavljanjem. Krijum~arenje se zavr{ava dolaskom migranata do krajnjeg odredi{ta, a trgovina obuhvata i nastavak eksploatacije `rtava, radi zarade trgovca ili “vlasnika”. Protokol za borbu protiv krijum~arenja migranata kopnom, morem i vazduhom je relevantan me|unarodni sporazum, koji se primenjuje uz Konvenciju UN protiv transnacionalnog kriminala.

334 Slu`beni list SRJ, br. 6/01.

161 3. Srbija (bez Kosova)

3.1. Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi Tokom 2003. godine, preduzeti su va`ni koraci da se izmeni kaznena politika u pogledu najteìh krivi~nih dela. Zna~ajnu izmenu predstavlja ugra|ivanje zabrane trgovine ljudskim bi}ima u Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama dr- àvne zajednice Srbije i Crne Gore (~lan 13). Na ovaj na~in ropstvo, kao i njegovi savre- meni oblici, izri~ito su zabranjeni najvi{im pravnim aktom dràvne zajednice. Ustavi dr- àva ~lanica, koji ne propisuju zabranu drànja u ropskom poloàju, trebalo bi da se u tom smislu usklade s Ustavnom poveljom, ~iji je sastavni deo Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i gra|anskim slobodama. Iste godine u KZ Srbije uneta je odredba koja reguli{e trgovinu ljudskim bi}ima (~l. 111b, st. 1 KZRS, Sl. glasnik RS, br. 39/03).335 Krivi~no delo trgovine ljudima, u smislu ~lana 111b, stav 1 Krivi~nog zakona RS, koji vi{e nije u primeni, a koji se oslanja na definiciju iz Prvog protokola Konvencije UN o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2000. godine (ratifikovanu od Skup{tine SRJ u junu 2001) – glasi:

Ko silom ili pretnjom, dovo|enjem u zabludu ili odràvanjem u za- bludi, zloupotrebom ovla{}enja, poverenja, odnosa zavisnosti ili te{kih pri- lika drugog: vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posredu- je u predaji ili prodaji, sakriva ili drì drugo lice, a s ciljem sticanja neke koristi, eksploatacije njegovog rada, vr{enja kriminalne delatnosti, prostitucije ili prosja~enja, upotrebe u pornografske svrhe, radi oduzimanja dela tela za presa|ivanje ili radi kori{}enja u oruànim sukobima, kazni}e se zatvorom od jedne do deset godina.

Novi Krivi~ni zakonik koji je Skup{tina Srbije usvojila 29. septembra, a koji je stupio na snagu u januaru 2006, sadr`i donekle izmenjenu i dopunjenu definiciju krivi~- nog dela trgovine ljudima (~l. 388 KZRS, Sl. glasnik RS, br. 85/05). Dodati su novi na- ~ini izvr{enja (zadr`avanje li~nih isprava ili davanje i primanje novca ili druge koristi) i ciljevi izvr{enja krivi~nog dela (sticanje neke koristi, prinudni rad, druge vrste seksualne eksploatacije, uspostavljanje ropskog ili njemu sli~nog odnosa). Kazna je poo{trena, po- dizanjem zakonskog minimuma za osnovni oblik krivi~nog dela (sa jedne do deset na dve do deset godina zatvora). Pored toga, u odnosu na prethodno zakonsko re{enje, kazne su poo{trene u slu~aju da nastupi smrt o{te}enog (sa najmanje 5 na najmanje 10 godina zatvora) i u slu~aju da je krivi~no delo u~inila organizovana grupa (sa najmanje 3 na najmanje 5 godina zatvora). Dok je staro zakonsko re{enje predvi|alo ka`njavanje u~inioca i ako nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih na~ina izvr{enja krivi~nog

335 Ibid., str. 94.

162 dela prema licu koje je mla|e od 14 godina, novo re{enje sada pro{iruje tu za{titu na sva maloletna lica, {to predstavlja pozitivnu promenu.336 Novim KZ Srbije kao posebno krivi~no delo predvi|ena je i trgovina decom radi usvojenja (~l. 389).337 Iako se novi propisi Republike Srbije oslanjaju na relevantne me|unarodne dokumente, postoje i izvesni propusti: prvo, propisanim krivi~nim delom nije jasno odre|eno da je pristanak `rtve na eksploataciju s krivi~nopravnog aspekta potpuno irelevantan i da ga ne uzima u obzir Protokol za prevenciju, suzbijanje i ka`njavanje trgovine ljudskim bi}ima, naro~ito ènama i decom ( ~lan 3, stav b); drugo, zakonodavac je propustio da predvidi kvalifikovani oblik izvr{enja krivi~nog dela trgovine ljudima ako se ovo delo u~ini prema vi{e lica, otmicom ili na naro~ito svirep ili naro~ito poniàvaju}i na~in, {to je u neskladu s Protokolom za prevenciju, suzbijanje i ka`njavanje trgovine ljudskim bi- }ima, naro~ito ènama i decom (~lan 3, stav a). Me|utim, najozbiljniji propust u novom, izmenjenom srpskom Krivi~nom zakoniku predstavlja smanjivanje zakonskog minimuma za delo trgovine ljudima u~injeno prema maloletnom licu sa najmanje 5 na najmanje 3 godine zatvora. Budu}i da je op{te- prihva}en stav da kaznena politika treba da bude o{trija upravo kada su u pitanju maloletne `rtve, razlog za ovakvu izmenu je potpuno neshvatljiv. Novouvedeno krivi~no delo trgovine decom radi usvojenja (~l. 389 KZ RS) predvi|a ka`njavanje ukoliko je trgovina radi usvojenja u~injena nad licem koje nije navr{i- lo 14 godina (dete prema KZ RS). Prema ~lanu 1 Konvencije o pravima deteta i ~lanu 3, stav (d) Prvog protokola, detetom se ima smatrati svako lice mla|e od 18 godina, {to zna- ~i da ovo zakonsko re{enje odstupa od me|unarodnog standarda kad uskra}uje za{titu deci uzrasta izme|u 14 i 18 godina.338 ,,Uz navedene nedostatke i nejasno}e, va`no je napomenuti da doma}e zakonodavstvo ne inkrimini{e kupovinu usluga koje pruàju `rtve trgovine ljudima. U tom smislu Preporuka 1545 (2002) Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope o kampanji protiv trgovine ènama insistira na ka`njavanju kupca koji je svestan da kupuje seksualne usluge od ène koja je `rtva trgovine ljudskim bi}ima. Tako bi kaznena politika bila uperena ne samo protiv trgovaca ljudskim bi}ima ve} i protiv onih koji se njihovim uslugama koriste.’’339 U skladu sa Zakonom o kretanju i boravku stranaca (Sl. List SRJ, br 68/02), pripadnici policije su u obavezi da prevezu stranu dràvljanku koja ne poseduje li~na dokumenata, uklju~uju}i i mogu}e `rtve trgovine ljudima, u Centar za prijem stranih dràvlja- na radi sme{taja tokom procesa deportacije. U skladu sa Sporazumom potpisanim izme- |u Saveznog ministarstva unutra{njih poslova i IOM u avgustu 2001, Centar obezbe|u- je sme{taj i hranu za `rtve trgovine ljudima, uz nov~anu nadoknadu IOM. Od 2003. po-

336 Srpsko krivi~no zakonodavstvo razlikuje dete (lice koje nije navr{ilo 14 godina), maloletnika (lice koje je navr{ilo 14 godina, a nije navr{ilo 18 godina) i maloletno lice (lice koje nije navr{ilo 18 godina (~l. 112, st. 8, 9 i 10 KZRS). 337 Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2005, 2006, str. 94. 338 Ibid., str. 95. 339 Ibid., str. 95.

163 licija sve vi{e upu}uje potencijalne `rtve trgovine ljudima direktno u skloni{ta u Beogra- du ili u kancelarije IOM na razgovor. Ukoliko se ustanovi da se ne radi o `rtvama trgovine ljudima, strani dràvljani koji ne poseduju odgovaraju}u dokumentaciju mogu biti optuèni za krivi~na dela bavljenja prostitucijom, nelegalnog prelaska granice i nelegalnog boravka na teritoriji Srbije. Kazne mogu biti nov~ane ili do 40 dana zatvora.340 Krijum~arenje ljudi podrazumeva posredovanje, odnosno u~estvovanje u obezbe|ivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su s tim saglasne i to s ciljem ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne koristi, ali bez namere eksploatacije ovih osoba.341 S tim u vezi, prethodno zakonodavstvo Srbije propisivalo je kaznu zatvora do jedne godine za lice koje bez propisane dozvole pre|e ili poku{a da pre|e granicu SCG, naoruàno ili uz upotrebu nasilja (~l. 249 OKZ RS). Za lice koje se bavi nedozvoljenim prebacivanjem drugih lica preko granice SCG, ili iz koristoljublja omogu- }ava drugom nedozvoljeni prelaz granice bila je propisana kazna od {est meseci do pet godina zatvora. Nije, me|utim, bilo obaveze da se za{tite prava lica koja se pre- bacuju. Ugroàvanje ìvota ili bezbednosti krijum~arenih migranata, nehumano ili po- niàvaju}e postupanje, uklju~uju}i tu i eksploataciju migranata, nisu bili predvi|eni kao kvalifikovani oblik krivi~nog dela, {to predstavlja odstupanje od standarda postavljenog u Drugom protokolu Konvencije UN o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (~l. 6 st. 3). ,,Novi KZ Srbije u stavu 2 ~lana 350 predvi|a zabranu krijum~arenja ljudi, odre- |uju}i da }e se onaj ko u nameri da pribavi kakvu korist omogu}ava drugom nedozvoljen prelaz granice SCG ili nedozvoljen boravak ili tranzit kroz SCG licu koje nije drà- vljanin SCG, kazniti zatvorom od 3 meseca do 6 godina. Stavom 3 istog ~lana navodi se ugroàvanje ìvota ili zdravlja lica ~iji se prelazak omogu}ava kao oteàvaju}a okolnost za u~inioca i propisuje se kazna zatvora od jedne do deset godina. Ova novina predstavlja razradu i dopunu ~lana 249 prethodnog OKZ RS.”342 Napredak u odnosu na ranije zakonsko re{enje postoji, ali prime}ujemo i jedan nedostatak koji bi u praksi mogao da izazove izvesne nedoumice, pa i ozbiljne probleme. Naime, stav 2 ~lana 350 odnosi se samo na krijum~arena lica koja su strani dràvljani. Postavlja se pitanje {ta je sa dràvlja- nima SCG koji se krijum~are. Kada je posredi ilegalni ulazak i boravak lica na teritoriji SCG, Zakon o kretanju i boravku stranaca (~l. 34, st. 4), propisuje da se privremeni boravak u SCG ne}e odobriti strancu koji je na nedozvoljen na~in u{ao u SCG, a nije mu priznat status izbeglice, odnosno nije mu priznato pravo azila. Kao za{titna mera predvi|eno je udaljenje stranca s teritorije SCG (~l. 35). U Zakonu ne postoji mera o dozvoli privremenog boravka za `r- tve trgovine ljudima, mada su tokom 2004. godine doneti podzakonski akti koji to omogu}uju. Da bi se obezbedio vi{i stepen za{tite, zakone koji se odnose na strance i azil tre-

340 R. Surtees, Drugi godi{nji izve{taj o `rtvama trgovine ljudima u Jugoisto~noj Evropi, 2005, [vajcarska: IOM, 2005, str. 530-531. 341 Preuzeto iz nedeljnika Vreme, 22. septembar 2005, str. 15. 342 Ibid., str. 97.

