Kraqevo - Ono Na{E {To Nekad Beja{E
Total Page：16
File Type：pdf, Size：1020Kb
ИБАРСКЕРЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ ИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ www.ibarske.net Година II број 55 10. септембар 2010. цена: 30 динара Kraqevo - ono na{e {to nekad beja{e Nekad va`an saobra}ajni, industrijski i poqoprivredni centar, danas ima status najnerazvijenijeg regiona u Srbiji, koja pak takav status ima u Evropi (Ne)podobni komunalni [tete od poplava policajci predmet politi~kih igara Dok se pozicija i opozicija Nezadovoqni kandidatima koji prepucavaju ko je trebao da su zavr{ili obuku, gradska vlastela izvr{i procene {teta o tro{ku gra|ana {aqe nove qude na nastalih letwim, bli`e se obuku za komunalne policajce i jesewe poplave 2 U @I@I 10. septembar 2010. ИБАРСКЕ ИБАРСКЕ 10. septembar 2010. U @I@I 3 Ретровизор Kraqevo - ono na{e Another brick {to nekad beja{e Nenad \edovi} in the wall © Rex Images U skup{tinskoj sali grada onih koji su ru{ili sagra|eno. Nekad va`an saobra}ajni, industrijski i poqoprivredni centar, Kraqeva, postoji jedan zid sa - Ima onih koji su „uzjahali“, danas ima status najnerazvijenijeg regiona u Srbiji, koja pak takav slikama biv{ih predsednika, ~im su na kraqeva~ku kaldrmu Tata }e se vratiti gradona~elnika, dakle, sa sli- „sjahali“, status ima u Evropi kama onih koji su, u nekom pe- - Ima i onih koje su silom na- Sedeo je na trotoaru, dr`ao je riodu, vladali gradom Kraqe- terani da „sja{u“. KRAQEVO - Kada je kraq za decu, pa ni za daqe potom- koliko „jakih“ firmi sa 20-ak u rukama omot od pojedene ~oko- Od bisera prave kliker vom. - Ima onih sa „stani{tem“, i lade i plakao. Polako sam mu Milan podario kraqevski stvo. puta mawe radnika, i one uglav- Ne znam da li isti obi~aj po- onih, kojima smo bili usputna pri{ao, da ga ne bih upla{io, i naziv na{em gradu, nije mogao A mo`ete li da zamislite nom u ve}oj ili mawoj meri mo- prethodna vlast. Kobajagi oni istorija, vera, kultura, tradi- stoji i u drugim gradovima, ali stanica. seo pored wega. Imao je oko {est ni da posumwa da }e za ne{to grad u kome radi jedan Magno- raju biti „ulepo“ sa vladaju}om ne mogu tako brzo da isprave cija, sve je to za kamarilu kod nas je tako: ~im neko „zglaj- - Ima onih koje sre}emo svaki - sedam godina. vi{e od jednog veka region hrom sa 6000 radnika, Fabri- kamarilom, i lokalnom i gre{ke prethodnika. Kriv im neva`no u odnosu na novac. To zne“, odmah ga oka~e da visi na dan i onih koje vi{e nikad’ Kraqeva imati status naj- ka vagona sa 3000, pa Jasen, dr`avnom. Neke od tih firmi Ko{tunica, Milo{evi}, Tito, je wihov vrhunski idol koji onom zidu. sreli nismo. nerazvijenijeg u Srbiji. Slovo, Stoteks, Trgopromet, su nastale preuzimawem po- mo`da i Kara|or|e {to je spa- oni na najperfidnije na~ine Dodu{e, to sad nazivaju po- Papirpromet, Poqopromet, slova od nekada{wih giganata, lio Karanovac. Oni su, quja- uzimaju od naroda. I to sve po dru~ja od posebnog interesa, Gvo`|ar, Kablar, Keramika, ali ne zato {to su bili boqi ju}i vagon, da mislimo kako se zakonima koje u hodu prila- ali kako ga god nazivali, Feroteks, Mlekara, @ivina- ili imali boqu tehnologiju i vozimo, pokrenuli taj vagon, go|avaju svojim li~nim potre- Kraqevo je, narodski re~eno, rski centar, klanica u Ratini, ideje, ve} {to su rukovode}i ka- ali unazad. Sad je ve}i problem bama. Zato neodoqivo pod- u ~abru. A za to gde je danas, farma u Vitanovcu, Hladwa~a, drovi svoje firme po~etkom kako ga zaustaviti. I da li ga se}amo na Srbiju s po~etka 19. nije krivo Kraqevo ni kraq Ekonom, Kisekana. Cirka oko 90-ih registrovali na decu, neko uop{te i `eli zaustavi- veka. Postali smo sirotiwa - De~ko, za{to sedi{ sam na tro- Milan, krivi su neki vla- 15000 zaposlenih, taman koli- mame, tate, bra}u, strine, ujne i ti? Sada{wa vlastela o~igle- raja koja globa davati ne mo`e. toaru - upitao sam osmehuju}i se. stelini koji posledwih dva- ko ih je danas na spisku neza- ne znam na koga jo{. Te takve Pogledao me je svojim velikim desetak, a naro~ito posle- poslenih. Ako to pomno`imo firme u po~etku su lako ski- Od ne~ega prave ni{ta i kao ugarak crnim o~ima, pa je od- dwih desetak godina sa svojim sa prose~no 4 ~lana doma}in- dale, kako se to ka`e, kajmak od mah nastavio da gleda niz ulicu i kamarilama stoluju ovim, za stva dobijemo broj stanovnika