GLASNIKOVE KNJIGE Nova izdanja Službenog glasnika Oktobar 2010. NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 2010. Najzad, don Mario... Nobelovu nagradu za književnost dobio je peruanski pisac Mario Vargas Ljosa. Službeni glasnik je u svojoj ediciji “Rečnici i enciklopedije svakodnevnog života” nedavno objavio njeg- ovu knjigu Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku, koja je umnogome piščev autoportret, ali i mozaička freska. U njoj Ljosa, pored ostalog, govori o poluvekovnom angažmanu za stvar “zelenog kontinenta” Piše: Milan Komnenić Mario Vargas Ljosa: Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku Hirovit preko mere i sklon izne- Prevod: Milan Komnenić nađenjima, Nobelov komitet Biblioteka: Književne nauke, umetnost i kultura je ove godine dodelio nagradu Edicija: Rečnici i enciklopedije svakodnevnog života jednom velikom piscu. Najzad, Službeni glasnik je u svojoj ediciji “Rečnici i enciklope- Mario Vargas Ljosa!... Pet sto- dije svakodnevnog života” nedavno objavio Rečnik za- tina pedeset miliona stanovni- ljubljenika u Latinsku Ameriku Marija Vargasa Ljose, ka Latinske Amerike doživelo je peruanskog pisca i aktuelnog dobitnika Nobelove na- trenutak ponosa, nade i utehe. grade za književnost. Reč je o autorskoj zbirci eseja, Setimo se da nagrada nije do- beležaka i komentara organizovanih u formi rečnika, deljena čak ni Tolstoju, Kafki, posvećenih pojedinim ličnostima, pojmovima i fe- Valeriju, Borhesu, Darelu. Niz nomenima koji u najširem smislu čine konstitutiv- skandalozno zaobiđenih duži ne elemente fluidnog i neuhvatljivog latinoameričkog je od niza bezrazložno ovenča- identiteta. Tako su u koricama ovog jedinstvenog reč- nih lovorom Švedske akademi- nika svoje odrednice dobili Markes i Eldorado, Pisaro je, koji su ipak ubrzo potonuli u i Frida Kalo, Rio de Žaneiro i Če Gevara, Borhes i Inke. zaborav. Brazil i fudbal. “Ova knjiga je na svoj način višestru- Vargas Ljosa čini čast nordijskoj ka mešavina, mada u mikroskopskom obimu, sve- ustanovi što ga je, posle dugog ga onoga što verujem da jeste Latinska Amerika”, nećkanja, konačno uvrstila u do- kaže Ljosa u predgovoru knjizi. “Ona se sastoji od bitnike. U nemuštom obrazlože- tekstova pisanih odmah pošto sam shvatio da sam nju ukazano je da je peruanski Latinoamerikanac, pa sve do dana današnjeg i obra- pisac sačinio “kartografiju struk- đuje najraznovrsnije teme – revoluciju, fotografiju, tura vlasti i sazdao potresne sli- svakojake kalambure narodnog govora, film, diktatu- ke čovekovih suprotstavljanja, re, pejzaže, pisce, istoriju, humor, fudbal, putovanje, pobuna i poraza”. slikarstvo. U njoj se prepliću razni žanrovi, počev od Krstareći književnim prostori- novinske reportaže do uvodnika, od sećanja do izve- ma poput viteza lutalice, Vargas štaja, od nekrološke beleške do hronike. Pošto su pi- sani u različitim razdobljima, među njima se uočavaju Ljosa se ogledao u svim žanro- neusklađenosti i protivrečnosti; ne bi bilo pošteno na- vima i napisao preko šezdeset stojati da se one naknadno zaglade i prikriju. Izvesno jedinstvo daje im to što svi tekstovi, iz različi- dela: dvadesetak romana i priča, tih uglova i sa raznim povodima, nastoje da u pisanom obliku uhvate