164 ba osavremeniti i uskladiti s relevantnim me|unarodnim standardima.343 S tim u vezi posebnu pa`nju je potrebno obratiti i na za{titu prava krijum~arenih lica, te je potrebno izmeniti odgovaraju}e odredbe zakona radi njegovog uskla|ivanja sa ~lanovima 5, 6 (stav 1, ta~ka (c)), 16 i 18 Drugog protokola Konvencije UN o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.344 Najva`nija obaveza koju dràva ima u krivi~nim postupcima vezanim za krivi~no delo trgovine ljudima jeste za{tita i obe{te}enje `rtava. Zakonom o organizaciji i nadle`nosti dràvnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Sl. glasnik RS, br. 67/03) predvi|eni su mehanizmi za{tite svedoka u krivi~nom postupku. Propisano je da }e ,,na obrazloèni predlog zainteresovanog lica, sud odlu~iti o za{titi li~nih podataka svedoka ili o{te}enog (~l. 15m), a ako prisustvo svedoka ili o{te}enog na glavnom pre- tresu nije mogu}e obezbediti, oni se mogu saslu{ati putem video konferencijske veze ili putem me|unarodne krivi~nopravne pomo}i (~l. 15lj).345 U aprilu 2002. godine u Srbiji je osnovan Republi~ki tim za borbu protiv trgovine ljudima. U Republi~kom timu postoje ~etiri radne grupe za slede}e oblasti: prevencija i edukacija (koordinator grupe – ASTRA), pomo} `rtvama kroz uspostavljanje mehanizama za za{titu `rtava (koordinator grupe – Ministarstvo za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku), suzbijanje trgovine decom (koordinator grupe – nevladina organizacija Beosup- port), sprovo|enje zakona (koordinator grupe – Ministarstvo pravde). Nacionalni koordinator je februara 2004. godine formirao Savetodavno telo za borbu protiv trgovine ljudima; ono obuhvata: nacionalnog koordinatora i njegove saradnike, koordinatore svih radnih grupa, i predstavnike Misije OEBS, IOM i UNICEF. Klju~na uloga Savetodavnog tela je da pomaè i podràva napore nacionalnog koordinatora u koordinaciji i realizaciji mera i aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima. U tu svrhu Savetodavno telo se preko koordinatora radnih grupa povezuje sa ostalim ~lanovima Republi~kog tima kako bi se omogu}ili brà komunikacija i redovan protok informacija me|u akterima. Odlukom Vlade Srbije iz oktobra 2004. godine (Odluka Vlade Srbije br. 02- 6783/2004-I, Sl. glasnik RS, br. 113, 15. oktobar 2004, str. 2) formiran je Savet za borbu protiv trgovine ljudima, u kome su slede}i ministri: ministar unutra{njih poslova; ministar pravde;

343 SCG je obavezna da, u skladu sa ~lanom 7, st. 1 Prvog protokola, razmotri usvajanje zakonskih ili drugih odgovaraju}ih mera koje `rtvama trgovine ljudima dozvoljavaju da na njenoj teritoriji ostanu privremeno ili, u odre|enim slu~ajevima, trajno i time ih izuzme iz kategorije ilegalnih migranata. 344 V. Petronijevi}, Grupa 484, Ka beloj {engenskoj listi, Beograd, str. 29. 345 Beogradski centar za ljudska prava, navedeno delo, str. 97.

165 ministar rada, zapo{ljavanja i socijalne politike; ministar zdravlja; ministar prosvete i sporta; ministar finansija. Savetom rukovodi ministar nadle`an za unutra{nje poslove.

Uloga Saveta je da defini{e nacionalnu politiku borbe protiv trgovine ljudima. Sa- vet razmatra izve{taje relevantnih me|unarodnih tela, zauzima stavove i predlaè mere za sprovo|enje preporuka za borbu protiv trgovine ljudima, datih od me|unarodnih tela. Savet propisuje i usvaja strate{ke i sveop{te ciljeve u borbi protiv trgovine ljudima. U toku 2004. godine odràna su dva sastanka Republi~kog tima za suzbijanje trgovine ljudima. Prvi sastanak je odràn 23. januara 2004. godine. Na sastanku je odlu~e- no da se formira posebna Radna grupa za decu (dotad je za decu bila nadle`na podgrupa Radne grupe za prevenciju i edukaciju).346 U Beogradu je 26. maja 2005. godine, u organizaciji Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori, odràna konferencija posve}ena problemu trgovine ljudima u jugoisto~noj Evropi. Tom prilikom Specijalni predstavnik OEBS za borbu protiv trgovine ljudima Helga Kon- rad zatraìla je reviziju mehanizama u toj borbi. Obra}aju}i se u~esnicima konferencije u Beogradu, izjavila je da se me|unarodna zajednica nalazi na raskrsnici u borbi protiv trgovine ljudima. Uprkos napretku, malo ~injenica ukazuje na to da je postignut uspeh u suzbijanju te vrste kriminala. Potrebno je suo~iti se s datim stanjem i razmotriti sve strategije koje bi mogle doprineti njegovom pobolj{anju. Ona je tako|e pozvala vlade zemalja u~esnica da ustanove mere koje bi omogu}ile konfiskaciju imovine osu|enih za trgovinu ljudima.347 Va`no je ista}i da je jula 2004. godine ministar unutra{njih poslova Republike Sr- bije doneo instrukciju (MUP, D. br. 5131/2004) na osnovu koje }e se, ukoliko Slu`ba za koordinaciju pomo}i `rtvama trgovine ljudima (formirana u decembru 2003, Sl. glasnik RS, br. 121/03) oceni da odre|enoj osobi treba pruìti za{titu i tretman kao `rtvi trgovine ljudima, odobriti toj osobi privremeni boravak u zemlji, i to iz humanitarnih razloga u trajanju od tri meseca (u svrhu oporavka i povratka u zemlju porekla), zatim {est meseci (ukoliko sara|uje sa organima vlasti u otkrivanju krivi~nih dela i izvr{ilaca) odnosno jedne godine (ukoliko aktivno u~estvuje u sudskom postupku kao svedok ili o{te}eni). Pri- vremeni boravak od jedne godine odobri}e se i ukoliko to zahtevaju razlozi li~ne bezbednosti `rtve. Od marta do maja 2005. godine sedam `rtava se prijavilo i dobilo dozvolu za tromese~ni boravak. Postoje dva razloga za zabrinutost {to se ti~e sada{nje procedure za dobijanje dozvole za privremeni boravak: prvo, obavezna administrativna taksa od 4.700 dinara (oko 75$), od koje ne mogu biti izuzete ni osobe koje nisu u mogu}nosti da je plate, i drugo, obezbe|ivanje dozvole za {estomese~ni boravak obavezuje `rtvu da u~estvuje u pravnom postupku u Srbiji348. Na inicijativu IOM, izmenama Zakona o republi~kim ad-

346 NVO Astra (www.astra.org.yu). 347 One World Southeast Europe (http://ssla.oneworld.net/article/view/112189/1/). 348 R. Surtees, navedeno delo, str. 537.

166 ministartivnim taksama, ~lanom 35, ukinuta je obaveza pla}anja ove takse za `rtve trgovine ljudima. Primena ovako izmenjenog zakona planirana je za jul 2006. godine. Septembra 2005. godine usvojen je i Zakon o programu za{tite u~esnika u krivi~nom postupku.349 Zakonom se predvi|aju vanredna sredstva za{tite, koja }e se primenjivati samo kod najte`ih krivi~nih dela, izme|u ostalog i u slu~ajevima organizovanog kriminala. Predlog predvi|a ~etiri vrste za{titnih mera: fizi~ku za{titu li~nosti i imovine, zatim promenu prebivali{ta ili preme{tanje u drugu zavodsku ustanovu, prikrivanje identiteta i podataka o vlasni{tvu i, kao krajnje sredstvo, promenu identiteta. Predvi|ena je me|unarodna saradnja u sprovo|enju Programa, na osnovu ratifikovanog me|unarodnog ugovora ili reciprociteta. Zakon je stupio na snagu 1. januara 2006. godine.350

Trgovina ljudima

„Mladen Dalmacija (30), zvani „Mla|a“ i „Pop“, jedan od vode}ih trgovaca ljudima s na{ih prostora, uhap{en je u subotu u Bolonji”, pi{e beogradski dnevnik Politika. (Politika, 28. decembar 2005). List navodi da je za sada neizvesno da li }e Dalmacija biti izru- ~en vlastima na{e zemlje, gde ga ~eka osam godina zatvora zbog poku- {aja da u Italiju prokrijum~ari dve dr`avljanke Ukrajne radi bavljenja prostitucijom. Za Dalamacijom su vlasti SCG raspisale me|unarodnu poterni- cu 13. aprila, mesec dana po otvaranju istrage protiv bra~nog para Vla- dimira i Tatjane Dudi}, kao i Dragana Andrija{evi}a. Oni su u optu`nici, koju je potpisao tu`ilac Specijalnog suda u Beogradu Miroljub Vitorovi}, ozna~eni kao ~lanovi organizovane kriminalne grupe koju je osnovao Mladen Dalmacija. Posle su|enja u njegovom odsustvu, Vladimir je osu|en na {est godina, Tatjana na ~etiri, dok je Andrija{evi}u izre~ena kazna od tri godine zatvora. Presudu je 30. septembra izreklo ve}e sudije Radmile Dragi~e- vi} – Di~i}, kada je Mladen Dalmacija osu|en na osam godina zatvora, kao organizator ove kriminalne grupe. Specijalnost Dalmacijinog klana bile su devojke iz Ukrajine. Mamili su ih pri~om o dobroj zaradi u Nema~koj, a ideja je zapravo bila da ih primoraju na bavljenje prostitucijom u Italiji. Devojkama iz Ukrajine, uz la`no predstavljanje ponu|en je posao bebi – siterke, radnice u kafi}u ili egzoti~ne plesa~ice uz mogu}nost zarade i do ~etri stotine evra. Dve devojke O.N. i O.I. su zbog lo{eg materijalnog stanja poverovale u ovu pri~u i pristale na primamljiv predlog. Grupa Mladena Dalmacije otkrivena je prislu{kivanjem telefonskih razgovora u kojima su njeni ~lanovi ugovarali prodaju jo{ {est devojaka.