dru{tvenih, onda su po~ele da U Kraqevu, na`alost, nije propala samo privreda. I kul- }uti. ]utao sam i ja. istoriju Srbije, zna~ajnim koliko otprilike ima dana- uzimaju i sir i kajmak, da bi na turno-zabavne manifestacije su dovedene na nedopustivo ni- Pro{lo je podosta vremena, pro- krajevima. Bilo je tu i tamo {we Kraqevo bez okoline. kraju, kad nije imalo vi{e zak nivo, neke su uga{ene, a neke su ~ak poluprivatizovane. lazili su qudi i zagledali nas! nekih pojedina~nih dobrih Ali oni nisu samo radili, ni{ta drugo, uzeli i surutku, a Veseli spust je pred ga{ewem, Sabor u @i~i uga{en, Sre- Niko nas nije pitao za{to sedi- ideja i poku{aja, ali, znate oni su i primali pristojne muzaru ostavili bez hrane kako brni kazan (Pasuqijada) slabo organizovan, Dani preo- mo na trotoaru, niko nije pitao da „dva lo{a ubi{e Milo- plate, sa upla}enim doprino- bi {to pre crkla. I pocrkale bra`ewa se organizuju za uzak krug odabranih, Sabor narod- ni za{to de~aku teku krupne suze {a“. sima i to je sve ispla}ivano na su sve firme koje su izgradile nog stvarala{tva u Ratini zavisi od raspolo`ewa vlasti. Kra- niz lepo lice. grad. Tu su naravno bili i raz- qeva~ko kulturno leto i daqe postoji, ali u hrvatskom gradi}u - Moj tata mi je kupio ~okoladu, norazni krediti, u onoj ludoj Kraqevici koji je veli~ine pola @i~e. poqubio me i jo{ se nije vratio inflaciji, pogotovu oni iz I dok drugi prakti~no niod~ega, kupusa, ~varaka, jaja, hle- - pogledao me je svojim velikim primarne emisije, kada su sto- ba, slanine, grn~arije, gusaka, uspevaju da naprave manife- o~ima i spustio glavu. tine hiqada maraka vra}ene staciju koja privu~e po nekoliko hiqada posetilaca, mi od Pogledao sam niz ulicu kojom je sa nekoliko nula mawe. A {ta ne~ega {to je imalo desetine hiqada posetilaca, svedemo na oti{ao wegov tata koji se jo{ sad imamo? Pa imamo 30-ak ba- nivo da imamo vi{e u~esnika nego posetilaca. Ali va`no je I kad’ sve saberem, ima ih raz- - Ima onih koji su mandat gu- nije vratio. naka i bezbroj kladionica i da se ubele`i recka da je ne{to odr`ano. Kako je to organi- nih: rali do kraja i onih kojima je tu - Tata }e se vratiti, nema sum- kafi}a. Imamo pored „jakih“ i zovano i za{ta su buxetske, ili pare od donacija, potro{ene, - Ima onih koji su vladali dugo bio kraj. we, samo mi moramo prona}i tvo- hiqade firmica i radwi koje bitno je samo ukoliko neko treba politi~ki da se oqaga. i onih koji su vladali kratko. - Ima onih koji su po~iwali ju ku}u i tamo sa~ekati tvog tatu! su u dubiozi, a ne znaju {ta dru- Naravno, u raspodelu sredstava su ukqu~eni podobni i re- - Ima onih koji su vladali od po~etka, i onih koji su mi- - rekao sam mu ustaju}i. go da rade. Neko }e re}i „pa gistrovani i neregistrovani mediji kojima se velikodu{no, kratko, ne daj Bo`e da su du`e. slili da su ba{ oni „po~etak“ - Uhvatio me za ruku i vodio ne- nek zatvore“. A {ta onda? Gde na razne na~ine, daju ne male pare gra|ana kako bi sve osta- - Ima onih koji su vladali pre- svega. koliko ulica daqe, a onda smo sta- }e ti qudi i wihove porodice? lo u krugu kamarile. dugo, a svi su (osim wih) `ele- - Ima onih koji su do{li na li ispred kapije jedne ku}ice. Da li i za wih treba da se pra- li da traju {to kra}e. vlast voqom naroda, a ima i Wegova majka ga je ostavila u ma- vi nekakav „azil“. U buxetske dno ne}e ili ne ume. Narod ne A svi znaju {ta je onda ta raja - Ima onih koji su na zidu onih koji, ne bi ni oti{li da lenom dvori{tu, da gleda preko firme mogu samo politi~ki po- reaguje. ]uti jer je ucewen. Bu- morala da uradi kako bi sa~uva- „oka~eni“, a izbegli su da budu nije bilo „voqe naroda“. dobni, a i wih ima previ{e, xetlije su ucewene privilego- la goli `ivot. kapije i ~eka tatu. Sve ja~a „privreda“ Kraqeva „obe{eni“. - Nema ni jednog koji nije - Wegov tata ne}e do}i, rekla je lako se upodobe. vanim radnim mestima, a Na{u sada{wost najboqe od- - Ima i onih koje pamtimo po po`eleo da visi na onom zidu, a spu{taju}i kafu na sto, odavno je Te{ko je u novijoj evropskoj, vreme. Mo`ete zamisliti ra- obi~ni smrtnici, koji nisu slikava Disova pesma „Na{i ne~emu, svi su „ve{awe“ hteli da odlo`e govorio da }e oti}i i da se vi{e pa i svetskoj istoriji na}i dost onda{wih trgovaca i ka- Uvek drugi krivi uspeli da se na vreme upodobe dani“ koja se zavr{ava stiho- - Ima ih crvenih, plavih, `u- za neka boqa vremena.