jedan trenutak, jednu sliku tog osamnaest knjiga eseja, devet neprekidnog vrtloženja kakvu predstavlja Latinska Amerika.” R. V. drama, petnaest tomova poli- VREME ▸ 21/10/2010 53 silja, diktature i bola – to je “neprekidna orgija istorije” u ko- joj sudeluje 550 miliona ljudi. Brutalnost je drugo ime južnoa- meričkog društva koje je stalno u iskušenju “vraćanja plemenu”, kako je jednom prilikom rekao Karl Poper. Vargas sa nostalgijom govori o propasti prekolumbovske civili- zacije. Ali ujedno naglašava da je Evropa uvela potomke Maja, Inka, Tolteka, Ajmara, Kečua, Asteka u jezik Servantesa i strukture društvenih instituci- ja, tako da latinoamerička ci- vilizacija danas ima dvostruki identitet. Pritom, on surovo ra- zobličava “tragiku nacionalnog bezumlja” i slepilo svevlašća. Čovek može da postane tiranin, ali tiranin teško može ponovo Mario Vargas Ljosa postati čovek. Foto Reuters Pisanje za njega predstavlja ura- tičkih ogleda i članaka. Novinar, kuje.” To je vatren poklič upu- jedinačnih različitosti. Ta prisil- njanje u društveni život. On nije profesor na Prinstonu i drugim ćen uzavrelom društvu Južne na balkanizacija... predstavljala fantasta poput Borhesa, nego kao univerzitetima, član više akade- Amerike. Izgovorio ga je Vargas je jedan od najbitnijih uzročnika sledbenik klasičnog realizma ve- mija, dobitnik velikih nagrada, Ljosa, koji nije slučajno rođen is- naše nerazvijenosti i raspiriva- ruje da je stvarnost sama po sebi kandidat za predsednika drža- pod vulkana, “čovek svih stra- la nacionalne ratove i sukobe, u dovoljno fantastična. Književnost ve... Četrdeset titula počasnog sti”, u čijem pogledu ima nešto kojima su latinoameričke zemlje je “kasna kći” drevnog zanimanja: doktora... Visoko je uzneo misi- od senke kondora dok prele- krvarile, uludo proćerdavajući izmišljanja priča. Ona daje živo- ju pisca. Danas bezmalo zanese- će Ande. Strast je čak preuzak ogromna sredstva koja su mogla tu izuzetnu dimenziju, jer u izve- njački zvuči takva uverenost u to pojam da obuhvati sve njego- poslužiti za njihovu moderniza- snom smislu predstavlja izraz pozvanje. ve opsesije tim mikrokosmosom ciju i napredak.” jednog života koji nemamo, a o Vulkanskom energijom i pre- u grčevitom vrtloženju. Tanan Ne libeći se priznao je da ga je kome sanjamo, čak i kada se taj obiljem tema Vargas Ljosa kao struna, u napetom luku po- tek Evropa naučila šta znači san pretvara u košmar. podseća na Balzaka, a meto- put toreadora – što je inače ma- biti Latinoamerikanac. U knjizi Jednom je rekao: “Ja sam utopista dom na Flobera. Njegovo delo štao da postane u životu – taj Rečnik zaljubljenika u Latinsku u svemu osim u politici. Verujem u celini je jedna vrsta “ljud- kosmopolita modernog stila i Ameriku, koja je umnogome da je čovek, makar posle tridese- ske komedije” XX veka. U raskošne imaginacije ima klasič- piščev autoportret, ali i moza- te, dužan da učini sve što može istorijsko-društvenom smi- nu, pomalo starinsku stamenost ička freska, on govori o poluve- da bi postao realista i demokrata. slu, ukorenjeno je u konvulziv- dobro usklađenu sa plamenim kovnom angažmanu za stvar Utopija je negacija demokratije ili, nu stvarnost Južne Amerike, senzibilitetom. “zelenog