349 Slu`beni glasnik RS 85/05. 350 Beogradski centar za ljudska prava, navedeno delo, str. 98.

167 Krijum~arenje ljudi

Protiv tri kineska dràvljana i devet dràvljana SCG podneta je prijava za krivi~no delo krijum~arenja kineskih imigranata kroz region Balka- na do Zapadne Evrope. Deset od dvanaest osumnji~enih su u pritvoru dok je navodni vo|a lanca, identifikovan u optu`nici kao Huang Hong- hui, i dalje na slobodi, zajedno sa drugim osumnji~enim, srpskim drà- vljaninom. Verovatno }e obojici biti su|eno u odsustvu. Tuìoci Okru- `nog suda u Beogradu su izjavili da im nije poznat ta~an broj prokrijum~arenih ilegalnih imigranata iz Kine koje su od, po~etka 2004. do avgusta 2005, krijum~arili pripadnici ove grupe, napla}uju}i 8.300 evra po imigrantu. U optu`nici se po~inioci opisuju kao “izuzetno okrutni i brutalni” i navodi se doga|aj iz aprila pro{le godine kada je ova grupa otela dvanaest kineskih dràvljana u Pekingu. Taoci su, navodno, drà- ni negde na severu Bosne, gde su ih otmi~ari tukli i iznu|ivali novac od njihovih porodica, prete}i saka}enjem i odsecanjem prstiju. Beogradski javni tuìlac izjavljuje da „Srbija, ne}e vi{e predstavljati pogodno tle za karavane koji prevoze belo roblje”. 351

SCG je zemlja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta trgovine ljudima. @rtve, ot- krivene na teritoriji SCG dolaze iz Ukrajine, Rusije, Rumunije, Bugarske, Litvanije, Moldavije, Gruzije i iz zemalja biv{e Jugoslavije. Prema nezvani~nim rezultatima istra- ìvanja IOM, Vlada, nevladine organizacije ili me|unarodne organizacije pruìle su pomo} za 39 `rtava trgovine ljudima, stranih dràvljana (uklju~uju}i 8 maloletnih lica) u Srbiji tokom 2005, a pomo} je obezbe|ena i za 15 srpskih dràvljana (uklju~uju}i 7 maloletnih lica), kako u SCG tako i u drugim delovima regiona. Istraìvanje ukazuje na ve- }i broj `rtava prinudnog rada nego seksualne eksploatacije me|u stranim dràvljanima – ovaj odnos nije poznat za srpske dràvljane. Prijave trgovine ljudima su u 24 slu~aja podnete policiji tokom 2005. za 35 `rtava, od kojih su 22 maloletna lica. Trinaestoro od tih maloletnika (12 èna i jedan mu{karac) bilo je seksualno eksploatisano, osmoro (4 mu{karca i 4 ène) kori{}eno za pro{nju, a jedno lice je prisiljeno na brak; osmoro maloletnika su bili Romi ({est ih je kori{}eno za pro{nju, a dva su bila podvrgnuta seksu- alnoj eksploataciji). Broj Roma, zbrinutih `rtava trgovine ljudima (zajedno sa pripadnicima drugih manjina) neproporcionalan je ukupnom broju zbrinutih `rtava. Romi predstavljaju posebno ugroènu grupu u pogledu trgovine ljudima.352 Jedina maloletna `r- tva stranog dràvljanstva je bila iz Bugarske. Sve punoletne osobe bile su ènslog pola: 10 iz SCG, 2 iz Ukrajine, 1 iz Rumunije.353 Krajnja odredi{ta za `rtve u inostranstvu su

351 Serbianna, “Members of Chinese-Serbian human trafficking ring indicted in Belgrade”, >http://www.serbianna.com/news/2006/01027.html< January 9, 2006. 352 R. Surtees, navedeno delo, str. 515. 353 US Department of State, Country Report for Serbia and Montenegro 2004, February 2005, pp. 15-16.

168 Albanija, BiH, Hrvatska i Zapadna Evropa (uglavnom Italija), kao i Kosovo, pokrajina pod upravom UN. Vi{e od polovine (52 odsto) `ena `rtava koje se prevoze na Kosovo prolaze kroz Srbiju.354 Mali procenat `rtava trgovine ljudima u Srbiji su raseljena lica. Ali iako je mali, taj procenat je ipak zna~ajan s obzirom na veli~inu i ugro`enost raseljeni~ke populacije u Srbiji. 355

BROJ @RTAVA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI ILI POREKLOM IZ SRBIJE, OD 2001. DO 2004.356

2001 2002 2003 2004 Total Strani dr`avljani 36 53 37 43 169 Dr`avljani Srbije 1 10 13 21 45

Slu~ajevi u kojima je asistirao IOM Beograd, pojedina~no za svaku zemlju357 Ukupno po nacionalnoj Izvor po regionima i zemljama 2005 pripadnosti Bugarska 1 Rumunija 3 + 1 dete Moldavija 8 Ukrajina 6 22 stranca + 1 dete Rusija 1 Irak 1 Gruzija 1 Kongo 1 Srbija i Crna Gora 41 + 1 dete 41 domicilno lice + 1 dete Ukupno 63 + 2 deteta

Slu~ajevi dr`avljana SCG u kojima je asistirao IOM BEOGRAD, po etni~koj strukturi Poreklo 2005 Srbi 25 + 1 dete Romi 15 Ma|ari 1 Ukupno 41 + 1 dete

354 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) -So does it mean that we have the rights?- Protec- ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR 70/010/2004, May 6, 2004, p. 13. 355 R. Surtees, navedeno delo, str. 517-518. 356 Ibid, str. 495. 357 Izvor: IOM Beograd.

169 Predstavljaju}i Odboru Izve{taj o radu MUP od maja do novembra 2005, i govore}i o trgovini ljudima i krijum~arenju ljudi ministar unutra{njih poslova Dragan Jo~i} naveo je ,,da je Srbija va`no tranzitno podru~je prema zapadnoj Evropi, ali i da deo `r- tava ostaje u Srbiji”. Kao glavne pravce trgovine on je naveo Albaniju i Rumuniju, a kao „obe}anu zemlju“ za kriminalce naveo je aerodrom Slatina u Pri{tini, „jer je podru~je Kosova potpuno nekontrolisano u pogledu kriminala i trgovine ljudima“. U nedozvoljenom prelasku granice otkriveno je 706 osoba, od kojih je 300 Alba- naca, a ostali su iz Rumunije, Moldavije i Turske, rekao je Jo~i} i dodao da su u skloni- {te za ène sme{tene 194 `rtve trgovine ljudima, od kojih su 137 strane dràvljanke, a 57 dràvljanke SCG.358 Podaci kojima raspolaè NVO Astra nesumnjivo ukazuju na to da ve} nekoliko godina me|u `rtvama trgovine ljudima dominiraju dràvljani/dràvljanke SCG. ,,U 71,11 odsto (96) slu~ajeva radilo se o dràvljankama/dràvljanima Srbije. Strane dràvljan- ke/dràvljani, kojih je bilo 28,89 odsto (39), dolaze iz Ukrajine (10); Moldavije (9); Ru- munije (6); Ma|arske (4); Bugarske (3); Francuske (2), i po jedna dràvljanka/dràvlja- nin Hrvatske, BiH, Albanije i Iraka.’’359

3.2. Pravo na zdravstvenu za{titu @rtve trgovine ljudima obi~no trpe vi{e vrsta zlostavljanja istovremeno. One bivaju seksualno eksploatisane, silovane, fizi~ki maltretirane i zapla{ivane.360 @rtve su ~esto izlo- ène seksualno prenosivim bolestima, fizi~kom maltretiranju, psihi~kim traumama i obi~no im se uskra}uje zdravstvena nega tokom zarobljeni{tva.361 @rtve trgovine ljudima susre}u se s fizi~kim povredama, kao {to su polomljene kosti, postraumatski poreme}aj, razni ginekolo{ki problemi, uklju~uju}i seksualno prenosive bolesti, i suicidni nagone.362 Neki vido- vi medicinske nege i pomo}i obezbe|eni su u prihvatili{tima za `rtve trgovine ljudima. Problem sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu za{titu `rtava trgovine ljudima le- ì i u tome {to ceo sistem pruànja zdravstvene podr{ke po~iva na civilnom dru{tvu i me- |unarodnim organizacijama. Dràva ne odvaja budètska sredstva za ovu namenu. NVO Astra pruà direktnu pomo} `rtvama koja, izme|u ostalog, podrazumeva i psiholo{ku pomo} i hitnu medicinsku negu. Sredstva za ovu vrstu aktivnosti ASTRA obezbe|uje pri- kupljanjem donacija me|unarodnih organizacija, dok podr{ka dràve izostaje.

3.3 Pravo na pomo} U Srbiji postoje dva prihvatili{ta za `rtve trgovine ljudima, i oba su sme{tena u Beogradu. Nevladina organizacija Savetovali{te za borbu protiv nasilja u porodici rukovodi privremenim prihvatili{tem u kome se pru`aju sme{taj, medicinska, pravna i psiholo{ka

358 http://www.danas.co.yu/20051227/dogadjajdana, 27. decembar 2005. godine. 359 NVO Astra, Program Astra SOS telefon i direktna pomo} `rtvama trgovine ljudima, 2004-2005. 360 R. Surtees, navedeno delo, str. 526-527. 361 Ibid., str. 512. 362 Ibid.,str. 527.

170 pomo} `rtvama trgovine ljudima, i stranim i dràvljanima Srbije i Crne Gore. Nevladina organizacija Atina rukovodi centrom za dugoro~no-prelazni sme{taj za `rtve trgovine ljudima koje imaju dràvljanstvo SCG, a posebno se bavi njihovom reintegracijom. Ne postoje prihvatili{ta van teritorije Beograda. Mnoge `rtve stranog porekla nisu primale nikakvu vrstu pomo}i i bile su deporto- vane363. Vlada je vi{e usredsre|ena na vra}anje `rtava u njihove zemlje, i dosad se Srbi- ja smatrala pre svega zemljom tranzita. Me|utim, Srbija sve vi{e postaje i zemlja porekla i zemlja krajnjeg odredi{ta. 364 Prema podacima NVO ASTRA, u toku 2004-2005. godine, ova organizacija pru- ìla je pomo} u 135 slu~ajeva, od kojih 128 èna dok je 7 osoba bilo mu{kog pola (me- |u mu{karcima je samo jedan bio punoletan).

4. Crna Gora

Trgovina ljudima je ozbiljan problem u Crnoj Gori. Zbog svog geografskog polo- `aja Crna Gora je zemlja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta, a njeni dr`avljani, posebno maloletna lica, meta su trgovaca ljudima. @ene, mu{karci i deca uglavnom se vrbuju radi prostitucije, prisilnog rada, pro{enja, pa ~ak i va|enja i prodaje organa365.

4.1. Zakonska re{enja za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi Crna Gora je pove}ala svoje napore u borbi protiv trgovine ljudima koriste}i pri- tom sve vi{e sredstava. Vlada bi morala da produì implementaciju zakona za borbu protiv trgovine ljudima i da omogu}i potpunu primenu memoranduma o razumevanju izme- |u vlade i NVO tako {to bi stavila u prvi plan postupanje i davanje preporuka za pomo} mogu}im `rtvama. Zbog mogu}nosti slobodne diskrecione procene sudija i tuìlaca, na- stavljena je i nedoslednost u su|enju za slu~ajeve trgovine ljudima. Vlada bi trebalo da obezbedi dodatnu obuku u sudstvu kako bi se pove}ao senzibilitet i pokazala posve}e- nost za borbu protiv trgovine ljudima.366 Tokom 2003. i 2004 godine crnogorska Skup{tina usvojila je nekoliko reformskih zakona u oblasti krivi~nopravne za{tite: Krivi~ni zakonik (Sl. list RCG, br. 70/03), Zako- nik o krivi~nom postupku (Sl. list RCG, br. 71/03), Zakon o dràvnom tuìocu (Sl. list RCG, br. 69/03), Zakon o za{titi svjedoka (Sl. list RCG, 65/04). Krivi~ni zakonik je u ~lanu 444 predvideo krivi~no delo trgovine ljudima. Osnov- ni oblik krivi~nog dela oslanja se na standard uspostavljen Prvim protokolom. Ono {to je propust crnogorskog zakonodavca jeste nedostatak odredbe kojom bi se jasno odredilo da je pristanak `rtve na eksploataciju potpuno irelevantan s krivi~no pravnog aspekta.

363 Ibid., str.513. 364 Ibid, str. 531-532. 365 UNDP, Montenegro MDG Report, 2004 at pg.21. 366 U.S. State Department, Trafficking in Persons Report: Human Trafficking & Modern-day Slavery, Serbia- Montenegro (and Kosovo), June 2005.

171 Prigovor koji smo istakli u vezi sa odre|enjem krivi~nog dela trgovine decom radi usvojenja u Krivi~nom zakoniku RS, moèmo uputiti i crnogorskom zakonodavcu u vezi sa istim krivi~nim delom odre|enim u ~lanu 445 Krivi~nog zakonika CG. I ovde je re~ o kr- {enju odredbe Konvencije o pravima deteta. Kada je re~ o krivi~nom delu krijum~arenja ljudi stav 2. ~lana 405, KZ Crne Go- re propisuje da }e se onaj ko se bavi nedozvoljenim prebacivanjem drugih lica preko granice SCG ili iz koristoljublja omogu}ava drugom nedozvoljeni prelaz granice, kazniti zatvorom od 6 meseci do jedne godine. Me|utim, ova odredba ne uspostavlja adekvatnu za{titu prava krijum~arenih lica. Ugroàvanje ìvota ili bezbednosti krijum~arenih migranata, nehumano ili poniàvaju}e postupanje, uklju~uju}i tu i eksploataciju migranata, nisu predvi|eni kao kvalifikovani oblik krivi~nog dela, {to predstavlja odstupanje od standarda postavljenog u Drugom protokolu (~lan 6, stav 3).367 Crna Gora je u~inila zna~ajan iskorak i u oblasti za{tite i obe{te}enje `rtava. Kra- jem 2003. godine, crnogorska Skup{tina usvojila je Zakonik o krivi~nom postupku sa novom sistematikom i novim odredbama u odnosu na prethodni, savezni ZKP. Glava 30 Za- konika sadrì posebne odredbe o postupku za krivi~na dela izvr{ena na organizovan na- ~in (~l. 507 – 529). Predvi|eni su i institut za{ti}enog svedoka tj. svedoka saradnika (~l. 511 – 518), mere tajnog nadzora (~l. 237 – 242), postupak privremenog oduzimanja predmeta i imovinske koristi (~l. 523 – 529) i postupak za{tite svedoka (~l. 108 – 112). Kra- jem 2003. godine usvojen je i Zakon o tuìocu (Sl. list RCG 69/03), kojim je predvi|en institut Specijalnog tuìoca za suzbijanje organizovanog kriminala (~l. 66 – 82). Prvi specijalni tuìlac Stojanka Radovi} izabrana je u junu 2004. Njen mandat traje 5 godina i ona moè biti ponovo izabrana. Prvog januara 2005. Crna Gora je po~ela da primenjuje Zakon o za{titi svedoka, koji omogu}ava punu bezbednost svim `rtvama zlo~ina. Ovim zakonom se obezbe|uju fizi~ka i pravnotehni~ka za{tita `rtve, za{tita i promena identiteta, i promena prebivali- {ta. Jo{ uvek nije poznat slu~aj primene ovog zakona. Postoje velika zaka{njenja u krivi~nom gonjenju za ove slu~ajeve. Jedna od `rtava, poreklom iz Letonije imala je privremeno boravi{te skoro dve godine u prihvatili{tu u Podgorici zbog svedo~enja na sudu. U sada{njem predlogu Zakona o strancima, u ~lanu 62 navodi se da se stranim `r- tvama odobrava privremeni boravak: tri meseca u periodu razmatranja, i period od dodatnih {est meseci ukoliko `rtva u~estvuje u krivi~nom postupku.. Ministarstvo unutra- {njih poslova sa~inilo je nacrt uputstva kojim se reguli{e privremeni status `rtve trgovine ljudima.368 Mnoge od `rtava koje su strani dràvljani/ke dobrovoljno se vra}aju u svoje zemlje porekla uz pomo} IOM.369

367 Beogradski centar za ljudska prava, navedeno delo, str. 96. 368 R. Surtees, navedeno delo, str. 429. 369 Ibid., str. 429-430.

172 BROJ @RTAVA TRGOVINE LJUDIMA U CRNOJ GORI ILI POREKLOM IZ CRNE GORE, OD 2000. DO 2004.370

2000 2001 2002 2003 2004 Total Strani dr`avljani 14 5 9 4 10 42 Dr`avljani Crne Gore 0 0 2 3 5 10

U 2005. godini prihvatili{te za `rtve trgovine ljudima Crnogorskog ènskog lobija primilo je 28 `rtava, 13 punoletnih èna, 7 maloletnih, 4 mu{karca iz Banglade{a (krijum~arenje) i 4 maloletna lica iz Rumunije (prisilno pro{enje). U januaru 2006. u prihvatili{te su stigle tri nove `rtve; dve iz Ukrajine i jedna iz Crne Gore, a trenutno se u prihvatili{tu nalaze 4 ène. Prema podacima dobijenim od nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima Bojana Obrenovi}a, prose~an period boravka u skloni{tu je 28 dana. Prose~na starost `rtve je 23 godine, a kre}e se u rasponu od 13 do 37 godina. Od aprila kada je formiran Specijalni tim, MUP je podneo 11 krivi~nih prijava protiv 25 izvr{ilaca krivi~nog dela trgovine ljudima gde je bilo 17 `rtava trgovine. U toku 2005. godine podneto je ukupno 5 krivi~nih prijava protiv 7 izvr{ilaca zbog osnovane sumnje da su po~inili krivi~no delo trgovine ljudima, gde je bilo 8 `rtava trgovine. Po osnovu krivi~nog dela posredovanje u vr{enju prostitucije (koje je u tesnoj vezi s krivi~nim delom trgovine ljudima) podnete su 2 krivi~ne prijave, protiv 2 izvr{ioca, gde su bile 3 `rtve). Tokom 2005. godine izre~ene su 3 presude: presuda Vi{eg suda u Podgorici iz novembra, kojom su 4 lica osu|ena zbog krivi~nog dela trgovine ljudima na kazne zatvora u trajanju od 2,5 do 5 godina; presuda Osnovnog suda u Podgorici iz decembra, kojom je jednom izvr{iocu izre~ena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci zbog krivi~nog dela trgovine ljudima i presuda Vi{eg suda u Bijelom Polju iz novembra, kojom je preina~ena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci u kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

370 Ibid., str. 400.

173 Slu~aj S. ^ 371

S. ^., 28-godi{nja majka dvoje dece, pretrpela je ozbiljno fizi~ko i seksualno zlostavljanje tokom tri godine sa ozbiljnim povredama: sedam polomljenih kostiju, unutra{nje povrede, oìljci od lisica, opekotine od cigareta na genitalijama, modrice u ustima. Ona je navela da su je crnogorski politi~ari, sudije, policajci i civili mu~ili i silovali, kao i druge isto~noevropske ène koje su, poput nje, postale `rtve trgovine ljudima i koje su bile kori{}ene kao seksualni robovi. Krivi~na istraga pod komandom istra`nog sudije Ane Vukovi} je zapo~ela 2002, a ~etvoro ljudi, izme|u ostalih i zamenik dràvnog tuìoca Zoran Piperovi} bili su uhap{eni na osnovu sumnje da su bili uklju~eni u trgovinu ènama koje su prisiljavane da se bave prostitucijom. U aprilu 2003. Vukovi}eva je objavila da je istraga zavr{ena i da je slu~aj predat javnom tuìocu. Tridesetog maja 2003. slu~aj je odba~en zbog nedostatka dokaza. OEBS je, uz podr{ku nekoliko NVO pod vo|stvom Sigurne ku}e, zahtevao 16. maja, 2003. ponovno otvaranje slu~aja. Pod me|unarodnim pritiskom, crnogorska Vlada je dozvolila OEBS i Savetu Evrope da zajedno rade na istraìvanju ovog slu~aja. OEBS i Savet Evrope podneli su 30. sepembra 2003. zajedni~ki izve{taj sa zaklju~kom da je bilo mnogo propusta vezanih za ovaj slu~aj kako od policije tako i od sudstva, zahtevaju}i hitnu ponovnu istragu. Vukovi}eva je 5. novembra 2003. uputila pismo u koje se kaè da su joj pretili i da su njeni telefonski razgovori bili prislu{kivani zbog njenih poku{aja da ispita ume{a- nost zvani~nika u ovaj slu~aj. Novi javni tuìlac Vesna Medenica nije mogla da ponovo otvori slu~aj zbog toga {to je S.^. preme{tena u tre}u zemlju uz pomo} OEBS, koji nije hteo da da informacije o njoj. Iako se veruje da su mnogi dràvni zvani~nici ume{ani u ovaj slu~aj, nijedna od optu`bi nije potvr|ena. U aprilu 2004. godine crnogorska vlada ponovo otvara istragu, a izve{taj vladine Komisije iz novembra 2004. opravdava crnogorske funkcionere. U izve{taju se umanju- je ozbiljnost optu`bi, podriva karakter `rtve i zahteva da se naglase tvrdnje Vlade da su optu`be zapravo deo politi~ke zavere. Priznaje se da vlasti nisu uspele da primene Zakon o boravku i kretanju stranaca, ali se ne priznaje da je S.^. `rtva trgovine ljudima, sa zaklju~kom da je dobrovoljno pristala na bavljenje prostitucijom. OEBS je tim povodom javno izrazio svoje nezadovoljstvo: „Izve{taj komisije ne odgovara op{tim zadacima policije i sudstva navedenim u izve{taju OEBS i Saveta Evrope… Trgovina ljudima je ozbiljno kr{enje ljudskih prava. Lo- kalne vlasti su obavezne da prepoznaju ova lica kao `rtve, a ne kao zlo~ince... Na~in na koji izve{taj predstavlja karakter moldavske dràvljanke ne pomaè u nastojanjima da se nastavi borba protiv ovakvih oblika organizovanog kriminala u Crnoj Gori.” Crnogorske vlasti su obavezane i doma}im i me|unarodnim normama da ova lica izru~e pred lice pravde, da osobu poput S.^. ne tretiraju kao zlo~inca, ve} kao `rtvu, i da joj pruè podr{ku i obe{te}enje. Do danas nikom nije su|eno za prisiljavanje na prostituciju i mu~enje. S.^. jo{ uvek nije primila nikakvu nadoknadu.