kontinenta: “Sve do tačnije rečeno, demokratija je ne- a po metafizičkoj višeznačno- Šta znači osećati se danas ne prestaju moje zani- gacija utopije.” sti usmereno je ka svojevrsnoj Latinoamerikancem? “Pre sve- manje, radoznalost i strasna U Evropi se nikada nije osećao utopiji. Ono je besumnje vatren ga, to znači biti svestan da su ljubav prema tom složenom, kao stranac. Ne samo zato što odraz rastrzanog, baroknog, sva ta teritorijalna razgraniče- tragičnom, neobičnom svetu pripada zapadnjačkoj kulturi već magijskog, eksplozivnog i para- nja koja razdvajaju naše zemlje ogromne stvaralačke nadareno- i zato što “preuzimanje znatnog doksalnog kontinenta gde čiz- u suštini samo veštačka, poli- sti, neopisivih stradanja i pat- dela evropskog iskustva pred- ma vojnih hunti i vlastodržaca tičkim ukazom arbitrarno na- nji, u kome se najdivniji oblici stavlja jedini način da danas bu- često ide uporedo sa mistikom metnuta u kolonijalno doba, kulture mešaju sa najgroznijim dete moderan čovek koji pripada verskih fanatika, prekolumbov- a kasnije su vođi oslobodilač- varvarstvom.” ovom dobu”. skim kultovima i bezumljima ke borbe i republikanske vlade, Stvarnost potresana vojnim pre- Dakle, čoveku takvih uverenja i despotije. umesto da ih potru i obesna- vratima, satkana od mitova, le- takvog angažmana ove jeseni do- “Književnost je vatra. Što pi- že, ozakonili i osnažili te granice gendi, magije, kultova, krvi, deljena je Nobelova nagrada. sac više voli svoju zemlju, dužan koje dele i izoluju društva čiji je stradanja, iluzija, strasti, druš- Najzad i u dobar čas, don Mario! je da je sa većom strašću kriti- zajednički imenilac dublji od po- tvenih razlika, zaostalosti, na- ◂ 54 VREME ▸ 21/10/2010 KAPITALNA IZDANJA LEPENICA – Naselja, poreklo stanovništva, običaji Edicija “Koreni” Priredio: Borisav Čeliković Pre više od jednog veka, znameniti naučnik Jovan Cvijić sa svojim sarad- U knjizi su fototipski objavljene studije “Lepenica” i “Naselja u Lepenici” nicima i učenicima započeo je vekovni poduhvat srpske nauke: antro- Todora Radivojevića, “Kragujevac” Borivoja Drobnjakovića i “Batočina” pogeografsko ispitivanje srpskih zemalja u sklopu koga su istraživana Dragoljuba Milanovića. Istraženo je 90 lepeničkih naselja i porekla sta- naselja, poreklo stanovništva i običaji. Studije nastale u okviru ovog pro- novništva u njima, od kojih 44 pripadaju gradu Kragujevcu: Adžine jekta objavljivane su u “Srpskom etnografskom zborniku” Srpske kra- Livade, Baljkovac, Botunje, Vinjište, Mala Vrbica, Goločelo, Gornje i Donje ljevske akademije i danas su prava bibliofilska retkost koju poseduje Grbice, Grošnica, Desimirovac, Divostin, Dobrača, Dragobraća, Drača, mali broj institucija, biblioteka i pojedinaca. Drenovac, Đuriselo, Erdeč, Jabučje, Gornje Jarušice, Jovanovac, Korman, Edicija “Koreni” koju Službeni glasnik objavljuje u saradnji sa Srpskom Kutlovo, Lužnice, Maršić, Novi Milanovac, Mironić, Opornica, Pajazitovo, akademijom nauka i umetnosti, ima za cilj da ove studije ponovo vrati Poskurice, Prekopeča, Ramaća, Resnik, Rogojevac, Gornja i Donja u srpsku kulturu i to u izvornom obliku ali na nov način. Fototipskim iz- Sabanta, Trešnjevak, Trmbas, Cvetojevac, Cerovac, Čumić, Veliki