371 Amnesty International, Serbia and Montenegro: A wasted year. The continuing failure to fulfil key human rights commitments made to the Council of Europe, March 2005; Dusan Pavlovic, Nations in Transit 2005: Serbia and Montenegro with an addendum on Kosovo, Freedom House, 2005, p. 29; Herschbach, R, Initi- ative to Help Fight Human Trafficking in Three SEE Countries, Southeast European Times, April 5, 2005.

174 Nakon politi~kog skandala povezanog sa slu~ajem S.^., vlada je preduzela mnoge reforme, kao {to je uspostavljanje instituta nacionalnog koordinatora u 2004, formiranje projektnog odbora i radne grupe za borbu protiv trgovine ljudima, postavljanje javnog tuìoca za organizovani kriminal i osnivanje posebnog odeljenja policije za borbu protiv trgovine ljudima. Kancelarija nacionalnog koordinatora u organizacionom pogledu pripada Vla- di RCG – Generalnom sekretarijatu Vlade. Nacionalni koordinator je za svoj rad neposredno odgovoran potpredsedniku Vlade za politi~ki sistem i unutra{nju politiku, koji je zaduèn i za koordinaciju aktivnosti usmerenih protiv trafikinga. Kancelarija koordinira aktivnosti nadle`nih tela dràvne uprave, me|unarodnih organizacija i nevladinih organizacija na implementaciji Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudskim bi}ima, ~iji su ciljevi kvalitetna za{tite `rtava, prevencija i krivi~no gonjenje izvr{ilaca; koordinira sastanke Projektnog odbora i Radne grupe za implementaciju Strategije Vlade RCG; u~estvuje u radu me|unarodnih konferencija, pre- zentuje pred me|unarodnim organizacijama uspehe koji se postiù na polju borbe protiv trgovine ljudima; prati primenu i sprovo|enje akcionih planova resornih ministarstava u ovoj oblasti; o svom radu i postignutim rezultatima podnosi odgovaraju}e izvje{taje Vla- di RCG. Projektni odbor predstavlja najbolji vid dobre saradnje predstavnika Vlade RCG, predstavnika me|unarodnih organizacija i predstavnika nevladinog sektora u Crnoj Go- ri. Projektni odbor je nevladino telo koje okuplja predstavnike svih relevantnih tela an- gaòvanih u borbi protiv trgovine ljudima. Projektni odbor usvojio je dva izuzetno zna- ~ajna dokumenta koja bi trebalo bitno da unaprede kvalitet rada ovog tela: Eti~ki kodeks – Kodeks pona{anja i Poslovnik o radu, kojima se ure|uju na~in rada Projektnog odbora i druga va`na pitanja zna~ajna za njegov rad Radi {to uspe{nije implementacije nacionalne strategije formiran je i neophodan institucionalni okvir – Radna grupa za pra}enje i implementaciju aktivnosti koje su definisane strategijom. Radna grupa uklju~uje predstavnike (na nivou pomo}nika ministara): Ministar- stva unutra{njih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i socijalnog staranja, Ministarstva pravde, Ministarstva prosvete i nauke, dràvnog tuìoca, OEBS, Savjeta Evrope, IOM, kao i predstavnike Kancelarije nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima i Ameri~kog konzulata u Podgorici u svojstvu posmatra~a. Resorna ministarstva (~lanovi Radne grupe) sa~inila su odvojene Akcione planove koji proizilaze iz Strategije i defini{u obaveze i ciljeve s precizno odre|enim vremen- skim okvirom, odgovornom osobom i predlogom budèta. Radna grupa sastaje se mese~- no i prezentira progres u realizaciji obaveza predvi|enih Akcionim planovima.372 Kao i u Republici Srbiji, ministar unutra{njih poslova Crne Gore doneo je Uput- stvo o uslovima i na~inu regulisanja boravka stranih dràvljana – `rtava trgovine ljudima (MUP CG 011-05-48445). Odredbe ta dva akta su vrlo sli~ne.

372 www. antitrafficking.vlada.cg.yu.

175 4.2. Pravo na zdravstvenu za{titu Zlostavljanje je zajedni~ko za sve strane dràvljane koji su bili `rtve seksualne eksploatacije u Crnoj Gori. U 100 odsto slu~ajeva, `rtve kojima je pruèna pomo} bile su zlostavljane tokom zarobljeni{tva 2002, 2003. i 2004.373 @rtvama ~esto nije pru- àna nikakva medicinska pomo} tokom zarobljeni{tva, bile su izloène seksualno prenosivim bolestima i trpele te{ke fizi~ke i psihi~ke traume.374 Medicinske usluge su pruàne `rtvama od slu~aja do slu~aja. Postoji potreba za posebnim ginekolo{kim i psiholo{kim pregledima i programima vezanim za zlostavljane osobe. Neke od `rtava se suo~avaju sa diskriminacijom zdravstvenih radnika koji ih tretiraju kao prostitutke zbog nepoznavanja fenomena trgovine ljudima.375 Ovakva situacija karakteristi~na je i za 2005. godinu.

4.3. Pravo na pomo} @rtvama trgovine ljudima bila su dostupna dva oblika pomo}i: pribavljanje dokumenata i pruànje informacija, i pravna pomo}. Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima bave se identifikovanjem mogu}ih `rtava kojima je potrebna pomo}; me|utim, mnogi odbijaju pomo} upravo zato {to ih to svr- stava u kategoriju `rtava i sramoti njihove porodice, te radije pori~u da su bili prisiljeni na rad.376 Iako postoje prihvatili{ta u Podgorici kojima rukovode nevladine organizacije, ne postoje mesta koja obezbe|uju sme{taj `rtvama u drugim delovima Crne Gore.377 Pored toga, ne postoje posebni programi pomo}i za maloletna lica.378 Po~etkom 2006. kompletna finansijaska odgovornost za izdràvanje prihvatili{ta Crnogorskog ènskog lobija preba~ena je sa IOM na Vladu Crne Gore. Identifikovani su mnogi problemi tokom uprave vlade nad prihvatili{tem. Nisu bila obezbe|ivana sredstva za pravnu ili psiholo{ku pomo}. IOM je prethodno obezbe|ivao sredstva za obe vrste pomo}i, kao i sredstva za higijenu, ode}u i specijalizovanu zdravstvenu pomo}. U prihvatili{tu postoje dodatni problemi kao {to je neredovno pla}anje funkcionalnih tro{kova uklju~uju}i i plate zaposlenih. Kako bi se naglasili brojni problemi, uprava prihvatili{ta prijavila je slu~aj maloletnog lica obolelog od hepatitisa C. Po{to se u prihvatili{tu ne obezbe|uje ni najosnovnija medicinska pomo}, ne postoje ni odobrena sredstva za kupovinu lekova za le~enje hepatitisa C.

373 R. Surtees, navedeno delo, str. 414. 374 Ibid, str. 414-415. 375 Ibid., str. 428. 376 Ibid., str. 425-426 i str. 251. 377 Ibid, str. 427. 378 Ibid, str. 430.

176 5. Kosovo

I Kosovo predstavlja mesto porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta trgovine ljudima.379 Sve ve}i broj `ena i devojaka se vrbuje na Kosovu za seksualnu industriju380, i zatim odvodi u albanske delove Makedonije, u Italiju i druge delove Zapadne Evrope preko Albanije. 381

5.1. Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN objavio je 19. januara 2001. Uredbu UNMIK 2001/4 o zabrani trgovine ljudima na Kosovu. Ova uredba se zasniva na Proto- kolu o trgovini ljudima i inkrimini{e trgovinu ljudima kao krivi~no delo za koje je predvi|ena kazna od 2 do 12 godina zatvora; u slu~aju da se radi o maloletnom licu, najve}a kazna je 15 godina zatvora. Kaznama podleù i optuèni za organizaciju trgovine ljudima, za njeno pomaganje kao i za oduzimanje li~nih dokumenata od `rtava trgovine ljudima. Inkriminisano je i svesno kori{}enje usluga `rtava ili podvo|enje `rtava trgovine ljudima, koje podleè zatvorskim kaznama u rasponu od 6 meseci do 5 godina, a u slu- ~aju da je `rtva maloletnik, predvi|ena je kazna zatvora u trajanju od 10 godina. Uredbom se predvi|a niz mera za za{titu prava èna `rtava trgovine ljudima: dobrovoljna repatrijacija (koja ne treba da se odlaè zbog istrage), pravna pomo}, za{tita svedoka i alternative svedo~enju uìvo; zabrana kori{}enja pro{losti `rtve kao dokaza na sudu, zabrana prisustva javnosti; obezbe|ivanje nadoknade `rtvama trgovine ljudima.382 Pored toga, `rtve trgovine ljudima ne smeju biti krivi~no gonjene za nelegalno bavljenje prostitucijom ili zbog nelegalnog ulaska na teritoriju Kosova; me|utim, ove olak{ice istovremeno povla~e dodatni teret za `rtvu, koja mora da obezbedi dokaze da je zaista `r- tva trgovine ljudima.383 U Privremenom krivi~nom zakonu Kosova (UNMIK/URED/2003/25, Sl. list, 6. jul 2003) predvi|ena su i krivi~na dela trgovine ljudima (~lan 139) i krijum~arenja ljudi (~lan 138), kao i druga s njima povezana krivi~na dela. Za razliku od Krivi~nog zakonika Republike Srbije i Krivi~nog zakonika Crne Gore, Privremeni krivi~ni zakon Kosova utvr|uje krivi~nopravnu irlevantnost pristanka `rtve.

379 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protec- ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR 70/010/2004, May 6, 2004, p.13; R. Surtees, Second Annual Report on Victims of Trafficking in South Ea- stern Europe, 2005,, Switzerland: IOM, 2005, p. 250. 380 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protec- ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR 70/010/2004, May 6, 2004, p. 19. 381 Ibid., p. 22. 382 R. Surtees, navedeno delo, str. 291. 383 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) , navedeno delo, str. 24.

177 BROJ @RTAVA TRGOVINE LJUDIMA NA KOSOVU ILI POREKLOM S KOSOVA od 2000. do 2004.384

2000 2001 2002 2003 2004 Total Strani dr`avljani 113 135 86 60 60 454 Stanovnici Kosova 54 67 165 192 90 568

ZEMLJE POREKLA @RTAVATRGOVINE LJUDIMA KOJIMA JE PRU@ENA POMO] NA KOSOVU od 2000. do 2004.385

Zemlja porekla 2000 2001 2002 2003 2004 Total

Albanija 2 1 9 7 27 46 Bugarska 10 4 6 4 2 26 Moldavija 72 71 32 24 24 223 Rumunija 20 36 19 9 4 88 Rusija 1 2 0 0 0 3 Srbija 0 1 0 4 1 6 Slova~ka 0 0 0 0 1 1 Slovenija 0 0 0 0 1 1 Tajland 0 0 0 2 0 2 Ukrajina 8 20 20 10 0 58 Ukupno 113 135 86 60 60 454

Broj `rtava kojima je pruèna pomo} na Kosovu nije precizan odraz realnog stanja. Preko svoje slu`be za istraìvanje trgovine ljudima, UNMIK je napravio bazu podataka u mestima gde postoji sumnja o postojanju trgovine ljudima. Broj èna registrovanih u ovoj bazi varira od 1,028 u 2001. do 1,727 u 2002, 1,096 u 2003. i 425 u 2004. IOM-ovi podaci, odnosno Izve{taj Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima (od februara 2000. do juna 2005) navode da su tokom ovog perioda imali 474 korisnika (`rtve). Od toga su 214 èna bile iz Moldavije, 89 iz Rumunije, 58 iz Ukrajine, 28 iz Bugarske, 24 iz Albanije, 53 sa Kosova, 3 iz Rusije, 3 iz Srbije, jedna iz Slova~ke i jedna iz Nigerije. Tokom ovog perioda 77 (16,26 odsto) `rtava bila su maloletna lica. Dva de~aka kojima je pri reintegraciji asistirao IOM iz Pri{tine, imali su samo 13 godina. Pro-

384 R. Surtees, navedeno delo, p. 251. 385 Ibid., p. 255.

178 se~na starost `rtava je od 18 do 24 godine (53,58 odsto). Ve}i broj stekao je neku vrstu obrazovanja, a samo 2,03 odsto nisu imali nikakvo obrazovanje. Veoma je interesantan podatak da su u 76,35 odsto slu~ajeva `rtve `ivele sa svojim porodicama u vreme kad su vrbovane. Skoro 41 odsto `rtava koje su bile zaposlene u svojim zemljama porekla zara- |ivale su manje od 50 dolara mese~no. Prvi razlog odlaska u inostranstvo za 76,09 odsto `rtava je bio da na|u posao, a 45 odsto `rtava su Moldavke.

“Imam 21 godinu i iz Moldavije sam. Imam sina od 4 godine. Njegov otac nas je napustio kad se on rodio, a moja porodica nije u mogu}nosti da nas izdr`ava, posao koji sam radila nije pokrivao ni na{e najo- snovnije potrebe. Plata mi je bila 15 dolara mese~no, a u poslednje vreme nije bila ni ispla}ivana. Mnoge mlade `ene iz mog mesta su odlazi- le u inostranstvo da rade.” 386

@rtve trgovine ljudima obi~no svesno donose odluku da odu u inostranstvo u potrazi za boljim ìvotom. Mali procenat (7,21), `rtava koje su zavr{ile na Kosovu bile su otete. Interesantno je to da su u 48,65 odsto slu~ajeva osobe koje su vrbovale bile ène, a u 42,34 odsto mu{karci. U skladu sa podacima IOM broj `rtava s Kosova po godinama je slede}i: 6 u 2001, 12 u 2002, 17 u 2003, 11 u 2004. i 7 do juna 2005. Od toga je bilo 47 osoba albanske nacionalnosti s Kosova, 2 RAE, 1 kosovska Srpkinja, jedna Bosanka i jedna Go- ranka; 10 `rtava su iz Pri{tine, 12 iz Gnjilana, 6 iz Pe}i, 5 iz Uro{evca, 6 iz Mitrovice, 5 iz \akovice, 5 iz Vu~itrna, 2 iz Prizrena, 1 iz Lipljana i 1 iz Ka~anika. Veoma vaàn podatak je to da su od 53 `rtve koje je IOM pomogao 67 odsto bila deca (osobe mla|e od 18 godina). Po dolasku na Kosovo ène su odvo|ene u barove, restorane ili klubove, gde bi bile prodate novom vlasniku ili bi po~ele da rade za trgovca. Neke ène su po~ele kao konobarice dok su druge primorane da se bave prostitucijom odmah po dolasku. Doka- zi na su|enju u okru`nom sudu u Pri{tini pokazuju kako su ène koje su unajmljene da rade kao plesa~ice u pri{tinskom klubu Miami Beach primoravane na prostituciju. @ene su obja{njavale kako su im mu{terije pla}ale – od 50DM do 2400DM za vreme prove- deno u jednoj od kabina koje su se nalazile oko podijuma za igru ili za seksualnu uslu- gu u hotelu ili privatnom stanu.387 @ene su uglavnom `rtve seksualne eksploatacije, ali prisutan je i prinudni rad, prosja~enje i dvostruka eksploatacija, pre svega kad su posredi deca ili mu{ke `rtve388.

386 IOM Kosovo, Izve{taj Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima (od februara 2000. do juna 2005), 2005, str. 12. 387 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protec- ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR 70/010/2004, May 6, 2004, p.14. 388 R. Surtees, navedeno delo, p. 248-250.

179 Odeljenje UNMIK-ove policije za trgovinu ljudima uhapsilo je 13 osoba optuènih za krivi~no delo trgovine ljudima od 22. februara do 3. marta 2005. Na osnovu provera, nadzora i drugih operacija, istra`ni ti- movi su uspeli da spasu ~etiri `rtve, jednu u Pri{tini, dve u Gnjilanu i jednu u Prizrenu. U pri{tinskom okrugu, uhap{eni su mu{karac i èna, vlasnici kafi}a u kojem je `rtva primoravana da se bavi prostitucijom. U gnjilanskom okrugu, gde je spasena `rtva, nakon prisilnog bavljenja prostitucijom, bila prodata zbog prinudnog braka, uhap{ene su ~etiri osumnji~ene osobe. U prizrenskom okrugu, u jednom restoranu, u skladu sa informacijama dobijenim od rumunske carinske policije, regionalni istra`ni tim uspeo je da spasi jednu ènu i uhapsi tri osumnji~ene osobe. @rtva je dràna tamo protiv svoje volje i pretrpela je te{ko fizi~- ko maltretiranje. 389

5.2. Sloboda kretanja Sloboda kretanja `rtava trgovine ljudima je ograni~ena na mnoge na~ine. Ograni- ~enja slobode po~inju na samom po~etku procesa trgovine, kada se `rtvi oduzima paso{ ili druga putna dokumenta. Bez dokumenata, èna moè da bude uhap{ena zbog nelegalnog kretanja ili drugih prestupa. Pored ovih pravnih prepreka slobodnom kretanju, ène obi~no zaklju~avaju u sobe, ili ih ~uvaju straàri, ili im se preti psihi~kim i fizi~kim nasiljem.390

5.3. Pravo na zdravstvenu za{titu @ene i devojke koje postanu `rtve trgovine ljudima izloène su mu~enju, uklju~u- ju}i silovanje i druge oblike okrutnog, neljudskog i poniàvaju}eg opho|enja, ~ime se kr- {e njihova prava u skladu sa ~lanom 7 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, ~lanom 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima i ~lanom 37 Konvencije o pravima deteta. Vi{e od polovine èna koje je IOM ispitivao, rekle su da su bile fizi~ki zlostavljane od vlasnika bara, a 25 odsto izjavile su da su ih prebijali zaposleni u baru, mu{terije ili drugi ljudi.391 Bez obzira na zadobijene povrede, mnogim `rtvama nije pru- èna medicinska pomo}. U 2002. godini samo 10 odsto `rtava imalo je pristup zdravstvenoj pomo}i, dok 36 odsto nije imalo nikakvu vrstu medicinske nege. Ve}ina `rtava su prisiljavane na seksualne odnose bez za{tite, a izme|u 30 i 40 odsto su povremeno koristi-

389 L. Ibraj, “13 Arrests in 10 Days on Human Trafficking Charges”, OneWorld Southeast Europe, SEE Por- tal, March 3, 2005. 390 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protec- ting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR 70/010/2004, May 6, 2004 p.13-14; R. Surtees, navedeno delo, p. 283. 391 Amnesty International, Kosovo, navedeno delo, p. 15.

180 le prezervative. Mnoge `rtve su obolele od seksualno prenosivih bolesti.392 Postoje i prijave da su ène primoravane na abortus.393 @rtve kojima je pruèna pomo} imale su pristup medicinskoj i psiholo{koj pomo}i. Deset ginekolo{kih klinika odre|eno je da pruè specijalizovanu pomo} `rtvama trgovine ljudima i prostitutkama. Ove klinike su, me|u- tim, zatvorene zbog nedostatka sredstava. 394

5.4. Pravo na pomo}

Osigurati da pravo na informaciju, pomo} ili momentalnu podr{ku nije diskreciono, ve} dostupno kao pravo svim osobama koje su identifiko- vane kao `rtve trgovine ljudima. UNHCHR smernica 4.5.

Me|unarodni standardi zahtevaju od dràva da obezbede odgovaraju}u za{titu i usluge za ène koje su `rtve nasilja.395 @ene oslobo|ene iz kandì trgovine ljudima nemaju obezbe|enu pravnu pomo} u trenutku kada podleù policijskoj istrazi. Istraga i razgovori obavljaju se bez prisustva pripadnika policije ènskog pola. @rtve trgovine ljudima treba da odlu~e da li }e u}i u program repatrijacije samo nekoliko sati po oslobo|e- nju. Od njih se zahteva da u~estvuju u pravnim postupcima, a nije im obezbe|ena za{tita kao svedocima.396 Ne postoje posebne procedure za devojke koje imaju manje od 18 godina397 i ne postoje procedure za deportaciju.398 Za{tita i pomo} svedocima, kao {to je navedeno u Odeljku 10 Uredbe UNMIK 2001/4 o zabrani trgovine ljudima na Kosovu, tek treba da budu primenjeni, i to tri godine od progla{enja Uredbe.399 Nacrt direktive iz septembra 2003. navodi proceduru pod kojom `rtva trgovine ljudima moè da se prijavi za pomo} i obe{te}enje. Ona mora da obezbedi dokazni materijal kako bi dobila besplatnu pomo} prevodioca i pravnog savet- nika; privremeni sme{taj, psiholo{ku, medicinsku i socijalnu pomo}; pomo} kod reintegracije i/ili povratka; nov~anu pomo} i obe{te}enje. Re{enje se donosi u roku od 30 dana od podno{enja prijave.400 Op{ta preporuka 19. Komiteta UN o eliminaciji svih vido- va diskriminacije èna (CEDAW) i UNHCHR-ova smernica 9.1 predvi|aju “da `rtve trgovine ljudima imaju pravo na adekvatnu pravnu za{titu, uklju~uju}i i sredstva za pot- pun oporavak, u slu~ajevima gde je to izvodljivo. Ove vrste pravne za{tite mogu biti kri-

392 R. Surtees, navedeno delo, p.269. 393 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro), navedeno delo, p.17. 394 R. Surtees, navedeno delo, p. 289-290. 395 General Recommendation 19 of the UN CEDAW; Articles 6 and 7 of the Trafficking Protocol; Articles 24 and 25 of the Convention on Transnational Organised Crime. 396 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro), navedeno delo, str. 41. 397 Ibid., p. 34. 398 R. Surtees, navedeno delo, str. 286. 399 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro), navedeno delo, str. 32. 400 Ibid, p. 32.

181 vi~ne, civilno-pravne ili upravne prirode”. S obzirom na posebnu ugroènost `rtava (u smislu ponovne trgovine, poniènja ili zlostavljanja), pravna za{tita mora biti dostupna `rtvama u najkra}em mogu}em roku.401 Tako|e, pravna za{tita mora biti dostupna bez nametanja tereta `rtvi trgovine ljudima da dokaè da je zaista bila u tom poloàju.402 Mnoge nevladine organizacije imaju programe za pomo}, kao i prihvatili{ta za `r- tve nasilja tokom procesa trgovine ljudima. Ovi sistemi podr{ke nisu razvijeni i nemaju kapacitete za dugoro~no pruànje pomo}i.403 Obi~no su dostupna dva tipa pomo}i: na- bavka li~nih dokumenata za `rtve trgovine ljudima, i pravne informacije o op{tem statusu i u~e{}u u pravnim postupcima protiv trgovine ljudima.404 Dozvola za privremeni boravak se daje u skladu sa Odredbom UNMIK 2001/4, poglavlje 4, svedoku koji ostaje na Kosovu dokle god to vlasti budu zahtevale.405

6. Preporuke

6.1. Zakonska re{enja u vezi s trgovinom ljudima i krijum~arenjem ljudi

Odredbe Krivi~nog zakonika (KZ) Srbije i Krivi~nog zakonika Crne Gore koje se odnose na krivi~no delo trgovine ljudima treba dopuniti stavom o krivi~no- pravnoj ireleventnosti pristanka `rtve na eksploataciju u skladu sa ~lanom 3 stavom b Prvog protokola. Izmeniti odredbu stava 3 ~lana 388 KZ Srbije, kojom je odre|eno krivi~no delo trgovine ljudima u smislu pove}anja minimuma zatvorske kazne za u~inioce ovog krivi~nog dela kada je `rtva maloletno lice. Dodati novi stav ~lanu 388 KZ Srbije kojim }e biti uveden kvalifikovani oblik izvr{enja krivi~nog dela trgovine ljudima ukoliko je delo u~injeno prema vi{e lica, otmicom ili na naro~ito svirep ili naro~ito poni`avaju}i na~in, a {to je u skladu sa Prvim protokolom (~lan 3, stav a). Izmeniti odredbu ~lana 389 KZ Srbije u skladu sa ~lanom 1 Konvencije o pravima deteta i ~lanom 3 stavom d Prvog protokola u smislu odre|enja pojma deteta kao svakog lica mla|eg od 18 godina. U skladu s Preporukom Saveta Evrope br. 1545 iz 2002 godine, odredbu kojom je odre|eno krivi~no delo trgovine ljudima treba dopuniti u doma}em krivi~nom zakonodavstvu i posebnim stavom o ka`njavanju lica koja svesno kupuju usluge `rtava trgovine ljudima.

401 R. Surtees, navedeno delo, str. 285. 402 Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro), navedeno delo, str. 33. 403 R. Surtees, navedeno delo, str. 288. 404 Ibid., p. 292. 405 Ibid., p. 293.

182 Zakonodavci na prostoru SCG trebalo bi da inkrimini{u i krijum~arenje dr`a- vljana SCG. U Srbiji bi trebalo usvojiti Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima. Na prostoru Kosova neophodno je usvajanje svih neophodnih prate}ih dokumenata i podzakonskih akata radi realizacije akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima, to jest vo|enja konkretnih akcija policije protiv organizovanog kriminala.

6.2. Pravo na zdravstvenu za{titu

Vlada Srbije, Vlada Crne Gore, Privremene institucije na Kosovu, trebalo bi da izgrade sistem zdravstvene za{tite za `rtve trgovine ljudima, koji bi bio uteme- ljen na stabilnom nov~anom finansiranju iz budètskih sredstava. Potrebno je obezbediti nov~anu podr{ku organizacijama civilnog dru{tva koje pruàju zdravstvenu podr{ku `rtvama ve} duì niz godina. Trebalo bi razmotriti mogu}nost otvaranja posebnih klinika za `rtve trgovine ljudima gde bi im bila pruàna sva neophodna medicinska pomo}, pre svega ginekolo{ki pregledi i psihoterapija, ali i le~enje najteìh zaraznih bolesti (hepati- tis C). Za ove institucije sredstva moraju biti obezbe|ena iz budèta.

6.3. Pravo na pomo}

U Srbiji (uklju~uju}i Kosovo) i Crnoj Gori neophodno je uspostaviti sistem prihvatili{ta koji }e imati svu neophodnu infrastrukturu i finasijsku podr{ku nadle- `nih dr`avnih organa. Servisiranje tro{kova odr`avanja prihvatili{ta za `rtve trgovine ljudima, i isplata zarada zaposlenima moraju imati redovnu dinamiku U saradnji sa civilnim dru{tvom, Vlada Srbije, Crne Gore i Privremene institucije na Kosovu treba da uspostave sistem besplatne pravne pomo}i `rtvama trgovine ljudima, s posebim akcentom na pomo} `rtvama u postupcima za naknadu {tete Neophodno je usvojiti programe pomo}i i podr{ke maloletnim `rtvama trgovine ljudima Neophodno je usvojiti programe za zapo{ljavenje `rtava trgovine ljudima.

183 184 LISTA SAGOVORNIKA SA KOJIMA SU SE ^LANOVI TIMA ZA IZRADU IZVE[TAJA SUSRELI U TOKU ISTRA@IVANJA

SRBIJA

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Anne-Maria ]ukovi}, Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju

UNHCR Andrej Mahe~i}, portparol Vesna Petkovi}, portparol Du{an Aralica, slu`ba za pravnu za{titu izbeglica Vladimir Jovanovi}, slu`ba za pravnu za{titu izbeglica Vesna Vu~i}, slu`benik odeljenja za repatriaciju Davor Rako, nacionalni slu`benik za pravnu za{titu

OEBS Ru`ica Banda, vi{i pomo}nik za demokratizaciju

Mre`a humanitarnih pravnih kancelarija NHLO Mirjana Milojevi}, pravnik Bo`o Vuk~evi}, pravnik

Praksis Ivanka Kosti}, izvr{ni direktor Aleksandra Jovanovi}, koordinator projekta Ana Goci}, mla|i pravni savetnik Radomir Koji}, mla|i pravni savetnik \or|ije Vukovi}, pravni savetnik/koordinator Biljana Zlatanovi}, SGBV/koordinator

Balkanski centar za migracija i humanitarne aktivnosti Miladin [krbi}

185 CRNA GORA

Ministarstvo za socijalno staranje i dje~iju za{titu Crne Gore Sne`ana Miju{kovi}, pomo}nik ministra

Komesarijat za raseljena lica Crne Gore Ivanka Koji}, zaduèna za socijalna pitanja Ranko â|enovi}, zaduèn za kolektivne centre

UNHCR Robin Ruth Ellis, {ef kancelarije, Podgorica

MPDL Slobodan Ra{~anin, pravni savetnik

Savez raseljenih i izbeglih CG Milenko Jovanovi}, predsednik

ANIMA Irena Kova~evi}, advokat

KOSOVO I METOHIJA

UNMIK Kilian Kleinschmidt, Deputy Director, Office of Communities, Returns and Mino- rity Affairs Karsten Luethke, Repatriations Adviser, Office of Communities, Returns and Mi- nority Affairs Laura Gheorghe, Legal Officer, Policy and Research Unit, Office of Communiti- es, Returns and Minority Affairs Laurie Wiseberg, Minority Rights Advisor and Executive Officer For Return to Roma Mahalla Project

Civil Rights program Kosovo Beqir Krasniqi, Legal Manager Aferdita Gashi, Program Assistant

UNHCR Quang Bui, Senior Protection Officer

Fraktal Sr|an Popovi}

186 AKRONIMI

ARC – Ameri~ki savet za izbeglice BiH – Bosna i Hercegovina CEB – Razvojna banka Saveta Evrope DRC – Danski savet za izbeglice EAR – Evropska agencija za rekonstrukciju ECRI – Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije EU – Evropska unija FBI – Federalni istra`ni biro GARP – Program pomo}i vlade Savezne Republike Nema~ke pri repatrijaciji GCIM – Globalna komisija za me|unarodne migracije GTZ – Nema~ka organizacija za tehni~ku saradnju HPD – Direkcija za stambena i imovinska pitanja HRW – Human Rights Watch ICMC – Me|unarodna katoli~ka organizacija za migracije ICMPD – Me|unarodni centar za razvoj migracione politike IDMC – Centar za monitoring internog raseljenja IFRC – Me|unarodna federacija dru{tava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca IOM – Me|unarodna organizacija za migracije IRL – interno raseljena lica JMBG – Jedinstveni mati~ni broj gra|ana KFOR – Me|unarodne vojne snage na Kosovu KiM – Kosovo i Metohija KPA – Kosovska imovinska agencija MARRI – Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbeglice MDG – Milenijumski razvojni ciljevi MKCK, ICRC – Me|unarodni komitet Crvenog krsta MNSS – Minimalni nivo socijalne sigurnosti MOP – Materijalno obezbe|enje porodice MOP – Materijalno obezbe|enje porodice MPDL – Pokret za mir, razoru`anje i slobodu MSF – Lekari bez granica MUP – Ministarstvo unutra{njih poslova NHLO – Mre`a humanitarnih pravnih kancelarija

187 NRC – Norve{ki savet za izbeglice NSZ – Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje NVO – nevladina organizacija OEBS, OSCE – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OHCHR – Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava ORC – Kancelarije za povratak i zajednice OVK – Oslobodila~ka vojska Kosova PIO – Penziono i invalidsko osiguranje PISG – Privremene institucije lokalne samouprave RAE – Romi, A{kalije i Egip}ani REAG – Program reintegracije i emigracije za azilante u Nema~koj RTS – Radio televizija Srbije SCG – Srbija i Crna Gora SCG – Srbija i Crna Gora SDC – [vajcarska direkcija za razvoj i saradnju SDF – Srpski demokratski forum SDS – Srpska demokratska stranka SFRJ – Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija SIRP – Program stanovanja i integracije izbeglica u Srbiji SPGS – specijalni predstavnik generalnog sekretara UN SRJ – Savezna Republika Jugoslavija SSS – Strategija za smanjenje siroma{tva UN – Ujedinjene nacije UNDP – Program za razvoj Ujedinjenih nacija UNHCR – Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice UNICEF – Fond Ujedinjenih nacija za decu UNMIK – Misija UN na Kosovu i Metohiji UNOCHA – Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih aktivnosti USAID – Agencija Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava za me|unarodni razvoj WFP – Svetski program za hranu WHO – Svetska zdravstvena organizacija

188 BIBLIOGRAFIJA

– A comprehensive review of the situation in Kosovo (Report by Kai Eide, Spe- cial Envoy of the UN Secretary General) (S/2005/635), 7 October 2005. – A. Abdikeeva, et al., Roma Poverty and the Roma National Strategies: The Ca- ses of Albania, Greece and Serbia, Macro Study, United Kingdom: Minority Rights Gro- up International, 2005. – Amnesty International, Bosnia and Herzegovina, Behind closed gates: ethnic discrimination in employment, (AI Index: EUR 63/001/2006) January 26, 2006. – Amnesty International, Kosovo (Serbia and Montenegro) So does it mean that we have the rights? Protecting the human rights of women and girls trafficked for forced prostitution in Kosovo, AI Index: EUR 70/010/2004, May 6, 2004. – Amnesty International, Serbia and Montenegro: A wasted year. The continuing failure to fulfil key human rights commitments made to the Council of Europe, March 2005. – Argument/Centar za prava manjina, Romi – posedovanje li~nih dokumenata, decembar 2005. – Beogradski centar za ljudska prava, Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2005, 2006. – C. Tuetsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic Development and Interet- hnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005. – CoE, DoC. 9990, Report of the Committee on Migration, Refugees and Popula- tion (Rapporteur: Mr Einarsson), October 2003. – Commission of the European Communities, Communication from the Commis- sion on the preparedness of Serbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and As- sociation Agreement with the European Union, Chapter 3.6.2. April 2005. – Council of Europe, Serbia and Montenegro: Compliance with obligations and commitments and implementation of the post-accession co-operation programme Tenth Report (October 2005– January 2006), January, 2006. – Danski savet za izbeglice, SDF Hrvatska, SDF Srbija, Radionica i kampanja javnog zagovaranja, Povratak u Hrvatsku – re{avanje preostalih pravnih pitanja i pitanja vezanih za incidente, Beograd, 23. septembar 2005. – Du{an Pavlovi}, Freedom House, Nations in Transit 2005: Serbia and Montene- gro with an addendum on Kosovo, 2005. – E. Multanen, Grupa 484, Adekvatno uklju~ivanje izbeglica i raseljenih lica u Strategiju za smanjenje siroma{tva, 2003. – ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as “Gypsies” in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005.

189 – European Commission against Racism and Intolerance, Third Report on Croa- tia, adopted on 17 December 2004 published on 14 June 2005. – European Commission, Progress Report Croatia, November 2005. – European Commission, Progress Report Serbia and Montenegro, November 2005. – European Council on Refugees and Exiles – Country Report 2004 – Serbia & Montenegro, 2005. – F. Terdevci, Kosovo Explosive tensions, Kosovo: Transitions Online, 15 July 2005. – Feasibility Study on the Development of a Regional Migration Centre, Prepared for Grupa 484 by Martin Baldwin-Edwards and Liz Mestheneos, March 2006. – G. Matkovi}, Overview of Poverty and Social Exclusion in the Western Balkans. Paper prepared for the Conference “Western Balkans Forum on Social Inclusion and Mil- lennium Development Goals” held on 23-24 June 2005, in Tirana, Albania. – GCIM, Migration in an Interconnected World: New Directions for Action, Oc- tober 2005. – Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005. – Grupa 484, Ljudska prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika i azilanata u Sr- biji i Crnoj Gori, Izve{taj za 2004, april 2005. – Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005. – Group 484, Povratak iz Zapadne Evrope, Avgust 2005. – Grupa 484, Studije o izbegli{tvu, 2005. – Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January 2006. – Human Rights Watch, Country Summary for Croatia, January 2006. – Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January 2006. – IFHR, Serbia: Discrimination and Corruption, the Flaws in the Health Care System International Fact-finding Mission, April 2005. – Institut za strate{ke studije i prognoze, Istra`ivanje o doma}instvima Roma, A{kalija i Egip}ana, izbjeglica i interno raseljenih lica u Crnoj Gori, 2003. – IOM, GARP, Program pomo}i vlade Savezne Republike Nema~ke pri repatrijaciji; REAG, Program reintegracije i emigracije za azilante u Nema~koj – Program pru- `anja finansijske pomo}i izbeglim licima, Januar 2005. – IOM Kosovo, Counter-Trafficking Unit Situation Report ( February 2000 to Ju- ne 2005), 2005. – IOM Kosovo, Return and Reintegration Project, Situation Report, February 2000-December 2002. – L. Hammond, Households Economy Assessment: The Situation of Internally Displaced Persons in Serbia and Montenegro by The Food Economy Group for the ICRC, April 2005. – N. Mailman, Kosovo: UN delay in responding to lead poisoning threatens Ro- ma, Refugees International (RI), 23 September 2005. – M. Ra~i}, ARC, Guide for Refugees and Displaced Persons, 2004. – Me|uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2004.

190 – MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005. – Nacionalna strategija za re{avanje problema izbeglica i raseljenih lica, Vlada – Republike Srbije, 2003. – Norwegian Refugee Council Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC) formerly Global IDP Database, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montene- gro, (Compilation of the information available in the Global IDP Database of the Norwegian Refugee Council), September 27, 2005. – Norwegian Refugee Council Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC) formerly Global IDP Project, IDPs from Kosovo: stuck between uncertain return pro- spects and denial of local integration, September 2005. – Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report 2004 – 2005, addressed to the Special Representative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005. – OSCE and the Ministry of Environment and Planning Working Group on the ac- cess to housing and property rights in Kosovo, December 2005. – OSCE, OSCE Mission to Croatia concerned returnees may lose homes (Print version) Zagreb, 8 April 2005. – OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja 2005. godine o povratku izbjeglica, jul 2005. – Refugees International (RI), Kosovo: Roma returns stalled by security concerns, politics and discrimination, 27 June 2005. – R. Surtees, Second Annual Report on Victims of Trafficking in South Eastern Eu- rope, 2005, (Switzerland: IOM) 2005. – SDC/SDR, Zbirka ~lanaka, Kopaonik, November 2002. – SDF Hrvatska, Analiza “Road Map”, prijedloga Vlade RH o rje{enju izbjegli~- kog pitanja, Septembar 2005. – SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Admini- stration Mission in Kosovo, S/2005/335: 05-33918 (E), 23 May 2005. – Strategija za pridru`ivanje EU, Vlada Republike Srbije, 2005. – Strategija za smanjenje siromap{tva, Vlada Republike Srbije, 2003. – The Helsinki Committee for Human Rights in Bosnia and Herzegovina, Human Rights Report in Bosnia and Herzegovina (the analysis for the period January – Decem- ber 2005), January 2006. – UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade, 2005. – UNDP, Montenegro MDG Report, 2004. – UNGA, The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with Gene- ral Assembly resolution 58/177 and Commission on Human Rights resolution 2005/46 A/60/338, 7 September 2005. – UNHCR, Asylum Levels and Trends in Industrialized Countries 2005, March 2006. – UNHCR, Collective Accommodation of Refugees and IDPs in Serbia and Mon- tenegro (as at 01 November 2005), Belgrade, November 2005. – UNHCR, Closing the Circle: From Emergency Humanitarian Relief to Sustai- nable Returns in South Eastern Europe, April 2004

191 – UNHCR, IDPs in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Current Pla- ce of Asylum (as at 01 November 2005), Belgrade, November 2005 – UNHCR, Kosovo: Minority Voluntary Return, January 2006. – UNHCR Operations in Serbia and Montenegro, Briefing Note, November 2005. – UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individu- als from Kosovo, March 2005. – UNHCR, Refugees in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Country of Origin and Current Place of Asylum (as at 01 November 2005), November 2005. – UNHCR, The possibility of applying the internal flight or relocation alternative within Serbia and Montenegro to certain persons originating from Kosovo and belonging to ethnic minorities there, August 2004. – UNHCR, The State of the World’s Refugees, 2006. – UNHCR, Update on Conditions for Return to Bosnia and Herzegovina, January 2005. – UNHCR/Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, Registracija izbeglica, mart-april 2001. – United Nations, Human Rights Committee, Eighty-first session, Summary Record of The 22107th Meeting, Held at the Palais Wilson, Geneva, on Monday, 19 July 2004. – United Nations, Concluding Observations of the Committee on Economic, So- cial and Cultural Rights, Serbia and Montenegro, Unedited Version, E/C.12/1/Add.108, Thirty-fourth session, 25 April – 13 May 2005. – UNMIK, Office of Returns and Communities, Background Note on Forced Re- turns Policy, December 2005. – US Department of State, Country Report for Serbia and Montenegro 2004, Fe- bruary 2005. – US State Department, Trafficking in Persons Report: Human Trafficking & Mo- dern-day Slavery, Serbia-Montenegro (and Kosovo), June 2005. – V. Petronijevi}, Grupa 484, Problem azilantske zastite– uporedna iskustva – draft, 2005. – V. Petronijevi}, Group 484, Ka beloj [engen listi, 2005. – WFP/CES MECON, Poverty in Serbia, June 2001. – Viktimolo{ko dru{tvo Srbije, Trgovina ljudima u Srbiji, Beograd, 2004.

192 Izdava~: Grupa 484 Gra~ani~ka 10, Beograd

Za izdava~a Vesna Goli}

Lektura i korektura Slavica Mileti}

Urednik Danilo Raki}

Priprema za {tampu Standard II

Tira` 500 primeraka

Godina izdanja maj 2006.

193 CIP

194